RANKO BUGARSKI
SABRANA DELA KNJIGA S
Recenzenti sabranih delo
MILKAMĆ MILORAD RADOVANOVIĆ
Za izdavača
žARKO ČIGOJA
Likovni urednik
IVAN MESNER
Izdavač
Ranko Bugarski
LINGVISTIKA u PRIME Nl
Be ogra d
Recenzent
DUŠAN JOVIĆ
Uvodna napomena
Ovo je drugo, dopunjeno izdanje knjige prvi put objavljene
1986.
godine u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva u
Beogradu (biblio'teka Tumačenje književnosti, knj. su potpuno nova
(7.
i
17)
4).
Dva poglavlja
a jedno je bitno prošireno
mesta su, u uglastim zagradama i pod oznakom "P. S.
(9). Na dva 1996", unete
šire beleške u cilju tematsko-bibliografskog ažuriranja teksta, a ne koliko sličnih intervencija manjeg obima izvršeno je u samom tekstu prvog izdanja. Ovo je urađeno tamo gde je izgledalo najpotrebnije; sistematske inovacije ove vrste zahtevale bi preradu cele knjige, što u ovoj prilici nije bilo moguće. Uneto je i nešto manjih ispravki, uglavnom tehničkog karaktera. Dodati materijal uvećao je broj refe
renci, pa je spisak literature na kraju knjige proširen sa petnaest
novih naslova, a inovacije su unete i u oba registra. Bibliografska beleška sa podacima o poreklu pojedinih priloga na odgovarajući način je proširena i osavremenjena. Kako je rečeno u predgovoru prvom izdanju, ova knjiga je sintetički odraz autorovog angažovanja u definisanju i organizo vanju primenjene lingvistike u doskorašnjoj Jugoslaviji i njenom uklapanju u aktuelne svetske tokove. Proširenja u ovom izdanju ostaju unutar tog perioda od blizu deceniju i po
(1975-1988).
Neki
autorovi kasniji radovi slične tematike predviđeni su za preštam pavanje u jednom od narednih tomova ove edicije.
R. B.
Beograd, februara 1996. 5
Predgovor prvom izdanju
Predmet razmatranja u ovoj knjizi jeste široka i heterogena, a naučno i društveno izrazito aktuelna, oblast primenjene lingvistike. U njenih petnaest poglavlja, tematski grupisanih u četiri dela, obrađuje se niz teorij skih i praktičnih pitanj a u vezi sa onim segmentima ovog kompleksa kojima se autor posebno bavio, a koji su mogli da se uklo pe u knjigu ovog obima i namene. Razume se da pod ovim okolno stima sva područja primenjene lingvistike nisu mogla biti ravnopravno zastupljena; ali i ona kojima nisu posvećeni posebni odeljci bar su registrovana u opštem pregledu koji čini prvi i najobimniji deo knjige. U tom bloku, posle uvodnog teksta koji sadrži orijentaciono klasifi kaciju disciplina nauke o jeziku, ispituje se, sa teorijskog i pragma tičkog stanovišta, sam pojam primenjene lingvistike; zaključak da bi ovoj oblasti pre odgovarao naziv lingvistike u primeni odražava se i u naslovu knj ige. Preostala tri dela posvećena su problematici iz do mena terminologije, prevođenja i nastave jezika - pri čemu su u nekim slučajevima, zbog same prirode i spitivane materije, izvršene podele samo uslovne. Knj iga je izrasla iz autorove istraživačke, predavačke i organi zacione delatnosti na polju primenjene lingvistike tokom poslednje decenije. U tom razdoblju njegovo naučno i pedagoško interesovanje za probleme iz ovog kruga bilo je podstaknuto i funkcijama koje je obavljao u jugoslovenskim i međunarodnim udruženjima za prime njenu lingvi stiku . Kako se ovaj period podudara sa osnivanjem i po tonjim razgranatim aktivnostima S aveza društava za primenjenu ling vistiku Jugoslavije, u ovoj knjizi - a naročito u njenom prvom te7
RANKO BUGARSKI
matskom bloku - biće vidljivo nastojanje da se pojam primenjene lingvi stike razradi u opšteteorij skom smislu, ali i postavi na osnove koj e će u najvećoj meri odgovarati potrebama i mogućnostima naše zemlje u ovom domenu . Knjiga se tako uklapa u šira nastojanj a oko n aučnog fundiranja, institucionalnog organizovanja i društvenog afir misanj a primenjene lingvistike u Jugoslavij i . Gotovo sva poglavlja vode poreklo o d referata podnetih n a do mać i m i inostranim naučnim i stručnim skupovima, uključujući tri poslednj a svetska kongresa za primenjenu lingvistiku, tri dosad odr žana j ugoslovenska kongresa u ovoj disciplini, kao i više simpozij uma specifičnijeg karaktera; neka poglavlja delimično potiču i iz preda vanj a održanih u stručnim društvima. Naj veći broj ovih aktivnosti pa da u poslednjih pet-šest godina. Skoro svi ovako nastali prilozi u nekom su obliku ranije obj avljeni na srpskohrvatskom ili engleskom jeziku , mahom u kongresnim publikacijama ili u stručnoj periodici ; podaci o ovome dati su u zasebnoj bibliografskoj belešci pri kraju knj ige . Autor se nada da će oni, osveženi i okupljeni u koricama j edne knjige, moći još bolje da ispunj avaj u ulogu koja im je delimično već pripala u definisanj u i aktuelizovanju oblasti kao što su prime njena lingvistika, teorija prevođenja ili terminološka istraživanja, za koje kod nas poslednjih godina s razlogom raste interesovanje - kao, uostalom, i drugde u svetu. Za ovu priliku svi ranije objavljeni prilozi su prilagođeni i bib liografski ažurirani, te jezički , sti lski , terminološki i tehnički ujed načeni; neki su i sadržinski bi tno prošireni, a neki , opet, kombinovani tako da daju novu celinu. Kod srodne problematike po pravilu su uklanj ana nepotrebna ponavlj anja, ali je u redim slučajevima integritet svakog poglavlja onemogućio da se ona sasvim izbegnu. Neki delovi teksta ovde se prvi put objavljuju, bilo uopšte ili pak na srpskohrvat skom jeziku . Iz ovog sledi da je knjiga, na već uveliko postojećoj bibliografskoj osnovi , iznova napisana kao celina; taj posao obavljen je tokom poslednje godine. Poreklo knjige iz vremenski ograničenih usmenih saopštenj a na naučnim i drugim javnim skupovi ma ipak je u neki m delovima moralo 8
LINGVISTIKA U PRIMENI
ostaviti traga u obimu i načinu izlaganj a, pa neka naznačena pitanja nisu mogla da budu dublje zahvaćena i sistematski prosleđena, što znači da je u takvim slučajevima ekstenzivni pristup nužno prevagnuo nad intenzivnim. Međutim, tekst je time verovatno dobio na čitljivosti , a obimna literatura na koju se upućuje u beleškama, i koj a je obje dinjena u neuobičajeno dugačak ali ipak u suštini selektivan spisak od blizu 240 naslova na kraju knjige, svakako će čitaocima zainte resovanim za pojedine oblasti olakšati dalje traganje po putanjama koje su u tekstu obeležene. Ovako komponovan spisak odabrane li terature na nekoliko jezika ima neka obeležja početne tematske bib liografije, a time, možda, i određenu meru samostalne vrednosti . Re gistri imena i pojmova upotpunjuju naučni aparat knjige, omogućujući da se ona koristi i kao priručnik. Autor se nada da bi publikacija ovakvog sadržaja, i pristupa koji teorij sku podlogu kombinuje sa pitanjima jezičke prakse, mogla da bude interesantna ne samo lingvistima, terminolozima, prevodio cima, nastavnicima maternjeg jezika i stranih jezika te drugima pro fesionalno upućenim na jezičku problematiku, nego i studentima je zički h grupa, kao i široj publici koj a želi da se obavesti o interdi sci plinarnim istraživački m zahvati ma u neke aktuelne problemske kom plekse u vezi sa upotrebom jezika u društvu. B eograd, marta 1986.
R. B .
9
I
Opšti deo
l. Lingvistika 1 njene discipline
l.
Uvod. Pitanje mogućih podela unutar celokupnog područja
nauke o jeziku, koje je sa istorij skim izrastanjem pojedinih lingvis tičkih disciplina povremeno dolazilo na dnevni red, danas se postavlja u još aktuelnijem obliku nego ranije - naročito zahvaljujući savre menim multidisciplinarnim kretanjima i razvoju, pored fundamental nih, i primenjenih oblasti naučnog istraživanja. U ovom tekstu, čiji pristup neće biti problemski nego čisto taksonomski, razmotrićemo to pitanje na jedan uprošćen uvodni način, krećući se naj većim delom u okvirima šire prihvaćenih i manje-više očiglednih podela, s mo gućim izuzetkom poneke sporne definicije ili kakvog diskutabilnog razgraničenj a. No nije lako dati ni klasifikaciju sa ovako ograničenim pretenzij ama, jer se tu prepliću različiti kriterijumi podele (prema predmetu, pristupu, metodama ili ciljevima), a i terminologija je često neujednačen,il. naročito u interdisciplinarnim domenima koji se i inače opiru jednostranom razvrstavanju . Stoga se krajnje sažeta određenja koj a slede nude samo uslovno i provizomo, u nadi da i takva mogu da budu od neke koristi .
2. Lingvistika i filologija. Najkraće i najobuhvatnije određena kao nauka o jeziku, lingvistika proučava prirodu i razvoj. jezika kao opšteljudskog obeležja, naročito njegovu strukturu i njegove funkcije, uz opisivanje i klasifikovanje svih jezika sveta kao različitih poj avnih oblika čovekove moći govora. U tu svrhu ona nastoji da izgradi skup teorij skih principa, deskriptivni h kategorija i analitičkih postupaka uz čiju je pomoć u principu moguće definisati ljudski jezik kao pojaNu, opisati sličnosti i razlike među jezicima i objasniti prostorne, vre13
RANKO BUGARSKI
menske i društvene varijacije u njihovoj upotrebi u jezičkim zajed 1 nicama. Po predmetu i ciljevima lingvistika se razlikuje od filologije, sa kojom se metodološki ponegde prožima. U širem i starijem smislu, filologijom se naziva istorijski usmereno proučavanje jezika, usmene i pis ane književnosti i duhovne kulture pojedinih naroda. U užem i novijem smislu, filologij a je studij vrednih starijih pisanih tekstova u kulturnoistorijske svrhe. U oba smisla ona se razlikuje od lingvi stike. Upućena na odabrane pojedinačne kulture, filologij a nema onog opšteg dela koji čini središnju oblast lingvistike u značenju opšte nau ke o jeziku, u principu zainteresovane z� sve jezike sveta - stare i
savremene, pisane i nepisane; a u primeni na pojedine jezike ili grupe jezika, filologija je u prvom značenju šira a u drugom uža od ling vistike . Uz to su ovi jezici za fi lologiju samo sredstvo za rasvetljavanje istorij skih i kulturnih, dakle vanjezičkih podataka, dok za lingvi stiku mogu da predstavljaju samostalan i dovoljan predmet naučnog istra živanj a. Najzad, ove dve nauke služe se deli mično drukčijim meto dama i oslanj aju se na druge susedne discipline. Otuda ih je naj bolje sagledati kao zasebne iako srodne široke oblasti, koje se mestimično prepliću ali se na drugim stranama potpuno razilaze. Ovo se danas mahom prihvata u obe struke, mada raste svest o činjenici da je za neke vrste lingvističkih istraživanj a filološka potka neophodna, kao što su i lingvistički principi nezaobi lazni u savremeno orijentisanim filološkim izučavanjima. Izvan ovih struka, u nekim sredinama se pod uticajem tradicije povremeno još uvek govori o filologiji i tamo gde se radi o lingvističkoj materiji - najviše stoga što je filologija, i kao oblast a pogotovo kao termin, starij a od lingvi stike. U nekim kulturama, naročito istočnim, razlika između lingvi stike i filologije tradicionalno je mnogo manje j asna nego danas u Evropi ; a i ovde je donekle poseban položaj klasične filologije, gde 1 U neznatno modifikovanom obliku, ova definicija javlja se i u 4. poglavlju ove k nj ige, prilikom podrobnijeg razmatranja pojma primenjene lingvistike u odnosu prema l i ngvistici u celini; upor. mesto na koje upućuje beleška 34 tamo.
14
LINGVISTIKA U PRIMENI
se čisto lingvistička proučavanja, izdvojena iz filološke matrice, ređe obavljaju. Osim toga, u akademskim kontekstima i dalje se posvuda govori o nacionalnim i regionalnim filologij ama, definisanim jezičkim i kulturnim područjima na koj a se odnose (npr. rusistika, jugoslavi stika, slavistika, anglistika, germanistika, albanologij a, hungarologija, balkanologija, arabistika, sinologija, orijentalistika itd.), pri čemu već i sami nazivi ukazuju na značajne razlike u obuhvatu. Isti termini mogu se upotrebljavati i u užem smislu, ograničenom na lingvističke segmente datih disciplina, tako da npr. anglistika (uz mogući atribut lingvistička) označava istraživanje samog engleskog jezika, a ne i i sto rije, književnosti i kulture naroda koji nj ime govore: S ve ovo upućuje na i zvesnu istorijski i praktično uslovljenu relativnost razlikovanja lingvistike i filologije u nekim razdobljima i konteksti ma; međutim, već opisana načelna razlika između njih izgleda dovoljno jasna. 3. Podele lingvistike. Razuđeno područje lingvistike može se deliti prema raznim merilima. S ažetom prikazu uobičajenih podela možemo pristupiti ukazivanjem na tri dimenzije diferenciranja jezičke materije. Prvo, valj a razlikovati mikrolingvističku orijentaciju, ogra ničenu na same jezičke podatke u užem smislu, tj . na pitanja strukture jezičkih sistema, od makrolingvističkog usmerenj a, koje uključuje i komunikacijske, sociološke, psihološke i druge vanjezičke korelate jezičke strukture. Drugo, jezičke činjenice mogu se posmatrati sin hronijski, tj . u jednom vremenskom preseku, ili pak dijahronijski, tj . u vremenskom toku ; u prvom slučaju dobija se slika strukture ispi tivanih sistema, u drugom prikaz njihovih promena kroz vreme. I treće, jezičkoj problematici može se prilaziti teorijski, sa ciljem iz građivanj a teorije jezika, ili sa naglaskom na primenjenim istraživa njima, u svrhu korišćenj a lingvističkih saznanja izvan domena same nauke o jeziku . Ove razlike, često samo uslovne, stoje u određenim međusobnim odnosima, a uz to se provlače kroz različite podele lin gvistike koje ćemo navesti u daljem izlaganju. Po obuhvatu, najšira lingvistička disciplina jeste opšta lingvi stika, koj a istražuje temeljna obeležja ljudskog jezika u celini i koja je programski i terminološki neretko sinonimna sa naukom o jeziku. 15
RANKO BUGARSKI
U njen delokrug spadaju pitanj a definicij e prirodnog jezika, tj . onih kriterij alnih obeležj a koj a ga konstituišu kao svojevrstan fenomen, odelit kako od sistema životinj ske komunikacije tako i od drugih sim boličkih sistema kojima se služi čovek; zatim pitanja odnosa jezika prema stvarnosti i prema mišljenju, njegove uloge u životu čoveka kao biološke vrste, kao pripadnika društvenih zajednica i kao poje dinca, te pitanja filogenetskog i ontogenetskog jezičkog razvoj a, gub ljenj a jezičke sposobnosti usled bolesti i druga - pri čemu pojedini od ovih aspekata jezika daju povoda i za izrastanje interdisciplinarnih oblasti koje će kasnije biti pomenute. Važno mesto u opštelingvi stič kim i straživanjima pripada jezičkim univerzalijama- zajedničkim, ia ko različito ispoljenim, svoj stvima svih jezika. Ova opšta obeležj a otkrivaju s e i formulišu uz metodološku pomoć lingvističke tipologije, koj a proučavanjem struktura jezi čkog sadržaja i izraza uspostav lj a va rijabi lne tipološke konfiguracije na podlozi onoga što se pokaže kao konstantno. Teorijskim aspektima opštelingvističke problematike, a posebno modeliranjem j ezika, bavi se lingvistička teorija - sistem principa i postulata koji teži da opiše i objasni opštu formu jezika kao funkcionalnog sistema. U ovom smislu, lingvistička teorij a ima bitnih dodirnih tačaka sa filozofijom jezika, koja uporedljiv red pitanj a o suštini jezika postavlj a iz prevashodno filozofskog ugla, p a s e otuda nekada smatra granom fi lozofije pre nego lingvistike; u jednoj još dalekoj idealnoj projekciji , današnja živa saradnj a lingvistike i filo zofije mogla bi da urodi jednom lingvi stičkom teorijom koja bi ujedno bila i fi lozofija jezika. Posebnim jezicima, uzetim pojedinačno ili u grupama, bave se: deskriptivna ili sinhronijska lingvistika, sa stanovišta sinhronij ske strukture ; istorijska ili dijahronijska lingvistika, iz perspektive dij a hronij skog razvoj a; i uporedna ili komparativna lingvistika, u cilj u poređenj a i klasifikovanj a jezika i jezičkih grupa, bilo genetskog, ti pološkog ili arealnog. Za kombinovani pristup komparativnim proučavanjima kroz istorij sku evolucij u odomaćen je termin istorij sko-uporedna lingvistika. Uporedno ispitivanje sličnosti i razlika u strukturi dvaju ili više jezika danas se naziva kontrastivnom lingvi16
LINGVISTIKA U PRIMENI
stikom. Za istraživanje jezika u kontaktu, sa prateći m poj avama višeje zičnosti, pozajmljivanj a, interferencije i jezičkih mešavina, ponegde je u upotrebi nov termin kontaktna lingvistika. Opi sivanjem i upo ređivanjem dijalekata bavi se dijalektologija, tradicionalno ograničena na regionalne razlike ali odskora nadograđena sistematskim prouča vanjem društveno uslovljenih varijacija, u okviru tzv. socijalne ili ur bane dij alektologije. Teritorij alna distribucija dijalekatskih crta, pove zana sa dijalekatski m raslojavanjem jezičkih sistema, predmet je ling vističke geografije, dok se za srodna pitanja prostornog rasporeda di j alekata ili jezika u pojedinim arealima i širom sveta upotrebljavaju i nazivi arealna lingvistika i geolingvistika. Jezički sistemi, bilo da društveno funkcionišu kao jezici ili kao dijalekti , i posmatrani bilo sinhronijski ili dijahronijski, opisuju se na različitim planovima strukture, pa se prema ovom kriterijumu izdvaja sledeći niz lingvističkih disciplina. Fonetika izučava mehanizme pro izvođenja i primanj a govornih glasova i daje njihovu klasifikaciju pre ma fiziološki m i akustičkim parametrima, bez obzira na njihovo funk cionisanje u glasovnim sistemima pojedinih jezika; ovo drugo čini predmet fonologije, koja glasove prenosi iz fizičke ravni fonetike u funkcionalnu ravan fonema kao distinktivnih jedinica glasovne struk ture . Morfologija se bavi sastavom reči i njihovih oblika, te njihovim građenjem od morfema kao najmanjih značenjskih jedinica jezičke forme. (Za proučavanje fonološkog sastava morfema, naročito s ob zirom na alternacije u govornom lancu, nekada se uspostavlja zaseban međunivo morfofonologije). Kombinovanje reči u konstrukcije, pre svega sintagme i rečenice, predmet je sintakse. Morfologij a i sintaksa zajedno čine gramatiku u užem smislu; u nekim pristupima gramatika uz njih obuhvata i fonologiju, pa i semantiku. Dok se u gramatici reči j avljaju u ulozi sintaksičkih jedinica, svojstva reči kao jedinica rečnika datog jezika, tj . leksema, proučavaju se pod zaglavljem lek sikologije. Naj zad, značenje reči i njihovih kombinacija ispituje se mantika, na čijem se planu kao minimalne jedinice nekada postuliraju
sememe. ,.se,
Kroz ovaj spektar disciplina teži se razumevanju načina na koji kombinovanjem funkcionalnih jedinica na različitim planovima je17
RANKO BUGARSKI
zičkog ustrojstva, u jeziku kao hijerarhijski uređenoj i pravilima re gulisanoj strukturi ostvaruje veza između zvuka i značenj a. Unekoliko po strani od ovog spektra, ali u uskoj vezi s pojedinim njegovim segmentima, raspoređene su i neke druge lingvističke discipline, sta rije i novije. Delovima leksikologije u širem smislu mogu se smatrati etimologija, nauka o istorijskom razvitku pojedinih reči i grupa srod nih reči u jednom jeziku ili više jezika, počev od njihovog korena i n aj ranijim posvedočenim ili rekonstruisanim oblicima, i onomastika, nauka o vlastiti m imenima (geografskih lokacija, naseljenih mesta, reka, planina, ljudi itd.). Dok se sintaksa doskora mahom ograničavala na pitanj a sastava rečenice, u poslednje vreme se pod firmom nove discipline, tekstualne lingvistike, proučava i struktura jezičkih i ko munikacij skih celina iznad nivoa rečenice, tj . većih tekstova; slična i straživanj a, sa teži štem na strukturi govornih interakcija, nazivaju se i analizom diskursa. A pod zaglavljem lingvističke pragmatike, takođe nove i danas aktuelne oblasti, pogled na strukturu jezika dopunjuje se proučavanjem njegove upotrebe u komunikaciji, sa posebni m ob zirom na svrhe koje korisnici jezika postižu svojim iskazima u okviru različitih govornih činova. Pojedinim vidovima jezika bave se i druge discipline. Tako glo togonija izučava poreklo i evoluciju jezika, kao zasebno područje op štelingvističkih i straživanja. Sa poj avom prvih pisama otvara se pro stor i za gramatologiju nauku o vrstama pisama, nji hovom nastanku i razvoj u . Ovu oblast treba razlikovati od grafemike ili grafologije, koj a kao pandan fonologije u grafičkom medijumu proučava lingvis tičku strukturu različitih sistema pisanja, tj . njihovu podešenost gla sovnim sistemima pojedinih jezika. -
Pomenute podele prema užem predmetu proučavanja presecaj u s e s a podelama prema teorij sko-metodološkom pristupu pojedinih lingvističkih škola, kao što su razne verzije strukturalne, funkcionalne ili generativne lingvistike, pa se tako npr. govori o strukturalnoj na suprot generativnoj fonologiji, gramatici ili dijalektologiji .
4. Lingvistika i druge discipline. U svom središnjem delu, usred sređenom na ispitivanje strukture jezika, tj . u domenu gramatike u 18
LINGVISTIKA U PRIMENI
širem smislu, lingvistika je u osnovi autonomna nauka, i ona je u modernom periodu upravo ovde i postigla najveće teorij ske i meto dološke domete. Zbog toga je doskora pretezala sklonost, ponegde još uvek izrazita, da se u mikrolingvistici traži suština svekolike nauke o jeziku. U naj novije vreme, međutim, u žižu naučnog interesovanja sve više ulazi makrolingvi stička problematika, koja traži interdisci plinarni pristup. Ovo važi i za neke od već pomenutih grana lingvi stike, ali neke od danas naj aktuelnijih tek sada ćemo da navedemo, prelazeći sa užeg područja jezičke nauke na šire prostore u kojima se ona sve življe prepliće sa susednim naučnim oblastima. Uopšte uzev, može se reći da nasuprot svakom od više lica jezika, obeleženih nekim njegovim kardinalnim svoj stvom koje je kao takvo u principu od interesa i za opštu lingvistiku, nalazimo odgovarajuće nauke, dok se u međuprostorima ubrzano razvij aju interdisciplinarne oblasti ling vističkih i straživanja. D ruštveni kontekst jezika prirodno je nametnuo saradnju sa so ciologijom, socij alnom psihologijom, socij alnom antropologijom i srodnim naukama, koja je urodila nekolikim disciplinama. U delo krugu sociolingvistike, kao grane nauke o jeziku sa tendencijom prerastanj a u opštu kritičku metodologiju savremene lingvistike, su društveno uslovljene jezičke pojave (npr. varijacije u jezičkoj strukturi koje prate društveno raslojavanje jezika). Ona se samo uslovno može razgraničiti od sociologije jezika, kao perspektivne grane nauke o drus koja se bavi jezički ispoljenim društvenim poj avama (npr. jezičkim p azateljima širih društvenih procesa). Kraće rečeno, soci o lingvistika roučava jezik u odnosu prema društvu, a sociologij a jezika - društvo odnosu prema jeziku . Ovim oblastima bliska j e etnolingvistika, po s ećena odnosu između pojedinih jezika i u njima izraženih kultura; na očito kada su u pitanju nepi sani jezici primitivnih zajednica, ali opet b z j asnih granica, u upotrebi je i termin antro
pološka lingvistika. u jezika sistematski istražuje psiholingvistika kao savremena verz ja ranije psihologije jezika, dakle kao područje saradnje lingvistike i psihologije u osvetljavanju međusobnih uslov19
RANKO BUGARSKI
lj enosti jezičkih i psihičkih struktura i procesa. Dodirnu oblast predstavlja neurolingvistika, gde se uz pomoć neurologije i neuro psihologije ispituje neurološka osnova jezika, tj . posebno odnos iz među jezika i ljudskog mozga kao njegovog sedišta. Znakovni karakter jezika upućuj e na opštu nauku o znacima semiotiku ili semiologij u , a prenošenje informacija tokom znakovne komunikacije zadire u teoriju komunikacij a sa teorijom informacija i u kibemetiku . Na ovom razmeđu izrasle su, pod zajedničkim ime nom matematičke lingvistike, nekvantitativna ili algebarska ling vistika, u okviru koje se jezička struktura modelira uz pomoć poj movnog aparata matematike i simboličke logike, i kvantitativna ili statistička lingvistika, čije se metode koriste u ispitivanju statističke strukture tekstova i u obradi velikih korpusa jezičkih podataka. Tamo gde se ovakve operacije obavljaju uz pomoć mašina, govori se o računarskoj lingvistici. Prema tome, m atematička i naročito računar ska lingvistika, za razliku od drugih navedenih disciplina, u principu nisu određene predmetno nego metodološki . Matematičke metode da n as se upotrebljavaju, u kombinacij i sa analitičkom aparaturom tra dicionalne i modeme gramatike, stili stike i retorike, u proučavanj u informacione i stilske strukture različitih tekstova, posebno književ nih, a pod zaglavljem lingvističke stilistike. Neke od upravo pomenutih oblasti, uz veći broj drugih, i spo lj avaj u i izrazito primenjene aspekte, pa se često svrstavaju među gra ne primenjene lingvistike, kao široke i heterogene oblasti koj a obuh vata raznovrsne praktične probleme što proi stiču iz upotrebe jezika u društvu. Ovde spadaj u i problemi jezičke standardizacije, gde se neutralnom opisu deskriptivne lingvistike suprotstavlj a vrednosno obojeni pristup normativne lingvistike, posebno izrazit u nastavi jezika i negovanju jezičke kulture; sa ovim su u vezi i druga pitanj a jezi čkog planiranja i jezičke poli tike, naročito u višejezičnim zajednicama. Na stava stranih jezika takođe je važna oblast primene lingvističkih zna nja, a teorij ska podloga nastave jezika u celini danas češće ide pod imenom glotodidaktike. Lingvistički poj movi i postupci u velikoj meri se koriste pri sastavljanju rečnika, što spada u leksikografiju, u pro učavanju i normiranju terminologije i stručnih jezika, u ispitivanju 20
LINGVISTIKA U PRIMENI
funkcionisanja sredstava masovnog informisanj a, zatim u lečenju po remećaj a govora i sluha i u mnogi m drugim oblastima života. Izrazito interdisciplinarnog karaktera, ali na lingvističkim osnovama, jeste teo rija prevođenja, koja teži izgrađivanju opšteg teorijskog okvira za is traživanje različitih aspekata ljudskog i mašinskog prevođenj a. A po kušajima prevazilaženja jezičkih razlika putem konstruisanja pomoć nih međunarodnih jezika, od planskih jezika tipa esperanta do mate matičkih i logičkih jezika-posrednika, povremeno se daje naziv
interlingvistika. 5. Zaključak. Različite jezičke i kulturne sredine, raznovrsne tradicije i teorije, udružene sa dinamizmom s avremenih interdiscipli narnih istraživanja jezika, uveliko relativizuj u svaki pokušaj razvrstavanj a lingvističkih disciplina, ali se od nečega ipak mora poći . Naš letimični pogled, iz koga su nužno izostale brojne detaljnije po dele unutar pomenutih disciplina i mnoge terminološke alternative, težio je, koliko je to bilo moguće, jednom objektivnom i teorijski neutralnom prikazu, polazeći od onoga što se može uzeti kao šire prihvaćeno. Tamo gde ima većih teškoća oko definicije ili razgraniče nja pojedinih oblasti, to se nastoj alo nagovestiti odgovarajućim for mulacij ama. S amo u onim retkim slučajevima kada u nekom bitnom pt đu nema praktično nikakve stručne saglasnosti jer prava debata tek p dstoji, kao što je priroda odnosa između lingvističke teorije i filozofij ·ezika, iznete ocene u većoj meri izražavaju preliminarno lično viđe ·e autora ovog uvodnog teksta. S mešten u kontekst ove knjige, sam t · tekst ima pak kao glavni zadatak orijentaciono situira nje primenjen lingvistike u celini i njenih pojedinih delova na širo kom području n uke o jeziku, što treba da olakša praćenje specifični 2 jih razmatranja poglavljima koj a slede.
Našem č" aocu sada su lako dostupna brojna domaća i prevedena dela sa 2 područja lingvisti , u kojima se mogu potražiti dalja obaveštenja. Ovom prilikom možemo da uputi o na tri knjige koje se korisno dopunjuju: Škiljan (1980) kao širi pregled lingvisti "h disciplina, škola i pojmova, te podataka o jezicima i pismima; Ivić (1975) kao regled razvoja lingvistike kroz istoriju i njenih savremenih pravaca; i Bugarski (19 �) kao teorijsko i istorijsko razmatranje nekoliko fundamentalnih pro jeziku - sve sa daljom literaturom. blema nauke
21
2. Pojam 1 značaj primenjene lingvistike
Delatnosti koje se odvij aj u pod imenom primenjene lingvistike danas su u punom procvatu , i nj ihov opšti stručni i društveni značaj nij e ni u kojem smislu sporan . Može se, međutim, postaviti pitanje identiteta same ovako nazvane oblasti , naročito s obzirom na ling vistiku. Da li je ovo jedna interdisciplinarna aktivnost sa zadatkom rešavanja praktičnih jezičkih problema, posebna grana nauke o jeziku, ili možda u suštini ništa drugo do sama lingvistika? Š taviše, da li iz način a na koji se ova oblast poima uopšte proističu neke ozbilj nije praktične posledice? Malo kad obuhvatnije pretresana, ovakva pitanj a još uvek nisu dobila opšteprihvaćene odgovore. jeste da skrene pažnju stručne j avnosti na njihovu važnost i da izloz1 autorovo lično viđenje ove problematike.
�
Pojam primenjene lingvistike nudi se kritičkom razmatranju u dva povezana ali relativno nezavisna smisla - pragmatičkom i teo rij skom. Pragmatički smisao je spoljni, tj . vanlingvistički i u osnovi društveni, i odnosi se na sve ono što je empirijski nasleđeno kao primenjena lingvistika, što je kao takvo društveno prihvaćeno i što se danas praktikuje pod ti m i menom. Teorij ski smisao je unutrašnj i , tj . lingvistički i time naučni , i tiče s e prirode i statusa primenjene lingvistike kao naučne discipline . U ovom izlaganju najpre će biti ukratko razmotren pragmatički a zatim teorij ski aspekt pri menjene lingvistike, da bi oni potom bili dovedeni u međusobnu vezu u jednom pokušaju sinteze - pri čemu ćemo stalno i mati na umu veliki društveni znač aj ove oblasti . Do primenjenih istraživanj a na različitim područjima po pravilu dolazi ne toliko zbog zahteva internog razvoj a same osnovne nauke, 22
LINGVISTIKA U PRIMENI
koliko u sled potreba srodnih naučnih oblasti i, još više, društvenog života u celini. U slučaj u lingvistike, rano je primećeno da je jezik od tako kapitalne važnosti za život čoveka i društva da bi nauka o njemu morala moći da pruža saznanja i rezultate široko upotrebljive i izvan nje same. I pored razložne skepse u nekim slučajevima, pa i povremenih razočarenj a, ovo uverenje se u celini pokazalo opravda nim. A komunikacijski problemi savremenih društava i celog čovečan stva takvi su da već i sama predstava o jednoj primenjenoj lingvistici poseduje određenu privlačnost i izaziva dosta interesovanja na razni m stranama. Dobrim delom zahvalj uj ući ovoj činjenici, u svetu danas postoji razgranata aktivnost koja se široko naziva primenjenom ling vistikom. Nju su izazvale društvene potrebe, pa se može reći da je sama geneza ove oblasti uveliko pragmatičke prirode. Kako se društvene potrebe u raznim društvima i vremenima značajno razlikuju, moglo bi se očekivati da će, kao rezultat izložene situacije, pojam primenjene lingvistike na ovom planu da se razlikuje od jedne sredine do druge - bar u stvarnom težištu ako ne u poten cijalnom rasponu. Upravo takvo stanje i nalazimo. lako je sam termin " "primenjena lingvistika u široj međunarodnoj upotrebi , pojam koji mu u praksi odgovara uslovljen je lokalnim istorij skim i društvenim okolnostima: priroda praktičnih problema u vezi s upotrebom jezika koji su u određenoj sredini najaktuelniji spontano definiše u njoj preo vlađuj uću predstavu primenjene lingvistike za neki dati period. Tako se danas u nekim zemlj ama time često misli gotovo isključivo na nastavu stranih jezika (npr. Velika Britanij a, doskora i SAD), u drugim pretežno na pitanja u vezi s bilingvizmom (npr. Kanada i neke južnoa meričke zemlje), u trećim na mašinsko prevođenje i druge računarske operacije (npr. SSSR), u nekim opet na izradu sistema pisanja (mnoge primitivnije zajednice), itd. U Jugoslaviji se nijedna od ovakvih po jedinačnih oblasti ne izdvaj a toliko od drugih da bi bilo unapred j asno šta bi se - bar konvencionalno gledano - i malo smatrati primenjenom lingvistikom u našim prilikama. Stoga je ovo jedna od sredina gde se, zbog širokog raspona aktuelnih praktičnih problema jezičkog ka raktera (višejezičnost, standardizacija, nastava stranih jezika i drugo), 23
RANKO BUGARSKI
može već na čisto pragmatičkom planu legitimno postaviti pitanje pojma primenjene lingvistike. Na tom planu, kod nas kao i drugde, odgovor na ovo pitanje u principu kumulativno proističe iz same prakse: primenjena ling vistika je sva delatnost koj a se odvij a pod tim zaglavljem, bez obzira n a različite stručne i društvene profile učesnika u njoj . To je jedno zajedničko problemski orijentisano nastojanje koje uključuje ne samo različite grane lingvisti ke (naročito sociolingvistiku i psiholingvistiku) nego i sociologiju, pedagogiju, neurologiju, antropologiju i mnoge druge discipline. Koliko god čovek mogao da bude opravdano rezer visan prema prilično nereprezentativnom i otuda neprikladnom imenovanju ovog kompleksa, ovde nema mesta za individualnu de finiciju i ličnu arbitražu : ako se neka aktivnost planira, organizuje, i zvodi i finansira kao primenjena lingvistika, onda bi bilo neumesno bilo čije privatno insistiranje da to zapravo nije primenjena lingvistika nego nešto drugo. U n ašem konkretnom slučaju, statuti jugoslovenskih društava za primenjenu lingvistiku i njihovog Saveza ne propisuju šta jeste a šta nij e primenjena lingvistika, a bogate i raznovrsne or ganizovane delatnosti njihovih članova dovoljn� obuhvata, o odsustvu uskosti i jednostranosti u tumačenju ovog poj ma. Može se tvrditi, bez imalo patriotske pristrasnosti , da je ovakav obuh vat preporučljivij i od uskih određenja koj a dominiraju u nekim drugim sredinama. Jer ako se primenjena lingvistika negde svodi na, recimo, nastavu stranih jezika, to neće biti stoga što u toj zajednici nema i drugih praktičnih problema delimično jezičke prirode, nego pre zato što takvi problemi, a naročito mogući doprinos lingvistike nji hovom preciznijem formulisanj u , nisu još dovoljno uočeni. Otuda j e bolje početi sa jedne šire baze. U svemu dosad rečenom verovatno nema mnogo spornog, a veliki društveni znač aj primenjene lingvistike u njenom pragmatičkom aspektu ne dovodi se u pitanje ni u daljem razmatranju. Međutim , problem karaktera i domena primenjene lingvistike mora se, u j ednoj drugoj ravni , rešavati i teorij ski, dakle bez obzira na lokalne empi rijs ke posebnosti i istorijske slučaj nosti . A na ovom planu nastaj u ne 24
LINGVISTIKA U PRIMENI
male teškoće, koje lako postaju predmet sporenja među stručnjacima. /.a razliku od malopre razmotrenog plana, ovde dolazi u obzir mo �-:ućnost da pojedine lingvističke škole ili čak poj edinci ponude svoje određenje obuhvata i predmeta primenjene lingvistike kao naučne dis d pli ne - da kažu, dakle, koja vrsta problematike u nju ulazi i na koji način, a koj a pak ne. Ali svako ko je proveo neko vreme razmišljajući ovakvim pitanjima imaće razumevanja za činjenicu da se sami ling visti nisu često koristili pomenutom mogućnošću, da se oni do danas uglavnom nisu određeno izjasnili o tome šta je za njih primenjena lingvistika, da li joj uopšte pripada posebno mesto u akademskoj si stematici, i ako pripada, koje je to mesto. Skoro bi se moglo reći da su rađanje i razvoj primenjene lingvistike prošli gotovo nezapaženo što se tiče "čiste" lingvistike. Stoga u samoj lingvističkoj profesiji uglavnom nema ni načelne saglasnosti oko pitanj a identiteta i statusa primenjene lingvistike, a neka iole samostalna ili celovita teorija ove oblasti do danas ne postoj i .
o
\
Otuda se na naučnim skupovima često j avljaju nedoumice u ovom pogledu. Tako jedan plenarni referat sa međunarodnog kongresa lingvista u Bukureštu 1 967. godine počinje sledećom rečenicom: ,)e dan od glavnih problema primenjene lingvistike je pridevskog karak tera, utoliko što ne postoji međunarodni konsenzus o značenju ' prime njenog"' (Roberts 1 969: 1 75), a uskoro potom govori se o odsustvu zadovolj avajuće definicije primenjene lingvistike, te o potrebi da se u takvim uslovima oslonac potraži bar u radnim definicijama neke vrste (Nickel 1 972: 12). Jedan prikaz publikacije sa kongresa prime njene lingvistike u Kembridžu 1 969. godine završava se konstatacijom da je nemoguće utvrditi šta je primenjena lingvistika (Hiillen 1974 : 360) . Jedan prikazivač slične publikacije sa sledećeg kongresa, u Kopenhagenu 1972. godine, na samom početku upozorava da smo , možda dalje nego ikad od jedne sistematske strukture oblasti prime . ene lingvistike" (Kiihlwein 1 976 :282). A jedan naš učesnik zaklju je svoje utiske sa narednog kongresa ove discipline, u Š tutgartu 975. godine, ocenom da tek treba saznati šta primenjena lingvistika este a šta nije (Vilke 1 977:85). Na poslednjem dosad održanom konv
25
RANKO BUGARSKI
gresu u ovoj oblasti, u Briselu 1984. godine, održan je zaseban okrugli sto o pitanjima identiteta primenjene lingvistike i njenog odnosa pre ma lingvistici. Lako bi se mogli navesti i drugi primeri ; dovoljno su karakte ristični već i sami naslovi publikacija kao što �u Back (1970), Pap (1972), Fraser (1974), Brown (1976) ili neki u zborniku Kaplana (1980). Čak i u statutima Međunarodnog udruženj a za primenjenu lingvistiku (Association internationale de linguistique appliquee, skra ćeno All..A ) i srodnih društava, kao i u drugim relevantnim doku mentima, pojam primenjene lingvistike obično se više podrazumeva nego što se definiše. Premda je definisanje na ovom polju veoma težak zadatak, valja svesrdno podržati sledeću uvodnu napomenu pri ređivača jednog zbornika: "Treba se nadati da ćemo u budućnosti , kako AlLA bude napredovala, dospeti do jedne sveobuhvatne a u isti m ah precizne definicije termina ' primenj ena lingvistika"' (Nickel 1976, III : 5). Taj zadatak, dakako, još uvek predstoj i . O razlozima ovakvog stanja ovde n e možemo detaljnije govoriti , niti možemo ulaziti u složeno opšte pitanje odnosa izmegu._funda mentalnih i primenjenih istraživanja, čiji je ovo specifičan slučaj . Mo žemo, ipak, pokušati da bar nagovestimo neke od teškoća koje prate svaki pokušaj osmatranj a pojma primenj ene lingvistike lingvističkim 3 očim a i podvrgavanja toga pojma teorij skoj elaboraciji . Ovde se pre svega mora ispitati odnos između primenjene i "neprimenjene" ling vistike, mogući predmet prve i identitet druge. Nekome se može učini ti da su ovakva razmišlj anj a neizbežno post festum, jer primenjena lingvi stika nije nešto o čemu se tek danas počinj e govoriti , nego oblast koj a već ima izvesnu istoriju a uz to i veoma razgranatu institucio n alnu infrastrukturu (čime mislimo na katedre, udruženja, kongrese, proj ekte, časopise i druge načine akademskog organizovanj a jedne discipline). No ovaj utisak je varljiv, jer je pomenuta nesigurnost oko 3 Retki pokušaji teorij skog zasnivanja primenjene lingvistike mahom ne pre laze granice skice; upor. naročito Gottwald ( 1977), Spillner (1977), Kaplan (1979) i Kiihlwein (1980b). O statusu teorije u primenjenoj lingvistici biće još reči u nastavku ovog priloga, a šire i u IV poglavlju ove knjige.
26
LINGVISTIKA U PRIMENI
prave prirode ove oblasti vidljiva uz sav njen nesumnjiv institucionalni 4 i internacionalni status. Naime, ako pogledamo šta sve ulazi u pro �rame rada nacionalnih društava za primenjenu lingvistiku ili AlLA-e, koja su sve tematska područj a zastupljena na kongresima i drugim naučnim i stručnim skupovima, šta se predaje na odgovarajućim od sccima ili istražuje u institutima, ili šta obj avljuju časopisi ovog us merenj a - videćemo sigurne znake izvesne krize identiteta. Ima tu dosta difuznosti, nesistematičnosti, kao i preklapanj a sa drugim di sciplinama, naročito opštom lingvistikom, sociolingvistikom i psiho lingvistikom. Upadljivo odsustvo predmetnih razgraničenja ovih obla sti samo se delimično može objasniti njihovom interdisciplinarnom 5 prirodom. Razmišlj ajući o mogućem predmetu primenjene lingvistike, mo žemo jednostavno da nabrojimo - ne pretendujući na iscrpnost i bez nekog naročitog redosleda - bar sledeća područja na kojima su re zultati lingvističkih istraživanja našli svoj u primenu : nastava stranih jezika, uključujući nastavne materijale i metodolo giju, tzv. primenjenu kontrastivnu lingvistiku, analizu grešaka, testiranje, programiranu nastavu itd.; usvajanje prvog i drugog jezika; nastava maternjeg jezika i uloga jezika u opštem obrazovanju; nastava jezika društvene sredine u uslovima višejezičnosti; jezička politika i jezičko planiranje, uključujući standardizaciju (stvaranje sistema pisanja i izgrađivanje standardnih idioma), pi smenost, jezičku kulturu, međunarodne jezike itd.; stručni jezici, terminologija i leksikografija; prevođenje (ljudsko i mašinsko); teorija književnosti, književna kritika, retorika i stilistika; 4
Osnovni podaci o razvoju i organizaciji primenjene lingvistike u svetu i u erniji biće dati u sledećem poglavlju.
5 Uverljiva svedočanstva o opsegu i heterogenosti empirijski tumačene prime njene lingvistike pružaju, primera radi, programi poslednjih svetskih kongresa za prim njenu lingvistiku i pozamašni dosad izašli tomovi nedavno pokrenutog temat sko- ibliografskog priručnika Annual Review of Applied Linguistics.
27
RANKO BUGARSKI
oštećenja govora i sluha, logopedija, defektologija; neurologija i neuropsihologija; klinička psihologija· i psihijatri ja; komunikacije, masovni mediji, informatika; programiranje računara i veštačka inteligencija; etnologija, sociologija i druge društvene nauke; analitička filozofija i logika; semiotika sa svim njenim granama, metodološki uveliko zasnovana na lingvističkim modelima i utoliko svojevrsna, najobuhvatnija primenjena lingvistika. 6 Za ovaj , teorij ski deo razmatranj a nije od značaj a empirij ska (ili , u smislu naše distinkcije, pragma st da sve oblasti sa ovog spi ska nisu podjednako aktuelne u svim sredina nego Cl njenica da sve one jesu oblasti u kojima se lingvistička zn ·a po negde primenjuju. Očigledno je da je i ovaj nepotpuni spi sak, oji obuhvata didaktičke, sociopolitičke, terapeutske, tehnološke, mod ske i druge aspekte, toliko dugačak i raznorodan da teško može da posluži kao predmetna definicij a primenjene lingvistike: bilo bi ap surdno tvrditi da je pri menjena lingvistika skup svih oblasti sadržanih u j ednom ovakvom spisku. Pokušaji sužavanja njenog domena time što bi se ona po definiciji svela na područj a na kojima je jezik cen tralna komponenta datog kompleksa, a ne samo jedna između više njih (v. npr. Corder 1 972 :5) su neophodni ali i nedovoljni, jer ovakve li ste pokazuju da je i takvih područja mnogo? Ako bismo pak hteli da i zdvojimo ono što je zajedničko svim tim raznim oblastima, ut vrdili bismo da je to neki vid jezika - bilo kao materij a ili kao model. S l ažući tako izdvojene delove u celinu, u principu bismo kao zbirni •v
6 Sličan spisak daje Pap (1972), čije su dileme bile jedan od podsticaja za ovaj naš pregled. Upor. s ovim u vezi i Back ( 1970) - značajnu raniju raspravu na istu opštu temu koja dolazi do sličnih zaključaka u mnogim pitanjima. 7 One takođe mogu da posluže kao delirnična eksplikacija praktičnih definicija primenjene lingvistike kao što je ona iz statuta Američkog udruženja za primenjenu lingvistiku, gde se, po ugledu na ranije osnovano odgovarajuće Britansko udruženje, ova oblast određuje kroz ,,multidisciplinarne pristupe jezičkim problemima i pitanj ima".
28
/
LINGVISllKA U PRIMENI
predmet dobili, manje-više, sam jezik. A j edna nauka sa upravo tim predm e tom istraživanj a već postoj i , i zove se prosto - lingvistika. Idući ovim putem, teško je izbeći zaključak da primenjena lingvistika i li nema svog predmeta, ili ga ima ali je on identičan predmetu same 8 lingvi stike. Pokušamo li da problemu priđemo iz drugog pravca, pitajući da li postoji neki deo lingvistike koj i je specifično "primenjen " , neće mo doći do drukčijeg rešenja, jer su primenjivanju načelno po llložni svi delovi lingvistike - dakako, u raznim oblastima. Tako se, primera radi i govoreći sasvim uopšteno, deskriptivna lingvistika primenj uje u nastavi jezika, sociolingvistika u jezičkom planiranju, matematička i statistička lingvistika u informatici i računarskoj teh nologij i , lingvistička teorij a u semiotici, zatim fonetika u defektologiji, 9 lcksikologija i semantika u izradi rečnika, itd. sc
Najzad, sa metodološkog stanovišta gledano, mora se opet reći da još uvek ne postoji neki skup zasebnih metoda primenjene ling vistike, bar u jednom izgrađenijem vidu, nego se mahom metode inače razvijet:�e u lingvistici i drugim naukama koriste, uz potrebna prila gođenj a, u skladu sa obeležjima i potrebama oblasti u kojoj se prime njuju lingvistička saznanja. Poslednjih godina ponegde se ulažu napori u pravcu usavršavanja srazmemo autonomne metodologije u pojedi nim segmentima primenjene lingvistike, ali upravo izrečeni opšti sud još uvek stoj i . Iz izloženog b i , dakle, sledio pomalo neprijatan zaključak d a u smislu tradicionalne, pozitivističke sistematike primenjena ling vistika ne postoji kao zasebna naučna disciplina, nemaj ući svog ode litog i koherentnog predmeta niti svoje specifične metodologije. Na8 U ovom pravcu ide, kako se čini, i sledeća ocena izneta 1977. godine na jednom skupu u SAD, posvećenom već karakterističnoj temi "Šta je primenjena ling vistika?: "Uvidi koje stičemo proučavajući lingvistiku mogu se korisno primeniti u veoma raznorodnim oblastima. Ali reći da neko proučava primenjenu lingvistiku samu po sebi, dakle bez obzira na polja primene, isto je što i reći, naprosto, da on proučava lingvistiku" (v. sada E. M. Anthony u Kaplan 1980:5).
9 Tačnije, u okviru važne distinkcije koju uvodi Spolsky (1969), na ovim područjima delatne su kako aplikacije tako i implikacije lingvističkih istraživanja po svoj prilici u složenoj interakciji.
29
RANKO BUGARSKI
ravno, može se dodati da ovakvi zahtevi u dobroj meri gube svoju važnost u današnjem interdisciplinarnom svetu , gde se pojedine nauke mogu definisati i na neki savremenij i način - recimo, kao skupovi 0 istraživačkih ciljeva. 1 Nešto drukčije rečeno, mogla bi se napraviti razlika između objekta jedne discipline i njenog predmeta, tako što bi se prvi odnosio na neki dati fenomen a drugi samo na neke njegove aspekte koji su izdvojeni kao relevantni, bilo sami po sebi ili u neku posebnu svrhu. Tada bi jezik služio kao opšti objekt svih "jezičkih nauka" , dok bi svaka od njih kao svoj predmet imala neki odelit vid jezika. Pri ovakvoj šemi, predmet - ili cilj - primenjene lingvistike mogla bi da bude spolj n a primena znanj a o jeziku stečenih unutar lingvi stike, a možda i drugih oblasti (o čemu v. niže). No i tada bi se moralo konstatovati da je primenjena lingvistika u velikoj meri lišena autonomne unutrašnje strukture, u smi s.w---R:�w:�;IU-n teorije i objedinjenog istraživačkog pro Pa šta je, onda, primenjena lingvistika? Iz dosadašnjeg razmatranja sledilo bi da se ona zapravo ne može smatrati područjem delatnosti koje se služi dostignućima lingvistike ali samo nije deo ove nauke, pa čak ni interdisciplinarnim poljem koje kombinuj e ling vistiku sa drugim disciplinama - jer je "područje " ili "polje " u ovom slučaj u tako ogromno i heterogeno da pozivanje na njega ne bi imalo nikakvog kriterijalnog smisla. Strogo govoreći , ona se ne može po smatrati ni kao deo lingvistike, odelit od ostatka ove nauke. Dodatan argument protiv takvog shvatanj a bila bi potreba da se u tom slučaju utvrdi i šta bi upravo bila "neprimenjena" lingvistika, kao neobeleženi član i mplicirane terminološke opozicije. Za razliku od matematike, u slučaju lingvistike kao nauke koja se bavi jednim tako " neči sti m " fenomenom kao što je prirodni ljudski jezik, atribut "čista" nema j as nog smisla. 11 Činjenica je, uostalom, da "najčistije" verzije lingvistike 10 Tako npr. Kiihlwein (1980a:761) ističe da se primenjena lingvistika pre može definisati kroz njene ciljeve nego polazeći od pitanjii predmeta ili metodologije.
11 Kako ističu tri britanska autora, "osim možda u matematici, distinkcija iz među 'čistog' i 'primenjenog' teško se može napraviti, a i kada se napravi, od nje nema neke veće koristi " (Halliday/Mclntosh/Strevens 1964:5).
30
LINGVISTIKA U PRIMENI
(kao glosematika, ili neke varij ante generativne gramatike) uz sve svo je formalne vrednosti nisu bile od naročite koristi empirijski .
Uobičajeni kontrast između " primenjene" i "teorijske" ling vi stike takođe se po bližem ispitivanju pokazuje problematičnim, i to it. bar dva razloga. Prvo, takva podela na izvestan način izostavlja iz razmatranj a jedan bitan sektor jezičke nauke - deskriptivnu ling vi stiku, koj a sama po sebi izvesno nije ni "teorijska" ni "primenjena" ,
iako nužno podrazumeva određenu teorijsku podlogu a često i mo gućnosti primene. Ništa se ne bi dobilo shvatanjem deskriptivne ling vistike kao područja neposredne primene lingvističke teorije na opi sivanje jezika i time kao svojevrsne "primenjene" lingvistike: ovakvim tumačenjem lingvistika bi se neopravdano izjednačila sa lingvističkom teorijom, a iz drugog ugla gledano radilo bi se o primeni unutar domena nauke o jeziku, dok pojam primenjene lingvistike može da ima smisla jedino ako je reč o primenama izvan tog domena. A drugo, pomenuta podela je neizbežno relativna i tako samo pitanje fokusa; pri bilo kojoj razumnoj interpretaciji, primenjena lingvistika je i sama j edna naučna oblast, koja kao takva mora da počiva na sopstvenoj teoriji - dakle, da bude i teorijska. Alternativno, primenjena lingvistika možda bi se mogla suprot staviti opštoj lingvistici , s tim što bi se reklo da se obe bave jezičkim komuniciranjem, ali da ona prva deluje na svoj predmet dok ga ova 12 druga uzima kao zadat. No ako se opšta lingvistika kontrastira naj pre sa deskriptivnom lingvistikom, na relaciji jezik uopšte-pojedinač ni jezici (kako se to najčešće čini), ovakva podela mogla bi da vodi neugodnim dvosmislenostima. Uistinu, ako čovek mora da se privoli nekoj prostoj opoziciji, verovatno je najbolje da se uspostavi kontrast između primenjenog " i " fundamentalnog " - premda se i ova distink " cija zapravo ruši pred našim očima dok lingvistika u celini prihvata jednu širu i dalju spoljnu svrhuP 12
Ovakvu mogućnost nagoveštava npr. Rondeau
(1978:1).
Za jednu koncepciju odnosa između primenjenog i fundamentalnog u je zičkim istraživanjima v. Slama-Cazacu (1980). 13
31
RANKO BUGARSKI
No ovakve dileme zapravo su nepotrebne, i one velikim delom iščezavaju ako se primenjena lingvistika odredi na jedan sasvim drukčij i način, koji nam teorijski izgleda kao bolje rešenje u poređenju sa već razmotrenim alternativama. To je pogled koji u terminu " prime njena l ingvistika" vidi naznaku jedne opšte orijentacije u samoj ling vistici, i za koji se ovo određenje, prema tome, uošte ne odnosi na neki odelit predmet nego na jedan karakterističan pristup. Ovako viđena, primenjena lingvistika nije ništa drugo do lingvistika koj a je primenjena, tj . lingvistika koj a se primenjuje izvan svog domen �.:)Q- je, prosto, okrenutost lingvistike prema širokom spektru oblasti' gde se u stvarnosti nalaze ili analoški sagledaju j ezički aspekti koj i do puštaj u i traže primenu rezultata, metoda i modela nauke o jeziku . Pri tom ove oblasti nisu deo same lingvistike . Neke od njih su od izrazitog društvenog značaja, pa se u tom smislu primenjena ling vistika može označiti kao sinteza jezičke nauke i društvene prakse. Prem a tome, umesto povlačenj a uveliko veštačkih i u svakom slučaju već prevaziđenih linij a razgraničenj a u samom tkivu lingvistike , bolje je, pogleda upravljenog ka budućnosti, sagledati ovu nauku kao je dinstven skup znanja i delatnosti koji se, da tako kažemo, može u 14 posebne svrhe orijentisati u nekom specifičnom pravcu. Pri stanovištu po kome je primenjena lingvistika shvatanje ling visti ke a ne grana ove nauke, bilo bi dosledno da se termin " prime njena lingvistika" , koji na neki način i mplicira deo lingvistike, zameni terminom "primene lingvistike " . Ova potonja oznaka više bi bila u skladu sa osećanjem da postoji samo j edna lingvistika, koj a sama po sebi n ije ni "čista" ni "primenjena" , nego se samo može različito praktikovati s obzirom na različite konkretne istraživačke cilj eve. A ima znakova da ovakvo osećanje raste . Ono, primera radi, prožima 14 Samo po sebi, shvatanje po kome je primenjena lingvistika u suštini "ek sternalizovana" lingvistika nije neko naročito otkriće, i njegovi tragovi mogu se po vremeno pronaći u literaturi. Tako jedan autor napominje: ,,Domen primenjene ling vistike jeste naprosto primena lingvistike u određenoj oblasti" (Culioli 1967:62). Back ( 1 970:24, 4 1 ) čak tvrdi da je tumačenje primenjene lingvistike kao "praksi okrenute lingvistike" (praxisgerichtete Sprachwissenschaft) ne samo dovoljno logično nego i najraširenije, ali ovo drugo danas neće biti račno. No kako god to bilo, važno je uočiti i razviti šire implikacije ovog shvatanja.
32
LINGVISTIKA U PRIMENI
vodnik prvog broj a jednog časopisa za lingvističku pragmatiku: .. S t rogo uzev, nema razlike između ' primenjene' i ' či ste' lingvistike. Pri menjena' lingvistika· i 'čista' lingvistika jesu jedno te i sto, to jest l i n gvistika: primenjena lingvistika nije drugo do ' č ista' lingvistika, pri menjena na određene probleme . . . Ne postoje, niti mogu postojati, d ve vrste lingvistike . . . Postoj aće samo jedna lingvistika, ili je neće uošte biti" (Haberland/Mey 1 977:4). Slično tome, i zveštaj sa jednog seminara B ritanskog udruženj a za primenjenu lingvistiku ukazuje na 11
·
.,jedno globalno pomeranje težišta koje čini prirodnim (izvan institu ·ionalizovanih konteksta) da se govori o lingvistici i njenim prime na a, umesto da se razdvajaju dve discipline" (Willes 1 978 : 34). Sama distin ija, razume se, nikada nije kako valja ni izvedena; primećeno je kako u se " napori oko razdvaj anja lingvistike i primenjene ling vistike m om pokazali besplodnim, proističući iz tvrdoglave upor go iz istinske obaveštenosti" (Brown 1 976 : 1 ); da je takvo nosti više 15 razdvajanje krajnjoj liniji besplodno ističe i Back ( 1 970:34). U prin 'pu, svaka adekvatna lingvistička teorija i svaki valjan lingvistički op' s jesu potencijalno primenlj ivi, bilo unutar same ling nje; a o primenama lingvistike trebalo bi govoriti vistike ili izv samo kada se traživanj a preduzimaj u - ili već postojeći rezultati koriste - sa sves im, eksplicitnim ciljem praktične primene izvan ling vistike. Relevan a granica nije, dakle, toliko i zmeđu neke "čiste" i " "primenjene li gvistike koliko između istraživanja koja spadaju u lingvistiku, na ilo koji način shvaćenu, i praktičnih aktivnosti koje tu uopšte ne s adaju. Primera radi, ako se neka opšta teorija o strukturi ljudskog jez· a uzme kao polazište prilikom opisivanj a nekog poseb nog jezika, to još nije primena lingvisti ke, jer ova obuhvata i naučno opisivanje jezika. Ali ako se na osnovu ovakvog opisa izradi jedan prilagođen potrebama nastave toga jezika, to je onda već primena 15 U ovom smislu indikativno je da se, pored već tradicionalnog termina "primenjena lingvistika" (koji i dalje odražava implicitno pragmatičko sužavanje na neku posebnu oblast), poslednjih godina i sintagma "primene lingvistike" češće javlja u naslovima rasprava i antologija, naročito onih koje svedoče o jednoj široj koncepciji); upor., među delima koja i inače citiramo u ovom tekstu , Malmberg ( 1 97 1 ), Per renffrim ( 1 97 1 ) i Ferguson ( 1 975).
33
RANKO BUGARSKI
lingvistike. Međutim, ovaj pedagoški opis i na njemu zasnovane na stavne materijale treba na drugoj strani razlikovati i od tehničke apa rature koj a ih danas često prati, kao, uostalom, i od samog avno� 1 procesa - jer nijedno od ovoga ne čini deo bilo kakve lingvi sti Nešto drukčije rečeno, pojam primene ne srne da zamagli bitnu razliku između lingvističkih i nelingvističkih delatnosti . Izgleda da je sam termin "primenjena lingvistika" naveo mnoge na pomisao kako je tu posredi nešto suštinski drukčije od same lingvistike, pa tako možda i nešto što zapravo i nije nauka nego niz praktičnih problema. A upravo ovo treba po svaku cenu izbeći, jer lingvistika i kada se primenjuje ostaje pre svega lingvistika - što znači nauka. Pri menjena lingvistika mora da se zadrži u krugu naučnih istraživanja, pružajući lingvi stičke temelje za zajednički društveni zadatak rešavanj a prak tičnih jezičkih problema, ali ne pretendujući da samostalno raspolaže gotovim rešenjima. I ako se pravi razlika između lingvistike i prime njene lingvistike, ona nipošto nije analogna razlici između nauke i 17 tehnologije. Ovakvi nesporazumi, mogući ako se nepažlj ivo i bez pri hva ćenog tumačenja ovoga pojma govori o primenjenoj lingvistici, nestali bi kada bi se umesto toga govorilo o primenama lingvistike, jer je sasvi m j asno da je lingvistika nauka, a ne polje primene neke nau Lingvistika može imati spolj ne ciljeve, može biti okrenuta ka dr tve noj praksi u celom jednom rasponu oblasti , i tada se mogu r matrati njene praktične primene a da se ove pri tom ne brkaju sa njenim 16 O opštoj "primenlj ivosti " lingvistike v. Halliday/Mclntosh/Strevens ( 1 964: 138). U ovom kontekstu zanimljivo je da je, upravo u vreme kada je jedna ranij a v erzij a ovog teksta pripremana za štampanje, poznati li ngvist Bertil M almberg u jednom osvrtu pomenuo "ogromno polje primenjene - ili, kako bih je sada radije nazvao, primenlj ive - li ngvistike " (Malmberg 1978: 184). Č ini se da ova opaska jez grovito izražava jedno stanovište potpuno u skladu sa onim koje se ovde izlaže. 17 Naučni karakter primenjene lingvistike s pravom se često naglašava; v. npr. B ack ( 1970:24), Zabrocki ( 1970:38), Malmberg ( 1971 :3), Ferguson (1975 :65), Kaplan ( 1980: 18), a kod nas M ihailović ( 1 970:5) . Kako sažeto konstatuje Grucza ( 1975: 128), primenjena lingvistika nije skup praktičnih recepata; ona je, prvenstveno, formulacija " nj i hove teorijske baze" . Ovaj bitan zahtev istaknut je i n a osnivačkoj skupštini Društva za primenjenu lingvistiku Jugoslavije; v. Mikeš (1973 :23 1).
34
LINGVISTIKA U PRIMENI
n aučnim identitetom. Osim toga, ovakva koncepcija j ače naglašava t•v i dentnu činjenicu da lingvistika u celosti - dakle bez nužnog .. pri menjenog " predznaka - sve više postaje otvorena nauka sa i uaženom spoljnom orijentacijom, od značaja kako za druge nauke tako i za život društva. Neke od danas najaktuelnijih oblasti u teo rij skoj lingvistici - kao u teoriji varij acija, pragmatici, psiholingvistici, sociolingvistici - imaju tako neposrednih i očiglednih praktičnih aspe kata da pred njima pomenuti predznak gubi distinktivnu snagu koju je mogao imati u vreme lansiranj a termina "primenjena lingvistika" , kada su i lingvistika i obim njenih primena izgledali mnogo drukčije nego danas. Taj termin nosi prizvuk scijentizma jednog perioda kada se lingvistika, bar u nekim sredinama, upinjala da što više liči na egzaktne nauke, za koje se smatralo prirodnim da mogu imati svoje " "primenjene pamjake. No takvo podvajanje ne odgovara prirodi ling vistike i stoga je u ovom slučaj u u velikoj meri veštačko. Ono je bilo moguće samo u uslovima jedne privremeno opravdane i ubrzo prevaziđene uske koncepcije lingvistike kao formalnog proučavanja jezičke strukture. Ali pre tog razdoblja nauka o jeziku je kroz celu svoju istoriju zapravo bila dobrim delom i primenjena nauka, što će se samo još više potvrditi odmah posle njega, sa izrastanjem oblasti kao što su psiholingvistika i sociolingvistika. Naročito ova dva područja donela su sobom shvatanje da ling vistika mora uz langue da u svoj delokrug ozbiljnije uključi i parole, dakle da bar u načelu, a sve više i u praksi , prihvata langage kao svoj konačni domen. Ovo gledište prirodno inkorporira psiholing vistiku i sociolingvi stiku kao grane lingvistike , definisane njihovim srazmerno odelitim predmetima istraživanj a. Ali primenjena ling vistika nije u i stom položaju, jer pri mena, kao nešto što se tiče pri stupa, jeste jedan sasvim drukčiji poj am . Upravo kao što je ceo spektar naučnog izučavanj a jezika i jezika podložan teorijskoj elaboraciji, tako se isti taj spektar nudi i praktičnim primenama u jednom ili u drugom obliku . Š taviše, sve je teže ovo dvoje razdvaj ati ; kako smo već videli, podela je samo relativna, jer je bar deo teorije bez teškoća primenljiv, dok primenjene aktivnosti moraju da se temelje na nekoj svojoj teoriji . 35
RANKO BUGARSKI
Na taj način, ova dva pristupa imaju samo delim ično različita obeležj a, što čini bitni zahtev za uzajamnim oplođenjem još prirodnij i m . Mo žemo ovde da podsetimo da Pit Korder, koji je ranije primenjenog lingvi stu označavao kao konzumenta teorij a a ne njihovog stvaraoca, sada veruje kako se " u krajnjoj linij i jedina razlika između teorij skog i pri menjenog lingvističkog istraživanj a tiče motivacije, a ne metoda. strogosti ili objektivnosti " (Corder 1 978 :40; " motivacij a" je ovde ek vivalentna našem "pristupu " ). Ovo je, dakako, potpuno u skladu sa intelektualnim tokovima na dru gim područjima; tako socij alni psiho log Kurt Levin beleži da " ništa nije tako praktično kao dobra teorija" , a Ž an Pijaže primećuje kako "pouzdan znak teorij ske zrelosti jedne .18 nauke jeste njena sposobnost da bude pri menjena u praksi " No termin "primenjena lingvistika" nije samo pretesan za da našnje bogatstvo svoj i h mogućih sadržaja, i time u isti mah pomalo anahron i redundantan. On je i ozbiljno jednostran na pragmatičkom planu, kako smo već videli , jer su projekti na kakve se nji me obično upućuje nužno interdisciplinarni , pa se u njima istovremeno primenj uju i druge nauke, a ne samo lingvistika. 19 Dobro je poznato, na primer, da teorija nastave jezika uključuje, pored lingvističke, još d
�
vitalne komponente, psihološku i pedagošku ; a teorijske osnove Je zičkog planiranja veoma izrazito obuhvataju sociološke i političke komponente uz lingvističku. Stoga praksa nazivanja ovakvih kom pleksnih polja rada primenjenom lingvistikom, samo zato što su u nj ih uključeni jezički aspekti, nema teorijskog opravdanj a. Dve po menute oblasti zaslužuju - a u stvarnosti već i dobijaju - zasebna
18 Za prvi navod v. Fishman ( 1978:201), a za drugi Piaget ( 1955 : 20) . Upor. i Back ( 1970: 23) o nameri kao jedinoj razlici između čiste i primenjene nauke uopšte. O šire nju istraživačkih horizonata u pravcu langage v. Bugarski ( 1978), a o odnosu primenjene lingvistike prema psiholingvistici i sociolingvistici Bugarski ( 1 976:265-6) .
-
19 Na ulogu drugih nauka ukazuj u kod n as npr. Dim itrijević ( 1975: 306) i V ilke ( 1 977:83 ) . Nedavno je iznet zaključak da pri menjena lingvisti ka, ako ovaj pojam treba da ima neko značenje, mora da krene u pravcu "ograničavanja sfere svojih delatnosti na oblasti u kojima se sama lingvistika pri menj uj e na neki teorijski problem ili ak tivnost u smerenu na rešavanje problema" (Courchene 1 984:81). Upotreblji vost ovog teorijski elegantnog rešenja očigledno zavisi od mogućnosti identifi kovanja takv ih oblasti n a neki koherentan način - što zasad ne izgleda ostvarivo.
36
LINGVISTIKA U PRIMENI
l n wna,
kao što su glotodidaktika, odnosno teorija jezičkog planiranja. N a o vaj način lakše je govoriti , terminološki precizno i bez neumesnih pu· tcnzij a, i o primenama lingvistike u tim oblastima. Ovakva šema mogla bi se u principu primeniti na sve pojedi sektore pragmatički shvaćene "primenjene lingvistike " (upor. r a n ije dati spisak), u punoj meri uzimajući u obzir stvarne multidi �l"i plinarne napore, i uz realnij u procenu odgovornosti same ling v i st i ke - čija se angažovanost, primera radi, veoma razlikuje, kvali t ativno ali i prosto kvantitativno, idući od nastave jezika ili defekta logije do leksikografije ili kontrastivne analize. Podrazumevajući da sc već odvij a proces postepenog i zvlačenja specifičnih i relativno samosvojnih oblasti i spod terminološkog kišobrana primenjene lingv i stike, te njihovog izrazitijeg oblikovanja - a ima znakova da se upravo ovo dešava - biće zanimljivo videti šta će da čini preostali, i valjda autentični , sadržaj poj ma primenjene lingvistike . Sa priličnom sigurnošću može se pretpostaviti da će ono što ostane biti upravo ono što je tu u glavnini i bilo, ili trebalo da bude, sve vreme - naime, jedna društveno osetljiva lingvisti ka. l �
l
/
1
'
Najzad, ako bi se govori lo o primenama lingvistike, čime bi se implicitno minimalizovala razli ka između lingvistike i primenjene li ngvistike, to bi uveliko olakšalo premošćivanje dobro poznatog i krajnje štetnog psihološkog j aza između " lingvista" i "primenjenih lingvista" . Na jednoj strani može se videti kako lingvistika pretenduje da se uzdigne iznad "puke prakse" , iako u stvarnosti dobar deo njene "fundamentalne " teorije zavisi i od "primenjenih" istraživanja. Na drugoj pak strani, i zvestan postranični, odbranaški stav primenjene lingvi stike na koj i se povremeno nailazi čudno odudara od ponosne pretenzije, implicitne u samom ovom nazivu, da je to upravo ona prava lingvi stika, ona koja se poduhvata sa činjenicama života i otuda istinski zaslužuje društvenu podršku . Nije čudo što je ovaj neobični prizor proizveo priličnu zbrku ! Ali ako teorija nije neprimen ljiva, i ako primena nije ateorijska, trebalo bi logično da sledi da primenjeni lingvist nije ništa manje lingvist nego njegov kolega sa izrazitije teo rij skim interesovanjima. Ovde vredi navesti Korderovo pravovremeno 37
RANKO BUGARSKI
upozorenje: "U dovoljnoj sam meri purist da bih verovao da ' prime njena lingvistika' podrazumeva ' li ngvistiku ' ; da čovek ne može da primenjuje nešto što ne poseduje" (Corder 1 973:7, i slično 1 972 :5) . Jedan drugi autor, za koga - kao, verovatno, i za većinu lj udi ove struke - primenjena lingvistika predstavlj a zasebnu naučnu disciplinu , ipak ističe da "nikakva primenjena lingvistika ne može da postoj i bez opšte lingvistike " (Rondeau 1 978 :4 ). Ovakva tvrđenj a nekome mogu da zvuče kao pompezno ponav ljanje očiglednih istina, ali sa obrazovnog stanovišta ona nipošto nisu trivij alna, s obzirom na aktuelnu ekspanziju primenjene lingvistike i na broj njenih predstavnika koj i , kako se čini, insistiraju n a razlici i zmeđu samih sebe i " lingvista" . Uistinu, moglo bi se pitati šta je primenjeni lingvist ako nije lingvist, i zašto bi jedan nastavni k jezika ili jedan sociolog ili psiholog koj i radi na problemima u vezi s jezikom morao da bude identifikovan kao pri menjeni lingvist. Idealno bi bilo, n aravno, da primenjeni lingvist podjednako temeljito poznaj e i ling vistiku i oblast njene primene koja njega interesuje, ali se ne može odstupiti od njegove valj ane upućenosti u lingvi stiku kao minimalnog zahteva. Da bi bila istinski korisna, lingvistika koj a se primenjuje mora u temelju biti dobra lingvistika; nema dobre primene loše ling visti ke . Ovo je bitan uslov u primeni lingvističke nauke na praktične probleme u vezi s jezikom - inače će ta nauka činiti društvu rđave usluge. O visini ciljeva primenjene lingvistike, kao i odgovaraj ućih meri l a profesionalne opremljenosti njenih predstavnika, valj alo bi da povedu računa oni koji rado nagl ašavaju kako zapravo nisu lingvi sti nego su " samo primenjeni l ingvisti " . S umirajući, na spolj nom ili pragmatičkom planu kon statovati smo raširenost i popul arnost pojma i termina " pri menjena lingvistika" , pod čij i m se zaglavljem odvija niz raznorodnih i veoma korisnih pro grama i projekata, uz neosporno empirijsko šarenilo oblasti na koje se ovaj naziv primenjuje. Na unutrašnjem ili teorijskom planu nai šli smo n a određene teškoće u utvrđivanju identiteta primenj ene ling vi stike i došli do zaključka da ona, viđena lingvističkim očim a, za pravo nije drugo do sama lingvistika, samo usmerena izvan svoj i h 38
LINGVISTIKA U PRIMENI
uii \' I I u , lc da bi bolje odgovaralo da se u mesto o primenjenoj ling1 l � l h ' i � o v o r i o primenama lingvistike. K ako pomiriti ova dva nalaza? Zadatak je svakako težak, jer .,. . , ,· l o pi tanje svodi na svojevrstan paradoks po kome su lingvistika 1 p1 i m c nj c na lingvistika institucionalno odelite, bar delimično, dok " ' l lw ij s k i jedno te isto. Ako je prethodna analiza tačna, jedino realno , .. �,·nje bilo bi , kako se čini, da se ostane pri terminu " primenjena l l nttvistika" (bar zasad, i u neke svrhe), uz puno uvažavanje i podstica I I Jl' s ve g a što uz njega ide na pragmatičkom planu, a da se odgova l lijući pojam istovremeno preispita iz teorijskog ugla, vodeći računa o p r avoj prirodi i potencijalnom rasponu onoga što je njime obuh vućc no. Naime, sam termin, koliko god ne mogao da izdrži kritičku nnalizu, toliko je raširen (a i povoljno asocijativan kada su u pitanju i t.vori finansij ske pomoći) da bi bilo zaludna zagovarati njegovo 20 s l u žbeno zamenjivanje nekim adekvatnijim nazivom. Osim toga, problem u ovoj fazi i nije samo terminološki , jer već postoje brojne i nsti tucije posvećene unapređivanju ne lingvistike, nego specifično pri menjene lingvistike - u kontekstu nastave jezika, ali i mnogih dru 21 gih oblasti .
Ali ostajanje pri terminu n e mora da znači i bezuslovno prihvatanje njegovih konvencionalnih sadržaja. Još u vek se može na glasiti da se on, nasuprot praksi u nekim sredinama, ne odnosi toliko na neki odelit deo lingvistike, niti na kakvo posebno polje primene ove nauke, koliko na njenu spoljnu orijentaciju kao celine. Posebno 20 Slično konstatuje Dimitrijević, loe. cit. I nače, na neadekvatnost samog ter mina osvrću se mnogi autori ; v. npr. Spolsky (1969:145 i 1978: 1-2) i Spi llner ( 1977: 1 54-5). B ac k ( 1970:38, 42-3, 5 1 ) nalazi da je on prihvatlj i v jedino u episte mološkoj ravni, ali upozorava da se ne bi smeo nekritički i neprikladno upotrebljavati kao pomodan naziv na praktič nij im nivoima, naroč ito ako se time pokriva samo nez natan deo njegovog potencijalnog raspona. Mala antologija koju je sačinio Kaplan ( 1980) takođe sadrži kritičke opaske.
21 Kritički osvrt na istorijsku ulogu koj u s u pojam i termin "primenjena ling vistika" odigral i u nastavi jezika daje Courchene ( 1981). Ovaj pregled završava se ocenom da posle iskustva ne naročito srećnog braka između nastave j ezika i prime njene li ngvistike, ova potonja mora da dobije radikalno novu definicij u ili da prestane da postoji kao nauka sposobna za ži vol
39
RANKO BUGARSKI
treba razumeti da eventualno služenje ovim nazivom nikako ne po " drazumeva prihvatanje neke oštre podele na "čistu i "primenjenu" lingvistiku . Izgleda da bi ovakav stav - i pored izvesnih unutrašnj i h kontradikcij a, možda neizbežnih s obzirom n a upravo pomenuti pa radoks - na optimalan način kombinovao ono što je nasleđeno i što se danas praktikuje kao primenjena lingvistika sa znatno širi m per spektivama koje nudi neposredna budućnost. Ovde se već ocrtava v i zij a svekolike lingvistike kao nauke koj a i m a svrhu i izvan sebe same i koj a je kadra da se upusti u stvarne probleme što proi stiču iz upo trebe jezika u lj udski m društvima. Mnogo vrednog potencijala bilo bi izgubljeno ako bi se primenjena lingvistika definitivno učvrstila kao s amo još jedan "fah " unutar nauke o jeziku, kao srazmemo izo lovan specij alistički domen, uz sve što ovakav status podrazumeva. Ako lingvistika treba da na neki dosledan način odgovori izazovu veom a realnih društvenih problema sa kojima se suoč avaj u - ili će se tek suočiti - današnje i sutrašnje generacije, ona mora i dalje da se podvrgava suštinskim unutrašnj i m promenama koje zahvataju celo njeno biće, umesto da tek jednu svoju granu delegira da vodi brigu o stvarnim potrebama čovečanstva. I ako naša analiza nije bitno po grešna, već uveliko sporni atribut u sintagmi "primenjena lingvistika" postaj aće sve suvišnij i kako se pred našim očima bude oblikovala lingvistika sutrašnjice.
40
\ . l • r i rnenjena lingvistika u svetu 1 kod nas
I zrastanje i istorij ski razvoj svekolike nauke o jeziku u svim l l jl' l l i m gl avnim tradicij ama, u svim podneblj ima i epohama, značaj n i l l l Jelom bili su motivisani različitim praktični m potrebama u vezi � u potrebom jezika i sudbinom u njemu uobličenih i pohranjenih kul l u rn i h vrednosti . U tom smislu bi se pojam primenjene lingvistike, , ,, s v i m slobodno upotrebljen, mogao retrospektivno protegnuti tako d a , prebacujući mnoge vekove, dopre do samih korena jezičke nauke recimo, do dvojezičnih tekstova na sumerski m glinenim pločicama, i l i do drevnih kineski h fonetskih tabela, rimarij a i glosara. Međutim, pri menjena lingvistika u modernom smislu, kao institucionalizovana i zasebno i menovana oblast sa pretenzijom da bude samostalna naučna disciplina, skorašnjeg je datuma. U ovom obliku i pod tim imenom ona se začinje tokom II svetskog rata, nastajući u okviru vojnih i potom mirnodopskih potreba za hitnim obučavanjem personala u ve ćem broju stranih jezika, i to najpre u SAD. Tako su razvijene metode za intenzivno učenje uz pomoć tehničke opreme, i oni u čijoj svesti poj am primenjene lingvistike refleksno izaziva sliku jezičke labora torije imaj u bar ovo istorijsko opravdanje. No uskoro se pokazalo da je metodika nastave stranih jezika, uz sav svoj značaj , isuviše uzak sadržaj za jedan tako širok i preten ciozan termin kao što je " primenjena lingvistika" , pa su pod i sto opšte zaglavlje počele da se smeštaju i razne druge delatnosti jezičkog ka raktera. Jedan od značajnih datuma predstavlj a osnivanje Centra za primenjenu lingvistiku ( Center for Applied Linguistics) u Vašingtonu 1 959. godine . Svrha ove od s amog početka pa sve do danas veoma 41
RANKO BUGARSKI
aktivne ustanove određuje se kao " primenj ivanje lingvističke n auke na praktične jezičke probleme" , što je očigledno već znatno šire od 22 proste identifikacije sa nastavom i učenjem jezika. Tokom narednih decenij a osnovana su mnoga nacionalna udruženj a, a već 1 964. go dine, na kongresu u Nansiju, dolazi do osnivanj a Međunarodnog udru ženj a za primenjenu lingvistiku (Association internationale de lingui stique appliquee, skraćeno AlLA) . Ovom prilikom bile su zastupljene dve velike oblasti , nastava jezika i računarska lingvistika, da bi se tematska područj a naglo širila na sledećim kongresima AlLA-e, u Kembridžu 1 969, Kopenhagenu 1 972, Š tutgartu 1 975, Montrealu 1 978 , Lundu 1 98 1 . i Briselu 1 984; kako već dolazi do značaj nog stepena podudarnosti u tematici programa međunarodnih kongresa za primenj enu lingvistiku i onih za lingvistiku , biće zanimljivo videti šta će u tom pogledu doneti budući kongresi AlLA-e, počev od na rednog u Sidneju 1 987. godine. Uporedo sa ovim, u istom periodu se na univerzitetima otvaraju katedre za primenjenu lingvistiku, osnivaj u se instituti , pokreću se specijalizovani časopisi (kao npr. International Review of Applied Lin guistics ili IRAL, potom Applied Linguistics i mnogi drugi), niču razni n acionalni i internacionalni projekti, kratkoročni i dugoročni , održava ju se brojni stručni skupovi, seminari i slično. Uopšte uzev, u celom ovom razdoblju primenjena lingvistika se uspešno organizuje, lepo razvij a, stiče dosta široku popularnost i obezbeđuje finansij sku i širu društvenu podršku . Istina, kao što je već napomenuto, primenjena lingvistika za sve to vreme nije došla do nekog čvršćeg unutrašnjeg identiteta, niti je uspel a da se definiše prema drugim oblastima. Teorij ski gledano, moglo bi se reći da su potonje generacije stručnjaka, primivši u na sleđe j edan već ustoličen i atraktivan iako neadekvatan naziv, došle u položaj da traže nove sadržaje koj i bi mu se mogli pridružiti , te 22 Citirana formulac ij a godinama j e stajala u zaglavlju publikacije The Lingui stic Reporter, koju je doskora izdavao Centar. Kasnije je ona zamenjena nešto širim, ali ne bitno drukčijim određenjem o "primeni rezultata lingvističke nauke u rešavanju obrazovnih i druš.tvenih problema" .
42
LINGVISTIKA U PRIMENI
da u ovom slučaju, donekle paradoksalno, termin ide ispred pojma. Ovakvih sadržaja, razume se, bilo je mnoštvo na svakom koraku, što je otežalo i praktično onemogućilo predmetnu definicij u primenjene lingvistike, bar u ozbiljnom razmatranju. Ali ovo se najčešće nije do življ avalo kao poseban problem, jer su se stručnj aci, manje zaintere sovani za akademske distinkcije nego za konkretne problemske kom plekse, mahom zadovoljavali takozvani m "operacionalnim " definici j ama. Ekstreman slučaj ovakvog određenj a predstavlj a pozdravna reč jednog iskusnog britanskog kolege na inauguracij i Američkog udru ženj a za primenjenu lingvi stiku 1 977. godine. On je, naime, napola u šali proglasio da "u Velikoj Britanij i , ' primenjena lingvistika' jeste ono što rade primenjeni lingvisti ; a ' primenjeni lingvisti ' su oni koje kao takve priznaju drugi pri menjeni lingvisti " . Probijaj ući potom ovaj ne n aročito kori sni začarani krug, on je britansko tumačenje prime njene lingvistike sumirao kao " multidisciplinaran pri stup rešavanju problema čij a je osnova u jeziku " , na taj način ponavljajući jedno Z široko određenje koje je u raznim varij antama postalo dosta rašireno. 3 Jasno je da primenjena lingvistika, ukoliko ozbiljno pretenduje na naučni status, u budućnosti neće moći da se zadovoljava ovakvim operacionalnim definicij ama, već će morati da nastavi potragu za svo jim i stinskim identitetom. U tom nastoj anju ona će, međutim, imati pouzdan oslonac u već osvojenim prostorima naučnog i društvenog delovanj a, čijem prikazu - dakako, samo u glavnim crtama - sada pristupamo. Kako smo već videli, pod i menom primenjene lingvistike danas se u svetu obavljaju tako mnogobrojne i raznorodne delatnosti , da bi samo njihovo nabrajanje - i kada bi čoveku bili dostupni svi relevantni izvori informacij a - tražilo više prostora nego što ga ima u ovom poglavlju. Stoga ćemo se u ovom kratkom i nužno selektiv nom pregledu ograničiti na polja rada koj a su danas bar donekle zastupljena u aktivnostima pod okriljem Međunarodnog udruženja za 23 V. Peter Strevens u Kaplan ( 1980:29, 34); slične empirijske definicije daju se ili citiraju i drugde u istom zborniku. Pod zaglavljem "operacionalnog identiteta primenjene lingvistike" srodna pitanja podrobnije razmatra Crystal (198 1 ), uključujući i važno ali često zanemarivano pitanje ko je taj koji definiše probleme u čijem rešava nju primenjena lingvistika treba da učestvuje.
43
RANKO B U GARSKI
pri menjenu lingvistiku - uz napomenu da u svetu ima dosta prime Z4 njene nauke o jeziku i izvan okvira ove asocijacije. Već na svom osnivačkom kongresu AlLA je utemeljena kao asocij acija nacionalnih udruženj a, u koju može da se učlani po jedna već postojeća organizacij a u oblasti primenjene lingvistike iz svake zemlje; ovo znači da su članovi n acionalnih udruženja učlanjenih u AlLA-u na taj način i članovi Međunarodnog udruženja. Neposredno i ndividualno članstvo moguće je za poj edince iz zemalj a u kojima ne postoji organizacij a učlanjena u AlLA-u . U prvom periodu svog postoj anja ograničena na manj i broj evropskih zemalj a, AlLA je uspe la da tokom godina bitno proširi svoje član stvo, tako da danas obuh vata oko 35 zemalja-članica iz zapadne i istočne Evrope, S everne i Južne Amerike, Afrike, Azije i Australije, uz još nekoliko kandidata za skoro učlanjenje - zasad u statusu posmatrača - iz raznih krajeva s veta. No još uvek je koncentracij a daleko najgušća u Evropi , pa se valja nadati da će svetska reprezentativnost AlLA-e biti povećana u godinama koje dolaze. Pored organizovanja svetskih kongresa svake tri godine, AlLA se j avlj a kao organizator, suorganizator ili pokrovitelj većeg broj a re gionalnih naučnih skupova, seminara, letnjih škola i drugih sličnih aktivnosti . U njenoj izdavačkoj delatnosti , pored učešća u publikova nju akata sa svakog kongresa, naj važnije mesto zauzima bilten pod n aslovom AlLA Bulletin (nedavno zamenjen naučnim časopisom AlLA. Review/Revue de / 'AlLA). Međutim, AlLA ima još jednu veoma važnu oblast aktivnosti, kojom se u pogledu prihvaćenih formi rada suštinski razlikuje od međunarodnih organi zacij a inače sličnog tipa; to su međunarodne naučne komisije za pojedine oblasti primenjene ling vistike . Postojanje dvadesetak ovakvih tematski određenih komi sija, bez obzira na normalne razlike u razgranatosti, stepenu aktivnosti ili tempu rada, predstavlj a u naše vreme značaj an činilac u međunarod nom organizovanju primenjene lingvistike, od još većeg potencij alnog značaj a u budućnosti . 24 Za širi uvid potrebno je konsultovati literaturu navedenu u ovom poglavlju i u poglavljima koja ga neposredno okružuju.
44
Čl anstvo u ovim komisij ama, ijim radom rukovode ljudi od međunarodnog ugleda u dati m oblas ' ma, u principu je otvoreno za sve članove AlLA-e, i svaka od njih o upij a izvestan broj stručnjaka i saradnika iz raznih zemalj a, zainteres vanih za problematiku kojoj je posvećena. Neposrednim timski m i str živačkim radom komisije se zasad bave samo u redim slučaj evima, i o se to u perspektivi pred viđa. U sadašnjoj fazi rad se naj većim delom svodi na prikupljanje i razmenu podataka o relevantni m aktivnostima u poj edinim zemlj ama ili širim regionima, uz u spostavljanje kanala za redovno međusobno informisanje i saradnj u . Komisije delimično učestvuju i u pripremi pojedinih tematskih sekcija na svetskim kongresima, prilikom kojih se i sastaj u , a neke od nji h priređuju i samostalne naučne konferencije, seminare i druge skupove u međukongresnim periodima; neke izdaju zasebne biltene i druge publikacije. Rad svih komi sija koordiniraju za to zaduženi članovi Izvršnog odbora AlLA-e. Najuspešnije komi sije mogu da prerastu u samostalna međunarodna udruženja, što se poslednj i h godina desilo u oblastima terminologije i primenjene psiholingvistike. v
Cilj ovog dela izlaganj a jeste da se kroz aktivnost ovih komisij a u celini pokuša dati kakav-takav sumaran pregled aktuelnih delatnosti u primenjenoj lingvi stici pod okriljem AlLA-e. Prethodne opšte na pomene o karakteru, istoriji i strukturi ove organizacije bile su samo neophodna podloga za ovakav pregled; sada ćemo da kažemo po ne koliko rečenica o glavni m oblastima naučnoistraživačkog rada, onako kako se one ocrtavaju prema komisij ama (za ovu priliku slobodno grupisanim prema srodstvu). Za veliki broj ljudi i danas se pojam primenjene lingvistike naj pre vezuj e za nastavu jezika - posebno za nastavu stranih jezika. Ova tradicionalna veza priznaje se kako u strukturi kongresa AlLA-e tako i u delovanju njenih naučnih komisija. Ne manje od pet ovih bavi se pretežno ili isključivo problematikom iz oblasti nastave stranih je zika; to su komi sije za obrazovnu tehnologiju i učenje jezika, za je zičke testove i testiranje, za nastavu jezika odraslima, za stručne je zike, i za obrazovanje nastavnika jezika. Pitanjima uloge domaćeg 45
RANKO BUGARSKI
jezika u obrazovanj u posvećena je Komisij a za nastavu maternjeg je zika. U ovom krugu valja primetiti da se pažnja ne poklanj a tradicionalnim problemima nastave jezika n a školskom u u , nego, . u znatnoj meri, i nastavi jezika - posebno strukovn oiferenciranog stranog jezika - za odrasle slušaoce. Time je i ILA-i na adekvatan n ačin zastupljeno jedno područje koje iz dana u dan postaje sve ak tuelnije širom sveta. Inače, kada je reč o odnosu između primenjene lingvi stike i n astave jezika, uz sve što je upravo rečeno treba imati u vidu i či njenicu da se u poslednje vreme širi svest o tome da ova dva pojma nipošto nisu podudarna - iako još ima sredina gde se takva podu darnost često implicira. Postaje, naime, sve j asnije da pri menjena ling vi stika obuhvata još mnogo toga osim nastave jezika - što se, i zmeđu ostalog, može videti i iz nastavka ovog našeg pregleda naučnih ko mi sij a Međunarodnog udruženj a za primenjenu lingvi stiku. Ako se danas srne uzeti kao očigledno da sama n astavna praksa nije nikakva pri menjena nauka nego osobena pedagoška del atnost, onda se postav lj a pitanje teorije koj a leži u osnovi te prakse. Može se, naravno, prihvatiti da teorij a n astave jezika čini deo primenjene lingvi stike u uobičajenom širokom smislu ovog poj ma, ali ipak treba reći da se pomenuta naglašeno interdisciplinarna oblast već u dovoljnoj meri specij ali zovala, stičući skup sopstvenih distinktivnih obeležj a, da bi zasluživala naziv odgovarajućeg reda specifičnosti - za razliku od veo m a nespecifičnog naziva " pri menjena lingvistika" . Nekoliko termina u stvari je već ušlo - ili počinje da ulazi - u širu upotrebu, kao npr. " " " glotodidaktika , " ezička didaktika ili, u nešto širem smislu, "obra " zovna lingvistika . 5 S ve ovo, naravno, ne znači da se predlaže i sk ljučenj e teorij skih aspekata jezičke nastave iz domena kome oni već dugo na određen način pripadaj u ; jedino treba zadržati smi sao za pro porc ije. Neka u pri menjenoj lingvi stici i dalje cveta hiljadu cvetova, ali neka niko ne očekuje da baš sve najlepše među nj ima vidi u i stoj školskoj bašti , pod brižnim nadzorom nastavnika stranih jezika!
�
25 Prva dva pomenuta termina j avljaju se u raznim sredi nama i j ezici ma; prvi od nj ih kod nas se pojavljuje npr. u naslovu jedne značajne novije publikacije u ovoj oblasti : Prebeg-Vilke ( 1 977). Treći termin uvodi i obrazlaže Spolsky ( 1 978).
46
LINGVI STIKA U PRIMENI
Drugu širu acij u čini šest komisij a koje su takođe u bližoj ili daljoj vezi sa prob ima nastave jezika, ali koje i maju sopstveni identitet i i zvan te veze, koje su uz to povezane i sa više drugih praktičnih i teorij skih dom a. Grupa se po bližem srodstvu može uslovno podeliti na tri podgrupe , predstavljene po jednim parom ko misija: komisije za kontrastivnu lingvistiku i za prevođenje; komisije za leksikografij u i leksikologiju i za terminologiju; i komisij e za ana lizu diskursa i za retoriku i stili stiku . Lako je videti da ove komi sije, uzete zajedno, opet pokrivaju jednu istraživačku teritoriju koj a je da nas u punom zamahu. Ima više dobrih razloga - tipoloških i didaktičkih, lingvističkih i vanlingvi stičkih - za organizovan rad na kontrastiranju jezičkih si stema. S toga nije ni malo slučajno to što već godinama postoji i ak tivno radi , sa zapaženim i širom sveta poznatim rezultatima, čitav niz projekata u oblasti kontrastivne analize; među ovi ma istaknuto mesto od početka pripada Jugoslovenskom projektu za kontrastivnu analizu srpskohrvatskog i engleskog jezika, pod rukovodstvom prof. Rudolfa Filipovića u Zagrebu, kome su se poslednjih godina pridružili i drugi jugoslovenski projekti , u vezi sa drugim jezici ma. Ovako va ljano postavljene osnove odrazile su se i u uspešnom radu Komisije za kontrastivnu li ngvistiku. Rad na kontrastivnoj lingvi stici usko je povezan sa pitanj i m a prevođenj a, kao aktivnosti u teorij skom pogledu veoma složene i interesantne, a sa praktične strane izuzetno značajne u našem jezički iscepkanom svetu . Oba ova aspekta zastupljena su u radu Komisije za prevođe nje. Leksikološko-leksikografska i terminološka pitanj a takođe su utkana u ovaj krug pojava i zapravo se ne mogu oštro odvajati od drugih problema koje on obuhvata. I ona su izraz urgentnih potreba savremene epohe u razvoju čovečanstva, pa ako su u naučnom smislu doskora uglavnom ostajal a izvan matice teorij skih istraživanj a u ling vistici, situacij a se sada osetno menja. Opšte je poznato da je sastav ljanje rečnika i terminološki h spi skova jedna od naj starij i h praktičnih delatnosti lingvističkog karaktera, ali se u naše vreme širi interesova nje i za opštu leksikografsku i terminološku teoriju, i to kako u čisto 47
RANKO BUGARSKI
naučne svrhe tako i s obzirom na nagao porast svakodnevnih potreba u ovom domenu. Kom isij e za analizu diskursa i za retoriku i stilistiku takođe obeležavaj u j edno veoma blisko područje - i, još jednom, izrazito aktuelno. Ovde su u sredi štu pažnje principi organizovanj a tekstova, govornih ili pisanih, uz poseban osvrt na njihovo dej stvo u razl ičitim komunikacij skim situacijama. Reč je, dakle, ne toliko o problematici klasično shvaćene retorike i književne stili stike, koliko o postupcima koj i m a pribegavamo - u svakoj upotrebi jezika - da bismo uobličili delotvoran iskaz ili vodili razgovor bilo koje vrste, poštujući pri tom zakonitosti verbalne interakcije koje intuitivno osećamo. Ovim je već naznačen prelaz ka sociolingvističkoj tematici, i sledeću grupu čine komisij e u ovoj široj oblasti - za sociolingvistiku , za jezičko planiranje, za dvojezičko obrazovanje, za j ezičke probleme imigranata, te za jezik i pol. Prvopomenuta Komisij a za socioling vistiku potencijalno zahvata najširi domen, i ona svoje polje rada de finiše u koordinaciji sa drugim pomenuti m komisij ama. Š to se ovih tiče, j ezičko planiranje je već uhodano i dobro poznato područje, koje u ovom tumačenju obuhvata razne aspekte jezičke standardizacij e i j ezičke politike širom sveta, dok se kod dvojezičkog obrazovanja, kao i kod jezičke situacije stranih radnika u razvijenim zemlj ama, radi o nešto specifičnijoj problematici novijeg datuma. Očekuje se da će upravo u ovoj drugoj oblasti - čij i problemi zasad pogađaju samo jedan broj zamalja, ali zato s rastućim intenzi tetom - koordinirani istraživački n apori (između ostalog i kroz pomenute komisije AlLA-e) moći da donesu dragocene nove uvide u današanj u jezičku stvarnost, uz eventualne preporuke za preduzimanje određenih društvenih mera. U psi holingvističkom domenu postoje komisije za psiholing vi stiku i za dečji govor, čij a je opšta tematika dovoljno poznata, pa se na njoj ne moramo ovde zadržavati. Na kraj u , donekle poseban položaj zauzima Komisij a za primenjenu računarsku lingvistiku, uto liko što polje njenog rada nije određeno predmetom proučavanj a nego specifičnim istraživačkim sredstvima, koj a se mogu primeniti - i sve se više pri menjuju - u raznorodnim oblastima lingvističkog istraživa48
nja. Povoljna je okolnost, ina , što ova komisij a ima tehnološku bazu u nekim dobro opremljenim ravunarskim centrima u Evropi i SAD. Iz upravo obavljenog pregl da može se zaklj učiti da se komisije međusobno dosta razlikuju po o uhvatu, jer je delokrug nekih sraz memo usko određen (npr. jezičko testiranje ili terminologij a), dok je kod drugi h potencij alno znatno ši (npr. sociolingvistika ili psiholing vistika). Ima izvesnih razlika i u orijentaciji, tj . u srazmeri između teorij skih istraživanj a i neposrednog društvenog angažovanj a. Veoma je uočljivo, takođe, da u većem broju slučajeva dolazi do tematskog preklapanja. Ovo poslednje govori o potrebi međusobne saradnje po jedinih komi sija; a i njihova saradnj a sa srodnim stručnim telima i organizacij ama izvan AlLA-e nameće se kao prirodan zadatak. ·
S ada bismo mogli da se zapitamo u kojoj je meri AlLA uspela da svojom mrežom obuhvati nesumnjivo veoma široki potencijalni domen primenjene lingvistike - drugim rečima, da pogledamo ima li značajnih oblasti koje nisu zastuplj ene u izloženom spi sku komi Z6 sij a. Izgleda da ih i ma, iako možda ne mnogo. Pada u oči , na primer, odsustvo j edne komisije ia neurolingvistiku, uključujući patologiju govora kao područj a autentičnih praktičnih problema. Razlog ovome nij e ni u kakvom odbijanju AlLA-e da ovu oblast prihvati kao legi timan deo primenj ene lignvistike; na svetskim kongresima su primana saopštenj a iz neurolingvistike, a na jednom od njih je postojala i cela 27 odgovarajuća sekcij a. Pre će biti da se dosad jednostavno nije j avila dovoljno j aka inicij ativa za pokretanje jedne takve komisije. Još jedna moguća praznina bila bi u oblasti komunikacij skih potreba u savre menim društvima i u svetu kao celini , s posebni m obzirom na ulogu masovnih medija. Spisak nepokriveni h područj a ovim sigurno nije iscrpen, ali možda ipak ne bi bio preteran zaključak da lista naučnih 26 Ovaj spisak odražava stanje u vreme kongresa u Lundu 1 98 1 . godine. Otada nije bilo bitnijih promena, osim što su se komisije za dvojezičko obrazovanje i jezičke probleme imigranata stopile u Komisiju za jezik i obrazovanje u višejezičnim sredi nama, i što je osnovana nova Komisij a za usvaj anje drugog jezika. 27
O važnosti pri menjenih aspekata neurolingvistike v . kod n as Dimitrijević
( 1 976).
49
RANKO BUGARSKI
komisij a AlLA-e (eventualno uz pomenute dodatke) pruža dosta zao kruženu sliku glavnih polja aktuelnog rada pod širim zaglavljem primenjene lingvistike. Ti me bi ujedno bilo, u opštim crtama i na pragmatičkom planu, odgovoreno na pitanje šta sve pokriva poj am primenjene lingvisti ke u nazivu Međunarodnog udruženja. Š to se tiče teorijskog statusa primenjene lingvistike u odnosu prema drugim naučnim disciplinama, a posebno prema samoj lingvistici - o ovom pitanju takođe se po vre meno raspravlj a poslednjih godina, ali se dolazi do različitih zak lj učaka, pa jednog opšteprihvaćenog gledišta još nema na pomolu . /
Organizovane diskusije o pitanju " Š ta je primenjena ling vistika?" vođene su, primera radi , na kongresu AlLA-e u Š tutgartu 1 975. godine, na godišnjem skupu nastavnika engleskog kao stranog jezika (TESOL) u Maj ami Biču 1 977. godine, na godišnjem skupu B ritanskog udruženj a za primenjenu lingvistiku (BAAL) u Mančeste ru 1 979 . godine, te na poslednjem kongresu AlLA-e u Briselu 1 984. 28 godine. U tim prilikama ponuđeno je više različitih odgovora. No bilo to kako bilo, prosperitet AlLA-e ne zavisi od teorij skog stava prema pitanju identiteta primenj ene lingvistike. Za Međunarodno u druženje, kao i za širu svetsku j avnost, primenjena lingvistika jeste sve ono što se na stručnom i organizacionom planu radi pod tim i menom . A u svetu se pod tim imenom - kako je možda, u granicama mogućnosti , nagovestio i ovaj kratki pregled - radi zaista mnogo toga od znatne naučne vrednosti i društvene koristi . U odgovarajućoj srazmeri , slično se svakako može rec1 1 za Jugoslaviju. I u našoj zemlji imaju dugu tradicij u pojedine oblasti rada koje bi danas išle pod ovo zaglavlje, ali se o primenjenoj ling vi stici u jednom organizovanom smislu ovde može govoriti tek tokom poslednj i h desetak godina. Korenite promene kroz koje je jugoslo28 Materijale sa ovih skupova ili najvažnije podatke o nj ima daju, redom kojim su pomenuti, Nickel ( 1 976, 1), Kaplan ( 1 980) i Morrow ( 1 979). Ovde relevantni deo materij ala sa briselskog kongresa još n ij e objavljen. O teorijskim pitanj i ma šire se govori u prethodnom i narednom poglavlj u ove knj ige.
50
LINGVISTIKA U PRIMENI
vensko društvo prošl9 poslednjih decenija stvorile su i uslove za raz mah prirnenjenih istraživanj a jezičke problematike. Novi ekonomski i politički odnosi, industrij alizacij a, migracije i mešanje stanovništva u uslovima nagle urbanizacije, razvijena višejezičnost, širenje komu nikacija i obrazovanj a, masovni medij i , intenzivnije učenje stranih je zika u procesu otvaranja prema svetu - sve ovo i još mnogo toga učinilo je od naše zemlje potencij alni mikrokozarn sociolingvističkih i prirnenjeno-lingvističkih istraživanj a, postavlj ajući raznovrsne i često hitne probleme jezičke prirode. Ovakve probleme društvo mora da rešava kako najbolje zna, u okviru jedne sitematske jezičke politike čij i su načelni temelji utvrđeni ali koju u pojedinim sferama treba kontinuirano razrađivati i dosledno provoditi u delo. U ovom odgo vornom poslu, koj i pretpostavlj a koordinirano učešće mnogih činilaca, svoje mesto nalaze i saznanj a do kojih se došlo naučnim radom u domenu lingvistike, a koj a mogu da stvore osnovu za predlaganje teorijski utemeljenih programskih polazišta, podložnih praktičnoj pro veri i društvenoj verifikacij i . U ovom pogledu presudnu ulogu j e odigrala pojava novih ge neracij a stručnj aka koji su, polazeći od domaćih uslova i tradicij a, uspeli i da uspostave traj an produktivan kontakt sa modernim pristu pirna jezičkim proučavanjirna na međunarodnom nivou. Nove ideje i inicij ative tako su počele da se šire iz različitih univerzitetskih centara, jezičkih instituta i stručnih društava u svim našim sociokulturnim sre dinama. Ovo je vodilo zasnivanju brojnih istraživačkih projekata, od kojih mnogi sarađuju sa srodnim inostranirn institucij ama, razmeni stručnjaka i publikacij a i drugim oblicima aktivnosti . Zahvaljujući svemu torne, savremena teorij ska i metodološka dostignuća danas su zastupljena u tradicionalnim disciplin arna jezičkih proučavanj a, a uz to postoj i razgranata delatnost na područjima kao što su višejezičnost, jezička standardizacij a, usvaj anje i učenje jezika, metodika nastave stranih jezika, kontrastivna lingvistika, prevođenje i mnoga druga. U organizacionom smislu, od najvećeg značaj a bilo je osnivanje Društva za pri menjenu lingvistiku Jugoslavije, 1 973 . godine u Novom Sadu, koje je od početka razvilo zapaženu aktivnost. Tokom 1 976 . 51
RANKO BUGARSKI
godine dolazi do reorganizacije: postojeća regionalna jezgra izrastaj u u samostalna republička i pokrajinska društva s a sopstvenim statutim a i programima rada, koja se udružuj u u S avez društava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije. Prvo sedište S aveza je u Beogradu, a potom se u dvogodi šnjem ritmu premešta u Zagreb, Skoplje, Saraj evo, Ti tograd. . . Osnovni zadatak S aveza jeste organizovanje primenjene ling vistike kao društveno angažovane naučne discipline na jugosloven skom planu. lako su neki od naj važnijih projekata u pojedinim obla stima stariji od Saveza i još uvek se odvij aju izvan njegovih okvira, dok n a specifičnij i m područjima postoje druga stručna društva (na primer, za pojedine jezike koj i se govore u Jugoslaviji, za strane j e zike, za prevođenje), Savez je jedina asocij acij a čiji delokrug obuhvata celokupnu teritoriju primenjene lingvistike - bar u načelu, ako još ne i u praksi. Okupljajući više stotina članova različitih stručnih pro fil a iz svih krajeva naše zemlje, S avez postaje prvo opštejugosloven sko udruženje u oblasti lingvistike, uistinu reprezentativno kako u profesionalnom tako i u društvenom pogledu. Pored koordinacije rada svoj i h društava i pomoći u održavanju veza između njih, pokrovite lj stva nad raznim naučnim i stručnim skupovima koje ona organizuj u , t e u spostavlj anj a kontakta i saradnje sa drugim srodnim udruženj i m a u Jugoslavij i , Savez je, n a pravcima koje j e označilo ranije Društvo, razvio bogatu aktivnost u tri glavne oblasti : (a) organizovanje naučnih skupova na jugoslovenskom nivou, (b) izdavačka delatnost i (e) sarad nj a sa i nostranstvom. ( a) Prvi korak ovde j e predstavlj ala konferencija "Jezik i druš tvo " , održana 1 975. godine u Beogradu, u organizaciji Društva za primenjenu lingvistiku Jugoslavije. Njene sekcije bile su posvećene sociolingvistici kao naučnoj di sciplini, j ezičkoj standardizaciji i ko munikacij i , koegzistencij i j ezika u višejezičn i m sredinama, uticaj u sredine n a razvoj govora, t e društvenoj motivacij i učenj a stranih je zika. Od svog osnivanj a, S avez ustanovlj uje trogodi šnji ritam odr žavanja svojih kongresa, pa se prvi drži 1 977. u Beogradu, drugi 1 980. u Zagrebu, treći 1 98 3 . u S arajevu, a četvrti se planira za 1986. u Herceg Novom. Tematiku ovih dobro posećenih i uspešnih kongresa 52
LINGVISTIKA U PRIMENI
čine pitanj a teorije i metodologije primenjene lingvistike, njenog isto rij skog razvoja i aktuelnog stanja u svetu i u našoj zemlji , zatim pro blemi višejezičn�sti , jezičkog rasloj avanj a i standardizacije, usvaj anja i učenj a jezika, nastave stranih je�ika, kontrastivne analize i prevođe nj a. Uz saradnju Društva za primenjenu lingvistiku Makedonije, 1 982. godine u Ohridu je organizovana savezna konferencija ,)ezički kon takti u jugoslovenskoj zajednici " , usredsređena na probleme interak cije i diferenciranja jezičkih kodova u kontaktu u našim uslovima, te . na sociolingvističke aspekte usvaj anj a i učenja jezika, uključujući 29 jezički razvoj jugoslovenske dece izvan Jugoslavije. (b) Glavnu publikaciju čini Godišnjak Saveza društava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, čija se Redakcija, Savet i sedi šte menjaju svake tri godine ; prva tri broj a izašla su u Beogradu, sledeća tri u Zagrebu, a naredna dva u S araj evu. Ova reprezentativna perio dična publikacij a, pored obj avlj ivanja akata sa dosad održanih kon gresa S aveza, donosi referate i sa drugih skupova u oblasti primenjene lingvistike, kao i pojedinačne radove članova; prilozi se objavljuju na svim jezicima naroda i narodnosti Jugoslavije, sa rezimeom na nekom svetskom jeziku . Pored Godišnjaka, Savez povremeno štampa informativni Bilten, a učestvuje i u izdavanju nekih publikacij a za jedno sa svojim društvima-članicama. 30 (e) S avez funkcioniše kao koordinator međunarodne aktivnosti svoj i h članova na više n ačina. Odmah po svom osnivanju, Društvo za primenjenu lingvistiku Jugoslavije učlanjeno je u AlLA-u, a Savez 29 Radovi sa ovih skupova objavljeni su u zasebnim publikacijama, kako sledi. Konferencija ,,Jezik i društvo": Bugarski!lvir/Mikeš ( 1 976) ; kongresi Saveza u njegovom Godišnjaku, i to I kongres u br. 3, II u br. 4-5 i III u br. 7-8 ; konferencija o j ezičkim kontaktima: Mišeska Tomić ( 1 984).
30 Brojeve Godišnjaka l ( 1 977), 2 ( 1 978) i 3 ( 1979) uredio je R. Bugarski, brojeve 4-5 ( 1 980-8 1 ) i 6 ( 1 982) V. Ivir, a dvobroj 7-8 ( 1 983-84) M . Riđanović. Ove publikacije daju najbolji presek kroz tekuće aktivnosti članova jugoslovenskih društava za primenjenu lingvistiku. Zasebne publikacije povremeno potiču i sa skupova koje organizuj u ili suorganizuju pojedina društva; v . npr. Žiletić ( 1 983), Đukanović ( 1 984), Nećak-Liik/Š trukelj ( 1 984). Referati sa ovakvih skupova nekada se štampaju i u serijskim izdanj ima kao što su Živi jezici (Beograd), Strani jezici (Zagreb), Književni jezik (Sarajevo) ili Zbornik radova Instituta za strane jezike i književnosti (Novi Sad).
53
RANKO BUGARSKI
je to č l anstvo obnovio čim se konstituisao na novim osnovama, tako da je on sada kolektivan član Međunarodnog udruženj a - iz čega proističe da je svaki član nekog od naših republičkih i pokraj i n skih društava samim tim uklj učen i u delatnost AlLA-e. Srazmerno go dišnj oj članarini koju Savez uplaćuje AlLA-i , naša društva dobij aj u određen broj primeraka ranije pomenutog B iltena (odnosno, s ada, n a učnog časopisa) ove asocijacije; tim putem se n aši članovi uklj učuju u aktuelne svetske tokove u primenjenoj lingvi stici , dok se s druge strane, putem povremenih izveštaj a i drugih dopisa, međunarodna j av nost upoznaje sa aktivnostima u Jugoslavij i . Osim toga, jugosloven skim stručnj acima je otvoren put za učestvovanje na svetskim kon gre s i ma i drugim naučnim skupovim a u organizacij i AlLA-e , kao i za rad u njenim naučnim komisij ama. Zapaženo učešće naših pred stavnika u ovim aktivnostima tokom protekle decenije dalo je odre đen e podsticaje za dalji rad u zemlji, doprinoseći uz to međunarodnoj afirmaciji naše primenjene nauke o jeziku. U ovom sklopu treba po s matrati i aktivnost jugoslovenskih predstavnika u upravnim telima AlLA-e, Međunarodnom komitetu i Izvršnom o dboru, kao i u razni m njenim stalnim i privremenim radnim telima, gde su oni povremeno 31 birani na odgovorne funkcije. Iz datih okvirnih podataka l ako se može videti koliko se široko kod n as u praksi shvata poj am primenjene lingvistike. Još od prvih dan a Društva, odnosno S aveza, pod primenjenom lingvistikom po drazumeva se svojevrsno prožimanje n auke o jeziku i društvene prak se, pri čemu se u samoj nauci ne prihvata nikakva oštra podela na " " " čistu i "primenjenu lingvistiku (što je i staknuto i u redakcij skom u vodniku l . broj a Godišnjaka- v. str. 7 tamo) . Ovim se omogućuje uzaj amno oplođivanje teorij skih i primenjen i h istraživanj a umesto nji hovog veštačkog razdvaj anja; po pravilu se p olazi od pragm atičkog aspekta primenjene lingvistike kao prirodno pri mamog, ali se i njen teorij ski vid ozbi ljno uzima u obzir. Drukčij e bi teško moglo i da bude pri deklarisanom stanovištu po kome se pri menjen a lingvistika 31 Za nešto šire podatke o nastanku i radu Saveza v. Janković ( 1 978b) i M išeska Tomić ( 1 983).
54
LINGVISTIKA U PRIMENI
razume kao primena naučnog lingvističkog znanj a na probleme što proističu iz upotrebe jezika u društvu, koja obuhvata, kako smo naj većim delom već videli, višejezičnost, jezičko planiranje i jezičku standardizacij u , usvaj anje jezika, nastavu maternjeg jezika, jezika sre dine i stranih jezika, kontrastivnu lingvistiku, leksikografiju, termi nologiju i stručne jezike, jezik u masovnim medijima, ljudsko i maši n sko prevođenje, informatiku, patologiju govora i sluha, i drugo. Kako smo već napomenuli, samo neki delovi ovog raspona dosad su u or ganizacionom smislu u većoj meri uključeni u delatnost Saveza kao najobuhvatnije stručne asocijacije, dok je na nekim drugim sektorima od ranije postojeća i često veoma zapažena istraživačka delatnost više vezana - što je i prirodno - za organizacije i institucije uže namene. Osim toga, dok su neka opštij a područja (kao učenje i nastava jezika) posvuda zastupljena, u drugim oblastima težišta su različito raspo ređena, odražavajući regionalne specifičnosti (npr. višejezičnost u Voj 32 vodini , terminološka standardizacij a u Bosni i Hercegovini). Već rečenom treba dodati sledeće. Rezerve koje se mogu oprav dano i zneti u pogledu nekih dosta uobičajenih shvatanj a primenjene lingvistike, kao ni moguće predložene korekcije, nikako ne treba shva titi kao osporavanje velikog stvarnog - i još većeg potencijalnog značaj a delatnosti na ovom području. Ako je teorijski status prime njene lingvistike kao autonomne n aučne discipline podložan sumnji, ne može se sumnjati u naučni kvalitet i društvenu opravdanost velikog broj a projekata i publikacij a iz mnogih pojedinačnih oblasti tradicio nalno obuhvaćenih tim imenom. Kratko rečeno, ljudski život je po negde bogatij i zahvaljujući primenama lingvističkih saznanja i rezul tata. Ovu činjenicu ne bi smeo da prenebregne nijedan lingvist, ma koliko sam mogao biti teorijski opredeljen i lično neangažovan u bilo
32 Pojedini sektori primenjene lingvistike imaju i svoje vlastite publikacije (npr. projekti kontrasti vne analize ili proučavanja govornog razvoj a, višejezičnosti i drugih tematskih oblasti). Š ireg raspona su npr. zbornici pod Berić i dr. ( 1 980) i Mikeš ( 1 983) na području kontrasti vnih istraživanj a. Najvećim brojem publikacija raspolažu područja kao što su nastava i negovanje maternjih jezika i metodika nastave stranih jezika. O svemu ovome ovde se ne mogu dati ni osnovni podaci, ali v. i literaturu koja će biti navedena u ostal im, tematski užim delovima ove knjige. Sistematska bib liografska obaveštenja pruža sada Dimitrijević ( 1 984b).
55
RANKO BUGARSKI
kakvim primenama. Š to je još važnije, širi društveni krugovi - a po sebno oni koji na raznim nivoima imaj u udela u procesu odlučivanj a o brojnim praktičnim pitanjima koja nameće društvena upotreba j ezika - morali bi takođe da u punoj meri budu svesni ovoga. Pošto se ovde znač aj n i m delom radi o relativno novim stvarima, potrebno je da tim širim krugovima neko predoči perspektive koje nudi primenjena ling vistika i stručnu pomoć koja se od nje može razložno očekivati u rešavanj u niza društvenih problema sa važnom jezičkom komponen tom j ed ne ili druge vrste. Ova posrednička uloga između naučni h tekovina i društvene akcije prirodno pripada samim l ingvisti ma i njihovim kolegama iz susednih struka, sa kojima sarađuju na projek 33 tima iz primenjene lingvistike. U svom naučnom i stručnom radu svaki čovek se može osećati manje ili više teorijski ili praktično u sme renim, ali je van svake sumnje da je on takođe član svoje društvene zajednice, čiji problemi su i njegovi . Čini s e d a je način n a koji je primenjena lingvistika shvaćena i utemeljena u našoj zemlj i načelno pogodan za širenje ovakvih po gleda, ma koliko same konkretne prilike u pojedinim sredinama ili u j ugoslovenskoj zajednici kao celini mogle biti manje ili više povo ljne u nekom datom društvenom trenutku. Izvesno je da, i pored već posti gnutih rezultata na valj ano postavljenim temeljima, još veoma mnogo toga ostaje da se uradi - gledano i nstitucionalno, programski , organiz aciono i kadrovski . Ovde ne treba ni govoriti o već poznatim, da ne kažemo hroničnim opštij i m slabostima, vidljivim i na ovom područj u , koje proističu iz teritorijalne i admini strativne rascepkanosti , nedovoljne sistematičnosti i koordinacije, nezadovoljavaj uće kadrov ske baze i oskudice finansij skih sredstava. Pa ipak je od znatnog principijelnog domašaj a duh stvaralačke integracije pojedinačnih i grupnih napora koji provejava današnj i m aktivnostima u primenjenoj lingvistici kod nas. Dva bitna obeležj a ovih stremljenja jesu njihova tematska raznovrsnost i njihov opšteju goslovenski karakter. Naznačenim širokim shvatanjem pojma prime njene lingvistike za potrebe našeg vremena i naše sredine od početka 33 Završni pasus uvodnog referata na kongresu AlLA-e u Kembridžu predstav lja elokventan pledoaje u ovom smislu; v. Malmberg ( 1 97 1 : 1 7-8).
56
LINGVISTIKA U PRIMENI
je onemogućeno sužavanj e n a uži krug poslenika samo jedne oblasti (na primer, nastave stranih j ezika) . A neprihvatanje nekih oštrih podela unutar same lingvistike, koje su ponegde donele dosta nepotrebnih nesporazuma na linij i veštački stvorene opozicije između poslova " vi šeg " i poslova "nižeg " reda, između kreativnosti i reproduktivnosti, doprinelo je stvaranj u uslova za prevazilaženje ove naučno i društveno štetne psihološke barij ere. Ovako je lakše osetiti i drugima pokazati da svi koj i su uključeni u ove delatnosti rade korisne poslove, samo poslove donekle drukčij e , i korisne na različite načine. Bilo da su lingvisti , pedagozi , p s iholozi, sociolozi ili pripadnici neke druge stru ke, okupljeni na zajedničkim poslovi m a i na jugoslovenskom planu oni mogu da daju kolektivan doprinos od stvarnog značaja. Time do naj većeg izražaja dolazi ono što ih povezuje, kako međusobno tako i sa neposrednim i dugoročni m interesima šire društvene zajednice kojoj pripadaju kao stručnjaci i kao ljudi . Jednom rečju, n apravljen je dobar početak u stručnom i društve nom smislu, pažnj a j avnosti skrenuta je na mnoštvo problema čijem rešavanju nauka o jeziku može da doprinese, i trasiran je put kojim dalje treba ići u profesionalnom izgrađivanju i društvenom afirmisanju primenjene lingvis tike. Za rad koj i u organizacionom, a delom i u istraživačkom pravcu uokvi ruj u granice jedne decenije, ovo nisu mala dosti gnuća. [P. S. 1996 S avez društava za primenjenu lingvistiku Jugo slavije i njegov Godišnjak ugasili su se sa raspadom te zemlje. Posled nj i, V kongres Saveza prethodno je održan u Ljubljani 1989. godine, a radovi su objavljeni u zborniku pod Š trukelj ( 1 989) . Zbornik sa IV kongresa u Herceg Novom 1 986. godine nije štampan . - Rasprave sa okruglog stola o identitetu primenjene lingvistike, održanog u ok viru kongresa AlLA-e u Briselu 1 984. godine, na koje - kao još ne objavljene - upućuje beleška 28 gore, u međuvremenu su štampane kao zasebna knjiga: Tomić/Shuy ( 1 987) . Nju ovde registrujemo i zbog njene važnosti za tematiku koju raspravlj amo u ovom delu knjige; izveštavanje o aktivnostima AlLA-e tokom poslednje decenije inače izlazi iz njenih okvira, kao i bilo kakav osvrt na domaća zbivanja u istom periodu] . -
57
4 . Primenjena lingvistika kao
lingvistika u primeni
Teorijsko razmatranje u· 2. poglavlju ove knjige dovelo nas je do zaklj učka da se ne mogu pronaći ubedlj ivi kriterijumi razlikovanja primenj ene lingvistike od lingvistike na osnovu predmeta ili meto dologije, u savremenim uslovima u kojima se proučavanje jezika u celini s ve više odlikuje interdisciplinarnošću i d ru štvenom osetljivoš ću. Razlika se možda može ustanoviti jedino polazeći od ciljeva, tako što bi se reklo da je opšti cilj lingvistike razumevanje ljudskog jezika, a primenjene lingvistike - da doprinese rešavanj u problema do kojih dolazi u upotrebi jezika u društveni m zajednicama; ali i ovo je danas problematično, s obzirom na aktuelni karakter same lingvistike. Otuda je primenjenu lingvistiku najbolje posmatrati ne kao granu lingvistike niti kao konglomerat naučnih disciplina, još manje kao skup prak tičnih problema, nego kao spoljnu orijentaciju jezičkih proučavanj a - drugim rečima, kao naziv jedne motivacije, a n e nekog zasebnog polj a i straživanj a. Teorij ski, dakle, "pri menjena lingvistika" ne bi bila drugo do "primenljiva lingvistika" , ili lingvi stika u primeni izvan sop stvenog domena. Stoga je opravdanije govoriti o lingvistici i njenim primenama (dakako, zajedno sa brojnim drugi m naukama) nego po drazumevati , neobrazloženom upotrebom popularnog termina " prime njena lingvistika" , postojanje jednog odelitog identiteta koji se onda mora potvrđivati insistiranjem na distinkcij ama koje su do danas izložene ozbiljnoj sumnj i . Imajući n a u m u argumente i zložene u prilog ovoj koncepcij i , u ovom poglavlju zadržaćemo s e na nekim, prevashodno teorij skim, aspektima primenjene lingvistike kao lingvi stike u primeni. Pre svega, 58
LINGVISTIKA U PRIMENI
jasno je da svako određenje pojma primenjene lingvistike i njenog odnosa prema lingvistici u celini bitno zavisi od poimanja same ling vistike . Stoga se i može, u sporenju između stručnjaka, povremeno naići na stav koj i se da ovako sažeti : ako hoćeš da ti kažem šta je primenjena lingvistika, najpre ti meni reci šta je lingvistika. Naše stanovište očigledno podrazumeva jednu veoma široku koncepciju lingvistike kao nauke o jeziku . Jedna implikacija ovog sasvim uo bičajenog određenj a - koje ipak, kako se čini, nije bez izuzetka prih vaćeno - jeste da postoj i samo jedna takva n auka; druge, implicirane povremeno upotrebljavanim terminom ,jezičke nauke" (npr. engl. lan guage sciences), malo se kad strogo definišu s obzirom na lingvistiku, pa ovde nećemo postavljati pitanje njihovih mogućih profila. Nadalje, lingvistika u ovom smislu ne svodi se na lingvističku teoriju, kako to biva kod nekih teoretičara; ova odredba je suštinska za naše viđenje statusa primenjene lingvistike. Najzad, ovako shvaćena lingvistika uk ljučuje operisanje podacima filološkog karaktera, i to ne samo u opisivanju pojedinih jezika nego i u konstruisanju opštih teorija. Prema ovakvoj koncepciji , zadatak lingvistike mogao bi se sa žeto odrediti kao izgrađivanje jedinstvenog skupa teorijskih principa, deskriptivnih kategorija i analitičkih postupaka koji bi u principu bio kadar da definiše ljudski jezik kao poj avu, opiše specifična obeležj a pojedinih jezika i obrazloži sinhronij ske varijacije i dijahronijske pro mene u upotrebi ovih jezika od strane pojedinaca u društvenim za 34 jednicama. Iz ovog sledi da, gledano prema predmetu istraživanj a, poj am lingvistike obuhvata kako opštu lingvistiku Gezik) tako i de skriptivnu lingvistiku Gezici). Ne ulazeći u razne druge lingvističke discipline užeg predmeta i specifičnijeg karaktera, u rasponu od neurolingvi stike do etnolingvistike, ovde ćemo samo da naglasimo da se opšta lingvistika može produktivno sagledati kao disciplina koj a sadrži tri osnovne komponente, saglasno trima temeljnim aspektima jezika: semiolingvističku (kodni aspekt), psiholingvističku (psihički aspekt) i sociolingvističku (društveni aspekt). Ono što je ovde nazvano 34 Ova definicij a predstavlja proširenje one koju daje Crystal ( 1 973 : 1 4). Upor. i l poglavlje (bel eška l ).
59
RANKO BUGARSKI
analoški motivisanim neologizmom " semiolingvistika" , a što se u od sustvu podesnog i opšteprihvaćenog termina naziva lingvistikom u užem smislu, mikrolingvistikom ili strukturalnom lingvistikom, ne retko se poistovećuje sa lingvistikom u celini . Ovo mešanje nivoa posmatranj a vodilo je mnogim nesporazumima i zabunama oko pita 5 nja statusa i uzaj amnog odnosa lingvističkih disciplina ? Ovaj nužno uprošćeni prikaz strukture središnjeg područja ling vistike, budući predmetno određen, ne ostavlj a prostor za razlikovanje " " "neprimenjene i "primenjene lingvistike, što je pitanje pri stupa. Fundamentalna ili teorij ska lingvistika nema predmeta drukčij eg od onog koj i m se bavi lingvistika u celini, i ona predstavlja samo način opisivanj a i objašnjavanj a toga zajedničkog i mnogolikog predmeta. Analogno, primenjena lingvistika pod ovim uglom prestaje da postoji kao područje odelito od lingvistike u celini, jer su svi njeni delovi podložni primeni . Ove principijelne odnose ne ugrožava okolnost da su iz strukturalnih ili istorij skih razloga različiti segmenti sveukupne lingvističke teritorije do danas ostali neujednačeno razvijeni , u po gledu teorije kao i primena. Nasuprot institucionalnim podelama i praktičnim potrebama stoji vizij a jedne integrisane nauke o jeziku koj a iznutra razvij a različite pristupe, sarađuje sa drugim naukama na uzaj amno korisne načine, i biva zajedno s njima diferencijalna primenj ena na zasebno identifikovana i i menovana problemska pod ručja. Ovo je verovatno najbolji odgovor na aktuelne dileme koje na meće poj am primenjene lingvistike. Pošto smo o pragmatičkoj strani ovih pitanja dovoljno govorili u prethodnom poglavlju, ostaje nam da ovde učinimo još nekoliko napomena teorijskog karaktera i da time zaokružimo ova razmatranj a. Kako je ranije već nagovešteno, ne izgleda umesno govoriti o prisus tvu teorij e u nekim delovima ili verzij ama lingvistike a njenom od sustvu u drugim: sve što zaslužuje naziv lingvistike zasigurno mora, bar u principu, da počiva na teorijskim osnovama neke vrste. Otuda 35 Koliko nam je poznato, termin ,,semiolingvistika" je prvi put ovako upotreb ljen u radu: Bugarski ( 1 978). Na isti način utemeljenu, ali širu razradu odnosa između lingvističkih disciplina daje Bugarski ( 1976).
60
LINGVISTIKA U PRIMENI
je adekvatnije napraviti di stinkciju, koliko god provizomo i šematski, između raz ličitih vrsta teorije, asociranih sa raznim tipovima ling vi stičkih i straživanj a. Grubo uzev, etiketa opšte teorije mogla bi se pripisati područjima koj a se uobičajeno svrstavaju pod opštu ili teo rijsku lingvistiku, a etiketa prime njene teorije oni ma za koje se obično uzima da pripadaju primenjenoj lingvistici . I ako se primenjena ling vistika odista shvati kao primenljiva lingvistika, u skladu sa stano vištem koje ovde zastupamo, primenjena teorij a analogno nije drugo do primenljiva teorija, sa približnim značenjem "teorija primena ling vistike " ili možda " teorija lingvistike kao primenljive discipline" . S ada i zgleda dovoljno jasno da je i zgrađivanje neke vrste prime njene teorije neophodno ako primenjena lingvistika, bilo kako defi nisana, treba da i sama po sebi uistinu dođe do reči, umesto da u ovom pogledu i dalje ostane podređena teorijskoj lingvistici (slično konstatuje i Kaplan 1 979: 330). Zasad se može samo nagađati kakvu bi konkretniju formu takva teorija mogla da dobije, i kako bi mogao da izgleda njen konačan opseg. Sa negativne strane, sa sigurnošću se može predvideti da se ona neće svesti na mehanički zbir zasebnih teorija specifičnih oblasti koje se pragmatički ili operacionalno eti ketiraju kao "pri menjena lingvistika" (učenje jezika, nastava jezika, jezičko planiranje, terapija govora i sluha, prevođenje itd.). Jer ako su ove oblasti , kako smo već isticali, isuviše brojne i raznorodne da bi obrazovale jedno koherentno područje naučnog istraživanja, iz njih ne može da i zraste ni jedna odgovarajuća jedinstvena teorij a. Pozitivn a strana, međutim, predstavlja teži slučaj . Sve što u ovom trenutku možemo da kažemo jeste da bi jedna pri menljiva teo rij a one vrste koju ovde imamo na umu pre morala da se razvije unutar same lingvistike, u procesu njenih primena i kao njihova re zultanta, možda u obl iku onoga što je nedavno označeno, dakako ta kođe sasvim uopšteno, kao "teorij a jezika odražena u principima pri mene " . 36 Takva teorij a mogla bi da ima opšti deo, koji bi vredeo za 36 V. Malmberg ( 1 98 1 :7). Izgleda da je ovome sličan duh u kome Kaplan ( 1 980: 1 0), krećući se u okviru nešto drukčije koncepcije, vidi pri menjenu lingvistiku kao tačku u kojoj se svekol iko proučavanje jezika sjedinjuje i aktualizuje " . "
61
RANKO B U GARSKI
sva područj a primene, i specijal ne delove, koji bi p o krivali ove po naosob. Ti specij alni delovi bi s jedne strane pripa d a l i lingvistici (npr. teorij a lingvistike u primeni na nastavu jezika, n a p re vođenje itd.) , dok bi s druge strane či nili komponente z asebnih me đudisciplinamih teorij a svakog od ovih područja (npr. teorij a nast ave jezika, teorija prevođenj a itd.). Malo s e to g a zasad može reći o od n o s u između "pri menljive " teorije u celini i " opšte " teorije, u smisl u m alopre naprav ljene di stinkcije, izuzev da ove treba sagledati u o p š toj persp ekti v i
konvergencije, a ne dalje d iverg encije.
U cilju obj ašnje nja ove po slednje ocene treb a podsetiti na nesumnjivu činj enicu da je ona vrsta teorije koj u sam o nazvali opštom do dan as ostala neuporedivo razvijenij a od one nazv a n e pri menjenom, ili pri menlj ivom; ova potonja je zapravo još uvek u ve likoj meri nešto što se tek priželjkuje. Ovo je uglavnom posledica tradi ci onalno snažne identifikacije teorij skih aspiracija sa opštim ili fundam entalnim istra živanj i ma, a s druge strane insi stiranj a na praktičnim c i lj evi m a pri m e njene lingvistike . Ali j edna istinski p ri menlj iva te orij a t akođe se mora izgrađivati u godinama koje dolaze, učestvujući , ka ko j e rečeno, u speci fičnim teorij ama različitih oblasti pri mene, i u isti mah obo gaćuj ući sadržaj same lingvistike u celosti . Prem a to m e , u idealnoj proj ekciji dve provizorno razdvojene vrste lingvistič k e teorije trebalo bi da se spaj aju kako li ngvistika bude postaj ala sve pr imenljivij a, a njene pri mene sve prefinjenije i naučno zahtevnije. Iz izloženog proi zlazi da ni p rimenljivu lingvist i k u n iti njoj od govaraj uću teoriju ne treba uzimati zdravo za goto vo , kao prirod n e produkte ruti nskih lingvističkih istraživanj a . Suprot no tome, one su nešto što se mora razvijati svesnim i usmereni m napori m a posebne vrste , uz korišćenje različitih izvorišta kako unutar tak o i i z van nauke o jeziku. Apli kacije ovde nose snažne implikacije teo rij ske i meto dološke povratne sprege, kao i šire nj a domena i izoštra vanj a instru menata lingvis tički h proučavanj a. N a taj način lin gv i st i k a postaje primenlj iva sves n om namerom a ne pukim sticajem ok ol n osti, i po tencij alno u znatno većem obimu od onog koj i podra zu m e vaj u kon vencionalnije predstave o jednoj zasebnoj pri menje n oj l i n gvi stici . 62
LINGVISTIKA U PRIMENI
Osim toga, upravo kroz ovaj "primenljivi " pristup lingvistika kao ce lina najbolje s arađuje sa drugim n aukama i ispolj ava svoj moderni 37 interdisciplinarni karakter. Prema tome, n aslovom ovog teksta nipošto se ne želi sugerisati da l ingvi stika u primeni ostaje ista lingvistika, ali se hoće reći da ona još uvek ostaje lingvistika. Drugim rečima, sistematski n apori da se ona učini primenljivom izvan svog domena modifikuju njenu pri rodu ali je ne preobraćaju u nešto što više nij e lingvistika. Same te modifikac ije mogu ipak biti srazmemo dalekosežne, tako da pojam pri mene dobij a novo i bogato značenje. Tako, n a primer, jedna opštelingvistička teorij a o fonološkoj ili sintaksičkoj strukturi prirod nih jezika, ili o usvaj anju jezika, ne mora biti - i najčešće nije nigde neposredno primenlj iva u tom obliku, ali se ona može daljim i drukčijim n aporima prilagođavati i preformulisati tako da se može produktivno primeniti, reci mo, u defektologij i , odnosno računarskim operacij ama ili nastavi jezika. U ovom svetlu možemo se sada osvrnuti na dosta česta, iako mahom neobrazložena, tvrđenj a da primenjenu lingvistiku upravo ne 38 treba poistovećivati sa primenama Iingvi stike. Ako ovo treba da zna či samo to da lingvi stika po pravilu nema gotovih odgovora na prak tične probleme upotrebe jezika, i da se delovi njenog aparata ne mogu prosto presađivati u druge prostore znanj a ili delatnosti ne rizikujući ozbilj ne manjkavosti i deformacije, nije teško složiti se s ti m upozore njem. Neshvatanje da su modeli i metode razvijeni u lingvi stici pri mereni njenom jedinstvenom predmetu, ljudskom jeziku, i da kao tak vi nisu direktno prenosivi na predmete i poduhvate drukčije prirode, izazvalo je mnoge nesporazume i prilično nezadovoljstvo rezultatima 37 Suštinsku ulogu uzajamnog delovanja naglašava i Shuy ( 1 984: 1 0 1 -2), koji se zal aže za zamenji vanje uobičajenog li nearnog modela od teorije ka primeni rekur zivnim trougaonim modelom koji uključuje doživljajni svet, teorij u i pri menu.
38 Ovo tvrdi , primera radi, nekoliko auiora u zborni ku K aplana ( 1 980); tako sam Kaplan afirmisanje nezavisnosti primenjene lingvistike povezuje sa .,spremnošću da se praktikuje primenjena lingvistika umesto pukog primenj ivanja l i ngvistike" ( 1 980:65). Kako ćemo odmah videti, valjanost ove efektno sročene opozicije zavisi od tumačenja njenih članova.
63
RANKO BUGARSKI
" "primene lingvističkih pojmova i postupaka u jezičkoj nastavi, teoriji knj iževnosti, filozofiji, antropologiji i drugde. U stvari, kod većeg bro j a ovakvih bezbrižnih transfera bilo bi opravdanije govoriti o zlou potrebi lingvistike nego o njenoj upotrebi. Ali ako se pomenutim tvrđenjem želi nagovestiti da se primena upravo na ovo i svodi, da sam ovaj poj am nužno isključuje kreativne svrhovite modifikacije onoga što će da bude primenjeno, ono se mora odbaciti . Pri stanovištu koje mi ovde zastupamo, nema ničega "pu kog " u primenjivanju lingvistike, pošto ovaj proces uključuje vitalnu komponentu nastojanja da se ona učini istinski i korisno primenljivom - to jest, u drukčijoj terminologiji, upravo " praktikovanj a primenjene lingvistike" . Ovo je sasvim očigledno ako se pođe od toga da prime njena lingvistika nije samo kanal za transmisij u drugde postignutih naučnih rezultata i već pripremljenih obrazaca na razinu aktuelne pro blematike svakodnevnog života, već upravo n aučno područje na kome se oblikuju takvi praktično primenljivi rezultati i obrasci . A ono, kako smo već videli, može da pruži značaj an doprinos kako opštoj teoriji jezika, skrećući pažnju na neke njegove praktične komunikacijske vi dove koji su često ostajali van vidokruga " čiste" nauke o jeziku, tako i j ezičkoj praksi, pružajući naučno zasnovane i interdisciplinarno pro verene uvide u suštinska obeležja te prakse. Treba na kraju reći da ovde ponuđena koncepcij a, koja teži da pri menjenu lingvistiku sagleda kao lingvistiku u primeni, sa svim im plikacijama koje prate ovo viđenje, i time kao nešto potencijalno da leko značajnije nego što bi to ikada mogla da bude, sama po sebi, jedna dodatna grana nauke o jeziku, po svemu sudeći predstavlj a ma nj in sko gledište. Naime, i ako ono može da bude pri hvatlj ivo, pa i sasvim prirodno, mnogima koji sebe smatraj u prosto lingvistima, nije verovatno da bi ga spremno prigrlio veliki broj onih koji bi se iz institucionalnih ili idejnih razloga radije samoidentifikovali specifično kao primenjeni lingvisti . Tako za budućnost ostaje i razrešenje ovog svojevrsnog nesklada između teorije i empirije. Ali šta se god dogodilo sa terminom " pri menjena lingvistika" , koj i će se u institucionalnom smislu verovatno i dalje upotrebljavati 64
LINGVISTIKA U PRIMENI
iako ima - kako smo videli - dobrih teorijskih razloga za njegovo napuštanje, znatno je važnije šta će se desiti sa lingvistikom u njenoj sveukupnosti - da li će se ona, i kako, dalje transformisati iznutra da bi odgovorila izazovima izmenjenih svetova znanja i društvenog života. Zalažući se za jednu integrisanu primenljivu lingvi stiku, ovaj tekst, zajedno sa prethodnima u ovoj knjizi, predstavlja retrospektivan i prospektivan pledoaje za pomeranje "primenjenog " predznaka u sa mo živo središte nauke o jeziku, bar na pojmovnom planu, jer je ovo bilo i ostaje jedino njegovo pravo mesto. Ovaj poziv izrasta iz uvere nja da najbolji dugoročni odgovor na pomenute izazove nije toliko u razvijanju dveju divergentnih vrsta lingvistike, i lingvista, koliko u postepenom izgrađivanju jedne nove koncepcije predmeta, metodolo gije i ciljeva lingvističkih istraživanja.
65
II
Terminolo gij a
5 . Lingvistika, leksikografija i terminologija
Cilj ovog priloga jeste da u opštim crtama ukaže na karakter međusobni h odnosa lingvistike, leksikografije i terminologije. Ako u ovu svrhu nije potrebno posebno definisati samo lingvistiku, treba bar široko n aznačiti određenja leksikografije i terminologije koj a će mo imati na umu, jer se u upotrebi ovi h termina može naići na značaj ne razlike. Tako, dok se leksikografij a ponegde još izjednačuje sa samim pisanjem rečnika, dakle sa jednom isključivo praktičnom de latnošću koj a se u tom viđenju sagleda kao neka vrsta primenjene leksikologije, mi ćemo prihvatiti savremenije i svakako adekvatnije tumačenje po kome leksikografij a, obuhvataj ući teoriju i praksu izrade rečnika, sadrži i jednu temeljnu i samosvojnu teorij sku komponentu. Slično ovome, terminologij a se odnosi na skupove termin a pojedinih stručni h oblasti, ali i na principe obrazovanj a i upotrebe terminoloških sistema i njihov n aučni opis, što znači da i terminologij a ima kako praktičnu tako i teorijsku stranu . Kako s e u oba ova slučaj a, i kod leksikografije i kod termino logije, radi o opisivanju i grupisanju jezički h jedinica (odrednica, od nosno termina), sasvim je očigledno da lingvistika kao nauka o jeziku mora imati , i ima, dosta toga da doprinese konstituisanju i daljem izgrađivanju ovi h disciplina. Ovo vredi kako za njihove teorijske osno ve, gde uz dopri nos drugih naučnih oblasti značajnu pomoć može da pruži opštelingvistička teorija, tako i za nj ihove praktične aspekte, kod kojih se s razlogom govori , između ostalog, i o primeni meto dologije nauke o jeziku. Utoliko ima izvesnog opravdanj a činjenica da se leksikografij a i terminologij a, koje sve više izrastaju u samo69
RANKO BUGARSKI
stalne i nterdisciplinarne oblasti naučnog istraživanja i praktične de latnosti , u organizacionom pogledu često globalno tretiraju kao grane 1 primenjene lingvistike. Povratni uticaj leksikografije i terminologije kao užih oblasti na lingvistiku kao širu obl ast možda je u izvesnom smislu manje očigledan , zbog specifičnih uglova gledanja - kao i na drugim po dručj i m a koj a pokazuju uporedljive razlike u obuhvatu . No takav uti caj izvesno postoji, i mi ćemo u daljem selektivnom izlaganju inte rakcij a koje razmatramo upravo njemu, kao srazmerno teže uočljivom, pokloniti posebnu pažnj u . Pogledaj mo najpre odnos između lingvistike i leksikografije, koji se n aj neposrednije očituje na leksičko-semantičkom nivou jezičke strukture , a uz uklj učivanje relevantnih gramatičkih pojava. Može se reći da lingvistika ovde nudi osnovne kategorije i principe kao polazni aparat, ali se ovaj proverava u primeni na deskriptivne probleme po menutog nivoa. Tako leksikografija pod prinudom sasvim određenih zadataka izoštrava pogled na datu problematiku u celini, unapređujući time opšta leksikološka i semantička proučavanja. Na ovaj način j ednojezički leksikografski opis može, dakle, da doprinese proveri i eventualnoj reviziji prethodno uspostavljenih lek sičkih i gramatičkih klasa i podklasa, kao i njihovih međusobnih od nosa. O vde možemo da damo samo nekoliko primera, uzetih nadoh vat. Poj ave kao što su prelaznost glagola ili brojivost imenica, koje se u čisto gramatičkom opisu obično tretiraju kao temeljna i nesporna obeležj a odgovarajućih leksičkih klasa, svoju pravu složenost ispolj avaj u tek pri potpunijem leksikografskom opisu. Ovakav rad može j asnij e da osvetli suštinsku kontinualnost u pozadini prostih konven cionalnih dihotomij a - da pokaže, na primer, kako se u datom jeziku prelaznost različito manifestuje kod različitih glagola, odnosno kod 1 Otuda mnoga nacionalna udruženja za primenjenu lingvistiku uključuju ove oblasti u domen svog rada, a Međunarodno udruženje za primenjenu lingvistiku (Al LA) nalazi za njih mesta u radu svojih kongresa i naučnih komisija (kako je već navedeno u 3 . poglavlj u ove knj ige).
70
LINGVISTIKA U PRIMENI
različitih značenj a istog glagola, ili kako brojivost zapravo nije inhe rentno obeležje samih imenica nego pre potencijalno obeležje na ni vou imeničkih fraza (zbog čega se mnoge imenice mogu upotreblj avati bilo kao broj ive bilo kao nebrojive, i bez čega bi se teško moglo obj asniti ponašanje imenica kao engl. cake ' kolač ' ) . Č ak se može reći da glavni izvor potpunijih obaveštenja ove vrste čine upravo teme lj ita proučavanja suštinski leksikografskog karaktera, gde se pojedina obeležja nužno provlače kroz ceo relevantni segment rečnika datog jezika. Ili, da damo jedan primer druge vrste, mnoga složena pitanja denotacije u pravom svetlu se pokazuju tek u toku leksikografskog postupka. Ovo važi čak i za najobičnije reči, uzete pojedinačno ili u leksičkim porodicama. Tako svi koj i govore srpskohrvatski odlično znaju šta je pas, ali bi samo profesionalni leksikograf mogao da sačini valj anu definiciju odrednice pas, pa i on s mukom. Prema jednoj poz natoj dosetki, koj a se nekada vezuje za istaknutog danskog angli stu Ota Jespersena, pas bi se zapravo mogao najprostije definisati kao četvoronožni sisar koga drugi pripadnik iste vrste prepoznaje kao psa ! Ne može se sumnj ati u bezizuzetnu empirij sku valjanost ovakvih defi nicij a, ali je pitanje koliko bi one unapredile leksikografiju - što je, razume se, poenta samog ovog duhovitog obrta. Mi iz toga nećemo zaključiti kako bi čovek, da bi znao šta je upravo pas, morao i sam da pripada psećem rodu , ali možemo_ da zaključimo kako se naučni opis, ovde kao ni drugde, ne srne poistovećivati sa zdravorazu � skim znanjem. S lično stoji, n a primer, sa svakodnevnim predmetima kao što su stolovi i stolice: koje uslove u pogledu građe, oblika ili upotrebe treba neki predmet da zadovolji da bi se ispravno i menovao kao sto, odnosno stolica (npr. u pogledu postojanja i broj a nogu, zatim naslona ili gornj e površine itd.)? Gde su tačne granice između stola i katedre, stolice i fotelje - ili, dalje, između kreveta, kauča, otomana, kanabeta itd? Zati m, kada upravo čaša prelazi u šolju a šolj a u zdelu, i ako su sve ovo posude, koje su od njih uz to i činije? (Možemo u zagradi da konstatujemo kako moderni dizajn i savremena tehnologija nimalo 71
RANKO BUGARSKI
ne olakšavaju razgraničenja u ovakvim slučajevima. Danas ima soba čij a gotovo cela donja površina služi kao krevet, pa se valjda može tako i nazvati, a papirna posuda određene veličine može se, kako i zgleda, prihvatljivo imenovati kao čaša ako se u njoj služi sok a kao šolj a ako služi za kafu). Jasno je da ovde treba razlikovati leksiko grafske podatke o rečima i enciklopedij ske podatke o stvarima, ali upravo dosledna leksikografska obrada pomaže utvrđivanju ove ne uvek j asne granice . Najzad, kao poslednji primer u ovoj kategoriji možemo da po stavimo pitanje značenja reči dobar, imajući u vidu okolnost da se ovaj atribut normalno upotrebljava uz veoma različite klase imenica (npr. čovek, sudija, protivnik, ratnik, kasapin, nož, film, pokušaj, re zultat, izgovor, deo itd.). Odgovor bi se mogao potražiti izdvajanjem pojedinih semema, kao minimalnih jedinica semantičke strukture ispi tivane lekseme, uz oslonac na sinonime, antonime, kolokacije, fra zeološke sklopove, idiomatski potencijal i drugo, posle čega bi preo stao težak zadatak utvrđivanj a zajedničkih obeležj a svih izdvojenih semem a (možda putem tzv. komponentne analize značenj a), a time i zajedničkog semantičkog jezgra lekseme dobar. No kako god to bilo, sigurno je da ovakav poduhvat daleko prevazilazi mogućnosti proste introspekcije nad dekontekstualizovanom leksičkom jedinicom, zah 2 tevaj ući upravo potpunu leksikografsku obradu. S i tuacij a koj u smo opi s ali mogla bi , ako bi se n aše i nteresovanje i raspoloženj e kretalo u tom pravcu, da nas odvede u dublj a razmatranja prirode lj udskog zn anj a. No to, srećom, nij e n aš posao, pa ćemo s e ovde samo prisetiti jednog davnašnjeg iskaza S vetog Avgustina, kome kao sažetom v i đenju čovekove sudbine u j ednom su štinskom epi stemološkom pitanj u prohuj ali vekovi nisu mnogo o duzel i : " Dok me ne pitaš, znam ; kad me upitaš, ne znam " . I vratićemo se, posle ove rekordno kratke fi lozofske digresije, lek sikografskoj poblematici . 2 U ovo se lako možemo uveriti ako pogledamo definicije ove odrednice, kao i drugih navedenih i njima sličnih reči, u rečnicima srpskohrvatskog jezika - ili pak njihovih ekvivalenata u rečnicima drugih jezika. Zavirivanje u rečnike uopšte može da bude poučno u kontekstu ovakvih razmišljanja.
72
LINGVISTIKA U PRIMENI
Pošto smo u prethodnim pasusima govorili o jednojezičkim lek sikografskim opisima, treba bar da pomenemo takođe značajan mo gući dopri nos višejezičke leksikografije. Ova oblast podrazumeva kontrastivnu analizu leksikona, takom koje se utvrđuju međujezičke sličnosti i razl ike u pokrivanju plana sadržaja. Ostajući u granicama već datih primera, samo ćemo napomenuti kako bi ponešto od važno sti za razumevanje semantike prirodnih jezika moglo da se zaključi na osnovu uporedne analize već ilustrovani h (i nj ima sličnih) leksičkih skupova u raznim jezicima. Na primer, upoređivanjem našeg niza ča ša-šolja-zdela-činija. . sa engleski m nizom glass-cup-bowl-mug . , gde bi detaljnije posmatranje pokazalo da granice nisu nužno " na istim 3 mesti ma " u ova dva jezika. Uključivanje većeg broja jezika, posebno u sferama još interesantnijim od onih, srazmerno banalnih, iz koj ih smo mi namerno uzimali primere, razumljivo vodi još dubljim uvidima. .
.
.
Bez obzira da li je reč o jednojezičkoj ili vi šejezičkoj !eksiko grafiji, opštoj ili stručnoj, iz same mase deskriptivnog posla koji tu mora da se obavi izbij aju pojedinosti, a povremeno i opšti principi , od interesa za li ngvistiku, i to u raznim oblastima strukture i upotrebe jezika. Pored već pomenutog, možemo da navedemo opšte pitanje načina na koj i jezik utiskuje svoje kvalitativne kategorije u kvantita tivne konti nuume iskustvenog sveta, kao i takođe opšti problem kombinovanja semantički h obeležja u okviru leksičkih jedinica i sku pova. 4 Tu su, zatim, pitanja idiomatičnosti, figurativnog jezika, devi jantnosti i mnoga druga u kojima leksikografija obi lato pomaže razvoj deskriptivnc semantike, a time i lingvistike u celini. Ni klj učno teo rijsko pitanje odnosa si ntakse i semantike u jezičkoj strukturi ne leži 5 sasvim izvan ovih razmatranja. 3 Primere druge vrste, u okviru kontrastivne anal ize engleskog i srpskohrvat skog leksikona, detaljnije razmatra Ivir ( 1 978a), naročito str. 109-42. 4 Za komponentnu anal izu putem semantičkih obležeja v. npr. Bendix (1 966) i N ida ( 1975), naročito pogl. 3 . 5 Ugao gledanja na moguće doprinose leksikografije lingvističkom opisu koji je u prethodnom i zlaganju naznačen naj više duguje radu američkog li ngviste Juriela Vajnrajha i njegovih saradnika, i z koga su preuzeti i neki od datih pri mera- razume se. u pril agođenom obliku. Relevantne rasprave ovog rano preminulog autora sada
73
RANKO BUGARSKI
Naj zad, leksikografija čini moguće područje lingvističke razrade i provere pojmova i teorija u vezi s jezikom, ali poniklih izvan nauke o jeziku . Dobar primer za ovo pruža koncepcija prototipa u okviru tzv. prirodnih kategorij a. Ona polazi od pretpostavke da ljudi klasi fikuj u predmete na osnovu "porodičnih " sličnosti, pri čemu se unutar tako određenih klasa po svom značaju izdvajaju tipični nosioci njihovih osobina, kojima onda pripada uloga prirodnih prototipova. Tako postoje žarišne boje nasuprot prelaznim nijansama, j abuka se doživlj ava kao bolji predstavnik kategorije voća nego lubenica, na primer, a slavuj ili crvendać imaju u popularnoj predstavi više " "ptičjeg u sebi nego ć urka ili noj , iako se i ove druge prepoznaj u kao pripadnici iste klase (samo mnogo manje tipični). Prototipska teorij a kategorizacije, čij i je autor savremeni američki psiholog Elinor Roš, izvorno je zaokupljena pitanjima prirode ljudskog opažanj a i saznanj a, ali je očigledno u uskoj vezi sa problemima imenovanj a i upotrebe jezika uopšte, pa se poslednjih nekoliko godina intenzivno i spituj u njene implikacije u raznim oblastima jezičkih istraživanj a, uk ljučujući naročito semantiku, pragmatiku i usvajanje jezika. Posebno je za našu temu relevantna semantika, jer se kao alternativa analizi leksičkog značenj a kroz skupove semantičkih obeležj a javlj a mo gućnost analize putem prototipskih predstavnika kao stožernih članova ispitivanog pojmovnog kompleksa. Tako bi se u vezi s ranije datim primerima moglo govoriti o prototipskim krevetima, čašama i drugom, prema kojima bi se onda određivale i diferencij alne karakteristike m a nje tipičnih članova istih kategorija. Ovaj posao, međutim, teško bi 6 se mogao valjano obaviti bez pomoći leksikografije. Izloženo daje povoda zaključku da je definitivno prošlo vreme - bar u krugovima koji svetsku nauku vuku napred - kada je leksi kografij a bila čisto praktična aktivnost, nevezana uz bilo kakvu teorij u , dok je semantika smatrana teorijskom disciplinom i tako dobrim desu prikupljene u knjizi: Weinreich ( 1 980). V. i Labov ( 1 973, 1 978), čije primere sa zdelama podrobnije razmatra i Nikitin ( 1 983), naročito str. 32-3 . Nešto drukčiju teo rijsku orijentaciju ilustruje Fillmore ( 1 978). 6
Za teoriju prototipa i prirodnih kategorija v. Rosch ( 1 978).
74
LINGVISTIKA U PRIMENI
lom praktikovana izvan neke razrađenije empirije. Ako su ranije lek sikografi mogli da obrađuju hilj ade reči bez ikakvog teorij skog interesovanj a za njihove granice ili odnose među njima, a semantičari da svoje teorije zasnivaju na minimalnom broju izolovanih primera, sada je nastupilo vreme intenzivnog prožimanja teorije i empirije u oba domena, i njih međusobno. Time se otvaraju neki novi putevi za lingvistiku u celini, a posredno i za odgovarajuće segmente jezičke i društvene prakse? Prelazeći sada na terminologiju, treba najpre da skrenemo paž nju na okolnost da je sama reč terminologija izrazito višeznačna, jer se danas, kako izgleda, upotrebljava u bar pet značenja: l. skup ter mina koj i reprezentuju sistem pojmova neke oblasti ; 2. sistematski opis obrazovanj a i upotrebe ovog skupa termina; 3. publikacija u kojoj je sistem pojmova neke oblasti reprezentovan terminima; 4. specijalna teorij a terminologije za pojedine oblasti ili jezike; 5. opšta teorij a terminologije. 8 Prva tri značenj a pretežno pokrivaju praktično-deskrip tivne aspekte termina; ako se u tim domenima misli samo na spiskove naziva objekata a ne i na njihovu naučno sistematizaciju, često se upotrebljavaju i termini nomenklatura i nazivlje. Druga dva značenja odnose se na izrazitije teorijske vidove terminoloških istraživanja, o kojima ćemo u nastavku reći nekoliko reči . Kao polje naučnog i straživanja, terminologija počinje da se razvija oko 1930. godi ne. Za rodonačelnika terminološke teorije, austrij skog n aučnika Eugena Vistera, term inologij a kao naučna di sciplina j este svojevrstan sklop relevantni h komponenti l ingvi stike, logike, ontologije, informati ke i stručnih obl asti čiji se terminološki 7 Uz već navedenu literaturu, među teorijski značajne radove o prirodi Jek· sikografije spadaju i Householder/Saporta ( 1 962), Zgusta ( 1 97 1 ), Quemada ( 1 972), H artmann ( 1 983), Wierzbicka ( 1 985). Originalan primer moderno urađenog rečnika na sistematskim semantičkim osnovama predstavlja Mel'chuk ( 1 984) . Obimna litera tura o nekim drugim aspektima leksikografije ostala je izvan tematskog vidokruga našeg izlaganja, pa zato ovde na nju i ne upućujemo. Uvid u aktuelne domaće preo k�;�pacije pružaju dva skorašnja zbornika pod naslovom Leksikografija i leksikologija (Cupić 1 982, Jerković 1 984) . 8
Sličan spisak daje Felber ( 1 982: 1 2).
75
RANKO BUGARSKI
si stemi izgrađuju ili i spituj u . 9 Slična shvatanja o nužnoj interdisci pli n arnosti i delimičnoj autonomnosti terminoloških proučavanj a održal a su se do danas . U n aše vreme ovakva i straživanja, kao i praktične i organizacione terminološke delatnosti , beleže u svetu značaj an porast, n aročito u naučno i tehnološki razvijenim sredi nama, ali i u drugim zemlj ama, uključujući - srazmerno naš i m mogućnostima - i Jugoslavij u . Najveći deo o v i h aktivnosti odvij a se kroz i nstitucionali zovani rad nacionalnih i internacionalni h or gani zacija, počev od raznih centara, agencij a i komi sij a pa do ve likih obj edinj ujućih tela kakva su Međunarodni informacioni centar za terminologij u u B eču (INFOTERM) i Međunarodna organizacij a za standardizacij u u Ženevi (ISO) . Među ogranke ovog rada spa daj u dokumentacij a, uključuj ući naročito banke terminoloških po dataka, zatim publikacij e (bibliografije, priručnici , terminološki rečnici i zrađeni uz pomoć metoda konvencionalne ili računarske terminološke leksi kografije), koordinacij a i planiranje terminološ kih del atnosti , klasifikacij a, normiranje, standardizacij a i međuna rodna unifikacij a terminologij a, posebno naučnih, usavršavanje op 10 šte i specij alnih teorij a terminologije, obuka kadrova i drugo . Š to s e tiče odnosa između lingvistike i terminologije, dobar deo onoga što je rečeno u vezi s leksikografijom važi za terminologij u . Stoga ćemo s e zadovoljiti konstatacijom d a terminologij a, proučava jući obrazovanje i upotrebu terminoloških sistema u različitih stručnim oblastim a, pruža specifične uvide u šire procese strukturiranj a poje dinih leksičkih sfera, i to u jednoj oblasti u kojoj se na osoben način ukrštaj u semantičke, pragmatičke i sociolingvističke komponente. Sa određenog stanovišta, u ovom kontekstu posebno mesto pripada ter minologij i same lingvistike, kao svojevrsnom drugostepenom meta9
10
V. sada Wtister ( 1 979).
Najpotpunije podatke o terminološkim institucijama i delatnostima širom sveta pruža sada Krommer-Benz ( 1 984). Ažuran pregled terminologije kao naučne oblasti daje Rondeau ( 1 984); v. još Rondeau ( 1 979) i S ager/Johnson ( 1 978), a za pojedine aspekte i Drozd/Seibicke ( 1 973) i Sager ( 1 980). Posebno o naučnoj i teh ničkoj terminologij i v. Stoberski ( 1 975). Antologij u tekstova o terminologiji daju Ron deau/Felber ( 1 98 1 ) . Za prilog lingvističkoj teoriji terminologije v. Kocourek ( 1 98 1 ).
76
LINGVISTIKA U PRIMENI
jeziku ; stoga će ovo biti predmet širih razmatranja u preostalim poglavljima ovog dela knjige. Na kraju, u pogledu međusobnog odnosa leksikografije i ter minologije može se kratko reći da prva od ovih oblasti delimično obuhvata drugu, utoliko što stručna leksikografij a ukljuauje popis i opis termina pojedinih disciplina, ali ne i njihovu sistematizaciju niti pitanja upotrebe ovih sistema. Sa svoje strane, terminologija doprinosi izoštravanju leksikografskih metoda i kriterijuma, jer termini u sva kom jeziku čine zasebnu, tesno strukturiranu kategoriju leksema. Jed na važna razlika, u čije implikacije ovde ne možemo ulaziti , jeste u polaznoj jedinici analize i opisa: dok leksikografski postupak polazi od reči i navodi njena značenj a, terminologija u principu postupa obrnuto, polazeći od pojma i gledajući kako je on terminološki predstavljen u okviru datog poj movno-terminološkog sistema. Prirodi leksikografije otuda odgovara alfabetski redos led rečnika, a prirodi terminologije sistematski raspored tezaura. lako iz ove komplemen tarnosti nekada proističu ne male teškoće za terminološku leksiko grafiju, obe discipline, uzete u celini, mogu iz nje da izvuku određene koristi .U U ovom izlaganju mogli smo da ukažemo samo na neke oda brane aspekte uzaj amnih odnosa u posmatranom krugu disciplina, pri čemu smo, uz davanje nekih osnovnih informacija i definicija, na glasak stavili na pitanja naučnog opisa. Izvan okvira našeg osvrta ostali su neki drugi problemi teorijskog karaktera, kao i pitanja ne posrednije vezana za primenu naučnih rezultata u različitim oblastima života u kojima leksikografska i terminološka problematika igra zna 12 čajnu ulogu.
1 1 O tretmanu termina u različitim rečnicima v. npr. Barhudarov i dr. ( 1 976), a o klasifikacij i terminoloških rečnika Fišer-Popović ( 1 984). 12 Jedna važna oblast primenjene termi nološke roblematike jeste mesto ter p minologije u školskoj nastavi; v. npr. Minović ( 1 975) i S ipka ( 1 979). O drugoj takvoj oblasti , termi nološki m problemima u prevođenju, biće reči u III delu ove knjige. Terminologije pojedinih struka izlaze iz okvira naših opštih razmatranja.
77
6. Kontrastivna analiza terminologije
1
terminologija kontrastivne analize
Kontrastivna analiza počela je kao uporedno proučavanje gra matičkih, a potom i fonoloških sistema pojedinih parova jezika u pe dagoške svrhe. Kontrastiranje leksičkih sistema dolazi kasnije i u ma njem obimu, tako da ni do danas nije sasvim uhvati lo korak sa kon trastivnim proučavanjima u domenima gramatike i fonologije. Da stvari stoje ovako, lako se može utvrditi, između ostalog, pregleda njem serij skih publikacija velikih projekata kakav je u našoj zemlj i , na primer, projekt z a kontrastivno proučavanje srpskohrvatskog i eng leskog j ezika pod rukovodstvom prof. Rudolfa Filipovića u Zagrebu . A terminologij i , kao specifičnom delu leksikona, sa kontrastivnog sta novišta se tek ponegde oprezno prilazi, pa se može reći da je u tom pogledu ova oblast leksike i frazeologije u posebnom zaostatku . Koji su razlozi ovog zaostajanj a? Između većeg broja mogućih uzroka izdvojićemo samo dva koja nam se čine posebno važnim. Prvo, pedagoško poreklo kontrastivne analize u celini uslovilo je da se paž nj a od početka usredsredi na pitanja gramatičkih struktura i izgovora, dok je terminološki deo leksike mahom ostajao potpuno izvan ovih okvira. A drugo, internacionalizacij a stručnih terminologij a kao da je sama po sebi stvarala utisak da tu zapravo i nema mnogo šta da se kontrastira. Ovakav utisak, ukoliko je odista postojao, morao je, me đutim, biti varljiv, i to iz više razloga: zbog činjenice da se procesi terminološke internacionalizacije ne odvij aju jedinstveno na svetskom planu, nego po j ezičko-kultumim zonama, kojih u svetu ima nekoliko; zbog din amike koj a terminološke sisteme čini podložnim sinhronij skim varijacij ama i dijahronijskim promenama; zbog napetosti koj a 78
LINGVISTIKA U PRIMENI
proističe iz dvostrukog života mnogih termina kao leksema opšteg 3 jezika i članova terminoloških sistema; itd. 1 No bilo to kako bilo, treba pozdraviti okolnost da poslednjih godina raste interesovanje za kontrastivnu analizu terminologije, kako u svetu tako i u našoj zemlji - značajnim delom u okviru rada naših društava za pri menjenu lingvistiku. Kod nas je posebnu pažnju s raz logom privuklo kontrastiranje i prevođenje društveno�političke termi nologije u širem smislu. 14 I termini iz drugih životnih i stručnih oblasti 5 povremeno se proučavaju u ovom duhu . 1 Posebno se može ukazati na sve življu aktivnost na polju lingvi stičke terminologije, koja će nas u ovom prilogu najviše interesovati . 1 6 Uopšte uzev, izgleda da problemi naučne terminologije nisu uvek istovrsni , nego da se u ponečemu zn ačajno razlikuju u prirodnim, tehnički m i društvenim naukama, pri čemu posebno mesto zauzima upravo lingvistika. Lingvistika je u osnovi društvena nauka, ali sa pojedinim elementi ma egzaktnih nauka; njena izuzetnost u ovom kon tekstu leži u njenoj metajezičkoj ulozi, kao jedine discipline koja vla stitu terminologiju crpe iz svog sopstvenog predmeta istraživanja. U tom smislu su praktične teškoće izgrađivanja terminologije možda najmanje u slučaj u lingvistike, utoliko što ista lica u principu ispu njavaju obe glavne uloge u normiranju stručnih terminologija - ulogu stručnjaka za predmet i ulogu stručnj aka za jezik. Međutim, čini se da sa jednog ključnog stanovi šta teškoće rastu idući od prirodnih 13 14
V. Akulenko
(1977)
i Janković
( 1 980-81).
Uz li teraturu datu u vezi s prevođenjem u 10. poglavlju, v. još u odnosu prema različitim jezicima npr. Vlahović ( 1 979), Jocić ( 1 980), Turčan (1980), Bjelica (1983), Musić/Meloncelli-Milak ( 1983). 15 V. npr. Vuković (1980) u oblasti srodstva, ili Pervan/Štambuk/Pilković
(1983)
u elektronici. V . naročito Mikeš (1983); takođe, pored radova posebno citiranih u ovom poglavlju i n arednima, Katičić ( 1 971, pogl . 2), B ibović ( 1 979) i Đorđević ( 1 983), a u kontekstu nastave stranih jezika npr. Vlahović ( 1 984). Dobar uvid u složenost ce lokupne oblasti lingvističke termi nologije u različitim jezicima omogućuje detaljnije razgledanje rečnika lingvističkih termi na - kod nas Simeona (1969), a upor. i Polovina (1982). - Za istoriju gramatičke terminologije na našem području v. sada Karadža (1983), sa dalj im uputama. 1
6
79
RANKO BUGARSKI
tehničkih nauka preko društvenih nauka do lingvistike u njenom po sebnom položaju. To stanovište simbolizuje tertium comparationis treći elemenat poređenja, tj . ona zajednička semantička ili formalna osnova koj a potrebnom merom sličnosti daje smisao svakom kontrasitranju, sprečavajući da se, rečeno narodski (ali ne i fonološki!) kontrastiraju babe i žabe. Pokušajmo najpre da ovom problemu priđemo izdaleka, i uz pomoć jednog grubog poređenja. Genetičari celog sveta dogovorno su odlučili da, u cilju ponovljivosti eksperimenata i uporedljivosti re zultata, određene vrste opita obavljaju uvek na jednom istom sićuš nom organizmu, birajući u te svrhe, između ogromnog broj a manje ili više sličnih mikroorganizama, bakteriju n azvanu Escherichia coli. Oni otuda tačno znaju o čemu upravo govore, i da svi govore o istoj stvari. Ali ako je ovo moguće sa čedima prirode, proizvodi kulture opiru se takvom postupku. Među potonj ima je i jezik, koji ima toliko lica da je mnogo teže, a često i nemoguće, pretpostaviti da svi lingvisti govore o istom; čak i kada bi svi proučavali samo jedan od posebnih jezika, njegove varij acije i promene otežale bi upoređivanje različitih n alaza. U ovom pogledu položaj genetičara znatno je, dakle, povoljniji od položaj a lingvista. A sada nešto bliže i konkretnije. U tehničkim disciplinama, na primer, stručnjaci često mogu bez ikakvog dvoumljenja da identifikuju tertium comparationis naziva za istu stvar u razni m jezicima - nekada čak putem ostenzivne definicije, tj . pokazivanjem samog predmeta, recimo kakvog zavrtnja, u slučajevima podudarnosti tertium compa rationisa sa j asnim vanjezičkim referentom (v. sl. l; simboli Lt i L2 označavaju prvi, odnosno drugi jezik). Drukčije je, međutim, u druš tvenim n aukama, uključujući ovde i lingvistiku, gde se na mestu ter tium comparationisa tipično nalaze apstraktniji pojmovi, koji su sa mom s vojom prirodom u· mnogim slučajevima donekle zavisni od posebnih jezika u kojima su izraženi, pa je njihova veza sa van jezičkim referentima utoliko delikatnij a (v. sl. 2). Uz mnoga neophod na upro šćenja, možemo da kažemo da u prvom slučaju imamo posla pretežno sa predmetnim, konkretnim, individualnim i nomenklatur80
LINGVISTIKA U PRIMENI
nim, a u drugom sa poj movnim, apstraktnim, sistematskim i izrazitije terminološkim redom pojava.
Slika l.
Slika 2.
Još određenije u domenu same lingvistike, ovde je relevantna razlika između teorijske i primenjene kontrastivne lingvistike. Prema shvatanju nekih danas uticajnih škola mišljenja, teorij ski pristup kontrastiranju polazi od univerzalnih (trebalo bi opreznije reći: opšti jih) jezičkih obeležj a i gleda kako se neko dato obeležje X manifestuje u jeziku A, a kako u jeziku B (v. sl. 3). Nasuprot tome, prilikom primene kontrastivne lingvistike u pedagoške svrhe kategorij alni nivo se zaobilazi u korist linearnog pristupa koji proističe iz usmerenj a: polazi se od neke date jedinice u jednom jeziku (mahom onom koji se uči kao strani, pa je sa stanovišta učenika drugi jezik) i traže se njeni ekvivalenti u nekom drugom (obično učenikovom prvom) jeziku, koji se potom povratna proveravaju (v. sl. 4)P
L;--L;--L2 Slika 3.
Slika 4.
17 Za ilustraciju teorijskog pristupa upor. Fisiak ( 1 98 1 :2); o odnosu teorijske i primenjene kontrastivne lingvistike slično i Đorđević ( 1 982: 1 09- 1 2).
81
RANKO BUGARSKI
Daćemo primere. Pri teorijski usmerenom gramatičkom kontrastiranju moglo bi se poći od obeležj a instrumentalnosti i usta noviti da se ono u nekim jezicima manifestuje putem površinskog padeža instrumentala, u drugima putem predloške konstrukcije ili na neki treći način; ako dva kontrastirana jezika pripadaju prvoj pome nutoj grupi, onda bi se dalje gledalo koj i m je nastavcima izražen in strumental u njima, i slično. Analogno, u kontrastiranju leksike po laznu tačku predstavljalo bi utvrđivanje pojmovne organizacije seg menta vanjezičkog sveta koj i diferencij alna pokrivaju skupovi ispiti vanih leksema, recimo u sferi grupnog konstituisanj a i ponašanj a je dinki određene vrste. Nasuprot tome, pri pedagoški orijentisanom kontrastiranju, gde se opštije kategorije ne sagledaju kao neposredno ili nužno relevantne, postupak bi bio drukčiji. Tu bi se u prvom slučaj u pošlo direktno od, na primer, srpskohrvatskog instrumentala (kao u obliku perom) i utvrdilo da njemu u engleskom najčešće odgovara predloška konstrukcija (kao u with a pen). A u drugom slučaju uzela bi se, recimo, engleska imenica herd i za nju bi se direktnim putem dvojezičkog leksičkog upoređivanja (dakle, bez prethodnog definisa nja odgovarajućeg semantičkog polja) dobilo šest srpskohrvatskih ko respondentnih jedinica (krdo, stado, čopor, gomila, rulja, pastir), čije povratno prevođenje daje, u z herd i flock, celu lepezu engleskih lek 18 sičkih jedinica. Ako se razlika između teorijske i primenjene kontrastivne ling vistike ovako sagleda, onda je jasno da su za ozbiljnije poduhvatanje sa pitanjem tertium comparationisa neophodni elementi teorij skog pristupa, i to u oblasti terminologije više nego u neterminološkoj lek sici - zbog poznatih terminoloških deziderata kao što su jasnoća, pre ciznost, j ednoznačnost, sistemnost i drugo. (Nešto šire o ovakvim obe ležjima termina govorićemo u 8. poglavlju). Ali sa ovim su vezani određeni problemi, koje ovom prilikom možemo samo da nagovesti mo navođenjem nekolikih na dohvat uzetih primera sa širokog i ra zuđenog područja lingvističke terminologije. 18
Leksički primer preuzet je iz Ivira (1978a:109-l3); šire i Ivir (1976).
82
LINGVISTIKA U PRIMENI
Kao prvi primer uzećemo već klasičnu de Sosirovu podelu lan gage na langue i parole. Poznato je da se na drugim jezicima na kojima se piše lingvistička literatura po pravilu ovde nalaze samo po dve lekseme koje se mogu zgodno terminologizovati (sh. jezik i govor, nem. Sprache i Rede, engl . language i spreech, itd.). Nepodudarnost između tročlanog i dvočlanog sistema nije samo matematički, pa ni samo terminološki problem: to je u izvesnoj meri i konceptualni prob lem, i to na način relevantan za ovo razmatranje. Jer šta je, na primer, tertium comparationis za fr. termin langue i sh. termin jezik, ako se ne zna koji sh. termin treba da stoji prema fr. langage? Ili, pitanje da li će se langage ili pak parole terminologizovati kao govor nipošto nije obična dilema nomenklatumog karaktera, nego ie nešto što zadire u samo razumevanje sosirovske lingvističke teorije. 1 U ovoj nevelikoj ali za nauku o jeziku bitnoj leksičkoj sferi , za francuski jezik termin je (bar potencijalno, u vidu raspoložive lekseme opšteg jezika) na neki način postoj ao pre lingvističkog pojma, dok je za druge jezike poj am došao pre termina. Otuda možda nije preterana ocena da bi razvojni put teorij ske lingvistike u XX veku bio unekoliko drukčiji da se u pomenutoj sferi francuskog rečnika u datom trenutku nisu našle pri ruci tri navedene lekseme. Ovakve i slične neujednačenosti među jezicima postavlj aju pita nje terminologije kontrastivne analize - to jest, u ovom slučaju, pitanje metajezika kontrastivne analize terminologije. Ovde nećemo govoriti o poznati!Jl teškoćama definisanj a osnovnih lingvističkih kategorija kao što su reč, rečenica, padež, rod, aspekt, vreme i druge na takav način da imaju isti ili približno isti smisao u primeni na jezike veoma različite po tipu strukture. Umesto toga, podsetićemo da se i unutar jednog jezika osnovni gramatički termini često upotrebljavaju nedo sledno, što se odražava i u traženju njihovih ekvivalenata u nekom drugom jeziku. Čest, ali ne i jedini izvor ovakvih varijacij a jesu razlike u upo trebi istih termina od strane predstavnika različitih lingvističkih škola 19 Pojava srpskohiVatskog prevoda de Sosira izazvala je raspru o ovim pita njima; v. naročito Sosir (1969/1977) i Janković (1972).
83
RANKO BUGARSKI
(upor. npr. termine kao fraza ili derivacija u tradicionalnoj i transfor maciono-generativnoj gramatici). Tim putem može se doći i do eks tremnih slučajeva neujednačenosti, kakav predstavlj a okolnost da ka tegorija internacionalno simbolizovana kao NP (od engl . noun phrase) može u srpskohrvatskom imati čak desetak terminoloških ekvivalenata (o čemu v. u 8. poglavlju). Idući povratna ka drugim jezicima, usta novićemo da se kognate naših termina negde j avlj aj u veoma retko ili uz određena ograničenja (kao engl. syntagm prema sh . sintagma) što, kao i drugi primeri koje ovde navodimo, ima implikacija i za nastavu stranih jezika. Zanimljivo je, međutim, da je sama kategorij a NP dovoljno j asna, bez obzira na terminološke varij acije. Obrnut slu čaj , gde se pri istom terminu može misliti na značajno različite sa držaje, imamo npr. kod termina klauza, u srpskohrvatskom još ne sasvim odomaćenog, koji se (kao ni njegov engleski izvornik clause) ne upotreblj ava uvek na isti način . Slično je i sa terminom predikat, koj i se, u logici oponirao argumentu a u gramatici subjektu, grama tički upotrebljava i u užem značenju (isključuj ući npr. objekt, dakle u smislu predikatora ili prosto glagola) i u širem značenju (uklj učuj ući najčešće sve osim subjekta). U sastavu predikata u širem smislu, ve rovatno naj širi spektar značenja ima termin dopuna, koji, između ostalog, 0 može da obuhvata ili ne obuhvata objekte i imenske predikate?
-
Kako slične neujednačenosti postoje i u upotrebi ekvivalentnih gramatičkih termina u drugim jezicima, može se postaviti pitanje šta je u ovakvim primerima zapravo tertium comparationis. Opšti odgo vor mogao bi biti da je to manje ili više određen, ili pak maglovit, poj am o datoj sintaksičkoj kategoriji ili funkcij i . S adržaj ovog pojma može se fiksirati njegovim vezivanjem za neki konkretni termin u nekom jeziku, ali retko kad tako da sistematski i nedvosmisleno za država svoju vrednost i unutarjezički i međujezički, putem stalnih C(_k vivalenata. Ako je reč o upoređivanju dvaj u jezika, razlike u anali tičkoj terminologiji mogu da izazovu nezanemarljive razlike u nala zima; drugim rečima, upotrebljeni termini utiču na rezultat 20 Za kontrastivno raspravu o ovom pojmu, uz istorijski pregled relevantne terminološke problematike, v. Terić (1980).
84
LINGVISTIKA U PRIMENI
kontrastiranja. Simpatična avet Bendžamina Lija Vorfa kao da lebdi 21 i nad prostorima gramatičke terminologije! Iz ovoga sledi da kontrastivna analiza terminologije podrazu meva terminologiju kontrastivne analize, jer se bez nje ne može obav ljati; ali i terminologij a kontrastivne analize na određen način podra zumeva kontrastivnu analizu terminologije, �akar i nesistematsku i samo intuitivnu, jer bez toga nema garancije (naročito u lingvistici) da se kontrastiraju uistinu uporedljive stvari. Ako se iz ovog kruga uzajamnog podrazumevanja može videti izlaz, on će najpre biti u si stematskom izgrađivanju metajezika kontrastivne analize, i to takvog koji će u najvećoj mogućoj meri biti internacionalan. Prema tome, iako za mnoge praktične svrhe (posebno izvan lingvistike) primenjeni pristup kontrastiranju leksike može da bude dovoljan, valjano kontrastiranje lingvističke terminologije zahteva usredsređen napor sa elementima teorijskog pristupa. Ovaj zadatak ostaje na dnevnom redu i pored svih normalnih i poznatih razlika u jezičkim strukturama, so ciokulturnim činiocima i školama lingvističkog opisa i istraživanja. U protivnom će tertium comparationis ostati zloduh kontrastivne ana 22 lize, podjednako neuhvatljiv u svakom od svojih mnogih obličja.
21 O Vorfovim shvatanjima uopšte v. Vorf (1979) sa daljom l iteraturom, a o vezi između jezičke relativnosti i kontrastivnih istraživanja Mikeš (1977). 22 Izgleda da pojam tertium comparationisa, čiji je značaj u kontrastivnim istra živanjima ranije uglavnom uopšteno isticao, najzad dobija ozbiljniju teorijsku elabo raciju u radovima najnovijeg datuma kao što su Krzeszowski (1984) i, u kontrastivnoj sociolingvistici kao disciplini koj a se tek rađa, Janicki (1985); kod nas v. sada Đor đević (1984).
85
7. Terminologija kontrastivne lingvistike
O. Uvod. Cilj izlaganja koje sledi jeste da učesnike ovog skupa uvede u razgovor o upotrebi terminologije u kontrastivnoj lingvistici. U tu svrhu biće kratko razmotreni neki osnovni termini ove oblasti, kao što su kontrastivna lingvistika, kontrast, jezik i tertium compa rationis. Posebno će se postaviti pitanje značenja ovih termina, ne zaobilaznih u svakoj vrsti kontrastivnih istraživanja, pri jednom sociolingvističkom pristupu kontrastiranju, koji nameće potrebu preispitivanja tradicionalnih predstava o redu poj ava koje se mogu smisaono kontrastirati. U ovim okvirima pokazaće se da ovde, kao i inače na području naučne terminologije, ono što je na neki način spor no često i nije sam termin nego upravo pojam na koji se on odnosi. Stoga se u mnogim slučajevima j avlja potreba redefinisanja već usta ljene terminologije, više nego njenog zamenjivanj a nekom drugom. S obzirom na dinamizam terminoloških sistema u procesu naučnog razvoja, ovakvo kritičko razmatranje i ponovno definisanje termina zapravo bi se moralo podrazumevati kao stalan zadatak - posebno, kako se čini, u društvenim naukama, gde sadržaj fundamentalnih poj mova može da bude podložan srazmemo brzim promenama.
l. Kontrastivna lingvistika. Već sam naziv oblasti koju razma trama dovoljno rečito ilustruje upravo izneta tvrđenje, jer se njegovo središnj e značenje bitno promenilo tokom poslednjih petnaestak go dina. Poznato je, naime, da su kontrastivna jezička istraživanja za početa u izrazito pedagoškom kontekstu, sa motivacijom predviđanj a teškoća i grešaka u procesu učenja jednog o d kontrastiranih jezika od strane govornih predstavnika onog drugog . V remenom se pokazale 86
LINGVISTIKA U PRIMENI
da su mogućnosti ovakvih istraživanja u ovom domenu bile precenj ene, ali je zato otkriveno da ona mogu da imaju druge značajne svrhe, naglašenije teorijskog i metodološkog karaktera, u sklopu tipoloških i opštelingvističkih proučavanj a jezika. Uzimajući u obzir ovo pomeranje težišta, kao i činjenicu da se danas ne kontrastiraju samo jezičke strukture nego i jezičke funkcije, i to uključujući i nivo po jedinih varijeteta koji ne moraju imati status zasebnih jezika, ova proučavanj a mogli bismo u sadašnjoj fazi da definišemo na sledeći nacm: kontrastivna lingvistika jeste sistematsko sinhronijsko
proučavanje sličnosti i razlika u strukturi i upotrebi dvaju ili više jezičkih varijeteta u teorijske ili praktične svrhe. U ovoj definiciji teorijski ciljevi upućuju na domene lingvističke tipologije i jezičkih univerzalija, u kojima se ispituju zajednička ali različito ispoljena obeležja, čime se registruju razlike u okviru pretpostavljenih sličnosti. A pedagoški ciljevi, prvenstveno u nastavi stranih jezika i prevođenju, polaze od različitih jezičkih manifestacija, nastojeći da otkriju šta im je ipak zajedničko i tako uspostave sličnosti u zadatim razlikama. Na taj način teorij ska i praktična orijentacija pokazuju se kao suštinski komplementarne, jer sa drukčijih ishodišta istražuju dva lica istih poj ava. Te poj ave posmatraju se na različitim planovima strukture i upotrebe jezika, pa se u tom smislu govori o kontrastivnoj fonetici, fonologiji, morfologiji, sintaksi, semantici, pragmatici, sociolingvistici itd., pri čemu se neke od ovih mogu zbirno podvesti pod opštiji naziv kontrastivne gramatike. Uz to se datim određenjem dopušta mogućnost ne samo međujezičkog nego i unu tarjezičkog kontrastiranj a, tj . kontrastivnog razmatranja različitih va rijeteta istog jezika u određene svrhe.
Pri ovom viđenju, ranije ustanovljeni termin kontrastivna ana liza dobija nešto uže značenje, označavaj ući analitičku metodologiju kontrastivne lingvi stike kao obuhvatnijeg poj ma. Termin konfronta tivna lingvistika/analiza, odomaćen mahom u slavističkim krugovima, suvišan je ako treba da bude obična alternativa raširenijem terminu kontrastivna lingvistika/analiza, a pitanje je (o kome ima različitih mišljenja) da li se pojmovi na koje ovi nazivi upućuju mogu siste87
RANKO BUGARSKI
matski diferencirati na neki koristan način. Motivi za takvo razlikova nje nama u ovom trenutku ne deluju ubedljivo, ali problem ostaje za dalju diskusiju. (V. sada Piper 1986). 2. Kontrast. Pojam kontrasta eksplicitno je razmotren na prvom novosadskom simpozijumu ove vrste, pa neće biti potrebno da se ovde duže bavimo ovim terminom; želimo samo da podsetimo da se o kontrastu može govoriti na raznim planovima - na �rimer, o ling 3 vističkom, kulturnom i komunikacijskom kontrastu. Unutar šire shvaćenog lingvističkog kontrasta mogu se diferencirati kontrasti na različitim ranije pomenutim stepenima kontrastivne lingvistike, pri če mu termin kontrast po prirodi stvari nema uvek podjednaku meru tehničke preciznosti (upor. npr. fonološki , semantički, pragmatički kontrast). Prema tome, utvrđivanje tačnog značenja pojma kontrastira nja u svim ovim specifičnijim kontekstima u velikoj meri ostaje za buduća i straživanja.
3. Jezik. U ranijim fazama kontrastivne lingvistike uzimalo se, bezmalo aksiomatski, da se kontrastiranju podvrgavaju jezici u paro vima, ali je potonji razvoj događaj a, posebno pod uticajem novijih disciplin a kao što su sociolingvistika i pragmatika, ukazao na potrebu problematizovanja pojma ,jezik" i na ovom području. Kontrastiraju se, naime, sistemi ali i njihovi podsistemi, kategorije i obeležja. Ana logno, kontrastiranje može da obuhvati jezike, ali i jezičke varijetete i podvarijetete do nivoa različito definisanih " lekata" (sociolekte, " " "profesiolekte , " seksolekte itd.). Pri tome se, kao što je poznato, kod teorij skog pristupa kontrastiranju po pravilu polazi od nekog op štijeg obeležja x i gleda kako je ono izraženo u La a kako u Lb, dok praktični pristup polazi od njegovog izraza u L2 i traži ekvivalent u LI, potom ga povratno proveravajući ?4 Na drugoj strani, kontrastira23
V. M ihailović ( 1 980).
O razlici između teorijskih i praktičnih cilj eva kontrastiranja v. u prethodnom poglavlj u , koje ovo poglavlje u izvesnom smislu dopunjuje. Upor. i Đorđević ( 1 982:53 -5 5 , 1 09- 1 1 2), a o povratnom prevođenju l eksike Ivir ( 1 978a:I09-1 1 3) . Po j edinim teorij skim i praktičnim problemima bave se i drugi prilozi : sa prethodnih simpozijuma o kontrastivnim j ezičkim istraživanj ima (B erić i dr. 1 98 0, Mikeš 1983), 24
88
LINGVISTIKA U PRIMENI
nje se sve više okreće i govoru, baveći se ne samo jezikom ili siste 25 mom nego i govornim realizacij ama u komunikaciji . Tu se mogu kontrastirati govorne situacije, govorni događaji i činovi, govorne ulo ge i drugi uslovi i činioci upotrebe jezika. Vidimo, dakle, koliko se već daleko odmaklo od vremena kada se kontrastivna analiza svodila na upoređivanje fonoloških i gramatičkih sistema sparenih jezika.
4. Tertium comparationis (TC). Ovaj ustaljeni naziv termino loški je neprikosnoven u internacionalnoj upotrebi, ali je poznato ko liko je još nedovoljno razrađen i operacionalizovan poj am koji mu odgovara. Dosad se uglavnom ostaj alo na samom isticanju neophod nosti zajedničke formalne ili semantičke osnove kontrastiranja, kako se ne bi u takvu vezu haotično dovodile jezičke pojave koje zapravo nisu uporedljive. Pri iole podrobnijoj analizi, opšti pojam TC morao bi da bude bliže određen bar razlozima i kriterijumima kontrastiranj a, kao i zajedničkim obeležjima - ali tako da ova obeležja budu polazište a ne razultat procesa kontrastiranja, jer bi se inače ostalo u začaranom krugu . U kontekstu prethodno rečenog o kontrastiranju jezičkih i go vornih pojava na raznim stepenima, lako je videti da je elaboracija temeljnog pojma TC u toj lepezi jezičkih varijeteta, struktura i funk cija izvanredno težak, koliko god neodložan, predstojeći zadatak kon trastivne lingvistike. Ovom prilikom daćemo samo nekoliko napomena o pojmu TC u kontrastivnoj sociolingvistici, kao disciplini koj a se tek rađa. Iza brana ilustracij a jednog mogućeg pristupa inspirisana je tekućim istra živanjima poljskog lingviste Karol a Janickog - inače učesnika I sim pozijuma o kontrastivnim jezički m istraživanjima u Novom Sadu. Pre ma ovom shvatanju, sociolingvističko kontrastiranje može za svoje ishodište da uzme lingvistiku ili pak sociologiju. U prvom slučaju polazi se od jezičkih kategorij a i proučava nj ihova distribucij a u druš tvenom prostoru. To bi, dakle, bilo svojevrsno n adograđivanje tradiu sličnom zborniku pod Ž iletić ( 1 983), i u Godišnjaku Saveza društava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije. 25
O kontrastiranju u jeziku i govoru v. Mihailović ( 1 983).
89
RANKO BUGARSKI
cionalnog lingvističkog kontrastiranja sociološkom perspektivom. Pri mera radi, kategorija determinacije, koja se u pojedinim upoređivanim jezičkim varijetetima može pratiti, međujezički ili unutarjezički , na sukcesivno nižim stepenima apstrakcije (npr. determinator/član/određeni član/određeni član muškog roda i sl.), i koj a je kao takva od značaj a z a tipološka proučavanja, može se učiniti sociološki osetlj ivom ako se ustanove neke razlike u njenom ostvarivanju kod pojedinih grupa govornika. Tako bi se u međuvarijetetskom kontrastiranju moglo po kazati da se determinator this j avlja značaj no češće, a možda donekle i drukčij e upotrebljen, u nekim sociolektima engleskog jezika (tačnije, u govoru slabije obrazovanih) nego u njegovim standardnim varije tetima. Pri tome TC, koji inače klizi duž navedenog raspona između značenj a i forme, ili dubinske i površinske strukture, počinje da uzima u obzir i društvene faktore. U drugom slučaju pol azi se od socioloških kategorija i utvrđuje njihova zastupljenost u jezičkim varijetetima, s tim što se postulira veći broj relevantnih a naporednih TC. Tako prilikom kategorizacije govornika socioekonomski status može da figurira kao TCt, profesij a kao TCz, pol kao TC3 , uzrast kao TC4 , itd. A pri kategorizaciji upo treba može se kao TCt odrediti situacij a, kao TC2 tema, kao TC3 kanal, itd. Na ovaj način u kontrastivnu lingvistiku uvode se govornici i društveni kontekst: postavlj a se pitanje čiji jezik se kontrastira i kada je on uporedljiv. lime se u isti mah dovodi u pitanje smisaonost, pa i sama mogućnost kontrastiranja "celih " jezika i " svih " govornika u " svim " situacij ama - dakle, upravo ono što je bilo prećutna pret postavka tradicionalne kontrastivne analize. U ovom svet�u može se pokazati problematičnim pokušaj kontrastiranja, na primer, fonoloških sistema engleskog i srpskohrvatskog jezika (čak i ako se misli samo na standardne varijetete ovih jezika). Moglo bi se, naime, zaključiti da se zapravo mogu celishodno upoređivali samo fonološki sistemi pojedinih društveno definisanih i tako uporedljivih grupa govornika ovih jezika, i to u različitim kontekstima upotrebe. Ovakve analize svakako bi bile složenije od ranije izvođenih na temelju idealizovanih govornika, i pitanje je dokle bi se u tom pravcu moglo realno ići ; 90
LINGVISTIKA U PRIMENI
ali to je mogućnost na koju upućuje sociolingvistička perspektiva 26 kontrasitranju.
u
Sa poj mom TC tesno su povezani i neki drugi osnovni pojmovi kontrastivne lingvistike, kao ekvivalencija i korespondencija. O tome ovde više ne možemo da govorimo, izuzev upućivanja na temeljna 7 proučavanja Vladimira Ivira u vezi s prevođenjem? Dodaćemo samo da ekvivalenciju u najširem smislu verovatno treba shvatiti kao pri bližno isto značenje na lingvističkom, komunikacijskom i kulturnom planu, ali diferencirano i kontekstualizovano. Korespondencija bi se u tim okvirima mogla vezati uz pojedinačne nosioce, zasad pretežno formalne, takve ekvivalencije. 5. Zaključak. Prethodno razmatranje može da posluži kao de limična ilustracija teze da, za razliku od nekih uobičajenih gledišta, najveći problemi u vezi s terminologijom često nisu u raširenoj praksi korišćenj a različitih termina za iste pojmove, nego upravo u teško ćama utvrđivanja šta je isti pojam, odnosno kako u kojoj razvojnoj fazi neke naučne oblasti treba razumeti značenje termina kojima se ona konvencionalno služi . A tu, kako se čini, najveća opasnost leži u propuštanju da se registruju kumulativne promene do kojih neosetno ali i neizbežno dolazi u dinamici naučnog razvoja, i koje tada utiču i na značenje osnovnih termina. Tada stručnjaci počinju pri istoj ter minologiji da govore o različitim stvarima, što za razumevanje nesum njivo ima teže posledice od baratanj a različitim terminima za pojmove koji se razložno mogu uzeti kao isti ili ekvivalentni. Put ka optimalnim terminološkim rešenjima prirodno se otvara tek potpunim sporazu mom oko poj mova.
26 Za pojedinosti ovog pristupa, uz nešto drukčije tumačenje, v. Janicki ( 1 985). Retke pokušaje teorijske razrade pojma TC predstavljaju sada Krzeszowski ( 1 984) i kod nas Đorđević ( 1 984). 27
V. Ivir ( 1 978a:89-94 i 1 978c).
91
8. Kriterijumi izgrađivanj a lingvističke terminologije
U procesu izgrađivanja, sistematizovanja, standardizovanj a i pri hvatanj a lingvističkih termina, i naučnih termina uopšte, do izražaj a dolazi veliki broj kriterijuma koji se uslovno mogu podeliti na četiri grupe, kako sledi. a. formalni - dužina; lakoća izgovora i pisanja; derivacioni po tencij al; uklapanje u terminološki sistem . . . b . semantički - poj movna adekvatnost; motivisanost i prozirnost; mogućnost definicije; preciznost; izražajnost; jednoznačnost/vi šeznačnost; konotacije; sinonimi i homonimi; prisustvo i zna čenje istih leksema u drugim terminologij ama i u opštem jeziku; mogućnost razlikovanja terminološke od opštejezičke upotrebe . . . e.
pragmatički prihvatljivost jezičkom osećanju; ekonomičnost; stabilnost/varijabilnost; krug korisnika; stepen odomaćenosti; ekvivalenti u drugim jezicima (internacionalnost/idiosinkratič nost); mogućnost međujezičke ili međuvarijantne unifikacije; kod preuzimanja iz drugih jezika, još i adekvatnost i raširenost izvorne terminologije . . . -
d . sociolingvistički - jezici i varij ante s a stanovišta sistemskih mo gućnosti i preferencija (leksika, derivacija, frazeologij a) ali i vrednosti koje kolektivi za njih vezuju; tradicije sociokulturnih sredina (naročito u pogledu purizma/internacionalizma) koje utiču na vrednovanje porekla termina; stepen zastupljenosti date struke ili stručne orijentacije, izvorno i u prevodu, u nauci i n astavi; auditorijum (obrazovni nivo i potrebe korisnika - struč njaka, čitalaca/slušalaca) . . . 92
LINGVISTIKA U PRIMENI
Kriterijumi koji su ovde samo nabrojani biće selektivno ilustro vani tokom daljeg izlaganj a o lingvističkoj terminologiji u ovom i sledećim poglavljima. U nastavku ovog teksta težište će biti na posled njoj pomenutoj grupi kriterijuma, jer su sociolingvistički aspekti standardizovanja terminologije, i pored svoje nesumnjive važnosti, do danas uglavnom ređe razmatrani od čisto lingvističkih, dakle formal nih i semantičkih. Terminološka standardizacija je veoma složena delatnost, na ročito u zajednicama - kakva je jugoslovenska - koje ispolj avaju znat nu meru nacionalne, jezičke i sociokulturne raznolikosti. Razvoj nau ke i tehnologij e i kod nas je, razumljivo, izneo na dnevni red probleme standardizovanja terminologija pojedinih stručnih oblasti, a u tim ok virima bilo je i pokušaj a unifikacije na područjima obeleženim najiz 2 razitijim terminološkim šarenilom. 8 Međutim, koordinirana aktivnost modernog tipa, kakva se ponegde u svetu već uveliko obavlja, ovde tek započinje - i to, čini se, još uvek više u programsko-deklarativnom nego u stvarnom istraživačkom smislu. U nauci o jeziku, nesistemat ska, povremeno proizvoljna i čak haotična upotreba termina nipošto ne daje stručnjacima povoda za samozadovoljstvo. Same lingviste ovakvo stanje stvari možda pre nervira nego što ih uistinu zbunjuje, ali ono može ozbiljno da ugrozi komunikaciju sa predstavnicima dru gih disciplina i sa širom javnošću . lako ćemo se mi ograničiti na srpskohrvatski jezik, ne treba gubiti iz vida činjenicu da slični - a u nekim slučajevima verovatno još i veći - problemi postoje u utvrđivanju i upotrebi lingvističke 29 terminologije u drugim jugoslovenskim jezicima. Naš cilj ovde će biti da izlučimo i kratko prokomentarišemo glavne dimenzije termi noloških varijacij a šire sociolingvističke prirode, služeći se primerima iz tradicionalne deskriptivne gramatike i modeme teorijske lingvistike. 28 Izveštaj i literaturu o ovakvim pokušajima na polju gramatičke terminologije sadrži Stančić ( 1 982). 29 Uz ranije citirane novije izvore, za srpskohrvatski, slovenački i makedonski v. priloge P. Ivića, D. Brozovića, R. Kolariča i T. Dimitrovskog u zborniku Slavjanska lingvistična terminologija ( 1 962); za makedonski još Ilić ( 1 9 68), a za mađarski prilog L. Molnar Čikoša u bloku pod Mikeš ( 1 983).
93
RANKO BUGARSKI
l. Jednu važnu dimenziju varijacije predstavlj a sociokulturna tradicij a date regije, uključujući istorijski izrasle stavove o pitanjima upotrebe jezika. Najdalekosežnije pojedinačno pitanje ovde se tiče purizma, odnosno internacionalizma. Usled razlika u istorij skom i kul turnom razvoju, jedno područje će u celini da i spoljava izrazite pu ri stičke sklonosti, dok će se neko drugo u mnogo manjoj meri odu pirati internacionalizaciji terminologije - i ako su u igri i drugi činioci, od koj i h će neki biti pomenuti u nastavku izlaganj a. Uopšte uzev, načelna n aklonost prema domaćoj terminologij i nešto je veća na za� padnom nego na istočnom delu teritorije srpskohrvatskog jezika, premda domaći i pozajmljeni oblici često koegzistiraju na oba pod ručja - u nekim slučajevima na zanimljiv način. Tako se ista naprava mahom naziva kompjutor na zapadu ali kompjuter na istoku, što po kazuje različite kulturno uslovljene derivacione preferencije za latin ski, odnosno engleski obrazac. No tu su i dva domaća oblika, računalo i računar, koji odražavaju različite sklonosti u pogledu derivacije unu tar samog srpskohrvatskog. Ovo nam za istu stvar daje ukupno četiri n aziva u tekućoj upotrebi . U vezi s ovi m treba i staći jedno značajno opšte ograničenje. Dok se m anje-više prihvatljive domaće alternative često mogu pronaći za neki internacionalni termin u njegovom osnovnom obliku, neretko je teško ili čak nemoguće izvesti iz njih druge neophodne oblike, jer se osnova pokazuje praktično neproduktivnom. Na pritner, termin preoblika mogao bi sam po sebi da bude i prihvaćen kao kalk za engl. transformation, bar od onih koji ne veruj u u internacionalizaciju terminologije; ali ova osnova jednostavno ne omogućuje izvedene oblike koji bi odgovarali derivacijama transformacioni, transforma cionalist i sličnim, a koje, kako vidi mo, adaptirani internacionalni oblik transformacija proizvodi bez ikakvih teškoća. Slično tome, ako bi neko ozbi ljno zagovarao zamenjivanje termina struktura domaćom reči sklop, trebalo bi odmah pitati kako bi glasile alternative za struk turalizam ili strukturalist, jer bi oblici kao sklopništvo, sklopovnjak i slični bili naprosto smešni zbog odsustva motivacije i pogrešnih asocij acij a! (Dosta raširene pogrešne oblike struktuirati, struktuiran 94
LINGVISTIKA U PRIMENI
umesto strukturirati, strukturiran još uvek je lakše ispravljati nego što bi bilo zameniti ih sa, recimo, usklopiti, usklopljen). Ili, ako kon tekst treba da bude okruženje da ništa ne kažemo o nasilnoj puri stičkoj prevedenici saštivo ! da li kontekstualan valja da glasi -
okružni?
30
-
Ovu čisto lingvističku činjenicu, koj a tako očigledno podriva stanovište ekstremnog purizma, pokazujući da se sve ne može "pre vesti " čak ni uz pretpostavku da za takav poduhvat uopšte postoje valj ani razlozi , izgleda da uglavnom nisu primetili čuvari našeg jezika na celom njegovom zemljištu - kao, uostalom, ni njihovi istomišlj enici na drugim stranama. I ovakvi previdi mogući su pri upornom odbijanju da se poštuje poseban status termina. Nai me, dok težnje ka unutrašnjoj integraciji mogu da budu opravdane na nivou bilo kojeg datog jezičkog varijeteta u celini, posebno ako je reč o standardnim oblicima nacionalnih jezika, naučna terminologija je nešto drugo: da bi bila uistinu funkcionalna za sve potrebe, ona mora da teži spoljnoj integraciji - drugim rečima, da bude u velikoj meri intemacionalna? 1 2. Druga važna dimenzij a varij acije, tesno povezana sa prethod nom utoliko što predstavlja njenu delimičnu jezičku kri stalizaciju, tiče se varijanti policentrično standardizovanih jezika. U slučaju srpsko hrvatskog, leksička i morfološka polarizacij a unutar dijasistema može da prouzrokuje potpadanje izvesnih skupova lingvističkih termina, po red ostalih, pod različite derivacione obrasce u zapadnoj i istočnoj varij anti . Tako dominantno zapadni niz fonem morfem, leksem, semem kontrastira se na istoku običnijim nizom fonema, morfema, leksema, semema (pri čemu valja primetiti da alofon, alomorf nemaju odgo,
30 Slični primeri lako bi se mogli naći i u drugim terminološkim sferama. Tako je teorija recepcije već uveden termin za j edno i kod nas uveliko poznato knji ževnoteorijsko usmerenje; ako bi neko još i prihvatio alternativu teorija prijema (što je u najmanju ruku sumnjivo), kako bi se zamenili oblici recepcionizam, recepcioni stički i slični?
O internacionalizaciji naučne terminologij e uopšte v. npr. Balabuha ( 1 980) 31 i kod nas Perić ( 1 982); posebno o značaju grčko-latinskih osnova lingvističke termi nologije u prilozima M. Karadže Garić, l. Klajna i D. Tanaskovića u bloku pod Mikeš ( 1 983).
95
RANKO BUGARSKI
varaj ućih oblika na -a). Grubo uzev, slična distribucija važi za termine kao lingvist/lingvista, strukturalist/struktura/ista i slične. Tako su po larizovana i pridevska obrazovanja tipa transformacijskiltransforma cioni. Interesantan je primer para jezični/jezički, koji se komplikuje preko mere proste varijantne distribucij e u dalj im izvođenjima kao što su dvojezičnildvojezički, gde izbor, kako se čini, može da zavi si i od sledeće imenice: u i stočnoj varij anti, koju inače karakterizuju oblici na -ki, dvojezični govornik može se naći naspram dvojezički rečnik, uz slične primere nestabilizovane upotrebe; dvojezičnost, me đuti m , glasi samo tako. Izgleda da su izričaj i iskaz već varij antno polarizovani. U nekim slučajevima internacionalni termin, koji se mo že ređe j aviti u obe varij ante, dobija u njima različite domaće ekvi valente, pa se uz komplement i dopunu sada na zapadu učvršćuje i proširak. Na varij antno nepolarizovanim područjima, dubleti drugde oponirani po pravilu koegzistiraju, što tu umnožava i inače velike terminološke razlike. 3. Mera varijacija takođe stoji u značajnoj korelaciji sa merom konsolidacije date naučne oblasti . Stoga ne iznenađuje okolnost da su tradicionalna deskriptivna lingvistika i normativna gramatika u ce lini standardizovane u većem stepenu nego savremena lingvistička teorij a. Terminologij a transformaciono-generativne gramatike, na pri mer, još je u ranim fazama izgradnje, pa su tu brojni naporedni oblici koji su nekada varijantno oponirani ali često i spolj avaju i kontrast na relacij i pozajmljenica-domaći izraz. Otuda npr. kompetencija i spo sobnost, performansa i delatnost (za više primera v. naredno poglav lje) . S lično je sa ekvivalentima govorni akt i govorni čin. Paralelni oblici komunikativnilkomunikacijski/komunikacioni, sa prilično nedos lednom distribucijom bilo n a varijantnom planu ili u smislu mogućeg semantičkog diferenciranja, zadržavaju internacionalnu osnovu ali sa različitim nastavcima. Neke gramatičke klase dopuštaju alternative ti pa generirati/generisati ili padežna/padeška gramatika (slično je i sa sasvim tradicionalnim pridevom sintaktički/sintaksički). Neustaljena je i upotreba naziva kao izvorni govornik/govorni predstavnik, i mno gih drugih.
96
LINGVISTIKA U PRIMENI
Pod uticajem modernijih pristupa dolazi i do preispitivanj a ne kih tradicionalnih poj mova, ponekad sa primetnim terminološkim po sledicama. Tako se u našoj gramatičkoj tradiciji ne razlučuju pojmovi klauze i rečenice, pa se kaže, na primer, da se neka složena rečenica sastoji od glavne i zavisne rečenice. A kada je ponegde uveden termin klauza, prema engl . clause, odmah je predložena alternativa klauzula, od lat. clausu/a, uz argumentaciju da na latinskom zasnovane pozaj mljenice treba preuzimati u nj i hovim etimološki izvornim a ne an gliciziranim ili kakvim drugih modernijim verzij ama, zanemarujući 32 time ulogu jezika-posrednika u procesu terminološke primopredaje. Ali možda najupečatlj iviji rezultat ove revitalizacije postojećih poj mova nalazimo kod sintaksičkih grupa imeničke funkcije (engl. noun phrase ili NP), gde ukrštanje triju prideva sa četiri imenice daje dva naest mogućnosti (imenskalimeničkalnominalna fraza/grupa/sintag ma, imenskilimeničkilnominalni izraz), pri čemu se za bezmalo svaku od njih lako mogu naći potvrde u literaturi ! Ovom apsolutnom re korderu približava se glagolska strana, sa " svega" osam alternativa (glagolskalverbalna fraza/grupalsintagma, glago/ski/verbalni izraz), a s njom, analogno, i grupe određene drugim vrstama reči . Dopuštajući odveć velik broj " izbora po srodstvu " , ovakvo izobilje svakako je preterano.
4. Sledeći parametar na koji treba ukazati u ovom razmatranju jeste publika sa kojom se računa, jer se može braniti stanovište da izbor između postojećih terminoloških alternativa može da zavisi i od toga da li je neki tekst namenjen obj avljivanju u specijalističkom časopisu, književnoj reviji ili novinama; poseban slučaj predstavljaju udžbenici različitih nivoa. Jedno tipično pitanje u ovoj kategoriji jeste da li je dozvoljeno prevoditi međunarodne simbole kao S, NP, VP i slične. Ima mišljenj a po kojima bi ovo trebalo izbegavati bez obzira na pretpostavljeni auditorijum, dok se po drugima popularna izlaganja idej a iz novih oblasti kakva je generativna gramatika, često po sebi složenih u tehničkom smislu, mogu olakšati uvođenjem domaćih sim32 Upor. Katičić ( 1 97 1 :79). Na sličnu situaciju već smo naišli kod para kom pjuter/kompjutor.
97
RANKO BUGARSKI
bola, eventualno uz upotrebu poznatije terminologije ako takva već postoj i . 5 . Određenu ulogu igraju i pripadnost pojedinim lingvističkim školama i disciplinama, te generacijske i lične sklonosti samih ling vista. Primera radi, veoma rašireni termin sistem (uz koji se u za padnoj varij anti upotrebljava i sustav) sporadično se javlj a i u obliku za ženski rod, kao sistema; iako derivaciono neprikosnovena - upor. slične primere date pod 2 - ova alternativa danas se oseća kao izrazit rusizam koji je u našu nauku uveo Aleksandar Belić, i na koji se sada može eventualno naići uglavnom u radovima njegovih učenika. Tako j e na terminološkom planu ovaj oblik postao svojevrstan zaštitni znak Belićeve škole. Varijacije kod nekih drugih ustaljenih termina, kao subjekat/subjekt, objekat/objekt, drukčije su motivisane ali vero vatno ipak spadaju u ovu kategoriju. Osim toga, stručnjaci za razne jezike (npr. engleski, nemački , ruski) u izvesnoj meri se razlikuju u svoj i m terminološkim navikama, koje ih delimično razdvajaju i me đusobno i od serbokroatista. Ove razlike po pravilu su finije nijan sirane i samo statističke naravi , ali se povremeno mogu naći i dosta oštra razgraničenj a. Tako, na primer, iako drugi mahom uopštavaj u naziv kontrastivna gramatika, mnogi rusisti insistiraju na terminu kon frontativna gramatika, sledeći jednu , kako se čini, sumnjivu termi 33 nološku distinkciju, inače dosta raširenu u slavističkom svetu .
6. Na kraju, ne treba izgubiti iz vida ne mali uticaj mode. Po nekad se izvesni termini, ili čak celi terminološki sistemi , upotreblj avaju ne zbog bilo kakve njihove objektivne nadmoći nego prosto zato što oni treba da pokažu koliko je čovek koji se njima služi " u toku" . Uopšte uzev, nekontrolisano širenje po modnog terminološkog žargona može da izazove negodovanje, kako lingvi sta različitih ubeđe nj a tako i nelingvista. Ima tekstova, kod n as kao i drugde, u kojima neprimereno ali utoliko agresivnije isticanje udarnih termina moderne 33 Ipak, Menac ( 1 973:25 0) ocenjuje ovo udvajanje kao nepotrebno. Brozović ( 1 977:29) upotrebljava termin konfrontaciono proučavanje, ali uz napomenu da se ne vidi kako bi se ono razlikovalo od kontrastivnog. (v. i prethodno poglavlje).
98
LINGVISTIKA U PRIMENI
lingvističke teorije demonstrira samo visokoparnu nedoučenost. Ovde nema mogućnosti za analizu primera. Međutim, biće na mestu reč upozorenja u vezi s jednom pojavom, daleko manje drastičnom ali ipak ovde relevantnom, koja je takođe uzela maha. To je navika da se rašireni internacionalni termini upotrebljavaju na i sti način kao, recimo, u engleskom ili francuskom, pri čemu se zamagljuju važne semantičke distinkcije koje se u srpskohrvatskom, za razliku od ovih jezika, lako mogu formalno eksplicirati čim se problem uoči . Na pri mer, sasvim je jednostavno i zgodno sistematski razlikovati pridevske oblike strukturni (koji se odnosi na strukturu, kao u strukturna pro mena) i strukturalni (koji se odnosi na strukturalizam, kao u struk turalna lingvistika). Pa ipak se ovaj potonji oblik često nepromišljeno uopštava tako da pokriva oba značenja, i to, kako izgleda, samo zato što je ovo obično slučaj u pomenutim stranim jezicima. Slično tome, za razliku između atributa jezički/jezični (koji se odnosi na jezik) i lingvistički (koji se odnosi na lingvistiku) ne može se reći da se re dovno poštuje, jer se ovaj drugi neretko generalizuje - opet u skladu 3 sa uobičajenom praksom u jezicima kao što su engleski i francuski. 4 Isto važi i za oblike stilski i stilistički, gde se ponovo, nauštrb jasnog stila, drugi atribut često upotrebljava ne samo kada je reč o stilistici nego i o stilu. Prethodni spisak dimenzija varij acije nije, dakako, i scrpan. Nadalje, ima dosta preklapanj a kako među različitim socioling vističkim činiocima tako i između njih, uzetih u celini, i čisto ling vističkih alternativa koje dopušta jezički si stem; sve je ovo ilustrovano datim primerima. Međutim, ono glavno što se ovim navođenjem htelo reći jeste da se varijacije koje smo široko nazvali sociolingvističkim moraju uzeti u obzir pri svakom ozbiljnom terminološkom poduhvatu, ma koliko one nadilazile uobičajene formalno-semantičke zahteve iz34 Po istom obrascu onda nalazimo i oblik ekstralingvistički, nepotreban i zbu njujući kada se nj ime - kako je najčešće slučaj - zapravo hoće reći vanjezički. - U engleskom se, istina, može reći lingual nasuprot linguistic, ali se mogućnost ovog sistematskog kontrasta gotovo nikada ne koristi, jer se prvopomenuti naziv vrlo retko upotrebljava. O ovom i sličnim problemima raspravlja Pap ( 1 976) ; za širu raspravu o različitim aspektima li ngvističke terminologije v. i Hartmann ( 1 974).
99
RANKO BUGARSKI
građivanj a j edne teorij ski idealne terminologije na strogo lingvistič kim osnovama. Ovaj važan metodološki uslov ima opšti karakter, jer je vrlo verovatno da će jezička praksa u svakoj zemlji da ispolj ava neku meru neujednačenosti kao odraz interakcije - ili čak sukoba kulturnih i jezičkih obrazaca i principa. U ovim okvirima može se javiti potreba za razlikovanjem stan dardizacij e i unifikacije, koje otvara mogućnost naporednog postoj a nja dvaj u ili više interno objedinjenih i delimično preklopljenih stand arda. U n ašoj zemlji, na primer, očigledno je da se terminologij a niti može niti srne nasilno unificirati preko granica različitih sociokultur nih tradicij a ili varijanti standardnog jezika. Ali ako se na nivou jezika u celini moraju priznati takve ukorenjene i strukturirane razlike, nema naročitog opravdanj a za broj ne nedoslednosti koje ne proističu iz re gionalnih normi niti iz ustaljene prakse (setimo se, primera radi, čak i unutarvarijantnog šarenila naziva za i meničke ili glagolske fraze) . Prema tome, ima dosta prostora za unifikaciju na finije nijansiran i m nivoim a sociolekta, "profesiolekta" i idiolekta unutar svakog o d de limično divergentnih standarda. Sledeći korak mogao bi da bude u pravcu sporazumnog međusobnog približavanj a samih ovih standarda, postepeni m uklanjanjem nepotrebnih (to jest, jezički ili kulturno ne motivis anih) razlika, a vodeći računa o važnom kriterijumu interna cionalizacije kao garantu potpune upotrebljivosti terminologije unutar i izvan domaćih jezičkih granica. Ovakav program mogao bi da do vede u razumnu ravnotežu diferencij aciju i integraciju kao dva teme ljna i komplementarna aspekta u životu jezika uopšte i u razvoju ter 3 minologij e posebno. 5
Po sebi se razume da je sve ovo samo jedan deo složenih po slova koje podrazumevaju napori usmereni ka izgrađivanju , konsolidovanju i širenju takve terminologije koj a b i jednovremeno bila lingvi stički valj ana, sociolingvistički prihvatlj iva, i primerena po trebama kako naučnog i stručnog razvoj a tako i nacionalne, međuna cionalne i internacionalne komunikacije. U ovom slučaju odgovornost 35
Na ove procese u terminološkom kontekstu skreće pažnju Stoberski ( 1 978).
1 00
LINGVISTIKA U PRIMENI
lingvi sta je dvostruka, jer se oni nalaze u obema ključnim ulogama koje se normalno povezuju sa terminološkom standardizacijom - ulo gama jezičkih savetnika i predmetnih stručnj aka. Pored toga, njihova aktivnost na ovom području ima značajnih pedagoških i širi h društve nih implikacija. Sledeći primer mnogih drugih zemalja, i jugosloven ski lingvi sti u poslednje vreme ispoljavaju veće interesovanje za ter minološku problematiku, zasad najviše u sopstvenoj kući. Kao i kod drugih uporedljivih poduhvata, počeci su skromni, ali su perspektive velike. A na putu ka ovim novim vidicima, sociolingvistička projek cij a ulazi u osnovnu opremu : ako je lingvistici potreban sociolog, mi bismo rekli da terminologija traži sociolingvistu?6
36 Poslednja rečenica sadrži aluziju na naslov poglavlja ,,zašto je lingvistici potreban sociolog" u knjizi Hajmza ( 1 980). Za saradnju između terminologa i sociolingvista pledira i Riggs ( 1 980), dajući podatke o mogućim institucionalnim ka nalima koj i bi olakšal i ovakvo udruživanje snaga.
101
9. Terminologija generativne gramatike
l. Terminologija generativne gramatike transformacionog tipa počela je da prodire u jugoslovensku nauku o jeziku uporedo sa upoznava njem naše sredine sa lingvističkom teorijom Noama Č omskog i njegovih sledbenika. Kako je u pitanju bio jedan potpuno nov ana litički i terminološki aparat, bila je to u izvesnom smislu prilika da se i u našim jezicima ab o vo izrade racionalni i koherentni termino loški sisiemi, nesputani nasleđem i slobodni od diktata ranije prakse. Nemamo dovoljno materijala za određenije zaklj učke o situaciji u dru gim jezicima na kojima se u našoj zemlji piše lingvistička literatura, ali se za srpskohrvatski može reći da je ta prilika iskorišćena onoliko koliko se moglo realno očekivati - to jest, samo delimično. Naime, i ovde od početka deluju različiti, nekad i oprečni pri ncipi - počev od varijantnih razlika, preko napetosti između adaptiranja internacio nalnih termina, kalkiranja i traženj a izvorno domaćih rešenja, do na vika pojedinih sociokulturnih sredina i akademskih krugova, pa i lič nih sklonosti pojedinačnih poslenika. Pored toga, uočljiva mera ko mocij e i nepreciznosti u upotrebi termina, poznata u ovim prostori ma i od ranije, kao da se prosto prenela i na ovo novo područje.
Detaljnij e proučavanje procesa izgrađivanj a i prihvatanja termi nologije generativne gramatike kod nas zahtevalo bi sistematsko pra ćenje hronologije prodiranja ove lingvističke teorije na srpskohrvatsko govorno područje, kao i potpuniji uvid u stepen i modalitet njene ovdašnje disperzije. Zainteresovanima za ovakva istraživanja stoje na raspolaganju tri glavne vrste izvora. Prvo, prevodi radova samog Čom skog, a u manjoj meri i drugih predstavnika ove opšte orijentacije, 1 02
LINGVISTIKA U PRIMENI
kao i prevodi publikacija o njima. Drugo, propratni ili nezavisni tek stovi domaćih autora u ulozi tumača i popularizatora ovog pravca. I treće, radovi naših lingvista o bilo kojem jeziku, ili o opšteling vističkoj problematici, pisani u duhu idej a i metodologije generativne 7 gramatike ? Ovako nešto ne može da bude zadatak ovog kratkog priloga. Sve što u ovoj prilici možemo da preduzmemo jeste da krajnje sažeto - i zapravo samo ilustrativno, bez pretenzij a na iscrpnost analize u bilo kojem smislu - razmotrimo neke od najpoznatijih termina ge nerativne gramatičke teorije u njihovim srpskohrvatskim verzijama. Pri tom nećemo ići nekim naročitim redom, osim što će osnovni ter mini biti zastupljeni na početku spiska. Pošto terminološka delatnost, kao ni sociolingvi stička, ne može sebi dozvoliti uzdržavanje od uteme ljenih vrednosni h sudova, jer tu postoje i razlozi i potreba da se jedna terminološka alternativa oceni kao bolja od neke druge, takve ocene biće davane u tekstu koj i sledi . Razume se da njih ne smatramo ne prikosnovenim; naprotiv, polazna pretpostavka ovog ogleda i jeste da će biti i drukčijih mišljenja, pa se on pre svega nudi kao lično miš 38 ljenje autora i osnova za diskusiju u stručnoj javnosti . II. Primeri izvornih (engl.) i prevodnih (sh.) termina: generate - generirati (sistemski i asocijativno bolje nego generisan) generative - generativna (bolje nego proizvodna ili tvorbena zbog internacionalnog statusa, odomaćenosti , izvedenica itd.) transformation - transformacija (bolje nego preoblika, razlozi kao pod generative) 37 V. naročito čomski ( 1 979, 1 984), Lajons ( 1 974), Katičić ( 1 97 4- 1 975 ), Bu garski ( 1 983a, pogl. VI-IX), Perić ( 1 983). Svi ovi izvori sadrže dalje upute na rele vantnu domaću i prevodnu literaturu. Termini iz ovog kruga mogu se, naravno, naći i u novijim knjigama i drugim radovima naših lingvista sa opštijom tematikom, ali se o tome ovde ne mogu davati podaci. 38 Ima i manji broj radova eksplicitno posvećenih razmatranju terminologije generativne gramatike kod nas; v. Bugarski ( 1 969), Mihajlović ( 1 982), Melvinger ( 1 982), Riđanović ( 1 982), te prilog W. B rownea u bloku pod Mikeš ( 1 983). Neki od ovih termina koriste se i u psiholingvistici, čijom terminologijom se bavi prilog S. Savić u istom bloku , sa daljom literaturom.
1 03
RANKO BUGARSKI
transformational - transformaciona/transformacijska (bolje nego preoblikovna ili sl. , razlozi isti) grammaticality - gramatičnost, prema (un)grammatical - (ne)gra matičan (ekonomičnij e nego gramatička ispravnost; ov(J)erenost je duhovito prevodno rešenje, ali se čini da asocijativno ukida ra zliku i zmeđu nivoa competence" i performance", odnosno iz " " među grammaticality i acceptability, tj . gramatičnosti i prihvatlj
ivosti) competence/perfo rman ce - jezička sposobnost/govorna delatnost, odn. jezična sposobnost/govorna djelatnost (nije idealno, ali j oš uvek izgleda bolje od alternativa sa terminima kompetencija i per
formansa - zbog pogrešnih asocijacija u prevodu, kao i zbog sum njive vrednosti i delimične nestabilnosti samih izvornih termina; no to ostaje za dalju diskusiju, s obzirom i na mogućnosti kao
znanje/ispoljavanje ili poznavanje/upotreba, nomenklatumo možda adekvatne ali slabije sistemski , kontekstualno i derivacij ski) - deep/surface structure - dubinska/površinska struktura (ne duboka, jer u sh. nema razloga za asimetriju koju u engl . diktira fonotaktika (teškoća izgovora depth structure, a prema duboka valjda bi išlo
plitka !) -
-
component - komponenta (bolje nego sastavnica ili od(J)eljak naj više zbog jednoznačnosti, jer s e npr. sastavnica javlja i z a consti tuent) interpretative - interpretativna (i kad bi bilo potrebe za domaćim terminom, teško bi išlo tumačenjska ili sl.)
-
representation - predstava (bolje nego prikaz; svakako ne repre zentacija zbog drukčijih a ustaljenih neterminoloških značenj a, što pokazuje da mogu postojati valjani razlozi za odstupanje od prin cipa internacionalizacije)
- S, NP, VP. . simboli su u naučnoj literaturi neprikosnoveni i ne .
prevode se, ali je možda .dozvoljeno da se u popul arnom izlaganj u neupućenima "prevedu" u R, IF, GF ili sl .
-
rewrite rules - prepisivačka pravila ili pravila preispisivanja (ovo drugo je tačnije ali pomalo nezgrapno)
1 04
LI NGVISTIKA U PRIMENI
phrase structure rules - pravila frazne strukture (najbolje ako se uopšte prihvati fraza sa izvedenicama, o čemu v. i niže; inače ume sto /razne eventual no sintagmatske, dok bi rečenične bilo netačno a grupne nezgodno) phrase marker - frazni označivač/označitelj (možda sintagmatski, a može i marker) branching (tree) diagram - račvasti dijagram ili derivaciono/de rivacijsko stablo; branch n/v - grana/granati se node - čvor structural description - strukturni opis (bolje nego strukturalni, a deskripcija je ovde nezgodno i nepotrebno) initial/terminal string - početni/završni niz (zgodnije nego inici jalnilterminalni, a niska je asocijativno loše) input/output - ulaz/izlaz (nekad eventual no ulazni/izlazni materijal) underlying - ovo je stalan problem; naj tačnije, ali nezgrapno, jeste koji leži u osnovi; osnovni, bazni i bazički je dvosmisleno ili ne tač no, a adekvatna kovanica podležni teško da bi bila prihvaćena kernel/derived sentence - jezgrena/izvedena rečenica (u ovom sklopu zgodnije nego derivirana, premda za derivation u smislu generativne gramati ke , koj i uklj učuje kako procesualni tako i re zultativni aspekt, dolazi u obzir samo derivacija, a ne i izvođenje) - matrix (higher) sentence - matična (viša) rečenica (bolje nego gor nja zbog slučajeva sukcesivnog uklapanja) embedded (lower) sentence - uklopljena (niža) rečenica (ukloplj ena je asocij ativno bolje nego ugrađena, usađena ili uložena a umetnuta ima drugo značenje u tradicionalnoj gramatici ; niža je bolje nego donja zbog sukcesivnosti , v. prethodni termi n) noun phrase - ovde valj a birati između nekih dvanaest mogućnosti : imenska/imenička/nominalna fraza/grupa/sintagma, imenski/ime nički/nominalni izraz; pri izboru treba misliti na doslednost, s ob zirom na druge vrste phrases i na izraze kao phrase structure, phrase marker itd . , zatim na manju raširenost termina sintagma, te na paralelizam noun-noun phrase (odn. imenica-imenički prema nomen-nominalni i dalj e kroz ceo niz) ; npr. nominalna sintagma je po sebi prihvatlj ivo ali se slabije uklapa u sistem, vukući
1 05
za
RANKO BUGARSKI
sobom adjektivalna/adverbijalna/prepozicionalna sintagma umesto zgodnijeg pridevska/priloškalpredloška fraza; grupa j e samo za se be opet dobro ali nameće ovde neodgovarajući atribut grupni; izraz takođe ne daje dobar atribut, a uz to je semantički odveć difuzno ; stoga izgleda naj bolje ime nička fraza, čije frazeološke konotacije, kad se sve sabere, možda ipak predstavlj aj u naj manje zlo
verb phrase - glagolska fraza i po tom obrascu dalje (iz razloga n avedenih pod prethodnim terminom)
relativization, reflexivization, (pro)nomina/ization - relativizacija, refleksivizacija, (pro)nominalizacija (po pravilu treba zadržati in ternacional ne nazive transformacija, od koj ih se mnogi ne bi ni mogli prevesti ; ali npr. za deletion jedi no j e adekvatno brisanje, a kod complementation luz koje ide i complementizer, a oboj e pre ma complement/ bolje je dopunjavanje, dopunjivač, dopuna nego nezgrapno komplementacija, komplementizator, komplement)
topica/ization - topikalizacija G asnij e nego npr. tematizacija, što ima i šire značenje)
extraposition - ekstrapozicija (ne vidi se kako bi moglo drukčije - osim možda premeštanje, ali ovo nij e dovolj no precizno) (pseudo) e/eft sentence - (prividno) rasc(ij)epljena rečenica conjoining (conjunction) - vezivanje (dobar termi nološki par sa embedding - uklapanje, a izbegava se i dvosmisleno konjunkcija) constraint - zapreka (u odsustvu odgovarajućeg internac ionalizma ovo i zgleda sistemski i asocijativno bolje nego stega /npr. za con strained bi u nekim kontekstima još nekako i išlo zaprečan, sva kako pre nego stegnut/, a ograničenje bi trebal o sačuvati za re striction) ; global constraint - globalna zapreka (neki drugi atribut ne bi odgovarao)
lexicon, lexicalization. . . - leksikon, leksika/izacija . . (ne dol aze u .
obzir zamene sa r(j)ečnik itd.)
lexical insertion - leksičko unošenje ili umetanje (bolje nego in sercija); lexical entry - leksički unosak ili umetak (nije najsreć n ije, ali jedinica je pogrešno denotativno /jer se termin prve nstve no od nosi na skupove obeležja/ a odrednica konotativno /jer nij e reč o konvencional noj leksikografijil)
1 06
LINGVISTIKA U PRIMENI
distinctive features - distinktivna obeleija/obiljeija (ili razlikovna, ali nema posebnih razloga za odstupanje od internacionalizma)
markedness - markiranost (može i obeleženostlobilježenost); (un)marked - (ne)markiran ili (ne)obeleženlobilježen universals - univerzalije; universal grammar - univerzalna gramatika trace theory - teorija traga government and binding theory - teorija rekcije i vezivanja (jedina nezgoda ovog prirodnog prevoda jeste što se vezivanje j avlja i za conjoining; eventualna zabuna /koja zbog specifičnosti ove sintag me kao naziva najnovije teorije Č omskog nije verovatna/ mogla bi se izbeć i prevođenjem conjoining kao povezivanje) 39 Ill . Navedeni spi sak primera, koliko god nepotpun, ipak ilustruje ve ćinu formalnih, semantičkih, pa donekle i pragmatičkih činilaca po menutih na početku prethodnog poglavlja kao važni h u izgrađivanju naučnih terminologija. (Kako je preostala, sociolingvistička grupa fak tora nešto podrobnije osvetljena u nastavku tog teksta, ova dva poglav lja su u tom smislu komplementarna).
Izloženo daje povoda za sledeće opštije zaključke. Terminolo gija transformaciono-generativne gramatike, kod nas još u početnim fazama izgrađivanj a, prilično je neujednačena i nesistematična. Inter nacionalizacij a naučne terminologije i ovde je neophodan opšti prin cip, ali ne i automatski odgovor na sve teškoće. Na delu je ceo splet različitih lingvističkih i sociokulturnih činilaca, koj i čak i kada je reč 39 U naše ilustrativne svrhe nisu uzimani u obzir koloritni termini u vezi s transformacijama, kao S-pruning, A.ffu: hopping, Pied piping i drugi, koji predstavljaju poseban problem. [P. S. 1 996 - Važan prilog domaćoj standardizaciji terminologije generativne gramatike, i moderne lingvistike uopšte, predstavlja prevod poznatog Kri stalovog rečnika ( 1 98 8) . U pogledu termina koje smo mi ovde razmotrili, rešenja koj a daju prevodioci I van Klajn i Boris Hlebec većinom se podudaraju s našim pre· dlozima, al i ne uvek. Zainteresovani čitalac i sam će lako uporediti termine o kojima je reč , a u svakom slučaju biće mu korisno detaljnije upoznavanje sa ovim dragocenim priručnikom . Ovde bismo samo pomenuli da naši prevodioci za underlying prihvataju podležni, što će verovatno pomoći ovom terminu da opstane uprkos našoj gore izra ženoj skepsi ! A za rewrite rules daju prepisna pravila - rešenje bolje od obeju gore navedenih alternati va] .
1 07
RANKO BUGARSKI
o tehnički m terminima jedne apstraktne teorije gramatike u užem smi slu zahteva elemente složenog sociolingvi stičkog pristupa. U tom kompleksu, kako se valjda može videti proučavanjem iznetih pri mera, nijedan kriterijum uzet sam za sebe nema apsolutnu vrednost, nego se samo racionalnim ukrštavanjem i odmeravanjem različitih kriteri juma može doći do rešenj a koj a, ako i nisu teorij ski idealna, jesu bar u konkretnoj situaciji najprihvatlj ivija. Takođe ne valj a ocenj ivati adekvatnost termina kao puke izolovane nominacije, nego se mora uzi mati u obzir njegova sistemnost, a naročito njegov derivacioni po tencijal koji određuje meru produktivnosti ; ovaj kriterijum naročito smo i stakli zato što je uistinu bitan, a često se ne uzima dovolj no u razmatranje, ili se čak potpuno previđa. Pol azeći od ovog stanovi šta, vredelo bi proučiti mogućnost s i stematskog vrednovanj a termina, kako pojedi načno tako i u si stemi ma, putem matrica koje bi sadržavale term inološki poželj n e polove odabranih kriterij alnih obeležja. Ispi tivan i termini mogli bi u nj i m a da budu ozn ačeni s a " + " ako neku osobinu poseduj u u većoj m eri , sa "-" ako je poseduju u manj oj meri , a sa 0 ako su u tom pogledu neutralni . Terminološke alternative (npr. tipa in tern acionalni/domaći ili tradicionalni/savremeni termin) tada bi se rangirale prema zbiru pozi tivnih zn akova. Ukoli ko bi ovakve m a trice bi le uz to hij erarhizovane, tako što bi obeležj a koj a se oce njuju kao važnij a bila navedena pri vrhu a ostala pri dnu matrice, i sti m znakovima bi se mogl a dati različita numerička vrednost za visno od položaj a u matrici , pa i sti ukupan broj pozitivnih zn akova za dve razmatrane altern ative ne bi nužno značio i jednak broj poen a. Ovim putem bila bi stvorena eksplici tna, formal izovan a i kvan ti fikovana osnova za davanje prednosti neki m terminima nad nji hovi m potencijalnim ekvivalenti ma. "
"
Primera radi, razmotrimo jednu moguću matricu od, recimo, deset kriterijuma, a u primeni na neke od temelj nih termina transfor maciono-generativne gramatike oko čijeg prevođenj a kod nas ima ra zličitih mišljenja; to su izvorni engleski termini competence/perfor mance i transformation (v. sl. 1 ). 1 08
LINGVISTIKA U PRIMENI
Primer hijerarhizovane matrice za sistematsko vrednovanje termina: kom p. pe rf.
l. sistemnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. produktivnost . . . . . . . . . . . . . .
o
3. jednoznačnost. . . . . . . . . . . . . . 4. internacionalnost . . . . . . . . . 5 . motivisanost . . . . . . . . . . . . . . . . 6. raširenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 . stabilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. konotacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. kratkoća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 0. lakoća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
komp.
=
kompetencija, perf.
j . spos.
=
jezička sposobnost, g.del.
1F
=
transformacija, preobl.
=
=
+
o
+
2
j . spos. g.del.
TF
o
+
+ +
+
o
+
+
+
o
+
o
+
+
+ +
+
6
preobl .
+ +
7
2
performansa =
govorna delatnost
preoblika
Slika l.
Zbog ograničenog prostora ovde nije moguće - a verovatno nije ni potrebno - da se objašnjava značenje navedenih kriterijuma ili šire obrazlaže distribucija znakova u matrici . Najzad, primer je dat da bi se ilustrovala sama zamisao, dok pojedinosti nužno ostaju diskutabil ne. (Deo zamisli zapravo i jeste u tome da zainteresovani čitalac s ovim uporedi sopstvene ocene datih kriterijuma i termina, a potom eventualno pristupi konstruisanju vlastitih probnih matrica za neke druge termine, iz bilo koje stručne oblasti , po svom izboru). Pošto smo ovo istakli, ostaje nam da učinimo samo još nekoliko napomena u vezi s matricom i njenim rezultatima. l . Tačkice ispod broj a 10 simbolizuju otvorenost liste kriteri juma, koja može da bude kraća ili duža već prema potrebi. Crta ispod
1 09
RANKO BUGARSKI
broja 5 upućuje - dakako, opet samo grubo i ilustrativno - na okolnost da se prva grupa kriterijuma u celini smatra važnijom od druge. 2. U vezi s prethodnom napomenom o relativnoj važnosti , u principu postoji i izvesna mera uzajamnog podrazumevanj a između pojedinih kriterijuma. Tako npr. sistemnost dolazi ispred inače izu zetno važnog merila produktivnosti (u smislu derivacionog potencij ala osnovnog termina, tj . mogućnosti izvođenj a različitih imeničkih, pri devskih, glagolskih i drugih oblika) zato što ga zapravo podrazumeva, jer bi se neproduktivna osnova teško uklopila u sistem. Ili, termini koji su već rašireni verovatno tu svoju odliku bar donekle duguju preovlađujućoj pozitivnosti na prethodne kriterijume, dok s druge stra ne raširenost može da čini jednu od pretpostavki narednog kriterijuma stabilnosti . A izrazito formalni kriterijumi kratkoće i lakoće, koji bi se obično naveli među prvima, ovde su na dnu spiska ne stoga što bi se smatrali nevažnim nego zato što se po svojoj prirodi slabije integrišu u mrežu uzaj amnih veza. Naime, iz njih samih ne može se ništa pre tpostaviti o bilo kojem drugom kriterijumu (izuzev možda raširenosti ) .
3. Postoje široke mogućnosti različitog izbora kriterijuma, kao i nj ihovog rangiranj a, za termine iz različitih oblasti, ili u neke po sebne svrhe. Tako je npr. termin jezička sposobnost jednoznačan u kontekstu transformaciono-generativne gramatike, za koji je naša mat rica i rađena, ali ne bi bio takav za lingvističku terminologiju u celini, jer u glotodidaktici ima drugo značenje. A za m ašinsku obradu ter mina, kratkoća je svakako značajnij i parametar no inače.
4. U našoj matrici date su samo po dve alternative za upo ređivane termine, ali bi ista tehnika mogla da se pri meni i kada je " " u konkurenciji više kandidata. 5. Za naše primere, ukupni zbir pozitivnih poena - bar prema autorovom računanju - dovoljno ubedljivo pokazuje koje alternative imaju prednost (6:2 u korist para jezička sposobnost/govorna delat nost nasuprot paru kompetencija/performansa, i 7 : 2 u kori st transfor macije nasuprot preoblici). Uopšte uzev, manj a razlika ili izjedna1 10
LINGVISTIKA U PRIMENI
čenost trebalo bi da znače da su razmatrane alternative podjednako prihvatljive, pri čemu bi onda mogli da presude neki širi razlozi . Ra zu me se da je pri izloženom postupku bitno kako je matrica sačinjena; upravo radi izbegavanja namernog ili nesvesnog "nameštanja " rezul tata i jeste bitno da matrica sadrži veći broj relevantnih kriterijuma a ne samo dva ili tri , jer sa porastom nj ihovog broj a u načelu opada mogućnost slučajnosti ili proizvolj nosti a raste podloga za objektivno vrednovanje.
6. Upravo pomenuta objektivnost značaj no je ograničena teš koćom dolaženj a do pouzdanih podataka u nekim slučajevima, što nemi novno otvara vrata subjektivnim osećanjima (da uzmemo samo kraj nosti , neuporedivo je lakše utvrditi dužinu nekog termina nego njegovu raširenost !). Takođe se mogu očekivati određeni tehnički pro blemi oko hijerarhizacije i kvantifikacije kriterij uma. Očigledno je da bi ceo postupak koji je ovde samo skiciran tek trebalo operacionali zovati u skladu sa raspoloživim metodološkim sredstvima. U zaključku bi mogla da stoji konstatacij a da bi predloženi ili neki sličan sistem mogao da unese nešto više reda u terminološko vrednovanje nego što ga tu, po svemu sudeći, sada ima. Ako ništa drugo, ovim putem bi se lakše pokazalo da ne obećava dobre rezultate uporno a jednostrano insistiranje na bilo kojem datom pojedinačnom kriterijumu, ma koliko on po sebi mogao da bude važan. Na primer, kriterijum internacionalnosti u terminologiji je nesumnjivo veoma znač aj an, ali (kako sledi i iz pažlj ivijeg zagledanja naše matrice) ne mora uvek da bude i presudan . Mi bismo rekli da internacionalnoj alternativi treba dati prednost, ali samo ako su ostali uslovi približno jednaki ; ako nisu, onda treba pažljivo odmeravati relativne prednosti i nedostatke razmatranih alternativa. Ima stručnj aka koji bi se, nasu prot našem stavu, u ovakvoj dilemi principijelno pre opredelili upravo za domaći termin, no to ne menj a ništa u izloženoj argumentaciji. Poenta je u pokazivanju da naprosto nije dovoljno reći da je neki termin bolji od nekog drugog samo zato što je internacionalan - ili, već prema opredeljenju, samo zato što je domaći. Terminologija je odveć složena i osetljiva materija da bi se mog la uspešno obrađivati oštrim rezovima. Ona traži finije instrumente, 1 1 1
RANKO BUGARSKI
pažljivije oblikovanje, gradacij u i nijansiranje. Kako sledi i iz naših primera, neki termini mogu da se pokažu slabijima od svojih mogućih ekvivalenata u pogledu pojedinih - pa i pojedinačno važnih - obeležj a, ali zato mogu da dobiju više poena za neka druga obeležja i tako ispadnu ukupno ipak bolji. Ukoliko izloženi analitički sistem i pored svojih slabosti ima neke vrednosti, to će biti najpre zato što svojom polidimenzionalnošću otvara upravo ovakve mogućnosti . Ako navedena vrsta normiranja i ujednačavanja na nivou svakog pojedinog jezičkog varijeteta bar načelno leži u domenu socioling vistički osetljive lingvi stičke ekspertize, za eventualnu standardizacij u i unifikaciju na stepenu celih varijantno raslojenih jezika kakav je srpskohrvatski , kao i različitih jezika u višejezičnoj zajednici kakva je naša, potrebni su i bitni dodatni uslovi šire društvene prirode. Tu se pored jezičkih mogu očekivati i značajne kulturne razlike, pa svaki pokušaj svođenj a terminološke šarolikosti na razumniju meru mora da računa i sa velikom političkom osetljivošću ovakvih zahvata. To je osobito slučaj ako u široj zajednici postoje različita gledanj a na samu njihovu poželjnost, i ako komunikacijski prestiž jednog od zastupljenih jezika čini da njegovi obrasci u izvesnoj meri već i spon tano utiču na oblikovanje terminologij a u drugima. Stoga u principu treba težiti kodifikaciji za svaki jezik (odnosno svaku varijantu) za sebno, pa onda gledati šta je zajedničko i kako bi se taj deo mogao na opšteprihvatljiv način uvećati - razume se, ukoliko postoji dovoljna mera načelne saglasnosti o potrebi za takvim poduhvatom.
1 12
1 0. Terminologij a u primenjenoj lingvistici
Odnos između terminologije i lingvistike, uključujući i pitanje termina kojima se koristi sama nauka o jeziku, kod nas je odskora aktuelizovan u okviru širih terminoloških razmatranja, o čemu sve 0 doče brojni naučni skupovi i publikacij e koje su sa njih potekle. 4 Snažnih potencij alnih veza sa terminologijom u svim značenjima ovog višeznačnog termina ima naročito primenjena lingvistika. Nas će ov de, međutim, zanimati neka pitanja upotrebe termina u samoj prime njenoj lingvistici, i to u naj širem smislu ovog pojma - smislu koji zalazi i u druge interdisciplinarne domene jezičke nauke. Za početak možemo da konstatujemo da se sve tri ključne reči u naslovu ovog teksta odlikuju većim brojem značenj a, odnosno se mantičkom neodređenošću. Iz ranijih razmatranja u ovoj knjizi već nam je poznato koj a sve značenj a ima reč terminologija, a isto tako i da nije unapred j asno na šta se sve može odnositi naziv primenjena lingvistika (pri čemu pitanje nije samo u tome šta se i gde primenjuje, nego i u značenju, užem ili širem, koje se pridaje reči lingvistika). Kako se sve ove tri reči ovde upotrebljavaju kao termini, prisiljeni smo da već na prvom koraku konstatujemo, u samim nazivima oblasti koje razmatramo, terminološki posebno nepoželjne crte kakve su vi· Osnovne bibliografske upute date su u prethodnim poglavljima ovog dela 40 knj ige. Ovima treba dodati da raznovrstan materijal od interesa za terminološka pro učavanja donose i glasila naših stručnih udruženja - u Beogradu naročito Prevodilac (časopis Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije). Posebno u oblasti ling vističke terminologije, najvažniji skupovi održani su u okviru dvaju simpozijuma o kontrastivnim j ezičkim istraživanjima u Novom Sadu ( 1 982. i 1 985). Za materij ale sa prvog v. Mikeš ( 1 983), a sa drugog B erić ( 1 9 8 6) .
1 13
RANKO BUGARSKI
šeznačnost i nepreciznost. Ovde se, međutim, malo šta može uraditi , jer se ne vide prihvatljive i realne terminološke alternative, pa se s tom situacijom valja pomiriti - razume se, uz punu svest o konven cijama koje ona podrazumeva, što je već neka pomoć. (Prema našem stanovi štu, obrazloženom u I delu ove knjige, deo problema mogao bi se izbeći ako bi se umesto o primenjenoj lingvistici govorilo o lingvi stici u primeni ; ali ovo je ipak samo predlog, a preovlađujuća terminološka praksa je, kako znamo, drukčij a) . Jedna druga potencijalna slabost jeste nesputana proliferacij a termina n a bazi postojećih obrazaca. Ovde ne mislimo na obilje neo logizama koje obično prati rađanje novih pristupa ili škola lingvistič kog mišljenj a - na poj avu koja je, inače, izazvala mnogo kritičkih osvrta, sporova, pa i konfrontacij a. Na umu nam je opštiji običaj imenovanj a specifičnih interdisciplinarnih oblasti naučnog proučava nja jezičkih pojava protezanjem postojećih modela na način koj i bez prave potrebe vređa osetljivije uši. Ako bi danas malo ko prigovorio nazivima kao što su psiholingvistika, sociolingvistika ili neuroling vistika, to još ne znači da jezičko osećanje svih nas spremno prihvata kovanice kakve su antropolingvistika, pragmalingvistika ili logikolingvistika - da i ne govorimo o politolingvistici ili seksoling vistici ili pak o kompjutolingvistici, ili, možda, računolingvistici. A ako se ponegde već uveliko govori o pedolingvistici i patolingvistici, da li u narednoj fazi prirodno sledi gerontolingvistika, i da li će potom iz zagrobnog mraka da nas zaskoči i nekakva nekrolingvistika, nudeći ling vistima nove mogućnosti rada čak i pošto su njihovi informatori napustili blagodeti ovog sveta? Ovo već počinje da liči na ružan san; stoga treba reći da je većina navedenih neobičnih naziva već negde upotrebljena, ako još ne kod nas a ono u lingvistički najuticajnijim jezicima, pa valja 1 biti spreman na sve ! 4 U nekim slučajevima koji idu pod ovaj derivacioni obrazac po stoje varij acije; tako se kod nas uz lingvistiku teksta ili tekstualnu 41 Tendencije na koje je ukazano mogu se lako uočiti prostim pregledanjem programa skorašnjih svetskih kongresa za lingvistiku i primenjenu lingvistiku, pri če mu treba obratiti pažnju na nazive sekcija, okruglih stolova i drugih oblika rada.
1 14
LINGVISTIKA U PRIMENI
lingvistiku javlj a i tekst-lingvistika (što samo po sebi ne deluje osobito ubedljivo, ali zato daje prikladan atribut tekstlingvistički). Č ini se da ovaj obrazac prodire pod uticajem germanskih jezika, posebno ne mačkog, čijim tvorbenim mogućnosti ma ponajbolje odgovara. Jedan drugi relevantan model, ovog puta ruskog porekla, manje je produk tivan ali je takođe kod nas zastupljen: lingvostilistika je već donekle odomaćena, lingvokulturologija se nedavno poj avila uz prigušene pro teste ali bez podesne alternative, dok lingvosociologija nije ni počela da ugrožava sociologiju jezika (iako bi atribut lingvosociološki omo gućio koristan kontrast sa atributom sociolingvistički, u kontekstima u kojima se pravi razlika između sociologije jezika i sociolingvistike). Pri meti mo usput da je lingvodidaktika naišla na mesto već manje-više zauzeto glotodidaktikom, građenom po istom obrascu iako u delimič no drukčijem leksičkom ruhu, a preuzetom, kako izgleda, uglavnom iz romanskog kulturnog kruga. U ovom spletu sporadično se j avlja i 2 termin didaktolingvistika, pretenciozan koliko i nepotreban.4 Kad smo već stigli do glotodidaktike, ili teorije nastave jezika, možemo da kažemo da u terminologiji ove oblasti, kao i mnogih dru gih, ima izvesnih neujednačenosti, pa i nej asnoća. Tako uz sam termin nastava jezika naročito u spregu sa sintagmom učenje jezika po stoje alternative podučavanje jezika i predavanje jezika; ovde dolazi do određenog semantičkog diferenciranj a koje u nekim kontekstima može da bude relevantno, pa otuda nema jedinstvenog i opšteprih vaćenog rešenj a u meri u kojoj ono postoji, recimo, u stabilnoj en gleskoj sintagmi language learning and teaching. Izgleda da se me todika ne razlikuje uvek dosledno od metodologije, kao ni nastavni plan od nastavnog programa. Uzgred, za ovu oblast specifični su i neki engleski termini koj i se kod nas obično ne prevode, kao ajtem i dril; neki drugi engleski termini javljaju se i ovde i drugde, kao input i autput (za koje se, sudeći po nekim znacima, odomaćuju al ternative ulaz i izlaz) . -
-
Na graničnom području između grotodidaktike i psiholing vistike uglavnom se stabilizovala opozicija između učenja jezika i 4 2·
Upor. i mesto u 3. poglavlju ove knjige na koje upućuje beleška 25 tamo.
1 15
RANKO BUGARSKI
usvajanja jezika, bar onoliko koliko to omogućuj u sadašnje stanje teorije u ovom domenu i pretežna praksa u drugim jezicima; razvoj jezika ređe se j avlja, bar u smislu preciznijeg terminološkog određe nj a, i ako se u razvojnoj psiholingvistici govori o jezičkom razvoju dece. No ako želimo da usvajanje više vežemo za LJ a učenje za Lz, tu se već sukobljavamo sa pitanjem kako u kojoj oblasti treba " "č itati nesumnjivo elegantne ali zapravo opet obilato višeznačne in ternacionalne simbole L J i Lz . U glotodidaktici to su obično maternji odnosno strani jezik, a u psiholingvistici prvi odnosno drugi jezik, pri čemu prvi ne mora da bude maternj i , niti drugi mora da bude strani, u nekom smislu koji bi bio relevantan u okviru prve pomenute opozicije. Osim toga, drugi jezik ne mora da bude drugi samo po redosledu učenj a, nego može da bude to i po stepenu ovladavanja, što očigledno nije nužno podudarno. (U teoriji prevođenj a, gde su isti simboli takođe u upotrebi, L J se kod nas naziva izvorni, ishodišni ili polazni jezik, ili pak jezik izvornika ili originala, a Lz je najčešće prevodni jezik, jezik-cilj ili jezik prevoda) . U sociolingvističkim kontekstima, pomenuti termini delimično dobij aj u drukčij a značenja, a uz njih se u tom sklopu javljaju i neki drugi . Ovde je karakteristična tročlana podela na maternji jezik, jezik sredine i strani jezik, pri čemu jezik sredine (ili jezik društvene sre dine), termin tipičan za višejezične i višenacionalne zajednice, figurira kao član koji se ovde naziva još i nematernji jezik, a drugde mahom drugi jezik ( ali sada u jednom ponovo drukčijem, sociološkom smi slu). Lingvistički možda nedovoljno jasan, ovaj rel acioni termin dobija svoje puno značenj e u sociolingvističkom i društveno-političkom am 3 bijentu sredine u kojoj se upotrebljava.4 Pomenuti odnosi dalje se komplikuj u među radnicima migrantima, gde povremeno nije j asno šta j e upravo LJ (da li je to maternji ili "faternji " jezik, jezik sredine ili neki drugi, ili čak neka mešavina) ; ovakva situacij a može onda da utiče na fizionomiju i usvaj anje Lz. Zanimljivo je da istraživači ove
43 Ovaj krug termina, pretežno u kontekstu nastave stranih jezika, podrobnije razmatra Dimitrijević ( 1 984a, pogl. III).
1 16
LINGVISTIKA U PRIMENI
problematike u Š vedskoj Lt često nazivaju kućni, domaći ili parodični jezik, iako identitet ovog idioma nekada ostaje pod znakom pitanja. 44 S druge strane, zavičajni jezik iseljenika nekada se, kao u SAD i Kanadi, službeno naziva etnički ili nacionalni jezik, pri čemu opet, samo iz drugih razloga, nije lako utvrditi odnos LJ :L2. Č ak bi se moglo reći da i sami poj movi na koje se odnosi ovaj zgodan i priručan par etiketa nisu nužno operativni u svim empirijskim situacijama; a i tamo gde jesu, odgovarajući termini, a naročito preopterećeni termin drugi jezik, mogu da postanu višeznačni do stepena koji ih čini prak tično neupotrebljivim izvan konteksta, s tim što im ni u kontekstu nije uvek lako dati preciznije tumačenje. Neke grupe govornika, naročito ako su dislocirane na upravo pomenute načine, nalaze se pred izborom i zmeđu ostajanj a pri svom jeziku i prihvatanja jezika nove sredine. Ove alternative, u literaturi na engleskom jeziku terminologizovane kao language maintenance odnosno language shift, kod nas se nekada izražavaju terminima kao jezičko održavanje odnosno jezička promena i sličnim, koji nisu naj pogodniji zbog neodgovarajućih konotacija ili pak višeznačnosti ; čini se da bi ovde najbolje bilo očuvanje jezika prema zamena jezika. Pošto smo već na terenu bilingvizma (dvojezičnosti), odnosno multilingvizma (višejezičnosti), da u prolazu samo primetimo kako nema besprekomog naziva za osobu koj a ispoljava ove osobine. Bi lingv/multilingv se povremeno nalazi ali je fonotaktički nezgrapno; rašireniji oblici bilingval/multilingval takođe nisu prikladni u svakom kontekstu ; bilingvistlmultilingvist se sporadično nalazi , ali bi ovo va ljda pre trebalo da označava nekakve dvostruke ili višestruke lingviste, u čije se postojanje može razložno sumnj ati ; najzad, još bi teže bili prihvaćeni " domaći " oblici kao dvojezičar/višejezičar, ili dvojezičnj ak/višejezičnjak. S druge strane, termin diglosija je potpuno prihvaćen, ali atributska upotreba varira između diglosični, diglosijski i dig/osi jalni. Ako nam ne smeta kolebanje između (izvornog) govornika i 44 V. npr. Durovič ( 1 983:7), a šire o jezičkom razvoju naše dece izvan Jugo slavije, uključujući i upotrebu termina kao matern ji, prvi i drugi jezik u tom kontekstu, u odgovarajućem tematskom bloku zbornika pod Mišeska Tomić ( 1 984).
1 17
RANKO BUGARSKI
govornog predstavnika nekog idioma (prema engl . native speaker) , ne izgleda najsrećnije govoriti i o njegovim korisnicima (prema engl . user) i ako je jasno d a upotrebljivači n e dolaze u obzir! -
U domenu jezičke standardizacije, dobro je poznat spor oko ključnih termina standardni jezik i književni jezik, koji se ne može rešiti prostim uvođenjem novog termina, jezik književnosti, sa zadat kom da putem određenih semantičkih pomeranj a istisne noviji termin standardni jezik; ovaj "uljez " se, nai me, već toliko odomaćio, i sa dobrim razlozima, da se ne može govoriti o njegovom napuštanju, nego samo o načinima i meri njegovog diferenciranja od tradicional 45 nog književnog jezika. Slični problemi postoje i drugde, pri čemu ra zličita kulturna zaleđa i društveni stavovi takođe uveliko određuju ter minološku praksu. Glavna teškoća nije toliko u postojanju više termina za isti poj am, koliko u nemogućnosti da se uvek dosledno utvrdi da li se ti različiti nazivi uistinu odnose na identične, ili pak samo na varljivo slične nocije; a ova situacija je potencijalan izvor beskrajnih nesporazu ma, upravo kao i kada se istom terminu pridaju različita značenja. Ima, dakle, raznih mogućnosti za nepodudaranje termina i pojma, i sve mogu da budu izrazito štetne ne samo za komunikaciju nego i za društvenu 46 akciju. Izgleda da terminološki , a ni poj movno, još nisu dovoljno raz graničeni jezičko planiranje i jezička politika, iako osnovne mogućno "7 sti za to postoje. Tako neki program koj i bi u jednoj zemlji išao pod jezičko planiranje može u nekoj drugoj da se smatra pitanjem jezičke politike; no mnogo je ozbilj niji slučaj kada se u istoj sredini ovim terminima barata kao da su sinonimni, što dovodi do zabune 45 Ovo pitanje dotiče se sada i u zborniku Jezik u savremenoj komunilwciji, na više mesta u referatima i u diskusij i ; v. naročito str. 34--6 i 208- 1 5 . 46 D a pomenemo samo jedan drastičan ali nipošto izuzetan primer, jedan istra živač navodi da danas u Africi termin nacionalni jezik pokriva čak četiri odelita pojma, što veoma otežava razumevanje aktuelne situacije na ovom kontinentu, pa tako i !'ICO' phodno jezičko planiranje (v. Brann 1 984). S druge strane, uvođenje novog termina ne mora da znači samo novi naziv za stari "proizvod", iako se nekada olako tako tumači, nego može da označava nova istraživačka polja ili nova viđenja tradicionalnih oblasti naučnog interesovanja; takav je npr. slučaj sa terminom obrazovna lingvistika (Spolsky 1 978). 47
Detaljnije o ovome v. Baotić ( 1 978).
1 18
LINGVISTIKA U PRIMENI
oko prave prirode pojedinih poduhvata i raspodele nadležnosti i od govornosti između lingvističkih i političkih činilaca. Termin varijanta je prihvaćen, premda je u našim specifičnim uslovima još uvek nedovoljno teorijski razrađen pojam koji mu odgovara; slično se može reći i za terminološko-sistemsku vrednost reči izraz u sintagmi stand 48 ardnojezički izraz. U ovaj krug ulazi i opšte pitanje socijalne stra tifikacije jezika, ili njegovog društvenog raslojavanja; zanimljivo je da ovaj potonji termin nekada izbegavaju i oni koji bi inače radije upotrebili domaći naziv nego strani - možda zato što pojam raslojava nj a vidljivije nosi potencijalno negativnu konotaciju razbij anja nečega što se i mplicitno doživlj ava kao prirodna celina. Unutar područj a stručne i društvene brige o jeziku nalazimo termine kultura govora/govorna kultura i jezička kultura, sa mogućno stima semantičkog diferenciranja koje se ne koriste sistematski ; ovde bi termin jezička kultura valjalo uzeti kao nadređen, tako da odgo varajući pojam obuhvata, uz druge važne komponente, i ono na šta se u uobičajenoj upotrebi odnose drugi pomenuti termini. U okviru veštački pojednostavljene opozicije između domaćih i stranih eleme nata u leksici (leksikonu, rečniku) nailazimo na niz termina koji manje govore o različitim poj movima a više o različitim vrednosnim oprede ljenjima prema istoj poj avi . Tako bi, pri jednom savremenijem shvata nju , termin strana reč trebalo zameniti terminom reč stranog porekta, pozajmljenici bi valj alo dati prednost nad tuđicom, a varvarizam, kao emocionalno nabijen izraz ekstremne purističke agresivnosti, verovat no je već i sam na putu ka davno zasluženom odmoru. Kao poslednji primer terminološke nestabilnosti pomenućemo činjenicu da za poj am suprotstavljen poj mu opšteg jezika (dakle onaj koji je u nemačkom, na primer, jedinstveno i stabilno termi nologizovan kao Fachsprache) mi i mamo nazive stručni jezik, strukovni jezik, jezik struke i jezik u funkciji struke, pri čemu se još u nekim slučajevima upravna reč javlja i u obliku množine: jezici.
48 Za razgraničenje varijante i izraza v. sada Janković ( 1 982), a upor. i Jan ković ( l 978a). Nove osvrte na standardnojezičku i varijantnu problematiku, uključujući i neka termi nološka pitanja, sadrži zbornik pod Š ipka ( 1 984).
1 19
RANKO BUGARSKI
Š iroka oblast na koju upućuje naslov ovog priloga ovde nije mog l a ' d a bude sistematski izložena, nego samo ilustrativno načeta. Cilj naŠl' male terminološke šetnje, tokom koje je kroz primere ukazano na nckl' od mnogih problema građenja i upotrebe termina, bio je da letimični m pregledom nagovesti opšti karakter problematike o kojoj j e reč , više ncg1 ' da pruži određene odgovore na pojedina konkretna pitanja. Pri tom valj a primetiti kako izbor termina pomenutih ovom prilikom pokazuje da sc sada ne skreće pažnja na varijantne razlike, nego na leksičke i derivacionc alternative koje po pravilu nisu varijantno markirane. U tom smislu ovaj tekst je komplementaran sa prethodnim poglavljima, gde su razmotreni i izrazitije sociolingvistički aspekti lingvističke terminologije, uključujući i varij antne razlike. lako je ovde bilo govora samo o terminima u srpskohrvatskom jeziku, stručnjacima je dobro poznato da i u drugim jezicima ima problema sa lingvističkom terminologijom. Š i �e govoreći, standardi zacij a i unifikacija naučne terminologije ostaje na dnevnom redu kao krupan zadatak, u lingvistici kao i u mnogim drugim oblastima. U nauci o jeziku on je još upečatljiviji nego drugde, jer ako lingvisti treba da pomognu stručnj acima u drugim disciplinama u sređivanj u njihovih terminologij a, razložno je očekivati da će oni posebnu pažnju da poklone daljem usavršavanju osnovnog terminološkog aparata svo je sopstvene nauke. Š to se pak nas tiče, ovo izlaganje ne treba shvatiti kao poziv na obaveznu i neodložnu unifikaciju svih terminoloških višestrukosti ; tako pojednostavljen pledoaje bio bi, dakako, u direktnom sukobu sa složenošću i delikatnošću situacije prikazane u ovom i prethodnim poglavlj i ma. želeli smo samo da ukažemo na postojanje terminoloških neujednačenosti na razmatranom području, čije sistematsko re gistrovanje i proučavanje čini neophodan preduslov svakog daljeg rada na izgrađivanju terminologije u pojedinim oblastima primenjene ling vistike . A ovaj rad morao bi, verujemo, da uđe u dugoročni program aktivnosti naših republičkih i pokrajinskih društava i Saveza društava 9 za primenjenu lingvistiku Jugoslavije. 4 49 Nešto razrađenij i predlozi u ovom smislu mogu se sada naći u bloku pod Mikeš ( 1 983), gde treba naročito videti rezime diskusije koji je dao D. Š kiljan.
1 20
III
Prevođenje
l l . Međukultumo prevođenje
Dobro je poznato d a u pogledu elemenata kulture i kulturnih sistema - u rasponu od hrane, odeće, rada, dokolice i sporta do mi tologije, religije, folklora, privrede, politike, prava i filozofije - često ne postoj i podudarnost između bilo koje dve kulture, ovaploćene u nj ihovim z asebni m jezicima. Pri tom se kulturne razlike kreću od srazmerno finije nij ansiranih i teže uočlj ivih do veoma izrazitih i sa svim očiglednih, zavisno od stepena kulturne udaljenosti upoređivanih zajednica. Sve ove specifičnosti registrovane su i u jeziku. Povremeno se mogu čuti opravdana upozorenja da semantika svakog jezika na određen n ačin obuhvata i etnografiju zaj ednice koja se njime služi, da svaki jezik izražava jednu svojevrsnu kulturu, te da istinski dobro vladanje nekim jezikom podrazumeva i temeljito poznavanje kulture njegovih izvornih govornika. Ovo vodi znatnim problemima u oblasti prevođenj a, i sigurno nije preterano tvrđenje da prevođenje nije samo međujezička nego i međukulturna operacija. Da je to tako, jasno se vidi n aročito ako se prevođenje shvati kao, u osnovi , oblik komuni kacije između kultura - dakle, onako kako bi ga predstavila jedna sociolingvistička teorij a prevođenj a kakva do danas postoji samo u začetku . 1 Daćemo, za početak, nekoliko elementarnih primera. U slučaju međusobno veoma udaljenih kultura, poučno je iskustvo prevodilaca Biblije na jezike primitivnih n�oda, čij e kulturne osobenosti nameću 1 Neke elemente takve teorije sažeto izlaže Nida ( 1 977). Neki od primera u sledećem pasusu uzeti su iz ovog rada.
1 23
RANKO BUGARSKI
simboliku bitno drukčiju od judeo-hrišćanske. Tako se u jeziku Eski ma j agnje pretvara u mladunče foke; a srce kao sedište ljubavnog osećanj a u velikoj meri se relativizuje, jer se pokazuje da ne vole svi srcem : primera radi, u većini majanskih jezika Latinske Amerike voli se trbuhom, u jeziku domorodaca Maršalskih ostrva grlom, a u nekim afričkim jezicima - jetrom; s tim u vezi, prilikom prevođenja na kikuju, jedan od jezika Kenije, S veti duh se mora prekrstiti u belu dži gericu da bi postao razumljiv i prihvatljiv. No i kada je reč o pri zemnij i m stvarima kao što je vatra, mora se voditi računa o verovat noći da će pakleni oganj imati sasvim različite konotacije među sta novnicima Grenlanda i ekvatorijalne Afrike. Na drugom kraju pomenutog raspona, dve uveliko slične ali u nekim sferama različite kulture mogu se čak služiti istim jezikom, pa d a se ipak prilikom prevođenj a sa njega na neki drugi jezik, ili obrnuto, pažnja mora pokloniti varijantno obeleženim vrednostima. Ako se pojmu profita, na primer, pridaju različite i mestimično č ak suprotne vrednosti u kapitalističkim i socij alističkim zemlj ama, onda prevodioci odgovarajućih tekstova moraju to da i maju na umu - uk ljučujući i osobenu situaciju " zapadne" i " istočne " varijante današnjeg nemač kog jezika. A i opštije uzev, da proširimo ovaj poslednji primer, prevođenje ekonomskih i političkih tekstova između nemačkog i rus kog (u slučaju Nemačke Demokratske Republike) u mnogo čemu je lakše nego prevođenje između ove varij ante nemačkog i engleskog, iako su u celini nemački i engleski međusobno znatno bliži nego nemač ki i ruski. Naglašene kulturne razlike dosad su mnogo puta izazvale, i još uvek izazivaj u , ne male prevodilačke probleme kada su u pitanju prav ni, filozofski i drugi misaoni tekstovi , a sporazumevanje ili nesporazumevanje kultura savremenog Istoka i Zapada, na primer, u dobroj meri zavisi od mogućnosti istinskog razumevanj a onog drugog umesto podleganja navici da se kategorije sopstvene kulture prosto " "učitaj u u svaku drugu. Ovde naročita iskušenj a očekuju upravo pre vodioce, na koj ima leži velika odgovornost nepristrasnog tumačenj a drukčijih ustanova i običaja, drugih načina života. 1 24
LINGVISTIKA U PRIMENI
Ne zalazeći dalje u ova pitanja, i izbegavajući pomenute kraj nosti , daćemo nekoliko primera iz svakodnevnog života. Nazivi po jedinih obroka uslovljeni su njihovim brojem, rasporedom i sadrži nom, pa se npr. četvoročlani engleski sistem breakfast-lunch-dinner -supper ne može lako preslikati u naš tročlani sistem doručak-ručak-večera. Nije ništa lakše ni sa n azivima j avnih mesta gde se jede i pije, ukoliko su ona kulturno obeležena: restorana ima posvuda, ali su bosanska kafana ili dalmatinska konoba nešto posebno, kao i fran cuski bistro ili britanski "pab " . Upravo stoga se nazivi ovih potonjih često i ne prevode nego se prosto preuzimaj u uz minimalnu adaptaciju i eventualne navodnike, kako pokazuju i naši primeri. Ali s ovim u vezi treba zapaziti da prevođenje nije jedini problem, jer se postavlja zahtev šireg poznavanja nečega što bi se, nasuprot izvornoj kulturi, moglo nazvati prevodnom kulturom {po analogiji sa parom izvorni jezik/prevodni jezik). Naime, može se pronaći približan prevodni ek vivalent za englesku reč pub, makar i u već citiranoj adaptaciji "pab" , ukoliko bi se moguće alternative kao pivnica ili birtija ocenile kao odveć nespecifične , odnosno asocijativno pogrešne. Takođe se može pretpostaviti da će svaki jezik u koji bi se takva leksička jedinica uopšte unosila imati i reč u značenju " pivo " . Međutim, još uvek je potrebno, povrh toga, kulturno znanje da se u britanskom "pahu " ni kada ne traži pivo bez preciziranj a željene vrste, kako bi se to moglo normalno učiniti u mnogim grubo analognim ustanovama u drugim kulturama. Kulturnih teškoća može, dakako, da bude i unutar jedne šire zajednice, samo su one tada obično zamagljene pripadnošću " istom " jeziku i " istoj " kulturi . Tako bi poneki naš ljubitelj čaj a mogao u rođenoj zemlj i da doživi neprij atno iznenađenje ako ne bi znao da šumadijski čaj nije vrsta čaja (ništa više nego što je morski pas vrsta psa) . Srbijanac koji voli burek sa sirom razočaraće se ako u Bosni zatraži svoje omilj eno jelo, jer tamo burek može da bude samo s mesom. Rakija je u Bosni najčešće meka ako se ne naglasi da se želi ljuta, dakle obrnuto od Srbije. Slično tome, u nekim delovima zemlj e nemarkirani član opozicije je belo a u drugima crno vino, jer 1 25
RANKO BUGARSKI
će negde porudžbina vina bez bližeg određenja uroditi belim vinom, dok se crno mora tako i specifikovati , a drugde je obrnuto. (Ove distinkcije tradicionalne kulture donekle se neutrališu u preovlađu j ućoj jednoobraznosti modernog urbanog života). No sasvim je prirodno da su ovakve teškoće po pravilu znatno veće kada je reč o različitim jezicima. Stoga ćemo da se vratimo prevođenju . Da putevi kulturnog pozajmljivanj a preko jezika mogu da bu�u krivudavi, pa ponekad i čudni, pokazaće nam sledeći primeri . Obično se naziv preuzima iz stranog jezika zajedno sa predmetom koj i označava. Tako hamburger i hot dog nisu potisnuli domaću plje skavicu i viršlu ili hrenovku; ovi nazivi pojavili su se, i odomaćili, tek kad su artikli koje imenuju stigli do nas u svojim autentičnim američkim varij antama, dovoljno različitim od bliskih domaćih srod nika. S druge strane u Jugoslaviji nikada nije postojao ekvivalent pro davnice različitih artikala kakva se u SAD naziva drugstore, i ne bi se očekivalo da će ovaj n aziv ikada biti uvezen bez ustanove na koju se odnosi. Pa ipak, kada je svojevremeno u Beogradu otvorena prva samoposluga za hranu koj a je radila bez prekida danju i noću , ona je iz nekog taj anstvenog razloga spontano nazvana upravo dragstor - i ako distinktivno obeležje američke prodavnice tog imena uopšte nije njeno radno vreme, nego kombinacija raznih artikala (lekova, kozmetike, hrane, knjiga itd.) koji se u njoj mogu dobiti . I ovaj naziv, za koji je teško naći racionalno opravdanje, vrlo brzo se odomaćio i raširio: danas se tako nazivaj u sve prodavnice sličnog tipa - a po menuti beogradski prvenac nije promenio ime ni kada je prešao na manje-više konvencionalno radno vreme. I ne samo to: danas se ova reč može naći i u kombinacij ama kao dragstor ozbiljne muzike, gde se njeno značenje toliko rasplinulo da ga je nemoguće utvrditi ! U nekim oblastima slična kulturna nepredvidljivost nije spora dična nego karakteristična - recimo, kod poslovica i drugih izreka. U engleskom, na primer, postoji izraz carrying coals to Newcastle (doslovno: nošenje uglj a u Njukasl), za čije razumevanje treba znati da je pomenuti grad važan rudarski centar, gde uglja ima napretek. Kod n as se u analognoj situaciji nekada govori o sipanju soli u more. 1 26
LINGVISTIKA U PRIMENI
Ekvivalentan izraz za ovakav suvišan trud može a ne mora da postoji u bilo kojoj datoj kulturi - a ako postoj i , ne može se nikako pret postaviti kako bi on mogao da glasi sve dok se to empirij ski ne utvrdi . Ovaj aspekt jezičke i kulturne raznolikosti isuviše je dobro poznat 2 da bismo ga ovde morali dalje ilustrovati . Međukulturna priroda prevođenj a možda je najlakše uočljiva na području terminologije, u širokom smislu koji obuhvata ceo niz lek sičko-frazeoloških domena karakterističnih za specifične oblasti or ganizovanog života jedne zajednice. Među ovakve oblasti spadaju dru štveno-politička organizacij a, privreda, obrazovanje i mnoge druge. Uz mogući izuzetak savremene nauke i tehnologije, gde su kulturne posebnosti po prirodi stvari manje izrazite, u ovakvim obl astima na lazimo naj gušću koncentraciju kulturnih i posebno institucionalnih pojmova, izraženih domaćim terminima koji često nemaju zgodnih ili čak bilo kakvih - ekvivalenata u jezicima drugih kultura. Š taviše, u ovim domenima čak i tzv. internacionalni termini neretko dobijaju različite konotacije u raznim kulturama. Obilje primera pruža terminologij a svojstvena mnogim oblasti ma života u našoj zemlji danas. Prevođenje na druge jezike nekih od termina iz oblasti obrazovanja, privrede, administracije i politike po kazalo se teškim zbog odsustva kulturnih ekvivalenata. Ispostavilo se, na primer, da jezički korektni prevodi nekada znače vrlo malo strancu koji nije upoznat sa datim domaćim pojmom ili institucijom. S druge strane, upotreba naziva uobičajenih u jeziku na koji se prevodi može da pruži iskrivljenu sliku stvarnosti, stvarajući privid suštinske identičnosti i tamo gde se označene realije u dvema kulturama zapravo značajno razlikuju. U ostatku ovog teksta navešćemo nekoliko primera iz pomenutih oblasti , uz minimum komentara. Počinjući od sfere obrazovanj a, odmah se suočavamo sa činj enicom da je već sam ovaj poj am težak sa stanovišta prevodioca. Ono što se u engleskom n aziva education, a i u drugim jezicima 2 Više o teškoćama prevođenja poslovica i drugih ustaljenih izraza, sa brojnim primerima, v. kod Ivira ( 1 978a: l 36-9).
1 27
RANKO BUGARSKI
odgovaraj ućom jednom reči, u srpskohrvatskom se zvanično uvek oz načava sintagmom vaspitanje i obrazovanje; pri tom, grubo uzev, prva imenica upućuje na formiranje ponašanja i stavova, a druga na usvaj a nje znanja. Otuda nije nimalo lako prevoditi službene tekstove iz ove oblasti bilo sa srpskohrvatskog ili na ovaj jezik, jer se u drugim je 3 zicima ova razlika mahom ne pravi. Za srazmemo nov sistem na koji se odnosi termin usmerena obrazovanje još se, kako izgleda, nisu stabilizovali nazivi na drugim jezicima, pa se npr. u prevodima na engleski nalazi directed, oriented, guided ili streamed education. U višem obrazovanju, sam osnovni poj am ponovo je osoben, utoliko što ovde više zapravo znači niže u poređenju sa visoko (upor. visoka i viša škola i sl.). Nije teško zaključiti da ovde treba naročito p aziti pri prevođenju, jer npr. američka " visoka škola " (high school) u stvar nosti nije visoka, čak ni viša, nego za nas tek srednja. Uz to, viso koškolski apsolventi problem su za sebe; ovaj naziv ne može se pre vesti jer ovakav status drugde nije ni u kojoj meri institucionalizovan , pa se značenje termina mora objašnj avati . Prelazeći na privredu, nalazimo da je fundamentalni poj am samoupravlj anja do danas postao dovoljno poznat pod imenom self -management u engleskom, odnosno kroz odgovarajuće prevedenice u drugim jezicima. Međutim, neki drugi važni pojmovi ostaju znatno manje prozirni u prevodu . Ovo naročito važi za poj am OOUR-a: naziv osnovna organizacija udruženog rada može se prevesti reč po reč, ali će značenje celine neizbežno izmaći svakome ko nije upoznat sa ovim sistemom, pa se stoga pribegava slobodnijim ali nešto razum ljivijim prevodnim alternativama. Č ak i za nas tako obična reč kao što je preduzeće može za prevodioca da bude nezgodna. U engleskom je njoj donekle bliska reč enterprise, ali u ovom kontekstu ona zvuči sasvim neidiomatično, a upotreba prirodniji h engleskih alternativa (kao firm, company, business i sličnih) pogrešno bi sugerisal a da je privredni sistem u Jugoslavij i u suštini i sti kao i u zemljama engleskog jezika. U ovom slučaju kao i u mnogim drugim, nije prijatan izbor 3
O ovome v. MikešNlahović ( 1 980) i Vlahović ( 1 980-8 1 ) .
1 28
LINGVISTIKA U PRIMENI
između pribegavanja veštačkim konstrukcijama u engleskom i izneveravanja pravog stanja stvari o kojima je reč. U administrativnom i političkom životu ovakvih teškoća možda ima još i ponaj više. Nazivi institucija i funkcij a (u kojima figuriraju, na različitim nivoima od opštine do federacije i u raznim užim kon tekstima, reči kao skupština, veće, savez, predsednik i druge) najčešće se ne mogu prosto unificirati na stranim jezicima, jer traže drukčija rešenj a od slučaj a do slučaj a. Povremeno se moraju pri prevođenju izbegavati i naizgled sasvim naivni intemacionalizmi kao forum ili funkcioner, koji u engleskom, na primer, imaju neodgovarajuće ko notacije. U unutrašnjoj politici, među prevodilačkim problemima je upotreba termina nacionalnost u dva odelita značenj a ( " pripadnost naciji " i " nacionalna manjina" ), koj a se uz to još pridaju i alternativi narodnost. Ovakva političkim razlozima motivisana reterminologiza cija, koja sa či sto terminološkog stanovišta nije najsrećnije rešenje ni u srpskohrvatskom, može da stvori priličnu zbrku kod prevođenja na jezike u kojima se dva pomenuta značenja po tradiciji različito lek sikalizuj u . Tako bi naša ustaljena sintagma narodi i narodnosti Ju goslavije, doslovno prevedena na neki strani jezik, izazvala ozbiljnu zabunu kod onih koji ne bi prethodno bili upoznati s njenim pravim sadržaj em.4 I da poslednji primer uzmemo iz spoljne politike, tu je fundamentalni princip izražen terminom nesvrstanost već postao dovoljno poznat, u vezi s Jugoslavijom kao i sa drugim zemljama, pa su se posle izvesnog početnog kolebanj a (kao non-engagement pre ma ranijem i svakako manje adekvatnom neangažovanost) učvrstili ekvivalenti tipa non-alignment, sa analogijama u drugim jezicima. Iako su iz praktični h razloga svi naši primeri bili uzeti iz srpsko hrvatskog i engleskog, samo se po sebi razume da sličnih problema ima u prevođenju društveno-političke terminologije u širem smislu ovog pojma sa bilo kojeg jezika koji se upotrebljava u Jugoslaviji na bilo koji strani jezik. Pored toga, jezici naših narodnosti u ovoj ter minološkoj sferi prirodno ispoljavaju određene specifičnosti u pore4
Š ire o terminologij i međunacionalnih odnosa v. u radu Mikeš i dr. ( 1 983).
1 29
RANKO BUGARSKI
đenju sa i stim jezicima u njihovim matičnim zemlj ama. Ovo drugo izlazi , doduše, iz okvira prevođenja, ali se postavlja kao problem iz građivanja kulturno specifične terminologije i njene ispravne inter pretacije u drugim zemljama u kojima je u upotrebi isti jezik. S i stematsko razmatranje opsega mogućnosti kojima u izloženoj situaciji raspolaže prevodilac leži izvan granica ovog ilustrativnog pri loga. Reći ćemo samo da izbor između ovih mogućnosti u svakom pojedinom slučaju zavisi od kriterijuma adekvatnosti u vezi sa audi 5 torijumom, svrhom, medijumom, stilom itd. Zaklj učićemo napomenom da bi uporedno proučavanje kulturno specifične terminologije moglo značajno da doprinese kontrastivnom i straživanju jezika kao nosilaca u njima izraženih kultura - jednoj oblasti čije su obrise poodavno sagledali pojedini pioniri naučne misli, 6 ali kojoj su još uvek neophodna podrobna empirij ska ispitivanja. A idući još dalje od toga, brižljivo i kulturno osetljivo prevođenje na ovom području moglo bi da bude od pomoći u svođenju na manju meru nehotičnog nametanj a sopstvenih vrednosti i načina mišljenj a poj movim a svojstvenim drugim kulturama, što u krajnjem izvodu zna či - i u unapređivanju međunarodnog razumevanj a.
5 Ovu materiju sistematski izlaže Ivir ( 1 978a, VIII pogl . , a o prevodilačkim postupcima posebno i 1 984). Mnoštvo srpskohrvatskih naziva i njihovih engleskih ekvivalenata s adrži i Ivir ( 1 978b). Veći broj primera pomenutih u našem tekstu deta ljnije je izložen u ovim publikacijama. Upor. i drugu literaturu o prevođenju naše društveno-političke terminologije, datu u belešci 14 u 6. poglavlju. 6 Uticajan rani poslenik na ovom polju bio je Robert Lado ; v. Lado ( 1 957), a sada i zbornik u njegovu čast: Jankowsky ( 1 985), gde j e za našu temu naročito relevantan prilog Neuberta ( 1 985).
1 30
1 2 . O prirodi teorij e prevođenj a
Poslednjih godina smo svedoci rastuće popularnosti teorije pre vođenj a, kako u svetu tako i kod nas. Potencij alni teorijski značaj ove discipline sve se j asnije sagledava u aktuelnom prožimanju je zički h i posebno međujezičkih proučavanj a. S druge strane, veliko je interesovanje za njen mogući praktični doprinos, naročito u vezi s razvojem sistema usmerenog obrazovanja i sa školovanjem prevodi l aca u okviru tog sistema. U ovoj situaciji valj alo bi posvetiti p ažnju nekim osnovnim pita njima koja se nužno postavljaju kada je reč o teoriji prevođenja, a koj a se kod nas malo kad eksplicitno razm atraju - bilo zbog još uvek nedovoljno razvijene svesti o relevantnosti takvih pitanja, ili pak stoga što se prećutno uzima da su odgovori na njih već unapred dati i po sebi j asni. Evo samo nekih među njima: - Š ta je zapravo teorija pre vođenj a, kakvi su njeni ciljevi i koje joj mesto pripada u krugu nauč nih disciplina? Postoji li uopšte jedna teorij a prevođenja sveopšteg obuhvata, ili ima samo različitih teorij a za pojedine oblike i vrste prevođenj a, ili čak za pojedine parove j ezika koji ulaze u prevodni odnos? Ako se govori, na primer, o teoriji književnog prevođenja, može li se ova uistinu dovesti u opozicij u prema nečemu što se po nekad n aziva lingvističkom teorijom prevođenj a? Kakav je odnos teo rije prevođenja, bilo kako shvaćene, prema prevodilačkoj praksi?
Pokušaćemo, u granicama mogućnosti koje pruža jedan ovakav osvrt, da bar naznačimo relacije u koj i m a bi trebalo tražiti detaljnije odgovore na ovakva pitanja, uz neophodnu napomenu da se pri da našnjem stanj u teorije prevođenja u svetskim razmerama čak i ovakve 1 31
RANKO BUGARSKI
opšte naznake moraju nuditi sa izvesnom rezervom i sa punom svešću o složenosti razmatrane problematike. Kako bi smo ovom ispitivanj u obezbedili potrebnu meru ko herentnos ti, treba da za početak prihvatimo neku radnu definicij u . s amog prevođenja kao fenomena koji di sciplina o kojoj govorimo treba da opiše i obj asni. Od svih jezgrovitih definicij a koje su po nuđene u teorij skoj literaturi verovatno j e najpri hvatljivij a sledeća: prevođenje je oblik komunikacije kod koga se neki vanjezički sadržaj, 1 prethodno izražen u jednom jeziku, prenosi u neki drugi jezik. S kre nućemo pažnju na ključne tačke ove definicije, u kojima leže njene glavne vrednosti - uz, kako ćemo odmah videti , i neke neizbežne slabosti . Najpre valja uočiti da se prevođenje predstavlj a kao oblik ko munikacije, što je produktivnije od mogućih alternativnih pristupa ako se ima u vidu okolnost, svakako ne slučajna, da se u modernoj ling vistici glavni naglasak stavlja upravo na jezik kao sredstvo komuni kacij e među ljudima. Ovo obeležje jezika toliko je poznato da se na njemu ne moramo ovde zadržavati . S pecifičnijeg je karaktera odredba da se kod prevođenj a radi o prenošenju vanjezičkih sadržaja, što je posebno značajno s obzirom na ranije u običajene postavke o prevođenju kao procesu prenošenj a jezičkih jedinica i l i tekstova iz jednog jezika u drugi . Pokazalo se, naime, da je delotvornije govoriti o prekodiranju informacija u po rukama (dakle, u krajnjoj liniji, vanjezičkih sadržaja), i to najviše zbog toga što bi glavno merilo jedinične ili tekstualne ekvivalentno sti - u onoj nužno ograničenoj meri u kojoj se takva ekvivalentnost uop šte može postići između genetski , tipološki i kulturno manje ili više 7 Ovakva definicija izražava suštinu tzv. komunikacijskog pristupa prevođe nj u . Njen navedeni oblik preuzet je iz knjige Vladimira Ivira ( 1 978a), koja je - iako pisana kao udžbenik - prva kod nas stvorila osnovu za sistematsko razmatranje nekih opštih i suštinskih pitanja teorije prevođenja. Naše izlaganje u velikoj meri polazi od osnovnih koncepcija ove knj ige. Teorijska razmatranja relevantna za našu temu sadrže i knj ige Miodraga Sibinovića ( 1 979, II deo i 1 98 3 , II deo), kao i neki prilozi u zborniku pod Rajić ( 1 98 1 ).
1 32
LINGVISTIKA U PRIMENI
8 različitih jezika - bila upravo podudarnost izraženih značenja. No tu ipak nailazimo i na određene teškoće, utoliko što se kod jedne veoma značajne vrste prevođenja - književnog, i posebno poetskog prevođenja - često u velikoj meri radi upravo i o prevođenju jezičkih sadržaj a. Originalne umetničke tvorevine u medijumu jezika po svojoj su prirodi tako sačinjene da značaj an deo nj ihovog ukupnog dejstva neposredno počiva na osobenoj upotrebi čisto jezičkih sredstava, pa sam jezik tu čini važan deo sadržaja. Prema tome, ovde se postavlja teorijski relevantno pitanje odnosa između jezičkog i vanjezičkog sa držaj a, ili između jezičkog značenj a i vanjezičkih informacija. U ovaj semantički problem ne možemo na ovom mestu ulaziti ; samo ćemo da n apomenemo da bi iz navedenog razloga bilo uputno preispitati ovaj deo definicije i eventualno izraz " vanjezički sadržaj " zameniti izrazom " vanjezički ili jezički sadržaj " ili nekim sličnim (što, me đuti m, nije tako jednostavno kako može da izgleda na prvi pogled, j er sve odredbe ove vrste, ako se uzmu dovoljno ozbiljno, imaju da lekosežnih teorij skih implikacij a) . N ajzad, treće važno mesto u definiciji - i verovatno najmanje uočlj ivo kao izvor mogućih problema - jeste ono gde se govori o prenošenju određenih sadržaj a iz jednog jezika u neki drugi jezik. Glavnu smetnju ovde ne predstavlj a činjenica da se ovakvo određenje donekl e kosi sa nekim drugim mogućim shvatanjima pojma prevođe nj a, kao u poznatoj Jakobsonovoj trostrukoj podeli na intersemiotičko, interlingvalno i intralingvalno prevođenje (najzad, i kod ovog autora je sasvim jasno da se upravo interlingvalno ili međujezičko prevođenje 9 smatra " pravim " prevođenjem). Specifičniji problem u ovom opštem okviru izvire iz odsustva oštre granice između međujezičkog i unu tarjezičkog prevođenj a, što odražava empirijsku okolnost da nije uvek unapred j asno šta je jedan jezik, tj . gde prestaju razlike između po jedinih kodova "istog " jezika (dij alekti u sinhronij skoj ravni ili na osi dijahronije, sociolekti , funkcionalni stilovi ili registri) a gde poči8
Detaljnije argumente i ilustracije u prilog ovog stava daje Ivir ( 1 978a, passim).
9
V. Jakobson ( 1 959); u srpskohrvatskom prevodu, u Babić ( 1 979: 1 3 3-9) .
1 33
RANKO BUGARSKI
nju razlike između odelitih jezika. Ovo je pitanje za sociolingvističku i opštelingvističku teoriju više nego za teoriju prevođenja samu po sebi , a ovde ga pominjemo samo zato da bismo konstatovaH kako svojevrsnog prevođenja i te kako ima i u granicama entiteta koji se u lingvističkom, istorijskom i sociokultumom smislu smatraju jednim jezikom i nose jedno ime. Osim toga, ako bismo produžili da raz mi šljamo u ovom pravcu lako bismo ustanovili da nas pojam pre vođenj a ne napušta sasvim ni unutar istog podjezika ili koda, utoliko što pri normalnoj upotrebi jezika često ne izražavamo upravo ono što mislimo (granični slučaj čini svesna laž), ali naši sagovornici ipak bez teškoća razumeju " šta smo hteli da kažemo" . Ovim bismo se, dakako, veoma udaljili od uobičajenog shvata nja prevođenj a, jer se čitanje misli manje ili više pokrivenih diver gentni m verbalnim iskazima obično ne smatra prevodilačkim postup kom . Prirodna posledica ovakvog koraka bilo bi uviđanje da je pre vođenje u jednom ili u drugom smislu komponenta svake jezičke ko munikacije, kako između tako i unutar pojedinih jezika - razume se, uz odgovarajuće varijacije u vrsti i stepenu. Mi ćemo ovaj teorij ski zanim ljiv teren ostaviti s napomenom da je on već bio predmet pronic Ijivih proučavanja, ovog puta sa stanovišta koj a su u ponečemu bliža filozofiji jezika nego konvencionalnim predstavama o prirodi prevođe 10 nja. Pošto smo donekle razmotrili ponuđenu opštu definiciju pre vođenj a, sada smo u mogućnosti da teoriju prevođenj a odredimo kao teoriju procesa prevođenja u naznačenom smislu - dakle, kao teoriju procesa prenošenj a jezički oblikovanih sadržaj a iz jednog jezika u neki drugi jezik (zanemarujući pomenute teškoće teorijskih razgra ničenj a, koje nisu neposredno relevantne za našu dalju analizu s ob ziro m na njen nužno pojednostavljen i uopšten karakter) . Ovako shvaćena, teorija prevođenj a nam se ukazuje pred očima kao oblast naučnog istraživanj a među čij a glavna obeležj a spadaju sledeća: ( l) opštost obuhvata, (2) lingvistička zasnovanost, (3) komunikacij sko 10
V. naročito Steiner ( 1 975).
1 34
LINGVISTIKA U PRIMENI
usmerenje, i (4) interdisciplinarnost. Reći ćemo po nekoliko reči o svakom od ovih obeležj a.
( l) Pošto je sedište procesa prevođenja ljudski mozak, teorija prevođenja je u svojim temeljima - dakle, u ravni opštih principa, fundamentalnih pojmova, te osnovnog kategorij alnog i analitičkog aparata - jedna za sve jezike sveta i za sve oblike i vrste prevođenja. Upravo po tome, u najvećoj meri, ona i jeste teorija, to jest nešto više od registrovanj a i opisivanja poj edinačnih činjenica. Samo na nižim nivoima apstrakcije dolazi do delimičnog diferenciranj a, koje dozvoljava da se govori o tzv. posebnim teorijama prevođenj a, ili tač nije o slojevitom grananju opšte teorije s obzirom na prirodu prevo dioca, medijum u kome se odvija prevođenje, vrstu tekstova koji se prevode i slično. U tom smislu teorija prevođenj a može se, uprošćeno govoreći , podeliti na teoriju ljudskog prevođenj a i teoriju mašinskog prevođenja, a prva od njih dalje na teoriju usmenog prevođenj a i teo riju pismenog prevođenj a; prvu od ove dve možemo dalje da delimo na teoriju simultanog i teoriju konsekutivnog prevođenja, a drugu npr. na teoriju stručnog i teoriju književnog prevođenja; ovu potonju, pak, još dalje na teoriju proznog, teoriju poetskog i teoriju dramskog pre vođenja; i tako dalje, ili na neki sličan način. Ono što je ovde bitno jeste da ovakve posebne teorije, ma kako bile međusobno razgraničene i pojedinačno formulisane, nisu nezavisne od hijerarhij skog poretka kakav je ovde upravo ocrtan. One se mogu plodotvorno posmatrati jedino kao posebni slučajevi sukcesivno viših teorijskih nivoa - od nosno, u kraj njem izvodu, opšte teorije prevođenja, u čijim okvirima one jedino i mogu da u punoj meri i u pravom smislu reči ostvare svoje pretenzije na teorij ski status, i čijem izgrađivanju i same do prinose svojim specifičnim rezultatima. (2) Teorija prevođenja je nužno lingvistički zasnovana discipli na, i to u dva odelita iako međusobno povezana smisla: prvo, pre vođenje je jezička operacija, na čijem početku i kraju nalazimo poruke sačinjene prema pravilima uključenih jezičkih kodova; i drugo, teorija prevođenja kao savremena naučna oblast najvećim delom je izrasla u nedrima moderne lingvistike, od koje pozajmljuje glavninu svog poj movnog i metodološkog aparata. 1 35
RANKO BUGARSKI
(3) Gledajući u svom predmetu naročit oblik komunikacije, teo rija prevođenj a po svojoj prirodi poseduje komunikacijsko usmerenje, odnosno spada u krug disciplina koje se bave temeljnim fenomenom međulj u dskog opštenja. Sa ovog stanovišta, predmet njenog prouča vanj a može se odrediti i kao komuniciranje značenj a preko jezičkih granica.
(4) Uz svu svoju lingvističku utemeljenost i komunikacij sku orijentaciju , teorija prevođenja je izrazito interdisciplinarna oblast is traživanj a, u stvaralačkom prožimanju sa većim brojem nauka o čove ku i društvu (u rasponu od neuropsihologije do etnologije), zatim sa teorijom komunikacija i teorijom informacija, teorijom književnosti i komparativnom stilistikom, itd. Među lingvističkim disciplinama, ona je upućena na najtešnju saradnju sa deskriptivnom i kontrastivnom lingvistikom (posebno na semantičkom planu), sa opštom ling vistikom (naročito u vezi sa pitanjima lingvističke tipologije i jezičkih univerzalij a) , te sa p siholingvistikom, sociolingvistikom i primenj enom lingvistikom. 1 * *
*
Pošto smo na naznačeni način odredili opšti karakter teorije prevođenja kao interdisciplinarnog polja proučavanj a na lingvističkim i komunikacij skim osnovama, biće uputno da se osvrnemo na neke logične posledice ovakvog pristupa ispitivanom predmetu - imajući u vidu neke stavove koji se povremeno nekritički zauzimaju o poje dinim pitanjima iz ovog kruga, bez prethodnog uspostavljanj a bilo kakvog šireg teorijskog okvira. Najpre ćemo da posvetimo nekoliko trenutaka statusu oblasti koj a se obično naziva teorijom književnog prevođenj a. S obzirom na istaknuto mesto koje u prevodilačkoj praksi pripada književnom pre vodu, razumljivo je interesovanje koje u određenim krugovima vlada 1 1 O nekima od ovih veza. s obzirom na karakter komunikacijski usmerene teorije prevođenja, šire govori Ivir ( l 978a, naročito pogl . 6-7).
1 36
LINGVISTIKA U PRIMENI
upravo za ovu oblast. Teže je, međutim, razumeti to što je ovo inte resovanje neretko praćeno implicitnim ili čak eksplicitnim zanema rivanjem - da ne kažemo omalovažavanjem - drugih vrsta prevođenja kao, navodno, teorijski neinteresantnih domena prevodilačkog zanat stva. Izgleda da se ovde teorija prevođenja brka sa subjektivnim vrednovanjem prevodilačke prakse; jasno je, naime, da teorija pre vođenja mora da obuhvati sve vidove prevodilačke delatnosti (dakle, uz "umetničku " i onu " zanatsku " ) - upravo kao što teoriju jezika interesuju sve manifestacije ljudskog govora (dakle, ne samo "elitni " nego i "egzotični " jezici). Iz našeg prethodnog izlaganj a proističe da teorij a knj iževnog prevođenja ne može da bude ništa drugo do pose ban slučaj teorije prevođenja u opštem smislu, od nje diferenciran otprilike u meri u kojoj književna komunikacij a predstavlja poseban slučaj jezičke komunikacije. A iz činjenice da se književnoj komu nikaciji često pridaje naročita važnost nikako ne treba izvlačiti zak ljučak da će samim tim i teorija književnog prevođenj a nužno biti naj važniji ili najrazvijeniji deo teorije prevođenj a - još manje, da se deo može delotvorno izgrađivati izvan okvira celine. Najzad, istorijska je činjenica (i, kako smo maločas videli , nimalo slučajna) da je teorija prevođenj a u modernom smislu izrasla na terenu lingvistike, a ne, na primer, teorije književnosti ; iz književnoteorij skih krugova dosad su uglavnom stizale manje ili više opravdane parcij alne kritike pojedinih lingvističkih pristupa teoriji prevođenja, ali ne i koherentni samostalni 12 teorijski modeli . Razj ašnjenju ove situacije možda će doprineti jedna mala ter minološka vežba. U nekim naučnim krugovima govori se o tzv. ling vističkoj teoriji prevođenj a, pri čemu ovaj atribut može da odražava samo upotrebljenu lingvističku aparaturu, bez impliciranog kontrasta 13 sa alternativnim pri stupima (što je slučaj npr. kod Katforda), ili se 12 Ovde, razume se, ne uzimamo u obzir dela koja se tematski ograničavaju na poetiku književnog prevoda, ne ulazeći u sistematsku diskusiju o odnosu te pro blematike prema opštim pitanjima teorije prevođenja. Izgleda da ima samo delimičnih izuzetaka od iznetog opšteg suda: jedan od njih jeste Popovič ( 1 980). 13
V . Catford ( 1 965).
137
RANKO BUGARSKI
on pak n aglašava kao distinktivno obeležje u poređenju sa nekim za mišljenim drukčije fundiranim teorijama, po pravilu književnog po 14 rekla (kao kod nekih sovjetskih autora). Za nas je relevantan samo ovaj drugi slučaj , jer se takvim postupkom "književna teorij a pre vođenj a" nastoji uspostaviti kao paralelna " lingvističkoj teoriji pre vođenj a " . Ovo se, međutim, ne može prihvatiti , jer nema nikakve " " "opšte teorije prevođenja koj a bi se delila na jednu "lingvističku i drugu " književnu" komponentu. Mi smo već videli da je opšta teorija prevođenja istovremeno i lingvistička, što i sam naziv " lingvistička teorij a p revođenj a" čini u dobroj meri pleonastičnim. Drugi upravo pomenuti naziv, ,,književna teorij a prevođenj a" , sasvim je neadekva tan, jer bi upućivao na nekakvu teoriju svekolikog prevođenj a koj a bi bila književno zasnovana, a mogućnost postoj anja nečeg ovakvog teško j e zamisliti . Verovatno se zato ovaj termin ređe i j avlj a, pa se obično u potrebljava termin " teorij a književnog prevođenj a" , koj i je potpun o umesan jer se odnosi na teorij ske osnove jedne od postojećih vrsta prevođenja. Ali " pandani " ovako sklopljenog termina na "dru goj " , lingvističkoj strani glasili bi "teorija jezi čkog prevođenj a" (što je već krajnje pleonastično), ili možda " teorij a lingvističkog prevođe nj a" (što je besmisleno). Već i ove terminološke asimetrije ukazuj u na neodrživost im plicitnog postulata po kome se "književno" predstavlja kao paralelno " " " lingvističkom - kako se čini, mahom zato da bi se " lingvističke teorije mogle polemički prikazati u jednoj ogoljenoj verziji i njima potom suprotstaviti " književne " teorije kao jedine koje su kadre da se ponesu sa svime što nadilazi običnu informativnu upotrebu jezika, što je j ezički bogato, slojevito i stilski obeleženo - jednom rečju, sa " "pravim problemima prevođenja. O vde, međutim, treba imati na umu tri stvari. Prvo, mnogi ne potrebni nesporazumi, pa i protivrečnosti ovako postavljenih razmatranja proističu iz nedovoljnog razlikovanja ravni materijala Gezičko/književ no) od ravni nauke (lingvi stičko/književnoteorij sko), što dovodi do 14
N a ovu literaturu detaljnije upućuju Sibinović
1 38
( 1 979)
i Stojnić
( 1 980).
LINGVISTIKA U PRIMENI
zbunjujućih dvosmislenosti (npr. " lingvističko " u primeni č as na nau ku o jeziku, čas na sam jezik !) i asimetrij a (npr. lingvističko/književ no). Drugo, č ak i kada se ovi odnosi i spravno postave, valj alo bi prethodno obj asniti šta će se smatrati lingvističkim pri stupom a šta književnoteorij skim, i zašto bi se fi lološka potka lingvističkih i s traživanj a danas smatrala nečim u što n auka o j eziku nema pri stupa. I treće, metodološki je neopravdano deliti " dokle " može sa ma lingvi stika, a " odakle " je potrebno nešto drugo. Iako nauka o j ezku čini glavni deo osnove teorij e prevođenj a u celini , ona ne može sama da obj asni nijednu vrstu prevođenj a, upravo kao što ni sama nauka o knj iževnosti , poetika ili stili stika ne može da obj asni knj i ževno prevođenje. Interdi sciplinarn a s aradnj a na lingvi stičkim osnovama potrebna je u svim slučajevima, uz manji ili veći udeo poj edinih disciplina zavi sno od osobenosti svakog od nj i h . Prevođe nje književni h tekstova, ma koliko bilo s razlogom visoko vred n ovano, samo je podvrsta prevođenj a (jezičkih) tekstova, pa je tako i teorija knj iževnog prevođenja samo j edna grana (lingvističke) teo rij e prevođenj a. U teorij i prevođenj a, kao ni bilo gde, knj iževno se ne može suprotstavlj ati jezičkom jer je i samo - jezičko, iako posebne vrste ; a granicu između tzv. knj iževni h i tzv. neknjiževnih tekstova i inače j e u teorij skom smislu mnogo teže odrediti nego što se to često pretpostavlja. I uopšte uzev, odnos dela i celine nikada se ne bi smeo predstavlj ati kao odnos ravnopravnih delova. Iz ovih razloga teorija književnog prevođenja ne može da postoji osim kao deo jedne obuhvatnije discipline, koju nazivamo prosto teorija prevođenj a (podrazumevajući zapravo redundantne atribute " " "opšta i "lingvistička ). No ovakav kategorij alni odnos, koji isklju čuje neopravdano svođenje lingvističkog doprinosa na pretežno šemat sko manipulisanje uprošćenim teorij skim modelima i uspostavljanje paralelizma na toj osnovi , ne znači, razume se, i jednosmeran sao braćaj . Počivaj ući na opštim postulatima teorije prevođenj a, teorija knji ževnog prevođenja iste te postulate neprekidno obogaćuje svojim specifičnim doprinosima, stečenim kroz uvid u problematiku prevo-
1 39
RANKO BUGARSKI
đenja književnih tekstova, i n a taj način stvaralački učestvuje u raz 15 voju oblasti čij i deo sačinj ava. U pogledu glavnih teorijskih problema teorije prevođenja, koji takođe proističu iz načina na koji je ona ovde postavljena, možemo da kažemo samo .to da i oni odražavaju naznačenu hijerarhiju, po stojeći - i imajući svoju neospornu važnost - na različitim nivoima apstrakcije. Tako je, primera radi , tradicionalno pitanje da li je do pušteno stihove prevoditi u prozi autentičan problem teorije književ nog prevođenj a, ali na višim nivoima problemi nisu više filološkog ili nekog sličnog posebnog karaktera nego idu u daleko opštije sfere lingvistike, teorije komunikacija, pa čak i neuropsihologije: stožerni problem teorije prevođenja verovatno je pitanje šta se dešava u mozgu prevodioca dok prevodi . Zbog toga je modeliranje procesa prevođenj a podjednako važno za teoriju prevođenja kao što je za lingvistiku zna čajna izrada modela čovekove verbalne aktivnosti . A okolnost da se savremena n auka možda još nije ni približila odgovoru na najkrupnij a teorij ska pitanj a ne bi smela da stvori utisak da takva pitanja i ne postoje, ili da nemaju značaj a - bar kada je reč o teoriji prevođenja ! Pošto smo s e dotakli teorijskih problema razmatrane oblasti, valjalo bi se osvrnuti i na njene teorijske poj move. Pomenućemo samo središnj e mesto koje među ovima pripada pojmu adekvatnog prevoda. Za razliku od pojmova lepog i tačnog prevoda, kojima se često ope riše, poj am adekvatnog prevoda (inače ovima hijerarhij ski nadređen) ima u punoj meri teorijski status u okviru teorije prevođenja. Pre vođenje je mnogo više nego lov na lepu reč, čak i kada se radi o umetničkom prevodu ; a tačnost, i onda kada se može jedinstveno ut vrditi , n ije nužno i najveća vrlina svakog prevoda. Međutim, adek vatnost - koja se danas najčešće određuje kao funkcionalna ekviva lentnost u datom jezičkom i kulturnom kontekstu - jeste ovde ključni 15 Problemu odnosa između lingvističkog i knjževnoteorijskog u teoriji pre vođenja analitički pristupa i Sibinović ( 1 979), sa unekoliko drukčijih polazišta i sa zaklj učcima koji se otuda samo delimično podudaraju sa našima. Istog problema me stimično se dotiču, u literaturi na srpskohrvatskom jeziku, Stojnić ( 1 980), Popovič ( 1 980) i Levi ( 1 982).
1 40
LINGVISTIKA U PRIMENI
pojam, čijem će razrađivanju teorij a prevođenja morati u budućnosti 16 da poklanj a naročitu pažnju. Vekovne debate oko pitanja da li je prevođenje zanat ili umetnost, ili pitanj a da li je bolji doslovan ili slobodan prevod, nisu urodile neki m većim plodovima - kao, uosta lom, ni nešto savremeniji teorijski spor o mogućnosti ili nemogućnosti prevođenja. " Koliko se prevoditi ne može, toliko se opet prevoditi mora" - jez �ovito konstatuje povodom ove poslednje dileme Rado 7 slav Katičić . I biće dobro ako se u duhu ove jednostavne praktične mudrosti napuste besplodni pseudo-problemi, kao i subjektivne glo rifikatorske ili negatorske ocene pojedinih oblika ili vrsta prevođenj a, kako bi se glavni napori mogli složno posvetiti onome što uistinu ulazi u okvire i problematiku teorije prevođenj a, a o čemu smo i mi ovde pokušali da kažemo neku reč. Iz svega rečenog proističe da teoriju prevođenja kao celovitu naučnu disciplinu skorašnjeg nastanka treba j asno razlikovati od frag mentarnih uvida u pojedine teorij ske probleme prevodilaštva, koliko god povremeno dubokih i dragocenih, koje su tokom vekova ostavili ljudi od pera - a pogotovo je treba razlikovati od same prevodilačke prakse. Imaj ući sopstvene probleme i ciljeve intelektualnog reda, teo rij a prevođenj a ne srne da se shvati kao prevodilački servis bilo koje vrste; njen primarni zadatak je da objasni proces prevođenja, a ne da omogući dobro prevođenje. No ovo ne znači da veze između teorije i prakse nisu mnogostruke i u ovom domenu, da praksa ne može da obezbedi od teorije nikakvu pomoć , niti da teorija može da postoji bez prakse koju treba da rasvetli . S ovim u vezi treba ukazati i na neophodnu distinkciju (koj a se takođe mahom previđa) između teorije prevođenj a i tehnike pre vođenj a - pri čemu dosta toga što se ponekad neobavezno svrstava u teoriju zapravo pripada tehnici. Da damo samo jedan primer, kvan titativno i kvalitativno različite teškoće do kojih dolazi u prevođenju 6 1 Poj am ekvivalentnosti na teorij ski dosledan način razrađuje Ivir ( 1 978a i posebno 1 978c). Pitanje adekvatnosti, s naročitim obzirom na književni prevod, raz matra se i u literaturi navedenoj u prethodnoj belešci. 17
Katičić ( 1 972:3).
1 41
RANKO BUGARSKI
između genetski , tipološki i kulturno različito udaljenih jezika iziskuju i različite prevodilačke tehni ke (razume se, često i sa određenim im plikacij am a za teoriju prevođenj a), ali se zbog ovoga ne moraj u po stulirati različite teorije prevođenja za pojedine parove jezika. S amo pri nebrižljivoj i proizvolj noj upotrebi osnovne terminologije može se govoriti , kako se to nekada čini, o posebnim teorijama prevođenja u slučaj u, recimo, srpskohrvatskog i ruskog, odnosno srpskohrvatskog i arapskog jezika; ako bi se ovakav postupak dosledno primenj ivao, broj m ogućih " teorija prevođenja" - s obzirom na broj jezika u svetu - brzo bi dostigao astronomsku vrednost, a poj am teorije bio bi lišen svakog smisla. U zaključku ćemo reći samo ovo : viđena na način koj i je ovde izložen u glavnim crtama, teorij a prevođenj a zajedno sa krugom srod nih di sciplina krči puteve ka boljem razumevanju nekih fundamen talnih pitanj a funkcionisanj a ljudskog jezika, pored toga što i sa prak tične strane može da doprinese unapređenju komunikacije između ra zličitih j ezičkih i kulturnih grupa rasutih u prostorno-vremenskom kontinuumu naše planete.
142
13. Teorija prevođenja kao
naučna disciplina
l. Uvod. Kao veoma aktuelna naučna disciplina koja je tek u početnoj fazi razvoj a, teorija prevođenja izaziva sve veću pažnju u mnogi m sredinama, uključujući i našu. Međutim, ovo interesovanje prate - a na određen način i podstiču - različita shvatanj a u vezi ne samo sa pojedinostima, nego ponekad i sa osnovni m pretpostavkama oblasti o kojoj je reč. Povremeno se čak izražava sumnj a u samu mogućnost postojanj a teorije prevođenja, ali za ovako ekstremnu skep su nema pravog opravdanja. Trebalo bi da bude dovoljno očigledno da postoji jedan skup teorijskih znanj a i hipoteza o procesu prevođenja i rezultatima toga procesa, i da je - pri mera radi - upravo to predmet 18 razmatranj a u brojnim publikacij ama sa ovog područj a. No ako nema razloga da se dovodi u sumnj u postoj anje jedne oblasti istraživanja koja se s pravom može nazivati teorijom prevođe nj a, valj a priznati da ima raznih mišljenj a o naučnom statusu takve jedne discipline - n aročito s obzirom na njen predmet, njene ciljeve i njen stvarni ili potencijalni domet. Sistematski prikaz ove materije lako bi ispunio celu jednu knjigu, pa ovaj pristupni ogled ne može da ima takvih pretenzij a. U njemu će biti u najkraćim crtama izloženo autorovo lično viđenje glavnih uporišnih tačaka ove problematike, zas novano na aktuelnim lingvistički m i komunikacij skim pri stupima fe nomenu prevođenj a. Za ovu priliku prihvatićemo poznatu definiciju 18 Neke od ovih publikacija navode se u prethodnom i ovom poglavlju. Pored onih posebno citiranih, među važnija dela inostrane literature ubrajaju se npr. Mounin (1963), Revzin/Rozencvejg (1964), Ljudskanov (1969), Komissarov (1980) i Newmark (1981). Nešto širi spisak naslova na nekoliko jezika daje Sibinović (1983:107-10).
1 43
RANKO BUGARSKI
prevođenj a kao oblika komunikacije pri kome se neki vanjezički sa držaj i , prethodno izraženi u jednom jeziku, prenose u neki drugi j e 19 zik . Teorija prevođenj a j este teorij a ovog procesa. Kakva obeležj a ove teorije proističu iz prirode empirij ske pojave koja čini predmet njenog i spitivanj a? Izvesno odsustvo sklonosti da se u ovom slučaju uopšte ozbi ljnije govori o nekakvoj teoriji, koje se povremeno može primetiti naročito među proučavaocima književnog prevoda, po svemu sudeći ima troj ak izvor. Prvo, poj am prevođenj a se implicitno sužava i i z jednačava sa književnim prevođenjem. Drugo, tako shvaćeno prevo đenje doživljava se kao delatnost isuviše složena i kreativna da bi se mogla obuhvatiti čvrstim teorij skim šemama i obrascima. I treće, sam pojam teorije shvata se na n ačin koj i ovom domenu ne odgovara, pa se onda već intuitivno odbacuje. Međuti m, sve tri faze ovog postupka podložne su kritičkom pre ispitivanju. Najpre, sasvim je evidentno da jedna teorija procesa pre vođenj a mora da obuhvati sve oblike i vrste prevođenj a. Zati m, ako se teorij sko bavljenje fenomenom prevođenj a priznaje kao moguća i celishodna intelektualna delatnost, onda se iz nje ne može unapred izuzimati nijedan vid prevođenja; može se samo govoriti o delimič nom diferenciranju i prilagođavanj u teorij skog okvira. (O ova dva pitanj a biće više reči ni že) . Najzad, što se tiče samog pojma teorije, ovde j e Vladimir Ivir ukazao na dva osnovna smisla u kojima se upotreblj ava reč "teorij a" i na potrebu nj ihovog razlikovanj a. U stro gom i tehničkom smislu, koj i najbolje odgovara egzaktnim naukama, teorij a je koherentan i precizno defini san sistem znanja o nekoj pojavi (npr. kvantna teorij a, teorij a relativnosti, teorija skupova i sl.). U slo bodnijem smislu, pri merenijem humanističkim disciplinama, teorij a je manj e ili više difuzan skup saznanja ili misli o datoj pojavi, dakle naprosto teorij sko razmišlj anje koje stoji nasuprot praktičnoj delat1 9 Osvrt na neke teškoće ovakve jedne opšte definicije dat je u prethodnom poglavlju. Tematska podudarnost ovih poglavlja izazvaće u daljem tekstu i neka neiz bežna ponavljanja.
144
LINGVISTIKA U PRIMENI
Z0 nosti u odgovarajućem domenu. Teorij a prevođenja je teorij a u ovom drugom smislu - i ako, kao i druge teorije u toj kategoriji , normalno teži razvijanju atributa koji bi je mogli približiti teorijama iz prve pomenute grupe. Imajući u vidu ovakvo razlikovanje, kao i činjenicu da se malo ko protivi, na primer, poj movima teorije jezika ili teorije književnosti, odista je teško videti šta bi se moglo zameriti samoj koncepciji jedne teorije prevođenj a. Međutim, ono što je ne samo moguće nego i neophodno jeste da se u vidokrugu ipak zadrži mera teorijskih obeležj a koj a odgovara ovoj oblasti, i koj a nameće određene obaveze svakom ozbiljnom razgovoru o pitanjima iz njenog delokru ga. Teorij a prevođenj a nije nikakav matematički bauk od koga bi tre balo zazirati u odbrani lepih veština; ali ona, s druge strane, ne do pušta ni one krajnje retoričke i terminološke slobode koje bi pojmu teorije, ma kako shvaćenom, oduzele svaki smisao.
2. Predmet teorije prevođenja. Ako se naziv "teorij a prevođe nja" odnosi na teorij sko razmišljanje o prevođenju kao svojevrsnom fenomenu, onda domen ove oblasti u načelu obuhvata s jedne strane sve oblike i vrste prevođenja, a s druge strane sve jezike sveta. U ravni temeljnih poj mova i principa, kao i osnovnog kategorij alnog i analitičkog aparata, ona se odlikuje jednom opštošću koj a joj , pre svega ostalog, upravo i garantuje status teorije, omogućujući da raz matranj a problema prevođenj a prevaziđu deskriptivni nivo registrova nja i opisivanj a pojedinačnih činjenica i da se uzdignu do pokušaja objašnjenj a suštine samog procesa koji leži u osnovi svekolikog pre vodilaštva. Tek na nižim nivoima apstrakcije dolazi do diferenciranj a, pa i tada samo delimičnog - utoliko što se opšta teorij a prevođenj a une koliko konkretizuje s obzirom na prirodu prevodioca, medij u m pre vođenj a ili vrstu tekstova koji se prevode. Tako se, uprošćeno uzeto, iz opšte teorije prevođenj a na sledećem nižem nivou izvode teorija ljudskog prevođenj a i teorija mašinskog prevođenja; na sledećem ni vou teorij a ljudskog prevođenj a konkretizuje se kao teorij a usmenog 20
Nešto više o ovome v. kod Ivira (1978a :53-4).
1 45
RANKO BUGARSKI
i teorij a pismenog prevođenja; na sledećem nivou prva se još dalje specifikuj e kao teorij a simultanog i teorija konsekutivnog prevođenja, a druga kao teorij a stručnog i teorija književnog prevođenja; ova pos lednj a s e n a još nižem nivou detalj izuje kao teorija praznog, teorij a poetskog i teorija dramskog prevođenja - ili sve ovo na neki drugi ali u suštini sličan način . No ovakve posebne teorije, ma kako ih međusobno razgraničili, ostaj u bitno zavisne od upravo naznačenog hijerarhij skog poretka: one nisu dru g o do posebni slučajevi sukcesivno viših teorij skih nivoa to jest, u krajnjem izvodu, opšte teorije prevođenj a. Ne bi bilo mnogo kori sti , recimo, od jedne teorije konsekutivnog prevođenj a koja se, delom s uprotstavljena teorij i simultanog prevođenj a, ne bi stalno po zivala i na zajedničke više kategorije, obuhvaćene teorijom usmenog prevođenj a, a preko nj ih i na one još opštije. Slično tome, intelektualni sadržaj teorije mašinskog prevođenj a (koji sa ovog stanovišta treba odvoj i ti od praktičnih tehnoloških pogodnosti) dobij a svoje puno zna čenj e jedino kroz svetlo koje baca na ljudsko prevođenje, doprinoseći time razvoj u opšte teorije prevođenj a. Ili opet, teorija dramskog pre vođenj a mora da se odredi s jedne strane prema teoriji praznog i teoriji poetskog prevođenj a, ako se uzme da su ove tri u i stoj ravni, a s druge da se neprekidno poziva na teoriju knj i ževnog prevođenj a kao obuh vatnij u instancu i, preko nje, na druge više kategorije . Na taj n ač i n , posebne teorije prevođenja dobij aju svoje mesto u odnosu pre m a drugim teorij ama u istoj ravni i prema hijerarhij ski nadređenim teorij ama; mera nj ihovog samostalnog života određena je ovim ok viro m . Time se ujedno podrazumeva i uzaj amna zavisnost posebn i h teorija i opšte teorije - utoliko što one prve ostvaruju svoje pretenzije na teorij ski status upravo stalnim pozivanjem na kategorij e i principe ove druge, dok sa svoje strane svojim specifičnim rezultatima dopri nose nj i hovom daljem izgrađivanju. Pošto smo na naznačeni način odredili nivoe opšteg i posebnog, može se postaviti pitanje opravdanosti uvođe.nja nivoa pojedinačnog, a uz to i pitanje mogućeg sadržaja jednog takvog nivoa. Ovaj meto dološki korak ponegde je izveden u stručnoj literaturi, uglavnom tako 146
LINGVISTIKA U PRIMENI
što su postulirane pojedinačne teorije prevođenja za svaki par jezika koj i ulaze u prevodni odnos. No ovakav potez nije opravdan - bar ako ne smetnemo s uma da još uvek govorimo o teoriji prevođenja. Empirij ski gledano, sigurno je da prevođenje izmedu jezika koji su strukturno, genetski i kulturno različito udaljeni postavlj a donekle raz ličite probleme: ako, na primer, srpskohrvatski jednom dovedemo u prevodni odnos sa slovenačkim , drugi put sa francuskim a treći put sa kineskim, to izvesno nije i sta stvar. No ovo još ne znači da zbog toga treba govoriti o zasebnim teorij ama prevođenja za svaki par je zika; s obzirom na broj jezika u svetu, ovakvo sparivanje urodilo bi ogromnim brojem " teorija prevođenj a" , pri čemu bi sam poj am teorije izgubio svako značenje - što bi bio jedan ekstreman slučaj termino loških (a time, u ovom slučaju, i poj movnih) neobaveznosti na koje smo ranije aludirali . Kontrastiranje jezika u parovima sa prevodnog stanovišta jeste bitan deo posla, ali ne pod zaglavljem pojedinačnih teorij a za svaki par; kako ćemo videti kasnije, ovo pripada deskrip tivnom planu proučavanja. Iz dosadašnjeg izlaganja sledi da teorij a prevođenja pored op šteg nivoa sadrži i posebne nivoe, definisane (bar jednim delom) vrs tom tekstova koj i se prevode - dakle, specifičnostima i spitivanog predmeta. U ovom slučaju ne izgleda celishodno deliti teoriju pre vodenj a i prema užem pristupu, i ako se u literaturi često govori npr. o denotativnoj , ili semantičkoj , ili transformacionoj teoriji prevođenj a itd. I ovo je terminološki odveć slobodno, jer se ovde u najboljem slučaju radi o pojedinim lingvističkim modelima u službi iste šire teorije, modelima koj i se i sami mogu samo uslovno razgraničiti, od kojih nijedan nije sam po sebi dovolj an , i koji se daju racionalno koristiti jedino u različitim kombinacijama s obzirom na konkretne potrebe.
3. L ingvistička i komunikacijska osnova teorije prevođenja. Ako se ovakav stav zauzme u pogledu užeg pristupa, šta se može reći za širi pristup - to jest, za veoma često upotrebljavane poj move kao što su " lingvistička teorij a prevođenj a" ili "komunikacijska teorij a pre vodenj a" ? Ova dva određenj a ukazuju n am se kao u velikoj meri 1 47
RANKO BUGARSKI
redundantna - izuzev, naravno, ako se n amerno upotrebljavaju tako da bi se mogla suprotstaviti nekim drugim određenj i ma, što u raz mišlj anje o ovakvim pitanjima često unosi više zabune nego reda. Teorij a prevođenja kao celina jeste lingvistički zasnovana discipli n a, pre svega zato što je prevođenje j ezička operacija, na čijem početku i kraj u nalazimo tekstove sačinjene prema pravilima jezičkih sistema. Osi m toga, i u vezi s prethodnim, upravo je lingvistika odigrala klj učnu ulogu u rađanju i razvoju teorije prevođenj a kao modeme naučne discipline, pozaj mljujući joj naj veći deo njenog poj movnog i meto dološkog aparata. S druge strane, naglašavajući - zajedno sa ling vistikom - komunikacij sku ulogu jezika, i gledajući u prevođenju pre vashodno specifičan oblik verbalne komunikacije, teorij a prevođenj a već sama po sebi poseduje određeno komunikacijsko usmerenje. Pred met njenog proučavanj a upravo se može i odrediti kao saopštavanje značenj a preko jezičkih prepreka, pa se ona tako pridružuje krugu disciplina koje se bave procesima međuljuds kog opštenj a. Ovo već j asno ukazuje i na njen interdisciplinarni karakter. Stoga je teorij a prevođenj a po samoj prirodi svojih preokupacij a interdi sciplinarno po lje proučavanj a na lingvističkim i komunikacij skim osnovama. Ovako shvaćena, teorij a prevođenj a ne bi se mogla deliti na, recimo, " lingvističku" i "književnu " teoriju prevođenj a - kako se to ponekad čini kad se ovi odnosi posmatraju i zvan jednog obuhvatnog teorij skog okvira. Postoje, naime, tendencije u jednom delu literature (naročito sovjetske, nemačke, a sada i naše) da se poj am " lingvistička teorij a prevođenja" odredi veoma usko, kao pristup ograničen isklju čivo n a šematsko baratanje jednim brojem proizvoljno odabranih ling vistički h modela i obrazaca, da bi se ovome suprotstavio poj am jedne " "knj i ževne teorije prevođenj a (ili , tačnije, teorije književnog prevođe nja, odnosno poetike knj iževnog prevoda) kao, po prirodi stvari, nečega daleko razrađenijeg i bogatijeg. Pošto se i zvrši ovakva podela, obično se dokazuje - manje ili više uverljivo, pod uslovom da se prihvate početne premise - kako l ingvistički pristup može zbog svoje svedenosti da bude dovoljan samo ako je reč o stručnim tekstovima,
148
LINGVISTIKA U PRIMENI
dok je za poduhvatanje sa problemima knj iževnog prevođenja potreb no nešto više - to jest, književnoteorij ski pristup. Ovakvom rezonovanju, koje se na prvi pogled može učiniti prihvatljivim, moraju se ipak uputiti i zvesne sušti nske zamerke. Pre svega, granica između stručnih i književnih tekstova ne može se lako utvrditi: sve vrste tekstova sti lski su obeležene, i to tako da se može govoriti o razlikama u koncentraciji pre nego u vrsti upotrebljenih stilskih sredstava - zbog čega je i pristup prevođenju u osnovi ipak isti. Zatim , nema opravdanja za ovako veštačko sužavanje poj ma ling vističke teorije prevođenja; kako smo već videli, svekolika teorija pre vođenj a sama po sebi je dobrim delom i lingvi stička. I na kraju, po grešan je način razmišljanja koji nastoj i da odredi " dokle " može da dobaci sama lingvistika, a "odakle " je potrebno nešto drugo. Sama lingvistika ne može da objasni ni stručno prevođenje, upravo kao što ni teorija književnosti ne može sama da obj asni književno prevođenje. Prevođenje je složen postupak, pa je svaka teorija prevođenj a nužno interdisciplinarna - iz čega j asno sledi da je za obe pomenute vrste prevođenj a potrebno još dosta toga. Razume se da se ovi m ne negiraju specifičnosti bilo stručnog bilo književnog prevođenja, niti se pak u bilo čemu osporava teorija književnog prevođenja; jedino se stvari pokušavaju sagledati u odgo varajućim proporcij ama. Mi smo ranije već naznačili mesto teorije književnog prevođenj a u okviru teorije prevođenj a, a ovde samo uka zujemo da to mesto nije u istoj ravni sa nekakvom usko " lingvistič kom " teorijom prevođenja. Teorija književnog prevođenj a samo je po seban slučaj teorije prevođenja (koj a je u isti mah, videli smo, ling vistička i komunikacij ska), od nje diferenciran približno u meri u ko j oj književna komunikacija predstavlj a poseban slučaj jezičke komu nikacije. lako se prevođenje književnih tekstova s razlogom visoko vrednuje, ono je ipak samo podvrsta prevođenja (jezičkih) tekstova; otuda je i teorij a književnog prevođenj a samo jedan oblik (ling vističke) teorije prevođenj a. Ovde je, dakle, u pitanju odnos dela i celine, a ne odnos ravnopravnih delova. A ranije smo već videli i to da ovakav odnos nipošto ne znači jednosmeran saobraćaj : ako teorija 1 49
RANKO BUGARSKI
književnog prevođenja u mnogo čemu zavisi od one obuhvatnije obl a sti koju nazivamo samo teorijom prevođenj a (podrazumevajući atri bute " opšta" , "lingvistička" i " komunikacij ska" ) , ona tu istu oblast 21 i unapređuje svojim posebnim uvidima i rezultatima. Da bi nam se, međutim, ove relacije prikazale u adekvatnijem svetlu, potrebno je da se unesu izvesne korekcije u neka dosta uvre žena mišljenja. A iznad svega, čini se, valj alo bi obuzdati sklonosti ka nipodaštavanju stručnog prevođenj a i fetišiziranju knj iževnog pre vođenj a. S tručno prevođenje takođe je u principu veoma interesantno sa teorij ske strane, a i književno prevođenje, uz s vu svoju osobenost i sloj evitost, može i mora da bude predmet strogo naučnog istraživa nj a. Cilj ajući na neke ekstremne stavove o konačnoj "nedodirlj ivosti " knj iževnog dela, jedan savremeni teoretičar prevođenj a kaže sledeće: "Da li, međutim, možemo i smerno da prevođenje književnih tekstova kao književnu operaciju uistinu uzdižemo u metafizičke visine kao kakav mysterium tremendum et fascinosum, gde vlada još samo čista estetska subjektivnost koj a nije podložna kontroli niti i spitivanju ovo je pitanje čije postavljanje mora biti dopušteno jednom ling visti . . ." (Koller 1 979: 1 04).
•
4. Osnovni problemi teorije prevođenja. Ako je teorija prevo đenj a pokušaj objašnjenj a procesa prevođenj a, onda njen stožerni teo rijski problem jeste pitanje šta se dešava u mozgu prevodioca dok prevodi. Problem je, znači, takvog karaktera da se prvenstveno j avlj a u psiholingvističkoj i neuropsihološkoj ravni, p a m u s e zasad može pristupati jedino uz pomoć modeliranj a. No činjenica da se o ovome vrlo m alo zna, i da to uglavnom ostaje za buduća interdisciplinarna istraživanj a, ne znači da problem ne postoj i , niti da se može tek tako skinuti sa dnevnog reda kao nerealan . S druge strane, očigledno je i to da postoje mnogobrojni konkretniji problemi čije rešavanje ne može da čeka da se najpre pronađe detaljan odgovor na najopštije teorijsko pitanje. 21 Ovaj odnos već j e nešto detaljnije razmotren u prethodnom poglavlju; upor. i literaturu u belešci 15 tamo.
1 50
LINGVISTIKA U PRIMENI
Nešto je određenije prirode, ali još uvek teško rešiv, jedan klju čni problem koji se u teorij skom smislu predstavlja kao pravi para doks. Naime, sama mogućnost prevođenj a počiva na pretpostavci da se značenja (tj . informacije sadržane u jezičkim porukama) mogu očuvati netaknuta prilikom prenošenj a iz jednog jezika u neki drugi jezik. Ali kako je ovo moguće kada se zna da se svi jezici međusobno razlikuju, i to kako u pogledu samih svojih struktura tako i s obzirom na kulture koje se u nj ima izražavaj u ? Drugim rečima, kako se može postići jednakost u različitosti, tj . preneti i sti sadržaj iz jednog je zičkog ruha u drugo, kad je neosporno da između forme i sadržaj a u jeziku postoji tesna veza, i d a su mnogi jezički oblikovani sadržaji uz to još i izrazito kulturno uslovljeni? Nešto konkretnije, za bilo koj a dva jezika u stanovićemo da u ravni sistemii jednog i drugog po pravilu nema prave podudarnosti tipa 1 : 1 između njihovih znakova, dok se u procesu prekodiranj a, dakle u ravni tekstova, mora u principu postići upravo takva podudarnost elemenata oba jezika na planu sadr žaj a. Otkrivanje sistemskih odnosa koji ipak omogućuju uspostavlja nje tekstualnih ekvivalentnosti prevashodno je zadatak deskriptivnog karaktera, koji se rešava uz pomoć kontrastivne analize parova jezika, pri čemu se proučava odnos između formalnih korespondenata (na planu jezičkih sistema) i prevodni h ekvivalenata (na planu komuni kacij skih si stuacij a). Š to se tiče teorij ske strane ovog opšteg problema, zasad jedino rešenje jeste da se ne traži previše. U odsustvu jedne razrađene univerzalne teorije semantičkog transfera, poj am "isti sadr žaj " valj a shvatati nešto elastičnije, uz prihvatanje činjenice da ap solutnih ekvivalenata između različitih jezika nema i ne može biti (baš kao ni apsolutni h sinonima unutar istog jezika), te da se treba zadovoljiti pronalaženjem onoga što Najda naziva najbližim prirodnim ekvivalentom (Nida 1 964; Nidaff aber 1 969). Ovim smo se dotakli i pitanj a adekvatnosti prevoda, što je jedan od središnjih poj mova celokupne teorije prevođenja. U praktičnom prevodilačkom poslu često se kao ideal ističe lep prevod (naročito kod knj iževnog prevođenja) ili pak tačan prevod (posebno u stručnom prevođenju); ističe se, takođe, da dobar prevod treba da bude i tečan 151
RANKO BUGARSKI
i tačan . Međutim, ovi poj movi su isuviše subjektivni, odnosno rel a tivni - lepo za koga? tačno na kojem planu? - da bi predstavlj ali teorij ske koncepte. Za razliku od njih, adekvatan prevod jeste teorij ska kategorija, njima hijerarhijski nadređena, i jedan od važnih predsto jećih zadataka teorije prevođenj a jeste dalje razrađivanje ovog poj ma, uz specifikaciju komponenti i kriterijuma adekvatnosti. Dobru osnovu za ovo pruža aktuelno opšte shvatanje adekvatnosti kao funkcionalne 22 ekvivalentnosti u datom jezičkom i situacionom kontekstu . Pomenuti problemi i poj movi , koje smo naveli samo kao primer, jesu visokog kategorij alnog reda i imaju opštu vrednost. Posebne teo rije (kao teorij a mašinskog prevođenja, teorij a usmenog prevođenj a, teorij a književnog prevođenj a itd.) imaju, razume se, i niz svojih spe cijalnih problema - u koje se, međutim, ovde ne može ulaziti .
5 . Ciljevi teorije prevođenja. Glavni ciljevi teorije prevođenj a već su naznačeni tokom razmatranj a njenog predmeta i njenih osnov nih problema i poj mova. Treba ipak još ukazati na razliku između teorijski h i praktičnih ciljeva u ovom domenu, kako bi se izbegli mo gući nesporazumi. Pre svega treba teoriju prevođenj a odvojiti od same prevodilačke prakse. B ar u nekim vidovima, prevođenje kao praktična delatnost kontinuirano postoji još od preistorijskih vremena, da bi se kroz istorij ski period - a naročito tokom poslednja dva stoleća - in tenzivno razvij alo i širilo, kako s obzirom na raznolikost prevođenih tekstova tako i u pogledu broj a obuhvaćenih jezika. Ovo je predmet 23 istorije prevođenja. Uporedo sa praksom, i u tesnoj vezi s njom, nastaju i počeci teorij skog razmišlj anja o prevodilačkim problemima - ali skup nepo vezanih (ma koliko ponekad dubokih) uvida u prirodu pojedinačnih problema j oš nije teorij a prevođenj a, iako čini deo osnove na kojoj će ova da izraste. O teoriji prevođenj a zapravo se može govoriti tek 22 Više o ovim pitanjima, sa primerima, v. kod Ivira (l978a, e), u nekim ra dovima u zbornicima Babića ( 1979) i Rajića ( 198 1) i u drugoj već citiranoj domaćoj literaturi. 23 Koristan pregled istorije prevodilaštva i teorijskog razmišljanja o problemi ma prevođenja daje Sibinović ( 1979, I deo).
1 52
LINGVISTIKA U PRIMENI
sa pojavom (makar u obrisima) prvih koherentnih teorij skih sistema, koji naj avljuju konstituisanje jedne naučne discipline sui generis. Teo riju prevođenj a u ovom smislu ne bi trebalo brkati sa tehnikom pre vođenja, koj a se takođe užurbano razvij a. Ovo, naravno, ne znači da su teorija i praksa nepovezane. Jasno je da praksa čini empirijsku građu teorije i predmet njenog objašnjenja; takođe je jasno da teorija može na određene - iako mahom indirektne - načine da doprinese unapređivanju same te prakse (na primer, putem teorijskog školovanj a prevodilaca, ili kroz iznalaženje kriterijuma za objektivno vrednovanje prevoda) . Ipak ne treba izgubiti iz vida činjenicu da osnovni zadatak teorije prevođenj a jeste da obj asni proces prevođenj a, a ne da poboljša Z4 kvalitet prevodilačkog posla. Prema tome, iako naučno proučavanje prevođenj a ima i svojih primenjenih aspekata, teorij a prevođenj a kao celina pre ide u red fundamentalnih nego primenjenih disciplina.
6. Naučni status teorije prevođenja. Kao naučna di sciplina sa samostalnim i j asno definisanim predmetom proučavanj a i sa sop stvenim ciljevima, teorij a prevođenj a - kako smo upravo nagovestili - postoji tek odskora, tačnije nekih dvadeset godina. Povoljnu klimu za njeno nastajanje stvorio je sklop okolnosti , među kojima je glavnu ulogu odigrao s jedne strane razmah prevodilaštva, praćen institucio nalnim organizovanjem ove struke, a s druge strane brz savremeni razvoj relevantnih naučnih disciplina - pre svega lingvistike, teorije komunikacij a i teorije informacija; značajnog udela (posebno u smislu lingvističkog usmeravanj a teorije prevođenj a) imalo je i rađanje ma 25 šinskog prevođenj a. Među lingvističkim disciplinama, teorij a pre vođenj a i danas najživlje sarađuje sa opštelingvističkom teorij om, des kriptivnom, tipološkom i kontrastivnom lingvistikom, zatim sa socio lingvistikom i psiholingvistikom, te sa nekim oblastima primenjene lingvistike. 24 Nekoliko uopštenih ali dobro odmerenih uvodnih napomena o odnosu teorije i prakse u prevođenju sadrži Popovič (1980:457-8). 25 Detaljniji podaci koji govore o bliskosti veze između teorije prevođenja i lingvistike mogu se naći u već citiranim delima nekih domaćih autora; sistematski istorijski pregled, uz navođenje glavne literature, daje Vojvoda (1973).
1 53
RANKO BUGARSKI
O vde treba istaći da se radi o i stinskoj saradnji a ne o jedno stranom preuzimanju, jer ako se teorij a prevođenj a obilato služi ling vističkim modelima i metodama, ona za u zvrat obogaćuje nauku o jeziku , nudeći joj svoj a specifična viđenj a nekih temeljnih lingvistič kih problema, naročito u domenu semantike. (Setimo se, na primer, pitanja međujezičkog prenošenj a semantičkih sadržaj a - što je samo jedan vid povezanosti forme i značenja u jeziku kao centralnog teo rij skog problema lingvistike) . Međutim, naporedo sa širim pri hvata njem i mplikacij a činjenice da prevođenje kao oblik komunikacije nij e samo međujezički postupak nego i društveni čin, teorij a prevođenj a je dobij al a i sve izrazitiji interdisciplinarni karakter. Tako je došlo do njenog delimičnog predmetnog i metodološkog presecanj a sa nizom drugih disciplina sa kojima danas takođe sarađuje - od filozofije je zika, preko psihologije, etnologije i sociologije, do teorije književno sti , estetike i komparativne stili stike. Ne mogavši da za tako kratko vreme u nekoj većoj meri razvije svoje potencij ale, teorija prevođenj a je još uvek u fazi nastaj anj a, pa se od nje ne bi smelo tražiti više nego što je ona u ovom trenutku kadra da pruž i . Deo nedoumica oko njenog identiteta i statusa svakako se može pripi sati njenim dečjim bolestima. No čini se da je, ukupno uzev, ona ipak na pravom putu da se razvije u punopravnog član a zajednice s avremenih nauka, koji ispunjava opšte zahteve kao što su mogućnost formalizacije, primenlj ivost objekti vnih merila, empirij ska proverljivost hipoteza itd. 7. Teorija prevođenja i nauka o prevođenju. Povezivanje poj mova teorije i nauke u prethodnom odeljku dovodi nas, najzad, d o jednog dopunskog osvrta kojim ćemo d a zaključimo ovaj naš nužno uopšteni i selektivni pregled. Naime, u stranoj literaturi koja se bavi ovim krugom pitanj a vrlo je čest opšti naziv " teorij a prevođenj a" (v. npr. Catford 1965, Nidaff aber 1969, B arhudarov 1975, Fedorov 1983), ali se neretko kao osnovni termin j avlj a i .,nauka o prevođenju " (v. npr. Nida 1964, Neubert 1968, Wilss 1977, Koller 1979). U do maćoj li teraturi terminološku vrednost ima samo prva alternativa, pa se sistematski govori samo o teoriji prevođenj a (v. npr. Ivir 197 8a, 154
LINGVISTIKA U PRIMENI
Sibi nović 1 979, B abić 1 979, Rajić 1 98 1 i naslove prethodnog i ovog poglavlja ove knji ge), dok se poj am nauke o prevođenju j avlj a samo sporadično (v. npr. Sibinović 1 98 3 : 77-8). Reklo bi se da ovde nije u pi tanj u samo terminološka razlika, jer se ovi nazivi mogu manje ili više dosledno vezati za sadržaje različitog obuhvata, a delom i kvaliteta - kao što se to nastoj i učiniti u nekima od upravo citiranih dela, naročito iz nemačke literature. Ako se želi ići ka ovakvim poj movno-terminološkim razgra ničenjima, onda izgleda sasvim prirodno da se celokupna oblast na zove naukom o prevođenju, a da se termin "teorija prevođenja" re zerviše za opšteteorij ski deo ove nauke (što bi bio odnos približno analogan onome između lingvistike i lingvi stičke teorije, ili između nauke o književnosti i teorije književnosti). Pri ovoj podel i, teorija prevođenj a činila bi onaj hipotetičko-deduktivni i modeli ranju podlož ni fond opštih principa, kategorija i poj mova koji uključuje mogućno sti , granice, uslove, činioce i zakonitosti prevođenja, a na koj i obično upućuje naziv "opšta teorija prevođenj a"; na ovo je težište bilo stav ljeno i u našem prikazu . Tu bi ulazili i opštij i delovi onoga što smo nazvali posebnim, tj . hijerarhijski nižim teorij ama prevođenj a, odre đenim prema obliku ili vrsti prevođenja, kao i opšteteorijske impli kacije proučavanj a pojedinih parova jezika u prevodnom odnosu. Me đutim , samo ovo prevodno sparivanje pojedinih jezi ka u celini ne bi išlo u teorij u prevođenja nego u fundamentalni deskriptivni sloj nauke o prevođenju, gde bi se uz oslonac na opštu teorij u i uz metodološku pomoć kontrastivne lingvisti ke istražival i specifični problemi odnosa ekvivalentnosti za svaki par jezika, i to na svim nivoima strukture fonološko-grafološkom, gramatičkom, leksičko-frazeološkom i sti l i s tičkom. U tom smislu bi se moglo reći da teorija prevođenj a nije zav i sna od izbora konkretnih jezičkih parova i da upravo stoga i jeste opšta, dok deskriptivna komponenta nauke o prevođenj u jeste ovim uslovljena i po tome ima pojedinačno-opi sni karakter. Pored teorijskog i deskriptivnog dela, nauka o prevođenju imala bi i pr imenjeni deo (gde bi spadale oblasti kao što su tehnika pre vođenj a, kritika prevoda, prevodilačka didaktika i pisanje priručnika 1 55
RANKO BUGARSKI
za prevodioce), kao i istorijski deo (koji bi obuhvatao istorij ski razvoj prevodilaštva i same nauke o prevođenj u). Ovako zaokruženo viđenje domena nauke o prevođenju i njenih glavnih podela pojednostavljeno je grafički prikazano slikom l. na kraju ovog teksta. Iznete podele samo su okvirnog karaktera i ostaju podložne mo difikacij ama i preciziranju u svetlu budućih saznanja i konkretnih po treba. Ipak se već sada može reći da bi naznačeno diferenciranje iz među nauke o prevođenju kao šireg područj a koje obuhvata sve oblasti i sve v idove naučnog proučavanj a prevođenj a, i teorije prevođenja kao užeg teorij skog dela ove nauke, moglo da doprinese boljem razumevanju različitih zadataka koj i proističu iz ove materije, a time i postepenom uklanjanju nekih nesporazuma koj i normalno prate raz voj jedne nove naučne discipline.
TEORIJA PREVOĐENJA ("opšta", "lingvistička")
.....
Vl .....:l
�
� �
PRIMENJENA
ISTORIJSKA
teškoće prevodilačk
tehnika prevođenja l kritika prevoda
istorija prevodilaštva i nauke o prevođenju
l
------
Teorija ljudsl
DESKRIPTIVNA
Teorija mašinskog prevođenJa
�
r-------__
Teorija usmenog prevođenja
Teorija simultanog prevođenJa
J>rev ilačka (jidaktika
T�rija pismenog prevođenJa
�
Teorija konsekutivnog prevođenja
l
l
priručnici
� Teorija stručnog prevođenja
Teorija književnog prevođenJa
�
Teorija praznog . prevođenJa
Teorija poetskog. prevođenJa
Teorija dramskog prevođenJa
l
l
e:
l
IV
Nastava jezika
14. Jezik
1
kultura sa sociolingvističkog stanovišta
Tema ovog kratkog i nužno uopštenog izlaganja podrazumeva relevantnost sociolingvističkih uvida i rezultata za kulturno osetljivu n astavu stranih jezika. Da bi se takva teza mogla raščlaniti i bar do nekle operacionalizovati, neophodan je osvrt na ključne termine sadr žane u naslovu . Drugim rečima, valj a utvrditi šta ćemo za potrebe ovog priloga, u kontekstu o kome je reč , smatrati jezikom, šta kul turom, a šta sociolingvističkim stanovištem.
l. Jezik. Kao što to dobro znaju nastavnici stranih jezika, u ovoj oblasti dugo je bila ustaljena pedagoška fikcij a o jednom mo nolitnom, unapred datom modelu stranog jezika koji je trebalo samo preneti učenicima. Problem izbora u okviru toga jezika pri tome se nije postavlj ao, a dobro poznati rezultat ovakvog postupka bio je da su učenici često imali veliki h teškoća oko u sklađivanj a stečenih znanja i svoj i h stvarnih komunikacij ski h potreba. Ovakva iskustva, kombi novana sa saznanjima do kojih su došle sociolingvistika, primenjena lingvi stika i srodne discipline, u novije vreme su učvrsti la i popula rizovala gledište po kome se poj am " savremeni strani jezik" ne srne prihvatali kao a priori definisana kategorija koj a se na neki način sama po sebi razume, nego se, naprotiv, mora prethodno analizirati za potrebe nastave. Takva analiza ukazuje na različite dimenzije izbora unutar datog jezika. Tako se, na primer, može predavati bilo opšti jezik bilo jezik neke posebne struke, pri čemu težište može da bude na različitim registrima ili funkcionalni m stilovima, na govorenom ili pisanom jeziku, i slično. Kod policentrično standardizovanih jezika postavlj a se uz to i pitanje izbora standardne varij ante; primera radi, 161
RANKO BUGARSKI
kod engleskog jezika ovo znači biranje između britanske, američke ili neke treće nacionalne ili pak internacionalne varijante, a kod špan skog između kastilj ske i latinskoameričke varij ante. (Možemo uzgred da konstatujemo kako se svojevrsni problemi ovog reda javljaju i u 1 n astavi srpskohrvatskog kao stranog jezika.) Izbori po pomenutim di menzij ama diktirani su ciljevima nastave, uzrastom i potrebama učenika, zatim geopolitičkim položajem i tradicionalnim opredeljenj 2 ima zajednice u kojoj se dati jezik izučava, i tako dalje.
2. Kultura. Poj am kulture ovde treba shvatiti u širem antropo loškom smi slu, koji obuhvata materij alna i duhovna dobra određene jezičke zajednice, njene institucije i obrasce ponašanj a, sisteme vred nosti , kao i njen sveukupni pogled na svet i način života.3 Ovde treba voditi računa ne samo o različitosti jezika i kultura, nego i o odsustvu brojčane podudarnosti i simetrične raspodele ovih kategorija - odsus tvu koje j e najupadljivije upravo kod jezika koji se najviše izučavaj u kao strani . Poznato j e , naime, da se jedna kulturna i državna zajednica često služi većim brojem jezika (npr. Belgij a, Š vajcarska, Kanada itd.), i obrnuto, da se jedan jezik upotrebljava u više zajednica (npr. engleski, španski, nemački , francuski itd.). Sa stanovišta nastave stra nih jezika prva pomenuta situacija nije od većeg značaj a, jer ta nastava po pravilu nije usmerena ka administrativno-političkim nego ka je zičko-kulturnim entitetima, ali druga pomenuta situacija jeste u ovom pogledu relevantna, zato što upotreba istog jezika u različitim kultu rama može s jedne strane da prikrije značajne kulturne razlike , a s druge da selekciji elemenata kulture koji će se predavati uz dati jezik pridoda još jednu važnu dimenzij u . Tako, na primer, ako je reč o evropskom kulturnom krugu, na odgovarajućim stepenima nastave ne mačkog j ezika ne srne se izgubiti iz vida određeno (i u nekim oblas1
O ovoj nastavi v. sada Vučković
2
Nešto šire o nekima od ovde pomenutih problema v. u sledećem poglavlju.
(1984).
3 Različite pristupe pojmu kulture uopšte, i posebno u nastavi stranih jezika, izlaže Đorđević (1975), sa uputama na dalju literaturu. Kritički pregled različitih shvatanja opšteg pojma kulture daju Kroeber/Kluckhohn (1963), a pionirsko delo na području lingvističkog kontrastiranja kultura predstavlja Lado ( 1 957). Za neke novije pristupe v. sada Bakingem (1982).
1 62
LINGVISTIKA U PRIMENI
tima života dosta izrazito) kulturno diferenciranje između Savezne Re publike Nemačke, Nemačke Demokratske Republike, Austrije i Š vaj carske. A izlazeći iz pomenutog kruga, valj a imati na umu da se fran cuski osim u Evropi govori i u Kanadi , španski i u Latinskoj Americi, a engleski u više zemalja širom sveta. lako to samo marginalno zalazi u temu koju razmatramo, na ovom mestu želimo da pomenemo značaj jednog osobenog vida kul ture - upotreblj avaj ući ovaj termin sada u drukčijem i specifičnijem značenju. Reč je o nečemu što bismo nazvali jezičkom kulturom po jedinaca i društvenih kolektiva, podrazumevajući pod tim nešto znatno više od onoga što se kod nas obično naziva kulturom govora. Ovaj poslednj i termin, kao i slični nazivi u povremenoj nesistematskoj upo trebi, trebalo bi da obuhvati sve komponente kultivisanog govora (i pisanj a), ali se njegovo značenje u praksi često svodi na ortoepske i ortografske pojedinosti kao što su razlikovanje pojedinih glasova, ak cenata i dužina, pisanje velikih slova, interpunkcija i slično. Manja pažnj a poklanj a se, na primer, razvijanju sposobnosti koherentnog i logičnog izlaganja, sažimanj a i proširivanj a tekstova, i uopšte ekono mičnog i svrsishodnog a uvek do kraja j asnog izražavanj a. Koncepcija jezičke kulture kakvu imamo na umu uklj učuje sve pomenute veštine, i to kako u maternjem jeziku tako i u stranim jezicima koj i se uče, ali uz to i znanj a o različitim jezicima i nji hovim kulturama, te stavove prema nosiocima jezičkih varijeteta (ovo poslednje je od naročite važ nosti u višejezičnim zajednicama). Negovanje jezičke kulture u ovom širokom smislu, koji obuhvata određena znanja, sposobnosti i stavove u vezi s jezikom i j ezicima, ne bi samo širilo vidike pojedincima i doprinosilo razvoju ličnosti , nego bi bilo i od ne malog društvenog značaj a u borbi protiv svakovrsnih predrasuda, jezičke i nacionalne i sklj učivosti , etnocentrizma, kulturnog i mperij alizma i sličnih pojava koje u današnjem svetu truju odnose među ljudima i narodima. Isprav no postavljena i kulturno usmerena nastava stranih jezika mogla bi mnogo toga da priloži ovim naporima - koj i , razume se, idu među najvažnije opšte cilj eve obrazovanj a i vaspitanj a u celin i .4 4
Nešto šire obrazloženje ove koncepcije jezičke kulture sadrži Bugarski
(1986a, pogl. Ill).
163
RANKO BUGARSKI
3. Sociolingvističko stanovište. Sociolingvistika proučava jezik u njegovom društvenom kontekstu . Kako između jezika i društva po stoj i složen splet odnosa, ovo široko i interdi sciplinarno polje prou čavanj a može se uslovno i sparcelisati - s obzirom na specifičnije pred mete, metode i posebno ciljeve istraživanj a - na nekoliko oblasti obe leženih karakterističnim dvočlanim ili tročlanim nazivima. Pored sociolingvistike u užem smislu, svog udela ovde imaj u discipline kao što su antropološka lingvi stika, etnolingvistika, sociologija jezika, so cij alna psihologija jezika, te psiholingvistika. Pitanje razgraničenj a 5 ovih područj a izlazilo bi i z okvira naše teme. Ovde treba samo da konstatujemo da sve ove naučne oblasti imaju, pored teorijskih, i svoje primenjene aspekte, i to u mnogim oblastima života. Š to se tiče n a stave stranih jezika, ona nesumnjivo može da se unapredi ako se u njeno m vidokrugu nađu - razume se, već prema realnim mogućno stima - sociolingvistički pristup i zboru jezičkih varijeteta, etnolingvis tički obrasci ponašanj a, sociopsihološki stavovi prema jeziku, psiho lingvistički procesi usvaj anj a drugih jezika, i drugo što inače spada 6 u ovaj multidisciplinarni kompleks. U nekim sredinama na ovom terenu se začinje, kao či sto primenjena oblast, disciplina koju sov jetski autori nazivaj u lingvostranovedenie, a koj a se kod nas (iz nužde, i terminološki ne naj srećnije) ponekad naziva lingvokulturologijom: to je proučavanje i pedagoško prezentiranje sociokulturnih činilaca koji utiču na učenje nekog jezika kao stranog, dakle neka vrsta pri me 7 njene etnolingvistike u jednom značenju ovog termina. 5 Na srpskohrvatskom jeziku danas ima više publikacija domaćih i stranih autora posvećenih različitim vidovima problematike jezika i društva. V. naročito Bu garski (1974, 1986a), Bugarski/Ivir/Mikeš (1976), Hol (1976), Fishman (1978), Ra dovanović (1979), Voif (1979), Hajmz (1980), Sapir (1984). 6 Obaveštenja o aktuelnim istraživanjima u ovim oblastima, a sa stanovišta učenja i nastave jezika, pruža Pride (1979).- Kod nas je, pored već pomenutog sin tetičkog rada Radmile Đorđević, objavljeno više kraćih radova o pojedinim pitanjima nastave kulture, kao Riđanović (1965), Kolka (1976) i Krstulović (1976), dok iz pro dukcije poslednjih godina treba naročito videti zbornik pod Stojnić (1982), sa refe ratima koji obrađuju neka od pitanja pomenutih u našem tekstu. 7 Upor. Vereščagin/Kostomarov (1983) i kod nas Nikolić (1979). Posebno mesto kultura zauzima i u nastavi drugog jezika; v. npr. Jukić (1979) u kontekstu nastave srpskohrvatskog kao jezika društvene sredine učenicima mađarskog maternjeg jezika.
1 64
LINGVISTIKA U PRIMENI
Sve što je navedeno u prethodnom odeljku može se - sa naučne strane možda nedovoljno precizno, ali iz pedagoške perspektive uglav nom opravdano - svrstati pod soc iolingvi stičko stanovište. Ono, znači, obuhvata svest o fenomenološkoj raznolikosti jezički h sredstava, o kognitivnim i kulturnim vidovima te raznolikosti, o različitim društve nim funkcijama � atog jezika, o komunikacij skom potencijalu njegovih govornika, o diferenciranim načinima njegove upotrebe s obzirom na učesnike u komunikacij i , na predmet i cilj komunikacije, n a vanjezički ili situacioni kontekst, itd. Ovakva svest bi u načelu trebalo da prožima sve etape nastavnog procesa: od izbora jezika i varijeteta koji će se predavati (gde su od naročite pomoći soc iologij a jezika, odnosno so ciolingvistika), preko selekcije materijala (uz posebnu pomoć etno lingvistike sa Iingvokulturologijom, kao i socijalne psihologije jezika), do gradiranj a i prezentacije u udžbenicima (pri čemu treba računati i sa psiholingvistikom). Po sebi se razume da uloga ovih novijih osvet ljenj a nije da zasene nego da dopune i i zoštre doprinos koj i jezičkoj n astavi pružaju njeni tradicionalni oslonci kao što su psihologija, pe dagogija i metodika. Između ostalog, ovim se otvara put ka udžbe nicima koji će biti - kao i programi na kojima se temelje - istinski savremeni, odgovarajući kako psihofizičkim mogućnostima učenika tako i njihovim stvarnim potrebama i interesovanjima, a uz to služeći i nekim širim društvenim ciljevima koje smo ranije pomenuli. * *
*
Iz spleta međusobno povezanih pri stupa jeziku u kulturi i druš tvu, u ovoj prilici ćemo da izdvoj imo jedan koji je počeo da se izra zitije razvij a tokom poslednje decenije a koji kod nas još nije šire poznat, pa ćemo o njemu da kažemo nekoliko reči. U kri lu socijalne psihologije, kao nauke koj a proučava interakcije individualnog po našanj a i njegovog društvenog konteksta, počela je da izrasta socijalna psihologij a jezika, koja jezičku aktivnost poj edinaca posmatra i tumači sa gledišta nj ihovih društveno uslovljenih stavova, motivacij a, namera, očekivanj a itd. Ovaj ugao gledanj a omogućuje i bolje sagledanje pro blema koji nastaju kada dva jezika i dve kulture dođu u kontakt putem 165
RANKO BUGARSKI
nastavnog procesa. Tako se, na primer, lakše uočava da se nastava stranih jezika jednim s voj i m važnim obeležjem bitno razlikuje od svih drugih školskih predmeta, sa kojima se u sistemu obrazovanj a stavlj a u isti red. Naime, dok se drugi predmeti zasnivaju na kulturi učenika (što u određenoj meri važi i za tehničke i prirodne nauke, i ako se najjasnije vidi kod humanističkih disciplina), jedino strani jezici nuž no uvode perspektivu druge kulture, koj a nije učenikova i čije ele mente on otuda tek treba da usvoj i . Za razliku od drugih predmeta, ovde se ne radi o savlađivanju novih informacij a koje su deo vlastite kulture, nego o usvajanju simboličkih sistema i referentnih okvira jed ne drukčij e etnojezičke zajednice. Dakle, ne uči se o nečemu što je već na neki način " s voje" , nego se ovladava nečim "tuđim " . Ovo je već na iskustvenom planu dovoljno j asno; najzad, čovek ne uči strani jezik da bi ostao u granicama sopstvene kulture - na protiv! Međutim, ovakva situacija može da ima dalekosežnih impli kacij a. Pre svega, tim putem dolazi do delom eksplicitnog a delo m implicitnog kontrastiranj a dvej u kultura koje dolaze u dodir u nastavi, pri čemu treba voditi računa o činjenici da slika kulture stranog jezika donekle zavisi od obeležj a kulture domaćeg jezika, pa valj a nastoj ati da se izbegne efekat krivog ogledala. Osim toga, različiti vidovi kul ture, kako j edne tako i druge, mogu u određene svrhe da budu istak nuti u prvi plan u nastavi j ezika, uz zanemarivanje drugih, u životu date zaj ednice ne manje važnih. Tako je, na primer, naročito u nekim periodima, u udžbenicima izvesnih jezika za strance važno mesto do bij ala ideološka komponenta kulture, a sličnih akcenata može da bude i u nastavni m programima stranih jezika za domaću upotrebu. U sva kom slučaj u , ova materij a je po svojoj prirodi dosta delikatna, pa j oj treba pokl anj ati dužnu pažnju. Kao ilustracij a sociopsihološke perspektive u razmatranom do menu može da posluži opšti model usvaj anj a drugih i stranih jezika 8 koj i je nedavno predložio kanadski psiholog Gardner. Prema ovom 8 V. Gardner ( 1979). U uvodnom delu ovog rada istaknuta je i osobenost nastave stranog jezika sa kulturnog gledišta na koju smo malopre ukazali.
1 66
LINGVISTIKA U PRIMENI
modelu, društvena sredina određuje skup kulturnih verovanja date za jednice (uključujući i stavove prema drugim jezicima i kulturama). Ovaj skup utiče na način i stepen manifestovanj a pojedinih relevantnih komponenti ličnosti - inteligencije, sposobnosti za učenje jezika, mo tivacije itd. - u procesu usvajanj a stranog jezika. Ovakve individualne razlike se neposredno ili posredno odražavaju kako u formalnoj na stavi stranog jezika tako i u sticanju neformalnih iskustava s tim je zikom, pri čemu oba načina usvajanj a jezika daju svoje lingvističke i nelingvi stičke (tj . kulturne) rezultate. Na taj način, društveni stavovi rašireni u zajednici u kojoj se strani jezik uči snažno utiču na moti vaciju, i tim putem (a ne direktno! ) deluju na uspeh, dakle na usvaja nje jezičkih i kulturnih znanja. Sa svoje strane, usvojena znanj a po vratno deluj u na iste ove stavove, što model čini dinamičnim. U širim okvirima, empirijsku potvrdu ovog dej stva nalazimo u dobro poznatoj činjenici da se kultura domaćeg jezika u ponečemu menja pod uti cajem kulture stranog jezika. Ukratko, istraživanja na kojima se za sniva pomenuti model pokazuju da društveni kontekst utiče čak i na odnos između individualnih razlika i uspeha u učenj u ; ovo daje po 9 seban značaj pristupu iz ugla socijalne psihologije. U zaključku, ima mnogo osnova za uverenje da bi stanovište koje smo široko nazvali sociolingvističkim, a koje uključuje između ostalog i specifičniju perspektivu na koju smo posebno ukazali, moglo - i moralo - značajno da doprinese uspešnosti jedne savremeno postavljene i kulturno usmerene nastave stranih jezika. Pri tom treba stalno držati u vidokrugu one potencij ale - za sadržajan i stvaralački život, za delotvornu komunikacij u - koje svaki jezik nudi svojim no siocima i koji za njih ostaju u njemu ovaploćeni; a ovi potencijali upravo se i ostvaruju društvenom upotrebom jezički h si stema u raz novrsnoj govornoj del atnosti . 9 Navedeni rad Gardnera nastavlja se na ranije radove u istoj tradiciji, kakvi su Gardner/Lambert ( 1972) i - sada dostupan u prevodu - Lambert (1980). Kao primer istraživanja stavova i motivacija naših studenata navodimo rad: Dimitrijević/Đorđević (1975). V. i odeljak ,,Društvena motivacija učenja stranih jezika" u zborniku Bugar skillvir/Mikeš (1976). Opštije osvrte na socijalnu psihologiju jezika sadrži, na više mesta i uz dalju literaturu, Bugarski (1986a).
1 67
15. Sociolingvistika
1
nastava jezika
Poj ava sociolingvistike na naučnoj sceni omogućila je da se u novom s vetlu sagledaju mnogi aspekti strukture, usvajanj a i upotrebe jezika, uključujući i jezičku nastavu . Sociolingvistika nudi okvir u kome se mogu sa više sistema nego ranije pretresati problemi i dileme odavno poznati iskusnim nastavnicima, bar intuitivno ako ne sasvim i analitički , ali i pronalaziti rešenja za pitanj a koj a je tek savremeni razvoj događaja učinio aktuelnim. Popularnost ove discipline danas je već tolika da se s razlogom može postaviti pitanje njene zastup ljenosti u nastavi jezika, naročito na univerzitetskom nivou. U ovom prilogu ukratko ćemo se osvrnuti na nekoliko bitnih pitanj a nastave jezika koj a se pri tradicionalnim pristupima uglavnom nisu smatrala predmetom za diskusiju, jer se uzimalo da su odgovori na njih unapred poznati , a koja jedno sociolingvi stičko stanovište uveliko problema tizuje. Ovo razmatranje u principu se odnosi na nastavu kako stranih tako i maternjih jezika, dakako uz prilagođenj a koja zahteva svaki od ova dva fundamentalna tipa jezičke nastave. U pogledu program skog okvira, teorijski povoljnu mogućnost predstavljalo bi uvođenje posebnog kursa iz sociolingvistike datog jezičkog područja, ali bi u sadašnj i m prilikama malo koj a visokoškolska u stanova mogla sebi da dozvoli ovaj luksuz. Stoga ćemo ovde da se pozabavimo realnijom alternativom prožimanja postojeći h oblika jezičke nastave socioling vistički m u vidima i saznanj i ma. Ovako gledano, pedagoška relevantnost sociolingvistike očituje se u dve perspektive, koje ćemo uslovno n azvati spoljnom i unutraš njom . S poljna perspektiva obuhvata filološki kontekst jezičkih studija: 1 68
LINGVISTIKA U PRIMENI
istoriju, civi lizaciju, književnost i kulturu naroda koji govore jezikom koji je predmet nastave. Unutrašnja perspektiva, izrazitije lingvistička, osvetljava strukturu i upotrebu samog tog jezika kao komunikacijskog sistema uveliko oblikovanog interakcijom različitih društvenih čini laca. Podrazumevajući bez daljeg komentara širu valjanost prethodnog ugla posmatranja, koji je u raznim oblicima i stepenima već vekovima zastupljen u nastavi, i usredsređujući se na potonji, kao znatno noviji i otuda uopšte uzev slabije poznat u obrazovnim krugovima, pogle daćemo kako ovaj navodi na preispitivanje nekih široko prihvaćenih ili pak zanemarenih stanovišta u vezi s poj edinim pitanjima jezičke nastave. (l) Cilj nastave. Konvencionalne predstave o ciljevima jezičke nastave mogu se u slučaju maternjeg jezika svesti na ovladavanje je zikom po uzoru na dobre pisce, a u slučaj u stranog jezika na što bolje poznavanje nekog njegovog važećeg " i spravnog" modela, idea lizovanog i statički shvaćenog. Sociolingvistika, međuti m, priznajući postojanje različitih jezičkih varijeteta, stilova i normi, i svesnija raz norodnih potreba i uslova jezi čkog opštenja, stavlja naglasak na svrsi shodno i kreativno korišćenje raspoloživih jezičkih sredstava, odnosno na slobodnu komunikaciju sa različitim grupama izvornih i neizvornih govornika pod različitim okolnostima. Ovo ujedno zahteva i omo gućuje veći stepen elaboracije u diferenciranom korišćenju jezičkih veština - govorenj a, razumevanj a govora, pisanj a i čitanja. Kod stranih jezika ovim putem se učvršćuje i svest o potrebi višestranog upoznavanj a sa govornim repertoarima izvornih jezičkih zajednica i postizanj a komunikativne sposobnosti u povezivanj u skupova društve nih uloga sa odgovarajućim verbalnim ponašanjem. Stoga se impli citno globalno određenje po kome ci lj nastave nekog jezika jeste pro sto da se taj jezik nauči, i to kao nekakva unapred zadata homogena cel ina čij i identitet nije ni na koj i način pod znakom pitanj a, pokazuje nedopustivo naivnim sa sociolingvističkog, kao i glotodidaktičkog sta novišta. U nastavi stranih jezika, u vezi s ovim javlja se i pitanje in strumentalne ili pak integrativne motivacije, dakle cilj ograničenog 169
RANKO BUGARSKI
služenj a j ezikom u određene svrhe ili istinske komunikacije uz učešće u kulturi toga jezika. A kod s vetskih jezika kakav je danas u naj većoj meri engleski, dva tipa motivacije mogu da se manifestuju i u svo jevrsnoj sintezi - na primer, kroz tzv. internacionalni engleski (Inter national English ili World English) kao idiom komunikacije i kulture na nadnacionalnom planu, koji time postaje i šire prihvatljiv u ovom vremenu n acionalnih osetlj ivosti . Naime, engleski u ovom obličju je ste potencij alni - a u rastućoj meri i stvarni - medijum izvanredno razgranatog međunarodnog opštenja, ali i stvaral aštva u mnogim do menima u potrebe jezika, što poj am kulturne participacije ne ukida nego ga s amo podiže na svetsku razinu. Uporedo sa ovim, prirodno slabe i asocijacije koje u današnjem uveliko ideologizovanom i po litizovanom svetu često povezuj u engleski jezik sa kolonijalizomom Britanske Imperije u prošlom veku ili politikom moći SAD u ovom. Ti m putem se engleski, naj rašireniji i naj više upotrebljavani interna cionalni jezik koji je ikada postoj ao, prilagođava savremenoj stvar nosti i preporučuje za budućnost - između ostalog, i kao nastavni cilj vrlo visokog stepena praktične upotrebljivosti , a sa uvećanom me rom idej ne reprezentativnosti i emotivne neutralnosti . Č ini se da i z ovih r azloga koncept internacionalnog engleskog zaslužuje dalje razvij anj e i primenu u kontekstu nastave stranih jezika - iako ovaj pojam nipošto ne treba prihvatiti nekritički , jer on ipak po svojoj prirodi postavlj a određene či sto lingvističke, sociološke i pedagoške probleme; pogotovo se ne srne podleći komotnoj pretpostavci da bi on mo ft ao da ukine potrebu za drugim jezicima internacionalnog ra spona. 0
(2) /zbor jezičkog varijeteta. U slučaju maternjeg jezika, vari jetet koj i će biti predmet nastave već je zadat samim postoj anjem standardnog ili književnog oblika datog jezika, a određena pitanj a 1 0 O varijetetima engleskog jezika širom sveta i o njegovom međunarodnom statusu dosta se piše poslednjih godina. V. naročito Fishman et al. { 1977), Smith ( 1 98 1 , 1983). Bailey/Gorlach ( 1982), Trudgi ii/Hannah ( 1982), Brumfit ( 1982), Priđe ( 1982). Kachru ( 1 983), Greenbaum ( 1985) i časopis English World- Wide; posebno u vezi s nastavom internacionalnog engleskog, takođe Strevens ( 1 980), Quirk/Widdow son ( 1 985) i časopis World Language English .
170
LINGVISTIKA U PRJMENI
ove vrste mogu da se j ave samo u vezi sa eventualnom varij antnom raslojenošću (kao npr. kod srpskohrvatskog). U nastavi stranih jezika, izbor varijeteta u načelu je osetljiv na promenljive civilizacij ske, kul turne i političke okolnosti - i ovde naročito ako se ovi ispolj avaju u delimično različitim nacionalnim varij antama. Tako, na pri mer, en gleski i španski nude određene alternative u ovom pogledu, a u nekim sloj evima leksike i frazeologije i nemački - za razliku od ruskog ili · italij anskog, a i francuskog (čija varijantizacija u ovom smislu mahom nema uticaja na izbor nastavnog modela ovog jezika kao stranog). Naj većim rasponom izbora odlikuje se engleski , kao jezik raslojen u nekoliko standardnih oblika. Sve do II svetskog rata nije bilo mnogo dilema oko modela engleskog kao stranog jezika, jer je u tu svrhu po pravilu prihvatan, ne samo u Evropi nego i drugde, vladaj ući obra zac standardnog britanskog engleskog u njegovom "prihvaćenom iz govoru " (Received Pronunciation). Sada, međutim, američki engleski predstavlja ozbiljnog takmaca na raznim stranama, a ne treba gubiti iz vida ni kanadsku , australijsku i druge verzije engleskog kao mater njeg jezika. Pored toga, u mnogim zemljama u razvoju, gde se en gleski predaje kao drugi jezik, lokalni varijeteti engleskog kao nematemjeg jezika (indij ski, afrički i drugi) u stvarnosti već predstav lj aj u psihološki pri hvatlj ivije nastavne obrasce no što bi to činili va rijeteti engleskog kao maternjeg jezika, pa se kao takvi već uveliko i koriste. U svim ovim slučajevima, izabrani model mora da počiva na zajedničkim obeležjima svih varijeteta jezika koji se predaje, dakle na zajedničkom jezičkom jezgru (common core). Za neke svrhe ovo može da posluži i kao polazi šte u izgrađivanj u strukturno pojednostav 11 ljenih varijeteta kakav je tzv. nuklearni engleski (Nuclear English). Nastava se pri tom odvija uz moguće naglašavanje odlika pojedinih varijeteta u zavisnosti od lokalnih uslova, ali i uz regi strovanje oso benosti nekih drugi h, prema mogućnostima, a vodeći računa o potrebi i željama onih koj i jezik uče. 1 1 O zajedničkom jezgru v. npr. Quirk et al. ( 1 972 : 13-4), a o nuklearnom engleskom Quirk ( 1982).
17 1
RANKO BUGARSKI
Povezujući ovo pitanje sa ranije pomenutim pitanjem cilja na stave, lako ćemo utvrditi kako nas je sociolingvistika učvrstila u uverenju da više nije razumno, a ni moguće, težiti da nam učenik govori ,,kao Englez" , odnosno "kao Amerikanac" i slično, jer bi se odmah moralo pitati kao koj i upravo Englez ili Amerikanac, i to uzeto kako geografski tako i socijalno, ili zašto baš oni a ne neki treći, itd. Možda je dovoljno - a to nikako nije malo dostignuće! - ako se on u tom jeziku oseti onako lagodno, neopterećeno i "internacionalno " kao, reci mo, Š veđanin i Holanđanin koj i će, pri prvom susretu bilo gde u svetu, spontano da uspostave komunikaciju na engleskom. Isti princip trebalo bi da važi i za druge jezike u međunarodnoj upotrebi . Ovo istovremeno znači d a s e moraju tolerisati i izvesna odstupanja o d idealizovanih obrazaca - možda naročito u sferi izgovora, a ovde posebno akcenta i intonacije, gde je potpuno usvajanje izvornih obrazaca najteže, a pri tom komunikacijski uglavnom manje važno pošto se postigne odre đeni nivo aproksimacije. Drugim rečima, autentično sociolingvističkom pojmu ,jezik stranca" treba pokloniti dužnu pažnju, umesto da se on 12 prosto odbacuje kao nešto što valj a po svaku cenu izbegavati.
(3) Funkcionalno raslojavanje unutar izabranog varijeteta. Ova tačka zapravo obuhvata kompleks pitanj a, poznatij ih u operativnom smislu u nastavi stranih nego u nastavi maternjih jezika, koja se tiču delimično različitih normi u govoru i pisanju, različitih registara ili funkcionalnih stilova, zatim raznih vrsta tekstova i govornih činova, i slične materije. I sociolingvistika je doprinela značajne uvide u raz nolikost upotrebe jezički h sredstava u normalnoj situiranoj komuni kaciji; a n astava jezika treba u ovom krugu da obezbedi diferencirane govorne navike i razvijanj e drugih jezičkih sposobnosti i veština eventualno kroz neku vrstu situacionog pristupa, ali na višem nivou od onoga koji je najčešće bio zastupljen u ranijim programima pod ovim n azivom. Pošto je ova problematika već srazmerno dobro poz nata, bar u nastavi stranih jezika, na njoj se nećemo zadržavati , ali smo je ipak pomenuli zbog njene velike važnosti. 12 Za pokušaj sistematskog pristupa pojmu sociolingvističkog odstupanja u je ziku stranca v. Janicki ( 1 982).
1 72
LINGVISTIKA U PRIMENI
( 4) Stavovi prema drugim varijete tima. Ako u nastavi nema ni potrebe ni mogućnosti da se podjednaka pažnj a pokloni varijetetima jednog jezika koji nisu izabrani kao osnovni model, mogu se bar ne govati ispravni stavovi prema njima. Ovo znači , na primer, da se neki drugi nacionalni standard, ako takav postoj i , ne srne ni implicitno ocenj ivati kao inherentno inferioran. Takođe je veoma važno da se dosledno i zbegava rašireni potcenj ivački ili čak rugački odnos prema regionalno obojenim dij alektima, urbanom substandardu i etničkim akcentima - rečju, prema govorni m odlikama onih koji možda nisu uživali prednosti formalnog obrazovanj a, a koje su neretko predmet akademskog kao i popularnog prezira. A kao što je do danas već i analitički poznato iz sociolingvistike i soc ijalne psihologije, iza sta vova o jezičkim varijetetima kriju se stavovi o njihovim govornicima, dok su predrasude prema govoru drugih slab početni kapital u ostvarivanju bilo kakve komunikacije s nji ma, pa i samog ljudskog 13 razumevanj a. U današnjem svetu mora se naučiti živeti sa govornim kao i sa drugim razlikama, odnoseći se prema njima pozitivno a ne negativno; u ovome je suština one sociolingvističke svesti koju treba razvijati i kroz nastavu jezika. Treba se odmah suprotstaviti i mogućoj elitističkoj vulgarizaciji i znetog stanovišta, jer se njime ne pledira za produktivnu identifika cij u nego za jezičku i društvenu rekognicij u . Od studenta engleskog jezika, na primer, ne traži se da sada progovori kao jorkširski farmer, Pakistanac koj i upravlja autobusom londonskog gradskog saobraćaja ili ulični svirač u njujorškom Harlemu, ali se očekuje da u okvirima mogućnosti prepozna neka obeležj a njihovih varijeteta engleskog i , još važnije, da prihvati i nj ihov dignitet kao autentičnih ljudskih i dioma. Uostalom, nešto od ovoga neophodno je i za potpunije razumevanje značajnih delova modeme knj iževnosti na jeziku koji se i zučava; postoj i , naime, verovatnoća da će ona, naročito u svojim izra zitije regionalnim, etničkim i modernim urbanim manifestacij ama, biti protkana obeležjima koja se obično ne povezuju sa jednom uskom koncepcijom književnog jezika. Ima, dakle, više dobrih razloga za 1 3 Stavovi prema jezičkim varijetetima šire se razmatraju, uz navođenje dalje literature, u radovima : Bugarski ( 1 982; 1986a, pogl. V) i Kalogjera ( 1985).
1 73
RANKO BUGARSKI
n adilaženje dosta krutih akademskih, jezičkih i sociopsiholoških mo dela u č ij i m se okvirima najčešće zadržavala tradicionalna nastava 14 jezika. Na kraj u još nešto. S vaka nastava već po svojoj prirodi podra zumeva mnoga uprošćenja i idealizacije daleko složenije stvarnosti u odgovaraj ućem domenu; u nastavi jezika, kao i nekih drugih huma nističkih predmeta, ovome se po pravilu pridružuju i apsolutizovane dvovalentne vrednosne orijentacije u stilu "dobro" /" loše" . Nasuprot tome, sama priroda sociolingvistike upućuje ovu na diferenciranje i finij e n ij ansiranj e predmeta i pristupa; njene vrednosne ocene uvek su rel ativizovane s obzirom na različite komponente jezičkog i situa cionog konteksta u kome dolazi do verbalne komunikacije. Usled ove suprotnosti u osnovnim polazištima, susret nastave jezika i socioling visti ke , koj i pruža pogodan okvir za sistematsko promišlj anje proble m atike od interesa za obe oblasti, nije samo empirij ski koristan nego je i teorij ski relevantan. Stoga možemo da zaključimo, završavajući ovaj n aš letimični pregled, da bi svaka valjana teorija nastave jezika morala ozbiljno da uzme u obzir i specifično sociolingvistička sazna nj a o u s v aj anju i upotrebi jezika. S druge strane, proces nastave jezika može d a o l akša i spoljavanje i uočavanje pojedinih jezičkih obeležj a, a posebno s nji m a povezanih društvenih vrednosti , interesantnih za teoriju sociolingvistike. U vremenu koje dolazi, ove dve oblasti mogle bi da u m nože tačke svojih· stvaralačkih dodira u glavi, ali i u srcu, učenika jezika.
14 Pojedini aspekti uloge koju sociolingvistika može da igra u nastavi jezika razmatraju se i u delu literature navedene u prethodnom poglavlju ; uz to v. još Sociolingvistika i nastava jezika, te Mihajlović ( 1 98 1) i Kolka ( 1 983).
174
16. Norme, kontekst
1
nastava jezika
Tradicionalno poimanje jezičke norme počiva, kako izgleda, na pretpostavci da za svaki jezički kolektiv postoji uvek samo po jedna norma - pri čemu se dalje pretpostavlj a da se tačno zna šta ta norma predviđa a šta isključuje, te da se pripadnici datog kolektiva uglavnom mogu deliti na one koji normu čuvaju i one koji je ne poštuju; po n ašanje ovih drugih onda se osuđuje kao jedan od glavnih izvora nezadovoljavajućeg stanja jezičke kulture . Ovo uprošćeno shvatanje norme ušlo je i u temelje nastave jezika, kako maternjeg tako i stranog. Nasuprot ovome, slojevitost današnjeg života u uslovima urbane civilizacije i proširenih komunikacijskih mreža ističe zahtev za znatno većom elastičnošću u pristupu jezičkoj , kao i svakoj drugoj društvenoj normativistici . Ne dovodeći ni na koji n ačin u pitanje samu potrebu za jezičkom standardizacijom i normiranjem jezika, mi bismo ipak morali, živeći u ovom vremenu, da preispitamo nasleđene predstave o jedinstvenoj i monolitnoj normi , neophodnoj i prikladnoj za svakoga i u svakoj prilici . Istina, povremeno se i u ovim okvirima čuju upozorenja kako norma ne srne da bude kruta, te kako ona - naročito na nekim nivoima jezičke strukture - treba svojom fleksibilnošću da omogućuje veću širinu u izboru jezičkih sredstava, sa posebnim ob zirom na zahteve dobrog sti la. Ali sva je prilika da ovo nije dovoljno, i da treba otići korak dalje u adekvatnijem modeliranju samog pojma jezičke norme za potrebe življenj a u savremenom svetu. Na ovo upućuje i novij i naučni razvoj , naročito na području sociolingvistike, čij a saznanja bacaju usredsređene snopove svetla na procese diferenciranj a unutar prihvaćenih jezičkih normi . Kratko rečeno, ži votni i naučni tokovi iznose na dnevni red sledeće dalekosežno pita175
RANKO BUGARSKI
nje: j edna norma ili više normi? Ovo pitanje postavlj a se na različite načine u različitim zajednicama, i ne može, razume se, biti govora o nekom opštevažećem odgovoru sa statusom aksioma. Da li će se govoriti o višestrukoj normi (dakle, još uvek u jednini) ili pak o de limično različitim normama (dakle, ipak u množini) - ovo zavisi od specifične prirode svakog konkretnog slučaj a. Medutim, činjenica je da dan as o ovim pitanjima mora da se govori , više i određenije nego 1 ranije, i sa izgrađenij ih teorij skih polazi šta. 5 Množinski oblik i menice norma koji se j avlja u naslovu ovog priloga ima krajnje ograničen zadatak: da prosto skrene pažnju na postoj anje pomenute aktuelne dileme. Cilj samog našeg izlaganj a jeste da u n aj kraćim potezima ukaže na neke, pretežno didaktičke, aspekte ove situacije u domenu nastave jezika, pri čemu će biti učinjen osvrt i na srodno pitanje kontekstualizacije. Sami po sebi, i u jednom či sto iskustvenom smislu, problemi koj i će ovde biti dotaknuti nisu nov i , ali nj ihovo posmatranje u ovakvom jednom okviru možda može, ma kar i u skromnijoj meri, da unapredi nj ihovo razumevanje. Kao što je poznato, u sv�om jeziku može se govoriti bolje ili lošije po oceni njegovih govornih predstavnika, mogu se praviti greške ili postizati oratorski uspesi - i to sasvim nezavisno od toga da li j e dati jezik standardizovan i l i nije, d a li s e n a njemu uopšte piše i l i ne. I z ovog sledi d a u svakoj zajednici, bila ona primitivna i l i civi lizovana, živi jedno spontano, intuitivno osećanje za jezičku normu, pa je u ovom smislu normativnost prirodan vajkadašnji sastoj ak upo trebe jezika, a ovaploćenje pomenutog osećanj a može se nazvati im plicitnom normom. U razvijenijim i nužno pismenim zajednicama, na ovo se može u procesu standardizacije nadograditi i jedna ekspli citna norm a, kao stručno uobličen i društveno propisan izbor iz r a spoloživih jezičkih sredstava namenjen javnoj upotrebi, naročito u sfe 16 rama obrazovanj a i kulture. 1 5 O otvaranju ovog pitanja širom sveta na svoj način govori i skorašnji re prezentativni zbornik: B edard/Maurais ( 1983). 16
Podrobnije o ovome: Bugarski (1986a, pogl. V I I) .
1 76
LINGVISTIKA U PRIMENI
Kada govorimo o standardni m ili književnim jezicima ili pak o jezičkoj nastavi, mi se uvek pozivamo na ovu drugu, eksplicitnu normu. Ono što se pri tom po pravilu zanemaruje ili prećutkuje, me đutim, jeste okolnost da ovakva norma, a pogotovo njena primena, sadrži i podosta implicitnih elemenata, tj . ponešto se podrazumeva što često zapravo nije rečeno. Do ovoga može doći iz više razloga: usled nedovoljne istraženosti stvarne jezičke situacije, zbog zastarele ili inače neadekvatne norme, ili pak - za našu temu naj relevantnije - zbog kolebanja izazvanog diferenciranjem ili čak izrazitim rasloj avanjem unutar same prihvaćene norme. No bez obzira na uzro ke, posledice su, čini se, uvek i ste - nesigurnost i promašaj i u primeni norme. Ovu situacij u ne olakšava ni okolnost da se često od svakoga prećutno traži da normu poznaje u svim pojedinostima, i ako mnoge od ovih, ako su uopšte negde i zabeležene, ostaju dostupne samo užem krugu posvećenih, što stvara uslove za dalju mistifikaciju jednog pojma koj i običnom čoveku i bez toga može izgledati dovoljno za gonetan i neuhvatljiv. Pitanju norme mora se pristupati s ozbirom na oba medijuma, govor i pisanje, uz poklanjanje pune pažnje činjenici da se govorna i pisana norma mogu u nekim sferama međusobno značajno diferen cirati. Potom je neophodno uzeti u obzir različite jezičke varijetete, bilo da su oni određeni geografski , društveno ili funkcionalno. U na stavku ovog teksta uzećemo za primer srpskohrvatski kao maternji jezik ove sredine, a engleski kao predstavnika stranih jezika. Na nivou varijanti standardnog jezika, postoj anje policentrične standardizacije u srpskohrvatskom, udružene sa pitanjem izgovora i pisma, ima već dovoljno poznatih reperkusija u nastavi ovog jezika i kao maternjeg i kao stranog, pa je ovde ponajteže ponašati se kao da postoj i samo jedna norma, unapred data i odraslima opštepoznata, 17 koj u samo treba preneti đacima. Š to se engleskog tiče, pitanje izbora 1 7 O današnjem sociolingvističkom položaju srpskohrvatskog jezika, uklj učujući i normativna pitanja, v. u skorašnjim pub likacijama : Naš jezik t{anas i sutra, Aktuelna pitanja naše jezičke kulture, Jezik u savremenoj komunikaciji, i Sipka ( 1984).
1 77
RANKO BUGARSKI
varijante mnogo je aktuelnije nego što bi to izgledalo prema tradic ij i kod n as i j o š ponegde, koj a j e priznavala samo jedan određeni obrazac britanskog engleskog. Danas i sam ovaj model i zgleda drukčije, a uz bok mu stoj i , kao rival u naj manju ruku ravnopravan, američki en gleski , i sam ne osobito homogen u nastavne svrhe, uz dodatne mo gućnosti i zbora drugde u svetu, a danas uključuj uć i i zanimljiv izlaz iz ove dileme koj i nagoveštava neutralni model u vidu tzv. interna cionalnog engleskog, koj i se, kako izgleda, uspe šno predaje i usvaj a širom s veta. ( O ovome je nešto više rečeno u prethodnom poglavlju). Nivo dijalekta po pravilu u nastavi nije zastupljen, a i kad se on u tom kontekstu pomene, to se često čini u najboljem slučaj u oprezno i dvosmisleno, č ak i kada s e dostoj anstvo ovog idioma de klarativno priznaje; bilo bi pedagoški korisno kada bi se bar doslednije i sticalo da i dij alekt ima svoju normu, premda samo i mplicitnu i uto liko različitu od norme jezičkog standarda. Poj am sociolekta u nastavu se tek mukotrpno probij a, teorij ski tu jedva priznat - osim možda kroz uobičaj enu vrednosnu polarizaciju tipa "dobronoše" , u ovom slu čaju naročito vezanu za distinkciju između govora obrazovanih kru gova i govora neobrazovanog sveta. Za ravan i diolekta se može reći da u nastavu delimično ulazi posrednim putem, npr. kroz insistiranje na "j eziku dobrih pisaca" kao obrascu koj i , i stini za volju, teško može da bude reprezentativan za j ezik bilo kojeg kolektiva. Naj veće praznine, kako se čini, j avljaju se na nivou registara ili funkcionalnih stilova standardnog jezika, bar u konvencionalnij i m oblicima j ezičke nastave, pa t u ozbiljniji rad tek treba d a počne. Mno gima srpskohrvatski danas i ne izgleda izrazitije funkcionalno raslo jen, ali će pre biti da je to zapravo varka, i zazvana s jedne strane tradicionalnim shvatanjima o j ednoj monolitnoj normi, a s druge stra ne, i u neposrednoj vezi s ovi m, odsustvom sistematskih istraživanj a šireg raspona. U pogledu engleskog, kao i drugih stranih jezika, inače po pravilu u većoj meri funkcionalno razuđenih, stanje je svakako bolj e - n aročito zahvaljujući uspešnom dopunj avanju jezika književ nosti u užem smislu celom lepezom stručnih jezika, čime je i na ovom planu ukinut monopol jednog jedinog oblika jezika, ma koliko s razlogom cenjenog. 1 78
LINGVISTIKA U PRIMENI
Među nivoima jezičke strukture, naj veća uloga u diferenciranom pristupu nastavi prirodno pripada leksici i gramatici . Bar načelno gle dano, mesto leksike ovde je sasvim očigledno, naročito ako se uzme da ona obuhvata stručnu terminologiju i frazeologiju. Sa gramatikom stvari stoje nešto drukčije, pa pitanje izbora gramatičkog modela za država svoju aktuelnost. Uopšte uzev, može se reći da uz svu dife renciranost po različitim pomenutim dimenzijama gramatika nužno počiva na jednom invarijantnom temelju, na nečemu što anglosak sonski lingvisti ponekad nazivaju common core, dakle na jednom za jedničkom jezgru . (I o ovome je bilo reči u prethodnom poglavlju). Ovo jezgro ostaje neophodno u svakoj jezičkoj nastavi, ali se proširuje u razni m pravci ma s obzirom na vrstu , nivo i ciljeve nastave maternjeg ili stranog jezika, u skladu sa praktičnim potrebama, ali i sa novijim uvidima teorij skog karaktera. Tako, na primer, rečenična gramatika neke date vrste može da bude dovoljna unutar pomenutog jezgra, ali bi za dalje diferenciranje prema medijumu, registru i stilu bilo veoma kori sno pozvati u pomoć neku od verzij a tekstualne gramatike, dakako prilagođenu pedagoškim potrebama. Iz prethodnog možemo da zaključimo da naše uobičajene pred stave o jezičkoj normi ostaju podložne preispitivanju - ne sa stano vi šta potrebe za njome, koj a nije sporna, nego u pogledu njenog pra vog sadržaja i njene detaljnije fizionomije. Na najvišem planu ap strakcije, nekada se može govoriti o jednoj standardnojezičkoj normi kao celini, ali je pitanje koliko je taj plan blizak nekim konkretnim poslovi ma u vezi s j ezikom . N a ovakvim poslovima mogu se pokazati mnogo bliži m, i neposredno relevantnijim, specifične norme pojedinih medijuma, varijeteta, regi stara i stilova. Teorij ska razrada odnosa iz među opšte norme i njenih di ferenciranih konkreti zacij a, ili - zavisno od date situacije, ali i od ugla gledanj a - između različitih koegzi stentnih normi istog jezika, ne spada u zadatke nastavnik§. jezika, maternjeg ili stranog; ali upravo iz ovi h krugova mogao bi da dođe jedan od važnih podsticaj a za produbljenij i i plodotvorniji pristup ne ki m klj učnim pitanj i m a jezičke norme. Kroz dosadašnje izlaganje provej avalo je shvatanje da za mnoge svrhe pojam norme treba da bude u određenoj meri situiran , što po1 79
RANKO BUGARSKI
drazumeva neku vrstu kontekstualizacije. Stoga neće biti suvišno da se sada m alo zadržimo na pojmu konteksta. Tu , međutim, odmah n ai lazimo n a teškoće oko definicije, p a s m o prisiljeni da pođemo o d tvrđenja, u nekom drugom kontekstu možda manje očekivanog ako ne i paradoksalnog, kako reč kontekst svoje puno značenje dobij a tek - u kontekstu . Naime, u lingvi stici se kontekst može u najopštijem smislu definisati kao skup relevantnih mogućnosti, ograničenj a i veza koje proističu iz verbalne okoline i situacione sredine jezičkih jedinica i tekstova, i skaza i govorni h činova, skup koji određuje u slove njihove realizacije i interpretacije. Ali preci ziranje ovakvog jednog opšteg poj ma konteksta može da se odvija u tako velikom broju pravaca i ste pena da bi i s amo nabrajanje pojedinih vrsta konteksta koje se pomi nju u lingvističkoj literaturi i suviše dugo potrajalo. Zato se u ovoj prilici moramo zadovoljiti metodološkom napomenom da za mnoge svrhe naprosto nije dovolj no pozivati se na kontekst bez ikakvih spe cifikacij a, jer ne mora unapred da bude j asno ni na koju se vrstu konteksta misli - da se i ne govori , na primer, o pitanjima stepena kontekstuali zacije, ili pak hijerarhije kontekstualnih činilaca. Za potrebe ovog dela našeg razmatranja biće dovolj no da počne mo od već tradicionalne opšte podele na kontekst u jeziku i kontekst izvan jezika. Za ovu opoziciju najprikladnijima se čine termini jezički odnosno nejezički kontekst. Alternativan i često upotrebljavan termi nološki par čine lingvistički i situacioni kontekst, ali prvi od ovih termina (bar u srpskohrvatskom, za razliku npr. od francuskog ili en gleskog) više upućuje na metajezik analize nego na sam jezik kao predmet analize, a drugi nam, iz razloga koji će biti navedeni , izgleda preširoko upotrebljen u ovom sklopu . Nekada se u ovom smislu pomi nju verbalni i neverbalni kontekst, što je po sebi prihvatlj ivo ali u određeni m konteksti ma može da sugeriše da se govornoj produkc ij i daje prevaga nad jezičkom strukturom . Naj zad, u literaturi se nai lazi i na par mikrokontekst l makrokontekst; on je, međutim, u ovakvoj upotrebi j asno neadekvatan , jer se razlika između " mikro " i " makro " planova posmatranja, već po svojoj prirodi samo rel ativna, može pod jednako u stanoviti unutar bilo jezičkog bilo nejezičkog konteksta uze tih ponaosob, pa je dosta proizvoljno u njoj tražiti granicu između ovi h . 1 80
LINGVISTIKA U PRIMENI
Jezički kontekst dalje se deli po raznim dimenzij ama, s obzirom na jezički sistem ili na govornu realizaciju, na govoreni ili na pisani jezik, na sintagmatske ili paradigmatske odnose, na vrstu, veličinu i distribucij u jezičkih jedinica koje se kontekstualizuj u (od foneme/gra feme do diskursa ili teksta), itd. Prema nivou jezičke strukture, na pri mer, mogu se razlikovati fonološko-grafološki , morfološki , sintak sički , leksički , semantički i stili stički kontekst, uz eventualne dalje podele ili kombinacije nekih od njih. Nejezički kontekst takođe se može dalje deliti, mada su kate gorij alne razlike ovde po prirodi stvari teže uočljive, pa se elementi ovog konteksta ponekad tretiraj u kontinualno i nediferencirano, iako ima valj anih razloga za izrazi tije diskri minativan pri stup i na ovoj stran i . Tako se često dešava da se pojam situacionog konteksta proteže na svekoliki nejezički kontekst, kako je već pomenuto, što ne izgleda opravdano ako se u ovoj sferi razluče - da ne idemo dalje - samo tri osnovna plana, kako sledi .
Situacioni kontekst u užem i verovatno najprikladnijem smislu obuhvata samo neposrednu situaciju u kojoj dolazi do upotrebe jezika, sa njeni m dobro poznatim elementima kao što su pošilj alac i primalac poruke, medijum, ambijent, svrha komunikacije, i slično. Ovaj kon tekst može da bude osetljiv na obeležj a šireg kulturnog konteksta date jezičke zajednice, koji određuje o čemu se u nekoj sredini jezikom komunicira, na koji način, kakve se vrednosti pridaju pojedinim go vornim činovima ili vrstama tekstova, itd. Naj zad, najopštij i plan mo gao bi se, u odsustvu boljeg naziva, identifikovali kao svetski kontekst, u smislu koj i asocira na teorij u mogućih svetova. Da damo jedan banalan pri mer, rečenice "Petar je pojeo sendvič " i "Petar je popio " pivo mogu se pod uslovom koreferencijalnosti eliptično svesti na rečenicu " Petar je pojeo sendvič i popio pivo " , ali se drugi glagol ne može bri sati , pa bi rečenice kao " Petar je pojeo sendvič i pivo" valjda bile, bar strogo uzev, negramatične u svakom jeziku - iz krajnje nejezičkog i zapravo nei nteresantnog razloga što se u svetu u kojem mi živimo pivo nigde ne jede, nego se pije. Ovo je, dakle, u ovom slučaju relevantan izvor ograničenja. Međutim, ovakve rečenice lako 18 1
RANKO BUGARSKI
bi postale s asvim gramatične u jednom svetu - u kakav bi, uostalom, i ovaj n aš mogao bez problema uskoro da se transformiše - u kome bi se pivo moglo i jesti (u zgusnutom i zamrznutom stanju, u vidu tabli i slično) . Ne treba posebno ni napominj ati da se i dve osnovne vrste kon teksta prepliću i prožimaju u svom međudejstvu ; dovoljno je da samo podsetim o na raspon i ulogu paralingvističkih i "kinetičkih" poj ava u govornoj komunikacij i (visina i modulacije tona, afektivna glasovna sredstva, izraz lica, mimika, gestovi , odnosi u prostoru itd.), u neki m slučajevima sa delimičnim ekvivalentima i u pisanju. Nešto je pro blematičnij i status pragmatičkog konteksta, koji se na jednoj strani može nadograditi na seriju u vezi s nivoima jezičke strukture, parne outu pod zaglavljem jezičkog konteksta, ali na drugoj strani prirodno spada i pod situacioni pa i kulturni kontekst. Da i ovde damo jedan običan primer, isti i skaz "Vrata su otvorena" može u zavisnosti od situacij e da ima celu skalu pragmatičkih dej stava (obaveštenje o či njeničnom stanju, iznenađenje, upozorenje na promaju, poziv da se vrata zatvore, sugestija sagovorniku da se udalj i , itd.); dok kulturni kontekst ovde ulazi u igru utoliko što raspon ovakvih mogućnosti ne bi nužno bio i sti u svim kulturama. Posle ovih poj movno-terminoloških i teorij sko-metodoloških napomena, daćemo dva primera kontekstualno uslovljene upotrebe stručnih termina. Najpre jedan iz šireg kulturnog života. Pre izvesnog vremena, na s astanku u jednoj beogradskoj institucij i koja se bavi istraživanjem kulture i kulturnog života, pisac ovih redova na stolu je primetio j edan polj ski zbornik pod naslovom Kultura artystyczna. Tokom razgovora koj i je usledio, i koji s e delimično odnosio i na tu publikacij u i na njome pokriveno područje, spontano je i slobodno korišten izraz "umetnička kultura" . No kada su posle sastanka učesni ci , inače ljudi i stančanog sluha za maternji jezik, upitani kako bi izvan ovog konteksta reagovali na navedenu srpskohrvatsku sintagmu , oni su se i zj asnili saglasno pi ščevom sopstvenom osećanju - naime, da s njom nešto ipak nije u redu . Kod nas se normalno govori o pozo rišnoj , filmskoj ili knj iževnoj kulturi , ali odnekud ne i o umetničkoj kulturi kao obuhvatnijem pojmu; ako bi se još i moglo za nekoga 1 82
LINGVISTIKA U PRIMENI
reći da poseduje zavidnu umetničku kulturu ( a za neke govornike je i ovo problematično), ova sintagma teško bi se izvan strogo stručnog diskursa primenila u ovde relevantnom smislu . tj . da označi neko polje rada i stvaralaštva. U poljskom, kako izgleda, odgovarajuća sintagma ima već terminološku vrednost i ni po čemu nije neobična; s druge strane, u nekim zapadnoevropski m jezicima - na primer, u engleskom - ograničenj a u pogledu proizvođenj a ovakvih sklopova još su znatno veća nego u srpskohrvatskom, pa se oni ugl avnom ne javlj aju ni u terminologizovanoj upotrebi . Drugi pri mer uzećemo iz leksičko-term i nološke sfere višejezič nosti, koja se uz razgranatost odlikuje i velikim šarenilom, i na koju ovom prilikom možemo da se osvrnemo samo letimično i nesiste matski . lako svaki od upotrebljavanih termina ima svoje značenje, ta značenj a nisu uvek dosledno diferencirana ni u kontekstu, a kamoli izvan njega. Tako višejezičnost nekad uklj u č uj e a nekad i sključuje dvojezičnost; bilingvizam ima različite korelate na individualnom i socijetalnom planu, jer se na prvom po pravilu suprotstavlj a mono lingvizmu a na drugom uz to i multilingvizm u, a u drugom pravcu i diglosiji prema kojoj , međutim, ne stoj i nikakva monoglosija nego samo, eventualno, triglosija ili poliglosija. Monogloti, međutim, po stoje, i ako najčešće izvan sociolingvističke l iterature, i tu uglavnom nisu u opoziciji sa dig/otima ili triglotima nego samo sa poliglotima - licima koja se, da bi sve bilo još lepše, u neterminološkoj , popu larnoj engleskoj upotrebi nazivaju i lingvisti m a ! Ako pak ostanemo u registru lingvistike, i sa samo dva jezika. kako njih da zovemo? LI i Lz? Lepo, ali ovi internacionalni simboli čitaju se na veoma različite načine, ne samo u raznim jezicima nego i u istom jeziku ali u raznim oblastima nauke ili prakse u vezi s j ezikom: maternji/strani jezik u nastavi jezika, prvi/drugi jezik u psiholingvistici (sa kompli kacijama), izvornilprevodni jezik u teoriji prevođenja (sa više alter nativa) itd . , pri čemu npr. drugi jezik u soc i olingvistici znači nešto sasvim drugo nego u drugim oblastima u koj i m a se takođe upotreb 18 lj ava. -
18
Termini iz ovog kruga nešto su šire razmotreni u
1 83
10. poglavlju ove knjige.
RANKO BUGARSKI
Ovi primeri, koj ima bi se lako moglo dodati mnoštvo drugih, ukazuju na važnost kontekstualnih činilaca u razumevanju i prevođe nju stručnih tekstova, a time, u značajnoj meri, i na višim stepenima n astave j ezika. Ova nastava ne može se uspešno odvijati bez stalnog pozivanj a na jezički, situacioni i kulturni kontekst, kao prostor u kome se diferencirano oblikuju norme jezičke komunikacije.
1 84
17 . Pojmovi jezika i književnosti u
nastavi stranih jezika
Pitanje srazmeme zastupljenosti jezika i književnosti u nastavi jezika veoma je staro. Tokom bar dva i po milenijuma postojanj a takve nastave u evropskoj civilizacij i ono se često postavlj alo u raznim oblicima i različitim intenzitetom, u z av isnosti od preovlađuj uće opšte intelektualne klime i prirode vladajućih predstava o ciljevima nastave matemjih i drugih jezika - u ranijim periodima mahom klasični h, a potom i sve raširenijih živih stranih jezika. Ti ciljevi, manje ili više usklađeni sa praktičnim mogućnostima izvođenja nastave, a delimično uslovljeni i pravcima razvoja fundamentalnih nauka na koje se takva nastava oslanj ala, kroz istoriju su određivali koj i m jezički m veštinama će se dati prednost, koja vrsta jezika i u kojem obimu će se predavati, te kakve će metode biti primenjivane. Posebno u nastavi stranih jezika, ciljevi se mogu grubo podeliti na književno-umetničke, naučno-filozofske i praktično-društvene. Ov de ne moramo obrazlagati prirodu ovako razgraničenih ciljeva, koj a je u glavnim crtama inače jasna, ali želimo da i staknemo da je od početka jedna od glavni h ideja-vodilj a na ovom području bila kon cepcij a o ovladavanju drugim j ezicim a u svrhu čitanja na njima na pisanih vrednih književnih del a i, time, negovanj a dobrog ukusa, usa vršavanj a ličnosti i širenja kulturnih vidika. Ovakvo gledanje na je zičku didaktiku kao pripremnu fazu z a usvaj anje u književnosti pohra njenih duhovnih vrednosti od davnina je ugrađeno u same temelje humanističkog obrazovanj a. U evropskoj tradiciji ono se snažno ispo ljava već u epohama aleksandrijskih tekstologa i rimskih retoričai:a, potom u okviru srednjovekovnog opredeljivanja za auctores nasuprot 1 85
RANKO BUGARSKI
artes, zatim u renesansnom i postrenesansnom razdoblju procvata hu manističkih studij a, u fi lološkim interesovanjima XIX stoJeća - da bi u akadem s kim krugovima svoj pečat ostavilo s ve do danas, naročito kroz insistiranje na strogim normama kultivisanog književnog i zraza. I ranije je, doduše, bilo i drukčijih stanovišta i motiva u nastavi stranih jezika, a naročito ih ima u moderno doba; ali je karakteristično da se pomenuta linij a, uz sva krivudanja, uspone i padove u sukobu s a rivalski m shvatanjima, može pratiti u konti nuitetu o d svojih ranih po 19 četaka do današnjeg dana. Posle ovog letimičnog istorijskog uvoda, osvrnućemo se - opet sasvim kratko, što je u ovoj prilici jedino i moguće - na problemski vid naznačenog odnosa. Teza koju želimo da obrazložimo j este da uloga i srazmera jezika i književnosti u nastavi stranih jezika na višim stepenima, a posebno na fakultetskom nivou, dobrim delom zavise od shvatanj a prirode i obuhvata svakog od ovi h poj mova ponaosob, koje onda određuje mogućnosti , načine i meru nj i hove interakcije. Ako se, na primer, za potrebe nastave strani jezik shvati kao manje-više konačan zbir glasovnih, gramatičkih i leksičkih jedinica i obrazaca koje učenik treba " dri lovanjem " da u svoj i kako bi se mo gao sporazumevati sa govornicima toga jezika, i ako se s druge strane pod knj iževnošću misli isklj učivo na brižlj ivo odabrane i visoko ce njene uzore književne umetnosti klasičnog i poznij eg doba, veza iz među jezika i književnosti u nastavi prirodno je m i ni malna, da ne kažemo nikakva. Ovo je moralo da važi već u vreme frazeoloških priručnika koje karikiraju popularni primeri tipa " My postillion has been struck by lightning " , " Ou est la plume de ma tante " , "Ne, moj a mlađa sestra n e voli sir, ali ona svira klavir" i sličn i : ovakvo znanje teško d a je ikoga osposobilo za snalaženje u stvarnim životnim si tuacij ama, da i ne govorimo o čitanju Š ekspira, Molijera ili Getea. Nasuprot tome, ako se predmetu nastave ne prilazi papagaj ski nego 1 9 Sistematski pregled ideja, shvatanja i postupaka na kojima je kroz istoriju počivala nastava jezika daje Kelly (1969) . Neke napomene o evoluciji opštih shvatanja jezika, relevantne i u ovom kontekstu, sadrži Bugarski ( 1984, pogl. 1).
1 86
LINGVISTIKA U PRIMENI
stvaralački, ako se dakle strani jezik shvati kao dragocena mogućnost proširenj a ličnog i zražajnog potencij ala, uz druge ciljeve koji idu s takvi m viđenjem, i ako se književnost sagleda ne kao zadat korpus nedodirljivih uzora nego kao otvoreno i pristupačno životno i skustvo, veza koju razmatramo l akše se uspostavlja. Da se sada u okviru ovih misli potpuno prebacimo u savremene uslove . Doskora su u akademskim krugovima bili neprikosnoveni a ponegde još uvek dominiraju - ekskluzivni i statički modeli stranih jezika, veštački homogenizovani i idealizovani (tipa Received Pro 20 nunciation, Le bon usage ili Biihnenaussprache). Uz njih je često išlo, i još uvek ide, j edno restriktivno " elitističko" tumačenje knji ževnosti kao skupa proverenih ostvarenja umetničke upotrebe jezika. Oba ova shvatanj a mogu se s pedagoške strane racionalizovati, ali ih je u današnjim prilikama teže opravdati . Veza između njih u nastav nom procesu ostaje problematična, sa stanovišta nastavnika kao i stu denata, jer jezik i knj iževnost čine odelite blokove koji se malo gde dodiruju. O ovome bi svoju reč verovatno mogli da kažu i mnogi koj i su takvu nastavu izvodili ili pri mali na odsecima za strane jezike i knj iževnosti naših univerziteta. Ali slojevitost m odernog života, udružena sa novij i m razvojem nekih relevantni h n aučnih disciplina, doprinela je i jednoj , uslovno rečeno, demokratizacij i predmeta nastave, koj a se ne bi smela shvatati kao pad kriterijuma - iako se neretko upravo tako doživlj ava. Naime, sa učvršćivanjem deskriptivnog pristupa pored strogo normativnog, poj am jezika u nastavnom kontekstu sve se više raslojava i obogaćuje uključivanjem različitih j ezičkih varijeteta i funkcija, raznih tekstova i terminologija, govornih činova i uloga, i drugih pojmova iz arsenala sociolingvistike, tekstualne lingvistike, lingvističke stilistike, pragma tike i srodnih oblasti . Ti me se omogućuje razlaganje ranijih mono litnih normi na deli mično diferencirane norme pojedinih medijuma, registara i stilova, j edinicama i obrascima šire upotrebne vrednosti 20 Prethodna poglavlja ovog dela knjige sadrže kratke osvrte na ovakve modele i njihovu današnju sudbinu, uz dalju sociolingvističku literaturu.
1 87
RANKO BUGARSKI
daj e se prednost prilikom selekcije i gradiranja, a komunikativna kom petencija učenika izgrađuje se tako da mu omogući delotvorno služe nje stranim jezikom u širokom rasponu govornih situacij a i sa raznim kategorijama sagovornika, kao i u svrhe čitanja različitih vrsta tek stova. Neka od pomenutih područja, zajedno sa aktuelnim kretanjima u književnoteorijskim disciplinama, dovela su i do razuđenijeg poima nja knji ževnosti , koj a uz ostvarenja lepe književnosti u užem smislu sve više obuhvata i savremene esejističko-publicističke žanrove. Ovi u slovi u načelu pogoduju izgrađivanju čvršćih veza između jezika i književnosti u nastavi stranih jezika, i pitanje je pedagoške prakse, kao i drugih praktičnih okolnosti, u kojoj će se meri takva povezanost i ostvarivati . Daćemo samo dva-tri primera mogućnosti koje se negde već uveliko koriste, dok se drugde bar ukazuju na ho rizontu. Š to se tiče vrste jezika, ako poj am jezika bar donekle uklj učuje i stručne jezike, i ako poj am književnosti zahvata, recimo, po pularno-naučnu, istoriografsku i sličnu literaturu, onda "neknjiževni " i ,,knj iževni " tekstovi nisu samo uporedljivi, nego ih je čak teško razgraničiti . A u pogledu pristupa samom tekstu, ma koje on vrste bio, savremeni prilaz proučavanju tekstova kao koherentnih nadre čeničnih celina nesumnj ivo otvara mogućnost kombinovanja grama tičke i književnoteorijske analize na obostranu korist. Slično se može reći i za područje stilističke i retoričke analize, ukoliko se prihvate savremene koncepcije po kojima je stil diferencirano obeležje svake, a ne samo umetničke upotrebe jezika, upravo kao što su i različite manifestacij e običnog govora, a ne samo oratorstva, obeležene fino nij ansiranim retoričkim sredstvima i postupcima. Uz sve to, razume se, u poj avnoj ravni jedan jezik ostaje jedno, a na njemu ostvarena književnost nešto drugo - ali se u nastavnom procesu sada može lakše postići koliko-toliko objedinjena perspektiva, bar u meri u kojoj je ona inače predviđena ciljevima nastave i nastavnim planovima i pro gramima. Da ponovimo, dan as postoje teorij ski i metodološki uslovi za kreativna prožimanj a o kojima je bilo reči, a od spleta praktičnih okolnosti zavisi koliko će, i kako, oni biti korišćeni u nastavi stranih jezika. 1 88
LINGVISTIKA U PRIMENI
I da zaključimo. Prema izloženom, bilo bi pogrešno govoriti o zastupljenosti knj iževnosti u nastavi stranih jezika u smislu pojednostavljene oscilacije stručnog mišljenja između "da" i " ne " . Ne bi se moglo tek tako reći, na pri mer, da je književnost ranije po pravilu bivala uključena u tu nastavu, da su je potom iz nje proterali predstavnici nekih modernih pravaca u glotodidaktici, a da je sada ponovo došlo vreme da ona zauzme mesto koje joj je tu zapravo uvek pripadalo. Situacij a je ipak složenij a, pa se čini da bi ovde trebalo poštovati jedan redosled pitanj a koji izgleda dovoljno logičan. Prvo pitanje jeste šta u ovom kontekstu treba smatrati književnošću : da li je to samo beletristika u užem smislu, ili se tu mogu legitimno ubrojati i razni granični - ali time nipošto ne i marginalni - žanrovi , kao memoarski, publicistički i drugi . Tek na podlozi odgovora na ovo prvo pitanje može se racionalno postaviti drugo pitanje - da li će se književnost unositi u nastavu jezika, ili neće. Pri tome, razume se, opet treba izbeći neodgovarajuća uopštavanja i povesti računa o prirodi i cilj evima različitih vrsta kurseva (opšteg jezika, stručnog jezika, domaćeg jezika za strance i sl.). Primera radi, poezija može da bude sasvim deplasirana u nastavi stranog stručnog jezika tehnološke ili neke slične orijentacije, ali to ne znači i automatsko i sključivanje nekog od upravo pomenutih ali u širem smislu ipak literarnih ili bar paraliteramih žan rova. I ako je ovde odgovor potvrdan, dakako uz ovakve uslovnosti, može se postaviti i treće pitanje - koliko književnosti uneti u nastavu, i na koji nači n. U svakom slučaju, dakle, valj a se čuvati površnog utiska da je ovde reč o prostom načelnom - da ne kažemo dogmatskom - oprede ljivanju "za" i "protiv " književnosti u n astavi stranih jezika: valjda je očigledno da je ceo proolem znatno kompleksnij i i da otuda zahteva diferenciran pristup.
1 89
Bibliografska beleška
l. poglavlje čini iznova redigovan tekst pisan povodom naučnog skupa "Lingvistika i lingvističke aktivnosti u Jugoslaviji " , marta 1 985. u S arajevu, i obj avljen u reviji Odjek, X:XXVIII :7, 1 985, 3-4. - 2. poglavlje nastalo je kombinovanjem i proširivanjem referata podnetih na I kongresu Saveza društava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, decembra 1 977. u Beogradu (prvobitno objavljeno u Godišnjaku SDP U 3, 1 979, 1 9-32) i n a V međunarodnom kongresu za primenjenu lingvistiku, avgusta 1 978. u Montrealu (objavljeno na engleskom je ziku kao B ugarski 1 980). - 3. poglavlj e predstavlj a znatno proširen tekst referata sa II kongresa Saveza društava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, maj a 1 980. u Zagrebu, koji je u prvobitnom obliku štam pan u Godišnjaku SDPU 4-5 , 1 980-8 1 , 7- 1 1 . - 4. poglavlje je pri lagođen deo autorovog izlaganj a za okruglim stolom o odnosu ling vistike i primenjene lingvistike na VII svetskom kongresu za prime njenu lingvistiku, avgusta 1 984. u Briselu, u celosti naknadno obj av ljenog na engleskom jeziku kao Bugarski ( 1 987). - 5. poglavlje jeste proširena verzij a referata sa savetovanj a "Leksikografija i stručni je zici " , održanog aprila 1 982. u Beogradu, u organizacij i Društva za primenjenu lingvistiku Srbije, koji je obj avljen u Godišnjaku SDPU 6, 1 982, 69-74. - 6. poglavlje čini unekoliko izmenjen i proširen referat podnet na simpozijumu " Kontrastivna analiza i nastava stranih jezika" , održanom novembra 1 982. u B eogradu, u organizacij i Druš tva za pri menjenu lingvistiku Srbije, i objavljen u časopisu Prevodilac, ! : 3 , 1 982, 1 3- 1 8 . - 7 . poglavlje je referat sa okruglog stola o termi nologij i , održanog decembra 1 985 . u Novom Sadu, objavljen u zbor-
191
RANKO BUGARSKI
niku pod B erić ( 1 986), 383-390. - U osnovi 8. poglavlja je referat podnet na II kongresu Saveza društava za primenjenu lingvistiku Ju goslavije, maj a 1 980. u Zagrebu, i (u izmenjenoj verziji) na VI me đunarodnom kongresu za primenjenu lingvistiku, avgusta 1 98 1 . u Lundu, koj i je· prethodno objavljen samo na engleskom jeziku kao Bugarski ( 1 983b) . - 9. poglavlje čini izmenjen i proširen prilog raz govoru o l ingvističkoj terminologij i decembra 1 982. u Novom Sadu, prvobitno objavljen u zborniku pod Mikeš ( 1 983), 89-92, i ovde kom binovan sa izlaganjem na s avetovanju o terminologij i u Beogradu, novembra 1 986, štampanim pod naslovom " Kriterijumi izgrađivanj a terminologije" u zborniku pod Vin aver ( 1 988), 1 7-20. - l O . poglavlje nastalo je na podlozi referata podnetih na III kongresu Saveza društava za primenj enu lingvistiku Jugoslavije, juna 1 983. u S arajevu, i na VII svetskom kongresu za primenjenu lingvistiku, avgusta 1 984. u B ri selu, od kojih je prvi obj avljen u Godišnjaku SDPU 7-8, 1 983-84, 5 3-59 , a drugi na engleskom jeziku kao Bugarski ( 1 986b). - Osnovu l l . poglavlj a čini referat saopšten na simpozijumu ,,Jezik u međukul tumom kontekstu " , održanom jula 1 983 . u Dablinu, u organizacij i Irskog udruženja za primenjenu lingvistiku, i obj avljen kao Bugarski ( 1 985); za ovu priliku, kada se prvi put štampa na srpskohrvatskom , tekst j e pri lagođen i unekoliko izmenjen. - 1 2. poglavlje čini nešto dopunjen tekst predavanja održanog u Društvu za primenjenu ling vistiku Voj vodine, oktobra 1 980. u Novom Sadu, i obj avljenog u Zbor niku radova Instituta za strane jezike i književnosti, Filozofski fakul tet, Novi S ad, 3, 1 98 1 , 79-89 . - 1 3. poglavlj e je dopunjena verzij a u vodnog poglavlja specij alno pisanog za zbornik pod Rajić ( 1 98 1 ), 7-26. - 1 4 . poglavlje predstavlj a prilagođen prilog pripremljen za okrugli sto ,,Jezik i kultura u nastavi strani h jezika " , oktobra 1 98 1 . u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu, i prvobitno obj avljen u zborniku pod S tojnić ( 1 982), 3 8-44. - 1 5 . poglavlje je proširena verzij a saopštenja sa simpozijuma Društva za primenjenu lingvistiku Srbije, aprila 1 985. u Beogradu, obj avljenog u zborniku pod Žiletić ( 1 987), 49-54. - 1 6. poglavlje n astalo je kombinovanjem saopštenj a podnetih na simpozijumima Društva za primenjenu ling vistiku Srbije u Beogradu, novembra 1 98 3 . i maj a 1 984, i obj avljenih 1 92
LINGVISTIKA U PRIMENI
u zbornicima pod Đukanović ( 1 984), 1 3- 1 9, i Č avić ( 1 985), 31 -34. - 1 7. poglavlje j e saopštenje sa simpozijuma Društva za primenjenu lingvistiku Srbije u Beogradu, m arta 1 986, štampano u zborniku pod Grubačić ( 1 987), 9- 1 1 .
1 93
Literatura
S ledeći spisak sadrži podatke o svim bibliografskim jedinicama koje su u tekstu ili u beleškama navedene samo prezimenom autora i godinom izdanj a, eventualno još uz oznake stranica na koje se po sebno upućuje. Radi ekonomičnosti, zbornici su navođeni po prezi menu redaktora, a po naslovu samo kada ovaj nije jasno naznačen. Na kraju je lista skraćenica. ( 1 983). Beograd, Prosvetni pregled. Akulenko, V. V. ( 1 977). Naučno-tehničeskaja revoljucija i problema interancio nal' noj terminologii. Naučno-tehničeskaja revoljucija i funkcionirovanie jazykov mira (red. l. K. Beloded i dr.), Moskva, Nauka, 73-84. Annual Review of Applied Linguistics 1-3 ( 1 980- 1 982), ed. R. B. Kaplan. Ro wley, Mass., Newbury House. Babić, S., red. ( 1 979). O teoriji prevođenja i prevođenju. (= Rukovet, Subotica, XXV:3-4). Back, O. ( 1 970). Was bedeutet und was bezeichnet der Ausdruck " angewandte Sprachwissenschaft" ? Die Sprache, Wien, 16, 2 1 -53. Bailey, R. W./M. Gorlach, ed. ( 1 982). English as a World Language. Ann Arbor, University of Michigan Press. Bakingem, T. ( 1 982) . Prilog izradi taksonomije kulture za potrebe međukulturnog komuniciranja. Zbornik radova Instituta za strane jezike i književnosti, Novi Sad, Filozofski fakultet, 4, 1 1 -22. Balabuha, A. F. , red. ( 1 980). lnternacional 'nye elementy v leksike i terminologii. Har' kov, Višča škola. Baotić, J. ( 1 978). Jezička politika i jezičko planiranje. Radio-Sarajevo - Treći program, 20, 1 22-4 1 . Barhudarov, L . S . ( 1 975). Jazyk i perevod - voprosy obščej i častnoj teorii pe revoda. Moskva, Meždunarodnye otnošenija. Barhudarov, S. G. i dr. , red. ( 1 976). Problematika opredelenii terminov v slo varjah raznyh tipov. Leningrad, Nauka. Aktuelna pitanja naše jezičke kulture
1 95
RANKO BUGARSKI
Bedard, EJJ . Maurais, ed. ( 1 983). La nonne linguistique. Quebec, Conseil de la langue fran�aise/Paris, Le Robert. Bendix, E. H. ( 1 966) . Componential Analysis of General Vocabulary. Blooming ton, Indiana University Pressffhe Hague, Mouton. Berić, V. i dr., red. ( 1 980). Kontrastivna jezička istraživanja, l simpozijum . Novi S ad, Filozofski fakultet. Berić, V. , red. ( 1 986). Kontrastivna jezička istraživanja, lli simpozijum. Novi S ad, Filozofski fakultet. fZbomik sadrži i blok tekstova o terminologiji, 3 7�08/. Bibović, lj . ( 1 979). Opšta lingvistika i lingvistička terminologija. SJ VIII :4, 2061 6. Bjelica, N. ( 1 983). Neki primjeri polisemičnih riječi u ustavnoj terminologiji i nji hovoj leksikografskoj obradi . Živi jezici, Beograd, XXXV: 1 -4, 26-9. Brann, C. M. B . ( 1 984) , Four Definitions of National Languages in Africa lAb stract/. AllA Brussels 84, Proceedings (ed. J. den Haese/J. Nivette), Brus sels, ITONUB, 3, 1 453-4. Brown, H. D . ( 1 976). What is Applied Linguistics? A Survey of Applied Lingui stics (ed. R. Wardhough/H. D. Brown), Ann Arbor, University of Michigan Press, l -7. Brozović, D. ( 1 977). O mogućnostima i ciljevima konfrontacionog proučavanja suvremenih slavenskih standardnih jezika. Suvremena lingvistika , Zagreb, 1 5- 1 6, 29-33 . Brumfit, C . J . , ed. ( 1 982). English for International Communication. Oxford, Pergamon. Bugarski, R. ( 1 969). Pojmovno-terminološki osvrt na generativnu gramatiku. De lo, Beograd, XV:7, 869-76. Preštampano u Bugarski ( 1 983a: 1 1 2-23) . Bugarski , R., red. ( 1 974). Jezik i društvo. (= Kultura , Beograd, 25). Bugarski, R. ( 1 976). Položaj psiholingvistike u krugu lingvi stičkih disciplina. SJ V:4, 262-7. Bugarski, R. ( 1 978). Reflections on the Goals of Linguistics. Proceedings of the Twelfth International Congress of Linguists (ed. W. U. Dressler/W. M eid), Innsbruck, Innsbrucker Beitrage zur Sprachwissenschaft, 249-52. Bugarski, R. ( 1 980). Some Thoughts on the Structure and Applications of Lin guistics. Models of Grammar, Descriptive Linguistics and Pedagogical Grammar - Papers from the 5th International Congress of Applied Lin
(ed. G. NickeVD. Nehls), Heidelberg, Julius Groos, 22-45. Bugarski, R. ( 1 982). O pojmu narodne lingvistike. Radio-Beograd - Treći pro g ra m , 55, 1 59-69. Bugarski , R. ( 1 983a). Lingvistika o čoveku (Il izd.). Beograd, Prosveta. Bugarski, R. ( 1 983b). Sociolingui stic Issues in Standardizing Linguistic Termi nology. Language in Society, London/New York, 1 2, 65-70. Bugarski, R. ( 1 984). Jezik i lingvistika (Il izd. ). Beograd, Nolit. Bugarski, R. ( 1 985). Translation Across Cultures: Some Problems with Termi no1ogies. Jankowsky ( 1 985), 1 59-63. guistics
1 96
LINGVISTIKA U PRIMENI
Bugarski, R. ( l 986a). Jezik u društvu. Beograd, Prosveta. Bugarski, R. ( l 986b ). Notes on the Terminology of Applied Linguistics. Lingui stics Across Historical and Geographical Boundaries: ln Honour of Jacek
(ed. D. Kastovsky/A. Szwedek), Berlin, Mouton de Gruyter, 2, 1 1 47-53 . Bugarski, R . ( 1 987). Applied Linguistics as Linguistics Applied. Tomić/Shuy ( 1 987), 3-1 9. Bugarski, R.N. Ivir/M . Mikeš, red. ( 1 976). Jezik u društvenoj sredini. Novi Sad, Društvo za primenjenu lingvistiku Jugoslavije. Catford, J. C. ( 1 965). A Linguistic Theory of Translation. London, Oxford Uni versity Press. Corder, P. ( 1 972). Problems and Solutions in Applied Linguistics. AlLA Third Congress Proceedings III (ed. J. Qvistgaard et al.), Heidelberg, Julius Gro os, 3-23 . Corder, P. ( 1 973). Introducing Applied Linguistics. Harmondsworth, Penguin Bo oks. Corder, P. ( 1 978). BAAL - The Next Ten Years. AlLA B. l (22), 39-4 1 . Courchene, R . ( 1 98 1 ) . The History of the Term "Applied" in Applied Linguistics. Actes du 5e congres de l 'AILA (ed. J.-G. Savard/L. Laforge), Quebec, Universite Laval, 66-88. Courchene, R. ( 1 984). Applied Linguistics Revisited. Bulletin d e l 'A CLA , Mon treal, 6: l , 79-8 1 . Crystal, D . ( 1 973). Linguistic Research i n Great Britain in Relation to the Social Sciences. Sociolinguistics Newsletter; Boulder, IV: 2, 1 4-6. Crystal, D. ( 1 98 1 ). Directions in Applied Linguistics. London/New York, Aca demic Press. Culioli , A. ( 1 967) . Diskusija. Linguistic Theories and Their Application. Nancy, AIDELA, 62-3 . Č avić, E. , red. ( 1 985). Kontekst u lingvistici i nastavi jezika. Beograd, Društvo za primenjenu lingvistiku Srbije. Č omski, N. ( 1 979). Gramatika i um (red. R. Bugarski , II izd.). Beograd, Nolit. Č omski, N. ( 1 984). Sintaksičke strukture. Novi Sad, Dnevnik/Književna zajednica Novog Sada. Ć upić, D., red. ( 1 982). Leksikografija i leksikologija. Beograd/Novi Sad, SA NU/Matica srpska. Dimitrijević, N. ( 1 975). O primenjenoj lingvistici. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, Beograd, 8, 305-8. Dimitrijević, N. ( 1 976). Primenjena neurolingvistika - korak bliže formulisanju model a učenj a stranih jezika. SJ V:4, 282-90. Dimitrijević, N. ( 1 984a). Zablude u nastavi stranih jezika (Il izd.). Sarajevo, Svjetlost. Dimitrijević, N. ( 1 984b). Lingvistika i metodika nastave stranih jezika - bibli ografija radova. Beograd, Vojnoizdavački zavod. Fisiak
1 97
RANKO BUGARSKI
Dimitrijević, N.IR. Đorđević ( 1 975). A Study of the Attitudes and Motivation of Students of English, Russian, German and French as Foreign Languages at the University of Belgrade. Studi ltaliani di Linguistica Teorica ed Ap plicata. Padova, IV: l , 1 1 3-49. Drozd, LJW. Seibicke ( 1 973). Deutsche Fach- und Wissenschaftssprache: Be standsaufnahme, Theorie, Geschichte. Wiesbaden, Brandstetter. Đorđević, R. ( 1 975). Kultura kao faktor u nastavi engleskog jezika kao stranog. Beograd, ICS. Đorđević, R. ( 1 982). Uvod u kontrastiranje jezika. Beograd, Filološki fakultet. Đorđević, R. ( 1 983). Lingvistička terminologija. Prevodilac, Beograd, 11: 1 , 4752. Đorđević, R. ( 1 984). Tertium comparationis kao konstrukt kontrastivne analize. SJ XIII:3-4, 1 1 1 -6. Đukanović, J., red. ( 1 984). Gramatika u nastavi maternjeg i stranih jezika. Beo grad, Društvo za primenjenu lingvistiku Srbije. Durovič, L. , red. ( 1 983). Lingua in Diaspora: Studies in the Language of the Second Generation of Yugoslav lmmigrant Children in Sweden. Lund, Sla viska Institutionen vid Lunds Universitet. English World-Wide: A Journal of Varieties of English. Amsterdam/Philadelphia, B enjamins (izlazi od 1 9 80). Fedorov, A. V. ( 1 983). Osnovy obščej teorii perevoda (IV izd. ). Moskva, Vysšaja škola. Felber, H . ( 1 982). Some Basic Issues of Terminology. The Incorporated Linguist, London, 2 1 , 1 2-24. Ferguson, C. A. ( 1 975). Applications of Linguistics. The Scope of American Lin guistics (ed. R. Austerlitz), Lisse, Peter de Ridder, 63-75. Fillmore, C. J. ( 1 978). On the Organization of Semantic Information in the Le xicon. Papers from the Parasession on the Lexicon, Chicago, Chicago Linguistic Society, 148-73 . Fishman, J. A. ( 1 978). Sociologija jezika. Sarajevo, Svjetlost. Fishman, J. A. et al. , ed. ( 1 977). The Spread of English: The Sociology of English as an Additional Language. Rowley, Mass., Newbury House. Fisiak, J . , ed. ( 1 9 8 1 ). Contrastive Linguistics and the Language Teacher. Oxford, Pergamon. Fišer-Popović, A. ( 1 984). Klasifikacija terminoloških rečnika. Prevodilac, Beo grad, III:2, 1 9-24. Fraser, B. ( 1 974). The State of the Applied Linguist. G URT (Ed. K. Jankowsky), 93-1 0 1 . Gardner, R . C . ( 1 979). Social Psyhological Aspects of Second Language Acqui sition. Language and Social Psychology (ed. H. Giles/R. N. StClair), Ox ford, Blackwell, 1 93-220. Gardner, R. C./W. E. Lambert ( 1 972). Attitudes and Motivation in Second Lan g uage Learning. Rowley, M ass., Newbury House.
1 98
LINGVISTIKA U PRIMENI
Gottwald, K. ( 1 977). Applicational Levels in Applied Linguistics. /RAL XY: l , 55-63 . Greenbaum, S . , ed. ( 1 985). The English Language Today. Oxford, Pergamon. Grubačić, S., red. ( 1 987). Odnos između jezika i književnosti u istraživanju i nastavi. Beograd, Društvo za primenjenu lingvistiku Srbije. (]rucza, F. ( 1 975). Institute of Applied Linguistics, University of Warsaw. Glot. todidactica, Pozmm, VII, 1 27-9. Haberland, H./J . L. Mey ( 1 977). Editorial : Linguistics and Pragmatics. Journal of Pragmatics, Amsterdam, 1 : 1 , l - l l . Halliday, M . A. K./A. Mclntosh/P. Strevens ( 1 964). The Linguistic Sciences and Language Teaching. London, Longman. Hajmz, D. ( 1 980). Etnografija komunikacije. Beograd, BIGZ. Hartmann, R. R. K. ( 1 974). Linguistic Terminology: Semantic, Lexicographical and Computational Aspects. Proceedings of the Eleventh International Congress of Linguists (ed. L. Heilman), Bologna, Il Mulino, I, 5 6 1 -75. Hartmann, R. R. K., ed. ( 1 983). Lexicography: Princip/es and Practice. Lon don/New York, Academic Press. Hol, E. ( 1 976). Nemi jezik. Beograd, BIGZ. Householder, F. W./S . Saporta, ed. ( 1 962). Problems in Lexicography. Blooming ton, Indiana University Press. Hiillen, W. ( 1 974). Prikaz zbornika Perren!Trim ( 1 97 1 ). /RAL XII:4, 355-60. Ilić, V. ( 1 968). Počeci stvaranj a i angažovanj a makedonske lingvističke termino logije. Zbornik za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, XI, 7 1 -83. Ivić, M. ( 1 975). Pravci u lingvistici (III izd.). Ljubljana, Državna založba Slo venije. Ivir, V. ( 1 976). Contrastive Analysis at the Lexical Level. Nickel ( 1 976), 11, 1 5 163. Ivir, V ( 1 978a). Teorija i tehnika prevođenja. Sremski Karlovci , Centar "Karlo vačka gimnazij a" . Ivir, V. ( 1 978b) . Hrvatsko ili srpsko-engleski rječnik privrednog nazivlja. Zagreb, Školska knjiga. Ivir, V. ( 1 978c). Ekvivalencija u prevođenju. Godišnjak, Beograd, 2, 1 0 1 -9. Ivir, V ( 1 9 84 ). Postupci u prevođenju jugoslavenskog društveno-političkog naziv lja na strane jezike. Mišeska Tomić ( 1 9 84), 45-50. Jakobson, R. ( 1 959). On Linguistic Aspects of Translati on. On Translation (ed. R. A. Brower), New York, Oxford University Press, 232-9. Janicki , K. ( 1 982). The Foreigner's Language in a Sociolinguistic Perspective. Poznan, Uniwersytet Im. A. Mickiewicza. Janicki , K. ( 1 985). Tertium Comparationis in Contrastive Sociolinguistics. Nor d/yd: Troms(J University Working Papers on Language and Linguistics,
Tromsfl), 1 0, 7-27 . Janković, S. ( 1 972). Za adekvatno prevođenje lingvističkih tekstova. Pregled, Sa rajevo, LXII: l O, 1 333-5 1 .
1 99
RANKO BUGARSKI
Janković, S. ( l 978a). Prilog izučavanju fenomena standardnojezičke varijantnosti. KJ VII : 2, 5- 1 5. Janković, S . ( 1 978b). Primijenjena lingvistika u našoj sredini . Pregled, Sarajevo, LXVIII:5, 691 -708. Janković, S. ( 1 980-8 1 ). Termini i prevođenje. Godišnjak, Zagreb, 4-5 , 245-7. Janković, S. ( 1982). Distinktivni pokazatelji standardnojezičke varijantnosti . Naš jezik danas i sutra , 84 1 -5 1 . Jankowsky, K . R., ed. ( 1 985). Scientific and Humanistic Dimensions of Langua ge: Festschrift for Robert Lado. Amsterdam/Philadelphia, Benjamins. Jerković, J., red. ( 1 984). Leksikografija i leksikologija. Novi Sad, Matica srpska. Jezik u savremenoj komunikaciji ( 1 983). Beograd, Centar za marksizam Univer ziteta u Beogradu. Jocić, M. ( 1 980). Društveno-kulturna sredina kao faktor jezičkog približavanja i kreativnosti u jeziku. Berić i dr. ( 1 980), 267-76. Jukić, Z. ( 1 979). Elementi kulture u programima srpskohrvatskog kao jezika društvene sredine u školama sa mađarskim nastavnim jezikom. Godišnjak, B eograd, 3, 35 1 -6. Kachru, B . B . , ed. ( 1 983). The Other Tongue: English A cross Cultures. Oxford, Pergamon. Kalogjera, D. ( 1 985). Attitudes Toward Serbo-Croatian Language Varieties. /JSL 5 2 , 93-1 09. Kaplan, R. B. ( 1 979). Toward a Theory of Applied Linguistics. Linguistic and Literary Studies in Honor of A rchibald A. Hill (ed. M. A. Jazayery et al. ) , The Hague/Paris, Mouton, 4, 3 1 9-32. Kaplan , R. B . , ed. ( 1 980) . On the Scope of Applied Linguistics. Rowley, Mass., Newbury House. Karadža, M. ( 1 983). Izvori srpskohrvatske gramatičke terminologije - uloga i mjesto Vuka Karadžića u njenom formiranju i standardizaciji. RIJK X. Katičić, R. ( 1 97 1 ). Jezikoslovni ogledi. Zagreb, Školska knjiga. Katičić, R. ( 1 972). Jezikoslovni zapisi o prevođenju. Književna smotra, Zagreb, I V: 1 2, 3-9. Katičić, R. ( 1 974-1 975). Transformacijska gramatika. Suvremena lingvistika, Za greb, 9- 1 2 (4 nastavka). Kelly, L. G. ( 1 969). 25 Centuries of Language Teaching. Rowley, Mass . : New bury House. Kocourek, R. ( 1 98 1 ). Prerequisites for an Applicable Lingui stic Theory of Ter minology. Actes du 5e congres de l 'AIIA (ed. J.-G. Savard/L. Laforge), Quebec, Universite Laval, 2 1 6-28. Kolka, A. ( 1 976). Usvajanje stranih jezika i razlike u kulturama SJ V:3 , 200-7. Kolka, A. ( 1 983). Uvod u multidisciplinaran pristup nastavi stranih jezika. Za greb, Školske novine. Koller, W. ( 1 979). Einfohrung in die Obersetzungswissenschaft. Heidelberg, Quel le und Meyer.
200
LINGVISTIKA U PRIMENI
Komissarov, V. N. ( 1 980). Lingvistika perevoda. Moskva, Meždunarodnye ot nošenija. Kri stal, D. ( 1 988). Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike. Beograd, Nolit. Kroeber, A. L./C. Kluckhohn ( 1 963). Culture: A Critical Review of Concepts and Definitions. New York, Vintage Books. Krommer-Benz, M., ed. ( 1 984). World Guide t o Terminological A ctivities (2nd ed.). Infoterm Series, 4. Miinchen, Saur. Krstulović, A. ( 1 976). Kultura i civilizacija u nastavi stranih jezika. SJ V: 1-2, 80-3. Krzeszowski, T. P. ( 1 984). Tertium Comparationi s. Contrastive Linguistics: Pro spects and Problems (ed. J. Fisiak) , Berlin, Mouton, 301-1 2. Kiihlwein, W. ( 1 976) . Prikaz zbornika Nickel ( 1 974). Papers and Studies in Con trastive Linguistics, PoznantArlington, Va. , V, 282-7. Kiihlwein, W. ( 1 980a). Angewandte Linguistik. Lexikon der germanistischen Lin guistik (2. Aufl. ; ed. H. P. Althaus et al.), Tiibingen, Max Niemeyer, 4, 76 1 -8. Kiihlwein, W. ( 1 980b). Bausteine zur Theoriebildung der angewandten Linguistik. Angewandte Linguistik: Positionen, Wege, Perspektiven (ed. W. Kiihl wein/A. Raasch), Tiibingen, Gunter Narr, 1 3-27. Labov, W. ( 1 973). The Boundaries of Words and Their Meanings. New Ways of Analyzing Variation in English (ed. C.-J . N. Bailey/R. W. Shuy), Washing ton, D. C., Georgetown University Press, 340-73 . Labov, W. ( 1 978). Denotational Structure. Papers from the Parasession on the Lexicon, Chicago, Chicago Linguistic Society, 220-60. Lado, R. ( 1 957). Linguistics Across Cultures. Ann Arbor, University of Michigan Press. Lajons, Dž. ( 1 974) . Lingvistička revolucija Noama Ćomskog. Beograd, Duga. Lambert, V. ( 1 980). Socijalna psihologija dvojezičnosti. Radio-Beograd - Treći program, 44, 369-92. Levi , J. ( 1 982) . Umjetnost prevođenja. S arajevo, Svjetlost. Ljudskanov, A. ( 1 969). Traduction humaine et traduction automatique. Paris, Du nod. Malmberg, B. ( 1 97 1 ). Applications of Linguistics. Perren!Trim ( 1 97 1 ), 3- 1 8. Malmberg, B. ( 1 978). Some Words of Appreciation on the Occasion of Gerhard Nickel 's Fi ftieth Birthday. /RAL XVI:3, 1 83-5. Malmberg, B . ( 1 98 1 ). Applied Lingui stics: Past, Present and Future. AlLA 81, Proceedings ll: Lectures (ed. B . Sigurd/J. Svartvik), Lund, Gleerup, 7-14. Mel' chuk, l. ( 1 984). Dictionnaire explicatif et combinatoire d u franfais contem porain. Recherches lexico-semantiques, I. Montreal, Universite de Mon treal. Melvinger, J. ( 1 982). O nazivlju transforrn�cijske tvorbene gramatike u hrvatskoj lingvistici. KJ 1 1 :3 , 1 27-3 1 . Menac, A . ( 1 973). Još o predmetu i nazivu kontrastivne lingvistike. SJ . 11:4, 24450.
20 1
RANKO BUGARSKI
Mihailović, Lj . ( 1 970). Ogledi iz primenjene lingvistike. Beograd, Filološki fakultet. Mihailović, Lj. ( 1 980). Lingvistički pojam kontrasta. Berić i dr. ( 1 980), 1 1 -4. Mihailović, Lj . ( 1 983). Jezik i govor u kontrastivnoj analizi. Mikeš ( 1 983), 1 -4. · Mihajlović, M. ( 1 9 8 1 ). Neki soci o lingvistički opisi i nastav a stranih jezika. Zbornik radova Katedre za anglistiku, Niš, Filozofski fakultet, Il, 289-300. Mihajlović, M. ( 1 9 82). Karakteristika terminologije transformaciono-generativne gramatike. FP 20: 1 -4, 1 3 1 -5 . Mikeš, M . ( 1 973). Primenjena lingvistika i njeni zadaci. Savremenost, Novi S ad, 111 : 3 , 23 1-4. Mikeš, M. ( 1 977). Jezička relativnost i kontrastivna istraživanja. Godišnjak, Beo grad, l , 4 1 -5 5 . Mikeš, M . , red . ( 1 983). Kontrastivna jezička istraživanja, ll simpozijum. Novi Sad, Filozofski fakultet. /Zbornik sadrži i blok tekstova "Lingvistička ter minologija" , 85- 1 66/. Mikeš, M.IP. Vlahović ( 1 980). Prevođenje nekih izraza i termina iz oblasti vaspitanja i obrazovanja. Berić i dr. ( 1 980), 343-54. Mikeš, M. i dr. ( 1 983). O terminologiji iz oblasti međunacionalnih odnosa. Mikeš ( 1 983), 201 - 1 7. Minović, M. ( 1 975). O specifičnostima srpskohrvatskih naučnih i tehničkih ter mina i o nj ihovoj verifikaciji za potrebe škola u SR Bosni i Hercegovini, RIJK ll, 9-69. Mišeska Tomić, O. ( 1 983). Juče, danas, sutra jugoslovenske primenjene ling vistike. KJ 1 2:2, 89-94. Mišeska Tomić, 0., red. ( 1 984). Jazičnite kontakti vo jugoslovenskata zaednica. Skopje, Sojuz na društvata za primeneta lingvistika na Jugoslavija/Društvo za primeneta lingvi stika na Makedonija. Morrow, K. ( 1 979). The Twelfth Annual Meeting of the British Association for Applied Linguistics. AlLA B. 2(26) , 33-5 . Mounin, G. ( 1 963). Les problemes theoriques de la traduction. Paris, Gallimard. Musić, s.n. Meloncelli-Milak ( 1 98 3 ) . Neki problemi prevođenja naše samou pravne terminologije na italijanski jezik. Naučni sastanak slavista u Vu kove dane, Beograd, 1 2: 3 , 1 1 3-26. Naš jezik danas i sutra ( 1 982) . Naše teme, Zagreb, XXV I :5, 805-62. Nećak-LUk, A.n. Štrukelj, red. ( 1 9 84) . Dvojezičnost - individualne in družbene razsežnosti. Ljubljana, Društvo za uporabno jezikoslovje Slovenije. Neubert, A . , ed. ( 1 968). Grundfragen der Obersetzungswissenschaft. Leipzig, VEB Verlag Enzyklopadie. Neubert, A. ( 1 985). Translation Acro s s Languages or Across Cultures? Jankowsky ( 1 985), 23 1 -9 . Newmark, P. ( 1 98 1 ) . Approaches to Translation. Oxford, Pergamon. Nickel, G. ( 1 972). Zum heutigen Stand der kontrastiven Sprachwissenschaft. Rea der zur kontrastiven Lingu_istik (ed. G. Nickel), Frankfurt/M ., Athenaum, 7- 1 4.
202
LINGVISTIKA U PRIMENI
Nickel, G., ed. ( 1 974). AlLA Third Congress Proceedings, I. Heidelberg, Julius Groos. Nickel, G., ed. ( 1 976). Proceedings of the Fourth International Congress of Ap plied linguistics, I-III. Stuttgart, Hochschulverlag. Nida, E. A. ( 1 964). Toward a Science of Translating. Leiden, E. J. Brill. Nida, E. A. ( 1 975). Componential Analysis of Meaning. The Hague/Paris, Mou ton. Nida, E. A. ( 1 977). Translating Means Communicating: A Sociolinguistic Theory of Translation. G URT (ed. M. Saville-Troike), 2 1 3-29. Nida, E. A./C. R. Taber ( 1 969). The Theory and Practice of Translation. Leiden, E. J. Brill. Nikitin, M . V. ( 1 983). Leksičeskoe značenie slova. Moskva, Vysšaja škola. Nikolić, V. ( 1 979). Učenje stranih jezika i nastava kulture. Godišnjak, Beograd, 3, 3 57-62. Pap, L. ( 1 972). What Do We Mean by Applied Linguistics? Studies in Language and Linguistics (ed. R. W. Eaton, Jr./J. Ornstein), El Paso, University of Texas Press, 1 0 1 - 14. Pap, L. ( 1 976). Linguistic Terminology as a Source of Verbal Fictions. Language Sciences, Bloomington, 39, 1 -5 . Perić, A. ( 1 982). O kriterijumima izbora termina stranog porekla u nauci i tehnici . FP 20: 1 -4, 1 27-30. Perić, A. ( 1 983). Savremena nauka o jeziku - generativna sintaksa i se1nantika. Beograd, Svetozar M arković. Perren, G. E./J. L. M. Trim, ed. ( 1 97 1 ). Applications of Linguistics: Selected Papers of the Second International Congress of Applied Linguistics. Lon don, Cambridge University Press. Pervan, M./A. Štambuk/M . Pilković ( 1 983). Kontrastivna analiza semantičkih vri jednosti nekih elektroničkih termina u engleskom i našem jeziku. Mikeš ( 1 983), 1 67-73. Piaget, J. ( 1 955). The Language and Thought of the Child. Cleveland/New York, Meridian B ooks. Piper, P. ( 1 986). Između kontrastivne i konfrontativne lingvistike. Berić ( 1 986), 40 1 -8. Polovina, V. ( 1 982). O tipovima rečnika lingvističkih termina. FP 20: 1-4, 1 3742. Popovič, A. ( 1 980). Poetika umetn ičkog prevoda - proces i tekst. ( Rukovet, Subotica, XXVI:5). Pre beg-Vilke, M . ( 1 977). Uvod u glotodidaktiku. Zagreb, Školska knjiga. Pride , J. B., ed. ( 1 979). Sociolinguistic Aspects of Language Learning and Tea ching. London, Oxford University Press. Pride, J. B., ed. ( 1 982). New Englishes. Row1ey, Mass., Newbury House. Quemada, B. ( 1 972). Lexicology and Lexicography. Current Trends in Linguistics (ed. T. A. Sebeok), The Hague/Paris, Mouton, 9, 395-47 5 . =
203
RANKO BUGARSKI
Quirk, R. ( 1 982). International Communication and the Concept of Nuclear En glish. Brumfit ( 1 982), 1 5-28. Quirk, R./H. G. Widdowson, ed. ( 1 985). English in the World: Teaching and Learning the Language and Literatures. London, Cambridge University Press. Quirk, R. et. al . ( 1 972). A Grammar of Contemporary English. London, Longman. Radovanović, M. ( 1 979). Sociolingvistika. Beograd, BIGZ. Rajić, Lj . , red. ( 1 98 1 ). Teorija i poetika prevođenja. Beograd, Prosveta. Revzin, l. 1 ./V. Ju. Rozencvejg ( 1 964). Osnovy obščego i mašinnogo perevoda. M oskva, Vysšaja škola. Riđanović, M. ( 1 965). Odnos jezika i kulture kao problem u nastavi stranih jezika. Živi jezici, Beograd, VIII: 3-4, 75-82. Riđanović, M. ( 1 982). Jedan terminološko-leksikografski problem viđen iz trans formacionog ugla. Godišnjak, Zagreb, 6, 1 3 1-3. Riggs, F. W. ( 1 980). Special Languages and Terminology. Sociolinguistics News letter, Boulder, XI:2, 1 8-22. Roberts, A. H. ( 1 969). Current Problems of Applied Linguistics. Actes du Xe congres international des linguistes, Bucarest, Academie de la RSR, l, 1 75-82. Rondeau, G. ( 1 978). AlLA President's Note. AlLA B . 2(23), l-4. Rondeau, G. ( 1 979). Une nouvelle branche de la linguistique appliquee: la ter minologie. AlLA B. 2(26), 1-1 5. Rondeau, G. ( 1 984). Introduction a la terminologie (2. ed.). Chicoutimi, Que., M orin. Rondeau, G.IH. Felber, ed. ( 1 98 1 ). Textes choisis de terminologie, 1: Fondaments theoriques de la terminologie (sous la direction de V. l. Siforov). Girsterm. Quebec, Universite Laval. Rosch, E. ( 1 978). Principles of Categorization. Cognition and Categorization (ed. E. Rosch/8. B. Lloyd), Hillsdale, N. J., Erlbaum, 27-48. Sager, J. C . , ed. ( 1 980). Standardization of Nomenclature. ( IJSL 23). Sager, J . C .IR. L. Johnson ( 1 978). Terminology: The State of the Art. AlLA B. 1 (22), 1 - 1 1 . Sapir, E . ( 1 984). Ogledi iz kulturne antropologije (red. R . Bugarski, II izd.). Beograd, Prosveta. Shuy, R. W. ( 1 984). The Decade Ahead for Applied Sociolinguistics. /JSL 45, 101-1 1 . Sibinović, M . ( 1 979). Original i prevod - uvod u istoriju i teoriju prevođenja. B eograd, Privredna štampa. Sibinović, M . ( 1 983). O prevođenju - priručnik za prevodioce i inokorespondente. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Simeon , R. ( 1 969). Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva, 1-11. Zagreb, Ma tica hrvatska. =
204
LINGVISTIKA U PRIMENI
Slama-Cazacu, T. ( 1 980). The Place of Applied Linguistics in the System of Sciences: AL in Relation to "Linguistics" . Revue Roumaine de Linguisti que, Bucarest, XXV:3, 1 5 3-60. Slavjanska lingvistična tenninologija I ( 1 962). Sofija, Blgarskata akademija na naukite. Smith, L. E., ed. ( 1 98 1 ) . English for Cross-Cultural Communication. London, Macmillan. Smith, L. E., ed. ( 1 983). Readings in English as an International Language. Oxford, Pergamon. Sociolingvistika i nastava jezika ( 1 98 1 ). SJ X:4, 262-3 2 1 . Sosir, F. de ( 1 96911 977) . Opšta lingvistika (IIII izd.). Beograd, Nolit. Spillner, B. ( 1 977). On the Theoretical Foundations of Applied linguistics. /RAL XV:2, 1 54-7. Spolsky, B. ( 1 969). Linguistics and Language Pedagogy: Applications or Impli cations? G URT (ed. J. E. Alatis) , 1 43-5 5 . Spolsky, B . ( 1 978). Educational Linguistics: An Introduction. Rowley, Mass., Newbury House. Stančić, Lj . ( 1 982) . Pokušaji ujednačavanj a hrvatskosrpske gramatičke termino logije u XX stoljeću. RIJK IX, 1 25-256. Steiner, G. ( 1 975). After Babel: Aspects of Language and Translation. London, Oxford University Press. Stoberski , S. ( 1 975). Naučna i tehnička terminologija. KJ IV: l -2, 47-55. Stoberski, S. ( 1 978). Nauka i praksa podržavaju internacionalizaciju terminologije kao pomoć u prevođenju. Mostovi, Beograd, IX: 3 , 250-6 1 . Stojnić, M . ( 1 980). O prevođenju književnog teksta. Sarajevo, Svjetlost. Stojnić, M . , red. ( 1 982). Jezik i kultura u nastavi stranih jezika. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Strevens, P. ( 1 980). Teaching English as an International Language. Oxford, Pergamon. Šipka, M., red. ( 1 979). Školski rječnik terminoloških višestrukosti, 1-11. Sarajevo, Institut za jezik i književnost. Šipka, M . , red . ( 1 984). Jezik i nacionalni odnosi. (= Sveske Instituta za proučava nje nacionalnih odnosa, Sarajevo, 11: 5-6). Škiljan, D. ( 1 980). Pogled u lingvistiku. Zagreb, Školska knjiga. Štrukelj , l., red. ( 1 989). Uporabno jezikoslovje. Ljubljana, Zveza društev za upo rabno jezikoslovje Jugoslavije. " Terić, G. ( 1 980). Pojam "complemento u italijanskoj gramatičkoj terminologiji i njegovi ekvivalenti u gramatikama srpskohrvatskog jezika. Studije iz kon trastivne analize italijanskog i srpskohrvatskog jezika, Beograd, Filološki fakultet, I , 1 02-3 7. Tomić, O. Mišeska/R. W. Shuy, ed. ( 1 987). The Relation of Theoretical and Ap plied Linguistics. New York/London, Plenum Press. Trudgill, P./J. Hannah ( 1 982). International English: A Guide to Varieties of Standard English. London, Arnold.
205
RANKO BUGARSKI
Turčan, J. ( 1 980). Prilog proučavanju društveno-političke terminologije u slo vačkom i srpskohrvatskom jeziku. Berić i dr. ( 1 980), 277-86. Vereščagin , E. M .N. G. Kostomarov ( 1 983). Jazyk i kul 'tura - lingvostranove denie v prepodavanii russkogo jazyka kak inostrannogo (III izd. ). Moskva, Russkij jazyk. Vilke, M. ( 1 977). IV kongres Međunarodnog udruženja za primijenjenu ling vistiku. Godišnjak, Beograd, l , 8 1 -5. Vinaver, N . , red. ( 1 988). Terminologija - načela, normiranje, usaglašavanje rada. Beograd, Prevodilac. Vlahović, P. ( 1 979). Prilog kontrastivnoj analizi društveno-političke terminologije u srpskohrvatskom i italijanskom jeziku. Godišnjak, Beograd, 3, 253-8. Vlahović, P. ( 1 980-8 1 ). Ekvivalencija nekih izraza i termina iz oblasti vaspitanja i obrazovanja u srpskohrvatskom i francuskom jeziku . Godišnjak, Zagreb, 4-5 , 3 2 1 -4. Vlahović, P. ( 1 984). Upotreba gramatičkih termina u udžbeniCima i školskim gramatikama francuskog jezika. Đukanović ( 1 984), 1 43-50. Vojvoda, S. ( 1 973). O različitim lingvistički m pristupima prevođenju. SJ 11 : 4, 25 1 -6 1 . Vorf, B . L . ( 1 979) . Jezik, misao i stvarnost (red. R . Bugarski). Beograd, BIGZ. Vučković, P., red. ( 1 984). Srpskohrvatski jezik kao strani. Beograd, Institut za strane jezike. Vuković, G. ( 1 980). Nazivi za obeležavanje srodnika (na materijalu srpskohrvat skog, slovačkog, mađarskog i nemačkog jezika). Berić i dr. ( 1 980), 25365. Weinreich, U. ( 1 980). O n Semantics (ed. W. Labov/8. S . Weinreich). Philadel phia, University of Pennsylvania Press. Wierzbicka, A. ( 1 985). Lexicography and Conceptual Analysis. Ann Arbor, Ka roma. Willes, M. ( 1 978). BAAL Tenth Annual Meeting. AlLA B. l (22), 34-5 . Wilss, W. ( 1 977). ObersetzungswissellSchaft: Probleme und Methoden. Stuttgart, Klett. World Language English: The International Teacher 's Journal of English as a
World Language. Oxford, Pergamon (izlazi od 1 98 1 ). Wiister, E. ( 1 979). Einfohrung in die allgemeine Terminologielehre und termi nologische Lexikographie, 1-11. Wien/New York, Springer. Zabrocki , L. ( 1 970). Grundfragen der konfrontativen Grammatik. Probleme der komrastiven Grammatik (ed. H. Moser), Diisseldorf, Schwann , 3 1 -52. Zgusta, L. ( 1 97 1 ). Manual of Lexicography. The Hague/Paris, Mouton. /Prevod: Priručnik leksikografije. Sarajevo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1 99 1 /. Žiletić , Z., red. ( 1 983). Kontrastivno analiza i nastava stranih jezika . Beograd, Društvo za primenjenu lingvistiku Srbije. Žiletić , Z., red. ( 1 987). Teorija nastave jezika. Beograd, Društvo za primenjenu lingvistiku Srbije.
206
LINGVISTIKA U PRIMENI
Skraćenice : Pisa Beograd
A llA B. - AllA Bulletin, FP - Filološki pregled,
Godišnjak - Godišnjak Saveza društava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije,
Beograd/Zagreb/Sarajevo
G URT - Georgetown University Round Table on lAnguages and Linguistics,
Washington, D. C.
JJSL - International Journal of the Sociology of Language,
sterdam
Berlin/New York/Am
/RAL - International Review of Applied Linguistics in lAnguage Teaching,
delberg
KJ - Književni jezik,
Sarajevo
RIJK - Radovi Instituta SJ - Strani jezici,
za
Zagreb
jezik i književnost, Odjeljenje za jezik,
Hei-
Sarajevo
(Skraćivani su samo naslovi serij skih publikacija koji su se u spisku literature javili više od dva puta.)
207
Registar 1mena
Ovaj spisak obuhvata imena n avedena u glavnom tekstu i u beleškama, ali ne i u zaj edničkom spisku literature, koji otuda služi i kao dopuna regi stra imena. Imena su ovde data samo u izvornoj ortografiji ; ona koja se pominju u tekstu tamo su transkribovana (kao i u beleškama kada se upućuje na n aše prevode u koj i ma je tako pos tup ljeno). Buckingham, T. 1 62
Akulenko, V. V. 79
Anthony, E. M. 29
Bugarski, R. 2 1 , 3 6, 5 3 , 60, 1 03,
Avgustin 72
1 63, 1 64, 1 67, 1 73 , 1 76, 1 86, 1 9 1 , 1 92
Babić, S . 1 3 3 , 1 52, 1 5 5 Back, O. 2 6 , 2 8 , 3 2 , 34, 3 6 , 3 9 Bailey, R. W. 1 70
Balabuha, A. F. 95 Baotić, J. 1 1 8 Barhudarov, L. S. 1 54 B arhudarov, S. G. 77 Bedard, E. 1 76
Catford, J. C. 1 37, 1 54 Chomsky, N . 1 02, 1 03, 1 07 Corder, P. 28, 36, 37, 3 8 Courchene, R. 3 6 , 3 9 Crystal, D. 43, 59, 1 07 Culioli, A. 32
Belić, A. 98
Bendix, E. H. 73
Berić, V. 55, 88, l l 3, 1 92 B ibović, Lj . 79 Bj elica, N. 79
Brann, C. M. B. 1 1 8 Brown, H. D. 26, 3 3 Browne, W. l 03
Č avić, E. 1 93 Ć upić, D. 75 Dimitrijević, N . 36, 39, 49, 55, 1 1 6, 1 67
Brozović, D. 93, 9 8
Dimitrovski , T. 93
Brumfit, C . J. 1 70
Drozd, L. 76
209
LINGVISTIKA U PRIMENI
Janković, S. 54, 79, 83, 1 1 9
Đorđević, R. 79, 8 1 , 8 5 , 8 8 , 9 1 , 1 62, 1 64, 1 67 Đukanovi ć , J. 53, 1 93 D urovič, L. 1 1 7
Jankowsky, K. R. 1 3 0 Jerkovi ć , J. 75 Jespersen, O. 7 1 Jocić, M . 79
Fedorov, A. V. 1 54
Johnson, R . L. 76
Felber, H. 7 5 , 76
Jukić, Z. 1 64
Ferguson, e. A. 3 3 , 34 Filipović, R. 47, 78
Kachru, B. B. 1 70
Fillmore, e. J. 74
Kalogjera, D. 1 73
Kaplan, R. B. 26, 29, 34, 39, 4 3 ,
Fishman, J. A. 36, 1 54, 1 70
50, 6 1 , 63
Fisiak, J. 8 1 Fišer-Popović, A. 77
Karadža Garić, M. 79, 95
Fraser, B. 26
Katičić, R. 79, 97, 1 03, 1 4 1 Kelly, L . G . 1 86
Gardner, R. e. 1 66, 1 67
Klajn, l. 95, 1 07
Kluckhohn, e. 1 62
Gottwald, K. 26
Kocourek, R. 76
Gorlach, M. 1 70
Greenbaum, S . 1 70
Kolarič, R. 93
Grubačić, S . 1 93
Kolka, A. 1 64, 1 73
Grucza, F. 34
Koller, W. 1 50, 1 54 Komissarov, V. N. 1 43
Haberland, H. 3 3
Kostomarov, V. G. 1 64
Hall, E. 1 64
Kroeber, A. L. 1 62
Halliday, M. A. K. 30, 3 3
Krommer-Benz, M. 76
Hannah, J . 1 70
Krstulović, A. 1 64
Hartmann, R. R. K. 75, 99
Krzeszowski, T. P. 85, 9 1
Hlebec, B. 1 07
Kiihlwein, W. 25, 26, 30
Householder, F. W. 75 Hiillen, W. 25
Labov, W. 74
Hymes, D. 1 0 1 , 1 64
Lado, R. 1 30, 1 62
Ilić, v. 93
Levy, J. 1 40
Ivić, M . 2 1
Lewin, K. 36
Ivić, P. 93
Lambert, W. E. 1 67
Lyons, J. 1 03
Ivir, V. 53, 7 3 , 82, 88, 9 1 , 1 27, 1 30, 1 32 , 1 3 3 , 1 36, 1 4 1 , 1 44,
Lj udskanov, A. 1 43
1 45 , 1 52, 1 54, 1 64, 1 67 Malmberg, B. 3 3 , 34, 56, 6 1 Jakobson, R. 1 3 3
Janicki, K . 8 5 , 89, 9 1 , 1 72
Maurais, J . 1 76 Mclntosh, A. 30, 33
210
RANKO B UGARSKI
Mel' chuk, l. 75
Radovanović, M. 1 64
Melvinger, J. 1 03
Revzin, l l 1 43
Meloncelli-Milak, l 79
Rajić, Lj . 1 3 2, 1 52, 1 5 5 , 1 92
Menac, A. 98
Riđanović, M. 53, 1 0 3 , 1 64
Riggs, F. W. 1 0 1
Mey, J. L. 3 3
Roberts, A . H . 25
Mihai lović, Lj . 34, 8 8 , 89
Rondeau, G. 3 1 , 37, 76
Mihaj lović, M. 1 03 , 1 73
Rosch, E. 74
Mikeš, M. 34, 5 3 , 5 5 , 79, 85, 88,
Rozencvejg, V. Ju. 1 43
93, 95, 1 03 , 1 1 3 , 1 20, 1 28, 1 29, 1 64, 1 67, 1 92
Sager, J. C. 76
Minović, M. 77 Mišeska Tomić, O. 5 3 , 54, 5 7 , 1 1 7 Molnar Čikoš, L. 93 Morrow, K. 50
S apir, E. 1 64
Saporta, S . 75
Sau ssure, F. de 83
S avić, S . 1 03
Mounin, G . 1 43
Seibicke, W. 76
Musić, S. 79
S huy, R. W. 57, 63 Sibinović, M. 1 3 2, 1 3 8, 1 40, 1 43 ,
Nećak-Luk, A. 5 3
1 52, 1 5 5
Neubert, A. 1 30, 1 54
Simeon, R . 7 9
Newmark, P. 1 43
S l ama-Cazacu, T. 3 1
S mith, L . E . 1 70
Nickel, G. 25, 26, 5 0 Nida, E. A. 73, 1 23 , 1 5 1 , 1 54
Spillner, B . 26, 39
Nikitin, M. V. 74
S pol sky, B. 29, 39, 46, 1 1 8 Stančić, Lj . 93
Nikolić, V. 1 64
Steiner, G. 1 34
Stoberski, Z. 76, 1 OO
Pap, L. 26, 28, 9 9
Stojnić, M. 1 3 8, 1 40, 1 54, 1 92
Perić, A. 9 5 , l 0 3
Strevens, P. 30, 3 3 , 43, 1 7 0
Perren, G. E. 3 3 Pervan, M . 7 9
Š ipka, M. 77, 1 1 9, 1 77 Š ki lj an, D. 2 1 , 1 20 Š tambuk, A. 79
Piaget, J. 36 Pilković, M . 79 Piper, P. 88
Š trukelj, l. 53, 57
Polovina, V. 79 Popovič, A. 1 37, 1 40, 1 5 3
Taber, C. R. 1 5 1 , 1 5 4
Prebeg-Vilke, M. 46
Tanasković, D. 95
Priđe, J. B. 1 64, 1 70
Terić , G. 84
Tri m, J. L. M. 33 Quemada, B. 75
Trudgill, P. 1 70
Quirk, R . 1 70, 1 7 1
Turčan, J. 79
21 1
LINGVISTIKA U PRIMENI
Vereščagin , E. M. 1 64
Widdowson, H. G . 1 70
Vilke, M . 25, 36
Wierzbicka, A. 75
Vlahović, P. 79, 1 28
Wills, W 1 54
Vinaver, N . 1 92
Willes, M . 33
Wilster, E. 75, 76
Voj voda, S. 1 53 Vučković, P. 1 62
Zabrocki, L. 34
Vuković, G. 79
Zgusta, L. 75
Weinreich, U. 73
Whorf, B . L. 8 5 , 1 64
Žiletić,
212
Z. 5 3 , 89, 1 92
Registar pojmova
Ovaj selektivni spisak sadrži samo neke vazmJe pojmove, isključujući pri tom one najšire ili najučestalije. Na pojedine lingvi stičke di scipline upućuje se samo tamo gde se one definišu ili se o nj ima podrobnije govori . AlLA v. Međunarodno udruženje
interlingvistika 2 1
za pri menj enu lingvistiku
internacionalni engleski 1 70, 1 7 8
analiza diskursa 1 8 kontekst 1 80-4
dijahronija I S
kontrastivna analiza 78-85
dijalektologij a 1 7 leksikografija 20, 69-77
Društvo z a primenjenu lingvi stiku
leksikologija 1 7
Jugoslavije 34, 52, 53
lingvistička geografij a 1 7 lingvistička pragmatika 1 8
etimologij a 1 5
lingvi stička stilistika 20
etnolingvistika 1 9
lingvistička teorij a 1 6 lingvistička tipologij a 1 6
fi lologij a 14- 1 5
lingvistika 1 3-2 1
filozofij a jezika 1 6
- algebarska 20
fonetika 1 7
- antropološka 1 9
fonologija 1 7
- arealna 1 7 - deskriptivna 1 6
geolingvi stika 1 7
- istorij ska 1 6
glotodidaktika 20
- kontaktna 1 7
glotogonij a 1 8
- kontrastivna 1 6
grafemika (grafologija) 1 8
- mate matička 20
gramatika 1 7
- normativna 20
gramatologija 1 8
- opšta 1 5-6
2 13
LINGVISTIKA U PRIMENI
Savez društava za primenjenu
- primenjena 20 - računarska 20
lingvistiku Jugoslavije 7, 24,
- statistička 20
52-7, 89, 1 20, 1 9 1 -2
- tekstualna 1 8
semantika 1 7
- uporedna 1 6
sinhronija 1 5 sintaksa 1 7
lingvoku lturologija 1 64
socij alna psihologija jezika 1 65-7 sociolingvistika 1 9, 1 64, 1 68-74
m akrolingvistika 1 5
sociologij a jezika 1 9
Međunarodno udruženje za pri menjenu lingvistiku 26,
teorij a prevođenja 2 1 , 1 3 1 - 1 57
42-6, 48-50, 53-4, 56, 57, 70
- podela 1 3 5, 145-6
mikrolingvi stika 1 5
terminologija 75--85
morfofonologija 1 7
- društveno-poli tička 1 27-9
morfologij a 1 7
- kontrastivne lingvistike 86-9 1 - lingvistička 92- 1 0 l
neurolingvistika 20
- primenjene lingvistike
norma 1 75--84
1 1 3-20, 1 82-3 - transformaciono-generativne
onomastik a 1 8
gramatike 96-7, 1 02-1 2
tertium comparationis 80, 82, 8 3 , prototip 74
84-5, 86, 89-9 1
psiholingvistika 1 9 univerzalije j ezika 1 6
psihologij a j ezika 1 9
214
S adržaj
U vodna napomena
.
. . . . . .. . . . . .. . .. . . . . . . . . . . . . .. ... . . . . . 5
Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 I OPŠ TI DEO
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
l . Lingvistika i njene discipline
.
.
.
.
.
.
.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
2 . Poj am i značaj primenjene lingvistike
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
ll
.
. . . . . . . . . . . . . . 22
3. Primenjena lingvistika u svetu i kod nas . . . . . . . . . . . . . 4 1 4 . Primenjena lingvistika kao lingvistika u primeni . . . . . . 5 8 II TERMINOLOGIJA
.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
5. Lingvistika, leksikografij a i terminologij a .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
69
6. Kontrastivna analiza terminologije i terminologij a kontrastivne analize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 7 . Terminologij a kontrastivne lingvi stike
.
.
.
.
86
8. Kriterijumi izgrađivanj a lingvističke terminologije . .
.
.
.
92
9. Terminologij a generativne gramatike
.
. 1 02
.
.
1 0. Terminologij a u primenjenoj lingvistici
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
. . . . . . . . . . . . 1 13
.
.
.
.
.
.
.
.
.
III PREVOĐENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2 1 l l . Međukulturno prevođenje
.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 23
1 2. O prirodi teorije prevođenja
.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
1 3. Teorij a prevođenja kao n aučna disciplina . 215
.
. . . . . . . . . . 1 43
RANKO BUGARSKI
N NASTAVA JEZIKA
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
1 4. Jezik i kultura sa sociolingvističkog stanovišta
.
.
.
.
.
.
.
1 59
.
.
.
.
.
.
.
161
1 5. Sociolingvistika i nastava jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 68 1 6. Norme, kontekst i n astava j ezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 75 1 7. Poj movi j ezika i književnosti u nastavi stranih jezika
.
1 85
Bibliografska beleška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 9 1 .
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 95 Registar i mena
.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Registar poj mova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1 3
CIP - KaraJiom:J�Hja y ny6nHK�HjH Hapo,AHa 6H6nHOTeKa Cp6Hje, lieorpa.A
81 8 1 :00 1 .4 82'255.2 37 1 . 3 : : 8 1 1
:&YI'APCKII, PaaKO
Lingvistika u primeni l Ranko Bugarski. - Beograd : Čigoja štampa,
2007 (Beograd
: Čigoja štampa). - 2 1 5 str. ; 20 cm. (Sabrana dela l Ranko Bugarski ; knj . 5)
Tiraž 300. - B ibliografska beleška: str. 1 9 1 - 1 93 . - Bibliografija: str. 1 95-206. Registri. ISBN
978-86-7558-529-9
a) nHHI11HCTHKa b) �HI11 HCTHKa TepMHHOJIOmja
e)
I
C'I'paHH j e:JH�H - HacTaaa COBIS S . SR-ID
1 43645452
d)
