UNIVERZITET U NOVOM SADU TEHNIČKI FAKULTET „MIHAJLO PUPIN“ ZRENJANIN
SEMINARSKI RAD PREDMET: TEHNOLOGIJA ODRŽAVANJA ТЕМА: REINŽENJERING ODRŽAVANJA
Profesor:
Student:
Prof. Dr Živoslav Adamović
Dušanka Dragićević 2/10-08
Zrenjanin 2014.
SADRŽAJ
1. Uvod 2. Održavanje tehničkih sistema na principu reinženjeringa 3. Reinženjering u procesu projektovanja i rekonstrukcije održavanja voznih parkova 3.1. Uopšteno o sistemu održavanja 3.2. Kvantitativni metod 4. Reinženjering proizvodne opreme u mašinskoj industriji 4.1. Uopšteno o kvalitetu Uticaj elemenata za reinženjering proizvodnog procesa u funkciji kvaliteta proizvoda 4.2. Reinženjering proizvodne opreme tehničkih sistema u funkciji produktivnosti 5. Zaključak Literatura
1. UVOD Reinženjering je programski pristup promenama u skladu sa američkim načinom poslovnog razmišljanja. Osnova ovog pristupa upravljanju preduzećem jeste u napuštanju koncepta poslovanja koji je funkcionisao u eri masovne industrijske proizvodnje i smišljanju što boljeg načina obavljanja poslovanja. Reinženjering se koristi kao pojam koji označava informatičku revoluciju i posledice primene informatičkih tehnologija na posledice rada u preduzećima. Pod uticajem informatičkih tehnologija u preduzeću se radi na kvalitativno sasvim drugačiji način, tako da se može reći da je reč o pojavi novih vrsta preduzeća. Po definiciji M Hammera, ’’Reinženjering je fundamentalno razmišljanje i radikalno redizajniranje poslovnog procesa da bi se postiglo veće poboljšanje u kritičnoj, savremenoj proceni mogućnosti.’’ Danas je reinženjering danas najšire prihvaćen termin koji označava menadžment pristup zasnovan na prihvatanju nužnosti promena, koje nastaju po osnovu delovanja tehnološkog napretka, gde informacione tehnologije i njihov brzi razvoj predstavljaju osnovni zamajac celokupnog procesa razvoja ljudskog društva.
1.
2.ODRŽAVANJE TEHNIČKIH SISTEMA NA PRINCIPIMA REINŽENJERINGA
Potrebno je da se stvori tim stručnjaka koji ima tacno definisane ciljeve i zadatke. Zadaci mogu da budu grupni ili pojedinačni. Osnovni zadatak tima jeste da ponudi ″reinventing″ - ponovno otkrivanje organizovanosti upravljanja tehničkim sistemima kako bi se isti držali pod kontrolom, odnosno da bi se njihova upotrebna vrednost podigla na nivo bezotkaznosti ili pak minimalne otkaznosti, s obzirom na težnju da ona budu u raspoloživom stanju a radi proizvodnje materijalnog proizvoda za potrebe veoma konkuretnog tržišta. Primenom reinženjeringa povećava se autonomija menadžera u proizvodnom procesu materijalne proizvodnje a time i održavanja tehničkih sistema, što dovodi do povoljnog poslovnog ambijenta za stvaranje autonomnih strategijskih jedinica u okviru kojih se obezbeđuju uslovi pojednostavljenja postupaka rada u procesu održavanja. Reinženjering je zasnovan na naučnim metodama i tehnikama, gde usavršavanje postojećih metoda i primenjenih modela održavanja, zahteva takve analize koje praktično počinju uvek od samog početka, novog pristupa u procesu stalnog usavršavanja. Očito, održavanje tehničkih sredstava na principima reinženjeringa, ne rešava tekuće probleme, nego se vrše sveobuhvatne analize u cilju usavršavanja postojećih metoda održavanja uz primenu aktuelnih naučnih i stručnih saznanja iz domena razvoja tehnike uopšte, a uz korišenje informatičkih tehnologija,čime se stvaraju uslovi efikasnijeg poslovanja preduzeća kao celine. Najbolje održavanje tehničkih sistema na principima reinženjeringa bazira se na IT, a Informatičke tehnologije u oblasti održavanja tehničkih sistema, posebnu ulogu imaju kod: • planiranja i terminiranja aktivnosti preventivnog održavanja • otkrivanja i analize otkaza praćenjem stanja delova, sklopova i podsklopova, • tehničke dijagnostike • projektvanju rezervnih delova na bazi parametara dobijenih računarskom grafikom.
2.
Preduzimanje konkretnih aktivnosti održavanja pojedinih delova tehničkog sistema u cilju organizovanog sređivanja prikupljenih procesnih podataka radi stvaranja uslova za pouzdane nivoe informacija o operacijama održavanja prati se uz pomoć tehničkih sistema koji se u osnovi sastoje od: • ručnog računara (moćnih performansi) koji registruje podatke o procesima i stanju svih delova tehničkog sistema. Kada očitane vrednosti prekorače dozvoljene (alarmne nivoe), uređaj upozorava da se sistem nalazi u stanju koje nije dozvoljeno, • magnetnih sondi, koje omogućavaju jednostavno merenje temperature i vibracija pomoću brzo izmenljivih nastavaka, koji se nadograđuju na određene delove konkretnog tehničkog sistema, • brzo izmenljivih nastavaka za trajno priključenje na određene delove tehničkih sistema a radi obezbeđenja konzistentnih uslova za praćenje određenih karakteristika bitnih za pravovremeno preduzimanje potrebnih održavalačkih akcija u cilju obezbeđenja bezoktaznog rada. Pomenuti sistemi vrše očitavanja, predvđianja, pamćenja i informisanja korisnika – operatora a time i održavaoca o trenutnom stanju tehničkog sistema. Na taj način oni su direktno i u svakom trenutku vremena upoznati sa stanjem tehničkih sistema i u tom smislu treba da preduzimaju aktivnosti kojima će se blagovremeno uticati na eliminaciju mogućeg otkaza. U okviru reinženjeringa, totalno održavanje je program koji će održavanje uvesti u centar interesovanja preduzeća – kompanije sa željom da se minimizuje vreme zastoja proizvodnje, tj. otkazi sistema, a maksimizuje upotreba opreme u procesu materijalne proizvodnje. Zahvaljujući ovakvom pristupu održavanje se neće, kako je to uobičajeno, smatrati neprofitnom aktivnošću, jer će određeni deo poslova obavljati operator na mašini u direktnoj saradnji sa održavaocima. Kroz filozofiju ove vrste održavanja tehničkih sistema radikalno će se izmeniti radne aktivnosti održavalaca s obzirom da će oni: • prihvatiti inovativni pristup održavanja tehničkih
3.
• uspostaviti viši stepen pouzdanosti sistema tako što će se sprovoditi predviđene metode i modeli održavanja, sa akcentom na celokupnost tehničkog sistema tokom životnog ciklusa, • stvarati multidisciplinarne timove, koji će zajedno (po potrebi) raditi i usklađivati rad pojedinaca i grupa kako bi se što efikasnije došlo do željenog cilja • promovisati i vršiti implementaciju timskih aktivnosti, kojima će se smanjiti otkazi tehničkih sistema, a time troškovi održavanja Da bi se uspelo u implementaciji reinženjeringa u funkciji održavanja tehničkih sistema potrebno je prihvatiti neke od ideja koje su nezaobilazne u ovom procesu, a to su: • Vrednost i organizovanost – prvi korak za uspeh ove filozofije je laka dostupnost rezervnim delovima, sredstvu za hlađenje, podmazivanje, alatu, priboru, pomoćnim materijalima, itd. • Izuzetno poznavanje tehničkog sistema – da bi uspešno obavljao postavljene zadatke, operater i održavaoc moraju da poznaju funkcionisanje sistema, način rada, njegove specifičnosti, dobre i loše strane, itd. • Praćenje dnevnih rezultata – moraju biti definisani svakodnevni zadaci kako operatera, tako i održavaoca tehničkog sistema, radi njihovog praćenja i proveravanja. • Uključivanje svih radnika u radne aktivnosti – to su aktivnosti prikupljanja podataka, nadzora rada, implementiranje novih inovativnih ideja, unapređenja znanja, održavanje motivisanosti. Ovako postavljena organizacija održavanja tehničkih sistema mora težiti savršenstvu svog funkcionisanja, odnosno, eliminisanju zastoja i proizvodnji proizvoda bez greške – škarta. Da bi se ovo postiglo mora biti ispunjen uslov: ″Nula nesrećnih slučajeva – nula defektnih proizvoda – nula otkaza″, a što se postiže upravo implementacijom reinženjeringa funkcije održavanja – stalna analiza i primena predviđenih akcija održavanja u okviru usvojenih metoda i modela, uvođenje novih i savremenih tehnologija u proizvodni proces, povećana ulaganja u iste, i sl. Novi koncept održavanja tehničkih sistema zasnovan na održavanju tehničkih sistema na principima reinženjeringa upućuje na invetivnost, kreativnost, tj. spremnost na promišljanje i preuzimanje velikh ovlašćenja i odgovornosti u procesu održavanja. 4.
3.REINŽENJERING U PROCESU PROJEKTOVANJA I REKONSTRUKCIJE ODRŽAVANJA VOZNIH PARKOVA 3.1.
UOPŠTENO O SISTEMU ODRŽAVANJA
Menadzment održavanje predstavlja upravljanje kvalitetom održavanja na nivou proizvodno poslovnog sistema uz primenu digitalne ekonomije.Održavanje se može definisati kao identifikovanje i ublažavanje degradacije funkcionisanja tehničkog sistema ali i kao vraćanje projektovanih funkcija sistema, njegovih komponenata i strukture u otkazu, u prvobitno stanje. Sistem održavanja može da se realizuje na više načina ili u više različitih varijanti.Osnovne aktivnosti održavanja se definišu kao preventivne ili kao korektivne aktivnosti održavanja. Korektivne aktivnosti održavanja podrazumevaju vraćanje sistema,njegovih komponenata i strukture u prvobitno stanje. Podrazumevaju isto tako popravku,remont ili zamenu delova kako bi sistem u otkazu ponovo izvodio funkcije definisane unutar prihvatljivog nivoa. Preventivne aktivnosti održavanja mogu biti periodične,predvidjene ili planirane i izvode se pre nego što dodje do otkaza sistema,strukture ili njegovih komponenata,kako bi se sistemu produžio vek trajanja i rada Bitan je i proces pravljenja dispoyzicionog plana. Svaki proces izrade dispozicionog plana predstavlja kombinaciju geometrijskih i kombinatornih problema. Da bi se problem približio, često je rešenje dispozicionog plan upoređeno sa velikim slagalicama. Problem je veći ukoliko slika na slagalici ne daje puno rešenje gde koji deo treba postaviti, dok zadatak deluje nerešivim ukoliko slika na postoji. Slaganje ovakve slagalice je teško čak i kada su svi delovi koje treba složiti pravougaoni kao što je predstavljeno na slici 1.
Slika 1 3.1.
KVANTITATIVNI METOD
Kod rešavanja problema dispozicionog plana velikih voznih parkova, naglasak je stavljen na tok materijala, odnosno u konkretnom slučaju na tok vozila. Kreiranje agregata i sklopova samih vozila, kao i rešavanje problema postavljanja objekata, uređaja i opreme može se izvesti na jedan od sledećih načina: 1. Sa linijskim tokom – koristi se zbog minimalnog vremena proizvodnje i boljeg korišćenja radioničkog prostora, efiksnijeg korišćenja radne snage, jednostavnijeg rukovođenja. 2. Sa tokom u obliku slova U – upotrebljava se kada je neophodno da prijem i isporuka moraju da budu na istom kraju pogona. 3. Sa kružnim tokom – primenjivan je kada su mašine smeštene u ćelijama, odnosno kada se mašine opslužuju istim materijalom. 4. Sa tokom u obliku serpentine – koristi se u procesu duge montaže koji mora da se obavlja u različitim oblasitma. Za rešavanja ovog problema razmeštanja proizvodnog i pomoćnog prostora postoje dva načina i to: 1. Empirijsko – intuitivni – moguće ga je realizovati timskim radom i formiranjem različitih rešenje korišćenjem dispozicionih crteža ili prostornih modela. 2. Prema formalnim pravilima – razmatra problem razmeštanja pomoću šema, dijagrama, matrica zavisnosti ili pomoću softverskog paketa. Pri formiranju prostornih struktura treba obratiti posebnu pažnju na sledeće kriterijume: 6.
-
Tehnički kriterijumi (intenzitet toka materijala, dužina transportnog puta, trasportni učinak, vreme potrebno za transportovanje), Ekonomski kriterijumi (investicioni, eksplatacioni troškovi), Kriterijumi uslovljeni sistemom (uslovi rada, vrste energije).
Pri rešavanju problema alokacijoe kvantitativnim pristupom, kako objekata tako i odeljenja u okviru njih, razvijeno je više metoda. Metode koje su najčešće u primeni su:
1. 2. 3. 4.
Matrica OD – DO Matrica međuzavisnosti aktivnosti Metoda trouglova Metoda krugova.
4.REINŽENJERING PROIZVODNE OPREME U MAŠINSKOJ INDUSTRIJI 4.1.
UOPŠTENO O KVALITETU
Kvalitetom se označava skup svih karakteristika proizvoda i usluga koje se odnose na njihovu mogućnost zadovoljenja potreba potrošača – kupaca, pri čemu se iste obično definišu ugovorom. Ako je više kvaliteta ima i više zadovoljstva, veći je uspeh, a kada u tome imamo manje uspeha, imamo probleme, prate nas veće ili manje frustracije. Kvalitet je kompleksan termin, mera vrednosti, nauka i filozofija života i poslovnog poduhvata. Saglasno tome kvalimetrija je novi termin, a čine je teorijska i praktična znanja i primena tog znanja na proces merenja kvaliteta. Na svetskom, a takođe i na evropskom tržištu, kvalitet je postao nešto čime se pobeđuje konkurencija i istovremeno glavna tržišna barijera umesto carina. Zbog toga se danas svi bave pitanjem kvaliteta. Sistem kvaliteta predstavlja strategijsko upravljačko sredstvo za: postizanje, obezbeđenje i stalno unapređenje kvaliteta proizvoda i usluga, upravljanje proizvodnim sistemom, upravljanje troškovima poslovanja, podizanje produktivnosti i profita, stvaranje imidža poslovnog stila i kulture firme. 7.
Pod strategijom se podrazumeva skup pravila u algoritamskom obliku koji se koristi u donošenju upravljačkih akcija u zavisnosti od stanja u kome se sistem nađe. Nacionalna strategija kvaliteta treba da predstavlja sistemski pristum svim problemima u vezi sa kvalitetom na nivou celog društva. 4.2.
UTICAJNI ELEMENTI ZA REINŽENJERING PROIZVODNIH PROCESA U FUNKCIJI KVALITETA PROIZVODA
Uticajni elementi za poboljšanje kvaliteta proizvoda u mašinskoj industriji su: tehničko održavanje, 10aterial, režimi rada, alati I pribori, mašine, vrsta upravljanja I sredstva sa hlađenje I podmazivanje. Algoritam za poboljšanje eksploatacionih karakteristika proizvoda pri reinženjeringu proizvodnih procesa dat je na slici 2.
Slika 2
8.
4.3.
REINŽENJERING PROIZVODNE OPREME TEHNIČKIH SISTEMA U FUNKCIJI PRODUKTIVNOSTI
Algoritam za povećanje sistema dat je na slici 3.
produktivnosti
reinženjeringom
proizvodnih
Slika 3
Reinženjeringom proizvodnih sistema u mašinskoj indrustriji treba omogućiti poboljšanje kvaliteta proizvoda sa zaštitom životne sredine i povećanjem produktivnosti. Ovo je moguće ostvariti kroz faze stvaranja kvalieta a to su: istraživanje tržišnih potreba, razvoj prototipa, konstruisanje serijskog proizvoda, planiranje i priprema buduće proizvodnje, nabavku opreme i materijala, spoljni i unutrašnji transport, skladištenje, tehnologiju obrade i montaže, kontrolisanje proizvoda, prodaju i distribuciju izrađenih proizvoda, ugradnja proizvoda na mestu korišćenja, održavanje i eksploataciju proizvoda.
9.
5. ZAKLJUČAK
Sve brži napredak nauke I tehnike kao i novo vreme stavlja pred nas nove izazove, pred stalno menjenje, reorganizovanje. Reinženjering je neophodan. Neophodan je svakoj kompaniji koja želi da ide u korak sa vremenom. Filozofija reinženjeringa je takvim firmama neophodna.
10.
LITERATURA
1. Ž. Adamović, G. Nestorović, M. Radojević, Lj. Paunović, Menadžment indrustrijskog održavanja, Zrenjanin, 2008. 2. Ž. Adamović, Z. Sajfert, Reinženjering, Zrenjanin, 2009.
11.
