РИЧАРД ВОТСОН
БУДУЋИ УМОВИ Превеми с етлескоЈ Тијана Мирковић и Данило Пушић
БЕОГРАД
2016
„Да би био бржи, мораш да успориш” - Сер Џеки Стјуарт „Успореност је директно сразм ерна интензитету сећања; брзина је директно сразмерна интензитету заборављања” - Милан Кундера „Ако желимо да ствари остану какве јесу, морамо их мењати” - Ђузепе Томази ди Лампедуза „Не верујем да друштво разуме шта се дешава када је свима све време све доступно и сазнатљиво. О томе као друштво стварно морамо да мислимо” - Ерик Шмит, извршни директор Гугла
Садржај
Пролог: Култура екрана
11
ПРВИ ДЕО: КАКО ДИГИТАЛНА ЕРА МЕЊА НАШЕ УМОВЕ
21
1
Успон скринејџера 10 начина на које се мишљење тинејџера разликује Они то желе и желе сада Зависност од интернета Лудило (расуло, хаос) мултитаскинга Мозак скринејџера Да ли тестови интелигенције чине децу глупом?
23
Претпубертет: изазов за сваког наставника Више се нико не игра у песку Сору-раз1е образовање Зашто су књиге још увек важне Треба нам више дечјег размишљања Усудимо се да сањамо 10 начина на који 6и образовни систем могао да стимулише младе умове
44 47 52 54 58 61
2
ДРУГИ ДЕО: ЗАШТО ЈЕ ОВО ВАЖНО 3
Мишљење о мишљењу 10 начина на које се наш ум разликује од машина Компјутери су глупи Добра идеја?
24 25 29 34 36 40
63
65 67 70 71 73
Мислимо унапред Да ли смо власници свог мишљења? Далеко од очију, али (можда) не тако далеко од срца
75 79 83
4
Сексуални живот идеја Одакле долазе идеје, тата? Ментални ћорсокаци и застоји Бити неконвенционалан Квантитет је квалитет Два мозга су боља од једног Зашто паметни људи праве глупе грешке Зашто је потребно да наше идеје одлеже Присталица сањарења Музика мозга Дистрибуирана интелигенција Славите срећну случајност 10 начина да се изроде идеје
86 87 90 92 93 96 99 103 106 107 109 112 115
5
Простори за мишљење Где људи најбоље размишљају? 10 најомиљенијих начина да створим простор за размишљање Зашто не мислимо на послу Природни простори за размишљање Невинопитање Баштованство као метафора за посао Промишљено дизајнирани простори за рад Мислим, дакле ајпод Катедрале за идеје Организовани хаос Канцеларије без папира Телеприсутност и друге извитоперене идеје Посао запослености
116 117
8
128 129 131 131 134 138 144 147 150 153 158 161
Домаћи простори за размишљање Трећаместа Промените своју рутину 10 начина на које предмети и околина продубљују наше мишљење ТРЕЋИ ДЕО ШТА МОЖЕМО УРАДИТИ ПОВОДОМ ТОГА
163 166 168 170
173
6
Како разбистрити блокиран мозак Направите времена и простора Постаните интелектуално промискуитетни Чувајте дневник идеја Одржавајте отворен ум Користите купатило Будите стрпљиви Користи досаде Учините да ваше инхибиције нестану Прихватите неуспех Поделите проблем Не идите на посао
175 176 181 184 186 191 193 194 200 202 204 208
7
Будућиумови „Соп1го1-Аћ- Ое1е(:е” Повратити време и простор за размишљање Ниј е то тако лако Од малћх почетака Наговештај о будућим умовима: 10 предвиђања
211 211 215 218 220 223
Пролог
Култура екрана Ова књига је делом наставак, а делом увод моје претходне књиге „Будући фајлови”. Тема је рад, образовање, време и простор, књиге, купање, спавање, музика и све друго што утиче на наше мишљење. Тема је и како нешто материјално, коначно и непоуздано (климаво), као што је килограм и по тешка кутија протеина и угљених хидрата, може да изроди нешто тако бесконачно и вредно као што је идеја. Пре свега, ово је књига концепата и тема за разговор, са десет кључних појмова који је обједињују, а разматра и оно што називам константном делимичном глупошћу, дигиталном усамљеношћу и повратком у стварност. Бави се последицама живљења у дигитално доба. Мобилни телефони, компјутери и ај-поди постали су кључни део свакодневног живота у стотинама милиона домаћинстава, канцеларија и школа широм света. Петогодишња деца проводе у просеку шест сати сваког дана испред неке врсте екрана, тинејџери и одрасли вероватно и више. У Сједињеним Државама, на пример, одрасли су 2009. године проводили дупло више времена „онлајн” него 2005. У Европи, укупно време које одрасли проводе „онлајн” порасло је за једну трећину; у Ен-
глеској незапослене жене проводе готово половину свог слободног времена онлајн, док просечна особа потроши 45 процената будних сати на медије и комуникацију. Или, постоји податак из 2010. године да млади у Сједињеним Државама, узраста од осам до осамнаест година, проводе просечно 11 часова дневно испред екрана, био то телевизор, компјутер, мобилни телефон или ај-под, или два или више истовремено. Н аш а комуникација се далеко више одвија путем текстуалних порука и електронске поште него лицем у лице, имамо стотине онлајн „пријатеља”, а не познајемо прве комшије, а прво место на коме тражимо информације је Гугл. Последице ове технолошке свеприсутности и електронске поплаве су значајни помаци како у ставовима тако и у понашању, а управо је циљ ове књиге да те помаке испита. Како дигитална ера мења наше умове - шта се дешава сада, шта нас очекује у будућности. Може ли нешто тако наизглед невино као што је мобилни телефон или Гугл претраживач заиста да промени начин на који људи мисле и понашају се? То је веома важно питање. То је такође питање које заокупља умове приличног броја еминентних стручњака, посебно оних који се баве физиологијом мозга, јер питање имплицира и помисао да дигитално доба мења и наше мозгове. Мајкл Мерзених је пионир неуролошких наука који је експериментално открио да је људски мозак „флексибилан”: одговара на сваки нови стимулус или искуство. Наше мишљење је стога ограничено алатима које одаберемо да користимо. То је одувек било тако, али смо имали миленијуме да размотримо последице. То се данас
несумњиво променило и Мерзених је показао да интернет има моћ да изведе фундаменталну промену у нашем мозгу, која води у „масовно преобликовање”. Ми смо већ толико повезани путем дигиталних мрежа да се развила култура брзих одговора. Тренутно смо толико непрекидно доступни, да нисмо себи оставили нимало времена да размислимо како ваља о ономе што чинимо. Толико смо опседнути питањем да ли нешто може бити урађено да смо оставили мало или нимало времена да размислимо да ли то треба да буде урађено. На пример, по мишљењу професорке Сјузан Гринфилд, истраживача на Универзитету у Оксфорду, када деца раде нешто што воле, као што је играње електронске игрице, мозак прима удар допамина у чеони кортекс. Међутим, ако се производи превише допамина - то јест ако играју често - делови кортекса повезани са расуђивањем могу да буду угрожени. Електронска еуфорија тако смањује могућности и прилике за развој оригиналног ума. Дигитално доба такође умањује способност концентрације. Опада квалитет мишљења, а напослетку и доношења одлука. Дигитални уређаји нас претварају у друштво расејаних. Ако сваки делић информације може да се добије једним кликом на миша, зашто да ишта учимо? Очију упртих у Гугл, ређамо тако дан за даном, без мисаоног удубљивања у оно што стварно радимо и куда у ствари идемо. Читање са екрана компјутера је брзо и прилагођено лову на чињенице. Насупрот њему, читање са папира је мисаоно и боље прилагођено разумевању целине аргумената или концепта. Оба облика читања - оба облика технологије - би требало да постоје упоредо. Како су
дигиталне књиге све више тренутно доступне и јефтине, постоји опасност да ћемо почети да гледамо на њих само као на још један производ, нешто што се конзумира брзо и након тога бива одбачено, Али, ако сачувамо речи, а одбацимо материјалну књигу, губимо нешто ш то је од велике важности, зато што књига окупира наша чула на начине на које дигитални артефакти нису у стању. Читати материјалну књигу јесте префињено тактилно искуство које пружа осећај напретка, а осим тога, читање штампане књиге даје искуству читања физичку и метафоричку тежину. Даље, наша пажња и односи све се више атомизују. Повезани смо глобално, али наши локални односи постали су крхки попут вафли и безначајни. У опасности смо да развијемо друштво које је глобално повезано и кооперативно, али које је уједно и нестрпљиво, усамљено и отуђено од стварности. Друшто које има много одговора али све мање добрих питања. Друштво сачињено од појединаца који нису у стању да мисле у реалном свету. Управо је исправан начин мишљења, оно што ја називам дубоким мишљењем, оно што нас чини људима. То је тип мишљења који је најдубље повезан са новим идејама, идејама које покрећу свет. То је мишљење својствено стратешком планирању, научним открићима и уметничком стваралаштву. Такво мишљење је строго, усмерено, ослобођено, разумно, независно, оригинално, маштовито, широко, мирно, опуштено, пажљиво, контемплати вн о и рефлексивно, у њему је проток информација ограничен а предмет мишљења важан - могли бисмо га назвати „спорим током”. Није плитко, уско, ужурбано, испарчано или конфузно.
Атш креативно мишљење не може да се одвија у журби или у атмосфери сталних ометања и хиперлинкова. Не може у 140 карактера. Не може у хаосу мултитаскинга. Шта се дешава са квалитетом нашег мишљења ако никада стварно не седнемо и сасвим се не искључимо? Модеран живот заиста мења квалитет нашег мишљења, али могуће је да са јасноћом то видимо само ако заузмемо извесну дистанцу - на пример седнемо и у миру прочитамо књигу. Можда ћете мислити да ништа од овога није заиста важно, али јесте. Револуција знања заменила је човекову снагу човековом памећу као основним средством еконо.мске производње. Интелектуални капитал - производи људског ума - данас су најзначајнији. А ми се налазимо на врху још једне револуције. У будућности наши умови ће се надметати са смарт машинама за запослење, чак и за наклоност. Машине постају вичне уклапању складиштеног знања у обрасце људског понашања, тако да прелазимо из света у коме су људи плаћени да прикупљају и дистрибуирају фиксне информације у флексибилну иновативну економију, у којој ће људи бити плаћени зато што размишљају концептуално. Ипак, за сада је овакав тип мишљења нападнут. Дакле, како ми као појединци и као организације треба да се односимо према промени начина мишљења? Како да упрегнемо потенцијале дигиталног доба, а на најмању могућу меру сведемо његове недостатке? О томе говори ова књига. Треба да радимо мало мање, а да мислимо мало више. Треба да успоримо - не све време, али бар понекад. Треба да престанемо да бркамо кретање са напретком и да се оканемо идеје да сва комуникација и одлучивање треба да се десе одмах.
Пробао сам и схватио да је веома тешко не бити увучен у вртлог промена. За мене, као да се само време некако сабило. Имати само један сат дневно да мислиш или пишеш, неометано, постаје луксуз, и то углавном захваљујући дигиталној технологији. Никада се баш не осећам као да владам ситуацијом, па чак и кад имам прилику да мислим, обично се заврши тако што се у мислима враћам у оно време када су ствари биле једноставније и сигурније. Студија Универзитета у Сан Дијегу (Калифорнија) показала је да је 2008. године просечан човек примао дневно 300 пута више информација него шездесетих година. Не знам тачан проценат, али сигуран сам да сам изложен лавини информација свакога дана, те сам стога на дигиталној дијети која се састоји у континуираном брисању. Али као и код сваке дијете за мршављење - веома је тешко остати доследан на дуже стазе и не товити се, па се мегабајти само лепе. И мада огромна количина расположивих информација чини да се осећамо паметнијим, правимо заправо све више и више глупих грешака - то је оно што називам констатном делимичном глупошћу. Могу да читам новине и веб-сајтове из целог света, када хоћу и где хоћу, могу и да комуницирам са њиховим ауторима. Али пропуштам старинске разговоре и неочекиване сусрете. Чак и када виђам људе, врло је вероватно да ће наш сусрет бити кратак и пролазан, а још вероватније је да ће уживање у колачу са шумским воћем прекинути неки Епл1или Блекбери2. У том тренутку свака занимљива идеја нестаје. 1 Епл - енг. Арр1е, јабука и компјутерски бренд. Прим. прев. 2 Блекбери - енг. Шаскђеггу, купина и марка мобилног телефона. Прим. прев.
Али, доста о мени - пређимо на вас. Заш то бисте, у време толико много информација а тако мало времена, ви уопште читали ову књигу? Ако желите да сазнате нешто о користима доколице, о менталној приватности, успону екранејџера, сексуланом животу идеја или о томе како дигитални објекти и окружење мењају наше умове, наћи ћете у овој књизи провокативне расправе и практичне предлоге везане за оно што нам се дешава и шта поводом тога можемо да учинимо. Ово је књига за све оне који су заинтересовани да промисле о свом мишљењу или да пусте с ланца изузетну стваралачку снагу људског ума. Често ме описују као футуристу, а.лм моје ммшљење о ономе што би могло следеће да се десм непрешдно се мења. (Дпак, оно што могу са мзоесном поузданошћу да опмшем јесте оно што мм се дешава сада и шта ће се следеће десмти. Дакле, књига је о неким растућмм трендовмма м о „слабим сигиалима” које примам, као и о ономе што се дешава у мојој глави.
л1 (Сомбинација културе брзмх одговора и лаког прмступа сеему подстиче грешке. То води у стање сталне делимичне глупости м збркв мултмтаскмнга. Иако мултитаскинг значи да постајемо све бољм у брзом ммшљењу, истовремено квалитет ммшљења опада. Можемо да радимо вмше ствари одједном, али ретко када можемо да их радимо добро. Меке студмје показују да мултитаскмнг повећава лучење хормона повезаних са стресом као што су адреналмн и кортмзол, што доводи до прераног старења. Реакција на мултитаскинг огледаће се у тренду
„бЈпд!е {аактда” - једног задатка, у идејм позајмљеној из покрета „Споре хране”.
?ПИако нам екрани муде многе могућностм, они такође стимулмшу ммшљење којеје лишено коитекста, рефлексмје и свестм о широј слицм. Слично томе, тренд пакоеања информација у залогаје велмчине бајта значм да хрлимо према најмањем заједммчком садржаоцу. Супротан тренд (опет као код споре хране) огледађе се у „спормм медијима” тојест дугим анализама и папмриој кореспоидемцији. .т1 Жмвимо брже него што мислимо. Уживамо у брзој комуникацмји, алм понекад нас она прмморава да одговоримо пре иего што добро размислимо. Морамо неке стварм мало да успоримо. Студија у Лаборатормји несвесиог на Редбауд универзмтету у Холандији показалаје да доносимо боље одлуке ако се удаљммо од проблема м допустимо мозгу да сагледа проблем из различитих перопектива. Морамо м да одступимо од начела „брзина је добра” и суочимо се са страхом да ће спорији корак некако негатмвио да се одрази на наш економскм раст и напредак. л1 Премда имамо кормсти од свеприсутиости информација и могућностм веђе комуникације, непрекмдна дигитална ометања и превише мнформацмја атомизују нашу пажњу и расплињују концентрацију. Теижо нам је да останемо фокусирани и све више постајемо зависнм од екрана. Морамо напуститм мдеју да је свака информација корисна и прилагодити се новој етварноети у којојје пажња моТ, а поверење у информацију јесте крмтмчно.
~пГСталии проток информација о ономе шта други људи раде омогућава нам да стекнемо утисак о њиховим животима. Ииформације, ма како безначајне и тривијалие по себи биле, на крају ипак граде неку врсту приче. Научници су овај феномен назвали амбијеиталном блискошћу, као кад на нас пређе расположење особе с којом смо у друштву. Али стална повезаност значи да замењујемо интимност са фамилмјарнош% а то наше стварне односе са другима чмни површним. Тако се суочавамо са опасиошђу од широко распрострањеие дмгиталне усамл>еностм. Очекујте да ћете у будуђиости видети значајан „повратак стварном”, који Те наглашаватм све аутентмчно, занатско, локално, насупрот глобалном.
п1Ммамо више избора и више могућности за самоизражавање, али коицеитрација на саме себе смањује прилику за неочекиване сусрете, како са људима тако и са мнформацмјама. Самм себе лишавамо потенцијално вредних искустава и лекција. ТЈа пример, један рад Чикашког унмверзитета показује да се у стручној литератури наводи далеко мање извора од када су извори доступни на интернету и да сви упућују иа новију периодмку. Каше мишљење не треба да буде само креатмвно, него и широко, да допусти унакрсно опрашивање идеја и активностм. п1 Анонимност глобалне мреже урушава емпатију, подстиче асоцијално понашање и промовмше виртуелну храброст на рачун стварне оееђајности. У исто време, стално информисањејавностм о тачној локацмји на којој смо или о нашим интерееовањима може да нам олакша да сазнамо које у блмзини, алм захваљујуђи томе можемо постати и свачмја жртва - од рекламних агената до провалника.
Дигиталма бесмртност значи и то да ђв постати веома тешко да заборавимо оно чега се не сеђамо радо, идм да препустимо прошдости оно што прошлости прмпада. ?П Оидајн гужва дави индмвидуадну мудрост м искуство. Ондајн колективизам нас преко друштвенмх мрежа прмморава да будемо онлајн м да се прилагодимо правмлима групе. Све нам је теже да побегнемо од присуства других и да се осамимо у мислима и идејама. Теорија о обиављању пажње (ДСТ - АНеп|1оп ДебЈогаТоп ТНеогу) тврди да као што људи морају да спавају, и нашем мозгу треба неко време да се одмори од лавиие спољних утисака и да поврати ефектно функционисање. Ми врло ретко ужмвамо не радеТм нмшта, у пријатиом окружењу, а то је један од начина да побољшамо свој ум м његове способиостм.
ПРВИ ДЕО
КАКО ДИГИТАЛНА ЕРА МЕЊА НАШЕ УМОВЕ
Поглавље 1
Успон скринејџера „Комијушери су бескорисни. Дају само одГоворе.”
Пабло Пикасо
Посматрајте на тренутак тинејџера у његовом природном станишту, пред екраном. Највероватније не говори, већ дивљачки удара по тастатури. Изгледају као да су у журби и, рекли бисте, нису потпуно концентрисани, док чекају, што несумњиво раде, неки нови бљесак информације да севне на екрану. Данашњим тинејџерима више приличи назив „скринејџери”, термин који је сковао Ден Блум како би описао чин читања са екрана. Буди их аларм мобилног телефона, потом проверавају најновији трач путем истог уређаја, често и пре него што устану из кревета. Одлазе у школу или на посао у возилу које је опремљено уређајима са екранима на којима се емитују различити ионформативни или забавни садржаји, а онда већи део дана проводе уз неку врсту екрана. Увече комуницирају са пријатељима преко екрана, а онда коначно седну да се одморе уз интернет. По једној студији из 2009, у Сједињеним Држ авама се са тинејџерских телефона шаље и прима ме-
сечно у просеку 2272 поруке; извештај из 2010. показује да текстуалне поруке и комуникација преко друштвених мрежа младих између шеснаесте и двадесет четврте године чине 64 процента укупне употребе мобилног телефона у Великој Британији. Дон Тепскот, писац књиге Одрастати дтитално , тврди да је ученик до својих двадесетих година изложен дигиталним информацијама у трајању од 30 хиљада сати. Слично томе, Кајзеров извештај о употреби медија од стране деце и младих узраста од 8 до 18 година, показао је да је укупна количина слободног времена коју америчка деца посвете медијима (скоро сви на бази екрана и скоро сви дигитални) „готово еквивалентна пуном радном времену”. С друге стране, употреба штампаних медија, укључујући и књиге, углавном је у опадању. С обзиром да међу тинејцерима преовлађује култура екрана, са каквим ћемо новим ставовима и понашањима као родитељи и послодавци морати да се суочимо?
начина на које се мшиљење тинејџера разликује п1 Скрмијуери во.ле мултитаксинг, упоредни рад и персонализовано искуство, читају текстове на нелинеараи иачмн и више воле слике од речи. п1 Меморијаје иешто што поседује хард-диск. Оно што треба да знају, они траже на Г углу. п1 Способност да ее ииформације стеарају, персонализују и лако шире, све еише је само себи циљ.
гП Скрмнејиерм често кормсте дмплталне уређаје како бм мзбегди сукобе м обавезе. гП Виртуелност умањује потребу за непосредним људеким односом што ствара генерацију која радије има посла са машииом него са људима. гП „Рестарт” генерација сматра да је, ако нешто крене лоше, довољно само притмснути рестарт дугме и почети поиово. п1 Дмгитална геиерацмја захтева окружење са укључеиим сензормма, тренутни одговор и честе похвале и награде.
п1 Скринејиери живе у садашњости, и све је екстра, премда су далеко мање писменм од својих предака. п1 Скринејџеров мозакје хипер-будан за вмшеструке токове информација, иако им пажња и разумевање могу бмти сужени. п1 Скринејџеров ум је живахан, али често не разуме шири контекст и културу.
Они то ж еле и желе сада Скринејџери желе персонализована искуства, радије читају текстове на нелинеаран начин и више воле слике од речи. Такође желе брзину. Очекују да се ствари брзо догоде, па самим тим немају стрпљења. Дигитални садржаји су углавном тренутно доступни, а тај модел они једноставно преводе и у недигитални свет. Чекати 90 секунди на хамбургер је глупо просечном скринејџеру. А чекати
у реду у банци и још физички комуницирати са неким кога не познајеш - то је стварно превише! У студији британских стручњака при Центру за истраживање социјалнихпитања (51К.С) наводи се да Генерација У - под њом се мисли на оне рођене између 1980. и 1999 - жели све и очекује да ће то и добити. Уједно са потребом за тренутним потврђивањем, кључне речи ових дигиталних урођеника су еклектицизам и разноврсност. Ово је генерација која очекује да ради шта год хоће, кад год хоће. То значи да ће купити сингл пре него цео албум или мењати посао чим им смање плату. Као што је рекао један од испитаника: „Н иш та за нас није недостижно, испоручиће нам из било ког дела света шта год пожелимо за само неколико дана.” Људи од тридесет пет година користе мобилни телефон како би организовали дан. За оне испод 35, а посебно за скринејџере, телефон је продужена рука која им омогућава да преоблиукују време и простор. Осим што телефони замењују новчанике, сатове, чак и звонце на вратима („Е, ево ме испред, отвори!”), они омогућују људима да се не обавезују или да се обавежу у последњи час. У дигиталној ери, немогуће је закаснити, једноставно сереорганизујете. Обавезе нису фиксне - бољаприлика може увек да искрсне, па се стога све ради у последњи час. Треба негде да идете? Нема потребе за планом или мапом, средиће се све успут. Лична комуникација се такође мења. Желите да раскинете с дечком? Само промените статус на Фејсбуку из „у вези” у „сама”. Коначно, да сте хтели с њим да причате лично, послали бисте му поруку („воли ме, не воли ме”). Ако желите са неким да причате, обично није неопходно
да се са њим и видите. То су људи (да парафразирам Ника Билтона, аутора књиге „Живим у будућности и ево како је”) који не виде никакву разлику између пријатељства у стварном животу које подразумева разговор и гледање у очи и оних виртуелних у којима се комуникација одвија путем мејлова и текстуалних порука. Фејсбук и Твитер као и друге виртуелне заједнице попут оне „Други живот”, негују потребу за осећајем сигурности да ниси сам, па скринејџери користе овакве сајтове да се увере у сопствено постојање и заједништво са универзумом пријатеља и онлајн културе који се непрекидно мењају. Стални проток информација о ономе шта други људи раде омогућава нам да стекнемо утисак о њиховим животима. Информације, ма како безначајне и тривијалне по себи биле, на крају ипак граде неку врсту приче. Научници су овај феномен назвали амбијенталном свесношћу или амбијенталном блискошћу. Слично се дешава кад на нас пређе расположење особе у чијој смо непосредној близини, као да примамо фине сигнале које особа емитује. Али, живот у виртуалној реалности може и добро да се одрази на стваран живот. На Станфорд универзитету, професор Џереми Бејленсон, који води УН1Б (У1г1иа1 Нигпап 1п1егасћоп Баћогакну) открива како самосвест утиче на људско понашање. Лабораторија посебно проучава како онлајн активности утичу на стваран живот. Једно од открића је да постоји значајно преливање виртуелних искустава у начине понашања и ставове у стварном животу. На пример, ако сте постали изразито самоуверени у виртуелном свету, такав став ћете пренети и у стваран свет.
Међутим, пред нама израста генерација којој недостаје еластичност и која верује да је, ако стварни крену лоше, довољно само притиснути дугме и све ће се одмах вратити на почетак, спремно за нови покушај. Ако је тако, шта ће се догодити ако се појави нешто заиста тешко што не могу да избегну, проследе (форвардују) или обришу? Можда све оно не звучи као нека џиновска промена, али оно што почне као помак у понашању тежи да се развије у промену става, а то онда лако постаје друштвена промена. Генерација У ће водити свет за десет, двадесет година. Они су следећи талас запослених и ако већ сада не радите са њима, радићете у врло блиској будућности. Можда ћете желети да нађете најбољи начин да успоставите с њима однос и као учитељ или родитељ. Учитељи могу да се суоче с проблемима у методичким приступима и стиловима учења. Старији наставници углавном уче лицем у лице и у логичком „корак по корак” стилу. За разлику од њих, млађи ученици скачу са идеје на идеју и потпуно подразумевају да су окружени сензорима. Они такође желе тренутне резултате и честе награде, док већина наставника гледа на учење као на спор и озбиљан процес и сматра да ученици треба само да ћуте и слушају. У слдећих пар деценија, очекују нас прилично снажне олује када се аналогни умови родитеља и наставника ухвате у коштац са ставовима и понашањем дигиталних умова. „Конфликт би могао настати због различитих начина рада, као и различитих схватања како технологија треба да се употребљава да би се тај рад обавио”, истиче Дејвид Леви, аутор књиге ,,5сгоШн# / опудпГ. У пословном свету, ствари мање-више слично стоје, иако многа од ових питања још увек не избијају на повр-
шину јер скринејџери тек од скоро раде пуно радно време. Промене у вишим круговима компанија ће се спорије дешавати. Али, у међувремену, очекујте да ће постати све теже привући и задржати таленте, посебно у здравим економијама. Ако припадници дигиталне генерације осећају да се не развијају и не напредују брзо у хијерархији фирме, они једноставно одлазе. Идеја о „шегртовању” у фирми, мртва је и концептуално и економски.
ЗАВИСНОСТ ОД ИНТЕРНЕТА Могуће је да се и ми већ понашамо као скринејџери. Студија Универзитета у Калифорнији (Ирвин), тврди да у просеку успевамо да одржимо концентрацију на рад око три минута пре него што нас нешто прекине. Студија британског института за психијатрију истиче да стално прекидање има више утицаја на интелигенцију од пушења марихуане. Није онда чудо што је највећи бестселер свих времена чланак Харвард бизнис ревије (НагуагА Визтезз Кеугеж) о управљању временом. Али, да ли је ико нашао мало времена да је прочита како ваља? Развили смо културу дигиталног инстант задовољења у којој увек има шта да се ради - иако, иронично, никада не изгледамо баш сасвим задовољни оним што одаберемо. Помислите само на то како људи скачу са песме на песму на ај-поду, једва у стању да одслушају целу песму, а камоли албум. Није чудо што компаније попут Мотороле користе изразе као „микро-досада” и у њима виде могућност за развој нових производа. Застрашујћаје прича о пару из Јужне Кореје коме је недавно од глади умрла беба јер су постали опседнути
узгајањем „аватар бебе” у виртуелном свету по имену Ргшз ОпНпе. По полицијским извештајима, пар, обоје незапослени, оставио је ћерку саму код куће да би у интернет кафеу у предграђу Сеула провео дванаест сати у одгајању виртуелне ћерке по имену Анима. Зависност од интернета ]ош није глобално препозната као медицинско стање, али то је само питање времена. Од укупног броја корисника интернета већ је 5 до 10 процената „зависних” по процени Центра за компјутерску зависност Харвардове Меклин болнице. То једва да изненађује када боље размислите. По студији Универзитеа у Калифорнији (Сан Дијего), у току 2008. године примили смо три пута више информција него 1960. Ш тавише, по Клифорду Насу, професору комуникација на Станфорд универзитету, расту кохорте људи за које је сваки наговештај информације, магловита слутња да се нешто ново негде дешава, потпуно неодољива. У ефекте компјутерске зависности можете се из прве руке уверити када видите како људе хрле да исте секунде када је авион слетео укључе мобилне телфоне, као да је нова информција коју можда садржи њихов телефон толико важна, као да је живот и смрт у питању, да не могу да сачекају десетак минута да уђу на аеродроски терминал. Знам то. И сам то радим. Помисао да изађу из куће без телефона је узнемирујућа за већину људи. Исто осећају и за искључивање телефона преко ноћи (већина то и не ради) или у току годишњег одмора. Заиста, напуштање хипер-конектованог света, чак и на недељу дана, изгледа као чин електронске ексцентричности или дигиталног пркоса.
У једној америчкој студији, само је троје од 220 америчких ученика било у стању да искључе мобилне телефоне на 72 сата. Друга студија, коју је спровео професор Гејл Портер са Руџерс универзитета, показала је да би се 50 процената корисника блекбери телефона осећало „забринуто” ако би их одвојили од телефона, а 10 посто би се осећало „уништено”. Готово да је иста ствар са и-мејлом. „Тпрасћчбог.сот” открива да чак 28 одсто корисника проверава пошту најмање једном дневно у току викенда, а 39 одсто каже да то исто обавезно ради и када је на дужем, једнонедељном или вишенедељном, одмору. Професор Нада Какабадсе са Универзитета у Нотингему (Енглеска), тврди да 6и могао да дође дан када ће запослени тужити послодавце јер су их приморавали да буду конектовани 24 сата седам дана недељно 365 дана годишње. Наводећи пример индустрије дувана, истраживачи примећују како закони настоје да еволуирају уводећи ознаку „штетно је”. Дакле, ако послодавци буду стварали атмосферу да је стална доступност неопходна, одговорност за друштвене трошкове може коначно да пређе са индивидуалне на одговорност организације. Разорени бракови и подивљала деца? Нема проблема, тужи послдавца и наплати за дугорочну штету. Један мој познаник који ради у банци провео је цео дан на паркингу изнад плаже у Корнволу јер је то било једино место са кога је могао да успостави везу са канцеларијом. Фирма је добила велики посао и његово виртуелно присуство било је неопходно. „Где бих ја био без мог блекберија?” упитао ме је касније. „На одмору са породицом, далеко од посла, уживајући у
размишљању које доноси дистанца”. Од овог разговора није више говорио са мном, иако ми повремено шаље мејдове. Ја се обично правим да сам на плажи и да их нисам примио. То се свуда дешава. М оја средовечна пријатељица (новинар), одлази у кревет сваке вечери са малим електронским уређајем. Њен муж је очајан и тврди да то уништава њихов сексуални живот. Она одговара да је по цео дан на састанцима и да мора да понесе лаптоп у кревет да би прегледала пошту. Ово је мало екстремно, али знам још много људи који носе телефоне у кревет. Колико већ дуго, пре него што се касно ноћу ушушкају у кревет, „присуствују” састанцима које су пропустили у току дана али су их уредно снимили на ај-под или нешто слично? Кад већ говоримо о више од двоје у браку... Н аша жеља да будемо стално конектовани очигледно није везана само за посао. Твитер то доказује. Теоријски, Твитер је забаван начин да се поделе информације и буде у контакту, али почињем да се питам да ли је могуће бити превише у контакту. Неки моји пријатељи су „твитераши” и када бих хтео, могао бих да знам шта раде готово 24/7. Бар један од њих „једе тост и џем” у 7:08 увече, а друти ће у 11:04 већ „бити у кревету” или ће се „радовати викенду” у 11:34. Морам ли то да знам? Зашто је све ово важно? У Уму по себи (МтД ој11$ Ои'«), Корделија Фајн закључује да је основно стање ума да верује, углавном због тога што је мозак лењ и та позиција му је најлакша и најекономичнија. Међутим, када је мозак нарочито заузет, ово стање развија се до
крајњих граница, па мозак почиње да верује и у оно што би у нормалним условима довео у питање или би сасвим оспорио. Сигуран сам да знате на шта циљам, али ако сте посебно заузети - или на Твитеру - поновићу слово по слово. Наше способности за доношење одлука су угрожене или зато што смо превише заузети да бисмо пажљиво размотрили расположиве опције или зато што нас мозак замајава премотавајући убрзано нове информације. Све смо мање способни да искључимо небитно и сачувамо објективан поглед на сопствену егзистенцију, те почињемо да болујемо од онога што је Фредрик Џејмсон, амерички теоретичар културе и политике, назвао „културолошки индукованом шизофренијом”. Ако смо веома заузети, врло је вероватно да наш мозак неће послушати разум и да ћемо се наћи у ситуацији да подрж авамо ствари које су опасне или идеје које могуда нашкоде нама самима или другима. Претварање, неискреност и дебеле лажи - све успева у свету који је превише заузет или расејан. Једноставно речено, ако смо толико заузети или усмерени на себе да не примећујемо и не преиспитујемо ствари, онда ће зло победити сасвим сигурно. Или, како каже Милан Кундера: „Борба човека против моћи је борба памћења против заборављања”. Хеј. Све ово ми звучи као довољно добар разлог да се одјавим са пар и-мејл адреса и повремено искључим мобилни - да будем, по речима Хала Краутера, „благословено дисконектован”. Будућност планете и живота каквог знамо, очигледно је доведен у питање.
ЈТудило (расуло, хаос) мултитаскинга Скринејџери имају склоност ка мултитаскингу и, уопште, да раде више ствари истовремено. Извештај Офкома из 2010. године показује да млади између шеснасте и двадесет четврте године проводе шест и по сати дневно на медијима и у комуникацији, с тим да 29 процената тог времена проводе радећи више ствари одједном, тј, у мултитаскингу, што значи да комуницирају ефективних 9.5 сати дневно. Могу да уче, буду на Фејсбуку и гледају телевизију док им слушалице мобилног телефона висе са ушију, али да ли им ишта улази у мозак? Академик и писац, Марк Бауерлајн, наводи једног америчког ученика који каже: „Не могу да радим домаћи задатак ако није укључен телевизор. Тишина ме излуђује.” Упоредите ово са студијом УКЈ1Е која наглашава да мултитаскинг има опречан ефекат на учење. „Ако радите више ствари истовремено док учите (мултитаскинг)”, каже Расел Полдрак, коаутор студије, „то учење није флексибилно, већ специјализовано, па садржај учења не може лако да се репродукује... Када вам различите ствари скрећу пажњу, не можете учити једнако добро као кад потпуно посветите пажњу ономе што учите.” Помоћу магнетене резонанце, научници су открили да константно пребацивање са једног на други садржај приликом мултитаскинга оштећује неке од највиших функција мозга, посебно оне које се односе на меморију и учење. Ми успевамо некако да радимо две ствари одједном, али често не можемо да се сетимо шта смо радили, ни како и зашто смо то радили. У неким студијама истиче се и да мултитаскинг повећава ниво хормона повезаних са стре-
сом, као што су адреналин и кортизол, што захваљујући биохемијској фрикцији доводи до прераног старења. И страж ивањ а Ејала Офира и других научника са Станфрд Универзитета утврдила су да студентима који су много изложени мултитаскингу не само да треба више времена да одговоре на постављене задатке него онима који то нису или су у мањој мери, већ и да праве много више грешака. Добра страна је то што тешки „мултитаскери” први примете нову информацију, па су добри у уочавању нових идеја. Лоша страна је немогућност да се фокусирају на оно што раде, расејаност и површност. Осим тога, постоји и оно што је Едвард Халовел, писац књиге Сгагу Визу, дефинисао као „константан низак ниво панике и кривице”. Ово размишљање је одјек студије Универзитета у Калифорнији (Ирвин), која је открила да су људи које стално прекидају нове и-мејл поруке више под стресом. Гери Смол са Универзитета у Лос Анђелесу каже да овакав стрес може бити повезан са смањеном способношћу краткорочног памћења. Не чуди што је Бил Џој, саоснивач Сан Микросистема, упоредио тинејџере двадесет првог века са сеоском лудом. Говорећи на фестивалу Аспен института 2006, рекао је: „С ве ово, мени, средњошколцима, звучи као огромно губљење времена. Ако бих се такмичио против Сједињених Држава, волео бих да ученици против којих се такмичим губе време на ове глупости.” Или, како Вилијам Штраус и Нил Хаои примећују, „тинејџери 21. века, конектовани и у мултитаскингу, самостални али опет свесни вршњака, не обећавају велики корак напред у људској интелигенцији и глобалном мишљењу.”
М озак скринејџера Упоређивање генерација препуно је потешкоћа, али је ипак један од бољих начина да се предвиди блиска будућност. Многи пореде аналогне мислиоце (генерације рођене 60-их и 70-их) са дигиталним (генерације рођене 80-их и 90-их), односно дигиталне имигранте са дигиталним урођеницима, како 6и рекао писац и дизајнер игрица Марк Пренски. Да цитирамо Пренског: „Данашњи ученци нису се мењали постепено у односу на оне из прошлости... Десио се стварно велики дисконтинуитет. Могли бисмо то чак назвати „преседаном” - догађајем који је толико фундаментално променио ствари да нема апсолуно никакве могућности за повратак.” Овај „преседан” је појава и брзо ширење дигиталне технологије током последње декаде 20. века. Рођени 90-их и млађи, читав свој живот провели су окружени дигиталним уређајима. Како ће дигитална генерација да размишља? Како ће изгледати одрастање са емоционално свесним - смарт машинама? Да ли ће се умови будућих људи удружити са машинама да би створили неку врсту пост-хуманог хибрида? Нови тип ума се појављује из интеракције са дигиталним објектима и окружењем. Овај дигитални ум, по речима Бауерлајна, „интелектуално је жив, али културолошки потпуно неук”. Он је „високо свестан себе и другиху непосредном (дигиталном) окружењу, али нестрпљив и зачуђујуће неук када је у питању свет.” Наоми Барон, лингвиста Америчког универзитета у Вашингтону, тврди да постоји „интелектуална тромост” међу данашњим студентима. Преовлађује употреба пречица (да уштеде време) и, што је забрињавајуће, студен-
ти размишљају фрагментарно, у неповезаним исечцима. Ова мисао одражава став Маријане Волф, неуролошког стручњака Центра за истраживање читања и језика Тафт Универзитета у Сједињеним Државама. Она истиче да ученици бирају, прескачу и уопште се поентилистички односе према знању. Када можеш да изгуглаш информацију, зашто да обликујеш или упамтиш научено? Последњих три стотине година углавном постоји консензус, посебно у западним културама, да су речи важне и да одређена правила постоје да би се стриктно поштовала. Али правопис, синтакса и граматика данас скринејџерима више нису важни. Њима је стало до брзине и количине комуникације, хипер-будности, тражења и налажења. Аргумент Пи-Си-ја (односно персоналног компјутера) је да је језик одувек био променљив и да не би требало толико да се бринемо како се људи изражавају. Коначно, Чосер није писао као ми данас, а оно што је стварно важно је шта је рекао а не како је рекао. Све ОК. И у будућности, наш однос са машинама биће претежно усмени и визуелни. Постављаћемо питања машинама и оне ће нам одговарати. Слушћемо књижевна дела и гледаћемо књиге. Новинар Џејмс Глек је приметио: „Научили смо визуелни језик који се састоји од слика и покрета уместо речи и симбола.” Али правопис, синтакса и граматика јесу још увек важне. Као и књиге у материјалном облику. Све оне преносе идеје и ако се лишимо било које од њих, ограничићемо мишљење и расправу. Страховање за будућност мишљења није ништа ново. У Ппићацима Николас Кар истиче да у Платоновом Федру Сократ жали због новог поверења у писану реч. Сократ
је веровао да писање може само да изгледа као мудрост, те да кроз писану реч нема стварног увида. Слично томе, у петнаестом веку, хумориста Хијеронимо Скварћафико сматра да ће Гутенберг и свеприсутност штапане књиге учинити људе лењим и „мање студиозним”. Па ипак, писање и штампање нису умањили концентрацију, већ су је увећали. Записати нешто на папир (што је у оно време било скупо) или полако читати књиге (што је било још скупље), улинило је да мислмо озбиљно и дуго. Читање је било дубоко, промишљено, фокусирано и неометано. Више није. Технологија, попут телефона, претраживача и и-мејла, учинила је управо супротно. Она може церебрално да нас заслепи. Писац Џорди Вилијамсон гледа на технологију као на „снажни катализатор изван људског ума”. Можда читамо више књига, али већи део овог читања (и писања) је у кратким исечцима. То није оно читање или писање за које верујем да је важно. Упоредите штампане књиге са њиховим електронским еквивалентима. Дигиталне књиге пружају убрзан приступ у коме је упознавање са чињеницама готово лишено ширег разумевања, приповедања и значења. Штампане књиге, напротив, омогућавају људима да успоре и размишљају. Штампане књиге (као и комуникација лицем у лице) обликују и усмеравају мишљење на начине на које дигиталне информације то не могу. И не само то, истраживање Универзитета у Конектикату открило је да корисници веба слабије расуђују о веродостојности информација. Истраживање је захтевало од студената да погледају сатиричну веб страницу, ћИр://гарајорј.пеј/{гееосјорш, о ретком дрвету хоботница. Деведесет процената студената сматрало је да је стра-
ница веродостојан и поуздан извор, упркос томе што се на страници помиње организација по имену Сгеепреаб (Зелени грашак) чији )е задатак да сачува свет од људи и Удружење за поштовање права бундева. Једно друго истраживање, спровео га је истраживач веба Јакоб Нилсен, тестирало је 232 људи који су имали задатак да читају материјал са екрана док им одређени уређај прати кретање ока. Само шест испитаника читало је текст на линеаран начин. Сви остали, скакали су по екрану као зечеви, кратко брстили око истакнутих тачака или бројева, а онда жвакали мрље боја или промене. Испитујући даље, Нилсен је открио да су тинејџери бржи од одраслих у читању са екрана, али им је пажња знатно слабија, па су све теже настојали да избегну. Кључна разлика између дигиталног читања, односно читања са екрана и читања са папира јесте у томе што су књиге део система мишљења. Књиге нису саме. Оне су увек део ширег контекста, увек су у некаквом односу да другим књигама или са историјски датостима. Дигиталне књиге и читање са екрана уопште, јесу другачије стога што у њима информација постаје садржај, одвојен од значења, контекста који би је осветлио. Значајније напуштање концепта штампане књиге довело би до напуштања културног наслеђа и његовог разумевања. Читање са екрана, посебно уз хипер-линкове, брзо је и прилагођено лову на чињенице. Насупрот томе, читање са папира је мисаоно и усмерено на покушај да се разуме целина аргумената или концепта. Оба облика читања (оба облика технологије), требало 6и да живе заједно. Морамо да повратимо равнотежу и смањимо употребу одређених уређаја у одређеним ситуацијама. Оловке и
књиге су још увек важне, па би и послодавци и наставници требало да промисле још једанпут пре него ш то укључе рачунаре и улогују се. До изесне мере треба да успоримо учење. Коначно, ако имамо „спору храну” и „споре градове”, зашто не бисмо имали и споро учење и споро мишљење?
Да ли тестови интелигенције чине децу глупом? Током последњих четрдесет година значајно је порастао број факултетски образованих људи у Великој Британији. По истраживању ОЕЦД-а, факултетску диплому (тип А образовање трећег степена) има 29 процената људи између 25. и 34. године, а свега 16 процената оних од 55. до 64. Једном речју, много више људи данас студира - то је одлично. Бројчано повећање оних који студирају требало би да значи да боље и више мислимо, али то није баш увек тако. Напротив, на сваку студију која „доказује” да постајемо паметнији у општем смислу, долази једна студија која „доказује” супротно, посебно када се испитују појединачне, специфичне области. На пример, извештај Америчке националне задужбине за уметност повезао је опадање читања са смањеним бројем тинејџера који читају књиге. Године 1984, око 30 одсто седамнаестогодишњака изјавило је да чита скоро сваког дана из задовољства. Године 2004, овај број пао је на 20 одсто, а број оних који не читају никад порастао је са 9 на 19 одсто. Године 2006, готово 90 одсто послодаваца у Канади сматрало је да је „разумевање прочитаног вео-
ма важно”. Изгледа да постоји процеп између понашања студената и очекивања послодаваца. А ево и једне загонетке. По Џејмсу Флину, професору емеритус на Универзитету Отаго на Новом Зеланду, резултати тестова интелигенције равномерно расту током читавог двадесетог века. И заиста, прилично конзистентан раст забележен је сваке деценије од када се врши мерење. Штавише, „опаметњивање” се убрзава. Годишњи пораст од 1947. до 1972. износи 0.31, док је током деведесетих пораст чак 0.36 годишње. Дакле, од Пере Детлића (1947) до Харија Потера и камена мудраца (2001), деца су постала интелигентнија, и данас 6и, дакле, требало да буду много паметнија од својих деда и бака, који су одрастали читајући тешке књиге и пишући руком дуге саставе. Па ипак, како то да у доба пропалих школа, неписмености, ријалити телевизије, ВеликоГ брата, Парис Хилтон, можемо да будемо паметнији? Има много теорија, попут оне да се боље хранимо, да имамо више слободног времена, да су породице мање, да чак видео игрице некако томе доприносе. Но, тајна се можда крије у томе шта уопште подразумевамо под интелигенцијом, а посебно како је меримо, то јест у тестовима интелигенције. Тестови интелигенције мере интелигенцију уопште, а различити аутори (пре свега Стивен Џеј Гоулд и Хауард Гарднер) веома су добро објаснили како ови тестови функционишу. Тест интелигенције може да установи способност логичког решавања проблема односно апстрактног мишљења. Од испитаника се тражи да нађу сличности међу различитим предетима, да сложе објекте у логични поредак или да уклапају геометријске облике.
То су тестови који укључују класификацију и корелацију и изгледа да су те способности у константном порасту и то већ веома дуго. Али то нема никаве везе са видео игрицама или било чим што је у вези са интернетом. Ови резултати чак и не изненађују посебно. Почетком двадесетог века, већина људи је радила или у пољопривреди или у фабрикама, те је отуда потреба за апстрактним или концептуалним мислиоцима била веома ограничена. Изван универзитета, интелигенција је схватана као некакво решавање практичних проблема. Стога је интелигенција - како се мери тестовима - била сразмерно мала. Последњих сто година, потреба за апстрактним или концептуалним мислиоцима непрекидно расте. Резултат је да имамо знатно боље резултате у невербалној интелигенцији - управо оној коју тестови најбоље мере. Ово знатно олакшава разумевање парадокса да су резултати тестова све бољи, а да су притом милиони радника у Британији и Америци функционлано неписмени. Јасније је и то како скринејџери имају високе резултате на тестовима док се у исто време њихови послодавци жале да не знају да читају, пишу, а о аритметици да не говоримо. Ако бисте разматрали резултате из писмености и познавањ а математике, закључили бисте да данашњи ученици уопште нису паметнији - у појединим случајевима чак су и далеко глупљи - у односу на ученике пре педесет-шездесет година. По једној аустралијској студији, ученик - тинејџер је 2003. године чак за четвртину степена гори од ученика из 1964. Или, како наглашава Николас Кар, урезултатима тестова који мере „памћење, речник, опште знање, чак и основне рачунске операције има мало или нема нимало помака.”
Другим речима, сазнајне вештине су драматично у порасту што је повезано са бољом применом логике. Једноставно речено, живимо у времену када су морална и етичка питања важнија и када су и рад и слободно време усмерени далеко више на интелектуални него физички изазов. То је оно о чему пише Стивен Џонсон у провокативној књизи Све лоше је добро заз тебе. Он истиче да је популарна култура све захтевнија (од популарних серија до видео-игрица попут тетриса) у интелектуалном смислу и да појединци бивају приморани да се ментално више потруде да би учествовали. Наше спољно окружење се мења и има позитиван ефекат на способност апстрактног мишљења тинејџера. Наши умови су, коначно, ипак предодређени да се прилагођавају. Нама су заиста потребни умови који су у стању да тренутно (брзином екрана) реагују. У то смислу, скринејџери су у предности. Али, нама је такође суштински неопходан радознао, маштовит, креативан и дубок ум који сања велике снове и изражава их јасно и језгровито на начин који је другим људима разумљив. А то нас, драги читаоче, води у следеће поглавље - право у школу, до следеће генерације.
Поглавље 2
Претпубертет: изазов за сваког наставника „Ум није суд који шреба напуншиши већ вашра коју шреба пошпалиши"
(Плутарх, 46-120АГ))
Генерација која данас има десет година и мање (ПШг) је та која ће још више од скринејџера померити културолошке и неуролошке границе. На пример, код млађе деце понекад није сасвим јасно да ли су у виртуелном или стварном свету и да ли уочавају разлику између та два. То је генерација која ће још мање правити разлику између биолошких бића и машина, и у чије ће се време генетика, роботика, нанотехнологија и интернет развити више него што било који одрастао човек данас може да замисли у најлуђим сновима. Технологија је најдубље усађена у њихов живот. Већина деце већ око пете године зна шта је Гугл (за њих је глагол) и знају да га користе. Чланак у Корејском Хералду тврди да 52 одсто корејске деце од 3 до 5 година редовно користи интернет и проводи у просеку четири сата недељно онлајн.
У Великој Британији, по извештају Офкома (ОГсош), осамдесет одсто деце има мобилни телефон до једанаестог рођендана, а до дванаесте године проводе осам сати недељно на мрежи. Између десете и једанаесте године, просечно британско дете проведе 900 сати у школи, 1300 са породицом и 2000 сати пред екраном. Слично томе, у току једне типичне недеље, дете из Сједињених Држава проведе десет сати за компјутером, шест на интернету, а телевизију гледа тринаест сати. Никада раније нису деца широм света била толико повезана, и то у толико велику заједницу и у тако младом узрасту (првенствено преко мобилних телефона и интернета). Све што деца науче у школи, све вредности које им родитељи преносе ван школе, све то развеју информације и ставови које сеје технологија, посебно мобилни уређаји над којима родитељи и учитељи имају веома мало контроле. Већ на основу здравог разума закључићемо да бити непрекидно пред екраном није баш добра ствар. Али, да ли дигитални стимуланси могу и више - да промене архитектуру мозга? Све више људи верује да може. На пример, Николас Кар је приметио: „Интернет је, након алфабета и бројчаног система, вероватно најснажнија технологија која може да мења ум, а ушла је у општу употребу... Могућност интелектуалног кварења уткана је у саму природу нашег мозга.” По Димитрију Кристакису, истраживачу педијатрије на Универзитету у Вашингтону, сваки сат који дете млађе од четири године проведе гледајући телевизију, повећава за 9 одсто ризик од недостатка пажње са седам година. Да мало образложимо ову тврдњу: 79 одсто деце у Британији
има телевизор у спаваћој соби, а број издатих рецепта за риталин којим се лечи хиперактивност порастао је три пута у последњих десет година. У Сједињеним Државама, 33 одсто деце живи у кући у којој је телевизор укључен „стално” или „већи део времена”, а по једном истраживању чак 54 одсто деце од 4 до 6 година радије би гледало телевизију него проводило време са оцем. Додајте интернет и друге електронске уређаје - деца су, дакле, непрекидно заокупљена играчкама и сличним справама које нуде тренутну награду. Притисну дугме и нешто се деси. Ово има за последицу да стално траже промену и да су често пренадражени. Очекујуда буду забављани и визуелно стимулисани (и код куће и у школи), те губе способност да се тихо забављају сами са собом или да само мисле. Исплатило би се завирити у млади мозак. Давне 1981. године, Дејвид Хјубел и Торстен Визел добили су Нобелову награду за откриће да у младом мозгу постоји нека врста прозора у времену када се главна струјна кола формирају дубоко у нашим главама. Ови прозори, кроз које махом визуелне информације допиру до мозга, могу бити отворени свега неколико недеља. Како знамо да је то истина? Зато што постоје деца чији је вид озбиљно нарушен током овог критичног периода. Истраживања су утврдила да када одређени делови нашег система нису прикључени, нису укључени ни одређени делови мозга. Ово обично није проблем, јер током ж ивота мозак сам себе прикачи и напаја, али сада изгледа да, у неким несрећним случајевима, електричар позван да среди мозак дође, али не заткне никога код куће. А следећег заказивања неће бити. Због тога морамо озбиљно да се замислимо над утицајем развоја технологија на младе мозгове.
Више се нико не игра у песку Слободна игра - израз који описује игру која није структурирана, већ маштовита и коју је дете само иницирало - све више је у опадању, судећи по студији објављеној у Архивима педијатријске и адолесцентске медицине. Део објашњења лежи у све широј употреби интерактивних играчака и видео игрица које се играју по унапред утврђеним правилима. У слободној игри нема правила и деца су приморана да употребе машту и радозналост. На пример, некада су деца правила моделе авиона и разне ствари од лего-коцака. Ове играчке су активно заокупљале ум и развијале маштовитост и способност решавања проблема, посебно ако сте могли да занемарите упутство или искористите понуђене делове да направите нешто друго. Лего коцке данас су унапред задати сетови (купити само коцке је готово немогуће) и када једном сложите одређену фигуру, немате шта друго да градите, с обзиром да је већина делова у комплету намењена само једној одређеној употреби. Стављао сам скоро једног од мојих синова на спавање и показао му књигу о хобијима из 1958. (нешто као боља верзија Опасне књше задечаке). Одушевио се. Нашао је упутства како да према скици направи модел летилице, као и поглавља о камповању, обради метала, чак и хемији (направи свој гас хлорин!). Ми смо данас толико параноични и у страху од упозорења на играчкама да смо готово одстранили забаву из дечјих живота. Игре фанатазије које дете у потпуности измишља далеко су од бесмислених. Једна студија {Шрквсоре Е(1исаНопа1 Кезеагсћ ЕоипНаНоп) открива да су деца из сиромашнијих
слојева која су ишла у предшколске установе које су више оријентисане на игру, била боље социјализована у каснијем животу него деца која су ишла у установе у којима се није играло, већ учило. До 23. године живота, једна трећина оних који се нису играли били су хапшени, док је свега 10 одсто прве групе било привођено. Пелегринијева студија расправља о томе да ли игре ратовања код дечака побољшавају способност решавања проблема; Панксепова и друге студије показују да неструктуриране игре повољно утичу на развој виших можданих функција (посебно области везане за емоције и социјализацију); студија часописа за дечју психологију и психијатрију (Јоигпа1 о/ СћгШ Р$уско1о$у апА Р$усШа1гу) открива да постоји позитивна корелација између сободне игре и емоционалног здравља. Ако желите доказе за тврдњу да је игра без технологије добра ствар, они су неоспорни и свуда око нас. Слободна игра међу децом не разликује се много од игара које играју младунци животиња, што значи да игра може имати дубље еволутивне корене. Занимљиво је да иако је игра међу животињама произвољна, изгледа да оне не желе да се играју ако су под стресом или гладне, тако да можда постоји паралела са децом која су била изложена сиромаштву или злостављању. Добро је подсетити се да су деведесетих година хиљаде мале румунске деце у 600 државних института била жртве оваквих лишавања. Ако занемаримо овако драстичне примере, не учествовати у слободној игри ипак је практично немогуће. Али шта се дешава ако се деца једноставно мање играју напољу? По Дејли мејлу, 70 одсто родитеља у Британији
не жели да се њихова деца играју напољу без надзора, а једно истраживање Би-Би-Си-ја открива да 49 одсто родитеља забрањује деци да се пењу на дрво. Бгнерацијски, помакли смо се са „иди играј се напољу и не враћај се док не падне мрак” на „буди добар ако мислиш да останеш у соби и играш се на компјутеру”. Добронамерни родитељи забринути су због опасности које вребају на све стране, поломљених костију и чега све не. Али како ће све то чување деце утицати на њихове умове? Други значајан фактор је укључивање друге деце у слободну игру. Однос са вршњацима је изузетно значајан за развој говора. Игре фантазије које укључују другу децу посебно су добре јер приморавају дете да реагује на ствари које постоје само у машти другог детета. Језик и комуникација развијају се преко игре у групи. Занимљиво је питање да ли ишта од овога важи и за игре у виртуелним световима. Слутим да неке игрице попут Симса (ТНе 8т$) могу бити корисне (доказано је да хирурзи који играју видео игрице неколико сати недељно праве мање грешака у операционој сали у односу на оне који не играју), али чак и такве игрице су вештачке. Премда вероватно позитивно утичу на просторну интелигенцију и вештину решавања проблема, оне чине мало или нимало када су у питању више мисаоне спсобности. Осим тога, чак и најбоље игрице су у великој мери унапред задате за разлику од игара које настају искључиво у дечјој машти. Иронично је, наравно, што управо родитељи претпостављају слобоној игри организоване школске или професионално оријентисане активности јер верују да ће такве игре њихову децу учинити паметнијом и ус-
пешнијом. Игра је игра, а посао је посао, сматрају. Но, студија у Развојној психологији показује да су деца којој је било допуштено да се играју по слободној вољи са различитим употребним предметима била много боља у проналажењу нестандардних примена за предмете него деца којој је задат одређен редослед активности. Другим речима, слободна игра подстиче радозналост, машту и оригинално мишљење, а управо је то оно што иновативне компаније ових дана траже. Модерно доба је веома сложено и крајње непредвидиво. Промене имају ендемске размере, па се врло често суочавамо са стварима које треба радикално преосмислити. Осим тога, појединци и организације треба да се прилагоде неочекиваним ситуацијама и непознатим окружењима. Ако смо, као деца, учествовали у неструктурираним, произвољним активностима, развићемо боље механизме за прилагођавање. Бићемо спремнији да гледамо на ситуације отворено и да нађемо нова решења проблема. Да парафразирамо Шону Броун и Кетлин Ајзенхарт, ауторе Такмичења на ивици (СотреИп% оп 1ће Е(1§е), морам о направити равнотеж у између структуре и хаоса, експеримента и рутине, стратегије и импровизације ако мислимо да развијемо све своје потенцијале. Други забрињавајући тренд тиче се домаћих задатака. У старијим разредима, домаћи задатак је неприкосновен, али када су у питању млађи разреди основне школе, мало је доказа да домаћи задаци на било који значајан начин доприносе развоју детета. Па зашто онда инсистирамо на њима? Родитељи нажалост погрешно верују да ће домаћи задаци обезбедити њиховој деци дуг и срећан живот.
Међутим, када веома мала деца имају веома велике домаће задатке, родитељима остаје веома мало времена да буду са њима - просечно време које отац дневно проведе насамо са дететом је десет минута - и, што је још горе, деца немају времена за неструктурирану слободну игру. Како је Алберт Ајнштајн рекао: „Интуитивни ум је свети дар, а рационално мишљење је верни слуга. Створили смо друштво које слави слугу а заборавља дар.” Такође смо створили друштво у коме децу у школама уче како да положе испите а не како да мисле. Срећом, ово ипак не важи за све школе. Основна школа број 1 у Енглеској за 2009. годину (Сошће Сћигсћ о^ Еп§1ап<1 Р п та гу 5сћоо1 у Оксфордширу) чини оба. У овој школи постоје часови филозофије где ученици млађи од једанаест година расправљају о томе да ли велике ствари чине људе срећним и скупштине на којима размишљају да ли је теже бити богат или широмашан. Али школе попут ове су изузетак. Добро је познато да што родитељ више прича са дететом, то ће се језик детета више развијати. Пажња коју родитељ поклања детету од суштинске је важности. Пре осамдесетих, производила су се колица у којима је беба била окренута ка родитељу. Данас, дете је у колицима окренуто ка спољњем свету. Ако су родитељима у рукама ајподи и блекберији а не деца, како то утиче на квалитет њихове комуникације? И не погађа ово само бебе. Старија деца се такође жале да се осећају повређено када родитељи пиље у електронске уређаје, посебно у току оброка или док их чекају после школе, тренинга и других активности.
Сору-раз1;е образовањ е Помислили бисте да је школа једно од ретких места где се још увек одолева дигиталној технологији, посебно у млађим разредима. Сматрате да је физички однос учитеља и његових (чешће њених) малих ђака закон и да технологија треба да се уводи постепено и само када је доказано корисна. Вероватно верујете и да већина родитеља осећа као ви. Изгледа да је управо обрнуто. И то се дешава упркос чињеници да постоји мноштво доказа који упућују на то да компјутере треба користити опрезно у контексту образовања. За цену интерактивне беле табле можете купити много књига, али то изгледа уопште не спречава школе да учионице млађих разреда опреме као свемирске станице (Епл лаптоп сваком ученику и сваком наставнику). Аустралијска влада недавно је обећала да ће уложити две милијарде аустралијских долара како 6и сваки ученик од 9. до 12. године имао свој компјутер, а држава Калифорнија заменила је све штампане уџбенике електронским. Ипак, нисам чуо ни за једно истраживање које би нашло било какву позитивну везу између улагања у компјутеризацију наставе и лакшег учења и бољих резултата на тестовима. Заправо је супротно. Шкотски Инспекторат за школе наводи: „Инспектори нису нашли ниједан доказ за побољшање постигнућа у формалним квалификацијама који би се могао приписати употреби информационих технологија у учењу и настави.” У извештају Минхенског универзитета који је прегледао тестове петнаестогодишњака у 31 држави, истиче се: „Када се занемаре све
релевантне чињенице о ученику, породици и школи, доступност компјутера код куће показује статистички снажан негативан утицај на знање математике и на вештину читања, а доступност компјутера у школи показала се ирелевантна.” Професор Јакоб Вигдор коаутор је студије Дјук Универзитета у Сједињеним Државама која је пратила резултате из вештине читања и математике на узорку од 15 хиљада ученика у периоду од 2000. до 2005. године, с тим што је одвајала резултате пре и након што су ученици добили приступ компјутерима. Закључак? Деца која су имала компјутер код куће урадила су горе тестове од оних који их немају. А ово истраживање је спроведено пре Фејсбука и Твитера! Информациона технологија није чаробни штапић којим се лош наставник (или школа) могу претворити у доброг. Вероватно неће добити много одушевљених гласова, али владе би имале далеко боље резултате ако би запослиле више наставника или ако би наставницима понудили веће плате. У Аустралији, за оне две милијарде потрошене на компјутере, могли су да плате наставницима по 8 хиљада долара годишње више или да запосле гомилу нових наставника или сарадника на годину дана. Оно што је важно јесте када користите технологију (а када не). Делује ми прилично нелогично да недостатак пажње код мале деце решавамо компјутерима. Нема сумње да постоји притисак да непрекидно одржавамо пажњу деци, али ако су немирни и деконцентрисани, морате да успорите, а не да убрзате. Ми такође постајемо превише усмерени на виртуелну интеракцију. Ако је та технологија толико добра, заш то су онда у Енглеској у
последње две-три године резултати тестова знања за Једанаестогодишњаке знатно слабији него за ученике истих година пре петнаест година?
Заш то су књиге још увек важне Начин на који млади људи упијају информације мења се брзо и радикално. Пасивни медији, као што су новине и књиге, данас се углавном одбацују у корист интерактивних медија, и идеално, медија који омогућавају саучествовање и контролу. Па ипак, ако све персонализујемо, на крају неће бити искустава која ћемо моћи да размењујемо. Деца углавном живе овде и сада; прошлост и будућност су негде далеко. Једна могућа последица овога је да се књиге више неће ценити осим као историјски артефакт, што ће се исто десити и са искуством старијих л>уди јер представљају историјски реликт друштвеног мишљења, што углавном ни]е доступно на Гуглу. Читање, посебно читање фикције ради задовољства, у опадању је већ деценијама у већини земаља. То је озбиљно питање јер читање има директан утицај на интелигенцију и постигнуће. На пример, Кајзеров извештај у Сједињеним Државама открива да „било какво читање у слободно време има више позитивног ефекта на оцене ученика него било који други медиј”. Књиге ће овако или онако преживети, али које су последице по друштво када је миран текст непрекидно угрожен од стране узнемиреног хипер-текста? Шта ће се десити са нашом културом када почнемо да ценимо аудио
и видео запис више од писане речи? Одговор може бити постлитерарно друштво у коме људи умеју да читају, али већина то не жели. Речи постају хоби. Визуелно мишљење има апсолутни примат и оно напаја безумни дигитални хедонизам у коме је важније оно што је ново од онога што је квалитетно. Читање „онлајн” и читање штампане књиге су два сасвим разлчита искуства. Људи су углавном у журби онлајн и желе да извуку информацију или „вредност” што је пре могуће. Офлајн, ван мреже, мирније размишљамо, и самим тим, више употребљавамо машту. Емпатија и јасна комуникација такође трпе када је време суштина. Овде је критична тачка губитак пажње. Онлајн, због хипер-линкова, стално смо у искушењу да похрлимо ка новој информацији; када читамо са папира, нисмо. Негде на пола пута стоје електронске књиге које нису стално повезане са интернетом, али треба нам још мало студија да бисмо проверили да ли сам екран по себи има некакво дејство. И страживање британског Удружења наставника и предавача тврди да је 25 одсто радова ученика директно преписано са интернета. Понекад преписују пажљиво, али често не. Један наставник који је учествовао у истраживању, поменуо је случај када је ученик толико брзо ископирао материјал, да није стигао да обрише адресу сајта. Постало је толико лако ископирати ствари, да многи више и не мисле о томе шта раде. То није нужно проблем. Један наставник је приметио да већина ученика који копирају раде то из незнања. Када им се једном објасни да је то варање и да није добро, већина престане. Па ипак, то ће увек бити искушење.
Психолог Роберт Орнштајн каже: „Писменост је један од многих путева ка знању”. Живот постаје све бржи, информација је све више, па треба да научимо како да брзо нађемо штагод да тражимо. Кључна вештина је, дакле, знати где да тражимо и онда брзо анализирати оно што смо нашли да бисмо издвојили оно што желимо из поплаве информација која је тренутно доступна. Напредна претрага је корисна у свету који се гуши у информацијама. Али парцијално знање (учење тачно на време) чини наше разумевање површним а наша опсесија брзином учиниће да у будућности правимо све више грешака. Ш тавише, настојање да прикупимо информације са више извора у исто време чини наше мишљење све плићим. Све у свему, мишљења је мало или нимало. Једноставно нема времена. Судећи по студији Ејала Офира и Антонија Вагнера из 2009. године, у Сједињеним Државама мултитаскинг постаје све више нормално стање. Млађи људи посебно верују да су у томе добри, иако докази говоре супротно - међу најгорима су. Студија такође сугерише да мултитаскинг може да оштети способност мишљења и да можда развијамо такво стање свести у коме нећемо моћи да уочимо и занемаримо небитну информацију. Да ли недостатак концентрације (или како ми видимо недостатак времена) значи да морамо да створимо скраћену верзију апсолутно свега или да учинимо све уџбенике доступним онлајн и још да додамо неки интерактиван, оку пријатан елемент како бисмо одржали одељење будним? Ако је деци тешко да се концентришу или да „допру” до Шекспира, интерактивни час (као Дизниленд) није увек исправно решење.
Пре свега, заш то је проблем ставити пред децу пар тешких ствари? Тешкоће које савладавамо изграђују отпорност, а изгледа да нам баш то данас недостаје. Једном речју, постали смо превише мекани. Заштићени смо од тешкоћа и несклада концептима праведности и доступности. На пример, стотине школа у Британији већ је забранило употребу црвене хемијске оловке јер превише узнемиравају децу и делују им претеће. Ако образовањ е - и ж ивот - учинимо прелаким, у опасности смо да створимо генерацију којој недостају најважније животне вештине. Споља гледано, деца изгледају префињено и вербално интелигентно, али њихово поуздање је крајње крхко. Стога, тешке књиге треба да буду обавезне и, у духу учења целог живота, треба да постоје кампање намењене одраслима које ће их охрабривати да и они сами читају и више и боље књиге. Заиста, зашто не опорезовати производе и садржаје који ни на који начин не изграђују ум и још ометају да други, кориснији садржаји, долазе до људи? То се већ дешава када је уметност у питању (посебно ББС), али не видим разлог да се овај принцип не прошири и на друге области и да не размислимо о последицама ових менталних „грицкалица”. У будућности, машине ће бити боље од људи у складиштењу и употреби информација. Стога подстицање учења „тачно на време” (колико мора и кад треба), сигуран је рецепт за коначни заборав и незнање. Једном када ученици савладају основе, треба да их обучимо да мисле креативно и различито. Али како ћемо то постићи када се одређени тип књига већ преселио у дигитални формат? Како дисциплиновати млади ум када је он већ охрабрен да скаче са слике на слику на малом екрану?
Треба нам више дечјег разм иш љ ањ а Изгледа да су деца отворенија ка новим идејама од одраслих, али има ли то везе са мањим искуством или са развојним разликама међу хемисферама у мозгу, није сасвим јасно. Како деца одрастају, природна оригиналност и смисао за чуђење се смањују и на крају сасвим отупе, што је махом последица социјализације. Да ли дигитална технологија убрзава процес социјализације? Ако је тако, онда имамо проблем, јер су млади умови од непроцењиве вредности. У основном и средњем образовању углавном нас уче да постоје тачни и погрешни одговори на свако питање. Са врло мало изузетака, уче нас да је прецизно, логичко мишљење начин да се положе испити и стекне универзитетска диплома. Образовање је засновано на парцијалном, редуктивном и логичком мишљењу. Систем је једноуман а требало би да буде широкоуман или да бар постоји више система. Као што је истакао Кен Робинсон, стручњак за образовање, образовни систем је креиран тако да изађе у сусрет одређеној индустрији: даљем образовању. Стога се одређени предмети сматрају практичнијим и кориснијим од других. Зашто, каже Робинсон, не би креативност имала исти статус као хемија? Штавише, децу образујемо од стопала на горе. Почињемо са стопалима (ходање), прелазимо на руке (писање) и онда се пребацимо на главу (памћење и, акобогда, разумевање). Какогод, ово учење јесте усмерено напред, али награђује само једну половину мозга. Н ишта од овога не представља проблем ако је циљ васпитавање логичних, линеарних мислилаца. Али, ако
вам Је као друштву циљ да развиЈете поЈединце који могу да разумеју сложени систем и креативно преуреде појединачне компоненте, тако да могу да иницирају иновативну економију, онда вам треба шири контекст, као и текст. А у овом контексту, неискуство и отворен ум може заиста бити драгоцен. Свесно или несвесно, деца и одрасли подједнако^сористе менталне филтере да процене да ли су одређене ствари корисне или не. Али ови филтери могу прерано да донесу суд о некој идеји. Постајемо превише заокупљени негативним аспектима идеја или забринути како ће други људи мислити о њима или о нама. Ово је проблематично зато што су генерације и размножавање идеја друштвене категорије. Мала деца раније обично нису била свесна шта други људи мисле о њима. Била су отворена и нису размишљала о могућим последицама њиховог понашања. Била су наивни мислиоци који нагађају и експериментишу. Такође се нису плашила да погреше, често зато што су могли да греше далеко од очију одраслих и друге деце. Имали су и времена да исправе оно у чему су погрешили. Нажалост, то су одувек биле оне особине од којих се, како растемо, „одучавамо”. Већ у раној адолесценцији, усмерени смо на брзину и на оно што вршњаци мисле о нама. Стога је, и у школи и на послу, грешка често оно најгоре што може да нам се деси. А грешке су, путем све веће рачунарске повезаности, све очигледније. На сајтовима попут Фејсбука, људи стално проверавају једни друге. Чак и ако одлучиш да напустиш друштвене мреже, то не значи да ћеш да нестанеш. Људи ће и даље да постављају слике и коментаре о теби, па један од разлога због којег
људи одлучуЈу да остану повезани Јесте да контролишу шта се дешава. Као што један мој познаник каже: „Ако се не објасниш, објасниће те они”. Грешке се данас тешко бришу. Међутим, прављење грешака јесте апсолутно есеницијално за откривање, увиђање и проналажење. Заиста, често научимо више када погрешно урадимо нешто, него кад урадимо добро. Али ту лежи стваран проблем. Ако је тренд брзо сазревање деце, а дигитално доба уништава приватност, шта ће бити са тим дечјим експериментисањем и невиним размишљањем? Недостатак искуства је управо оно што је Сејмур Креј (један од твораца брзих компјутера) тражио. Њ егова политика састојала се у запошљавању младих, свежих инжењера који још нису знали шта не може да се направи. Слично томе, „Тојота” је једном приликом сачинила „борд” деце - саветника за развој производа, а „Хасбро” (Назћго) је урадио исто када су у питању играчке. Чак је и „Ксероксов” чувени Пало Алто Истраживачки центар једном приликом замолио ученике да присуствују серији састанака о будућности технологије. Млади људи имају много енергије и поуздања. Они су и аутсаједери и мање склони да поштују традицију. Недостатак искуства (недостатак информација усађених у главу, ако вам се више свиђа) може бити мана, али и врлина. Они су девичански мислиоци. „Никада не можете да решите проблем на истом нивоу на коме је настао”, рекао је Ајнштајн. Превише специјализовани, превише затворени - ништа не видимо. Али вратите се корак уназад и указаће вам се нешто ново или шира слика.
Усудимо се да сањ амо Језик се у највећој мери развија током раног детињства. Обично се мисли да је производ свесног ума. Ми на крају децу учимо речима и граматици, али током раних година већина онога што деца уче нијеформално. Нове теорије, као што је она Мајкла Шедлена (М1сћае1 бћас11еп), неуробиолога са Универзитета у Вашингтону, засноване су на идеји да подсвесно мишљење (или како га неки научници називају несвесно, пре-свесно или не-свесно) није одвојено од свесног мишљења и није неразмишљање или неусмерено мишљење. Његова теорија је да наш подсвесни ум стално ради, непрекидно скенира спољашње окружење и опажа сваки најмањи делић информације (често оно што видимо, чујемо, додирнемо или осетимо за мање од секунде) и онда одлучује да ли или не ту информацију треба пренети свесном уму. Он је, на неки начин, чувар капије ума и има кључну улогу у формирању меморије, развоју језика и стварању идеја. Заиста, на свесном нивоу, ми смо само мало више од машина којима управља нешто што чак и не примећујемо. Ако машине постају све боље у логичком мишљењу, онда би школе свакако требало да креирају окружење и искуства у којима ће доминантно бити концептуално и емоционално мишљење. Школе би требало да припремају децу за свет у коме знање више није унапред задато и у коме се основне вредности на првом месту црпу из способности да се емотивно повезујемо са другим људским бићима и налазимо нове практичне (понекад и сасвим непрактичне) идеје. Треба стога да престанемо да пунимо дечје главе чињеницама које су издвојене из ширег кон-
текста и да уместо тога почнемо да потпаљујемо ватру под њиховом маштом. Сврха образовања (посебно у млађим годинама) треба да буде неговање смисла за чуђење и природне радозналости, као и развијање хуманог ума. Смисао академика није у ономе што они мисле, већ како су променили начин на који ми мислимо. Треба стога да успоримо образовање и да будемо мање опседнути гутањем информација. Треба нам мање чињеница а више значења. Морамо мање да бринемо о циљевима и резултатима. Морамо такође да пустимо да деца буду деца. Потребно им је да сањају, неоптерећени временом, практичним циљевима и нашим неслагањем. Ако то не урадимо, створићемо генерацију која ће умети да понуди брзе одговоре, али неће имати идеју како да постави дубоко и значајно питање. Непрекидна радозналост, удружена са упорношћу и слободним временом, изгледа ми као суштина маште и оригиналности, али ми ни издалека овоме не придајемо довољно важности. Коначно, у току раног образовања посебно, али у животу уопште, настојимо да избегнемо сваки ризик и програмирамо децу тако да створе готов производ који ће бити друштвено прихватљив и добар за бизнис. Ако искочиш из шина, веома је тешко да се вратиш назад, а избор умећа које друштво сматра прихватљивим све се више сужава. Креативно мишљење се све више доживљава као елитистичко, а сведоци смо и масовног заглупљивања. Открића, увиди, проналасци - сви захтевају експериментисање, које је често збркано и непредвидиво, али и изазов статусу кво (ауторитету), што баш и није нешто што би просечан наставник пожелео да му се дешава у учионици.
С обзорим да ће се свет све више убрзавати, постаће још више технолошки, виртуелан и рестриктиван у будућности, оно што је деци, а и нама осталима, потребно јесте противтежа. Треба цам више слободе и експериментисања. Треба више да лутамо. Треба нам више празних папира и оловака. Треба да се усмеримо на оно што нас као људе чини јединственим.
начина на који би образовни систем могао да стимулише младе умове п1 Усмеравање на слободиу мгру пре него на оргаимзовану и структурирану како би се избегло запостављање имагинације :П Мемојте придавати превелики значај уско мереним резултатима
л1 Избегните да постанете опседнути ииформациоиим технологијама на рачун учитеља и књига л1 Наглашавајте подједнако и креативне и рационалне садржаје да бисте подстакли оригииално и имагинативно мишљење које компаније данас траже л1 Смањмте домаће задатке како би деца вмше времена проводила са породицом и у слободној игри л1 Мађите начин да помогнете запосленим родитељмма да проводе више времена са децом
л1 Охрабрите родитеље да ограниче време које деца проводе у виртуелном свету л ! Прекинмте са „здравље и сигурност” хистеријом која децу држи затовореном и онемогућава физичка истраживања
л1Упамтите да није евако читање добро и обратите више пажње на медиј
л1 Ме дозволите да информације и етавови еа електронских уређаја, посебно тедефона, разводне .лекције м вредиостм које деца добијају од родитеља и учмтеља.
ДРУГИ ДЕО
ЗАШТО ЈЕ ОВО ВАЖНО
Поглавље 3
МИШЉЕЊЕ 0 МИШЉЕЊУ „ У вашим Iлавама мора остати нешто мозГа. У вашим ср-
цима мора остати жудња да поново будете људска бића” П атр и к М екгуан , З а т в о р е н и к
Постало је врло модерно расправљати о томе да је кутија мегабајта позната као људски мозак веома налик сложеној машини. Тачније, мозак је попут рачунара, а ум је софтвер или оперативни систем. С обзиром да се интернет (ваљда врста мозга која повезује људе и идеје) удвостручава сваке године, ускоро би требало да превазиђе људску интелигенцију и коначно постане себе свестан. То 6и неизбежно људе бацило на ђубриште историје. Ако се то догоди, неће се десити преко ноћи, мада се неки људи већ кладе када ће то бити. Футуриста и проналазач Реј Курцвил (Кау КиггигеП) верује да ћемо до 2019. године моћи да купимо кутију са процесном снагом еквивалентном људском мозгу за око хиљаду долара, док Мичел Капор (МПсћеИ Карог, оснивач Лотус софтвера) предвиђа да ће машине проћи Туринг тест3 за вештачку интелигенцију до 2029. године. ^ Тест интелигенције за компјутер у коме се вештачка интелигенција мери на основу тога што човек не може да разликује машину од другог љуског бића док истовремено одговарају на иста питања. ГЈрим. прев.
Ове идеје нису нове. Године 1938, X. Џ. Велс је написао књигу есеја под називом Светски ум о глобалној енциклопедији која ће помоћи сваком човеку да буде боље обавештен. У скорије време, Пјер Тејар де Шарден (Р1егге ТеИћагс! бе Сћагсћп) у Ноосфери износи идеје о здруженом, колективном уму (Шуе т т б ) и семантичкој мрежи. Није нова ни идеја да интелигенција робота представља озбиљну претњу човечанству. Али, док све ове идеје могу да буду велики наслови у штампи, оне у суштини показују мало разумевања за природу људског ума и за оно што га чини тако посебним. Људски ум је екстремно сложен и поседује особине које већина компјутерских научника и софтверских инжењера настоји да заобиђе у веома широком луку. Друтим речима људски ум је далеко сложенији од простих редова јединица и нула. Тренутно сваки петогодишњак поседује више здравог разума од компјутера. Заиста, да је Граучо Маркс4данас жив и да проучава вештачку интелигенцију, несумњиво би поновио своју чувену изјаву: „Дете од пет година би ово разумело. Доведите некога да разуме дете од пет година.” Исто је са роботима. Мој млађи син је недавно учио у школи о роботима па сам био у прилици да погледам неке радове изложене у учионици. На једном папиру, на коме су биле истакнуте разлике између људи и робота, једно дете је написало: „Роботи не раде”. Пре ће бити да је мислио да су у принципу бескорисни, него на мањак адекватних могућности запослења, и није много погрешио. Разлог због којег дете има више памети од компјутера Граучо Маркс (Сгоисћо Магх) - један од браће Маркс, чувени амерички комичар, филмска и телевизијска звезда. Прим. прев.
(или робота) лежи у томе што он или она имају више искуства у спољњем свету. Како је Нил Гершенфилд (МеП СегбћепПеИ) истакао у књизи Када ствари почну да мисле (У/Неп Ткт$$ 51аг11о ТИтк), грешка коју многи истраживачи вештачке интелигенције чине је да троше превише времена и новца на мозак компјутера, а нимало на његово „тело”, то јест чула. Разумевање је повезано са опажањем, а мозак )е двосмерна улица, односно информације у њега једнако уЛазе и из њега излазе. Мудрост је, за разлику од интелигенције, најдубље повезана са искуством. Ако желите да направите паметну машину, прво што треба да урадите јесте да је дизајнирате тако да поседује искуство. И управо ту лежи једнинственост и вредност људског ума, што значи да смо годинама далеко и од најмањег приближавања стварно интелигентним машинама. На једном од мојих омиљених сајтова - 1оп§ће1$.ог§, који је посвећен развоју дугорочног мишљења - Нова Спивак (Иоуа бргуаск), саоснивач Еаг1ћ\Уећ-а, клади се да до 2050. ниједан синтетички компјутер или вештачка интелигенција неће постати стварно свесни себе, самосвесни. Ш тавише, Муров закон, идеја да се процесна снага рачунара удвостручује сваких пар година, има један фаталан превид - потрошња енергије се, наиме, непрекидно повећава. Другим речима, чак и ако успемо да направимо супер-смарт машине, може се десити да нећемо имати начина да их покренемо. Критичари ће, наравно, истаћи поједине догађаје, као када је ИБМ компјутер звани Биг Блу победио Гарија Каспарова у шаху 1997. године. Али док је компјутер несумњиво добар у шаху, готово је бескористан за било шта друго. Уосталом, да је Биг Блу стварно паметан, отишао би након победе у
неки паб са другим смарт машинама да прославе победу. Компјтери се такође лако ломе, а онда не раде. Људски мозак, и ако је озбил>но оштећен, у принципу наставља да функционише, на неки други начин. Фантастично је то што иако нам је тешко да упамтимо ред од седам, осам или више цифара (за компјутере то је 40 бита меморије, што је отприлике садржај калкулатора од пет долара), умемо да насликамо слике или компонујемо музику која некога може да расплаче или да напишемо књиге које ће људе насмејати.
начина на које се наш ум разликује од машина :Г1 Основа људске мнтедигенције је искуство м чудно опажање мнформација које до нас допиру, као и одговор на њих.
=Г1МаиЈине не могу да мисле о сопственом мишљењу - нису самосеесне. :П ЈВудска бића поседују геиерадмзовану интелигеицију; машиие су программране да обављају специфичне операцмје.
л1 Машинама недостају права чу.па - оне могу да „знају” да је хладио, адм не могу да „осете” хдадноћу. л ! Машине не поседују емпатију иди морад и не могу да осете љубав, радост, мржњу иди бмло коју другу емоцију.
л1 Електронским уређајима странаје креативност, интуиција и имагмнација.
п1 Људи тренутно ммају менталну приватиост, рад машина је траиспареитан. п ! Информаиију можемо да учитамо у машину, али бар за сада, не и у људски мозак. гП Машиие не поседују подсвест, а она је, чак више него свеснм ум, извор ведиког дела људекмх мисли и понашања. ЈП Лрудски мозак се развијао хиљадама годииа, паје стога вефма отпоран и прилагодљив на промене околности.
Компјутери су глупи Ипак, између људске и вештачке интелигенције постоји паралела и то у смислу обраде информација, али свака сличност се ту заврш ава. Једном речју, компјутери не могу да мисле о свом мишљењу. Они су хладни, прорачунати и глупи. Оно у чеиујесу добри је логичка анализа, али уопште узев, нису у стањуда имају критички осврт на сопствено мишљење, нити да ишта проблематизују. Без свесности, машине се не могу сматрати интелигентним. Чак и да одбацимо ово клизаво питање, научници не могу да се сложе ни око тога шта би представљао вештачки мозак. Људски мозак није само информација, бар не онаква каквом је сматрамо. Наш мозак је веома комплкован суд пун веза, супстанци и електрицитета који, да иронија буде већа, наш свесни ум уопште не може да схвати. Размислите о томе. У том смислу, питање да ли ће машине икада бити паметније од људи јесте странпутица. Врло је вероват-
но да ћемо правити машине које ће бити боље од људи у одређеним рутинским операцијама које се понављају или у логичим операцијама, али није уопште вероватно да ћемо у скорој будућности направити интелигенцију машину која ће да превазиђе човека. Велико питање стога није да ли ће машине постати паметније и више налик човеку, већ да ли ће људи почети да личе на машине. . Неуронаука још је у повоју. Иако постоје увиди и открића који би могли да окрену наглавачке данашњи начин мишљења, изгледа да је мрежа неурона ипак много другачија од мреже транзистора. На пример, самим тим што су људски мозак и ум независни, свака аналогија са компјутеским хардвером и софтвером је неумесна. Уосталом, колико год савршене компјутере да направимо, да ли ће они икада бити у стању да ураде оне врло једноставне ствари које ми, људи, узимамо здраво за готово? Људска мисао занована је на искуству и осећању сопства. Ми „осећамо” непосредно (путем чула), али и учимо од других људских бића. Другим речима, ми ствари „не видимо” такве какве јесу, већ их сагледавамо у контексту значења створеног током низа година, било да се ради о сопственом искуству или искуству других. Стога, иако компјутер може да се научи да „зна” да је напољу хладно, и да онда ту информацију упореди са другим информацијама о хладном којима смо га научили, само човек може физички да осети хладноћу. И само човек може да емоционално упореди хладноћу са другим емоционално условљеним искуствима. Другим речима, само људи имају срце, које је, интересантно, управо оно место на коме су стари Египћани веровали да треба тражити логику и рационалност.
Само људи могу да мисле о томе да им је хладно и само људи могу да повежу хладноћу са осећањима као што су бес, радост, туга, страх и изненађење, о којима су и други људи мислили или их искусили у прошлости. Штавише, нема два човека који ће на идентичан начин да доживе исти предмет (на пример слику) или догађај, зато што је предмет или догађај уклопљен у шири вредносни систем или искуство. Машине не поседују ни емпатију ни моралност. Покажите компјутеру слику попут ЗимскоГ пејзажа са клизачима на леду и нећете добити неки одговор. У будућности, компјутери ће моћи да препознају слику и да вам кажу дд ју је насликао 1643. Јан Јозеф ван Гојен, али чак и тада, тешко да ћете добити емотиван одговор, а камоли да ће компјутер бити надахнут и одјурити да нешто слично и сам наслика.
Добра идеја? Мозак ради захваљујући електрохемијским процесима, а мишљење се одвија унутар кортекса. Развој неуробиологије и употреба савремених технологија (магнетна резонанца, скенери, томографија и електроенцефалографија) пружају нам више информација. Можемо да видимо како крв протиче кроз различите делове мозка током различитих активности, па почињемо да схватамо како мождана активност утиче на понашање. Међутим, не можемо да погледамо слику мозга и на основу ње, са било каквом сигурношћу, закључимо да ли се дешава свесно или несвесно мишљење.
Недавно је откривено да губитак концентације може бити повезан са променама у можданој активности. У одређеним околностима, губитак концентрације може да доведе до прилично озбиљних незгода, па ако бисмо могли да га предвидимо, теоријски бисмо моги да спречимо да се несрећа догоди. Није баш прорицање будућности, али је близу. Открића попут овог веома узбуђују поједине људе јер сматрају да ће бити у могућности да предвиде и контролишу људско понашање. Они верују (и можда су донекле у праву) да огроман новац може да се заради од спреге неуро науке и бизниса, мада, у овој фази, технологија свакако није у могућности да испуњава жеље „Икеи” или „Кокаколи”. У овом тренутку, како истиче Дејвид Брукс (ОауШ Вгоок$), когнитивни неуронаучник, то је „као да летите изнад Лос Анђелеса ноћу, и гледајући у светлост кућа покушавате да наслутите о чему људи разговарају за вечером”. И тако, још увек једва да имамо неку идеју о томе како се дешава креативност и још увек смо веома далеко од могућности да предвидимо оригиналност или развијемо сет правила за решавање проблема или стварање идеја. Наука још увек готово да нема шта ново да каже о имагинацији, а када говоре о људској свести, једва да могу да је дефинишу, а камоли објасне. Неким људима је ово важно јер би желели да направе машине које ће бити у стању да стварају нове идеје. Неким другим људима, важно је да се разуме како се дешава оригинално мишљење јер инвентивност на тржишту има веома високу цену (у кешу).
Мислимо унапред Да се вратимо на тему вештачке интелигенције и размотримо куда би развој у овој области могао да одведе у будућности. Термин „вештачка интелигенција” сковао је амерички научник Џон Мекарти (Јоћп МсСагШу) 1956. године. Замишљао је доба паметних машина које ће постати стварност за мање од деценије. Као што је обично случај са оваквим предвиђањима, његово „ш та” мање-више се обистинило, али његово „када” није никако. Ми данас имамо вештачку интелигенцију у основном облику, иако то једва да схватамо. Ако погрешно откуцате реч на Гугл претраживачу, на пример „решавањеу проблома”, одмах ћете бити упитани да ли мислите на најприближнији еквивалент - „реш авањ е проблема”. Други пример могу бити камере са аутоматским препознавањем лица. Програмирајте неколико познатих лица у фотоапарат и он ће ловити ова лица у гомили како би њих сигурно добро изоштрио. Звучи сјајно. Али ово је само још један пример како дигитална технологија сужава наше видно поље. Што се више усмеравамо на оно што нам је познато (преко персонализације), мање смо у стању да примећујемо или осећамо било шта друго. Постоји чак и играчка за осмогодишњаке која омогућава играчу да управља неживим предметима (лоптица, аутомобил) уз помоћ слушалица и можданих таласа - компјутер-мозак телепатија у најближој продавници играчака и то за мање од 300 долара. То је данас. Замислите шта је следеће. Научник и писац научне фанатастике Виктор Винц (УкДог У т§е), написао је есеј 1993. године у коме каже да технолошко убрзање води у развој коЈи је „упоредив
са успоном људске врте на Земљи”. Као што се повећава брзина и меморија рачунара и достиже скоро експоненцијални раст, тако се убрзава и развој технологија као што су вештачка интелигенција, роботика и нанотехнологија. То ће, по аналитичарима попут Реја Курцвила, за последицу имати појаву пост-хуманих хибрида и машина тако интелигентних да ће бити у стању да дизајнирају саме себе (познато под именом технолошки сингуларитет). По Курцвилу, који је основао Сингуларити универзитет (5т§и1ап1у ТЈшует(у) уз подршку Гугла, то ће се вероватно догодити до 2045. Курцвил верује и да ће до краја његовог живота (пре око 2050) бити могуће да се учита садржај људског мозга (и мисаоних процеса) на неку врсту уређаја, што ће створити неку врсту дигиталне бесмртности. Да ли је могуће направити људски мозак? Компјутери већ анализирају податке и препоручују акције, то јест доносе одлуке. „Џенерал електрик” (Сепега1 Е1есгПс) користи алгоритме за доношење одлука од деведесетих година, а компаније попут Ми бј§ша, МагкеТ КХ и ЈпоГзуз почињу да развијајууверљиве софтвере за одлучивање. Питања и одлуке су, на пример, где треба саградити нове фабрике и продавнице, како формирати цене или на шта потрошити промотивни буџет. Нећемо само о овоме морати да мислимо у будућности. Осим што ћемо бити манипулисани од стране машина које мисле, још је вероватније да ћемо сами да манипулишемо нашим мозговима изнутра. Судећи по Алексу Сојунг-Ким Пенгу, директору за истраживање на Институту за будућност у Калифорнији, све је чешћа појава да здрави људи користе лекове како би повећали менталну продуктивност.
Можда не знате, али сте сасвим сигурно данас узели бар једно биохемијско средство како бисте повећали менталну активност. За доручак сам попио шољу јаког чаја, а потом неколико кафа, све то да бих био што буднији и пажљивији. Вечерас ћу вероватно да попијем чашу вина да бих се опустио или препустио машти. Пре неколико година, производ назван СћИбгепб бгпаП ОИ (смарт уље за децу) био је на четвртом месту листе десет најбољих витамина и додатака исхрани, а у Сједињеним Државама тренутно је у развоју преко 40 лекова који подстичу сазнајне могућности. Већина ових лекова има за циљ лечење болести попут Алцхајмерове, али одређени број намењен је здравима, за подстицање способности учења или памћења. Ваздухопловне снаге Сједињених Држава заинтересоване су за лекове који сузбијају осећање умора (постоји јединица која се зове Раћдие СоиШегтеазигеб Вгапсћ - Одељење за мере против умора), а бизнисмени би несумњиво са огромним задовољством пригрлили све нове лекове који су легални и комерцијално исплативи. Можда се питате да ли је поштено да добро раде на послу и уче у школи само они који могу себи да приуште лекове који им повољно утичу на расположење и ум, као што су риталин и провигил. Али многи људи већ имају финансијску корист од операција које их подмлађују или улепшавају, у чему је разлика? Осим тога, ови лекови нису намењени само млађим људима. Они се дају и људима старијим од 60 година који губе памћење, тако да ће у будућности индустрија лекова који регенеришу памћење сигурно бити у великом порасту. Такође је врло вероватно да ће и обрнуто - брисање успомена на тероризам или рат
или на анксиозност која је резултат убрзаног технолошког развоја - бити у жижи интересовања и финансирања. Са чисто еволутивне тачке гледишта, смисао памћења је будући опстанак. Наш мозак је програмиран да памти добра и лоша искуства тако да у будћности можемо да их поновимо или избегнемо. Ако се одређени доживљај често понавља, он прелази из краткорочне меморије у дугорочну. Стога је идеја о имплементацији одређених сећања или осећања у људски мозак употребом технологије (бо\уп1оа<1) или употребом фармацеутских средстава, подједнако и узнемирујућа и уносна могућност. Један од начина да се решимо лоших успомена јесте да се лек примени непосредно након драматичног догађаја. Други начин је да се укључе или искључе одређени гени који учествују у интеграцији сећања. Има заиста нечег нестварног у идеји да је могуће прогутати пилулу и променити ум, али по свему судећи идемо баш у том правцу. Један од најуспешнијих лекова за побољшање концентрације је модафинил, на тржишту је од 1998, а данас се продаје у вредности од 500 милиона долара годишње. Намењен је у првом реду терапији апнеје (краткотрајан престанак дисања у сну) али се употребљава и као стимулативно средство, мање-више као кафа, алкохол, цигарете, па чак и кокаин. Не изненађује да је америчка војска заинтересована за модафинил (и новије лекове попут СХ717), јер борбене трупе може да одржи будним током 48 сати. Да ли је ово наоружавање људског ума? Можда ћемо једног дана гледати како владе учитавају измишљене догађаје у умове осуђених за тероризам, као казну, или да би их натерали да признају злочине. Можда ће постојати начин да 24 сата сваког дана на екрану
пратимо кретање људи, анализирамо њихове потрошачке навике и моделе мишљења, као и да предвидимо будуће злочине. Поједине владе делимично ово већ раде када постоји сумња да је неко терориста, али можда ће једног дана праћење обухватити и друге људе.
Да ли смо власници свог миш љењ а? Мада је природа људске интелигенције и свесности још увек великим делом тајна, већ је прилично јасно да је однос са светом који нас окружује темељ интелигенције и мишљења. Све што мислимо и радимо, свака идеја или мисао повезана је на неки начин са стварима које смо у извесном смислу већ радили, доживели или мислили. Сви смо ми карбонске машине. И што смо мање овога свесни, јачи и утицајнији су спољашњи фактори и наш подсвесни аутопилот. Дакле, ако се машине које човек прави у будућности значајно развију, логично је да очекујемо да ће се и наш ум променити на неки начин. То је сигурно мишљење Сузан Гринфилд, која каже: „Ако прихватите идеју да је ум персонализација мозга, организација нервних конекција преко искуства, онда ће мозак постати изразито рањив на технологију 21. века.” Будућност менталног развоја је неизвесна, а исто важи и за менталну приватност. Једноставно речено, ако једна одрасла особа одлучи да уради нешто са својим мозгом, неко би могао да каже да је то стварно њен проблем. Али ако други људи раде нешто вашем мозгу без вашег одобрења или знања, то је нешто сасвим друго.
Када говоримо о приватности, обично мисдимо на право да будемо остављени на миру да радимо оно што желимо, све док се не мешамо у право других да чине то исто. Конкретније, мислимо на право да радимо мање-више шта хоћемо у приватности свог дома. Али шта се дешава унутар нашег мозга? Над идејом израженом у материјалној или виртуелној форми увек постоји нека врста интелектуалне својине, али шта је са мислима које су само мисли? Право да поседујемо мисли које нам улазе у главу и да одлучимо шта остаје у њој, а шта одбацујемо, сигурно је веома дубок облик приватности или интелектуалне својине. Тренутно ништа из спољњег света не може да продре у наш ум ако то не дозволимо, али то би могло да се промени. У будућности, ментална приватност може да буде озбиљно нарушена, као што данас не можемо да сакријемо локацију на којој се налазимо. Спамови, некада само на електронско) пошти, данас улазе у телефоне, а следеће где ће улазити могу бити наше главе. Ваш мобилни оператер (који зна где сте јер вам је укључен телефон) би могао да анализира вашу говорну или текстуалну конверзацију и да, на пример, издвоји реч „гладан”. Сваки пут када је поменете, они могу да пошаљу поруке свим ресторанима у вашој близини, не би ли вас они обавестили о свом присуству. Или, на пример, шетате градом и размишљате где бисте могли вечерас, и у том тренутку вам право у мозак стиже комерцијална порука. Узнемирујуће? Сигурно. Немогуће? Сигурно не. Уређаји који емитују звук у ухо већ постоје и притом само особа која иде директно у опсегу звука може да чује поруку. Порука чак може да буде
персонализована. Тако сва она места која су била релативно мирна и тиха места за размишљање, могу постати прилично бучна и комерцијализована, било директно или преко порука које нам се шаљу на разне дигиталне уређаје од којих се не одвајамо. СР5 и друге даљинске мониторне технологије као што је КРГО (гасЦо Рге^иепсу ккпШгсаЦоп 1гаскт§ 1а§б) ствараће додатни притисак на људе да што више ствари из свог свакодневног живота, па и мисли, учине јавним. Ове информације могле би касније да се продају или замене за друге информације или за новац. Врло је важно питање ко је крајњи власник ових података (то јест нашег мишљења). Да ли ће њихов власник бити појединац од кога потичу, уређај који их је креирао или, пак, владе и корпорације којима је у интересу да их анализирају и архивирају моделе који леже дубоко унутар података? Размислите мало о овоме пре него што следећи пут употребите Гугл или пошаљете текст. Употреба машина да 6и се открило шта тачно људи мисле у било ком тренутку је још увек веома далеко, али већ сада уз помоћ машина можемо да посматрамо где су и шта раде. Наравно, једно води у друго. Ако знате да неко посећује окупљања екстремне деснице или купује књиге о томе како се прави експлозив, ви већ имате увид у смер у коме тече његово мишљење. Ево једног примера. Године 2008. на интернету се појавио списак чланова екстремно десничарске Британске националне партије. Неко је онда брљао по овим информацијама, тако да су људи на крају могли да сазнају поштански код ових људи, то јест да препознају чланове БНП у свом комшилуку.
Оно што је некада било веома тајно, сада може постати веома јавно. Наравно, подаци су крадени и објављивани вековима. Оно што је ново јесте невиђена лакоћа и брзина којом се ово може урадити и број људи до којих ове информације могуда дођу. У сајберкосмосу, сви могуда вас чују и кад шапнете. Наравно, могли бисте да кажете да је кружење оваквих информација веома корисно. Транспарентност мисли коју је донела дигитализација и повезаност чини свет поштенијим и моралнијим местом. То је можда истина, али где се повлачи граница између приватног и јавног добра? Шта се дешава ако у оптицај уђе нетачна, лажна информација? Једна од последица брзог протока информација је да све мање мислимо о исправности долазеће или одлазеће информације: њих је све више, а времена је све мање. „Читање мисли” на даљину је можда још далеко, али можда можемо да користимо машине да читају мисли на неки други начин. Компаније већ увелико тестирају запослене на употребу дрога; шта ако, у будућности, натерају запослене на скенирање мозга не би ли окткрили неку криминалну активност? Организација Серћоз користи магнетну резонанцу да расветли истину баш буквално. По оснивачу организације, др Стивену Лејкену (бг $1еуеп ћакеп), када лажемо одређени делови мозга засветле на скенеру. Он верује да ће судови у Америци ускоро прихватити ове скенове у доказном поступку. Раније смо могли да мислимо шта год хоћемо све док не чинимо ствари које крше закон. Али шта ако мислити одређене ствари постане илегално? Ментална приватност
ће бити једно од горућих питања 21. века, а ми смо тек почели да расправљамо о томе ко и ш та сме да завири у наш мозак. Кад се само сетимо да нам је 2010. главна брига била примање превише мејлова!
Далеко од очију, али (можда) не тако далеко од срца За сада је добро. Сада бих желео да вас одведем још даље у будућност и покушам да пољуљам ваш став о томе шта је могуће а шта није. Желим да размотрим поделу између тела и ума. Наш свет може се поделити на двоје: на објекте (ствари) и мисли (ум). Једно је опипљиво, друго није. Али шта ако мисли постану стварне у смислу да могу да лебде у ваздуху или се физички одвоје од тела? Шта ако би људски ум био у стању да се одвоји од мозга? Ако би било могуће да се ум некако одлепи и лебди ван тела? Ово јесте екстремна идеја, али ипак донекле може да објасни феномене као што су ван-телесна искуства. На пример, рађени су екперимети у којима је несвесни ум опазио реалне ствари у соби које свесни ум није могао да види. Могуће је да је наш мозак далеко паметнији него што сада можемо да замислимо. Можда два ума, на приличној раздаљини, могу да међусобно комуницирају на истој равни, као директна телепатија. А ако мислите да је то превише шашаво, сетите се да је савремена наука открила да честица може да буде на више од једног места одједанпут.
Што се тиче будућих умова, можда ће се у будћности доказати оно у шта наши умови данас покушавају да поверују или да схвате. Можете ли да замилсите људе из елизабетанског доба како ломе главу око квантне физике? Веома је тешко мислити о стварима које нису засноване на нечему што већ знамо. Нашој свести видљиво је мало или нимало процеса .који се одвијају унутар нашег мозга. Велики део онога што радимо, радимо не мислећи свесно о томе. Свесно размишљање је стога мање-више илузија, односно процес накнадног монтирања одлука тако да се осећамо добро. Другим речима, веома ретко користимо искључиво логику да бисмо нешто урадили, а многе наше одлуке, укључујући и оне од кључне важности - киме да се оженимо, коју кућу да купимо, доносимо несвесно. Свесни ум учествује у овим процесима утолико што накнадно рационализује или оправдава одлуке, понекад након делића секунде, неколико минута, а некада и месецима касније. Психолог Корделија Фајн (Согбећа Ипе) истиче: „Никада не заборавите да је ваш подсвесни ум паметнији од вас, бржи од вас и далеко моћнији од вас”. Наши мозгови изобличавају и варају. Они бране и славе наш его. Али, могу и да нађу пут до креативног мишљења. Изгледа да је наш врли нови дигитални свет стварно створио нови тип мишљења, премда би то мишљење боље описао израз „ментално процесуирање”. То је врста површног, френетичног мишљења у коме смо свесни шта радимо, али се не упуштамо у то како и зашто то радимо. Видимо, али не разумемо. Ако смо тако паметни, заш то се олако препуштамо дигиталним занимацијама? Зашто друштво више нема
времена за споро мишљење и сингл-таскинг? И заш то допуштамо машинама да униште оно најважније што нас чини људима и због чега је вредно живети? Ипак, ми нисмо беспомоћне жртве технолошких промена. Иако нове технологије често преврше меру када се ради о циљу и ефекту, ми ипак настојимо да исправимо претерану неуравнотеженост и да напослетку схватимо. Међутим, премда би ово могло да буде истина, да ли је ико спреман да се опклади? Ако намеравамо да будемо дубоки мислиоци, место на коме мишљење мора да започне јесте несвесни ум. Али како да укључимо подсвест у креативно мишљење? Следеће поглавље истражује сексуалани живот идеја.
Поглавље 4
Сексуални живот идеја „М и сл и су к а о буве, ск ач у са ч о в е к а н а ч овек а. А ли не у јед у свак о га.” С т а н и с л а в Лец
Када свесно желимо да решимо неки проблем или да створимо нешто ново, често немамо много успеха. Доживљавамо менталну блокаду. Али зато, када смо једном увидели проблем и онда престали о њему да мислимо, наш несвесни ум (мождана фабрика проблема, ако хоћете), почиње да ради. Идеје почињу да лете око нас и стварају нове комбинације или мутације. Цитат из дела Вилијама Џејмса, оца модерне психологије, веома добро илуструје овај процес:
„Зашто се дешава да се око одређеног научноГ или практичноГ проблема упињемо Годинама - све узалуд, мисао одбија да нађе решење? И зашто онда једноГ дана, док шетамо улицом хиљадама миља удаљени од проблема, пред нама из чиста мира искрсне одГовор, можда суГерисан неким цветом на шеширу даме испред нас, а можда баш ни са чим што бисмо моГли да повежемо?”
Одакле долазе идеје, тата? У стварању идеја, памћење игра кључну улогу. То је отуда што су идеје у ствари ретко нове. Најчешће су само нова комбинација старих идеја или већ постојећих промишљања. Да би се родиле нове идеје, потребно је да две или више старих идеја ускоче у кревет и поиграју се. Штавише, идеје једино могу да бирају генетске родитеље међу другим идејама или варијантама идеја које већ постоје. Због тога је мишљење, а посебно стварање идеја, увек асоцијативно. Једна од особина високо креативних људи је способност да комбинују неповезане елементе и стварају нове концепте. Овде је искуство кључни играч. Физичко повезивање људи сличних умних способности је такође веома важно, јер када су људи близу, идеје лако скакућу међу њима. Веома је интересантно то што се комбиновање веома ретко дешава свесно. Наш мозак непрекидно упија информације - све што смо икада видели и доживели - и онда их складишти за будућу употребу. Међутим, ова претходна искуства не скупљају само прашину у неком углу мозга. Она активно утичу на начин на који мислимо и делујемо у свакодневном животу, иако ми углавном не знамо да се то дешава. Др Дејвид Рок (ОауИ Коск) и др Џефри Шварц (ЈеДгеу 5сћ\\гаг1г) су проучавали однос меморије и свесне пажње у есеју „Н еуронаука во ђ ства” („Тће пеигозаепсе оГ 1еасЈег5ћ1р”) и ево кратког прегледа њихових запажања. Када се сусретнемо са нечим новим, информација доспева у област радне меморије мозга у чеоном кортексу. Овај процес захтева интензивну енергију, тако да чим
мозак региструЈе нешто што му Је познато, он то одмах пребацује до базалних ганглија, дела који је енергетски мање интензиван. Базалне ганглије управљају познатим или рутинираним активностима и информацијама, што објашњава чињеницу да неке ствари можемо да радимо веома брзо, обично „без размишљања”. Али, овде је фора. Захваљујући томе што су тако енергетски ефикасне, код базалних ганглија постоји склоност да се пребаце на аутопилотирање, па се навика дубоко укорењује у систем. Добар пример је вожња. Вожња у почетку представља приличан свесни напор. Али, када се једном научи, подсвест је преузима и то у толикој мери да можемо да возимо а да стварно уопште о томе не мислимо. Напротив, у стању смо да мислимо о другим стварима. Само када се суочимо са новом или неочекиваном ситуацијом (нешто потенцијално опасно), аутопилот се сам искључује. Идите у Енглеску и возите супротном страном у непознатом граду, и одмах ћете се вратити на свесно и вољно мишљење. Први стадијум у развијању идеје често се назива инкубацијом или ферментацијом, и у принципу започиње када престанемо да мислимо о проблему и почнемо да радимо нешто сасвим друго или, још боље, када почнемо да радимо нешто што изгледа као да није ништа. Овај стадијум може да траје неколико сати, месеци или неколико година. Али, на крају, решење или идеја изненада искочи у нашем уму и изгледа нам као да је дошла ниоткуда. Стрпљење је кључ, јер процес може бити помало и погодак и промашај. Ако желите велику идеју или паметно решење, не преостаје вам апсолутно ништа друго него да чекате. Но,
управо ту лежи проблем. С обзиром да наши животи постају све бржи и да нас непрекидно ометају дигитални уређаји, када да чекамо? Ако никада не искључимо ајфон или мобилни телефон, како да не мислимо ни о чему? Ако ускратимо себи спавање због обавеза на послу, како да пробудимо подсвест? Успоравање и искључивање, један је од начина да повећамо менталну продуктивност, али постоје и други. Један од њих је срећа. Можда звучи шашаво, али мозак је много пријемчивији за нове информацје ако смо добро расположени. Истраживања указују да расположење директно утиче на то како и шта мислимо. На пример, у једној студији показано је да свесност о томе какво је време (било да је добро или лоше) директно утиче на свеукупно осећање задовољства сопственим животом, што заузврат утиче на јасност расуђивања о другим питањима. Чак и мирис може да помогне. Једна студија је показала да пријатни мириси умањују осећај бола, па самим тим мењају расположење. Мада је идеја о убризгавању пријатних мириса у канцеларије како би људи били ментално продуктивнији прилично занимљива, ипак ми је мало блесаво даупотребом мириса манипулишемо расположењем запослених. С обзиром да на наше мишљење снажно утичу емоције и расположење, све оно што утиче на расположење има директан утицај на доношење одлука и стварање идеја. Једнога дана можда ћемо имати машине које ће моћи да процене како смо расположени и да се аутоматски подесе према томе, али до тада, машине и људи мисле потпуно другачије. Ставите ружу пред лаптоп и нећете добити никакав одговор.
Онако успут, испробајте овај мали експеримент следећи пут када пожелите шефу нешто да предложите или да питате за слободан дан. Пре свега, изаберите сунчан дан. Уместо да пређете одмах на ствар, започните разговор примедбом о томе како је леп дан. Након тога, помените заједничког познаника који вам је обојици драг. Теоријски, све би ово требало да поправи расположење вашег шефа, па ће он или она свакако бити склонији да се сложе са вама или вам дају оно што тражите.
Ментални ћорсокаци и застоји Недавне студије указују на то да су ране блокаде мишљења повезане са снажним гама ритмовима у паријеталном кортексу, делу мозга који је задужен за интеграцију информација. У мозгу се понекад деси застој, могуће зато што прима превише информација или, још вероватније, зато што прекомерна пажња ствара ментални ћорсокак или зид. Људи данас не само да су изложени огромној количини информација, већ и потреби да непрекидно скенирамо дигитално и физичко окружење ради нових могућности или претњи. Једно решење за ове менталне ћорсокаке је једноставно: престаните да мислите на кратко. Врста креативног мишљења која је неопходна за пословну домишљатост и решавање проблема директно је повезана са спорим мишљењем, односно престанком мишљења. Данас сам провео сат времена на тајландској масажи стопала, наравно, све у циљу истраживања. Првих десет минута углавном се ништа није дешавало, а ум ми је радио
хиљаду миља на сат. Али онда се све примирило и одједном сам се сетио нечега што сам заборавио да ставим у књигу! Опуштање или размишљање о нечем другом може да помогне да изађемо из ћорсокака. Морате свесно да скренете пажњу. Гледано на други начин, када мозак дође до препреке на путу, мора или мирно да сачека да се препрека уклони или да се окрене и крене у другом смеру. Али када ваш мозак убрзава на аутопуту информација, зауставити се са стране ради предаха заиста је немогуће. Само ће вас прегазити. За креативне застоје и застоје у сећању заиста је неопходна релаксација. Колико пута вам се десило да сте заборавили нечије име, а онда вам је неколико сати или дана касније, док сте били заокупљени нечим другим, само зазвонило у глави? О овом феномену се већ дуги низ година зна. Анри Поенкаре, француски математичар и физичар из XIX века, говорио је о скривеним комбинацијама и несвесним идејама и на основу личног искуства описао ментални процес који укључује: припрему, инкубацију, просветљење (илуминацију) и проверу (верификацију). Овде говори о несвесној инкубацији:
„Једне вечери, супротно мом обичају, попио сам црну кафу и нисам моЈао да заспим. Идеје су навиралеу ројевима; осећао сам како се сударају све док се на крају нису, да тако кажем, спариле, правећи стабилну комбинацију.” Поенкареов исказ о способностима решавања проблема применљив је посебно за математичку и научну креатив-
ност у којој су проблеми строго артикулисани, али шта је са доношењем одлука у бизнису у коме су проблеми отвореног типа или са уметничком креативношћу у којој проблеми уопште не постоје? За који проблем је решење Шекспир и може ли одговор емпиријски да се провери?
Бити неконвенционалан У другом поглављу говорили смо о значају дечјег размишљања и поседовању отвореног и неосуђујућег ума. Људи користе, на пример, причање прича да продају нове идеје циничној публици јер смо склонији да прихватимо оне идеје које садрже елементе личног искуства. Причање прича подразумева и хумор, који је снажно повезан са оригиналним мишљењем. Управо то је оно на шта је мислио Едвард де Боно када је писао о алтернативном (насупрот конвенционалном) мишљењу које доводи до нових и неочекиваних решења. Разлог због којег су вицеви генерално смешни или духовити јесте у томе што нас најпре пошаљу на познат или очекиван терен, али се онда, у последњем тренутку, преокрену и прикажу ствари на потпуно неочекиван начин. Вицеви су реметилачки фактор. Они обарају логику. Изненада растуре контекст и споредним путем нас одведу до другог, сасвим неочекиваног циља или области. Оригиналне идеје раде управо то исто. Оне разбију калуп конвенционалног мишљења и одведу нас у нешто потпуно ново. Ново значење пружа нове могућности. Артур Кестлер (АгШиг КоебГ1ег) закучује:
„Хумор је једина креативна активност у којој стимупус високе сложености (виц) ствара... јасно дефинисан одЈовор на нивоу физиолошкоЈ рефлекса.” Амерички комичар Стив Рајт (б1еуе \Уп§ћ1:), аутори цртаног филма Гари Ларсон (Сагу ћагзоп) и Мат (Маћ), мајстори су разбијања контекста и комбиновања различитих области. Једна занимљивост: амерички научници су показали да је најсмешније вицеве најтеже упамтити. Они подривају уобичајени мисаони модел уз помоћ компликованих или неочекиваних обрта. За разлику од њих, најглупљи вицеви се лако памте јер имају очекивану структуру коју је лакше следити.
Квантитет је квалитет Када се родимо, наш мозак је већ осам месеци стар. У том тренутку, спољашње окружење почиње да га обликује и свако будуће искуство помало доприноси стварању личности која ће на крају настати. Са шест година наш мозак већ има 95% масе као мозак одрасле особе и наставља да се развија све до периода између 22. и 27. године живота, а након тог периода, почиње његово споро али дефинитивно старење. Мада се знање и стручност повећавају са годинама, оригиналност се смањује после тридесете. Према томе, ако тражите нове идеје (а не мудрост), тражите људе млађе од 30 година. Љубав према новим идејама и искуствима није ограничена само на младе људе. Фетус ће одговарати на нова
искуства (нпр. звуке), али ће једно исто искуство с временом почети да игнорише. То се назива навикавање и овај принцип се наставља током живота. Као што Дејвид Рок и Џефри Шварц кажу: „Базалне ганглије воде шоу.” Јасно утврђена нервна кола значе да смо буквално повезани тако да се опиремо новим идејама. Следећи проблем састоји се у томе што нове информације и искуства могу да активирају наша струјна кола за страх, која се налазе у делу мозга који се назива амигдала. Укратко, јако се уплашимо и животињски инстинкти преузимају команду. Један од охрабрујући закључака до којих сам дошао истражујући ову књигу јесте да је квантитет квалтет када се ради о генерацији нових идеја или свежег мишљења. Ми смо већином бића навике, тако да је од виталног значаја да будемо често изложени новим информацијама и доживљајима и то од најранијег могућег узраста. Да бисмо били здрави и да бисмо стално имали нове идеје, неопходно је да наш ум буде непрекидно стимулисан. Нови доживљаји граде богату банку хранљивих састојака која не само да утиче на наше ментално здравље, већ утиче и на наше будуће мишљење и идеје. Радозналост је најзначајнији фактор у овоме. Срећа је такође важна, иако су „приметити нешто” и „приметити да си приметио нешто”, две сасвим различите ствари. Писац М аргарет Боуден (Маг§аге1 Во^сЈеп) истиче ово када каже: „Случајно откриће јесте проналажење нечег вредног а да се то нешто није посебно тражило.” Биохемичар Алберт Сент Гиорги (А1ћег1 бгеп* Суог§уО формилисао је претходну мисао мало другачије: „Откриће је када случајност сретне спреман ум.” Потребно је да ходате полако, широм отворених очију и начуљених
ушију. Нађите време да приметите ствари и да се осврнете на њихове импликације и последице. Зачудо, формална интелигенција може имати веома мало везе са оригиналним мишљењем. На пример, када се ради о проналасцима и предузетништву, пар искусних очију и развијена радозналост чешће ће вас одвести даље од било ког формалног образовања, мада је најбоље имати и једно и друго. Са друге стране, можда је прави проблем наша крута и крајње застарела дефиниција интелигенције. Конвергентно мишљење јесте логичко мишљење. Његов циљ је да нађе проста, логична и тачна решења јасно артикулисаних, логичких проблема. Тежи да буде праволинијско мишљење, које се односи на већ позната питања и одговоре. Ово је свет јасно дефинисаног исправног и погрешног, што је током историје било прихваћено и у образовању и у примењеним наукама. Међутим, постоји и другачији начин мишљења које се назива дивергентно мишљење. Ту се ради о проналажењу вишеструких, нових решења за нове, вишесмислене, или недовољно артикулисане проблеме. Ово је креативно мишљење: свет оригиналности, системског начина мишљења, флексибилности, откривања и идеја. Ш тавише, иако машине још увек нису способне за генијалност налик људској, оне заиста постају веома паметне у решавању задатака који се могу редуковати на формалан скуп логичких правила или историјског знања. Уколико се овај тренд настави, онда ће логика, анализа и експертиза бити све више премештане у земље са јефтином радном снагом или ће бити пребачене на терет машина, на сличан начин као што се то десило људској
радној снази у деветнаестом и двадесетом веку. Стога, будућност неће припадати људима који само логично мисле, који могу да стичу, апсорбују и репродукују податке, већ ће припадати иновативним организацијама које могу уочити необичности, постављати оригинална питања и измислити свеже идеје. Поред свега, дигитализација и глобална повеза•ност ће у будућности свуда расподелити знање. Некада је знање било ретко. Пре неколико стотина година било је скупо стећи га и стога је било извор моћи и утицаја, али не више. Знање постаје тренутно доступно скоро свима. Вештина коју ће људи морати да стекну у будућности није способност за стицање инстант знања5 или познавање ствари као такво, већ познавање како се ствари међусобно односе. Слично, вредност ће мање лежати у високо специјализованом и техничком знању, које ће брзо постати застарело, већ ће лежати у способности да се створе и међусобно оплоде идеје како би се створило ново знање. Ово је свет вишеструких типова интелигенције и домишљатих људи.
Два м озга су боља од једног Идеја о конвергентном и дивергентном мишљењу, рођена у САД-у у касним четрдесетим годинама 20. века, водила је помисли да је мозак подељен на два дела и да се различити процеси одигравају у сваком од делова. Ова идеја је довела до низа познатих експеримената над пацијентима са подељеним мозговима (проузроковани енг. хро1 кпо\у1ес1§е. Прим. прев.
повредом или дефектом од рођења) и до теорије о подељеном мозгу, помоћу које је психобиолог Роџер Спери (Ко§ег бреггу) добио Нобелову награду за медицину 1981. године. Теорија о подељеном мозгу нам говори да су лева и десна хемисфера мозга задужена за различите задатке, али да су међусобно зависне како би правилно функционисале. Лева (логична) страна мозга обрађује информације. Она је чињенична, аналитичка, квантитативна и вербална. Веома је добра у доношењу тренутних одлука или при брзој обради прецизних делића информације. Ово је наше брзо мишљење, страна која је пријатељски настројена дигиталној технологији. Супротно, десна старна мозга је холистичка, интуитивна, емотивна, невербална, обавља процес синтезе. Даје нам ширу слику и то је наша филозофска или страна дубоког размишљања. Сматрам да је управо ова страна мозга највише угрожена од стране дигитлне ере. На пример, студија проф есора Дејвида Николаса (БаУ1с1 ћЛсћокб), који је на челу информационих студија на УЦЛ-у (1Јп1уегбку Со11е§е ћопбоп), тврди да интернет преображава децу. Она живе у новом површном свету где концентрисање на појединачну ствар током дужег временског периода (нпр. читање књиге) постаје ретко. Прелазе са једне активности на другу, користећи једну страну мозга (брзомислећу, леву страну) апсолутно занемарујући другу. Уколко се овај тренд настави, не само да ће у будућности нестати књиге, већ ће нестати и сложене расправе због тога што то није нешто што дигитални масовни медији могу да пруже. Две стране мозга имају различит начин организовања стварности. Лева страна се брине о детаљима, десна о
апстрактним повезивањима. Лева је више дијагностичка, интерпретативна и жели да пронађе ред. Десна страна је више отворена и експериментална. Обе стране су налик новинама, где нам текст даје чињенице, док слике смештају причу у некакав приповедачки контекст. Следећи експеримент добро показује поделу на леву и десну хемисферу. Замислите број од један до пет и наглас .бројите до тог броја користећи руке. Да ли сте користили своју леву руку? Седамдесет процената људи користи, зато што је то страна мозга за математику. Други пример је начин на који људи често гледају ка горе и далеко од друге особе када размишљају. На неуропсихијатријском институту Ленгли-Портер у Сан Франциску, 1972, године, Роберт Орнштајн (Коћег! Огпб^ет), Дејвид Галин (Оачк! С а1т) и Катарина Коцел (КаГћеппе Косе1) открили су да људи увек бацају поглед од испитаника на неку другу страну у зависности од природе питања. Ако сте упитани да избројите собе у својој кући, углавном ћете погледати улево, док са друге стране, ако сте упитани како се правилно пише Мисисипи, углавном ћете подледати десно. Међутим, док је десна страна мозга одговорна за кључне факторе креативности, десној страни је и даље потребна лева страна. Десни мозак је задужен за „Шта ако?”, док је леви мозак „Поглавар речце Не”. Једна страна је знатижељна, разиграна и налик детету, друга је глас разума и искуства. Ипак, прича о две стране заправо нас доводи у велику заблуду. Две стране су међусобно блиско повезане и не можемо функционисати правилно ако обе половине не раде правилно. Заиста, можда би било боље размишљати
о два мозга него о једном подељеном на два дела. Према Роберту Орнштајну, свака страна мозга је способна да ради мање-више све, једноставо, једна страна је много боља у неким стварима и обратно. Али и даље је боље за сваку страну мозга да „дрибла” саму себе због оне друге стране мозга. Како год вам се допада да мислите о томе, свесни и несвесни делови нашег мозга су део истог система. Штавише, док постоји разлика између леве и десне хемисфере (или прецизније, горњег десног, доњег десног, доњег левог и горњег левог квартила), такође постоје разлике у начину функционисања мушког и женског мозга. Ако управљате тимом који је задужен за свеж и оригиналан начин размишљања, требало би да садржи и мушкарце и жене.
Заш то паметни људи праве глупе греш ке Да ли нас дигитално доба чини ишта паметнијим како не бисмо правили глупаве грешке? Нажалост, чини се да не. Тренутно су трендови повећаних захтева за нашом пажњом, заједно са комплексношћу и повезаношћу, против нас. Разлози због којих појединци и институције праве грешке су прилично једноставни и блиско су повезани са начином функционисања наших мозгова. Један разлог због којег понекад забрљамо је познат као „неповратан трошак”. Радећи нешто, ми трошимо своје време и новац и стога настављамо да подржавамо акције или стратегије које су ван граница логике у циљу враћања нашег вре-
мена или новца. Ово је слично другом разлогу, „ефекту даровања”, који се у основи своди на то да се другачије понашамо према стварима које већ поседујемо (трошење туђег новца, уместо сопственог). Други разлози укључују егоцентричне предрасуде (нарочито комбиноване са такмичарским понашањем алфа мужјака), предрасуде потврђивања (проналажење чињеница које одговарају уналред промишљеним идејама), превелико самопоуздање, претерана прагматичност, конформизам и дистракција. Ево типичног примера грешке, цитираног од стране Џозефа Халинана (Јозерћ НаШпап) у делу Зашто пра-
вимо Грешке: Довекулази у бар. Његово име је Барт Рејнолдс (Виг1 КеупоШз). Да, тај Барт Рејнолдс. Једино што је ово почетак њеГове каријере и нико још увек не зна за њега - укључујући и типа са оЈромним раменима на крају бара. Рејнолдс седа две столице даље. Изненада, човек почиње да виче одвратности упућене пару који седи за оближњим столом. Рејнолдс му кажеда припази шта прича. Тада тип са огромним раменима креће на Рејнолдса.” Ево како се Рејнолдс присећа догађаја:
„Сећам се како бацам поЈледдоле и постављам своју десну ноЈу на ту месишану шипку ради ослонца, потом сам се окренуо и снажно 1а десницом одвалио по 1лави... Самоје одлетео са столице и пао на леђа код пролаза, око пет метара даље. И докје летео кроз ваздух видео сам... Да он нема ноЈе.”
Како се ово могло догодити? Лако. Рејнолдс није био двољно пажљив.гледао је, али није видео. Начин на који перципирамо свет утиче на то шта ми заправо видимо. Ево другог примера. Пре неколико година, Кристофер Хабрис (Сћп$1орћег С ћ а ћ т ) са Универзитета Харвард и Данијел Симонс (Баше1 бипош) са Универзитета у Илиноису, смислили су сада већ познати експеримент. Показали су волонтерима видео како група људи игра кошарку и тражили су да изброје број додавања који је начинио један од тимова. Око педесет посто људи није спазило неког обученог у одело црне гориле, који се полако шетао преко кошаркашког терена, машући међу играчима скоро девет секунди. Међутим, када је од волонтера поново затражено да погледају видео, овог пута без бројања додавања, лако су спазили горилу. Поента је да наша пажња није неограничен ресурс. Ограничен је, зато би требало да будемо веома пажљиви коме или чему је поклањамо. Још један општи разлог због којег правимо грешке лежи у томе што наш мозак маркира информације. У основи, свака информација и доживљај бивају маркирани (добијају референтни број, ако вам је лакше) и складиштени дубоко у нашој глави. Међутим, информација и доживљај не седе тихо чекајући да буду позвани када ће бити најпотребнији. Они су повезани са разним емотивним мислима које су такође складиштене. Под нормалним околностима ово није проблем, јер ми користимо такав материјал да доносимо одлуке и судове. Ипак, с времена на време ове везе нас изневере. Некад се обмањујућа сећања прикаче информацији, резултирајући погрешним обрасцима препознавања или разумевања. Ми мислимо
да разумемо ситуацију (на основу претходног искуства) онда када је заправо не разумемо. Могуће је да неки људи чине грешке јер је то у њиховим генима. Истраживање немачког научника који ради на институту „Макс Планк” у Лајпцигу тврди да постоји мутирана варијанта гена названог А1 који спречава људе да подесе своје понашање засновано на претходним искуствима или грешкама. Према теорији, под нормалним околностима, корисно понашање је награђено у мозгу дозом хемијског допамина који је регистрован од стране Д2 рецептора. Међутим, неких људи ове хемијске рецепторе немају, а последица тога је да глупаво понашање не бива примећено. Време ће показати да ли идеја о серијској глупости држи воду, али јесте интригантна теорија. Свесно мишљење функционише када имамо времена да обрадимо и анализирамо информацију, али у данашње време често немамо времена. У овом новом свету кратких распона пажње и бесконачног дигиталног ометања, можда је несвесно мишљење бољи начин да се доносе неке одлуке. Као што је Малколм Гладвел (Ма1со1т ОИасћуеИ) нагласио у Трептају (ВИпк): „Ми живимо у свету који претпоставља да је квалитет одлуке директно повезан са временом и трудом који су утрошени у њено доношење.” Штавише, превише информација није само бескорисно, чак је и штетно. Отуда ова опсервација: „Наш ум, суочен са ситуацијом животне угрожености драстично ограничава опсег и количину информација којима морамо да се бавимо.” Ситуције у којима смо животно угрожени очито захтевају брзу акцију, а брзо или површно размишљање функционално је при релативно тривијалним одлукама. Међутим, доследно размишљањеје камен темељац за
праву креативност, стратешко размишљање, иновацију и убеђен сам да је за оакав начин потребно време. Креативне идеје које имају оригиналну вредност захтевају време и захтевају да успут правимо грешке како бисмо их усавршили. Идеје захтевају од нас да располажемо временом како би информације најпре ушле у наш мозак, да би потом наш ум могао несвесно да ради на њима и такође захтевају време и место како би уопште искрсле. И све то нас поштено замори и успава.
Заш то је потребно да наш е идеје одлеже Изрека „пустити нешто да преспава” већ је неко време присутна, али су људи тек од 1953. схватили да мозак није угашен док спавамо. Сада је јасно да док ми спавамо, наш мозак обрађује дневне информације. Прецизније, мозак узима недавна сећања, стабилизује их и архивира за дугорочно складиште (такорећи, премешта их са нашег десктопа на наш хард драјв). Непрестано обрађујемо информацију, али тек кроз сан јачамо меморију и активно је филтрирамо, моментално одвајамо корисно од некорисног. Ментални ватромет може се јавити током дана, када смо окупирани нечим што се понавља или нечим свакодневним, али му је обично потребна тама како би осветлио пут нашем мишљењу. У мом случају, најпродуктивније време да ми се упали фитиљ и да се повучем је када упаднем у „временску разлику”, када нисам у потпуности ни будан, а ни заспао. Цитирајући Артура Кестлера, Маргарет Боуден наглашава следеће:
,Нини се даје најпподнији решон мочварна обала, Граница између спавања и потпуног буђења - Где матрице дисциплиноване мисли већ функционишу, алијошувек нису довољно ојачале да наруше флуидност имаГинације налик сну.” Недавна проучавања наговештавају да нису само стаби'лизација и складиштење меморије процеси који се дешавају док спавамо. Неки људи верују да мозак такођ« активно реш ава проблеме и ствара нове идеје. Премг истраживању Боба Стикголда (Бођ 5ђск§о1Б), на Медицинском факултету на Харварду, људи који спавају накок ш то приме информацију, бољи су у присећању тема и образаца. Сан не само да стабилизује и јача памћење; већ се чини и да изводи значење из њега. Фасцинантно је да учимо и стварамо док чврсто спавамо. Ово такође доказује да је потребно да се искључ« спољна ометања уколико мозак треба да ваљано обави посао. Тама и тишина су, дакле, кључни. И страживањ а су такође почела да указују на то да се аспекти стабилизације памћења и учења не јављ ај) подједнако, а могуће нимало, када људи покушају да преживе са мање од шест сати сна. Што мање спават« слабије ћете учити и памтити. Нажалост, људи (одрасли подједнако као и деца) спавају много мање него што и^ је потребно. Већина одраслих, углавном због притиск: посла и начина живота од данас до сутра, преживљав: са шест до седам сати сна, знатно ниже од препоручено нивоа од осам сати. Мањак сна очито утиче на физичк здравље и расположење, али такође утиче на памћењ« брзину реакције, концентрацију и пажњу.
Према научницима који се баве спавањем, трећина одраслих у Британији има проблема са спавањем, а четвртина од њих су костантно неиспавани. У САД - у, људи су 1900. године у просеку спавали 9 сати. Данас, то је 6.9 сати. Заиста, ако се осећате уморним, то је вероватно зато што се варате да добијате довољно сна. Студија у Америчком часопису епидемиолоЈије открило је да људи претерују када говоре о спавању. У просеку, учесници студије су спавали 6.1 сати, али су тврдили да су спавали 7.5 сати. Ово је проблематично из разних разлога. Дуготрајна неиспаваност може утицати на мозак да престане да производи ћелије у хипокампусу, региону мозга повезаном са формирањем памћења. Истраживање Елизабет Гоулд (ЕИхаћеГћ СоиШ), професорке психологије на Универзитету у Принстону, открила је да мањак сна, уз стрес, старост, изолацију и мањак физичке активности, може инхибирати формирање нових можданих ћелија. Постоје и општи ризици здравља. Експерименти са пацовима на Хелсиншком Универзитету у Финској указују на то да тело третира хроничну несаницу као претњу, што може довести до болести повезаних са стресом, као што је срчани удар. Ниво опасности може бити низак и до 4.2 сата сна по ноћи, 10 ноћи заредом. У међувремену, бихевиорални научник на Дјук универзитету у С АД-у је открио да је мањак регуларног спавања чврсто повезан са агресивношчћу, депресијом и бесом. Да ли спавате довољно? Да ли сте често напети? Да ли вежбате довољно? Управо тако. Али има и добрих страна. Поподневна дремка се поново јављ а у неким организацијама. Компаније као што
су „М етро дремке” (Ме1го Иарз) и „Јело” (Уе1о) стресираним Њујорчанима продају време ручка и поподневне дремке у специјалним коморама за спавање. Ово је још један пример за „оно што је ново је старо”
Присталица сањ арењ а Не ради се само о томе да морамо више да спавамо како бисмо смислили идеје, такође морамо више да сањаримо. Када сањаримо активира се специфичан образац мождане активности. Ово се назива мрежама у стању мировања и у овом стању мозак почиње да прави везе између наизглед неповезаних информација, идеја или догађаја. Сматрано је да када људи сањаре њихов ум постаје релативно неактиван, али показало се да је ово погрешно. Допуштање да ум одлута, на пример гледањем кроз прозор или извођењем нечег што је толико познато да захтева мало менталног напора, може имати огромну корист за генерисање нових идеја. Као што Балдасаре Кастиљоне (ВаМаззаге СазН^Нопе) каже у „Дворанину ” из 16. века: „Оно што сам ја сањао у једном сату, вреди више него што си ти урадио за четири.” Сањарење води медитацији, која охрабрује свест о токовима искуства тако да се појединац не присиљава да се концентрише или реагује на одређени догађај или делић информације. У овом контексту, фраза „имати отворен ум” почиње да добија ново значење. Међутим, модеран свет, а посебно модерне корпорације прете тоталном укидању сањарења. На послу се дужи период гледања кроз прозор, исто као излазак на дугачки
ручак, сматра за врло непродуктивно. Па опет, стратешко сањарење (стратешка корист ручка) може довести до запањујућих увида и скокова у креативности.
М узика м озга Примера како су снови довели до стварањ а музичких ремек-дела има на претек и укључују причу, повезану са неурологом Оливером Саксом (ОНуег баскб), о Вагнеру који је буквално сањао увод у „Оаз Кћет§о1сГ док је био у стању полу-сна или дремљивости. Равел, Моцарт, Шопен, Брамс и Стравински, сви су изјавили да су им мелодије долазиле у сновима или током сањарења. Чињеница да је музика по природи апстрактна, релевантно је за било какву дискусију о идејама. Као што је Сакс рекао у својој књизи Музикофилија, „нервни процеси повезани са оним што називамо креативношћу немају ништа заједничког са рационалношћу. То јест, ако погледамо како мозак производи креативност, видећемо да то уопште није рационалан процес. Креативност није рођена резоновањем.” Филип Бал (РћШр Ва11), аутор МузичкоГ инстинкта, каже да је музика „изванредан спој уметности и науке, логике и емоције, физике и психологије.” Како музика може утицати на генерацију нових идеја? Једно од могућих објашњења је да електрична пражњења нервних мрежа можда наликују музици ако се са њима комуницира акустичним путем. Ово може да објасни како музика издваја информацију или осећање које би иначе било заборављено, непримећено или потиснуто. Другим речима, музика може утицати на мишљење
слично као што то чини сањање. Сањање и музика могу заобићи логику и активирати мисли дубоко у можданом стаблу или повезати визуелне слике у кортексу. Узгред, ако се питате да ли се слушање музике док радите нешто друго рачуна као мултитаскинг, одговор је не. Према др Клифорду Насу (СМ огб На$б), професору на Стенфорду, чини се да модалитет инструменталне музике не прави никакве негативне последице. Технике снимања мозга су показале да иако су мозгови професионалних музичара обликовани мало другачије од немузичара, музикалност заиста постоји у свакоме. Ш тавише, док вас слушање Баха сигурно неће претворити у Моцарта, изгледа да излагање класичној музици повећава математичке и вербалне вештине појединаца још у раном узрасту. Не заборавимо и мнемоничку моћ музике. Сетите се свог детињства или ако вам је то превише далеко, можда детињства ваше деце. Да ли вам је певано или сте ви певали како бисте запамтили комплексне идеје? Ваш а моментална реакције је вероватно „Не”. Али можда не мислите о музици на овакав начин. Сигурно сте учили алфабет користећи риме? А, Б. Ц. Д, Е, Ф, Г... X, И, Ј, К, ЛМНОП. Слични трикови се користе код старијих ученика да би запамтили све, од таблице периодног система до председника САД. Ова техника је коришћена у различитим културама. Музика и језик скоро сигурно имају заједничко порекло и коришћење музике и слика како би се пренела информација и идеја иде уназад све до најранијих дана. Ово је делом зато што је људима лакше да запамте информацију или идеје помоћу асоцијација или прича него преко самих чињеница.
Погађа ме то што су музика и приче премало искоришћене у организационом контексту. Посебно музика има моћ да учини људе пажљивијим, али и да пробуди креативно мишљење. Музика може покренути осећања (нешто о чему је доживотно депресивни Ниче често писао), која заузврат производе мисли и слике у нашим умовима - мисли и слике које могу постати нова решења и иновативне идеје. Музика је, дакле, директно повезана са производњом нових идеја.
Дистрибуирана интелигенција До сада је ово поглавље разматрало идеје у контексту самосталних особа. Да ли би дигитално доба могло да проузрокује померање од индивидуе ка групи и развој дистрибуиране интелигенције? Статистичко становиште по којем велике групе проблеме решавају брже од појединца(великим делом статистички феномен) познато је већ неко време, иако је било потребно да Мудрост Јомиле, књига Џејмса Суровикија (Ја т е з бигошесН), постави повезане идеје, као што је тржиште предвиђања6, на корпоративни радар. Решавање проблема (и до неке мере рађање идеја) је продуктивније када проблем решава више умова. На пример, ако на локалном слављу питате појединца да погоди колико желе-бомбона има у тегли, углавном неће бити ни близу. Међутим, ако то питате 100 људи, просек свих нагађања ће бити прилично прецизан. 6 Тржиште предвиђања, енг. РгесНсПоп МагкеГ - тржишта за размену информација чија је сврха трговање догађајима који тек треба да се догоде. Прим. прев.
Ако поједницу дате неколико покушаја, комбинован просек ће такође бити много тачнији од првог покушаја. Према теорији, која још није тестирана у овој фази, феномен није само статистички, већ показује како људски мозакради. Наши мозгови непрестано смишљају, тестирају и одбацују нове идеје и хипотезе о томе како ствари функционишу или како би могле да функционишу. Кроз овај процес експериментисања ми усавршавамо или продубљујемо наше мишљење. Међутим, док су групе боље од појединаца у решавању сложених ребуса, у другим случајевима мање може бити више. Према истраживању које су спровели научници Универзитета у Илиноису, тимови са два члана нису ништа бољи од два поједница. Тимови од троје имају значајне користи у перформансама, али ако се оде преко троје људи нема додатних предности. Ако је оно што желите предвиђање неког случаја, тестирање или усавршавање постојеће идеје, онда је распоређена гомила добар начин да се до тога дође. Такође је указано на то да су богато повезане мреже нарочито добре у решавању једноставних проблема. Међутим, велике групе су лошије у стварању потпуно нових идеја. Чини се да ово потврђује оно што сам мислио дуги низ година: ако трагате за веома оригиналним мишљењем, бољи резултат ће дати једна талентована особа (или мала група талентованих људи са различитим искуством) од веће групе. Људи ће тежити да одбаце било какву нову идеју која се одмах не уклапа са устаљеним мишљењем и све што је ружно, необично или различито, мада ће временом ова одбојност нестајати. Поново окривите базалне ганглије. На пример, људи су најпре одбацили, а потом
прихватили телевизијске програме као што су Тке Магу Ту1ег Мооге 5ком, Оп1у Роок апА Ног$е$ и Рашку То\уег§ и филмове као што су РапШГа, В1ас1е Киппег и Зсаг/асе. Људи (нарочито експертске групе) се генерално гнушају нових идеја. Нове идеје су често претња за стечена права и често су непогодне у смислу потребне менталне енергије да се разумеју или прихвате. Штавише, како то професор економије Вилијам Баумол (\\ШНат Ваито1) истиче, образовање може осујетити нове идеје зато што индоктринира индивидуу експертским (историчним) начином мишљења о било ком датом пољу. Можда сте свесни изјаве Исака Њутна: „Уколико заиста видим даље, то је зато што стојим на раменима дивова.” Бенџамин Џоунс (В е п ја т т Јопез), професор Келог школе менаџмента (Ке11 5сћоо1 оЈ Мапа§етеп1), даље интерпретира ово како би демонстрирао тешкоћу иновације: „Ако појединац жели да стоји на раменима дивова, најпре мора да им се попне уз леђа, а што је веће тело знања, то је теже попети се.” Како свет постаје све више повезан, глобализацијом и дигитализацијом на пример, постоји тежња да се приближи оно што људи знају и мисле. Кориситмо исте путеве, па завршавамо на истим местима. На пример, само један посто Гугл претраживања наставља претрагу даље од прве странице резултата. Отуда огромне мреже могу имати ставове и понашање који су заправо више упоредиви са једним појединцем него са скупина независних и оригиналних умова. У најгорем случају, групно мишљење може повећати масовну популаризацију трендова, као што су ЗБ филмови и Ре1 Коскб. Или узмите Википедију за пример, енциклопедију која је настала отвореном ангажованошћу масе (или кориснички генерисана), која је
фантастичан изум, али је отворена за злоупотребе. Зато што су доприноси углавном анонимни, немогуће је имати осећај за поузданост, легитимност или лични интерес сарадника који стварају, измењују или допуњују уносе. Узмимо за пример холандску краљевску породицу која је изменила информацију која им није ишла у прилог. Мудрост гомиле није непогрешива. Није чак ни увек разнолика. Године 2009, 80 посто чланова Википедије су били мушкарци, 70 посто испод 30 година, 65 посто неожењени/неудате и 85 посто није имало деце.
Славите срећну случајност У моди је (у оваквим данима политичке коректности и антиелитизма) да се каже да сви могу бити креативни. Неки саветници за креативност би нас такође убедили да када би послодавци само ишли својим путем, бране креативности би се саме отвориле. Ипак упркос деценијама развијања курсева тренинга креативности, веома мали број појединаца или институција је успео да створи поновљив процес који очигледно побољшава квантитет и квалитет комерцијално корисних идеја. Ако није могуће да се створи такав поновљив процес, како ће онда компјутери постати креативни? Чини ми се да, током мог живота, а вероватно никада, неће бити скоро никакве шансе да рачунар икада напише сонет који ће се поредити са Шекспировим или произведе слику упоредиву са Пикасовим „Госпођицама из Авињона”. Један од разлога зашто таква оригиналност или креативно мишљење не може да се предвиди или вештачким
путем створи је, у свом најекстремнијем облику, зато што је то веома комплексно у системском смислу. У великој мери је зависно од случајности и срећних околности. Свесно организовање таквих случајности и срећних састављања је много лакше рећи него учинити. Већина револуционарног мишљења долази из левог поља (али не и левог мозга!) и много чешће се на њих наилази него што се са намером траже. У овом смислу, креативно мишљење и иновација су веома налик еволуцији. (Занимљиво, Дарвин је за себе рекао: „Претпостављам да сам ја веома спор мислилац.”) Логичке и донекле предвидљиве силе су те које су активне, али случајности, промена и време су праве покретачке силе. Намерна радња сама по себи, чак ни 10000 сати које писац Геоф Колвин (СеобГ Соћчп) тврди да су потребни да се постигне право мајсторство, није гарант величанствености, поготово ако желите дубоке увиде, инвенцију или откриће. Заиста оригинално мишљење у било којој постојећој дисциплини је такође веома ретко. Можда 6и требало да престанемо да се бринемо о процесу стварања великих идеја и уместо тога да почнемо да заустављамо људе да их убијају (или игноришу), када се упркос свим шансама оне ипак појаве. Ово може бити веома тешко зато што су велике идеје на почетку тешко схватљиве, великим делом зато што се, као што сам већ рекао, директно не везују ни за шта што је већ познато или проверено. Постоје храбри појединци и организације које желе да подрже овакав начин креативног и оригиналног мишљења, али већина не жели. Креативно мишљење је једноставно превише реметилачко, ризично и компликовано за већину људи, тако да организације можда несвесно
стварају имуни систем против њега. Као што имунолог Питер Брајан Медавар (Р.В. Медаи/аг) каже: „Људски ум третира нову идеју као што тело третира страни протеин: одбацује га.” Један од главних непријатеља креативног мишљења је доста запаљ ива меш авина страха и тромости. Ово јесте велика штета, али није баш толико страшно. Оно што већина организација (и појединаца) заправо жели јесте да сваки дан буду креативнији и да боље решавају проблеме, а то је оно што бих назвао брзим (или површним) мишљењем - моного малих домишљатости поређаних по важности и примени. Стални пораст иновација може бити веома профитабилан и дигитална технологија, друштвене мреже и канцеларије отвореног типа су веома добри у спровођењу таквих идеја. Иновација није физичка област, то је одређен вид гледишта. И док иновација захтева посвећеност и средства одозго, она је заправо много више активност одоздо, покретана културом и отвореним мрежама. Она је хаотична, непредвидива и бориће се против сваког ригидног и нефлексибилног процеса који јој је наметнут. Појединцима и институцијама би, дакле, требало да буде веома јасно који начин мишљења им је потребан и које типове идеја заиста траже. Уколико тражите мала подешавања, онда максимално искористите дигиталну технологију. Међутим, ако желите радикалне скокове, онда се треба дотаћи креативног мишљења. Да би се ово урадило морате да мислите (дубоко) о томе како да искористите изванредне квалитете и способности људског мозга. Следеће поглавље се бави проналажењем простора и времена да се мисли.
начина да се изроде идеје
л1 Захвалимо се меморијм - сећамо се свмх мскустава и онда неевесмо повезујемо сећања да бисмо створили нове идеје. п1 Оруиммо менталне препреке - повезани смо тако да се опиремо новим идејама, па нам је потребно да се одморимо, сачекамо, одложимо осуду и уклонимо инхибиције. п1 Хумор разбија конвенционалан начин мишвења и спречава мозак да се заглави у старим навикама. :П Потребна намје комбинација конвергентног и дивергентног мишљења: десни мозак каже „шта ако?” а леви мозак је „поглавар речце не.” п1 Правите грешке - можда се чини да настављамо да правимо глупаве грешке, али кроз грешке се сусрећемо са срећном случајношћу и ненаданим открићем. п1 Идите у кревет - размишљамо и док спавамо, обрађујемо емоције, сећања, акције и проблеме да бисмо створили идеје. г71 Сањарите - препустите ум и постаните намерно непродуктивни. гП Употребите колективну мудрост да решитеједноставне проблеме, а индивидуалну креативност да дођете до високо оригиналних идеја. гП Музика нам отвара осећања и сећања, и помаже развоју мозга било ког узраста за нове идеје. п1 Промишљена вежба нас може учинити више вештим у било чему, али бити геније се не може научити.
Поглавље 5
Простори за мишљење „Посшоји виши смисао живоша од повећања њеГове брзине." М а х а т м а Ганди
Године 1968, Вилијам Андерс (МШаш Апбегз), Франк Борман (Ргапк Вогшап) и Џејмс Ловел (Јашез БоуеИ), провели су три дана путујући до Месеца и били су први људи у историји који су бацили поглед на њену „тамну” страну. Током четврте лунарне орбите, на Бадње вече, посада Апола 8 видела је нешто друго, што никада пре није виђено: излазак Земље, крхку плаву планету како излази, донекле оптимистично, изнад негостољубивог Месечевог крајолика. Андерс је зграбио камеру, инстинктивно препознајући да је ово значајан догађај, и направио пар фотографија. На Земљи је еколошки покрет ефективно започет овим фотографијама раних 1970-их. Многи астронаути су искусили овај поглед на Земљу, али његова моћ је неумањена. Стање узвишене свести који астронаути искусе када гледају нашу планету са огромне дистанце се назива „ефекат надзирања”. Ед Мичел (Ес1 МНсћеИ), ветеран Апола 14 и шести човек који је шетао на Месецу, рекао је: „Када видимо сами себе
у оваквој већој перспективи... Деси се померање наше перцепције и почнемо да размишљамо знатно другачије.” У свемиру има прилично доста простора и то буквално може променти ваш ум. Искусио сам нешто слично када ми је глава међу облацима. Када се гледа из авиона са прозора на Земљу, 10000 метара ниже, проблеми заиста могу изгледати веома мали. Са дистанцом долази перспектива. Промене у нашем размишљању такође се могу десити уласком у катедралу или гледањем у море ка наизглед бескрајном хоризонту. Природни простори и пространа околина некако транспортују наше умове негде далеко. Наше размишљање се премешта са дневних брига на дубља питања. Наша тела постају безначајна, а наши умови привремено одлећу на места коју су више ментално продуктивна. Или се можда наши умови шире како би попунили доступан простор. Шта год да се деси, физичка околина значајно мења наше мишљење. Имамо нове идеје само онда када престанемо да покушавамо да их имамо, а нерадно окружење је кључни део овог процеса. Одређени предмети и активности могу поспешити слично стање. На пример, седење за столом и стављање пажљиво зарезане оловке на фин лист белог папира може створити разноразне мисли. (Чини се да се ово никада не деси када куцам на компјутеру или када гледам телевизију.)
Њ е људи најбоље разм иш љ ају? Док сам писао ову књигу морао сам доста да истражујем да бих разумео где се најбоље може размишљати. Питање које сам хтео да поставим било је прилично једноставно:
„Где и када се најбоље размиш љ а?” Истраживање није требало да буде озбиљна студија, али сам одличио да идем до 1000 одговора (округли број) како бих могао да смислено рашчланим одговоре према годинама, полу, локацији, професији, итд. Да ли би, на пример, било разлике између места где мушкарци мисле и где жене мисле? Или шта је са годинама? Свакако би било разлике између оних који су стари 20 и 40 година? Али онда ми је синуло. Према мом искуству, типична стопа одговора на такве мејлове је између 1 и 2 посто, па би било потребно да пошаљем мејлове на адресе 50.000 - 100.000 људи. Сто му громова: Онда ми је дошла идеја (у кади). Људи су заузети и превише је тражити да се зауставе на два минута да напишу 10 до 20 речи о томе где и када најбоље размишљју, поготово некоме кога не познају. Вероватно ће бити ометени нечим много хитнијим. Али ш та ако је моје ометање само по себи необично? Шта ако пошаљем руком писана писма? Ова књига говори о превише информација, константној делимичној пажњи и хитној потреби за искључењем и дигиталном дијетом, па се ово чинило као добар начин да мало тестирам теорију. Да ли би људи радије одговорили на написано писмо него на телефонски позив, факс или електронску пошту? Да ли би стара технологија (руком писана писма) могла да победи дигиталне комуникације? Ово је била сјајна идеја неких пет минута. Онда ми је пало на памет да заправо не можете да истовремено отпошаљете велику количину руком писаних писама. Требало би да сам напишем сва писма. На крају сам послао скромних 100 писаних писама (са ковертама на којима је ручно писано), 300 куцаних
писама, 500 мејлова и обавио сам 99 телефонских позива. То је један мање за 1000 контаката, али свакако нисам очекивао да ми енглеска краљица одговори. Међутим, јесам писао и добио индиректни одговор од Његовог височанства, принца од Велса. Према његовом приватном секретару: „Опште је познато да је принц од Велса увек инспирисан вртом у Хајгрову и радом напољу, укључујући и сађење живих ограда.” Оно што се потом десило је фасцинантно. Стопа одговора на електронску пошту била је јадних 5 посто. Телефонски позиви су били чисто губљење времена - 5 одговора - мада су куцана писма прошла много боље, са стопом одговора од 38 процената. Ипак, ова слика постаје безначајна када се пореди са писмима писаним руком. Стопа одговора за мастило на папиру била је запањујућих 74 посто. Одговор заш то се ово десило, спој је економије и психологије. Електронска пошта је вероватно изгубљена у мору дигиталног отпада. Намењени су дигиталном сметлишту. Када су људи у модусу електронске поште, фокусирани су на хитне проблеме и може се учинити као да се нисам превише потрудио. Маршал Меклуан је и даље у праву. Упркос недавним технолшким напрецима, медиј је и даље порука. Тако да ако желите да прекинете некога ко је заузет слањем и примањем електронске поште вероватно није најбољи начин да то урадите тако што ћете му послати још један мејл. Док су електронски куцана писма добила много бољи одзив, и даље је изгледало као да сам склопио мејлове користећи купљену „мејлинг” листу и послао пар хиљада писама у року од неколико минута.
Апсолутно је могуће да су се људи, који су добили руком писана писма, напросто сажалили на мене, осећајући се лоше због неког ко је очигледно толико сиромашан да није могао приуштити компјутер и штампач. Међутим, не мислим да је тако. Писма су захтевала велику количину труда и ово је оно што се издвајало. Скоро као да су се људи осећали дужнима да прочитају писма, од којих је већина пронашла пут директно до столова циљаних прималаца и која нису ометана армијом помоћника запослених да чувају од нетражених и нежељених мејлова и телефонских позива. Руком писана писма су такође била и мало различита. Оригинална идеја ми је била да пишем идентична писма, али зато што сам их споро писао, навирале су ми нове идеје о томе како да побољшам или персонализујем садржај. Добио сам 218 одговора на ово првобитно слање. Онда сам одлучио да поставим питање на свом блогу, да га пошаљем преко свог месечног билтена који се зове Брејнмејл (В гаттаП ) и окачим на разне сајтове као што су Јаху одговори (Уаћоо! Апзигегз). Добио сам још стотине одговора, углавном од млађих људи (питао сам сваког да каже колико година има) и одговори генерално нису најбоље осмишљени. Можда илустрација онога што Карл Оноре (Саг1 Нопоге), аутор књиге Похвапа спорости, назива „болест брзине” (ћиггу мскпезз). На крају сам добио 624 одговора, а најчешћи одговори се јављ ају на страни 98, поређани по оцени од 1 до 10 према опадајућој фреквенцији. У неким случајевима сам груписао сличне одговоре (нпр. „напољу” и „на свежем ваздуху” су се рачунали као „напоље”).
Ево неких коментара из истраживања, неколико њих од људи за које сте можда чули:
Већ деценијама, мислим да ми се најбоље размишљање јаеља када посећујем страну земљу, обавезе ми не сметају и седим на мирном месту - у кафићу, близујезера - са парчетом папира испред себе. Хауард Гарднер, професор психологије и педагогије, Универзитет Харвард
Обично када не радим, а најчешће када путујем. Бароница Сузан Гринфилд, професорка фармакологије, Универзитет Оксфорд
Као бубњар, генерално је потребнода избешвам било какву врсту креативноГ мишљења. Дакле, вероватноје то док се возим аутопутем или на почетку прекоокеанског лета. Мислимда то има везе са некимдистракцијама, тако да јеразмишљање мало слободније... Такође, постојилеп елемент нахраде који семоже искористити. Нема ешлескоГ доручка поред аутопута или додатног сувоГ мартинија док се не смисли уводна реч. Ник Мејсон, музичар и оснивач Пинк Флојда
Обожавам да обављам кућне послове: пуњење машине за судове, рибање подова, прање ттања, полирање, чишћење. Све време размишљам како даусавршим опрему; шта би тоунапредило технологију. Сер Џејмс Дајсон, енглески проналазач и предузетник
Седнем (обично код куће, у соби за учење, у бакиној вепшкој храстовој столици) са оштром оловком и празном свеском и почнем да скицирам идеју, скоро јрафички. Дајемјој облик, име, неке димензије, неке примере даје оживим. Онда причам о томе саљудима. Проналазим њено средиште и своје самопоуздање у њој. Адам Морган, аутор Јести велику рибу (Еа1 Вгд Пзћ) и Пират изнутра (Тће РГга1е 1п$Ме)
Нека одмојих најбољих и најкомпликованијихразмишљања (размишљање којеукључује и бројеве) одвијају се касноу ноћи кадаје тихо и када сам попио неколико пића. Такође се може десити у пабовима када сам несвестан свакога и свачеГа око себе. Даглас Слејтер, политички саветник, писац и оснивач „51опе\уа111ЈК”
Лежећиу кревету у мраку, са Генератором буке који производи умирујуће фијукање, понекад имам пар секунди скромноГ увида. Др Сет Шостак, виши астроном, СЕТИ институт
Имао сам креативне мисли док сам се шетао улицом, под тушем, на терену сквоша, у купатилу (наравно), док се бријем... Артур Милер, професор емеритус историје и филозофије науке, Лондонски универзитетски колеџ
Најбоље мислим када мије мозак неоптерећен ситницама свакодневице... да ли ми важи технички преГлед,
да ли сам послао тај мејл, у који контејнер ово иде, да ли суми исте чарапе, морам да проводим више времена са децом, како се ико сналази са коришћењем својих наутичких миља, да ли ће ми сметати комшијина нова надоГрадња, Јдеје тајрецепт, да лије шеф приметио да сам Гаја исекао на путу до посла овоГјутра... Бизарно, моје најбоље мисли сејављају када ми се мозак некако посвети једном изазову пар секунди пре неГо штозаспим. Мајкл Дик, директор планирања повезивања, Кока Кола
11000 метара и на пола пута џина и тоника. Патрик Смит, председник и главни извршитељ, „РиШгеђгапсГ
Када се шетам Градом. Нештоу вези с правим балансом стимуланса и медитације који добијеш када си уроњен у велики храд. Концентрација и дистракција у равнотежи и кисеоник у мојим плућима. Стив Боубрик, уређивач блогова, ВВС аудио и музика
Ће на послу’би био наш колективни одговор од Инсајт тима7! Намерно држимо све наше идеационе седнице ван локације како бисморазбили утицај навика и окружења. Увек покушавамо да одржимо седнице током ноћи или викендом, тако да људи имају времена да апсорбују и мисле ван радноГ времена - било да се туширају, возе, вежбају, шетају пса - дозвољавајући уму да лута и размишља! Нил Брукс-Џонс, челник „Увиђаја и планирања”, Нестле 7
1п51§ћГч 1еат; 1гтдћ 1 - увиђај. Прим. прев.
Обично најбоње размишљам током јутарњег трчања - штоје оштрији ваздух, то боље... Вопим отворено небо, пространа поља и доста свежеГ ваздуха, претпостављам даје ствар у кисеонику, али доношење одлука илирешавање нејасних питања често бива м но го лакше након брзоГ педесетоминутноГ трчања.” Шеф Дтитала, компанија у области забавне индустрије
Најбоље мислим у кревету. Снови су ми често веома блиски стварном животу, па се понекад пробудим када решим проблем. Роџер Граеф, писац, редитељ филмова и криминолог
Најбољеразмишљам уколико одему цркву - што даље од ствари, Где сам принуђен да прекинем сарадом и Где обично одлутам и престанем да слушам. Лиз Ханди, фотографкиња портрета
Када не седим испред екрана. Често приметим да ми идеје дођу када седим на броду, под тушем, док шетам између састанака, слушајући радио... Мислим да то има везе са блаГим скретањем са проблема... МноГо стурније могу дати одГовор на питање ‘када не размишљам најбоље?’- онда када сам окружен децом која захтевају моју целокупну пажњу.” Вејд Бул, директор планирања, „Принсипалс”
У топлој купки. Нејпер Колинс, кооснивач, СВИ
На шраци за шрчање. Џо Фери, шеф дизајна, „Вирџин атлантик ервејс”
Без икакве сумње, када се пробудим ујутру. Сматрам да сам м н о го оршнизованији и ефикаснији када у 1лави осмислим и размотрим предстојећи дан. Ових пола сата истинске приватности такође омоГућују битним личним стварима да се представе као приоритети што је често тешко када сте активни током дана. Мишљење пре делања заиста функционише. Директор, компанија финансијских услуга
Често 'варница'дође када не би требало да мислим... Унапреддопустимуму да се ослободи од чега Годда сам се бавио. Тада почиње сам да ради и тада функционише највише латерарно - у смислу одлучивања о чему ће размишљати као и у смислу веза које ствара између ствари. Чарлс Констабле, бивши стратешки директор, Канал 5
Са новим проблемом/спором/изазовом, у почетку увек морам да прођем фазу професионалноГ информисања јерје бити свестан/'свесна свих чињеница очито најосновније... Међутим, након тоГа не седим само мирно и интезивно размишљам... Пре ће бити да проблем ’тиња’у мом уму ијављају се идеје, када, на пример, шетам пса или возим ауто.” Тони Крег, генерални менаџер, „Стратеџи”, НФУ Мјушал
Бероватнб када се мрам леГо коцкицамба. Мет, осам година
Пре не1о што заспим или пола сата након буђења и током туширања. Директор научног истраживања људима, прехрамбена компанија
Напољу, са друЈарима. Ник, 10 година ГДЕ И КАДА РАЗМИШЉАТЕ НАЈБОЉЕ? 1 Када сам сам 2 Пре спавања/у кревету 3 Под тушем 4 Одмах ујутру 5 У колима/док се возим 6 Када читам књигу/новине/часопис 7 У кади 8 Напољу 9 Било где 10 Када џогирам/трчим Ниједна већа разлика у одговорима се не може приписати различитим генерацијама: генерација У, генерација X, „бејби бумери”, итд. Мислио сам да ће млађи људи (они испод 25 година, на пример) пре рећи „електронска пошта”, „на телефону”, „на компјутеру”, и тако даље, али су заправо њихови одговори били готово идентични са одговорима људи у својим 40-им, 50-им и 60-им годинама. Додуше, нико ко је рекао „баш тованство” није био
много млађи од 40 година, али осим тога, одговори су били у великој мери слични. Дигитална технологија је једва и поменута. Коришћена је да се одрже контакти, шире идеје или како би се развиле, али почетна варница је дошла када су људи били искључени. Једине значајније варијације су биле према професији. Чинило се да су се људи, који би се могли сматрати као оригинални мислиоци (уметници, дизајнери, музичари, научници, инжењери, изумитељи), опредељивали за спољашњи амбијент као што су планине, плаже и друга релативно успорена, умирујућа и изолована места. Супротно њима, изгледа да су људи на високим менаџерским положајима у великим корпорацијама више волели унутрашњи амбијент или урбане просторе где би налетели на друге људе. Донекле сам изненађен спознајом да није било много разлика у односу на пол. Жене би чешће наводиле „читање”, а мушкарци су често одговарали са „баштованство” или „радом у гаражи”, али осим овога нисам открио никакву значајну разлику. Понављам, ни у једном тренутку нисам помислио да је ово научна студија, тако да вас молим да ме поштедите мејлова о величини узорка, географским предрасудама или сличним стварима. Јасно је да има места за још студија, а нарочито за једну већег обима. Можете наћи потпунију листу одговора на мом блогу (да, чак и ја имам један) на адреси: ћЦр://(:ор(:гепсЈ5 .по\уапсЈпех<:.сот/?р=9 1 б.
Л /Лнајомиљенијих начина да створим
1 ЈЈпростор за размишљање
=ЛПотребноје да избацмте из себе како бмете унеди у себе. Суштина креативног мишљењаје неоптерећен ум, тако да се морате осдободити ствари које вам нису потребне, како менталмо тако и физичкм.
л1 Чмни се да бити као вода у покрету - умањује ефекте дигитане ере.
п1Добри су и други облици кретања: шетање, трчање или коришђење разних облика транспорта (поготово возова м авиоиа, где морате препустити контролу).
п1Узмите собу са добрмм погледом. Чини се да високи плафони и широкм хоризонти такође уздижу мишљење.
п1Одмарајте ум. Будите сигурни да спавате довољно. Према детаљној анализи, изгледа да је период између потпуне уснулости м буђења посебно плодан. п ! Ако је нешто битно или покушавате да мислите веома креативно, користите папир, не екран.
Н1Лезите (седиште 2А на лету УС 201 између Хонг Конга и Лондона је моје омиљено).
п1 Пзађите на ручак и пијте флашу доброг вина.
п1Причајте са некмм, посебно са неким кога не познајете. Разговор је одлмчан начин да ослободите свој ум.
Заш то не мислимо на послу Резултати мог истраживања су били интересантни, иако се у већој или мањој мери поклапају са неформалним доказима и другим истраживањима, као оно које је пре пар година спровео Институт Руфи парк менаџмент (КоДеу Рагк Мапа^етепГ 1пбШи1е). У тој студији, већина испитаника је одговорила да је имала најбоље идеје ван радног места. Уопштено говорећи, локација је била или неутрално окружење са колегама или блиским сарадницима или опуштајући амбијент као што је дуга вожња возом или путовање авионом (јер је вероватно да су ово ретке прилике где приватност и даље опстаје). Шетање пса, опуштање на плажи или свирање, такође су одговори који су се истакли као и „у кади”. Кључна спознаја истраживања које је спровео институт Руфи парк, јесте неформалност околине у којој ум може напросто одлутати. Ово одговара гледишту Курт ван Еса (КшТ уап Езз) из „Стилкејса” (51ее1са5е), компаније која се бави канцеларијским намештајем, према коме се 80 процената идеја јавило у неформалној околини. Извештај Руфи парк-а такође потврђује важну улогу коју имају неформалне конверзације са колегама, спољним сарадницима и пријатељима од поверења, у односу на формалне састанке. Ипак, према властитом искуству, најважнији увиди често потичу од онога што није речено. Моја студија није изузетак. Само је једна особа из целокупног истраживања рекла: „Канцеларија, веома рано ујутру пре него што било ко дође... Или на састанцима када колега не заклапа уста.”
Још једна особа је поменула брејнсторминг (вероватно у канцеларији, није поменуто), али то је све. У годину дана причања и дописивања са стотинама људи о томе где најбоље размишљају, само је један или су двоје поменули окружење радног места и један који је говорио о канцеларији чија функција није била канцеларијска. Нико није рекао „у канцеларији, наравно” и нико такође није рекао „школа”. На пример, Чарлс Морган, шеф истоимене компаније спортских аутомобила, рекао је једноставно; „Шетња по Малверн брдима”. Верујем да је мислио на то када се шета сам. Бар сам прилично сигуран да није мислио да цео менаџерски тим „Морган аутомобила” иде два корака за њим, хвата белешке и доноси корисне предлоге. Трошимо милионе на дизајнирање канцеларија и стотине хиљада на запошљавање саветника како бисмо управљали стварањем идеја и стратешким седницама, али већина најбољег људског мишљења се дешава ван радног места. Као што смо видели, разлог зашто људи имају добре идеје ван канцеларија јесте тај што Је мозгу потребно да буде у опуштеном (нерадном) стању да би то постигао. Морате да престанете да мислите како бисте добили идеју. Последњих 25 година сам безброј пута присуствовао брејнсторминг седницама и док оне могудати широк дијапазон идеја, оне су обично веома површне. Много ћете боље проћи ако изађете на ручак са колегама или пријатељима. Док сам писао ову страницу „ударио сам о зид”. Нисам могао да мислим. Будаласто - и упркос сопственом савету - покушавао сам, али узалудно. Онда сам одлучио да узмем слободан дан. Отишао сам на моторне трке. Јурцао
сам стазом смешним брзинама и одједном, мозак ми се разбистрио. Достигао сам мир скоро попут оног у зен-у8. Да цитирам легенду моторних трка сер Џекија Стјуарта: „Да би био бржи, мораш да успориш”.
Природни простори за разм иш љ ањ е Уколико желите да имате нове идеје, потребно је да одете негде где вас идеје могу наћи. Док сам био млад, за распуст сам ишао у енглеске приморске градове као што су Саутпорт и Бродстеирс. Пензионери који су тихо гледали ка мору, били су поређани дуж шеталишта и кејева. Били су ту по свим временским условима.
Невино питање Желим да вам испричам шта ми се десило једног јутра док сам размишљао о резултатима мог малог истраживања. Седео сам на клупи у парку ишчитавајући и пискарајући преко копије ИсправноГума Роберта Орнштајна, када ми је неко пришао и невино питао: „Интригиран сам чињеницом да пишете по књизи - не види се сваки дан да људи то чине... Шта радите?” Испоставило се да је овај човек био структурални геолог и завршили смо водећи сјајну конверзацију о креативном размишљању. Питао сам га где је најбоље размишљао и рекао ми је да је то обично када трчи. Пецање, веслање и шетање су му такође одговарали. ф
Зен будизам. Прим. прев.
Након тога смо разговарали о томе зашто толико много људи каже да размишља интензивно док вози и објаснио је да је вожња повезана са просторном геометријом. Током вожње све се врти око дистанце и брзине, и користи се одређен део мозга (испоставило се да је његов отац био психолог), због чега се у исто време ослобађају други делови мозга којима се мисли о другим стварима. Његова одабрана тема почела је да се понавља, понекад је чак постајала и досадна, али исто тако су и ове активности користиле сасвим специфичне делове његовог мозга. Дотакли смо се и питања о размишљању унутар организација и рекао је да верује да је у великим компанијама једва остало људи који нешто мало размишљају. Искорењени су одељењима за људске ресурсе, јер су они који размишљају били превише проблематични. Било је као што каже Т.Е. Лоренс: „Они који сањају ноћу у прашњавим куцима њихових умова буде се дању како би сазнали да је било узалуд: али дневни сањари су опасни људи, они могу делати према својим сновима отворених очију, како би их остварили.” Према њему, велике организације више воле ноћне сањаре, управо због тога већина оних који мисле, заврши радећи самостално или као предузетници унутар малих фирми у зачећу9. Корпорације једноставно не могу да поднесу људе који мисле другачије. Али чак ни по ведрим данима нисам могао да видим у шта су гледали. Онда ми је једног дана синуло. Изненада сам схватио да су у даљини гледали сопствену смртност и био је то јасан и непрекидан поглед. 9
Енг. - мпа11 хГагГ-ирх. Прим. прев.
Океани претпостављају бесконачност. Слично томе, кејеви су симболичка места за сневање и рефлексију. Они сугеришу бег некуда, што је по мом искуству, управо она тачка где би требало да будете ако покушавате да решите научни проблем, добијете нову пословну идеју или оштроумно размислите о сопственој будућности. Бивајући фиксирани за копно са једне стране, али са друге ни за шта, кејеви су такође физички мост између реалног света ствари и имагинарног света мисли. Гледањем са далеког краја дугачког кеја на удаљено копно, привремено смо дезоријентисани; што је још један пример ефекта надзирања. Нажалост у нашем брзом, напетом, високо-октанском, уради-јуче свету, алармирајућом стопом губимо споре, контемплативне просторе као што су ови. Кејеви, као и чисте мисли, чини се да немају непосредну доларску вредност. Ипак, поглед на бескрајну окенаску пучину не одговара свакоме. Пишући предговор књизи Саппегу Ком? Џона Стајнбека, Елејн Стајнбек помиње да је њен муж писао у колибици на острву Нантукет, које се уздиже над Атлантским океаном. Његова радна соба, међутим, гледала је у супротном смеру ка пустарама, јер море, рекао је: „6и ме мамило”. По његовој жени, плажа и сунце су били превише ометајући. Стајнбекови други предуслови за писање били су мир, тишина и приватност. Често би викао деци са прозора да се утишају и на крају је себи направио шестострану кућу за писање на Блаф Поинту (шест страна за сваку причу?). Вртови су такође природни простори за размишљање. Као кејеви, чини се да и вртови привлаче људе касније у
животу. Један разлог, опет, јесте перспектива: како постајемо старији наша перспектива се издужује и целина постаје видљива.
Баш тованство као м е таф о р а за посао Већина метафора о послу говори о спорту или рату. Ово је донекле корисно, али кобна мана у овим аналогијама је да спорт и рат, уопштено гледајући, имају крај. Штавише, циљ оба јесте да победе јасно дефинисаног непријатеља. Циљеви и исходи су прилично сурови. Али стваран живот није такав, а није ни баштованство. Баштованство нема краја. Не постоји циљ. Ради се о путовању, не о специфичној дестинацији. Уосталом, док у послу и баштованству сигурно има непријатеља, превише фокусирања на те непријатеље може одвратити вашу пажњу од размишљања о крупнијој слици. Уколико почнете да размиш љате о идејама као о плановима, ваш ментални склоп се мења. Према овој метафори садите идеју у припремљеном парчету земље која је постављена у оквиру целокупне схеме. Заливате је и посматрате како расте. Међутим, као што сваки баштован зна, пола ваших идеја неће израсти. Постоји стара америчка пословица о баштованству која се може применити на идеје: „Једно зрно за коса, једно за врану, једно за гусеницу и једно да израсте.”10 Америчка изрека везана за сетву и баштованств«, има неколико варијанти, а аутор наводи ову, која у оригиналу гласи: Опе Гог 1ће М асТгД , опе Гог Ше сго\\', опе Гог 1ће сиШ огт, ап(1 опе Го §го\у. Прим. прев.
Посао, као и баш тованство, врти се око флексибилности и истрајавањ а у условима променљивих спољашњих околности које не могу бити у потпуности контролисане. Ако желите плодну имагинацију, потребно је да посејете доста различитог семена. Међутим, чак ни упорност не делује сваки пут. Некада биљке не израсту јер су постављене на погрешно место или зато што су их пестициди уништили. У сваком случају, морате да их пазите док не оздраве или да их истргнете напоље и све поново започнете. Баштовани стално чупају нешто и започињу изнова. Тако раде и предузетници и изумитељи. Сађење ствари на правом мссту је такође кључно. Према МекКинсију (МсКшзеу): >>У секторима као што су банкарство, телекомуникације и технологија, скоро две трећине органског узгоја наведених западних компанија може се приписати одгоеарајућим тржиштима и географијама.” Другим речима, добра идеја на погрешном месту може се мучити, док ће осредња идеја на савршеном месту вероватно проћи добро. Са друге стране, постоји супротан проблем. Понекад ствари расту толиком брзином да засене све око себе и морају бити премештене уколико се жели да обе биљке цветају. Паралела са овим су „хкипклуогкб” 11, где су тимови удаљени од сенке матичне компаније. На пример, телекомуникациона фирма Водафон је створена случајно као мали одељак Рејсел електроникс-а. Неко је добио зелено светло да посади нешто н термин који се користи за малу, лабаво организовану групу људи који су у пословном свету задужени за ра дикалне или необичне иновације. Прим. прев.
и види да ли ће се развити. И јесте, мада се питам да ли би овај убрзани раст био постигнут да је остављен у сенци Рејсела. Понекад се ствари развијају тако добро да током много година тло постане истрошено и једино решење је да се почне изнова. То није лоша ствар, напросто је део природног циклуса. Поља морају с времена на време да буду поорана, како би могла да поврате своје природно здравље и виталност. Ово важи колико за организације, толико и за људе. Понекад наше главе постану толико закрчене да не можемо да мислимо. Не можемо да видимо шуму од дрвећа. Радикалне идеје су као коров. Расту тамо где не би требало и не могу бити гајене као орхидеје у стакленој башти. Не можете посејати коров на смислен начин. Можете им само омогућити потребне услове да расту, што у многим случајевима значи да их оставите на миру. Коров буја на основу запостављања. Ако желите нове идеје (ново мишљење) у вашим организацијама, морате препознати како коров изгледа и дозволити му да расте чак и кад је на погрешном месту. А уколико желите креативно мишљење у својој организацији, морате да привучете и задржите отворено креативне људе. То значи да морате да привучете бар неколико особа које не би биле сматране за беспосличаре у великој компанији и морате им дати нешто простора да буду мало различити. Као што писац Гермајн Грир ( С е г т а т е Сгеег) каже: „Суштина баштованства је у будућности и што мање будућности људи имају, то ће више мислити о њој”.
Приватни вртови данас генерално нису скупи, али обично јесу тихи простори где нечији ум може слободно да лута. Али да 6и се то постигло, мора се препустити ритмовима и ћудима природе. Вртови су места за сејање нових мисли. Увек има нешто да се ради у врту, а неке од најбољих идеја се јаве када су наши умови слободни да се изгубе. Не морате отићи у руралну област како бисте имали корист од мало зеленог простора. Студија пројекта становања 1990-их, показала је, на пример, да погледи на зеленило не само да су побољшали дужину трајања пажње, већ су такође смањили ниво локалног насиља. Бројне друге студије су указале на позитивне ефекте на ментално здравље и бржи опоравак од операције. Још један пример моћи природне околине над мишљењем је истраживање Марка Бермана (Магс Вегшап), психолога на Универзитету Мичиген. Истраживачи су послали једну групу студената у ужурбани град, а другу групу да се шета у шумовитом парку. Када су се учесници вратили, дате су им серије психолошких тестова који су показали да је град не само произвео лошије расположење него је и смањио трајање пажње и срозао радну меморију. Разлог је што гужва на градским улицама захтева значајан сазнајни напор. Ту су кола и пешаци које морате заобићи, као и друге потенцијалне претње. У парку имате мање ствари о којима мислите, у теорији, можете мислити више о другим стварима.
Промишљено дизајнирани простори за рад Дакле, како да изградимо околину радног места која ће неговати креативно размишљање? Ако се, под некаквим срећним околностима, нађете у Берну (Швајцарска) са неколико сати на располагању, предлажем да одете до Ајнштајнове куће, Крамгасе улица, број 49. Уђите унутра и наићи ћете на дрвени сто поред избоченог прозорчета које гледа на улицу. Са једне стране овог прозора стоји украсна плочица са натписом: „Кроз овај прозор је рођена теорија релативитета”. Да ли је ово безвезни коментар кустоса музеја, или је неко указивао на озбиљан смисао о вези између прозора и размишљања? Прозори нам омогућују да транспортујемо ум на ментално продуктивна места, чак и када остатак нашег тела није у стању да напусти собу. Много година након што је напустио Швајцарску, Алберт Ајнштајн је лично поставио знак на зиду своје канцеларије на Универзитету Принстон: „Не може се израчунати све што се рачуна и не рачуна се све што се може израчунати”. Како ја то видим, прозори се рачунају, као и други рефлективни простори. Ајнштајн је био обож авалац визуализације решења, а видео је и вредност помахнитале радозналости. Брзи скок у Енглеску, касних 1980-их, где је постављено још мало знакова. Овог пута знакови нису имали везе са Ајнштајном. Висили су, с времена на време, на вратима менаџера великих ланаца британских супермаркета. На знаковима је напросто писало: „Тишина молим, мислим”. Ових дана уобичајено је да седимо у бучним канцеларијама отвореног типа (без врата, без хијерархије, тако је
барем према теорији). За већи део времена ово није битно. Заиста, студије показују да су издвојене канцеларије (нарочито су се старији људи заглибили у издвојеним канцеларијама на угловима зграда) управо оно ш то не желите да имате, уколико је ваш циљ да негујете иновативно мишљење. На пример, писац Малком Гладвел указује на студију која је открила нешто што је сада познато као правило радијуса од 18 метара. Идеја која стоји иза овог правила јесте да је иновација инхерентно друштвена и да је најбоље поспешена у заједничком простору у којем су сви заузети послом или тамо где људи међусобно седе близу. На раздаљини већој од 18 метара, људи су склони да не разговарају једни са другима, као последица тога идеје се не размењују. Друга студија Томаса Алена на МИТ-у (МаббасћикеШ 1пбћице о ! Тесћпо1о$у), открила је да је вероватноћа да се комуникација оствари за 400 процената већа када људи седе на 2 метра удаљености, него кад седе на 18 метара удаљености. Додајте на то још 4 или 5 метара и комуникација је скоро равна нули. Добар пример дизајнирања радног простора како би се повећао проток идеја је фабрика ВМУ^-а у Немачкој. Пре десетак година ВМШ је изградио постројење за истраживање и развој на новој локацији, близу седишта компаније у Минхену. Тај истраживачки центар је користио принципе срећне случајности и непосредне близине, претпостављајући да ако је неко са киме би било потребе да се поприча предалеко од друге особе, вероватно се та особа неће ни потрудити да оствари комуникацију. Све канцеларије за дизајн су изграђене на истом спрату, као што је био модел радионице. То је осигурало да дизајнери
ВМ\У-а комуницирају физички најкраћим путем. Према ВМ\У-у, резултат је био 24 месеца краћи развојни циклус за ново возило. Очито, архитектура је један начин да се проток идеја постигне кроз организацију. Дизајнирање кухиња, купатила или степеница са намерним циљем да се људи натерају да налећу једни на друге, веома је практичан начин да се повећа коефицијент иновације. Ево ш та је Ед Катмул, председник Пиксаровог и Дизнијевог студија анимације, рекао о дизајну седишта Пиксара:
„Већина зЈрадаје дизајнирана са неком практичном сврхом, али нашаје структурирана тако да максимизира ненамераване сусрете. У центрује оГромни атријум који садржи кафетерију, собе за састанке, купатила и поштанске сандучиће. Као резултат, свако има јаке разлоЈе да често иде тамо током радноГ дана Степенице су место где могу да се одвијају непланиране конверзације. „Унилевер” компанија је једном потрошила значајну суму новца на украшавање степеништа уметничким делима како би подстакла запослене да иду тим путем, полажући наду да ће се успут сударити са неким. Кухиње су још боља места да се „закувају”12 нови концепти. „Моделирање спратова” је још један начин да се постигне циркулација идеја. Ово се односи на мапирање људи, како би се унутар организације препознали људи који су ствараоци новог мишљења и како би се осигура12
Игра речи. Енгл. 1о соок ир - значи и смислити и скувати. Прим. прев.
ло да су ови важни људи смештени у центру спрата или близу заједничке просторије за пословање где 6и људи неформално и случајно налетели на њих и поделили с њима своје идеје. Ово се може извести тако што ће се пратити одакле идеје долазе и развијају се или тако што ће се пратити људи преко електронских интеракција и невидљивих друштвених мрежа. Или једноставно можете играти музичке столице. Један кратак период био сам извршни директор компаније на северу Енглеске. Имали су једноставну, али ефикасну идеју да премештају чланове особља на сваких пар месеци како би повећали ниво интеракције. Као резултат тога, директор би једног месеца могао седети поред директора финансија, а следећег месеца поред приправника. У неким случајевима се очито може исплатити ако се људи поставе да буду уочљиви и у блиском контакту једни с другима. Ипак, и даље сам забринут што се, чак и када је архитектура отворена, људи међусобно ограђују коришћењем дигиталне технологије. Штавише, док начело гужве може добро функционисати за, на пример, веома такмичарски настројене продавце, можда не би било одговарајуће за компјутерске програмере који морају да мисле креативно. Није случајност да запослени у седишту Гугла имају канцеларије далеко од централне Главне улице. Простори отвореног типа омогућавају запосленима да међусобно размењују идеје, али такође постоје места за приватност и издвајање када је то потребно. Разговарао сам са човеком из Гутла кога сам случајно срео на конференцији у Дубаију. Рекао је да је Гугл испланирао локацију сваког стола у свом царству и укр-
стио однос локације стола са његовом продуктивношћу. Погодите који су столови били најпродуктивнији? Били су тачно тамо где је Гладвел рекао да ће бити: у центру сваког спрата, јер се ту јавља највише људског саобраћаја. Нисам сигуран да ли би било могуће да се прати продуктивност кувала или апарата за воду, али ако би могло, претпостављ ам да би продуктивност била прилично висока. Не постоји једноставан одговор на питање како изгледа идеалан распоред спрата, али се чини да се полако прави консензус који упућује на старомодне канцеларије. Компјутерски стручњак Саул Гринберг је посматрао ефекте насумичног додељивања индивидуалних канцеларија људима који су претходно радили у окружењу отвореног типа. Један од кључних налаза је био тај да су људи сматрали затворену канцеларију вишим статусом и њихова продуктивност и перформансе су тежиле ка повећању како 6и оправдали ту награду. Друга истраживања су открила да канцеларије отвореног типа чине да људи раде спорије и да несвесно имитирају понашање других радника у свом видном пољу. Такође се показало да канцеларије отвореног типа повећавају ниво стреса, као и да стварају конфликте и несигурност због превелике буке, што повећава и крвни притисак. Једно ново решење овог проблема је столица коју су дизајнирали познати француски дизајнери. Столица „затвореног типа” има обмотане стране које изолују корисника од аудиовизуелних узнемиравања. Изгледају доста чудно (нешто између лошег авионског седишта и преврнутих колица за бебе), али њихов творац тврди да
ће олакшати боље размишљање у просторима отвореног типа. Питам се да ли и они сами користе те столице? Оно што нам је сигурно потребно јесте боља равнотежа. План отвореног простора делује на неким нивоима, али људима треба дати слободу да бирају између јавног и приватног или им треба дозволити да побегну од јавног када одређени задатак то захтева. Међутим, шта ако је план отвореног простора, са свим одврћањима пажње које дигитално доба носи са собом, једино што је понуђено? Неформални докази показују да, оно у чему запослени највише уживају када немају своју канцеларију, јесте да буду сами са собом. Сто са малом таблом за цедуљице или делић зида коме могу дати свој печат је најбоља алтернатива персоналним или заједничким канцеларијама са кутковима за приватност. Ово се везује за комфор више него за идеје, али као што смо видели, ове две ствари су блиско повезане. Међутим, ових дана, чак и овај скроман захтев је неприхватљив неким послодавцима. Пре неколико година Пошта Аустралије је отпустила запосленог у контакт центру због тога што је на столу имао три породичне слике, а не прописане две. Управо је ово политика која искрене запослене чини неискреним и тера добре људе у руке организација које су веома осетљиве на емоционалне потребе. Пошта Аустралије није једина у томе. Модерно друштво презире људе са сопственим мишљењем. Неуредан радни сто је у рангу са гледањем кроз прозор или спавањем за радним местом, када су у питању тешки злочини против корпорације. Можда се архитектама „празног простора” који иду стопама Ле Корбизјеа, Гропијуса и Паусона треба судити
за кршење људских права, као и сваком дизајнеру или менаџеру који не прави места за личне ствари људи. Што се тиче организација као што је компанија у САД-у, Национално удружење професионалних организатора, њихови чланови би требало да се присиле да проведу месец дана живећи у кабинама на стовариштима у Бојсију, у Ајдаху, док се не покају за своје грехове. Људи су, како нас то Дирџинија Вулф подсећа, најкомфорнији када имају сопствене собе. Када ово није могуће, треба им барем дати мало личног простора или их пустити да оставе лични печат на својим столовима, нарочито када је све осим тог стола несигурно и ван њихове контроле.
Мислим, дакле ајпод13 Веза између звука и мишљења је дефинитивно нешто о чему би више требало да бринемо. Ако мислите о својој дневној рутини, већина тога што чујете је познато. Ако живите у урбаној средини, чућете континуирано брујањеаутомобила, авиона, аутобуса и људског жамора повремено испрекидано звоном мобилног телефона, поклопцем контејнера или алармом. Пре електронске револуције, звукови су били више природни, нижег тона и у већој мери дисконтинуирани. Према Светској здравственој организацији, превелика бука је данас одговорна за 3 процента срчаних обољења широм света. У Велико) Британији, ово значи око три 13
енг. „I Љ тк ЉегеГоге ЈРосГ, парафраза Декартове мисли која на енглеском гласи: "11ћтк, ЉегеГоге I а т ", где се Декартово I а т (ја сам или постојим) замењује са 1Р0Д (ајпод). Прим. прев.
хиљаде смртних случајева сваке године због хроничне изложености буци. Као што примећује преглед књиге „Књша тишине’ СареМејтленд од стране „Економист-а”:
Модерни свет има мало места за озбиљне ловце на тишину... Брујање радија, мобилних телефона, саобраћаја и авиона може бити извор очајања. Мир и тишина су корисни за размишљање. Довољно мрака и тишине буди нашу подсвест. Ако сумњате у ово, пођите ноћу у пустињу. Тама доводи до самосуочења. Тишина је заглушујућа. Да ли је Т.Е. Лоренс могао да напише Седам стубова мудрости на влажном паркингу у Кројдону? Сумњам. Ово је још један пример како наше физичко окружење мења наш ментални склоп и извлачи дубоке мисли на површину. Канцеларије отвореног типа су бучне и неки људи решавају то тако што слушају музику на уређајима као што је ајпод. Недавна студија Велике Британије, у 120 компанија, показала је да 22 процента запослених користи ајпод на послу, док су истраживања у САД-у открила да 22 процента људи слуша музику док ради. Уклањање позадинске буке, а истовремено сигнализирати људима да вас не узнемиравају, није уопште лоше. Аргумент за забрањивање ајпода на радном месту или у другим окружењима као што су школе, своди се на то да они ометају околину и у друштвеном смислу изолују оног ко то користи. Појединци су одсечени једни од других. Али бука је једна од одлика модерности, зашто не бисмо дозволили људима да уклоне нека звучна ометања помоћу буке коју су сами одабрали?
М ожда би организације требало да инвестирају у тихе собе или киоске размишљања? У Јапану, „Јамаха” је измислила звучно изоловану собу на склапање коју су назвали „АуИесб Мугоош II”. Она пружа људима тихо место за размишљање, читање књига, слушање музике или за приватне телефонске разговоре. Кутија је димензије 1424 х 1866 х 2056 ш ш и удобно стаје у већину канцеларцја и домова. Тиха соба је једна ствар, али да ли би неко могао да измисли модел звука целог града? Ова мисао се јавила Мареју Шаферу (Миггау бсћаЈег), аутору КњиЈе буке. Можда би практичније решење било да се више времена посвети размишљању о простирању звука појединачних зграда, посебно оних које су дизајниране да подстакну размишљање. Универзитети, школе и јавне библиотеке би могли бити главни кандидати за звучно преобликовање. Мада, због тога што су простори за разммишљање толико идиосинкратски, морали бисте да направите мешавину соба укључујући подруме са звучном изолацијом, рачунарске радне станице са електронском буком и радну кабину опремљену са утикачима за ајподове. Обично се култура организације фокусира на визуелно, али ће можда у будућности подразумевати звук, па чак и мирис. Компаније као што су Сингапур ерлајнс, Бритиш ервејс и Бентли мотор карс, већ користе мирис како би привукли муштерије, тако да што не искористити мирис да се привуку запослени или да се утиче на њихово размишљање и идеје? Као што смо видели у четвртом поглављу, употреба мириса на послу може учинити да се запослени осећају боље зато што су на послу. Истраживања са Универзи-
тета Индијана у САД-у и са Хебрејског универзитета у Јерусалиму су показала да спаљивање тамјана смањује анксиозност и депресију. Смола о којој се ради садржи тамјанов ацетат и његово спаљивање стимулише неурална кола у мозгу. Постоји чак и студија Михаила Шредла (Мкћае1 ЗсћгесИ) и Бориса Ш трука (Вопз Зкиск), која је показала да одређени мирисни стимуланс може проузроковати пријатне снове или гадне кошмаре. То даје потпуно ново значење идеји о слатким сновима.
Катедрале за идеје Постоји стара прича о америчкој рекламној агенцији „СМа* Оау” коју вреди препричати. Једног дана 1993. године Џеј Чиат (Јау Сћ1а1) - шеф, упознао је Френка Герија (Ргапк Сећгу) - архитекту и заједно су доживели откровење: Ако су људи радили у радним боксовима унутар канцеларија, онда су сигурно њихови умови на сличан начин били заробљени у оквирима? Решње је, очигледно, било у томе да се људи и њихово мишљење ослободе. Нема сумње да је ово била добра идеја у то време, али резултати су били далеко од задовољавајућих. Запослени су морали да раде у канцеларијама без столова, ормана за чување докумената или - да, погодили сте - папира. Морали су чак да позајмљују заједнички компјутер из централног складишта, које је имало отвор облика џиновских црвених усана. Била је ту и револуционарна идеја према којој је требало да се канцеларије у којима су претходно били поједини запослени предају брендовима њихових клијената. Тако да су постојале собе за брендове
№5бап, Ађбоки УосЈка, али није било соба за било какво особље или њихове ствари. Окружење је изгледало изванредно, али некако је недостајала душа. Била је налик интерактивном обданишту за одрасле. Истина, једићо што је недостајало било је игралиште у песку. Нажалост, зграда није имала своје упориште у простору. Била је самосвесна, стерилна и фалили ру јој аутентичност и интегритет. Такође, представљала је средину која пати од прекомерене стимулације. Постојало је веома мало тихих простора или приватних места и то је водило ка томе да људи силом заузимају неке собе. Други су радили у гаражи из пртљажника својих кола. Ово је заиста била револуција, али не онаква какву су очекивали Чиат и Гери. У одређениом смислу, Џеј и Френк су ипак били испред свог времена. На неки начин је ово био храбар експеримент који је отишао предалеко. На пример, студија Буфало организације за друштвене и технолошке иновације (В05Т1) у САД-у, потврдила је да дизајн канцеларијског простора има значајан утицај на задовољство послом, продуктивност и на крају профитабилност. Џеј Чиат је имао праву идеју, али ју је извршио на погрешан начин. Канцеларије „Чиат Деја” су биле екстремни пример отклањања физичких баријера како би се утицало на размишљање, али та идеја још увек истрајава. Данас радимо у канцеларијама са откаченим брејнсторминг собама које имају циновске вреће за седење, огромне оловке и весело обојене зидове. Постоји чак и нова фраза у лексикону: „састанци десног мозга”. Идеја је да ће шарени намештај, заједно са расутим дечјим играчкама и играма, покре-
нути десну страну мозга и извући креативне мисли чак и из најокорелијег рачуновође. Нажалост, овај тренд је почео да опада. Ланци хотела, као што је Ш Но!е1х, нуде корпорацијским муштеријама „занимљиве” собе за састанке са магичним таблама за цртање, слагалицама, па чак и мирисним свећицама. Безброј псеудонаучника и консултаната убедили су нас да је једини начин да се мисли алтернативно тако што ћемо се понашати као дете. Има нечег у овоме, као што има и у идеји да архитектура утиче на мишљење, али отишли смо предалеко са том идејом. Детињаста култура је одрасла, а од одраслих се очекује да се понашају као деца која се друже у локалном тржном центру. Некадашња тиха места, сада се све више руше или разбијају како би се направиле психоделичне собе и „јурте”14за састанчења. Зар нас дигитално доба већ не омета и не стимулше превише? Свету треба смирење и спокој, а не додатне бесомучне буке и ометања. По мом мишљењу, ако желите да створите револуционарне мисли, оно што вам је потребно је више развоја и дисциплине. Што више натерате себе да размишљате, то је бољи резултат, и квалитативно и квантитативно. Неко време након изградње канцеларија Л иат Деја” у Лос Анђелесу, Френ Гери је унајмљен да изгради нови Бекмен центар за молекуларну и генетску медицину на Универзитету Стенфорд. Ово је грађевина која је изграђена на претпоставци (можда и на очекивању) да архитектура лабораторије може директно утицати на научну креативност. Буквално је то катедрала за информатичко доба. Гери је такође био одговоран за Страта центар за 14 врста шатора. Прим. прев.
рачунарске, информационе и науке о интелигенцији на МИТ-у. За људе који су уложили новац у ове зграде, оне постају мултимилионске опкладе на утицај архитектуре на људску мисао. Идеја је била да ће мешање ентеријера измућкати мозгове, што ће заузврат створити нов начин мишљења. Обе ове зграде делују помало чудно. Заиста, једна од њих изгледа као да је стигла из свемира, а потом су је ванземаљци наопачке саставили. У оба случаја, циљ архитектуре је био да се створи простор где ће се нове конверзације и везе дешавати природним током. Занимљиво, обе зграде су веома светле. Како то Гери каже: „Ако уклоните светло спречавате развој миша”. Претпостављам да је мислио на научнике, али никад се не зна.
Организовани хаос Премотајте своје мисли на знакове у ланцу супермаркета које смо претходно били поменули. Велики амерички трговац сада поседује овај ланац и знакови више нису ту. Нити су ту врата на којима су знакови некада били закачени. Уместо тога, компанија (као и Џенерал моторс, ХЈР5 и многе друге) примењује политику очишћеног стола, према којој се било ш та што је остало на столу после 6 сати поподне баца у канту. Ово можда има везе са безбедношћу, али је много вероватније да менаџери сматрају да уколико је сто уредан, такав ће бити и ум. Бесмислица. Влада Велике Британије је 2007. године одрешила кесу и платила преко седам милиона фунти на комичне
консултанте да осмисле програм који побољшава ниво уредности столова државних службеника. Иницијатива је подразумевала коришћење црне траке да би се означило где тачно запослени (који су се вероватно навикли на црвену траку) у Царинама и Акцизама Њ.К.В. смеју да ставе одређене ствари. Веровали или не, запослени су заправо добили подршку и савет о томе где да остављају ствари и питани су да ли је воће на њиховим столовима „активно” или „неактивно” што је значило да ли је за тренутну употребу или дугорочно складиштење. Нема сумње да је овакав начин размишљања подстакнут књигама као што је Добијање борбе између Вас и ВашеI стола Џефрија Мејера (ЈеДгеу Мауег) или од стране Институтта продуктивности у САД, који тврди (крајње озбиљно) да неуредан сто спада у првих пет менаџерских грешака. Лично, мислим да би била већа грешка читање таквих књига или унајмљивање менаџерских консултаната који их читају. На сву срећу, не воде сви консултанти рат против хаоса. Гуру менаџмента, Том Питерс (Тогп Ре^егз), мисли да је сваки запослени који мора да се носи са таквим бесмислицама луд ако не потражи други посао. Чини се да се неколико угледних академика слаже са њим. У Савршеном хаосу: скривене користи нереда, Ерик Абрахамсон (Епс Аћгаћатзоп) и Дејвид Фридман (БауМ Ргеебтап), академик и писац, тврде да мало нереда може бити здраво:
Умерено неорГанизовани људи, институције и системи често бивају више отпорни, креативнији и уопште узевши, ефективнији од орГанизованих.
Ови аутори потврђују да је у средишту нереда обично радни сто и препричавају дивну причу Леона Хепела (1,еоп Нерре1), истраживача на Националном институту здрављауСАД-у. Хепелов сто је, како сазнајемо, био фантастично неуредан. Заправо, био је толико неуредан да је имао навику да понекад ставља лист браон папира преко нереда како би направио други слој. Вишеспратни неред. Једног дана је г. Хепел листао неке папире у доњим и горњим слојевима на столу и набасао је на писма два потпуно неповезана истраживача. Изненада је спазио везу и спојио их је. Ово је коначно довело до Нобелове награде. Да су писма била у уобичајеном систему складиштења података, вероватно се веза не би успоставила. Начин на који су столови уређени рефлектује како су људима уређени мозгови и било би погрешно говорити људима како да се организују. Неуредност признаје насумичност. Штавише, опседнутост анти-неред покрета уредношћу и редом (данас чак и наше кутије за одлагање морају бити сређене) је у сукобу са релношћу. Стваран ж ивот је хаотичан и неизвестан, а сваки покушај да се ово оспори није само узалудан и нереалан, већ превиђа неочекиване користи нереда. Стога, гомиле папира и отпада на нечијем столу, заправо су веома ефикасан начин складиштења, нарочито ако је дозвољено да тај материјал временом мигрира са једног места на друго. Споља изгледа као хаос, али за особу која га је створила и која је одговорна за његово одржавање, то је организовани хаос. Срећна случајност се овде може испољити на начине који би, у правој канцеларији или негде где неко ради од куће, били много тежи. Идеја или слика окачена на стикеру може, без икаквог
одређеног разлога, покренути идеју у глави некога ко је на то случајно наишао. Александар Флеминг је можда био познат као талентовани истраживач, али је био лежеран и неуредан техничар. Позната је прича о случајном открићу пеницилина 1928. и о десетинама, ако не и стотинама, милиона живота који су спашени његовим коришћењем. Међутим, интересантно је спекулисати шта се могло десити да је Флеминг био оптерећен уредношћу или да је похађао дводневни курс о седам навика веома ефективних научника. Ово не значи да је хаос бољи. У неким случајевима (линија за производњу у фабрици или операциона сала) стриктна правила и ред су неопходни. Трик је у томе да се нађе добра равнотежа између хаоса и реда и да се с времена на време поспреми сто. Не заборавимо речи Алберта Ајнштајна: „Ако је пренатрпан сто знак пренатрпаног ума, шта онда значи празан сто?” По мом мишљењу, пренатрпаност и креативност иду заједно. Пренатрпаност представља индивидуалност и слободу (и срећне запослене) и на одређенем нивоу је кључна за креативно размишљање. Занимљиво, према истраживању компаније АјИоп Рго1еббтпа151аЖп§ из САД, запослени са пренатрпаним столовима више зарађују на годишњем нивоу од људи који имају чист сто.
Канцеларије без папира Једна од највећих банки у Аустралији је започела иницијативу „будућности банкарства”, која је, у суштини, идеја о непотребности сталних радних столова и наравно,
папира. Претпостављам да је само питање времена када ће се отарасити и људи. Историјски гледано, папир је одувек био важан део канцеларијског ж ивота, али идеја о канцеларији без папира је симбол модерности и ефикасности од раних 1960-их. Према првобитној теорији, компјутеризација би евентуално учинила физички папир у канцеларијама непотребним. Нажалост, оно што се десило било је управо супротно. Од отприлике 1990. до 2001. конзумација папира се увећала, углавном због тога што су људи имали више материјала за принтање и зато што је принтање било много згодније и јефтиније. Међутим, од 2001, године, употреба папира је почела да опада. Разлог је делимично социолошке природе. Генерација У, они који су рођени отприлике у исто време када се јавио и персонални рачунар, почела је да ради у канцеларијама и чита материјале на екранима и дигитално их чува и преузима информације. Штавише, дигитална информација се може означити, тражити и чувати на више места, тако да је генерација У у потпуности свесна предности дигиталног папира и дигиталног складиштења. Све је лепо и добро, можда ћете мислити - али нисам тако сигуран. Једна од огромних предности папира у односу на пикселе је та што папир омогућује већи чулни стимуланс. Неке студије указују да мањак чулног стимуланса, не само што доводи до повећаног стреса, већ негативно утиче на памћење и мишљење. На пример, једна студија је открила да су након два дана потпуне изолације, меморијски капацитети волонтера опали за 36 процената. Још више забрињавајуће је
то што су сви субјекти истраживања постали много сугестивнији. Ово је приличо екстремна студија, али сличан принцип се може применити на физичке канцеларије, насупрот виртуелним, или на информације чуване на папиру насупрот информацијама чуваним на рачунару. Дигитални фајлови или интерактивни екрани би заправо могли да смање количину интеракције идеја. Не указујем на то да дигиталне информације не могу понекад бити стимулативне, али кажем да физичка информација (нарочито папирна документа, књиге, новине, итд.) више прија оку. Папир је могуће брже скенирати и лакше је на њему хватати белешке. Изгледа и да папир такође стимулише размишљање на начин на који пиксели то не чине. Заиста, искуство ми говори да су једине праве предности дигиталних у односу на физичке фајлове, цена и чињеница да их је лакше доставити. Постоје неки облици информација који имају потребу да буду широко у оптицају, али што је листа оптицаја шира, то је мања важност саме информације или је мања стварна потреба за акцијом или улазним подацима. Што се тиче способности да се информација лако дистрибуира, то се може озбиљно обити о главу. Технологија ствара друштвену изолацију због тога што више не постоји физичка потреба за личним посећивањем других људи. Канцеларије не служе само за посао, као што и школе не служе само за испите. Физичка интеракција је основна људска потреба и платићемо огромну цену ако заменимо све односе (и инфомације) за најјефтиније облике. Ово ме подсећа на пријатеља који је пре неколико година отишао у Јапан. Једне ноћи је отишао да погледа
филм и на његово одушевљење угледао је некога како броји људе који улазе у биоскоп користећи абакус15. Питао је човека заш то не користи модерну технологију, а човек му је одговорио: „Не би било ни у чијем интересу.” Штавише, када су организације покушале да буду ефикасније тако што ће компјутеризовати своја документа, често су увиђали да је папир заправо много ефективнији рд пиксела. На пример, „Бритиш хоум офис” је једном започела пројекат који је доделио полицајцима лаптоп рачунаре. Логично, ово је била веома добра идеја. Али нажалост, пројекат је пропао, јер су полицајци више волели да гледају људе у очи када су причали са њима, него да бацају поглед на горе док су куцкали. Технологија је у овом случају стајала на путу истини и јасној комуникацији. Не морате радити овде како бисте радили овде „Бест бај” (Вез* Виу) је позната компанија у САД, Канади, Мексику и Кини. Бави се продајом потрошачке електронике и оцењена је као „компанија године” и „продавац специјализованих производа деценије” и именована је као „америчка најдарежљивија компанија”. На први поглед „Бест бај” изгледа као још једна компанија с добрим менаџментом према Форчун 500 листи16, али постоји једна ствар која је издваја као посебну: не морате бити тамо да бисте радили. Већина 15 Абакус - древна справа за рачунање. Прим. прев. 16 Годишња листа најуспешнијих америчких компанија коју објављује РоПипе часопис. Прим. прев.
компанија не верује својим запосленима и због тога је њихово физичко присуство готово обавезно. У неким случајевима ово је неопходно, али у другим, то спречава људе да смисле нове идеје. У многим организацијама, излазак на дужу шетњу у сред јутра је незамисливо, благо речено. Исто важи и за одлазак да би се одгледао неки филм или за одлуку да се оде у 2 поподне без обавештења, јер вам се мозак заблокирао. Међутим, ништа од овога не важи у „Бест бају”. Компанија је развила културу по којој не постоји сат, где су људи награђени, не за уложене сате, већ за посао који обаве. И уколико бити продуктиван значи касна јутра или дуготрајни ручкови, нека тако и буде. Продуктивност у одељењима, где је ова иницијатива примењена, порасла је и до 35 процента, а мењање запослених је драстично опало. Како технологија омогућује људима да се шетају са канцеларијама у својим цеповима, свакако да би требало да буду слободни да раде кад год и где год то желе. Међутим, ово није цела прича. Оно о чему ова одређена идеја говори јесте принцип да се идеје могу јавити било где и да су инспирације за идеје обично изван сфере посла. Наравно, постоје и лоше стране културе без сата. Тимски рад и другарство у „Бест бају” су очгледно извештачени, као и наводна способност да идеје физички прште. Ипак, према једном инсајдеру, „оно ш то добијамо заузврат, далеко надмашује било шта што смо изгубили”. Време ће показати да ли физичко уклањање људи са централне локације утиче на њихову лојалност или у крајњој линији, на њихово мишљење.
Сличан пример долази и од призвођача телекомуникационе опреме у Великој Британији. Компанија је мислила да ће бити веома ефикасно да се компјутеризују подаци продаваца. Међутим, испоставило се да материјал, који су продавци сматрали најкориснијим за продају, није био нешто што би желели да се нађе у базама података, јер је садржао веома личне информације. Овде је принцип да организације теже ка томе да измере ствари за које су најлакше за мерење и да аутоматизују ствари које су најлакше за аутоматизовање. Компјутеризацијом или дигитализацијом информације, ми смо у опасности да поткопамо оне ствари за које би требло да се боримо. На пример, лични односи су склони погоршању, уколико су препуштени на милост аутоматизацији. Једно време сам имао рачуновођу који је имао обичај да ми шаље писану рођенданску честитку сваке године. Једне године ми је послао електронску честитку (потпомогнут или подстакнут, вероватно, електронским дневником или роковником који га је подсетио када ми је био рођендан). Како се то десило, више није био толико добар рачуновођа и то је била кап која је прелила чашу. Постао је робот, а ја сам постао само број. Био је отпуштен на старински начин.
Телеприсутност и друге извитоперене идеје Неки људи воле да раде сами, код куће, на пример, али интеракција је много важнија него што много људи замишља. Ово може бити проблем за организације као што су
Циско (Слбсо), Хјуелт-Пакард (Неш1еК-Раскагс1) и Крајола (Сгауо1а) које промовишу посао на даљину, виртуелне састанке и телеприсутност. Компаније чак постављају канцеларије у виртуелним световима као што је „други живот” (бесогк! УСе), како би омогућили просторно расутим радницима да међусобно комуницирају. Што више времена људи проводе ван канцеларија, утолико мање прилика имају да физички поделе информације или искуства. У 1ВМ-у, на пример, 40 процената од 386 хиљада запослених нема сталну канцеларију, што је довело до надимка Г т Ву Музе1Р7. У теорији, ово је добра идеја. Компаније штеде време и новац, а такође има и користи по околину. Међутим, нешто би недостајало у свету где би корпоративна седишта нестала и сва пословања би се одвијала виртуелно. Једна од највећих лоших страна мобилне и виртуелне технологије је чињеница да оне повећавају изолацију. Понекад бити сам може бити веома продуктивно, али питам се које 6и биле дугорочне друштвене последице виртуелног живота и виртуелног посла. Шта ће се десити са нама (и квалитетом нашег мишљења) ако одлучимо да будемо окружени информацијом и сликама, пре него људима и физичким објектима? Које су импликације када је реч о личним односима, породичном животу или заједници? Поново је налик оном односу - папир насупрот пикселима. Обе стране имају своје користи и кључно је пронаћи ш та делује најбоље у свакој ситуацији и за сваку индивидуу. Ипак, осећај у стомаку ми говори да ће помпа која се дигла око виртуелних састанчења, виртуелних 17 17
Овај компанијски израз би могао да буде еквивалентан нашој старијој изреци „Сам свој газда", али смо одлучили да га не преведемо. Прим. ур.
лабораторија и електронског учења, проћи на сличан начин као што је и рад на даљину 1980-их. Овде је део проблема у томе што су велике организације склоне да помешају ефикасност са ефективношћу. Ефикасност подразумева исправно обављање одређеног посла (на време и у оквиру буџета, са минимумом грешака). Ефективност је обезбеђивање да радите прави посао. јО в о последње захтева креативно мишљење, претходно не захтева. Међутим, фирме су оптерећене површном ефикасношћу и краткорочним перформансама. Штавише, владе, као и корпорације, зависе од јавног мишљења, које у најбољем случају може бити променљиво. Свеукупно гледано, организацје морају престати да јуре мишљења која нису формирана како треба и да почну да стварају дугорочна решења. Природно, ово значи да морамо да превазиђемо нашу зависност од брзог размишљања. Широм света, компаније троше силна богатства на схеме као што је б1х б1§ша, чији је циљ да смањи ниво грешака, али скоро уопште не троше на унапређење нивоа оригиналног размишљањ а унутар њихових организација. Побољшање квалитета латералног или концептуалног мишљења је важно, али није хитно, тако да се никада не оствари. У теорији бисте помислили да би сватехнологија, која нам штеди време које имамо на располагању, ослободила више времена за активности као што је креативно размишљање, али изгледа да је управо супротно ближе истини. И то постаје све горе. Непрестано осмишљавамо нове начине да упослимо себе и да изгледамо заузето. Питам се да ли би се Клеј Ширки (С1ау бћпку), аутор
КошитивноГ виилка: креативност и дарежљивост у доба
повезаности, сложио са овим. Он тврди да уместо што пасивно гледамо ситкоме на телевизији, сада колективно стварамо грађанске вредности преко интернета. Цитира Википедију као пример, али осим овог и још неколико примера, не успевам да видим где леже „креативност и дарежљивост” из наслова књиге.
Посао запослености Не ради се само о томе да смо усредсређени на убрзавање нашег размишљања, чини се да смо последњих година такође усмерени ка томе да убрзамо свачије размишљање. Као што то Џејмс Глек истиче, као да цео свет има личност типа А и пати од болести брзине. Бити заузет је постао суптилан друштвени знак да смо значајни и успешни. Отуда јуришамо са једног задатка или проблема на следећи, и не стајемо да се запитамо куда то идемо. Буквално. Знам за једног корпоративног стратега у великој банци који отворено признаје (мени, барем) да су му дани пролазили јурећи са једног састанка на други. Сврха сваког састанка је да се дискутује о скупу докумената који нико пре тога није прочитао како треба, јер су превише заузети. Зато их сви прегледају неколико минута пре него што сваки састанак почне и сви за столом направе камени израз лица како нико не 6и помислио да нису урадили свој домаћи. Наравно, сви знају шта се стварно дешава. У већини случајева то није проблем, јер одлуке нису битне. Међутим, понекад се направи скупа грешка или се пропусти велика прилика.
Друга особа са којом сам причао је један од власника велике адвокатске фирме. Испричао ми је о огромној грешци коју је починио млађи запослени који је пропустио критичну реченицу у уговору, јер је покушавао да га прочита пребрзо. Чини се да је за њега брзина била мера свих ствари. А ја сам мислио да су адвокати једини људи преостали на Земљи који и даље читају ствари како треба. Нису само мудри адвокати ти који пате: Лорд судија од Дрејкота, Лорд шеф правде у Великој Британији, рекао је да млади људи сада постају лоши поротници зато што немају способност да се концентришу на дуже периоде, нарочито када је говорна информација представљена суду као доказ. Онда није ни чудо што све већи број организација покуш ава да смањи упосленост гашењем мејлова сваког петка. Компаније као што су №511е КоутШее у Великој Британији и 1Ј5 Се11и1аг у САД-у, подстичу дане ослобођене од мејлова или састајање људи лицем у лице, а не онлајн. Ово се чак дешава у компанијама високих технологија. 1п1е1, компанија у САД-у, је на пример рекла запосленима да физички зове или да се налази са људима кад год је то могуће током „петка без мејлова”. Заузетост нас спречава да постављамо дубока и тешка питања о себи. Као што не волимо да будемо ухваћени како не радимо ништа, исто тако не волимо да будемо насамо са својим мислима. То је дупла мука нашег електронског доба. Следећа модерна слабост је анксиозност, која је умирена илузијом контроле коју добијамо кроз непрестану технолошку повезаност. Писац Керолин Џонсон (Саго1уп Јоћпзоп) сажето сумира: „Ометање није само доступно, оно је незаобилазно.”
Организације превише брину о томе шта људи раде. Уколико запослени изгледа заузето, претпоставља се да је проудктиван и обрнуто. Међутим, ових дана многе организације купују идеје људи, а не њихово време; или барем све више купују мудрост која потиче од искуства. Отуда, мање нагласка треба ставити на површне активности, а више на отвореност и пријемчивост. Другим речима, мање брзине или како то Роберт Грудин (Кобег1 СгшИп), аутор књиге Милост великих ствари, каже: „Престаните да трагате за идејема и просто им направите места да вас посете.”
Домаћи простори за разм иш љ ањ е Ако можемо да ослободимо наш ум од дигиталних ометања, где се наше мишљење осећа као код куће? Почнимо од тремова. Питам се да ли просечан десетогодишњак у многим деловима света зна шта је трем, мада 6и неколицина рекла да је то немачки спортски ауто18. Пад популарности трема може се приписати броју познатих осумњичених: развоју нове технологије као што је телевизија, повећању цена некретнина или, што је најскорије, интернету. Ово је штета, јер су тремови били одлични простори за размишљање и разговор на трему је имао дубинуи мисаони квалитет који модерне комуникације као што су мејлови и инстант поруке нису у стању да досегну. У стара, златна времена, људи су тежили ка тремовима како би размишљали о стварима како суштинским, тако 18 Трем - на енглеском рогсћ, се изговара слично као и немачка марка аутомобила - Рогзсће. Прим. прев.
и тривијалним. Били су подстакнути дневним ритмовима живота у малом граду, али су такође били подстакнути и самом природом тренутних разговора. Као што Филип Гулеј (РћШр Си11еу), аутор РазГовора на трему, примећује:
Не желим да романтизујем трем. Нису сви разговори досегли ниво Платона или Џеферсона, али постојалаје блиставост у тимразГоворима, одређени сјај... Мождаје то била парентеза тишине, повезана конверзација са рефлексијом. Како идемо ка унутрашњости дома, ствари су се и овде драстично промениле. Већ смо видели колики број организација је срушио приватне канцеларије и заменио их разним врстама намештаја или радних кабина отвореног типа, Нешто слично се десило унутар кућа. Процењено је да је 2,9 милиона соба нестало у британским домовима од 2003. године, захваљујући конверзији у станове отвореног типа, Ово теоретски појачава интеракцију међу члановима породице, мада слутим да у пракси дигитални уређаји поново сметају. Пре годину дана у Аустралији је била реклама за В1§ Ропб, сервис интернет провајдера. Реклама је говорила о „В 1§ Ропс! домовима” и приказивала је четворочлану породицу. Свако је радио нешто друто.на одвојеним екранима, на одвојеним местима у кући. Тешко да је то реклама за социјалну кохезију. Међутим, није се створио само мањак приватних соба. Приватне куће такође губе трпезаријске столове, фиксне телефоне и један телевизор - места и објекти који су присиљавали чланове домаћинства да буду заједно.
Н аравно, ово смо већ виђали раније. Клавир, грамофон и радио су имали исти ефекат да окупљају људе. Ове ствари су сада или нестале или су замењене персонализованим уређајима који нам омогућују да оно што је некада било заједничко искуство претворимо у лично. Архитектура и урбано планирање се такође променило. Куће са терасама више не штрче ка улицама и као резултат тога, људи данас ж иве своје ж ивоте са мање директног контакта са комшијама и пролазницима. Ових дана се, све више, кријемо иза сопствених зидова и случајни контакти и разговори су строго ограничени. Али конверзација је кључна за идеје и иновације. Штавише, управо технологије које нас приближавају на једној равни, међусобно нас одвајају на другој. Мејлови, СМСови, друштвене мреже и сличне ствари су прождрљивци пажње који стварају зависност. Док можда међусобно комуницирамо више, може бити да слушамо и разумемо једни друге мање. У Уметности конверзације, Кетрин Блит (СаГћеппе В1у1ћ) цитира истраживања, тврдећи да родитељски разговори у породици дубоко утичу на постигнућа деце ван дома, много година касније. Другим речима, опсесивно родитељско коришћење блекберија и персоналних рачунара код куће, може довести до ретардације дететовог развоја. Недавни извештај владе Велике Британије такође тврди да се повећање тинејџерске трудноће може делом приписати падом породичних разговора, зато што више нема времена, простора или склоности родитеља да седну као породица и отворено расправљају о значајним темама са својом децом, као што су опасности незаштићеног секса.
Говорне вештине нису нешто са чим се рађа, оне се стичу. Историјски гледано, оне су стицане за трпезаријским столом, али трпезаријски столови полако нестају, они у великом броју случајева бивају замењени кућним канцеларијама и собама за забаву. Уколико питате просечног скринејџера о било чему изван његових тренутних интересовања и искустава, обично вам гунђајући даје крајње кратак одговор. То је можда говорни језик, али није дубока конверзација и то не представља креативно размишљање.
Трећа м еста К онверзација не пати само код куће. „Треће м есто” је термин који је сковао социолог Реј Олденберг (Кау ОШепћигд) како би описао посредничке просторе које све више насељавамо, а који нису ни кућа ни посао. Старбакс (51агћиск$) је добар пример, као и локални паб или јавна библиотека. Ово су такође простори где можемо отићи да размишљамо, разговарамо и смишљамо идеје. Међутим, да ли сте недавно пробали да седнете и попијете шољу кафе у центру Лондона или Њујорка? Можда сте уочили да су сви столови прекривени лаптоповима и табелама или су резервисани за састанке. Заиста, Кофи офис (СоЛее ОШсе) је ланац кафића у Канади који нуди мобилним радницима („мобилним борцима”, у саопштењу часописа Ра$1 Сотрапу) да оду негде, онда када немају где другде. Изћледају као нормални кафићи са бесплатним бежичним интернетом и са доста утикача, алитакође обезбеђују члановима, који плаћају
накнаду, радне станице, сале за конференције, местима за састанке и опцију за спавање ради окрепљујуће дремке. У основи, то су апарати за кафе са прикаченим канцеларијама, нешто што је супротно канцеларији са неколико апарата за кафу. Уместо да буду места за релаксацију, освежење и разговор, таква места су постала сурогат канцеларије за људе који их немају или који не могу оставити свој посао на послу. Такви људи, који су иначе описани помоћу још једног модерног термина - бедуински радници, у опасности су од уништења трећих места и обично од њиховог претварања назад у „друга места” од којих су људи најпре покушали да побегну. Нажалост, чини се да ће се тенденције као што су хоризонтално организовање и смањење организације ради ефикасности наставити и све више људи неће имати где да оде током дана. Ово ипак неће трајати заувек. Простори који ће надвладати лаптопове и пословне разговоре ће се вратити. Већ постоје књижаре и продавнице деликатеса које забрањују употребу мобилних телефона. Тренутно изгледа да муштерије не обраћају толико пажње, али на крају хоће. Претпостављам да су тихи вагони у возовима и тихи одељци у авионима исто само почетак. Коначно ћемо видети делове ресторана где су забрањени мобилни телефони и блекбери уређаји, као што ће се забранити на одређеним јавним местима наказне солуције за чување деце попут бопу РбР и МпГепбо Пб. Макар се надам да ћемо то колективно одлучити да урадимо.
Промените своју рутину Физички објекти и околина су очигледно значајни када је потребно да размишљамо. Међутим, оно што је такође важно јесте да с времена на време нарушимо своју рутину. Већина нас има прилично крут дневни распоред. Склони смо томе да из дана у дан идемо на иста места, користећи исти пут и на крају завршавамо виђајући се са истим људима. Комичар Били Коноли (ВШу СоппоНу) је имао предивну шалу да краљица Енглеске мисли да се цео свет осећа на свежу фарбу. Претпостављам да је тако у већини организација. Наш светоназор је обојен према томе кога познајемо и куда се крећемо и ту не постоји превише варијација или насумичности. Само по себи, ту нема ничег лошег, нарочито ако је ваш циљ да истражите добро утабан пут или да се усаврши нешто што већ постоји. Сви знамо шта пракса чини и не можемо сви бити истраживачи и изумитељи. Међутим, мозак је направљен да реагује на спољашње надражаје, а на нас посебно утичу нови физички надражаји. Ако мозак научи нешто ново, он се развија. Ако то не ради, постаје лењ и почиње да прави пречице. Уколико су нова искуства смањена или уклоњена, наше мишљење почиње да се згушњава или постаје мање флуидно и свеже. Почињемо да мислимо праволинијски, јер је то пут најмањег отпора. Ако се фокусирате превише на одређен правац или фиксирану стратегију, можете пропустити прилике које могу кренути у различитим или неочекиваним правцима. Случајности су кључни састојак свежег размишљања. По-
некад можете научити много више чинећи нешто погрешно него чинећи исправно, а паметне идеје често потичу од будаластих грешака. Списак великих проналазака који су створени случајно или на невероватним местима је легендаран. На пример, квантна електродинамика се јавила у уму добитника Нобелове награде, физичара Ричарда Фејнмана (Шсћап! Реуптап), не на послу, већ у кафићу у Итаци, у Њујорку. Еурека моменат је био када се неко играо тањирима и тада је угледао лого на послужавнику. Ово је допринело развитку идеје о електронским орбитама. За другог добитника Нобелове награде, научника Карија Мулиса (Кагу МиШб), еурека моменат је наишао док се 1983. године у Калифорнији возио аутопутем 128. Након 46.58 миља (научници су изнад свега прецизни) Мулис је изненада дошао до идеје да искористи олигонуклеотиде (за вас и мене, ситни делови ДНК), како би лоцирао мутације у ДНК. Ово је на крају довело до нечега што се зове полимеразна ланчана реакција. Наравно, данас 6и било мање вероватно да се то деси, јер би Мулис био ометан мобилним телефоном и зато што аутомобили више нису мирни простори за промишљање јучерашњице. Шта је са папирним стикерима? Ова идеја је пала на памет члану компаније ЗМ, Артуру Фрају, док је певао у црквеном хору Северне презбитеријанске цркве у Св. Паулу, у Минесоти. Прича о Харију Потеру се јавила Џ.К. Роулинг у ауту, током пута од Манчестера до Лондона. Концепт № 1Шх-а је искрсла у глави Рида Хејстингса у видео клубу у Ла Хонди, у Калифорнији, након ш то је морао да плати 40 долара накнаде за враћање филма са закашњењем. Идеју о нуклеарној ланчаној реакцији је
смислио Лео Сзилард док је прелазио низ семафора у Саутхемптон Роуу у Лондону. Потребно је да отворимо свој ум и хранимо га сочним делићима информације, као и да га хранимо насумичним догађајима и физичким сусретима. Ово није лако. Ово захтева свестан и намеран труд. Најбитније, то такође захтева спорост. Иновативне мисли обично не долазе из.главе која је раздражена или ужурбана. Према томе, требало 6и да веома пажљиво размислимо о томе каквом начину размишљања тежимо и потом да поново размислимо о томе како да на позитиван начин утичемо на такво размишљање. Али будимо начисто са овиме. Не позивам на то да се одређени типови канцеларија уклоне или да се брзи и погодни методи комуникације напусте. Просто заговарам то да би требало да препознамо по чему су сваки предмет, оруђе или околина добри и да тражимо неку врсту равнотеже.
начина на које предмети и околина продубљују наше мишљење
л1 Ефекат надзирања: било даје у питању свемир, врх планмне и.ш гледање кроз авионски прозор, видетм широки преглед света инспирмше креативно мишљење л) Поеађ може смањити креативно размишљање. Спољашњи утицаји, као што су спорт, шетња или читање литературе, мзазмвају више идеја него када покушавамо да мх добмјемо на послу.
?П Природиа околина, као што су океаии или вртоаи, ииспирише креативио размишљање, јер иас њен рмтам успорава и подсећа да постоје неке више силе које де-
гП Промењен распоред у каицеларијама - уклањање зидова, стварање непосредне близиие, отвореи плаи - често нису ефективии као елучајни или неформални суерети и неуредии столови. гП Посао иа даљииу можда може бити ефикасаи и може смањити употребу папира и простора потребних канцеларијама, али такође може повећати изолацију и смањити случајие сусрете који су потребии лудима за развијање идеја. гП Ведри зидови и шаролике оловке можда у већој мери рефлектују инфантилну културу иего што стимулишу идеје; култура без сата омогуЋује лудима да обаве посао и нађу времеиа за иове идеје. гП кфатки сусрети и случајиости су одличии за креативио размишљање, али ако се фокусирате иаједиу страну, можда неђете видети нешто што долази из супротиог смера. гП Разговори код куће, у врту, под тремовима или за столом, стимулишу креативио размишљање, али све већа употреба техиологије смањцје шаисе за конверзацију. гП Трећа места (иити код куТе, иити иа послу) омогућавају да се побегне од уобичајеие околине, мада их техиологија може преузети под евоје.
?П Да бмсте креативно разммшљали или ималм нове идеје, морате најпре радити нешто површно, свакодневно или понављајуђе - морате да не мислите ни о чему. Мдите на неко ново место или радите иешто другачије.
ТРЕЋИ ДЕО
ШТА МОЖЕМО УРАДИТИ ПОВОДОМ ТОГА
Поглавље 6
Како разбистрити блокиран мозак „Г осп одо, н е м а м о н овц а, м о р а м о д а м и сл и м о.” Е р н е с т Р ад ер ф о р д
У прва два дела ове књиге испитали смо како дигитална ера, а посебно култура екрана, ожичује наше мозгове и како млади умови раде ствари на другачији начин од њихових предака, и то са, понекад, прилично узнемирујућим резултатима. Такође смо испитали начин на који људски мозак функционише, нарочито у вези са креативним размишљањем и генерацијом нових идеја, и видели смо како одређени тип спољашњег окружења може утицати на то како размишљамо и о чему размишљамо. Ово поглавље истиче десет корисних ставова и врста понашања који служе подстицању креативног, широког и рефлексивног размишљања. Ово није исцрпна листа, али нуди практичан савет о томе како изградити креативно размишљање у дигиталној ери. Говори се о томе како да уравнотежимо аналогно и дигитално понашање. То су трикови и оруђа које може применити свако ко жели да
преиспита сопствено мишљење и ослободи креативне потенцијале свог ума. Мојих десет најбољих начина да се подстакне креативно размишљање су редом наведени: 51 Створите време и простор гП Постаните интелектуално промискуитетни п1 Чувајте дневник идеја ЈП Одржавајте отворен ум гП Искористите купатило п1 Будите стрпљиви !П Учините да ваше инхибиције нестану гП Прихватите неуспех гП Поделите проблем гП Не идите на посао
Н аправите врем ена и простора „В р ем е у ком е у ж и вате не радећи н и ш та, није п р о тр аћ ен о врем е.” Б ер тр а н д Расел
Време је, како то кажу, новац, али изгледа да смо погрешно схватили и вредност не чињења ничег и то ш та радимо. Ако људи изгледају физички активни, претпостављ ам о да раде нешто корисно. Међутим, уколико тихо седе и мисле, помишљамо да троше своје или наше време. На сањарење се гледа као на безвредно губљење времена и превиђамо здржену вредност која лежи у спором току. Морамо развити неужурбане умове.
Како бисмо искористили већину времена, понекад морамо да изгубимо појам о времену. Будисти говоре о л>удима са умовима мајмуна: људи који скачу са једне мисли на другу и нису никада у целости присутни у садашњости или у потпунсти присутни у тренутку. Морамо престати да чинимо и напросто само да дишемо. Морамо да негујемо сабраност, а ово захтева смиреност. Тек када су наши умови смирени и празни и када престанемо да мислимо, идеје дођу. Како можете то постићи? Морате тренирати свој ум кроз промишљено вежбање, али морате да будете свесни да то није нешто што можете радити двадесет минута пре него што вам је потребна идеја. У својој књизи Убица иновације (Тке 1ппоуаНоп КШег), Синтија Бартон (Суп*Ма Ваг 1оп) напомиње истраживање америчког часописа Директор маркетита (СШе/ МагкеИп$ Ој/гсег - СМО), у којем се открива да је највећа препрека достигнућу недовољна количина времена за стратешко размишљањ е и планирање. Ово је скандалозно. Према неком истраживању из 2008. године, данас просечан радник добија 200 мејлова дневно, а ми проверимо своју пошту 42 пута током радног дана. Ово се може преточити у 4 сата дневно које утрош имо на технолошка ометања. Штавише, што сте старији, то мање времена имате да само размишљате. Није ни чудо што се књиге као што су Четворосатна радна недеља (Тке 4-Ноиг
\Уогкшек), Завршавати ствари: уметност продуктивности без стреса (СеШп$ Ткт$$ Вопе: Тке Аг1 о/51ге$$-Ргее РгоАисНуЦу), и друге, које говоре о управљању пажњом, продају као алва. Морамо осигурати посвећеност, што је једна од ствари коју убрајам у оно што називам ЗЦ, томе да пронађемо време како бисмо искључиво мислили.
Једини начин да се реши овај проблем је кроз пркос. Ово је очигледно лакше рећи него урадити у многим организацијама, јер се креативно размишљање не сматра важном или високоприоритетном активношћу. Разуме се, нису све организације овакве. Компанија ЗМ је позната по свом правилу „15 процената” према коме је сваком запосленом дозвољено да проведе до 15 процената свог 'времена промишљајући и развијајући нове идеје. Али није 15 процената то што је битно. Према Џефрију Николсону (СоеИгеу № сћо 1боп), ко-проналазачу стикера, некиљуди не користе то време; некимаје потребно више времена. Порука је да нема ничег лошег у сањарењу. Још једна корист алоцирања времена јесте та што су људи склони да раде најбоље онда када раде ствари које су им занимљиве и које сами бирају. Гугл има сличан приступ као ЗМ и допушта радницима да утроше до 20 процената свог времена на сопствене пројекте који могу или не морају бити од користи компанији. Г-мејл је једна од идеја која је осмишљена када је неко радио нешто за шта технички није био плаћен. Према томе, дајте себи мало одушка. То може бити и 30 минута пре посла сваког понедељка ујутру. Могла 6и бити и шетња од сат времена сваког петка поподне, прави опуштен ручак са колегама једном недељно, редовна масажа или место за медитацију. То чак може бити и једноставна шољица кафе, али идеално би било да није из канцеларијског апарата за кафу. Пре извесног времена сам исцепао рекламу из новина која је продавала „основне еспресо апарате”. Реклама је истицала сведочанство задовољног менаџера који се звао Денис, који је тријумфално тврдио: „Постојање апарата за
кафу у нашим канцеларијама штеди доста времена и новца услед тога што су наши запослени у канцеларијама уместо што 6и били у локалним кафићима.” Ово ми смета. Поента шоље кафе је да буде пауза од рутине. То је минијатурни тренутак опуштања, Можда чак случајно започнете разговор са неким у кафићу ко вам може одвести мисли на неко интересантно место. Јадном Денису нешто недостаје. Можда је боље да, уместо што гуглујете или објављујете новости на твитеру о томе какву кафу пијете, одбаците технолошка ометања и идите у галерију уметничких слика, прочитајте књигу или нацртајте мапу. Или, можете бити веома радикални. Замислите колико би моћно било за послодавце да дају запосленима сваких пет година паузу од посла без икаквих очекивања или ограничења и, идеално би било, уз обећање да ће им се вратити посао након одсуства. Године паузе су обично начин да се заштите студенти који немају довољно новца тако што ће паузирати између средње школе и универзитета или између универзитета и посла, али замислите да су одсуства омогућена свима нама као начин да се напунимо енергијом или да добијемо нову перспективу? Ако је тешко да се физички удаљите са посла (или кућне канцеларије), удаљите се ментално. Пустите неку музику. Сипајте себи чашу вина. Да, чак и у канцеларији. Не желим да кажем да хирурзи треба ово да ураде пре операције, али ако радите у канцеларијском окружењу, чаша вина за време ручка или након посла вас неће убити. Није заиста битно где размишљте, све док себи можете да приуштите времена и менталног простора, мада смо у претходним поглављима видели да су нека места боља од других у зависности од тога каква врста размишљања вам
је потребна. Уколико можете, искључите било какву електронску справу. Имајте у виду да само из мноштва идеја може да настане једна добра. Количина идеја које имате је пропорционална количини прилика за размишљање.
Ви сок
ВЕРО ВАТН И У ТИ Ц А Ј
Н и зак
Важно је запамтити да већина ваших идеја неће бити добре, али немојте да вас то спутава. Битно је да имате доста идеја и да на крају одбаците оне које су слабе. Уколико помаже, направите три физичке бележнице, датотеке или кутије обележене са „не”, „да” и „можда” и ставите белешку са својим размишљањем у одговарајућу. Могли бисте такође узети у обзир коришћење матрице како бисте поделили своје идеје према вероватном утицају
(вредност) и вероватном степену тежине (практичност). Замислите матрицу са четири поља, са апсцисом с лева на десно која представља утицај (висок са леве стране, низак са десне) и са ординатом која иде од врха ка дну, која представља практичност, тежину или можда трошак остваривања (висока на врху, ниска на дну). Желите идеје које се групишу у доњем левом квадрату или квартилу (лако остварљиве, али са високим утицајем). Можда бисте такође желели да размотрите идеје које потпадају у доњи десни квадрат (мали утицај, али лако остварљиве), јер ако створите довољну количину ових ситних идеја, оне могу имати кумулативни ефекат. Избегавајте идеје које се налазе у горњем десном квадрату или квартилу (ствари које су тешко оствариве и имају низак утицај). Једини услов је да морате веома пажљиво размислити о томе да ли нешто стварно има висок или низак степен утицаја или висок или низак степен тежине остварења. У неким случајевима, на пример, нешто што у почетку изгледа лако, испоставиће се да је тешко. Понекад има смисла радити нешто што је веома тешко, јер неће бити много људи који ће вас пратити.
Постаните интелектуално промискуитетни Мислите лево и мислите десно и мислите ниско и мислите високо. Ех, мисли које можете смислити када бисте се само трудили. Д р Ш ос (Пг. беихх)
Ако новорођенчету показујете исте ствари, његове очи почињу да лутају. Али ако му покажете нешто ново, сјај
у шеговом погледу се враћа. Слично је и са одраслима. Већина нас је заробљена у рутини. Идемо истим путем до канцеларије, седимо са истим људима и окружени смо истим идејама. Немојмо то радити. Како старимо, постаје нам све теже да се померимо изван онога што смо већ доживели. Тако да ако сте у потрази за новим мислима, морате свесно реметити рутину •и упознати се са новим информацијама и искуствима. Морате развити нове неуралне путеве, оно што Грегори Бернс (Сгедогу Вегпз), аутор Иконокласта (1сопос1а5{), описује као „категоризацију зависну од искуства”. Другим речима, потребна вам је ментална стимулација. Нису само појединци ти који се заглављују у рутини. Институције су склоне специјализацији, тако да теже да знају све више и више о све мањем и мањем. Штавише, појединци са одређеним функцијама, интересовањима или вештинама унутар организације су обично физички груписани у фиксним одељењима или локацијама. У овоме нема ничег погрешног ако желите да континуирано побољшавате оно што радите. У овом случају, специјализација и оцењивање праксе, управо је оно што треба да радите. Међутим, уколико желите револуционарно, а не еволуционо, размишљање, не треба вам више стручности већ вам је потребно више интелектуалног промискуитета. Изложите себе новим искуствима и нађите нове делове неповезане информације. Крените на мисије тражења чињеница. Шетајте се, намерно тражећи нове ствари и причјте са непознатим људима. Како да учините ово? Једног јутра крените неуобичајеним путем до посла. Купите часопис који никада пре нисте читали (који није повезан са тренутним послом или
интересовањима), идите на одмор на неко ново место, почните да причате са људима које не познајете када сте у авиону. Слушајте музику коју до сада никада нисте чули. Може се чинити као узалудно трошење времена, али вам обећавам да ће, закопана дубоко унутра, ова неповезана искуства бити клица нове идеје. Психолог са Харварда, Хауард Гарднер, каже да се људи који имају висока достигнућа често могу рано препознати према њиховим омиљеним темама, задацима и проблемима који нису главни или суштински. Овде је битна повезаност са знатижељом или, још прецизније, са обожавањем случајних искустава. Постоји доста доказа који показују да унутар организација најбоље идеје долазе од људи који имају највише контаката изван непосредне филијале или одељења. На практичном нивоу, ако тражите креативне идеје, осигурајте се да су тимови, над којима имате одговорност, мултидисциплинарни. Укључите корисничку службу, примедбе муштерија, продају, финансије и производњу. И шта год радили, пробајте да не састављате групу у којој су сви сличних година, сличног пола и долазе са истог факултета. Зашто не? Зато што су имали слична искуства и сви ће имати исте идеје. Идеје се не појављују ниоткуда. Све су лабаво повезане са постојећим идејама. Према томе, ради се о унакрсном опрашивању, стварању нових комбинација, нових веза и нових неуралних путева. Зато, ако сте заинтересовани за нове идеје, најпре се морате повезати са другим идејама кроз неселективне односе са људима, местима и стварима. Вашим идејама је потребно да почну да имају повремени секс. Из овог помахниталог спаривања ће се зачети нове идеје.
Можете такође покушати да гледате на познате ствари и окружење другачијим очима. Задирање у дубоку историју ствари може помоћи, или преиспитивање идеја све док се не дође до њихових корена и призна одакле су потекле. Увек почните од нуле, кад год је могуће и захтевајте строгу јасноћу у смислу дефинисања проблема који је пред вама. Ако проблем није јасно артикулисан, немојте почети да мислите о потенцијалним решењима док се јасно не артикулише.
Чувајте дневник идеја Није лоша идејада с е у ђе у навику записивања својихмисли. То спасава ту особу од замарања друIих својим мислима. И за б ел К олгејт (1хађе1 Со1§а1е)
Немојте се увек ослањати на своју подсвест да запамти до чега сте дошли и да просто испљуне занимљиве комбинације идеја. Записујте било каква занимљива размишљања (ствари о којима мислите, ствари које људи говоре, ствари које видите) и будите спремни да то радите буквално било где. Не сугеришем да инсталирате водоотпорну белу таблу у туш-кабини (мада је неки амерички ланац хотела управо то урадио, на основу истраживања које показује да је баш то место где су њиховим гостима падале на памет идеје), али држите блокчић за белешке покрај кревета, отворите фајл на свом рачунару... Било шта. Сетите са да редовно понављате ове идеје и избегавајте искушење да олако одбаците своје мисли (или своје бележнице).
Понекад глупа мисао временом добије смисао. И сетите се ш та је Алберт Ајнштајн рекао: „Ако у понетку идеја није апсурдна, онда нема наде за њу.” Ото Леви (Оио 1.оеш) је био немачки биолог који је добио Нобелову награду 1936. за идеју коју је имао у сну. Пошто је био свестан моћи својих снова, једне ноћи се пробудио да запише идеју, али нажалост, идућег јутра све што је нашао била је некохерентна шкработина на јастучићу поред кревета. Да је његова идеја била „данас купи јабуке” не би много значило, али он је инстинктивно знао да је његова мисао била важна. На сву срећу, идеја га је посетила идуће ноћи и овог пута, Ото је био довољно сабран да не дозволи да му побегне. Обукао се, записао идеју и отишао право на посао у своју дабораторију. Ово је на крају довело до открића ацетилхолина и Ото је постао отац неуронауке. Није лоше, с обзиром да је то била идеја која је дошла у сну. Понављам, на вама је како ћете доћи до идеја. Неки људи више воле да користе оловку и папир, неки користе диктафон, а други камеру, ако је визуелна идеја оно што желе да очувају. Нисам наишао ни на једно истраживање које указује на то да метод хватања на било какав начин утиче на идеју, али би ситни делићи папира очито могли бити непоуздани. Што се тиче тога шта ће други људи мислити о вама док бесно шкрабате ствари у сред ноћи, током састанака или на пола пута до дела за поврће у супермаркету, преболите то. То је њихов проблем, не ваш. Вађење бележнице у сред сахране би могло подићи пар обрва, али ако мислите да је идеја довољно битна, забележите је.
О државајте отворен ум У св а к о ј и н д у стр и ји п о с то је н еогр ан и ч ен е п ри ли к е. Т ам о где и м а сл о б о д о у м н о с ти , у в е к ће б и ти и гр ан и ц е. Ч ар л с К етер и н г (Сћаг1ез К еК еп п ^)
Дауна Маркова (Ба\упа Магкоуа), у својој књизи Отворен уМ (Тће Ореп МтД)> говори о томе како нас образовање усмерава на то да постоји јединствен одговор на све. Уместо да имамо отворен ум, приморани смо да дајемо исправне одговоре за сваку могућу ситуацију, а ова неминовност убија све остале могућности. И сам сам наишао на ову тенденцију радећи за организацију која трага за истином у смислу јединственог, савршеног решења. Ствари су доста добро кренуле. Спровођено је истраживање, дошло је до нових увида, и то је коначно довело до тога да се говори о безброј алтернативних идеја и да су неке бивале развијане. Следеће је било журба да се пронађе најбоља идеја, била то нова стратегија или нови концепт за производ. Идеје су падале на том путу, или зато што нису биле подржаване изнутра, или зато што статистички репрезентативан узорак људи (који је буквално са улице сакупљен) „није могао да их види”. Кладим се у милијарду долара да ће бити неколико идеја, мање-више истих вредности, и ако сте слободоумни, једноставно можете покупити једну од њих и што је брже могуће применити је. Мања дотеривања се могу обавити након ручка. Ако је идеја довољно јака, увек је можете заливати, све док је успешно спроводите. Међутим, ако је идеја слаба, нема вам наде.
Организације су склоне да имају предетерминисана схватања о томе шта ће функционисати и онда одбацују било какву идеју која се не поклапа са њиховим становиштем или ако не посматрате ствари кроз њихова сочива. Корделија Фајн (СогЈећа Р т е ) говори о мозгу који се понаша као покварени детектив који трага за доказима како би подупрео гледиште да је појединац крив. Како она каже, наш подсвесни мозак се већ одлучио „тако што скрива или уништава податке који иду у прилог нежељеној информацији.” Одржавамо илузију контроле чак и онда када сви докази упућују да не контролишемо скоро ништа. Мислимо (краткотрајно), планирамо (бедно), правимо стратегије (за наредних 18-36 месеци), али већина овога је површно и лако нарушиво. Према томе, не доношење одлуке до последњег трена, или поседовање плана који релативно није фиксан, заправо није толико лоша стратегија. Прозори перцепције су залупљени. Да поново цитирамо Фајн: „Све док наши умови тек треба да се оформе, ми заправо посматрамо сами себе, као и живот, необично реалистично, док тихо промишљамо нашу будућност.” Вилијам Вордсворт је имао сличну идеју. Рекао је: „Није избор, већ навика та која влада немислећим стадом.” Али не заборавите да је мозак увек отворен за нова искуства. Тако да, могуће је направити нове супераутопутеве информација (нове синаптичке путеве, па чак и нове мождане ћелије) који могу заобићи ваше старе мреже аутопутева. Свесно развијајте нове навике. Замислите себе као да имате три зоне комфора: зону комфора, еластичну зону и зону стреса. Већина нас проводи већи део својег
времена чинећи уобичајене ствари и као резултат тога наша стопа учења је равна нули. Међутим, ако редовно покушавамо да чинимо нове ствари (и то формализујемо на такав начин да се то стално дешава) ми истежемо себе. А, као што знамо, када је ум истегнут, ретко се враћа на оригиналне димензије. Поново, ово се враћа на једно од мојих ЗЦ (ЗС), у овом случају на другу Ц (С) - радознапост (сипохћу). Још један начин да се одржи отворен ум јесте бити с времена на време наиван. Одређен степен невиности може бити користан, чак и комерцијално. Немојте се плашити да постављате наизглед наивна питања, чак и ако већ знате одговор. Повремено користим трик који се зове „седам нивоа заш то”, који сам позајмио од пријатеља Ендруа Кроствајта, како бих дошао до одговора на питање заш то су ствари такве какве јесу. Како Ендру каже (а са дозволом сам украо неке од његових најбољих речи), када смо деца непрестано запиткујемо наше родитеље или учитеље „Зашто?” То је један од начина на који учимо. Међутим, када остаримо, постављамо питања све ређе. То се дешава јер нестаје наша очигледна потреба да питамо зашто, али и зато што се осећамо благо постиђеним да бисмо поставили питање. Претпостављамо да би требало да знамо. Тако да не питамо из страха или осећаја стида, или мислимо да организација већ зна, па је непотребно да се пита. Настављамо са другим стварима, осећајући се безбедно у сазнању да је све што треба да се зна већ откривено. „Лење” претпоставке би увек требало доводити у питање, када их уочите. То не мора бити деструктивно,
то је напросто коришћење истраживачких поступака како би се открило како ствари заиста функционишу. Размишљајте о томе као о мапи аргумената или као о стаблу процеса доношења одлука. Осврните се на то шта радите или на шта мислите и поставите изазов питањем „Заш то?” Чините ово с времена на време, јер ако то не радите, конкуренција или купац сигурно хоће. Где ће вас ово преиспитивање на крају одвести? То не могу рећи, али претпостављам да ћете бити пријатно изненађени тиме где ћете завршити, макар само зато што оно што не знате увек преовладава над оним што знате. Невиност се може измамити и на друге начине. Организовали сте још једну фокус групу како бисте открили како људи купују нова кола. Или сте саставили брејнсторм екипу да развије идеје за нови ауто. Имате пред собом собу пуну уобичајених осумњичених и као резулатат тога, добијате уобичајене увиде. Овај приступ је скоро бескористан уколико желите да дођете до неких заиста дубоких увида или ако желите да развијете нешто сасвим ново. И управо ту ступа на сцену још једна мисаона вежба, „невини експерти”. Користио сам ово као оруђе дуги низ година и чини се да обухвата људску имагинацију. Уместо што држите фокус групу са „обичним” људима, ускочите у ауто са низом невероватних људи и посетите неколико ауто-кућа ненајављени. То је нешто што сам и урадио са јапанском аутомобилском компанијом пре много година. Неуобичајени осумњичени су укључивали архитекту, дизајнера производа, антрополога, психолога, студента на мастеру из пословне администрације, продавца осигурања, пројектанта простора у супермаркетима, и асортиман
иконокласта и револуционара. Половина њих је било мушко, пола женско, а године старости су ишле од 20 до преко 60. Другом приликом окупио сам еклектичку групу у име хемијске компаније која је била заинтересована за трендове боја аутомобила и завршинх слојева фарби, само ш то је овај пут састанак великих умова био за време вечере. Заш то баш вечере? Зашто да не? По мом мишљењу, храна и вино (и физички простор) су директно утицали на квалитет дебате и размишљање је било значајно боље него да смо се, на пример, нашли у сали за конференције. Које су практичне користи од таквог окупљања ментално разноликих људи? У групи која је разнолика према вештинама и искуству, имате висок ниво унакрсног оплођавања, што вам даје свеже перспективе. Људи такође уживају у упознавању оних који су ван њихових дисциплина, што опет распирује разговор. Оно што је пре свега важно, то је да аутсајдери могу бити експерти у примећиваИ>у ствари које нису ту, јер још увек не постоје. Због тога што су „невини стручњаци” аутсајдери, немају никакво знање о томе шта је политички коректно. Према томе, склони су томе да постављају фундаментална питања. Немају знање о правилима и управо су због тога неустрашиви. На пример, један „невини стручњак” (историчар), питао је компанију која се бави водоводом, каквим се послом баве. Клијент (шеф истраживања и развоја) је у почетку био увређен питањем. Међутим, на крају је схватио да је оно било катализатор за размишљање о томе где би компанија могла бити у будућности.
Користите купатило „Геније предсшавља способносш исправљања" Ч ар л и Ч ап л и н
Према истраживачу Николају Шевчуку (№ко1а1 бћеусћик), модерном животу недостају физиолошки фактори стреса и, као последица тога, наш мозак није подстакнут онолико колико бисмо желели да буде. Његово истраж ивањ е показује да кратки, оштри шокови у облику хладниих тушева, стимулишу део мозга који је познат као „плава тачка” ( 1оси$ сеги1еи$). Ово је главни извор хормона која се зове норадреналин, за који научници верују да је повезан са депресијом. Шокирајте овај регион са три минута млаза веома хладне воде и расположење ће вам се знатно променити, тако што ћете се отргнути од негативних мисли и смањиће вам се хронични стрес. Препоручујем вам да се посаветујете са својим доктором пре него што пробате ово, нарочито ако имате срчаних проблема, али можда су старе енглеске јавне школе (и древни Кинези) биле све време у праву. Хладна вода заиста чини чуда када је у питању промена расположења, што за узврат утиче на то како размишљате. Писац Том Ходгинсон саопштава нам неколико ствари о модерној ери, са којима се ја у потпуности слажем. На пример, он сматра да је важно да „читамо довољно добре ствари. Да стављамо квалитетан материјал у наше умове, квалитетне састојк е.” Тако да ако лежите у топлој купки, читајте нешто добро. Он додаје: „Не идите у теретану. Теретане су углавном повезане са сујетом и новцем,
заједно са апсурдном потрагом за перфекцијом. Оне су потрошачка етика пренесена на тело. Оне су анти-мислеће и њихови огромни екрани празне наше мозгове и отуђују нас од нас самих.” Приличан је скок прећи са купатила на теретане, али сматрам да постоји повезаност. Теретане су, макар за мене, створене за релаксацију, баш као и купатила. Оба су повезана и са нашим благостањем. На пример, истраживање јасно показује да вежбање побољшава неке више функције мозга (као што је планирање), јер повећава брзину крвотока, што заузврат поспешује достављање кисеоника и хранљивих материја до ваших неурона. Друго, монотоне вежбе, као што је трчање на траци, ослобађа ум тако да може да размишља о другим стварима, као што то чине и лежање у кади или стајање под тушем. Међутим, дигитална ера уплиће своје прсте чак и овде. Сада можете купити водоотпорне телевизоре за туш кабине и телефони постају прилично уобичајени у купатилима. Бкрани разних врста су свеприсутни у теретани. Тако да, како бисте одблокирали свој мозак, немојте још и да зурите у неки други екран, приуштите себи дуготрајну купку, туширање, седите у тоалету. Заправо, учините било шта што вас удаљава од дигиталне ере на неколико минута и што укључује одређену дозу релаксације.
Будите стрпљиви „О д с в и х р атн и к а, н ајјач а су д в а: стр п љ е њ е и вр ем е.” Л ав Т олстој
Један од највећих проблема код великих проблема је то што људи одустају прерано. Размишљамо о одређеним стварима, размишљамо још мало и онда одустајемо - јер изгледа да се ништа не дешава или зато ш то је процес фрустрирајући или збуњујући. Ипак, за стварно оригиналну идеју потребне су деценије енергије, страсти и ентузијазма. Стварање идеја или решења тежи да се одвија кроз три јасна стадијума: образовање, инкубација и просветљење. Фаза образовања је веома захтевна. Морате да мислите и то доста, и морате да се изложите различитим уносима знања и података. М орате постати свесни проблема и осетљиви на оно што се дешава око вас. Такође, морате слушати и гледати веома пажљиво. Укратко, морате постати пријемчиви и фокусирати своју пажњу на предстојећи проблем. Релаксација, осећај менталне смирености и физичке тишине, кључна је током ове фазе. Судећи према броју недавних експеримената, онда када сте под великим стресом, желите и потребна вам је брза информација, Заиста, чињенице вам помажу да се опустите. Међутим, једном када сте опуштени, брза информација може поништити стање смирености и учинити вас поново напетим. Фаза инкубације је застрашујућа, великим делом зато ш то не знате да сте ушли у њу и не можете је директно контролисати. Међутим, помислити да се ништа не
дешава, била би огромна грешка. Током ове фазе, ваш мозак ради прековремено и доста тога се дешава, само што се читав посао одвијау вашој подсвести. Ваш мозак ради марљиво и треба сачекати кључну тачку. Истрајност је пресудна. Истрајно мишљење, неко је тако то једном назвао.
Користи досаде Досада је предивна. М озгање је увод у креацију. Не само што је нечињење ничега једна од преосталих луксуза живота, већ је то и стање ума које нам омогућава да напустимо спољашњи свет и истражимо оно што је дубоко у нашим главама. Међутим, ово не можете постићи ако вам десеторо људи шаље поруке о томе ш та једу за ручак или коментаришу квалитет вашег новог одела. Рефлексија ствара јасноћу. То је „увод у започињање имагинације”, према др Едварду Халовелу (Ес1\уагс1 На11о\уе11), аутору Сумануте заузетости (Сгагу Вту). То је корисна људска емоција и она је та која је током историје вукла за собом дубоке увиде. Досада у почетку боли, али онда када се изборите са менталном агонијом можете видети ствари у свом правом контексту или, понекад, у новом светлу. Чини се да дигитална технологија, а мобилна техонологија посебно, ово поништава. Уколико покушавате да решите неки проблем, сада је веома лако да будете ометени у томе дигиталним занимацијама и да само наставите даље као да нисте ни покушали да се бавите својим проблемом. Али ако истрајете, можда баш нађете оно
што сте тражили. Тако да немојте само да почнете да радите нешто након што сте прочитали ово поглавље, већ седните и размислите мало. Суочени са ништавилом, измишљате нове начине да радите нешто. Ово је начин на који већина уметника размишља када су суочени са празним платном. Историјски гледано, деца су такође овако функционисала. Она јецају и стењу када им је досадно, али на крају нађу нешто да раде - сами то успевају. Досада је катализатор за креативну мисао. Само што у данашње време, то обично није тако. Не омогућујемо нашој деци времена или простора да се занесу и да сањају. Према министарству националне статистике Велике Британије, 45 процената деце испод 16 година проводи само 2 процента свог времена усамљено. Штавише, количина слободног времена која је доступна школској деци (након похађања наставе, домаћих задатака, спавања и јела) је опала са 45 на 25 процената. Деца су програмирана, организована и аутсорсована до те мере да немају, оно што професор њујоршког Универзитета Џером Вејкфилд назива, шансе да „упознају себе”. Исто важи и за одрасле. Наш ум је ретко кад очишћен, а прашина се гомила до те мере да не можемо више јасно видети ствари. Не само што је тешко досађивати се, не можемо чак ни бити смирени довољно дуго како бисмо урадили и једну ствар правилно. Радити више ствари одједном значи униш тавати размиш љањ е. Лео Калупа (ћео Сћа1ира), офтамолог и неуробиолог на Универзитету у Калифорнији (Дејвис), тврди да захтеви за обављање више ствари одједном, заједно са баражом аудио и ви-
зуелне информације (и дезинформације), производе дуготрајну и потенцијално трајну штету нашим мозговима. Са овим је повезана идеја о константној делимичној пажњи (Сопб1ап1 рагИа1 аКепИоп - СРА). Линда Стоун (1лп<3а 51опе), која је радила и у Еплу (Арр1е) и у лабораторији за истраж ивањ е у М ајкрософту (М 1СГ050Л Кезеагсћ ћаћб), зна колико високотехнолошки*уређаји утичу на људско понашање. Сковала је термин КДП (СРА - енг.) како 6и описала како појединци непрестано скенирајудигитално окружење у потрази за приликама и претњама. Људи постају зависни од одржавања корака са најновијим информацијама и постане им досадно ако то изостане. У одређеном смислу то није ништа ново. Сви смо то радили пре 40 хиљада година на саванама, наваљујући на свеже убијено месо док се пазимо од предатора. Међутим, дигитализација, заједно са повезаношћу, повећала је количину информација коју је сада могуће конзумирати до те мере да је наша пажња сада све време фрагментирана. То није увек лоша ствар, како Стоун истиче. То је само стратегија суочавања са одређеним врстама активности или информација. Међутим, наша пажња није неограничена и не можемо непрекидно бити у хипер-будном, бори се или бежи, стању. Константна будност је стресна за тело и ум и битно је да се с времена на време искључи, или макар умањи, количина надолазећих информација. Као што Карл Оноре, аутор књиге Похвала спорости , каже: „Уместо што размишљамо дубоко, или што пуштамо да нам се идеја крчка у позадини ума, сада је наш инстинкт да посегнемо за најближим привлачним
фразама.” Опуштамо се тако што гомиламо још више информација у наше главе. Калупина радикална идеја је да би требало сваке године охрабривати л>уде да проведу цео дан не чинећи апсолутно ништа. Без било каквог људског контакта. Без разговора, без телефонских позива, без мејлова, без инстант порука, без књига, без новина, без часописа, без телевизије, без радија и без музике. Без контакта са људима или производима других људских умова, било да су у писаној, говорној или снимљеној форми. Да ли сте икада провели 24 сата не чинећи ништа? Пробајте. Неко време ће бити депримирајуће. Потпуна самоћа, тишина или недостатак менталне забаве, уништава ваш осећај сопства. Време постаје безначајно, а недавна сећања почињу да нестају. Јавља се осећање као да сте уклоњени из свега, док сте истовремено дубоко повезани са свиме у универзуму. Невероватно је и застрашујуће у исто време. Али не брините се, убрзо ћете се поново осећати нормалним. Вратите се чулној преоптерећености и дубока питања о уједињавајућем принципу универзума ће убрзо нестати, како би их заменила важна питања о томе шта ћете вечерас јести за вечеру или како ћете наћи тај нестали \Уогс1 документ. Узмите у обзир шта је Бил Гејтс радио. Два пута годишње, у периоду од 15 година, тада најбогатији човек на свету, отишао би на тајно скровиште на обали, на седмодневно одмарање у изолацији. Ритуал и агенда Билових седмица за размишљање, били су увек исти: да размишља о будућности и да дође до неколико идеја које ће уздрмати Мајкрософт. У његовом случају у тај процес је било укључено читање, али нису били укљу-
чени и људи. Имајући у виду да је Гејтс допринео дизајну модерног канцеларијског живота, интересантно је да је имао потребу да побегне физички; очекивало 6и се да уместо тога настани виртуелни свет. Једном сам добио упутства од директора стратегије компаније РТ5Е 100, који је хтео да одведем негде његов тим како би они мало размишљли. Када сам предложио 'управо то - да оду на неколико дана, да читају књиге, размишљају и онда дискутују о томе што су прочитали - помислио је да сам сишао са ума. Зашто? Зато што „није било никаквог процеса”. Није било прекретница, фаза или конкретних резултата према којима би могао да мери своје инвестиције. Поента ове вежбе је следећа. Самоћа (као и досада) стимулише ум на начин које не можете ни замислити, све док то не искусите. Самоћа открива какви сте заиста, што је можда разлог зашто је се толико људи плаши. Празни простори застрашују људе, нарочито оне који немају ништа у својим главама. Међутим, бити сам и немати ни о чему да размишљаш, допушта мозгу да се освежи. Што не бисте сами открили користи досаде? Коначно (фаза просветљења), нешто ће вам пасти на памет, обично ненајављено. У овом тренутку, доток идеја се често може претворити у поплаву, када сви појединачни елементи почну да се удружују у френетичној помами. Због тога што се чини да трећа фаза не изискује никакав напор, постоји опасност да недовољно радимо на првој фази или да не дамо довољно времена другој. Претпостављамо да ће идеје напросто долутати у наше умове,
тако да постајемо лењи и не радимо довољно напорно у првој фази, или прерано одустајемо, јер нема гаранција да ће се било шта корисно десити у другој фази. Земљиште се мора правилно припремити да би било ш та велико могло да израсте. Када је упитан како је открио гравитацију, Њутн је једноставно одговорио да је много размишљао о томе. Брилијантно! Сумња у себе, страх, конфузија, фрустрација и неадекватност су делови овог процеса, али би требало да останете смирени и без обзира на све, наставите даље. Прихватите неизвесност и досаду са киселим осмехом кад год се појаве, јер су оне весници промене. Исто тако, немојте бити превише строги према себи када се ништа не деси. Будите истрајни и на крају ће се нешто десити. Колико напорно радите, толико ће и идеје постати боље. На пример, док је Ајнштајн радио на теорији релативитета, често је бивао депресиван и понекад у очају. Заиста, његово испитивање и размишљање су укупно трајали седам година, премда се његова коначна теорија развила у периоду од само пет недеља. Чекање и стрпљење се такође могу повезати са медитацијом, у том смислу да опуштеност, чини се, има позитиван утицај на расположење и стога повећава фокус и пажњу. Далај Лама је једном изјавио: „Решења никада не долазе од стране љутитог ума.” Стрпљење је кључно, тако да не журите са одустајањем. Велике идеје и мале идеје су део истог континуума, то је идеја коју је развио Роналд Бегето (КопаМ Ве§ћеНо) на Универзитету Орегон и Џејмс Кауфман (Јатез Каибтап) на Универзитету државе Калифорнија, у Сен Бернардину. Одустајање јер вам идеје нису довољно добре (квалитет)
или зато што их нисте имали уопште или у довољној количини (квантитет), губи смисао. Никада не можете знати унапред да ли ће идеја која вам се јави бити добра или лоша, Најбоља стратегија је да просто наставите да имате идеје док не добијете ону која је довољно велика за вас.
Учините да ваш е инхибиције нестану „К р а в а т е гуш е ја с н о м и ш љ ењ е.” Л ин Ју т а н г (1лп У ш ап^)
Да ли сте се удобно сместили? Онда ћу почети. Могуће је да можете развити или пропагирати домишљату идеју када сте заузети или под стресом, али није толико вероватно. Опуштен амбијент је обично много пропустљивији за креативно размишљање. Најбоље окружење је негде где сте свесни, али не и самосвесни. Где, на пример, читате ову књигу? Да ли седите или лежите? Могао бих да се опкалдим да радите или једно или друго али да сигурно не стојите. Вашем телу је потребно да буде опуштено како би ваш ум могао правилно да се повеже са информацијама и идејама унутар књиге и како би вам било могуће да размишљате. У случају да читате ово стојећи (увек се нађе неко) и питате се зашто нисам напоменуо да су Винстон Черчил, Ернест Хемингвеј, Вирџинија Вулф и Томас Џеферсон радили на столовима за стајање, одговорио бих следеће: да, идеја о столу за стајање је добра. То чини састанке краћим (ураа), троши више калорија (озбиљно) и решава бројне проблеме врата и леђа са којима се сусрећу особе
које много седе за столом. Међутим, стајање није добар начин да се размишља. Да бисте упили садржај добре књиге (или размишљали о великом проблему) морате бити опуштени и морате да се ослободите својих инхибиција. Да бисте ово постигли, потребно вам је самопоуздање (сопбскпсе), моја трећа ЗЦ (ЗС) ставка. Студија психолога на Универзитету Харвард и Универзитету Торонто, показује да су веома домишљати људи склони томе да имају „ниску латентну инхибицију”. Латентна инхибиција је корисна особина која нам допушта да исфилтрирамо нежељену информацију. На пример, када бисте примећивали баш сваки звук који сте чули данас, вероватно бисте мало полудели. Неке ствари просто нису важне (звук штампача који се загрева), мада би звук стакла како се разбија или врисак могли бити. Веома домишљати људи теже да не складиште или класификују информацију тако педантно као остали. Стога, у њиховим главама има више места како би повезивали или примећивали ствари које су други пропустили. Очито, постизање равнотеже је важно, али чини се да је пуштање више информација добра идеја. Губљење инхибиција је битно и на други начин. Немојте бити оптерећени тиме да ли ћете бити осуђивани (веза са детињим понашањем) и морате прихватити критику у правом духу. Такође морате спустити гард да бисте пустили наизглед глупава, неповезана или будаласта питања да уђу у вашу главу. Као резултат, потребно је да будете у физичком окружењу које није осуђивачко. Још један начин губљења инхибиција јесте слушање музике, јер то има непосредан ефекат на мозак. Одаберите праву музику и добре вибрације ће вам вероватно
активирати центре за награду у мозгу и истовремено ће смањити количину активности у амигдали, како бисте ослабили осећање страха и друге негативне емоције.
П рихватите неуспех „Н и с а м д о ж и в е о неуспех, С а м о сам н а ш а о 10 х и љ а д а н ач и н а к о ји не раде.” Т ом ас Е дисон
Не читате довољно често о неуспеху. Не говорим само о великим идејама које не виде светлост дана, говорим и о људима. Већина компанија - заправо, већина људи - доживљава неуспех много чешће него успех. То је очигледна истина која се игнорише. Али пошто смо толико уплашени од неуспеха, пропуштамо вредну прилику. Поента код неуспеха није то што се дешава, већ шта ми чинимо када се он деси. Већина људи бежи. Или нађу начина да буду „економични са истином”, како је то један бивши министар владе Велике Британије описао. „Започели смо контраофанзиву прекасно.” „Наши потрошачи нису још били спремни за то.” Не. Нисте успели. Признајте то. То је почетак, не крај. Проблем је једноставан: већина људи верује да успех рађауспех. Међутим, за мене, неуспехрађауспех. Има доста људи који доживе неуспех пре него што успеју, а неки неуспеси су баш озбиљни. Заиста, један пријатељ који је амерички инвестициони банкар, једном приликом ми је рекао да у Калифорнији постоји инвестициона фирма која ће инвестирати само уколико сте бар једном банкротирали.
Џејмс Дисон (Јатез Пузоп) није финансиран од стране ове фирме, али сам сигуран да би они аплаудирали таквом његовом духу. Милијардер, изумитељ усисивача без кесе, направио је 5127 прототипа пре него што је пронашао модел који је радио. Али гледао је на своје неуспехе и учио је на њима. Никад није направио исту грешку два пута. Свако прилагођавање га је водило све ближе циљу и из хаоса и неизвесности произашао је успех. Како је неко једном рекао (мислим да је то било у дечјем филму СкШу СкШу Вап$Вап§), постоји магија у освиту фијаска. Даје вам прилику критичког освртања. Неуспех вам даје прилику да размислите. Поново. Као што је Исак Асимов (Наас А51шоу) прокоментарисао: „Суптилна мисао која је погрешна, ипак може довести до плодоносног увида који може успоставити истине велике вредности.” Ништа од овога се не би требало поистоветити са мантром већине мотивационих говорника који вас подстичу да не одустајете. Успех чини 1 проценат инспирације и 99 процената зноја, они би рекли, и ако само довољно дуго наставите да покушавате, на крају ће се десити. А уколико се не деси, једноставно се не трудите довољно. Радећи исту ствар изнова и изнова у нади да ће се нешто променити је дефиниција лудости. Оно што треба да радите јесте да учите из сваког неуспеха и да поново покушате друЈачије. Битно је упамтити следеће, оно што радите када не успете јесте оно што се рачуна. Да ли се сећате Епловог (АррЈе) уређаја који препознаје рукопис (те55а§е рас1), Њутна ? Вероватно не. Био је то комерцијални неуспех, али неуспех који је био величанствен. Толеранција на неуспехе која је укорењена у Епловом ДНК, можда је један од разлога за његов успех са ајподом ЏРоб), ајтјуном
(Липех) и ајпедом ЦРас!). И ко би могао погодити да је некада чудесни лек против сиде АЗТ (азидотимидин) био неуспели третман за рак, или да је виагра била неуспели лек за срце који је Пфицер (Рбхег) престао да истражује 1992. године? Да цитирам италијанског дизајнера Алберта Алесија (АШеНо А1е881): „С ве што је ново често спада у домен немогућег, али би ипак требало да пловите што је могуће ближе ивици, јер ћете само кроз неуспех стварно знати где је ивица.” Та ивица је место где прави геније борави. То може бити тешка локација, нарочито када престанете да узимате у обзир да што је већа идеја, толико ће се сусретати са више опозиције. Права визионарска идеја ће, по самој својој природи, угрозити читаве структуре разумевања. Енглески вајар Хенри Мур сумира: „Тајна живота је имати задатак, нешто ка чему ћете све остало тежити да приближите, сваки минут дана целог вашег живота. А најважнија ствар јесте да: то мора бити нешто што није могуће да остварите.” Како то звучи као дефиниција прихватања неуспеха?
Поделите проблем „М н о го б аб и ц а к и л а в о дете.” Е р и к Р ејм он д (о с о ф т в е р у о т в о р е н о г кода)
Организације су имале обичај да стварају одељења како би стварале идеје. Неке то и даље чине. Међутим, оно што се све чешће дешава јесте да се стварање идеја или
развој претварају у државну тајну. Једини људи који знају шта се дешава, и стога једини људи који могу допринети, јесу „Одабрани”. Ово је сулудо, јер ограничава и квантитет и квалитет идеја. Последично, паметне фирме су почеле да се поигравају новим начинима стварањ а нових идеја. Један такав концепт је иновација отвореног типа, према коме су купци (или било ко други, што се тога тиче) копроизвођачи производа и услуга које конзумирају. Пре ће бити да иновација најбоље функцонише када је спроведена одоздо на горе него када је централно планирана. Као што смо видели, групна интелигенција има својих ограничења, и групе субољ еу решавањујасно дефинисаних проблема него у проналажењу проблема или стварању нових идеја, тако да је важно пронаћи исправну равнотежу између колективног и индивидуалног размишљања. Међутим, генерално гледано, што више умова имате да раде на проблему, толико ће брже проблем нестати. Ова идеја је почела са софтвером. Покрет који је настао из отовреног типа пословања је радио на томе, јер је основни мотив био веома алтруистичан: крајњи производ је даван бесплатно, а људи су мислили да су на страни Давида који се бори против моћног Голијата (или Била). Умрежена иновација је омогућена интернетом. Идеје (или проблеми у истом смислу) су слободно доступне свакоме ко је заинтересован. Недавно је тај концепт пренесен на све врсте пројеката, од отворених енциклопедија до дизајна авиона, рецепата кокаколе и филмских сценарија. Један пивски бренд је развијен уз помоћ самопроглашених љубитеља (пронађених на интернету) који су створили све, од
имена пива до паковања и рекламирања. Чак је и НАСА прихватила идеју коришћењем научника волонтера (или познатији као „клик радници”) како би идентификовали и пописали кратере на површини Марса. На одређени начин, на иновацију отвореног типа се може гледати као на џиновску схему налик кутији за сугестије, и то такву схему чија је кутија транспарентна. Проблем је постављен на вебсајту и свако, од стручњака утом пољудо широке јавности, може допринети решењу. Све је транспарентно, као што се све идеје шире и о њима се расправља јавно. У неким случајевима људи ће радити ово за џабе, док се другима мора платити на неки начин. Неки опоненти тврде да је иновација отвореног типа нешто мало више од огромне фокус групе, али разлике постоје. Прва се тиче чистих пропорција. Фокус групе ретко кад укључују више од 100 људи. Иновација отвореног типа може укључивати на хиљаде људи и опет функционисати брже од традиционалнијих приступа. Друго, фокус групе утлавном захтевају од људи да реагују на идеје. Модел отвореног типа пита људе за идеје и дозвољава идејама да се кумулативно изграђују. Трећа разлика, фокус групе се ослањају на репрезентативни узорак људи који су „обични” и по дефиницији незаинтересовани. Отворен тип се ослања на самомотивисане људе који су артикулисани, страствени и ентузијастични. Џон Као (Јаттт$) и Рос Досон (Пуш$МеШогкз) тврде да се традиционални модели иновације могу поредити са класичном музиком, док је модел отвореног типа кода више налик џезу. Класичну иновацију обично покреће један вођа са тимом који прати детаљне белешке. Крајњи резултат је оданост „слову” и „духу” оригиналног циља.
Отворени тип, супротно, укључује људе који импровизују насупрот општем мишљењу. Понекад нема вође да постави оквир и резултати могу бити прилично неочекивани. Добар пример компаније која се креће ка приступу отвореног типа је Ргос1:ег & Сатћ1е. Она има за циљ да 50 посто нових идеја о производима створи изван компаније. Њено Колаборативно планирање, предвиђање и допуњавање (СРРК) је транспарентан процес који омогућује својим купцима и добављачима да унапреде производни ланац. Други пример односи се на то што компанија Р&С употребљава тржиште виртуелне технологије уе*2.сот. Р&С поставља сваки од хиљаде патената на у е ћ со т у нади да ће то олакшати повезивање спољашњих идеја. Већина пројеката иновације отвореног типа су потпуни промашаји, али управо је зато овај концепт толико важан. Унутар традиционалних модела иновације, цена неуспеха је веома велика. Због тога су се на тржишту развили и појавили разни филтери који проверавају ово мноштво идеја. А то је велики проблем. Никада се не зна са сигурношћу које ће идеје заживети а које неће, све док се не провери у пракси. Нико не може рећи шта је бесмислено, а шта није без јасног увида. Међутим, са отвореном иновацијом, истраживање и брига о томе да ли ће нешто функционисати или неће су непотребни због ниске цене покушавања. Сваком запосленом, купцу и заинтересованој страни )е олакшано и свако је овлашћен да постане део тима за иновацију и да изводи мале експерименте. Наравно, идеја о успостављању некаквог „све може” система, била би анархија. Оно ш то је потребно јесте равнотежа, комбинација стегнутости и опуштености, где се 85-90 посто ресурса троши на иновацију која је чвр-
сто планирана и контролисана. Осталих 10-15 процената времена и новца требало би инвестирати у непланиране идеје које су једноставно развијане тако штр се пусте у дивљину и посматра шта се дешава. На који начин можете употребити модел отвореног кода да погурате иновацију унутар своје организације? Један од предлога је да прецизно артикулишете проблем и онда да питате за јасно решење било кога ко је заинтересован, унутар или изван организације. Други је да просто потражите страствене ентузијасте, као што су верни корисници ваших производа или услуга, а онда да сарађујете са њима. Још једна, последња ствар повезана са отвореношћу. Интуиција је често одбачена јер није научна. Међутим, прилично често, интуиција је заправо наш несвесни део ума који се пробија. Користећи гимнастику и контрадикторност, интуиција нас понекад може одвести на места где логика не може. Будите отворени за њу.
Не идите на посао „К в а л и т е т и м аги н а ц и је се и с п о љ а в а к ад а тече, , а не к ад а се зам р зн е .” Р ал ф В о лд о Е м ер со н (Ка1рћ \Уа1<Јо Е т е г з о п )
Ако увидите да вам се мозак заблокирао, једна од најбољих ствари Које можете да урадите је да одвратите себи пажњу. Једноставно узмите слободан дан или пођите на одмор. Ипак, чини се да постаје све теже учинити ове једноставне радње.
Термин „доколичарска кривица” сковао је амерички психолог Рејмонд Фолен (Каушопс! Ро1еп). Преоптерећене особе постају обавијене неспокојношћу, тако да када се укаже прилика да се узме седмични одмор, они проналазе разлоге зашто то не могу да ураде. У суштини, тренутно тодико вреднујемо посао на уштрб осталих активности да се осећамо кривим ако не радимо. Доколичарска кривица - више идеја него реално стање - значи да људи не иду на одмор или се буквално ушуњају у канцеларију док су на одмору (помоћу блекберија, мобилних телефона и електронске поште). Запослени тврде да су савесни, међутим, њихови поступци показују дубок ниво несигурности: страх од отпуштања или да „не буду у току”. Ово продужава циклус изнурености и умора. Неке компаније раде на овом проблему. На пример, Група за консултовање у Бостону (Воз1оп Соп$иШп§ Сгоир) усвојила је политику ограничених сатница за цео радни колектив у САД-у, која изричито утврђује да број радних часова нема никакве везе са будућим напредовањем. Штавише, фирма обележава запослене који раде више од 60 сати недељно током било ког периода од пет недеља. Још увек нисам чуо за организацију која проглашава одмор обавезним, али сам сигуран да негде мора да постоји. Тако да, искључите се, барем на сат или два, с времена на време. Искључите своје мобилне телефоне или подесите своје блекберије тако да могу да шаљу, али не и да примају мејлове. Одвојите посао од задовољства помоћу другачијих средстава комуникације или друштвених мрежа. Поврх свега, постаните „дрски”. Не поступајте према
свим пристиглим информацијама као да су хитне или важне. Уколико је ваш ум наишао на ћорсокак, вратите се натраг, зауставите ауто, и пронађите излаз. Идите у шетау. Само немојте отићи на посао. Тешко да је било ко са ким сам разговорао у процесу писања ове књиге, поменуо канцеларију као место где је имао најбоље идеје.
Поглавље 7
Будући умови „М о ж д а н и сам о т и ш а о т а м о где с а м н а м е р а в а о д а од ем , али м и сл и м д а с а м за в р ш и о т а м о где сам н а м е р а в а о д а будем.” Д аглас А д ам с (Ооид1а8 А б а т х )
На почетку књиге сам рекао да је креативно размиш љање важно због тога што мења ствари. Чини свет бољим местом. Међутим, постоји други разлог зашто је битно. Креативно размишљање вас испуњава лично. Управо је креативно размишљње оно што нас чини јединствено људским. Креативно размишљање подиже нашу свест о сопству и само због тог разлога би требало да негујемо и хранимо свој ум сваком могућом приликом, чак и када се чини да је то неприкладно или скупо.
„ Соп1:го1-А11-Ве1е1:е ’’ У суштини, ово значи да морамо чинити мање, а мислити више. Значи успорити мало ствари. Значи повремено ценити више интуитивно и креативно размишљање него размишљање које је рационално, аналитичко и логичко.
То нарочито значи да се морамо удаљити од идеје да сва комуникација и све одлуке морају да се обаве одмах. То подразумева борити се против интереса дигиталне ере. Према речима Џека Вајта (Јаск \Ућке) из „Белих Шара” (\УћВе бШрез): „То је болест са којом се морате борити на сваком креативном пољу - лакоћа употребе.” То такође значи да морамо препознати да се креативно размишљање не може чинити у журби и да се одређене врсте учења не могу одвијати у убрзаном окружењу или уз помоћ дигиталних средстава. Виртуелно учење? Виртуелни учитељ је користан колико и виртуелни родитељ или виртуелни љубимац. Садржај је увек битан, али су такође битни и метод и брзина примања (садржаја). Ако у потпуности прихватимо процес који чини да се ствари дешавају превише брзо, спречени смо да исправно анализирамо или расправљамо о стварима. Просто се нема времена за разјашњавајуће мисли. Коначно, питање, да ли дигитална технологија утиче на наш начин размишљања, доводи у заблуду, јер, као што смо видели, постоји више од једне врсте размишљања, као што постоји и више од једне врсте интелигенције. Стога, дебата се не води око тога да ли утицаја има, већ на који начин одређени типови дигиталне технологије утичу на тип размишљања за који смо највише заинтересовани. Мобилни телефони су нарочит проблем. Постоји четири милијарде малих штеточина и тај број расте. Не предлажем да их се заувек отарасимо, јер су корисни. Међутим, они могу продрети у приватни простор. Могу негативно утицати на квалитет нашег размишљања и наших поступака. Апарати попут ајфона и блекберија нас позивају (захтевају од нас!) да их непрекидно користимо. Они су као
паклице цигара које нас моле да их никада не оставимо саме или су као бочице пилула које настоје да промене наш ум и казне нас када покушамо да се одвикнемо од њих. Мислимо да нас мобилни телефони повезују, међутим они нас претварају удруштво са непристојним, нестрпљивим, ускогрудим, живчаним, агресивним и изолованим особама. Они наводе на реакцију, а не на размишљање. Гугл, Фејсбук и Твитер чине у великој мери исто. Сви они звече ка нама, чинећи нас лењим и неемпатичним. А што је најважније, они узнемиравају физичку интимност која је потребна како људима тако и идејама. Није да објављујем рат дигиталној технологији. Она није суштински лоша. Једноставно, говорим да постоје време и место - када треба да људи, а не машине, буду на првом месту. Дигитална ера претвара активности и просторе који су некада били великим делом ослобођени комуникације, мирни и релативно тихи, у бучна проширења канцеларија и продавница, од којих ниједно није пријатељски настројено према креативном размишљању. Моја највећа брига је то што је требало да рачунари буду средства која нам помажу да размишљамо, а не да нас спречавају у томе. Оно у чему су рачунари посебно добри, оно због чега су измишљени, јесте обрада велике количине инфрмација, тако да се долази до увида који омогућују људима да размишљају креативно, решавају проблеме и добијају нове идеје. Међутим, почели смо да користимо средства као што су ова да бисмо заменили или пребаци своја размишљања на друге инстанце. Слично, електронска пошта и мобилни телефони су корисни начини обогаћивања физичке конверзације и контакта, међутим, почели смо да их користимо како бисмо их заменили.
Управо је та замена оно што ме највише брине. Узимајући у обзир да смо, изгледа, способни да измислимо мање-више било шта данас, можда питање које би требало да постављамо себи чешће у будућности није да ли можемо нешто да измислимо, већ да ли би требало. Које су могуће последице неког од ових изума? Заиста, постоји могућност да ненамеравано уништавамо многе ствари које, дубоко у себи, највише вреднујемо. Машине које су људи направили не могу обезбедити једну једину ствар коју сви ми тражимо изнад свега осталог, а то је помисао да морамо некога волети и да заузврат будемо вољени. Стога, ако дигитална ера чини одређене врсте људске интеракције непогодним или скупим, требало би да почнемо да је обуздавамо. Такође не би требало ни да стално имамо потребу да се прилагођавамо технологији која се убрзано мења. Технологију би понекад требало натерати да се прилагоди нама. Чак је и само наше окружење помогло у промовисању аргумента да је самњивање међуљудских контакта, практична функација виртуелних састанака и виртуелних веза позитивна ствар, јер смањује избацивање угљендиоксида. Ово је смешан предлог: сами рачунари и виртуелни светови користе енергију (прецизније, 5.3 процента глобалне енергије), па предлагати да се људи отарасе физичког кретања и интеракције је сулудо. Мањак физичке интеракције је такође лош за људе и идеје. За нове идеје потребно је да људи воде значајне разговоре и да имају значајне односе. Идејама у зачетку је исто тако потребно да људи имају интеракције са другим људима како би се идеје храниле, облачиле, полирале и коначно биле пуштене у свет да се брину о себи.
Чини ми се да је ових дана оно што људи желе више него икад, прилика да буду емотивно ганути мишљењем и искуствима других људи. Међутим, ако сви постанемо зависници виртуелних искустава и односа, ш та ће се десити са свом том глађу? Шта ће се десити уколико сваки појединац на земљи има могућност да оличи своје искуство овог света? Шта је са колективним сећањем или културом, и како је уопште могуће да човечанство има значајне и кохезивне расправе о битним проблемима, ако свако од нас ради само за себе?
Повратити врем е и простор за разм иш љ ањ е Шта бисмо ми, као појединци, требало да радимо уколико смо забринути због инвазије културе екрана у нашој свакодневици? Једноставно, требало би да размишљамо. Требало би да размислимо озбиљно о употреби дигиталнихуређаја и о својим међусобним односима. На пример, требало би да промовишемо места према томе шта она не нуде, а не према томе шта нуде. Јавне библиотеке и школе су један такав пример. Требало би да прихвате дигитално учење, али би најпре требало да величају свој физички простор и људе, предмете и артефакте којима су ти простори испуњени. И јавне библиотеке и школе би требало да се макар боре да задрже свој простор ван утицаја електронске гужве и буке. Уколико то не чине, требало би да дигнемо огромну галаму о томе. Исто важи и за посао. Требало 6и да радимо мање. Требало би да радимо ствари мање брзо и да мислимо
спорије. Требало би да се решимо догађаја чији су циљеви високе перформансе и изградња тимова, и дауместо тога одемо на дуготрајне ручкове саљудима са којима радимо. Било 6и пожељно да поведемо своје запослене мозгове на мале авантуре и да такође, повремено, оставимо на миру нешто умног простора. Требало 6и и да, као што неуронаучник Калина Кристоф (КаПпа Сћш1о#’) предлаже.-направимо лепак за муве од наших нефокусираних умова како бисмо ухватили нове идеје и неочекиване асоцијације, јер ово понекад може бити ефективније од методичног размишљања. Требало би да почнемо да озбиљније размишљамо о дугорочним користима које нам доносе поступци за које се чини да немају непосредну вредност. Гледање кроз прозор би било добар начин да се почне. Када сте последњи пут видели одраслу особу како гледа кроз авионски прозор дужи временски период? Када сам већ поменуо, када сте последњи пут видели дете како гледа кроз аутомобилски или прозор од воза? Скоро никад, кладим се, зато што су обично све очи усмерене надоле, на неку врсту дигиталног апарата. Уколико гледање кроз прозор не помаже, изађите у дугу шетњу. Изгубите се у дивљини с времена на време. Поврх свега, утрошите време полако експериментишући, петљајући, анализирајући и расправљајући. Када смо код куће, било би добро да покушамо да не останемо превише дуго у њој. Посао ће наставити да се намеће, али би требало да направимо јасну разлику између уписивања онда када дођемо на посао и онда када одемо са посла. Требало би и да се више опустимо. То значи регуларно узимање слободног дана у току недеље (идеално би било два) и узимање правих одмора (барем
на недељу дана) барем једном годишње. То такође подразумева одморе „без блекберија” „дигиталну дијету”, више слободног времена проведеног у сапуњавим купкама и у баштенским столицама и више сна. Спавање је кључно, не само за физичко и ментално здравље, већ зато што док спавамо, мозак почиње да слаже сећања и повезује наизглед неспојиве делиће информација и искуства. Као што је писац Вилијам Голдинг (\\Т1Иат Со1сћп§) једном рекао, „Током спавања све некласификоване ствари излећу као из канте за ђубре коју је изврнуо јак ветар.” Стога, уколико изграђујемо такво окружење или друштвене норме унутар којих се не вреднује спавање, нарушавамо способност да сањамо и измишљамо нове идеје. Тако да, ако сте убеђени да је простор за креативно размиш љ ањ е под претњом, учините нешто поводом тога. Борите се за право да не носите посао за собом у кућу или организујте протестну групу која би захтевала да авио компаније и ресторани имају зоне где су забрањени мобилни телефони. Ако вас брине што имате мањак времна за маштање, измислите начин да решите проблем. Ово важи како за одрасле, тако и за децу. Деца живе превише испланирано и преоптерећено. Слободна игра је скоро нестала. Хајде онда да измислимо „не ради ништа” дане, где нема плана и нема унапред одређене игре. Обезбедимо да деци повремено буде досадно, тако да морају да користе своју имагинацију како би измислила начин да побегну од те досаде.
Није то тако лако Још једна могућа претња оштроумности је доступност лаких задовољстава. Уколико не усадимо осећај да напорне или ствари које троше доста времена могу бити награђујуће, безумни хедонизам (наклоност дигиталне ере) ће бујати, а значајан део популације остаће беспомоћан у стању полудетињства. Дакле, ако је нешто лако, немојте то чинити. Уместо тога фокусирајте се на ствари које су тешке. Да ли ће ово бити популарно? Неће. Можете бити омржени због тога. Међутим, у дужем року, можда ће вам се захваљивати. Према једном истраживању, у Кини 66 посто људи верује „да је могуће имати праве везе које су у потпуности онлајн.” Другим речима, могуће је користити технологију као алтернативу непосредној физичкој интеракцији. Али само зато што је могуће, не значи и да је пожељно. Поново, људи се окрећу ка лакој опцији, али какав ће бити крајњи исход? Наша технологија све више постаје софистицирана, али у неким аспектима ми назадујемо у погледу квалитета сопствене комуникације. Погодност постаје мера свих ствари и све ће постати продужетак личне потребе и жеље. М ожете видети сличну појаву у школама. Учитељи подстичу ђаке, непрекидно покушавајуда активирају њихове личне жеље тако што им нуде „шведски сто” лаких опција и алтернатива. Међутим, овакав приступ подстиче код ученика идеју о сопственој важности, о томе да су они у центру универзума, и даје тежину њиховим личним схватањима, без обзира на то колико су она заправо неука или нетачна.
Критичар културе, Ли Сигл (1>ее 51е§е1), запажа следеће: „Интернет је прво окружење које служи потребама изолованих, умишљених, асоцијалних особа.” Или као што је енглески писац Тим Адамс (Т1ш Ас1аш$) прокоментарисао, интернет је „скоро несумњиво доказао да је он прилика за свет да ме разуме, а не да ја разумем свет.” Мислимо да ми користимо интернет, али ће можда испасти да он користи нас. Обично претпоставњамо да се знање током времена повећава. Интернет, стога претпостављамо, шири знање. Међутим, увек је могуће да се управо супротно дешава. Незнање се може повећавати током времена, јер сама количина дигиталног отпада и ометања, која се сада толико лако ствара као нуспроизвод и шири, потапа учење и мудрост. Можда нисмо усред информатичке револуције, већ смо пре на почетку дезинформатичке револуције коју предводе машине. Ово је електронска ера у којој обични појединци постају толико збуњени да просто престајуда размишљају било шта значајно. Доба у којем смо толико фокусирани на себе да наша способност да се вежемо за друге људе почиње да опада. Ово се може десити а да ми ништа не приметимо. Десиће се полако и навићи ћемо се на то. Међутим, само зато што смо се навикли на нешто не значи да је то добро. Историчар Џорџ Дајсон (Сеог§е Бузоп) је у својој књизи Дарвин међу машинама ф агт п атоп$ 1ке Масктез) рекао: „У игри живота и еволуције постоје само три играча за столом: људска бића, природа и машине. Ја стојим чврсто на страни природе. Али природа је, верујем, на страни машина.” Могуће је, наравно, да су дани човечанства прошли и да је сада време да машине преузму ства-
ри. Али ја нећу одустати од човечанства (или од људске врсте)19тек тако.
ОД МАЛИХ ПОЧЕТАКА ПроМена обично почиње од појединаца, тако да, ево неколико примера особа и група који се боре за другачији однос са дигиталним добом. Људи који тврде, било то јавно или приватно, да је наш осећај кретања илузија. Да је наш прогрес цикличан, а не линеаран. Да не примењујемо лекције из прошлости, нити да учимо из будућности. л1 „Беспосличар” (ГКе (с11ег]је британсш часопис којм хвали траћење времена као противотров екстремној заузетости у дигиталној ери. У Јапану „Клуб лењости” (б1о!Н С1иђ) има слмчан подухват. Он охрабрује људе да успоре и да користе што је мање могуће енергије м другмх ресурса. л1 Поладроид (смц)је рачунарски програм који омогуђује људима да копмрају изглед старих полароид фотографмја - или „сатова за гледање”, какоје неко једном то срочио. Зашто бм неко желео да чмнм нешто тако аиахроно? Одговорје да се неки л>уди осећају прилично узнемирено због начмна на који нас дмгитална технологија уклања из ствариости и подстиче нас да заборављамо. Мих+аре чинм скоро исту ствар са М Р З фајловмма које копирају 19
Игра речи. На енглеском се човечанство пише „тап к тсГ , а љубазан човек „ктс! т а п “. Прим. прев.
мике траке иа каеете, док телеграметоп претвара иематеријалие (и етога подложие забораву) текстуалие поруке у фмзичке телеграме. •т1 Сат „1опу Мош” фоидације у САД-у је посвећеи очувању дугорочног размшљања и одговорноети током времеиског пермода од иаредних 10 хиљада година. !Сључно за ово је мдеја мехаиичког еата који; према речима Денија Хилиса (Оаппу
компјутереког стручњака који је
измиелмо идеју, куцаједном годишње, одзвања сваког века и звони сваког миленијума. Тоје метасат који мења иаш коицепт времеиа. п1 „Пројекат дугог свмрача” (1опу Р1ауег Ргојес+) Џема Финера (Јет Ппег)је писаиа музичка композмција која треба да свира, или буде свираиа, преко периода од хмљаду годииа. Такоје, парче трансгеиерацијске уметности која реструктурира наше појимање термина овде и сада.
Несумњиво, са развојем роботике, вештачке интелигенције, генетике и нанотехнологије, машине ће постати више налик људима, а људи ће постати више као машине. Међутим, тренутно само људи могу размишљати креативно. У овом тренутку само људи имају радозналост и имагинацију и само људи праве паметне машине, тако да смо још увек ми једини који можемо да измислимо будућност. Будућност је пуна фантастичних могућности и можемо је осмишљавати како год то желимо, само када бисмо усредсредили свој ум на то. Да ли смо на врху друге ренесансе, где се о новим идејама расправља, где су оне нашироко стваране и дистрибуиране, као што то предлажу писци као што су Клеј
Ширки (С1ау бћпку) и Ник Билтон (№ск В1ћоп). Или смо на почетку новог дигиталног мрачног доба где непрекидна повезаност олакшава културни конформитет и води ка електронском поробљавању и смрти оригиналне мисли? Да ли ми то стварамо свет у којем се људи све теже суочавају са неодређеношћу и у којем опадају способности решавања проблема? Не знам одговор на оваква питања, али битребало да трошимо довољно времена трагајући за суштински правим питањем, а не покушавајући да пронађемо лаке одговоре. Дигитална технологија је предиван изум. Међутим, моја интуиција ми говори да смо почели да превише тражимо од ње. Ако све постане превише лако, наши умови и наша тела ће на крају изгубити своју мишићавост, гипкост и креативност. Отуда потреба да се уравнотежи брзо са спорим, аналогно са дигиталним, физичко са виртуелним и локално са удаљеним. Такође је потребно да пронађемо равнотежу између древног и модерног и да научимо да користимо интелигенцију машина у комбинацији са људском интелигенцијом, а не као замену. Међутим, пре него што будемо могли да учинимо било шта од овога, мораћемо да променимо начин на који мислимо. Мислим да је порота и даље преокупирана питањем да ли инвазија дигиталних машина у нашу. свакодневицу има озбиљне ефекте на наш ум. На једном нивоу постајемо паметнији. Информација постаје шире доступна, а ми постајемо паметнији када је пронађемо. Са друге стране, постоји доказ да је креативно, рефлексивно размишљање озбиљно угрожено. Постоји и веома убедљив аргумент да је живот који се живи дигитално, са физичком дистанцом од других, на крају ипак несношљив. Ипак, мислим
да све већи број људи почиње да увиђа ово. Све више људи схвата да нам патолошки недостатак пажње доноси озбиљну невољу и да изгледа да смо све више неспособни да озбиљно размишљамо о дугорочним последицама наших поступака. Желео бих да вас оставим са једним коначним закључком. Технологија није судбина. Људски мозак је вероватно најкомплекснија структура у универзуму, али има једну веома једноставну карактеристику. Није непроменљив. Може се преобликовати. Заиста, мозак је упечатљив до те тачке да бележи све што га очарава, застрашује или му је блиско. Можете помислити да одређене ствари не утичу на вас, али погрешили бисте. Нови објекти и околина већ утичу на начин на који мислите, чак иако то још нисте ни увидели. Међутим, тренутно смо још увек најпаметнија створења и ако нам се не свиђа оно шта видимо од будућности, и даље има времена да се промени. Можда би била добра идеја да се седне, отвори прозор и размишља о овој мисли (или чак о овој књизи) мало дуже.
Н аговеш тај о будућим умовима: 10 предвиђања
л1 Дигиталио окладиштење ће нам омогуђмти да забележимо наше читаве животе помоћу уређаја који ее могу носити. Наши животи ђе, отуда, постати у потпумости подложни претрази. Ово ђе имати низ импликација, од „крађе меморије” до проблема којм су повезани са смрђу заборављања.
гП До 2 0 20 . године, већмна уииверзитетских уџбеника ће ммгрирати у дигитадне формате.
■ППрекомерена доетупноет личие информадије, нарочито тренутне .локације, постађе огроман проблем, повезан са .лмчном приватношЋу и са физичком безбедиошђу. Ранм пример овог трендаје расправа на сајту шшш.р1еаеегођте. сот.
л1 Машине ће постати свесне емоционадног стања сеојих корисника м себе Ће подешавати у соаду са тим. У међувремену, људи Тш постати више налик машинама у сеојим личним односима и у размишљању. Отуда Те проистеТм развитак зависног сајберсекса и чак сајбербрака (опште, човека са машином).
л1 „Максимална пажња”јавиТе се као идеја и људи Те почети да дозирају своју конзумацију мнформација помоТу дигиталних дмјета или унајмљивањем професмоналаца који се баве филтрацмјом информација. Слично, поверење у информације Те постати огроман проблем. Семантичка мрежа Те делимично решити овај проблем, али боље решење би било да се почне са коришТењем локалне јавне библиотеке.
.т1 Покрет Спорог мишљењајавиће се паралелно са Покретом слободме храие, где Те људи славити споро читање, споро пмсање и друге облике старомодних комуникација базиранмх иа папмру. Неке компаније Те се такође вратити папиру за стратешку документацију због сајбериапада и због грешака које се везују за брзо ишчитавање важие информације на екрану.
п1 Завиеиост од митериета бмће препозиата као проблем, алм само од страие влада, које ће поставмти клинмке за зависиост од мнтернета и центре за сајберкоисултовање. Веђина људи, који су елекронским путем везаии за канцеларију или фаиатмчне фејсбук-пријатеље, неће хтети ни да признају да проблем поетоји. У међувремеиу, сајбернасиље, крађа идентитета и крађа медицинског идентитета, наставиђе да изазивају велике проблеме у ствариом свету.
л1 Ментална приватност ће постати огроман проблем, нарочито за оне које живе и раде у виртуелним световима. п1 У блиској будућности, време и простор постаће луксузни. Видећемо да ће доћи до развоја хотелских ризортова „без комунмкацмје” и еоба мли зона за разммшљање у тишини, у канцеларијама, библмотекама, хотелима, авионима и кафмћима.
п1 Доћи ће до растуће коивергенције између дигиталиог и биолошког света, са онлајн навикама и понашањем који ће утицати на друштвене иорме у стварном животу. Директна мозак-машииа комунмкација покретаће овај тренд, као м развој у области хаптичке технологије, увећане стварности и интелигенције амбијента.
