Rene Genon - Simbolika krsta

Biblioteka

ALEF Urednik Branko Kukic 38. knjiga

Rene GENON Simbolika krsta

Preveo sa francuskog Miodrag Markovic

~ ALEF Zastitni znak Biblioteke je alhemijski simbol za Sublimaciju

UMETNICKO DRUSTVO GRADAC

1998

I

Rene

Genon Simbolika krsta

Naslov originaJa Rene Genon Le symbolisme de la Croix Oprema Mile Grozdanic Izdavac Umetnicko

drustvo

Gradac Cacak

- Beograd

Stampa Stamparija Zuhra Beograd, Vitanovacka 15

Simbolika krsta

7/

Postovanoj uspomeni na AS-SE]HAABD-AR-RAHMANELlS-AL-KEBIRA al-aJim aI-miilki aI-magrebi kome dugujem prvu zamisao 0 ovoj knjizi Misr, al-Kahira, 1329-1349 H. (Egipat, Kairo, 1329-1349 po hidZri)

predgovor Na pocetku knjige Covek i njegovo postanje prema Vedanti nagovestiIi smo da bi to delo trebaIo da bude pocetak jednog ruza studija u kojima bismo, u zavisnosti od sIucaja, mogli da neposredno izIozimo odredene aspekte istocnjackih metafizickih doktrina Hi, pak, da te doktrine obradimo na naCin koji nam se Cini najrazumIjivijim i najkorisnijim, ostajuCi pri tom uvek u potpunosti verni njihovom duhu. Taj niz studija sada nastavIjamo, posto smo nakratko morali da ga prekinemo zbog drugih radova uslovIjcnih nekim prigodnim razmatranjima, i u kojima smo se viSe pozabaviIi oblastima sporednih primena; ali, cak i tada, nikada i ni za trenutak nismo izgubiIi iz vida metafizicka nacela koja predstavIjaju jedini temeIj svakog pravog tradicionalnog ucenja. U Coveku i njegovom postanju prema Vedanti pokazaIi smo kako na bice kao st~ je covek gleda tradicionaIna doktrina Cistometaftzickog reda, ogranicavajuci se pri tom, st~ je viSe moguce, na striktno izIaganje i tacnu interpretaciju same doktrine, i odstupajuCi od tog pravila samo da bismo naznaciIi, kada bi se za to ukazala priIika, podudarnost date doktrine sa drugim tradicionaInim formama. Mi, dakle, nikada nismo imali nameru da se zatvorimo samo u jednu odredenu formu, st~ bi, uostaIom, bilo izuzetno tesko ako se ima na umu ono sustinsko jedinstvo koje se skriva iza raznoIikosti viSe ili manje spoIjasnjih formi, koje, ugIavnom, nisu nista drugo do razliCita ruha jedne iste istine. Ako smo, uopsteno gledano, svoje centraIno stanoviSte preuzeli od hinduistickih doktrina, iz razIoga koje . smo vec objasnili na drugom mestul, to ni u kom sIucaju ne bi smelo da nas spreci da, kada se za tim ukaZe potreba, pribegnemo naCinima izraZavanja koji pripadaju nekim drugim tradicijama, naravno, pod usIovom da se radi 0 istinskim tradicijama, onima koje bismo mogli da nazovemo regularnim iIi pravovernim, uzimajuCi te reCi u znacenju koje smo deftnisali drugom prilikom2. Ovde cemo posebno pribeCi takvom postupku, mnogo sIobodnije nego u prethodnom delu, posto se na ovom mestu necemo posvetiti izIaganju nekog ogranka doktrine kakav postoji u. odredenoj civiIizaciji,vec objaSnjenju jednog od onih sim1 ]. F. Colfs, La Filiation genealogique Paris, Baudry, 1884.

de routes les Ecoles gothiques,

2 Introduction generale jj l'etude des doctIines hindoues (Opsti uvod u izucavanje hinduistickih doktrina, 3. deo, gl. Ill); L'Homme et son devenil'selon le Vedanta, trece jzdanje, gl. I

8/

9/

bola koji su zajednicki skoro svim tradicijama, a sto je, po nama, znak da su neposredno vezani za veliku primordijalnu Tradiciju. S tim u vezi, potrebno je da naglasimo jedno mesto od posebnog znacaja za otklanjanje konfuzija koje su, naialost, odvec ceste u naSoj epohi: mislimo na sustinsku razliku koja postoji izmedu »sinteze« i »sinkretizma«. Sinkretizam se sastoji u prikupljanju viSe Hi manje disparatnih e1emenata iz spoljasnjeg sveta, koji, gledano sa tog stanovista, nikada ne mogu biti zaista objedinjeni; to je, sve u svemu, neka vrsta eklekticizma, sa svom fragmentarnoscu i nepovezanosCu koju on uvek podrazumeva. U njemu ima neceg Cisto spoljasnjeg i povdnog; elementi preuzeti sa svih strana i spojeni na tako vdtacki naCin uvek zadriavaju svojstvo pozajmica, nesposobnih da se stvarno uklope u doktrinu iole dostojnu tog imena. Za razliku od toga, sinteza se sustastveno obavlja iznutra; time zelimo da kaiemo kako se ona upravo sastoji u sagledavanju stvari kroz jedinstvo samog njihovog nacela, uocavanju naCina na koji one iz tog nacela proishode i od njega zavise, i u njihovom objedinjavanju Hi,radije, spoznaji njihovog stvarnog jedinstva, na temelju jedne u potpunosti unutrasnje veze, svojstvene onome sto je najdublje u njihovoj prirodi. Ako ovo primenimo na temu kojom se upravo bavimo, mogli bismo da kaiemo kako ce se sinkretizam ispoljiti svaki put kada se ograrucimo na pozajmicu elemenata iz razliCitih tradicionalnih formi da bismo ih spolja nakalemili jedne na druge, zanemarujuCi da u sustini postoji samo jedna doktrina Cije su te forme tek istobrojni raznoliki izrazi, istobrojna prilagodavanja posebnim dusevnim stanjima, zavisnim od okolnosti koje su odredene vremenom i mestom. U datom slucaju, iz takvog spoja ne moze da proistekne niSta vredno; da se posluzimo jednim lako shvatljivim poredenjem, umesto organizovane celine dobicemo samo bezoblicno mnostvo neupotrebljivih krhotina, a sve zato jer im nedostaje ono sto bi moglo da im podari celovitost analognu onoj koju poseduje zivo bite Hi neka skladna gradevina; sinkretizmu je, upravo zbog njegove povdnosti, svojstvena nemogucnost postizanja takvog jedinstva. Nasuprot tome, sinteza ce se ostvariti ako se pode od samog jedinstva, i ako se ono ni u jednom trenutku ne izgubi iz vida u mnostvu svojih pojavnosti, sto bi podrazumevalo da se, izvan i s one strane formi, dosegla spoznaja 0 prvotnoj istini koiase ovim zaogrce da bi se iskazala i uspostavila komunikaciju u meri mogucnosti. Otuda mozemo da se posluzimo jednom Hi drugom od ovih formi, zavisno od koristi

koja ce se time postiCi, na potpuno isti naCin kao sto, u skladu sa okolnostima, pri prevodenju jedne misli mozemo da koristimo razne jezike da bismo bHi shvaceni od razliCitih sagovornika kojima se obracamo; to je, uostalom, ono sto se u odredenim tradicijama simbolicki nazivalo »darom za jezike«. Moglo bi se reCi da podudarnosti medu svim tradicionalnim formama predstavljaju stvarne »sinonimnosti«; mi ih kao takve i sagledavamo, pa, kao sto objasnjenje izvesnih stvari moze da bude lakse na jednom jeziku nego na nekom drugom, tako i jedna od ovih formi moze bolje od drugih da odgovara izlaganju odredenih istina i njihovom laksem razumevanju. Zbog toga je savrseno legitimno da se, u svakom posebnom slucaju, upotrebi forma koja se cini najpodesnijom za ono sto se namerava; nikakvu smetnju ne predstavlja ni prelazak iz jedne forme u drugu, pod uslovom da se zaista spoznaje njihova istoznacnost, a sto je moguce jedino ukoliko se pode od njihovog zajednickog nacela. Tako, u svemu tome nema ni traga nekom sinkretizmu; on, uostalom, i nije nista drugo do »profano« stanoviSte, nespojivo sa samim pojmom »svete nauke« na koju se ova istraiivanja iskljuCivo i odnose. Krst je, kao sto smo rekli, simbol koji se u razlicitim formama susrece skoro svuda, i to od najdavnijih vremena; on je, dakle, daleko od toga da pripada upravo i iskljuCivo hriscanstvu, kao sto su neki u iskusenju da poveruju. Treba10 bi cak napomenuti da je hriscanstvo, barem u svom spoljnom i opstepoznatom vidu, izgleda donekle smetnu10 sa uma simbolicku prirodu krsta, posmatrajuCi ga tek kao puko obeleZje jedne istorijske cinjenice; u stvarnosti se takva dva gledista niukoliko ne iskljucuju, pa je cak ovo potonje u izvesnom smislu samo posledica prvog; ali ovaj nacin gledanja na stvari je u toj meri stran veCini nasih savremenika da se na njemu moramo za trenutak zadriati kako bismo izbegli moguce nesporazume. Zaista, odvec cesto se smatra kako bi prihvatanje simbolickog znacenja moralo da podrazumeva odbacivanje doslovnog Hi istorijskog znacenja. Takvo glediSte proistice jedino iz nepoznavanja zakona podudarnosti koji je temelj citave simbolike i na osnovu koga svaka stvar, sustastveno proishodeCi iz jednog metafizickog nacela ciju realnost u potpunosti zadrZava,prenosi Hiiskazuje to nacelo na svoj nacin i u skladu sa Svojim redom postojanja, tako da se, iz reda u red, sve ~tvaripovezuju i usaglaSavaju da bi doprinele univerzalnoj 1potpunoj harmoniji koja je u mnostvu pojavnosti slicna odblesku samog prvotnog jedinstva. Zbog toga se za zakone inferiornog nivoa uvek moze smatrati da simbolizuju

10/

11/

realitete jednog superiornog reda koji je istovremeno njihovo nacelo i njihov cilj; a ovom prilikom mozemo i da se podsetimo, tim pre st~ cemo za tako neSto ovde naCi primera, na greSku savremenih »naturalistickih« tumacenja tradicionalnih antiekih doktrina, tumacenja koja naprosto okrecu naglavce hijerarhiju odnosa izmedu razliCitih nivoa realiteta. Tako, simboli ili mitovi nikada nisu imali za ciij, kao st~ to tvrdi jedna odvec rasprostranjena teorija naseg doba, da predstave kretanje zvezda; ali, tacno je da se u njima eesto mogu naci forme koje su time nadahnute i Cijaje svrha da putem analogije iskaiu neSta sasvim drugo, post~ zakoni tag kretanja na fizicki naCin izraiavaju metafizieka nacela od kojih su zavisni. A ovo st~ smo rekli za astronomske fenomene moze sa istim pravom da se kaze i za sve druge vrste prirodnih fenomena: ovi fenomeni, samim tim st~ proishode iz superiornih i transcendentnih naeela, zaista i jesu njihovi simboli; oCigledno je da to ni na koji naCin ne ugrozava vlastiti realitet kojim ovi fenomeni kao takvi raspolaiu unutar nivoa postojanja kome pripadaju; naprotiv, upravo time se i daje osnov takvom realitetu, post~ bi, oslobodene zavisnosti od nacela, sve stvari bile tek puko nistavilo. Sa istorijskim cinjenicama je kao i sa svim ostalim: one se takode neumitno saobraiavaju zakonu podudarnosti 0 kome smo upravo govorili, i time na svoj nacin odraiavaju superiorne realitete Cijisu, u neku ruku, samo Ijudski izraz; dodacemo jos da je upravo u tame say njihov znacaj, barem po nasem misljenju, koje se, prirodno, u potpunosti razlikuje od onoga koje zastupaju »profani« istorieari3. Ovaj bi simbolicki karakter, premda svojstven svim istorijskim Cinjenicama, trebalo da bude posebno jasno izraien kod onih koje proishode iz necega st~ bi bilo najuputnije nazvati »svetom istorijom«; a kao takvog ga prevashodno otkrivamo, na neobicno snaian naCin, u svim okolnostima koje prate Hristov zivot. Ako se dobro shvatilo ono st~ smo do sada izlozili, odmah ce se uociti kako u tome ne samo da nema osnova za negiranje realnosti ovih dogadaja i njihovo posmatranje kao najobienijih »mitova«, vec su, naprotiv, ovi dogadaji onakvi kakvi bi trebalo da budu i da drugaeije nije ni moglo da bude; kako bi se, uostalom, karakter svetog mogao pridati necemu st~ je liseno ma kakvog transcendentnog znaeenja? Sledstveno tome, ako je Hristos umro na krstu, onda je to bi10, moglo bi se reel, zbog simbolicke vrednosti koju krst kao takav poseduje i koju su mu oduvek priznavale sve tra-

dicije; zbog toga se, ne umanjujuCi ni u cemu njegovo istorijsko znacenje, on moze posmatrati kao neSto st~ samo proishodi iz te simbolicke vrednosti. Druga posledica zakona podudarnosti je mnostvo znaeenja ugradenih u svaki simbol: i zaista, ma koja stvar moze da se posmatra ne samo kao olicenje metafiziekih nacela, vec i realiteta svih onih nivoa koji su u odnosu na njen superiorni, premda jos uvek uslovljeni, jer ti realiteti od kojih ona vise ili manje zavisi, u odnosu na nju igraju ulogu »sekundarnih uzroka«; a posledica se uvek moze uzeti kao simbol uzroka, ma 0 kom stupnju se radilo, jer je ona tek izraz neeega st~ je prirodi tog uzroka svojstveno. Ova mnogostruka i hijerarhijski uredena simbolieka znaeenja medusobno se uopste ne iskljueuju, kao st~ ne iskljucuju ni doslovna znacenja; ona su, naprotiv, u potpunosti uzajamno usaglaSena posto u stvarnosti iskazuju primenu istog naeela na razliCitim nivoima; na taj naCin se dopunjuju i potkrepljuju, objedinjujuCi se u skladu potpune sinteze. To je, uostalom, ono st~ simboliku Cinimnogo manje skueenim i ogranieenim nacinom govora u odnosu na svakidasnji jezik i st~ je Cini jedinom sposobnom za iskazivanje i prenosenje odredenih istina. Time ona otvara zaista bezgranicne mogucnosti razumevanja i upravo zbog toga ona zasniva inicijatski jezik u pravom znacenju te reCi, kao neophodno sredstvo prenosenja svih tradicionalnih ueenja. Krst, kao i svaki simbol, ima, dakle, mnogostruka znaeenja; ali, mi nemamo nameru da ih ovde sva izlozimo u podjednakoj meri, pa cemo neka od njih tek tu i tamo pomenuti. Ono st~ cemo prvenstveno imati u vidu, u stvari je metafizicko znaeenje koje je, uostalom, prvo i najvainije od svih, posto upravo i jeste prvotno znaeenje; sve osta10 su tek manje vaini oblici primena, viSe Himanje sekundarni; pa, ako i budemo razmatrali pojedine od tih primena, to ce, u sustini, uvek biti zato da bismo ih povezali sa metafiziekim poretkom, jer se tamo nalazi ono st~ ih, po nasem misljenju, eini ispravnim i legitimnim, u skladu sa shvatanjem koje je u savremenom svetu potpuno zaboravljeno, a kakvo su zastupale »tradicionalne nauke«.

3 »Istorijska istina je pouzdana samo onda kada proishodi iz Nacela« (Zhuangzi, gl. XXV)

13/

12/

1. Mnostvenost

stanja bica

Bilo koje bice, radilo se 0 Ijudskom bicu ili ma kom drugom, oCigledno moze da se posmatra sa vise razliCitih stanoviSta, mogli bismo cak da kaZemo sa neogranicenog broja stanovista, koja nisu od jednakog znacaja, ali su sva podjednako legitimna u svojim respektivnim oblastima, pod uslovom da nijedno od njih ne tezi da iskoraci izvan sopstvenih granica, a pogotovo da postane iskIjucivo i zavrSiu ne- gaciji ostalih. Ukoliko je tacno da stvari tako stoje, i ako se, dakle, nijednom od tih stanovista, pa cak i najsekundarnijem i najbeznacajnijem od njih, ne moze poreCi mesto koje mu pripada vec samom cinjenicom da odgovara nekoj od mogucnosti, s druge strane, niSta manje nije ocigledno ni da se sa metafizickog stanoviSta, koje nas ovde jedino zanima, razmatranje jednog bica sa individualnog aspekta nuzno pokazuje nedovoljnim, jer kada se kaie metafizika, misli se na univerzalno. Nijedna doktrina koja se ogranicava na razmatranje individualnih bica ne bi, dakle, smela da zasluZinaziv metafizika, ma kakva inace bila njena vaZnost i vrednost u drugom pogledu; takva doktrina bi u svakom slucaju pre mogla da se nazove »fizikom«, u izvornom znacenju te reci, posto se zadriava iskIjucivo u domenu »prirode«, odnosno pojavnosti, i jos uz to ogranicenje da sagledava samo formalnu pojavnost, ili cak, jos specificnije, jedno od stanja koja je sacinjavaju. Daleko od toga da u sebi bude neko relativno i dovrseno jedinstvo, kako bi to htela veCina zapadnih filozofa, a u svakom slucaju oni moderni, bez izuzetka, individua u stvarnosti predstavlja tek relativno i fragmentarno jedinstvo. To nije neka zatvorena i samodovoljna celina, »zatvoreni sistem« poput Lajbnicove »monade«, a pojam »individualne supstance« shvacen u tom smislu, kojem filozofi uglavnom pridaju tako veliki znacaj, nema nikakvo metafizicko znacenje: u sustini, on nije nista drugo do logicki pojam »subjekta«, pa, ako bez sumnje u tom svojstvu moze da bude od velike koristi, on se ne moze 1egitimno preneti van granica takvog strucnog stanoviSta. Individua, cak i kada je sagledana u citavom opsegu svojih sposobnosti, nije potpuno bice, vec samo posebno stanje pojavnosti jednog bica, stanje koje je podredeno nekim osobenim i utvrdenim uslovima postojanja, i koje zauzima odredeno mesto u beskrajnom nizu stanja celovitog bica. Tek je prisustvo forme medu ovim uslovima postojanja ono sta jedno stanje Ciniindividualnim; podrazumeva se, uostalom, da ta forma ne mora nuzno da se zamisli kao prostorna, jer je ona takva jedi-

no u telesnom svetu, a pros tor je upravo jedan od uslova koji ovaj tamo odreduju4. Ovde bi trebalo da se, barem u kratkim crtama, podsetimo sustinske razlike izmedu »sopstva« i »ja«, Hiizmedu »licnosti« i »individualnosti«, 0 cemu smo na drugom mestu vec dali sva potrebna objasnjenjas. »Sopstvo« je, kako smo rekli, transcendentno i permanentno nacelo cije je pojavno bice, Ijudsko bice, na primer, samo privremena i uslovIjena modifikacija, modifikacija koja, uostalom, ni na koji naCin ne bi mogla da ugrozi samo nacelo. Nepromenljivo po svojoj pravoj prirodi, ono razvija svoje mogucnosti kroz sve modalitete ostvarivanja, kojih ima neograniceno mnogo, i koji za celovito bice predstavljaju isto toliko razliCitih stanja, stanja od kojih svako raspolaie sopstvenim ogranicavajuCim i odredujuCim uslovima postojanja, a od kojih samo jedno Cini deo Hi, radije, posebno odredenje onog bica koje jeste »ja« HiIjudska individualnost. Istini za volju, ovaj razvoj se ukazuje takvim samo ako ga sagledavamo iz ugla pojavnosti, izvan koje sve neizostavno mora da bude jednovremeno u »vecnoj sadaSnjosti«; i upravo zato »permanentan aktualitet« »sopstva« nije time ugrozen. Tako je »sopstvo« nacelo kojim postoje, svako na sopstvenom nivou koji bismo mogli da nazovemo stupnjem postojanja, sva stanja jednog bica (a njih bi trebalo shvatiti ne samo kao pojavna, individualna stanja poput Ijudskog Hi, pak, nadindividualna, drugim reCima, formalna Hineformalna, vec takode, premda rec »postojati« tada biva neprikladna, i ona nepojavna stanja koja sadrie sve mogucnosti koje, po svojoj prirodi, nisu sposobne ni za kakvu pojavnost, kao i same pojavne mogucnosti u prvotnom vidu), ali, samo to »sopstvo« je takvo tek sobom, nemajuCi i ne moguCi da ima, u potpunom i nedeljivom jedinstvu svoje unutraSnje prirode, ikakvo nacelo koje bi u odnosu na njega bilo spoljasnje. Prethodno smo pomenuli da rec »postojati« ne moze da se u pravom smislu primeni na nepojavno, Hi,krace receno, prvotno stanje; i zaista, shvacena u striktno etimoloskom znacenju (od latinskog ex-stare), ova rec oznacava bice zavisno od nekog nacela izvan sebe, Hi, drugim recima, ono sto u samom sebi nema svoj dovoljan razlog, dakle, uslovljeno bice, koje je istovetno pojavnom bicu6. Ka4Ytdeti L 'Homme et son devenir selon le Veda"nta,gl. II i XIX 5 Ibid., gl. II 6 Otuda proizlazi da, strogo govoreCi, svakidaSnji izraz »postojanje Boga;( p:edstavlja jednu besmislicu, bila da pod Bogom podrazumevamo Blce, sto se najcesce i Cini, ili, sto je jos gore, Vrhovno Nacelo koje je s one strane Bica.

14/

da budemo govorili 0 Postojanju, mi cemo, dakle, pod njim podrazumevati univerzalnu pojavnost, sa svim stanjima ili stupnjevima koje ona sadcli, stupnjevima od kojih svaki podjednako moze da se oznaCikao jedan »svet« i kojih ima neograniceno mnogo; ali, ovaj termin vise nece pristajati stupnju CistogBica, nace1u Citavepojavnosti koji je sam nepojavan, a jos manje necemu sto je s one strane samog Bica. Pre svega ostalog, mogli bismo da istaknemo kao nace10 da je Postojanje, uopsteno posmatrano u skladu sa odredenjem koje smo mu dali, jedinstveno po svojoj unutrasnjoj prirodi, kao sto je i Bice jedno u sebi, i to upravo iz razloga tog jedinstva, posto univerzalno Postojanje nije nista drugo do integralna pojavnost Bica, ili, da se preciznije izrazimo, ostvarenje, u pojavnom vidu, svih mOgUcnosti koje Bice prvotno obuhvata i sadcli u svom jedinstvu. S druge strane, nista vise od jedinstva Biea na kome je zasnovana, ta »jedinstvenost« Postojanja, ako nam se dozvoli da ovde upotrebimo termin koji moze zvucati kao neo10gizam7,ne iskIjueuje mnostvenost pojavnih vidova ili njome nije ugrozena, jer podjednako obuhvata sve te vidove vec samim tim sto su podjednako moguCi, pri cemu ta mogucnost podrazumeva da bi svaki od njih trebalo da bude ostvaren pod uslovima koji su mu svojstveni. Otuda proizlazi da Postojanje, u svojoj »jedinstvenosti« obuhvata, kao sto smo malopre naznacili, neograniceno mnostvo stupnjeva koji odgovaraju svim vidovima univerzalne pojavnosti; a ta neogranicena mnostvenost stupnjeva Postojanja kore1ativno podrazumeva, za ma koje bice sagledano u njegovoj ce1ovitosti, jednu slicnu neogranicenu mnostvenost moguCih stanja, od kojih bi svako trebalo da se ostvari na odredenom stupnju Postojanja. Ova mnostvenost stanja bib, koja predstavlja osnovnu metafizicku istinu, pokazuje se stvarnom vec kada se ograniCimo na razmatranje pojavnih stanja, kao sto smo ovde ucinili, i kao sto bi trebalo da Cinimo kadgod se bude radi10 iskIjuCivo 0 Postojanju; ona je, dakIe, istinita a fortiori ako se u isti mah razmotre pojavna stanja i nepojavna stanja, cije zajednistvo cini ce1ovito bice, sagledano tada, ne viSe samo na nivou Postojanja, pa makar ga uzeli u celini njegovog opsega, vec na neogranicenom nivou univerzalne Mogucnosti. Trebalo bi, naime, imati na umu da Postojanje sadrZi samo mogucnosti pojavnog, pa i to uz ogranicenje da 7 Ovaj termin nam omogucava da tacnije prevedemo istoznacan arapski izraz wahdat al-wujud. 0 distinkciji koju bi trebalo napraviti izmedu »jedinstVenosti« postojanja, »jedinstva« Bica i »ne-dvojstva« Vrhovnog Nacela, videti L 'Homme et son devenir se10n le Ved:inta, gl. VI

15/

se ove mogucnosti shvataju kao takve u med u kojoj se stVarno pojavljuju, buduCi da su one sve dok se ne pojave, dakle, prvotno, na stupnju Bica. Prema tome, Postojanje je daleko od toga da bude ce10kupna Mogucnost, shvacena kao zaista univerzalna i ce1ovita, izvan i s one strane svih ogranicenja, ubrajajuCi tu caki ono prvo ogranicenje koje predstavlja najprimordijalnija odredenost, pri cemu mislimo na potvrdivanje cistog Bica8. Kada se radi 0 nepojavnim stanjima nekog bib, opet bi trebalo napraviti distinkciju izmedu stupnja bica i necega sto je s one strane. U ovom potonjem slucaju, ocevidno je da sam termin »bice« ne moze viSe striktno da se primeni u svom pravom znacenju; medutim, mi smo primorani, samim ustrojstvom jezika, da ga u nedostatku nekog adekvatnijeg zadclimo, pridajuCi mu ubuduce jedino analognu i simbolicku vrednost, bez cega bi nam bilo nemoguce da na ma koji nacin govorimo 0 datoj temi. Na taj nacin cemo moCi da nastavimo izlaganje 0 ce1ovitom bieu kao necemu sto je u isti mah pojavno u nekim svojim stanjima i nepojavno u drugim stanjima, a da to ni na koji naCin ne podrazumeva kako bi, u slucaju potonjih, trebalo da se uzdrzimo od razmatranja onoga sto odgovara stupnju svojstvenom samom bicu9. Nepojavna stanja su sustinski van-individualna, pa, kao i prvotno »sopstvo« od kojeg ne mogu da se razdvoje, ni na koji nacin ne mogu da budu individualizovana; sto se pak pojavnih stanja tice, neka od njih su individualna, dok su druga ne-individualna, sto je razlika koja odgovara, sledstveno onome na sta smo vec ukazali, distinkciji izmedu formalne pojavnosti i neformalne pojavnosti. Ako posebno razmotrimo slucaj coveka, njegova je aktue1na individualnost, koja pravo receno i Cini ljudsko stanje, samo jedno pojavno stanje medu bezbroj drugih, koja bi sva trebalo shvatiti kao podjednako moguca, a time i kao postojeca, makar virtue1no, ako ne i fakticki ostvarena u bieu kakvo posmatramo, sa jednog re1ativnog i parcijalnog aspekta, u takvom ljudskom individualnom stanju. 8 Trebalo bi zapaziti kako filozofi, pri izgradnji svojih sistema, uvek, svesno ili nesvesno, nastoje da univerzalnoj Mogucnosti nametnu neko ogranicenje, sto je po sebi protivrecno, ali sto zahteva vec sarno ustanovljenje nekog sistema kao takvog; bilo bi cak dosta zanimljivo napraviti istoriju r~licitih modemih filozofSkih teorija koje u najvecoj meri ispoljavaju taj Slstematski karakter, svrstavajuci se uz stanoviste 0 navodnim ogranicenjima univerzalne Mogucnosti. 9 0 stanju koje odgovara stupnju Bica i neuslovljenom stanju koje je s ~ne strane Bica, videti L 'Homme et son devenir selon le Ved:inta, gl. XIV 1xv, 3. izd.

16/

17/

II Univerzalan covek

kupnost pojavnih stanja; ali, ona moze da se ucini i univerzalnijom, u pravom smislu te reCi, njenim prosirivanjem na nepojavna stanja, st~ ce reCi, na potpuno i savdeno ostVarenje celovitog bica, shvatajuCi ga u onom superiornom znacenju na koje smo prethodno ukazali, i uvek uz ogradu da bi sam termin »bice« tada trebalo shvatiti iskljucivo u prenosnom smislu. Od izuzetne je vaZnosti da ovde napomenemo kako bi svaku metafizicku transpoziciju, poput one 0 kojoj smo upravo govorili, trebalo posmatrati kao izraz jedne analogije; da bismo bolje objasnili sta ovim zelimo da kaiemo, podseticemo da bi svaka prava analogija trebalo da bude primenjena u obratnom smeru: to je ono st~ ilustruje dobro poznat simbol »Solomonovog pecata«, obrazovan spojem dva suprotno postavljena trougla 15.Isto onako, na primer, kao st~ je slika nekog predmeta u ogledalu obrnuta u odnosu na taj predmet, ono st~ je prvo ili najvece u prvotnom redu biva, barem prividno, poslednje ili najrnanje u redu pojavnosti16. Ako, pak, pojmove za poredenje potraiimo u oblasti matematike, kao st~ smo i do sada cinili da bismo olakSali razumevanje, videcemo da je i geometrijska tacka na isti nacin kvantitativno nistavna i da ne zauzima nikakav prostor, premda je (sto ce kasnije biti detaljnije objasnjeno) upravo ona nacelo iz koga nastaje Citav prostor, a koji predstavlja tek razvoj ili ekspanziju njenih vlastitih potencijala. Na isti naCin je i aritmeticka jedinica najmanji od brojeva ako je posmatramo unutar njihovog mnostva, ali je u nacelu najveca posto ih potencijalno sve sadrZi i proizvodi citav njihov niz neogranicenim ponavljanjem sebe same. Postoji, prema tome, analogija, mada ne i slicnost, izmedu individualnog coveka, uslovljenog i nedovrsenog bica, uzetog ovde kao model za odredeni nacin postojanja, Hi cak za sveukupno uslovljeno postojanje, i celovitog bica, neuslovljenog i transcendentnog u odnosu na sve pojedinacne i odredene naCine postojanja, pa cak i u odnosu na neuslovljeno Postojanje, celovitog bica koje simbolicki nazivamo »Univerzalnim Covekom«. Na temelju ove analogije, a u cHju primene, jos uvek u svojstvu primera, onoga st~ smo upravo izlozili, moglo bi se reCi da bi, ako je »Univerzalni Covek« nacelo citave pojavnosti, individualni covek trebalo da na izvestan nacin, unutar svog reda,

Istinsko ostvarenje mnogostrukih stanja bica upucuje na koncepciju onoga st~ razliCite tradicionalne doktrine, a narocito islamski ezoterizam, nazivaju »Univerzalnim Covekom«10, koncepciju koja, kao sto.smo rekli na drugom mestu, uspostavlja bitnu analogiju izmedu univerzalne pojavnosti i njenog ljudskog, individualnog modaliteta ili, da se posluZimo jezikom zapadnog hermetizma, izmedu »makrokosmosa« i mikrokosmosa«ll. Ovaj pojam, uostalom, moze da se razmatra na raznim stupnjevima i u razlicitom opsegu, pri cemu analogija ostaje valjana u svakom od ovih slucajeva 12:tako, on moze da se ograniCi na sam ljudski rod, sagledan kroz njegovu specificnu prirodu, ili pak, kroz njegovo drustveno organizovanje, jer na takvoj analogiji, pored ostalih mogueih primena, sustinski pociva institucija kasti 13.Na nekom drugom stupnju, koji je vec malo siri, isti pojam moze da obuhvati nivo postojanja koji odgovara celokupnosti jednog odredenog stanja bib, pa ma kakvo to stanje bHo14;ali, ovakvo znacenje, narocito kada se radi 0 ljudskom stanju, cak i posmatranom u sveukupnom razvoju svih njegovih modaliteta, ili 0 nekom drugom individualnom stanju, jos uvek je samo »kosmolosko«, a ono st~ bi ovde prevashodno trebalo da razmotrimo jeste metafizicka transpozicija pojma individualnog coveka, transpozicija koju bi trebalo izvesti na van-individualnom i nad-individualnom nivou. U tom smislu, ako se pozovemo na ono st~ smo ranije rekli, koncepcija »Univerzalnog Coveka« ce prvenstveno i najcesce moei da se primeni na celo10 »Univerzalan covek« (na arapskom a/-insan a/-1cimii) je Adam Qadmon iz hebrejske Kabale; on je takode »Kralj« (Wang) u dalekoistocnoj tradiciji (Dao de jing, XXV). U islamskom ezotenzmu postoji veCi broj spisa raznm autora 0 al-insan a/-kami/u; ovde cemo, kao posebno znacajne, po na.sem miSljenju, pomenuti samo one Muhyiddina Ibn Arabija i Abd al-Karima al-Jilija. 11 Na drugom mestu smo vec objasnili kakvo znacenje pridajemo ovim terminima, kao i nekim drugim, na cija pogreSna tumacenja smatramo da nema svrhe da se vracamo (L 'Homme et son devenir se/on /e Veda"nta, gl. II i IV). Ovi termini, grCkog porekla, u arapskom jeziku imaju odgovarajuce ekvivalente (a/-kaun a/-kebfri a/-kaun as-sagfr), koji se koriste u istom znacenju. 12 Slicno zapaianje moglo bi da se primeni i na teoriju ciklusa, koja je u sustini samo drugaciji izraz stanja postojanja: svaki sekundarni ciklus na izvestan nacin reprodukuje, na umanjenoj skali, faze koje korespondiraju onima sa sireg ciklusa kome je ovaj podreden. 13 Upor. Purusha-SOktau

Rig-Vedi, X, 90.

14 Na OVUtemu, a povodom Vaishwanareu hinduistiCkoj ti L 'Homme et son devenir se/on /e Vedanta, gl. XII

tradiciji, vide-

15 Videti ibid., gl. I i III 16 Pokazali smo kako je ovo veoma jasno predoceno u viSe tekstova kojih se neki nalaze u UpaniSadama, a drugi uJevandeljima.

od

18/

19/

bude njena rezultanta i neld vid ishoda, i zato su sve tradicije saglasne u tome kada ga sagledavaju kao proizvod sinteze svih elemenata i svih prirodnih carstaval7. Nuzno je da on bude takav da bi analogija bila ispravna, sto ona zaista i jeste; ali, da bi se ona u eotpunosti opravdala, a sa njom i sam naziv»Univerzalan Covek«, bilo bi potrebno da se obrazloZi kosmogonijska uloga svojstvena ljudskom bieu, a to obrazlozenje hi se, ako bismo mu dali say prostor koji zahteva, odvise udaljiio od teme kojoj nameravamo da se posvetimo na specificniji naan, tako da bi mozda naslo prikladnij~ mesto u nekoj drugoj prilici. Ogranicieemo se, dakle, za sada, na napomenu da ljudsko biee, unutar svog nivoa individualnog postojanja, ima ulogu koja bi se zaista mogla nazvati »sredisnjom« u odnosu na sva druga bica koja se takode nalaze na tom nivou; ovakva uloga ani coveka najpotpunijim izrazom posmatranog individualnog stanja, cije se sve moguenosti takoreCi u njemu objedinjuju, ili makar samo u izvesnom pogledu, i pod uslovom da ga sagledavamo ne samo kroz telesni modalitet, vee i u celokupnosti svih njegovih modaliteta, u neogranicenom opsegu kakav oni nudel8. Upravo tu poava najdublji od svih osnova na kome bi mogla da se utemelji analogija koju predlaZemo; i bas ta posebna situacija dozvoljava ispravnu transpoziciju samog pojma coveka, vise od ma kog drugog pojavnog biea u istom stanju, a u cilju njegovog transformisanja u tradicionalnu koncepciju »Univerzalnog Coveka«19. Dodaeemo jos jednu napomenu od izuzetne vaZnosti: naime, »Univerzalan Covek« postoji tek virtuelno, i u neku ruku negativno, poput nekog idealnog arhetipa, sve dok mu fakticko ostvarenje celovitog biea ne podari aktuelno i pozitivno postojanje; a isto se odnosi na svako, ma koje biee, ako se na njega gleda kao da postiZe ili da bi trebalo

da postigne slicno ostvarenje20. Pomenimo, ipak, da bismo otklonili svaki nesporazum, kako je takav naan izlaganja koji prikazuje kao sukcesivno ono sto je po sebi sustinsld jednovremeno, valjan samo ukoliko se postavimo na posebno stanoviSte jednog pojavnog stanja bib, uzimajuCi to stanje kao polaznu tacku ostvarenja. S druge strane, podrazumeva se da izraze poput »negativnog postojanja« i »pozitivnog postojanja« ne bi trebalo shvatati doslovno, u slucajevima kada sam pojam »postojanje« moze da se primeni tek Uodredenoj meri i do izvesne tacke; ali, nesavrsenost koja je inherentna jeziku, vee samom cinjenicom da je on vezan za uslovljenost ljudskog stanja, a jos posebnije, njegovog telesnog i zemaljskog modaliteta, cesto nas primorava da koristimo, uz izvesnu predostroznost, »verbalne slike« slicne vrste, bez kojih bi bilo nemoguee da budemo shvaeeni, a naroato na onim jezicima koji su tako slabo prilagodeni iskazivanju metafizickih istina, kao sto je to slucaj sa zapadnim jezicima.

17 U vezi sa ovim, naroeito skrecemo painju na islamsku tradiciju koja se odnosi na stvaranje andelii i stvaranje eoveka. Podrazumeva se da stvarno znaeenje ovih tradicija nema apsolutno nieeg zajedniekog sa ma kojom »transformistiekom« koncepcijom, ill pak »evolucionistiekom«, u najopstijem znaeenju te reei, niti sa ma kojom od modernih fantazija koje se vise ill manje neposredno inspirisu takvim antitradicionalnim koncepcijama. . 18 Ostvarenje integralne ljudske individualnosti odgovara »primordijalnom stanju«, 0 kojem smo eesto imali prilike da govorimo, i koje se naziva »edenskim stanjem« u judeohrlScanskoj tradiciji. 19 Podsecamo, da bismo izbegli svaku dvosmislenost, kako ree »transformacija« uvek koristimo u njenom striktno etimoloskom znaeenju, koje je »prelazak s one strane forme«, dakle, s one strane svega sto pripada redu individualnih postojanja.

III Metafizicka simbolika krsta Vedna tradicionalnih doktrina simbolizuje ostvarenje »Univerzalnog Coveka« jednim znakom koji je svuda isti, posto je, kao sto smo rekli na pocetku, od onih koji se neposredno nadovezuju na Primordijalnu Tradiciju: to je znak krsta, koji veoma jasno predocava nacin putem kojeg je to ostvarenje postignuto potpunim objedinjavanjem svih stanja biea, harmonicno i skladno svrstanih u hijerarhiju, integralnim prostiranjem u oba smera »sirenja« i »uznosenja«21.I zaista, to dvostruko prostiranje biea moze da se, s jedne strane, posmatra kao da se odvija horizontalno, sto ee red na odredenom nivou ili stupnju datog postojanja, a sa druge strane, vertikalno, sto ee reCi hijerarhijskim nadgornjavanjem svih stupnjeva. Na taj naan, horizontalan :;° U izvesnom smislu, ta dva negativna i pozitivna stanja »Univerzalnog Coveka« respektivno odgovaraju, u jeziku judeohriScanske tradicije, stanju koje prethodi »padu« i stanju koje sledi nakon »iskupljenja«; to su, dakle, gledano sa ovog stanovista, dva Adama 0 kojinla govori sveti Pavle (Korincanima poslanica prva, XV) , sto istovremeno ukazuje na vezu izmedu »Univerzalnog Coveka« i Logosa (upor. Autorite spirituelle et pouvoir temporel;IJuhovni autoritet i svetovna vlast, 2. izd., g1. ViII, str. 98.). 210 . VI termini su pozajmljeni iz jezika islamskog ezoterizma, koji je po tom pitanju izuzetno precizan. U zapadnom svetu simbol »Ruzinog Krsta<: imao je potpuno isto znaeenje, pre nego sto je moderno nerazumevanJe uslovilo pojavu mnogih eudnovatih Hi ispraznih tumaeenja; znacenje ruze biCe objaSnjeno kasnije.

20/

21/

smer predstavlja »sirenje« Hiintegralni opseg individualnosti koji je uzet za osnovu ostvarivanja, opseg koji se zasniva na neogranieenom razvoju jednog skupa mogucnosti, podredenih nekim posebnim uslovima pojavnosti; a trebalo bi imati na umu da, u slueaju Ijudskog bica, taj opseg nikako nije ogranieen na telesni deo individualnosti, vec obuhvata sve njene modalitete, buduCi da je telesno stanje upravo samo jedan od tih modaliteta. Vertikalan smer predstavlja hijerarhiju, takode i tim pre neogranieenu, mnostva stanja, od kojih je svako, sagledano na isti naCin u svojoj celokupnosti, jedan od skupova mogucnosti koji odgovaraju podjednakom broju »svetova« ili stupnjeva, st~ su obuhvaceni potpunom sintezom »Univerzalnog Coveka«22. U ovoj kljuenoj predstavi, horizontalna ekspanzija odgovara, dakle, neogranieenom mnostvu moguCih modaliteta jednog istog stanja bica posmatranog u celini, dok vertikalno nadgornjavanje odgovara neogranieenom nizu stanja celovitog bica. Podrazumeva se, naravno, da stanje Cijije razvoj predstavljen horizontalnom linijom moze da bude ma koje stanje; u stvarnosti, to ce biti stanje u kojem se trenutno, st~ se svojeyojavnosti tiee, nalazi bice koje ostvaruje »Univerzalnog Coveka«, stanje koje je za njega polazna taeka i oslonac ili osnova tog ostvarenja. Svako stanje, pa ma kakvo ono bilo, moze da jednom bicu ponudi slienu osnovu, kao st~ ce se bolje videti iz onoga sto sledi; ako u tom pogledu naroeitu paZnju poklanjamo ljudskom stanju, to je stoga st~ nas se ono, buduCi nase, neposrednije tiee, tako da se pre svega bavimo onim biCima koja polaze od tog stanja da bi postigla ostvarenje 0 kojem je ree; ali, svejedno bi trebalo imati na umu da, sa stanovista eiste metafizike, ovaj slueaj ni na koji naCin nije privilegovan. Vec na ovom mestu valjalo bi napomenuti da je potpuno ostvarenje bica, buduCi s one strane svake uslovljeno-

sti isto ono st~ hinduistieka doktrina naziva »Oslobada~jem« (Moksha), ili st~ islamski ezoterizam naziva »Vrhovna Istovetnost«23. Osim toga, u ovoj p~tonjoj tradicionalnoj formi poueava se da »Univerzalan Covek«, ukoliko je predstavljen kompleksom »Adam-Eva«, poseduje broj Alaha, st~ je, opet, jedan od naziva za »Vrhovnu Istovetnost«24. U vezi sa ovim trebalo bi dati jednu dosta vaZnu napomenu, posto bi se mogla staviti primedba kako izraz »Adam-Eva«,premda nesumnjivo podesan u prenosnom smislu, ipak, u svom pravom znaeenju moze da se primeni samo na primordijalno Ijudsko stanje: naime, ako je »Vrhovna Istovetnost« zaista postignuta tek potpunim ostvarenjem mnostva stanja, moglo bi da se kaZe da je ona na neki naein potencijalno vec ostvarena u »edenskom« stadijumu, integrisanjem ljudskog stanja koje je privedeno svom izvornom srediStu, srediStu koje je, uostalom, kao st~ ce se kasnije videti, mesto neposredne komunikacije sa drugim stanjima25. Osim toga, moglo bi se reCi da integrisanje ljudskog stanja, ili ma kog drugog stanja, predstavlja, unutar svog reda i na svom stupnju, upravo potpuno ostvarenje bica; a to ce biti veoma jasno prikazano geometrijskom simbolikom koju cemo kasnije izloziti. Ako je tako, onda je to otuda st~ se u svim stvarima, a naroeito u individualnom eoveku, i jos posebnije, u telesnom eoveku, moze otkriti podudarnost i neSto poput slike »Univerzalnog Coveka«, buduCi da je svaki od del ova Vaseljene, radilo se 0 nekom svetu Hinekom pojedinaenom bifu, sveprisutan i uvek usaglaSen sa celinom. Otuda je filozofkao st~ je Lajbnic svaka-

22 »Kada se covek, na 'univerzalnom stupnju', uznosi ka uzvisenom, kada se u njemu bude drugi potpuno razvijeni stupnjevi (ne-ljudska stanja), on je tada 'Univerzalan Covek'. Uznosenje kao i sirenje dovrsiIi su se u Proroku (kojije tako istovetan 'Univerzalnom Coveku)« (Poslanica 0 pojavnosti Proroka, sejh Muhammed Ibn Fazlullah aI-Hindiya). Ovim se olaksava razumevanje reci koje je, pre dvadesetak godina, izgovorila osoba koja je tada u islamskom svetu, cak i u sasvim egzotericnom pogledu, zauzimala istaknuto mesto: »Ako hriscani poseduju znak krsta, muslimani raspolatu njegovom doktrinom«. Dodacemo jos da u ezotericnom poretku, slicnost izmedu» Univerzalnog Coveka« i ReCi, s jedne strane, kao i Proroka, sa druge strane, ne ostavlja mesta, st~ se os nova same doktrine tice, nikakvom stvarnom razmimoilatenju izmedu hriscanstva i islama, ako ih shvatimo u njihovom pravom znacenju. Cini se da je koncepcija Vohu-Mana, kod drevnih Persijanaca, takode odgovarala »Univerzalnom Coveku«.

23 U vezi s ovim, videti poslednja Ion le Vl'diinta.

poglavlja

u L 'Homme

et son devenir se-

24 Ovaj brOj, koji iznosi 66, dobijen je sabiranjem brojcanih vrednosti slova koja obrazuju imena Adam wa Hawfi. Prema hebrejskom Postanju, covek, »stvoren kao musko i zensko«, st~ ce reCi u androginom stanju, jeste »prema slici Bozijoj«; a prema islamskoj tradiciji, Alah je zapovedio ~delima da oboZavaju coveka (Kur'an, II, 34; XVII, 61; XVIII, 50). PrvobUno androgino stanje je u potpunosti Ijudsko stanje, u kome se kompl:.mentarnosti, umesto da se suprotstavljaju, nalaze u savrSenoj ravnotezl; u nastavku cemo jos morati da se vratimo na ovo mesto. Ovde cemo samo dodati da se, prema hinduistickoj tradiciji, izraz za ovo stanje simbolicki sadrti u reCi Hamsah, gde se dva komplementarna pola bica uz to dovode u vezu sa dvema fazama disanja, koje predstavljaju faze univerZalne pojavnosti. 25 Dva stadijuma u ostvarivanju »Vrhovne Istovetnosti« koja smo ovde naznacili, odgovaraju distinkciji koju smo vec napravili na drugom me~tu, izmedu onoga st~ bismo mogli da nazovemo »stvarna besmrtnost« 1 »potencijalne besmrtnosti« (videti L 'Homme et son devenir selon le Vediinta, gl. XVIII, 3. izd.).

22/

ko bio u pravu kada je priznao da svaka »individualna supstanca« (uz sve ograde koje smo ranije naCinili u pogledu vrednosti ovog izraza) mora da saddi u sebi celokupnu predstavu Vaseljene, st~ je ispravna primena analogije »makrokosmosa« i »mikrokosmosa«26; ali, ogranieavajuCi se na razmatranje »individualne supstance« i zeleCida od nje naeini sfuno bite, potpuno, pa eak i zatvoreno bice, liseno ma kakve komunikacije sa onim st~ ga prevazilazi, on je sebi onemoguCio da sa smera »sirenja« prede na smer »uznosenja«, i time je svoju teoriju lisio svakog pravog metafiziekog znaeenja27. Nije nam namera da ovde zalazimo u ispitivanje filozofskih koncepcija, ma kakve one bile, niti ma eega drugog st~ na sliean naein spada u oblast »profanog«; ali, ova napomena se sasvim prirodno namece, kao neposredna ilustracija onoga st~ smo upravo rekli 0 dva smera po kojima se vrsi ekspanzija celovitog bica. VracajuCi se na simboliku krsta, trebalo bi jos da naglasimo kako ona, pored metafiziekog i prvotnog znaeenja 0 kojem smo do sada iskljueivo govorili, ima i razna druga, vise ili manje sekundarna i sporedna znaeenja; a i prirodno je da je tako, prema svemu st~ smo, na jedan uopsten naein, rekli 0 mnostvu znaeenja ukljueenih u svaki simbol. Pre nego st~ izloZimo geometrijski model bica i njegovih mnogostrukih stanja, kakav je na sintetieki naein saddan u znaku krsta, i detaljno udemo u tu simboliku, koja je izuzetno slozena ako zelimo da je prikaZemo u punom obimu, reci cemo ponesto 0 tim drugim znaeenjima, jer, premda razmatranja na koja se ona odnose ne predstavljaju pravu temu ovog izlaganja, sve je to ipak na neki naCinpovezano, a ponekad i mnogo viSe nego st~ smo skloni da poverujemo, usled onog zakona podudarnosti koji smo vec na poeetku oznaeili kao osnov svake simbolike.

26 Vec smo imali prilike da naglasimo kako je Lajbnic, koji se po tome razlikuje od drugih modernih filozofa, imao uvid u neka tradicionalna znanja, dosta sturo i nepotpuno, uostalom, i koja, sudeci prema naCinu na koji ih je koristio, izgleda da nije uvek najbolje shvatao. 27 Druga bitna mana Lajbnicove teorije, mana koja je, uostalom, sa ovom mozda vise Hi manje blisko povezana, jeste uvodenje moralnog stanovista u razmatranja univerzalne prirode gde mu nikako nije mesto, putem »nacela najboljeg« kojim je ovaj mozof zeleo da obezbedi »dovoljan razlog« svakom postojanju. Dodajmo jos, u vezi sa ovim, da distinkcija moguceg i stVarnog, kakvu Lajbnic hoce da uspostavi, ne bi mogla da ima nikakvu metafizicku vrednost, jer sve st~ je moguce samim tim je i stVarno, na sebi svojstVen nacin.

L.j/

IV Smerovi prostora pojedini zapadni pisci, koji polafu viSe ili manje prava na naziv inicijatskih, hteli su da krstu pridaju iskljueivo astronomsko znaeenje, tvrdeCi da je on »simbol unakrsnog spoja koji eklipti~a obra.zuje sa ekvatoro~«, kao i »£r~kaz ravnodnevice, kOJanastaJe kada Sunce, pn svom godtSnJem kretanju, sukcesivno pokriva ove dye taeke«28. Pravo govoreCi, ako on to i jeste, onda je to otuda st~, kako smo ranije pokazali, sami astronomski fenomeni mogu da se, sa jednog viseg stanovista, posmatraju kao simboli, i st~ se u njima kao takvima, isto kao i na ma k~m drugom mestu, moze pronaCi ona slika »Dniverzalnog Coveka« kakvu smo nagovestili u prethodnom poglavlju. Ali, ukoliko su ovi fenomeni simboli, oCigledno je da oni nisu i simbolizovana stvar, kao i da se takvim poistoveCivanjem obrcu naglavce prirodni odnosi izmedu razlieitih redova realiteta29. Kada sliku krsta otkrivamo u astronomskim ili nekim drugim fenomenima, ona ima potpuno istu simbolieku vrednost kao i slika koju sami mozemo da iscrtam030; to samo dokazuje kako se prava simbolika, daleko od toga da bude vdtaeki izumljena od eoveka, nalazi u samoj prirodi, ili, jos bolje, kako je eitava priroda teksimbol transcendentnih realiteta. Cak i posto smo na ovaj naCin uspostavili ispravno tumaeenje onoga 0 eemu je ree, u svakoj od dye reeenice koje smo upravo naveli naCicemo jednu grdku: naime, s jedne strane, ekliptika i ekvator ne obrazuju krst, posto se te dye ravni ne seku pod pravim uglom; s druge strane, dye taeke ravnodnevice su oeevidno spojene jednom jedinom pravom linijom, tako da tu od nekog krsta ima jos manje traga. Ono st~ bi u stvari trebalo razmotriti, to je, s jedne strane, ravan ekvatora i ose koja je, spajajuCi polove, upravna na tu ravan; i to su, s druge strane, dye linije koje respek28 Ovi citati su, kao veoma karakteristican primer, preuzeti od jednog poznatog masonskog autora, i.M. Ragona, iz dela Ritual stupnja RuZinog Krsta (RitueJ du grade de Rose-Croft, str. 25-28). 29 Mozda bi bilo dobro da se na ovom mestu podsetimo, premda smo to vec ucinili u drugim prilikama, kako je ovakvo astronomsko tumacenje, ~."ek po sebi nedovoljno i iz osnove pogreSno kada pretenduje na isklju~IVOSt,uzrokovalo nastanak odvec cuvene teorije 0 »solarnom mitu«, ko~u su krajem XVIII veka postavili Dipui (Dupuis) i Volnej (Volney), koju J~ kasnije preuzeo Maks Miler (Miiller), a u naSe doba, glavni predstavniCl takozvane »nauke 0 religijama«, koju nam je savrseno nemoguce da shvatimo ozbiljno. "' 30 Z a pazlcemo, uostalom, kako simbol uvek za d rZava sopstVenu vre d

nost, cak i kada je iscrtan bez svesne namere, sto je cest slucaj kod nekih neshvacenih simbola koji su ocuvani u vidu obicnih ornamenata.

-

24/

25/

tivno spajaju dye tacke prekretnice i dye tacke ravnodnevice; tako dobijamo ono sto bi, u prvom slucaju, moglo da se nazove vertikalan krst, a u drugom, horizontalan krst. Celina ova dva krsta koji imaju ista srediste, obrazuje trodimenzionalan krst Cijisu kraci orijentisani u sest prostornih smerova31; ovi, pak, korespondiraju sa sest stozernih tacaka, koje, zajedno sa sredistem, Cine sedmorstvo. Na drugom mestu smo imali prilike da naglasimo znacaj koji su ovih sedam strana prostora imale u istocnjackim doktrinama, kao i njihovu podudarnost sa odredenim ciklicnim periodima32; smatramo korisnim da na ovom mestu navedemo tekst koji smo tom prHikom citirali i koji pokazuje da se ista stvar maze naCi i u zapadnim tradicijama: »KlimentAleksandrijski kaZe da iz Boga, kao 'srca Vaseljene', polaze neogranicene proteznosti koje su usmerene, jedna na gore, druga nadole, ova desno, ana levo, jedna unapred, a druga unazad; usmeravajuCi svoj pogled ka ovih sest protdnosti kao prema uvek jednakom broju. On dovrsava svet; onje pocetaki kraj (alfai omega); u njemu se dovrsava sest faza vremena i kroz njega one ostvaruju svoj neograniceni opseg; u tome je tajna broja 7«33. Ova simbolika je takode prisutna u hebrejskoj Kabali koja govori 0 »Svetoj Palati« Hi »Unutrasnjoj Palati« smestenoj u sredistu sest smerova prostora. Tri slova bohnskog Imenajahve34, svojom sestostrukom permutacijom koja se ravna sa tih sest smerova, oznacavaju imanentnost Boga unutar Sveta, st~ ce reci, manifestaciju Logosa u sredistu svih stVari, u primordijalnoj tacki cije se neograniceno prostiranje ispoljava samo kroz ekspanziju Hi razvoj: »On od Tohua (praznine) oblikova neSta, i od onoga st~ nije bilo, nacini ono st~ jeste. On isklesa velike stubove od neopipljivog etra35. On se zamisli, a Rec (Memra) proizvede

sve predmete i sve stvari kroz njegovo ]edno Ime«36. Ova primordijalna taCkaiz koje je izgovorena bozanska Rec ne razvija se samo u prostoru, kao st~ smo upravo rekli, vec i u vremenu; ona je »Srediste Sveta« u svakom pogledu, a to ce reCida je istavremeno u sredistu svih prostora i u sredistu svih vremena. Sve ovo se, naravno, ukoliko se prihvati u doslovnom znacenju, tice samo naSeg sveta, jedinog ciji uslovi postojanja neposredno mogu da se iskaZuIjudskim jezikom; samo je Cu1nisvet podreden prostoru i vremenu; ali,pasto se u stvarnosti radi 0 SrediStu svih svetova, u nadeulni poredak bi moglo da se prede primenom jedne analogije, pri cemu bi prostor i vreme zadciali tek cisto simbolicko znacenje. Videli smo da se kod Klimenta Aleksandrijskog govori 0 sest faza vremena, kojima respektivno odgovara sest prostornih smerova: to su, kao st~ smo rekli, sest ciklicnih perioda, podgrupa jednog veceg perioda, koji se ponekad predstavljaju i kao sest milenijuma. I zaista, Zohar, isto kao i Talmud, trajanje sveta deli na hiljadugodisnje periode. »Svet ce potrajati Sest hiljada godina, na sta ukazuje prvih sest reCipostanja«37;a tih sest milenijuma analogno je sest »dana« stvaranja38.Sedmi milenijum je, kao i sedmi »dan«, Sabat;st~ ce reCi,faza povratka Nacelu koje, prirodno, odgovara sredistu, shvacenom kao sedma oblast prostora. Ima tu izvesne simboHcke hronologije, koju ocigledno ne bi trebalo shvatati doslovno Hi, barem, nista vise od onih koje se susrecu u drugim tradicijama. ]osif39 beldi kako sest hiljada godina cine deset »velikih godina«, buduCi da »velika godina« ima sest vekova (to je Naros Haldejaca); ali, drugde se ovim istim izrazom oznacava mnogo dtiZi period, deset Hi dvanaest hiljada godina kod Grka i Persijanaca. To, uostalom, nije od vaZnosti na ovom mestu, gde se ne bavimo izracunavanjem stVarnog trajanja naseg sveta, st~ bi zahtevalo dublje izucavanje hinduisticke teorije Manvantarasa;posto nam to sada nije namera, bice dovoljno ~a se zadrZimo na simbolickoj vrednosti ovih podela. Zato cemo samo reCikako bi se ovde moglo raditi 0 sest neogranicenih faza, dakle, neodredenog trajanja, kao i 0 jos jednoj, sedmoj, koja odgovara svdetku svih stVarii njihovom ~ovratku u prvobitno stanje40. 36

31 Ne bi trebalo izjednaeavati prostorne »smerove« i »dimenzije«: postoji sest smerova, ali samo tri dimenzije, od kojih svaka obubvata dva dijametralno suprotna smera. Zbog toga krst 0 kome govorimo ima sest krakova, ali ga obrazuju samo tri prave od kojili je svaka upravna u odnosu na druge dve; svaki krak je, reeeno geometrijskim jezikom, jedna »poluprava« orijentisana od sredista u odredenom smeru. 32 Le Roi du Monde

(KraIj sveta, gl. VII, str. 62-64).

33 M. P.Vllio (Vi.1lliaud), La Kabbale juive (levrejska Kabala, t. I, str. 215-216). 34 Ovo Ime je obrazovano od cetiri slova, iod he vau he, ali medu su samo tri razlieita, posto se he ponavlja dva puta.

njima

35 Radi se 0 »stubovima« sefirotskog drveta: srednjem stubu, desnom stubu i levom stubu; vraticemo se na ovo malo kasnije. S druge strane, vaZno je naglasiti da »etar« 0 kome je ovde ree ne bi trebalo posmatrati samo kao prvi element telesnog sveta, vec i u jednom superiornom znaeenju koje se otkriva primenom analogije, kao i u slueaju Akashe u binduistiCkoj doktrini. .

Sepher Ietsirah, Iv, 5. 37 S' h Jp ra di- Tseniutha: Zohar, n, 176 b. 38 p . v. nsetimo se o'Vde biblijskih reci: »Hiljade OCInla Gospoda«. 39 An . ues I 4.

godina

su kao jedan dan u

tlquitesjudaiq 40 . ' , d OvaJ.?~~lednji milenijum bi bez sumnje mogao da se uporedi sa »biljaugod,snJlm carstvom« 0 kojem se govori u ApokaUpsi.

26/

27/

Vratimo se kosmogonijskoj doktrini Kabale, onak:voj kak:vaje izlozena u Sepher Ietskahu: »Radi se«, kaie M. ViHo, »0 razvoju koji polazi od MisHi ide do modifikacije Zvuka (Glasa), od neshvatIjivog ka razumljivom. Ocito je da smo svedoci simboHckog izlaganja jedne tajne koja za temu ima univerzalno postanje i koja se vezuje za tajnu jedinstva. U drugim odlomcima, ta tema ce biti 'tacka' koja se putem linijarazvija u svim smerovima41 , i koja ce postati razumljiva tek kroz 'Unutrasnju Palatu'. Bice to neopipljivetar (Avir), u kome se odigrava saiimanje i iz koga izvire svetlost (Aor) «42. Tacka je zaista simbol jedinstva; ona je nacelo prostiranja, koje postoji tek svojim zracenjem (buduCi da je prethodna »praznina« samo puka virtuelnost), aH ona biva shvatljiva tek kada se sama postavi u to prostiranje, cije srediSte tada postaje, kao sto cemo kasnije detaljnije objasniti. Zracenje svetlosti, koje prostiranju daje realitet, »cineCi od praznine neSto, i od onoga sto nije bilo ono sto jeste«, jeste jedno sirenje koje sledi nakon sazimanja; to su one dye faze udaha i izdaha 0 kojima se tako cesto govori u hinduistickoj tradiciji, i od kojih potonja odgovara stvaranju pojavnog sveta; a umesno je zapaziti analogiju, koja u tom pogledu takode postoji, sa pokretima srca i cirkulacijom krvi kod zivih bica. Ali, da nastavimo: »Svetlost (Aor) siknu iz tajne etra (Avir). Skrivena taCka bi oatovana, naime, slovo iod «43.Ovo slovo na hijeroglifski naan predstavlja Nacelo, i kaie se da su iz njega stvorena sva ostala slova hebrejske azbuke, a to stvaranje, prema Sepher Ietskahu, simbolizuje ono pojavnog sveta44. Kaie se takode da je nepojmljiva primordijalna tacka, koja je nepojavnoJedno, po formi tri, koja predstavljaju Pocetak, Sredinu i Kraj45,i da te tri tacke objedinjene cine slovo iod, koje je na taj nacin pojavno Jedno (tacnije, potvrdeno kao nacelo univerzalne pojavnosti) Hi,pak, govoreCi

teoloskim recnikom, Bog koji se nacinio »SrediStem SVeta« kroz svoju Rec. »Kada ovo iodbi stvoreno, kaZe Sepher Jetsirah, ono sto preostade od ove tajne Hi od skrivenog A vira (etra) postade Aor (svetlost)«; i zaista, kada reci A vir oduzmemo iod, preostaje Aor. M. Vilio, u vezi s ovim, navodi komentar Mojsija od Leona: »Posto smo se opomenuH kako Sveti, neka je blagosloven, i nespoznatljivi, moze da bude proniknut jedino preko svojih atributa (middoth) kojima je stvorio svetove46,zapocnimo egzegezu prvom recju Tore: Beresit47. VeHkibroj starih pisaca poucavao nas je da je ova tajna skrivena na vrhovnom stupnju, u cistom i neopipljivom etru. Tajstupanj je ukupni zbir svih poznijih ogledala (sto ce re6, poznijih u odnosu na sam taj stupanj)48. ana odatle proishode kroz tajnu tacke, koja je i sama skriveni stupanj sa izvoristem u tajni Cistog i tajanstvenog etra49. Prvi stupanj, koji je u potpunosti okultan, (odnosno, nepojavan), ne moze se pojmiti50. Na isti nacin, tajna vrhovne tacke, ma koliko duboko bila skrivena51, moze da bude shvacena tek kroz tajnu unutraSnje Palate. Tajna vrhovne Krone (Kether, prvog od deset Seflrota) odgovara tajni cistog i neopipljivog etra (Avir). Ona je uzrok svih uzroka i pocetak svih pocetaka. Upravo u toj tajni, nevidljivom korenu svih stvari,

41 Ove linlje se u hlnduistlckoj 42 La K3bbalejuive,

tradlcijl prikazuju

kao »5lvina kosa«.

t. I, str. 217.

43 Ibid., t. I, str. 217. 44 »Stvaranje« (Ietsirah) bl u pravom smislu trebalo razumetl kao nastajanje pojavnosti u prefinjenom stanju; pojavnost u grubom stanju nazlva se Asiah, dok je, s druge strane, Beriah neuoblicena pojavnost. Na dru. gom mestu smo vec upozorill na potpunu podudarnost svetova koje raz. matraju Kabala I Tribhuvane u hlnduistlCkoj doktrinl (L 'Homme et son devenir selon le vedanta, gl. V). 45 Ove tri taCke, u tom pogledu, mogu da se izjednace sa tri elementa jed. noslozne recl Aum (Om) u hindulstiCkoj slmbolici, a takode I u drevnoj hriScanskoj simbolici (vldeti L 'Homme et son devenir se/on le vedanta, gl. XVI, 3. izd., I Le Ro~ du Monde, gl. Iv, str. 33-34).

46 Ovde nalazlmo ekvivalent one razlike koju hlnduistiCka doktrina pravi izmedu »neimenovanog« BJahme (nirguna) I »Imenovanog« Brahme (saguna), odnosno, izmedu »Vrhovnog« I »Nevrhovnog«, pr! cemu je ovaj potonjl Upravo ISvara (videtl L 'Homme et son devenir selon le VtEdanta, gL I i X). Middah doslovno znaci »mera« (upor. sanskrltsko matm). 47 Zna se da je to rec kojom poClnje Postanje:

»In Principio«.

48 Ocevidno je da je taj stupanj Isto st~ I »univerzalnl stupanj« islamskog eZoterizma u kojem su slntetlCkl sabranl svi ostali stupnjevi, odnosno sva stanja Postojanja. Ista doktrlna takode se sluil poredenjem sa ogledalom i drugim slicnlm poredenjlma: na taj nacln, da se nadoveiemo na izraz koji smo vec navel! na drugom mestu (L 'Homme et son devenir selon le Vedfinta, gl. X), ]edinstvo, posmatrano kao da u sebi sadcll sve aspekte BOZanstva (asrfir rabbaniy;l ill »tajne gospodnje«), odnosno sva bohns~a Svojstva, Iskazana inlenlma siffitiya (videti Le Roi du Monde, gl. Ill) »Jeste odraZavajuca povrSlna neogranlcenog mnostva izbrusenih stranlca Apsoluta ('Svetog', nepojmljivog izvan Svojih atrlbuta), koji uvecava svako stvorenje st~ se u njemu neposredno ogleda«; a jedva da je potrebno da se napomene kako se ovde radl upravo 0 tim asrfir rabbfiniyama. 49 Stupanj predstavljen tackom, koja odgovara]edlnstvu, stog Bica (Ishwara u hindulstlckoj doktr!ni). 50

je stupanj

cl-

U vezl sa ovlm moglo bl se pozvati na ucenje hlnduistlcke doktr!ne 0 ~nome st~ se nalazl s one strane Bica, st~ ce reci, 0 neuslovljenom stanju tme (videti L 'Homme et son devenir selon le vedanta, gl. xv, 3.izd., gde Snlo naveli odgovarajuca ucenja druglh tradlcija). 51 B" Ice je jos uvek nepojavno, ali je nacelo citave pojavnosti.

28/

29/

rada se skrivena 'tacka' iz koje sve proishodL Zbog toga se u Sepher Jetsirahu We: 'PreJednog, sta bi mogao da brojis?' Ili, drugim reCima: sta bi pre te tacke mogao da brojis ili da shvatiS52?Pre te tacke nije bilo nicega izuzev Aina, odnosno tajne cistog i neopipljivog etra, imenovanog na taj naCin (prostom negacijom) zbog njegove neshvatljivosti53. Shvatljivi pocetak postojanja krije se u tajni vrhovne 'tacke'54. A posto je ta tacka 'pocetak' svih stvari, ona se naziva'Misao' (Mahasheba)55. Tajna tvoracke Misli odgovara skrivenoj 'tacki'. Upravo u unutrasnjoj Palati moze da se spozna tajna vezana za skrivenu 'tacku', posto Cisti neopipljiv etar uvek ostaje nedokuCiv. 'Tacka' je etar uCinjen opipljivim (putem ,koncentracije' , koja je polazna tacka svakog razlikovanja) kroz tajnu unutrasnje Palate Hi Svetog nad Svetima56. Sve je, bez izuzetka, prvo zaceto u Misli57. Pa, ako bi neko rekao: ,Gledajte! Ima neceg novog na svetu', ueutkajte ga, jer je to prethodno bilo zaceto u Misli58. Iz skrivene 'tacke' izvire unutrasnja Sveta Palata (kroz linije koje iz ove tacke ish ode ka sest smerova prostora). To je Sveti nad Svetima, pedeseta godina (aluzija najubilej, koji oznacava povratak u primordijalno stanje)59, koja se takode naziva Glasom st~ izvire iz Misli60.Sva bica i svi uzro-

. nastaju, dakle, silom 'tacke' odozgo. To b~bilo ono st~ c~ odnosi na tajne tri vrhovna Seflrota61«. Zeleli smo da ~vaj odlomak navedemo u celosti, uprkos njegovoj duzini pasta je, nezavisno od znacaja koji ima po sebi, u mnog~ nepasrednijoj vezi sa predmetom ave studije nega st~ bi to na prvi pogled moglo da se pretpostavi. OVUsimbaliku smerova prostora imacemo da primenimo u svemu onome st~ sledi, bilo sa »makrokosmickog« stanaviSta, kako smo Cinilido sada, bilo sa »mikrokosmickag« stanaviSta. Trodimenzionalan krst obrazuje, geometrijskim jezikom receno, jedan »koordinatni sistem« na koji maze da se svede celokupan prostor; a prostor ce ovde simbalizovati skup svih mogucnosti, bilo pojedinacnog bica, bilo univerzalnog Postojanja. Ovaj sistem Cine tri ose, jedna vertikalna i dye harizontalne, koje predstavljaju tri upravna precnika jedne neogranicene sfere, i koje, cak i nezavisna od svih astronomskih razloga, mozemo da posmatrama kaa da su usmerene ka sest stozernih tacaka: u navedenom tekstu Klimenta Alek.<;andrijskog,gore i dole respektivno adgovaraju Zenitu i Nadiru, desno i levo Jugu i Severu, napred i nazad Istaku i Zapadu; ovo bi moglo da se potvrdi padudarnoseu iskaza koje nalazimo u gotovo svim tradicijama. Moze se takode reCi da vertikalna osa predstavlja polarnu osu, odnosno nepomicnu liniju koja spaja dva pola i oko koje sve stvari rotiraju; to je, dakle, glavna osa, dok su dye horizontalne ose tek sekundarne i od nje zavisne. Jedna od ove dye horizontalne ose, Severozapadna asa, mogla bi isto tako da se nazove prekretnickom, a druga, Istacnozapadna osa, mogla bi da se nazove ravnodnevickam osom, Cime se uspostavlja veza sa astronomskim gledistem, usled odredene podudarnosti kaja postaji izmedu stozernih tacaka i faza godiSnjeg ciklusa, podudarnosti cije bi nas detaljno objasnjenje odvelo predaleko i koje, uostalom, ovde nije od vaZnosti, ali ce bez sumnje naCiSVojemesto u nekoj drugoj studiji62. 61

52 ]edinica je, naime, pm od svih brojeva; pre nje, dakle, nema nicega sta bi moglo da bude brojano; a brojanje je ovde uzeta kao distinktivan simbol spoznaje. 53 To je metafizicka Nulta Tacka, Hi»Ne-Bice« u dalekoistacnoj tradiciji. simbolizovana »prazninom« (upor. Dao de jing, XI); na drugom mestu smo vec objasnili zbog cega su izrazi u negativnoj formi jedini koji mogu da se primene na onu stranu BiCa (L 'Homme et son devenir selon le vedanta, gl. xv, 3. izd.). 54 Drugim recima, u Bicu, koje je nacelo Postojanja, a koje je isto sta i univerzalna pojavnost, kao st~ je i jedinica nacelo i pocetak svih brojeva. 55 Zbog toga st~ sve stvari moraju da budu zacete mislju pre nego stD ce biti ostvarene u spoljasnjem svetu: ovo bi trebalo da se shvati preko analogije, prenosenjem ljudskog poretka na kosmicki poredak. 56 »Sveti nad Svetima« bio je predstavljen srediSnjim delom jerusalimskog Hrama, gde je bio Tabernakl (mishkan) u kome se manifestovala Sheldnah, odnosno, »bozansko prisustvo«. 57 To je Ree kao bozanski Um, koja je, prema izrazu sta ga koristi hriscanska teologija, »mesto moguceg«. 58 To je »permanentna aktuelnost« svih stvari u »vecnoj sadaiinjosti«. 59 Videti Le Roi du Mond~ gl. HI; uociCemo da je 50 = 72 + 1. Rec kul, »sve«, u hebrejskom i arapskom ima brojeanu vrednost 50. Upor. takode »pedeset vratnica Uma«. 60 To je jos uvek Ree, ali kao bohnski Govor; ona je prvo Misao iznutra (odnosno, u Sebi) , a zatim Govor spolja (Sto ce reCi,u odnosu na univerzalno postojanje), buduci da je Govor pojavnost Misli; a prva izgovorena / ree je feN Aor (Fiat LuX) u Postanju.

62

Navedeno

u La Kabbale juive, t. I, str. 405-406.

P U skladu sa recenim, mogla bi takode da se nave de aluzija koju sveti ~~~e pravi na simboliku smerova Hi dimenzija prostora, kada govori 0 ;tnni, duzini, visini i dubini ljubavi Isusa Hrista« (Poslanica EfeSanima, I, 18). Ovde su, umesto sest, jasno navedena cetiri pojma: prva dva reS~.ektivno odgovaraju dvema horizontalnim osama, pri eemu je svaka od ~Jlh .U~eta u celini; potonja dva odgovaraju dvema polovinama, gornjoj i on]o], vertikalne ose. Razlog za ovu distinkciju u pogledu dveju polovina vertikalne ose, leZi u tome stD se one dovode u vezu sa dva razlieita ~una, koji su u izvesnom smislu cak i suprotstavljeni; za razliku od toga, - Ve cele horizontalne ose dovode se u vezu sa jednim istim gun om, kaO St~ ce se videti u narednom poglavlju.

30/

31/

V Hinduisticka teorija tri gune Pre nego st~ se zaputimo dalje, trebalo bi da se, u vezi s onim st~ je receno, prisetimo objasnjenja koja smo na drugom mestu vec dali 0 hinduistickoj teoriji tri gune63. Nije nam namera da u celini izlaZemo OVUteoriju sa svim njenim nacinima primene, vec samo da dame sazet pregled onoga st~ bi imalo veze sa naSim predmetom. Tri gune su svojstva ili sustastvena, osnovna i primordijalna odredenja bica, sagledanih u razliCitim stanjima njihove pojavnosti64: to nisu stanja, vec opsti uslovi kojima su bib podredena, kojima su na neki naCin vezana65, i u kojima participiraju u neogranicenom mnostvu razIiCitih razmera, u skIadu sa kojima se hijerarhijski rasporeduju unutar celine »tri sveta« (Tribhuvana), odnosno svih stupnjeva univerzalnog Postojanja. Tri gune sU:sattwa, saobraienost Cistojsustini mca (Sat), koja je istovetna svetlosti Spoznaje (jnana), simbolizovanoj sjajem nebeskih sfera koje predstavljaju superiorna stanja bica; rajas, nagon koji podstice ekspanziju bica u odredenom stanju, odnosno razvoj onih mogucnosti koje su prisutne na odredenom nivou Postojanja; i konacno, tamas, mrak, izjednacen sa neznanjem (avidya), tamni koren bica, posmatranog u njegovim inferiornim stanjima. Ovo vaZiza sva pojavna stanja bica, ma kakva ona bila, ali, prirodno je da ova svojstva ili tendencije takode mogu da se posmatraju i specificnije, kroz vezu sa ljudskim stanjem: sattwa, uzlazna tendencija, uvek se odnosi na superiorna stanja, u zavisnosti od posebnog stanja koje je uzeto kao osnova Hi polazna tacka ove hijerarhijske podele, dok tamas, silazna tendencija, odgovara stanjima koja su inferiorna u odnosu na to posebno stanje; st~ se, pak, rajasa ti63 Videti Introducdon genera/e a l'etude des doctLines hindoues, -232 i L 'Homme et son devenir se/on /e Vf:diinta, gl. IV

str. 231-

64 Tri gune su, u stvari, nerazdvojni od same Prakriti, koja je »koren« (mil/a) univerzalne pojavnosti; ofii, uostalom, pocivaju u savrsenoj ravnotezi unutar njene primordijalne nediferenciranosti i svaka pojavnost bi predstavljala narusavanje te ravnoteZe. 65 U svom uobicajenom i doslovnom znacenju rec guna znaci )>uze«; na isti nacin se pojmovi bandha i pasha, koji upravo oznacavaju »vezu«, primenjuju na sve pojedinacne i ogranicavajuce us love postojanja (upa(jhis) koji specificnije odreduju neko stanje Hi vid pojavnosti. Trebalo bi, medutim, napomenuti da se rec guna uglavnom koristi za tetivu lfika; ona bi, dakle, barem u odredenom kontekstu, izrahvala pojam »tenzije« u razlicitim stupnjevima, a otuda, po analogiji, i pojam »vrednovarija«; ali, mozda u njoj ne bi toliko trebalo citati znacenje »tenzije« koliko »tendencije«, koje mu je, uostalom, srodno, kao st~ i same reCi pokazuju, i

koje najtacnije odgovara odredenju tri gune.

Ve on se odnosi na ovo potonje, buduCi da zauzima me~~poloZaj izmedu superiornih stanja i inferiornih stanja, kao da je odreden jednom tendencijom koja nije ni uzlazna ni silazna, vec horizontalna; a, u datom slucaju, to stanje je »svet coveka« (manava-Ioka), odnosno nivo Hi stupanj koji u univerzalnom Postojanju zauzima individualno ljudsko stanje. Sada bez tdkoca moze da se uoci veza koju sve ovo ima sa simbolikom krsta, bilo da se ta simbolika sagledava sa Cistometafizickog Hi sa kosmoloskog stanoviSta, i bilo da njena primena zadire u »makrokosmicki« Hi »mikrokosmicki« poredak. U svakom od ovih slucajeva mozemo da kaiemo kako rajasodgovara ma kojoj horizontalnoj liniji Hi, radije, ako posmatramo trodimenzionalni krst, skupu dveju linija koje odreduju horizontalnu ravan; tamasodgovara donjem delu vertikalne linije, odnosno onom koji se nalazi ispod te horizontalne ravni, a sattwa gornjem delu iste vertikalne linije, odnosno onom koji se nalazi iznad pomenute ravni, i koja na taj nacin deli na dye hemisfere, gomju i donju, onu neogranicenu sferu 0 kojoj smo ranije govorHi. U jednom tekstu iz Veda, prikazano je kako se tri gune pretapaju jedan u drugi, krecuci se po uzlaznoj liniji: »Sve je bilo tamas (pri nastanku pojavnosti, posmatrane kao da proishodi iz primordijalne nediferenciranosti PrakritI). On je (odnosno, Vrhovni Brahma) zapovedio da usledi promena, i tamas je poprimila boju (odnosno, prirodu)66 od rajasa (posrednika izmedu tame i svetlosti); a rajas, posto je iznova primio zapovest, zaogrnuo je prirodu sattwom.« Ako zamisIimo da je trodimenzionalan krst iscrtan polazeCiod srediSta jedne sfere, onako kako smo to vec cinili, a kako cemo i nadalje cesto imati prHike da Cinimo, pretapanje tamasa u rajas moglo bi da se predstavi kao iscrtavanje donje polovine ove sfere, od jednog pola do ekvato~a, a ono rajasa u sattwu kao iscrtavanje gomje polovine lste sfere, od ekvatora do drugog pola. Ravan ekvatora, uzeta kao horizontalna, predstavlja tada, kao st~ smo rekli, niVoekspanzije rajasa, dok tamas i sattwa respektivno teze 66Rv

. ee varna,koja doslovno znaci »boja«, a uopstenije »svojstvo«,kori~~_seanalogno da bi odredila prirodu ili sustinu nekog nacela Hinekog

lea; otuda i njena upotreba U znacenju »kaste«, posto institueija kasti, ~agled~na u Svom dubljem znacenju, sustinski izraZava raznolikost priroi a ~V?!stvenihrazlicitim ljudskim osobama (videti Introduction generae.a / etude des doctLines hindoues, 3. deo, gl. VI). Osim toga, st~ se sanl1hguna tice, oni su zaista predstavljeni simbolickim bojama: tamas er~om, flIjaservenom i sattwa belom (Chhiindogya Upanishad, 6. Prapathaka, I. Khanda, Sh111d1; upor. AUtOlite spiLitue//e et pouvoir tempore/, 2. izd., g . IV,str. 53).

32/

33/

ka dva pola, krajevima vertikalne ose67. Konacno, tacka iz koje je zapovedeno pretVaranje tamasa u rajas, a potom ono rajasau sattwu, jeste samo srediste sfere, u sta neposredno mozemo da se uverimo ako se prisetimo razmatranja izlozenih u prethodnom poglavlju68; u prodtiZetku cemo, uostalom, imati prHike da to jos iscrpnije objasnimo69. Ovo bi podjednako moglo da se primeni kako na celokupnost stupnjeva univerzalnog Postojanja, tako i na ce1okupnost stanja ma kog bica; uvek postoji potpuni sklad izmedu ova dva slucaja, posto se svako stanje nekog bica razvija, u opsegu za koji je sposobno (a koji je neogranicen), na odredenom stupnju Postojanja. Osim toga, iz ovoga bi mogli da se izvedu i neki specificniji nacini primene, a naroCito na kosmoloskom planu, u oblasti elemenata; ali, posto teorija e1emenata ne spada u predmet naSeg trenutnog izlaganja, pozeljnije je da sve sto se nje tice sacuvamo za neku drugu studiju u kojoj bismo zeleli da istraZimo uslove telesnog postojanja.

sa ljudskim rodom, kao musko i zensko; ako ih shvatimo u njihovom najsirem znacenju, sto ce reCi, u odnosu prema celokupnoj univerzalnoj pojavnosti, ona su ta kojima hinduisticka doktrina daje imena Purusha i Prakritj7o. Ovde ne bismo zeleli da ponovo zapocinjemo Hi razvijamo raspravu koju bi mogli da podstaknu odnosi izmedu ova dva nacela, vec samo da ukaZemo kako, suprotno ocekivanjima, postoji odredena veza izmedu ovakvog znacenja krsta i onog koje smo nazvali njegovim metafizickim znacenjem. Odmah cemo reCi, sa namerom da se kasnije tome vratimo na neSto eksplicitniji naCin, kako ova veza proishodi iz odnosa koji, u metafizickoj simbolici krsta, postoji izmedu vertikalne ose i horizontalne ravni. Trebalo bi imati na umu da pojmovi poput aktivnog i pasivnog, Hinjihovih ekvivalenata, imaju znacenje tek jedan u odnosu na drugi, jer komplementarnost sustinski pretpostavlja uzajamnost dvaju pojmova. BuduCi tako, ocigledno je da komplementarnost poput one aktivnog i pasivnog moze da se sagleda na razlicitim stupnjevima, tako da ce isti pojam moCi da igra aktivnu Hi pasivnu ulogu, u zavisnosti od toga prema cemu tu ulogu igra; ali, u svim slucajevima uvek ce moCi da se kaZe kako je u nekom odnosu aktivan pojam, unutar svog reda, analogan Pumshi, a pasivan pojam analogan Prakriti. A videcemo iz onoga sto sledi kako je vertikalna osa, koja povezuje sva stanja bib prolazeCi kroz njihova respektivna sredista, mesto pojavnosti onoga sto dalekoistocna tradicija naziva »Aktivnoscu Neba«, a sto je upravo »ne-delatno« delanje Pumshe, kojim se u Prakriti izazivaju nast~anja koja odgovaraju svim mogucnostima pojavnosti. Sto se horizontalne ravni tice, videcemo da ona obrazuje »ravan odraza«, simbolicki predstavljenu kao »povrsinu voda«, a poznato je da su >>Vode«,u svim tradicijama, simbol Prakriti Hi »univerzalne pasivnosti«71. Pravo govoreCi, posto ova ravan predstavlja odreden stupanj postojanja (a na isti nacin bi mogla da se posmatra ma koja od horizontalnih ravni koje odgovaraju neogra~icenom mnostvu pojavnih stanja), ona se ne poistovecuJe sa samom Prakriti, vec sa neCim sto je vec odredeno izVesnim skupom posebnih uslova postojanja (onim koji odreduju jedan svet), i sto u relativnom smislu igra ulogu Prakriti, na odredenom nivou unutar celine univerzalne pojavnosti.

VI.]edinstvo

komplementarnosti

Sada bi trebalo da razmotrimo, makar i u saZetom vidu, jos jedan aspekt simbolike krsta, koji je moZda i najvise poznat, premda se, barem na pm pogled, Cini da nije tako neposredno povezan sa svim onim sto smo do sada saznali: namera nam je da govorimo 0 krstu kao simbolu jedinstVa komplementarnosti. U tom cilju, zadovoljicemo se da krst posmatramo, kao sto se najceSce i Cini,u njegovom dvodimenzionalnom obliku; uostalom, da bismo se odatle vratHi trodimenzionalnom obliku, bice dovoljno da uoCimo kako jedina horizontalna prava moze da se posmatra kao projekcija Citave horizontalne ravni na zamiSljenu vertikalnu ravan u kojoj je slika iscrtana. Posto je to uCinjeno, za vertikalnu liniju moze da se smatra da predstavlja aktivno nacelo, a horizontalna linija pasivno nacelo. Ova dva nacela su takode respektivno oznacena, po analogiji 67 Cini nam se da ova simbolika u dovoljnoj meri rasvetljava i opravdava sliku »tetive hlka« koja je, kao sta smo rekli, ukljucena u znacenje pojma guna. 68 Na ovu ulogu Nacela, kako u svetu tako i u svakom bicu, odnosi se izraz »unutraSnji upravitelj« (antar-yami): on upravlja svim stvarima iznutra, dok sam obitava na najunutrasnjijem mestu, koje je srediste (videti L 'Homme et son devenir se10n le Yedfinta, gl. XIv, 3. izd.). 690 ovom istom tekstu, iz ugla izlaganja sheme uredenja »tri sveta«, a u saglasnosti sa tri gune, videti L 'esoterisme de Dante (Danteov ezoteriZi1m, gl. VI).

7Q-71

Videti L 'Homme Videti ibid., gl. V

et son devenir selon le V8danta, gl. IV

34/

35/

Trebalo bi takode da razjasnimo jos jedno pitanje, koje je neposredno vezano za razmatranje »Univerzalnog Coveka«: prethodno smo za njega rekli da je saCinjen od kompleksa »Adam-Eva«, ana drugom mestu smo pomenuli da par Pumsha-Prakriti, kako po odnosu prema Citavojpojavnosti, tako, jos posebnije, po odnosu prema jednom odredenom stanju bica, moze da se posmatra kao ekvivalent »Univerzalnog Coveka«72. Prema ovom stanoviStu, jedinstvo komplementarnosti bi imalo da bude shvaceno kao da se njime uspostavlja primordijalni »Androgin« 0 kome govore sve tradicije. Ne zadciavajuCi se duze na ovom pitanju, mozemo samo da kaZemo kako bi ovo trebalo shvatiti kao da bi, pri potpunom ostvarenju bica, komplementamosti zaista imale da budu u savclenoj ravnoteZi, bez ikakve prevage jedne nad drugom. S druge strane, trebalo bi imati u vidu da se ovom »Androginu« u simbolici najceSce pridaje sferan oblik73, koji je od svih najmanje diferenciran, posto se podjednako rasprostire u svim smerovima, i koji su pitagorejci smatrali za najsavrseniji oblik i sliku uuiverzalne celovitosti74. Da bi mogla da na ovaj naCin posluzi kao predstava 0 celovitosti, sfera, kao st~ smo, uostalom, vec rekli, mora da bude neogranicena kao i ose koje obrazuju krst, i koje predstavljaju tri upravna precnika te sfere. Drugim reCima, sfera se, buduCi da je nastala samim zracenjem svog srediSta,nikada ne zatvara, posto je ovo zracenje neograniceno i ispunjava citav prostor nizom koncentricnih talasa, od kojih svaki ponovo proizvodi dye faze, zgusnjavanja i sirenja, one pocetne vibracije75. Ove dye faze

uostalom, i same jedan od izraza komplementarnostC6. ~o ih, pak, oslobadajuCi se posebnih uslova koji su svojtVeni pojavnosti (u sukcesivnom vidu), sagledamo jedno~remeno, one se jedna sa drugom uravnoteZuju, tako da se njihovo sjedinjenje u stvarnosti izjednacava sa prvotnom nepromenljivosCu, kao st~ i skup pojedinacnih neravnoteZa od kojih je saCinjena citava pojavnost, uvek i bez izuzetka uspostavlja opstu ravnoteZu. Konacno, da damo i sledecu napomenu koja je takode bitna: prethodno smo rekli kako pojmovi aktivnog i pasivnog, buduCi da iskazuju tek jedan odnos, mogu da se primene na razliCitim stupnjevima; otuda proizlazi da bismo, kod trodimenzionalnog krsta, gde se vertikalna osa i horizontalna ravan nalaze u tom odnosu aktivnog i pasivnog, isti odnos mogli da zamislimo i izmedu dye horizontalne ose, Hi izmedu onoga st~ bi one respektivno predstavljale. U tom slucaju, ako se i dalje dciimo simbolicke podudarnosti od koje smo i posli, mogli bismo da kaiemo kako je, premda su obe ove ose u stvarnosti horizontalne, jedna od njih, koja ima aktivnu ulogu, relativno vertikalna u odnosu na drugu. Tako, na primer, ako ove dye ose respektivno posmatramo kao osu ravnodnevice i osu prekretnice, kao st~ smo ranije izlozili, a u skladu sa simbolikom godisnjeg ciklusa, mogli bismo jos da kaiemo da je osa ravnodnevice relativno vertikalna u odnosu na osu prekretnice, tako da u horizontCj.lnoj ravni igra ulogu polarne ose (Severozapadne ose) , dok osa prekretnice igra ulogu ekvatorij alne ose (Istocnozapadne osef7. Horizohtalan krst tako, u svojoj ravni, preslikava odnose analogne onima koje iskazuje vertikalan krst; pa bismo, ako se ovde vratimo metaftZickoj simbolici do koje nam je najvise stalo, isto tako mogli da kaiemo kako integrisanje Ijudskog stanja, predstavljeno horizontalnim krstom, daje, u redu postojanja na koji se odnosi, sliku potpunog ostVarenja bica, predstavljenu vertikalnim krstom78. 76 .Prethodnosmo napomenuli da se, u hinduistiCkojtradiciji,ovo iska-

72 Ibid., gl. N 73 U vezi sa ovim, poznat je govor koji Platon, u Gozbi, pripisuje Aristofanu, i kojem veCina modernih komentatora nepravedno odriee, inaee oeiglednu, simbolieku vrednost. Ndto sasvim slieno otkrivamo u jednom aspektu simbolike dalekoistoenog yina i yanga, 0 eemu ce biti reCi kasnije. 74 Od svih linija iste dmine, kruznica obuhvata najvecu povrSinu, dok na isti naein, od tela iste povrsine, sfera ima najvecu zapreminu; sa eisto matematiekog stanoviSta, to je razlog sto su ovi oblici bili smatrani najsavrsenijim. Lajbnic je bio podstaknut ovom idejom pri koncipiranju »najboljeg od svih svetova«, koji je definisao kao onaj koji, u neogranieenom mnostvu svih moguCih svetova, obuhvata najveci deo bica ili pozitivnog realiteta; ali, njegova primena ovakve ideje je, kao sto smo vec pokazali, liSena svakog pravog metafiziekog znaeenja. 75 Ovaj svetlosni sferni oblik, neogranieen i nezatvoren, sa svojim naizmenienim zgusnjavanjem i sirenjem (koji su sukcesivni sa stanovista pojavnosti, dok su u stvarnosti jednovremeni u »veenoj sadasnjosti«), u islanlskom ezoterizmu se iavlja u formi nlh muhammediya; to je ona opsta forma »Univerzalnog Coveka« koju je Bog nalozio andelima da obozavaju, kao sto je prethodno bilo reeeno; a sagledavanje te iste forme Cini sastavni deo jednog od stupnjeva islamske inicijacije.

zUJekroz simboliku reCi Hamsa. U pojedinim tantriekim tekstovima, takOde se Susrece ree aha, koja simbolizuje jedinstvo Shivei Shakti, respek~lvnopredstavljenih prvim i poslednjim slovom sanskritske azbuke (kao

sto, Uhebrejskoj reeci eth, alephi thau predstavljaju »esenciju«i »supstanciju« jednog bica). 77

c O.v~n~~omenanaroeitu primenu nalaziu simbolici swastike,0 eemu e bltl reClkasnije. 78 I' UVeziskomplementamosCu, skrenucemo paZnjuinato

dase, usimbo-

~larap~~e azbuke, prvadva slova,alifi ba,respektivno posmatraju kao k tlVIlolit musko i kao pasivno ilizensko; buduci da je oblikprvogverti-

alan,a drugog horizontalan, njihov spoj obrazuje krst. S druge strane,

37/

36/

VII Razresenje

suprotnosti

U prethodnom poglavlju govorHi smo 0 komplementarnostima, a ne 0 protivnostima; bitno je da ova dva pojma ne izjednaCimo, kao sto se ponekad neosnovano Cini, i da komplementarizam ne shvatimo kao suprotnost. Izvesnoj konfuziji u tom pogledu moze da doprinese okolnost da se ponekad iste stvari Cine suprotnim Hi komplementarnim, u zavisnosti od ugla posmatranja; u takvom slucaju, uvek se moze reCi da suprotnost odgovara inferiornijem HipovrSnijem uglu gledanj a, dok komplementarizam, unutar koga je ova suprotnost na izvestan nacin izmirena i vec razrdena, samim tim odgovara jednom uzviSenijem Hidubljem uglu gledanja, kao sto smo objasnili na drugom mestu 79.Prvotno jedinstvo u stvari zahteva da ne bude neposto brojcana vrednost ovih slova respektivno iznosi 1 i 2, ona se podudara sa pitagorejskom aritmetickom simbolikom, prema kojoj je »monada« muska, a »diada« zenska; ista uskladenost se, uostalom, moze otkriti i u drugim tradicijama, na primer, u dalekoistocnoj tradiciji, gde je, u crtew gua Hi Fu Ksijevih »trigrama «yang, musko nacelo, prikazano punom linijom, a yin, zensko nacelo, prelomljenom linijom (Hi, radije, prekinutom u sredini); ovi simboli, nazvani »dva odredenja«, respektivno upucuju na pojmove jedinstva i dvojnosti; po sebi se razume da bi, kao i u samom Pitagorejstvu, ovo trebalo shvatiti u sasvim drugaCijem znacenju od prostog sistema »brojanja« kakav je Lajbnic pretpostavio da je u tome otkrio (videti Orient et Occident, 2. izd. str. 64-70). Na jedan uopsten naCin, prema11 jingu, neparni brojevi odgovaraju yangu, a parni brojevi yinu; cini se da pitagorejski pojam parnog i neparnog takode moze da se otkrije u onome sto Platon naziva »istim« i »drugim«, a koji respektivno odgovaraju jedinstvu i dvojnosti, posmatraninl iskljuCivo u pojavnom svetu. U kineskom racunanju, krst predstavlja broj 10 (rimska IJrojka X je, uostalom, samo drugacije postavljen krst); u cemu bi moglo da se vidi upuClvanje na odnos izmedu dekade i cetvorstva: 1 + 2 + 3 + 4 = 10, odnos koji je takode bio prikazan pitagorejskim Tetraktisom. I zaista, prema saglasnosti geometrijskih slika sa brojevima, krst prirodno predstavlja cetvorstvo; tacnije, predstavlja ga u njegovom dinamiCkom vidu, dok ga kvadrat predstavlja u statickom vidu. Odnos izmedu ova dva aspekta iskazan je hermetickim problemom »kvadrature kruga« ili, prema trodimenzionalnoj geometrijskoj simbolici, odnosom izmedu sfere i kocke, na koji smo vec imali prilike da naCinimo aluziju povodom slika »Zemaljskog Raja«i»NebeskogJerusalima« (LeRoi du Monde, gl.XI). Nakraju, napomenucemo jos u vezisa ovimkako u broju 10, dye brojke, 1 i 0, takode respektivno odgovaraju aktivnom i pasivnom, predstavljeninl kao centar i kruznica u jednoj drugoj simbolici, koja, uostalom, moze da se povde sa simbolikom krsta, ako se uoci da je centar trag vertikalne ose na horizontalnoj ravni, na kojoj bi onda trebalo zamisliti postavljenu kruznicu, koja ce predstavljati ekspanziju u istoj ravni jednog od koncentricnih talasa u Cijem smeru kretanja se ona i vrsi; kruZnica sa tackom u sredini, slika dekade, istovremeno je i simbol ciklickog savrSenstva, drugim recima, potpunog ostvarenja mogucnosti koje su obuhvacene jednim stanjem postojanja. 79 La crise du Monde moderne 2. izd.)

(Kriza modernog

sveta, gl. Ill, str. 43-44,

omirIjivih suprotnosti80. Dakle, ukoliko je tacno da suprotnOst izmedu dva pojma postoji u spoljnom vidu i poPeduje relativan realitet na odredenom nivou postojanja, :a suprotnost bi trebalo da kao takva iscezne i da se skladno razrdi, sintezom Hi integrisanjem, pri prelasku na superiorni nivo. Tvrditi da se to ne ddava, znacilo bi uvesti neravnotdu cak i u sam prvotni poredak, premda, kao sto smo ranije rekli, sve neravnotde koje saCinjavaju elementi pojavnosti, posmatrani »distinktivno«, nuzno doprinose opstoj ravnotdi, koju nista ne moze da narusi Hiunisti. Pa i sam komplementarizam, kbji je jos uvek dvojstvo, mora da se u izvesnoj meri pOVlicepred jedinstvom, a njegova dva pojma uravnotde i u neku ruku neutraliSu, objedinjujuCi se sve dok se neraskidivo ne stope u primordijalnoj nediferenciranosti. Slika krsta ovde moze da bude od pomoCi da bi se shvatila razlika koja postoji izmedu komplementarizma i suprotnosti: videli smo da vertikalu i horizontalu mozemo da zamislimo kao da predstavljaju dva komplementarna pojma; ali, oCitoje da se ne moze reCi kako postoji suprotnost izmedu vertikalnog i horizontalnog smera. Ono sto na istoj slici jasno predstavlja suprotnost, jesu protivni smerovi dveju polupravih koje polaze iz sredista i koje predstavljaju dye polovine jedne iste ose, ma koja osa to bila; suprotnost, dakle, moze podjednako da se otkrije, kako unutarvertikalnog, tako i unutar horizontalnog smera. Na taj nacin cemo, u dvodimenzionalnom vertikalnom krstu, dobiti dva para suprotnih pojmova koji obrazuju cetvorstvo; isti slucaj imacemo kod horizontalnog krsta, Cijajedna osa moze da se posmatra kao relativno vertikalna, drugim recima, kao da igra ulogu vertikalne ose u odnosu na drugu, kao sto smo objasnili na kraju prethodnog poglavlja. Ako se dye slike objedine u sliku trodimenzionalnog krsta, dobijamo tri para suprotnih pojmova, kao sto smo prethodno videli u izlaganju 0 smerovima prostora i stozernim tackama. Trebalo bi imati na umu kako bi jednu od ?~jopstije poznatih cetvornih suprotnosti, onu elemenata 1culnih svojstava koja im odgovaraju, trebalo postaviti na ~.orizontalni krst. U tom slucaju, naime, radilo bi se iskljuCIV~0 uspostavljanju telesnog sveta, koji je citav smdten na lstom stupnju Postojanja i predstavlja tek njegovveo~a ogranicen deo. Isto se ddava i kada posmatramo samo cetiri stozerne tacke, koje se tada javljaju kao strane ze-

so--

.

k .~rema tome, svaki »dualizam«, bilo da je teoloske prirode, kao onaj ~Jl se pripisujl'; manihejcima, ili filozofske prirode, kao Dekartov; preds avljajednu iz osnove pogrdnu koncepciju.

-

38/

maljskog sveta, simbolicki predstavljene horizontalnorn ravni, dok Zenit i Nadir, suprotstavljeni na vertikalnoj osi, odgovaraju usmerenju ka svetovima koji su, respektivno, superiorni i inferiorni u odnosu na taj zemaljski svet. Videli smo da isto vaii i za dvostruku suprotnost ravnodnevice i prekretnice, st~ je takode lako shvatIjivo, posto je vertikalna osa, ostajuCi fiksna i nepokretna dok sve stvari rotiraju oko nje, ocigledno nezavisna od ciklicnih promena, kojima na izvestan naCin upravlja samom svojom nepokretnoscu, kao neka culna predstava prvotne nepromenIjivosti81. Ukoliko, pak, posmatramo samo horizontalni krst, vertikalna osa je na njemu predstavljena samom sredisnjom tackom, koja je mesto gde se ona susrece sa horizontalnom ravni. Na taj naCin, svaka horizontalna ravan, simbolizujuCi ma koje stanje Hi stupanj Postojanja, poseduje u toj tacki koja bi mogla da se nazove njenim sredistem (post~ je izvoriste koordinatnog sistema sa kojim se svaka tacka u ravni moze dovesti u vezu) istu sliku nepromenIjivosti. Ako se, na primer, ovo primeni na teoriju elemenata telesnog sveta, srediSte ce odgovarati petom elementu, odnosno etru82, koji je u stvarnosti prvi od svih po redu nastanka, onaj iz kojeg svi ostali proishode naizmenicnim diferencijacijama, i koji u sebi objedinjuje sve suprotstavljene kvalitete, svojstvene ostalim elementima, u jedno stanje nediferenciranosti i savrsene harmonije, koja unutar svog reda odgovara prvotnoj nepojavnosti83. Srediste krsta je, dakle, tacka u kojoj se izmiruju i razrdavaju sve suprotnosti; u toj tacki se uspostavlja sinteza svih oprecnih pojmova, koji su, doduse, u distinktivnom vidu oprecni samo sa spoljasnjih i pojedinacnih spoznajnih stanoviSta. Ova srediSnja tacka odgovara onome sto islamski ezoterizam oznacava kao »bohnsko staniste«, a koje »objedinjuje razlike i protivrecnosti« (al-maqam al-Hahi,huwa maqam ijtima ad-diddefn) 84;to je ono st~ da81 To je Aristotelov »nepokretni pokretac«, 0 kome smo na drugim stima vec imali prilike da damo brojne napomene.

me-

82 To je »kvintesencija« (quinta essentia) alhemicara, koja se ponekad, u sredistu krsta elemenata, predstavlja simbolom poput zvezde sa pet krakova Hi cveta sa pet latica. KaZe se, takode, kako etar poseduje »petostruku prirodu«; to bi se odnosilo na etar posmatran po sebi, kao nacelo ostala cetiri elementa. 83 Ovo je razlog st~ je naziv etra podesan za primenu u prenosnom znacenju koje smo ranije pomenuli; on se tada simbolicki uzima kao naznaka samog prvotnog stanja. 84 Do ovog »staniSta« Hi stupnja pravog ostvarenja bica stiZe se putem a/-fane, odnosno, »utrnucem« svoga »ja« povratkom u »primordijalno stanje«; ovo »utrnuce« nije bez slicnosti, cak i u doslovnom znacenju re-

39/

lekoistocna tradicija, sa svoje strane, naziva »Nepromenljivim SrediStem« (zhong-yong), koje je mesto potpune ravnoteZe, predstavljeno kao srediste »kosmickog tocka«85, i koje je, istovremeno, tacka u kojoj se neposredno odraZava»Aktivnost Neba«86. Ovo srediste upravlja svim stvarima svojim »ne-delatnim delanjem« (wei WlJwel), koje, premda nepojavno Hi, radije, upravo time st~ je nepojavno, predstavlja u stvarnosti sveukupnost delanja, jer je svojstYoNacela iz koga proishode sva pojedinacna delanja; to je ono st~ Lao-ce izraiava sledeCim recima: »Nacelo je uvek ne-delatno, pa ipak je njime sve nastalo«87. Pravimudrac je, po taoistickoj doktrini, onaj koji je dospeo do srediSnje tacke i koji u njoj pociva u neraskidivom jedinstvu sa Nacelom, deleCi sa njim njegovu nepromenljivosti podraiavajuCi njegovo »ne-delatno delanje«: »Onaj ko je postigao savrSenu prazninu«, We dalje Lao Ce, »uporno se drli mirovanja. Vratiti se korenu (odnosno, Nacelu, koje je u isti mah prvobitni uzrok i krajnja svrha svih bica)88,znaCi uci u stanje mirovanja«89. »Praznina« 0 kojoj je ovde rec je potpuna nevezanost u odnosu na sve pojavne, prolazne i sporedne stvari90,nevezanost kojom bice izmice promenama »toka formi«, smenjivanju stanja »zivota« i »smrti«, »sabiranja« i »rasipanja«91, krecuCi se od ruba »kosmickog tocka« ka njegovom sredistu koje je i samo oznaceno kao »praznina (nepojavno) koja objedinjuje paci koja ga opisuje, sa Nirvanom hinduistiCke tradicije. S one strane a/-fane nalazi se jos fana a/-fanai, »utrnuce utrnuca«, koje na isti nacin odgovara Paranirvani (videti L 'Homme et son devenir se/on /e Vedfinta, gl. XIII, 3.izd.). U izvesnom smislu, prelaz iz jednog od ovih stupnjeva u drugi dovodi se u vezu sa poistovecenjem srediSta jednog stanja bica sa sredistem celovitog bica, a u skladu sa onim st~ ce kasnije biti objasnjeno. 85 Videti Le Roi du Monde, VIII, str. 65.

gl. I i IV, i L'esoterisme

de Dante,

5. izd., gl.

86 Konfucijanizam primenjuje »Nepromenljivo Srediste« na drustveni poredak, dok njegovo Cisto metafizicko znacenje izlaie taoizan1. 87 D .. ao de Jmg, XXXVII.

88R-

ec Dao, doslovno »Put«, koja oznacava Nacelo, predstavljena je ideogramom koji objedinjuje znakove za glavu i stopala, st~ odgovara simbolu alfei omegeu zapadnim tradicijama. 89 Dao de jing, XVI 90 Ova nevezanost je identicna a/-fani; mogli bismo takode da se pozoTe~o na ucenje Bhagavad-Gite 0 ravnodusnosti prema plodovima de;nJa, .ravnodusnosti kojom bice izmice beskrajnom lancu posledica tog - el.anJa: to je »delanje liSeno zelje« (nishkama karma), dokje »delanje sa zelJonl« (sakama karma) delanje vrseno u cilju sticanja njegovili plodova. 91 Ar' lstotel, u slicnom znacenju, koristi reCi »stvaranje« i »raspadanje«.

40/

41/

oke i od njih eini toeak«92. »Mir u praznini«, kaie Li Ce, »je neobjaSnjivo stanje; ono se ne daje niti uzima; dogodi se da se u njemu nademo«93. Ovaj »mir u praznini« je »Veliki Mir« islamskog ezoterizma94, koji se na arapskom naziva as-sakfna, imenom koje ga izjednaeava sa hebrejskolIl Shekinah, st~ ce reci, sa »bozanskim prisustvom« u sredistu bica, koje je simbolieki predstavljeno srcem u svim tradicijama95; a to »bozansko prisustvo« je vec uslovljeno jedin. stvom sa Naeelom, koje moze da se ostvari jedino u samOlIl sredistu bica. »Onome ko obitava u nepojavnom pojavljuju se sva bica... Sjedinjen sa naeelom, on je, kroz njega, sjedinjen sa svim biCima.Sjedinjen sa Naeelom, on sve spoznaje u superiomom i opstem znaeenju, i ne sluZise viSesvojim razlieitim eulima da bi spoznao ono st~ je sitno i pojedinaeno. Pravo znaeenje stvari je nevidljivo, neopipljivo, neobjasnjivo i neodredivo. ]edino duh koji je postigao stanje savrSene jednostavnosti moze da ga dosegne u dubokoj kontemplaciji«96.

postavljen u sredistu »kosmiekog toeka«, pravi mudrac ga neprimetno pokrece97 samim svojim prisustvom, ne sude1ujuCiu njegovom kretanju i ne poklanjajuCi paZnju Yrsenju ma koje delatnosti: »SavrSenstvo se ispoljava kroz ravnodusnost (nevezanost) viSeg eoveka, koji pusta kosmieki weak da se nesmetano okrece«98. Ta potpuna nevezanost Cini ga gospodarem svih stvari, jer, buduCi da je prevazisao sve suprotnosti vezane za mnostvo, ne moze nibm viSeda bude ugrozen: »On je postigao saYrsenu smirenost; zivot i smrt su mu podjednako nevaZni, i propast vase1jene (pojavnog) ne bi u njemu izazvala nikakvu uZrujanost99. Dugotrajnim preispitivanjem, on je stigao do nepromenIjive istine, do spoznaje jedinog univerzalnog Nace1a. On pusta sva bica da zive u skladu sa svojom sudbinom, a sam se zaddava u nepomienom sredistu svih sudbina.100Spoljni znak ovog unutraSnjeg stanja je nepokolebljivost. Ali, ne ona kakvu srecemo kod junaka koji, zeljan slave, sam jurisa na armiju spremnu za bitku, vec nepokolebljivost duha koji, superioran u odnosu na nebo, zemlju i sva bica1°1,nastanjuje jedno telo do kojeg mu ni-

92 Dao de jing, XI. Najjednostavnija slika tofu je kruznica koja je krstom podeljena na eetiri jednaka dela; osim ovog toCka sa eetiri paoke, forme koje su najzastupljenije u simbolici svih naroda su toekovi sa sest i osam paoka; prirodno, svaki od ovih brojeva pridodaje opstem znaeenju toeka neku posebnu odliku. Osmougaona slika osam gua ili »trigrama« Fu Ksija, koji je jedan od osnovnih simbola dalekoistoene tradicije, odgovara u izvesnom smislu toeku sa osam paoka, kao i lotosu sa os am latica. U drevnim tradicijama Srednje Amerike, simbol sveta je uvek predstavljen kruznicom u koju je upisan krst. 93 Lie Zi, gl. I. Tekstove Li Cea i Cuang Cea navodimo Leona Vigera. 94 To je, takode,

Paxprofundau

rozenkrojcerskoj

prema prevodu

R.P.

tradiciji.

95 Videti L 'Homme et son devenir selon le Vl'd:inta, gl. XIII, 3. izd., i Le Roi du Monde, gl. HI. Reeeno je da Alah »spusta Mir u srca vernih« (llU-waaIlezianzala as-sakina fJ qulub al-muminin); a hebrejska Kabala govori potpuno istu stvar: »5hekinah nosi to ime«, kaZe hebrejista Luis Rapel, »zato st~ obitava (shakan) u srcu vernih, a to obitavanje je bilo simbolieki predstavljeno Tabernaklom (mishkan) u kome se smatralo da prebiva Bog« (Critica sac ra, str. 311, amsterdamsko izdanje, 1689; naveo M.P. Vilio, La Kabbale juive, t. I, str. 493). Jedva da je potrebno naglasiti kako se »spustanje« »Mira« u srca vernih odigrava po vertikalnoj osi: to je manifestacija »Aktivnosti Neba«. Videti takode, s druge strane, ueenje hinduistieke doktrine 0 obitavanju Brahme, simbolizovanog etrom, unutar srca, odnosno, u zivotnom srediStu ljudskog bica (L'Homme et son devenir selon le Vl'dfinta, gl. Ill). 96 Lie Zi, gl. Iv. Na ovom primeru se moze sagledati sva razlika koja postoji izmedu transcendentne spoznaje jednog mudraca i obienog ili »profanog« znanja; aluzije na »jednostavnost«, koja je izraz objedinjavanja svih moci jednog bica i na koju se gleda kao na naznaku »primordijalnog stanja«, eeste su u taoizmu. Na ist! naein, u hinduistiekoj doktrini, stanje »detinjstva« (bfilya), shvaceno u duhovnom smislu, smatra se preduslovom za sticanje prave spoznaje (videti L 'Homme et son devenir seIon le

Vedfinta, gl. XXIII, 3. izd.). U vezi sa ovim, mogli bismo da se prisetimo slienih reei koje se nalaze uJevandelju: »Koji ne primi carstva Bozijega kao dijete, nece uC! u njega« (Luka, XVIII, 17); »Sto si ovo sakrio od premudrijeh i razumnijeh a kazao si prostima« (Matej, XI, 25; Luka, X, 21). SrediSnje mesto kojim se ostvaruje veza sa superiornim ili »nebeskim« stanjima su )>uska vrata« jevandelske simbolike; »bogati« koji kroz njih ne mogu da produ su bica vezana za mnostvo i, stoga, nesposobna da se izdignu od distinktivne do objedinjene spoznaje. »Siromastvo duha«, ko. je predstavlja nevezanost za pojavno, ovde se javlja kao drug! simbol, istoZnaean »detinjstvu«: »Blago siromasnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko« (Matej, V,3). Ovo »siromastvo« (na arapskom al-faqr), ima podjednako znaeajnu ulogu u islanlskom ezoterizmu; pored vec reeenog, ono podrazumeva i potpunu zavisnost bica, u svemu st~ jeste, od Naeela »izvan kojeg nema nieega, apsolutno nieega st~ bi postojalo« (Muhyiddin IbnArabi, Ris:ilat al-Ahadiya). 97 Ista misao je iskazana i u hinduistiekoj tradiciji, izrazom Chakravarti, koji doslovno znaei »onaj koji okrece toeak« (videti Le Roi du Monde, gl. n, i L'esotensme de Dante, 5. izd., str. 58). 98 Zhuang Zi, gl. 1. Upor. Le Roi du Monde, gl. IX, str. 80. 99 Uprkos prividnoj slienosti nekih izraza, ova »smirenost« se u potpuno~ti razlikuje od stoieke, koja je bila iskljueivo »moralne« prirode, i za kOJu se, Uostalom, eini da nikada nije predstavljala viSe od obiene teorijske zanlisli.

-

100p

b' ,rema Ceng Cuovom tradicionalnom komentaru li jinga, »ree 'sud. dina Oznaeava pravi razlog postojanja stvari«; »srediste svih sudbina« je, akle, Naeelo, utoliko st~ sva bica nalaze u njemu svoj dovoljan razlog. 101

-

. Nacelo ili »Srediste« prethodi, naime, svakoj distinkciji, ubrajajuC! tu ~onu izmedu »Neba« (Tian) i »Zemlje« (DJ),kOjapredstavlja prvu dvojnost, UdUci da su ova dva pojma respektivno

istoznaena

Purushi

i Prakriti. .