RACUNARSKE_MREZE

Raèunarske

MREŽE INSTALIRANJE, ODRŽAVANJE I POPRAVLJANJE

®

OTKRIJTE I REŠITE STOTINE PROBLEMA U MREŽAMA POD OPERATIVNIM SISTEMIMA WINDOWS NT/2000, ® NOVELL NETWARE ® I LINUX NAUÈITE KAKO SE POSTIŽE BEZBEDNOST MREŽE, KAKO SE PRAVE REZERVNE KOPIJE I KAKO SE SISTEM OPORAVLJA OD OTKAZA INSTALIRAJTE I PODESITE SVE VRSTE MREŽNIH UREÐAJA I REŠITE PROBLEME KOJI SE NA NJIMA POJAVE

Stephen J. Bigelow VODEÆI AUTOR KNJIGA O PC HARDVERU NEOVLAŠCENO PUBLIKOVAO U PDF FORMATU

ALEXA VODECI OPERATER VAX-VMS SISTEMA

O AUTORU

O AUTORU Stepen J. Bigelow je osnivaè i predsednik kompanije Dynamic Learning Systems. Ova kompanija se bavi pisanjem tehnièke dokumentacije, istraživanjem i izdavaštvom iz oblasti elektronike i servisiranja PC raèunra. Bigelow je autor 15 veoma zapaženih struènih knjiga, objavljenih u izdavaèkoj kuæi TAB/ McGraw-Hill. Napisao je i preko 100 struènih èlanaka za vodeæe èasopise iz oblasti elektronike, poput Popular Electronics, Electronics N0W, Circuit Cellar INK i Electronic Service & Technology. Pomoænik je urednika u elektronskom èasopisu CNET (rubrika PC Mechanic i slièni tekstovi) i redovni saradnik u èasopisu SmartComputing. Pored toga, ureðuje i objavljuje elektronski bilten PC Toolbox™, namenjen serviserima i ljubiteljima PC raèunara. Stephen Bigelow je inženjer elektrotehnike. Diplomirao je na Univerzitetu Central Ncw England u Vorèesteru, Masaèusets. Sa autorom možete stupiti u vezu na lokaciji www.dlspiibs.com. O RECENZENTIMA ORIGINALNOG IZDANJA Gary C. Kessler je vanredni profesor i autor nastavnog plana za predmet umrežavanje raèunara na koledžu Champlain u Berlingtonu, u državi Vermont. Rukovodilac je izrade projekata obezbeðenja u centru za informacione tehnologije u Vermontu. Gary je nezavisni konsultant, specijalizovan za bezbednost raèunara i mreža, Internet i TCP/IP protokole i aplikacije, elektronsko poslovanje i telekomunikacije. Èesto drži predavanja na simpozijumima, a dosad je napisao dve knjige i preko 60 tekstova o raznovrsnim temama iz oblasti tehnologije. Ima dvoje dece koja pohaðaju koledž i živi u Kolèesteru u Vermontu. Dodatne informacije o njemu možete naæi na adresi http://www.garykessler.net/. Richard Carrara, CC1E (# 7288), CISSP (recenzija poglavlja 2, 3, 5, 6, 7, 8, 13, 14, 15 i 26) trenutno radi kao viši arhitekt mrežnih sistema u kompaniji Data Return, Inc. sa sedištem u Irvingu, država Teksas. Ima sertifikate CCIE i CISSP i preko osam godina iskustva u informacionim tehnologijama. Specijalizovao se za projektovanje bezbednih, velikih IP mreža. Možete mu pisati na adresu [email protected]. O KOAUTORIMA L.J.Zacker (poglavlje 2) radio je sredinom osamdesetih godina na velikim i kuænim raèunarima, a nakon toga bio je zaposlen kao administrator mreža, programer i konsultant za bezbednost velikih sistema i lokalnih mreža. Sada se bavi iskljuèivo pisanjem i prireðivanjem knjiga. Saraðivao je u pisanju brojnih knjiga i èlanaka za razne izdavaèe, ukljuèujuæi i Microsoft Press i èasopis Windows 2000. Glen Carty, CCIE (poglavlje 3), pisac je knjige Broadband Networking (McGraw Hill/ Osborne); još od ranih osamdesetih godina projektovao je lokalne i WAN mreže. Upravljao je projektovanjem standarda za mrežne sisteme kompanije IBM Global Network. ALEXA 2002

2

O KOAUTORIMA

Toby J. Velte, Ph.D., CCNA, CCDA. MCSE+I (poglavlja 5 i 26), priznati je struènjak u oblasti umrežavanja. Nedavno je osnovao èetiri kompanije koje se bave najsavremenijom tehnologijom, i koautor je osam knjiga u izdanju McGraw-Hill/Osborne. Robert C. Elsenpeter (poglavlja 5 i 26) pisac je knjiga i sadržaja Web lokacija. Nagraðivani je novinar i koautor izdanja eBusiness: A Beginner's Guide, Optical Networking: A Beginner's Guide i Windows XP Professional Netoork Administratian, sve u izdanju McGraw-Hill/Osborne. GilbertHeld (poglavlje 6) nagraðivani je autor i predavaè. Napisao je preko 50 knjiga i 450 struènih èlanaka. Predstavljao je SAD na struènim konferencijama u Moskvi i Jerusalimu. Možete mu pisati na adresu [email protected]. Cormac Long, CCSI (poglavlje 7), nezavisni je konsultant sa preko 14 godina iskustva u radu s lokalnim i WAN mrežama. Projektovao je i instalirao nekoliko velikih LAN i WAN mreža za klijente u SAD i Evropi. Predaje studentima elektrotehniku, a postdiplomcima telekomunikaciji. Napisao je dve knjige o umrežavanju koje je objavila izdavaèka kuæa McGraw-Hill/Osborne: Cisco Internetworking and Troubleshooting i IP Network Design. Kao svetski priznat struènjak za telekomunikacije, Cormac je èest predavaè na konferencijama. Pored toga, na Webu drži predavanja o naprednim moguænostima IP umrežavanja. Jared M. Nussbaum (poglavlja 8, 13 i 14) bavi se veæ 14 godina umrežavanjem i telekomunikacijama, a specijalnost su mu arhitekture sistema, projektovanje mreža, rad na mrežama i njihova bezbednosi. Predaje poslovnu administraciju na Univerzitetu Hofstra. U aprilu 1997. godine, Nussbaum je bio jedan od osnivaèa telekomunikacione kompanije OnSite Access, Inc. Imao je kljuènu ulogu u projektovanju mrežne infrastrukture koja èini osnovu usluga ove kompanije. Zaslužan je i za razvoj i upravljanje proizvodima te kompanije, kao i za sastavljanje timova struènjaka koji se bave administriranjem i arhitekturom sistema. U maju 1995. godine, Nussbaum je osnovao kompaniju American DataNet, Inc., èija je osnovna delatnost da omoguæi obrazovnim ustanovama i preduzeæima brz pristup Internetu i umrežavanje širokog dometa. Keith Strassberg (poglavlje 15) iskusan je konsultant za bezbednost informacionih tehnologija i predaje raèunovodstvo na Univerzitetu Binghamton. Keith je stekao sertifikat CPA dok je radio u asocijaciji Computer Risk Management Arthura Andersena, LLP, gde je pomagao klijentima da u svojim IT sistemima definišu i umanje radne, tehnološke i poslovne rizike. Juna 1999. godine, pridružio se grupi Greenwich Technology Partners (GTP), gde je savetima i instaliranjem najbolje konfiguracije za zaštitnu barijeru pomagao mnogim klijentima da poboljšaju bezbednost na mreži. Autor je knjige Firewalls:The Complete Reference i jednog poglavlja knjige Security Architecture, Design, Deployment, and Operations (izdavaè RSA Press). Možete mu pisati na adresu [email protected].

ALEXA 2002

3

SADRŽAJ

SADRŽAJ UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Spisak simptoma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Poglavlje 1 UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 1.1 Abeceda raèunarskih mreža . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 1.2 Vrste mreža . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 1.3 Mrežni hardver . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 1.4 Mrežno osoblje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 1.5 Osnove mrežne dokumentacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Poglavlje 2 ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA I PRISTUP MREŽAMA . . 2.1 Topologije mreža . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2 Osnove kabliranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3 Protokoli sloja veze podataka . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4 Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. 50 . 51 . 56 . 63 . 74 . 74

Poglavlje 3 MREŽNI PROTOKOLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 3.1 Referentni model OSI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 3.2 Protokoli mrežnog sloja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Poglavlje 4 MREŽNI OPERATIVNI SISTEMI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 4.1 Mrežni operativni sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 4.2 Windows XP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116 4.3 Windows 2000 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.4 Windows NT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 4.5 Novell NetWare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.6 Linux . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 4.7 Ostali operativni sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 Poglavlje 5 USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA . . . . . . . . . . . . . . .143 5.1 Usluge imenika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 5.2 Usluge imenovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 5.3 Uobièajene Internet usluge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 ALEXA 2002

4

SADRŽAJ

Poglavlje 6 UVOD U BEŽIÈNE MREŽE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 6.1 Osnove bežiène tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .173 6.2 Bežièni sistemi prenosa i korišæene frekvencije . . . . . . . 175 6.3 Standardi za bežiène lokalne mreže . . . . . . . . . . . . .179 6.4 Rad bežiènih lokalnih mreža . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 6.5 Rešavanje problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 Poglavlje 7 UVOD U WAN TEHNOLOGIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 7.1 Sinhrone serijske veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 7.2 Tehnologije s komutacijom paketa . . . . . . . . . . . . . . . . 201 7.3 Tehnologije s komutacijom kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 7.4 Virtuelne privatne mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 7.5 Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 Poglavlje 8 MREŽNI KABLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1 Koaksijalni kablovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2 Kablovi sa upredenim paricama . . . . . . . . . . . . . 8.3 Optièki kablovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 221 . . . . . 222 . . . . . 229 . . . . . 234 . . . . . 239

Poglavlje 9 MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA . . . . . . . . . . . . . . . . 240 9.1 Osnove serverskih matiènih ploèa . . . . . . . . . . . . . . . . 241 9.2 Serverske funkcije za upravljanje i bezbednost . . . . . . . . 248 9.3 Instaliranje serverske matiène ploèe . . . . . . . . . . . . . . . 251 9.4 Podešavanje matiène ploèe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 9.5 Osnovno o procesoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 9.6 Osnove arhitekture magistrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 9.7 Osnove serverske memorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 9.8 Rešavanje opštih problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312 Poglavlje 10 MREŽNE KARTICE I REŠAVANJE PROBLEMA . . . . . . . . . . . . . . . . 313 10.1 Osnovne informacije o mrežnim karticama . . . . . . . . . . 314 10.2 Podešavanje mrežnih kartica . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 10.3 Fizièko instaliranje mrežnih kartica . . . . . . . . . . . . . . . 327 10.4 Instaliranje upravljaèkih programa mrežne kartice . . . . . 329 10.5 Rešavanje opštih problema mrežnih kartica . . . . . . . . . 340 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355 ALEXA 2002

5

SADRŽAJ

Poglavlje 11 RAID KONTROLERI I REŠAVANJE PROBLEMA U NJIHOVOM RADU . . 356 11.1 Osnove RAID tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357 11.2 Funkcije kontrolera za otpornost na otkaze . . . . . . . . . . 368 11.3 Instaliranje i podešavanje RAID kontrolera . . . . . . . . . . 370 11.4 Instaliranje upravljaèkih programa . . . . . . . . . . . . . . . 381 11.5 Menjanje inslalacionih parametara kontrolera . . . . . . . . . . . 391 11.6 Uputstva za zamenu/nadogradnju RAID kontrolera . . . . . . . . 395 11.7 Smernice za nadogradnju sistemskog softvera kontrolera . . . . 397 11.8 Rešavanje problema RAID kontrolera . . . . . . . . . . . . . . . . 399 11.9 Uklanjanje rezervisanog sektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . .403 11.10 Postupci sa greškama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 404 11.11 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417 Poglavlje 12 REŠAVANJE PROBLEMA U RADU SCSI ADAPTERA . . . . . . . . . . . . 418 12.1 Osnovne informacije o SCSI tehnologiji . . . . . . . . . . . . . . .419 12.2 Instaliranje SCSI sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 428 12.3 Rešavanje problema u radu SCSI ureðaja . . . . . . . . . . . . . 440 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 450 Poglavlje 13 REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451 13.1 Repetitori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 452 13.2 Razvodnici i MAU ureðaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 452 13.3 Skretnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457 13.4 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .465 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467 Poglavlje 14 MREŽNI MOSTOVI USMERIVAÈI I MREŽNI PROLAZI . . . . . . . . . . . . 468 14.1 Mrežni mostovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .469 14.2 Usmerivaèi imrežni prolazi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 475 14.3 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 490 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 493 Poglavlje 15 MREŽNE BARIJERE I POSREDNIÈKI SERVERI . . . . . . . . . . . . . . . 494 15.1 Osnove mrežnih barijera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495 15.2 Osnove bezbednosti mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 505 15.3 Otkrivanje upada i odgovor na vanredno stanje . . . . . . . . . . 510 15.4 Rešavanje problema u radu mrežnih barijera . . . . . . . . . . . 512 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .514 ALEXA 2002

6

SADRŽAJ

Poglavlje 16 SERVERI ZA ŠTAMPANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 515 16.1 Opcije štampanja u mreži . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .516 16.2 Podešavanje i korišæenje servera za štampanje . . . . . . . . . .519 16.3 Štampanje u Novell NetWare mrežama . . . . . . . . . . . . . . 523 16.4 Štampanje u Microsoftovim mrežama . . . . . . . . . . . . . . . .526 16.5 Štampanje pod Unixom pomoæu protokola TCP/IP . . . . . . . . 529 16.6 Osnove administriranja putem Telneta . . . . . . . . . . . . . . . 532 16.7 Rešavanje problema u radu servera za štampanje . . . . . . . . 537 16.8 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 539 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .547 Poglavlje 17 NAPAJANJE MREŽA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 548 17.1 Upravljanje napajanjem mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .549 17.2 Izvori neprekidnog napajanja (UPS) . . . . . . . . . . . . . . . . .560 Dodatni izvori informacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 580 Poglavlje 18 SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 581 18.1 Serveri sa èvrstim diskovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 582 18.2 Serveri sa CD ureðajima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 599 18.3 Mreže ureðaja za skladištenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 611 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .614 Poglavlje 19 ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA . . . . . . . . . . . . . . . . 615 19.1 Osnovne èinjenice o virusima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 616 19.2 Antivirusni softver . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 621 19.3 Instaliranje antivirusnih programa . . . . . . . . . . . . . . . . . .626 19.4 Uklanjanje infekcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 634 19.5 Rešavanje problema u radu antivirusnih programa . . . . . . . . 636 19.6 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 640 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 644 Poglavlje 20 REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA S MREŽE . . . . . . . 645 20.1 Ureðaji za trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 646 20.2 Instaliranje ureðaja za trake. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .650 20.3 Rešavanje problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 662 20.4 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 671 Poglavlje 21 REALIZOVANJE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE . . . . . . . . . . . . 672 21.1 Planiranje osnovne mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 673 ALEXA 2002

7

SADRŽAJ

21.2 Pristupanje Internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .689 21.3 Podešavanje pristupa mreži . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 694 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .700 Poglavlje 22 ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE . . . . . . . . . . . . . . . . . . 701 22.1 Smernice za održavanje servera . . . . . . . . . . . . . . . . . . 702 22.2 Nadogradnja mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 704 22.3 Otkrivanje i rešavanje sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 717 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 726 Poglavlje 23 OSNOVE WEB SERVERA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 727 23.1 Osnove softvera za Web servere . . . . . . . . . . . . . . . . . . 728 23.2 IIS 5.0 za Windows 2000 Server . . . . . . . . . . . . . . . . . 740 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 778 Poglavlje 24 ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST Windowsa 2000 . . . . . . . . 24.1 Osnove instaliranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24.2 Osnovno administriranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . .

. . . .

. 779 . 780 . 790 . 802

Poglavlje 25 ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST Linuxa . . . . . . . . . . . . . . 25.1 Osnove instaliranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.2 Osnove administriranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . .

. . . .

. 803 . 804 . 814 . 823

Poglavlje 26 PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26.1 Prijavljivanje u Windowsu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26.2 Prijavljivanje u Linuxu/Unixu . . . . . . . . . . . . . . . . . 26.3 Prijavljivanje za rad u NetWareu . . . . . . . . . . . . . . . Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . .

. 824 . 825 . 838 . 846 . 850

Poglavlje 27 POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI . . . . . . 27.1 Analiza protokola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27.2 Mrežni trendovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27.3 System Monitor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . .

. 851 . 852 . 858 . 865 . 875

. . . . .

Poglavlje 28 UPRAVLJANJE MRŽOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 876 28.1 Principi upravljanja mrežom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 877 28.2 Uvod u SNMP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 880 ALEXA 2002

8

SADRŽAJ

28.3 Dellov OpenManage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 889 28.4 Upravljaèke metode i rešavanje problema . . . . . . . . . . . 893 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 898 Poglavlje 29 OSNOVNE METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽI . . . . . . . . . . 899 29.1 Saveti za rešavanje problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 900 29.2 Osnove rešavanja problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 906 29.3 Alati za rešavanje problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 909 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 926 Poglavlje 30 REŠAVANJE PROBLEMA POMOÆU ANALIZATORA PROTOKOLA . . . 927 30.1 Osnovni pojmovi o analizatoru protokola . . . . . . . . . . . . . . 928 30.2 Upotreba analizatora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 938 30.3 Rešavanje problema pomoæu analizatora . . . . . . . . . . . . . 951 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 958 Dodatak A Dodatni izvori informacija na Webu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 959 Diskusione grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 960

ALEXA 2002

9

ODBACIVANJE ODGOVORNOSTI

ODBACIVANJE ODGOVORNOSTI

Izuzetno je važno da pažljivo proèitate tekst koji sledi! LIÈNI RIZIK I OGRANIÈENJE ODGOVORNOSTI Popravka PC raèunara i njihovih periferijskih ureðaja podrazumeva izvestan lièni rizik. Budite maksimalno oprezni kada radile sa izvorima napajanja i naizmeniènim naponom. Uèinili smo sve što je u našoj moæi da ukažemo na izvore rizika i da ga umanjimo. Ovu knjigu treba pažljivo da proèitate pre nego što sami pokušate da sprovedete neki od opisanih postupaka. Ako vam tokom izvoðenja opisanog postupka nije sve jasno, prekinite ga. U tom sluèaju, popravku prepustile ovlašæenom servisu i struènom osoblju. NI AUTOR, NI IZDAVAÈ, NITI BILO KOJE DRUGO LICE POSREDNO ILI NEPOSREDNO UKLJUÈENO U IZDAVANJE OVE KNJIGE, (NITI NJENE PIRATSKE PDF VERZIJE) NE SNOSI NIKAKVU ODGOVORNOST, BILO IZRIÈITU ILI PODRAZUMEVANU, ZA IZLOŽENU GRAÐU, UKLJUÈUJUÆI ALI NE OGRANIÈAVAJUÆI SE SAMO NA GARANCIJU KVALITETA, PODOBNOST ZA PRODAJU, KAO I ZA BILO KOJU DRUGU SVRHU. Pored toga, ni autor, ni izdavaè, niti bilo koje drugo lice posredno ili neposredno ukljuèeno u izdavanje ove knjige, (niti njene piratske PDF verzije) ne snosi odgovornost ni za kakve greške ili propuste u njoj, niti za sluèajnu ili poslediènu štetu, povrede, finansijski ili materijalni gubitak (ukljuèujuæi gubitak podataka) nastale zbog korišæenja ili nemoguænosti korišæenja sadržanog materijala. Materijal je predstavljen u obliku koji je pred vama, a èitalac snosi svu odgovornost i sav rizik u vezi s njegovim korišæenjem. UPOZORENJE Web lokacije, proizvodi, materijali, oprema, proizvoðaèi, davaoci usluga i distributeri, koji su navedeni u ovoj knjizi, predstavljeni su samo kao referenca, a ne radi preporuke niti marketinga u korist pojedinaca ili organizacija, niti radi isticanja kvaliteta njihovih proizvoda ili usluga. Autor, izdavaè i svi koji su posredno ili neposredno povezani sa izdavanjem ove knjige, (i njene piratske PDF verzije) izrièito odbacuju odgovornost za bilo kakav materijalni ili finansijski gubitak, ili sluèajnu ili poslediènu štetu nastalu zbog stupanja u vezu sa pomenutim organizacijama ili pojedincima, ili uspostavljanja poslovne saradnje sa njima.

ALEXA 2002

10

UVOD

KNJIGA ZA NOVO VREME

UVOD

KNJIGA ZA NOVO VREME Pre više godina, PC raèunari su bili nezavisni - mala, izolovana ostrva, koja su zauzimala stolove kancelarija i domova. Malo je nezgodno bilo to što je veæina PC raèunara radila pod razlièitim operativnim sistemima i koristila razlièite aplikacije. Teškoæa se ogledala u tome što je, na primer, jedan službenik raèunovodstva koristio tabelarne proraèune za DOS, koji nisu bili kompatibilni s ranim verzijama Excela za Windows. Jedino je preostajalo da tabelarni proraèun u Excelu saèuvate u formatu koji vaš kolega može da otvori i proèita, da ga kopirate na disketu i odnesete do njegovog raèunara. To je bilo malo primitivno - ali šta ste drugo mogli da uradite? Kako su godine prolazile, dešavale su se zanimljive stvari. Tehnologije umrežavanja osvojile su PC raèunare i korisnici su poèeli da shvataju kako mogu zajedno raditi. Ostvarena meðusobna komunikacija PC raèunara, otvorila je izvanredne moguænosti za saradnju i zajednièki rad. Na primer, verziju Excelove datoteke možete uèiniti èitljivom skupu ovlašèenih korisnika, pri èemu samo neki od njih imaju pravo da je izmene. Time svim korisnicima omoguæavate neposredan pristup najsvežijim podacima. Danas su mreže sastavni deo svih vrsta poslovnih okruženja - pa i domova korisnika koji imaju više raèunara. Kada se ispravno realizuje i podesi, raèunarska mreža omoguæava brz i pouzdan rad. Raèunarske mreže mogu otkazati ili pasti. Teškoæe u radu mreže, koje se nekada mogu svesti na sporost, iscrpljuju i najstrpljivije korisnike. Kada se javi problem, treba preduzeti odluène mere, prepoznati, otkriti i rešiti problem. Mreže mogu sadržati i nekoliko stotina ili nekoliko hiljada PC raèunara - a tu je i kabliranje, instaliranje i podešavanje razvodnika, skretnica i ostalih mrežnih ureðaja pa je jasno da efikasno rešavanje problema zahteva više od zamenjivanja raèunara i mrežne opreme. Danas, više nego ikada dosad, efikasno i ekonomièno održavanje opreme i rešavanje problema zahteva razumevanje mrežnog hardvera i operativnih sistema, i dobro poznavanje simptoma i dijagnostike. Podešavanje, optimizovanje i nadogradnja mreže takoðe su važne oblasti u poslu administratora i servisera. ALEXA 2002

11

UVOD

O OVOM IZDANJ

U OVOM IZDANJU Ova knjiga je namenjena entuzijastima i svima onima koji realizuju i održavaju raèunarske mreže. Ona ne sadrži detaljnu teoriju raèunarskih mreža, postoji dovoljno teorijskih knjiga. Knjiga se bavi konkretnim postupcima za popravku, održavanje i nadogradnju mreže. Usredsreðuje se na simptome i probleme koji se javljaju u radu savremenih PC raèunara i opreme, kao i na odgovarajuæu dijagnostiku problema. Na kraju svakog poglavlja navedeni su dodatni izvori informacija sa Weba, što knjigu èini idealnom za rad u uèionici ili za samostalno uèenje. Ova knjiga treba da bude vodiè i pomoæno sredstvo za popravku i održavanje mreže i omoguæavanje njenog maksimalnog iskorišæenja. U njoj æete naæi opis i potpuno rešenje stotine problema. Navedeno je na stotine POST i dijagnostièkih kodova, koji vam omoguæavaju da identifikujete èak i najskrivenije probleme. Mnogi èitaoci raèunarske literature žale se na ogranièen životni vek tekstova. Èesto knjiga zastari dok stigne na police knjižara. Da biste uvek bili u toku s novostima u odgovarajuæim tehnologijama, najbolje je da se pretplatite na naš elektronski bilten, The PCToolbox™. Saznajte sve o najnovijim proizvodima, iskustvima i tehnikama optimizacije, i pronaðite odgovore na svoja pitanja. Èak i ako vam održavanje mreža nije posao, ovaj elektronski bilten vam može uštedeti dosta novca. O biltenu The PCToolbox više èete saznati na adresi www.dlspubs.com. Na istoj adresi se možete i pretplatiti. TESTIRAJTE SVOJE ZNANJE Brinete se jeste li dovoljno struèni? Kao kupac ove knjige, imale priliku da polažete ispit za sertirikat Dynamic Learning Systems za servisere mreža. Ispitna pitanja su navedena u dodatku C. Èitaoci koji polože ispit dobijaju svedoèanslvo koje potvrðuje vladanje materijom iz ove knjige. To svedoèanstvo nije samo za uramljivanje i držanje na zidu - oni koji polože biæe mnogo bolje pripremljeni za polaganje priznatih ispita Net+ i Server+. ZANIMA ME VAŠ USPEH Uložio sam mnogo vremena i truda da bih ovo izdanje uèinio sveobuhvatnim i najrazumljivijim priruènikom za rešavanje problema u raèunarskim mrežama. Ako imate bilo kakva pitanja ili komentare u vezi s knjigom, molim vas, obratile mi se preko Web stranice kompanije Dynamic Learning Systems, na adresi www.dlspubs.com.

Stephen J. Bigelow

ALEXA 2002

12

SIMPTOMI

Simptom Simptom 9-1 Simptom 9-2 Simptom 9-3 Simptom 9-4 Simptom 9-5 Simptom 9-6 Simptom 9-7 Simptom 9-8 Simptom 9-9 Simptom 9-10 Simptom 9-11 Simptom 9-12 Simptom 9-13 Simptom 9-14 Simptom 9-15 Simptom 9-16 Simptom 9-17 Simptom 9-18 Simptom 9-19 Simptom 9-20 Simptom 9-21 Simptom 9-22 Simptom 10-1 Simptom 10-2 Simptom 10-3 Simptom 10-4 ALEXA 2002

Opis

Strana

U višeprocesorskom sistemu, jedan procesor uvek kao zauzet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306 Ne svetli LED od napajanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306 Tokom butovanja, ne èuje se nikakav zvuèni signal . . . . 306 Sistem daje zvuèni signal greške . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 Sistem daje POST error message . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 Imate teškoæe s razlièitim procesorima na istoj matiènoj ploèi servera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 Podaci SPD su „pregaženi”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 U dnevniku SEL primeæujete beleške o pogrešnim naponskim nivoima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 Konfiguracioni prostor za PCI ureðaje na serveru ne ažurira se na odgovarajuæi naèin. . . . . . . . . . . . . . . . . 308 Server se ne podiže iz režima standby . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 Dijagnostièki softver servera se blokira prilikom izvršavanja testova taènosi sistemskog èasovnika. . . 309 Iako postoji napajanje, server neæe da se podigne. . . . . . . . . 309 Sistem se podiže nakon instaliranja PCI adaptera. . . . . . . . . . 309 Sistem se sam podiže posle ukljuèenja razvodnika. . . . . . . . . 309 Podizanje sistema traje predugo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310 Server neæe da se podigne samo s jednim procesorom. . . . . 310 Uzemljeni mehanizam za prièvršæivanje procesora (GR-M) ne odgovara izabranom tipu procesora. . . . . . 310 Procesori se mogu oštetili pri vaðenju iz uzemljenog mehanizma za prièvršæivanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311 Matièna ploèa ne podržava brze procesore Pentium III. . . . . 311 Serverska ploèa se blokira ako se kartice za proširenje postave u utiènice PCI 5 ili 6. . . . . . . . . . . . . . . 311 BMC funkcije su ugrožene nakon instaliranja nove verzije BMC firmvera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311 Server sa redundantnim modulom napajanja neæe da se podigne s postojeæom matiènom ploèom. . . . . . . . . . . . 312 Mrežna kartica je u sukobu sa instaliranim PCI SCSI kontrolerom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347 Mrežna kartica prolazi dijagnostièki test, ali se veza s mrežom ne ostvaruje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348 Kada se uèitaju upravljaèki programi, raèunar se „zamrzne”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348 Upravljaèki program mrežne kartice nije uèitan ili ne uspeva da prepozna mrežnu karticu. . . . . . . . . . . . 348 13

SIMPTOMI

Simptom

Opis

Strana

Simptom 10-5 Kada instalirate upravljaèke programe mrežne kartice, program Setup prijavljuje da kaitica nije „aktivirana u BIOS-u” (engl. Not enabled by BIOS). . . . . . . . . . . . . 348 Simptom 10-6 Neprekidno imate probleme s mrežnom karticom kojoj je dodeljen vektor prekida IRQ 15 . . . . . . . . . . . . . 348 Simptom 10-7 Sistem se zamrzne prilikom podizanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .348 Simptom 10-8 LED dioda mrežne kartice ne svetli tokom ugovaranja, za vreme rada dijagnostièkog pomoænog programa mrežne kartice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349 Simptom 10-9 LED dioda mrežne kartice koja oznaèava fizièku vezu (engl. link, LNK) ne svetli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349 Simptom10-10 LED dioda mrežne kartice koja oznaèava aktivnost (engl. activity, ACT) ne svetli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349 Simptom10-11 Mrežna kartica je prestala da radi kada je u raèunar ugraðena još jedna mrežna kartica. . . . . . . . . . . . . . . . . 349 Simptom10-12 Windows 2000 ne prepoznaje BNC vezu. . . . . . . . . . . . . . . . . 350 Simptom10-13 Mrežna kartica je normalno radila, a onda je, bez vidljivog razloga, prestala da radi. . . . . . . . . . . . . . .350 Simptom10-14 Mrežna kartica Xircom CE3 otežano radi na Windowsu 2000. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350 Simptom10-15 Dobijate poruku "Adapter configuration not saved. View configuration to determine current settings", koja kaže da podešavanja mrežne kaitice nisu saèuvana i da pogledate tekuæa podešavanja. . . . . . . . . . . . . . . . .350 Simptom10-16 Nije uspela komunikacija izmeðu mrežne kartice i udaljenog servera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351 Simptom10-17 Dobijate poruku da je otkazao „Address PROM”. . . . . . . . . . . 351 Simptom10-18 Dobijate poruku da je otkazao test vektora prekida ("Interrupt test failed"). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351 Simptom10-19 Dobijate poruku da èip koprocesora na kartici nije prošao test ("Network coprocessor chip test failed"). . . . . . . . . 351 Simptom10-20 Dobijate poruku da testiranje RAM-a nije prošlo. . . . . . . . . . .351 Simptom10-21 Dobijate poruku da jednostavan test slanja nije uspeo ("Simple transmit test failed''). . . . . . . . . . . . . . . .351 Simptom10-22 Dobijate poruku da nije pronaðen eho server ("Unable to locate echo server"). . . . . . . . . . . . . . . . . . . .352 Simptom10-23 Dobijate poruku da sistem ima RAM keširanje u višoj oblasti memorije - morate blokirati keširanje na osnovnoj RAM adresi 64 KB ("Your system has RAM caching in high memory - you must disable caching at RAM base address 64 KB"). . . . . . . . . . . . . .352 ALEXA 2002

14

SIMPTOMI

Simptom

Opis

Strana

Simptom10-24 Dobijate poruku da je RAM memorija prevelika za osnovnu RAM adresu 0d8000. Zadajte da velièina RAM-a bude 16 ili 32 KB ("RAM size is too large tor the RAM base address 0D8000. Set RAM size to either 16KB or 32K B"). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352 Simptom10-25 Dobijate poruku da osnovna RAM adresa F00000 ili viša mora koristiti RAM velièine 64 KB . . . . . . . . . . . . . . 352 Simptom10-26 Dobijate poruku da su svi DMA kanali otkazali i da ne može da se pronaðe neki drugi kanal ("All DMA channels failed - unable to locate another channel"). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353 Simptom10-27 Dobijate poruku da test ASIC nije uspeo ("ASIC test failed"). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .353 Simptom 10-28 Dobijate poruku da je kanal DMA otkazao i da pokušate s kanalom DMA ("DMA chaniiel failed - try DMA channel "). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353 Simptom 10-29 Radna stanica ne može da se poveže na NetWare server. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353 Simptom 10-30 Tokom instaliranja upravljaèkog programa na NetWareu dobijate poruke o grešci. . . . . . . . . . . . . . . . . 353 Simptom 10-31 NetWare server prijavljuje grešku podešavanja usmerivaèa ("Router configuration error detected"). . . . . . . . 353 Simptom 10-32 NetWare server prijavljuje grešku „Nedovoljno prihvatne memorije. Zadajte makimalnu velièinu prihvatne memorije na 1536, u datoteci STARTUP.NCF” ("Insufficient receive buffers. Set maximum packet receive buffer size to 1536 in STARTUP.NCP "). . . . . 354 Simptom 10-33 NetWare server prijavljuje da program za uèitavanje ne može da pronaðe javni simbol: (."Loader cannot find public symbol: "). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354 Simptom 10-34 NetWare server prijavljuje da NetWare ne podržava pristupanje BIOS-u u zaštiæenom režimu i da PCI upravljaèki programi mogu otkazali bez zakrpe programa za uèitavanje ("NetWare does not support protected mode BIOS access. PCI drivers may fail without a loader patch"). . . . . . . . . . . . . 354 Simptom 11-1 Sistem se zamrzne prilikom skeniranja SCSI RAID ureðaja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410 Simptom 11-2 Posle instaliranja RAID kontrolera sistem ne uspeva da se podigne. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410

ALEXA 2002

15

SIMPTOMI

Simptom

Opis

Strana

Simptom 11-3 Sistem ne uspeva da istovremeno zavrti sve RAID diskove. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411 Simptom 11-4 Posle instaliranja RAID kontrolera javljaju se poruke o greškama "BIOS Not Installed", odnosno da BIOS nije instaliran. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411 Simptom 11-5 Problemi u radu IDE RAID kontrolera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411 Simptom 11-6 Niz napravljen pomoæu konfiguracionog programa za RAID koristi preveliki broj diskova. . . . . . . . . . . . . . . 411 Simptom 11-7 RAID SCSI startni ureðaj nije moguæe pronaæi. . . . . . . . . . . . 411 Simptom 11-8 Ne možete podiæi sistem s RAID kontrolera sa IDE interfejsom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412 Simptom 11-9 Odreðeni èvrsti disk stalno pokreæe obnavljanje niza ili njegovo deaktiviranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412 Simptom 11-10 Ne uspevate da locirate sve diskove koji su prikljuèeni na RAID kontroler. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412 Simptom 11-11 UDMA diskovi sporadièno ispadaju iz niza. . . . . . . . . . . . . 412 Simptom 11-12 Èini se da disk niza èesto otkazuje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413 Simptom 11-13 Video kartica ne radi ispravno iako deli resurse sa RAID kontrolerom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413 Simptom 11-14 Server neæe da se podigne s CD-a za podršku. . . . . . . . . . . . 413 Simptom 11-15 RAID kontroler prijavljuje niz diskova znatno nižeg kapaciteta od oèekivanog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413 Simptom 11-16 RAID konlroler postiže manje brzine prenosa od oèekivanih. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414 Simptom 11-17 Sreæete problem kada sistem pokuša da upotrebi disk instaliran bez gašenja napajanja. . . . . . . . . . . . . . . 414 Simptom 11-18 Imate problema prilikom particionisanja i formatiranja niza diskova, ukoliko u sistemu postoji i SCSI kuntroler. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414 Simptom 11-19 Tokom pristupanja nizu, podaci bivaju ošteæeni ili se diskovi zakljuèavaju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415 Simptom 11-20 Dešavaju se greške prilikom kopiranju datoteka na server sa optereæenim diskom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415 Simptom 11-21 Javljaju se greške poput "Scanning PCI bus mechanism#2" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 416 Simptom 11-22 Operativni sistem neæe da se uèita nakon instaliranja RAID adaptera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 416 Simptom 11-23 Prilikom pokretanja WindowsaNT/2000dobijate poruke o unutrašnjoj grešci FTDISK. . . . . . . . . . . . . . . . 416 Simptom 11-24 Kada koristite pojedine RAID kontrolere, imate probleme u režimu Standby (stanje mirovanja). . . . . . 417 ALEXA 2002

16

SIMPTOMI

Simptom

Opis

Simptom 12-1 Simptom 12-2 Simptom 12-3 Simptom 12-4

Dobijate poruku "Device connected, but not ready". . . . . . . 442 Dobijate poruku poput "Start unit request failed". . . . . . . . . . 442 Dobijate poruku poput "Timeout failure during". . . . . . . . . . . . 442 Dobijate poruku poput "Too many devices terminated on the SE connectors". . . . . . . . . . . . . . . . . . 442 Dobijate poruku poput "Insufficient termination detected on SE connectors. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 Dobijate poruku poput "Too many devices detected on LVD/SE connectors". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 Dobijate poruku poput "Insufficient termination detected on LVD/SE connectors". . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 Nakon inicijalne instalacije, sistem neæe da se podigne s diskete. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 Sistem neæe da se podigne sa SCSI èvrstog diska. . . . . . . . . 444 Ne odaziva se SCSI disk koji je alternativa startnog diska. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444 SCSI disk ne uspeva da se odazove ako je drugi SCSI disk startni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444 Sistem nestabilno radi. PC raèunar se blokira ili SCSI adapter ne može da pronaðe disk (diskove). . . . . . . . . 445 Dobijate kod greške 096xxxx. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 445 Dobijate kod greške 112xxxX. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 445 Dobijate kod greške 113xxxx. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 445 Dobijate kod greške 210xxxx. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 446 SCSI ureðaj odbija da radi sa SCSI adapterom, i ako su parametri ureðaja i adaptera ispravni. . . . . . . . 446 Dobijate poruku o grešci "No SCSI Controller Present". . . . 446 Raèunar ne prepoznaje PCI SCSI adapter i ne prikazuje se pozdravna poruka SCSI BlOS-a. . . . . . . 446 Tokom podizanja sistema dobijate poruku "Host Adapter Coufigurati on Error". . . . . . . . . . . . . . . . . 447 Dobijate poruku o grešci "No SCSI Functions in Use". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447 Dobijate poruku o grešci "No Boot Record Found". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447 Dobijate poruku o grešci "Device failes to respond Driver load aborted". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447 Dobijate poruku o grešci "Unknown SCSI Device" ili "Waiting for SCSI Device". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448 Dobijate poruku o grešci "CMD failure XX". . . . . . . . . . . . . . . . 448

Simptom 12-5 Simptom 12-6 Simptom 12-7 Simptom 12-8 Simptom 12-9 Simptom 12-10 Simptom 12-11 Simptom 12-12 Simptom 12-13 Simptom 12-14 Simptom 12-15 Simptom 12-16 Simptom 12-17 Simptom 12-18 Simptom 12-19 Simptom 12-20 Simptom 12-21 Simptom 12-22 Simptom 12-23 Simptom 12-24 Simptom 12-25 ALEXA 2002

Strana

17

SIMPTOMI

Simptom

Opis

Strana

Simptom 12-26 Nakon pojavljivanja zaglavlja BIOS-a SCSI adaptera, dobijate poruku o grešci „Checking for SCSI tartget 0 LUN 0". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448 Simptom 12-27 Kada se pojavi zaglavlje SCSI BlOS-a, sistem se zamrzava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448 Simptom 12-28 Zaglavlje SCSI BlOS-a se prikazuje prilikom podizanja sistema, a potom se dobija poruka "Host Adapter Diagnostic Error". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448 Simptom 12-29 Pod Windowsom 9x/Me, softver kartice Adaptec Easy SCSI izaziva grešku stranièenja. . . . . . . . . . . . . . 448 Simptom 12-30 Imate probleme sa kontrolerom BusLogic PCI SCSI. . . . . . . 449 Simptom 12-31 Imate probleme sa Adaptecovim SCSI kontrolerom i CD pisaèem. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449 Simptom 12-32 Windows 98 ne uspeva da pronaðe SCSI CD èitaè nakon nadogradnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449 Simptom 13-1 Segmenti mreže su fizièki povezani preko skretnice, ali se veza ne vidi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465 Simptom 13-2 Suoèavate se sa èestim olujama neusmerenog saobraæaja (engl. broadcast storms). . . . . . . . . . . . . . . 465 Simptom 13-3 Protok na skretnici je konstantno umanjen. . . . . . . . . . . . . . . . 466 Simptom 13-4 Skretnici ne možete pristupiti pomoæu Telneta, SNMP-a ili Web èitèa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 466 Simptom 13-5 Skretnici ne možete pristupiti kroz serijsku vezu . . . . . . . . . . 466 Simptom 14-1 Ne možete pristupiti kablovskom/DSL usmerivaæu. . . . . . . . 491 Simptom 14-2 Dijagnostièke LED diode (ako postoje) ne ukazuju na ispravno podizanje sistema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 491 Simptom 14-3 Ne svetle LED diode koje oznaèavaju vezu ili aktivnost. . . . 491 Simptom 14-4 Vaš širokopojasni usmerivaè se zaustavlja ili blokira. . . . . . 491 Simptom 14-5 Kroz usmerivaè se ne možete povezati sa ostalim raèunarima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 491 Simptom 14-6 Kroz usmerivaè ne možete pretraživati Internet. . . . . . . . . . . 491 Simptom 14-7 Web stranica koju pregledate blokira se i dešavaju se greške prilikom preuzimanja datoteka. . . . . . . . . . . 491 Simptom 14-8 Ne možete dobiti IP adresu kroz kablovski ili DSL usmerivaè. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 492 Simptom 14-9 Program za èitanje poruka e-pošte ne uspeva da preuzme poruke kroz usmerivaè. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 492 Simptom 14-10 Ne uspe vate da podesite usmerivaè tako da omoguæava korišæenje NetMeetinga. . . . . . . . . . . . . . . 492 Simptom 14-11 Ne uspevate da podesite usmerivaè da biste se povezali sa davaocem Internet usluga. . . . . . . . . . . . . . 492 ALEXA 2002

18

SIMPTOMI

Simptom

Opis

Strana

Simptom 14-12 Ne uspevate da interfejsu za upravljanje usmerivaèem pristupite preko Weba. . . . . . . . . . . . . . . 492 Simptom 15-1 Radna stanica ne može da pristupi Internetu. . . . . . . . . . 513 Simptom 15-2 DMZ serveru se ne može pristupiti sa Interneta. . . . . . . . . . . 513 Simptom 15-3 Ne možete iz lokalne mreže da pošaljete poruku e-pošte preko servera za e-poštu vašeg davaoca Internet usluga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 513 Simptom 15-4 Dnevnik mrežne barijere prijavljuje da je disk pun ("Disk Full"). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 513 Simptom 15-5 Promenjena je ili izgubljena administratorska lozinka. . . . . 514 Simptom 15-6 Primetili ste da su dozvoljene veze blokirane. . . . . . . . . . . . . . 514 Simptom 15-7 Posmatrana podmreža ne može kroz mrežnu barijeru da pristupi Internetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 514 Simptom 16-1 Na serveru za štampanje ne svetli nijedna LED dioda. . . . . 539 Simptom 16-2 Na serveru za štampanje neprekidno svetli statusna LED dioda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 539 Simptom 16-3 Na serveru za štampanje neprekidno svetle statusna LED dioda i dioda napajanja. . . . . . . . . . . . . . .539 Simptom 16-4 Ako se koristi DHCP, server za štampanje doživljava sukob IP adrese. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 539 Simptom 16-5 Imate problema pri korišæenju programa WPCONFIG za podešavanje servera za štampanje u Windowsu 9x. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 539 Simptom 16-6 Ne pali se LED dioda na strani servera za štampanje s tri prikljuèka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 540 Simptom 16-7 Server ne radi ako se koriste kablovi za 10BaseT mreže. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 540 Simptom 16-8 Štampaè prikljuèen na server za štampanje ne štampa, ili štampa besmislene znakove. . . . . . . . . . . . 540 Simptom 16-9 Ne uspevate da promenite parametre servera za štampanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 540 Simptom 16-10 Server za štampanje koji radi pod NetWareom štampa besmislene podatke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 540 Simptom 16-11 Server za štampanje se ne pojavljuje u spisku Active Device List programa PSCONFIG u NetWareu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 541 Simptom 16-12 Server za štampanje je podešen za rad u NetWareu ali ne uspeva da se poveže sa serverom datoteka. . . . . . 542 Simptom 16-13 Server za štampanje je podešen kao NetWare Remote Printer, ali ne uspeva da se poveže s NetWareovim serverom za štampanje. . . . . . . . . . . . . . 542 ALEXA 2002

19

SIMPTOMI

Simptom

Opis

Strana

Simptom 16-14 Server za štampanje ne štampa poslove poslate u NetWareov red za štampanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 543 Simptom 16-15 Za štampanje ste koristili NetWareovu komandu capture, ali je posao štampanja podeljen na dva dela. . . . . . . . 543 Simptom 16-16 Program PSCONFIG ili administrativni softver prikazuju poruku "No Response". . . . . . . . . . . . . . . . . . . 543 Simptom 16-17 Komanda QUTCKSET se završava tokom provere da li je ureðaj prijavljen na server datoteka. . . . . . . . . . . . . 544 Simptom 16-18 U okruženju NetWare 4.x ne možete da primite obaveštenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 544 Simptom 16-19 Ne vidite stanje štampaèa, ili stanje servera ukazuje na to da je iskljuèen. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 544 Simptom 16-20 Parametri String Before Job i/ili String After Job u podešavanju Logical Printers ne rade kako treba. . . . 544 Simptom 16-21 Imate teškoæa pri opsluživanju dodatnih NetWare Bindery servera datoteka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 544 Simptom 16-22 Imate teškoæa da se povežete na više NetWare servera za štampanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 545 Simptom 16-23 Windowsove aplikacije ne štampaju kako treba. . . . . . . . . . . 545 Simptom 16-24 Kada u Windowsu 98 dodajete štampaè, dobijate poruku "Printer could not be found". . . . . . . . . . . . . . . . . 545 Simptom 16-25 Povezali ste i podesili WPS (Windows Printing System) štampaè, ali štampanje ne radi. . . . . . . . . . . . 546 Simptom 16-26 Pod Windowsom se tekst štampa normalno, ali odštampane grafièke datoteke sadrže mnogo grešaka. . . . . 546 Simptom 16-27 Dobijate poruku "SPX Connect Error". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 546 Simptom 16-28 U mreži ravnopravnih raèunara pod Windowsom 9x ne rade neki DOS programi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 546 Simptom 17-1 Nakon iskljuèivanja podrške za ACPI, javlja se poruka o grešci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 554 Simptom 17-2 Sistem ne može da preðe u režim Standby. . . . . . . . . . . . . . . . 554 Simptom 17-3 U okviru za dijalog Power Options, opcija za iskljuèivanje monitora je nedostupna. . . . . . . . . . . . . . . 555 Simptom 17-4 Windows 2000 zanemaruje parametre èasovnika za iskljuèivanje ureðaja ili prelazak u režim Standby. . . . 555 Simptom 17-5 Èuvari ekrana OpenGL spreèavaju aktiviranje režima Standby. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 556 Simptom 17-6 Onemoguæeno iskljuèivanje upravljanja zahtevima za prekid (IRQ) na ACPI raèunaru. . . . . . . . . . . . . . . . . . 556 Simptom 17-7 Windows 2000 gubi datum i vreme prilikom svakog pokretanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 556 ALEXA 2002

20

SIMPTOMI

Opis Strana Simptom Simptom 17-8 U Windowsu 2000 se pojavljuje greška STOP 0x9F. . . . . . . 557 Simptom 17-9 Problemi sa snimanjem podataka na raèunaru pod Windowsom 2000 ?êî se napaja iz baterija. . . . . . . . . 557 Simptom 17-10 Upravljanje napajanjem onemoguæeno na raèunaru sa standardnom VGA grafièkom karticom. . . . . . . . . . . 558 Simptom 17-11 Raèunar se „zaglavljuje” kada koristite pomoæni program SYSPREP. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 558 Simptom 17-12 Raèunat se „zaglavljuje” kada radi u režimu ACPI. . . . . . . . . 558 Simptom 17-13 Windows 2000 koristi liniju za prekid IRQ6 i pored toga šio ne postoji konlroler za disketnu jedinicu. . . . . 558 Simptom 17-14 Nemaskiran prekid (NMI) nije prepoznat na ACPI sistemu sa više procesora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 559 Simptom 17-15 Greška STOP 0xA u Windowsu 2000 s podrškom za ACPI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 559 Simptom 17-16 Padovi sistema sa skupom èipova OSB4. . . . . . . . . . . . . . . . . 559 Simptom 17-17 UPS nije moguæe ukljuèiti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 575 Simptom 17-18 UPS nije moguæe iskljuèiti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 575 Simptom 17-19 UPS se napaja preko baterija, a u gradskoj mreži postoji naizmenièni napon normalne vrednosti. . . . . . 576 Simptom 17-20 UPS ne obezbeðuje rezervno napajanje dovoljno dugo. . . .576 Simptom 17-21 Svi indikatori UPS-a svetle i UPS se neprestano oglašava zvuènim signalom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 576 Simptom 17-22 Indikatori na prednjoj ploèi UPS-a pale se jedan za drugim. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 576 Simptom 17-23 Svi indikatori su ugašeni, a UPS je prikljuèen na elektriènu mrežu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 576 Simptom 17-24 LED dioda Replaec Battery svetli. Baterije su ispražnjene ili neispravne. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 576 Simplom 17-25 UPS ukazuje na nepravilno ožièenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 577 Simplom 17-26 Svetli LED dioda koja ukazuje na visok napon. . . . . . . . . . . . . 577 Simplom 17-27 Svetli LED dioda za nizak napon. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 577 Simplom 17-28 UPS èesto prebacuje napajanje s elektriène mreže na baterije i obratno. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 577 Simplom 17-29 Svetli LED dioda za optereæenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 577 Simplom 17-30 U kviru za dijalog Power Options nije dostupna kartica UPS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 577 Simplom 17-31 UPS prelazi u režim Battery tokom instaliranja Windowsa 2000. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 578 Simplom 17-32 UPS prelazi u režim kalibrisanja baterije tokom instaliranja Windowsa 2000. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 578 ALEXA 2002

21

SIMPTOMI

Simptom

Opis

Strana

Simplom 17-33 UPS s jednostavnom signalizacijom ne iskljuèuje se posle iskljuèenja sistema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 579 Simplom 17-34 UPS ne može da pristupi svom COM prikljuèku. . . . . . . . . . . 579 Simplom 17-35 Windows se iskljuèuje èim nestane napajanje. . . . . . . . . . . . . 579 Simplom 17-36 Problem sa serijskom vezom UPS-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 580 Simplom 18-1 Ne možete upravljati NAS ureðajem. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 595 Simplom 18-2 Ne možete da pronaðete NAS ureðaj na mreži. . . . . . . . . . . . 596 Simplom 18-3 Nepravilno prikazivanje programa za upravljanje ureðajem. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 596 Simplom 18-4 Izgubili ste administraiorsku lozinku. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 597 Simplom 18-5 Poruka o grešci "Disk mirror is in a degraded state". . . . . . . . 597 Simplom 18-6 Poruka o grešci "Disk mirror is in a failure state". . . . . . . . . . . 597 Simplom 18-7 Poruka o grešci "Disk volume is full". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 597 Simplom 18-8 Poruka o grešci "High number of drive errors". . . . . . . . . . . . . 597 Simplom 18-9 Poruka o grešci "Low disk space". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 598 Simplom 18-10 Poruka o grešci "The user at has issued 5 incorrect passwords". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 598 Simplom 18-11 Ne dobijate upozorenja e-poštom koja generiše i šalje NAS ureðaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 598 Simplom 18-12 Korisnik vidi NAS ureðaj na mreži, ali ne može da snimi datoteke u odreðeni direktorijum. . . . . . . . . . . . . .598 Simplom 18-13 Ne možete da ažurirate NAS ureðaj novim operativnim sistemom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 598 Simplom 18-14 Ne možete se povezati s CD serverom da biste ga konfigurisali. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 610 Simplom 18-15 Radna stanica ne može da pronaðe CD server u mreži. . . . .610 Simplom 18-16 U Windowsu 2000 ne možete da promenite slovnu oznaku ureðaja CD servera. . . . . . . . . . . . . . . . . 610 Simplom 18-17 Poruka o grešci "Low disk space". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 611 Simplom 18-18 Ne dobijate upozorenja elektronskom poštom. . . . . . . . . . . . 611 Simplom 19-1 Ne možete istovremeno da koristite više antivirusnih programa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 640 Simptom 19-2 Antivirusna alatka ne radi ili dovodi do problema u radu ostalih upravljaèkih programa. . . . . . . . . . . . . . . .640 Simptom 19-3 Zapazili ste da antivirusni program usporava pristup disku ili se blokira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 640 Simptom 19-4 Antivirusni program prijavljuje lažne alarme. . . . . . . . . . . . . . .640 Simptom 19-5 Ne možete da uklonite antivirusnu alatku koja ostaje u memoriji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 640 Simptom 19-6 Skener vrlo sporo pregleda datoteke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 641 ALEXA 2002

22

SIMPTOMI

Simptom

Opis

Strana

Simptom 19-7 Virusni skener dolazi u sukob sa startnim sektorom tokom skeniranja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .641 Simptom 19-8 NDS greške tokom instaliranja na NetWare 4.x server. . . . . 641 Simptom 19-9 Poruka o grešci "Third-party rollout". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 641 Simptom 19-10 Poruka o grešci "Unable to load " . . . . . . . . . . 641 Simptom 19-11 Problemi s pokretanjem antivirusnog programa nakon njegovog instaliranja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 642 Simptom 19-12 Problemi prilikom iskljuèivanja raèunara, nakon instaliranja antivirusnog softvera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 642 Simptom 19-13 Nakon nadogradnje u programu za upravljanje dvaput se pojavljuje 16-biini klijent. . . . . . . . . . . . . . . . . 643 Simptom 19-14 Antivirusni sortver za NetWare se teško uèitava. . . . . . . . . . . 643 Simptom 20-1 Ureðaj uopšte ne radu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 667 Simptom 20-2 Ureðaj ne èita niti upisuje podatke, ali se traka i glava kreæu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 668 Simptom 20-3 Ureðaj upisuje podatke na zaštiæene trake. . . . . . . . . . . . . . . . 668 Simptom 20-4 Softver za pravljenje rezervnih kopija prijavljuje grešku "Too many bad scetors". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 668 Simptom 20-5 Softver za pravljenje rezervne kopije prijavljuje grešku "Tape drive error XX". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 668 Simptom 20-6 Ureðaj radi pod DOS-om, ali odbija da radi pod Windowsom 9x ili novijom verzijom. . . . . . . . . . . . . . . . . 668 Simptom 20-7 Softver za pravljenje rezervnih kopija generiše grešku "Could not open file: QBACKUP.OVL" ili sliènu. . . . . . 669 Simptom 20-8 Greške tipa "media errors", "bad block errors", "system errors" ili "lockups". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 669 Simptom 20-9 Tokom inicijalizovanja pod DOS-om ili Windowsom, upravljaèki program SCSI ureðaja (na primer, BPASPI.SYS) prijavljuje grešku "An ASPI drive was not found". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 669 Simptom 20-10 Ureðaj Colorado Trakker nepouzdano snima ili obnavlja datoteke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .670 Simptom 20-11 Pravljenje rezervne kopije traje duže nego što ste oèekivali. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 670 Simptom 20-12 Prekomerno „glancanje cipela” tokom pravljenja rezervne kopije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 671 Simptom 26-1 Imam problema s lozinkama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 836 Simptom 26-2 Korisnik je zaboravio lozinku. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 837 Simptom 26-3 Otkljuèavanje zakljuèanog korisnièkog naloga. . . . . . . . . . . . 837 Simptom 26-4 Upozorite korisnike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .837 ALEXA 2002

23

SIMPTOMI

Simptom

Opis

Strana

Simptom 26-5 Korisnik ne može da se prijavi u domen zbog vremenske razlike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 837 Simptom 26-6 Domen ne prepoznaje klijentski raèunar nakon izmene imena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 838 Simptom 26-7 Korisnik ne može da se prijavi, niti da pristupi drugom domenu pomoæu komande rlogin. . . . . . . . . . 839 Simptom 26-8 Korisnikova nova lozinka ne funkcioniše. . . . . . . . . . . . . . . . . . 840 Simptom 26-9 Korisnik ne može da se prijavi u udaljeni domen. . . . . . . . . . . 840 Simptom 26-10 Korisnik ne uspeva da izmeni lozinku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .840 Simptom 26-11 Korisnik nema odgovarajuæa ovlašæenja. . . . . . . . . . . . . . . . . .840 Simptom 26-12 Korisnik nije upotrebio odgovarajuæe verifikacione podatke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 840 Simptom 26-13 Korisnik i raèunar imaju isto ime. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 841 Simptom 26-14 Imam prolema s prijavnim skriptovima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 849 Simptom 26-15 Imam problema s mešovitim okruženjem. . . . . . . . . . . . . . . . . 849 Simptom 26-16 Imam problema s komandom Net Use. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 849

ALEXA 2002

24

1 UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE PREGLED POGLAVLJA Abeceda raèunarskih mreža . . . . .26 Prednosti umrežavanja . . . . . . . . . . 26 Procenjivanje potreba . . . . . . . . . . . 28 Vrste mreža . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Mreže ravnopravnih raèunara . . . . 29 Mreže zasnovane na serverima . . .30 Mrežni hardver . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Repetitori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Razvodnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Mrežni mostovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Usmerivaèi i mostovi usmerivaèi. . 40

Mrežni prolazi . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42 Mrežne kartice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Kablovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Mrežno osoblje . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Administratori mreža . . . . . . . . . . . . . 44 Ostalo osoblje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Osnove mrežne dokumentacije . . 45 Logièki planovi mreža . . . . . . . . . . . . 46 Fizièki planovi mreža . . . . . . . . . . . . . 47 Oznaèavanje i detalji . . . . . . . . . . . . . 48 Dodatni izvori informacija . . . . . . . 49

ta vredi to što je raèunar moæan, ako je izolovan tj. ako nije povezan u mrežu? Sa neumreženim raèunarima, zajednièko korišæenje datoteka i resursa obièno znaèi kopiranje datoteke na disketu ili CD-RW disk i fizièko prenošenje diskete do nekog drugog sistema. Na primer, posle posla, kod kuæe, radite na dokumentu. Želite da ažurirani dokument sutra vratite na posao i da ga odštampate. Kopiranje dokumenta i njegovo prenošenje je naporan i vremenski zahtevan proces. Kada biste imali moguænosti da „povežete” raèunare, svojim datotekama biste mogli pristupiti s nekog drugog mesta (na primer od kuæe). Posao biste završili uveèe kod kuæe i poslali ga u kancelariju na štampanje. Na ovom principu je zasnovana raèunarska mreža (engl. computer network, ili samo network) - više raèunara je meðusobno povezano radi zajednièkog korišæenja datoteka, resursa, pa èak i aplikacija. Ovo poglavlje predstavlja uvod u osnovne zamisli i pojmove, koje je neophodno poznavati da bi se dalje uèilo o mrežama i serverima. Osim toga date su osnove mrežne dokumentacije i osnovne smernice za otklanjanje problema u radu mreža.

Š

ALEXA 2002

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

1.1 ABECEDA RAÈUNARSKIH MREŽA Umreženi raèunar koji služi za obezbeðivanje resursa (ostalim raèunarima mreže) naziva se server (odgovarajuæa reè na našem jeziku je opslužilac). U mreženi raèunar koji koristi te resurse naziva se radna stanica (engl. workstation) ili klijent. Za servere se biraju najsnažniji raèunari, jer, da bi mogli opsluživali zahteve za resursima koje postavljaju ostali raèunari, serveri moraju imati dodatnu moæ obrade. Poreðenja radi, radne stanice, odnosno klijenti, obièno su jeftiniji i slabiji PC raèunari. Po pravilu, raèunar je ili server, ili radna stanica, ali se retko pojavljuje u obe uloge (ovakva podela nadležnosti znatno pojednostavljuje upravljanje mrežom i njeno administriranje). Male mreže, s relativno malim brojem korisnika, mogu se realizovati kao mreže ravnopravnih raèunara (engl. peer-to-peer network). U takvoj mreži, svaki PC raèunar deli svoje resurse sa ostalima. U ovoj knjizi usredsrediæemo se na koncept klijentsko-serverskih raèunarskih mreža. Naravno, svi raèunari u mreži moraju biti fizièki povezani. Te veze se obièno ostvaruju pomoæu mrežnih kartica (engl. Network Interface Card - NIC) i bakarnih kablova (umesto kojih se mogu upotrebiti optièka vlakna i bežiène veze). 1.1.1 PREDNOSTI UMREŽAVANJA Neumreženi raèunari moraju imati zasebne aplikacije i resurse (kao što su štampaèi i skeneri). Na primer, ako dva analitièara rade tabelarne proraèune u Excelu i svakodnevno štampaju dobijene rezultate, na oba raèunara mora se instalirati kopija Exeela i oba raèunara moraju imati prikljuèen štampaè. Ako korisnici hoæe zajedno da koriste podatke, moraju ih razmenjivati na disketama ili CD-RW diskovima. Ukoliko korisnici hoæe da dele raèunare, onda im treba omoguæiti rad na oba raèunara, pri èemu svaki korisnik ima zasebno podešenu radnu površinu, aplikacije, raspored direktorijuma i slièno. Ukratko, takva organizacija bi bila skupa, komplikovana i podložna greškama. Ako tako treba organizovati više korisnika i raèunara, vrlo brzo æe nastati skoro nerešivi problemi. S druge strane, ako se dva raèunara iz prethodnog primera umreže, oba korisnika bi mogla koristiti Excel preko mreže (mada je još uvek uobièajeno da svaka radna stanica ima sopstvene aplikacije, kao što je Excel, a da se zajednièki koriste samo podaci), mogli bi pristupati istim podacima i svoje rezultate štampati na zajednièkom štampaèu koji je prikljuèen na mrežu. Ako se na mrežu poveže još korisnika, svi bi mogli zajedno i na isti naèin koristiti podatke, aplikacije i resurse. Preciznije, umreženi raèunari mogu zajedno koristiti: ¦ dokumente (memorandume, tabelarne proraèune, raèune i slièno) ¦ razmenu poruka putem elektronske pošte ¦ softver za obradu teksta ¦ softver za praæenje rada na projektima ¦ slike, fotografije, zvuène i video zapise, žive radio i TV prenose ¦ štampaèe ¦ faks ureðaje ¦ CD-ROM jedinice i ostale prenosive ureðaje za skladištenje podataka (kao što su Zip i Jaz ureðaji) ¦ èvrste diskove. ALEXA 2002

2/26

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

Pošto se u mreži može nalaziti veliki broj raèunara, celom mrežom se može upravljati iz jedne, centralne taèke (administrator mreže). Posmatrajmo prethodni primer. Pretpostavimo da postoji nova verzija Excela i da analitièari žele da je koriste. U sluèaju neumreženih raèunara, svaki sistem se mora pojedinaèno nadograditi i proveriti. To nije problem ako se radi na samo dva raèunara, ali kad ih je desetak ili stotinak, kao u današnjim preduzeæima, pojedinaèna nadogradnja brzo može postati skupa i neefikasna. Ako su raèunari umreženi, aplikacija se nadograðuje samo jednom, na serveru. Odmah nakon toga, sve radne stanice mogu koristiti novu verziju softvera. Centralizovano administriranje omoguæava i nadgledanje sistema sprovoðenja bezbednosnih mera s jednog mesta. Pored zajednièkog korišæenja informacija, mreže donose još mnoge koristi. U mreži se informacije mogu lakše saèuvati i zaštititi. Na primer, veoma je teško organizovati i sprovesti postupak izrade rezervnih kopija na velikom broju neumreženih liènih raèunara. S druge sirane, sistemi na mreži mogu rezervne kopije automatski slati na centralnu lokaciju (kao što je jedinica magnetne trake ili mrežni server). Ako je lokalna informacija nepovratno izgubljena, postoji efikasan naèin da se ona pronaðe i obnovi iz centralnih rezervnih kopija. U mreži su podaci mnogo bezbedniji. Pristupanje neumreženom PC raèunaru praktièno omoguæava pristup svim informacijama koje se na tom raèunaru nalaze. Bezbednosne funkcije mreže spreèavaju neovlašæene korisnike da pristupe važnim informacijama ili ih obrišu. Na primer, svaki korisnik mreže ima korisnièko ime i lozinku koje mu daju pravo pristupa ogranièenom broju mrežnih resursa. Mreže su idealno sredstvo komunikacije izmeðu korisnika. Umesto razmenjivanja poruka na papiru, elektronska pošta (skraæeno e-pošta) korisnicima omoguæava razmenu poruka, izveštaja, slika i svih ostalih vrsta datoteka. Mreža smanjuje troškove štampanja i gubitak vremena u poslovnoj korespondenciji izmeðu službi. E-pošta je izuzetno moæan alat, jer korisnicima Interneta širom sveta omoguæava skoro trenutno razmenjivanje poruka. 1.1.1.1 Velièina mreže Raèunarske mreže se razvrstavaju u tri osnovne grupe, zavisno od funkcije. Lokalna mreža (engl. Local Area Network, LAN) jedna je od najvažnijih kategorija raèunarskih mreža. Arhitektura lokalnih mreža obuhvata širok spektar realizacija, od jednostavnih (dva raèunara povezana kablom) do veoma složenih (stotine povezanih raèunara i periferijskih ureðaja u korporacijskoj mreži). Istaknuta osobina lokalnih mreža jeste njihova prostorna ogranièenost - lokalnu mrežu je moguæe, klasiènim naèinom, ostvariti na ogranièenoj geografskoj površini, kao što je zgrada ili podruèje (misli se na površinu preènika do 5 km). Mreža koju èine raèunari iz razlièitih zgrada u velikoj gradskoj oblasti, naziva se mreža gradskog podruèja (engl. Metropolitan Area Network, MAN - preènika od 5 do 50 km). Za razliku od pomenutih vrsta, regionalna raèunarska mreža (engl. Wide Area Network, WAN) nema geografskih ogranièenja. Ona može povezivati raèunare i periferijske ureðaje sa suprotnih strana sveta. WAN mreže se sastoje od više meðusobno povezanih LAN mreža, pa je i sam Internet WAN mreža. ALEXA 2002

3/27

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

1.1.2 PROCENJIVANJE POTREBA Imajuæi u vidu današnje dinamièno poslovanje, svaki proizvoðaè mrežne opreme nudi rešenja koja za cilj imaju poveæanje prodaje, poboljšanje produktivnosti i rast prihoda. U velikom broju sluèajeva, kompanije ulete u investicije za raèunarske mreže bez ozbiljnog razmatranja troškova i uloženog truda. Ako ste odgovorno lice i donosite odluke o informatièkim tehnologijama, možete posumnjati da li su tehnièki i logistièki napori oko izgradnje mreže vredni cilja. Sledeæe stavke vam mogu pomoæi pri procenjivanju da li je za poslovanje vaše firme potrebna raèunarska mreža! ¦ Vaša kompanija neprekidno investira u suvišan hardver i softver. Mreže omoguæavaju zajednièko korišæenje resursa, pa je dupliranje štampaèa, disk jedinica i aplikativnog softvera skuplje (gledano na duže staze) od uvoðenja mreže koja omoguæava zajednièko korišæenje resursa. Na primer, kupovina ili nadogradnja deset štampaèa može biti skuplja od uvoðenja jednog mrežnog štampaèa. Pored èinjenice da je instaliranje i povezivanje jednog mrežnog štampaèa lakše i brže od instaliranja više zasebnih štampaèa, treba naglasiti i to da više korisnika mreže može koristiti jedan mrežni štampaè. ¦ Zbog nekompatibilnosti softvera dešavaju se greške i gubici. Ovo je sluèaj kada korisnici rade s razlièitim verzijama istog softvera. Datoteke, izraðene pomoæu starijih verzija softvera, mogu se uneti u novije verzije, ali obrnuto ne važi. Na primer, dokument napravljen u Wordu 6 može se otvoriti u Wordu 2000 ali obrnuto ne važi, pogotovo kada se radi o verzijama Worda za DOS. Zbog toga je ogranièen krug ljudi koji mogu koristili dokumente. Slièna situacija može nastati ako korisnici koji zajedno rade upotrebljavaju aplikacije razlièitih proizvoðaèa (na primer Word i WordPerfect). U mreži se može omoguæiti da svi koriste istu verziju softvera, èime se osigurava kompatibilnost datoteka. Takoðe, kad treba nadograditi softver, odgovorni službenik æe jednom nadograditi mrežnu aplikaciju, umesto da to obavlja kod svih pojedinaènih korisnika. ¦ Troškovi obuke i podrške su znaèajni.Troškovi obuke postaju sve veæi. Èak i proizvoðaèi koji ranije nisu naplaæivali obuèavanje, sada ispostavljaju raèune za obuku i podršku. Ako se koristi više verzija hardvera i softvera, troškovi mogu postati ogromni. S druge strane u mreži sa standardizovanim verzijama softvera neme šarenila aplikacija. Manji broj aplikacija umanjuje potrebe za podrškom. Ako treba obuèiti kadrove za rad na istoj aplikaciji, veæi broj polaznika znaèajno smanjuje troškove po osobi. ¦ Vreme se gubi u èekanju na resurse. Mnogo vremena se gubi ako korisnici moraju èekati da bi pristupili drugim sistemima. Na primer, jedan korisnik se mora odjaviti sa svog raèunara da bi se drugi korisnik prijavio, uèitao svoje podatke i odštampao dokument ili izveštaj. Još jedan primer: u službi za podršku kupcima, imaju samo jedan PC raèunar. Kupac je na telefonskoj liniji - da bi se odgovorilo na njegovo pitanje, treba pristupiii informacijama koje se ne mogu pronaæi na raèunaru ove službe (na primer, istorijat raèuna, informacije o plaæanju i slièno). Zaposleni u ovoj službi moraju ostaviti kupca da èeka na liniji dok ne naðu informacije u drugoj službi (što može potrajati). Umrežen sistem može (i treba) da omoguæi jednoj službi efikasan i brz pristup informacijama o kupcu ALEXA 2002

4/28

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

u drugim službama. Ako je sistem integrisan sa Internetom, kupci mogu vužnim informacijama pristupati preko Weba i tako ubrzati naruèivanje proizvoda i dobijanje podrške. Naravno, postoji još mnogo èinjenica koje ukazuju na potrebu uvoðenja mreže. Na primer, podaci su nepovratno izgubljeni jer pojedini korisnici nedosledno prave rezervne kopije podataka (ili ih uopšte ne prave). Uvoðenjem mreže mogu se spreèiti gubici zbog ruènog prenošenja datoteka, odnosno „pešaèke mreže” (engl. sneakernet, „sneaker” znaèi sportska patika, a „net” je mreža. Sarkastièan pojam za odsustvo raèunarske mreže. Asocira na to da treba otrèati i odneti datoteku na disketi. prim. prev.) na disketama ili CD diskovima. Uvoðenjem mreža izbegava se ostavljanje važnih poruka po notesima, nalepnicama i papiriæima, izbegava se moguænost da se poruka zanemari ili zagubi. Korišæenje mreže može biti zatvoreno u granicama kompanije. S druge strane, mreža se može povezati sa ostalim mrežama (ili sa Internetom), ako je cilj zajednièko korišæenje informacija i komunikacija na globalnom nivou.

1.2 VRSTE MREŽA Sasvim uopšteno, mreže se dele u dve kategorije: mreže ravnopravnih raèunara (engl. Peer-to-peer network) i mreže zasnovane na serverima (engl. server based networks). Ovo je važna podela, jer dve bitno razlièite kategorije raèunarskih mreža korisnicima pružaju razlièite moguænosti. Mreže ravnopravnih raèunara su jednostavnije i jeftinije, primenjuju se u malim i kuænim kancelarijama (engl. Small Office/Home Office), i u malim radnim grupama. Mreže zasnovane na serverima sreæu se u srednjim i velikim organizacijama, gde je važno ostvariti bezbednost, centralizovano upravljanje i veliku protoènost saobraæaja. 1.2.1 MREŽE RAVNOPRAVNIH RAÈUNARA Mreže ravnopravnih raèunara nude jednostavan pristup povezivanju raèunara radi zajednièkog korišæenja datoteka. Ne postoje jednonamenski serveri, meðu raèunarima ne postoji hijerarhija. Pošto su svi raèunari u ovakvoj mreži ravnopravni, sreæe se i naziv „mreža raèunara jednakih nadležnosti”. Svaki raèunar je istovremeno i server i klijent. Ne postoji administrator koji je odgovoran za celu mrežu - svaki korisnik mreže odreðuje koje æe podatke iz svog raèunara deliti sa ostalima. Svi korisnici mogu odrediti šta æe od svojih resursa staviti na raspolaganje ostalima i u kojoj meri; to mogu biti direktorijumi, štampaèi, faks ureðaji i slièno. Mreže ravnopravnih raèunara èesto se nazivaju i radne grupe (asocira na malu grupu ljudi) jer se sastoje od najviše deset povezanih raèunara. Zbog svoje jednostavnosti, mreže ravnopravnih raèunara èesto su jeftinije od mreža zasnovanih na serverima. Mrežni softver u mrežama ravnopravnih raèunara ne zahteva uniformnost performansi i bezbednosti, za razliku od softvera predviðenog za namenske serverske sisteme. Podrška za ostvarivanje mreže ravnopravnih raèunara ugraðena je u veæinu popularnih operativnih sistema (Windows 98/ME, MacOS i Unix/Linux). To znaèi da mrežu ravnopravnih raèunara možete ostvariti bez ikakvog dodatnog mrežnog operativnog sistema. ALEXA 2002

5/29

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

Velika slabost mreža ravnopravnih raèunara jeste bezbednost. Uopšteno govoreæi, bezbednost (engl. security, mere koje èine da raèunari i podaci u njima budu zaštiæeni od spoljnih pretnji i neovlašæenog pristupa) u mreži ravnopravnih raèunara svodi se na postavljanje lozinki za pristup resursima (na primer, direktorijumima) koji se dele saostalima na mreži. Svaki korisnik ovakve mreže sam za sebe postavlja mere bezbednosti, a resursi koji se zajednièki koriste mogu postojati na bilo kojem raèunaru, pa je teško ostvariti centralizovanu kontrolu. Ovakva organizacija drastièno ugrožava bezbednost mreže, jer neki korisnici slabo primenjuju (ili uopšte ne primenjuju) mere bezbednosti. Da zakljuèimo, mreža ravnopravnih raèunara je najbolji izbor ako: ¦ Postoji nekoliko korisnika - proizvodaci obicno ogranicavaju broj korisnika na deset, ali ih zasigurno može biti i više. ¦ Korisnici dele resurse (na primer datoteke i štampace), ali im ne treba specijalizovan server. ¦ Bezbednost ne mora da bude na visokom nivou. ¦ Organizacija ( i mreža) može narasti samo do odredenih granica. U mreži ravnopravnih raèunara, svaki raèunar se ponaša i kao server i kao klijent. Zbog toga, korisnici moraju proæi dodatnu obuku, da bi radili i kao korisnici, i kao administratori svojih raèunara. 1.2.2 MREŽE ZASNOVANE NA SERVERIMA U veæini sluèajeva, dvojako ponašanje u mrežama ravnopravnih raèunara ne odgovara potrebama. Ogranièenje saobraæaja i zahtevi po pitanju bezbednosti i upravljanja upuæuju na korišæenje namenskih servera (kao što je model Gateway 7400 sa slike 1.1). Namenski server (engl. dedicated server) jeste raèunar koji radi samo u ulozi servera - ne koristi se kao klijent ili radna slanica. Serveri su optimizovani za brzo rukovanje zahtevima mnogobrojnih klijenata iz mreže, a istovremeno èine bezbednim datoteke i direktorijume. Zbog toga su mreže zasnovane na serverima postale standard za savremene poslovne mreže. Mreže zasnovane na serverima nazivaju se i klijentsko-serverske mreže (ponekad æete sresti i naziv dvoslojna arhitektura). Ne zaboravite da se klijentsko-serverske mreže i mreže ravnopravnih raèunara razlikuju po operativnom sistemu i ostalom mrežnom softveru. Hardver i fizièke veze istovetni su u oba sluèaja. Serveri omoguæavaju korišæenje odreðenih resursa i usluga, pa u mreži može postojati više (ponekad i veliki broj) servera. 1.2.2.1 Vrste servera Sa širenjem mreže (poveæava se broj umreženih raèunara, poveæavaju se fizièka udaljenost i obim saobraæaja), javlja se potreba za više servera. Raspodeljivanje poslova na više servera omoguæava da svaki zadatak bude obavljen što brže i efikasnije. Serveri moraju obavljati razne složene zadatke, pa su oni danas prilagoðeni narastajuæim potrebama korisnika. Evo primera razlièitih vrsta servera, koje možete naæi u mnogim velikim mrežama: ALEXA 2002

6/30

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

Serveri datoteka i serveri za štampanje. Ovi serveri posreduju pri pristupu i korišæenju datoteka i štampaèa. Na primer, aplikacija za obradu teksta (kao što je Microsoft Word) u kojoj radite, nalazi se na vašoj radnoj slanici. Dokument na kojem radite èuva se na serveru datoteka, ili na serveru za štampanje, i uèitava se u memoriju radne stanice da biste ga mogli lokalno ureðivati ili koristiti. Drugim reèima, serveri datoteka i serveri za štampanje koriste se za skladištenje datoteka i podataka. Kad hoæete da odštampate dokument, server datoteka i server za štampanje prenose datoteke dokumenta na mrežni štampaè. Server baze podataka. U veæini sluèajeva, na serveru baze podataka radi sistem za upravljanje bazom podataka (engl. Database Management System, DBMS), zasnovan na jeziku SQL. Klijentski raèunari šalju zahteve (na SQL-u) serveru baze podataka. Server obraðuje zahtev, pristupa uskladištenim podacima, obraðuje ih i rezultat šalje klijentskom raèunaru. Kada se kaže server baze podataka, pojam „server” se može odnositi na sam raèunar ili na softverski sistem za upravljanje bazom podataka (kao stoje Microsoftov SQL Server).

SLIKA 1.1 Model Gateway 7400 je višenamenski server za radne grupe. Serveri aplikacija. Ovi serveri se razlikuju od servera datoteka i servera za štampanje, koji uzimaju traženu datoteku i šalju je klijentskom raèunaru. Server aplikacija klijentskom raèunaru šalje samo rezultate tražene obrade. Na primer, u bazi podataka o zaposlenima tražite sve koji su roðeni u novembru. Umesto da celu bazu podataka uèitate u svoj raèunar, pretraživanje æe se obavljati na serveru aplikacija, koji æe vam poslati samo rezultat vašeg upita. Ova sitna, ali bitna razlika, èini server aplikacija (kao što je Lotus Domino) savršenim za održavanje velikih kolièina informacija i efikasno pružanje tih informacija klijentima. ALEXA 2002

7/31

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

Serveri elektronske pošte. E-pošta je važna komponenta savremene komunikacije. Serveri e-pošte (kao što je Microsoftov Exchange Server ili Sendmail) upravljaju razmenom poruka izmeðu korisnika na mreži. U veæini sluèajeva, serveri elektronske pošte su slièni serverima aplikacija, jer poruke epošte obièno ostaju na serveru. Kada proveravate svoje poruke, vidite samo one koje su vama namenjene. Centralno skladištenje poruka omoguæava dobru zaštitu i upravljanje (stare poruke se brišu na nivou celog servera). Varijacija ovoga je server liste slanja (cngl. mailing list server, skraæeno list server), potreban za izradu, održavanje i opsluživanje lista slanja. Obièno ovi serveri (kao što je Majordomo) nude više moguænosti i bolje performanse od integrisanih alata konkurentskih proizvoðaèa. Korišæenje lista slanja i servera lista slanja omoguæava automatsku distribuciju elektronskih èasopisa, biltena, poslovnih novosti, dokumenata tehnièke podrške, rasporeda èasova, poruka diskusionih grupa itd. Faks serveri i komunikacioni serveri. Mreže su retko „hermetièki zatvorene”, uvek postoji nekoliko naèina da se mreži pristupi spolja. Dva popularna naèina spoljnog pristupa mreži jesu faksovi i pristup preko komutiranih telefonskih linija (engl. dial-up). Faks server (kao što je FaxMaker) upravlja razmenom faks poruka s mreže sa spoljnim svetom, koristeæi pri tome jednu ili više faks/ modemskih kartica. Na taj naèin se korisnicima mreže omoguæava slanje faks poruka van mreže (i prijem spolja), a da pri tome ne moraju imati zasebne faks ureðaje. Komunikacioni serveri upravljaju prenosom datoteka i poruka e-pošte izmeðu vaše mreže i drugih mreža, velikih raèunara, ili udaljenih korisnika koji se povezuju na servere posredstvom modema i telefonskih linija. Na primer, korisnici vaše mreže Internetu mogu pristupiti posredstvom komunikacionog servera. Audio i video serveri. Ovi serveri predstavljaju multimedijalnu podršku Web stranica. Zahvaljujuæi dodatnim modulima Web èitaèa, korisnicima omoguæavaju slušanje zvuènih zapisa ili muzike i gledanje video iseèaka. lako postavljanje tradicionalnih multimedijalnih formata .WAV, .MIDI, .MOV ili .AVI na Web stranicu ne iziskuje korišæenje specijalizovanog servera, najnovija moguænost reprodukovanja zvuènih i video sadržaja tokom preuzimanja, u mnogim sluèajevima zahteva korišæenje audio/video servera (pomoæu alata kao što je RealServer Plus). Nove tehnologije za reprodukovanje tokom preuzimanja važna su poboljšanja u korišæenju multimedijalnih sadržaja na Webu i nesumnjivo æe postati jedna od najzanimljivijih Internet tehnologija. Serveri za æaskanje. Omiljena aktivnost korisnika mreža je naizmenièno razmenjivanje kratkih poruka u realnom vremenu, što podseæa na æaskanje (engl. ehat). Serveri za æaskanje (koriste alate poput Meeting Pointa) pružaju podršku za diskusije u realnom vremenu velikom broju korisnika. To obuhvata i telekonferencije, privatne razgovore, forume za podršku i drugarska okupljanja. Postoje tri vrste chat servera: Internet Relay Chat (IRC), serveri za konferencije i serveri udruženja. Najnapredniji serveri pridružili su razmeni kratkih poruka moguænost razgovora i video konferencije. Èesto se za æaskanje zasnovano na IRC-u koriste namenski IRC serveri (sa softverom kao što je IRC Plus). ALEXA 2002

8/32

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

FTP serveri. Znaèajan udeo u saobraæaju na Internetu ima prenos datoteka (engl. file transfer), na primer preuzimanje novih verzija softvera i prenošenje poslovne dokumentacije. Serveri koji koriste protokol za prenos podataka (engl. File Transfer Protocol, FTP) omoguæavaju prenos jedne ili više datoteka izmeðu raèunara, uz kontrole (koje su primerene Internetu) bezbednosti i celovitosti podataka (korišæenjem alata kao sto je ZBServer Pro). FTP je tipièno klijent/ server ureðenje. FTP server je zadužen za glavni deo obezbeðivanja i organizacije datoteka i kontrole prenosa. Klijent (ponekad je to deo èitaèa Weba, a ponekad specijalizovan program, poput FTP Voyagera) prima datoteku i smešta je na lokalni èvrsti disk. Serveri za diskusione grupe. Ovi serveri služe za distribuiranje poruka iz više od 20.000 javnih diskusionih grupa koje su na raspolaganju na Usenet mreži (to je najveæa mreža za diskusione grupe na Internetu). Serveri za diskusione grupe koriste programe (kao što je INN News Server) koji rade po protokolu NNTP (engl. Network News Transport Protocol, protokol za prenos poruka iz mrežnih konferencija). Služe kao sprega sa ostalim serverima za diskusione grupe i distribuiraju poruke svima koji koriste standardni NNTP èitaè za diskusione grupe (Agent ili Outlook Express). Servere za diskusione grupe (engl. news servers) možete upotrebiti za držanje svojih diskusionih grupa, pri èemu one mogu biti javno dostupne svima na Internetu, ili se mogu koristiti privatno, na vašoj lokalnoj mreži. Serveri mrežnih prolaza. Mrežni prolaz (engl. gateway) je sprega izmeðu razlièitih mreža. On omoguæava da mreže meðusobno komuniciraju. Mrežni prolazi obièno sprežu liène raèunare i miniraèunare s velikim raèunarima. Na primer, mrežni prolaz e-pošte posreduje izmeðu sistema GroupWise i SMTP. U lokalnim mrežama, obièno jedan raèunar dobija ulogu mrežnog prolaza. Postoje posebni programi za stone raèunare, pomoæu kojih ti raèunari, kroz mrežne prolaze, pristupaju velikim raèunarima. Zahvaljujuæi tome, korisnici iz lokalne mreže mogu pristupati resursima glavnog raèunara kao da su na njihovim stolovima. Mrežne barijere i posrednièki serveri. Jednostavno reèeno, mrežna barijera (engl. firewall) spreèava da neovlašæene osobe pristupe privatnim mrežama, (na primer, korporacijskim lokalnim mrežama) ili da korisnici privatnih mreža pristupe spoljnim mrežama, najèešæe Internetu. Smatra se prvom linijom odbrane u zaštiti privatnih informacija. Mrežne barijere se mogu ostvariti softverskim ili hardverskim putem (a obièno na oba naèina). Ako se valjano primeni, mrežna barijera spreèava korisnike Interneta da neovlašæeno pristupaju privatnim mrežama (pogotovu intranetmrežama) koje su povezane na Internet. U velikim korporacijskim mrežama, mrežne barijere se koriste i za spreèavanje neovlašæenog pristupa unutar iste lokalne mreže ili intraneta. Sve poruke koje ulaze ili izlaze iz intraneta, prolaze kroz mrežnu barijeru, koja ih ispituje i blokira one koje se ne uklapaju u zahtevane bezbednosne kriterijume. Postoje mnoge tehnike za realizaciju mrežnih barijera, meðu kojima su filtriranje paketa, aplikacioni mrežni prolazi, mrežni prolazi na nivou kola i posrednièki serveri. Posrednièki serveri. (engl. proxy server) možda su najpopularniji vid mrežne barijere. U praksi, posrednièki server stoji izmeðu klijentskog programa ALEXA 2002

9/33

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

(na primer Web èitaèa) i nekog servera iz spoljne mreže (Web server na Internetu). Posrednièki server efikasno krije prave mrežne adrese, nadgleda i presreæe sve zahteve poslate serverima iz „spoljnog sveta” ili ka njemu. Na taj naèin, posrednièki server može filtrirati poruke, poboljšati performanse i omoguæiti zajednièko korišèenje veza. Web serveri. Web serveri omoguæavaju da na Internetu objavite sadržaj u formatu HTML. Web server (na kojem radi softver kao što je Microsoft IIS ili Apache) prihvata zahteve Web èitaèa, poput Netscapea i Internet Explorera, i onda zahtevaocu vraæa odgovarajuæi HTML dokument (ili više njih). Pored proste isporuke obiènih HTML stranica, moguænosti servera se mogu proširiti korišæenjem raznih serverskih tehnologija. Web serveri mogu podržavati CGI skriptove, SSL bezbednost i ASP (engl. Active Server Pages). Telnet/WAIS serveri. Telnet serveri korisnicima omoguæavaju prijavljivanje na udaljenom raèunaru domaæinu i rad s njegovim resursima, kao da je korisnik povezan direktno na raèunar domaæin. Pomoæu Telnet aplikacije, posredstvom Telnet servera korisnik raèunaru može pristupiti iz bilo kojeg kraja sveta. Pre pojave Weba, WAIS serveri (engl. Wide Area Information Server) korisnicima su omoguæavali pretraživanje datoteka po kljuènim reèima. Iako danas WAIS nije popularan, oni koji žele da prošire ponudu svojih usluga na Internetu, mogu razmotriti uvoðenje podrške za usluge Telnet ili WAIS. 1.2.2.2 Softver za servere Jednu od glavnih razlika izmeðu servera i pojedinaènih raèunara èini softver koji se koristi. Koliko god da je server snažan, treba mu operativni sistem (Windows NT/2000 Server, Novell NetWare ili Unix/Linux) koji iskorišæava njegove resurse. Serverima su neophodne posebne serverske aplikacije da bi svoje usluge mogli ponuditi na mreži. Na primer, Web serveri mogu koristiti Windows 2000 i Microsoft US. U ovoj fazi, nije neophodno da u potpunosti poznajete softver za servere. Naredna poglavlja æe podrobnije objasniti mrežne protokole i operativne sisteme. ¦ Prednosti koncepta klijent/server. Mreže zasnovane na serverima složenije se instaliraju i podešavaju, ali su u ubedljivo nadmoæne nad mrežama ravnopravnih raèunara: ¦ Zajednièko korišæenje. Serveri omoguæavaju bolju organizaciju i raspodelu resursa. Server korisniku pruža pristup štampaèima i mnogobrojnim datotekama, a pri tome održava performanse i bezbednost. Podaci i resursi servera mogu se centralno administrirati i kontrolisati. Cenlralizovan pristup olakšava pronalaženje datoteka i podržavanje specifiènih resursa koji se inaèe mogu povezati samo na pojedinaène raèunare. ¦ Bezbednost. U mrežama zasnovanim na serverima, upravljanje bezbednosnim postupcima može obavljati jedan administrator. On zadaje pravila ponašanja u mreži i primenjuje ih na svakog korisnika i resurs. ¦ Rezervne kopije podataka. Postupak izrade rezervnih kopija (engl. backup) uprošæen je jer se sprovodi samo za servere (može se, ali ne mora, sprovoditi za klijentske raèunare/radne stanice). Automatska izrada rezervnih kopija može se vremenski planirati, èak i ako se serveri nalaze na razlièitim krajevima fizièke mreže. ALEXA 2002

10/34

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

Otpornost na greške (engl. fault tolerance). Pošto se podaci uglavnom drže na serverima, na kojima se takoðe može desiti pad sistema ili otkazivanje ureðaja, poželjno je na serveru ostvariti sistem skladištenja podataka koji je otporan na greške (recimo RAID). Tako se dobija pouzdaniji server. Korisnici. Mreža zasnovana na serverima može opsluživati hiljade korisnika. Tako veliku mrežu nije moguæe napraviti povezivanjem ravnopravnih raèunara. Pomoæni programi za nadgledanje i upravljanje mrežom omoguæavaju rad mreže zasnovane na serverima u kojoj ima mnogo korisnika. 1.2.2.3 Pouzdanost servera Pouzdanost je u osnovi procena ispravnog rada - verovatnoæa da æe komponenta ili ceo sistem radili odreðen vremenski period. Može se primeniti i na servere i na mreže. Obièno se izražava kao funkcija vremenskih perioda koji proteknu izmeðu dva otkaza (engl. Mean Time Betwen Failure, MTBF). Poseban aspekt pouzdanosti su celovitost podataka i sposobnost da se otkazi hardvera predvide i na to upozori. Serveri èesto imaju funkcije koje poboljšavaju pouzdanost. Primeri su redundantno (rezervno) napajanje i rezervni ventilatori, analiza predvidivih kvarova na èvrstim diskovima (engl. Self Monitoring Analysis and Reporting Technology, SMART) i RAID (engl. Redundant Array of Independent Disks). Ove funkcije omoguæavaju rad servera i zaštitu podataka èak i kada se pojave problemi. Takoðe, radi oèuvanja celovitosti podataka, primenjuje se samostalno testiranje memorije, prilikom podizanja sistema (kada sistem prepoznaje i izoluje neispravne memorijske blokove), i ECC memorije (engl. Error Checking and Correcting, tip memorije sa sposobnošæu provere i ispravljanja grešaka). Pouzdanost je izuzetno važna i poželjna osobina servera, pošto od nje direktno zavisi dugoroèno funkcionisanje mreže. U velikim mrežama se teži da pouzdanost bude 99 999% ili veæa. 1.2.2.4 Visoka raspoloživost servera Server mora uvek biti spreman da opsluži korisnikove zahteve za resursima. Ovo se zove visoka raspoloživost (engl. highavailability). Još jedan pokazatelj visoke raspoloživosti servera jeste sposobnost brzog oporavka od sistemskog otkaza (korišæenje vruæe rezerve - engl. hot spare - RAID diskova, koji omoguæavaju rekonstruisanje podataka s pokvarenog diska). Visoko raspoloživi sistemi, mogu, ali i ne moraju imati rezervne komponente (na primer, napajanje), ali treba da omoguæavaju izmenu najvažnijih komponenata pod naponom (u žargonu, izmena naživo, engl. hot swapping). Izmena pod naponom je moguænost da se pokvarena komponenta izvuèe i umesto nje ukljuèi ispravna, a da ureðaj sve vreme radi i bude pod naponom. Visokoraspoloživi sistemi mogu prepoznati potencijalni otkaz i dati proces preusmeriti na neki drugi ureðaj ili podsistem. Na primer, neke SCSI jedinice mogu automatski premestiti podatke s marginalnih sektora (na kojima se èešæe dešavaju greške) na slobodne sektore, a da operativni sislem i korisnik to ne primete ni na koji naèin. U opštem sluèaju, raspoloživost se meri procentom vremena za koje sistem radi i upotrebljiv je. Na primer, sistem koji je raspoloživ 99% 24 èasa dnevno, ALEXA 2002

11/35

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

7 dana sedmièno, godišnje ne radi 88 èasova, što je za mnoge korisnike neprihvatljivo. Raspoloživost od 99,999% znaèi da sistem neæe raditi 5,25 minuta godišnje. Taj nivo raspoloživosti može biti veoma skup. 1.2.2.5 Proširivost servera U prošlosti su kupovani veliki raèunarski sistemi koji zadovoljavaju dvostruko veæe potrebe od onih koje su postojale u trenutku kupovine, jer se predviðalo širenje posla i narastanje potreba. Danas, možete izabrati raèunare koji odgovaraju trenutnim potrebama, s tim što je moguæe dodati još opreme kad zatreba. To je proširivost, odnosno podesivost (engl. scalabitity). Podesivom PC raèunru može se proširiti memorijski kapacitet i poveæati brzina. Neki raèunari su tako napravljeni da je njihovo proširivanje ogranièeno, dok se drugi mogu nadograditi do gotovo bilo koje potrebne konfiguracije. Proširivost znaèi moguænost poveæanja kapaciteta memorije (RAM) dodavanjem više memorijskih modula (DIMM ili RIMM) u sistem. Isti koncept važi i za prostor na disku, sistem možete nadograditi zamenom postojeæeg diska veæim i bržim, ili ugradnjom dodatnih èvrstih diskova. 1.2.2.6 SMP i paralelna obrada Buduæi da su procesori kljuèni elementi od kojih zavise performanse i proširivost servera, ovo je odlièno mesto da se kaže nešto o višeprocesorskim sistemima (engl. multiprocessing). Simetriène višeprocesorske mašine (engl. Symmetric Multiprocessing, SMP) jesu raèunari koji rade s dva ili više procesora. Svi procesori zajedno koriste (dele) memoriju i jednu kopiju operativnog sistema. SMP raèunari mogu na poèetku biti mali raèunari (sa samo dva procesora), a kasnije, s poveæanjem obima posla, može se dodati još procesora. Sem dodavanja procesora, takvim raèunarima obièno se može proširiti memorija, keš memorija i dodati diskovi. Trenutno SMP raèunari mogu imati od 2 do 32 procesora. Treba razmotriti i neka ogranièenja SMP sistema. Iako nekada može izgledati da je moguæe sistem proširiti na više od 32 procesora, to èesto nije ostvarivo. Ako poènete s dva procesora, a potom dodate još dva, može se desiti da dobijete skoro stopostotno poboljšanje. Meðutim, pošto postoji samo jedna kopija operativnog sistema i pošto se celokupna memorija zajednièki koristi, daljim dodavanjem procesora, dobija se zanemarljivo poboljšanje performansi. Veæina SMP sistema æe ostvariti isplativo poboljšanje veæ s manje od osam procesora (zasiæenje performansi takoðe zavisi i od korištenih aplikacija i operativnog sistema). Danas se sreæu sistemi pod Unixom sa 16 ili više procesora, dok su proširivi sistemi pod Windowsom NT nezvanièno ogranièeni na oko 4 procesora. Štaviše, mnogi operativni sistemi i aplikacije baza podataka mogu upotrebili samo prvih 2 GB radne memorije. Poreðenja radi, neki od najveæih i superproširivih sistema koriste tehnologiju paralelne obrade. Kombinovanjem više SMP èvorova, paralelna obrada (engl. parallel processing) uzdiže SMP tehnologiju za stepenik više. Ovi èvorovi u aplikacijama mogu raditi paralelno ili pojedinaèno - obièno se radi o bazi podataka koja je potpuno osposobljena za paralelnu obradu. Pošto svaki èvor ima svoju kopiju operativnog sistema i èvorovi komuniciraju kroz specijalizovanu šemu meðusobnih veza, novi èvorovi dodatno ne optereæuju pojedinaène ALEXA 2002

12/36

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

operativne sisteme. Znaèi da se paralelna obrada može proširiti do znatno višeg nivoa, nego pojedinaèni SMP. 1.2.2.7 Grupisanje servera Pre više godina, za rad servera i aplikacija na njemu bio je dovoljan jedan procesor. S pojavom višeprocesorskih sistema, dva ili više procesora zajedno su koristili svu raspoloživu memoriju, pa je, u poreðenju s prethodnom tehnologijom, server mogao opsluživati više zahtevnijih aplikacija. Više servera se organizuju u grupe, pri èemu svaki server izvršava specifièan zadatak (na primer, server datoteka, server aplikacija itd.). Danas, mnoge mreže visoke klase imaju grupu servera (engl. server cluster), što znaèi da se dva (ili više) PC serverska raèunara ponašaju kao jedan server - pružajuæi veæu raspoloživost i bolje performanse od onih koje je moguæe ostvariti jednim serverom. Aplikacije se mogu prebacivati s jednog strvera na drugi, mogu se izvršavati na više servera istovremeno, a sve te transakcije korisnik vidi. Grupisanje servera pruža veæu raspoloživost i proširivost od one koju je moguæe ostvariti pomoæu raèunara koji rade zasebno. Obièno svaki èvor u grupi ima sopstvene resurse (procesore, ulazno-izlazne ureðaje, memoriju, operativni sistem, skladišni prostor itd.) i odgovoran je za zadati skup korisnika. Visoku raspoloživost grupisanih servera omoguæava sposobnost preusmeravanja (zaobilaženja) zbog greške. Ako otkaže jedan èvor, njegovi resursi se mogu preusmeriti ka jednom ili više èvorova u grupi. Kada se dati èvor osposobi za normalan rad, njegovi resursi mu se mogu ruèno (ili automatski) vratiti. Grupisani serveri se lako proširuju bez prekida u opsluživanju. Nadogradnja se može ostvariti aktiviranjem sposobnosti preusmeravnja (zbog greške) svih funkcija servera na ostale servere u grupi, èime se stvaraju uslovi za gašenje servera i dodavanje komponenata. Kada se to obavi, dizanjem servera, njegovim ukljuèivanjem u grupu i vraæanjem njegovih funkcija sa ostalih servera, završava se postupak nadogradnje. Grupisanje servera nije nova ideja, ali su ta softverska i hardverska rešenja privatna intelektualna svojina. Menadžeri u oblasti informacionih tehnoogija sada na grupe gledaju ozbiljnije, jer su postale pristupaènije zbog masovne proizvodnje, zasnovane na standardima, kao što su RAID, SMP sistemi, mrežni i ulazno-izlazni adapteri i ostali periferijski ureðaji. Dok su grupe predodreðene da u buduænosti donesu napredniju tehnologiju, veæ danas se sve èešæe pojavljuju razne moguænosti, a formalni standardi za grupisanje servera jiš uvek se razvijaju.

1.3 MREŽNI HARDVER Pošto smo nešto nauèili o mrežama i vrstama servera, vreme je da se nauèi nešto više o raznim elementima hardvera pomoæu kojih je mreža ostvarena. Mrežni hardver ima veliki uticaj na brzinu, kvalitet i ukupne performanse mreže. Kada u ovoj knjizi kažemo „mrežni hardver ” mislimo na razvodnike, repetitore, mrežne mostove, usmerivaèe, mrežne prolaze, mrežne kartice i kablove. ALEXA 2002

13/37

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

1.3.1 REPETITORI (RIPITERI) Dok putuju kroz kabl, signali podležu pogoršanju i izoblièavanju. Ovaj efekat se zajednièkim imenom naziva slabljenje (engl. attenuation). Što je kabl duži, to je slabljenje veæe. Kada je kabl predugaèak, slabljenje toliko izoblièi signal da on postaje neèitljiv, što izaziva greške u prenosu podataka kroz mrežu. Uvoðenje repetitora (engl. repeater) omoguæava prenošenje signala na veæe daljine. Repetitor se postavlja nasred dugaèkih kablova. On obnavlja signal i prosleðuje ga dalje. Kao što æete videti, aktivni razvodnici se èesto ponašaju kao repetitori, ali se za veoma dugaèke kablove koriste samostalni repetitori. Važno je shvatiti da su repetitori obièni pojaèavaèi signala (regeneratori signala). Oni ne prevode, niti filtriraju mrežne signale iz jednog kabla u drugi, veæ samo pojaèavaju signal koji dobiju na svom ulazu. Da bi repetitor ispravno radio, na oba kabla koja su spojena repetitorom, moraju se koristiti isti okviri, logièki protokoli i metode pristupa. Dve najèešæe korišæene metode su višestruki pristup s detekcijom nosioca i prepoznavanjem sudara (engl. Carrier Sense Multiple Access with Collision Detectian, CSMA/CD) i prosleðivanje tokena. Repetitor se ne može koristiti za povezivanje segmenta koji koristi CSMA/CD sa segmentom koji koristi prosleðivanje tokena kao metodu pristupa. Konkretno, repetitor neæe Ethernet mreži dozvoliti da komunicira s mrežom sa prosleðivanjem tokena. Za takvo posredovanje koriste se savršeniji ureðaji. Kako god, repetitori mogu prenositi pakete s jedne vrste fizièkog medijuma na drugu. Na primer, Ethernet okvir, koji dolazi kroz tanak koaksijalni kabl, repetitor može proslediti na optièki kabl (ako je repetitor sposoban za prihvatanje fizièkih veza). Repetitori nemaju složeniju logiku, tj. spadaju u tzv. glupe ureðaje. Oni samo prosleðuju podatke, pa je oèigledan problem što takoðe prosleðuju neispravne i ošteæene pakete podataka. Repetitori nemaju sposobnost filtriranja, niti rukovoðenja zagušenjima u mrežnom saobraæaju. Po pravilu, repetitore treba izbegavati na mestima gde se oèekuje intenzivan mrežni saobraæaj ili tamo gde treba filtrirati podatke. 1.3.2 RAZVODNICI (HAB-ovi) Jednostavno reèeno, razvodnik (engl. hub) je centralni ureðaj za povezivanje raèunara u zvezdastu topologiju. Ureðaj za pristup veæem broju radnih stanica (engl. Multistation Access Unit, MAU) takoðe predstavlja varijaciju razvodnika. Razvodnici su standardna oprema u savremenim mrežama. Obièno se dele na pasivne i aktivne. Pasivni razvodnik ni na koji naèin ne obraðuje podatke on je obièna razvodna kutija. Aktivni razvodnici (ponekad ih nazivaju repetitori) obnavljaju signal podataka i održavaju potrebnu snagu signala. Neki razvodnici lakoðe mogu preuzeti ulogu mrežnih mostova, usmerivaèa ili skretnica. Sistemi s razvodnicima su prilagodljivi i imaju odreðene prednosti nad sistemima bez razvodnika. Na primer, u obiènoj topologiji magistrale, prekid kabla dovodi do otkaza mreže. Meðutim, ako se za povezivanje raèunara koristi razvodnik, prekid kabla koji je povezan na razvodnik utièe samo na taj ogranièen segment mreže. ALEXA 2002

14/38

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

Veæina razvodnika je aktivna, to jest, oni obnavljaju i prosleðuju signale na isti naèin kao i repetitori. Pošto razvodnici obièno imaju od osam do dvanaest prikljuèaka, ponekad ih nazivaju i repetitori s više prikljuèaka (engl. multiport repeaters). Za rad aktivnih razvodnika neophodno je elektrièno napajanje. Današnja generacija razvodnika podržava više vrsta kablova. Zbog toga su oznaèeni kao hibridni razvodnici. 1.3.3 MREŽNI MOSTOVI (BRIDŽEVI) Mrežni mostovi su namenjeni optereæenim mrežama. Mrežni most, izmeðu ostalog, ima ulogu repetitora, koji produžava efektivan domet mrežnog kabla. Meðutim, mrežni most je inteligentniji. Može izdeliti mrežu da bi izolovao zagušeni deo mreže ili problematiène podatke. Na primer, ako saobraæaj jednog ili dva raèunara (ili celog odeljenja) plavi mrežu podacima i guši celokupan saobraæaj mreže, mrežni most može izolovati ovih par raèunara (ili odeljenje) tako što neæe dozvoliti da njihova komunikacija preðe na kabl ka ostatku mreže. Mrežni mostovi prosleðuju sve protokole kroz mrežu, odnosno nemaju sposobnost razlikovanja protokola. Zbog toga, pojedinaèni raèunari odreðuju koje protokole mogu razumeti. Mrežni mostovi mogu spajati razlièite fizièke medijume, kao što su upredena parica i tanak koaksijalni kabl. 1.3.3.1 Usmeravanje podataka Mrežni most ima napredne moguænosti upravljanja prenosom paketa podataka, koje razvodnici i repetitori nemaju. Mrežni mostovi „osluškuju” sav saobraæaj, proveravaju izvornu i odredišnu adresu svakog okvira i formiraju tabele usmeravanja (kada informacije postanu dostupne) da bi mogli efikasno prosleðivati podatke odgovarajuæim delovima mreže. Zapravo, mrežni mostovi imaju sposobnost uèenja kako treba prosleðivati podatke. Dok paketi podataka prolaze kroz mrežni most, u njegovu memoriju se upisuju informacije o hardverskim adresama ureðaja. Mrežni mostovi koriste ove informacije za izradu tabela usmeravanja, zasnovanih na izvornim adresama. Memorija mrežnog mosta je na poèetku prazna, što znaèi da je tabela usmeravanja takoðe prazna. Uporedo sa prosleðivanjem paketa, izvorišna adresa paketa se kopira u tabelu usmeravanja. Sakupljajuãi ovakve informacije, mrežni most saznaje koji se raèunari nalaze u kojem segmentu mreže. Kada mrežni most primi okvir podataka, izvorišna adresa se poredi sa sadržajem tabele usmeravanja. Ako se adresa ne nalazi u tabeli, dodaje se u tabelu. Zatim mrežni most uporeðuje odredišnu adresu sa sadržajem tabele usmeravanja. Ukoliko se odredišna adresa nalazi u tabeli usmeravanja i ako se nalazi na istom segmentu mreže kao i izvorišna adresa, taj okvir se odbacuje (pretpostavlja se da je odredišni raèunar veæ primio taj okvir, jer se nalazi na istom delu mreže). Ovakvo filtriranje potpomaže smanjenje optereæenja mreže i izolovanje razlièitih delova mreže. Ako je odredišna adresa u tabeli usmeravanja a nije u istom segmentu sa izvorišnom adresom, mrežni most prosleðuje okvir na odgovarajuæi prikljuèak, koji vodi ka segmentu u kojem se nalazi odredišna adresa. Kada se odredišna adresa ne nalazi u tabeli usmeravanja mrežni most prosleðuje okvir na sve prikljuèke, osim na prikljuèak segmenta iz kojeg okvir potièe. ALEXA 2002

15/39

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

1.3.3.2 Smanjenje optereæenja mreže Upamtite da mnogi raèunari u mreži šalju podatke, ali da ti podaci, u opštem sluèaju, nisu namenjeni svim raèunarima u mreži. Èesto svi PC raèunari primaju podatke, pa tek onda utvrðuju da li su njima namenjeni, a nakon toga èekaju priliku da pošalju svoje podatke. Ovakva organizacija može znaèajno ugroziti performanse velike mreže. U velikim mrežama, PC raèunari se grupišu po odeljenjima, jer se mnogo više podataka šalje u okviru istog odeljenja, nego izmeðu razlièitih odeljenja. Upotrebom mrežnih mostova za „parcelisanje” kompanijske mreže u više manjih segmenata, moguæe je smanjiti gužvu u mrežnom saobraæaju, èime se poboljšavaju ukupne performanse mreže. Razmotrimo sada jedan primer. Posmatrajmo kompaniju koja se sastoji od pet osnovnih jedinica: Prodaja, Raèunovodstvo, Špedicija, Proizvodnja i Dizajn. Ako je mreža otvorena, podaci poslati s raèunara iz odeljenja Prodaja stiæi æe do svih ostalih raèunara u celoj mreži (do Raèunovodstva, Špedicije...). Najèešæe su podaci namenjeni PC raèunarima istog odeljenja. Stoga, slanje tih podataka svim ostalim raèunarima predstavlja gubljenje svog i tuðeg vremena i nepotrebno optereæivanje mreže. Ako se za podelu mreže u segmente upotrebe mrežni mostovi, saobraæaj koji potièe od jednog PC raèunara, a namenjen je drugom PC raèunaru istog odeljenja, neæe „zapljuskivati” ostale segmente mreže. Na taj naèin, smanjuje se intenzitet saobraæaja, jer PC raèunari u ostalim segmentima mreže neæe morati da proveravaju da li je taj saobraæaj njima namenjen. Ako PC raèunar iz odeljenja Dizajn treba da pošalje podatke raèunaru u odeljenju Prodaja, mrežni most æe znati (iz tabele usmeravanja) ka kojem segmentu da usmeri saobraæaj, a da pri tome ne optereæuje ostale segmente. Velike mreže nisu osuðene na korišæenje samo jednog mrežnog mosta. Za kombinovanje više manjih mreža u jednu veliku može se upotrebiti više mrežnih mostova. 1.3.3.3 Daljinske veze Mrežni mostovi se èesto koriste za spajanje manjih, meðusobno vrlo udaljenih mreža. Na primer dve zasebne lokalne mreže nalaze se na velikoj fizièkoj udaljenosti jedna od druge. One se mogu povezati u jednu mrežu korišæenjem dva udaljena mrežna mosta (po jedan na kraju svake mreže), koji su povezani pomoæu sinhronih modema preko iznajmljene telefonske linije. 1.3.4 USMERIVAÈI (RUTERI) i MOSTOVI USMERIVAÈI Kada radite u složenoj mreži, u kojoj postoji više mrežnih segmenata, pri èemu su u svakom segmentu primenjene razlièite arhitekture i razlièiti protokoli, mrežni most nije odgovarajuæe rešenje za brzu i efikasnu komunikaciju izmeðu razlièitih segmenata. Tako složena mreža zahteva savršeniji ureðaj, koji zna adrese svakog segmenta, koji je sposoban da odredi najbolju putanju za slanje podataka i koji filtrira saobraæaj i usmerava ga ka odgovarajuæim segmentima. Takav ureðaj se zove usmerivaè (engl. router). Kao i mrežni mostovi, usmerivaèi takoðe mogu filtrirati i izolovati mrežni saobraæaj i povezivati segmente mreže. Usmerivaèi mogu komutirati i usmeravati saobraæaj u više mreža, jer su sposobni za razmenjivanje specifiènih protokolarnih informacija izmeðu zasebnih, odvojenih mreža. Za razliku od mrežnih mostova, usmerivaèi mogu pristupiti veæoj kolièini informacija. Pristup dodatnim informacijama potreban je za poboljšanje ALEXA 2002

16/40

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

isporuke paketa podataka. Usmerivaèi se koriste u složenim mrežama jer omoguæavaju bolje upravljanje saobraæajem. Na primer, usmerivaèi mogu meðusobno razmenjivati informacije o usmeravanju i o stanju mreže i te æe informacije upotrebiti za premošæavanje sporih ili prekinutih veza. Postoje dva osnovna protokola usmeravanja: statièki i dinamièki. Statièko usmeravanje se ponekad naziva i ruèno usmeravanje, jer administrator mreže sve putanje mora podesiti ruèno. Pri statièkom usmeravanju, tabele usmeravanja su fiksne, pa statièki usmerivaè uvek koristi istu putanju (èak i ako se izmene aktivnosti i stanje na mreži), odnosno nema garancije da usmerivaè koristi najkraæu putanju. Dinamièki usmerivaèi se moraju inicijalno podesiti, ali se posle toga automatski prilagoðavaju promenama stanja mreže, jer za prenos koriste raspoložive putanje koje su jeftinije i manje optereæene. 1.3.4.1 Usmeravanje podataka Usmerivaèi imaju svoje tabele usmeravanja, koje se obièno sastoje od mrežnih adresa (ako treba, u tabelama usmeravanja mogu se držati i adrese raèunara). Da bi se za pristigli paket podataka mogla dobiti odredišna adresa, u tabeli usmeravanja moraju se navesti sve poznate mrežne adrese, logièke instrukcije za povezivanje na druge mreže, poznavanje moguæih putanja izmeðu usmerivaèa, pa èak i trošak slanja podataka preko pojedinaènih putanja. Usmerivaè koristi svoju tabelu usmeravanja da bi, na osnovu troškova koje iziskuju raspoložive putanje, izabrao najbolju putanju za prenos podataka.Zapamtite da tabele usmeravanja koje koriste usmerivaèi nisu isto što i tabele usmeravanja koje koriste mrežni mostovi. Kada usmerivaè primi pakete namenjene udaljenoj mreži, on ih prosleðuje usmenvaèu koji je zadužen za odredišnu mrežu. Primenom usmerivaèa, projektanti raèunarskih mreža mogu velike mreže parcelisati u manje mreže, i na taj naèin stvorili elementarne uslove za bezbednost izmeðu segmenata mreže. Nažalost, usmerivaèi vrše složene obrade informacija iz svakog paketa i zato su sporiji od veæine mrežnih mostova. Na primer, kada se paketi prosleðuju od usmerivaèa do usmerivaèa, izvorišna i odredišna adresa se vade i ponovo odreðuju i upisuju. Ovakav naèin rada usmerivaèu omoguæava da paket sa TCP/IP Ethernet mreže usmerava ka serveru u TCP/IP mreži tipa token ring. Tu moguænost mrežni mostovi nemaju. 1.3.4.2 Smanjenje optereæenja mreže Usmerivaèi posmatraju odredišne adrese i na osnovu toga prosleðuju pakete. Ako je paket namenjen nepoznatoj adresi, on se upuæuje na glavni mrežni prolaz - ni jedan usmerivaè ne poznaje sve ostale adrese u drugim mrežama, pa se zato za nepoznate mreže koristi podrazumevana putanja. Usmerivaèi ne dozvoljavaju da se narušeni paketi podataka dalje prenose. Sposobnost usmerivaèa da konirolišu podatke koji kroz njih prolaze smanjuje intenzitet saobraæaja izmeðu mreža, pa, u odnosu na mrežne mostove, usmerivaèi efikasnije koriste komunikacione kanale. Zbog toga usmerivaèi mogu u znatno redukovati intenzitet saobraæaja i smanjiti èekanje na odziv. Ne zaboravite, usmeravanje ne podržavaju svi protokoli (o protokolima više u poglavlju 2). Tipièni protokoli koji omoguæavaju usmeravanje su DECnet, Internet Protocol (IP) i Internetwork ALEXA 2002

17/41

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

Packet Exchange (IPX). Protokoli kao što su Local Area Transport Protocol (LATP) ili NetBIOS, Extended User Interface (NetBEUI) ne omoguæavaju usmeravanje. Postoje usmerivaèi koji dozvoljavaju da se u istoj mreži koristi više protokola (na primer DECnet i IP). 1.3.4.3 Izbor putanje Specifièna prednost usmerivaèa je što mogu održavati i koristiti više aktivnih putanja izmeðu segmenata lokalne mreže. Ako treba, mogu angažovati više redundantnih putanja. Pošto usmerivaèi mogu povezivati segmente koji koriste potpuno razlièite koncepte pakovanja i pristupa podacima, obièno postoji više moguæih putanja koje usmerivaèu stoje na raspolaganju. Na primer, ako je neki usmerivaè neispravan, podaci se mogu prenositi drugim putanjama. To važi i za mrežni saobraæaj. Ako je jedna putanja zagušena, usmerivaè pronalazi alternativnu putanju i preko nje ostvaruje prenos. Za utvrðivanje odgovarajuæe putanje za prenos podataka, usmerivaèi koriste moæne algoritme, kao što su OSPF (engl. Open Shortest Path First, najpre otvori najkraæi put), RIP (engl. Routing Information Protocol, informativni protokol usmeravanja) ili NLSP (engl. NetWare Link Services Protocol, Netwareov protokol mrežnih usluga). 1.3.4.4 Mostovi Usmerivaèi (B-Ruteri) S napretkom tehnologija gubi se funkcionalna razlika izmeðu mrežnih mostova i usmerivaèa. Neki mrežni mostovi imaju inteligentne funkcije koje omoguæavaju obavljanje poslova za koje je obièno potreban usmerivaè. Ovakvi napredni mrežni mostovi nazivaju se mostovi usmerivaèi (engl. b-router). Most usmerivaè se može za jedan protokol ponašati kao usmerivaè, a za sve ostale kao mrežni most. Most usmerivaè može usmeravati odabrane protokole (koji se mogu usmeravati), a za ostale, koji se ne mogu usmeravati, može obavijati funkciju mrežnog mosta. U odreðenim situacijama, upotreba ovakvog hibridnog ureðaja može biti jeftinija i efikasnija od angažovanja dva zasebna ureðaja (mrežni most i usmerivaè). 1.3.5 MREŽNI PROLAZI (GETEVEJI) Mrežni prolaz (engl. gateway) ponaša se kao moæan pretvaraè, namenjen za povezivanje razlièitih mreža. Iako je sporiji i od Rutera i od mrežnog mosta, Getevej omoguæava složene radnje, kao što je posredovanja izmeðu mreža koje „prièaju razlièitim jezicima” (za to koristi tehnike konverzije protokola i propusnog opsega). Mrežni prolaz može omoguæiti komunikaciju izmeðu aplikacija kao što su cc:Mail i SMTP. Mrežni prolazi omoguæavaju komunikaciju izmeðu razlièitih arhitektura i okruženja. Oni zapravo prepakuju podatke koji se razmenjuju izmeðu potpuno drugaèijih mreža, tako da svaka od njih može razumeti podatke iz one druge. Mrežni prolaz prepakuje informacije tako da zadovolji zahteve odredišnog sistema, aplikacija kojima su namenjene. Mrežni prolazi su usko namenski, predviðeni za odreðenu vrstu prenosa. U svom nazivu èesto nose zadatak koji obavljaju (na primer „Mrežni prolaz Windows NT Server ka SNA mreži”). 1.3.6 MREŽNE KARTICE Mrežne kartice (engl. Network Interfaee Card. NIC) služe za spregu ALEXA 2002

18/42

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

pojedinaènog raèunara (svejedno da li je raèunar serverski ili klijentski) s mrežnim kablovima (slika 1.2). Poznate su i pod nazivom „mrežni adapter” (engl. LAN adapter). Mrežna kartica zastupa PC raèunar u mreži i prilagoðava podatke koje razmenjuju raèunar i kabl. Kada se podaci šalju, mrežna kartica mora pretvoriti paralelne bajtove podataka u serijske bitove (a obratno kada se podaci primaju). Na strani mreže, mrežna kartica mora generisati elektriène signale koji putuju kroz kabl. Takoðe, mora upravljati pristupom mreži i ostvariti fizièku vezu s kablom. Svaki raèunar na mreži mora imati instaliranu bar jednu mrežnu karticu. Savremene mrežne kartice svoj efektivni protok poveæavaju korišæenjem naprednih tehnika timskog rada adaptera kao što je otpornost adaptera (mrežne kartice) na greške (engl. adapter fault talerance, AFT), koja obezbeðuje automatsku redundansu adaptera. Ako primarni adapter otkaže, sekundarni adapter preuzima njegovu ulogu. Tehnika prilagodljive raspodele optereæenja (engl. adaptive load balancing,ALB) omoguæava raspodelu prenosa podataka na dva adaptera. 1.3.7 KABLOVI Konaèno, mreže svih velièina i konfiguracija zasnivaju se na fizièkim kablovima koji povezuju raèunare i ostale ureðaje. Postoji mnogo razlièitih vrsta kablova (sreæe se i naziv mrežni medijumi) ali su èetiri osnovne: 1 – neoklopljena upredena parica (engl. Unshielded Twisted Pair, UTP) 2 – koaksijalni kabl 3 – oklopljena upredena parica (engl. Shielded Twisted Pair, STP) 4 – kabl sa optièkim vlaknima (engl. Fiber Optic, FO) Kao tehnièko lice, trebalo bi da poznajete tri glavna zahteva koja moraju ispuniti mrežni kablovi: ¦ Otpornost na preslušavanje (engl. Crosstalk, smetnja u vidu neželjene elektromagnetne indukcije signala koji potièe iz samog ili susednog kabla). ¦ Otpornost na smetnje zbog uticaja spoljnih elektromagnetnih polja (šum koji u kablu stvaraju elektromotori, energetski vodovi, releji i odašiljaèi). ¦ Lakoæa postavljanja.

SLIKA 1.2 ALEXA 2002

Mrežna kartica Symbios SYM22915. 19/43

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

Ovo su važni zahtevi, jer kablovi otporni na preslušavanje i interferenciju omoguæavaju veæe domete i brži prenos. Na primer, koaksijalni kablovi i oklopljene parice su obavijeni tankom metalnom folijom (Faradejev kavez) i zbog toga su otporniji na smetnje. Meðutim, ovakvi kablovi su zbog tog dodatnog sloja, deblji i manje savitljivi, pa ih je teže provuæi kroz kanalice i zidove prilikom postavljanja. Neoklopljena upredena parica je tanja i lakše se postavlja, ali je zato mnogo podložnija elektriènom šumu. U poreðenju sa ostalim kablovima, optièki kablovi su neosetljivi na elektrièni šum, jer umesto elektriènih signala koriste svetlosne signale. Zbog toga, optièki kablovi prenose signale najdalje i najbrže. Nažalost, optièki kablovi su mnogo skuplji od ostalih vrsta kablova, a njihovo postavljanje zahteva obuèeno ljudstvo i posebne alate.

1.4 MREŽNO OSOBLJE U okruženjima sa neumreženim raèunarima, svaki korisnik ponaosob odgovoran je za performanse svog raèunara. Neki korisnici su po prirodi vešti i daroviti u radu s raèunarima, pa ih manje vešti pozivaju u pomoæ kada stvari krenu nizbrdo. Neefikasnost i nedovoljna iskorišæenost neumreženih resursa potvrdila se u svakodnevnom kancelarijskom radu. U umreženom okruženju, upravljanje mrežom i njeno održavanje zahteva obuèeno, profesionalno osoblje. Ako ste novajlija u svetu raèunarskih mreža, upoznajte se s najbitnijim ulogama u održavanju mreža. 1.4.1 ADMINISTRATOR MREŽE Nijedna mreža ne nastaje sama od sebe, veæ je rezultat rada darovitih i iskusnih pojedinaca, meðu kojima su i administratori mreža. Administrator mreže mora biti izuzetno obuèen, struèan, i sposoban da iz detaljnih informacija o svim aspektima mreža izvuèe odgovarajuæe zakljuèke. Da bi ispravno radila i da bi mnogobrojni podaci u njoj bili sigurni, raèunarska mreža se mora svakodnevno održavati i nadgledati. Uloga administratora mreže zasigurno je najvažnija i najodgovornija, jer se od njega oèekuje da iz mreže izvuèe maksimum. Ako zapoèinjete umrežavanje raèunara, najpre potražite dobrog administratora mreže. Od samog poèetka, on treba da uèestvuje u donošenju odluka prilikom izrade projekta, biranja opreme i njene primene. Po pravilu, izbor administratora mreže morate dobro i temeljno pripremiti. S kandidatima morate obaviti detaljne razgovore i morate proveriti njihove preporuke. Na kraju, primite kandidata koji ima priznate sertifikate i preporuke. Takoðe, razmotrite isplati li se obuèiti službenike koji su se dokazali na svom poslu. Trebalo bi obuèiti službenika koji postiže praktiène rezultate, traži naèine da izvuèe maksimum iz postojeæe tehnologije i izbegava rasipanje novca za nekontrolisanu nabavku najnovijih ureðaja. 1.4.2 OSTALO OSOBLJE Za mreže male i srednje velièine, dovoljan je jedan administrator. Za održavanje veæih i specijalizovanih mreža potrebno je dodatno osoblje, koje se bavi bazama podataka, fizièkim održavanjem mreže, Web dizajnom i sliènim poslovima. ALEXA 2002

20/44

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

Administrator bezbednosti. U veoma velikim organizacijama ima toliko posla u vezi s bezbednošæu, da ga ne može uspešno obavljati samo administrator mreže. Zato postoji administrator bezbednosti, koji u dnevnicima rada analizira bezbednosne stavke, uvodi korišæenje lozinki, istražuje upade u sistem, goni poèinitelje, i bavi se fizièkim pristupom hardveru. Administrator baze podataka. Administrator baze podataka je u opštem sluèaju odgovoran za programiranje i održavanje velikih relacionih baza podataka u mrežnom okruženju. Takoðe, on treba pojedincima da omoguæi direktno pristupanje bazi podataka putem mreže. Rukovodilac radne grupe. U opštem sluèaju, rukovodilac radne grupe je zadužen za rešavanje problema u sistemu, za uvoðenje standarda i sprovoðenje rešenja, za praæenje performansi mreže, za poboljšanje radnog uèinka pojedinaca, koji su kao grupa, povezani na veæu mrežu. Služba podrške. Po pravilu, u velikim, složenim mrežama, zaposleni u službi tehnièke podrške pomažu administratoru sistema. Oni obavljaju rutinske poslove i rešavaju uobièajene probleme, a po potrebi, obuèavaju krajnje korisnike mreže. Služba održavanja. Ovi ljudi su zaduženi za popravku i nadogradnju hardvera (na primer, za postavljanje kablova (ožièenje) u zgradi radi uvoðenja mreže, ili nadogradnju disk jedinica u svim radnim stanicama mreže). U veæini sluèajeva, ovaj posao se ugovara s nezavisnim davaocem usluga ili s proizvoðaèem opreme. Web administrator. Web administrator je odgovoran za izradu i održavanje prezentacije kompanije na Internetu. U njegov opis posla spada izrada sadržaja prezentacije, održavanje doslednog i prepoznatljivog stila, ažuriranje sadržaja da bi prezentacija korisnicima bila zanimljiva i privlaèna.

1.5 OSNOVE MREŽNE DOKUMENTACIJE Ako planirate put u nepoznate krajeve, obièno koristite mapu. Nijedan razuman èovek vas neæe spreèavati da je koristite niti æe vas ubeðivati da mapa nije potrebna da biste našli ono sto tražite. Ipak, od tehnièara koji rade u mreži, èesto se oèekuje da poslove fizièkog i logièkog podešavanja mreže obave prema oskudnoj dokumentaciji, ako je uopšte ima. Vremenom, èak i jednostavne mreže prerastu u složen skup servera, radnih stanica i komunikacione opreme. Hardver pojedinaènih radnih stanica i PC servera relativno je lako upoznati, ali povezanost komunikacione opreme i komunikacionog softvera i njihovo podešavanje može postati veoma komplikovano. Problem je oèigledan - izrada i ažuriranje tehnièke dokumentacije mreže zahteva vreme, a obièno se izostavi zbog kratkih rokova za instaliranje, ažuriranje i rešavanje hitnih problema. Na žalost, plan i parametri mreže ostaju samo u glavama administratora i ostalog angažovanog osoblja. Iskusni tehnièari èesto zapoènu prièu o jadima nastalim kada je prethodni struènjak za mreže, posle dužeg rada, napustio kompaniju. Da bi se ovakve teškoæe predupredile, svim tehnièarima bi trebalo da bude dostupna detaljna i razumljiva dokumentacija o mreži koju održavaju. U stvarnosti, ova dokumentacija varira od kompanije do kompanije, ali suština je da mora ALEXA 2002

21/45

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

biti ažurna i pružati informacije o tome kako mreža treba da izgleda i da se ponaša, gde i od koga potražiti pomoæ u sluèaju potrebe. Dokumentacija sadrži detalje neophodne za iznalaženje rešenja nastalih teškoæa, i uveliko pomaže kad god treba popraviti ili nadograditi mrežu. U opštem sluèaju, dokumentacija mreže treba da sadrži sledeæe informacije: Fizièki plan cele mreže, koji ukljuèuje lokacije svih ureðaja i šeme prostiranja kablova. Dobrodošao je i logièki plan mreže (na primer topološka povezanost), ali on nije uvek neophodan. Potpune informacije o svakom serveru - datum izrade, oznaka modela i obuhvaæeni hardverski ureðaji. Takode, potrebna je evidencija o izradi i mestu rezervnih kopija. Dobrodošle su sliène informacije o svakoj radnoj stanici, ali ne moraju biti toliko detaljne. Potpune informacije o svakom razvodniku, repetitoru i usmerivaèu, njihove oznake na planu mreže i uputstava za rukovanje. Potpune informacije o mrežnom operativnom sistemu i aplikativnom softveru: verzija, licenca, pomoæni detalji (kao i mesto nalaženja instalacionih datoteka). Potpun spisak prodavaca opreme, dobavljaèa, davaoca usluga, izvoðaèa radova i ostale bitne informacije za stupanje u vezu s njima. Uvek morate imati kopije trenutno važeæih ugovora sa pomenutim spoljnim saradnicima. Detaljan spisak i opis nastalih problema i naèina njihovog rešavanja, sa izveštajima o postupku rada i dobijenim rezultatima i informacijama za stupanje u vezu sa odgovornim spoljnim saradnicima. 1.5.1 LOGIÈKI PLANOVI MREŽA Logièki (ili funkcionalni) planovi deo su dokumentacije koju æete praviti i najèešæe koristiti (slika 1.3). Služe kao organizacioni dijagram mreže - jasno prikazuju koji je ureðaj (ili server) zadužen za najbitnije funkcije. Logièki planovi takoðe pokazuju meðusobnu funkcionalnu zavisnost ureðaja. U njima nisu mnogo važni detalji - treba da vam prikažu meðusobnu povezanost ureðaja i odnose izmeðu njih. Logièki planovi vam mogu pomoæi da spoznate najvažnije odnose u mreži (na primer, zašto odeljenje A ne može da komunicira sa serverom, a odeljenje B može). U logièki plan ne morate uneti svaki PC raèunar i štampaè, ali se u njemu mora prikazati svaki ureðaj od kojeg mreža zavisi (na primer SERVERI i RUTERI). Ukoliko je potrebno, u planu se mogu predstaviti i ureðaji poput HABova i SVIÈ-eva. HAB-ovi i SVIÈ-evi se obièno predstavljaju istim simbolom, ali postoje takve mreže (recimo, SVIÈ povezuje dve potpuno razlièite oblasti mreže) gde svaki od ovih ureðaja treba prikazati zasebno. Ako radite na velikoj i složenoj mreži, plan nacrtajte na više listova papira - nemojte sve strpati na jedan list. Uobièajeno je da na jednoj stranici nacrtate grubu šemu velike mreže, a da je zatim razvijete i na sledeæim stranicama detaljno prikažete svaku oblast mreže. Na primer, na gruboj šemi se pravougaonicima mogu oznaèiti sve glavne oblasti mreže koje æe kasnije biti prikazane na detaljnim planovima. ALEXA 2002

22/46

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

192.168.1.100 administratorov PC 00-05-27-D3-A0-22 192.168.1.101 služba za pomoã PC1 00-05-27-1B-10-30 192.168.1.102 služba za pomoã PC2 00-05-27-1B-10-30

Internet

paralelni kabl 192.168.1.130 server za štampanje 00-C0-2-58-69-40

IP adresa

192.168.1.151 SVIÈ 10/100 (16) 03-11-4B-D5-22-3E

ostali PC raèunari 192.168.1.120 direktorov PC raèunar 00-05-27-2B-13-3F

ŠTAMPAÈ Canon BJC-250 Ink Jet

ŠTAMPAÈ HP 1200 Laser

Ethernet kabl kategorije CAT 5

kablovski MODEM 00-20-40-A0-27-48

192.168.1.1 RUTER ka Internetu 00-04-5A-D1-9D-25

fizièka (MAC) adresa

ka sledeãem SVIÈU i ostatku mreže

SLIKA 1.3 Primer logièkog plana mreže 1.5.2 FIZIÈKI PLANOVI MREŽA Fizièki planovi se odnose na fizièku realizaciju mreže - kako je rešeno meðusobno povezivanje. Obièno su fizièki planovi mnogo detaljniji od logièkih, pa su zato dobro organizovani i povezani: na jednoj strani se prikazuje manja celina, odnosno deo mreže (slika 1.4). Neke manje mreže (obièno s manje od 50 raèunara) mogu se predstaviti fizièkim planom na jednoj stranici. Veæe mreže nameæu pravilo da se na jednoj stranici plana prikazuje deo mreže na jednom spratu zgrade. Za veæinu velikih mreža, ovakva podela je odgovarajuæa, jer je na fizièkom planu prikazan svaki pojedinaèni kabl koji povezuje PC raèunar, štampaè, SVIÈ ili HAB - ali takav plan zauzima puno mesta na papiru. Pri izradi plana jednostavnijih mreža, zgodno je nabaviti arhitektonski plan sprata i u njega upisati infrastrukturu mreže - kablove, raèunare i mrežne ureðaje. Kada je mreža složena može postati neophodna dodatna dokumentacija - fizièki planovi segmenata mreže. Fizièki segment mreže èesto predstavlja grupa razvodnika (HAB) koji su povezani bez usmerivaèa (RUTER) ili skretnice (SVIÈ). HAB-ovi koji su povezani posredstvom SVIÈ-eva ili RUTER-a, smatraju se zasebnim fizièkim segmentima mreže, a za velike segmente moraju se praviti zasebni fizièki planovi. U opštem sluèaju, pravite što detaljniji fizièki plan. Nemojte zaboravljati da ažurirate svoje planove neposredno posle izmena naèinjenih u mreži. Neka to postane pravilo pri saradnji sa savetnikom, davaocem mrežnih usluga i osobljem za održavanje PC raèunara - pogotovo kada sami dodajete ili menjate stvari (jer tada nema savetnika ili spoljnog saradnika koji æe to uraditi umesto vas). Ne zaboravite da na svojim planovima navedete datum izrade. Kako mreža bude napredovala i širila se, desiæe vam se da imate više planova jedne iste oblasti. Ako na svakom planu imate datum, lakše æete utvrditi koji je od njih najnoviji i najtaèniji. ALEXA 2002

23/47

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

1 10/100-TX

upravnikov PC

administratorov PC

PC raèunar br.2 2 10/100-TX

3 10/100-TX

4 10/100-TX

5 10/100-TX

6 10/100-TX

7 10/100-TX

8 10/100-TX

SWITCH 100/10 (16) 9 10/100-TX

10 10/100-TX

služba za pomoã PC 3.

11 10/100-TX

12 10/100-TX

13 10/100-TX

prodaja sto br.1

14 10/100-TX

15 10/100-TX

16 10/100-TX

veza ka narednom SWITCH-u

SLIKA 1.4 Primer fizièkog plana mreže lzbegavajte korišæenje boja u planovima. One mogu pomoæi pri predstavljanju detalja, ali se gube prilikom fotokopiranja i slanja faks poruka. Za isticanje važnih zamisli, u fizièkim planovima je bolje koristiti raznolike simbole. 1.5.3 OZNAÈAVANJE DETALJA Naravno, plan nije dovoljan ako u stvarnosti ne možete prepoznati ureðaje koji su predstavljeni na planu. Kad se vozite kolima i èitate autokartu, ne biste znali gde se nalazite da nema znakova pored puta. Isto važi i za raèunarske mreže. Dešavalo se da osoblje nije moglo ponovo da ukljuèi RUTER, jer nisu znali gde se RUTER nalazi niti kako izgleda. Dobar tehnièar zna da je jako važno jasno i kratko oznaèiti svaki ureðaj. Neodgovarajuæe i netaèno oznaèavanje može znatno produžiti prekid rada mreže (èak i kada postoji taèna i detaljna dokumentacija). Ako uoèite da kablovi i ureðaji u vašoj mreži nisu oznaèeni, a ne možete obavezati izvoðaèe radova da ih oznaèe, morate u hodu oznaèiti ureðaje i kablove. Na primer, svaki put kada naletite na kabl ili ureðaj koji nema oznaku, ne propustite priliku da ga oznaèite (na odgovarajuæi naèin). Oznaèavanje vas oslobaða pritiska da sve morate držati u glavi. Takoðe, omoguæava da više osoba rutinski održava, nadograðuje i rešava probleme bez vašeg neposrednog prisustva i nadzora. U veæini sluèajeva, sasvim su dovoljne masivne plastiène nalepnice koje se ne mogu pocepati niti uprljati od prašine. Oznake postavljajte na 30 do 40 cm od konektora. Može vam se èiniti da je to suviše daleko, ali setite se da se èesto mnoštvo kablova nalazi u gustim snopovima. Ako oznaku stavite odmah do konektora, teško æete je oèitavati u gomili kablova. Ne zaboravite da oznaèite oba kraja kabla. Na kraju, oznake morate usaglasiti s dokumentacijom, èak i kada se mreža èesto menja. Za to treba malo dodatnog truda, ali se štede sati izgubljenog vremena i zbrke. Pretpostavimo da ste RUTER oznaèili IP adresom, ali je ona kasnije promenjena. Ako se pojavi problem, tehnièar može izgubiti silno vreme (i živce) uzaludno pokušavajuæi da RUTER pronaðe pomoæu stare IP adrese koja je zapisana na ureðaju. Ovaj mali detalj èini razliku izmeðu kratkog prekida od 10 minuta i nedopustivog prekida od 2 sata. ALEXA 2002

24/48

POGLAVLJE 1

UVOD U RAÈUNARSKE MREŽE

Dodatni izvori informacija: Informacije o 3Com tehnologiji: www.3com.coin/soIutions/en_US/technology.jsp?techid=0&solutionty pe=10u0003 Google: groups.google.com Microsoftova baza znanja: www.search.support.microsoft.com/kb/casp Microsoftov TechNet: www.microsoft.com/technet/

ALEXA 2002

25/49

2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA I PRISTUP MREŽAMA PREGLED POGLAVLJA Topologije mreža . . . . . . . . . . . . . . 51 Topologija magistrale . . . . . . . . . . 51 Topologija zvezde . . . . . . . . . . . . . 52 Kombinovana topologija zvezde i magistrale . . . . . . . .53 Hijerarhijska topologija zvezde. . 53 Topologija prstena . . . . . . . . . . . . . .54 Topologija rešetke . . . . . . . . . . . . . .54 Bežièna topologija . . . . . . . . . . . . . 55

O

Osnove kabliranja . . . . . . . . . . . . . . . 56 Vrste kablova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Protokoli sloja veze podataka . . . 63 Ethernet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Osnove Token Ringa . . . . . . . . . . . . . 70 Osnove interfejsa FDDI . . . . . . . . . . .71 Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 Dodatni izvori informacija . . . . . . . 74

vo poglavlje pokriva osnove mrežnih topologija, kabliranja i protokola sloja veze podataka. Topologija mreže, signali i kabliranje tri su komponente koje èine fizièki sloj OSI modela. Fizièki sloj leži na dnu OSI modela i služi za definisanje osobina elemenata mrežnog hardvera, na primer, osobina signala koji se koristi za prenos binarnih podataka preko žice. Takoðe, on definiše tipove mrežnih kartica koje se moraju koristiti u svim raèunarima prikljuèenim na mrežu, kao i vrstu razvodnika (HAB-a). Ostale moguænosti fizièkog sloja obuhvataju primenu raznih vrsta bakarnih ili optièkih kablova i više razlièitih bežiènih rešenja. U lokalnoj mreži (LAN), specifikacije fizièkog sloja su u direktnoj vezi s protokolom sloja veze podataka. To znaèi da, kada izaberete protokol sloja veze podataka, morate koristiti jednu od specifikacija fizièkog sloja koje odgovaraju tom protokolu. Protokol sloja veze podataka opisuje kanal izmeðu mrežnih delova hardvera raèunara i pripadajuæi mrežni softver. Protokol sloja veze podataka za koji se odluèite prilikom projektovanja lokalne mreže najviše utièe na izbor hardvera za realizaciju mreže i nanaèin njegovog instaliranja. Trenutno je Ethernet najpopularniji protokol za sloj veze podataka u lokalnim mrežama. Token ring i Fiber Distributed Data Interface (FDDI) takode su protokoli sloja veze podataka za lokalne mreže. Ovo poglavlje poèinje objašnjenjem komponente fizièkog sloja - topologije mreže. ALEXA 2002

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

2.1 TOPOLOGIJA MREŽA Pojam „topologija” odnosi se na naèin povezivanja raèunara i ostalih ureðaja u mreži. Vrsta kabla koju koristite u mreži odreðuje njenu topologiju. Pri realizaciji mreže ne možete upotrebiti odreðenu vrstu kabla za bilo koju topologiju. Za svaku vrstu kabla postoji odgovarajuæa topologija. Tri osnovne topologije lokalnih mreža jesu magistrala, zvezda i prsten. Ovde je objašnjeno sedam topologija: magistrala, zvezda, zvezda-magistrala, hijerarhijska topologija zvezde, prsten, rešetka i bežièna topologija. 2.1.1 TOPOLOGIJA MAGISTRALE Kada u mreži primenite topologiju magistrale, raèunari i ostali ureðaji povezani su u jednu liniju, svako sa svojim susedima. Ova konfiguracija se naziva „daisy chain” (u bukvalnom prevodu, venèiæ od belih rada). Da bi svi signali koje generiše sistem stigli na svoje odredište, prenose se magistralom u oba smera ka svim ostalim sistemima. Topologija magistrale uvek ima dva otvorena kraja, kao stoje prikazano na slici 2.1. Oba kraja magistrale moraju se zatvoriti otpornicima da bi se izbegla refleksija signala u suprotnom smeru koja izaziva interferenciju s novim signalima koji se prenose. Nepostojanje završetaka na jednom ili na oba kraja magistrale onemoguæava ispravan rad mreže.

Stanica 1

Stanica 2

Stanica 3

Stanica 4

SLIKA 2.1 Topologija magistrale Topologija magistrale postoji u dva oblika: tanki i debeli Ethernet. Mreže s debelim Ethernetom koriste jedan dugaèak koaksijalni kabl. Umreženi raèunari su povezani na taj kabl pomoæu manjih, pojedinaènih kratkih kablova, koji se zovu interfejs prikljuènih jedinica (engl. Attachment Unit Interface, AUI, poznati i pod nazivom transiver kablovi - kablovi primopredajnika). Mreže s tankim Ethernetom koriste tanje koaksijalne kablove, iseèene na parèad razlièitih dužina. Svako parèe kabla povezuje raèunar sa susednim raèunarom. Svaki raèunar u mreži ima primopredajnik koji je zadužen i za prijem i za predaju podataka na mrežni kabl. Izuzev debelog Etherneta, kod ostalih standarda fizièkog sloja za Ethernet, primopredajnici su ugraðeni u mrežnu karticu. Debeli Ethernet je jedini oblik Ethernet mreža koji koristi intertejs razlièit od mrežnih kartica. U njegovom sluèaju, primopredajnici (transiveri) se na koaksijalni kabl povezuju pomoæu vampirskog prikljuèka. Primopredajnik se povezuje na mrežnu karticu racunara pomoæu AUI kabla. Pogledajte sliku 2.2. ALEXA 2002

2/51

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

Debeli Ethernet

Primopredajnik (TRANSCEIVER)

Vampirska iglica

Transiver kabl PC radna stanica

SLIKA 2.2 Vampirski prikljuèak i primopredajnik (transiver) koristi se za prikljuèak AUI kabla na debeli Ethernet Topologija magistrale ima jednu ozbiljnu manu. Kvar na bilo kojem delu kabla, neispravan završetak kabla ili neispravan konektor, može da izazove pad èitave mreže. Neki od ovih kvarova mogu prelomiti mrežu na dva dela, spreèavajuæi komunikaciju sistema sa suprotnih strana. Šta više, ako neka neispravna komponenta izazove prekid mreže na dva dela, oba dela mreže postaju nezavršena, što izaziva refleksiju signala, koja ozbiljno ugrožava komunikaciju. 2.1.2 TOPOLOGIJA ZVEZDE Topologija zvezde koristi centralni ureðaj za povezivanje, koji se zove razvodnik (engl. hub), odnosno koncentrator. Svaki raèunar je na razvodnik (HAB) povezan zasebnim kablom, kao što je prikazano na slici 2.3. Topologija zvezde koristi kabl sa upredenim paricama, kao što su 10 BaseT i 100 BaseT. Veæina Ethernet lokalnih mreža i mnoge lokalne mreže koje koriste ostale protokole, imaju zvezdastu topologiju. Iako je svaki raèunar povezan na HAB pomoæu zasebnog kabla, HAB propušta sve signale koji ulaze kroz jedan prikljuèak, na sve ostale prikljuèke. Zbog toga, svi signali koje odašilje jedan raèunar na mreži, stižu do svih ostalih raèunara u mreži. Pošto je svakom raèunaru dodeljen po jedan prikljuèak HAB-a topologija zvezde je otpornija na kvarove od topologije magistrale - prekid jednog kabla ne utièe na ostatak mreže. Sa mrežom nije povezan samo onaj raèunar èiji je kabl Razvodnik (HAB)

Stanica 1

Stanica 2

Stanica 3

SLIKA 2.3 Topologija zvezde ALEXA 2002

3/52

Stanica 4

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

(ka HAB-u) prekinut. U topologiji zvezde mora obavezno postojati dodatni ureðaj razvodnik (HAB) - i to je mana ove topologije. Ako HAB otkaže, cela mreža æe biti prekinuta. 2.1.3 KOMBINOVANA TOPOLOGIJA ZVEZDE I MAGISTRALE Topologija zvezda-magistrala je naèin za proširenje lokalne mreže koja ima topologiju zvezde. Lokalnu mrežu možete proširiti tako što æete više zvezdastih mreža povezati zasebnim magistralama koje spajaju njihove razvodnike (HAB-ove), slika 2.4. Svaki razvodnik prenosi ulazni saobraæaj na prikljuèak magistrale i na ostale prikljuèke zvezde, tako da svi raèunari lokalne mreže mogu meðusobno komunicirati. Ova topologija je prvobitno projektovana za proširenje 10 BaseT Ethernet mreža. Danas se retko koristi, zbog degradacije performansi mreže koja nastaje zbog sporosti mreža s koaksijalnom magistralom. Razvodnik Maistrala

Razvodnik

Stanica 1

Stanica 2

Stanica 3

Stanica 4

Stanica 5

Stanica 6

SLIKA 2.4 Topologija zvezde-magistrala 2.1.4 HIJERARHIJSKA TOPOLOGIJA ZVEZDE Kada zvezdastu mrežu treba proširiti van granica kapaciteta postojeæeg razvodnika (HAB-a), primeniæete hijerarhijsku topologiju zvezde (poznata je i kao mreža razgranatog stabla), kao što je prikazano na slici 2.5. Da bi se zvezdasta mreža proširila, treba povezati postojeæi HAB na nov HAB. Za to se koristi standardni kabl, prikljuèen u poseban prikljuèak, koji se zove „veza naviše” (engl. uplink) i namenjen je samo za tu svrhu. Saobraæaj koji ulazi u bilo koji razvodnik, prenosi se na drugi razvodnik i na sve prikljuèene raèunare. Protokol koji se koristi u lokalnoj mreži odreðuje broj razvodnika. Na primer, brzi Ethernet obièno podržava samo dva razvodnika. Maistrala

Razvodnik

Razvodnik

Stanica 1

Stanica 2

Stanica 3 Stanica 4

Stanica 5

SLIKA 2.5 Hijerarhijska topologija zvezde ALEXA 2002

4/53

Stanica 6

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

2.1.5 TOPOLOGOJA PRSTENA Topologija prstena lièi na topologiju magistrale po tome što je svaki raèunar povezan sa susednim. Meðutim, umesto da postoje dva kraja sa završecima, krajevi su spojeni i èine prsten (slika 2.6). Zbog ove veze, signali putuju od jednog raèunara do sledeæeg, ukrug, vraæajuæi se do poèetne taèke. U veæini sluèajeva, topologija prstena je èisto logièka, a ne fizièka konstrukcija, jer se u topologiji prstena kablovi povezuju na razvodnik (HAB) i u stvari imaju oblik zvezde. U zvezdastoj topologiji može se koristiti više vrsta kablova. FDDI mreže mogu koristiti topologiju zvezde sa optièkim kablom, dok token ring mreže koriste kablove sa upredenim paricama. Razvodnik

Stanica 1

Stanica 2

Stanica 3

Stanica 4

SLIKA 2.6 Topologija prstena Token ring mreže koriste posebnu vrstu razvodnika, koja se zove pristupna jedinica za više stanica (engl. Multistation Access Unit, MAU). MAU prima sve ulazne signale kroz jedan prikljuèak i prosleðuje ih na ostale prikljuèke, kružnim redosledom. Ovo se ne izvodi istovremeno, kao kod Ethernet razvodnika, veæ jedno po jedno. Na primer, kada raèunar koji je povezan na 7. prikljuèak pristupne jedinice sa 16 prikljuèaka, pošalje paket podataka, on se prosleðuje samo na 8. prikljuèak. Kada raèunar povezan na 8. prikljuèak primi paket, on ga odmah vraæa ka MAU razvodniku koji paket šalje na 9. prikljuèak i tako redom. MAU nastavlja ovaj postupak sve dok ne prenese paket svim raèunarima koji su povezani na prsten. Kada raèunar koji je inicijalno poslao paket (u ovom primeru, raèunar na prikljuèku br. 7), primi paket nazad, ima obavezu da skine taj paket s prstena. Dizajn ove topologije omoguæava da mreža funkcioniše èak i kada otkaže kabl ili konektor, jer MAU sadrži posebna kola koja iz prstena iskljuèuju neispravnu radnu stanicu. MAU zadržava logièku topologiju, pa mreža iz koje je iskljuèena neispravna radna stanica nastavlja rad. 2.1.6 TOPOLOGIJA REŠETKE Korišæenje rešetkaste topologije u lokalnoj mreži je, najblaže reèeno, nepraktièno. Svaki raèunar ima po jednu jednonamensku vezu ka svakom od ostalih raèunara vezanih u rešetkastu lokalnu mrežu. Ova topologija ima smisla samo u mreži s dva èvora. Rešetkasta mreža s tri ili više raèunara zahtevala bi zasebnu mrežnu karticu za svaku vezu ka ostalim raèunarima. Na primer, u rešetkastoj mreži sa sedam èvorova, svaki raèunar bi morao imati šest mrežnih kartica. Iako je ova topologija nepraktièna za lokalne mreže, ona daje odliènu otpornost na greške. Kada neka veza otkaže, samo jedan raèunar ispada iz mreže i to je najveæa šteta. ALEXA 2002

5/54

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

Rešetkasta topologija se obièno koristi za povezivanje mreža. Ona povezuje lokacije pomoæu više putanja, što omoguæava korišæenje redundantnih usmerivaèa (RUTER-a),(slika 2.7). Topologija rešetke je uobièajena u velikim mrežama, jer toleriše moguæe kvarove, kao što su prekid kabla ili otkazi razvodnika (HAB-a) ili usmerivaèa (RUTER-a). Ruter

Ruter Ruter Ruter

Ruter

Stanica 1

Stanica 2

Ruter

Ruter

SLIKA 2.7 Rešetkasta topologija 2.1.7 BEŽIÈNA TOPOLOGIJA Iako se reè topologija obièno odnosi na raspored kablova u mreži, to nije jedino znaèenje. Bežiène mreže kao medijum koriste etar, odnosno informacije se prenose radio-talasima ili svetlosnim talasima. Postoje dve osnovne bežiène topologije: infrastrukturna topologija i ad hoc topologija. Infrastrukturna mreža se sastoji od raèunara opremljenih bežiènim primopredajnicima (zovu se pristupne taèke mreže), koji su sami povezani na mrežu standardnim kablovima (slika 2.8). U ovoj topologiji, raèunari ne komuniciraju meðusobno, veæ posredstvom kablovske mreže, preko bežiènih primopredajnika. Ova topologija najviše odgovara velikim mrežama sa samo nekoliko bežiènih raèunara koji ne moraju komunicirati sa ostalim raèunarima. Na primer trgovaèki putnik s prenosivim raèunarom. Takvim korisnicima obièno nije neophodna komunikacija sa ostalim radnim stanicama u mreži, veæ bežiènu vezu koriste za pristup serverima i resursima mreže. Radna stanica umrežena kablovski

Pristupna taèka

Radna stanica umrežena kablovski

Radna stanica umrežena kablovski Bežiène stanice

Bežiène stanice

SLIKA 2.8 Bežièna topologija ALEXA 2002

6/55

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

Ad hoc topologija se sastoji od grupe raèunara opremljenih bežiènim mrežnim karticama koji su sposobni da komuniciraju meðusobno. Mana obe bežiène topologije jeste to što raèunari moraju ostati unutar dometa bežiène topologije. Ova topologija najviše odgovara malim kancelarijskim mrežama gde se ne isplati ili gde nije moguæe polagati kablove.

2.2 OSNOVE KABLIRANJA Zbog teškoæa izazvanih neusaglašenošæu mrežnih proizvoda razlièitih proizvoðaèa, koje su postojale u ranim danima umrežavanja, javila se potreba za standardnim kablovima koji zasigurno podržavaju više razlièitih mrežnih tehnologija. Ovom izazovu su odgovorile tri organizacije: Amerièki nacionalni institut za standarde (engl. American National Standards Institute, ANSI), Udruženje elektronske industrije (engl. Electronic Industry Association, EIA) i Udruženje telekomunikacione industrije (Telecommunications Industry Association, TIA). Zajedno s timom telekomunikacionih kompanija, razvili su standard ANSI/EIA/TIA-568-1991 Commercial Building Telecommunications Cabling Standard (standard za telekomunikaciono kabliranje u javnim graðevinama). Posle više preraðivanja, dokument je preimenovan u ANSI/TIA/ETA568-A, a najnovija revizija je izvršena marta 2002. godine (ANSIATIA/EIA-568B). Standard 568 definiše specifikacije kabliranja koje se koriste u SAD. Postoji zaseban standard koji definiše specifikacije kabliranja za Evropu. Zasnovan je na standardu 568. Razvila ga je Meðunarodna organizacija za standardizaciju (engl. International Standardization Organization, ISO) i zove se ISO 11801 1995. Standard 568 definiše kablove za sisteme prenosa govora i podataka, koji podržavaju proizvode velikog broja tehnologija i traju barem deset godina. Konkretno, standard definiše specifikacije za instaliranje kablova u zgradama, elemente topologija i specifikacije dužina kablovskih segmenata, specifikacije kablovskih konektora, karakteristike kablova i kriterijume koji odreðuju nivo performansi za svaku vrstu kabla. Ovde su objašnjene sledeãe vrste kablova: ¦ ¦ ¦ ¦

monomodno optièko vlakno višemodno optièko vlakno neoklopljene upredene parice (UTP) oklopljene upredene parice (STP)

Sledeãe dodatne standarde treba da poznaju i naruèilac i izvoðaè radova: TIA/EIA-569 Standard za telekomunikacionu infrastrukturu i prostorije u javnim graðevinama. TIA/EIA-606 Administrativni standard za telekomunikacionu infrastrukturu u jav-nim graðevinama. TIA/EIA-607 Zahtevi za uzemljenje i povezivanje telekomunikacione infrastrukture u javnim graðevinama.

ALEXA 2002

7/56

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

2.2.1 VRSTE KABLOVA Kao što je ranije reèeno, protokoli sloja veze podataka odgovaraju odreðenim vrstama kablova. Ovi protokoli obuhvataju smernice poput maksimalne dužine segmenata kablova. Kada razmotrite koji je protokol najbolji za vašu mrežu, prouèite podatke o vrsti kablova koji odgovaraju izabranom protokolu i proverite da li se oni mogu upotrebiti za ožièenje vaše mreže. Pri izboru treba imati u vidu cene kablova i potrebnih komponenata vezanih za kablove, kao što su mrežne kartice raèunara, konektori za kablove. Na kraju, razmislite o osoblju koje æe postavljati kablove i komponente. Takoðe, razmotrite koji kvalitet kabla zadovoljava vaše potrebe. Kablovi se svrstavaju u kategorije prema tome da li su oklopljeni ili nisu, po popreènom preseku (debljini) žice itd. Kada se odluèite i za kvalitet kabla, morate nabaviti zidne utiènice, razvodne panoe i konektore iste kategorije kao i kablovi, da biste stvorili stabilno okruženje za rad mreže. Postoje tri osnovne vrste kablova: koaksijalni kablovi, upredene parice i optièka vlakna. Koaksijalni kablovi i kablovi sa upredenim paricama prenose elektriène signale i uglavnom se sastoje od bakarnih žica. Kablovi sa optièkim vlaknima prenose optièke signale i sastoje se od staklenih ili plastiènih vlakana. 2.2.1.1 Koaksijalni kabl Koaksijalni kabl se tako zove jer se sastoji od dva kružna provodnika unutar omotaèa koji ih razdvaja, pri èemu svi imaju zajednièku centralnu osu (provodnici su koaksijalni). Veæina dvožilnih kablova ima žice smeštene jedna pored druge, unutar izolatora koji ih razdvaja i štiti. Koaksijalni kabl je drugaèiji. Koaksijalni kabl ima kružan presek, pri èemu je jedan provodnik unutar drugog (slika 2.9). Prvi provodnik se nalazi u sredini kabla i napravljen je od bakra. On prenosi elektriène signale. Bakarno jezgro može biti žica punog preseka ili licnasta žica (pletenica). Oko bakarnog jezgra je sloj dielektriènog penastog izolatora, koji jezgro štiti od drugog provodnika. Drugi provodnik je najèešæe napravljen od bakarne mrežice (širm) i ponaša se kao uzemljenje kabla. Sve ovo je obuhvaæeno zaštitnim izolatorom od PVC-a ili teflona. Metalna mrežica (širm)

Spoljnji zaštitni omotaè

Bakarno jezgro Dielektrièni izolator

SLIKA 2.9 Koaksijalni kabl ALEXA 2002

8/57

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

Ovde treba napomenuti da se spoljni zaštitni izolatori prave od razlièitih vrsta materijala, pa morate proveriti da li zaštitni izolator odabranog kabla odgovara sredini u koju se kablovi postavljaju. Na primer, ako æe kabl prolaziti kroz dupli plafon (vazdušni prostor izmeðu ukrasnog i stvarnog plafona), zaštitni sloj kabla mora biti napravljen od materijala koji ne ispušta toksiène gasove tokom sagorevanja. Kabl koji se postavlja u dupli plafon skuplji je od obiènog kabla sa PVC zaštitnim slojem, ali to je cena koja se mora platiti kada kabl prolazi kroz vazdušni prostor zgrade. U tabeli 2.1 date su vrste koaksijalnih kablova i njihove osobine. U mrežama se koriste dve vrste koaksijalnih kablova: RG-58, poznat kao tanki Ethernet (ili 10Base2), i RG-8, poznat kao debeli Ethernet (ili 10Base5). Oznake ovih kablova (10Base2 i 10Base5) kazuju da su ovi kablovi predviðeni za brzine do 10 Mb/s, da se prenos vrši u osnovnom opsegu i daje maksimalna dužina segmenata kablova približno 200, odnosno 500 metara. TABELA 2.1 SPECIFIKACIJE KOAKSIJALNIH KABLOVA RG-58/U ili RG-58A/U RG-8/U 0,195 inèa 0,405 inèa Preènik kabla Impedansa 50 oma 50 oma Slabljenje (dB/100' 1,9 4,5 na 100 MHz) BNC Koristi se konektori N Podržani protokoli Debeli Ethernet Tanki Ethernet

RG-62A/U 0,242 inèa 93 oma

RG-59/U 0,242 inèa 75 oma

2,7

3,4

BNC ARCnet

F Kablovska

Obe pomenute vrste kablova koriste se za realizaciju topologije magistrale. Kao što vidite u tabeli, dva kabla se najviše razlikuju po debljini i vrsti konektora. RG-8 koristi N konektore (slika 2.10), a RG-58 koristi Neill-Concelmanov konektor s bajonetom (BNC, prikazan na slici 2.11).

SLIKA 2.10 N konektori koji se koriste za kabl RG-8 (debeli Ethernet)

SLIKA 2.11 BNC konektori koji se koriste za kabl RG-58 (tanki Ethernet) ALEXA 2002

9/58

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

Buduæi da su moguænosti koaksijalnih kablova ogranièene na brzine do 10 Mb/s, ispostavlja se da su oni neefikasni za prcnos podataka - naroèito u okruženju korporacijskih mreža. Iako ovi kablovi još uvek imaju mnoge namene, na primer za kablovsku televiziju, više nisu aktuelni za mrežni prenos podataka. Koaksijalni kabl nije podesan za veæinu novih Ethernet mreža. 2.2.1.2 Kabl sa upredenim paricama Trenutno se u lokalnim mrežama koje su ožièene zvezdastom topologijom najviše koristi kabl sa upredenim paricama. Postoje dve vrste kablova sa upredenim paricama: neoklopljena upredena parica (engl. Unshielded Twisted Pair, UTP), koja se koristi u veæini lokalnih mreža, i oklopljena upredena parica (engl. Shielded Twisted Pair, STP), koja se koristi u okruženjima gde se javlja elektromagnetna interferencija. Kabl sa upredenim paricama sadrži osam pojedinaèno izolovanih bakarnih žica. Ovih osam žica je grupisno u èetiri para, pri èemu su žice koje èine par upredene i oznaèene bojama, prema standardu 568, kao što je prikazano u tabeli 2.2. TABELA 2.2 OZNAÈAVANJE UPREDENIH PARICA BOJAMA Boja Parica 1. Parica Plava i bela sa plavim trakama Narandžasta i bela sa narandžastim trakama. 2. Parica 3. Parica Zelana i bela sa zelenim trakama. Braon i bela sa braon trakama. 4. Parica Napomena: Žica obojena punom bojom prenosi signal, a žica sa obojenim trakama je uzemljenje.

Žice su razlièito upredene, odnosno upredene su s razlièitim korakom, da bi se ublažilo preslušavanje (interferencija koja potièe od njih samih) i interferencija koja potièe od spoljnih izvora. Ta èetiri para žica obuhvaæena su zaštitnim omotaèem. Na slici 2.12 prikazanje presek kabla sa upredenim paricama. Upredene parice

Oklop (širm, nije obavezan)

Zaštitni izolator

SLIKA 2.12 Kabl sa upredenim paricama Konektor (modularni konektor RJ-45) na kablu sa upredenim paricama vrlo je slièan konektoru RJ-11, koji se veæ godinama koristi kao standardni konektor na telefonskim kablovima (RJ je akronim od „registered jack”, što znaèi preporuèeni utikaè). Razlika je u tome što konektor RJ-45 ima osam kontakata (slika 2.13) umesto èetiri ili šest, koliko ima konektor RJ-11. Standard T1A/EIA568-A definiše raspored kontakata konektora RJ-45 za kabl sa upredenim paricama (slika 2.14). ALEXA 2002

10/59

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

SLIKA 2.13 Konektor RJ-45 Upredene parice imaju prednosti nad koaksijalnim kablom. Pošto se kabl sa upredenim paricama veæ godinama koristi u telefonskoj industriji, brojni izvoðaèi su ovladali postavljanjem takvih kablova. Korišæenje ovih kablova olakšava postavljanje telefonskih i mrežnih kablova. Upredene parice su savitljivije od koaksijalnih kablova pa se lakše postavljaju.

Pin 1 Pin 2 Pin 3 Pin 4 Pin 5 Pin 6

3. Parica (zelena) 1. Parica (plava) 2. Parica (narandžasta)

Pin 7 Pin 8

4. Parica (braon)

SLIKA 2.14 Raspored kontakata za konektor kabla sa upredenim paricama, prema standardu 568-A 2.2.1.3 Neoklopljene upredene parice (UTP) Udruženja TIA i EIA razvila su standard TTA/EIA-568, koji definiše razlièite nivoe, odnosno razlièite kategorije UTP kablova. Što je viša kategorija kabla, to se brže i efikasnije prenose podaci. Kategorije se razlikuju po stepenu upredenosti žica koje èine paricu. Izuzimajuæi protokole 100BaseT4 i 10Base VGAnyLAN, u opštem sluèaju Ethernet mreže koriste samo dve od èetiri raspoložive parice. Jedna parica služi za prijem, a jedna za predaju podataka. Iako se ne koriste sve èetiri parice, neiskorišæene parice ne smete koristiti za druge namene, recimo za telekomunikacioni saobraæaj. Kada bi se signal prenosio putem dve neiskorišæene parice verovatno bi se poveæalo preslušavanje, a to bi znatno uveæalo gubitak podataka i izoblièenje signala. Dva najvažnija nivoa UTP kablova za lokalne mreže jesu kategorija 3 i kategorija 5 (poznata po oznaci Cat5). Trenutno se najèešæe instaliraju kablovi kategorije 5 i veæe. Kabl kategorije 3 uglavnom se ne koristi za brzi Ethernet, ali može da se upotrebi za 10-megabitne Ethernet mreže (tada se kabl oznaèava sa 10BaseT). Protokol 100BaseT4 za brzi Ethernet izuzetak je po tome što koristi kabl kategorije 3, a predviðen je da radi na brzinama od 100 Mb/s. Ovaj protokol omoguæava veæe brzine prenosa, jer 100BaseT4 koristi sve èetiri parice kabla, umesto uobièajene dve parice. Pogledajte spisak kategorija UTP kablova u tabeli 2.3. ALEXA 2002

11/60

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

TABELA 2.3 KLASIFIKACIJA KABLOVA U KATEGORIJE PREMA TIA/EIA STANDARDIMA Kategorija

Frekvencija

1

100 Khz

2

Ispod 4 Mhz

3

Do 16 Mhz

4

Do 20 Mhz

5

Napomena Samo za prenos telefonskih signala u govornom opsegu i za alarmne sisteme; nije namenjen za mrežni prenos podataka. Za prenos telefonskih signala u govornom opsegu i za povezivanje neinteligentnih IBM terminala na velike raèunare i mini raèunare, za ARCnet i LocalTalk. Za prenos telefonskih signala u govornom opsegu, 10-megabitni Ethernet (10BaseT Ethernet), 4-megabitni Token ring, 100BaseT4 (Fast Ethernet) i 100BaseVG-AnyLAN, pogodan za telekomunikacione mreže (100BaseT4 i 100BaseVG-AnyLAN koristi sve èetiri parice, umesto samo dve. 16-megabitne Token ring mreže, pogodne za telekomunikacione mreže.

Do 100 Mhz, podržava 100BaseTX (brzi Ethernet), sinhrone optièke mreže (SONET), 1000BaseT, ako ispunjava Optièki nosilac (OC-3). Asinhroni režim prenosa pogodan za dodatne ktiterijume telekomunikacione mreže. iz standarda TIA/TSB 95

5e

Do 100 Mhz

1000BaseT (gigabitni Ethernet), pogodan za telekomunikacione mreže.

Kategorija 5 UTP kablova pogodna je za ožièenje Ethernet mreža koje rade brzinom od (100 Mb/s, ali i za sporije protokole. Takoðe, kategorija 5 može podržati protokol 1000BaseT. ukoliko ispunjava dodatne parametre testiranja definisane standardom TIA/ EIA TSB-95. Kategorija 5e podiže nivoe performansi kablova koji se primenjuju u mrežama s protokolima 1000BaseT (takoðe poznate i kao gigabitni Ethernet). Standardni kablovi sa upredenim paricama kategorije 5e rade na segmentima od 100 metara, na frekvenciji od 100 Mhz. 2.2.1.4 Oklopljene upredene parice (STP) Kompanija IBM je razvila protokol Token Ring, u kojem se koriste oklopljene upredene parice. Ova kompanija je zaslužna za standardizaciju raznih vrsta STP kablova, navedenih u tabeli 2.4. (Standard TIA/EIA-T568-A poznaje samo dve vrste STP kablova: 1A i 6A.) STP se još uvek koristi prvenstveno u token ring TABELA 2.42.4 TIPOVI STP KABLOVA PREMA TIA/EIA-T568-A STANDARDIMA TABELA VRSTE STP KABLOVA Vrsta kabla

Materijal

Žice

Tip 1A

Dve parice punog popreènog preseka 0,6 mm, sa zasebnim oklopom od metalne folije oko svake parice, s dodatnim zajednièkim oklopom (folija ili pletenica) oko obe parice. Koristi se za okosnicu (kièmu) mreže i za horizontalno ožièenje.

PVC ili odgovarajuãi.

Tip 2A

Dve parice punog popre;nog preseka 0,6 mm, sa zasebnim oklopom od metalne folije oko svake parice, s dodatnim zajednièkim oklopom (folija ili pletenica) oko obe parice, sa 4 dodatne parice punog popreènog preseka 0,6 mm za prenos govora.

PVC ili odgovarajuãi

Tip 6A Tip 9A

ALEXA 2002

Dve licnasteparice preseka 0,4 mm, sa oklopom od folije ili mrežice oko obe parice. Koristi se za prespajanje. Dve licnaste parice preseka 0,4 mm, sa oklopom od folije ili mrežice oko obe parice.

12/61

PVC ili odgovarajuãi PVC ili odgovarajuãi

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

mrežama, ali i u infrastrukturi koja zahteva dodatno oklopljen kabl, zaštiæen od elektromagnetne interferencije, koju èesto izazivaju bliski elektrièni ureðaji. STP kabl se razlikuje od UTP kabla po tome što ima samo dva para upredenih parica, s dodatnom folijom ili mrežicom (širmom), koja pojedinaèno obuhvata svaku paricu. Dodatni metalni oklop je provodan isto koliko i bakarna žica u parici. Kada se oklop propisno uzemlji, on se ponaša kao Faradejev kavez i u zemlju odvodi sve struje koje nastaju indukcijom elektromagnetnog šuma iz okruženja. Zbog toga su parice zaštiæene od spoljnih smetnji. 2.2.1.5 Kablovi sa optièkim vlaknima Kabl sa optièkim vlaknima sastoji se od providnog staklenog ili plastiènog jezgra koje prenosi svetlosne impulse. Jezgro je okruženo reflektujuæim primarnim omotaèem (engl. cladding). Oko primarnog omotaèa nalazi se plastièni sloj, a oko njega je zaštitni sloj od talasastih vlakana kevlara. Sve je obuhvaæeno spoljnim omotaèem od teflona ili PVC-a, kao sto je prikazano na slici 2.15. Vlakna za mehanièko ojaèanje

Primarni omotaè

Optièko jezgro

Spoljašnji omotaè

SLIKA 2.15 Kabl sa optièkim vlaknima Kabl sa optièkim vlaknima je potpuno drugaèiji od koaksijalnih kablova i upredenih parica. Razliku èini to što se signal ne prenosi u obliku impulsa elektriènog napona preko bakarnih provodnika, veæ u obliku svetlosnih impulsa preko optièkih vlakana. Svetlosni impulsi nose binarne informacije koje koriste raèunari. Pošto optièki kablovi za prenos signala koriste svetlost umesto elektriciteta, otporni su na svaku vrstu elektromagnetne interferencije. Ne postoji preslušavanje, a slabljenje (izoblièenje i slabljenje intenziteta signala tokom putovanja kroz medijum) mnogo je manje izraženo nego kod bakarnih kablova. Neki optièki kablovi mogu biti dugaèki i do 120 kilometara, a da se na njima ne javlja znaèajnije pogoršanje signala. Na tradicionalnim bakrnim kablovima se na daljinama izmeðu 100 i 500 metara (zavisno od upotrebljene vrste kabla), javljaju degradacije do granice prepoznavanja signala. Ako kabl treba da povezuje velike razdaljine ili zgrade, optièki kablovi su najbolje rešenje. Dodatnu prednost optièkih kablova èini to što je nemoguæe neopaženo prisluškivanje komunikacije koja se preko njih vodi, jer ukoliko se uljez prikaèi na optièki kabl, narušava se normalna komunikacija na toj vezi. Dve su osnovne vrste optièkih kablova: monomodni i višemodni. Ove dve vrste razlikuju se po širini preseka jezgra i košuljice. Vrstu optièkih kablova možete razaznati po preèniku optièkog vlakna (ukupna širina jezgra s primarnim omotaèem). Monomodno optièko vlakno najèešæe ima preènik od 8,3 mikrona, a ALEXA 2002

13/62

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

ukupni preènik jezgra s primarnim omotaèem je 125 mikrona. Stoga, monomodno optièko vlakno nosi oznaku „monomodno vlakno 8,3/125”. Poreðenja radi, višemodno optièko vlakno ima preènik 62,5 mikrona, a ukupni preènik jezgra i primarnog omotaèa je 125 mikrona. Višemodno optièko vlakno nosi oznaku „višemodno vlakno 62,5/125”. Monomodno vlakno prenosi laserski emitovan svetlosni signal odreðene talasne dužine. Višemodno vlakno prenosi svetlosni signal koji emituje LED dioda i može prenositi više talasnih dužina. Pošto se monomodno vlakno kristi za prenos zraèenja lasera na odreðenoj talasnoj dužini, dometi su izrazito veliki, pa se ovo vlakno obièno upotrebljava za prenos van zgrada, na velikim daljinama, na primer za mreže kablovske televizije. Ova vrsta kabla je mnogo skuplja od višemodnog kabla i koristi više frekvencijske opsege, pa nije pogodna za infrastrukturu obiènih raèunarskih mreža. Višemodni optièki kabl je pogodniji za lokalne mreže. Iako ne omoguæuje velike domete, mnogo je jeftiniji i savitljiviji, pa se lakše postavlja. Najèešæe korišæeni konektori su korisnièki konektor (engl. subscriber connector, SC) ili ravan konektor (engl. straight tip, ST), slika 2.16.

SLIKA 2.16 Konektori za optièke kablove

2.3 PROTOKOLI SLOJA VEZE PODATAKA Protokol sloja veze podataka omoguæuje vezu izmeðu fzièkog ureðaja i skupa protokola na raèunaru. Obièno se sastoji od tri elementa: ¦ format okvira ¦ mehanizam koji reguliše pristup deljenim resursima mreže ¦ specifikacije fizièkog sloja mreže. 2.3.1 ETHERNET U veæini sluèajeva, kada neko spominje lokalnu mrežu, obièno misli na Ethernet mrežu. Od nastanka, nadograðena je više puta da bi se zadovoljili zahtevi tržišta. Rane Ethernet mreže radile su na brzinama od 10 Mb/s, a danas rade na brzinama od 100 Mb/s, 1000 Mb/s, pa èak i 10 Gb/s, èime se zadovoljavaju potrebe od najmanjih kuænih mreža, pa sve do kième mreže velikog kapaciteta. 2.3.1.1 Osnove Etherneta Ethernet je napravljen sedamdesetih godina i postao je poznat pod imenom debeli Ethernet, zbog kabla koji je bio debeo skoro 1 cm. Prvi od dva standarda nosio je naziv Ethernet, lokalna mreža: sloj veze podataka i specifikacije fizièkog sloja i objavljen je 1980. Saèinjen je u kompanijama Digital ALEXA 2002

14/63

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

Equipment Corporation, Intel i Xerox i bio je poznat kao DIX Ethernet. Ovaj standard je definisao upotrebu koaksijalnog kabla RG-8, koji radi na brzini od 10 Mb/s. Korišæena je topologija magistrale. Bio je poznat i kao debeli Ethernet, thickNet, ili 10Base5. Standard je preraðen 1982. i dobio je ime DIX Ethernet II. Protokolu je dodata druga moguænost za fizièki sloj, korišæenjem tanje vrste koaksijalnog kabla (RG-58), pa je standard nazvan tanki Ethernet, thinNet ili 10Base2. U meðuvremenu, meðunarodna organizacija za pravljenje standarda Institut elektro inženjera i elektronièara (engl. Institute of Electrical and Electronic Engineers, IEEE) zapoèela je izradu meðunarodnog standarda koji definiše Ethernet i sliène mreže za javnu upotrebu. Radi toga je IEEE osnovala radnu grupu koja se zove IEEE 802.3. Poštoje ime Ethernet registrovano kao svojina kompanije Xerox, radna grupa nije smela koristiti to ime, pa je 1985. godine objavljena preporuka „IEEE 802.3 Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection (CSMA/CD) Access Method and Physical Layer Specifications”, u prevodu „IEEE 802.3 Višestruki pristup sa osluškivanjem nosioca i detekcijom sukoba, metode za pristup i specifikacije fizièkog sloja”. U preporuci su, iz DIX Etherneta, prenesene specifikacije za dva koaksijalna kabla, a dodat je standard za kabl sa neoklopljenom upredenom paricom (10BaseT). Radna grupa IEEE 802.3 je 1995. objavila dodatnu dokumentaciju, pod nazivom IEEE 802.3u, koja definiše specifikacije za 100-megabitni brzi Ethernet, zatim IEEE 802.3z i IEEE 802.3ab, koje standardizuju 1000-megabitni, odnosno gigabitni Ethernet. Osnovne razlike izmeðu standarda IEEE 802.3 i standarda DIX Ethernet sastoje se u tome što IEEE standard zvanièno uvodi dodatne moguænosti za fizièki sloj, koje su spomenute u prethodnim pasusima i neke razlike u formatu okvira. Iako se, u branši, za opisivanje ovog standarda upotrebljava samo ime Ethernet, današnje mreže zapravo koriste protokole date u preporuci IEEE 802.3, jer ovaj dokument daje dodatne specifikacije i moguænosti za fizièki sloj, kao i standarde za brzi i gigabitni Ethernet. Jedini element standarda DIX Ethernet, koji se danas još uvek koristi, jeste format rama Ethernet II. Ovaj format rama, izmeðu ostalog, sadrži polje Ethertype. Ono služi za prepoznavanje protokola mrežnog sloja koji je generisao podatke iz svakog paketa. U tabeli 2.5 dat je pregled razlika izmeðu standarda DIX Ethernet II i standarda IEEE 802.3. Oba standarda za Ethernet, DIX i IEEE 802.3, sadrže sledeæe komponente: ¦ specifikacije fizièkog sloja koje definišu ogranièenja za ožièenje, vrste kablova i naèine signaliziranja. ¦ format okvira koji definiše funkcije i redosled bitovu koji se prenose u paketu. ¦ mehanizam kontrole pristupa medijumu (engl. Media Access Control, MAC), pod imenom Višestruki pristup sa osluškivanjem nosioca i detekcijom sukoba (CSMA/CD) koji omoguæava raèunarima povezanim na mrežu da pristupe mrežnom medijumu.

ALEXA 2002

15/64

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

TABELA 2.5 PREGLED RAZLIKA STANDARDA DIX ETHERNET II i IEEE 802.3 Standard

Moguãnosti fizièkog sloja

Bitovi 13 i 14 u zaglavlju okvira

Testiranje spoljašnjeg primopredajnika

DIX Ethernet II

Iskljuèivo koaksijalni kabl

Ethertype

Test prisutnosti sukoba

Koaksijalni kabl, UTP optièki kabl

Dužina polja za podatke

SQE test

IEEE 802.3

2.3.1.2 Fizièki sloj i vrste Etherneta Standardi za fizièki sloj Etherneta opisuju topologiju, maksimalnu dužinu i vrstu kablova. Specifikacije fizièkog sloja Etherneta date su u tabeli 2.6. One objašnjavaju naèine za smanjenje problema, kao što supreslušavanje i slabljenje. Treba proveriti i specifikacije proizvoðaèa odreðene tehnologije. TABELA 2.6 SPECIFIKACIJA ZA ETHERNET

Brzina

Topologija

Vrsta kabla

Maksimalna dužina segmenta

10Base5

10 Mb/s

Magistrala

Koaksijalni kabl RG-‚8

500 metara

Ethernet

10Base2

10 Mb/s

Magistrala

Koaksijalni kabl RG-58 185 metara

Ethernet

10BaseT

10 Mb/s

Zvezda

UTP kabl kategorije 3

100 metara

Ethernet

Fiber-Optic Inter-Repeater 10 Mb/s Link (FOITL)

Zvezda

Višemodno optièko vlakno 62.5/125

1000 metara

Ethernet

10BaseFL

10 Mb/s

Zvezda

2000 metara

Ethernet

10BaseFB

10 Mb/s

Zvezda

2000 metara

Ethernet

10BaseFP 1000BaseT

10 Mb/s 1000 Mb/s

Zvezda

Višemodno optièko vlakno 62.5/125 Višemodno optièko vlakno 62.5/125 Višemodno optièko 5 UTP kabl Kategorije vlakno (ili 5E) 62.5/125

500 100 metara

100BaseTX

100 Mb/s

Zvezda

UTP kabl kategorije 5

100 metara

100BaseT4

100 Mb/s

Zvezda

UTP kabl kategorije 3

100 metara

Gigabitni Ethernet Ethernet Brzi Ethernet Brzi Ethernet

100BaseFX

100 Mb/s

Zvezda

Višemodno optièko vlakno 62.5/125

412 metara

Brzi Ethernet

1000BaseLX

1000 Mb/s

Zvezda

5000 metara

Gigabitni Ethernet

1000BaseLX

1000 Mb/s

Zvezda

550 metara

Gigabitni Ethernet

1000BaseSX

1000 Mb/s

Zvezda

550 metara

Gigabitni Ethernet

1000BaseSX

1000 Mb/s

Zvezda

550 metara

Gigabitni Ethernet

Oznaka

ALEXA 2002

Monomodno optièko vlakno 9/125 Višemodno optièko vlakno 50/125 62.5/125 Višemodno optièko vlakno 50/125 (400Mhz) Višemodno optièko vlakno 50/125 (500Mhz)

16/65

Vrsta Etherneta

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

TABELA 2.6 SPECIFIKACIJA ZA ETHERNET (NASTAVAK)

Brzina

Topologija

1000BaseSX

1000 Mb/s

Zvezda

1000BaseSX

1000 Mb/s

Zvezda

1000BaseLH

1000 Mb/s

Zvezda

1000BaseZX

1000 Mb/s

Zvezda

1000BaseCX

1000 Mb/s

Zvezda

1000BaseT

1000 Mb/s

Zvezda

Oznaka

Vrsta kabla Višemodno optièko vlakno 62.5/125 (160 MHz) Višemodno optièko vlakno 62.5/125 (200 MHz) Monomodno optièko vlakno 9/125 Monomodno optièko vlakno 9/125 Oklopljeni bakarni kabl impedanse 150 oma UTP kabl Kategorije 5 (ili 5E)

Maksimalna dužina segmenta

Vrsta Etherneta

220 metara

Gigabitni Ethernet

275 metara

Gigabitni Ethernet

10 km 100 km

Gigabitni Ethernet Gigabitni Ethernet

25 metara

Gigabitni Ethernet

100 metara

Gigabitni Ethernet

2.3.1.3 Ethernet Standard za Ethernet (IEEE 802.3) obuhvata specifikacije za kablove koje su sažeto prikazane u tabeli 2.7. Debeli Ethernet je ogranièen na brzine prenosa od 10 Mb/s. pa se ne može koristiti kao medijum za kièmu mreže. Meðutim, on se još uvek može upotrebiti kao komponenta za fizièki sloj u Ethernet mreži. Segment koaksijalnog kabla je efikasniji kada je ceo, a ne u nastavcima. Ako to nije moguæe ostvariti, najpovoljnija moguænost je da se napravi više parèadi od istog kabla, iz iste isporuke ili serije. Na svaki kraj kabla treba staviti N konektore, a izmeðu kablova N konektor za nastavljanje. Treba paziti da na kablovima bude što manje ovakvih prekida. Ako raspolažete samo kablovima iz razlièitih serija, kablove treba seæi na parèad dužine 23,4, 70,2 ili 117 metara. Kablovi ovih dužina imaju manju refleksiju signala. Oba kraja magistrale morate zatvoriti otpornikom od 50 oma, koji je ugraðen u N terminator. Takoðe, treba uzemljiti samo jedan kraj magistrale. Za razliku od koaksijalnog kabla, za realizaciju Etherneta sa upredenim paricama neophodan je razvodnik (HUB), (sa jednim izuzetkom). Razvodnik služi kao repetitor signala i kao èvorište kablova. Iako je 100 m maksimalna dužina svakog parèeta kabla, razvodnik koji regeneriše signal duplo poveæava maksimalnu razdaljinu. Mrežu od dva raèunara možete povezati direktno, bez razvodnika, ukrštenim kablom (krosover).

SLIKA 2.17 T konektor za tanki Ethernet ALEXA 2002

17/66

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

Mreže sa optièkim kablovima rade na brzinama od 10 Mb/s i koriste medijum u kojem se nalaze dva višemodna optièka vlakna 62.5/125. Jedno vlakno se koristi za prijem signala, a drugo za predaju. Za Ethernet brzine 10 Mb/s, postoje dva osnovna standarda: FOIRL i 10BaseF. 10BaseF definiše tri konfiguracije optièkih vlakana: 10BaseFB, 10BaseFP i 10BaseFL, pri èemu je poslednja najpopularnija.Pošto su sada dostupni brzi Ethernet i FDDI i pošto oba protokola rade na optièkim kablovima, šteta je ako se maksimalno ne iskoristi raspoloživi kapacitet optièkih vlakana, odnosno ako se na toj infrastrukturi koriste sporiji protokoli. TABELA 2.7 SPECIFIKACIJE KABLOVA ZA ETHERNET BRZINE 10 Mb/s

Oznaka

Maksimalan broj Maksimalna èvorova po dužina segmenta segmentu kabla u metrima

Debeli Ethernet

10Base5

Tanki Ethernet

10Base2

185 metara

30

Upredene parice

10BaseT

100 metara

2

100Base-FL

1000/2000

2

Optièko vlakno

500 metara

100

Vrsta kabla Koaksijalni kabl RG-8 Koaksijalni kabl RG-58 Neoklopljene upredene parice kategorije 3 Vi[emodno optièko vlakno 62.5/125

Vrsta konektora N BNC

RJ-45

ST

2.3.1.4 Brzi Ethernet Standard za brzi Ethernet (IEEE 802.3u) obuhvata dve specifikacije za kablove 100BaseT (UTP): 100BaseTX i 100BaseT4. Obe specifikacije zadržavaju ogranièenje maksimalne dužine segmenta kabla na 100 metara. 100BaseTX zahteva kabl kategorije 5. Pošto kabl kategorije 5 spada u kablove boljeg kvaliteta, on omoguæava bolji prenos signala od standarda 100Base T4. Kao i 10BaseT, standard 100BaseTX koristi samo dve parice iz kabla. 100BaseT4 koristi kablove kategorije 3, kao i starije Ethernet mreže, pa je zato pogodan za nadgradnju postojeæih mreža. Standard 100BaseT4 za prijem i predaju signala koristi sve èetiri parice kabla. 2.3.1.5 Gigabitni Ethernet Za gigabitni Ethernet postoje dve specifikacije: IEEE 802.3z (optièki kabl) i IEEE 802.3ab (UTPkabl 1000BaseT). Standard 1000BaseT koristi kablove kategorije 5 ili poboljšane kategorije 5 (poznata i pod oznakom kategorija 5E). Ovaj standard je napravljen kao nadgradnja postojeæih standarda za Ethernet mreže ožièene UTP kablom, èiji segmenti ne prelaze 100 metara. Ovim standardom postižu se veæe brzine prenosa jer se koriste sve èetiri parice kabla i nova tehnika za pretvaranje bitova u signale, a to je pulsna ampitudna modulacija 5 (PAM-5). Propusni opseg kategorije 5 jednak je propusnom opsegu kategorije 5E (1000 Mb/s) ako se tokom ožièenja poštuju dodatni parametri za testiranje, objavljeni u specifikaciji TIA/EIATSB-95. Kategorija 5E je bolja zbog veæe otpornosti na preslušavanje. ALEXA 2002

18/67

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

2.3.1.6 Format Ethernet okvira Protokol Ethernet kapsulira u okvir podatke primljene od protokola mrežnog sloja. Sam okvir je niz bitova s kojim poèinje i završava se svaki Ethernet paket koji se prenosi kablom. Okvir se sastoji od zaglavlja (hedera) i podnožja (futera). Oba bloka èine polja sa specifiènim informacijama, koje su neophodne da bi svaki paket stigao tamo gde treba. Obièni, brzi i gigabitni Ethernet koriste isti format okvira, prikazan na slici 2.18.

Preambula (7 bajtova) Poèetni graniènik okvira (1 bajt) Odredišna adresa (6 bajtova) Izvorišna adresa (6 bajtova) Dužina (2 bajta) Podaci i znaci za dopunu (46 - 1500 bajtova) Kontrolni niz tekuãeg okvira

SLIKA 2.18 Format Ethernet okvira 2.3.1.7 Polja u Ethernet okviru i njihove namene: ¦ Preambula (lider) (7 bajtova) - Polje preambule sastoji se od 7 bajtova naizmeniènih nula i jedinica. Omoguæava da komunikacioni sistemi sinhronizuju signale takta, a posle toga se odbacuje. U okviru DIX Etherneta, preambula ima 8 bajtova. ¦ Graniènik poèetka okvira (start delimiter),(1 bajt) - Ovo polje (engl. Start of Frame Delimiter, SFD) sadrži 6 bitova naizmeniènih nula i jedinica, iza kojih dolaze dve uzastopne jedinice. To je signal prijemniku da sledi sam okvir i da su dolazeæi bajtovi deo podataka paketa koje treba smestiti u memorijski bafer mrežne kartice radi dalje obrade. Za razliku od standarda IEEE 802.3, okviri po standardu DIX Ethernet nemaju zasebno polje SFD. Ipak, poslednja dva bita preambule su dve uzastopne jedinice, slièno SFD polju. Na taj naèin se prijemnik obaveštava da poèinje okvir. ¦ Odredišna adresa (6 bajtova) - Polje odredišne adrese sadrži heksadecimalnu adresu mrežne kartice, dugaèku 6 bajtova. To je adresa mrežne kartice u lokalnoj mreži, kojoj je dati paket namenjen. ¦ Izvorišna adresa (6 bajtova) - Polje izvorišne adrese sadrži heksadecimalnu adresu mrežne kartice, dugaèku 6 bajtova. To je adresa mrežne kartice u lokalnoj mreži, koja je poslala dati paket. ALEXA 2002

19/68

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

¦ Ethertype/dužina (2 bajta) - U mrežama usaglašenim sa standardom DIX Ethernet, polje Ethertype sadrži kod koji oznaèava protokol mrežnog sloja kojem su namenjeni podaci u paketu. U okviru koji podleže standardu IEEE 802.3, polje dužina odreðuje dužinu polja za podatke (izuzimajuæi dopunske bajtove, što æe biti objašnjeno u sledeæoj stavci). ¦ Podaci i znaci za dopunu (od 46 do 1500 bajtova) - Ovo polje sadrži podatke primljene od protokola iz mrežnog sloja prenosnog sistema, koji se šalju odgovarajuæem protokolu odredišnog sistema. Ako su podaci primljeni od protokola mrežnog sloja suviše kratki (manje od 46 bajtova), Ethernet adapter dodaje niz bitova bez ikakvog znaèenja, samo da bi se zadovoljila forma, odnosno da bi se ovo polje popunilo do svoje minimalne dužine od 46 bajtova. ¦ Kontrolni niz tekuæeg okvira (4 bajta) - Ovo polje (engl, Frame Check Sequence, FCS) predstavlja podnožje okvira. Sadrži kontrolni zbir dužine 4 bajta. Pravi ga raèunar pošiljalac i stavlja u ovo polje. Prijemni raèunar upotrebljava ovo polje da bi utvrdio je li paket prenesen bez greške. 2.3.1.8 CSMA/CD Mehanizam za kontrolu pristupa medijumu (engl. Media Access Controt, MAC) zove se višestruki pristup sa osluškivanjem nosioca i detektovanjem sukoba (engl. Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection, CSMA/CD). On je najprepoznatljiviji element Ethernet standarda. Evo kako radi. Kada raèunar u Ethernet mreži želi da pošalje podatke putem mreže, on osluškuje mrežu i èeka momenat kada je ne koriste ostali sistemi. Ova faza se zove faza osluškivanja nosioca. Kad je mreža zauzeta, raèunar saèeka odreðeno vreme, pa onda ponovo proverava stanje mreže. Ako utvrdi da je mreža slobodna, raèunar šalje paket podataka. Ovo je faza višestrukog pristupa, a tako se naziva jer se svi ureðaji na mreži takmièe za dobijanje pristupa istom mrežnom medijumu. Iako je faza osluškivanja nosioca u funkciji regulisanja saobraæaja, ipak je na mreži moguæ sukob kada dva ili više ureðaja istovremeno na magistralu izbace svoje podatke. Tada se podaci pomešaju i postaju neprepoznatljivi. Sukob se može desiti kada raèunar pošiljalac sa zakašnjenjem dobije signal da je neko veæ uzeo kontrolu nad magistralom, pa i on otpoène prenos (emitovanje). Rezultat je da se dva paketa sudare negde u kablu. Kada se desi sukob (kolizija), oba paketa se odbacuju, a raèunari se primoravaju da ponovo pošalju iste podatke. U Ethernet mrežama sukobi nisu neobièna, veæ uobièajena pojava. Oni ne izazivaju teškoæe, ukoliko se ne desi da ih raèunari ne mogu otkriti ili ako se sukobi ne dešavaju suviše èesto.

TABELA 2.8 PODACI O KABLOVIMA ZA TOKEN RING MREŽE Kabl top 1 Maksimalan broj radnih stanica Maksimalna dužina pokrivanja kablovima Maksimalan broj MAU jedinica sa 8 portova Maksimalna dužina prstena pri brzini od 4 Mb/s Maksimalna dužina prstena pri bryini od 16 Mb/s

ALEXA 2002

20/69

260

Kabl top 2 72

300 metara 32 360 metara 160 metara

150 metara 9 150 metara 60 metara

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

Faza detektovanja sukoba vema je važna, jer, ako raèunar nije u stanju da utvrdi kada se desio sukob, narušeni podaci se mogu uzeti kao ispravni. Dokle god se raèunar nalazi u procesu slanja podataka, trebalo bi da je sposoban da otkrije sukobe na mreži. 2.3.2 OSNOVE TOKEN RINGA Osnovna razlika izmeðu token ring mreže i Ethernet mreža pokazuje se u mehanizmu za kontrolu pristupa medijumu (enlg. Media Access Control, MAC). Prosleðivanje tokena je MAC metoda koja iskljuèuje sukobe i omoguæava veæi i efikasniji protok saobraæaja. Za oznaèavanje raèunara kojem je datog trenutka dozvoljeno slanje podataka, u token ring mrežama se koriste specijalizovani okviri, odnosno tokeni. Token kruži mrežom, od raèunara do raèunara i samo onaj raèunar koji poseduje token, sme da šalje podatake. Kada raèunar završi slanje podataka, on generiše nov token i prosledi ga sledeæem raèunaru u prstenu. Pošto poslati paket podataka obiðe prsten i stigne do svih raèunara u mreži, sistem ili raèunar koji je paket poslao odgovoran je za njegovo uklanjanje. Kako na mreži može postojati samo jedan token, ne postoji moguænost da dva raèunara istovremeno pošalju podatke. Zbog toga na token ring mrežama nema sukoba, za razliku od Etherneta. Prosleðivanje tokena je visokoefikasan MAC mehanizam koji se koristi u još nekoliko drugih protokola, ukljuèujuæi i interfejs za podatke distribuirane optièkim kablom (engl. Fiber Distributed Data Interface, FDDI). 2.3.2.1 Okviri u token ring mrežama Token ring mreže koriste tri razlièite vrste okvira - za razliku od Etherneta, koji ima samo jedan. Kao što je u prethodnom odeljku reèeno, okvir token se koristi samo kao sredstvo mehanizma MAC. Dugaèak je 3 bajta. Okvir tokena - Format okvira tokena prikazan je na slici 2.19. Evo namene pojedinih polja: ¦ Poèetni graniènik (1 bajt) - Koristi se za oznaèavanje poèetka okvira. ¦ Kontrola pristupa (1 bajt) - Ovo polje sadrži bitove koji odreðuju prioritet prenosa u token ring mreži. ¦ Završni graniènik (1 bajt) - Oznaèava kraj okvira. Koristi istu tehniku kao i poèetni graniènik. Poèetni graniènik (1 bajt) Kontrola pristupa (1 bajt) Završni graniènik (1 bajt)

SLIKA 2.19 Format okvira tokena Okvir za podatke U token ring mrežama, okvir za podatke je odgovoran za prenos konkretnih podataka koje su napravili umreženi raèunari. Može se uporediti sa okvirom koji koriste Ethernet mreže. Format okvira za podatke prikazan je na slici 2.20. Evo namene pojedinih polja: ALEXA 2002

21/70

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

¦ Poèetni graniènik (1 bajt) - Koristi se za oznaèavanje poèetka okvira. ¦ Kontrola pristupa (1 bajt) - Ovo polje sadrži bitove koji odreðuju prioritet prenosa u token ring mreži. ¦ Kontrola okvira (1 bajt) - Oznaèava da li okvir sadrži podatke ili komandni okvir. ¦ Odredišna adresa (6 bajtova) - Polje odredišne adrese sadrži hardversku adresu ureðaja kojem je paket namenjen. Koriste se standardne adrese ugraðene u mrežne kartice. ¦ Izvorišna adresa (6 bajtova) - Polje izvorišne adrese oznaèava raèunar koji je generisao paket. U pitanju je standardna hardverska adresa, ugraðena u mrežnu karticu. ¦ Informacije (promenljive dužine, do 4500 bajtova) - Ovo polje sadrži konkretne podatke, prosleðene odozgo, iz protokola mrežnog sloja. ¦ Kontrolni niz za okvir (4 bajta) - Sadrži kontrolni zbir koji je izraèunao raèunar pošiljalac. Slièno izraèunavanje obavlja i raèunar primalac, za potrebe kontrole pristupa. Ako se vrednost ovog polja ne slaže s vrednošæu koju izraèuna raèunar primalac, paket se odbacuje. ¦ Završni graniènik (1 bajt) - Oznaèava kraj okvira. Koristi istu tehniku kao i poèetni graniènik. ¦ Status okvira (1 bajt) - Ovo polje pokazuje da li je odredišni raèunar uspešno primio okvir. Komandni okvir Komandni okviri koriste isti format kao i okviri za podatke. Jedina razlika leži u sadržajima polja za kontrolu okvira i polja za informacije. Komandni okviri ne nose konkretne podatke, veæ se koriste samo za kontrolne funkcije, poput održavanja prstena. Komandni okviri se nikada ne propuštaju u ostale segmente mreže, kroz mrežne mostove, skretnice ili usmerivaèe. Okvir za poništavanje Okvir za poništavanje ima samo 2 bajta i sastoji se od polja poèetni graniènik i završni graniènik, isto kao i ostale vrste okvira. Okviri za poništavanje se koriste samo u specijalnim prilikama, da bi se prsten oèistio od podataka, koji su u njemu zaostali posle nekog problema, na primer, posle nepotpunog prenosa podataka. 2.3.3 OSNOVE INTERFEJSA FDDI Interfejs za podatke distribuirane optièkim kablom (engl. Fiber Distributed Data Interface, FDDI) bio je prvi komercijalni protokol za sloj veze podataka, koji kroz optièki kabl podatke prenosi brzinama od 100 Mb/s. Danas se FDDI retko koristi, jer su ga potisnuli standardi za brzi Ethernet i gigabitni Ethernet sa optièkim kablovima. Svojevremeno, FDDI je bio glavni protokol za brze kième mreža. FDDI mreže obièno koriste kablove s višemodnim optièkim vlaknima 62.5/125, u topologiji s duplim prstenom. Za. razliku od token ring mreža, FDDI zaista koristi fizièku topologiju prstena, gde je svaki raèunar povezan sa susednim raèunarom. Da bi se u fizièkom prstenu ostvarila otpornost na greške, FDDI mreže koriste topologiju duplog prstena. Svaki raèunar se povezuje na dva odvojena i nezavisna prstena, u kojima saobraæaj teèe u suprotnim smerovima. ALEXA 2002

22/71

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

Ako se prekine primarni kabl, saobraæaj se skreæe na drugi prsten, tako da svi raèunari na mreži ostanu dostupni i povezani (ovakav otkaz se zove „umotan prsten”). Slika 2.21 ilustruje dupli FDDI prsten i umotan prsten. Poèetni graniènik (1 bajt) Kontrola pristupa (1 bajt) Kontrola okvira (1 bajt) Odredišna adresa (6 bajtova) Izvorišna adresa (6 bajtova) DSAP (1 bajt) SSAP (1 bajt) Kontrola 1 bajt)

Zaglavlje LLc Informacije (promenljive dužine) Kontrolni niz za okvire (4 bajta) Završni graniènik (1 bajt) Status okvira (1 bajt)

SLIKA 2.20 Token Ring - format okvira za podatke Raèunari koji su povezani na oba prstena, u mreži s duplim prstenom, nazivaju se radne stanice s dvojnim prikljuèkom (engl. Dual Attachment Station, DAS). Neke FDDI mreže koriste razvodnik nazvan dvojni koncentrator prikljuèaka (engl. Dual Attachment Concentrator, DAC). DAC se povezuje na oba prstena i stvara interni logièki prsten, slièno ureðaju MAU u token ring mrežama. Raèunari koji su povezani na DAC zovu se radne stanice s jednim prikljuèkom (engl. Single Attachment Stations, SAS). Èvor

Èvor Petlja

Èvor Dvojni prsten Èvor

Èvor

Èvor Deonica na kojoj je kabl prekinut

Èvor

Èvor

Petlja

SLIKA 2.21 Na levoj strani prikazan je prsten koji normalno radi a na desnoj strani umotan prsten 2.3.3.1 FDDI okviri Kao MAC mehanizam, FDDI koristi prosleðivanje tokena i prividno isti format okvira tokena kao i u token ring mrežama. ALEXA 2002

23/72

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

Okvir za podatke kod FDDI-ja jako je slièan okviru token ringa. Nosi konkretne podatke koje su generisali protokoli viših slojeva. Okvir za podatke u FDDI mrežama prikazanje na slici 2.22. Evo namene polja okvira: ¦ Preambula (Lider) 8 bajtova) - Sadrži niz bitova koji služe za sinhronizaciju signala takta prijemnog i predajnog sistema. ¦ Poèetni graniènik (1 bajt) - Koristi se za oznaèavanje poèetka okvira. ¦ Kontrola okvira (1 bajt) - Ovo polje odreðuje vrstu podataka koji se u okviru prenose. Vrednosti ovog polja oznaèavaju da li polje za podatke sadrži informacije za upravljanje radnim stanicama, informacije za kontrolu pristupa medijumu (MAC) ili kontrolne podatke logièke veze. ¦ Odredišna adresa (6 bajtova) - Polje odredišne adrese nosi hardversku adresu ureðaja kojem je paket namenjen. Koriste se standardne adrese ugraðene u mrežne kartice. ¦ Izvorišna adresa (6 bajtova) - Polje izvorišne adrese oznaèava raèunar koji je generisao paket. U pitanju je standardna hardverska adresa, ugraðena u mrežnu karticu. ¦ Podaci (promenljive duzine) - Ovo polje sadrži konkretne podatke, prosleðene odozgo, iz protokola mrežnog sloja, ili podatke za upravljanje radnim stanicama ili MAC podatke, zavisno od vrednosti u polju kontrola okvira. ¦ Kontrolni niz za okvir (èeksum) (4 bajta) - Ovo polje sadrži kontrolni zbir koji se koristi za otkrivanje grešaka u prenosu. ¦ Završni graniènik (4 bita) - Oznaèava kraj okvira. ¦ Završni niz bitova (12 bitova) - Sadrži indikatore (Flegove), Error (greška), Acknowledge (potvrda) i Copy (kopiranje), koje posrednièki sistemi koriste za opisivanje stanja okvira. Preambula (8 bajtova) Poèetni graniènik (1 bajt) Kontrola okvira (1 bajt) Odredišna adresa (6 bajtova) Izvorišna adresa (6 bajtova) Podaci (promenljive dužine) Kontrolni niz za okvire (4 bajta) Završni graniènik (4 bita) Završni niz bitova (12 bajtova)

SLIKA 2.22 Okvir za podatke u FDCI mrežama

ALEXA 2002

24/73

POGLAVLJE 2

ARHITEKTURA RAÈUNARSKIH MREŽA

2.4 REZIME Ovo poglavlje opisuje osnove mrežnih topologija, kabliranje i protokole sloja veze podataka. Govorili smo o sedam topologija: magistrala, zvezda, zvezda-magistrala, hijerarhijska zvezda, prsten, rešetka i bežièna. Opisane su sledeæe vrste kablova: koaksijalni, upredene parice i optièka vlakna. Takoðe, opisali smo tri elementa protokola sloja veze podataka: format okvira, mehanizam koji reguliše pristup zajednièkoj mreži i osnove fizièkog sloja mreže.

Dodatni izvori informacija Ako imate pristup Internetu, pogledajte sledeæe adrese: ANSI Online: http://www.ansi.org/ Prezentacija organizacije IEEE: http://www.ieee.org/portal/index.jsp Prezentacija udruženja EIA: http://www.eia.org/ TIA Online: http://www.tiaonline.org/

ALEXA 2002

25/74

3 MREŽNI PROTOKOLI PREGLED POGLAVLJA Referentni model OSI . . . . . . . . . . . . 76 Protokoli mrežnog sloja . . . . . . . . . 88 Slojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 Osnove protokola . . . . . . . . . . . . . . . 89 Formati informacija i slojeva . . . . . . 82 Skup protokola TCP/IP. . . . . . . . . . . 89 Primena modela OSI na Skup IPX/SPX . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Microsoft Windows . . . . . . . . . . 84 Protokol AppleTalk . . . . . . . . . . . . . 105 Dodatni izvori informacija. . . . . .108

P

rilikom komunikacije, bilo da se ona vodi usmeno ili pisano, osnovno je da se uèesnici razumeju i da poštuju odreðena pravila. Ta pravila mogu biti jednostavna, recimo, stavljanje upitnika na kraju reèenice koja zahteva odgovor. Postoje i složena pravila, recimo ona koja se odnose na ceo jezik - na primer, francuski ili engleski. Kada pravila ne bi postojala, bilo bi teško, ako ne i nemoguæe, razmenjivati informacije i razumeti sagovornika. Isto ovo važi i u razmeni podataka - komunikacioni ureðaji se moraju meðusobno razumeti i poštovati odreðena pravila. Drugim reèima, moraju se složiti oko zajednièkog protokola. Ovaj protokol, odnosno skup pravila, može biti toliko jednostavan, da definiše samo naèin obeležavanja poèetka i kraja poruke. Takoðe, protokol može biti složen skup pravila (na primer, maksimalan rok do koga poruka mora stiæi na svoje odredište). Poznavanje i razumevanje pravila odreðenog protokola osnovno je za izolovanje i rešavanje problema. Bez poznavanja pravila, ne možete utvrditi kada su ona prekršena. Ako ne znate da li su i kada pravila prekršena, ne možete utvrditi da li komunikacioni ureðaj ispravno radi. Ovo poglavlje daje pregled najvažnijih mrežnih protokola. Najpre æemo prouèiti model OSI, referentni model koji opisuje naèin prenosa podataka izmeðu umreženih raèunara. Zatim æemo prouèiti mrežne protokole koji se najèešæe koriste u lokalnim mrežama. ALEXA 2002

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

3.1 REFERENTNI MODEL OSI Godine 1984, Meðunarodna organizacija za standardizaciju (engl. International Organization for Standardization, ISO) okuplja skoro 140 nacionalnih organizacija za standardizaciju. Ova organizacija je razvila mrežni referentni model OSI (engl. Open System Interconnection) koji opisuje kako se prenose informacije od aplikacije na jednom raèunam, preko mreže, do aplikacije na drugom raèunaru. Danas se ovaj model smatra osnovnim arhitektonskim modelom za komunikaciju izmeðu raèunara i predstavlja kostur u koji se uklapaju postojeæi standardi. Svrha referentnog modela jeste definisanje arhitekture koja definiše poslove logièke komunikacije neophodne za prenošenje informacija izmeðu razlièitih raèunarskih sistema. Model OSI definiše i grupiše logièke funkcije koje se koriste u prenosu informacija izmeðu sistema, pri èemu se ne ulazi u detalje naèina rada datih funkcija. Da bi se to postiglo, razvijen je model sa sedam slojeva. Svaki sloj predstavlja grupu srodnih logièkih funkcija. Unutrašnjost i pojedinosti slojeva prepušteni su programerima; model definiše funkcije svakog sloja kao celine i interfejse sloja ka višim i nižim slojevima. Standardizovanjem funkcije svakog sloja i njihovih interfejsa, ne obraæajuæi pažnju na detalje i unutrašnjost, OSI olakšava interoperabilnost opreme razlièitih proizvoðaèa, a da se zbog toga proizvoðaèi ne moraju odricati osobenosti svojih proizvoda. Sedam slojeva ðefinisano je ovako: sloj 7 - sloj aplikacije sloj 6 - slojprezentacije sloj 5 - sloj sesije sloj 4 - transportni sloj sloj 3 - mrežni sloj sloj 2 - sloj veze podataka sloj 1 - fizièki sloj. Svaki sloj je logièka grupa poslova, celina za sebe, tako da se poslovi definisani unutar sloja mogu nezavisno realizovati. Ovakav pristup omoguæava razvoj raznolikih rešenja unutar sloja, bez narušavanja osnovnih funkcija ostalih slojeva. 3.1.1 SLOJEVI Sedam slojeva modela OSI mogu se razvrstati u dve kategorije: viši i niži slojevi. Viši slojevi - od 5 do 7, bave se stvarima bitnim za aplikacije. Ovi slojevi su uglavnom realizovani u softveru. Niži slojevi, od 1 do 4, bave se prenosom informacija kroz mrežu. Mogu se realizovati u hardveru, softveru i/ili firmveru (sistemskom softveru u èipovima). Važno je napomenuti da je ovaj model samo konceptualni okvir i ne propisuje naèine komuniciranja. Protokoli koji definišu pravila za razmenu podataka zaslužni su za moguænost komuniciranja izmeðu raèunarskih sistema. Protokol realizuje funkcije jednog ili više slojeva modela OSI. ALEXA 2002

2/76

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

Postoji mnogo protokola koji su projektovani da obavljaju potpuno razlièite zadatke. Protokol za usmeravanje, na primer, radi u sloju 3, odnosno u mrežnom sloju; primenjuje se u usmerivaèima (RUTERIMA), za odreðivanje putanja prenošenja paketa kroz mrežu. S druge strane, protokol koji radi u sloju 2, tj. u sloju veze podataka, bavi se, izmeðu ostalog, formatiranjem i adresiranjem paketa prema konkretnom medijumu za prenos. Iako su protokoli iz navedenih primera razlièiti i ponašaju se potpuno nezavisno, oni moraju raditi usklaðeno da bi prenošenje paketa bilo moguæe. Pošto oba protokola igraju važnu ulogu u prenošenju paketa kroz mrežu, neophodno je da, na primer, sloj veze podataka ne menja sadržaj podataka koje primi od mrežnog sloja. Sloj veze podataka paketu dodaje informacije neophodne za njegovo prenošenje tim slojem. Ovakvo „zidanje” slojeva èini suštinu rada modela OSI. Pre nego što se upustimo u detaljno prouèavanje naèina rada slojeva, najpre æemo nešto nauèiti o tome šta rade razlièiti slojevi modela OSI. 3.1.1.1 Sloj 1 - fizièki sloj Ovaj sloj definiše fizièke (elektriène i optièke) osobine mreže. Kroz fizièki medijum - bilo da je u pitanju koaksijalni kabl, bakarna parica, vazduh ili optièko vlakno - prenose se informacije. Mrežne kartice u vašim PC raèunarima rade u ovom sloju. Na ovom sloju, informacije se predstavljaju nizom elektriènih ili elektromagnetnih impulsa, koji predstavljaju nule i jedinice, odnosno binarne signale. Ovde nije bitna struktura informacije, njen sadržaj niti izvorište, sve se svodi na prenošenje sirovih informacija kroz mrežu. Najvažnije je zapamtiti sledeãe: ukoliko kabl treba da bude duži nego što je definisano za tu vrstu kablova, neophodno je upotrebiti repetitor koji æe obnavljati signal. Odatle je proisteklo pravilo da repetitori rade u ovom sloju. 3.1.1.2 Sloj 2 - sloj veze podataka U ovom sloju definiše se pristupna strategija za zajednièko korišæenje fizièkog medijuma. On podatke koje prima iz višeg sloja priprema za prenos preko datog medijuma. U ovom sloju, ureðaji se brinu o dve osnovne stvari. Prvo je kontrola pristupa medijumu (engl. Medium Access Control, MAC), koja definiše specifièna svojstva jedinstvena za odreðeni fizièki medijum i kako æe više ureðaja zajednièki koristiti taj medijum. Drugo je kontrola logièke veze (engl. Logical Linc Control, LLC), koja definiše naèin korišæenja veze, sinhronizaciju okvira, kontrolu toka i otkrivanje grešaka. Zbog toga kažemo da sloj veze podataka možemo razložiti na dva razlièita podsloja: podsloj kontrole pristupa medijumu (MAC) i podsloj kontrole logièke veze (LLC). LLC je definisan specifikacijom IEEE 802.2 i podržava obe vrste usluga koje koriste viši slojevi: usluge koje su zasnovane na uspostavljanju direktne veze (engl. connection oriented services) i usluge koje se uspostavljaju bez direktnog povezivanja (engl. connectionless services). U specifikaciji je definisano nekoliko polja u okvirima za podatke sloja veze podataka, pri èemu ta polja omoguæavaju protokolima iz viših slojeva da zajednièki koriste istu fizièku vezu podataka. Podsloj MAC definiše protokole za pristup fizièkom mrežnom medijumu. Tu takoðe spada i definisanje MAC adresa, koje omoguæavaju da svaki ureðaj ALEXA 2002

3/77

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

bude jedinstveno predstavljen u sloju veze podataka. Evo nekih funkcija koje se ostvaruju u sloju veze podataka: Fizièko adresiranje. Jednim fizièkim segmentom kabla može biti povezano više ureðaja, kao u sluèaju Etherneta. Ovi ureðaji moraju biti jedinstveno oznaèeni, korišæenjem jedinstvenih MAC adresa. MAC adresa je jedinstven broj koji održava i dodeljuje meðunarodna organizacija IEEE, a u ureðaj ga upisuje proizvoðaè. Topologija lokalnog segmenta. Pored adresiranja ureðaja u lokalnom segmentu, pažnja se mora posvetiti i logièkoj topologiji mreže. Topologija može podrazumevati vezu od-taèke-do-taèke izmeðu ureðaja, ili više ureðaja koji dele zajednièki segment. Logièka topologija ureðaja može biti prsten, zvezda ili magistrala (na primer Ethernet). Dalje, lokalni segment se može sastojati od više segmenata povezanih mrežnim mostovima. U tom sluèaju, mrežni most vodi evidenciju o tome koji se ureðaji nalaze u kojim segmentima kabla (siika 3.1) i pakete podataka usmerava ka segmentu na koji je povezan (u kojem se nalazi) odredišni ureðaj. Mrežni mostovi prenose pakete podataka iz segmenta izvorišnog ureðaja samo ka segmentu odredišnog ureðaja. Na taj naèin, mrežni mostovi pomažu da se na segmentima, a time i u celoj mreži, smanji nepotreban saobraæaj. H3

H4

B

168.15.2.1

H2

H1

SLIKA 3.1 Premošæavanje segmenata Pristup fizièkom medijumu, kontrola toka i sinhronizacija okvira. Paketi podataka se na ulasku u prenosni medijum kodiraju, a na izlasku dekodiraju. Paket, koji stigne iz mrežnog sloja, može se rasparèati u sitnije okvire i u takvom obliku predati fizièkom sloju. Otkrivanje grešaka. Greške koje se dese tokom prenosa kroz fizièki medijum, otkrivaju se u ovom sloju. Mehanizmi za otkrivanje grešaka štite više slojeve od mana fizièkog prenosnog medijuma. Izraèunata kontrolna vrednost za otklanjanje grešaka, poput cikliène provere redundantnosti (engl. cyclic redundancy check, CRC), stavlja se na kraj okvira, pre nego što se on prosledi fizièkom sloju. Odredišni raèunar takoðe raèuna CRC i uporeðuje je s vrednošæu koja je poslata uz podatke. Ako su obe vrednosti iste, pretpostavlja se da prilikom prenosa nije došlo do greške. U suprotnom, protokol na višem sloju trebalo bi da zatraži ponovno slanje paketa. Iako sloj veze podataka sadrži ALEXA 2002

4/78

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

funkciju otkrivanja grešaka, ovaj sloj ne mora sadržati funkciju za ispravljanje grešaka. To je prepušteno višim slojevima, prvenstveno transportnom sloju. Treba zapamtiti osnovni princip: više segmenata kablova koji dele zajednièku mrežnu adresu, moraju biti povezani mrežnim mostom, ili skretnicom 2. sloja. Slika 3.2 daje kratak pregled dobro poznatih specifikacija za lokalne mreže i WAN mreže i njihov odnos prema fizièkom sloju i sloju veze podataka.

OSI slojevi 1 i 2

Token Ring IEEE 802.5

FDDI

100Base - T

Fizièki sloj

IEEE 802.3

Ethernet

Sloj veze podataka

Lokalna mreža

EIA/TIA - 232 EIA/TIA - 449 V.24 V.35 HSSI X.21

WAN

SLIKA 3.2 Zajednièke specifikacije fizièkog sloja i sloja veze podataka za WAN mreže i lokalne mreže 3.1.1.3 Sloj 3 - mrežni sloj Mrežni sloj je sloj u kojem radi protokol TP. Odgovoran je za definisanje procesa i poslova neophodnih za usmeravanje paketa kroz mrežu. Kao deo ove funkcije, sloj 3 je zadužen za rad s logièkim adresama izvorišnog i odredišnog ureðaja, ali i svih ostalih mrežnih ureðaja (npr. RUTERA), koji posreduju u prenosu paketa kroz mrežu. Ovaj sloj je takoðe odgovoran za utvrðivanje putanje za prenos paketa kroz mrežu. Ako sistemi koji komuniciraju zajednièki koriste lokalnu mrežu, oni neposredno razmenjuju pakete, pomoæu sloja veze podataka i fizièkih slojeva izvorišnog i odredišnog sistema. U tom sluèaju, u izvorišnom sistemu, paketi se iz mrežnog sloja šalju sloju veze podataka (priprema pakete za prenos), a odatle se prosleðuju fizièkom sloju, odnosno stavljaju se na fizièki meðijum. Odredišni ureðaj prima povorku bitova i sastavlja ih u originalni paket, koji se onda prosleðuje mrežnom sloju i višim slojevima na odredišnom ureðaju. Ukoliko se izvorišni i odredišni sistemi nalaze u razlièitim mrežama, neophodni su usmerivaèi (RUTERI) koji pakete usmeravaju kroz mrežu po unapred odreðenim putanjama, ili po putanjama koje su dobijene dinamièki. RUTER je ureðaj koji radi u prva tri sloja modela OSI, kao što je prikazano na slici 3.3. Drugim reèima, ima interfejs koji se direktno naslanja na fizièki medijum i sprovodi funkcije 2. i 3. sloja. RUTERI mogu da dinamièki otkriju mrežu pomoæu protokola za usmeravanje. Alternativno, putanja kroz mrežu može biti unapred odreðena, u obliku statièkih putanja. Statièka putanja predstavlja definiciju odgovarajuæeg izlaznog interfejsa za svaku mrežu u skupu mreža. ALEXA 2002

5/79

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

Evo kratkog zakljuèka o najbitnijim funkcijama mrežnog sloja: ¦ adresiranje mreže (logièke adrese). ¦ odreðivanje putanje izmeðu izvorišnog i odredišnog èvora razlièitih mreža. ¦ usmeravanje paketa koji prolaze kroz mrežu. Treba zapamtiti osnovno naèelo: tamo gde postoji više mreža, neophodan je usmerivaè koji æe usmeravati pakete izmeðu tih mreža. 168.15.2.1

H4

H3

H1

H2

168.15.2.5

R

SLIKA 3.3 Usmerivaèi (RUTERI) rade u slojevima od 1 do 3 3.1.1.4 Sloj 4 - transportni sloj U ovom sloju radi protokol TCP. Po definiciji iz standarda, ovaj sloj od 5. sloja (sloja sesije) preuzima odgovornost za pouzdanost prenosa podataka i njihovu celovitost. Dok je mrežni sloj zadužen za prenošenje paketa od jednog sistema do drugog, transportni sloj ima opštiji cilj. On je zadužen za obezbeðivanje isporuke i rešavanje primeæenih ili otkrivenih grešaka. U ovom sloju obavljaju se sledeæi poslovi: ¦ Kontrola toka - koristi se da bi se saèuvala celovitost podataka. ¦ Multipleksiranje podataka iz aplikacija koje rade u višim slojevima. ¦ Segmentiranje datagrama iz viših slojeva. ¦ Uspostavlja i prekid „razgovora” izmeðu strana koje komuniciraju. ¦ Sakrivanje složenosti i detalja mreže od viših slojeva. ¦ Obezbeðuje se isporuka podataka na odredište bez grešaka. ¦ Obezbeðuje se pouzdana isporuka delova podataka, što ne podrazumeva garantovanje isporuke. ¦ Upravlja se vezom i prenosom podataka. 3.1.1.5 Sloj 5 - sloj sesije Osnovna funkcija sloja 5, odnosno sloja sesije, jeste uspostavljanje sesije izmeðu dva subjekta koja komuniciraju, upravljanje njome i okonèanje. Sesija je niz logièki povezanih prenosa, zasnovanih na uspostavljanju direktne veze izmeðu dva subjekta koji komuniciraju. Formiranje sesije može obuhvalati proveru identiteta korisnièkog naloga i utvrðivanje vrste komunikacije koja æe se uspostaviti. ALEXA 2002

6/80

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

Pretpostavimo sledeæe: ako korisnik kupuje neku stvar na Web lokaciji i poèinje da puni svoju virtuelnu potrošaèku korpu, veoma je važno da se održi sesija s poèetnim Web serverom na kojem je poèela kupovina. Ako se obrada narudžbine kupca raspodeli izmeðu više servera, nabavka robe preko Interneta - ili sesija - može biti narušena. Prema tome, kada se radi o kupovini preko Interneta, preraspodela optereæenja može se dozvoliti na poèetku sesije, ali ne i tokom sesije. Zbog toga, ureðaj koji raspodeljuje optereæenje (što se obièno obavlja u transportnom sloju) mora da poznaje i procese u sloju sesije. 3.1.1.6 Sloj 6 - sloj prezentacije Osnovni zadatak sloja prezentacije jeste da definiše formate podataka koji se koriste za obezbeðivanje izvesnog broja usluga sloju aplikacija. U ovom sloju konvertuju se protokoli i grafièki formati, šifruju se i dešifruju podaci itd. 3.1.1.7 Sloj 7 - sloj aplikacije Sloj aplikacije je najbliži krajnjem korisniku i aplikacijama. U ovom sloju se nude sledeæe usluge namenjene aplikacijama: ¦ za rad s bazama podataka ¦ za rad s datotekama ¦ za štampanje ¦ za rad s porukama. U tabeli 3.1 dat je kratak pregled razlièitih slojeva modela OSI. TABELA 3.1 PREED SLOJEVA MODELA OSI Sloj Ime 1 Fizièki sloj

Opis Sprovodi povorku bitova kroz mrežu na fizièkom nivou. Odreðuje hardverske naèine za slanje i primanje podataka na noseãem medijumu.

2

Sloj veze podataka Definiše protokole za direktnu komunikaciju s fizièkim komponentama veze (npr. mrežnim karticama, kablovima), kao i protokole za formiranje blokova podataka (eng. data frames) i upravljanje njihovim prenosom (prekomreže).

3 4

Mrežni sloj Transportni sloj

5

Sloj sesije

6

Sloj prezentacije

7

Sloj aplikacije

ALEXA 2002

Upravlja usmeravanjem i prosleðivanjem podataka kroz mrežu. Upravlja kontrolom skraja na kraj (na primer, utvrðuje da li su svi paketi stigli) i otkrivanjem grešaka. Osigurava ceo prenos podataka. Uspostavlja, usagla[ava i okonèava „razgovore”, saobraãaj i dialoge izmeðu aplikacija na svakom kraju. Koordinira sesiju i vezu. Pretvara dolazne i odlazne podatke iz jednog formata (za predstavljanje) u drugi. Partneri u komunikaciji su identifikovani, utvrðen je kvalitet usluge, uzeti su u obzir provera identiteta korisnika i njegova privatnost. Utvrðuje se postoji li bilo kakvo ogranièenje sintakse podataka (ovaj sloj ne predstavlja samu aplikaciju, mada neke aplikacije mogu ostvariti funkcije sloja aplikacije).

7/81

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

3.1.2 FORMATI INFORMACIJA I FUNKCIONISANJE SLOJEVA Kao što je ranije objašnjeno, model OSI je arhitektonski model koji opisuje naèin na koji se poruke ili elementi informacija razmenjuju izmeðu raèunara. Zbog svoje slojevite strukture, model se nekada naziva stek (engl. stack), pa se javlja naziv OSI stek. Koncepcijski, element informacije koji mrežom putuje od jednog do drugog raèunara, kreæe se putanjom koja poèinje slojem aplikacije i spušta se kroz stek slojeva, dok ne stigne do fizièkog sloja kojim se prenosi na odredišni sistem. Kada stignu na odredišni sistem, podaci putuju „uzbrdo” kroz stek, od fizièkog sloja, pa sve do sloja aplikacije (slika 3.4). Izuzev fizièkog sloja i sloja aplikacije koji komuniciraju sa po dva razlièita sloja, ostali slojevi u modelu OSI obièno komuniciraju s tri razlièita sloja. To su slojevi neposredno ispod i iznad datog sloja, i odgovarajuæi sloj na odredišnom sistemu - koji se naziva ravnopravan sloj (engl. peer layer), (sloj parnjak). Dok prolaze kroz stek OSI slojeva na izvorišnom sistemu, podaci se obraðuju. Najpre se paket podataka, stigao iz višeg sloja, razbija u manje celine. Tako dobijenim celinama dodaju se kontrolne informacije. Te dodatne informacije se koriste za komuniciranje izmeðu izvorišnog sloja i ravnopravnog sloja na odredišnom sistemu. Prenos podataka Aplikacija

Sistem A

Informacione celine

Sistem B

7

7

6

6

5

5

4

1

4

Podaci

3

Zaglavlje 3

3 2

Zaglavlje 4 Podaci

Podaci

Zaglavlje 2

Podaci

2 1

Mreža

SLIKA 3.4 Svaki sloj modela OSI kapsulira Ili dekapsulira informacije koje primi 3.1.2.1 Formati i korišæeni pojmovi Za opis podataka koji se prenose izmeðu raèunara koristi se mnogo pojmova. U razlièitim tehnologijama, celina podataka koja se prenosi izmeðu raèunara naziva se: „segment”, „poruka”, „paket”, „datagram”, „okvir”, „jedinica podataka”, „æelija” i tako dalje. Èesto se ovi izrazi koriste naizmenièno. Zbog toga bi se moglo pomisliti da svi pojmovi imaju isto znaèenje. Svaki od tih pojmova ima specifièno znaèenje, koje se direktno odnosi na strukturu informacije u odreðenoj etapi prenosa izmeðu raèunara. Jedinica podataka je opšti pojam koji se odnosi na razne celine informacija. Svi ostali pojmovi imaju specifièna znaèenja. Evo uobièajenih jedinica podataka: ALEXA 2002

8/82

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

¦ Jedinice podataka usluga (engl. Service Data Units, SDU) - Jedinice informacija koje se koriste u protokolima viših slojeva. Odnose se na zahteve koji se upuæuju protokolima u nižim slojevima. ¦ Jedinice podataka protokola (engl, Protocol Data Units, PDU) - Ovaj pojam oznaèava paket. Koristi se u modelu OSI. ¦ Jedinice podataka mrežnih mostova (engl. Bridge Protocol Data Units, BPDU) - Vrsta jedinice podataka koji se razmenjuju izmeðu mrežnih mostova da bi se spreèile petlje. ¦ Okvir (engl. frame) - je jedinica informacija èije izvorište i odredište predstavljaju MAC adrese u sloju veze podataka. Okvir sadrži zaglavlje, a možda i prateæi zapis, s kontrolnim informacijama svojstvenim tom sloju. Polje okvira u kojem se nalaze korisni podaci, predstavlja paket podataka dobijen iz višeg sloja. Paket podataka se sastoji od izvornih informacija, nastalih u sloju aplikacije i ostalih kontrolnih informacija, dodavanih prilikom prolazaka kroz razlièite slojeve steka. ¦ Pojmom æelija (engl. cell) - opisuje se jedinica informacije koja se razmenjuje izmeðu slojeva veze podataka. Æelije su fiksne dužine da bi se olakšala njihova komutacija. Primer su æelije u tehnologiji ATM (engl. Asynchronous Transfer Mode). Æelija se sastoji od zaglavlja i polja s korisnim informacijama. U ATM-u, zaglavlje je dužine 5 bajtova i sadrži kontrolne informacije namenjene sloju veze podataka odredišnog ureðaja. U polje s korisnim informacijama dužine 48 bajtova kapsuliraju se podaci koje je isporuèio viši sloj. ¦ Paket (engl. packet) - je jedinica informacija koje razmenjuju mrežni slojevi. Sadrži zaglavlje (a možda i prateæi zapis) u kojem se nalaze kontrolne informacije svojstvene mrežnom sloju. Polje za podatke kapsulira izvorne informacije i kontrolne informacije višeg sloja. Datagram takoðe predstavlja jedinicu informacija koje se razmenjuju izmeðu mrežnih slojeva. Ovaj pojam se obièno vezuje za usluge koje se ostvaruju bez direktnog povezivanja (engl. connectionless). ¦ Pojam segment - odnosi se na jedinice informacija èije se odredište i izvorišta nalaze u transportnom sloju. Poruka (engl. message) se odnosi na informacije koje se razmenjuju na slojevima iznad transportnog sloja, odnosno u slojevima od 5 do 7. Slika 3.4 ilustruje koncept protoka podataka kroz stek slojeva. Svaki sledeæi sloj, zavisno od smera kretanja informacije, kapsulira i dekapsulira informacije koje dobije od susednih slojeva. Tok informacija izmeðu dva raèunara može se predstaviti sažeto: ¦ Korisnièki podaci se pretvaraju u poruku. ¦ Transportni sloj rastavlja poruku u više segmenata i prosleðuje je mrežnom sloju. ¦ Mrežni sloj preuzima segmente. Svaki segment se razbija u pakete ili datagrame, zavisno od vrste usluge - s direktnim povezivanjem ili bez direktnog povezivanja. Paketi, odnosno datagrami, prosleðuju se sloju veze podatka. Sloj veze podataka razbija pakete ili datagrame u okvire ili æelije. Okviri, odnosno æelije, prenose se preko fizièkog medijuma. ALEXA 2002

9/83

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

3.1.3 PRIMENA MODELA OSI NA OKRUŽENJE MICROSOFT WINDOWS Mrežna komponenta operativnog sistema Microsoft Windows oslanja se na razlièite funkcije OSI slojeva. U nekim sluèajevima, ne postoji oslanjanje protokola na odreðeni OSI sloj, ali se èak i tada može povuæi paralela izmeðu funkcija protokola i dužnosti opisanih slojevima modela OSI. Konaèno, model OSI je koristan za osmišljavanje mrežnih komponenata - kako se delovi vašeg sistema, poèev od kablova pa sve do mrežnog okruženja, uklapaju i omoguæavaju komunikaciju izmeðu racunara u mreži. Kakvi su odnosi izmeðu modela OSI i mrežnih komunikacija u Windowsu NT? Još jednom æemo proæi kroz slojeve, ali ovog puta æemo posmatrati protokole koji se mogu sresti u mreži pod NT-om. Objasniæemo kako se ti protokoli uklapaju u koncepte modela OSI i kako meðusobno saraðuju i usaglašavaju se, èineæi funkcionalnu mrežu. Windowsov fizièki sloj. Mrežne kartice su komponente koje se odnose na fizièki sloj. Mogu pripadati raznim tehnologijama (Ethernet, token ring, bežièna...). Naravno, odnose se na konkretan fizièki medijum. Fizièki interfejs je u opštem sluèaju ugraðen u mrežnu karticu ili u hardverski dodatak (PCMCIA Ethernet kartica). Pored pomenutih vrsta mrežnih kartica, Windows sistemi sadrže i odgovarajuæi interfejs za komutirani pristup. U Windowsu 2000 moguæe je videti sve komponente mrežnog hardvera koje pripadaju fizièkom sloju. Na Windowsovoj radnoj površini treba desnim tasterom miša pritisnuti ikonicu My Computer, a zatim iz priruènog menija izabrati Properties / Hardware / Device Manager (slika 3.5).

SLIKA 3.5 Komponente fizièkog sloja mogu se pregledati u aplikaciji Windows Device Manager Povezivanje u fizièkom sloju Windowsovog okruženja ne obuhvata samo mrežne kartice. Bilo koji interfejs ili vrsta kabla koji omoguæavaju meðusobno povezivanje i komunikaciju raèunara, obavlja funkcije koje pripadaju fizièkom sloju. Tu spadaju serijski konektori RS 232 (za prikljuèke COM1, C0M2 itd.), paralelni prikljuèak i prikljuèci univerzalne serijske magistrale (engl. Universal Serial Bus, USB). Poslednjih godina se USB prikljuèci veoma èesto koriste za povezivanje korisnièkih PC raèunara sa širokopojasnim mrežnim ureðajima. Kada se za umrežavanja koristi USB prikljuèak, preko njega se mrežna kartica povezuje na korisnikov raèunar. ALEXA 2002

10/84

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

Windowsov sloj veze podataka. Ethernet je najèešæe korišæen protokol koji radi u sloju veze podataka i postao je uobièajen za lokalne mreže pod Windowsovim mrežnim operativnim sistemom. U sloju veze podataka podaci se pakuju u okvire. U svaki okvir se upisuje odredišna i izvorišna adresa, a to su fizièke hardverske adrese, upisane u mrežnu karticu prilikom izrade. Zbog toga se ove adrese nekada nazivaju urezanim adresama (engl. Burned In Address, BIA). Èešæi nazivi su adrese za kontrolu pristupa medijumu (engl. Medici Access Control, MAC), ili skraæeno MAC adrese. Ove adrese se koriste za jedinstveno identilikovanje mrežnih kartica. Važno je napomenuti da MAC adrese nisu jedine adrese odredišnog raèunara, jer postoje konfiguracije u kojima jedan raèunar može imati više veza s jednom ili više razlièitih lokalnih mreža. Ethernet je jedan od mnogih protokola koji pripadaju sloju veze podataka. Tu takoðe spadaju Token Ring i Arcnet. Ako korišæena veza nije lokalna (podrazumeva komunikaciju sa udaljenim ureðajem), Windows može koristiti neki drugi protokol iz sloja veze podataka, kao što su protokoli PPP (engl. Point-toPoint Protocol) ili SLIP (engl. Serial Line Internet Protocol). Oba navedena protokola se koriste za komunikaciju po serijskoj vezi. Protokoli PPP i SLIP ne spadaju u ovo poglavlje, pa ih zbog toga neæemo detaljno prouèavati. Oba protokola se koriste za uspostavljanje veze sa Internetom, koja æe omoguæiti programima, poput Internet Explorera, Netscapea i ostalih IP aplikacija (Telnet), da za prenošenje podataka koriste modemsku vezu. Protokol PPP je noviji i u Windowsovom okruženju se nalazi u funkciji Dial-Up Networking. Buduæi da je zasnovan na uspostavljanju direktne veze, on kapsulira pakete raznih protokola mrežnog sloja i omoguæuje da se raznoliki paketi istovremeno prenose po datoj vezi. PPP sadrži tri dela: jedan deo kapsulira protokol u opšte PPP pakete koji sadrže zaglavlje sa oznakom protokola mrežnog sloja; drugi deo stvara novu vezu; treæi deo rukuje uslovima svojstvenim za dati protokol iz mrežnog sloja, na primer, pretvaranje IP adresa u hardverske adrese. Neke korisne hiperveze ka lokacijama o protokolima PPP i SLIP nalaze se na kraju ovog poglavlja. Windowsov mrežni sloj. Jedna od osnovnih funkcija mrežnog sloja jeste dodeljivanje i evidentiranje logièkih adresa, koje identifikuju mrežne èvorove. U Windowsovom okruženju, IP i IPX su najèešæe korišæeni protokoli mrežnog sloja (pogledajte odeljke „Protokol IP” i „Skup protokola IPX/SPX” u ovom poglavlju). Uobièajeno je preslikavanje „1 na 1” logièkih mrežnih adresa u odgovarajuæe hardverske adrese. Zbog toga, mrežne adrese (ako se koristi protokol IP, to su IP adrese) ne identifikuju raèunar veæ neki njegov hardverski interfejs. Jedan raèunar može imati više mrežnih kartica, koje mogu biti povezane na jednu ili više lokalnih mreža, pri èemu svaka kartica ima sopstvenu mrežnu i hardversku adresu. Zato je pojam mrežni èvor mnogo prikladniji za opisivanje sklopa koji ima mrežnu adresu. U okruženju koje radi pod Windowsom 2000 možete videti svojstva veze sa lokalnom mrežom i protokole mrežnog sloja. Desnim tasterom miša pritisnite ikonicu My Network Places i izaberite Properlies (slika 3.6). Na ovom mestu se takoðe mogu dodeliti mrežne adrese. Mrežne adrese æemo detaljnije objasniti u odeljku „Protokoli mrežnog sloja”u ovom poglavlju. Na radnoj površini desnim ALEXA 2002

11/85

POGLAVLJE 3

SLIKA 3.6

MREŽNI PROTOKOLI

Mrežni protokoli se mogu videti u okviru za dijalog sa svojstvima lokalne veze

tasterom pritisnite ikonicu My Network Places i iz priruènog menija izaberite Properties, pa izaberite Local Area Connection i ponovo Properties. Iza scene se nalazi mnoštvo protokola koji moraju složno raditi, da bi omoguæili besprekoran rad mreže. Jedan od njih je protokol za razrešavanje adresa (engl. Address Resolution Protocol, ARP), koji æemo podrobnije objasniti u nastavku odeljka. Ovaj protokol je instrument za logièko preslikavanje mrežnih adresa u fizièke hardverske adrese. Za razliku od hardverskih adresa, koje doživotno identifikuju mrežnu karticu, mrežne adrese su promenljive i u nekim podešavanjima se menjaju svaki put pri podizanju sistema. Protokol ARP se koristi za dinamièko uspostavljanje uzajamnog odnosa izmeðu logièke mrežne adrese i hardverske adrese. Da biste videli koja je IP adresa dodeljena mrežnoj kartici na raèunam koji radi pod Windowsom 2000, otvorite prozor komandne linije i unesite sledeæe: C:\WINNT>ipconfig Windows 2000 IP Configuration Ethernet adapter Local-Area Connection 4: Connection-specific DNS Suffix:carty.testdns.com IP Address :192.168.31.101 Subnet Mask :255.255.255.0 Default Gateway :192.168.31.1

Dobijate izlazne podatke koji predstavljaju spisak svih logièkih mrežnih adresa za sve aktivne i povezane mrežne kartice datog raèunara. Ovi podaci æe takoðe pokazati da li je u mrežnu karticu fizièki ukljuèen kabl. ALEXA 2002

12/86

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

Windowsov transportni sloj. Protokoli mrežnog sloja, poput protokola IP i TPX, evidentiraju adrese u sloju 3 i odluèuju koja je putanja u datom trenutku najefikasnija. Ovi protokoli se ne brinu o potvrdi isporuke podataka - taj posao obavljaju protokoli u transportnom sloju. Osiguravanje bezbednog dolaska paketa na odredište je posao, recimo, protokola TCP (ako se koristi skup protokola TCP/IP), odnosno protokola SPX (ako se koristi skup protokola IPX/SPX). Windowsove mreže koriste još jedan transportni protokol koji pripada skupu protokola TCP/IP - protokol UDP. Windowsove mreže koriste ovaj protokol za komunikaciju izmeðu programa i za primene poput razrešavanja NetBIOS imena. Protokoli TCP i UDP se naslanjaju na protokol IP. Protokoli transportnog sloja - TCP i UDP - automatski su aktivni ako se koristi skup protokola TCP/IP. Da biste prikazali stanje svih TCP i UDP veza, otvorite Windowsov komandni prozor i unesite sledeæe: C:\WlNNT>netstat Active Connections Proto

Local Address

Foreign Address

State

TCP

glen_carty-hl:1060

63.249.162.173:http ESTABLISHED

TCP

glen_carty-hl:1061

63.249.162.173:http ESTABLISHED

TCP TCP

glen_carty-hl:1062 glen_carty-hl:1069

63.249.162.173:http ESTABLISHED 204.71.191.241:http ESTABLISHED

Windowsov sloj sesije. NetBIOS je skraæenica za Network Basic Input/Output i predstavlja standardni aplikativni interfejs (engl. Application Programming Interface, API) koji se koristi za usluge kao što su lociranje resursa u Windowsovoj mreži. To je program koji omoguæava komunikaciju izmeðu aplikacija smeštenih na razlièitim raèunarima. Ovaj program ne podržava usmeravanje i transportni mehanizam, pa se za te poslove mora osloniti na protokole koji rade u transportnom sloju (TCP ili UDP). Alternativno, može koristiti NetBEUI (skraæenica od NetBIOS Extended User Interface). To je protokol transportnog sloja, koji je razvijen kao proširenje za NetBIOS. NetBEUI podržava standardni format podataka za prenošenje putem WAN mreže. Ponekad zbunjuje to što je NetBIOS u Windowsu automatski aktivan èim se omoguæi korišæenje skupa protokola TCP/IP. Zbog toga pri instaliranju razlièitih mrežnih protokola ne postoji stavka za NetBIOS preko TCP/IP (NBT). Postoji stavka NetBEUI, što automatski znaèi da se koristi NetBIOS koji se naslanja na NetBEUI. Da biste uèitali protokole TCP/IP bez podrške za Net BIOS preko skupa protokola TCP/IP, morate na kartici za zajednièko korišæenje (Sharing) iskljuèiti opciju Enable Internet Connection Sharing for This Connection (omoguæava zajednièko korišæenje veze sa Internetom preko ove veze). U tom sluèaju mora biti iskljuèena i moguænost zajednièkog korišæenja datoteka i štampaèa (File and Print Sharing). Slojevi prezentacije i aplikacije. U Windowsovom okruženju postoji funkcija preusmeravanja (engl. redirectiori), koja pripada sloju aplikacija. Služi za posredovanje izmeðu aplikacijskog zahteva za dobijanje podataka i operativnog sistema, koji treba da utvrdi da li se zahtevi odnose na podatke koji su ALEXA 2002

13/87

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

lokalno dostupni ili na resurse koji su dostupni putem mreže. Ova funkcija je odgovorna za usmeravanje mrežnih zahteva ka mrežnim serverima i za ispravno upuæivanje lokalne komande lokalnom operativnom sistemu. Server Message Block (SMB) je protokol sloja prezentacije, odgovoran za omoguæavanje zajednièkog korišæenja datoteka, štampaèa i serijskih prikljuèaka putem lokalne mreže. Ovaj protokol obavlja razmenu poruka izmeðu korisnika. SMB je klijentsko-serverski protokol, što znaèi da koristi upite tipa zahtev/odziv, pri èemu zahtev dolazi od klijenta, a odziv od servera. SMB je odgovoran samo za zajednièko korišæenje, a ne za sam prenos, pa se može koristiti sa sledeæim kombinacijama protokola: NetBIOS/NetBEUI, ili NetBIOS/TCP/IP, ili IPX/SPX.

3.2 PROTOKOLI MREŽNOG SLOJA U ovom odeljku izuèavaæemo najèešæe i najvažnije protokole mrežnog sloja koji postoje u mnogim raèunarskim mrežama preduzeæa. Za svaki osnovni protokol, u koje spadaju IP i IPX, postoji još mnogo dopunskih protokola, koji pokrivaju sve razlièite slojeve modela OSI. Protokol mrežnog sloja je odgovoran za prosleðivanje paketa izmeðu dva èvora mreže, i pošto on najviše zna o èvorovima koji su dostupni u lokalnoj mreži, logièno je da on bude jezgro oko koga æe se graditi ostali protokoli. Protokoli viših slojeva koriste usluge koje nudi protokol mrežnog sloja. Protokol mrežnog sloja rastereæuje protokole viših slojeva, tako što od njih sakriva detalje i složenost mreže. Ovo poglavlje je usredsreðeno na protokole mrežnog sloja. Detaljno æemo prouèiti neke od poznatijih protokola mrežnog sloja. Protokol mrežnog sloja (sloj 3), na primer protokol IP, obièno zavisi od protokola usmeravanja (takoðe pripada istom sloju) zbog dinamièkog usmeravanja paketa kroz mrežu. Iako æe ovde biti objašnjeni protokoli mrežnog sloja, neæemo se udubljivati u protokole za usmeravanje, jer se o njima detaljno govori u poglavlju 14. Protokoli mrežnog sloja mogu raditi bez pomoæi protokola usmeravanja. Pošto razumeju lokalnu mrežu, oni mogu efikasno prosleðivati pakete èvorovima u lokalnoj mreži. Kada se takve mreže meðusobno povežu, potrebna je pomoæ da bi se videlo dalje od granica lokalne mreže. Usmerivaèi (RUTERI) su ureðaji koji rade u sloju 3. Koriste se za meðusobno povezivanje razlièitih mreža. Oni pomažu prenošenje paketa iz jedne mreže u drugu. Da bi to mogli raditi, moraju poznavati lokalne mreže s kojima su u direktnoj vezi a i šire. Lokalne mreže, koje su direktno povezane na datu lokalnu mrežu, nije teško upoznati, jer su RUTERI na njih direktno povezani. Stvari nisu tako jednostavne kada se odredišni raèunar nalazi u nekoj drugoj mreži (ako postoji više mreža izmeðu dve posmatrane mreže). U tom sluèaju, RUTERE morate obavestiti koje mreže nisu direktno povezane na posmatrani RUTER, ali kojima je moguæe pristupiti preko drugih usmerivaèa. Ovo se može postiæi postavljanjem statièkih putanja. Statièke putanje èine definicije dostupnih mreža i smernice kuda treba proslediti pakete koji su njima namenjeni. Alternativno, RUTERI mogu koristiti neki drugi protokol, koji æe im pomoæi da upoznaju te mreže. ALEXA 2002

14/88

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

Tu stupa na scenu protokol za usmeravanje; ovi protokoli se koriste za dinamièko donošenje odluka o najboljem putu za prenošenje paketa s jedne mreže na drugu. Protokoli sagledavaju mrežu u meðumreži i prate one oblasti u meðumreži u kojima se javljaju teškoæe. U ovom poglavlju æemo se pozivati na te protokole i pružiæemo dovoljno objašnjenja o tome kako oni rade u odnosu na jezgro, odnosno na protokol mrežnog sloja. Naglasak æe bili na osnovnom protokolu mrežnog sloja. 3.2.1 OSNOVE PROTOKOLA Protokol u suštini predstavlja skup unapred dogovorenih pravila. Ovo važi za sve protokole, ne samo za mrežne protokole. Stabilan rad mreže zavisi od svakog povezanog ureðaja ponaosob. Svi ureðaji bi trebalo da se povinuju ovim pravilima i da ih primenjuju u svom radu. Da bi mogao podešavati mrežu, njome upravljati i održavati je, administrator mreže mora znati kako svi protokoli rade i kakvi meðusobni odnosi postoje medu njima. Bez tog znanja, skoro da je nemoguæe ostvariti efikasan rad mreže, a još je teže rešavati probleme u njoj. 3.2.2 SKUP PROTOKOLA TCP/IP Èesto se koristi pojam „protokol TCP/IP”, iako su to dva potpuno razlièita protokola, koji rade u sloju 3 (IP) i sloju 4 (TCP) modela OSI. Ovaj pojam se koristi i kada se misli na skup protokola, meðu kojima su protokoli TCP i IP najpopularniji. Imajuæi sve ovo u vidu, pravilno je reci „skup protokola TCP/IP”. U ovom odeljku æemo detaljno prouèiti protokol IP, pošto je to osnovni protokol mrežnog sloja, na kojem se zasnivaju ostali protokoli. Takoðe, pogledaæemo i ostale pomoæne protokole, poput protokola ARP i DHCP. 3.2.2.1 Protokol IP Protokol IP se temelji na zamisli èvorova i mreža. Èvor je ureðaj u mreži koji je sposoban da šalje i prima IP pakete preko mreže. Stoga, IP èvorovi mogu biti usmerivaèi (RUTERI), radne slanice, serveri i bilo koji ureðaj koji ima IP adresu. Za skup èvorova, koji zajednièki koriste istu adresnu strukturu, kaže se da èine istu IP mrežu. Takvi èvorovi obièno dele zajednièki segment kabla, na primer u Ethernet mreži. U mrežama pod IP protokolom važi osnovno pravilo da èvorovi iz iste mreže mogu direktno komunicirati izmeðu sebe. Ako dva èvora iz razlièitih mreža hoæe da komuniciraju, neophodan je usmerivaè koji æe posredovati izmeðu dve mreže. Kada se stvari posmatraju sa gledišta modela OSI, ovo ima smisla. Usmerivaè radi u sloju 3, kao i protokol IP. Ukoliko se dva èvora nalaze u dve razlièite IP mreže, znaèi da imaju razlièite mrežne adrese, a samim tim i dve razlièite adrese sloja 3. Zbog toga je potreban ureðaj koji radi u istom sloju i koji može razumeti razlike u adresiranju; takav ureðaj je usmerivaè (RUTER). Ako ste razumeli ovo osnovno pravilo koje važi u IP mrežama, biæe vam jasno zašto dva ureðaja sa istog kabla, ali s razlièitim mrežnim adresama, neæe moæi neposredno da komuniciraju. Èak i u tom sluèaju je potrebno posredovanje RUTERA. Èinjenica da su ureðaji na istom fizièkom kablu ne znaèi da oni mogu neposredno komunicirati. U nekim konfiguracijama, razlièiti èvorovi iste mreže mogu se nalaziti u razlièitim segmentima. Tada se ta dva segmenta ALEXA 2002

15/89

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

moraju povezati mrežnim mostom (LAN BRIDGE), što spada u funkcije sloja 2. Premošæavanjem dva segmenta kabla, mrežni most „obmanjuje” pošiljaoca da je primalac na istom fizièkom kablu. Pošiljalac postavlja okvir podataka na kabl, a mrežni most prosleðuje taj okvir ka odredišnom segmentu. Sada se postavlja logièno pitanje: „Kako izvorišni ureðaj zna fizièku adresu odredišnog ureðaja, samo na osnovu mrežne adrese? ” Odgovoriæemo kasnije u ovom odeljku, kada budemo objašnjavali protokol ARP. 3.2.2.2 Mrežno adresiranje Da biste razumeli protokol IP, morate shvatiti njegovu adresnu šemu. Dobro poznavanje IP adresiranja je prvi korak u savladavanju podešavanja, održavanja, upravljanja i rešavanja problema u IP mrežama. Svaki èvor mreže mora imati jedinstvenu IP adresu, bilo da je u pitanju lokalna mreža, ili mreža sastavljena od mreža (na primer Internet). Adrese služe za jedinstveno identifikovanje odreðenih objekata, na primer, zgrada. Isto tako, mrežni protokoli identifikuju razlièite èvorove mreže. Poznato nam je da se u adresi ulica i broj koriste za oznaèavanje odreðene zgrade, dok se poštanski broj koristi za oznaèavanje šireg, ali odreðenog regiona. IP adresa se takoðe sastoji od dve komponente: jedna identifikuje èvor, a druga identifikuje mrežu u kojoj se èvor nalazi. U nekim sluèajevima, opštepoznatim graðevinama mogu se dodeliti imena, na primer, Savezna skupština ili Palata Beograðanka. Po imenu je lakše prepoznati neku znamenitu graðevinu, a da pri tome ne moramo pamtiti njenu adresu. Ova zamisao važi i za IP protokol. U nekim sluèajevima, èvorovima je moguæe dati imena. Èovek lakše pamti imena, nego složene adresne strukture. Meðutim, sa gledišta hardvera i softvera, ta imena se ne mogu koristiti za usmeravanje paketa podataka - moraju se koristiti odgovarajuæe IP adrese. Tu se postavlja pitanje: „Kako se imena preslikavaju u mrežne adrese? ” Neki èvorovi mogu imati lokalnu datoteku èvora, u kojoj je zabeleženo preslikavanje imena u odgovarajuæe IP adrese. Operativni sistem Windows i ostali raèunarski sistemi koriste takve datoteke za pretvaranje imena u IP adrese. Sledi iseèak jedne stvarne datoteke èvora iz Windowsa, koja se nalazi u direktorijumu Windows. U ovom primeru, ime lokalnog èvora - localhost - preslikava se u IP adresu 127.0.0.1. Ovo je specijalna adresa i naziva se povratna adresa (engl. toopback address) lokalne mašine. Redovi koji poèinju znakom # predstavljaju komentar. Copyright (c) 1994 Microsoft Corp. #This is a sample HOSTS file used by Microsoft TCP/IP for Chicago #This file contains the mappings of IP addresses to hosts names. #Each entry should be kept on an individual line. The IP #addresses should be placed in the first column followed by #the corresponding host narne. The IP address and the host name #should be separated by at least one space. #Additionally, comments (such as these) may be inserted on #individual lines or following the maehine name denoted tt by a '#' symbol. # # ALEXA 2002

16/90

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

# For example: # 102 .54.94.97 rhino . acrne . Corn # source server # 38.25.63.10 x.acme.com # x client host 127 .0.0.1 localhost

Opciono, imena se mogu èuvati na centralnom serveru, koji se naziva DNS server (server za prevoðenje imena domena, engl. Domain Name Server, DNS). Ako se protokolu IP zada ime èvora, on æe najpre pokušati to ime da razreši pomoæu vrednosti saèuvanih u lokalnoj datoteci èvorova. Ukoliko tamo ne naðe ime, potražiæe da li je zadata adresa DNS servera. Ako jeste, poslaæe DNS serveru zahtev da preslika ime u odgovarajuæu IP adresu. 3.2.2.3 Struktura i klase IP adresa Protokol IP koristi šemu od 32 bita, odnosno od 4 bajta, koja se može predstaviti s èetiri trocifrena broja odvojena taèkama. Ova adresna šema se nekada naziva taèkasta dekadna notacija, zbog naèina pisanja, èetiri bajta, odnosno èetiri trocifrena broja, predstavljaju neki èvor i mrežnu adresu tog èvora. Naprimer, IP adresa 192.168.14.100 oznaèava odreðeni èvor i mrežnu adresu, ali nije oèigledno koji deo adrese oznaèava èvor, a koji deo oznaèava mrežu. Primenom osnovnog pravila adresiranja, može se utvrditi da je mreža oznaèena sa 192.168.14, dok je èvor oznaèen sa 100. Koje je to pravilo? Pravilo kaže da postoje tri osnovne klase IP mreža: A, B i C. Mreža klase A ima veliki broj èvorova, odnosno adresa. Stoga je deo adrese koji oznaèava èvor veæi od dela koji oznaèava mrežu. U ovoj klasi adresa, 32 bita su logièki podeljena tako da prvi trocifreni dekadni broj predstavlja mrežu, a ostatak brojeva oznaèava adresu èvora. U mreži klase B, prva dva trocifrena dekadna broja oznaèavaju mrežni deo adrese, a ostatak adrese oznaèava èvor. Stoga, klasa B ima onoliko mreža, koliko i èvorova. Mreža klase C koristi prva tri trocifrena dekadna broja za oznaèavanje mreže, a jedan trocifreni dekadni broj za adresu èvora. Ako znamo da je adresa 192.168.14.100 klase C, zakljuèiæemo da prva tri okteta, odnosno, prva tri dekadna broja predstavljaju mrežni deo. Meðutim, još uvek nije jasno zašto ova adresa pripada baš C klasi? Šta nam u ovoj adresi govori da prva tri okteta oznaèavaju mrežu, a ne prvi oktet, ili prva dva okteta? Drugim reèima, kako znamo da ova adresa ne pripada klasi B ili klasi A? Odgovor se nalazi u tabeli 3.2. U njoj je data velièina opsega mrežnih delova i delova èvorova (u mrežnim adresama). TABELA 3.2 TRI OSNOVNE KLASE IP ADRESA Klasa

Opseg brojeva mreže

A

0.è.è.è-126.è.è.è

B C

Broj bitova

Broj bitova

7

m.0.0.1- m.255.255.254

24

128.0.è.è-191.255.è.è

14

m.m.0.1- m.m.255.254

16

192.0.0.è-223.255.255.è

21

m.m.m.1- m.m.m.254

8

Slovo è oznaèava deo adrese koji predstavlja èvor Slovo m oznaèava deo adrese koji predstavlja mrežu. ALEXA 2002

Opseg brojeva èvorova

17/91

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

Iz tabele se vidi da navedena adresa pripada klasi C, ako se prvi oktet IP adrese nalazi u opsegu od 192 do 223. Zapamtite da je opseg dovoljan da se prepozna kojoj klasi data adresa, odnosno mreža, pripada. Još æemo se baviti detaljima, zbog èitalaca koji bi da shvate kako su dobijeni ovi opsezi. Osnovne klase mrežnih adresa prepoznaju se na osnovu prva tri bita adrese (podsetimo se, njena dužina je 32 bita). Kada usmerivaè primi paket, on ne oèitava tabelu da bi utvrdio kojoj klasi pripada adresa odredišta. Umesto toga, usmerivaè oèitava prva tri bita, odnosno tri bita najveæe težine u IP adresi. Kao što je prikazano na slici 3.7, u svim adresama A klase prvi bit je 0. U klasi B, prvi bit je 1, a drugi bit je 0. Konaèno, u klasi C, prva dva bita su jedinice, a treæi bit je nula. Oktet 1

Oktet 2

Oktet 3

Oktet 4

Klasa A 0 n n n n n n n h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h Klasa B 1 0 n n n n n n n n n n n n n n h h h h h h h h h h h h h h h h Klasa C 1 1 0 n n n n n n n n n n n n n h n n n n n n n h h h h h h h h Klasa A: poèinje sa 0, završava se sa 127. Klasa B: poèinje sa 128, završava se sa 191. Klasa C: poèinje sa 192, završava se sa 223.

SLIKA 3.7 Osnovna klase IP adresa Pažljiv èitalac je verovatno primetio da osnovne klase adresa pokrivaju opseg od 0 do 223 iz prvog okteta. Opseg od 224 do 239 - klasa D rezervisan je za grupno adresiranje (engl. multicast addressing). Grupno adresiranje znaèi da paket treba da primi više odreðenih èvorova. Klasa E,opseg od 240 do 247, rezervisan je. Ostatak adresa, do broja 255, takoðe su rezervisane, ali se ne nazivaju klasa E. 3.2.2.4 Napredni koncepti IP adresiranja. Dosad smo posmatrali strukture IP adresiranja koje su u skladu sa osnovnim klasama. U stvarnosti, korišæenje samo onih adresa koje pripadaju definisanoj klasi - što se naziva striktno adresiranje po klasama - nije efikasno. Polazna ideja je bila da se napravi struktura s manjim brojem veoma velikih mreža (tako je predviðano), u kojima treba adresirati na hiljade èvorova. Velike kompanije, kao što je IBM, za svoje mreže su dobile adrese klase A, jer one zaista imaju velike globalne mreže, èije adrese treba da omoguæe jednoznaèno identifikovanje velikog broja èvorova širom sveta. IBM je dobio mrežnu adresu 9.0.0.0. Kompanije srednjih velièina dobile bi adrese klase B, a malim kompanijama, koje imaju jednu lokalnu mrežu, dodeljuju se adrese klase C. Ovakva adresna struktura ima smisla. Meðutim, šta se dešava kada mala kompanija toliko naraste da joj zatreba više adresa klase C? Na primer, želi da doda još dve lokalne mreže. Ili, šta se dešava kada se firmi dodeli adresa klase B, a potrebno im je više mrežnih adresa? U tim sluèajevima, striktno adresiranje po klasama ne zadovoljava potrebe. Da bi se prevazišla ova ogranièenja, koristi se koncept podmreže (engl. subnet ). Koncept podmreže omoguæava da se mreža, sa striktnim adresiranjem po klasama, logièki podeli na više mrežnih adresa, tako što æe se neki od bitova za oznaèavanje èvora koristiti za oznaèavanje podmreže. Potreba da ALEXA 2002

18/92

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

se koristi podmreža proistièe iz naèina rada IP adresa. Mrežna adresa se mora dodeliti svakom segmentu kabla, ukoliko taj segment ne sadrži mrežni most. Kad mreža koristi adrese klase B, uvoðenje podmreže može biti veoma pogodno. Ako treba dodati još neki segment kabla, onda nam treba još jedna adresa klase B. Meðutim, ako koristimo koncept podmreže, za oba segmenta kabla može se upotrebiti ista adresa (slika 3.8). È1 168.15.2.1 U Mrežna adresa klase B 168.15.0.0 koristi se za oba segmenta 168.15.1.0 je podmreža 1 168.15.2.0 je podmreža 2

168.15.1.1 È2

SLIKA 3.8 Velika mreža se deli na podmreže. Koncept podmreže se zasniva na korišæenju maske podmreže. Maska je adresna struktura za prekrivanje, pomoæu koje se utvrðuje koji deo 32-bitne adrese oznaèava mrežu. Sledeæa tabela prikazuje maske za tri osnovne klase adresa. Klasa adresa A B C

Maska 11111111.00000000.00000000.00000000 11111111.11111111.00000000.00000000 11111111.11111111.11111111.00000000

Svaki bit maske koji ima vrednost 1, oznaèava da odgovarajuæi bit IP adrese (bit koji se u IP adresi nalazi na istom mestu kao i bit u masci) pripada delu adrese koji predstavlja mrežu. Primenjeno na adresu klase B 168.15.1.100. imamo sledeãi rezultat: 168.15.1.100 Taèkastadekadna notacija: Binarna notacija: 10101000.00001111.00000001.01100100 11111111.11111111.00000000.00000000 Maska: 168.15.1.100/16 Maska u dekadnoj taèkastoj notaciji: U ovom sluèaju, maska oznaèava da je 168.15.0.0 adresa mreže, a da je adresa èvora 1.100. U poslednjem redu tabele prikazan je još jedan naèin za predstavljanje te informacije. Broj iza adrese u taèkastom dekadnom obliku oznaèava broj bitova koji se koriste za masku. Posmairajmo sledeæu masku: 168.15.1.100 Taèkasta dekadna notacija: Binarna notacija: 10101000.00001111.00000001.01100100 11111111.11111111.11111111.00000000 Maska: 168.15.1.100/24 Maska u dekadnoj taèkastoj notaciji: ALEXA 2002

19/93

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

Ovo bi znaèilo da je IP adresa mreže 168.15.1.0, dok je .100 deo adrese koji oznaèava èvor. Ova adresa i dalje pripada klasi B, s tim što su neki bitovi, inaèe rezervisani za adresu èvora, upotrebljeni za oznaèavanje podmreže. U poslednjem primeru, maska govori da postoje 254 podmreže, a ova vrsta definisanja podmreža naziva se podmreža sa fiksnom dužinom maske (engl. FixedLength Subnet Mask, FLSM). VLSM koncept podmreža s maskama promenljive dužine (engl. VariableLength Subnet Mask, VLSM) savršeniji je naèin prekrivanja mrežnih adresa. U prethodnim primerima, koristili smo maske koje definišu dodatne podmreže s jednakim brojem adresa za èvorove. Na primer, ako upotrebimo ranije pomenutu adresu, 168.15.0.0. koja pripada klasi B, videæemo da se niža (poslednja) dva okteta koriste za predstavljanje razlièitih èvorova. Meðutim, ako se upotrebi maska dužine 24 bita, to znaèi da æe treæi oktet služiti za oznaèavanje podmreža u mreži klase B - sada se èvorovi oznaèavaju adresom koju èini samo èetvrti oktet. U adresi klase B s maskom dužine 24 bita, mogu se oznaèiti 254 razlièite podmreže (opseg koji pokriva treæi oktet), pri èemu svaka podmreža ima 254 èvora (opseg koji pokriva èetvrti oktet). Promena dužine maske podmreže (VLSM) je metoda kojom se na istom adresnom prostoru isecaju razlièite mreže razlièitih velièina (broja èvorova). To je naèin da se za svaku mrežu odredi odgovarajuæa velièina, odnosno da se zadovolje specifièni zahtevi adresiranja. VLSM u IP adresiranju prevazilazi strategiju „velièine koja svima odgovara”, karakteristiènu za striktno adresiranje po klasama, a delimièno primenjenu u podmrežama s maskama fiksne dužine (FLSM). VLSM daje još veæu slobodu nego FLSM. Kada se koristi koncept VLSM, IP adresni resursi se podmrežama mogu dodeljivati shodno njihovim velièinama i potrebama, a ne po opštem modelu. Posmatrajmo mrežu Ethernet - što je veæi broj korisnika u Ethernet mreži, to su performanse lošije. Svi èvorovi se moraju otimati za pristup fizièkom medijumu. Ne postoji redosled pristupanja medijumu koji èvorovi poštuju prilikom odašiljanja podataka. Stoga se verovatnoæa dešavanja sudara na magistrali poveæava s poveæanjem broja èvorova. U adresi klase C ima mesta za oznaèavanje 254 èvora. U stvarnosti, performanse Ethernet mreže poèinju da se pogoršavaju mnogo pre nego što broj èvorova (koji se mogu povezati na jedan segment) naraste do 254. Kada broj èvorova dostigne odreðenu granicu, valjalo bi napraviti više mreža, svaku s razumnim brojem èvorova. Tada problem predstavlja to što je za svaku lokalnu mrežu potrebno više adresa klase C, pri èemu u svakoj od tih adresa postoji manje adresa èvorova nego što bi ih bilo da je lokalna mreža homogena. Pomoæu koncepta VLSM, ovaj problem se rešava tako što se dozvoljava da se jednom adresnom prostoru (na primer, adresi klase C) dodeljuju razlièite maske. Posmatraæemo primer zamišljene mreže NETA. NETA je jedinstvena lokalna mreža sa sedam povezanih ureðaja. Ovoj mreži je dodeljena adresa klase C, što daje kapacitet od 254 èvora. Vremenom, mreža je narasla na 72 èvora i performanse su se pogoršale do te mere da je nešto moralo da se preduzme. Administrator mreže je odluèio da mrežu podeli u tri razlièite mreže, odnosno u tri logièke i funkcionalne celine, i da te tri razlièite mreže poveže usmerivaèem. Evo kako je administrator grupisao èvorove: ALEXA 2002

20/94

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

LAN 1 Raèunovodstvo 14 LAN 2 Programeri 28 LAN 3 Prodaja, Marketing 30 Sada administrator mora doneti još jednu odluku; postoje tri mreže, a ima samo jednu adresu klase C. Može zakupiti još dve dodatne adrese iste klase, ili može postojeæu adresu bolje da iskoristi. Administrator se odluèio za drugo rešenje i primenio VLSM. Stvorene su tri podmreže - jedna koristi masku koja definiše 14 èvorova, a preostale dve koriste jednu masku, koja definiše do 30 èvorova po podmreži, kao što je prikazano u sledeæoj tabeli: Izvorna adresa klase C u taèkastoj notaciji

192.165.11.0

Binarni oblik

11000000.10100101.00001011.00000000

11111111.11111111.11111111.00000000 Izvorna maska klase C Prva maska, dozvoljava 11111111.11111111.11111111.11110000 adresiranje 5 èvorova (4 bita) Druga maska dozvoljava adresiranje 31 èvora 11111111.11111111.11111111.11100000 (5 bitova)

maska dužine 24 bita maska dužine 28 bitova

maska dužine 27 bitova

Korišæenjem dve razlièite maske, pri èemu jedna ima dužinu 28 bitova, a druga 24 bitova (255.255.255.240 i 255.255.255.224), administrator mreže može postiãi cilj. Administrator može upotrebiti jednu adresu klase C i pomoæu nje napraviti tri razlièite podmreže, koje su prilagoðene potrebama kompanije. Uz ovaj pristup, administratorima su na raspolaganju dodatne mrežne adrese, a štede se adrese èvorova. 3.2.2.5 Protokol za razrešavanje adresa (ARP) Dosad smo uèili o protokolu IP i njegovoj adresnoj šemi, koja predviða da svaki èvor mora imati jedinstvenu IP adresu, èiji jedan deo oznaèava èvor, a drugi mrežu. IP paket sadrži izvorišnu i odredišnu IP adresu. Usmerivaèi (RUTERI), koji se nalaze na putanji kretanja paketa kroz mrežu, iz zaglavlja paketa oèitavaju odredišnu adresu i pomoæu tog podatka odluèuju koji je najbolji naèin za usmeravanje paketa. Bez obzira na to gde se nalazi odredišni ureðaj, paket mora putovati lokalnom mrežom da bi od izvorišnog ureðaja stigao do odredišnog ureðaja, ili do RUTERA koji opslužuje udaljenu lokalnu mrežu u kojoj se nalazi odredišni ureðaj. Sloj veze podataka kontroliše prenos paketa kroz lokalnu mrežu, ali razume samo hardverske adrese. Kada sloj 3 (mrežni sloj) paket isporuèi sloju 2 (sloj veze podataka), sloj veze podataka ne vidi IP adresu, odnosno IP adresa nije znaèajna za rad ovog sloja. Kako onda sloj veze podataka zna koja je odgovarajuæa hardverska adresa odredišnog ureðaja? Mora postojati naèin da se IP adresa odredišnog ureðaja razreši, odnosno pretvori u odgovarajuæu fizièku hardversku adresu. ALEXA 2002

21/95

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

Preslikavanje logièkih adresa u fizièke naziva se razrešavanje (translacija) adresa. Postoje dva naèina razrešavanja adresa. Hardverske adrese se mogu ruèno preslikavati u odredišne IP adrese, ili se mogu dinamièki otkrivati, pomoæu protokola za razrešavanje adresa (engl. Address Resolution Protocol, ARP). U operativnom sistemu Windows, da biste IP adresu ruèno pretvorili u hardversku adresu, otvorite komandni prozor i unesite sledeæu komandu: arp -s Da biste prikazali Windowsove tabele za pretvaranje IP adresa u fizièke adrese, otvorite komandni prozor i unesite sledeæu komandu: arp -a ARP - dinamièko otkrivanje. U veæini lokalnih mreža, ruèno održavanje tabela za pretvaranje IP adresa u hardverske adrese nije praktièno. Ruèno pretvaranje zahteva održavanje tabele na svakom èvoru lokalne mreže. To je naroèito teško kada mreža sadrži mrežni most ili usmerivaè (RUTER). Štaviše, zamena mrežnih kartica, dodavanje novih ureðaja ili menjanje IP adresa dodatno otežava ruèno održavanje tabela za pretvaranje adresa. Mnogo je lakše i elegantnije ako se adrese mogu otkriti dinamièki. Za datu odredišnu IP adresu, protokol ARP èvoru omoguæava da pronaðe fizièku adresu odredišnog èvora iz iste fizièke mreže. Protokol radi tako što svim èvorovima lokalne mreže šalje poseban paket, koji traži odziv vlasnika zadate IP adrese. Kada primi ovaj paket, vlasnik zadate IP adrese kao odgovor šalje paket u kome se nalazi njegova fizièka adresa. Ostali èvorovi zanemaruju ovo neusmereno oglašavanje. Po prijemu odgovora, èvor koji je pokrenuo pretragu koristi dobijenu fizièku adresu i pakete sada šalje direktno odredišnom èvoru. Slika 3.9 ilustruje ovaj postupak. Korak 1: Èvor È1 želi nešto da pošalje èvoru È3

192.161.11.2 È2

È1 192.161.11.1

Korak 2: È1 šalje neusmerene poruke È3 192.161.11.3 kojima traži fizièku adresu èvora È3. È1 192.161.11.1

192.161.11.2 È2

Korak 4: È1 šalje paket direktno èvoru È3.

Korak 3: È3 u odgovoru šalje svoju fizièku adresu.

È3 192.161.11.3

SLIKA 3.9 Protokol ARP dinamièki pronalazi odredišne hardverske adrese Da bi se na mreži smanjio saobraæaj, protokol ARP održava keš memoriju, u kojoj beleži sve nedavno otkrivene èvorove. Održavanjem ove keš memorije, dinamièko otkrivanje se dešava samo jednom, kada žele da razgovaraju dva èvora koji se ranije „nisu upoznali”. Kada hardverska adresa postane poznata, otpremni èvor šalje paket ka odredištu, koristeæi fizièku adresu koja ALEXA 2002

22/96

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

se nalazi u kešu protokola ARP. Raèunar uvek najpre konsultuje ARP keš, pa ako tu ne naðe odreðeni par adresa (IP adresu i odgovarajuæu hardversku adresu), tek onda pokreæe postupak ARP. Posle smeštanja para adresa u ARP keš, taj par u kešu ostaje odreðen vremenski interval. Dužina tog intervala naziva se tajmer starosti (engl. age timer). Ovaj tajmer se vraæa na poèetnu vrednost kada se iz mreže dobije ARP paket s parom IP adrese i odgovarajuæe MAC adrese. Kada tajmer istekne, taj par se izbacuje iz ARP keša. Kada se par adresa izbaci iz keša, a èvor potraži upravo izbaèene podatke, ponavlja se proces oglašavanja neusmerenih paketa. 3.2.2.6 Inverzni protokol razrešavanja adresa (RARP). Inverzni protokol ARP (engl. Reverse ARP, RARP), kao što samo ime kaže, pruža uslugu suprotnu od usluge koju pruža protokol ARP. Protokol ARP se koristi za utvrðivanje fizièkih adresa, na osnovu poznatih IP adresa. Protokol RARP radi obrnuto - koristi se za dobijanje odgovarajuæih IP adresa na osnovu poznatih hardverskih adresa. Na prvi pogled, ovo izgleda malo èudno. Da li se ikada javlja sluèaj da je poznata hardverska adresa, a nije poznata IP adresa? RARP se obièno koristi u radnim stanicama koje nemaju disk jedinicu. Pošto nema disk jedinicu, ureðaj ne može da èuva IP adresu. Problem nastaje svaki put kada treba ponovo pokrenuti sistem. Jedan naèin za rešavanje ovog problema jeste da se IP adresa trajno upiše u firmver, ali to nije praktièno. Ako iz bilo kojeg razloga treba promeniti IP adresu, morate upotrebiti nov ureðaj, ili morate menjati firmver. Radne stanice bez disk jedinice koriste RARP da bi od servera dobile svoju IP adresu. Da bi korišæenje protokola RARP bilo moguæe, RARP server mora obavljati pretvaranje IP adresa u odgovarajuæe hardverske adrese. Ovo se obavlja na sledeci naèin: 1. Radna stanica bez disk jedinice šalje neusmerene poruke - RARP zahtev - svim èvorovima mreže. 2. Svi èvorovi mreže vide ovo oglašavanje, ali na njega odgovara samo èvor koji je podešen da radi kao RARP server. On pretražuje hardverske adrese i utvrðuje da li neka od postojeæih hardverskih adresa odgovara zadatoj. Ako je pronaðe, RARP server u svom odgovoru šalje odgovarajuæu IP adresu. 3. Radna stanica prima odgovor i smešta IP adresu u memoriju. RARP se više ne koristi, sve dok se radna stanica ne ugasi i ponovo pokrene. 3.2.2.7 Dinamièko podešavanje èvora (DHCP) Protokol za dinamièko podešavanje èvorova (engl. Dynamic Host Configuration Protocol, DHCP) koristi se za dinamièko dodeljivanje IP adresa radnim stanicama. Ovaj protokol je naslednik starijeg protokola BOOTP, koji je obavljao isti posao. Danas je protokol DHCP vrlo rasprostranjen i prisutan je u velikom broju IP mreža. Sada i najosnovniji raèunari imaju neku vrstu skladišta informacija. Cena jednog megabajta skladišnog prostora je veoma mala, pa danas i najjednostavniji kuæni raèunari imaju barem nekoliko gigabajta skladišnog prostora, pa se s pravom pitate zašto je potreban protokol za dinamièko dodeljivanje IP adresa, kada nije problem u skladištenju parametara podešavanja (setimo se protokola RARP). Odgovor leži u težnji za udobnim radom. ALEXA 2002

23/97

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

Danas je protokol IP sveprisutan, a ljudi sve više koriste prenosne ureðaje, pa hardverski definisane adrese nisu zgodne za upotrebu. Poplava prenosivih raèunara zahtevala je koncept koji omoguæava dinamièko dodeljivanje IP adresa, jer je to mnogo zgodnije od ruènog podešavanja koje se mora obaviti svaki put kada prenosivi raèunar povezujete na novu mrežu. Dinamièko dodeljivanje IP adresa olakšava upotrebu prenosivih raèunara, jer korisnik ne mora poznavati adresnu šemu svake mreže na koju se povezuje. Danas se od raèunarskih komponenata oèekuje da imaju funkciju utakni i koristi (engl. plug and play), a protokol DHCP upravo to omoguæava. Dinamièko dodeljivanje adresa takoðe pomaže oèuvanje IP adresa. Hardversko upisivanje adresa zauzima datu adresu èak i kada posmatrani ureðaj nije povezan na mrežu. Ako se koristi protokol DHCP, adrese se „pozajmljuju”. Kada se ureðaj otkaèi s mreže i „pozajmica” istekne, adresa se oslobaða i može se dodeliti drugom korisniku. Protokol DHCP za prenos podataka koristi usluge protokola UDP. Mnogo je efikasniji od protokola RARP. Ako koristite protokol DHCP, jednom porukom možete zadati više parametara, kao što su IP adresa, adresa podrazumevanog mrežnog prolaza ili maska podmreže. U stvari, jedna poruka sadrži sve informacije koje raèunaru trebaju da bi mogao komunicirati s mrežom. Protokol DHCP pruža potpunu kontrolu nad dodeljenim adresama. Ovaj protokol koristi identitet klijenta da bi odluèio kako da nastavi postupak. DHCP server se može podesiti da koristi razlièite strategije dodeljivanja adresa, zavisno od identiteta klijenta ili mreže na koju se povezuje. DHCP omoguæava tri vrste dodeljivanja adresa: ¦ Dinamièko podešavanje. Raèunarima se adrese (iz odreðenog opsega) pozajmljuju na odreðeno vreme. Raèunar koristi dodeljenu adresu sve dok pozajmica ne istekne. Uobièajeno je da pozajmica traje oko tri dana. Ako i posle isteka pozajmice raèunar ostane povezan na mrežu, dodeljuje mu se nova adresa. ¦ Ruèno podešavanje. Administrator ruèno zadaje adrese raèunarima. ¦ Automatsko podešavanje. Raèunaru se, prilikom prvog povezivanja na mrežu, dodeljuje stalna adresa. Kako ovo radi? Kad god se koristi protokol DHCP, èvor prolazi kroz šest stanja: 1 - Inicijalizacija (INITIALIZE). Kada èvor podiže sistem, on ulazi u ovo stanje. Pošto èvor poène da koristi protokol DHCP, postaje DHCP klijent. On šalje neusmerenu (engl. broadcast) poruku DHCPDISCOVER, kojom oglašava svoje postojanje i utvrðuje koji sve DHCP serveri postoje na mreži. Zatim prelazi u drugo stanje. 2 - Izabiranje (SELECT). U ovom stanju, èvor dobija poruke DHCPOFFER. DHCP serveri koji su podešeni da odgovaraju na pitanja klijenta, šalju tom klijentu poruku DHCPOFFER. Ako u mreži ne postoje serveri koji su podešeni da odgovore, klijent neæe dobiti nikakve odgovore (ponude); ako je više servera podešeno da odgovori na zahtev klijenta, klijent æe dobiti više odgovora. Svaka ponuda (odgovor) sadrži informacije potrebne za podešavanje klijentskog èvora. Klijent mora izabrati jednu od ponuda. Kada je izabrao ponudu ALEXA 2002

24/98

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

(na primer, prvu primljenu ponudu), klijent ulazi u režim pregovaranja (na primer, o dužini trajanja pozajmice) sa serverom èiju je ponudu prihvatio. Da bi ušao u stanje pregovaranja, klijent šalje poruku DHCPREQUEST i ulazi u treæe stanje. 3 - Zahtevanje (REQUEST). U ovom stanju server odobrava zahtev i pozajmljuje IP adresu tako što šalje poruku DHCPPACK. Po prijemu ove poruke, klijent prelazi u èetvrto stanje. 4 - Vezivanje (BOUND). U ovom stanju, klijent poèinje da koristi dodeljenu adresu. Za vreme normalnog rada, èvor se nalazi u ovom stanju. Klijentu je dozvoljeno da saèuva dodeljenu adresu i da je ponovo koristi kada sledeæi put bude ukljuèen. Protokol DHCP dozvoljava klijentu da ranije okonèa pozajmicu, odnosno, ne mora se èekati da pozajmica istekne. Da bi se pozajmica prevremeno okonèala, klijent serveru šalje poruku DHCPRELEASE. Posle slanja ovakve poruke, èvor više ne može koristiti prethodnu adresu i mora se vratiti u prvo stanje. Za pozajmicu su vezana tri tajmera: obnavljanje (engl. renewal), ponovno vezivanje (engl. rebinding) i isticanje (engl. expiration). Podrazumevana vrednost tajmera obnavljanja jeste polovina vremena trajanja pozajmice. Kada ovaj tajmer odbroji do kraja, klijent šalje poruku DHCPREQUEST. U poruci se nalazi adresa i zahtev da se produži korišæenje te adrese. U vremenskom intervalu koji protekne od trenutka kada klijent pošalje zahtev za produžavanje pozajmice pa do trenutka kada server odgovori, klijent se nalazi u petom stanju. 5 - Obnavljanje (RENEW). Dok se nalazi u ovom stanju, klijent èeka odgovor od servera u vezi sa obnavljanjem pozajmice. Ako odobri produžetak pozajmice, server šalje poruku DHCPACK i klijent se, po prijemu te poruke, vraæa u stanje vezanosti (èetvrto stanje). Ukoliko ne odobri produžetak pozajmice, server šalje poruku DHCPNACK, što klijenta odmah vraæa u poèetno stanje (Inicijalizovanje). Klijent prelazi u šesto stanje ako ne primi odgovor u predviðenom vremenu (definisano tajmerom ponovnog vezivanja, a traje oko 87,5 % trajanja pozajmice). 6 - Èekanje na vezivanje (REBTND). Klijent prelazi u ovo stanje jer od DHCP servera nije dobio odgovor. Klijent, koji se nalazi u ovom stanju, pretpostavlja da je DHCP server nedostupan, pa zato svim DHCP serverima šalje DHCPREQUEST (neusmeren saobraæaj, engl. broadcast). Bilo koji server podešen da odgovara na zahteve klijenata, može odobriti zahtev za produženje pozajmice, i tada se klijent vraæa u stanje vezanosti (èetvrto stanje). Ukoliko mu server odbije zahtev, klijent prelazi u stanje incijalizacije (prvo stanje). Ako se ikada desi da klijent ostane u stanju èekanja na vezivanje (šesto stanje) zato što nema raspoloživih DHCP servera koji bi razmotrili zahtev klijenta za produžavanje pozajmice, koristi se tajmer isteka pozajmice. Kada istekne vreme trajanja pozajmice, klijent se vraæa u stanje inicijalizacije. 3.2.2.8 Dinamièko usmeravanje izmeðu mreža Shvatili smo naèin na koji se paket prosleðuje èvoru u drugoj mreži. IP adresa se najpre mora preslikati u fizièku hardversku adresu. Potom, sloj veze podataka pakete prepakuje u okvire i stavlja ih na fizièki medijum. Odredišni raèunar prima okvire iz kabla, odseca hardversku adresu i kontrolne informacije svojstvene sloju veze podataka i tako dobijen paket prosleðuje mrežnom sloju. ALEXA 2002

25/99

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

Zatim se u mrežnom sloju izbacuju sve njemu svojstvene informacije i paket se prosleðuje transportnom sloju. Transportni sloj uporeðuje redne brojeve paketa sa oèekivanim redosledom paketa. Zavisno od vrste transportnog protokola, pošiljaocu se može slati povratna potvrda o prijemu. Konaèno, podaci se prosleðuju protokolima višeg sloja koji vrše dalju, sebi svojstvenu obradu. U sledeæim pasusima prouèiæemo kako paketi pronalaze put kroz mrežu i sagledaæemo ulogu protokola za dinamièko usmeravanje. Kao što smo ranije rekli, detaljna objašnjenja protokola za usmeravanje ne spadaju u ovo poglavlje i biæe obraðeni u poglavlju 14. Ipak æemo objasniti osnove protokola usmeravanja, s gledišta mrežnih protokola. Osnovne funkcije usmerivaèa (RUTERA) s gledišta pošiljaoca, postupak slanja paketa je isti, bez obzira na to da li se primalac nalazi u istoj lokalnoj mreži ili u udaljenoj mreži. Jedina razlika je posredovanje RUTERA, koji služi za preuzimanje paketa s jednog fizièkog segmenta mreže i prosleðivanje na drugi. Pošiljalac mora utvrditi da li je primalac èvor iste mreže, što se saznaje uporedivanjem mrežnih adresa pošiljaoca i primaoca. Ako te dve adrese pripadaju istoj mreži, pošiljalac je siguran da je odredište lokalno, pa paket šalje neposredno odredišnom èvoru - ovaj postupak se zove direktna isporuka. Ukoliko se dve mrežne adrese ne slažu, èvor pošiljalac shvata da je odredište na drugoj fizièkoj mreži i da je u isporuci paketa neizbežno posredovanje RUTERA - ovaj postupak se zove indirektna isporuka. Takoðe, ovo znaèi da èvor pošiljalac mora znati adresu RUTERA (u lokalnoj mreži) kojem treba slati pakete. Ovaj RUTER je u ulozi podrazumevanog mrežnog prolaza. Drugim reèima, na adresu ovog usmerivaèa (RUTERA) u lokalnoj mreži šalju se svi paketi za koje Èvor pošiljalac ne može uspostaviti direktnu putanju. Na lokalnom èvoru adresa mrežnog prolaza može se zadati ruèno, ili se dobija automatski, u odgovoru DHCP servera. Po definiciji, RUTER sprovodi samo funkcije slojeva od 1 do 3, odnosno ostvaruje sledeæe osnovne funkcije: 1. Prima okvir od segmenta fizièke mreže. 2. Odseca informacije specifiène za sloj veze podataka i oèitava adresu mrežnog sloja odredišnog ureðaja. 3. Koristi adresu odredišnog mrežnog sloja da bi odluèio na koji izlazni interfejs treba proslediti paket (da bi stigao na odredišni ureðaj). 4. Pomoæu svoje ARP keš memorije, ili pomoæu ARP mehanizma, na osnovu mrežne adrese sledeæeg preskoka (engl. hop - to može biti odredišni èvor ili jedan od usmerivaèa na putanji ka odredištu) dobija njegovu hardversku adresu. 5. Formira okvir kojim æe se podaci prenositi preko fizièkog medijuma. Odredišna hardverska adresa jeste adresa sledeæeg preskoka, a to može biti odredišni ureðaj ili jedan od usputnih RUTERA. 6. Šalje okvir na odgovarajuæi izlazni interfejs Napomenuæu da u prethodnom objašnjenju nigde nisam naveo nijedan odreðen protokol. Osnovna namena usmerivaèa je ista, bez obzira na to koji se skup protokola koristi. Kada budemo prouèavali ostale mrežne protokole, više ALEXA 2002

26/100

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

puta æemo spominjali RUTERE. Zbog toga, upamtite da su osnove rada usmerivaèa (RUTERA) i postupak prenošenja paketa kroz mrežu uvek isti, bez obzira na to koji se protokol koristi. Izvan lokalne mreže usmerivaèi (RUTERI) se koriste za povezivanje razlièitih mreža. Ako je odredišni èvor van granica lokalne mreže, za komunikaciju razlièitih mreža potrebno je posredovanje usmerivaèa. Da bi to mogli obavljati, usmerivaèi moraju znati odreðene informacije o svim mrežama (lokalnim i ostalim) s kojima su povezani. RUTERIMA nije teško da saznaju informacije o lokalnim mrežama na koje su direktno povezani. Meðutim, stvari su malo složenije kada su izvorni i odredišni èvor nalaze u razlièitim mrežama koje nisu susedne. Usmerivaèima se moraju doturiti informacije o mrežama s kojima nisu u neposrednoj vezi, ali koje se mogu dosegnuti posredstvom drugih usmerivaèa. To se može postiæi zadavanjem statièkih putanja ili pomoæu dinamièkog protokola za usmeravanje. Ovi protokoli u realnom vremenu odluèuju koja je najbolja putanja za prenos paketa iz jedne mreže u drugu. RUTERI razumeju topologiju meðusobno povezanih mreža i prate u kojim se delovima mreže dešavaju problemi. Protokoli za usmeravanje, skup meðusobno povezanih mreža vide kao celinu i sposobni su, na osnovu poznavanja cele meðumreže, da utvrde najbolju putanju i šta se u svakom trenutku dogaða. U protokolima za usmeravanje koriste se dve osnovne vrste algoritama utvrðivanja najbolje putanje: vektor daljine i protokoli stanja veze. Protokoli s vektorima daljine, poput protokola RIP, odluèuju (o najboljoj putanji) na osnovu dužine putanje izmeðu èvorova. Daljina se meri brojem preskoka - RUTERA - izmeðu izvorišta i odredišta. Kapacitet veza izmeðu izvorišta i odredišta nema uticaja. U protokolima u kojima se koristi stanje veze, poput protokola OSPF-a i ISIS, na odluèivanje o putanjama utièe više èinilaca, meðu kojima su kapacitet i stanje veza kroz koje paket mora proæi od izvorišnog do odredišnog èvora. Ako na raspolaganju ima dve putanje, pri èemu se jedna sastoji od veza DS3 i ima tri preskoka, a druga ima veze kapaciteta 56 Kb/s s dva preskoka, protokol, èiji je kriterijum stanje veze, izabraæe prvu putanju (brža, ali duža), dok æe protokol, èiji je kriterijum vektor daljine, izabrati drugu putanju (kraæa, ali sporija). Protokoli, èiji je kriterijum stanje veze, imaju naèelo da su brže putanje bolje. Bez obzira na to kojoj vrsti protokoli usmeravanja pripadaju, oni uvek imaju sposobnost uèenja razlièitih putanja kroz meðumrežu. Neki protokoli za usmeravanje, poput OSPF-a, u jednoj tabeli evidentiraju sve moguæe putanje, ali u tabelu prosleðivanja upisuju samo najbolju putanju. Tabelu prosleðivanja RUTER koristi da bi utvrdio na koji izlazni interfejs treba proslediti paket. Podaci u redovima tabele prosleðivanja (engl.forwarding table) mogu poticati iz tabele usmeravanja (engl. routing table) ili mogu biti ruèno zadati (ako se koriste statièke putanje).

ALEXA 2002

27/101

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

3.2.3 SKUP PROTOKOLA IPX/SPX IPX je skraæenica za mrežni protokol Internetwork Packet Exchange. To je protokol treæeg sloja u Novell Netwareu, koji se koristi za usmeravanje paketa kroz mrežu. Novell je ovaj protokol razvio ranih osamdesetih. Protokol IPX je zasnovan na protokolu XNS, koji je razvio Xerox. Protokol IPX je bio najkorišæeniji LAN protokol kasnih osamdesetih i ranih devedesetih. Protokol SPX, što je skraæenica od Sequenced Packet Exchange, zasnovan je na uspostavljanju direktne veze i radi u transportnom sloju modela OSI. Protokol SPX obezbeðuje pouzdanu isporuku paketa kroz mrežu. Slièno protokolu TCP, odgovoran je za ponovljeno slanje izgubljenih paketa i za prosleðivanje paketa traži pomoæ protokola mrežnog sloja (IPX) iz istog skupa protokola. Slièno protokolu IP, protokol IPX radi u sloju 3 i koristi adresnu šemu koja podrazumeva jedan deo adrese za oznaèavanje èvora, a jedan deo za oznaèavanje mreže. Takoðe, ovaj protokol zahteva da svaki èvor mreže ima jedinstvenu adresu. IPX adresa se zapisuje u heksadekadnom formatu. Sastoji se od dva dela: broja mreže i broja èvora. Dužina mrežnog dela adrese je 32 bita, a dužina dela koji oznaèava èvor (slièno odgovarajuæem delu IP adrese) jeste 48 bitova. Mrežni deo adrese zadaje administrator mreže, a deo adrese koji oznaèava Èvor je identièan s hardverskom (MAC) adresom ureðaja. Evo primera IPX adrese: CA1A20B0.0000.0a5d.ace0 Korišæenje MAC adrese kao adrese èvora iskljuèuje upotrebu protokola za pretvaranje adresa 3. sloja u adrese 2. sloja, i obratno. Korišæenje MAC adresa, odnosno dela adrese koji oznaèava èvor, omoguæava pošiljaocu da paket uputi neposredno primaocu. Mreže koje koriste IPX prokol, takoðe koriste koncept unutrašnjih mrežnih adresa. Ovaj pojam se koristi za opisivanje logièkih, odnosno virtuelnih mreža u okviru svakog servera (verzije operativnog sistema 3.x i 4.x). Unutrašnja mreža se razlikuje od stvarne mreže. Stvarna mreža se odlikuje fizièkom mrežom i kablovskim sistemom. Broj unutrašnje mreže se koristi za oglašavanje usluga servera. 3.2.3.1 IPX kapsuliranje Kapsuliranje opisuje naèin na koji sloj veze podataka u okvire smešta pakete, koje dobije od protokola iz viših slojeva, i na taj naèin ih priprema za prenos preko žice. U mreži koja radi pod protokolom IPX, moguæe je, na istoj fizièkoj mreži, definisati više vrsta kapsuliranja. U mrežama pod IPX protokolom, kapsuliranje igra veoma važnu ulogu, jer se svaka vrsta kapsuliranja posmatra kao zasebna mreža, iako se nalazi na istom fizièkom segmentu kabla. U vezi sa ovim èesto se prave greške. Ako se na istom fizièkom segmentu koristi više vrsta kapsuliranja, svakoj vrsti se mora dodeliti zasebna mrežna adresa. Meðutim, to stvara odreðene teškoæe, jer je za posredovanje izmeðu ovih logièki razlièitih mreža potreban RUTER. Stoga, klijenti i serveri sa istog segmenta, koji koriste razlièite vrste kapsuliranja, jedino mogu komunicirati posredstvom RUTERA. RUTER na svojim interfejsima mora podržavati obe vrste kapsuliranja. ALEXA 2002

28/102

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

Novell za Ethernet koristi èetiri razlièite vrste kapsuliranja: ¦ Novellovo kapsuliranje. Ovo kapsuliranje je vlasništvo firme Novell. Naziva se 802.3 ili Novell Ethernet_802.3. IPX paketi se stavljaju direktno u 802.3 okvire i ne koristi se format 802.2 LLC niti SNAP. Ova vrsta kapsuliranja se u Ciscovim RUTERIMA pojavljuje pod imenom NOVELL-ETHER. ¦ Ethernet verzija II. Naziva se i Ethernet II. Sastoji se od standardnog Ethernet II zaglavlja, koje prati polje za opisivanje vrste okvira. Kod polja je 8137. Struktura okvira je identièna s Novellovim kapsuliranjem, jedino što se, umesto polja za dužinu okvira, koristi polje za vrstu okvira. Ova vrsta kapsuliranja se u Ciscovim RUTERIMA pojavljuje pod imenom ARPA. ¦ 802.2. Naziva se i Novell_802.2. To je standardni format okvira (standard IEEE 802.2) i predstavlja najpopularniju vrstu kapsuliranja za verzije servera Netware 3.12 i Netware 4.x. Ova vrsta kapsuliranja se u Ciscovim RUTERIMA pojavljuje pod imenom SAP. ¦ SNAP. Naziva se i Ethernet_SNAP. Standardno (802.2) zaglavlje proširuje se poljem za vrstu okvira. Retko se koristi. Ova vrsta kapsuliranja se u Ciscovim RUTERIMA pojavljuje pod imenom SNAP. 3.2.3.2 Oglašavanje usluga U IPX mreži, serveri oglašavaju koje sve usluge pružaju. Zbog toga se za ovaj protokol kaže da je „brbljiv”. Usluge se oglašavaju korišæenjem protokola SAP (engl. Service Advetrisement Protocol), koji pripada skupu protokola IPX /SPX. Koriste ga mrežni resursi, poput servera datoteka i servera za štampanje, da bi oglasili svoje adrese u usluge koje nude. TABELA 3.3 UOBIÈAJENE SAP USLUGE Decimalna vrednost 3

Heksadecimalna vrednost

Opis SAP Usluge

0003

Red èekanja za štampanje ili grupa štampaèa

4 6 7

0004 0006 0007

Server datoteka (SLIST izvor) Mrežni prolaz Server za štampanje ili tihi server za štampanje

32 36

0020 0024

NetBIOS Udaljeni mrežni most ili usluga usmerivaèa

39 45

0027 002D

TCP/IP mrežni prolaz - server Server za usaglašavanje taènog vremena ili asinhroni tajmer

71

9947

Javno oglašen server za štampanje

274 619

0112 026B

Server za štampanje (HP)

632

0278

Server baze Directory (Netware 4.x)

807

0327

Microsoftova dijagnostika

ALEXA 2002

Server za usaglašavanje taèn vremena (Netwarw 4.x)

29/103

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

Protokol SAP šalje svoje oglase svakih 60 sekundi i svaka oglašena usluga se identifikuje korišæenjem SAP identifikatora - heksadekadnim brojem koji oznaèava vrstu usluge. RUTERI u mreži prave spisak usluga i adresa na kojima se te usluge mogu dobiti. To su unutrašnje mrežne adrese, odnosno virtuelne mrežne adrese, koje su ranije objašnjene. Zatim RUTERI šalju svoje SAP tabele svakih 60 sekundi. Važno je napomenuti da je usmeravanje u opisu posla IPX servera, tako da ovi serveri, izmeðu ostalog, obavljaju funkciju RUTERA. Klijenti koji žele da koriste neku uslugu, šalju zahtev, a RUTERI kao odgovor šalju mrežnu adresu date usluge. Nadalje, klijenti svoje zahteve šalju direktno na adresu s koje se usluga oglašava. U tabeli 3.3 dat je spisak uobièajenih SAP usluga. 3.2.3.3 IPX usmeravanje IPX paketi se u lokalnoj mreži usmeravaju vrlo jednostavno, jer nije potrebno nikakvo pretvaranje adresa èvorova. Adresa èvora je MAC adresa, pa zbog toga sloj veze podataka samo treba da prepiše MAC adresu odredišnog ureðaja u polje za odredišnu adresu u okviru.

Sloj aplikacije Sloj prezentacije

AppleTalk Filing Protocol (AFP)

Sloj sesije

AppleTalk Data Strem Protocol (ADSP)

Zone Information Protocol (ZIP)

AppleTalk Session Protocol (ASP)

Transportni sloj

Routing Table Maintenance Protocol (RTMP)

AppleTalk Update-Based Routing Protocol (AURP)

Name Binding Protocol (NBP)

Printer Access Protocol (PAP)

AppleTalk Transaction Protocol (ATP)

AppleTalk Echo Protocol (AEP)

Datagram Delivery Protocol (DDP)

Mrežni sloj

AppleTalk Address Resolution Protocol (DDP)

Sloj veze podataka

EtherTalk Link Access Protocol (ELAP)

LocalTalk Link Access Protocol (LLAP)

TokenTalk Link Access Protocol (TLAP)

FDDITalk Link Access Protocol (FLAP)

Fizièki sloj

IEEE 802.3 hardver

LocalTalk hardver

TokenRing IEEE 802.5 hardver

FDDI hardver

SLIKA 3.10 Skup protokola AppleTalk i model CSI

ALEXA 2002

30/104

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

U meðumreži koja radi pod protokolom IPX, potreban je protokol za usmeravanje. Slièno protokolu IP, takoðe postoje dve vrste protokola usmeravanja: s vektorom daljine i procenjivanjem stanja veze. Protokol s vektorom daljine jeste protokol RIP, s tim što, u odnosu na protokol RIP za IP, postoji razlika u naèinu raèunanja razdaljine. U protokolu RIP za IPX, jedinica razdaljine je otkucaj (engl. tick), umesto preskoka (engl. hop). Otkucaj je osamnaesti deo sekunde i predstavlja jedinicu za merenje kašnjenja. Serijska veza nosi šest otkucaja, a Ethernet veza vredi jedan otkucaj. Koristi se putanja s najmanjim brojem otkucaja. U sluèaju da doðe do petlje, brojaè preskoka se koristi kao arbitražno kolo. Protokol RIP za IPX celu tabelu usmeravanja oglašava svakih 60 sekundi. Protokol usmeravanja s procenjivanjem stanja veze (za IPX) jeste Nowell Link-Services Protocol (NLSP) i projektovan je da prevaziðe ogranièenja protokola RIP (za IPX) i SAP. Zasnovan je na OSI protokolu Intermediate System-to-Intermediate System (ISIS) i trebalo je da zameni protokole RIP i SAP, pogotovo u velikim meðumrežama, gde su navedena dva protokola izuzetno neefikasna. 3.2.4 PROTOKOL APPLETALK AppleTalk je skup protokola koji je ranih osamdesetih razvila kompanija Apple. Postoje dve verzije protokola AppleTalk: AppleTalk Phase I i AppleTalk Phase II. Verzija Phase I je razvijena za manje radne grupe i nema moguænosti potrebne za proširivanje mreže. Ova verzija podržava najviše do 135 èvorova. Verzija AppleTalk Phase II podržava 253 èvora najednom segmentu i omoguæava proširivanje mreže. Slièno skupu protokola IP, skup protokola AppleTalk zauzima veæinu od sedam slojeva modela OSI (slika 3.10). Ako primenite svoje poznavanje slojeva modela OSI, možete steæi uvid u vrste i funkcije pojedinih protokola iz skupa AppleTalk. 3.2.4.1 Logièki prikljuèci, zone, èvorovi i mreže Mreža pod protokolom AppleTalk koristi hijerarhijsku strukturu koja se sastoji od logièkih prikljuèaka, èvorova, mreža i zona. Logièki prikljuèci u protokolu AppleTalk. Logièki prikljuèak (engl. socket) ima sliènu funkciju kao prikljuèak u protokolu TCP. Logièki prikljuèak je logièka veza izmeðu AppleTalk protokola u sloju 3 i funkcija protokola AppleTalk iz viših slojeva. Funkcije iz viših slojeva zovu se klijenti logièkih prikljuèaka. Klijent logièkog prikljuèka može imati jedan ili više logièkih prikljuèaka, koji se koriste za prenos datagrama. U veæini sluèajeva, logièki prikljuèci se dodeljuju dinamièki, protokolom Datagram Delivery Process (DDP). DDP je mrežni proces u sloju 3, koji radi veoma slièno protokolima usmeravanja, kao što su RIP i OSPF. Broj prikljuèka je ceo broj dužine 8 bitova. Zone u protokolu AppleTalk. Zone u protokolu AppleTalk su logièke grupe èvorova ili mreža. Administrator mreže podešava zone u mreži pod protokolom AppleTalk. Mreže i èvorovi ne moraju biti susedni, da bi pripadali istoj zoni (slika 3.11). Èvorovi u protokolu AppleTalk. U ovom kontekstu, èvor je ureðaj koji je povezan na mrežu pod protokolom AppleTalk. U okviru ovog èvora postoje ALEXA 2002

31/105

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

logièki prikljuèci. Oni oznaèavaju razlièite softverske procese koji se izvršavaju. Slièno protokolima IP i IPX, èvor može pripadati samo jednoj mreži i samo jednoj zoni. Adresa èvora je ceo broj dužine 8 bitova. È

È Mreža 75 - 80

Zona prodaje Zona raèunovodstva

È

U

È

Mreža 15 - 20

Zona marketinga

È

È

SLIKA 3.11 Mreža pod protokolom AppleTalk, s prikazanim zonama, èvorovima i segmentima kablova. Mreže u protokolu AppleTalk. U ovom kontekstu, mreža je segment lokalne mreže, koji radi pod protokolom AppleTalk. Mrežna adresa je dugaèka 16 bitova. Za razliku od mreža pod protokolom IP, protokol AppleTalk koristi koncept proširenih i neproširenih mreža. Neproširena mreža je segment fizièke mreže kojem je dodeljen mrežni broj, iz opsega vrednosti od 1 do 1024. Èvorovi u neproširenoj mreži moraju imati jedinstvene adrese. Takoðe, za neproširenu mrežu se ne može podesiti više zona. Proširena mreža je takav segment fizièke mreže za koji se može definisati više uzastopnih mrežnih brojeva. Ova zamisao je slièna vrstama kapsuliranja u protokolu IPX (na jednom segmentu može postojati više vrsta kapsuliranja, pri èemu svaka vrsta ima sopstveni mrežni broj). U protokolu AppleTalk, za fizièki segment koji je podešen za više mrežnih brojeva, kaže se da imaju podešen opseg kabla. Èvorovi u proširenoj mreži takoðe moraju imati jedinstvene adrese. Kombinacija adrese èvora i adrese mreže predstavlja jedinstven par, kojim se može oznaèiti odreðeni èvor u odreðenoj mreži. Na proširenoj mreži se može zadati više zona. Èvor sa bilo koje mreže kojoj je podešen opseg kabla, može pripadati bilo kojoj zoni. Slika 3.11 ilustruje koncept opsega kablova, više zona i mrežnih èvorova. Dodeljivanje adresa. U veæini instalacija protokola AppleTalk, adrese se dodeljuju dinamièki, kada se ureðaj prvi put poveže na mrežu. AppleTalk adresa se sastoji od mrežne adrese dužine 16 bitova, adrese èvora dužine 8 bitova i broja èvora, dužine 8 bitova. Kada se AppleTalk èvor podiže po prvi put, daje mu se privremena mrežna adresa iz rezervisanog opsega (od 65280 do 65534). Adresa èvora se bira nasumice. Zatim, èvor komunicira s lokalnim usmerivaèem, zahtevajuæi važeæi opseg kabla za segment na koji se èvor povezuje. Usmerivaè u odgovoru daje važeæi opseg, iz kojeg èvor bira jedan broj. Potom, èvor svima na mreži oglašava ALEXA 2002

32/106

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

broj koji je izabrao da bi utvrdio da li je taj broj veæ zauzet. Ukoliko niko ne odgovori, èvor zauzima taj broj èvora, odnosno adresu èvora i koristi je u svom daljem radu. Ako se javi neki ureðaj koji veæ koristi pomenuti br-oj, postupak se ponavlja dok se ne pronaðe slobodan važeæi broj èvora. Pošto su dodeljene adrese mreže i èvora, ureðaj može poèeti normalno da radi. Slièno protokolu IP, AppleTalk koristi zaseban protokol za pretvaranje fizièkih hardverskih adresa u adrese mreže, èvora i broj logièkog prikljuèka, i obratno. Za pretvaranje adresa koristi se protokol AARP (AppleTalk Address Resolution Protocol). Kada se pronaðe odgovarajuæa adresa, ona se smešta u tabelu za preslikavanje adresa (AMT), koja funkcionišc slièno ARP kešu u skupu protokola IP. Svakoj stavci u tabeli AMT dodeljuje se tajmer, koji se osvežava svaki put kada naiðe nov paket sa adresom iz te stavke. Stavka se briše kada istekne vreme.

ALEXA 2002

33/107

POGLAVLJE 3

MREŽNI PROTOKOLI

Dodatni izvori informacija Kako se u Windowsu 2000 i u Windowsu NT rešavaju problemi povezivanja pomoæu protokola TCP/IP: http://support.microsoft.com/default.aspx?scid=kb;EN-US;ql02908 Rešavanje problema u protokolima Novell IPX: http://www.cisco.eom/univercd/cc/td/doc/cisinitwk/i tg_vlVtrl908.htm Korisnièko uputstvo za TCP za Windows: http://www.ncsa.uiuc.edu/People/vwelch/net_perf/tcp_windows.html Èesto postavljana pitanja o umrežavanju fabrièkog kruga pomoæu protokola IPX: http:// www.net.berkeley.edu/dcns/faq/ipxfaq.html Cisco - tehnièki saveti u vezi s tehnologijama za lokalne mreže: http://www.cisco.com/warp/public/473/ Cisco - TCP/IP: Http://www.cisco.eom/warp/pubIic/535/4.html Poredenje mrežnih protokola za Windows NT: http://support.microsoft.com/default.aspx?scid=kb;EN-US;ql28233 Osnove protokola DHCP: http://hotwi red. lycos.com/webmonkey/00/39/index3a.html?tw=backend Kratka istorija Interneta: http://www.historyoftheinternet.com/chap4.html Uvod u skup protokola IP: http://www.cisco.com/univercd/cc/td/doc/cisinitwk/ito_doc/introint.htm Mrežni kalkulatori: http://www.telusplanet.net/public/sparkman/netcalc.htm SubnetOnline.com mrežni resursi: http://www.subnetonline.com/ Materijal za uèenje protokola usmeravanja iz skupova TCP/IP i IPX: http://www.sangoma.com/fguide.htm Upravljaèki programi za mrežne USB interfejse: http://www.mcci.eom/mcci-v3/l 4_usb_networking_drivers.html Kompanija World - korišæenje protokola PPP, SLIP, komutirane analogne veze za pristup: http://world.std.com/about/ppp-setup.shtml

ALEXA 2002

34/108

4 MREŽNI OPERATIVNI SISTEMI PREGLED POGLAVLJA Mrežni operativni sistemi . . . . . . . 110 Podrška za korišãenje mreže . . . . .110 Podrška za višeprogramski rad . . .110 Osnove meðuoperativnosti . . . . . . .111 Klijentski i serverski softver . . . . . . .112 Prepreke za ostvarivanje meðuoperativnosti mrežnih operativnih sistema . . . . . . . . 114 WindowsXP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116 Korisnièko okruženje . . . . . . . . . . . . 116 Digitalna multimedija . . . . . . . . . . . . 117 Hardverska kompatibilnost . . . . . . .118 Softverska kompatibilnost i usluge118 Umrežavanje i komunikacije . . . . . 120 Udaljena radna površina . . . . . . . . .121 Pouzdanost sistema . . . . . . . . . . . . .122 Bezbednost na Internetu . . . . . . . . .123 Windows2000 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Osobine Windowsa2000 . . . . . . . . .125 Meðuoperativnost Win2000 . . . . . .127

K

WindowsNT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 Verzije i osobine WindowsaNT . . 128 Usluge WindowsaNT. . . . . . . . . . . 129 Meðuoperativnost NT-a . . . . . . . . .130 Novell NetWare . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Verzije i osobine NetWarea . . . . . .131 Usluge u NetWareu . . . . . . . . . . . . .131 Meðuoperativnost NetWarea . . . .133 Linux . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133 Ogranièenja Linuxa . . . . . . . . . . . . 134 Buduãnost Linuxa . . . . . . . . . . . . . . 134 Ostali operativni sistemi . . . . . . . 135 Unix . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 AppleTalk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Banvan VINES . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 Popularni klijentski operativni sistemi . . . . . . . . . . . . . . . 136 Dodatni izvori informacija . . . . . 142

ao što ste nauèili u prvom poglavlju, raèunarska mreža se zasniva na kablovima i komunikacionim ureðajima koji povezuju hardver pojedinaènih PC raèunara sa ostalim mrežnim ureðajima. Ipak, sam hardver nije dovoljan da bi mreža radila. Serverima i radnim stanicama treba operativni sistem koji organizuje bezbedno zajednièko korišæenje datoteka i resursa. Sve informacije koje se na mreži zajednièki koriste, moraju upotrebiti protokol (ili jezik) koji je prihvaæen kao standard. Ovo poglavlje objašnjava ulogu mrežnog operativnog sistema i najvažnije osobine najpopularnijih vrsta današnjih mrežnih operativnih sistema. ALEXA 2002

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

4.1 MREŽNI OPERATIVNI SISTEMI Raèunarska mreža je mnogo više od niza PC raèunara povezanih kablovima i komunikacionim ureðajima. Prvenstvena namena raèunarske mreže je da PC raèunari zajednièki koriste resurse (aplikacije, datoteke, poruke, štampaèe, skenere itd.). Zajednièko korišæenje zahteva operativni sistem (softver) koji je sposoban da upravlja mnoštvom datoteka i ureðaja u mreži, a da pri tome ti resursi budu bezbedni od upada i neovlašæenog korišæenja. To je uloga mrežnog operativnog sistema (engl. network operating system, NOS). Ovaj deo poglavlja predstavlja osnovne koncepte mrežnih operativnih sistema i naglašava osobine koje ih razlikuju od operativnih sistema na neumreženim raèunarima. 4.1.1 PODRŠKA ZA KORIŠÆENJE MREŽE Kada je reè o mrežnim operativnim sistemima, najpre treba shvatiti naèin na koji je podržano korišæenje mreže. Neke verzije mrežnih operativnih sistema dodaju mrežne osobine preko postojeæeg operativnog sistema PC raèunara. U ostalim verzijama mrežnih operativnih sistema, podrška za mrežu je potpuno integrisana u operativni sistem, jer nije predviðeno da se takvi mrežni operativni sistemi instaliraju na neumreženim raèunarima. Novellov NetWare 4.x i 5.x najpoznatiji su i najpopularniji primeri mrežnog operativnog sistema u kojima je podrška za mrežu dodata preko postojeæeg operativnog sistema raèunara. U ovom primeru zakljuèujemo da stoni raèunari moraju imati oba operativna sistema da bi samostalne i mrežne funkcije radile zajedno. Nasuprot tome, veæina operativnih sistema ima ugraðenu podršku za mrežu. To su Windows 2000 Server, Windows 2000 Professional, Windows NT Server, Windows NT Workstation, Windows 98, Windows 95 i MacOS. Iako integrisani operativni sistemi imaju odreðenih prednosti, oni ne predviðaju dodavanje drugih mrežnih operativnih sistema na istom raèunam. Oba pristupa imaju odreðene prednosti i ogranièenja o kojima æe biti reci kasnije. 4.1.2 PODRŠKA ZA VIŠEPROGRAMSKI RAD Mreže su prometne, pa korisnici èesto moraju èekati na pristup (mada èekanje traje najviše par milisekundi) dok server završava poslove, jedan po jedan. Kada bi server mogao da radi na više poslova istovremeno, performanse mreže bi bile znaèajno poboljšane. Višeprogramski (engl. multitasking) operativni sistem serveru pruža naèin za istovremenu obradu više poslova (programa). Pravi višeprogramski operativni sistemi mogu istovremeno obraðivati onoliko poslova koliko sistem ima procesora. Na primer, ako server ima èetiri procesora, pravi višeprogramski operativni sistem instaliran na tom serveru može istovremeno izvršavati èetiri posla. Ipak, uobièajeno je da poslova ima više nego procesora, a raèunar mora poslove organizovati tako da raspoloživi procesori svakom poslu posvete deo svog vremena. Naizmenièna obrada više poslova na jednom procesoru traje sve dok se svi poslovi ne završe. Na ovaj naèin, dobija se utisak da raèunar radi više poslova u isto vreme. Postoje dva osnovna oblika višeprogramskog režima rada: ALEXA 2002

2/110

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

Predupredni (engl. preemptive) Operativni sistem može preuzeti upravljanje procesorom bez saradnje s poslom koji se trenutno obavlja. Ovo je prilagodljivije rešenje i više odgovara radu u raèunarskim mrežama, jer predupredni sistem može procesorsku obradu preusmeriti s lokalnog na mrežni posao, ako to situacija iziskuje. Nepredupredni (engl. nonpreemptive) Posao sam odluèuje kada æe drugom poslu prepustiti kontrolu nad procesorom. Programi koji se pišu za nepredupredne višeprogramske sisteme moraju imati odredbe za ustupanje kontrole nad procesorom. Nijedan drugi program se ne može izvršavati dok nepredupredni program ne prepusti kontrolu nad procesorom. Ovo se takoðe naziva suradnièki višeprogramski sistem (engl. cooperative multitasking). Predupredni višeprogramski sistem je zbog svoje prilagodljivosti uobièajen i najzastupljeniji oblik višeprogramskih sistema. 4.1.3 OSNOVE MEÐUOPERATIVNOSTI Meðuoperativnost je još jedna važna osobina operativnih sistema. To je sposobnost raèunarskog operativnog sistema da pristupa resursima razlièitih mrežnih okruženja i koristi ih. Ovo je veoma važno kada se uspostavlja mrežno okruženje u kojem se upotrebljava oprema razlièitih proizvoðaèa. Na primer, NetWareov server može raditi sa ostalim serverima, kao što je Windows NT, a korisnici raèunara kompanije Apple mogu raditi i s NetWareovim i s Windowsovim NT serverom. Svi mrežni operativni sistemi rešavaju meduoperativnost na razlièite naèine. Zbog toga, pre nego što se odluèite za mrežni operativni sistem, prethodno morate upoznati zahteve meðu operativnosti buduæe mreže. Mreža ravnopravnih raèunara nudi relativno slabu bezbednost (jer se u tom sluèaju na svakom raèunam moraju ostvariti maksimalne mere bezbednosti, što je obeshrabrujuæi posao) i meðuoperativnost, zbog ogranièenja koje donosi takav naèin povezivanja. Bezbednost i meðuoperativnost su mnogo bolji u mreži zasnovanoj na konceptu klijent/server. 4.1.3.1 Serverska ili klijentska strana Treba da utvrdite da li æe meðuoperativnost kao usluga biti pružena na serverskoj ili na klijentskoj strani aplikacije, na svakom umreženom raèunaru. Meðuoperativnost na serverskoj strani lakše se kontroliše jer je centralizovana (slièno ostalim uslugama). Poreðenja radi, meðuoperativnost na klijentskoj strani zahteva instaliranje i podešavanje softvera na svakom raèunaru. Zbog toga se meðuoperativnost mnogo teže kontroliše. U stvarnosti, uobièajeno je da se obe metode (mrežna usluga na serveru i mrežne klijentske aplikacije na svim ostalim raèunarima) naðu u istoj mreži. Na primer, meðuoperativnost mreža, koje rade pod operativnim sistemima Microsoft Windows, postiže se pomoæu mrežnih klijentskih aplikacija sa svakog raèunara. Retko æete sresti meðuoperativnost koja je strogo na serverskoj ili strogo na klijentskoj strani. Veæina mreža pružaju meðuoperativnost na obe strane. ALEXA 2002

3/111

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

4.1.4 KLIJENTSKI I SERVERSKI SOFTVER Obièno operativni sistem organizuje i kontroliše uzajamnu saradnju izmeðu hardvera raèunara i softvera (na primer, aplikacija) na njemu. Operativni sistem upravlja dodeljivanjem i korišæenjem memorije (RAM), procesorskog vremena, pristupa disku (upisivanje i èitanje) i periferijskih ureðaja (grafièka kartica, tastatura, miš, ulazno-izlazni prikljuèci i slièno). U mrežnom okruženju sa klijent/server arhitekturom, sve ovo je još više naglašeno, pa æete otkriti da su operativni sistemi klijentskih raèunara drugaèiji od operativnih sistema serverskih raèunara. Serverski mrežni softver mrežnim klijentima pruža resurse, a klijentski mrežni softver èini te resurse dostupnim klijentskom raèunaru. Serverski i klijentski operativni sistem usaglašavaju svoje radnje da bi cela mreža radila ispravno. Mrežni klijentsko-serverski softver takoðe nudi bezbednost na osnovu kontrole pristupa podacima i periferijskim ureðajima. 4.1.4.1 Klijentski softver Na ne umreženom PC raèunaru, korisnik unosi komandu koja zahteva da raèunar izvrši zadatak. Procesor obraðuje taj zahtev. Na primer, ako želite da vidite spisak direktorijuma na nekom od lokalnih diskova, procesor obraðuje i izvršava zahtev, ispisujuæi rezultat na ekranu. Situacija je malo drugaèija kada korisnik mreže zatraži resurs koji se nalazi na serveru na drugom kraju mreže. Zahtev se mora proslediti (ili preusmeriti) od klijenta, preko mreže, ka serveru koji kontroliše traženi resurs. Ovu aktivnost prosleðivanja obavlja preusmerivaè (engl. redirector). Preusmerivaè se ponekad naziva školjka (engl. shell) ili zahtevalac, zavisno od konkretnog mrežnog softvera. Preusmerivaè je mali program mrežnog operativnog sistema koji osluškuje zahteve u raèunaru i utvrðuje da li zahtev treba da obradi lokalni raèunar, ili ga treba mrežom poslati nekom drugom raèunaru ili serveru. Preusmeravanje poèinje na klijentskom raèunaru kada korisnik zatraži mrežni resurs ili uslugu. Korisnièki raèunar se zove klijent jer podnosi zahtev serveru. Preusmerivaè presreæe ovaj zahtev i prosleðuje ga na mrežu. Server obraðuje ovaj zahtev za uspostavljanje veze (uputio ga je klijentski preusmerivaè) i daje pristup traženim resursima. Server opslužuje zahtev koji je klijent podneo. Buduæi da koriste preusmeravanje, klijenti se ne „zamaraju” pitanjem gde se podaci i ureðaji zaista nalaze, niti se bave složenim postupkom uspostavljanja veze. Da bi korisnik pristupio podacima na umreženom raèunaru, samo treba da unese oznaku ureðaja koja odgovara lokaciji resursa, a preusmerivaè uspostavlja putanju ka tom resursu. Pretpostavite da treba da pristupite direktorijumu koji se zajednièki koristi, i pri tome imate odgovarajuæe dozvole. U Windowsu NT, možete pokrenuti aplikaciju Windows Explorer i povezati se na mrežni ureðaj tako što æete izabrati ikonicu Network Neighborhood. Takoðe, možete „mapirati” (engl. map) ureðaj (mapiranje ureðaja je dodeljivanje slovne oznake ili imena ureðaju, da bi ga operativni sistem ili mrežni server lakše prepoznali, a korisnik lakše i brže pristupio). Da biste mapirali ureðaj, otvorite ikonicu Network Neighborhood, pronaðite ðirektorijum ili ureðaj i pritisnite ga desnim tasterom miša. Iz priruènog menija izaberite Map a drive. Otvoriæe se okvir za dijalog u kome æete ureðaju dodeliti neku od slobodnih slovnih oznaka (na primer, G:). ALEXA 2002

4/112

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

Posle toga, tom direktorijumu (za zajednièko korišæenje) na udaljenom raèunaru možete pristupiti navoðenjem samo slovne oznake G: a preusmerivaè æe ga pronaæi. Preusmerivaè takoðe vodi evidenciju o tome koje su slovne oznake ureðaja dodeljene kojim mrežnim resursima. Preusmerivaèi mogu slati zahteve periferijama i zajednièkim direktorijumima. Zahtev se preusmerava sa izvorišnog raèunara i preko mreže se šalje ka odredištu. Na primer, odredište može biti server za štampanje traženog štampaèa. Pomoæu preusmeravanja, prikljuèci LPT1 ili COM1 mogu se odnositi na mrežne štampaèe umesto lokalnih štampaèa. Preusmerivaè æe prihvatiti bilo koji posao štampanja poslat na LPT1 i proslediæe ga s klijentskog raèunara ka odreðenom mrežnom štampaèu. 4.1.4.2 Serverski softver Pomoæu mrežnog softvera za server, korisnici na klijentskim raèunarima mogu deliti zajednièke podatke na serveru i njegove periferijske ureðaje (štampaèe, plotere, direktorijume itd). Posmatrajmo korisnika koji zahteva spisak direktorijuma na zajednièkom udaljenom èvrstom disku. Preusmerivaè prosleðuje zahtev na mrežu, odnosno serveru datoteka ili serveru za štampanje koji sadrže traženi direktorijum. Kada se zahtev odobri, spisak direktorijuma se vraæa klijentu. Da pojednostavimo, mrežni softver za servere omoguæava zajednièko korišæenje i bezbednost. Zajednièko korišæenje (engl. sharing) oznaèava resurse javno dostupne korisnicima mreže. Veæina mrežnih operativnih sistema omoguæava da se fino podesi stepen zajednièkog korišæenja razlièitih resursa (drugim reèima, korisnici s veæim pravima pristupa mogu iscrpnije koristiti serverske resurse). Softver na serverskoj strani takoðe koordinira pristup resursima, da više korisnika ne bi istovremeno pristupalo nekom resursu. Primera radi, pretpostavimo da rukovodilac želi da svi na mreži proèitaju neki dokument. Dokument se može postaviti na server, omoguæava se njegovo zajednièko korišæenje, pri èemu se pristup kontrolište, tako da svi korisnici mogu da ga èitaju, ali mogu da ga menjaju samo korisnici s višim pravima pristupa. Mrežni operativni sistemi takoðe pružaju bezbednost, jer omoguæavaju administratoru mreže da zada koji korisnici (ili grupe korisnika) mogu pristupiti mrežnim resursima. Administrator mreže može upotrebiti mrežni softver servera za formiranje korisnièkih privilegija, kojim se odreðuju prava korišæenja mreže. Administrator korisniku može odobriti ili uskratiti privilegije, ili ga može iskljuèiti iz grupe ovlašæenih korisnika. Kada korisnike organizuje u grupe, administrator može privilegije dodeliti grupi (umesto svakom korisniku pojedinaèno). Svi èlanovi grupe imaju iste privilegije jer su dodeljene grupi kao celini. Kada u mrežu treba ukljuèiti novog korisnika, administrator ga može samo pridružiti grupi sa odgovarajuæim pravima i pri vilegijama. Konaèno, neki napredni serverski programi sadrže alate za upravljanje, koji administratoru pomažu pri praæenju ponašanja mreže i korisnika na mreži. Ako se pojavi problem, alat za upravljanje može ga otkriti i administratoru predstaviti odgovarajuæe podatke, grafikonom ili u nekom drugom pogodnom obliku. Pomoæu ovakvih alata za upravljanje, administrator mreže može preduzeti mere pre nego što problem ugrozi rad mreže. ALEXA 2002

5/113

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

4.1.5 PREPREKE ZA OSTVARIVANJE MEÐUOPERATIVNOSTI MREŽNIH OPERATIVNIH SISTEMA Mreže predstavljaju mnoštvo raznolikih hardverskih platformi, kombinaciju fizièkih topologija, skup serverskog i klijentskog softvera. U veæini sluèajeva, tokom niza godina, mrežni hardver i softver je krpljen, nadograðivan i menjan. Da bi mreža ispravno radila, neophodno je pronaæi zajednièki jezik kojim bi raèunari mogli da komuniciraju. Serverski operativni sistem, klijentski operativni sistem i preusmerivaèi moraju biti kompatibilni. Zbog toga je veoma važno da tehnièka lica razumeju koncept meðuoperativnosti (kompatibilnosti) razlièitih platformi. Na primer, meðuoperativnost je osnovna briga kada server pod Windowsom NT treba da podržava klijente pod Windowsom 95, Unixom i AppleTalkom. Razlike u hardveru, softveru i protokolima predstavljaju potencijalne probleme za rad mreže. 4.1.5.1 Meduoperativnost klijenata i servera Postoje dva prilaza za postizanje meðuoperativnosti: serverska strana (odnosno zadnja strana, engl. server-side, ili back-end) i klijentska strana (odnosno prednja strana, engl. client-side, ili front-end). Koji æete prilaz upotrebiti, zavisi od mrežnih ureðaja koje koristite. Klijentska strana. U mrežama s više razlièitih operativnih sistema, preusmerivaè je najbitniji za uspostavljanje meðuoperativnosti. Isto kao što za povezivanje na Internet možete koristiti više davalaca Internet usluga, tako i vaš raèunar može imati više preusmerivaèa, za komunikaciju s razlièitim mrežnim serverima. Svaki preusmerivaè rukuje samo onim paketima koji su poslati na jeziku ili pomoæu protokola koje taj preusmerivaè razume. Ako znate odredište (i resurs kojem hoæete da pristupite), možete pozvati odgovarajuæi preusmerivaè i on æe prosleðivati zahteve na odgovarajuæe odredište. Na primer, posmatrajmo klijent pod Windowsom NT koji želi da pristupi Novelovom serveru. Da bi se to postiglo, mrežni administrator klijentu daje Microsoftov preusmerivaè (za pristup Novellovim serverima), koji se instalira preko Windowsa NT. Serverska strana. Instaliranje komunikacionih usluga na serveru alternativni je naèin za uspostavljanje komunikacije izmeðu klijenta i servera. To je uobièajen naèin za povezivanje Appleovog raèunara Macintosh u okruženje Windows NT. Na primer, Microsoft nudi softver Services for Macintosh, koji omoguæava Windows NT Serveru da komunicira sa Appleovim klijentom. Kada se na WindowsNT Server instalira Services for Macintosh, korisnici Macintosha mogu pristupati resursima na Windows NT Serveru. Takoðe, ova usluga prevodi datoteke u odgovarajuæe oblike, tako da korisnici Mac OS-a i Windowsa NT, svako preko svog interfejsa, pristupaju datotekama. Ovakva vrsta meðuoperativnosti omoguæava korisniku Machintosha da obavlja standardne postupke i da koristi Macintosheve ikonice (kao što su Chooser i Finder), èak i kada pristupa resursima na Windows NT serveru. 4.1.5.2 Meðuperativnost koju pruža Microsoft Microsoftov preusmerivaè prepoznaje Microsoftovu mrežu sa operativnih sislema Windows 2000/NT/95/98. Preusmerivaèi se automatski primenjuju ALEXA 2002

6/114

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

tokom instaliranja operativnog sistema. Pomoæni instalacioni program uèitava zahtevane upravljaèke programe, menja sadržaj startnih datoteka, tako da se preusmerivaè pokreæe prilikom podizanja sistema. Pored toga što klijentima omoguæava da pristupaju serverskim resursima, Microsoftov preusmerivaè svakom klijentu pod Windowsom NT omoguæava da svoje resurse stavi na zajednièko korišæenje. Microsoftovi i Novellovi proizvodi su meðuoperativni. Prema tome, da biste klijenta Windows NT Workstation povezali na mrežu pod Novell NetWareom 3.x ili 4.x, treba da upotrebite NWLink i Client Service for NetWare (CSNW), ili treba da upotrebite Novellov NetWare Client for Windows NT. Da biste Windowsov NT Server povezali na NetWare mrežu, treba da upotrebite IPX/SPX i Microsoftov CSNW. Microsoft Service za NetWare Directory Services (NDS) klijentski je softver za NetWare, koji objedinjuje podršku za Novell Network 4.x i 5.x Directory Services. Microsoft NDS korisnicima pruža podršku za prijavljivanje na sistem i za oèitavanje usluga NetWarea 3.x i 4.x. 4.1.5.3 Novellova meðuoperativnost NetWare klijenti pod MS-DOS-om (rade u tekstualnom režimu) mogu se povezati na Novellove NetWare servere i na raèunare pod Windowsom NT. Klijenti pod Windowsom NT, koji koriste Novellov NetWare postavljaè zahteva i Windowsov NT preusmerivaè, mogu da se povežu na Novellove NetWare servere i Windowsove NT Workstation raèunare ili Server raèunare. Novell ima postavljaèe zahteva (takoðe poznati kao Novellovi preusmerivaèi) za klijentske operativne sisteme, ukljuèujuæi DOS, OS/2 i NetWare Client for Windows NT. 4.1.5.4 Appleova meðuoperativnost Preusmerivaè za AppleShare mreže pruža ukljuèenje u operativni sistem AppleTalk i omoguæava zajednièko korišæenje datoteka. Klijentski softver se nalazi u svakoj kopiji Appleovog operativnog sistema. Takoðe, postoji Apple Share server za štampanje (to je red èekanja za štampanje, zasnovan na serveru). AppleShare mrežni softver pruža klijentima pod DOS-om moguænost da pristupe AppleShare serverima datoteka i serverima za štampanje. Pomoæu softvera LocalTalk i istoimene kartice, koji se instaliraju na lièni raèunar, korisnici mogu pristupiti serverima datoteka (skladištenje) i štampaèima na AppleTalk mreži. Kartica LocalTalk sadrži sistemski softver u èipovima, koji služi za upravljanje vezom izmeðu AppleTalk mreže i raèunara. Upravljaèki programi za LocalTalk podržavaju mnoge AppleTalk protokole i saraðuju s karticom pri slanju i primanju paketa podataka. Upotrebom softvera Services for Macintosh, Windows NT server se može uèiniti raspoloživim Apple klijentima. Ovaj proizvod omoguæava da Apple klijenti i klijenti pod DOS-om zajednièki koriste datoteke i štampaèe. Softver Services for Macintosh sadrži AppleTalk Protocol, verzije 2.0 i 2.1, LocalTalk, EtherTalk, TokenTalk i FDDITalk. Šta više, softver Services for Macintosh podržava Laser Writer štampaè, verzije 5.2 i novije.

ALEXA 2002

7/115

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

4.2 WINDOWS XP Microsoft tradicionalno nudi razlièite familije proizvoda, namenjene poslovnim i kuænim korisnicima. Dobar dokaz je WindowsMe za kuæne korisnike i Windows 2000 za mrežne i poslovne primene. Tokom prethodnih godina Microsoft je radio na tome da u jednoj familiji proizvoda objedini operativne sisteme namenjene pojedincima i organizacijama. Windows XP je objavljen u drugoj polovini 2001. godine i to je najnovija verzija Microsoft Windowsa. Windows XP spaja dobre osobine Windowsa 2000 i Windowsa Millennium. U Windowsu 2000, bezbednosni sistem, upravljivost i pouzdanost zasnovani su na standardima, dok Windows 98/Me ima jednostavan korisnièki interfejs, odliènu hardversku kompatibilnost i napredne usluge podrške. Windows XP ima dve osnovne verzije: XP Home Edition, za kuãne korisnike, i XP Professional, za poslovne korisnike. Sledi pregled osobina obe pomenute verzije. 4.2.1 KORISNIÈKO OKRUŽENJE Veæini korisnika Windowsa poznato je kretanje kroz mnoštvo okvira za dijalog u Windowsu 2000 i Windowsu 98/Me. Korisnièko okruženje Windowsa XP je redizajnirano (slika 4.1). Uobièajene aktivnosti su poboljšane i uprošæene, a dodati su novi vizuelni detalji koji omoguæavaju lakše kretanje kroz operativni sistem. Windows XP ima nov izgled i stil, koriste se oštre ikonice 24-bitnih boja, a jedinstvene boje se lako dovode u vezu sa odreðenim aktivnostima.

SLIKA 4.1 Konkretan izgled radne površine WindowsaXP 4.2.1.1 Smenjivanje korisnika U preðašnjim verzijama Windowsa, korisnik je morao da saèuva svoj rad i da se odjavi s raèunara pre nego što se na raèunar prijavi nov korisnik. Windows XP je doneo tehniku za brzo smenjivanje korisnika, zasnovanu na terminalskim uslugama, koje omoguæavaju istovremene korisnièke sesije. Korisnici ne moraju da se odjavljuju i najavljuju. Korisnièki podaci ne moraju da budu potpuno odvojeni. Ako jedan korisnik ustane od raèunara i ode, drugi korisnik može da sedne za raèunar, da se prijavi svojim nalogom i da igra igru. Sesija prvog korisnika i dalje traje u pozadini. Da bi na jednom kuænom raèunaru moglo pouzdano da se održava više sesija, preporuèuje se najmanje 128 MB RAM ALEXA 2002

8/116

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

memorije. Osobina brzog smenjivanja korisnika (Fast User Switching) dostupna je i na Windowsu XP Professional koji se instalira na neumreženom raèunaru ili na raèunaru koji je deo radne grupe. Ako na domen povežete raèunar na kojem je podignut Windows XP Professional, neæete moæi da koristite brzo smenjivanje korisnika. 4.2.1.2 Upravljanje datotekama Windows XP koristi tehnologiju Webview, koja korisnicima pomaže da upravljaju svojim datotekama. Na primer, ako izaberete datoteku ili omotnicu, dobijate spisak moguæih postupaka sa izabranim objektom - preimenovanje, premeštanje, kopiranje, slanje e-poštom, uklanjanje s Weba ili postavljanje na Web. Slièno možete i u Windowsu 2000, ako desnim tasterom miša pritisnete datoteku ili omotnicu. Meðutim, Windows XP vam ove informacije prikazuje neposredno na radnoj površini. Windows XP takoðe ima podesivu paletu poslova (task bar), koja grupiše sve primerke iste aplikacije. Na primer, umesto da na paleti poslova imate devet primeraka Microsoftovog Worda, Windows XP ih grupiše u jednom dugmetu. To znaèi da na paleti poslova vidite samo jedno dugme, koje pokazuje broj datoteka otvorenih u datoj aplikaciji. Pritisnete li dugme, dobiæete vertikalnu listu imena svih otvorenih datoteka. 4.2.2 DIGITALNA MULTIMEDIJA Zbog eksplozivnog rasta broja digitalnih multimedijalnih zapisa namenjenih za kuænu ili poslovnu upotrebu, Windows XP sadrži poboljšane verzije aplikacija Windows Media Player i Windows Movie Maker, kao i bolju podršku za digitalne fotografije. 4.2.2.1 Media Player 8 Windows Media Player 8 objedinjuje popularne alatke za rad s digitalnim multimedijalnim sadržajem. Meðu njima su reprodukcija CD i DVD diskova, džuboks aplikacija i snimanje multimedijalnih zapisa, pravljenje audio diskova, reprodukcija radio programa sa Interneta i prenos multimedijalnih zapisa na prenosive ureðaje (kao što su MP3 plejeri). Windows Media Player 8 pruža skoro triput veæe skladište od formata MP3, brže snimanje muzièkih CD-ova i pametno praæenje zapisa radi bolje kontrole multimedijalnog sadržaja. Omotnica My Music u Windowsu XP olakšava sprovoðenje uobièajenih muzièkih aktivnosti. Štaviše, Windows Media Plaver 8 ima: ¦ sposobnost da se, u upravljanoj mreži, ogranièe moguænosti Windows Media Playera ¦ podršku za digitalno difuzno emitovanje ¦ ubrzano prikazivanje video zapisa ¦ mešovito prikazivanje video zapisa ¦ poboljšanu podršku za veæi broj zvuènih kartica i njihovih moguænosti 4.2.2.2 Movie Maker Windows Movie Maker 1.1 pruža osnovne moguænosti za stvaranje multimedijalnih zapisa i njihovo pretvaranje u datoteke. Omoguæava jednostavno ureðivanje zvuènih i video zapisa, snimanje i objavljivanje Windowsovih multimedijalnih datoteka. Multimedijalne zapise možete snimati, ureðivati i ALEXA 2002

9/117

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

organizovati. Na raèunaru možete napraviti kuænu videoteku, koja se može podesiti za zajednièko korišæenje. Kuænu videoteku možete deliti s porodicom i prijateljima putem e-pošte ili Weba. Ako želite da napravite video slajd šou, možete kombinovati digitalne fotografije i prevoditi ih u Windows Media format. Iako ova aplikacija pravi zapise samo u Windows Media formatu, može da uvoz i sve formate zapisa i sve vrste komprimovanja koje podržavaju arhitekturu Direct Show. Ako vaš raèunar nema video ureðaje, raspoložive su sve ostale moguænosti. Možete uvoziti i ureðivati multimedijalne datoteke koje postoje na vašem raèunam. 4.2.2.3 Digitalne fotografije Windows XP ima poboljšanu podršku za digitalne ureðaje i pruža mnogo moguænosti za rad sa slikama, na primer, njihovo objavljivanje na Webu, slanje e-poštom (moguænost komprimovanja datoteke), prikazivanje u automatskom slajd šou, uvelièavanje i umanjivanje (zumiranje) itd. 4.2.3 HARDVERSKA KOMPATIBILNOST U Windowsu XP poboljšana je podrška za mnogobrojne i raznolike ureðaje i hardver. Slièno Windowsu 2000, Windows XP pojednostavljuje postupak instaliranja i podešavanja raèunarskog hardvera i upravljanja njime. Windows XP sadrži utakni i koristi (engl. plug-and-play / PnP) podršku za stotine novih ureðaja, koji nisu bili podržani u Windowsu 2000. Tu je i poboljšana podrška za razne standardne arhitekture, kao što su univerzalna serijska magistrala (Universal Serial Bus, USB), IEEE 1394, interfejs periferijskih komponenata (Peripheral Component Interface, PCI) i sliène. Windows XP takoðe podržava monitore kategorije 200dpi i novi Intelov 64-bitni procesor Itanium. 4.2.3.1 Podrška za CD i DVD diskove Napredak u tehnologijama za skladištenje digitalnih zapisa olakšao je i uèinio pristupaènijim rad sa CD i DVD diskovima. Windows XP uvodi integralnu podršku za èitanje i upisivanje pomoæu DVD-RAM ureðaja i može da èita formate Universal Disk Format (UDF) 2.01, zajednièki standard za DVD nosioce zapisa, ukljuèujuæi DVD-ROM i DVD video diskove. Poreðenja radi, Windows 2000 može da èita samo formate zapisa UDF 1.02, 1.5 i kompatibilne. Windows XP takoðe omoguæava manipulisanje CD diskovima, i upisivanje na CD-R i CD-RW diskove, i to pomoæu jednostavne tehnike prevuci-i-pusti. Na raspolaganju je i pomoæ u obliku èarobnjaka. Kada snimite ili kopirate datoteku na CD, operativni sistem najpre oformi potpun probni otisak CD-a na èvrstom disku, a tek potom podatke šalje na CD pisaè i poèinje snimanje. Formiranje probnog otiska smanjuje „izgladnjivanje” bafera (engl. buffer underruns), koje prilikom snimanja izaziva greške i upropašæava nosaèe zapisa (èest sluèaj kada se snima na brzinu). 4.2.4 SOFTVERSKA KOMPATIBILNOST I USLUGE Windows XP je kompatibilan sa skoro svih 1000 najpopularnijih aplikacija koje rade u verzijama Windows 9x, i sa skoro svim aplikacijama koje rade u Windowsu 2000. Izuzeci su samo antivirusni programi, sistemski pomoæni programi i aplikacije za izradu rezervnih kopija. Naravno, veæ su mnogi proizvoðaèi ALEXA 2002

10/118

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

napravili zakrpe i dodatke za svoje programe, da bi omoguæili njihov rad u Windowsu XP. Poboljšanje aplikacija u Windowsu XP pomaže rešavanju problema kompatibilnosti aplikacija (problemi se javljaju kada aplikacija pogrešno prepozna verziju operativnog sistema ili kada želi da pristupi memorijskim lokacijama koje je prethodno oslobodila). Operativni sistem automatski poziva rutine za popravku, koje omoguæavaju rad nekompatibilne aplikacije, pa nije potrebna intervencija korisnika. Èim se pojavi nova aplikacija (i nove rutine za popravku), sa Windowsove lokacije za ažuriranje mogu se automatski preuzimati najnovije verzije aplikacija. To omoguæava funkcija Automatic Updates (slièna funkcija je prvi put predstavljena u Windowsu Me). Pored svega spomenutog, u Windowsu XP takoðe postoje brojne usluge za štampanje i rad s datotekama. 4.2.4.1 WebDAV U Windowsu XP postoji tehnologija Web Digital Authoring & Versioning (WebDAV), koja omoguæava da dokumente postavljate na servere na Internetu i da ih kasnije ažurirate. WebDAV je standardni protokol za pristup datotekama putem Interneta. Koristi posredovanje protokola HTTP i postojeæu infrastrukturu Interneta. Windows XP sadrži WebDAV preusmerivaè, što znaèi da serverima na Internetu možete pristupiti jednako kao što pristupate zajednièkoj datoteci ili zajednièkom serveru kod kuæe ili na poslu. Dok tradicionalni protokoli za zajednièko korišæenje ne pružaju pristup podacima na bilo kojoj lokaciji, WebDAV koristi protokole za Internet koji omoguæavaju pristup skladištima podataka gde god da su na Internetu. WebDAV koristi standardne softverske aplikacije (slièno Novellovoj tehnologiji iFolder, namenjenoj za NetWare 6). U opštem sluèaju, možete upotrebiti WebDAV-ov preusmerivaè da na Web postavite svoje podatke, ili da iskoristite skladišta podataka na Internetu za èuvanje ili zajednièko korišæenje informacija. 4.2.4.2 Šifrovanje na klijentskoj strani Windows XP omoguæava da šifrujete lokalne datoteke koje nisu na mreži (poznate i kao Client-Side Cache, CSC, što znaèi keš memorija na klijentskoj strani). Šifrovanjem skupa datoteka štite se lokalne datoteke od kraðe, a pri tome pruža dodatna bezbednost lokalno èuvanih podataka. Ovo je napredak u odnosu na Windows 2000, u kome nije bilo moguæe šifrovati lokalne datoteke. Na primer, možete koristiti lokalne datoteke, a da one pri tome budu bezbedne. Administratori mreža mogu koristiti ovu osobinu za obezbeðivanje svih lokalnih datoteka. CSC je odlièan èuvar datoteka na prenosivim raèunarima. Ako vam ga neko ukrade, neæe moæi da proèita poverljive podatke iz lokalnih datoteka. Da biste zadavali i podešavali šifrovanje lokalnih datoteka, morate imati administratorska ovlaštenja. 4.2.4.3 FAT32 za DVD-RAM Možete koristiti DVD-RAM disk s tabelom razmeštaja datoteka FAT32, a Windows XP æe prepoznati, instalirati i formatirati vaše FAT32 volumene na DVD-RAM diskovima u formatu superdiskete (drugim recima, disk volumen nema tabelu particija). DVD-RAM disk s formatiranjem FAT32 možete koristiti sa bilo kojim zamenljivim ureðajem (kao što su magneto-optièki i Jaz ureðaji). ALEXA 2002

11/119

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

4.2.4.4 NetCrawler NetCrawler može pronaæi, automatski instalirati potrebne drajvere i povezati se na sve zajednièke štampaèe koje pronaðe u kuænoj ili kompanijskoj mreži. NetCrawler omoguæava neiskusnim i neupuæenim korisnicima da na najlakši naèin, takoreæi automatski, podese pristup raèunarima i ureðajima u radnoj grupi. NetCrawler to postiže tako što pretraži celu mrežu i napravi veze ka mrežnim resursima. Na primer, ako ste dobili nov raèunar i želite da odštampate neke dokumente, NetCrawler pronalazi raspoložive štampaèe i prikaže ih. Zajednièki mrežni resursi koje NetCrawler nije „video” prethodnih 48 sati, biæe iskljuèeni iz kategorije My Network Places, odnosno biæe obrisane preèice ka tim resursima. Kada instalirate verziju Windows XP Home Edition, NetCrawler je automatski ukljuèen. Ovo važi i za Windows XP Professional ako je raèunar u režimu rada radne grupe (engl. workgrup), odnosno ako nije prijavljen na domen. NetCrawler takoðe proverava pojavljivanje novih resursa, i to svaki put kada se prijavite na mrežu i svaki put kada otvorite ili osvežite omotnice Printers i My Network Places. 4.2.4.5 Zajednièko korišæenje faks ureðaja Zajednièko korišæenje faks ureðaja omoguæava slanje i primanje faks poruka pomoæu specijalizovanog hardvera za faks (modemi s funkcijama faks ureðaja, faks kartice) ili preko raèunarske mreže koja nudi usluge zajednièkog korišæenja faks ureðaja. Faks poruku možete poslati pomoæu aplikacije Microsoft Outlook (ili iz neke druge aplikacije koja podržava štampanje). Funkcije Windowsa XP za zajednièko korišæenje faks ureðaja omoguæavaju integrisanje sa imenikom iz Outlooka. Takoðe, tu su moguænosti pregledanja faks poruke pre slanja, kao i moguænost dobijanja potvrde (elektronskom poštom) da je faks poruka primljena. Administratori mogu potpuno kontrolisati i ogranièavati funkcije faks ureðaja, pomoæu programa Microsoft Management Console (MMC) i interfejsa COM API. Zajednièko korišæenje faks usluga u Windowsu XP potpuno je meðuoperativno sa srodnim uslugama softverskih paketa Back Office Server (BOS)/Small Business Server (SBS) 2000. 4.2.5 UMREŽAVANJE I KOMUNIKACIJE Windows XP pojednostavljuje instaliranje, podešavanje i administriranje mreža. U postojeæe i uobièajene mrežne arhitekture unosi dodatne moguænosti i funkcije. 4.2.5.1 Funkcija „utakni i koristi” Obièna funkcija „utakni i koristi” (engl. Plug-and-Play) omoguæava administratorima da u raèunar dodaju i instaliraju periferije i da ih podese. Univerzalna funkcija „utakni i koristi” ovu jednostavnost u radu s hardverom proširuje na celu mrežu - omoguæava otkrivanje i kontrolisanje ureðaja (ukljuèujuæi mrežne ureðaje i usluge), kao što su mrežni štampaèi, mrežni prolazi ka Internetu i dodatna elektronska oprema. Univerzalna funkcija „utakni i koristi” omoguæava prikljuèivanje i puštanje ureðaja u rad bez ikakvog dodatnog podešavanja, zatim, korisniku nevidljivo umrežavanje i automatsko otkrivanje velikog broja razlièitih vrsta ureðaja i velikog broja proizvoðaèa. Pomoæu univerzalne funkcije „utakni i koristi”, ureðaj se može dinamièki ukljuèiti u mrežu, dobiti ALEXA 2002

12/120

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

IP adresu, predstaviti svoje moguænosti, spoznati postojanje i moguænosti ostalih ureðaja - i sve to automatski. Univerzalna funkcija „utakni i koristi” upotrebljava standardni skup protokola TCP/IP i Internet protokole. 4.2.5.2 Mrežne veze Funkcija Internet Connection Sharing - ICS (zajednièko korišæenje veze ka Internetu) prvi put je predstavljena u Windowsu 98. To je zgodan i isplativ naèin da se više raèunara iz kuæne mreže poveže (na Internet ili korporacijsku mrežu) pomoæu obiène komutirane modemske veze, gde modem igra ulogu mrežnog prolaza. Umesto da svaki ureðaj iza mrežnog prolaza ima jedinstvenu globalnu IP adresu, moguæe je takvim ureðajima dodeliti adrese iz privatnog opsega. Štaviše, èarobnjak Home Networking automatizuje podešavanje kuæne mreže i podešavanje funkcije Internet Connection Sharing. Lokalnu mrežu instalira premošæavanjem, pa korisnik ne mora poznavati mrežne protokole niti fizièka pravila umrežavanja. U prošlosti, uobièajena višesegmentna IP mreža zahtevala je dodeljivanje maske podmreže svakom segmentu, podešavanje èvorova svih podmreža i podešavanje prosleðivanja paketa izmeðu podmreža. Windows XP sadrži funkciju mrežnog mosta s kontrolom pristupa medijumu (MAC), koja nevidljivo povezuje segmente mreže, koristeæi algoritam razapetog stabla (engl. Spanning Tree Algorithum, SPA). Mrežni most (s MAC funkcijom) ugraðen u Windows XP omoguæava da cela kuæna mreža radi kao jedna IP podmreža. Mrežni most je mrežni ureðaj koji povezuje dve ili više fizièkih mreža. On održava spisak hardverskih ureðaja iz svake fizièke mreže i proverava adresu iz svakog paketa podataka koji se prenosi, da bi otkrio na kojoj se mreži nalazi primalac tog paketa. 4.2.6 UDALJENA RADNA POVRŠINA Pomoæu koncepta udaljene radne površine (Remote Desktop), možete pokretati i izvršavati aplikacije na udaljenom raèunaru s bilo kojeg klijentskog raèunara. Uslov je da udaljeni raèunar ima operativni sistema Windows XP Professional, dok klijentski raèunari mogu imati bilo koji Microsoft Windows operativni sistem. Aplikacije se izvršavaju na udaljenom raèunaru pod Windowsom XP Professional, a preko mreže se sa udaljenim klijentskim raèunarima uspostavlja veza kojom se prenose samo unos s tastature, unos mišem i izlazni prikaz ekrana. Funkcija daljinske radne površine omoguæava da svom raèunaru (pod Windowsom XP) pristupate bilo odakle, preko bilo koje veze, pomoæu klijenta pod Microsoft Windowsom. Ovakva veza vam daje bezbedan pristup svim aplikacijama na vašem raèunaru, svim podacima i mrežnim resursima, kao da se nalazite ispred svoje radne stanice. Kada se ovako povežete na svoj raèunar, sve aplikacije koje ste ostavili da se izvršavaju u vašem odsustvu, najnormalnije, bez prekida, nastavljaju rad. Ako ste administrator mreže, udaljena radna površina služi kao alat za hitne intervencije. Omoguæava vam da daljinski pristupite serveru pod Windowsom 2000 Server ili Whistler Serveru i da pregledate poruke na konzoli, da daljinski obavljate administratorske poslove, ili da pokrenete kontrole „bezglavog servera” (engl. headless server control). ALEXA 2002

13/121

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

4.2.7 POUZDANOST SISTEMA Pouzdanost PC raèunara i njegovih resursa presudno je važna za rad svake mreže. Windows XP ima niz poboljšanja pouzdanosti. 4.2.7.1 Povratak upravljaèkog programa u prethodno stanje Funkcija povratka upravljaèkog programa u prethodno stanje (Driver Rollback) doprinosi stabilnosti sistema. Podseæa na koncept „prethodne valjane konfiguracije” (Last Known Good Configuration), prvi put predstavljen u Windowsu 2000, u režimima rada Safe Mode i System Restore. Kada primenite novu verziju upravljaèkog programa, kopija skupa prethodno korišæenih upravljaèkih programa automatski se snima u specijalne poddirektorijume koji èuvaju sistemske datoteke. Ako novi upravljaèki program ne radi kako treba, možete ponovo koristiti prethodni upravljaèki program. Funkcija Driver Rollback dozvoljava samo jedan nivo restauracije (èuva se samo prethodni upravljaèki program). Ova osobina je dostupna svim ureðajima sem štampaèima. 4.2.7.2 Funkcija System Restore U sluèaju da se javi problem, funkcija System Restore omoguæava da uspostavite prethodno stanje svog raèunara, a da pri tome ne izgubite korisnièke datoteke, kao što su dokumenti, crteži i poruke e-pošte. Funkcija System Restore aktivno nadgleda promene u sistemu i neke aplikativne datoteke. Automatski pravi prepoznatljive obnovljive taèke. Windows XP svakodnevno automatski pravi obnovljive taèke. One se prave prilikom znaèajnih dogaðanja u sistemu, na primer, prilikom instaliranja upravljaèkog programa ili aplikacije. Možete ih, po svom nahoðenju, u bilo kojem trenutku praviti i menovati. Funkcija System Restore ne prati izmene (niti pokušava obnavljanje) korisnikovih datoteka. 4.2.7.3 Funkcija System Recovery Funkcija Automated System Recovery (ASR) pruža moguænost oèuvanja i rekonstrukcije aplikacija. Ova funkcija zahteva mehanizam „utakni i koristi”, da bi se mogle izraðivati rezervne kopije delova sistemske baze (engl. registry) i rekonstruisati informacije iz te baze. Ovakav mehanizam se koristi za oporavak od raznih kvarova i nepredviðenih situacija. Na primer, ako èvrsti disk otkaže i izgube se svi parametri i informacije o podešavanjima, za rekonstruisanje podataka na serveru može se primeniti ASR. 4.2.7.4 Dinamièko ažuriranje Pouzdanost se može poboljšati dinamièkim ažuriranjem verzija softvera, jer se na taj naèin postiže bolja usaglašenost aplikacija i hardverskih jedinica. Dinamièko ažuriranje takoðe podrazumeva ažuriranje upravljaèkih programa, i primenu hitnih zakrpa bezbednosnog sistema i aplikacija. Kada se otkrije da treba primeniti dinamièko ažuriranje, ono se realizuje uslugom Windows Update sa Weba. Ako ste Dynamic Update izabrali u Setup-u, ta aplikacija preuzima najnovije verzije softvera s Microsoftovog sajta. Najveæu korist od ovoga imaju organizacije, jer njihovi administratori mreža mogu da preuzmu potpun paket Dynamic Update, u kojem se nalaze ispravke svih dotad poznatih problema, zajedno s najnovijim dodacima za poboljšanje bezbednosti i kompatibilnosti. ALEXA 2002

14/122

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

4.2.7.5 Automatsko ažuriranje Ovo je moguænost ažuriranja softvera bez narušavanja korišæenja Weba. Ne morate poseæivati specijalizovane Web stranice, prekidati krstarenje po Internetu niti se optereæivati redovnim praæenjem pojavljivanja novih verzija. Paketi se preuzimaju tako da kvalitet veze minimalno utièe na proces. U sluèaju prekida veze, preuzimanje se nastavlja od mesta prekida, sve dok se ne završi. Kada se preuzme ceo paket za ažuriranje, odnosno, kada se ceo paket naðe na lokalnom raèunaru, korisnik može izabrati da li æe ga instalirati ili neæe. 4.2.7.6 Ažuriranje Windowsa Funkcija Windows Update nudi podršku za ažuriranje upravljaèkih programa koji se ne nalaze na instalacionim CD-ovima. Windows Update je uvek raspoloživo proširenje Windowsa XP, jer nudi centralnu lokaciju za poboljšanje proizvoda preuzimanjem servisnih paketa, upravljaèkih programa za najnovije ureðaje, i najnovijih zakrpa bezbednosnog sistema. Na primer, kada instalirate najnoviji ureðaj, funkcija „utakni i koristi” odgovarajuæi upravljaèki program traži lokalno i na Web stranici Windows Update. Ako vaš raèunar nije povezan na Internet i ne uspete da odgovarajuæi upravljaèki program naðete lokalno, sistem æe vas pitati da li da se poveže na Internet i tamo potraži odgovarajuæi upravljaèki program. Ako se najnovija verzija upravljaèkog programa naðe na Web stranici Windows Update, preuzima se datoteka sa oznakom tipa .cab, a kontrola Windows Update ActiveX bira koju æe datoteku tipa .INF instalirati. Na svom sistemu izaberete naèin za upravljanje softverom. Izvršavanjem riziènog softvera u izolovanoj oblasti (nezvanièno poznatoj kao „kutija s peskom”), možete ga praktièno isprobati; ako je softver bezopasan, on æe to u praksi i dokazati, a ako je zlonameran, biæe spreèen da naškodi sistemu. Na primer, rizièna aplikacija æe biti spreèena ako pokuša da pošalje zaražene poruke epoštom, da pristupi datotekama ili da obavi bilo koju radnju, dok se ne dokaže bezopasnost te radnje. Pravila ogranièavanja softvera štite sistem od zaraznih priloga u porukama e-pošte. Ovo se odnosi na datoteke u prilogu, koje su saèuvane u privremenoj omotnici, ali i na ugraðene objekte i skriptove. 4.2.8 BEZBEDNOST NA INTERNETU Funkcija Secure Wireless/Ethernet LAN stvara preduslove za razvoj bezbednih žiènih i bežiènih lokalnih mreža. Korišæenjem ove funkcije, raèunar neæe moæi da pristupa mreži dok se korisnik ne prijavi na sistem. Kako god, ako raèunar ima „mašinsku proveru identiteta” (engl. machine authentication), onda raèunar može pristupiti lokalnoj mreži posle provere identiteta i ovlašæenja na IAS/RADIUS serveru. U Windowsu XP, funkcija Secure Wireless/Ethernet LAN pruža bezbednost kablovskih i bežiènih mreža koje su zasnovane na specifikacijama standarda IEEE 802.11. Ovaj postupak je omoguæen korišæenjem javnih potvrda, koje se dobijaju automatskim prijavljivanjem ili pomoæu pametnih kartica. Na ovaj naèin se dobija kontrola nad kablovskim Ethernetom i bežiènim mrežama (IEEE 802.11) na javnim mestima, kao što su tržni centri i aerodromi. 4.2.8.1 Upravljanje poverljivim podacima Funkcija Credential Management pruža bezbedno mesto za èuvanje korisnikovih poverljivih informacija, ukljuèujuæi lozinke i bezbednosne sertifikate ALEXA 2002

15/123

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

X.5O9 RSA. Na ovaj naèin se postiže jednoobrazan i dosledan naèin prijavljivanja (ukljuèujuæi i lutajuæe korisnike, engl. roaming users). Ako u korporacijskoj mreži pokušate da pristupite mrežnoj aplikaciji, odmah æete biti podvrgnuti proveri identiteta. Kada se predstavite tako što unesete poverljive podatke, ti podaci æe biti zapamæeni i dovedeni u vezu s posmatranom aplikacijom. Prilikom sledeæeg pristupanja, saèuvani poverljivi podaci se pozivaju iz memorije, tj. korisnik neæe morati ponovo da ih unosi. Funkcija Credential Management ima tri komponente: Credential Manager (upravljanje poverljivim podacima), Credential Collection User Interface (korisnièki interfejs za baratanje poverljivim informacijama) i Keyning (kljuè).

4.3 WINDOWS 2000 Pošto je nastao na temeljima Windowsa NT, potpuno integrisan mrežni operativni sistem Windows 2000 nudi ugraðene aplikativne i Web usluge, standardizovanu bezbednost veze sa Internetom i dobre performanse. Ovaj operativni sistem (slika 4.2) objavljen je poèetkom 2000. godine i veoma brzo je postao popularan zbog podrške poslovanju na Internetu. Sistem pod Windowsom 2000 je prilagodljiv: sistem od par servera s par desetina raèunara lako se proširuje na stotinak servera s hiljadama pripadajuæih klijenata. Takoðe, smatra se pouzdanim i robusnim operativnim sistemom. Posmatrajuæi i novija izdanja Windowsa 2000 (i najnoviju verziju, Windows XP) može se reæi da taj operativni sistem iz hardvera savremenih PC raèunara izvlaèi maksimum (može se koristiti na malim prenosivim ureðajima podjednako kao i na snažnim serverima). Windows 2000 ima više razlièitih verzija, pri èemu svaka odgovara nekom od tipiènih profila korisnika: Windows 2000 Professional. Podržava najviše dva procesora i 4 GB RAM memorije. To je pouzdan operativni sistem za poslovne stone raèunare i prenosive raèunare, namenjen radu na Internetu i mobilnim korisnicima. Windows 2000 Server ne podržava grupisanje raèunara u grozdove (engl. clustering). Windows 2000 Server. To je osnovna verzija serverskog softvera, namenjena serverima datoteka, infrastrukturnim serverima, serverima za štampanje i serverima na Internetu. Ova verzija podržava do èetiri procesora i 4 GB RAM memorije i ne podržava grupisanje raèunara u grozdove. Windows 2000 Advanced Server. Pruža dodatnu pouzdanost, raspoloživost i proširivost. Namenjen je elektronskoj trgovini i poslovnim aplikacijama. Podržava najviše osam procesora i 8 GB RAM memorije. Ima podršku za grupisanje raèunara u grozdove, za preskakanje grešaka (engl. failover) u mrežama sa dva èvora i raspodelu optereæenja u mrežama sa 32 èvora. Windows 2000 Datacenter Server. Windows 2000 Datacenter Server je najmoæniji serverski operativni sistem u Microsoftovoj ponudi. Namenjen je velikim korisnicima, koji zahtevaju najveæi nivo raspoloživosti i proširivosti. Ova verzija operativnog sistema podržava najviše 32 procesora i 64 GB RAM memorije, s kaskadnim preskakanjem grešaka izmeðu èetiri èvora grupisana u grozd i raspodelom optereæenja (engl. load-balancing) u mrežama sa 32 èvora. ALEXA 2002

16/124

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

O Windowsu 2000 možete više saznati na Microsoftovoj Web lokaciji: www.micro-soft.com. windows/default.asp.

SLIKA 4.2 Uobièajeni izgled radne površine operativnog sistema Windows2000 Server 4.3.1 OSOBINE WINDOWSA 2000 Windows 2000 Professional se lako instalira, koristi i održava. Pomodne aplikacije za centralizovano upravljanje, alati za rešavanje problema i podrška za „samostalno leèenje” olakšavaju rad korisnicima i administratorima sistema, bilo da su u pitanju stoni ili prenosivi raèunari. Ulaganje u ova poboljšanja vraæa se u obliku smanjenja troškova. U Windowsu 2000 kombinovana je snaga i bezbednost Windowsa NT Workstation s jednostavnošæu Windowsa 98. Windows 2000 ima više èarobnjaka, centralizovane lokacije za zajednièke poslove i menije koji se prilagoðavaju korisnikovom naèinu rada. Kada se Windows 2000 Professional upotrebljava u sprezi s Windowsom 2000 Server, m-ožete koristiti prednosti tehnologije IntelliMirror. Ova tehnologija omoguæava da važne informacije i podešavanja radne površine saèuvate na centralnom raèunaru, pri èemu im možete pristupati s bilo kojeg raèunara lokalne mreže. Drugim recima, kada sednete za bilo koji raèunar u mreži, možete ga koristiti kao svoj raèunar. Windows 2000 Professional sadrži fundamentalna poboljšanja pouzdanosti (izmene jezgra operativnog sistema koje spreèavaju pad sistema i sposobnost operativnog sistema da sam sebe popravi). Zbog toga se može reæi da je to dosad najpouzdaniji Microsoftov operativni sistem za stone raèunare. Windows 2000 takoðe ima kombinovane bezbednosne funkcije, namenjene za zaštitu osetljivih poslovnih podataka - bilo da se skladište lokalno na radnoj stanici, ili da se prenose lokalnom mrežom, telefonskim linijama ili putem Interneta. Pošto podržava standardne bezbednosne funkcije za povezivanje na Internet (kao što su IP Security, Layer 2 Tunneling Protocol i Virtual Private Networking), Windows 2000 se smatra toliko bezbednim da ga koriste èak i banke. Windows 2000 Professional ima sve osobine verzije Windows NT Workstation, a obogaæen je dodacima i poboljšanjima. Funkcije su dodate s namerom da se jednostavnost korišæenja Windowsa 98 kombinuje sa stabilnošæu, brzinom i bezbednošæu Windowsa NT. Poboljšanja ukljuèuju: ALEXA 2002

17/125

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

Spremnost za 64-bitne procesore. Microsoft je osnovu Windowsa 2000 projektovao tako da ovaj operativni sistem bude spreman za pojavu 64-bitnih procesora. Cilj je da se u skoroj buduænosti napravi 64-bitni operativni sistem, koji æe biti potpuno kompatibilan s postojeæim 32-bitnim aplikacijama. Namera je da se sasvim iskoriste moguænosti novog 64-bitnog procesora Intel „Itanium”. Active Directory. Usluga aktivnog imenika je deo Windowsa 2000. Ova usluga poboljšava upravljanje sistemom, bezbednost rada i kompatibilnost sa ostalim operativnim sistemima. Group Policy. Ova funkcija administratorima omoguæava da definišu i kontrolišu stanje raèunara i/ili korisnike unutar organizacije. Suština funkcije Group Policy jeste uèlanjenje korisnika u bezbednosne grupe. Hardware Wizard. Ovaj èarobnjak pruža jednostavan interfejs za rešavanje mnogih hardverskih teškoæa. Postoji moguænost dodavanja, podešavanja, uklanjanja i nadgradnje periferijskih ureðaja, kao i rešavanja problema u njihovom radu. Index Server. Pomoæni program koji radi u pozadini i pravi indeks sadržaja lokalnog èvrstog diska ili datoteka na mreži (ako je raèunar povezan na mrežu). Ima moguænost biranja direktorijuma i datoteka koje æe biti obuhvaæene indeksom. Index Server može raditi lokalno, ili u mreži. Poboljšava brzinu rada i taènost sistemskih informacija. Rezultate pretraživanja može rangirati na osnovu povezanosti s kriterijumom pretraživanja. Intellimirror Desktop Management. Ova funkcija omoguæava korisnicima da rade za bilo kojom radnom stanicom na mreži, a da pri tome koriste svoju radnu površinu, svoje aplikativne podatke i dokumente. Intellimirror omoguæava administratorima da automatski distribuiraju softver (ukljuèujuæi i daljinsko instaliranje operativnog sistema). Administratori takode mogu daljinski kontrolisati radnu površinu i održavati softver. Internet Explorer 5.x. Microsoftov Web èitaè Internet Explorer 5.x potpuno je integrisan u Windows 2000 Professional. Network Connections Wizard. Omotnica Network Connections (u omotnici My Computer) zamenjuje stavku Network Settings iz omotnice Control Panel Windowsa NT 4.0. Pritiskom na ikonicu Make New Connection, pokreæe se èarobnjak Network Connection. Prilikom stvaranja nove veze pomoæu ovog èarobnjaka, primetiæete da je broj koraka manji nego u odgovarajuæem postupku u Windowsu NT 4.0. Ako se koristi Active Directory u Windowsu 2000 Server, na raspolaganju stoji niz funkcija za pojednostavljeno upravljanje mrežom. Okviri za dijalog Open/Save/Save As. Na levoj strani okvira za dijalog Open i Save, Windows 2000 ima direktorijumsko stablo (slièno onom u Outlooku) za brzo kretanje kroz direktorijume èvrstog diska. Meni Start je prilagoðen liènim potrebama. Windows 2000 beleži pokretanje programa i otvaranje dokumenata iz menija Start. Posle prvih šest korisnikovih sesija, on menja izgled menija Programs i u prvi mah prikazuje samo najèešæe korišæene stavke. Ostale stavke su prikrivene, a mogu se prikazati pritiskom na dvostranu strelicu. Windows 2000 neprekidno prati korišæenje datoteka i shodno tome menja prikaz menija Start. ALEXA 2002

18/126

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

„Utakni i koristi”. Windows 2000 je kompatibilan s tekuæim standardima Plug-and-Play. Podržava najnovije magistrale (kao što su USB, IEEE 1394, poznatija kao „Firewire” i AGP) i ostale ureðaje, kao što su DVD plejeri, skeneri i digitalni fotoaparati. Podrška za SMP. Simetrièna multiprocesorska obrada (engl. Symmetric Multi Processing, SMP) omoguæava korišæenje više procesora, a zavisi od verzije Windowsa 2000. Verzije Professional i Standard Server podržavaju dva procesora, dok napredne serverske verzije podržavaju èak osam procesora. Windows 2000 Explorer. Windows Explorer u Windowsu 2000 sadrži sve podesive funkcije iz Windowsa 98. Dodata poboljšanja su minijaturni prikaz svih datoteka, umesto prikaza na osnovu omotnica; podesive palete alatki; stavka Folder Options u omotnici Control Panel, s novim automatizovanim okvirom za dijalog Folder Options. Windows Installer. Ovaj pomodni program olakšava instaliranje programa i umanjuje teškoæe nastale zbog zamenjivanja zajednièkih DLL datoteka i zbog njihovih razlièitih verzija. Windows Installer omoguæava da aplikacija prouèi postojeæe DLL datoteke, s ciljem da zadrži prethodno instalirane zajednièke datoteke. Takoðe, omoguæava naknadno dodavanje komponenata programa i popravljanje ošteæenih aplikacija. Da bi se mogao koristiti Windows Installer, mora se omoguæiti njegova saradnja sa aplikacijama koje se instaliraju, pa se u pisanju novog softvera moraju koristiti MSI skriptovi. 4.3.2 MEÐUOPERATIVNOST WINDOWSA 2000 Operativni sistem Windows 2000 pruža podršku za niz protokola. Virtuelno, klijent s bilo koje platforme može koristiti usluge servera pod Windowsom 2000 Server. Klijenti pod Windowsom 2000 Professional mogu saraðivati sa serverskim platformama koje rade pod Novellom, IBM-om i ostalim. Meðuoperativnost Windowsa 2000 sadrži podršku za više zajednièkih komunikacionih i bezbednosnih protokola, ukljuèujuæi Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP), Lightweight Directory Access Protocol (LDAP), Dynamic Host Configuration Protocol (DHCP), Domain Name Service (DNS) i verziju protokola za proveru identiteta, Kerberos 5. Buduæi da podržava navedene protokole, Windows 2000 može komunicirati sa operativnim sistemima Novell NetWare, Mac OS, HP/UX, Solaris, IBM AIX i Linux; može komunicirati s direktorijumskim uslugama, kao što su Novell NDS, Lotus Notes, Exchange i s direktorijumima zasnovanim na LDAP-u; takoðe, može komunicirati s platformama baza podataka, proizvoðaèa IBM, Informix i Oracle. Verzija 2.0 softvera Services for UNIX sadrži komponente za integrisanje Windowsa 2000 u postojeæe Unix okruženje. Ovaj dodatni softver donosi usaglašavanje lozinki, server Network Information Services (NIS), èarobnjaka NISto-Active Directory Migration, uslugu za preslikavanje korisnièkog imena i server Network File System (NFS), klijentski softver i softver za mrežni prolaz. Softver Microsoft lnterix 2.2 daje okruženje za izvršavanje aplikacija i skriptova, zasnovanih na Unixu, u operativnim sistemima Windows NT i Windows 2000. Kao podrška za saradnju sa IBM-ovim platformama, postoji Host Integration ALEXA 2002

19/127

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

Server (naslednik SNA Servera). On omoguæava da operativni sistem iz porodice Windows integrišete sa ostalim korporacijskim sistemima, koji se izvršavaju na IBM-ovim velikim raèunarima, AS/400 i LInixu. Softver Services for Macintosh je sastavni deo Windowsa 2000 Server i sadrži File Server for Macintosh, Print Server for Macintosh i podršku za protokole AppleTalk Protocol i AppleTalk Control Protocol (ATCP). Services for Macintosh omoguæava da raèunari pod Windowsom i Macintoshem zajedno koriste datoteke i štampaèe. Raèunar pod Windowsom 2000 Server, sa instaliranim softverom Services for Macintosh, može raditi kao server datoteka, server za daljinski pristup i server za štampanje Macintosh klijentskim raèunarima. Štaviše, Windows 2000 Server može obavljati funkcije Appie-Talk usmerivaèa. Verzija 5.0 softvera Services for NetWare prodaje se kao zaseban proizvod. Omoguæava klijentima pod Windowsom 2000 Professional (i serverima pod Windowsom 2000 Server) da komuniciraju sa serverima pod NetWareom. Services for NetWare sadrži File and Print Services for NetWare, verzije 4.0 i 5.0, Directory Service Manager for NetWare,Microsoft Directory Synchronization Services (MSDSS) i File Migration Utilily. Štaviše, u Windows 2000 je ugraðeno nekoliko tehnologija koje podržavaju NetWare. Na primer, softver Client Services for NetWare omoguæava klijentima pod Windowsom 2000 Professional da koriste resurse servera pod NetWareom. Gateway Service for NetWare omoguæava serverima pod Windowsom 2000 da komuniciraju sa serverima pod NetWareom.

4.4 WINDOWS NT Za razliku od operativnog sistema NetWare, Windows NT kombinuje raèunar i mrežni operativni sistem u jednu integrisanu platformu. Windows NT Server koristi raèunar za pružanje serverskih funkcija i resursa na mreži, dok Windows NT Workstation ostvaruje klijentske funkcije mreže. O Windowsu NT možete više nauèiti na Microsoftovoj lokaciji: www.microsoft.com/win-dows/default.asp. 4.4.1 VERZIJE I OSOBINE WINDOWSA NT Windows NT radi po modelu domena - domen je skup raèunara koji zajednièki koriste bazu podataka i bezbednosna pravila. Svaki domen ima jedinstveno ime (uveriæete se da je pojam domena veoma važan u postupku uspostavljanja korisnièkih naloga i grupa u Windowsovim mrežama). U svakom domenu mora se izdvojiti jedan server koji æe nositi ulogu primarnog kontrolera domena (engl. Primary Domain Conlroller, PDC). PDC server održava usluge imenika i proverava identitet korisnika koji se prijavljuje na sistem. Usluge imenika Windowsa NT mogu se realizovati na razlièite naèine, shodno naèinu korišæenja baza podataka za bezbednost i za korisnièke naloge. Postoji više razlièitih modela domena. Mreža s jednim glavnim domenom (engl. single-domain) održava baze podataka za bezbednost i za korisnièke naloge. Ta mreža može imati više domena, ali samo jedan je oznaèen kao glavni, sa obavezom da održava ALEXA 2002

20/128

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

informacije o korisnièkim nalozima. U mreži s više glavnih domena (engl. multiple-master) baza podataka korisnièkih naloga održava se na više servera. Ovakav prilaz se koristi u veoma velikim organizacijama. Mreža s potpunim poverenjem (engl. complete-trust) ima više domena ali nijedan nije izdvojen kao glavni. Svi domeni rade zajedno. 4.4.2 USLUGE WINDOWSA NT Kombinacija Windowsa NT Server i Windowsa NT Workstation daje sistem s moænim skupom bezbednosnih usluga, usluga štampanja, usluga korišæenja datoteka i mrežnih usluga. 4.4.2.1 Usluge korišæenja datoteka U mrežama pod Windowsom NT, zajednièko korišæenje datoteka može se ostvariti na dva naèina. Datoteke se mogu zajednièki koristiti kao i u mrežama ravnopravnih raèunara (engl. peer-to-peer network). Svaka radna stanica ili server može direktorijum ponuditi na javno korišæenje putem mreže, može podacima dodeljivati atribute (bez pravapristupa - no access, samo èitanje - read only, menjanje - modify, ili pun pristup - full access). Bitna razlika izmeðu Windowsa NT i ostalih operativnih sistema (kao što su Windows 95 /98) sastoji se u tome da zajednièko korišèenje nekog resursa u Windowsu NT možete dozvoliti samo ako imate odgovarajuæa administratorska ovlašæenja. Drugi naèin zajednièkog korišæenja potpuno koristi bezbednosne funkcije Windowsa NT. Dozvole možete izdavati na nivou direktorijuma i datoteka, tako da je moguæe ogranièiti pristup odreðenim pojedincima i grupama. Naravno, neophodno je da koristite Windows NT sistem datoteka (NT File System, NTFS). Tokom instaliranja Windowsa NT, birate sistem datoteka NTFS ili sistem FAT16 (DOS). Moguæe je u jednom sistemu koristiti oba sistema datoteka, ali oni moraju biti na razlièitim disk jedinicama, odnosno na razlièitim particijama istog èvrstog diska. U tom sluèaju, kada raèunar radi u DOS režimu, nisu raspoloživi direktorijumi i datoteke sa sistema NTFS. Klijenti koji koriste neki drugi sistem datoteka, mogu zajednièki upotrebljavati mrežne resurse, ali se sve svodi na javno korišæenje, odnosno, ne mogu se koristiti bezbednosne funkcije NTFS-a. Windows 98 koristi sistem datoteka FAT32. Windows NT nije kompatibilan sa sistemom datoteka FAT32, pa se Windows NT ne može instalirati na disku/ particiji èiji je sistem datoteka FAT32. Takoðe, NT neæe prepoznati datoteke na particiji pod sistemom datoteka FAT32. 4.4.2.2 Bezbednosne usluge Windows NT pruža bezbednost svakom mrežnom resursu. U mreži pod Windowsom NT, server domena održava sve zapise o korisnièkim nalozima, upravlja dozvolama i èuva informacije o korisnièkim pravima. Da bi pristupio bilo kojem resursu mreže, korisnik mora imati prava za obavljanje radnje i dozvolu za korišèenje tog resursa. 4.4.2.3 Usluge štampanja U mreži pod Windowsom NT, bilo koji klijent može imati ulogu servera za štampanje. Kada se štampaè oznaèi za zajednièko korišèenje, on postaje dostupan svima na mreži (zavisno od pravila zajednièkog korišæenja koja važe u posmatranoj mreži). Kada se instalira štampaè,birate da li æete štampaè oznaèiti ALEXA 2002

21/129

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

kao lokalni (local printer - My Computer) ili kao mrežni (network printer). Ako štampaè oznaèite kao mrežni, pojaviæe se okvir za dijalog sa spiskom svih dostupnih mrežnih štampaèa - samo treba da izaberete koji æete koristiti. Ne zaboravite da možete instalirati više mrežnih štampaèa. Ako instalirate lokalni štampaè, instalacioni vodiè æe vas pitati da li æete i ostalim korisnicima mreže dozvoliti da koriste štampaè zajedno s vama. 4.4.2.4 Mrežne usluge Windows NT pruža više usluga koje doprinose besprekornom radu mreže. Usluga razmene poruka (engl. messenger service) nadgleda mrežu i prima tekuæe poruke. Usluge upozorenja (engl. alert service) obaveštavaju o porukama primljenim od usluge primopredaje. Usluga Browser daje spisak raspoloživih usluga na domenima i radnim grupama. Usluga Workstation radi na radnim stanicama i odgovorna je za veze sa serverima (ovo se takoðe zove preusmerivaè). Usluga Server pruža pristup resursima raèunara putem mreže. 4.4.3 MEÐUOPERATIVNOST WINDOWSA NT Mrežni protokol NWLink ostvaruje kompatibilnost Windowsa NT s NetWareom. Jedna od usluga je GateNVav Services for NetWare (GSNW). Svi klijenti pod Windowsom NT u domenu za komuniciranje s NetWare serverom moraju koristiti jednog posrednika, a GSNW ostvaruje mrežni prolaz izmeðu domena u Windowsu NT i NetWare servera. Ovo odlièno funkcioniše u sporim mrežama, ali može ugroziti performanse zbog poveæanja broja zahteva. Client Services for NetWare (CSNW) omoguæava radnim stanicama pod Windowsom NT Workstation da pristupaju datotekama i koriste usluge štampanja na Net Ware serveru - ovaj softver je deo paketa GSNW. Usluge Softver File and Print Services for NetWare (FPNW) omoguæavaju NetWare klijentima da pristupaju datotekama i uslugama štampanja koje pripadaju sistemu pod Windowsom NT (FPNW nije deo paketa Windows NT, kupuje se zasebno). Dodatni pomoæni program Directory Service Manager for NetWare (DSMN) integriše informacije o korisnièkim nalozima i grupama u NetWareu i Windowsu NT. Konaèno, administratori koriste alat Migration Tool for NetWare za prevoðenje informacija o korisnièkim nalozima iz okruženja NetWare u Windows NT - informacije o nalozima u NetWareu šalju se Windowsovom NT kontroloru domena. Raèunari koji rade pod Windowsom 95 ili 98/SE dobro funkcionišu kao klijenti u lokalnim mrežama pod Windowsom NT ili NetWareom, Jedino treba instalirati odgovarajuæi klijentski softver. U svakom sluèaju, korisnici Windowsa 95/98 ne mogu uživati u svim pogodnostima bezbednosnih funkcija Windowsa NT, jer te funkcije koriste NTFS format datoteka, koji nije kompatibilan s Windowsom 95 ili 98.

4.5 NOVELL NetWare NetWare je jedan od Novellovih najpopularnijih mrežnih operativnih sistema, zahvaljujuæi svojoj zadivljujuæoj meðuoperativnosti. Operativni sistem NetWare sadrži aplikacije i za mrežne servere i za mrežne klijente. Klijentske aplikacije se oslanjaju na razne klijentske operativne sisteme. Serverskim aplikacijama se može pristupati s klijentskih raèunara koji rade pod DOS-om, ALEXA 2002

22/130

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

Windowsom (3.x, 95, 98/SE, NT i 2000), operativnim sistemima OS/2, Apple Talk ili Unix. Zbog toga je uvek najbolje izabrati NetWare za mrežni operativni sistem u velikim mrežama s raznolikim operativnim sistemima. U malim mrežama koje održavaju neiskusni tehnièari, NetWare se pokazao kao suviše složen i nezgrapan. O NetWareu možete više nauèiti na Novellovoj lokaciji www.novell.com. 4.5.1 VERZIJE I OSOBINE NETWAREA Verzija NetWare 3.2 je 32-bitni mrežni operativni sistem koji podržava Windows 3.x/95/ 98 i NT, Unix, MacOS i DOS. U verziji NetWare 4.11 (poznatoj i kao IntranetWare), Novell je predstavio svoju novu uslugu imenika, Novell Directory Services (NDS). NetWare 5.x omoguæava integrisanje lokalnih mreža, NVAN mreža, mrežnih aplikacija, intraneta i Interneta u jednu globalnu mrežu. NetWare 6 (http://nw6launch.novcll.com/ nw6launch/index.jsp) integriše dodatne mreže i usluge vezane za Web, pri tome podržavajuæi najviše 32 grupisana servera s najviše 32 procesora. Novell Directory Services (NDS) pruža uslugu imenovanja, bezbednosti, usmeravanja, razmene poruka, upravljanja, Web izdavaštva, usluge štampanja i pristupa datotekama. Koristi arhitekturu direktorijuma koja se zove X.500. Organizuje sve mrežne resurse (ukljuèujuæi korisnièke naloge i grupe, štampaèe, servere i volumene). NDS je takoðe jedinstven sistem prijavljivanja korisnika - korisnik se prijavljuje na mrežu i dobija pristup svim resursima za koje ima dozvole i privilegije. 4.5.2 USLUGE U NETWAREU Ako je na radnoj stanici instaliran NetWare Client, ta klijentska radna stanica može uživati u svim pogodnostima bezbednosnih usluga, usluga štampanja, razmene poruka i pristupa datotekama, koje pruža NetWare Server. 4.5.2.1 Usluge pristupa datotekama Usluge pristupa datotekama u NetWareu deo su baze podataka NDS. Ne zaboravite da NDS predstavlja jedinstven sistem prijavljivanja korisnika na mrežu, koji korisnicima i administratorima omoguæava da na isti naèin vide resurse mreže, ali takoðe omoguæava da se cela mreža vidi u onom obliku koji je uobièajen za operativni sistem posmatrane radne stanice. Na primer, klijent pod Windowsom NT može mapirati logièki disk ureðaj na bilo koji direktorijum ili volumen NetWareovog servera datoteka, a NetWareovi resursi se s klijentskih raèunara vide kao logièki disk. Takav logièki disk funkcioniše kao i bilo koji disk radne stanice. Danas su skoro sve mreže u svetu povezane na Internet. Ipak, i dalje je problem iz jedne mreže pristupiti datotekama u drugoj mreži - ponekad i nemoguæe. U NetWareu 6, Novell je predstavio novu tehnologiju - iFolder - koja prevazilazi ogranièenja što su tradicionalno osuðivala korisnike na odreðeni hardver. Takoðe, iFolder èini da lokacija više ne bude najveæa prepreka za pristupanje datotekama. iFolder ima alate za sinhronizovanje, izradu rezervnih kopija i pristupanje datotekama i aplikacijama bilo kada i bilo gde. ALEXA 2002

23/131

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

4.5.2.2 Bezbednosne usluge NetWare pruža veæu bezbednost. Bezbednosni mehanizmi, korišæeni prilikom prijavljivanja na sistem, proveravaju identitet korisnika, zasnovan na korisnièkom imenu i lozinki, i oslanjaju se na vremenska ogranièenja i ogranièenja korisnièkog naloga. Prava pristupa kontrolišu kojim direktorijumima i datotekama korisnik može pristupiti (i šta sve s njima sme da radi). Atributi direktorijuma i datoteka odreðuju dopuštene operacije (samo èitanje, upisivanje, kopiranje, zajednièko korišæenje ili brisanje). NetWare 6 nudi moguænost provere prava pristupa za svakog korisnika, ali zalazi mnogo dublje od proste kontrole pristupa direktorijumu. Jedinstveno prijavljivanje na sistem, korisniku daje pristup svim umreženim serverima, bez obzira na to pod kojim operativnim sistemom rade (pomoæu softvera Novell Account Management). Politika kontrole korisnika i grupa korisnika i mrežnih resursa olakšava administriranje i istovremeno korisnicima i partnerima daje veliku fleksibilnost. Novell Border Manager Enterprise Edition je moæan bezbednosni alat za vezu ka Internetu. Sadrži mrežne barijere, proveru identiteta, alate za virtuelne privatne mreže (VPN) i usluge keš memorije za mreže svih velièina. BorderManager je tesno spregnut sa softverom eDirectory i predstavlja prvo rešenje za upravljanje bezbednošæu koje podržava jedinstveno prijavljivanje uz kontrolisan pristup korporacijskim skladištima informacija putem unutrašnje ili spoljašnje mreže. Komunikacije koje u korporacijskoj mreži treba dodatno zaštititi ostvaruju se pomoæu softvera Novell Certificate Server (sastavni deo NetWarea 6). Novell Certificate Server 2.0 je proširiv, bezbedan mehanizam za šifrovanje s javnim kljuèem. Ovaj softver pravi i izdaje bezbednosne sertifikate i upravlja njima. Sertifikati su digitalni prilozi, koji potvrðuju identitet pošiljaoca poruke. Pomoæu njih primaoci mogu jednostavno da šifruju svoje odgovore. 4.5.2.3 Usluge štampanja Usluge štampanja su za korisnika klijentskog raèunara potpuno nevidljive. Svaki zahtev za štampanje se preusmerava s klijentskog raèunara na server datoteka, gde se uruèuje serveru za štampanje i konaèno šalje štampaèu (isti raèunar može imati ulogu servera datoteka i servera za štampanje). Zajednièko korišæenje štampaèa je moguæe ako je povezan na server, na radnu stanicu ili neposredno na mrežu (tada štampaè ima sopstvenu mrežnu karticu). NetWareove usluge štampanja podržavaju najviše 256 štampaèa. Novell upravlja mrežnim štampaèima tako što su štampaèi, redovi za èekanje i serveri za štampanje predstavljeni kao objekti u bazi eDirectory. Softver NetWare 4.x eDirectory olakšava administriranje štampaèa i èini ga pouzdanijim tako što koristi iste alate za upravljanje kao i za ostale mrežne resurse. Zahvaljujuæi tome, sada korisnici pronalaze i koriste štampaèe lakše nego ikada. Softver Novell Distributed Print Services (NDPS) doneo je dodatne moguænosti za upravljanje i podršku korisnicima. NetWare 6 poboljšava funkcionalnost štampaèa zahvaljujuæi opciji „best network print” (najbolje raspoloživo mrežno štampanje), koja je osnova koncepta Novell Internet Printing. Ovaj softver je napravljen prema ratifikovanom (u organizaciji IETF) protokolu Internet Printing Protocol (RFC-2910-1). Novell Internet Printing uvodi upravljanje poslovima štampanja putem Web èitaèa (browsera) i tehnologije Web servera. ALEXA 2002

24/132

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

4.5.2.4 Usluge razmene poruka NetWare korisnicima omoguæava razmenu kratkih poruka. Poruke se mogu slati pojedincima i grupama. Ako su svi navedeni primaoci u istoj grupi, poruku naslovljavate grupi. Korisnici mogu blokirati ili aktivirati uèešæe svojih radnih stanica u razmeni poruka. Kada korisnik blokira prijem poruka, ta radna stanica više neæe primati poruke neusmerenog saobraæaja (engl. broadcast). Poruke se takoðe mogu isporuèivati uslugom za uruèenje poruka (engl. Message-Handling Service, MHS). MHS se može instalirati na bilo kojem serveru i može se podesiti da pruža potpun sistem razmene poruka e-pošte. MHS podržava najrasprostranjenije programe za rad sa e-poštom. 4.5.3 MEDUOPERATIVNOST NETWAREA Ostali operativni sistemi nude klijentski softver koji podržava meduoperativnost s NetWareovim serverima. Na primer, Windows NT ima Gateway Services for NetWare (GSNW). Ova usluga omoguæava serveru u mreži pod Windowsom NT da igra ulogu mrežnog prolaza ka mreži pod NetWareom. Bilo koja radna stanica iz Windowsove NT mreže može zahtevati korišæenje resursa ili usluga iz NetWareove mreže, ali se taj zahtev mora uputiti preko Windowsovog NT servera. Server se, zatim, ponaša kao klijent u NetWareovoj mreži, prosleðujuæi zahtev u NetWareovu mrežu. Pomoæu usluge GSNW, Windowsov NT server može omoguæiti pristup NetWareovim datotekama i uslugama štampanja. Patentirani protokoli (kao što su IPX ili DECnet) ustupili su prednost standardizovanim protokolima, kao što je skup protokola TCP/IP. Meðutim, mnogi protokoli se još uvek koriste. NetWare 6 podržava niz razlièitih protokola za rad s datotekama, pri èemu su svi ti protokoli standardni na pojedinim tržištima. Protokoli za rad s datotekama omoguæavaju razlièitim klijentskim raèunarima da komuniciraju s NetWareovim sistemom datoteka. Možete otpakovati potpuno nov raèunar iMac, ukljuèiti ga u mrežu i pristupati datotekama na serveru pod Net Wareom 6, bez ikakvih dodatnih radnji i bez instaliranja bilo kakvog dodatnog softvera. Isto ovo važi za Windowsove klijente, Unix radne stanice, FTP klijente ili Web èitaèe. Svrha je da se iskoriste postojeæe infrastrukture tako što se ojaèaju serveri i klijenti.

4.6 LINUX U drugoj polovini 1998. godine, pojednostavljena verzija Unixa, pod imenom Linux, privukla je mnogo pažnje. Nastanak Linuxa vezuje se za 1991. godinu (verzija sa otvorenim izvornim kodom izdata je 1993.). Linux su razvijale stotine programera širom sveta. Njegov razvoj je pomogla prosta èinjenica: izvorni kod je potpuno besplatan i svako može da ga razvija po svom nahoðenju - s tim što su sva unapreðenja i poboljšanja javno dobro. Autor Linuxa, Linus Torvalds, overava promene u operativnom sistemu, tako da se u „zvaniènoj” verziji ne primenjuju sve postojeæe izmene. Kako Linux postaje sve popularniji meðu programerima, proizvoðaèima hardvera i softvera, Microsoft vidi Linux kao pretnju Windowsu NT i Windowsu 2000. To je sasvim osnovano, jer Linux ima verne zagovornike i programere. Ovaj mrežni operativni sistem radi na x86 raèunarima, platformama Digital Alpha ALEXA 2002

25/133

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

i stanicama Sun SPARC. Zbog toga je fleksibilniji od Windowsa NT (zasad radi na x86 raèunarima i platformama Digital Alpha). Linux ima skromne hardverske zahteve. Na primer, za Web server možete upotrebiti stari PC raèunar 486. Zahtevi Windowsa 2000 su daleko veæi. Danas je Linux najtraženiji serverski operativni sistem i pravi prodor na tržište stonih raèunara. Za razliku od patentiranih operativnih sistema, Linux se instalira i nadgraðuje besplatno. Te pogodnosti privlaèe kompanije koje imaju skroman budžet, a ipak im treba dobar operativni sistem. Meðutim, cena nije jedina prednost Linuxa. Mnoge kompanije, velike i male, rado koriste Linux zbog njegove pouzdanosti - raèunari pod Linuxom rade mesecima, èak i godinama bez potrebe za ponovnim podizanjem sistema. Buduæi da je izvorni kod javno dostupan, greške se mogu lako i brzo ispraviti, nezavisno od proizvoðaèa softvera (ne morate èekati da proizvoðaè softvera objavi novu zakrpu). U poslovnom svetu takoðe se ceni otvoren izvorni kod, jer omoguæava grupi kompanija da saraðuju na softverskim problemima, bez bojazni od antitrustovskih parnica. Programi za Linux se mogu instalirati na skoro svaki raèunar (ukljuèujuæi stare i zastarele raèunare) i pružaju nivo fleksibilnosti i pouzdanosti koji je teško postiæi u drugim operativnim sistemima. 4.6.1 OGRANIÈENJA LINUXA Pored svega navedenog, Linux neæe u skorijoj buduænosti osvojiti tržište liènih raèunara. Korisnici mogu preuzeti instalacione datoteke ovog operativnog sistema s FTP lokacije kompanije Red Hat (www.redhat.com). Instalacione datoteke su takoðe objavljene na kompakt diskovima i mogu se nabaviti u lokalnim prodavnicama softvera. Iako sve više organizacija koristi servere pod Linuxom, hardverska ogranièenja i ogranièena podrška za aplikacije koèe masovniju primenu Linuxa, tako da se veliki deo korisnika ipak odluèuje za savremen poslovni softver, poput Windowsa NT ili Windowsa 2000. Ono što ogranièava Linux kao serverski operativni sistem, jeste naèin na koji se raspodeljuje vreme obrade. Windows NT i ostali komercijalni operativni sistemi rasporeðuju vreme korišæenja procesora na nivou programskih niti za funkcije jezgra (engl. kernel ), dok Linux procesorsko vreme raspodeljuje po procesima, zbog èega je raspodela procesorskog vremena manje granularna. Niti koje se izvršavaju u korisnièkom režimu rada (gde se izvršavaju aplikacije) tako su vremenski raspodeljene da Linuxove aplikacije imaju slabiji odziv u odnosu na odgovarajuæe aplikacije projektovane za Windows NT ili 2000. U praksi, Linux se ponaša slièno Windowsu 3.x, koristeæi kooperativni višeprocesorski rad, gde se od aplikacija oèekuje da oslobode procesor èim završe svoj posao. Danas, 32-bitna verzija Windowsa koristi preduprednu višeprocesnu obradu koja aplikacije primorava da prepuštaju procesor nakon jednakih i unapred poznatih vremenskih intervala. Konaèno, Linuxov kod je projektovan za izvršavanje na samo jednom procesoru, pa ne može raditi na višeprocesorskom hardveru. Zbog toga ne može izvršavati neke serverske aplikacije. 4.6.2 BUDUÆNOST LINUXA Uprkos tome što ima odreðena ogranièenja, Linux nude razlièiti proizvoðaèi i neprestano mu se poboljšavaju funkcionalnost, i performanse na razlièitim ALEXA 2002

26/134

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

platformama. Verzije Linuxa, poput Red Hat 8.x, uveliko se koriste na serverima i stonim raèunarima velikih korporacija, ali i na liènim raèunarima malih korisnika. Linux je trenutno jedan od najmoænijih i najpouzdanijih operativnih sistema. Buduæi da je izvorni kod ovog operativnog sistema otvoren, može se menjati da bi se prilagodio potrebama korisnika.

4.7 OSTALI OPERATIVNI SISTEMI Windows NT/2000 i NetWare su danas zasigurno najpopularniji mrežni operativni sistemi, ali nisu jedini. Unix, AppleTalk i Banvan VINES takoðe su poznati i priznati softverski proizvodi. Šta više, Windows 95/98/SE može se podesiti da služi kao klijent u drugim mrežama. U ovom delu poglavlja ukratko æemo predstaviti ostale operativne sisteme. 4.7.1 UNIX Unix je i dalje mnogostran, višeprogramski, višekorisnièki operativni sistem opšte namene. Dve osnovne varijacije Unixa su Linux i Solaris (proizvod kompanije Sun Microsystems). Iako je Unix zamišljen i projektovan za velike mreže, nalazi primenu i na liènim raèunarima (Linux je sve popularniji meðu korisnicima liènih raèunara). Uopšteno govoreæi, Unixov sistem se sastoji od jednog centralnog raèunara i više terminala za pojedinaène korisnike. Unix dobro radi na samostalnim raèunarima i dobro se ponaša u mrežnom okruženju. Unix je vrlo prilagodljiv okruženju klijent/server. Može se koristiti kao server datoteka, tako što se na serveru pod Unixom instalira softver za server, datoteka. Server datoteka pod Unixom opslužuje zahteve radnih stanica. Softver za server datoteka je samo jedna od aplikacija koje rade na raèunaru u višeprogramskom režimu. Server pod Unixom podržava klijente koji rade pod DOS-om i operativnim sistemima OS/2, Windows ili MacOS 7/8 (preusmerivaè radnim stanicama omoguæava da na server smeštaju i s njega preuzimaju Unixove datoteke kao da su u formatu klijentskog operativnog sistema). 4.7.2 APPLETALK Podrška za Appleovu mrežu je potpuno integrisana u operativni sistem svakog raèunara koji radi pod MacOS-om. Prva realizacija (pod imenom Local Talk) bila je prilièno spora, ali je omoguæavala ekonomièno umrežavanje raèunara. LocalTalk je i dalje deo operativnog sistema Apple OS. Usluge imenika u AppleTalku zasnovane su na zonama - to su logièke grupe mreža i resursa. Zone predstavljaju naèin grupisanja mrežnih resursa u funkcionalne jedinice. Na primer, AppleTalkova mreža se u 1. fazi sastoji samo od jedne zone, dok mreža u 2. fazi može imati najviše 256 zona. Ove dve faze nisu kompatibilne i ne podržavaju isto ožièenje mreže. Tekuæa verzija AppleTalka podržava mrežu ravnopravnih Mac raèunara velike brzine. Postoji izvesna meðuoperativnost sa ostalim raèunarima i mrežnim operativnim sistemima. Meðutim, takva meðuoperativnost nije deo Appleovog operativnog sistema. Korisnici drugaèijih raèunara (koji nisu Appleovi) najlakše se mogu povezati na resurse Appleovog mrežnog operativnog sistema pomoæu skupa protokola Apple IP (Appleova verzija protokola TCP/ IP). ALEXA 2002

27/135

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

Apple IP omoguæava raèunarima koji nisu Appleovi da pristupaju Appleovim resursima kao što su, na primer, datoteke baza podataka. Raèunari koji su deo Appleovog mrežnog operativnog sistema mogu se povezati sa ostalim mrežama pomoæu usluga koje su napravili proizvoðaèi operativnih sistema (rade na mrežnim serverima) tih mreža. Na primer, Windows NT Server, Novell NetWare i Linux sadrže usluge koje obezbeðuju meðuoperativnost sa Appleovim mrežama. Na ovaj naèin se korisnicima Macintosha omoguæava upotreba resursa na drugim mrežnim serverima. 4.7.3 BANYAN VINES Virtual Integrated Network Services (VINES) kompanije Banyan još je jedan mrežni operativni sistem na tržištu. Vines je klijentsko-serverski mrežni operativni sistem razvijen iz protokola Xerox Network Systems (XNS) kompanije Xerox. Tekuæa verzija operativnog sistema Banyan VINES ima funkciju razmene poruka pomoæu softvera Banyan's Intelligent Messaging i Beyond Mail. Mrežne usluge se prave i njima se upravlja u Banyanovoj najnovijoj verziji StreetTalk Explorera. Ovaj korisnièki interfejs radi s Windowsovim korisnièkim profilima, omoguæavajuæi da parametri koje je podesio korisnik „prate” korisnika svuda u lokalnoj mreži. VINES takoðe podržava softver za TCP/IP meðuserversku saradnju, najviše èetiri procesora i klijentske radne stanice pod Windowsom NT, Windowsom 95 i Windowsom 98. Softver Banyan Intranet Connect omoguæava daljinski klijentski pristup pomoæu standardnog èitaèa Weba. 4.7.4 POPULARNI KLIJENTSKI OPERATIVNI SISTEMI Kao što ste veæ proèitali, na klijentskom PC raèunaru vam nije neophodan mrežni operativni sistem da biste pristupili mreži ili njenim resursima. Pored uobièajenih mrežnih operativnih sistema na klijentskim raèunarima, kao što su Windows 2000 Professional ili Windows NT Workstation, i ostali operativni sistemi su meðuoperativni s današnjim mrežnim operativnim sistemima - ali samo u ulozi klijenta (radne stanice). Dva najpopularnija klijentska operativna sistema su Windows Me i Windows 98/SE. 4.7.4.1 Window Me Microsoft je u septembru 2000. godine objavio Windows Millenium Edition (Me) s namerom da uèvrsti svoje mesto na tržištu kuænih korisnika PC raèunara. Iako Windows Me na uporednim testovima nije pokazao nikakvo poboljšanje performansi u odnosu na Windows 98/SE, nova verzija ima niz poboljšanja u oblastima zabave, multimedije i kuænog umrežavanja. Osnovna poboljšanja u odnosu na Windows 98/SE tièu se rada s multimedijom. Na primer, jedno od poboljšanja je automatizovani editor za video zapise, s moænim mehanizmom za komprimovanje i omoguæenim jednostavnim uvoženjem video zapisa iz video kamera. Tu je i èarobnjak za automatizaciju uèitavanja digitalnih slika sa skenera i iz digitalnih fotoaparata i džuboks/rikorder. Nove funkcije za zaštitu sistema obuhvataju èarobnjaka koji, posle destabilizacije sistema, uspostavlja prethodno stabilno funkcionalno stanje. Tu su, takoðe, nove funkcije za lakše i jednostavnije podizanje kuæne mreže i širokopojasni pristup mrežama. Štaviše, podrška specifikacije Universal Plug-and-Play (uni-verzalni „utakni i koristi”) Windowsu omoguæava da komunicira s kuænim ureðajima. ALEXA 2002

28/136

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

Postoje i dve bitne izmene. Jedna je uklanjanje standardne opcije Windowsa 9x za podizanje sistema pod MS-DOS-om (podizanje sistema s komandne linije MS-DOS-a). Ipak, u ovoj verziji Windowsa, DOS aplikacije se još uvek mogu izvršavati. Druga izmena se odnosi na usluge Windows Internet Services, koje poboljšavaju performanse. Windows Me ima istu radnu površinu kao Windows 2000 Professional i ima skup protokola TCP/IP za povezivanje na Internet, koji (neæete verovati) nije sasvim kompatibilan s nekim rasprostranjenim softverom za Internet. Sistem za pomoæ (Help) znaèajno je poboljšan, kroz uputstva za rešavanje problema i detaljnije poruke o greškama - sa ciljem da sistem bude pristupaèniji i struènjacima i poèetnicima. Funkcija System Restore pravi rezervne kopije važnih sistemskih datoteka u vreme kada je raèunar besposlen. Snimak tekuæeg stanja sistema pravi se svakih deset sati rada raèunara. Dodatni snimci se mogu praviti kad god korisnik to zatraži, pokretanjem èarobnjaka System Restore. Ako se sistem „zamrzne” (zaustavi) i jedino vam preostane da ga ponovo pokrenete (možda samo u režimu Safe Mode), možete pokrenuti pomenutog èarobnjaka i izabrati da ponovo uspostavite neko ranije snimljeno stanje sistema. Tekuãe stanje vaših dokumenata i poruke e-pošte neæe biti izgubljeni, ali æe preko sistemskih datoteka biti upisane ranije funkcionalne datoteke. Funkcija System Restore se pokreæe kad god u omotnicama Program Files ili Windows obrišete potencijalno važnu datoteku. Na primer, ako iz omotnice Program Files obrišete podatke, Windows æe u pozadini raditi na tome da umanji eventualno nastalu štetu. Funkcija System File Protection (zasnovana na sliènoj funkciji iz Windowsa 2000 - Windows File Protection) neprimetno spreèava aplikacije da, preko važnih i novijih DLL datoteka, upisuju starije i nestandardne verzije. Ovo bi znaèajno trebalo da umanji moguænost da novoinstaliran program onemoguæi rad ostalih programa. Korisnici takoðe mogu aktivirati funkciju AutoUpdate, koja u pozadini automatski preuzima nove verzije sistemskih datoteka i traži odobrenje da ih instalira. Multimedia. Windows Movie Maker snima video zapise s prikljuèenih kamera ili uvozi postojeæe datoteke, a onda zapise razdvaja u iseèke, koristeæi tehnologiju pozajmljenu iz najsavremenijih programa za ureðivanje videozapisa. Postojeæi video zapisi mogu se uvesti iz svih standardnih formata (izuzev iz formata RealMedia), ali se mogu saèuvati samo u formatu Windows Media Format (nažalost, ne i u formatima AVI ili MPEG). Funkcija Windows Image Acquisition (WIA) koristi èarobnjaka kao interfejs za pregledanje i izradu slika sa skenera i iz digitalnih fotoaparata. Osnovne funkcije se mogu ostvariti s bilo kojim skenerom tipa „utakni i koristi”, a ako koristite WIA-kompatibilni digitalni fotoaparat, možete pregledati slike i njima manipulisati bez njihovog preuzimanja sa aparata. Na tržištu je trenutno više od 60 WIA-kompatibilnih digitalnih fotoaparata (ukljuèujuæi najnovije modele). Èarobnjak se automatski pokreæe kada u USB prikljuèak ukljuèite WIA-kompatibilan digitalni fotoaparat ili kada na skeneru tipa „utakni i koristi” pritisnete odgovarajuæe dugme. Nova aplikacija Windows Media Player 7 radi s veæinom standardnih formata zvuènih i video zapisa, izuzimajuæi format RealMedia. Sadrži prijemnik za Web radio, džuboks i pomoæni program za prenos datoteka, koji kopira i ALEXA 2002

29/137

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

komprimuje postojeæe datoteke i muzièke zapise u prenosive MP3 ureðaje za reprodukciju i ureðaje pod Windowsom SE. Interfejs ove aplikacije je jednostavniji od nezavisnih aplikacija za reprodukciju multimedijskog sadržaja, ali je Microsoft potrošio veliki deo radne površine da bi Media Plaver izgledao što lepše. Nažalost, ova aplikacija je veoma nestabilna i sklona otkazivanju. Umrežavanje. Na svakom raèunaru pod Windowsom Me, prikljuèenom na mrežu ravnopravnih raèunara, èarobnjak za podizanje kuæne mreže sprovodi vas kroz postupak instaliranja i podešavanja zajednièkog korišæenja datoteka, štampaèa i veze sa Internetom. Postoji moguænost da isti èarobnjak napravi disk za instaliranje mrežnog softvera Windowsa Me na ostalim raèunarima (oni èak mogu raditi pod Windowsom 95 ili 98) koje želite da obuhvatite pomenutom mrežom. Novi aplet Folder Options u omotnici Control Panel omoguæava neposredno pridruživanje datoteka aplikacijama (engl. file association) i ostale funkcije prilagoðavanja. Da bi se spreèilo nestruèno rukovanje raèunarom, važne sistemske datoteke se ne prikazuju u Windows Exploreru (ukoliko izrièito ne zatražite njihovo prikazivanje tako što potvrdite odgovarajuæe polje u apletu). Ako ste u Windowsu 95 ili 98 ikada instalirali kuænu mrežu, virtuelnu privatnu mrežu ili širkopojasni softver, vrlo verovatno ste ugledali poruku koja vas obaveštava da možete koristiti najviše šest instanci protokola TCP/IP. To znaèi da Windows 9x može da se poveže na Internet s najviše šest mrežnih komponenata, i da za softver koji ste želeli da instalirate više nema slobodnih veza sa Internetom. U Windows Me je ugraðen nov TCP/ IP softver koji uklanja pomenuto ogranièenje, pa sada možete instalirati proizvoljan broj mrežnih aplikacija, a da pri tome ne morate uklanjati postojeæe.

SLIKA 4.3 Uobièajeni izgled radne površine u Windowsu98/SE Internet Explorer 5.5 i Outlook Express 5.5 sastavni su delovi Windowsa Me, ali jedino primetno poboljšanje je nova funkcija pregledanja pre štampanja u Internet Exploreru. Net-Meeting 3.1 je takoðe deo paketa, ali njegove funkcije nisu nikakva novina. ALEXA 2002

30/138

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

Preporuke za nadogradnju. Da li æete, kao tehnièko lice, korisnicima preporuèiti prelazak na Windows Me? Windows Me ima mnogo alata koje korisnici vole, ali ova verzija Windowsa nije dovoljno stabilna, a uporedni testovi ukazuju na to da je Windows Me samo malo sporiji od Windowsa 98/SE. Shodno ranijim iskustvima, saèekajte da se Microsoftovi inženjeri pozabave uoèenim nedostacima i da izdaju poboljšano izdanje ili pakete za nadogradnju, jer æe tek tada biti dovoljno razloga za prelazak s Windowsa 98/SE na Windows Me. 4.7.4.2 Windows 98 S razvojem novih hardverskih standarda i funkcija za PC raèunare, Windows 95 se našao pod velikim pritiskom da bolje iskoristi sistemske resurse. Windows 98 je zasnovan na Windowsu 95, ali mu je dodat veliki broj poboljšanja i potpuna podrška za pravi 32-bitni operativni sistem. Novi èarobnjaci, pomoæni programi i resursi aktivno uèestvuju u mirnijem radu sistema. Poboljšane su performanse mnogih uobièajenih operacija, na primer, uèitavanja aplikacija, podizanja i spuštanja sistema. Puna integracija sa Internetom i World Wide Webom pomaže umreženi naèin rada i omoguæava mnogostranost sistema. Posle brojnih odlaganja, Windows 98 je konaèno objavljen juna 1998. godine, a u septembru 1999. godine izdata je nova verzija, Windows 98 Second Edition (ili kraæe Windows 98 SE). Nastala je iz jednogodišnjeg iskustva u radu s Windowsom 98 i nosi niz poboljšanja (slika 4.3). Microsoft je kasnije izdao milenijumsko izdanje (Millennium Edition) Windowsa 98 (Windows Me), s ciljem da se približi mnogobrojnim i raznovrsnim kuænim korisnicima.Evo spiska najvažnijih funkcija i poboljšanja koja donosi Windows 98/SE: Pomoæni program za izradu rezervnih kopija. Aplet za izradu rezervnih kopija podržava SCSI magnetne trake, èini rad lakšim i omoguæava mnogostranost. Arhitektura za difuzni saobraæaj (engl. broadcast). Ako se u PC raèunar ugradi kartica s TV prijemnikom, Windows 98 omoguæava prijem i prikazivanje televizijskog programa i ostalih podataka emitovanih na mrežama neusmerenog saobraæaja (engl. broadcast networks), ukljuèujuæi napredni televizijski program (kombinacija standardnog televizijskog programa sa informacijama o programu, prikazanim u HTML formatu). Poboljšanje funkcije Dial-Up Networking. Ova funkcija podrazumeva komutirani pristup udaljenoj mreži. Poboljšanje u Windowsu 98 èine funkcije dialup scripting i multilink channel aggregation koje korisnicima omoguæavaju da objedine sve raspoložive komutirane linije i tako ostvare brži prenos. Èarobnjak Disk Defragmenter Optimization. Ovaj èarobnjak defragmentira èvrsti disk, èime se ubrzava pristup datotekama, a samim tim i rad sa njima. Poboljšanja parametara prikaza na ekranu. Poboljšanja se ogledaju u podršci za dinamièko menjanje rezolucije ekrana i dubine boja. Moguæe je i podesiti uèestalost osvežavanja ekrana za najveæi broj današnjih grafièkih adaptera. Distributed Component Object Model (DCOM).Windows 98 (i Windows NT 4.0) pružaju infrastrukturu koja omoguæava DCOM aplikacijama (tehnologija formalno poznata kao Network OLE) da komuniciraju preko mreže, a da se aplikacija ne mora nadograditi. ALEXA 2002

31/139

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

Dr. Watson. Windows 98 sadrži poboljšanu verziju pomoænog programa Dr. Watson. Kada se u sistemu desi softverska greška (na primer, opšta greška zaštiæenog režima rada, (engl. general protection fault) ili zaustavljanje sistema, (engl. system hang), Dr. Watson presreæe grešku i obaveštava koji je softver pogrešio i zašto. Dr. Watson takoðe sakuplja detaljne informacije o stanju sistema u trenutku pojave greške. Pravi se datoteka dnevnika, koja se može upotrebiti za rešavanje problema. Dr. Watson se ne ukljuèuje automatski; mora se pokrenuti ruèno, ili pomoæu preèice u omotnici Start up. Brže obaranje sistema.U Windowsu 98 znaèajno je ubrzano obaranje sistema. FAT32. Ovo je poboljšana verzija sistema datoteka FAT, koja omoguæava da se èvrsti diskovi kapaciteta veæeg od 2 GB formatiraju kao jedinstvene disk jedinice. FAT32 koristi manje klastere nego FAT, pa se prostor velikih diskova efikasnije koristi. Podrška za tehnologiju Infrared Data Association (IrDA) 3.0. Windows 98 podržava tehnologiju IrDA (Udruženje proizvoðaèa opreme za infracrveni prenos podataka) za bežièno povezivanje s periferijskim ureðajima ili drugim PC raèunarima. Prenosivi i stoni raèunari koji imaju infracrveni prikljuèak, mogu se bežièno umrežiti sa ostalim ureðajima koji imaju IrDA prikljuèke, te s njima razmenjivati datoteke i na njima štampati. Podrška za procesor Intel MMX. Windows 98 podržava softver koji koristi multimedijalna proširenja za Pentium procesor (MMX i SSE) za ubrzanu obradu multimedijalnih zapisa. Zajednièko korišæenje veze sa Internetom (Windows 98/SE). Ova funkcija omoguæava podešavanje kuæne raèunarske mreže za zajednièko korišæenje veze sa Internetom. Podrška za više prikaza. Ova funkcija omoguæava korišæenje više monitora i/ili više grafièkih kartica na jednom PC raèunaru. Podrška za NetWare Directory Services (NDS). Windows 98 sadrži softver Client Services for NetWare za podršku Novellovog NDS-a. Pomenuti softver korisnicima Windowsa 98 omoguæava da se prijave na servere Novell NetWare 4.x na kojima radi NDS, i da pristupaju datotekama i štampaèima. Prepoznavanje novog hardvera. Windows 98 podržava niz pronalazaka i novih hardverskih ureðaja iz proteklih godina. U Windowsu 98 su podržani neki od glavnih hardverskih standarda: Universal Serial Bus (USB), IEEE 1394, Accelerated Graphics Port (AGP), Advanced Configuration and Power Interface (ACPI) i Digital Video Disc (DVD). Poboljšanje PCMCIA prikljuèaka. Windows 98 ima poboljšanu podršku za PCMCIA prikljuèke, ukljuèujuæi podršku za PC Card32 (CardBus), èime se omoguæava rad širokopojasnih aplikacija, kao što su video snimanje i umrežavanje na brzinama od 100 Mb/s. Takoðe, tu je podrška za PC kartice koje koriste napajanje od 3,3 V i za višenamenske kartice (na primer, za objedinjavanje modema i mrežne kartice, ili za objedinjavanje SCSI i zvuène kartice). Podrška za protokol PPTP. Point-to-Point Tunneling Protocol omoguæava korišæenje javnih mreža (kakva je Internet) za formiranje virtuelne privatne mreže, koja povezuje klijentske PC raèunare sa serverima. PPTP ALEXA 2002

32/140

POGLAVLJE 4

MREŽENI OPERATIVNI SISTEMI

omoguæava kapsuliranje protokola, odnosno omoguæava korišæenje više protokola preko protokola TCP/IP i šifrovanje podataka radi oèuvanja privatnosti. Time se postiže bezbedniji prenos podataka preko riziènih mreža. Poboljšanje sistema za upravljanje potrošnjom energije. Windows 98 sadrži napredni interfejs za podešavanje potrošnje energije i upravljanje njome (Advanced Configuration and Power Interface, ACPI) i proširenu funkciju naprednog upravljanja potrošnjom energije (Advanced Power Management 1.2, APM). Konkretno, radi se o „uspavljivanju” raèunara nakon odreðenog perioda neaktivnosti, odnosno o prestanku rotiranja èvrstog diska (engl. disk spin down), iskljuèenje napajanja PCMCIA modema (engl. PCMCIA modem power down) i ponovnom aktiviranju sistema na telefonski poziv (engl. resume on ring). Server za daljinski pristup. Windows 98 sadrži sve komponente koje èine da se stoni raèunar ponaša kao server za komutirani pristup. To omoguæava klijentima da ostvare komutiranu daljinsku vezu s raèunarom pod Windowsom 98, radi korišæenja lokalnih resursa. Pomoæni program System Configuration. Omoguæava fino podešavanje pokretanja i spuštanja Windowsa 98, odnosno omoguæava aktiviranje ili deaktiviranje pojedinih parametara u datotekama AUTOEXEC.BAT, CONFIG. SYS, SYSTEM.INI, WIN.INI i aktiviranje ili deaktiviranje omotnice Startup. Ovaj pomoæni program je mnogo napredniji od programa Sysedit u Windowsu 95 i predstavlja njegovu zamenu. Funkcija proveravanja sistemskih datoteka. Pomoæni program System File Checker omoguæava jednostavnu proveru modifikovanja ili narušavanja sistemskih datoteka Windowsa 98 (*.dll, *.com, *.vxd, *.drv, *.ocx, *.inf, *.hlp i sliène). Ovaj pomoæni program takoðe daje jednostavan mehanizam za obnavljanje izvornih verzija sistemskih datoteka koje su promenjene. Alat System Information. Ovaj pomoæni program daje opširne informacije o stemskom hardveru i o softverskom okruženju. Iz menija Tools programa System Information možete pokrenuti mnogobrojne nove pomoæne programe i alate za rešavanje problema, popravku i izradu izveštaja. System Troubleshooter. Ovaj pomoæni program automatizuje postupak otklanjanja problema. Namenjen je osoblju za tehnièku podršku i korisnicima, kao pomoæ prilikom dijagnosticiranja problema u podešavanju Windowsa. Ovi alati su projektovani za odreðene oblasti i odreðene ureðaje. Spisak alata za rešavanje problema naæi æete na kraju spiska u pomoænom programu Help. Alat Windows 98 Report. Ovo je program za pravljanje izveštaja o stanju sistema. Ako imate problem, izveštaj šaljete Microsoftu. U izveštaju se nalaze sve informacije koje Microsoftovim tehnièarima trebaju da bi razmotrili problem. Programu se pristupa iz menija Tools pomoænog programa System Information. Windows Media Player. Windows 98 podržava ActiveMovie, novu arhitekturu za reprodukovanje multimedijalnih zapisa u realnom vremenu. Ova tehnologija omoguæava visokokvalitetnu reprodukciju video-zapisa popularnih formata, kao što su zvuèni zapisi MPEG i WAV, i video-zapisi MPEG, AVI i Apple Quick Time. Media Plaver podržava i ostale popularne zvuène, video i kombinovane formate multimedijalnih datoteka. Microsoft vam omoguæava da preko Weba preuzmete nove verzije Media Playera. ALEXA 2002

33/141

Windows System Update. Ova usluga omoguæava preuzimanje najnovijih raspoloživih upravljaèkih programa i sistemskih datoteka sa Weba. Ispituje sistem i popisuje instaliran hardver i softver, zatim prikupljene informacije uporeðuje s pozadinskom bazom podataka i utvrðuje da li se mogu primeniti noviji upravljaèki programi i sistemske datoteke. Ako se ispostavi da postoje noviji upravljaèki programi i sistemske datoteke, ova usluga ih može automatski instalirati.

Dodatni izvori informacija AppleShare: Linux: Novell NetWare: Unix: Windows 2000: Windows NT: Windows XP:

ALEXA 2002

www.apple.com/appleshareip/ www.redhat.com www.novell.com www.Unix.com www.microsoft.com/windows2000/ www.microsoft.com/windows/default.asp www.microsoft.com/windowsxp

34/142

5 USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA PREGLED POGLAVLJA Usluge imenika . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .159 X. 500 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Windowsa Internet Naming Service (WINS) . . . . . . . . . . . . . 161 LDAP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145 Stablo imenika . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Uobièajene Internet usluge . . . . . . 166 Redundansa . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146 Protokol za prenos hiperteksta (HTTP) . . . . . . . . . .166 Sinhronizovanje i replikovanje . . 147 Active Directory . . . . . . . . . . . . . . . . 148 Protokol za prenos datoteka (FTP) . . . . . . . . . . . . . .167 Simptomi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 Novell Directory Services (NDS).151 Protokol za prenos mrežnih konferencija (NNTP) . . . . . . . .167 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Usluge imenovanja . . . . . . . . . . . . 154 Telnet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Jednostavan protokol za prenos Sistem imena domena (DNS) . . . 154 e-pošte (SMTP) . . . . . . . . . . . . .168 Protokol za dinamièko podešavanje Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 èvorova (DHCP) . . . . . . . . . . 159 Dodatni izvori informacija . . . . . . 171

U

savremenim raèunarskim mrežama koristi se veliki broj usluga. Neke od njih identiflkuju raèunare i ostale ureðaje, neke lociraju objekte u mreži, a neke èine Internet udobnim za rad i krstarenje. Ovo poglavlje izuèava kako rade pomenute usluge, kao i najèešæe i najverovatnije uzroke teškoæa. Najpre æemo prouèiti usluge imenika. To su alati za lociranje objekata u raèunarskoj mreži - bilo da je u pitanju štampaè, dokument, korisnik ili grupa korisnika. Biæe reèi o osnovama usluga imenika, a zatim o konkretnim uslugama koje nude Microsoft i Novell. ALEXA 2002

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

Zatim æemo uèiti o uslugama imenovanja. Ove usluge se koriste za pretvaranje nerazumljivih IP adresa u oblik koji je èoveku razumljiviji. Postoje razlièite usluge imenovanja za razlièite namene. Neke od njih su sistem imenovanja domena (engl. Domain Name System, DNS) ili Windows Internet Naming Service (WINS). Govoriæemo i o protokolu za dinamièko podešavanje èvorova (engl. Dynamic Host Configuration Protocol, DHCP), koji omoguæava lakše dodeljivanje IP adresa. Konaèno, objasniæemo širok pojam Internet usluga, u koje spadaju raznorodne komponente korišæene na Internetu. U pozadini ovih usluga radi mnogo razlièith protokola, na primer za uèitavanje Web stranica, prenos datoteka, prenos poruka e-pošte i tako dalje.

5.1 USLUGE IMENIKA Ako želite nekoga da pronaðete, uzimate telefonski imenik i tražite njegov telefonski broj ili adresu. Telefonski broj i adresu e-pošte traženog pojedinca ili organizacije možete potražiti i u zvaniènim ili poslovnim adresarima. Kada na raèunarskoj mreži želite da naðete neki objekat, usluge imenika (engl. directory services) koriste se veoma slièno. Meðutim, u ovom sluèaju, imenik se èuva na mrežnom serveru i sadrži informacije o grupama korisnika, štampaèima, omotnicama i datotekama. Usluge imenika se koriste i za e-poštu, proveru identiteta korisnika i mrežnu bezbednost. Naravno, imenikom ne raspolažu samo korisnici, veæ ga mogu upotrebljavati i aplikacije, da bi obavljale svoje zadatke. Usluge imenika omoguæavaju automatsko slanje aplikacija i novih verzija softvera svakom korisnièkom raèunaru. Usluge imenika se koriste i za pružanje bezbednosnih usluga, kao što su jedinstveno prijavljivanje na sistem, koje korisnicima omoguæava da jednim prijavljivanjem dobiju pravo pristupa odreðenom broju zaštiæenih lokacija, a da pri tome ne moraju ponovo unositi poverljive informacije o svom identitetu. Pored toga što se korisniku olakšava rad, i administrator štedi vreme i trud, jer se proverom identiteta upravlja centralno (pomoæu usluga imenika) i podešava se samo jednom. Na primer, u Windowsovom okruženju, Active Directory omoguæava upravljanje identitetima svih korisnika mreže s jednog mesta. Daljim integrisanjem sa softverskim paketom Microsoft Exchange, dobija se jedinstveno radno okruženje, i s gledišta korisnika, i s gledišta administratora. Èini se da su administratorima usluge imenika omiljene, ali nemaju samo oni koristi od njih. Korisnici takoðe dobijaju dodatne moguænosti. Na primer, prijavljivanjem na mrežu s bilo kojeg raèunara, korisnik dobija dosledno radno okruženje, ukljuèujuæi radnu površinu, aplikacije i pristup podacima - bez obzira na to da li su se prijavili sa stonog raèunara u kancelariji, prenosivog raèunara za vreme službenog puta ili iz ogranka kompanije. C.500 C.500 je standard za usluge imenika. Objavilo ga je Meðunarodno udruženje za telekomunikacije (engl. International Telecommunication Union, ITU). Standard je razvijen 1988. godine, a pet godina kasnije objavljena je nova verzija, meðutim, veæina realizacija se i dalje zasniva na verziji iz 1988. godine. ALEXA 2002

2/144

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

Da bi se maksimalno poveæale efikasnost i raspoloživost, X.500 ima distribuirani prilaz uslugama imenika. Dragim reèima, organizacija održava svoje informacije na jednom ili više agenata Directory System Agent (DSA). DSA je baza podataka koja ima dve osobine: ¦ Informacije se èuvaju u strukturi koja odgovara specifikaciji iz standarda X.500. ¦ Informacije se mogu razmenjivati sa ostalim DSA bazama koje poštuju standard. 5.1.1 X.500 Baze DSA, koje uèestvuju u uslugama imenika prema standardu X.500, povezane su u strukturu stabla, koja je objašnjena kasnije u ovom poglavlju. Svaka baza DSA drži deo globalnog imenika, koji ima ulogu putokaza u celom sistemu. Sve informacije u X.500 uslugama imenika èuvaju se u stavkama (engl. entry). Stavke pripadaju bar jednoj klasi objekta. Na primer, ako u svojoj organizaciji želite da pronaðete službenika koji se zove Petar Markoviæ, možda æe entitet „PetarMarkoviæ” biti èlan objekta Proizvodnja. Informacije u svakoj stavci odreðene su atributima. Na primer, atributi stavke PetarMarkoviæ mogu biti, Zvanje, Broj Telefona, Adresa EPošte i slièno. 5.1.2 LDAP Standard X.500 nije savršeno rešenje, barem s gledišta usluga imenika. Buduæi da je bio suviše složen za veæinu realizacija imenika, Univerzitet u Mièigenu je razvio LDAP, jednostavan protokol za pristup imenicima (engl. Lightweight Directory Access Protocol ), zasnovan na skupu protokola TCP/IP (engl. Transmission Control Protocol/Internet Protocol ). Ovaj protokol je namenjen za korišæenje na Internetu. U veæini raèunarskih okruženja, službenicima treba pristup raznim uslugama i aplikacijama, kao što su štampaèi, sistem e-poste i zajednièko korišæenje datoteka i direktorijuma. Prema tome, službenicima treba da bude omoguæen pristup resursima na razlièitim platformama (Windows, NetWare i slièno). Da bi se mogli locirati ti resursi, mora postojati jedna zajednièka usluga imenika koja obezbeðuje pristup zaštiæen proverom identiteta. Ova usluga imenika, sem baratanja korisnièkim imenima i lozinkama, mora na centralnoj lokaciji èuvati razlièite vrste podataka o klijentima, parametrima aplikacija i liène dokumente. Zatim, službenici moraju imati moguænost da bazi podataka pristupaju s bilo koje radne stanice u mreži, ili sa udaljene lokacije. 5.1.3 STABLO IMENIKA Stablo imenika je hijerarhijsko grupisanje domena koji zajedno koriste isti imenski prostor. Za razliku od stabala u prirodi, vrh hijerarhije stabla naziva se korenski domen (engl. root domain). Ponekad se, kao sinonim za korenski domen, koristi pojam roditeljski domen (engl. parent domain). Niz stablo se granaju poddomeni (ili domeni potomci ). Struktura bilo kojeg stabla usluga imenika obièno predstavlja strukturu ALEXA 2002

3/145

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

date organizacije. Posmatrajmo sliku 5.1. U ovom sluèaju, matièna organizacija je oznaèena na vrhu, dok su ogranci ispod nje. Naravno, konkretna struktura se razlikuje od kompanije do kompanije, ali suština je ista. Bez obzira na to koja se usluga imenika koristi (Active Directory ili NDS eDirectory, na primer), struktura stabla pruža fleksibilnost potrebnu za formiranje hijerarhijske strukture organizacije.

neka-firma.co.yu Raèunovodstvo

proizvodnja

Pravna služba Kraljevo

služba razvoja Novi Sad Nadzornik 2

SLIKA 5.1

Stablo imenika oponaša organizacionu strukturu kompanije

Pozajmljivanje pojmova za usluge imenika iz botanike ne završava se sa pojmom stablo. Skup stabala èini Šumu. Iako svako stablo ima svoj jedinstven prostor imena, stabla su povezana u šume putem niza poverenièkih odnosa. Drugim reèima, administrator jednog stabla primetio je da njegova organizacija ima dovoljno intenzivne odnose s drugom organizacijom (i njenim stablom), pa može formirati poverenièki odnos, realizovanjem zajednièkog pristupa resursima svake od njih. 5.1.4 REDUNDANSA Kao što pretpostavljate, usluge imenika imaju važne uloge u organizacijama. Shodno tome, ako usluga imenika otkaže ili pogreši na bilo koji naèin, organizaciju æe zadesiti ozbiljna šteta. Da bi se ovakve teškoæe izbegle, uobièajeno je da se baze podataka usluga imenika održavaju na više servera. Postavljanje baza podataka usluga imenika na više servera zove se redundansa. Redundansa omoguæava neprekidan rad sistema. Ako server prestane da radi, iz bilo kojeg razloga (kvar ili privremeno povlaèenje iz upotrebe radi redovnog održavanja), drugi, rezervni server može preuzeti njegovu ulogu. Redundansa je veoma korisna, naroèito u velikim organizacijama. Postoji varijanta upotrebe više servera, pri èemu oni meðusobno raspodeljuju optereæenje (engl. load-balancing). Na primer, posmatrajmo organizaciju sa 1000 klijentskih raèunara. Ako se usluge imenika održavaju na tri servera, teret opsluživanja mnogobrojnih klijenata ne pada na leða samo jednog servera, veæ svi serveri podjednakim optereæenjem opslužuju klijente mreže. ALEXA 2002

4/146

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

5.1.5 SINHRONIZOVANJE I REPLIKOVANJE Ako se koristi redundansa, automatski se javlja potreba za sinhronizovanjem (usaglašavanjem) i replikovanjem (engl. replication) informacija. Zahvaljujuæi sinhronizovanju i replikovanju, svi serveri organizacije uslugama imenika pružaju istovetne informacije. Ovo je važno, jer u suprotnom informacije u bazama podataka usluga imenika ne bi bile usaglašene. Na primer, korisnik traži neki resurs na periferiji mreže (i nalazi ga), dok neki drugi korisnik, koji pristupa usluzi imenika na nekom drugom serveru sa neažurnim podacima, neæe moæi da pristupi pomenutom resursu. Ili još gore, ako je resurs uklonjen ili premešten, neažurne informacije o lokaciji resursa mogu korisnika uputiti na pogrešnu lokaciju. U okruženju Windowsa NT, na primer, izmeðu servera važi hijerarhijski model. Drugim reèima, postoje primarni konlroleri domena (engl. Primary Domain Controller, PDC) i rezervni kontroleri domena (engl. Backup Domain Controller, BDC). Ovo je fin naèin za kontrolisanje specifiènih osobina konkretne mreže. Ako PDC otkaže, jedan od rezervnih kontrolera domena preuzima njegovu odgovornost (prikazano na slici 5.2). PDC

BDC

BDC

Korisnici

Korisnici

SLIKA 5.2

Korisnici

Korisnici

Korisnici

Korisnici

Hijerarhija PDC/BDC

Ako se BDC pozove da preuzme odgovornost, on mora imati ažurnu verziju informacija s primarnog kontrolera (recimo da je u pitanju glavna baza podataka o korisnicima). Kada PDC deli svoju bazu podataka s rezervnim kontrolerima domena, baza se neprestano usaglašava. Ipak, postoji razlika izmeðu sinhronizovanja i replikovanja. Okruženja sa uslugama imenika ne koriste hijerarhijski model s primarnim i rezervnim kontrolerima domena, veæ koriste ravnopravne kontrolere domena. Na primer, kada je Microsoft objavio Windows 2000 i proglasio ga za naslednika Windowsa NT (a sada je aktuelan i prelaz na tehnologiju .NET), nisu promenjene samo boje i fontovi. Konkretno, Windows 2000 je u Windowsovo okruženje uveo kontrolere domena (engl. Domain Controllers, DCs). Kontroleri domena prilièno ravnomerno dele posao, kao što je prikazano na slici 5.3. Neki kontroleri ponekad preuzimaju dodatne odgovornosti (recimo, funkciju servera za sistem imena domena), ali oni u suštini dele osnovne odgovornosti održavanja baze podataka o mrežnim objektima zasnovanim na domenima. Kada kontroleri domena zajednièki koriste informacije o domenu (jer su svi jednaki), to se zove replikovanje. Posmatrajmo mrežu sa slike 5.4. ALEXA 2002

5/147

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

U ovoj mreži, nekoliko kontrolera domena koristi LAN i WAN veze. Na svakoj lokaciji, dva kontrolera domena održavaju usluge imenika potrebne za rad lokalne mreže. Pošto u mreži prikazanoj na slici ima šest kontrolera domena,neophodno je informacije o domenima zajednièki koristiti putem WAN veza. Zbog toga, DC A sinhronizuje svoju bazu podataka sa DC B, DC B je deli sa DC C i tako dalje, dok se svi kontroleri domena ne usaglase. Korisnici

Korisnici

DC Korisnici DC

DC

Korisnici

Korisnici DC Korisnici

DC Korisnici

Korisnici

SLIKA 5.3 Kontroleri domena prilièno ravnomerno raspodeljuju optereãenje

Sinhronizovanje je važno da bi se objekti (korisnièki nalozi, datoteke, ureðaji i slièni) mogli pronaæi bilo gde na mreži. Na primer, ako korisnik na lokaciji X traži datoteku koja se održava na lokaciji Y, pristupiæe lokalnom kontroleru domena, a kontrolor domena bi trebalo da zna gde je datoteka. Lokacija X

Korisnici

DC B

DC A

WAN

WAN

DC C

DC F

Lokacija Y DC E

WAN

DC D

Datoteka

SLIKA 5.4 Postavljanje kontrolera domena i replikovanje informacija 5.1.6 ACTIVE DIRECTORY Srž upravljivosti u Windowsu 2000 èini usluga imenika koja se zove Active Directory (AD). Jednostavno reèeno, Active Directory je baza podataka vaše cele mreže. AD održava spiskove o razlièitim atributima objekata u sistemu. ALEXA 2002

6/148

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

5.1.6.1 Koristi od AD-a AD je izvanredno dobar naèin za upravljanje mrežnim resursima. Ovaj sistem pruža tradicionalne usluge imenika i bolju kontrolu i prilagodljivost prilikom upravljanja. Evo još nekih prednosti AD-a: ¦ Jednostavno upravljanje, zbog centralizovanosti baze Active Directory. ¦ Active Directory koristi niz ravnopravnih kontrolera domena - umeslo hijerarhijske strukture. Ako otkaže jedan od servera koji sadrže kontrolere domena, ostali kontroleri domena æe preuzeti nadležnosti i umanjiti uticaj otkaza na rad mreže. Ova funkcija, putem redundanse, unosi još jedan nivo pouzdanosti. ¦ Poboljšana je podesivost velièine, što omoguæava da Active Directory saèuva milione informacija, a da pri tome ne promeni administrativni model. ¦ Sadrži kataloge, koji omoguæavaju brzo i jednostavno pretraživanje mrežnih resursa i usluga. ¦ Active Directory je proširiv. Korisnik ili aplikacija mogu u njega lako uneli dodatne podatke. 5.1.6.2 Struktura Veoma je važan naèin na koji je osmišljena struktura baze Active Directory. Ako se bavite uslugama imenika zasnovanim na standardu X.500, ili ih prouèavate, nailazite na strukturirani, hijerarhijski naèin upravljanja resursima. Jezik usluga imenika, koje su zasnovane na standardu X.500, obuhvata organizacione jedinice (engl. Organizational Units, OU), domene, šume i stabla. Ovo su temelji, ne samo baze Active Directory, veæ i drugih usluga imenika. Slika 5.5 prikazuje strukturu Active Directory i ostalih usluga imenika. Organizacione jedinice su skupine ljudi, raèunara, datoteka, štampaèa ili drugih resursa od kojih treba saèiniti jedinicu. Domen je skup organizacionih jedinica. Stablo je skup domena. Šuma je skup stabala. Ova hijerarhija omoguæava preciznu kontrolu mreže i njenih svojstava. Stablo

Domen

Šuma Organizacija Korisnici

Datoteke Raèunari

SLIKA 5.5 Struktura baze Active Directory ALEXA 2002

7/149

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

Šema je još jedna od kljuènih komponenata usluge Active Directory. Šema predstavlja unutrašnju strukturu baze podataka i definiše odnose izmeðu klasa objekata. Uzmimo primer telefonskog imenika. Imali bismo klasu Ime, èiji su atributi ime i prezime. Time se zadaje da objekti u klasi Ime moraju sadržati ime i prezime. Klase mogu nasleðivati druge klase, èineæi hijerarhiju klasa. 5.1.7 SIMPTOMI Kada se instalira ili koristi Active Directory, postoji nekoliko uobièajenih teškoæa. Sledeæi odeljci objašnjavaju kako se one mogu prevaziæi. SIMPTOM 5.1 Kontroler domena ne uspeva da preuzme dužnost. Kada sistem nadograðujete u okruženju Active Directory, i primarne (PDC) ili rezervne (BDC) kontrolere domena unapreðujete u DC u postojeæem domenu, možda æete dobiti poruku da posmatrani domen nije važeæi Active Directory domen. U opštem sluèaju, problem je u DNS-u. Da biste rešili problem, proverite da li je DNS ispravno instaliran i da li ispravno radi. SIMPTOM 5.2 Èarobnjak za instaliranje se „zamrzne”. Ukoliko se tokom instaliranja aktivnog imenika, proces zamrzne, proverite da li je na svim raèunarima usaglašen sistemski sat. Ako na serverima nije usaglašeno vreme, instalacija može biti zamrznuta satima. U tom sluèaju, najbolje je zaustaviti instaliranje, sinhronizovati servere i ponovo pokrenuti èarobnjaka Active Directory Installation. Sinhronizovanje možete obaviti tako što æete na komandnu liniju upisati: net accounts

/synch

SIMPTOM 5.3 Korisnik domena ne može da se prijavi za rad. Ako nov korisnik ne može da se prijavi na domen, verovatno kasni replikovanje. Drugim reèima, korisnièka baza podataka nije kopirana na DC pod kojim se korisnik prijavljuje. Ili æete saèekati da se obavi replikovanje, ili æete na DC-u podesiti da se replikovanje obavlja sa manjim kašnjenjem. Slièno se dogaða i kada korisnici promene lozinku. Podešavanje replikovanja je stvar kompromisa. Možete zadati da se repiikovanje obavija èešæe, ali æete zbog toga na mreži imati intenzivniji režijski saobraæaj. Ako se problem ponavlja, u dnevnicima dogaðaja proverite da li se na DCima kopiranje obavlja uspešno. Ako se prilikom prijavljivanja pojave smetnje, takoðe treba proveriti da li je: TCP/IP ispravno podešen na klijentskom raèunaru; kontroler domena raspoloživ; dostupan server globalnog kataloga. Globalni katalog je pretraživi indeks koji korisnicima omoguæava da na mreži pronaðu objekat, pri èemu ne moraju znati na kojem se domenu èuva. 5.1.7.1 Nadgledanje usluge Active Directory Za kontrolisanje usluge Active Directory i rešavanje eventualnih problema, èesto se koriste alati za analiziranje i praæenje performansi. Performance Monitor (ili System Monitor, u Windowsu 2000 i novijim verzijama) deo je operativnih sistema Microsoft Windows. Taj veoma moæan alat može se upotrebiti za ALEXA 2002

8/150

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

nadgledanje nekog od mnogobrojnih parametara bitnih za performanse raèunara koji rade pod Windowsom. Da biste nadgledali Active Directory, aktivirajte Performance Monitor (može se pokrenuli s komandne linije, unosom PERFMON.EXE) i iz liste objekata koji se mogu nadgledati izaberite NTDS. Tabela 5.1 nabraja neke alate nezavisnih proizvoðaèa pomoæu kojih se može nadgledati Active Directory. TABELA 5.1 ALATI NEZAVISNIH PROIZVOÐAÈA ZA NADGLEDANJE USLUGE ACTIVE DIRECTORY Kompanija

Proizvod

Web lokacija

NetPro

DirectoryTroubleshooter

WWW.netpro.com

IBM Tivoli

IBM Tivoli Monitoring

WWW.tivoli.com

NetIQ

NetIQ AppManager

WWW.netiq.com

Ukoliko ste sistem restaurirali s rezervne kopije i koristili ste èarobnjaka Restore, Active Directory se može restaurirati samo na svojoj izvornoj lokaciji. Ako za datoteke System State zadate drugaèiju lokaciju - ili ako restauraciju pokušate sa udaljenog raèunara - Active Directory neæe biti restauriran. 5.1.8 NOVELL DIRECTORY SERVICES (NDS) Novell je svoje usluge imenika nazvao Novell Directory Services (NDS) eDirectory. Novell je izuzetno ponosan na NDS, jer tvrdi da ovaj imenik može uskladištiti milijarde informacija, a da se pri tome LDAP pretraživanja obavljaju brže od sekunde. NDS takoðe pruža osnovu za Novellove aplikacije, kao što su Certificate Server, digitalme, eGuide, iChain, Net Publisher i Single SignOn. Iako je projektovan za NetWare, NDS æe raditi na operativnim sistemima Windows 2000/NT/XP, Solaris i Linux. 5.1.8.1 Bezbednost Slièno Microsoftovom softveru Active Directory, paket eDirectory sadrži niz bezbednosnih komponenata: ¦ Authentication. Prvi nivo zaštite od korisnika traži da se, prilikom prijavljivanja, predstavi. Softver za proveru identiteta podržava niz bezbednosnih mera, poèev od šifrovanja lozinki pomoæu SSL-a, do sertifikata X.509v3 i pametnih kartica. U pozadini se odvija dodatna provera identiteta, potpuno skrivena od korisnika. ¦ Novell International Cryptographic Infrastructure (NICI). To je alat za šifrovanje koji programeri mogu koristiti za dobijanje odgovarajuæeg nivoa šifrovanja u svojim aplikacijama, a da u njih same ne ugrade šifrovanje. Nivo šifrovanja zavisi od dela sveta u kome se aplikacija koristi. ¦ Secure Authentication Services (SAS). To je modularna osnova sledeæe generacije za proveru identiteta, koja omoguæava usluge provere identiteta. Trenutno podržava SSLv3. ALEXA 2002

9/151

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

5.1.8.2 Upravljanje Novell sadrži mnoštvo alata za upravljanje koji olakšavaju administriranje informacija u NDS-u. Neki alati direktno utièu na realizaciju modela elektronskog poslovanja (Novell Client), dok drugi utièu posredno (NDS Server). Evo nekih alata: ¦ NDS Server. Kopije NDS-a postavlja na primarne kontrolere domena (PDC) i na rezervne kontrolere domena (BDC). ¦ NetWare Administrator iConsoleOne. Pomaže upravljanje mrežnim korisnicima i resursima. ¦ NDS Manager. Upravlja particijama, replikama, serverima i šemom NDS-a. ¦ Novell Client. Korisnicima daje pristup funkcijama NDS-a. ¦ LDAP. Pruža otvorenu infrastrukturu za aplikacije napisane po standardima Interneta. ¦ Bulkload Utility. Omoguæava dodavanje miliona objekata u istom trenutku. 5.1.9 SIMPTOMI U NDS-u mnogo šta može izazvati probleme. Neki uzroci mogu izgledati beznaèajno (na primer, usaglašenost sistemskih satova), ali dešava se da najveæi problemi nastanu zbog zanemarenih detalja. Sledi nekoliko prikrivenih uzroènika problema u radu NDS-a. SIMPTOM 5.4 Imam teškoæe prilikom usaglašavanja NDS servera. Proverite da li su na NDS serverima usaglašena vremena. Vreme je veoma važno, jer se sve izmene u bazi podataka NDS beleže zajedno s vremenom kada su nastale. Ako NDS serveri nisu usaglašeni, a vi dodate nov objekat (na primer, nov korisnièki nalog), iznenadiæete se kada otkrijete da korisnièkog naloga nema u NDS stablu. Problemi neusaglašenosti sistemskog vremena dešavaju se iz jednog od sledeæih razloga: ¦ Usluga sistemskog vremena na NetWareu nije valjano podešena. ¦ Otkaz opreme spreèava dva servera da komuniciraju. ¦ Server je bio ugašen, a prilikom podizanja sistema CMOS sat nije pokazao taèno vreme i datum. ¦ Na serveru je podešena pogrešna vremenska zona. Ovaj problem se lako rešava: proverite da li je sistemsko vreme na serverima usaglašeno. SIMPTOM 5.5 Serveri za vreme se moraju pravilno podesiti. Proverite servere za vreme, odnosno da li su pravilno podešeni. Vremenski serveri ostalim serverima u mreži zadaju sistemsko vreme. NDS koristi èetiri vrste servera za vreme: ¦ Pojedinaèni. Odgovaraju primarnim i sekundarnim serverima za vreme na upite o vremenu, ali ne pokušavaju da isprave postojeæe razlike. ¦ Referentni. Odgovaraju na upite o vremenu koje su postavili primarni i sekundarni serveri za vreme, ali æe se promeniti ako postoji razlika izmeðu njih (referentnih servera za vreme) i primarnih servera za vreme. ALEXA 2002

10/152

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

¦ Primarni. Odgovaraju na zahteve za taèno vreme koje postave referentni serveri, ostali primarni serveri i sekundarni serveri za vreme. ¦ Sekundarni. Ovim serverima vreme obièno diktiraju ostali serveri za vreme. Više informacija o biranju odgovarajuæe vrste servera za vreme i njihovom podešavanju potražite na Novellovoj Web lokaciji za podršku (Novell's Support Connection) www.support.novell.com. Izaberite stavku Knowledgebase i pogledajte dokument pod brojem 10058645. SIMPTOM 5.6 „Siroèiæi” prave probleme. Kad u NDS-u izmenite neki objekat, obezbedite da se izmena u potpunosti replikuje u celoj mreži. Ako se naèinjena izmena ne ažurira u celoj mreži, postoji opasnost da nastanu siroèiæi (engl. orphan). Siroèiæi su podobjekti koji više nemaju roditeljski objekat. Na primer, ako je server za štampanje premešten, a odgovarajuæi štampaè ostavljen gde je i bio, on postaje siroèe. Da biste proverili postoje li siroèiæi, sa serverske konzole zadajte sledeãe komande: SET DSTRACE = +SYNCH SET DSTRACE = *H Ukoliko se tokom postupka replikovanja javi greška 637, verovatno na serveru imate siroèe (ili više njih). Da biste rešili ovaj problem, pratite uputstva iz dokumenta 100185121, koji æete naæi na adresi: www.support.novell.com. SIMPTOM 5.7 Serveri ne komuniciraju na odgovarajuæi naèin. Zbog prekida u komunikaciji izmeðu servera mogu nastati siroèiæi, ili æe serveri satima pokušavati da uspostave komunikaciju. Sa serverske konzole možete proveriti da li u komunikacijama postoje problemi. Zadajte sledeãe komande: SET DSTRACE=+SYNCH SET DSTRACE=*H Ako vam se prikaže greška 625, proverite komunikacione veze. Možda problem izazivaju preoptereæene WAN veze ili loše veze u lokalnoj mreži. Nisu instalirane najnovije zakrpe i najnovije verzije softvera, Novell pokušava da reši probleme pomoæu niza zakrpa i novih verzija. Budite u toku s novim verzijama i zakrpama. Spisak novih zakrpa i novih verzija naæi æete na adresi www.support.novell.com/misc/patlst.htm.

ALEXA 2002

11/153

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

5.2 USLUGE IMENOVANJA Raèunari u mreži imaju jedinstvene adrese. Adrese omoguæavaju mrežnim ureðajima da saznaju kuda treba poslati podatke. Pored toga, koriste se usluge imenovanja, koje omoguæavaju upotrebu imena umesto suvoparnih IP adresa. U ovom odeljku podrobno se izuèavaju usluge imenovanja. Preovlaðujuæa usluga imenovanja je sistem imena domena (engl. Domain Name System, DNS). Ova usluga je predviðena za Internet, ali postaje popularna i u lokalnim mrežama. Na primer, kada upišete www.mikroknjiga.co.yu ili neku drugu adresu, vaš DNS server pretvara ime u adresu koju æe raèunar upotrebiti za prenos podataka. DHCP (engl. Dynamic Host Configuration Protocol ) omoguæava da se raèunaru koji se prijavljuje na mrežu, dinamièki dodeli IP adresa. DHCP je koristan, jer automatizuje postupak dodeljivanja IP adresa. Microsoft je napravio sopstveni sistem imenovanja, WINS. WINS se i dalje koristi u operativnom sistemu Windows, ali je Microsoft odluèio da se potpuno preorijentiše na DNS, umesto WINS-a. Meðutim, pošto se WINS masovno koristi u Windowsovim domenima, ovde je objašnjen i naèin rada WINS-a. 5.2.1 SISTEM IMENA DOMENA (DNS) Da biste na Internetu pronašli Web stranicu, u adresno polje èitaèa Weba morate upisati jednoznaènu adresu resursa (engl. Uniform Resource Locator, URL). Postoji više vrsta jedinstvenih domena, koji su predstavljeni URL- om (na primer, www.mikroknjiga.co.yu ili www.etf.bg.ac.yu). URL ima samo jednu namenu - da ljudima olakša korišæenje Interneta. IP adrese nije lako pamtiti. Da bi raèunari mogli meðusobno da se povezuju putem Interneta, moraju biti oznaèeni 32-bitnim IP adresama, koje se mogu uporediti s telefonskim brojevima. Da biste zadavanjem URL-a mogli da pregledate neku Web lokaciju, URL se mora pretvoriti u IP adresu. Na primer, ako u adresno polje èitaèa Weba upišete URL www.spc.org.yu, zahtev se šalje najbližem DNS serveru, koji URL pretvara u IP adresu (u ovom sluèaju 199.4.104.161). URL je neophodno pretvoriti u IP adresu, jer usmerivaèi i skretnice ne znaju šta je ime domena, veæ razumeju samo IP adrese. U stvari, da biste uopšte komunicirali s DNS serverom, morate znati njegovu IP adresu. Svaki raèunar na Internetu ima svoju IP adresu. Kada ne bi bilo DNS servera, ne bismo koristili smislena imena Web lokacija, veæ bismo pamtili IP adrese i pomoæu njih pretraživali Internet. U Windowsu 2000 uveden je dinamièki DNS (Dynamic DNS, DDNS). On èvorovima mreže omoguæava da ažuriraju DNS tabelu dodavanjem imena svojih èvorova i IP adresama, èim se povežu na mrežu. 5.2.1.1 Kako DNS radi u Windowsu? Kao što smo ranije rekli, Microsoftova usluga imenika zove se Active Directory. DNS igra važnu ulogu u radu usluge Active Directory. Pre nego što instalirate Active Directory, morate imati instaliranu DNS infrastrukturu. Jedan od prvih koraka u planiranju prelaska na Windows 2000 ili tehnologiju .NET, jeste uspostavljeno ime domena. To je, u stvari, DNS ime domena. Kada pravite ALEXA 2002

12/154

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

mrežu s funkcijom Active Directory, DNS igra tri važne uloge koje se odnose na konvencije imenovanja, razrešavanje imena i lokacije komponenata. Za instaliranje usluge Active Directory, neophodno je korišæenje DDNS-a. Stari DNS serveri neæe raditi u mreži sa aktivnim direktorijumom. Konvencija imenovanja. Konvencija imenovanja je prva uloga koju DNS ima u usluzi Active Directory. Na primer, kada pravite hijerarhiju pomoæu AD-a, koren domena bi mogao biti nazvan nasafirma.com. To ne znaèi da su vaši DNS domen i domen za Active Directory isti. Ne zaboravite, usluga imenika Active Directory instalirana je na kontrolerima domena, a DNS je sredstvo za razrešavanje IP adresa. Interno, domen možete nazvali nasafirma.com. a na Internetu vas mogu pronaæi na adresi www.nasafirma.com. Active Directory æe sadržati objekte kao što su štampaèi, korisnièki nalozi, serveri i slièno. Vaš DNS domen održavaju DNS serveri, koji se mogu, ali ne moraju objediniti s kontrolerima domena. U stvari , oni uopšte ne moraju biti Microsoftov proizvod. Vaš DNS server sadrži bazu podataka (poznatu kao zonska datoteka, engl. zonefile) sa zapisima o resursima. Zapisi o resursima omoguæavaju preslikavanje imena èvorova u IP adrese i obrnuto. Na primer, zonska datoteka može sadržati zapis koji nam govori da raèunar po imenu kontroler_domen _5 možemo pronaæi na IP adresi 192.168.1.100. Razrešavanje imena. DNS se u AD okruženjima koristi za razrešavanje imena. Ako jedan raèunar na mreži želi da komunicira s drugim raèunarom, DNS serveru šalje upit, sa zahtevom za dobijanje IP adrese tog raèunara. U Windowsu NT 4.0 i starijim verzijama, ovaj posao je obavljao WINS. Lokacija komponente. Konaèno, DNS pomaže da Active Directory locira odreðenu komponentu. Na primer, pošto je Active Directory baza podataka koja sadrži opis komponenata mreže, ako se prijavite na mrežu i želite da naðete neki štampaè, mora se locirati Global Catalog Server. Da bi opslužio ovu vrstu zahteva, DNS server koristi resurs po imenu zapis usluge (engl. service record). Zapise usluge registruje usluga NetLogon na kontroleru domena (dokle god on radi). 5.2.1.2 NSLOOKUP Kao pomoæ za rešavanje problema u radu sistema imenovanja domena, možete upotrebiti alat nslookup. Taj program omoguæava da zadavanjem imena èvora (engl. hostname, na primer, mikroknjiga.co.yu) dobijete IP adresu posmatranog domena. Koristan je za inverzno pretraživanje, kada na osnovu IP adrese èvora želite da saznate ime tog èvora. Nslookup DNS serveru šalje paket sa upitom o imenu domena. DNS server se, zavisno od arhitekture vašeg sistema, može nalaziti u vašoj mreži, kod davaoca usluga ili u korenskom serverskom sistemu koji opslužuje celu hijerarhiju imena domena. Takoðe, nslookup možete upotrebiti kada preðete na korišæenje DNS servera neke druge organizacije. Programom nslookup možete dobiti i druge informacije o IP adresama, na primer, informacije o uslugama elektronske pošte. Program nslookup postoji u operativnim sistemima zasnovanim na Unix-u i u familiji operativnih sistema Windows. ALEXA 2002

13/155

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

Alat nslookup može se koristiti za ispitivanje servera na kojima rade DNS aplikacije, kao što je Berkeley Internet Name Domain (BIND). Da biste pomoæu programa nslookup napravili DNS upit, morate znati tri elementa: ¦ adresu ili ime DNS servera ¦ Internet adresu za koju se sastavlja upit ¦ vrstu zapisa koju tražite. Korišæenje alata nslookup. U Unix-ovom okruženju, na komandnu liniju treba da upišete nslookup. Ako koristite Windows, na komandnu liniju upišite nslookup.exe. Obe komande pokreæu alat nslookup koji se može iskoristiti za prikupljanje raznih informacija o èvorovima mreže. Na primer, možete dobiti informacije o zapisima, razmenjivaèima e-pošte, IP adresama, kanonskim imenima i tako dalje. Kada pokrenete aplikaciju nslookup dobiæete sledeæi odzivnik (prompt): > Iza odzivnika možete upisati svoj DNS upit. Ako tražite IP adresu neke Web lokacije, upišite njeno ime, na primer: >mikroknjiga.co.yu Dobiæete IP adresu zadatog URL-a: 194 .247 .192.241 Ako upišete IP adresu, dobiæete kanonsko ime. Kanonsko ime je ime èvora, recimo mikroknjiga.co.yu nslookup ima još jednu vrlo korisnu osobinu - može da prima spisak èvorova koji u datom domenu obavljaju razmenu poruka elektronske pošte (engl. metil exchange, MX). Ukoliko iza odzivnika > unesete znak pitanja (?), dobiæete spisak svih opcija raspoloživih za nslokup. Ako od alata nslookup tražite ispisivanje odreðene vrste zapisa (na primer, o razmeni poruka e-pošte), vrstu tražene informacije zadajete komandom set type. U Windowsovom okruženju, odrednica set type može se zameniti odrednicom set q. U ovom sluèaju, „q” znaèi upit (engl. query). Odrednice „type” i „q” imaju isto znaèenje. Za pretraživanje informacija o razmeni poruka e-pošte, zadajete sledeæu komandu: set type=mx Pošto ste odluèili koje æete zapise pretraživati, zadajte Internet adresu koju želite da ispitate. Ukoliko unesete: >osborne.com dobijate sledeæe rezultate: Server:ra.visi.com Address:209.98.98.98 osborne.com MX preference=0,mail exchanger=mail.eppg.com osborne.com nameserver=NSl.MHEDU.com osborne.com nameserver=NS2.MHEDU.com NSl.MHEDU.com internet address=198.45.24.13 NS2.MHEDU.com internet address=198.45.24.14 ALEXA 2002

14/156

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

Na osnovu ovih rezultata, možemo zakljuèiti da je raèunar mail.eppg.com ovlašæen za razmenu poruka e-poštom, odnosno za prijem svih poruka koje su namenjene domenu osborne.com. Ove informacije je pružio DNS server „ra.visi.com”. Ako navedene informacije želite da proverite pomoæu DNS servera koji je nadležan za neki drugi domen, taj server možete navesti kao primarni DNS server, komandom server: >server nsl.rnhedu.com Default Server: nsl.mhedu.com Address: 198.45.24.13 Detaljniju evidenciju o razmeni e-pošte možete dobiti pretraživanjem druge vrste zapisa. U ovom sluèaju, ponovo æemo upotrebiti komandu set type, ali ovaj put æete tražiti zapise o èvorovima (HINFO): >set type=hinfo Sada, kada unesemo osborne.com, dobijamo detaljne informacije o èvoru: Server:nsl.rnhedu.com Address:198.45.24.13 osborne.com primary name server=osborne.com responsible mail addr=hostmaster.eppg.com serial=200204152 refresh=3600 (1 hour) retrv=900 (15 mins) expire=604800 (7 days) default Ttl=1800 (30 mins) Ako hoæete da prikažete sve detalje o datom domenu, zadajte komandu set type = all, èime se dobijaju sve raspoložive informacije o domenu, kao u sledecem primeru: >set type=all >osborne.com Server:nsl.mheðu.com Address:198.45.24.13 Non-authoritative answer: osborne.com nameserver=NSl.MHEDU.com osborne.com nameserver=NS2.MHEDU.com osborne.com MX preference=0 mail exchanger=mail.eppg.com osborne.com nameserver=NSl.MHEDU.com osborne.com nameserver=NS2.MHEDU.com NSl.MHEDU.com internet address=198.45.24.13 NS2.MHEDU.com internet address=198.45.24.14 mail.eppg.com internet address = 198.45.24.13 U ovom primeru komande nslookup uoèiæete red u kojem piše „nonauthoritative answer”. Primera radi, posmatrajmo sledeæe ispise: ALEXA 2002

15/157

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

>whitehouse.gov Server:nsl.mhedu.com Address:198.45.24.13 Name: whitehouse.gov Address:198.137.240.92 >whitehouse.gov Seiver:nsl.mhedu.com Address:198.45.24.13 Non-authoritative answer: Name: whitehouse.gov Address:198.137.240.92 U oba sluèaja, sproveli smo jednostavan nslookup upit za Web lokaciju Bele kuæe (SAD). U prvom rezultatu dobili smo nezanimljiv odgovor u obliku IP adrese Web lokacije Bele kuæe. Kada smo upit zadali ponovo, pre nego što je prikazana IP adresa Bele kuæe, pojavila se naznaka „non-authoritative answer”. Nemojte se brinuti - to ne znaèi da smo dobili pogrešne informacije. Prilikom prvog nslookup upita, rezultati su dobijeni neposredno od DNS servera Bele kuæe, a tada ih je istovremeno upamtio i naš DNS server. Kada smo po drugi put poslali upit nslookup, rezultat smo dobili iz lokalnog keša. Da bi naznaèio kako je rezultate dobio iz keša, nslookup pre rezultata ispisuje naznaku „nonauthoritative answer”. nslookup Errors. Tokom korišæenja alata nslookup, možete dobiti neku od sledeæih grešaka: ¦ Timed out. Istekao je zadati vremenski period, a server nije odgovorio na nslookup upit, ili odgovor nije dobijen nakon zadatog broja pokušaja. Zadavanje vremenskog perioda obavlja se potkomandom set timeout. Broj pokušaja se može podesiti potkomandom set retry. ¦ No Response From Server. Na serverskom raèunaru ne postoji DNS server. ¦ No Records. Iako je zadato ime raèunara postojeæe i važeæe, DNS server nema zapise koji odgovaraju zadatoj vrsti upita. ¦ Nonexistant Domain. Raèunar ili DNS domen ne postoji. ¦ Connection Refused. DNS odbija uspostavljanje veze. ¦ Network is Unreachable. Uspostavljanje veze s DNS-om nije moguæe. ¦ Server Failure. DNS server je u svojoj bazi podataka našao grešku i ne može da odgovori na zahtev. ¦ Refused. DNS server je odbio da odgovori na zahtev nslookup. ¦ Format Error. Neodgovarajuæi format paketa kojim je zahtev poslat DNS serveru. U pitanju je greška u alatu nslookup.

ALEXA 2002

16/158

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

5.2.2 PROTOKOL ZA DINAMIÈKO PODEŠAVANJE ÈVOROVA (DHCP) Protokol za dinamièko podešavanje èvorova (engl. Dynamic Host Configuration Protocol, DHCP) uprošæava dodeljivanje adresa i upravljanje raèunarima povezanim na TCP/IP mrežu. DHCP raèunarima i ostalim ureðajima u mreži automatski dodeljuje IP adrese iz skupa raspoloživih adresa. Podešen DHCP server održava bazu podataka raspoloživih IP adresa. DHCP serveri takoðe mogu imati opcije za klijente koje obuhvataju adrese DNS servera, adrese mrežnih prolaza (engl. gateway) i ostale informacije. DHCP servere obièno koriste velike organizacije i davaoci Internet usluga, jer se tako omoguæava jednostavno dodeljivanje i višekratna upotreba IP adresa. Kada DHCP klijent (na primer, korisnièki raèunar) otpoène rad, on od DHCP servera zahteva informacije koje mu trebaju za podešavanje. To omoguæava automatsko dodeljivanje IP adresa, maske podmreže i ostalih bitnih informacija. Klijentima se IP adrese dodeljuju na ogranièen vremenski rok. Postupak je poznat kao pozajmica (engl. lease). Pozajmice se povremeno obnavljaju, a postoji moguænost da se ista IP adresa koristi duži vremenski period bez prekida. Pozajmice se povremeno obnavljaju, otprilike na polovini predviðenog roka. Kada se pozajmica uspešno obnovi, klijent zadržava svoju IP adresu. Ako obnavljanje pozajmice nije uspešno, IP adresa se vraæa u skup slobodnih i raspoloživih IP adresa i može se dati nekom drugom klijentu. 5.2.3 SIMPTOMI Pri radu DHCP servera mogu nastati teškoæe. Evo nekoliko uobièajenih problema koji se lako otklanjaju. SIMPTOM 5.9 DHCP server ne radi. Ako je vaš DHCP server prestao da radi, najpre proverite da li je server ovlašæen da radi na mreži. Potom æete lako proveriti detalje podešavanja, naroèito ako ste ih nedavno zadali ili ako ste upravo završili administriranje DHCP servera. Pažljivo proverite parametre i uverite se da niste nešto pogrešno zadali. Prouèite svoj dnevnik sistemskih dogaðaja i kontrolne dnevnike DHCP servera (engl. DHCP server audit logs). U dnevniku obièno postoji objašnjenje za svako pokretanje i zaustavljanje usluge. SIMPTOM 5.10 DHCP server ne može da opslužuje klijente. Ako je DHCP server realizovan na raèunaru s više mrežnih kartica (engl. multihomed server) i ne pruža usluge na jednoj ili više mrežnih veza, proverite povezivanje servera (engl. server bindings). Proverite da li se povezivanjima statièki ili dinamièki podešavaju TCP/IP parametri za veze instalirane na serveru. U raèunarima s više mrežnih kartica, kartice mogu raditi u razlièitim podmrežama. Ukoliko opseg ili superopseg DHCP servera nisu podešeni ili aktivirani, podesite ih, a potrudite se da valjano podesite i specijalne opcije za rad sistema. Ako je opseg potpuno skorišæen i ne možete udovoljiti zahtevima klijenata za dodeljivanje novih adresa, DHCP server klijentima vraæa poruku negativne potvrde (engl. DHCP negative acknowledgment message - DHCPNAK). Kad se to ALEXA 2002

17/159

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

desi, opseg IP adresa možete proširiti na èetiri naèina (pseg je skup dostupnih IP adresa): ¦ Proširite opseg izborom IP adrese veæe od gornje adrese sadašnjeg opsega. ¦ Napravite dodatni opseg i superopseg, zatim postojeæi opseg i novi opseg ubacite u superopseg. ¦ Deaktivirajte postojeæi opseg, zatim aktivirajte nov opseg. ¦ Skratite trajanje pozajmica. Takoðe, možete otkriti da je niz IP adresa koje nudi jedan DHCP server, u sukobu s nizom IP adresa koje nudi drugi DHCP server na istoj mreži. To æete popraviti kad promenite skup raspoloživih adresa za opseg na svakom serveru. Tada se opsezi IP adresa nikada neæe preklopiti. Štaviše, možete obrisati klijentske pozajmice i privremeno omoguæiti detekciju sukoba na strani servera, kako biste olakšali utvrðivanje izvora teškoæa. SIMPTOM 5.11 DHCP server je pretrpeo gubitak ili ošteæenje podataka. Ako DHCP server prijavljuje greške u bazi podataka Jet, ili ako sumnjate da su podaci u bazi ošteæeni, oporavak podataka na DHCP serveru podrazumeva rekonstrukciju baze podataka i ispravljanje svih prijavljenih grešaka. Na konzoli DHCP servera, možete upotrebiti opciju Reconcile, kojom æete proveriti i rešiti probleme vezane za bazu podataka. Problemi DHCP klijenata. Ako DHCP server ispravno radi, a problemi i dalje postoje, treba proveriti DHCP klijente. Najpre treba proveriti nekoliko uobièajenih problema vezanih za rad klijenata. Ponovno pokretanje sistema. Rešavanje problema treba poèeti ponovnim pokretanjem sistema (engl. reboot) na klijentskom raèunaru/ureðaju. Ako pretpostavimo da je taj sistem ispravno podešen za korišæenje protokola DHCP u konkretnom okruženju, samo bi trebalo ponovo pokrenuti sistem da bi ponovo bio stabilan. DHCP softver još uvek nije sasvim pouzdan, ali se veæina problema jednostavno rešava ponovnim pokretanjem sistema. Povezivanje na drugu mrežu. Ako se povezujete na neku drugu mrežu i pri tome ne uspevate da pristupite DHCP serveru, ponovno pokretanje sistema (restart), rešava problem u veæini sluèajeva. Komande Release i Renew. Korišæenje komandi ipconfig/release i ipconfig/renew (u okruženju Windows NT/2000/XP) ili winipcfg (u okruženju Windows 9x) takoðe može pomoæi u velikom broju sluèajeva, ako je u pitanju manji problem. Loši DHCP serveri. Proverite da li vaši klijenti pokušavaju da se povežu na odgovarajuæi DHCP server. Ako pokušaju da se povežu na takozvani rizièan DHCP server (engl. rague DHCP server), server æe im možda isporuèiti netaène informacije.

ALEXA 2002

18/160

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

5.2.4 WINDOWS INTERNET NAMING SERVICE (WINS) Microsoftov je patent za uslugu preslikavanja imena, ali se ne koristi u novijim verzijama Windowsa. Radi kompatibilnosti sa starijim softverom, još uvek postoji u izdanjima novih operativnih sistema. Pošto mnoga sredine rade pod Windowsom NT, brojne organizacije i dalje koriste WINS. On nudi kompatibilnost sa uslugama i aplikacijama koje zahtevaju pretvaranje NetBIOS adresa u IP adrese. NetBIOS je skraæenica za Network Basic Input/Output System. Taj program omoguæava da aplikacije s razlièitih raèunara komuniciraju preko lokalne mreže. 5.2.4.1 Osnovne informacije o WINS-u WINS sadrži dve komponente na visokom nivou: WINS server i WINS klijent. WINS klijent obavlja dve funkcije: prilikom prvog povezivanja na mrežu, prijavljuje se (registruje) WINS serveru i šalje mu upit radi pretvaranja IP imena u NetBIOS. WINS server prima i obraðuje upite i prijave (registracije) WINS klijenata i prosleduje ih ostalim DNS serverima, deleæi s njima svoju bazu podataka. Ovaj postupak se zove replikovanje. Mreža pod Windowsom NT može sadržati više WINS servera. Ako WINS server nije dostupan, klijenti mogu pokušati da se jave sekundarnom serveru. WINS serveri periodièno (interval replikovanja) šalju svoje baze podataka (koje, izmeðu ostalog, sadrže imena èvorova mreže) ostalim serverima. 5.2.4.2 Registrovanje, obnavljanje i oslobaðanje Stek TCP/IP inicijalizuje se prilikom prve komunikacije WINS klijenta s WINS serverom. Klijent pokreæe komunikaciju, tako što WINS serveru šalje zahtev za registraciju imena (engl. Name Registration request). Zatim, WINS server u svojoj bazi podataka proverava da li se takvo ime veæ koristi. Ako se ne koristi, registracija se prihvata i upisuje u bazu podataka, radi buduæih upita i zahteva. Periodièno, dok je povezan na mrežu, klijent æe serveru slati zahtev za obnavljanje pozajmice. Drugim reèima, proveravaæe da li još uvek može da koristi ime koje je ranije registrovao kod WINS servera. Kada se klijent iskljuèuje, i o tome obaveštava server, tako da se to ime oslobaða. Sledeæi odeljci objašnjavaju postupke registrovanja, obnavljanja i oslobaðanja. Registrovanje. Kada WINS klijent WINS serveru pošalje zahtev, server odluèuje da li æe zahtev prihvatiti ili odbaciti. Odluka uglavnom zavisi od toga da li to ime veæ koristi neki drugi klijent. Ako je neki drugi klijent ranije veæ registrovao traženo ime, server æe proveriti IP adresu zahtevaoca. Ukoliko je registrovano ime još uvek aktivno i ako je IP adresa zahtevaoca razlièita od prvobitno registrovane, WINS server æe poslati poruku na IP adresu koja je registrovana uz posmatrano ime. Postupak poèinje slanjem poruke Wait for Acknowledgement (WACK, saèekaj potvrdu), kojom se klijent zahtevalac obaveštava da saèeka dok server pretraži imena. Ako sa IP adrese koja je registrovana uz posmatrano ime dobije odgovor, onda WINS server klijenta zahtevaoca obaveštava da je ime veæ registrovano i da se koristi. Kad WINS server utvrdi da postoji ili ne postoji drugi klijent s datim imenom, zahtevaocu æe poslati pozitivan, odnosno ALEXA 2002

19/161

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

negativan odgovor (Positive Name Registration Response ili Negative Name Registration Response). Obnavljanje. Da se baza podataka imena WINS servera ne bi prepunila nekorišæenim imenima, klijentima su imena dodeljena na ogranièen vremenski period. Drugim reèima, klijenti svoja imena moraju periodièno obnavljati. Tokom postupka registracije, klijentu se dodeljuje interval obnavljanja (engl. renevoal interval). Kada istekne polovina perioda obnavljanja, klijent ponovo mora registrovati svoje ime kod servera. Ako klijent ne obnovi registraciju pre isteka intervala obnavljanja, server smatra dato ime slobodnim i može ga koristiti drugi klijent. Windowsovi klijenti obnavljaju svoje pozajmice posle isteka oko polovine intervala obnavljanja. Klijenti u drugim tehnologijama mogu imati drugaèiju dinamiku obnavljanja pozajmica. Oslobaðanje. Postoje dva naèina za oslobaðanje klijentskog imena: ¦ Izrièito oslobaðanje (Explicit release). Dešava se prilikom obiènog gašenja klijenta. Klijent serveru šalje zahtev za oslobaðanje imena (engl. Name Release Request), kojim serveru saopštava da se iskljuèuje i da mu korišæeno ime više ne treba. ¦ Tiho oslobaðanje (Silent release). Ovo se dešava prilikom iznenadnog gaše-nja klijenta, kada klijent ne pošalje zahtev za oslobaðanje imena. Po isteku intervala obnavljanja, ime se oslobaða. 5.2.4.3 Uticaj WINS-a na rad mreže Kada u mreži koristite WINS, držite se podrazumevanih, ponuðenih vrednosti, ukoliko nemate valjane razloge da ih menjate. U veæini sluèajeva, WINS æe dobro raditi bez dodatnih podešavanja. Podesite interval replikovanja izmeðu WINS servera na 15 minuta, ako se oni nalaze u istoj lokalnoj mreži, od 60 do 90 minuta, ako serveri za komunikaciju koriste meðumesnu WAN vezu ili od 2 do 12h, ako serveri komuniciraju putem meðunarodne WAN veze. Zavisno od stanja u vašoj mreži, sami odluèite da li æete neke vrednosti poveæati ili smanjiti. WINS 1b sekundarni

LAN1 WINS 1a primarni WAN

LAN2 WINS 2a primarni

WINS 2b sekundarni

SLIKA 5.6 Realizacija WINS sistema pomoãu WAN veze ALEXA 2002

20/162

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

Razmatranja lokalne mreže. Kada razmatrate mesto u lokalnoj mreži na koje æete postaviti WINS server, poslušajte savet i najpre uspostavite primarni i sekundarni WINS server. Ako primarni server otkaže, neæete morati da slušate zvocanje korisnika kako mreža opet ne radi. Štaviše, dobra je zamisao da WINS serveri budu na geografski razlièitim lokacijama, jer to doprinosi fizièkoj bezbednosti i pouzdanosti rada WTNS servera. Geografska udaljenost izmeðu servera ne znaèi da oni treba da budu u razlièitim državama. Treba da budu u razlièitim zgradama ili fabrièkim krugovima, a mogu biti i na razlièitim spratovima iste zgrade. Razmatranja WAN mreže. Kada su WINS serveri povezani WAN vezom, onda ima smisla instalirati više WINS servera, kao u primeru sa slike 5.6.U ovom sluèaju, primarni i sekundarni WINS serveri instalirani su na oba kraja WAN veze. WINS serveri 1a i 1b partneri su u replikovanju, isto kao i serveri 2a i 2b. U velikim mrežama se javlja potreba da se polovina saobraæaja lokalne mreže usmerava ka WINS serveru 1a, koji igra ulogu primarnog servera, dok se druga polovina saobraæaja usmerava ka WINS serveru 1b. Na taj naèin serveri dele optereæenje. Ista stvar se dešava s druge strane WAN veze, gde polovina lokalnog saobraæaja ide na server 2a, a druga polovina na server 2b. Na svakoj strani WAN veze, serveri replikuju svoje WINS baze svakih 15 minuta. Obièno je WAN veza optereæena i ne treba je dodatno zagušiti replikovanjem WINS baza. Pošto korisnici sa obe strane WAN veze pristupaju resursima lokalne mreže na svojoj strani, možemo biti sigurni da WINS konvergira za manje od sat vremena. Da bismo izraèunali maksimalno dozvoljeno vreme replikovanja izmeðu servera 1a i 2a, sabiramo intervale replikovanja svakog skupa WINS servera (u ovom sluèaju, to je 15 + 15 = 30 minuta). Ovako dobijena vrednost oduzima se od maksimalno dozvoljenog intervala konvergencije (60 minuta), a rezultat je maksimalan interval replikovanja. U našem primeru, 30 minuta smo oduzeli od 60 minuta i dobili 30 minuta kao maksimalno vreme kretanja zapisa od WINS servera 1a do servera 2a. 5.2.4.4 Rešavanje problema WINS-a Sledeæi primeri mogu pomoæi pri rešavanju problema u radu WINS-a. Kao što smo ranije napomenuli, u sistemu WINS uèestvuju dve komponente: klijenti i serveri.Uopšteno govoreæi, ako server ne može da razreši imena klijenata, treba proveriti podešavanje sistema WINS i zadati ispravne parametre. Veliki broj problema u WINS-u nastaje zbog neuspelih upita i zahteva koje postavljaju klijenti. Problemi u radu WINS servera. U sluèaju da vaš WINS server ima probleme u radu, najpre treba proveriti da li je server zaista podignut i da li zaista radi. Pomoæu funkcije Event Viewer ili sa WINS konzole, proverite da li je WINS pokrenut i da li radi. Takoðe, za ovu svrhu možete upotrebiti opciju Services iz omotnice Control Panel. Ako WINS radi, potražite ime koje je klijent ranije tražio da biste proverili je li to ime u bazi podataka. Ako traženo ime nije u WINS bazi podataka, proverite ispravnost replikovanja izmeðu WINS servera. Treba imati u vidu još jedno pitanje - da li vaš WINS server klijentima šalje zastarele informacije. To je moguæe ako statièko preslikavanje blokira dinamièko registrovanje važeæih preslikavanja imena u adrese. Da biste to spreèili, najbolje je da ne koristite statièko preslikavanje za klijente koji ALEXA 2002

21/163

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

WINS dinamièki koriste za ažuriranje informacija o imenima i adresama. Kada se pojave zastarele informacije, proverite stavke za imena u WINS bazi podataka i da li su unesene statièki. Ako su unesene statièki, možete izabrati jednu od sledeæih moguænosti da ih ažurirate: ¦ Omoguæite migraciju u okviru za dijalog Replication Partners Properties. ¦ Osvežite statièko preslikavanje ažurnim informacijama. ¦ Uklonite statièku stavku iz baze. Ukoliko je replikovanje izmeðu WINS servera otežano, proverite partnerstvo replikovanja. Ako vaš WINS server koristi jednosmerno partnerstvo replikovanja (davanja ili uzimanja podataka), baza podataka možda neæe biti replikovana na svim serverima. Kad vaš WINS server ima sporadiène teškoæe prilikom razrešavanja imena, on možda registruje svoja imena na drugim WINS serverima. To se dešava kada parametri za TCP/ IP na klijentskom raèunaru sadrže IP adresu udaljenog WINS servera, umesto IP adrese lokalnog WINS servera. Tada treba prepraviti TCP/IP parametre na klijentu, tako da ukazuju na lokalni WINS server. Ako vaš WINS server ne može koristiti replikovanje sa ostalim WINS serverima, pomoæu alata Ping proverite da li svaki od posmatranih servera radi i da li je s njima moguæe uspostaviti vezu. Takoðe, proverite da li je svaki server ispravno podešen i kao push i kao puli partner. To se može proveriti u sistemskoj bazi Registry, u kljuèevima Push i Puli. Baza podataka WINS servera. Ako ste utvrdili da WINS usluga radi na WINS serveru, ali još uvek ne možete uspostaviti vezu pomoæu WINS Managera, WINS baza podataka nije dostupna ili je ošteæena. U tom sluèaju, najbolje je rekonstruisati bazu podataka pomoæu rezervne kopije. WINS bazu podataka možete rekonstruisati ruèno ili pomoæu WINS Managera. Da biste bazu rekonstruisali ruèno, najpre napravite rezervnu kopiju postojeæe datoteke WINS baze podataka. Iako sumnjate u ispravnost postojeæe WINS baze podataka, ovaj preventivni korak vas može spasti glavobolja ukoliko se ispostavi da je postojeæa baza podataka ipak ispravna. Zatim, u direktorijumu \%Systemroot%\System32\Wins obrišite sledeãe datoteke: J50.log J50#####.log Wins.tmp Kopirajte neošteæenu verziju datoteke Wins.mdb u direktorijum \%Systemroot%\System32\Wins, a zatim ponovo pokrenite WINS na svom WINS serveru. WINS server se može ponovo pokrenuti sledecim postupkom: ¦ Iskljuèite server i èekajte barem jedan minut. ¦ Ukljuèite napajanje, pokrenite Windows NT Server, a zatim se prijavite koristeæi administratorski nalog. ¦ Otvorite komandni prozor i upišite NET START WINS, a zatim pritisnite ENTER. ¦ Ako WINS server nije ispravan zbog hardverskog otkaza, najbolje je premestiti ceo WINS na nov server. To podrazumeva ponovno uspostavljanje ALEXA 2002

22/164

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

WINS servera.Da biste ponovo napravili WINS server, pratite sledece korake: ¦ Ako je moguæe, ponovo pokrenite WINS server i napravite rezervne kopije svih datoteka koje se nalaze u direktorijumu \%Systemroot%\System 32\ Wins. Za to se može iskoristiti Windowsov grafièki korisnièki interfejs ili komandni režim MS-DOS-a. Ako vam nijedna od pomenutih opcija nije na raspolaganju, morate koristiti rezervnu kopiju WINS baze podataka. ¦ Instalirajte bilo koji operativni sistem Windows, zatim instalirajte TCP/IP (to je deo instalacije na Windowsu 2000 i Windowsu .NET). Napravite nov WINS server, koristeæi istu lokaciju na èvrstom disku i direktorijum \%Systemroot%, na starom WINS serveru. ¦ Zaustavite uslugu WINS na novom serveru, zatim upotrebite Registry Editor za rekonstruisanje WINS kljuèeva iz rezervnih kopija. ¦ Kopirajte rezervne kopije u direktorijum \%Systemroot%\System32 \Wins. ¦ Ponovo pokrenite raèunar (restartujte ga). Ako WINS bazu podataka treba premestiti s jednog servera na drugi, sprovedite sledeæi postupak: ¦ Zaustavite uslugu WINS. ¦ Kopirajte datoteke iz direktorijuma \%Systemroot%\System32\Wins na novi raèunar. Najbolje je upotrebiti istu putanju koja je postojala i na prethodnom WINS serveru. Ako to nije moguæe, onda kopirajte datoteku Wins.mdb, a nemojte kopirati nijednu datoteku s nastavkom .chk ili .log. ¦ Na novom raèunam pokrenite WINS. Problemi u radu WINS klijenata. Ako na klijentskom raèunaru ne radi razre-šavanje imena, verovatno se koristi neodgovarajuæa vrsta razrešavanja imena. Proverite koja se usluga razrešavanja imena koristi na mreži: WINS ili DNS. Takoðe, proverite da li se greške pojavljuju za NetBIOS imena ili za puno ime domena (engl. Fully Qualified Domain Name, FQDN). NetBIOS imena smeju imati najviše 15 znakova (na primer, GORANOV_RACUNAR) i koriste se sa WINS-om. Puno ime domena veoma lièi na Internet adresu (na primer, goranov_racunar.inzenjering .gas.co.yu) i koristi se sa DNS-om. Ako bolje pogledate ime raèunara, možete utvrditi vrstu usluge koja se na mreži koristi. Klijent može koristiti aplikaciju ili verziju Windowsa koja zahteva da WINS razrešava imena. Na primer, ako prilikom pokušaja pregledanja neke Web lokacije propadne razrešavanje imena, verovatno je problem u DNS-u, a ne u WINSu. U èistom okruženju Windowsa 2000 ili .NET (to znaèi da svi klijenti i serveri rade pod Windowsom 2000, XP ili .NET), postoji naèin da se izbegne ovo komplikovanje - umesto WINS-a treba koristiti samo DNS. Ako bar jedan raèunar u okruženju koristi Windows NT ili MS-DOS, to je veæ mešovito okruženje. Ako radite u mešovitom okruženju, razrešavanje imena može otkazati kad klijent zahteva pristup zajednièkom resursu koji nije objavljen putem AD-a. Na primer, Map Network Drive je aplikacija u okviru Windows Explorera koja traži pomoæ WINS-a za razrešavanje imena. ALEXA 2002

23/165

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

Podešavanje parametara na klijentskom raèunaru veoma je važno i najpre se ono mora proveriti ukoliko se jave problemi u radu WINS-a. Provera klijentskog raèunara poèinje tako što utvrðujete da li je klijent podešen da koristi i TCP/IP i WINS. Ova podešavanja se mo-gu proveriti ruèno, posmatranjem TCP/IP parametara na klijentskom raèunaru. Dinamièka provera se obavlja pomoæu DHCP servera, koji klijentu zadaje vrednost TCP/IP parametara. U verzijama Windowsa starijim od Windowsa 2000, klijenti mogu koristiti WINS tek pošto je TCP/IP instaliran i podešen. Kod klijenata pod Windowsom 2000 i novijim, NetBIOS preko TCP/IP (NetBT) može se iskljuèiti na svakom pojedinaènom raèunaru. Kada se NetBT iskljuèi, klijent ne može koristiti WINS. Komandom ipconfig/all proverite IP parametre na klijentskom raèunaru. Kada komanda prikaže vrednosti parametara, proverite da li su podešeni: ¦ IP adresa ¦ maska podmreže (engl. subnet mask) ¦ podrazumevani mrežni prolaz (engl. default gateway) ¦ primarni i sekundarni WINS serveri. Ako ovi parametri nisu valjano podešeni, možete ih ruèno promeniti ili upotrebiti komandu ipconfig/renew da biste od DHCP servera dobili nova detaljna podešavanja. Klijent može imati teškoæe ako nije povezan sa WINS serverom. Najpre alatom Ping treba proveriti vezu s WINS serverom, tako što se unese IP adresa. Ako ne znate IP adresu WINS servera, zadajte komandu ipconfig/all da biste je dobili. Ukoliko WINS server odgovori na komandu Ping, komandu nbstat-RR treba upotrebiti i na WINS klijentu i na serveru kojem klijent pokušava da pristupi. Komanda nbstat-RR resetuje imena i na klijentu i na serveru. Ako WINS server ne odgovori na Ping, možete biti sigurni da problem leži u vezi s mrežom. Ponovo pregledajte TCP/IP parametre i ponovo sprovedite ranije opisane postupke.

5.3 UOBIÈAJENE INTERNET USLUGE Veæina korisnika, Internet vidi kao gigantski objekat. Misle da se poruke epošte, Web stranice i sve ostalo prikazuje jer su oni tako naredili Internet Exploreru i Outlooku. U stvarnosti, sve usluge dostupne na Internetu proizvod su razlièitih aplikacija, alata i protokola. U ovom odeljku opisane su razne komponente za prenos Web stranica, poruka e-pošte, datoteka, mrežnih konferencija i komandi aplikacije Telnet. 5.3.1 PROTOKOL ZA PRENOS HIPERTEKSTA (HTTP) Protokol za prenos hiperteksta (engl. HyperText Transfer Protocol, HTTP) koristi se za prenos komponenata Web lokacija (tekst, grafika i ostale multimedijalne datoteke) preko World Wide Weba. Pored toga što pruža naèin za razmenu informacija, HTTP omoguæava da stranice sadrže hiperveze ka drugim stranicama. Na primer, ako posetite Web lokaciju www.mikroknjiga. co.yu i pritisnete sliku neke knjige, HTTP protokolom æe se prikazati stranica o toj knjizi. ALEXA 2002

24/166

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

Raèunar na kome se izvršava sistemska HTTP usluga zove se Web server. Ovaj program èeka na HTTP zahteve. Kada zahtev stigne, on traži zahtevane stranice. Web èitaè koji koristite za krstarenje Internetom, u stvari je HTTP klijent koji HTTP serveru šalje zahteve. Kada klijent pošalje zahtev serveru, bilo da ste upisali URL ili pritisnuli hiper-vezu - èitaè Weba generiše HTTP zahtev koji se šalje na IP adresu oznaèenu URL-om. Na odredištu, sistemska HTTP usluga prima i opslužuje zahteve, odnosno vraæa tražene datoteke. 5.3.2 PROTOKOL ZA PRENOS DATOTEKA (FTP) Protokol za prenos datoteka (engl. File Transfer Protocol, FTP) jeste Internet protokol koji pruža jednostavan naèin za razmenu datoteka izmeðu raèunara. Slièan je HTTP - u po tome što prenosi Web stranice i odgovarajuæe datoteke. Slièan je i protokolu SMTP, koji prenosi poruke e-pošte. FTP koristi skup protokola TCP/IP. FTP server se obièno koristi za prenos podataka sa izvorišnog (centralnog) raèunara ka udaljenim lokacijama širom sveta. Korisnici mogu pokrenuti FTP s komandne linije (recimo, s MS-DOS odzivnika) ili u obliku programa koji ima grafièki korisnièki interfejs i dodatne moguænosti. Web èitaèi takoðe mogu postavljati FTP zahteve za prenos datoteka. Pomoæu FTP-a, korisnik (ukoliko ima odgovarajuæa prava pristupa) može brisati, premeštati i kopirati datoteke na serveru i menjati im imena. Pristupanje FTP serveru zahteva odgovarajuæa prava za prijavljivanje na FTP server; meðutim, postoje sluèajevi kada se omoguæava i anoniman pristup FTP serveru. 5.3.3 PROTOKOL ZA PRENOS MREŽNIH KONFERENCIJA (NNTP) Protokol za prenos mrežnih konferencija (engl. Network News Transfer Protocol, NNTP) osnovni je protokol za rad s mrežnim konferencijama (diskusionim grupama), koji klijentski i serverski raèunari koriste za upravljanje porukama (postavljanje i èitanje). Serveri koji koriste protokol NNTP upravljaju svetskom mrežom diskusionih grupa Useneta. Da bi korisnik pristupio mrežnim konferencijama koje se èuvaju na serverima, mora koristiti klijentsku NNTP aplikaciju. Ove aplikacije su ukljuèene u najpoznatije èitaèe Weba, ili mogu biti samostalne aplikacije s dodatnim moguænostima, poput programa Agent ili Free Agent. Samostalne klijentske aplikacije se takoðe nazivaju èitaèi diskusionih grupa (engl. newsreaders). Protokol NNTP standardno koristi logièki prikljuèak broj 119. 5.3.4 TELNET Ukoliko imate odgovarajuæa prava pristupa, pomoæu Telneta možete pristupati pojedinaènim raèunarima, odnosno èvorovima (engl. host computers). Preciznije, telnet je korisnièka komanda, a Telnet je deo skupa protokola TCP/ IP za pristupanje udaljenim raèunarima. Protokoli HTTP i FTP omoguæavaju da preko Interneta primate i šaljete datoteke udaljenim raèunarima, ali ne morate da, kao korisnici, budete prijavljeni na te raèunare (servere). Kada se prijavljujete pomoæu Telneta, to èinite kao obièan korisnik, kakva god ovlašæenja imali. Na primer, Telnet koriste programeri koji žele da pristupe odreðenim aplikacijama ili podacima na udaljenom raèunaru. ALEXA 2002

25/167

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

Pored toga što je veoma koristan kao alat za daljinski pristup drugim raèunarima, Telnet je takoðe veoma koristan za dijagnostiku. Telnet je aplikacija koja radi na vrhu skupa protokola TCP/IP. Ako ova aplikacija radi, znaèi da i svi protokoli ispod nje ispravno rade. Telnet nudi više nego komanda ping, jer testira funkcije višeg nivoa na odredišnom raèunaru (oslanja se na aplikacijski sloj modela OSI, odnosno na TCP, za razliku od komande ping, koja se oslanja na mrežni sloj modela OSI, odnosno na IP). Na primer, ako imate teškoæa prilikom pristupa višekorisnièkom raèunaru, zadajte njegovu IP adresu u komandi ping. Može se desiti da od odredišnog raèunara dobijete odgovor, a da vam je sam raèunar i dalje nedostupan. Razlog je u tome što na komandu ping odgovara jezgro operativnog sistema. Meðutim, pitanje je da li æe biti prihvaæena TCP veza koju koristi Telnet (za ovo je takoðe zaduženo jezgro operativnog sistema), jer to mogu spreèiti loša podešavanja TCP/IP parametara i razne druge stvari. Štaviše, klijentske Telnet aplikacije mogu koristiti nestandardne brojeve logièkih prikljuèaka. Na primer, aplikacijom Telnet možete se povezati na logièki prikljuèak 25 i na taj naèin proveriti da li se server e-pošte odaziva na zahtev, ili se možete povezati na logièki prikljuèak 80 i proveriti da li se Web server odaziva na zahtev. 5.3.5 JEDNOSTAVAN PROTOKOL ZA PRENOS E-POŠTE (SMTP) Jednostavan protokol za prenos e-pošte (engl. Simple Mail Transfer Protocol, SMTP). Èlan je skupa protokola TCP/IP. Koristi se za slanje i primanje poruka e-pošte. Uobièajeno je da se SMTP koristi s jednim od druga dva protokola - protokolom POP3 (engl. Post Office Protocol ) ili protokolom IMAP (engl. Internet Message Access Protocol ) - jer protokol SMTP ima ogranièene moguænosti prijema poruka i njihovog smeštanja u redove èekanja na odredištu. Ako se koristi neki od druga dva pomenula protokola, korisnici mogu saèuvati poruke u serverskom poštanskom sanduèetu, a zatim ih preuzeti sa servera. U praksi, protokol SMTP se obièno koristi za slanje poruke e-pošte, dok se protokol POP3 ili IMAP koristi za prijem poruka sa servera e-pošte. Da biste definisali kombinaciju protokola e-pošte, veæina programa za rad sa e-poštom omoguæava da zadate SMTP server i POP3, odnosno IMAP server. Protokol SMTP obièno koristi logièki prikljuèak 25 (TCP). U Evropi se protokol X.4OO koristi kao alternativa protokolu SMTP. 5.3.6 SIMPTOMI Kada pravite rešenja za Web, možete sresti sledeæe probleme: SIMPTOM 5.12 Greške u lozinkama FTP-a. Pošto protokol FTP koristi lozinke za ogranièavanje pristupa, mogu se javiti greške s lozinkama. Prvo, što je i najlakše, treba proveriti ispravnost lozinki. Proverite da nije pritisnut taster CAPS LOCK. Ako se i dalje javlja poruka o pogrešnoj lozinki, proverite da li ste promenili lozinku, ili ju je promenio administrator. Ako pokušavate da se anonimno prijavite na FTP lokaciju, niste pravilno uneli tražene informacije, ili dati FTP server ne dozvoljava anonimni FTP. ALEXA 2002

26/168

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

Kada koristite Telnet i FTP, lozinke se šalju u obiiku obiènog (èitljivog, nešifrovanog) teksta. Zato lozinke treba birati pažljivo. Teškoæe s dozvolama. Dozvole u FTP-u su, pored SIMPTOM 5.13 lozinki, vid zaštite lokacije. Možda æete dobiti sledeæu poruku o grešci: Server response:imedatoteke: Permission denied Iako imate važeæu lozinku za ulazak na lokaciju, možda nemate dozvolu za pristup odreðenoj datoteci ili direktorijumu. Slièna poruka o grešci: Server file error: imedatoteke: Permission denied dobija se kada s datotekom pokušate da uradite nešto za šta nemate odgovarajuæu dozvolu - na primer, pokušali ste da premestite ili obrišete datoteku, ili da joj promenite ime. Veæina FTP lokacija omoguæava da kopirate datoteke, ali iz bezbednosnih (opravdanih) razloga, vrlo malo servera dozvoljava da upisujete ili menjate datoteke. Ukoliko dobijete jednu od navedenih poruka a trebalo bi da imate pristup posmatranim datotekama i direktorijumima, javite se administratoru FTP lokacije i razjasnite pitanje dozvola. Nedostaje FTP èvor. Kada pokušate da se povežete s SIMPTOM 5.14 FTP èvorom, možda æete dobiti poruku: Error Prompt:Could not find host entry To znaèi da pokušavate da se povežete sa èvorom koji ne postoji. Proverite da li ste ispravno uneli ime èvora, odnosno raèunara. Ako je ime ispravno, onda treba proveriti da li taj èvor (raèunar) još uvek postoji pod tim imenom, ili je premešten. SIMPTOM 5.15 Izgubljena je FTP veza. Posle pristupanja FTP lokaciji, možda æete dobiti poruku o grešci koja oznaèava da je veza izgubljena. Ovo se èesto dešava ako na FTP vezi dugo nije bilo nikakvog saobraæaja. Probajte ponovo da se povežete s FTP lokacijom. Takoðe, valjalo bi da proverite parametre FTP programa i da podešavanje opcije "on idle, disconnect" (ili nešto slièno) prilagodite svojim potrebama. Pokušavajte da se povežete. Pošto ste malopre uspeli da se povežete na FTP server, verovatno æete ponovo moæi. Proverite da li je vaš raèunar podešen da prekine vezu ako je dugo neaktivna i ovo podešavanje prilagodite svojim potrebama. SIMPTOM5.16 Otkazao je sistem za isporuku poruka e-poste. Ako otkaže isporuka poruka e-pošte, rutina za slanje poruke (preovlaðuju realizacije koje koriste protokol SMTP) stavlja poruku u red za èekanje i kasnije pokušava ponovo da je isporuèi. Meðutim, nemate moguænost da birate server e-pošte. Zbog toga, ako se neki raèunar nalazi iza nepouzdane veze (na primer, sveprisutni modemi za komutirani pristup), SMTP nije najbolje rešenje. Bolje je upotrebljavati poštanske sanduèiæe koji koriste protokol POP3, odnosno treba koristiti POP-3 servere, èime se korisnicima (klijentskim raèunarima) omoguæava upotreba aplikacija koje koriste protokol POP3. Drugo moguæe rešenje podrazumeva organizovanje periodiènog prenosa poruka na drugu SMTP stanicu za razmenu pošte, koja odlaznu poštu stavlja u red za èekanje. ALEXA 2002

27/169

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

SIMPTOM 5.17 Otežano slanje i primanje e-pošte. Uopšteno govoreæi, ako korisnik prijavi problem u radu e-pošte, najpre treba proveriti da li su u programu za e-poštu ispravno navedeni identifikatori dolaznih i odlaznih servera eposte. Dolazna posta se obièno prima od POP3, IMAP ili HTTP servera. Za odlaznu poštu se koristi SMTP server. Danas organizacije svojim serverima e-pošte dodeljuju imena shodno uobièajenom naèinu imenovanja. Na primer, zamišljena kompanija Widgetech Inc. koristila bi pop.widgetech.com kao server za dolaznu poštu, a smtp. widgetech.com kao server za odlaznu poštu. SIMPTOM 5.18 Problemi s brojevima logièkih prikljuèaka. Sve TCP/IP usluge (ukljuèujuæi HTTP, SMTP, Telnet, FTP i NNTP) pristupaju serverima preko odreðenih brojeva logièkih prikljuèaka (engl. port). Broj logièkog prikljuèka se koristi za meðusobno razlikovanje i identifikaciju TCP/IP usluga. Za HTTP se najèešæe koristi logièki prikljuèak 80. To je podrazumevani broj logièkog prikljuèka koji koriste èitaèi Weba. Podrazumevani broj prikljuèka za uslugu NNTP je 119. Ako imate problema s brojevima prikljuèaka, proverite koje brojeve prikljuèaka koristi vaš davalac Internet usluga na svojim serverima. Telnet prijavljuje da je vreme isteklo. Ako prilikom SIMPTOM 5.19 korišæenja Telneta dobijete poruku "connection timed out", proverite da li ste zaista povezani na Internet. Ako znate IP adresu udaljenog raèunara, navedite je umesto imena raèunara. Veza za Telnet se prekida. Ako pokušavate da se SIMPTOM 5.20 povežete s drugim raèunarom posredstvom Telneta, i pri tome dobijete poruku o grešci "connection has failed" (što znaèi da veza nije uspostavljena), najpre proverite da li ste ispravno zadali ime raèunara (parametar hostname). Ako ste taj parametar ispravno uneli, a veza se i dalje ne uspostavlja, to ukazuje na probleme na udaljenom kraju (na serverskom raèunaru). Pokušajte ponovo kasnije. SIMPTOM 5.21 Ne mogu da se povežem na Web lokaciju. Ovo može biti posledica raznih problema. Najpre proverite da li ste povezani na Internet. Vrlo je moguæe da ste zaboravili da se prijavite, ili na vezi duže vreme niste radili ništa, pa je zbog toga veza prekinuta. Ukoliko ste povezani i znate IP adresu Web lokacije, probajte nju da unesete. Ako Web lokaciji uspevate da pristupite pomoæu IP adrese, a ne uspevate pomoæu URL-a, problem je sigurno u DNS serveru.

ALEXA 2002

28/170

POGLAVLJE 5

USLUGE IMENIKA, IMENOVANJA I INTERNETA

Dodatni izvori informacija Active Directory: http://www.microsoft.com/windows2000/technologies/directory/ad/ default.asp Novell NDS eDirectory: http://www.novell.com/products/cdirectory/ www.dhcp.org DHCP: http://www.microsoft.com/windows2000/techinfo/howitworks/ WINS: communications/nameadrmgmtAvins.asp http://www.ludd.luth.se/~kavli/BIND-FAQ.html DNS:

ALEXA 2002

29/171

6 UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

PREGLED POGLAVLJA Osnove bežiène tehnologije . . . . 173 802.11e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Uèestanost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 802.11f . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .183 Talasna dužina . . . . . . . . . . . . . . . . . .174 802.11g . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Propusni opseg . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 802.11h . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 802.11i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Bežièni sistemi prenosa i korišãene frekvencije . . . . .175 Rad bežiènih lokalnih mreža . . . .184 Merodavne organizacije . . . . . . . . 175 Režimi rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 Primene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 Kombinacija usmerivaèa i pristupne taèke . . . . . . . . . . .185 Standardi za bežiène lokalne mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . .179 IBSS i BSS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 Distributivni sistemi . . . . . . . . . . . . . 186 Osnovni standard 802.11 . . . . . . . 179 Provera identiteta i dodela veze . 186 802.11b . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 Podešavanje pristupne taèke . . . .189 802.11a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 802.11c . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 Rešavanje problema . . . . . . . . . . . 191 802.11d . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 Dodatni izvori informacija . . . . . . 193

U

ovom poglavlju usredsrediæemo se na mreže IBSS u kojima se ne koriste kablovi i žice. Najpre æemo dati pregled razlièitih postojeæih bežiènih realizacija i kako se one mogu upotrebiti za umrežavanje umesto postojeæih tehnologija. Posle toga, vraæamo se na bežiène lokalne mreže: upoznajemo familiju standarda IEEE 802.11 i osnove bežiènih lokalnih mreža. ALEXA 2002

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

6.1 OSNOVE BEŽIÈNE TEHNOLOGIJE Bežièno umrežavanje obuhvata više tehnologija „za prenos kroz vazduh” - neke potièu iz vremena nastanka televizijskog difuznog emitovanja (engl. television broadcasting), dok se druge zasnivaju na skorašnjim poboljšanjima projektovanja i proizvodnje èipova. Za sve bežiène tehnologije zajednièko je korišæenje unapred zadatih uèestalosti. Pre objašnjavanja razlièitih primena bežiènog prenosa, razjasniæemo tri važna pojma: uèestanost, lalasnu dužinu i propusni opseg. 6.1.1 UÈESTANOST Pojam uèestanost (frekvencija, engl. frequency) oznaèava broj periodiènih oscilacija ili talasa u jedinici vremena. Na slici 6.1 prikazana su dva oscilujuæa sinusna talasa s razlièitim uèestanostima. U gornjem delu slike je talas koji ima jedan ciklus u sekundi. Pojam „broj ciklusu u sekundi” zamenjen je fizièkom jedinicom herc (Hz). U donjem delu slike 6.1 prikazan je sinusni talas s dvostruko veæom brzinom oscilovanja, od 2 Hz.

Jedan ciklus u sekundi

Dva ciklusa u sekundi

0

0,5 Sekunde

1,0

SLIKA 6.1 Sinusni talasi koji osciluju na razlièitim uèestanostima Vreme za koje se signal prenese na udaljenost od jedne talasne dužine naziva se perioda signala. Perioda predstavlja trajanje jednog ciklusa, odnosno vreme za koje talas preðe jednu talasnu dužinu. Perioda se oznaèava slovom T, a jedinica mere je sekund (s). Perioda se može izraziti kao funkcija uèestanosti. Ako slovo T oznaèava periodu signala, a f njegovu uèestanost, onda važi: 1 l = f Uèestanost se može izraziti preko perioda signala: f= ALEXA 2002

1 l 2/173

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIČNE MREŽE

Iz iznesenog sledi da sinusni talas sa slike 6.1, čija je perioda 1s, ima učestanost od 1 Hz. Drogi sinusni talas, čija je perioda dvostruko kraća, 0.5s, ima učestalost 1/0,5 što je jednako 2 Hz. Odnos izmeñu učestanosti i perioda obrnuto je proporcionalan. Drugim rečima, ako se perioda signala smanjuje, njegova učestanost raste. Sa povećanjem peride, frekvencija se smanjuje. 6.1.2 TALASNA DUŽINA Kao što je ranije rečenо, talasna dužina je razdaljina koju talas preñe za vreme jedne periode.Talasna dužina se označava grčkim slovom l (lambda). Jedinica za talasnu dužinu je metar (m). Brzina prostiranјa elektromagnetnih talasa, koji se koriste za bežične prenose, jednaka je brzini svetlosti (približno 3 x 108m/s). Talasna dužina elektromagnetnih talasa može se dobiti iz jednačine: l=

3X108 f(Hz)

Učestanost se može izražavati u hercima, kilohercima (KHz = 1000 Hz), megahercima (MHz = 106 Hz) i gigahercima (GHz = 109 Hz). U tom slučaju, talasna dužina se odreñuje se na sledeći način: l(m)=

3X108 0,3 3X105 300 = = = f(MHz) f(KHz) f(GHz) f(Hz)

Pošto se talasna dužina dobija kada se brzina svetlosti podeli sa učestanošću, učestanost se može izraziti kao brzina svetlosti podeljena talasnom dužinom: 8 3X10 l(m)

f(Hz)=

Pošto se učestanost može izražavati u različitim umnošcima jedinice Hz, mogu se koristiti i sledeći obrasci: 3X108 f(Hz)= l(m)

f(KHz)=

3X105 l(m)

f(MHz)=

300 l(m)

f(GHz)=

0,3 l(m)

Ako talasnu dužinu želite da predstavite u centimetrima, važi sledeći obrazac: l(cm)=

30 f(GHz)

Na primer, pretpostavimo da bežični sistem radi na učestalosti od 5 GHz. Njegova približna talasna dužina je 30/5, odnosno 6 cm. U engleskom mernom sistemu, talasna dužina u stopamu (ft) računa se na sledeći način: l(ft)=

1 f(GHz)

Vratimo se na prethodni primer, gde je učestanost 5 GHz. Izlazi da je talasna dužina (0,3) / 5 = 0,06 m, odnosno 1/5 stope. Talasna dužina signala značajno utiče na dužinu antene koja treba da podrži dati bežični prenos. Većina antena za bežični prenos su dva ili četiri puta kraće od talasne dužine.To ALEXA 2002

3/174

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIČNE MREŽE

objašnjava zašto podmornice pod vodom koriste veoma niske frekvencije mogu vući žičane antene dugačke nekoliko stotina ili par hiljada metara. Poreñenja radi, mobilni telefoni i primopredajnici bežične lokalne mreže rade na spektrima učestanosti širine više megaherca ili deo gigaherca. Zbog toga, njihovi talasi imaju relativno kratke talasne dužine, pa su antene ovih ureñaja male. 6.1.3 PROPUSNI OPSEGT Propusni opseg (engl. bandwidth) jeste širina opsega učestanosti, a ne konkretna učestanost. Na primer, ako je f1 najniža učestanost koja se može upotrebiti u propusnom opsegu, a f2 najviša, onda možemo izračunati da raspolažemo propusnim opsegom od f2 do f1. Dok mnogi bežični sistemi prenosa rade na odreñenim učestanostima, ta učestanost je zapravo središnja učestanost oko koje se modulira govor ili podaci i ona se menja prema nameni bežičnog sistema prenosa. Uzmimo primer iz mobilne telefonije. Kako se korisnik kreće dok putuje, on prelazi iz nadležnosti jedne bazne stanice u nadležnost sledeće. Učestanost koju telefon koristi automatski se prilagoñava, potpuno neprimetno za korisnika. Razlog je u tome što mobilna telefonija u nadležnosti jedne bazne stanice podržava više učestanosti, koje se ne mogu koristiti u oblastima nadležnosti ostalih susednih baznih stanica. Tako se izbegava preplitanje (interferencija) signala susednih baznih stanica. Pošto sada razumemo značaj i značenje učestanosti, talasne dužine i propusnog opsega, vratimo se pregledu primena bežičnih sistema prenosa, sa osvrtom na korišćeni spektar učestanosti.

6.2 BEŽIČNI SISTEMI PRENOSA I KORIŠĆENE FREKVENCIJE Razmatranje primena bežičnih sistema prenosa zahteva kratak uvod o nacionalnim i internacionalnim organizacijama koje upravljaju korišćenjem frekvencijskih spektara. U ovom odeljku ukratko ćemo objasniti uloge dve agencije savezne vlade u SAD i jedne meñunarodne agencije. 6.2.1 MERODAVNE ORGANIZACIJE U većini zemalja, vladine agencije regulišu bežične komunikacije, jer su te organizacije odgovorne za korišćenje frekvencija. U SAD, prepravljenim Aktom o komunikacijama iz 1934. godine (Communication Act of 1934) nadležnosti za upravljanje frekvencijama iz opsega radio-talasa podeljene su izmeñu organizacije U.S. Commerce Department s National Telecommunications and Information Administration (NTIA) i organizacije Federal Communications Commission (FCC). NTIA je nadležna za frekvencije koje koristi savezna vlada. FCC je nezavisno merodavno telo za korišćenje frekvencija koje se ne koriste za potrebe savezne vlade. Da bi avion mogao komunicirati sa zemaljskim stanicama dok prolazi kroz različite države, da bi sateliti mogli prenositi televizijske signale bez smetnji i mešanja signala, formirano je Meñunarodno Udruženje za telekomunikacije (International Telecommunication Union, ITU), koje kontroliše korišćenje frekvencija na globalnom nivou. Shodno odredbama ugovora organizacije ITU ALEXA 2002

4/175

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

organizacije ITU s veæinom zemalja, zemlje potpisnice moraju poštovati plan korišæenja radio-uèestanosti, pri èemu se deo spektra rezerviše za meðunarodnu upotrebu. Pošto smo saznali èinjenice o naèinu upravljanja uèestanostima za bežièni prenos, sada æemo prouèiti uobièajene primene i frekvencije koje su za njih odvojene. 6.2.2 PRIMENE U tabeli 6.1 dat je spisak opsega uèestalosti za 20 uobièajenih i neke nove bežiène sisteme prenosa. U ovom poglavlju posebno æemo se pozabaviti opsezima za bežiène lokalne mreže, celularne i fiksne bežiène veze. 6.2.2.1 Opsezi mobilne telefonije Komunikacije mobilnim telefonima u SAD u poèetku su se odvijale u opsegu 806-890 MHz, koji se i danas koristi za prvobitne analogne i potonje sisteme s vremenskom raspodelom višestrukog pristupa (engl. Time Division Multiple Access, TDMA). Savremeniji sistemi mobilne telefonije rade u opsegu 1850 1990 MHz, koji se naziva opseg sistema za liène komunikacije (engl. Personal Communications System, PCS). Napomenimo da opseg PCS ima više uèestanosti od prvobitnog opsega mobilne telefonije. Pošto intenzitet signala na visokim uèestanostima brže slabi nego na nižim, oèigledno je zašto mobilni telefoni dvojnog režima, koji rade na oba opsega uèestanosti, obièno preðu na korišæenje opsega za analognu komunikaciju. Drugim reèima, pošto digitalni mobilni telefoni koriste više uèestanosti od analognih, za prenos se koristi manji opseg. Zbog toga je na istoj geografskoj površini više baznih stanica potrebno za opseg 1850-1990 MHz, nego za opseg 806-890 MHz. Uobièajeno je da davaoci usluga mobilne telefonije digitalnim sistemom dobro pokrivaju velika naselja i važne saobraæajnice, ali èim se udaljite u slabije naseljene oblasti, komunikacija najviše zavisi od starijih analognih baznih stanica. Pošto je u slabije naseljenim oblastima veoma skupo postavljati veliki broj digitalnih baznih stanica, stara analogna oprema æe se u narednom periodu i dalje koristiti zbog mobilnih telefona s dvojnim režimom. TABELA 6.1 POSTOJEÆE BEŽIÈNE PRIMENE I BEŽIÈNE PRIMENE U RAZVOJU Primena AM radio-difuzija Analogni bežièni telefoni Televizija FM radio difuzija Televizija Televizija RF bežièni modemi Mobilna telefonija Digitalni bežièni prenos ISM opseg Nacionalni pejdžing sistem (SAD) Veza ka centrali kod satelitskih telefona ALEXA 2002

Uèestanost 535 - 1635 KHz 44 - 49 MHz 54 - 88 MHz 88 - 108 MHz 174 - 216 MHz 470 - 806 MHz 800 MHz 806 - 890 MHz 900 MHz 900 - 929 MHz 929 - 932 MHz 1610 - 1626,5 MHz 5/176

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

TABELA 6.1 POSTOJEÆE BEŽIÈNE PRIMENE I BEŽIÈNE PRIMENE U RAZVOJU Primena Uèestanost Sistemi liène komunikacije (PCS) 1850 - 1990 MHz ISM opseg (802.11, 802.11b) 2,4 - 2,4835 GHz Veza ka korisniku kod satelitskih telefona 2,4835 - 2,5 GHz Višekanalni višeèvorni distributivni sistem 2,5 - 2,7 GHz Veliki tanjir (antena za satelitsku televiziju) 4 - 5 GHz 5,15 - 5,35; 5,725 - 5,825 GHz Opseg UNII (802.11a) Mali tanjir (antena za satelitsku televiziju) 11,7 - 12,7 GHz Bežièna kablovska televizija/LMDS 28 - 31 GHz

6.2.2.2 ISM opseg Još jedan niz opsega uèestalosti koji zaslužuju da se pomenu jesu industrijski, nauèni i medicinski opsezi (engl. Industriul, Scientific and Medical): 900 929 MHz, i 2,4 - 2,4835 GHz. i neregulisani opseg UNII (engl. Unlicensed National Information Infrustructure): 5,15 - 5,35 GHz i 5,75 - 5,825 GHz. Ova tri opsega predstavljaju slobodne opsege uèestanosti na skoro globalnoj osnovi. Pojam „slobodan” znaèi da bežièna oprema radi u opsegu za èije korišãenje nije neophodna dozvola. Meðutim, oprema mora biti prilagodljiva razlièitim nacionalnim specifikacijama, zavisno od toga u kojoj æe se državi koristiti. Na primer, u SAD je organizacija PCC zadala maksimalan dozvoljeni intenzitet zraèenja ureðaja i pravila za biranje lokacije za postavljanje primopredajnika koji rade u slobodnom opsegu uèestanosti. ISM opseg, od 900 do 929 MHz. koriste razlièiti ureðaji, meðu kojima su i primopredajnici za bežiènu lokalnu mrežu s patentiranim tehnologijama. Pošto je u ovom opsegu raspoloživo samo 29 MHz, patentirane lokalne mreže koje rade u opsegu ISM spadaju u sporije mreže, jer im je protok ispod 1 Mb/s. Drugi ISM opseg u tabeli 6.1 radi u opsegu od 2,4 do 2,4835 GHz. znaèi u opsegu širine 83,5 MHz. Ovaj opseg uèestanosti koriste mikrotalasne peæi, neke vrste bežiènih telefona i (ono šio nas najviše zanima) dve verzije standardnih (IEEE) bežiènih lokalnih mreža - formalno oznaèene kao 802.11 i 802.11b. Standard IEEE 802.11 za bežiène lokalne mreže definiše kontrolu pristupa medijumi (engl. Media Access Control, MAC) i tri opcije za prenos, pri èemu svaka može raditi na brzinama od 1 Mb/s ili 2 Mb/s. Opcije za prenos ukljuèuju infracrvene talase, prošireni spektar s preskakanjem uèestanosti (engl. Frequency Hopping Spread Spectrum, FHSS) i prošireni spektar s direktnim sekvencama (engl. Direct Sequence Spread Spectrum, DSSS). I FHSS i DSSS predstavljaju širokopojasne tehnologije koje su prvobitno bile namenjene za vojnu primenu, s ciljem da se prevaziðu zagušenja u prenosu. FHSS za prenos podataka koristi pseudosluèajnu sekvencu uèestanosti, pri èemu predajnik posle kratkog zadržavanja na jednoj uèestanosti skaèe na sledeæu. U primeni ove tehnolgije za lokalne mreže, svaki ureðaj zna na koje se uèestanosti skaèe, a kratko zadržavanje na uèestanostima osigurava da interferencija, koja se javlja na jednoj ili više uèestanosti, minimalno utièe na ukupan prenos. U tehnologiji DSSS, kod za proširenje se primenjuje na svaki bit podataka, tako da se za prenos jednog bita koristi više bitova. Pretpostavimo da je kod ALEXA 2002

6/177

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

za proširenje, na primer, 10100. Kod za proširenje se dodaje svakom bitu podataka, tako da se za svaki bit prenosi pet bitova. Konkretno, ako je bit podataka binarna jedinica, prenosi se 01011. Na strani prijemnika, isti kod za proširenje primenjuje se za „sažimanje”, odnosno rekonstruisanje izvornog bita. Drugim reèima, ako je primljen niz bitova 01011 a kod za proširenje je 10100, njihovim sabiranjem se dobija 11111. To znaci da je izvorni bit 1. Ako se desi greška, prijemnik oèitava vrednosti pet bitova i pravilom veæine rekonstruiše izvorni bit. Znaèi, ukoliko se koristi kod za proširenje dužine 5 bitova, posle sažimanja, 3 ili više bita iste vrednosti odreðuju vrednost izvornog bita. Pošto DSSS telinologija zraèi energiju signala u širokom opsegu, to takoðe predstavlja naèin za smanjenje interferencije koja doprinosi zagušenju prenosa. Prenos podataka pomoæu infracrvenih talasa obavlja se na talasnim dužinama bliskim vidljivoj svetlosti. Ovi talasi ne spadaju u radio-talase, pa nema merodavnih državnih tela koja regulišu njihovo korišãenje. Iako je infracrveni prenos definisan standardom IEEE 802.11, ova tehnologija ima ogranièen domet prenosa, pa mora još da se razvija da bi se masovno koristila. Vratimo se standardima za bežiène lokalne mreže. Proširenje standarda IEEE 802.11b definisalo je korišæenje tehnologije DSSS na fizièkom sloju za prenos na brzinama od 1, 2, 5,5 i 11 Mb/s. Treæi opseg ISM u SAD je poznat kao opseg neregulisane nacionalne infrastrukture (engl. Unlicensed National Information Infrastructure, UNU). Ovaj opseg trenutno koristi oprema odreðena standardom IEEE 802.11a, koji definiše korišæenje multipleksiranja s raspodelom upravnih uèestanosti (engl, Orthogonal Frequency Division Multiplexing, OFDM), èime se postižu brzine prenosa do 54 Mb/s. Seæamo se sa èasova fizike da je slabljenje na visokim uèestanostima veãe nego na malim uèestanostima. Zbog toga je domet opreme definisane standardom 802.11a. znatno manji od dometa opreme definisane standardom 802.11b. To znaèi da kompanija koja u zgradi postavlja opremu za bežiènu lokalnu mrežu po standardu 802.11a. mora obezbediti znatno više pristupnih stanica, nego kada bi upotrebljavala opremu koja radi na nižim frekvencijama (2,4 - 2,4835 GHz). 6.2.2.3 Fiksni ureðaji za bežièni prenos Kad govorimo o primenama bežiènih tehnologija, vredi pomenuti još dva opsega uèestanosti. To su opseg 2,5 - 2,7 GHz za višekanalni distributivni sistem s više èvorova (engl. Multichannel Muttipoint Distribution System, MMDS) i opseg 28 - 31 GHz za lokalni distributivni sistem s više èvorova (Local Multipoint Distribution System, LMDS). I MMDS i LMDS predstavljaju bežiènu tehnologiju za fiksne primopredajnike namenjenu za brzu, širokopojasnu komunikaciju. MMDS predstavlja fiksnu bežiènu tehnologiju koja radi na frekvencijama 2,5 2,7 GHz, èime se postiže brzina prenosa do 10 Mb/s. Poreðenja radi, LMDS predstavlja veoma naprednu bežiènu širokopojasnu tehnologiju. U SAD je za LMDS rezervisan propusni opseg od 150 MHz ili 1150 MHz (dve varijante), što je najširi opseg u bežiènim tehnologijama. U tehnologiji LMDS, teoretski je moguæe da primopredajnik podrži prenos podataka do 3,5 Gb/s. Kasnih devedesetih, uloženo je prilièno mnogo novca u MMDS i LMDS tehnologiju. Nekoliko telekomunikacionih kompanija je od koledža i univerziteta otkupilo pravo uvoðenja usluga lokalnih kablovskih televizija i ALEXA 2002

7/178

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

na taj naèin su dobili probni propusni opseg koji bi koristio sistem. Nažalost, tehnièke teškoæe (odbijanje signala od zgrada stvara višestruku interferenciju) i finansijska kriza u telekomunikacionom sektoru zaustavili su oèekivani napredak ove tehnologije. Pošto smo shvatili suštinu širokopojasnih bežiènih tehnologija za fiksne primopredajnike, ostatak poglavlja æemo posvetiti bežiènim lokalnim mrežama. Sledi pregled niza standarda organizacije IEEE za bežiène lokalne mreže.

6.3 STANDARDI ZA BEŽIÈNE LOKALNE MREŽE Standard IEEE 802.11 definiše lokalne bežiène mreže, ali je ovom osnovnom standardu dodat niz proširenja, od kojih su dva (802.11b i 802.11a) ranije spomenuta. Tabela 6.2 daje pregled aktuelnih standarda IEEE za bežiène lokalne mreže. TABELA 6.2 STANDARDI IZ FAMILIJE IEEE 802.11 Standard 802.11 802.11b 802.11a 802.11c 802.11d 802.11e 802.11f 802.11g 802.11h 802.11i

Opis Izvorni standard za bežiène lokalne mreže; 1 ili 2 Mb/s Proširenje tehnologijom DSSS, pšodržava brzine 1, 2, 5,5 i 11 Mb/s Rad ns 5 GHz sa brzinama 6, 9, 12, 18, 24, 36, 48 i 54 Mb/s Bežièno premošãavanje Regulisanje korišãenja frekvencija Kvalitet usluge (u maju 2001. prebaèeno u 802.11i) Meðusobno povezivanje pristupnih taèaka Rad na 2,4 ili 5 GHz Interferencija Bezbednost

6.3.1 OSNOVNI STANDARD 802.11 Kao što je ranije reèeno, organizacija IEEE je objavila izvorni standard 802.11 za bežiène lokalne mreže. Ovaj standard definiše fizièki sloj i obuhvata infracrvene talase, FHSS i DSSS, na 1 i 2 Mb/s. Izvorni standard IEEE 802.11 sadržao je bezbednosni mehanizam, koji je trebalo da korisnicima bežiène lokalne mreže pruži privatnost ekvivalentnu privatnosti ožièenih mreža (engl. Wired Equivalent Privacy, WEP). 6.3.1.1 WEP WEP ima nekoliko slabih taèaka, koje su prenete u proširenja IEEE 802. 11b i 802.11a. Pošto je bezbednost osnovni zahtev mnogih organizacija, usredsrediæemo se na razmatranje slabosti mehanizma WEP pre nego što objasnimo ostale standarde iz familije IEEE 802.11. Ekvivalentnost s privatnošæu ožièene mreže predstavlja metodu šifrovanja koja se primenjuje na nivou okvira. U WEP-u se inicijalizacioni vektor (IV), dužine 24 bita, zajedno s tajnim kljuèem (isti kljuè je zadat svakoj stanici za bežièni prenos) koristi za dobijanje sekvence pseudosluèajnih brojeva. Zatim se nad tim pseudosluèajnim brojevima i obiènim podacima obavlja operacija „iskljuèivo logièko ILI” (XOR) i, kao rezultat, dobijaju šifrovani podaci. Inicijalizacioni ALEXA 2002

8/179

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

vektor omoguæava da se svaki okvir šifruje nezavisno od prethodnih i narednih okvira. Da bi prijemnik ispravno dešifrovao podatke, IV se prenosi bez zaštite, kao što je prikazano na slici 6.2. Pošto svaka stanica koja koristi WEPima isti tajni kljuè, prijemna stanica spaja primljeni IV i tajni kljuè i na osnovu tako dobijene vrednosti generiše sekvencu pseudosluèajnih brojeva. Nad ovim brojevima i šifrovanim podacima sprovodi se operacija XOR i na taj naèin se dobijaju dešifrovani podaci. Polje s vrednošæu za proveru celovitosti (engl. Integrity Check Value, ICV) predstavlja vrednost za cikliènu proveru redundanse (engl. Cyclic Redundancy Check, CRC) dužine 32 bita. Pomoæu te vrednosti, prijemnik utvrðuje da li u primljenom okviru postoji jedan ili više pogrešno prenesenih bitova. Šifrovano

Nezaštiãeno

Zaglavlje 802.11

Korisni podaci

IV

ICV

SLIKA 6.2 Mehanizam za šifrovanje WEP

Slabe taèke U WEP-u se za generisanje pseudosluèajnih brojeva koristi algoritam RC4, koji se takoðe koristi u velikom broju proizvoda, od èitaèa Weba do baza podataka. U ostalim proizvodima, algoritam RC4 pruža dovoljnu sigurnost. Meðutim, u WEP-u daje slabe kljuèeve. Uz znalaèko pogaðanje formata i sadržine prvog bajta šifrovanih podataka, matematièkim putem se može izraèunati tajni kljuè. Ostali problemi mehanizma WEP ogledaju se u tome što je on standardno iskljuèen, zatim, IV je dugaèak samo 24 bita (znaèi da se relativno èesto ponavlja) i stvaranje vrednosti ICV je linearan proces. U prethodnih nekoliko godina, svaka od ovih slabosti je primeæena i opisana u razlièitim èlancima i radovima, koji su dokazivali da WEP nije dovoljno bezbedan. Zbog važnosti bezbednog prenosa podataka, objasniæemo propuste u WEP-u i navešæemo planirane mere da se on uèini bezbednijim. Podrazumevani parametri Na opremi veæine proizvoðaèa podrazumeva se da je WEP iskljuèen. Primer podrazumevanih parametara prikazan je na slici 6.3. Primer je uraðen prema stanici Orinoco za bežiènu lokalnu mrežu proizvoðaèa Agere Systems. Prikazana je kartica za podešavanje šifrovanja (Encryption) okvira za dijalog za podešavanje podrazumevanog profila (Edit Configuration Default]). Obratite pažnju na to da polje za potvrdu Enable Data Security (za aktiviranje bezbednosnog mehanizma) nije ukljuèeno. Da bi se aktivirao WEP, korisnik prvo mora da ukljuèi polje za potvrdu i da unese vrednost tajnog kljuèa za šifrovanje, odnosno alfanumerièki niz znakova ili heksadecimalne cifre. Okvir za dijalog za podešavanje naèina rada ureðaja Orinoco slièan ALEXA 2002

9/180

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

je odgovarajuæim dijalozima za srodne ureðaje - dozvoljava zadavanje najviše èetiri kljuèa za šifrovanje; meðutim, samo jedan od njih je aktivan.

SLIKA 6.3 WEP je podrazumevano iskljuèen na veãini proizvoda za lokalne mreže. Pošto je u veæini ureðaja za bežiène lokalne mreže WEP fabrièki iskljuèen, može se poverovati u èlanak koji se pojavio u novinama New York Times, Wall Street Journal i ostalim, tokom 2001. godine. Reè je o dva gospodina koji su se 2001. kombijem vozili Silicijumskom dolinom od parkinga do parkinga. Imali su prenosivi raèunar i usmerenu antenu i pomoæu te najobiènije opreme mogli su da prisluškuju mrežni saobraæaj i da uèestvuju u njemu. Oni su koristili èinjenicu da WEP fabrièki nije ukljuèen pa su mogli da uèestvuju u bežiènom saobraæaju lokalnih mreža iz polovine zgrada u blizini parkinga na kojima su se zadržavali. Ostali pasivni napadi Zbog èinjenice da veæina bežiènih lokalnih mreža prenosi IP pakete, lako je pogoditi prvih nekoliko bajtova svakog okvira u bežiènoj lokalnoj mreži. Drugim reèima, iza zaglavlja okvira slede polja koja odreðuju vrstu okvira koji se prenosi. Na primer, IP se prenosi okvirom pristupnog protokola za podmreže (engl. Sub Network Access Protocol, SNAP). Ovaj okvir je oznaèen heksadecimalnim ciframa AA. Zbog korelacije izmeðu slabih kljuèeva (generiše ih algoritam RC4, koji se koristi u WEP-u) s prvim bajtom šifrovanih podataka, više istraživaèa je otkrilo naèin da se tajni kljuè rekonstruiše pasivnim praæenjem i analizom izmeðu 4 i 5 miliona okvira šifrovanih podataka. Drugi nauènici su tvrdili da tajni kljuè mogu da otkriju nadgledanjem izmeðu milion i dva miliona okvira. Njihov rad su iskoristili drugi struènjaci, obradili ih, i na Internet postavili dva popularna programa. Programi AirSmart i WEPCrack omoguæavaju pasivno nadgledanje bežiène lokalne mreže i otkrivanje tekuæeg tajnog kljuèa. Kada se sazna tajni kljuè, on se može uneti u program za dekodiranje. Zatim se može dešifrovati sav saobraæaj lokalne bežiène mreže. Pored èlanaka i programa za otkrivanje tajnog kljuèa, nekoliko listova je pisalo o slabostima WEP-a izazvanih korišæenjem inicijalizacionog vektora dužine 24 bita. Ako se koristi mali IV, onda se IV èesto ponavlja. Nastao je pojam „IV sudar”, koji opisuje situaciju kada se uhvati više jednakih inicijalizacionih vektora, što omoguæava statistièku analizu šifrovanih podataka, a samim tim i otkrivanje korisnih informacija. ALEXA 2002

10/181

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

Treæa slabost WEP-a tièe se linearne prirode polja ICV. Ova linearnost omoguæava posrednièke napade, odnosno neovlašæeno lice može da prisluškuje okvire, promeni bitove u šifrovanim podacima i polju ICV, i takav okvir prosledi ka odredištu. Primalac bi dešifrovao podatke i posle izraèunavanja ICV-a zakljuèio bi da ta vrednost odgovara primljenom polju ICV. To znaèi da primalac ne bi primetio da je sadržaj okvira izmenjen. Poboljšanje WEP-a Zbog primeæenih slabosti WEP-a, organizacija IEEE je u okviru radne grupe 802.11 osnovala radnu grupu „Task Group I” s ciljem da se napravi standard za poboljšanje bezbednosti bežiènih lokalnih mreža. Taj standard je poznat pod imenom 802.11i. Organizacija IEEE je takoðe nastavila razvijanje standarda 802.1x za proveru identiteta na nivou broja logièkog prikljuèka. Oba pomenuta standarda biæe opisana kasnije u ovom poglavlju. Ne želeæi da èekaju objavljivanje novog standarda koji bi zapušio rupe u bezbednosti WEP-a, neki proizvoðaèi su razvili svoja rešenja za prevazilaženje ranjivosti WEP-a. Veæina ovih rešenja zasniva se na dinamièkom menjanju tajnih kljuèeva. Neki proizvoðaèi dozvoljavaju korisnicima da zadaju uèestalost (dinamiku) kojom æe se WEP kljuè menjati. U svakom sluèaju, ukoliko se WEP kljuèevi menjaju na manje od milion okvira, to bi trebalo da bude dovoljno da se spreèi otkrivanje tajnog kljuèa. Pošto smo saznali suštinu ranjivosti WEP-a, vratimo se proširenjima standarda IEEE 802.11. 6.3.2 802.11 B Proširenje 802.11b standarda 802.11 odnosi se na korišæenje tehnologije DSSS u fizièkom sloju. Brzina prenosa je poveæana sa 1 i 2 Mb/s na 5,5 i 11 Mb/s. I izvorni standard 802. 11 i proširenje 802.11b rade u uskom opsegu uèestanosti na 2,4 GHz. 6.3.3 802.11 A Proširenje 802.11a standarda 802.11 odnosi se na definisanje brze bežiène lokalne mreže. Proširenje je donelo brzine prenosa od 6, 9, 12, 18, 24, 36, 48 i 54 Mb/s. pri èemu standard zahteva podršku samo za brzine 6, 12 i 24 Mb/s. Za razliku od opreme koja podržava standard 802.11b, oprema definisana standardom 802.11a radi u uskom opsegu uèestalosti na 5 GHz. Kao što smo veæ napomenuli u ovom poglavlju, zbog toga što signal na višim uèestanostima ima veæe slabljenje nego na nižim uèestanostima, oprema definisana standardom 802.11a ima manji domet nego oprema definisana standardom 802.11b, koja radi u uskom opsegu uèestanosli na 2,4 GHz. 6.3.4 802.11C Proširenje 802.11c standarda 802.11 odnosi se na premošæavanje. Pošto pristupne stanice rade kao mrežni mostovi izmeðu bežiènog i ožièenog dela mrežne infrastrukture, proširenje definiše kako pristupna taèka uèi adrese iz oba dela mreže. 6.3.5 802.11D Proširenje 802.11d standarda 802.11 predstavlja dopunu podsloja za kontrolu pristupa medijumu (MAC), èime se promoviše šire korišæenje bežiènih ALEXA 2002

11/182

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

lokalnih mreža koje podležu standardu 802.11. Cilj je da se radnim stanicama omoguæi rad na dozvoljenim i nezauzetim radio-frekvencijama. Na taj naèin se standardizuju osobine koje omoguæavaju legalan rad bežiène opreme u nekim zemljama. 6.3.6 802.11E Proširenje 802.11e standarda 802.11 još uvek se razvija, sa ciljem da se bežiènim lokalnim mrežama doda moguænost praæenja kvaliteta usluge (QoS). Moguænost praæenja kvaliteta usluge otvara put za uvoðenje prvenstva pri prenošenju govora, podataka i video-zapisa u bežiènim lokalnim mrežama. U maju 2001, radovi na ovom standardu preneseni su u oblast standarda 802.11 i. 6.3.7 802.11F Proširenje 802.11f standarda 802.11 predstavlja preporuke, èijim se ispunjavanjem stvaraju uslovi za uporedno korišæenje pristupnih stanica razlièitih proizvoðaèa. Ovaj standard æe omoguæiti da pristupne stanice raznih proizvoðaèa meðusobno saraðuju u nekom okruženju. Ovo rešenje bi trebalo da ima oblik nove verzije softvera za postojeæu opremu i trebalo bi da se pojavi u vreme kada èitate ovu knjigu. 6.3.8 802.11G Pošto veæina opreme za bežiène lokalne mreže radi u uskom opsegu uèestanosti na 2,4 GHz, prelazak na brzu bežiènu lokalnu mrežu koja radi u uskom opsegu uèestanosti na 5 GHz, znaèio bi izbacivanje iz upotrebe stare opreme za bežiènu lokalnu mrežu. Cilj standarda 802.11g jeste da organizacijama koje planiraju nadgradnju opreme za bežiène mreže pruži dve moguænosti za prelazak na novu opremu, kao i kompatibilnost s postojeæom starijom opremom. Oprema koja poštuje standard 802.11 g radi u uskom opsegu na 2,4 GHz, sa brzinom 11 Mb/s ili u uskom opsegu na 5 GHz i sa brzinom do 54 Mb/s. 6.3.9 802.11H Oprema koja podleže standardu 802.11a, u Evropi može stvarati interferenciju u delu opsega 5 GHz, jer taj opseg deli s nekim vrstama radara i satelitskim komunikacijama. Specifikacija 802.11h obuhvata kontrolu snage predaje (engl. Transmission Power Control, TPC) i dinamièko biranje uèestanosti (engl. Dynamic Frequency Selection, DFS) - TPC omoguæava korisnicima koji su blizu pristupne stanice da smanje snagu signala, dok DFS omoguæava ureðajima da otkriju postojanje drugih signala na svojoj uèestanosti i da se prebace na neki drugi kanal za prenos. 6.3.10 802.11I Kao što je ranije reèeno, WEP je glavna slaba taèka u bezbednosnom sistemu bežiènih lokalnih mreža koje poštuju standarde IEEE. Proširenje standarda 802.11i predstavlja skup bezbednosnih funkcija, koje ukljuèuju Temporal Key Integrity Protocol (TKIP, protokol za celovitost privremenih kljuèeva) i Advanced Encryption Standard (AES,napredni standard šifrovanja). TKIP predstavlja privremenu zamenu za WEP, koji æe starije klijentske ALEXA 2002

12/183

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

stanice i pristupne stanice podržavati nadgradnjom softvera. Poreðenja radi, AES daje veæi nivo bezbednosti, ali je najverovatnije da æe biti podržan samo kroz nov hardver. Postoji još jedno proširenje standarda 802.11i, odnosno 802.11, koje definiše proveru identiteta zasnovanu na brojevima logièkih prikljuèaka i pruža naèin za proveru identiteta klijenata na pristupnim taèkama. Posto smo sagledali familiju standarda za bežiène lokalne mreže IEEE 802.11, pažnju æemo posvetiti strukturi i radu bežiènih mreža koje poštuju standard 802.11.

6.4 RAD BEŽIÈNIH LOKALNIH MREŽA Postoje dve osnovne vrste ureðaja za bežiène lokalne mreže: klijentske stanice (engl. client station) i pristupne slanice (engl. access station). Pored funkcije premošæavanja, kojom se omoguæava prenos okvira podataka izmeðu ožièenog i bežiènog dela infrastrukture, pristupne taèke omoguæavaju komunikaciju na radio-uèestanostima. 6.4.1 REŽIMI RADA Bežiène lokalne mreže koje podležu standardu IEEE 802.11 rade u jednom od dva moguæa režima, u režimu ad hoc ili u infrastrukturnom režimu (engl. infrastructure). Ad hoc mrežu èine dve ili više klijentskih stanica koje neposredno komuniciraju. U infrastrukturnom režimu rada, klijentske stanice uvek komuniciraju s pristupnom taèkom (engl. Access Point, AP), bez obzira na to kome su namenjeni okviri podataka. Stoga, dva klijenta koji rade u infrastrukturnom režimu, meðusobno komuniciraju posredstvom pristupne taèke. 6.4.1.1 Klijent lokalne bežiène mreže Na slici 6.4 prikazanje primer bežiène mrežne kartice, koja pomoæu odgovarajuæeg softvera, prenosivi ili stoni raèunar èini klijentom bežiène lokalne mreže po standardu 802.11. Karticu PC Card sa slike 6.4 proizvodi kompanija SMC Networks. Kartica s leve strane ima ugraðenu antenu, zalivenu plastikom. Ovaj deo štrèi iz raèunara kada se kartica ubaci u predviðeno ležište.

SLIKA 6.4 Bežièna mrežna kartica SMC PC Card ALEXA 2002

13/184

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

6.4.2 KOMBINACIJA USMERIVAÈA I PRISTUPNE TAÈKE Mnogi proizvoðaèi prave samostalne pristupne taèke, dok im drugi proizvoðaèi, pored moguænosti premošæavanja, dodaju i osnovne funkcije usmerivaèa i skretnica lokalnih mreža. Jedan od takvih proizvoda je širokopojasni usmerivaè Barricade, kompanije SMC Networks (slika 6.5). Ovakva kombinacija bežiène pristupne taèke i usmerivaèa obuhvata tri Ethernet prikljuèka 10/ 100 Mb/s i jedan Ethernet prikljuèak za povezivanje s kablovskim ili DSL modemom. Obratite pažnju na dve antene koje su montirane na širokopojasni usmerivaè/pristupnu taèku sa slike 6.5. Korišæenjem dve antene na meðusobnoj udaljenosti koja je približna talasnoj dužini, ureðaj može izabrati onaj signal za koji ima bolji prijem. Korišæenje dvojnih antena naziva se prostorni pomak (engl. space diversity) i omoguæava bolji prijem u bežiènom saobraæaju.

SLIKA 6.5 Usmerivaè barricade 6.4.3 IBSS I BSS Kada dve ili više stanica meðusobno komuniciraju neposredno, u režimu ad hoc, stanice formiraju skup nezavisnih osnovnih usluga (engl. Independent Basic Service Set, IBSS). U režimu ad hoc, stanice mogu meðusobno komunicirati samo ako su jedna drugoj u dometu. Na slici 6.6, tri klijentske stanice u režimu ad hoc, formiraju skup nezavisnih osnovnih usluga. Ako klijent iz ad hoc mreže želi da komunicira van IBSS-a, mora preæi u infrastrukturni režim rada i komunicirati s pristupnom taèkom.

Klijent 1

Klijent 2

Klijent IBSS

SLIKA 6.6 Primer skupa nezavisnih osnovnih usluga (IBSS) koji je formiran od bežiène mreže u režimu ad hoc. ALEXA 2002

14/185

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

U infrastrukturnom režimu, svaki klijent komunicira s pristupnom taèkom (AP). Pristupna taèka funkcioniše kao Ethernet mrežni most i prosleðuje okvire podataka ka bežiènim stanicama ili ka ožièenoj infrastrukturi. Pristupna taèka s klijentima formira osnovni skup usluga (engl. Basic Service Set, BSS). Kada posreduje izmeðu dve bežiène stanice, pristupna taèka, u osnovi, radi kao repetitor. Zbog toga, BSS ima veæi domet nego IBSS. Na slici 6.7 prikazan je primer osnovnog skupa usluga u bežiènoj lokalnoj mreži koja radi u infrastrukturnom režimu.

Klijent 1

Ožièena mreža Pristupna taèka

Skup osnovnih usluga

Klijent 2

SLIKA 6.7 Primer skupa osnovnih usluga mreže u infrastrukturnom režimu 6.4.4 DISTRIBUTIVNI SISTEM U okruženjima s bežiènim lokalnim mrežama, pokrivenost skupa nezavisnih osnovnih usluga usko je vezana s korišæenjem distributivnog sistema (DS). Distributivni sistem može biti formiran korišæenjem ožièene lokalne mreže koja meðusobno povezuje više pristupnih taèaka, može ga èiniti posrednièka pristupna taèka koja radi kao primopredajnik na radio-uèestanostima, ili ga može ostvariti neki drugi komunikacioni sistem. Standard IEEE 802.11 ne daje preporuke za formiranje distributivnog sistema, veæ je to prepušteno korisniku. 6.4.5 PROVERA IDENTITETA I DODELA VEZE Da bi mogla komunicirati s pristupnom taèkom, stanica mora s njom uspostaviti vezu. Dodeljivanje veze je postupak od dva koraka i obuhvata tri stanja. U poèetnom stanju, stanici još uvek nije proveren identitet i nije povezana ni s jednom pristupnom taèkom. U drugom stanju prvog koraka, stanica predstavlja svoj identitet pristupnoj taèki, ali joj veza s pristupnom taèkom još uvek nije dodeljena. U treæem, i konaènom, stanju drugog koraka, stanica je predstavila svoj identitet i dodeljena joj je veza s pristupnom taèkom. Stanica prolazi kroz pomenuta stanja tako što s pristupnom taèkom razmenjuje poruke u obliku upravljaèkih okvira. Da bismo razumeli kako se odvija provera identiteta i dodeljivanje veze i da bismo mogli objasniti još jedno bezbednosno pitanje u bežiènim lokalnim mrežama, prouèiæemo kako stanica otkriva pristupnu taèku i kako joj prikazuje svoj identitet. 6.4.5.1 Oglašavanje i I SSID Sve pristupne taèke periodièno oglašavaju upravljaèke okvire. Oni predstavljaju pristupnu taèku njenim mrežnim imenom. Mrežno ime se u tehnièkoj dokumentaciji zove identifikator skupa usluga (engl. Service Set Identifier, ALEXA 2002

15/186

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

SSID). SSID se zadaje prilikom podešavanja pristupne taèke. Neke pristupne taèke koriste opštepoznato ime, na primer wireless (bežièna) ili koriste MAC adresu koja je trajno upisana u nepromenljivu memoriju (ROM). Klijentska stanica osluškuje oglašavanje upravljaèkih okvira i na taj naèin utvrðuje da li u okolini postoji pristupna stanica (taèka). Ako utvrdi postojanje pristupne stanice, da bi se pridružila mreži, klijentska stanica æe izabrati skup osnovnih usluga (BSS) i predstaviti se unapred utvrðenim mrežnim imenom. Neki ljudi mrežno ime (SSID) vide kao vrstu mrežne lozinke. Na žalost SSID ne može imati ulogu lozinke, iz više razloga. Prvo, SSID se prenosi u oglašavajuæem upravljaèkom okviru bez ikakve zaštite, pa ga neovlašæena osoba može lako otkriti. Drugo, na Internetu postoji dokumentacija za pristupne stanice svih proizvoðaèa, gde možete pronaæi podrazumevana mrežna imena (podrazumevani SSID) svih modela pristupnih stanica. Treæe, a možda i najvažnije, s gledišta onih koji žele neovlašæeno da koriste pristupnu stanicu, postoje dva parametra klijentske stanice koji se koriste da „pregaze” vrednosti polja SSID svake pristupne taèke. Ako se za SSID stavi „any” (u prevodu, bilo šta) ili se ne upiše ništa, klijentskoj stanici se omoguæava da od svih pristupnih taèaka u okolini dobije spisak vrednosti SSID, odnosno spisak mrežnih imena. Korisnik klijentske stanice onda može izabrati pristupnu taèku s kojom želi da komunicira. Na slici 6.8 dat je prikaz pomoænog programa Orinoco Client Manager, proizvoðaèa Agere Systems. U ovom primeru, program upravlja bežiènom mrežnom karticom Orinocco koja pristupa širokopojasnom usmerivaèu/pristupnoj taèki Barricade proizvoðaèa SMC Networks. Da bi se povezao na pomenutu pristupnu taèku, autor ove knjige je na bežiènoj mrežnoj kartici Orinoco podesio da mrežno ime bude „any”. Ovim je ostvarena radio veza s pristupnom taèkom SMC Networks, èiji je SSID u obliku MAC adrese. Na slici 6.8, u odeljku Status, kao ime pristupne taèke (Acces Point name) navedena je njena MAC adresa: 00-90-4B-08-50-AB. Kod usmerivaèa Barricade, MAC adresa je istovremeno i podrazumevano mrežno ime ureðaja.

SLIKA 6.8 Korišãenje pomoãnog programa Orinoco Client Manager za povezivanje na pristupnu taèkukoja za mrežno ime koristi svoju MAC adresu. ALEXA 2002

16/187

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

6.4.5.2 Naèini za proveru identiteta Kada se na klijentskoj stanici i pristupnoj taèki zadaju ista ili ekvivalentna mrežna imena, ovi ureðaji æe razmeniti nekoliko upravljaèkih okvira da bi unakrsno proverili identitet. Po standardu IEEE 802.11, postoje dva naèina za proveru identiteta: otvoreni sistem (engl. open system) i zajednièki kljuè (engl. shared key). Za proveru identiteta standardno se koristi otvoreni sistem. Kao što samo ime kaže, provera identiteta otvorenim sistemom omoguæava identifikaciju svakoga ko to zatraži. Zbog toga se može smatrati da otvoreni sistem provere idnetiteta ne pruža istinsku proveru identiteta. Drugi naèin za proveru identiteta naziva se provera identiteta zajednièkim kljuèem. Ovaj naèin se zasniva na korišæenju tajnog kljuèa (mehanizam WEP) koji je zadat i na klijentskoj stanici i na pristupnoj taèki, a koristi se zajedno sa inicijalizacionim vektorom (IV) za dobijanje pseudosluèajne sekvence, potrebne u postupku šifrovanja. Slika 6.9 prikazuje podešavanje klijentske stanice (proizvoðaèa SMC Networks) za korišæenje provere identiteta zajednièkim kljuèem. Kada se podesi na ovaj naèin, klijentska stanica koja postaje pokretaè postupka provere identiteta, u upravljaèkom okviru šalje zahtev za proveru identiteta. Takvim upravljaèkim okvirom iznosi se narnera za proveru identiteta zajednièkim kljuèevima. Primalac zahteva za proveru identiteta, u ovom sluèaju pristupna taèka, klijentu odgovara upravljaèkim okvirom za proveru identiteta. Ovaj okvir sadrži 128 bajtova teksta ponude. Tekst ponude se dobija generatorom pseudosluèajnih brojeva (mehanizam WEP), na osnovu zajednièkog tajnog kljuèa i sluèajno izabranog inicijalizacionog vektora. Po prijemu upravljaèkog okvira u kojem se nalazi tekst ponude, pokretaè postupka (ovde je to klijentska stanica) dešifruje tekst, a zatim ga šifruje (korišæenjem svog zajednièkog kljuèa i novog, sluèajno izabranog inicijalizacionog vektora) i stavlja ga u nov upravljaèki okvir. Ovako dobijen šifrovani upravljaèki okvir šalje se drugoj strani, koja ga dešifruje i proverava da li je ICV ispravan i da li dešifrovan tekst odgovara izvornom tekstu ponude dugaèkom 128 bajtova. Ako provere uspešno proðu, postupak provere identiteta smatra se uspešnim. Posle toga, pokretaè postupka i druga strana menjaju uloge i isti postupak se ponavlja da bi se sprovela uzajamna provera identiteta.

SLIKA 6.9 U okviru ya dijalog mrežnog klijenta kompanije SMC Networks, za naèin provere identiteta izabran je postupak sa zajednièkim kljuèem. ALEXA 2002

17/188

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

Pošto smo prouèili postupak klijentske stanice za povezivanje na pristupnu taèku, obratimo pažnju na fizièko i logièko podešavanje pristupne taèke. 6.4.6 PODEŠAVANJE PRISTUPNE TAÈKE Tipiène pristupne taèke se obièno kablom povezuju na ožièenu infrastrukturu, èime se postiže veza izmeðu bežiènih i ožièenih radnih stanica. Pristupna taèka funkcioniše kao mrežni most, što podrazumeva radnje plavljenja, prosleðivanja i filtriranja okvira, slièno mrežnim mostovima u Ethernet mrežama. Pristupne taèke koje imaju sposobnost usmeravanja, obièno podržavaju i protokol DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) i NAT (Network Address Translation). DHCP omoguæava pristupnoj taèki da dinamièki dodeljuje (i oslobaða) IP adrese klijentima koji su prijavljeni i povezani na tu pristupnu taèku. Pošto klijenti bežiène lokalne mreže predstavljaju èvorove unutrašnje privatne mreže, ne isplati se klijentima dodeljivati deficitarne javne IP adrese. Umesto toga, veæina pristupnih taèaka podržava preporuku o adresama RFC 1918, „Dodeljivanje adresa u privatnim IP mrežama”. U njoj se za korišæenje u privatnim intranet mrežama definišu tri opsega IP adresa. Privatni opsezi IP adresa su: 10.0.0.0 - 10.255.255.255 (prefiks 10, dužina maske 8 bitova) 172.16.0.0 - 172.31.255.255 (prefiks 172.16, dužina maske 12 bitova) 192.168.0.0 - 102.168.255.255 (prefiks 192.168, dužina maske 16bitova) Obratite pažnju na to da prvi opseg predstavlja jednu mrežu klase A (jedan broj mreže). Drugi opseg predstavlja 16 uzastopnih brojeva mreže klase B. Treæi opseg predstavlja 256 uzastopnih brojeva mreža iz klase C. Dupliranje IP adresa bi se dogodilo ako bi dve ili više organizacija svoje privatne mreže, èije su adrese u skladu s preporukom RFC 1918, povezale na Internet. Tada bismo dobili užasan nered. Stanice sa adresama iz opsega definisanih preporukom RFC 1918 ne bi mogle da komuniciraju sa Internetom. Da se to ne bi desilo, koriste se posrednièki ureðaji koji pretvaraju mrežne adrese. Ti posrednièki ureðaji se u bežiènim lokalnim mrežama kombinuju sa usmerivaèem i pristupnom taèkom, u jedan ureðaj. Primer je širokopojasni usmerivaè Barricade, proizvoðaèa SMC Networks, prikazan na slici 6.5 Veæina ureðaja koji predstavljaju kombinaciju usmerivaèa i pristupne taèke, konvertuju mrežne adrese, tako što adrese iz privatnih opsega (RFC 1918), dodeljene klijentima protokolom DHCP, preslikavaju u jednu IP adresu. Takoðe, treba omoguæiti da više stanica istovremeno pristupaju Internetu. Mehanizam konvertovanja mrežnih adresa (NAT) pravi tabelu adresa iz privatnog opsega (RFC 1918) koje su preslikane u logièke prikljuèke oznaèene veæim brojevima. Nekada se ovo zove preslikavanje adresa u brojeve logièkih prikljuèaka (engl. Port Address Translation, PAT). Ovim se dobija tabela pretvaranja, koja omoguæava da više klijentskih stanica koriste jednu javnu IP adresu, jer se adrese iz privatnog opsega razlikuju po brojevima logièkih prikljuèaka u koje su preslikane. Slika 6.10 prikazuje osnovni meni ekrana za podešavanje širokopojasnog bežiènog usmerivaèa Barricade, proizvoðaèa SMC Networks. Ako pažljivo pogledamo ovaj i još neke dodatne ekrane vezane za ovaj ureðaj, dobijamo uvid u podešavanje pristupnih taèaka i kombinovanih pristupnih taèaka i usmerivaèa. ALEXA 2002

18/189

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

Na levom delu slike 6.10 videæemo polje za unos sa oznakom „System Password” (sistemska lozinka). Odmah ispod tog polja stoji napomena da je podrazumevana lozinka „admin”. Kompanija SMC Networks i ostali proizvoðaèi isporuèuju ureðaje s podrazumevanim parametrima, koje treba obavezno izmeniti pre nego što se ureðaj poveže na mrežu. Ako, na primer, ne promenite sistemsku lozinku, vaša mreža neæe biti bezbedna. Problem je u tome što svaka pristupna taèka periodièno oglašava svoje prisustvo i predstavlja se emitovanjem upravljaèkih okvira. Uz malo napora (prelistavanjem tehnièke dokumentacije ili izdavanjem niza komandi ping), moguæe je saznati adresu usmerivaèa/pristupne stanice iz unutrašnjosti mreže. U adresnom polju èitaèa Weba sa slike 6.10 videæete da je podrazumevana adresa iz privatnog opsega (RFC 1918) bežiènih širokopojasnih usmerivaèa Barricade 192.168.123.254. Zbog toga, svako ko se poveže na pristupnu taèku, može pomoæu standardne lozinke, ukoliko je ne izmenite, pristupiti okviru za dijalog za podešavanje sistema.

SLIKA 6.10 Da biste se prijavili za podešavanje širokopojasnog usmerivaèa Barricade, morate uneti sistemsku lozinku. Kada se uspešno prijavite u prozoru za podešavanje sistema, nudi vam se niz parametara. Slika 6.11 prikazuje primer jednog od više prozora za podešavanje bežiènog široko-pojasnog usmerivaèa Barricade i spisak moguænosti koje korisnik može izabrati. Dostupne moguænosti su prikazane u levom delu prozora èitaèa. Trenutno je u desnom delu prozora aktivna opcija Primary Setup, kojom se prikazuje prozor za izbor vrste WAN veze. U ovom prozoru birate jednu od ponuðene èetiri moguænosti za povezivanje kombinovanog usmerivaèa/ pristupne stanice na WAN mrežu. Pošto je autor za povezivanje na Internet koristio kablovski modem, za koji davalac Internet usluga dinamièki dodeljuje IP adrese, izabrana je druga opcija. ALEXA 2002

19/190

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

Pored podešavanja WAN veze, po prozorima za podešavanje razbacano je više alata za zadavanje bezbednosnih mera. Ako se koristi pomenuti kombinovani usmerivaè/pristupna stanica, možete omoguæiti WEP, èiji tajni kljuèevi mogu biti dugaèki 64 ili 128 bitova. Ukoliko hoæete, možete sakriti logièki prikljuèak za FTP. Takoðe, možete pristupiti kontrolnom prozoru za podešavanje, gde se zadaje filtriranje paketa pristiglih sa Interneta. Filtriranje se može obavljati na osnovu raznih parametara, kao što su izvorišna IP adresa i broj logièkog prikljuèka, slièno pristupnim listama Ciscovih usmerivaèa. Što se tièe sakrivanja logièkog prikljuèka za FTP, bežièni širokopojasni usmerivaè Barricade korisniku omoguæava da za FTP pristup sa Interneta zada neki drugi broj logièkog prikljuèka, umesto prikljuèka 21. Iako ovo nije istinski bezbednosni mehanizam, on sakriva FTP server od spoljnog osmatranja.

SLIKA 6.11 Biranje WAN veze za širokopojasni bežièni usmerivaè Barricade, proizvoðaèa SMC Networks. Zbog èinjenice da programi, kao što su AirSmart i WEPCrack mogu otkriti tajni kljuè pasivnim beleženjem èetiri do pet miliona okvira, danas više proizvoðaèa podržava dinamièko menjanje WEP kljuèa. Kao primer ove funkcije uzeæemo Ciscovu pristupnu taèku Aironet. Možete prihvatiti podrazumevane intervale po èijem se isticanju menjaju WEP kljuèevi, ili možete sami podesiti pristupnu taèku da dinamièki menja tajni kljuè posle isteka unapred zadatog vremenskog perioda.

6.5 REŠAVANJE PROBLEMA Na kraju poglavlja o bežiènim lokalnim mrežama, obratiæemo pažnju na niz tehnika koje možete primeniti kada klijenti bežiène lokalne mreže primaju signal od pristupne taèke, ali nisu u stanju da meðusobno komuniciraju. Ako koristite pomoæni program za podešavanje ureðaja koji se obièno isporuèuje uz ureðaj bežiène lokalne mreže, uoèiæete indikator jaèine signala. Ovaj indikator može biti u obliku horizontalne ili vertikalne trake ili više traka, ili prijem ocenjuje sa „excellent” (odlièan), „good” (dobar), „poor” (loš) ili „none” (nema sgnala). Primer indikatora u obliku više vertikalnih traka prikazan je na slici 6.8. ALEXA 2002

20/191

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

Ukoliko indikator pokazuje jak signal, to znaèi samo da do klijentske stanice dopiru signali pristupne taèke. To ne znaèi da su podešavanja klijenta i pristupne taèke usaglašena. Ako indikator jaèine signala ne pokazuje da signal postoji, ili je signal vrlo slab, moguæe je da treba pomeriti antene na jednom, ili na oba ureðaja (ukoliko nisu suviše udaljeni). Proverite lokacije za postavljanje pristupne taèke i klijentskih stanica. Ako ne uspete da omoguæite neprekidan signal, proverite da li u vašem okruženju postoje izvori elektromagnetnih smetnji. Na primer, mikrotalasne peænice i novije vrste bežiènih telefona rade u opsegu uèestanosti 2.4 GHz. Još jedan moguæi izvor interferencije jesu ureðaji koji koriste Bluetooth primopredajnike, kao što su lièni digitalni pomoænici (PDA) i neki mobilni telefoni, jer i oni rade u opsegu uèestanosti definisanom standardima IEEE 802.11 i 802.11b. Na kraju, proverite da li su firmver i softver na pristupnim taèkama i klijentima ažurni. Povremeno treba proveriti da li je proizvoðaè opreme koju koristite objavio nove verzije softvera i firmvera, jer su u novijim verzijama obièno rešeni nedostaci i uvedene nove moguænosti. Kada utvrdite da je signal izmeðu klijenta bežiène mreže i pristupne taèke neprekidan, utvrdite da li je izmeðu ureðaja uspostavljena veza. Da bi se ispitala veza izmeðu ureðaja, možete na klijentskoj stanici zadati komandu ping ka pristupnoj taèki. Ako dobijete odziv na ovu komandu, znaèi da veza izmeðu ureðaja postoji. Štaviše, to znaèi da su oba ureðaja ispravno podešena. Ako na komandu ping ne dobijete odgovarajuæi odziv, verovatno je u pitanju neusaglašenost parametara na klijentskoj stanici i pristupnoj taèki. Stoga bi trebalo da proverite da li je na oba ureðaja usaglašeno podešavanje mehanizma WEP i formiranje tajnog kljuèa. Brzo æete izolovati problem s mehanizmom WEP kada na oba ureðaja iskljuèite WEP i onda probate komandu ping. Ako sada dobijate odziv na ovu komandu ka pristupnoj taèki, sigurni ste da je problem u podešavanju WEP-a. Ako ni tada ne dobijate odziv na komandu ping ka pristupnoj taèki, proverite postoje li problemi opisani u prethodna dva pasusa. Ako od pristupne taèke dobijate odziv na komande ping, ali još uvek ne možete da se povežete na Internet ili na raèunar u ožièenom delu mreže koji je povezan s pristupnom taèkom, verovatno je pogrešno podešavanje WAN veze pristupne taèke. U tom sluèaju, treba pažljivo prouèiti parametre DHCP-a i NATa, treba proveriti da li se ureðajima dodeljuju ispravne IP adrese i da li se pretvaranje adresa u oba smera (sa Interneta ka unutrašnjoj mreži i obrnuto) odvija ispravno. Pažljivim sprovoðenjem navedenih postupaka trebalo bi da izolujete i rešite probleme s podešavanjima. Ti problemi izazivaju veæinu teškoæa u komunikaciji bežiènim lokalnim mrežama.

ALEXA 2002

21/192

POGLAVLJE 6

UVOD U BEŽIÈNE MREŽE

Dodatni izvori informacija: Familija bežiènih ureðaja Orinoco, kompanije Agere Systems: www.orinocowireless.com/ Cisco Systems: www.cisco.com/ Linksys: www.linksys.com Bežièni ureðaji kompanije Netgear: www.netgear.com/ Kompanija SMC Networks: www.smc.com Institut elektro inženjera i elektronièara (IEEE): www.ieee.org Udruženje za kompatibilnost bežiènih Ethernet mreža: www.wi-fi.org/

ALEXA 2002

22/193

7 UVOD U WAN TEHNOLOGIJE PREGLED POGLAVLJA Sinhrone serijske veze . . . . . . . . . . . .195 PPP i Multilink PPP . . . . . . . . . . . . . . . .199 Tehnologije s komutacijom paketa . . . . . . . . . . . . . . 201 X.25 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 Frame Relay . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 ATM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209 Tehnologije s komutacijom kola . . 213

R

Javna komutirana telefonska mreža . . . . . . . . 213 ISDN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 Virtuelne privatne mreže . . . . . 216 IPSEC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 Dodatni izvori informacija . . . . 220

egionalne reèunarske mreže (engl. Wide Area Network, WAN) koriste se za povezivanje geografski udaljenih lokacija. Obièno zahtevaju angažovanje davaoca telekomunikacionih usluga i zakup njegove opreme. WAN je najskuplji deo korporacijske mreže, pa je tu odnos cene i performansi najvažniji. Ovo poglavlje opisuje tri osnovne kategorije WAN tehnologija: sinhrone serijske veze, tehnologije s komutacijom paketa i tehnologije s komutacijom kola. Najvažnije tehnologije biæe objašnjene i analizirane sa gledišta projektovanja, primene i podrške. U ovom poglavlju biæe razmotrena pitanja projektovanja koja se sreæu u najpopularnijim WAN tehnologijama. Prouèiæemo i kriterijume za izbor odgovarajuæih WAN tehnologija. Tehnologija WAN mreža se može podeliti u tri osnovne kategorije. Sinhrone serijske, iznajmljene veze odtaèke-do-taèke, najpre æe biti prikazane sa stanovišta projektovanja mreže. Sledi kategorija WAN tehnologija s komutacijom paketa. Frame Relay, X.25 i ATM. Frame Relay se sve èešæe uvodi i zamenjuje X.25. ATM se tehnièki može opisati kao „prenos æelija” (engl. cell relay ), jer se pomoæu ove tehnologije vrši komutacija æelija fiksne dužine, a ne okvira promenljive dužine. Ipak, ova tehnologija je svrstana u istu kategoriju s tehnologijom Frame Relay. Podsticaje za razvoj ATM-a objasniæemo uporedo s glavnim temama projektovanja i primene. Treæa kategorija je komutirana WAN veza ili WAN s komutacijom kola. Ovu kategoriju æe predstavljati ISDN. U ovom poglavlju navešæemo specifiène izazove projektovanja dveju razlièitih primena ISDN-a. ALEXA 2002

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

7.1 SINHRONE SERIJSKE VEZE Od davaoca telekomunikacionih usluga mogu se iznajmiti serijske linije, koje omoguæavaju direktno povezivanje lokacija. To je šematski ilustrovano na sledeæoj slici, gde iznajmljena linija od 256 Kb/s povezuje kancelariju u Novom Sadu s kancelarijom u Èaèku. Èaèak

Serijska veza brzine 256 Kb/s

Stanica 1 Stanica 2 Stanica 3 Stanica 4

Novi sad

Stanica 1 Stanica 2 Stanica 3 Stanica 4

SLIKA 7.1 Primer iznajmljene linije Na opisan naèin olakšano je meðusobno komuniciranje lokalnih mreža u ove dve ispostave. Na primer, klijentski raèunari iz kancelarije u Novom Sadu mogu pristupati serverima u Èaèku, pri èemu se taj saobraæaj obavlja preko iznajmljene veze. Naravno, sve ovo se može i obrnuti, da serveri budu u Novom Sadu, a klijentske mašine u Èaèku. Što se tièe fizièkog povezivanja, iznajmljena linija se povezuje na mrežu davaoca usluga posredstvom CSU/DSU opreme (engl. Channel Subscriber Unit/Data Subscriber Unit ). Ovi ureðaji predstavljaju kraj iznajmljene linije koji doseže do korisnièkih prostorija. U SAD, uobièajeno je da korisnik nabavlja i plaæa CSU/DSU. U ostalim delovima sveta, ovu opremu poseduje i njome upravlja davalac usluge. Znaèi da demarkaciona taèka, odnosno granica do koje je za opremu odgovoran davalac usluge, varira. U javnoj mreži davaoca usluga, svaka veza je sinhronizovana s jedinstvenim izvorom signala takta. Brzina prenosa ovog signala jednaka je zakupljenom propusnom opsegu. Na primer, veza od 64 Kb/s usaglašena je sa signalom takta od 64 Kb/s. CSU/DSU se ponaša kao oprema za prenos podataka (DCE) i jedna od njenih osnovnih funkcija je obnavljanje signala takta iz javne mreže. CSU/ DSE se obièno povezuje sa usmerivaèem pomoæu kabla V.35 ili X.21. Kao sprega izmeðu LAN i WAN mreže, može se upotrebiti i mrežni most ali su usmerivaèi potisnuli mrežne mostove kao što je objašnjeno u poglavlju 14. Usmerivaè se na CSU/DSU opremu može povezati pomoæu kabla EIA/TIA-232, ali to ogranièava brzinu na 115,2 Kb/s. Usmerivaè je ureðaj koji pristupa WAN uslugama i naziva se DTE opremom (engl. Data Terminal Equipment, DTE). Inkrement brzine prenosa kroz serijske linije iznosi 64 Kb/s, što potièe iz obiène analogne telefonije. Frekventni opseg koji je dovoljan za prenos ljudskog glasa iznosi od 300 Hz do 3,4 KHz. Ovaj frekventni opseg može se aproksimirati na 4 KHz. Znaèi, prièamo o analognom prenosu govora. Kada se govor, ALEXA 2002

2/195

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

koji je po svojoj prirodi analogni signal, prenosi preko digitalnih linija, on se prethodno mora obraditi da bi bio pogodan za takav prenos. Obrada zvuka teèe ovako: uzimaju se uzorci zvuènih talasa i aproksimiraju povorkom bitova. Nikvistova teorema tvrdi da pri uzorkovanju analognog talasa, brzina digitalnog uzorkovanja mora biti bar dvaput veæa od najviše uèestalosti analognog talasa. To znaèi da zvuèni talas treba uzorkovati sa uèestalošæu od 8 KHz. Svaki uzorak se predstavlja pomoæu 8 bitova. Po rezultatu ovog kratkog raèuna zakljuèujemo da se analogni govorni signal može preneti u digitalnom obliku, ako se koristi brzina prenosa od 64 Kb/s Zato se uzima da jedan digitalni kanal ima opseg od 64 Kb/s. U SAD, opseg, odnosno brzina prenosa jednog digitalnog kanala, èesto iznosi 56 Kb/s. Ova cifra važi ako se koristi tehnika signaliziranja „robbed bit”, koja od svakih 8 bitova koristi jedan bit za potrebe signaliziranja. Propusni opseg serijske veze može se poveæavati u koracima od n x 64 K, do 2 Mb/s, što znaèi da se može imati najviše 32 kanala. Brzine prenosa u kièmi davaoca usluga odgovaraju PDH sistemu (engl. Plesiochronous Digital Hierarchy). Èetiri kola sa opsegom od 2 Mb/s multipleksiraju se u opseg od 8 Mb/s. 8megabitna kola se multipleksiraju (x 4) i dobija se kolo sa opsegom od 34 Mb/s. Sledeæa stepenica u multipleksiranju kola ima opseg od 140 Mb /s. Vrednosti ne odgovaraju iznosima koji se dobijaju množenjem sa 4, jer prave brzine prenosa nisu identiène onima koje su ovde navedene. Razlog je èinjenica da se odreðeni propusni opseg mora upotrebiti za organizaciju okvira, signaliziranje i upravljanje. U SAD, PDH hijerarhija je malo drugaèija, jer se kao osnovni korak koristi 56 Kb/s. U sledeæoj tabeli dat je uporedni pregled vrednosti PDH opsega u SAD i Evropi, kao primer dva tradicionalno razlièita prilaza digitalnom multipleksiranju. EVROPA (B/S) 64 K 2 M (E-1) 8M 34 M (E-3) 140 M

BSAD (B/S) P56 K (DS-0) 1.54 M (T-1) B45 M (T-3)

Korisnik može zakupiti liniju na bilo kojoj od navedenih brzina. Velike opsege kupuju samo veliki korisnici, kojima su oni zaista potrebni i koji su u stanju da ih plate. PDH sistemi digitalnog prenosa ustupaju mesto sinhronoj digitalnoj hijerarhiji (engl. Synchronous Digital Hierarchy, SDH), odnosno sinhronoj optièkoj mreži (engl. Synchronous Optical Network, SONET), kako se zove amerièka varijanta. Taj optièki sistem prenosa radi na velikim brzinama i namenjen je kièmama mreža davalaca telekomunikacionih usluga. Njihov osnovni inkrement je 155 Mb/s i zove se STM-1 (engi. Synchronous Transmission Module). Stoga, STM-4 odgovara opsegu od 622 Mb/s. SDH ili SONET su bitno napredniji od sistema PDH, zbog poveæane efikasnosti multipleksiranja i demultipleksiranja i zbog poboljšanog upravljanja ovim procesima. ALEXA 2002

3/196

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

Viši slojevi u hijerarhiji digitalnog multipleksiranja nisu zanimljivi za mala i srednja preduzeæa. Obiène iznajmljene linije s praznim kanalima predstavljaju najjednostavniji i najuobièajeniji naèin meðusobnog povezivanja geografski udaljenih lokacija. Istovremeno, to je najskuplja metoda. Osnovna prednost sinhronih iznajmljenih linija zasniva se na njihovoj tehnološkoj jednostavnosti. To znaèi da je za instaliranje i održavanje ove tehnologije potrebno manje znanja i napora, što bitno smanjuje troškove podrške. Serijske veze od taèke-do-taèke takoðe se odlikuju minimalnim režijskim utroškom resursa, što uveæava efektivni protok i smanjuje kašnjenje i smetnje (engl. jitter). Serijske veze koje imaju dovoljnu širinu opsega pružaju usluge odliènog kvaliteta (engl. Quality of Service, QoS). Glavni uzroci kašnjenja i smetnji na serijskoj vezi jesu smeštanje paketa u red za èekanje i postupci serijalizovanja paketa, koji se odvijaju u usmerivaèu. Kašnjenje zbog serijalizacije dešava se kada mali paket èeka da se preko veze pošalje veliki paket. Ovakvo kašnjenje se javlja na sporim vezama. Sredstva, izdvojena za zakup veza obièno su ogranièena, pa treba maksimalno iskoristiti ono èime se raspolaže. Postoje jeftiniji efikasni naèini za smanjivanje kašnjenja i smetnji na serijskim vezama. Napredni postupci formiranja redova za èekanje omoguæavaju da se veliki paketi rasparèaju i da manji dobiju veæi prioritet, što daje ujednaèeno kašnjenje za sve pakete. To je naroèito važno za aplikacije koje rade u realnom vremenu i koje su osetljive na kašnjenje. To su, na primer, prenos govora raèunarskim mrežama, prenos multimedijskih sadržaja i video zapisa. Glavna mana iznajmljenih serijskih veza jeste visoka cena, pa ih mnoge grane industrije vide kao neefikasno korišæenje skupog propusnog opsega. Ovako visoke cene motivisale su prelazak s tehnologije iznajmljenih serijskih veza na tehnologije s komutacijom paketa, kao što su Frame Relay ili ATM prenos, koje takoðe omoguæavaju velike protoke. Sinhrone serijske veze, odnosno iznajmljene veze, èine najmasovniju i najstariju WAN tehnologiju, koja je široko zastupljena u današnjim mrežama. To je najjednostavnija vrsta WAN tehnologije, ali kada razmatrate uspostavljanje serijske veze za povezivanje vaše mreže, treba razmotriti sledeæe teme: ¦ Iznajmljena serijska veza je najskuplja WAN tehnologija, mereno po jedinici protoka. Da bi iznajmljena veza bila isplativa, trebalo bi da se neprekidno koristi barem 50% propusnog opsega koji ona pruža. Korisnik iznajmljenu vezu plaæa na osnovu pristupne brzine prenosa, bez obzira na intenzitet korišæenja. Kada birate pristupnu brzinu iznajmljene veze, zakupite protok koji je malo veæi od trenutnog proseènog, odnosno, ostavite malo prostora za eventualno proširenje u buduænosti. ¦ Po pitanju modifikovanja raspoloživog opsega, iznajmljene veze su manje fleksibilne od ostalih WAN tehnologija. Tehnologije kao što su Frame Relay i ATM omoguæavaju zakup opsega koji se lako podešava. Ovakva fleksibilnost nije èest sluèaj kod iznajmljenih veza. Stoga, pre zakupa serijske veze, treba dobro proceniti i isplanirati kapacitete. ¦ Prednost sinhronih serijskih veza, u odnosu na mreže s komutacijom paketa, jeste manji režijski utrošak opsega. Za serijske veze postoje sledeæi protokoli sloja veze podataka (2. sloj): ALEXA 2002

4/197

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

¦ HDLC Nastao je od IBM-ovog SDLC-a, koji je razvijen kao podrška za drugi protokol (konkretno, SNA). U ovom protokolu nikada nije potpuno standardizovana podrška veæem broju protokola i zbog toga je privatna intelektualna svojina. Veæina glavnih proizvoðaèa mrežnih ureðaja i softvera imaju sopstvenu verziju HDLC-a. Zbog toga se HDLC ne može koristiti na serijskoj vezi koja povezuje dva usmerivaèa razlièitih proizvoðaèa. S HDLC-om se jednostavno radi i lako se podešava. Takoðe, ima minimalne režijske troškove korišæenja opsega. Ove prednosti ne treba potceniti. Sve govori da HDLC može biti odgovarajuæi protokol za 2. sloj serijske veze, ali u okruženjima sa usmerivaèima istog proizvoðaèa. ¦ Protokol od-taèke-do-taèke PPP (engl. Point-to-Point Protocol ) jeste napredni protokol za sloj veze podataka u WAN tehnologijama. Može se primeniti na serijske veze ili ISDN. Biæe detaljnije objašnjen u jednom od narednih odeljaka, koji govore o ISDN-u. Složeniji je od HDLC-a. Jedina velika dodatna moguænost koju donosi jeste to što podržava CHAP proveru identiteta. Takoðe, u velikoj je prednosti jer predstavlja standard (to je nekada veoma važno). Provera identiteta nije toliko važna u serijskim vezama, koliko je neophodna u otvorenim mrežama, poput ISDN-a. Dobro je imati ga zbog bezbednosti. ¦ SLIP Zaboravite ga. Potpuno ga je potisnuo protokol PPP. Obezbeðivanje redundantnosti serijskih veza takoðe je veoma skupo, posebno ako se serijske veze koriste kao rezervne za ostale serijske veze. To naroèito važi ukoliko se zahteva da se u sluèaju pada veze usluge nimalo ne poremete. Jeftinija, a ništa lošija rešenja su: ¦ Zakup dve serijske veze koje zajedno zadovoljavaju ukupne potrebe za protokom. Ove veze se mogu podesiti da rade u „plivajuæem” režimu rada. Ako jedna veza otkaže, najgore što se može desiti jeste pogoršanje usluge zbog zagušenja. Ovo je klasièan kompromis cene i performansi. ¦ Korišæenje atlernativne tehnologije, poput ISDN-a, za oèuvanje kakve takve povezanosti u sluèaju da padne serijska veza. ISDN se takoðe može upotrebiti kao zamena za serijske veze, u sluèaju da poveæanje saobraæaja premaši njihove kapacitete, što se ponekad naziva prekoraèenje, ili probijanje propusnog opsega. ¦ Komprimovanje saobraæaja na serijskim vezama. Ovo se èesto isplatialgoritmi za komprimovanje poveæavaju protok kroz skupe serijske veze. Relativno poboljšanje protoka zavisi od konkretne vrste postupka komprimovanja i od protokola na koji se primenjuje. Pored oèiglednih prednosti, postoji i par mana: Komprimovanje može poprilièno opteretiti procesor i memoriju. Algoritmi komprimovanja koriste princip baferovanja izvesne kolièine podataka, u kojima traže ponovljene nizove bitova. Neke tehnike komprimovanja, poput Stackera, koriste napredne algoritme. Prednost je manje korišæenje memorije, pošto se baferiše manja kolièina podataka. Mana se ogleda u složenosti: postupak za komprimovanje Stacker može znatno opteretiti procesor. Postupak za komprimovanje Predictor ima malo jednostavniji algoritam, koji manje optereæuje procesor. S druge strane, taj postupak mora baferisati veæe kolièine podataka pre prouèavanja ponovljenih obrazaca, pa zato algoritam Predictor više optereæuje memoriju od algoritma Stacker. ALEXA 2002

5/198

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

¦ Komprimovanje poveæava kašnjenje, naroèito ako se komprimuje više serijskih veza izmeðu istog izvorišta i odredišta. To može izazvati teškoæe u aplikacijama osetljivim na kašnjenje, poput SNA ili LAT. Iz ovih razloga, komprimovanje treba koristiti samo na sporijim WAN vezama, s brzinama prenosa izmeðu 56 Kb/s i 128 Kb/s. Postoji više moguænosti koje treba razmotriti pre uvoðenja komprimovanja. Komprimovanje se može realizovati softverski, u okviru usmerivaèa. Alternativno, može se realizovati hardverski, ureðajem koji je u usmerivaèu ili van njega. I ovde se uspostavlja kompromis izmeðu cene i performansi, èiji odnos varira od proizvoðaèa do proizvoðaèa. Kada se procenjuju performanse komprimovanja, za istu vrstu aplikacija i isti saobraæaj na mreži, moraju se razmotriti razlièite vrste komprimovanja. Veæina proizvoðaèa hardvera i softvera za komprimovanje, podržavaju sledeæe vrste komprimovanja: ¦ Potpuno komprimovanje podataka Ponekad se naziva komprimovanje veze, jer se komprimuju svi podaci koji se prenose vezom, i zaglavlja i korisnikovi podaci. Razlièiti proizvoðaèi podržavaju ovu vrstu komprimovanja, kako u hardveru, tako i u softveru. Ova vrsta komprimovanja odgovara serijskim vezama od-taèke-do-taèke. Postotak poboljšanja zavisi od realizacije komprimovanja i od prirode saobraæaja koji se komprimuje. ¦ Komprimovanje zaglavlja Ova vrsta komprimovanja èesto je ugraðena u softver usmerivaèa i primenjuje se na saobraæaj u kojem preovlaðuju zaglavlja - na primer kod Telneta, LAT-a ili sesija Xremotea. Paket koji se koristi u Telnetu ima TCP zaglavlje i IP zaglavlje, pri èemu su oba velièine od po 20 bajtova, a samo 1 bajt nosi korisnikove podatke. Komprimovanje samih zaglavlja mnogo je teže i može znatno opteretiti procesor. ¦ Komprimovanje korisnikovih podataka Ova vrsta takode optereæuje procesor, zbog složenosti postupka koji komprimuje samo korisnikove informacije. Ovakvo komprimovanje može biti podesno za vezu s komutacijom paketa, na primer, pri prenosu okvira ili æelija, jer zaglavlje veze podataka mora biti netaknuto, da bi paket mogao putovati medijumom. Drugim recima, DLCI ili ATM VPI/VCI ne smeju se obraðivati tokom prenosa kroz javnu mrežu. Ova vrsta komprimovanja je isplativa, zbog boljeg iskorišæenja propusnog opsega. Na primer, više manjih IP paketa može se smestiti u isti paket protokola Frame Relay i potom komprimovati. Primetiæete da komprimovanje korisnikovih podataka, sem optereæivanja procesora, unosi dodatno kašnjenje. U opštem sluèaju, ne treba ga koristiti ako veæina podataka ide putanjom koja prolazi kroz više od tri usmerivaèa. Ovo je, naravno, opšte naèelo i zavisi od toga koliko kašnjenje ometa saobraæaj. 7.1.1 PPP I MULTILINK PPP Protokol od-taèke-do-taèke je protokol 2. sloja. Izveden je iz HDLC-a i može raditi na bilo kojem DTE/DCE interfejsu. Podržava više protokola 3. sloja i omoguæava sinhroni i asinhroni prenos. Osnovne osobine protokola PPP savršeno odgovaraju ISDN mrežama i serijskim vezama.

ALEXA 2002

6/199

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

PPP ima komponentu 2. sloja, protokol za kontrolu veze (engl. Link Control Protocol, LCP). Ona je zadužena za pregovaranje tokom uspostavljanja sloja veze, za upravljanje pregovaranjem i raskidanje veze. PPP takoðe podržava familiju mrežnih upravljaèkih protokola (engl. Network Control Protocol, NCP) koji ugovaraju podršku za veæinu proto-kola viših slojeva: IP, IPX. DECNET i AppleTalk. Osnovni LCP parametri o kojima se pregovara jesu testovi za otkrivanje grešaka, proveravanje identiteta, komprimovanje i Multilink PPP. Provera identiteta Najpopularnija vrsta provere identiteta koja se koristi u PPP vezama jeste Challenged Handshake Authentication Protocol (CHAP). Podržani su i ostali bezbednosni protokoli, poput naprednog protokola TACAS ili jednostavnijeg protokola Password Authentication Protocol (PAP). Prednost koja izdvaja protokol CHAP nad protokolom PAP jeste šifrovanje lozinke, tako da se ona ne može otkriti mrežnim analizatorom. Ako lozinka nije šifrovana, nije sigurna. Zbog toga se CHAP skoro uvek koristi u okviru PPP-a. kao protokol za proveru identiteta. Protokol CHAP nije ništa složeniji od protokola PAP. Njime se jednako jednostavno upravlja i lako se podešava - to mu je prednost. Otkrivanje grešaka Po uspostavljanju veze, protokol PPP æe na vezu staviti „magièni broj”, tj. jedinstvenu povorku bitova. Ako na prijemu na istom kraju dobije potpuno istu povorku, PPP æe shvatiti da na liniji postoji petlja. Ovaj test se èesto predstavlja kao primer sofisticiranosti protokola PPP, iako i WAN protokoli za sloj veze imaju moguænost otkrivanja petlji. Komprimovanje Algoritmi za komprimovanje STAC i Predictor mogu se podesiti za rad s protokolom PPP. Poveæanje protoka varira u zavisnosti od protokola koji se koristi. Na primer, za IP æe se dobiti malo veæi stepen komprimovanja u odnosu na IPX. Kada se komprimovanje podešava, isto kao i pri proveri identiteta, važno je utvrdili da li su podešavanja ista na oba kraja veze. Ovo može zvuèati banalno, ali proste greške u praksi izazivaju velike teškoæe. Multilink PPP Odavno je PPP dobio poboljšanje: Multilink PPP, ili skraæeno MPPP. Kada se PPP koristi na ISDN linijama, s teškoæama su se istovremeno efikasno koristila oba B kanala. Usmerivaè se može podesiti da digne drugi B kanal, bilo da je uspostavljen ISDN telefonski poziv ili je premašen odreðeni prag protoka. Saobraæaj æe najnormalnije proticati kroz prvi kanal dok se ne ukaže potreba za aktiviranjem drugog kanala, koji treba da omoguæi veæi protkok. Ovo èesto potvrðuje èinjenica da se drugi kanal ponekad preorijentiše na ISDN telefoniju (istekne dozvoljen vremenski period neaktivnosti u prenosu podataka), dok se prenos podataka na prvom kanalu ne remeti. Kada treba omoguæiti veæi protok, upotrebljava se drugi kanal. Paketi se nasumièno naizmenièno šalju na jedan od dva kanala. Ipak, ne postoji garancija da æe paketi kroz oba kanala imati iste putanje kroz javnu ISDN mrežu. Stoga, ne postoji garancija da æe oba kanala davati isto kašnjenje paketa na putu do odredišta. Vrlo je verovatno da æe paketi do odredišnog usmerivaèa stizati preko reda. To može izazvati probleme ako se koriste nepouzdani protokoli i protokoli ALEXA 2002

7/200

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

koje ometa kašnjenje.I ako se upotrebi pouzdan protokol,veliki broj retransmisija može poništiti efekat korišæenja oba kanala. Viðao sam da aplikacije zasnovane na TCP protokolu beleže veliki broj TCP retransmisija, sto znaèi da je korisni protok na oba kanala neznatno veæi od protoka na samo jednom kanalu. Rešenje ovog problema je Multilink PPP. On unosi poboljšanje, jer mu je dodata osobina oèuvanja redosleda. Time se postiže da se na sloju 2 podaci pravilno poreðaju, èime se iskljuèuje potreba za retransmisijom na višem sloju. MPPP pregovara tokom konfiguracije LCP-a i oba kraja veze moraju biti podešena za takav naèin rada. Sposobnost oèuvanja redosleda, MPPP-u omoguæava da dva B kanala vidi kao logièki jedinstvenu vezu. 7.1.1.1 Zakljuèak o protokolu PPP Protokol od-taèke-do-taèke (PPP) zgodan je za serijske veze koje su ostvarene pomoæu usmerivaèa razlièitih proizvoðaèa na krajevima veze. Na primer, vaša mreža standardno koristi Ciscove usmerivaèe, ali pomoæu protokola PPP treba uspostaviti serijsku vezu s poslovnim partnerom koji u svojoj mreži koristi Nortelove usmerivaèe. PPP je standard, za razliku od HDLC-a, i zato je idealan za okruženja u kojima postoji raznolika oprema. Moguænost otkrivanja petlji i podršku algoritama za komprimovanje Stacker i Predictor ima i HDLC. Meðutim, postupak provere identiteta i višestruke veze svojstvene su protokolu PPP. Multilink PPP je koristan za ISDN, kao što æemo videti kasnije u ovom poglavlju. Podrška za CHAP proveru identiteta dodatni je razlog za korišæenje PPPa za ISDN uslugu. ISDN je široko otvorena mreža, pa je svaka osoba koja kod kuæe ima ISDN liniju, potencijalni haker koji može rovariti po vašoj korporacijskoj mreži. PPP provera identiteta može se uvesti i na serijskoj vezi, mada je potreba za tim mnogo manja.

7.2 TEHNOLOGIJE S KOMUTACIJOM PAKETA Komutacija paketa je jedna od tri glavne kategorije WAN tehnologija. Dve razlièite ispostave korporacijske mreže meðusobno su povezane preko javne mreže s komutacijom paketa. Posmatrajmo dve lokacije na slici SL 7.2

Lokacija A

Mreža skomutacijom paketa

Lokacija B

PVC

SLIKA 7.2 Primer komutacije paketa Saobraæaj koji teèe od lokacije A do lokacije B, napušta lokalni usmerivaè na lokaciji A i ulazi ujavnu mrežu s komutacijom paketa (koja obièno pripada davaocu telekomunikacionih usluga). Davalac usluga ne pruža namensku, iznajmljenu fizièku vezu od-kraja-do-kraja, izmeðu dve lokacije, kao u direktnoj serijskoj vezi. Umesto toga, davalac usluga obezbeðuje da mreža komutira saobraæaj primljen s lokacije A, namenjen lokaciji B tako, da on napusti javnu mrežu na putu ka lokaciji B. ALEXA 2002

8/201

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

Saobraæaj se u javnoj, zajednièki korišæenoj mreži, komutira na nivou paketa. Moguæe je urediti da se saobraæaj koji napušta usmerivaè prikazan na lokaciji A, uvek završava na lokaciji B. Zbog toga, sa gledišta korisnika, donekle izgleda kao da postoji serijska veza izmeðu lokacija. Ipak, postoji fundamentalna razlika. Opisana vrsta veze zove se permanentno kolo, jer su dve krajnje taèke fiksirane. Pošto na celoj putanji nema namenskog fizièkog povezivanja, ova veza se naziva permanentno virtuelno kolo (engl. Permanent Virtual Circuit, PVC). Korišæenje PVC-a umesto namenskih fizièkih veza mnogo je povoljniji naèin da se dobije veæi propusni opseg. Ako vi ne koristite propusni opseg koji je dodeljen vašem PVC-u, davalac usluge taj propusni opseg može staviti na raspolaganje korisniku kome je tog trenutka potreban. Postupak dinamièkog dodeljivanja propusnog opsega korisniku kome je potreban naziva se statistièko multipleksiranje i obavlja ga davalac telekomunikacionih usluga. Iako je tehnologija s komutacijom paketa jeftinija od direktnih serijskih veza, ona ne obezbeðuje isti nivo garancije da æe od kraja do kraja veze postojati odreðen propusni opseg. Razlog je u tome što se koristi zajednièka mreža. Za razliku od serijskih veza, tehnologija s komutacijom paketa ne daje uvek isti kvalitet usluga. Ipak, posmatrajuæi cene WAN tehnologija, to je kompromis koji mnogi korisnici smatraju isplativim. 7.2.1 X.25 X.25 je najstarija vrsta tehnologije s komutacijom paketa. Neprekidno se zamenjuje novijim tehnologijama, naroèito tehnologijom Frame Relay. Ova tehnologija s komutacijom paketa nastala je u eri kada su WAN veze još uvek bile relativno nepouzdane. Zbog toga, X.25 ima mnogo moguænosti za otkrivanje grešaka, što u današnjim mrežama samo pravi nepotrebne režijske troškove, jer se savremena WAN kola odlikuju velikom pouzdanošæu. X.25 se još uvek primenjuje, jer je robustnost ovog protokola zadovoljila mnoge klijente. Pošto su toj tehnologiji dani odbrojani, ovde joj neæe biti posveæena velika pažnja.U nastavku je prikazan kod koji odgovara sledeæoj ilustraciji, na kojoj je dat jednostavan primer uobièajenog uspostavljanja IP veze preko protokola X.25: 172.16.1.6 30255533

X.25 mreža 172.16.1.0/24

172.16.1.3 20145522

RUTER 6

RUTER 3

SLIKA 7.3 Primer veze preko protokola X.25 U daljem tekstu prikazano je podešavanje dva Ciscova usmerivaèa s prethodne ilustracije. X.25 je aktiviran u interfejsu usmerivaèa, komandom encapsulation x25. Ova vrsta serijskog interfejsa može se upotrebiti za direktnu sinhronu serijsku vezu. Stoga ne postoji razlika u fizièkom predstavljanju ove dve veze. X.25 mreži se pristupa preko lokalne CSU/DSU opreme. ALEXA 2002

9/202

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

Trebajoš napomenuti da X.25 nije medijum za neusmereno emitovanje (engl. nonbroadcast medium ). Neophodno je navesti rezervisanu reè broadcast da bi se omoguæilo prosleðivanje neusmerenih poruka, kao što je ažuriranje podataka o usmeravanju saobraæaja. r6# interface Seriall ip address 172.16.1.6 255.255.255.0 encapsulation x25 x25 address 20145522 x25 map ip 172.16.1.3 30255533 broadcast r3# interface Serial0 ip address 172.16.1.3 encapsulation x25 x25 address 30255533 x25 map ip 172.16.1.6

255.255.255.0

20145522 broadcast

Virtuelna kola protokola X.25 oznaèavaju se pomoæu X.121 adresa. Ove adrese su generalno gledano znaèajne i u izvesnoj meri analogne telefonskim brojevima. Svaki ureðaj koji pristupa X.25 mreži ima dodeljenu X.121 adresu. U ovom primeru, protokol IP se naslanja na X.25 mrežu. Jednostavno reèeno, virtuelna kola X.25 nose saobraæaj protokola mrežnog sloja IP. Da bi korisnik lokalne mreže, koji je u domenu usmerivaèa R6, mogao pristupiti resursima u lokalnoj mreži za koju je odgovoran usmerivaè R3, usmerivaè R6 mora biti programiran da taj saobraæaj usmeri na adresu 172.16.1.6 (IP adresa X.25 interfejsa na usmerivaèu R3). Ipak, potreban je još jedan dodatni korak. Usmerivaèu R6 mora se reæi koja X.121 adresa odgovara ovoj IP adresi, buduæi da se saobraæaj mora poslati preko X.25 PVC-a. To je svrha naredbe: x25 map ip 172.16.1.3 30255533 broadcast koja se zadaje usmerivaèu R3. Usmerivaè R6 ima sliènu naredbu, koja preslikava IP adresu usmerivaèa R3 u odgovarajuæu X.121 adresu. Još jednom treba napomenuti da X.25 ne pripada klasi neusmerenih medijuma (engl. broadcast medium ). Neophodno je navesti rezervisanu reè broadcast da bi se omoguæilo prosleðivanje neusmerenih poruka, kao što su podaci o usmeravanju saobraæaja. 7.2.2 FRAME RELAY ATM Frame Relay je WAN tehnologija s komutacijom paketa, koja se sve èešæe koristi. Postoji težnja da Frame Relay zameni starije tehnologije poput X. 25 i serijskih veza od-taèke-do-taèke. Frame Relay koristi poboljšanu pouzdanost savremenih WAN kola. Za razliku od X.25, sam protokol Frame Relay ne sadrži proveru grešaka. Otkrivanje i ispravljanje grešaka prepušta višim slojevima skupa komunikacionih protokola. Frame Relay nudi rešenja za kontrolu zagušenja, u obliku poruka o zagušenju. ALEXA 2002

10/203

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

Jedan od faktora, koji su motivisali prelazak na Frame Relay, jeste moguænost parcelisanja zakupljenog propusnog opsega za potrebe mrežnih aplikacija. Stoga, Frame Relay omoguæava efikasnije i jeftinije korišæenje tradicionalno skupog WAN propusnog opsega. Takoðe, omoguæeno je potpuno ili delimièno preklapanje permanentnih virtuelnih kola (PVC-a) radi ostvarivanja mrežne redundanse. Jedan od razloga zašto je Frame Relay popularan u ulozi jezgra WAN mreže jeste njegova elastiènost, zbog preklapanja PVC kola. Vredi detaljnije prouèiti razlièite Frame Relay topologije, jer se mogu primeniti na bilo koju tehnologiju s komutacijom paketa. 7.2.2.1 Razvodnik i zvezdište Najjednostavnija topologija za Frame Relay je klasièan razvodnik i zvezdište (ili zvezda), slika 7.4. Centralna lokacija

NBMA

Udaljena lokacija 1

Udaljena lokacija 4 Udaljena lokacija 2

Udaljena lokacija 3

SLIKA 7.4 Topologija zvezde Svaka udaljena lokacija povezana je po jednim PVC-om s centralnom lokacijom. Bilo kakva komunikacija izmeðu udaljenih lokacija mora proæi kroz razvodnik na centralnoj lokaciji. Ovo oèigledno nije primer elastiènog projektovanja, jer otkaz na bilo kojem PVC-u može izazvati prekid WAN veze lokacija koje su preko njega povezane. Drugi moguæi problem sa zvezdastom topologijom javlja se ako postoji intenzivan saobraæaj izmeðu udaljenih lokacija. To znaèi da saobraæaj velikog obima postoji na dva PVC-a, umesto na jednom, što nije isplativo. Saobraæaj izmeðu lokacija koji se obavlja u zvezdastoj topologiji uvek zahteva barem dva preskoka (usmerivaèa), a cilj projekta je da što vise smanji broj preskoka. U sluèajevima velikog saobraæaja može se uspostaviti PVC veza direktno izmeðu onih lokacija koje razmenjuju znaèajne kolièine podataka. 7.2.2.2 Delimièna rešetka Topologija delimiène rešetke, èiji je primer prikazan na sledeæoj ilustraciji, znaèi da veæina lokacija (ili sve lokacije) imaju barem dva PVC-a za povezivanje s Frame Relay mrežom. Zbog toga, otkaz bilo kojeg PVC-a neæe izoovati nijednu lokaciju. ALEXA 2002

11/204

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

R1

NBMA

R2 R5 R3

R4

SLIKA 7.5 Delimièna rešetka Moguæi problem u delimiènoj rešetki jeste da još uvek postoji jedna taèka podložna otkazu, na usmerivaèu centralne lokacije. Problem se može prevaziæi dvostrukim povezivanjem razvodnika, odnosno usmerivaèa na udaljenim lokacijama, kao što je prikazano na ilustraciji. Ovo se ponekad naziva dvojna delimièna rešetka. Usmerivaèi koji služe kao razvodnici mogu se nalaziti na razlièitim lokacijama, zbog bolje redundantnosti. U tom sluèaju, dva usmerivaèa razvodnika moraju se povezati pomoæu dva PVC kola (zbog redundantnosti), ili, alternativno, elastiènom kièmom (gradska mreža), ako su dve lokacije blizu. Nije uvek praktièno da kompanija ima dve centralne lokacije, jer je možda samo jedna lokacija zgodna za smeštanje glavnih resursa. Èak i tada bi trebalo da postoje dva usmerivaèa razvodnika. Sedište1

Sedište2

NBMA

Udaljena lokacija 1

Udaljena lokacija 2

Udaljena lokacija 3

SLIKA 7.6 Dvojna delimièna rešetka ALEXA 2002

12/205

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

7.2.2.3 Potpuna rešetka Topologija s potpunom rešetkom iziskuje direktno meðusobno povezivanje svih lokacija, kao što je prikazano na sledeæoj ilustraciji. Oèigledno je da se tako postiže potpuna redundantnost ali se i plaæa. R1

R4 R2

R3

SLIKA 7.7 Puna rešetka Na slici 7.7 su prikazane èetiri lokacije u punoj rešetki. Za realizaciju ove topologije potrebno je šest PVC kola. U opštem sluèaju, za povezivanje n lokacija punom rešetkom, potrebno je ukupno n(n-1)/2 PVC kola. Na primer, da bi se ostvarilo povezivanje 10 lokacija potpunom rešetkom, potrebno je 10*9/2 - 45 PVC-a i tako dalje. Što se tièe elastiènosti, povezivanje n lokacija na ovaj naèin zahteva n PVC kola za svaku lokaciju. Da bi neka lokacija bila izolovana, treba da otkažu svih n PVC kola. Ovo zvuèi vrlo impresivno, ali ako zbog lokalnih teškoæa otkaže jedan PVC, vrlo je moguæe da æe otkazati i više njih. Razlog leži u èinjenici da je u lokalnoj petlji, na putu ka Frame Relay skretnici, vrlo teško postiæi apsolutnu elastiènost. Bilo bi razoèaravajuæe otkriti da, posle ulaganja tolikog novca u elastiènost, sva PVC kola mogu otkazati u istoj taèki, negde u lokalnoj centrali! Lièno mislim da delimièna rešetka s rezervnom linijom preko alternativne tehnologije (na primer ISDNa) predstavlja bolje i jeftinije rešenje od potpune rešetke. Oèigledno, glavno ogranièenje za primenu potpune rešetke predstavlja cena. Ipak, neki davaoci usluga nude solidne protoke za PVC kola koja se koriste samo kao rezerva. Takvo rešenje ne treba odbaciti samo zbog cene, najpre valja iscrpno analizirati troškove. Postoji još jedan razlog zbog kojeg su topologije potpune rešetke neuobièajene. Veæina savremenih komunikacionih infrastruktura nisu projektovane za širokopropusnu komunikaciju ravnopravnih ureðaja. Preovladava model klijent/server, pri èemu su resursi servera centralizovani na malom broju lokacija, umesto da budu raspodeljeni po celoj mreži. 7.2.2.4 Kako radi Frame Relay Protokol Frame Relay se izvršava izmeðu korisnikovog usmerivaèa ili pristupnog ureðaja za Frame Relay uslugu (engl. Frame Relay Access Device, FRAD) i lokalne skretnice za Frame Relay, koja obièno pripada davaocu usluga. ALEXA 2002

13/206

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

Permanentno virtuelno kolo (PVC) koristi se za meðusobno povezivanje lokacija. PVC nosi naziv „permanentan”,jer su krajnje taèke uvek iste, kao i u iznajmljenoj vezi. Izraz „virtuelan” koristi se jer ne postoje namenske fizièke veze na putanji kroz mrežu davaoca usluga. Umesto toga, davalac usluga programira svoje skretnice da bi obezbedio, na primer, prenos saobraæaja, koji ulazi u Frame Relay mrežu iz lokacije A, a iz mreže davaoca usluga izlazi na lokaciji B. Zbog toga, na najosnovnijem nivou, ova tehnologija može izgledati slièno korišæenju iznajmljenih veza za povezivanje lokacije A s lokacijom B. Ipak, postoji više fundamentalnih i dalekosežnih razlika. Frame Relay pravi dodatne režijske troškove, zbog komutacije paketa. Èinjenica da ne postoji namensko fizièko kolo duž cele putanje, davaocu usluga omoguæava da ponudi fleksibilan propusni opseg. To je, s korisnikovog gledišta, vrlo povoljna ponuda. Usluga Frame Relay iziskuje zakup garantovanog protoka (engl. Committed Information Rate, CIR) za svaki PVC. CIR je propusni opseg s kraja na kraj, za koji garantuje davalac usluge. Korisnik može zakupiti dodatnu brzinu neprekidnog režima rada (engl. burst rate). Ona predstavlja maksimalnu omoguæenu brzinu prenosa, koja se može postiæi na PVC-u. Oèigledno, maksimalna moguæa brzina neprekidnog režima rada jednaka je fizièkoj brzini korisnikove pristupne lokalne petlje ka davaocu Frame Relay usluge. Ova brzina se kod nas naziva vršna, odnosno pristupna brzina, a koristi se i engleska skraæenica EIR (engl. Excess Information Rate), što u prevodu znaèi vršna brzina prenosa. Davalac usluge ne garantuje da æe se prenos obavljati brzinama koje premašuju ugovoreni CIR. CIR se može uporediti sa avionskom kartom, dok se prenos brzinama koje premašuju CIR može uporediti s besplatnom avionskom kartom za lokalne destinacije, koja se dobija uz kupljenu kartu za prekookeanske letove. Da li æete besplatnu kartu dobiti, zavisi od optereæenosti avio kompanija, odnosno od toga da li i dalje traje promotivna kampanja. Kada se jedanput premaši CIR, svi naredni paketi dobijaju oznaku „podložan odbacivanju” (engl. Discard Eligible), tako što se u zaglavlju Frame Relay paketa postavi bit DE. Ovo se obavlja u lokalnoj Frame Relay skretnici. Ako se utvrdi da postoji zagušenje na nekom èvoru Frame Relay mreže, najpre se odbacuju paketi oznaèeni sa DE. Po otkrivanju zagušenja, skretnica pošiljaocu paketa šalje eksplicitnu povratnu poruku o zagušenju (engl. Backward Explicit Congestion Notifier, BECN). Ako je usmerivaè ili FRAD, koji je poslao pakete, dovoljno inteligentan da obradi ovu poruku, brzinu prenosa može oboriti (ogranièiti) na CIR. Dakle, korisnik može izabrati CIR i EIR, sve u cilju postizanja što isplativijeg propusnog opsega koji odgovara zahtevima aplikacija. Aplikacije koje koriste TCP biæe mnogo otpornije na gubljenje paketa i zbog toga æe manje oseæati pogoršanje performansi, za razliku od aplikacija koje se oslanjaju na nepouzdan protokol UDP. Pri prenosu govora, veliki procenat izgubljenih paketa ugroziæe kvalitet prenesenog zvuka. Kada se govor prenosi na brzinama koje premašuju CIR, može se osetiti dodatni problem. Pored odbacivanja paketa sa oznakom DE za vreme zagušenja, Frame Relay skretnica može baferisati ove pakete sa niskim prioritetom. To znaèi da paketi mogu stici na svoje odredište, ali sa velikim kašnjenjem, uz pojavu treperenja (smetnji) ili promenljivog kašnjenja.Ovakve smetnje ozbiljno ugrožavaju kvalitet prenosa govora i svih ostalih reprodukcija u realnom vremenu. ALEXA 2002

14/207

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

Po opštem pravilu, treba izbegavati prenos saobraæaja u realnom vremenu na brzinama koje premašuju CIR. Ovo je veoma važno, jer Frame Relay usluge podrazumevaju odreðene garancije vezane za propusni opseg; garancije ne obuhvataju kašnjenje. Zbog toga može postati neophodno korišæenje zasebnih PVC kola za aplikacije u realnom vremenu i za aplikacije koje ne rade u realnom vremenu. Frame Relay mreža pruža elastiènost za razumne pare. Mogu se angažovati rezervna PVC kola s nižim CIR-omu odnosu na primarni PVC. U idealnom sluèaju, rezervni PVC treba ožièiti zasebnim kablom, nezavisnim od lokalne Frame Relay skretnice, jer elastiènost treba postiæi i praktièno, a ne samo teorijski. 7.2.2.5 Frame Relay LM I Poruke Frame Relay Local Management Interfaces (LMI) razmenjuju se izmeðu DTE ureðaja (usmerivaè) i DCE ureðaja (Frame Relay skretnica) kao naèin za „održavanje protokola u životu”. Standardno, DTE ureðaj svakih deset sekundi šalje DCE ureðaju LMI zahtev za izveštaj o stanju. DCE ureðaj odgovara slanjem informacija o stanju. LMI protokol zahteva da interval izmeðu uzastopnih provera bude manji na usmerivaèu nego na skretnici s kojom je povezan. Svrha zahteva za izveštaj o stanju i odgovora sa informacijama o stanju jeste proveravanje doslednosti podešavanja, provera integriteta veze izmeðu usmerivaèa i skretnice i provera stanja konfigurisanog PVC-a. Izveštaji o stanju PVC-a proširenja su protokola LMI, zajedno sa opcionim proširenjima, kao što su višesmerni saobraæaj, globalno adresiranje i kontrola protoka. Moguæe je podesiti veliki broj LMI parametara, kao što su intervali prozivanja i pragovi grešaka. Obièno ne treba menjati podrazumevane, ponuðene vrednosti. Evo zakljuèka o funkciji LMI poruka, koje se razmenjuju izmeðu usmerivaèa i lokalne Frame Relay skretnice davaoca usluga: ¦ LMI predstavlja mehanizam koji komunikacijom izmeðu usmerivaèa i skretni-ce, sistemu ne dozvoljava da „zaspi”. ¦ LMI poruke takoðe sadrže informacije o tome koja se PVC kola završavaju na usmerivaèu, zajedno sa statusom tih PVC-a. Na primer, da li su PVC kola aktiv-na ili neaktivna? 7.2.2.6 DLCI preslikavanje PVC se u protokolu Frame Relay lokalno identifikuje oznakom DLCI (engl. Data Link Connection Identifier ). DLCI je broj lokalnog znaèaja izmeðu usmerivaèa i lokalne Frame Relay skretnice. Zbog toga je moguæe da oba kraja PVC-a budu oznaèena istim DLCI brojevima. DLCI broj se koristi lokalno, da bi se razlikovalo više virtuelnih kola koja se ostvaruju na istom fizièkom kablu. Lokacija koju treba povezati na Frame Relay mrežu koristeæi samo jedan PVC, zahteva jedan DLCI broj. Ako je lokalna mreža realizovana kao delimèna rešetka, i pri tome ima dva PVC-a, oni se moraju razlikovati po dva razlièita DLCI broja. Koncept DLCI broja, koji ima lokalnu važnost, razlièit je od X.121 adresa ili ISDN telefonskih brojeva (oba navedena primera koriste adresiranje koje je, globalno gledano, jedinstveno). Šta æe se desiti kada krenete s prenosom IP saobraæaja prekoFrame Relay mreže? ALEXA 2002

15/208

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

Ovo je uobièajen sluèaj. Usmerivaèi, koji se nalaze na oba kraja PVC kola, moraju znati koji DLCI da upotrebe, kako bi podaci stigli na odgovarajuæu IP adresu odredišnog preskoka. Svrha naredbe za preslikavanje DLCI broja jeste preslikavanje odredišne adrese sledeæeg preskoka (koju zadaju protokoli viših slojeva) na lokalni DLCI. Važno je da ovo razjasnimo, jer sam primetio da DLCI preslikavanje ponekad izaziva zabunu. Ne zaboravite da je DLCI, u neproširenom obliku, lokalnog znaèaja, odnosno da postoji izmeðu DTE i DCE ureðaja. DLCI omoguæava Frame Relay skretnici da identifikuje svaki logièki kanal koji postoji na fizièkoj vezi. Skretnica zatim komutira svaki kanal prema zadatim parametrima za svaki DLCI. Naredba za DLCI preslikavanje usmerivaèu nalaže: „Da bi se stiglo do ove odredišne adrese, treba uzeti ovaj DLCI”. Na isti DLCI, adrese može preslikavati više razlièitih protokola. U sledeæem primeru, Ciscov usmerivaè je podešen za Frame Relay. IP adresa interfejsa za Frame Relay na usmerivaèu jeste 192.168.250.2. Na usmerivaèu se završavaju dva PVC-a, koji su identifikovani pomoæu dva DLCI broja. Usmerivaè sa IP adresom 192.168.250.1 povezan je na PVC oznaèen kao DLCI 201. DLCI 203 oznaèava PVC povezan na odredišnu IP adresu 192.168.250. 3. Na osnovu svega ovoga, lokalni usmerivaè zna da, za dosezanje adrese 192.168.250.3, saobraæaj treba slati lokalnoj Frame Relay skretnici, sa oznakom DLCI 203 u zaglavlju Frame Relay okvira. interface Serialo ip address 192.168.250.2 255.255.255.0 encapsulation frame-relay IETF frame-relay map ip 192.168.250.1 201 broadcast frame-relay map ip 192.168.250.3 203 broadcast Primetiæete da je rezervisana reè broadcast navedena na kraju obe naredbe za preslikavanje. Kao što smo veæ rekli, Frame Relay standardno ne podržava neusmereni saobraæaj (engl. broadcast ), pa je neophodno izrièito omoguæiti ovakvu vrstu saobraæaja preko mreže Frame Relay. Ako bismo ovu rezervisanu reè izostavili, ažuriranje podataka o usmeravanju, IPX SAP i ostali prenosi koji se zasnivaju na neusmerenom saobraæaju, ne bi mogli prolaziti kroz Frame Relay mrežu. Pored statièkog preslikavanja, usmerivaè može koristiti protokol inverzni ARP i pomoæu njega otkriti adresu odredišnog ureðaja, koja se odnos na odreðeni DLCI. 7.2.3 ATM Asinhroni režim prenosa (engl. Asynchronous Transfer Mode, ATM) èesto se opisuje kao tehnologija s komutacijom paketa, jer koristi virtuelna kola i mnoge principe istovetne onima iz Frame Relay. Taènije bi bilo reæi „tehnologija s prenosom æelija”, jer pristupni ureðaji za ATM rasparèavaju podatke u æelije fiksne dužine, odnosno velièine 53 bajta. Na taj naèin se umanjuje kašnjenje i treperenje signala. ATM je tehnologija kompromisa. To je kombinacija fleksibilnosti, koja odlikuje komutaciju paketa, i doslednosti u propusnom opsegu i kašnjenju, koje ALEXA 2002

16/209

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

postoje u tradicionalnom praznom kanalu s multipleksiranjem s vremenskom raspodelom. Viši slojevi ATM-a imaju sofisticirane moguænosti, kao što su dinamièko preusmeravanje komutiranih virtuelnih kola (engl. Switched Virtual Circuits, SVC). ATM se lako prilagoðava uslovima rafalnog saobraæaja. Male æelije, fiksne dužine od 53 bajta, umanjuju varijacije kašnjenja i treperenja, koji se inaèe pojavljuju u WAN tehnologijama. Iako ATM koristi mnogo naèela koja su slièna naèelima tehnologije Frame Relay, komutiranje malih æelija fiksne dužine uz moguænosti za upravljanje kvalitetom usluga (engl. Quality of Service, QoS), koje su duboko usaðene u skupu ATM protokola, èine ATM pogodnim za heterogene aplikacije i aplikacije u realnom vremenu. Korporacijske mreže koje kao WAN tehnologiju koriste ATM, obièno zahtevaju veliki propusni opseg. Minimalna brzina prenosa ATM PVC-a kreæe se u rangu T-l/E-l usluge, dok uobièajene usluge rade na brzinama reda velièine 20 Mb/s i veæim. ATM je prvobitno projektovan za brzine do 155 Mb/s i zbog toga je u rangu sa SONET tehnologijom. 7.2.3.1 Resursi ATM-a i parametri upravljanja kvalitetom usluga Frame Relay korisniku omoguæava sliènu fleksibilnost u propusnom opsegu. U ATM-u se od davaoca usluga kupuje održiva brzina æelija (engl. Sustainable Cell Rate, SCR) i vršna brzina æelija (engl. Peak Cell Rate, PCR). Ovi parametri su slièni pojmovima CIR i EIR u Frame Relay mrežama. Kao i u Frame Relay mreži, korisnik ima izvesnu kontrolu nad pristupnim brzinama i može propusni opseg prilagoditi zahtevima aplikacija. ATM sadrži parametre kvaliteta usluga nezavisno od parametara saobraæaja koji se odnose na brzinu prenosa æelija. Korisnikov mrežni interfejs može zahtevati postojanje parametara kvaliteta usluga. Njihova svrha je obezbeðivanje bolje usluge za razne aplikacije osetljive na kašnjenje i gubitak æelija. Cell Loss Ratio (CLR) Broj izgubljenih æelija u odnosu na ukupni broj vezom prenesenih æelija. Trebalo bi da bude veoma mali broj. CLR je parametar za koji se može zadati maksimalna vrednost koju tolerišu aplikacije osetljive na gubitak paketa, kao što su aplikacije zasnovane na protokolu UDP. Cell Delay Variation (CDV) Proseèna varijacija kašnjenja u ATM vezi za zadati vremenski interval. Aplikacije koje ne tolerišu velike varijacije kašnjenja, kao što su one za prenos zvuènih i video zapisa, od ATM mreže mogu zahtevati maksi-malnu prihvatljivu varijaciju kašnjenja. Cell Transfer Delay (CTD) Ukupno kašnjenje s kraja na kraj ili kašnjenje na ATM vezi. Ona se može zadati kao norma da bi se omoguæio rad aplikacija za prenos zvuènih i video zapisa, osetljivih na kašnjenje. ATM podržava više kategorija usluga, za koje je važan naèin raspodele propusnog opsega u ATM mreži. Forum za ATM definisao je èetiri kategorije usluga: ¦ Konstantna brzina prenosa (engl. Constant Bit Rate, CBR) Usluga ove katego-rije osigurava konstantnu brzinu prenosa na PVC-u ATM-a. Konstantna brzina prenosa je preduslov za visokokvalitetan prenos zvuènih i video zapisa. Ovo je najskuplja vrsta usluge na javnim ATM mrežama, jer, da bi zadovoljio zahteve korisnika, davalac usluga mora odvojiti dovoljno propusnog opsega na celoj putanji PVC kola. Konstantna brzina prenosa je ekvivalent vrednosti SCR. ALEXA 2002

17/210

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

¦ Promenljiva brzina prenosa (engl.Variable Bit Rate,VBR) U ovoj kategoriji, brzina prenosa može varirali zbog stanja mreže. Unapred definisana vršna brzina (PCR) može se dostiæi kada mreža nije optereæena, ali se to, naravno, ne garantuje. Pristupni ureðaj za ATM i skretnica mogu pregovarati o proseènom protoku u odreðenom intervalu vremena. Garantovana maksimalna brzina prenosa takoðe se ugovara, ali za kraæi vremenski interval. Usluge iz kategorije VBR pogodne su za aplikacije koje stvaraju rafalni prenos podataka i koje nisu osetljive na kašnjenje. Za VBR kategoriju postoji VBR-NRT, standard za saobraæaj koji ne teèe u realnom vremenu. On se obièno koristi za prenos podataka. Njegov ekvivalent koji treba da radi u realnom vremenu, VBR-RT, još se usaglašava i priprema za standardizaciju. ¦ Raspoloživa brzina prenosa (engl. Available Bit Rate, ABR) ABR je specifièna podvrsta kategorije VBR. Izmeðu ATM skretnice i usmerivaèa (ili bilo kojeg drugog ATM adaptera koji pristupa mreži) ostvarena je povratna sprega. Adapter zahteva odreðenu brzinu prenosa, ali prihvata šta god mreža trenutno može da ponudi. Ako je brzina, koju daje skretnica, manja od zahtevane, a mreža se uskoro rastereti, skretnica može dati veæu brzinu. Slièno, ako skretnica odobri traženu brzinu prenosa, ona je kasnije može smanjiti zbog poveæanog optereæenja. Uprkos složenosti ABR-a, ova kategorija usluge jeftinija je od kategorija CBR ili VBR, jer se na propusni opseg daje ogranièena garancija. ¦ Proizvoljna brzina prenosa (engl.Unspecified Bit Rate, UBR) Usluga ove kategorije apsolutno ne garantuje brzinu prenosa. Sve æelije koje pošalje pristupni ureðaj, u ATM mreži mogu biti odbaèene ili uspešno prenesene na odredište. Postignut protok u potpunosti zavisi od stanja na mreži. Iz tog razloga, UBR se èesto uporeðuje sa èekanjem slobodnog mesta za let. Sloj ATM-a za adaptaciju (engl. ATM Adaptation Layer, AAL) priprema æelije za prenos ATM mrežom. Na strani pošiljaoca, paketi razlièite dužine prepakuju se u æelije fiksne dužine, a na strani primaoca, æelije se sastavljaju i obnavlja se izvorni paket. Ova funkcija AAL-a naziva se segmentacija i sastavljanje (engl. Segmentation And Reassembly, SAR). Definisani su brojni AAL protokoli da bi se omoguæila optimizacija prenosa razlièitih vrsta saobraæaja raznovrsnih zahteva i osobina. Postoji pet razlièitih AAL protokola, koji imaju razlièite brzine prenosa, prirodu prenosa (orijentisan ka uspostavljanju veze ili nije) i osobine vremenskog usaglašavanja. Najèešæe korišæeni slojevi ATM-a za adaptaciju su AAL1 i AAL5: ¦ AAL1 je orijentisan ka uspostavljanju veze i daje konstantnu brzinu prenosa. Konstantno kašnjenje se postiže vremenskim usaglašavanjem veze s kraja na kraj, izmeðu izvorišta i odredišta. Konstantna brzina prenosa i kašnjenje èine AAL1 idealnim za aplikacije osetljive na kašnjenje, kao što su one za prenos zvuènih i video zapisa. AAL5 predstavlja najpopularnije AAL protokole koji se koriste za prenos èistih podataka. AAL5 je orijentisan na uspostavljanje veze i podržava promenljivu brzinu prenosa. Vrsta AAL protokola koja treba da se upotrebi na odreðenom PVC-u ATMa, bira se i podešava na usmerivaèu i ATM skretnici. U razlièitim PVC kolima mogu se koristiti razlièiti AAL protokoli. Odreðeni PVC se može koristiti ALEXA 2002

18/211

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

za prenos zvuènih i video zapisa, a neki drugi PVC može se rezervisati za podatke. Moguænost da se podrže razlièiti AAL protokoli èini ATM podesnim za aplikacije koje imaju razlièite osobine i zahteve prema mreži. Pored svojstvenih parametara kašnjenja koji se mogu zahtevati, naèin ATM prenosa može se ukrajati na razne naèine, da bi se podržale vrste saobraæaja koje imaju razlièite zahteve. Neki teoretièari su više naklonjeni korišæenju CLP bita (engl. Cell Loss Priority ) da bi se dao veæi prioritet æelijama koje prenose zvuène i video zapise, za potrebe aplikacija koje su osetljive na kašnjenje. Ukoliko mreža postane zasiæena, a brzina prenosa premašuje SCR, mreža æe odbaciti æelije koje imaju postavljen CLP bit. Jedina prednost postavljanja tog bita na ulasku u mrežu jeste što se na taj naèin korisniku omoguæava izvesna kontrola nad odbacivanjem æelija. Ako, na primer, odluèite da CLP bitom oznaèite prenos govora koji je zasnovan na UDP-u i osetljiv na kašnjenje, u sluèaju zagušenja, ovaj saobraæaj æe pre biti odbaèen nego što æe zakasniti. Meðutim, taj saobraæaj æe uvek imati postavljene CLP bitove, bez obzira na stanje mreže. Konaèno, ispašæe da drugi korisnici prenose svoj saobraæaj kroz mrežu davaoca usluga na vaš raèun. ATM se obièno koristi za WAN brzine u opsegu od T-1 / E-1 do umnožaka SONET-ove brzine od 155 Mb/s. ATM tržištu može da ponudi velike propusne opsege i ispunjenje strogih zahteva za kontrolu kvaliteta usluga. 7.2.3.2 Naèin rada ATM-a Iako poseduje mnoge napredne osobine, ATM puno principa preuzima iz tehnologije Frame Relay. Usmerivaè koji omoguæava ATM, razmenjuje poruke integrisanog interfejsa za lokalno upravljanje (engl. Integrated Local Management Interface, ILMI) s lokalnom ATM skretnicom. Ove radnje „drže budnim” usmerivaè i skretnicu. ILMI poruke omoguæavaju usmerivaèu da sazna stanje svih svojih PVC kola. Virtuelni identifikator kanala (engl. Virtual Channel Identifier, VCI) i virtuelni identifikator putanje (engl. Virtual Path Identifier, VPI) oznaèavaju svaki PVC ATM-a. Virtuelna putanja je grupa virtuelnih kanala. Par VPI/VPC, slièno DLCI broju, ima iskljuèivo lokalni znaèaj, na vezi izmeðu usmerivaèa i ATM skretnice. Grupisanje virtuelnih kanala u virtuelne putanje omoguæava ATM skretnicama da komutiraju velike grupe virtuelnih kanala, donoseæi odluke na osnovu broja virtuelne putanje. Ovo je efikasnija metoda rada na kièmi velike ATM mreže. Kada se IP saobraæaj ostvaruje preko ATM-a, usmerivaè za svaki ATM PVC mora znati koji VPI/VCI da upotrebi da bi stigao do odgovarajuæe IP adrese sledeæeg preskoka, na udaljenom kraju PVC kola. Svrha VPI/VCI preslikavanja je da se, za potrebe protokola viših slojeva, odredišna adresa sledeæeg preskoka preslika u lokalni VPI/VCI. Ovo preslikavanje se može statièki podesiti na usmerivaèima, ali se èešæe sprovodi pomoæu inverznog protokola RARP. Razmotrite, na primer, mrežu na sledeæoj ilustraciji (Sl - 7.7). Usmerivaè X može dobiti zahtev da paket prosledi ka adresi 172.16.1.3. Trebalo bi da upotrebi VPI = 0 i VCI = 19. Paketi namenjeni adresi 172.16.1.3 prepakuju se u æelije od po 53 bajta. Zaglavlje svake æelije sadrži oznaku VPI /VCI što omoguæava ATM mreži da sve æelije komutira ka ispravnom odredištu. ALEXA 2002

19/212

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

172.16.1.6

ATM mreža 172.16.1.0/24

172.16.1.3 USMERIVAÈ Y

USMERIVAÈ X

vpi=0/vci=19

SLIKA 7.8

Primer IP saobraãaja preko ATM usmerivaèa

7.3 TEHNOLOGIJE S KOMUTACIJOM KOLA Komutacija kola se suštinski razlikuje od komutacije paketa. U vezama s komutacijom kola, kolo se namenski rezerviše, s kraja na kraj, za sve vreme trajanja komutirane veze. 7.3.1 JAVNA KOMUTIRANA TELEFONSKA MREŽA Najstariji primer komutacije kola jeste javna komutirana telefonska mreža (engl. Public Switched Telephone Network, PSTN). Kada pozivate nekog telefonom, birate brojeve i na taj naèin mreži saopštavate odredište s kojim treba da vas spoji. Za vreme razgovora, izmeðu pozivaoca i pozvane osobe uspostavlja se namensko kolo. Ovo kolo se raskida kada se poziv završi. Komutacija kola efikasno rešava prenos govora, jer jemèi za namensku vezu s kraja na kraj, uz odgovarajuæi propusni opseg, za sve vreme razgovora. U odnosu na komutaciju paketa, ovo je potpuno razlièit pristup, jer se tamo pristupa zajednièkoj mreži, a širina raspoloživog propusnog opsega varira tokom komunikacione sesije. Glavno ogranièenje usluge javne telefonije jeste propusni opseg. Sledi pregled teorijskih maksimalnih brzina koje se mogu postiæi s najèešæe korišæenim tehnikama za modemsku modulaciju koje podležu ITU standardu: MODULACIJA V.32 V.32bis V.34 V.34 Annex 1201H V.90

BRZINA (B/S) 9600 14,4 K 28,8 K 33,6 K 56 K

Ostala ogranièenja javne komutirane telefonske mreže ogledaju se u ogranièenoj inteligenciji i upravljivosti, što je posledica èinjenice da je lokalna petlja izmeðu pretplatnika i telefonske centrale po prirodi analogna. 7.3.2 ISDN Sam naziv digitalna mreža integrisanih usluga (engl. Integrated Services Digital Network, ISDN), sve govori. To je potpuno digitalna mreža. Iako se za obiènu telefoniju mogu koristiti potpuno digitalna komutacija i digitalni sistemi prenosa, lokalna petlja i dalje ostaje analogna, i po tome se ISDN razlikuje od javno komutirane telefonske mreže. ALEXA 2002

20/213

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

Èak i na najsavremenijim javnim komutiranim telefonskim mrežama, za slanje cifara signalima aparati koriste DTMF tonove (engl. Dual Tone Multiple Frequency). U ISDN mreži cifre se ka lokalnoj ISDN skretnici šalju u digitalnom obliku, kao niz bitova. Pojam „integrisane usluge” oznaèava da je, korišæenjem dovoljnog propusnog sega, ISDN u moguænosti da podrži raznorodne usluge, kao što su prenos podataka, govora, video zapisa i multimedijalnih sadržaja. ISDN je orijentisan ka uspostavljanju veze i radi komutaciju kola, po èemu je slièan tradicionalnoj analognoj telefoniji. Noseæi kanali (engl. bearer - znaèi nosilac), odnosno B kanali, imaju konstantan opseg od 64 Kb/s, koji je, kao što smo veæ videli, optimizovan za prenos govora. Postoje dve osnovne primene ISDN-a. ISDN sa osnovnom brzinom (engl. Basic Rate ISDN, BRI) sastoji se od dva B kanala i jednog D kanala opsega od 16 Kb/s, koji služi za signaliziranje. ISDN interfejs s primarnom brzinom (engl. ISDN Primary Rate Interface, PRI) ima dve verzije: amerièku, koja se sastoji od 23 B kanala ijednog D kanala, i evropsku, koja se sastoji od 30 B kanala ijednog D kanala. Za primarnu brzinu, D kanal ima propusni opseg od 64 Kb/s, jer ima više posla oko signaliziranja, nego kada postoje samo 2 B kanala. Stoga, PRI nudi brzine koje ukupno dostižu E-l/ T-l specifikaciju. Uobièajena WAN primena podrazumeva BRI na udaljenim lokacijama, odnosno u ispostavama, a PRI na centralnoj lokaciji (lokacijama). ISDN nije ni efikasna ni jeftina tehnologija za realizaciju same kième WAN mreže. Kao opšte naèelo, ako se veza koristi više od 2 do 3 sata dnevno, pokazuje se da je Frame Relay ili iznajmljena veza mnogo povoljnije i bolje rešenje. Primena ISDN-a podrazumeva povremeno uspostavljanje veze sa udaljenih lokacija - na primer, s ljudima koji rade od kuæe ili s malim ispostavama. Ovakve primene ISDN-a èesto se navode kao „poziv po potrebi” (engl. Dial-on-demand, DDR). Veoma je važno ispravno podesiti usmerivaèe na udaljenim lokacijama, èime se osigurava uspostavljanje ISDN poziva samo sa odreðenim razlogom. Drugim reèima, trebalo bi spreèiti nepotrebne i neželjene ISDN pozive. Režijski saobraæaj aplikacija i ažuriranje dinamièkog usmeravanja tipièni su primeri saobraæaja koji za ishod imaju lažne pozive. Zbog toga se u ISDN-u èesto koristi statièko usmeravanje. Ipak, statièko usmeravanje u velikim mrežama treba izbegavati, zbog administrativnog utroška komuacionog resursa. U tim sluèajevima samo preostaje upotreba protokola za dinamièko usmeravanje, koji treba pažljivo projektovati i podesiti. U ulozi rezervne veze za iznajmljenu liniju ili Frame Relay vezu, ISDN predstavlja veoma povoljno rešenje, jer se naplaæuje zavisno od intenziteta korišæenja. Još jedna prednost ISDN-a leži u njegovoj prirodnoj orijentisanosti ka uspostavljanju veze, što osigurava da paketi podataka, koji se prenose B kanalom, nikada neæe stiæi poremeæenim redosledom i uvek æe imati relativno ujednaèena kašnjenja. Da bi se poveæao protok, udružiæe se oba B kanala, što daje ukupno 128 Kb/s ka istom odredištu. Da bi se ovo efikasno obavilo, neophodan je protokol poput PPP Multilinka, koji ima posebno polje za, utvrðivanje redosleda paketa, što ih spreèava da na odredište stignu ispremeštani. Aplikacije koje rade u realnom vremenu ne mogu tolerisati znaèajne varijacije kašnjenja (razlièita kašnjenja su posledica razlièitih putanja kojim se paketi prenose kroz javnu ALEXA 2002

21/214

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

mrežu, zavisno od B kanala koji se koristi). Paketi koji ne stižu po redosledu, ne mogu se obraðivati aplikacijama koje se oslanjaju na nepouzdani protokol UDP i njemu sliène. Èak i pouzdani protokoli, koji se zasnivaju na TCP-u, mogu doživeti veliki broj ponovljenih prenosa zbog pomešanog redosleda paketa, èime se može poništiti prednost dobijena korišæenjem drugog kanala. Upotreba ISDN-a biæe i dalje ogranièena na pomenute aplikacije, prvenstveno zbog njegove tarifne strukture zasnovane na obimu korišæenja. 7.3.2.1 Naèin funkcionisanja ISDN-a ISDN veza sa osnovnom brzinom obièno se završava na ureðaju NT-1, u korisnikovim prostorijama. NT-1 prespaja 2 žice na 4 žice, slièno analognom telefonu. Takoðe, sinhronizuje S-magistralu i upravlja vezom ako je na S-magistralu povezano više ureðaja. Obièno se samo jedan ureðaj povezuje direktno na NT-1, iako specifikacija za ISDN omoguæava da se na S-magistralu poveže do osam ureðaja. Oèigledno, samo jedan od dva ureðaja može biti aktivan u odreðenom vremenskom periodu, jer su na raspolaganju dva B kanala. Na slici 7.8 je prikazan usmerivaè, direktno povezan na NT-1, u uobièajenom scenariju:

U interfejs lokalne petlje

ISDN skretnica u telefonskoj centrali

S/T interfejs NT-1 USMERIVAÈ

SLIKA 7.9 Uobièajen scenario ISDN veze Interfejs izmeðu završnog ISDN ureðaja i ureðaja NT-l, naziva se S/T interfejs. Ovo je jedna od osnovnih referentnih taèaka koja se koristi pri odreðivanju specifikacija razlièitih ISDN interfejsa. Interfejs izmeðu ureðaja NT-l i ISDN skretnice u lokalnoj telefonskoj centrali naziva se U interfejs. U nekim delovima sveta (a najviše u SAD), ISDN se predstavlja kao pasivna utiènica na zidu, bez ureðaja NT-l. U tom sluèaju, korisnik samostalno nabavlja NT-l. Zbog toga se mnogi usmerivaèi prodaju sa integrisanim ureðajem NT-l, pa se ISDN interfejs takvog usmerivaèa pre može okvalifikovati kao U interfejs, nego kao S/T interfejs. Završni ureðaj ISDN-a (u ovom sluèaju usmerivaè) periodièno razmenjuje signalne poruke Q.921 (2. sloj) s lokalnom ISDN skretnicom. Pomoæu ovih poruka, skretnica æe usmerivaèu dodeliti vrednost za identifikator završne taèke (engl. Terminal Endpoint Identifier, TEI). Usmerivaè spreèava slanje i primanje ISDN poziva dok se ne dodeli oznakaTEI. Kada usmerivaè pokuša da napravi poziv, on æe lokalnoj skretnici poslati signalne poruke Q.931 (3. sloj). Ovo je zahtev za uspostavljanje poziva, koji sadrži broj pozivanog (odredišnog) terminala. ISDN adrese su veoma sliène ALEXA 2002

22/215

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

brojevima telefona u obiènoj analognoj telefoniji. Kada skretnica primi Q.931 poziv sa zahtevom za uspostavljanje veze, ona æe usmeriti poziv ka odredištu, na slièan naèin kao i u savremenim digitalnim telefonskim mrežama. Kada se za prenos kroz ISDN mrežu koristi protokol IP, usmerivaèi se moraju podesiti tako da znaju koji ISDN broj treba pozvati da bi se dosegnula odredišna IP adresa na drugom kraju mreže. Posmatrajte sledeæu sliku: Sedište USMERIVAÈ

10.7.7.2

ISDN mreža 10.7.7.0/24

10.7.7.3 5551122

10.1.1.0/24

SLIKA 7.10 Preslikavanje IP adresa u ISDN broj Usmerivaè X u svojoj tabeli usmeravanja mora imati adresu sledeæeg preskoka, preko kojeg se stiže do mreže 10.1.1.0/24. Vidimo da je ta adresa 10.7.7.3. Istom tom usmerivaèu mora se zadati naredba preslikavanja IP adrese u ISDN broj. Tom naredbom, usmerivaè æe biti podešen da za komuniciranje sa adresom 10.7.7.3 pozove broj 5551122, odnosno ISDN broj koji pripada ISDN usmerivaèu u sedištu Ako mreža nije dobro podešena, lažan saobraæaj može nepotrebno uspostaviti ISDN vezu. Spreèavanje neželjenih lažnih poziva predstavlja jedan od izazova primene ISDN-a. Na primer, neusmereni saobraæaj (engl. broadcast ) u sloju aplikacije ili saobraæaj režijskih podataka, kao što su periodièno ažuriranje tabela usmeravanja, mogu izazvati uspostavljanje neželjene veze, a samim tim i nepotrebne troškove. Na usmerivaèima se mogu podesiti filtri koji spreèavaju da neželjeni saobraæaj uspostavlja poziv. Iz istog razloga, u ISDN vezama se više primenjuje statièko IP usmeravanje nego protokoli dinamièkog usmeravanja.

7.4 VIRTUELNE PRIVATNE MREŽE Virtuelna privatna mreža (engl. Virtual Private Network, VPN) jeste šifrovana veza izmeðu dva ureðaja. Ona omoguæava bezbednu komunikaciju izmeðu dve bezbedne mreže preko riziène mreže. Ta veza, odnosno VPN tunel, prolazi kroz riziènu mrežu. kakav je Internet. Zbog toga se poverljive informacije moraju šifrovati. Na sledecoj slici dat je šematski prikaz jednostavne virtuelne privatne mreže izmeðu dva ureðaja mrežne barijere: Mrežna barijera B Mrežna barijera A VPN tunel Rizièna mreža Bezbedna mreža Bezbedna mreža SLIKA 7.11 Virtualna Privatna Mreža ALEXA 2002

23/216

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

VPN je logièka veza od taèke do taèke, pri èemu se na krajnjim taèkama mogu nalaziti neke od sledeæih kombinacija ureðaja: ¦ èvor i èvor ¦ mrežni prolaz i mrežni prolaz ¦ èvor i mrežni prolaz. Èvor može biti klijentski ili serverski raèunar, a mrežni prolaz može biti usmerivaè, mrežna barijera ili inteligentni server. Obièno se misli da je VPN bezbedan alat, a njegova upotreba se smatra odgovarajuæim naèinom za bezbednu komunikaciju izmeðu dve mreže. VPN omoguæava uspostavljanje komunikacionog kanala, pri èemu je sama veza razumno zaštiæena. Kritiène su krajnje taèke. Na primer, ako je uspostavljena VPN veza s poslovnim partnerom, stepen bezbednosti zavisi od stepena bezbednosti partnerove mreže. Kada VPN upotrebljavate za povezivanje s mrežom koja nema isti nivo bezbednosti kao vaša mreža, važno je saznati sledeæe: ¦ Da li vaš poslovni partner ili udaljena ispostava primenjuje bezbednosne postupke? Na primer, da li ažurno primenjuju ispravke i dodatke za zaštitu od aktuelnih pretnji? ¦ Da li vaš poslovni partner ima izgraðena bezbednosna pravila? Koliko se dosledno primenjuju? Koji se aspekti bezbednosnih pravila odnose na komunikaciranje s vašom mrežom? 7.4.1 IPSEC Verzija protokola IP, IPv4, projektovana je za primenu u mrežama koje se smatraju sigurnim. Ipak, bezbednost nije integrisana u ovaj protokol. Postoji više bezbednosnih protokola, takozvanih „zakrpa”, koje se mogu uklopiti s protokolom IPv4. Jedan je IPSec. U verziji IPv4, IPSec je opcion. Ako se primeni, svaki uèesnik komunikacije mora proveriti da li njegov sagovornik podržava IPSec. U novoj verziji, u protokolu IPv6, podrška za IPSec je obavezna. Takvim vezivanjem IPSeca za TPv6, može se pretpostaviti da je komunikacija zasnovana na protokolu IP bezbedna ukoliko se obavlja izmeðu ureðaja koji koriste IPv6. Adresna struktura protokola IPv6 koristi 128 bitova, ali postoji kompatibilnost unazad, s verzijom IPv4, tako što se 32 bita adrese IPv4 preslikava na 32 najniža bita adrese IPv6, a viši bitovi dobijaju konstantnu, unapred definisanu vrednost. IPSec (engl. IP Security Protocol ) jeste skup otvorenih standarda, koji obezbeðuju tajnost podataka kroz šifrovanje, integritet podataka i proveru identiteta. Ovi postupci se primenjuju u komunikaciji dve ravnopravne strane. IPSec ove usluge pruža u sioju 3. Protokol IKE (engl. Internet Key Exchange) koristi se za voðenje pregovora izmeðu ravnopravnih strana pri uspostavljanju komunikacije. Takoðe, IKE generiše kljuèeve za šifrovanje i proveru identiteta, koji se koriste u IPSecu. IPSec pregovara o uspostavljanju bezbednih tunela izmeðu dve ravnopravne strane i po tome je slièan virtuelnim privatnim mrežama (VPN). Strane u komunikaciji su obièno dva usmerivaèa ili mrežne barijere. Ureðaji na krajnjim taèkama moraju biti podešeni da mogu prepoznati koji su paketi osetljivi i predviðeni za slanje bezbednim tunelima. Podešavanje bezbednosti tunela ogleda se u zadavanju parametara šifrovanja i provere identiteta u tunelu. Ova zaštita ALEXA 2002

24/217

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

se može zadati ruèno, ili korišæenjem protokola IKE za voðenje pregovora izmeðu strana. Kada dve strane „osetljive” podatke razmenjuju pomoæu protokola IPSec, IP paketi se kapsuliraju u IPSec pakete, koji sadrže bezbednosne parametre. Na sledeæoj slici dat je šematski prikaz odnosa (u kojima su šifrovanje i provera identiteta regulisani protokolom IPSec) izmeðu strana povezanih IPSec tunelom: Mrežna barijera A

Mrežna barijera B Rizièna mreža

IPSec tunel sa šifrovanjem i proverom identiteta

Bezbedna mreža

Bezbedna mreža SLIKA 7.12 Veza IPSec Tunelom

U ovom primeru, IPSec strane su podešene za uspostavljanje bezbednog tunela za razmenu informacija izmeðu adresa 47.10.10.10 i 131.2.2.10. Sav ostali saobraæaj izmeðu strana prolazi bez šifrovanja i provere identiteta. Evo pregleda usluga zaštite koju pruža IPSec: Provera identiteta podataka Provera identiteta podataka može sadržati dva zasebna koncepta. Integritet podataka Integritet podataka se mora proveriti da bi se potvrdilo da podaci nisu ugroženi, odnosno izmenjeni. Provera identiteta izvorišta Može se dodatno proveravati identitet izvorišta podataka da bi se doznalo je li podatke zaista poslao navedeni pošiljalac. Tajnost podataka Šifrovanjem sveukupnog saobraæaja koji razmenjuju IPSec strane, štiti se tajnost podataka. Parametri šifrovanja, kao što su kljuèevi, statièki se podešavaju, ili se uspostavljaju putem protokola IKE. Zabrana odgovora Ova usluga omoguæava primaocu da odbaci zastarele ili duplirane pakete, da bi se zaštitio od plavljenja paketima odziva. Neprekidno ponovno slanje dupliranih paketa èesta je osobina napada sa uskraæivanjem usluga. Postoji više teškoæa i ogranièenja koji se moraju razmotriti pre primene protokola IPSec: U vreme pisanja ove knjige, meðunarodno udruženje IETF ratifikovalo je samo one standarde koji definišu pojedinaèni (engl. unicast ) IPSec saobraæaj. Zasad još nisu razvijeni nikakvi standardi za višesmerni saobraæaj (engl. multicast trajfic ) i difuzni (neusmereni, engl. broadcast ) saobraæaj. ¦ Postoje izvesne teškoæe u interoperabilnosti zbog prevoðenja mrežnih adresa (engl. Network Address Translation, NAT). Uopšteno, statièko prevoðenje adresa spreèava sluèajno dodeljivanje spoljnih globalnih adresa. Adrese se konvertuju pre kapsuliranja paketa u IPSec pakete. Time se garantuje da se IPSec koristi sa globalnim adresama. ALEXA 2002

25/218

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

¦ IPSec prate znaèajni režijski troškovi i optereæivanje procesora. Pored šifrovanja i provere identiteta, postoji i dodatni korak kapsuliranja. To može poveæati kašnjenje i usmerivaèima na krajevima bezbednih tunela postaviti dodatne zahteve za obradu. ¦ Sam èin kapsuliranja IP paketa u IPSec pakete može potencijalno dovesti do toga da paket premaši MTU (engl. Media Transfer Utilization, iskorišæenje medijuma za prenos) prenosnog medijuma i zbog toga može zahtevati fragmentaciju paketa. Proces sastavljanja paketa na prijemu povlaèi dodatne režijske troškove i dodatno usporava komunikaciju. S fragmentacijom postoji još jedan problem. Neke mrežne barijere se mogu podesiti za dodatna proveravanja, radi otkrivanja, pa èak i odbacivanja fragmentisanih paketa, jer se oni èesto koriste u napadima uskraæivanja usluga. Ako se jave problemi u prosleðivanju IPSec saobraæaja ka odredišnoj mrežnoj barijeri, treba zasebno prouèiti tu oblast. ¦ IPSec koristi brojeve IP protokola 50 i 51, a IKE koristi protokol 17 sa UDP na prikljuèku 500. Ovi protokoli i prikljuèci moraju biti omoguæeni u mrežnim barijerama i filtrima paketa koji se nalaze na toj zaštiæenoj putanji.

7.5 REZIME WAN mreža se koristi za povezivanje geografski udaljenih lokacija. WAN tehnologije se dele u tri razlièite kategorije: sinhrone serijske veze, tehnologije s komutacijom paketa i tehnologije s komutacijom kola. Sinhrone serijske veze predstavljaju najprostiju vrstu WAN tehnologije, jer se lokacije povezuju od taèke do taèke i rade na brzinama koje se definišu prilikom njihovog zakupa od davaoca usluga. Davalac telekomunikacionih usluga, kroz svoju mrežu daje namensku putanju za povezivanje lokacija koja ima fiksan propusni opseg. Pošto je taj propusni opseg prodat, davalac usluge ga ne može davati ostalim korisnicima, èak i ako se ne koristi. Zbog toga, sinhrone serijske veze predstavljaju najskuplje rešenje za realizaciju WAN mreže. Tehnologije s komutacijom paketa za povezivanje udaljenih lokacija koriste komutirane virtuelne veze. Saobraæaj izmeðu izvorišta i odredišta usmerava davalac usluge, na nivou paketa. Pošto nema dodeljivanja fizièke putanje, više korisnika može zajednièki koristiti propusni opseg. Metoda kojom davalac usluge dinamièki dodeljuje propusni opseg onim korisnicima kojima je potreban, naziva se „statistièko multipleksiranje”. Ovo je jeftinije WAN rešenje, ali su i manje garancije da æe se propusni opseg održati s kraja na kraj mreže. Razlog je što komutacija paketa obuhvata pristupanje medijumu koji intenzivno koristi veæi broj korisnika. Najraniji primer tehnologije s komutacijom paketa jeste X.25, koji je uglavnom zamenjen tehnologijom Frame Relay. ATM se uvodi u sluèajevima kada se zahteva veliki propusni opseg. Tehnologije s komutacijom kola podrazumevaju uspostavljanje namenskog fizièkog kola izmeðu izvorišta i odredišta za sve vreme trajanja komunikacione sesije. Najstariji primer komutacije kola jeste javna telefonska mreža. U javnoj analognoj telefonskoj mreži za sve vreme trajanja razgovora, uspostavlja ALEXA 2002

26/219

POGLAVLJE 7

UVOD U WAN TEHNOLOGIJE

se namensko fizièko kolo koje povezuje pozivaoca i primaoca poziva. Kolo se raskida kada se razgovor završi. U prenosu podataka, ISDN predstavlja evoluciju ovog principa. Troškovi održavanja WAN mreže ubedljivo su najveæi u ukupnim troškovima posedovanja mreže. Zbog toga je izbor WAN tehnologije važno pitanje u projektovanju mreže, i s tehnološkog i s finansijskog gledišta. Koju æete tehnologiju izabrati, zavisi od zahteva za propusni opseg, prirode saobraæaja (na primer, da li je saobraæaj neprekidan, periodièan, rafalan...) i raspoloživog budžeta. Vrsta primenjene tehnologije i širina zakupljenog opsega mogu predstavljati kompromis izmeðu cene i performansi.

Dodatni izvori informacija: Materijal o ISDN-u za samostalno uèenje, autora Ralpha Beckera: http://www.ralphb.net/ISDN/ Eicon Networks: http://www.isdnzone.com/ Marconi: http://www.marconi.com/html/education/webbasedwantheory.htnil ArdRi Communications: http://site.yahoo.com/cormac-s-long/wantec.htm RAD Data Communications: http://www.rad.com/networks/netterms.htm TechFest: http://techfest.com/networking/wan.htm Stanford Linear Acceleratior Center: http://www.slac.stanford.edu/comp/net/wanmon/tu torial.html

ALEXA 2002

27/220

8 MREŽNI KABLOVI

PREGLED POGLAVLJA Koaksijalni kablovi . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 Osnovni i širokopojasni opseg . . . . . . . 223 Optièki kablovi . . . . . . . . . . . . . 234 Tanki i debeli Ethernet . . . . . . . . . . . . . . 223 Vrste optièkih vlakana . . . . . . . 235 Upotreba koaksijalnih kablova . . . . . . 224 Konektori za optièke Rešavanje problema u radu s kablove . . . . . . . . . . . . . . . . 236 koaksijalnim kablovima . . . . . . . . 226 Problemi sa optièkim Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 kablovima . . . . . . . . . . . . . 237 Kablovi sa upredenim paricama . . . . 229 Rešavanje problema u radu optièkih kablova . . . . . . . . 237 Neoklopljene upredene parice (UTP) .229 Oklopljene upredene parice (STP) . . . 231 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 Dodatni izvori informacija . . 239 Rešavanje problema pri upotrebi kablova sa upredenim paricama . . . . . 232

B

ez obzira na to da li radite s lokalnim mrežama ili WAN mrežama, u održavanje mreže uvek je ukljuèena i infrastruktura. Ukoliko mreža nije bežièna, za povezivanje ureðaja u mrežu moraju se koristiti kablovi. Vrsta upotrebljenih kablova zavisi od namene mreže, topologije, željenih performansi i razdaljine izmeðu ureðaja koje treba povezati. Imajuæi to u vidu, može se reæi da postoje tri osnovne vrste kablova koje se koriste u lokalnim i WAN mrežama: koaksijalni kablovi, kablovi sa upredenim paricama i optièki ALEXA 2002

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

8.1 KOAKSIJALNI KABLOVI Koaksijalni kablovi su napravljeni za vreme II svetskog rata (u engleskoj terminologiji se koristi i skraæenica „coax”). Ovi kablovi se mogu koristiti za ostvarivanje osnovnog opsega i širokopojasnog opsega, odnosno u lokalnim mrežama (LAN) i kablovskoj televiziji, ali i u lokalnim petljama za brze telefonske veze, kao što su T-3 ili DS-3. Neke od najèešæih vrsta koaksijalnih kablova navedene su u tabeli 8.1. TABELA 8.1 UOBIÈAJENE VRSTE KOAKSIJALNIH KABLOVA I NJIHOVA PRIMENA Vrsta kabla

Primena

RG-58A/U

50-omski kabl, najviše se koristi za tanki Ethernet (10Base2)

RG-8A/U

50-omski kabl, korišãen za debeli Ethernet (10Base5)

RG-59/U

75-omski kabl, najviše se koristi za kablovsku televiziju

RG-62U

93-omski kabl, korišãen za nekadašnji ARCNET

Koaksijalni kabl se sastoji od tankog bakarnog provodnika koji je obuhvaæen dielektriènim izolatorom. Izolator je obavijen metalnom mrežicom ili folijom, koja služi kao zaštita od smetnji (Faradejev kavez) i kao uzemljenje. Radi zaštite od spoljnih uticaja, provodnik, izolator i metalni oklop obavijeni su spoljnim zaštitnim omotaèem, koji je takoðe naèinjen od izolacionog materijala. Na slici 8.1 prikazan je šematski izgled koaksijalnog kabla. Spoljnji zaštitni omotaè

Metalna mrežica (širm)

Bakarno jezgro Dielektrièni izolator

SLIKA 8.1

Koaksijalni kabl

Zbog svoje konstrukcije i oklopa, koaksijalni kabl je veoma otporan na razne oblike spektralne interferencije i idealan je za sluèajeve u kojima neoklopljene upredene parice ne zadovoljavaju zbog velike degradacije signala. Na primer, Ethernet preko koaksijalnog kabla RG-58 (10Base2 ili tanki Ethernet, engl. thinnet) postiže maksimalan domet od185 metara. Ethernet preko koaksijalnog kabla RG-8A/U (10Base5 ili debeli Ethernet, engl. thicknet) ima maksimalan domet od 500 metara. Poreðenja radi, maksimalan domet Etherneta preko kabla sa upredenim paricama (10BaseT) iznosi 100 metara. Pored veæeg dometa signala, koaksijalni kablovi omoguæavaju prenos kroz okruženja bogata elektriènim šumom, ili kroz okruženja s velikom elektromagnetnom interferencijom (EMI), kao što su hale sa elektriènim motorima i instalacijama za osvetljenje fluorescentnim lampama. ALEXA 2002

2/222

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

Nažalost, zbog naèina izrade, brzina prenosa kod Etherneta 10Base2 ogranièena je na 10 Mb/s, dok brzina Etherneta preko kablova sa upredenim paricama dostiže 1 Gb/s (1000BaseT). Imajte u vidu da je preko koaksijalnog kabla moguæe ostvariti veæe brzine, ali ne korišæenjem Ethernet tehnologije. 8.1.1 OSNOVNI I ŠIROKOPOJASNI OPSEG Tokom nekoliko prošlih godina, pojam „širokopojasni” (engl. broadband) slobodno je i sve èešæe korišæen, uporedo s poveæanjem broja domaæinstava koja dobijaju stalne brze veze sa Internetom, recimo preko kablovskog ili DSL modema. Strogo govoreæi, pojam „širokopojasni” odnosi se na bilo koji medijum za prenos koji premašuje brzine obiènih analognih telefonskih linija. Medijumi èiji je protok manji od 56 Kb/s (ogranièenje obiènih analognih telefonskih linija), smatraju se medijima za prenos u osnovnom opsegu. Kada se govori o mrežama za prenos podataka koje koriste koaksijalne kablove, pojam „širokopojasni” ima drugaèije znaèenje. Razlog delimièno leži u dva naèina prenošenja signala preko koaksijalnog kabla. Prvi naèin za prenos podataka je menjanje naponskog nivoa samog kabla da bi se signalizirala nula (0) ili jedinica (1). To se postiže nivoom jednosmernog napona od -1,5 V, odnosno +1,5 V. Pošto se ceo kabl koristi kao jedan kanal i signalizacija se postiže menjanjem nivoa napona, ovaj naèin prenosa podataka naziva se signaliziranje u osnovnom opsegu. U jednom trenutku, samo jedan ureðaj može prenositi podatke, ali svi ureðaji sve vreme mogu primati podatke (signale). Napomenimo da tanki i debeli Ethernet koriste signaliziranje u osnovnom opsegu za prenos paketa podataka kroz kablovsku infrastrukturu. Drugi naèin prenosa kroz koaksijalni kabl je znatno složeniji od signaliziranja u osnovnom opsegu. Pošto koaksijalni kabl može nositi signale na širokom opsegu uèestanosti, umesto da kabl koristi kao jedan kanal, menjajuæi nivo napona, širokopojasno sigliziranje „deli” kabl u mnogo manjih kanala, prenoseæi podatke velikim brojem razlièitih uèestanosti (odatle pojam „širokopojasni”, zbog širokog opsega korišæenih uèestanosti). Formiranje kanala menjanjem prenosnih uèestanosti poznato je kao multipleks s raspodelom uèestanosti (engl. Frequency Division Multiplexing, FDM). Raspodela opsega uèestanosti omoguæuje da više ureðaja istovremeno prenosi signale. Štaviše, ona omoguæava istovremeni prenos razlièitih vrsta signala i podataka (na primer govor, video zapis i podaci) istim kablom. Kablovska televizija i kablovski modemi koriste širokopojasno signaliziranje za istovremeni prenos video zapisa i podataka do korisnika. 8.1.2 TANKI I DEBELI ETHERNET Kada je kasnih sedamdesetih dr Robert Metcalfe objavio projekat Etherneta u Xeroxovom istraživaèkom centru (PARC) u Palo Altu, predvideo je da Ethernet koristi topologiju magistrale (odnosno lanèano povezivanje, engl. daisy chain) preko dve razlièite vrste koaksijalnih kablova, RG-58 i RG-8A/U. Ethernet koji radi preko koaksijalnih kablova dobio je ime tanki (engl. thinnet) i debeli (engl. thicknet) zbog razlièitih debljina ove dve vrste kablova. Obe vrste imaju razlièite osobine, prikazane u tabeli 8.2, pa je svaka od njih podesna za odreðene sredine. ALEXA 2002

3/223

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

TABELA 8.2 POREÐENJE OSOBINA KOAKSIJALNIH KABLOVA ZA TANKI I DEBELI ETHERNET Osobina

Tanki Ethernet (RG-58)

Debeli Ethernet (RG-8A/U)

Preènik provodnika

0,94 mm

2,7 mm

Preènik izolatora

2,52 mm

6,15 mm

Preènik spoljnjeg zaštitnog omotaèa

4,62 mm

10,3 mm

Polupreènik savijanja

5 cm

25 cm

Slabljenje (na 10 MHz)

4,6 dB/100 m

1,7 dB/100 m

Tanki Ethernet, odnosno 10Base2, prvenstveno se koristi za meðusobno povezivanje mrežnih ureðaja na brzini od 10 Mb/s, na maksimalnoj razdaljini od 185 metara (od jednog kraja kabla, odnosno magistrale, do drugog kraja). Ova maksimalna daljina je ogranièena slabljenjem i izoblièenjem signala u kablu RG58. Putujuæi kroz kabl, signal postaje toliko izoblièen i toliko slab da ga ureðaji na kraju magistrale jedva mogu prepoznati. Tanki Ethernet ima znatno tanji kabl od debelog Etherneta, ima veæe slabljenje i podložniji je smetnjama. Iako tanki Ethernet ima manji domet od debelog Etherneta, on se znatno lakše postavlja (savitljiviji je) i ureðaji se na njega znatno lakše povezuju (pomoæu BNC T konektora). Kao što se vidi na slici 8.2, tipièan tanki Ethernet, odnosno magistrala, sastoji se od mrežnih èvorova, to jest mrežnih ureðaja, linearno povezanih na kabl RG-58. Svaki ureðaj je povezan na kabl (mrežu) posredstvom BNC T konektora. T konektor ima tri BNC taèke za povezivanje - jedna se kaèi na ureðaj, a ostale dve taèke su za povezivanje na kabl RG-58 koji dolazi od prethodnog ureðaja, i za povezivanje na kabl RG-58, koji ide ka sledeæem ureðaju. Na oba kraja kabla, odnosno magistrale, mora se nalaziti terminator, to jest završni otpornik, koji predstavlja karakteristiènu impedansu voda i spreèava refleksiju signala, a samim tim i izoblièenje signala na magistrali. Debeli Ethernet, odnosno 10Base5, predviðen je za veæe domete izmeðu ureðaja, u okruženjima sa izraženim elektromagnetnim šumom. Zbog manjeg slabljenja (1,7 dB na 100 m) i znatno deblje izolacije, 10Base5 može prenositi podatke brzinom 10 Mb/s na razdaljinama do 500 metara, a da je signal još uvek upotrebljiv. Debeli Ethernet se koristi za meðusobno povezivanje mrežnih ureðaja. Njegove mane su mala savitljivost (kablom se teško rukuje) i neophodnost korišèenja vampirskih prikljuèaka i pristupnih kablova, umesto jednostavnih BNC T konektora. 8.1.3 UPOTREBA KOAKSIJALNIH KABLOVA S napretkom u proizvodnji kablova sa upredenim paricama i optièkih kablova, s pojavom jeftinih razvodnika (engl. hub) i skretnica (engl. switch) za Ethernet, za lokalne mreže se sve manje koriste koaksijalni kablovi. Iako se danas lokalne mreže više ne realizuju pomoæu koaksijalnih kablova, postojeæe funkcionalne mreže treba održavati, pa za njih još uvek postoje rezervni delovi i materijali. Naravno, pre realizovanja lokalne mreže, treba razmotriti cenu kablova koji æe se koristiti, topologiju mreže, broj radnih sati za postavljanje mreže i naravno, pouzdanost takve mreže. ALEXA 2002

4/224

POGLAVLJE 8

Stanica 1

MREŽNI KABLOVI

Stanica 3

Stanica 2

završni otpornik (terminator)

završni otpornik (terminator)

završni otpornik (terminator)

Stanica 4

BNC T konektori

SLIKA 8.2 Tipièna mreža tanki Ethernet 8.1.3.1 Cena i vrsta kabla U prošlosti, u izvesnom periodu, koaksijalni kabl je bio znatno jeftiniji od kablova sa upredenim paricama. Danas je razlika u ceni izmeðu ove dve vrste kablova zanemarljiva. S obzirom na to, postoji par prednosti koaksijalnog kabla nad upredenim paricama. Ako mreža treba da radi u okruženju sa jakim elektromagnetnim smetnjama, ili na veæim razdaljinama, bolje je koristiti koaksijalni kabl, ali ne zaboravite da koaksijalni kabl ogranièava brzinu mreže na 10 Mb/s. Ukoliko se traži veæi propusni opseg, treba razmotriti korišæenje kabla sa optièkim vlaknima (skraæeno, optièki kabl), jer je ova vrsta kablova otporna na elektromagnetnu interferenciju i pruža veæi domet. Ako je prihvatljivo ogranièenje propusnog opsega koje nameæe koaksijalni kabl, vrsta koaksijalnog kabla koju æete izabrati (RG-58 ili RG-8A/U), zavisi od dva kljuèna èinioca: razdaljine i spektralnog šuma. Kada ukupna dužina magistrale nije veæa od 185 metara, treba izabrati RG-58, ukoliko ova vrsta kabla pruža dovoljnu zaštitu od elektromagnetnih smetnji. Kada razdaljina premašuje 185 metara, ali je manja od 500 metara, ili kada se zahteva bolja otpornost na elektromagnetne smetnje, treba upotrebiti RG-8A/U. Postavljanje debelog Ethernet kabla naporniji je i složeniji posao, ali se isplati jer se dobija urednija mreža - magistrala je sakrivena u podu ili plafonu, a do nje vode tanki pristupni kablovi. Konaèno, ako kabl treba postaviti u dupli plafon, mora se odabrati vatrostalni kabl jer prilikom izlaganja plamenu ne ispušta otrovne gasove. Ovakav kabl je skuplji, ali je bezbedniji. Razliku u ceni èini skuplji spoljni izolator: za vatrostalne kablove koristi se teflon umesto PVC-a. 8.1.3.2 Topologija i domeni sukoba Debeli i tanki Ethernet kablovi predviðeni su za realizaciju magistrale (suprotno od zve-zdaste topologije). Svi ureðaji, odnosno èvorovi, povezani su u jednoj liniji (linearno). Ovakva topologija ponekad otežava realizaciju mreže, pogotovu ako je jedan ureðaj udaljen od susednih ureðaja. ALEXA 2002

5/225

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

8.1.3.3 Postavljanje kablova Da biste iskljuèili pojavljivanje teškoæa, prilikom postavljanja kablova i održavanja mreža s koaksijalnim kablovima mislite na sledeæe: ¦ Iako su koaksijalni kablovi oklopljeni, treba izbegavati postavljanje kabla blizu elektriènih motora i instalacija za fluorescentno osvetljenje. Samim tim, smanjiæe se rizik od interferencije. ¦ Ne zaboravite da morate poštovati ogranièenje razdaljina (10Base2 do 185 metara, 10Base5 do 500 metara). Iako znate taènu dužinu kabla, trebalo bi odbiti 2 metra za svaki diskontinuitet u kablu (svaki T konektor ili konektor za nastavljanje kablova). ¦ Ukoliko mreža zahteva veæi domet nego što Ethernet može da pruži, u mreži se mogu primeniti najviše èetiri repetitora. Ako udaljena radna stanica ima problema u komunikaciji, ogranièite broj repetitora izmeðu radne stanice i servera na dva. ¦ Da bi se u celoj mreži osigurala odgovarajuæa jaèina signala, ne treba premašiti 30 T konektora po segmentu mreže. T konektori treba da budu na razdaljini malo veæoj od metra, a oba kraja magistrale treba zatvoriti završnim otpornicima impedanse 50 oma (terminatorima -jedan od njih treba da bude uzemljen). ¦ Ako mreža zahteva osobine debelog kabla, a uslovi omoguæavaju postavljanje samo tankog kabla, treba iskoristiti specifièan sistem tankog kabliranja nekih proizvoðaèa poput AMP-a. 8.1.3.4 Pouzdanost Kada se pravilno postavi i primeni, mreža s koaksijalnim kablom pruža višegodišnji pouzdan i ekonomièan rad. Meðutim, relativno jednostavna realizacija Ethernet mreže u topologiji magistrale ima svoje mane. Najveæa mana je slaba otpornost na otkaz. Magistrala se može uporediti sa ukrasnim svetlom za novogodišnje jelke: ako pregori jedna sijalica, cela grana ne svetli. Kada se ugrozi jedan deo magistrale, pašæe æela mreža. Ovakvi kvarovi se mogu spreèiti postavljanjem odgovarajuæih konektora na krajeve kablova i dobrim uzemljenjem kabla. Ne zaboravite da su terminatori neophodni na oba kraja magistrale, i da ih treba èvrsto postaviti. Konaèno, mehanièki obezbedite kabl celom dužinom, tako da bude zaštiæen od gaženja i povlaèenja. 8.1.4 REŠAVANJE PROBLEMA S KOAKSIJALNIM KABLOVIMA Iako u Ethernet mreži s tankim i debelim kablovima nema aktivnih elektriènih komponenata kao što su razvodnici i skretnice, postoje komponente koje mogu otkazati i ugroziti rad mreže ili izazvati njen pad. U pitanju su BNC T konektori, BNC konektori, mrežne kartice, pa èak i sam kabl. Na sreæu, kvar na koaksijalnom kablu je relativno lako locirati i popraviti, bilo da je u pitanju kabl ili komponenta. Osnovni postupci za otkrivanje kvarova podrazumevaju merenje otpornosti i napona. ALEXA 2002

6/226

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

8.1.4.4 Merenje otpornosti Cilj merenja otpornosti je lociranje prekida u segmentu kabla ili neispravnog konektora. Da bi se u mreži izmerio nivo otpornosti, neophodno je iskljuèiti sve mrežne ureðaje. Zatim, pomoæu standardnog unimera (ommetra), izmerite ulaznu otpornost na svakom T konektoru, tako što æete sonde instrumenta postaviti na bakarni provodnik i koaksijalni oklop (spoljni deo konektora). U ispravnoj mreži 10Base2 ili 10Base5, u kojoj su svi završni otpornici na svom mestu, ommetar treba da pokaže približno 27 oma (± 5 oma). Ukoliko postoji samo jedan završni otpornik, otpornost je veæa, približno 55 oma (± 10 oma), a teži beskonaènosti ako su skinuta oba završna otpornika. Nivo otpornosti ukazuje na ispravnost kabla i konektora. Imajte navedene vrednosti otpornosti na umu kada tražite neispravno parèe kabla i/ili konektor. Samo skinite završni otpornik s jednog kraja mreže i izmerite otpornost s tog kraja. Skinuti završni otpornik možete koristiti za rasparèavanje mreže u manje i manje segmente, dok ne pronaðete mesto kvara. Na primer, postavite ommetar na jedan kraj magistrale (morate skinuti završni otpornik na tom kraju) i skinite završni otpornik s drugog kraja (suprotan kraj kabla). Ommetar treba da prikaže otpornost od oko 55 oma, što znaèi da su svi segmenti kabla i konektori izmeðu ommetra i nezavršenog kraja ispravni. Znaèajno veæa otpornost ukazivala bi na problem izmeðu posmatrane dve taèke. Daljim izolovanjem manjih segmenata, postavljanjem završnog otpornika na otvoren T konektor bliže ommetru, možete ispitati svako parèe kabla ponaosob. Èesto æete pomisliti da je segment kabla loš, ali se može ispostaviti da je uzrok u loše postavljenom BNC konektoru, a ne u kablu. U tom sluèaju, skraæivanje posmatranog kabla i pravilno postavljanje novog BNC konektora zaèas rešava problem. Debeli Ethernet, 10Base5, mora se ispitati s vampirskih prikljuèaka, pošto na debelom Ethernetu nema T konektora. 8.1.4.5 Merenje napona Ovaj naèin testiranja može pomoæi pri pronalaženju neispravnih jedinica za pristup medijumu (engl. Media Access Unit, MAU) u mreži 10Base5. Štaviše, koristiæe i pri otkrivanju petlje uzemljenja, koja nastaje ako u mreži postoji više uzemljenja. Normalni naponski nivoi u mreži 10Base5 ne prelaze ± 100 mV, na bilo kom vampirskom prikljuèku. Ako je izmeren nivo napona znaèajno veæi od ove vrednosti, verovatno u mreži postoji kratak spoj. Da biste otkrili kratak spoj, iskljuèujte jednu po jednu jedinicu za pristup medijumu sa odgovarajuæih vampirskih prikljuèaka, sve dok napon ne padne na prihvatljiv nivo. Ako voltmetar nastavi da oèitava napon veæi od ± 100 mV i posle iskljuèivanja svih jedinica za pristup medijumu, proverite da li na kablu postoji više uzemljenja, jer petlja uzemljenja takoðe može izazvati visoke naponske nivoe. 8.1.4.6 Napredni alati za testiranje Iako merenja otpornosti i napona mogu olakšati lociranje uobièajenih problema u koaksijalnom kablu, ovi postupci nisu podesni za otkrivanje i ALEXA 2002

7/227

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

rešavanje problema u velikim mrežama, jer oduzimaju mnogo vremena. Za brže pronalaženje kvarova u mreži, postoje napredni ureðaji za ispitivanje kablova, koji automatski ispituju i identifikuju postojeæi ili potencijalni problem. Ta vrsta ureðaja je poznata kao reflektometar (engl. Time Domain Reflectometer, TDR). Dijagnostièki alati, kao što je TDR, rade veoma slièno radaru ili sonaru. Signal emituju u mrežni kabl, a zatim mere vreme koje protekne do prijema reflektovanog signala. Onda mere jaèinu signala i izraèunavaju preðeni put signala, èime se može utvrditi mesto i vrsta kvara. Neki napredni ureðaji za ispitivanje kablova takoðe procenjuju stanje mreže na osnovu prenosa podataka, prepoznaju probleme u performansama, kao što su veliki broj sukoba ili narušeni Ethernet okviri. 8.1.5 SIMPTOMI SIMPTOM 8.1 Prekidi se javljaju povremeno. Do povremenih prekida dolazi iz više razloga, ali najèešæi su fizièki problemi. U pitanju su loše postavljeni ili labavi BNC ili T konektori, kao i neispravni ili labavi završni otpornici. Praæenjem otpornosti na pojedinaènim segmentima kabla, može se otkriti neispravan seg-ment ili labav konektor. SIMPTOM 8.2 Otkazao je ceo segment kabla. Uopšteno govoreæi, ako otkaže ceo segment kabla, problem je verovatno u samom kablu. Uobièajeni problemi su petlje uzemljenja i kratki spojevi u kablovskoj infrastrukturi, mada ne treba zanemariti labave konektore i neispravne završne otpornike. SIMPTOM 8.3 Javlja se neobièno veliki broj sukoba. Sukobi su normalna pojava u Ethernet mrežama, naroèito kako raste broj mrežnih ureðaja. Neobièno veliki broj sukoba najèešæe izaziva brojno ponavljanje odašiljanja podataka u mrežu. Ponovljeni prenosi obièno nastaju zbog narušenih okvira ili paketa, uzrokovanih refleksijom signala, zbog nepostojanja završne otpornosti. Proverite da li su oba završna otpornika na svom mestu i da li u magistrali stvaraju oèekivanu otpornost. Ako je broj sukoba i dalje neobièno velik, a sigurni ste da je otpornost na zahtevanom nivou, možda bi trebalo ovu mrežu razbiti na više segmenata, odnosno na više domena sukoba. SIMPTOM 8.4 FCS greške se dešavaju èesto ili povremeno. Sukobi i fragmentirani paketi uobièajeni su u radu Ethernet mreže. Ipak, njihovo èesto ili povremeno rafalno pojavljivanje ukazuje na interferenciju. Pretpostavimo da smo izmerili otpornost i zakljuèili da je na oèekivanom nivou (približno 27 oma). Tada možemo posumnjati na interferenciju, koju može stvarati elektrièni motor, mašina za kopiranje, instalacija fluorescentnog osvetljenja itd. Proverite da li na pravcu prostiranja koaksijalnog kabla postoji izvor elektromagnetnih smetnji. Ako je neophodno i moguæe, promenite putanju kabla, preporuèuje se da svi mrežni ureðaji na mrežno napajanje budu prikljuèeni preko stabilizatora, odnosno filtra šuma, èime se znatno može smanjiti indukovanje elektriènog šuma. SIMPTOM 8.5 Kada se radna stanica poveže na mrežu, veza radi povremeno ili ne radi uopšte. Pramena stanja veze postojeæih mrežnih ureðaja prilikom dodavanja nove radne stanice ukazuje na to da deo mreže koji uèestvuje u infrastrukturi nove radne stanice (kabl, konektori, mrežna kartica i ostalo) izaziva ALEXA 2002

8/228

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

kvar na mreži. Te komponente treba proveriti i po potrebi zameniti. Ukoliko postojeæa mreža radi normalno, a novododata radna stanica nema vezu, onda uzrok treba potražiti u parametrima radne stanice. Proverite mrežnu karticu radne stanice i podešenost radne stanice. Jedna od najèešæih grešaka je neodgovarajuæi tip Ethernet okvira. To obavezno treba proveriti pre zamene mrežne kartice.

8.2 KABLOVI SA UPREDENIM PARICAMA Koaksijalni kablovi su odlièno rešenje za jeftine i male mreže, ili za mreže u okruženjima bogatim spektralnim šumom. Mreže koje koriste kablove sa upredenim paricama veoma su prilagodljive i proširive, a uz to se mnogo lakše postavljaju i održavaju. Kablovi sa upredenim paricama sastoje se od osam pojedinaèno izolovanih bakarnih provodnika (žica), koji su upredeni u parovima (4 para) i oznaèeni razlièitim bojama. Upredanje parica smanjuje preslušavanje izmeðu razlièitih parica i pruža dobru zaštitu od slabijih smetnji. Da bi se još više umanjilo preslušavanje, svaka parica ima razlièit korak upredanja, odnosno razlièit stepen upredanja po jedinici dužine. Radi fizièke zaštite od okoline, èetiri parice su obuhvaæene spoljnim omotaèem od PVC-a ili teflona (ukoliko kabl treba da bude vatrostalan). Kablovi sa upredenim paricama podležu razlièitim standardima, odnosno kategorijama, koje su obeležene od 1 do 7. Uopšteno govoreæi, što je viša kategorija, to je stepen upredanja veæi. Veæa upredenost kabla omoguæava brži prenos i manje prodiranje šuma u parice. Što je mreža brža, to se mora koristiti kabl veæe kategorije. Tabela 8.3 daje pregled kategorija kablova sa upredenim paricama, njihove primene i maksimalne domete. Pomoæna sredstva za kabliranje u mrežama koje koriste kablove sa upredenim paricama, kao što su prikljuèci i prespojni panoi, moraju pripadati istoj kategoriji kao i kablovi. TABELA 8.3 UOBIÈAJENE KATEGORIJE KABLOVA SA UPREDENIM PARICAMA Vrsta kabla

Tipièna primena

Maksimalni domet

Kategorija 2

Prenos govora

nema podataka

Kategorija 3

10BaseT Ethernet i prenos govora

100 m (na 16 Mhz)

Kategorija 5

100BaseT Ethernet

100 m (na 100 MHz)

Kategorija 5e

100m (na 100 MHz)

Kategorija 6

100BaseT Ethernet, 1000BaseT (minimalna podrška) 1000BaseT Ethernet

Kategorija 7

1000BaseT Ethernet

100 m (na 600 MHz)

100 m (na 250 MHz)

8.2.1 NEOKLOPLJENE UPREDENE PARICE (UTP) Postoje dve osnovne varijante kablova sa upredenim paricama: oklopljeni i neoklopljeni. Neoklopljene upredene parice (engl. Unshielded Twisted Pair, UTP) koriste se u mrežama 10BaseT, 100BaseT, pa èak i u 1000BaseT. Kaže se da su „neoklopljene” jer oko pojedinaènih parica ne postoji nikakav metalni štit, tako da je upredenost parica jedina zaštita od indukcije spolja (dobro funkcioniše u veæini okruženja). ALEXA 2002

9/229

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

Kada se UTP kabl koristi za Ethernet mrežu, svaka od osam žica mora se krimpovati (umetnuti) u osmoiglièni (èetiri parice) modularni konektor RJ-45, prikazan na slici 8.3. Ovaj konektor podseæa na manji dvoparièni konektor RJ11, koji možete videti na veæini analognih telefona. Konektor RJ-45 kupujete otvoren. Da biste ga valjano postavili (krimpovali) na kabl, neophodan vam je poseban, ali lako dostupan alat za krimpovanje. Svaka žica mora se ubaciti u konektor do kraja, na oba kraja kabla, po rasporedu zadatom standardom Electronic Industry Association/Telecommunications Industry Association's Standard 568B, kao što je prikazano u tabeli 8.4. Iglice konektora obeležene su sleva nadesno, ako kabl držite od sebe a plastièna bravica je s donje strane konektora. Ako je raspored iglica na oba kraja kabla isti, u pitanju je „ravan kabl” (engl. „straight-through cable”), koji se koristi za povezivanje raèunara ili mrežnog ureðaja na Ethernet razvodnik ili skretnicu. Obrtanjem redosleda parica za prijem i predaju signala, dobija se „ukršten kabl” (engl. „crossover cable”), koji se koristi za direktno povezivanje dva raèunara, ili za direktno povezivanje skretnica ili razvodnika. Jedna od prednosti kablova sa upredenim paricama jeste lakoæa postavljanja i održavanja na nivou èvora; stoga, dodavanje radne stanice na mrežu ili uklanjanje s nje ili otkaz segmenta kabla, ne utièu na rad ostatka mreže. To je dobra strana zvezdaste topologije (nasuprot topologiji magistrale) koja se koristi u mrežama sa upredenim paricama, gde svaki èvor ima sopstvenu vezu sa sabirnim ureðajem, poput Ethernet skretnice ili razvodnika. U opštem sluèaju, kada se postavlja kabl sa upredenim paricama, postavlja se i prespojni pano (engl. patch panel); drugim recima, uobièajeno je da radna stanica nije spojena na razvodnik ili skretnicu direktno, jednim kablom. Mrežna kartica radne stanice treba da kratkim prespojnim kablom bude povezana na RJ-45 utiènicu u zidu. S prespojnog panoa, kratak spojni kabl vodi se na prikljuèak razvodnika ili skretnice. Ovakav sistem povezivanja omoguæava prespajanje i menjanje mreže, i znaèajno poboljšava upravljanje kablovima i rešavanje problema.

SLIKA 8.3 ALEXA 2002

Modularni konektor RJ-45 za kablove sa upredenim paricama. 10/230

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

TABELA 8.4 STANDARDAN RASPORED IGLICA NA RJ-45 UTIÈNICI/UTIKAÈU, PO STANDARDU TIA/EIA 568B Funkcija (ako je ravan kabl)

Boja žice ravnog kabla

Boja žice ukrštenog kabla

1

Predaja (+)

belo-narandžasta

belo-zelena

2

Predaja (-)

narandžasta

zelena

3

Prijem (+)

belo-zelena

belo-narandžasta

4

Ne koristi se u 10BaseT

plava

plava

5

Ne koristi se u 10BaseT

belo-plava

belo-plava

6

Prijem (-)

zelena

narandžasta

7 8

Ne koristi se u 10BaseT Ne koristi se u 10BaseT

belo-braon braon

belo-braon braon

Broj iglice

Iako su UTP kablovi veoma otporni na kvarove, èesto se dešava da kablovi koje ste sami pravili, otkažu zbog lošeg spoja izmeðu žica i konektora RJ-45. Da biste to spreèili i uštedeli vreme, isplati se kupiti gotove, fabrièki krimpovane prespojne kablove. Mnoge elektro kompanije nude prespojne kablove naruèene dužine i boje. Kabliranje upredenim paricama èesto se nudi u dve varijante: sa žicama punog preseka i s licnastim žicama. UTP kabl sa žicom punog preseka obièno se koristi za infrastrukturu izmeðu prespojnog panoa i zidnih utiènica (kabl koji se postavlja u zid), dok se UTP kabl s licnastom žicom koristi za prespojne kablove izmeðu zidne utiènice i mrežne kartice, jer je savitljiviji. Obe pomenute varijante mogu se upotrebljavati za obe pomenute namene, uz ustov da utikaèi i utiènice odgovaraju upotrebljenoj vrsti žice. Kad doðe do greške rasparivanja ili kratkog spajanja parica, greška se može otkriti skenerom za kablove. 8.2.2 OKLOPLJENE UPREDENE PARICE (STP) Iako su kablovi s neoklopljenim upredenim paricama otporni na spoljne smetnje niskog intenziteta, postoje sredine u kojima je izražen spektralni šum, pa je kablu neophodno dodatni oklop da bi mogao prenositi signale. U takvim sredinama koristi se druga varijantan kablova sa upredenim paricama - kablovi sa oklopljenim upredenim paricama (engl. Shielded Twisted Pair, STP). STP kabl s više slojeva metalnog štita može raditi u sredinama sa jakim elektromagnetnim smetnjama, bez smanjenja brzine prenosa ili maksimalnog dometa. Po konstrukciji, STP kabl je skoro istovetan UTP kablu. Boje imaju isto znaèenje, razvrstava se u iste kategorije i može se koristiti u svim Ethernet mrežama, u raznim sredinama, bez ikakvih izmena. Dok se UTP kabl oslanja na elektromagnetni štit koji indukuju elektrièni signali iz parica, u STP kablu, otpornost na interferenciju se ostvaruje omotavanjem svake parice aluminijumskom folijom (ili drugaèijim omotaèem). U nekim sluèajevima, pojedinaèno oklopljene parice obuhvata metalna mrežica, kao dodatni štit. Oko svega toga je spoljni zaštitni omotaè od PVC-a ili teflona. Zbog dodatnog oklopa, STP kablovi su manje savitljivi od UTP kablova, pa ih je postavljati. Obavezno je uzemljiti oba kraja STP kabla, jer neodgovarajuæe uzemljenje može izazvati indukovanje šuma. ALEXA 2002

11/231

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

8.2.3 RESAVANJE PROBLEMA PRI UPOTREBI KABLOVA SA UPREDENIM PARICAMA U odnosu na koaksijalne kablove, kablovi sa upredenim paricama olakšavaju rešavanje problema, delimièno zato što se najèešæe koriste u topologiji zvezde. Uopšteno govoreæi, ako cela mreža ne radi kako treba, sumnja može pasti na razvodnik ili skretnicu. Ukoliko samo jedan mrežni ureðaj ima teškoæe, problem je verovatno negde izmeðu samog ureðaja i odgovarajuæeg prikljuèka na razvodniku ili skretnici, pogotovo ako na mrežnoj kartici ili priklju-ku razvodnika/skretnice ne svetli LED dioda koja ukazuje na uspostavljenu vezu. Na sreæu, postoje jeftini alati (kao što su osnovni skeneri kablova) za pronalaženje i rešavanje problema u mrežama koje koriste kablove sa upredenim paricama. Ako se zahteva složeno ispitivanje, postoje specijalni reflektometri (engl. Time Domain Refiectometer, TDR) za kablove sa upredenim par-icama, koji koštaju izmeðu 400 i 10.000 USD, zavisno od funkcionalnosti. Slièno koaksijalnom kablu, problemi u kablovima sa upredenim paricama poèinju od konektora, utikaèa i utiènica kojima se kablovi završavaju. Kabl možete jednostavno ispitati pomoæu obiènog skenera kablova. Ovi ureðaji se prodaju u parovima. Jedan ureðaj je skener ili ispitivaè kontinuiteta i prikljuèuje se na jedan kraj kabla. Drugi ureðaj stvara petlju, ponekad lièi na utiènicu RJ-45 i prikljuèuje se na suprotni kraj kabla. Kada su oba kraja povezana na ureðaje, kabl se skenira i za par trenutaka skener prikazuje koja je žica ili parica prekinuta, kratko spojena, rasparena ili zamenjena. Nažalost, veæina skenera nije u stanju da locira problematièni konektor, pa se oba konektora moraju ukloniti (odseæi) i krimpovati novi. Ako skener ne prikaže nikakvu grešku, malo izvijte i protresite kabl na ulasku u konektor, jer možda neka žica nema postojan kontakt sa iglicom konektora (ostvaruje kontakt samo u nekim položajima). Labavo postavljene konektore uvek treba zameniti, èak i ako proðu test, jer uskoro mogu otkazati. Kada problem ostane i posle više pokušaja krimpovanja novog konektora na kabl, moguæe je da su licnaste žice krimpovane na konektor namenjen za žice punog preseka, ili obrnuto. Proverite da li konektori odgovaraju vrsti kabla. 8.2.3.1 Reflektometri i napredni ispitivaèi kablova Iako veæina problema s UTP i STP kablovima leži u konektorima, dešava se da je problem u samom kablu - naroèito ako je kabl bio izložen mehanièkoj sili. Neki fizièki problemi na kablovima nisu uvek oèigledni, na primer preslušavanje na bližem kraju (engl. near-end -crosstalk, NEXT), koje predstavlja indukovanje signala jedne parice u drugoj. „Na bližem kraju” znaèi da se ovo preslušavanje može desiti na utikaèu RJ-45 na bilo kojem kraju kabla, gde su parice raspletene radi krimpovanja. Reflektometar TDR je alat za otkrivanje problema u mrežama sa UTP i STP kablovima. TDR odašilje signal u kabl, a merenjem snage i propagacije reflektovanog signala i odgovarajuæim izraèunavanjima saznaju se znaèajne informacije. Analiziranjem ovih èinilaca, TDR može s velikom taènošæu locirati fizièke probleme u kablu. Neki napredni skeneri kablova sadrže funkciju reflektometra, koja služi za lociranje problema na kablovima. Takav ureðaj je Micro Scanner, proizvod kompanije Fluke Networks, èija je proseèna cena 400 USD. ALEXA 2002

12/232

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

8.2.3.2 Napredni analizatori kablova Kada se upravlja velikom infrastrukturom sa UTP i STP kablovima i kada se ona održava, napredni analizatori kablova mogu pomoæi da se kablovi maksimalno iskoriste. Analizatori, kao sto su ureðaji iz serije Fluke DSP-4000 (digitalni analizatori kablova) obièno objedinjuju osobine naprednih skenera kablova i digitalnih alata za testiranje. Ova kombinacija, pored toga što omoguæava dijagnosticiranje i lociranje problema na kablu, takoðe otkriva degradaciju performansi, kao što su preslušavanje NEXT, indukovana interferencija ili šum, pa èak i Ethernetu svojstveni rafalni sukobi i uèestale greške. Preslušavanje na bližem kraju (NEXT) u opštem sluèaju je izazvano raspredanjem parica u kablu ili u prespojnom panou. Kada se kabl krimpuje ili povezuje na prespojni pano, veoma je važno da se parice ne raspliæu više od 1,25 cm. Ako se rasplete veæa dužina parica, može doæi do interferencije izmeðu prijemnog i predajnog signala susednih parica. Loš kvalitet kabla ili prespojnog panoa takoðe može prouzrokovati visok nivo preslušavanja NEXT. Ako analizator ukazuje na to da u mreži postoji neobièno velik broj sukoba, naj verovatnije se nešto meša sa signalom koji prenosi okvire ili pakete. Uzrok mogu biti jake elektromagnetne smetnje. U tom sluèaju, proverite da li su kablovi dovoljno udaljeni od izvora elektromagnetnog zraèenja i po potrebi promenite putanju kabla. Ako se u mreži i dalje javlja interferencija, možda treba neki UTP kabl, za koji se sumnja da je izložen intenzivnom elektromagnetnom zraèenju, zameniti STP kablom. Veliko slabljenje signala može izazvati veliki broj sukoba. Ethernet dozvoljava slabljenje od 11,5 dB, pre nego što poènu da se dešavaju problemi. Ukoliko neispravan kabl uzrokuje dodatno narušavanje signala, performanse æe biti narušene, odnosno nastaæe veliki broj sukoba i greške u kontrolnom nizu Ethernet okvira (FCS). 8.2.4 SIMPTOMI SIMPTOM 8.6 Pogoršanje performansi mreže. Pogoršanje performansi cele mreže može biti posledica velikog broja sukoba i grešaka prilikom prenosa okvira (engl.FCS error) ili nastaje zbog velikog optereæenja mreže. Važno je napomenuti da brojni sukobi i veliko optereæenje mreže mogu nastati zbog prevelikog broja raèunara na posmatranom segmentu mreže. U tom sluèaju, razmotrite treba li koristiti Ethernet skretnicu umesto zajednièke Ethernet infrastrukture. Ako zatreba, trenutni domen sukoba razbijte na više domena pomoæu razvodnika, skretnice ili VLAN tehnologije. FCS greške takoðe mogu nastati zbog interferencije u mreži, na primer zbog preslušavanja NEXT ili zbog indukcije elektromagnetnog zraèenja. Testiranje kabla pomoæu naprednog analizatora trebalo bi da ukaže na postojanje interferencije, mada bi vizuelna kontrola putanje kabla u odnosu na izvore elektromagnetnog zraèenja mogla biti jeftinije rešenje. Izvori elektromagnetnog zraèenja su mašine za fotokopiranje, instalacije fluorescentnog osvetljenja i bilo kakvi elektrièni motori. Svi mrežni ureðaji, ukljuèujuæi razvodnike i skretnice, napajanje naizmeniènom strujom treba da dobijaju posredstvom stabilizatora i filtara, jer šum i interferencija dolaze i iz elektriène mreže. ALEXA 2002

13/233

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

Konaèno, proverite da li u celoj mreži kablovi odgovaraju ostalim komponentama, odnosno da li su usaglašeni po kategorijama (na primer, da li konektori odgovaraju kablovima sa upredenim paricama s licnastim žicama ili žicama punog preseka). Stalno morate imati na umu ogranièenje dometa kablova na 100 metara. SIMPTOM 8.7 Primeæujete veliki broj sukoba ili fragmentiranih paketa. Slièno simtpomu 8.6, veliki broj sukoba može ukazivati na zagušenje mreže. U tom sluèaju, preðite na korišæenje skretnica, ili barem radne stanice iz optereæenog Ethernet segmenta premestite u drugi segment. Pomoæu „mrežnog njuškala” ili sliènog analizatora možete utvrditi da li poplave neusmerenog saobraæaja (engl. broadcast storm) uveliko optereæuju ili zagušuju mrežu, a samim tim i izazivaju veliki broj sukoba. Intenzivnu fragmentaciju okvira može prouzrokovati interferencija. SIMPTOM 8.8 Posle povezivanja nove radne stanice, veza postoji na mahove ili uopšte ne postoji. Problemi s novododatom radnom stanicom mogu se pripisati neispravnom kablu, neispravnoj mrežnoj kartici, pa èak i lošem podešavanju radne stanice. Ako veza postoji na mahove, najverovatnije je problem u ošteæenom kablu (prekinuta žica ima kontakt samo u nekim položajima) ili je konektor labav ili loše postavljen. Proverite da li se za posmatrani kabl (licnasta žica ili žica punog preseka) koriste odgovarajuæi konektori. Ako sumnjate na konektor, odsecite ga i krimpujte nov. Takoðe, proverite da li koristite odgovarajuæi kabl (ravan ili ukršten). Ako LED diode na mrežnoj kartici radne stanice i na razvodniku ukazuju na postojanje fizièke veze, proverite ispravnost podešavanja radne stanice. SIMPTOM 8.9 Veza radne stanice je potpuno otkazala. Uopšteno govoreæi ako radna stanica izgubi vezu koja je ranije normalno radila, sumnja pada na fizièko ošteæenje kabla. Pregledajte kabl i potražite znake fizièkog ošteæenja. Ako na kablu nema znakova ošteæenja, verovatno je problem u labavom konektoru, koji treba zameniti. Proverite da nije otkazao prikljuèak razvodnika ili skretnice. Ovo æete lako uèiniti: posmatrani kabl ukljuèite u pouzdano ispravan prikljuèak (pogledajte LED diodu koja oznaèava fizièku vezu). Elektrostatièko pražnjenje može izazvati ošteæenje prikljuèaka skretnica i mrežnih kartica. Stoga, pre nego što poènete da radite s kablom, pipnite uzemljeni predmet (parèe golog metala na primer radijator ili metalni prozor). Statièki elektricitet se rnože indukovati èak i u povezanom kablu, onesposobljavajuæi korišæene prikljuèke.

8.3 OPTIÈKI KABLOVI Koaksijalni kablovi i kablovi sa upredenim paricama jeftini su medijumi za prenos podataka ali imaju kratak domet i podložni su smetnjama. Kablovi sa optièkim vlaknima spadaju medu skuplje medijume, ali pružaju više od pomenutih kablova s metalnim provodnicima. Optièka vlakna prenose podatke fotonima, pa su zato neosetljiva na elektromagnetno zraèenje i imaju znatno veæi domet od koaksijalnih kablova. Kao što kabl sa upredenim paricama ima jednu paricu za ALEXA 2002

14/234

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

prijem i jednu za predaju signala, kablovi sa optièkim vlaknima se sastoje od dva zasebna kabla, jednog za predaju i jednog za prijem fotona (iako oni mogu biti obuhvaæeni istim spoljnim zaštitnim omotaèem). Kablovi sa optièkim vlaknima (engl. Fiber-optic cable, FO cable) sastoje se od jezgra (engl. core), koje èine dugaèke niti izuzetno èistog silicijumdioksida koji provodi svetlost (ili plastike, ako je mala razdaljina). Jezgro je okruženo košuljicom od reflektujuæeg stakla (princip ogledala) koja se zove primarni reflektujuæi omotaè (engl. cladding). Kada fotoni pokušaju da pobegnu iz silicijumdioksidnog jezgra, reflektujuæi primarni omotaè ih vraæa nazad. Oko reflektujuæeg omotaèa je plastièni omotaè, a na kablovima specijalne namene postoji ojaèanje od kevlara ili sliènog materijala. Kao na koaksijalnim kablovima i kablovima sa upredenim paricama, spoljašni zaštitni omotaè je od PVC-a ili teflona. 8.3.1 VRSTE OPTIÈKIH VLAKANA Za pobuðivanje optièkih vlakana, koriste se LED diode ili laseri. Pobuðeni fotoni se prenose kroz prozirno jezgro i odbijaju se od reflektujuæeg primarnog omotaèa, koji okružuje jezgro. Pošto reflektujuæi omotaè i jezgro ne apsorbuju svetlost (ili je apsorbuju vrlo malo), signal može prevaliti velike daljine, èak i nekoliko hiljada kilometara. Maksimalna brzina prostiranja svetlosnog signala i njegov domet zavise od toga koliko se èesto svetlosni signal odbija od reflektujuæeg omotaèa. Zbog toga se kablovi sa optièkim vlaknima prave u razlièitim varijantama, zavisno od preènika jezgra - što je jezgro tanje, to je manji broj refleksija signala i veæi domet. Postoje dve osnovne vrste optièkih vlakana: monomodna i višemodna optièka vlakna. Svaka vrsta ima svoje osobine i primene. 8.3.1.1 Višemodno optièko vlakno U lokalnim i korporacijskim mrežama sve više se koriste višemodna optièka vlakna. Razlog je niža cena kablova za male razdaljine i optièkog hardvera. Višemodno optièko vlakno ima relativno debelo jezgro, preènika izmeðu 50 i 80 mikrona; zbog toga se fotoni èešæe odbijaju od primarnog omotaèa, nego kada je jezgro tanje. Umesto lasera, fotone pobuðuje LED dioda, koja emituje infracrvenu svetlost. Zbog ovakve konstrukcije hardvera, znatno su pojeftinili optièki mrežni ureðaji i kablovi. Postoje dva oblika višemodnih vlakana. Razlikuju se po tome da li je izmeðu jezgra i primarnog reflektujuæeg omotaèa prelaz oštar ili postepen. Višemodno vlakno sa oštrim prelazom (engl. step-index) unosi veæe prelamanje svetlosnog signala, u odnosu na višemodno vlakno s blagim prelazom (engl. gradualindex), zbog oštre granice izmeðu jezgra i primarnog reflektujuæeg omotaèa. Manje prelamanje omoguæava brže kretanje fotona, odnosno brže prostiranje signala. Zbog toga je višemodno vlakno sa oštrim prelazom ogranièeno na protoke od 50 Mb/s, dok kablovi s višemodnim vlaknima sa blagim prelazom mogu prenositi podatke brzinama do 1 Gb/s. Ovi „brži” kablovi se mnogo èešæe koriste za lokalne mreže. I kod višemodnih vlakana sa postepenim prelazom, prelamanje predstavlja problem, jer zbog toga fotoni putuju razlièitim putanjama. To je poznato kao fenomen višemodne distorzije (engl. multimode distortion). Fotoni, koji se kreæu ALEXA 2002

15/235

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

bliže reflektujuæem omotaèu, putuju veæim brzinama nego fotoni u središtu jezgra; stoga, neki fotoni mogu na odredište stiæi ranije od drugih. Na malim daljinama (manjim od 2 km) to ne predstavlja problem, jer se dobija privid da svi fotoni stižu istovremeno. Na veæim daljinama, može se desiti da zbog pomenutog fenomena signal bude izoblièen i neupotrebljiv. 8.3.1.2 Monomodna optièka vlakna Višemodna optièka vlakna su ekonomiènija i imaju manji domet, dok su kablovi s monomodnim optièkim vlaknima (engl. monomode fiber cables), ili kraæe - monomodni optièki kablovi, projektovani za veæe domete i za velike brzine prenosa, na primer za meðugradske veze. Najveæa razlika izmeðu monomodnih i višemodnih vlakana leži u debljini jezgra - monomodna vlakna su tanja, preènika od 7 do 10 mikrona. Zbog znatno manjeg prelamanja, monomodna vlakna ostvaruju veæe domete. Umesto slabe LED diode (kod višemodnih vlakana), koriste se laserske diode, koje pobuðuju fotone velikim intenzitetom. Manje silicijum-dioksidno jezgro i moæne laserske diode poveæavaju cenu monomodnih vlakana i prateæe opreme. Ulaganje u skuplja vlakna nadoknaðuje ostvarena brzina i domet prenosa. Na primer, meðunarodna organizacija ITU objavila je standard G.652, kojim se definiše prenos podataka monomodnim optièkim vlaknima na daljinama do 1000 km, pri brzini 2,5 Gb/s, odnosno na daljini do 3 km pri brzini 40 Gb/s. Iako prelamanje nije preovlaðujuãa teškoæa kod monomodnih vlakana, drugi fenomen, poznat kao hromatska disperzija, ogranièava domet ovih kablova. Znatno je teže raditi s monomodnim optièkim kablovima nego s višemodnim, zato što je jezgro prvih manjeg preènika. Nijedna vrsta nije baš savitljiva, tako da uopšteno govoreæi, optièki kablovi nisu pogodni za rad. 8.3.2 KONEKTORI ZA OPTIÈKE KABLOVE Obe vrste optièkih kablova koriste konektore iz zajednièkog skupa optièkih konektora. Optièki konektori završavaju optièki kabl u mrežnom ureðaju. Uobièajeno je da prijemni ureðaj koristi fotodiode za obnavljanje signala i njegovo pretvaranje iz svetiosnih impulsa u elektriène signale. Uobièajeni optièki konektori su ST i SC konektori i oba se koriste u primenama standarda 1000BaseFL. U raèunarskim mrežama, pretežno u okruženjima FDDI, koriste se MIC konektori. 8.3.2.1 ST konektori ST konektori (engl. straight-tip, ST) najèešæe se sreæu u Ethernet mrežama, gde se konvertori medija koriste na prelazu iz optièke u UTP infrastrukturu. Lièe na koaksijalni BNC konektor, jer se navijaju na konektor suprotnog pola i zabravljuju. ST konektori zahtevaju da jezgro umetnutog kabla bude izglaèano pre sklapanja; zbog toga je bolje koristiti gotove kablove s postavljenim konektorima. 8.3.2.2 SC konektori Umesto navijanja, SC konektor (engl. straight connector, SC) se jednostavno gurne u odgovarajuæu utiènicu. Ova vrsta konektora se èesto sreæe u Ethernet mrežama, naroèito kod gigabitnih Ethernet skretnica. Slièno ST ALEXA 2002

16/236

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

konektorima, SC konektori zahtevaju da jezgro bude izglaèano i poravnato na odgovarajuæi naèin, pa se i ovde isplati uštedeti vreme i trud i naruèiti fabrièki napravljene kablove sa SC konektorima. 8.3.2.3 MIC konektori MIC konektori (engl. Medium Interface Connector, MIC) uglavnom se koriste u FDDI okruženjima (Fiber Distributed Data Interface - interfejs za podatke distribuirane optièkim kablom). Slièni su SC konektorima jer se umeæu u utiènicu, mada su specijalno nazubljeni, tako da se konektor za predaju može utaknuti samo u utiènicu za predaju, i slièno. 8.3.2.4 MT-RJ i VF- 45 Dve kompanije su projektovale konektore koji su pogodni za upotrebu u stonim ureðajima, a ne samo u mrežnim ureðajima. Konektor MT-RJ (napravila ga je kompanija Amp) ima optièka vlakna za predaju i prijem i namenjen je prikljuèivanju u utiènicu, slièno konektoru RJ-45. Kompanija 3M je napravila konektor VF-45, koji takoðe lièi na konektor RJ-45 i ima vlakna za prijem i predaju. Za razliku od konektora MT-RJ, ima klizna vratanca koja spreèavaju prašinu i strana tela da dopru do kontaktne površine. 8.3.4 PROBLEMI SA OPTIÈKIM KABLOVIMA Kablovi sa optièkim vlaknima nemaju brojna ogranièenja, kao što ih imaju koaksijalni kablovi i kablovi sa upredenim paricama. Ipak, i kod optièkih kablova javljaju se problemi, doduše, znatno manji. Prva i najveæa teškoæa je nesavitljivost kabla. Pošto su staklo i staklaste materije suštinske komponente optièkih vlakana, polupreènik savijanja je veæi nego na bakarnim kablovima (manja savitljivost). Sa optièkim kablovima se mora pažljivo rukovati (neophodna je izvesna obuka), kabl nipošto ne treba oštro savijati. Postoji opšte prihvaæeno pravilo: pomnožite preènik kabla sa 20 i dobiæete vrednost od koje preènik zavoja na kablu ne sme biti manji. Štaviše, kada se konektori vare i prièvršæuju za kablove sa optièkim vlaknima, treba èuvati oèi i kožu od oštrih staklenih opiljaka. Mada optièki kablovi imaju ogranièenja dometa, oni znatno premašuju ogranièenja koaksijalnog kabla RG-8A/U. Trenutno važeæi standardi za Ethernet definišu domete od 550 metara za kablove sa višemodnim vlaknima, odnosno od 2 do 40 kilometara (zavisno od brzine) za kablove s monomodnim vlaknima. Na kraju projektovanja optièke infrastrukture, nameæe se razmatranje troškova. Iako optièka infrastruktura daje znaèajno bolje performanse i domete, njeno postavljanje i puštanje u rad znatno je skuplje od postavljanja infrastrukture sa upredenim bakarnim paricama. Zbog razlike u ceni, optièke kablove treba postavljati samo kada je to opravdano (na velikim daljinama, za meðusobno povezivanje skretnica i superbrze veze). 8.3.5 REŠAVANJE PROBLEMA U RADU OPTIÈKIH KABLOVA Slièno kabliranju upredenim paricama, veæina teškoæa na optièkim kablovima pogaða samo jedan èvor mreže ili posmatrani segment kabla. Sreæom, kod optièkih kablova treba proveriti samo par vlakana (prijemno i predajno). Nažalost, oprema za ispitivanje optièkih kablova je veoma skupa; èine je optièki reflektometri (engl. Optical Time Domain Reflectometer, OTDR). ALEXA 2002

17/237

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

Ukoliko se ne raspolaže skupim ureðajima za ispitivanje optièkih kablova, postoje postupci koji predstavljaju mnogo jeftiniji naèin za otkrivanje problema. Najpre, ako neki segment kabla nikada nije bio aktivan, možda su greškom zamenjeni prijemni i predajni konektori. Ovi konektori treba da budu postavljeni obrnutim redosledom na krajevima kabla; ako je jedan kraj kabla prijemni, drugi je predajni. Ako je moguæe, treba vizuelno pregledati kabl. Svi oštri zavoji, na kojima nije poštovan zadati preènik savijanja, ukazuju na moguæe ošteæenje jezgra ili primarnog reflektujuæeg omotaèa. Ako je kabl ošteæen ili sumnjiv, zamenite ceo kabl, ili njegov deo. Mnogi optièki ureðaji koriste modularne optièke primopredajnike, koji se mogu ukloniti ili zameniti. Ako se prilikom testiranja ispostavi da je kabl ispravan, a mreža još uvek ne radi, zamenite primopredajnik nekim za koji ste sigurni da ispravno radi. Možda se primopredajnik pokvario ili zaprljao. Slièno koaksijalnim kablovima, svaki diskontinuitet (varenje, spajanje) kabla unosi dodatno slabljenje. Zbog toga, prevelik broj varova, ili loše izvedeni varovi, mogu izazvati drastièno slabljenje, ošteæenje signala ili potpun otkaz. Da bi se izbeglo prekomerno slabljenje, svedite broj varova kabla na minimum. Ako se sumnja na prekomerno slabljenje, ureðaj OTDR ili svetlomer mogu pomoæi pri prepoznavanju problema. Konaèno, ukoliko se sumnja na ruèno napravljen kabl, treba ga zameniti fabrièkim, ili barem treba navariti nove konektore, jer su sadašnji možda loše postavljeni. Nikada nemojte pokušavati da vizuelno proveravate prenosne moguænosti optièkog kabla koji je povezan na ureðaj. Izlaganje oka laserskom zraèenju može izazvati trajno ošteæenje oka, pa èak i slepilo. Ne zaboravite da sistemi sa optièkim vlaknima obièno koriste talasne dužine infracrvenog opsega, koji ne pripada vidljivoj svetiosti. Ako morate vizuelno testirati kabl, koristite džepnu lampu. 8.3.6 SIMPTOMI SIMPTOM 8.10 Segment optièkog kabla ne ostvaruje vezu. Prekid u kablu ili loš var mogu izazvati otkaz. Ipak, najpre proverite da prijemni i predajni konek-tori nisu greškom zamenjeni. Ovo je èesta greška kod optièkih kablova i ureðaja, koja se lako ispravlja. Ako zamena konektora ne reši problem, proverite da li na kablu ima fizièkih ošteæenja ili naglih prevoja. Ošteæeni ili sumnjivi deo kabla tre-ba zameniti, ili treba zameniti ceo kabl. Veoma je važno proveriti sve konektore optièkih kablova i ispraviti eventualne greške. SIMPTOM 8.11 Veza postoji povremeno, ili ne postoji uopšte. Ako se veza povremeno uspostavlja, problem je verovatno izazvan prekomernim slablje-njem ili slabim signalom. Najèešæa dva uzroka za oba pomenuta problema jesu prevelik broj varova na kablu ili loše napravljen ili prljav var, odnosno konektor. Oštar prevoj takoðe može izazvati veliko slabljenje, èak i kada jezgro nije ošteæeno. ALEXA 2002

18/238

POGLAVLJE 8

MREŽNI KABLOVI

Proverite postoje li loše izvedeni varovi, prašnjavi konektori i fizièka ošteæenja na kablu. Ako na kablu nema fizièkih ošteæenja, zamenite primopredajnike, konvertore medija ili mrežne kartice, za sluèaj da su LED dioda, laser ili fotodioda ošteæeni ili pokvareni. Ako raspolažete optièkim reflektometrom (ureðaj OTDR), proverite intenzitet i slabljenje signala. SIMPTOM 8.12 Posle postavljanja nove radne stanice, veza više ne radi. Slièno prethodnom simptomu, sumnja se na ošteæen kabl, loš var ili loš konektor. Upotrebite ureðaj OTDR ili svetlomer za testiranje kabla, po potrebi zamenite neku komponentu. Ako je kabl ispravan, proverite primopredajnu opremu na oba kraja i zamenite neispravne komponente. Naravno, obavezno proverite da prijemni i predajni kablovi nisu zamenjeni.

Dodatni izvori informacija: 3Com:

http://www.3com.com/technology/

3Comov spisak grešaka na kablovima: http://support.3com.com/infodeli/ tools/netmgt/ tncsunix/product/091500/c11ploss.htm#14431 Annixter:

http://www.anixter.com/techlib/

Bell Labs: http://www.bell-labs.com/technology/lightwave/ Cisco Systems: http://www.cisco.com/univercd/cc/td/doc/product/mels/ cm1500/man-guide/apps.htm Corning Fiber: http://www.corningfiber.com Evolucija telefonskog kabla: http://telecom.copper.org/evolution.html Fluke Networks: http://www.flukenetworks.com IEEE:http://grouper.ieee. org/groups/802/3/

ALEXA 2002

19/239

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

9

PREGLED POGLAVLJA Osnove serverskih matiènih ploèa . . . . . . . . . . . . . . 241 Procesor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 Memorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 Premošæenja/kontoleri memorije 243 Podrška za periferijske ureðaje . 244 Serverske funkcije za upravljanje i bezbednost . . . . . . . . . . . . 248 Upravljanje serverom . . . . . . . . . . 248 Upravljanje u hitnim sluèajevima i obaveštavanje o dogaðajima . .249 Bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 Instaliranje serverske matiène ploèe . . . . . . . . . . . 251 Mere predostrožnosti . . . . . . . . . . . 252 Uklanjanje matiène ploèe . . . . . . . 252 Instaliranje matiène ploèe . . . . . . . 253 Instaliranje i zamena periferijskih ureðaja . . . . . . .254 Podešavanje matiène ploèe . . . 258 Podešavanje kratkospojnika . . . . 258 POST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 Podešavanje CMOS-a . . . . . . . . . 261 Pomoæni program System Setup Utility (SSU) . . . . . . . 261 Osnovno o procesoru . . . . . . . . . 263 Upoznavanje èipa . . . . . . . . . . . . . . 263 Napomene o višeprocesorskim sistemima . . . . . . . . . . 267 Režimi rada procesora . . . . . . . . . 268 Performanse procesora . . . . . . . . 269 Kontrolisanje temperature procesora . . . . . . . . . . 270 ALEXA 2002

Osnove arhitekture magistrala . . . . . . . . . . . 271 Signali na magistrali . . . . . . . . . . . . . . 272 Brzina magistrale i propusni opseg . 272 Premošæenja magistrala . . . . . . . . . . 273 Upravljanje magistralom . . . . . . . . . . 273 Vrste ulazno/izlaznih magistrala . . . 274 Osnove serverske memorije . . . . . 281 Brzina memorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 Megabajti i struktura memorije . . . . . 282 Otkrivanje i prepoznavanje memorije . . . . . . . . . . . . . 283 Osvežavanje memorije . . . . . . . . . . . 283 Vrste memorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 Tehnike rada memorije . . . . . . . . . . . . 287 Memorijski moduli . . . . . . . . . . . . . . . . 289 Baferi i registri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291 Parnost i ECC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 Rešavanje opštih problema . . . . . 293 Resetovanje sistema . . . . . . . . . . . . . 294 Problemi kod podizanja sistema . . . 294 Softverski problemi . . . . . . . . . . . . . . . 295 Kada se jave problemi . . . . . . . . . . . . . 295 SEL Poruke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296 Kodovi i poruke testa POST . . . . . . . 300 Servisna particija . . . . . . . . . . . . . . . . . 304 Popravljanje utiènice za module DIMM/RIMM . . . . . 304 Korodiranje kontakata . . . . . . . . . . . . 305 Greške parnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306 Dodatni izvori informacija . . . . . . . 312

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

M

atièna ploèa (engl. motherboard) ili osnovna ploèa (engl. main board) srce je svakog raèunara, servera i radne stanice (slika 9.1). Ureðaji na matiènoj ploèi pružaju sve sistemske resurse (drugim reèima, vektore prekida IRQ, DMA kanal i ulazno-izlazne adrese) i podržavaju komponente za „osnovnu obradu”, koje su neophodne za rad sistema: procesore, memoriju, sistemski èasovnik, BIOS i utiènice za proširenja. Matièna ploèa podržava još neke resurse izuzetno važne za umrežavanje servera: dodatne procesore, video kontrolere, integrisan SCSI kontroler (engl. SCSI host adapter), integrisan IDE kontroler i ostale resurse vezane za rad mreže (upoznaæete ih kasnije). Ovo poglavlje opisuje osobine i izgled tipiènih matiènih ploèa za servere, procesora, memorijskih modula i ostalih komponenata. Objašnjavamo i osnovne postupke za rešavanje problema, da biste se što efikasnije izborili s ozbiljnim teškoæama.

SLIKA 9.1 Unutrašnjost servera Gateway 7400

9.1 OSNOVE SERVERSKIH MATIÈNIH PLOÈA Pre nego što se upustite u instaliranje i nadgradnju matiènih ploèa servera ili poènete da rešavate probleme na njima, veoma je važno da se snaðete i da prepoznate sve važne ureðaje na konkretnoj serverskoj matiènoj ploèi. Iako je svaka matièna ploèa drugaèije projektovana, iznenaðuje koliko je lako prepoznati ureðaje na njoj. U ovoj knjizi, posmatraæemo serversku matiènu ploèu Intel L440GX+ (slika 9.2) i reæi æemo nešto o serverskom kuæištu Intel S-KA4. 9.1.1 PROCESOR Morate instalirati barem jedan procesor (stavke B ili D na slici 9.2). Serverska matièna ploèa podržava više od jednog 242-igliènog procesorskog modula (tj. dva, èetiri ili osam procesora), kao što su Pentium II ili Pentium III - èesto varijacije procesora Pentium II/ III Xeon. Interfejs za procesore L440GX+ ima oznaku MP (multiprocessor), što znaèi da podržava više vrsta procesora i radi na 100 MHz (novije matiène ploèe podržavaju ležište Socket 370 za procesore Pentium III, s brzinom magistrale od 133 MHz). Postoji lokalni kontroler APIC (engl. Advanced Programmable Interrupt Controller, napredni programabilni kontroler ALEXA 2002

2/241

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

prekida), namenjen za rukovanje prekidima, bilo da je sistem višeprocesorski ili jednoprocesorski. Sklop procesorskog modula sadrži procesorsko jezgro sa 16 KB integrisane primarne (L1) keš memorije i 512 KB sekundarne (L2) keš memorije. Sekundarna (L2) keš memorija u procesorima Pentium II/III obuhvata rafalnu protoènu sinhronu statièku RAM memoriju (engl. burst pipelined synchronous static RAM, BSRAM) i kod za ispravljanje grešaka (ECC), a radi na polovini takta procesorskog jezgra. Numerièki koprocesor (jedinica sa pokretnim zarezom, FPU) glavnog procesora, znaèajno ubrzava izvršavanje operacija s pokretnim zarezom. Procesorski moduli su obezbeðeni mehanizmima za prièvršæivanje na serverskoj matiènoj ploèi. Na svaki procesor se postavlja po jedan ventilator za hlaðenje, a vezuje se na konektore za napajanje i tahometar (za merenje broja obrtaja ventilatora) - stavke A i C na slici 9.2.

SLIKA 9.2 Intelova serverska matièna ploèa L440GX 9.1.2 MEMORIJA Serveri zahtevaju mnogo memorije, da bi èuvali podatke i datoteke koje traže korisnici mreže. Radi postizanja najboljih performansi, u sistem treba da ugradite memoriju koja na vašoj matiènoj ploèi pokazuje najbolje performanse. Matièna ploèa L440GX+ podržava samo memorijske module 100 MHz PC 100 ECC (ili non ECC) SDRAM. Vaša ploèa može biti drugaèija, zato obavezno proverite specifikacije matiène ploèe. Na primer, vaš server možda koristi memorijske module PC133 SDRAM ili PC600/PC800 Rambus DRAM (RDRAM). ALEXA 2002

3/242

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

Matièna ploèa L440GX+ prima maksimalno èetiri modula SDRAM DIMMa (stavka E na slici 9.2), pri èemu svaki modul pruža 72-bitni neisprepleten pristup memoriji (engl. non-interleaving), odnosno 64 bita za glavnu memoriju plus ECC. Možete instalirati od 64 MB do 2 GB memorije registarskog tipa (baferisana), odnosno od 32 MB do 1 GB nebaferisane memorije. Memoriju treba postavljati redom u ležišta od 1 do 4. Kontroler memorije automatski prepoznaje memorijske module, odreðuje njihovu velièinu i inicijalizuje ih. To zavisi od vrste, velièine i brzine instaliranih modula DIMM/RIMM. Potom, kontroler sistemu prijavljuje velièinu memorije i dodeljuje je serveru pomoæu konfiguracionih registara. Nikada nemojte mešati baferisanu i nebaferisanu memoriju. Memorija bez korekcije grešaka (non-ECC) može se instalirati u server, ali se ipak preporuèuje ECC memorija, jer se s njome postiže bolja celovitost (ertgl, integrity ) podataka. Mešanje ECC i non-ECC memorije spreèava korišæenje ECC funkcija. 9.1.3 PREMOŠÆENJA/KONTOLERI MEMORIJE Prilikom projektovanja serverskih matiènih ploèa, najviše pažnje se posveæuje centralnom skupu èipova (engl. chipset) koji omoguæava veæinu funkcija matiène ploèe. Intelova matièna ploèa L440GX+ projektovana je za korišæenje skupa èipova Intel 82440GX AGPSet (440GX). Skup èipova obezbeðuje procesorsku magistralu brzine 100 MHz, DRAM kontroler, interfejs PCI magistrale, AGP interfejs i funkciju upravljanja napajanjem. Kontroler memorije i magistrale u skupu èipova 440GX optimizovan je za rad na 100 MHz i koristi osnovnu SD RAM memoriju na 100 MHz. Skup èipova podržava i PCI interfejs koji je kompatibilan sa standardom PCI 2.1. Kontroler memorije iz skupa èipova 440GX podržava do 2 GB memorije ECC (ili non-ECC), koristeæi module PC100 SD RAM SIMM. ECC može otkriti i ispraviti pojedinaène pogrešne bitove i može otkriti više pogrešnih bitova, èime se postiže izuzetna celovitost podataka.

SLIKA 9.3 Ulazno/izlazni konektori na serverskoj matiènoj ploèi. ALEXA 2002

4/243

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

9.1.4 PODRŠKA ZA PERIFERIJSKE UREÐAJE Server nekako mora komunicirati s realnim svetom. On to obavlja kroz prikljuèke i utiènice za proširenja, pa bi trebalo da upoznate razne ureðaje i prikljuèke koji se nalaze na matiènoj ploèi. Dobar èip za ulazno-izlaznu komunikaciju upravlja mnogim sistemskim ulazno-izlaznim prikljuècima. Kontroleri, poput èipa National 87309, podržavaju dva serijska i jedan paralelni prikljuèak, disketnu jedinicu, PS/2-kompatibilnu tastaturu miša. Serverska matièna ploèa ima konektor za svaki od ovih prikljuèaka, kao što je prikazano na slici 9.3. Serijski prikljuèci Svaki serijski prikljuèak (stavke GG i II na slici 9.2, odnosno stavka D na slici 9.3) može se podesiti na jedan od èetiri razlièita COM prikljuèka i može se aktivirati zasebno. Kada se prikljuèak aktivira, može se programirati da generiše vektore prekida, koji se okidaju ivicom ili nivoom signala. Kada se iskljuèe COM prikljuèci, vektori prekida serijskih prikljuèaka postaju raspoloživi i mogu ih koristiti ostale dodate ploèe. Paralelni prikljuèci Dobar ulazno-izlazni èip sadrži jedan IEEE 1284kompatibilni 25-iglièni prikljuèak, koji podržava dvosmerne EPP i ECP režime rada. Paralelni prikljuèak (stavka HH na slici 9.2, odnosno stavka C na slici 9. 3) može se podesiti na razlièite ulazno-izlazne adrese prikljuèaka i vektore prekida. Režim rada ECP podržavaju dva moguæa DMA kanala. Kada se paralelni prikljuèak iskljuèi, vektore prekida mogu koristiti ostale dodatne kartice. USB prikljuèci Univerzalna serijska magistrala (engl. Universal Serial Bus, USB) nudi razne naèine za povezivanje razlièitih spoljnih ureðaja (na primer, skenera i štampaèa), a da ne morate iskljuèivati sistem i sprovoditi bilo kakav postupak instaliranja. USB koristi jednostavan kabl sa èetiri žice, koji se može prikljuèiti i iskljuèiti bez ometanja rada servera. Veæina matiènih ploèa (ukljuèujuæi L440GX+) ima dvojni USB razvodnik (dva USB prikljuèka, stavka EE na slici 9.2, odnosno stavka H na slici 9.3). Provaljivanje u kuæište Bezbednosni sistemi se najviše bave lozinkama i proverom identiteta u samom operativnom sistemu, ali se èesto zanemaruje fizièka bezbednost samog kuæišta servera. Konektor za otkrivanje provale u kuæište (stavka Z na slici 9.2) povezuje se na fizièki prekidaè na poklopcu kuæišta. Ako se poklopac otvori, bezbednosni sistem o tome obaveštava administratora mreže (u nastavku poglavlja biæe više reèi o bezbednosti servera). Baterija za rezervno napajanje CMOS-a Informacije koje definišu podešavanje sistema obièno se nalaze u maloj oblasti memorije s malom potrošnjom energije, koja se zove CMOS RAM. Pošto se ove informacije moraju saèuvati i kada je sistem iskljuèen iz napajanja, postoji mala baterija (stavka M na slici 9.2) koja neprekidno napaja CMOS RAM. Baterija se mora zameniti posle odreðenog vremena korišæenja (pogledajte dokumentaciju koju ste dobili uz matiènu ploèu). Utiènice za proširenja Vrlo je verovatno da æete na PC raèunar prikljuèiti jedan ili više dodatnih ureðaja. Konkretno, serverima se èesto dodaju video kartice, SCSI adapteri, RAID kontroleri i mrežne kartice. Da bi dodatni ureðaj radio i da bi mogao komunicirati s matiènim raèunarom, on mora biti ugraðen u odgovarajuæe ležište, odnosno mora biti utaknut u odgovarajuæu utiènicu za proširenje. ALEXA 2002

5/244

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

Vaša matièna ploèa verovatno ima jednu ISA utiènicu (èime se omoguæava povezivanje starijih ureðaja - stavka Y na slici 9.2) i još èetiri PCI utiènice. Savremene serverske matiène ploèe (na primer L440GX+) imaju èetiri 32-bitne PCI utiènice radne brzine 33 MHz i dve 32-bitne PCI utiènice radne brzine 66 MHz (podrška za ureðaje boljih performansi - stavke AA i BB na slici 9.2). Po pravilu, ako PCI karticu brzine 33 MHz instalirate u ležište PCI brzine 66 MHz, brzina magistrale na oba ležišta biæe smanjena na 33 MHz. Ako ste u ležište 6 postavili karticu koja ima maksimalnu dozvoljenu dužinu, njene komponente mogu smetati bravicama na DIMM konektoru. Obratite pažnju kada instalirate kartice maksimalne dozvoljene dužine. Video prikljuèak Grafika nije prioritet u radu mrežnih servera, ali neke matiène ploèe ipak imaju integrisan video kontroler (stavka DD na slici 9.2, odnosno stavka I na slici 9.3). Matièna ploèa L440GX+ sadrži 64-bitni kontroler Cirrus Logic CD-GD5480, koji u potpunosti podleže VGA standardu. Standardna konfiguracija koristi integrisanu sinhronu grafièku memoriju (SGRAM) s vremenom pristupa 10 ns i kapaciteta 2 MB. Video kontroler podržava rezoluciju do 1600 x 1200 piksela i maksimalno 16,7 miliona boja. Takoðe, podržava uèestalost osvežavanja do 100 Hz za prikaze bez treperenja. Na ovakvu matiènu ploèu ne možete dodati video memoriju, ali se ugraðeni video kontroler može blokirati, a umesto njega koristiti video adapter u obliku kartice. SCSI kontroler Mnoge napredne matiène ploèe imaju integrisan SCSI kontroler, kao podršku ureðajima RAID i SCSI. Matièna ploèa L440GX+ sadrži Adaptecov SCSI kontroler AIC-7896 s dvojnom funkcijom. Ovaj kontroler ima dva razlièita interfejsa, UltraWide2 (LVDS) i UltraWide SCSI, koji ostvaruju dve nezavisne PCI funkcije (stavke U i R na slici 9.2). Èetvrto PCI ležište takoðe se može nadograditi za prikljuèivanje RAID ureðaja - pruža podršku za Adaptecov kontroler prikljuèka ARO-1130U2 RAID (stavka W na slici 9.2). Magistrala SCSI se završava na serverskoj matiènoj ploèi sa aktivnim završnim otporima, koji se ne mogu iskljuèiti. Zbog toga, integrisan SCSI kontroler uvek mora da bude na jednom kraju magistrale. SCSI ureðaji na kraju kabla takoðe se moraju zatvoriti (engl. terminated ). LVDS ureðaji u opštem sluèaju nemaju moguænost zatvaranja, ali ureðaji koji ne spadaju u tu grupu (koji koriste tradicionalni SCSI interfejs s terminatorom), zatvoreni su pomoæu kratkospojnika ili otpornika. Ako serverska matièna ploèa sadrži SCSI kabl, vrlo je verovatno da je izmenjen, odnosno da mu je dodat aktivni završetak. Kada se bilo koji SCSI ureðaj prikljuèuje na kabl, proverite da nije sluèajno zatvorena SCSI magistrala ovo je obièno moguæe podesiti pomoæu kratkospojnika ili završnog bloka na samom ureðaju (proèitajte dokumentaciju koja se dobija uz svaki SCSI ureðaj). SCSI magistrala se zatvara aktivnim završetkom na serverskoj matiènoj ploèi, uz aktivno zatvaranje na kraju SCSI kabla. Kontroleri za disketne jedinice i ureðaje sa IDE interfejsom IDE (engl. Integrated Device Electronics) jeftin je 40-iglièni interfejs, projektovan za 16-bitne inteligentne disk jedinice, CD-ROM ureðaje, Iomega Jaz ureðaje, ureðaje s magnetnim trakama ATAPI IDE i ostale ureðaje s kontrolerima disk jedinica koji su integisani na ploèi. Èip PIIX4e (takoðe poznat kao PCI/ISA/IDE Accelerator), ALEXA 2002

6/245

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

na matiènoj ploèi L440GX+, višenamenski je ureðaj koji se ponaša kao kontroler Fast IDE, zasnovan na PCI standardu. PIIX4e kontroliše rad komponenata PIO i DMA/bus-master, s brzinama prenosa do 33 MB/s (Ultra-DMA/33), mada neke matiène ploèe podržavaju standarde Ultra-DMA/66 (66 MB/s) ili UltraDMA/100 (100 MB/s) s veæim brzinama prenosa. IDE kontroler ima dva kanala (stavka J na slici 9.2) i podržava dva ureðaja po kanalu - najviše èetiri IDE ureðaja. LED dioda na kuæištu servera, koja prikazuje aktivnost èvrstog diska, može se povezati na odgovarajuæi konektor na èvrstom disku (stavka V na slici 9.2). Matièna ploèa sadrži i jednostavan 34-iglièni interfejs za disketne jedinice (stavka I na slici 9.2). Maksimalna dozvoljena dužina IDE kablova je 45,7 cm (18 inèa). Duži kablovi su nepouzdani za prenos podataka, zbog smetnji i slabljenja signala. Mrežni kontroler (mrežna kartica) Matièna ploèa servera može imati integrisanu mrežnu karticu, odnosno može obavljati njenu funkciju. Na taj naèin prestaje potreba za jednokanalnom mrežnom karticom (stavka FF na slici 9.2, odnosno stavka E na slici 9.3). Matièna ploèa L440GX+ sadrži èip 82559 Fast Ethernet PCI Bus Controller, na kojem se zasniva funkcija mrežne kartice koja je kompatibilna sa standardima 10BaseT i 100BaseTX. Kao ureðaj koji može upravljati magistralom, mrežni kontroler sadrži dva prijemna i predajna bafera, odnosno reda za èekanje tipa FIFO (egnl. First In First Out, FIFO, u prevodu znaèi, prvi ušao, prvi izašao). Time se spreèava zagušenje i besposlenost tokom pristupa PCI magistrali. Kontroler podržava mreže koje rade na 10 Mb/s i na 100 Mb/s i režime rada punog dupleksa i poludupleksa, s prenosom leða-u-leða brzinom 100 Mb/s. Kontroler automatski prepoznaje brzine 10 Mb/s i 100 Mb/s i automatski prilagodava režim prenosa. LED diode na kuæištu servera ukazuju na stanje mreže. Jedna LED dioda prikazuje aktivnost prijemnog i predajnog saobraæaja u lokalnoj mreži (zelena LED dioda: stavka F na slici 9.3). Druga LED dioda (narandžasta, stavka G na slici 9.3) prikazuje režim prenosa. Pri brzini od 10 Mb/s dioda je iskljuèena a ukljuèenaje pri brzini od 100 Mb/s. Tastatura i miš Kontroleri za tastaturu i miša kompatibilni su sa standardom PS/2. Konektori za tastaturu i miša nalaze se na zadnjem panou sa ulaznoizlaznim konektorima (stavka JJ na slici 9.3, odnosno stavke A i B na slici 9.3). Kao mera dodatne zaštite, server se može podesiti da blokira unos podataka pomoæu tastature i miša, ukoliko se navrši unapred zadat vremenski period neaktivnosti. Kada istekne zadati period neaktivnosti, tastatura i miš se „zakljuèaju” i ne mogu se koristiti dok se ne unese odgovarajuæa lozinka. Upravljanje napajanjem (ACPI) Prividno, sve novije serverske matiène ploèe (na primer, L440GX+) podržavaju tehnologije za napredno upravljanje napajanjem (kao što je Advanced Configuration and Power Interface), definisane u specifikacijama ACPI 1.0 i PC97 (i novijim). Operativni sistem koji podržava interfejs ACPI omoguæava zaustavljanje rotacije èvrstih diskova, zaustavljanje ventilatora i zaustavljanje obrade. Pri tome procesori ipak rade i zraèe izvesnu toplotu, napajanje je ukljuèeno i rade ventilatori hladnjaka procesora. Kada se desi neki dogaðaj, kao što je unos sa tastature, pokretanje miša ili aktivnost ALEXA 2002

7/246

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

mrežne kartice, sistem se „budi” pomoæu signala Wake na konektoru za lokalnu mrežu (stavka T na slici 9.2). Matièna ploèa L440GX+ podržava besposlena stanja (engl. sleep state) s0, s1, s4 i s5 (raspoloživost stanja zavisi od verzije korišæenog operativnog sistema - Windows, Unix, Linux): ¦ s0 Normalno radno stanje sistema. ¦ s1 Stanje uspavanosti procesora, kada se obrada usporava (ogranièen protok obrade ili brzina) ili potpuno zaustavlja. ¦ s4 Stanje hibernacije, odnosno stanje Save to Disk (informacije o stanju sistema èuvaju se na disku). ¦ s5 Stanje „softverskog iskljuèenja” (engl. soft off ). Samo sistemski sat (engl. rel-time clock) u kontroleru PIIX4 i èipovi BMC (engl. Baseboard Management Controller) rade dok je sistem u ovom stanju. Ovim stanjem se štedi velika kolièina energije. Napajanje i hlaðenje Napajanje elektriènom energijom obezbeðuje se 20-igliènim konektorom iz familije ATX konektora za napajanje (stavke F i G na slici 9.2). Osnovni konektor za napajanje podržava razlièite napone i elektriène signale, potrebne za rad matiène ploèe i dodatnih ureðaja. Tabela 9.1 predstavlja raspored iglica ATX konektora za napajanje. Takoðe, postoje i mnogobrojni konektori za ventilatore kuæišta (stavke H. Q i CC na slici 9.2). U veæini sluèajeva ne morate koristiti sve raspoložive konektore za ventilatore kuæišta, mada optereæenim serverima odgovara dodatno hlaðenje. Konektori na prednjem panou Kuæište ima važne kontrolne signale i indikatore, koje treba povezati na konektore na prednjem panou kuæišta (stavka K na slici 9.2). Matièna ploèa L440GX+ ima konektore za prekidaè napajanja, za LED diodu koja ukazuje na aktivnost diska, za zvuènik, za LED diodu koja ukazuje na postojanje napona napajanja, za prekidaè za resetovanje, i prekidaè za uspavljivanje (sleep) i obustavljanje rada (suspend). Ovi konek-tori i veze detaljnije su prikazani na slici 9.4.

SLIKA 9.4 Uveãan prikaz konektora za prednji pano. ALEXA 2002

8/247

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

Èest je sluèaj da, prilikom zamene ili nadogradnje matiène ploèe, tehnièar greškom zaboravi da pomenute konektore poveže na odgovarajuæa mesta. TABELA 9.1 RASPORED KONTAKATA NA 20-IGLIÈNOM ATX KONEKTORU ZA NAPAJANJE Iglice

Opis

Iglice

Opis

Iglica 1

+ 3,3 V, jednosmerno

Iglica 11

+ 3,3 V jednosmerno

Iglica 2

+ 3,3 V, jednosmerno

Iglica 12

- 12 V, jednosmerno

Iglica 13

Uzemljenje

Iglica 3

Uzemljenje

Iglica 4 Iglica 5

+ 5 V, jednosmerno Uzemljenje

Iglica 14 Iglica 15

PS-ON (signal za softversko iskljuèenje) Uzemljenje

Iglica 6

+ 5 V, jednosmerno

Iglica 16

Uzemljenje

Iglica 7

Uzemljenje

Iglica 17

Uzemljenje

Iglica 8

Ispravnost napajanja

Iglica 18

- 5V, jednosmerno

Iglica 9 Iglica 10

+ 5 V, jednosmerno (rezervno) + 12 V, jednosmerno

Iglica 19 Iglica 20

+ 5 V, jednosmerno + 5 V, jednosmerno

9.2 SERVERSKE FUNKCIJE ZA UPRAVLJANJE I BEZBEDNOST Administratori mreža i tehnièari pristupaju serverima radi testiranja i menjanja parametara. Zbog toga treba da poznajete razlièite alate za upravljanje koje server podržava i raspoložive bezbednosne funkcije. Ovaj deo poglavlja objašnjava funkcije koje postoje na serverskoj matiènoj ploèi Intel L440GX+. 9.2.1 UPRAVLJANJE SERVEROM Serverom se upravlja pomoæu mikrokontrolera na matiènoj ploèi. Intel ovaj kontroler naziva Baseboard Management Controller (BMC). U osnovi, BMC je autonoman podsistem matiène ploèe koji nadgleda sistemske dogaðaje i beleži ih u stalnoj memoriji, u oblastima System Event Log (SEL, dnevnik sistemskih dogaðaja) i Sensor Data Record (SDR). Tipièni dogaðaji su pregrevanje i naponski udar, otkaz ventilatora ili upad u kuæište. BMC omoguæava pristup informacijama koje se èuvaju u oblasti SEL, tako da softver koji radi na serveru može preuzeti podatke o trenutnom stanju servera. Ako je kontroler BMC pravilno prikljuèen na napajanje, on obavlja sledeæe funkcije: ¦ prati temperaturu i napone na serverskoj matiènoj ploèi ¦ prati koji procesori postoje ¦ prepoznaje ventilatore koji su otkazali i prijavljuje kvar ¦ upravlja interfejsima SEL i SDR ¦ prati SDR/SEL vremenske markere ¦ prati tajmer „sistemskog èuvara" ¦ prati periodiène SMI tajmere ¦ upravlja nemaskiranim prekidima na prednjem panou ¦ nadgleda prijem dogaðaja ¦ kontroliše bezbedan režim rada, ukljuèujuæi video signal, nadgledanje ALEXA 2002

9/248

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

spreèavanja upisivanja na diskete i aktiviranje zakljuèavanja/otkljuèavanja prednjeg panoa ¦ upravlja agentom za inicijalizaciju senzora dogaðaja ¦ kontroliše podršku za buðenje raèunara kada se aktivira mrežna kartica (Wake on LAN) Kontroler BMC i odgovarajuæa kola napajaju se pomoænim napajanjem ATX +5 V, koje je aktivno i kada se napajanje kuæišta iskljuèi (server sve vreme treba da bude ukljuèen na napajanje naizmeniènom strujom iz elektriène mreže). Sadržaj dnevnika SEL može se proèitati i posle otkaza sistema, koriste ga tehnièari iz službe održavanja. Softverski alati za upravljanje (poput softvera Intel Server Control, nalazi se na CD-u koji se dobija uz serversku matiènu ploèu L440GX+) mogu se upotrebni za oèitavanje sadržaja dnevnika SEL. U opštem sluèaju, softverske alate možete ažurirati direktno s Web stranice proizvoðaèa. Za matiènu ploèu L440GX+, softver se preuzima sa adrese support. intel.com/support/motherboards/server/1440gx. Zavisno od toga kako je projektovana matièna ploèa s kojom radite, informacije iz dnevnika SEL i SDR takoðe mogu biti dostupne. Matièna ploèa L440 GX+ èini podatke dostupnim posredstvom Intelove inteligentne magistrale za upravljanje (Intelligent Management Bus, IMB, na slici 9.2 oznaèena je slovom N). U server se može ugraditi kartica za upravljanje serverom u hitnim sluèajevima, kao što je Intelova kartica LANDesk Server Monitor Module (SMM, stavka S na slici 9.2). Ova kartica može oèitati podatke iz dnevnika SEL i uèiniti ih dostupnim preko lokalne mreže ili modemske veze. SMM se može nabaviti u paketu LANDesk Server Manager Pro. 9.2.2 UPRAVLJANJE U HITNIM SLUÈAJEVIMA I OBAVEŠTAVANJE O DOGAÐAJIMA Svaki minut nedostupnosti mreže i servera može ugroziti redovne poslovne aktivnosti èak i malih firmi. Svrha alata za upravljanje serverima i dnevnika podataka jeste da omoguæe brz i odluèan oporavak sistema od bilo kakvog otkaza. Matièna ploèa L440GX+ sadrži softver Emergency Management Port (EMP), koji omoguæava daljinsko upravljanje serverom posredstvom modema ili neposredno (prikljuèivanjem na serijski prikljuèak servera). Tehnièar zadužen za održavanje servera može daljinski (iz svoje kancelarije ili od kuæe) pristupiti serveru i proveriti njegovo stanje. Softver EMP omoguæava da daljinski pristupite serveru, da ga iskljuèite, ukljuèite ili resetujete. Osim toga, možete pregledati sadržaj dnevnika SEL i SDR pa æete saznati nešto više o uzrocima problema. Na osnovu informacija dobijenih daljinskim putem, tehnièar može pripremiti rezervne delove i potrebne alate pre nego što stigne na lokaciju i pristupi serveru. Obaveštavanje o dogaðajima (engl. event paging) omoguæava serveru da, u sluèaju problema, automatski upotrebi pejdžing uslugu i da službi održavanja pejdžerom pošalje poruku o nastalom problemu (dogaðaji poput izlaska iz opsega radne temperature, poremeæaji napona napajanja, neovlašæeno otvaranje kuæišta, otkaz ventilatora i slièno). Na ovaj naèin, administratori i tehnièari dobijaju upozorenja istog trenutka kada se problemi pojave. Pošto je pejdžing deo autonomnog kontrolera BMC, poruka se može poslati pejdžerom i kad ALEXA 2002

10/249

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

procesori ne rade ili ako ne funkcioniše sistemski softver. Da bi obaveštavanje pejdžerom funkcionisalo, neophodan je spoljni modem koji se povezuje na serverski serijski EMP prikljuèak (obièno je to serijski prikljuèak C0M2). 9.2.3 BEZBEDNOST Bezbednost je jedna od najveæih briga administratora mreža. Neovlašæenim korisnicima mora se spreèiti pristup mreži. Serverski raèunari se moraju fizièki obezbediti od sluèajnog ili namernog ošteæenja. Uobièajeno je da serveri imaju funkcije za hardversko i softversko obezbedenje. 9.2.3.1 Mehanièke brave Ako server ima mehanièke brave na kuæištu, možete podesiti alarm koji reaguje na otvaranje kuæišta (postoji prekidaè koji se aktivira kada se kuæište otvori). Kada se otvori spoljni poklopac kuæišta, prekidaè generiše alarmni signal i šalje ga matiènoj ploèi, gde ga kontroler BMC i softver za upravljanje serverom dalje obraðuju. Server se može prograramirati da odgovori na fizièki upad (otvaranje kuæišta) iskljuèivanjem napajanja ili zakljuèavanjem tastature. 9.2.3.2 Softversko obezbeðenje Sistemski meni CMOS Setup i pomoæni program System Setup Utility (SSU) tehnikom lozinki pružaju bezbednosne funkcije za spreèavanje neovlašæenog ili sluèajnog pristupa sistemu. Kada se aktivira ovaj bezbednosni sistem, sistemu možete pristupiti samo ako unesete važeæu lozinku ili važeæe lozinke. Na primer, softversko obezbeðenje æe uèiniti sledeæe: ¦ aktivirati tajmer za zakljuèavanje tastature - posle zadatog perioda, server æe tražiti da ponovo unesete lozinku, inaèe æe se tastatura i miš zakljuèati postaviti i aktivirati administrativnu lozinku postaviti i aktivirati korisnièku lozinku ¦ zadati bezbedan režim rada, u kojem se spreèava unos preko tastature i miša, kao i korišæenje prekidaèa za resetovanje i napajanje na prednjoj strani kuæišta ¦ uvesti server u bezbedni režim rada ako korisnik pritisne (ranije definisanu) kombinaciju tastera onemoguæiti upisivanje na disketu za vreme trajanja bezbednog režima rada onemoguæiti pristupanje startnom sektoru (engl. boot sector) primarne jedinice èvrstog diska. 9.2.3.3 Bezbedni režim rada U bezbednom režimu rada možete ponovo podiæi sistem servera. Operativni sistem æe raditi, ali da biste koristili tastaturu ili miša, morate uneti korisnièku lozinku. Ne možete iskljuèiti napajanje servera, niti ga možete resetovati pomoæu prekidaèa na prednjoj strani kuæišta. Bezbedni režim rada nema uticaja na bilo koju funkciju koja je aktivirana pomoæu funkcije Server Manager Module (niti na kontrolu napajanja pomoæu sistemskog sata). Izlazak servera iz bezbednog režima rada ne menja stanje napajanja. Na primer, ako pritisnete i otpustite prekidaè napajanja dok je na snazi bezbedni režim rada, napajanje neæe biti iskljuèeno. Isto æe se desiti i kada se kasnije izaðe iz bezbednog režima rada. Ako prekidaè napajanja na prednjem panou ostane utisnut posle izlaska iz bezbednog režima rada, server æe se iskljuèiti. ALEXA 2002

11/250

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

Sa servera koji se koristi treba ukloniti disketnu jedinicu i/ili CD èitaè. Time uljeza spreèavate da resetuje server i da onda sistem podigne, recimo, sa Unixove sistemske diskete. Buduæi da se danas veæina softvera preuzima sa Interneta ili intraneta, disketna i CD jedinica vrlo verovatno nisu neophodne. Ukoliko su vam disketna i CD jedinica zaista neophodne, podesite CMOS tako da se sa ovih jedinica ne može podizati sistem.

9.3 INSTALIRANJE SERVERSKE MATIÈNE PLOÈE Bilo da zamenjujete neispravnu matiènu ploèu ili nadograðujete postojeæu serversku konfiguraciju, verovatno æete doæi u priliku da instalirate matiènu ploèu. Instaliranje matiène ploèe je veoma naporan posao. Da biste sve postojeæe ureðaje pravilno prebacili sa stare ploèe na novu, koju treba vratiti u kuæište, morate biti veoma pažljivi. Ovaj deo poglavlja objašnjava postupak instaliranja matiène ploèe i instaliranja procesora i memorije. Pretpostavljamo da se koristi ATX matièna ploèa, poput ploèe Intel L440 GX+ (slika 9.5). Obavezno prouèite dokumentaciju koja prati matiènu ploèu, jer su tamo navedena upozorenja i uputstva osobena za tu ploèu.

SLIKA 9.5 Montažna šema tipiène ATX matiène ploèe za servere. ALEXA 2002

12/251

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

9.3.1 UOBIÈAJENE MERE PREDOSTROŽNOSTI Pre nego što poènete, morate potpuno razumeti nekoliko upozorenja. Odvojite malo vremena i proèitajte ovaj odeljak pre nego što pokušate bilo šta da radite na mrežnom serveru: ¦ Spustite operativni sistem i iskljuèite kabl za napajanje servera. Ne zab-oravite da nije dovoljno spustiti operativni sistem. Pomoæno napajanje napaja sistem dokle god je kabl za napajanje naizmeniènom strujom u utiènici. Morate izvuæi kabl za napajanje iz utiènice pre nego što otvorite kuæište i poènete rad. Ne zaboravite da iskljuèite monitor. ¦ Ukljuèite kablove za mrežu i kablove periferijskih ureðaja. Kablovi periferijskih ureðaja su pod naponom ako su i sami ureðaji pod naponom. Ako ste server potpuno iskljuèili iz napajanja, ne zaboravite da iskljuèite mrežni kabl, telefonski (modemski) kabl i ostale kablove periferijskih ureðaja (recimo lokalnog štampaèa), koji su možda još uvek pod naponom. ¦ Pripazite na elektrostatièki naboj. Matièna ploèa, kao i veæina ureðaja u serveru, izuzetno je osetljiva na elektrostatièko naelektrisanje i pražnjenje (eng. ElectroStatic Discharge, ESD). Pre nego što otvorite kuæište servera, morate se uzemljiti, odnosno sa sebe ukloniti sav statièki elektricitet. To je najbolje uraditi pomoæu antistatièke narukvice. Pod prostorije u kojoj radite treba da bude od materijala koji spreèava indukovanje statièkog elektriciteta (kod nas se odomaæio izraz „antistatièki pod”). Štampane ploèe hvatajte samo za ivice. Kada matiènu ploèu izvadite iz zaštitnog omotaèa ili iz servera, spustite je na uzemljenu podlogu (bez statièkog elektriciteta), tako da elektriène komponente budu odozgo. 9.3.2 UKLANJANJE MATIÈNE PLOÈE Razmotrimo vaðenje matiène ploèe iz kuæišta. Ovaj veoma važan postupak sprovodi se prilikom nadogradnje servera, kada iz servera najpre treba izvaditi staru matiènu ploèu. Pre svega, ne zaboravite da spustite operativni sistem servera i da iskljuèite napajanje (da iz utiènice izvuèete kabl za naizmenièno napajanje). Postupak vaðenja matiène ploèe sastoji se od sledeæih nekoliko koraka: 1. Otvorite server i uklonite sve periferijske ureðaje i komponente koje spreèavaju fizièki pristup serverskoj matiènoj ploèi. U veæini sluèajeva, moraæete da skinete sve kartice za proširenja i kablove koji su prikljuèeni na matiènu ploèu. Možda æete morati da skinete i neki od diskova. Mnogo toga zavisi od upotrebljenog kuæišta (dokumentacija i uputstvo za kuæište obièno daju detaljne informacije o ovom postupku). 2. Obeležite i onda otkaèite sve unutrašnje i spoljne kablove koji su povezani na ploèe za proširenja. Tako spreèavate nedoumice i nagaðanja šta je gde bilo povezano, kada doðe vreme da sve ponovo sklopite i pustite u rad (možda je najbolje slikati unutrašnjost kuæišta). 3. Uklonite sve ploèe za proširenja. Ne zaboravite da sve elektronske štampane ploèe stavljate na antistatièku podlogu, ili u antistatièke kesice, da biste spreèili razorno dejstvo elektrostatièkog pražnjenja. ALEXA 2002

13/252

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

4. Obeležite i otkaèite sve unutrašnje i spoljašnje kablove koji su prikljuèeni na matiènu ploèu (ukljuèujuæi i ATX kabl za napajanje). 5. Ako memoriju i procesor (ili procesore) prebacujete na novu ploèu, sada ih skinite sa stare ploèe. Te osetljive komponente treba staviti u odgovarajuæu antistatièku kutiju, gde treba da ostanu do momenta kada æete ih instalirati na novu ploèu. 6. Odvijte zavrtnje koji prièvršæuju matiènu ploèu na kuæište i sklonite ih da ih ne biste izgubili. 7. Skinite matiènu ploèu servera i stavite je (komponente nagore) na antistatièku podlogu, ili je stavite u antistatièku vreæicu da biste je saèuvali od statièkog elektriciteta. 8. Ako staru matiènu ploèu želite da uskladištite na duži vremenski period, skinite s nje bateriju za pomoæno napajanje (engl. backup battery) stavite je u èvrstu plastiènu vreæicu i lepljivom trakom je vežite za antistatièku vreæicu u koju smeštate matiènu ploèu. 9. Valjalo bi da skinete i saèuvate zaptivaèe za zaštitu ulazno-izlaznih konektora matiène ploèe (engl. EMI gasket). Nova matièna ploèa verovatno ima ovakve zaptivaèe. Kao i pri svim znaèajnijim nadogradnjama raèunara, pre zapoèinjanja radova treba napraviti potpunu rezervnu kopiju celokupnog softvera na serveru. Izmene kontrolerskog hardvera i drugih važnih komponenata matiène ploèe mogu izazvati neoèekivano ponašanje sistema - pa je moguæ i gubitak podataka. 9.3.3 INSTALIRANJE MATIÈNE PLOÈE Ako ste valjano obavili sve pripremne radnje, došlo je vreme da instalirate matiènu ploèu. Izuzetno pažljivo postavljajte matiènu ploèu u kuæište, jer nosaèi ploèe mogu zagrebati vodove na štampanoj ploèi. Pri velikim brzinama signala (vrlo visoke uèestanosti), èak i manje ogrebotine mogu ugroziti prenos. Veæe ogrebotine mogu trajno oštetiti matiènu ploèu. U opštem sluèaju, najpre matiènu ploèu treba postaviti u kuæište, a zatim instalirati memoriju i procesor (ili procesore), pre ukljuèivanja napajanja i podešavanja sistema. 1. Možda æete morati da instalirate zaštitnu masku na poleðini kuæišta, da biste raspored ulazno-izlaznih prikljuèaka prilagodili novoj ploèi. 2. Postavite matiènu ploèu u kuæište i proverite da li se sve rupice za montiranje noseæih zavrtanja matiène ploèe poklapaju s nosaèima. Nemojte nastavljati instaliranje ako se baš sve ne poklapa. 3. Ubacite zavrtnje kroz rupice na matiènoj ploèi i u odstojnike s navojem. Proverite da li je ploèa dobro legla u svoje ležište, a zatim umereno pritegnite zavrtnje (zavrtnje ne treba suviše pritezati). 4. Povežite 20-iglièni ATX kabl za napajanje na odgovarajuæi konektor matiène ploèe. 5. Povežite sve unutrašnje i spoljašnje kablove na matiènu ploèu. Stavite svežu bateriju da bi vam trajala što duže (ova baterija je zadužena za oèuvanje parametara matiène ploèe).Kada povezujete kablove ne zaboravite da proverite ALEXA 2002

14/253

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

ravnanje kontakta broj 1 sa svakim kablom i konektorom (plava ili crvena traka na jednoj strani kabla uvek predstavlja kontakt broj 1). 6. Ponovo instalirajte sve kartice za proširenje i uèvrstite ih. 7. Povežite sve unutrašnje i spoljašnje kablove na kartice za proširenje. Pažljivo proverite da li su svi zavrtnji koji prièvršæuju matiènu ploèu propisno pritegnuti. Labavi zavrtnji mogu pasti na štampanu ploèu ili u ventilator i time izazvati ozbiljne kvarove. 9.3.4 INSTALIRANJE I ZAMENA PERIFERIJSKIH UREÐAJA Mrežni serveri se odlikuju brzim procesorima i obiljem memorije. Kada se instalira nova matièna ploèa, pre ukljuèivanja i podešavanja servera, morate instalirati barem jedan procesor i minimalan zahtevani broj memorijskih modula. Ne zaboravite da server mora biti iskljuèen iz napajanja dok radite po njegovoj unutrašnjosti. 9.3.4.1 Memorija Memorija se èesto instalira u obliku modula DIMM (engl. Dual Inline Memory Module). Tipièna matièna ploèa podržava 1 GB ili više modula sinhrone DRAM (SDRAM) memorije, u najviše èetiri ležišta za DIMM module (tj. èetiri modula DIMM od po 256 MB) kao na slici 9.6. Neki serveri koriste Rambus memoriju (RDRAM) koja se stavlja u RIMM ležišta (Rambus Inline Memory Module). Ovaj deo poglavlja je usredsreðen na šire prihvaæenu arhitekturu DIMM, tako da oni koji koriste module RIMM, moraju da poštuju posebna pravila i upozorenja navedena u dokumentaciji matiène ploèe. Pošto æete verovatno nekada nadograðivati memoriju u postojeæoj konfiguraciji, pogledajmo najpre kako se skida modul DIMM. Memorijski moduli su izuzetno osetljivi na pražnjenje statièkog elektriciteta, pa zato treba sprovesti sve ranije opisane mere predostrožnosti.

SLIKA 9.6 Serveri obièno podržavaju od 1 do 2 GB RAM memorije. ALEXA 2002

15/254

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

1. Otvorite kuæište servera (ako veæ ranije nije otvoreno) i pronaðite ležište za module DIMM. 2. Pažljivo pritisnite plastiène bravice da biste oslobodili modul DIMM iz ležišta. 3. Modul držite samo za ivice (pažljivo, da ne biste dodirnuli komponente modula ili pozlaæene kontakte na ivici) i pažljivo ga izvucite iz ležišta. Korišæeni DIMM stavite u antistatièko pakovanje. 4. Po potrebi, isti postupak ponovite i za ostale module DIMM. Pogledajte dokumentaciju matiène ploèe i izaberite jedan ili više modula DIMM, da bi server dobio odgovarajuæi memorijski kapacitet. Module birate na osnovu kapaciteta (na primer, 128 MB), vrste memorije (recimo SDRAM), brzine (na primer, vreme memorijskog ciklusa od 8 ns) i naèina provere grešaka (tj. s parnošæu, bez parnosti, ECC ili ne-ECC). Moduli DIMM i ležišta mogu imati kalajne ili pozlaæene konektore. Mešanje vrsta konektora (na primer, ako se modul DIMM sa zlatnim konektorom instalira u kalajna ležišta) može izazvati otkaz memorije, a samim tim i gubitak podataka. Instalirajte samo DIMM module s pozlaæenim konektorima u pozlaæena ležišta. Razmotrimo postupak instaliranja modula DIMM: 1. Otvorite kuæište servera (ako veæ nije otvoreno) i pronaðite ležišta za module DIMM. 2. Modul hvatajte prstima samo za ivice i izvadite ga iz antistatièkog pakovanja. 3. Usmerite modul DIMM tako da se zaseci na donjoj ivici modula poklapaju s voðicama u ležištu. 4. Donju ivicu modula ubacite u ležište i dobro pritisnite, da biste bili sigurni da je modul dobro seo u svoje ležište. 5. Na oba kraja ležišta nežno gurnite plastiènu polugu za izbacivanje u gornji (zakljuèani) položaj. 6. Ponovite isti postupak za ostale module DIMM. Prilikom vaðenja i instaliranja modula DIMM, morale biti jako pažljivi - prejak pritisak može oštetiti ležište (samim tim i matiènu ploèu). Na plastiène poluge primenjujte samo onoliko sile koliko je potrebno da se bravica ležišta otkljuèa, odnosno zakljuèa. Moduli DIMM imaju zaseke (kljuè) koji omoguæavaju umetanje u samo jednom položaju, èime se iskljuèuje moguænost pogrešnog orijentisanja modula. 9.3.4.2 Procesori Serverske matiène ploèe obièno primaju dva ili èetiri (pa èak i više procesora). Na primer, server Gateway 7400 podržava dva procesora (slika 9.7), dok verzija Gateway 8400 podržava do èetiri procesora. Na svaki procesor treba postaviti odgovarajuæi hladnjak, a u neiskorišæena procesorska ležišta treba staviti odgovarajuæe zatvaraèke kartice (engl. termination cards). Pogledajte dokumentaciju matiène ploèe i proverite koje vrste procesora (i kojih brzina) matièna ploèa može primiti (na primer, jedan ili dva procesora Pentium III na 800 ALEXA 2002

16/255

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

MHz). Ako dodajete drugi procesor, proverite da li je on kompatibilan s postojeæim procesorom (nekada moraju pripadati istoj proizvoðaèkoj reviziji) i da li se mogu koristiti zajedno.

SLIKA 9.7 Server Gateway 7400 ima dva procesorska ležišta Socket 370 Procesori su izuzetno oselljivi na statièki elektricitet i njegovo pražnjenje. Kada rukujete procesorom primenite sve mere predostrožnosti koje spreèavaju indukovanje i pražnjenje statièkog elektriciteta. Prvo æemo nauèiti kako se procesor pravilno skida s ploèe: 1. Otvorite kuæište servera (ako veæ nije otvoreno) i naðite ležište (ili ležišta) procesora. Ako je server prethodno radio, procesor i hladnjak su vreli. Da se ne biste opekli, posle iskljuèenja sistema saèekajte barem petnaestak minuta, pre nego što poènete rad. 2. Ukoliko posmatrani procesor ima hladnjak i/ili ventilator, najpre treba da s matiène ploèe iskljuèite žicu za njihovo napajanje: ¦ Ako je u pitanju procesor sa adapterom u utiènici, levom rukom pažljivo povucite poklopac mehanizma za prièvršæivanje, tako da se procesor može odv??iti iz ležišta. Desnom rukom uhvatite stranu procesora koja je najbliža mehanizmu za prièvršæivanje, èiji poklopac povlaèite, i odvojte jednu stranu procesora iz ležišta. Kada oslobodite tu stranu, iz ležišta možete izvuci i drugu stranu procesora. Ovo može biti težak postupak. Poklopac mehanizma za prièvršæivanje treba povuæi tek toliko da bravica oslobodi procesor. ¦ Kada je u pitanju procesor s podnožjem, pronaðite i oslobodite polugu ležišta ZIF, zatim je podignite u gornji položaj. Ako treba, nežno prodrmajte procesor napred-nazad da biste ga izvukli iz ležišta. Ne vucite procesor samo s jedne strane, jer to može iskriviti iglice i oštetiti procesor. 3. Izvadite procesor i odložite ga u antistatièko pakovanje. ALEXA 2002

17/256

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

4. Izaberite jedan ili više procesora pogodnih za korišæenje na datoj matiènoj ploèi. Proverite da li ste valjano povezali hladnjake i ventilatore. 5. Na matiènoj ploèi pronaðite odgovarajuæa ležišta za procesore. Potražite i male konektore za ventilatore kraj procesorskih ležišta. Skoro sve serverske matiène ploèe automatski prepoznaju procesor, podešavaju brzinu magistrale, faktor množenja i napon za napajanje procesora. To znaèi da æete retko morati da pripremate ploèu za nov procesor umetanjem kratkospojnika. U opštem sluèaju, u neiskorišæeno (prazno) ležište - za procesor možete postaviti karticu za zatvaranje, èime obezbeðujete stabilan rad sistema. Kartica za zatvaranje sadrži zatvaraèka kola AGTL+ i zatvaraè takta. Ponekad server ne može da podigne sistem ukoliko se sva neiskorišæena ležišta ne zatvore karticama. Sada æemo sagledati osnove instaliranja procesora: 1. Otvorite kuæište servera (ukoliko veæ nije otvoreno) i pronaðite procesorska ležišta: ¦ Ukoliko server ima jedan procesor i dodajete drugi, morate iz drugog procesorskog ležišta izvaditi karticu za zatvaranje. Pažljivo povucite poklopac mehanizma za prièvršæivanje, sve dok ne budete mogli da karticu za zatvaranje odvijete iz ležišta. Uhvatite karticu sa strane koja je najbliža poklopcu mehanizma za prièvršæivanje, rotirajte jednu stranu kartice i izvucite je iz ležišta. Kada je jedna strana slobodna, onda i drugu stranu možete lako izvuæi iz ležišta. ¦ Ako server ima jedan procesor i želite da ga zamenite, neka kartica za zatvaranje ostane u neiskorišæenom ležištu. Izvadite procesor koji želite da zamenite. ¦ Ako server ima dva procesora i menjate jedan ili oba, izvadite odgovarajuæi procesor ili procesore. 2. Novi procesor izvadite iz antistatièkog pakovanja i pravilno ga poravnajte prema ležištu. Neizostavno prema ležištu poravnajte iglicu br. 1. 3. Kad instalirate procesor sa adapterom za utiènicu, ubacite ga u mehanizam za prièvršæivanje. Pritisnite jednakom snagom oba kraja gornje površine procesora, dok ne legne na svoje mesto (èuje se karakteristièan zvuk „klik”). 4. Ako je u pitanju procesor s podnožjem, ubacite procesor u ležište do kraja, a zatim zatvorite i zakljuèajte polugu ležišta ZIF. Uzemljeni mehanizmi za prièvršæivanje (engi. Grounded Retention Mechanism, GRM) nisu kompatibilni s tipom procesora SECC - novi uzemljeni mehanizam za prièvršæivanje podržava samo tip SECC2 (odnosno procesore Pentium II/III Xeon). Ako planirate da koristile procesore tipa SECC (tj. obiène procesore Pentium II/III), morate upotrebiti višenamenske mehanizme za prièvršæivanje (engl. Universal Retention Mechanism, URM). 5. Prikljuèite kabl ventilatora na 3 - iglièni konektor matiène ploèe. 6. Zatvorite kuæište servera i obezbedite ga (proverite jesu li prekidaèi za otkrivanje otvaranja kuæišta u odgovarajuæem položaju). 7. Povežite preostale unutrašnje i spoljašnje kablove i utaknite kabl za napajanje. 8. Ukljuèite monitor, a zatim i server. Pokrenite serverov program za podešavanje nove matiène ploèe, memorije i procesora. ALEXA 2002

18/257

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

9.4 PODEŠAVANJE MATIÈNE PLOÈE Po smeštanju matiène ploèe u kuæište servera i njenom obezbeðenju, i posle ispravnog instaliranja memorije i procesora, matiènu ploèu treba podesiti za rad s novim komponentama. Podešavanje servera obièno podrazumeva podešavanje kratkospojnika matiène ploèe, podešavanje CMOS-a i korišæenje ostalih pomoænih programa za prilagoðavanje servera mrežnom okruženju. 9.4.1 PODEŠAVANJE KRATKOSPOJNIKA Savremene matiène ploèe imaju relativno malo kratkospojnika - velika veæina parametara zadaje se pomoænim programom CMOS Setup i ostalim softverskim alatima. Nekoliko kratkospojnika na matiènoj ploèi utièu na najvažnije bezbednosne funkcije (na primer, na brisanje lozinki, otvaranje kuæišta i slièno). U dokumentaciji matiène ploèe naæi æete detalje o položaju kratkospojnika, njihovoj nameni i korišæenju. Matièna ploèa Intel L440GX+ (slika 9.8) ima devet veoma važnih kratkospojnika.

SLIKA 9.8 - Položaji kratkospojnika na serverskoj matiènoj ploèi. ¦ BIOS Write Enable (BIOS WREN) Štiti startni blok BlOS-a. Ako je kratkospojnik aktivan, startni blok BIOS-a je zaštiæen i ne može se preko njega upisati neki drugi sadržaj. U neaktivnom položaju, BIOS se može obrisati i reprogramirati. Napomenimo da ovaj kratkospojnik štiti samo BIOS matiène ploèe, odnosno ne štiti BMC sistemski softver u èipovima (firmver). ¦ Baseboard Management Controller Firmware Upgrade (BMC FRC UP) Kontroliše ciklus startovanja servera. U standardnom položaju, server podiže sistem na uobièajen naèin. Ako je kratkospojnik u drugom položaju (program state), server pokušava da oèita disketu da bi ažurirao BMC firmver. Ovaj kratkospojnik se mora postaviti u skladu,s kratkospojnikom BMC WR EN.?ime s? omoguæava reprogramiranje BMC firmvera, a ne BlOS-a matiène ploèe. ALEXA 2002

19/258

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

¦ Baseboard Management Controller Write Enable (BMC WR EN) Štiti startni blok BMC firmvera. U aktivnom položaju, startni blok BMC-a je zaštiæen i ne može se u njega upisivati. U neaktivnom položaju, BMC firmver se može obrisati i reprogramirati. Napomenimo da se na ovaj naèin štiti samo BMC firmver ne i BIOS matiène ploèe. ¦ Clear the CMOS (CMOS CLR) Štiti sadržaj CMOS RAM memorije. U podrazumevanom zaštiæenom režimu rada, sadržaj CMOS RAM memorije je zaštiæen (mada se može ažurirati rutinom CMOS Setup). U režimu za brisanje, sadržaj CMOS RAM memorije zamenjuje se podrazumevanim fabrièkim vrednostima. Ova funkcija je osobito korisna za ponovno uspostavljanje osnovnih funkcija servera posle zamene baterije za napajanje CMOS-a, ili posle pogrešnog zadavanja parametara. ¦ Fault Resilient Booting (FRB) Kontroliše funkciju matiène ploèe za otpornost na greške prilikom podizanja sistema. Kada je aktivan, sistem se diže pomoæu procesora 1, ukoliko se procesor 0 (podrazumevani procesor) ne odaziva sistemu. Kada se iskljuèi FRB, sistem se neæe podizati ukoliko se procesor 0 ne odaziva. ¦ Intrusion Detection (INT DET) Kada se aktivira, prekidaè na kuæištu signalizira otvaranje kuæišta (generiše se bezbednosno upozorenje i upuæuje se administratoru mreže). Ako se ova funkcija onemoguæi, prekidaè ne reaguje na otvaranje kuæišta i ne izdaje se nikakvo upozorenje. ¦ Clear the Password (PSWD CLR) U podrazumevanom zaštiæenom režimu rada, sistem koristi tekuæu sistemsku lozinku (ukoliko je zadata). U režimu brisanja, sistem uklanja lozinku. Ova funkcija je veoma korisna ukoliko zaboravite sistemsku lozinku ili ako je ona nepravilno zadata. ¦ Recovery Boot (RCVRY BOOT) Pomoæu ovog kratkospojnika kontroliše se startni ciklus servera. U podrazumevanom normalnom režimu rada, sistem pokušava da se podigne pomoæu BIOS-a koji se èuva u fleš memoriji. Ako je kratkospojnik u položaju za oporavak, BIOS pokušava pokretanje oporavka, odnosno kod za BIOS se uèitava sa diskete u fleš ureðaj. Ova funkcija se obièno koristi kada je na matiènoj ploèi kod za BIOS narušen, ili ga treba ažurirati. Napomenimo da ova funkcija utièe samo na BIOS matiène ploèe - ne na BMC firmver. ¦ Wake On LAN Enable (WOL EN) Aktivira/deaktivira podršku za buðenje matiène ploèe ukoliko se aktivira mrežna kartica (engl. Wake On LAN (WOL) support). Ukoliko matièna ploèa dobija odgovarajuæe pomoæno napajanje za funkciju WOL (tj. +5 V na 0,8 A, linijom za pomoæno napajanje), ovu funkciju je moguæe aktivirati (standardno je ukljuèena). U suprotnom, morate je iskljuèiti. U skoro svim sluèajevima; treba iskljuèiti napajanje servera pre menjanja položaja kratkospojnika. Za veæinu kratkospojnika zahteva se vraæanje u poèetni (podrazumevani) položaj posle korišæenja odreðene funkcije (na primer, posle uklanjanja sistemske lozinke). 9.4.2 POST Svaki put kada pokrenete (ili restartuje) server, izvršava se program za samostalno testiranje prilikom ukljuèivanja (engl. Power 0n Self Test,POST). ALEXA 2002

20/259

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

Ovaj program je deo BIOS-a matiène ploèe. Uobièajeno je da POST proverava matiènu ploèu, instalirani procesor (ili procesore), instaliranu memoriju, tastaturu i veæinu instaliranih periferijskih ureðaja. Tokom testiranja memorije, POST prikazuje kapacitet memorije koji je u stanju da prepozna, pristupi mu i isproba ga (trajanje ovog testa zavisi od kapaciteta instalirane memorije). Ako se otkrije greška na ploèi, procesorima, memoriji ili drugim instaliranim ureðajima, POST generiše kod greške (više o greškama naæi æete u odeljku „Rešavanje opštih problema”). Normalan postupak testiranja POST odvija se otprilike ovako: 1. Ukljuèite monitor i server. Za par sekundi poèinje POST i ispitivanje kapaciteta memorije. 2. Posle ispitivanja memorije, videæete poruke i odzivnike sistema, na primer: Press F2 key if you want to run SETUP Keyboard . . . Detected Mouse ... Detected 3. U ovom primeru, pritisnuli biste taster F2 da uðete u sistemski program CMOS Setup. Neke druge matiène ploèe i verzije BIOS-a koriste druge tastere, ali je to u poruci navedeno. 4. Ukoliko ne pritisnete taster (ili tastere) za pokretanje programa CMOS Setup, POST se završava i predaje kontrolu operativnom sistemu. Ako nemate disk jedinicu s koje se može podiæi operativni sistem, gornja poruka se zadržava nekoliko sekundi, a pokušava se podizanje sistema. U ovom sluèaju, èuo bi se zvuèni signal i dobija se poruka, na primer: Operating system not found 5. Kada se naðe disk jedinica s koje se može podiæi operativni sistem, nastavlja se postupak. Ako matièna ploèa ima integrisan SCSI adapter, možda æete ugledati poruku BIOS-a sliènu ovoj: Press to enter SCSI Utility 6. U ovom primeru, istovremenim pritiskom na tastere CTRL i A, pokreæe se pomoæni program za podešavanje SCSI ureðaja. Na drugim matiènim ploèama i u drugim verzijama BIOS-a možda se koriste drugi tasteri, ali je to napisano u poruci. Ako na serveru imate SCSI ureðaje, pokrenite pomoæni program za njihovo podešavanje. Kada se otvori pomoæni program, pratite uputstva za podešavanje integrisanog SCSI adaptera i ureðaja. Ukoliko ne uðete u ovaj pomoæni program, postupak dizanja operativnog sistema nastavlja se uobièajenim tokom. 7. Tokom izvršavanja programa POST možete pritisnuti taster ESC, èime se, po završetku programa POST, otvara meni za podizanje sistema. U ovom meniju možete izabrati ureðaj s kojeg æete diæi sistem (na primer disk C: ili disk D:) ili možete uæi u pomoæni program CMOS Setup. 8. Kada se završi program POST, sistem emituje kratak zvuèni signal. 9. Potom æete ugledati logotip operativnog sistema èije uèitavanje poèinje. ALEXA 2002

21/260

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

Ako se sistem „zamrzne” pre nego što se zavši program POST sistemski zvuènik emituje zvuèni signal, èime se daje do znanja da se desila fatalna sistemska greška koja zahteva neposredne mere. Ako je POST inicijalizovao video sistem, verovatno æete videti poruke na monitoru (i sistem æe emitovati dva kratka zvuèna signala). Zabeležite da su se javili zvuèni signali i zapišite tekst poruka o greškama. 9.4.3 PODEŠAVANJE CMOS-A Program CMOS Setup je deo BlOS-a matiène ploèe. Mnogi parametri koji odreðuju naèin rada sistema èuvaju se u memoriji CMOS RAM (ima rezervno napajanje iz baterije) ili u fleš memoriji. U program CMOS Setup (ponekad se naziva BIOS Setup, ili kratko Setup) obièno ulazite posle nadogradnje serverske matiène ploèe, zamene baterije za napajanje CMOS-a i ostalih izmena koje se moraju identifikovati na nivou sistemskog hardvera. Dokumentacija sistema obièno navodi moguæ izbor vrednosti parametara. U razloge za ulazak u program CMOS Setup spadaju: ¦ identifikovanje disketne jedinice ¦ biranje režima rada paralelnog prikljuèka ¦ aktiviranje ili deaktiviranje serijskog prikljuèka ¦ doterivanje vremena i datuma na sistemskom èasovniku ¦ utvrðivanje vrste IDE èvrstog diska (cilindara, sektora, glava i slièno) ¦ zadavanje redosleda startnih ureðaja (engl. boot device sequence) ¦ aktiviranje SCSI BlOS-a (i SCSI kontrolera) ¦ podešavanje brzine procesora ¦ aktiviranje i deaktiviranje režima rada za štednju energije. Ako vrednosti parametara zadate u CMOS RAM memoriji nisu u saglasnosti s hardverom koji je detektovao program POST (na primer, kada se obriše sadržaj CMOS RAM memorije), generiše se poruka o gršci. U velikom broju sluèajeva možete ponovo uæi u program CMOS Setup i ispraviti grešku, ili možete kratkospojnik Clear CMOS staviti u aktivni položaj i obnoviti podrazumevana fabrièka podešavanja. 9.4.4 POMOÆNI PROGRAM SYSTEM SETUP UTILITY (SSU) Program CMOS Setup matiène ploèe veoma je važan za podešavanje primitivnog serverskog hardvera. Meðutim, postoje neki bitni parametri koje ne možete zadati programom Setup. Matiène ploèe (kao što je L440GX+) imaju program System Setup Utility (SSU) na instalacionom CD-u (zajedno sa upravljaèkim programima). Program SSU omoguæava detaljnija podešavanja servera. Na primer, SSU dodeljuje resurse osnovnim ureðajima matiène ploèe i dodatnim karticama pre uèitavanja operativnog sistema. Dozvoljava vam da, van programa CMOS Setup, zadate redosled startnih ureðaja i bezbednosne sistemske funkcije. SSU dozvoljava pregledanje (i brisanje) važnih dnevnika sistemskih dogaðaja i pruža pregled ulazno-izlaznih ureðaja u celom serverskom sistemu.SSU takoðe omoguæava da sprovedete osnovne postupke rešavanja problema èak i kada operativni sistem ne radi. Koristite SSU kada treba da: ALEXA 2002

22/261

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

¦ dodate ili uklonite kartice ili ploèe koje uèestvuju u dodeljivanju resursa (tj. prikljuèaka, memorije, DMA kanala i vektora prekida, IRQ) ¦ modifikujete redosled startnih ureðaja ili podesite bezbednosne funkcije ¦ promenite parametre serverske konfiguracije ¦ saèuvate serversku konfiguraciju ¦ pregledate i obrišete dnevnik sistemskih dogaðaja (engl. System Event Log, SEL). 9.4.4.1 Stariji ureðaji i ureðaji tipa utakni-i-koristi (PnP) SSU je svestan postojanja PCI prikljuèaka i podleže ISA specifikacijama utakni-i-koristi (engl. plug-and-play) - SSU podržava sve kompatibilne konfiguracione datoteke (.CFG) periferijskih ureðaja razlièitih proizvoðaèa. Po pravilu, prilikom dodavanja ili uklanjanja PnP ISA/PCI ureðaja ne morate pokretati SSU. Kada instalirate ili uklanjate starije ISA ureðaje, morate pomoæu SSU-a ponovo konfigurisati server. POST proverava podatke o konfiguraciji sistema u odnosu na stvarnu konfiguraciju hardvera. Ako saèuvane informacije nisu u saglasnosti sa utvrðenim stanjem, POST generiše poruku o grešci. Onda morate ponovo pokrenuti SSU i pre podizanja operativnog sistema pravilno podesite sistem. SSU omoguæava da konfiguraciju sistema zadate preko informacija iz .CFG datoteka, konfiguracionih registara, fleš memorije ili pomoæu informacija koje ruèno unesete. SSU upisuje podatke o konfiguraciji u fleš memoriju. Izmene konfiguracije æe važiti prilikom podizanja sistema. SSU uvek proverava konfiguracione informacije (pomoæu kontrolnih zbirova), tako da BIOS može otkriti podatke za koje se sumnja da su ošteæeni, i to pre primene posmatrane konfiguracije. 9.4.4.2 Pokretanje SSU U veæini sluèajeva, SSU se može pokrenuti direktno sa CD-a koji se dobija uz matiènu ploèu. Sistem treba podiæi s pomenutog CD-a i izabrati Utilities. Otvaranjem datoteke SSU.BAT (nalazi se na CD-u) pokreæe se SSU (ako se server podiže neposredno sa SSU medijuma, datoteka SSU.BAT se automatski uèitava). Kada se pokrene u lokalnom izvršnom režimu rada (što je podrazumevani režim), SSU prihvata unos preko tastature i/ili miša i na primarnom monitoru prikazuje osnovni grafièki korisnièki interlejs (GUI). SSU je moguæe pokrenuti sa upisivog, neupisivog, izmenjivog ili fiksnog medijuma. Ako se SSU pokreæe s neupisivog medijuma (na primer, s CDROM-a), nemoguæe je saèuvali parametre koje je podesio korisnik. SSU možete pokretati daljinski, sa udaljenog servera koji ima karticu Server Monitor Module (SMM) i pomoæu lokalnog sistema koji ima softver za daljinsku kontrolu. SMM kartica (na primer LANDesk2 ) ima video memoriju, tastaturu i podršku za preusmeravanje kontrole miša na udaljeni server. Veza se uspostavlja modemom ili preko Ethernet mreže. Pošto se SSU izvršava samo na udaljenom serveru, sve datoteke koje su neophodne za rad SSU-a, moraju se nalaziti na udaljenom serveru (obièno na izmenjivom ili fiksnom medijiimu).

ALEXA 2002

23/262

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

9.5 OSNOVNO O PROCESORU Procesor (elektronski sklop poznat i pod nazivom mikroprocesor, CPU ili centralna procesorska jedinica) najvažnija je komponenta PC raèunara. Ovoj moæan programabilan logièki elektronski sklop obraðuje i izvršava sve programske naredbe (i obraðuje veæi deo podataka) u sistemu - ukljuèujuæi programske module u Windowsu, aplikacije i datoteke podataka. Važno je da, kao tehnièko lice, razumete suštinske principe procesorske tehnologije i njihove konkretne primene u stonim i serverskim raèunarima. ¦ Sistemske performanse Procesor je verovatno najvažniji pojedinaèni èinilac, onaj koji najviše utièe na performanse sistema. Dok ostale komponente (na primer memorija, skup èipova, kontroleri ureðaja, mrežna kartica i slièno) takoðe utièu na ukupne performanse, snaga procesora diktira efikasnost kojom se izvršavaju programske naredbe. ¦ Softverska podrška Procesor radi samo sa odreðenim skupom instrukcija. Na primer, procesori proizvoðaèa Intel i AMD obièno izvršavaju softver koji pripada klasi „x86”, kao što su DOS, Windows i Linux/Unix. Ovi procesori ne mogu izvršavati softver koji ne pripada klasi „x86”. Savremeni procesori koji podržavaju proširene naredbe (kao što su MMX, 3DNow ili SME), izvršavaju softver koji koristi te specijalne funkcije. ¦ Pouzdanost i stabilnost Kvalitet konstrukcije i izrade procesora odreðuje koliko æe vaš sistem biti pouzdan (verovatno se seæate opštepoznate fabrièke greške na ranim procesorima Pentium). Pouzdanost i stabilnost variraju i u zavisnosti od starosti procesora i potrošnje energije. ¦ Potrošnja energije i hlaðenje Stariji procesori su trošili relativno malo energije (u poreðenju sa ostalim komponentama sistema), ali sadašnji procesori Pentium II/III ili Xeon mogu trošiti znaèajnu kolièinu energije. Potrošnja energije utièe na hlaðenje i ukupnu stabilnost sistema. ¦ Podrška matiènih ploèa Današnji procesori od BIOS-a matiène ploèe i skupa èipova zahtevaju „pametniju” podršku. To znaèi da morate izabrati matiènu ploèu koja podržava izabrani procesor (ili procesore). 9.5.1 UPOZNAVANJE ÈIPA Poželjno je poznavati neke kljuène fizièke osobine procesorskog èipa. Konstrukcija i izrada èipa neposredno utièu na njegovu velièinu, performanse, potrošnju energije i zraèenje toplote, što dalje utièe na primenu èipa u sistemu. 9.5.1.1 Verzije procesora Procesor je veoma složen ureðaj. Kao i pri projektovanju bilo kojeg drugog hardvera, èesto „isplivaju” neke greške (na primer, greška pri raèunanju brojeva s pokretnim zarezom u ranim verzijama procesora Pentium). To znaèi da za posmatrani procesor postoji više verzija projekata, odnosno revizija u kojima su popravljene greške iz prethodnih. Kompanija Intel za oznaèavanje revizije procesora koristi pojam „stepping” ili „S-step”. Ova oznaka se obièno nalazi na desnoj strani procesora. Proizvoðaè AMD reviziju procesora oznaèava brojem modela. Na primer, noviji model Intelovog procesora Pentium III ima S-oznaku SL3WA. Nije neophodno da napamet znate ove oznake (ili sliène oznake proizvoðaèa) ALEXA 2002

24/263

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

- obièno ih možete naæi u proizvoðaèkim katalozima, u tabelama u kojima su navedene sve S-oznake i osobine procesora s tim oznakama. Unovijim revizijama istog procesora, u opštem sluèaju, samo se ispravljaju greške uoèene u prethodnim revizijama i rešavaju problemi s performansama, ali se ne uvode nove osobine. Po pravilu, broj revizije procesora ima malog (a možda i nikakvog) uticaja na performanse sistema. Kada se koriste odreðene kombinacije matiènih ploèa, BIOS-a i procesora, može doæi do njihove neusaglašenosti i problema u radu. Kada sistem nije pouzdan, proverite da li je negde objavljeno da se data matièna ploèa i posmatrana revizija procesora ne slažu. Ukoliko na istoj matiènoj ploèi koristite više procesora, takoðe može biti bitno koje se revizije procesora koriste. 9.5.1.2 Potrošnja energije i upravljanje procesorom Procesori troše relativno veliku kolièinu energije. Da bi se smanjila potrošnja energije PC raèunara i da bi se poboljšale performanse, prešlo se s tradicionalnog napona napajanja od +5 V, na niže napone napajanja procesora, èipova i ureðaja za proširenje, jer mogu da rade i na daleko manjim naponima napajanja. Prvi korak u ovoj evoluciji bio je da se radni napon napajanja smanji na +3,3 V. To je uvedeno s prvim procesorima Pentium. Noviji procesori (kao što su Pentium MMX i Pentium II/III) imaju još niži napon napajanja, što se postiže dvojnim naponom (odnosno razdvojenim naponom, engl. split rail). Procesori s dvojnim naponom napajanja, kao što samo ime kaže, koriste dva razlièita napona napajanja. Spoljni (ili ulazno-izlazni) napon obièno je +3,3 V, èime se postiže kompatibilnost sa ostalim èipovima matiène ploèe. Unutrašnji napon (jezgra) nešto je niži (obièno od +2,5 do 2,9 V, mada najnoviji procesori koriste napone izmeðu 1,8 V i 2,4 V). Ulazno-izlazni napon omoguæava procesoru da „komunicira” s matiènom ploèom, dok niži napon jezgra omoguæava da se procesor manje zagreva pri radu. Uobièajeno je da za korišæeni procesor (procesore) morate izabrati odgovarajuæi napon napajanja, tako što æete na matiènoj ploèi postaviti odreðene kratkospojnike koji definišu napon napajanja. Danas se naponi za napajanje procesora zadaju automatski,signalima za izbor napona napajanja koji postoje na samom procesoru. Samo treba da utaknete procesoru njegovo ležište i da podignete sistem - matièna ploèa sama prepoznaje procesor, na osnovu pomenutih signala. Pošto je potrošnja energije u procesoru uslovljena brzinom i intenzitetom obrade podataka, kompanija Intel je razvila kolo za upravljanje napajanjem. Ovo kolo omoguæava da procesor štedi energiju (i samim tim da se produži vek trajanja baterije prenosivih raèunara). Kolo za upravljanje napajanjem prvi put je uvedeno u procesoru Intel 486SL (poboljšana verzija procesora 486DX), ali su uskoro funkcije za upravljanje napajanjem standardizovane i sada se ugraðuju u sve procesore, poèev od procesora Pentium pa nadalje. Ove funkcije za upravljanje napajanjem nazvane su „System Management Mode” (SMM, radni režim za upravljanje sistemom). Kola SMM sistema integrisana su u èip procesora, ali sistem radi potpuno nezavisno od ostatka procesora. Sistem kontroliše potrošnju energije na osnovu nivoa zaposlenosti procesora. SMM omoguæava sistemu da zada vremenski interval posle kojeg se procesoru delimièno ili potpuno iskljuèuje napajanje (u engleskom žargonu za ovo postoji pojam throttled back). ALEXA 2002

25/264

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

Sistem SMM takoðe podržava prekidanje i nastavljanje rada (engl. suspend/resume), èime su omoguæeni poznati režimi rada standby i hibernate današnjih raèunara. Parametri sistema SMM kontrolišu se programom CMOS Setup. 9.5.1.3 Hlaðenje procesora Svaki od više miliona tranzistora koji rade u procesoru oslobaða malu kolièinu energije, svaki put kada se „ukljuèi” ili „iskljuèi”. Kada tranzistor menja stanje stotinama ili milionima puta svake sekunde, osloboðena toplota postaje nešto što se mora kontrolisati. Za svaki procesor zadat je bezbedni temperaturni opseg, koji predstavlja granice normalnog rada. Ako se procesor pregreje, u sistemu se dešavaju ozbiljni problemi - sistem se resetuje, blokira ili padne. Na pregrevanje procesora takoðe ukazuju greške u radu memorije, greške u radu aplikacija, problemi u radu diska i razne druge stvari. Ako se procesor ozbiljno pregreje, ili ako se pregreva duže vreme, može biti trajno ošteæen. To se, na svu sreæu, retko dogaða. Navedeni problemi se veoma teško otkrivaju, jer simptomi obièno ukazuju na kvar drugih komponenata sistema. Na primer, pad ili blokiranje sistema èesto ukazuje na softversku grešku ili sukob hardverskih ureðaja, dok je pravi uzrok pregrevanje procesora. Procesori se hlade aktivnim hladnjacima, brzi? ventilatori? ? postavljem na veliki metalni hladnjak, sa velikom površinom zraèenja. Hladnjak odvodi toplotu s procesora, a ventilator dodatno hladi hladnjak. Topao vazduh se izbacuje kroz odgovarajuæe otvore na kuæištu (oseæa se na pozadini kuæišta). Mana aktivnih hladnjaka je to što se oslanjaju na ventilatore. Ako ventilatori otkažu, hladnjak više ne odvodi dovoljno toplpte i procesor se ubrzo pregreva. Da bi procesor zaštitile od sluèajnog otkaza ventilatora, mnoge matiène ploèe imaju obrtometar koji oèitava i proverava brzinu obrtanja ventilatora. Matiène ploèe mogu imati i termometar koji oèitava temperaturu kuæišta i procesora i upozorava ako se procesor zagreje preko zadate temperature. Ako ventilator prestane da se okreæe, ili se procesor iz nekog drugog razloga zagreje preko zadate temperature, termostat generiše signal koji upozorava na pregrevanje i pruža vam moguænost da delujete pre nego što nastane šteta. 9.5.1.4 Kuæišta procesora Sami èipovi procesora ne povezuju se neposredno - suviše su nežni i osetljivi pa su smešteni u kuæište koje štiti jezgro procesora i pomaže mu da se lakše hladi. Kuæišta procesora su standardizovana, a postoje dve vrste: sa adapterom za utiènicu i s podnožjem. Procesori sa adapterom za utiènicu razvrstavaju se u klase slot 1, slot 2 ili slot A. Procesori s podnožjem obièno se oznaèavaju sa socket 370 ili socket A. Na slici 9.9 prikazana je serverska matièna ploèa SKA4, koja prima do èetiri procesora. Ova ploèa ima èetiri konektora klase slot 1 (na slici su oznaèeni slovom H). Evo uobièajene klasifikacije procesora: ¦ Slot 1 Na ovim kuæištima kontakti se nalaze samo na jednoj ivici (engl. Single Edge Contact, SEC). Obièno se koriste u procesorima Pentium II i Pentium III. ¦ Slot 2 Veoma su slièna kuæištima klase Slot I (kuæišta SEC). Koriste se u procesorima Intel Pentium II/III Xeon. Obièno se mogu sresti na serverskim i višeprocesorskim platformama. ALEXA 2002

26/265

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

¦ Slot A I ova su kuæišta slièna s prethodne dve klase (kuæišta SEC), odnosno, skoro su identièna klasi Slot 1. Koriste se u procesorima AMD Athlon. ¦ Socket 370 Podnožja sa 370 iglica. Koriste se u mnogim procesorima iz familije Intel Celeron. ¦ Socket A Procesorska podnožja sa 460 iglica (ova klasa se ponekad naziva i socket 460). Koriste se u najnovijim modelima procesora AMD Athlon (Thunderbird) i procesoru Duron. ¦ Socket 423 i 478 PGA podnožja koja služe za smeštanje trenutno aktuelne generacije procesora Pentium 4.

SLIKA 9.9 Ležišta za procesore na serverskoj matiènoj ploèi Intel SKA4, koja prima do èetiri procesora. ALEXA 2002

27/266

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

9.5.2 NAPOMENE O VIŠEPROCESORSKIM SISTEMIMA Višeprocesorske tehnike koriste više od jednog procesora. Zamisao je da se upotrebom dva procesora poveæa moæ obrade i da se samim tim poboljšaju performanse sistema. Korišæenjem èetiri procesora, oèekuje se èetvorostruko poboljšanje performansi itd. U stvarnosti to nije baš tako, ali pod odreðenim uslovima, višeprocesorski sistemi poboljšavaju performanse. Sledi spisak elemenata koje raèunar mora imati da bi višeprocesorski sistem bio efikasan. ¦ Odgovarajuæa matièna ploèa Morate imati matiènu ploèu koja može primiti više procesora. To znaèi da matièna ploèa treba da ima utiènice ili podnožja za dodatne procesore i da skup èipova mora biti sposoban da upravlja višeprocesorskom konfiguracijom. ¦ Odgovarajuæi procesori Morate koristiti procesore koji su predviðeni i pogodni za višeprocesorski sistem. Nisu svi procesori pogodni, odnosno, pogodne su samo neke verzije odreðenog procesora. Proverite podatke u dokumentaciji vašeg procesora. ¦ Odgovarajuæi operativni sistem Morate imati operativni sistem koji podržava višeprocesorsku obradu, kao što je Windows NT/2000 ili Unix. Ostali operativni sistemi, na primer Windows 98, ne podržavaju višeprocesorsku obradu. Višeprocesorski sistem ima najveæi uèinak ako se na njemu izvršava namenski softver predviðen za rad na više procesora. Višeprocesorska obrada se realizuje pod okriljem operativnog sistema koji razlièitim procesorima dodeljuje razlièite poslove. Za aplikacije koje se izvršavaju na višeprocesorskim sistemima, kaže se da su organizovane u niti (engl. thread), odnosno da su podeljene u niti koje se mogu nezavisno izvršavati. To operativnom sistemu omoguæava da organizuje istovremeno izvršavanje razlièitih niti na razlièitim procesorima, što je suština višeprocesorskih sistema. Ako aplikacija nije organizovana u niti, onda ona neæe koristiti pogodnosti višeprocesorskog sistema (ovakva aplikacija se izvršava samo na jednom procesoru, ali operativni sistem može koristiti ostale procesore za istovremeno izvršavanje nekih drugih aplikacija, ako ih ima). Višeprocesorski sistemi mogu biti simetrièni ili asimetrièni. Pojam ukazuje na naèin na koji operativni sistem raspodeljuje poslove na procesore. Asimetrièna višeprocesorska obrada podrazumeva da neki procesori obavljaju samo sistemske poslove, a da drugi procesori izvršavaju samo aplikacije. Ovako strogo razgranièene delatnosti pogoršavaju performanse kada raèunar izvršava više sistemskih poslova nego korisnièkih poslova, ili obrnuto. Simetrièna višeprocesorska obrada (engl. Symmetric Muttiprocessing, SMP) omoguæava da se na svakom procesoru podjednako izvršavaju i sistemski i korisnièki poslovi. Ovo je mnogo fleksibilniji pristup i zbog toga, u opštem sluèaju, daje bolje performanse. Na veæini višeprocesorskih matiènih ploèa za PC raèunare koristi se simetrièna višeprocesorska obrada (SMP). Da bi procesor podržavao višeprocesorsku obradu, mora podržavati višeprocesorski protokol koji nameæe naèin komunikacije izmeðu procesora i skupa èipova, u cilju simetriène obrade. Procesori Intel obièno, kao protokol za SMP, koriste protokol APIC. Intelovi èipovi koji podržavaju višeprocesorsku obradu, projektovani su za rad u višeprocesorskom okruženju. Protokol APIC je ALEXA 2002

28/267

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

standard kompanije Intel. Iako kompanije AMD i Cyrix proizvode procesore kompatibilne s procesorima kompanije Intel, ti procesori ne mogu raditi u konfiguracijama u kojima je primenjena simetrièna višeprocesorska obrada. Kompanije AMD i Cyrix razvile su sopstveni standard za SMP i nazvale ga Open PIC. 9.5.3 REŽIMI RADA PROCESORA Procesori mogu raditi u više razlièitih režima. Pojam „režim rada” odnosi se na naèin na koji procesor stvara (i održava) svoje radno okruženje. Režim rada procesora kontroliše naèin na koji procesor vidi sistemsku memoriju i poslove koji je koriste, i kako upravlja njima. PC raèunari imaju tri režima rada: realni, zaštiæeni i virtuelni realni. Trebalo bi da shvatite osnove sva tri režima rada. 9.5.3.1 Realni režim rada Prvi lièni raèunari IBM PC videli su samo 1 MB RAM memorije. Principi, ugraðeni u projekat ovih raèunara, preneseni su i na sledeæe modele. Svaki nov procesor morao je da bude kompatibilan sa izvornim èipom Intel 8088 - to je realni režim rada (engl, real mode). Procesor može raditi vrlo brzo u realnom režimu, ali ima ogranièen pristup memoriji (isto kao i izvorni procesor 8088) - vidi samo 1 MB RAM memorije - pa se ne mogu iskoristiti pogodnosti 32-bitne obrade koju omoguæavaju savremeni procesori. Svi procesori podržavaju realni režim - u stvari, raèunar podiže sistem u realnom (DOS) režimu. Realni režim koriste operativni sistem DOS i aplikacije za DOS. 9.5.3.2 Zaštiæeni režim Poèev od raèunara IBM AT, uvodi se nov režim rada za procesore, zaštiæeni režim (engl. protected mode). U odnosu na realni režim, ovo je mnogo moæniji režim rada. Koristi se u svim savremenim višeprocesnim (engl. multitasking) operativnim sistemima. Zaštiæeni režim ima više prednosti: ¦ Nudi pun pristup celoj sistemskoj memoriji (vidi svu memoriju, pristup nije ogranièen na samo 1 MB). ¦ Omoguæava višeprocesnu obradu, što znaèi da operativni sistem može u isto vreme izvršavati više programa. ¦ Nudi podršku za virtuelnu memoriju, koja sistemu omoguæava da, po potrebi, za emuliranje dodatne sistemske operativne (RAM) memorije koristi èvrsti disk. ¦ Nudi brži (32-bitni) pristup memoriji i podržava brže 32-bitne upravljaèke programe, koji rukuju ulazno-izlaznim prenosom podataka. ¦ Svakom programu koji se izvršava, dodeljuju se memorijske lokacije koje su zaštiæene i ne mogu im pristupiti ostali programi (programi se ne mogu sukobiti pristupajuæi istim memorijskim lokacijama). Ako program pokuša da pristupi memorijskoj lokaciji za koju nema dozvolu, sistem generise grešku zaštite (engl. protection fault). Svi savremeni poznatiji operativni sistemi koriste zaštiæeni režim, ukljuèujuæi Windows 9x/Me, Windows NT/2000, OS/2 i Linux. Èak i DOS (koji standardno radi u realnom režimu) može pristupiti zaštiæenoj memoriji, ukoliko koristi interfejs DPMI (DOS Protected Mode Interface). Ovaj interfejs se obièno koristi za igre, da bi se prevazišlo DOS-ovo ogranièenje na 640 KB ALEXA 2002

29/268

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

memorije. Raèunari 386 (i noviji) mogu prelaziti iz realnog u zaštiæeni režim bez prekida rada. Zaštiæeni režim se ponekad naziva poboljšani režim za 386 (engl. 386 enhanced mode), jer je postao uobièajen poèevši od familije procesora 386. 9.5.3.3 Virtuelni realni režim rada Treæi režim rada procesora je, u stvari, poboljšanje zaštiæenog režima. Zaštiæeni režim se obièno koristi za izvršavanje grafièkih višeprocesnih operativnih sistema, na primer, iz familije Windows. Nekada je potrebno pod Windowsom pokrenuti DOS programe, s tim što se oni mogu izvršavati samo u realnom režimu, a ne u zaštiæenom režimu. Virtuelni realni režim je napravljen da bi se rešio ovaj problem. Ovaj režim emulira realni režim unutar zaštiæenog režima i na taj naèin omoguæava izvršavanje DOS programa. Operativni sistem koji radi u zaštiæenom režimu, na primer Windows, može napraviti više virtuelnih raèunara koji rade u realnom režimu, pri èemu softveru na virtuelnoj mašini izgleda kao da se samo on izvršava na toj virtuelnoj mašini. Svaka virtuelna mašina dobija sopstveni adresni prostor od 1 MB, privid stvarnih hardverskih BIOS programa i slièno. Virtuelni realni režim se koristi kada u Windowsu 95/98 otvorite DOS prozor ili pokrenete aplikaciju za DOS. Kada pokrenete aplikaciju za DOS, Windows pravi virtuelnu DOS mašinu na kojoj æe se data aplikacija izvršavati. 9.5.4 PERFORMANSE PROCESORA Prošlih nekoliko godina svedoci smo eksplozije tehnologija i tehnika èiji je cilj da iz procesora izvuku što bolje performanse. Projektanti su uložili izuzetan trud da razviju poboljšanja za koja nismo ni svesni da postoje, a koriste se kada podižemo sistem. Ovaj deo poglavlja opisuje neke funkcije za poboljšanje performansi savremenih procesora. 9.5.4.1 Superskalarna arhitektura Programske naredbe se izvršavaju u kolima koja se nazivaju izvršne jedinice (engl. execution units). Superskalarna arhitektura se zasniva na korišæenju više izvršnih jedinica, èime se omoguæava da procesor obraðuje više naredaba istovremeno. Ovo je oblik višeprocesne obrade u okviru samog procesora, jer se više poslova obraðuje u isto vreme. Veæina savremenih procesora je superskalarna, na jedan ili drugi naèin. 9.5.4.2 Superprotoèna obrada Naredbe se obraðuju protoèno (engl. pipelining), pri èemu svaki korak protoène obrade predstavlja odreðenu fazu obrade i izvršavanja naredbe. Ako je protoèna obrada „duža” (ako ima više faza), svaka faza obavlja manji deo posla na izvršavanju instrukcije, pa procesor može raditi brže (veæa uèestanost takta). Ovo je poznato kao superprotoèna obrada (engl. superpipelining) i u opštem sluèaju predstavlja poboljšanje u odnosu na obiènu protoènu obradu. 9.5.4.3 Uslovno izvršavanje i predviðanje grananja Neki procesori mogu istovremeno izvršavati više naredaba. U nekim sluèajevima, ne koriste se svi dobijeni rezultati. Ukoliko se promeni tok programa, neka naredba se nikada neæe ni izvršiti. To se najèešæe dogaða kod naredaba grananja - gde se proverava uslov od koga zavisi dalji tok programa. Grananje ALEXA 2002

30/269

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

programa poništava prednosti koje donosi protoèna obrada, jer se ne zna da li æe se naredbe izvršavati onim redom kojim se uèitavaju iz memorije. Jednostavniji procesori mogu zaustaviti protoènu obradu dok se ne dobije rezultat koji utièe na dalji tok programa. Ovakav naèin rada može ugroziti performanse. Napredniji procesori æe u svakom sluèaju uslovno izvršiti sledeæu naredbu (engl.speculative execution). Pretpostavlja se da æe procesor moæi da upotrebi dobijene rezultate posle grananja. Još napredniji procesori prethodnu tehniku kombinuju s predviðanjem grananja (engl. branch prediction), gde procesor, na osnovu prethodnih aktivnosti, dovoljno taèno može predvideti ishod grananja programa. Predviðanje grananja poboljšava upravljanje grananjem, tako što koristi malu keš memoriju, koja se zove bafer grananja (engl. branch target buffer, BTB). Èim procesor izvrši naredbu grananja, informacija o tome upiše se u ovaj bafer. Kada procesor ponovo naiðe na isto grananje (posle programske petlje), u moguænosti je da na osnovu èinjenica predvidi ishod grananja. Na ovaj naèin se èuva tok protoène obrade i poboljšavaju performanse. 9.5.4.4 Izvršavanje preko reda Procesori koji imaju više jedinica za izvršavanje mogu izvršiti programske naredbe pogrešnim redosledom. Na primer, naredba 2 može se izvršiti pre nego što se završi naredba 1. Ovakva fleksibilnost poboljšava performanse jer omoguæava izvršavanje uz manje èekanja (manje gubljenje vremena). Rezultati izvršavanja se zatim uklapaju po pravilnom redosledu, da bi se program pravilno izvršavao. To omoguæava jedinica za zaustavljanje u kolima za prevoðenje (engl. retirement unit - faza upravljanja instrukcijama u kolima procesora). 9.5.4.5 Preimenovanje registara i upisivanje u bafere Preimenovanje registara (engl. register renaming) tehnika je kojom se omoguæava više puteva izvršavanja i izbegavaju sukobi izmeðu razlièitih jedinica za izvršavanje koje žele da pristupe istim registrima. U procesoru se ne koristi samo jedan skup registara, veæ više njih. Na ovaj naèin se razlièitim izvršnim jedinicama omoguæava istovremen, paralelan rad, bez suvišnih zastoja u protoènoj obradi. Upisivanje u bafere (engl. write buffers) koristi se za èuvanje rezultata izvršavanja instrukcija dok se ne steknu uslovi za njihovo upisivanje u registre ili nazad u memoriju. Veæi broj ovakvih bafera omoguæava izvršavanja veæeg broja naredaba bez zaustavljanja protoène obrade. 9.5.5 KONTROLISANJE TEMPERATURE PROCESORA Pregrevanje je najveæi neprijatelj savremenih procesora. Stoga je regulisanje toplote veoma važno. Evo nekoliko predloga kako da rešite probleme pregrevanja procesora: ¦ Koristite hladnjake i ventilatore dobrog kvaliteta, koji mogu hladiti i veæe i jaèe procesore nego što je vaš (pravilo: „od viška glava ne boli”). ¦ Koristite tanak sloj toplotnog provodnika da biste poboljšali prenošenje toplote sa kuæišta procesora na hladnjak. ¦ Za procesore koji se izuzetno mnogo greju, upotrebite hladnjak Peltier ili slièan rashladni ureðaj. ALEXA 2002

31/270

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

¦ Izaberite pouzdane ventilatore s kugliènim ležajevima i produženim rad-nim vekom. ¦ Sakupite i privežite kablove, tako da ne ometaju dotok svežeg vazduha, naroèito u blizini ventilatora. Uklonite sve nepotrebne predmete koji smetaju na slièan naèin. ¦ Proverite da li kuæište procesora i hladnjak/ventilator imaju odgovarajuæu dodirnu površinu (ako treba, šupljine popunite masom koja dobro provodi toplotu). Ove dve površine moraju u potpunosti da naležu jedna na drugu. Ukoliko to nije moguæe ostvariti s datim hladnjakom/ventilatorom, kupite drugi. ¦ Koristite hladnjak sa zvuènim alarmnim sistemom, koji može upozoriti na otkaz ventilatora ili nagli rast temperature i pregrevanje procesora. Ako poveæavate takt procesora, morate koristiti jaèi hladnjak/ventilator, ili upotrebiti aktivni hladnjak Peltier. ¦ Barem jednom godišnje oèistite propelere, kuæište i otvore za napajanje, jer se tu skuplja prašina i prljavština. Možete koristiti vazduh pod pritiskom ili èetkice s malim usisivaèem. ¦ Poveæajte razmenu vazduha iz kuæišta sa okolinom, tako što æete na kuæište postaviti dodatni ventilator.

9.6 OSNOVE ARHITEKTURE MAGISTRALA U PC raèunaru podaci se prosleðuju od ureðaja do ureðaja preko odgovarajuæih signalnih puteva, koji se zovu magistrala (engl. bus). Procesori, memorija, skupovi èipova, interfejsi ureðaja i kartice za proširenje neki su odureðaja koji koriste magistralu. U PC raèunaru postoji više nivoa magistrala - hijerarhija gde se svaki viši nivo nalazi dalje od procesora - ali su sve povezane da bi ostvarile jedinstvo razlièitih delova raèunara. Svaki viši nivo je, u opštem sluèaju, sporiji od nižeg nivoa. Ovde su prikazana èetiri opšta nivoa magistrala: ¦ Procesorska magistrala (engl. processor bus) Najbrža magistrala najnižeg nivoa, pomoæu koje matièna ploèa ostvaruje vezu izmeðu procesora i memorije (radi na brzinama od 100 MHz, 133 MHz, 150 MHz ili èak višim). Na blok dijagramima nekih ploèa ova magistrala je oznaèena kao „memorijska magistrala” (engl. memory bus). ¦ Magistrala keš memorije (engl. cache bus) Bolji PC raèunari (kao što su Pentium Pro i Pentium II/III) imaju namensku magistralu koja služi za pristupanje sistemskoj keš memoriji. Ponekad se naziva „pozadadinska magistrala” (engl. backside bus). Neke savremene matiène ploèe i skupovi èipova objedinjuju magistralu keš memorije sa standardnom magistralom za memoriju. ¦ Lokalna ulazno-izlazna magistrala (engl. local I/O bus) Ovo je ulaznoizlazna magistrala srednje brzine. Koristi se za povezivanje najmoænijih periferijskih ureðaja, èije performanse diktiraju ukupne performanse sistema, sa sistemskom memorijom, skupom èipova i procesorom. Na primer, video kartice, kontroleri disk jedinica i mrežne kartice koriste ovakve magistrale. Dve najèešæe lokalne ulazno-izlazne magistrale su AGP magistrala na 66 MHz i PCI magistrala na 33 MHz. ALEXA 2002

32/271

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

¦ Standardna ulazno-izlazna magistrala (engl. standard I/O bus) Najsporije arhitekture magistrala su ISA na 8,3 MHz i EISA na 10 MHz. Ove magistrale su idealne za vezu matiène ploèe sa sporijim periferijskim ureðajima (kao što su miš, analogni modem, obiène zvuène kartice ili spore mrežne kartice). Kartice za proširenje koriste standardizovane utiènice na I/O magistralama (lokalnim ili standardnim). Ove utiènice na magistralama omoguæavaju prikljuèivanje èitavog niza razlièitih ureðaja (tj. grafièke kartice ili mrežne kartice) na sistem ili na server. Ovaj deo poglavlja objašnjava magistrale za proširenje i usredsreðuje se na dve najpopularnije arhitekture: PCI i AGP. 9.6.1 SIGNALI NA MAGISTRALI Svaka magistrala se sastoji od dva razlièita dela: magistrale podataka i adresne magistrale. Magistrala podataka (engl. data bus) jeste skup signalnih linija koje zaista nose podatke koji se prenose izmeðu periferijskog ureðaja i sistema. Veæina ljudi misli na magistralu podataka kada kaže „magistrala”. Adresnu magistralu (engl. address bus) èini skup signalnih linija koje oznaèavaju gde (u memoriji) treba preneti podatke i odakle ih treba preuzeti. Postoji i izvestan broj kontrolnih linija (poznato kao kontrolna magistrala), koje kontrolišu kako funkcioniše magistrala i omoguæavaju ureðajima da sistemu saopšte kada su podaci dostupni. Širina magistrale je sledeæi bitan èinilac. Setite se da je magistrala kanal preko kojeg teku informacije - što je magistrala šira, to se više informacija njome može preneti. Magistrala ISA koja se danas koristi široka je 16 bitova. Ostale ulazno-izlazne magistrale (kao što su PCI i AGP) široke su 32 bita. Poreðenja radi, procesorske i memorijske magistrale u raèunarima Pentium (i novijim) široke su 64 bita. Širina adresne magistrale može se zadati nezavisno od širine magistrale podataka. Širina adresne magistrale ukazuje na to kolikim se razlièitim memorijskim lokacijama može pristupiti. 9.6.2 BRZINA MAGISTRALE I PROPUSNI OPSEG Brzina magistrale govori koliko se bitova informacija može poslati po žici u jednoj sekundi. Veæina ranijih magistrala prenosi jedan bit podatka po liniji za jedan ciklus takta signala. Novije magistrale, s boljim performansama, poput magistrale AGP, prenose dva ili èetiri bita podatka za jedan ciklus takta - èime se udvostruèuje (odnosno uèetvorostruèuje) brzina. Starijim magistralama, kao što je ISA, potrebna su dva ciklusa takta da se prenese jedan bit - što prepolovljava performanse magistrale. Pojam propusni opseg (engl. bandwidth) odnosi se na ukupnu kolièinu podataka koja se teoretski može preneti magistralom u datoj jedinici vremena (jedinica je MB/s). Teoretski propusni opseg uobièajenih ulazno-izlaznih magistrala dat je u tabeli 9.2. Magistrala AGP ima režime rada „x2” i „x4” èime se omoguæava da prenosi dva ili èetiri bajta podataka u jednom ciklusu takta, pa se dobijaju efektivne brzine magistrale od 133, odnosno 266 MHz. ALEXA 2002

33/272

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

TABELA 9.2 POREÐENJE PROPUSNIH OPSEGA NAJZASTUPLJENIJIH MAGISTRALA Magistrala

Širina magistrale

Brzina magistrale

Propusni opseg (Mb/s)

ISA (8-bitna)

8

8,3

7,9

ISA (16-bitna)

16

8,3

15,9

EISA

32

8,3

31,8

PCI (32-bitna) PCI (64-bitna)

32 64

33 66

127,2 508,6

AGP

32

66

254,3

AGP (2X)

32

(66X2) 132

508,6

AGP (4X)

32

(66X4) 264

1017,2

9.6.3 PREMOŠÆENJA MAGISTRALA Kada sistem ima više magistrala, na matiènoj ploèi moraju postojati logièka kola koja æe ih povezivati i time omoguæiti ureðajima s jedne magistrale da komuniciraju sa ureðajima druge magistrale. Ova logièka kola, odnosno ureðaji, zovu se mostovi (engl. bridge). Najèešæe se sreæu PCI-ISA mostovi, koji predstavljaju deo skupa èipova matiène ploèe. Magistrala PCI takoðe ima most ka procesorskoj magistrali. Ovaj ureðaj se u Windowsu može videti pod kategorijom System Devices (sistemski ureðaji) u prozoru Device Manager (slika 9.10).

SLIKA 9.10 Proveravanje postoji li PCI-ISA most u operativnom sistemu Windows. 9.6.4 UPRAVLJANJE MAGISTRALOM Jedan od problema u tradicionalnim arhitekturama PC raèunara jeste to što je procesor optereæen upravljanjem svim prenosima podataka koji se odvijaju u sistemu. Kako se poveæava propusni opseg, procesor je primoran da veæi deo svog vremena posveti procedurama za prenos podataka. S pojavom sistema PS/2 firme IBM (magistrala MicroChannel), postalo je moguæe da pojedinaèni ureðaji preuzmu kontrolu magistrale i sami obavljaju prenos podataka. To se zove upravljanje magistralom (engl. bus mastering), a ureðaji koji ga omoguæavaju zovu se gospodari magistrale (engl. bus master) i zamenjuju DMA ALEXA 2002

34/273

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

ureðaje. U idealnom sluèaju, upravljanje magistralom oslobaða procesor i omoguæava mu da se bavi drugim poslovima. Skup èipova magistrale arbitrira i rešava sve zahteve za preuzimanje kontrole nad magistralom. U današnje vreme je u PC raèunarima najaktuelnije upravljanje ureðajima na PCI magistrali. 9.6.5 VRSTE ULAZNO/IZLAZNIH MAGISTRALA Pošto sada poznajete osnovne principe funkcionisanja ulazno/izlaznih magistrala, treba upoznati pojedine arhitekture magistrala koje se koriste u PC raèunarima i veæini serverskih sistema. Važno je zapamtiti da na odreðenoj matiènoj ploèi neæete naæi sve pomenute vrste magistrala, ali æete pronaæi neke od njih (na primer, ISA prikljuèak, èetiri ili pet PCI prikljuèaka i jedan AGP prikljuèak). Slika 9.11 prikazuje nekoliko pomenutih prikljuèaka.

SLIKA 9.11 Serveri se lako mogu proširiti instaliranjem ureðaja u jedan ili više prikljuèaka magistrale. 9.6.5.1 ISA (lndustry Standard Architecture) Opste priznat i široko korišæen prikljuèak ISA bio je prvi sistem sa otvorenom arhitekturom. Korišæen je u PC raèunarima tipa IBM. Svi proizvoðaèi su smeli da koriste ovu arhitekturu, uz malu nadoknadu na ime korišæenja patenta. Pošto je korišæenje magistrale ISA (èesto se oznaèava samo kao PC magistrala) bilo neogranièeno, ove magistrale su replicirane u svakom raèunaru koji predstavlja klon IBM PC kompatibilnog raèunara - sve do današnjih dana. Ova standardizacija magistrale navela je hiljade proizvoðaèa da prave kompatibilne PC raèunare i ureðaje za proširenje, ali je takoðe pomogla uvoðenje standardizovanih operativnih sistema i standardizovanog aplikativnog softvera. Na raspolaganju su bile 8-bitne i 16-bitne verzije magistrale ISA, iako je na svim matiènim ploèama koje su proizvedene od sredine osamdesetih,napuštena 8-bitna verzija ALEXA 2002

35/274

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

XT magistrale i primenjena brža i fleksibilnija verzija 16-bitne AT magistrale. Korišæenje 8-bitne magistrale ISA poèelo je 1982. godine. Ovu magistralu je èinio jedan ivièni konektor (62 kontakta) za karticu. Magistrala je imala osam linija za podatke i dvadeset adresnih linija, što je omoguæavalo korišæenje 1 MB konvencionalne memorije na XT ploèama. Magistrala podržava 6 sistemskih prekida (IRQ2 - IRQ7) i tri DMA kanala (DMA0 - DMA2). XT magistrala radi na 4,77 MHz. Iako je magistrala relativno jednostavna, IBM nije uspeo da objavi specifiène vremenske meðuzavisnosti signala podataka, adresa i kontrolnih signala. Ova nedefinisanost je proizvoðaèma nametnula da vremenske zavisnosti traže isprobavanjem, uzastopnim pokušajima i uèenjem na greškama. Ogranièenja 8-bitne ISA magistrale vrlo brzo su postala oèigledna. Pošto disketna jedinica i èvrsti disk uzimaju dva od šest raspoloživih prekida, prikljuèci COM3 i COM4 uzimaju druga dva prekida (IRQ3 i IRQ4), a prikljuèak LPT zauzima prekid IRQ7, velika je potražnja za jedini preostali vektor prekida. Od tri raspoloživa DMA kanala, disketna jedinica i èvrsti disk uzimaju dva, tako da ostaje slobodan samo jedan DMA kanal. U adresnom prostoru je moguæe pristupiti samo jednom megabajtu adresa, a širina podataka od 8 bitova predstavlja usko grlo prilikom prenosa podataka. Bilo bi jednostavnije krenuti od nule i projektovati potpuno novu magistralu, ali bi onda veliki broj sistema sa instaliranom XT magistralom odjednom postao zastareo. Sledeæi logièan korak u evoluciji magistrala desio se 1984/1985, s pojavom procesora 80286 u IBM-ovim raèunarima PC/AT. Magistrali su dodati sistemski resursi, ali je istovremeno omoguæeno XT ploèama da rade s proširenom magistralom. Ishod je današnja 16-bitna ISA magistrala. Umesto drugaèijeg konektora za magistralu, izvorni 62-iglièni konektor nije diran, veæ je samo dodat još jedan 36-iglièni konektor. Time je dodato 8 bitova podataka, pa je magistrala postala široka 16 bitova. Dodato je još pet vektora prekida, èetiri DMA kanala, èetiri adresne linije i više novih kontrolnih signala. Takt na AT magistrali podignut je na 8,33 MHz. Važno je napomenuti da, iako sve XT kartice teoretski treba da rade sa AT magistralom, neæe sve starije kartice za proširenje, pravljene za ploèe XT, funkcionisati na magistrali AT. Danas je ISA prikljuèak skoro prevaziðen. Sada se uglavnom koriste brži i fleksibilniji PCI prikljuèci. Mnoge savremene matiène ploèe imaju samo jedan ISA prikljuèak, iskljuèivo radi kompatibilnosti sa starijim ureðajima, za sluèaj da neki od njih ipak moramo ugraditi. Veæina matiènih ploèa namenjenih serverima, uopšte nema ISA prikljuèke. 9.6.5.2 EISA (proširena ISA magistrala) Magistrala EISA je 32-bilna magistrala, razvijena 1988/89, s namerom zadovoljavanja potrebe za veæom brzinom i boljim performansama kartica za proširenje. Ovo su nametnuli novi i moæniji procesori 80386 i 80486. Takoðe, nije bilo smisla prepustiti tržište 32-bitnih magistrala IBM-ovim magistralama Micro Channel Architecture (MCA). Iako EISA magistrala radi na 8,33 MHz, širina od 32 bita udvostruèuje protok izmeðu matiène ploèe i kartice za proširenje. Za razliku od MCA magistrale, EISA magistrala je kompatibilna s postojeæim softverom i postojeæim periferijskim ureðajima za ISA magistrale. ALEXA 2002

36/275

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

EISA magistrala se automatski prilagoðava radu sa 16-bitnom ISA i 32bitnim EISA ureðajima pomoæu drugog reda konektora i namenskih signalnih linija. Stoga, ploèe sa EISA magistralom imaju pristup svim signalima koji mogu postojati na ploèama sa ISA magistralom, kao i EISA signalima iz drugog reda. Tehnologija EISA podržava arbitriranje za upravljanje magistralom i automatsko podešavanje ploèe, što pojednostavljuje instaliranje novih ploèa. EISA magistrala može koristiti 15 nivoa prekida i 7 DMA kanala. Da bi se održala kompatibilnost sa ISA karticama za proširenje, nema neposredne podrške za video i zvuk (kao kod MCA magitrala). Pošto je takt EISA magistrale isti kao takt ISA magistrale (8,33 MHz), potencijalni protok podataka EISA kartice je, grubo reèeno, dvaput veæi od protoka ISA kartice. Kasnih osamdesetih i ranih devedesetih, EISA sistemi koristili su se na mrežnim serverima, radnim stanicama i jakim raèunarima. EISA je tada smatran najnaprednijim standardom i korišæen je za servere, pa nikada nije zaista ušao na tržište jeftinih korisnièkih raèunarskih sistema. 9.6.5.3 PCI (Peripheral Component Interconnect) Kasnih osamdesetih 32-bitni procesori sve više se koriste i operativni sistemi bivaju više grafièki orijentisani. Zbog toga je postalo oèigledno da ISA magistrala brzine 8,33 MHz, ne može više da zadovolji potrebe. Industrija PC raèunara poèela je razvoj alternativne arhitekture da bi se poboljšale performanse. Sredinom 1992. godine, kompanija Intel i Konzorcijum proizvoðaèa komponenata za PC raèunare, predstavili su PCI magistralu. Dok je starija VLB magistrala projektovana radi poboljšanja grafièkog sistema PC raèunara, PCI magistrala sa 188 kontakata projektovana je za dolazeæe procesore (i raèunare uopšte). Ova magistrala podržava rad kontrolera èvrstih diskova, mrežnih kartica itd. Arhitektura PCI magistrale podrazumeva fiksnu brzinu od 33 MHz i omoguæava da se podaci prenose brzinom od 132 MB/s - što predstavlja veliko poboljšanje u odnosu na brzine prenosa ISA magistrale. Još jedna kljuèna prednost standarda PCI jeste sposobnost automatskog konfigurisanja, odnosno podrška periferijskih ureðaja bez kratkospojnika i prekidaèa. Automatsko konfigurisanje (osnova tehnologije „prikljuèi-i-koristi”) vodi raèuna o svim adresama, zahtevima za prekid i DMA kanalima koje koriste periferijski ureðaji s PCI magistrale. Iako najèešæa realizacija PCI magistrale ima širinu 32 bita, postoje verzije ove magistrale široke 64 bita. Kartice širine 32 i 64 bita mogu se instalirati i u 64bitne i u 32-bitne prikljuèke. Kada se 64-bitna kartica instalira u 32-bitni prikljuèak, višak kontakata kartice (kartica ima više kontakata nego prikljuèak) visi, odnosno nije ni u šta prikljuèen. PCI magistrala podržava linearni rafalni prenos (engl. linear bursts), što je neprekidno iskorišæenje magistrale. Periferijski ureðaj oèekuje da iz memorije primi podatke s linearnog niza adresa. To znaèi da se velike kolièine podataka èitaju s jedne adrese ili upisuju na nju, a zatim se adresa uveæava za jedan. Linearni rafalni prenos je jedna od osobenosti PCI magistrale i omoguæava rafalno èitanje i rafalno upisivanje. Kratko reèeno, podaci æe na magistrali biti prenošeni svakog ciklusa takta. Ovo udvostruèuje protok PCI magistrale, u poreðenju s magistralama koje nemaju moguænost linearnog rafalnog prenosa. ALEXA 2002

37/276

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

Iako je najèešæa realizacija PCI magistrale na brzini od 33 MHz, postoji i verzija PCI magistrale koja radi na 66 MHz. Ureðaji koji su projektovani za rad na PCI magistrali imaju malo pristupno kašnjenje (engl. access latency), èime se smanjuje interval vremena za koje periferijski ureðaj dobija kontrolu nad magistralom (nakon postavljenog zahteva za pristupanje magistrali). Na primer, mrežna Ethernet kartica povezana na lokalnu mrežu, dobija iz mreže velike datoteke koje se smeštaju u njene bafere. Ukoliko mrežna kartica predugo èeka da bi pristupila magistrali, ona neæe biti u stanju da podatke dobijene s mreže pošalje procesoru dovoljno brzo, a da se ne prepuni bafer. Zato bi kartica morala privremeno da smesti dobijene podatke u dodatnu RAM memoriju. Ukoliko se koristi mrežna kartica kompatibilna s magistralom PCI (podržava brzi pristup), ona æe uspeti da na odgovarajuæi naèin pošalje podatke procesoru. PCI magistrala podržava upravljanje magistralom, što jednom od inteligentnih periferijskih ureðaja omoguæava da preuzme kontrolu nad magistralom da bi se ubrzao visokoprioritetan posao. PCI arhitektura takoðe podržava istovremenost rada (engl. concurrency) - naèin rada koji mikroprocesoru omoguæava da istovremeno radi s više gospodara (engl. master) magistrale, umesto da èeka svakog od njih. Na primer, istovremenost omoguæava da procesor u tabelarnom proraèunu obavlja izraèunavanja u formatu pokretnog zareza, a da istovremeno mrežna Ethernet kartica upravlja magistralom. Konaèno, PCI magistrala je projektovana za dvojni napon napajanja. Uobièajeno je da se magistrala napaja sa +5 V, kao i ostale magistrale, ali može raditi i na +3,3 V. ¦ Prekidi i upravljanje PCI magistralom Za opsluživanje zahteva za prekid, upuæenih s kartica na PCI magistrali, magistrala koristi sopstveni unutrašnji sistem prekida. Ovi prekidi se oznaèavaju sa #A, #B. #C i #D (iako æete nekada sresti i oznake od #1 do #4), èime se izbegava mešanje oznaka sa uobièajenim sistemom numerisanja IRQ prekida. Ove prekide korisnik obièno ne vidi, sem u meniju PCI Configuration programa CMOS Setup, pomoæu kojeg se može kontrolisati naèin rada PCI kartica. Ovi PCI prekidi se preslikavaju u obiène prekide (obièno od IRQ9 do IRQ12). U veæini sistema, PCI prikljuèci se mogu preslikati u najviše èetiri obièna IRQ zahteva za prekid. U sistemima koji imaju više od èetiri PCI prikljuèka (ili koji imaju èetiri prikljuèka i USB kontroler), dva ili više PCI ureðaja dele jedan IRQ prekid. Ako koristite Windows 98 ili noviji operativni sistem, u aplikaciji Device Manager možete videti dodatna mesta za PCI ureðaje - svaki ureðaj može imati dodatnu stavku koja je oznaèena sa „IRQ Holder for PCI IRQ Steering” (na slici 9.12 je prozor Device Manager u Windowsu 2000). „Steering” znaèi „upravljanje”, a reè je o osobini sistema „utakni-i-koristi” (engl. plug-and-play), koja omoguæava da IRQ prekide, koje koriste PCI ureðaji - kontroliše operativni sistem, da bi se izbegli sukobi oko korišæenja resursa. Ako je pored nekog ureðaja u spisku IRQ prekida navedeno i „IRQ holder” (èuvar IRQ-a), to ne znaèi da postoji sukob korišæenja resursa. PCI magistrala podržava upravljanje magistralom, tako da ureðaji koji su prikljuèeni na magistralu, mogu preuzimati kontrolu nad njom i samostalno obavljati prenos podataka, bez uplitanja procesora. PCI magistrala je prva na kojoj ALEXA 2002

38/277

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

SLIKA 9.12 Oznake "IRQ holder for PCI IRQ Steering" nisu uvek potrebne, ukoliko server nema drugih PCI ureðaja. upravljanje magistralom postalo uobièajeno - verovalno zbog toga što su operativni sistemi i skupovi èipova po prvi put sposobni da iskoriste tu pogodnost. PCI magistrala omoguæava da više ureðaja istovremeno upravlja magistralom, pri èemu skup èipova matiène ploèe za arbitriranje osigurava da jedan ureðaj na magistrali (ukljuèujuæi i procesor) ne može blokirati neki drugi ureðaj, istovremeno, svim ureðajima se omoguæava da u potpunosti koriste pun protok magistrale, ako nijedan drugi ureðaj ne obavlja prenos magistralom. PCI magistrala takoðe omoguæava da zadate da èvrsti diskovi tipa IDE/ ATA, budu gospodari magistrale. Imajuæi sve pomenute èinioce u vidu, upravljanjem PCI magistralom pomoæu IDE ureðaja, mogu se postiæi bolje performanse nego pri korišæenju tradicionalnog prenosa podataka pomoæu programiranog ulaza/izlaza (engl. programmed I/O, PIO) iako je PIO podrazumevani naèin rada IDE/ATA èvrstih diskova. Kada je omoguæeno da IDE ureðaji upravljaju PCI magistralom, IDE/ATA ureðaji za prenos podataka koriste režime DMA, umesto PIO. Da bi IDE ureðaji mogli upravljati PCI magistralom, neophodno je sledeæe: ¦ Sistemski hardver koji je sposoban da upravlja magistralom Ovde spadaju matièna ploèa, skup èipova, magistrala i BIOS. Sve savremene matiène ploèe, sa skupom èipova za procesore Pentium II/III ili AMD Athlon, podržavaju upravljanje magistralom pomoæu IDE ureðaja. ¦ Èvrsti disk sposoban da upravlja magistralom Èvrsti disk mora biti sposoban da obavlja barem prenose podataka u više reèi, DMA mode 2. Svi èvrsti diskovi koji pripadaju klasi Ultra ATA (kao što su UDMA/33, UDMA/66 i UDMA/ 100) podržavaju upravljanje magistralom. ¦ 32-bitni višeprocesni operativni sistem Mogu se koristiti operativni sistemi Windows NT/2000. Windows 95/98/ME, ili Linux. ¦ Upravljaèki program za upravljanje magistralom Operativni sistem mora na raspolaganju imati specijalan upravljaèki program (engl.driver), koji predstavlja sistemsku podršku za upravljanje magistralom. Važno je zapamtiti da upravljanje magistralom neæe poboljšati performanse pod DOS-om i OS koji nisu višeprocesni (Windows 9x/Me). ALEXA 2002

39/278

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

9.6.5.4 AGP (Accelerated Graphics Port) Grafièki sistem PC raèunara neprekidno se usavršava, sa stanovišta dubine boja i rezolucije. Današnji grafièki podsistemi prave velike kolièine podataka, što pored velikog kapaciteta memorije, zahteva i veliki protok ka grafièkoj kartici. AGP magistrala je praktièno „autoput” za grafièke informacije, posebno pogodne za trodimenzionalno i realistièno prikazivanje objekata. Na primer, današnji procesori vrlo brzo obavljaju raèunanje u formatu pokretnog zareza, što ubrzava crtanje trodimenzionalnih objekata i animacija i trodimenzionalnoj sceni daje privid dubine. Sledeãi korak je poveæanje realistiènosti. Da bi se to postiglo, PC raèunar mora prikazivati 3D slike, dodajuæi teksture, providne površine, odsjaje i druge efekate. AGP tehnologija ubrzava rad s grafikom, tako što daje veoma brzu magistralu za premeštanje velikih blokova podataka o 3D teksturama izmeðu grafièkog kontrolera PC raèunara i sistemske memorije. U praksi, AGP omoguæava hardverski ubrzanom grafièkom kontroleru da teksture primenjuje direktno iz sistemske radne memorije (RAM), umesto da ih privremeno smešta u relativno ogranièenu lokalnu grafièku memoriju. Osim toga, AGP magistrala ubrzava protok dekodiranog video zapisa od procesora ka grafièkom kontroleru. Štaviše, PCI magistrala doživljava veliko rastereæenje, jer ne mora da obavlja ovaj naporan posao, tako da je slobodna za prenos podataka izmeðu drugih ureðaja i kontrolera. Veliki propusni opseg je suština snage AGP magistrale. 32-bitni AGP interfejs na uèestanosti od 66 MHz funkcioniše izmeðu skupa èipova matiène ploèe i grafièkog kontrolera. Ova arhitektura znaèajno poveæava propusni opseg koji se stavlja na raspolaganje grafièkom akceleratoru (ubrzivaèu). U svom osnovnom obliku, AGP magistrala podržava propusni opseg od 266 MB/s (dvaput više nego PCI), što se oznaèava sa AGP 1X. Ako se primene napredne tehnike rukovanja podacima, svakim taktom na AGP magistrali mogu se preneti 2 bajta, èime se dobija propusni opseg od 532 MB/s (oznaka AGP 2X). Dalja usavršavanja rukovanja podacima u AGP tehnologiji i uvoðenje novih skupova èipova omoguæavaju prenošenje 4 bajta za svaki takt AGP magistrale, što daje propusni opseg veæi od 1 GB/s (oznaka AGP 4X). 32-bitna AGP magistrala potièe od specifikacije lokalne PCI magistrale, ali donosi znaèajna poboljšanja i dodatke, sa ciljem optimizovanja AGP tehnologije za postizanje visokih performansi, potrebnih za rad s trodimenzionalnom grafikom. Najprimetnija razlika izmeðu magistrala PCI i AGP jeste uèestanost signala takta. PCI magistrala koristi nepromenljivu uèestanost od 33 MHz, dok AGP koristi uèestanost do 66 MHz. Postoji još važnih razlika, ukljuèujuæi: ¦ Protoèna obrada operacija èitanja i upisivanja, što sakriva kašnjenje u pristupanju memoriji. ¦ Demultipleksiranje adresa i podataka na magistrali, što omoguæava efikasnost magistrale od skoro 100%. ¦ Novo usaglašavanje za 3,3 voltnu elektriènu specifikaciju, koja omoguæava jedan (AGP 1X) ili dva (AGP 2X) prenosa podataka za takt na uèestanosti od 66 MHz. Ovim se omoguæava da stvarni protok podataka premaši 500 MB/s. ¦ Nova specifikacija elektriènog napajanja niskim naponom, koja omoguæava èetiri prenosa (AGP 4X) za jedan ciklus takta na uèestalosti od 66 MHz, što ALEXA 2002

40/279

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

daje stvarne protoke veæe od 1 GB/s. ¦ Prikljuèak AGP magistrale koristi nov konektor (za bolji prenos elektriènih signala), koji nije kompatibilan s PCI konektorom. Dakle, kartice za PCI i AGP ne mogu se menjati jedna drugom (konektori se fizièki razlikuju). Postoji više razlièitih zahteva koje treba zadovoljiti da bi sistem mogao da iskoristi prednosti AGP tehnologije: ¦ Grafièka kartica AGP U AGP prikljuèak treba staviti odgovarajuæu AGP karticu. ¦ Matièna ploèa sa skupom èipova za AGP Matièna ploèa mora biti potpuno kompatibilna sa AGP standardom, ukljuèujuæi skup èipova, prikljuèak magistrale i BIOS. ¦ Podrška operativnog sistema Da biste imali potpunu podršku za AGP tehnologiju, planirajte korišæenje operativnih sistema od Windowsa 98 pa nadalje. ¦ Podrška upravljaèkih programa za AGP Potrebni su vam upravljaèki programi koji omoguæavaju AGP funkcije skupa èipova matiène ploèe, kao i grafièki upravljaèki programi za AGP karticu. 9.6.5.5 I2O (inteligentni ulaz/izlaz) Od raèunarske tehnologije oèekuje se veæa moæ obrade i veæi propusni opseg ulaza/izlaza. Nažalost, tehnologije ulaza/izlaza nisu pratile razvoj procesora i postale su usko grlo u prenosu podataka. Pokušaji da se poveæa propusni opseg ulaza/izlaza podataka doneli su poveæanje potrebnog broja prekida koji se zahtevaju od procesora. Prekid se dešava svaki put kada podsistem diskova, mrežna kartica ili ulazno-izlazni ureðaj želi da obavi prenos podataka. U svakom od ovih prenosa, ulazno-izlazni ureðaj može više puta ometati procesor zahtevom za prekid. Procesori neverovatno brzo izvršavaju kontinuirane raèunske naredbe, ali nisu predviðeni da svaki èas opslužuju prekide. Rešenje leži u tome da se procesor pusti da na miru upravlja aplikacijama - to najbolje zna - a da se rastereti ulazno-izlaznih radnji, tako što æe postojati inteligentna obrada ulaznoizlaznih operacija (engl. Intelligent I/O, I2O). Inteligentni ulaz/izlaz obièno se odnosi na serverske sisteme u kojima se u podsistemu ulaza/izlaza vrši neka obrada. Ulazno-izlazni procesor obavlja zadatke koji bi se obièno izvršavali na glavnom procesoru. Na ovaj naèin se glavni procesor rastereæuje, a istovremeno se smanjuje vreme odziva sistema i poveæava ulazno-izlazni protok. I2O omoguæava specijalizovanom ulazno-izlaznom procesoru da glavni procesor odmeni u ulazno-izlaznim poslovima. I2 O prihvata zahteve koji potièu od jednog PCI ureðaja, a namenjeni su drugom PCI ureðaju, tako da ovi zahtevi ne dopiru do glavnog procesora i ne ometaju ga. Procesor I2O prepoznaje ovakve zahteve i rešava ih lokalno. Pored toga, omoguæava se stavljanje zahteva u redove èekanja za obradu na procesoru I2O, dok glavni procesor radi na ostalim važnim zadacima. Od pojave prvih inteligentnih sistema, proizvoðaèi su napravili servere sa izuzetno velikim protokom ulazno-izlaznih podataka. S poveæanjem zahteva, programeri su morali da napišu upravljaèke programe za veliki broj ureðaja za svaki operativni sistem. Javila se potreba za hardverskim standardom koji bi ALEXA 2002

41/280

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

važio na razlièitim verzijama istih i razlièitih operativnih sistema. Godine 1996, kompanija Intel i ostali vodeæi proizvoðaèi formirali su specijalnu radnu grupu koja je trebalo da osmisli standardni interfejs za inteligentne ulazno-izlazne sisteme. Dobijeni standard je nazvan I2O. Prednost tog standarda je što su proizvoðaèi periferijskih ureðaja pošteðeni pisanja upravljaèkog programa za svaki operativni sistem. Oni samo treba da napišu jedan upravljaèki program za jednu I2O arhitekturu, a operativni sistem æe raditi s podsistemom I2O. Arhitektura I2O takoðe olakšava izradu periferijskih ureðaja, tako što pojednostavljuje zahteve za ulazno-izlazne kartice - veliki deo obrade koja je ranije obavljana na kartici, sada se može izvršavati na procesoru I2O. Upravljaèki programi za I2O podeljeni su u dva modula: modul usluga operativnog sistema (engl. Operating System services module, OSM) i modul hardverskog ureðaja (engl. hardware device module, HDM). OSM predstavlja interfejs ka operativnom sistemu, dok je HDM interfejs ka fizièkom ureðaju. Dva modula razmenjuju informacije kroz dvoslojni komunikacioni sistem, u kojem sloj poruka uspostavlja komunikacionu sesiju, dok transportni sloj definiše kako æe se informacije prenositi. Ovi moduli komuniciraju bez spoznaje arhitektura ili topologija upotrebljenih magistrala i svesti o njima.

9.7 OSNOVE SERVERSKE MEMORIJE Sistemska radna memorija (odomaæen je i naziv RAM, (engl. Random Access Memory), što znaèi memorija s nasumiènim pristupom) èuva programski kod i podatke, koji se obraðuju na serverskom procesoru (procesorima). Izmeðu procesora i memorije postoji tesna saradnja i njihov odnos èini osnovu performansi raèunara. Neprekidno se pojavljuju moæniji i brži procesori, a za njima i složeniji softver, koji iskorišæava njihovu moæ i pogodnosti koje pružaju. S druge strane, složen softver zahteva veæi kapacitet i brzinu memorije. Raèunarske mreže i mrežni serveri moraju veæem broju korisnika istovremeno pružati usluge sistema datoteka i aplikacija. Zbog toga serverima treba mnogo memorije. Ovi zahtevi su doveli do pojave takvih vrsta memorije koje su potpuno razlièite od prostih, uobièajenih DRAM memorija. Za mesto u timu serverskog hardvera sada se takmièe rafalno-protoèna keš memorija (engl.pipeline-burst cache), brza sinhrona DRAM memorija (SDRAM). Rambus DRAM memorija (RDRAM) i ostale egzotiène vrste memorija. Nove vrste memorije obièno donose i nove probleme. Ovaj deo poglavlja objašnjava popularne vrste memorije, njihove parametre, postupke instaliranja i naèine rešavanja problema. 9.7.1 BRZINA MEMORIJE Industrija PC raèunara se neprekidno bori da održi ravnotežu izmeðu cene i performansi. Veæe cene obièno nose i bolje performanse. S druge strane, jeftiniji PC raèunari imaju veæe tržište. Kada je u pitanju memorija, prilagoðivanje budžetu obièno se svodi na korišæenje jeftinije (znaèi sporije) memorije. Nažalost, kada se koristi sporija memorija, procesor mora èekati na memoriju. Sva memorija se klasifikuje prema brzini, ili taènije reèeno, prema vremenu pristupa (engl. access time). Vreme pristupa je vremenski interval od trenutka kada je ALEXA 2002

42/281

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

zadata adresa podataka u memoriji, do trenutka kada memorija uspešno isporuèi podatke na magistralu podataka. Vreme pristupa tradicionalnoj memoriji PC raèunara, meri se nanosekundama (ns). Trenutno aktuelne memorije nude vremena pristupa od 50 do 60 ns, dok je 70 ns uobièajeno za stare sisteme i486. SDRAM je izuzetak od ovog pravila, jer se klasifikuje prema trajanju (vremenu) ciklusa (engl. cycle time), umesto prema vremenu pristupa. Vreme ciklusa je minimalan vremenski period koji mora proteæi izmeðu dva uzastopna pristupanja memoriji. Vreme ciklusa se za memoriju SDRAM u proseku kreæe oko 12 ns, odnosno 10 ns i 8 ns (pa èak i kraæe). Obièno je moguæe koristiti memorije koje su brže nego što proizvoðaè preporuèuje. U tom sluèaju, trebalo bi da sistem normalno radi, ali to retko daje bolje performanse. Kao što æete videti u sledeæim odeljcima, memorija i njena arhitektura obièno su projektovani za postizanje zadatih performansi. Korišæenje memorije koja je brža nego što je potrebno, ništa neæe naškoditi memoriji, niti æe naškoditi performansama sistema - samo košta više nego što mora, a ne daje znaèajna poboljšanja. Sistem ne može da iskoristi prednosti koje mu memorija nudi. Ima smisla stavljati bržu memoriju samo kada je raèunar skoro potpuno zastareo, a memoriju koju ugradite hoæete da koristite na buduæoj novoj, bržoj matiènoj ploèi. 9.7.1.1 Utvrðivanje brzine memorije Prilikom pronalaženja i otklanjanja problema, ili prilikom traženja odgovarajuæeg rezervnog dela, èesto treba proveriti brzinu memorijskih modula (tj. vreme pristupa ili vreme ciklusa kod SDRAM memorija). Nažalost, na osnovu oznaka memorijskih modula, nekada je veoma teško taèno utvrditi brzinu memorije. Brzina se obièno šifruje tako što poslednja cifra identifikacionog broja modela oznaèava brzinu - na primer, ako je poslednja cifra identifikacionog broja modela 6, to najèešæe znaèi da je vreme pristupa 60 ns, ako je 7, onda je vreme pristupa 70 ns, ako je 8, onda je vreme pristupa 80 ns itd. Za SDRAM memoriju èesto se koriste oznake kao što su -12, za ciklus od 12 ns, -10 za ciklus od 10 ns, -8 za ciklus od 8 ns. Biæete sasvim sigurni u brzinu memorije samo kada uporedite identifikacioni broj modela na modulu s katalogom proizvoðaèa te memorije i brzinu memorije proèitate iz njenog opisa (na primer, 4Mx32 50ns EDO). 9.7.2 MEGABAJTI I STRUKTURA MEMORIJE Sada je pravi trenutak da se objasni odnos i znaèenje bajta i megabajta: bajt (engl. byte) èini 8 bitova (engl. bit, binarna 0 ili 1), a megabajt (engl. megabyte) je milion bajtova (taènije 1 048 576 bajtova, zaokruženo na milion). Kada utvrðujete kapacitet memorije, veoma je važno da imate predstavu koliko je 1 MB. Ako je struktura modula SIMM 4M po 8 bitova, to znaèi da on ima 4 MB. Nažalost, memorija se ne organizuje u celinama po 8 bitova, još od dana IBM XT-a. Memorijski moduli su organizovani u celine od 32 bita (za procesore Over Drive i 486), ili u celine od 64 bita (za procesore Pentium II/III/4). Ako je memorija „šira” od jednog bajta, i dalje se njen kapacitet meri megabajtima (MB). Na primer, modul SIMM sa 4M x 32 bita (4 bajta) ima kapacitet 4 MB. Modul sa 4M x 32 bita ima kapacitet 16 MB. Ako kupujete 72-iglièni memorijski modul SIMM 8 MB, to znaèi da æete dobiti memorijski modul 2 M x 32 bitova. ALEXA 2002

43/282

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

9.7.3 OTKRIVANJE I PREPOZNAVANJE MEMORIJE Savremeni memorijski ureðaji imaju niz fizièkih signala koji služe za otkrivanje njihovog prisustva (engl. presence detect, PD). Zadavanjem odgovarajuæih vrednosti ovih signala, omoguæava se da raèunar odmah prepozna osobine instalirane memorije i da automatski obavi odgovarajuæa podešavanja. Linije za otkrivanje prisustva obièno prepoznaju tri radne osobine memorije: kapacitet, organizaciju modula i njegovu brzinu. Danas mnogi memorijski ureðaji koriste serijske èipove EEPROM, pomoæu kojih se matiènoj ploèi, prilikom pokretanja sistema, prosleðuju serijski signali otkrivanja prisustva (engl. serial presence detect, SPD). 9.7.4 OSVEŽAVANJE MEMORIJE Elektrièni signali koji pobuðuju svaku æeliju RAM memorije, periodièno osvežavaju, odnosno energijom dopunjuju memorijske elemente, svakih par milisekundi. Kada ne bi bilo osvežavanja RAM memorije, podaci u njoj bi bili izgubljni (zato se RAM memorija zove i „promenljiva”, engl. volatile). Osvežavanje zahteva da svaka æelija za skladištenje bude oèitana iz memorije i ponovo u nju upisana. To se obièno postiže istovremenim èitanjem i upisivanjem celog reda memorijske matrice. Svaki red bitova sekvencijalno se uèitava u pojaèavaè „prepoznaj-i-osveži” (engl. sense/refresh amplifier), koji je deo memorijskog èipa, èime se dopunjuju skladišni kondenzatori, a zatim se svaki red bitova ponovo upisuje u memorijske lokacije. U stvarnom radu, red podataka se automatski osvežava svaki put kada se izabere red matrice - cela memorijska matrica se može osvežiti oèitavanjem svakog reda matrice, svakih par milisekundi. Kljuèna stvar u osvežavanju je naèin na koji se adresira RAM memorija. Za razliku od ostalih skupova èipova koji istovremeno èipu pružaju sve signale adresa, RAM memorija se adresira u dva koraka. Adresa se deli na dva dela: red (niži deo adrese) i kolonu (viši deo adrese). Red se prvo postavlja na adresnu magistralu DRAM-a, a linija - Row Address Select (- RAS, biranje adrese reda) dobija vrednost logièke nule, èime se postiže multipleksiranje bitova u kolu za dekodiranje adresa u èipu. Niži deo adrese aktivira ceo red matrice, što izaziva prepoznavanje i osvežavanje svakog memorijskog bita. Logièke nule ostaju logièke nule, dok se logièke jedinice dopunjuju do svog vršnog napona. Zatim se adresa kolone postavlja na adresnu magistralu modula DRAM i signal - Column Address Select (- CAS, biranje adrese kolone) dobija vrednost logièke nule. Adresa kolone (viši deo adrese) bira odgovarajuæe bitove unutar izabranog reda. Ako je pitanju èitanje memorijske lokacije, izabrani bitovi prolaze kroz bafer podataka i izlaze na magistralu podataka. Ukoliko se obavlja operacija upisivanja, signal Read/Write mora biti na logièkoj nuli, a èipu se važeæi podaci moraju dostaviti pre aktiviranja signala - CAS. Novi podaci, odnosno bitovi, potom se smeštaju na zadatu lokaciju u memorijskoj matrici. I kada se èipu ne pristupa (ne obavlja se èitanje ili upisivanje), sadržaj memorije se u svakom sluèaju mora osvežavati, odnosno mora se èuvati integritet podataka. Osvežavanje se postiže tako što se procesoru pošalje zahtev za prekid i on izvršava rutinu osvežavanja. Rutina redom osvežava sve redove memorije (za prosto osvežavanje nije potrebno navoditi adresu kolone). ALEXA 2002

44/283

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

Osvežavanje, u kojem se zadaju samo redovi (engl. row-only ili RAS only), ubrzava postupak osvežavanja. Iako se èini da osvezavanje RAM memorije svakih par milisekundi za procesor predstavlja optereæenje, raèunar stigne da izvrši znaèajni broj naredaba pre nego što ponovo dobije signal prekida radi osvežavanja memorije. Osvežavanjem obièno rukuje skup èipova matiène ploèe. Problemi u radu memorije, koji se ne mogu otkloniti zamenom memorijskog modula (naroèito greške parnosti), èesto potièu od greške matiène ploèe u postupku osvežavanja memorije. 9.7.5 VRSTE MEMORIJE Da bi raèunar radio, procesor mora iz memorije uzimati naredbe programa i s njom razmenjivati podatke. Zbog toga, memorija i procesor moraju biti usklaðeni (ako je memorija sporija, procesor je mora èekati). Pošto su danas procesori izuzetno brzi (i svakog meseca postaju sve brži), dosadašnje tradicionalne arhitekture memorije zamenjuju se specijalizovanim memorijskim ureðajima, koji služe specifiènim funkcijama PC raèunara. Popravljajuæi i nadograðujuæi razlièite raèunarske sisteme, sigurno æete naiæi na neke od najnovijih tipova memorijskih modula èiji opis sledi (abecednim redom). 9.7.5.1 DDR SDRAM Ogranièenje SDRAM memorije je granica uèestanosti od 125 MHz (iako je napredovanje tehnologije pomerilo praktièno ogranièenje na 133 MHz pa èak i na 155 MHz). Potrebe su da se uèestanost (brzina) poveæa daleko iznad te granice da bi propusni opseg memorije mogao da zadovolji buduæe procesore. Na pomolu je nekoliko standarda koji se meðusobno takmièe za mesto. Svaki od njih zahteva specijalan raspored kontakata, manju širinu magistrale ili neki drugi zahtev prema ostatku sistema. U meðuvremenu, SDRAM s dvostrukom brzinom prenosa (engl. double dara rate SDRAM, DDR SDRAM) koristi tehnologiju koja operacije izdavanja podataka omoguæava i na rastuæoj i na opadajuæoj ivici signala takta. Trenutno se za okidanje dogaðaja koristi samo rastuæa ivica signala takta, tako da DDR SDRAM praktièno udvostruèuje brzinu rada, na najmanje 200 MHz (i zato je najbolji kandidat za matiène ploèe AMD Athlon). Skup èipova Socket 7 veæ sada podržava DDR SDRAM mem-oriju, a podrška æe se sigurno pojaèati kada proizvoðaèi poènu masovniju proizvodnju ove vrste memorije. 9.7.5.2 PC100/PC133 SDRAM Kada je Intel zvanièno odluèio da primeni magistrale na uèestanosti 100 MHz, veæ se znalo da veæina tada raspoloživih modula SDRAM, neæe valjano raditi na uèestanostima veæim od 83 MHz. Da bi se podržala uèestanost magistrale od 100 MHz, kompanija Intel je izgradila specifikaciju PC 100, sa smernicama proizvoðaèima, kako bi mogli proizvoditi module koji æe valjano raditi sa Intelovim skupovima èipova na 100 MHz (skup èipova 440BX). U specifikaciji PC100, Intel je dao više smemica za dužine i širine vodova na štampanoj ploèi, za njihova meðusobna rastojanja, broj slojeva štampe, specifikacije programiranja EEPROM-a i slièno. Kada se u sistemima Socket 7, upotrebi memorija PC 100 SDRAM na magistrali uèestanosti 100 MHz (i bržim), performanse se ALEXA 2002

45/284

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

poboljšavaju izmeðu 10 i 15 posto, buduæi da keš L2 radi na uèestanosti sistemske magistrale. Sistemi Pentium II/III neæe osetiti znaèajno poboljšanje, jer kod njih keš memorija L2 radi na pola uèestanosti procesora (naravno, izuzev èipova Celeron, koji nemaju keš). Možete naiæi i na brže vrste „sertifikovane” RAM memorije, ukljuèujuæi PC133 (na uèestanosti 133MHz),pa èak i PC150 (150MHz) SDRAM. 9.7.5.3 RDRAM (Rambus DRAM) Dosad je veæina alternativnih arhitektura memorije bila varijacija jedne osnovne arhitekture. Kompanija Rambus Inc. (združeni tvorci memorije EDRAM) napravila je novu arhitekturu memorije, koja je nazvana Rambus kanal. Procesor ili specijalizovani èip služi kao glavni ureðaj (gospodar, engl. master), dok se RDRAM koristi kao podreðeni ureðaj (sluga, engl. slave). U Rambus kanalu se prenosi 16 bitova podataka, na uèestanostima 600 MHz, 711 MHz, ili 800 MHz (PC800 RDRAM), omoguæavajuæi teorijske brzine prenosa podataka do 1,6 GB/s (s vremenom pristupa nešto kraæim od 1 ns). Problem s RDRAM memorijom je to što memorijski èip zraèi puno toplote celom površinom modula (zahteva korišæenje hladnjaka ili izmenjivaèa toplote). Više najsavremenijih skupova èipova podržava memoriju RDRAM, ali se pokazalo da ova vrsta memorije nije donela prvobitno oèekivana poboljšanja performansi. To praktièno znaèi da SDRAM DIMM memorija ostaje popularna vrsta RAM memorije za korišæenje u serverima i ostalim „jakim” PC raèunarima. O tehnologiji Rambus možete više saznati na Internetu, na adresi www.rambus.com/developer/getting_started.html. 9.7.5.4 SDRAM (Synchronous ili Synchronized DRAM) Obièna memorija može podatke prenositi samo tokom odreðenih delova ciklusa signala takta. Rad SDRAM memorije je modifikovan, tako da se podaci mogu izdavati u bilo kom trenutku ciklusa signala takta. Ta osobina sama za sebe nije toliko znaèajna, koliko je važno da ova vrsta memorije podržava rafalnu protoènu obradu (engl. pipeline burst), koja dozvoljava da sledeæe pristupanje memoriji poène pre nego što se završi tekuæi pristup. Ovaj neprekidni (engl. continous) pristup memoriji daje efektivnu brzinu pristupa od 8 ns i podatke može prenositi brzinom do 100 MB/s. Trenutno je SDRAM veoma popularan i koristi se na savremenim matiènim ploèama. Podržavaju ga Intelovi skupovi èipova VX (i noviji), kao i skupovi èipova VIA 580VP, 590VP i 680 VP (i noviji). Kao i BEDO, SDRAM memorija može podatke prenositi po obrascu 5-1-1-1. Uz to, podržava uèestanosti matiène ploèe (magistrale) do 100 MHz, što je pogodno za matiène ploèe sa uèestanostima od 75 MHz, 82 MHz i 100 MHz. Poslednja uèestanost je veoma važna, je se koristi u sistemima Pentium II/III. Tekuæe vrste SDRAM memorije podržavaju uèestanosti magistrala od 133 MHz i 150 MHz. Više informacija o SDRAM memoriji adresi www.ti.com/sc/docs/memory/brief.htm. 9.7.5.5 SRAM (Static Random Access Memory) Memorija SRAM pripada klasiènoj arhitekturi - starija je i od DRAM-a. SRAM ne zahteva redovno osvežavanje i može se napraviti da postiže brzine pristupa znatno veæe nego DRAM memorija. Meðutim, SRAM memorija za èuvanje jednog bita koristi šest pa èak i vise tranzistora. To smanjuje gustinu ALEXA 2002

46/285

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

SRAM èipa, ali uveæava potrošnju energije (prvenstveni zato SRAM nikada nije šire korisæen u PC raèunarima). Ipak, zahvaljujuæi velikoj brzini, SRAM memorija se koristi kao L2 keš (ili spoljni keš) u PC raèunarima. Verovatno æete sresti tri vrste SRAM keš memorije: asinhronu, sinhronu rafalnu i protoènu rafalnu. ¦ Asinhrona statièka RAM memorija (engl.Asynchronous Static RAM, AsyncSRAM ili ASRAM) Ovo je tradicionalan oblik L2 keš memorije, koji je uveden u sistemima i386. ASRAM memorija ni po èemu nije posebno poznata, sem što joj se može pristupati mnogo brže (20 ns, 15 ns ili 12 ns) nego DRAM memoriji. ASRAM memoriji se ne može pristupati sinhrono i zbog toga je odavno zamenjena boljim vrstama keš memorije. ¦ Sinhrona rafalna statièka RAM memorija (engl. Synchronous burst static RAM, sync SRAM ili SBSRAM) Ova vrsta memorije važi za najbolju L2 keš memoriju za matiène ploèe na srednjim uèestanostima (od oko 60 do 66 MHz). S pristupnim vremenom od 8,5 ns i 12 ns, SBSRAM memorija omoguæava sinhrone rafalne prenose keš informacija u ciklusima 2-1-1-1 (tj. dva ciklusa signala takta za prvi pristup, potom jedan ciklus po pristupu, saglasno s taktom procesora). Pošto matiène ploèe prerastaju uèestanosti od 66 MHz (uveliko se koriste ploèe koje rade na 75 i 83 MHz), SBSRAM je izgubio svoj znaèaj, jer ga zamenjuje protoèna rafalna SRAM memorija. ¦ Protoèna rafalna statièka RAM memorija (engl. Pipelined burst static RAM, PB SRAM) Buduæi da ima vreme pristupa 4,5 ns ili 8 ns, ovo je najbrža i najefikasnija vrsta keš memorije za matiène ploèe koje rade na 75 MHz ili veæim uèestanostima. PB SRAM memorija zahteva dodatni ciklus signala takta za „otpoèinjanje” (engl. lead off), a zatim se usaglašava sa signalom takta najrazlièitijih vrsta matiènih ploèa (ciklus 3-1-1-1). ¦ VRAM (Video Random Access Memory) DRAM je bio tradicionalan izbor za grafièku memoriju, ali je stalni zahtev za bržom grafièkom memorijom (za SVGA prikaze u visokoj rezoluciji) nametao efikasnije naèine prenošenja podataka u grafièku memoriju i iz nje. Memoriju Video RAM prvobitno je proizvodila kompanija Samsung Electronics. Ova memorija je postizala ubrzanje pomoæu dvojnih magistrala podataka. Obièna RAM memorija koristi jednu magistralu podataka - podaci ulaze ili izlaze iz RAM memorije kao jedan skup signala. Memorija Video RAM ima ulaznu i izlaznu magistralu podataka. To omoguæava da se podaci iz memorije Video RAM èitaju u isto vreme u koje se u nju upisuju novi podaci. Treba shvatiti da se prednosti memorije Video RAM primeæuju samo u grafièkim sistemima rezolucije 1024 x 768 x 256 (ili boljim). U tom sluèaju možete dobiti poboljšanje performansi i do 40 %, u odnosu na grafièki adapter koji koristi DRAM memoriju. U suprotnom, neæete primetiti nikakvu razliku izmeðu grafièkih adaptera s DRAM i VRAM memorijama. ¦ WRAM (Windows RAM) Kompanija Samsung Electronics svojevremeno je na tržište izbacila WRAM memoriju kao namensku grafièku memoriju. WRAM koristi više matrica bitova, povezanih sa proširenom unutrašnjom magistralom i brzim registrima, koji skoro bez prekida, mogu prenositi podatke. Ostali specijalizovani registri podržavaju osobine kao što su boja prednjeg plana, boja pozadine, kontrolni bitovi za blokiranje upisivanja i maskiranje stvarnih promena. Samsung tvrdi da ova memorija postiže brzine prenosa do 640 MB/s što je ALEXA 2002

47/286

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

oko 50% brže nego VRAM memorija. Štaviše, WRAM moduli su jeftiniji nego odgovarajuæi VRAM moduli. Iako je WRAM memorija bila zapažena u proteklih nekoliko godina, nije primenjivana u grafièkim sistemima, odnosno prilièno je zanemarivana u odnosu na SDRAM memoriju. 9.7.6 TEHNIKE RADA MEMORIJE Umesto skupih i namenskih vrsta memorija, ljudi koji sastavljaju PC raèunare èesto koriste jeftine i dokazane vrste memorije, sa arhitekturama koje omoguæavaju da se iz jeftine memorije izvuèe maksimum. Postoje tri popularne arhitekture memorije, koje æete verovatno sresti u skoro svim sistemima: stranièena memorija (engl. paged memory), memorija s preklapanjem (engl. interleaved memory) i memorija s keširanjem (engl. memory caching). 9.7.6.1 Stranièena memorija Sistemska RAM memorija deli se u male grupe (stranice, engl. page), velièine od 512 bajtova do nekoliko kilobajta. Kola matiène ploèe za upravljanje memorijom dozvoljavaju uzastopno pristupanje istoj stranici, bez èekanja. Ako se uzastopno pristupanje dešava van tekuæe stranice, èeka se jedan ili dva ciklusa dok se ne pronaðe tražena stranica. Ova zamisao je identièna režimu brzog pristupa u DRAM memoriji. Arhitektura stranièenja je primenjena u novijim sistemima i286, PS/2 (modeli 70 i 80) i u mnogim sistemima i386. 9.7.6.2 Memorija s preklapanjem Ova tehnika daje bolje performanse od stranièene memorije. Ukratko reèeno, preklopljena memorija kombinuje dve banke memorije u jednoj. Prva banka je parna, a druga neparna - tako da je sadržaj memorije naizmenièno razmešten u ove dve memorijske oblasti. To omoguæava da pristupanje podatku u drugoj banci memorije poène pre nego što se završi pristupanje podatku u prvoj banci. (Kada su uzastopni podaci na uzastopnim adresama, jedan je podatak u parnoj, a sledeæi u neparnoj banci). Posledica ovakvog naèina rada je moguænost dvostrukog poboljšanja performansi memorije. Problem pri preklapanju je što morate ugraditi dvostruko više memorije, kao uparene memorijske module. Veæina PC raèunara koji koriste preklapanje, dozvoljava da ugradite samo jednu banku, ali se onda preklapanje neæe koristiti i neæete dobiti oèekivane performanse. 9.7.6.3 Memorija s keširanjem Ovo je verovatno najprepoznatljiviji oblik arhitekture za poboljšanje performansi. Keš memorija (engl. cache = tajno skladište) veoma je brza SRAM memorija malog kapaciteta (od 8 KB do 2 MB), koja predstavlja interfejs izmeðu procesora i obiène sistemske RAM memorije. SRAM memorija obièno ima vreme pristupa izmeðu 5 i 15 ns, što je dovoljno brzo da procesor ne mora da èeka. Èip kontroler keš memorije na matiènoj ploèi, beleži kojim se memorijskim lokacijama èesto pristupa (i predviða kojim æe se lokacijama pristupati u skorijoj buduænosti) i njihov sadržaj prepisuje u keš memoriju. Kada procesor èita iz memorije, on prvo proverava keš memoriju. Ukoliko se traženi podaci nalaze u keš memoriji (raèuna se kao pogodak, engl. cache hit), procesor ne mora da èeka njihovo dovlaèenje iz RAM memorije, jer je keš memorija brža. ALEXA 2002

48/287

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

Ako se podaci ne nalaze u keš memoriji (promašaj, engl. cache miss), mora im se neposredno pristupiti (u DRAM memoriji), što duže traje, pa procesor èeka besposlen jedan ili dva ciklusa signala takta. Veoma mali deo vrlo brze keš memorije ponaša se kao indeks (engl. tag RAM), koji vodi evidenciju o tome gde su podaci smešteni u keš memoriji. Dobro projektovan sistem keš memorije može postiæi 95% pogodaka, pa èak i više. Drugim reèima, memorija æe raditi tako da 95% vremena procesor neæe èekati na memoriju. U savremenim PC raèunarima postoje dva nivoa keš memorije. Procesori, poèevši od PC raèunara i486 pa nadalje, imaju malu unutrašnju keš memoriju (engl. internal cache) - poznatu kao L1 keš, odnosno procesorski keš. Spoljašnja keš memorija (engl. external cache, tj. SRAM moduli instalirani na matiènoj ploèi kao moduli DIP ili COAST) još se naziva i L2 keš. Procesori i386 nemaju unutrašnju keš memoriju (mada postoji model IBM 386SLC, koji ima 8 KB L1 keša). Veæina procesora i486 ima 8 KB unutrašnje keš memorije. Rani procesori Pentium imali su dva modula keš memorije sa po 8 KB - jedan za podatke i jedan za instrukcije. Današnji procesori Pentium II/III Slot 1 imaju od 256 do 512 KB L2 keš memorije na samom kuæištu procesora. Procesorima Xeon, koji su namenjeni za servere, može se poveæati L2 keš do 2 MB. RAID cache je još jedna primena keš memorije, koja RAID kontroleru omoguæava da podatke upisuje u sopstvenu keš memoriju (RAM), (umesto da se neposredno obraæa ureðaju). Server može pristupiti keš memoriji RAID kontrolera (koji se zove ubrzivaè, engl. array accelerator) više od 100 puta brže nego disku. Kada su podaci „keširani” u ubrzivaèu, RAID kontroler æe ih kasnije upisati nazad na diskove, kada kontroler bude besposlen. Korišæenje keširanja u RAID kontrolerima takoðe ubrzava rad servera prilikom èitanja sa diska, tako što se pretpostavlja koji æe podaci morati da se uèitavaju. Podaci èije se èitanje oèekuje, prepisuju se u ubrzivaè i oni tamo spremni èekaju, pre nego što se izda zahtev za njihovo èitanje. Kada RAID kontroler dobije zahtev za èitanje keširanih podataka, on ih istog trenutka može prebaciti u sistemsku (RAM) memoriju, brzinom PCI magistrale. Keširanje za Procesore i diskove èesto se realizuje tehnikama „write back” i „write trough”. Kod keš memorija koje koriste tehniku „write back” (èest je i naziv „copy back”, a znaèi upisivanje nazad), svaki nov podatak upisuje se samo u keš memoriju, a ne i u sistemsku memoriju, odnosno na disk. Tamo se podaci upisuju kasnije, obièno kada je zatišje u obradir tj. kada za to ima vremena. Ovakvo ponašanje poboljšava performanse, jer sistem ne mora èekati da se svaki podatak odmah snimi u njegovo konaèno odredište - upisivanje se obavlja u pozadini, kada za to ima vremena, tj. kada je sistem besposlen. Problem kod ove vrste keš memorije nastaje ako sistem padne pre nego što se sadržaj keš memorije upiše na odredište. Tehnika „write through” podatke odmah upisuje i u keš i na odredište, tako da je sadržaj keš memorije i sistemske memorije (odnosno diska) uvek usaglašen. Ovaj naèin je sporiji, ali i pouzdaniji, pa se koristi u sistemima od kojih se oèekuje velika pouzdanost. ROM memorija (bilo da je u pitanju BIOS ROM na matiènoj ploèi ili ROM èip na kartici za proširenje) užasno je spora, s vremenom pristupanja koje èesto premašuje nekoliko stotina nanosekundi. Prema tome, pristupanje ROM-u ALEXA 2002

49/288

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

izaziva dugu besposlenost procesora, što pogoršava performanse celog sistema. Bilo je važno rešiti ovaj problem jer se u BIOS-u (i u grafièkom BIOS ROM-u grafièke kartice) èuvaju rutine kojima se èesto pristupa. Poèevši od klase raèunara i386, pojavila se tzv. memorija iz senke (engl. shadow memory). Ta tehnika omoguæava da se, tokom inicijalizacije sistema, sadržaj ROM memorije uèita u oblast brze RAM memorije. Kad god se, prilikom izvršavanja programa, mora pristupiti rutini iz ROM memorije, informacija se uzima iz kopije ROM memorije u RAM memoriji, umesto da se dovlaèi iz stvarnog integrisanog kola ROM-a. Performanse rada s ROM memorijom mogu se poboljšati barem triput. Memorija iz senke takoðe je korisna i za ROM ureðaje koji ne koriste celu širinu magistrale podataka. Na primer, 16-bitni raèunarski sistemi mogu imati kartice za proširenje na kojima je ROM memorija realizovana 8-bitnim integrisanim kolima. U tom sluèaju, da bi sistem iz ROM-a dovukao reè od 16 bitova podataka, ROM-u se mora pristupiti dvaput. Ako je raèunarski sistem 32-bitni, istom 8-bitnom ROM-u se mora pristupiti èetiri puta, da bi se proèitala 32-bitna reè. Možete samo zamisliti užasno kašnjenje koje nastaje pri ovakvom radu. Prepisivanje unapred sadržaja ROM-a u memoriju iz senke iskljuèuje takva kašnjenja. Korišèenje memorije iz senke obièno se može ukljuèiti ili iskljuèiti u sistemskom programu CMOS Setup. 9.7.7 MEMORIJSKI MODULI Memorija je uvek podsticala razvoj integrisanih kola. To je dovelo do realizacije memorijskih modula velikog kapaciteta, a malih dimenzija, ali je memorija i dalje relativno skupa. Tradicionalni PC raèunari èesto sadrže malo (minimalno) RAM memorije, ali na matiènoj ploèi postoje prikljuèci za dodatne module RAM memorije. Danas, skoro sve matiène ploèe podržavaju standardne memorijske module, za sve oblike sistemske memorije. Prepoznaæete tri osnovne vrste memorijskih modula - SIMM, DIMM i RIMM - u daljem tekstu su podrobnije objašnjeni. 9.7.7.1 Moduli SIMM i DIMM Od vremena kada su sistemi 386 bili aktuelni, nestandardni memorijski moduli su izbegavani, a težilo se korišæenju standardnih 30-igliènih memorijskih modula. Moduli SIMM (engl. Single Inline Memory Module) mali su, laki i sadrže relativno veliki blok memorije, ali je verovatno najznaèajnija prednost to što su standardizovani - koriste standardni raspored kontakata. Modul SIMM, koji se izvadi iz jednog PC raèunara, može se fizièki instalirati u skoro bilo koji drugi PC raèunar. Modul SIMM ima 30 kontakata od kojih je 8 namenjeno za podatke. U opštem sluèaju, ima kapacitet do najviše 4 Mb. 30-iglièni SIMM moduli dokazali su svoju vrednost u sistemima 386 i ranim sistemima 486, ali nisu uspeli da prate memorijske zahteve kasnijih modela PC raèunara. Veæi SIMM modul sa 72 kontakta je zamenio 30-igliènu verziju, dajuæi 32 kontakta za prenos podataka, s kapacitetom od 32 Mb (i veæim). Naiæi æete i na oznaku DIMM (engl. Dual Inline Memory Module). Moduli DIMM izgledaju istovetno modulima SIMM (slika 9.13), ali su veæi. Dok su kontakti na istoj poziciji prednje i zadnje stranice SIMM ploèice kratko spojeni, ALEXA 2002

50/289

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

odgovarajuæi kontakti u modulu DIMM su razdvojeni - èime se praktièno udvostruèuje broj kontakata na memorijskom modulu. Na primer, ako posmatrate 72iglièni modul SIMM, videæete 72 elektrièna kontakta na obe strane modula (ukupno 144 kontakta), ali su parovi kontakata spojeni, tako da je moguæe koristiti samo 72 signala (iako ima 144 kontakta). S druge strane, u modulu DIMM, kontakti s prednje i zadnje strane su elektrièno izolovani, odnosno zasebni (obièno postoje i dodatni kontakti, koji olakšavaju razlikovanje modula DIMM i SIMM). Danas, skoro sve verzije modula DIMM imaju 168 kontakta (po 84 kontakta na svakoj strani). Moduli DIMM su se prvobitno pojavili u snažnim PC raèunarima sa 64-bitnim magistralama podataka (kao što su Pentium, PentiumPro i Power PC RISC radne stanice). Kako su PC raèunari nastavili da se razvijaju, moduli DIMM su potpuno zamenili module SIMM i postali omiljeni moduli za poveæanje kapaciteta memorije. Današnji tipièni moduli DIMM imaju 128 ili 256 MB veoma brze memorije (kao što je PC133 SDRAM). Na osnovu toga, server se može snabdeti sa 512 MB RAM memorije, pa èak i više, koristeæi samo nekoliko memorijskih modula.

SLIKA 9.13 Osnovni moduli DIMM koriste se u mnogim PC raèunarima, serverima i radnim stanicama. Konaèno, moduli SIMM i DIMM oznaèeni su kao „kompozitni” ili „nekompozitni”. Ovim nazivima se èesto opisuje nivo tehnologije kojom je proizveden posmatrani memorijski modul. Na primer kompozitni modul je izraðen starijom tehnologijom, s manjom gustinom, tako da je potrebno više èipova da bi se postigao isti kapacitet memorije. Nekompozitni moduli su izraðeni novijom tehnologijom, pa se isti kapacitet memorije postiže s manjim brojem èipova. Drugim reèima, ako ugledate modul SIMM velike gustine, s nekoliko memorijskih èipova, verovatno je u pitanju nekompozitni modul SIMM. 9.7.7.2 Moduli RIMM RDRAM se koristi na modulima RIMM (engl. Rambus Inline Memory Modules). Moduli RIMM izgledaju skoro isto kao moduli DIMM, ali su malo veæi (sa više ureza izmeðu kontakata). Rane realizacije modula RIMM imale su 168 kontakata, a današnji moduli RIMM, koji rade na uèestanostima 600 MHz , 711 MHz i 800 MHz (PC800), imaju 184 kontakta. Slika 9.14 prikazuje tipièan modul RIMM i istovremeno ilustruje hladnjak (engl. heat sink, ili izmenjivaè topiote, ALEXA 2002

51/290

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

engl. heat spreader), pomoæu kojeg se odvodi toplota koju pri radu emituju RDRAM èipovi. Tabela 9.3 navodi opšte informacije koje se mogu naæi na tipiènom modulu RIMM.

SLIKA 9.14

Uobièajen izgled modula RIMM

TABELA 9.3 PODACI S TIPIÈNOG RIMM MODULA Stavka

Oznaka

Opis 8-bitni ili 9-bitni kapacitet RDRAM èipa na RIMM modulu Broj RDRAM èipova na RIMM modulu Oznaèava da li RIMM modul podržava ECC

Uobièajena vrednost

A

Kapacitet memorije

512 MB, 256 MB, 128 MB, 64 MB

B

RDRAM ureðaj

C

Podrška za ECC

D

Rezervisano

Rezervisano za buduãu upotrebu.

E

Brzina memorije

Brzina prenosa podataka RDRAM RIMM modula

800, 710 ili 600 MHz

F

tRAC

Vreme pristupa redu (opciono)

-40, -45, -50 ili -53 ns

G

Verzija Gerber

Revizija PCB Gerber datoteke koja se koristi na modulima RIMM (opciono)

Rev 1.00=G100

H

Verzija SPD

Verzija koda SPD (opciono)

Rev 1.00=S100

?

Proizvoðaè

Broj modela, svojstven odgovarajuãem proizvoðaèu, kod datuma ili proizvoðaèki kod

?

Proizvoðaè

Informacije, svojstvene proizvoðaèu, predstavljene trakastim kodom (opciono)

L

Proizvoðaè

Površina za logotip proizvoðaèua ili zemlju porekla

16, 8, 4, 2 Prazno znaèi 8-bitova non-ECC Oznaka ECC znaèi da ECC ima 9 bitova.

9.7.8 BAFERI I REGISTRI Memorijski moduli mogu biti nebaferisani, baferisani ili s registrima. Razliku èini naèin na koji se u memorijskom modulu rukuje elektriènim signalima. Izbor modula utièe na maksimalan kapacitet RAM memorije koji se može instalirati na serverskoj matiènoj ploèi. Nebaferisan (engl. unbuffered) memorijski modul sadrži samo memorijske èipove i na samom modulu ne postoje baferi koji bi pojaèavali signale. ALEXA 2002

52/291

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

Nebaferisani moduli su brzi jer nema baferskih kola koja bi usporavala signal. Jeftiniji su i zato su pogodni za obiène PC raèunare. Nažalost, nebaferisani elektrièni signali podložniji su slabljenju, tako da se u isto vreme može koristiti samo jedan ili dva nebaferisana memorijska modula. Memorijski moduli, kojima su dodati baferi ili registri, pojaèavaju elektriène signale koji ulaze ili izlaze iz modula. Ovo usporava rad memorijskog modula za par nanosekundi, ali omoguæava korišæenje dodatnih memorijskih modula. U tom sluèaju, matièna ploèa može podržati mnogo više memorijskih modula (što je veoma važno u sistemima kojima treba mnogo memorije, recimo u mrežnim serverima). Postupak pojaèavanja memorijskih signala u memorijskim modulima EDO i FPM, naziva se baferisanje (engl. buffering). Pojaèavanje signala u memorijskim modulima SDRAM zove se propuštanje kroz registre (engl. registering). Propuštanje kroz registre je slièno baferisanju, s tim što se podaci propuštaju u modulu i van njega saglasno sistemskom signalu takta. Èip kontrolera memorije na matiènoj ploèi utvrðuje vrstu memorijskog modula, tako da u sistemu ne možete mešati nebaferisanu i baferisanu memoriju (odnosno memoriju s registrima). Ovi moduli su razlièito zaseèeni, tako da ih ne možete koristiti na matiènoj ploèi koja ih ne podržava. 9.7.9 PARNOST I ECC Kao što pretpostavljate, veoma je važno da se podaci i programske instrukcije skladište i prenose bez grešaka. Èak i jedan pogrešan bit, nastao zbog elektriène smetnje ili zbog otkaza hardverske komponente, može oboriti PC raèunar, oštetiti informacije na disku, izazvati probleme u grafièkom sistemu, ili izazvati bezbroj drugih grešaka. Projektanti PC raèunara prišli su rešavanju problema celovitosti podataka korišèenjem tehnike parnosti (engl. parity, ista tehnika se koristi za proveru celovitosti podataka prilikom serijskog prenosa). Odnedavno, u PC raèunarima (pogotovu u PC raèunarima od kojih se oèekuje velika pouzdanost rada, kao što su serveri) primenjuje se moæna i prilagodljiva šema ispravljanja grešaka koja se zove ECC (engl. Error Correctin Code, kod za ispravljanje grešaka). 9.7.9.1 Naèelo parnosti Naèelo parnosti se zasniva na jednostavnoj zamisli: svaki bajt koji se upisuje u memoriju, proverava se, i dodaje mu se deveti bit, kao bit provere, odnosno bit parnosti. Kada procesor kasnije zahteva èitanje sadržaja memorije, kola na matiènoj ploèi koja proveravaju memoriju, izraèunavaju parnost i porede je s proèitanim bitom parnosti. Na ovaj naèin, sistem neprekidno proverava sistemsku memoriju, tako što proverava celovitost njenog sadržaja. Ako proèitani bit parnosti odgovara izraèunatoj parnosti, podaci (posredno i RAM memorija) smatraju se važeæim i procesor nastavlja rad. Ukoliko se proèitani bit parnosti ne slaže sa izraèunatom parnošæu, sistem prijavljuje grešku i zaustavlja se. Bit parnosti se dodaje svakom bajtu. Prema tome, u 32-bitnom PC raèunani, za svaku memorijsku lokaciju postojaæe 4 bita parnosti. U 64-bitnom PC raèunani postoji 8 bitova parnosti i tako dalje. Pravilo parnosti se dokazalo kao jednostavan i jeftin naèin neprekidnog proveravanja memorije. Ovo pravilo ima dva znaèajna ogranièenja. Prvo, iako ALEXA 2002

53/292

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

parnost može otkriti grešku, ne može ukazati na to koji je bit pogrešan. Zbog toga se sistem zaustavi kada se pojavi greška parnosti. Drugo, parnost ne može otkriti grešku koja zahvata više bitova. Na primer, ako u okviru istog bajta 1 greškom preðe u 0, a neka druga 0 greškom preðe u 1, uslov parnosti æe biti zadovoljen i greška parnosti neæe biti primeæena. Na sreæu, verovatnoæa pojave višestrukih grešaka izuzetno je mala. Proveru pamosti nije neophodno koristiti, tako da su moduli RAM memorije bez provere parnosti uobièajeni u obiènim stonim PC raèunarima. U serverskim raèunarima morao bi funkcionisati neki oblik provere grešaka da bi sistem bio zaštiæen od veæih (i skupih) grešaka u podacima. 9.7.9.2 ECC i EOS U svetu stonih raèunara, provera parnosti je zastarela tehnika. Ona se lako može zameniti nekom savršenijom tehnikom, kao što je kod za ispravljanje grešaka (ECC) ili ECC na modulu SIMM (EOC). ECC je tehnika koja je danas zastupljena u savršenijim PC raèunarima i serverima. Koristi matematièki postupak, u sprezi s kontrolerom memorije na matiènoj ploèi. Bitovima podatka se dodaje više kontrolnih ECC bitova. Kada se podaci oèitavaju iz memorije, kontroler ECC memorije proverava i kontrolne ECC bitove. Tehnika ECC ima dve važne prednosti nad proverom parnosti. Može ispraviti greške koje izaziva jedan pogrešan bit, a da korisnik i ne primeti. Štaviše, ECC može uspešno otkriti 2bitne, 3-bitne i 4-bitne greške, pa se smatra veoma moænim alatom za otkrivanje grešaka. Greške veæeg broja bitova su retke. Ukoliko se otkrije takva greška, ECC je ne može ispraviti, ali æe to prijaviti sistemu i on æe se zaustaviti. Da bi se ECC tehnika uspešno primenila, potrebno je 7 ili 8 bitova po svakoj adresi. U 32-bitnom sistemu morate koristiti module SIMMx39 ili x40 (na primer 8Mx39 ili 8Mx40). Ovo su relativno nove oznake, pa bi trebalo zapamtiti da obeležavaju ECC SIMM. Umesto pomenutog modula, neki 64-bitni sistemi koriste dva 36-bitna SIMM modula da bi se dobilo ukupno 72 bita - 64 bita za podatke i 8 bitova (koji bi se inaèe koristili za proveru parnosti) koji služe kao kontrolni ECC bitovi. EOS je relativno nova (i veoma skupa) tehnologija, koja funkciju ECC obavlja na samom memorijskom modulu, ali rezultat postupka ECC prikazuje u obliku parnosti - iako modul obavlja funkciju ECC, matièna ploèa to vidi kao proveru parnosti. Ovo je zanimljiv eksperiment, ali je malo verovatno da æe EOS postiæi veæi uspeh na tržištu. U sistemima s proverom parnosti, mogu se za mnogo manje para upotrebiti memorijskj moduli s proverom parnosti, umesto modula EOS.

9.8 REŠAVANJE OPŠTIH PROBLEMA Od veæine serverskih matiènih ploèa oèekuje se da više godina pouzdano rade, ipak postoje problemi koji se mogu javiti na matiènoj ploèi i periferijskim ureðajima. Serveri predstavljaju izuzetan izazov za tehnièko osoblje, jer problemi na serveru pogaðaju celu mrežu, a svaki sat nefunkcionisanja servera, kompaniju može koštati na hiljade dolara, izgubljenih u propuštenoj prodaji i zaustavljenoj proizvodnji. Kao tehnièko lice, morate prepoznati problem i morate biti obuèeni i opremljeni da problem rešite na odgovarajuæi naèin. ALEXA 2002

54/293

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

9.8.1 RESETOVANJE SISTEMA Probleme na serverima mogu izazvati spoljni èinioci, kao što je naponski ili strujni udar, ili softverska greška. Dešava se da se ovakve greške mogu lako ispraviti resetovanjem servera. Postoje tri naèina za resetovanje servera: na „vruæe”, hardversko resetovanje i na „hladno”: ¦ Ponovno pokretanje servera na „vruæe” (engl. warm boot) briše sadržaj sistemske memorije i ponovo uèitava (podiže) operativni sistem pritiskom tastera Ctrl-Alt-Del. ¦ Hardversko resetovanje (engl. hard reset) æe obrisati sadržaj sistemske memorije, ponovo pokreæe program POST i ponovo podiže operativni sistem. Ovo je neizbežno ako greška u sistemu blokira tastaturu (pritiskanje CtrlAlt-Del ne daje nikakav odziv). Da biste hardverski resetovali sistem, pritisnite dugme Reset. ¦ Ponovnim pokretanjem servera na „hladno” (engl. cold start) briše se sadržaj sistemske memorije, ponovo se pokreæe program POST, ponovo se uèitava operativni sistem i svim periferijskim ureðajima prekida se napajanje. Ovo može biti neophodno posle nadogradnje hardvera ili hardverske neispravnosti. Treba pritisnuti dugme za napajanje (Power). 9.8.2 PROBLEMI PRILIKOM PODIZANJA SISTEMA Server se mora podiæi, uspešno proæi test POST i valjano uèitati operativni sistem, pa tek onda može opsluživati zahteve na mreži. Ako se server ne podigne ispravno, veza s mrežom neæe funkcionisati sve dok se problem ne otkrije i ne ispravi. Na sreæu, probleme u poèetku podizanja sistema obièno izazivaju neispravno instalirani (ili neispravno podešeni) ureðaji. Sledeæi spisak smernica æe vam pomoæi da izolujete moguæe probleme: ¦ Proverite da li su kablovi za napajanje ispravno povezani na sistem. ¦ Proverite da li LED dioda za napajanje zasvetli kada pritisnete dugme za napajanje (Power). Odmah po ukljuèenju napajanja, ventilatori za hlaðenje treba da prorade. ¦ Proverite da li su svi unutrašnji i spoljašnji kablovi ispravno povezani i obezbeðeni. ¦ Proverite da li su procesori potpuno legli u svoja ležišta, odnosno prikljuèke na matiènoj ploèi. Prazna procesorska ležišta treba zatvoriti karticom za zatvaranje. ¦ Proverite da li su sve PCI kartice valjano legle u svoja ležišta i da li su dobro prièvršæene za kuæište. ¦ Proverite da li su prekidaèi i kratkospojnici matiène ploèe u odgovarajuæim položajima. ¦ Proverite da li su prekidaèi i kratkospojnici na karticama za proširenje i periferijskim ureðajima u odgovarajuæim položajima. ¦ Proverite da li su svi moduli DIMM pravilno postavljeni i uèvršæeni. Vrsta, brzina i tehnika ispravljanja grešaka DIMM modula treba da odgovara datoj matiènoj ploèi. Na nekim serverskim matiènim ploèama, sistem ne pokušava pokretanje ukoliko sva ležišta za DIMM module nisu popunjena. ALEXA 2002

55/294

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

¦ Proverite da li su svi periferijski ureðaji ispravno instalirani. ¦ Ako sistem ima èvrsti disk, proverite da li je valjano podeljen na particije, da li je ispravno formatiran i da li su parametri u programu CMOS Setup pravilno podešeni. ¦ Proverite da li su upravljaèki programi (engl. drivers) ureðaja pravilno instalirani. Da bi kritièni ureðaji (na primer. SCSI kontroleri ili mrežne kartice) bolje funkcionisali, uèitajte nove verzije upravljaèkih programa. ¦ Proverite da li su pravilna sva podešavanja naèinjena pomoænim programom SSU. ¦ Proverite da li je operativni sistem ispravno uèitan. 9.8.3 SOFTVERSKI PROBLEMI Pored hardverskih problema, softverski problemi (softverske greške i nekompatibilnost, odnosno neusaglašenost) takoðe mogu ugroziti normalan rad servera. Ako se problem dešavaju prilikom pokretanja novih aplikacija, obièno je uzrok u softveru: ¦ Proverite da li PC raèunar ispunjava minimalne hardverske zahteve koje postavlja instalirani softver. ¦ Proverite da li koristite legalnu kopiju softvera (a ne piratsku ili OEM verziju). ¦ Proverite da li je ispravan medijum s kojeg instalirate softver (recimo, instalirajte softver s pouzdano ispravnog CD-a). ¦ Proverite da CD nije ošteæen ili izgreban. ¦ Proverite da li je softver ispravno instaliran (proverite tok instalacije). ¦ Proverite da li su instalirani odgovarajuæi upravljaèki programi ureðaja. ¦ Proverite da li je softver pravilno podešen za rad na datom sistemu. ¦ Prouèite uputstvo za korišæenje softvera i proverite da li ispravno koristite softver. 9.8.4 KADA SE JAVE PROBLEMI Èak i kada proverite sistemski hardver i softver, problemi se mogu javiti posle izvesnog vremena. Problemi, koji se jave nakon perioda ispravnog rada softvera i hardvera, obièno ukazuju na hardverski otkaz (na primer, otkaz kontrolera èvrstog diska). Nadgradnja i izmena sistema takoðe može izazvati hardverske probleme. U veæini sluèajeva, hardverski problemi se lako otkrivaju, prepoznaju i rešavaju. Sledeæi spisak smernica može vam pomoæi da rešite oèiglednije probleme: ¦ Kada softver pokreæete sa diskete, probajte pokretanje s kopije softvera na novoj disketi, ili oèistite disketnu jedinicu i probajte ponovo. ¦ Ako softver pokreæete s CD-ROM-a, probajte pokretanje s druge kopije da biste utvrdili da li se teškoæe javljaju prilikom korišæenja svih diskova. Možete CD isprobati u drugom CD èitaèu, možete oèistiti sumnjivi disk ili èitaè, ili možete zameniti sumnjivi CD-ROM èitaè. ¦ Ukoliko softver pokreæete sa èvrstog diska, probajte da ga pokrenete s diskete ili s CD-a. Ako u tom sluèaju softver ispravno radi, verovatno je problem u ALEXA 2002

56295

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

kopiji softvera na èvrstom disku. Ponovo instalirajte softver na èvrsti disk i pokušajte pokretanje. Proverite da li su instalirane sve neophodne datoteke. ¦ Ako se problemi javljaju povremeno, možda je u pitanju labav kabl ili labavo utaknuta kartica za proširenje, naponi napajanja mogu biti na granici ispravnog rada ili su otkazale neke druge komponente sistema. Pokrenite dijagnostièki softver ili potražite broj poruke o grešci koji ukazuje na konkretan problem. ¦ Teškoæe prilikom unošenja podataka pomoæu tastature i miša izaziva taloženje prljavštine ili prašine, pa se skoro uvek mogu otkloniti èišæenjem. ¦ Ako pretpostavljate da je problem izazvao naponski udar, nestanak struje ili smanjen napon napajanja, ponovo uèitajte softver (ili ponovo podignite sistem) i onda isprobajte rad sistema. Simptomi naponskog udara su treperenje slike na monitoru, neoèekivano resetovanje sistema i neodazivanje sistema na komande. U sluèaju da primetite povremene greške u podacima, možda su podatke oštetili naponski udari, preko naizmeniènog napajanja. Razmotrite postavljanje zaštite od prenapona izmeðu utiènice u zidu i kabla za napajanje sistema. 9.8.5 SEL PORUKE Aplikacija za pregledanje dnevnika sistemskih dogaðaja (engl. System Event Log viewer, SEL viewer) korisnièki je interfejs, koji korisnicima i tehnièarima omoguæava da oèitaju pomenuti dnevnik. Ovom interfejsu se može pristupiti s prikljuèka za delovanje u hitnim situacijama (engl. Emergency Management Port, EMP) i pomoænog programa System Setup Utility (SSU). Aplikacija za pregledanje, iz dnevnika SEL izvlaèi informacije i prikazuje ih korisniku u heksadecimalnom ili tekstualnom formatu. Korisnik podatke iz tekuæeg dnevnika SEL može saèuvati u datoteci, radi kasnije analize, ili može izbrisati tekuæe zapise dnevnika na serveru. Ovaj deo poglavlja navodi uobièajene kodove koji se sreæu u dnevniku SEL, za serverske matiène ploèe, poput L440 GX+. Administrator ili tehnièar, ove informacije iz dnevnika SEL može upotrebiti za praæenje upozorenja (na primer, da li su otvorena vrata kuæišta), ili upozorenja o moguæim kritiènim problemima (naprimer, procesor je otkazao, ili je prekoraèen prag temperature). U postojeæim serverskim sistemima, dogaðaje mogu generisati ureðaj Baseboard Management Controller (BMC), Hot Swap Controller (HSC) i BIOS. 9.8.5.1 Signali sa senzora Senzori se obièno koriste za utvrðivanje realnog stanja u serveru i van njega (na primer, nivoi napona, temperatura, rad ventilatora i upad u kuæište). Kada senzor detektuje dogaðaj, to se beleži u dnevniku SEL. Na primer, ako je temperatura na matiènoj ploèi servera premašila zadatu granicu, temperaturni senzor æe emitovati signal, odnosno oglasiti dogaðaj „0101” (ako se koristi binarni prikaz). Tabela 9.4 navodi vrste senzora i brojeve koji su obièno raspoloživi na serveru.

ALEXA 2002

57/296

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

TABELA 9.4 TIPIÈNI DOGAÐAJI KOJE PRATE SENZORI I KOJI SE BELEŽE U DNEVNIK SEL Vrsta senzora

Tekstualni Temperatura

Broj senzora

Fizièka bezbednost Bezbedni režim rada Proceso Memorija

ALEXA 2002

ID generatora

/ Hex 01 h

Napon

Ventilator

Ime senzora

01 h 17 h 18 h 19 h 1h 02 h 01 h 02 h 03 h 04 h 05 h 06 h 07 h 08 h 09 h 0A h 0B h 0C h 0D h 0E h

Temperatura osnovne ploèe Primarna temperatura procesora Sekundarna temperatura procesora Temperatura 1 matiène ploèe Temperatura 2 matiène ploèe

HSC BMC BMC BMC BMC

Matièna ploèa 5V Matièna ploèa 3,3 V Primarni procesor Sekundarni procesor Procesor 2,5 5 V rezervno SCSI-W LVDS Term1 SCSI- W LVDS Term 2 3 V rezervno (Wake on LAN) Matièna ploèa -12 V Matièna ploèa SCSI-W SGL Term Procesor 1,5 V Matièna ploèa -5 V Matièna ploèa +12 V

BMC BMC BMC BMC BMC BMC BMC BMC BMC BMC BMC BMC BMC BMC

0C h 0D h 0F h 10 h 11 h 12 h 1F h 20 h 21 h 22 h

Osnovna ploèa, ventilator 1 Osnovna ploèa, ventilator 2 Matièna ploèa, ventilator 0 Matièna ploèa, ventilator 1 Procesor, ventilator 0 Procesor, ventilator 1 Digitalni ventilator 1 Digitalni ventilator 2 Digitalni ventilator 3 Digitalni ventilator 4

HSC HSC BMC BMC BMC BMC BMC BMC BMC BMC

26 h

Upad u kuãište

BMC

27 h 28 h

EMP lozinka Senzori bezbednog režima

BMC BMC

1B h 1C h

Stanje primarnog procesora Stanje sekundarnog procesora

BMC BMC

EF h

Teškoãe s memorijom

BMC

04 h

05 h 06 h 07 h 0C h

58/297

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

TABELA 9.4 TIPIÈNI DOGAÐAJI KOJE PRATE SENZORI I KOJI SE BELEŽE (nastavak) U DNEVNIK SEL Vrsta senzora

Broj senzora

Ime senzora

ID generatora

Ležište diska 0D h 02 h 03 h 04 h 05 h 06 h 07 h 08 h 09 h 0A h 0B h

Stanje diska u ležištu 0 Stanje diska u ležištu 1 Stanje diska u ležištu 2 Stanje diska u ležištu 3 Stanje diska u ležištu 4 Postojanje diska u ležištu 0 Postojanje diska u ležištu 1 Postojanje diska u ležištu 2 Postojanje diska u ležištu 3 Postojanje diska u ležištu 4

HSC HSC HSC HSC HSC HSC HSC HSC HSC HSC

25 h

Sistemska greška (pogledajte tabelu POST)

1D h

BMC Watchdog

BMC

Sistemska greška Nemaskirani prekid na prednjoj strani kuãišta

BMC

Greška POST 0F h Pas èuvar Sistemski dogaðaj

11 h 12 h

EF h Kritièni prekid 13 h 1E h

9.8.5.2 Dogaðaji BlOS-a Sistemski BIOS je odgovoran za nadgledanje i beleženje više razlièitih sistemskih dogaðaja, grešaka memorije i kritiènih prekida. BIOS kontroleru BMC šalje poruku, s ciljem da dogaðaj zabeleži. Neke greške (kao što je otkaz procesora) beleže se na poèetku testa POST. Kada BIOS otkrije dogaðaj, on se beleži u dnevniku SEL. Na primer, ako je dogaðaj vezan za podizanje sistema, BIOS æe ga zabeležiti kao „12EFE701” (ukoliko se koristi heksadecimalni prikaz). Tabela 9.5 navodi dogaðaje BlOS-a koji su obièno raspoloživi na serveru. TABELA 9.5 UOBIÈAJENI DOGAÐAJI BIOS-a U DNEVNIKU SEL Vrsta senzora Broj senzora

12

EF h

DC

EF h

13 13

ALEXA 2002

28 EF

Opis dogaðaja (HEX)

Vrsta dogaðaja

E7 01 h Dogaðaj pri podizanju sistema E7 00 h Ponovno podizanje sistema E7 40 (DIMM#) E7 41 (DIMM#) Jedan pogrešan bit E7 02 Više pogrešnih bitova E7 40 (DIMM#) Greška parnosti memorije E7 00 Nemaskirani prekid na prednjoj ploèi kuãišta E7 01 Istek vremena korišãenja magistrale E7 02 Provera ulazno/izlaznih radnji E1 03 Softverski nemaskirani prekid E7 04 PCI PERR 59/298

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

9.8.5.3 Dogaðaji testa POST Ozbiljne greške na važnim ureðajima (na primer, otkaz procesora) beleže se na poèetku testa POST. Kada BIOS otkrije dogaðaj na poèetku testa POST, beleži ga u dnevniku SEL. Na primer, ako otkaže fiksni disk, BIOS æe dogaðaj zabeležiti kao „0F-00 02” (ako se koristi heksadecimalni prikaz). Prednost beleženja grešaka vezanih za test POST u dnevniku SEL, ogleda se u tome što mnoge greške testa POST možete videti bez korišæenja èitaèke kartice za POST. Tabela 9.6 navodi dogaðaje testa POST koje obièno beleži BIOS. TABELA 9.6 UOBIÈAJENI DOGAÐAJI TESTA POST Vrsta dogaðaja

00 02 00 81 01 04 01 06 01 81 02 06 03 04 04 04 04 05 04 81 05 04 05 05 05 81 06 04 06 05 06 81 07 81 08 81 0A 81 0B 81 0C 81 0D 81 0E 81 0F 81 10 02 10 81 11 02 12 02 13 02 20 02 20 81 30 02 31 02 32 02 50 02 50 81 51 02

ALEXA 2002

Objašnjenje

Otkaz èvrstog diska Procesor 0 nije prošao BIST Nevažeãi podaci o konfiguraciji sistema - pokrenite SETUP Promenjena je konfiguracija ureðaja Procesor 1 nije prošao BIST Greška u konfiguraciji - ureðaj blokiran Sukob resursa Sukob resursa Sukob resursa Unutrašnja greška u procesoru 0 (IERR) Produženi ROM nije inicijalizovan Produženi ROM nije inicijalizovan Unutrašnja greška procesora 1 (IERR) Upozorenje: IRQ nije podešen Upozorenje: IRQ nije podešen Neispravna termièka kontrola procesora 0 Neispravna termièka kontrola procesora 1 Otkazao je kontrolni tajmer pri poslednjem podizanju Procesor 0 nije prošao inicijalizaciju prilikom poslednjeg podizanja Procesor 1 nije prošao inicijalizaciju prilikom poslednjeg podizanja Procesor 0 je blokiran, sistem je u jednoprocesorskom režimu Procesor 1 je blokiran, sistem je u jednoprocesorskom režimu Otkazao tajmer treãeg nivoa FRB za procesor 0 Otkazao tajmer treãeg nivoa FRB za procesor 1 Zaglavio taster Interfejs za upravljanje serverom (SM) ne funkcioniše Greška tastera Otkaz kontrolera tastature (KBC) Tastatura zakljuèana - otkljuèajte je Vrsta monitora ne odgovara CMOS-u - pokrenite SETUP Podsistem IOP ne funkcioniše Sistemska RAM memorija, otkazala na pomeraju adrese RAM memorija iz senke, otkazala na pomeraju adrese Produžena RAM memorija, otkazala na pomeraju adresa Sistemska baterija otkazala - zamenite je i pokrenite SETUP Sardžaj NVRAM memorije je obrisan kratkospojnikom Kontrolna suma sistemskoc CMOS-a nije ispravna - upotrebljena je podrazumevana konfiguracija 60/299

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

TABELA 9.6 UOBIÈAJENI DOGAÐAJI TESTA POST (nastavak) Vrsta dogaðaja

51 81 52 81 60 02 62 01 63 01 64 01 65 01 70 02 97 02 B2 02 B3 02 D0 02 F5 02 F6 02

Objašnjenje

Greška kontrolne sume NVRAM-a - sadržaj je obrisan Podaci u NVRAM-u nisu važeãi - NVRAM je obrisan Greška meraèa sistemskog vremena BIOS nije mogao da na procesoru 1 primeni novu verziju BIOS-a BIOS nije mogao da na procesoru 2 primeni novu verziju BIOS-a BIOS ne podržava tekuãu reviziju procesora 1 BIOS ne podržava tekuãu reviziju procesora 2 Greška sistemskog èasovnika (RTC) Greška ECC u (produženom) testu memorije u banci Neodgovarajuãa disketna jedinica A - pokrenite SETUP Neodgovarajuãa disketna jedinica B - pokrenite SETUP Greška sistemske memorije - keš memorija je blokirana Test DMA nije uspeo Softverski nemaskirani prekid (NMI) nije uspeo

9.8.6 KODOVI I PORUKE TESTA POST Kada se u sistemu pojave ozbiljne teškoæe, matièna ploèa se verovatno neæe potpuno „diæi”. Zbog toga je nemoguæe podiæi operativni sistem i pokrenuti dijagnostièki softver. Na sreæu, BIOS tokom postupka podizanja sistema postavlja kod u obliku dve heksadecimalne cifre (kod testa POST), na ulaznoizlaznom logièkom prikljuèku 80h. Ako instalirate èitaèku karticu ISA POST, pomenute kodove možete videti èim nastanu. Ukoliko se sistem zamrzne, ili zaustavi na odreðenom kodu, kod možete dovesti u vezu sa stanjem testa POST i na taj naèin utvrditi poslednji korak koji je uspešno završen. Tabela 9.7 daje spisak uobièajenih kodova testa POST za posmatrani serverski BIOS. Ako se sistem podigne do taèke u kojoj se inicijalizuje grafièki sistem, greške se mogu prikazivati kao èetvorocifreni kodovi, kao što je prikazano u tabeli 9.8. Da biste saznali znaèenje kodova, potrebna vam je dokumentacija posmatrane matiène ploèe. TABELA 9.7 UOBIÈAJENI KODOVI TESTA POST Kod

02 h 04 h 06 h 08 h 09 h 0A h 0B h 0C h 0E h 0F h 10 h 11 h 12 h 14 h ALEXA 2002

Zvuèni signal

Greška

Provera realnog režima rada Otkrivanje vrste procesora Inicijalizacija sistemskog hardvera Inicijalizacuja registra skupa èipova, s poèetnim vrednostima testa POST Postavljanje indikatora stanja testa POST Inicijalizacija procesorskih registara Aktiviranje procesorskog keša Inicijalizacija keš memorije na poèetne vrednosti POST-a Inicijalizacija ulaza/izlaza Inicijalizacija lokalne IDE magistrale Inicijalizacija upravljanja naponom Uèitavanje poèetne vrednosti POST-a u alternativne registre Restauracija procesorskog upravljèkog stringa tokom vruãeg restarta Inicijalizacija kontrole tastature 61/300

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

TABELA 9.7 UOBIÈAJENI KODOVI TESTA POST (nastavak) Kod

16 h 18 h 1A h 1C h 20 h 22 h 24 h 28 h 2A h 2C h 2E h 30 h 32 h 34 h 35 h 36 h 37 h 38 h 39 h 3A h 3C h 3D h 40 h 42 h 44 h 46 h 47 h 48 h 49 h 4A h 4B h 4C h 4? h 50 h 51 h 52 h 54 h 56 h 58 h 5? h 5C h 60 h 62 h 64 h 66 h 68 h 6A h ALEXA 2002

Zvuèni signal

Greška

1-2-2-3

Kontrolni zbir BIOS ROM-a Inicijalizacija tajmera 8254 Inicijalizacija DMA kontrolera 8237 Resetovanje programabilnog kontrolera prekida 0 1-3-1-1 Test osvežavanja DRAM memorije 1-3-1-3 Test kontrolera tastature 8742 Postavljanje vrednosti segmentnog registra na 4 GB 1-3-3-1 Automatsko zadavanje velièine RAM-a Brisanje sadržaja 512 KB osnovnog RAM-a 1-3-4-1 Otkaz RAM-a na adresnoj liniji 1-3-4-3 Otkaz RAM-a na bitovima nižeg bajta mem. magistrale 1-4-1-1 Otkaz RAM-a na bitovima višeg bajta mem. magistrale Ispitivanje uèestanosti takta procesorske magistrale Test CMOS-a RAM inicijalizacija alternativnih registara skupa èipova Pad sistema prilikom podizanja Ponovno inicijalizovanje skupa èipova matiène ploèe Kopiranje sistemskog BIOS-a iz ROM-a u RAM Ponovno inicijalizovanje keš memorije na matiènoj ploèi Automatsko zadavanje velièine keš memorije Podešavanje registara naprednog skupa èipova Uèitavanje vrednosti CMOS-a u alternativne registre Zadavanje nove inicijalne brzine procesora Inicijalizovanje vektora prekida Inicijalizovanje vektora prekida BIOS-a 2-1-2-3 Provera napomene o pravu kopiranja ROM-a Inicijalizacija PCI ROM upravljaèa Provera grafièke konfiguracije u odnosu na ROM Inicijalizacija PCI magistrale i prikljuèenih ureðaja Inicijalizacija svih grafièkih adaptera u sistemu Prikaz ekrana QuietBoot Kopiranje grafièkog BIOS-a iz ROM-a Prikaz napomene o pravima kopiranja Prikaz vrste i brzine procesora Inicijalizacija kartice EISA Ispitivanje tastature Postavljanje zvuènog signala za pritiskanje tastera Aktiviranje tastature 2-2-3-1 Ispitivanje neoèekivanih prekida Ptikaz odzivnika: „Press F2 to enter Setup” Ispitivanje RAM memorije u opsegu od 512 do 640 KB Ispitivanje produžene memorije Ispitivanje adresne linije produžene memorije Skok na UserPatch1 Podešavanje naprednih registara keš memorije Aktiviranje keš memorije procesora i spoljne memorije Prikaz velièine spoljne keš memorije 62/301

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

TABELA 9.7 UOBIÈAJENI KODOVI TESTA POST (nastavak) Kod

6C h 6E h 70 h 72 h 74 h 76 h 7A h 7C h 7E h 80 h 82 h 85 h 86 h 88 h 8A h 8C h 90 h 91 h 92 h 93 h 94 h 95 h 96 h 98 h 9A h 9C h 9E h A0 h A2 h A4 h A8 h AA h AC h AE h B0 h B2 h B4 h B5 h B6 h B8 h BC h BE h BF h C0 h D0 h D4 h D6 h FF h ALEXA 2002

Zvuèni signal

1-2

Greška

Prikaz poruke o kopiranju ROM-a Prikaz nedostupnih segmenata Prikaz poruke o grešci Provera greške u podešavanjima Ispitivanje sistemskog èasovnika Provera greške tastature Provera da li su tasteri zakljuèani Zadavanje vektora hardverskih prekida Ispitivanje koprocesora, ako ih ima Detektovanje i instaliranje spoljnih RS232 prikljuèaka Detektovanje i instaliranje spoljnih paralelnih prikljuèaka Inicijalizovanje PnP ISA PC kompatibilnih ureðaja Ponovno inicijalizovanje ulazno/izlaznih prikljuèaka Inicijalizovanje BIOS Data Area (BDA) Inicijalizovanje Extended BIOS Data Area (EBDA) Inicijalizovanje kontrolera disketne jedinice Inicijalizovanje kontrolera èvrstog diska Inicijalizovanje kontrolera lokalne magistrale hard diska Skok na UserPatch2 Formiranje tabele MPTABLE za višeprocesorske ploèe Blokirana adresna linija A20 Instaliranje CD-ROM-a za podizanje sistema Obrisan veliki segmentni registar ES Traženje opcionih ROM-ova, ako je kontrolni zbir nevažeãi. Opcija kopiranja ROM-a (memorija iz senke) Podešavanje upravaljanja napajanjem Omoguãavanje hardverskih prekida Zadavanje taènog vremena Provera tastera za podešavanje sata Inicijalizacja automatskog tastera Brisanje odzivnika F2 Osluškivanje pritiska na taster F2 Ulazak u SETUP Brisanje in-POST indikatora stanja Proveravanje grešaka POST je gotov - priprema za podizanje sistema Kratak zvuèni signal pre boot-a Prikazivanje menija MultiBoot Provera lozinke (opciono) Brisanje sadržaja labele globalnih deskriptora Brisanje provere parnosti Brisanje prikaza na ekranu (opciono) Provera podsetnika za antivirus i BACKUP Pokušaj da se sistem podigne sa INT 19 Greška u proceduri za obradu prekida Greška vezana za zahtev za prekid Greška inicijalizacije opcionog ROM-a Test POST je završen 63/302

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

TABELA 9.8 UOBIÈAJENE PORUKE O GREŠKAMA TESTA POST Kod

0162 0163 0164 0165 0200 0210 0211 0212 0213 0220 0230 0231 0232 0250 0251 0260 0270 0297 02B2 02B3 02D0 02F5 02F6 0401 0403 0404 0405 0406 0504 0505 0506 0601 0602 8100 8101 8104 8105 8106 8107 8108 810A 810B 810C 810D 810E 810F 8110 8120 ALEXA 2002

Greška

BIOS nije uspeo da novu verziju BIOS-a primeni na procesor 1 BIOS nije uspeo da novu verziju BIOS-a primeni na procesor 2 BIOS ne podržava tekuãu reviziju procesora 1 BIOS ne podržava tekuãu reviziju procesora 2 Otkaz: fiksni disk Zaglavljen taster Greška tature Otkaz kontrolera tastature (KBC) Tastatura je zakljuèana - otkljuèajte je Vrsta monitora ne odgovara CMOS-u - pokrenite SETUP Sistemska RAM memorija je otkazala na pomeraju Memorija iz senke je otkazala na pomeraju Produžena RAM memorija je otkazala na pomeraju Sistemska baterija je istrošena - zamenite je i pokrenite SETUP Kontrolni zbir sistemskog CMOS-a loš - zamenite èip CMOS RAM Greška sistemskog tajmera Greška sistemskog èasovnika (RTC) Greška memorije ECC prilikom testiranja memorije u banci Neodgovarajuãa vrsta disketne jedinice A: - pokrenite SETUP Neodgovarajuãa vrsta disketne jedinice B: - pokrenite SETUP Greška sistemske keš memorije - keš memorija je blokirana Test DMA nije prošao Otkazao je softver za nemaskirane prekide (NMI) Nevažeãi podaci konfiguracije sistema - pokrenite SETUP Sukob resursa Sukob resursa Produženi ROM se nije inicijalizovao Upozorenje: IRQ nije podešen Sukob resursa Produženi ROM nije inicijalizovan Upozorenje: IRQ nije podešen Konfiguracija ureðaja je promenjena Greška konfiguracije - ureðaj je blokiran Procesor 1 nije prošao BIST Procesor 2 nije prošao BIST Unutrašnja greška (IERR) procesora 1 Unutrašnja greška (IERR) procesora 2 Temperaturna greška procesora 1 Temperaturna greška procesora 2 Otkazao kontrolni tajmer prilikom poslednjeg podizanja Nije uspelo inicijalizovanje procesora 2, prilikom poslednjeg boot-a Nije uspelo inicijalizovanje procesora 1, prilikom poslednjeg boot-a Procesor 1 blokiran, sistem radi u jednoprocesorskom režimu Procesor 2 blokiran, sistem radi u jednoprocesorskom režimu Otkazao je tajmer treãeg nivoa FRB, procesor 1 Otkazao je tajmer treãeg nivoa FRB, procesor 2 Interfejs za upravljanje serverom (SMI) ne funkcioniše Podsistem IOP ne funkcioniše 64/303

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

9.8.7 SERVISNA PARTICIJA Servisna particija (engl. service partition) specijalna je particija èvrstog diska - formira se prilikom inicijalnog instaliranja serverskog sistema i sadrži pomoæne programe, dijagnostièki i ostali softver koji je neophodan za daljinsko upravljanje. Servisna particija nije oznaèena kao aktivna particija i server æe s nje podizati sistem samo po specijalnom zahtevu. Korisnik je tokom normalnog rada ne može videti, jer predstavlja specijalan, nestandardan tip particije, koji ne izgleda kao sistem datoteka kome je moguæe pristupiti. Pomoæni programi nižeg nivoa za rukovanje diskom „vide” ovu particiju kao nepoznatu vrstu particije. Po pravilu, servisnu particiju treba instalirati pre instaliranja operativnog sistema. Evo sažetih smernica za instaliranje servisne particije: 1. Pokrenite CD sa softverom za server. 2. Kada se pojavi meni Server Board CD-ROM, izaberite meni Utilities i pritisnite ENTER. 3. Izaberite Run Service Partition Administrator i pritisnite Enter. 4. Izaberite „Create service partition”. 5. Pratite uputstva za izbor diska radi instaliranja servisne particije. 6. Ponovo pokrenite softver s CD-a. 7. Kada se pojavi meni Server Board CD-ROM, izaberite meni Utilities i pritisnite ENTER. 8. Izaberite Run Service Partition Administrator i pritisnite ENTER. 9. Izaberite „Format service partition and install software”. 10. Pratite uputstva za rormatiranje servisne particije i instaliranje pripadajuæeg softvera. Servisne particije se ne koriste u svim sistemima. U dokumentaciji servera treba da bude naznaèeno da li se koristi servisna particija. 9.8.8 POPRAVLJANJE UTIÈNICE ZA MODULE DIMM/RIMM Najveæa slabost u arhitekturama DIMM i RIMM jeste ležište na matiènoj ploèi. U idealnom sluèaju, memorijski modul mora dobro da naleže u utiènicu da bi se fiksirao pomoæu dve bravice. U stvarnosti, modul treba malo jaèe gurnuti da bi legao na predviðeno mesto. Vaðenje modula je naroèito složeno. Zbog svega toga, èesto se dogaða da se utiènica polomi i da zbog toga ne možete koristiti dati memorijski modul. Najbolji (školski) pristup je da se ošteæena utiènica demontira i zameni ispravnom, ali to nameæe odreðene teškoæe. Prvo, da biste skinuli staru utiènicu, morate demontirati celu matiènu ploèu, odlemiti polomljenu utiènicu, a zatim zalemiti novu (možete je kupiti u bolje opremljenim radnjama s elektronskim komponentama). Ovaj posao nije strašan, ako ga obavlja iskusan i spretan tehnièar i koristi odgovarajuæi alat. Treba imati u vidu da su štampana kola na matiènoj ploèi (višeslojna štampa) izuzetno osetljiva. Ako se štampana kola prilikom lemljenja i najmanje pregreju, biæe ošteæena ili uništena, pa matièna ploèa može postati neupotrebljiva. ALEXA 2002

65/304

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

Na sreæu, postoje trikovi koji vam mogu pomoæi. Ako su bravice iskrivljene ili polomljene, upotrebite gumicu za tegle, par santimetara kraæu od utiènice. Navucite gumicu na modul i utiènicu. Trebalo bi da gumica dovoljno èvrsto drži modul na svom mestu. Ako se neki deo utiènice odlomi ili napukne, može se popraviti (ili barem prièvrstiti) dobrim epoksidnim lepkom. Ako nameravate da upotrebite lepak, obavezno radite u prostoriji s dobrim provetravanjem i saèekajte da se lepak osuši. Ovo ne rešava problem u potpunosti, ali omoguæava da matièna ploèa radi pouzdano duže vreme. 9.8.9 KORODIRANJE KONTAKATA Korozija kontakata na modulima SIMM/DIMM/RIMM nastaje ako kontakti na utiènici i na modulu nisu napravljeni od istog metala. To æe stvarati probleme pri održavanju pouzdanog kontakta, a samim tim i probleme u radu memorije. Pravilo je da proverite da li su kontakti na modulu i na utiènici od istog metala (kalajni ili zlatni). Problem kratkotrajno rešavate kad kontakte oèistite finom pamuènom tkaninom i dobrom teènošæu za èišæenje kontakata (namenjene za elektronske komponente). Ukoliko su kontakti raznorodni, zamenite problematièan memorijski modul odgovarajuæim. 9.8.10 GREŠKE PARNOSTI Ako radite na održavanju raèunara, na memorijskim modulima najèešæe æete sretati greške parnosti. Kao što je ranije reèeno u ovom poglavlju, provera parnosti je važan deo postupka samoproveravanja raèunara. Greške u memoriji izazivaju zaustavljanje sistem, jer se ne dozvoljava da možda i bezbedna greška proðe i možda, izazove katastrofalne greške. Meðutim, nije memorija jedina koja izaziva greške parnosti. Ove greške se mogu javljati i zbog naèina na koji je sistem konfigurisan. Evo glavnih uzroka grešaka parnosti: ¦ Jedan ili više bitova u memoriji nestabilni su ili su potpuno otkazali. ¦ Loše veze izmeðu modula SIMM/RIMM/DIMM i utiènice. ¦ U BIOSU-u je zadato premalo ciklusa èekanja (memorija je suviše spora u odnosu procesor). ¦ Napajanje ima povremene prekide ili ne funkcioniše kako treba. ¦ U sistemu postoji softverska greška, virus ili neki drugi rizièan softver. ¦ Javila se greška u BIOS-u ili u integralnom kolu kontrolera memorije. Kada se posle nadogradnje memorije desi greška parnosti, sumnja prvo pada na pogrešno zadat broj ciklusa èekanja ili na parametre memorije zadate u BIOS-u. Ako nije to u pitanju redom izvadite sve memorijske module, oèistite kontakte i ponovo, pažljivo postavite svaki modul. Ukoliko se greške i dalje pojavljuju, uklonite jednu banku (postoji moguænost da memorijski modul nije ispravan). Možda æete morati da premestite memorijske module, tako da banka 0 bude popunjena. Ako nakon ovog zahvata greške prestanu da se javljaju, verovatno je problem u uklonjenoj memoriji. U sluèaju da se greške parnosti dešavaju spontano (bez vidljivog razloga), najpre treba da oèistite i ponovo instalirate svaki modul ponaosob, da biste iskljuèili moguænost loših kontakata. Zatim, proverite napajanje - prenizak napon napajanja i pojaèane elektriène smetnje mogu izazivati povremene jednostruke greške u memoriji. ALEXA 2002

66/305

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

Ako je modul za napajanje preoptereæen, moraæete da ga nadogradite. Podignite sistem koji je bez sumnje èist, s diskete zaštiæene od upisivanja. Na taj naèin æete iskljuèiti moguænost grešaka u softveru i postojanje raèunarskih virusa. Ako problem posle svega ovoga ne prestane da se pojavljuje, treba posumnjati na kvar u samom memorijskom modulu. 9.8.11 SIMPTOMI U prethodnom odeljku opisani su postupci za rešavanje najèešæih problema na serverima. Uz opisane, dešavaju se i specifièni i kombinovani problemi. Pogledajte sledeæe simptome, koji mogu ukazati na odgovarajuæe postupke za rešavanje nastalih problema. SIMPTOM 9.1 U višeprocesorskom raèunaru, jedan procesor se uvek prikazuje kao zauzet. Kada pomoæu aplikacije Windows 2000 Task Manager pregledate iskorišæenje procesora, jedan procesor se može prikazivati kao optereæen (iskorišæenost izmeðu 50 i 70 procenata), èak i kada je raèunar besposlen. Ova greška je moguæa ako koristite matiène ploèe ASUS P2B-D, P2B-DS, XGDLS, P2L97-D, ili P2L97-DS, a pri tome ste, tokom ili posle instaliranja Windowsa 2000, izabrali da instalirate Advanced Configuration and Power Interface (ACPI, napredan interfejs za podešavanje i upravljanje napajanjem) Hardware Abstraction Layer (HAL). Ako zaista imate ASUS-ovu ploèu, obratite se tom proizvoðaèu i tražite novu verziju BlOS-a koja odgovara datoj matiènoj ploèi (da bi ste omoguæili podršku za ACPI). Dodatne informacije potražite na Web lokaciji kompanije ASUS, na adresi www.asus.com/Products/Techref/Acpi/win2000.html. Problem možete i samostalno rešiti: 1. Ponovo pokrenite Windows 2000 Setup. 2. Kada vidite sledeæu poruku, pritisnite taster F5: Press F6 if you need to install a 3rd party SCSI or RAID driver. 3. Kada se zatraži da unesete vrstu raèunara, izaberite MPS Multiprocessor PC, a zatim normalno nastavite instaliranje. SIMPTOM 9.2 Ne svetli LED dioda koja oznaèava napajanje U skoro svim sluèajevima, ovo je problem s napajanjem. Proverite da li je kabl za napajanje valjano prikljuèen na kuæište i u utiènicu (istom prilikom, proverite da li u korišæenoj utiènici ima struje, odnosno da li UPS pravilno radi - ako se koristi). Ukoliko server ima glavni prekidaè, pogledajte da li je ukljuèen. Proverite sistemske ventilatore. Ako se ventilatori okreæu, onda je u pitanju ozbiljniji kvar na matiènoj ploèi (ili nekom drugom ureðaju sistema). Ako ima struje, svi prekidaèi su ukljuèeni, a ventilatori se ne okreæu, onda je verovatno otkazao modul za napajanje i treba ga zameniti. Ako LED dioda ne svetli a sistem normalno radi, proverite da li je dioda valjano povezana na svoje mesto na matiènoj ploèi. SIMPTOM 9.3 Tokom podizanja sistema, ne èuje se nikakav zvuèni signal. U normalnom sluèaju, uspešan završetak testa POST se, sa zvuènika servera, oglašava jednim kratkim zvuènim signalom. Ako nema zvuènog signala, a sistem pravilno radi, verovatno je zvuènik pokvaren ili nije valjano povezan na matiènu ploèu. Proverite vezu zvuènika i zamenite ga. Ako nema ALEXA 2002

67/306

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

zvuènog signala, a sistem se ne odaziva, možda postoji ozbiljan problem u napajanju sistema (modul za napajanje, u kuæištu). Takoðe, možda je neispravna matièna ploèa, ili primarni procesor (sistem ne može da završi test POST). SIMPTOM 9.4 Sistem daje zvuèni signal greške. BIOS prati stanje sistema tokom testa POST, tako što dve heksadecimalne cifre šalje na ulazno-izlazni logièki prikljuèak 80h. Ako je instalirana kartica POST èitaèa, ona na dva sedmosegmentna LED displeja prikazuje dvocifreni kod. Kad se tokom testa POST naiðe na problem, sistem æe upozoriti zvuènim signalom, a na POST èitaèu æete oèitati poslednji uspešno obavljeni korak u testu POST. Poredeæi oznaku poslednjeg koraka testa sa spiskom kodova vaše verzije BlOS-a (pogledajte sistemsku dokumentaciju), možete utvrditi taèku u kojoj se test POST zaustavio, na osnovu èega možete ustanoviti u kojoj je taèki POST otkazao i otkriti potencijalne uzroke. U velikom broju sluèajeva, ozbiljni otkazi koji se otkriju testom POST, mogu se otkloniti zamenom matiène ploèe. SIMPTOM 9.5 Sistem daje POST error message. Ako raèunar pokrene videosistem, numerièki kodovi svih naknadnih grešaka otkrivenih testom POST biæe prikazani na monitoru. Poreðenjem POST koda sa spiskom kodova za datu verziju BlOS-a, ustanoviæete u kojoj taèki je POST otkazao i otkriæete grešku. U mnogim sluèajevima, ozbiljni otkazi otkriveni testom POST mogu se otkloniti zamenom matiène ploèe ili periferijskog ureðaja. SIMPTOM 9.6 Imate teškoæe s razlièitim procesorima na istoj matiènoj ploèi servera. U veæini sluèajeva, serveri zahtevaju korišæenje procesora iste revizije - nije nemoguæe „mešati” procesore, ali je nemoguæe vrednovati pouzdanost svih kombinacija procesora. Da biste izbegli probleme prilikom mešanja procesora, pratite sledeæe smernice: ¦ Na jednom sistemu nikada ne treba koristiti procesore Pentium II, Pentium III i Pentium 4 (ne treba ih mešati). ¦ Nikada ne treba koristiti procesore s razlièitim jezgrom i razlièitim brzinama magistrala (na primer, u opštem sluèaju, ne možete koristiti procesor na 900 MHz s procesorom na 1,2 GHz). ¦ Na istom sistemu nemojte mešati memorijske module ECC i non-ECC. ¦ Na istom sistemu nikada nemojte koristiti procesore s razlièitim velièinama L2 keš memorija. ¦ Po pravilu, procesori iz razlièitih revizija trebalo bi da rade zajedno, ali oznake revizija jezgara oba procesora u serveru ne smeju da se razlikuju za više od jedan. Primarni procesor treba da ima oznaku revizije za jedan manju ili veæu od revizije sekundarnog procesora. SIMPTOM 9.7 Podaci SPD su „pregaženi”. Neke kombinacije serverskog hardvera mogu oštetiti podatke DIMM EEPROM SPD (engl. serial presence data). Nekim bitovima podataka SPD, velièine 256 bajtova, greškom se promene vrednosti. Ošteæenje podataka se dešava samo u oblasti podataka SPD ne u glavnoj memoriji. Podaci SPD EEPROM-a oèitavaju se samo tokom podizanja sistema. Ako su podaci SPD modula DIMM ošteæeni, banka memorije koja sadrži modul DIMM biæe blokirana, a ishod æe biti otkaz. ALEXA 2002

68/307

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

¦ Kada je instalirana samo jedna banka, sistem se neæe podizati (pošto je blokirana sva sistemska memorija). ¦ Ako je instalirano više banaka memorije, kapacitet memorije æe biti manji za onaj broj banaka koliko ih je blokirano (u najgorem sluèaju, ovo može obuhvatati celu memoriju). Izgleda kao da je problem u memorijskom modulu, izazvan neodgovarajuæim završecima izlaza kola koja kontrolišu biranje banke memorije. Moguænost za „gaženje” podataka EEPROM SPD izgleda da postoji samo u „nezakljuèanim” DIMM EEPROM-ima (omoguæeno upisivanje), jer se podaci mogu upisati samo u nezaštiæenu oblast podataka SPD, velièine 256 bajtova. „Zakljuèana” memorija EEPROM SPD ne pati od tog problema, jer je zaštiæena od upisivanja. Kada se desi ovakav sluèaj, probajte da koristite drugaèije memorijske module, ili proverite da li je proizvoðaè matiène ploèe izdao noviju verziju BIOS-a. SIMPTOM 9.8 U dnevniku SEL primeæujete beleške o pogrešnim nivoima napona. Neke serverske matiène ploèe mogu ukazati na dostizanje praga napona. Takvi dogaðaji se beleže u dnevniku sistemskih dogaðaja (dnevnik SEL, engl. System Even Log). Pragovi su +12 V, +5 V i +1,5 V (naponi napajanja) i koriste se u više komponenata. Moguæe je da vidite lažne signale i to se može zanemariti. Naravno, možete zameniti modul za napajanje, koristiti UPS i posmatrati da li je problem otklonjen. SIMPTOM 9.9 Konfiguracioni prostor za PCI ureðaje na serveru ne ažurira se na odgovarajuæi naèin. Neki serverski sistemi se mogu „zamrznuti” ili uopšte ne rade posle dodavanja pojedinih PCI kartica, koje imaju mikroprocesor Intel i960 I/O. Ovaj problem je primeæen na nekim serverskim matiènim ploèama i na kartici AMI MR493 RAID (naravno, postoji još kombinacija ureðaja koje dovode, do istog problema). Ukoliko sistem podesite da koristi „PCI Hot Plug” (PHP), možda posle toga neæete moæi da instalirate Windows 2000. Windows 2000 se može „zamrznuti”. Ovo je objašnjeno kao problem u naèinu na koji BIOS dodeljuje resurse PCI ureðajima. Uzrok je rutina BIOS-a koja pravi raspored memorije na primarnoj strani PCI-PCI mosta. Ishod je da PCI-PCI most ne može valjano da zatvori raspored memorije. Možete izabrati da promenite podešavanja hardvera (obièno menjate parametre sumnjive kartice PCI) saglasno karticama koje nemaju teškoæa, ili možete potražiti novu verziju BIOS-a koja rešava problem. Treæa moguænost je da instalirate novu matiènu ploèu. SIMPTOM 9.10 Server se ne podiže iz režima standby. Ovaj problem se javlja na serverima koji koriste izvesne module napajanja. U režimu standby (naizmenièna struja je prikljuèena na sistem i pre njegovog ukljuèenja), signal Power OK nije u saglasnosti sa specifikacijama ATX standarda - koji zahteva da signal Power OK bude na niskom nivou (ispod +0,4 V). Na modulima napajanja koji prave pomenute probleme, primeæeno je da je signal Power OK negde izmeðu +0,6 i +0,2 V. Ovo nepoštovanje standarda spreèava ukljuèivanje matiène ploèe. Zamenite modul za napajanje modulom koji je isproban i preporuèen za korišæenje u vašem sistemu, ili proverite kod proizvoðaèa matiène ploèe da li je moguæe matiènu ploèu prilagoditi za neki drugi modul napajanja. ALEXA 2002

69/308

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

SIMPTOM 9.11 Dijagnostièki softver servera se blokira prilikom izvršavanja testova taènosti sistemskog èasovnika. Ako na serverskoj ploèi izvršavate test taènosti sistemskog èasovnika (RTC), može se desiti da se test blokira i da je jedini izlaz resetovanje sistema. U veæini sluèajeva, problem je u RTC modulu. Pod nekim okolnostima, ovaj modul generiše prekide koje BIOS matiène ploèe nije projektovan da opsluži. Proverite da li postoji zakrpa ili nova verzija testa taènosti RTC, u kojoj je ispravljen pomenuti propust. Ovde nema zaobilaženja problema, jedino rešenje je izbegavanje korišæenja testa taènosti RTC. Iako postoji napajanje, server neæe da se podigne. SIMPTOM 9.12 Proverite da li je kabl za napajanje valjano ukljuèen u kuæište i u zidnju utiènicu, odnosno u UPS. Ako je server prikljuèen na UPS ili na produžni kabl, proverite da li su oni ukljuèeni u zid. Neki moduli napajanja za ATX kuæišta imaju „glavni” prekidaè za napajanje na pozadini kuæišta, pored otvora za ventilator. Ako imate „glavni” prekidaè, proverite da li je ukljuèen. Proverite da li je kabl prekidaèa napajanja na prednjoj ploèi kuæišta valjano prikljuèen na matiènu ploèu. Proverite da li je konektor napajanja modula napajanja, koji su kompatibilni s konektorom SSI, povezan na konektor pomoænog signala (Auxiliary Signal). Moduli napajanja SSI zahtevaju signal +3 V, da bi napajali pomoæne ureðaje. Ako na vašem modulu napajanja postoji konektor SSI, proverite da li je èvrsto nalegao u konektor Auxiliary Signal. Uklonite sve kartice za proširenje i proverite da li se server diže bez ikakvih kartica, samo s komponentama koje su ugraðene na matiènu ploèu. Ako se server diže, iskljuèujte jednu po jednu karticu da biste otkrili koja je sumnjiva. S ploèe skinite procesore (i kartice za zatvaranje procesorskih prikljuèaka, ako ih ima) i pažljivo ih ponovo utaknite. Skinite a zatim ponovo ukljuèite sve memorijske module (koristite module za koje ste sigurni da su ispravni). Proverite da li imate dovoljno memorijskih modula (neki serveri zahtevaju skup od èetiri memorijska modula). Sistem se podiže nakon instaliranja PCI adaptera. SIMPTOM 9.13 Funkcije za upravljanje serverom zahtevaju neprekidno napajanje servera, èak i kada je u režimu standby. To znaèi da delovi sistema dobijaju napajanje i pošto korisnik ugasi sistem prekidaèem napajanja na prednjoj strani kuæišta. Na PCI konektoru postoje signali koji sistemu nalažu da se podigne (koriste ga adapteri za uprav-ljanje i mrežne kartice/modemi koji imaju osobinu „Wake on LAN/Wake on Ring”, odnosno buðenje sistema zbog aktivnosti na mrežnoj kartici ili zbog modemskog poziva). Ako na ploèu instalirate adapter, a niste iskljuèili kabl za napaja-nje servera, mogu se pojaviti lažni signali koji æe „probuditi” sistem. Pre svakog rada na matiènoj ploèi, odnosno pre instaliranja PCI kartice, proverite da li ste iskljuèili kabl za napajanje. Sistem se sam podiže posle ukljuèenja razvodnika. SIMPTOM 9.14 Ako se ovo desi, verovatno niste propisno ugasili sistem. Neki serverski sistemi pamte „poslednje svesno stanje napajanja”, odnosno poslednje stanje naizmeniènog napajanja. Ako naizmenièno napajanje iskljuèite, a da pre toga niste iskljuèili prekidaè napajanja na prednjoj strani kuæišta, sistem æe automatski pokušati da se vrati u stanje ukljuèenog napajanja, èim se napajanje vrati. ALEXA 2002

70/309

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

Dozvolite sistemu da se ukljuèi i podigne, a zatim ga propisno spustite i iskljuèite, koristeæi prekidaè napajanja na prednjoj strani kuæišta. SIMPTOM 9.15 Podizanje sistema traje predugo. Ovu teškoæu prouzrokuju razne stvari. Da biste razumeli uzroke, morate poznavati postupak podizanja sistema. Postupak podizanja sistema, u normalnim okolnostima, sadrži više razlièitih faza: ¦ BIOS-ov test POST (engl. power-on self test) Obuhvaæeno je prebrojavanje memorije, provera tastature i miša, i proveravanje IDE ureðaja. ¦ Opciono uèitavanje ROM-a (engl. Option-ROM loading) Svakom ureðaju može biti dozvoljeno da deo svog operativnog koda („option ROM”) uèita u operativnu memoriju. Zbog toga možete ugledati poruke koje identifikuju dodatne ureðaje, kao što su SCSI kontroleri. ¦ Podizanje operativnog sistema Posle inicijalizacije, operativni sistem preuzima kontrolu nad serverom, odnosno platformom, i preduzima sve moguæe provere i podešavanja, koji su potrebni za rad. Na primer, ugledaæete Windowsov pozdravni ekran (engl. splash seren). Ukoliko je instalirano mnogo memorije, podizanje se može odužiti. Proveravanje memorijskih modula velikog kapaciteta traje par minuta. Testiranje produžene memorije može se iskljuèiti u programu CMOS Setup, èime se ubrzava postupak podizanja (ovo je korisno pri popravkama koje zahtevaju èesto podizanje sistema). U normalnom režimu rada, treba omoguæiti testiranje memorije. Ako u sistemu imate više SCSI adaptera, to takoðe može produžiti vreme podizanja. SCSI adapterima treba izvesno vreme da uèitaju svoj „option ROM” i da izvrše kod koji skenira diskove. Otkrivanje i uèitavanje sadržaja ROM-a uzima dodatno vreme. SIMPTOM 9.16 Server neæe da se podigne samo s jednim procesorom. Proverite da li je brzina procesora usaglašena s brzinom sistemske magistrale. Postoji moguænost da serverska ploèa podržava samo procesore odreðenih brzina (što zadaje brzina magistrale). Na primer, serverska matièna ploèa Intel 5KA4 podržava samo procesore Pentium III namenjene za sistemsku magistralu brzine 100 MHz. Proverite da li je procesor ukljuèen u primarni procesorski prikljuèak. Proverite da li je u prikljuèak sekundarnog procesora utaknuta kartica za zatvaranje. Arhitektura procesora Pentium III zahteva da se prazni procesorski prikljuèci zatvore. Bez propisnog završetka, signali mogu izazvati greške. Neke serverske matiène ploèe neæe da se podignu ukoliko ne otkriju kartice za zatvaranje. Proverite da li su procesor i kartica za zatvaranje dobro nalegli u svoja ležišta. Mehanizam za prièvršæivanje je projektovan da procesor, ili karticu za zatvaranje, drži èvrsto na svom mestu. Zato proverite da li su procesor i kartica za zatvaranje pravilno legli u mehanizam za prièvršæivanje. SIMPTOM 9.17 Uzemljeni mehanizam za prièvršæivanje procesora (GRM) ne odgovara izabranom tipu procesora. Na nekim serverskim ploèama nalazi se uzemljen mehanizam za prièvršæivanje procesora Pentium III. Neki GRM mehanizmi prihvataju samo procesore u pakovanju tipa SECC2. Stariji procesori Pentium II/III, koji koriste SECC pakovanje,ne mogu da se ALEXA 2002

71/310

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

smeste u nove GRM mehanizme. Za procesore u SECC pakovanju koristite univerzalne mehanizme (URM). Instalirajte URM ili upotrebite drugi tip procesora. SIMPTOM 9.18 Procesori se mogu oštetiti pri vaðenju iz uzemljenog mehanizma za prièvršæivanje. Kada se procesor Pentium III skida sa uzemljenog mehanizma za prièvršæivanje (GRM), koji se koristi na nekim matiènim ploèama, mora se obratili posebna pažnja. Èvrstom stegom mehanizma GRM moguæe je oštetiti sam mehanizam, matiènu ploèu, procesorsko ležište, pa èak i procesor, ako se doslovno ne poštuje postupak vaðenja procesora. Najlakše je procesor skinuti sa serverske ploèe koja je još uvek u kuæištu - spreèava se savijanje ploèe i dobijate oslonac. Položite kuæište na stranu, skinite boèni oklop i iz mehanizma GRM pažljivo izvadite procesor. SIMPTOM 9.19 Matièna ploèa ne podržava brze procesore Pentium III Ovo je poznat problem na serverskim matiènim ploèama, kao Sto je L440GX+, koje koriste procesore PentiumII/600E i brže. Otkriæete da brzi procesori Pentium III mogu fizièki da uðu u ležišta na starijim serverskim matiènim ploèama, ali æete dobiti nestabilnu serversku platformu, pri èemu je moguæe ošteæenje procesora i/ili matiène ploèe. U veæini sluèajeva, problem je u matiènoj ploèi koja ne sadrži odgovarajuæi modul za regulisanje napona (VRM), neophodan za brže procesore. Trebalo bi da bude moguæe zameniti VRM odgovarajuæim modulom koji podržava novije procesore. Mogli biste matiènu ploèu zameniti verzijom kompatibilnom s procesorima koje želite da koristite. SIMPTOM 9.20 Serverska ploèa se blokira ako se kartice za proširenje postave u utiènice PCI 5 ili 6. Kada se kartice za proširenje instaliraju u PCI utiènice od 1 do 4, obièno nema nikakvih problema. Na nekim serverima može doæi do blokiranja sistema ako u PCI utiènice 5 i 6 instalirate PCI kartice koje zahtevaju veliki ulazno-izlazni propusni opseg (na primer, SCSI ili RAID kontrolere). Greška se može javiti nakon testa POST, kada poène podizanje operativnog sistema, ili prilikom prenosa podataka sekundarnom PCI magistralom uz korišæenje programa „system stress”. U veæini sluèajeva, otkriæete da server koristi PCI karticu u utiènici 5. Ovakav problem se takoðe može javiti ako se PCI kartica za proširenje ukljuèi u karticu za nadgradnju. Ovaj problem ne zavisi od operativnog sistema, niti ga izaziva posebna kartica za proširenje. Obièno je problem u samoj matiènoj ploèi, a ne u operativnom sistemu ili karticama. Teškoæu èesto izaziva proizvodni proces koji utièe na naèin rada kola interfejsa magistrale. Proverite da li postoji novija verzija BIOS-a koja rešava pomenuti problem. Ako ne postoji, jedino vam preostaje da zamenite matiènu ploèu. SIMPTOM 9.21 BMC funkcije su ugrožene nakon instaliranja nove verzije BMC firmvera. Možda æe vam se desiti da, nakon snimanja u fleš modul nove verzije sistemskog softvera (firmvera) za kontroler matiène ploèe (engl. Baseboard Management Controller, BMC), ovaj kontroler više ne funkcioniše. Pošto BMC kontroler prestane da funkcioniše, sve funkcije upravljanja serverom su onemoguæene. Na primer, gubite moguænost iskljuèenja napajanja prekidaèem na prednjoj strani kuæišta, sistem više ne beleži sistemske dogaðaje u dnevnik SEL i softver za upravljanje serverom ne može da komunicira sa senzorima na ploèi. Ovo se dešava zato što naèin na koji je uèitana nova verzija ALEXA 2002

72/311

POGLAVLJE 9

MATIÈNE PLOÈE SERVERSKIH RAÈUNARA

firmvera, ošteæuje funkciju èuvanja informacija u fleš èipu. To izaziva ošteæenje BMC firmvera, što može dovesti do prestanka funkcionisanja BMC kontrolera. BMC kontroler može prestati da funkcioniše odmah posle snimanja nove verzije firmvera, ili posle izvesnog vremena. Pre nego što pokušate da snimite BMC firmver u fleš memoriju, proverite da li je proizvoðaè matiène ploèe objavio noviji pomoæni program za punjenje fleš memorije. Ako nije, moraæete da kupite novu matiènu ploèu. SIMPTOM 9.22 Server sa redundantnim modulom napajanja neæe da se podigne s postojeæom matiènom ploèom. Ako koristite serversku matiènu ploèu (na primer Intel L440GX+) i kuæište servera s redundantnim modulima napajanja, sistem neæe hteti da se podigne. Postoji moguænost da data matièna ploèa ne može da se koristi s redundantnim modulima napajanja koja postoje u vašem serverskom kuæištu. Novije verzije matiène ploèe možda rešavaju prob-lem, ili æete morati da iskljuèite redundantno napajanje.

Dodatni izvori informacija: Gateway: http://www.gateway.com Intel: www:developer.intel.com/design/servers/ Compaq: www.compaq.com Hawlett-Packard: www.hp.com Dell: www.dell.com

ALEXA 2002

73/312

10 MREŽNE KARTICE I REŠAVANJE PROBLEMA U LOKALNOJ MREŽI PREGLED POGLAVLJA Osnovne informacije o mrežnim karticama . . . . 314 Zadavanje adresa mrežnim karticama . . . . . . 315 Ugovaranje prenosa podataka . . . . . . . . . . . . . . . 316 Preuzimanje nadležnosti izmeðu prikljuèaka . . . . . . 316 Agregacija prikljuèaka . . . . . . . 317 FEC (Fast EtherChannel) . . . . 317 Puni dupleks . . . . . . . . . . . . . . . . 318 Microsoft Clustering . . . . . . . . . 318 Podrška za velike okvire . . . . . 318 Podrška za virtuelne lokalne mreže . . . . . . . . . . . 319 Podešavanje mrežnih kartica . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 Dodeljivanje resursa . . . . . . . . . 320 Izbor primopredajnika . . . . . . . . 321 Uobièajena podešavanja mrežne kartice . . . . . . . . . . 321 Mrežne kartice: kablovi i prikljuèci na magistrale . . 321 Odnos mrežnih kartica i performansi mreže . . . . . . 324 Fizièko instaliranje mrežnih kartica . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 Poèetak instaliranja . . . . . . . .327 ALEXA 2002

Povezivanje kablova . . . . . . . . . . . . . . . 328 Podešavanje mrežne kartice . . . . . . . 329 Instaliranje upravljaèkih programa mrežne kartice . . . . 329 Uklanjanje starih upravljaèkih programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330 Instaliranje novih upravljaèkih programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330 Provera Windowsovih upravljaèkih programa . . . . . . . . . 333 Provera NetWareovih upravljaèkih programa . . . . . . . . . 334 Podešavanje standardnih upravljaèkih programa . . . . . . . . . 334 Uspostavljanje sistema za preuzimanje nadležnosti . . . . . . 335 Uspostavljanje sistema za agregaciju prikljuèaka . . . . . . . . . 337 Rešavanje opštih problema mrežnih kartica . . . . . . . . . . . . . . .340 Korišæenje aplikacije Performance Monitor . . . . . . . . . . 340 Opšti saveti za rešavanje problema . 341 Dijagnostika kvarova na mrežnim karticama . . . . . . . . . . . . 343 Pravljenje diskete za podizanje sistema, odnosno za prijavljivanje na sistem . .346 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347 Dodatni izvori informacija . . . . . . . . . 355

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

R

aèunarske mreže omoguæavaju da raèunari zajednièki koriste datoteke, štampaèe, aplikacije, pristup Internetu i ostale resurse. Da bi pružali pomenute pogodnosti, raèunari moraju biti povezani u mrežu. Kao sprega izmeðu mrežnog medijuma i raèunara koriste se mrežne kartice (engl. Network Interface Card, NIC, slika 10.1). Serveri obièno koriste jednu ili više mrežnih kartica, od kojih svaka ima više prikljuèaka. Stonim raèunarima i radnim stanicama obièno je dovoljna jedna mrežna kartica s jednim prikljuèkom. Ukoliko budete održavali mrežu, sigurno æete biti u prilici da ugradite ili zamenite mrežnu karticu na nekom raèunaru. Ovo poglavlje objašnjava osobine tipiène mrežne kartice, prikazuje postupak instaliranja i daje niz korisnih saveta i smernica za otklanjanje problema.

SLIKA 10.1 Mrežna kartica Netgear GA622T Gigabith Ethernet

10.1 OSNOVNE INFORMACIJE O MREŽNIM KARTICAMA Mrežna kartica je kartica za proširenje koja omoguæava povezivanje na mrežu, a ugraðuje se u raèunar. U raèunarima razlièitih namena koriste se razlièite vrste mrežnih kartica. Jedna vrsta mrežnih kartica koristi se u stonim raèunarima, a drugaèija u serverima. Obièna mrežna kartica je projektovana za stoni raèunar ili radnu stanicu i ima jedan mrežni prikljuèak. Serverska mrežna kartica se koristi u sistemima koji treba da povežu veæi broj korisnika, pri èemu se postavljaju zahtevi za pouzdan rad mreže zbog važnosti informacija koje se prenose. Serverske mrežne kartice obièno imaju više mrežnih prikljuèaka (ali ne uvek) i bolju funkcionalnost (recimo poveæanu pouzdanost i veæi protok), manje optereæuju procesor i, ukupno gledano, poseduju bolje komunikacione performanse. Ako mrežna kartica ne odgovara mreži ili je neispravna, može ugroziti rad ostatka mreže, radne grupe, odeljenja ili cele kompanije. Posmatrajte razlike u osobinama serverskih i obiènih mrežnih kartica, date u tabeli 10.1. ALEXA 2002

2/314

TABELA 10.1 POREÐENJE MREŽNIH KARTICA Osobina

Serverska mrežna kartica

Jedan mrežni prikljk Više prikljuèaka na mrežnoj kartici Više mrežnih kartica u sistemu Agregacija prikljuèaka/raspodela optereãenja 32-bitni prikljuèak za PCI magistralu 64-bitni prikljuèak za PCI magistralu Automatsko otkrivanje otkaza prikljuèka Automatsko prebacivanje nadležnosti na rezervni prikljuèak

X X X X X X X X

Obièna mrežna kartica

X

X

Serveri obièno koriste više mrežnih kartica, s više prikljuèaka. Umesto ovih kartica, mogu se koristiti i obiène mrežne kartice, ali one predstavljaju usko grlo u optereæenoj mreži. Mrežna kartica se ponaša kao fizièka veza izmeðu raèunam (servera ili radne stanice) i mrežnog kabla. Mrežna kartica je taèka u kojoj se podaci, ureðeni za paralelan prenos (unutrašnja magistrala PC raèunara) preraðuju za serijski prenos, odnosno prevode u signale za serijski prenos preko koaksijalnog kabla, optièkog kabla ili kabla sa upredenim paricama (i u obrnutom smeru). Pre instaliranja i podešavanja mrežne kartice, morate poznavati i razumeti principe adresiranja raèunarskih mreža i dodeljivanja sistemskih resursa (na primer sistemskih prekida, ulazno/izlaznih adresa i memorijskih adresa). Takoðe, trebalo bi da poznajete èinioce koji utièu na performanse mrežnih kartica u mreži. U opštem sluèaju, mrežna kartica obavlja èetiri osnovna zadatka: ¦ Priprema podatke (koji se nalaze u formatu za paralelni prenos, korišæen unutar raèunara) za serijski prenos mrežnim kablom. ¦ Podatke u serijskom formatu prenosi na neki drugi umrežen raèunar. ¦ Kontroliše tok podataka izmeðu raèunara i mrežnog kabla. ¦ Prima dolazeæe serijski ureðene podatke s mrežnog kabla i prevodi ih u paralelni format, tako da se dalje mogu prenositi unutrašnjom magistralom raèunara i obraðivati u procesoru. U žargonu raèunarskih mreža, mrežna kartica radi u sloju veze podataka OSI modela, odnosno obavlja funkcije logièke kontrole veze i kontrole pristupa medijumu (engl. Medium Access Control, MAC) 10.1.1 ZADAVANJE ADRESA MREŽNIM KARTICAMA Mrežna kartica ostatku mreže oglašava svoju lokaciju (odnosno adresu). Tako se mrežne kartice u mreži meðusobno razlikuju. Meðunarodni institut inženjera elektrotehnike i elektronike (engl. Institute of Electrical and Electronics Engineers, IEEE) svakom proizvoðaèu mrežnih kartica dodeljuje blok adresa i svaki proizvoðaè u mrežne kartice trajno, hardverski upisuje jedinstvene adrese. Svaka mrežna kartica (samim tim i svaki raèunar) ima jedinstvenu adresu na mreži (raèunar s vise mrežnih kartica ima po jednu adresu na svakoj mrežnoj ALEXA 2002

3/315

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

kartici). Govorimo o fizièkoj, odnosno o MAC adresi. Ona ima 6 bajtova, a prikazuje se sa 12 heksadecimalnih cifara (naprimer 00:04:5A:D1:9D:25). Mrežna kartica obavlja još neke funkcije dok preuzima podatke iz raèunara i priprema ih za prenos kablom: ¦ Mrežna kartica i raèunar saraðuju radi prenošenja podataka s raèunara na karticu. Ako mrežna kartica za prenos može koristiti direktan pristup memoriji (DMA), raèunar æe odvojiti deo memorijskog prostora i dodeliti ga mrežnoj kartici na korišãenje. ¦ Mrežna kartica signalom od raèunara zahteva isporuèivanje podataka koje treba preneti. ¦ Magistrala zatim prenosi podatke iz sistemske memorije (RAM), u mrežnu karticu. Pošto se obièno podaci magistralom prenose brže nego što mrežna kartica stiže da ih obradi, podaci se privremeno smeštaju u bafer, odnosno prihvatnu pomoænu memoriju (rezervisani deo RAM memorije mrežne kartice). Podaci se privremeno èuvaju u prihvatnoj memoriji, dok se ne oslobode resursi za njihov dalji prenos, bilo da je u pitanju slanje ili primanje podataka. 10.1.2 UGOVARANJE PRENOSA PODATAKA Pre nego što izvorišna mrežna kartica zaista prenese podatke preko mreže, ona vodi složene elektronske pregovore sa odredišnom mrežnom karticom. Ovaj postupak se zove pregovaranje, ili ugovaranje prenosa, jer se obe mrežne kartice, i izvorišna i odredišna, moraju složiti oko sledeæeg: ¦ maksimalne velièine blokova podataka koji se prenose ¦ kolièine podataka koja se može poslati pre povratne potvrde ¦ vremenskog intervala izmeðu slanja delova podataka ¦ vremenskog intervala tokom kojeg se èeka potvrda ¦ kolièine podataka koju svaka kartica može držati pre nego što se njeni baferi prepune ¦ brzine prenosa podataka (10, 100 ili 1000 Mb/s) Na primer, ako novija, brža i savršenija mrežna kartica treba da komunicira sa starijom, sporijom mrežnom karticom, ove kartice pregovaraju da bi utvrdile zajednièku brzinu prenosa, a ugovaraju i primenu zajednièkih parametara prenosa. Veæina novih mrežnih kartica imaju elektronska kola koja im omoguæavaju da se prilagode sporijim mrežnim karticama. Mrežne kartice jedna drugoj šalju vrednosti svojih parametara i prihvataju (i prilagoðavaju se) ili odbacuju parametre druge strane, sve dok se ne naðe optimalan zajednièki skup parametara. Kada se svi parametri komunikacije usaglase, kartice poèinju razmenu podataka. 10.1.3 PREUZIMANJE NADLEŽNOSTI IZMEÐU PRIKLJUÈAKA Preuzimanje nadležnosti (engl. failover) izmeðu prikljuèaka jeste metoda ostvarivanja redundanse (rezervni ureðaji preuzimaju funkciju od ureðaja koji su otkazali). To je naèin zaštite od otkaza na važnim serverima, od kojih se oèekuje ALEXA 2002

4/316

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

velika pouzdanost. Ako neki prikljuèak otkaže, preuzimanje nadležnosti održava neprekidnost veze servera, tako što sav ugroženi saobraæaj preusmerava na rezervnu mrežnu karticu (odnosno na rezervni prikljuèak). Kada se otkrije otkaz primarnog prikljuèka, taj prikljuèak se blokira, a sekundarni prikljuèak preuzima njegovu ulogu i saobraæaj, tako da mreža nastavlja rad bez prekida. Preuzimanje nadležnosti izmeðu prikljuèaka pokreæe se ukoliko se desi gubitak veze (pad Ethernet veze), istek definisanog vremena neaktivnosti, nenormalan hardverski prekid ili ako se primeti nenormalno stanje brojaèa na segmentu (na primer, prevelik broj sukoba ili grešaka). 10.1.4 AGREGACIJA PRIKLJUÈAKA Agregacija prikljuèaka (engl. port agregation) funkcija je mrežne kartice, podržana softverskim putem. Obezbeðuje redundansu mrežnih putanja i poveæanje protoka mreže (na primer brzi Ethernet) ka serverima na kojima se izvršavaju izuzetno važne aplikacije. Agregacija prikljuèaka radi tako što se optereæenje (protok) raspodeljuje na više prikljuèaka. Agregacijom prikljuèaka se stvara virtuelni prikljuèak s višestruko uveæanom brzinom prenosa (objedinjuje se više prikljuèaka). Virtuelni prikljuèak prenosi mrežni saobraæaj podjednako upošljavajuæi sve svoje fizièke prikljuèke. U grupi objedinjenih prikljuèaka, jedan prikljuèak postaje primarni i njegova fizièka (MAC) adresa dodeljuje se protokolu. Posmatrana grupa fizièkih prikljuèaka ponaša se kao jedinstveno okruženje, omoguæavajuæi softveru da efikasno upravlja resursima grupe. U sluèaju otkaza prikljuèka, preostali prikljuèci preuzimaju optereæenje, pri èemu mreža nastavlja rad bez prekida. Agregaciju prikljuèaka ne podržavaju sve mrežne kartice, niti svi operativni sistemi. Na primer, softver za agregaciju prikljuèaka Adaptec Duralink64 kompatibilan je s mrežnim karticama (s jednim prikljuèkom) Adaptec ANA-69011 /TX i ANA-62011/TX, s mrežnom karticom ANA-62022 (s dva prikljuèka) i ANA62044 (sa èetiri prikljuèka). Softver za agregaciju prikljuèaka Duralink64 podržavaju operativni sistemi Windows NT 4.0 i 3.51 i Novellov NetWare 4.x i 5.0 (operativni sistemi Windows 95/98/SE ne podržavaju agregaciju prikljuèaka). Server koji koristi softver Duralink64, može ostvariti agregaciju do 12 prikljuèaka Adaptec PCI FastEthernet, èime se dobija grupa prikljuèaka sa brzinom prenosa od 1,2 GB/s po grupi. Ako bilo koji prikljuèak iz grupe otkaže, on se iskljuèuje, a preostali prikljuèci raspodeljuju postojeæi saobraæaj. Kombinacijom preuzimanja nadležnosti i agregacije prikljuèaka dobijate mrežu koja je istovremeno i brza i otporna na otkaze. 10.1.5 FEC (FAST ETHERCHANNEL) Tehnologiju Fast EtherChannel (FEC) razvila je kompanija Cisco Systems (na osnovu standardnog brzog Etherneta), s ciljem ostvarivanja dodatnog propusnog opsega koji je potreban kièmama (okosnicama) današnjih mreža. FEC kombinuje dve ili èetiri veze FastEthernet, odnosno grupiše ih u jednu logièku vezu koja ostvaruje brzine prenosa od ukupno 800 Mb/s punog dupleksa. Pored podesivosti propusnog opsega, ova tehnologija pruža potpunu otpornost na otkaze i elastiènost - štiti mrežu od otkaza veza. Fast EtherChannel omoguæava grupisanje prikljuèaka ili mrežnih kartica, pa se potpuno koristi raspoloživ propusni ALEXA 2002

5/317

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

opseg (do 800 Mb/s). Moguæe je grupisati èetiri mrežne kartice s jednim prikljuèkom, ili dve mrežne kartice s po dva prikljuèka, ili èetiri prikljuèka jedne mrežne kartice. Ova tehnologija takoðe omoguæava upravljanje svakom vezom i raspodelu optereæenja (engl. load balancing). To se postiže raspodelom saobraæaja na više veza koje uèestvuju u pomenutom virtuelnom kanalu. Na primer, softver Adaptec Duralink64 v4.2 i sve mrežne kartice Adaptec DuraLAN podržavaju tehnologiju Fast EtherChannel, èime se izmeðu servera i skretnica ostvaruje veza s velikom brzinom prenosa (postiže se agregacijom) i redundansom. Tehnologija Fast EtherChannel realizovana je na Ciscovim usmerivaèima (engl. router) i skretnicama (engl. switch) iz familije Catalyst. Dodatne informacije o Ciscovoj tehnologiji Fast EtherChannel, potražite na Web prezentaciji kompanije Cisco Systems http://www.cisco.com/warp/pubIic/729/fec. 10.1.6 PUNI DUPLEKS Mrežne kartice koje podržavaju pun dupleks mogu u isto vreme i da primaju i da šalju podatke - èime se suštinski udvostruèuje raspoloživ propusni opseg veze. Da bi se u mreži primenio puni dupleks, moraju ga podržavali i mrežna kartica i skretnica (ili usmerivaè ili neki drugi odgovarajuæi mrežni ureðaj). Puni dupleks se takoðe može ostvariti izmeðu dva ureðaja neposredno vezana preko kompatibilnih prikljuèaka - za to se koristi ukršteni kabl. BNC veze ne podržavaju puni dupleks. 10.1.7 MICROSOFT CLUSTERING Tehnologija Microsoft Clustering je realizacija zamisli grupisanja servera, razvijena u korporaciji Microsoft. Pojam „grupisanje” (engl. clustering) odnosi se na objedinjavanje više nezavisnih sistema, tako da zajedno rade kao jedan sistem. Otpornost na otkaze je suštinski deo tehnologije grupisanja. Ako jedan èlan grupe otkaže, njegovi poslovi se raspodeljuju ostalim sistemima grupe. Grupisanje nije predviðeno da zameni tekuæe realizacije sistema otpornih na otkaze ali predstavlja odlièno poboljšanje. 10.1.8 PODRŠKA ZA VELIKE OKVIRE Velike Ethernet okvire (engl. jumbo frame) obièna mrežna oprema shvata kao greške. Napredne mrežne kartice (poput mrežne kartice SMC EtherPower II Gigabit Ethernet) mogu se podesiti da koriste velike okvire. U suštini, zada se da maksimalna velièina Ethernet okvira bude 9014 bajtova, umesto standardnih 1514 bajtova. Korišæenje velikih okvira smanjuje režijsko upošljavanje procesora i može poveæati protok èak za 300 procenata (pri prenosu velike kolièine podataka). Da biste koristili velike okvire, oba raèunara (koja uèestvuju u komunikaciji) moraju imati mrežne kartice koje podržavaju ovu funkciju. Mrežni ureðaji koji posreduju izmeðu posmatrana dva raèunara (usputni razvodnici, skretnice i usmerivaèi), takoðe moraju podržavati velike okvire. U suprotnom bi komunikacija sigurno bila nemoguæa. ALEXA 2002

6/318

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

10.1.9 PODRŠKA ZA VIRTUELNE LOKALNE MREŽE Neke napredne mrežne kartice (kao sto je mrežna kartica SMC Ether Power II 1000) podržavaju standard za virtuelne lokalne mreže (VLAN) IEEE 802.1Q. Mogu se podesiti za povezivanje u mrežu sa ostalim ureðajima koji koriste tehnologiju VLAN. Standard IEEE 802.1Q definiše virtuelnu lokalnu mrežu kao skup prikljuèaka koji se fizièki mogu nalaziti bilo gde u lokalnoj mreži, a komuniciraju kao da su u istom fizièkom segmentu. Virtuelne lokalne mreže pojednostavljuju upravljanje mrežom, jer omoguæavaju da ureðaj premestite u drugu virtualnu mrežu, a da ne morate menjati (ponovo ožièavati) fizièke veze . VLAN se može organizovati tako da prati organizacionu strukturu preduzeæa (recimo po odeljenjima, na primer, odeljenje marketinga, raèunovodstvo, komercijala...) ili grupe korisnika (elektronska pošta ili video konferencije). Tehnologija virtuelnih lokalnih mreža pruža efikasnost mreže tako što se smanjuje neusmeren saobraæaj (engl. broadcast), ali takoðe omoguæava da napravite izmene u mreži, a da pri tome ne morate menjati IP adrese niti IP podmreže. Virtuelne lokalne mreže donose visok nivo bezbednosti mreže, jer saobraæaj mora proæi kroz usmerivaè ili skretnicu da bi stigao do odredišne virtuelne lokalne mreže. Virtuelne lokalne mreže se obièno realizuju pomoæu skretnice definisane standardom IEEE 802.1Q VLAN. Raèunarima se dodeljuju identifikatori VLAN ID prema broju prikljuèka na skretnici. Savremene mrežne kartice prevazilaze ovo ogranièenje, omoguæavajuæi zadavanje do 16 identifikatora VLAN ID na samoj mrežnoj kartici. Upotrebom ove funkcije, mrežni server može opsluživati do 16 virtuelnih lokalnih mreža (davati im svoje resurse na zajednièko korišæenje). Pri tom server mora biti povazan na prikljuèak skretnice koji je podešen za preklapanje virtuelnih lokalnih mreža (engl. overalpping VLANs, pripada veæem broju virtuelnih lokalnih mreža). Time se znaèajno smanjuje kašnjenje u komunikaciji izmeðu klijenata i servera. Identifikatori VLAN ID na kartici moraju odgovarati identifikatorima na svim skretnicama na mrež, (kompatibilnim sa standardom IEEE 802.1Q). Savremene mrežne kartice s podrškom za virtuelne lokalne mreže podržavaju i standard IEEE 8O2.1P „Kvalitet usluga”. U tabeli identifikatora VLAN ID, svakoj VLAN mreži je dodeljen nivo prioriteta. Definisanjem nivoa prioriteta na mrežnoj kartici, kartici se omoguæava da radi sa ostalim ureðajima i da se obezbedi prvenstvo prenosa prioritetnim paketima. Ne zaboravite da, u tom sluèaju, svi ostali ureðaji u mreži moraju podržavati standard IEEE 802.1P. O standardima IEEE možete više saznati na adresi www.standards.ieee.org.

10.2 PODEŠAVANJE MREŽNIH KARTICA Buduæi da se mrežna kartica nalazi u unutrašnjosti raèunara, mora biti podešena tako da koristi hardverske resurse raèunara (obièno su to zahtevi za prekide, ulazno/izlazne adrese, raspoloživ opseg memorije i vrsta primopredajnika). Standardizacijom korišæenja PnP BIOS-a (engl. Plug-and-Play, „utakni-ikoristi”) i operativnih sistema, mnoge mrežne kartice mogu automatski podesiti svoje parametre, shodno raspoloživim resursima raèunara u kojem se nalaze. ALEXA 2002

7/319

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

Starije mrežne kartice (ili kartice koje se koriste u starijim raèunarima) moraju se ruèno podešavati, pomoæu kratkospojnika i DIPprekidaèa. Postoji nekoliko vrsta dodeljivanja resursa koje bi trebalo da poznajete. 10.2.1 DODELJIVANJE RESURSA Vektori prekida (engl. Interrupt Request Lines. IRQ) jesu hardverske linije za prenos signala, preko kojih ureðaji, poput ulazno/izlaznih prikljuèaka, tastature, kontrolera diskova i mrežne kartice mogu zahtevati od procesora da im posveti malo pažnje zarad obavljanja zajednièkog posla. Vektorima prekida je moguæe pristupiti s magistrale. Svaki zahtev za prekid ima razlièit nivo prvenstva (prioriteta), tako da procesor zahteve može uporediti po važnosti. Zahtevi za prekid s nižim brojem imaju prvenstvo (viši prioritet). Na primer, procesor æe pre opslužiti zahtev IRQ2 nego IRQI3 - èak i ako su signali stigli istovremeno. Imajuæi u vidu važnost performansi mrežne kartice, za nju bi valjalo koristiti najniži raspoloživi IRQ. U veæini sluèajeva, za mrežnu karticu može se koristiti IRQ3 ili IRQ5. Obièno se preporuèuje IRQ5 (ali ovaj zahtev ne mora uvek biti raspoloživ) i u veæini sistema predstavlja podrazumevano podešavanje. Zahtev za prekid privlaèi pažnju procesora, ali izmeðu mrežne kartice i raèunara domaæina mora postojati naèin za prenos komandi i podataka. Pomoæu osnovnog ulazno/ izlaznog prikljuèka (engl. base I/O port), mrežna kartica uspostavlja kanal za komunikaciju sa sistemom. Neposredan pristup memoriji (engl. Direct Memory Access, DMA) omoguæava prenos podataka sa ureðaja na ureðaj unutar raèunara (na primer izmeðu sistemske RAM memorije i prihvatne memorije mrežne kartice) bez posredovanja procesora. Ako ovoga nema, procesor mora upravljati svakim prenosom podataka (poznat kao „programirani ulaz/izlaz”, engl. „programmed I/O ”, PIO). Ne podržavaju sve mrežne kartice prenose tehnikom DMA, ali one koje ih podržavaju - pogotovo novije mrežne kartice - obièno ostvaruju bolje performanse. Veoma je važno da svaki ureðaj u raèunaru koristi zasebne IRQ, I/O, DMA i memorijske resurse. Ako više ureðaja koristi iste resurse, može se desiti hardverski sukob i može se izazvati nepredvidivo ponašanje (ili prestanak rada) mrežne kartice (ili drugih ureðaja). Mnoge mrežne kartice koriste izvesnu oblast sistemske RAM memorije kao prihvatnu memoriju (bafer). To je privremena skladišna oblast koja prihvata dolazeæe ili odlazeæe okvire podataka (okvir je jedinica podataka koja se kao celina prenosi kroz mrežu). Zadavanjem osnovne adrese u RAM-u (engl. base RAM address, a ponekad se naziva i poèetna adresa u RAM-u), definiše se velièina memorijskog opsega koji u memoriji koristi i zauzima mrežna kartica. Èesto osnovna adresa u RAM-u ima vrednost D0000h, mada je ostavljena moguænost biranja poèetne adrese (na primer, može biti D8000h. Isto važi i za adresni prostor ROM memorije. Veæina mrežnih kartica ima sistemske instrukcije (odnosno firmver) u èipu ROM BIOS, koji se nalazi na samoj mrežnoj kartici. Ne zaboravite da matièna ploèa ima BIOS, da i ostali ureðaji imaju BIOS (recimo, BIOS grafièke kartice ili SCSI kontrolera). To znaèi da morate zadati osnovnu adresu u ROM-u (engl. base ROM address odnosno poèetnu adresu u ROM-u), tako da mrežna kartica zauzima memorijski opseg (prostor u ROM-a ALEXA 2002

8/320

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

rezervisan za kopije BlOS-a raznih ureðaja) koji ne koriste ostali ureðaji raèunara. Mrežne kartice obièno imaju poèetnu adresu (u ROM-u) D0000h, mada je ostavljena moguænost biranja poèetne adrese (na primer, može biti D8000h). Mrežna kartica koja ne koristi sistemsku RAM memoriju, nema moguænost podešavanja poèetne adrese. Meðutim, neke mrežne kartice imaju moguænost zadavanja velièine memorijskih blokova za èuvanje okvira podataka s mreže. Na primer, neke kartice nude da birate korišæenje blokova memorije velièine 16 KB ili 32 KB. Korišæenje veæih blokova omoguæava bolje mrežne performanse, ali tada preostaje manje,memorije za ostale svrhe. 10.2.2 IZBOR PRIMOPREDAJNIKA Neke mrežne kartice imaju jedan spoljni i jedan ugraðeni primopredajnik (elektronska kola sprege s mrežnim kablom). Kada kabl povežete neposredno na mrežnu karticu, koristite unutrašnji primopredajnik mrežne kartice. Ukoliko postoji modul koji morate prikljuèiti na mrežnu karticu, a tek onda ukljuèujete kabl u taj modul, znaèi da koristite spoljašnji primopredajnik. Ako vaša mrežna kartica omoguæava ovaj izbor, morate odluèiti koji æete primopredajnik koristiti. Zatim taj izbor ostvarite tako što æete staviti kratkospojnik ili DIP prekidaè (na mrežnoj kartici) u odgovarajuæi položaj. Pojedine mrežne kartice mogu automatski da biraju primopredajnik. 10.2.3 UOBIÈAJENA PODEŠAVANJA MREŽNE KARTICE Pošto ste saznali šta sve èini postupak podešavanja mrežne kartice, pogledajte podrazumevane parametre mrežnih kartica. Podrazumevane parametre možete promeniti ruèno korišæenjem kratkospojnika i DIP prekidaèa) ili automatski (korišæenjem tehnologije „utakni-i-koristi”. ¦ Prekid (Interrupt) IRQ5 (alternativa IRQ2) ¦ DMA kanali DMA1 ili DMA3 (ako se koristi 16-bitna mrežna kartica, probajte DMA5) ¦ Ulazno/izlazni (I/O port) vrednost 300h najèešæe je u redu ¦ Poèetna adresa (Base address) D0000h ili veæa ¦ Poèetna adresa u ROM-u (ROM address) D0000h ili veæa Zapamtite da upravljaèki program kartice za realni režim rada (DOS), mora odgovarati fizièkoj konfiguraciji kartice. Mrežni operativni sistemi stvaraju pomenute upravljaèke programe na razlièite naèine. Na primer, 3Com (i mnogi drugi proizvoðaèi) softverski prilagoðavaju upravljaèki program u datoteci CONFIG.SYS, zadavanjem odgovarajuæih opcija na komandnoj liniji. Poreðenja radi, Novell pravi upravljaèki program s programom SHGEN (NetWare 2.1 x) ili GENSH (NetWare 2.0a). U oba sluèaja, parametri iz upravljaèkog programa moraju odgovarati kartici. 10.2.4 KABLOVI I PRIKLJUÈCI NA MAGISTRALE Da bi se obezbedila kompatibilnost izmeðu raèunara i mreže, mrežna kartica služi kao sprega izmeðu arhitekture magistrale raèunara domaæina (na primer, magistrale ISA ili PCI) i mrežnog kabla koji mora imati odgovarajuæu ALEXA 2002

9/321

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

vrstu konektora. Na primer, mrežna kartica koja radi na raèunaru Apple i povezana je u mrežu tipa magistrala, ne bi radila na raèunaru IBM u token ring mreži. Treba da razlikujete i poznajete razlièite arhitekture magistrala podataka i razlièite raspoložive mrežne kablove i konektore. 10.2.4.1 Arhitekture magistrala podataka Na liènim raèunarima postoje èetiri vrste arhitektura magistrala: ISA, EISA, MicroChannel i PCI. Svaka vrsta magistrale je fizièki drugaèija od ostalih, ali je suštinski važno da mrežna kartica i magistrala odgovaraju jedna drugoj. Morate izabrati mrežnu karticu koja æe odgovarati raspoloživim prikljuècima magistrala na vašem raèunaru. Arhitektura ISA (lndustry Standard Architecture) Èuvena arhitektura ISA je prva otvorena arhitektura magistrale. Korišæena je u liènim raèunarima IBM - svi proizvoðaèi raèunarskih ureðaja mogli su koristiti ovu arhitekturu, uz plaæanje zanemarljivo male licence. Pošto nije bilo ogranièenja za korišæenje ISA magistrala (èesto jednostavno nazivane „PC magistrala”), bile su primenjivane u svakom sledeæem klonu IBM raèunara (tj. IBM-kompatibilnih raèunara). Korišæenje standardizovane magistrale je otvorilo put hiljadama proizvoðaèa da prave kompatibilne PC raèunare i ureðaje za proširenje, ali je takoðe podstaklo korišæenje standardizovanih operativnih sistema i aplikativnog softvera. Postoje 8-bitne i 16-bitne verzije ISA magistrale, mada su svi proizvoðaèi matiènih ploèa, od sredine osamdesetih, napustili 8-bitnu XT verziju i prešli na proizvodnju brže i fleksibilnije 16-bitne verzije AT. Arhitektura EISA (Extended lndustry Standard Architecture) „Proširena ISA je 32-bitna magistrala, razvijena 1988/89. godine, s ciljem da zadovolji narastajuæu potrebu za bržim prenosom podataka i boljim performansama periferija za proširenje, èije su korišæenje nametati procesori 80386 i 80486. Nije bilo logièno da se celo tržište 32-bitnih magistrala prepusti IBM-ovoj arhitekturi MCA magistrale (MicroChannel Architecture). Iako EISA radi na uèestanosti od 8,33 MHz, širina putanje podataka od 32 bita udvostruèuje protok podataka izmeðu matiène ploèe i kartica za proširenje. Za razliku od MCA magistrale, EISA magistrala je kompatibilna s postojeæim periferijama tehnologije ISA i postojeæim softverom za PC raèunare. EISA magistrala je potpuno kompatibilna s matiènim ploèama koje imaju ISA magistrale. Stoga se EISA magistala može automatski prebaciti iz 16-bitnog režima rada u 32-bitni režim. Za to se koristi drugi red konektora na ivici kartice. Stoga, matiène ploèe sa EISA magistralom imaju pristup svim signalima koji postoje na ploèama sa ISA magistralom, kao i pristup drugom redu EISA signala. Arhitektura MCA (MicroChannel Architecture) Uvoðenjem i masovnim korišæenjem 32-bitnih mikroprocesora, kao što su Intel 80386 i 80486, 16-bitna ISA magistrala postala je usko grlo sistema. Prenošenje 32-bitne reèi magistralom za proširenje u dva ciklusa (dvaput po 16 bitova) predstavljalo je ozbiljno traæenje dragocenog procesorskog vremena. Nije napredovao samo prenos podataka i iskorišæenje procesora, veæ su poboljšani i grafièki i zvuèni podsistemi PC raèunara. To je sve zahtevalo veæi propusni opseg magistrale. Poèetkom 1987. godine, IBM je zakljuèio da je arhitekturi ISA „vreme za penziju”, a da treba razviti potpuno novu arhitekturu magistrale, koju su nazvali MicroChannel Architecture ALEXA 2002

10/322

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

(u doslovnom prevodu, Arhitektura mikrokanala). IBM je MCA magistralu ugradio u seriju liènih raèunara PS/2 i u svoje radne stanice System/ 6000. MCA magistrala može raditi kao 16-bitna ili 32-bitna magistrala. To je prva magistrala koja omoguæava osnovno upravljanje magistralom u cilju poboljšanja performansi prikljuèenih ureðaja. Arhitektura PCI (Peripheral Component Interconnect, PCI) Kasnih osamdesetih, kako su postajali sve rasprostranjeniji) i 32-bitni procesori Pentium i operativni sistemi sa zahtevnim grafièkim korisnièkim interfejsom, postalo je oèigledno da ISA magistrala (radna uèestanost 8,33 MHz) više ni u kom sluèaju ne može da zadovolji narastajuæe zahteve. Proizvoðaèi iz industrije PC raèunara poèeli su da tragaju za alternativnim arhitekturama koje æe doneti poboljšane performanse i da ih razvijaju. Sredinom 1992. godine, korporacija Intel i udruženje proizvoðaèa predstavili su (tada) moænu magistralu Peripheral Component Interconnection, s radnom uèestanošæu od 33 MHz. Naziv ovog standarda se može bukvalno prevesti kao „meðusobno povezivanje periferijskih komponenata”. Starija arhitektura za lokalni grafièki sistem (engl. video local, VL) projektovana je namenski, za poboljšanje grafièkog sistema PC raèunara. S druge strane, pri razvoju PCI magistrale sa 188 kontakata razmišljalo se o buduæim procesorima (i raèunarima uopšte), pa je nastala arhitektura magistrale koja podržava buduæe kontrolere èvrstih diskova, mrežne kartice i sliène ureðaje. Pored brzine, prednost PCI magistrala je i moguænost automatskog podešavanja, odnosno konfigurisanja bez kratkospojnika i mikroprekidaèa, što je omoguæilo pojavu periferijskih ureðaja bez kratkospojnika i mikroprekidaèa. Takvo automatsko podešavanje (srž tehnologije utakni-i-koristi) vodi raèuna o svim adresama, zahtevima za prekid i dodeljivanju DMA kanala periferijama na PCI magistrali. PCI magistrala podržava upravljanje magistralom, što nekoj od više inteligentnih periferija omoguæava da preuzme upravljanje magistralom, radi ubrzavanja poslova koji zahtevaju prvenstvo i brz protok podataka. PCI arhitektura podržava istovremenost (engl. concurrency), tehniku koja mikroprocesoru omoguæava da istovremeno radi sa ureðajima koji su sposobni da upravljaju magistralom, umesto da ih èeka. Arhitekture ISA, EISA i MCA magistrala sada se smatraju zastarelim. U skoro svim sluèajevima, instaliraæete i održavati mrežne kartice koje su ukljuèene u PCI prikljuèke. Starije vrste magistrala (najverovatnije ISA) srešæete prilikom rada na zastarelim raèunarima i mrežnim karticama. 10.2.4.2 Kablovi i konektori Da biste izabrali odgovarajuæu mrežnu karticu, morate utvrditi vrstu korišæenih mrežnih kablova i konektora. Ne zaboravite da svaka vrsta mrežnog kabla ima svojstvene fizièke karakteristike, kojim mrežna kartica rnora da se prilagodi. Svaka kartica je napravljena da podrži barem jednu vrstu kabla - najèešæe vrste kablova su koaksijalni kabl (tanki), kablovi sa upredenim paricama i optièki kablovi. Neke mrežne kartice imaju više konektora za mrežne kablove. Na primer, nije redak sluèaj da mrežna kartica ima konektore za tanki i debeli koaksijalni kabl i konektor za kabl sa upredenim paricama. Ako kartica ima više mrežnih konektora i nema ugraðeno kolo za automatsko prepoznavanje interfejsa, treba ALEXA 2002

11/323

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

ruèno da odaberete interfejs, postavljanjem kratkospojnika na samoj kartici (ili softverski, tamo gde je moguæe). Posebnu pažnju treba obratiti kada se radi s kablovima i konektorima za debeli Ethernet. Veza s debelim Ethernetom sadrži i spoljni primopredajnik (engl. attachment unit interface, AUT), koji se na debeli koaksijalni kabl povezuje pomoæu vampirskog prikljuèka, a na mrežnu karticu se povezuje pomoæu kabla s 15-igliènim konektorom (DB-15). Nemojte pomešati 15-iglièni konektor za džojstik s 15-igliènim konektorom mrežne kartice, koji služi za povezivanje spoljašnjeg primopredajnika. Ovi prikljuèci lièe, ali neke iglice konektora za džojstik nose jednosmerno napajanje od +5 V, koje može oštetiti mrežni hardver ili raèunar, ako se ovaj konektor ukljuèi na pogrešni prikljuèak. Postoji još grešaka u povezivanju i treba ih izbegavati. Nemojte pomešati 25-iglièni SCSI prikljuèak s paralelnim prikljuèkom za štampaè. Neki stariji SCSI ureðaji koristili su standardni konektor DB-25, kakav se koristi za paralelne prikljuèke. Ukoliko se neki od pomenutih ureðaja prikljuèi na pogrešan prikljuèak, neæe raditi. Kablovi sa upredenim paricama koriste konektor RJ-45. On je slièan telefonskom konektora RJ-11, ali je veæi i ima 8 kontakata, dok RJ-11 ima samo èetiri kontakta. 10.2.5 ODNOS MREŽNIH KARTICA I PERFORMANSI MREŽE Pošto mrežne kartice neposredno utièu na prenos podataka mrežom, izbor mrežne kartice ima veliki uticaj na performanse mreže. Ako je mrežna kartica spora (brzina prenosa 10 Mb/s), razmena podataka ove kartice s mrežom teèe sporo, a pošto u istom segmentu mreže (domenu sukoba) prenos može obavljati samo jedan ureðaj, ostatak mreže èeka da spora kartica obavi svoj prenos. Ovakav naèin rada usporava ostale korisnike mreže. Nakon utvrðivanja fizièkih zahteva koje mrežna kartica treba da ispuni (vrsta unutrašnje magistrale raèunara, vrsta mrežnog konektora, vrsta mreže u kojoj mrežna kartica treba da radi), neophodno je razmotriti nekoliko ostalih èinilaca koji utièu na moguænosti kartice. Veæina mrežnih kartica podleze odreðenom minimumu standarda i specifikacija. Neke kartice imaju sledeæe osobine koje poboljšavaju performanse servera, klijenata mreže u celini: ¦ Izaberite mrežnu karticu koja podržava neposredan pristup memoriji (engl. Direct Memory Access, DMA). DMA omoguæava mrežnoj kartici da podatke iz svoje prihvatne memorije prenosi direktno u sistemsku RAM memoriju, bez angažovanja procesora. Na ovaj naèin se procesor rastereæuje i oslobaða za druge poslove, èime se poboljšavaju ukupne performanse raèunara. ¦ Izaberite mrežnu karticu koja podržava zajednièko korišæenje memorije mrežne kar tice (engl- shared adapter memory). Mrežna kartica ima prihvatnu memoriju (RAM memoriju, u žargonu bafer), koju može deliti s raèunarom. Drugim reèima, raèunar može RAM memoriju mrežne kartice smatrati delom svoje RAM memorije. ¦ Kao alternativu zajednièkom korišæenju memorije mrežne kartice, možete isprobati mrežnu karticu koja omoguæava zajednièko korišæenje sistemske memorije. Ovom tehnikom, kontroler na mrežnoj kartici bira i rezerviše deo sistemske RAM memorije i koristi je za obradu podataka. ALEXA 2002

12/324

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

¦ Ako vam treba mrežna kartica za prikljuèak PCI magistrale, izaberite mrežnu karticu koja omoguæava upravljanje magistralom (engl. bus mastering). Sposobnost upravljanja magistralom mrežnoj kartici omoguæava da preuzme privremenu kontrolu PCI magistrale raèunara, da zaobiðe posredovanje procesora i da podatke razmenjuje neposredno sa sistemskom memorijom. Na ovaj naèin se ubrzava rad raèunara, jer se sistemski procesor rastereæuje poslova prenošenja podataka. To takoðe poboljšava performanse mreže. ¦ Koristite RAM memoriju kao prihvatnu memoriju (bafere) kad god je moguæe. Mrežni saobraæaj èesto putuje toliko brzo da mrežne kartice ne stižu da ga obrade, tako da RAM èipovi na kartici služe kao prihvatna memorija. Kada kartica primi više podataka nego što može trenutno da obradi, bafer u RAM memoriji èuva podatke dok ne doðe red na njihovu obradu. Ovakav postupak ubrzava rad mrežne kartice s mrežom i spreèava da mrežna kartica postane usko grlo sistema. ¦ Koristite mrežne kartice sa sopstvenim procesorima kad god je moguæe. Kada mrežna kartica sadrži procesor (èesto se naziva mikrokontroler), ona se mnogo manje oslanja na usluge sistemskog procesora za rukovanje podacima. Ovo rastereæuje sistemski procesor i može poboljšati performanse rada mreže. Po pravilu, za server treba izabrati najbolju raspoloživu mrežnu karticu, jer kroz server prolazi najveæi deo mrežnog saobraæaja. Mrežne kartice visokih performansi (kao što su mrežne kartice Ethernet 1000 Mb/s) èesto se koriste u serverima. Poreðenja radi, korisnièki raèunari (radne stanice i stoni raèunari) zadovoljavaju potrebe ako imaju obiène, jeftine mrežne kartice s jednim prikljuèkom (Ethernet 10/100 Mb/s). Starije mrežne kartice mogu se iskoristiti za poslove koji ne stvaraju niti primaju intenzivan saobraæaj (na primer, obrada teksta). Imajte u vidu da spora ili neispravna mrežna kartica može zagušiti pa èak i blokirati mreže s topologijom magistrale. Svakako treba upoznati i specijalizovane vrste mrežnih kartica. 10.2.5.1 Bežiène mrežne kartice Postoje lokacije i prostorije u kojima fizièko kabliranje nije moguæe. U tim sluèajevima treba vam alternativa kablovske raèunarske mreže, recimo bežièna raèunarska mreža. Bežiène mrežne kartice (na primer Linksys WPC11, slika 10.2) podržavaju veæinu mrežnih operativnih sistema i èesto imaju prilièan broj pogodnosti, ukljuèujuæi sobnu širokougaonu antenu i antenski kabl, mrežni softver za spregu mrežne kartice s posmatranom mrežom i dijagnostièki softver za otkrivanje i otklanjanje problema. Bežiène mrežne kartice se mogu iskoristiti za stvaranje potpuno bežiène lokalne mreže (engl. wireless local area network, WLAN), ili za prikljuèivanje bežiènih radnih stanica na ožièeni deo lokalne mreže. Bežiène mrežne kartice se obièno koriste za komunikaciju sa ureðajem koji se naziva bežièni koncentrator i koji se ponaša kao primopredajnik bežiènih signala. 10.2.5.2 Mrežne kartice za optièke mreže Brzine prenosa podataka neprestano se poveæavaju da bi se prilagodile zahtevnim aplikacijama (po pitanju propusnog opsega) i multimedijalnim ALEXA 2002

13/325

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

SLIKA 10.2 Mrežna kartica Linksys WPC11 tokovima podataka, koji su èesti u današnjim mrežama. Umesto bakarnog koaksijalnog kabla ili kabla sa upredenim paricama, ove mrežne kartice koriste optièke veze, tanke optièke kablove za neposredno povezivanje na brze mreže sa optièkom infrastrukturom. Mrežne kartice sa optièkim prikljuècima (kao što je SMC EtherPower II 1000) sada imaju povoljniji odnos performansi i cene od obiènih mrežnih kartica za bakarne kablove. Optièke ureðaje èesto možete prepoznati po oznaci „S” (na primer 1000BaseSX), dok „T” obièno oznaèava instalaciju s bakarnim upredenim paricama (na primer 1000BaseTX). 10.2.5.3 PROM moduli za podizanje sistema sa udaljene lokacije U nekim okruženjima, bezbednost mreže je najvažnija, tako da pojedinaène radne stanice nemaju disketne jedinice niti èvrste diskove. Korisnici ne mogu kopirati podatke na diskete i èvrste diskove, tako da s radnog mesta ne mogu izneti nikakve informacije. Pošto raèunari obièno podižu sistem sa èvrstog diska ili diskete, mora postojati drugi naèin da se uèita softver koji pokreæe raèunar i povezuje ga na mrežu. U ovakvim sluèajevima se koriste mrežne kartice opremljene specijalnim èipovima, koji se zovu PROM moduli za podizanje sistema sa udaljene lokacije (engl. remote-boot PROM). PROM je skraæenica od Programmable Read-Only Memory, odnosno programabilna memorija samo za èitanje (ne može joj se proizvoljno pristupati radi upisivanja, za razliku od RAM memorije). PROM modul sadrži kod za podizanje sistema i povezivanje korisnika na mrežu. Na ovaj naèin se radnim stanicama bez diskova omoguæava povezivanje na mrežu prilikom podizanja sistema. Na slici 10.3 prikazan je PROM prikljuèak.

SLIKA 10.3 Mrežna kartica SMC EtherPower II 10/100 Ethernet ALEXA 2002

14/326

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

10.3 FIZIÈKO INSTALIRANJE MREŽNIH KARTICA Prvi korak je instaliranje mrežne kartice. U ovom tekstu æemo posmatrati noviju mrežnu karticu s prikljuèkom PCI, kao što je kartica proizvoðaèa Adaptec. Postupak instaliranja je skoro istovetan kao kod drugih kartica za PCI proširenje tipa „utakni-i-koristi”. U postupku instaliranja mrežne kartice postoje tri osnovna koraka: fizièko instaliranje kartice, prikljuèenje mrežnog kabla i podešavanje mrežne kartice. Iskusni èitaoci mogu preskoèiti ove odeljke, ali tehnièarima æe biti zanimljiv. Da bi u sistem mogla da se ugradi pomenuta mrežna k-rtica Adaptec i da bi dijagnostièki softver radio, minimalni zahtevi koje sistem mora ispunjavati su: ¦ Mrežna kartica sa PCI prikljuèkom i jednim mrežnim prikljuèkom Jedan slobodan PCI prikljuèak, s podrškom za upravljanje magistralom (engl. bus mastering) - preporuèuje se novija matièna ploèa sa magistralom PCI i novijim BlOS-om (mrežne kartice s više mrežnih prikljuèaka zahtevaju prikljuèak magistrale kompatibilan sa standardom PCI 2.1). ¦ Mrežne kartice s dva ili èetiri mrežna prikljuèka Sistemski BIOS koji podržava èop most PCI-na-PCI (za Windows NT). ¦ Dijagnostièki softver Zahteva MS-DOS 3.3 ili noviji. ¦ Procesor Intel x86 (kompatibilan sa IBM PC) platforma s jednim ili više procesora. ¦ RAM 16 MB RAM memorije ili više. ¦ Softver Windows NT 3.51 ili 4.0 Workstation ili Server, Windows 95/98/2000 (ili NetWare 4.x ili 5.0) ili noviji. 10.3.1 POÈETAK INSTALIRANJA Iskljuèite napajanje PC raèunara i izvucite kabl za napajanje iz utiènice. Tokom instaliranja, valjalo bi da se oslobodite statièkog naelektrisanja tako što æete pipnuti metalni deo kuæišta PC raèunara. Zatim, pratite sledeæe korake: ¦ Otvorite kuæište raèunara, prema uputstvu proizvoðaèa. ¦ Pažljivo izvadite mrežnu karticu iz antistatièkog pakovanja. Pregledajte mrežnu karticu, ime i broj modela na kartici i proverite da li odgovara oznakama na kuæištu (antistatièko pakovanje zadržite za eventualnu buduæu upotrebu). Pogledajte da li na kartici ima oèiglednih znakova ošteæenja, koja mogu nastati tokom prevoza ili istovara. Ako uoèite neki problem, odmah o tome obavestite dobavljaèa mrežne opreme i ugovorite zamenu ošteæenog ureðaja. ¦ Kada otvorite kuæište PC raèunara, pronaðite neiskorišæen prikljuèak za proširenje (u ovom sluèaju, to je PCI prikljuèak). Odvijte zavrtanj koji drži limenu masku na otvoru kuæišta za karticu i skinite masku. PCI prikljuèci i mrežne kartice postoje u dve varijante: s naponom napajanja od 3.3 V, a èešæe od 5 V. Da bi se poboljšale performanse mrežnih kartica s više mrežnih prikljuèaka, treba ih instalirati u PCI prikljuèke s veæim prioritetom, na primer u prikljuèak PCI 0. ¦ Ubacite mrežnu karticu u PCI prikljuèak, pritisnite karticu jednakom silom po celoj širini dok konektori propisno ne legnu u ležište PCI prikljuèka. ALEXA 2002

15/327

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

¦ Mehanièki obezbedite mrežnu karticu - zavrtnjem uèvrstite karticu za kuæište.Zatvorite kuæište raèunara. ¦ Na kuæište vratite, odnosno prikljuèite, sve kablove koje ste otkaèili pre instaliranja mrežne kartice. Nemojte još ukljuèivati raèunar. 10.3.2 POVEZIVANJE KABLOVA Ako se koristi tanki Ethernet, povežite T konektor na BNC konektor mrežne kartice. Poravnajte ureze na T konektoru s kvržicama na BNC konektoru kartice. Gurnite T konektor i zavijte ga u smeru kretanja kazaljke na satu, dok može (kada se konektor dovoljno zavio, osetiæete blag preskok). Mrežni kabl povežite na jedan kraj T konektora, a na drugi kraj stavite terminator (odnosno završni otpornik) ili mrežni kabl susedne radne stanice. Na kablovima sa upredenim paricama veoma je važno da konektor RJ-45 bude propisno postavljen i povezan za korišæenje standardne mrežne kartice 10BaseT (zaprepastili biste se kada biste znali koliko èesto ovi konektori bivaju pogrešno ožièeni). Poravnajte utikaè RJ-45 (nalazi se na kraju kabla sa upredenom paricom) sa zarezom na utiènici RJ-45 na mrežnoj kartici i utaknite ga. Proverite da li je drugi kraj kabla prikljuèen na mrežu. Ako se koristi debeli Ethernet (prepoznaæete ga po spoljnom primopredajniku sa 15-igliènim konektorima), pronaðite spoljni primopredajnik (AUI) i konektor na njemu i otvorite bravicu. Povežite kabl spoljnog primopredajnika na odgovarajuæi (15-iglièni) konektor na mrežnoj kartici. Zatvorite bravicu i tako uèvrstite kabl. Drugi kraj kabla povežite na spoljni primopredajnik. Prilikom podešavanja mrežne kartice, biranje vrste kablova obièno se obavlja automatski. Kada se instalira odgovarajuæi upravljaèki program (engl. driver) za posmatrani operativni sistem, upravljaèki program automatski bira vrstu medijuma, zavisno od vrste upotrebljenog konektora. Ukoliko kasnije promenite vrstu kabla, morate ponovo instalirati upravljaèki program da bi on automatski prepoznao vrstu kabla. Ako upravljaèki program ne prepoznaje koji je kabl prikljuèen (i da li je prikljuèen), funkcija za automatsko biranje vrste medijuma (Auto Select Media Type) bira onu vrstu konektora koja je saèuvana u sistemskim instrukcijama u èipu kartice. Na primer, za mrežnu karticu 3Com 3C900-COMBO NIC podrazumeva se spoljni primopredajnik (AUI). Ovo podrazumevano podešavanje može se promeniti kad se izabere druga vrsta medijuma iz spiska opcija. Ako instalirate mrežnu karticu s èetiri ili dva mrežna prikljuèka, a nijedan kabl nije prikljuèen na karticu, na serveru vam se može pojaviti poruka o grešci. Ovo je normalna pojava i ne utièe na performanse.

ALEXA 2002

16/328

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

10.3.3 PODEŠAVANJE MREŽNE KARTICE Pošto veæina današnjih mrežnih kartica podržava tehnologiju „utakni-ikoristi” (engl. Plug-and-Play, PnP), BIOS vašeg raèunara trebalo bi da prepozna resurse raspoložive na mrežnoj kartici i da automatski podesi mrežnu karticu (podrazumevaju se kartice s PCI prikljuèkom). Zavisno od konkretnog sistema, možda æete morati sami da podešavate karticu (ili æete morati da proverite ispravnost parametara). Da biste ovo obavili, uðite u program CMOS Setup i u glavnom meniju izaberite napredna podešavanja (Advanced Settings). Proverite da li su aktivirane sledeæe stavke (možda vaš BIOS nema doslovno iste moguænosti i parametre, pa o specifiènim moguænostima CMOS Setupa proèitajte odgovarajuæe uputstvo):

10.4 INSTALIRANJE UPRAVLJAÈKIH PROGRAMA MREŽNE KARTICE Posle fizièkog instaliranja mrežne kartice, morate za nju instalirati odgovarajuæi upravljaèki program. Zavisno od konkretne mrežne kartice i od mrežnog operativnog sistema instaliraæete jedan od tri upravljaèka programa: standardni upravljaèki program, upravljaèki program za preuzimanje nadležnosti (engl. failover driver) ili upravljaèki program za agregaciju prikljuèaka (engl. port aggregation driver). Imajte na umu da možete instalirati samo jednu od ove tri vrste upravljaèkih programa. Na primer, disketa za Adaptecov Duralink64 sadrži sledeæe upravljaèke programe: ¦ Standardni upravljaèki program (tj. DuraLAN Standard Driver), koristi svaki prikljuèak nezavisno. Ne podržavaju sve verzije Windowsa upravljaèke programe mrežnih kartica za preuzimanje nadležnosti ili agregaciju prikljuèaka. Na primer, Windows 9x i Novell Client32 ne podržavaju preuzimanje nadležnosti za Adaptecov Duralink64. Ako ste prinuðeni da koristite pomenute operativne sisteme, morate upotrebljavati standardne upravljaèke programe. ¦ Upravljaèki program za preuzimanje nadležnosti (u našem primeru, upravljaèki program Duralink64 Failover Driver) grupiše dva mrežna prikljuèka mrežne kartice u skup - jedan je primarni, a drugi je rezervni prikljuèak (engl. backup port). Ovi prikljuèci se mogu povezati na razvodnik (engl. hub) ili skretnicu (engl. switch). ¦ Upravljaèki program za agregaciju prikljuèaka ili Fast EtherChannel (u našem primeru, upravljaèki program Duralink64 Port Aggregation Driver) grupi-še do 12 mrežnih prikljuèaka i u ovom sluèaju se mora koristiti skretnica. Štaviše, Fast EthernetChannel (FEC) može se organizovati u grupama od po dva ili po èetiri prikljuèka, mada ovakva instalacija zahteva korišæenje skretnice koja podržava tehnologiju Fast EtherChannel. ALEXA 2002

17/329

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

10.4.1 UKLANJANJE STARIH UPRAVLJAÈKIH PROGRAMA Ako menjate ili nadograðujete postojeæu mrežnu karticu (ili nadograðujete upravljaèke programe), èesto je neophodno najpre ukloniti stare upravljaèke programe mrežne kartice - na taj naèin se pouzdano izbegavaju softverski sukobi izmeðu starog i novog softvera. Ovaj deo poglavlja pokazuje kako da uklonite stare upravljaèke programe za mrežnu karticu Adaptec DuraLAN. Vaša mrežna kartica može imati drugaèije detalje, ali ukupan postupak bi trebalo da bude veoma slièan. Na primer, ako kao mrežni operativini sistem koristite Windows NT, pratite sledeæe korake za uklanjanje starih upravljaèki programa: 1. Na Windowsovoj radnoj porvršini dvaput kliknite na My Computer. 2. Dvostrukim pritiskom otvorite Control Panel. 3. Dvaput pritisnite ikonicu Network. 4. U prozoru Network, izaberite karticu Adapters. 5. U spisku Network Adapters, izaberite mrežnu karticu koju želite da uklonite (u našem primeru, Adaptec DuraLAN) i pritisnite dugme Remove. 6. Kada se pojavi okvir za dijalog s pitanjem da li želite da nastavite (Do you want to continue?), pritisnite Yes. 7. Ponovite prethodne korake dok ne uklonite sve upravljaèke programe vezane za datu mrežnu karticu (u ovom primeru Adaptec DuraLAN). 8. Kada završite, pritisnite OK. 9. Pritisnite Close da biste zatvorili prozor Network. 10. Pritisnite Yes da restartujete raèunar. Kada ponovo pokrenete Windows NT, možda æe vam se pojaviti bar jedna poruka da usluga nije uspela da se pokrene. Sada samo pritisnite OK, jer ove poruke se više neæe pojavljivati kada instalirate nove upravljaèke programe. 10.4.2 INSTALIRANJE NOVIH UPRAVLJAÈKIH PROGRAMA Pošto ste sistem „oèistili” od starih upravljaèkih programa, možete instalirati nove upravljaèke programe koji odgovaraju datom mrežnom operativnom sistemu. Pre nego što nastavite, uvek je dobro posetiti Web lokaciju proizvoðaèa mrežne kartice i proveriti da li ima novijih verzija i zakrpa upravljaèkih programa. Sledeæi odeljci opisuju postupke instaliranja upravljaèkih programa za mrežnu karticu Adaptec DuraLAN za operativne sisteme Windows NT/2000 i NetWare. 10.4.2.1 Windows NT 4.0 Ukoliko sada instalirate Windows NT, poènite s korakom 6 kada vam sistem zatraži više podataka o mrežnoj kartici DuraLAN. Ako za karticu DuraLAN instalirate upravljaèki program na platformi Windows NT koja veæ radi, sledite navedene korake: 1. Pokrenite sistem pod Windowsom NT. 2. U meniju Start otvorite stavku Settings i izaberite Control Panel. 3. U prozoru Control Panel otvorite ikonicu Network. 4. U prozoru Network izaberite karticu Adapters. 5. Na kartici Adapters izaberite Add. ALEXA 2002

18/330

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

6. U okviru za dijalog Select Network Adapter, izaberite Have Disk. 7. Kada se pojavi prozor Insert Disk, u flopi drajv ubacite disketu sa upravljaèkim programima (disketu Duralink64 for Windows NT) i pritisnite OK. 8. U prozoru Select OEM Option, izaberite model mrežne kartice koji ste instalirali i potom pritisnite OK. 9. U prozoru koji se pojavi (u našem sluèaju, prozor Adaptec DuraLAN NIC Driver Installation) izaberite upravljaèki program i potom pritisnite OK. 10. Zatim nastavite instaliranje odgovarajuæeg upravljaèkog programa (standardnog upravljaèkog programa, upravljaèkog programa za preuzimanje nadležnosti ili upravljaèkog programa za agregaciju prikljuèaka). 10.4.2.2 Windows 2000 Sledi postupak za instaliranje upravljaèkog programa i dijagnostièkog softvera na raèunaru koji radi pod Windowsom 2000: 1. Ponovo pokrenite raèunar i pokrenite Windows 2000. 2. Prijavite se na odgovarajuæi administratorski nalog na Windowsu 2000. Windowsov èarobnjak Found New Hardware detektuje novu mrežnu karticu (ili više njih) i poèinje instaliranje upravljaèkog programa. 3. Ubacite u CD èitaè CD sa upravljaèkim programima za posmatranu mrežnu karticu (na primer, CD 3Com EtherLink Server). 4. U glavnom meniju izaberite NIC Software. 5. U spisku koji se pojavi, izaberite NIC Drivers and Diagnostics. 6. Sledite uputstva koja vam daje èarobnjak. 7. Izaberite vrstu instalacije, tipiènu (Typical) ili prilagoðenu (Custom). Pojavljuje se ekran koji vas moli da saèekate (Please Wait). Posle završene instalacije, pojavljuje se okvir za dijalog Update. 8. Pritisnite OK i pojavljuje se ekran Setup Complete. 9. Pritisnite Finish da biste završili instalaciju. 10. Pritisnite Exit. Možda æe biti potrebno da ponovo pokrenete sistem da bi novi upravljaèki programi stupili na snagu. 10.4.2.3 Novell NetWare Kada je instaliran NetWare, a server datoteka NetWare podignut i radi, sprovedite sledeæe korake za instaliranje i podešavaje upravljaèkih programa. Najpre ubacite u CD èitaè CD sa upravljaèkim programima (na primer, 3Com EtherLink Server). 1. U NetWareu 4.2 ubacite CD i unesite sledeæe komande: load cdrom cd mount ecd2l0p980x 2. U NetWareu 5.x ubacite CD i unesite sledeæu komandu: load cdrom 3. Saèekajte poruku da je CD uspešno primljen i nastavite kopiranje upravljaèkih programa, kao što je pokazano u sledeæem primeru (ne zaboravite da proverite ima li specifiènih naredaba u dokumentaciji vaše mrežne kartice). ALEXA 2002

19/331

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

4. U NetWareu 4.2 zadajte komandu load install U NetWareu 5.x zadajte komandu load nwconfig. 5. Na ekranu Configuration Options izaberite Driver. 6. Na ekranu Driver Options izaberite Configure. 7. Ako se pojavi ekran Additional Driver Actions, izaberite Select (pojavljuje se ekran sa spiskom svih ranije saèuvanih upravljaèkih programa mrežne kartice. Nova mrežna kartica, koja nije ranije instalirana na posmatrani sistem, neæe biti na ovom spisku. 8. Pritisnite Insert. Pojavljuje se sistemska poruka, koja vam omoguæava da izaberete disk jedinicu. 9. Pritisnite F3. 10. Unesite putanju ka disku koji sadrži traženi upravljaèki program - na primer, ecd210p980x:/nwserver. Pojavljuje se ekran Select a Driver to Install (poziva da izaberete upravljaèki program koji želite da instalirate) sa istaknutim imenom upravljaèkog programa (na primer 3Com EtherLink Server NIC). 11. Pritisnite ENTER da biste izabrali upravljaèki program. 12. Pritisnite Yes, kada dobijete ponudu da potvrdite ime upravljaèkog programa koji treba kopirati. Program za instaliranje kopira upravljaèki program u odgovarajuæi poddirektorijum na serveru. Pojavljuje se ekran Configuration. 13. Na ovom mestu zadajete broj prikljuèka magistrale u koji je utaknuta mrežna kartica i uèitavate upravljaèki program. Ako instalirate samo jednu mrežnu karticu, ne morate zadavati broj prikljuèka. 14. Na ekranu Configuration izaberite Slot Number. 15. Unesite broj prikljuèka u koji je utaknuta mrežna kartica koju želite da instalirate (na primer, 100001). 16. Izaberite Save da biste saèuvali zadate parametre i da biste uèitali upravljaèki program. Instalacioni program uèitava podešeni upravljaèki program i upisuje odgovarajuæe komande load i bind u datoteku AUTOEXEC. NCF. Sistem dodeljuje mrežni broj. 17. Unesite mrežni broj (ili pritisnite ENTER da prihvatite sistemski dodeljen mrežni broj). Ako se ne jave nikakve greške, instalacioni program vas pita hoæete li da izaberete dodatni mrežni upravljaèki program. 18. Izaberite Yes ako hoæete da podesite još jednu mrežnu karticu. 19. Ponovite prethodni postupak za sve mrežne kartice koje treba podesiti. Kada ste podesili sve mrežne kartice koje ste nameravali, nekoliko puta pritisnite ESC, da biste se vratili na ekran Installation Options. Na ovom mestu, možete podesiti grupe. 20. Na ekranu Configuration Options, izaberite NCF files options (ovo vam omoguæava da napravite ili izmenite datoteke za podizanje servera). 21. Izaberite menjanje datoteke: Edit AUTOEXEC.NCF. 22. U datoteci AUTOEXEC.NCF napravite izmene: dodajte komandu za ALEXA 2002

20/332

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

uèitavanje upravljaèkih programa SE i LBRSL, pre komandi za uèitavanje upravljaèkih programa za lokalnu mrežu - na primer, load se load lbrsl. 23. Dodajte ili proverite postojeæe komande load za upravljaèke programe mrežnih kartica, za sve iskorišæene prikljuèke na matiènoj ploèi i odgovarajuæe okvire podataka. 24. Za svaku grupu raspodele optereæenja/RSL, uèitajte iste protokole i vrste okvira, na primarnoj i svim sekundarnim mrežnim karticama. 25. Samo na primarnoj mrežnoj kartici, povežite protokol za svaki okvir podataka na tom prikljuèku. 26. Sa svih sekundarnih mrežnih kartica uklonite sve komande bind za protokol. 27. Za svaku grupu dodajte komandu lbrsl group da biste grupisali primarnu i sekundarne mrežne kartice. Po grupi može postojati samo jedna komanda lbrsl group i moraju biti nabrojane primarna i sve sekundarne mrežne kartice. Ovu komandu stavite iza komande za upravljaèke programe mrežnih kartica. 28. Saèuvajte datoteku AUTOEXEC.NCF i vratite se na sistemsku komandnu liniju. 10.4.3 PROVERA WINDOWSOVIH UPRAVLJAÈKIH PROGRAMA Posle instaliranja upravljaèkih programa, treba da proverite da li su oni ispravno instalirani. U Windowsu 2000 važe sledeæi koraci: 1. Desnim tasterom miša pritisnite ikonicu My Computer, izaberite Properties, a zatim karticu Hardware. 2. Pritisnite dugme Device Manager. 3. U prozoru Device Manager, otvorite stavku Network Adapters. Vaša mrežna kartica bi trebalo da se pojavi u kategoriji Network Adapters (slika 10.4). 4. Zatvorite prozor. Ako se u navedenoj kategoriji mrežna kartica ne pojavljuje, onda nije valjano instalirana. Kad se pored stavke za mrežnu karticu nalazi žuti znak uzvika,

SLIKA 10.4 Proveravanje mrežne kartice u Windovsu 2000 ALEXA 2002

21/333

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

upravljaèki program možda nije odgovarajuæi. Uklonite upravljaèki program mrežne kartice i ponovo ga instalirajte (proverite da li možete nabaviti noviju verziju datog upravljaèkog programa). 5. Ako prozor Device Manager navodi i staru i novu mrežnu karticu, u Device Manageru treba da uklonite stavku stare mrežne kartice i da ponovo pokrenete raèunar, tako da se uklone svi tragovi stare mrežne kartice. 10.4.4 PROVERA NETWAREOVIH UPRAVLJAÈKIH PROGRAMA Da biste proverili da li je upravljaèki program valjano uèitan na NetWareovom serveru, sprovedite sledeæi postupak: 1. Na sistemsku komandnu liniju, upišite load monitor. Pojavljuje se ekran NetWare Monitor. 2. U meniju Available Options, izaberite LAN/WAN Drivers. Pojavljuje se meni Available LAN Driver. Ako je upravljaèki program valjano uèitan, u meniju se prikazuju odgovarajuæi upravljaèki program i vrsta okvira podataka. 3. Izaberite upravljaèki program da biste pogledali njegove statistike (upravljaèki program koji ispravno radi, prikazuje pakete koji se šalju i primaju). 4. Da biste proverili da li server komunicira sa ostatkom mreže, sprovedite poslednja dva koraka. 5. U lokalnoj mreži podesite NetWare client, da biste testirali server. 6. Prijavite se ili mapirajte server. Ako se ne možete prijaviti na server ili ga ne možete mapirati, veza ne radi. Kad veza radi, na serverskoj konzoli se pojavljuje sledeæa poruka: Link integrity test for priraary slot #XXXXX passed 10.4.5 PODEŠAVANJE STANDARDNIH UPRAVLJAÈKIH PROGRAMA Pošto izaberete standardni upravljaèki program mrežne kartice, treba da ga instalirate. Postupak instaliranja zavisi od operativnog sistema koji koristite (Windows NT, Windows 2000 ili Novell NetWare). Sledeæi odeljak daje primer podešavanja na Windowsu NT: 1. U prozoru New Hardware Found, svaki prikljuèak mrežne kartice je podešen da sam prepozna i usvoji podrazumevanu vrstu veze. Mrežna kartica æe prepoznati vezu na prikljuèku, ugovoriæe i usaglasiti brzinu i režim prenosa. Ako dobijete zahtev da ubacite CD za instaliranje Windowsa NT, morate instalirati najnoviju verziju servisnog paketa (engl. service pack ) za Windows NT i onda ponovo pokrenuti sistem. 2. U prozoru New Hardware Found proverite da li su se pojavili svi prikljuèci mrežne kartice. 3. U prozoru New NIC Port(s) Available, izaberite prikljuèak. 4. U spisku Connection Types, izaberite vrstu veze koja se koristi, ili izaberite automatsko prepoznavanje veze (Autodetect Default Connection). ALEXA 2002

22/334

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

5. Pritisnite Apply. 6. Ponovite prva èetiri koraka za svaki postojeæi prikljuèak. 7. Kada završite, pritisnite OK. 8. Zatim, pritisnite dugme Close prozora Network. 9. Ponovo pokrenite sistem. 10.4.6 USPOSTAVLJANJE SISTEMA ZA PREUZIMANJE NADLEŽNOSTI Ako na serveru imate mrežnu karticu s više mrežnih prikljuèaka, ili više mrežnih kartica možete koristiti napredne tehnike, kao što je objedinjavanje prikljuèaka (agregacija), raspodela optereæenja i slièno. Primer podešavanja ovih pogodnosti na mrežnoj kartici prikazan je na slici 10.5. U sluèaju da koristite Windows NT4.0, na serveru možete upotrebljavati upravljaèki program za preuzimanje nadležnosti (engl. failover driver). Na ovaj naèin æete u mreži postiæi izvesnu redundansu i pouzdanost. Sledeæi primer prikazuje instaliranje upravljaèkog programa za preuzimanje nadležnosti.

SLIKA 10.5 Podešavanje osobina mrežne kartice u Windowsu 2000 10.4.6.1 Podešavanje prikljuèaka Moraæete da podesite prikljuèke mrežne kartice. Za podešavanje mrežne kartice, koristite sledeæe smernice: 1. U prozoru New Hardware Found, svaki prikljuèak mrežne kartice je podešen da sam prepozna i usvoji podrazumevanu vrstu veze. Mrežna kartica æe prepoznati vezu na prikljuèku, ugovoriæe i usaglasiti brzinu i režim prenosa. 2. U prozoru New Hardware Found proverite da li se pojavljuju svi prikljuèci mrežnih kartica ili kartice. 3. U okviru New NIC Ports Available, izaberite odgovarajuæi prikljuèak. 4. U spisku Connection Types izaberite vrstu veze koja se koristi u posmatranoj mreži ili upotrebite automatsko prepoznavanje veze (Autodetect Default Connection). 5. Pritisnite Apply. 6. Prva èetiri koraka ponovite za sve postojeæe prikljuèke. 7. Kada završite, pritisnite OK. ALEXA 2002

23/335

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

10.4.6.2 Biranje para za preuzimanje nadležnosti Na Windowsu NT 4.0, na kartici Configuration, možete napraviti paro-ve za preuzimanje nadležnosti (engl. failover pair). Par za preuzimanje nadležnosti sastoji se od dva prikljuèka: primarnog i rezervnog (engl. backup). Pratite sledeæe smernice: 1. U okviru Available Ports (raspoloživi prikljuèci) izaberite prikljuèak koji treba oznaèiti kao primarni. 2. Pritisnite Add. Prikljuèak se u spisak Failover Pair dodaje pod stavkom Primary Port. 3. Da biste primarnom prikljuèku dodelili rezervni, izaberite odgovarajuæi prikljuèak iz okvira Available Ports i pritisnite Add. Prikljuèak je dodat u polje Backup Port. 4. Pritisnite Apply. 5. Da biste formirali drugi par za preuzimanje nadležnosti, ponovite prva èetiri koraka. Da biste uklonili par za preuzimanje nadležnosti, sa spiska Primary Ports izaberite prikljuèak i zatim pritisnite Remove. Oba prikljuèka æe se vratiti u okvir Available Ports. Pritisnite Apply. 6. Kada završite, pritisnite OK i vratiæete se na karticu Adapters. 7. Ako SNMP nije podešen, dobiæete poruku o grešci. U tom sluèaju, pritisnite OK. 8. Unesite informacije o protokolu (ako treba, prouèite dokumentaciju Windowsa NT 4.0 o podešavanju protokola). 9. Kada završite, izvadite disketu sa upravljaèkim programima iz disketne jedinice i ponovo pokrenite sistem. Ako vam sistem traži da ubacite instalacioni CD za Windows NT, morate instalirati najnoviju verziju servisnog paketa (engl. service pack ) i ponovo pokrenuti sistem. 10.4.6.3 Nadgledanje rada para za preuzimanje nadležnosti Kada hoæete da nadgledate stanje parova za preuzimanje nadležnosti, alate Windowsa NT i softver za preuzimanje nadležnosti možete koristiti na razlièite naèine: ¦ SNMP Manager Kada nešto od neèega preuzme nadležnost, SNMP prekid se šalje stanicama za nadgledanje mreže i ažuriraju se dnevnici grešaka kroz dnevnik dogaðaja operativnog sistema. Na primer, da bi se upravljalo SNMP agentima, treba prevesti sledeæu MIB datoteku na stanici za SNMP upravljanje: a:\snmpmibs\duralink.mib. ¦ Okvir za dijalog Event Viewer Beleži otkaze prikljuèaka na radnoj stanici pod Windowsom NT. ¦ Softver za preuzimanje nadležnosti koji prilaže proizvoðaè mrežne Dešava se da proizvoðaè mrežne kartice priloži softver (na primer, kartice Adaptecov softver za preuzimanje nadležnosti Duralink64) koji nadgleda saobraæaj i stanje na parovima za preuzimanje nadležnosti. ALEXA 2002

24/336

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

10.4.7 USPOSTAVLJANJE SISTEMA ZA AGREGACIJU PRIKLJUÈAKA Ako koristite Windows NT 4.0 ili 2000, možete upotrebiti upravljaèke programe za agregaciju prikljuèaka mrežne kartice. Na ovaj naèin se saobraæaj raspodeljuje na više prikljuèaka mrežne kartice i poveæava se protok podataka. U smernicama iz ovog odeljka pretpostavlja se da koristite Windows NT. Ako koristite Windows 2000 ili neki drugi mrežni operativni sistem, precizna uputstva za instaliranje potražite u korisnièkom uputstvu za mrežnu karticu. 10.4.7.1 Podešavanje prikljuèaka Najpre morate podesiti prikljuèke mrežne kartice za preuzimanje nadležnosti. Za podešavanje preuzimanja nadležnosti na Windowsu NT, pratite sledeæe smernice: 1. U prozoru New Hardware Found, svaki prikljuèak mrežne kartice je podešen da sam prepozna i usvoji podrazumevanu vrstu veze. Mrežna kartica æe prepoznati vezu na prikljuèku, ugovoriæe i usaglasiti brzinu i režim prenosa. 2. U prozoru New Hardware Found proverite da li se pojavljuju svi prikljuèci mrežne kartice. 3. Izaberite odgovarajuæi prikljuèak iz okvira New NIC Ports Available. 4. U spisku Connection Types izaberite vrstu veze koja se koristi u posmatranoj mreži, ili upotrebite automatsko prepoznavanje veze (Autodetect Default Connection). 5. Pritisnite Apply. 6. Prva èetiri koraka ponovite za sve postojeæe prikljuèke. 7. Kada završite, pritisnite OK. 8. Sada formirajte grupe za agregaciju prikljuèaka, prateæi postupak iz narednog odeljka. 10.4.7.2 Pravljenje grupa za agregaciju prikljuèaka Sada morate dodeliti prikljuèke mrežne kartice u grupu za agregaciju - u stvari, praviæete virtuelan prikljuèak mrežne kartice. Kao primer, evo smernica za agregaciju prikljuèaka na Windowsu NT: 1. U polju Group(s) izaberite Create New Group, pa upišite ime nove grupe. Ime grupe može imati najviše 20 znakova. Ako preskoèite ovaj korak, sistem grupi dodeljuje standardno ime (na primer, GroupX). 2. U polju Link Aggregation Type izaberite odgovarajuæu vrstu veze. 3. U okviru Available Ports, izaberite raspoloživi prikljuèak i pritisnite dugme Add biste ga dodali u grupu. Korak 3 ponovite za sve prikljuèke koje dodajete u grupu za agregaciju. Ne zaboravite da svakom prikljuèku grupe morate dodeliti istu vrstu veze. Da biste prikljuèak odstranili iz grupe, pratite sledeæe smernice: 1. U okviru Group Ports izaberite odgovarajuæi prikljuèak i pritisnite dugme Remove. ALEXA 2002

25/337

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

2. Kada završite podešavanje grupe, pritisnite Apply. 3. Da biste napravili drugu grupu, ponovite prethodnih pet koraka. 4. Ako želite da promenite ime grupe, izaberite je u okviru Group(s), upišite novo ime i pritisnite Apply. 5. Kada završite podešavanje svih grupa, pritisnite OK. 6. Ako SNMP nije podešen na raèunaru, dobiæete poruku o grešci, pa samo pritisnite OK. 7. Pritisnite dugme Close prozora Network. 8. Grupi koju ste napravili dodelite IP adresu. 10.4.7.3 Formiranje FEC grupa Ciscova tehnologija Fast EtherChannel omoguæava da potpuno objedinite (engl. aggregate) dva ili èetiri prikljuèka, za prijem i slanje po svim protokolima. Prikljuèci koji treba da èine grupu Fast EtherChannel, moraju fizièki biti povezani na prikljuèke za Fast EtherChannel na Ciscovoj skretnici (engl. switch). Više informacija o podešavanju prikljuèaka u režimu Fast EtherChannel potražite u dokumentaciji posmatrane Ciscove skretnice. Ako na serveru podesite korišæenje tehnologije Fast EtherChannel, vrsta veze na svakom prikljuèku automatski se podešava na 100 Mb/s, TX/puni dupleks. Prikljuèke morate podesiti i na Ciscovoj skretnici (koju koristi grupa Fast EtherChannel) sa para-metrima Auto Negotiation (automatsko ugovaranje) ili režim 100-Mbps/Full D-uplex (100 Mb/s, puni dupleks), kao što je prikazano u sledeæem primeru: 1. U polju Group(s) izaberite Create New Group i onda upišite ime nove grupe. Ime grupe može imati najviše 20 znakova. Ako preskoèite ovaj korak, sistem grupi dodeljuje standardno ime (ne primer, GroupX). 2. U polju Link Aggregation Type izaberite odgovarajuæu vrstu veze. 3. U okviru Available Ports, izaberite raspoloživi prikljuèak i pritisnite dugme Add da biste ga dodali u grupu. Korak 3 ponovite za sve prikljuèke koje dodajete u grupu za agregaciju. Ne zaboravite da svakom prikljuèku grupe morate dodeliti istu vrstu veze. Da biste prikljuèak odstranili iz grupe, pratite sledeæe korake: 1. U okviru Group Ports izaberite odgovarajuæi prikljuèak i pritisnite dugme Remove. 2. Kada završite podešavanje grupe, pritisnite Apply. 3. Da biste napravili drugu grupu, ponovite prethodnih pet koraka. 4. Ako želite da promenite ime grupe, izaberite je u okviru Group(s), upišite novo ime i pritisnite Apply. 5. Kada završite podešavanje svih grupa, pritisnite OK. 6. Ako SNMP nije podešen na raèunaru, dobiæete poruku o grešci, pa samo pritisnite OK. 7. Pritisnite dugme Close prozora Network. 8. Grupi FEC koju ste napravili dodelite IP adresu. ALEXA 2002

26/338

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

10.4.7.4 Dodeljivanje IP adrese Pošto ste podesili agregaciju prikljuèaka, Windows NT traži da podesite protokol. Za samostalne prikljuèke i grupe prikljuèaka, IP adrese se dodeljuju na kartici IP Address. Prikljuèci koji èine grupu koriste istu IP adresu, tako da se ona unosi samo jednom. Da biste dodelili IP adresu, pratite sledeæe smernice: 1. Na kartici IP Address, u listi Adapter, izaberite prikljuèak mrežne kartice (na primer, DuraLAN NIC). 2. U polje IP Address upišite IP adresu. 3. U polje Subnet Mask (maska podmreže) upišite broj podmreže (i adresu mrežnog prolaza - engl. gateway - ako treba), pa pritisnite Apply. 4. Ponovite prethodne korake za sve ostale grupe. 5. Kada podesite sve grupe, pritisnite OK. 6. Da bi izmene stupile na snagu, ponovo pokrenite raèunar - kada vam sistem postavi pitanje da li želite da ponovo pokrenete raèunar (Do you want to restart now?), pritisnite Yes. Ako treba, možete proveriti stanje sistema i izmeniti parametre grupa. 10.4.7.5 Prilagoðavanje grupa agregiranih prikljuèaka Pošto je instaliran upravljaèki program za agregaciju prikljuèaka i pošto su grupe podešene, možete promeniti parametre grupe ili prikljuèka. Sledeæi postupak pokazuje kako da u Windowsu NT promenite ime grupe, kako da dodate prikljuèke u postojeæu grupu, i kako da ih iz nje uklonite. Da biste promenili ime grupe, pratite sledeæe smernice: 1. U prozoru za agregaciju prikljuèaka mrežne kartice (na primer, u prozoru DuraLink64 Port Aggregation), izaberite karticu Configuration. 2. U polju Group(s) izaberite odgovarajuæu grupu i upišite novo ime. 3. Pritisnite Apply da biste saèuvali izmene. Da biste dodali ili uklonili prikljuèak, pratite sledece korake: 1. U prozoru za agregaciju prikljuèaka mrežne kartice (na primer, u prozoru DuraLink64 Port Aggregation), izaberite karticu Configuration. 2. U polju Group(s) izaberite Create New Group i upišite ime nove grupe, ili izaberite odgovarajuæe ime postojeæe grupe koju želite da izmenite: ¦ Da biste u grupu dodali prikljuèke, u okviru Available Adaptec Ports izaberi odgovarajuæi prikljuèak i zatim pritisnite dugme Add. ¦ Da biste iz grupe odstranili prikljuèak, u okviru Group Ports izaberite odgovarajuæi prikljuèak i pritisnite Remove. 3. Za svaki željeni prikljuèak ponovite prethodne korake. 4. Pritisnite Apply da biste saèuvali izmene. 5. Kada završite, pritisnite OK. 6. Ako na raèunaru nije podešen protokol SNMP, dobiæete poruku o grešci. Pritisnite OK. 7. Kada se dodaje ili briše grupa ili prikljuèak, dobiæete još jednu poruku o grešci, pritisnite OK. ALEXA 2002

27/339

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

8. Pritisnite dugme Close u prozoru Network. Ako prikljuèak dodajete u grupu ili ga uklanjate iz grupe, postojeæa IP adresa prikljuèka ili grupe uklanja se automatski. Vodite evidenciju o IP adresama koje planirate da koristite. 10.4.7.6 Proveravanje stanja sistema Sledeæim postupkom pregledaæete stanje pojedinih prikljuèaka ili grupe: 1. U meniju Start otvorite Settings i izaberite Control Panel. 2. U prozoru Control Panel dvaput pritisnite ikonicu Network. 3. U prozom Network izaberite karticu Adapters. 4. Na kartici Adapters izaberite mrežnu karticu (na primer Adaptec Dura LAN NIC). Pojavljuje se prozor Port Aggregation za odabranu karticu. 5. Izaberite Properties. 6. Izaberite karticu Status da biste pregledali informacije o pojedinaènim prikljuècima ili grupama. 7. Pošto pregledate informacije, pritisnite OK da biste izašli iz prozora.

10.5 REŠAVANJE OPŠTIH PROBLEMA MREŽNIH KARTICA Iako veæina mrežnih kartica posle propisnog instaliranja i podešavanja radi bez grešaka, postoje mnogi sluèajevi kada se na serveru ili radnoj stanici jave teškoæe. Problemi se javljaju tokom instaliranja hardvera, povezivanja mrežnih kablova, instaliranja upravljaèkih programa ili tokom podešavanja sistema. Tehnièko lice mora biti sposobno da brzo prepozna problem na mrežnoj kartici i reši ga. Ovaj deo poglavlja iznosi neke od najèešæih simptoma neispravnog rada i odgovarajuæih rešenja za uobièajene mrežne kartice i objašnjava neke uobièajene dijagnostièke komande za Adaptecovu mrežnu karticu DuraLAN. 10.5.1 KORIŠÆENJE APLIKACIJE PERFORMANCE MONITOR Windows NT/2000 sadrži pomoæni program Performance, pomoæu kojeg možete pregledati saobraæaj (kao i mnoge druge parametre) po izabranim grupama i samostalnim prikljuècima. U ovom prozoru svaka linija predstavlja performansu grupe ili prikljuèka naznaèenog u dnu ekrana. Kada opadne aktivnost grupe ili prikljuèka, linija takoðe pada. Sledite navedeno uputstvo za biranje prikljuèaka i grupa koje želite da pregledate u Windowsu 2000: 1. U meniju Start izaberite Programs, zatim Administrative Tools, pa Performance. Pojavljuje se prozor Performance, prikazan na slici 10.6. 2. U prozoru Performance pritisnite dugme Add da biste ušli u prozor Add Counter (dodavanje brojaèa). 3. Iz liste Performance izaberite Network Interface. ALEXA 2002

28/340

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

SLIKA 10.6 Prozor Performance u Windowsu 2000 4. U polju Counters izaberite pokazatelje koje želite da pratite (na primer Bytes Total/sec, što znaèi ukupan broj bajtova u sekundi), pa izaberite odgovarajuæi ureðaj ili ureðaje, na primer mrežnu karticu. Pritisnite Add da biste poèeli snimanje. 5. Da biste u prozoru Performance istakli neke pokazatelje, pritisnite dugme Properties (slika 10.7) i podesite izgled grafikona.

SLIKA 10.7 U okviru za dijalog Properties podesite izgled grafikona 6. Korake 4 i 5 ponovite za sve prikljuèke i grupe (ili druge elemente) koje hoæete da nadgledate. 7. Kada završite pregledanje, pritisnite dugme Close. 10.5.2 OPŠTI SAVETI ZA REŠAVANJE PROBLEMA Pre nego što preðete na èitanje niza konkretnih simptoma, problem najpre potražite u instalaciji i podešavanju mrežne kartice. Ako mrežna kartica ne radi ispravno, proverite da li je instalirana i podešena saglasno uputstvu proizvoðaèa. Slede opšti saveti za rešavanje problema: ALEXA 2002

29/341

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

1. Proverite da li je mrežna kartica instalirana i podešena u raèunaru u kojem se nalazi, saglasno uputstvu proizvoðaèa. Takoðe, odvojte malo vremena da pregledate proizvoðaèevu bazu podataka za operativni sistem na kojem mrežna kartica radi. Može se ispostaviti da je problem u nekompatibilnosti operativnog sistema. 2. Kada koristite mrežnu karticu s prikljuèkom PCI, proverite da li je na PCI prikljuècima aktivirano upravljanje magistralom. 3. Proverite da li je mrežni kabl valjano prikljuèen na mrežnu karticu i ostatak mreže (recimo, na razvodnik). Ako treba, isprobajte drugi kabl. 4. Proverite da li vaš kabl odgovara posmatranoj mrežnoj kartici (na primer, gigabitna mrežna kartica zahteva kabl koji odgovara standardu IEEE 802. 3z 1000BaseSX za gigabitni Ethernet). 5. Proverite da li su prikljuèci razvodnika, skretnice ili usmerivaèa podešeni za isti režim dupleksa kao i mrežna kartica (puni dupleks ili poludupleks). 6. Proverite da li je upravljaèki program mrežne kartice (na primer upravlja-èki program za Adaptecovu karticu DuraLAN) ispravno instaliran. 7. Pogledajte da li koristite posebne upravljaèke programe koji odgovaraju posmatranoj mrežnoj kartici (umesto opstih ili podrazumevanih upravljaèkih programa). Možete proveriti da li je proizvoðaè objavio noviju verziju datog upravljaèkog programa. 8. Ako u raèunaru postoje i druge mrežne kartice, one mogu biti u sukobu. Uklonite sve ostale kartice iz raèunara (ako je moguæe) i testirajte samo problematiènu mrežnu karticu. 9. Proverite da li koristite najnoviju verziju BlOS-a koja odgovara vašem raèunaru. 10. Proverite da li su kablovi, završeci i konektori ispravni, ili instalirajte mrežnu karticu na drugom prikljuèku magistrale PCI. 11. Ako pod NetWareom zamenjujete postojeæu mrežnu karticu, proverite da li naredba link u datoteci NET.CFG odgovara novoj kartici. Na primer, naredba link za NetWareov klijent treba da bude link driver e100bodi. 12. Ako radite pod NetWareom, proverite vrstu okvira (parametar Frame) u datoteci NET.CFG, odnosno, vidite da li odgovara vašem serveru. Ako instalirate server pod NetWareom, proverite naredbe load i bind. 13. Ukoliko radite pod Windowsom NT, proverite, u okviru za dijalog Network Bindings, da li su upravljaèki programi uèitani i da li su povezani. Ako se problem i dalje javlja, Pokušajte sledeæe: ¦ Zamenite problematiènu mrežnu karticu mrežnom karticom istog tipa, za koju pouzdano znate da ispravno radi. Ako nova kartica radi ispravno, problem je u sumnjivoj mrežnoj kartici (koja je verovatno ošteæena i treba je zameniti). ¦ Instalirajte sumnjivu mrežnu karticu u drugi raèunar, za koji pouzdano znate da je ispravan i ponovo sprovedite testiranje. Ako mrežna kartica ispravno radi u drugom raèunaru, problem je u nekoj od sledeæih oblasti: prvobitni raèunar je neispravan, u njemu postoji hardverski sukob ili problem s kablovima i konektorima. ALEXA 2002

30/342

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

10.5.2.1 Kompatibilnost PCI prikljuèaka Ranije verzije BIOS-a za PCI magistralu nepotpuno podržavaju specifikacije standarda PCI i mogu prestati da se odazivaju kada upravljaèki program mrežne kartice pokuša da se uèita. Ako se to desi, proverite da li BIOS ispravno podržava specifikaciju 2.0, ili noviju, za lokalnu PCI magistralu (PCI Local Bus Specification v2.0), ili na raèunaru ažurirajte BIOS tako što æete instalirati najnoviju verziju. Neki raèunari koji se zasnivaju na PCI magistrali nemaju samostalno podešavanje i zahtevaju da vi sprovedete neke ili sve dole navedene radnje, postavljanjem kratkospojnika ili podešavanjima u programu CMOS Setup: ¦ Proverite da li je prikljuèak PCI magistrale podešen za upravljanje magistralom kao gospodar magistrale. Na nekim raèunarima, PCI prikljuèak se mora podesiti da omoguæi upravljanje magistralom. Pregledajte uputstvo za svoj PC raèunar i pogledajte da li je, u programu CMOS Setup, prikljuèak magistrale PCI podešen da magistralom upravlja kao gospodar. ¦ U nekim sluèajevima æe matièna ploèa zahtevati instaliranje upravljaèkih programa za upravljanje magistralom u ulozi gospodara, da bi se podržalo upravljanje magistralom. Proverite da li je ovaj softver instaliran i, ako treba, primenite njegovu najnoviju verziju. ¦ Na nekim raèunarima se u programu CMOS Setup mora blokirati funkcija „Utakni-i-koristi” (engl. Plug-and-Play), ako mrežnoj kartici i ostalim karticama za proširenje resursi nisu propisno dodeljeni. Zbog toga se može desiti da ureðaje za proširenje morate podešavati ruèno. ¦ Na nekim raèunarima morate rezervisati vektore prekida i memorijske adrese za veæ instalirane ISA kartice (stara tehnologija), da biste spreèili da PCI kartice koriste iste te parametre. Pogledajte uputstvo svog PC raèunara i proverite parametre ISA kartica u programu CMOS Setup. ¦ Proverite da li je PCI prikljuèak mrežne kartice podešen da podržava INTA m. Proverite da li je INTA posmatranog prikljucka dobio slobodan broj vektora prekida. ¦ U programu CMOS Setup proverite parametre PCI prikljuèka u kojem je mrežna kartica instalirana. Uverite se da je prikljuèak podešen za prekide sa okidanjem nivoom signala, a ne sa okidanjem ivicom. Sledi primer tipiènih parametara za PCI prikljuèak: – PCI Slot #: (broj prikljuèka na kojem je instalirana mrežna kartica) – Master: Enabled – Slave: Enabled – Latency Timer: 40 (opseg je od 20 do 255) – Interrupt Type: Level-Triggered – Interrupt Number:(Izaberite bilo koji broj koji vam ponudi program CMOS Setup, a da se ne koristi na nekoj drugoj instaliranoj kartici). 10.5.3 DIJAGNOSTIKA KVAROVA NA MREŽNIM KARTICAMA Kompanije koje svoje poslovanje zasnivaju na funkcionalnosti mreže, mogu puno izgubiti ako mreža padne. Za takve kupce, proizvoðaèi mrežnih kartica ALEXA 2002

31/343

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

prave ugraðene dijagnostièke alate, da bi se ubrzao i olakšao postupak pronalaženja i rešavanje problema. Dijagnostièki alati omoguæavaju da ispitate osnovne funkcije mrežne kartice i da isprobate moguænost komuniciranja s drugom mrežnom karticom preko mreže. Sva rešavanja problema zasnivaju se na dijagnostièkim funkcijama mrežne kartice. U opstem sluèaju, postoje dve vrste testova: lokalni i udaljeni. 10.5.3.1 Lokalni testovi Lokalno se testiraju osnovne funkcije mrežne kartice. Izaberite testiranje pomoæu petlji (Run Loopback Tests) i interni test (Run Internal Test). Na primer, izabrani testovi prikazuju oznaku Ready (spreman) u listi sa izveštajem o stanju dijagnostièkog programa. Pošto je sve spremno, pritisnite dugme Run Local Tests da biste pokrenuli izvršavanje testa. Napredovanje testa prikazuje indikatorska traka. Kada se test završi, izaberite View Test Results da biste pregledali rezultate testa. Po pravilu, neuspeh testova petlji i internih testova ukazuje na otkaz mrežne kartice ili nepravilnu instalaciju. 10.5.3.2 Udaljeni testovi Udaljeni testovi (zovu se i testovi slanja i primanja, engl. send and receive tests) proveravaju da li je mrežni kabl propisno povezan, tako da mrežna kartica može valjano da prima i šalje podatke. Ovaj test zahteva korišæenje dva raèunara sa instaliranim kompatibilnim mrežnim karticama. Jedan raèunar je podešen da radi u režimu slanja (Send mode), odnosno pravi i šalje probne poruke. Drugi raèunar je podešen za rad u režimu prijema (Receive mode), odnosno prima probne poruke i vraæa ih pošiljaocu. Da biste izvršili test, pritisnite dugme Send na jednom raèunaru i dugme Receive na drugom. Rezultate testa pregledate kad pritisnete dugme View Test Results. Ako lokalni testovi proðu, a udaljeni ne uspeju, problem je sigurno u kablovima, konektorima ili mrežnim ureðajima (na primer razvodnicima, usmerivaèima i skretnicama) izmeðu posmatranih radnih stanica. Takoðe, moguæe je da jedna od dve posmatrane stanice nije valjano podešena (na primer, koristi pogrešan protokol). 10.5.3.3 Softver za dijagnostiku rada mrežnih kartica Mnoge mrežne kartice sadrže dijagnostièki softver za realni režim (DOS), koji se može koristiti za proveru performansi mrežne kartice. Ovaj deo poglavlja objašnjava dijagnostièke programe Adaptecove mrežne kartice DuraLAN. Iako dijagnostièki softver na nekoj drugoj kartici može biti sasvim drugaèiji, ovo poglavlje vam može pomoæi da se upoznate s nekim uobièajenim dijagnostièkim komandama. Pokretanje dijagnostièkog pomoænog programa Proverite da li su datoteke HIMEM.SYS i EMM386.EXE navedene u datoteci CONFIG.SYS i da li postoji stavka files=30. Ukoliko ih nema, dodajte sledeæe redove na vrh datoteke CONFIG.SYS i pratite naredne korake: device=c:\dos\himem.sys device=c:\dos\emm386.exe ALEXA 2002

/noems files=30

32/344

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

Upotrebite ispravne putanje za pomenute DOS programe, ukoliko se oni ne nalaze u direktorijumu c:\dos. ¦ Na disku ispitivanog raèunara napravite direktorijum za dijagnostiku. ¦ Kopirajte datoteke iz izvornog dijagnostièkog direktorijuma u novi dijagnostièki direktorijum na èvrstom disku. ¦ Na DOS-ovu komandnu liniju upišite go_diags i pritisnite Enter. Mrežna kartica DuraLAN najlakše se testira kada se pokrene funkcija za samostalno testiranje. Uobièajene komande Pošto ste pokrenuli dijagnostièke aplikacije, možete koristiti komande iz tabele 10.2 i pomoæu njih ispitati Adaptecovu mrežnu karticu DuraLAN. Ne zaboravite da su dijagnostièki programi koje ste dobili uz svoju mrežnu karticu, možda drugaèiji od prikazanih. Ipak, ovaj spisak komandi može biti zgodan primer i priruènik. Za ovaj test su potrebni razvodnik, skretnica i kabl s petljom. Ako kabl nije prikljuèen, auto matski se usvaja brzina prenosa od 10 Mb/s. TABELA 10.2 UOBIÈAJENE DIJAGNOSTIÈKE KOMANDE MREŽNE KARTICE Komanda Address_filter Autonegotiate

Namena

Vrednost

Testira sposobnost filtriranja okvira u Ethernet mreži Testira usklaðivanje brzine kartice s mrežom. Ovaj test ima pet opcija:

0 10

Checksum Display Echoer # pošiljalac Eeprom Exit External_10 External_100 nbi_dma nbi_slave

Nameãe testiranje punog dupleksa na 10 Mb/s

100

Nameãe testiranje poludupleksa na 10 Mb/s

200

Nameãe testiranje punog dupleksa na 10 Mb/s

Ispituje moguãnost izraèunavanja kontrolnog zbira za protokole TCP/IP Prikazuje vrednosti svih registara mrežne kartice Koristi test za isprobavanje mreže i proveravanje dali se podaci prosleðuju izmeðu ureðaja koji predstavlja završetak petlje i pošiljaoca. Ispituje sadržaj serijskog EEPRO-a mrežne kartice i prikazuje ga na ekranu. Izlaz dijagnostièkog programa. Ovaj test zahteva kabl sa povratnom petljom. Testira zatvaranje petlje kablom na brzini od 10 Mb/s. Ovaj test zahteva kabl sa povratnom petljom. Testira zatvaranje petlje kablom na brzini od 100 Mb/s. Proverava DMA prenos ka matiènoj ploèi i sa nje. Testira pristupanje u ulozi sluge, proverava serijski EEPROM i provera

ALEXA 2002

Testira internu petlju sa fizièkim ureðajem na brzini 10 Mb/s.

33/345

Testiranje ugovaranja pune (najveãe) brzine Nameãe testiranje poludupleksa na 10 Mb/s

20

internal_10_mac Testira internu petlju na brzini 10 Mb/s unutar èipa. internal_10_phy

Znaèenje

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

TABELA 10.2 UOBIÈAJENE DIJAGNOSTIÈKE KOMANDE MREŽNE KARTICE Komanda

Namena

Vrednost

Znaèenje

internal_100_ma Testira internu petlju na bryini 100 Mb/s unutar èipa. internal_100_phy io Loop Mac Mem (default)

Testira internu petlju sa fizièkim ureðajem na brzini od 100 Mb/s. Nameãe pristup u ulozi sluge režimu I/O (ulaz/izlaz). Ova komanda sprovodi više uzastopnih testova. Proverava registre i razne funkcije Ethernet kontrolera. Nameãe pristup u ulozi sluge reþimu Memory.

Mod (mac ofset data) Omoguãava menjanje vrednosti registara u Ethernet kontroleru. Pause Port X Power management Selftest Statistics Timer

Testira funkcije èipa za kontrolu toka. Zadaje prikljuèak koji želite da testirate. Testira funkcije Ethernet kontrolera za automatsko iskljuèenje i štednju elektriène energije. Proverava niz funkcija mrežne kartice. Uvek treba najpre sprovesti ovaj test da bi se iskljuèile uobièajene greške na mrežnoj kartici. Proverava funkcije mrežne kartice za prikupljanje statistièkih podataka. Testira ka[njenje prekida na Ethernet kontroleru.

*Ove komande važe za Adaptec-ovu mrežnu karticu DuraLAN. Komande za neku drugu karticu su verovatno sliène.

10.5.4 PRAVLJENJE DISKETE ZA PODIZANJE SISTEMA, ODNOSNO ZA PRIJAVLJIVANJE NA SISTEM Kada nastanu problemi s mrežnom karticom i njenim povezivanjem na mrežu, može vam zatrebati disketa za podizanje sistema, odnosno za prijavljivanje na sistem (Boot/Logon Disk) u realnom (DOS) režimu i za pristupanje mreži. Sledeæi postupak opisuje uobièajeni sled radnji za pravljenje startne diskete, odnosno diskete za prijavljivanje na sistem za Windows NT 4.0 i mrežnu karticu Intel PRO/100+ (neka druga mrežna kartica verovatno æe zahtevati drugaèije datoteke, ali ukupan postupak bi trebalo da bude veoma slièan). Za obavljanje ovog zadatka potrebna je disketa s najnovijim upravljaèkim programima za ispitivanu mrežnu karticu i server pod Windowsom NT 4.0, s klijentskim direktorijumima (ili instalacioni CD za Windows NT 4.0). 1. Napravite startnu disketu za DOS, na raèunaru koji ima MS-DOS 6.2x ili noviji. 2. Stavite disketu u disketnu jedinicu servera pod Windowsom NT 4.0. 3. Izaberite Start I Programs I Administrative Tools (Common) I Network Client Administrator. 4. Proverite da li je potvrðena opcija Make Network Installation Startup Disk (napravi startni disk za mrežnu instalaciju) i pritisnite Continue. 5. Ako koristite podrazumevana podešavanja, treba da bude izabrana opcija Use Existing Shared Directory. Zatim pritisnite OK. 6. U prozoru Network Client izaberite Network Client v3.0 for MS-DOS and Windows. 7. U okviru Network Adapter Card, iz spiska mrežnih kartica izaberite svoju mrežnu karticu (na primer, Intel EtherExpress 16 ili 16TP) i pritisnite OK. ALEXA 2002

34/346

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

8. Upišite ime raèunara koji æete podizati, korisnièko ime pod kojim æete se prijavljivati na sistem, kao i domen. Izaberite mrežni protokol. Pritisnite OK. 9. Proverite da li je disketa u disketnoj jedinici i ponovo pritisnite OK. Kada formiranje diskete bude gotovo, pritisnite OK i izaðite iz prozora Network Client Administrator. Ako se pojavi završna poruka o upravljanju memorijom (engl. memory management), pritisnite OK. 10. Posle snimanja diskete, na njoj æete morati da promenite tri tekstualne datoteke. Za menjanje datoteke A:\AUTOEXEC.BAT možete upotrebiti bilo koji program za ureðivanje teksta. Obrišite poslednja dva reda teksta, u kojima piše echo Running Setup... z : \msclient\netsetup\setup.exe /$ i saèuvajte datoteku. 11. Izmenite datoteku A:\NET\SYSTEM.INI. Preðite na odeljak oznaèen sa [network drivers]. Ugledaæete red: netcard=expl6.dos 12. Znakove iza znaka jednakosti, zamenite imenom .DOS (NDIS) datoteke na disketi upravljaèkog programa vaše mrežne kartice. Na primer, ako koristite karticu Intel PRO/100+, red treba da izgleda ovako: netcard=e100b.dos Saèuvajte ovako izmenjenu datoteku. 13. Izmenite datoteku A:\NET\PROTOCOL.INI. Preðite na odeljak sa oznakom [ms$ee16]. Ugledaæete red: drivername=EXP16$ 14. Znakove iza znaka jednakosti, zamenite imenom .DOS (NDIS) datoteke na disketi upravljaèkog programa vaše mrežne kartice. Na primer, ako koristite karticu Intel PRO/100+, red treba da izgleda ovako: drivername=e1OOb$ 15. Saèuvajte izmenjenu datoteku. 16. Kopirajte NDIS upravljaèki program (obièno je to .DOS datoteka) s diskete mrežne kartice u direktorijum A:\NET na startnoj disketi. 17. Ovako formirana disketa trebalo bi da vam omoguæi podizanje sistema i prijavljivanje na server Windows NT 4.0. 10.5.5 SIMPTOMI Ako se posle primene postupaka za rešavanje opštih problema i dalje suoèavate s teškoæama, možete pogledati èitav niz rešenja za specifiène simptome problema na mrežnim karticama. Ovaj deo poglavlja navodi veæinu najèešæih simptoma na koje možete naiæi u praksi. SIMPTOM 10.1 Mrežna kartica je u sukobu sa instaliranim PCI SCSI kontrolerom. Postoji moguænost sukoba vektora prekida IRQ (ili drugih sukoba resursa) izmeðu dva ureðaja. Podesite mrežnu karticu i SCSI kontroler da koriste razlièite vektore prekida (podešavanje se obavlja u BIOS-u, u programu ALEXA 2002

35/347

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

CMOS Setup), korišæenjem programa System Configuration Utility (SCU) ili EISA Configuration Utility (ECU), koje uz ureðaj prilaže proizvoðaè. Ako SCSI kontroler nije kompatibilan sa standardom „utakni-i-koristi”, razmislite o nabavci i ugradnji SCSI kontrolera koji podržava taj standard (odnosno PCI magistralu), kako bi raèunar mogao automatski da podesi ureðaj i da njime upravlja. Mrežna kartica prolazi dijagnostièki test, ali se veza SIMPTOM 10.2 s mrežom ne ostvaruje. Drugim reèima, mrežna kartica je prošla lokalni test, ali nije ispunila udaljeni dijagnostièki test. Ovo je èest problem pri podešavanju mrežnih veza. Krenite od provere mrežnog kabla. Pogledajte da li je mrežni kabl valjano utaknut u mrežnu karticu i propisno zatvoren). Ako radite pod NetWare-om, proverite da li ste u datoteci NET.CFG izabrali odgovarajuæi format okvira. Konaèno, proverite podešavanje dupleksa, odnosno dali je dupleks (pun duple-ks ili poludupleks) istovetno podešen na mrežnoj kartici i ureðaju na koji je karti-ca povezana (tj. na razvodniku, skretnici ili usmerivaèu). U SIMPTOM 10.3 Kada se uèitaju drajveri, raèunar se „zamrzne” . veæini sluèajeva, ova vrsta problema ukazuje na pogrešno podešavanje mrežne karti-ce u odnosu na raèunar na koji je prikljuèena. Obièno je razlog nepravilno podešavanje PCI magistrale u programu CMOS Setup. Možda æete otkriti da su PCI vektori prekida pogrešno podešeni. Ako su podešavanja mrežne kartice ispravna, dodelite neki drugi PCI vektor prekida. Ukoliko radite na sistemu koji uèitava datoteku EMM386, proverite da li je datoteka verzije 4.49 ili novija (verzija koja se isporuèuje s MS-DOS-om verzije 6.22 ili novijim). Upravljaèki program mrežne kartice nije uèitan ili ne SIMPTOM 10.4 uspeva da prepozna mrežnu karticu. Ovde je obièno problem podešavanja PCI magistrale. Najpre proverite podešavanje mrežne kartice, odnosno da li parametri podešeni u BIOS-u odgovaraju preporuèenim parametrima za vašu mrežnu karticu (koristite program CMOS Setup). Ponekad se podrazumeva da funkcija upravljanja magistralom bude iskljuèena. U tom sluèaju, ponovo omoguæile upravljanje magistralom na posmatranom sistemu. Kada instalirate upravljaèke programe mrežne SIMPTOM 10.5 kartice, program Setup prijavljuje da kartica nije „aktivirana u BIOS-u” (engl. Not enabled by BIOS). Instalacioni softver upravljaèkog programa ne uspeva da pronaðe mrežnu karticu. U skoro svim ovakvim sluèajevima, BIOS nije pravilno podešen. Upotrebite program CMOS Setup da zadate odgovarajuæe parametre PCI prikljuèka za mrežnu karticu. Pogledajte prethodne savete za podešavanje BIOS-a. U uputstvu za korišæenje mrežne kartice potražite preporuke za speci-fièna podešavanja BIOS-a. SIMPTOM 10.6 Neprekidno imate probleme s mrežnom karticom kojoj je dodeljen vektor prekida IRQ 15. Problem se javlja u Novellovom NetWareu i uzrok je skoro uvek raspodela hardverskih resursa (obièno je u pitanju sukob vektora prekida). Ili onemoguæite vektor prekida IRQ 15, ili podesite svoju mrež-nu karticu da koristi neki drugi vektor prekida. SIMPTOM 10.7 Sistem se zamrzne prilikom podizanja. Ovaj problem se èesto javlja posle instaliranja mrežne kartice. Najpre treba proveriti da li mrežna ALEXA 2002

36/348

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

kartica valjano naleže u PCI prikljuèak (takode, dobro proverite povezanost kablova u unutrašnjosti raèunara). Možda æe vam trebati nova verzija BIOS-a, pa proverite da li je proizvoðaè matiène ploèe objavio novu verziju BIOS-a. Ako se problem i dalje javlja, moguæe je da postoji hardverski sukob izmeðu mrežne kartice i nekog drugog ureðaja unutar PC raèunara, U programu Device Manager potražite eventualni sukob i promenite parametre ureðaja koji se sukobljavaju. SIMPTOM 10.8 LED dioda mrežne kartice ne svetli tokom ugovaranja, za vreme rada dijagnostièkog pomoænog programa mrežne kartice. U veæini sluèajeva, zaboravili ste da povežete odgovarajuæi kabl za zatvaranje petlje. Upotrebite odgovarajuæi kabl za zatvaranje petlje (koji ste dobili uz mrežnu karti-cu, ili napravite sopstveni kabl, prema uputstvu za korišæenje mrežne kartice). SIMPTOM 10.9 LED dioda mrežne kartice koja oznaèava fizièku vezu (engl. link, LNK) ne svetli. Mrežna kartica nije ostvarila vezu sa ostatkom mreže. Uzroci mogu biti razni, a ovde su nabrojana najèešæa rešenja: ¦ Proverite da li su instalirani i uèitani najnoviji upravljaèki programi za posmatranu mrežnu karticu. ¦ Proverite sve konektore na mrežnoj kartici i mrežnom ureðaju, s druge strane kabla. ¦ Probajte da kabl utaknete u drugi prikljuèak mrežnog ureðaja (razvodnika, skretnice, usmerivaèa), pošto kvar može biti i na mrežnom ureðaju. ¦ Proverite da li je dupleks (puni dupleks ili poludupleks) istovetno podešen i na mrežnoj kartici i na mrežnom ureðaju (razvodniku, skretnici, usmerivaèu). ¦ Probajte da kabl utaknete u drugi prikljuèak mrežnog ureðaja (razvodnika, skretnice, usmerivaèa), pošto kvar može biti i na mrežnom ureðaju. Proverire da li mrežnu karticu povezujete na ureðaj pomoæu odgovarajuæeg kabla neki mrežni ureðaji oèekuju ukršteni kabl, a neki ravan kabl. SIMPTOM 10.10 LED dioda mrežne kartice koja oznaèava aktivnost (engl. activity, ACT) ne svetli. Mreža može biti besposlena - dešava se da na mreži nema saobraæaja. Probajte da pristupite serveru i pogledajte da li LED dioda ACT svetli. Ukoliko se mrežna kartica ne odaziva, proverite da li je uèitan odgo-varajuæi upravljaèki program. Ako problem i dalje postoji, mrežna kartica ne pri-ma niti šalje podatke. Ovo skoro uvek znaèi da mrežna kartica (odnosno njen prikljuèak) nije ispravna. Probajte drugu mrežnu karticu (ili drugi prikljuèak). SIMPTOM 10.11 Mrežna kartica je prestala da radi kada je u raèunar ugraðena još jedna mrežna kartica. Skoro uvek je u pitanju hardverski sukob izmeðu dve mrežne kartice. Proverite koji su resursi (IRQ, DMA, I/O, RAM, ROM) dodeljeni svakoj od mrežnih kartica i utvrdite da se ne preklapaju. Probajte da resetujete mrežnu karticu. Proverite da li BIOS, operativni sistem i mrežna kartica podržavaju „zajednièko korišæenje vektora prekida” (engl. interrupt sharing), koji se može podesiti za PCI kartice. Ako bilo koja od ove tri komponente ne podržava „zajednièko korišæenje vektora prekida”, morate nadograditi onu komponentu sistema koja ne podržava dodatne mrežne kartice. Na primer, možda koristite stariji sistem, èija matièna ploèa nepotpuno podržava PCI standarde i ALEXA 2002

38/349

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

tehnologiju „utakni-i-koristi”. Možda koristite stariju (ili zastarelu) mrežnu karticu, ili imate operativni sistem OS/2, koji ne podržava zajednièko korišæenje vektora prekida za PCI. Takoðe treba proveriti mrežne kablove i da li svaki prikljuèak mrežne kartice ima odgovarajuæu vezu s mrežom. SIMPTOM 10.12 Windows 2000 ne prepoznaje BNC vezu. Ispostavilo se da, kada na mrežnoj kartici aktivirate režim za automatsko prepoznavanje, sist-em ne prepoznaje BNC vezu. Mrežne kartice obièno imaju prikljuèak BNC, AUI ili UTP (za kablove sa upredenim paricama). Upravljaèki programi veæine mrež-nih kartica mogu automatski da otkriju koja se vrsta konektora koristi. U nekim sluèajevima, upravljaèki programi prepoznaju samo UTP prikljuèke, a ne i BNC prikljuèke (za koaksijalne kablove). Ovaj problem se može javiti u Windowsu 2000 ako on ne prepozna korišæeni BNC konektor na odgovarajuæi naèin. Reše-nje je da mrežnu karticu eksplicitno podesite da koristi konektor BNC, umesto da koristi funkciju automatskog prepoznavanja (ovo se obièno podešava u svoj-stvima mrežne karticu u programu Device Manager). SIMPTOM 10.13 Mrežna kartica je normalno radila, a onda je, bez vidljivog razloga, prestala da radi. Kada mrežna kartica prestane da radi, uvek treba najpre pokrenuti njen dijagnostièki softver. Ako dijagnostièki softver ne može pri-stupiti mrežnoj kartici niti je pronaæi, prvo probajte da resetujete karticu,a onda, ako treba, probajte da je instalirate u drugi prikljuèak. Takoðe, upravljaèki programi mrežne kartice mogu biti ošteæeni ili greškom obrisani. Obrišite, a zat-im ponovo instalirajte najnovije upravljaèke programe za posmatranu mrežnu karticu. Ako dijagnostièki softver može da pristupi mrežnoj kartici i prijavljuje kv-ar na njoj, treba je zameniti drugom, sliènih moguænosti. Kada se mrežna kartica odaziva i prijavljuje da je u ispravnom stanju, možda u raèunaru postoji neki dru-gi hardverski ili softverski problem. Proverite sve ostale ureðaje sistema i da li je, neposredno pre otkaza, instaliran neki nov softver (takoðe, treba proveriti da li na mreži ima virusa). SIMPTOM 10.14 Mrežna kartica Xircom CE3 otežano radi na Windowsu 2000. Ako koristite ranu verziju mrežne kartice Xircom CE3, mogu se dešavati èudne stvari. Veza s mrežom se može izgubiti tokom prenosa velikih datoteka (veza se može ponovo uspostaviti kada se mrežna kartica ukloni i ponovo insta-lira). Ukoliko se mrežna kartica prikljuèi bez povezanog mrežnog kabla, iskoriš-æenje procesora može skoèiti na maksimum što æe oboriti sistem. U ostalim slu-èajevima, izgleda da je veza s mrežom uspostavljena, èak i ako u mrežnu karticu nije prikljuèen mrežni kabl. Ovo je strogo hardverski problem, koji se dešava ako koristite mrežnu karticu Xircom CE3, verzije 0340C (ili stariju). Proverite verziju firmwera mrežne kartice (na veæini Xircomovih mrežnih kartica, verzija upravlja-èkog softvera upisana je na nalepnicu za serijski broj). Ako primetite da je u pita-nju starija Xircomova mrežna kartica, tražite od Xircoma novu verziju upravljaè-kog softvera ili zamenite mrežnu karticu. SIMPTOM 10.15 Dobijate poruku "Adapter configuration not saved. View configuration to determine current settings", koja kaže da podešavanja mrežne kartice nisu saèuvana i da pogledate tekuæa podešavanja. Ovaj problem skoro uvek ukazuje da je mrežna kartica otkrila problem tokom ALEXA 2002

39/350

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

softverskih podešavanja i da nije saèuvala izmene. Proverite tekuæa softverska podešavanja i vidite da li su neka podešavanja odbaèena. Pomoæu pomoænog programa za podešavanje mrežne kartice ponovo promenite parametre mrežne kartice. Alternativno, instalirajte mrežnu karticu u neki drugi raèunar, pokrenite pomoæni program za podešavanje mrežne kartice i posmatrajte razliku u njenom ponašanju. SIMPTOM 10.16 Nije uspela komunikacija izmeðu mrežne kartice i udaljenog servera. Recimo da mrežna kartica (na primer, EtherLink 16) ne može da razmenjuje (šalje i prima) podatke sa poznatim eho serverom koji radi. Postoji moguænost da eho server ne radi ispravno. Proverite da li eho server na mreži ispravno radi i da ne prijavljuje greške. Proverite kablove na mrežnoj kartici posmatranog raèunara i eho servera. SIMPTOM 10.17 Dobijate poruku da je otkazao "Address PROM". Ovo je ozbiljna greška - mrežna kartica ne uspeva da proèita informacije saèuvane na adresnom PROM-u kartice i unutrašnja dijagnostika kartice je otkazala. Postoji problem sa èipom PROM ili sa sposobnošæu kartice da pristupi PROM-u. Dešava se da ovaj èip nije dobro legao u svoj konektor. Izvadite mrežnu karticu iz raèunara i proverite da li je PROM valjano instaliran na kartici, a zatim vratite mrežnu karticu u raèunar. Ako ovo ne reši problem, moguæe je da je mrežna kartica otkazala. Instalirajte drugu mrežnu karticu. SIMPTOM 10.18 Dobijate poruku da je otkazao test vektora prekida ("interrupt test failed"). Nivo signala vektora prekida mrežne kartice na raèunam nije propisno zadat (recimo, upotrebljeno je okidanje ivicom, a treba okidanje nivoom signala). Kartica nije valjano instalirana. Ponovo podesite nivo signala vektora prekida za karticu pomoæu programa za podešavanje na disketi sa upravljaèkim programima. Ako izmena nivoa signala vektora prekida ne da rezultate, skinite i ponovo instalirajte mrežnu karticu, ili probajte neku drugu mrežnu karticu. SIMPTOM 10.19 Dobijate poruku da èip koprocesora na kartici nije prošao test ("network coprocessor chip test failed"). Ili je problem u èipu koproce-sora na kartici, ili je kartica izgubila sposobnost da pristupi èipu. Dobro proverite ispravnost instalacionih parametara mrežne kartice. Ako ovo ne reši problem, èip je (a samim tim i kartica) neispravan i treba zameniti mrežnu karticu. SIMPTOM 10.20 Dobijate poruku da testiranje RAM-a nije prošlo. RAM memorija kartice (bafer) otkazala je prilikom dijagnostièkog testa. Parametar RAM base address mrežne kartice možda ima sukob sa ostalim ureðajima. Takoðe, možda je otkazao RAM (ili kartica ne može da pristupi RAM memoriji). Proverite ispravnost parametara mrežne kartice - izaberite odgovarajuæu osno-vnu RAM adresu i ponovo pokušajte da aktivirate karticu. Ako je kartica valjano podešena, skinite je i ponovo instalirajte. U suprotnom, zamenite neispravnu mrežnu karticu. SIMPTOM 10.21 Dobijate poruku da jednostavan test slanja nije uspeo ("simple transmit test failed"). Mrežna kartica ne uspeva da prenese male okvire podataka ka primopredajniku i zbog toga nije prošla dijagnostièki ALEXA 2002

40/351

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

test. U skoro svim sluèajevima, problem je u vezi s mrežom. Proverite da li je mrežna kartica povezana na mrežu (ili s kablom za zatvaranje petlje). Ako koristite dodatak za petlje, ne zaboravite da parametar "Transceiver Type" mora biti postavljen na ONBOARD. Upotrebite pomoæni program (s diskete sa upravljaèkim programima) da proverite i eventualno izmenite vrednost parametara. SIMPTOM 10.22 Dobijate poruku da nije pronaðen eho server ("unable to locate echo server"). Mrežna kartica ne uspeva da na mreži pronaðe eho server. Proverite da li je raèunar koji ima ulogu eho servera valjano podešen i utvrdite da ne odašilje poruke o greškama. U veæini sluèajeva problem je u mrežnom kablu, pa proverite povezanost kablova na mrežnu karticu posmatranog raèunara i na mrežnu karticu eho servera. Ako se problem i dalje javlja, moguæe je da eho server nije ispravan - pokušajte da drugoj radnoj stanici date ulogu eho servera. SIMPTOM 10.23 Dobijate poruku da sistem ima RAM keširanje u višoj oblasti memorije - morate blokirati keširanje na osnovnoj RAM adresi 64 KB ("your system has RAM caching in high memory - you must disable caching at RAM base address 64 KB"). Uzrok je skoro uvek u sukobu RAM memorije. Ako vaš sistem koristi keširanje u višoj oblasti radne memorije, keširanje je verovatno u sukobu s velièinom korišæene RAM memorije koja je podešena na mrežnoj kartici. Proverite da li se RAM memorija velièine 64 KB koristi sa osnovnom RAM adresom F00000h ili višom(na primer, F200000h, F400000h, F600000h, F800000h). Ili blokirajte keširanje RAM-a na sistemu, ili izaberite oblast memorije koja je slobodna za keširanje. SIMPTOM 10.24 Dobijate poruku da je RAM memorija prevelika za osnovnu RAM adresu 0D8000. Zadajte da velièina RAM-a bude 16 ili 32 KB ("RAM siže is too large for the RAM base address 0D8000. Set RAM size to either 16 KB or 32K B") Osnovna adresa RAM-a ima suviše visoku vrednost Ako je 0D8000h osnovna RAM adresa, prisiljeni ste da koristite manju prihvatnu memoriju (bafer), na primer velièine 16 ili 32 KB. Ako je velièina RAM-a podešena na veæu vrednost (recimo 48 ili 64 KB) parametar automatski menja vrednost na 32 KB - što je maksimalna velièina bafera u RAM memoriji za vrednost osnovne RAM adrese 0D8000h. Ili prihvatite automatski zadatu velièinu RAM memorije (na primer 32 KB), ili izaberite nižu osnovnu RAM adresu, da biste omoguæili da velièina bafera preðe 32 KB. SIMPTOM 10.25 Dobijate poruku da osnovna RAM adresa F00000 ili viša mora koristiti RAM velièine 64 KB ("RAM base address F00000 or higher must use RAM size 64 KB"). Ako je osnovna RAM adresa postavljena na vrednost 0F00000 ili višu (na primer, F200000h, F400000h, F600000h, F800000h), velièina prihvatne memorije (bafera) mora biti 64 KB. Ako je osnovna RAM adresa postavljena na vrednost F00000h ili nižu, velièina bafera može biti u opsegu od 16 do 64 KB. Sistem generiše ove poruke o grešci kada vrednost parametara osnovne RAM adrese i velièina prihvatne memorije nisu usaglašeni. Ili blokirajte keširanje RAM-a na sistemu, ili podesite oblast memorije koja je slobodna za keširanje.

ALEXA 2002

41/352

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

Dobijate poruku da su svi DMA kanali otkazali i da ne SIMPTOM 10.26 može da se pronaðe neki drugi kanal ("All DMA channels failed - unable to locate another channel"). DMA kanali mrežne kartice (na primer kanali 1, 2 i 3) nisu prošli dijagnostièki test. Proverite da li je mrežna kartica propisno instalirana i podešena. Proverite da li se u dijagnostièkom programu za DMA kanal koristi odgovarajuæa vrednost. U ostalim sluèajevima, verovatno je mrežna kartica neispravna i treba je zameniti. Dobijate poruku da test ASIC nije uspeo ("ASIC test SIMPTOM 10.27 failed"). Jedan od važnijih èipova na mrežnoj kartici je namensko integrisano kolo (engl. Application-Specific Integrated Circuit, ASIC). Èip nije prošao dijagnostièki test. Možda èip ASIC (ili kola za pristupanje ovom èipu) nije ispravan. Proverite da li je mrežna kartica propisno instalirana i da li je èip dobro nalegao u svoje ležište. Ako to nije sluèaj, mrežna kartica je neispravna i treba je zameniti. Dobijate poruku da je kanal DMA otkazao i da SIMPTOM 10.28 pokušate s kanalom DMA ("DMA channel failed - try DMA channel "). Skoro uvek je u pitanju problem podešavanja. DMA kanal mrežne kartice nije prošao dijagnostièki test, ali je DMA kanal upotrebljiv. DMA kanal (tekuæi) možda koristi neki drugi ureðaj ili kartica u sistemu. Probajte da promenite DMA kanal kartice na . Radna stanica ne može da se poveže na NetWare SIMPTOM 10.29 server. Proverite da li radna stanica i server koriste iste formate okvira. U datoteku STARTUP.NCF, na NetWare serveru, dodajte sledeæa dva reda: SET MINIMUM PACKET RECEIVE BUFFERS = 512 SET MAXIMUM PACKET RECEIVE BUFFERS = 1024 Da biste na NetWareovim serverima ostvarili funkciju preuzimanja nadležnosti (Failover) i agregacije prikljuèaka (Port Aggregation), proverite da li na svakoj radnoj stanici postoji komanda IPX RETRY COUNT = 255. SIMPTOM 10.30 Tokom instaliranja upravljaèkog programa na NetWareu dobijate poruke o grešci. Možda morate instalirati novu verziju ili dodatak NetWarea. Instalirajte servisni paket NetWare Service Pack 6 (IWSP6) ili nov-iji, izaberite specifikaciju ODI 3.31 i potom instalirajte upravljaèki program mr-ežne kartice. Nove verzije možete potražiti na adresi www.novell.com. NetWare server prijavljuje grešku podešavanja SIMPTOM 10.31 usmerivaèa ("Router configuration error detected"). Ovu poruku o grešci skoro uvek izaziva neusaglašeno numerisanje u mreži. Svaki segment IPX mreže mo-ra imati jedinstven IPX broj spoljne mreže, dodeljen za svaku vrstu okvira. Ovaj mrežni broj mora biti isti za sve ureðaje (servere, usmerivaèe i slièno) koji su povezani na posmatrani segment, i koriste istu vrstu okvira. Ne zaboravite da se segment može definisati kao bilo koji zajednièki komunikacioni medijum, kao što je koaksijalni kabl, zajedno sa razvodnikom (ili više njih), ili bilo koji od medijuma, spojenih repetitorom ili skretnicom drugog sloja. ALEXA 2002

42/353

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

Ova greška se najèešæe dešava kada je IPX povezan na dve razlièite mrene kartice, sa istim formatom okvira, na istom segmentu, ali s dodeljenim razlièitim IPX brojevima spoljne mreže. IPX broj spoljne mreže dodeljuje se kada IPX vežete za logièku ploèu i mora biti jedinstven za svaki segment (za razliku od IPX broja unutrašnje mreže, koji se dodeljuje prilikom podizanja servera i mora biti jedinstven za svaki server). Na primer, pretpostavite da u NetWare serveru koristimo dve mrežne kartice Intel EtherExpress PRO/10+ PCI, na mreži sa upredenim paricama, i da je sadržaj datoteke AUTOEXEC.NCF sledeæi: LOAD E100B SL0T=13 FRAME=ETHERNET__802 .2 NAME=CARD1 LOAD E100B SL0T=14 FRAME=ETHERNET_802.2 NAME=CARD2 BIND IPX TO CARD1 NET=1 BIND IPX TO CARD2 NET=2 Dokle god su ove dve kartice povezane na razlièite razvodnike, sve æe raditi bez greške. Meðutim, ako ste dva razvodnika povezali ukrštenim kablovima (tako da formiraju jedan „segment”), raèunar æe prijaviti gore navedenu poruku o grešci. Proverite da li u mreži postoje petlje koje spajaju razlièite segmente (a ne bi trebalo). Proverite podešavanja svih ureðaja (servera, usmerivaèa, mrežnih štampaèa i slièno) koji su povezani na sumnjivi segment - da biste se uverili da su svi mrežni brojevi usaglašeni s formatom okvira. Ako postoji bilo kakva protivreènost, proverite da li je usmerivaè otkazao ili je pogrešno podešen. SIMPTOM 10.32 NetWare server prijavljuje grešku „Nedovoljno prihvatne memorije. Zadajte maksimalnu velièinu prihvatne memorije na 1536, u datoteci STARTUP.NCF”, ("Insufficient receive buffers. Set maximum packet receive buffer size to 1536 in STARTUP.NCF"). Ovo je dobro poznat problem Intelovih mrežnih kartica koje koriste upravljaèke programe EtherExpress LAN i obièno se odnosi na pogrešnu naredbu u datoteci STARTUP.NCF. Proverite da li u pomenutoj datoteci postoji naredba: SET MAXIMUM PHYSICAL RECEIVE PACKET SIZE = 2048 Ovaj parametar odreðuje koliko æe memorije server dodeliti svakom baferu, ali ne utièe na velièinu stvarnih paketa. SIMPTOM 10.33 NetWare server prijavljuje da program za uèitavanje ne može da pronaðe javni simbol: ("Loader cannot find public symbol: "). Ova greška se pojavljuje tokom uèitavanja upravljaèkog programa mrežne kartice za lokalnu mrežu; obièno ukazuje na to da se koristi starija mrežna podrška za NLM (pogotovu datoteke MSM.NLM, NBI.NLM i ETHERTSM.NLM za Ethernet mrežne kartice, ili TOKENTSM.NLM za mrežne kartice namenjene token ring mrežama). Na NetWare serveru prime-nite najnoviji softver za mrežnu podršku. Važno je da na serveru primenite najnovije zakrpe i servisne pakete. SIMPTOM 10.34 NetWare server prijavljuje da NetWare ne podržava pris-tupanje BIOS-u u zaštiæenom režimu i da PCI upravljaèki programi mogu otkazati bez zakrpe programa za uèitavanje ("NetWare does not support protected mode BIOS access. PCI drivers may fail without a loader patch"). Ova greška se može javiti kada se uèitava upravljaèki program ALEXA 2002

43/354

POGLAVLJE 10

MREŽNE KARTICE

verzije 3.3x ODI LAN. Uzrok je u tome što najnovije zakrpe nisu pravilno primenjene, ili su u pitanju zastarele NLM datoteke. Proverite da li NetWare server ima najnoviju verziju NLM datoteke za verziju 3.3x i najnovije zakrpe. Ako su najnovije zakrpe veæ primenjene, proverite da li su ispravno primenjene. Za to koristite pomoæni program LSWAP, prema Novellovim uputstvima.

Dodatni izvori informacija Adaptec: D-Link: Linksys: Netgear: SMC:

ALEXA 2002

www.adaptec.com www.dlink.com www.linksys.com www.netgear.com www.smc.com

44/355

RAID KONTROLERI I REŠAVANJE PROBLEMA

11

PREGLED POGLAVLJA Osnove RAID tehnologije . . . . . . . . 357 Windows NT 4.0 . . . . . . . . . . . . . . . 382 Logièki disk ureðaji . . . . . . . . . . . . . . . 357 Novell NetWare5.0 . . . . . . . . . . . . 385 Disk Aray Adapter (DAA). . . . . . . . . . 357 Linux . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389 Vrste kontrolera . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 Menjanje instalacionih parametara kontrolera . . 391 Rezervisani sektor . . . . . . . . . . . . . . . 359 Segmentiranje diskova . . . . . . . . . . . 359 Izmena parametara otpornosti na greške . . . . . .391 Nadovezivanje diskova . . . . . . . . . . . 359 Preslikavanje diskova . . . . . . . . . . . . 360 Menjanje velièine segmenta . . . .392 Parnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 Premeštanje ureðaja unutar niza . . . . . . . . . . . . . . . 393 Vruæe rezerve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 Obnavljanje diska . . . . . . . . . . . . . . . . 361 Premeštanje nizova izmeðu kontrolera . . . . . . . . 393 Nivoi RAlD-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 Ubrzivaè niza diskova . . . . . . . . . . . . 365 Obnavljanje niza . . . . . . . . . . . . . . 394 Uputstva za zamenu/nadgradnju Menjanje kapaciteta niza diskova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366 kontrolera RAID . . . . . . . . 395 Funkcije kontrolera za otpornost Smernice za nadgradnju sistemna otkaze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368 skog softvera kontrolera . . . 397 Redundantni kontroleri . . . . . . . . . . . 368 Rešavanje problema RAID kontrolera . . . . . . . . . . . . . . . 399 Automatska kontrola pouzdanosti . 368 Dinamièka popravka sektora . . . . . 369 Uklanjanje rezervisanog sektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403 Instaliranje i podešavanje RAID kontrolera . . . . . . . . . . . . 370 Postupci s greškama . . . . . . . . . 404 Instaliranje upravljaèkih Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410 programa . . . . . . . . . . . . . . 381 Dodatni izvori informacija . . . . 417 Windows 2000 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381

M

reže su predviðene za obradu i prenošenje velike kolièine vrednih podataka, ali su daleko od nepogrešivosti. Hardverski otkazi i softverska nekompatibilnost lako mogu narušiti rad mieže. Takvi prekidi mogu narušiti prenose podatak i bezbedne transakcije, mogu izazvati nebrojene druge greške koje ometaju svakodnevne radne aktivnosti. U mrežama se pokušavaju ALEXA 2002

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

preduprediti moguæi problemi. Koriste se tehnike otpornosti na greške. Jedna od najèešæe korišæenih tehnika otpornosti na greške jeste RAID - niz redundantnih nezavisnih diskova (engl.Redundant Array of Independent Disks, RAID). RAID tehnologija omoguæava da korišæenjem više fizièkih ureðaja stvorite niz logièkih volumena koji mogu preslikavati diskove ili zajednièki koristiti podatke, raštrkane na više fizièkih ureðaja a sve radi poboljšanja performansi. Ovo poglavlje je pregled osnovnih principa RAID sistema, opisuje postupke instaliranja i podešavanja RAID ureðaja i pokazuje uobièajene postupke za rešavanje problema. Ne zaboravite da se RAID može realizovati i sa IDE diskovima, i sa SCSl diskovima zavisno od toga koju ste vrstu RAID kontrolera izabrali. Za male poslovne servere, jeftinije je koristiti IDE RAID. Veliki i moæni serveri obièno korite SCSI RAID.

11.1 OSNOVE RAID TEHNOLOGIJE Najjednostavnije reèeno, niz diskova se pravi od dva ili više fizièkih diskova, koje sistem vidi kao jedan ureðaj. Prednosi niza su bolje performanse i otpornost na greške skladištenja podataka. Bolje performanse se postižu raspodelom saobraæaja na više fizièkih ureðaja. Otpornost na greške se postiže kroz redundantno baratanje podacima - ako jedan disk ili više njih otkaže (ili ima ošteæen sektor), preslikana kopija podataka može se pronaæi na nekom drugom uradaju (ureðajima). Da biste dobili najbolje rezultate, za uspostavljanje grupe koristite istovetne diskove. Usaglašavanje performansi diskova omoguæava da niz radi bolje nego jedan ureðaj. Pojedinaèni disk ureðaji u nizu nazivaju se èlanovi. Svaki èlan posmatranog niza obeležen je u svom rezervisanom sektoru. Tu se nalaze informacije o parametrima, koji identifikuju disk ureðaj kao èlana posmatranog niza. 11.1.1 LOGIÈKI DISK UREÐAJI Logièki disk je skladišni prostor koji se raspodeljuje na više fizièkih ureðaja koji uèestvuju u nizu (izuzev za aktivne rezerve). Ovaj naèin raspodele skladišnog prostora pruža znaèajne prednosti. Na primer podacima se može istovremeno pristupiti na svim fizièkim ureðajima, što daje mnogo bolje performanse prilikom skladištenja i preuzimanja podataka. Razni nivoi otpornosti na greške RAID tehnologije mogu se upotrebiti za zaštitu podataka od hardverskog otkaza. Niz se može sastojati od više logièkih ureðaja, a svaki se rasprostire na više fizièkih ureðaja, koji su èlanovi niza (da bi se maksimalno efikasno iskoristio prostor, svi fizièki ureðaji koji èine niz treba da imaju isti kapacitet). 11.1.2 DISK ARRAY ADAPTER (DAA) Ovaj opšti pojam se koristi za RAID kontroler - ureðaj koji podržava i omoguæava segmentiranje i preslikavanje diskova (u opštem sluèaju, konfiguracija koja ovo omoguæava naziva se niz diskova, engl. disk array). Veæina RAID kontrolera realizuje se korišæenjem interfejsa poput Adaptecovog SCSI RAID 3410S (slika 11.1). Proizvoðaè Promise Technologies nudi ureðaj FastTrack100, koji omoguæava RAID funkcije za èvrste diskove kategorije UDMA /66 ili UDMA/100. Kontroler uvek sadrži i BIOS koji potpuno podržava operacije na diskovima ALEXA 2002

2/357

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

(na primer SCSI ili UDMA/100) i program za podešavanje parametara, koji vam omoguæava da na kontroleru zadate i podesite RAID funkcije.

SLIKA 11.1 Adaptecov kontroler SCSI RID 34105 11.1.3 VRSTE KONTROLERA RAID kontroleri se najèešæe realizuju na dva naèina: pristup zasnovan na raèunaru i pristup SCSI-na-SCSI. Oba pristupa daju prihvatljive nivoe usluga, ali postoje kompromisi kojih morate biti svesni. Pristup zasnovan na raèunaru U RAID ureðajima zasnovanim na raèunaru (engl. host-based ), sva „pamet” RAID funkcija smešta se na karticu konlrolera instaliranu u mrežnom serveru. Pošto RAID uslugama upravlja namenski ureðaj, pristup zasnovan na raèunaru daje najbolje performanse. Na serveru Gateway 7400, deo servera datoteka je AMI MegaRAID Express Plus, tako da može prenositi podatke neposredno kroz PCI magistralu raèunara, brzinama do 132 Mb/s. Kao hardverski ureðaj, rešenja zasnovana na raèunaru moraju imati upravljaèki program koji odgovara datom operativnom sistemu. Raspoloživa brzina sekvencijalnog prenosa podataka odreðena je sledeæim èiniocima: ¦ održiva brzina prenosa podataka na PCI magistrali matiène ploèe ¦ održiva brzina prenosa podataka na PCI-PCI mostu i960RP ¦ održiva brzina prenosa podataka SCSI kontrolera ¦ održiva brzina prenosa podataka SCSI ureðaja ¦ broj SCSI kanala ¦ broj SCSI diskova SCSI-na-SCSI RAID kontroleri SCSI-na-SCSI unose „inteligenciju” u sistem RAID. Koriste obièan SCSI kontroler, instaliran u mrežnom serveru. To znaèi da je brzina prenosa ogranièena propusnim opsegom SCSI kanala. Na primer, sistem RAID SCS-na--SCSI s dva široka SCSI kanala koji rade na brzinama 80 Mb/s, mora podatke sabiti u jedan široki SCSI kanal (40 Mb/s) da bi ih prosledio raèunaru. Realizacija RAID SCSI--na-SCSI dozvoljava podsistemu èvrstih diskova da koristi samo jedan identifikator SCSI ID, koji omoguæava povezivanje više podsistema diskova na jedan SCSI kontroler. Pristup zasnovan na softveru Treæi pristup se zasniva na softveru i retko se koristi. Umesto hardverom, nizom diskova se upravlja softverom koji se izvršava na serveru. Ovo nije pogodan oblik RAID kontrolera, jer ovaj softver dodatno optereæuje procesor, kao i zbog neophodnosti nabavke i instaliranja upravljaèkog softveru koji zavisi od operativnog sistema. Osim toga, sistemski otkaz može ugroziti rad RAID sistema i izazvati ošteæenje podataka. Po pravilu, ako je moguæe, izbegavajte RAID sisteme zasnovane na softveru. ALEXA 2002

3/358

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

11.1.4 REZERVISANI SEKTOR Najvažnije informacije se èuvaju na posebnom mestu na svakom od diskova èlanova. To meslo se zove rezervisani sektor. Ova oblast sadrži podatke o konfiguraciji niza, o samom ureðaju i ostalim èlanovima niza. Ako rezervisani podaci na bilo kojem èlanu niza budu ošteæeni ili izgubljeni, redundantni konfiguracioni podaci s drugih èlanova niza mogu se upotrebiti za automatsko obnavljanje celovitosti podataka. Po pravilu, èlanovi niza diskova nemaju nikakve specifiène pozicije. To omoguæava da se ureðaji diskova postavljaju na razlièite konektore RAID konlrolera ili kartice sistema, a da se zbog toga sistem ne mora ponovo podešavati, niti se niz mora ponovo uspostavljati. 11.1.5 SEGMENTIRANJE DISKOVA Funkcija segmentiranja diskova (engl. disc striping) upisuje podatke na više diskova, umesto na samo jedan disk. Segmentiranje diskova ukljuèuje podelu skladišnog prostora svakog diska na segmente, velièine izmeðu 2 i 128 KB. Ovi segmenti su poreðani uzastopno. Kombinovani skladišni prostor se dobija korišæenjem segmenata sa svakog diska. Na primer, u sistemu koji èine èetiri diska i u kojem se koristi samo segmentiranje diskova (nivo 0 RAID tehnologije), segment I se upisuje na disk I, segment 2 se upisuje na disk2, segment 3 na disk 3 i tako dalje. Rasprostiranje podataka na diskove poboljšava performanse skladištenja, jer se razlièitim diskovima pristupa istovremeno. Meðutim, segmentiranje ne omoguæava redundantnost podataka. Velièina segmenata (engl, stripe size) jednaka je dužini isprepletanih delova podataka koje RAID kontroler upisuje na više diskova. RAID kontroleri, poput AMI MegaRAID Express Plus, podržavaju segmente velièine 2, 4, 8, 16, 32, 64 ili 128 KB. Širina segmenta (engl. stripe width) predstavlja broj diskova koji uèestvuju u nizu u kojem se ostvaruje segmentiranje. Na primer, u nizu od èetiri diska, u kojem se primenjuje segmentiranje, širina segmenta je èetiri. 11.1.6 NADOVEZIVANJE DISKOVA Nadovezivanje diskova (engl. disk spanning) omoguæava da više diskova funkcioniše kao jedan veliki disk. Nadovezivanje rešava problem nedostatka prostora i pojednostavljuje upravljanje skladišnim prostorom jer se postojeæi resursi kombinuju (ili se dodaju relativno jeftini resursi). Na primer, èetiri èvrsta diska mogu se kumbinovati, pa æe ih operativni sistem videti kao jedan disk od 1600 MB. Samo nadovezivanje diskova ne pruža pouzdanost niti poboljšanje performansi - ono iskljuèivo poveðava i skladišni kapacitet. Nadovezivanje se ponekad oznaèava skraæenicom JBOD (engl. just a bunch of disks, samo gomila diskova). Diskovi, pomoæu kojih se ostvaruje nadovezivanje, moraju imati segmente iste velièine i moraju biti uzastopni. Evo nekih prmera kako se nadozezuju diskovi u tipiènim instalacijama RAID sistema: ¦ Napravite niz RAID 10, nadovezivanjem dva susedna logièka diska RAID1. Logièki diskovi RAID 1 moraju imati segmente iste velièine. ¦ Napravite RAID 30 nadovezivanjem dva susedna logièka diska RAID 3. Logièki diskovi RAID 3 moraju imati segmente iste velièine. ¦ Napravite RAID 50 nadovezivanjem dva susedna logièka diska RAID 5. Logièki diskovi RAID 5 moraju imati segmente iste velièine. ALEXA 2002

4/359

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

Nadovezivanje dva susedna iogièka diska RAID 0 ne daje nov RAID nivo, niti unosi otpornost na grešku, samo uveæava logièki volumen i poboljšava performanse udvostruèenog broja osovina (diskova). 11.1.7 PRESLIKAVANJE DISKOVA Preslikavanje diskova (engl. disk mirroring) omoguæava da se istovetni podaci istovremeno upisuju na dva èvrsta diska. Ako jedan disk otkaže, drugi disk se može upotrebiti za podizanje sistema (i za obnovu diska koji je otkazao). Osnovna prednost preslikavanja diskova je u tome što pruža potpunu redundantnost podataka. Pošto se podaci „prepisuju” na drugi disk, otkaz jednog diska ne ugrožava rad sistema. Oba ureðaja sve vreme sadrže potpuno istovetne podatke i bilo koji od njih može opsluživati sistem. Preslikavanje diskova donosi stopostotnu redundantnost, ali je skupa, jer se svaki disk sistema mora udvojiti. Na primer, da biste preslikali disk velièine 10 GB, treba vam još jedan disk od 10 GB. 11.1.8 PARNOST Parnost je vrsta redundanse koja pravi skup „podataka o redundansi” od dva ili više izvorna skupa podataka. Podaci o redundansi se, ako treba, mogu upotrebiti za obnavljanje jednog od izvornih skupova podataka. Podaci o parnosti ne dupliraju izvorne skupove podataka u potpunosti (za razliku od preslikavanja). U RAID tehnologiji, ova metoda se primenjuje na cele diskove (ili na odgovarajuæe segmente na svim diskovima niza). Vrste Parnosti su: ¦ Namenska parnost Podaci o parnosti sa dva ili više diskova èuvaju se na dodatnom disku. ¦ Raspodeljena parnost Podaci o parnosti su raspodeljeni na sve diskove sistema. Parnost pruža redundantnost koja otklanja posledice otkaza jednog diska, bez dupliranja celog sadržaja diskova. Izraèunavanje parnosti može usporiti postupak upisivanja (pogoršava performanse niza). Naprimer, ako otkaže jedan disk, njegov sadržaj se može rekonstruisati pomoæu podataka parnosti i sadržaja ostalih diskova. RAID 3 kombinuje namensku parnost i segmentiranje diskova - u sistemu RAID 3, disk za parnost je poslednji logièki disk u RAID skupu. RAID 5 kombinuje raspodeljenu parnost i segmentiranje diskova. 11.1.9 VRUÆE REZERVE Vruæa rezerva (engl. hot spare) je dodatni (nekorišæeni) disk, koji je deo podsistema diskova. On se obièno nalazi u stanju pripravnosti (engl. „standby mode”), spreman da preuzme funkciju diska koji je otkazao. Vruæe rezerve omoguæevaju da zamenite disk koji je otkazao i obnovite celovitost niza diskova, bez obaranja sistema i intervencije korisnika. Mnogi RAID kntroleri (poput AMI Mega RAID Express Plus) pružaju automatsko, za korisnika neprimetno obnavljanje sistema korišæenjem vruæih rezervi. Na taj naèin se postiže visok nivo otpornosti na greške, a da pri tome sistem neprekidno radi. Softver za upravljanje, RAID Management, omoguæava da izaberete fizièke diskove koje æete koristiti kao vruæe rezerve. Kada se desi otkaz i treba zameniti disk RAID kontroler bira vruæu rezervu koja je po kapacitetu najbliža disku koji je otkazao (ili barem malo veæa) i postavlja je na njegovo mesto. Naravno, vruæe rezerve se primenjuju samo u ALEXA 2002

5/360

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

nizovima koji ostvaruju redundansu (tj. RAID 1, 3, 5, 10, 30 i 50). Po pravilu, vruæa rezerva koja je povezana na odreðeni RAID kontroler, može se koristiti samo za zamenu diska koji je povezan na isti kontroler. 11.1.10 OBNAVLJANJE DISKA RAID kontroler može obnoviti disk, tako što æe rekonstruisati sadržaj svih podataka koji su postojali na tom disku pre otkaza. Rezervna obnova (engl. standby rebuild, odnosno engl. warm spare, topla rezerva) koristi se u preslikavanju sistema (RAID 1). Ako otkaže disk, odmah je raspoloživ identièan disk. Primarni disk - izvor podataka - zapravo je originalni disk. Vruæa rezerva se može koristiti za obnavljanje diskova u sistemima RAID 1, 3, 5, 10, 30 ili 50. Ako se ne raspolaže vruæom rezervom, disk koji je otkazao može se zameniti novim diskom i na taj naèin se obnavlja disk (odnosno, njegov sadržaj). Ukoliko postoji vruæa rezerva, obnavljanje poèinje automatski, odmah po otkrivanju otkaza. RAID kontroler automatski ponovo pokreæe sistem i postupak obnavljanja ako sistem padne prilikom obnavljanja. Obnoviti se mogu samo nizovi s redundansom podataka, kao što su RAID 1,3,5,10,30 i 50. RAID kontroler automatski i za korisnika neprimetno obnavlja neispravne diskove, brzinom obnavljanja koju može zadati korisnik. Brzina obnavljanja (engl. rebuild rate) je procenat kapaciteta sistemskog procesora koji se koristi za obnavljanje neispravnih diskova. Stoprocentna brzina obnavljanja znaèi da je sistem potpuno posveæen obnavljanju neispravnog diska. Mnogi RAID kontroleri nude brzine obnavljanja u opsegu od 0 do 100 procenata. Ako se izabere brzina od 0 procenata, obnavljanje se obavlja samo ako sistem nema šta drugo da radi (ako je besposlen). Ukoliko je brzina obnavljanja 100 procenata, obnavljanje ima prednost nad svim ostalim aktivnostima sistema. 11.1.11 NIVOI RAlD-a Sve tehnike, kao što su segmentiranje, preslikavanje i nadovezivanje, poveæavaju protok i skladišni kapacitet ili ostvaruju redundansu podataka - u veæini sluèajeva, te tehnike su kombinovane da bi dale još neke nove osobine. O ovim tehnikama nešto ste nauèili u prethodnim odeljcima ovog poglavlja. Sada je pravi trenutak da detaljnije upoznate RAID nivoe. Tabela 11.1 poredi osnovne RAID nivoe. U opštem sluèaju, sve diskove, koji èine niz, operativni sistem vidi kao celinu, odnosno kao jedan logièki volumen - iako se niz može podeliti na više logièkih diskova. RAID 0 (samo segmentiranje diskova), omoguæava segmentiranje svih diskova (od 1 do 32 diska) u RAID podsistemu. RAID 0 nudi najbolje performanse, ali ne pruža nikakvu redundansu podataka - otkaz bilo kojeg segmentiranog diska narušava ceo niz diskova. RAID 0 deli podatke u manje blokove i potom blokove upisuje u svaki disk niza. Velièinu svakog bloka odreðuje parametar velièina segmenta (engl. strip siže), koji se zadaje tokom formiranja RAID skupa. RAID 0 nudi širok propusni opseg. Kada se velika datoteka razbije na manje blokove, RAID kontroler može koristiti više diskova istovremeno, pa se uèitavanje i upisivanje datoteka brže obavlja. Prilikom upisivanja podataka, RAID 0 ne ukljuèuje nikakvo izraèunavanje parnosti. Zbog toga je RAID 0 idealan za primene koje zahtevaju širok propusni opseg, a ne zahtevaju otpornost na greške. ALEXA 2002

6/361

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

TABELA 11.1 POREÐENJE NIVOA RAID-a Opis i korišãenje

Nivo

Prednosti

Mane

Broj diskova

Otpornost na greške Ne Od 1 do 32

0

Podaci su podeljeni u blokove i raspodeljeni sekvencijalno (èisto segmentiranje). Koristi se za èuvanje važnih podataka za koje se zahteva velika brzina pristupanja i prenosa.

Veliki protok za velike datoteke.

Bez otpornosti na greške. Ako bilo koji ureðaj otkaže, svi podaci su izgubljeni.

1

Podaci se dupliraju na drugom disku (preslikavanje); koristi se za sisteme od kojih se oèekuje otpornost na greške i u kojima je èitanje intenzivno.

100% redundansa podataka

Zahteva dvostruko 4, 6 ili 8 veãi fizièki kapacitet. Tokom obnavljanja diska performanse su umanjene.

Da

3

Segmentiranje diska sa namenskim diskom parnosti. Koristi se za neinteraktivne aplikacije, koje sekvencijalno obraðuju velike podatke.

Postiže redundansu podataka uz male troškove.

Nije tako dobar kao RAID 1.

Od 3 do 8

Da

5

Segmentiranje diskova i parnost podataka na svim diskovima. Koristi se za èesto èitanje a retko upisivanje, kao što su obrade transakcija.

Postiže redundansu podataka uz mele troškove.

Nije tako dobar kao RAID 1.

Od 3 do 8

Da

10 Segmentiranje podataka

Veliki prenosi podataka, potpuna redundansa.

Složeniji.

4, 6, 6

Da

30 Segmentiranje sa

Veliki prenosi podataka, redundansa.

Složeniji.

Od 6 do 32

Da

50 Segmentiranje i parnost

Veliki prenosi podataka, redundansa.

Složeniji.

Od 6 do 32

Da

i preslikavanje diskova.

namenskim diskom parnosti. podataka na svim diskovima.

RAID 1 (samo preslikavanje) Pri ovom pristupu, podaci se istovremeno upisuju na dva diska, a èitanje je paralelno (što poboljšava performanse èitanja). RAID 1 je otporan na greške, jer se podaci dupliraju i svaki disk iz para za preslikavanje, povezan je na zasebne konektore. RAID kontroler obavlja èitanje koristeæi tehnike za rukovanje podacima, koje raspodeljuju radno optereæenje efikasnije nego kada se koristi jedan disk. Kada se formira zahtev za èitanje, kontroler bira ureðaj najbliži zahtevanim podacima, a zatim traži nezaposlen disk koji bi mogao da obavi sledeæi pristup radi èitanja. Ako jedan od diskova koji su podešeni za preslikavanje mehanièki otkazuje (na primer otkaže mu osovina) ili se ne odaziva, drugi (preslikani) disk nastavlja svoj rad (ovo je otpornost na greške, engl. fault tolerance). Ako jedan od diskova ima grešku na fizièkom sektoru, preslikani disk æe takoðe nastaviti da radi. Prilikom sledeæeg podizanja sistema, RAID softver æe prijaviti grešku niza diskova i preporuèiæe zamenu diska koji je otkazao. Korisnik može izabrati da nastavi korišæenje svog raèunara; meðutim, uvek je najbolje što pre zameniti disk koji je otkazao. RAID 1 obièno podržava 2, 4, 6 ili 8 diskova. ALEXA 2002

7/362

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

Zbog redundanse, kapacitet niza je upola manji od ukupnog kapaciteta diskova. Na primer, dva diska kapaciteta 1 GB imaju ukupni kapacitet 2 GB, ali je upotrebljivo samo 1 GB prostora. Ako se koriste diskovi razlièitih kapaciteta, na veæem disku æe biti neiskorišæenog prostora. Da bi se poboljšale performanse u konfiguracijama sa više od dva diska, podaci se segmentiraju na diskove (što se oznaèava sa RAID 1+0, ili RAID 10). AKO oba diska koji su preslikani jedan na drugi otkažu, sistem vidi otkaz diska i moguæ je gubitak podataka. RAID 0+1 (Segmentiranje i preslikavanje) Ovo je kombinacija upravo objašnjenih vrsta nizova. Zbog paralelnog èitanja i pisanja, performanse su poboljšane, a podaci su zaštiæeni udvajanjem. Treba instalirati minimalno èetiri fizièka diska - pri èemu su dva para diskova segmentirana i svaki par preslikava podatke na drugi par segmentiranih diskova. Kapacitet diskova je slièan standardnom nizu za preslikavanje, pri èemu se polovina ukupnog kapaciteta žrtvuje za redundantnost. RAID 1+0 ili RAID 10 (Segmentiranje i preslikavanje) Ovo je alternativna kombinacija preslikavanja (RAID 1) i segmentiranja (RAID 0). Kao i RAID 0+1, poboljšava performanse paralelnim èitanjem i upisivanjem podataka, uz zaštitu podataka udvajanjem. Moraju biti instalirana najmanje èetiri diska. U nizu od èetiri diska, samo jedan par je segmentiran, a drugi par preslikava podatke. Ovo pruža otpornost na greške svojstvenu RAID-u 1, uz velike brzine ulaza/ izlaza. Ova vrsta konfiguracije se najèešæe koristi za servere baza podataka, gde su najvažniji otpornost na greške i performanse. RAID 0+1 ne treba mešati s RAID-om 1+0. RAID 2 (Segmentiranje sa ECC) Kada se upisuje blok podataka, podaci se razbijaju i raspodeljuju (prepliæu) na sve diskove za podatke uz proveru ispravnosti podataka. Za razliku od provere parnosti, provera i ispravljanje grešaka (engl. Error Checking and Correction, ECC) zahteva veæi prostor na disku, ali zato pruža bolju zaštitu podataka. RAID 3 (Segmentiranje uz parnost) RAID 3 pruža segmentiranje diskova uz potpunu redundansu podataka, koja se ostvaruje namenskim diskom za parnost. Ako se koristi RAID 3, velièina segmenta mora biti 64 KB. RAID 3 rukuje podacima na nivou blokova (ne na nivou bajtova, kao što se radi u RAID-u 5), pa je zbog toga pogodan za mreže koje èesto prenose veoma velike datoteke, na primer grafièke datoteke. Dodatni ulazno/izlazni saobraæaj koji je potreban za parnost, može izazvati uska grla zbog uèestalih ulazno/izlaznih radnji. RAID 3 razbija podatke u manje blokove, sraèunava parnost za blokove i onda blokove upisuje u sve diskove niza, sem jednog. Podaci o parnosti koji su proizvedeni tokom upisivanja, èuvaju se na poslednjem disku iz niza (namenjenom za parnost). Velièinu svakog bloka odreðuje parametar velièina segmenta, koji je zadat tokom formiranja skupa RAID. Ukoliko otkaže jedan disk, niz RAID 3 nastavlja da radi u „narušenom režimu” (engl. „degraded mode”). Ako je otkazao disk s podacima, upisivanje æe se nastaviti na uobièajeni naèin, s tim što se podaci ne upisuju na disk koji je otkazao. Podaci s diska koji je otkazao oèitavaju se rekonstruisanjem iz preostalih podataka u segmentu i parnosti tog segmenta. Ako otkaže disk za parnost, ALEXA 2002

8/363

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

upisivanje se nastavlja na uobièajeni naèin, s tim što se podaci o parnosti nigde ne upisuju. Prilikom èitanja, podaci se dobijaju sa ostalih diskova. RAID 3 podržava od tri do osam diskova. U praksi æete spoznati da je RAID 5 omiljeniji od sistema RAID 3. Èak i u primenama u kojima je èitanje i upisivanje sekvencijalno, jer veæina RAID kontrolera ima veoma robustan algoritam keširanja. Prednosti sistema RAID 3 postaju zanemarljive ako ima mnogo malih ulazno/izlaznih operacija, koje su nasumièno razbacane po diskovima u logièkom ureðaju. U ovakvim primenama, disk parnosti postaje usko grlo sistema RAID 3. Na primer, raèunar pokušava da upiše nešto u dva udaljena segmenta na razlièitim diskovima. U idealnom sluèaju, oba upisivanja bi trebalo da se dese u isto vreme. Meðutim, u sistemu RAID 3 to nije moguæe, jer se podaci o parnosti u oba sluèaja upisuju na jedan ureðaj (na disk za parnost) pa upisivanje ne može biti istovremeno. Zbog toga je RAID 5 najbolje rešenje za ovakve sluèajeve. RAID 3+0 ili RAID 30 je kombinacija sistema RAID 0 i RAID 3, kojom se ostvaruje vrlo brz prenos i velika pouzdanost. RAID 30 se najbolje primenjuje na dva niza diskova RAID 3, pri èemu su podaci segmentirani na oba niza diskova. RAID 30 razbija podatke u manje blokove, izraèunava parnost za blokove i zatim blokove upisuje na sve diskove niza, sem jednog. Podaci o parnosti napravljeni prilikom provere, upisuju se na poslednji disk niza RAID 3. Velièinu svakog bloka odreðuje parametar velièina segmenta, koji se zadaje prilikom formiranja skupa RAID. RAID 30 treba koristiti za sekvencijalno èitanje i upisivanje podataka, pripremu za štampu i emitovanje videa na zahtev, jer te operacije traže viši nivo otpornosti na greške i kapacitet od srednjeg do velikog. Obezbeðuje pouzdano èuvanje podataka i velike brzine oèitavanja i prenosa. RAID 30 može preživeti od jedan do èetiri otkaza diskova, a da pri tome održi celovitost podataka (ako se diskovi koji otkažu nalaze u razlièitim nizovima RAID 3). Na žalost, realizacija RAID-a 30 je skupa, jer zahteva od 2 do 4 puta više diskova nego RAID 3, a može podržati od 6 do 32 diska. RAID 4 (Data Guarding) RAID 4 se naziva i „stražarenje nad podacima” (engl. data guarding). Pruža pouzdanost, a koristi samo mali procenat skladišnog kapaciteta logièkog diska. Jedan namenski disk sadrži podatke o parnosti. Ako disk otkaže, kontroler koristi podatke s namenskog diska parnosti i podatke s preostalih diskova i pomoæu njih rekonstruiše podatke koji su se nalazili na neispravnom disku. Stražarenje nad podacima zahteva najmanje tri diska (dva diska za podatke i jedan disk za parnost) u nizu i dozvoljava onoliki broj diskova koliko server može da primi. Na primer, u nizu koji sadrži tri fizièka diska, stražarenje nad podacima (otpornost na greške) uzima samo 33 procenta ukupnog skladišnog kapaciteta logièkog diska. Poreðenja radi, konfiguracija sa 18 diskova (17 diskova za podatke i jedan disk za parnost) uzima samo 6 procenata. Ako se uzme u obzir pouzdanost odreðene generacije tehnoiogije èvrstih diskova kao èiniiac, verovatnoæa da doðe do otkaza diska poveæava se s brojem diskova u nizu.

ALEXA 2002

9/364

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

RAID 5 (Segmentiranje s parnošæu) ukljuèuje segmentiranje diskova na nivou bajtova i parnost, pri èemu se podaci o parnosti upisuju na više diskova (raspodeljena parnost ponekad se zove raspodeljeno stražarenje nad podacima, engl. distributed data guarding). RAID 5 najviše odgovara mrežama koje istovremeno obavljaju mnogo malih ulazno/izaznih transakcija. RAID 5 rešava problem uskog grla pri raštrkanim ulazno/izlaznim operacijama. Pošto svaki disk sadrži i podatke i podatke o parnosti, istovremeno se može obavljati više upisivanja. Šta više, robustni algoritmi keširanja i hardversko sraèunavanje operacije iskljuèivo-ili, èine RAID 5 pogodnim za raznolika okruženja. RAID 5 obièno koristi tri do osam diskova. Buduæi da RAID 5 pruža veliki protok (pogotovo za velike datoteke), treba ga koristiti za aplikacije koje obraðuju transakcije, jer pri tome svaki ureðaj može èitati i upisivati podatke nezavisno. Ako disk otkaže, RAID kontroler koristi disk za parnost da rekonstruiše izgubljene podatke. RAID 5 se primenjuje za automatizaciju kancelarijskog poslovanja i mrežno opsluživanje korisnika, koji zahtevaju otpornost na greške. RAID 5 se takoðe koristi za aplikacije koje èesto oèitavaju podatke, a retko ih upisuju. Tokom obnavljanja diska performanse diska su umanjene. RAID tehnologija ne daje dobre performanse u višeprocesorskim okruženjima, zbog velikog optereæenja pri simultanom opsluživanju procesa. RAID 5+0 ili RAID 50 nudi funkcije sistema RAID 0 i RAID 5. RAID 50 podrazumeva parnost i segmentiranje podataka. RAID 50 se najbolje realizuje pomoæu dva niza diskova RAID 5, pri èemu se podaci segmentiraju na oba niza. RAID 50 razbija podatke na manje blokove, a zatim blokove podataka segmentira i smešta na svaki skup RAID 5. RAID 5 razbija podatke u manje blokove, izraèunava parnost za blokove i zatim upisuje blokove podataka i parnost na sve diskove niza. Velièinu svakog bloka odreðuje parametar velièina segmenta koji se zadaje tokom formiranja skupa RAID. Najbolje je primeniti RAID 50 za podatke koji zahtevaju visoku pouzdanost, veliki broj zahteva u jedinici vremena, obimne prenose, uz korišæenje medijuma od srednjeg do velikog kapaciteta. RAID 50 može izdržati otkaz od jednog do èetiri diska uz zadržavanje celovitosti podataka (ako se diskovi koji su otkazali nalaze u razlièitim nizovima RAID 5). RAID 50 može biti veoma skup, jer zahteva od 2 do 4 puta veæi broj diskova nego RAID 5. 11.1.12 UBRZIVAÈ NIZA DISKOVA Èak i pri savremenom brzom prenosu podataka, kada èvrsti diskovi imaju velike brojeve obrtaja, pristupanje disku i prenošenje podataka može trajati više milisekundi. Za današnje PC raèunare, to je dugaèak period, a pogotovo za jako optereæene mreže. Više RAID kontrolera (na primer Compaq SmartArray 4250 ES) imaju funkciju ubrzivaèa niza (engl. aray acceleratar), koja može keširati radnje upisivanja i èitanja iz RAID niza. Keširanje prividno ubrzava radnje èitanja i upisivanja (upisivanje i èitanje podataka s fizièkog diska i dalje traje jednako dugo) i smanjuje vreme èekanja na pristupanje disku. Ubrzivaè RAID niza radi tako što dozvoljava RAID kontroleru da podatke upisuje u keš memoriju (RAM) na samom RAID kontroleru, umesto da neposredno pristupa diskovima. Server pristupa keš memoriji RAID kontrolera više od ALEXA 2002

10/365

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

100 puta brže nego disku. Pošto su podaci smešteni u keš memoriji ubrzivaèa, RAID kontroler æe podatke upisati na niz diskova kasnije, kada kontroler bude besposlen. RAID kontroler koristi ubrzivaè niza i radi poboljšanja performansi èitanja podataka s diska, tako što se predviðaju zahtevi za èitanje. Podaci se s diska uèitavaju unapred, odnosno pre nego što se izda zuhtev za èitanje. Kada RAID kontroler dobije zahtev za èitanje podataka koji se veæ nalaze u keš memoriji, ovi podaci se istog trenutka mogu preneti u sistemsku memoriju (RAM), brzinom PCI magistrale. Pošto ubrzivaè niza koristi RAM memoriju kao svoju keš memoriju, sadržaj RAM memorije mora biti zaštiæen od iznenadnog gubitka napajanja. Da bi se obezbedila pouzdanost keš memorije, koristi se baterijsko rezervno napajanje i ECC memorija. Ove tehnike donose olakšice ljudstvu koje održava servere. Tehnikom ECC mogu se ispraviti jednostruke greške (1 pogrešan bit), tako da se pogrešni bitovi mogu ispraviti u realnom vremenu, bez prekidanja rada sistema. Punjive baterije za rezervno napajanje omoguæavaju ubrzivaèu niza da sedam dana èuva podatke. Kada se obnovi normalno napajanje sistema, pri inicijalizacionom postupku se na diskove upisuju saèuvani podaci. Baterije se obièno pune postepeno i neprekidno (engl. trickle eharge), dok se sistem normalno napaja. Ako keširani podaci nisu upisani i na diskove, a desi se nestanak napajanja, morate obezbediti napajanje ubrzivaèa pre nego što se isprazne baterije inaèe æe podaci biti izgubljeni. Pošto je ubrzivaè niza obièno u obliku zamenjivog modula, može se premestiti s jednog kompatibilnog RAID kontrolera na drugi ovo je korisna moguænost, u sluèaju da RAID kontroler otkaže pre nego što se podaci keširani u ubrzivaèu mogu upisati na disk. Kada se instalira RAID kontroler sa ubrzivaèem koji ima baterijsko rezervno napajanje, postoje izgledi da æe se baterije isprazniti prilikom instaliranja ove kartice. Potpuno punjenje baterija može trajati i do 36 èasova. Tek posie toga je ubrzivaè potpuno funkcionalan. Ako su baterije veæim delom prazne, RAID kontroler æe prijaviti grešku prilikom podizanja sistema i ubrzivaè niza æe biti blokiran dok se baterije ne napune. 11.1.13 MENJANJE KAPACITETA NIZA DISKOVA Obièno postoji moguænost menjanja kapaciteta niza, i to proširenjem ili nadgradnjom. Proširenje kapaciteta (engl. capacity expansion) znaèi poveæanje niza, dodavanjem fizièkih diskova i formiranjem dodatnih logièkih diskova. Poreðenja radi, produženje kapaciteta (engl. capacity extension) znaèi poveæanje niza dodavanjem fizièkih diskova i poveæanje postojeæih logièkih diskova, bez dodavanja logièkih diskova. U oba sluèaja, serveru se dodaju novi èvrsti diskovi. Kapacitet se može podesiti pomoænim programom za podešavanje RAID kontrolera. RAID kontroler æe preraspodeliti podatke izvornog logièkog diska na logièki disk koji zauzima sve fizièke diskove u nizu (ukljuèujuæi i novododate diskove). Preostali prostor se potom koristi za poveæanje (produženje) logièkog diska, ili za formiranje dodatnih logièkih diskova koji takoðe zauzimaju fizièke diskove (proširenje). Poveæani (produženi) logièki disk se nalazi u veæem nizu diskova. Kada se dodaju logièki diskovi (proširenje), oni se ukljuèuju u veæi niz diskova. Kapacitet postojeæeg logièkog diska može se izmeniti van mreže, uz pravljenje kopije svih podataka, prekonfigurisanje niza i obnavljanje podataka. Da bi ALEXA 2002

11/366

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

se kapacitet promenio za vreme rada mreže, odnosno servera (engl. online), operativni sistem mora podržavati logièke diskove kojima se kapacitet može poveæavati. Pomoæni program za podešavanje RAID kontrolera obièno omoguæava poveæanje postojeæeg logièkog diska, pod skoro svim operativnim sistemima. Samo Windows NT 4.0 i OS/2 omoguæavaju promenu velièine particije unutar produženog (veæeg) logièkog diska pomoæu nezavisnih alata, kao što je Partition Magic 3.0 ili noviji (www.powerquest.com). 11.1.13.1 Primer Posmatrajmo primer održavanja van mreže. Pretpostavimo da u tekuæem nizu diskova imate ukupno 14 diskova i da niz želite da proširite na 18 diskova. Jednostavno je: instalirajte èetiri odgovarajuæa diska u raspoloživa slobodna ležišta. Pokrenite pomoæni program za podešavanje RAID kontrolera. Za vreme rada ovog programa, RAID kontroler preraspodeljuje jednake delove podataka na sve diskove, koristeæi istu metodu otpornosti na greške (RAID nivo) kao i u izvornoj konfiguraciji. Prvi logièki disk ostaje prvi, ali sada se rasprostire na 18 diskova, za razliku od ranijih 14. Pomoæni program za podešavanje takoðe otkriva neiskorišæen prostor na svakom disku (pošto sada svaki disk sadrži nekadašnje kolièine podataka) i pomaže da preostali prostor organizujete u drugi logièki disk, ako želite. Novi logièki disk æe imati sopstvenu otpornost na greške, raspodeljenu po preostalom prostoru svih diskova. Kada se postupak završi, oba logièka diska (jedan koji sadrži izvorne podatke i novi, prazan) biæe podešeni u istom nizu, s veæim ukupnim kapacitetom nego u prethodnoj konfiguraciji. Kada menjate velièinu niza diskova, više važnih stvari treba imati u vidu. Najpre, nije neophodno da svi logièki diskovi u nizu budu iste velièine niti moraju imati iste parametre otpornosti na greške (RAID nivo). Svaki logièki disk se posmatra kao zasebna celina (na koliko god se fizièkih diskova prostirao) i svaki se može prilagoditi potrebama. Zapamtite da svi fizièki diskovi niza treba da budu iste velièine (kapaciteta). Pošto svaki disk sadrži jednak deo jednog ili više logièkih diskova, velièina tih delova je odreðena velièinom najmanjeg diska. Niko vam ne zabranjuje da instalirate veæe diskove, ali se dodatni prostor na velikim diskovima ne može iskoristiti. Ako proširujete niz koji izvorno ima dva ili više logièkih diskova, podaci se preraspodeljuju sekvencijalno za jedan po jedan logièki disk. Kada se kapacitet poveæa, eventualni novonastali logièki diskovi postaju raspoloživi. U Windowsu NT i NetWareu, novi log-ièki diskovi mogu se nadovezati na postojeæi logièki volumen. U pojedinim sluèajevima, RAID kontroler i njegov pomoæni program za podešavanje mogu podržavati menjanje skladišnog kapaciteta u mreži, bez iskljuèivanja servera i skladišnog sistema. Ove funkcije su raspoložive ako koristite operativne sisteme Windows NT ili NetWare (osim NetWarea 3.11) i diskove koji se mogu menjati tokom rada mreže (engl. hot pluggable drives). Takvi diskovi su neophodni za menjanje skladišnog kapaciteta mreže, jer je za dodavanje i uklanjanje obiènih diskova potrebno obaranje sistema. Da biste koristili diskove koji se mogu instalirati tokom rada mreže, vaš server (na primer Compaq ProLiant ili Gateway 7400) ih mora podržavati. ALEXA 2002

12/367

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

11.1.13.2 Korišèenje veæih èvrstih diskova U konfiguracijama otpornim na greške dodatni skladišni prostor se može dobiti upotrebom istog broja fizièkih ureðaja, tj. zamenjivanjem svih postojeæih diskova diskovima veæeg kapaciteta. Zamenom jednog po jednog ureðaja, podaci se obnavljaju na novom disku pomoæu redundantnih informacija s preostalih diskova. Posle ubacivanja novog diska i obnavljanja podataka na njemu, može se zameniti sledeæi disk. Kada se svi diskovi zamene i obnove, dodatni kapacitet na svakom disku može se upotrebiti za poveæanje kapaciteta postojeæeg logièkog diska (produženje niza) ili za pravljenje novog logièkog diska (proširenje niza). Pomoæni program za podešavanje RAID kontrolera automatski prepoznaje neiskorišæeni prostor i vodi vas kroz postupak za njegovo iskorišæavanje.

11.2 FUNKCIJE KONTROLERA ZA OTPORNOST NA OTKAZE Zavisno od RAID nivoa koji koristite, server može ostvariti brži pristup podacima i/ili otpornost na greške (najèešæe i jedno i drugo). Problem je u tome što se obièno pretpostavlja da æe èvrsti disk otkazati, dok se sam kontroler ne razmatra kao moguæa taèka otkaza (neopravdano). Savremeni RAID kontroleri imaju funkcije koje vam omoguæavaju da prepoznate i otklonite probleme u radu nizova diskova, kao i samih kontrolera. Ovaj deo poglavlja opisuje neke od funkcija otpornosti na greške koje su ugraðene u standardne SCSI RAID kontrolere i koje podržavaju mrežni operativni sistemi. 11.2.1 REDUNDANTNI KONTROLERI Kontroleri su èesto slaba karika u RAID sistemu. Meðutim, napredni serveri podržavaju konfiguraciju redundantnih kontrolera. Jedan kontroler se koristi kao primarni, dok sekundarni kontroler radi u aktivnom režimu pripravnosti (engl. active standby mode). Ako primarni kontroler otkaže, aktivni kontroler je u pripravnosti i odmah preuzima kontrolu niza diskova, bez gubitka podataka i prekida rada servera. Na primer, kontroleri Compaq SmartArray 4250 ES SCSI RAID imaju ovu sposobnost ako se koriste na serverima sa 64-bitnim PCI konektorima i proširenim SCSI konektorima. SCSI magistrale se vode na oba proširena SCSI konektora, tako da bilo koji od njih može pristupati nizu diskova. Drugi SCSI kanal je postavljen izmeðu dva konektora, èime se omoguæava veza izmeðu dva kontrolera, koji jedan drugom nadgledaju stanje i održavaju celovitost sadržaja keša. Oba kontrolera jedan drugom šalju informacije o stanju. U malo verovatnom sluèaju otkaza jednog kontrolera, drugi kontroler o tome obaveštava operativni sistem. Ako se primarni kontroler ne odazove, sekundarni kontroler preuzima upravljanje nizom. Ako se sekundarni kontroler ne odazove, primarni kontroler samo obaveštava operativni sistem o tome da više ne postoji redundantnost kontrolera. 11.2.2 AUTOMATSKA KONTROLA POUZDANOSTI Proces automatske kontrole pouzdanosti (Automatic Reliability Monitoring, ARM) odvija se u senci. Skenira loše sektore na èvrstim diskovima koji su deo logièkih diskova otpornih na greške. Funkcija ARM takoðe proverava ALEXA 2002

13/368

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

doslednost podataka o parnosti na svim diskovima koji stražare nad podacima ili raspodeljeno stražare nad podacima. Ovaj rutinski postupak potvrðuje da možete uspešno obnoviti sve podatke ukoliko otkaže disk. ARM radi samo ako izaberete RAID 1, RAID 4 ili RAID 5. 11.2.3 DINAMIÈKA POPRAVKA SEKTORA Dešava se da starost i intenzitet korišæenja utièu na celovitost sektora na disku. RAID kntroler koji podržava dinamièko popravljanje sektora (engl. Dynamic Sector Repairing), DSR) po zahtevu, može automatski preslikati bilo koje sektore (ugrožene neispravnošæu medijuma) ili tokom normalnog rada ili tokom automatske kontrole pouzdanosti. 11.2.4 PRAÆENJE PARAMETARA DISKOVA Funkcija praæenja parametara diskova (engl. Drive Parameter Tracking, poznato i kao praæenje performansi diskova, engi. drive performance tracking) nadgleda brojne parametre diskova i funkcionalne testove. Za RAID kontrolere (poput Compaq SmartArray 4250ES) ovo može obuhvatati praæenje parametara kao što su „greške èitanja/upisivanja/traženja” (engl. read/write/ seek errors), „vreme dostizanja brzine rotacije” (engl. spin-up time), „problemi s kablovima” i funkcionalne testove, kao što je „vreme traženja prilikom prelaska sa staze na stazu” (engl. track-to-track seek time), „skokovito vreme traženja” (engl. onethird stroke seek time) i „kontinuirano vreme traženja” (engl. full stroke seek time). Praæenje parametara diskova omoguæava da kontroler RAID otkrije probleme na diskovima i da predvidi otkaz diska pre nego što se zaista desi. 11.2.5 MEÐUFAZNO OBNAVLJANJE PODATAKA Ukoliko u konfiguraciji sa otpornošæu na greške RAID 1 otkaže disk, sistem nastavlja da radi u režimu meðufaze obnavljanja podataka (engl. interim data recovery). Na primer, ako za logièki disk izaberete RAID 5 (realizacija pomoæu èetiri fizièka diska) i jedan disk otkaže, sistem nastavlja da opslužuje zahteve za ulaz/izlaz, ali sa smanjenim protokom, odnosno sa slabijim performansama. Zamenite neispravan disk što pre da biste performanse vratili na prethodni nivo i da biste na tom logièkom disku ponovo imali otpornost na greške. 11.2.6 AUTOMATSKO OBNAVLJANJE PODATAKA Pošto zamenite neispravan disk, automatsko obnavljanje podataka (engl. automatic data recovery) rekonstruiše sve izgubljene podatke i smešta ih na novi disk. Ova funkcija omoguæava brz oporavak radnih performansi, bez prekidanja normalnog rada sistema. U opštem sluèaju, period obnavljanja proseèno iznosi 1,5 minuta po gigabajtu. Stvarno vreme obnavljanja zavisi od prioriteta obnavljanja (kojim je ogranièen intenzitet ulazno/ izlaznih aktivnosti za postupak obnavljanja), brzine diska i broja diskova u nizu (RAID 4 i RAID 5). Na primer, u sistemima RAID 4 i RAID 5, vreme obnavljanja varira izmeðu 10 minuta po gigabajtu (za tri diska) i 20 minuta po gigabajtu (za 18 diskova), pri èemu se podrazumeva korišæenje èvrstih diskova 9GB SCSI Ultra Wide. Da bi funkcije obnavljanja podataka bile na raspolaganju, u pomoænom programu RAID kontrolera morate zadati RAID 5, RAID 4 ili RAID 1. ALEXA 2002

14/369

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

11.2.7 DISKOVI S MOGUÃNOŠÃU INSTALIRANJA TOKOM RADA SERVERA Ovakve diskove možete instalirati ili uklanjati bez gašenja napajanja. To umnogome skraæuje vreme popravljanja, jer sistem ne mora da se obara, kuæište servera ne mora da se otvara i sistem ne mora ponovo da se podiže. Ova funkcija radi nezavisno od mrežnog operativnog sistema i zahteva da se RAID kontroler koristi u kuæištima koja podržavaju ovakve diskove. Prilikom uklanjanja ili instaliranja ovakvih diskova, nikada nemojte iskljuèivati servere koji podržavaju ovu funkciju. Ako iskljuèite podsistem skladištenja dok je server još uvek na napajanju, RAID kontroler oznaèava sve diskove neispravnim i to može izazvati trajni gubitak podataka kada se skladišni podsistem ponovo ukljuèi. 11.2.8 UDVAJANJE KONTROLERA Neki operativni sistemi podržavaju udvajanje kontrolera (engl. controller duplexing), funkciju otpornosti na greške koja zahteva dva RAID kontrolera. Udvajanje podrazumeva da svaki kontroler ima sopstvene diskove koji sadrže istovetne podatke. U malo verovatnom sluèaju otkaza RAID kontrolera, preostali diskovi i RAID kontroler opslužuju sve zahteve. Pošto se oba RAID kontrolera povezuju na iste SCSI magistrale, udvajanje RAID kontrolera je funkcija operativnog sistema koju ne podržavaju svi RAID kontroleri. Na primer, kontroler Compaq SmartArray 4250ES ne podržava udvajanje kontrolera. 11.2.9 PRESLIKAVANJE DISKOVA ZASNOVANO NA SOFTVERU Neki operativni sistemi podržavaju preslikavanje diskova (engl. disk mirroring) zasnovano na softveru, što predstavlja funkciju otpornosti na greške. Preslikavanje zasnovano na softveru podseæa na preslikavanje diskova zasnovano na hardveru (RAID I), s tim što operativni sistem preslikava logièke diskove umesto fizièkih diskova. Problem pri preslikavanju diskova zasnovanom na softveru leži u tome što operativni sistem logièke diskove vidi kao zasebne fizièke diskove. Ako preslikavate logièke diskove u istom nizu i otkaže jedan fizièki disk, oba logièka diska u nizu æe otkazati i neæete moæi da rekonstruišete podatke. Ukoliko izaberete preslikavanje diskova zasnovano na softveru, napravite bar dva niza pomoæu sistema RAID 0, da biste postigli maksimalan kapacitet skladištenja. Kada preslikavanje diskova podešavate u operativnom sistemu, uspostavite preslikavanje logièkih diskova koji se nalaze u razlièitim nizovima.

11.3 INSTALIRANJE I PODEŠAVANJE RAID KONTROLERA Da biste mogli koristiti RAID kontroler, treba da ga instalirate u server. Ovaj deo poglavlja navodi opšti postupak instaliranja i podešavanja tipiène SCSI kartice RAID kontrolera, u serveru. Kada instalirate drugi RAID kontroler (na primer AMI MegRAID Express Plus ili Compaq SmartArray 4250ES) utvrdiæete jeste li postigli redundantnost kontrolera niza ako proverite da li oba kontrolera ALEXA 2002

15/370

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

imaju najnoviju verziju sistemskog softvera u èipu (firmvera) i da li je instalirana najnovija verzija sistemskog BlOS-a. Takoðe, proverite da li je verzija sistemskog softvera ista na oba kontrolera. Krenite od sledeæih pripremnih postupaka. Ako RAID kontroler koristi 64-bitne PCI utiènice s proširenim SCSI konektorima, proverite da li su kontroleri instalirani iskljuèivo u te utiènice. Postavljanje kontrolera u ostale utiènice izazvaæe nepravilan rad sistema. 1. Najpre napravite rezervne kopije podataka sa èvrstih diskova koji se prevezuju na novi kontroler. 2. Primenite najnovije verzije sistemskog softvera za kontroler niza i najnoviji sistemski BIOS. 3. Uklonite sa servera poklopce konektora PCI i SCSI magistrala (tj. 64bitne PCI magistrale s proširenim SCSI konektorima). 4. Ako treba, instalirajte u server dodatna unutrašnja kuæišta za diskove. 5. Povežite pripremljene trakaste 68-igliène kablove Wide SCSI RAID kontrolera na odgovarajuæe unutrašnje nosaèe diskova. 6. Povežite prikljuèke na diskove (tj. SCSI prikljuèak 1 na ležište diska 1. SCSI prikljuèak 2 na ležište diska 2 i tako dalje). 7. Instalirajte diskove u nosaèe. Ako server podržava moguænost instaliranja RAID kontrolera bez iskljuèivanja, postupite na sledeæi naèin: 1. Otkljuèajte i otvorite poklopce otvora za instaliranje ureðaja bez iskljuèivanja servera. 2. Upotrebite dugme PCI Hot Plug (ili softversku aplikaciju) da biste iskljuèili napajanje odgovarajuæe utiènice. Zelena LED dioda æe treptati tokom iskljuèivanja napajanja i prestaæe da svetli kada se napajanje u potpunosti iskljuèi. 3. Pritisnite vrh poluge za otvaranje odgovarajuæe utiènice za proširenje i otvorite utiènicu za proširenje. Proverite da li radite na odgovarajuæoj utiènici. 4. Postavite karticu RAID kontrolera u vodice utiènice. 5. Utaknite karticu do kraja. 6. Osigurajte karticu tako što æete polugu za izbacivanje gurnuti nadole. 7. Pritisnite polugu za oslobaðanje utiènice (pozadina ureðaja) da biste fiksirali karticu. Proverite da li se poluga zabravila u poziciji za zatvaranje. 8. Aktivirajte napajanje utiènice pomoæu aplikacije za instaliranje ureðaja bez isklju èivanja servera odgovarajuæe PCI utiènice (ili pritisnite dugme PCI Hot Plug PCI utiènice). 9. Pregledajte LED diode koje prikazuju stanje prikljucka - zelena trepce tokom podizanja napajanja i svetlece bez prekida kada se napajanje sasvim uspostavi. 10. Zatvorite i zakljuèajte poklopce otvora za instaliranje ureðaja bez iskljuèivanja servera. 11. Pokrenite serverov pomoæni program za podešavanje, odnosno pomoæni program za podešavanje RAID kontrolera, da biste zadali parametre kartice. ALEXA 2002

16/371

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

Proverite da li postoje upravljaèki programi (drajveri) za instaliranje ureðaja bez iskljuèivanje servera, a koji odgovaraju operativnom sistemu. Ako upravljaèki programi nisu instalirani, sistem æe, se zaustaviti kada se kontroler ukljuèi ili iskljuèi. Ako server ne podržava instaliranje ureðaja tokom rada, moraæete da ga iskljuèite (i pustite da se unutrašnji ureðaji ohlade) pre nego što poènete instaliranje RAID kontrolera: 1. Napravite rezervne kopije svih podataka sa svih èvrstih diskova koje premeštate na novi kontroler. 2. Iskljuèite server i otkaèite kablove za napajanje. 3. Uklonite sa servera poklopce konektora PCI i SCSI magistrala (tj. 64bitne PCI magistrale s proširenim SCSI konektorima). 4. Stavite karticu RAID kontrolera u voðice utiènice za proširenje. 5. Utaknite karticu do kraja. 6. Osigurajte karticu tako što æete polugu za izbacivanje gurnuti na dole. 7. Zatvorite polugu za otvaranje utiènice (pozadina ureðaja) da biste fiksirali karticu. Proverite da li se poluga zabravila u poziciji za zatvaranje. 8. Zatvorite i zakljuèajte poklopce na serveru. 9. Ukljuèite napajanje servera. 10. Pokrenite serverov pomoæni program za podešavanje, odnosno program za podešavanje RAID kontrolera, da biste zadali parametre kartice. 11.3.1 PODEŠAVANJE SERVERA Pošto je RAID kontroler instaliran u server, treba da pristupite serverovom pomoænom programu za podešavanje sistema. Ovaj pomoæni program omoguæava da podesite instaliran hardver (ili hardver povezan na server). On prepoznaje sve hardverske ureðaje i podešava server da radi s njima. Pomenuti pomoæni program možete upotrebiti za: ¦ Automatsko podešavanje PCI kartica ¦ Podešavanje ureðaja (postavljanje mikroprekidaèa i kratkospojnika u odgovarajuæi položaj) ¦ Razrešavanje sukoba oko resursa u oblastima kao što su memorija, adrese prikljuèaka i vektori prekida (IRQ) ¦ Upravljanje instaliranjem memorije, nadgradnjom procesora i ureðaja za skladištenje (èvrstih diskova, magnetnih traka i disketnih jedinica) ¦ Zadavanje i èuvanje parametara kao što su datum i vrem ¦ Èuvanje informacija o parametrima ureðaja u trajnoj memoriji ¦ Pomoæ pri instaliranju mrežnog operativnog sistema ¦ Pomaganje u izvršavanju dijagnostièkih alata servera. Na serverima, kao što su oni iz familije Compaq ProLine, pomoæni program za podešavanje sistema može se izvršavati neposredno s CD-a na kome se nalaz upravljaèki programi i ostali softver, koji se dobija uz ureðaj. Možda na sistemskoj particiji startnog diska veæ imate raniju verziju ovog pomoænog programa, ali je najbolje da upotrebite najnoviju verziju programa za podešavanje ALEXA 2002

17/372

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

sistema. Ako vaš sistem nema CD èitaè s kojeg se sistem može podizati, iskoristite CD da napravite diskete koje sadrže pomenuti pomoæni program. Sledi opis opšteg postupka za serverski sistem Compaq ProLinea. Specifièna uputstva koja važe za vaš server potražite u pripadajuæoj dokumentaciji. 11.3.2 POKRETANJE POMOÆNOG PROGRAMA Da biste server podesili tako da prihvati novi RAID kontroler, pokrenite serverov pomoæni program Setup (SSU) ili odgovarajuæi softver za podešavanje RAID kontrolora. Uobièajen postupak se sastoji od sledeæih koraka: 1. Stavite startni CD u CD-èitaè ili disketu broj 1 stavite u disketnu jedinicu. 2. Restartujre server. Tokom podizanja sistema pojavljuje se nekoliko poruka. Barem jedna poruka obaveštava da je nov ureðaj (tj. RAID kontroler) otkriven u opcionoj utiènici (slotu). 3. Pritisnite odgovarajuæi taster (ili tastere) da biste nastavili podizanje sistema i pokrenite pomoæni program za podešavanje sistema. 4. Ako vam se nudi da izaberete automatsko podešavanje (engl. autoconfiguration), odaberite Yes - tada server uèitava konfiguracione datoteke za sve prepoznate ureðaje. 5. U prozoru Configuration Complete, izaberite Review or Modify Hardware Settings (pregledanje ili menjanje hardverskih parametara). 6. U prozoru Steps In Configuring Your Computer, izaberite View or Edit Details. 7. Pomerite sadržaj prozora na dole, izaberite utiènicu u kojoj je instaliran novi RAID kontroler i izmenite parametre prema uputstvima koja slede. 11.3.3 PODEŠAVANJE REDOSLEDA KONTROLERA Izaberite redni broj pod kojim želite da se novi RAID kontroler pojavljuje. Svim kontrolerima èvrstih diskova (ukljuèujuæi i integrisani SCSI kontroler na matiènoj ploèi, ako ga ima) moraju biti dodeljeni jedinstveni redni brojevi od jedan do petnaest. Prvi kontroler je kontroler primarnog (startnog) diska. Drugim reèima, server æe se podizati s prvog diska. Sledeæi kontroleri dobijaju brojeve od dva do petnaest. Kada se instalira nov RAID kontroler morate utvrditi da li æe startnim diskom upravljati taj kontroler, neki drugi SMART kontroler ili integrisani SCSI kontroler na matiènoj ploèi. Ukoliko novi RAID kontroler treba da bude primarni, izaberite „first”. Ako želite da redni broj integrisanog RAID kontrolera ne bude 2, pomerite sadržaj ekrana nadole i ruèno zadajte redni broj kontrolera. Ako u sistem s postojeæim kontrolerom niza instalirate nov RAID kontroler, možete ga postaviti na poslednje mesto ili promeniti redosled kontrolera. Menjanje redosleda menja slovne oznake svih ureðaja u sistemu. Da biste izbegli menjanje slovne oznake ureðaja, novom kontroleru dodelite poslednji redni broj. Ako u sistemu veæ postoje RAID kontroleri, nemojte praviti primarne particije na nekom od diskova koji su dodati na novi RAID kontroler.

ALEXA 2002

18/373

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

11.3.4 ÈUVANJE IZMENA I IZLAZAK Pošto ste server podesili da prihvati novi RAID kontroler, treba da saèuvate izmene i da izaðete iz programa za podešavanje na sledeæi naèin: 1. U prozoru ekranu View or Edit Details pregledajte i izmenite osobine svih ostalih kontrolera nizova. 2. Kada završite izmene, izaðite iz tog programa. 3.U prozoru Steps in Configuring Your Computer, izaberite Save and Exit. 4. U prozoru Save and Exit, izaberite Save the Configuration i ponovo pokrenite raèunar. 5. U prozoru Reboot, pritisnite ENTER. 6. Izbacile CD ili disketu i proverite da li se server normalno podiže, bez grešaka u programu POST - ovim ste završili podešavanja koja se tièu servera. 11.3.5 PODEŠAVANJE RAID KONTROLERA Pošto ste novi RAID kontroler podesili u serverskom konfiguracionom programu, treba da pokrenete konfiguracioni program RAID kontrolera da biste podesili samu karticu kontrolera. Konfiguracioni program omoguæava da podesite veliki broj funkcija za upravljanje nizom diskova, kao što su dodavanje novih diskova, biranje RAID nivoa, pravljenje novih nizova, proširenje i produženje kapaciteta, menjanje velièine segmenta, kao i menjanje ostalih kljuènih osobina RAID sistema. Zavisno od toga koji se mrežni operativni sistem koristi, možda æete morati da iskljuèite server s mreže, pre nego što poènete korišæenje pomoænog programa za podešavanje. Na primer, program za podešavanje Compaqovog kontrolera SmartArray 4250ES jeste mrežni pomoæni program za servere koji rade pod Windowsom NT i novijim verzijama Noveilovog NetWarea, ali se u ostalim operativnim sistemima ne može koristiti u mreži. 11.3.6 START KONFIGURACIONOG PROGRAMA U MREŽI Kada koristite mrežni operativni sistem koji podržava mrežni rad pomoænog programa za podešavanje RAID kontrolera (na primer, Windows NT), možete instalirati i izvršavati pomenuti program za vreme rada mreže. Kada instalirate disketu Software Support Diskette for Windows NT (NT SSD), sistem traži da ubacite disketu s konfiguracionim programom, da biste ga instalirali. Ikonica programa se postavlja automatski. Izaberite ikonicu i pokrenite konfiguracioni program. Da biste konfiguracioni program pokrenuli s CD-a, ubacite CD u èitaè i ukljuèite server. Kada ugledate meni, izaberite opciju Configuration Utility. Po završetku podešavanja, izvadite CD i restartujte server. 11.3.7 KORIŠÆENJE ÈAROBNJAKA ZA PODEŠAVANJE Ako ste uz RAID kontroler dobili i èarobnjake za podešavanje, Configuration Wizards, niz diskova možete proveriti i optimizovati skoro automatski. Kada pokrenete pomoæni program za podešavanje RAID kontrolera, softver proverava parametre i organizaciju kontrolera i nizova diskova. Ako nizovi nisu podešeni ili ako parametri nisu optimalni alat Configuration Wizard æe vas voditi kroz ALEXA 2002

19/374

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

postupak podešavanja. To je vrlo koristan alat za instaliranje i podešavanje novih RAID kontrolera ili diskova. RAID kontroler koji ima èarobnjaka za podešavanje (poput kontrolera SmartArray 4250ES) prepoznaje sledeæe uslove: ¦ Nepodešen kontroler - Kada konfiguracioni program prepozna nepodešen kontroler, Configuration Wizard vas vodi kroz postupak podešavanja. ¦ Neiskorišæeni fizièki diskovi - Kada konfiguracioni program uoèi neiskorišæene fizièke diskove, Configuration Wizard nudi lak naèin za dodavanje tih diskova u niz. Na primer, proširivost kapaciteta kontrolera SmartArray 4250 ES omoguæava pomoænom programu za podešavanje da nove fizièke diskove doda u postojeæi niz, bez gubitka ili narušavanja podataka na postojeæim logièkim diskovima. ¦ Neiskorišæen prostor u nizu diskova - Ako konfiguracioni program u nizu otkrije neiskorišæen prostor, Configuration Wizard vas vodi kroz postupak ukljuèivanja neiskorišæenog prostora u jedan ili više logièkih diskova. 11.3.8 RUÈNO PODEŠAVANJE Umesto da za formiranje niza upotrebite èarobnjaka Configuration, možete koristiti konfiguracioni program RAID kontrolera i ruèno podesiti kontroler i niz diskova. Sledi opis postupaka za podešavanje kontrolera SmartArray 4250ES pri formiranju novog niza, proširenju niza, produženju logièkog diska, menjanju velièine segmenata i menjanju RAID nivoa. 11.3.8.1 Formiranje novog niza Da biste napravili nov niz diskova, morate izabrati RAID kontroler koji æe upravljati nizom, grupisati izabrane fizièke diskove (iste velièine) u niz, a zatim od fizièkog niza diskova napraviti logièke diskove. Pretpostavimo da imate èetiri diska od 4,3 GB i dva diska od 9,1 GB, koji su povezani na SCSI RAID kontroler. Verovatno æete napraviti dva niza. Niz A bi se sastojao od tri diska od po 4.3 GB (pri èemu se èetvrti disk od 4,3 GB koristi kao rezervni), dok bi se niz B sastojao od dva diska od po 9.1 GB. Metoda otpornosti na greške za sve logièke diskove niza A mogla bi biti RAID 5 (raspodeljeno stražarenje nad podacima), dok bi metoda otpornosti na greške za logièke diskove niza B mogla biti RAID 1 (preslikavanje diskova). Pogledajmo postupak ruènog podešavanja ureðaja iz ovog primera: 1. Pokrenite pomoæni program za podešavanje RAID kontrolera. Na ekranu Main Configuration, izaberite stavku Controller Selection. 2. Izaberite jedan od ponuðenih kontrolera. Ako na serveru postoji samo jedan RAID kontroler, onda æe samo on biti ponuðen. 3. Pritisnite dugme Controller Settings da biste otvorili istoimeni prozor (slika 11.2). 4. Izaberite odgovarajuæi operativni sistem. 5. Pritisnite dugme Create Array (napravi niz) i pojaviæe se prozor Create Drive Array (slika 11.3) 6. Od ponuðenih diskova izaberite tri diska koji treba da èine niz (na primer, SCSI ID 0, 1 i 2). Ne zaboravite da uvek treba grupisati samo fizièke diskove istih velièina - u protivnom, kapacitet veæih diskova ostaæe neiskorišæen. ALEXA 2002

20/375

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

SLIKA 11.2 Okvir za dialog Controller Setings za osnovno podešavanje RAID kontrolera. 7. Pritisnite dugme Assign Drive(s) to Array. 8. Izaberite poslednji disk od 4,3 GB (oznaka ID 3) i pritisnite dugme Assign Spare to Array (uvrsti rezervni disk u niz). Ne zaboravite da se isti disk može uvrstiti u vise nizova, ali rezervni disk treba da ima isti kapacitet kao i diskovi u nizu (ili veæi).

SLIKA 11.3 Formiranje niza RAID diskova. 9. Pritisnite dugme Done da biste se vratili u osnovni prozor. 10. Ponovo mišem izaberite kontroler, a zatim pritisnite dugme Create Array da biste napravili niz B. 11. Oba diska od po 9.1 GB uvrstite u niz i pritisnite dugine Done. ALEXA 2002

21/376

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

12. Izaberite niz A (ili ikonicu Unused Space ispod niza A) u oknu Logical Configuration View. 13. Pritisnite dugme Create Logical Drive. Pojavljuje se istoimeni okvir za dijalog (slika 11.4).

SLIKA 11.4 Pravljenje logièkog RAID diska 14. Izaberite RAID nivo. U našem primeru, treba izabrati opciju Distributed Data Guarding (RAID 5). 15. Pritisnite dugme Array Accelerator Enable (ako posmatrani kontroler omoguæava ubrzavanje niza. 16. Izaberite velièinu segmenta. Možete ostaviti ponuðenu vrednost, odnosno podrazumevanu za izabrani RAID nivo, ili je izmenite. 17. Zadajte velièinu logièkog diska. U oblasti Logical Drive Size grafièki se predstavlja raspoloživ skladišni prostor. Da biste u ovom nizu napravili jedan logièki disk, prihvatite ponuðenu podrazumevanu vrednost. 18. Pritisnite dugme Done. 19. Izaberite niz B (ili ikonicu Unused Space ispod niza B) u oknu Logical Configuration View. 20. Ponovite prethodne korake da biste napravili logièki disk u nizu B, s tim što ovog puta treba izabrati otpornost na greške RAID 1. 21. Ovim ste završili podešavanje niza (ili nizova) diskova. 11.3.8.1 Proširivanje kapaciteta Proširivanje kapaciteta obuhvata dodavanje skladišnih kapaciteta (diskova) prethodno podešenom nizu. Ako je postojeæi niz skoro pun podataka, možete proširiti kapacitete bez ugrožavanja postojeæih podataka. Kada pokrenete pomoæni program za podešavanje RAID kontrolera, on proverava hardver i parametre diska. Ako pomoæni program otkrije fizièki disk koji nije iskorišæen, èarobnjak Configuration vas vodi kroz postupak dodavanja diska, ili možete ruèno proširiti kapacitet: ALEXA 2002

22/377

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

1. Instalirajte nov fizièki disk (diskove). Uvek grupišite fizièke diskove iste velièine - ako upotrebite diskove razlièitih velièina, kapacitet veæih diskova ostaæe neiskorišæen. 2. U postojeæi niz uvrstite novi fizièki disk. Postojeæi logièki disk (diskovi) automatski æe se proširiti i na nove fizièke diskove (ukljuèujuæi i novododate). 3. Napravite nov logièki disk, koji æe zauzimati višak prostora u proširenom nizu. Posmatrajmo konfiguraciju sliènu prethodnom primeru: tri diska od po 4,3 GB u nizu A (bez rezervnog diska), i dva diska od po 9.1 GB u nizu B. Ako se naknadno doda disk od 4,3 GB, niz A možete proširiti da obuhvati i èetvrti disk: 1. Izaberite niz A i pritisnite dugme Expand. 2. Izaberite nedodeljeni disk od 4,3 GB i potom odaberite stavku Assign Drive(s) to Array. 3. Pritisnite dugme Next koje se nalazi na dnu ekrana. 4. Izaberite dugme Create Logical Drive (slika 11.5).

SLIKA 11.5 Širenje kapaciteta RAID niza diskova bez ugrožavanja postojeãih podataka. 5. Izaberite otpornost na greške, aktivirajte ubrzivaè niza, zadajte velièinu segmenta i velièinu logièkog diska broj 2. 6. Pritisnite dugme Done. 7. Kada se vratite u osnovni prozor, u liniji menija izaberite Controller i potom Save Configuration. Time ste saèuvali nove parametre logièkog diska broj 2 i pokrenuli postupak za proširenje kapaciteta. Kada prestane napajanje, informacije o proširenju kapaciteta privremeno se èuvaju u memoriji ubrzivaèa niza. Da bi se spreèio gubitak podataka s logièkog diska koji se proširuje, tokom postupka proširenja kapaciteta nemojte zamenjivati RAID kontrolere ili kartice ubrzivaèa niza. ALEXA 2002

23/378

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

11.3.8.2 Poveæanje kapaciteta produženjem logièkog diska Produženje logièkog diska omoguæava poveæanje postojeæih logièkih diskova, bez ugrožavanja podataka na njima. Imajte na umu da produženje logièkih diskova ne podržavaju svi operativni sistemi. Kada je postojeæi logièki disk pun podataka, možete ga produžiti ukoliko u posmatranom nizu postoji dovoljno slobodnog prostora. Ako nema raspoloživog slobodnog prostora, preostaje vam da nizu dodate fizièki disk i da nastavite produžavanje logièkog diska: 1. Izaberite logicki disk koji želite da produžite. 2. Izaberite meni Drive. 3. Izaberite Extend Logical Drive. 4. Prozor Extend Logical Drive prikazuje tekuæi kapacitet i režijske troškove RAID-a izabranog logièkog diska (slika 11.6).

SLIKA 11.6 Produženje logièkog diska kada postoji slobodan fizièki prostor 5. Da biste poveæali logièki disk, pomerite kontrolni klizaè. U ovom prozoru ne možete smanjiti logièki disk. 6. Pritisnite dugme Done. 7. Saèuvajte podešene parametre - otvorite meni Controller i izaberite opciju Save Configuration. 8. Logièki disk æe biti prestrukturiran, tako da æe podaci na njemu bili saèuvani. 9. Uèinite novododati prostor logièkog diska dostupnim, tako što æete napraviti novu particiju u prostoru koji je nastao produžavanjem logièkog diska, ili poveæanjem postojeæe particije (ili particija) na produženom logièkom disku. 11.3.8.3 Menjanje RAID nivoa i velièine segmenta Da biste ponovo podesili nivo otpornosti na greške (RAID nivo), upotrebite okvir za dijalog RAID Level, ili upotrebite okvir za dijalog Stripe Size Migration za menjanje velièine postojeæeg segmenta logièkog diska. Oba postupka se mogu obaviti bez prekida rada i bez gubitka podataka: ALEXA 2002

24/379

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

1. U oknu Logical Configuration View, izaberite logièki disk. 2. Odaberite meni Drive. 3. Izaberite opciju Migrate RAID/Stripe Size. 4. Izaberite nov RAID nivo (na primer, pritisnite dugme RAID 5 Distributed Data Guarding). 5. Velièina segmenta može ostati podrazumevana za izabrani RAID nivo, ili zadajte drugu vrednost. Na primer, da velièina segmenta bude 16 KB. 6. Pritisnite dugme Done. 11.3.9 ZAMENA MODULA ZA UBRZAVANJE NIZA Mnogi napredni RAID kontroleri sadrže i veliki modul za keširanje, koji se naziva ubrzivaè niza (engl. array accelerator, na primer Smart Array 4250 ES ima zamenjivi ubrzivaè niza kapaciteta 64 MB, dok kontroler AMI Mega RAID ExpressPlus podržava do 128 MB RAM memorije). Ubrzivaè niza èuva podatke na putu izmeðu sistema i niza diskova, tako da otkaz napajanja i greške u radu diska ne ugrožavaju podatke. Ubrzivaè niza se obièno pravi u obliku zamenjive ploèe, tako da se lako može zameniti, ako zatreba. Kada se ima u vidu otpornost na greške veæine RAID kontrolera, znamo da modul ubrzivaèa niza mora biti prikljuèen pre poèetka korišæenja kontrolera. Ubrzivaè niza ima više jedinstvenih osobina: ¦ Ubrzava skladištenje podataka privremenim keširanjem podataka velikim brzinama (red velièine brzine unutrašnje magistrale), dok se podaci na diskovima prenose sporije (brzinom upisivanja na disk). ¦ Koristi sopstvene baterije za napajanje, odnosno podatke èuva nezavisno od napajanja servera - èak i ako se ubrzivaè niza ukloni iz RAID kontrolera. ¦ Njegova memorija podržava proveru i ispravljanje grešaka (ECC), tako da je pouzdanost rukovanja podacima poboljšana. ¦ Posmatrajmo konfiguraciju s jednim RAID kontrolerom. Ukoliko kontroler otkaže, modul ubrzivaèa se može premestiti na neki drugi kompatibilan RAID kontroler, na kojem se može nastaviti prekinuti prenos podataka. ¦ U konfiguraciji s redundantnim RAID kontrolorom, u sluèaju otkaza jednog kontrolera obièno nije potrebno premeštati ubrzivaè niza, buduæi da su podaci izmeðu dva kontrolera automatski usaglašeni. 11.3.9.1 Uklanjanje ubrzivaèa Buduæi da je ubrzivaè obièno u obliku prikljuène ploèe (podmodul), za RAID kontroler je povezan razlièitim zavrtnjima. Sledeæi postupak opisuje demontažu ubrzivaèa s RAID kontrolera SmartArray 4250Es (tipièan RAID konlroler): 1. Odvrtkom Torx T-10 odvijte dva zavrtnja na vrhu kartice ubrzivaèa. 2. Okrenite ploèu RAID kontrolera i uklonite pet zavrtnjeva koji prièvršæuju držaè za telo RAID kontrolera. 3. Uklonite držaè. 4. Odvijte i preostali zavrtanj na držaèu ploèe ubrzivaèa. 5. Skinite držaè ploèe ubrzivaèa. ALEXA 2002

25/380

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

6. Okrenite ploèu i okrenite bravicu za 90 stepeni da biste odvojili modul ubrzivaèa niza od RAID kontrolera. 7. Pažljivo podignite ploèu ubrzivaèa niza (pored gornje ivice ploèe kontrolera) da biste ubrzivaè odvojili od signalnih konektora na RAID kontroleru. 8. Da biste karticu ubrzivaèa niza instalirali na RAID kontroler, treba primeniti ovaj postupak obrnutim redosledom.

11.4 INSTALIRANJE UPRAVLJAÈKIH PROGRAMA Pošto je RAID kontroler instaliran i podešen, treba instalirati upravljaèke programe (engl. driver) za odgovarajuæi operativni sistem. Ovaj deo poglavlja daje smernice za instaliranje kontrolera (poput ureðaja Compaq SmartArray 4250ES) pod Windowsom 2000/NT, Novellovim Netwareom i Linuxom. Pre instaliranja upravljaèkih programa, proverite da li treba ažurirati BIOS vašeg servera i podesiti nizove diskova pomoæu konfiguracionog programa RAID kontrolera. Opisani postupci su opšti primeri. Detaljna uputstva za instaliranje specifiènih RAID kontrolera potražite u dokumentaciji. 11.4.1 WINDOWS 2000 Najnoviji RAID ureðaji imaju podršku za Windows 2000 (to jest za Windows 2000 Server). Na primer, upravljaèki programi za ureðaj AMI Mega RAID za Windows 2000 priloženi su kao upravljaèki programi za miniprikljuèke (engl. miniport). Da biste postojeæem sistemu, koji radi pod Windowsom 2000, dodali odgovarajuæe pomoæne i upravljaèke programe ureðaja AMI MegaRAID, sprovedite sledeæi postupak: 1. Posle instaliranja RAID kontrolera na posmatranom raèunaru, podignite Windows 2000. Pojavljuje se èarobnjak Found New Hardware. 2. Za sve nove ureðaje izaberite Cancel (ne dozvolite èarobnjaku da automatski prepozna kontroler). 3. Izaberite Start / Settings / Control Panel. 4. Dvaput pritisnite ikonicu Add/Remove Hardware da bi se pojavio istoimeni èarobnjak. Pritisnite dugme Next. 5. Pojavljuje se prozor Choose a Hardware Task. Izaberite opciju Add/ Troubleshoot (dodavanje/rešavanje problema na ureðaju) i pritisnite Next. 6. Pojavljuje se prozor Choose a Hardware Device. Izaberite PCI ureðaj koji je u spisku ureðaja oznaèen uzviènikom - to bi trebalo da bude prvi ureðaj sa spiska. Pritisnite Next. 7. Kada završite rad s èarobnjakom Add/Remove Hardware, pritisnite Finish. 8. Pritisnite Next da biste otvorili okvir za dijalog Upgrade Device Driver Wizard, onda još jednom pritisnite Next. 9. Pojavljuje se prozor Install Hardware Device Drivers. Proverite da li su prikazani svi raspoloživi upravljaèki programi. 10. Ubacite CD sa upravljaèkim programima za dati RAID kontroler. ALEXA 2002

26/381

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

11. Prikazuje se prozor Hardware Type. U listi izaberite SCSI i RAID kontrolere, zatim pritisnite Next. 12. Pojavljuje se prozor Select a Device Driver, u kome se traži da navedete upravljaèki program ureðaja koji želite da instalirate. Izaberite proizvoðaèa i model ureðaja i pritisnite Next. 13. Pojavljuje se spisak svih kontrolera koji pripadaju posmatranoj klasi ureðaja. Izaberite model kontrolera i pritisnite ENTER. 14. Prikazuje se prozor Start Device Driver Installation. Da biste pokrenuli instaliranje upravljaèkog programa izabranog ureðaja, pritisnite Next. 15. Pošto ste dodali upravljaèke programe za sve SCSI kontrolere, pritisnite Finish da biste zatvorili èarobnjaka. Instaliranje upravljaèkog programa trebalo bi da bude gotovo. 11.4.2 WINDOWS NT 4.0 Da biste na serveru instalirali upravljaèki program RAID kontrolera za Windows NT, trebaju vam CD sa upravljaèkim programima i podrškom (koji ste dobili uz posmatraini ureðaj), prazne diskete i pristup serveru (odnosno radnoj stanici) sa startnim CD èitaèem (u veæini sluèajeva, to je sistem na koji instalirate RAID kontroler). Pre nego što pristupite upravljaèkom programu s CD-a, napravite SSD diskete za Windows NT. Ove diskete æe sadržati najnoviji operativni sistem, upravljaèke programe i dokumentaciju kontrolera. Diskete pravite po sledeæem postupku: 1. Podignite server sa CD-a kontrolera. 2. U prozoru System Utilities izaberite Create Support Software. 3. U prozoru Diskette Builder izaberite Create Support Server Diskettes from CD. 4. Izaberite Support Software for Windows NT. 5. Pratite uputstva sa ekrana i napravite SSD diskete za Windows NT. 11.4.2.1 Instaliranje RAID kontrolera na Windowsu NT Upravljaèke programe RAID kontrolera možete instalirati tokom instalacije Windowsa NT 4.0. Koristiæete datoteke sa SSD disketa za WindowsNT: 1. Otpoènite postupak instaliranja Windowsa NT 4.0. 2. Instalacioni program automatski prepoznaje ureðaje za skladištenje. Kada sistem zatraži, pritisnite S da biste zadali dodatne ureðaje za skladištenje. 3. U spisku istaknite stavku Other (zahtevaæe disk koji je došao uz ureðaj, Requires Disk Provided by Manufacturer) i pritisnite ENTER. 4. Ubacite SSD disketu broj 1 za Windows NT 4.0 i pritisnite ENTER. 5. Sa spiska prikazanih kontrolera izaberite RAID kontroler (na primer, Compaq Integrated Smart Array 42XX Controllers for Windows NT 4.0) i pritisnite ENTER. 6. Ponovo pritisnite ENTER i nastavite instaliranje Windowsa NT 4.0. 7. Kada sistem zatraži, ponovo ubacite SSD disketu za Windows NT 4.0 instalacioni program kopira upravljaèke programe na vaš sistem. ALEXA 2002

27/382

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

11.4.2.2 Ažuriranje upravljaèkih programa RAID kontrolera Upravljaèki program za RAID kontroler obièno se ažurira u dva koraka uklanjanje starog upravljaèkog programa, a zatim instaliranje novog upravljaèkog progra. Pomoæu instalacionog programa Windows NT SSD Setup, možete preskoèiti postupak uklanjanja/dodavanja i ažurirati upravljaèki program sledeæim postupkom: 1. Pokrenite Windows NT i prijavite se na nalog sa administratorskim ovlašæenjima. 2. Ubacite disketu Windows NT SSD (disketa broj 1) u disketnu jedinicu. 3. Pokrenite instalacioni program Setup, tako što æete upisati a:\setup (gde je a: slovna oznaka disketne jedinice). 4. Odaberite opciju Custom Setup. 5. Izaberite konkretan RAID kontroler (na primer, Compaq Integrated Smart Array 42XX Controller), a zatim izaberite Update. 6. Instalacioni program Setup ažurira upravljaèki program na vašem sistemu koristeæi sadržaj SSD disketa za Windows NT. 7. Pritisnite Close i izaðite iz programa Setup. 8. Uklonite SSD disketu, iskljuèite Windows NT (operacija Shut Down) i ponovo pokrenite sistem da biste uèitali novi upravljaèki program. 11.4.2.3 Instaliranje RAID kontrolera nakon instaliranja Windowsa NT Ako ste prinuðeni da RAID kontroler instalirate nakon instaliranja Windowsa NT, možete upotrebiti pomoæni instalacioni program Setup, koji se nalazi na SSD disketama za Windows NT. Program Setup prepoznaje hardverske komponente koje su fizièki instalirane u sistemu i shodno konkretnom ureðaju preporuèuje koje upravljaèke programe treba instalirati ili ažurirati: 1. Pokrenite Windows NT na sistemu na kojem instalirate upravljaèke programe i prijavite se na nalog sa administratorskim ovlasæenjima. 2. Ubacite u disketnu jedinicu SSD disketu za Windows NT sa oznakom 1. 3. U aplikaciji Program Manager, izaberite File, a zatim Run. 4. Upišite a:\setup i pritisnite ENTER. 5. Izaberite Custom. 6. Izaberite RAID kontrolor (na primer, Compaq Integrated Smart Array 42XX Controller). Ukoliko ste ranije instalirali ovaj upravljaèki program na posmatranom sistemu, program Setup obaveštava da li je moguæe ažurirati postojeæi upravljaèki program. Ako je moguæe, izaberite Update. U sluèaju da upravljaèki program nije ranije instaliran, izaberite Install i ubacite odgovarajuæu disketu (koju sistem zatraži tokom instaliranja). 7. Pomoæu programa Setup možete instalirati i druge komponente. Kada završite, zatvorite program pritiskom na dugme Close. Program Setup vas pita da li želite da ponovo pokrenete sistem kako biste omoguæili primenu malopre instaliranog/ažuriranog upravljaèkog programa. 11.4.2.4 Uklanjanje upravljaèkog programa Ponekad je neophodno ukloniti upravljaèki program RAID kontrolera, pre zamene kontrolera, ili radi razrešavanja sukoba izmeðu ureðaja. Rukovanje ALEXA 2002

28/383

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

upravljaèkim programima se obavlja kroz Control Panel, kao što je za Windows NT prikazano ovde: Ne uklanjajte upravljaèki program ako se sistem podiže sa ureðaja koji je povezan na RAID kontroler. Pojaviæe se okvir za dijalog koji obaveštava da se izabrani kontroler koristi kao startni ureðaj - uklanjanje upravljaèkog programa može onemoguãiti podizanje sistema. 1. Pokrenite Windows NT i prijavite se na nalog sa administratorskim ovlašæenjima. 2. U Control Panelu pokrenite pomoæni program za podešavanje SCSI Adaptera. 3. Izaberite karticu Drivers. 4. Odaberite kontroler (na primer, Compaq Integrated Smart Array 42XX Controller), potom izaberite Remove. 5. Pošto je upravljaèki program uklonjen, pritisnite OK. Da bi uklanjanje upravljaèkog programa stupilo na snagu, morate ponovo pokrenuti sistem. 11.4.2.5 Instaliranje redundantnog softvera Ako vaš operativni sistem podržava korišæenje redundantnog softvera, ovaj softver možete instalirati prateæi postupak koji je dat za Windows NT: 1. Pokrenite Windows NT (na sistemu na kojem instalirate redundantni softver) i prijavite se na nalog sa administratorskim ovlašæenjima. 2. Ubacite u disketnu jedinicu SSD disketu za Windows NT (obièno je oznaèena brojem 7). 3. U aplikaciji Program Manager izaberite File, a zatim Run. 4. Upišite a:\setup i pritisnite ENTER. 5. Izaberite komponentu redundantnog softvera za upotrebljeni RAID kontroler. Ako ste ovakav softver ranije instalirali na tom sistemu, program Setup obaveštava o tome da li se taj softver može ažurirati. Ukoliko može, izaberite Update. Ako softver nije ranije instaliran, izaberite Install. 6. Pomoæu programa Setup možete instalirati i druge komponente. Kada završite, zatvorite program pritiskom na dugme Close. Program Setup vas pita da li želite da ponovo pokrenete sistem kako biste omoguæili primenu malopre instaliranog softvera. 11.4.2.6 Uklanjanje redundantnog softvera Ponekad je neophodno ukloniti redundantni softver za RAID kontroler. Postupak je sledeæi: 1. Na sistemu na kojem ste instalirali redundantni softver pokrenite Windows NT i prijavite se na nalog sa administratorskim ovlašæenjima. 2. Ubacite u disketnu jedinicu SSD disketu broj 1 za Windows NT. 3. U aplikaciji Program Manager izaberite File, a zatim Run. 4. Upišite a:\setup i pritisnite ENTER. 5. Izaberite komponentu redundantnog softvera za upotrebljeni RAID kontroler i pritisnite Remove. 6. Ponovo pokrenite sistem. ALEXA 2002

29/384

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

11.4.3 NOVELL NETWARE 5.0 Da biste na serveru instalirali upravljaèki program RAID kontrolera za NetWare, trebaju vam CD sa upravljaèkim programima i podrškom (koji ste dobili uz kontroler), prazne diskete i pristup serveru (odnosno radnoj stanici) sa startnim CD èitaèem (u veæini sluèajeva, to je sistem na koji instalirate RAID kontroler). Pre nego što pristupite upravljaèkom programu s CD-a, napravite SSD diskete za Novell NetWare. Ove diskete æe sadržati najnoviji softver operativnog sistema, upravljaèke programe i dokumentaciju kontrolera. Da biste napravili diskete, pratite sledeæe korake: Pre instaliranja upravljaèkih programa konkretnih ureðaja, instalirajte i uèitajte najnoviji paket Support Pack ili zakrpu operativnog sistema. Novellovi paketi za podršku, Support Pack, i kompleti zakrpa mogu se preuzeti neposredno od Novella. 1. Podignite server s CD-a kontrolera. 2. U prozoru System Utilities izaberite Create Support Software. 3. U prozoru Diskette Builder izaberite Create Support Server Diskettes from CD. 4. Pomerite spisak nadole i izaberite Support Software for Novell Net Ware. 5. Pratite uputstva sa ekrana i napravite SSD diskete za Novell NetWare. 11.4.3.1 Instaliranje upravljaèkog programa Softver s CD-a za podršku automatski prepoznaje novoinstalirane kontrolere, zatim kopira neophodne upravljaèke programe i ažurira datoteku STARTUP.NCF na serveru. U NetWareu je postupak za instaliranje i ažuriranje upravljaèkih programa ureðaja prilièno jednostavan. Da biste na serveru pod Net Wareom v3.20, v4.2 ili v5.0 instalirali upravljaèki program za RAID kontroler, kopirajte tražene datoteke s Novellove SSD diskete (obièno je u pitanju disketa broj 3) u startni direktorijum servera (i u direktorijum SYS/SYSTEM, ako treba). Kada se upravljaèki program instalira, potražite u NetWareovoj dokumentaciji za instaliranje informacije o instaliranju i montiranju volumena za vaš novi podsistem diskova. 11.4.3.2 Preslikavanje diskova u NetWareu NetWare prepoznaje svaki pojedinaèni logièki disk u nizu, kao da je u pitanju zaseban fizièki disk. Ako preslikavate logièke diskove koji pripadaju istom nizu, a pri tom otkaže fizièki disk, otkazaæe oba logièka diska (iz para koji obavlja preslikavanje). Samim tim, podaci æe biti izgubljeni. Da biste ovo izbegli, morate preslikavati logièke diskove koji pripadaju razlièitim nizovima. Kad hoæete da vidite logièka podešavanja kontrolera, upotrebite pomoæni program za podešavanje RAID kontrolera za NetWare (na primer CPQONLIN.NLM), koji se nalazi na Novell SSD diskeli broj 1. Zabeležite logièke diskove (i nizove na kojima se nalaze). Kada NetWare podešavate za preslikavanje diskova, izaberite logièke diskove jednakih kapaciteta koji pripadaju razlièitim nizovima. U NetWareu nemojte koristiti preslikavanje diskova ako nemate dva niza. ALEXA 2002

30/385

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

11.4.3.3 Rešavanje otkaza diskova u NetWareu Iako diskovi retko otkazuju, veoma je važno da zaštitite važne podatke. Najbolji naèin za obnavljanje neispravnog diska (odnosno podataka koji su na njemu postojali) jeste primena neke metode otpornosti na greške u sistemu diskova. Pomoæu tehnika za otpornost na greške, kontroler u pozadini može analizirati fizièku površinu diskova, odnosno proveriti postoje li loši sektori (štaviše, kontroler može podatke premestiti na novo mesto na disku). Ova moguænost poboljšava pouzdanost i raspoloživost podataka. U svim sluèajevima, treba praviti rezervne kopije, jer se tako spreèava gubitak podataka, u sluèaju katastrofalnih otkaza. Kada disk otkaže, možete upotrebiti sledeæi uopšteni postupak: 1. Identifikujte disk koji je otkazao i zabeležite podatke o njemu - naroèito je važno zabeležiti tip, proizvoðaèa i kapacitet diska. 2. Zabeležite koja particija i eventualno koji volumen su otkazali. Ove informacije možete saznati iz poruka o greškama koje se pojavljuju na serverskoj konzoli. Ove poruke se takoðe beleže u datoteci serverskog dnevnika grešaka, koja se može pregledati pomoænim programima SYSCON ili NWADMIN. 3. Proverite da li ste u skorije vreme pravili rezervne kopije. Ako je disk deo preslikanog volumena koji je otporan na otkaze, ili hardverskog volumena koji je otporan na otkaze, verovatno podatke možete obnoviti bez korišæenja rezervnih kopija. Rezervne kopije su u svakom sluèaju važan èinilac u zaštiti podataka od gubitka. 4. Naðite ureðaj kojim æete zameniti neispravan disk. Moraju biti istog tipa i kapaciteta. Sledite uputstva za zamenu diskova na serverskoj konfiguraciji. Imajte u vidu da NetWare ne preslikava informacije koje se nalaze u DOS particijama samo hardverski realizovana otpornost na greške podržava preslikavanje DOS particija. Ako imate preslikan disk koji sadrži DOS particiju, nju biste morali da obnavljate iz neke druge rezervne kopije. Ukoliko disk koji je otkazao sadrži DOS particiju, NetWare ne može pristupiti informacijama na toj particiji. Na primer, meðu datotekama na DOS particiji nalaze se datoteka STARTUP.NCF i Novellovi upravljaèki programi za diskove. Da biste spreèili pokušaje NetWarea da èita ili upisuje na neispravan disk, s konzole treba da izvršite sledeæu komandu: REMOVE DOS Ako vaš server nije podešen za hardversku otpornost na greške, a neispravan disk je sadržao DOS particiju s koje je podizan server, neæete moæi ponovo da pokrenete server pošto ga iskljuèite. Moraæete da intervenišete što pre primenom sledeæeg postupka: 1. Spustite server i iskljuèite mu napajanje. 2. Zamenite neispravan fizièki disk. 3. Ponovo podignite sistem pomoæu serverove konfiguracione diskete. 4. Izaberite opciju Install a System Partition, kojom æete na startnom DOS disku instalirati sistemsku particiju. 5. Zatvorite serverov konfiguracioni program. 6. Naðite startnu DOS disketu koja sadrži FDISK i FORMAT. ALEXA 2002

31/386

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

7. Upotrebite program FDISK da biste na novom disku napravili primarnu DOS particiju - DOS particija bi trebalo da ima najmanje 60 MB. 8. Podesite da DOS particija koju ste upravo napravili bude aktivna. 9. Upotrebite komandu FORMAT za formatiranje DOS particije. Da bi ova particija bila startna, mora sadržati odreðene datoteke (na primer, komanda bi bila: FORMAT C: /S). 10. Ako imate rezervnu kopiju svoje DOS particije, upotrebite je za obnavljanje prethodnog stanja. U suprotnom, upotrebite NetWareove serverske diskete i kopirajte sledeæe datoteke u NetWareov direktorijum na DOS particiji: SERVER.EXE; INSTALL.NLM; VREPAIR.NLM; MONITOR.NLM; CLIB.NLM; STREAMS.NLM 11. Sa SSD disketa za Novell NetWare kopirajte upravljaèke programe potrebne za rad diskova, lokalne mreže i pomoæne programe s nastavkom .NLM koji bi trebalo da se nalaze na DOS particiji. 12. Na DOS particiju kopirajte sve ostale potrebne informacije, a zatim ponovo podignite sistem. Sada možete pokrenuti NetWare server (možda æete morati da napravite datoteku STARTUP.NCF). Ako ste za upravljaèke programe koji su u vezi s vašim RAID kontrolerom, izabrali rad „bez otpornosti na greške” (engl. no fault tolerance), ali ste podesili NefWare preslikavanje diskova ili NetWare udvajanje kontrolera (engl. NetWare controlerduplexing). sprovedite sledeæi postupak da biste obnovili podatke posle otkaza diska: 1. Identifikujte fizièki disk koji je otkazao i koji je izazvao deaktiviranje NetWare ureðaja. Zabeležite broj i ime neispravnog logièkog diska. Evo primera: NWPA: [V503-A2-D1:0] Compaq SMART-2 Slot 8 Disk 2 NFT 2. Poruke o otkazu ureðaja prikazuju se na serverskoj konzoli i beleže u serverovom dnevniku grešaka, koji se može pregledati korišæenjem pomoænih programa SYSCON i NWADMIN. Ove informacije æete kasnije upotrebiti za pravljenje važeæih particija. 3. Uèitajte datoteku INSTALL.NLM i uðite u meni Disk Options Mirroring. Izaberite preslikanu logièku particiju koju je narušio otkazali disk. Zabeležite broj ureðaja i broj particije logièkog diska koji još uvek radi, a deo je preslikane grupe. Ove informacije æete kasnije upotrebiti da biste ponovo uspostavili preslikavanje pomoæu popravljenog logièkog diska. 4. Uklonite (obrišite) nedostupan ureðaj (možda više nije sinhronizovan) iz grupe Mirror Partition - ovaj ureðaj nije raspoloživ zbog otkaza diska. 5. Zabeležite mesto ležišta (engl. drive bay location) fizièkog diska koji je otkazao - novi fizièki ureðaj mora biti stavljen u isto ležište. 6. Ako je otkazao disk koji se može instalirati bez iskljuèivanja napajanja, ne morate gasiti server. U suprotnom, ugasite server, iskljuèite ga s mreže, pa iskljuèite napajanje. 7. Postavite novi fizièki disk u ležište u kojem se nalazio neispravan disk. Ovaj fizièki disk mora biti istog kapaciteta kao i neispravan disk. Proverite da li su svi kablovi valjano prikljuèeni. ALEXA 2002

32/387

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

8. Aktivirajte novi ureðaj. Uèitajte datoteku MONITOR.NLM i upotrebite opciju za dobijanje informacija o disku (Disk Information) da biste izabrali ureðaj. Neke verzije NetWarea automatski aktiviraju ureðaj prilikom izbora ove opcije. Ostale verzije NetWarea zahtevaju ruèno aktiviranje ureðaja, menjanjem operativnog stanja u stanje „aktivan”. Ako je ponovno aktiviranje neispravnog logièkog diska oznaèeno kao uspešno (engl. successful), upravljaèki program konzoli šalje obaveštenje o tome. 9. Uèitajte program INSTALL.NLM i upotrebite opciju Change Hot Fix (drugim reèima, pregledajte informacije o preslikanom ureðaju, a ne o onom koji je otkazao), da biste utvrdili koliko je blokova Hot Fix Redirectio zadano za ovu particiju. 10. Pomoæni program INSTALL.NLM upotrebite za uklanjanje i pravljenje particije na popravljenom logièkom disku. Logièki disk može imati važeæu tabelu particija iako podaci na njemu nisu važeæi. Neki podaci izgledaju kao da su važeæi, jer fizièki disk koji je otkazao nosi samo deo logièkog diska. U svakom sluèaju, celovitost podataka na logièkom disku je narušena. Obrišite sve stare i nevažeæe podatke, zatim na logièkom disku napravite novu particiju. 11. U meniju Disk Options pomoænog programa INSTALL.NLM izaberite opcije Modify Disk Partitions i Hot Fix. 12. U meniju Available Disk Drives programa INSTALL.NLM izaberite neispravan logièki disk koji je sada popravljen (informacije o ureðaju zabeležene su u koraku broj 1). 13. Izaberite opciju Delete Partition. Program INSTALL.NLM možda æe prikazati nekoliko poruka o greškama. Pošto nameravate da obrišete ovu particiju, nemojte ažurirati nijednu informaciju u tabeli Volume Definition. Nastavite, sve dok ne obrišete staru particiju. 14. Ako program INSTALL.NLM prijavi da ne može obrisati particiju jer ju je zakljuèao neki drugi proces, deaktivirajte bilo koji NLM program koji bi mogao da zakljuèa particiju. Pošto napravite particiju i informacije o volumenu, ponovo pokrenite pomenute NLM programe. 15. Napravite particiju na istom logièkom disku. 16. Vratite se u meni Disk Options Mirroring i izaberite broj ranije preslikavane NetWare 386 particije (zabeležili ste ga u koraku 2). 17. Pritisnite INSERT da biste dobili spisak particija koje se mogu preslikavati. Izaberite particiju koja je u vezi sa popravljenim ureðajem (zabeležili ste ga u koraku 1). Ovo podstièe NetWare da ponovo sinhronizuje preslikane particije. Poruka na konzoli obaveštava o uspešnom završetku postupka usaglašavanja. Ako na serveru niste podesili nikakvu tehniku otpornosti na greške, podatke morate obnavljati s rezervnih kopija sa spoljnih medijuma. Koristite sledeæi postupak: 1. Identifikujte fizièki disk koji je izazvao deaktiviranje NetWare ureðaja. Zabeležite broj i ime neispravnog ureðaja. Evo primera: NWPA: [V503-A2-Dl:0]Compaq SMART-2 Slot 8 Disk 2 NFT Poruke o otkazu se prikazuju na konzoli i beleže u datoteci serverskog dnevnika grešaka, koji se može pregledati pomoænim programima SYSCON ALEXA 2002

33/388

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

ili NWADMIN. Ove informacije æete upotrebiti, za pravljenje važeæe particije. 2. Uklonite neispravan disk. 3. Postavite novi fizièki ureðaj u isto ležište u kojem je bio stari disk. Fizièki disk mora imati isti kapacitet kao stari disk. 4. Aktivirajte novi disk. U programu MONITOR.NLM upotrebite opciju Disk Information da biste izabrali ureðaj. Neke verzije NetWarea automatski aktiviraju ureðaj prilikom izbora ove opcije. Ostale verzije NetWarea zahtevaju ruèno aktiviranje ureðaja, menjanjem operativnog stanja u stanje „aktivan”. Ako je ponovno aktiviranje zamenjenog logièkog diska oznaèeno kao uspešno (engl. successful), upravljaèki program konzoli šalje obaveštenje. 5. U programu INSTALL.NLM upotrebite opciju Change Hot Fix da biste utvrditi koliko je blokova Hot Fix Redirectio zadato za ovu particiju. Logièki disk može imati važeæu tabelu particija iako podaci na ovom logièkom disku, nisu važeæi. Neki podaci izgledaju kao da su važeæi, jer neispravan fizièki disk nosi samo deo logièkog diska. U svakom sluèaju, celovitost podataka na logièkom disku je narušena. Obrišite sve stare i nevažeæe podatke, zatim na logièkom disku napravite novu pariiciju. 6. U meniju Disk Options programa INSTALL.NLM izaberite opcije Modify Disk Partitions i Hot Fix. Upravljaèki program bi trebalo da ponovo aktivira zamenjen logièki disk. Upravljaèki program na konzolu šalje obaveštenje o tome da li je logièki disk uspešno reaktiviran. 7. U meniju Available Disk Drives programa INSTALL.NLM izaberite logièki disk koji je sada popravljen (informacije o ureðaju zabeležene su u koraku broj 1). 8. Izaberite opciju Delete Partition. Pomoæni program INSTALL.NLM možda æe prikazali nekoliko poruka o greškama. Pošto nameravate da obrišete ovu particiju, nemojte ažurirati nijednu informaciju u tabeli Volume Definition. Nastavite, sve dok ne obrišete staru particiju. 9. Ako program INSTALL.NLM prijavi da ne može obrisati particiju jer ju je zakljuèao neki drugi proces, deaktivirajte bilo koji NLM program koji bi mogao da zakljuèa particiju. Pošto napravite particiju i informacije o volumenu, ponovo pokrenite pomenute NLM programe. 10. Napravite particiju na istom logièkom disku. 11. Napravite i montirajte volumen. 12. Pronaðite spoljašnji medijum na kojem se nalaze skorije rezervne kopije i upotrebite ih da obnovite podatke na serverskom volumenu. 11.4.4 LINUX Kako popularnost operativnih sistema iz porodice Linux raste, možda æete imati zadatak da instalirate ili ažurirate upravljaèke programe RAID kontrolera za servere pod Linuxom. Upravljaèke programe za kontroler AMI MegaRAID instalirajte na server pod operativnim sistemom Red Hat Linux 6.2 po sledeæem postupku: 1. Podignite sistem s CD-ROM-a, Disk 1. 2. Iza odzivnika poèetnog ekrana upišite expert, zatim pritisnite Enter. ALEXA 2002

34/389

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

3. U disketnu jedinicu ubacite Linuxovu disketu sa upravljaèkim programom za RAID, koju ste napravili prema uputstvu sa CD-a. 4. Izaberite engleski kao podrazumevani jezik (engl. default language) i pritisnite OK. 5. Izaberite US kao tip sistemske tastature i pritisnite OK. 6. Izaberite CD-ROM kao medijum sa paketima koje treba instalirati, a zatim pritisnite OK. 7. Izaberite Add Device da biste dodali SCSI ureðaj i pritisnite OK. 8. Izaberite SCSI, pa pritisnite OK. 9. Izaberite AMI MegaRAID Adapter Driver. Na ovaj naèin æete pronaæi i uèitati upravljaèki program za svoj SCSI ureðaj. Pritisnite OK. 10. Pojavljuje se prozor Mouse Configuration. Izaberite vrstu sistemskog miša koji koristite i pritisnite OK. 11. Otvara se prozor grafièkog korisnièkog interfejsa GUI Welcome. Pritisnite Next. 12. Pojavljuje se prozor Inslall Options. Izaberite Custom i pritisnite Next. 13. Inicijalizujte disk ureðaje. U prozoru Partitions izaberite Add da biste napravili particije. 14. Upišite kosu crtu (/) kao oznaku taèke montiranja. 15. Tasterom Tab preðite na polje za velièinu Size (MB), upišite velièinu niza koji želite da koristite i pritisnite ENTER. Proverite da li ste uneli broj veæi od 1515 MB, inaèe instaliranje neæe biti dozvoljeno. Obratite pažnju na to da je za parametar Partition Type istaknuta stavka Linux Native. To znaèi da birate prostor èvrstog diska za Linux particiju. 16. Pojavljuje se prozor Partitions. Izaberite Add da biste napravili još jednu particiju. 17. Izaberite Linux Swap kao vrednost parametra Partition Type. 18. Tasterom Tab preðite na polje Size (MB). Upišite 125 ili veæi broj i pritisnite OK. 19. U sledeæem prozoru pritisnite OK. 20. Pojavljuje se prozor LILO Conliguration. Iskljuèite opcije „Create boot disk” i pritisnite OK. Ovo je opcija za korisnike - nije neophodno praviti startni disk da bi se instalacija nastavila. 21. Pojavljuje se prozor Time Zone Select. Izaberite vremensku zonu u kojoj se nalazi vaš sistem i pritisnite OK. 22. Pojavljuje se prozor Account Configuration. Izaberite i upišite administratorsku lozinku (engl. root password), a zatim je potvrdite. Pritisnite Next. Nemojte zaboraviti, odnosno izgubiti lozinku, inaèe neæete moæi da se prijavite na sistem nakon završetka instaliranja. 23. Pojavljuje se prozor Authentication Configuration, Pritisnite Next. 24. Pojavljuje se prozor Select Package Group. Pomerite se nadole i izaberite Everything, zatim pritisnite Next. 25. Pojavljuje se prozor X-Configuration. Izaberite odgovarajuæi monitor i grafièku karticu, pa pritisnite Next. ALEXA 2002

35/390

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

26. Pritisnite Next da biste zapoèeli instaliranje Linuxa 6.2. 27. Pritisnite Exit da biste završili instaliranje. 28. Sistem æe se sada ponovo podiæi.

11.5 MENJANJE INSTALACIONIH PARAMETARA KONTROLERA Pošto ste instalirali RAID kontroler i on radi, možda æe morati da se prilagode ili izmene instalacioni parametri kontrolera. Pre nego što pokušate da izmenite bilo šta u postojeæoj instalaciji RAID kontrolera, pažljivo pregledajte upozorenja i zahteve vašeg RAID kontrolera i serverskog kuæišta. Evo nekoliko stavki koje treba proveriti pre nastavka rada: ¦ Svaki RAID kanal može podržati veliki broj diskova (na primer, do 14 diskova), ali æe kontroler biti ogranièen brojem fizièkih diskova koje podržava server. ¦ Proverite postoje li prihvatljive kombinacije upravljaèkih programa. Neki RAID kontroleri omoguæavaju korišæenje standarda Wide Ultra2 SCSI, Wide Ultra SCSI-3, ili mešavinu ova dva, na serverima i sistemima za skladištenje koji podržavaju zamenu diskova tokom rada servera. Ovo ne mora da važi za sve kombinacije kontrolera/servera. ¦ Diskovi ne moraju zahtevati zatvaranje (engl. termination). Na primer, serveri firme Compaq i interno kabliranje obezbeðuju odgovarajuæe završetke, odnosno zatvaranje SCSI magistrale. ¦ Proverite prihvatljive velièine diskova. Vaš RAID kontroler možda ne podržava sve kapacitete i interfejse. ¦ Diskovi treba da budu istog kapaciteta da bi se maksimalno iskoristio prostor na diskovima koji su grupisani u isti niz. ¦ Proverite postoje li „rezervisani identifikatori”. Na primer, spoljašnji diskovi (ili oni koji ne podržavaju izmenu tokom rada servera), koji su povezani na RAID kontrolere (poput Compaq SmartArray 4250ES) ne smeju bili instalirani kao SCSI ID6. SCSI ID 6 i 7 rezervisani su za rad redundantnih kontrolera. 11.5.1 IZMENA PARAMETARA OTPORNOSTI NA GREŠKE Možda æe vam biti preko potrebno da promenite nivo otpornosti na greške (RAID level) koji se koristi u nizu. Ovo može biti neophodno kada se diskovi dodaju ili uklanjaju sa servera, ili kada treba promeniti konfiguraciju mreže. Na primer, rane realizacije mreža davale su prednost performansama skladištenja podataka nad otpornoišæu na greške. Potreba za zaštitom važnih podataka može nametnuti ažuriranje otpornosti na greške RAID. Evo opšteg postupka: 1. Izaberite novi RAID nivo. Najpre utvrdite koji je nivo najpogodniji (pogledajte odeljak „ RAID nivoi ” u prethodnom delu poglavlja). 2. Napravite rezervnu kopiju niza diskova. RAID nivo se obièno može preseliti bez gubitka podataka, korišæenjem pomoænog programa za podešavanje RAID kontrolera. Ako ovo nije moguæe (konfiguracioni program bi trebalo da vas obavesti o tome), moraæete najpre da napravite rezervnu kopiju podataka, pa da zatim promenite RAID nivo. ALEXA 2002

36/391

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

3. Podesite niz. Pokrenite konfiguracioni program RAID kontrolera da biste podesili neku drugu metodu otpornosti na greške za niz diskova. Ako se pojavi poruka o grešci, koja kaže da treba poveæati broj sektora, morate obrisati stari volumen i ponovo ga podesiti, kao nov volumen s novom metodom otpornosti na greške. 4. Obnovite podatke. Ako treba, kopirajte podatke nazad, na iste logièke diskove. Vaš sistem automatski raspodeljuje podatke shodno novoj šemi otpornosti na greške. 11.5.2 MENJANJE VELIÈINE SEGMENTA Možda æe vam bili preko potrebno da promenite velièinu segmenta (engl. stripe size) koja se koristi u nizu. Ovo može biti neophodno kada se diskovi dodaju ili uklanjaju sa servera, ili kada treba promeniti konfiguraciju mreže. Evo opšteg postupka: 1. Izaberite novi RAID nivo. Najpre treba utvrditi koja je velièina segmenta najpogodnija za posmatrani niz diskova i RAID nivo (pogledajte odeljak „Segmentiranje diskova” u prethodnom delu poglavlja). 2. Napravite rezervnu kopiju niza diskova. Velièina segmenta se obièna može preseliti bez gubitka podataka, ako se koristi pomoæni program za podešavanje RAID kontrolera. Ukoliko ovo nije moguæe (pomoæni program bi trebalo da vas obavesti o tome), moraæete najpre da napravite rezervnu kopiju podataka, pa da zatim promenite velièinu segmenta. 3. Podesile velièinu segmenta. Pokrenite pomoæni program za podešavanje RAID kontrolera da biste podesili velièinu segmenta za niz diskova. Ako se pojavi poruka o grešci, koja kaže da treba poveæati broj sektora, morale obrisati stari volumen i ponovo ga podesiti, kao nov volumen sa novom velièinom segmenta koju ste izabrali. 4. Obnovite podatke. Ako treba, kopirajte podatke nazad, na iste logièke diskove. Vaš sistem automatski raspodeljuje podatke shodno novoj šemi segmentiranja. 11.5.3 PREMEŠTANJE UREÐAJA UNUTAR NIZA Diskove je moguæe premeštati (koristite alternativne ID-ove) na bilo koji postojeæi RAID kontroler. Ovo omoguæava jednostavno i lako menjanje i premeštanje diskova u bilo kojem trenutku nakon uspostavljanja niza. Da biste premestili diskove, napajanje servera mora biti iskljuèeno (ukljuèujuæi sve sistemske komponente) i premeštanjem se ne sme dobiti više od 32 logièka diska (volumena) povezana na jedan kontroler. Niz treba da bude izvorno konfigurisan, bez aktivnih rezervnih diskova. Preporuèuje se korišæenje najnovijeg sistemskog softvera za posmatrani RAID kontroler. Ako su ispunjeni zahtevani uslovi, primenite sledeæi postupak: Kad god premeštate diskove ili menjate konfiguraciju RAID sistema, treba da napravite potpune rezervne kopije svih podataka. 1. Iskljuèite napajanje sistema, 2. Premestite diskove kako ste planirali. ALEXA 2002

37/392

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

3. Ponovo primenite napajanje sistema. 4. Pokrenite pomoæni program za podešavanje RAID kontrolera i pomoæu njega pregledajte i proverite nove parametre diska. Poruka o grešci (na primer, poruka 1724 POST) oznaèava da je promenjen položaj diska i da je promenjena konfiguracija sistema. Ako se pojavi greška koja upozorava da ureðaj nije podešen, (engl. „not configured ”), poruka 1785 POST), odmah iskljuèite sistem da ne biste izgubili podatke i da biste diskove vratili na poèetne položaje. 11.5.4 PREMEŠTANJE NIZOVA IZMEÐU KONTROLERA Cele nizove diskova moguæe je prebaciti s jednog konlrolera na drugi, ili nizove, koji su povezani na više kontrolera, objediniti na jednom kontroleru. Kad premeštate nizove, napajanje servera mora biti iskljuèeno (ukljuèujuæi sve komponente sistema), premeštanjem se ne sme dobiti više od 32 logièka diska (volumena) povezana na jedan konroler i niz treba da bude originalno konfigurisan, bez aktivnih rezervnih diskova. Preporuèuje se korišæenje najnovijeg sistemskog softvera za posmatrani RAID kontroler. Svi diskovi iz niza moraju biti premešteni u isto vreme, ali pozicija diskova na odredišnom kontroleru ne sme biti promenjena u ovom trenutku. Ako su ispunjeni zahtevani uslovi, primenite sledeæi postupak: 1. Iskljuèite napajanje sistema. 2. Premestite niz kako ste planirali (obuhvatite sve diskove niza). 3. Ponovo ukljuèite napajanje sistema. 4. Pokrenite pomoæni program za podešavanje RAID kontrolera i pomoæu njega pregledajte i proverite nove parametre diska. Poruka o grešci (na primer, poruka 1724 POST) oznaèava da su u sistem dodati novi logièki diskovi i da je promenjena konfiguracija sistema. Ako se pojavi greška koja upozorava da ureðaj nije podešen, (engl. „not configured”, poruka 1785 POST), odmah iskljuèite sistem da ne biste izgubili podatke i da biste diskove vratili na njihove poèetne položaje. Ukoliko nizove premeštate s višekanalnog kontrolera na jednokanalni kontroler, možda æete dobiti poruku o grešci u podešavanju. Kad dobijete ovu poruku o grešci, pratite sledeæe korake: 1. Vratite se na prethodnu konfiguraciju s višekanalnim kontrolerom. 2. Napravite rezervne kopije svih podataka iz niza. 3. Premestite diskova na jednokanalni kontroler. 4. Pokrenite pomoæni program za podešavanje (jednokanalnog) RAID kontrolera da biste podesili niz. 5. Obnovile podatke na nizu. 6. Pokrenite pomoæni program za podešavanje RAID kontrolera i pomoæu njega pregledajte i proverite nove parametre diska ili, ako treba, dodelite nove rezervne diskove. Ako neki disk nedostaje ili je otkazao, svi podaci s premeštenog niza (nizova) mogu biti izgubljeni. Kad god premeštate diskove ili menjate parametre RAID sistema, napravite potpune rezervne kopije svih podataka. ALEXA 2002

38/393

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

Posmatrajmo sistem s dva SCSI RAID kontrolera (svaki s razlièitim nizom). Pretpostavimo da kontroler 1 ima niz od èetiri diska (oznake ID 0, 1, 2 i 3), a da kontroler 2 ima niz od dva diska (oznake ID 0 i 1). Ako niz premestite s kontrolera 2 na kontroler 1, kontroler 1 æe sada imati niz A s èetiri diska (ID oznake 0, 1, 2 i 3) i niz B od dva diska (promenjene oznake na ID 4 i 5). U ovom sluèaju, kontroler 2 ne bi imao nijedan niz. Rezervni disk se može dodati nizu tokom ovog postupka, ali neæe biti obnovljen kao rezervni sve dok ne pokrenete pomoæni program za podešavanje RAID kontrolera. 11.5.5 OBNAVLJANJE NIZA Pored premeštanja niza, moguæe je niz obnoviti na izvornom kontroleru. To može biti neophodno ako se na serveru jave problemi sa kontrolerom niza, ili ako u mreži treba naèiniti neku znaèajniju izmenu. Sam fizièki postupak obnavljanja niza je jednostava (pogledajte prethodni odeljak), ali logièki redosled dogaðaja koji su neophodni za obnavljanje niza na izvornom kontroleru (ili na novom kontroleru, ako RAID kontroler otkaže) malo je složeniji. Da biste obnovili niz, napajanje servera mora biti iskljuèeno (ukljuèujuæi sve komponente sistema), premeštanjem se ne sme dobiti vise od 32 logièka diska (volumena) povezana na jedan konlroler i niz treba da bude originialno konfigurisan, bez aktivnih rezervnih diskova. Preporuèuje se korišæenje najnovijeg sistemskog softvera za posmatrani RAID kontroler. Ako su ispunjeni zahtevani uslovi, primenite sledeæi postupak: Ovi koraci predstavljaju samo opšti postupak. Uvek proèitajte dokumentaciju za konkretnu platformu i RAID kontroler na kojima radite i poštujte navedena uputstva. Bilo kakvo odstupanje od proizvodaèevih uputstava može izazvati gubitak svih podataka na svim premeštenim nizovima. 1. Iskljuèite napajanje sistema. 2. Vratite niz na izvorni kontroler (obuhvatite sve diskove koji pripadaju nizu), ali zadržite pozicije diskova iz objedinjene konfiguracije. 3. Ponovo ukljuèite napajanje sistema. 4. Svaki kontroler æe prijaviti grešku „nedostaju diskovi” (engl. „missing drives”, tj. poruku 1789 POST). Pritisnite odgovarajuæi taster (na primer F2) da otkažete diskove koji nedostaju. 5. Pokrenite pomoæni program za podešavanje RAID kontrolera i pomoæu njega uklonite nizove koji su otkazali. 6. Ponovo pokrenite server. Posmatrajmo SCSI RAID kontroler s nizom A od èetiri diska (oznake ID 0. 1, 2 i 3) i niz B od dva diska (oznake ID 4 i 5). Vraæanje niza B na kontroler 2 stvara meðustanje s èetiri niza. Server vidi da su otkazali nizovi B na kontroleru 1 i A na kontroleru 2. Moraæete da pokrenete konfiguracioni program RAID kontrolera i da pomoæu njega obnovite izvornu konfiguraciju s dva niza. ALEXA 2002

39/394

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

11.6 UPUTSTVA ZA ZAMENU/NADGRADNJU RAID KONTROLERA Ako radite s mrežama i mrežnim serverima, verovatno æete u okviru posla nadgradnje ili popravke sistema, dobiti zadatak da zamenite RAID kontroler. Taèan postupak zamene ureðaja varira, zavisno od vrste i proizvoðaèa kontrolera. Zato je ovde dat opšti postupak rada na hardveru i softveru, za tipièan RAID SCSI kontroler (na primer SmartArray 4250ES). Ovaj postupak vam može biti koristan i mogao bi razrešiti eventualne nedoumice. Uvek napravite rezervne kopije niza (nizova) diskova pre nego što otpoènete nadgradnju. Obavezno proverite rezervne kopije pre nego što preðete na sledeæe korake. Evo opšteg postupka: Ako stari kontroler zamenjujete novim i boljim, nemojte oèekivati da æe upravljaèki programi starog kontrolera podržavati rad novog kontrolera. Upravljaèke programe novog kontrolera morate instalirati pre nego što ga ugradite. 1. Pokrenite pomoæni program servera za podešavanje sistema (engl. system configuration) i zabeležite redosled startovanja kontrolera (engl. boot controller order) - ova informacija æe vam pomoæi da proverite hoæe li se server ispravno podiæi posle nadgradnje. 2. Proverite da li server koristi najnoviju verziju BlOS-a. Ako treba, instalirajte najnoviju verziju. 3. Iskljuèite server i proverite da li je napajanje potpuno iskljuèeno. 4. Stari kontroler zamenite novim. 5. Trebalo bi da ste u CD èitaè veæ stavili CD s upravljaèkim programima kontrolera. Zatim, ukljuèite server i pokrenite serverov pomoæni program za podešavanje sistema. 6. Proverite da li je redosled startovanja kontrolera (Boot Controller Order) potpuno jednak onome koji ste zabeležili u koraku 1. Na mestu starog kontrolera sada bi trebalo da vidite novi kontroler. 7. Saèuvajte sve izmene koje je naèinio program za podešavanje sistema. 8. zvadite iz èitaèa CD sa upravljaèkim programima i ponovo pokrenite server. Trebalo bi da je fizièka ugradnja gotova. 9. Proverite da li operativni sistem prepoznaje sve potrebne upravljaèke programe i da li sve funkcioniše kao i ranije. 10. Ako u sistemu ne preostaje nijedan stariji kontroler niza, uklonite upravljaèki program starog kontrolera - verovatno æete dobiti poruke o grešci koje æe zahtevati uklanjanje starog upravljaèkog programa. 11.6.1 WINDOWS NT 4.0 Ako je vaš operativni sistem Windows NT 4.0, pratite sledeæi postupak: 1. Pokrenite aplikaciju Windows NT Disk Administrator. Na diskove upišite slovne oznake da se ne bi menjale tokom nadgradnje. Po završetku nadgradnje, ponovo pokrenite Disk Administrator i proverite da li su svim diskovima dodeljeni odgovarajuæi podaci. ALEXA 2002

40/395

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

2. Ubacite CD i instalirajte najnovije aplete posmatranog kontrolera za Windows NT. Nemojte restartovati sistem (èak i ako sistem to zatraži). 3. Otvorite Control Panel/SCSI Adapters/Have Disk da biste ruèno instalirali nove upravljaèke programe sa kontrolerovog CD-a. Pronaðite datoteku s nastavkom .INF koja odgovara vašem kontroleru. Pošto izaberete odgovarajuæi kontroler (ili familiju kontrolera), pritisnite OK. 4. Pronaðite odgovarajuæi direktorijum na CD-u, izaberite Open, a zatim OK. Ovim æete instalirati nove upravljaèke programe. 5. Spustite i ugasite server. 6. Vratite se na prethodna opšta uputstva. 11.6.2 NetWare 4.2 i 5 Ako je vaš operativni sistem NetWare, primenite sledeæi postupak: 1. Aktivirajte CD èitaè. Ako upravljaèki programi za CD èitaè još uvek nisu uèitani, u sistemsku konzolu upišite load cdrom i pritisnite Enter. Pošto se uèitao upravljaèki program za CD èitaè, upišite cd mount ali (samo za NetWare 4.x) i pritisnite Enter. U NetWareu 5, CD èitaè æe automatski biti montiran za par sekundi. 2. Na sistemskoj konzoli upišite volumes i pritisnite Enter. Zabeležite tekuæe ime konlrolera volumena (na primer, CPQSMST430). 3. Pristupite raspoloživim upravljaèkim programima. Na primer, na sistemskoj konzoli upišite load cpqsmst430: cpqsupsw\ nssd\ install\ cpqnssu i pritisnite Enter. Ako treba, zamenite referencu CPQSMST 430 imenom volumena CD-a novog kontrolera. 4. Otvorite spisak raspoloživih datoteka namenjenih posmatranom kontroleru i izaberite odgovarajuæu datoteku (ili datoteke), shodno uputstvu za dati kontroler. 5. Izaberite opciju Install Selected Files i pritisnite Enter. Upravljaèki programi æe biti kopirani na SYS:SYSTEM i C:\NWSERVER. Kada se završi kopiranje datoteka, za nastavak rada pritisnite Enter. 6. U prozoru za biranje, izaberite Return To Main Menu i pritisnite Enter. 7. U glavnom meniju izaberite Exit i pritisnite Enter. Zatim, izaberite YES i pritisnite Enter, kada sistem to zatraži. 8. U sistemsku konzolu upišite down i pritisnite Enter. Upišite exit i pritisnite Enter da biste se vratili u DOS, ako treba. 9. Ostavite CD-ROM sa upravljaèkim programima u èitaèu. 10. Ugasite server. 11. Vratite se na prethodna opšta upulstva. 11.6.3 UnixWare 7.x Ako za operativni sistem koristite Unix, sprovedite sledeæi postupak: 1. Ako su potrebne sistemske zakrpe, proverite da li SCO raspolaže nekim od njih i instalirajte ih. 2. Pomoæu CD-a sa upravljaèkim programima napravite EFS diskete, tako ‚ što æete sistem podiæi sa CD-a i izabrati opciju Create Support Software ALEXA 2002

41/396

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

izaberite SCO UnixWare EFS i pratite uputstvo. 3. Sa diskete HBA instalirajte najnoviju verziju upravljaèkog programa IDS, tako što æete upisati pkgadd -d diskette1 ida. Ovim korakom bi trebaloda ažurirate upravljaèki program za novi kontroler, ali se ipak preporuèuje da instalirate ostatak paketa EFS 7.26. 4. Ponovo povežite jezgro operativnog sistema (engl. kernel ) i spustite server. 5. Vratite se na opšta uputstva koja su ranije navedena.

11.7 SMERNICE ZA NADGRADNJU SISTEMSKOG SOFTVERA KONTROLERA S vremena na vreme, na serverima treba primeniti nove verzije sistemskog softvera (engl. firmware). Nove verzije ispravljaju greške u softveru, rešavaju hardverske neusaglašenosti i neusaglašenosti unutar operativnog sistema i donose nove funkcije. Sistemski softver se obièno èuva u èipu flash BIOS (na novijim matiènim ploèama PC raèunara) i može se lako reprogramirati, korjšæenjem pomoænog programa za punjenje fleš memorije. Na primer, Compaqova familija servera i konlrolera koristi pomoæni program ROMPaq. Reprogramiranje se može obaviti pomoæu softverskih alata i datoteka - nove verzije se mogu preuzeti sa Interneta i instalirati bez otvaranja kuæišta i demontiranja ureðaja za proširenje. Compaqovi serveri ProLiant koriste dva pomoæna programa ROMPaq èiji opis sledi. Pre nego što na server instalirate novi RAID Kontroler, primenite najnoviju verziju sistemskog BIOS-a. System ROMPaq. Ažurira sistemski BIOS na svim Compaqovim serverima èiji BIOS-i su zasnovani na fleš memoriji. Ako koristite pomoæni program System ROMPaq prilikom instaliranja novog RAID kontrolera na Compaqovom serveru, možete proveriti da li server može iskoristiti sve moguænosti koje kontroler pruža. Options ROMPaq. Ažurira sadržaj ROM memorije na svim Compaqovim opcionim ureðajima koji podržavaju takvo ažuriranje. Pomoæni program Options ROMPaq možete upotrebiti kada se pojave nove verzije sistemskog softvera kontrolera RAID ili SCSI da biste iskoristili sve funkcije koje kontroler nudi. Ako na serveru imate dva RAID kontrolera (primarni i sekundarni kontroler), proverite da lioba kontrolera rade sa istim verzijama sistemskog softvera. Funkcija redundantnog kontrolera æe raditi samo ako je verzija sistemskog softvera ista na oba kontrolera. 11.7.1 PRAVLJENJE ROMPaq DISKETA U skoro svim sluèajevima, uèitavanje novog sadržaja u fleš memoriju postiže se s jedne ili više disketa, koje se mogu napraviti prema potrebi. Prouèimo uobièajeni postupak za pravljenje i korišæenje ROMPaq disketa na serverima Compaq ProLiant i opcionim ureðajima. Da biste napravili pomoænu ROMPaq disketu (ili više njih), trebaju vam instalacioni CD (odnosno, CD sa ALEXA 2002

42/397

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

upravljaèkim programima), koji se dobija uz RAID kontroler (na primer Compaq SmartArray 4250ES CD) i jedna prazna disketa (za System ROMPaq) ili do pet praznih disketa (za Options ROMPaq), zavisno od toga koji server imate. Takoðe, treba vam pristup startnom CD èitaèu na posmatranom raèunaru.Tomože biti i èitaè na sistemu na kojem nameravate da instalirate nov RAID kontroler. Sledeæim postupkom možete napraviti ROMPaq diskete: 1. Podignite server sa Compaq CD-a. 2. U prozoru Compaq System Utilities izaberite Create Support Software. 3. U prozoru Diskette Builder, na dnu liste potražite i izaberite System ROMPaq ili Options ROMPaq. 4. Pratite uputstva sa ekrana za pravljenje diskete (disketa) ROMPaq. Ne zaboravite da ovo objašnjenje predstavlja samo jedan primer. Obavezno prouèite u dokumentaciji servera i opcionih ureðaja taèan postupak uèitavanja novog sadržaja u fleš memoriju. 11.7.2 KORIŠÆENJE System ROMPaq DISKETA Pomoæni program System ROMPaq ažurira BIOS na Compaqovim serverima (poput familije ureðaja ProLinea). Kada planirate da instalirate nov ureðaj poboljšanih karakteristika (na primer, Compaq SmartArray 4250ES), server æe možda zahtevati noviju verziju sistemskog softvera, da bi se mogle iskoristiti ponuðene usavršene funkcije. Buduæi da je teško utvrditi kada treba primeniti novu verziju sistemskog softvera, kad god instalirate novi ureðaj, pokrenite najnoviji program System ROMPaq na svim serverima. Da biste pokrenuli program sa System ROMPaq diskete, pratite sledeæe korake: 1. Stavite System ROMPaq disketu u disketnu jedinicu servera. 2. Pokrenite server tako što æete ukljuèiti napajanje. 3. Na ekranu dobrodošlice (engl. Welcome screen) pritisnite Enter. 4. U prozoru Select a Device izaberite svoj server sa spiska programabilnih ureðaja (možda æe server biti jedini na spisku) i pritisnite Enter. 5. U prozoru Select an Image videæete informacije o ureðaju koji želite da reprogramirate, tekuæu verziju ROM-a i najnoviju verziju ROM-a. Pritisnite Enter. 6. Proèitajte informacije u prozoru Caution, pa pritisnite Enter da biste otpoèeli reprogramiranje sistemskog ROM-a. Takoðe, možete pritisnuti ESC da biste prekinuli reprogramiranje i vratili se u prozor Select an Image. 7. Poruka „Reprogramming Firmware” oznaèava da je u toku reprogramiranje sistemskog softvera. Nemojte prekidati proces reprogramiranja, inaèe se BIOS može oštetiti. Kada se program završi, dobiæete obaveštenje o tome. 8. Kada ROMPaq završi reprogramiranje sistemskog ROM-a, pritisnite ESC da biste izašli iz pomoænog programa System ROMPaq. 9. Izvadite System Rompaq disketu i ukljuèite napajanje da biste ponovo pokrenuli server (hladan start servera). 10. Ako još niste instalirali nove opcione ureðaje (na primer SmartArray 4250ES), sada to možete uraditi. ALEXA 2002

43/398

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

11.7.3 KORIŠÃENJE Options ROMPaq DISKETA 1. Stavite Options ROMPaq disketu u disketnu jedinicu servera. 2. Pokrenite server tako što æete ukljuèiti napajanje. 3. Na ekranu dobrodošlice (engl. Welcome screen) pritisnite Enter. 4. U prozoru Select a Device iz spiska programabilnih ureðaja izaberite svoj server (na primer, ALL COMPAQ SmarArray 4250ES Array Controller(s)) i pritisnite Enter. 5. Ako je verzija upravljaèkog softvera izabranog ureðaja ista ili novija od one na Options ROMPaq disketi, dobiæete poruku „The ROM image files found for the device selected are not newer than the current ROM image”, sto znaèi da je verzija sistemskog softvera u fleš ROM-u servera novija od one na disketi. Pritisnite Enter da preskoèite sledeæa tri koraka. 6. Ako je verzija sistemskog softvera posmatranog ureðaja starija od one na Options ROMPaq disketi, pojavljuje se prozor Select an Image. Prozor prikazuje ureðaj koji treba da se reprogramira, tekuæu verziju ROM-a i novu verziju ROM-a. Pritisnite Enter. 7. Proèitajte informacije u prozoru Caution, pa pritisnite Enter da biste otpoèeli reprogramiranje sistemskog ROM-a. Takode, možete pritisnuti ESC da biste prekinuli reprogramiranje i vratili se u prozor Select an Image. 8. Poruka „Reprogramming Firmware” oznaèava da je u toku reprogramiranje sistemskog softvera. Nemojte prekidati proces reprogramiranja, inaèe se BIOS može oštetiti. Kada se program završi, dobiæete obaveštenje o tome. 9. Kada ROMPaq završi reprogramiranje sistemskog ROM-a, pritisnite ESC da biste izašli iz pomoænog programa Options ROMPaq. 10. Izvadite Options ROMPaq disketu i ukljuèite napajanje da biste ponovo pokrenuli server (hladan start servera).

11.8 REŠAVANJE PROBLEMA U RADU RAID KONTROLERA RAID kontroleri i serveri se, uopšteno govoreæi, svrstavaju u najpouzdaniji savremen hardver za PC raèunare. Funkcije otpornosti na greške kod veæine današnjih RAID kontrolera omoguæavaju zamenu neispravnog èvrstog diska bez gubitka podataka (èesto èak i bez prekida rada, odnosno gašenja servera). Meðutim, nizovi diskova i kontroleri takoðe su podložni greškama. Mere koje se preduzmu neposredno posle otkaza mogu znaèajno uticati na celovitost važnih podataka. Ovaj deo poglavlja pokazuje kako se prepoznaju otkazi diskova i koje mere u tim sluèajevima treba preduzeti. Zatim se izlažu mnogobrojni problemi koji se mogu pojaviti u radu samih RAID kontrolera. Prvi korak u oporavku od otkaza diska jeste identifikovanje problema. U veæini konfiguracija, otkaz diska se može otkriti na sledeæih nekoliko naèina: ¦ Operativni sistem (ili mrežna konzola) ukazuje na otkaz logièkog diska. ¦ Na kuæištu diska koji se može menjati dok je ukljuèeno napajanje, svetli odgovarajuæa LED dioda. ¦ Ako na serveru (na primer Compaq ProLiant) otkaže disk, na prednjoj ALEXA 2002

44/399

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

strani kuæišta svetli odgovarajuæa LED dioda (mada i ostali problemi i otkazi, kao što je otkaz ventilatora ili pregrevanje takoðe mogu aktivirati ovu LED diodu). ¦ Kad god ponovo pokrenete ili podižete sistem, POST test generiše poruke o greškama koje navode neispravne diskove. ¦ Dijagnostièki program (tj. program RAID kontrolera za pregled niza diskova, engl. Array Diagnostics Utility, ADU) prijavljuje sve neispravne diskove. Problemi kao što su umanjene performanse sistema ili opšte greške diskova, koje prijavljuje operativni sistem, ne ukazuju sa sigurnošæu na to da li je disk otkazao iii nije. Ako se greške ili otkazi ponavljaju, ili se na njih sumnja, pokrenite dijagnostièki program za niz diskova. 11.8.1 POSTUPCI S GREŠKAMA NA DISKOVIMA Server vas obaveštava o tome da je disk otkazao. Zavisno od nivoa otpornosti na greške, mreža može (ali ne mora) još uvek raditi. Ipak, moraæete hitno da preduzmete mere za popravku kvara i spreèavanje eventualnog gubitka podataka. Ako vaš RAID kontroler podržava hardversku otpornost na greške, upotrebite opšte mere da biste rešili problem: 1. Pronaðite neispravan disk. Operativni sistem obièno prijavi otkaz logièkog diska, ali sami treba da utvrdimo koji je fizièki disk otkazao. Ako u serveru (kao što je Compaq ProLiant) imate diskove koji se mogu zameniti tokom rada servera, na otkaze ukazuje LED dioda (na primer, zasvetli žuta dioda sa oznakom Drive Failure, koja se nalazi na kuæištu svakog diska). 2. Razmislite o gašenju servera. Ako server, u kojem se nalaze neispravni diskovi ne podržava zamenu tokom rada servera, znaèi da ga morate ugasiti da biste zamenili disk. U suprotnom, ne morate gasiti server. 3. Zamenite disk koji je otkazao. Izvadite disk koji je otkazao i zamenite ga diskom istog kapaciteta. Kod diskova s moguænošæu zamene tokom rada servera, LED diode na disku trepæu, po definisanom obrascu, oznaèavajuæi da je povezivanje obavljeno uspešno (prethodno ste disk osigurali u ležištu). Dioda sa oznakom „Online” trepæe (ako je server tako opremljen), oznaèavajuæi da je kontroler prepoznao zamenu diska i da je otpoèeo postupak oporavka. 4. Ponovo pokrenite server. Ukljuèite napajanje servera (ako treba). 5. Saèekajte da se postupak oporavka završi. Sistemski softver RAID kontrolera rekonstruiše informacije na novom disku, na osnovu informacija na ostalim fizièkim diskovima u nizu logièkih diskova. Tokom rekonstruisanja podataka na diskovima sa moguænošæu zamene tokom rada servera, dioda Online trepæe. Kada se završi obnavljanje diska, LED dioda Online svetli neprekidno. U sluèaju otkaza diska, stanje odgovarajuæeg logièkog diska varira zavisno od primenjenog nivoa otpornosti na greške. Pošto niz fizièkih diskova može sadržati više logièkih diskova, s razlièitim nivoima otpornosti na greške, stanje pojedinih logièkih diskova istog niza ne mora biti isto. Ako u bilo kom trenutku otkaže više diskova nego što dozvoljava primenjen nivo otpornosti na greške, onda je sistem otpornosti na greške otkazao i posmatrani logièki disk se oznaèava kao „otkazao”. Ukoliko otkaže logièki volumen, svi zahtevi operativnog sistema za pristupanje odgovarajuæem logièkom disku biæe odbijeni, s greškama oznaèenim kao „neotklonjive” (engl. „unrecoverable"). Sistem æe na ove greške ALEXA 2002

45/400

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

reagovati zavisno od RAID nivoa koji ste zadali: ¦ RAID 0 (Segmentiranje) U nivou RAID 0 ne postoji otpornost na greške i niz diskova ne može podneti bilo kakav otkaz fizièkog diska. Drugim reèima, ako bilo koji fizièki disk iz niza otkaže, svi logièki diskovi tog niza, koji nemaju mehanizam otpornosti na greške, takoðe otkazuju. Razlog je što su podaci rasparèani na sve diskove iz niza. ¦ RAID 1 (Preslikavanje) Kod ove vrste otpornosti na greške, neispravan disk se zamenjuje preslikanom kopijom. Preslikavanje može podneti otkaz više diskova dokle god ne otkažu oba diska koji se meðusobno preslikavaju. Dakle, logièki disk koji uèestvuje u mehanizmu RAID 1 otkazaæe ako otkažu oba fizièka diska koji èine par preslikavanja. RAID 1 æe pokušati da obnovi podatke kada se neispravan disk zameni ispravnim, ili ako rezervni disk preuzme nadležnost diska koji je otkazao. ¦ Rezervni diskovi U sluèaju otkaza diska, rezervni disk se ponaša kao trenutna zamena za disk koji je otkazao (ako je dodeljen rezervni disk i ako je on raspoloživ). Podaci se obnavljaju automatski s preostalih diskova u volumenu i upisuju se na rezervni disk postupkom automatskog oporavka podataka. Kada se rezervni disk potpuno formira, logièki disk ponovo ima potpunu otpornost na greške i sposoban je da podnese neki naredni otkaz diska. Meðutim, ukoliko neki drugi disk otkaže pre nego što se rezervni disk potpuno formira, rezervni disk ne može spreèiti otkaz celog logièkog diska. Napomenimo da nepopravljive greške na disku mogu spreèiti završavanje automatskog obnavljanja podataka. 11.8.2 NAPOMENE O ZAMENI DISKOVA Po pravilu, neispravni diskovi s moguænošæu zamene tokom rada mreže, mogu se zameniti dok su i serverski sistem i skladišni sistem ukljuèeni (diskovi s moguænošæu zamene tokom rada mreže mogu se zameniti i sa iskljuèenim napajanjem). Nikada nemojte iskljuèiti spoljašnji sistem skladištenja dok je serverski sistem pod napajanjem (ukljuèen). Ovo dovodi do otkaza svih diskova u skladišnom sistemu, što æe najverovatnije ugroziti otpornost na greške. Kada se disk umetne „na živo”, odnosno obavi se zamena tokom rada mreže, sva aktivnost kontrolera s diskovima privremeno se zaustavlja dok se novi disk ne zavrti (obièno je to oko 20 sekundi). Ako je disk ubaèen u konfiguraciju otpornu na otkaze koja je pod napajanjem, obnavljanje podataka na zamenjenom disku poèinje automatski (obièno je oznaèeno treptanjem odgovarajuæe LED diode). Diskove koji nemaju sposobnost zamene tokom rada servera treba menjati samo dok je napajanje iskljuèeno. Obavezno proverite SCSI ID kratkospojnike na svim diskovima koji nemaju moguænost zamene tokom rada da biste bili sigurni da se menja odgovarajuæi disk. Proverite da li disk koji se menja i disk kojim se menja, imaju isti položaj SCSI ID kratkospojnika. SCSI ID kratkospojnici se na razlièitim modelima diskova mogu nalaziti na razlièitim mestima. Neophodno je da SCSI ID na novom disku ima istu vrednost kao na disku koji se zamenjuje. Tako se spreèavaju eventualni konflikti SCSI ID brojeva koji mogu ugroziti otpornost na greške. Kapacitet rezervnih diskova mora bili barem onoliki koliki je kapacitet ostalih diskova u nizu - diskovi nedovoljnog kapaciteta odmah æe otkazati, odnosno ALEXA 2002

46/401

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

kontroler ih neæe prihvatiti i neæe poèeti postupak automatskog obnavljanja podataka. Neispravan disk uvek zamenite odgovarajuæim novim ili pouzdano ispravnim rezervnim. Poneka, disk koji je kontroler ranije oznaèio kao neispravan, može nastaviti rad posle ponovnog ukljuèivanja napajanja servera, ili nakon demontiranja i ponovnog montiranja istog diska s moguænošæu zamene tokom rada mreže. Ovakva praksa se nikako ne preporuèuje, jer korišæenje nepouzdanih ureðaja može izazvati gubitak podataka. 11.8.3 NAPOMENE O AUTOMATSKOM OBNAVLNJU PODATAKA Ako se disk u konfiguraciji otpornoj na greške zameni dok je napajanje iskljuèeno, RAID kontroler prikazuje poruke testa POST (engl. Power On Self Test) prilikom sledeæeg ukljuèenja sistema. To znaèi da je primeæena zamena diska i da bi automatsko obnavljanje podataka trebalo da poène. Ukoliko automatsko obnavljanje podataka nije aktivno, logièki disk ostaje u stanju ,,ready-torecover”, odnosno „spreman za obnavljanje”, pa se isto ispitivanje obavlja prilikom siedeæeg pokretanja sistema. Disk kojim se neispravan disk zamenjuje ne smatra se funkcionalnim i povezanim sve dok se ne završi automatsko obnavljanje podataka. Sa gledišta ugroženosti otpornosti na otkaz smatra se da su otkazali svi diskovi koji još uvek nisu povezani. Na primer, posmatrajmo RAID 5 logièki disk bez rezervnog fizièkog diska, u postupku obnavljanja jednog diska. Otkaz nekog drugog fizièkog diska u ovom trenutku doveo bi do otkaza celog logièkog diska. U opštem sluèaju, podaci se obnavljaju za približno 15 minuta po gigabajtu (GB) podataka. Konkretno vreme obnavljanja zavisi od prioriteta obnavljanja zadatog za ulazno/izlazne aktivnosti, od brzine diska i od broja diskova u nizu (RAID 4 i RAID 5). U konfiguracijama s mehanizmima RAID 4 i RAID 5, vreme obnavljanja se kreæe izmeðu 10 minuta/GB, za 3 diska, i 20 minuta/GB, za 14 diskova (ako se koriste diskovi 9GB WideUltra SCSI). 11.8.3.1 Otkazi tokom automatskog obnavaljanja podataka Ako LED dioda sa oznakom „Online” na novom disku prestane da trepæe tokom automatskog obnavljanja podataka (a pri tome svi ostali diskovi niza rade u sistemu), postupak automatskog obnavljanja podataka možda je nenormalno završen, zbog nepopravljive greške èitanja s nekog drugog fizièkog diska tokom postupka. Automatsko praæenje pouzdanosti, koje se odvija u pozadini, pomaže u spreèavanju ovog problema, ali ne može pomoæi pri odreðenim teškoæama, kao što su problemi celovitosti signala na SCSI magistrali. Restartujte sistem, poruka testa POST trebalo bi da potvrdi dijagnozu. Ponovo pokušajte da obavite automatsko obnavljanje podataka. Ako problem i dalje postoji, preporuèuje se da odmah napravite rezervnu kopiju svih podataka na sistemu i pregledate fizièku površinu medijuma, pa tek onda nastavite s rešavanjem problema. Ako LED dioda sa oznakom „Online” novog diska prestane da trepæe tokom automatskog obnavljanja podataka i pri tome taj disk otkaže (svetli LED dioda koja oznaèava otkaz, ili se ugase sve ostale LED diode), ovaj disk stvara nepopravljive greške. U ovom sluèaju, treba izvaditi i ponovo staviti ovaj disk. ALEXA 2002

47/402

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

11.8.3.2 Postupanje prilikom narušene otpornosti na otkaze Ukoliko se otpornost na greške nekada naruši zbog višestrukih otkaza diskova, logièki disk æe se prikazati kao neispravan i serveru æe biti prijavljene neotklonjive greške, a u veæini sluèajeva podaci æe se izgubiti. Umetanje rezervnih diskova u ovim sluèajevima neæe poboljšati stanje logièkog diska. Ako se ovo desi, probajte da ceo sistem iskljuèite i ponovo ukljuèite. U nekim sluèajevima, ugroženi disk æe možda ponovo proraditi, (dovoljno dugo da se s njega spasu podaci) ako se ponovo ukljuèi na napajanje. Otpornost na greške može biti ugrožena zbog problema koji nemaju veze s diskovima, na primer, zbog lošeg kabla, neispravnog napajanja na skladišnom sistemu, zbog neoèekivanog ili sluèajnog gubitka napajanja tokom rada sistema (korisnik je greškom iskljuèio napajanje za vreme rada sistema). U ovakvim sluèajevima, fizièki diskovi se ne moraju zameniti, ali mogu nestati podaci (naroèito ako je sistem bio aktivan u vreme nastanka problema). U sluèaju oèiglednog otkaza diskova, zamenite neispravne diskove (nakon kopiranja važnih podataka). Nakon (višestruke) zamene diskova, otpornost na greške može ponovo biti ugrožena, pa možda ponovo morate iskljuèiti i ukljuèiti napajanje i na kraju možda morate ponovo napraviti particije i obnoviti podatke iz rezervnih kopija. Pošto znate da mehanizam otpornosti na greške u nekom momentu može biti ugrožen, redovno pravite rezervne kopije svih logièkih diskova.

11.9 UKLANJANJE REZERVISANOG SEKTORA Kada se pomoæu RAID kontrolera formira niz, na svaki disk, koji pripada novoformiranom nizu postavlja se rezervisan sektor. Ovaj sektor omoguæava RAID kontroleru da utvrdi koji diskovi pripadaju kojem nizu. Rezervisani sektor takoðe sadrži informacije o razmeštaju datoteka koje su neophodne za èitanje i upisivanje u niz. Rezervisani sektor može biti ošteæen ili narušen, s vremena na vreme, što može izazvati veliki broj razlièitih problema, kao što su: ¦ Nemoguænost uspešnog particionisanja ili formatiranja diska. ¦ Neèitljivost imena volumena pri pokušaju uklanjanja particije pomoæu aplikacije FDISK - što onemoguæava uklanjanje. ¦ Teškoæe prilikom èitanja/upisivanja na diskove ili niz (kao što su neotklonjive greške ili ošteæenje podataka). ¦ Svaki put prilikom podizanja, niz završava u stanju Critical ili Offline. ¦ Teškoæe prilikom obnavljanja preslikanih (RAID 1) i preslikanih/segmentiranih (RAID 0+1) diskova. Uklanjanje rezervisanog sektora æe otkloniti veæinu problema koji se odnose na grešku „Bad Reserve Sector” (neispravan rezervisani sektor). Slede smernice za rad sa IDE RAID kontrolerom, poput FastTrak 66/100. Uvek napravite potpune rezervne kopije niza, pre nego što uklonite rezervisani sektor diska. Ako uklanjate rezervisani sektor na diskovima koji pripadaju paru preslikavanja, uvek treba prvo da uklonite sektor s preslikanog diska sektor s glavnog diska uklonite samo u krajnjoj nuždi. Konaèno, uklanjanje sektora s bilo kojeg segmentiranog diska izazvaæe prestanak rada niza. ALEXA 2002

48/403

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

1. Kada se pojavi pozdravna poruka BIOS-a kontrolera, pritisnite traženu kombinaciju tastera (na primer CTRL-F) da biste ušli u pomoæni program Setup za podešavanje kontrolera. 2. Izaberite View Drive Assignments i oznaèite sumnjivi disk. 3. Izaberite brisanje rezervisanog sektora. Pojaviæe se upozorenje, koje obaveštava da æe rezervisani sektor diska biti obrisan. Pritisnite taster Y da biste potvrdili brisanje. 4. Ponovite ovo za svakog èlana problematiènog niza. 5. Kada završite, ponovo pokrenite sistem. Sada ponovo napravite niz diskova, zatim ih podelite na particije i formatiraj te. Za uspostavljanje niza, koristite aplikacije FDISK i FORMAT. Obnovite podatke sa najsvežijih rezervnih kopija.

11.10 POSTUPCI S GREŠKAMA Sistemski softver koji je ugraðen u veæinu RAID kontrolera, izvršavaæe test POST za karticu datog kontrolera, prilikom inicijalizovanja servera. Ako se na kontroleru desi greška, sistem æe generisati i na ekranu prikazati odgovarajuæi POST kod iz koga možete saznati nešto više o nastaloj grešci. Tabela 11.2 prikazuje kodove grešaka tipiènog RAID kontrolera i daje predloge mera koje treba preduzeti. Uvek prouèite dokumentaciju konkretnog RAID kontrolera . Tamo æete naæi detaljno objašnjenje kodova grešaka i odgovarajuæa rešenja i mere. TABELA 11.2 INDEKS POST KODOVA TIPIÈNIH RAID KONTROLERA Poruka

1702. SCSI Cable Error Detected. System Halted.

1720. Slot "X" Drive Arraj - SMART Hard Drive Detects Imminent Failure SCSI: Port "y" SCSI ID "x".

1722. Slot "X" Drive Arraj - Redundant Controller Pair not Operating Redundantly.

ALEXA 2002

Opis

(Detektovana greška na SCSI kablu. Sistem zaustavljen). Ova greška oznaèava problem u kablu ili zatvaranju kabla integrisanog SCSI kontrolera na serverskoj sistemskoj ploèi. Proverite zatvaranje, od-nosno završetke SCSI sistema, po potrebi zamenite signalne SCSI kablove. (Niz diskova u ležištu „X” - Èvrsti disk SMART detektovao skori otkaz SCSI: Prikljuèak „y”: SCSI ID „x”). Sistem SMART na oznaèenom dis-ku predviða stanje otkaza - disk mo?e otkazati u nekom trenutku u buduãnosti. Ovaj disk je deo konfiguracije koja nije otporna na otkaz, pa napravite rezervne kopije svih podataka pre nego zamenite disk. Disk zamenite što pre, zatim obnovite sve podatke. Ako je ovaj disk deo konfiguracije koja je otporna na otkaze, ne menjajte ga ukoliko ostali diskovi niza funkcionišu. (Niz diskova u ležištu „X” - Par redundantnix kontrolera ne radi redundantno). Razlog je obièno u nekompatibilnosti modela RAID kontro-lera ili je otkazala komunikacija izmeðu kontrolera. U svakom sluèaju, RAID kontroleri ne rade ispravno. U redundantnoj konfiguraciji, oba kontrolera moraju biti isti modeli. Ako jesu, neispravan je jedan kontroler (ili matièna plpèa) i mora biti zamenjen, ili kontroleri koriste razlièite verzije sistermskjog softvera (treba na oba primeniti novu verziju). Možda kartice ubrzivaèa niza koriste razlièitu kolièinu RAM memorije. Proite dali oba kontrolera, koja rade u redundantnom reži-mu, imaju instalirane iste ubrzivaèe. 49/404

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

TABELA 11.2 INDEKS POST KODOVA TIPIÈNIH RAID KONTROLERA Poruka

Opis

(Niz diskova u ležištu „X” - Problem u SCSI vezi). Da bi se poboljšala celovitost signala (manje narušavanje signala), unutrašnji SCSI konektori treba da se uklone, ako su spoljašnji diskovi priklèeni na isti SCSI port. Pokušajte sledeãe: otkaèite s RAID kontrolera interfejsnu karticu za unutrašnje SCSI prikljuèke. Probajte da interfejsnu karticu sa dva konektora, za unutrašnji SCSI prikljuèak, zamenite istom tak-vom, samo sa jednim konektorom. Premestite unutrašnju SCSI karti-cu na prikljuèak 2 (naravno, prethodno iskljuèite napajanje). Spoljnji SCSI kabl premestite na prikljuèak 2. 1724. Slot "X" Drive (Niz diskova u ležištu „X” - detektovana promena pozicije fizièkih Array - Physical Drive diskova) Ova poruka ukazuje da je konfiguracija logièkog diska Position Changes(s) promenjena automatski, shodno promeni pozicije fizièkog diska. Detected. Možda ste jedan ili više diskova instalirali na pogrešno mesto, ili ste pogrešno dodelili identifikatoreSCSI ID. 1726. Slot "X" Drive (Niz diskova u ležištu „X” - Detektovana promena velièine memorije Array - Array ubrzivaèa niza). Ova poruka ukazuje da je konfiguracija ubrzivaèa Accelerator Memory niza automatski ažurirana zbog zamene ubrzivaèa niza (ili kontrolera) drugim, koji ima razlièitu velièinu memorije. Možda æete morati Size Change da ponovo podesite RAID kontroler sa odgovarajuæim ubrzivaèem Detected. naroèito ako koristite uparene RAID kontrolere. 1727. Slot "X" (Niz diskova u lezistu „X” - Detektovano povezivanje novog logièDrive Array - New kog diska(ova)). Ako ima više od 32 logièka diska, ova poruka æe Logical Drive(s) biti propraæena porukom „Auto-configuration Failed: Too many loAttachment. gical drives” (Automatska konfiguracija nije uspela: previše logièkih diskova). Ova poruka oznaèava da kontroler prepoznaje dodatni niz diskova koji je povezan kada je napajanje bilo iskljuèeno. Informacije o podešavanjima logièkog diska su ažurirane da obuhvate nove logièke diskove. Treba imati u vidu da je maksimalan podržani broj logièkih diskova 32 - dodatni logièki diskovi neæe biti ukljuèeni u konfiguraciju. (Niz diskova u ležištu 1 - U toku je inicijalizacija usaglašenosti dis1729. Slot 1 Drive ka). Performanse sistema RAID 4 ili 5 mogu biti niže dok automatArray - Disk sko praæenje pouzdanosti (ARM) ne završi automatsku inicijalizaciConsistency ju konzisientnosti podataka o parnosti, koja se odvija u pozadini. Initialization in Ova poruka obièno sledi nakon inicijalnog podešavanja logièkih Progress. diskova u sistemu RAID 4 ili RAID 5. Ova POST poruka o grešci nestaæe (i performanse kontrolera æe se poboljšati) nakon što ARM inicijalizuje podatke o parnosti. 1762. "Redundant" (U ovoj verziji upravljaèkog softvera nije podržan redundantan rad Controller Operation Is kontrolera). Kada u sistemu koristite dva RAID kontrolera, oba monot Supported in this raju imati istu verziju sistemskog softvera. Uklonite redundantni Firmware Version RAID Kontroler ili primenite novu verziju upravijaèkog softvera. Kontroler ãe ostati neaktivan dok se problem ne razreši. 1763. The Array (Kartica ubrzivaèa niza je otkaèena - ponovo prkljuèite). Kartica Accelerator Card Is ubrzivaèa (podmodul) na kontroleru otkaèena je ili neispravna. PoDetached - Please novo ukljuèite ili zamenite ubrzivaè. Kontroler ãe ostati neaktivan Reattach. dok se problem ne razreši. 1723. Slot "X" Drive Arraj - SCSI Connection Problem.

ALEXA 2002

50/405

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

TABELA 11.2 INDEKS POST KODOVA TIPIÈNIH RAID KONTROLERA Poruka

1764. Slot "X" Drive Array - Capacity Expansion Process is Temporarily Disabled.

1766. Slot "X" Drive Array Requires System ROM 1768. Slot "X" Drive Array - Resuming Logical Drive Expansion Process. 1769. Slot "X" Drive Array-Drive(s) Disabled Due to Failure During Expansion.

1774. Slot "X" Drive Array - Obsolete Data Found in Array Accelerator.

1775. Slot "X" Drive Array - Storage System Not Responding.

1776. Slot "X" Drive Array - SCSI Bus Termination Error.

ALEXA 2002

Opis

(Niz diskova u iežištu „X”- Proces proširenja kapaciteta privremeno onemoguãen). Ne možete proširiti kapacitet niza diskova. U veãini sluèajeva, ubrzivaè niza je ošteãen ili je otkazao. Proverite instalaciju ubrzivaèa ili zamenite karticu ubrzivaèa. U ostalim sluèajevima, rezervna baterija ubrzivaèa nije potpuno napunjena, pa ubrzivaè neãe biti raspoloživ dok se ona potpuno ne napuni. Proces proširenja može biti prekinut dok se ne obavi automatsko obnavljanje podataka (ADR). Ako je ubrzivaè niza uklonjen, morate ga ponovo instalirati da biste nastavili proširenje kapaciteta. (Niz diskova u ležištu „X” zahteva primenu nove verzije sadržaja sistemskog ROM-a). Preuzmite i na serveru primenite najnoviju verziju odgovarajuãeg BlOS-a. (Niz diskova u ležištu „X” - Nastavljanje procesa proširenja logièkog diska). Ova poruka se pojavljuje kad god se kontroler resetuje ili se iskljuèi pa ukljuèi napajanje, za vreme procesa proširenja niza. (Niz diskova u ležištu „X” - Diskovi deaktivirani zbog otkaza tokom proširivanja). Tokom proširivanja niza, podaci su izgubljeni, pa su diskovi privremeno deaktivirani. Postupak proširenja je prekinut zbog neotklonjivih grešaka na disku ili zbog grešaka ubrzivaèa niza. Ubrzivaè niza je otkazao ili je uklonjen i možda su izgubljeni podaci o napretku postupka proširenja. Potvrdite gubitak podataka i ponovo aktivirajte logièke diskove, zatim podatke obnovite s rezervne kopije. Ako je otkazao ubrzivaè niza, zamenite karticu ubrzivaèa posle završetka postupka proširenja. Napomena: nikada nemojte iskljuèivati sistem niti zamenjivati karticu ubrzivaèa niza za vreme postupka proširivanja kapaciteta. (Niz diskova u ležištu „X” - U ubrzivaèu niza pronaðeni su zastareli podaci). Podaci pronaðeni u ubrzivaèu stariji su od podataka pronaðenih na diskovima - zastareli podaci se odbacuju. Ovo se dogaða ako je disk bio iskljuèen, korišãen na drugom kontroleru, a zatim vraãen na svoje staro mesto. Možda ãete morati da oèistite sadržaj ubrzivaèa niza i da podatke ponovo uèitate s rezervnih kopija. (Niz diskova u lezistu „X” - Skladišni sistem se ne odaziva). Proverite prekidaè napajanja i kablove na sistemu skladištenja. Dok proveravate napajanje i kablove, napajanje sistema treba da bude iskljuèeno. Ukljuèite ga tek kada sasvim završite proveravanje. Ne zaboravite da svi spoljašnji diskovi moraju biti ukljuèeni pre (ili u isto vreme) ukljuèenja napajanja glavnog sistema. (Niz diskova u ležištu „X” - Greška zatvaranja SCSI magistrale). Unutrašnji i spoljašnji diskovi ne mogu se istovremeno povezati na isti SCSI prikljuèak. Unutrašnji i spoljašnji konektori savremenih SCSI prikljuèaka vezani su na diskove. U svakom sluèaju, SCSI magistrala nije propisno zatvorena ako su spoljašnji i unutrašnji diskovi istovremeno prikljuèeni na nju. Oznaèena SCSI magistrala je deaktivirana dok se problem ne reši. Iskljuèite napajanje servera i proverite kablove i završetke posmatranog SCSI prikljuèka. 51/406

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

TABELA 11.2 INDEKS POST KODOVA TIPIÈNIH RAID KONTROLERA Poruka

1777. Slot "X" - Drive Array - Server Storage Enclosure Problem Detected.

Opis

(Niz diskova u ležištu „X”- Detektovan dodatni problem u skladištu podataka servera). U sistemu upravljanja kuãištem servera desila se ozbiljna greška, verovatno ãete videti i neku od sledeãih grešaka: - Coaling Fan Malfunction Detected (Detektovan kvar ventilatora). - Overheated Condition Detected (Detektovano pregrevanje). - Side Panel Must Be Closed to Prevent Overheating (Boèni poklopac treba zatvoriti da bi se spreèilo pregrevanje). - Redundant Power Supply Malfunction Detected (Detektovan otkaz redundantnog napajanja). - Wide SCSI Transfer Failed SCSI Port "Y": Interrupt Signal Inoperative (Otkazao prenos na Wide SCSI prikljucku „Y”: Signal prekida neupotrebljiv). Proverite rad ventilatora, odnosno da li „duvaju” vazduh. Proverite unutrašnji ventilator u serverima sa uspravnim kuãištem ili u sistemima skladištenja podataka. Ako ventilator ne radi, proverite da li postoje neke prepreke toku vazduha i proverite sve unutrašnje konektore. Pomerite boèni poklopac kuãišta. Posumnjajte na problem sa napajanjem. Ako LED dioda napajanja na serveru za skladištenje svetli žuto umesto zeleno, znaèi da je otkazalo redundantno napajanje - proverite SCSI kablove. Ukoliko poruka ukaže na problem sa SCSI kablovima, pogledajte informacije o kabliranju u dokumentaciji o vašem serveru. Ako je usmeravanje (engl. routing) ispravno, zamenite kablove na datom prikljuèku dok POST poruka ne prestane da se prikazuje.

1778. Slot "x" Drive Array Resuming Automatic Data Recovery Process. 1779. Slot "x" Drive Array - Replacement Drive(s) Detected or Previously Failed Drive(s) Now Appear to Be Operational: Port "y": SCSI ID "x".

(Niz diskova u ležištu „x” nastavlja postupak automatskog obnavljanja podataka). Ne oèekuje se vaše angažovanje. Ova poruka se pojavljuje kada se RAID kontroler resetuje (ili iskljuèi pa ukljuèi) za vreme postupka automatskog obnavljanja podataka (ADR). (Niz diskova u ležištu „x” - Izgleda da zamenjeni diskovi i!i diskovi koji su ranije otkazali sada funkcionišu: Prikljuèak „y”: SCSI ID „x”). Ova poruka se pojavljuje jedanput, neposredno posle zamene diska, a pre nego što se podaci obnove s rezervne kopije. Obnovite podatke s rezervne kopije nakon što je ispravan disk instaliran u ležište x. Ako se ova poruka ponovojavlja a disk x (identifikovan svojim identifikatorom SCSI ID) nije zamenjen, to ukazuje na povremene otkaze diska. Proverite napajanje diska i kabliranje. 1783. Slot "x" Drive (Niz diskova u ležištu „x” - otkaz kontrolera niza. Ako se ova poruka Array Controller pojavi neposredno po instalaciji ROM-a, onda je ROM neispravan Failure. ili nije valjano instaliran. Proverite da li je kartica ubrzivaèa niza propisno instalirana, zatim proverite da li je RAID kontroler valjano nalegao u ležište. Nadgradite sistemske ROM-ove ili zamenite RAID kontroler. 1784. Slot "x" Drive (Otkaz diska iz niza diskova u ležištu „x”: SCSI prikljuèak „y” SCSI Arr-ay Drive Failure: ID „x”). Oznaèeni SCSI diskovi treba da budu zamenjeni. Najpre SCSI Port "y" SCSI ID proverite jesu li kablovi za napajanje i signalni kablovi labavi. Zamenite neispravne diskove i/ili kablove. (Niz diskova u ležištu 1 nije podešen). Brojni problemi mogu izaz1785. Slot 1 Drive Array Not Configured. vati ovu grešku, stoga pre preduzimanja bilo kakvih mera, pažljivo ALEXA 2002

52/407

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

TABELA 11.2 INDEKS POST KODOVA TIPIÈNIH RAID KONTROLERA Poruka

Opis

proverite sve dole navedene stavke: - Pokrenite pomoãni program za podešavanje RAID kontrolera da biste kontroler pravilno podesili. - Nijedan disk nije prepoznat. Iskljuèite sistem i proverite sve SCSI kablove i veze, da biste se uverili da su diskovi pravilno prikljuèeni. - Poveãan je kapacitet memorije ubrzivaèa niza. Pokrenite pomoãni program za podešavanje servera. - Spoljašnji kablovi su prikljuèeni na pogrešan konektor SCSI prikljuèka. Iskljuèite napajanje sistema i zamenite konektore SCSI prikljuèaka da biste spreèili gubitak podataka. - Pozicije diskova se ne mogu menjati tokom proširivanja kapaciteta. Iskljuèite sistemsko napajanje i vratite diskove na njihove prethodne pozicije (ukoliko prethodne pozicije nisu poznate, pokrenite napredni dijagnostièki softver). - Izgleda da su pozicije diskova promenjene. Da biste izbegli gubitak podataka, iskljuèite napajanje sistema i ponovo prikljuèite diskove na kontroler na koji su ranije bili prikljuèeni. - Informacije o konfiguraciji daju pozicije diska van nadležnosti datog kontrolera. Uzrok može biti premeštanje diska s kontrolera koji podržava veãi broj diskova, na tekuãi kontroler. - Informacije o konfiguraciji pokazuju da su diskovi podešeni na kontroleru s novijom verzijom sistemskog softvera. Da biste izbegli gubitak podataka, ponovo prikljuèite disk na prethodni kontroler ili primenite noviju verziju sistemskog softvera: odnosno verziju koja je bila na prethodnom kontroleru. (Neophodan oporavak niza diskova u ležištu „x”: SCSI prikljuèak „y” 1786. Slot "x" Drive SCSI ID „x”, ili Neophodan oporavak niza diskova u ležištu „x”. Array Recovery Needed: SCSI Port "y" Ranije prekinut automatski oporavak podataka: SCSI prikljucak „y” SCSI ID "x". ili Slot "x" SCSI ID „x”). Navedenim SCSI diskovima je neophodno automaDrive Array Recovery tsko obnavljanje podataka (ADR). Možete nastaviti obnavljanje podataka na disku ili nastaviti rad bez oporavka podataka. Za oznaNeeded. Automatic èeni SCSI disk potreban je ADR. Obièno možete birati da ADR Data Recovery pokušate ponovo, ili da nastavite bez ADR. Ova poruka se Previously Aborted: najèešãe pojavljuje kada je disk premešten u konfiguraciju otpornu na otka-ze, sa iskljuèenim napajanjem. U ovom sluèaju možete izabrati otpoèinjanje postupka ADR. Verzija POST poruke 1786. koja se od-nosi na „ranije prekinuti prostupak”, pojaviãe se ako je raniji pokušaj obnavljanja prekinut iz bilo kojeg razloga (da biste dobili više infor-macija, pokrenite pomoãni program za dijagnostiku niza). Ako je novopostavljeni disk otkazao, pokušajte i njega da zamenite drug-im. Ako je postupak oporavka prekinut zbog greške èitanja s nekog drugog fizièkog diska iz niza, treba da napravite rezervnu kopiju svih ostalih èitljivih podataka iz niza, zatim da pokrenete dijagno-stièku analizu površine medijuma i da na kraju (Niz diskova u ležištu „x” je u meðufazi oporavka: SCSI prikljuèak 1787. Slot "x" Drive „y” SCSI ID „x”). Oznaèeni SCSI disk (diskovi) treba da budu zameArray Operating in njeni. Nakon ponovnog pokretanja sistema, ova poruka vas podseInterim Recovery ãa da je disk „x” neispravan i da se trenutno koristi mehanizam Mode: SCSI Port "y" otpo-rnosti na otkaze. Disk „x” treba zameniti što pre - labav ili SCSI ID "x". neispra-van kabl takoðe može izazvati ovu grešku. ALEXA 2002

53/408

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

TABELA 11.2 INDEKS POST KODOVA TIPIÈNIH RAID KONTROLERA Poruka

1788. Slot "x" Drive Array Reports Incorrect Drive Replacement: SCSI Port "y" SCSI ID "x".

1789. Slot "x" Drive Array Physical Drive(s) Not Responding: SCSI port "y" SCSI ID "x".

1792. Slot "x" Valid Data Found in Array Accelerator.

1793. Slot "x" Drive Array-Array Accelerator Battery.

1794. Slot "x" Drive Array - Array Accelerator Battery Charge Low.

1795. Slot "x" Drive Array -Array Accelerator Configuration Error, 1796. Slot "x" Drive Array-Array Accelerator Is not ALEXA 2002

Opis

(Niz diskova u ležištu „x” prijavljuje nepravilnu zamenu diskova: SCSI prikljuèak „y”, SCSI ID „x”). Oznaèeni SCSI diskovi trebalo bi da su zamenjeni, ili su diskovi instalirani na pogrešno mesto, pa su zbog toga deaktivirani. Ponovo i na ispravan naèin instalirajte diskove. Možete izabrati da nastavite (niz diskova ãe ostati neaktivan) ili izaberite resetovanje konfiguracije (u tom sluèaju ãe svi podaci biti izgubljeni). Ako želite više informacija, pokrenite dijagnostièki softver niza. Greška 1788 može se javiti i zbog neispravnog kabla za napajanje diska ili zbog neispravnog SCSI kabla diska. Ako se greška javlja zbog prekinutog kabla napajanja, obezbedite ispravno napajanje diska i nastavite. Ukoliko se poruka nije javila zbog lošeg kabla za napajanje, a pri tome disk nije zamenjen, treba sumnjati na neispravan SCSI kabl. (Fizièki disk iz niza diskova u ležištu „x” ne odaziva se: SCSI prikljuèak „y” SCSI ID „x” ). Ova poruka znaèi da nedostaju diskovi koji su prethodno radili, ili sada ne rade nakon ponovnog pokretanja raèunara na „hladno” ili na „vruæe”. Proverite kablove i po potrebi zamenite oznaèene diskove. Možete nastaviti rad, ali ãe tada niz diskova ostati neaktivan, ili potvrdite grešku diskova koji se ne odazivaju - biãe aktivirana meðufaza obnavljanja podataka, ako niz ima podešen mehanizam otpornosti na otkaze. Iskljuèite sistem i proverite povezanost kablova. Ako su kablovi povezani, zamenite disk. (Ležište „x” u ubrzivaèu niza pronaðeni važeãi podaci). Podaci se automatski upisuju u niz diskova. Napajanje je prekinuto dok je sistem radio, ili je sistem ponovo pokrenut dok su podaci još uvek bili u memoriji ubrzivaèa niza. Napajanje je obnovljeno u prihvatljivom vremenskom roku i podaci iz ubrzivaèa bezbedno su prebaèeni na niz diskova. (Niz diskova u ležištu „x” - Baterija ubrzivaèa niza je prazna). Podaci u ubrzivaèu niza su izgubljeni (pojavljuje se i poruka o grešci 1794). Sistem je radio kada se desio prekid napajanja, pa su podaci ostali u memoriji ubrzivaèa niza. Napajanje nije obnovljeno u roku od èetiri dana, pa su zbog toga izgubljeni podaci iz memorije ubrzivaèa. Proverite sve datoteke niza, jer je moguãe da su u nekima podaci ošteãeni. {Niz diskova u ležištu „x” - Baterija ubrzivaèa niza je skoro prazna). Ubrzivaè niza je privremeno deaktiviran. Napunjenost baterije je ispod 90 procenata i tekuãi zahtevi upisivanja su zaustavljeni. Kada se baterija potpuno napuni, ubrzivaè niza ãe automatski biti aktiviran i ovakve POST poruke prestaãe da se pojavljuju. Ukoliko je napajanje ispravno, a baterije se ne napune za 36 sati, zamenite ubrzivaè niza ili ceo RAID kontroler. (Niz diskova u ležištu „x” - Greška u podešavanjima ubrzivaèa niza). Podaci koji se èuvaju u ubrzivaèu niza ne odgovaraju nizu diskova. Povežite ubrzivaè niza na odgovarajuãi niz diskova (posredstvom kontrolera) ili pokrenite pomoãni program za podešavanje RAID kontrolera da biste oèistili podatke iz ubrzivaèa niza. (Niz diskova u ležištu „x” - Ubrzivaè niza se ne odaziva). Ubrzivaè niza je privremeno deaktiviran i ne odaziva se. Zamenite ubrzivaè niza ili RAID kontroler. 54/409

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

11.11 SIMPTOMI Uz probleme u RAID sistemima èija su rešenja data u prethodnom delu poglavlja, možete naiæi na specifiène probleme. Ovaj deo poglavlja daje izvestan broj simptoma koji se èesto sreæu u RAID sistemima. SIMPTOM 11.1 Sistem se zamrzne prilikom skeniranja SCSI RAID ureðaja. U veæini sluèajeva, ovo ukazuje na problem sa zatvaranjem SCSI magistrale. SCSI magistrala mora biti propisno zatvorena na oba kraja da bi se komande i podaci mogli prenositi izmeðu ureðaja na magistrali. Ponovo proverite završetke SCSI magistrale, odnosno da li su zatvoreni samo krajevi lanaca (na primer, kartica RAID kontrolera i poslednji SCSI disk). Proverite kabliranje da biste utvrdili jesu li kablovi valjano prikljuèeni. Ukoliko treba, instalirajte nov SCSI kabl odgovarajuæeg kvaliteta. Svaki SCSI ureðaj mora imati jedinstven SCSI ID. Ureðaji koji „nedostaju” možda nepropisno zajednièki koriste SCSI identifikatore sa ostalim ureðajima. Proverite svaki disk i pogledajte da li je svima dodeljen jedinstven identifikator (SCSI ID, koji obièno poèinje sa ID 0). SIMPTOM 11.2 Posle instaliranja RAID kontrolera sistem ne uspeva da se podigne. Postoji više uzroka koji bi mogli spreèiti podizanje sistema, ali se to skoro uvek dešava zbog greške ili previda tokom instaliranja kontrolera. ¦ Proverite osnovne stvari. Uvek najpre proverite sistemsko napajanje, zatim proverite da li su svi kablovi (naroèito kablovi SCSI diskova) i ostali ureðaji servera valjano instalirani i osigurani. ¦ Proverite instalaciju. Skinite i proverite kontroler, pogledajte da li je podešen, instaliran i povezan shodno uputstvima proizvoðaèa. Možda æete morati da proverite parametre servera i pokrenete softver za podešavanje da biste propisno i potpuno podesili kontroler u serveru. ¦ Pokušajte rad s minimalnom konfiguracijom. Skinite sve komponente osim neophodne memorije i procesora (u višeprocesorskim sistemima, mora biti zatvoren prazan procesorski prikljuèak) i ponovo pokrenite sistem. Proverite pojedinaène komponente (naroèito procesor i memoriju), u pouzdano funkcionalnom sistemu (ako je moguæe). ¦ Proverite procesore. Proverite da li su procesori propisno instalirani. Ako se na višeprocesorskoj matiènoj ploèi koristi samo jedan procesor, pogledajte da li je kartica za zatvaranje praznog procesorskog ležišta valjano utaknuta. ¦ Proverite memoriju. Pogledajte da li su svi moduli DIMM propisno i bezbedno instalirani i da su potpuno usaglašeni (kompatibilni) s matiènom ploèom. Na primer, na adresi support.intel.com/support/motherboards/server/L440GX/compat.htm naæi æete rezultate testiranja memorija na matiènoj ploèi Intel L440GX. ¦ Proverite memoriju ubrzivaèa niza. Pogledajte da li je na keš modulu RAID kontrolera (ubrzivaèu niza) instalirana odgovarajuæa vrsta memorije. Na primer, kontroler Mylex AcceleRAID 250 koristi EDO memoriju. ALEXA 2002

55/410

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

Sistem ne uspeva da istovremeno zavrti sve RAID SIMPTOM 11.3 diskove. Èvrsti diskovi zahtevaju veliku struju napajanja, odnosno troše puno energije, tako da veliki RAID sistemi lako mogu preopteretiti modul napajanja, ukoliko više diskova istovremeno pokušava da se zavrti (pogotovu prilikom ukljuèenja napajanja). Ako se RAID diskovi ne zavrte kako treba - što æe verovatno dovesti do problema pri podizanju sistema - pokrenite program za podešavanje RAID kontrolera ipodesite RAID sistem da ne pokušava istovremeno ukljuèivanje (postizanje radne brzine rotacije) na više diskova, ili da diskovi pokušavaju da se zavrte samo kad treba. U veæini sluèajeva, morate da instalirate dodatni modul za napajanje, koji bi podržao veliki broj RAID diskva (kuæište servera i RAID sistem moraju biti usaglašeni sa ovakvom konfiguracijom). Posle instaliranja RAID kontrolera javljaju se poruke o SIMPTOM 11.4 greškama "BIOS Not Installed", odnosno da BIOS nije instaliran. Uvek najpre proverite prikljuèene èvrste diskove - ova greška æe se svakako pojavljivati ako nijedan disk nije povezan (ili ako nijedan nije valjano podešen). U veæini sluèajeva, problem se odnosi na neusaglašenost sa raèunarskim sistemom. Da bi posmatrani PCI RAID kontroler radio, raèunarski sistem u koji je ugraðen mora podržavati verziju 2.1 (ili noviju) prikljuèaka PCI magistrale sa sposobnošæu upravljanja magistralom (engl. bus mastering) i tekuæi BIOS mora podržavati upravljanje magistralom. Proverite specifikacije raèunarskog sistema i matiène ploèe i utvrdite da li su sve komponente usaglašene. Ako hardverske komponente zadovoljavaju sve zahteve, proverite da li proizvoðaè matiène ploèe raspolaže novom verzijom BIOS-a. Problemi u radu IDE RAID kontrolera. Ovu vrstu SIMPTOM 11.5 problema možete sresti kod IDE kontrolera kao što je FastTrak100. U veæini sluèajeva, problem je u staroj verziji sistemskog softvera u èipu. Poznato je da ureðaj FastTrak100 pravi probleme kada koristi upravljaèke programe verzije 1.20 ili starije. Treba da primenite najnovije verzije BIOS-a i upravljaèkih programa. Konkretno, za FastTrak100, primenite upravljaèki program verzije 1.30 i BIOS verzije 1.20 (ili noviju). Možete ih pronaæi na adresi www.promise.com. Niz napravljen pomoæu konfiguracionog programa SIMPTOM 11.6 za RAID koristi preveliki broj diskova. Program RAID Configuration Utility je projektovan da napravi prvi RAID volumen. On automatski pravi niz, korišæenjem do osam raspoloživih diskova i volumen postavlja u niz. Ako odreðen broj diskova želite da iskljuèite iz prvog niza, onda u konfiguracionom programu za RAID nizove oznaèite disk (diskove) kao spare (rezervne), ili deaktivirajte diskove tako što æete ih otkaèiti s napajanja i SCSI kontrolera. Pošto ste, pomoæu konfiguracionog programa za RAID, na ostatku diskova napravili volumen, u sistem možete ukljuèiti još diskova i podesiti ih pomoæu softvera za upravljanje RAID kontrolerima. RAID SCSI startni ureðaj nije moguæe pronaæi. Ovo SIMPTOM 11.7 obièno ukazuje na problem u inicijalnim parametrima servera. Pokrenite CMOS Setup i podesite server tako da RAID volumen bude izabran kao primarni startni ureðaj. Ako je kartica RAID kontroler fizièki premeštena s jednog PCI prikljuèka na drugi i ako startni ureðaj RAID volumen kontroliše RAID kartica, neki sistemi ALEXA 2002

56/411

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

æe automatski podesiti pojedine parametre BlOS-a (kao što je redosled startnih ureðaja). Ovaj problem se odnosi na rad BlOS-a i ne mora se javiti na svim sistemima. SIMPTOM 11.8 Ne možete podiæi sistem s RAID kontrolera sa IDE interfejsom. Èak i kada je RAID kontroler ispravno instaliran i prepoznat, možda s njega neæete moæi da podignete sistem, zbog nepravilnog redosleda startovanja, zbog nedefinisanog niza, nepravilno izabranog niza, ili zbog nepravilnih podešavanja naèinjenih programom CMOS Setup. Uvek proverite da li je niz definisan. Ako jeste, postoji opcija u BIOS-u kontrolera èije ukljuèivanje èini niz startnim. Obavezno proverite da li je niz koji koristite podešen kao „startni niz”. Za kontrolere poput FastTrak 100, u pomoænom programu FastBuild ovo je oznaèeno zvezdicom pored broja niza. Ako posmatrani niz nije oznaèen zvezdicom, oznaèite niz i pritisnite razmaknicu da biste ga uèinili startnim nizom. Kad je niz veæ oznaèen kao startni, u programu CMOS Setup proverite da li je u parametru "Disk Drive Sequence" pravilno podešen redosled: "System BIOS Boot Devices" (prvi) i "FastTrak RAID Controller" (drugi).Takoðe proverite da li sekvenca startovanja obuhvata disk C:. SIMPTOM 11.9 Odreðeni èvrsti disk stalno pokreæe obnavljanje niza ili njegovo deaktiviranje. Ovo je skoro uvek posledica neispravnih ili labavih kablova ili neispravnog diska. Na primer, možda je SCSI kabl neispravan. Premestite kabl i/ili sumnjivi disk na drugi kanal (tj. premestite kabl i èvrsti disk sa kanala 2 na kanal 3). Ako premeštanje reši problem, znaèi da je prethodni kanal možda neispravan - zamenite RAID kontroler. U suprotnom, kabl je možda loš zamenite kabl. Ako problem i dalje postoji, probajte da posmatrani èvrsti disk zamenite drugim koji je pouzdano ispravan. SIMPTOM 11.10 Ne uspevate da locirate sve diskove koji su prikljuèeni na RAID kontroler. U veæini sluèajeva, ovo oznaèava problem sa zatvaranjem SCSI magistrale. SCSI magistrala mora biti ispravno zatvorena (na oba kraja), tako da se podaci i komande mogu prenositi izmeðu svih ureðaja koji su na m?gistralu prikljuèeni. Ponovo proverite završetke SCSI magistrale i proverite da li su samo krajevi lanca zatvoreni (tj. RAID kontroler i poslednji SCSI disk). Takoðe, ponovo proverite povezanost svih kablova i da li su osigurani. Svaki SCSI ureðaj mora imati jedinstven identifikator SCSI ID. Možda je ureðajima koji „nedostaju” dodeljen pograšan identifikator (neki od onih koji su veæ zauzeti). Na svakom pojedinaènom disku proverite da li mu je dodeljen jedinstven identifikator (obièno se poèinje od ID0). Konaèno, proverite da li su samo prihvatljivi diskovi povezani na SCSI magistralu RAID kontrolera. Na primer, CD èitaè i èitaèi magnetnih traka èesto su važeæi SCSI ureðaji, ali su na SCSI RAID magistrali zabranjeni zato što sporo prenose podatke - u najboljem sluèaju, znatno su oslabljene performanse RAID sistema. Uverite se da li su na RAID SCSI magistralu povezani samo èvrsti diskovi visokih performansi. Ako RAID kontroler nudi zasebnu SCSI magistralu za ostale ureðaje, na nju možete povezati CD èitaè, èitaè magnetne trake i ostale sliène ureðaje. SIMPTOM 11.11 Uoèili ste da UDMA diskovi sporadièno ispadaju iz niza. Primeæujete ovakvo ponašanje na najbržim diskovima Ultra-DMA/66 ili ALEXA 2002

57/412

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

Ultra-DMA/ 100. U veæini sluèajeva, RAID kontroler nije potpuno usaglašen (kompatibilan) sa standardima UDMA 66/100 i ne može pouzdano podržavati diskove na njihovim najveæim brzinama prenosa. Možda æete morati da ugradite savršeniji RAID kontroler (ili da primenite noviju verziju BIOS-a) da biste poboljšali podršku za UDMA. Alternativno rešenje jeste deaktiviranje režima UDMA 66/100 na nizu (nizovima) diskova - ovo se obièno može postiæi pomoænim programom za podešavanje posmatranog diska. SIMPTOM 11.12 Èini se da disk niza èesto otkazuje. U veæini sluèajeva, èini se da je u pitanju logièki otkaz koji zahteva obnavljanje diska (obièno prouzrokuje loše performanse sistema za skladištenje, tokom postupka obnavljanja). Ponovo proverite disk i povezanost kablova. Upotrebite pouzdane kablove visokog kvaliteta. Ako time ne otklonite problem, zamenite disk. Ne zaboravite da novi disk mora biti usaglašen sa ostalim diskovima iz niza. SIMPTOM 11.13 Video kartica ne radi ispravno iako deli resurse sa RAID kontrolerom. Ovo obièno ukazuje na sukob resursa. Skoro su svi RAID kontroleri potpuno usaglašeni sa standardima „utakni-i-koristi” (engl. Plug-andPlay, PnP), tako da se dodeljivanje resursa odreðenim ureðajima obavlja pomoæu PnP BlOS-a s matiène ploèe. Veæina kontrolera podržava zajednièko korišæenje PCI IRQ linija, ali to neæe raditi ukoliko svi korišæeni ureðaji ne podržavaju zajednièko korišcenje IRQ linija. Ako matièna ploèa dozvoljava kontrolisanje dodeljivanja resursa, možda æete problem moæi da otklonite ruènom preraspodelom resursa. Mogli biste izbrisati i ponovo postaviti stavku "PnP Configuration" u programu CMOS Setup. Ako je ovo podešavanje deaktivirano, aktivirajte ga, saèuvajte izmene i podignite sistem. U suprotnom, karticu kontrolera prebacite u neku drugu PCI utiènicu nižeg prioriteta. SIMPTOM 11.14 Server neæe da se podigne s CD-a za podršku. Nakon instaliranja RAID kontrolera, otkrili ste da server neæe da se podigne s CD-a sa softverom za matiènu ploèu. Pokušajte sledeæe: ¦ Proverite redosled startovanja. Moguæe da je redosled startovanja u BIOS-u pogrešno zadat. Pokrenite program CMOS Setup (pomoæni program za podešavanje servera) i redosled startovanja zadajte tako da CD èitaè bude prvi. Saèuvajte izmene i podignite sistem. ¦ Proverite podešavanje kontrolera. Za veæinu RAID kontrolera, integrisani BIOS mora biti aktivan i njegova opcija "CD-ROM boot" mora biti aktivna. Možda æete morati da upotrebite pomoæni program za podešavanje kontrolera (pritiskom na kombinaciju tastera Alt-m tokom podizanja sistema). SIMPTOM 11.15 RAID kontroler prijavljuje niz diskova znatno nižeg kapaciteta od oèekivanog. Na primer, pomoæni program za BIOS, kontrolera Promise SuperTrak Pro, SuperBuild, prijavljuje da je kapacitet Maxtorovih diskova od 40 GB negde izmeðu 5 i 7 GB. U skoro svim sluèajevima, ovakvo prijavljivanje problema je posledica greške u sistemskom softveru i softveru za podešavanje RAID kontrolera. Stupite u vezu sa proizvoðaèem kontrolera i tražite noviju verziju sistemskog softvera i softvera za podešavanje. Kod kontrolera Super Trak Pro, ovakav se problem javlja u BIOS-u verzije 1.0, revizija 4 Promise RAID ISM, verzija b 146. ALEXA 2002

58/413

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

Problem se rešava primenom verzije b 156 za Promise RAID ISM i primenom nove verzije sistemskog softvera. Mogu se naæi na adresi: support.promise.com/Support/Default.htm. SIMPTOM 11.16 RAID kontroler postiže manje brzine prenosa od oèekivanih. U skoro svim sluèajevima, loše performanse prenosa izaziva kašnjenje na PCI magistrali, izmeðu RAID kontrolera i nekog drugog ureðaja sa širokim opsegom (kao što je kartica za digitalizaciju slike, tj. snimanje video zapisa). Na primer, kada na RAID sistem smeštate video zapis, primeæuju se odbacivanja okvira. Ako možete prepoznati koji ureðaj zahteva dodatni propusni opseg, možete taj ureðaj deaktivirati ili ga podesiti tako da više propusnog opsega na PCI magistrali preostane za RAID kontroler - ili potpuno uklonite ureðaj koji ometa rad. U suprotnom, možda æete morati da podesite naèin na koji RAID kontroler koristi PCI magistralu (ako je to moguæe), što æe izvesno poboljšati ukupne performanse niza diskova. SIMPTOM 11.17 Sreæete problem kada sistem pokuša da upotrebi disk instaliran bez gašenja napajanja. U velikom broju sluèajeva, možda æete osetiti teškoæe, kao što su zamrzavanje postupka obnavljanja, ili pomoæni program za upravljanje nizom diskova (kao što je FastCheck za Promise FastTrak 66/100) ne prepoznaje neispravne ili novoinstalirane diskove. Pokušajte nešto od sledeæeg: ¦ Proverite sistemski softver. Da li koristite najnoviju verziju sistemskog softvera koji je raspoloživ za posmatrani RAID kontroler? ¦ Proverite diskove i softver. Proverite da li ste instalirali najnovije upravljaèke i pomoæne programe za dati RAID kontroler (za operativni sistem koji trenutno koristite). Ako treba, primenite novije verzije upravljaèkih programa i ostalog softvera. ¦ Eliminišite softver koji radi u pozadini. Smanjite broj dodatnih programa koji se izvršavaju u pozadini, a mogu biti u koliziji sa pomoænim programom za proveravanje RAID diskova. ¦ Proverite èvrsti disk. Uverite se da je sumnjivi disk ispravan, tako što æete ga isprobati na nekom drugom kontroleru i/ili raèunaru. ¦ Uklonite rezervisani sektor. Možda æete morati da uklonite rezervisani sektor sa sumnjivog diska i da sistemu dozvolite ponovno detektovanje ureðaja i ponovno instaliranje diska. Ne zaboravite da æe uklanjanje rezervisanog sektora niza diskova uništiti sve podatke na tom disku, zato najpre napravite potpunu rezervnu kopiju sistema. SIMPTOM 11.18 Imate problema prilikom particionisanja i formatiranja niza diskova, ukoliko u sistemu postoji i SCSI kontroler. Možda æete dobili poruku o „lošem kapacitetu” (engl. bad capacity), neispravnim rezervisanim sektorima ili o nekim drugim problemima tokom podizanja ili rada operativnog sistema. Ako u sistemu imate kontroler SCSI diska, sistem æe pokušati da se podigne sa onog kontrolera koji vidi kao „prvi”. Da bi se jedan kontroler identifikovao pre drugog, njegov se BIOS mora prvi uèitati. Baratanje adresama BlOS-a (kartica je podešena za njihovo korišæenje) dovešæe do zamene. Na kontrolerima koji su potpuno saglasni sa standardom prikljuèi-i-koristi (kao što je FastTrak 100), ALEXA 2002

59/414

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

samo PnP BIOS na matiènoj ploèi može kontrolisati koje resurse kartica koristi. PCI prikljuèak s najvišim prvenstvom (obièno je to PCI prikljuèak 1) dobija najnižu BIOS adresu - i biæe prvi oèitan - zbog èega æete morati da prebacite karticu RAID kontrolera u prikljuèak koji ima viši prioritet. Neki programi CMOS Setup podržavaju opciju "Scan Order Toggles" (pomeranje redosleda skeniranja), koja odreðuje redosled kojim se PCI prikljuèci i integrisani ureðaji skeniraju u potrazi za startnim ureðajima. U ostalim sluèajevima, problem biste mogli rešiti menjanjem redosleda startovanja ("boot order") u programu CMOS Setup, tako da se "SCSI" naðe iza diska C: ili iza RAID niza diskova. SIMPTOM 11.19 Tokom pristupanja nizu, podaci bivaju ošteæeni ili se diskovi zakljuèavaju. Ovo možete primetiti i prilikom particionisanja i formatiranja niza. Ima više stvari koje treba imati u vidu: ¦ Proverite kablove. Signalni kablovi diska možda su neispravni ili nepravilno prikljuèeni. Ponovo proverite veze i zamenite kablove ako treba. ¦ Proverite podešavanja u programu CMOS Setup. Ponovo proverite podešavanja u programu CMOS Setup i pogledajte da li taktovi matiène ploèe i PCI magistrale rade u okviru prihvatljivih nivoa. Na primer, poveæanje radnog takta iznad nazivnog (engl. overclocking) na matiènoj ploèi, može poveæati brzinu prenosa na PCI magistrali, što može izazvati greške u prenosu podataka na RAID kontroleru. U programu CMOS Setup obnovite podrazumevane parametre ("BIOS Defaults"). ¦ Proverite memoriju RAID kontrolera. Memorija (poznata i pod imenom „ubrzivaè niza”) RAID kontrolera može biti neispravna. Proverite da li je memorija na RAID kontroleru odgovarajuæa i valjano instalirana. Zamenite memorijski modul na RAID kontroleru. Isprobajte memoriju nekog drugog preporuèenog proizvoðaèa. ¦ Instalirajte upravljaèke programe skupova èipova. Veæina savremenih matiènih ploèa zahteva programe pomoæu kojih upravlja naprednim osobinama, kao što je upravljanje magistralom ili podrška za AGP interfejs. Obavezno instalirajte najnoviju verziju upravljaèkih programa za matiènu ploèu (na primer, za VIA familiju matiènih ploèa instalirajte upravljaèke programe VIA „4-in-l”). SIMPTOM 11.20 Dešavaju se greške prilikom kopiranja datoteka na server sa optereæenim diskom. Ovo se dešava u Windowsu 2000 i Windowsu NT prilikom obimnih prenosa datoteka s mreže na server. Obièno se oznaèava kao greška "Error 3013": Error 3013, The redirector has timed out to Istekla vremena preusmerivaèa mogu uèiniti neuspešnim upisivanje na server. Iako ima više moguæih uzroka isticanja vremena na preusmerivaèima, ova greška se obièno javlja zbog grešaka u upravljanju kešom, na raèunarima koji imaju velike memorijske kapacitete. Disk na raspolaganju ima manji propusni opseg od onog koji zahteva upisivaè, da bi svoj zadatak obavio u jednom ciklusu, pa æe upisivaè duže zadržavati resurse sistema datoteka. Operacija upisivanja traje suviše dugo, pa klijentskom preusmerivaèu istekne vreme. Problem se uglavnom susreæe na klijentima pod Windowsom NT 4.0, koji žele da se povežu na server pod Windowsom 2000, a server koristi RAID koji usporava protok podataka ALEXA 2002

60/415

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

s diskom (na primer RAID 5 - segmentiranje s parnošæu). Da bi se rešio ovaj problem, nabavite i instalirajte najnoviji servisni paket za Windows 2000 i/ili Windows NT. SIMPTOM 11.21 Javljaju se greške poput "Scanning PCI bus Ova vrsta greške se èesto javlja prilikom podizanja sistema mechanism#2". sa pokretaèkog CD-a za Windows 98 (tj. prilikom pripreme za potpunu instalaciju Windowsa NT 4.0 ili Windowsa 2000). Ovo je skoro uvek greška u dodeljivanju resursa i javlja se kada sistemski BIOS pojedine resurse dodeli RAID kontroleru. Kod proizvoðaèa RAID kontrolera treba da proverite koji se resursi preporuèuju i da li ima alternativnih rešenja. Na primer, ovo je poznat problem za Promise SuperTrak Pro a rešenja su data na adresi: support.promise.com/techsupport/trouble/scanning_pci _bus_using_ Mechanism_2.htm. SIMPTOM 11.22 Operativni sistem neæe da se uèita nakon instaliranja RAID adaptera. Ovaj problem skoro uvek izaziva podešavanje serverskog hardvera (ne uzrokuje ga upravljaèki program operativnog sistema). U programu CMOS Setup proverite podešavanja za dodelu PCI prekida i proverite da li je RAID kontroleru dodeljen jedinstven vektor prekida - ne bi trebalo da kontroler svoj IRQ deli sa ostalim ureðajima. Premestite RAID kontroler u PCI prikljuèak s veæim prioritetom. U nekim sluèajevima, možda æete morati da inicijalizujete i podesite niz diskova pre instaliranja operativnog sistema. Prilikom pokretanja Windowsa NT/2000 dobijate SIMPTOM 11.23 poruke o unutrašnjoj grešci FTDISK. Ako primarni disk operativnog sistema otkaže (ili je iskljuèen iz sistema), a nalazi se u preslikanoj konfiguraciji RAID 1, Windows NT/2000 nastavlja da koristi preslikani disk, i u sistemskoj bazi (engl. registry) tekuæeg diska obeležava stanje „razbijenog ogledala”. Kada pokušate da ponovo pokrenete Windows NT/2000, videæete poruku o grešci sledeæe sadržine: STOP: 0x00000058 FTDISK_INTERNAL_ERROR Windows NT/2000 koristi ovu šemu zaštite jer se rad nastavio na preslikanom disku, dok primarni disk nije rasploživ - svi podaci saèuvani na preslikanom disku bili bi izgubljeni ako sistem ponovo pokrenete sa primarnog diska. Pratite sledeæi postupak da biste spreèili gubitak podataka: 1. Upotrebite pokretaèku disketu Windows Fault Tolerance da biste sistem podigli sa preslikanog (sekundarnog) sistemskog diska. 2. Pokrenite Disk Administrator. Videæete da je particija primarnog diska operativnog sistema oznaèena crvenom bojom (što ukazuje da je preslikavanje, odnosno ogledalo „razbijeno”). Primarni disk je oznaèen slovnom oznakom C:zbog „razbijanja ogledala” slovo se mora promeniti u neko drugo. Oznaèite particiju, izaberite Fault Tolerance, a zatim Break Mirror. U meniju Partition, izaberite Commit Changes Now. 3. Pošto je „ogledalo uspešno razbijeno” i imate dve zasebne particije, završite pravljenje rezervne kopije preslikanog diska (s kojim radite) na magnetnu traku, jer su to najsvežiji podaci kojima raspolažete i tu su sve informacije ALEXA 2002

61/416

POGLAVLJE 11

RAID KONTROLERI

nastale od trenutka otkaza primarnog diska operativnog sistema. 4. Primarnu particiju sekundarnog diska oznaèite kao aktivnu (možda æe se zahtevati ponovno podizanje sistema). 5. Obrišite particiju primarnog diska da biste tekuæi operativni sistem mogli preslikati nazad na primarni disk. Izaberite particiju primarnog diska i u meniju Partition izaberite Delete. U meniju Partition izaberite Commit Changes Now. Ako je, preslikan ceo disk C: (i nema drugih primarnih particija koje bi se mogle proglasiti aktivnim), Disk Administrator neæe dozvoliti da obrišete aktivnu particiju. Premeštanje diska na sekundarnu poziciju koja nije startna (tj. SCSI ID 1 ili viša, ili IDE disk u uiozi „sluge”) trebalo bi da omoguæi brisanje primarne particije. Alternativno, pomoæu programa Norton Utilities Disk Editor (DISKEDIT.EXE) iz tabele particija možete ruèno ukloniti oznaku startnog diska. 6. Ponovo uspostavite preslikavanje izmeðu diskova. Oznaèite tekuæu particiju diska operativnog sistema i, dok držite pritisnut taster Ctrl, izaberite slobodan prostor nastao u koraku 5. U meniju Fault Tolerance izaberite Establish Mirror. U meniju Partition izaberite Commit Changes Now. 7. Proverite da li je preslikavanje uspostavljeno, tako što æete izaæi i ponovo pokrenuti Disk Administrator. 8. Pošto je preslikavanje uspešno uspostavljeno, na primarnom disku imate najsvežije podatke - nažalost, sistem ne možete ponovo pokrenuti s primarnog diska, jer se sada na njega preslikavaju podaci. Ponovo „razbijte ogledalo”, kao što je objašnjeno u koraku 2. 9. Pošto je ogledalo ponovo razbijeno, primarnu particiju na primarnom disku oznaèite kao aktivnu. 10. Sprovedite normalno spuštanje i ponovo pokrenite sistem sa primarnog diska operativnog sistema. Kada se Windows podigne i radi, obrišite particiju i ponovo uspostavite preslikavanje da biste obnovili konfiguraciju otpornu na otkaze, RAID 1. SIMPTOM 11.24 Kod pojedinih RAID kontrolere, imate problema u režimu Standby. Neki RAID kontroleri (poput ureðaja Mylex DAC 960) ne obnove se potpuno prilikom povratka raèunara pod Windowsom 2000 iz stanja mirovanja zato što pojedinei RAID kontrolere nisu sasvim usaglašeni sa standardom ACPI. Problem rešava primena noviju verziju BIOS-a RAID kontrolera (a možda i pripadajuãih drajvera), zamena RAID kontrolera kompatibilnim sa standardom ACPI, ili onemoguæavanje ulaska raèunara u režim mirovanja.

Dodatni izvori informacija: Adaptec: www.adaptec.com Compaq: www.compaq.com Gateway: www.gateway.com Intel: www.intel.com Promise: www.promise.com Tekram: www.tekram.com ALEXA 2002

62/417

12 REŠAVANJE PROBLEMA U RADU SCSI ADAPTERA PREGLED POGLAVLJA Osnovne informacije o SCSI tehnologiji . . . . . . . . . 419 Razlike u varijantama realizacije SCSI ureðaja . . . . . . . . . . . . .419 Diferencijalne magistrale i SCSI magistrale s jednim krajem. . . 421 Dužina magistrale . . . . . . . . . . . . 422 Završeci magistrale (terminatori) . . . . . . . . . . . . . . 422 SCSI i LUN identifikatori . . . . . . . 424 Rad SCSI magistrale . . . . . . . . . . 426

M

Instaliranje SCSI sistem . . . . . . . . . 428 Hardverska instalacija . . . . . . . . . . . 428 Softverska instalacija . . . . . . . . . . . . 432 Podešavanje SCSI BlOS-a . . . . . . 436 Rešavanje problema u radu SCSI ureðaja . . . . . . . . . . . . . . . 440 Izolovanje uzroka problema SCSI ureðaja . . . . . . . . . . . . . . . 440 Dodatni izvori informacija . . . . . . . 450

režni serveri i radne stanice od kojih se oèekuju visoke performanse zahtevaju pouzdane podsisteme za skladištenje informacija, koji mogu rukovati velikom mešavinom razlièitih diskova, bez upotrebe više kontrolera. Standard Small-Computer System Interface, SCSI,(sistemski interfejs za male raèunare) objavljen je 1986. godine. Mnogo je napredovao, da bi danas bio osnovni interfejs za servere i ostale zahtevne realizacije skladišnih sistema na PC raèunarima. Sistem opremljen jednim obiènim SCSI adapterom može istovremeno podržavati do sedam jedinstvenih SCSI ureðaja - lanèano povezanih na isti kabl. Savremeni serveri sa današnjim SCSI adapterima (poput adaptera Adaptec 39160, prikazanog na slici 12.1), rukuju s najviše 30 SCSI ureðaja, na dva nezavisna kontrolerska kanala, sposobna za prenose podataka brzinama od 160 Mb/s. Ovo poglavlje daje pregled SCSI tehnologije i pripadajuæeg hardvera, opisuje tipiène hardverske i softverske instalacije i ukratko objašnjava rešenja mnogih opštih problema sa SCSI ureðajima. ALEXA 2002

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

12.1 OSNOVNE INFORMACIJE O SCSI TEHNOLOGIJI U idealnom sluèaju, periferijski ureðaji bi trebalo da budu nezavisni od rada mikrprocesora. Raèunar samo šalje komande i podatke periferijskom ureðaju, a onda se od periferijskog ureðaja èeka odgovor (štampaèi rade na ovaj naèin). Paralelni i serijski prikljuèci su, u stvari, interfejsi na nivou ureðaja. Raèunaru nije bitno koji je ureðaj prikljuèen na prikljuèak. To znaèi da štampaè star 12 godina možete povezati na nov raèunarski sistem sa AMD-ovim procesorom iz serije Athlon i štampaè æe normalno raditi, jer se kroz interfejs šalju samo komande i podaci. Suština koncepta SCSI je da se raèunari i periferijski ureðaji mogu projektovati, razvijati i integrisati bez brige o hardverskoj usaglašenosti, jer se ona u potpunosti uspostavlja SCSI interfejsom.

SLIKA 12.1 Dvokanalni SCSI adapter Adaptec 39 160 Ultra 160 Sa praktiènog gledišta, SCSI je magistrala i skup komandi. Magistrala je sklop fizièkih žica i završetaka, gde svaka žica ima svoje ime i namenu. Skup komandi je ogranièen i raèunaru i periferijskim ureðajima omoguæava da komuniciraju putem fizièke magistrale. SCSI magistrala se koristi na ureðajima na kojima treba postiæi meðusobnu nezavisnost ureðaja. Na primer, svi èvrsti diskovi su, sa gledišta SCSI interfejsa, slièni (izuzimajuæi njihov ukupan kapacitet), svi optièki ureðaji su slièni, svi štampaèi su slièni i tako dalje. Za sve vrste SCSI ureðaja, trebalo bi da možete da postojeæi ureðaj zamenite drugim (iste vrste) bez izmena u sistemu, dok dodavanje novog SCSI ureðaja zahteva tek malo više truda nego nadogradnja upravljaèkog programa. Pošto se softver za upravljanje SCSI ureðajem nalazi na samom ureðaju, a ne na raèunaru, raèunar je sposoban da primenjuje mali skup komandi, kojima postiže dvosmerni prenos podataka s periferijskim ureðajem. 12.1.1 RAZNE VARIJANTE REALIZACIJE SCSI UREÐAJA Pogledajmo evoluciju SCSI interfejsa. Prouèimo kako se razvijao i postajao sve popularniji. SCSI je nastao 1979. godine, kada je kompanija Shugart Associates (stariji korisnici PC raèunara verovatno pamte ovu kompaniju kao jednu od prvih proizvoðaèa èvrstih diskova za PC raèunare) objavila svoj standard Shugart Associates System Interface (SASI). Amerièki nacionalni institut ALEXA 2002

2/419

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

za standarde (ANSI) je 1982. formirao komitet X3T9.2 koji æe razvijati standard SASI (kasnije je preimenovan u SCSI, jer ANSI nikada standard ne imenuje po proizvodu). SCSI ureðaji i interfejsi koji su razvijeni prema standardu X3 TD.2 SCSI, bili su poznati kao SCSI-1, iako standard SCSI-1 (ANSI X3.131-1986) nije ozvanièen sve do 1986. SCSI-1 je definisao 8-bitnu magistralu (oznaèenu kao „uska”) na nivou sistema, koja podržava do osam ureðaja i prenos podataka protokom od 5 MB/s. Odlaganje standardizacije je dovelo do mnogih problema s usaglašenošæu i podešavanjima prilikom instaliranja sistema SCSI-1. Tabela 12.1 uporeðuje specifikacije svih standarda SCSI. TABELA 12.1 UPOREDNI PRIKAZ OPŠTIH FUNKCIJA SCSI INTERFEJSA Oznaka

Ime

MHz

Širina magistrale

MB/s

MB/s

SCSI-1

SCSI-1

5

8

5

40

Fast SCSI

SCSI-2

10

8

10

80

Fast-Wide SCSI

SCSI-2/SCSI-3

10

16

20

160

Ultra SCSI

SCSI-3

20

8

20

160

Wide Ultra SCSI

SCSI-3

20

16

40

320

Ultra2 SCSI

SCSI-4

40

8

40

320

Wide Ultra2 SCSI

SCSI-4

40

16

80

640

8

80

640

16

160

1280

Ultra3 SCSI

Ultra 160

Wide Ultra3 SCSI

Ultra 160

Ultra4 SCSI

Ultra 320

Wide Ultra4 SCSI

Ultra 320

40*2 40*2

1 1

1. Ultra3 ima istu uèestanost kao i Ultra2 (40 MHz), ali u jednom taktu prenese 2 bajta podataka, što udvostruèuje ukupni protok.

lako je SCSI-1 trebalo da podržava sve SCSI ureðaje, proizvoðaèi su se drznuli da razviju standard. To je dovodilo do èestih problema prilikom instaliranja i do problema neusaglašenosti izmeðu ureðaja koji bi, teoretski, trebalo da rade savršeno. Danas bi skoro sve zastarele SCSI adaptere trebalo zameniti ureðajima iz familije SCSI-3. U 1986. godini (pre nego što je standard SCSI-1 ozvanièen), zapoèeta je izrada standarda SCSI-2, koji je trebalo da reši mnoge probleme s brzinom interfejsa i neusaglašenošæu iz standarda SCSI-1. Do 1994. godine, institut ANSI je priznao standard SCSI-2 (X3.131-1994). Zamišljeno je da SCSI-2 bude kompatibilan sa standardom SCSI-1, meðutim i SCSI-2 ima više verzija. FastSCSI-2 (brzi SCSI) udvostruèuje takt SCSI magistrale i omoguæava prenose podataka od 10 MB/s preko 16-bitne magistrale podataka, umesto izvorne 8-bitne magistrale podataka (takt je ostao isti). Da bi podržao šire magistrale podataka, standard Wide SCSI (široki SCSI) koristi 68-iglièni kabl umesto tradicionalnog 50igliènog kabla. Široki SCSI takoðe može podržati do 16 SCSI ureðaja. Posle toga, projektanti su kombinovali svojstva brzog i širokog SCSI-ja i napravili Fast Wide SCSI-2 (brzi široki SCSI), koji podržava protoke od 20 MB/s na 16-bilnoj magistrali podataka. Kad god naiðete na pojam Fast SCSI, Wide SCSI ili Fast Wide SCSI, uvek se misli na realizaciju standarda SCSI-2. ALEXA 2002

3/420

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

Napredovanje SCSI tehnologije nije se zaustavilo na ovome. Institut ANSI je razvoj standarda SCSI-3 poèeo 1993. godine (pre nego što je usvojen standard SCSI-2). SCS1-3 je namenjen da bude kompatibilan sa standardima SCSI-2 i SCSI-1. Mnogi SCSI ureðaji i kontroleri koriste napredne osobine standarda SCSI-3. Tipièni ureðaji SCSI-3 su opštepoznati kao Fast-20 SCSI (ili Ultra SCSI3, takoðe nazvan Ultra-SCSI). Ultra-SCSI koristi uèestanost takta magistrale od 20 MHz sa 8-bitnom magistralom podataka i na taj naèin postiže prenose podataka od 20 MB/s. Buduæi da koristi 16-bitnu magistralu podataka, SCSI-3 nudi široki brzi SCSI (Wide Fast-20 SCSI, odnosno Ultra Wide SCSI-3, takoðe poznat i kao Ultra-SCSI), koji obavlja prenos brzinama 40 MB/s. Razvoj SCSI tehnologije je nastavljen realizacijom standarda SCSI-4. Standard SCSI-4 pokriva Fast-40 SCSI (nazvan Ultra2 SCSI-4 i Ultra 2 SCSI), koristeæi uèestanost takta magistrale od 40 MHz, èime se dobijaju protoci od 40 MB/s, na magistrali širine 8 bitova. Verzija 16-to bitne magistrale je poznata kao Wide Fast-40 SCSI (nazvana Ultra2 Wide SCSI-4 ili Ultra2 Wide SCS-I), koja bi trebalo da podržava protoke od 80 MB/s. Kad god vidite oznake Ultra2 ili Fast40, skoro je sigurno da imate posla sa instaliranjem ureðaja iz porodice SCSI-4. Meðutim, usavršavanje SCSI tehnologije se nije zaustavilo na ovome. Standard Ultra3 SCSI (poznat kao Ultra 160) koristi takt magistrale na uèestanosti od 80 MHz, koji je dvostruko pomeren (engl. double transitioned). Ovo omoguæava dvostruko efikasniji prenos podataka sa istom uèestanošæu takta, dajuæi protoke do 80 MB/s. Standard Ultra3 Wide SCSI nudi 16 linija za podatke, umesto 8. Na istom, dvostruko pomerenom taktu od 40 MHz, Ultra3 Wide SCSI može postiæi protoke do 160 MB/s. Iako standardi Ultra360 (Ultra4) SCSI još uvek nisu potpuno definisani, budite sigurni da su na vidiku još brže realizacije SCSI ureðaja. Imajte u vidu da je SCSI tradicionalno bio sistem s paralelnom magistralom, što znaèi da se istovremeno prenosi 8, odnosno 16 bitova, preko paralelnih linija podataka. SCSI-3 predviða nove serijske veze. To æete prepoznati u standrdima Serial Storage Architecture (SSA), Fibre Channel i IEEE 1394 (poznatiji kao Fire Wire). Šeme za nove serijske veze doneæe veæe brzine prenosa, nego na paralelnim magistralama, ali one neæe biti kompatibilne sa standardima SCSI-2 ili SCSI-1. 12.1.2 DIFERENCIJALNE MAGISTRALE I SCSI MAGISTRALE S JEDNIM KRAJEM Ožièenje signala koje se koristi u SCSI magistrali, ima presudan uticaj na performanse magistrale. SCSI ureðaji se ožièavaju na jedan od dva naèina: s jednim završetkom i diferencijalno. Obe tehnike imaju prednosti i mane. Tehniku ožièenja s jednim završetkom (engl. single ended, SE) objašnjava njeno ime - jedna žica nosi odreðeni signal od pošiljaoca do odredišta. Svaki signal zahteva samo jednu žicu. Završni otpornici na svakom kraju kabla pomažu u održavanju prihvatljivog nivoa signala. Zajednièko uzemljenje daje referencu za sve signale s jednim završetkom. Nažalost, kola s jednim završetkom nisu otporna na šum, pa su kablovi s jednim završetkom ogranièeni na maksimalnu dužinu od otprilike 6 metara, za brzine prenosa od 5 MB/s ili manje. Za veæe brzine prenosa, dužina kabla mora biti kraæa od 1,5 metara. Rad magistrale s jednim završetkom je jednostavan i zbog toga su one popularne. ALEXA 2002

4/421

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

Diferencijalno (engl. differential, DIF) ožièenje koristi dve žice za svaki signal (umesto da jedna žica služi kao zajednièko uzemljenje). Diferencijalni signal nudi odliènu otpornost na šum, jer se ne oslanja na zajednièko uzemljenje. Ovo omoguæava znatno duže kablove (do 25 metara) i veæe brzine rada (takt do 10 MHz). Niz završnih otpornika na svakom kraju kabla pomaže obezbeðivanje celovitosti signala. Diferencijalno ožièenje je mnogo složenije od ožièenja s jednim završetkom. Low-voltage differential (LVD, niskonaponsko diferencijalno ožièenje) SCSI je dolazeæi standard, definisan u dokumentu SPI-2 standarda SCSI-3, koji radi na 3,3 V jednosmerne struje, umesto na 5 V jednosmerno. Cilj tehnologije LVD je da se omoguæe veæe brzine prenosa, kombinovanjem prednosti ožièenja s jednim završetkom i ožièenja s diferencijalnim završetkom. LVD je manje osetljiv na elektromagnetni šum i omoguæava brži prenos na veæim rastojanjima (dužim kablovima), u odnosu na magistrale sa ožièenjem s jednim završetkom. Interfejs LVD predviðen je za rad po specifikacijama Ultra-2 SCSI i Ultra 160/m. Dok LVD nije direktno usaglašen sa ožièenjem s jednim završetkom, ovi ureðaji koriste višerežimska upravljaèka kola, koja automatski detektuju vrstu korišæene magistrale i na osnovu toga prelaze na odgovarajuæi režim rada. To vam omoguæava da ureðaje LVD/SE koristite na magistrali sa jednim završetkom, a da pri tome ne morate podešavati kratkospojnike ili mikroprekidaèe. LVD je postepeno uvoðen, kao povoljno rešenje zbog zadržavanja starih ureðaja sa jednim završetkom. Prednosti LVD tehnologije se gube kada se LVD/SE ureðaj koristi na magistrali s jednim završetkom - èim se ureðaj s jednim završetkom poveže na magistralu LVD/SE, cela magistrala prelazi u režim s jednim završetkom (sa svim ogranièenjima tog režima). 12.1.3 DUŽINA MAGISTRALE Verovatno ste zapamtili da su SCSI ureðaji ulanèani pomoæu 50-igliènog ili 68-igliènog kabla. Ukupna dužina ovog kabla predstavlja ukupnu dužinu SCSI magistrale. Kada ima samo unutrašnjih SCSI ureðaja, dužina magistrale se meri od SCSI adaptera do poslednjeg unutrašnjeg SCSI ureðaja u lancu (ureðaj sa završetkom). Kada postoje samo spoljašnji SCSI ureðaji, dužina magistrale se meri od SCSI adaptera do poslednjeg spoljašnjeg SCSI ureðaja u lancu (takoðe treba da ima završetak). Ako u sistemu postoje i spoljašnji i unutrašnji SCSI ureðaji, dužina magistrale se meri od poslednjeg spoljašnjeg ureðaja do poslednjeg unutrašnjeg ureðaja. Postoji ogranièenje SCSI magistrale. Buduæi da su realizacije SCSI magistrala s vremenom postajale brže, efektivna dužina magistrale se skratila. Tabela 12.2 ilustruje maksimalne dužine SCSI magistrala za ožièenja s jednim završetkom, diferencijalna, i diferencijalna sa niskim naponom (LVD). 12.1.4 ZAVRŠECI MAGISTRALE (TERMINATORI) Kada se signali visoke uèestanosti prenose preko susednih žica, oni se u njima indukuju i na taj naèin narušavaju izvorni signal, po dužini kabla. Ovo je sveprisutan i relativno dobro istražen elektrièni fenomen (objašnjeno je kao slabljenje u poglavlju 8). U PC raèunaru, celovitost SCSI signala je poboljšana. Na svakom kraju magistrale koriste se aktivni otpornici podataka, da bi se „pogurali” aktivni signali. Ugraðeni završni otpornici na diskovima i kontrolerskim ALEXA 2002

5/422

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

TABELA 12.2 POREÐENJE DUŽINA SCSI MAGISTRALA Oznaka

Jedan završetak

Diferencijalan

LVD 2

SCSI-1

6m

25 m

12m

Fast SCSI

3m

25 m

12m

Fast-Wide SCSI

3m

25 m

12m

Ultra SCSI

od 1,5 do3 m

do 25 m

do 12 m

Wide Ultra SCSI

od 1,5 do 3 m

do 25 m

do 12 m

25 m

12 m

25 m

12 m

25 m

12 m

25 m

12 m

Ultra2 SCSI Wide Ultra2 SCSI Ultra3 SCSI Wide Ultra3 SCSI

1 1 1 1

2 2

1. Na brzinama Ultra2 i Ultra3 nisu definisana ožièenja s jednim završetkom niti diferencijalna s višim naponom napajanja. 2. Samo ako svi ureðaji na magistrali podržavaju LVD.

karticama u PC raèunarima zatvaraju veæinu kablova za signale na visokim uèestanostima. Mali niz otpornika je poznat kao završetak ili zatvaraè (engl. terminator). Pošto postoji precizno ogranièenje broja ureðaja koji se može dodati na disketnu jedinicu ili IDE kabl, projektanti nisu obraæali mnogo pažnje na zatvaranje kablova - samo su dodavali otpornike i time je problem rešavan na zadovoljavajuæi naèin. U tehnologiji SCSI, na kabl magistrale se može dodati najviše osam ureðaja. SCSI kabl mora biti završen, s tim da mesto završnih otpornika zavisi od vrste ureðaja koji su povezani na magistralu i od toga gde su postavljeni. Zato je završavanje veoma važan element instaliranja SCSI sistema i rešavanja problema u njima. Loše ili nepropisno zatvaranje magistrale može izazvati povremene probleme pri prenosu signala. Evo nekoliko opštih smernica za zatvaranje SCSI magistrale: ¦ Poslednji ureðaj u SCSI lancu (kablu) mora biti završen. U unutrašnjoj instalaciji, SCSI adapter i poslednji unutrašnji ureðaj moraju biti zatvoreni, a ostali ureðaji ne smeju biti zatvoreni. U spoljašnjoj instalaciji, SCSI adapter i poslednji spoljašnji ureðaj moraju biti zatvoreni. I u unutrašnjoj i u spoljašnjoj instalaciji, SCSI adapter je obièno nezavršen, dok su krajnji unutrašnji i spoljašnji SCSI ureðaji završeni. ¦ Unutrašnji ureðaji Ultra160 i Ultra2 SCSI (kao što su diskovi) po fabrièkim podešavanjima imaju deaktivirani završetak i to se ne može promeniti. Ova vrsta unutrašnjih ureðaja zatvara se ugraðenim završetkom na kraju 68-igliènog unutrašnjeg kabla LVD SCSI. ¦ Završeci na ureðajima Wide SCSI, Narrow SCSI i Ultra SCSI obièno se zadaju ruènim podešavanjem kratkospojnika ili mikroprekidaèa na ureðaju, ili fizièkim postavljanjem ili uklanjanjem jednog ili više otporaièkih modula na ureðaju - ovo je „tradicionalni” naèin biranja završetaka. ¦ Završeci se na veæini SCSI ureðaja kontrolišu postavljanjem ili uklanjanjem bloka SCSI završetaka na prolaznom prikljuèku krajnjih ureðaja. Završeci na nekim spoljašnjim SCSI ureðajima aktiviraju se i deaktiviraju prekidaèem na pozadini SCSI ureðaja. ¦ Na Adaptecovom SCSI adapteru podrazumeva se da je završavanje podešeno na automatic (preporuèeni naèin). To znaèi da æe kartica biti završena ALEXA 2002

6/423

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

ili nezavršena prema potrebi. Veæina proizvoðaèa SCSI adaptera preporuèuje da ne menjate standardno podešavanje. Zatvaranje je ili aktivno ili pasivno. Pasivno zatvaranje je ukljuèivanje kompleta otpornika u SCSI ureðaj. Pasivni otpornici se napajaju linijom sa oznakom TERMPWR. Pasivni završeci su jednostavni i efikasni su na malim razdaljinama (otprilike najviše 1 m) i obièno je to sasvim dovoljno za kablove u kuæištu PC raèunara. Takvi završeci nisu pogodni ako se koriste spoljašnji ureðaji. Aktivni završeci imaju sopstveno napajanje i zbog toga se koriste za duže kablove (na primer u spoljašnjim SCSI ureðajima, kao što su skeneri) ili za Wide SCSI sisteme. Veæina realizacija sistema SCSI-2 (i novijih) koristi aktivne završetke. Varijacija aktivnih završetaka je forsirano savršeno zatvaranje (engl. forced perfect termination, FPT). FPT sadrži ogranièavaèe na diodama, koji spreèavaju pozitivna i negativna odstupanja signala. Zbog ovoga su završeci FPT efikasni za dugaèke SCSI kablove. 12.1.5 SCSI I LUN IDENTIFIKATORI Uobièajena SCSI magistrala podržava do osam ureðaja, koji se nazivaju logièke jedinice. Ovi ureðaji se raspoznaju po identifikatoru, skraæeno ID. To znaèi da svaki ureðaj povezan na magistralu mora imati sopstveni unikatni ID broj (od 0 do 7). Ako dva ureðaja imaju iste identifikatore, nastaæe sukob. Identifikatori se obièno postavljaju na SCSI adapter i svaki SCSI ureðaj, pomoæu kratkospojnika ili prekidaèa DIP (slika 12.2). Obièno je SCSI adapteru dodeljen ID7, primarni SCSI èvrsti disk je postavljen na ID0, a sekundarni SCSI èvrsti disk na ID1. Ostalim ureðajima se obièno mogu dodeliti bilo koji identifikatori izmeðu ID2 i ID6. Široke SCSI magistrale (16-bitna, Wide SCSI) mogu podržati do 16 ureðaja sa identifikatorima izmeðu ID0 i ID15. Ureðaj Adaptec 39160 ima dva 16-bitna kanala i može podržati do 30 SCSI ureðaja - dva 16-bitna kanala pružaju 32 identifikatora, pri èemu na svakom kanalu treba rezervisati po jedan identifikator za kontroler. Evo nekih opštih saveta za korišæenje identifikatora SCSI ID: ¦ Na unutrašnjim SCSI ureðajima SCSI ID se obièno zadaje podešavanjem kratkospojnika na samom ureðaju. ¦ Na spoljašnjim SCSI ureðajima SCSI ID se obièno zadaje prekidaèem na poleðini ureðaja. ¦ SCSI identifikatori ne moraju biti uzastopni, samo je važno da SCSI adapter i svi ureðaji koriste razlièite brojeve. ¦ Na SCSI magistrali, SCSI ID7 ima najviši prioritet. Prvenstvo ostalih identifikatora odreðuje se prema opadajuæem nizu, od 6 do 0, zatim od 15 do 8. ¦ Na veæini sistema SCSI magistrala, SCSI adapteru se dodeljuje ID7, odnosno on dobija najviši prioritet. Na SCSI adapterima za više magistrala, poput adaptera Adaptec 39160, oba kanala SCSI magistrala imaju SCSI ID7 i ne treba ih menjati. ¦ Veæina unutrašnjih SCSI diskova ima fabrièko podešavanje SCSI ID0. ¦ Ako imate 8-bitne (Narrow) SCSI ureðaje, oni moraju koristiti SCSI ID ove 0, 1, 2, 3, 4, 5 ili 6. SCSI ID0 se preporuèuje za primarni SCSI èvrsti disk. ¦ Ako sistem podižete sa SCSI èvrstog diska, unutrašnji parametri SCSI adaptera obièno moraju sadržati isti ID kao i startni disk. Na primer ako se sistem ALEXA 2002

7/424

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

podiže s kontrolera Adaptec 39160, u pomoænom programu SCSISelect parametar Boot SCSI ID mora odgovarati SCSI identifikatoru ureðaja s kojeg podižete sistem. Podrazumeva se da je za prvi SCSI èvrsti disk parametar Boot SCSI ID postavljen na 0. U opštem sluèaju, ne morate menjati ove parametre.

Prednja strana èvrstog diska Utiènica kratkospojnika Kontakt 1

J6 L A D S A3 A2 A1 A0

(podrazumevano)

SCSII=0 SCSII=1 SCSII=2 SCSII=3 SCSII=4 SCSII=5 SCSII=6 SCSII=7 SCSII=8 SCSII=9 SCSII=10 SCSII=11 SCSII=12 SCSII=13 SCSII=14 SCSII=15 Rezervisani kontakti 11 9 7 Utiènica za opcionu +5V 12 10 8 upotrebu

5 3 1

Isporuèeno sa instaliranim poklopcem. Ne stavljajte kratkospojnike; zadržite poklopac.

6 4 2

Uzemljenje LED dioda koja oznaèava aktivnost diska

Zaklonjena zona predstavlja opciona kola diska (spoljašnja u odnosu na disk) koja se povezuju preko utiènice za opciona kola. Ne povezujte ništa na kontakte 13-20.

SLIKA 12.2 Podešavanje identifikatora SCSI pomoãu kratkospojnika. Logièki brojevi jedinica (engl. Logical Unit Number, LUN) slièni su SCSI identirikatorima, jer i jedni i drugi identifikuju SCSI ureðaje. LUN identifikatori oznaèavaju ureðaje unutar ureðaja - potkomponente posmatranog identifikatora SCSI ID. Svaki SCSI ID izmeðu 0 i 7 može imati do osam identifikatora LUN (SCSI-3 podržava do 64 LUN identifikatora), ili osam podureðaja po svakom ALEXA 2002

8/425

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

ureðaju oznaèenom sa SCSI ID. Pretpostavimo da na SCSI magistrali morate koristiti više od osam ureðaja. Ureðaj može biti oznaèen svojim identifikatorom SCSI ID, a da svi ostali ureðaji, koji korisle isti ID, budu oznaèeni razlièitim LUN iðentifikatorima. Na primer, ako imate tri èvrsta diska, E:, F: i G:, mogu sva tri diska da koriste ID2, ali da pri tome disku E: bude dodeljen identifikator LUN0, disku F: dodeljen LUN1 i disku G: dodeljen LUN2. Ovo se najèešæe koristi u SCSI RAID sistemima, gde ima mnogo više diskova nego raspoloživih SCSI identifikatora. Nažalost, korisnik SCSI-ja ne može proizvoljno rezervisati i koristiti LUN identifikatore - hardver mora biti namenski projektovan za ovu svrhu. LUN identifikatori se retko koriste i mnogi SCSI adapteri ih ni ne proveravaju, pa taj skraæeni postupak malo ubrzava skeniranje magistrale. Ako imate ureðaj koji koristi LUN identifikatore (kao što je CD džuboks), morate u BIOS-u adaptera, ili u upravljaèkom programu ureðaja, aktivirati podršku za LUN identifikatore. Windows 2000 vam omoguæava da pregledate dodeljene SCSI i LUN identifikatore instaliranih SCSI ureðaja (slika 12.3).

SLIKA 12.3 Provera ID i LUN identifikatora SCSI diskova u Device Manager-u Windows-a 2000 12.1.6 RAD SCSI MAGISTRALE Pošto smo nauèili nešto o konceptima i strukturi SCSI magistrale, sada æemo videti kako se interfejs ponaša tokom normalnog rada. Pošto su žice magistrale zajednièke za sve ureðaje koji su povezani na magistralu, da bi neki ureðaj preuzeo kontrolu nad magistralom, mora dobiti dozvolu od svih ostalih ureðaja. Ovaj pokušaj pristupanja magistrali naziva se faza arbitracije. Kada ureðaj (na primer, SCSI kontroler) dobije kontrolu nad magistralom, on pokušava da uspostavi kontakt sa ureðajem s kojim hoæe da komunicira. Odabir ureðaja, s kojim treba ostvariti komunikaciju, poznato je kao faza biranja. Kada se uspostavi kontakt, može otpoèeti prenos podataka. Ovaj deo poglavlja detaljno opisuje pregovaranje i prenos informacija preko SCSI magistrale. ALEXA 2002

9/426

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

12.1.6.1 Pregovaranje Da bi pristupili SCSI magistrali i koristili je, ureðaji moraju pregovarati. Pregovaranje poèinje kada je magistrala slobodna, a na linijama Busy (zauzet, skraæenica BSY) i Select (biranje, SEL) nema aktivnog signala. Ureðaj pokreæe arbitraciju aktiviranjem linije BSY i sopstvene linije ID podataka (bitovi za podatke, od D0 do D7, zavisno od ureðaja). Ako više ureðaja u isto vreme pokuša da ostvari kontrolu nad magistralom, kontrolu ostvaruje ureðaj sa višom ID linijom (oznaèen kao pokretaè) i uspostavlja kontakt s odredišnim ureðajem tako što aktivira liniju SEL i liniju podataka ID (bitovi podataka od D0 do D7) željenog ureðaja. Pokretaè oslobaða liniju BSY, a aktivira je odredišni ureðaj, èime potvrðuje da uèestvuje u komunikaciji. Zatim pokretaè oslobaða liniju SEL i linije magistrale podataka. Sledi prenos informacija. 12.1.6.2 Prenos informacija Izabrani odredišni ureðaj kontroliše podatke koji se prenose i smer prenosa. Prenos informacija traje sve dok odredišni ureðaj ne oslobodi liniju BSY , što oslobaða magistralu, odnosno vraæa je u besposleno stanje. Ako se informacije koje se prenose dugo pripremaju, odredišni ureðaj može prekinuti vezu - poslaæe poruku disconnect. Odredišni ureðaj æe kasnije pokušati ponovo da uspostavi vezu, tako što æe iznova izvesti arbitraciju i biranje. Tokom prenosa informacija, pokretaè saopštava svom odredišnom ureðaju kako da reaguje na odreðene komande i uspostavlja režim prenosa podataka tokom poèetka komunikacije (engl. message-out phase). Odreðene SCSI komande prate poruke nastale tokom komandne faze (engl. command phase). Pošto su komande poslate, dolazi do prenosa podataka u fazama slanja (engl. data-out) i prijema (engl. data-in). Tokom komandne faze, odredišni ureðaj prepušta kontrolu pokretaèu. Na primer, sama komanda može tražiti da se prenesu dodatne informacije. Zatim odredišni ureðaj pokretaèu saopštava da li je komanda uspešno izvršena ili nije, tako što mu tokom statusne faze vrati statusne informacije. Konaèno, komanda se završava kada odredišni ureðaj pokretaèu pošalje izveštaj o napretku, na završetku komunikacije. Posmatrajmo jednostavan primer komunikacije u sistemu SCSI: ¦ Magistrala slobodna Sistem je besposlen. ¦ Faza arbitracije Ureðaj preuzima kontrolu magistrale. ¦ Faza biranja Ureðaj koji je preuzeo kontrolu (pokretaè) bira ureðaj s kojim æe komunicirati. ¦ Poèetak komunikacije Odredišni ureðaj poèinje prenos podataka. ¦ Komandna faza Slanje komandi. ¦ Faza razmene podataka Razmena podataka. ¦ Statusna faza Daje rezultate razmene podataka. ¦ Kraj komunikacije Oznaèava da je razmena podataka gotova. ¦ Magistrala slobodna Sistem je besposlen.

ALEXA 2002

10/427

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

12.2 INSTALIRANJE SCSI SISTEMA Danas skoro svi SCSI adapteri podležu standardu „utakni-i-koristi” (engl. Plugand-play, PnP). Drugim reèima, ovi ureðaji automatski prepoznaju i dodeljuju resurse PCI prikljuèka matiène ploèe. Najveæi deo problema sa SCSI adapterima nastaje upravo prilikom prve ugradnje u sistem - obièno zbog nepropisnog i neodgovarajuæeg instaliranja hardvera i softvera. Ovaj deo poglavlja daje pregled postupka instaliranja SCSI adaptera i SCSI BIOS-a, tako da ga možete iskoristiti kao podsetnik. Ako matièna ploèa servera na kojem radite sadrži SCSI adapter, u opštem sluèaju možete preskoèiti postupak instaliranja i usredsrediti se na podešavanje SCSI sistema i otklanjanje problema. 12.2.1 HARDVERSKA INSTALACIJA Uspostavljanje SCSI sistema na serveru ili radnoj stanici zahteva instaliranje SCSI adaptera (sreæe se i naziv kontroler) i barem jednog SCSI ureðaja. Sledi postupak instaliranja tipiènog SCSI adaptera: 1. Spustite sistem i onda iskljuèite napajanje i ostale kablove. 2. Otvorite kuæište i sve delove i zavrtnje odvojite na stranu, da ne smetaju i da ih ne izgubite. 3. Ako zamenjujete postojeæi SCSI adapter novijim, bržim modelom, najpre morate skinuti stari adapter. Otkaèite unutrašnje i spoljasnje SCSI kablove sa adaptera. Otkaèite nosaèe stare SCSI kartice i izvadite je iz ležišta. Ne zaboravite da stari SCSI adapter sklonite u stranu, na površinu bez statièkog elektriciteta ili u antistatièku kesicu. 4. Naðite odgovarajuæi prikljuèak za novu karticu, tj. za novi SCSI adapter. Veæina savremenih SCSI adaptera zahteva 32-bitni PCI prikljuèak, mada pojedine starije SCSI kartice koriste ISA prikljuèke. Neke od najsavremenijih SCSI kartica zahtevaju 64-bitne PCI prikljuèke (obièno postoje na serverskim matiènim ploèama). Pronaðite raspoloživ PCI prikljuèak s moguænošæu upravljanja magistralom, koji odgovara vašoj SCSI kartici. Skinite poklopac s prikljuèka koji nameravate da upotrebite i saèuvajte zavrtnje za montažu. 5. Ubacite karticu SCSI adaptera. Valjano utaknite karticu, tako da ravno i dobro ulegne u prikljuèak. Nemojte upotrebljavati prekomernu silu - da ne biste polomili karticu ili èak oštetili matiènu ploèu. Zavrtnjima prièvrstite SCSI karticu za kuæište raèunara. 6. Ako prikljuèujete unutrašnje SCSI ureðaje, prikljuèite 50 ili 68-iglièni SCSI konektor s kraja unutrašnjeg trakastog SCSI kabla na poklopac SCSI kartice. Proverite da li ste konektore pravilno postavili - iglica 1 jednog konektora treba da ide na iglicu 1 drugog. 7. Ako želite, povežite kabl LED diode na kuæištu (koja oznaèava aktivnost diska) na odgovarajuæi konektor SCSI kartice. Ovo je podrška za LED diodu (postoji na veæini kuæišta PC raèunara) koja na prednjoj strani oznaèava aktivnost SCSI magistrale. 8. Ako imate spoljne SCSI ureðaje, povežite ih na SCSI magistralu (na primer, na SCSI skener ili spoljni SCSI disk). ALEXA 2002

11/428

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

SCSI magistrala zahteva odgovarajuæe završetke. SCSI identifikatori ne smeju se ponavljati. Pre nego što ponovo podignete sistem, proverite SCSI iðentifikatore svih SCSI ureðaja i ponovo proverite završetke (zatvaranje) na krajevima SCSI lanaca. Ukoliko matièna ploèa servera ima integrisani SCSI adapter, ne zaboravite da njegovo fabrièka podešavanje može podrazumevati završetak. Ako ne možete deaktivirati zatvaranje integrisanog SCSI adaptera, možda æete biti ogranièeni na korišæenje samo unutrašnjih ili samo spoljašnjih SCSI ureðaja, ali nikako obe vrste istovremeno. U dokumentaciji matiène ploèe proverite da li postoje ovakva ogranièenja. 12.2.1.1 Napomene o SCSI vezama Iako je SCSI interfejs projektovan s ciljem da se prilagodi velikom opsegu razlièitih ureðaja, njihova instalacija podrazumeva i odreðene teškoæe. Po pravilu, pre povezivanja SCSI ureðaja na adapter, treba proveriti tri stvari: SCSI ID, završetke magistrale i povezanost kablova za napajanje. Evo nekih saveta za podešavanje SCSI identifikatora i završetaka na razlièitim ureðajima. Pošto postupak instaliranja varira od ureðaja do ureðaja, uvek dobro prouèite specifiène instrukcije u dokumentaciji ureðaja. Proverite SCSI identifikatore SCSI adapter i svaki SCSI ureðaj moraju imati svoje jedinstvene identitikatore. Na primer, svakom kanalu SCSI kartice Adaptec 39160 dodeljen je ID7 i svaki ureðaj koji povežete na posmatrani kanal mora imati SCSI ID broj u opsegu od 0 do 15. Nikoja dva ureðaja na istom SCSI kanalu ne smeju imati isti SCSI ID. Ako sistem podižete sa SCSI èvrstog diska, proverite da li on ima identifikator ID0 (fabrièki zadat za mnoge diskove). SCSI ID se za unutrašnje ureðaje obièno zadaje preko kratkospojnika, dok se za spoljašnje ureðaje SCSI obièno zadaje preko prekidaèa na poleðini ureðaja. Zatvorite kabl Da biste osigurali pouzdanu komunikaciju na SCSI magistrali, ureðaj na kraju svakog kabla (ili kraj samog kabla) moraju imati instaliran završetak (ili ureðaj mora imati aktivan sopstveni završetak). Završeci moraju biti uklonjeni (ili moraju biti deaktivirani) na ureðajima izmeðu krajeva svakog kabla. Kada se povezuju ureðaji Ultra160 ili Ultra2 SCSI. SCSI magistrala mora biti zatvorena ili na kraju kabla (stalnim završetkom) ili zasebnim završnim konektorom. Ultra SCSI ureðaji i stariji ureðaji s jednim završetkom mogu magistralu zatvoriti na samom ureðaju. Ako koristite završetak Ultra SCSI na magistrali LVD Ultra 160 i Ultra2 SCSI, magistrali morate nametnuti režim s jednim završetkom, èime nameæete brzinu i domet kabla. Pre nego što poènete instaliranje ureðaja Ultra160 SCSI, proverite da li raspolažete neophodnim kablovima i završecima za ureðaje iz kategorije Ultra160 ili Ultra2. Povezivanje unutrašnjih ureðaja Ultra160 i Ultra2 Da biste povezali unutrašnje ureðaje Ultral60 ili Ultra2 SCSI, treba vam specijalni 68-iglièni unutrašnji LVD (engl. low-voltage differential) kabl. Ako kablovi nisu oznaèeni, veæinu LVD kablova možete prepoznati po upredenim paricama trakastog kabla izmeðu konektora ureðaja. Neki kablovi su plastificirani da bi bili ravni. Unutrašnji LVD kablovi obièno imaju završetak ugraðen na kraj kabla. SCSI adapteri ALEXA 2002

12/429

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

poput Adaptec 39160, imaju dva zasebna Ultra160 SCSI kanala i svaki kanal ima unutrašnji LVD/SE konektor, na koji možete prikljuèiti unutrašnje SCSI ureðaje. Pratite navedene korake da biste povezali svoje unutrašnje ureðaje Ultra 160 i Ultra2: 1. Pronaðite 68-iglièni unutrašnji LVD SCSI kabl (može imati upredene ili ravne žice). Po pravilu, držite ureðaje Ultra 160 i Ultra2 na zasebnim SCSI kanalima, što nije bilo tako na starim Ultra SCSI ureðajima. Ovo omoguæava novijim ureðajima Ultra160 i Ultra2 SCSI da podatke prenose maksimalnim brzinama. 2. Povežite nezavršeni kraj kabla (kablova) na unutrašnji LVD/SE konektor (ili na više konektora) na SCSI adapteru. 3. Ukljuèite unutrašnje ureðaje Ultra160 i Ultra2 SCSI na ostale konektore kablova, poèevši od konektora na završenom kraju kabla. 4. Na sve unutrašnje SCSI ureðaje prikljuèite kabl za napajanje (s modula za napajanje kuæišta). Unutrašnji ureðaji Ultra160 i Ultra2 SCSI imaju fabrièki deaktivirane završetke i to se nemože promenitl. Odgovarajuæe zatvaranje se postiže završetkom na kraju LVD SCSI kabla. Povezivanje Wide SCSI ureðaja Wide SCSI ureðaje možete povezati na unutrašnje LVD/SE konektore. Obièno se preporuèuje da ove ureðaje povežete na LVD/SE konektor SCSI kanala A, i da sve novije ureðaje Ultra160 i Ultra2 povežete na konektor SCSI kanala B. Pratite sledeæi postupak za povezivanje Wide SCSI ureðaja: 1. Pronaðite 68-iglièni Wide SCSI kabl. 2. Povežite jedan kraj kabla na 68-iglièni konektor SCSI kanala A. 3. Drugi kraj kabla povežite na zatvoreni ureðaj Ultra/Fast Wide SCSI. 4. Ako imate neke druge ureðaje Ultra/Fast Wide SCSI, prikljuèite ih na konektore izmeðu krajeva kabla. Svi ostali ureðaji ne smeju biti zatvoreni. 5. Na sve unutrašnje SCSI ureðaje prikljuèite kabl za napajanje (s modula za napajanje kuæišta). Povezivanje unutrašnjih ureðaja Ultra/Fast Narrow SCSI Ako imate unutrašnje ureðaje Ultra/Fast Narrow SCSI, sa standardnim 50-igliènim konektorima, možete ih povezati na 50-igliène unutrašnje konektore SE Narrow SCSI. Pratite sledeæi postupak za povezivanje ureðaja: 1. Pronaðite 50-iglièni Ultra Narrow SCSI kabl. 2. Povežite jedan kraj kabla na 50-iglièni unutrašnji SE Narrow SCSI konektor na SCSI adapteru. 3. Drugi kraj kabla povežite na zatvoreni ureðaj Ultra/Fast Narrow SCSI. 4. Ako imate neke druge ureðaje Ultra/Fast Narrow SCSI, prikljuèite ih na konektore izmeðu krajeva kabla. Svi ostali ureðaji ne smeju biti zatvoreni. 5. Na sve unutrašnje SCSI ureðaje prikljuèite kabl za napajanje (s modula za napajanje kuæišta). ALEXA 2002

13/430

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

Povezivanje spoljašnjih SCSI ureðaja Spoljašnje ureðaje Ultra160 i Ultra2 SCSI možete povezati na 68-igliène spoljašnje konektore LVD/SE SCSI. Svaki spoljašnji ureðaj æe zahtevati spoljašnji 68-igliène VHDCI LVD SCSI kabl. Pratite sledeæe korake za povezivanje SCSI ureðaja: 1. Povežite jedan kraj spoljnjeg SCSI kabla na jedan od spoljašnjih konektora Ultra160 na SCSI adapteru (poput SCSI kartice Adaptec 39160). Na spoljašnje SCSI konektore povežite samo ureðaje Ultra160 i Ultra2 SCSI, da biste postigli maksimalne brzine prenosa. Nemojte na istom SCSI kanalu SCSI adaptera kombinovati stare SCSI ureðaje s novim ureðajima Ultra160 i Ultra2 SCSI. 2. Povežite drugi kraj kabla na SCSI konektor na poleðini spoljašnjeg ureðaja. Ako instalirate samo jedan spoljašnji ureðaj, zatvorite ga i skoèite na korak 4. 3. Povežite ostale spoljašnje SCSI ureðaje, tako što æete svaki ureðaj prikljuèiti s prethodnim (lanèano). Zatvorite samo ureðaj koji se nalazi na kraju lanca. 4. Na sve spoljašnje SCSI ureðaje prikljuèite kabl za napajanje (s modula za napajanje kuæišta). 12.2.1.2 Napomene o SCSI diskovima Mada je postupak povezivanja i zatvaranja SCSI ureðaja relativno jednostavan, postoje sitnice koje treba imati u vidu prilikom podešavanja pomenutih ureðaja. Sledeæi saveti bi trebalo da vam pomognu da maksimalno iskoristite nove i postojeæe SCSI ureðaje: ¦ Ako SCSI èvrsti disk, koji je ranije bio povezan na neku drugu SCSI karticu, hoæete da povežete na nov SCSI adapter, morate ponovo particionisati i formatirati disk, da biste ga mogli koristiti. Snimite rezervnu kopiju podataka s diska pre bilo kakvog premeštanja èvrstog diska! U nekim sluèajevima, možda æete morati da formatirate SCSI disk na niskom nivou, pomoænim programom koji je ugraðen u sistemski softver SCSI adaptera. ¦ Svaki SCSI èvrsti disk mora biti fizièki formatiran na niskom nivou, particionisan i logièki formatiran, da bi se mogao koristiti za èuvanje podataka. Veæina SCSI diskova su formatirani u fabrici. Ako vaš SCSI èvrsti disk nije fabrièki formatiran (i ako vaš raèunar radi pod DOS-om ili Windowsom), disk možete formatirali pomoæu DOS-ovih komandi FDISK i FORMAT. ¦ Kada koristite SCSI adapler s dva kanala, povežite LVD (Ultra160 i Ultra2) SCSI ureðaj na SCSI kanal B, a ureðaje koji ne pripadaju klasi LVD SCSI (ako ih ima), na SCSI kanal A. Na ovaj naèin, ureðajima LVD SCSI omoguæavate da rade na svojim maksimalnim brzinama (160 MB/s, odnosno 80 MB/s). Ureðaje LVD SCSI možete povezati i na oba SCSI kanala. Ako na istom kanalu kombinujete LVD ureðaje i neke druge, brzina prenosa LVD SCSI ureðaja æe pasti na nivo performansi ostalih ureðaja (do 40 MB/s). ¦ Unutrašnji Ultra2 i Ultra160 ureðaji imaju fabrièki deaktivirane završetke i to se ne može promeniti. Odgovarajuæa zatvaranja se postižu završecima na krajevima unutrašnjih LVD SCSI kablova. 12.2.1.3 Kombinovanje SCSI ureðaja sa ostalim ureðajima SCSI adapter možete instalirati u raèunar koji veæ ima kontroler druge vrste (EIDE ili Ultra-DMA). Na istom interfejsu ureðaje ne možete mešati - SCSI ALEXA 2002

14/431

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

ureðaji moraju biti povezani na SCSI adapter, a ureðaji EIDE/UDMA moraju biti povezani na svoj kontroler i tako dalje. Kada SCSI adapter instalirate na raèunaru koji se podiže s diska koji nije SCSI, raèunar æe se i dalje podizati s tog diska, ukoliko ne promenite parametre u programu CMOS Setup. Ukoliko SCSI disk nameravate da koristite samo kao dodatni skladišni prostor, ne morate menjati ove parametre. Ako BIOS matiène ploèe raèunara podržava funkciju BIOS Boot Specification (BBS, zadavanje redosleda startovanja ureðaja s kojih se podiže sistem), veoma lako možete zadati da se sistem podiže s nekog drugog ureðaja. Tabela 12.3 prikazuje kako se može omoguæiti rad razlièitim vrstama diskova na istom raèunaru. TABELA 12.3 POSTUPAK STARTOVANA SISTEMA SA SCSI UREÐAJIMA Dali BIOS raèunara podržava BBS? Ne Na

Da Da

Da li želite da se sistem podiže sa SCSI diska? Uradite sledeãe: Ne treba ništa preduzimati, SCSI diskovi se Ne mogu koristiti paralelno sa ostalim diskovima. Pokrenite program CMOS Setup. Da Promenite parametar Primary Hard Disk, tako da ima vrednost None ili Not Installed (pogledajte do kumentaciju matiène ploèe). Ako je neophodno da sistem podižete sa SCSI diskova, uopšte neãete moãi da koristite ostale vrste (koji nisu SCSI). Ne treba ništa preduzimati, SCSI diskovi se mogu Ne oristiti paralelno sa ostalim diskovima. Pokrenite program CMOS Setup i izaberite da startni Da ureðaj bude SCSI disk. SCSI diskovi se mogu koristiti paralelno sa ostalim diskovima.

12.2.2 SOFTVERSKA INSTALACIJA Pošto je hardver novog SCSI adaptera fizièki instaliran, vreme je da se instaliraju i odgovarajuæi upravljaèki programi posmatranog SCSI kontrolera, kao i aplikativni softver koji vam treba za identifikovanje ureðaja pod operativnim sistemom. Sledi opis uobièajene instalacije u operativnim sistemima Windows 2000, NT, 98 i NetWare, a za druge operativne sisteme kao što su UnixWare ili Linux proèitajte uputstvo koje ste dobili uz adapter. Utaknite kabl za napajanje raèunara i pripremite se za podizanje sistema. Uvek pogledajte datoteku README s diska sa upravljaèkim programima SCSI adaptera. Tamo æete naæi najtaènije opise funkcija i uputstva za instaliranje softvera kartice koju koristit? 12.2.2.1 Instaliranje upravljaèkih programa za Windows 2000 Skoro svi današnji SCSI adapteri imaju osobinu „utakni-i-koristi”, što znaèi da æe ih Windows 2000 automatski prepoznati. Ako instalirate softver za SCSI ureðaj na serveru ili radnoj stanici, sprovedite sledeæi postupak za dodavanje upravljaèkog programa u ranije instalirani Windows 2000: 1. Instalirajte karticu SCSI adaptera. 2. Ukljuèite napajanje raèunara. Windows 2000 prepoznaje SCSI adapter i pokreæe èarobnjaka Found New Hardware. Pritisnite Next. 3. Izaberite stavku Display a list of the known drivers for this device so that I can choose a specific driver (prikaži spisak poznatih upravljaèkih ALEXA 2002

15/432

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

programa za ovaj ureðaj tako da mogu sam da izaberem odreðeni upravljaèki program), i zatim pritisnite Next. 4. U listi Hardware Types izaberite stavku SCSI and RAID controllers, i zatim pritisnite Next. 5. Pritisnite Have Disk. Otvara se okvir za dijalog Install From Disk. 6. U odgovarajuæu disketnu jedinicu ubacite disketu sa upravljaèkim programima SCSI adaptera, zatim upišite lokaciju upravljaèkog programa za Windows 2000 (na primer a:/w2k) i pritisnite OK. 7. Izaberite odgovarajuæi upravljaèki program ureðaja (na primer, QLogic QLA1280, 64-bit PCI DUAL LVD SCSI HBA), zatim pritisnite Next. Windows 2000 oznaèava da je èarobnjak spreman da instalira odgovarajuæi upravljaèki program. Sada pritisnite Next. 8. Ako se pojavi okvir za dijalog Digital Signature Not Found, pritisnite Yes, zatim Finish. 9. Pritisnite Yes da biste ponovo pokrenuli sistem. Ažuriranje upravljaèkih programa za Windows 2000 S vremena na vreme, možda æete morati da ažurirate SCSI upravljaèki program, da biste ispravili greške ili da biste poboljšali performanse ureðaja. Pratite ove korake ako nameravate da ažurirate upravljaèki program postojeæeg SCSI adaptera: 1. Pritisnite Start, zatim izaberite Programs I Administrative Tools I Computer Management. 2. Dvostrukim klikom otvorite System Tools, a zatim Device Manager. 3. Dvostrukim pritiskom otvorite SCSI and RAID controllers. 4. Dvostrukim pritiskom otvorite stavku odgovarajuæeg SCSI adaptera (na primer, QLogic QLA1280, 64-bit PCI DUAL LVD SCSI HBA), a zatim izaberite karticu Driver (slika 12.4). 5. Izaberite Update Driver. Pojavljuje se okvir za dijalog Upgrade Device Drir izard. Pritisnite Next. 6. Izaberite opciju Display a list of the known drivers for this device so that I can choose a specific driver (prikaži spisak poznatih upravljaèkih programa za ovaj ureðaj, tako da mogu sam da izaberem odreðeni upravljaèki program), i zatim pritisnite Next. 7. Pritisnite Have Disk. Otvara se okvir za dijalog Install From Disk. 8. U odgovarajuæu disketnu jedinicu ubacite disketu sa upravljaèkim programima SCSI adaptera, zatim upišite lokaciju upravljaèkog programa za Windows 2000 (na primer a:/w2k) i pritisnite OK. 9. Izaberite odgovarajuæi upravljaèki program ureðaja (na primer QLogic QLA1280, 64-bit PCI DUAL LVD SCSI HBA), zatim pritisnite Next. Windows 2000 oznaèava da je èarobnjak spreman da instalira odgovarajuæi upravljaèki program. Sada pritisnite Next. 10. Ako se pojavi okvir za dijalog Digital Signature Not Found, pritisnite Yes. 11. Pritisnite Yes da biste ponovo pokrenuli sistem. ALEXA 2002

16/433

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

SLIKA 12.4 Upravljaèki programi SCSI ureðaja u Windows-u 2000 mogu se ažurirati u kartici Drivers u okviru za dijalog Properties datog ureðaja. 12.2.2.2 Instaliranje upravljaèkih programa za Windows NT Postupak instaliranja upravljaèkih programa za Windows NT malo je drugaèiji nego za Windows 2000, ali je u osnovi isti. Sledeæim postupkom dodajete upravljaèki program za Windows NT u sistem na kojem je prethodno instaliran pomenuti operativni sistem: 1. Na Windowsovoj radnoj površini izaberite My Computer, zatim Control Panel, a zatim izaberite SCSI Adapters. 2. Izaberite karticu Drivers i pritisnite Add. 3. U odgovarajuæu disketnu jedinicu ubacite disketu sa upravljaèkim programom SCSI adaptera za Windows NT i pritisnite Have Disk. 4. Upišite putanju na kojoj se upravljaèki program nalazi na disketi (na primer a:\nt) i pritisnite OK. 5. Izaberite odgovarajuæi upravljaèki program (na primer QLogic QLA 1280, 64-bit PCI DUAL SCSI LVD HBA) i pritisnite OK. 6. Izvadite disketu i pritisnite Yes da biste ponovo pokrenuli sistem. Ažuriranje upravljaèkih programa za Windows NT S vremena na vreme može biti neophodno da ažurirate SCSI upravljaèke programe, da biste ispravili eventualne greške i da biste poboljšali performanse. Sledi postupak za ažuriranje postojeæeg upravljaèkog programa za Windows NT, odnosno za instaliranje nove verzije tog upravljaèkog programa: 1. Otvorite DOS-ov komandni odzivnik. 2. Promenite tekuæi direktorijum u direktorijum upravljaèkog programa (na primer, cd \winnt\system32\drivers). 3. Napravite rezervnu kopiju starog upravljaèkog programa. Datoteku možete kopirati u isti direktorijum, ali sa nastavkom .SAV, što treba da ukaže da je u pitanju saèuvana datoteka (na primer, copy qll280.sys qll280.sav). 4. U odgovarajuæu disketnu jedinicu ubacite disketu koja sadrži novi upravljaèki program SCSI adaptera. ALEXA 2002

17/434

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

5. Kopirajte novi upravljaèki program preko starog (na primer. copy a:\nt\ql1280. sys). 6. Ponovo pokrenite sistem da biste uèitali novi upravljaèki program. 12.2.2.3 Instaliranje upravljaèkih programa za NetWare Da bi se definisao odgovarajuæi upravljaèki program SCSI adaptera, NetWare zahteva rad u realnom režimu. Primenite sledeæi postupak za instaliranje SCSI upravljaèkog programa na postojeæem sistemu NetWare 4.x/5.x: 1. Pokrenite NetWare i iz serverskog odzivnika (:) uèitajte program Net Ware Install. Na primer, ako koristite NetWare 4.11 ili 4.2, upišite load install. Ako koristite NetWare 5.x upišite load nwconfig. 2. U glavnom meniju izaberite Driver Options. 3. Izaberite opciju Configure disk and storage device drivers. 4. Izaberite opciju Select an additional driver. 5. Pritisnite INSERT da biste instalirali upravljaèki program koji nije prikazan na listi. 6. U odgovarajuæu disketnu jedinicu ubacite disketu koja sadrži upravljaèki program posmatranog SCSI ureðaja. 7. Pritisnite Enter da biste izabrali odgovarajuæi upravljaèki program sa nastavkom .HAM. 8. Izaberite Yes da biste kopirali upravljaèki program s diskete na direktorijum servera. 9. Ako ste uz SCSI karticu dobili CD sa softverom, takoðe morate uèitati CDROM.NLM, koji postoji u NetWareu, da biste na server montirali CD-ROM volumene (na primer, load cdrom.nlm). 10. Ako prikljuèujete više LUN ureðaja (kao što su ureðaji s trakama), zadajte i parametar /LUN komande LOAD (na primer, load qll280.ham slot=xx /lun). 11. Ako je za SCSI ureðaje potrebna ASPT podrška, morate uèitati modul NWASPI.CDM iz NetWarea (na primer, load nwaspi.cdm). 12.2.2.4 Instaliranje upravljaèkih programa za Windows 98 Iako Windows 98/Me nije pogodan za realizaciju servera, i dalje je veoma popularan za realizaciju radnih stanica i dobro podržava SCSI adaptere. Da biste upravljaèki program SCSI adaptera instalirali na sistemu pod Windowsom 98, koji je prethodno instaliran, sledite uputstvo: 1. Instalirajte nov SCSI adapter. 2. Ponovo pokrenite sistem. Posle prepoznavanja PCI kartice SCSI adaptera, pojaviæe se prozor New Hardware Found. 3. U odgovarajuæu disketnu jedinicu ubacite disketu sa SCSI upravljaèkim programima i pritisnite Next. 4. Izaberite Display a list of ali the drivers in a specific location, so you can select the driver you want (prikaži spisak svih upravljaèkih programa na datoj lokaciji, tako da možeš izabrati upravljaèki program), zatim pritisnite Next. ALEXA 2002

18/435

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

5. Ako sistem zatraži da izaberete vrstu ureðaja, izaberite SCSI Controllers i zatim pritisnite Next. 6. Pritisnite Have Disk i upišite a:\win9x s putanjom ka novom upravljaèkom programu, zatim pritisnite OK. 7. Proverite da li je izabran novi SCSI adapter (na primer, QLogic QLA 1280 LVD PCI Dual SCSI Adapter) i pritisnite Next. 8. Ponovo izaberite Next, a kada èarobnjak pronaðe novu verziju upravljaèkog programa, pritisnite Finish. 9. Kada sistem zatraži, izbacite disketu iz disketne jedinice i ponovo pokrenite sistem. 12.2.3 PODEŠAVANJE SCSI BIOS-A Bilo da su instalirani kao spoljašnji ureðaji za proširenje, ili da su ugraðeni na serversku matiènu ploèu, veæina SCST adaptera ima BIOS (odnosno sistemski softver, eng.firmware) koji odreðuje naèin rada adaptera. Podrazumevani parametri SCSI BIOS-a su najèešæe odgovarajuæi, pa ih ne treba bez potrebe menjati. U svakom sluèaju, podrazumevane parametre možete promeniti, recimo, ukoliko postoje sukobi zbog parametara ureðaja, ili ako treba da poboljšate performanse sistema, ili kad hoæete da koristite specijalne funkcije sistema SCSI (kao što je formatiranje SCSI èvrstih diskova na niskom nivou). Ovaj deo poglavlja navodi podrazumevane parametre obiènog Adaptecovog SCSI adaptera i objašnjava mnoga podešavanja (parametre) na koja možete naiæi u SCSI BIOS-u. Uobièajeni podrazumevani parametri su dati u tabeli 12.4. TABELA 12.4 UOBIÈAJENI PARAMETRI SCSI BIOS-a SCSI ADAPTERA Opcije Definicije interfejsa SCSI magistrale Host Adapter SCSI ID (SCSI ID adapter) SCSI Parity Checking (provera parnosti SCSI) Host Adapter SCSI Termination (zatvaranje SCSI adaptera)

Moguãe vrednosti

Podrazumevana vrednost

0 - 15 7 Enabled (aktivno), Disabled (deaktivirano) Ch. A: Automatic, Low On/High On, Low Off/High Off, Low Off/High On Ch. B: Automatic, Enabled, Disabled

Enabled Automatic

Opcije startnih ureðaja Boot Channel (startni kanal)

A First (prvo A), B First

A First

Boot SCSI ID (startni SCSI identifikator)

0 - 15

0

Boot LIN Number (startni LUN broj)

0-7

0

160; 80,0; 53,4; 40,0; 32,0; 26,8; 20,0; 16,0; 13,4; 10,0; ASYN Yes, No

160

Yes, No

Yes (Enabled)

Podešavanje SCSI ureðaja Sync Transfer Rate (Mb/s) (usaglašena brzina prenosa) Initiate Wide Negotiation (pokretanje pregovaranja o širokom SCSI) Enable Disconection (omoguãi prekid veze)

Yes, No Send Start Unit Command Enable Write Back Cache (aktivnoažuri- Yes, No, NC (No Change) ranje keš memorije tehnikom Write Back) BIOS Multi LUN Support (podrška Yes, No BIOS-a za više LUN-ova) ALEXA 2002

19/436

Yes (Enabled)

Yes, (Enabled) NC (No Change) No (Disabled)

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

TABELA 12.4 UOBIÈAJENI PARAMETRI SCSI BIOS-a SCSI ADAPTERA Opcije Include in BIOS Scan (obuhvata skeniranje BIOS-a) Napredne moguãnosti Reset SCSI Bus at IC Initialization (resetovanje SCSI magistrale prilikom IC inicijalizacije) Display Mesages during BIOS Inititialization (prikazivanje poruka tokom inicijalizacije BIOS-a) Extended BIOS Translation for DOS Drives > 1GB (proširena translacija BIOS-a za DOS diskove veãe od 1GB) Verbose/Silent mode (režim prikazivanje poruka/bez poruka) Host Adapter BIOS (BIOS adaptera) Domain Validation (proveravanje domena) Support Removable Disks Under BIOS as Fixed Disks (podrška za izmenljive diskove pod BIOS-om isto kao i za fiksne diskove BIOS Support for Bootable CD-ROM (podrška za startne CD èitaèe u BIOS-u) BIOS Support for Int 13 Extension (podrška za proširenje prekida Int 13 u BIOS-u)

Moguãe vrednosti

Podrazumevana vrednost

Yes, No

Yes, (Enabled)

Enabled, Disabled

Enabled Automatic

Enabled, Disabled

Enabled

Enabled, Disabled

Enabled

Verbose, Silent

Verbose

Enabled, Disabled: Scan Bus, Disabled: Not Scan Enabled, Disabled

Enabled

Disabled (deaktivirano), Boo Only (samo za startovanje). All Disks (svi diskovi) Enabled, Disabled

Disabled

Enabled, Disabled

Enabled

Enabled

Enabled

12.2.3.1 Korišèenje SCSI BlOS-a Sistemskom softveru SCSI adaptera se može pristupiti u trenucima posle testa POST - èim vam PC omoguæi da uðete u CMOS Setup. U nekom trenutku postupka inicijalizacije ugledaæete poruku: Press for SCSISelect Utility Pritisnite navedene tastere da biste pokrenuli pomoæni program SCSI Setup (tj. SCSISelect). Ako ima više od jednog raspoloživog kanala, možete zadati kanal (kanal A ili B) koji želite koristiti. Pojavljuje se meni za podešavanje; koristite tastere sa strelicama za kretanje kroz menije i opcije, i pritisnite Enter za biranje. Kada pregledate ili promenite SCSI opcije, držite pritisnut taster ESC sve dok vam sistem ne ponudi da izaðete i snimite izmene. Izaberite Yes i PC raèunar æe se ponovo pokrenuti. Ovde prikazane naredbe i opcije su samo primeri, i za razlièite SCSI adaptere mogu biti razlièite. U korisnièkom uputstvu datog ureðaja naæi æete smernice za kretanje kroz menije i raspoložive specifiène opcije. Parametri SCSI BlOS-a Pošto ste prethodno pokrenuli pomoæni program SCSI BIOS Setup, moæi æete da prilagodite veliki broj opcija i operativnih parametara, kao što su dole navedeni (podrazumevani parametri su navedeni u zagradama): ¦ Host Adapter SCSI ID (7) SCSI kartici se zadaje SCSI ID. Veæini SCSI kartica (kao što su Adaptec 39160) dodeljena je vrednost 7, a samim tim i najviši prioritet na SCSI magistrali. Po pravilu, ovaj parametar ne treba menjati. ALEXA 2002

20/437

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

¦ SCSI Parity Checking (Enabled) Kada se postavi na Enabled, ova funkcija proverava ispravnost prenosa podataka na SCSI magistrali. Ostavite ovu opciju ukljuèenu, izuzev ako nijedan SCSI ureðaj prikljuèen na SCSI adapter ne podržava SCSI parnost. ¦ Host Adapter SCSI Termination (Automatic) Zadaje zatvaranje SCSI kartice. Podrazumevana opcija je Automatic (automatsko zatvaranje), koja dozvoljava SCSI kartici da zatvaranje prilagodi potrebi. Po pravilu, ovo podešavanje ne treba menjati. ¦ Boot Channel (A First) Odreðuje na koji je, od dva SCSI kanala, prikljuèen startni ureðaj (ako se raèunar podiže sa SCSI ureðaja). Promena ovog podešavanja automatski se primenjuje na oba SCSI kanala. Ovu opciju nemaju SCSI adapteri sa samo jednim kanalom. ¦ Boot SCSI ID (0) Odreðuje SCSI ID vašeg startnog ureðaja, a podrazumevana opcija je ID0. Po pravilu, ovo podešavanje ne treba menjati. Ako ga promenite, ono se automatski primenjuje na oba SCSI kanala. Odreðuje s kojeg LUN-a (engl. Logical Unit ¦ Boot LUN Number (0) Number) startnog ureðaja treba podiæi sistem. Nema uticaja ukoliko nije aktivna funkcija Multiple LUN Support (podrška za više LUN-ova). Ako promenite ovo podešavanje, izmena se automatski primenjuje na oba SCSI kanala. ¦ Sync Transfer Rate (160) Odreðuje maksimalnu brzinu sinhronog prenosa podataka koju podržava SCSI kartica. Po pravilu, treba da ostavite maksimalnu vrednost na 160 MB/s (podrazumevana vrednost). Ako za ovaj parametar izaberete ¦ Initiate Wide Negotiations (Yes) vrednost Yes, SCSI kartica pokušava 16-bitni prenos podataka (pregovaranje o „širokom” prenosu). Kada se postavi na No, SCSI kartica koristi 8-bitni prenos podataka, osim ako SCSI ureðaj izrièito ne zahteva „pregovaranje o širokom prenosu”. Podešavanje Initiate Wide Negotiation postavite na No ukoliko koristite 8-bitne SCSI ureðaje koji se „zamrzavaju”, ili prilikom prenosa na 16 bitova prave druge probleme, vezane za performanse. ¦ Enable Disconnection (Yes) Kada se postavi na Yes, SCSI ureðaju se dozvoljava da prekine vezu sa SCSI magistralom. Ukoliko su na SCSI karticu povezana dva ili više ureðaja, zadržite vrednost Yes. Ako je na SCSI magistralu povezan samo jedan ureðaj, izaberite opciju No, da biste dobili malo bolje performanse. Kada se postavi na Yes, tokom ¦ Send Start Unit Command (Yes) podizanja se SCSI ureðaju šalje komanda Start Unit. (Sledeæe tri opcije nemaju uticaja ako je deaktiviran BIOS SCSI kartice (SCSI Card BIOS), mada je obièno aktivan.) Može se koristiti za aktiviranje ili ¦ Enable Write Back Cache (N/C) deaktiviranje osvežavanja keš memorije (tehnika „write back”) na SCSI diskovima koji su povezani na adapter. Ostavite podrazumevanu vrednost ovog parametra (N/C), jer obièno omoguæava optimalne performanse diska. ¦ Reset SCSI Bus at Initialization (Enabled) Kada ovaj parametar ima vrednost Enabled, SCSI kartica generiše resetovanje SCSI magistrale tokom inicijalizacije (prilikom ukljuèenja napajanja) i nakon hardverskog resetovanja. ALEXA 2002

21/438

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

Ostavite parametar No ukoliko ¦ BIOS Multiple LUN Support (No) ureðaj nema više LUN identifikatora. Ako se postavi na Yes, SCSI BIOS pruža podršku za SCSI ureðaj s vise LUN-ova (na primer, CD džuboks preko kojeg se može ostvariti pristup ka više CD ROM-ova istovremeno). ¦ Include in BIOS Scan (Yes) Kada se postavi na Yes, SCSI BIOS traži dati ureðaj prilikom podizanja sistema. ¦ Display Messages during BIOS Initialization (Enabled) Kada ovaj parametar ima vrednost Enabled, SCSI BIOS tokom podizanja sistema prikazuje pozdravnu poruku (na primer, „Press for SCSISelect Utility”). Ako je ovo podešavanje deaktivirano, i dalje možete pozvati pomoãni program SCSI BIOS-a. Pritisnite odgovarajuæi taster (ili više njih), nakon ispisivanja pozdravne poruke. Ukoliko promenite ovaj parametar, izmena æe se automatski primeniti na oba SCSI kanala. ¦ Extended BIOS Translation for DOS Drives >1GB (Enabled) Kada je ova opcija aktivna, omoguæena je produžena translacija za SCSI èvrste diskove kapaciteta veæeg od 1 GB. Ovo podešavanje je neophodno samo za DOS 5.0 i novije, ali ne i za ostale operativne sisteme, kao što su NetWare ili Linux/Unix. Menjanje translacione šeme uništava sve podatke na disku. Nemojte zaboraviti da napravite rezervne kopije podataka sa svih diskova kojima nameravate da promenite translacione šeme. ¦ Verbose/Silent Mode (Verbose) Kada se izabere režim Verbose, tokom ispitivanja sistemskog hardvera, BIOS SCSI kartice na ekranu prikazuje model adaptera. Kada se izabere režim Silent, tokom podizanja sistema neæe se prikazivati pozdravne poruke odnosno obaveštenja. Ako promenite ovaj parametar, izmena æe se automatski primenjivati na oba SCSI kanala. ¦ Host Adapter BIOS (Enabled) Aktivira ili deaktivira BIOS SCSI kartice. Ako promenite ovaj parametar, izmena se automatski primenjuje na oba SCSI kanala. Ostavite ovu opciju ukljuèenu, da biste SCSI BIOS-u omoguæili da skenira i inicijalizuje sve SCSI ureðaje. Zadajte vrednost Disabled: Not Scan ako su ureðaji na SCSI magistrali (npr. CD èitaèi) kontrolisani softverski (odnosno ne treba im BIOS) i ne želite da BIOS skenira SCSI magistralu. Zadajte Disabled: Scan Bus ako BIOS nije potreban, ali još uvek hoæete da skenirate SCSI ureðaje na magistrali i da ureðaji postignu radnu brzinu rotacije. (Sledeæe èetiri opcije nemaju nikakvog uticaja ako je SCSI BIOS deaktiviran.) ¦ Domain Validation (Enabled) Utvrðuje optimalnu brzinu prenosa za sve ureðaje na SCSI magistrali i prema tome zadaju odgovarajuæi parametri. Prikazuje i rezultujuæu brzinu prenosa podataka. Ako promenite ovaj parametar, izmena se automatski primenjuje na oba SCSI kanala. ¦ Support Removable Disks Under BIOS as Fixed Disks (Disabled) Odreðuje koje ureðaje izmenljivih diskova podržava BIOS SCSI kartice. Kada se iskljuèi ovaj parametar, BIOS SCSI kartice ne dozvoljavaju da se nijednom ureðaju izmenljivih diskova pristupi kao èvrstom disku. Neophodni su upravljaèki programi, jer diskovima ne upravlja BIOS. U režimu Boot Only, samo sa onim ureðajima izmenljivih diskova, koji su namenjeni za podizanje sistema ophodi se kao sa èvrstim diskovima. U režimu Ali Disks, sa svim izmenljivim diskovima koje BIOS podržava, ophodi se kao sa èvrstim diskovima. ALEXA 2002

22/439

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

¦ BIOS Support for Bootable CD-ROM (Enabled) Kada se postavi na Enabled, SCSI BIOS omoguæava raèunaru da podigne sistem sa CD èitaèa. ¦ BIOS Support for Int 13 Extensions (Enabled) Kada se aktivira ovaj parametar, BIOS SCSI kartice podržava proširenje vektora prekida Int 13h. Ova opcija može biti ukljuèena ili iskljuèena ukoliko vaš sistem ne podržava standard „utakni-i-koristi”.

12.3 REŠAVANJE PROBLEMA U RADU SCSI UREÐAJA Što se tièe magistrale, malo toga može da se pokvari - žice i konektori ne otkazuju sami od sebe. Provera ožièenja, konektora i završetaka ne može škoditi, jer se time pouzdano utvrðuje da li su fizièke veze u redu (pogotovu nakon instaliranja i podešavanja novih ureðaja). Najverovatniji izvor nevolja jesu postupak instaliranja (hardverski i softverski) i rad ureðaja povezanih na magistralu. 12.3.1 IZOLOVANJE UZROKA PROBLEMA SCSI UREÐAJA Ako pretpostavimo da su SCSI ureðaji ispravno instalirani, problemi mogu nastati i tokom normalnog rada ureðaja. Prvi pokazatelj postojanja problema je poruka o grešci koju prikazuje operativni sistem ili aplikativni program. Na primer, SCSI èvrsti disk se ne odaziva, ili raèunar ne prepoznaje karticu SCSI kontrolera i tako dalje. Prednost SCSI arhitekture je u tome što je prilièno jednostavno utvrditi problem intuitivnim putem. Posmatrajmo tipièan SCSI sistem s jednim pokretaèem (engl. initiator, obièno je to kontroler) i jednim odredišnim ureðajem (poput èvrstog diska). Ako èvrsti disk ne funkcioniše, problem je ili u kontroleru ili u samom èvrstom disku. Ako vidite da operativni sistem pokušava da pristupi disku, ali se dobija poruka o grešci, greška je verovatno u samom èvrstom disku. Kada se greška generiše pre pokušaja pristupanja disku, verovatno je kontroler neispravan. Posmatrajmo sistem s jednim pokretaèem i dva ili više odredišnih ureðaja (na primer, èvrsti disk i CD èitaè). Ako oba odredišna ureðaja (i èvrsti disk i CD èitaè) ne rade, problem je verovatno u kontroleru, buduæi da on kontroliše oba odredišna ureðaja. 12.3.1.1 Opšti saveti za rešavanje problema Bez obzira na to koliko ste oprezni, ne možete uvek spreèiti da problem nastane tokom instaliranja ili zamene SCSI ureðaja. Ukoliko ureðaje instalirate jedan po jedan, lakše æete pronaæi problem, jer imate suženu oblast moguæih uzroka. Prilikom dijagnostike SCSI ureðaja, najpre treba proveriti inicijalizacione poruke SCSI BlOS-a. Ako tokom podizanja sistema ne primetite inicijalizacionu poruku SCSI sistema, problem je najverovatnije u adapteru (kontroleru); ili nije valjano instaliran, ili je njegov BIOS deaktiviran, ili je adapter pokvaren. Proverite da li je adapteru dodeljen odgovarajuæi SCSI ID (obièno je to ID7). Probajte da u sistem stavite drugi slièan i ispravan adapter i posmatrajte šta se dogaða. Ako adapter izdaje inicijalizacione poruke kao što se oèekuje, problem je verovatno u upravljaèkom programu. Proverite i vrednosti parametara u naredbama svih upravljaèkih programa ureðaja. Kada se SCSI èvrsti disk instalira ALEXA 2002

23/440

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

umesto IDE èvrstog diska, morate proveriti da li su stari parametri u programu CMOS Setup uklonjeni. Unesite prazne vrednosti ili oznaèite da posmatrani ureðaj nije instaliran (još uvek). Ako prethodna podešavanja, koja se odnose na IDE diskove ne budu uklonjena, sistem æe pokušati da sistem digne s nepostojeæih IDE diskova. Imajte na umu da pogrešni parametri SCSI identifikatora mogu izazvati pojavu takozvanih fantomskih diskova - sistem ih prepoznaje, ali s njih ništa ne možete proèitati niti na njih upisati. Takoðe, neki ureðaji neæe ispravno raditi sa onim identifikatorom koji im je dodeljen. Ako imate problem s novoinstaliranim SCSI ureðajem, dodelite mu drugi SCSI ID i proverite da sluèajno dva ureðaja nemaju isti SCSI ID. Nemojte se iznenaditi ako neke vrste SCSI kablova ne rade ispravno. Proverite da li su kablovi i magistrale propisno zatvoreni (da li imaju odgovarajuæe završetke na odgovarajuæim mestima). Proverite da li spoljašnji ureðaji dobijaju napajanje (ako je moguæe) pre inicijalizacije PC raèunara. Ako se problem i dalje javlja, pokušajte da koristite neke druge kablove. Ovde je dat kratak podsetnik, s najèešæe primenljivim savetima: ¦ Proverite napajanje svih SCSI ureðaja (izmeðu ostalog, proverite da li izvor napajanja ima dovoljan kapacitet za snabdevanje energijom svih prikljuèenih SCSI ureðaja). ¦ Na svim SCSI ureðajima proverite 50 igliène i 68-igliène kablove. Za povezivanje ureðaja treba koristiti kablove dobrog kvaliteta i treba da budu valjano utaknuti. ¦ Proverite orijentaciju svih konektora na SCSI kablovima. Iglica 1 uvek mora nalegati na odgovarajuæu iglicu drugog konektora. ¦ Proverite identifikatore SCSI ID svih ureðaja. Dupliranje ovih identifikatora nije dozvoljeno, osim ako se koriste oznake LUN - koriste se u sistemima s velikim brojem SCSI ureðaja, na primer u sistemima RAID. ¦ Proverite da li su oba kraja SCSI kabla valjano zatvorena i da li su završeci aktivni. ¦ Proverite parametre SCSI kontrolera (IRQ, I/O, adrese BIOS-a i slièno). Proverite da SCSI kontroler nema sukob sa ostalim ureðajima sistema. ¦ Proverite BIOS SCSI adaptera. Ako sistem ne podižete sa SCSI èvrstih diskova, najèešæe možete ostaviti da SCSI BIOS bude deaktiviran. To æe pojednostaviti parametre ureðaja. Loše performanse ili probleme oko kompatibilnosti možete rešiti primenom nove verzije BIOS-a adaptera. ¦ U programu CMOS Setup proverite parametre diskova. Ako u sistemu imate SCSI, a nemate IDE/EIDE diskove, proverite da li su parametri CMOS-a, koji se odnose na diskove, postavljeni na „none” ili „not installed”. ¦ Proverite parametre PCI magistrale u CMOS-u. Proverite da li je aktivan PCI prikljuèak koji sadrži SCSI adapter i da li koristi jedinstven IRQ (obièno je oznaèen kao IRQ A). Takoðe, trebalo bi da je ukljuèena opcija za upravljanje PCI magistralom. ¦ Proverite da li postoje upravljaèki programi za realni režim rada, pod DOS-om ili NetWare-om. Ako radite pod DOS-om, proverite da li su upravljaèki programi, potrebni za rad adaptera i drugih ureðaja (koji nisu èvrsti diskovi), navedeni u datotekama CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT. ALEXA 2002

24/441

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

¦ Proverite da li imate upravljaèke programe za zaštiæeni režim Windowsa 98/Me/NT/ 2000. Ako radite u Windowsu, proverite da li su instalirani upravljaèki programi za zaštiæeni režim (Protected mode), potrebni za rad SCSI ureðaja. Èarobnjak SCSI Adapters mora valjano identifikovati adapter. ¦ Ako u Windowsu 98/Me/NT/2000 imate problema, iskljuèite upravljaèke programe za realni režim (instaliranih SCSI ureðaja). SCSI upravljaèki programi realnog režima se ponekad sukobljavaju sa SCSI upravljaèkim programima zaštiæenog režima. Ako SCSI sistem dobro radi pod DOS-om, ali ne radi pod Windowsom, u startnim datotekama privremeno deaktivirajte upravljaèke programe za DOS. 12.3.1.2 Simptomi grešaka u SCSI sistemu Èak i najbolje planirani postupci instaliranja SCSI sistema ponekad krenu naopako, a SCSI sistemi koji se trenutno koriste neæe raditi doveka. Pre ili kasnije, moraæete da rešavate probleme u SCSI sistemu. Ovaj deo poglavlja pokazuje niz simptoma i odgovarajuæih rešenja, koja æe vam verovatno trebati. SIMPTOM 12.1 Dobijate poruku poput "Device connected, but not ready". Ova greška ukazuje na to da raèunar ne dobija odgovor kada zatraži podatke od instaliranog SCSI ureðaja (na primer, èvrstog diska). Pokrenite pomoæni program SCSI BIOS Setup i parametru Send Start Unit dodelite vrednost Yes, za odreðeni SCSI ID ureðaja (na primer, prvom SCSI HDD-u je obièno dodeljen ID0). Proverite da li je sumnjivi ureðaj podešen da dostigne radnu brzinu rotacije po ukljuèenju napajanja. Ova moguænost se obièno zadaje kratkospojnikom na samom ureðaju, pa u dokumentaciji konkretnog ureðaja potražite uputstvo za postavljanje kratkospojnika. SIMPTOM 12.2 Dobijate poruku poput "Start unit request failed". BIOS SCSI ureðaja nije mogao da, za jedan od instaliranih SCSI ureðaja, pokrene komandu Send Start Unit. Najpre proverite da li je ureðaj valjano ukljuèen u napajanje. Zatim, pokrenite pomoæni program SCSI BIOS Setup i za posmatrani ureðaj deaktivirajte komandu Send Start Unit. Ako se problem i dalje pojavljuje, treba posumnjati na neispravnost SCSI ureðaja i možda ga treba zameniti. SIMPTOM 12.3 Dobijate poruku poput "Timeout failure during...". Tokom komunikacije sa SCSI ureðajem, neoèekivano je isteklo predviðeno vreme. Najpre proverite da li je SCSI magistrala propisno zatvorena i proverite da li su svi kablovi za napajanje i za prenos podataka valjano povezani. Zatim, izolujte sumnjive SCSI ureðaje (koji su možda neispravni) - sa SCSI ureðaja otkaèile kablove i onda ponovo pokrenite raèunar. Ako se raèunar uspešno podigne, neispravan je otkaèeni SCSI ureðaj. SIMPTOM 12.4 Dobijate poruku poput "Too many devices terminated on the SE connectors". SCSI BIOS je detektovao više od dva zatvorena ureðaju na SE kablu (s jednim završetkom). Proverite završetke na 68-igliènim i 50igliènim unutrašnjim SE konektorima. Zatvorite samo SCSI ureðaj na kraju svakog kabla. Uklonite ili deaktivirajte završetke na SCSI ureðajima izmeðu krajeva kabla. Ako nijedan SCSI ureðaj nije povezan na bilo koji konektor, u SCSI BIOSu opciju za zatvaranje SE konektora postavite na Automatic ili Enable. ALEXA 2002

25/442

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

Dobijate poruku poput "Insufficient termination SIMPTOM 12.5 detected on SE connectors". SCSI BIOS je detektovao samo jedan zatvoreni ureðaj (ili nijedan) na SE kablu (s jednini završetkom). Proverite završetke (zatvaranje) na 68-igliènim ili 50-igliènim unutrašnjim SE konektorima (s jednim završetkom). Zatvorite samo poslednji SCSI ureðaj na kraju svakog kabla. Uklonite ili deaktivirajte završetke na SCSI ureðajima izmeðu krajeva kabla. Ako nijedan SCSI ureðaj nije povezan ni na jedan pomenuti konektor, u SCSI BIOS-u postavite da opcija za SE konektor bude Automatic ili Enable. Dobijate poruku poput "Too many devices detected SIMPTOM 12.6 on LVD/ SE connectors". SCSI BIOS je detektovao više od jednog zatvorenog ureðaja na LVD/SE segmentu SCSI kabla. Proverite završetke (zatvaranje) na unutrašnjim i/ili spoljašnjim 68-igliènim LVD/SE konektorima. Zatvorite samo poslednji SCSI ureðaj na kraju svakog kabla. Uklonite ili deaktivirajte završetke na SCSI ureðajima izmeðu krajeva kabla. Ako nijedan SCSI ureðaj nije povezan ni na jedan od pomenutih konektora, u SCSI BIOS-u postavite da opcija za SE konektor bude Automatic ili Enable. Dobijate poruku poput "Insufficient termination SIMPTOM 12.7 detected on LVD/SE connectors". SCSI BIOS je detektovao samo jedan zatvoreni ureðaj (ili nijedan) na LVD/SE segmentu SCSI kabla. Proverite završetke (zatvaranje) na unutrašnjim i/ili spoljašnjim 68-igliènim konektorima. Zatvorite samo poslednji SCSI ureðaj na kraju svakog kabla. Uklonite ili deaktivirajte završetke na SCSI ureðajima izmeðu krajeva kabla. Ako nijedan SCSI ureðaj nije povezan ni na jedan od pomenutih konektora, u SCSI BIOS-u postavite da opcija za SE konektor bude Automatic ili Enable. SIMPTOM 12.8 Nakon inicijalne instalacije, sistem neæe da se podigne s diskete. Možda æete videti kod ove greške, a možda neæete. Najpre treba posumnjati na SCSI adapter. Možda postoji unutrašnja greška adaptera koja utièe na rad sistema. Proverite da li su svi parametri adaptera ispravni i da li su svi kratkospojnici valjano utaknuti na odgovarajuæe pozicije. Ako adapter ima dijagnostièke LED diode, proverite da li ukazuju na problem. Ukoliko LED diode ukazuju na problem, zamenite SCSI adapter (karticu). Ako je instaliran SCSI èvrsti disk i uvek svetli dioda koja oznaèava aktivnost diska, verovatno je signalni SCSI kabl obrnuto postavljen (izmeðu diska i adaptera), Proverite da li je kabl diska valjano povezan. Proverite da li je SCSI BIOS, prilikom podizanja sistema, slao poruke o greškama. Ako nema nikakvih grešaka, proverite da li postoji sukob ROM adresa izmeðu ROM memorije SCSI adaptera i ROM memorija ostalih ploèa za proširenje. Dodelite SCSI adapteru drugu ROM adresu. Ako na adapteru postoji kratkospojnik za ukljuèivanje stanja èekanja u BIOS-u, promenite njegov položaj. Ukoliko vidite poruku o grešci da SCSI adapter nije pronaðen na zadatoj adresi, proverite ulazno-izlazne parametre adaptera. Neki noviji SCSI adapteri imaju na sebi i flopi kontroler koji može biti u sukobu s postojeãim. Ako koristite postojeæi, onda morate deaktivirati flopi kontroler na SCSI adapteru. Ako radije koristite kontroler disketne jedince na adapteru, ne zaboravite da deaktivirate prikljuèak postojeæeg kontrolera disketne jedinice. ALEXA 2002

26/443

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

Sistem neæe da se podigne sa SCSI èvrstog diska. SIMPTOM 12.9 Prvo proverite parametre u sistemskom programu CMOS Setup. Kada se u PC raèunar instaliraju SCSI èvrsti diskovi, odgovarajuæa referenca u programu CMOS Setup mora se postaviti na "none" ili "not installed" (ovo podrazumeva da u sistemu neæete koristiti IDE/EIDE èvrste diskove). Ako reference prethodnih èvrstih diskova nisu „precrtane” (engl. mapped aut), to uradite sada, zatim saèuvajte parametre programa CMOS Setup i ponovo pokrenite postupak podizanja sistema PC raèunara. Ako se problem i dalje javlja, proverite da li je startnom SCSI disku dodeljen identifikator SCSI ID 0. Moraæete da pogledate korisnièko uputstvo konkretnog ureðaja s kojim radite. Tamo je naglašeno kako se odreðuje i zadaje SCSI ID. Zatim proverite SCSI parnost, odnosno da li je parnost ukljuèena na svim SCSI ureðajima. Ne zaboravite da svi SCSI ureðaji moraju imati parnost ili ukljuèenu ili iskljuèenu - kad samo jedan SCSI ureðaj u lancu ne podržava parnost, ona se mora iskljuèiti na svim ostalim ureðajima. Proverite da li su svi SCSI kablovi valjano prikljuèeni i zatvoreni. Konaèno, proverite da li je èvrsti disk ispravno paiticionisan i formatiran. Ako nije, sistem podignite s diskete i pripremite èvrsti disk za formatiranje (komande FDISK i FORMAT). Ne odaziva se SCSI disk koji je alternativa startnog SIMPTOM 12.10 diska. Tehnièki gledano, SCSI disk bi trebalo da radi kao disk koji nije startan (na primer, kao disk D:), dok se disk IDE/EIDE koristi kao startni ureðaj. Ako SCSI disk ne uspe da proradi u ovakvom okruženju, proverite parametre u programu CMOS, da biste bili sigurni da je disk 1 (SCSI disk) „precrtan” (ili da je izabrana opcija "none" ili "not installed") - saèuvajte parametre programa CMOS Setup i ponovo pokrenite raèunar. Ako problem nastavi da se javlja, proverite da li je SCSI disk dobio identifikator ID1 (SCSI disk koji nije startni). Zatim, proverite da li je opcija za SCSI parnost (ukljuèena ili iskljuèena) jednoobrazno primenjena u SCSI sistemu. Ako je SCSI parnost za jedne ureðaje aktivna, a za druge nije, SCSI sistem æe možda trpeti greške. Na kraju, proverite da li su svi SCSI kablovi valjano prikljuèeni i zatvoreni. Ukoliko se problem i dalje javlja, upotrebite neki drugi disk. Noviji SCSI adapteri imaju BIOS koji SCSS diskovima omoguæava da se sistem podiže èak i kada se u sistemu nalaze IDE/ElDE diskovi. U takvoj konfiguraciji, parametar Boot Order u programu CMOS Setup odreðuje da li æe se sistem podizati s diskova A:, C: ili sa SCSI diska. SCSI disk ne uspeva da se odazove ako je drugi SCSI SIMPTOM 12.11 disk startni. Ovo se obièno dogaða u sistemima s dva SCSI diska. Proverite parametre u programu CMOS Setup i pogledajte da li su za oba diska upotrebljene vrednosti "none" ili "not installed". Saèuvajte CMOS Setup. Startni disk bi trebalo da dobije SCSI ID 0, dodatni disk identilikator SCSI ID1 i (naravno, uvek treba da pogledate korisnièko uputstvo ureðaja, da biste utvrdili postupak za biranje identifikatora SCSI). Èvrsti diskovi bi trebalo da imaju i DOS particije. Ukoliko ih nemaju, napravite particije (pomoæu komande FDISK) i formatirajte (naredbom FORMAT) sve novodobijene diskove. Proverite da li je opcija za SCSI parnost ukljuèena ili iskljuèena u celom SCSI sistemu. Ako neki ureðaji ALEXA 2002

27/444

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

koriste parnost, a drugi ne, SCSI sistem neæe funkcionisati ispravno. Proverite da li su SCSI kablovi ispravno zatvoreni. Ako se problem i dalje javlja, temeljno ispitajte èvrste diskove. SIMPTOM 12.12 Sistem nestabilno radi. PC raèunar se blokira ili SCSI adapter ne može da pronaðe disk (diskove). Povremeno funkcionisanje može biti rezultat više razlièitih faktora u SCSI sistemu. Pre preduzimanja bilo kakvih mera, proverite da li je aplikacija koju ste koristili, izazvala posmatranu grešku ili problem. Nestabilan softver ili softverske greške mogu ozbiljno uticati na rad sistema. Koristite razlièite aplikacije i pogledajte da li se sistem i dalje blokira (zamrzava). Odgovor potražite pomoæu dijagnostièkog programa za DOS, koji se dobija uz adapter. Proverite svaki SCSI ureðaj i uverite se da li je parnost jednoobrazno podešena (ukljuèena ili iskljuèena) u celom SCSI sistemu. Ako je parnost ukljuèena (tj. aktivirana) na nekim ureðajima, a iskljuèena (deaktivirana) na ostalim, može se desiti da sistem nestabilno radi. Bilo koja dva SCSI ureðaja ne smeju koristiti isti identifikator SCSI ID. Problemi s kablovima takoðe predstavljaju uobièajen uzrok nestabilnog rada. Proverite da li su svi SCSI kablovi potpuno i valjano utaknuti. Takoðe, proverite da li su kablovi propisno zatvoreni. Dalje treba sumnjati u sukob (oko korišæenja resursa) izmeðu SCSI adaptera i neke druge kartice u sistemu. Proverite da li sve kartice za proširenje koriste jedinstvene IRQ, DMA ili ulazno-izlazne adrese (to u Windowsu možete proveriti u modulu Device Manager). Ako pronaðete sukob, promenite parametre one kartice, odnosno adaptera, koja je kasnije instalirana. Ako se problem i dalje javlja, odaberite drugi adapter. SIMPTOM 12.13 Dobijate kod greške 096xxxx. Ovaj dijagnostièki kod greške ukazuje na problem u 32-bitnoj kartici SCSI adaptera. Potvrdite da je kartica potpuno i ispravno instalirana. Posmatrana kartica ne sme imati kontakt ni sa jednom drugom karticom niti kablom. Deaktivirajte jedan po jedan SCSI ureðaj. Ako ureðaj poène normalno da radi, za navedene teškoæe je odgovoran prethodno uklonjen ureðaj (kada na ovaj naèin pokušavate da izolujete problem, možda æete morali da deaktivirate upravljaèki program i da ponovo podesite završetke). Ako se problem i dalje javlja, uklonite i iznova instalirajte sve SCSI ureðaje, ili probajte novu karticu SCSI adaptera. SIMPTOM 12.14 Dobijate kod greške 112xxxx. Ovaj dijagnostièki kod greške ukazuje na problem u 16-bitnoj kartici SCSI adaplera. Uverite se da je kartica potpuno i ispravno instalirana. Posmatrana kartica ne sme imati kontakt ni sa jednom drugom karticom niti kablom. Deaktivirajte jedan po jedan SCSI ureðaj. Ako ureðaj poène normalno da radi, za navedene teškoæe je odgovoran prethodno uklonjen ureðaj (kada na ovaj naèin pokušavate da izolujete problem, možda æete morati da deaktivirate upravljaèki program i da ponovo podesite završetke). Probajte novu karticu SCSI adaptera. SIMPTOM 12.15 Dobijate kod greške 113xxxx. Ovaj dijagnostièki kod greške ukazuje na problem u sistemskim parametrima kartice SCSI adaptera (mogu se ticati i matiène ploèe). Ako na matiènoj ploèi postoji instaliran SCSI BIOS ROM, proverite da li je verzija BIOS-a ažurna i da li je pravilno i potpuno instalirana. Ukoliko se problem i dalje javlja, zamenite èip SCSI kontrolera na ALEXA 2002

28/445

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

matiènoj ploèi (ako je moguæe), ili zamenite celu matiènu ploèu. Problem možete prevaziæi ako problematièni ugraðeni SCSI kontroler (na matiènoj ploèi) deaktivirate, a zatim instalirale novu karticu SCSI kontrolera. SIMPTOM 12.16 Dobijate kod greške 210xxxx. Na SCSI èvrstom disku postoji greška. Proverite povezanost kablova za napajanje i za prenos podataka. Proverite da li je SCSI kabl pravilno zatvoren. Ponovo particionišite i formatirajte SCSI èvrsti disk. Konaèno, problematièni SCSI èvrsti disk zamenite novim. SIMPTOM 12.17 SCSI ureðaj odbija da radi sa SCSI adapterom, i ako su parametri ureðaja i adaptera ispravni. Ovo je èesta posledica neusaglašenosti izmeðu ureðaja i adaptera, èak i kada su oba ureðaja ispravna i pravilno podešena. Mada SCSI-2 i drugi noviji standardi pomažu usaglašavanje izmeðu ureðaja i kontrolera i dalje se dešava da dva ureðaja jednostavno neæe da rade zajedno. U dokumentaciji ureðaja potražite napomene ili informacije o poznatim problemima neusaglašenosti, vezanim za taj ureðaj. Ako postoje neusaglašenosti, verovatno su u dokumentaciji opisane i verovatno postoje kratkospojnici ili DIP mikroprekidaèi, èijim se podešavanjem mogu rešiti problemi. Stupite u vezu s proizvoðaèem posmatranog ureðaja, jer možda postoje zakrpe i ispravke (recimo nova verzija SCSI BIOS-a, novi upravljaèki program SCSI ureðaja ili adaptera). Ako problem ostane, upotrebite slièan ureðaj drugog proizvoðaèa (na primer, èitaèe magnetnih traka Connor, umesto Mountain). SIMPTOM 12.18 Dobijate poruku o grešci "No SCSI Controller Present". Odmah posumnjajte na neispravan ili nepropisno instaliran SCSI kontroler. Proverite instalaciju adaptera (ukljuèujuæi parametre IRQ, DMA i ulaza/izlaza) i da li su na snazi odgovarajuæi upravljaèki programi. Ako sistem i dalje ne prepoznaje kontroler, instalirajte ga u neki drugi PC raèunar. Ako instaliranje kontrolera ne uspe ni u tom raèunaru, najverovatnije je kontroler neispravan i treba ga zameniti. Meðutim, ako kontroler radi u drugom raèunaru, onda je uzrok problema na prethodnom raèunaru možda odsustvo podrške svih funkcija za prekid 15h, koji je neophodan za rad SCSI adaptera (poput adaptera AMI SCSI). Razmotrite prelazak na noviju verziju BIOS ROM-a - pogotovu ako je tekuæi BIOS star. Možda za dati ureðaj postoje nove verzije SCSI BIOS-a ili upravljaèkog programa koje rešavaju ovaj problem. SIMPTOM 12.19 Raèunar ne prepoznaje PCI SCSI adapter i ne prikazuje se pozdravna poruka SCSI BIOS-a. O vo se èesto dogaða prilikom instaliranja novog PCI SCSI adaptera. Raèunar, u koji se adapter ugraðuje mora zadovoljavati standard PCI REV 2.1 ili noviji, i matièna ploèa mora podržavati mostove tipa PCI-na-PCI (engl. PCI-to-PCI Bridges, PPVB) i upravljanje magistralom. Ovo je obièno problem (ili ogranièenje) nekih starijih skupova èipova matiènih ploèa. Verovatno æete otkriti da kartice PCI SCSI adaptera dobro rade na novijim sistemima. Ako sistem ne podržava PPB, možda uopšte neæete moæi da koristite posmatrani PCI SCSI adapter. Umesto njega možete pokušati da koristite karticu ISA SCSI adaptera, ili matiènu ploèu zamenite novijom, s novijim skupom èipova. Ako sistemski hardver podržava PPB, a problem i dalje postoji, BIOS matiène ploèe možda još uvek ne podržava zahtevani standard PCI 2.1 (ili ALEXA 2002

29/446

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

noviji). U tom sluèaju, primenite noviju verziju BIOS-a. Ako se problem i dalje javlja, ili kartica nije u prikljuèku koji omoguæava upravljanje magistralom, ili na PCI prikljuèku nije aktivirano upravljanje magistralom. U programu CMOS Setup, ili pomoæu kratkospojnika na matiènoj ploèi, podesite PCI prikljuèak za upravljanje magistralom (obavezno u dokumentaciji proèitajte kako se to radi). SIMPTOM 12.20 Tokom podizanja sistema dobijate poruku "Host Adapter Configuration Error". U skoro svim sluèajevima, problem je s podešavanjem PCI prikljuèka u koji je prikljuèen SCSI adapter. Za posmatrani PCI prikljuèak aktivirajte IRQ ili dodelite IRQ veæeg prioriteta (ovo se obièno postiže u programu CMOS Setup). Alternativno, možete probati da PCI kaiticu prebacite u prikljuèak s veæim prioritetom. Proverite da IRQ, koji je dodeljen PCI prikljuèku SCSI adaptera nije veæ dodeljen ili da nije u sukobu s nekim drugim ureðajem sistema. SIMPTOM 12.21 Dobijate poruku o grešci "No SCSI Functions in Use". Èak i kada su SCSI adapter i ureðaji propisno instalirani i podešeni, postoji više moguæih uzroka za ovu vrstu greške. Najpre treba da se uverite da, ako u sistemu nema fizièki instaliranih SCSI èvrstih diskova, takoðe nema ni instaliranih upravljaèkih programa za èvrste diskove. Proverite da li postoje instalirani upravljaèki programi èvrstih diskova (na primer u datoteci CONFIG.SYS) prilikom aktiviranja BIOS-a SCSI adaptera. Upravljaèki programi èvrstih diskova još uvek nisu neophodni, ali ih možete zadržati, a deaktivirati SCSI BIOS. Konaèno, ova greška se može desiti ako je èvrsti disk formatiran na nekom drugom SCSI kontroleru koji ne podržava ASPI, ili koristi poseban format zapisa. Na primer, kontroleri proizvoðaèa Western Digital rade samo sa èvrstim diskovima istog proizvoðaèa. U ovom konkretnom sluèaju, upotrebite opštenamenski kontroler. SIMPTOM 12.22 Dobijate poruku o grešci "No Boot Record Found". Ovo je u opštem sluèaju veoma jednostavan problem, i može nastati iz nekoliko razloga. Kao prvo, postoji moguænost da disk nikada nije particionisan (FDISK) ili formatiran kao startni disk (FORMAT). Ponovo particionišite i formatirajte èvrsti disk. Ako ste disk particionisali ili formatirali pomodnim programom nezavisnog proizvoðaèa (kao što je TFORMAT), obavezno odgovorite sa "Y" kada vas program pita da li želite da disk bude startan. Može se desiti i treæa moguænost, ukoliko je disk formatiran na kontroleru nekog drugog proizvoðaèa. U tom sluèaju možda samo preostaje da na tekuæem kontroleru ponovo particionišete i formatirate disk. SIMPTOM 12.23 Dobijate poruku o grešci "Device failes to respond. Driver load aborted". U veæini sluèajeva, problem je jednostavan, na primer, SCSI ureðaj nije ukljuèen ili ne valja kabl. Proverite da li su SCSI ureðaji ukljuèeni i valjano povezani. U ostalim sluèajevima, ako je SCSI ureðaj ukljuèen, ali ne uspeva komanda INQUIRY, ili je ureðaj neispravan ili ga adapter ne podržava. Možda morate promeniti podrazumevane parametre kratkospojnika (na primer, disk treba sam da se zavrti i pripremi za rad). Možda æete otkriti da SCSI ureðaj zajednièki koristi SCSI ID s nekim drugim ureðajem. Proverite sve SCSI ureðaje, da biste utvrdili koristi li svaki ureðaj zaseban SCSI ID. Možda je uèitan pogrešan upravljaèki program. U datoteci CONFIG.SYS proverite da li je za ALEXA 2002

30/447

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

posmatranu vrstu diskova uèitan odgovarajuæi upravljaèki program (na primer, TSCSI.SYS za èvrsti disk, ali ne za CD èitaè). SIMPTOM 12.24 Dobijate poruku o grešci "Unknown SCSI Device" ili "Waiting for SCSI Device". SCSI èvrsti disk nije uspeo da se pokrene kao primarni disk - proverite da li je primarnom disku dodeljen SCSI ID 0. Proverite da li je disk particionisan i formatiran kao primarni disk. Ako treba, podignite sistem s diskete, tako da u CONFIG.SYS uèitate samo ASPI upravljaèki program i nijedan drugi, pa potom formatirajte disk. Može se desiti da završetak SCSI kabla nije odgovarajuæi (ili da HARD DISK nije obezbedio TERMPWR). Proverite završetke kablova i signal TERMPWR. SIMPTOM 12.25 Dobijate poruku o grešci "CMD failure XX". Ovo se obièno dogaða tokom postupka formatiranja - "XX" je kod svojstven proizvoðaèu (znaèi da morate pitati proizvoðaèa šta greška znaèi). Najèešæi problem nastaje kada pokušate da particionišete disk koji nije formatiran na niskom nivou. Ako je ovo taèno, pokrenite pomoæni program za formatiranje na niskom nivou, koji se dobija uz SCSI disk, ili koji je ugraðen u SCSI adapter, pa nakon toga ponovo pokušajte particionisanje. Ukoliko se pojavi nova, drugaèija greška, moraæete da preduzmete mere shodno prirodi te greške. SIMPTOM 12.26 Nakon pojavljivanja zaglavlja BlOS-a SCSI adaptera, dobijate poruku o grešci "Checking for SCSI tartget 0 LUN0". Sistem pravi pauzu od 30 sekundi, zatim prijavljuje "BIOS not installed, no INT 13h device found". Nakon toga, sistem se normalno podiže. U veæini sluèajeva BIOS traži èvrsti disk sa SCSI ID 0 ili 1, ali nema raspoloživog èvrstog diska. Ako na adapter nije prikljuèen nijedan SCSI èvrsti disk preporuèuje se da deaktivirate SCSI BIOS. SIMPTOM 12.27 Kada se pojavi zaglavlje SCSI BlOS-a, sistem se zamrzava. Ovo obièno nastaje zbog problema na završecima. Proverite da li su zatvoreni SCSI ureðaji na kraju SCSI lanca (unutrašnji i spoljašnji). Proverite da li su identifikatori SCSI svih ureðaja jedinstveni, takoðe proverite da li u sistemu postoje sukobi u korišæenju resursa (kao što su adrese BIOS-a, ulaza/izlaza i vektora prekida). Možda æete morati da deaktivirate funkciju Shadow RAM u programu CMOS Setup. SIMPTOM 12.28 Zaglavlje SCSI BlOS-a se prikazuje prilikom podizanja sistema, a potom se dobija poruka "Host Adapter Diagnostic Error". Ili kartica ima sukob adresa prikljuèka s nekom drugom karticom, ili je kartica podešena da koristi adresu prikljuèka 140h, a BIOS je aktiviran. Neki SCSI adapteri mogu koristiti BIOS pod adresom prikljuèka 140h, pa zbog toga proverite sukobe ulaza/izlaza. Možda æete morati ponovo da podesite SCSI adapter. SIMTOM 12.29 Pod Windowsom 9x/Me, softver kartice Adaptec EasySCSI izaziva grešku stranièenja. Ako ponovo instalirate softver Adaptec EZ-SCSI, verziju 4.0x, može vam se javiti sledeæa poruka o grešci: ADPST32 caused an module MSCUISTF.dll ALEXA 2002

invalid page fault at 015f:007dlbf7. 31/448

in

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

Pošto dobijete ovu poruku o grešci, raèunar se zamrzava. Ovaj problem nastaje kada instalirate adapter Adaptec 3940UW Dual Channel SCSI, a pre toga ste podesili opcije Write i Read Cache na vrednost Enable, u programu SCSI Explorer (dobija se uz EZ-SCSI 4.0x). Problem se javlja i kada deinstalirate softver EZ-SCSI i ponovo pokrenete raèunar, pre pokušaja da ponovo instalirate softver EZ-SCSI. U SCSI BIOS-u treba da obnovite podrazumevane parametre upravljaèkog softvera: 1. Ponovo pokrenite raèunar. Kada ugledate zaglavlje SCSI BIOS-a. pritisnite CTRL-A da biste pokrenuli program SCSI BIOS Setup. 2. U programu SCSI BIOS Setup, pritisnite F6 (ili drugi odgovarajuæi taster) da biste obnovili fabrièke podrazumevane parametre. Ako koristite dvokanalni SCSI adapter, ovo morate uraditi za oba kanala. 3. Iskljuèite raèunar i ukljuèite ga ponovo. 4. Deinstalirajte, a potom ponovo instalirajte softver EZ-SCSI. SIMPTOM 12.30 Imate probleme sa kontrolerom BusLogic PCI SCSI. Ako vaš raèunar sadrži kontroler PCI BusLogic SCSI, Windowsov program Device Manager, pored kontrolera PCI BusLogic SCSI prikazuje znak uzvika u žutom krugu, ili performanse sistema nisu onakve kakve oèekujete za kontroler PCI BusLogic SCSI. Ova greška se može desiti ako kartica BusLogic nije podešena kao pravi PCI ureðaj. Da biste karticu BusLogic podesili kao pravu PCI karticu, uklonite kratkospojnike na donjem desnom uglu kartice. Ako uklonite kratkospojnike, kartica može biti oznaèena. Kad kratkospojnike ostavite na kartici, kartica se vidi kao „stari” ureðaj i ne numeriše je sistem PnP (utakni-i-koristi). Takoðe, ako kratkospojnike ostavite na mestu, ulazno/ izlazni opseg je podešen sa standardnim adresama (kao što su 330h, 334h, 130h ili 134h) umesto visoke PCI adrese. Po pravilu, ako je broj verzije u gornjem desnom uglu (kartice BusLogic) -01-4.23K ili noviji, kartica je podržana u istinskom PCI režimu i tada treba ukloniti kratkospojnike. Ako je posmatrana verzija starija od verzije -01-4.23K, kratkospojnike ostavite na njihovom mestu. SIMPTOM 12.31 Imate probleme sa Adaptecovim SCSI kontrolerom i CD pisaèem. Vaš raèunar se može blokirati prilikom pokretanja Windowsa 98, ili raèunar može sporo raditi kada pokušate da pristupite diskovima u raèunaru. Ovaj problem se može javljati ako koristite adapter Adaptec AHA-2940U2W SCSI zajedno sa SCSI CD pisaèem. Datoteka upravljaèkog programa AIC78U2 .MPD, koja se dobija uz adapter Adaptec AHA-2940U2W SCSI, nije potpuno saglasna s Windowsom 98. Da biste ispravili ovaj problem, sa Adaptecove Web stranice preuzmite datoteku 7800W9X.EXE. Ova samoraspakujuæa arhiva sadrži upravljaèke programe za adapter Adaptec AHA-2940U2W SCSI. SIMPTOM 12.32 Windows 98 ne uspeva da pronaðe SCSI CD èitaè nakon nadogradnje. Kada Windows 98 po prvi put ponovo pokrene raèunar, program Setup možda neæe moæi da pristupi ureðaju SCSI CD-ROM i možda æete dobiti poruku da se datoteke ne mogu pronaæi (imena datoteka variraju, zavisno od hardvera raèunara). Pošto je instaliranje završeno i pokušavate da pokrenete Windows 98, raèunar æe se možda blokirati, a na crnom ekranu æe se ALEXA 2002

32/449

POGLAVLJE 12

SCSI ADAPTERI

prikazati trepæuæi kursor. U skoro svim sluèajevima, problem se dogaða ako se datoteka HIDE120.COM (datoteka se odnosi se na disk LS120) uèitava iz datoteke AUTOEXEC.BAT. Otvorite datoteku AUTOEXEC.BAT i deaktivirajte red s naredbom HIDE120, poput sledeæeg: REM d:\lsll20\hidel20.com

Dodatni izvori informacija Adaptec: www.adaptec.com Ancot: www.ancot.com Maxtor: www.maxtor.com Qlogic: www.qlogic.com Quantum: www.quantum.com/src/ Vodiè kroz tehnologiju SCSI: www.delec.com/guide/scsi Udruženje proizvoðaèa i prodavaca SCSI sistema: www.scsita.org Seagate: www.seagate.com Symbios proizvodi: www.lsilogic.com Symbios specifikacije: www.symbios.com/x3t10 Western Digital: www.wdc.com

ALEXA 2002

33/450

13 REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE PREGLED POGLAVLJA Repetitori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 452 Tehnike komutiranja . . . . . . . . . . . . . 459 Korišæenje skretnice . . . . . . . . . . . . . 460 Razvodnici i MAU uredaji . . . . .452 Napomene o upravljan?u Razvodnici . . . . . . . . . . . . . . . . . 453 skretnicama . . . . . . . . . . . . . . . . 463 Mau ureðaji . . . . . . . . . . . . . . . . . 456 Rešavanje problema u Skretnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457 radu skretnica . . . . . . . . . . . . . . . 464 Rad u punom dupleksu . . . . . . 458 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465 Dodatni izvori informacija. . . . . . . . 467

T

okom rasta mreže, u nju se moraju dodati odreðeni ureðaji mrežnog hardvera (retki su izuzeci ovog nepisanog pravila). Neki komadi hardvera, poput repetitora, razvodnika i skretnica, omoguæavaju meðusobnu komunikaciju radnih stanica sa iste lokalne mreže. Drugi ureðaji, poput mrežnih mostova, usmerivaèa i mrežnih prolaza, omoguæavaju komunikaciju izmeðu radnih stanica u razlièitim mrežama, koje mogu biti razlièitih topologija, ili u razlièitim geografskim oblastima. Ovi ureðaji nisu jednakih sposobnosti i složenosti, to zavisi od sloja modela OSI u kojem rade. U ovom poglavlju biæe reèi o prvoj navedenoj grupi mrežnih ureðaja, jer se ti ureðaji obièno nalaze u okviru lokalnih mreža. ALEXA 2002

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

13.1 REPETITORI Slièno ostalim elektriènim signalima, signali koji prenose podatke slabe srazmerno preðenom putu. Ova degradacija signala je poznata pod imenom slabljenje (engl. attenuation), u najèešæem sluèaju, ogranièava raspon posmatrane mreže na par stotina metara. Na primer, u mrežama zasnovanim na standardima 10Base2 ili tanki Ethernet, dužina cele magistrale (odnosno, ukupna dužina svih segmenata kablova) ne može premašiti 185 m. Da bi se prevazišlo ovo ogranièenje daljine i da bi se omoguæilo da mreže s tankim Ethernetom dostignu ukupnu dužinu od 925 m, koriste se repetitori. Repetitori (engl. repeater) se ne koriste samo u ožièenim elektriènim mrežama. Ovakvi ureðaji postoje i u optièkim i bežiènim sistemima prenosa. Repetitor (RIPITER) je prilièno jednostavan ureðaj, koji radi u fizièkom sloju (ili u sloju 1 modela OSI). Ponaša se kao pojaèavac signala na medijumu na koji je povezan. Signal ulazi u repetitor kroz jedan od prikljuèaka. Potom se pojaèava, resinhronizuje i odašilje na sve ostale prikljuèke. Osnovni repetitori imaju samo dva prikljuèka, dok napredniji repetitori mogu imati više prikljuèaka. U mreži s tankim Ethernetom, sa èetiri repetitora je moguæe formirati najviše pet segmenata, s tim da se samo na tri segmenta (od tih pet segmenata) mogu povezivati radne stanice. Ostala dva segmenta se iskljuèivo koriste za poveæanje dometa mreže, pa se na njih ne smeju povezivati radne stanice. Ovo ogranièenje repetitora u Ethernet mrežama poznato je kao pravilo 5-4-3. Pravilo je posledica kašnjenja, direktno zavisnog od dužine kablova. S rastom mreže, poveæava se i vreme za koje signal doputuje s jednog kraja mreže na drugi. Zbog toga, radna stanica X na jednom kraju mreže, otežano prepoznaje podatke koje šalje radna stanica Y sa suprotnog kraja mreže. Kao posledica, javlja se veliki broj sukoba na medijumu. Kada se u tankom Ethernetu koji sadrži repetitore poènu dešavati èesti sukobi, valjalo bi razmotriti premeštanje servera te mreže bliže središtu mreže. Iako se ovo ne zahteva, može pomoæi, zbog toga što izmeðu radnih stanica i servera neæe posredovati više od dva repetitora. Na taj naèin se mogu otkloniti manje smetnje u radu mreže. Pošto repetitori rade u fizièkom sloju, oni mogu otkloniti šum i pojaèati primljeni izvorni signal, ali ne mogu ispraviti ošteæen signal. Što se kaže, koliko ðubreta uðe, toliko i izaðe. Štaviše, repetitori nemaju sposobnost da prepoznaju kuda se signali šalju; zbog toga, korišæenjem ovakvih ureðaja, mreže se ne mogu izdeliti u više domena sukoba. Jednostavnost ovih ureðaja donosi neke prednosti. Jedna od njih je što se repetitor u mrežu ukljuèuje uz minimalno podešavanje, a najèešæe bez ikakvih podešavanja. Kao što ime ovog ureðaja kaže, on samo ponavlja signale koji stignu na njegov ulaz - dovoljni su mu napajanje i prikljuèeni mrežni kablovi.

13.2 RAZODNICI I MAU UREÐAJI Danas se mreže, umesto koaksijalnim kablovima, ožièuju kablovima sa upredenim paricama. Zbog toga je postao neophodan ureðaj koji prima signal radne stanice i ponavlja ga ka ostatku mreže. Problem je u tome što veæina mreža, na datom mrežnom segmentu, sadrži više od dve radne stanice; stoga, ALEXA 2002

2/452

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

nije dovoljan jedan ukršteni kabl sa upredenim paricama koji se koristi za meðusobno povezivanje dve radne stanice. Da bi se zadovoljio novi zahtev, napravljen je repetitor s više prikljuèaka. Ovaj ureðaj se u Ethernet mrežama naziva razvodnik (HAB). U token ring mrežama postoji slièan ureðaj koji služi da više radnih stanica pristupi mreži (engl. Multistation Access Unit, MAU). 13.2.1 RAZVODNICI Slièno repetitorima, razvodnik (engl. hub) radi u fizièkom sloju (sloj 1 modela OSI). On osluškuje prenos podataka na bilo kojem od svojih RJ-45 prikljuèaka. Kada primi signal, razvodnik ga pojaèava i resinhronizuje, a zatim ga prosleðuje svim ostalim prikljuècima, na koje su povezane ostale radne stanice i serveri. Pošto je razvodnik pojaèavaèki ureðaj, sve prikljuèene radne stanice su od njega udaljene najviše 100 metara. 13.2.1.1 Vrste razvodnika Kada se odluèuje o kupovini razvodnika, važno je shvatiti po èemu se ovi ureðaji razlikuju. Postoje tri razlièite vrste razvodnika, pri èemu svaka od njih poboljšava funkcionalnosti prethodne. Tri osnovne vrste razvodnika jesu pasivni, aktivni i inteligentni. Svi ovi ureðaji imaju od 4 do 48, pa èak i više RJ-45 prikljuèaka za Ethernet. Pasivni razvodnici. Kao što ime kaže, ova vrsta razvodnika prihvata signal s jednog prikljuèka i prosleðuje ga ostalim prikljuècima, bez ikakvog pojaèavanja. Zbog toga, se ovaj razvodnik primenjuje samo u malim okruženjima, gde su radne stanice meðusobno udaljene najviše 100 m. Naravno, ova vrsta razvodnika je najjeftinija. Aktivni razvodnici. Da bi se zadovoljile potrebe veèih mreža, nastali su aktivni razvodnici, koji pojaèavaju i resinhronizuju signal pre nego što ga proslede. Ovo poboljšanje funkcionalnosti omoguæava da radne stanice i serveri budu maksimalno udaljeni od razvodnika (100 m), bez bojazni da æe signal oslabiti. Zato u mrežama sa aktivnim razvodnicima ima manje sukoba, jer èvorovi ne moraju da ponavljaju slanje zbog manjih grešaka u sinhronizovanju. Inteligentni razvodnici. Slièni su aktivnim razvodnicima, ali im je dodata moguænost daljinskog upravljanja. To su najskuplji razvodnici. Omoguæavaju generisanje izveštaja i statistika o iskorišæenju i greškama, kao i daljinsko blokiranje ili aktiviranje pojedinaènih prikljuèaka (iz bezbednosnih razloga ili radi rešavanja problema). Korisnicima su dostupne razne statistièke informacije u raznim vidovima, a sa ureðajem se komunicira preko konzolnog serijskog prikljuèka, komandne linije (Telnet), preko mreže, kroz grafièki korisnièki interfejs zasnovan na Webu, ili putem mrežnog protokola za upravljanje (SNMP). Treba naglasiti da razvodnici podržavaju razne standarde Ethernet mreža, ukljuèujuæi, ali ne ogranièavajuæi se na 10BaseT i 100BaseT. Neki razvodnici podržavaju samo jedan standard, dok napredniji razvodnici podržavaju oba standarda, odnosno imaju sposobnost automatskog prepoznavanja (engl. autosense). Veoma je važno da mrežne kartice radnih stanica i razvodnici na koje su povezane, podržavaju isti Ethernet standard - na primer, kartica predviðena za standard 10BaseT i 100BaseT neæe raditi ako se poveže u mrežu koja radi po standardu100 BaseT. Kada je u pitanju brzi Ethernet, specifikacija IEEE 802.3u ALEXA 2002

3/453

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

klasifikuje razvodnike i repetitore u dve grupe: klasa I i klasa II. Razlika izmeðu dve klase ogleda se u broju razvodnika ili repetitora koji se mogu nalaziti izmeðu bilo koja dva èvora mreže. Na primer, samo jedan ureðaj klase I (razvodnik ili repetiror) može se staviti izmeðu bilo koja dva èvora, dok se izmeðu bilo koja dva èvora mogu staviti najviše dva ureðaja klase II. Ogranièenje proizlazi iz kašnjenja koje u brzi Ethernet unosi svaki od pomenutih ureðaja. ¦ 10/100. Razvodnici koji podržavaju više brzina, mogu imati po LED diodu za svaki prikljuèak, za oznaèavanje brzine kojom se odvija komunikacija. ¦ Sukobi (engl. collisions). Jedina LED dioda koju treba pažljivo pratiti, jeste indikator sukoba. Uobièajeno je da ovaj indikator ponekad zasvetli. Meðutim, ako ova dioda èesto svetli, to je pouzdan znak da postoje problemi pri prenosu i u performansama mreže. Inteligentni razvodnici s moguænošæu upravljanja omoguæavaju pristup statistièkim podacima na jedan od sledeæih naèina: ¦ Neposredan konzolni pristup. Terminal ili raèunar se povezuje na serijski prikljuèak razvodnika - obièno preko serijskog kabla za povezivanje raèunara bez modema (engl. null-modem) - mada neki ureðaji koriste ravne kablove ili patentirane kablove. Kada se sve poveže, pomoæu programa za oponašanje terminala (na primer, Hypter-Term) omoguæava se sistem upravljanja putem komandne linije. Konzolna podešavanja se razlikuju od proizvoðaèa do proizvoðaèa, meðutim, najèešæa podešavanja su: 8 bitova, bez parnosti, jedan stop bit (skraæeno 8-N-l), sa brzinom prikljuèka od 9 600 b/s i VT100 emulacijom terminala. Razlièiti ureðaji imaju razlièite komande. Iako su ovi ureðaji veoma jednostavni, ipak treba koristiti tehnièko uputstvo. Kada se prijavite za rad sa ureðajem, unesite znak pitanja (?) i dobiæete korisne informacije. ¦ Daljinski pristup s komandne linije posredstvom aplikacije Telnet. Da bi se pristupilo s komandne linije pomoæu aplikacije Telnet, preko mreže, neophodno je da se razvodnik najpre podesi. Mora mu se dodeliti najmanje jedna IP adresa i maska pod-mreže. U opštem sluèaju, ovo se može postiæi tako što se inicijalna podešavanja obave preko serijskog konzolnog prikljuèka. Kada se dodeli IP adresa, ona se može koristiti za pristup s komandne linije iz aplikacije Telnet. ¦ Pristup posredstvom grafièkog korisnièkog interfejsa zasnovanog na Webu. Ako je potreban grafièki interfejs za upravljanje, mogu se koristiti razvodnici koji ovakav interfejs omoguæavaju pomoæu malog Web servera, ugraðenog u sam ureðaj. Da bi se pristupilo ovom interfejsu za upravljanje, ureðaj se najpre mora podesiti. Mora mu se dodeliti najmanje jedna IP adresa i maska podmreže. U opštem sluèaju, ovo podešavanje se obavlja preko serijskog konzolnog prikljuèka. Posle podešavanja, grafièkom interfejsu se pristupa kroz standardan Web èitaè, kao što je Microsoft Internet Explorer ili Netscape Navigator. Neki ureðaji podržavaju samo patentirane grafièke aplikacije, koje se isporuèuju zajedno sa ureðajem, na disketi ili CD-u. Kada razvodnik ili bilo koji ureðaj podešavate za upravljanje, obavezno promenite i saèuvajte poèetnu administratorsku lozinku. Ukoliko se ureðaj podešava za upravljanje preko mreže, preporuèuje se podešavanje IP adrese i maske podmreže, ali ne i adrese mrežnog prolaza. To æe spreèiti da ljudi iz spoljašnje mreže direktno pristupaju funkciji upravljanja ureðajem. Obavezno proverite da li je upotrebljena IP adresa slobodna. ALEXA 2002

4/454

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

13.2.1.2 Rešavanje problema u radu razvodnika Najveæa korist od zvezdaste topologije, koja se ostvaruje razvodnicima i kablovima sa upredenim paricama, jeste olakšano rešavanje problema. Za razliku od linijske magistrale, koja se koristi u mrežama 10Base2 i 10Base5, kvar na jednom segmentu kabla ugrožava samo jedan èvor, a ne sve èvorove na magistrali. Zvezdasta topologija omoguæava centralizovano testiranje i upravljanje, jer se svi èvorovi povezuju u jednoj taèki (razvodnik). Kada se rešava problem povezanosti, najpre treba proveriti dijagnostièke indikatore (LED diode) na razvodniku i mrežnoj kartici posmatrane radne stanice. Ukoliko ne svetli LED dioda koja oznaèava vezu (na razvodniku ili mrežnoj kartici), onda je najverovatnije problem u fizièkoj povezanosti. Ipak, proverite da li je na obe strane (na razvodniku i mrežnoj kartici) prikljuèak aktiviran (ukoliko se time može upravljati). Kada samo na jednoj strani svetli LED dioda za vezu, to takoðe upuæuje na problem fizièke povezanosti, a moguæe je da neki ureðaj nije podešen za brzinu koja se koristi (10 ili 100 Mb/s). Neodgovarajuæe podešavanje brzine prenosa ne dozvoljava valjano uspostavljanje veze, ali isto tako treba znati da se neki stariji ureðaji ne ponašaju na opisani naèin. Ako se sumnja na fizièku povezanost, treba pregledati ceo kabl i proveriti da li su konektori dobro prikljuèeni. Ako je moguæe, ispravnost kabla proverite ispitivaèem kablova ili skenerom. Sve vreme treba imati u vidu da je dužina kabla sa upredenim paricama ogranièena na 100 m. LED dioda koja oznaèava vezu ne predstavlja sasvim pouzdan pokazatelj, jer je moguæe da je pokvaren prikljuèak razvodnika ili mrežna kartica. Da biste to proverili, premestite kabl na pouzdano ispravan prikljuèak razvodnika i proverite da li na tom prikljuèku svetli LED dioda za vezu. Ako dioda ne svetli, promenite kablove za prespajanje (engl. patch cable) na oba kraja i onda ispitivaèem proverite kabl s kraja na kraj. Ukoliko ni tada ne možete zakljuèiti razlog nepostojanja veze, probajte da promenite mrežnu karticu (stavite onu za koju ste sigurni daje ispravna). Dalja uputstva o rešavanju problema s kablovima sa upredenim paricama potražite u poglavlju 8. Uvek i obavezno proverite da li razvodnik i mrežna kartica podržavaju iste standarde, odnosno iste brzine Etherneta. Mrežna kartica koja je namenjena za 10BaseT Ethernet mrežu, neæe raditi ako se poveže na razvodnik za 100BaseT ili brzi Ethernet. Važi i obrnuto. Ostali indikatori dijagnostike i stanja su takoðe korisni prilikom rešavanja problema. Na primer, ako se korisnici žale na spor rad mreže i loše performanse, proverite na razvodniku indikatore sukoba. Ove LED diode mogu povremeno zasvetleti, što znaci i da su sukobi povremeni - a to se smatra normalnim. Ako ove diode èesto svetle, znaèi da su sukobi na mreži èesti. Sukobe mogu izazvati teškoæe pri prenosu na jednom ili više èvorova mreže ili preoptereæenje èitave mreže. Zbog toga, mrežu treba podeliti na više domena sukoba. Ako se sumnja na greške prilikom prenosa, moguæe je vizuelno utvrditi koji èvor ili èvorovi izazivaju problem, tako što se posmatra istovremenost pobude na LED diodama za sukob i aktivnost pojedinaènih prikljuèaka. Korak dalje je iskljuèivanje prikljuèaka, jedan po jedan, dok se ne primeti normalno ponašanje LED dioda. Na taj naèin može se taèno utvrditi koji prikljuèak stvara nevolje. ALEXA 2002

5/455

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

Konaèno, ako radite sa inteligetitnim razvodnikom koji ima moguænost upravljanja, možete iskoristiti njegov grafièki interfejsili komandnu liniju da biste dobili statistièke podatke o greškama i sukobima, prikazane prikljuècima. Kada se utvrdi koji èvor ne radi ispravno, proverite i njegov kabl. Potražite fizièke greške i izmerite elektromagnetnu interferenciju (ako raspolažete skenerom). Ponekad može izgledati da su inteligentni razvodnici nestali iz mreže, jer ne odgovaraju na upravljaèke komande iz aplikacije Telnet ili iz grafièkog korisnièkog interfejsa zasnovanog na Webu. Poznato je da se ove stvari dešavaju kada ureðaj podržava protokole 800TP ili DHCP. Kada se prvi put ukljuèi ureðaj koji je podešen da radi pod protokolom BOOTP, on šalje neusmerene (engl. broadcast) poruke svim BOOTP i DHCP serverima, zahtevajuæi IP adresu i odgovarajuæe informacije. Ako na lokalnoj mreži postoji takav server, razvodnik æe dobiti svoju novu IP adresu, a to obièno nije adresa koja je njemu inicijalno zadata. Da biste utvrdili eventualno postojanje ovakvog problema, povežite se na konzolni prikljuèak razvodnika i proverite da li je iskljuèeno korišæenje protokola BOOTP. Obavezno ureðaju dodelite novu IP adresu i saèuvajte ova podešavanja pre nego što napustite konzolni pristup. 13.2.2 MAU UREÐAJI Slièno razvodnicima u Ethernet okruženju, ureðaji za pristup medijumu (engl. Media Access Unit, MAU*) povezuju radne stanice u zvezdastu topologiju pomoæu kablova sa upredenim paricama. U ovom sluèaju, medijum nije Ethernet, veæ Token ring. Ovu tehnologiju je razvila kompanija IBM. Iako se u obe tehnologije koristi fizièka topologija zvezde, MAU ureðaji formiraju unutrašnju magistralu i tako povezuju sve radne stanice u logièku zvezdastu topologiju. Još jedna razlika izmeðu token ring mreža i Ethernet mreža jeste nepostojanje nadmetanja za korišæenje medijuma. Po token ring prstenu kruži kontrolni paket prenosa, koji se zove token, odnosno, èvorovi ga prosleðuju ukrug. Ovakvim postupkom, svaki èvor, posle izvesnog vremena može da prenosi podatke. Postoje loše strane token ring mreža. Recimo, do skora su bile ogranièene na brzine prenosa od 4 do 16 Mb/s. Iako su sada dostupne token ring mreže s veæim brzinama prenosa, najpopularnije je da se lokalne mreže realizuju standardima brzi Ethernet i gigabitni Ethernet. Token ring radi tako što se sve radne stanice povežu na ureðaj MAU. Zatim, svaki èvor èeka da dobije token, što je znak da može poèeti prenos podataka. Dok je token u vlasništvu èvora, samo on može prenositi podatke, pa nema opasnosti od sukoba. Kada èvor završi prenos, token se oslobaða i šalje sledeæem èvoru u prstenu. Ako ne poseduje token, radnoj stanici nije dozvoljen prenos, odnosno emitovanje signala. U unutrašnjosti MAU ureðaja, prsten je napravljen pomoæu elektriènih releja, koji paricu za predaju jednog prikljuèka povezuju s paricom za prijem sledeæeg prikljuèka. Tako su svi prikljuèci povezani da formiraju prsten. Ako se neki prikljuèak ne koristi, stavlja se u stanje prosleðivanja i tada se svi signali odmah prosleðuju na prijem sledeæeg aktivnog prikljuèka. Kada se na mrežu poveže nova radna stanica, prikljuèak na koji je povezana radi u stanju prosleðivanja. Da bi postala èvor prstena, radna stanica na predajnu paricu stavlja nizak napon, kao signal da je spremna da se ukljuèi u prsten. MAU otkriva * Ista skraæenica u engleskoj terminologiji oznaèava i pojam Multistation Access Unit. Oba pojma oznaèavaju isti ureðaj. Prim. prev. ALEXA 2002

6/456

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

ovaj signal i vezuje prijemnu paricu nove radne stanice za predajnu paricu prethodnog èvora, a predajnu paricu nove radne stanice povezuje s prijemnom paricom sledeãeg èvora. Ovaj postupak uvoðenja radne stanice u prsten naziva se umetanje. Ako na nekom prikljuèku nestane pomenuti nizak napon, MAU to shvata kao iskljuèivanje èvora, pa ga zato iskljuèuje iz prstena, tako što prikljuèak stavi u stanje prosleðivanja. 13.2.2.1 Vrste MAU ureðaja Slièno srodniku iz Etherneta - razvodniku postoje tri kategorije MAU ureðaja: pasivni, aktivni i upravljani. ¦ Pasivni MAU ureðaj je samo kutija sa elektriènim relejima koja sa povezanim radnim stanicama ostvaruje prsten. Ovakav ureðaj ne pojaèava signal; stoga, postoje stroga ogranièenja rasprostiranja token ring mreža u kojima se koriste pasivni MAU ureðaji. ¦ Aktivni MAU ureðaji sadrže pojaèavaèe signala i mogu ostvariti daleko veæi domet nego token ring mreže s pasivnim ureðajima. Obièno imaju od 8 do 16, pa èak i više prikljuèaka, ali njima se ne može upravljati. ¦ Umesto upravljanog MAU ureðaja, token ring mreže mogu sadržati upravljane pristupne jedinice (engl. Controlled Access Unit, CAU ). Pored moguænosti upravljanja, ureðaj CAU se od MAU ureðaja razlikuje i po tome što ne omoguæava neposredno povezivanje s radnim stanicama. Da bi se radna stanica povezala na CAU, potrebno je posredstvo dodatnog ureðaja za prespajanje (engl. lobe attachment). 13.2.2.2 Rešavanje problema u radu MAU ureðaja Token ring mreže imaju niz algoritama ugraðenih u mrežne kartice, koji obezbeðuju otpornost na greške; stoga, mnoge greške koje se dešavaju u mrežama ove vrste ostaju neprimeæene i nezabeležene. Naravno, kao u svakoj mrežnoj infrastrukturi, i u ovim mrežama se mogu pokvariti ureðaji i kablovi. Zbog toga je rešavanje fizièkih kvarova u token ring okruženjima veoma slièno postupcima koji se primenjuju u Ethernet okruženju. Mnogi MAU ureðaji imaju dijagnostièke LED diode, veoma slièno razvodnicima u Ethernetu. U token ring mrežama, kvarove u fizièkim vezama obièno izazivaju kvarovi u kablovima ili otkaz hardvera. Kad god se dese problemi pri umetanju radne stanice na prsten, najpre treba proveriti kabl. Ako se ispostavi da je kabl ispravan, radnu stanicu ispravnim kablom povežite s drugim prikljuèkom MAU ureðaja. Krivac može biti mrežna kartica radne stanice, pa u radnu stanicu treba staviti ispravnu mrežnu karticu. Na sreæu, neke mrežne kartice za token ring isporuèuju se zajedno s dijagnostièkim softverom, koji može pomoæi pri nalaženju kvara i njegovom otklanjanju.

13.3 SKRETNICE (SVIÈEVI) U ovoj knjizi je dosad èesto pominjan pojam „domeni sukoba”, ali nije objašnjen ureðaj koji omoguæava stvaranje prividno zasebnih, virtuelnih ili fizièkih mrežnih segmenata. Skretnice (engl. switch) imaju sposobnost da, fizièki ili virtuelno, formiraju zasebne domene sukoba. Ovi ureðaji rade u sloju veze ALEXA 2002

7/457

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

podataka (sloj 2 modela OSI), ali i u višem sloju, ako se radi o višeslojnoj skretnici (engl. multilayer switch). Ako ureðaj radi u sloju 2, on ima moguænost donošenja pametnih odluka o rukovanju paketima podataka, na osnovu izvorišnih i odredišnih MAC adresa. Hardverska, odnosno MAC adresa (engl. Media Access Control, MAC) jedinstven je identifikator, koji je za vreme proizvodnje urezan u svaki mrežni ureðaj. U ovom poglavlju biæe objašnjene Ethernet skretnice, koje izmeðu svojih prikljuèaka komutiraju okvire podataka. Postoje i drugaèije mrežne skretnice na primer, davaoci telekomunikacionih usluga obilato koriste Frame Relay skretnice, kao i ATM skretnice. ATM skretnice se sreæu i u velikim korporacijskim mrežama, ali se veoma razlikuju od Ethernet skretnica, po tome što komutiraju okvire, a ne æelije. ATM skretnice su mnogo skuplje od Ethernet skretnica, ali zato imaju bolje performanse. Iako, spolja gledano, Ethernet skretnice lièe na razvodnike (HABOVE), skretnice ne replikuju signal. One preko jednog prikljuèka primaju pakete podataka i iz njih oèitavaju informacije iz zaglavlja. Èitajuæi informacije iz zaglavlja, skretnica može zakljuèiti odakle paket potièe i kome je upuæen. Stoga, skretnica prosleðuje paket napolje (i samo napolje), na prikljuèak odredišnog ureðaja. Izuzetak je kada radna stanica šalje pakete u obliku neusmerenog saobraæaja (engl. broadcast), koji se (pošto su podaci namenjeni svim radnim stanicama) prosleðuje na sve prikljuèke. Prosleðivanje okvira na samo jedan prikljuèak, na koji je povezan odredišni ureðaj, ima mnogo prednosti. Jedna od njih ogleda se u tome što tada mnogi mrežni èvorovi mogu prenositi podatke, bez opasnosti od dešavanja sukoba. Još jedna prednost arhitektura u kojima se koriste skretnice, ogleda se u poboljšanoj bezbednosti. U zajednièkom okruženju s razvodnicima, sav saobraæaj se prosleðuje na sve prikljuèke, pa bi bilo koja radna stanica mogla da prisluškuje (engl. eavesdrop) ili njuška (engl. sniff) komunikacije neke druge radne stanice. U okruženjima sa skretnicama, pošto se saobraæaj prosleðuje samo ka odreðenom korisniku, ostale radne stanice ne mogu prisluškivati podatke koji nisu njima namenjeni. Naravno, postoje i druge prednosti. Meðu njima su komunikacija punim dupleksom, formiranje virtuelnih lokalnih mreža (engl. virtual LAN, VLAN) i napredno upravljanje mrežom. Skretnice nisu napravljene samo za povezivanje radnih stanica; one takoðe mogu povezivati više razvodnika. Na taj naèin se èuva propusni opseg i poboljšavaju performanse, jer skretnica šalje podatke samo ka onom razvodniku na koji je povezan odredišni ureðaj. 13.3.1 RAD U PUNOM DUPLEKSU Još jedno veliko poboljšanje performansi koje donosi korišæenje skretnica, ogleda se u moguænosti radne stanice da u isto vreme prima i šalje podatke. Takav režim rada zove se puni dupleks (engl- full-duplex). Razlika, u odnosu na okruženja koja rade u poludupleksu, leži u tome da radna stanica ne mora èekati da se završi prijem da bi poèela predaju. Da biste shvatili kako se ovo postiže, prvo morate razumeti da prikljuèak skretnice i èvor koji je na taj prikljuèak povezan, formiraju privatno Ethernet kolo, od taèke do taèke (za razliku od zajednièki ALEXA 2002

8/458

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

korišæenog medijuma). Ovo omoguæava i skretnici i radnoj stanici da istovremeno obavljaju i prijem i predaju, jer nema nadmetanja za korišæenje medijuma. Skretnica odmah prosleðuje primljene pakete ka njihovom odredištu, ukoliko se preko odredišnog prikljuèka tada ne prenose podaci. Kada je odredišni prikljuèak zauzet, skretnica æe okvir saèuvati u svom baferu i proslediti ga èim prikljuèak ponovo postane slobodan. Na ovaj naèin se spreèavaju sukobi i ponovljeni prenosi, koji su posledica sukoba. Dobija se veliko poboljšanje performansi, i to ne samo zahvaljujuæi odstranjivanju sukoba i ponovljenih prenosa, veæ i zbog toga što mrežne kartice radnih stanica i servera više ne moraju èekati da prikljuèak ponovo bude slobodan, niti moraju razdvajati prijem i predaju. Ishod je poboljšanje performansi od skoro 100%, znaèi duplo u odnosu na deljeno okruženje u režimu poludupleksa. 13.3.2 TEHNIKE KOMUTIRANJA Prilikom komutiranja podataka izmeðu mrežnih prikljuèaka, Ethernet skretnice koriste dve glavne tehnike. Svaka tehnika ima svoje prednosti, a izbor najviše zavisi od okruženja u kojem skretnica treba da radi. Koju god tehniku da izaberete, sve skretnice koriste bazu podataka prosleðivanja na prikljuèke (engl. forwarding database, FDB). Ova baza podataka omoguæava da se komutiranje odvija istom brzinom kojom signal putuje kroz obiènu žicu (znaèi, kašnjenje je minimalno), jer skretnice u tabeli èuvaju podatke o èvorovima i njima odgovarajuæim prikljuècima. U prvoj tehnici komutiranja, podaci stižu do skretnice i ona ih odmah prosleðuje, èesto pre nego što izvorišni ureðaj završi prenos. Skretnica utvrðuje na koji prikljuèak treba proslediti okvire podataka i poèinje postupak premošæavanja. Ova metoda brzog reagovanja naziva se komutiranje prosecanjem (engl, cut-through switching), jer skretnica prosleðuje podatke èim utvrdi odredišni prikljuèak (ne baferuje podatke - potrebne informacije zakljuèuje iz prvog primljenog okvira). Pošto se podaci prosleðuju pre nego što izvorišni ureðaj završi predaju svih okvira, skretnica nema priliku da ispravi ni jednu grešku nastalu pri prenosu podataka. Iako je ovaj postupak gotovo uvek brži, može ispasti da je sporiji, ako u prenosu ima grešaka, ili ako skretnica mora baferovati okvire zbog sporog ili zauzetog prijemnog prikljuèka. Drugi postupak komutacije se naziva snimi i prosledi (engl. store and forward). Kao što samo ime kaže, podaci koji stignu do skretnice, najpre se smeštaju u bafere, dok skretnica ne primi ceo okvir. Pošto se podaci èuvaju, skretnica može prouèiti informacije o odredištu. Kada se primi ceo okvir, skretnica nad okvirom obavlja CRC postupak za proveru grešaka, pre nego što ga prosledi na odredišni prikljuèak. Ako je odredišni prikljuèak trenutno zauzet, skretnica èuva okvir sve dok se ne pruži prilika da ga uspešno prosledi. Baš ovaj postupak je popularan, jer èesto skretnica mora malo da saèeka spore i zauzete prikljuèke. Ova tehnika podržava dodatne provere grešaka - pri komutirajnju prosecanjem nema nikakve provere grešaka. Evo jednog konkretnog podatka: skretnica koja koristi komutaciju prosecanjem, unosi proseèno kašnjenje od 45,6 mikrosekundi. Tehnika snimi i prosledi je sporija skoro samo 6 mikrosekundi, odnosno u prenos unosi kašnjenje od 51,5 mikrosekundi. Ova zanemarljiva razlika izmeðu tehnika objašnjava zašto se više koristi tehnika snimi i prosledi. ALEXA 2002

9/459

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

13.3.3 KORIŠÆENJE SKRETNICE Kada se instalira skretnica, preporuèuje se da najpre planirate gde æete je smestiti. Na primer, sve radne stanice se mogu prikljuèiti direktno na skretnicu. Ovo rešenje je skupo i primenjuje se kada treba ostvariti visoke performanse. Umesto toga, mudro je servere prikljuèiti na skretnicu, a radne stanice prikljuèiti na manje razvodnike, koji su dalje prikljuèeni na skretnicu. Kao što se može pretpostaviti sa slike 13.1, ova arhitektura daje neposrednu, veoma brzu vezu punog dupleksa sa serverima, dok se skupovi radnih stanica, odnosno radnih grupa, smeštaju u domene sukoba, èime se smanjuje verovatnoæa dešavanja sukoba. Ova mera drži performanse mreže i troškove realizacije na optimalnim nivoima. Server sa mrežnom karticom koja podržava pun dupleks 100BaseT

Razvodnik za brzi Ethernet (HAB)

Server sa mrežnom karticom koja podržava pun dupleks 100BaseT

Skretnica (SVIÈ) sa samopodešavanjem brzine 10/100 BaseT

Razvodnik za brzi Ethernet (HAB)

Radne stanice

Radne stanice

SLIKA 13.1 U ovom primeru, skretnice se koriste za agregaciju dve radne grupe, povezane preko razvodnika, dok se 100BaseT veza punog dupleksa rezerviše za komunikaciju sa serverima. U ovakvim realizacijama, slièno razvodniku, skretnica ne zahteva nikakva posebna podešavanja. Kada se jednom umetne u mrežu, skretnica æe automatski nauèiti lokacije prikljuèaka svih radnih stanica, a prikupljene informacije æe saèuvati u svojoj bazi podataka prosleðivanja na prikljuèke. Ako treba obezbediti pristup za upravljanje skretnicom, skretnici se moraju dodeliti IP adresa i maska podmreže. Ova inicijalna podešavanja ãe se zadati putem serijskog konzolnog prikljuèka. 13.3.3.1 Grupe premošæavanja Osnovne skretnice sloja 2 obièno podržavaju segmentiranje, odnosno rasparèavanje prikljuèaka skretnice na manje logièke grupe, koje se zovu grupe premošæavanja (engl. bridging groups). Ova osobina je korisna kada treba fizièki podeliti mrežu na dva ili više delova. Na primer, pretpostavimo da odeljenje finansija na skretnici zauzima prikljuèke od 1 do 7, marketing zauzima prikljuèke od 8 do 15, a odeljenje prodaje zauzima prikljuèke od 16 do 23. ALEXA 2002

10/460

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

Pretpostavljajuæi da svako odeljenje ima zaseban server, skretnica se može podesiti tako da formira tri zasebne grupe premošæavanja, èime se osigurava da odeljenja mogu pristupati samo njima namenjenim resursima. Pored toga, segmentiranje skretnice ogranièava neusmereni saobraæaj (engl. broadcast) u okvire odgovarajuæeg segmenta, jer u tom segmentu ima manje radnih stanica, što (slièno smanjenju sukoba) poboljšava performanse mreže. 13.3.3.2 Virtuelne lokalne mreže S vremenom, skretnice su se usavršavale. Jedna od najvažnijih inovacija Ethernet skretnica jeste sposobnost formiranja virtuelnih lokalnih mreža (engl. Virtual Local Area Network, VLAN), ne samo na jednoj skretnici, nego i izmeðu skretnica. Virtuelne lokalne mreže predstavljaju nadgradnju grupa za premošæavanje, pa zbog toga imaju mnoga poboljšanja, meðu kojima je sposobnost razmenjivanja saobraæaja izmeðu VLAN mreža (funkcija koju podržavaju skretnice sloja 3) i fizièko premeštanje èvorova na skretnicama, pri èemu se zadržava èlanstvo u VLAN mrežama. Ako se prisetimo objašnjenja grupa premošæavanja iz prethodnog odeljka, i kao što je prikazano na slici 13.2, postoje tri odeljenja i svako od njih ima zasebne mrežne resurse, koji treba da budu dostupni samo njima. Teškoæe nastaju ako korisnik u odeljenju finansija treba da pristupi serveru koji pripada odeljenju prodaje, jer ne postoji fizièki naèin za to. Smeštanjem grupa u zasebne virtuelne lokalne mreže, na raspolaganju imamo niz rešenja. Napomenimo da skretnica sloja 3 može usmeravati saobraæaj izmeðu razlièitih VLAN mreža, ali ne može usmeravati saobraæaj izmeðu razlièitih grupa premošæavanja. Štaviše, veæina skretnica ne podržava istovremeno korišæenje VLAN mreža i grupa premošæavanja. Jedna moguænost je da se izmeðu VLAN mreža omoguæi usmeravanje. To omoguæava dodatni, spoljni usmerivaè (RUTER), ili skretnica sloja 3. Oba pomenuta ureðaja rade u sloju vez podataka i u mrežnom sloju. Usmerivaèe objašnjavamo u poglavlju 14. U ovom primeru korisnik u VLAN mreži prodaje (oznaka VLAN 20) na jednostavan naèin, pomoæu IP adrese servera, može pristupiti serveru koji se nalazi u VLAN mreži finansijskog odeljenja (oznaka VLAN 10). Skretnica æe prepoznati da IP adresa pripada mreži VLAN i obaviæe potrebno virtuelno usmeravanje izmeðu dve VLAN mreže. Da ponovimo, formiranjem VLAN mreža, dobijamo manje domene neusmerenog saobraæaja (engl. broadcast domain), èime se može postiæi ukupno poboljšanje cele mreže. Poslednji primer prednosti virtuelnih lokalnih mreža prikazan je na slici 13.3 - to su èetiri skretnice povezane optièkim meðumesnim linijama (engl.fiberoptic trunks). Kako je na slici prikazano, postoje tri razlièite VLAN mreže, koje se prostiru na sve skretnice. Korišæenjem protokola za meðumesne vodove poznatog pod imenom 802.1Q, svaka skretnica u grupi meðumesnih vodova, sposobna je da svaki okvir podataka obeleži oznakom za VLAN. Kao ishod svega ovoga, kada se podaci prenose izmeðu skretnica, skretnica koja primi okvir podataka oèitava 802.1Q format okvira i prepoznaje identifikator VAN mreže. Na osnovu tih informacija, okvir se prosleðuje na odgovarajuæu VLAN mrežu i/ili grupu neusmerenog saobraæaja (engl. broadcast group). Ova funkcija omoguæava da se korisnici date VLAN mreže fizièki premeštaju i prikljuèuju na razlièite ALEXA 2002

11/461

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

skretnice a da pri tome ostanu unutar iste virtuelne mreže, odnosno unutar svoje radne grupe. Na ovaj naèi se olakšavaju premeštanje, dodavanje i menjanje korisnièkih kablova i radnih stanica. Prodaja VLAN 20 192.168.3.28

SERVER

FINANSIJE VLAN 10

SERVER 192.168.11.11

Grupa premošãavanja MARKETING

Radne stanice

SERVER

Radne stanice Skretnica (SVIÈ) 10/100BaseT sa samopodešavanjem brzine, koja radi u sloju 3 i podržava standard VLAN

Radne stanice

SLIKA 13.2 Razlika izmeðu grupa premoštavanja i VLAN mreža pri razdvajanju domena neusmerenog saobraæaja. Oznaka 802.1Q je podatak dužine 4 bajta, koji se dodaje na tradicionalan Ethernet okvir, formata 802.3. Ova oznaka odreðuje pripadnost virtuelnoj lokalnoj mreži i prikazuje informacije o prioritetu okvira (802.1p). Može se razložiti na èetiri zasebna polja: Oznaka Ime polja

Velièina

Opis

TCI

Kontrolne informacije oznake

2 bajta

Ako ima vrednost 8100 znaèi da okvir koristi oznaku 802.1Q i 802.1

P

Prioritet

3 bajta

Oznaèava nivo prioriteta od 0 do 7 (802.1p)

C

Kanonski indikator

1 bajt

VLAN

Identifikator VLAN mreže 12 bajtova

Oznaèava dali je MAC adresa data u kanonskom formatu. Uobièajeno je da Ethernet formati na ovom mestu imaju vrednost 0. Odreðuje kojoj virtuelnoj lokalnoj mreži pripada okvir.

Podešavanje VLAN mreža na skretnici nije složen postupak i obièno se obavlja sa nekoliko komandi. Na primer, da biste u mrežu VLAN 10 (koja veæ postoji) dodali prikliuèke 1, 2, 3, 5, 7, 23 i 24, na skretnici tipa Extreme Summit Ethernet treba zadati sledeæe komande: Switch-1: configure vlan 10 add ports 1, 2, 3, 5, 7, 23, 24 Ako skretnica radi i na sloju 3, podešenoj VLAN mreži možda æe biti potrebna IP adresa za virtuelni interfejs usmeravanja u toj VLAN mreži. Bez toga, usmeravanje izmeðu VLAN mreža možda neæe biti moguæe. ALEXA 2002

12/462

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

13.3.3.3 Preslikavanje prikljuèaka Ako u složenim mrežama treba pronaæi uzrok otkaza ili lošeg rada, ponekad je jedini naèin da se, pomoæu mrežnog analizatora ili „njuškala”, ispituju podaci koji se prenose kroz mrežu. Ovo ne predstavlja problem ako su u mrežu ugraðeni samo Ethernet razvodnici - svi prikljuèci primaju sve okvire koji se prenose. Ukoliko posmatranu grupu èvorova skretnica štiti od prijemnog saobraæaja koji nije namenjen toj grupi, postavlja se pitanje kako se može prouèiti celokupan saobraæaj mreže? Sreæom, veæina proizvoðaèa skretnica je predvidela ovakvu situaciju, pa je razvijena metoda preslikavanja prikljuèaka (engl. port mirroring). Pomoæu ove metode, skretnica se može podesiti da doslovno kopira saobraæaj jednog prikljuèka ili grupe prikljuèaka skretnice i da ga šalje na neki drugi prikljuèak koji je podešen za preslikavanje. Štaviše skretnice se mogu tako podesiti da preslikavaju saobraæaj jedne ili više VLAN mreža na jedan prikljuèak (ovo se sme raditi samo za potrebe testiranja). Na primer, da bi se na skretnici tipa Extreme Summit Ethernet omoguæilo preslikavanje s mreže VLAN 1 na prikljuèak 48, treba zadati sledeæe komande: Switch-1:enable mirroring to port 48 Switch-1:configure mirroring add VLAN 1 (Èesto se prikljuèak na koji se preslikava ne može koristiti za normalan mrežni saobraæaj ). 13.3.4 NAPOMENE O UPRAVLJANJU SKRETNICAMA Skretnice su složeni ureðaji koji mogu oèitavati i analizirati podatke koji se prenose. Ovi ureðaji daju obilje informacija: statistièke podatke, iskorišæenje po prikljuèku brojaèe grešaka. Skretnica bi trebalo da zna hardverske adrese, a ako pripada klasi skretnica sloja 3, treba da zna i mrežne adrese, odnosno IP adrese svih prikljuèaka (u sluèaju IP mreže). Pomenute informacije mogu biti vrlo korisne ako treba otkriti krivca za prekomerno korišæenje propusnog opsega ili ako treba otkriti koja radna stanica unosi greške u rad mreže. Slièno razvodnicima, skoro sve skretnice imaju dijagnostièke LED diode. Zbog toga, po svojoj spoljašnosti, skretnice lièe na razvodnike. U pogledu iskorišæenja mreže, kolièine grešaka i ostalih statistièkih informacija u realnom vremenu, interfejsi za upravljanje skretnicom obezbeðuju važne informacije. Ove informacije su dostupne posredstvom komandne linije ili grafièkog korisnièkog interfejsa zasnovanog na Webu. Pomenutim informacijama je zgodno pristupati iz SNMP protokola za upravljanje mrežom (engl. Simple Network Management Protocol ). Ovaj protokol omoguæava nadgledanje više mrežnih ureðaja i sakupljanje informacija s centralne lokacije za nadgledanje celog sistema. Neki ureðaji èak omoguæavaju podešavanje skretnica putem SNMP softverske konzole. Na ovaj naèin može se znatno olakšati administracija sistema u kojem se koristi više skretnica. Ako koristite SNMP, preporuèuje se, iz bezbednosnih razloga, da promenite podrazumevana javna i privatna SNMP imena zajednice korisnika. Štaviše, ako ureðaj to podržava, treba ogranièiti IP adrese s kojih se može pristupiti ureðaju, preko protokola SNMP ili putem aplikacije Telnet. ALEXA 2002

13/463

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

13.3.5 REŠAVANJE PROBLEMA U RADU SKRETNICA Skretnice su sliène razvodnicima, pa je postupak rešavanja problema skoro istovetan, sa nekoliko razlika zbog specifiènosti skretnica. Pogledajte smernice za rešavanje problema u osnovnoj zvezdastoj topologiji iz prethodnog odeljka. 13.3.5.1 Rešavanje opštih problema Pored rešavanja opštih problema pri radu razvodnika, treba zapamtiti da skretnice (kao i inteligentni razvodnici) imaju poboljšanja u vidu nadgledanja prenosa i voðenja statistike grešaka na nivou prikljuèaka. Za lociranje radnih stanica koje imaju otežan prijem ili slanje podataka, treba koristiti interfejs za upravljanje posmatrane skretnice. Veliki broj grešaka ukazuje na probleme s kablovima, ali pre nego što donesete zakljuèak, proverite u kom vremenskom periodu su greške nastale. Možda je veliki broj grešaka posledica nagomilavanja grešaka tokom dugaèkog vremenskog perioda, što nije ništa neobièno. Kad god je moguæe, koristite bazu podataka prosleðivanja na prikljuèke (FDB). Na primer, ako su nekim sluèajem dva raèunara dobila iste IP adrese, trebalo bi da Windows o tome da obaveštenje u kojem æe navesti MAC adresu problematiène radne stanice. Pomoæu ove informacije, MAC adresa æe biti potražena u FDB-u, da bi se utvrdila lokacija èvora, ili barem odgovarajuæi broj fizièkog prikljuèka na skretnici. Postoji moguænost privremenog blokiranja tog prikljuèka, èime se omoguæava da bar jedan ureðaj radi kako treba. Ako se radna stanica premešta s jednog prikljuèka na drugi, može se ukazati potreba da se obriše sadržaj baze podataka za prosleðivanje na prikljuèke (na skretnicama sloja 3 treba obrisati èak i ARP keš memoriju), jer u nekim skretnicama možda ne zastarevaju zapisi poèetnih prikljuèaka. Treba imati u vidu da ova radnja privremeno može usporitI rad skretnice, dok se FDB ne obnovi. Postoji uhodan i manje naporan naèin: kada je problematièni raèunar ukljuèen i prikljuèen na mrežu s podignutim sistemom, možete s njega zadati upit ping nad mrežnim prolazom raèunara. Veliki broj skretnica ima funkciju za automatsko meðusobno pregovaranje. Problem je u tome što su ove napredne funkcije èesto nekompatibilne. Kad god se mrežna kartica povezuje na skretnicu koja podržava automatsko pregovaranje, preporuèuje se ruèno podešavanje oba ureðaja, bez obzira na željenu brzinu prikljuèka, bilo da se želi pun dupieks ili poludupleks. Èesto se dešava da se automatski podesi neželjeni dupleks (obièno poludupleks), ili ureðaji naizmenièno prelaze na drugu vrstu dupleksa, što kvari vezu. Do toga uglavnom dolazi kada je jedan od ureðaja podešen za pun dupleks, dok je drugi podešen za automatsko pregovaranje. Uopšteno govoreæi, brzina mrežne kartice i vrsta dupleksa mogu se podesiti u svojstvima mrežne kartice ili podešavanjem upravljaèkih programa. Obavezno pregledajte dokumentaciju o podešavanju mrežne kartice i razvodnika, odnosno skretnice. Uvek proverite da ii mrežna kartica i skretnica podržavaju istu brzinu Ethernet mreže. Mrežna kartica namenjena za 10BaseT mrežu, neæe raditi ako se prikljuèi na 100BaseT mrežu ili na brzi Ethernet, i obrnuto. ALEXA 2002

14/464

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

13.3.5.2 Rešavanje problema u virtuelnim lokalnim mrežama Uz prednost virtuelnih lokalnih mreža, moramo priznati i njihovu složenost i probleme s njima. Èesto se dešava da korisnik nema pristup lokalnoj mreži, zato što je njegov raèunar podešen za rad na jednoj VLAN mreži, a korisnik je povezan na drugu VLAN mrežu. Ovo se veoma lako može ispraviti pomoæu MAC adrese posmatrane radne stanice. Ako znate MAC adresu, treba je potražiti u FDB bazi skretnice na koju je radna stanica prikljuèena i oèitati odgovarajuæi broj prikljuèka. Zatim, treba proveriti kojoj VLAN mreži pripada dati prikljuèak. Ako prikljuèak nije ispravno dodeljen, iskljuèite prikljuèak iz postojeæe VLAN mreže i pridružite ga željenoj VLAN mreži. U VLAN mrežama se javljaju teškoæe s unutrašnjim usmeravanjem. Pomoæu komande traceroute ili tracert, na jednostavan naèin se može utvrditi da li usmeravanje funkcioniše. Ova komanda postoji na komandnoj liniji veæine operativnih sistema i mrežnih ureðaja. Da biste upotrebili ovu korisnu komandu, na komandnoj liniji samo upišite traceroute (ili ekvivalentnu komandu) i posle nje IP adresu odredišnog ureðaja, ka kojem želite da probate putanju. Funkcija Traceroute (prati putanju, u bukvalnom prevodu) ispisuje sve ureðaje ili preskoke koji se nalaze na putanji ka odredištu. Ako usmeravanje ne uspe, preskoci æe biti oznaèeni zvezdicama (***), što znaèi da je isteklo predviðeno vreme. Usmeravanje je verovatno narušeno izmeðu preskoka koji se nije odazvao i prethodnog dostupnog preskoka. Ukoliko je prethodni preskok skretnica (pretpostavimo da je u pitanju skretnica sloja 3), obavezno u skretnici proverite podrazumevanu putanju i ostale potrebne putanje. Ne zaboravite sledeæe, da biste omoguæili usmeravanje izmeðu VLAN mreža, sve skretnice zahtevaju po IP adresu u svakoj podmreži.

13.4 SIMPTOMI Iako se mnogi problemi svode na kvarove u fizièkim kablovima, i pogrešna podešavanja èesto izazivaju teškoæe. Evo opisa tipiènih grešaka u podešavanjima èvorova i mreže: SIMPTOM 13.1 Segmenti mreže su fizièki povezani preko skretnice, ali se veza ne vidi. Ako pretpostavimo da oba segmenta imaju dobru vezu sa skretnicom problem se svodi na loše podešavanje skretnice. Pošto se prikljuèci skretnice mogu grupisati u virtuelne lokalne mreže ili u grupe premošæavanja, sasvim je moguæe da su posmatrana dva segmenta stavljena u razlièite grupe ili razlièite VLAN mreže. Da biste to utvrdili, proverite podešavanje svakog od korišæenih prikljuèaka i po potrebi naèinite izmene. SIMPTOM 13.2 Suoèavate se sa èestim olujama neusmerenog saobraæaja (engl. broadcast storms). Jedna od neželjenih prateæih pojava korišæenja Microsoft Windowsa jeste narastajuæa oluja neusmerenog saobraæaja, koja se javlja zbog dodavanja sve veæeg broja èvorova u segment lokalne mreže. Jedan od naèina za smanjenje intenziteta neusmerenog saobraæaja je rasparèavanje domena neusmerenog saobraæaja na više manjih delova. To se lako obavlja podešavanjem VLAN mreža na skretnici. Ova mera bi trebalo da ALEXA 2002

15/465

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

umanji oluje neusmerenog saobraæaja, a da ipak svim èvorovima dozvoli meðusobnu komunikaciju. SIMPTOM 13.3 Protok na skretnici je konstantno umanjen. Uobièajen razlog za mali protok podataka jeste pogrešno podešavanje dupleksa. Na primer, ako je prikljuèak skretnice na koji je prikljuèen server, hardverski zauvek podešen za puni dupleks na brzini od 100 Mb/s, pri èemu je sam server podešen za automatsko pregovaranje, server æe pokušati da ugovori poludupleks na 100 Mb/s. Da biste ovo ispravili, sve sumnjive prikljuèke skretnice ruèno podesite za 100 Mb/s i pun dupleks (ako je moguæe). Takoðe, ne zaboravite da proverite da li interfejs za upravljanje skretnicom prikazuje izuzetno veliki broj grešaka na prikljuècima, jer vam to može pomoæi da prepoznate i druge prikljuèke sa istim problemom. SIMPTOM 13.4 Skretnici ne možete pristupiti pomoæu Telneta, SNMP-a ili Web èitaèa. Da bi skretnica bila dostupna putem mreže, uvek joj morate zadati barem IP adresu i masku podmreže. Ako pretpostavimo da su obavljena potrebna podešavanja proverite da li se radna stanica s koje pristupate skretnici, nalazi u istoj lokalnoj podmrezi sa skretnicom. Ako to nije taèno, skretnica se mora podesiti sa adresom mrežnog prolaz da bi mogla da komunicira van svoje lokalne podmreže. Konaèno, skretnica je možda podešena da upravljaèke veze prihvata samo sa odreðenih IP adresa. Povežite se sa skretnicom preko konzolnog prikljuèka i proverite da li se IP adresa, s koje hoæete da pristupite, nalazi na spisku. Ako vaš problem ne spada u gornje varijante, moguæe je da je BOOTP ili DHCP server dinamièki ponovo podesio skretnicu. Da biste to proverili, povežite se na konzolni prikljuèak skretnice i proverite njenu IP adresu. Ukoliko je adresa promenjena, proverite da li su iskljuèeni protokoli BOOTP i DHCP, a ako nisu, iskljuèite ih. Ne zaboravite da saèuvate konfiguraciju pre nego što izaðete iz interfejsa za podešavanje. SIMPTOM 13.5 Skretnici ne možete pristupiti kroz serijsku vezu. Neki mrežni ureðaji zahtevaju kablove za povezivanje bez modema, da bi se prikljuèili na konzolni prikljuèak. Neki drugi ureðaji zahtevaju obiène serijske kablove, a neki imaju patentirane kablove za povezivanje. Proverite u tehnièkom uputstvu skretnice da li koristite odgovarajuæi kabl i odgovarajuæa podešavanja emulacije terminala. Ako se i posle ovog javljaju problemi, upotrebite neki drugi kabl, koji je sigurno ispravan (može se desiti da je kabl neispravan). Malo je verovatno da otkaže konzolni prikljuèak. Možda je upravljaèki interfejs ureðaja „blokiran”. Tada resetovanje ureðaja može povratiti normalan rad.

ALEXA 2002

16/466

POGLAVLJE 13

REPETITORI, RAZVODNICI I SKRETNICE

Dodatni izvori informacija: Cisco - Ethernet tehnologija: http://www.cisco.com/u ni vercd/cc/td/doc/cisintwk/ito_doc/ethernet.htm Cisco - rešavanje problema u Ethernetu: http://w ww.cisco.com/uni vercd/cc/td/doc/cisintwk/itg_v1 /tr1904.htm Web stranica o Etbernetu Charlesa Spurgeona: http://www.ethermanage.com/etliernet/ethernet.html Vodiè kroz tehnologiju firme Extreme Networks: http://www.extremenetworks.com/technology/technology.asp IEEE: http://grouper.ieee.org/groups/802/3/ Lantronix Networking: http://www.lantronix.com/learning/index.html TechFest: http://techfest.com/networking/

ALEXA 2002

17/467

14 MREŽNI MOSTOVI, USMERIVAÈI I MREŽNI PROLAZI PREGLED POGLAVLJA Mrežni mostovi . . . . . . . . . . . . . . . . 469 Pronalaženje putanja . . . . . . . . . . . 478 Procesi premošãavanja . . . . . . . . 469 Instaliranje i podešavanj usmerivaèa . . . . . . . . . . . . . . . . 481 Algoritam razapetog stabla . . . . 470 Vrste mrežnih mostova . . . . . . . . 471 Napomene o upravljanju usmerivaèa . . . . . . . . . . . . . . . . 486 Upravljanje mrežnim mostovima . . . . . . . . . . . . . . . . 473 Rešavanje problema u radu usmerivaèa i mrežnih prolaza . . . . . .489 Rešavanje problema u radu mrežnih mostova . . . .474 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 490 Usmerivaèi i mrežni prolazi . . . . 475 Dodatni izvori informacija . . . . . . 493 Osnove usmerivaèa . . . . . . . . . . . 476

K

ada su mreže za prenos podataka prerasle opsege lokalnih mreža, i poèele da pokrivaju gradske i regionalne oblasti, ukazala se potreba da mrežni ureðaji na inteligentniji naèin prenose podatke izmeðu mreža. To je neophodno, jer rast mreže nameæe formiranje više domena sukoba, ili nije dovoljno da prenos podataka izmeðu dve ili više geografski udaljenih mreža bude puko ponavljanje celokupnog saobraæaja s jedne mreže na drugu (slièno razvodniku ili repetitoru) - samo ogranièenje propusnog opsega ãe izazivati teškoæe. Da bi se podaci mogli efikasno prenositi u okruženju koje je svakog dana sve složenije, mrežni ureðaji moraju raditi ne samo u fizièkom sloju, veæ i u sloju veze podataka, mrežnom sloju, a ponekad i u višim slojevima. U tim slojevima rade mrežni mostovi, usmerivaèi i mrežni prolazi. Ti ureðaji se sve èešæe koriste u realizaciji regionalnih mreža. Ovo poglavlje se bavi pomenutim ureðajima, njihovom funkcionalnošæu i rešavanjem konkretnih problema u okruženjima lokalnih i regionalnih mreža. ALEXA 2002

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

14.1 MREŽNI MOSTOVI Prvi od pomenutih ureðaja je mrežni most (engl. bridge). On radi u sloju 2, odnosno u sloju veze podataka modela OSI. Mrežni mostovi imaju dva ili više priklju-èaka i koriste se kao inteligentni repetitori. Namenjeni su za meðusobno povezivanje dve ili više mreža u jedan domen neusmerenog saobraæaja (engl. broadcast domain). Zavisno od vrste upotrebljenog mrežnog mosta, ovakvo povezivanje se može ostvariti u okruženju lokalne ili regionalne mreže. Mrežni most se od repetitora razlikuje po naprednim sposobnostima posredovanja u prenosu podataka izmeðu mreža. Repetitor sve podatke koje primi na jednom prikljuèku, prosto „prepisuje” na sve ostale prikljuèke. Mrežni most èita primljene okvire podataka i, na osnovu oèitanih odredišnih adresa, utvrðuje da li okvir treba proslediti na jedan ili više prikljuèaka. Odluka o prosleðivanju se donosi na osnovu uporeðivanja odredišta okvira i tabele èvorova povezanih na prikljuèke mrežnog mosta. Ako mrežni most potvrdi da je odredište okvira istovetno s jednim od njegovih prikljuèaka, prihvatiæe okvir i poslaæe ga samo na onaj prikljuèak koji vodi ka primaocu. Na ovaj naèin se štedi propusni opseg i smanjuje opšte optereæenje svih povezanih mreža. Ako se odredište ne može pronaæi u tabeli, okvir se prosleðuje na sve prikljuèke. lako funkcija mrežnog mosta možda lièi na funkciju skretnice, ne zaboravite da je skretnica sloja 2 isto što i mrežni most sa više prikljuèaka. Unošenje funkcionalnosti premošæavanja u mrežu donosi mnoge prednosti i koristi. Neke od korisnih moguænosti su: ¦ Izolovanje opštih problema izmeðu dva segmenta lokalne mreže. ¦ Opšte filtriranje okvira izmeðu dva segmenta lokalne mreže, za potrebe praæenja saobraæaja i iskorišæenja mreže (drugim reèima, radi rasparèavanja lokalne mreže u manje domene sukoba). ¦ Proširivanje dometa lokalne mreže (na primer, u fabrièkom krugu ili poslovnoj zgradi) premošæavanjem dva ili više segmenata pomoæu bakarnih žica ili optièkih kablova, uz izolovanje pojedinaènih domena sukoba i izolovanje domena neusmerenog saobraæaja (engl. broadcast domain). ¦ Povezivanje dve geografski udaljene mreže putem iznajmljene veze, uz oèuvanje domena neusmerenog saobraæaja. 14.1.1 PROCESI PREMOŠÃAVANJA Detaljnijim uvidom u rad mrežnog mosta, možemo izdvojiti èetiri osnovna procesa, koji kao celina doprinose funkcionalnosti ureðaja. Prvi je uèenje, ili osluškivanje i opisuje rutinu prostog osluškivanja mrežnog saobraæaja. Tokom ovog procesa, mrežni most nadgleda mrežni saobraæaj na svim interfejsima i u tabelama beleži koji se èvorovi nalaze na kojim prikljuècima. Da bi osigurao ažurnost informacija u tabeli, mrežni most održava rokove važenja i uklanja zastarele stavke tabele. Rok važenja stavke koja predstavlja posmatrani èvor istièe kada proðe zadati vremenski period, a da sa strane prikljuèka posmatranog èvora nema nikakvog saobraæaja. Informacije koje se skupljaju i održavaju u ovoj tabeli, koriste se u drugom procesu prosleðivanju. ALEXA 2002

2/469

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

Kao što je ranije napomenuto, kada mrežni most na jednom od svojih interfejsa primi okvir, on uporeðuje odredišnu adresu okvira sa sadržajem tabele prosledivanja (koja je nastala u procesu osluškivanja). Pretpostavimo da je u tabeli pronaðen ulaz koji odgovara odredišnoj adresi. Tada mrežni most prosleðuje paket na odgovarajuæi interfejs. Ako mrežni most u svojoj tabeli ne pronaðe adresu istovetnu odredišnoj adresi, dešava se treæi proces - plavljenje. Mrežni most tada okvir prosleðuje na sve prikljuèke i oèekuje se odgovor od èvora kojem je okvir bio namenjen. Poslednji proces, filtriranje, omoguæava minimizaciju nepotrebnog saobraæaja unutar ili izmeðu segmenata mreže. Na primer, filtriranje se primenjuje na osnovnom modelu mrežnog mosta, èime se osigurava da se saobraæaj izmeðu posmatrana dva èvora sa istog segmenta, ne prosleðuje dalje da ne bi gušio èvorove na ostalim prikljuècima. U naprednoj realizaciji, filtriranje se takoðe može upotrebiti za ogranièavanje komunikacije izmeðu èvorova razlièitih segmenata mreže. 14.1.2 ALGORITAM RAZAPETOG STABLA Kada u mreži imamo samo jedan mrežni most, on obièno radi bez ikakvih teškoæa. Ako ih je više, moguæe su teškoæe u vidu petlji. Ovo se dešava kada èvor jedne mreže šalje podatke èvoru druge mreže, pri èemu posreduju dva ili više mrežnih mostova. Svaki mrežni most prima okvire podataka, oèitava lokaciju odredišta i shodno tome prosleðuje okvire. Nažalost, pošto svaki mrežni most prima podatke s mreže i šalje ih na odredišnu mrežu, dešava se dupliranje svakog okvira. Tokom procesa uèenja (osluškivanja), svaki mrežni most veruje da se oba posmatrana Èvora nalaze u istom mrežnom segmentu. Zbog toga, a shodno svojoj funkciji filtriranja, mrežni mostovi više ne pokušavaju da prosleðuju okvire ka posmatrana dva èvora. Ishod je da èvorovi više ne mogu komunicirati. Da bi se rešio ovaj problem i da bi se iskoristila redundansa (dobijena pomoæu više mrežnih mostova u istom okruženju), mrežni mostovi imaju funkciju koja se naziva „razapeto stablo” (engl. spanning tree). Ova funkcija služi za upravljanje putanjama datog mrežnog segmenta. Algoritam razapetog stabla (engl. Spanning Tree Algorithm, STA) razvila je kompanija Digital Equipment Corporation, a kasnije ga je usvojio komitet IEEE 802 i objavljenje kao specifikacija 802. ld. STA radi tako što najpre utvrdi koji od mrežnih mostova u datom okruženju ima funkciju korenskog mosta, odnosno koji mrežni most ima najniži identifikator mosta ili MAC adresu. Zatim, STA izraèunava najbolju putanju od pojedinaènih mrežnih mostova do korenskog mrežnog mosta, na osnovu konfiguracionih poruka primljenih od svih mrežnih mostova u mreži. Kada se izraèunaju sve putanje, mrežni most koji ima najbolju putanju od datog segmenta ka korenskom mrežnom mostu, imenuje se za glavni mrežni most tog segmenta. Svaki mrežni most koji ne uèestvuje u najboljoj putanji (ili predstavlja rezervnu putanju ka posmatranoj mreži) blokira se, odnosno stavlja se u stanje èekanja. Kada je blokiran, prikljuèak mrežnog mosta ne osluškuje saobraæaj, ne prosleðuje saobraæaj niti plavi okvire. Dakle, kada je u mreži aktivan STA algoritam, mrežni mostovi neæe formirati petlje, jer su rezervni prikljuèci mrežnih mostova na istim segmentima stavljeni u stanje èekanja. ALEXA 2002

3/470

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

Kada se koristi STA, svi mrežni mostovi posmatrane mreže razmenjuju konfiguracione poruke, odnosno jedinice podataka protokola mrežnih mostova (engl. Bridge Protocol Data Units, BPDU) i na taj naèin se utvrðuje koji mrežni mostovi imaju pristup kojim mrežnim segmentima. Ove poruke se razmenjuju svakih par sekundi. Na taj naèin se proverava ispravnost i ažurnost podataka o tekuæoj mrežnoj topologiji. Ako se, iz bilo kog razloga, desi da jedan od mrežnih mostova ne pošalje poruku BPDU ostalim mrežnim mostovima, smatra se da taj ureðaj više ne pruža važeæu putanju ka mrežnim segmentima, pa se odmah izostavlja iz podataka o topologiji. Svaki put kada se primeti promena u topologiji mreže (odnosno, ako mrežni most prestane da šalje poruke BPDU), svi mrežni mostovi ponovo izvršavaju algoritam razapetog stabla (STA) i tako utvrðuju koje prikljuèke kojih mrežnih mostova treba koristiti za povezivanje sa odreðenim mrežama. 14.1.3 VRSTE MREŽNIH MOSTOVA Pošto mrežni mostovi imaju raznovrsne primene, možemo ih razvrstati u tri osnovne kategorije: za lokalnu primenu, daljinsku vezu i pretvaranje. Svaka vrsta mrežnog mosta ima sposobnosti svojstvene okruženju kome je namenjena. Pošto mrežni mostovi osluškuju sav saobraæaj na mreži (promiskuitetan režim rada), podatke mogu prosleðivati na sve prikljuèene segmente mreže, mada mrežni mostovi obièno upražnjavaju filtriranje na nivou MAC adresa (zasnovano na adresama izvorišta i/ili odredišta) i prosleðuju samo podatke koje treba slati na druge mreže. Naèin i opseg filtriranja ponekad zavisi od okruženja u kojem mrežni most radi, ali i od širine opsega veze izmeðu dve premošæene mreže. 14.1.3.1 Lokalni mrežni mostovi U ovoj vrsti mrežnih mostova, obièno se s dva ili više istorodnih LAN prikljuèaka (drugim reèima, svi prikljuèci su Ethernet, ili su svi token ring itd.), povezuju dva ili više segmenata lokalne mreže, na primer u prostorijama jedne zgrade. Uobièajeno se lokalni mrežni mostovi koriste za podelu velike lokalne mreže u dva ili više manjih segmenata, radi dobijanja dodatnih domena sukoba, èime se poboljšavaju performanse mreže. U ovakvoj primeni, mrežni most s dva ili više prikljuèaka se postavlja izmeðu ureðaja MAU, ili izmeðu mrežnih segmenata 10Base2/10Base5, s jedinim zadatkom da posreduje u saobraæaju izmeðu razlièitih segmenata kada treba. Mrežni most smanjuje sukobe i u svakom segmentu smanjuje nadmetanje za korišæenje medijuma. Po svojim funkcijama, ova vrsta mrežnog mosta najviše podseæa na skretnicu sloja 2; zbog toga, za ovakvu primenu uvek treba razmotriti razlièita rešenja sa mrežnim mostovima i skretnicama. 14.1.3.2 Daljinski mrežni mostovi Kada treba povezati dve ili više geografski udaljene lokalne mreže, možete upotrebiti daljinske mrežne mostove. Ova vrsta mrežnog mosta u jednom ureðaju sadrži prikljuèak za lokalnu mrežu (LAN prikljuèak) i WAN prikljuèak. Na LAN prikljuèak se povezuje lokalna mreža, a na WAN prikljuèak se prikljuèuje iznajmljena veza (E1, odnosno T1). Daljinski mrežni mostovi prema adresama filtriraju podatke (koji se prosleðuju na udaljenu mrežu), èime se omoguæava ALEXA 2002

4/471

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

efikasno korišæenje raspoloživog (i skupog) propusnog opsega, koji je uvek manji od opsega raspoloživog u lokalnoj mreži. Kao primer primene udaljenih mrežnih mostova (slika 14.1), posmatrajmo dve lokalne Ethernet mreže: jedna je u Novom Sadu, druga u Èaèku. Da bi se ove dve lokalne mreže svrstale u jednu premošæenu grupu, moraju se postaviti dva udaljena mrežna mosta - po jedan na svakoj lokaciji. Svaka lokalna mreža se prikljuèuje na LAN prikljuèak mrežnog mosta, a WAN prikljuèak se povezuje na iznajmljenu liniju (E1, odnosno T1), koja povezuje dva udaljena mrežna mosta. Zamislimo okvir podataka, koji je namenjen mreži u Èaèku a potièe iz mreže u Novom Sadu. Mrežni most u Novom Sadu æe uporediti odredišnu adresu tog okvira sa adresama u tabeli dostupnih èvorova. Pošto se odredišna adresa okvira nalazi u mreži u Èaèku, novosadski mrežni most æe posmatrani okvir poslati udaljenom mrežnom mostu preko iznajmljene veze. Po prijemu ovog okvira, èaèanski mrežni most æe okvir preneti u lokalnu mrežu u Èaèku. Ukoliko se drugaèije ne podesi (ili ako se ne upotrebi usmerivaè), okviri neusmerenog saobraæaja (engl. broadcast frames) takoðe æe biti prenošeni iznajmljenom vezom, radi odašiljanja u udaljenoj mreži. Mreža u Novom Sadu novosadski mrežni most 192.168.10.1 Razvodnik za brzi Ethernet

T1 (Prenos podataka od Novog Sada do Èaèka)

Mreža u Èaèku èaèanski mrežni most 192.168.10.6 Razvodnik za brzi Ethernet 192.168.10.7

192.168.10.2

192.168.10.4 192.168.10.3

192.168.10.5

192.168.10.9 192.168.10.10 192.168.10.8

SLIKA 14.1 Dve geografski udaljene mreže povezane putem Ethernet mrežnih mostova. 14.1.3.3 Pretvaraèki mrežni mostovi Pošto postoje sluèajevi kada treba povezati mreže razlièitih vrsta (na primer, Ethernet mrežu s mrežom token ring), za posredovanje izmeðu raznorodnih lokalnih mreža koristi se pretvaraèki mrežni most. Posredovanje je pretvaranje i prilagoðavanje podataka odredišnoj mreži (koja je razlièite vrste od izvorišne), zbog razlièitih formata okvira i razlièitih brzina prenosa. Pojedini bežièni mrežni mostovi mogu pripadati kategoriji pretvaraèkih mrežnih mostova, jer premošæuju razlike u formatu okvira i brzini prenosa izmeðu bežiène tehnologije i lokalne mreže na koju je povezana bežièna oprema. Važno je napomenuti da se neki usmerivaèi mogu podesiti da obavljaju ulogu pretvaraèkog mrežnog mosta. Pri povezivanju raznorodnih lokalnih mreža, treba razmotriti rešenja sa pretvaraèkim mrežnim mostovima i rešenja sa usmerivaèima. ALEXA 2002

5/472

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

14.1.4 UPRAVLJANJE MREŽNIM MOSTOVIMA Slièno skretnicama mrežni mostovi uglavnom imaju osobinu „utakni-ikoristi”, tako da podešavanje i nadgledanje ne zahteva veliki trud. Posle prikljuèenja i puštanja u rad, mrežni most poèinje prouèavanje mreže s kojom je povezan. Ako se na mreži pojavi okvir sa nepoznatom odredišnom adresom, mrežni most æe potražiti odredište, tako što æe posmatrani okvir proslediti na sve prikljuèke, odnosno na sve segmente mreže, osim na prikljuèak s kojeg je okvir stigao. Ako odredišni ureðaj odgovori mrežnom mostu (slanjem povratnog okvira), mrežni most beleži njegovu adresu kao stavku u svojoj bazi podataka u prosleðivanju prikljuèaka. Svi okviri namenjeni tom èvoru, nadalje æe se automatski prosleðivati na odgovarajuæi prikljuèak. Buduæi da postoji ovaj automatski proces prouèavanja mreže, najèešæe su podrazumevana podešavanja sasvim dovoljna ako se mrežni most koristi lokalno; meðutim, ako se zahteva ogranièenje neusmerenog saobraæaja i prosleðivanja, podešavanja se moraju izmeniti. Podešavanja ovakvog filtriranja zasnivaju se na filtriranju MAC adresa (odredišnih i izvorišnih). Na raspolaganju je statièko (a reðe dinamièko ili transparentno) prosleðivanje ili eventualno odbacivanje okvira, zasnovano na izvorišnim i odredišnim MAC adresama. Lokalni mrežni most se ne mora podešavati da bi ispravno radio, ali je važno barem promeniti podrazumevano korisnièko ime i lozinku za pristup ureðaju. Ovo može preduprediti probleme u radu i u bezbednosti. Transparentno premošæavanje udaljenih mrežnih mostova može uspešno napraviti bazu podataka prosleðivanja prikljuèaka, bez ikakvog ruènog podešavanja. WAN prikljuèci udaljenih mrežnih mostova zahtevaju da se izvesna podešavanja obave pre puštanja u rad. Razlog je raznolikost podešavanja ovog interfejsa. Ukoliko se koriste T1, odnosno E-1 WAN veze, neki mrežni mostovi imaju serijske prikljuèke V.35 (umesto unutrašnjeg CSU), zbog èega je neophodan spoljašnji CSU ureðaj koji se zasebno podešava. Slièna podešavanja su moguæa i za bežiène mrežne mostove, jer bezbednost nalaže da se ne koriste podrazumevani parametri. Pošto se podrazumeva da mrežni mostovi sav neusmereni saobraæaj (okvire namenjene svim èvorovima) primljen na sve povezane prikljuèke, standardno prosleðuju u mrežu na sve prikljuèke. Prekomeran neusmereni saobraæaj, odnosno „oluja neusmerenog saobraæaja", može znaèajno pogoršati performanse mreže. Ako ovakve stvari poènu da se dešavaju, treba ogranièiti intenzitet neusmerenog saobraæaja kroz mrežni most, ili treba staviti usmerivaè umesto mrežnog mosta. Usmerivaèi mogu razdvojiti domene neusmerenog saobraæaja. Na taj naèin segmenti se neæe meðusobno gušiti neusmerenim saobraæajem. Radi lakšeg upravljanja premošæenim segmentima, veæina mrežnih mostova ima potpun interfejs u obliku komande linije, ili grafièki korisnièki interfejs zasnovan na Webu. Ovakav interfejs obièno pruža statistiku u realnom vremenu (obuhvaæeni su svi okviri neusmereni saobraæaj koji su prosleðeni ka svakom segmentu). Pomoæu ovog interfejsa mogu se podesiti filtri koji ogranièavaju promet okvira izmeðu razlièitih segmenata mreže. Takvom korisnièkom interfejsu obièno se pristupa pomoæu direktne serijske konzolne veze (slièno kao u sluèaju ALEXA 2002

6/473

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

skretnice), preko mreže, pomoæu aplikacija Telnet/SSH, ili preko grafièkog korisnièkog interfejsa zasnovanog na Webu. Neki napredni mrežni mostovi podržavaju protokol SNMP (Simple Network Management Protocol), èime je omoguæeno napredno centralno nadgledanje i izveštavanje o iskorišæenju i statistici grešaka. Kada se koriste mrežni mostovi naprednih moguænosti, preporuèuje se ažurnost verzija firmvera. Novije verzije firmvera mogu efikasnije i bezbednije obavljati odreðene poslove. Ako ste obavešteni o tekuæim verzijama i testiranjima firmvera, možete izbeæi eventualne teškoæe. Ne zaboravite da saèuvate kopiju prethodne verzije firmvera, koju ste koristili. Može se desiti da nova verzija firmvera nije dovoljno isprobana pa ureðaj ne radi ispravno ili otkazuje. U oba sluèaja, ako imate kopiju firmvera koji je radio, skratiæete trajanje podizanja i podešavanja (novog) ureðaja. Ovaj postupak se obavlja pomoæu protokola za prenos datoteka, kao što su TFTP (Trivial File Transfer Protocol) i FTP (File Transfer Protocol). U velikim mrežama je dobro imati spremne pomoæne usluge, kao što su TFTP server (za preuzimanje konfiguracionih datoteka), NTP server za centraiizovano usaglašavanje sistemskih satova i SYSLOG server, za centralizovano voðenje evidencije (dnevnika) o greškama. Ove usluge olakšavaju utvrðivanje uzroka problema i otkrivanje potencijalnih teškoæa. 14.1.5 REŠAVANJE PROBLEMA U RADU MREŽNIH MOSTOVA Problemi u radu mrežnih mostova obièno potièu iz jedne od prikljuèenih mreža. Naravno, problem mogu izazvati i loša podešavanja samog mrežnog mosta. Da bi se pouzdano utvrdio uzrok problema, najbolje je prvo eliminisati grešku podešavanja mrežnog mosta (jer je to lakše). Jedna od najveæih grešaka podešavanja jeste neodgovarajuæa brzina prikljuèka, ili podešenost dupleksa (mrežnog mosta ili ureðaja koji je na njega prikljuèen). Treba proveriti da li su prikljuèci odgovarajuæe podešeni na obe strane veze izmeðu mrežnog mosta i mreže. Takoðe, na datom mrežnom mostu treba proveriti izveštaje o iskorišæenosti i statistici grešaka i obratiti pažnju na svako poveæanje u odnosu na uobièajene vrednosti. Dešava se da velika iskorišæenost mreže izazove veliko optereæenje bafera mrežnog mosta, naroèito ako postoji neusmereni mrežni saobraæaj. Ukoliko je ovo taèno, treba pomoæu „njuškala” ili analizatora protokola utvrditi uzrok „oluja neusmerenog saobraæaja”. Kada se koristi udaljeni mrežni most, treba proveriti sve greške, proseèno i maksimalno iskorišæenje WAN veze. Nažalost, buduæi da je opseg WAN veze mnogo manji od opsega u lokalnoj mreži, možda veza nije dobro procenjena (opseg je suviše mali) ili je zasiæena. Ako je ovo taèno, treba razmotriti korišæenje WAN veze veæeg kapaciteta, ili treba pronaæi naèin da se smanji saobraæaj izmeðu mreža. Intenzitet saobraæaja izmeðu mreža se obièno smanjuje pravljenjem lokalnih servera za svaku udaljenu lokaciju; zbog toga, lokalne radne stanice ne moraju èesto komunicirati s drugim krajem mreže, kroz usko grlo WAN veze. Ako se rezervna kopija udaljenog servera pravi kroz udaljeni mrežni most, to treba raditi noæu, kada se mreža ne koristi. Dobro je praviti inkrementalne (a ne potpune) rezervne kopie, jer se tada kroz WAN vezu prenosi manja kolièina podataka. ALEXA 2002

7/474

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

14.1.3.6 Loš protok u mreži Kao što je veæ napisano, loše performanse obièno potièu od susedne mreže. Ne možemo vam dovoljno snažno predoèiti koliko je važno imati dobar analizator protokola ili mrežno „njuškalo”. Softverski paketi (slièni paketu SnifferPro) isplativ su alat koji omoguæava da se stanje mreže ispita „iznutra”. Ovakvi alati omoguæavaju analiziranje celokupnog saobraæaja koji teèe kroz mrežu i pojedinaènih veza izmeðu dva ili više ureðaja. Takoðe, omoguæavaju otkrivanje uobièajenih i neuobièajenih problema, a èesto otkrivaju MAC adresu ureðaja koji stvara teškoæe. Nemojte smetnuti s uma da veliki broj sukoba i drugih grešaka izaziva naglo pogoršanje performansi. Skretnice i mrežni mostovi obièno upozoravaju na ovakve greške. 14.1.3.7 Izostavljeni ili odbaèeni okviri Svi verovatno znaju da okviri podataka ne nestaju sami od sebe. Okviri se pogrešno prosleðuju, filtriraju, odbacuju sa interfejsa zbog preoptereæenja. Ako se ispostavi da okviri ne stižu na svoje odredište, najpre treba proveriti da li je mrežni most preoptereæen - tada su baferi puni, pa se paketi odbacuju. Ako utvrdimo da je iskorišæenost mrežnog mosta normalna, treba proveriti da li je aktivan neki filtar. Moguæe je da okviri ne stižu na odredište zbog pogrešnog filtriranja na mrežnom mostu. Proverite da li u bazi podataka o prosleðivanju prikljuèaka postoji pogrešno statièko prosleðivanje (tada se okviri prosleðuju na pogrešan segment mreže). Ukoliko ništa od gore pomenutog ne izaziva teškoæe, pogledajte da li u tekuæoj dinamièkoj bazi podataka o prosleðivanju prikljuèaka postoje adrese izvorišta i odredišta. Ako ne naðete nijedan od pomenutih uzroka, probajte da rešite problem tako što æete obrisati bazu podataka o prosleðivanju prikljuèaka. 14.1.3.8 Petlje izazvane redundantnim mrežnim mostovima U okruženjima gde postoji više od jednog mrežnog mosta (redundansa), morate na oba mrežna mosta koristiti algoritam razapetog stabla (STA). U suprotnom, stvoriæe se petlje koje æe izazvati pogrešan mrežni saobraæaj i odbacivanje okvira. Pomoæu STA, jedan od dva mrežna mosta blokira redundantni prikljuèak, sve dok ne postane potreban radi premošæavanja. Na ovaj naèin se onemoguæavaju petlje. 14.1.3.9 Teškoæe u povezivanju mreža razlièitih vrsta Posmatrajmo mreže razlièitih vrsta povezane mrežnim mostom. Problem na bilo kojoj od tih mreža može ugroziti performanse na mrežnom mostu. Kada obe mreže ne rade stabilno, verovatno æe se dešavati problemi. Ukoliko se dese, najpre treba proveriti oba segmenta mreže i locirati problem. U tome vam mogu pomoæi statistike o greškama i optereæenju na mrežnom mostu. Ako ne rešite ovaj problem, razmislite o tome da mrežni most zamenite usmerivaèem, jer usmerivaèi mnogo pouzdanije rade isti posao.

14.2 USMERIVAÈI I MREŽNI PROLAZI Dosad smo u prethodnom i ovom poglavlju objasnili mrežne ureðaje koji rade na prvo i drugom sloju modela OSI. Ovi ureðaji ponavljaju signale, premošæuju i obavljaju komutiranja unutar mreže. Meðutim, oni ne mogu prenositi podatke izmeðu dve ili više mreža. ALEXA 2002

8/475

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

Znaèi, treba nam ureðaj za prenos podataka na mrežnom (treæem) sloju modela OSI i za njihovo usmeravanje izmeðu dve ili više sliènih mreža ili mreža druge vrste, pri èemu se usmeravanje obavlja na osnovu izvorišne adrese, odredišne adrese, ili obe. Kada je Internet tek nastajao, ovakav mrežni ureðaj se zvao mrežni prolaz (engl. gateway ), jer je tada korišæen za meðusobno povezivanje velikih raèunara WAN vezama. S vremenon ovi ureðaji se poèinju koristiti za meðusobno povezivanje lokalnih mreža, pa su zbg toga dobili ime usmerivaèi (engl. router). 14.2.1 OSNOVE USMERIVAÈA Usmerivaè (RUTER) je mrežni ureðaj koji ima dva ili više interfejsa. Prikljuèuje se na lokalnu mrežu ili na WAN vezu (ISDN, iznajmljenu vezu - DSL, E1, E3 itd.) i usmerava podatke s jedne mreže na drugu i obrnuto. Od mrežnog mosta se razlikuje po tome što se podaci prenose u mrežnom sloju; prema tome, usmerivaèi su sposobni da posreduju u prenose podataka izmeðu zasebnih mreža, razlièitih vrsta sloja veze (Ethernet, token ring, FDD, ATM, frame relay...). Neusmereni saobraæaj obièno ne prolazi kroz usmerivaè koji povezuje razlièite mreže, mada neki usmerivaèi podržavaju prenos neusmerenog saobraæaja ili posrednièku funkciju za protokole BOOTP, DHCP i sliène. Evo pregleda postupka usmeravanja: 1. Kada usmerivaè primi okvir podataka, odseca informacije vezane za okvir (sloj 2 i proverava da li datagram sadrži greške. Ako ima grešaka, ispravlja ih i šalje datagram višem sloju. 2. Iz zaglavlja dobijenog paketa podataka, mrežni sloj oèitava odredišnu adresu i izdvaja deo adrese koji oznaèava mrežu. Pomoæu tog podatka pretražuje tabelu usmeravanja. 3. U tabeli usmeravanja se traže putanje ka odredišnoj mreži i bira se najtaènija putanja (na primer, ako se traži putanja ka adresi 192.168.4.200, a u tabeli imamo putanje ka mrežama 192.168.4.0 i 192.168.0.0, izabraæemo prvu). Kada u tabeli ne postoji putanja ka traženoj adresi, na odredišnu adresu se šalje poruka protokola ICMP „Network Unreachable”, što znaèi da tražena mreža nije dostupna. 4. Po potrebi, modifikuje se polje datagrama TTL (Time-To-Live).Ovo polje se koristi za otkrivanje petlji u usmeravanju. Ako brojaè TTL padne na nulu, datagram se odbacuje i vraæa se ICMP poruka "TTL Expired", što znaèi da je datagramu istekao rok važenja. 5. Priprema se prosleðivanje datagrama ka sledeæem preskoku koji je naveden u tabeli usmeravanja. Proverava se MTU (najveæa jedinica prenosa) mreže sledeæeg preskoka (parametar MTU za Ethernet je 1514 bajtova po okviru). Ako je datagram veæi od vrednosti zadate parametrom MTU, rasparèava se. 6. Paket koji oznaèava spremnost za prenos, šalje se na sledeæi preskok naveden u tabeli usmeravanja. Ako je red za èekanje pun, ili ako putanja više nije važeæa, paket se odbacuje, a o tome se, po moguæstvu, obaveštava pošiljalac. Pošto usmerivaèi prenose podatke u mrežnom sloju, podaci se stavljaju u pakete koji su zgodni za prenošenje, i za to se koristi protokol mrežnog sloja. Glavni mrežni protokoli za usmeravanje su, na primer, Internet Protocol (IP) i Internet ALEXA 2002

9/476

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

Packet Exchange (IPX), pri èemu je IP u današnjim mrežama mnogo više zastupljen, a na Internetu se koristi kao jedini protokol mrežnog sloja. U protokolu IP, adrese su velièine 32 bita, odnosno 4 bajta. Služe za identifikaciju izvorišta i odredišta paketa. Zbog toga, svaki èvor mreže ima sopstvenu, jedinstvenu IP adresu, na primer „192.168.4.28”. Èvorovi su razdvojeni u logièke mreže pomoæu maske podmreže i na taj naèin se èvorovima i usmerivaèu saopštava u kojoj se mreži nalaze. Maska podmreže (engl. subnet mask, ili netmask) odreðuje koji deo IP adrese identifikuje mrežu, a koji deo adrese identifikuje èvor. Na primer, IP adresa 192.168.6.7 s maskom 255.255.255.0 oznaèava èvor 7 u mreži 192.168.6, dok IP adresa 10.20.4.13 s maskom 255.255.0.0 oznaèava èvor 4.13 u mreži 10.20. Prema tome, ovakve adrese podseæaju na telefonske brojeve - pozivni broj i prefiks oznaèavaju centralu (u našem sluèaju to je mreža), a poslednje èetiri cifre konkretnu telefonsku liniju (u našem sluèaju to je èvor) u centrali. Da bi usmerivaè mogao posredovati u saobraæaju izmeðu dve mreže razlièitih vrsta, on mora biti prikljuèen na obe pomenute mreže. Pored toga, njegovi interfejsi moraju imati adrese koje pripadaju obema logièkim mrežama, izmeðu kojih treba da usmerava saobraæaj. Na primer, na slici 14-2 prikazane su dve mreže, sa adresama 192.168.11.0 i 192.168.4.0, s maskom 255.255. 255.0. Ove mreže su povezane na usmerivaè, èiji interfejsi imaju adrese 192.168.11.1 i 192.168.4.1. Svaki èvor mreže ima podešenu odgovarajuæu IP adresu, masku podmreže i adresu podrazumevanog mrežnog prolaza (u našem sluèaju, to je usmerivaè). Na poèetku, èvor 192.168.11.46 šalje paket èvoru 192.168.11.18. Pošto se oba èvora nalaze u istoj IP mreži, oni razmenjuju podatke bez posredovanja usmerivaèa ili mrežnog prolaza. Zatim, èvor 192.168. 11.46 šalje paket èvoru 192.168.4.13, koji se nalazi u susednoj IP mreži. Pošto u podešavanjima pošiljaoca stoji da je podrazumevani mrežni prolaz na adresi 192.168.11.1 (usmerivaè), paket se šalje na tu adresu. Usmerivaè oèitava zaglavlje paketa i saznaje odredišnu IP adresu paketa. Usmerivaè zatim uporeðuje odredišnu adresu s tabelom usmeravanja. U našem sluèaju, mreža u kojoj se nalazi odredišni èvor direktno je povezana na usmerivaè, koji zna kako æe doæi do mreže 192.168.4.0. Usmerivaè prosleðuje paket na svoj interfejs (sa adresom 192.168.4.1) na koji je direktno povezana mreža 192.168.4.0. Konaèno, paket stiže na svoju odredišnu adresu 192.168.4.13. Razvodnik za 192.168.4.1 Usmerivaè brzi Ethernet (RUTER)

192.168.11.1

Razvodnik za brzi Ethernet 192.168.11.46

192.168.4.28

192.168.4.18 192.168.4.13

192.168.4.156

192.168.11.136 192.168.11.8 192.168.11.228

SLIKA 14.2 Dve logièki razlièite mreže povezane usmerivaèem. ALEXA 2002

10/477

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

Èvorovi i mrežni ureðaji iste IP mreže u sloju veze podataka (sloj 2) i dalje koriste MAC adresiranje, pri èemu samostalno prave tabele preslikavanja IP adresa u MAC adrese, koristeæi protokol ARP (Address Resolution Protocol). Da biste pregledali ARP tabelu nekog èvora, u Windowsovom okruženju treba na komandnoj liniji zadati komandu arp -a, a na Ciscovom usmerivaèu komandu show ip arp. Pošto smo izuèili postupak usmeravanja izmeðu dve neposredno povezane mreže pitanje glasi: „Ako usmerivaè obavlja usmeravanje izmeðu dve neposredno povezane mreže, kako se onda stiže do Web lokacije www.yahoo. com?” Taèno je da pojedinaèni usmerivaèi usmeravaju saobraæaj izmeðu direktno povezanih mreža. Meðutim, usmerivaèi mogu saraðivati. Na taj naèin, oni jedni drugima pomažu pronalaženje putanje od taèke A do taèke B. Ovaj postupak se takoðe naziva „preskakanje” po mreži. 14.2.2 PRONALAŽENJE PUTANJA Da bi posmatrani usmerivaè mogao pakete da usmerava kroz šumu usmerivaèa, on mora znati koju putanju da upotrebi, odnosno koji je sledeæi preskok (engl. hop). Usmerivaèi zajedno koriste informacije o putanjama, tj. meðusobno razmenjuju informacije pomoæu protokola, kao što su RIP, OSPF ili BGP. Uopšteno govoreæi, postoje tri vrste putanja - povezane, statièke i dinamièke. Povezane putanje su veæ objašnjene - nastaju kada je usmerivaè neposredno fizièki povezan sa izvorišnom i odredišnom mrežom. Statièke putanje su drugaèije - moraju se ruèno uneti. Za datu odredišnu mrežu navodi se sledeæi preskok. Putanje uglavnom sadrže podatke o svojoj težini, odnosno o ceni. Ovaj podatak se koristi za biranje najbolje putanje. Odlièan primer statièke putanje jeste podrazumevana putanja. Podrazumevana putanja govori usmerivaèu kuda proslediti podatke ako se u tabeli prosleðivanja ne može naæi putanja ka odredišnoj mreži. U konfiguracionoj datoteci Ciscovih usmerivaèa, podrazumevana putanja izgleda otprilike ovako: ip route (Odredišna mreža) (Maska odredišne mreže) (Sledeæi Preskok) (Metrika) ili ovako: ip route 0.0.0.0 0.0.0.0 192.168.100.1 0 Vrednost 0.0.0.0 u polju za odredišnu mrežu i u polju maske (u oba polja!) oznaèava bilo koju mrežu. Ako usmerivaè u svojoj tabeli usmeravanja ne može da naðe odreðeniju putanju, upotrebiæe ovu putanju, odnosno, podatke (za mrežu 0.0.0.0) šalje na sledeæi preskok (192.168.100.1). Mnoge namenske veze Interneta rade na ovaj naèin - korisnièki usmerivaè ima samo jednu podrazumevanu putanju, kojom se sav saobraæaj vodi davaocu usluge. Mreža davaoca usluga usmerava paket ka odredištu. Za podrazumevane putanje se mogu koristiti i dinamièke putanje, ali se preporuèuje zadavanje podrazumevane statièke putanje s velikom težinom (kao najnepovoljnija moguæa varijanta), za sluèaj da dinamièka putanja otkaže. ALEXA 2002

11/478

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

Dinamièka putanja se može dobiti pomoæu jednog od razlièitih protokola za dinamièko usmeravanje. Zovu se „dinamièki”, jer se putanje mogu dinamièki menjati, shodno stvarnim izmenama putanja ka odreðenim mrežama. Samo treba podesiti usmerivaè da osluškuje razmenu informacija pomoæu protokola za dinamièko usmeravanje i uèestvuje u njoj. Usmerivaèu moramo zadati od kojeg æe usmerivaèa saznavali putanje - podešavanje susedstva usmerivaèa (engl. router's neighbors). Prema delu mreže ka kome su usmereni, protokoli za dinamièko usmeravanje se dele na unutrašnje i spoljašnje. Unutrašnji protokoli usmeravanja se najbolje mogu opisati kao sredstvo za razmenu informacija o usmeravanju u okviru zadatog skupa unutrašnjih mreža ili autonomnih sistema. Autonomni sistemi (AS) su obiène grupe mreža, kojima se upravlja iz centralne organizacije, ili koje su deo neke organizacije. Uobièajeno je da davalac Internet usluga formira sopstveni autonomni sistem, kojem pripadaju svi njegovi korisnici. U opštem sluèaju, AS ima više naèina za pristupanje ostalim spoljnim mrežama; dakle, mnoge organizacije s jedinstvenim naèinom povezivanja nemaju svoj AS. Najèešæe korišæeni unutrašnji protokoli za usmeravanje su Routing Information Protocol (RIP) i Open Shortest Path First Protocol (OSPF). RIP se još uvek koristi u velikom broju mreža, ali je OSPF bolje prihvaæen u velikim mrežama, zbog mnogo efikasnijeg osvežavanja informacija o usmeravanju. Najveæa razlika izmeðu protokola RIP i OSPF ogleda se u naèinu za utvrðivanje najbolje putanje ka odredištu. Na primer, RIP koristi vektor daljine, odnosno odluku zasniva na daljini (na broju preskoka) i vektoru (pravcu) koji paket mora preæi do odredišta. Kada RIP za datu mrežu prikupi sve informacije o daljinama i vektorima, algoritam Bellman-Ford analizira informacije i procenjuje koja je putanja najbolja. OSPF je drugaèiji, jer ispituje stanje veze - informacije o usmeravanju prikuplja na nivou topografije cele mreže. Zatim se prikupljene informacije obraðuju algoritmom Dijkstra i izraèunava se tekuæa tabela usmeravanja. OSPF je bolji od RlP-a, po više kriterijuma. Prednosti su oèigledne u velikim mrežnim okruženjima, u kojima OSPF efikasno i brzo osvežava tabele usmeravanja, èime znatno doprinosi stabilnosti mreže tokom promena usmeravanja. U protokolu OSPF, kad god usmerivaè treba da osveži informacije o putanjama ka ostalim usmerivaèima, on svim susednim usmerivaèima oglašava poruku za stanje veze (engl. Link-State Advertisement, LSA). Susedni usmerivaèi analiziraju poruku LSA i unose je u tabelu prosleðivanja. Svi usmerivaèi koji su primili poruku LSA, svojim susedima šalju svoje poruke LSA i tako dalje. Ovaj postupak se dešava samo prilikom izmene u tabeli prosleðivanja posmatranog usmerivaèa. Izmenu može izazvati promena putanje ili promena stanja veze. Da se podsetimo, RIP periodièno šalje poruke za osvežavanje tabela usmeravanja, bez obzira na to da li su se zaista desile promene. Još jedna važna osobina protokola OSPF jeste korišæenje oblasti u hijerarhiji usrneravanja. Ova osobina omoguæava da vreme konvergencije putanje (vreme za koje usmerivaèi otkriju sledeæu valjanu putanju) bude minimalno i spreèava agresivne poplave LSA poruka. Velika mreža se može podeliti u više manjih OSPF oblasti usmeravanja, pri èemu svaka od njih ima sopstvenu bazu podataka stanja veza i svaka može slati LSA poruke kada treba ažurirati ALEXA 2002

12/479

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

podatke o usmeravanju. Grupa OSPF oblasti se objedinjava pomoæu centralne, odnosno nulte oblasti. Ta oblast prima informacije o usmeravanju od ostalih oblasti i šalje ih drugim oblastima. Protokol usmeravanja OSPF u principu radi na sledeæi naèin: 1. Svaki usmerivaè u datoj oblasti podešen je za korišæenje protokola OSPF. Tokom podešavanja, usmerivaèu se zadaje jedinstven identifikator (ruèno ili automatski). Identifikator postaje najviša IP adresa interfejsa. 2. OSPF pokušava da formira veze sa susednim usmerivaèima (komunikacione kanale za razmenu informacija o usmeravanju). Susedni OSPF usmerivaèi se mogu locirati i s druge strane veze od taèke-do-taèke (E-1, E-3 itd.), kroz veze neusmerenog saobraæaja (Ethernet mreže), pa èak i kroz NBMA veze (engl. Non Broadcast Multiple Access, medijum za višestruki pristup koji ne podržava neusmeren saobraæaj), kao što su ATM i Frame Relay. Da bi se unutar date mreže ogranièio broj potrebnih veza sa susednim usmerivaèima, OSPF klasifikuje usmerivaèe. Na primer, u nekim mrežama koje koriste protokol OSPF, usmerivaè sa oznakom DR bira se da bude glavni server putanje, pa svi usmerivaèi u posmatranoj OSPF mreži šalju svoje LSA poruke glavnom usmerivaèu, umesto da ih šalju svim usmerivaèima u mreži. Ako se koriste OSPF oblasti, svaka oblast æe imati jedan ili više graniènih usmerivaèa oblasti (engl. Area Border Router, ABR) koji posreduju u prenošenju informacija o usmeravanju izmeðu svojih oblasti i centralne oblasti. 3. Stvarna OSPF komunikacija sastoji od tri osnovna procesa: A. U poèetku, usmerivaè koji koristi protokol OSPF i šalje pozdravnu poruku („hello”) s ciljem da otkrije ostale usmerivaèe i pokrene komunikaciju sa susednim OSPF usmerivaèem. Pozdravna poruka se koristi za biranje oznaèenog usmerivaèa (oznaka DR) unutar date mreže. B. Kada se formiraju veze sa susedstvom, usmerivaè primenjuje postupak razmene („exchange”) da informacije o svojim vezama sa susedstvom oglasi ostalim usmerivaèima. Tokom ovog postupka, usmerivaè prima informacije o ostalim vezama od svojih suseda. Sve razmenjene informacije èuvaju se u bazi podataka o stanju veza. Ovu bazu usaglašavaju svi usmerivaèi unutar date OSPF mreže, putem razmene i poplava LSA poruka. C. Kada se završi proces razmene, usmerivaè (koji koristi protokol OSPF) æe primeniti postupak plavljenja porukama, da bi svojim susedima oglasio bilo kakvu promenu stanja veze. Svi aktivni OSPF interfejsi datog usmerivaèa emituju poplavu LSA poruka. Usmerivaèi koji dobiju ove poruke, prouèavaju ih i, ako treba, ubacuju u svoju bazu podataka o stanju veza. 4. Baza podataka o stanju veza ne nudi putanju niti tabelu usmeravanja; umesto toga, nad bazom podataka o stanju veza izvršava se algoritam Dijkstra, koji daje najkraæu putanju ka željenoj mreži. Zatim usmerivaè tu putanju dodaje u svoju tabelu prosleðivanja. Dok unutrašnji protokoli usmeravanja omogucuju dinamicko usmeravanje unutar autonomnog sistema (AS), spoljašnji protokoli usmeravanja omoguæuju usmeravanje izmeðu autonomnih sistema. Jedan od najèešæe korišæenih spoljašnjih protokola usmeravanja je Border Gateway Protocol (BGP). Obièno se koristi na jednom ili više graniènih usmerivaèa, koji igraju ulogu mrežnog prolaza izmeðu dva autonomna sistema ili mrežne grupe. ALEXA 2002

13/480

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

Kao odlièan primer korišæenja protokola BGP posmatramo davaoce Internet usluga. Oni koriste protokol BGP za meðusobnu razmenu informacija o usmeravanju. Nije uobièajeno da davalac Internet usluga korisniku pruža uslugu usmeravanja pomoæu protokola BGP, ali je to moguæe kada korisnik ima više lokacija ili kada je povezan na više davalaca Internet usluga. Protokol BGP je projektovan za usmeravanje izmeðu velikih mreža; svakom od graniènih usmerivaèa (davalaca Internet usluga) omoguæava preko sto hiljada putanja, èime se postiže efikasno prosleðivanje podataka kroz Internet. Evo primera tabele usmeravanja koju koristi davalac Internet usluga. Spisak sadrži odredišne mreže praæene najboljim (tekuæim) sledeæim preskokom: Gateway of last resort is 10.0.1.1 to network 0.0.0.0 B 208.221.13.0/24 [20/0] via 10.26.199.239, Iw4d B 206.51.253.0/24 [20/0] via 10.26.199.239, Iw4d B 205.204.1.0/24 [20/0] via 10.26.199.239, Iw4d B 204.255.51.0/24 [20/0] via 10.26.1.2 36, 3dllh B 200.68.140.0/24 [20/0] via 10.26.199.239, Iw4d B 199.221.26,0/24 [20/0] via 10.26.29.249, lwOd B 199. 0.199. 0/24 [20/0] via 10.26.196.111, Iw4d B 192.68.132.0/24 [20/0] via 10.26.17.244, 11:23:10 B 170.170.0.0/16 is variably subnetted, 3 subnets, 3 masks B 17 0.17 0.0.0/19 [20/0] via 10 . 26.199.239, Iw4d B 170.170.224.0/20 [20/0] via 10.26.199.239, Iw4d B 170.170.254.0/24 [20/0] via 10.26.33.249, Iw4d B 216.239.54.0/24 [20/0] via 10.26 .17.244, 4dl4h Za objašnjavanje protokola usmeravanja, kao što su OSPF, BGP i drugi, potrebna je èitava knjiga. Ukoliko želite više da saznate o ovim protokolima, preporuèujem da prouèite neko od tehnièkih uputstava koja su navedena na kraju ovog poglavlja. 14.2.3 INSTALIRANJE I PODEŠAVANJE USMERIVAÈA Instaliranje usmerivaèa je lak posao kada je u pitanju samo postavljanje ureðaja jer u veæini korporacijskih mreža usmerivaè ima najviše tri do èetiri mrežna interfejsa. Da bismo sagledali postupak instaliranja i podešavanja, proæi æemo kroz instaliranje usmerivaèa u okruženju sa slike 14.3. Ovo okruženje nam služi kao primer i sastoji se od dve lokalne mreže, oznaèene sa A i B, pri èemu svaka od njih ima sopstvenu IP podmrežu. Pored toga, postoji i jedna iznajmljena WAN veza (E-1) ka davaocu Internet usluga. Lokalne mreže su na adresama 192.168.4.0 i 192.168.11.0. Usmerivaè æe imati interfejse ka lokalnim mrežama na adresama 192.168.4.1 i 192.168.11.1, a interfejs za iznajmljenu WAN vezu imaæe adresu 10.3.28.86. Pošto se u ovakvim okruženjima obièno nalaze Ciscovi usmerivaèi, u ovom primeru æemo posmatrati usmerivaè Cisco 3640. Prema gore navedenim informacijama, usmerivaè æe imati tri interfejsa, od kojih su dva za brzi Ethernet, a jedan je serijski (E-1), sa integrisanim CSU ureðajem. ALEXA 2002

14/481

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

MREŽA A 192.168.4.0 255.255.255.0

Interfejs FastEthernet 0/0 192.168.4.1

Internet (davalac usluga)

Interfejs FastEthernet 0/1 192.168.11.1

E-1

Razvodnik za brzi Ethernet

InterfejsSerial 0/0 10.3.28.86 255.255.255.252

Usmerivaè (RUTER)

MREŽA B 192.168.11.0 255.255.255.0

Razvodnik za brzi Ethernet 192.168.11.18

192.168.4.28

192.168.4.18 192.168.4.13

192.168.4.156

192.168.11.228 192.168.11.46 192.168.11.136

SLIKA 14.3 Primer mreže u koju instaliramo usmerivaè. Da biste instalirali usmerivaè, prikljuèite na ureðaj kabl za napajanje. Zatim, usmerivaè povežite s lokalnim mrežama, pomoæu prespojnih kablova za Ethernet. Prikljuèke usmerivaèa za brzi Ethernet treba obeležiti sa Fast Eth 0 i Fast Eth 1. U našem primeru, veoma je važno da se mreža A poveže na prikljuèak Fast Eth 0, a mreža B na prikljuèak Fast Eth 1. Na kraju, iznajmljenu liniju treba povezati prespojnim kablom E-1 na prikljuèak RJ-45 usmerivaèa, koji je oznaèen sa Serial 0. U nekim sluèajevima treba koristili ukrštene prespojne (engl. crossover patch) kablove, a ne ravne kablove (engf. straight-through). Zbog toga, uza se uvek treba imati par kablova obe vrste. Ako vezu ne možete uspostaviti jednom vrstom kablova, upotrebite drugu vrstu. Pazite da ne prikljuèite Ethernet mrežu na serijski prikljuèak usmerivaèa, i obrnuto, buduæi da su konektori za serijski tnterfejs i Ethernet interfejs identièni. Konkretno, u operativnom sistemu Ciscovih mrežnih ureðaja IOS, obeležavanje mrežnih interfejsa obavlja se pomoæu konvencije Vrsta_Interfejsa Broj_Ležišta/Broj_Prikljuèka. Zbog toga, ako svi interfejs, koje treba podesiti u ovom primeru, pripadaju ležištu 0 (slot 0), podešavanja æe se odnositi na prikljuèke (engl. port) za brzi Ethernet, oznaèene sa FastEthernet 0/0 i FastEthernet 0/1. Interfejs za iznajmljenu vezu E-1 biæe oznaèen kao Serial 0/0. Uobièajeno je da se, pre nego što po prvi put ukljuèimo usmerivaè, povežemo (terminal ili raèunar) na konzolni prikljuèak usmerivaèa. Na taj naèin, tokom podizanja sistema na usmerivaèu, možemo posmatrati dijagnostièke podatke koji mogu ukazati na eventualne probleme u hardveru. Da biste se povezali na konzolni prikljuèak, najpre treba da pronaðete plavi ili crni konzolni kabl koji se isporuèuje uz ureðaj. Veæina novih modela Ciscovih usmerivaèa imaju serijski RJ-45 konzolni prikljuèak, oznaèen sa "Console" ili "CON". Kraj kabla za konzolni pristup na kojem je konektor RJ-45, treba ukljuèiti u konzolni ALEXA 2002

15/482

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

prikljuèak usmerivaèa, a kraj kabla na kojem je konektor DB9 (možda æe vam trebati adapter, ako na terminalu serijski prikljuèak ima konektor DB25), treba ukljuèiti u terminal VT100 ili radnu stanicu sa softverom za simuliranje terminala. Kada ste terminal (radnu stanicu) konzolnim kablom povezali na usmerivaè, podesite sledeæe parametre za terminal, odnosno softver: Bits per second = 9600, Data Bits = 8, Parity = None, Stop Bits = 1. Pošto obavite sve gore navedeno, ukljuèite usmerivaè. Trebalo bi da se pojavi sledeæe: System Bootstrap, Version 12.0(3)T, RELEASE SOFTWARE (fc1) Copyright (c) 1999 by Cisco Systems, Inc. Usmerivaè potom prolazi kroz dijagnostièku fazu i poèinje uèitavanje Ciscovog mrežnog operativnog sistema IOS (engl. Internetwork Operating System, IOS). Usmerivaè æe identifikovati dostupne interfejse i sisteme za skladištenje i prikazaæe nešto poput sledeceg: ciseo 3640 (R4700) processor (revision 0x00) with 44032K/5120K bytes of memory Processor board ID 28351804 R4700 CPU at lOOMhz, Implementation 33, Rev 1.0 Bridging software. X.25 software, Version 3.0.0. 2 FastEthernet/IEEE 802.3 interface(s) 1 Serial network interface(s) DRAM configuration is 64 bits wide with parity disabled. 125K bytes of non-volatile configuration memory. 8192K bytes of processor board Systern flash (Read/Write) 16384K bytes of processor board PCMCIA SlotO flash (Read/Write)

Kada usmerivaè završi podizanje sistema, prikazuje se poruka "Router con0 is now available, Press RETURN to get started", što znaèi da je konzolni pristup usmerivaèa sada dostupan i da za njegovo korišæenje treba pritisnuti RETURN. Da biste zapoèeli podešavanje ureðaja, pritisnite ENTER na tastaturi terminala. Ako je usmerivaè ukljuèen prvi put, on æe to prepoznati i ponudiæe vam da izvršite konfiguracioni skript. U našem primeru, neæemo koristiti konfiguracioni skript - uneæemo "no" i prikazaæe se prompt "Router>" . Da bismo mogli podešavati usmerivaè, moramo konzolnu sesiju staviti u režim "enable" ili moramo imati privilegije nivoa 15. To postižemo tako što u komandnoj liniji zadamo komandu enable. U normalnim okolnostima, da bismo ušli u režim "enable", moramo uneti lozinku. Meðutim, u našem primeru, usmerivaè je tek ukljuèen i još uve nikakve lozinke nisu postavljene, pa æe se usmerivaè odazvati novim odzivniko "Router#", èime se oznaèava da se sesija nalazi u režimu "enable". Pre nego što nastavimo rad, valjalo bi da podesimo sistemski sat, jer je komplikovano dijagnosticiranje problema pomoæu dnevnika s netaènim vremenom. Podešavanje sata usmerivaèa obavlja se pomoæu komande clock set, èija je sintaksa clock set <ÈÈ:MM:SS> (na primer, clock set 09:00:00 June 2002). Usmerivaè neæe tražiti potvrdu unosa ako je podešavanje uspešno, samo æe prikazati odzivnik. ALEXA 2002

16/483

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

Kada se usmerivaè ukljuèi po prvi put, on formira i izvršava najprostiju osnovnu konfiguraciju. Da biste pregledali tekuæu izvršnu konfiguraciju, zadajte komandu show running-config, ili skraæeno show run i na ekranu æe biti prikazana tekuæa izvršna konfiguracija. Da biste poèeli podešavanje usmerivaèa iz našeg primera, usmerivaè se najpre mora staviti u režim za konfigurisanje. To se postiže komandom configure terminal ili config t, posle koje treba da dobijemo odzivnik "Router (conf)#", èime se oznaèava da se nalazimo u režimu za konfigurisanje. Ukoliko se nalazite u režimu za konfigurisanje, budite vrlo oprezni, jer se svaka izmena odmah primenjuje. Ako zadate pogrešne komande, možete oboriti mrežu (mreže) u kojoj usmerivaè radi. Za Ciscov operativni sistem IOS važi opšte pravilo da u svakom odzivniku možete dobiti spisak svih raspoloživih komandi, unosom znaka pitanja (?). Da biste dobili spisak moguæih završetaka neke komande, upišite komandu i iza nje upitnik (?). Ova funkcija kompletiranja komande dostupna je u svim režimima rada (ukljuèujuæi i režim za konfigurisanje) i pomaže da nauèite konfigurisanje usmerivaèa. U veæini sluèajeva, odreène i inverzne komande se dobijaju prefiksom "no" uz ime date komande. Na primer, tokom konfigurisanja interfejsa, administrator je zadao komandu shut, èime je administrativno blokirao posmatrani interfejs, odnosno interfejs je stavio u stanje "administratively down".Da biste aktivirali posmatrani interfejs, zadajte konfiguracionu komandu no shut. U našem primeru, za konfigurisanje æemo koristiti komande koje slede. Još jednom, imajte na umu da je ovo osnovna konfiguracija. Za drugaèija podešavanja, mogu vam zatrebati komande koje ovde nisu navedene. ¦ hostname Ova komanda zadaje ime usmerivaèa, odnosno ime mrežnog èvora. Kada zadate ime usmerivaèa, ono æe se pojavljivati umesto odzivnika "Router>". ¦ aaa new-model Ovim se usmerivaèu saopštava da æemo korisnièki nalog i funkcije za proveravanje identiteta i ovlašæenja (Accounting, Authentication, Authorization) podešavati pomoæu novog skupa komandi, a da onemoguæavamo stari skup komandi. ¦ aaa authentication Na usmerivaèu se omoguæava proveravanje identiteta pojedinaènih korisnika. ¦ username Korisnik i njegova lozinka se unose u bazu podataka lokalnih korisnika. ¦ enable secret Lozinka za režim "enable" se zadaje pomoæu višeg algoritma za šifrovanje, koji pruža bolju zaštitu od stare komande enable password. ¦ clock timezone Bira se vremenska zona u kojoj se nalazi posmatrani usmerivaè. ¦ ip subnet-zero Omoguæava korišæenje vrste podmreže subnet-zero. ¦ ip domain name Zadaje ime domena usmerivaèa. ¦ ip name-server Usmerivaèu se nalaže da za pretvaranje imena domena koristi odreðeni server imena domena (DNS). ¦ interface Serial I FastEthernetX/X Priprema usmerivaè za prihvatanje komandi za konfigurisanje odgovarajuæeg interfejsa. ALEXA 2002

17/484

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

¦ ip address Posmatranom interfejsu se zadaje IP adresa i maska podmreže. ¦ speed 100 Prikljuèku za Ethernet se zadaje brzina 100 Mb/s. ¦ full-duplex Prikljuèak za Ethernet se stavlja u režim za puni dupleks, èime se mogu izbeæi teškoæe koje se javljaju pri automatskom pregovaranju (auto-negotiation). ¦ ip classless Usmerivaèu se nalaže da za usmeravanje ne koristi samo podrazumevane maske podmreže, definisane klasama IP adresa. ¦ ip route ( I ) Odreðuje putanju ka datoj mreži. U našem primeru, napraviæemo samo podrazumevanu putanju. Usmerivaè æe sav saobraæaj, koji nije lokalan, prosleðivati ka davaocu Internet usluga koji je povezan na interfejs „Serial0/0”. Umesto odrednice za interfejs (Serial0/0), može se navesti IP adresa sledeæeg preskoka. ¦ line con I aux I vty Priprema usmerivaè da prihvati komande za konfigurisanje s navedenog terminalnog ureðaja. Ako se usmerivaè nalazi u režimu za konfigurisanje, korišæenjem prethodno navedenih komandi, podesiæemo usmerivaè za rad: hostname PriraerUsmerivaèa aaa new-model aaa authentication login default local enable username popaj password mornar enable secret crtanifilm clock timezone GMT +1 ip subnet-zero ip domain-name primer_domen.co.yu ip name-server 10.99.99.28 interface SerialO/0 ip address 10.3.28.86 255.255.255.252 encapsulation ppp no fair-queue service-module el timeslots 1-24 interface FastEthernet0/0 ip address 192.168.4. 255.255.255.0 speed 100 full-duplex interface FastEthernet0/l ip address 192.168.11.1 255.255.255.0 speed 100 full-duplex ip classless ip route 0.0.0.0 0.0.0.0 Serial0/0 0 no ip http server line con 0 password lozinkazakonzolu transport input none ALEXA 2002

18/485

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

line aux 0 password lozinkapomocna line vty 0 4 password lozinkatelnet end Nemojte zaboraviti da promenite korisnièka imena i lozinke. Posle njihovog zadavanja, usmerivaèu mogu pristupiti samo ovlašæene osobe, koje imaju odgovarajuæe korisnièko ime i lozinku. Pretpostavimo da smo konfiguraciju ispravno uneli. Trebalo bi da se prikaže odzivnik usmerivaèa „PrimerUsmerivaèa#”. Da biste proverili konfiguraciju interfejsa, upišite komandu show ip interfaces brief i u tabeli æete dobiti tri konfigurisana interfejsa, slièno ovome: Interface IP-Address OK? Method Status Protocol FastEthernet0/0 192.168.4.1 YES manual up up Serial0/0 10.3 .28.86 YES manual up up FastEthernet0/l 192.168.11.1 YES manual up up Posle proveravanja konfiguracije interfejsa, saèuvajte tekuæu izvršnu konfiguraciju tako što æete zadati komandu copy running-config startup-config, ili skraæeno copy run st. Može se koristiti i zastarela komanda write memory, koja se sve reðe koristi i verovatno æe biti izostavljena iz buduæih verzija Ciscovog operativnog sistema IOS. Kada ne bismo zadali komandu copy, tekuæa konfiguracija bi bila nepovratno izgubljena ako ste iskljuèi napajanje usmerivaèa ili ako se sistem ponovo pokrene (engl. reboot). Nakon snimanja konfiguracije, iz konzolne sesije se izlazi komandom logout. Posle svega ovoga trebalo bi da je usmerivaè spreman za rad. 14.2.4 NAPOMENE O UPRAVLJANJU Usmerivaèi su vrlo inteligentni ureðaji. Na sreæu, njima se jednostavno pristupa i upravlja. Kao što je ranije u poglavlju nagovešteno, postoji nekoliko naèina da se pristupi funkcijama za upravljanje usmerivaèem: neposredni konzolni pristup, pristup Telnetom, SNMP, a nekada i grafièki korisnièki interfejs preko protokola HTTP (engl. GUI via HTTP). Skoro svaki usmerivaè ima konzolni pristup, obièno preko serijskog prikljuèka RJ-45 ili DB9. Neki usmerivaèi imaju patentirani konzolni kabl, koji se isporuèuje uz ureðaj. Zbog toga, ove kablove treba èuvati na sigurnom mestu. U veæini sluèajeva se, za pristup interfejsu komandne linije, parametri programa za emulaciju terminala postavljaju na 8-N-1. Razlièiti proizvoðaèi u svojim interfejsima za upravljanje koriste razlièite komande, ali veliki broj ima neku funkciju za kompletiranje komandi. Uvek je dobro pokušati s komandama ? ili help, jer one obièno daju osnovne informacije o komandama i opcijama. Mnogi usmerivaèi omoguæavaju pristup komandnoj liniji iz aplikacije Telnet preko mreže. Usmerivaèu se uglavnom pristupa preko IP adrese njegovog interfejsa, pomoæu Telnet klijenta. Na Ciscovim usmerivaèima, ove veze se oznaèavaju kao VTY sesije i podešavaju se u odeljku "Line VTY" konfiguracije. Ovaj pristup je obièno istovetan konzolnom pristupu, ali pazite da ne poremetite ALEXA 2002

19/486

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

podešavanja Telnet pristupa, da ne biste sebi otežali ili onemoguæili daljinski pristup usmerivaèu. To je naroèito važno ako se administrator ne nalazi na lokacije gde je usmerivaè. Pri obavljanju bitnijih izmena sistema koje mogu sluèajno ometati pristup, mnogi administratori koriste Ciscovu komandu reload in XX, èime zadaju periodièno ponovno podizanje sistema (restart). Kada se zada periodièno ponovno podizanje sistema, usmerivaè æe periodièno podizati ranije saèuvanu konfiguraciju (u kojoj je omoguæen pristup), sve dok se ova naredba ne poništi. Treba obratiti pažnju na to da nastaje prekid prosleðivanja saobraæaja kada usmerivaè poène ponovno podizanje sistema. Ovaj prekid traje sve dok se sistem potpuno ne podigne. Neki usmerivaèi imaju grafièki korisnièki interfejs za upravljanje, zasnovan naWebu. Grafièki korisnièki interfejs je odlièan jer se jednostavnije koristi. Ipak, odreðeni složeni usmerivaèi omoguæavaju konfigurisanje nekih funkcija samo iz interfejsa s komandnom linijom (engl. Command Line Interface). Ako se koristi grafièki korisnièki interfejs, treba sprovesti mere zaštite ovog interfejsa IP pristupnim listama (engl. IP access list) ili nekom drugom kontrolom pristupa. Za neprekidno upravljanje usmerivaèem, mnoge organizacije koriste rešenja koja se oslanjaju na protokol SNMP. Ova rešenja podrazumevaju konzolu za upravljanje (kao što je HP OpenView, ili ponekad SNMP-C). Ova konzola proziva mrežne ureðaje, a oni se odazivaju tako što konzoli šalju statistièke podatke, kao što su protoci interfejsa i broj grešaka. SNMP takoðe omoguæava ureðaju da, u sluèaju greške (otkaz napajanja ili pregrevanje) centru za nadgledanje samoinicijativno pošalje prekide (engl. trap) ili zvuène signale. Postoje besplatni programi, kao što je MRTG, koji mogu prozivati usmerivaè pomoæu protokola SNMP i tako sakupljati informacije o iskorišæenju propusnog opsega i na osnovu njih davati veoma korisne grafikone o vrednostima bilo kojeg parametra. Kada se koristi protokol SNMP, veoma je važno promeniti imena javnih i privatnih društava (engl. community name), jer se koriste za oèitavanje podataka sa ureðaja. Ako usmerivaè omoguæava filtriranje IP adresa za SNMP pristup, preporuèujem da omoguæite tu funkciju i da tako unapredite bezbednost ureðaja. Ako u mreži ima više usmerivaèa, upravljanje se može pojednostaviti uvoðenje SYSLOG servera. SYSLOG omoguæava centralno evidentiranje u dnevnicima, kojima informacije šalju svi mrežni ureðaji. Na ovaj naèin se olakšava otkrivanje problema u mreži, jer se sve informacije nalaze na jednom mestu. Napomenimo da neki mrežni ureðaji brišu svoje dnevnike prilikom ponovnog pokretanja (restarta); zbog toga, ako se usmerivaè odjednom ponovno pokrene, neæete naæi belešku zbog èega se to desilo. Što se tièe bezbednosti, mnogi usmerivaèi omoguæavaju filtriranje paketa, èiji su kriterijumi izvorište, odredište i broj prikljuèka. U Ciscovom operativnom sistemu IOS, ova funkcija se zove pristupna lista (engl. access list) i zadaje se u režimu za konfigurisanje. Ukoliko se ne koristi mrežna barijera, ova funkcija je veoma korisna za zaštitu mreže. Štaviše, može se upotrebiti za blokiranje pokušaja pristupa (unutrašnjosti mreže) sa odreðenih èvorova ili mreža. Blokiranje se ALEXA 2002

20/487

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

zasniva na odredišnoj IP adresi ili broju prikljuèka. Više informacija o ovoj funkciji potražite u tehnièkom uputstvu za dati usmerivaè. Nemojte u pristupnim listama blokirati pristup administratorima i ovlašæenim korisnicima. Ako sumnjate u ispravnost konfiguracije, najbolje je proveriti šire znaèenje komande ili bar zadati periodièno ponovno podizanje sistema, za sluèaj da izgubite pristup usmerivaèu. Jedna od najkorisnijih funkcija usmeravanja jeste pretvaranje mrežnih adresa (engl. Network Address Translation, NAT). Pretvaranje mrežnih adresa omoguæava da se u lokalnoj mreži koristi privatni ili rezervisani IP adresni prostor. Kada èvor ili ureðaj s privatnom IP adresom pokuša da, kroz usmerivaè, pošalje podatak napolje, usmerivaè æe zaustaviti paket i neprimetno zameniti privatnu IP adresu pošiljaoca javnom IP adresom (koja se može koristiti za usmeravanje). Kada odredišni èvor pošalje povratni paket, usmerivaè æe se setiti (pomoæu tabela za pretvaranje i tabela sesija) koji je èvor iz unutrašnje mreže tražio te podatke i proslediæe paket tom èvoru. Ova funkcija vrlo dobro radi u veæini primena, ali u nekim sluèajevima, kada spoljašnji pošiljalac izmeni ranije korišæene brojeve prikljuèaka izvorišta i odredišta, usmerivaè æe teško utvrditi kojem èvoru u privatnoj mreži treba proslediti paket. U ovakvim primerima, treba koristiti NAT preslikavanje 1-na-1, pa æe se podaci koji do usmerivaèa stignu sa IP adrese X, uvek preslikavati na unutrašnju ili privatnu IP adresu Y. Važno je napomenuti da postoje primene u kojima ni na koji naèin nije moguæe koristiti pretvaranje mrežnih adresa (NAT). 4.2.4.1 Važne komande Komande variraju od usmerivaèa do usmerivaèa, ali postoji nekoliko osnovnih komandi koje treba upamtiti. Ovde su izložene komande Ciscovog operativnog sistema IOS, a veæina proizvoðaèa ima sliène komande. ¦ snow ip arp Ovom komandom se prikazuje tekuæa tabela protokola za razrešavanje adresa (engl. Address Resolution Protocol, ARP). ARP tabela sadrži preslikavanja IP adresa u MAC adrese. Komanda je korisna za rešavanje problema duplih IP adresa. ¦ show ip route Ovom komandom se prikazuje tekuæa IP putanja ili tabela prosleðivanja. U manjim okruženjima, sve se svodi samo na podrazumevanu putanju 0.0.0.0, 0.0.0.0) i na putanju ka nekom neposredno povezanom interfejsu. Meðutim, u veæim okruženjima, tabela može biti mnogo veæa. Umesto da se pregleda cela tabela usmeravanja, za pronalaženje ili proveravanje tekuæe putanje ka odreðenom odredištu zadaje se komanda show ip route ODREDIŠNA_IP_ADRESA. ¦ show ip interface brief U ovom poglavlju je reèeno da ova komanda daje kratak pregled svih konfigurisanih interfejsa na usmerivaèu. Pregled obuhvata informacije kao što su IP adresa interfejsa i njegovo trenutno stanje. Za pregledanje detaljnih informacija (iskorišæenje, greške, broj odbaèenih paketa) o odreðenom interfejsu usmerivaèa, zadaje se komanda show ip interface INTERFEJS. ALEXA 2002

21/488

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

¦ show interface INTERFEJS Slièno prethodnoj komandi, ova komanda daje detaljne informacije o interfejsu, više na nivou hardvera, a manje na nivou IP-a i ostalih protokola. ¦ show interface cpu I memory Ako primetite zastoje u radu usmerivaèa, ova komanda æe vam pomoæi da utvrdite uzrok. Zavisno od upotrebljene opcije, dobiæete tekuæe i prethodne informacije o optereænosti procesora i razlièitim procesima koji se izvršavaju na procesoru, ili æete dobiti informacije o iskorišæenosti memorije i o iskorišæenosti pojedinaènih procesa. ¦ copy running-config tftp Pametno je konfiguraciju uskladištiti i negde van usmerivaèa. Ova komanda omoguæava prenos tekuæe izvršne konfiguracije na spoljašnji server, poput TFTP servera (ili FTP servera, ako je usmerivaè podešen na odgovarajuæi naèin). Konfiguracija se može istom komandom (i drugom opcijom) kopirati na usmerivaè. 14.2.5 REŠAVANJE PROBLEMA U RADU USMERIVAÈA I MREŽNIH PROLAZA Pošto usmerivaèi rade u sloju 3, veæina teškoæa se dešava u mrežnom sloju, odnosno na logièkom, a ne na fizièkom nivou. Imajuæi to u vidu, mnogi problemi se mogu izolovati pomoæu nekoliko komandi. Èak i ako se problemi odnose na neke vrste fizièkih otkaza, èesto se mogu otkriti za kratko vreme. Administrator najèešæe dobija prijave o prekinutim vezama. U tom sluèaju, najbolje je, s raèunara koji je izgubio vezu, zadati komande Traceroute ili Ping. Komanda Traceroute šalje niz ICMP paketa ka zadatom odredištu, a prikazuje vremena odziva svakog preskoka preko kojeg je ICMP paket prešao na putu ka odredištu. Kada se završi ovo testiranje, prepoznaæete jedan od sledeæa èetiri sluèaja: ¦ Veza sa odredištem je u redu, problem je verovatno u sloju aplikacije na jednom od èvorova. PC raèunari sa operativnim sistemima Windows èesto imaju ovakve probleme, a u velikom broju sluèajeva rešenje je ponovno podizanje sistema. Ponead je korisno upotrebiti komandu Traceroute iz spoljne mreže, recimo s Web lokacije http://www.traceroute.org, ukoliko je posmatrani raèunar povezan na Internet. ¦ Komandom Traceroute dosežete do odredišta, ali se prijavljuje veliko vreme kruženja (engl. round-trip time) ili veliko kašnjenje (engl. latency) na èvoru X, ili posle njega. Ova informacija ukazuje na to da se problem nalazi izmeðu poslednjeg valjanog preskoka i preskoka koji prijavljuje kašnjenje ili istek vremena (engl. timeout). Ako se problematièni preskok nalazi van lokalne mreže, iza vašeg usmerivaèa, ne može se mnogo uraditi. U sluèaju da se problematièni preskok nalazi u vezi naviše (engl. uplink) davaoca Internet usluga, njemu treba prijaviti problem. Kada je problematièni preskok u lokalnoj mreži, proverite da li ima fizièkih problema izmeðu problematiènog preskoka i prethodnog dobrog preskoka. Ako se problematièni preskok nalazi pre glavnog usmerivaèa vaše mreže, pristupite usmerivaèu i proverite da li neki od interfejsa ima veliko optereæenje, veliki broj grešaka ili veliki broj odbaèenih paketa. Bilo koja od ovih vrednosti ukazuje na fizièki problem (problem u lokalnoj mreži ili pad iznajmljene veze) ili preveliko optereæenje (iskorišæenje). Ako je problem u WAN vezi, treba se odmah obratiti davaocu usluge i zatražiti potvrdu o primljenoj prijavi. ALEXA 2002

22/489

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

¦ Posle preskoka X, ICMP paket komande Traceroute se uzastopno odbija izmeðu dva ista preskoka. Ovo ukazuje na postojanje petlje u usmeravanju, a na posmatrana dva usmerivaèa treba proveriti da li postoje konfliktne putanje (petlje). Ukoliko se sumnja na petlju izmeðu lokalnog i udaljenog WAN interfejsa, u traženje problema se moraju ukljuèiti davaoci Internet usluga. Na kraju, treba proveriti da li tabela prosleðivanja problematiènog usmerivaèa sadrži valjanu putanju ka datom odredištu. ¦ Komanda Traceroute prijavljuje da nema dostupnih preskoka, ili vreme paketa istièe na prvom preskoku. Ovo ukazuje na fizièki otkaz u okviru lokalne mreže ili na pogrešna podešavanja lokalne mreže. Takoðe, može se desiti da je problematièni èvor pogrešno podešen. Ako svi èvorovi imaju isti problem (gubitak veze), treba posumnjati na otkaz usmerivaèa ili interfejsa usmerivaèa. Proverite da li je pravilno podešen lokalni mrežni prolaz posmatrane radne stanice i da li su parametri usaglašeni sa Ethernet interfejsom usmerivaèa. Ne treba zaboraviti da lista kontrole pristupa (ACL) prvog usmerivaèa ne propušta poruke Traceroute i sliène pakete; zbog toga na sumnjivom usmerivaèu treba proveriti liste kontrole pristupa. Kada primetite da usmerivaè sporo prosleðuje saobraæaj, ili da unosi veliko kašnjenje (Ping poruke s velikim kašnjenjem), u statistici interfejsa treba proveriti da li postoji preoptereæenje. Ukoliko je to sluèaj, usmerivaè æe pokušavati da baferuje izlazne pakete dok se baferi ne napune, a posle toga æe odbacivati prekobrojne pakete. Treba proveriti iskorišæenje procesora i memorije usmerivaèa, jer može postojati proces koji iscrpljuje resurse usmerivaèa. Probleme preoptereæenja nekada izazivaju napadi radi uskraæivanja usluga (engl. denial-of-service attacks, DoS), koji se moraju prijaviti nadreðenom davaocu Internet usluga. Nemojte zanemarivati dnevnike usmerivaèa, jer podaci u njima ukazuju na probleme u radu usmerivaèa. Kada se teškoæe u vezama dešavaju povremeno, a sigurni ste da nema fizièkih problema, po moguænosti treba na svakom interfejsu proveriti vrednosti parametara najveæe jedinice prenosa (engl. Maximum Transmit Unit, MTU) i najveæe jedinice prijema (engl. (Maxirnum Receive Unit, MRU). Ako su ove vrednosti pogrešno zadate, povremeno slabljenje performansi za ishod ima veliku fragmentaciju paketa. Ukoliko imate povremenih problema s nekim aplikacijama, uzrok može biti pristupna lista koja blokira prikljuèke koje aplikacija koristi. Proverite da li neka aktivna pristupna lista blokira potrebne TCP ili UDP prikljuèke. U sluèaju da koristite pretvaranje mrežnih adresa (NAT), morate biti svesni da ono ne funkcionište s nekim aplikacijama; zbog toga, morate upotrebiti preslikavanje jedan-na-jedan da bi neke mrežne aplikacije mogle da rade.

14.3 SIMPTOMI Mrežni mostovi i usmerivaèi su prilièno složeni ureðaji, pa je zbog toga i otklanjanje problema ponekad složeno. Na sreæu, za oba ureðaja su definisani logièni postupci za dijagnosticiranje problema, pa vam poznavanje konfiguracije ureðaja i mrežni dijagram mogu pomoæi prilikom otkrivanja problema. Evo simptoma po kojima æete prepoznati uobièajene probleme i njihove uzroke. ALEXA 2002

23/490

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

Ne možete pristupiti kablovskom/DSL usmerivaèu. SIMPTOM 14.1 Ako ne uspete da na lokalni interfejs usmerivaèa pošaljete signal ping, proverite kablove na oba kraja. Takoðe, proverite da li su na ureðajima ispravna podešavanja IP adrese i maske podmreže. Na kraju, prijavite se na usmerivaè pomoæu konzolnog kabla i, posle provere svih ostalih mrežnih podešavanja, ako treba, obrišite ARP keš memoriju ureðaja. Dijagnostièke LED diode (ako postoje) ne ukazuju na SIMPTOM 14.2 ispravno podizanje sistema. Ovo oznaèava tekuæi ili potencijalni problem na ureðaju. U tehnièkom uputstvu pogledajte redosled paljenja LED dioda prilikom podizanja sistema. Povežite se na konzolu i proverite poruke prilikom podizanja sistema. SIMPTOM 14.3 Ne svetle LED diode koje oznaèavaju vezu ili aktivnost. Ovde je verovatno problem u fizièkom kablu izmeðu usmerivaèa i ureðaja s kojim je povezan. Proverite kabl i zamenite ga ako treba. Takoðe, proverite da li koristite odgovarajuæi kabl (da ne koristite ukršteni kabl umesto ravnog kabla, ili obrnuto). Sa gledišta konfiguracije, proverite da li su interfejsi usmerivaèa administrativno blokirani. Ukoliko je na nekom od ureðaja ili interfejsa zadato automatsko pregovaranje, valjalo bi da na oba ureðaja ruèno podesite parametre. SIMPTOM 14.4 Vaš širokopojasni usmerivaè se zaustavlja ili blokira. Širokopojasni usmerivaèi su èesto, zbog svog neprekidnog rada, meta napada radi uskraæivanja usluga (DoS napadi). To se dešava kada se saobraæaj velikog intenziteta usmeri ka odreðenom administrativnom prikljuèku ureðaja. Najèešæe je najjednostavnije rešenje brzo ponovno pokretanje ureðaja. Ako ureðaj nastavi da blokira, pogledajte da li u dnevnicima postoje podaci koji ukazuju na prekomerno korišæenje resursa ili veliki broj grešaka na datom interfejsu. Proverite da li je proizvoðaè ureðaja objavio novu verziju firmvera koja rešava vaš problem. Kroz usmerivaè se ne možete povezati sa ostalim SIMPTOM 14.5 raèunarima. Proverite podešavanja radne stanice. Naroèitu pažnju obratite na IP maske podmreže i statièke putanje zadate na samoj radnoj stanici. Ako se ureðaji, koje želite da povežete, nalaze na razlièitim IP podmrežama, proverite da li je ispravno podešen podrazumevani mrežni prolaz i da li usmerivaè ima ispravnu putanju ka odredišnom raèunaru. Takoðe, proverite da li je IP protokol na odredišnom raèunaru ispravno podešen. SIMPTOM 14.6 Kroz usmerivaè ne možete pretraživati Internet. Iskoristite interfejs za upravljanje usmerivaèem da biste proverili statistike o greškama na WAN vezi. Ako je veza kablovska ili DSL, ponovo pokrenite usmerivaè, èime æe ponovo proæi kroz postupak uspostavljanja veze. Ako Ping paketi sa IP adresama prolaze kroz usmerivaè ali ne prolaze paketi sa imenima URL-ova, proverite da li su na datoj radnoj stanici ispravna podešavanja za korišæenje DNS servera. Web stranica koju pregledate blokira se i dešavaju se SIMPTOM 14.7 greške prilikom preuzimanja datoteka. Ovo stanje ukazuje na moguænost problema u dupleksnoj vezi izmeðu vaše radne stanice i razvodnika/skretnice, ALEXA 2002

24/491

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

ili izmeðu razvodnika/skretnice i usmerivaèa. Takoðe treba proveriti da li statistika odgovarajuæeg interfejsa usmerivaèa navodi veliki broj grešaka u lokalnoj mreži ili na WAN vezi istog usmerivaèa. SIMPTOM 14.8 Ne možete dobiti IP adresu kroz kablovski ili DSL usmerivaè. Neki široko-pojasni modemi iskljuèivo koriste MAC adrese ureðaja s kojim su povezani. Ukoliko ste nedavno zamenili neki ureðaj koji je povezan na modem, možda neæete moæi da dobijete IP adresu od DHCP servera. Oèistite MAC i ARP tabele usmerivaèa, tako što æete mu na kratko iskljuèiti napajanje. Proverite da li je na nekoj od radnih stanica neispravna lièna mrežna barijera, jer je poznato da one ponekad izazivaju teškoæe u dodeljivanju adresa protokolom DHCP. Ako se problem odnosi na DSL usmerivaè, proverite da li je usmerivaè podešen da ostalim ureðajima dodeljuje adrese pomoæu protokola DHCP i da li u raspoloživom skupu imate dovoljno adresa za sve èvorove u lokalnoj mreži. SIMPTOM 14.9 Program za èitanje poruka e-pošte ne uspeva da preuzme poruke kroz usmerivaè. Ako vaš klijent za e-poštu ima teškoæe pri preuzimanju poruka sa servera, proverite da nije blokiran logièki prikljuèak 110 (koristi se za komunikaciju s POP3 serverom). Ako koristite neki drugi protokol za elektronsku poštu, svakako proverite da odgovarajuæi prikljuèak nije blokiran. Neki serveri e-pošte ne prihvataju poruke niti ih isporuèuju èvorovima èije IP adrese nemaju odgovarajuæe inverzne DNS stavke. Ovo možete proveriti na Web lokaciji kao što je http://www.samspade.org, tako što æete zadati upit o imenu tekuæe IP adrese. Ako nemate odgovarajuæu inverznu DNS stavku, obratite se svom davaocu Internet usluga. SIMPTOM 14.10 Ne uspevate da podesite usmerivaè tako da omoguæava korišæenje Net Meetinga. Pretpostavimo da su na usmerivaèu podešeni pretvaranje mrežnih adresa (NAT) i liste za kontrolu pristupa (ACL), a vi hoæete da koristite Net-Meeting na èvoru za koji su definisana statièka preslikavanja i kojem se ne zabranjuje korišæenje NetMeetinga. Podaplikacije NetMeetinga koriste razne logièke prikljuèke, pa se mora proveriti da li lista za kontrolu pristupa blokira neki od njih. SIMPTOM 14.11 Ne uspevate da podesite usmerivaè da biste se povezali sa davaocem Internet usluga. Proverite da li su ispravna sva podešavanja interfejsa. Ako koristite iznajmljenu vezu E-1, proverite podešavanja linije, odnosno da li su pravilno zadati uokviravanje (engl. framing type) i vremensko sinhronizovanje (engl. timing). Proverite da li usmerivaè prijavljuje da su interfejs i protokol aktivni. Ako nisu, obratite se davaocu usluge i zajedno proverite sve parametre. Ukoliko postoji moguãnost zatražite da tehnièko osoblje davaoca usluga testira vašu smerivaè daljinskom petljom, èime proveravate operativnost iznajmljene veze. Ako mislite da treba, zatražite od davaoca usluga da proveri prenos kroz komunikaciono kolo (testiranjem inteligentnog prikljuèka engl. smart jack - ako je raspoloživ). SIMPTOM 14.12 Ne uspevate da interfejsu za upravljanje usmerivaèem pristupite preko Weba. Proverite logièki prikljuèak Web servera usmerivaèa. Ako je promenjen broj prikljuèka, morate ga navesti u URL-u, na primer ALEXA 2002

25/492

POGLAVLJE 14

MREŽNI MOSTOVII, USMERIVÃI; MREŽNI PROLAZI

http://l.2.3.4:8000 (ili koji se veæ broj logièkog prikljuèka koristi). U sluèaju da koristite pogrešne identifikacione podatke (korisnièko ime i lozinku), moraæete da zatvorite sve otvorene Web èitaèe pre nego što ponovo pokušate da pristupite ureðaju na ovaj naèin.

Dodatni izvori informacija: Konzorcijum za mrežne mostove u UNH IOL: http://www.iol.unh.edu/consortiums Ciscove osnove mrežnih mostova i skretnica: http://www.cisco.com/univercd/cc/td/doc/cisintwk/ito_doc/b ridging.htm Ciscove osnove protokola OSPF: http://www.cisco.com/univercd/cc/td/doc/cisintwk/ito_doc/ospf.htm Ciscovi dokumenti o rešavanju problema u radu transparentnih okruženja s mrežnim mostovima: http://www.cisco.com/univercd/cc/td/doc/cisintwk/itg_v1/tr1920.htm Ciscove osnove usmeravanja: http://www.cisco.com/warp/public/732Tech/routing.shtml IEEE: http://grouper.ieee.org/groups/802/3/ Prezentacija kompanije Juniper Networks: http://www.juniper.net/techcenter Materijal za samostalno uèenje usmeravanja u skupovima protokola TCP/IP i IPX: http://www. sangoma.com/fguide.htm

ALEXA 2002

26/493

15 MREŽNE BARIJERE I POSREDNIÈKI SERVERI

PREGLED POGLAVLJA Osnove mrežne barijere . . . . . . . . .495 Mrežne barijere i TCP/IP . . . . . . . . 495 Mrežne barijere sa filtriranjem paketa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497 Mrežni prolazi za aplikacije . . . . . . 500 Mrežni prolazi na nivou kola . . . . . 502 SPI mrežne barijere . . . . . . . . . . . . . 503 Osnove bezbednosti mreže . . . . . 505

D

Najèešãe vrste napada . . . . . . . . 506 Dobre mere bezbednosti . . . . . . 507 Otkrivanje upada i odgovor na vanredno stanje . . . . . . 510 Rešavanje problema u radu mrežnih barijera . . . . . . . . . 512 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .513 Dodatni izvori informacija . . . . . 514

va najpopularnija alata za obezbeðivanje raèunarskih mreža jesu mrežne barijere (engl. firewall ) i posrednièki serveri (engl. proxy server). Osnovna funkcija mrežne barijere je da nadgleda saobraæaj na mreži radi spreèavanja neovlašæenog pristupa spolja i iz mreže napolje. Posrednièki serveri omoguæavaju komunikaciju izmeðu korisnika unutar mreže i spoljnih i riziènih lokacija. Posrednièki serveri su ponekad objedinjeni s mrežnom barijerom, a nekada su relizovani kao zaseban èvor koji saraðuje s mrežnom barijerom. ALEXA 2002

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

15.1 OSNOVE MREŽNIH BARIJERA Mrežne barijere su raznolike po formi i velièini. Ponekad skup razlièitih raèunara ima ulogu mrežne barijere. U ovom poglavlju, pod mrežnom barijerom podrazumevaæemo raèunar ili skup raèunara koji stoje izmeðu obezbeðene mreže, u kojoj nam ne preti opasnost (na primer unutrašnje mreže) i javnih, riziènih mreža (kakav je Internet) i nadgleda sav saobraæaj izmeðu njih. Da bi bile efikasne, mrežne barijere moraju imati sledeæa svojstva: ¦ Celokupna komunikacija prolazi kroz mrežnu barijeru. ¦ Mrežni prolaz propušta samo dozvoljeni saobraæaj. ¦ Mrežni prolaz je u stanju da se odbrani od napada koji su upuæeni direktno njemu. Efikasnost mrežne barijere je znatno smanjena ako postoji alternativna mrežna putanja - nedozvoljeni saobraæaj može zaobiæi mrežnu barijeru (to je kao da ste zakljuèali glavni ulaz, a sporedni ostavili otvoren). Postavlja se pitanje šta je svrha mrežne barijere koja ne može pouzdano razluèiti dozvoljen saobraæaj od nedozvoljenog, ili koja dozvoljava opasnu ili nepotrebnu komunikaciju. Pošto mrežna barijera služi da zaustavi napade na mrežu, a ne postoji ništa drugo što bi štitilo samu mrežnu barijeru, ona mora biti u stanju da se samostalno odbrani. U ulozi mrežne barijere može se nalaziti usmerivaè, mrežni èvor ili skup èvorova. Oni su namenski podešeni da štite privatnu mrežu od protokola i usluga koji se mogu iskoristiti za zloupotrebu spolja. Sistem mrežne barijere se obièno nalazi na periferiji mreže, neposredno izmeðu unutrašnje mreže i veze sa spoljnom sredinom. Naravno, ako želite da unapredite bezbednost, dodatne sisteme mrežne barijere možete i treba da postavite unutar mreže. Na ovaj naèin možete štititi manje skupove važnih èvorova. Naèin na koji mrežna barijera štiti mrežu zavisi od same mrežne barijere i bezbednosnih pravila koja su na njoj zadata. U tehnologiji mrežnih barijera danas postoje èetiri osnovne kategorije: ¦ filtriranje paketa ¦ mrežni prolazi za aplikacije ¦ mrežni prolazi na nivou kola ¦ SPI mrežne barijere. 15.1.1 MREŽNE BARIJERE I TCP/IP Da bismo potpuno shvatili razlike izmeðu funkcija koje obezbeðuju mrežne barijere, neophodno je da dobro razumemo skup protokola Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP). Iako su mrežni protokoli u ovoj knjizi ranije objašnjeni, zadržaæemo se na nekim svojstvima protokola iz skupa TCP /IP koja su bitna za rad mrežnih barijera. Osnovna svrha skupa TCP/IP jeste da pruži moguænost za prenos podataka s jednog raèunara na drugi posredstvom mreže. Svrha mrežne barijere je da kontroliše protok TCP/IP saobraæaja izmeðu èvorova i mreža. TCP/IP je skup protokola i aplikacija koji pružaju usluge prema odgovarajuæim slojevima referentnog modela OSI. Prenos podataka pomoæu protokola ALEXA 2002

2/495

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

TCP/IP obavlja se nezavisnim prenošenjem blokova podataka, koji se zovu paketi, kroz mrežu. Svaki sloj modela TCP/IP u paket dodaje odgovarajuæe zaglavlje. Mrežne barijere odluèuju koje pakete treba da propuste na osnovu podataka iz zaglavlja. Od tehnologije barijere zavi koje æe podatke analizirati. 15.1.1.1 Logièki prikljuèci Radi ostvarenja efikasne komunikacije, veæina dobro poznatih usluga se nudi na opštepoznatim logièkim prikljuècima (engl. port). Skoro sve mrežne barijere zasnivaju kontrolu pristupa na informacijama o logièkim prikljuècima, koje se nalaze u zaglavlju paketa. Ako se ne koriste opštepoznati brojevi prikljuèaka, davaoci usluga moraju obavestiti svoje korisnike koje su usluge raspoložive na kojim logièkim prikljuècima. Na primer prikljuèak 80 je opštepoznat kao prikljuèak za protokol HTTP, pa su skoro svi Web serveri na Internetu podešeni da HTTP zahteve opslužuju na prikljuèku 80. Povezivanje na bilo koji drugi logièki prikljuèak izaziva grešku. Ako administrator odluèi da na Web serveru opsluživanje HTTP zahteva stavi na prikljuèak 81, on bi morao sve korisnike obavesti o neophodnosti povezivanja preko logièkog prikljuèka 81 (to se u Web èitaèu obièno postiže zadavanjem broja prikljuèka na kraju URL-a, na primer http www.nekiserver.com:81). Prikljuèak 80 (odnosno 81, u alternativnom primeru) smatra se odredišnim TCP prikljuèkom i ta se informacija nalazi u zaglavlju TCP paketa. Rad Web servera na nestandardnim brojevima logièkih prikljuèaka ne doprinosi bezbednosti. Bezbednost ne možete dostiæi pomoæu zagonetnosti. Imajte u vidu da hakeri dosta vremena provode skenirajuæi logièke prikljuèke. Skeniranje logièkih prikljuèaka je proces sistematskog povezivanja na sve prikljuèke sistema, pri èemu se utvrðuje da li postoji odziv i kakav je. Ako vaš Web server radi na prikljuèku 37244, to æe vrlo brzo bit otkriveno. Pored odredišnih prikljuèaka, zaglavlja TCP (i UDP) paketa takoðe sadrže broj izvorišnog prikljuèka. Izvorišni prikljuèak korisnièkog sloga protokola TCP/IP koristi se za komunikaciju sa odredišnim prikljuèkom servera. Izvorišni broj prikljuèka postaje odredišni, u paketu koji predstavlja serverov odziv na zahtev, odnosno vraæene podatke zahtevaocu. Broj izvorišnog prikljuèka se bira donekle nasumièno, protokolom TCP ( UDP) izvorišnog èvora. Uobièajeno je da to bude broj veæi od 1023 a manji od 6553 mada se to nigde ne zahteva. Na slici 15.1 prikazano je kako se brojevi prikljuèaka koriste u TCP/ IP paketima. Zaglavlje TCP paketa u HTTP zahtevu: Broj izvorišnog logièkog TCP prikljuèka: 1085 Broj odredišnog logièkog TCP prikljuèka: 80

Zaglavlje TCP paketa u povratnom HTTP odgovoru: Broj izvorišnog logièkog TCP prikljuèka: 80 Korisnik Interneta Web server osluškuje Broj odredišnog logièkog TCP prikljuèka: 1085 želi da otvori HTTP zahteve na Web stranicu logièkom prikljuèku 80

SLIKA 15.1 Brojevi logièkih TCP prikljuèaka u HTTP zahtevu. ALEXA 2002

3/496

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

Spisak brojeva logièkih TCP prikljuèaka i njihovih namena nalazi se u dokumentu RFC 1700, „Assigned Numbers”. Ako hoæete da vidite potpun spisak brojeva TCP i UDP prikljuèaka, posetite lokaciju: TABELA 15.1 KRATAK SPISAK POPULARNIH BROJEVA LOGIÈKIH PRIKLJUÈAKA U PROTOKOLIMA TCP I UDP Usluga FTP

Protokol TCP

FTP - podaci

Broj prikljuèka 21 20

Secure Shell Protocol (SSH)

TCP

22

Telnet Simple Mail Transfer Protocol

TCP

23

TCP

25

DNS (prenos zona)

TCP

DNS (Upiti) HTTP

UDP TCP

53 53

NetBIOS

TCP/UDP

137-139

Pop-3

TCP

110

IMAP

TCP

143

SNMP SNMAP Traps

UDP

161

UDP TCP

162

TCP

6000

HTTPS X Windows

80

443

15.1.2 MREŽNE BARIJERE S FILTRIRANJEM PAKETA Mrežne barijere s filtriranjem paketa štite mrežu tako što filtriraju celokupan saobraæaj. Filtriranje se zasniva na informacijama iz zaglavlja TCP/IP paketa. Mrežna barijera ispituje zaglavlja svakog paketa koji kroz nju prolazi i iz njih oèitava informacije, na osnovu kojih donosi odluku da li se posmatranom paketu dozvoljava prolaz. Kada je prolaz dozvoljen, paket se usmerava ka svom odredištu. Ako prolaz nije dozvoljen, paket se odbacuje bez ikakvog obaveštenja, ili mrežna barijera pošiljaoca obavesti o tome da je paket odbaèen. Filtri paketa donose odluke na osnovu informacija iz zaglavlja: ¦ izvorišna IP adresa ¦ odredišna IP adresa ¦ korišæeni protokol mrežnog sloja (TCP, UDP ili ICMP) ¦ broj izvorišnog TCP ili UDP prikljuèka ¦ broj odredišnog TCP ili UDP prikljuèka ¦ vrsta ICMP poruke, ako se koristi protokol ICMP. Pored ovih informacija, dobar filtar paketa odluke donosi i na osnovu informacija koje se ne nalaze neposredno u paketu - na primer, preko kojeg interfejsa je paket stigao. U suštini, filtar paketa ima prljavi interfejs, skup filtara i èist interfejs. Prljava strana je izložena spoljnoj, riziènoj mreži, u koju nemamo poverenja i s koje saobraæaj uglavnom dolazi. Kada paketi uðu kroz prljavi interfejs, oni se obraðuju shodno skupu primenjenih filtara (odnosno pravila). Zavisno od filtra, paket æe biti prihvaæen i poslat na èist interfejs, ka svom odredištu, ili æe biti odbaèen, sa obaveštenjem ili bez njega. U sledeæem odeljku je izložen primer filtra paketa. ALEXA 2002

4/497

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

15.1.2.1 Primer filtra paketa Pretpostaviæemo da naša mreža ima samo jedan Web server i jedan server e-pošte, kojem se može pristupiti sa Interneta. Administriranje servera se može obavljati sa Interneta, pomoæu protokola SSH, ali je korišæenje ovog protokola ogranièeno na mrežu 128.5.6.0/24. Na slici 15.2 prikazana je šema našeg primera. Omoguæavanje ulaznog saobraæaja kroz filtar paketa u skladu je s pravilima iz tabele 15.2. 128.5.6.0/24 Mreža

Mrežna barijera

Usmerivaè na strani Interneta

Internet

DMZ usmerivaè

Server e-pošte

WWW. server

SLIKA 15.2 Šema primera filtra paketa. TABELA 15.2 PRIMER SKUPA PRAVILA ZA FILTRIRANJE ULAZNOG SAOBRAÃAJA

Pravilo

Broj izvorišnog prikljuèka

Broj odredišnog prikljuèka

Izvorišna adresa

Odredišna adresa

128.5.6.0/24 128.5.6.0/24

128.1.5.155/ 128.1.5.154

>1023

22

Dozvoljava se

Protokol

Preduzeta mera

1

TCP TCP

2

TCP

Sve

129.1.5.154

>1023

80

Dozvoljava se

3

TCP

Sve

129.1.5.155

>1023

25

Dozvoljava se

4

Svi

Sve

Sve

Svi

Svi

Zabranjuje se

Objasniæemo pravilo 1 iz tabele 15.2. Ono dozvoljava èvorovima iz mreže 128.5.6.0/ 24 (brojevi èvorova od 128.5.6.0 do 128.5.6.255) da pakete šalju s prikljuèaka èiji su brojevi iznad 1023, serverima na prikljuèak 22. Ne zaboravite, filtar paketa ne zna šta je SSH, veæ samo razume svojstva zaglavlja njegovog TCP/IP paketa. Ako svojstva paketa ne zadovolje pravilo 1 u potpunosti, uporeðuju se sa sledeæim pravilom. Pravilo 2 dozvoljava da se Web serveru šalju paketi na prikljuèak 80 s bilo koje mreže (opštepoznat broj prikljuèka za HTTP), pri èemu broj izvorišnog prikljuèka treba da je veæi od 1023. Ukoliko svojstva paketa ne odgovaraju ni ovom pravilu, paket se uporeðuje sa pravilom 3. Ako paket ne zadovoljava ni ovo pravilo, obraðuje se shodno poslednjem sveobuhvatnom ALEXA 2002

5/498

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

pravilu, koje služi za odbacivanje svih paketa koji nisu zadovoljili nijedno prethodno pravilo. Ne zaboravite, mrežne barijere smeju da propuste samo dozvoljeni saobraæaj, pa je zbog toga uobièajeno da poslednje pravilo odbacuje sav saobraæaj koji nije izrièito dozvoljen ranijim pravilima. O skupu pravila datom u tabeli 15.2 treba reæi još nekoliko važnih stvari. Kao prvo, pravila se obraðuju odozgo nadole, pa ako se pravilo zadovolji, nije potrebno dalje ispitivanje. Kao drugo, ne treba razmatrati samo pravila za ulazni saobraæaj - ne samo zbog toga što se primenjuju nad paketima koji dolaze spolja (kroz prljavi interfejs mrežne barijere), veæ zbog toga što je TCP komunikacija nalik na razgovor. Da bi se uspostavila komunikacija, treba da postoji skup usaglašenih izlaznih filtara, koji kroz mrežnu barijeru propuštaju saobraæaj u suprotnom smeru. Ta pravila nisu potrebna ako se dozvoljava sav izlazni saobraæaj. Meðutim, veæina organizacija želi da nadgleda i izlazni saobraæaj, da bi se spreèilo curenje informacija u spoljnu sredinu. Da bi se definisao skup pravila za izlazni saobraæaj, treba obrnuti izvorišne i odredišne adrese i brojeve prikljuèaka. Na primer, povratni saobraæaj dozvoljen pravilom 2, imao bi izvorišnu adresu i prikljuèak 129.1.5.154:80, dok bi odredišna adresa i broj prikljuèka bili bilo koja adresa i bilo koji prikljuèak s brojem veæim od 1023. Umesto definisanja parova pravila, veæina filtara paketa imaju moguænost da dozvole prolazak „uspostavljene” veze kroz interfejs. Filtar to saznaje tako što oèita zaglavlje TCP paketa i utvrdi da li je paket deo postojeæe komunikacije, odnosno da li je u TCP zaglavlju resetovan bit SYN. Napomenimo da filtar ne prati stvarne veze, veæ se oslanja na vrednosti odreðenih bitova. Kao poboljšanje filtriranja „uspostavljenih veza”, razvijeni su filtri paketa s nadgledanjem stanja paketa (engl. stateful packet filters). Oni su detaljno objašnjeni u nastavku poglavlja. Iako ima raznih strategija za realizaciju filtara paketa, sledeæe dve su se istakle u praksi: ¦ Pravila formirajte od najstrožih ka opštim, zbog toga što opšte pravilo ne treba da prethodi strožem pravilu. U suprotnom, paket koji ne zadovoljava strože pravilo, bio bi propušten samo zbog redosleda obrade. ¦ Redosled pravila treba da odgovara uèestalosti njihovog korišæenja. Najèešæe korišæena pravila treba da budu na vrhu spiska. Ovo nije imperativ, veæ težnja da se poboljšaju performanse - filtar prekida obradu paketa kada on zadovolji tekuæe pravilo. 15.1.2.1 Prednosti i mane filtritanja paketa Iz prethodnog izlaganja je oèigledno da je definisanje strogih i taènih pravila veoma složen posao. Pre nego što se upustite u realizaciju filtriranja paketa, trebalo bi da razmotrite prednosti i mane ove tehnologije. Prednosti su: ¦ Performanse Današnji procesori mogu da odrade filtriranje brzinom prenosa signala. ¦ Odnos cene i efikasnosti Filtri paketa su jeftini ili su besplatni (softver). Veæina usmerivaèa u svojim operativnim sistemima ima ugraðenu sposobnost filtriranja paketa. ¦ Dobar naèin za upravljanje saobraæajem Ako želite da odbacite saobraæaj koji je oèigledno neželjen, taj posao æe obaviti jednostavni filtri. ALEXA 2002

6/499

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

¦ Transparentnost Korisnik ne primeæuje korišæenje filtra paketa. Glavne mane filtriranja paketa su: ¦ Dozvoljavaju se direktne veze izmeðu zaštiæenih i riziènih èvorova. ¦ Proširenje filtra nije lako izvesti. Kada skup pravila postane veliki, teško je spreèiti neželjenu komunikaciju. Da bi pojedini protokoli, s obzirom na to da su dinamièni, valjano funkcionisali, treba otvoriti veliki broj logièkih prikljuèaka. Najbolji primer je protokol FTP. On zahteva ulaznu vezu od servera ka klijentu, pa filtri paketa moraju pokrivati veliki broj logièkih prikljuèaka koji omoguæavaju prenos datoteka. ¦ Filtri paketa su ranjivi na falsifikovanje IP adresa, odnosno lažno predstavljanje (engl. IP spoofing). Napadi ove vrste podrazumevaju falsifikovanje informacija u zaglavlju TCP/IP paketa. Èesto se koriste napadi u kojima se falsifikuje izvorišna adresa i izgleda da paket pripada ranije uspostavljenoj komunikaciji. 15.1.3 MREŽNI PROLAZI ZA APLIKACIJE Pojam „mrežni prolaz za aplikacije” (engl. application gateway) sada podrazumeva više termina. To je sinonim pojmova èvor tvrðava (engl. bastion host), posrednièki - mrežni prolaz (engl. proxy gateway) i posrednièki server (engl. proxy server). Kao što je ranije reèeno, funkcija posrednièkog servera može se objediniti u mrežnoj barijeri ili se može obavljati na zasebnom serveru koji saraðuje s mrežnom barijerom. Mrežni prolaz za aplikacije donosi odluke o pravu pristupa na osnovu informacija iz paketa, iz svih sedam slojeva (OSI modela). Zbog toga se kaže da su mrežni prolazi za aplikacije „svesni postojanja aplikacija”. Mrežni prolaz za aplikacije pruža veæu bezbednost nego filtri paketa, ali zbog toga nije transparentan u odnosu na usluge u kojima posreduje. Mrežni prolaz za aplikacije se èesto ponaša kao posrednik u aplikacijama kao što su epošta, Telnet, HTTP i sliène. Preciznije, mrežni prolaz se prema klijentu ponaša kao server - ostvaruje zahteve i istovremeno štiti korisnike. Svest o postojanju aplikacija omoguæava mrežnoj barijeri da sprovede dodatne provere komunikacije, za razliku od filtra paketa. Mrežni prolaz za aplikacije može proveriti da li su su podaci u prihvatljivom formatu. On èak može dodatno proveriti identitet i proširiti beleženje informacija; nekad omoguæava i pretvaranje podataka. Na primer, mrežni prolaz za aplikacije se može podesiti da se u FTP vezama koriste samo komande get (za preuzimanje), a da se onemoguæe komande put (za postavljanje). Ovo je pogodno ako korisnicima hoæete da dozvolite preuzimanje datoteka, ali donosi dodatni sloj zaštite od korisnika koji žele da upišu datoteke na FTP server. U sledeæem odeljku se prouèavaju postupci koje mrežni prolaz za aplikacije koristi za posredovanje izmeðu internih zahteva korisnika i servera u aplikaciji Telnet. 15.1.3.1 Primer mrežnog prolaza za aplikacije Pretpostavimo da je ista kompanija odluèila da postavi server za Telnet, da bi udaljeni administratori mogli pristupati odreðenim èvorovima. Oglašava se mrežni prolaz aplikacije Telnet, a ne pravo ime èvora, odnosno servera. Ako je ovo obavljeno, veza se obraðuje na sledeæem slobodnom logièkom prikljuèku. ALEXA 2002

7/500

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

Postupak prilikom povezivanja sa odreðenim èvorom izgleda ovako: Korisnik se na logièki prikljuèak 23 mrežnog prolaza za aplikacije poveže pomoæu aplikacije Telnet. Proverava se da li je izvorišna IP adresa na spisku dozvoljenih izvorišta. Ako je veza sa datim izvorištem odobrena, uspostavljanje veze ulazi u sledeæu fazu. Ako nije, veza se odbacuje. ¦ Od korisnika se traži da se predstavi. U ovoj fazi provere identiteta moguæe je od korisnika tražiti da se izrièito izjasni kojem èvoru želi da pristupi. ¦ Ako je korisnik uspešno prošao proveru identiteta, može da bira na koji æe se sistem povezati. Posmatrane IP adrese nisu pristupaène direktno sa Interneta - prihvataju veze samo s mrežnim prolazom za aplikacije. ¦ Korisnik je izabrao sistem na koji želi da se poveže, pa sa mrežnog prolaza za aplikacije zapoèinje nova TCP veza sa odredišnim èvorom. ¦ Ako je tako zadato, od korisnika se traži da predstavi dodatne informacije o svom identitetu. Posrednièki server je bezbedna aplikacija, koju hakeri teško ugrožavaju. Èak i ako se otkrije nov bezbednosni propust, samo tu aplikaciju treba ažurirati. 15.1.3.2 Mane mrežnih prolaza za aplikacije Bezbednost, koju donose mrežni prolazi za aplikacije, ima svoju cenu. Evo spiska uobièajenih mana ovih ureðaja: ¦ Lošije performanse - sporost Svaki korisnièki zahtev pokreæe dve zasebne veze jednu izmeðu korisnika i mrežnog prolaza za aplikacije, a drugu izmeðu mrežnog prolaza za aplikacije i odredišnog èvora. Oèigledno, ovakav naèin povezivanja zahteva dvostruko više veza nego prilikom korišæenja filtara paketa. Dodatne provere u sloju aplikacije zahtevaju dužu i intenzivniju obradu. Današnje zahtevne aplikacije koje prenose podatke u realnom vremenu, kao što su video-konferencije, ne mogu prevaziæi veliko kašnjenje koje unosi posrednièki server. ¦ Manjak transparentnosti Veæina posrednièkih servera zahteva promenu ponašanja klijenata i/ili korisnika. U nekim sluèajevima, klijentski softver ne može koristiti veze u kojima uèestvuje posrednièki server. Podsetimo se, posrednièki serveri rade na principu umetanja posrednika izmeðu korisnika i odredišnog servera. ¦ Po jedan posrednièki server za svaku aplikaciju Iako se za popularne usluge nudi veliki broj posrednièkih servera, teško ih je naæi za najnovije ili retke usluge. Veæina mrežnih prolaza za aplikacije ima podrazumevani prikljuèak, kroz koji prolazi saobraæaj. Taj prikljuèak nije svestan aplikacije, pa se ovaj ureðaj svodi na skupoceni filtar paketa. ¦ Ogranièeno prepoznavanje aplikacija Mrežni prolaz za aplikacije mora biti sposoban da razlikuje bezbedne funkcije aplikacije od opasnih. Ako ih mrežni prolaz ne razlikuje, ili ako nije u stanju da neželjenu radnju izbaci bez uticaja na željenu radnju, onda se postavlja pitanje opravdanosti korišæenja takvog ureðaja.

ALEXA 2002

8/501

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

15.1.4 MREŽNI PROLAZI NA NIVOU KOLA Mrežni prolazi na nivou kola (engl. circuit-level gateway) slièni su mrežnim prolazima za aplikacije, s tim što nisu svesni aplikacija. Mrežni prolaz na nivou kola u svom radu se oslanja na uspostavljanje TCP veze izmeðu neriziène i riziène mreže, ali nikada se ne uspostavlja neposredna veza izmeðu klijenta i servera. Pošto mrežni prolazi na nivou kola ne razumeju protokole iz sloja aplikacija, informacije o povezivanju dobijaju od klijenta. Ukratko reèeno, mrežni prolazi za aplikacije koriste modifikovane procedure, dok mrežni prolazi na nivou kola koriste modifikovane klijente. Osnovna prednost mrežnog prolaza na nivou kola sastoji se u pružanju usluga veæem broju protokola i u moguænosti prilagoðavanja razlièitim komunikacijama. Meðutim, protokoli koji zahtevaju prepoznavanje aplikacija (na primer, FTP, koji dinamièki komunicira s logièkim prikljuècima za podatke) više odgovaraju mrežnim prolazima za aplikacije, nego mrežnim prolazima na nivou kola. Posrednièki server SOCKS (engl. SOCKS proxy) tipièna je realizacija mrežnog prolaza na nivou kola. Detaljna objašnjenja SOCKS-a izlaze iz opsega ovog poglavlja. Više podataka naæi æete u dokumentu RFC 1928. 15.1.4.1 Primer mrežnog prolaza na nivou kola Zamislimo da neka kompanija hoæe da omoguæi svojim službenicima krstarenje Internetom, ali su zabrinuti za bezbednost i ne žele da omoguæe neposredno povezivanje službenika sa riziènim Web serverima na Internetu. Da bi smanjili opasnost, odluèili su da postave mrežni prolaz na nivou kola koji æe nadgledati taj saobraæaj. Evo postupka koji se sprovodi kada korisnik zatraži da pogleda neku Web stranicu (kao što je ranije reèeno, za realizaciju mrežnog prolaza na nivou kola neophodno je upotrebiti specijalan hardver i/ili softver; ova komunikacija je predstavljena na slici 15.3). 1. Kada korisnik zatraži Web stranicu, njegov operativni sistem uspostavlja samo jednu sesiju - s mrežnim prolazom. Korisnik otvara Web èitaè i traži vezu sa udaljenom Web lokacijom. Web èitaè je podešen tako da koristi posrednièki server, pa zahtev upuæuje direktno Web serveru. 2. Posrednièki server prima korisnikov zahtev i u svojim podacima proverava da li je ta komunikacija dozvoljena, da li zahteva proveru identiteta ili je zabranjena. Ako se tako zahteva, pokreæe se postupak provere identiteta. Ukoliko je veza zabranjena, mrežni prolaz obièno korisnika o tome obavesti (poruka "Access Denied"). Ako se korisnik uspešno predstavio, mrežni prolaz sprovodi dodatne zadatke, kao što su poreðenje URL-a sa spiskom izrièito zabranjenih URL-ova. 3. Mrežni prolaz Web serveru šalje nezavisan zahtev za informacijama koje je tražio korisnik. 4. Kada Web server odgovori i vrati te informacije, one se prosleðuju klijentu koji ih je tražio. U pogledu performansi, osnovna korist od HTTP posrednièkih servera, jeste sposobnost da rezultate korisnièkih zahteva saèuvaju u keš memoriji. Svaki put kada korisnik ponovo zatraži ranije poseæivane Web strane, umesto da ih ALEXA 2002

9/502

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

opet prevlaèi sa Interneta, server ih izvlaèi iz keš memorije. Time se smanjuje korišæenje propusnog opsega i ubrzava se rad, jer se zahtevi mogu opslužiti lokalno i podaci se ne moraju preuzimati sa Interneta.

HTTP korisnik

HTTP sesija izmeðu korisnika i mrežne barijere

Mrežna barijera

Internet WWW Server

Posrednièki server preuzima stranicu sa Interneta i proslrðuje je korisniku Posrednièki server

SLIKA 15.3 Korisnik uèitava Web stranicu preko posrednièkog servera. 15.1.4.2 Mane mrežnih prolaza na nivou kola Postoji nekoliko argumenata protiv toga da mrežni prolazi na nivou kola budu jedino sredstvo za zaštitu mreže. Evo dve uobièajene loše strane ovih ureðaja: ¦ Ne mogu ih koristiti svi klijenti Neke klijentske aplikacije se ne mogu prilagoditi da bi koristile mrežne prolaze na nivou kola, što znaèi da im je uskraæen pristup spoljnom izvoru podataka. Drugim reèima, realizacija aplikacije koja podržava ovu funkcionalnost je skupa, što može ogranièiti broj aplikacija koje koriste spoljne izvore podataka i opseg primene tih aplikacija. ¦ Nemaju uvid u sloj aplikacije Ovo aplikacijama omoguæava da koriste logièke TCP prikljuèke koji su otvoreni za druge, dozvoljene aplikacije. Nekoliko ravnopravnih aplikacija (engl. peer-to-peer) mogu se podesiti da koriste proizvoljne brojeve logièkih prikljuèaka, na primer TCP 80 i TCP 443 (obièno ih koriste Web èitaèi). Ovo stvara moguænost zloupotrebe i u aplikacije unosi ranjivost. 15.1.5 SPI MREŽNE BARIJERE Mrežne barijere sa ispitivanjem stanja paketa (engl. Stateful Packet Inspection, SPI), propuštaju ili odbacuju pakete na osnovu skupa pravila koja su veoma slièna pravilima za filtriranje paketa. Ako mrežna barijera zna stanje paketa, ona odluke ne donosi samo na osnovu IP adresa i brojeva prikljuèaka, veæ i na osnovu vrednosti iz polja SYN, ACK, na osnovu brojeva sekvenci i ostalih podataka iz zaglavlja TCP paketa. Filtri paketa propuštaju ili odbacuju samo pojedinaène pakete i zahtevaju postojanje pravila koja dozvoljavaju dvosmernu TCP komunikaciju, dok SPI mrežne barijere prate stanje svake sesije i dinamièki otvaraju i zatvaraju logièke prikljuèke, shodno zahtevima sesija. ALEXA 2002

10/503

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

SPI mrežne barijere su razvijene kao kombinacija brzine i fleksibilnosti (osobina filtara paketa) s bezbednošcu (koju u sloj aplikacija unose posrednièki serveri za aplikacije). Dobijena je mešavina dve vrste mrežnih barijera: SPI mrežna barijera nije brza kao filtar paketa, niti prepoznaje aplikacije kao što ih prepoznaje protokol aplikacija. Meðutim, ova mešavina je efikasno rešenje u obezbeðivanju oboda mreže. Kada paket stigne na interfejs, u mehanizmu za proveravanje odvija se nekoliko postupaka: Po prijemu paketa, najpre se utvrðuje da li je taj paket deo postojeæe, uspostavljene komunikacije. Mrežna barijera s filtriranjem paketa može samo proveriti da li je paket deo postojeæeg TCP dijaloga, tako što æe oèitati vrednost bita SYN (da li je vrednost polja 1 ili 0). SPI mrežna barijera æe pretražiti svoju tabelu postojeæih važeæih veza i na taj naèin proveriti da li paket odgovara nekoj od tih veza. Na mrežnoj barijeri se održava tabela veza, gde se za svaku vezu beleži barem odredišna i izvorišna IP adresa, izvorišni transportni sloj i broj odredišnog logièkog prikljuèka. U stvari, mogu se pratiti skoro sve informacije iz zaglavlja paketa, izmeðu ostalog i brojevi TCP sekvenci, koji mrežnoj barijeri pomažu da pravilno prepozna paket koji je deo postojeæe komunikacije. Zavisno od korišæenog protokola, paket se može detaljnije ispitivati. U nekoliko popularnih protokola (kao što su FTP i SMTP), postoji izvestan broj opštepoznatih slabih taèaka koje se èesto zloupotrebljavaju. Proizvoðaèi mrežnih barijera su razvili nove mehanizme za efikasniju zaštitu mreže od napada. Ako je mrežna barijera osposobljena za rukovanje protokolom kome neki paket pripada, ona može ispitati deo paketa sa podacima. Da li æe paket propustiti ili odbaciti, mrežna barijera odluèuje, izmeðu ostalog, i na osnovu sadržaja polja za podatke. ¦ Ako paketu ne odgovara nijedan red tabele uspostavljenih veza, mrežna barijera æe ispitati paket prema zadatom skupu pravila. U veæini SPI mrežnih barijera, skup pravila je slièan skupu pravila mrežne barijere s filtriranjem paketa i odnosi se na: izvorišnu IP adresu i broj logièkog prikljuèka, odredišnu IP adresu i broj logièkog prikljuèka, i korišæeni protokol. Skup pravila za filtriranje paketa može se nadograditi da bi obuhvatio ispitivanje sadržaja paketa, kao što je malopre objašnjeno. ¦ Ako se na osnovu odredišta, izvorišta, korišæenog protokola i sadržaja paketa proceni da paket treba propustiti, on se prosleðuje na konaèno odredište, a u tabeli veza se pravi novi red ili ažurira stari, u kojem se beleže informacije o datoj komunikaciji. Taj red æe se koristiti za proveravanje povratnog paketa, umesto da za povratni paket postoji zaseban skup pravila. ¦ Mrežna barijera obièno primenjuje tajmere i identifikaciju TCP paketa postavljanjem bitova FIN i/ili RST, za utvrðivanje trenutka kada iz tabele veza treba ukloniti odgovarajuæi red. 15.1.5.1 Prednosti i mane SPI mrežnih barijera Prethodno opisani postupak ima dve osnovne prednosti nad tehnologijama filtriranja paketa. Prvo, tabela veza znatno smanjuje moguænost da se paket lažno predstavi kao da je deo postojeæe veze. Pošto mrežne barijere s filtriranjem paketa ne beleže aktivne komunikacije, moraju se oslanjati na format ALEXA 2002

11/504

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

paketa, odnosno na stanje bita SYN u TCP paketu. Na osnovu ovog bita utvrðuje se da li je paket deo ranije dozvoljene komunikacije. Ovo daje moguænost za krivotvorenje TCP paketa i ne daje naèin za utvðivanje stanja UDP i ICMP paketa. Održavanjem tabele veza, mrežna barijera, prilikom odluèivanja o propuštanju paketa, na raspolaganju ima mnogo više informacija. Druga prednost SPI mrežnih barijera nad mrežnim barijerama s filtriranjem paketa, sastoji se u sposobnosti ispitivanja polja za podatke odreðenih vrsta paketa. Ovom veoma pogodnom osobinom može se nadomestiti izvestan broj propusta u èesto korišæenim protokolima. Uzmimo primer u protokolu FTP - prouèava se da li je komanda poslata u ispravnom smeru. Ako zna broj logièkog TCP prikljuèka, mrežna barijera može da utvrdi ko je klijent a ko server. Posle toga, mrežna barijera prati komande i proverava da server klijentu, i obratno, ne šalje neispravne komande. Osnovna mana SPI mrežnih barijera leži u tome što dozvoljavaju neposrednu vezi izmeðu unutrašnjih i spoljnih riziènih èvorova. Stoga, deo odgovornosti za bezbednost snosi èvor, umesto da se time bavi ojaèani posrednièki server kome je to osnovno zaduženje.

15.2 OSNOVE BEZBEDNOSTI MREŽE Pošto smo pregledali razlièite tehnologije današnjih mrežnih barijera, moramo se upita zašto su mrežne barijere neophodne. Zašto ne bismo svaki pojedinaèni sistem osposobi da se sam brani? Najjednostavniji odgovor je da mrežna barijera ima samo jednu namenu - razvrstava dozvoljene komunikacije od nedozvoljenih. Na taj naèin spreèavate kompromise izmeðu bezbednosti, funkcionalnosti i iskorišæenja. Bez mrežnih barijera, sistemima je prepušteno da sami sebe brane. Možda ovi sistemi pružaju korisne usluge ili olakšavaju administraciju, ali ne umeju sami sebe da štite, nisu otporni na napade i sme im se pristupati samo sa odreðenih lokacija. Mrežne barijere se koriste da bi se kontrolisao pristup ovakvim resursima. Ako u nekom okruženju ne postoji mrežna barijera, èvorovi su odgovorni za svoju bezbednost. Bezbednost se meri na najslabijem èvoru. Što je mreža veæa, to je teže ostvariti da svi èvorovi budu jednako bezbedni. Pošto su previdi uvek moguæi (npr. ako na jednom Web serveru propustite da primenite važan bezbednosni dodatak), upadi se mogu desit zbog banalnih grešaka u parametrima i zbog neodgovarajuæih bezbednosnih dodataka. Mrežna barijera je jedina taèka dodira s riziènom mrežom. Zbog toga, umesto uzaludnog truda da se svaka pojedinaèna mašina maksimalno obezbedi, administratori se mogi usredsrediti na mrežnu barijeru. To ne znaèi da sistemi iza mrežne barijere ne treba da budu obezbedeni, veæ treba da postoji još jedan odbrambeni zid. Mrežne barijere su odlièni kontrolori. Pošto sav saobraæaj prolazi kroz njih, informacije iz njihovih dnevnika se mogu upotrebiti za analiziranje eventualnih upada. Mrežne barijere smanjuju rizik od neovlašæenog korišæenja i zlonamernih upada. Kojim su sve opasnostima izloženi sistemi štiæeni mrežnim barijerama? ALEXA 2002

12/505

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

Korporacijski sistemi i poverljivi poslovni podaci štite se iz tri osnovna razloga: ¦ Opasnost od otkrivanja poverljivih informacija. Opasnost da æe neovlašæena osoba pristupiti osetljivim podacima, ili da æe oni biti prevremeno objavljeni. Neki poslovi mogu propasti ako se obelodane poslovni planovi, poslovne tajne ili finansijske informacije. ¦ Opasnosti po integritet podataka. Opasnost od neovlašæenog menjanja podataka, kao što su finansijske informacije, specifikacije proizvoda ili cene proizvoda. Ovo se u opštem sluèaju odnosi na poverljivost, celovitost i raspoloživost informacija. Sa gledišta mrežnih barijera, tu je ukljuèeno zlonamerno korišæenje i/ili menjanje podataka. ¦ Opasnost po raspoloživost podataka. Raspoloživost sistema podrazumeva da je sistem elastièan i raspoloživ onda kada je korisniku potreban. Nedostupni sistemi mogu mnogo koštati korporaciju, zbog propuštenog prihoda i manje proizvodne efikasnosti, kao i zbog gubitka poverenja kupaca i negativnog publiciteta. 15.2.1 NAJÈEŠÃE VRSTE NAPADA Prethodni odeljak je objašnjavao zbog èega pojedinci i korporacije koriste mrežne barijere. Sada æemo razmotriti kako napadaèi neovlašæeno pristupaju sistemu. Pobude za napade su raznovrsne, od radoznalosti, preko korišæenja ranjivog sistema za posredovanje prilikom napada na neki drugi sistem, do industrijske špijunaže i zlonamernih pokušaja da se ugrozi ili ošteti sistem. Neovlašæena osoba na desetine razlièitih naèina može pristupiti sistemu. Ovde æemo dati kratak spisak najèešæih napada: ¦ Zloupotreba liènog poznanstva i lažno predstavljanje. Napadaè od administratora, ili nekog drugog ovlašæenog korisnika sistema, na osnovu poznanstva ili lažnog predstavljanja, izvlaèi poverljive informacije o pristupanju sistemu ili o naèinu rada sistema. ¦ Softverske greške. Napadaè koristi slabe taèke programskog koda i primorava aplikaciju ili uslugu da izvršava neovlašæene ili neželjene komande. Ovakvi napadi su opasniji ako program ima dodatne ili administratorske privilegije. Napadi na slabe taèke se obièno zovu napadi prelivanja bafera (engl. buffer overflow attacks) ili zloupotreba formata ulaznih podataka (engl. format string vulnerabilities). Na sledeæim Web lokacijama naæi æete odliène tekstove o napadima prelivanja bafera i ranjivosti formata niza znakova: http://www.insecure.org/stf/smashstack.txt http://wvw.insecure.org/stf/mudge_buffer_overf!ow_tutoriai.html http://julianor.tripod.com/teso-fs1-1.pdf ¦ Virusi i/ili trojanci Napadaè navodi ovlašæenog korisnika da izvrši program u kojem se nalazi zlonameran kod. Najèešæe je pomenuti program prerušen u prividno bezazlenu poruku elektronske pošte ili program koji korisniku izgleda privlaèno. Kada se izvrši, program može obaviti više stvari, ukljuèujuæi instaliranje sporednog ulaza u sistem, kraðu daloteka i/ili poverljivih informacija ili brisanje datoteka. ALEXA 2002

13/506

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

¦ Loša podešavanja sistema. Napadaè koristi pogrešno podešene usluge i/ili korisnièke naloge. Ovakva greška, na primer, nastaje ako na podrazumevanom nalogu (na nivou sistema ili aplikacije) ne promenite poèetnu lozinku; ako ne ogranièite pristup administrativnim programima, ili ako ne deaktivirate spoljne ili nekorišæene usluge. Pored pokušaja da neovlašæeno dobiju pristup sistemu, zlonamerni pojedinci mogu pokušati da ugroze i poremete sistem. U važnim i èesto korišæenim aplikacijama i podacima, šteta može biti veoma velika. Ovo su napadi uskraæivanja usluge (engl. Denial of Service attack, DoS) koji se prepoznaju po tome što su korisniku, mreži ili organizaciji, uskraæeni resursi ili usluge koje u normalnim uslovima koriste. Gubitak usluge se povezuje sa uskraæivanjem pojedinaène mrežne usluge, na primer e-pošte ili Weba, ili s privremenim gubitkom svih veza i usluga. 15.2.2 DOBRE MERE BEZBEDNOSTI Iako potpuno objašnjenje najboljih postupaka za podešavanje i upravljanje mrežnim barijerama izlazi iz opsega ovog poglavlja (o ovome su napisane mnoge knjige), ipak treba predstaviti izvestan broj koncepata koji mogu poboljšati ukupnu bezbednost mreže. Ovi koncepti se odnose na mrežnu barijeru i sisteme koje ona štiti. Takoðe, treba napomenuti da sledeæi koncepti i postupci nisu meðusobno iskljuèivi. Ako se ispravno primene zajedno, mogu poveæati nivo bezbednosti. 15.2.2.1 Pomozite sistemu da se sam odbrani Sem u nekim veoma retkim situacijama, sistemi i aplikacije se ne instaliraju u najbezbednijim konfiguracijama. Štaviše, pored odgovarajuæe funkcionalnosti sistema ili aplikacije, èesto se (kao podrazumevana) instalira i sporedna, usputna usluga. Smatra se da dobro instalirati samo minimalan skup usluga i korisnièkih naloga, koji su neophodni za rad sistema. Veliki broj upada se dešava zbog usluga i korisnièkih naloga koji su za sistem nepotrebni i suvišni. Deaktiviranje usluga koje nisu neophodne i ponovno podešavanje neophodnih usluga radi veæe bezbednosti, naziva se ojaèavanje èvora (engl. host hardening). Evo sažetog spiska smernica za ojaèavanje èvora: ¦ Deaktivirajte sve usluge koje nisu neophodne. ¦ Uklonite nepotrebne korisnièke naloge i korisnièke grupe. ¦ Promenite lozinke i onemoguæite podrazumevane aplikacije i sistemske naloge. ¦ Onemoguæite korisnièke naloge koji ne zahtevaju interaktivno prijavljivanje na sistem. ¦ Ponovo podesite ostale usluge radi veæe bezbednosti. ¦ Osigurajte sve administrativne funkcije. ¦ Koristite robustne lozinke. Robustne lozinke imaju više od sedam znakova, sastoje se od mešavine malih i velikih slova, brojeva i ostalih alfanumerièkih znakova, na osnovu dela lozinke ne može se pogoditi ostatak. Institut SANS (www.sans.org) objavljuje više uputstava s preporuèenim merama za obezbeðenje operativnog sistema. ALEXA 2002

14/507

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

15.2.2.2 Popravljajte! Primenjujte zakrpe! Ispravljajte! Neprekidno primenjivanje brojnih, trenutno najnovijih zakrpa, obeshrabrujuæi je i dosadan posao. Nove slabe taèke se neprekidno otkrivaju. Ubrzo se može ispostaviti da je veoma ranjiv sistem koji smatrate bezbednim. Da biste vladali situacijom, morate biti u toku s dešavanjima. Prijavite se na više lista slanja na temu otkrivenih grešaka i na liste slanja proizvoðaèa softvera koji koristite. Sledeæe organizacije pružaju popularne usluge otkrivanja slabih taèaka: ¦ Internet Security Systems održava svoju bazu podataka xforce. Lista slanja se može pronaæi na adresi http://www.iss.net/xforce. ¦ Na svojoj Web stranici http://www.securityfocus.com, Security Focus održava kopiju arhive Bugtraq i listu slanja. ¦ Computer Incident Emergency Team (CERT) može se naæi na adresi http://www. cert.org. ¦ Baza podataka Common Vulnerabilities and Exposures (CVE) nalazi se na adresi http://www.cve.mitre.org. Posle primene zakrpe, morate proveriti da li je sistem možda oslabljen zbog te promene. Poznat je primer proizvoðaèa Sun - posle instaliranja, zakrpe ponovo aktiviraju neke usluge koje ste ranije deaktivirali iz sigurnosnih razloga, pa postupak morate ponoviti. 15.2.2.3 Hardverski ureðaj nasuprot operativnom sistemu Hronološki gledano, prve mrežne barijere su radile kao nadogradnja operativnog sistema opšte namene, kao što su Windows NT ili Unix. Ove mrežne barijere funkcionišu tako što menjaju sistemsko jezgro (engl. system kernel) i skup protokola TCP/IP. One zavise od operativnih sistema za koje su namenjene. Da bi se postigao visok nivo bezbednosti operativni sistem se mora održavati, krpiti i ojaèavati (što je objašnjeno u prethodnom odeljku). To može biti dugotrajan i težak posao, naroèito ako nemate iskustva ili ako nemate vremena da, na odgovarajuæi naèin, potpuno osigurate i održavate sasvim funkcionalan operativni sistem. Veliki broj proizvoðaèa kao alternativu nudi mrežne barijere u obliku hardverskih ureðaja. Ovi ureðaji integrišu operativni sistem i softver radi dobijanja potpuno ojaèanog, namenskog ureðaja u ulozi mrežne barijere. Proces integracije uklanja sve funkcionalnosti koje nisu neophodne za nadgledanje i filtriranje paketa. Radi lakšeg podešavanja i održavanja mrežne barijere, prave se potpuno funkcionalni administrativni interfejsi. Kada se primenjuju hardverske mrežne barijere, ne treba znaèajno ojaèavati èvorove (najèešæe je dovoljno promeniti podrazumevane lozinke). Administratori se mogu usredsrediti na razvoj skupa pravila, umesto da ponovo podešavaju i krpe operativni sistem opšte namene. U poreðenju sa softverskim, hardverske mrežne barijere umnogome smanjuju troškove rada mrežne barijere i njenog održavanja. Popularne hardverske mrežne barijere su: Cisco PIX, Netscreen, SonicWall i Check Point FireWall-1 na Nokijinoj platformi IPSO.

ALEXA 2002

15/508

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

15.2.2.3 Odbrana slojeva Iako je mrežna barijera odlièan bezbednosni alat, ne treba se osloniti samo na nju. Kao što je ranije reèeno, mrežne barijere ne mogu odbacivati ono što je dozvoljeno. Šta se dešava ako uljez, zaobiðe mrežnu barijeru? Razmotrimo scenario po kojem uljez može koristiti HTTP za zloupotrebu vašeg Web servera i za pristup vašem sistemu iz komandne linije operativnog sistema. Mrežna barijera æe propustiti uljezove pakete, jer je HTTP saobraæaj dozvoljen ka Web serveru. Ovo uljez može iskoristiti za napadanje ostalih servera i sistema u mreži, koji nisu dodatno zaštiæeni. Ako ovi sistemi nisu podešeni za bezbedan rad, ubrzo cela infrastruktura može biti ošteæena. Prilikom projektovanja sistema, teži se primeni redundantnih kontrola, èime se ogranièava ili spreèava ošteæenje sistema, èak i u sluèaju da kontrola otkaže (kao što u automobilu postoji brava na volanu, iako jedna brava postoji na vratima). Slojevite kontrole obuhvataju sledeæe: ¦ ojaèavanje unutrašnjih èvorova, da bi preživeli napade u sluèaju da napadaè zaobiðe mrežnu barijeru; ¦ izvršavanje usluga u ogranièenom okruženju (na primer, posredstvom Unixove komande chroot) i s minimalnim privilegijama, da ugrožena usluga ne bi ugrozila ceo sistem; ¦ primenu više mrežnih barijera razlièitih proizvoðaèa ili aktiviranje filtara paketa na mrežnim usmerivaèima. Ovim se smanjuje ugroženost zbog eventualne slabe taèke na mrežnoj barijeri; ¦ uvoðenje ljudske kontrole, obrazovanje kontrolora, analiziranje bezbednosnih dnevnika, uzbunjivanje; ¦ uvoðenje sistema koji otkrivaju neovlašæeni pristup ili zlonamerno ponašanje i automatski o tome obaveštavaju administratora. Poznati su kao sistemi za otkrivanje napada (engl. Intrusion Detection System, IDS). 15.2.2.4 Uvoðenje bezbednosnih pravila Primena bezbednosnih pravila u nekoj organizaciji polazi od èinjenice da je informacija imovina koja se mora zaštititi. Politika bezbednosti takoðe definiše kako treba zaštititi podatke; mrežna barijera je realizacija ove politike. U malim organizacijama, koje nemaju velike baze podataka, veoma je važno dokumentovati namenu mreže i shodno tome upotrebiti mrežnu barijeru koja ogranièava korišæenje mreže. Bezbednosna politika opunomoæuje administratora da odbije mnogobrojne zahteve za prolaz kroz mrežnu barijeru, koje korisnici neprekidno podnose. Ako se jasno ne definiše šta sme proæi kroz mrežnu barijeru a šta ne sme, s vremenom efikasnost mrežne barijere opada, jer se dozvoljava sve više i više usluga. 15.2.2.5 Nadgledanje i voðenje dnevnika S dovoljno vremena i novca, može se provaliti u svaki sistem. Meðutim, upad u sistem ostavlja tragove, zabeležene u raznim dnevnicima i na drugim mestima. Ako ljudi pažljivo nadgledaju sistem, drastièno se poveæava verovatnoæa otkrivanja upada. Veoma je važno da se prati svaka sistemska aktivnost. ALEXA 2002

16/509

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

Aplikacije treba da zabeleže sistemske dogaðaje, bilo da su uspešni ili neuspešni. Detaljno beleženje i redovno pregledanje dnevnika mogu upozoriti na sumnjivu aktivnost na vreme, pre nego što se desi ozbiljan napad na bezbednost mreže. Pokušaji sondiranja i napada mogu ostaviti tragove u èitavom nizu dnevnika na serverima. Sistematizacijom tih podataka mogu se saznati èinjenice presudno važne za otkrivanje i spreèavanje napada. Ako se vremenske oznake posmatranih stavki u dnevnicima razlièitih servera drastièno razlikuju, onda je teže dovesti ih u vezu. Smatra se da treba upotrebiti protokol NetworkTime Protocol, da bi se usaglasili sistemski satovi na svim serverima u mreži. 15.2.2.5 Proveravajte i probajte Posle podešavanja mrežne barijere, jedan od najvažnijih koraka koje treba preduzeti jeste da proverite da li je postignut planirani nivo bezbednosti i da nije uèinjen neki previd. Na tržištu postoji izvestan broj alata (neki od njih su besplatni) za proveravanje bezbednosti mrežne barijere i sistema iza nje. Jedan od najboljih besplatnih alata je Nessus, koji se može preuzeti sa adrese: www.nessus.org.

15.3 OTKRIVANJE UPADA I ODGOVOR NA VANREDNO STANJE Otkrivanje upada je postupak nadgledanja mreže i sistemskih aktivnosti i uzbunjivanja odgovarajuæeg osoblja zbog vanrednog dogaðaja. Odgovor na vanredni dogaðaj je reakcija organizacije na probleme i napade, ukljuèujuæi i otkrivanje upada. Detaljno razmatranje otkrivanja upada i odgovora na vanredni dogaðaj izlazi iz opsega ovog poglavlja, ali je važno objasniti osnovne postavke. Sistemi za otkrivanje napada (engl. Intrusion Detection Systems, IDS) razlikuju se od mrežnih barijera po tome što nisu u aktivnom odnosu s mrežnim saobraæajem (mada neki imaju sposobnost da, na osnovu odreðenih alarma, preduzmu zadatu radnju). Sistemi za otkrivanje napada pasivno nadgledaju resurse, osluškuju signale zlonamerne aktivnosti i uzbunjuju odgovarajuæe osoblje ako se javi neki alarm. Danas postoje dve osnovne vrste IDS sistema - zasnovani na mreži i zasnovani na èvoru. IDS sistemi zasnovani na mreži nadgledaju da li u mreži ima zlonamernih paketa, dok IDS sistemi zasnovani na èvoru nadgledaju pojedinaène èvorove. Pre nego što organizacija postavi komercijalni ili IDS sistem sa otvorenim kodom, veoma je važno da se donese i poštuje plan odgovora na napade i pokušaje napada. Treba predvideti sve moguæe vrste napada i unapred osmisliti odgovore na njih, jer se na taj naèin spreèavaju posledice nepromišljenosti i brzopletosti - panika i skupe greške. Štaviše, simuliranje napada i proveravanje reakcije na napade olakšaæe otkrivanje slabih taèaka u sistemu, pre nego što postane kasno. Krajnji cilj svakog plana za odgovor na napad jeste da se normalan rad uspostavi što brže i sa što manje posledica. Prva prepreka za efikasan odgovor na vanredan dogaðaj jeste otkrivanje takvog dogaðaja. Najveæa greška koja se može napraviti prilikom rada sa IDS ALEXA 2002

17/510

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

sistemima jeste loše ili neodgovarajuæe podešavanje alarma. Ako sistem generiše veliki broj lažnih alarma, ljudi æe prestati da se obaziru na te alarme (setite se stare poslovice o pastiru koji je dizao lažne uzbune, a kada su vukovi zaista napali, niko mu nije verovao). S druge strane, ako se sistemski alarmi ne oglase prilikom napada, sistem je beskoristan. Treba mnogo napornih sati rada i mnogo znanja da bi se dobila prava mera, odnosno odgovarajuæa podešavanja IDS sistema. Pre postavljanja IDS sistema, obavezno iskoristite sve moguænosti postojeæe infrastrukture. Mrežne barijere i serveri su sposobni da proizvedu dnevnike pune važnih informacija o saobraæaju koji kroz njih prolazi. Skoro svi napadi ostavljaju tragove. Beleže se i uvodni pokušaji napada i iskušavanje odbrane, pa ih treba proèitati pre nego što pokušaj napada postane uspešan. Administratori treba da podese svoje sisteme za odgovarajuæe voðenje dnevnika i za redovno pregledanje dnevnika. Kada se otkrije potencijalna slaba taèka, sledeæi korak u dobrom planu odgovora na vanredni dogaðaj jeste obaveštavanje o vanrednom dogaðaju. Zavisno od velièine organizacije, može postojati èitava (obuèena i uvežbana) interventna ekipa za odgovor na vanredne dogaðaje. Mora se zadati jednostavan i nedvosmislen postupak kojim se osoblje obaveštava o sumnjivom dogaðaju. Od brzine vaše reakcije zavisi da li æe se sve završiti kao sitan incident ili æe se pretvoriti u ozbiljno narušavanje bezbednosti sistema. Kada se obavesti odgovarajuæe osoblje, treba proceniti situaciju, odnosno sagledati trenutno stanje i izabrati odgovarajuæe mere koje æe zaustaviti tekuæi problem i spreèiti dalje ošteæenje sistema. Pitanja na koja treba hitno odgovoriti glase: ¦ Da li je napadaè uspešno provalio u sistem? ¦ Da li napad još uvek traje i da li je aktivan? Ukoliko napad nije trenutno aktivan ili nema uspeha, ekipa za hitnu intervenciju ima više vremena da osmisli svoj odgovor. Ako je napad uspešan i još uvek traje, ekipa mora preduzeti hitne i odluène mere. Koja æe se konkretna mera preduzeti, zavisi od krajnjih ciljeva organizacije. Ako organizacija želi da goni napadaèa, planovi odgovora na vanredne dogaðaje moraju sadržati naèine za oèuvanje i sakupljanje dokaza. Postoji niz pravnih zahteva koji se moraju zadovoljiti da bi sistemski podaci predstavljali prihvatljiv dokaz na sudu. Ako organizacija ne želi pravno da goni napadaèa, veæ samo hoæe da oporavi sistem, onda bi možda najbolja mera bila da se odmah iskljuèe svi pogoðeni sistemi i mrežne veze. Pripazite da situaciju ne pogoršate tako što æete se odmah prijaviti i poèeti da zadajete komande, naroèito u ulozi administratora. Napadaèi možda samo to èekaju da bi dovršili napad! Konaèno, interventna ekipa treba da nametne poèetni odgovor na vanredni dogaðaj. Ako ekipa proceni da propust u bezbednosti nije ogranièen na samo jedan èvor, možda bi trebalo iskljuèiti sve veze sa spoljašnjim mrežama. Ova mera je neprihvatljiva u nekim poslovnim sistemima (odnosno, više štete nastaje ako se sistem iskljuèi, nego ako se dozvoli nastavak napada). Zamislite da Yahoo! ili eBay iskljuèe svoje servere svaki put kad se desi napad. ALEXA 2002

18/511

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

Za preduzimanje odgovarajuæih mera, neophodan je dobar plan i poznavanje infrastrukture. Na primer, nije preporuèljivo iskljuèivati mrežu ako prekid radu korporaciju košta 100.000 dolara na sat, a proceni se da šteta od napada iznosi samo 10.000 dolara. Ako je poèetni napad zaustavljen, ekipa za hitnu intervenciju treba da se usredsredi na obnavljanje sistema. Tu spada prenošenje obrade na rezervne resurse, pri èemu se treba uveriti da je bezbednosni propust pravilno zatvoren. Sistem treba podiæi s pouzdanih rezervnih kopija, treba primeniti zakrpe, obavestiti ostalo osoblje i tako dalje. Najbolji naèin za oporavak posle upada jeste da se napadnuti sistem instalira od samog poèetka, ili s pouzdane rezervne kopije (one koja je sigurno napravljena pre napada - ne mora biti rezervna kopija od prošle noæi). Napadaèi imaju moguænost i najverovatnije æe pokušati da instaliraju svoje programe i sporedne ulaze (èesto se zovu „administratorski kompleti”, engl. root kits), da bi zadržali svoj pristup sistemu. Na primer, možda æe aplikaciju Telnet zameniti skoro identiènom aplikacijom koja dozvoljava povezivanje bez lozinke. Mogli bi presresti uobièajene komande, kao što su who i ps, tako da ne odaju njihovo prisustvo u sistemu! Poslednji i najvažniji korak je razmatranje nastale situacije. Za to postoji više razloga a neki su ¦ Procenite štetu. Ako napad nije bio uspešan, možda ne treba preduzimati znaèajne mere. U svakom sluèaju, i ako je napad bio neuspešan, organizacija može poželeti da pojaèa nadgledanje - naroèito ako je napadaè bio agresivan i uporan. ¦ Prouèavanje naèina i toka napada. ¦ Proveravanje da li su preduzete odgovarajuæe mere za zatvaranje bezbednosnog propusta. ¦ Prikupljanje moguæih uzroka za nastanak bezbednosnog propusta (neuspešna zakrpa, loša podešavanja usluge, neovlašæeno menjanje podešavanja itd.) ¦ Ako se planira pravno gonjenje, svi dokazi se moraju prikupiti, i oznaèiti i uskladištiti. ¦ Konaèno, treba razmotriti naèin na koji je vanredni dogaðaj otkriven i kako je na njega reagovano. Na taj naèin se može unaprediti ovaj postupak.

15.4 REŠAVANJE PROBLEMA U RADU MREŽNIH BARIJERA Kad god se dese problemi na vezama mreže, skoro uvek sumnja pada na mrežnu barijeru. Slede predlozi i saveti namenjeni administratorima od kojih se oèekuje da reše probleme sa vezama i da utvrde da li je problem nastao na mrežnoj barijeri. Kao što je prethodno reèeno, valjano voðenje sistemskih dnevnika neophodno je za otkrivanje moguæih bezbednosnih propusta, a odnose se i na rešavanje problema na vezama mreže. Ako korisnik ne može da se poveže sa ALEXA 2002

19/512

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

odreðenom lokacijom i da dobije odgovarajuæu uslugu, treba najpre u dnevniku mrežne barijere proveriti da li mrežna barijera odbija povezivanje. Korisno je postaviti nekoliko pitanja, na primer: „Da li je u pitanju nešto što je ranije radilo a sada ne radi”? Ako je nešto ranije radilo, administratori treba da utvrde šta se u okruženju promenilo. Kada stvari misteriozno prestanu da rade, uobièajeni krivci su izmene usmeravanja na èvorovima i u mreži, kao i otkazi DNS usluge. Ako u mreži otkaže nešto drugo, onda su mrežna njuškala od neprocenjive pomoæi. Administrator može upotrebiti njuškalo da prati pakete kroz mrežu i da utvrdi taènu lokaciju na kojoj je nastao problem. Da li paketi uopšte stižu do mrežne barijere? Da li ih još uvek možete videti na udaljenoj lokaciji mrežne barijere? Ako paketi ne prolaze kroz mrežnu barijeru, proverite skup pravila.

15.5 SIMPTOMI Evo spiska uobièajenih simptoma i saveta za rešavanje problema. SIMPTOM 15.1 Radna stanica u lokalnoj mreži ne može da pristupi Internetu. Skoro uvek je u pitanju loše podešavanje svojstava TCP/IP protokola na lokalnoj radnoj stanici. Proverite da li su na radnoj stanici ispravno zadati parametri za masku podmreže (engl. subnetmask) i podrazumevanog mrežnog prolaza (engl. default gateway). Probajte da pošaljete signal ping podrazumevanog mrežnog prolaza. Takoðe, proverite da li ostale radne stanice iz iste podmreže mogu da pristupe Internetu. Ako je problem isti na svim radnim stanicama, proverite parametre mrežnih prolaza odgovarajuæih putanja i proverite da li skup pravila mrežne barijere dozvoljava takav pristup. SIMPTOM 15.2 DMZ serveru se ne može pristupiti sa Interneta. Razlozi mogu biti razlièiti. Proverite da li su parametri skupa protokola TCP/IP i usmeravanje ispravno podešeni izmeðu svih èvorova i usmerivaèa. Ako se koristi pretvaranje mrežnih adresa (NAT), proverite ispravnost preslikavanja i da li ARP tabele imaju ispravne stavke. Na kraju, kao i uvek, proverite da li skup pravila na mrežnoj barijeri dozvoljava takvu komunikaciju. SIMPTOM 15.3 Ne možete iz lokalne mreže da pošaljete poruku e-pošte preko servera za e-poštu vašeg davaoca Internet usluga. Najpre proverite da li davalac Internet usluga ima neke filtre koji vas spreèavaju da koristite server e-pošte. Zatim, proverite da li mrežna barijera dozvoljava izlazni SMTP saobraæaj na logièkom prikljuèku 25. Obratite pažnju na to da se preuzimanje poruka e-pošte sa servera odvija na razlièitim logièkim prikljuècima (za protokol IMAP, na prikljuèku 143, a za protokol POP3, na prikljuèku 110). Ako poruke šaljete preko imena domena, proverite da li server za pretvaranje imena domena (DNS) ispravno radi. Da li poruku možete poslati korišæenjem IP adrese? Ako se možete povezati preko IP adrese, a ne možete preko imena domena, problem je najverovatnije u DNS serveru. SIMPTOM 15.4 Dnevnik mrežne barijere prijavljuje da je disk pun ("Disk Full"). Ovo je oèigledno nastalo zbog nedostatka slobodnog prostorana disku. Posle oslobaðanja prostora na disku, obavezno komprimujte i ALEXA 2002

20/513

POGLAVLJE 15

MREŽNE BARIJERE I POSREDNI:KI SERVERII

arhivirajte datoteke dnevnika. Najbolje je da se dnevnik èuva na udaljenom èvoru, koji ima bolje performanse, jer se tada ne može javiti greška zbog prepunjenog diska. SIMPTOM 15.5 Promenjena je ili izgubljena administratorska lozinka. Nažalost, postupak za rekonstrukciju lozinke (engl. password recovery) razlikuje se od proizvoðaèa do proizvoðaèa. Pitajte prodavca ili proizvoðaèa opreme da li je moguæe rekonstruisati lozinku. Naravno, dobro je imati rezervne kopije svih konfiguracionih datoteka, u sluèaju da ureðaj treba iznova konfigurisati. Takoðe, treba saznati kako se desilo da se lozinka promeni, jer je to možda posledica napada. SIMPTOM 15.6 Primetili ste da su dozvoljene veze blokirane. Ako ne rade veze odreðenih usluga, proverite da li skup pravila na mrežnoj barijeri dozvoljava taj saobraæaj. Ako saobraæaj nije dozvoljen, na odgovarajuæi naèin ažurirajte skup pravila. SIMPTOM 15.7 Posmatrana podmreža ne može kroz mrežnu barijeru da pristupi Internetu. Prvo što treba proveriti jesu tabele usmeravanja na èvorovima mreže i na mrežnoj barijeri. Ako je usmeravanje ispravno i ostale mreže mogu da pristupe Internetu, proverite skup pravila da biste se uverili da je podmreži dozvoljeno da pristupi Internetu.

Dodatni izvori informacija Firewalls: The Complete Reference, Strassberg, Gondek, Rollie,et al. Osborne McGraw-Hill, 2002 Check Point: http://www.checkpoint.com Ciscove Web stranice: http://www.cisco.com/go/pix NetScreen: http://www.netscreen.com SonicWALL: http://www.sonicwall.com Netfilter: http://www.iptables.com Squid Web Proxy Cache: http://www.squid-cache.org SecurityFocus: http://www.securityfocus.com NTSecurity.com: http://www.ntsecurity.com Univerzitet Carnegie Mellon, koordinacioni centar CERT: http://www.cert.org Internet Security Systems: http://www.iss.net Snort - Open Source Network Intrusion Detection System: http://www.snort.org Network Working Group Site Security Handbook: http://www.ietf.org/rfc/rfc2196.txt Network Working Group Network Ingress Filtering: http://www.ietf.org/rfc/rfc2827.txt

ALEXA 2002

21/514

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

16

PREGLED POGLAVLJA Opcije štampanja u mreži . . . . . . 516 Namenski serveri za štampanje . . . . . . . . . . . . . . . . 517 Podešavanje i korišæenje servera za štampanje . . . . .519 Instaliranje softvera za administriranje . . . . . . . . . . . . 519 Poèetna instalacija . . . . . . . . . . . . . 520 Štampanje u Novell NetWare mrežama . . . . . . . . . . . . . . . . . 523 NetWare Directory Services (NDS) . . . . . . . . . . . 523 Podešavanje NetWarea 5.x . . . . . 524 Podešavanje udaljenog štampaèa . . . . . . . . . . . . . . . . . 525 Štampanje s klijentskih raèunara . . . . . . . . . . . . . . . . . . 525 Štampanje u Microsoftovim mrežama . . . . . . . . . . . . . . . . . 526 Podešavanje Windowsa . . . . . . . 526 Red za štampanje u Windowsu NT . . . . . . . . . . . . . 527 Štampanje s klijentskih raèunara . . . . . . . . . . . . . . . . . . 527 Štampanje pod Unixom pomoæu skupa protokola TCP/IP . . . . . . 529 Podešavanje parametara protokola TCP/IP . . . . . . . . . . 529

Upravljanja pomoæu protokola SNMP . . . . . . . . . . . 529 Štampanje teksta pod Unixom . . . 530 Štampanje pod BSD Unixom . . . . 530 Štampanje pod Windowsom NT . . . . . . . . . . . . 532 Osnove administriranja putem Telneta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 532 Zadavanje IP adrese . . . . . . . . . . . . 532 Korišæenje Telneta . . . . . . . . . . . . . . 533 Menjanje parametara protokola TCP/IP . . . . . . . . . . .534 Menjanje parametara servera za štampanje . . . . . . .535 Menjanje lozinke servera za štampanje . . . . . . . . . . . . . . .536 Menjanje parametara prikljuèaka . . . . . . . . . . . . . . . . . 536 Prikazivanje informacija . . . . . . . . . 536 Resetovanje servera za štampanje . . . . . . . . . . . . . . . . . 537 Rešavanje problema u radu servera za štampanje . . . . . 537 Testiranje i dijagnosticiranje . . . . . 538 Primena novih verzija sistemskog softvera . . . . . . . . 538 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 539 Dodatni izvori informacija . . . . . . 547

tampaèi predstavljaju poseban izazov za administratore mreža. Štampaèi pojedinaènih korisnika nedovoljno se iskorišæavaju, a veliki broj razlièitih štampaèa otežava održavanje mreža. Povezivanjem štampaèa u mrežu, administratori omoguæavaju mnogo veæe iskorišæenje manjeg broja štampaèa, zato što se centralizuju poslovi štampanja na nivou radne grupe ili organizacione

Š

ALEXA 2002

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

jedinice. Ako u mreži nema mnogo štampaèa, osoblje za održavanje ne mora imati velike zalihe, veæ se može usredsrediti na ogranièen broj novih verzija upravljaèkih programa i na nadgradnju štampaèa. Zajednièko korišæenje štampaèa ostvaruje se posredstvom ureðaja koji se zove server za štampanje (engl. print server). Dok tradicionalni serveri za štampanje zahtevaju usluge umreženog PC raèunara (štampaè je vezan na LPT prikljuèak raèunara), sve više mreža koristi namenske servere za štampanje, poput ureðaja Netgear PS 110 (slika 16-1). Ovo poglavlje objašnjava instaliranje i testiranje servera za štampanje i rešavanje problema u njegovom radu (dati su primeri za sve savremene operativne sisteme).

SLIKA 16.1 Server za štampanje Netgear PS 110 omoguãava da u Ethernet mreži postoje dva štampaèa sa paralelnim prikljuècima.

16.1 OPCIJE ŠTAMPANJA U MREŽI Tradicionalan server za štampanje zahtevao je da štampaè bude povezan na obièan PC raèunar (ništa posebno, samo da obezbedi operativni sistem, upravljaèke programe za štampaè i redove èekanja na štampanje). Starim raèunarima PC 486 (pa èak i noviji modeli 386) èesto je dodeljivana uloga servera za štampanje. U tom sluèaju je raèunar povezivan na mrežu, a zahtevi za štampanje upuæivani su pomenutom, jednostavnom PC raèunaru, koji je samo poslove štampanja prosleðivao na štampaè s kojim je bio povezan preko paralelnog prikljuèka. U ovakvoj konfiguraciji, èesto se PC raèunar zaguši poslovima štampanja i ne uspeva da obavlja ostale poslove - pa nastaju problemi. Danas, serveri za štampanje zasnovani na PC raèunarima ustupaju mesto namenskim serverima za štampanje (slika 16-1). Namenski serveri za štampanje povezuju se neposredno na mrežu. Jeftiniji su od PC raèunara i mogu se povezati bilo gde u mrežu i opsluživati od dva do pet neposredno povezanih štampaèa na jednom mestu (centralizovanje usluga štampanja u nekom sektoru preduzeæa). Namenskim serverima za štampanje obièno se upravlja s nekog drugog PC raèunara iz mreže koji ima poseban softver za oèitavanje i zadavanje parametara posmatranog ureðaja. Moæniji serveri za štampanje mogu podržati niz razlièitih mrežnih protokola, kao što su IPX/SPX (NetWare), TCP/IP (Windows ili Unix Ipr/Ipd), NetBEUI (Windows) i AppleTalk. ALEXA 2002

2/516

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

Treæa moguænost štampanja u mreži je korišæenje namenskih mrežnih štampaèa koji imaju svoju mrežnu karticu - oni se mogu povezati neposredno na mrežu, preko razvodnika (engl. hub) ili skretnice (engl. switch), kao sve ostale radne stanice. Namenski mrežni štampaèi èesto su skuplji od štampaèa s paralelnim ili USB prikljuècima, a mogu se nalaziti bilo gde u mreži (takoðe, napravljeni su da bi se intenzivno koristili). Namenskim mrežnim štampaèima obièno se upravlja pomoæu softvera zasnovanog na Webu (u adresno polje Web èitaèa samo upišite IP adresu štampaèa, na primer http://10.0.0.I2). 16.1.1 NAMENSKI SERVERI ZA ŠTAMPANJE Namenski serveri za štampanje imaju niz funkcija, da bi što bolje odgovarali potrebama korisnika. Prilikom biranja, treba naroèitu pažnju obratiti na sledeæe osobine: ¦ Podrška za mrežni rad Server za štampanje treba da bude usaglašen sa arhitekturom vaše mreže (na primer, 100BaseT). ¦ Podrška mrežnih protokola Server za štampanje treba da odgovara korišæenim mrežnim protokolima (na primer, TCP/IP). ¦ Prikljuèci Server za štampanje može imati izmeðu jednog i pet prikljuèaka (pa èak i više). Izaberite server koji odgovara vašim potrebama. Izaberite dvostrane prikljuèke za štampanje, ako želite veæe brzine i bolju usaglašenost sa štampaèima koji odgovaraju standardu IEEE 1284. Na primer, server za štampanje Linksys EtherFast 10/100 s tri prikljuèka, ima dvostrane prikljuèke za štampanje koji istovremeno mogu rukovati s više poslova štampanja. Kompatibilan je s mrežama koje rade u punom dupleksu i poludupleksu. Prihvatna memorija (bafer) kapaciteta 256 KB rastereæuje saobraæaj koji se odnosi na štampanje. U njegov èip sa sistemskim softverom, kapaciteta 512 KB, može se upisati novija verzija softvera. Još jedan od popularnih servera za štampanje jeste JetDirect, kompanije Hewlett-Packard. 16.1.1.1 Znaèenje LED dioda Serveri za štampanje èesto imaju skup LED dioda, koje pojednostavljuju utvrðivanje aktivnosti i stanja ureðaja. Konkretne LED diode i njihovo znaèenje zavise od modela servera, a ovde su date oznake koje se najèešæe sreæu: ¦ Power (napajanje) Svetli zeleno kada je server ukljuèen u napajanje. ¦ Link (veza) Svetli zeleno kada je izmeðu servera za štampanje i mreže ostvarena uspešna veza (preko prikljuèka sa oznakom Uplink Port). ¦ Status (stanje) Svetli zeleno dok server za štampanje prolazi kroz dijagnostièki autotest, tokom podizanja sistema. Ona se gasi kad ureðaj uspešno proðe ovaj test. Upaljena dioda LED ukazuje na potrebu intervencije. ¦ Error (greška) Svetli crveno ako u ureðaju postoji problem, ili tokom upisivanja informacija na server. Ova dioda æe se upaliti na par sekundi i tokom dodeljivanja IP adrese. ¦ LPTx Za svaki prikljuèak štampaèa može postojati LED dioda. Ako namenski server za štampanje ima prikljuèke sa funkcijom skretnice, mogu postojati i dodatne LED diode, kao što su: ¦ Link/Act Svetli zeleno ako je server za štampanje uspešno povezan ALEXA 2002

3/517

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

sa ureðajem pomoæu posmatranog prikljuèka. Ako zelena LED dioda treperi, znaèi da server uèestalo šalje i prima podatke preko posmatranog prikljuèka. ¦ Full/Col Svetli zeleno ako je preko posmatranog prikljuèka uspešno uspostavljena veza punim dupleksom. Kada je dioda Full/Col iskljuèena, podaci se prenose u poludupleksu. Ako dioda treperi, posmatrana veza ima sukobe (povremeni sukobi su uobièajeni). Ukoliko se na skretnici èesto dešavaju dugaèki periodi sukoba, proverite ispravnost kablova i konektora na njihovim krajevima. Ako ova LED dioda suviše èesto treperi, to znaèi da u mreži postoji problem koji treba rešiti ili da u mreži treba uravnotežiti optereæenje. ¦ 100 Svetli narandžasto ako je na posmatranom prikljuèku uspešno uspostavljena veza sa brzinom prenosa od 100 Mb/s. Ako je ova LED dioda iskljuèena, onda je odgovarajuæa brzina prenosa 10 Mb/s. 16.1.1.2 Podešavanje Server za štampanje može imati nekoliko DIP prekidaèa pomoæu kojih se mogu zadati osnovni parametri. Iako položaj i broj ovih prekidaèa varira na razlièitim modelima servera za štampanje, postoji nekoliko popularnih varijanti: ¦ Autonegotiation (automatsko pregovaranje) Odreðuje da li se koristi režim automatskog pregovaranja, koji serveru za štampanje omoguæava da automatski prepozna brzinu (10 ili 100 Mb/s), polaritet i dupleks na mrežnim kablovima. Ako je prekidaè iskljuèen, ureðaj neæe samostalno prepoznati brzinu prenosa. ¦ Speed (brzina) Upravlja brzinom prenosa servera za štampanje (10 ili 100 Mb/s. Na primer, prekidaè treba iskljuèiti za prenose brzinom 100 Mb/s, a treba ga ukljuèiti za prenose brzinama 10 Mb/s. ¦ Duplex (dupleks) Kontroliše režim dupleksa. Kada se prekidaè ukljuèi, prenos se obavlja poludupleksom, a kada se iskljuèi, prenos podataka se odvija punim dupleksom. 16.1.1.3 Opšti postupak instalacije hardvera Veæina namenskih servera za štampanj jednostavno se instalira, ali postupak ipak zahteva izvesne pripreme. Server za štampanje ima adapter za naizmeniènu struju i može napajati više štampaèa, pa treba imati odgovarajuæe utikaèe i utiènice za server i štampaè (ili štampaèe). Pre nego što poènete, treba da saznate podrazumevano ime (engl. default name) i adresu èvora (engl. node address) servera za štampanje. Ti podaci su obièno odštampani na nalepnici na pozadini ili donjoj strani ureðaja. Nalepnicu treba pronaæi i zapisati podatke s nje jer, kada instalirate server, možda više neæe biti pristupaèna. Najhitnije je da zapišete podrazumevano ime ureðaja (na primer SC483 081). Ovaj podatak je neophodan prilikom instaliranja upravljaèkih programa. Takoðe, zabeležite adresu èvora servera za štampanje (na primer 00C002123456), što predstavlja fizièku adresu ureðaja (tj. MAC adresu). Uputstvo koe je ovde dato samo je opšti postupak. Obavezno pogledajte uputstvo proizvoðaèa. Veæina servera nema prekidaè napajanja - dokle god je adapter za naizmeniènu struju ukljuèen u mrežno napajanje, server ima napajanje. Na sreæu, ALEXA 2002

4/518

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

server za štampanje može biti ukljuèen u napajanje pre, tokom ili nakon ukljuèenja napajanja u mreži. Jednostavno ukljuèite adapter u utiènicu na serveru za štampanje (na poleðini ureðaja), a adapter ukljuèite u utiènicu u zidu. LED dioda napajanja (oznaka Power) na serveru za štampanje treba da svetli zeleno. Na kraju, server za štampanje povežite UTP kablom kategorije 5, na standardni prikljuèak skretnice (engl. switch) ili razvodnik (engl. hub). Iskljuèite napajanje štampaèa. Povežite štampaè na odgovarajuæi paralelni prikljuèak servera za štampanje. Ako koristite štampaèe saglasne standardu IEEE 1284, obavezno odaberite oklopljene kablove (za paralelni prikljuèak) dobrog kvaliteta, koji su predviðeni za dvosmerni prenos podataka velikim brzinama. Štampaèima napajanje možete ukljuèiti nakon povezivanja. Kad povežete štampaè, možete instalirati upravljaèke programe i/ili administrativni softver vašeg servera za štampanje. U skoro svim sluèajevima, ovaj softver se instalira samo jednom, na administratorovom PC raèunaru.

16.2 PODEŠAVANJE I KORIŠÃENJE SERVERA ZA ŠTAMPANJE Buduæi da spada u mrežne ureðaje, server za štampanje može biti dostupan svim radnim stanicama u mreži, èim se instalira i na njega prikljuèe štampaèi. U nekim sluèajevima, upravljaèki programi servera za štampanje moraju se instalirati na sve radne stanice kojima treba omoguæiti korišæenje usluga posmatranog servera. Veæina servera za štampanje potpuno su funkcionalni mrežni ureðaji koji ne zahtevaju posebne upravljaèke programe (pogledajte uputstva uz server za štampanje). U svakom sluèaju, skoro svi serveri za štampanje koriste neki oblik softvera za upravljanje (kao što je PS Admin, za D-Linkov server za štampanje i Bi-Admin za Linksysov server za štampanje), koji administratoru omoguæavaju daljinsko pristupanje i podešavanje servera. 16.2.1 INSTALIRANJE SOFTVERA ZA ADMINISTRIRANJE Uobièajeno je da administrator na svoju radnu stanicu instalira softver za upravljanje. Ako se ispostavi da platforma za upravljanje ne ispunjava sistemske zahteve, možda je upravljanje moguæe obavljati pomoæu aplikacije Telnet. Na pri-mer, softverski paket PS Admin, firme D-Link, za komuniciranje sa serverom za štampanje koristi protokol IPX. Zbog toga biste morali imati instaliran taj mrežni protokol i aktivne klijentske usluge Novell NetWarea. Evo postupka za instaliranje tipiènog softvera za administriranje: 1. U disketnu jedinicu od 3,5 inèa (A: ili B:) ubacite instalacionu disketu. 2. Ako koristite Windows 3.1x ili Windows NT 3.51, u meniju File modula Program Manager, izaberite Run. U operativnim sistemima Windows 9x/Windows NT 4.x (ili novijem), pritisnite dugme Start na paleti poslova, a zatim izaberite Run. Kada se pojavi okvir za dijalog, upišite putanju inslalacionog programa Setup sa disketne jedinice (na primer a:\setup) i pritisnite OK. 3. Program Setup æe poèeti kopiranje pojedinih datoteka i tražiæe potvrdu. Pritisnite dugme Next da biste nastavili. 4. Program Setup æe zatim tražiti da izaberete direktorijum na èvrstom ALEXA 2002

5/519

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

disku u koji æete instalirati program za administriranje. Ako neæete da koristite podrazumevani direktorijum, pritisnite dugme Browse i izaberite drugi. Pritisnite dugme Next da biste nastavili instaliranje. 5. Program Setup æe programske datoteke kopirati u izabrani direktorijum i napraviæe odgovarajuæu programsku grupu. Da biste završili postupak instaliranja, pritisnite dugme Finish. 16.2.2 POÈETNA INSTALACIJA Pre nego što budete mogli da štampate preko mreže koristeæi server za štampanje, možda æete morati da podesite osnovne parametre. Kada nastanu problemi u radu servera za štampanje, èesto je korisno ponovo proveriti ove osnovne opcije, koje obuhvataju: ¦ Biranje imena za server za štampanje. ¦ Postavljanje lozinke za zaštitu servera za štampanje od neovlašæenog pristupa. ¦ Biranje imena pojedinaènih prikljuèaka za štampaèe na serveru, zadavanje odgovarajuæih parametara na prikljuècima. ¦ Testiranje rada servera za štampanje, proveru ispravnosti povezivanja servera za štampanje. Kada obavite ove zadatke, možete nastaviti s podešavanjem mrežnog štampanja u Novell NetWareu, Microsoft Networksu, mrežama pod AppleTalkom i sistemima pod Unixom i protokolima TCP/IP. 16.2.2.1 Izaberite ime Svakom serveru za štampanje dodeljuje se ime. Kada server za štampanje izaðe iz fabrike, on ima standardno ime, na primer SC483081, pri èemu cifre obièno predstavljaju poslednjih šest cifara Ethernet adrese ureðaja (najèešæe se može pronaæi na nalepnici s donje strane servera za štampanje). Možete zadržati standardno ime ili izabrati bilo drugo ime, pri èemu: ¦ ime servera ne sme imati više od 15 znakova ¦ server za štampanje ne sme imati isto ime kao bilo koji server datoteka na posmatranoj mreži ¦ server za štampanje ne srne imati isto ime kao bilo koji drugi server za štampanje na posmatranoj mreži. ¦ server ne sme imati isto ime kao bilo koji server ili klijent na posmatranoj mreži. U menima servera za štampanje ne pravi se razlika izmeðu malih i velikih slova. 1. Izaberite ime servera za štampanje u spisku servera (ili proširenom spisku servera), u glavnom prozoru programa PS Admin. 2. U meniju Configuration izaberite Choose Server Device, ili na paleti alatki pritisnite dugme Configure Server. (Ukoliko ste prethodno na serveru postavili lozinku, program æe na ovom mestu tražiti da je unesete.) PS Admin æe prikazati prozor Configuration - Server Device. 3. U polje Server Name upišite ime koje ste izabrali i pritisnite OK. 4. U meniju Configuration izaberite Save Configuration, ili na paleti alatki ALEXA 2002

6/520

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

pritisnite istoimeno dugme. Tako æe se saèuvati novi parametri servera i on æe se ponovo pokrenuti. Server za štampanje postaje dostupan pod novim imenom. 16.2.2.2 Izaberite lozinku Ukoliko ne zadate lozinku, bilo ko s mreže moæi æe da izmeni parametre servera. Ako je vaša lokalna mreža povezana na Internet, bilo ko na svetu moæi æe da pristupi serveru pomoæu Telneta i da izmeni podešavanja. Da biste zaštitili server, postavite lozinku i saèuvajte je na bezbednom mestu. Na serveru za štampanje lozinka se zadaje na sledeæi naèin: 1. Izaberite server iz spiska servera (ili iz proširenog spiska servera) u softveru za administriranje. 2. U meniju Configuration izaberite Server Device, ili na paleti alatki pritisnite dugme Configure Server. (Ukoliko ste prethodno na serveru postavili lozinku, program æe tražiti da je na ovom mestu unesete.) Instalacioni program æe prikazati prozor Configuration - Server Device. 3. U polje Password upišite novu lozinku i pritisnite OK. 4. Softver æe tražiti da potvrdite novu lozinku. Po drugi put unesite lozinku i pritisnite OK. 5. U meniju Configuration izaberite Save Configuration, ili na paleti alatki pritisnite istoimeno dugme. Tako æe se saèuvati nova podešavanja servera i on æe se ponovo pokrenuti. Nipošto nemojte zaboraviti ili izgubiti lozinku sa servera. Ako je zaboravite, moraæete da tražite novu od proizvoðaèa servera. 16.2.2.3 Podesite parametre prikljuèaka Pojedinaèni prikljuèci servera za štampanje takoðe se mogu podesiti za optimalne performanse. Na primer, obièno na svakom prikljuèku možete podesiti sledeæa svojstva: ¦ ime prikljuèka ¦ komentar koji opisuje prikljuèak ¦ brzinu paralelnog priljuèka ¦ podršku paralelnog prikljuèka za HP - ov protokol PJL (Printer Job Language) ¦ brzinu serijskog prikljuèka (engl. baud rate) ¦ broj bitova za prenošenje podataka na serijskom prikljuèku ¦ broj stop bitova na serijskom prikljuèku ¦ parnost serijskog prikljuèka (parni ili neparni) ¦ softversku kontrolu toka na serijskom prikljuèku (XON/XOFF) ¦ hardversku kontrolu toka na serijskom prikljuèku (DTR/RTS). Evo uobièajenih koraka za zadavanje parametara prikljuèka za štampaè: 1. Izaberite server za štampanje iz polja sa spiskom servera (ili iz proširenog spiska u softveru za administriranje). 2. U meniju Configuration izaberite Server Device, ili na paleti alatki pritisnite dugme Configure Server. (Ako ste na serveru postavili lozinku, sistem æe u ovoj taèki tražiti da je unesete.) Softver æe prikazati prozor Configuration - Server Device. ALEXA 2002

7/521

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

3. Pritisnite dugme prikljuèka koji želite da podesite. Za paralelni prikljuèak možete izmeniti sledeæe parametre: ¦ Port Name (ime prikljuèka) Pod ovim imenom prikljuèak se vidi u mrežnom sistemu. Ime prikljuèka može imati najviše 32 znaka i može se sastojati od slova, brojeva i crtica. Razmaci nisu dozvoljeni. Ako æe se prikljuèak koristiti za LAN Manager klijente, ime prikljuèka ne sme premašivati osam znakova. ¦ Description (opis) Komentar koji opisuje prikljuèak. ¦ Speed (brzina) Odreðuje da li server za štampanje štampaèu može slati podatke velikom brzinom. Veæina novijih štampaèa može prihvatiti prenose velikim brzinama. Ako se pri prenosu ka posmatranom štampaèu podaci gube, možda æete morati da preðete na sporiji prenos. ¦ PJL Printer (PJL štampaè) Odreðuje da li štampaè prihvata ili ne prihvata komande kontrolnog jezika za poslove štampanja (PJL, kompanije Hewlet Packard). PJL korisnicima omoguæava dobijanje povratnih informacija o stanju štampaèa. Ako štampaè, koji je povezan na prikljuèak, podržava PJL, ovo polje treba postaviti na Yes. Za serijski prikljuèak možete podesiti sledeæe parametre: ¦ Port Name (ime prikljuèka) Pod ovim imenom prikljuèak se vidi u mrežnom sistemu. Ime prikljuèka može imati najviše 32 znaka i može se sastojati od slova, brojeva i crtica. Razmaci nisu dozvoljeni. Ako æe se prikljuèak koristi za LAN Manager klijente, ime prikljuèka ne sme premašivati osam znakova. ¦ Description (opis) Komentar koji opisuje prikljuèak. ¦ Baud Rate (brzina prenosa u bodima) Zadaje brzinu serijskog prenosa u bitovima u sekundi. Veæina štampaèa podrazumeva brzinu prenosa 9600 b/s, odnosno kreæe se izmeðu 300 b/s i 115.200 b/s. ¦ Data Bits (Bitovi podataka) Zadaje broj prenesenih bitova na serijskom prikljuèku. Veæina savremenih štampaèa koristi 8-bitne celine podataka. ¦ Stop Bits (stop bitovi) Zadaje broj stop bitova (po jednom bajtu) koji se prenose na serijskom prikljuèku. Veæina savremenih štampaèa koristi serijski protokol s jednim stop bitom. ¦ Parity (parnost) Zadaje vrstu provere parnosti, koja se šalje prilikom prenosa svakog bajta na serijskom prikljuèku. Veæina savremenih štampaèa koristi serijski protokol bez parnosti. ¦ Software Flow Control (softverska kontrola toka) Odreðuje da li server treba da se odaziva na zahteve štampaèa za kontrolu toka. Pri softverskoj kontroli toka, štampaè æe serveru za štampanje slati znak XOFF (CTRL-S) kada mu se napuni bafer, odnosno, slaæe znak XON kada bafer više ne bude pun. ¦ Hardware Flow Control (hardverska kontrola toka) Zadaje se da li server za štampanje treba da se odaziva na zahteve štampaèa za kontrolu toka. Pri hardverskoj kontroli toka, štampaè æe koristiti signale DTR, RTS (ili oba) za kontrolu razmene podataka sa serverom, da bi se spreèilo prelivanje bafera štampaèa. 4. Pošto ste naèinili potrebne izmene, pritisnite OK da biste izašli iz okvira za dijalog Port Settings. 5. Pritisnite OK da biste izašli iz okvira za dijalog Server Device. 6. U meniju Configuration izaberite Save Configuration, ili na paleti alatki ALEXA 2002

8/522

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

pritisnite istoimeno dugme. Tako æe se novi parametri saèuvati na serveru za štampanje i ponovo ga pokrenuti. 16.2.2.4 Testiranje servera za štampanje Pošto ste zadali sve potrebne parametre i povezali štampaè na server za štampanje, treba da isprobate sve prikljuèke za štampaèe, koristeæi funkcije Print Test. Svaki prikljuèak testirajte po sledeæem postupku: 1. Izaberite server za štampanje iz polja sa spiskom servera (ili iz proširenog spiska u softveru za administriranje). 2. U meniju Tools izaberite Print Test. Softver æe tražiti da navedete prikljuèak koji testirate. 3. Izaberite prikljuèak i pritisnite OK. Server za štampanje bi trebalo da odštampa probnu stranicu. 4. Ponovite ovaj postupak za svaki prikljuèak servera za štampanje na koji je prikljuèen štampaè.

16.3 ŠTAMPANJE U Novell NetWare MREŽAMA Mnogi današnji serveri za štampanje podržavaju i server baze podataka Bindery, koji se koristi u mrežama pod NetWareom 3.x, i bazu podataka NetWare Directory Services (NDS), koja se koristi u mrežama pod NetWareom 4.x/5.x. Ovaj deo poglavlja objašnjava kako se u okruženjima pod NDS-om koristi server za štampanje. 16.3.1 NETWARE DIRECTORY SERVICES (NDS) U verzijama 3.x NetWarea, informacije o korisnicima, volumenima servera datoteka serverima za štampanje, redovima za štampanje i ostalim objektima èuvaju se u bazi podataka koja se zove Bindery. NetWareovi programi za administriranje servera (kao što su SYSCON, PCONSOLE i slièni) menjaju podatke u bazi Bindery radi upravljanja radom servera datoteka. Osnovna mana baze Bindery je ogranièenost na jedan server. Upravljanje mrežom s velikim brojem servera može biti teško, jer se svaki server mora podešavati zasebno. U velikim preduzeæima to može dovesti do dezorganizacije, ukoliko svaka organizaciona jedinica na razlièit naèin administrira svoje NetWare servere. Usaglašavanje administriranja servera datoteka u celom preduzeæu može postati muèno. Iz tog razloga je Novell u verzijama 4.x NetWarea uveo bazu NetWare Directory Services (NDS), koja dozvoljava administriranje na globalnom (i lokalnom) planu. NDS objekte organizuje po administrativnom domenu, a ne po serveru datoteka. NDS „objekte” organizuje u strukturu oblika stabla. Grane stabla predstavljaju razlièite regionalne kancelarije, predstavništva i druge oblike administrativne podele organizacije. Objekti, kao što su korisnici, serveri, volumeni, redovi za štampanje i slièni, mogu se postaviti bilo gde unutar strukture stabla. Celu strukturu zajednièki koriste svi serveri koji koriste isto stablo. Promena parametra u stablu utièe na sve servere, što olakšava upravljanje pojedinaènim serverima. Radi kompatibilnosti s postojeæim klijentima i serverima pod NetWareom 3.x, NetWare 4.x/5.x sadrži emulaciju baze Bindery, koja objekte (u kontekstu servera) predstavlja kao objekte baze Bindery. ALEXA 2002

9/523

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

16.3.2 PODEŠAVANJE NETWAREA 5.X Da biste servere za štampanje osposobili za rad u NetWareovom NDS-u, najpre napravite nekoliko NDS objekata. To možete uraditi pomoæu DOS-ovog programa PCONSOLE ili NWADMIN, ili Windowsovog programa NWADMIN32 NetWare 5.x Administrator. U ovom primeru koristi se NWADMN32, ali bi ipak trebalo da pogledate NetWareovu dokumentaciju o korišæenju programa PCONSOLE ili NWADMIN za podešavanje. Najpre treba da odredite jedinstveno i stalno ime za svaki server za štampanje na mreži, a zatim pratite postupak koji sledi da biste podesili server za štampanje u NDS-u NetWarea 5.x.Ne zaboravite da æete možda morati da instalirate, softver za podešavanje servera za štampanje (ovaj softver obièno dobijate uz ureðaj). 1. U Windowsu 9x na kome se izvršava program Client32, pokrenite program NWADMN32 sa sistemskog volumena (na primer, F:\public\win32) servera datoteka. 2. Prijavite se na NDS mrežu s naloga Admin (ili kao korisnik sa administratorskim ovlašæenjima). Zabeležite NDS stablo i kontekstno ime NDS-a koja se pojave na ekranu - ti podaci se kasnije koriste za podešavanje servera za štampanje. 3. Pristupite opciji Quick Setup na serveru datoteka. 4. Izaberite kontekst u koji hoæete da dodate nove objekte servera za štampanje, štampaèa i reda za štampanje. 5. Iz menija programa NWADMN32 izaberite Tools. 6. Izaberite Print Services Quick Setup (Non-NDPS). 7. Upišite ime servera za štampanje u polje Print Server Name (proizvoðaèi obièno preporuèuju da koristite podrazumevano ime). 8. Ime štampaèa upišite u polje Name (u odeljku Printer prozora Quick Setup). 9. U polju Type izaberite Parallel. 10. U polju Banner izaberite Text. 11. U odeljku Print Queue prozora Quick Setup, u polje Name upišite ime reda za štampanje. 12. U polju Volume izaberite serverski volumen NetWare File. 13. Saèuvajte izmene i pokrenite pomoæni program Administration servera za štampanje. Ako koristite server za štampanje kompanije Netgear, izabrali biste Netgear Print Server Administration (posredstvom ikonice FirstGear for Print Server, koja se nalazi na radnoj površini). 14. Iz liste Active Print Server izaberite Print Server. 15. Izaberite NetWare Pserver. 16. Izaberite ikonicu Advanced. 17. Izaberite NetWare Pserver. 18. Pritisnite Print Server Mode. 19. Izaberite NDS Tree Name. 20. Unesite Context Name. 21. Pritisnite Save to Device. ALEXA 2002

10/524

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

16.3.3 PODEŠAVANJE UDALJENOG ŠTAMPAÈA Mrežni server za štampanje u NetWareu 4.x/5.x, može se podesiti i kao udaljeni štampaè. Administriranje je jednostavnije, ali može poveæati kašnjenje prilikom štampanja. Da biste prikljuèak za štampaè podesili za daljinsko štampanje, sledite navedeni postupak: 1. Proverite da li ste na NetWare serveru prijavljeni pod nalogom Admin, odnosno da li imate dozvole koje odgovaraju tom nalogu. 2. Proverite da li je NetWareov protokol aktiviran na serveru. Ovo podešavanje se nalazi u prozoru Configuration - Server Device, kojem æete pristupiti biranjem servera za štampanje, a zatim izborom Server Device u prozoru Configuration. 3. Proverite da li je na NetWareovom serveru datoteka napravljen i pokrenut NetWareov server za štampanje. Uputstvo potražite u NetWareovoj dokumentaciji. 4. U administrativnom softveru servera za štampanje, u meniju Configuration, izaberite NetWare Protocol (ili na paleti alatki pritisnite dugme Configure NetWare). Izaberite karticu Remote Printer. 5. Pritisnite dugme prikljuèka èiji broj odgovara prikljuèku koji æete koristiti za uslugu daljinskog štampanja. 6. Izaberite NDS Remote Printer. Administrativni softver servera za štampanje prikazaæe stablo NetWareovih NDS konteksta koji su dostupni na mreži. 7. Upišite ime konteksta koji æete koristiti i unesite ime odgovarajuæeg servera za štampanje. 8. Utvrdite koji su brojevi štampaèa slobodni na serveru za štampanje i unesite nekorišæeni broj štampaèa u polje Printer Number. Brojevi štampaèa se kreæu od 0 do 15. 9. Pritisnite OK, pa u meniju Configuration izaberite Save Configuration (ili na paleti alatki pritisnite dugme Save Configuration) da biste promenili parametre servera za štampanje. Server æe se ponovo pokrenuti i poèeæe da radi daljinski štampaè datog servera. 16.3.4 ŠTAMPANJE S KLIJENTSKIH RAÈUNARA Pošto je server za štampanje podešen za štampanje sadržaja sa servera datoteka, klijentske radne stanice s mreže mogu se povezati na red za štampanje, koji se nalazi na serveru datoteka. Konkretan postupak æe zavisiti od operativnih sistema na klijentskim raèunarima. 16.3.4.1 Klijenti pod Windowsom 9x Ukoliko ne koristite 32-bitni NetWareov softver, Windows 9x nema ugraðenu podršku za pristup NDS-u. Redovima za štampanje (u verziji 4.x Net Warea) možete pristupiti pomoæu softvera Bindery Emulation. 16.3.4.2 Klijenti pod Windowsom NT 4.0 Radne stanice koje rade pod Windowsom NT 4.0 (ili novijim) mogu štampati posredstvom NetWareovog reda za štampanje, ukoliko se primeni postupak slièan sledeæem: ALEXA 2002

11/525

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

1. Otvorite meni Start, izaberite podmeni Settings i stavku Printers. Windows æe prikazati prozor Printers. 2. U prozoru Printers dvaput pritisnite ikonicu Add Printer. Windows pokreæe èarobnjaka Add Printer. 3. Izaberite Network Printer i pritisnite dugme Next. 4. Pronaðite red za štampanje na koji hoæete da se povežete, zatim pritisnite OK. NetWareovi NDS konteksti mogu se naæi ispod stavke NetWare or Compatible Network. 5. Windows æe prikazati poruku da pritisnete OK. 6. Èarobnjak Add Printer æe tražiti da izaberete odgovarajuæi upravljaèki program štampaèa. Može vam tražiti da ubacite instalacioni medijum (disketu ili CD-ROM) za Windows NT da biste pronašli upravljaèke programe. 7. Kada se instaliranje završi, Add Printer Wizard æe prikazati još jednu poruku. Pritisnite Finish da biste završili instaliranje štampaèa.

16.4. ŠTAMPANJE U MICROSOFTOVIM MREŽAMA Usluge softvera Microsoft Networking, pre Windowsa 2000, zasnivale su se na protokolu NetBEUI, koji korisnicima mreže pruža usluge mreže ravnopravnih raèunara. Pored pristupanja datotekama i štampaèima na centralnom serveru, bilo koja radna stanica može na zajednièko korišæenje svim ostalim radnim stanicama ponuditi direktorijume s datotekama i prikljuèke za štampaèe. Veæina mrežnih servera za štampanje takoðe je sposobna da povezane štampaèe uèini dostupnim radnim stanicama u sistemu Microsoft Networking, pod operativnim sistemima Windows 9x/NT/2000, LAN Manager i IBM LAN Server. Da bi se poveæala efikasnost štampanja, korisnici usluga sistema Microsoft Networking mogu izabrati da štampaju posredstvom reda za štampanje, koji se èuva na serveru pod Windowsom NT. Red za èekanje prosleðuje poslove štampanja na server za štampanje. Ovaj deo poglavlja prouèava opšte postupke za podešavanje i korišæenje servera za štampanje u familiji operativnih sistema Windows. 16.4.1 PODEŠAVANJE WINDOWSA Da bi se server za štampanje mogao koristiti sa klijenata Microsoft Networking, neophodno je malo dodatnog podešavanja. Najpre, treba potvrditi opciju NetBEUI u prozoru Configuration - Server Device. Da biste prikazali ovaj prozor, izaberite server za štampanje, zatim Server Device u meniju Configuration. Takoðe, treba da postavite ime radne grupe i maksimalan dozvoljen broj veza. Ova podešavanja se obavljaju u okviru za dijalog Configuration - NetBEUI, koji se otvara kad u meniju Configuration izaberete stavku NetBEUI Protocol. Sve Microsoft Networking radne stanice i serveri imaju ime radne grupe. Ime radne grupe odreðuje koji se serveri i resursi automatski pojavljuju u listi dostupnih resursa. Serveru za štampanje treba da dodelite isto ime radne grupe kao i korisnicima koji serveru najèešæe pristupaju. Imena mrežnih putanja za štampaèe u sistemima Microsoft Networking imaju oblik: \\ime_raèunara\ime_štampaèa ALEXA 2002

12/526

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

Kada se server za štampanje koristi u sistemu Microsoft Networking, parametar Server Name (ime servera, zadaje se u prozoru Configuration - Server Device) koristi se za ime raèunara na putanji, a parametar Port Name (ime prikljuèka, zadaje se u prozoru Configuration - Parallel Port ili Configuration - Serial Port) koristi se za ime štampaèa. Na primer, putanja štampaèa vezanog na prikljuèak DJ-660C na serveru PS-142634, bila bi: \\PS-1426 34\DJ-66 0C 16.4.2 RED ZA ŠTAMPANJE U WINDOWSU NT Iako je moguæe da se klijentske radne stanice povežu neposredno na mrežni server za štampanje, memorija servera za štampanje je ogranièena. Ako želi nešto da odštampa, klijent bi morao da èeka dok se ne završe obimniji poslovi štampanja koji su u toku, umesto da posao prepusti redu za èekanje na serveru za štampanje. Kada se red za èekanje postavi na Windowsov server, skraæuje se èekanje da server za štampanje preuzme posao. Da biste ovo obavili u Windowsu NT, sprovedite sledeci postupak: 1. Pomoæu èarobnjaka Add Printer omoguæite da se umreženi štampaè koristi sa servera pod Windowsom NT. 2. U prozoru Printers, desnim tasterom miša pritisnite mrežni štampaè i izaberite stavku Sharing (zajednièko korišæenje). 3. Aktivirajte zajednièko korišæenje i zadajte parametar Sharing Name (ime zajednièki korišæenog) štampaèa. 4. Opciono, izaberite verzije operativnih sistema za koje æe na serveru postojati upravljaèki programi štampaèa. Za to vam trebaju instalacione diskete ili CDROM-ovi datih verzija operativnih sistema. 5. Pritisnite OK. Štampaè æe sada biti dostupan i ostalim korisnicima mreže, posredstvom servera pod Windowsom NT - uz korišæenje dodatne memorije na serveru. 16.4.3 ŠTAMPANJE S KLIJENTSKIH RAÈUNARA Kada se server za štampanje podesi za štampanje na Microsoftovoj mreži, klijentske radne stanice mogu pristupati redu za èekanje na serveru datoteka. Konkretan postupak zavisi od operativnog sistema klijentske radne stanice. 16.4.3.1 Klijenti pod Windowsom 9x Sledeæim postupkom omoguæavate radnim stanicama pod Windowsom 9x (ili novijim) da neposredno koriste mrežni server za štampanje, preko Microsoftove mreže: 1. Otvorite meni Start, izaberite podmeni Settings i stavku Printers. Windows æe prikazati prozor Printers. 2. U prozoru Printers, dvaput pritisnite ikonicu Add Printer. Windows æe pokrenuti èarobnjaka Add Printer. Pritisnite dugme Next. 3. Izaberite Network Printer, pa pritisnite Next. 4. Upišite putanju mrežnog servera za štampanje i odredite na koji prikljuèak se povezujete. Na primer, da biste koristili štampaè povezan na prikljuèak PS-142634-P2 na serveru za štampanje PS-142634, upišite (slika 16-2): ALEXA 2002

13/527

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

SLIKA 16.2 Èarobnjak Add Printer omoguãava da unesete putanju ka štampaèu koji je prikljuèen na server za štampanje. \\PS-142634\PS-142634-P2 Umesto da upisujete mrežnu putanju, možete pritisnuti dugme Browse i pronaæi server za štampanje i štampaè. Pritisnite dugme Next. 5. Windows æe tražiti da izaberete odgovarajuæi upravljaèki program za štampaè. Iz ponuðenog spiska izaberite proizvoðaèa i model štampaèa, ili upotrebite disk (koji ste dobili uz štampaè) sa upravljaèkim programima. Pošto ste izabrali odgovarajuæi štampaè, pritisnite Next. 6. Windows æe tražiti da upišete ime štampaèa. Upišite ime (ili prihvatite ponuðeno ime). Pritisnite Finish da biste završili instaliranje. 16.4.3.2 Klijenti pod Windowsom NT 4.0 Radna stanica pod Windowsom NT 4.0 (ili novijim) u Microsoftovoj mreži, može za štampanje neposredno koristiti server za štampanje. Evo uputstva: 1. Otvorite meni Start, izaberite podmeni Settings i stavku Printers. Windows æe prikazati prozor Printers. 2. U prozoru Printers, dvaput pritisnite ikonicu Add Printer. Windows æe pokrenuti èarobnjaka Add Printer. 3. Izaberite Network Printer, pa pritisnite dugme Next. 4. Upišite putanju mrežnog servera za štampanje i odredite na koji prikljuèak se povezujete. Na primer, da biste koristili štampaè povezan na prikljuèak PS-142634-P2 na serveru za štampanje PS-142634, upišite: \\ PS-142634\ PS-142634-P2 Umesto da upisujete mrežnu putanju, možete pritisnuti dugme Browse i pronaæi server za štampanje i štampaè. Pritisnite Next. 5. Windows æe prikazati poruku. Pritisnite OK. 6. Windows æe tražiti da izaberete odgovarajuæi upravljaèki program za štampaè. Iz ponuðenog spiska izaberite proizvoðaèa i model štampaèa, ili upotrebite disk (koji ste dobili uz štampaè) sa upravljaèkim programima. Pošto ste izabrali štampaè pritisnite Next. ALEXA 2002

14/528

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

7. Ako veæ imate instaliran podrazumevani štampaè, Windows æe pitati da li želite da novoinstalirani štampaè bude podrazumevani. 8. Kada se instaliranje završi, Windows æe prikazati još jednu poruku. Pritisnite Finish da biste završili instaliranje.

16.5 ŠTAMPANJE POD UNIXOM POMOÃU SKUPA PROTOKOLA TCP/IP Neki mrežni serveri za štampanje (poput D-Linkovih servera za štampanje) mogu sistemima pružati usluge štampanja korišæenjem protokola za mrežno štampanje lpr/lpd. Veæina sistema pod Unixom podržava lpd. Ovaj deo poglavlja objašnjava kako se koristi administrativni softver servera za štampanje radi podešavanja servera za štampanje pod skupom protokola TCP/IP i kako treba podesiti radne stanice pod Unixom da štampaju pomoæu servera za štampanje. U TCP/IP mrežama koje ne sadrže radne stanice pod Windowsom, za podešavanje servera za štampanje u opštem sluèaju možete koristiti Telnet interfejs servera za štampanje. 16.5.1 PODEŠAVANJE PARAMETARA PROTOKOLA TCP/IP Da biste u Unixovom okruženju koristili tipièan server za štampanje, mrežni server za štampanje podesite da dozvoli štampanje preko protokola TCP/IP. Osim toga, aktivirajte SNMP i upravljanje zasnovano na aplikaciji Telnet. Evo jednog moguæeg postupka: 1. Pokrenite administrativni softver servera za štampanje i proverite da li je aktiviran protokol TCP/IP. U prozoru Configuration - Server Device mora biti potvrðena opcija TCP/IP. Da biste otvorili pomenuti prozor, izaberite server za štampanje, pa u meniju Configuration izaberite Server Device. 2. U meniju Conriguration izaberite TCP/IP Protocol. 3. Podesite IP adresu servera za štampanje, masku podmreže lokalne mreže i podrazumevani mrežni prolaz (engl. default gateway). 4. Pritisnite OK, pa u meniju Configuration izaberite Save Conriguration (ili na paleti alatki pritisnite dugme Save Configuration) da biste saèuvali parametre servera za štampanje. Server za štampanje æe se sam ponovo pokrenuti i biæe dostupan za štampanje zasnovano na protokolu lpd. Osim toga, serverom æete moæi da upravljate pomoæu aplikacije Telnet i centralizovanog mrežnog upravljanja zasnovanog na SNMP-u. 16.5.2 UPRAVLJANJE POMOÆU PROTOKOLA SNMP Protokol Simple Network Management Protocol (SNMP, jednostavan protokol za upravljame mrežom) postao je standardan protokol za upravljanje velikim mrežama pomoæu konzola za centralno upravljanje. Neki mrežni serveri za štampanje (poput D-Linkovih servera) podržavaju upravljaèku bazu SNMP Management Information Base (poznata pod skraæenicom MIB-II), u kojoj se sakuplja i èuva statistika o osnovnim operacijama u mrežnim ureðajima koji koriste TCP/IP i Ethernet. SNMP (verzija 1) ostvaruje zastareli mehanizam zaštite, zahtevajuæi da svaki zahtev sadrži i vrednost parametra community name ALEXA 2002

15/529

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

(ime zajednice korisnika). Ime zajednice korisnika je proizvoljan niz znakova koji služi kao „lozinka” za zaštitu pristupa mrežnom ureðaju. Ako mrežni ureðaj dobije zahtev koji sadrži nepoznato ime zajednice, generisaæe prekid zbog neuspele provere identiteta. Mrežni serveri za štampanje (poput D-Linka) dozvoljavaju postavljanje do tri razlièita imena zajednice, pri èemu se za svako ime zajednice mogu zasebno zadati prava pristupa samo za èitanje ili za èitanje i upis. Ova imena æete morati da usaglasite sa imenima ostalih mrežnih ureðaja u sistemu za upravljanje mrežom. Da biste na serveru za štampanje postavili imena zajednica, pokrenite administrativni softver servera za štampanje i primenite sledeæi opšti postupak: 1. U meniju Configuration izaberite TCP/IP Protocol. 2. Pritisnite dugme SNMP da biste otvorili prozor SNMP Configuration. 3. Ako treba, dodajte imena zajednica i za svako zadajte nivo pristupa. 4. Pritisnite OK da biste izašli iz prozora SNMP Configuration. Server za štampanje šalje SNMP prekide (engl. traps) stanici za upravljanje mrežom kad god se dese odreðeni dogaðaji, kao što je ukljuèenje servera, ili ako se pojavi SNMP zahtev sa nepoznatim imenom zajednice. Server za štampanje dozvoljava slanje prekida na najviše tri razlièita èvora za upravljanje mrežom. Da biste aktivirali slanje prekida sa servera za štampanje, pokrenite administrativni softver servera i pratite sledeæe uputstvo: 1. U meniju Configuration izaberite TCPAP Protocol. 2. Pritisnite dugme Trap da biste otvorili prozor Trap Configuration. 3. Potvrdite opciju SNMP Trap da biste aktivirali slanje SNMP prekida. 4. Zadajte IP adrese i imena zajednica za svakog primaoca prekida. 5. Kada završite podešavanje, pritisnite OK da biste izašli iz prozora Trap Configuration. 16.5.3 ŠTAMPANJE TEKSTA POD UNIXOM U Unix sistemima, tekstualne datoteke sadrže redove koji se završavaju znakovima za novi red (engl. new line), nasuprot datotekama u DOS-u i operativnim sistemima porodice Windows, kod kojih se red teksta završava parom znakova: znakom za novi red (engl . carriage return) i znakom za prelazak u novi red (engl. lne feed). Veæina štampaèa zahteva da ovaj par znakova bude na kraju svakog reda, što znaèi da se, na veæini štampaèa, tekstualne datoteke iz Unixa moraju preformatirati pre štampanja. Zbog ovoga, za isti fizièki štampaè možete definisati dva „prikljuèka”: jedan koji prihvata podatke takve kakvi dolaze sa mreže i drugi kojem je uz ime dodata oznaka _TEXT. Datoteke koje se štampaju preko drugog prikljuèka biæe obraðene tako da štampaè dobija tekst u oèekivanom obliku (sa parovima znakova "carriage return" i "li-nefeed"). Na primer, možete definisati štampaè hp51 koji koristi prikljuèak PS-142634-P1, i štampaè hp51t koji koristi prikljuèak PS-142634-P1_TEXT. Tako æete grafièke datoteke štampati na štampaèu hp51, a obièan tekst na štampaèu hp51t. 16.5.4 ŠTAMPANJE POD BSD UNIXOM U verzijama Unixa koje su dobijene iz BSD izdanja ili su u vezi s njima (kao što su SunOS 4.x, Linux, BSD/OS, FreeBSD ili NetBSD) sledeæim postupkom ALEXA 2002

16/530

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

korisnicima omoguæavate štampanje na štampaèu povezanom na mrežni server za štampanje. 1. Prijavite se na sistem pod nalogom superuser ili nalogom root. 2. U datoteku /etc/hosts dodajte stavku za server za štampanje, pri èemu treba da zadate ime èvora za taj server i njegovu IP adresu. Red u datoteci /etc/hosts sadrži IP adresu i jedan ili više alijasa za taj èvor, na primer: 202.39. 74.40 ps-142634 ps-142634. dlink.com.tw. Ako koristite DNS (Domain Name Server, protokol za prevoðenje imena domena), možete u DNS bazu podataka dodati zapis za server za štampanje. 3. Napravite direktorijum reda èekanja za dati štampaè. U sistemima SunOS, ovaj direktorijum treba napraviti kao poddirektorijum direktorijuma /var/spool, sa imenom štampaèa. U Linux sistemima, pomenuti direktorijum treba da bude poddirektorijum direktorijuma /usr/spool/lp. U sistemima BSD/OS, FreeBSD ili NetBSD - poddirektorijum direktorijuma /var/spool. 4. Dodelite taj direktorijum grupi daemon i omoguæite èlanovima te grupe da upisuju u njega. Zadajte sledeæe komande: chown bin.daemon /var/spool/hp51 chmod 775 /var/spool/hp51 5. U datoteku /etc/printcap dodajte zapis za štampaè, na primer: hp51:\ :lp=:sd/var/spool/hp51:mx#0:\ :rm=ps-142634:rp=PS-142634-Pl: 6. Putanja direktorijuma u zapisu sd spool treba da odgovara imenu direktorijuma koji ste prethodno napravili. Ako je vaš zapis duži od jednog reda teksta, obrnutom kosom crtom prelazite u novi red. Znaèenje pojedinih delova komande je: ¦ lp= Koristi se za zadavanje lokalnog štampaèa. Buduæi da je štampaè u ulozi daljinskog štampaèa, ova stavka treba da ostane prazna. ¦ sd=dir Lokacija direktorijuma lokalnog reda za štampanje posmatranog štampaèa. ¦ mx#blocks Ogranièenje broja poslova štampanja u direktorijumu lokalnog reda za štampanje; 0 znaèi da nema ogranièenja. ¦ rm=address Mrežni èvor (raèunar) na kojem se nalazi udaljeni štampaè - u ovom sluèaju to je D-Linkov server za štampanje. ¦ rp=printer Ime štampaèa na udaljenom èvoru. U sluèaju D-Linkovih servera za štampanje, treba koristiti ime prikljuèka (pravi se razlika izmeðu velikih i malih slova). 7. Zadajte komandu da biste pokrenuli sistemsku uslugu reda za štampanje (tada æe štampaè biti raspoloživ za korišæenje): lpc start hp51 8. Opciono dodajte još jedan zapis (još jednu komandu lpc start) za drugi štampaè, korišæenjem prikljuèka port_TEXT. Drugo ime štampaèa može se koristiti za štampanje tekstualnih datoteka. Zapisi u datoteci /etc/printcap poèinju imenom štampaèa ili spiskom imena, razdvojenih vertikalnom crtom (I). ALEXA 2002

17/531

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

16.5.5 ŠTAMPANJE POD WINDOWSOM NT Verzije Windowsa NT 3.51 (i novije) podržavaju štampanje korišæenjem protokola lpd. Da biste štampali s radne stanice ili servera pod Windowsom NT 4.0, pomoæu mrežnog servera za štampanje (poput ureðaja D-Link), sprovedite sledeæi postupak: 1. Proverite da li ste instalirali skup protokola TCP/IP i uslugu štampanja Microsoft TCP/IP Printing. Ako treba, sve to možete instalirati iz kontrolnog panela Network. 2. Otvorite meni Start, izaberite podmeni Settings a zatim izaberite stavku Printers. Windows æe prikazati prozor Printers. 3. U prozoru Printers, dvaput pritisnite ikonicu Add Printer. Windows æe pokrenuti èarobnjaka Add Printer. 4. Izaberite My Computer i pritisnite dugme Next. 5. Da biste u spisak prikljuèaka dodali lpd server za štampanje, pritisnite dugme Add Port. 6. Izaberite tip prikljuèka LPR Port i pritisnite New Port. 7. Upišite IP adresu vašeg mrežnog servera za štampanje i ime prikljuèka štampaèa koji hoæete da koristite. 8. Pritisnite OK da biste se vratili u prozor Printer Ports, zatim pritisnite Close da biste se vratili u prozor èarobnjaka Add Printer. 9. Pritisnite Next da biste nastavili instaliranje štampaèa i sledite uputstvo sa ekrana. Èarobnjak Add Printer æe tražiti da izaberete odgovarajuæi upravljaèki program za štampaè i da štampaèu dodelite ime. Po instaliranju štampaèa, na njemu æete moæi da koristite uobièajene komande za štampanje.

16.6 OSNOVE ADMINISTRIRANJA PUTEM TELNETA Uz veæinu servera za štampanje dobija se softver za upravljanje (na primer, softver Bi-Admin za Linksys ili PS Admin za D-Link). Ovaj softver je više nego odgovarajuæi za proveru stanja ureðaja i za podešavanje štampaèa i servera za štampanje. Meðutim, moguæe su situacije kada softver za upravljanje nije dostupan, ili administrativna platforma ne odgovara zahtevima za upravljanje. Kada se to desi, možda æete ureðaju moæi pristupite pomoæu Telneta i da ga na taj naèin kontrolišete. Ovaj deo poglavlja daje primere ruènog podešavanja pomoæu uobièajenih mrežnih alata. 16.6.1 ZADAVANJE IP ADRESE Softver za administriranje (kao što je PS Admin) omoguæava da serveru za štampanje dodelite IP adresu (i ostale TCP/IP parametre). Ako imate radnu stanicu zasnovanu na Windowsu i serveru za štampanje treba da zadate adresu, možete koristiti server BOOTP (Boot Protocol) ili ruèni naèin. Ukoliko hoæete da koristite BOOTP, lokalna Ethernet mreža mora imati aktivan BOOTP server. Tabela servera BOOTP mora imati zapis koji sadrži Ethernet (MAC) adresu ALEXA 2002

18/532

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

servera za štampanje, IP adresu koju želite da dodelite serveru za štampanje, masku mreže i adresu podrazumevanog mrežnog prolaza, odnosno adresu podrazumevanog usmerivaèa (engl. default gateway, odnosno default router). Ako ne koristite BOOTP, IP adrese možete ruèno zadati na sledeæi naèin: U dokumentaciji svog BOOTP servera pogledajte kako se u tabelu servera dodaje zapis. 1. Zabeležite Ethernet (MAC) adresu svog servera za štampanje. Ethernet adresa ima 12 heksadecimalnih cifara i nalazi se na nalepnici s donje strane servera za štampanje. 2. Server za štampanje i BOOTP server treba da budu na istoj lokalnoj Ethernet mreži. U ARP (Address Resolution Protocol) tabelu BOOTP servera dodajte preslikavanje IP adrese servera za štampanje u njegovu Ethernet adresu. U mnogim TCP/IP sistemima, ovo se obavlja sledeæom komandom: arp < ethernet-address> 3. Na primer, da biste serveru za štampanje èija je MAC adresa 00 80 C8 14 26 34, dodelili IP adresu 202.39.74.40, komanda treba da izgleda ovako: arp 202.39.74.40 0080C8142634 4. Na sistemima koji su zasnovani na Unixu, morate imati administratorska ovlašæenja (nalog root) da biste mogli izvršavati komandu arp. S raèunara kojem ste izmenili ARP tabelu, serveru za štampanje pošaljite zahtev za eho odziv (protokol ICMP), koristeæi komandu ping: ping 202.39.74.40 5. Kada server za štampanje na svojoj Ethernet adresi primi ICMP zahtev sa IP adresom razlièitom od oèekivane, on menja svoju IP adresu. 6. Server za štampanje æe sada odgovoriti na novu IP adresu. Od ovog trenutka možete koristiti Telnet interfejs (objašnjeno u nastavku) da biste promenili ostale parametre servera za štampanje. 16.6.2 KORIŠÆENJE TELNETA Telnet interfejsu servera za štampanje možete pristupiti korišæenjem obiènog klijentskog programa Telnet. Na mnogim sistemima komanda za pozivanje klijenta Telnet glasi: telnet gde umesto treba da upišete IP adresu koju ste dodelili serveru za štampanje. Kada prvi put pomoæu Telneta pristupite serveru za štampanje, prikazaæe se sledeãa poruka za prijavljivanje na sistem. Welcome to Print Server Telnet Console ************************************** Server Name : PS-132544 Server Model : DP-3xx F/W Version : 1.02 MAC Address : 00 80 C8 14 26 34 Up Time : 5 days,06:14:38 Please Enter Password: ALEXA 2002

19/533

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

Unesite lozinku koja je dodeljena serveru za štampanje. Ako još uvek niste zadali lozinku, samo pritisnite taster ENTER. Server za štampanje æe u prozoru Telnet prikazati osnovni meni. [Main Menu] 1 - Server Configuration 2 - Port Configuration 3 - TCP/IP Configuration 4 - AppleTalk Configuration 5 - Display Information 6 - Tools 7 - Save Configuration 0 - Quit Enter Selection: 16.6.3 MENJANJE PARAMETARA PROTOKOLA TCP/IP Pošto ste prvi put zadali IP adresu servera za štampanje, možda æete hteti da promenite nju, ili neki drugi parametar TCP/IP-a, kao što je maska lokalne mreže, podrazumevani mrežni prolaz, prihvaæena imena zajednica za SNMP ili spisak primalaca SNMP prekida. Ako ste serveru za štampanje pristupili Telnetom, u glavnom meniju izaberite TCP/IP Configuration. Server za štampanje æe prikazati sledeãi meni. [TCP/IP Configuration] 1 - IP Address <168.8.100.52> 2 - Subnet Mask <255.255.0.0> 3 - Default Gateway <168.8.100.254> 4 - SNMP Community 5 - SNMP Traps 0 - Return to Main Menu Enter Selection: Kad hoæete da promenite IP adresu, lokalnu masku podmreže ili podrazumevani mrežni prolaz, izaberite odgovarajuæu opciju menija. Server za štampanje æe tražiti novu vrednost radi testiranja. Unesite novu vrednost i pritisnite ENTER. Da biste promenili imena zajednica u SNMP-u, izaberite odgovarajuæu stavku menija. Server za štampanje æe prikazati meni SNMP Community. [SNMP Community] 1 - Community 1 Name 2 - Community 1 Access 3 - Community 2 Name <> 4 - Community 2 Access 5 - Community 3 Name <> 6 - Community 3 Access 0 - Return to TCO/IP Menu Enter Selection: Možete zadati tri imena zajednica koje server za štampanje podržava, i za svako od njih odrediti nivo pristupa (samo èitanje ili pisanje/èitanje). Stanice sistema za upravljanje mrežom (engl. Network Management System, NMS), koje su kompatibilne s protokolom SNMP, mogu koristiti imena zajednica koja ALEXA 2002

20/534

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

su zadata radi oèitavanja informacija o upravljanju i statistièkih podataka (koje je sakupljao server). Da biste promenili zapis, u meniju izaberite odgovarajuæu stavku. Kada server za štampanje zatraži da unesete novu vrednost, upišite je i pritisnite ENTER. Po obavljenom podešavanju imena zajednica, izaberite nulu da biste se vratili u meni TCP/IP Configuration. Ukoliko hoæete da promenite parametre SNMP prekida, u meniju TCP/IP Configuration izaberite odgovarajuæu stavku. Server za štampanje æe prikazati meni SNMP Trap. [SNMP Traps] 1 - Traps 2 - Target 1 IP Address <0.0.0.0> 3 - Target 1 Community Name <> 4 - Target 2 IP Address <0.0.0.0> 5 - Target 2 Community Name <> 6 - Target 3 IP Address <0.0.0.0> 7 - Target 3 Community Name <> 0 - Return to TCO/IP Menu Enter Selection: Podrazumeva se da su SNMP prekidi deaktivirani. Izaberite stavku Traps da biste aktivirali ili deaktivirali slanje prekida. Pošto su prekidi aktivirani, možete do tri razlièita èvora prijaviti za primaoce prekida. Pored IP adrese svakog primaoca prekida, zadaje se i odgovarajuæe ime SNMP zajednice koje æe biti deo IP paketa zahteva. Da biste promenili IP adresu ili ime zajednice, izaberite odgovarajuæu stavku menija i upišite vrednost. Kada završite menjanje TCP/IP parametara, izaberite 0 za povratak u glavni meni. Konaèno, izaberite opciju Save Configuration i potvrdite èuvanje izmena. Telnet veza æe se prekinuti, a server za štampanje æe se resetovati da bi novi parametri stupili na snagu. 16.6.4 MENJANJE PARAMETARA SERVERA ZA ŠTAMPANJE U meniju Server Configuration možete promeniti ime servera, i sadržaj polja Location i Contact (koriste se za identifikovanje lokacije servera za štampanje i osobe odgovorne za njegovo održavanje). Da biste promenili parametre servera za štampanje, u glavnom meniju izaberite Server Configuration - server za štampanje æe prikazati istoimeni meni. [Server Configuration] 1 - Server Name 2 - Location 3 - Admin Contact 4 - Change Password 0 - Return to Main Menu Enter Selection: Da biste promenili ime servera, lokaciju ili podatke o administratoru, izaberite odgovarajuæu stavku menija. Server za štampanje æe tražiti da unesete novu vrednost. Pošto promenite parametre servera, izaberite 0 da biste se vratili u osnovni meni. Izaberite Save Configuration i potvrdite èuvanje izmena. Telnet veza æe se prekinuti, a server za štampanje æe se resetovati da bi novi parametri stupili na snagu. ALEXA 2002

21/535

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

16.6.5 MENJANJE LOZINKE SERVERA ZA ŠTAMPANJE Lozinka servera za štampanje koristi se za zaštitu njegovih parametara od neovlašæenog pristupa i menjanja. Lozinka se zadaje posredstvom softvera za administriranje ili interfejsa Telnet. Da biste promenili lozinku servera za štampanje, u osnovnom meniju izaberite Server Configuration. U prozoru Telnet biæe prikazan istoimeni meni. [Server Configuration] 1 - Server Name 2 - Location 3 - Admin Contact 4 - Change Password 0 - Return to Main Menu Enter Selection: Izaberite stavku Change Password. Server za štampanje æe tražiti da unesete staru lozinku (ako lozinka nije ranije zadata, samo pritisnite ENTER). Server za štampanje æe tražiti da novu lozinku unesete dvaput (umesto znakova lozinke biæe prikazane zvezdice). Dvaput unosite istu lozinku radi provere ispravnosti unosa. Izaberite 0 da biste se vratili u osnovni meni i saèuvajte izmene. Telnet veza æe se prekinuti, a server za štampanje æe se resetovati da bi novi parametri stupili na snagu. 16.6.6 MENJANJE PARAMETARA PRIKLJUÈAKA Svaki prikljuèak servera za štampanje ima nekoliko parametara koji se moraju podesiti radi prilagoðenja mreži i štampaèu koji ste na njega prikljuèili. Da biste promenili jedan ili vise parametara prikljuèka, u osnovnom meniju izaberite Port Settings. Server za štampanje æe prikazati meni Port. Izaberite prikljuèak koji želite da podesite. Server za štampanje æe prikazati odgovarajuæi meni (serijski i paralelni prikljuèci imaju razlièite menije). Da biste promenili bilo koji od prikazanih parametara, izaberite odgovarajuæu stavku menija. Server za štampanje æe tražiti da unesete novu vrednost. Kada završite menjanje prikljuèka, izaberite 0 da biste se vratili u meni prikljuèaka. Izaberite Save Configuration i potvrdite èuvanje izmena. Telnel veza æe se prekinuti a server za štampanje æe se resetovati da bi novi parametri stupili na snagu. 16.6.7 PRIKAZIVANJE INFORMACIJA Telnet interfejs servera za štampanje u meniju nudi dva naèina za prikazivanje informacija o serveru za štampanje i o štampaèima koji su na njega povezani. U osnovnom meniju možete izabrati Display Information. Stavka Display Configuration prikazuje nekoliko stranica informacija o hardveru i unutrašnjem softveru servera za štampanje, kao i odgovarajuæe parametre. (Tu su i informacije o parametrima prikljuèaka.) Izborom stavke Display Port Status, dobijaju se statistièke informacije i informacije o poslovima štampanja na svakom prikljuèku servera za štampanje. ALEXA 2002

22/536

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

Port Number 1 2 3 ======================================== [Total Status] Jobs 45 1 0 Size (KB) 23179 0 0 Timeouts 0 0 0 ======================================== [Current Job] Printer Status On Line Off Line On Line Index 0 10 Protocol NETWARW Name 00C60001 Spooling Bytes 0 172032 0 Printing Bytes 0 153600 0 ======================================== 1 - Refresh Port Status 2 - Return to Display Information Menu Enter Selection: 16.6.8 RESETOVANJE SERVERA ZA ŠTAMPANJE Postoje situacije kada je neizbežno resetovanje servera za štampanje brojaèi unutrašnjih statistièkih informacija vraæaju se u poèetno stanje i brišu se ostale informacije o stanju ureðaja. Interfejs Telnet pruža dva razlièita naèina za resetovanje: obièno i fabrièko. Obièno resetovanje (engl. ordinary test) ima isti uèinak kao i iskljuèivanje i ponovno ukljuèenje napajanja servera. Statistièki brojaèi se brišu, ali se zadržavaju svi parametri servera za štampanje. Fabrièko resetovanje (engl. factory reset), ponovo pokreæe server za štampanje i sve parametre vraæa na poèetne vrednosti (odnosno, na fabrièki podešene parametre). Nemojte sprovoditi fabrièko resetovanje ukoliko niste potpuno sigurni da to zaista hoæete. Svi parametri (ukljuèujuæi IP adresu i parametre TCP/IP servera za štampanje) biæe izbrisani i zamenjedni inicijalnim vrednostima. Da biste resetovali server za štampanje, u osnovnom meniju (Main Menu) izaberite Tools. Izaberite opciju Reset ili Factory Reset, zavisno od vrste resetovanja koju hoæete da sprovedete. Server za štampanje æe tražiti potvrdu. Potvrdite da želite resetovati ureðaj i pritisnite Enter. Veza s Telnetom æe se prekinuti i server za štampanje æe se ponovo pokrenuti. Ako ste izabrali Factory Reset, biæe vraæeni svi fabrièki podešeni parametri.

16.7 REŠAVANJE PROBLEMA U RADU SERVERA ZA ŠTAMPANJE Aktuelni serveri za štampanje važe za pouzdane ureðaje, koji zahtevaju malo truda prilikom instaliranja i održavanja. Problemi se mogu javiti na samom ureðaju, ili na nekom od prikljuèenih štampaèa, ili zbog podešavanja servera za rad na mreži. Kada se na serveru za štampanje javi problem, treba preduzeti mere da se on što pre otkrije, proceni i reši. ALEXA 2002

23/537

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

16.7.1 TESTIRANJE I DIJAGNOSTICIRANJE Hardver servera za štampanje obavlja autotest (engl. selftest) prilikom prvog ukljuèenja na napajanje. Ishod se prikazuje pomoæu LED dioda servera. U normalnom stanju (bez grešaka) indikator LPT triput trepne i server za štampanje poèinje normalno da radi. Ako prilikom testiranja komponenata servera otkrije neka neispravnost, test æe se zaustaviti a LED dioda LPT æe neprekidno signalizirati trenutnu grešku. Tabela 16.1 prikazujekodove grešaka za D-Linkov server za štampanje. U svakom sluèaju, u dokumentaciji servera za štampanje s kojim radite, proverite osobenosti tog modela. TABELA 16.1 LED DIODE ZA DIJAGNOSTICIRANJE STANJA TIPIÈNOG D-LINK SERVERA ZA ŠTAMPANJE Ponašanje LPT LED diode

Vrsta greške

Dioda dugo svetli uz kratke pauze Dioda neprekidno svetli Jedan dugaèak, dva kratka treptaja Jedan dugaèak, tri kratka treptaja Jedan dugaèak, èetiri kratka treptaja Jedan dugaèak, pet kratkih treptaja Jedan dugaèak, šest kratkih treptaja Jedan dugaèak, sedam kratkih treptaja

Neophodna nova verzija sistemskog softvera

Jedan dugaèak, osam kratkih treptaja

Greška paralelnog kontrolera

Jedan dugaèak, devet kratkih treptaja Uravnoteženi kratki treptaji

Greška LPT prikljuèka

Jedan dugaèak, jedanaest kratkih treptaja

Greška DRAM memorije Greška vremenskog kontrolera prekida Fleš memorija je zaštiãena Greška identifikacije fleš memorije Brisanje fleš memorije, greška u programu Greška u kontroleru lokalne mreže Greška u memoriji za posredovanje ka lokalne mreže

Greška EERPROM memorije Greška osnovne I/O adrese mrežne kartice

16.7.2 PRIMENA NOVIH VERZIJA SISTEMSKOG SOFTVERA Unutrašnji softver servera za štampanje èuva se u fleš memoriji, što omoguæava ažuriranje, odnosno primenu nove verzije sistemskog softvera (firmvera) bez vraæanja servera proizvoðaèu radi intervencije. Na Web lokaciji proizvoðaèa servera za štampanje, potražite novu verziju sistemskog softvera i preuzmite je èim bude dostupna. Nova verzija firmvera servera za štampanje obièno sadrži dve datoteke: veæu, tipa .bin, i manju, tipa .dwl - obe datoteke su neophodne za uspešno ažuriranje sistemskog softvera. Ako ste obezbedili novu verziju sistemskog softvera, vreme je da ga primenite. Ovde je prikazan konkretan primer: 1. Proverite da li ste na nekom drugom mestu kopirali i saèuvali stare verzije sistemskog softvera, pre nego što ih „pregazite” novim verzijama. 2. Pokrenite administrativni softver (ili interfejs Telnet) servera za štampanje. U meniju Tools izaberite Reload Firmware. Server za štampanje æe tražiti ime datoteke .bin nove verzije firmvera. 3. Upišite putanju .bin datoteke, ili pritisnite dugme Browse da biste pomoæu standardnog okvira za dijalog pronašli datoteku. 4. Pritisnite OK. Administrativni softver æe obièno prikazati poruku upozorenja i odgovarajuæe informacije. 5. Pritisnite OK. Poèinje ažuriranje fleš memorije. Administrativni softver ALEXA 2002

24/538

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

servera za štampanje prikazuje napredak ažuriranja. 6. Kada se ažuriranje završi, softver æe prikazati poruku sa informacijama i možda æete morati da iskljuèite i ponovo ukljuèite napajanje servera za štampanje. Kada se u fleš memoriju upisuje nova verzija sistemskog, softvera, potrudite se da ne prekidate prenos podataka tako što æete iskljuèiti napajanje servera za štampanje, niti ga iskljuèujte iz mreže. Server za štampanje bi u veæini sluèajeva trebalo da bude sposoban,da se oporavi od prekida prenosa. Ipak, u nekim situacijama moraæete da pošaljete server za štampanje u ovlašæen servis da bi se oporavio od prekinutog ciklusa ažuriranja sadržaja fleš memorije.

16.8 SIMPTOMI Pored indikacija koje daju LED diode tokom autotesta, postoje brojni simptomi koji precizno ukazuju na vrstu problema na serverima za štampanje. SIMPTOM 16.1 Na scrveru za štampanje ne svetli nijedna LED dioda. Ovo skoro uvek nastaje zbog problema u napajanju - adapter za naizmenièno napajanje je iskljuèen ili neispravan. U svakom sluèaju, proverite napajanje servera za štampanje. Zamenite adapter ili koristite drugi server za štampanje. SIMPTOM 16.2 Na serveru za štampanje neprekidno svetli statusna LED dioda. Server za štampanje je pao. U veæini sluèajeva, ponovno pokretanje „na hladno” otklanja problem. Išèupajte i ponovo utaknite kabl za napajanje servera za štampanje. Ako problem i dalje postoji, zamenite server za štampanje. SIMPTOM 16.3 Na serveru za štampanje neprekidno svetle statusna LED dioda i dioda napajanja. Server za štampanje je pao. Ovaj problem se èesto može otkloniti resetovanjem servera za štampanje pritiskom na dugme Reset, ili išèupajte i ponovo utaknite kabl za napajanje. SIMPTOM 16.4 Ako se koristi DHCP, server za štampanje doživljava sukob IP adrese. Ovaj problem s dodelom adresa èesto se javlja u mrežama sa dinamièkim dodeljivanjem mrežnih adresa. Ako prilikom iskljuèivanja DHCP servera ostane ukljuèen server za štampanje, on æe zadržali svoju IP adresu i o tome neæe obavestiti DHCP server. Kad iskljuèujete DHCP server, obavezno resetujte i server za štampanje, kako bi dobio novu IP adresu. Ovaj problem se javlja i ako serveru za štampanje dodelite statièku IP adresu iz opsega koji veæ koristi DHCP server. U tom sluèaju morate upotrebiti neku drugu adresu, koja je van opsega korišæenog u DHCP serveru. SIMPTOM 16.5 Imate problema pri korišæenju programa WPCONFIG za podešavanje servera za štampanje u Windowsu 9x. Ovo je problem usaglašenosti softvera. Proverite da li je administrativni softver koji koristite saglasan sa operativnim sistemom. WPCONFIG je projektovan samo za Windows 3.1. U Windowsu 9x ili NT, koristite odgovarajuæi administrativni softver, poput programa Bi-Admin ili PS Admin. ALEXA 2002

25/539

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

Ne pali se LED dioda na strani servera za štampanje s SIMPTOM 16.6 tri prikljuèka. Ovo je problem s kablovima. Proverite kablove i da li svetli LED dioda Link na razvodniku (engl. hub) ili skretnici (engl. switch). Ako treba, promenite parametre izmenom položaja DIP prekidaèa na serveru za štampanje. SIMPTOM 16.7 Server ne radi ako se koriste kablovi za 10BaseT mreže. Proverite kablove i da li svetli LED dioda Link na razvodniku ili skretnici. Ako ova LED dioda ne svetli, problem je u mrežnom kablu. Ukoliko koristite mrežu 10BaseT ili 100BaseTX, proverite LED diodu pored konektora. Ako je mrežna veza u redu, ova dioda bi trebalo da svetli. U suprotnom, ponovo ukljuèite kabl, ili promenite kabl. Možete i da ukljuèite server za štampanje na neki drugi prikljuèak razvodnika ili skretnice. Takoðe, proverite i eventualno promenite položaj DIP prekidaèa na serveru za štampanje. Ne zaboravite da resetujete server nakon bilo koje promene na DIP prekidaèima, da bi promene stupile na snagu. SIMPTOM 16.8 Štampaè prikljuèen na server za štampanje ne štampa, ili štampa besmislene znakove. Ova vrsta problema èesto ukazuje na sam štampaè. Proverite da li je štampaè ukljuèen i da li ispravno radi (ponovo pokrenite štampaè i sprovedite, autotest). Ako štampaè ne proðe test, znaèi da je neispravan i da ga treba zamenili. Ako se test završi bez greške, proverite kabl izmeðu štampaèa i servera za štampanje. Ovaj kabl bi trebalo da bude dobrog kvaliteta (poželjno oklopljen kabl IEEE 1284) i da je valjano prikljuèen na oba kraja. Takoðe, proverite da li ukupna dužina kablova izmeðu servera za štampanje i štampaèa ne premašuje 3 metra (pokušajte sa kraæim kablom). Na kraju, proverite ažurnost verzije upravljaèkog programa štampaèa. Ne uspevate da promenite parametre servera za SIMPTOM 16.9 štampanje. Na primer, neaktivno je dugme Configuration u prozoru Printer Status programa Linksys Bi-Admin - iako štampaè podržava dvosmernu komunikaciju. Ovo je obièno izazvano aktivnošæu štampaèa. Ne možete izmeniti parametre servera za štampanje dok štampaè ne završi svoj posao i ne postane besposlen. Proverite da li su završeni svi poslovi koji su primljeni u red za èekanje, jer æe tek tada biti moguæe podešavanje servera za štampanje. SIMPTOM 16.10 Server za štampanje koji radi pod NetWareom štampa besmislene podatke. Najpre odštampajte dijagnostièku datoteku, pomoæu programa PSCONFIG ili administrativnog pomodnog programa servera za štampanje (na primer Linksysovog programa Bi-Admin). Na primer, pokrenite program PSCONFIG i izaberite server za štampanje sa spiska, zatim izaberite Print Diagnostic Report. Izaberite svaki od prikljuèaka ponoaosob i za njega odštampajte dijagnostièki izveštaj. Proverite da li je i kako dijagnostièki izveštaj odštampan. Ako je valjano odštampan, problem može biti u nepravilnom podešavanju; ukoliko nije valjano odštampan, proverite štampaè. U sluèaju da tokom pregledanja štampaèa ne naiðete ni na kakvu grešku, možda ipak treba zameniti server za štampanje. Potom, odštampajte probnu tekstualnu i grafièku datoteku. Kada se tekstualna datoteka odštampa ispravno, a grafièka ne, zadajte opciju /NT (no tabs) za komande nprint ili capture i probajte ponovo. Ako se obe probne datoteke ne odštampaju ispravno, privremeno onemoguæite da server za štampanje rukuje ALEXA 2002

26/540

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

redom za štampanje i sprovedite postupak èiji opis sledi za NetWare 2.x i 3.x. 1. Pokrenite program PCONSOLE. 2. Izaberite Print Queue Information i red za štampanje kojim rukuje server za štampanje, pa odaberite Current Queue Status. 3. Opciju Servers can service entries in queue postavite na NO. 4. Pritisnite ESC i izaberite Print Queue ID. Zabeležite ovaj identifikator reda za štampanje. 5. Uobièajenim komandama za štampanje pošaljite probnu datoteku na štampanje (odnosno u red za štampanje). Za NetWare 4.x i 5.x, u režimima Bindery & NDS: 1. Pokrenite program PCONSOLE. 2. Izaberite Print Queues i red za štampanje kojim rukuje server za štampanje, pa odaberite Status. 3. Opciju Allow service by current print servers postavite na NO. 4. Pritisnite ESC, izaberite Information i zabeležite identifikator reda za štampanje. 5. Uobièajenim komandama za štampanje pošaljite probnu datoteku na štampanje (odnosno u red za štampanje). Ne zabaravite da ove izmene uklonite nakon rešavanja problema. Ako problem i dalje postoji, preðite s mrežnog štampanja na lokalno štampanje. Otkaèite štampaè sa servera za štampanje i povežite ga na LPT1 prikljuèak na PC raèunaru. Preðite na disk i direktorijum servera datoteka koji sadrži red za štampanje. Direktorijum ima isto ime kao identifikator reda (na primer \queues\Q_ID u režimu NDS, ili system\Q_ID u režimu Bindery). Trebalo bi da se probne datoteke, koje ste odštampali ranije, nalaze u direktorijumu reda za štampanje. Odštampajte ove datoteke na lokalnom štampaèu. Zadajte komandu COPY, sa opcijom /b, na primer: copy/b test.txt LPT1 Uporedite odštampane primerke istih probnih datoteka sa PC raèunara i sa servera za štampanje. Ako su isti, znaèi da problem nije u serveru za štampanje. Problem bi mogao da bude u neodgovarajuæem upravljaèkom programu štampaèa, ili je parametru Timeout komande capture dodeljen suviše kratak vremenski rok. Ukoliko primerci nisu isti, problem može biti u serveru za štampanje. Zamenite server. SIMPTOM 16.11 Server za štampanje se ne pojavljuje u spisku Active Device List programa PSCONFIG u NetWareu. Ovu vrstu problema nekada može izazvati loš raspored fizièke mreže. Proverite da li je server za štampanje u istom segmentu mreže kao PC raèunar s kojeg štampate. Ako se server za štampanje nalazi u razlièitom segmentu mreže, možda æete morati da mu pristupite s nekog drugog administrativnog PC raèunara iz istog mrežnog segmenta (na primer s nekog drugog PC raèunara na kojem je podignut administrativni softver servera za štampanje, kao što je Bi-Admin ili PS Admin). U nekim sluèajevima možda æete u PC raèunar morati da uèitate kompatibilan protokol. Na primer, možda æete na PC raèunaru morati da ALEXA 2002

27/541

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

podignete NetBEUI, tako da administrativni softver servera za štampanje može da se poveže korišæenjem protokola NetBEUI. U dokumentaciji servera za štampanje proverite da li administrativni PC raèunar ispunjava sve sistemske zahteve koje postavlja softver servera za štampanje. Ako posmatrani NetWareov protokol veæ postoji na PC raèunaru, proverite da li je aktivan. Možda je vrsta Ethernet okvira koju koristi vaš PC raèunar razlièita od vrste okvira koju koristi server za štampanje - aktivirajte sve vrste Ethernet okvira i ponovo isprobajte server za štampanje. SIMPTOM 16.12 Server za štampanje je podešen za rad u NetWareu, ali ne uspeva da se poveže sa serverom datoteka. Ovo je skoro uvek vezano za problem u podešavanju servera za štampanje. Najpre proverite parametre ureðaja programom PSCONFIG ili administrativnim softverom servera za štampanje (kao što sa BI-Admin ili PS Admin). Ako je ureðaj podešen kao NetWareov server za štampanje, informacije æe izgledati približno ovako: Server Name : SC110049 NetWare Information : Master File Server : ICE Print Server Mode Status : Your_File_Server : Current Status Remote Printer Mode Status : N/A Proverite da li je ime glavnog servera datoteka (parametar Master File Server) ispravno zadato, zatim proverite tekuæe stanje posmatranog servera datoteka, na primer: ¦ Connected Ne treba preduzimati ništa - ureðaj se normalno ponaša. ¦ No file server Zadajte glavni server datoteka pomoæu programa PCONSOLE ili pomoæu administrativnog softvera servera za štampanje. ¦ Connecting to server Saèekajte i proverite da li postoji server datoteka. ¦ Password mismatch Obrišite NetWareovu lozinku pomoæu programa PCONSOLE, ili serveru za štampanje dajte ispravnu lozinku pomoæu programa PSCONFIG ili administrativnog softvera. ¦ Print server not defined Ponovo instalirajte server za štampanje. Proverite u NetWareu stanje prijavljivanja servera za štampanje na sistem (serveri datoteka). Ako prijavljivanje nije spremno, proverite poruke o greškama i ispravite ono što treba. Zatim, proverite broj znakova u imenu servera datoteka u NetWareu. Ime servera ne bi smelo da bude duže od 15 znakova (dozvoljeno je korišæenje slova, brojeva i crtice). Ako ime nije ispravno, serveru datoteka zadajte valjano ime. Ukoliko se server datoteka ne nalazi u stanju „list”, a server za štampanje se prijavio na glavni server datoteka, znaèi da server za štampanje nije podešen za opsluživanje servera datoteka. Proverite da li se server datoteka nalazi u spisku File Server To Be Serviced u programu PCONSOLE (na serveru za štampanje). Ako nije u spisku, dodajte njegovo ime. SIMPTOM 16.13 Server za štampanje je podešen kao NetWare Remote Printer, ali ne uspeva da se poveže s NetWareovim serverom za štampanje. Proverite i zabeležite parametre na serveru za štampanje (kao što je opisano u prethodnom simptomu). Proverite polje (ili polja) Remote Printer Mode Status. ALEXA 2002

28/542

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

O stanju svakog logièkog štampaèa postoji zapis. Stanje može biti jedno od sledeæih: ¦ Connected Ne treba preduzimati ništa - ureðaj se normalno ponaša. ¦ Unable to find server Uèitajte softver servera za štampanje namenjen za rad u NetWareu. ¦ Connecting to server Saèekajte i proverite da li postoji server datoteka. ¦ Printer not defined Instalirajte server za štampanje kao udaljeni štampaè NetWareovog servera za štampanje. U NetWareu proverite da li je spreman fizièki ureðaj servera za štampanje. Ako nije, proverite poruke o greškama i ispravite šta treba. Konaèno, proverite dužinu imena NetWareovog servera datoteka. Ime ne bi trebalo da bude duže od 15 znakova (dozvoljeno je korišæenje slova, brojeva i crtice). Ako ime nije ispravno, zadajte valjano. SIMPTOM 16.14 Server za štampanje ne štampa poslove poslate u NetWareov red za štampanje. Krenite od štampaèa koji je prikljuèen na server za štampanje i pogledajte da li je ukljuèen i povezan na mrežu. Proverite da li je server za štampanje prijavljen na NetWareov server datoteka i pogledajte da li je ispravan NetWareov broj štampaèa: ¦ 0 = paralelni prikljuèak 1 servera za štampanje PrintServer ¦ 1 = paralelni prikljuèak 2 servera za štampanje PrintServer ¦ 2 = paralelni prikljuèak 3 servera za štampanje PrintServer Proverite tekuæe stanje reda za štampanje. Pokrenite program PCONSOLE i izaberite Print Queue Information. Zatim izaberite red i stavku Current Queue Status i proverite da li sva tri parametra imaju vrednost YES. Ako nemaju, postavite ih na YES i ponovo štampajte. Zatim, proverite da li se server za štampanje ponaša kao statièki opslužilac reda za štampanje. Pokrenite program PCONSOLE i izaberite Print Server Information. Izaberite Print Server Configuration, a potom Queues Serviced by Printer. Zatim izaberite štampaè i proverite da li je red na spisku. Ako nije, ubacite red u spisak tako što æete pritisnuti taster INSERT i izabrati red. Resetujte server za štampanje da bi poèeo opsluživanje novog reda. Možda ukupan broj redova koje treba opsluživati premašuje ogranièenje (na primer 56). Ako je tako, smanjite broj redova na odgovarajuæi nivo i ponovo štampajte. SIMPTOM 16.15 Za štampanje ste koristili NetWareovu komandu capture, ali je posao štampanja podeljen na dva dela. Parametar Timeout komande capture možda je podešen na suviše kratak vremenski interval. Poveæajte vrednost ovog parametra komande capture pomoæu opcije /TI=n, gde je n trajanje vremenskog intervala. SIMPTOM 16.16 Program PSCONFIG ili administrativni softver prikazuju poruku "No Response". Postoji više moguæih uzroka - jedan od njih je intenzivan saobraæaj na mreži. Ako je mreža optereæena, saèekajte malo pa istu stvar odštampajte kasnije. Možda je server za štampanje iskljuèen ili otkaèen sa mreže. Proverite napajanje. Možda server za štampanje i neki drugmrežni ureðaj imaju istu adresu. Da biste izbegli sukob adresa, promenite ALEXA 2002

29/543

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

adresu servera za štampanje (ili ureðaja s kojim se sukobljava). SIMPTOM 16.17 Komanda QUICKSET se završava tokom provere da li je ureðaj prijavljen na server datoteka. Ovaj simptom èesto ukazuje na to da se server za štampanje nije prijavio na glavni server datoteka. Obièno je uzrok neslaganje tipa Ethernet okvira. Utvrdite tip okvira koji koristi server za štampanje pomoæu programa PSCONFIG ili administrativnog softvera ureðaja (kao što je Bi-Admin). Zadajte tip Ethernet okvira tako da odgovara tipu okvira koje koristi glavni server datoteka (i onemoguæite upotrebu svih ostalih tipova okvira). SIMPTOM 16.18 U okruženju NetWare 4.x ne možete da primite obaveštenja. Ovo je èest problem u podešavanjima. Proverite da li ste èlan grupe Notify na serveru za štampanje. Takoðe, pokrenite NetAdmin i zadajte ime podrazumevanog servera za primanje obaveštenja. SIMPTOM 16.19 Ne vidite stanje štampaèa, ili stanje servera ukazuje na to da je iskljuèen. Na primer, ne možete koristiti program PCONSOLE ili softver servera za štampanje (kao što je Bi-Admin) da biste videli stanje štampaèa. Štaviše, tekuæe stanje štampaèa u prozoru Print Server Information prikazuje "Down" (iskljuèen) u okruženju NetWare 4.x. Možda ste server za štampanje (objekat) napravili u okruženju NetWare 3.x, a PCONSOLE koristite u okruženju NetWare 4.x. Uverite se da je server za štampanje ukljuèen (ON) i obrišite objekat print server. Ako treba, ponovo instalirajte server za štampanje u okruženju NetWare 4.x NDS. SIMPTOM 16.20 Parametri String Before Job i/ili String After Job u podešavanju Logical Printers ne rade kako treba. Proverite dužinu kontrolnih nizova znakova (nijedan niz znakova ne sme da bude duži od 15 znakova). Takode, proverite da li su kontrolni nizovi znakova u heksadecimalnom sistemu. SIMPTOM 16.21 Imate teškoæa pri opsluživanju dodatnih NetWare Bindery servera datoteka. Ako je vaš server za štampanje podešen kao NetWare Print Server i hoæete da opslužuje jedan Bindery server datoteka, pokušajte sledeæe: 1. Prijavite se (sa administratorskim privilegijama) na ostale servere datoteka kojima hoæete da omoguæite komunikaciju sa serverom za štampanje. 2. Na svim pomenutim serverima datoteka napravite redove za štampanje i zadajte ime servera za štampanje. 3. Prijavite se (sa administratorskim privilegijama) na glavni server datoteka za vaš server za štampanje. 4. Pokrenite program PCONSOLE. 5. Izaberite Print Server Information, zatim iz spiska izaberite svoj server za štampanje. 6. Izaberite Printer Server Configuration, zatim File Server To Be Serviced. 7. Unesite imena ostalih servera datoteka koji treba da saraðuju sa serverom za štampanje. ALEXA 2002

30/544

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

SIMPTOM 16.22 Imate teškoæa da se povežete na više NetWare servera za štampanje. Ako u režimu NetWare Remote Printer želite da svaki prikljuèak servera za štampanje povežete na razlièit NetWare server za štampanje, upotrebite PCONSOLE da biste napravili i dodelili tražene štampaèe i redove. Pokrenite PSCONFIG i izaberite Set to NetWare Remote Printer Mode. Upišite imena NetWare servera za štampanje u odgovarajuæa poija, pa izaberite Execute Setup. SIMPTOM 16.23 Windowsove aplikacije ne štampaju kako treba. Na primer, kada štampate iz neke Windowsove aplikacije (kakva je PowerPoint), štampanje traje dugo i otisak ne odgovara oèekivanom. Problem je obièno u štampaèu koji je podešen da poène štampanje tek pošto se prva stranica stavi u red za èekanje. Sledeæim postupkom promenite parametre reda za èekanje: 1. Otvorite Control Panel, pa pritisnite ikonicu Printers. 2. Desnim tasterom miša pritisnite svoj štampaè i izaberite Properties, a zatim Details. 3. Pritisnite dugme Spool Settings. 4. Izaberite Start printing after the last page is spooled i pritisnite OK. Sada ponovo štampajte. Kada u Windowsu 9x dodajete štampaè, dobijate SIMPTOM 16.24 poruku "Printer could not be found". Kada se štampaè podešava kao lokalni, neki upravljaèki programi štampaèa prozivaju štampaè da bi proverili je li povezan. Ako je štampaè povezan na mrežu, ne može se prepoznati na ovaj naèin (i zbog toga se javlja greška). Da biste rešili ovaj problem, sprovedite sledeæi postupak za ponovno instaliranje mrežnog štampaèa: 1. Kada èarobnjak Add Printer prikaže pitanje: "How is the printer attached to your Computer", izaberite Network Printer. 2. Kada èarobnjak zatraži mrežnu putanju (parametar Network Path) ili ime reda za èekanje (parametar Queue Name), upišite lažnu vrednost (na primer \\SCnum\P1, ili P2 ili P3 za prikljuèke LPT2 ili LPT3) i izaberite Next. 3. Èarobnjak Printer æe prikazati poruku da mrežni štampaè nije povezan na mrežu - nastavite uobièajenu instalaciju štampaèa. 4. Kada završite, otvorite Control Panel i prozor Printers da biste izabrali svoj štampaè - ikonica štampaèa æe biti bleda (što oznaèava da štampaè nije spreman). 5. Desnim tasterom miša pritisnite svoj štampaè i izaberite Properties, a zatim karticu Details. U polju Print to the following port izaberite Print Server. 6. Pritisnite Apply, a zatim OK. Nakon toga zatvorite okvir za dijalog Properties. 7. Izaberite štampaè, pa uðite u meni File i proverite da li je opcija Work Offline postavljena na OFF. 8. Ako je štampaè valjano povezan i ukljuèen, ikonica štampaèa ne bi više trebalo da bude bleda i trebalo bi da se štampanje odvija normalno. ALEXA 2002

31/545

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

SIMPTOM 16.25 Povezali ste i podesili WPS (Windows Printing System) štampaè, ali štampanje ne radi. Upravljaèki programi WPS štampaèa prozivaju štampaè pre slanja podalaka na štampu. Rešenje je u tome da svoj štampaè dodate kao mrežni štampaè, kao što je opisano u prethodnom simptomu. Sledi spisak èesto korišæenih WPS štampaèa: ¦ Canon LBP-430W ¦ Epson ActionLaser 1300/W ¦ Epson EPL-5500/W ¦ HP LaserJet 5L ¦ Lexmark WinWriter Series ¦ Serije NEC SuperScript ¦ Olivetti PG304 ¦ Samsung MyLaser Series ¦ HP DeskJet CX i CS Series Pod Windowsom se tekst štampa normalno, ali SIMPTOM 16.26 odštampane grafièke datoteke sadrže mnogo grešaka. Èesto je problem u upravljaèkom programu. Od proizvoðaèa nabavite najnovije upravljaèke programe za vas štampaè i instalirajte ih. Promenite parametre redova za èekanje, slièno sledeæem primeru: 1. Izaberite Start I Settings I Printers. 2. Desnim tasterom miša pritisnite štampaè i izaberite Properties. 3. Korisnici Windowsa 9x treba da izaberu karticu Details, zatim Spool Settings i da postave vrednost parametra na Spool Data Format (RAW). Ako koristite Windows NT, otvorite prozor Properties štampaèa i izaberite General. Pritisnite Print Processor i izaberite RAW ili EMF. Pritisnite opciju Always Spool RAW Data Type. 4. Pritisnite OK, zatim ponovo OK. Dobijate poruku "SPX Connect Error". Na primer, SIMPTOM 16.27 kada parametre TCP/IP podešavate ili menjate na serveru za štampanje, dobijate poruku o grešci SPX Connect Error. Problem je èesto u protokolu i javlja se kada pomoæni programi koje koristi server za štampanje, zahtevaju instaliran skup protokola IPX/SPX. Možda æete morati da instalirate IPX/SPX pre korišæenja servera za štampanje. Proverite kablove i pogledajte da li na razvodniku (engl. hub) ili skretnici (engl. switch) svetli LED dioda Link. Ako treba, možete resetovati server za štampanje ili na njemu obnoviti fabrièka podešavanja, korišæenjem administrativnog softvera servera za štampanje (npr. Bi-Adrmn) ili interfejsaTelnet. U mreži ravnopravnih raèunara pod Windowsom 9x SIMPTOM 16.28 ne rade neki DOS programi. Neke aplikacije za DOS zahtevaju LPT prikljuèak za štampanje. U tom sluèaju, aktivirajte protokol NetBEUI i podesite prikljuèak da podržava DOS. U mreži morate imati instaliran protokol NetBEUI. Kao primer je dat konkretan postupak: 1. Pokrenite administrativni softver servera za štampanje (na primer BiAdmin), izaberite opciju Conriguration Menu, a zatim NetBEUI. ALEXA 2002

32/546

POGLAVLJE 16

SERVERI ZA ŠTAMPANJE

2. U polju Domain upišite ime svoje mrežne radne grupe. 3. Izaberite Save to Device. 4. Otvorite Network Neighborhood. Trebalo bi da u svojoj mreži vidite server za štampanje. Ako ga ne vidite pritisnite F5 par puta da osvežite prikaz. 5. Dvaput pritisnite ikonicu servera za štampanje (na primer "SCE15223" ili "SCC15232"). 6. Trebalo bi da vidite oznaku prikljuèka u obliku "Pn" (na primer P1) gde n predstavlja broj prikljuèka na serveru za štampanje. 7. Desnim tasterom miša pritisnite prikljuèak koji hoæete da preuzmete (na primer P1) i izaberite Capture Printer Port. 8. Pojaviæe se prozor koji æe tražiti ureðaj. Izaberite prikljuèak koji želite da koristite (na primer LPT1 ili LPT2). 9. Potrvrdite opciju "Reconnect at logon", da biste mogli da se povežete na server za štampanje nakon ponovnog podizanja sistema. 10. Da biste podesili štampaè, izaberite Start I Settings I Printers. 11. Desnim tasterom miša pritisnite štampaè koji hoæete da podesite, a zatim izaberite Properties. 12. Izaberite karticu Details. 13. U polju Print to the LPT port izaberite broj prikljuèka koji ste izabrali u koraku 8. 14. Izaberite Apply, a zatim OK da biste završili. 15. Ponovo pokrenite PC raèunar. Više informacija o protokolu NetBEUI potražite u dokumentaciji operativnog, sistema koji koristite.

Dodatni izvori informacija: D-Link: www.dlink.com Hewlett-Packard: www.pandi.hp.com/seg/ps_ns.html Intel: www.intel.com/support/network/index.htm Linksys: www.linksys.com

ALEXA 2002

33/547

17 NAPAJANJE MREŽE

PREGLED POGLAVLJA Izvori neprekidnog Upravljanje napajanjem mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 549 napajanja (UPS) . . . . . . . . . . . 560 Upravljanje napajanjem i Princip rada UPS ureðaja . . . . . . . 561 Windows 2000 . . . . . . . . . . . 549 Instaliranje ureðaja za Specifikacija Advanced neprekidno napajanje . . . . . . .565 Configuration and Održavanje ureðaja za Power Interface (ACPI) . . . . .553 neprekidno napajanje . . . . . . 570 Rešavanje problema s Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 575 napajanjem . . . . . . . . . . . . . . 554 Dodatni izvori informacija . . . . . . . 580 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 554

R

ealizacija mreže bilo koje topologije i velièine zavisi i od odgovarajuæeg snabdevanja napajanjem (naizmeniènom strujom). Upravljanje napajanjem je zadatak administratora mreže. On mora da obezbedi pravilno korišæenje napajanja i nesmetan rad mreže u sluèajevima prenapona, nestanka elektriène struje i u svim drugim situacijama koje se èesto ne mogu kontrolisati. U ovom poglavlju upoznajete se s tehnikama upravljanja napajanjem i s korišæenjem rezervnih izvora napajanja. ALEXA 2002

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

17.1 UPRAVLJANJE NAPAJANJEM MREŽE Sobzirom na èinjenicu da su raèunarske mreže sve veæe i složenije, kao i na poveæanu potrošnju elektriène struje (a u skladu sa globalnim naporima da se što više štede energetski resursi), upravljanje napajanjem postaje jedan od najvažnijih zadataka administratora mreže koji èesto moraju da usklaðuju performanse i dostupnost sa ogranièenim budžetom. Noviji lièni raèunari troše manje energije i koriste razlièite tehnike štednje u stanju mirovanja, tako da mogu biti ukljuèeni sve vreme a da potrošnja u „najdubljem”stanju štednje energije bude samo 5 W (što je manje od potrošnje mnogih sijalica). Na taj naèin se smanjuju i raèuni za utrošenu elektriènu energiju i troškovi održavanja mreže, (u ovom delu poglavlja predstaviæemo tehnologije za štednju energije koje se najèešæe koriste u savremenim raèunarima i tehnike za minimiziranje potrošnje ureðaja u stanju mirovanja. 17.1.1 UPRAVLJANJE NAPAJANJEM I WINDOWS 2000 Za efikasno upravljanje napajanjem potrebno je nekoliko važnih elemenata: BIOS, skup èipova, ureðaji i operativni sistem. Operativni sistem obezbeðuje kontrole i okvire za dijalog neophodne za izbor strategije upravljanja napajanjem. Pored toga, operativni sistem pokreæe upravljaèke programe potrebne za kontrolisanje hardvera koji se napaja. Iako se Windows 98 i Windows Me smatraju glavnim korisnièkim operativnim sistemima kada je reè o upravljanju napajanjem, Windows 2000 i Windows XP takode nude moæan skup funkcija za upravljanje napajanjem. U Windowsovom okviru za dijalog Power Options Properties možete konfigurisati praktièno sve komponente raèunara koji se napajaju iz nekog izvora. Taj okvir za dijalog u Windowsu 2000 prikazan je na slici 17.1.

SLIKA 17.1 Okvir za dijalog Power Oplions Properties u Windowsu 2000 Upravljanje napajanjem u Windowsu zapoèinje izborom odgovarajuæe šeme napajanja - ta osnovna kategorija sastoji se od kolekcije unapred definisanih parametara koji kontrolišu vreme iskljuèivanja hardverskih ureðaja. Sve te parametre možete prilagodi svojim potrebama. Postoje tri osnovna režima za štednju energije koja bi trebalo poznajete: ALEXA 2002

2/549

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

¦ Basic conservation Monitor (ili pozadinsko osvetljenje LCD-a) i èvrsti disk možete automatski iskljuèiti posle izvesnog perioda neaktivnosti (tako štedite energiju dok ostatak sistema normalno radi). ¦ Standby Raèunar prebacujete u režim pripravnosti (Standby) u trenucima kada je besposlen (stanje mirovanja). U režimu Standby, iskljuèuju se monitor i èvrsti disk (diskovi), ali i neki drugi ureðaji. Kada vam raèunar ponovo zatreba, vrlo brzo iz režima Standby prelazi u normalno radno stanje a radna površina (zajedno s važnim dokumentima i programima koji su bili otvoreni) vraæa se u stanje u kojem je bila pre prebacivanja u režim pripravnosti. Taj režim rada je naroèito važan i podesan za štednju baterije koja napaja prenosivi raèunar. ¦ Hibernation Raèunar u režim hibernacije (Hibernation) možete prebaciti nakon dugog perioda neaktivnosti (mirovanja) - na primer. kada na kraju radnog dana odlazite iz kancelarije. U režimu hibernacije prvo se iskljuèuju monitor i èvrsti disk(ovi), odnosno raèunar prvo prelazi u stanje Standby. Ako raèunar i dalje ostane u stanju mirovanja, operativni sistem æe snimiti sadržaj memorije na disk i zatim iskljuèiti raèunar. Kada ponovo ukljuèite raèunar, poslednje saèuvano stanje biæe prebaèeno sa diska u memoriju, a radna površina æe biti obnovljena bez ikakvih promena. U narednim odeljcima opisaæemo brojne tehnike koje se koriste za upravljanje napajanjem pod Windowsom 2000. 17.1.1.1 Biranje šeme napajanja Da biste omoguæili prebacivanje raèunara u režim Standby i iskoristili moguænosti za upravljanje napajanjem, neophodno je da prvo izaberete šemu napajanja. Pritisnite dugme Start, izaberite stavku Settings, pritisnite Control Panel i na kraju dvaput pritisnite ikonicu Power Options. Pojaviæe se okvir za dijalog Power Options Properties (slika 17.1). Otvorite padajuæu listu Power schemes i izaberite opciju koja najviše odgovara naèinu korišæenja raèunara: ¦ Always On (uvek ukljuèen) ¦ Home/Office Desk (stoni kancelarijski ili kuãni raèunar) ¦ Portable/Laptop (prenosivi raèunar) ¦ Presentation (raèunar za prezentacije) ¦ Minimum Power Management (minimalno upravljanje napajanjem) ¦ Maximum Battery (maksimalna iskorišæenost baterije) Kada izaberete Šemu, primetiæete da æe parametri te šeme (System standby, Turn off monitor i Turn off hard disks) automatski biti postavljeni na podrazumevane vrednosti. Ako hoæete da promenite podrazumevane vrednosti meraèa vremena (primera radi, produžili biste vreme pre prebacivanja sistema u režim Standby), otvorite padajuæu listu odgovarajuæeg brojaèa i iz nje izaberite vreme. Pomoæu tih parametara možete prema svojim potrebama konfigurisati iskljuèivanje monitora i èvrstog diska, i period do prebacivanja sistema u režim Standby. Pre nego što pritisnete dugme OK, obavezno pritisnite dugme Apply. Ako koristite prenosivi raèunar, period do ukljuèivanja režima Standby možete zasebno odrediti za napajanje baterijom i napajanje iz gradske mreže. ALEXA 2002

3/550

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

17.1.1.2 Snimanje/brisanje šeme napajanja Ako ste izmenili parametre šeme napajanja, nove vrednosti možete snimiti kao novu šemu. Kada podesite parametre, pritisnite dugme Save As, unesite ime nove šeme i ona æe biti dodala u padajuæu listu Power sehemes. Ukoliko neku Šemu više ne želite da koristite, izaberite je iz padajuæe liste i pritisnite dugme Delete. 17.1.1.3 Ruèno ukljuèivanje režima Standby Najlakši naèin za prebacivanje raèunara u režim Standby jeste korišæenje Windowsovog okvira za dijalog Shut Down (slika 17.2). Sistem možete konfigurisati i tako da u režim Standby preðe kada pritisnete prekidaè za ukljuèivanje (ili kada zatvorite poklopac prenosivog raèunara). Pritisnite dugme Start, izaberite stavku Settings, pritisnite Control Panel i na kraju dvaput pritisnite ikonicu Power Options. Pojaviæe se okvir za dijalog Power Options Properties. Otvorite karticu Advanced (slika 17.3). Pronaðite odrednicu When I press the power button on my computer i pritisnite stavku Standby. Ako koristite prenosiv raèunar, pronaðite odrednicu When I close the lid of my portable computer i pritisnite stavku Standby. Pritisnite dugme Apply (ili OK) a zatim iskljuèite raèunar ili zatvorite poklopac prenosivog raèunara.

SLIKA 17.2 Korišãenje moguãnosti Stanby Windowsovog okvira za dijalog Shut Down Pre nego što raèunar prebacite u režim Standby, snimite sve na èemu ste radili. Dok je raèunar u tom režimu, sadržaj memorije se ne snima na èvrsti disk ako se napajanje prekine, sadržaj memorije æe najverovatnije biti uništen. 17.1.1.4 Ruèno ukljuèivanje režima hibernacije Kada sistem prede u režim hibernacije, sve što se nalazi u memoriji raèunara snima se na èvrsti disk. Po ponovnom ukljuèenju raèunara, svi programi i dokumenti koji su bili otvoreni kada ste raèunar prebacili u stanje hibernacije biæe obnovljeni. Pritisnite dugme Start, izaberite stavku Settings, pritisnite Control Panel i na kraju dvaput pritisnite ikonicu Power Options. Pojaviæe se okvir za dijalog Power Options Properties. Otvorite karticu Hibernate i potvrdite polje Enable hibernate support (slika 17.4). Otvorite karticu Advanced i pronaðite odrednicu When I press the power button on my computer, a zatim pritisnite stavku Hibernate. Ako koristite prenosiv raèunar, pronaðite odrednicu ALEXA 2002

4/551

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

SLIKA 17.3 Kartica Advanced okvira za dijalog Power Options Properties u Windowsu 2000. When I close the lid of my portable computer i pritisnite stavku Hibernate. Pritisnite dugme Apply (ili OK), a zatim iskljuèite raèunar ili spustite poklopac prenosivog raèunara. Ako u okviru za dijalog Power Options Properties ne postoji kartica Hibernate, vaša trenutna konfiguracija hardvera i softvera na raèunaru ne podržava ovu moguænost. 17.1.1.5 Lozinke u režimima Standby i Hibernation Da biste spreèili neovlašteno pomeranje miša ili pritiskanje tastera na tastaturi što bi raèunar iz režima Standby ili Hibernation vratilo u normalan režim rada, možete koristiti lozinke koje ãe zaštititi sistem od „buðenja”. Pritisnite dugme Start, izaberite stavku Settings, pritisnite Control Panel i na kraju dvaput pritisnite ikonicu Power Options. Otvoriãe se okvir za dijalog Power Options Properties. Otvorite karticu Advanced, a zatim potvrdite polje Prompt for password when computer goes off standby. Za zaštitu režima Standby i Hibernation koristite svoju lozinku za prijavljivanje za rad na sistemu. Zapamtite: korišæenje lozinke nije obavezno, ali doprinosi zaštiti sistema pošto on radi i dok ste vi odsutni.

SLIKA 17.4 Ukljuèivanje režima za štednju energije Hibernate u Windowsu 2000. ALEXA 2002

5/552

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

17.1.2 SPECIFIKACIJA ADVANCED CONFIGURATION AND POWER INTERFACE (ACPI) Advanced Configuration and Power Interface (ili ACPI) jeste otvorena industrijska specifikacija koja definiše fleksibilan i proširiv hardverski interfejs za matiènu ploèu. Programeri tu specifikaciju koriste da bi u raèunarski sistem integrisali moguænosti za upravljanje napajanjem, ukljuèujuæi hardver, operativni sistem i aplikacije. Integracija omoguæava Windowsu 2000 da odredi koje su aplikacije aktivne i da dodeli resurse za napajanje raèunarskim podsistemima i periferijskim ureðajima. Na primer, ACPI sistem može da iskljuèi veliki broj ureðaja kao što su CD i DVD ureðaji, modemi, mrežni ureðaji itd. ACPI omoguæava i raèunarskom sistemu da se „probudi” i obavi unapred odreðene zadatke na osnovu dogaðaja iz stvarnog sveta. Primera radi, ACPI sistem može da se „probudi” kada modem primi poziv, da uspostavi vezu i primi podatke i da se zatim, poraskidanju veze, vrati u režim Standby ili Hibernation. Savremeni raèunari koriste specifikaciju ACPI 2.0 usvojenu jula 2000. godine. ACPI je kljuè za potpuno korišæenje moguænosti za upravljanje napajanjem i tehnologije „utakni i koristi” u Windowsu 2000. Ako niste sigurni da li je vaš raèunar usagiašen sa zahtevima specifikacije ACPI, pogledajte dokumentaciju koju ste dobili od proizvoðaèa. Pored toga što omoguæava upravljanje napajanjem koje kontroliše operativni sistem - ACPI obezbeduje mehanizam generièkih sistemskih dogaðaja za tehnologiju „utakrn i koristi” i interfejs nezavisan od operativnog sistema za upravljanje konfiguracijom ureðaja. To znaèi da ACPI sistem može da upravlja ne samo napajanjem veæ i konfigurisanjem ureðaja. U stvari, ACPI je kombinacija tehnologije „utakni i koristi” i naprednog upravljanja napajanjem koja nudi znatno precizniju i svestraniju kontrolu nad sistemskim ureðajima. 17.1.2.1 ACPI BIOS BIOS raèunara je skup programa preko kojih operativni sistem (ili instalacioni program) komunicira s hardverskim ureðajima sistema. ACPI je standard za upravljanje napajanjem koji se trenutno koristi u BIOS-u. Windows 2000 podržava ne samo verzije BlOS-a koje su saglasne sa specifikacijom ACPI, veæ i neke verzije zasnovane na starijem standardu za napredno upravljanje napajanjem (engl. Advanced Power Management, APM) i tehnologiji „utakni i koristi”. Neke verzije BlOS-a zasnovane na specifikaciji ACPI nisu usaglašene sa standardom. Što je verzija ACPI BlOS-a novija, to je verovatnije da je usaglašena sa standardom. ACPI BIOS koji nije usaglašen sa ACPI standardom možda ne podržava efikasnu komunikaciju operativnog sistema i hardvera. Ako navedena komunikacija nije podržana, instalacioni program Windowsa 2000 æe se zaustaviti i na ekranu æe prikazati uputstva za rešavanje problema. Zato je važno da pre instaliranja Windowsa 2000 (ili nadogradnje prethodne verzije Windowsa) proverite u dokumentaciji raèunara koju verziju BlOS-a imate, BIOS koji nije usaglašen sa standardom ACPI obièno se može nadograditi. 17.1.2.2 ACPI i tehnologija „utakni i koristi” Da biste iskoristili sve prednosti tehnologije „utakni i koristi”, vaš raèunar ALEXA 2002

6/553

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

mora da bude zasnovan na standardu ACPI, mora da radi u ACPI režimu (koji se konfiguriše u programu CMOS Setup) i svi hardverski ureðaji moraju da podržavaju tehnologiju „utakni i koristi”. Ne zaboravite da operativni sistem, a ne hardver, konfiguriše i nadgleda raèunar zasnovan na ACPI specifikaciji. Windows 2000 odreðuje koji su programi aktivni i upravlja svim zahtevima za napajanje raèunarskih podsistema i periferijskih ureðaja. ACPI dozvoljava operativnom sistemu da neposredno napaja ureðaje kada im zatreba napajanje i spreèava neopravdane zahteve za napajanje. Pošto resurse i konfiguraciju raèunara kontroliše Windows 2000, ureðaje tipa „utakni i koristi” možete instalirati bez resetovanja raèunara. Windows 2000 automatski prepoznaje nov hardver i instalira potrebne upravljaèke programe. Ako koristite stariji raèunar, možda ãete prilikom instaliranja novih hardverskih ureðaja morati ruèno da podesite neke parametre i da resetujete raèunar. 17.1.3 REŠAVANJE PROBLEMA S NAPAJANJEM Upravljanje napajanjem omoguæava da raèunarski sistem ima izuzetno brz odziv, a da ipak troši vrlo malo energije u stanju mirovanja. U idealnom sluèaju BIOS, skup èipova na matiènoj ploèi, ureðaji i operativni sistem moraju savršeno usklaðeno da rade kako bi se izbegli padovi sistema i ošteæenje podataka. Nažalost, to se ne dešava uvek, posebno nije moguæe u starijim sistemima. Nekompatibilnost BlOS-a, upravljaèki programi s greškama i neusaglašeni hardverski ureðaji, samo su neki od uzroka problema s napajanjem. U ovom delu poglavlja istražiæemo neke simptome problema i puteve za njihovo rešavanje. 17.1.4 SIMPTOMI Advanced Configuration and Power Interface (ACPI) trenutno je standardna tehnologija za upravljanje napajanjem na savremenim raèunarima kao što su mrežni serveri i najnovije radne stanice. Iako ACPI omoguæava svestranu i sveobuhvatnu kontrolu mnogih ureðaja u sistemu, podložan je brojnim greškama. Simptome koje navodimo trebalo bi dobro da upoznate kako biste na pravi naèin mogli da rešite probleme. SIMPTOM 17.1 Nakon iskljuèivanja podrške za ACPI, javlja se poruka o grešci. Ako je opcija ACPI ukljuèena u BIOS-u raèunara po instaliranju Windowsa 2000, a vi je kasnije iskljuèite, po pokretanju Windowsa 2000 na „plavom ekranu smrti” pojaviãe se sledeãa poruka o grešci: 0x00000079(0x00000004,0xOOOAC31,0x00000000,0x00000000) Ta greška se javlja zato što Windows 2000 koristi zaseban sloj apstrakcije hardvera (engl. hardware abstraction layer, HAL) za podršku ACPI funkcijama. Ako želite da iskljuèite podršku nakon instaliranja Windowsa 2000, morate ga ponovo instalirati ali tako da ACPI bude iskljuèen u BIOS-u raèunara. Pošto se u bazi Registry i sistemskim datotekama obavljaju mnogobrojne izmene, nadogradnja nije pravo rešenje. SIMPTOM 17.2 Sistem ne može da prede u režim Standby. Hibernacija je specijalan sluèaj „uspavljivatija” raèunara u kojem se ceo sadržaj sistema smešta na rezervisan deo èvrstog diska, s kojeg se obnavlja po „buðenju”. Režim ALEXA 2002

7/554

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

hibernacije ne podržavaju svi ACPI raèunari. Na ACPI raèunarima koji podržavaju režim hibernacije, ACPI upravljaèki program proverava svaki ureðaj da bi odredio najniže „uspavano” stanje koje taj ureðaj podržava. ACPI upravljaèki program zatim odreðuje najniže takvo stanje svakog ureðaja koje odgovara na buðenje raèunara. Ako ureðaj ne podržava nivo buðenja, ACPI upravljaèki program oèekuje da ureðaj za to stanje pošalje odgovor „nedefinisano”. Kada raèunar pod Windowsom 2000 pokušate da prebacite u režim Hibernate ili Standby, možda æete dobiti sledeæu poruku o grešci: The system cannot go to standby mode because the driver failed the reguest to standby. Raèunar može da preðe u režim hibernacije samo ako svi ureðaji podržavaju taj režim. Po pravilu, loši upravljaèki programi i ureðaji koji na ACPI upite ne reaguju na odgovarajuæi naèin, pokušavaju da se prebace u režim hibernacije. Poruka o grešci se javlja kada ureðaj ne odgovara na zahtev za prelazak iz jednog ACPI režima u drugi. Problem se javlja i ako upravljaèki program ureðaja nije usaglašen sa ACPI standardom. U tom sluèaju, raspitajte se kod proizvoðaèa ureðaja o moguænosti popravke ili nadogradnje. Problem se javlja i kada upravljaèki program ureðaja ne podržava nivo „uspavanosti” dovoljan za režim hibernacije - takvo stanje nastaje zbog niza èinilaca, ukljuèujuæi zastarele upravljaèke programe ili upravljaèke programe za Windows NT u Windowsu 2000. Proverite da li koristite najnovije upravljaèke programe pisane za Windows 2000 i da li ureðaj pravilno podržava režim hibernacije. SIMPTOM 17.3 U okviru za dijalog Power Options, opcija za iskljuèivanje monitora je nedostupna. Može se desiti da u okviru za dijalog Power Options nedostaje opcija Turn Off Monitor. Takav problem se javlja ako grafièka kartica i upravljaèki program za nju ne podržavaju ACPI upravljanje napajanjem. Upravljaèki program za grafièku karticu mora da bude usaglašen sa ACPI specifikacijom i da pravilno preslikava metode kontrolisanja koje datoteka ACPI.SVS èuva da bi u okviru za dijalog Power Options bile prikazane sve opcije. Taj problem može da nastane, primera radi, ako koristite zastareli upravljaèki program za grafièku karticu ili ako je blok opisa ACPI Control Method nepravilno realizovan. Da biste rešili problem, tražite od proizvoðaèa grafièke kartice upravljaèki program za Windows 2000 (najbolje bi bilo da taj upravljaèki program podržava sve moguænosti ACPI upravljanja napajanjem). SIMPTOM 17.4 Windows 2000 zanemaruje parametre èasovnika za iskljuèivanje ureðaja ili prelazak u režim Standby. Kada u okviru za dijalog Power Options definišete parametre èasovnika za iskljuèivanje ureðaja (monitor, èvrsti disk) ili prelazak u režim Standby, operativni sistem ih najèešæe prihvata i izvršava odreðene akcije u navedenom periodu. Meðutim, ponekad je raèunar nemoguæe prebaciti iz režima Standby u normalno stanje bez iskljuèivanja i ponovnog ukljuèivanja raèunara ili se javlja poruka o grešci "divide by zero". Raèunar usaglasen sa specifikacijom ACPI zahteva zaseban èasovnik realno ALEXA 2002

8/555

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

vremena koji se upotrebljava za regulisanje izvršavanja akcija upravljanja napajanjem. Taj èasovnik (realizovan hardverski na matiènoj ploèi) odreðuje koje komponente raèunara treba iskljuèiti, odnosno ukljuèiti. Ako BIOS nije dobro napisan, operativni sistem ãe zanemariti taj èasovnik i pojaviæe se problem. Njega najèešæe izaziva ACPI BIOS raèunara. Rešenje potražite od proizvoðaèa raèunara koji bi trebalo da vam obezbedi ažurirani BIOS. SIMPTOM 17.5 Èuvari ekrana OpenGL spreèavaju aktiviranje režima Standby. Kada raèunar pod Windowsom 2000 konfigurišete tako da koristi èuvare ekrana OpenGL i moguænost System Standby u apletu Advanced Power Management (APM), raèunar možda neæe moæi da preðe u režim Standby. Problem se javlja ako se èuvar ekrana OpenGL pokrene pre isteka vremena predviðenog za prebacivanje raèunara u režim Standby. Naime, ACPI prebacuje raèunar u režim Standby tek pošto je procesor bio besposlen u periodu koji ste naveli u okviru za dijalog Power Options. Kada se aktivira èuvar ekrana, procesor više nije besposlen pa se zato ACPI èasovnik za prelazak u režim Standby vraæa na poèetno stanje. Problem æete rešiti ako onemoguæite pokretanje èuvara ekrana. SIMPTOM 17.6 Onemoguæeno iskljuèivanje upravljanja zahtevima za prekid (IRQ) na ACPI raèunaru. U Device Manageru raèunara pod Windowsom 2000 sa instaliranom podrškom za ACPI ne postoji opcija za onemoguæavanje upravljanja zahtevima za prekid (engl. interrupt Request, IRQ). U Windowsu 2000 koji se kao operativni sistem koristi na raèunaru bez podrške za ACPI, moguænost iskljuèivanja upravljanja zahtevima za prekid pomaže pri rešavanju problema s uèitavanjem upravljaèkih programa za odreðene ureðaje. U najveæem broju sluèajeva u kojima se zahteva postojanje te opcije, neophodno je da u Windowsu 2000 budu instalirani stariji upravljaèki programi za Windows NT. Ovaj problem bi trebalo da bude rešen kada svi proizvoðaèi budu objavili verzije ACPI BlOS-a za Windows 2000. Uzrok problema je gotovo uvek BIOS, pa zato stupite u vezu s proizvoðaèem matiène ploèe ili raèunara i zatražite ažuriran BIOS usaglašen sa ACPI standardom. ACPI raèunari kod kojih je podrška za ACPI instalirana u Windows 2000, ne zahtevaju ovu opciju zbog prirode ACPI specifikacije. SIMPTOM 17.7 Windows 2000 gubi datum i vreme prilikom svakog pokretanja. Nakon što instalirate Windows 2000 i resetujete raèunar, možda æe se pojaviti poruka o grešci u kojoj piše da su sistemski datum i vreme nevažeæi. Na primer, datum može biti podešen na 1. januar 1601. godine (ili neki drugi nevažeæi datum), a èasovnik æe vreme poèeti da meri od podneva. Ako datum i vreme postavite na ispravne vrednosti i raèunar resetujete tako da se aktivira neki drugi operativni sistem (Windows NT ili Windows 9x), datum i vreme æe možda ostati na ispravnim vrednostima. Problem æe se javljati kad god izabrani operativni sistem bude Windows 2000. Problem nastaje ako BIOS raèunara nije u potpunosti usaglašen sa ACPI specifikacijom, jer je Windows 2000 jedini operativni sistem koji traži da odrednice ACPI BlOS-a budu ispravne. Od proizvoðaèa raèunara zatražite fleš BIOS koji je ažuran i na taj naèin æete rešiti problem. Tu verziju instalirajte prema uputstvima proizvoðaèa. ALEXA 2002

9/556

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

Da biste zaobišli ovu manu Windowsa 2000. ponovo instalirajte sistem bez podrške za ACPI. Tokom prve faze instaliranja pritisnite taster F7 (u trenutku kada se pojavi ekran "Setup is inspecting your computer's hardware configuration"). Tako æete primorati instalacioni program da instalira sloj apstrakcije hadvera koji nema podršku za ACPI. U Windowsu 2000 se pojavljuje greška STOP 0x9F. SIMPTOM 17.8 Poruka o grešci "STOP 0X0000009F DRIVER_POWER_STATE_FAILURE" javlja se kada upravljaèki programi ne mogu pravilno da prelaze iz jednog režima upravljanja napajanjem u drugi. Poruka o grešci se najèešæe pojavljuje tokom: ¦ iskljuèivanja raèunara ¦ prebacivanja raèunara u režim Standby ili „buðenja” ¦ prebacivanja raèunara u stanje hibernacije ili „buðenja” iz njega Da biste spreèili pojavljivanje poruke o grešci, ažurirajte ili uklonite upravljaèki program koji je uzrok problema. Uzrok problema nisu samo upravljaèki programi ureðaja, veæ i filterski upravljaèki programi za sistemske datoteke (na primer, upravljaèki programi koje instaliraju antivirusni programi, aplikacije za daljinsku kontrolu raèunara ili za pravljenje rezervnih kopija podataka). Da biste pronašli i izolovali upravljaèki program koji je uzrok problema, uradite sledeæe: 1. Proverite da li se raèunar i svi ureðaji nalaze na listi kompatibilnog hardvera (engl.Hardware Compatibility List, HCL), kao i da li su upravljaèki programi digitalno potpisani i sertifikovani. Nepotpisane upravljaèke programe pronaæi æete pomoæu pomoænog programa SIGVERIF.EXE. Proverite da li su objavljene nadogradnje upravljaèkih programa za ureðaje koje koristite. 2. Ažurirajte softver koji koristi filtarske upravljaèke programe (primera radi, antivirusni program). 3. Deinstalirajte sve ureðaje i softver koji nisu kljuèno važni za rad raèunara da biste olakšali pronalaženje ureðaja/softvera koji je uzrok problema. 4. Instalirajte Windows 2000 u nov direktorijum. Dodajte upravljaèke programe i resetujte raèunar da biste izolovali upravljaèki program koji je krivac za pojavljivanje problema. Problemi sa snimanjem podataka na raèunaru pod SIMPTOM 17.9 Windowsom 2000 za èije se napajanje koristi baterija. Nesaèuvani podaci mogu biti izgubljeni ako raèunar potpuno ostane bez napajanja ili ako duže vreme ostane u stanju mirovanja. Podaci mogu biti uništeni i ako se raèunar, tokom rada sa nesaèuvanim podacima, iskljuèi zbog prestanka napajanja ili sistemske greške. Isti problem nastaje i kada raèunar u režimu Standby duže vreme napaja baterija, pa na kraju izgubi napajanje i zbog toga se iskljuèi. Podatke možete da izgubite i ako Windows 2000 ne podržava buðenje u sluèaju pražnjenja baterije ili buðenje koje aktiviraju ureðaji napajani baterijom. Da biste, po prekidu napajanja, sistemskoj grešci ili pri prelasku raèunara u režim za štednju napajanja, saèuvali podatke iz otvorenih aplikacija pridržavajte se sledeæih saveta: ¦ Èesto snimajte podatke. ¦ Snimite podatke pre nešto što raèunar ostavite bez nadzora. ALEXA 2002

10/557

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

¦ Snimite podatke pre nego što raèunar preðe u režim Standby ili Sleep. ¦ Snimite podatke pre nego što raèunar na kojem je omoguæeno upravljanje napajanjem ostavite bez nadzora. ¦ Konfigurišite parametre upravljanja napajanjem tako da raèunar uvek prelazi u režim hibernacije. ¦ Podesite raèunar tako da posle isteka predviðenog perioda mirovanja preðe neposredno u režim hibernacije. ¦ Konfigurišite alarme sistemske baterije tako da raèunar prevedu u režim hibernacije (na raèunarima gde je to moguæe). Upravljanje napajanjem onemoguæeno na raèunaru SIMPTOM 17.10 sa standardnom VGA grafièkom karticom. Ne možete da pristupite opcijama Hibernate i Standby kada koristite alatku Power Options u Control Panelu Windowsa 2000 ili kada iskljuèujete raèunar. Problem se javlja ako raèunar koristi VGA upravljaèki program. Ono moguæava korišæenje samo osnovnih video funkcija i ne obezbeduje funkcije upravIjanja napajanjem, jer su one specifiène za odreðene grafièke kartice. Da biste mogli da koristite režime Hibernate i Standby, instalirajte odgovarajuæe upravljaèke programe za grafièku karticu. Raèunar se „zaglavljuje” kada koristite pomoæni SIMPTOM 17.11 program SVSPREP. Nakon što aktivirate pomoæni program SVSPREP na raèunaru pod Windowsom 2000 da biste napravili glavnu kopiju sadržaja èvrstog diska, može pasti raèunar sa ukljuèenim funkcijama ACPI upravljanja napajanjem i mogu se pojaviti prazne radne površine. Da biste rešili problem, nabavite najnoviji servisni paket za Windows 2000. Engleska verzija popravke trebalo bi da ima ove atribute datoteke (primer): 04/07/2000 04:47p 5.0.2195.2020 45,840 Sysprep.exe Raèunar se „zaglavljuje” kada radi u režimu ACPI. SIMPTOM 17.12 Kada raèunar pod Windowsom 2000 koji radi u režimu ACPI koristi brojaè visoke rezolucije ACPI Power Management Timer (PMTimer), mogu se pojaviti sledeæi simptomi: ¦ Problemi ili loše performanse prilikom reprodukovanja zvuka ili videa. Na „plavom ekranu smrti” prikazuje se poruka o grešci i sistem pada. Problemi se javljaju ako raèunar ima skup èipova koji navodi PMTimer da vreme meri unazad. Na raèunarima pod Windowsom 2000, problematièni mogu da budu sledeæi skupovi èipova: VIA, ATT i RCC. Problem æete rešiti ako nabavite i instalirate servisni paket Windows 2000 Service Pack 1 ili noviji. SIMPTOM 17.13 Windows 2000 koristi liniju prekida IRQ6 i pored toga što ne postoji kontroler za disketnu jedinicu. Windows 2000 može da rezerviše i blokira liniju zahteva za prekid IRQ6 koja je najèešæe rezervisana za kontroler disketne jedinice. Problem se javlja èak i kada je kontroler za disketnu jedinicu nedostupan u BIOS-u raèunara ili kada je disketna jedinica fizièki uklonjena. Ako u Device Manageru iskljuèite disketnu jedinicu, a zatim otvorite karticu Resources u delu za svojstva ureðaja, može se pojaviti poruka o grešci: The Device is not using any resources because it is not currently enabled. ALEXA 2002

11/558

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

Ako hoæete da vidite zauzete resurse, pa u Control Panelu otvorite alatku Computer Management, pritisnete System Information, zatim Hardware Resources i na kraju odrednicu IRQs, otkriæete da je linija IRQ6 prijavljena kao slobodna. Meðutim, ako pokušate da konfigurisete neki drugi ISA ureðaj tako da mu dodelite IRQ6, dobièete poruku da je resurs veæ zauzet. Problem se javlja zbog toga što sistemi koji ne podržavaju ACPI a koriste PnP BIOS uvek prijavljuju èvor ureðaja za kontroler disketne jedinice na sistemima s procesorom x86. Na raèunarima koji podržavaju ACPI, u datoteci ACPI.INI nabrajaju se kontroleri disketne jedinice iz BIOS tabela što se izvoze u operativni sistem (u toj datoteci navode se samo ureðaji koji postoje u sistemu). Problem æete rešiti ako ažurirate BIOS sistema verzijom koja je usuglašena sa standardom ACPI. Ako ga veæ koristite, izmenite parametre tako da ne prijavljuje kontroler disketne jedinice ako je nedostupan (iskljuèite ga u delu CMOS Setup). Najnoviju verziju BlOS-a tražite od proizvoðaèa raèunara. Ako BIOS podržava ACPI, iz ACPI tabele uklonite Èvor ureðaja PNP0700 i tada disketna jedinica ne bi trebalo da bude prijavljena. SIMPTOM 17.14 Nemaskiran prekid (NMI) nije prepoznat na ACPI sistemu sa više procesora. Ako imate raèunar s više procesora koji radi pod Windowsom 2000 i podržava ACPI, Nemaskiran prekid (engl. nonmaskable interrupt, NMI) možda neæe biti prepoznat. Uzrok problema, koji je inaèe ogranièen na Windows 2000, može biti èinjenica da procesori nisu instalirani redom u procesorska podnožja. Jedno rešenje može da bude prerasporeðivanje procesora u susedna (uzastopna) podnožja. Odgovarajuæu popravku je objavila i kompanija Microsoft, ali je ona namenjena rešavanju samo ovog problema na sistemima na kojima izaziva nepouzdan rad. Engleska verzija popravke trebalo bi da ima ove atribute datoteke (primer): 2/19/2001 05:12p 5.0.2195.3273 81,760 Hala acpi.dll 2/19/2001 05:12p 5.0.2195.3273 82,656 Hala acpi .dll SIMPTOM 17.15 Greška STOP 0xA u Windowsu 2000 s podrškom za ACPI. Problem se javlja posle izvesnog perioda korišæenja ACPI upravljaèkog programa pod Windowsom 2000 SPI. Na primer, ako instalirate upravljaèki program za praæenje temperature matiène ploèe i procesora, ali sam monitor nije u potpunosti usaglašen sa specifikacijom ACPI, dobiæete poruku o grešci STOP 0x(XXX) 000A. Uzrok je ACPI ugraðeni kontrolerski upravljaèki program (ACPIEC.SYS) koji upravljaèki program ureðaja poziva više puta. Ti pozivi generišu poruku o grešci STOP ukoliko sam ureðaj nije potpuno usaglašen sa specifikacijom ACPI. Problem je karakteristièan za Windows 2000. Da biste ga rešili, preuzmite i instalirajte najnoviji servisni paket za Windows 2000. SIMPTOM 17.16 Padovi sistema sa skupom èipova OSB4. Kada na raèunaru sa skupom èipova OSB4 (proizvoðaèi Reliance Computer i Server Works), koji radi pod Windowsom 2000 (SPI ili SP2) i u ACPI režimu, koristite brojaè visoke rezolucije ACPI Power Management Time (PMTimer), mogu se detektovati sledeæi simptomi: ¦ Prilikom reprodukovanja zvuka ili videa nastaju problemi ili su performanse sistema slabe. ALEXA 2002

12/559

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

¦ Na „plavom ekranu smrti” prikazuje se poruka o grešci i sistem pada. Problem se javlja kada skup èipova primorava PMTimer da vreme meri unazad. Da biste otkrili koristi li i vaš raèunar taj skup èipova, uradite sledeæe: 1. Pritisnite dugme Start, izaberite stavku Settings i zatim pritisnite Control Panel da biste ga otvorili. 2. Dvaput pritisnite ikonicu System. 3. Na kartici Hadrware pritisnite dugme Device Manager. 4. Dvaput pritisnite stavku System Devices da biste proširili granu sa sistemskim ureðajima. 5. Pronaðite ureðaj PCI-to-ISA Bridge. Taj ureðaj obièno sadrži opis koji identifikuje skup èipova. Problem æete rešiti izmenom parametara odgovarajuæeg kljuèa u bazi Registry: 1. Proverite da li koristite Windows 2000 sa servisnim paketom SP1 ili novijim (pre nego što nastavite, ažurirajte Windows 2000). 2. Pokrenite program Registry Editor (REGEDT32.EXE). 3. Pronaðite i pritisnite sledeæi kljuè: HKEY_LOCAL_MACHINE\SYSTEM\CurrentControlSet\Control\HAL 4. Iz menija Edit izaberite komandu Add Value i unesite sledeæe vrednosti: Value name: 11660200 Data type: REG_WORD Data: 00000001 5. Zatvorite program Registry Editor i resetujte raèunar. Nepažljivim i nepravilnim izmenarna baze Registry prouzrokovaæete ozbiljne probleme koji se mogu rešiti samo ponovnim instaliranjem operativnog sistema. Pre nego što izmenite vrednosti bilo kog parametra, obavezno napravite rezervnu kopiju baze Registry. Ako koristite Windows NT ili Windows 2000, ne zaboravite da ažurirate i sadržaj diskete za popravku i podizanje sistema (engl.Emergency Repair Disk, ERD).

17.2 IZVORI NEPREKIDNOG NAPAJANJA (UPS) Mreže zavise od neprekidnog, pouzdanog rada servera, radnih stanica i ostalih ureðaja. U mnogim sluèajevima oprema zaista radi bez ikakvih prekida, što u velikoj meri zavisi od odgovarajuæeg napajanja iz elektriène mreže. Nažalost, to napajanje nije savršeno te se s vremena na vreme javljaju delimièna ili potpuna zamraèenja (prekidi napajanja) i naponski udari. Prekidi napajanja izazivaju nestabilan rad ili resetovanje servera. U ekstremnijim sluèajevima, problemi s napajanjem uzrokuju gubljenje podataka pa èak i ošteæenje mrežne opreme. Izvor neprekidnog napajanja (engl. uninterruptible power supply, UPS) jeste ureðaj koji obezbeðuje napajanje kada na elektriènoj mreži nastanu pomenuti prekidi. Izvor neprekidnog napajanja se postavlja izmeðu utiènice za ALEXA 2002

13/560

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

elektriènu mrežu i raèunarske opreme koju želite da zaštitite. Kada se javi problem u snabdevanju elektriènom energijom, na scenu stupa UPS koji ima bateriju i tako obezbeðuje potrebno napajanje i omoguæava nesmetan rad ureðaja - dovoljno dugo barem za snimanje podataka i normalno iskljuèivanje raèunara ili ureðaja. U veæini sluèajeva, izvor neprekidnog napajanja ima i zaštitna elektrièna kola koja spreèavaju da strujni udari prodru do raèunarske opreme i tako je oštete. 17.2.1 PRINCIP RADA UPS UREÐAJA Postoje dve vrste UPS ureðaja: direktni (engl. online) i indirektni (engl. offline). Direktan izvor neprekidnog napajanja je sistem u kojem inverior (kolo koje jednosmeran napon pretvara u naizmenièan) radi sve vreme i napaja raèunarsku opremu. To znaèi da raèunar neprekidno napaja baterija iako je napajanje iz elektriène mreže stabilno i nesmetano puni baterije ureðaja za neprekidno napajanje. Naizmenièna struja iz gradske mreže pretvara se u jednosmernu, koja puni baterije, a zatim se jednosmerni napon baterije pretvara unaizmenièni napon neophodan za rad raèunarske opreme. Zato se ti ureðaji èesto nazivaju ureðaji za neprekidno napajanje s „dvostrukom konverzijom” i kod njih se i napon i uèestanost u velikoj meri mogu kontrolisati i regulisati.

SLIKA 17.5 Ureðaj za neprekidno napajanje BCPro 600 kompanije Tripp Lite. Drugi tip direktnih ureðaja za neprekidno napajanje postao je popularan devedesetih godina. To su takozvani ureðaji za neprekidno napajanje s „jednostrukom konverzijom”, „delta konverzijom” ili „paralelni direktni” ureðaji za naprekidno napajanje. Kod njih se samo deo izlazne snage ureðaja koristi u postupku prevoðenja „naizmenièni napon-jednosmerni napon-naizmenièni napon”. Drugi tip ovih ureðaja predstavljaju indirektni ureðaji za neprekidno napajanje koji rade (odnosno obezbeðuju potrebno napajanje) samo kada se prekine snabdevanje elektriènom energijom iz javne mreže. Tradicionalno se nazivaju „sistemi za napajanje baterijom” (engl. battery backup system) ili „rezervna napajanja” (engl. standby UPS). Kada se prekine napajanje iz elektriène mreže, invertor ureðaja za neprekidno napajanje stupa na scenu i napaja raèunarske ureðaje preko baterije. Ovaj tip ureðaja za neprekidno napajanje nešto se jednostavnije projektuje i održava u radu, ali je praktièno potpuno zavisan od baterija ALEXA 2002

14/561

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

koje se brzo prazne pri napajanju raèunara i dodatnih ureðaja. U normalnim okolnostima, ova rezervna napajanja se koriste za zaštitu i rad mreže manje važnih raèunara u kraæem periodu (tj. radnih stanica). Linijski interaktivni ureðaji za neprekidno napajanje predstavljaju veliko poboljšanje u odnosu na rezervna napajanja jer su u stanju da isprave umerene podnapone (engl. down-out) ili prenapone (engl. surge) bez ukljuèivanja i trošenja baterije. Poveæanjem ili smanjivanjem napona iz elektriène mreže, linijski interaktivni UPS odlaže korišæenje baterije sve dok naizmenièni napon ne preðe dozvoljenu donju ili gornju granicu. Na linijskom interaktivnom ureðaju za neprekidno napajanje obièno se nalazi displej koji prikazuje procenat optereæenja, procenat preostalog kapaciteta baterije i druge podatke o statusu ureðaja. Ti izvori neprekidnog napajanja su odlièan izbor za zaštitu praktièno svih važnih ureðaja u raèunarskoj mreži. Ureðaji za neprekidno napajanje gotovo uvek se zasnivaju na korišæenju baterija meðutim neki napredni UPS sistemi umesto baterija koriste benzinske generatore i obezbeðuju znatno duže napajanje. 17.2.1.1 Vreme prelaza Veæina indirektnih ureðaja za neprekidno napajanje ne odgovara trenutno na prekid napajanja iz elektriène mreže. Potrebno je odreðeno vreme da ureðaj prepozna gubitak napona iz mreže, pokrene invertor i obezbedi rezervno napajanje za raèunarsku opremu s kojom je povezan. To vreme odgovora naziva se vreme prelaza (engl. transfer time) i ono umnogome zavisi od kvaliteta ureðaja. Najèešæe je vreme prelaza u granicama od 3 ms do 13 ms. Kljuèna prelomna taèka za raèunarsku opremu iznosi 7 ms - to znaèi da ãe raèunar (ili neki drugi ureðaj izuzetno važan za rad mreže) „ pasti” ili se spontano resetovati ukoliko je prekid naizmeniènog napona duži od 7 ms. Ako kljuèni ureðaji zahtevaju izuzetno kratko vreme prelaza (koje se približava nuli), odluèite se za direktan ureðaj za neprekidno napajanje. 17.2.1.2 Komunikacija Gubitak napajanja se generalno smatra kritiènim otkazom sistema, a baterije ne mogu beskonaèno da napajaju raèunarsku opremu. To znaèi da su èak i najbolji ureðaji za neprekidno napajanje samo zaštitna mreža koja obezbeðuje samo nekoliko minuta za snimanje svih otvorenih datoteka i pravilno iskljuèivanje raèunara i ostalih ureðaja. Nažalost, niko ne može da garantuje da æe se tehnièar ili administrator mreže naãi na pravom mestu u trenutku nestanka napajanja kako bi na odgovarajuæi naèin „oborili” sistem - veæina savremenih ureðaja za neprekidno napajanje ima ugraðen kontroler koji prati nivoe napona i komunicira s povezanom raèunarskom opremom (obièno se veza ostvaruje serijskim kablom). Kada se prekine napajanje, UPS može da pošalje signal raèunaru da automatski zapoène iskljuèivanje. Zato je i neophodna serijska veza raèunara i UPSa, ali i odgovarajuæi klijentski softver koji æe pratiti stanje izvora neprekidnog napajanja. U nekim sluèajevima, moguæe je obavestiti administratora mreže (elektronskom poštom ili SMS porukom). Ako se uspostavi normalno snabdevanje energijom iz elektriène mreže dok je ureðaj za neprekidno napajanje aktivan, on æe obavestiti korisnike o tome i zaustaviti iskljuèivanje raèunara. ALEXA 2002

15/562

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

17.2.1.3 Vreme rada Sasvim sigurno, baterije ureðaja za neprekidno napajanje ne mogu beskonaèno da napajaju ureðaje. To znaèi da UPS može odreðene delove opreme da napaja ogranièeno vreme. Koliko æe dugo izvor neprekidnog napajanja moæi da napaja ureðaje, zavisi od optereæenja (broja ureðaja) koji su prikljuèeni na UPS i velièine (kapaciteta) samog izvora neprekidnog napajanja. Za bilo koji ureðaj za neprekidno napajanje odreðenog kapaciteta, veæe optereæenje znaèi kraæe napajanje. Smanjivanje optereæenja (ili korištenje ureðaja za neprekidno napajanje veæeg kapaciteta) produžuje vreme rada. Veština je odrediti vreme rada proveravanjem broja raèunarskih ureðaja koje želite da prikljuèite. Kapacitet svih ureðaja za neprekidno napajanje navodi se u volt-amperima (VA), što je tehnièka jedinica za snagu (koja se meri u vatima, W). Napajanje koje je neophodno za normalan rad raèunarske opreme trebalo bi da bude manje od kapaciteta ureðaja za neprekidno napajanje ili jednako njemu (izraženo u volt-amperima). Na primer, ureðaj za neprekidno napajanje IBM OfficePro 700 ima kapacitet od 700 VA. Taj je kapacitet dovoljan za napajanje opreme od 8 do 10 minuta, što znaèi da æe UPS kapaciteta 700 VA od 8 do 10 minuta napajati raèunarsku opremu ukupne snage od 700 VA. Ako koristite upola manje ureðaja (350 VA), ureðaj za neprekidno napajanje æe ih napajati dvostruko duže (16 - 20 minuta). U sluèaju da je ukupna snaga raèunarske opreme koju povezujete s ureðajem za neprekidno napajanje 175 VA, taj æe ureðaj moæi da ih napaja èetiri puta duže nego u poèetnom primeru (odnosno 35 - 40 minuta). U praksi æe stvarno vreme napajanja biti nešto duže ako je optereæenje merljivo manje od kapaciteta ureðaja za neprekidno napajanje (drugim reèima, UPS je predimenzionisan za dato optereæenje). Trik je u izraèunavanju optereæenja, odnosno broja raèunarskih ureðaja koje æete prikljuèiti na UPS. Svi proizvoðaèi raèunarske opreme navode snagu (optereæenje) svojih ureðaja. Ta se vrednost obièno nalazi na ploèici s drugim tehnièkim podacima ili na nalepnici blizu mesta na kojem kabl za napajanje izlazi iz kuæišta ureðaja. Optereæenje se izražava u volt-amperima (VA), vatima (W) ili amperima (A). U idealnom sluèaju, sve vrednosti bi trebalo da budu navedene u volt-amperima, jer ih je tada Iako sabrati. Ako je optereæenje navedeno u vatima, pretvoriæete ga u volt-ampere množenjem sa 1,4. U sluèaju da je optereæenje izraženo u amperima, prevešæete ga u volt-ampere množenjem sa 120 (za ureðaje koji rade pod naizmeniènim naponom od 120 V) ili sa 230 (za ureðaje pod naponom od 230 V). Pretpostavimo da æete ureðaj za neprekidno napajanje koristiti za spajanje monitora, raèunara i ureðaja za trake, i da je reè o ureðajima uobièajene snage. Tada raèunica izgleda ovako: Potrošnja raèunara (VA) Potrošnja monitora (VA) Potrošnja ureðaja za trake (VA) Ukupno

= = = =

120V X 2A 100W X 1,4 120 V X 1A 500 VA

= = =

240 VA 140 VA 120 VA

U našem primeru, ureðaj za neprekidno napajanje snage 500 VA napajaæe navedena tri ureðaja 8 -10 minuta, a ureðaj snage 1000 VA omoguæiæe nesmetano napajanje u trajanju od dvadesetak minuta. U tabeli 17.1 navedena su osnovna optereæenja i vreme rada najèešæe korišæenih ureðaja za neprekidno napajanje. ALEXA 2002

16/563

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

TABELA 17.1 UPOREDNI PREGLED VREMENA RADA UREÐAJA ZA NEPREKIDNO NAPAJANJE U ODNOSU NA OPTEREÃENJE Optereãenje

250 VA

400 VA

450 VA

600 VA

900 VA

1250 VA

50 VA 75 VA 100 VA 150 VA

37 min 29 min 23 min 14 min

100 min 72 min 47 min 30 min

120 min 88 min 65 min 41 min

145 min 105 min 79 min 54 min

220 min 155 min 110 min 83 min

270 min 210 min 160 min 115 min

200 VA 250 VA 300 VA

8 min 5 min -

19 min 13 min 9 min

32 min 24 min 18 min

41 min 31 min 22 min

65 min 47 min 40 min

92 min 75 min 64 min

350 VA

-

7 min

14 min

17 min

35 min

54 min

400 VA

-

5 min

11 min

13 min

29 min

46 min

450 VA 500 VA

-

-

8 min -

10 min 7 min

24 min 20 min

40 min 34 min

550 VA 600 V? 700 VA

-

-

-

6 min 5 min -

800 VA 900 VA 1000 VA

-

-

-

-

1250 VA

-

-

-

-

17 min 15 min 13 min

29 min 25 min 22 min

11 min 10 min -

17 min 13 min 10 min

-

9 min

Ne prikljuèujte laserske štampaèe na ureðaj za neprekidno napajanje! Laserski štampaè troši mnogo više energije od ostalih periferijskih ureðaja, pa mogu pregoreti osiguraèi izvora neprekidnog napajanja. Zato laserski štampaè prikljuèite na kvalitetnu utiènicu za zaštitu od prenapona. Štampanje se uvek može nastaviti kada se uspostavi normalno snabdevanje elektriènom energijom. 17.2.1.4 Kriterijumi za izbor ureðaja za neprekidno napajanje Ova pitanja, odnosno odgovori na njih, pomoæi æe administratoru mreže da odredi koji ureðaj za neprekidno napajanje najviše odgovara zahtevima raèunarske mreže: ¦ Hoæe li ureðaj za neprekidno napajanje zadovoljiti osnovne potrebe za napajanjem? ¦ Koliko komponenata ureðaj za neprekidno napajanje može da podrži (broj izlazni prikljuèaka)? ¦ Da li ureðaj za neprekidno napajanje može da komunicira sa serverom kako bi ga obavestio da je napajanje prekinuto i da su napajanje servera preuzele baterije? ¦ Da li ureðaj za neprekidno napajanje ima i zaštitu od prenapona? ¦ Koliko traje baterija ureðaja za neprekidno napajanje? ¦ Koliko dugo ureðaj za neprekidno napajanje može da bude neaktivan pre nego što baterija degradira? ¦ Hode li ureðaj za neprekidno napajanje obavestiti administratora mreže i korisnike da je kapacitet praktièno iscrpljen?

ALEXA 2002

17/564

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

17.2.2 INSTALIRANJE UREÐAJA ZA NEPREKIDNO NAPAJANJE Instaliranje ureðaja za neprekidno napajanje nije težak posao niti zahteva mnogo vremena, a postoje i uobièajeni koraci koji æe ga dodatno olakšati. Detaljan postupak naæi æete u uputstvu za korišæenje ureðaja, a mi navodimo opšte smernice: 1. Utaknite konektor baterije. U mnogim sluèajevima, UPS se isporuèuje s baterijom koja nije povezana s ureðajem (zbog zaštite pri transportovanju). Pre nego što bilo šta uradite, prikljuèite bateriju. 2. Prikljuèite raèunarsku opremu i ukljuèite ureðaj za neprekidno napajanje. Prikljuèite raèunarske ureðaje na UPS, a sam UPS povežite s gradskom mrežom samo preko dvopolne, trožilne uzemljene utiènice. Nemojte koristiti produžne kablove i adaptere. 3. Ukljuèite ureðaj za neprekidno napajanje i proverite njegov status. Pre nego što ukljuèite UPS, proverite da li je baterija postavljena na svoje mesto i povezana s ureðajem. Pritisnite prekidaè na prednjoj strani kuæišta da biste ukljuèili UPS - èime automatski poèinje napajanje povezanih ureðaja (povezana oprema mora da bude UKLJUÈENA). Ureðaj za neprekidno napajanje puni svoju bateriju kada je prikljuèen na gradsku mrežu i tokom prvih nekoliko sati normalnog rada baterije æe se napuniti do kraja. Verovatno da tokom perioda inicijalnog punjenja UPS neæe moæi da napaja prikljuèene ureðaje sve predviðeno vreme. Prilikom ukljuèivanja ureðaja za neprekidno napajanje, automatski se obavlja samotestiranje koje se (podrazurnevano) ponavlja svake dve nedelje. Preko svetlosnog indikatora proverite da li ste UPS ispravno prikljuèili na gradsku mrežu. Ukoliko indikator svetli, kabl UPS-a je utaknut u neodgovarajuæu utiènicu koja nije uzemljena, na kojoj su faznom i nultom provodniku zamenjena mesta ili je nulti prikljuèak preoptereæen. U tom sluèaju, pomoæ zatražite od iskusnog elektrièara.

SLIKA 17.6 Ureðaji za neprekidno napajanje kao što je Smart UPS, koriste LED diode za prikazivanje napona, preostalog kapaciteta, alarma itd. ALEXA 2002

18/565

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

4. Instalirajte dodatni softver i pribor. Ureðaj za neprekidno napajanje i raèunar možete povezati serijskim kablom, a instalirajte i pomoæne programe koji su neophodni za upravljanje napajanjem raèunara ako nestane elektrièna energija iz gradske mreže. Uputstva za instaliranje i mere zaštite, specifièna za ureðaj koji ste nabavili, uvek se nalaze , u uputstvu za korišæenje ureðaja. 17.2.2.1 LED indikatori ureðaja i njihova uloga Veæina ureðaja za neprekidno napajanje ima odreðen broj LED dioda koje pokazuju status napajanja, preostali kapacitet, kritiène greške itd. (slika 17.6). Pre nego što poènete da koristite ureðaj za neprekidno napajanje, obavezno prouèite šta predstavljaju indikatori na njemu. Razlièiti ureðaji za neprekidno napajanje imaju razlièite svetlosne indikatore. Detalje potražite u prateæoj dokumentaciji ureðaja koji koristite. Optereæenje Grupa od pet LED dioda na levoj strani prednje maske kuæišta ureðaja prikazuje procenat napajanja koji koriste prikljuèeni raèunarski ureðaji. Primera radi, ako svetle tri diode, povezana oprema crpe 50 - 67% kapaciteta ureðaja za neprekidno napajanje. U sluèaju da svetii svih pet dioda, prikljuèeni raèunarski ureðaji crpu 85 - 100%. Temeljno testirajte ceo sistem kako biste bili sigurni da prikljuèena oprema neæe preopteretiti UPS. UPS stalno puni bateriju kad god je prikljuèen na gradsku mrežu i kada je snabdevanje elektriènom energijom iz nje normalno. Samotestiranje Ureðaj za neprekidno napajanje automatski obavlja samotestiranje nakon prvog ukljuèivanju ili svake dve nedelje posle toga), pri èemu korisnik može da promeni podrazumevani interval. Automatsko samotestiranje olakšava održavanje, jer nije neophodno ruèno testirati ureðaj. Tokom samotestiranja UPS nakratko napaja prikljuèene ureðaje preko svoje baterije. Ukoliko je testiranje uspešno, UPS æe omoguæiti napajanje opreme iz gradske mreže. U suprotnom, aktivira se LED dioda Replace Battery (zameniti bateriju) i UPS æe trenutno prestati da napaja prikljuèenu raèunarsku opremu, na koju ne utièe neuspešno izvršavanje testa. Bateriju ureðaja treba ponovo puniti bar 24 sata i trebalo bi obaviti još jedno samotestiranje. Ako ni tada ne dobijete pozitivne rezultate testa, zamenite bateriju. Napajanje iz gradske mreže U normalnom režimu rada, ureðaj za neprekidno napajanje prati stanje gradske mreže iz koje se napaja prikljuèena oprema. Ukoliko otkrijete da je vaš raèunarski sistem izložen predugim periodima niskog ili visokog napona, zatražite pomoæ od elektrièara koji æe proveriti elektriènu instalaciju i potražiti uzrok problema. Online Kada UPS prikljuèenu opremu napaja energijom iz gradske mreže, svetli LED dioda (Online). Ako dioda ne svetli, ureðaj napaja opremu strujom iz baterije i tada se oglašava i odgovarajuæim zvuènim signalom - èetiri kratka zvuèna signala na svakih trideset sekundi. Napon iz gradske mreže (120/230 Vac) Ureðaj za neprekidno napajanje ima i modul za dijagnosticiranje koji prikazuje napon gradske mreže. Prikljuèite UPS na mrežu za snabdevanje elektriènom energijom. Pritisnite i ne otpuštajte ALEXA 2002

19/566

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

taster da biste aktivirali modul koji prikazuje napon gradske mreže. Nakon nekoliko sekundi, grupa od pet LED dioda na desnoj strani prednje maske kuæišta prikazaæe napon gradske mreže u obliku trakastog grafikona. Na osnovu slike na levoj strani odredite vrednost napona (vrednosti se ne navode na samom ureðaju). Deo ove procedure je i samotestiranje ureðaja, koje ne utièe na prikazivanje vrednosti napona. Prikaz u grupi LED dioda oznaèava da je napon izmeðu prikazane vrednosti na listi i sledeæe veæe vrednosti. Na primer, ako svetle tri diode, ulazni napon je izmeðu 114 V i 124 V. Ukoliko ne svetli nijedna dioda a UPS je prikljuèen na ispravnu utiènicu, linijski napon je izuzetno mali. Ako pak svetli svih pet dioda, napon gradske mreže je previsok i instalaciju bi trebalo da proveri ovlašæeni elektrièar. AVR Trim/Boost Ako svetli dioda AVR Trim, UPS kompenzuje visok napon mreže, ako svetli AVR Boost, UPS kompenzuje nizak napon mreže. Napajanje preko baterije (On Battery) Ako nestane struja iz gradske elektriène mreze, UPS æe ukljuèiti bateriju i u ogranièenom periodu, omoguæiti nesmetan rad prikljuèene opreme. Ureðaj se tada oglašava zvuènim signalom (èetiri kratka signala na svakih trideset sekundi). Zvuèni alarm se deaktivira kada se uspostavi normalno napajanje elektriènom energijom. Kada LED dioda On Battery svetli, prikljuèenu opremu napaja baterija ureðaja za neprekidno napajanje. Punjenje baterije (Battery Charge) Grupa od pet LED dioda na desnoj strani prednje maske kuæišta ureðaja za neprekidno napajanje pokazuje trenutno stanje baterije, izraženo raspoloživim procentom njenog kapaciteta. Kada svetli svih pet dioda, baterija je puna. Te LED diode se gase (odozgo na dole) tokom pražnjenja baterije. Na ispražnjenost baterije ukazuje preostala aktivna dioda koja tada i trepæe, dok se sam UPS oglašava zvuènim signalom. Podrazumevani parametri prikaza ispražnjenosti baterije mogu se promeniti na zadnjoj strani kuæišta ureðaja ili pomoæu softvera za upravljanje napajanjem. Preoptereæenje (Overload) Kada nastane preoptereæenje (odnosno, kada prikljuèena raèunarska oprema premaši naznaèeno maksimalno optereæenje), UPS emituje neprekidan zvuèni signal a LED dioda svetli. Alarm je aktivan sve dok se preoptereæenje ne ukloni. UPS obezbeðuje napajanje sve dok je prikljuèen na gradsku mrežu i dok osiguraè ne pregori, ali neæe preæi na snabdevanje napajanjem preko baterije ako nestane elektrièna energija iz gradske mreže. Da biste smanjili optereæenje, iskljuèite ureðaje koji nisu izuzetno važni za rad raèunarske mreže. Ako se preoptereæenje javi kada UPS napaja opremu strujom iz baterije, ureðaj æe se iskljuèiti da ne bi došlo do ošteæenja ili kvara. Zamena baterije (Replace Battery) U sluèaju neuspešnog samotestiranja, UPS æe tokom jednog minuta emitovati kratke zvuène signale, a zasvetleæe i LED dioda Replace Battery. Treptanje te diode znaèi da je baterija iskljuèena. UPS ponavlja alarm svakih pet sati. Obavite samotestiranje nakon što napunite bateriju (punjenje mora da traje najmanje 24 sata) da biste proverili stanje baterije. Ureðaj za neprekidno napajanje se više neæe oglašavati zvuènim alarmom ako baterija uspešno proðe samotestiranje. U suprotnom, zamenite bateriju. ALEXA 2002

20/567

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

17.2.2.2 Testiranje ureðaja za neprekidno napajanje Pošto ste bateriju punili nekoliko sati, ukljuèite UPS i raèunarsku opremu. Indikator ureðaja za neprekidno napajanje bi trebalo da svetli, a raèunarska oprema trebalo bi normalno da radi. Da biste testirali UPS, iskljuèite ga iz utiènice gradske mreže (ili pritisnite i držite prekidaè Test/Alarm Disable ako postoji na ureðaju) èime simulirate prekid napajanja. UPS æe odmah poèeti da napaja prikljuèene ureðaje preko svoje baterije. U tom periodu, UPS æe se svakih nekoliko sekundi oglasiti zvuènim signalom èime æe vas upozoriti da raèunarska oprema radi zahvaljujuæi napajanju iz izvora koji je vremenski ogranièen. Prikljuèite UPS na gradsku mrežu (ili otpustite prekidaè Test/Alarm Disable). Proverite da li raèunarska oprema normalno radi tokom prebacivanja sa napajanja iz gradske mreže na napajanje iz baterije i obratno. Ponovite test èetiri ili pet puta kako biste bili sigurni da ureðaj za neprekidno napajanje ispravno radi. Ako prikljuèena oprema zahteva znatno veæu snagu nego što je kapacitet vašeg UPS-a, mogu pregoreti osiguraèi - što ukazuje na preoptereæenje. U tom sluèaju æe UPS upotrebiti svoje baterije da bi rešio problem, ali tada vreme napajanja može da bude izuzetn kratko. Ukoliko je preoptereæenje veliko, UPS æe se momentalno iskljuèiti, prestati da napaja prikljuèenu opremu i emitovati zvuèni signal kojim vas upozorava na preoptereæenje. U sluèaju da se preoptereæenje javi tokom testiranja UPS-a, iskljuèite ga iz sistema uklonite sve raèunarske ureðaje koji nisu posebno važni za rad raèunarske mreže. Tek tada možete zameniti osiguraè ili ga vratiti u normalan položaj. 17.2.2.3 Windows 2000 i podrška za UPS Ureðaji za neprekidno napajanje su posebno važni za rad servera jer iznenadan gubitak napajanja može da prekine saobraæaj u mreži i izazove gubitak podataka. UPS je kljuèna karika u lancu koji obezbeðuje stalnu dostupnost raèunarske mreže, pa zato neki ureðaji za neprekidno napajanje mogu da komuniciraju sa serverom preko serijskog kabla (slika 7.7) i odgovarajuæeg softvera za upravljanje (kao što je Power Chute for Windows 2000 kompanije APC). Takva veza obezbeðuje automatsko, pravilno iskljuèivanje servera kada je napajanje prekinuto. Neke konfiguracije imaju i mnoge druge inteligentne moguænosti, od kojih izdvajamo sledece:

SLIKA 17.7 Ureðaj za neprekidno napajanje sa serijskim interfejsom može automatski da testira ili iskljuèi server ili raèunar kada se prekine napajanje. ALEXA 2002

21/568

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

¦ redovno ili vanredno samotestiranje ureðaja za neprekidno napajanje ¦ redovno iskljuèivanje ili resetovanje sistema ¦ voðenje dnevnika o radu sistema ¦ podrška za slanje upozorenja elektronskom poštom ili SMS porukom (administratorima mreže ili tehnièarima koji održavaju mrežu) Kada pravilno instalirate ureðaj za neprekidno napajanje, neophodno je da priloženim serijskim kablom povežete njegov serijski prikljuèak i serijski prikljuèak servera. Zatim u apletu Power Options Windowsa 2000 konfigurišite opcije za upravljanje napajanjem. Otvorite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Power Options. Koristiãete opcije na dvema karticama: Hibernate i UPS. Veæina ureðaja za neprekidno napajanje podržava ne samo Windows veæ i druge operativni sisteme: Linux, NetWare, Solaris, OS/2 itd. Ako ne koristite Windows 2000, detaljan postupak instaliranja softvera i smernice za podešavanje naæi æete u uputstvu za instaliranje urðaja za neprekidno napajanje ili u dokumentaciji proizvoðaèa operativnog sistema. Kartica Hibernate (slika 17.4) ne pojavljuje se u apletu Power Options svih raèunara. Ako server ima odgovarajuæi hardver koji podržava hibernaciju (snimanje stanja sistema na disk umesto iskljuèivanja raèunara) i najmanje 128 MB memorije, možete izabrati opciju Enable hibernate support i pritisnuti dugme Apply. Tako æete ureðaju za neprekidno napajanje omoguæiti da prebaci server u režim hibernacije u sluèaju da prekid napajanja potraje. Na kartici UPS (slika 17.8) nalaze se glavne opcije potrebne za konfigurisanje ureðaja za neprekidno napajanje servera. Pritisnite dugme Select, izaberite proizvoðaèa (primera radi, American Power Conversion) i model ureðaja (recimo, Smart-UPS) kao i COM prikljuèak preko kojeg je UPS povezan sa serverom (C0M1, na primer). Pritisnite dugme Finish da biste završili konfigurisanje i da biste se vratili na karticu UPS. Ako ste ukljuèili podršku za režim hibernacije, pritisnite dugme Configure i u delu Next instruet the computer umesto opcije Shutdown izaberite opciju Hibernate. Pritisnite dugme Finish, a zatim i dugme Apply da biste primenili izmene.

SLIKA 17.8 Na kartici UPS podešava se odnos servera i ureðaja za neprekidno napajanje. ALEXA 2002

22/569

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

17.2.3 ODRŽAVANJE UREÐAJA ZA NEPREKIDNO NAPAJANJE Promene i prekidi u mreži za snabdevanje elektriènom energijom utièu na rad raèunara i izazivaju sporadiène padove ili resetovanja sistema. Takve situacije nisu znaèajne za rad pojedinaènih raèunara, ali kada je reè o mrežnim serverima, posledice mogu da budu ozbiljne i teške. Ureðaji za neprekidno napajanje projektovani su upravo s ciljem da se serverima omoguæi nesmetan rad kada doðe do prekida ili drugih problema s napajanjem. Umesto neposrednog prikljuèivanja servera, na elektriènu mrežu se prikljuèuje UPS koji obezbeðuje napajanje serverima i periferijskim ureðajima. Pri kraæem prekidu napajanja iz elektriène mreže, UPS održava potreban napon i spreèava pad servera. Ukoliko elektriène energije duže nema, UPS još nekoliko minuta napaja prikljuèene ureðaje. Savremeni ureðaji za neprekidno napajanje mogu da komuniciraju sa serverom, tako da administrator mreže dobija obaveštenje o nestanku napajanja na osnovu èega može pravovremeno i pravilno da iskljuèi server i ostale ureðaje. lako veæina ureðaja za neprekidno napajanje kao izvor rezervnog napajanja koristi baterije, složeniji sistemi imaju i generator koji omoguæava da server nesmetana radi nekoliko sati. 17.2.3.1 Testiranje baterija Baterije su elektrohemijski ureðaji. To znaèi da posle odreðenog broja pražnjenja i punjenja, baterije neminovno postaju neupotrebljive, pa ãete morati da ih zamenite. Iskustvo pokazuje da æete baterije, pod normalnim usiovima eksploatacije, morati da menjate posle 3 do 5 godina. Životni vek baterije smanjiæe i neke druge okolnosti, kao što su kolebanja napona iz elektriène mreže, visoke temperature sredine u kojoj su baterije uskladištene i neodgovarajuæe održavanje. Na probleme s baterijama treba posumnjati u situacijama kada ne mogu da zadrže svoj kapacitet (na primer, izuzetno kratko vreme rada i generisanje alarma "Jow battery" èak i nakon dugog punjenja). Interna dijagnostika ureðaja za neprekidno napajanje najèešæe æe izveštavati o problemima s baterijom onako kako se oni budu pojavljivali. Primera radi, na ureðaju za neprekidno napajanje upaliæe se LED dioda koja ukazuje na nepravilan rad baterije ili æe o problemima izvestiti softver za nadgledanje UPS-a na serveru. U mnogim sluèajevima, baterije možete i sami da testirate postupkom koji navodimo (za baterije od +12 V): ¦ Uverite se da je ureðaj za rezervno ili neprekidno napajanje ispravno prikljuèen i da je na njega povezana najmanje polovina ukupno predviðenih ureðaja (radna stanica, monitor, skener itd.). ¦ Ukljuèite UPS i povezane ureðaje. Omoguæite podizanje raèunara. ¦ Simulirajte prekid napajanja iz gradske elektriène mreže tako što æete izvuæi kabl ureðaja iz utiènice. ¦ Pomoæu digitalnog voltmetra izmerite napon svake baterije. ¦ Napon baterije nominalnog jednosmernog napona od 12 V trebalo bi da bude izmeðu 11,5 i 12,5 V. Svaku bateriju èiji je napon izvan tih granica smatrajte neispravnom pa je zamenite. Sve baterije bi trebalo da imaju približne napone. U sluèaju da se napon baterije razlikuje za više od 0,4 V od napona ostalih, trebalo bi je zameniti. ALEXA 2002

23/570

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

Saèekajte približno pet minuta i ponovite testiranje (lakše ãete pronaæi bateriju koja se prazni brže od ostalih). U sluèaju da se neka baterija zaista prazni brže od ostalih smatrajte da je neispravna i zamenite je. 17.2.3.2 Menjanje baterija ureðaja za neprekidno napajanje Ako morate da zamenite bateriju, koristiæe vam uputstva koja æemo vam dati. Ne zaboravite: nova baterija mora da bude istog tipa i istog proizvoðaèa kao i baterija koju menjate. U sluèaju da takvu bateriju ne možete da pronaðete, koristite odgovarajuæu zamenu koju predlaže proizvoðaè ureðaja za neprekidno napajanje. Meðutim, tada æe možda biti neophodno da zamenite sve baterije iako je slaba ili neispravna samo jedna. Obavezno zatražite pomoæ od službe tehnièke podrške proizvoðaèa UPS-a. Po pravilu, baterije ureðaja za neprekidno napajanje moguæe je zameniti kada je ureðaj iskljuèen ali i kada je ukljuèen. Priprema zamene kad je UPS iskljuèen Najbezbedniji naèin zamene baterija. Podrazumeva iskljuèivanje napajanja UPS-a i prikljuèene raèunarske opreme pre zamene baterije. Da biste tako zamenili bateriju, uradite sledece: 1. Iskljuèite sve prikljuèene ureðaje (server, monitor, štampaè, itd.). 2. Pritisnite dugme Standby na ureðaju za neprekidno napajanje, jer æete ga tako izvesti iz režima Operate. Ugasiãe se LED dioda ON na UPS-u, a prikljuèci za povezivanje raèunarskih ureðaja ostaæe bez napona. 3. Izvucite kabl UPS-a iz utiènice elektriène mreže. 4. Saèekajte najmanje 60 sekundi da bi se interna elektrièna kola ureðaja ispraznila. Priprema zamene kad je UPS ukljuèen U principu, baterije ureðaja za neprekidno napajanje mogu se zameniti i bez iskljuèivanja ureðaja iz struje ako u tom trenutku ureðaj ne puni baterije i ne napaja prikljuèenu raèunarsku opremu. Drugim reèima, ovakvu zamenu baterija moguæe je obaviti ako postoji normalno napajanje iz elektriène mreže. Da biste odredili je li moguæe bezbedno obaviti ovakvu zamenu, proverite svetlosne indikatore na ureðaju kako biste se uverili da su baterije napunjene i da UPS prikljuèenoj opremi prenosi napajanje iz gradske elektriène mreže. Na starijim baterijama moguæe je registrovati da su napunjene, što ne znaèi da one mogu da obezbede napajanje dovoljno za normalan rad prikljuèenih ureðaja. To znaèi da LED diode ukazuju na napunjenost baterija dok je UPS-ov modul za dijagnosticiranje odredio da baterije treba zameniti. Uklanjanje baterija Skup starih baterija ukloniæete iz ureðaja za neprekidno napajanje služeæi se sledeæim koracima kao opštim smernicama. (Ipak, pre nego što zapoènete postupak, proverite u dokumentaciji ureðaja ili sa službom tehnièke podrške proizvoðaèa da li se baterije iz vašeg ureðaja drugaèije uklanjaju.) 1. Otvorite kuæište ureðaja za neprekidno napajanje da biste pristupili baterijama. Taèan postupak se razlikuje od modela do modela, pa zato obavezno proèitajte uputstvo koje ste dobili s ureðajem. U mnogim sluèajevima, neophodno je da odvrnete i uklonite zavrtnje koji drže prednju ploèu, a zatim i nju odvojite od kuæišta da biste otkrili kabl za povezivanje LED dioda. ALEXA 2002

24/571

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

2. Izvucite taj kabl iz prikljuèka na ploèi, a zatim ploèu ostavite sa strane, vodeæi pri tom raèuna da ne oštetite štampanu ploèu iza displeja s LED diodama. 3. Uklonite zavrtnje koji prièvršæuju baterije. 4. Delimièno izvucite iz kuæišta ureðaja paket baterija da biste pristupili polovima baterija. 5. Otkaèite konektore negativnog pola baterije (crne boje). 6. Otkaèite konektore pozitivnog pola baterije (crvene boje). 7. Izvucite baterije da biste pristupili kabla. Uklonite zavrtanj i držaè kabla. 8. Lagano vucite baterije sve dok ne doprete do plastiène ruèke. 9. Izvucite baterije do kraja i ostavite ih na sigurno mesto. Imajte na umu da su baterije ureðaja za neprekidno napajanje prilièno teške, èesto su teže od trideset kilograma. Zatražite pomoæ prilikom transportovanja baterija, a obavezno ih odložite na sigurno i zaštiæeno mesto. Instaliranje novih baterija Kuda uklonite stare baterije, instalirajte nove služeãi se navedenim koracima kao smernicama (pre nego što instalirate nove baterije, obavezno proèitajte uputstvo koje ste dobili sa ureðajem). 1. Uvucite nov paket baterija u kuæište, ali ostavite dovoljno mesta za zamenu držaèa kabla. 2. Tokom instaliranja držaèa postavite kablove tako da budu ravni i da prolaze ispod trake plastiène ruèke. 3. Spojite konektore pozitivnog pola baterije (crvene boje). 4. Spojite konektore negativnog pola baterije (crne boje). 5. Prièvrstite baterije za kuæište pomoæu odgovarajuæih zavrtanja. 6. Ako treba, ponovo postavite prednju ploèu displeja. Prikljuèite kabl displeja na displej. 7. Prièvrstite prednju ploèu za kuæište pomoæu odgovarajuæih zavrtanja. Testiranje baterija Nakon instaliranja novih baterija, pokrenite samotestiranje ureðaja za neprekidno napajanje ili aktivirajte dijagnosticiranje (pritiskom na dugme Test/Alarm Reset). Uputstva æete pronaæi u dokumentaciji koju ste dobili s ureðajem. Imajte na umu da veæina ureðaja za neprekidno napajanje neæe zapoèeti samotestiranje sve dok nove baterije ne budu napunjene do kapaciteta od 90 procenata ili više, pa æete možda morati da saèekate izvesno vreme dok se nove baterije ne napune. Ako postoje problemi sa novoinstaliranim baterijama, upaliæe se jedna ili više LED dioda (primera radi, indikator koji ukazuje na potrebu servisiranja baterija). U tim sluèajevima, možda æete morati da proverite da li ste pravilno i dobro prikopèali konektore polova baterije. Odlaganje starih baterija Zbog opasnih i nagrizajuæih hemikalija koje se koriste u baterijama, praktièno je nemoguæe na pravi naèin odložiti stare baterije iz ureðaja za neprekidno napajanje. Veæina proizvoðaèa æe uz uputstvo za zamenu baterija priložiti i odgovarajuæe pakovanje u kojem æete baterije poslati centru za recikliranje. Ako proizvoðaè vašeg ureðaja nije obezbedio takvo pakovanje, adresu i podatke centra za recikliranje koji ispunjava sve standarde za zaštitu životne sredine potražite u odgovarajuæem adresaru. ALEXA 2002

25/572

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

17.2.3.3 Produženo vreme iskljuèivanja Tokom iskljuèivanja raèunara pod Windowsom NT/2000 (na primer, pri prekidu napajanja iz elektriène mreže i tokom prebacivanja napajanja na baterije ureðaja za neprekidno napajanje), svaki aktivan proces u sistemu podrazumevano ima 20 sekundi za normalan završetak. Ako proces ne odgovori u tom periodu, sistem æe otvoriti okvir za dijalog koji korisniku nudi moguænost da saèeka još 20 sekundi (Wait), okonèa proces (End Task) ili obustavi iskljuèivanje (Cancel). Kada je aplikacijama za pravilan kraj rada potrebno duže vreme, trebalo bi da produžite vreme iskljuèivanja sistema. Podrazumevana vrednost, 20 sekundi, èuva se u bazi Registry u kljuèu HKEY_CURRENT_ USERVControlPaneKDesktop i to u vrednosti WaitToKilIAppTimeout (trajanje perioda je u Windowsu NT 4.0 nepažnjom programera premešteno u kljuè HKEY_USER\DEFAULT\Control PanelVDesktop). Vrednost se izražava u milisekundama. Promeniæete je pomoæu Windowsovog programa REGEDIT.EXE, a nakon izmene neophodno je resetovati raèunar. Bilo koja promena u bazi Registry može da izazove ozbiljne probleme koji ugrožavaju èitav sistem i zbog kojih æete možda morati da reinstalirate Windows. Pre nego što izmenite bilo šta u bazi Registry, obavezno napravite njenu rezervnu kopiju. U principu, izbegavajte produžavanje vremena iskljuèivanja ukoliko nije zaista neophodno da bi sistem normalno funkcionisao. Na primer, kada je napajanje prekinuto, moguæe je da UPS ne može da obezbedi rezervno napajanje dovoljno dugo da bi svi procesi, kao i sam operativni sistem, završili rad. 17.2.3.4 Uobièajena „alarmna” stanja Mnogi noviji ureðaji za neprekidno napajanje imaju odreðen stepen „inteligencije” koji im omoguæava da predvide situacije kao što su punjenje baterija i samodijagnosticiranje. Kada važni uslovi nisu ispunjeni ili ureðaj otkrije grešku, generiše se „alarm”. lako se sredstva za prikazivanje alarma (izvor zvuènog signala, sedmosegmentni displej ili alfanumerièki LED displej), razlikuju od ureðaja do ureðaja, trebalo bi da upoznate znaèenje najvažnijih upozorenja i da znate kako se na njih najbrže i pravilno reaguje. Batteries Disconnected Baterije ureðaja nisu pravilno povezane. Proverite veze svih baterija u ureðaju, jer on neæe zaštititi raèunar i ostalu prikljuèenu opremu sve dok se ova greška ne ispravi. Batteries Undercharged Raèunar se napaja, ali baterije nisu dovoljno napunjene pa neæe moæi dugo da napajaju sistem. Zato obavezno punite baterije do kraja. Ako se problem ponovi, proverite svaku bateriju zasebno. UPS je otkrio moguæi problem s baterijama. Proverite Check Battery da li je svaka od njih pravilno povezana sa ureðajem. Ako treba, zamenite sve neispravne baterije. Ventilator koji hladi unutrašnjost ureðaja za neprekidno Check Fan napajanje ne radi pravilno. Možda æete morati da ga zamenite ili æete ceo ureðaj morati da pošaljete u ovlašæen servis. ALEXA 2002

26/573

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

Check Fuse Board Ureðaj za neprekidno napajanje otkrio je moguæi problem sa internom ploèicom za zaštitu osiguraèima. Tu ploèicu æete možda moæi da ispitate i zamenite, ali to obièno znaèi da je ureðaj za neprekidno napajanje u kvaru pa æete opravku morati da poverite ovlašæenom servisu ili zamenite ureðaj. Check Inverter Ureðaj za neprekidno napajanje detektovao je moguæi problem sa invertorom (elektriènim kolom koje jednosmerni napon baterije pretvara u naizmenièni napon potreban za napajanje raèunara). To najèešæe znaèi daje ureðaj u kvaru i daje neophodno servisiranje ili zamena. Check MOVs Ureðaj je otkrio problem s metaloksidnim varistorom (Metal Oxide Varistor, MOV). I u ovom sluèaju, rešenje je servisiranje ureðaja ili zamena. Check Power Supply Ureðaj je detektovao moguæi problem s internim napajanjem mikroprocesorskih kontrola. To znaèi da je ureðaj u kvaru, pa ga odnesite u ovlašæeni servis ili zatražile od proizvoðaèa da ga zameni. Circuit Breaker Warning/Shutdown Ureðaj za neprekidno napajanje daje veliku izlaznu struju jer je UPS preoptereæen velikim brojem ureðaja. Iskljuèite ureðaje pa resetujte UPS. Uklonite svu opremu koja nije neophodna za rad sistema a uzrokuje preoptereæenost ureðaja za neprekidno napajanje. High ac Out/Shutdown Ureðaj za neprekidno napajanje generiše visok izlazni naizmenièni napon, pa æe se sam iskljuèiti da ne bi oštetio prikljuèenu raèunarsku opremu. To obièno znaèi da je ureðaj neispravan, pa ga morate dati na servisiranje ili zameniti. High Ambient Temperature Temperatura u unutrašnjosti ureðaja je visoka. Postarajte se da temperatura u prostoriji u kojoj se UPS nalazi bude u okviru preporuèenih granica (industrijska okruženja u kojima vlada visoka temperatura nepovoljno utièu na rad ureðaja). Proverite da li se ventilator slobodno okreæe, odnosno uverite se da ga ništa ne blokira. High Battery Napon baterija u ureðaju za neprekidno napajanje je visok. Uzrok problema može da bude modul za punjenje baterija, elektrièno kolo koje puni baterije ili neka od baterija. Najverovatnije je ureðaj neispravan, pa je neophodno servisiranje ili zamena. Low ac Out/Shutdown UPS generiše neobièno nizak izlazni napon, pa æe se automatski iskljuèiti da ne bi oštetio prikljuèenu raèunarsku opremu. Kao i u prethodnim sluèajevima, to najèešæe znaci da je ureðaj pokvaren, da ga morate odneti na servisiranje ili tražiti da bude zamenjen ispravnim. Low Battery Napon baterija je prenizak da bi UPS mogao normalno da radi, pa æe se iskljuèiti. U veæini sluèajeva, prvo bi trebalo da se pojavi poruka o kratkom preostalom vremenu rada. Ako je napon baterija nizak èak i kada se ureðaj napaja iz elektriène mreže, uzrok problema je elektrièno kolo za punjenje baterija ili neka baterija u ureðaju. Low Runtime Raèunar napajaju baterije ureðaja za neprekidno napajanje, a preostali kapacitet je dovoljan samo za najviše dva minuta rada. Odmah iskljuèite svu prikljuèenu raèunarsku opremu. U veæini sluèajeva, neæe biti neophodno da iskljuèite i UPS, jer æe se on, kada se uspostavi normalno napajanje iz elektriène mreže, automatski resetovati i poèeti da puni baterije. ALEXA 2002

27/574

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

Memory Error Automatsko testiranje ispravnosti memorije, koje se obavlja po ukljuèivanju ureðaja, bilo je nesupešno. (To testiranje se najèešæe obavlja kod „inteligentnih” ureðaja s mikroprocesorom.) Ureðaj je verovatno pokvaren, pa je neophodno servisiranje ili zamena. Output Short Circuit Ova greška je slièna grešci Overload. Obièno se oznaèava neprekidnim zvuènim signalom i ukazuje na preoptereæenost ukljuèenog ureðaja za neprekidno napajanje. Proverite kablove kao i to da li ste prikljuèenom raèunarskom opremom preopteretili UPS. Overload Raèunarska oprema crpi više energije od one koju, prema specifikaciji, UPS može da obezbedi. Time se umnogome skraæuje napajanje baterijama. Neophodno je da iskljuèite višak prikljuèenih ureðaja (na primer, iskljuèite skener, štampaè i druge periferijske ureðaje) sve dok UPS ne prestane da vas upozorava na grešku. Replace Batteries Ova greška se obièno javlja posle jednog ili više zvuènih signala iz ureðaja za neprekidno napajanje i ukazuje na neispravnost jedne ili više baterija. Proverite pojedinaèno sve baterije i što pre zamenite neispravne. UPS Fault U ureðaju za neprekidno napajanje nastala je vrlo ozbiljna greška, odnosno kvar. UPS neæe napajati niti štititi prikljuèene ureðaje sve dok se greška ne otkloni ili dok se UPS ne zameni. 17.2. 4 SIMPTOMI Veæina ureðaja za neprekidno napajanje pouzdano æe raditi u dužem vremenskom periodu, ali se tokom rada mogu javiti mnogobrojni i raznorodni problemi. U ovom delu poglavlja navešæemo najèešæe simptome koji ukazuju na probleme u funkcionisanju ureðaja za neprekidno napajanje. SIMPTOM 17.17 UPS nije moguæe ukljuèiti. Mnoštvo jednostavnih problema može da bude uzrok ovog simptoma, pa sistematski pristupite njihovom rešavanju: ¦ Ureðaj nije ukljuèen. Pritisnite dugme On da biste ukljuèili UPS i prikljuèenu opremu. ¦ Proverite napajanje iz gradske mreie. UPS možda nije prikljuèen na gradsku mrežu. Proverite da li je energetski kabl ureðaja pravilno prikljuèen na oba kraja. ¦ Proverite osiguraè ureðaja. Uzrok problema može da bude i osiguraè ureðaja za neprekidno napajanje. Smanjite optereæenje UPS-a tako što æete iskljuèiti manje važne raèunarske ureðaje i zatim vratiti osiguraè (na zadnjoj strani kuæišta) u odgovarajuæi položaj. ¦ Vrlo nizak napon u gradskoj mreži (ili ga nema uopste). Proverite naiz-menièni napon u gradskoj mreži tako što æete ukljuèiti stonu lampu. Ako je svetio vrlo slabo, izmerite napon odgovarajuæim instrumentom. ¦ Baterija nije pravilno prikljuèena. Proverite da li su konektori polova baterije pravilno prikljuèeni. SIMPTOM 17.18 UPS nije moguæe iskljuèiti. U gotovo svim takvim sluèajevima, problem je u samom ureðaju za neprekidno napajanje. Treba ga odneti ALEXA 2002

28/575

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

na servisiranje ili ga zameniti ispravnim. Ne koristile takav ureðaj - iskljuèite svu prikljuèenu raèunarsku opremu, a ureðaj odnesite na servisiranje. SIMPTOM 17.19 UPS se napaja preko baterija, a u gradskoj mreži postoji naizmeniæni napon normalne vrednosti. Kada u gradskoj mreži postoji naizmenièni napon, a ureðaj radi pomoæu baterija, proverite osiguraè. Prenapon ili preoptereæenje mogu da ga resetuju, šio onemoguæava napajanje ureðaja naponom iz gradske mreže. Ukoliko se situacija ponavlja, smanjite optereæenje UPS-a tako što æete iskljuèiti odreðene raèunarske ureðaje a zatim vratite osiguraè (nalazi se na zadnjoj strani kuæišta) u odgovarajuæi položaj. Drugi uzrok problema je izoblièen (visok ili nizak) naizmenièni napon, što se èesto dešava. Tipièan primer su nestanci elektriène energije leti, kada mrežu optereæuju ureðaji za regulisanje temperature vazduha u zatvorenim prostorijama (jeftini i nekvalitetni generatori takoðe izazivaju izoblièenje napona). Prikljuèite ureðaj za neprekidno napajanje preko neke druge utiènice, a ulazni napon izme-rite pomoæu odgovarajuæeg instrumenta. Ako je vrednost napona prihvatljiva, smanjite osetljivost ureðaja za neprekidno napajanje. SIMPTOM 17.20 UPS ne obezbeðuje rezervno napajanje dovoljno dugo. U skoro svim takvim sluèajevima, uzrok problema su baterije. One mogu biti slabe jer nisu bile potpuno napunjene ili im istièe vek trajanja. Promenite baterije ureðaja. Posle dugotrajnijeg pražnjenja, baterije se moraju napuniti do maksimalnog kapaciteta. Brže se troše kada se èesto ukljuèuju ili kada rade pri višim temperaturama. Ako je baterija pri kraju svog funkcionalnog veka, zamenite je èak i ako LED dioda Reptace Battery još ne svetli. SIMPTOM 17.21 Svi indikatori UPS-a svetle i UPS se neprestano oglašava zvuènim signalom. U nekim sluèajevima ureðaj za neprekidno napajanje je preoptereæen. Proverite displej za prikaz optereæenja, iskljuèite nepotrebnu raèunarsku opremu (na primer, štampaèe) i po potrebi resetujte ureðaj. Ako time ne rešite problem, verovatno je reè o težem kvaru samog ureðaja. Tada ne pokušavajte da ga koristite - iskljuèite ga i odnesite na servisiranje. Indikatori na prednjoj ploèi UPS-a pale se jedan za SIMPTOM 17.22 drugim. Najèešæe nije reè o grešci u radu, veæ o daljinskom iskljuèivanju UPS-a iz nekog programa ili preko neobavezne dodatne kartice. UPS æe se automatski ukljuèiti pouspostavljanju normalnog napajanja. SIMPTOM 17.23 Svi indikatori su ugašeni, a UPS je prikljuèen na elektriènu mrežu. UPS je iskljuèen jer su se baterije istrošile zbog prekomemog rada. U ovom sluèaju, ne možete mnogo toga da uradite sem da saèekate da se uspostavi normalno napajanje iz gradske mreže. UPS æe se vratiti u uobièajen režim rada po obnavljanju napajanja i kada se baterije napune do odgovarajuæeg kapaciteta. LED dioda Replace Battery svetli. Baterije su ispražSIMPTOM 17.24 njene ili neispravne. Ostavite baterije da se pune najmanje èetiri sata, a zatim obavite samotestiranje UPS-a. Ako se problem javi i posle punjenja baterija, zamenite ih. U odreðenim sluèajevima, otkriæete da baterije možda nisu dobro prikljuèene i tada proverite konektore. ALEXA 2002

29/576

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

SIMPTOM 17.25 UPS ukazuje na nepravilno ožièenje. U veæini sluèajeva, UPS detektuje nepravilno ožièenje na ulaznom kraju. Na primer, ulaz nije uzemljen (ili u kablu ne postoji provodnik za uzemljenje). Možda ãete otkriti i da su fazni i nulti provodnik meðusobno zamenjeni. Bilo kako bilo, pozovite kvalifikovanog elektrièara da popravi trenutno stanje. SIMPTOM 17.26 Svetli LED dioda koja ukazuje na visok napon. Takvo stanje obièno znaèi da je napon iz elektriène mreže previsok (izvan radnog opsega ureðaja za neprekidno napajanje). U tim situacijama, UPS obièno prelazi na napajanje preko baterija da bi zaštitio prikljuèenu opremu. Ako se to èesto dešava, pozovite kvalifikovanog elektrièara koji æe proveriti stanje instalacija i rešiti problem s visokim naponom iz elektriène mreže. Kada se uspostavi normalno napajanje, možda æete morati da resetujete stanje alarma. SIMPTOM 17.27 Svetli LED dioda za nizak napon. U ovom sluèaju, napon iz elektriène mreže je prenizak (izvan radnog opsega ureðaja za neprekidno napajanje). I tada UPS prelazi na napajanje preko baterija da bi zaštitio opremu prikljuèenu na izlaze. Ako se to èesto ponavlja, instalacije bi trebalo da proveri kvalifikovan elektrièar. Po uspostavljanju napajanja normalnog naponskog nivoa, možda ãete morati da resetujete stanje alarma. SIMPTOM 17.28 UPS èesto prebacuje napajanje s elektriène mreže na baterije i obratno. U veæini sluèajeva, to je normalno stanje jer tako ureðaj za neprekidno napajanje štiti prikljuèenu raèunarsku opremu od visokog/niskog napona. Prvo provente vrednost napona elektriène mreže da biste videli da li se nalazi u prihvatljivom opsegu. Ako su vrednosti napona izvan radnog opsega UPS-a, pozovite kvalifikovanog elektrièara ili službu tehnièke pomoæi elektrodistribucije) koji æe rešiti problem. Ukoliko je napon prihvatljive vrednosti, a UPS i dalje radi na „klackalici”, podesile osetljivost prebacivanja iz jednog režima u drugi, pa æe UPS postati manje osetljiv na promene naizmeniènog napona. U sluèaju da se problem i dalje javlja, verovatno je reè o kvaru samog UPS-a. Pored alarmnog SIMPTOM 17.29 Svetli LED dioda za optereæenje. stanja indikatora, možda æete otkriti da je i osiguraè iskoèio. To obièno znaèi da je UPS preoptereæen (previše prikljuèenih raèunarskih ureðaja). Ukupno optereæenje (izraženo u volt-amperima, VA) ne bi trebalo da bude veæe od kapaciteta ureðaja za neprekidno napajanje. Ako jeste, iskljuèite ureðaje koji nisu posebno važni za rad sistema ili nabavite UPS veæeg kapaciteta. Meðutim, ukoliko je optereæenje u prihvatljivim granicama, najverovatnije je neispravan UPS. U okviru za dijalog Power Options nije dostupna SIMPTOM 17.30 kartica UPS. Tokom konfigurisanja ureðaja za neprekidno napajanje možda æete otkriti da kartica UPS nije dostupna u Wmdowsovom okviru za dijalog Power Options. U gotovo svim sluèajevima, to znaèi da se UPS nije pravilno predstavio serveru. U Windows 2000 ugraðena je podrška za ureðaj za neprekidno napajanje, a veæina ureðaja se s raèunarom povezuje preko serijskog prikljuèka ili prikljuèka univerzalne serijske magistrale (Universal Serial Bus. USB). UPS koji je povezan preko USB kabla, za Windows 2000 predstavlja bateriju i podešava se na kartici Alarms and Power Meter okvira za dijalog Power ALEXA 2002

30/577

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

Options. Na prenosivim i stonim raèunarima s ureðajem za neprekidno napajanje povezanim preko USB prikljuèka, u okviru za dijalog Power Options ne postoji kartica UPS. Ureðaj za neprekidno napajanje se tada predstavlja kao human input device (HID) i Windows 2000 automatski instalira neophodne upravljaèke programe. Uverite se da je instalirana odgovarajuæa podrška za univerzalnu serijsku magistralu i proverite ispravnost kabla koji povezuje raèunar i UPS. Ureðaj za neprekidno napajanje koji se povezuje preko serijskog kabla podešava se na kartici UPS okvira za dijalog Power Options. Windows 2000 može da prepozna, ali i ne mora, UPS koji podržava tehnologiju „utakni i koristi”. Windows 2000 standardno podržava vezu preko serijskog prikljuèka sledeæih ureðaja kompanije American Power Conversion (APC): ¦ Back-UPS ¦ Back-UPS Pro ¦ Basic Port na komunikacionoj opremi ¦ Sve APC-ove UPS-ove sa osnovnim signaliziranjem ¦ Matrix-UPS ¦ PowerStack ¦ Sve APC-ove UPS-ove sa inteligentnim signaliziranjem ¦ Smart-UPS ¦ Symmetra Power Array Da biste ruèno podesili polaritet signala UPS-a, u polju Manufacturer potvrdite opciju generic, a zatim u polju Model opciju Custom. Kako se konfiguriše vaš ureðaj za neprekidno napajanje proverite u dokumentaciji koju ste s njim dobili. Važno je imati na umu da ureðaji za neprekidno napajanje koji se s raèunarom povezuju preko serijskog prikljuèka koriste odreðene sopstvene kablove (pri èemu razlièiti kablovi obezbeðuju razlièitu funkcionalnost). Ako imate problema pri konfigurisanju UPS-a, od službe tehnièke podrške proizvoðaèa zatražite informacije o kablovima koje treba koristiti. SIMPTOM 17.31 UPS prelazi u režim Battery tokom instaliranja Windowsa 2000. Kada na raèunar s prikljuèenim ureðajem za neprekidno napajanje instalirate Windows 2000, može doæi do iznenadnog prebacivanja u režim napajanja pomoæu baterija. Problem se javlja kada upravljaèki program SERUNUM.SYS pokuša da otkrije šta se nalazi na serijskom prikljuèku. UPS se pokreæe kada upravljaèki program „zauzme” serijski prikljuèak. Nažalost, to je poznat problem s Windowsom 2000. Da biste ga rešili, raskinite vezu serijskim kablom tokom instaliranja Windowsa 2000 - problem se ne javlja po okonèanju rada instalacionog programa. SIMPTOM 17.32 UPS prelazi u režim kalibrisanja baterije tokom instaliranja Windowsa 2000. Tokom instaliranja Windowsa 2000, odreðeni ureðaji za neprekidno napajanje iz režima Smart Signaling prelaze u režim Battery Calibration. Takvo ponašanje može da izazove neoèekivano „curenje” baterija tokom vremena. Problem se javlja kada Windows 2000 tokom instaliranja pokuša da detektuje miša koji je povezan preko serijskog prikljuèka. Tada Windows 2000 serijskom prikljuèku šalje ASCII znak „D” što primorava neke ureðaje za neprekidno napajanje da preðu u režim Battery Calibration. Problem je ALEXA 2002

31/578

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

rešen u servisnom paketu (Service Pack) 2 i novijim za Windows 2000. Engleska verzija popravke trebalo bi da ima sledeæe atribute datoteke: 06/21/2000 09:4 0p 229,264 Setupldr.bin Da biste rešili problem, iskljuèite UPS, odnosno prekinite vezu serijskim kablom pre nego što sa instalacionog kompakt diska pokrenete program Setup. Ako Windows instalirate bez prisustva korisnika (unattended installation), datoteku SETUPLDR.BIN iz direktorijuma 1386 zamenite datotekom SETUPLDR. BIN koja se nalazi u servisnom paketu. SIMPTOM 17.33 UPS s jednostavnom signalizacijom ne iskljuèuje se posle iskljuèenja sistema. Ako imate UPS s jednostavnom signalizacijom koji je povezan s raèunarom pod Windowsom 2000, može se desiti da se ureðaj ne iskljuèuje posle iskljuèenja raèunara - odnosno, UPS nastavlja da radi na baterije. Problem se ne javlja ako sistem radi pod Windowsom NT 4.0. a uzrokuje ga promena u Windowsu 2000. U Windowsu NT 4.0 procesi mogu da rade s ogranièenim resursima posle iskljuèenja raèunara. To omoguæava upravljaèkom programu za UPS Windowsa NT 4.0 da preko serijskog prikljuèka signalizira ureðaju da se iskljuèi. Windows 2000 automatski prekida sve procese po iskljuèenju raèunara. Time je spreèeno da upravljaèki program za UPS signalizira raèunaru i naredi mu da se iskljuèi. Ovaj problem ne možete zaobiæi, ali zato neki ureðaji za neprekidno napajanje omoguæavaju podešavanje internog tajmera koji automatski iskljuèuje UPS kada ga napajaju baterije i kada nije optereæen. Da li je to sluèaj i s vašim ureðajem, proverite u prateæoj dokumentaciji. SIMPTOM 17.34 UPS ne može da pristupi svom COM prikljuèku. Problem se javlja na raèunarima pod Windowsom 2000 (SP1 i SP2). Kada na kartici UPS okvira za dijalog Power Options pokušate da izaberete proizvoðaèa ureðaja, može se pojaviti sledeæa poruka o grešci: The UPS service could not access the specified Comm Port. Problem se javlja ako raèunar ima samo jedan COM prikljuèak koji nije konfigurisan kao COM1. Podrazumevana vrednost za COM prikljuèak tokom instaliranja ureðaja za neprekidno napajanje jeste COM1, tako da se taj parametar automatski upisuje u bazu Registry kada otvorite karticu UPS. Sve dok se ne izabere stvarno korišæen COM prikljuèak, u bazi Registry ostaje vrednost COM1. Problem ãete rešiti ako ruèno izaberete COM prikljuèak: 1. Pritisnite Start, izaberite Settings, pritisnite Control Panel i zatim dvaput pritisnite Power Options. 2. Otvorite karticu UPS, a zatim pritisnite Select. 3. U polju On Port izaberite COM prikljuèak koji koristite. Imajte na umu da æete možda imati samo jednu moguæu vrednost. 4. Pritisnite dugme Finish i na kraju pritisnite dugme OK. SIMPTOM 17.35 Windows se iskljuèuje èim nestane napajanje. Ponekad se to dešava èak i ako je prikljuèen ureðaj za neprekidno napajanje. Uzrok problema je UPS koji nema sposobnost da raèunaru pošalje signal "low battery". Ako UPS ne može raèunaru da pošalje signal o malom kapacitetu baterije, Windows ALEXA 2002

32/579

POGLAVLJE 17

NAPAJANJE

2000/NT se oslanja na informaciju koju je dobio od korisnika da bi ustanovio koliko dugo je sistem radio na baterije. Kada baterijama preostanu još dva minuta „života”, Windows poèinje obaranje sistema i iskljuèivanje raèunara. Pošto pokrenete Windows 2000/NT, on se aktivira, pod pretpostavkom da je baterija potpuno iscrpljena. Ta bezbednosna funkcija zasniva se na pretpostavci da je raèunar tek ukljuèen i da baterija UPS-a još nije napunjena. Windows 2000/NT zatim izraèunava preostalo vreme napajanja na osnovu parametara Expected battery life i Battery recharge time per minute of run time koji se definišu u prozoru za podešavanje UPS Service. Na primer, ako je vreme punjenja baterije podešeno na 100 minuta, sistem mora da radi toliko dugo da bi Windows „verovao” da je baterija u stanju da raèunar napaja jedan minut. Za napajanje dugo dva minuta, raèunar pod Windowsom 2000/NT mora da radi 200 minuta i tako redom. Pošto æe Windows 2000/NT zapoèeti postupak iskljuèivanja raèunara ako napajanje nestane u momentu kada je izraèunato vreme trajanja baterija dva minuta ili manje. Winows æe možda ranije nego što bi trebalo poèeti da iskljuèuje sistem ako je u kraæem periodu pre nestanka napajanja raèunar bio resetovan èak i ako su baterije UPS-a napunjene do maksimuma. Takav postupak je podrazumevan jer Windows 2000/NT uzima u obzir najgore moguæe sluèajeve kada je reè o nadgledanju ureðaja za neprekidno napajanje bez prisustva korisnika. SIMPTOM 17.36 Problem sa serijskom vezom UPS-a. Možda æete primetiti da se na kartici UPS okvira za dijalog Power Options Windowsa 2000 nalazi obaveštenje o prekidu komunikacije s ureðajem za neprekidno napajanje. Pre nego što pokušate da ponovo konfigurišete UPS, proverite da li koristite kabl koji ste dobili sa ureðujem (umesto standardnog serijskog kabla). Pogledajte i karticu UPS i uverite se da ste izabrali odgovarajuæeg proizvoðaèa i model. Zatim otvorite Device Manager i proširite listu COM Ports. Dvaput pritisnite COM prikljuèak koji se koristi za komunikaciju sa ureðajem za neprekidno napajanje. U okviru za dijalog Port Properties proverite parametre prikljuèka (vrednosti æete pronaæi u dokumentaciji UPS-a). Po pravilu, sledeãe vrednosti su odgovarajuæe: Data Rate (bps): 2400 Data: 8 bit Parity: none Stop: 1 Flow Control: none

Dodatni izvori informacija TrippLite: www.tripplite.com APC: www.apcc.com Best Power: www.bestpower.com Microsoft: www.microsoft.com

ALEXA 2002

33/580

18 SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI PREGLED POGLAVLJA Serveri sa èvrstim diskovima . . .582 Upoznavanje sa indikatorima . . . 582 Osnovno instaliranje . . . . . . . . . . . 583 Konfigurisanje NAS ureðaja . . . . .585 Upravljanje NAS ureðajem . . . . . 586 Rešavanje problema sa NAS ureðajima . . . . . . . . . . . . 589 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 595 Serveri sa CD ureðajima . . . . . . . .599 Upoznavanje sa indikatorima . . . 600 Osnovno instaliranje . . . . . . . . . . . .601 Upravljanje serverom sa CD ureðajem . . . . . . . . . . . . . . 602

S

Upravljanje slikom kompakt diska . . . . . . . . . . . . .606 Rešavanje problema sa CD serverima . . . . . . . . . . . . . 608 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 610 Mreže ureðaja za skladištenje . . 611 Upoznavanje mreže ureðaja za skladištenje podataka . . . . . 612 Povezivanje optièkim kablovima . 613 Upravljanje mrežom ureðaja za skladištenje . . . . . . . . . . . . . 614 Dodatni izvori informacija . . . . . . 614

avremene raèunarske mreže nisu namenjene samo prenošenju teksta, tabela i drugih podataka koje tradicionalno imamo u vidu kada je reè o umrežavanju. Na modernim mrežama širokog propusnog opsega razmenjuju se velike grafièke datoteke i glas, pa se èak u realnom vremenu prenose video sekvence. Zato se velika pažnja posveæuje povezivanju, ali i velikim kapacitetima za skladištenje podataka. Administratori uviðaju da na nekoliko diskova na serveru više ne staju svi podaci. Zato se pojavila nova generacija mrežnih ureðaja za skladištenje (engl. Network Attached Storage, NAS, ili storage applliance) koji obezbeðuju prikladna rešenja velikog kapaciteta. NAS je izdvojen server datoteka koji se preko razvodnika (engl. hub) ili skretnice (engl. switch) jednostavno povezuje s postojeæom raèunarskom mrežom. Ti ureðaji za skladištenje omoguæavaju administratorima da lako i brzo poveæaju kapacitete skladištenja i distribuiraju ih u razlièita podruèja mreže (èime se smanjuje zagušenje koje se èesto javlja na serverima datoteka). U ovom poglavlju upoznaæete se s najèešæe korišæenim ureðajima za skladištenje i konceptima mreže takvih ureðaja (engl. Storage Area Network, SAN). ALEXA 2002

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

18.1 SERVERI SA ÈVRSTIM DISKOVIMA Najèešæe korišæen tip NAS ureðaja je server datoteka sa èvrstim diskovima, kao što je Maxtorov NAS 3000 (slika 18.1). To je namenski server datoteka s nizom diskova (koji se mogu konfigurisati tako da pripadaju odreðenim RAID nivoima), mrežnim interfejsom, svim neophodnim komponentama za obradu i softverom potrebnim za rad ureðaja. U veæini sluèajeva, korišæenje NAS servera svodi se na njegovo povezivanje s mrežom i pokretanje softvera za inicijalizovanje i podešavanje osobina ureðaja za skladištenje. Nakon toga, NAS serverom se najèešæe može upravljati iz èitaèa Weba.

SLIKA 18.1 Matroxov NAS 3000 obezbeðuje 40 GB prostora za skladištenje preko jedne Ethernet veze. 18.1.1 UPOZNAVANJE SA INDIKATORIMA Namenski ureðaji za skladištenje (kao što je NAS 3000) imaju niz svetlosnih indikatora koji izveštavaju o stanju ureðaja i problemima do kojih može da doðe u radu. Pre instaliranja ureðaja, upoznajte se sa indikatorima i njihovom ulogom. Mrežni ureðaji za skladištenje najèešæe imaju sledeæe indikatore: ¦ Power LED Kada ova LED dioda svetli, ureðaj je prikljuèen na izvor napajanja i ukljuèen. Treptanje indikatora ukazuje na ukljuèivanje ili iskljuèivanje ureðaja. ¦ Network LED Svetli zeleno ili narandžasto. Zelena boja oznaèava vezu brzine 10 Mb/s, dok narandžasta ukazuje na vezu s mrežom brzine 100 Mb/s. Kada dioda konstantno svetli, mrežna veza je uspostavljena. Treptanje ove LED diode ukazuje na mrežni saobraæaj (slièno LED diodi Link/Activity koju imaju mnoge skretnice i usmerivaèi). ¦ Drive LED Ukazuje na aktivnost diska. Na veliku aktivnost diska ovaj indikator ukazuje kada svetli konstantno, dok treptanje oznaèava razlièite nivoe aktivnosti. ALEXA 2002

2/582

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

¦ Status LED Ukoliko je ovaj svetlosni indikator ukljuèen, NAS ureðaj generiše alarm (èije se objašnjenje najèešæe može naæi na matiènoj strani lokacije, posveæenoj ureðaju). Ukoliko dioda trepæe, reè je o specifiènoj grešci. U tabeli 18.1 navedena su najèešæa upozorenja za Maxtorov NAS ureðaj - na ureðajima drugih proizvoðaèa postoje drugaèiji indikatori. NAS ureðaji poput Maxtorovog servera NAS 3000 generišu kodove koji oznaèavaju stanje ureðaja i nastale greške u radu. TABELA 18.1 UPOZORENJA KOJA GENERIŠE NAS 3000 KOMPANIJE MAXTOR Stanje Indikator svetli neprekidno 2 treptaja 3 treptaja 4 treptaja 5 treptaja

6 treptaja 7 treptaja 8 treptaja 10 treptaja 12 treptaja

Opis/rešenje Ozbiljan kvar NAS ureðaja, pa ga je potrebno zameniti ispravnim. Server na mreži ima isto ime kao NAS. Ime dodeljeno NAS ureðaju mora da bude jedinstveno u mreži pa mu dodelite novo ime. Neuspešno ažuriranje operativnog sistema. NAS ãe nastaviti da koristi prethodnu verziju a prijaviãe grešku "Operating System Update Failed". Ureðaj na mreži ima istu IP adresu kao NAS. IP adresa dodeljena NAS ureðaju mora da bude jedinstvena. Zato mu dodelite statièku adresu. Temperatura procesora NAS ureðaja je previsoka. Kada se pojavi ovo upozorenje, temperatura je za 10 procenata niža od graniène temperature na kojoj ãe se ureðaj automatski iskljuèiti. Iskljuèite ureðaj i proverite ventilaciju. Jedan od dva diska u paru preslikanih diskova nedostaje ili ima problema u radu. Problemi na oba diska u paru preslikanih diskova. NAS ureðaj registruje veliki broj grešaka na diskovima. Pojaviãe se upozorenje "High Drive Errors". Na jednom od diskova više nema slobodnog prostora, pa se generiše poruka "Disk Volume Full". Neispravan je senzor za merenje temperature, pa treba zameniti NAS ureðaj.

18.1.2 OSNOVNO INSTALIRANJE Pošto su NAS ureðaji namenski raèunari, instaliranje se svodi na prikljuèivanje ureðaja na slobodan mrežni prikljuèak i instaliranje pomoænog programa na administratorskoj k?nzoli. NAS ureðaju se može pristupiti i njime se može upravljati s bilo koje radne stanice pomoæu èitaèa Weba. Instaliranje se obavlja u nekoliko koraka: 1. Da biste NAS ureðaj povezali s mrežom, umetnite jedan kraj kabla kategorije 6 u mrežni prikljuèak na zadnjoj strani kuæišta ureðaja (slika 18.2), a drugi kraj u 10/100BaseT Ethernet prikljuèak na mrežnom razvodniku ili skretnici. Prikljuèite NAS ureðaj na izvor napajanja pomoæu odgovarajuæeg kabla ili adaptera. 2. Ukljuèite ureðaj tako što æete pritisnuti dugme On/Off na zadnjoj strani kuæišta. Na prednjoj strani, tokom ciklusa ukljuèivanja, trepæe indikator koji oznaèava da je ureðaj ukljuèen. Kada indikator prestane da trepæe i kada se ukljuèi LED dioda koja oznaèava vezu s mrežom, NAS je spreman za podešavanje. 3. Umetnite kompakt disk na kojem se nalazi softver za konfigurisanje i upravljanje u CD ureðaj administratorskog raèunara koji je povezan s mrežom (mada se najèešæe može koristiti i bilo koja radna stanica). Instalacioni program æe se automatski pokrenuti i zapoèeti instaliranje. Pratite uputstva na ekranu da biste instalirali programe neophodne za rad NAS ureðaja. ALEXA 2002

3/583

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

4. Po okonèanju instaliranja, pritisnite dugme Finish da biste pokrenuli softver. Otvoriæe se nov prozor a softver æe pretražiti mrežu da bi pronašao prikljuèene NAS ureðaje. Proces može da traje i nekoliko minuta, što zavisi od konfiguracije mreže.

SLIKA 18.2 NAS 3000 se sa Ethernet mrežom povezuje pomoãu kabla sa konektorom RJ-45. 5. Na kraju pretraživanja, u prozoru æe biti prikazani podaci o pronaðenim NAS ureðajima. Dvaput pritisnite odgovarajuæi ureðaj da biste prikazali njegovo stanje, ime, IP adresu, ime radne grupe i druge podatke (slika 18.3). Sve te infor-

SLIKA 18.3 Posle prikljuèivanja NAS ureðaja, instalacioni softver ãe automatski otkriti sve takve ureðaje na mreži i pružiti podatke o njima. Ne zaboravite da unesete u dokumentaciju o mreži NAS ureðaj, ukljuèujuæi IP adresu, MAC adresu i ime ureðaja.

ALEXA 2002

4/584

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

18.1.3 KONFIGURISANJE NAS UREÐAJA Nakon prikljuèivanja NAS ureðaja i njegovog puštanja u rad, moraæete da ga konfigurišete i obavite dodatne administrativne zadatke. Pri prvom konfigurisanju ureðaja, postupak je neophodno aktivirati iz softvera koji se isporuèuje s ureðajem. Na primer, da biste pokrenuli èarobnjaka za konfigurisanje ureðaja Maxtor NAS 3000, istaknite i dvaput pritisnite ime ureðaja u prozoru programa (recimo, MA007F13). U prozoru èitaèa Weba (slika 18.4) pojaviæe se èarobnjak za konfigurisanje (Configuration Wizard). Èarobnjak æe vas provesti kroz postupak podešavanja èasovnika, dodeljivanja administratorske lozinke i pridruživanja ureðaja radnoj grupi. Pritisnite dugme Next da biste zapoèeli konfigurisanje, pa unesite sledeæe parametre:

SLIKA 18.4 NAS Configuration Wizard omoguãava da podesite parametre ureðaja neophodne za njegov normalan rad. Clock Podešavanje èasovnika se svodi na popunjavanje odreðenih polja. Ako se ureðaj fizièki nalazi u drugoj vremenskoj zoni, unesite lokalno vreme ili vreme u zoni u kojoj se ureðaj nalazi. Da biste omoguæili automatsko podešavanje vremena pri prelasku s letnjeg na zimsko raèunanje vremena i obratno, potvrdite to polje i ureðaj æe automatski podesiti vreme. Na kraju pritisnite dugme Next. Password Iz bezbednosnih razloga, dodelite ureðaju administratorsku lozinku. Unesite i potvrdite izabranu lozinku, a zatim je saèuvajte na sigurnom mestu. Name and Workgroup Unesite ime ureðaja i radnu grupu kojoj pripada. Ime ureðaja je neophodno da bi korisnici mogli da ga pronaðu u prozoru Network Neighborhood ili u Windows Exploreru. Prilikom izbora imena (do 15 znakova), vodite raèuna o tome da ono bude jedinstveno - NAS ureðaj ne sme da ima isto ime kao neki drugi ureðaj u mreži. Ako niste menjali ime radne grupe stonog ili prenosivog raèunara, ono bi podrazumevano trebalo da bude "Workgroup". Pritisnite dugme Next. ALEXA 2002

5/585

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI :

lma?te na umu da je ovde naveden samo primer. NAS ureðaj koji koristite možda nudi više razlièitih opcija. Specifièna uputstva za podešavanje parametara i upravljanje ureðajem uvek potražite u prateæoj dokumentaciji. U veæini sluèajeva, time se okonèava poèetno konfigurisanje, te je neophodno resetovati ureðaj da bi izmene stupile na snagu. Nakon resetovanja ureðaja moraæete da unesete lozinku. Unesite je i pritisnite taster ENTER ili dugme OK. NAS ureðaj je spreman za korišæenje. Ako se ureðaj i radna stanica s koje ste ga konfigurisali nalaze na razlièitim podmrežama, možda æete ureðaju morati da dodelite privremenu IP adresu. To znaèi da se ureðaj ponaša kao DHCP server. Dodelite mu IP adresu i masku podmreže (engl. subnet mask). Po dodeljivanju IP adrese pritisnite dugme Next a neposredno zatim i dugme Reboot. Po resetovanju ureðaja, moraæete da unesete administratorsku lozinku. Unesite je i pritisnite taster ENTER ili dugme OK. Sledeæi zadatak se odnosi na izmenu opsega IP adresa koje NAS ureðaj može da dodeljuje. To æete uraditi tako što æete otvoriti meni Manage Networks i karticu DHCP server. Izmenite opseg na osnovu nove adrese ureðaja i pritisnite dugme Apply. Èak i ako NAS ureðaj podržava DHCP, ne morate da ga koristite. Pošto se NAS ponaša kao server datoteka, možda æe biti bolje da koristite statièku IP adresu jer æete time obezbediti da se ona ne menja. 18.1.4 UPRAVLJANJE NAS UREÐAJEM Nakon poèetnog konfigurisanja NAS ureðaja možete definisati korisnike i grupe, odrediti deljene mrežne diskove/direktorijume i primeniti bezbednosna pravila - ili izaberite NT Passthrough ako koristite primarni kontroler domena. Administratorskoni programu pristupate iz èitaèa Weba ili iz pomoænog programa samog ureðaja. Ako koristite èitaè Weba, unesite IP adresu ureðaja u adresnu liniju èitaèa (na primer, 192.168.1.106) i ispravnu lozinku. Pojaviæe se matièna strana NAS ureðaja (slika 18.5) s važnim informacijama o mreži i disku i sa upozorenjima.

SLIKA 18.5 NAS ureðajem možete upravljati pomoãu èitaèa Weba. ALEXA 2002

6/586

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

18.1.4.1 Deljeni direktorijumi Pritisnite stavku Share Folders da biste upravljali deljenim direktorijumima NAS uredaja. Podrazumevano veæ postoji javni deljeni direktorijum (\Public), ukoliko niste izmenili fabrièki definisanu konfiguraciju diska. Svaki korisnik povezan s ureðajem preko mreže može da pristupi podrazumevanom direktorijumu. Da biste napravili nov deljeni direktorijum, pritisnite stavku Share Folders na paleti za navigaciju u levom oknu prozora. Pojaviæe se prozor s prikazanim podrazumevanim direktorijumima (slika 18.6) Ako ste napravili privatne direktorijume, i oni æe biti prikazani u tom prozoru. Izaberite direktorijum i pritisnite dugme New Folder. Unesite ime novog direktorijuma. Pritisnite dugme OK. Ako potom pritisnete ime novog direktorijuma, videæete da se ne smatra deljenim direktorijumom. Da biste pristup dozvolili i drugim korisnicima, pritisnite radio-dugme SMB ili NFS. Potvrdite ime deljenog direktorijuma i pritisnite dugme Apply. Na mreži se od tog momenta nalazi nov deljeni direktorijum.

SLIKA 18.6 Meni Share Folders omogãava upravljanje deljenim direktorijumima. NAS ureðaji, kao što je Maxtor NAS 3000, omoguæavaju definisanje prava pristupa i bezbednosnih opcija deljenih direktorijuma koje ste napravili. Primera radi, izaberite deljeni direktorijum i otvorite karticu User Access. Podrazumevano, svi novi deljeni direktorijumi imaju status Read/Write (èitanje/upisivanje) koji važi za èlanove bezbednosne grupe AnyOne. Da biste ogranièili pristup, status mora biti promenjen u None (bez prava pristupa) ili Read Only (samo èitanje). Izaberite jednu od tih opcija i pritisnite dugme Apply. Kad nekom korisniku ili grupi omoguæujete pristup, istaknite ime korisnika ili grupe i izaberite odgovarajuæe pravo pristupa. Na kraju pritisnite dugme Apply. ALEXA 2002

7/587

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

18.1.4.2 Upravljanje korisnicima Razlièiti korisnici i grupe korisnika koji pristupaju NAS ureðaju takoðe se mogu kontrolisati. Da biste napravili korisnike ili grupe, pritisnite odrednicu Manage Users na paleti za navigaciju u levom oknu (slika 18.7). Pritisnite dugme Add New User. Unesite korisnièko ime i lozinku korisnika za sistem pod Windowsom 9x/NT/2000. Ponovo unesite lozinku da biste je potvrdili i pritisnite dugme OK. U narednom koraku možete definisati privatni/matièni direktorijum novog korisnika. Potvrdite polje Private folder i pritisnite dugme Apply. Ostale korisnike dodaæete ako pritisnete dugme Add New User i ponovite postupak.

SLIKA 18.7 Meni Manage Users omoguãava upravljanje korisnicima i grupama koje koriste NAS ureðaj. Pored pojedinaènih korisnika, možete definisati i grupe. Grupa je skup korisnika sa istim pravima pristupa direktorijumima. Grupe su veoma korisne kada iste resurse i ista prava želite da dodelite velikom broju korisnika. Da biste napravili grupu, prvo otvorite karticu Groups. Pritisnite dugme Add New Group. Unesite ime grupe i pritisnite dugme OK. Otvorite karticu Group Membership. Izaberite korisnika ili korisnike koje hoæete da dodate u grupu (grupe). Izaberite grupu, pritisnite dugme Add i na kraju pritisnite dugme Apply. Na kartici User Validation birate metodu za proveravanje lozinki. 18.1.4.3 Upravljanje mrežom Ako morate da podesite ponašanje NAS ureðaja na mreži, iz navigacionog menija izaberite stavku Manage Network (slika 18.8). U prozoru koji æe se otvoriti možete podesiti IP adresu, identifikaciju (ime ili pripadnost radnoj grupi), WINS parametre i parametre DHCP servera (u sluèaju da NAS pruža DHCP usluge). Kada NAS opslužuje drugi DHCP server, što znaèi da IP adresu i masku podmreže dobija automatski, otvorite karticu Network i potvrdite polje "Obtain an IP address from a DHCP server". Na kartici Identification zadajete ime ureðaja i radnu grupu kojoj pripada. Ako koristite WINS, istoimena kartica omoguæava njegovo ukljuèivanje i unošenje IP adrese WINS servera. Kada ne postoji zaseban DHCP server koji podržava NAS ureðaj, otvorite karticu DHCP Server i podesite opseg IP adresa kojima ureðaj upravlja. ALEXA 2002

8/588

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

18.1.4.4 Upravljanje diskom NAS ureðaji, kao što je Maxtor NAS 3000, najèešæe imaju nekoliko diskova za skladištenje podataka. Ako je to sluèaj i sa vašim NAS ureðajem, možete upravljati naèinom na koji se ti diskovi koriste. Podrazumevano æe NAS ureðaj obuhvatiti više diskova da bi napravio jedan disk velikog kapaciteta. Primera radi, NAS s dva diska kapaciteta 60 GB može od njih da napravi jedan logièki disk kapaciteta do 120 GB. Alternativno, u meniju Manage Disk (slika 18.9) izaberite opciju za konfigurisanje diskova: ¦ Two individual disks (no RAID) - dva pojedinaèna diska (bez redundantnog niza nezavisnih diskova). ¦ One active/one backup disk (basic mirroring) - jedan aktivan/jedan rezervni (osnovno preslikavanje).

SLIKA 18.8 Meni Manage Network omoguãava podešavanje podešavanje ponašanja NAS ureðaja na mreži. Naravno, tehnièki napredniji NAS ureðaji s više diskova (sa èetiri, šest, osam ili više diskova) podržavaju dodatne konfiguracione šeme. Ako izmenite konfiguraciju diskova, moraæete primeniti izmene i - najèešæe - ponovo formatirati diskove na koje se izmene odnose. 18.1.5 REŠAVANJE PROBLEMA SA NAS UREÐAJIMA NAS ureðaji se lako instaliraju, imaju dobre performanse i pouzadno rade u dužem periodu, ali to ne znaèi da se ne mogu javiti problemi. Kao administrator ili tehnièar, morali biste znati šta je sve važno da biste mogli da održavate najèešæe korišæene NAS ureðaje i da biste prepoznavali uobièajene simptome. 18.1.5.1 DHCP usluge Ako NAS ureðaj pruža DHCP usluge, moraæete da nauèite i primenite nekoliko specijalnih pravila prilikom planiranja instalacije ureðaja. Ako ureðaj instalirate na mrežu koja veæ obezbeðuje DHCP usluge (obièno je to mreža sa ALEXA 2002

9/589

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

serverom ili nekim drugim ureðajem sa ugraðenim DHCP uslugama), ureðaj æe automatski dobiti IP adresu pa ne morate ništa da preduzimate.

SLIKA 18.9 Meni Manage Disk omoguãava konfigurisanje NAS ureðaja s više unutrašnjih diskova. Ukoliko ste ureðaj instalirali u mrežno okruženje bez DHCP servera, sam ureðaj æe postati DHCP server s podrazumevanom statièkom adresom (na primer, 192.168.42.252) i podrazumevanom maskom podmreže (na primer, 255.255.255.0). Ureðaj koji koristite možda ima drugaèije podrazumevane parametre, ali naveli smo dobar primer. Da biste konfigurisali NAS ureðaj, moraæete da pristupite raèunaru s adresom koja se nalazi u opsegu dozvoljenih IP adresa, pa æete možda morati privremeno da mu promenite IP adresu. U suprotnom, softver za konfigurisanje prijaviæe grešku kada budete pokušali da izaberete NAS ureðaj. Ako kasnije premestite NAS ureðaj u DHCP okruženje (na primer, ako NAS instalirate u neku drugu podmrežu), obavezno proverite da li su DHCP usluge ponovo izabrane. Da biste to uradili, otvorite matiènu stranu ureðaja u èitaèu Weba, izaberite meni Manage Network i potvrdite polje "Obtain IP Address Automatically". Ako ne rekonfigurišete premešten NAS ureðaj, na mreži može doæi do prekida u radu. 18.1.5.2 Upozorenja Kada se pojavi problem, NAS ureðaji æe generisati poruke o greškama ili dijagnostièke poruke koje se èuvaju u dnevnièkoj datoteci. Kada korisnik prijavi da ne može da pristupi ureðaju, administrator ili tehnièar prvo bi trebalo da pregledaju tu datoteku. Akcije koje æe preduzeti zavise od generisanih poruka o greškama i od upozorenja. Ureðaj kompanije Maxtor generiše sledeæe poruke niskog prioriteta: ¦ Sukob imena servera (There is a server name conflict). ¦ Uspešno ažuriranje operativnog sistema (The OS has been updated successfully). ¦ Disk 1 ili 2 je ispunjen 2% (Volume 1 or 2 is 2% full). ALEXA 2002

10/590

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

¦ Disk 1 ili 2 je ispunjen 90% (Volume 1 or 2 is 90% full). ¦ Previsoka temperatura procesora (The CPU temperature is too high). ¦ Napon procesora izvan dozvoljenog opsega (The CPU voltage is out of range). ¦ Pet neuspešnih unošenja administratorske lozinke (There have been five failed attempts on admin password). Maxtorov NAS ureðaj generiše sledeæa upozorenja i poruke srednjeg prioriteta: ¦ Sve prethodno navedene poruke niskog prioriteta. ¦ Provera doslednosti sistema datoteka (There is a file system consistency check - fsck). ¦ Korisnik je premašio dozvoljenu kvotu prostora na disku (Disk space is exceeded by a user). ¦ Duplirana IP adresa (There is a duplicate IP address). ¦ Otkaz senzora za praæenje temperature i napona procesora (There is a CPU temp/Voltage sensor failure). ¦ U toku je ažuriranje operativnog sistema (There is an OS update in progress). ¦ Neuspešno ili uspešno ažuriranje operativnog sistema (The OS update failed or was successful). ¦ Greška dijagnostike diska (There is a SMART - disk diagnostic - error). Isti ureðaj generiše sledeæe poruke i upozorenja visokog prioriteta: ¦ Sva prethodno navedena upozorenja niskog prioriteta. ¦ Sva prethodno navedena upozorenja srednjeg prioriteta. ¦ Visok stepen sukoba na mreži (The network collision rate is high). Brisanje upozorenja Redovno proveravanje dnevnika upozorenja i poruka o greškama trebalo bi da bude deo standardne procedure održavanja. To administratoru omoguæava da uoèi i otkloni probleme pre nego što postanu opasni. Da biste proverili i kasnije izbrisali upozorenja, uradite sledeæe: 1. Pritisnite odrednicu Home. 2. Ako kaitica Alerts nije otvorena, pritisnite jezièak Alerts. 3. Prouèite upozorenja prikazana u polju Alert. 4. Ukoliko hoæete da vidite opis upozorenja, izaberite ga i pritisnite Help. 5. Da biste izbrisali upozorenja, pritisnite dugme Clear Alerts. Upozoravanje e-poštom Mnogi administratori više vole da dobijaju upozorenja elektronskom poštom umesto da ruèno pretražuju dnevnik rada NAS ureðaja. Ako vaš NAS ureðaj podržava slanje upozorenja (a u mreži se koristi SMTP server za e-poštu), iskoristite sledeæe korake da biste to omoguæili: 1. Pritisnite odrednicu Tools. 2. Ako kartica E-mail nije otvorena, pritisnite jezièak E-mail. 3. Unesite adresu SMTP servera. 4. Unesite adresu elektronske pošte na koju ureðaj treba da šalje upozorenja (na primer, [email protected]). ALEXA 2002

11/591

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

5. Izaberite nivo prioriteta upozorenja koja želite da dobijate (možda bi na poèetku trebalo da izaberete sva upozorenja). 6. Da biste proverili valjanost unetih podataka i parametara, pritisnite dugme Test. 7. NAS ureðaj æe na navedenu adresu e-pošte poslati probnu poruku preko servera koji ste naveli u treæem koraku. Ako primite poruku, unete informacije su valjane. 8. Kada proverite podatke i parametre, pritisnite dugme Apply. 18.1.5.3 Upravljanje operativnim sistemom NAS ureðaj je namenski server datoteka koji radi pod operativnim sistemom proizvoðaèa samog ureðaja. S vremena na vreme, proizvoðaèi objavljuju nove verzije svojih operativnih sistema sa ispravljenim greškama, poboljšanom kompatibilnošæu i unapreðenim performansama. Operativni sistem ureðaja možete ažurirati neposredno s Web lokacije proizvoðaèa. Pre nego što se odluèite da ažurirate operativni sistem, proverite opšte stanje ureðaja da biste videli tekuæe informacije o softveru i hardveru. Na primer: 1. Pomoæu èitaèa Weba pristupite softveru za upravljanje ureðajem. 2. Pritisnite stavku Home. 3. Ako kartica General nije otvorena, pritisnite istoimeni jezièak. 4. Prouèite informacije prikazane na kartici. One èesto sadrže sledeæe detalje: ¦ Operating system version Verzija operativnog sistema koja se trenutno koristi. ¦ Installation/update time Datum instaliranja (ili poslednjeg ažuriranja) operativnog sistema. ¦ Product identification Interni broj koji identifikuje ureðaj. ¦ CPU type Model i brzina procesora servera. ¦ Server up time Dužina perioda neprekidnog rada ureðaja od momenta poslednjeg resetovanja. Ažuriranje operativnog sistema Uobièajeno je da proizvoðaè korisniku pošalje obaveštenje o dostupnosti nove verzije operativnog sistema (zajedno sa URL adresom i imenom datoteke koju treba preuzeti). Te nove verzije operativnog sistema obièno su bezbedne, ali obavezno koristite raèunar s Web èitaèem koji se može povezati s Internetom. Pored toga, imajte na umu da æe se na kraju ažuriranja server datoteka resetovati, pa zato ne zapoèinjite ažuriranje dok ga neko koristi. Da biste ažurirali operativni sistem, uradite sledeæe: 1. Pristupite softveru za upravljanje ureðajem pomoæu èitaèa Weba. 2. Pritisnite stavku Home. 3. Ako kartica General nije otvorena, pritisnite istoimeni jezièak. 4. Zapišite broj tekuæe verzije operativnog sistema. 5. Pritisnite stavku Tools. 6. Ako kartica Update nije otvorena, pritisnite istoimeni jezièak. 7. Pritisnite dugme Update. 8. Kada se otvori prozor èitaèa, sledite uputstva za preuzimanje novog ALEXA 2002

12/592

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

operativnog sistema. Ne zaboravite da ureðaju niko neæe moæi da pristupi u toku ažuriranja. 9. Kada se NAS ponovo pokrene pritisnite Home. 10. Ako se ne vidi kartica General pritisnite istoimeni jezièak. 11. Proverite da li server radi pod novom verzijom operativnog sistema. Ažuriranje operativnog sistema najèešæe ne uspeva iz sledeæih razloga: ¦ Tokom ažuriranja je prekinuta veza s Internetom. ¦ Datoteka je ošteæena tokom prenosa. ¦ NAS ureðaj je ostao bez napajanja. ¦ Sistem veæ radi pod najnovijom verzijom. ¦ Na disku nema dovoljno prostora za datoteku koja se preuzima. 18.1.5.4 Upravljanje datotekom LMHOST Ako za administriranje ureðaja želite da koristite imena servera (umesto IP adrese), možda æete morati da izmenite ili napravite datoteku LMHOSTS. To æete uraditi na sledeæi naèin: 1. Ako datoteka LMHOSTS veæ postoji (primera radi, LMHOSTS.SAM), otvorite je u programu Notepad. Ukoliko datoteka ne postoji, otvorite nov dokument u Notepadu. Kada hoæete da izmenite postojeæu datoteku, otvorite je i snimite rezervnu kopiju (s promenjenim imenom kao što je LMHOSTS.OLD), da biste mogli da obnovite saèuvanu kopiju ako se pojavi greška u izmenjenoj datoteci. 2. Unesite IP adresu i zatim pet puta pritisnite razmaknicu. Nakon toga unesite izabrano ime servera. Ime servera može da bude dugaèko najviše 15 znakova. 192.168.42.252 ime_servera Primer: 3. Snimite datoteku sa originalnim imenom, ako menjate postojeæu datoteku LMHOSTS. Ako pravite novu datoteku, snimite je pod imenom LMHOSTS u poddirektorijum Windows 9x (ili poddirektorijum WINNT). 4. Resetujte raèunar. Datoteka LMHOSTS i ime servera postaæe aktivni. 18.1.5.5 Režim Passthrough Neki NAS ureðaji mogu da rade u režimu Passthrough koji informacije o korisnicima i grupama preuzima s primarnog kontrolera domena (engl. Primary Domain Controller, PDC). To znaèi da ne morate da definišete korisnike ili grupe na NAS ureðaju, niti da njima morate zasebno da upravljate - veæ samo upravljate pravima pristupa lokalnim deljenim diskovima i direktorijumima. Sledeæi koraci predstavljaju primer ukljuèivanja ovog režima: 1. Otvorite karticu Manage Users, pritisnite User Validation i na kraju pritisnite dugme Passthrough. 2. Unesite NetBIOS ime servera. 3. Unesite IP adresu PDC servera i pritisnite dugme Apply. 4. Na upozorenje pritisnite Yes i sve prethodno definisane konfiguracije i prava korisnika biti izbrisani. Pojaviæe se još jedna poruka da resetujete sistem. Pritisnite dugme OK - tako æete aktivirati režim Passthrough. ALEXA 2002

13/593

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

5. Izaberite meni Tools i otvorite karticu Shutdown. 6. Zadajte broj minuta do iskljuèivanja ureðaja (trenutan odziv dobiæete ako izaberete nula minuta) i pritisnite dugme Restart. Sistem bi tada trebalo da se naðe u režimu Passthrough. Otvorite karticu Manage Users - trebalo bi da budu prikazani korisnici i grupe prema Konfiguraciji PDC servera. Ako ne vidite listu korisnika i grupa, bilo koji korisnik bi trebalo da pristupi deljenom disku ili direktorijumu na NAS ureðaju, što æe inicirati preuzimanje baze podataka. Nakon toga, u èitaèu Weba pritisnite dugme Refresh (ili izaberite tu komandu iz odgovarajuæeg menija) i lista definisanih grupa trebalo bi da se pojavi u prozoru. Da bi izmene stupile na snagu, morate se odjaviti sa stonog ili prenosivog raèunara (ali ne i sa NAS ureðaja). Resetujte radnu stanicu da biste se odjavili. Primarni kontroler domena pod Windowsom NT ne dodeljuje prava pristupa deljenom disku na NAS ureðaju, veæ samo proverava i potvrðuje lozinke korisnika i pripadnost grupi. Prava pristupa se dodeljuju na samom ureðaju. 18.1.5.6 Rezervna kopija i njeno obnavljanje I pored toga što se NAS ureðaj može konfigurisati tako da se koristi redundantni niz nezavisnih diskova (RAID), zaštita važnih podataka zahteva pravljenje kompletne rezervne kopije. Ta se rezervna kopija po potrebi može obnoviti. U ovom odeljku upoznaæete se s postupkom za pravljenje rezervne kopije i obnavljanje potrebnih datoteka. Da biste napravili rezervnu kopiju podataka koji se èuvaju na NAS ureðaju, uradite sledeæe: 1. Prijavite se za rad na NAS ureðaju preko neke klijentske radne stanice i to kao Administrator. 2. U meniju Main izaberite odrednicu Tools. Pojaviæe se prozor apleta Tools. 3. Otvorite karticu Backup a zatim pritisnite dugme Backup Now. Rezervna kopija æe bili snimljena pod imenom config.dat u direktorijum \\vol1\ st_backup. Po završetku postupka pojaviæe se nov prozor s obaveštenjem da je rezervna kopija konfiguracionih parametara NAS ureðaja uspešno napravljena. Pritisnite dugme OK da biste nastavili. 4. U meniju Main izaberite odrednicu Share Folders i pojaviæe se prozor istoimenog apleta. 5. Otvorite karticu Shares, istaknite direktorijum \st_backup i pritisnite radio-dugme Shared. Ime direktorijuma \st_backup pojaviæe se u odgovarajuæem polju. Pritisnite dugme Apply da biste snimili izmene. 6. Otvorite karticu User Access, istaknite odrednicu User Administrator i pritisnite radio-dugme Read/Write. Pritisnite dugme Apply da biste snimili izmene. 7. Kopirajte direktorijum \\vol1\st_backup na neki drugi deljeni mrežni disk ili na lokalni èvrsti disk. 8. Rezervnu kopiju podataka koji se nalaze na NAS ureðaju napravite pomoæu standardne aplikacije za backup (Veritas Backup Exec, Computer Associates ArcServe ili sl.). Ako nemate takvu aplikaciju, kopirajte podatke na neki drugi medijum (na primer, deljeni mrežni disk ili lokalni èvrsti disk). ALEXA 2002

14/594

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

Podatke æete obnoviti na sledeæi naèin: 1. Prikljuèite naponske i mrežne kablove rezervnog NAS ureðaja, a zatim ukljuèite napajanje. 2. Aktivirajte softver za upravljanje ureðajem sa sistema na kojem je on instaliran i unesite sve tražene podatke. Rezervnom ureðaju obavezno dodelite istu lozinku, mrežno ime i IP adresu. 3. Prijavite se za rad kao Administrator, a potom iz menija Main izaberite odrednicu Manage Disks. 4. Konfigurišite diskove istovetno konfiguraciji izvornog ureðaja. Nakon toga resetujte ureðaj. 5. Obnovite strukturu datoteka i direktorijuma pomoæu aplikacije za pravljenje rezervne kopije (ili iz kopije podataka). Po okonèanju postupka resetujte ureðaj. 6. Ponovo se prijavite za rad na NAS ureðaju kao Administrator. 7. Iz menija Main izaberite odrednicu Tools. Pojaviæe se prozor istoimenog apleta. 8. Otvorite karticu Restore i izaberite datoteku config.dat koja je prethodno kopirana na deljeni mrežni disk (ili na lokalni èvrsti disk). Pritisnite dugme Restore Now. 9. Po završetku obnavljanja datoteke config.dat resetujte NAS ureðaj. 10. U ovom trenutku, struktura datoteka i direktorijuma trebalo bi da bude ista kao na izvornom ureðaju. Korisnici i grupe koji imaju prava pristupa takoðe bi trebalo da budu isti kao na izvornom ureðaju. Proverite moguænost pristupanja tako što æete zamoliti nekoliko korisnika da pristupe deljenim diskovima i direktorijumima. 18.1.6 SIMPTOMI Iako najveæi broj NAS ureðaja obezbeðuje mrežni prostor za skladištenje podataka uz podržanu tehnologiju „utakni i koristi”, èesto se javljaju odreðeni problemi. Veæina se može rešiti vizuelnom proverom i izmenama konfiguracionih parametara, ali se mogu pojaviti i specifièni problemi koji zahtevaju opsežne akcije za njihovo otklanjanje. SIMPTOM 18.1 Ne možete upravljati NAS ureðajem. Uvek prvo proverite napajanje i veze. Uverite se da je ureðaj prikljuèen na napajanje i da odgovarajuæi indikator svetli. Ako treba, ukljuèite ureðaj. U sluèaju da je ureðaj veæ ukljuèen, proverite da li svetli LED dioda Network. Ako je ona iskljuèena, proverite mrežni kabl. Koristite kabl koji je isporuèen sa ureðajem. Utaknite ga u prikljuèak na zadnjoj strani kuæišta sa oznakom LAN. Drugi kraj kabla utaknite u odgovarajuæi prikljuèak (10/100BaseT Ethernet) mrežnog razvodnika ili skretnice. Iskoristite neki drugi prikljuèak na razvodniku ili skretnici, ili upotrebite drugi kabl. Ukoliko razvodnik ili skretnica ima prikljuèak "uplink", nemojte ga koristiti ako dugme Uplink nije u odgovarajuæem položaju. Nemojte povezivati ureðaj direktno sa stonim ili prenosivim raèunarom ako nemate specijalan ukršten kabl za NAS ureðaj (on se kupuje zasebno). Ako ni posle reseta ne rešite problem, reè je verovatno o ozbiljnom kvaru, pa ãete morati da zamenite ureðaj. ALEXA 2002

15/595

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

SIMPTOM 18.2 Ne možete da pronaðete NAS ureðaj na mreži. Primera radi, ureðaj ne možete da pronaðete u prozom Network Neighborhood (Windows 9x) ili My Network Places (Windows 2000). Prvo se uverite da uzrok problema nije nešto što je navedeno u objašnjenju simptoma 18.1. Ako ureðaj nije ukljuèen, ako nije povezan pravilno ili je ošteæen razvodnik ili skretnica, ureðaj neæe moæi da komunicira sa ostatkom mreže (i neæe biti vidljiv u mreži). Proverite da li NAS ureðaj pripada istoj radnoj grupi kao i stoni ili prenosivi raèunar koji trenutno koristite. Otvorite Network Neighborhood ili My Network Places i dvaput pritisnite stavku Entire Network. Potražite u listi ime radne grupe kojoj pripada NAS ureðaj ("Workgroup"). Ako je pronaðete, dvaput pntisnite ime ureðaja i on bi trebalo da se pojavi. Na slici 18.10 prikazani su ureðaj MA007F13 i server SERVER01.

SLIKA 18.10 Lako ãete videti da se NAS uzreðaj nalazi u mreži a do njega ãete doãi kao i do bilo kog drugog ureðaja. Ako se NAS ureðaj ni tada ne pojavi u odgovarajuæoj grupi, a koristite Windows 9x, pritisnite Start | Find | Computer. Unesite ime ureðaja (primera radi, MA007F13) i pritisnite dugme Find Now. Raèunar æe potražiti ureðaj na osnovu njegovog imena i, ako ga pronaðe, prikazaæe ga u desnom oknu prozora. Dvaput pritisnite ime ureðaja i deljeni disk (diskovi) æe se pojaviti. Ako raèunar radi pod Windosom 2000, pretraživanje možete obaviti kada u okviru za dijalog My Network Places izaberete Entire Network. Ukoliko ne uspete da rešite problem, resetujte ureðaj da biste ga možda tako rešili. Ako ni tada ne uspete, kvar je verovatno ozbiljan, pa æete morati da zamenite ureðaj. SIMPTOM 18.3 Nepravilno prikazivanje programa za upravljanje ureðajem. Prvo proverite da li uopšte možete da upravljate ureðajem pomoæu èitaèa Weba. Ako ne možete, na administratorsku konzolu æete morati da instalirate pomoæni program za upravljanje da biste mogli da pristupite ureðaju. Ukoliko ureðajem možete da upravljate pomoæu èitaèa Weba, proverite da li koristite odgovarajuæu verziju èitaèa (recimo, Internet Explorer 4.01 ili noviju). U sluèaju da koristite dobru verziju èitaèa, proverite da li je èitaè podešen za prikazivanje Java apleta i prihvatanje „kolaèiæa”. U suprotnom, administratorski program neæe biti ispravno prikazan (ako ga je uopšte moguæe prikazati). ALEXA 2002

16/596

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

SIMPTOM 18.4 Izgubili ste administratorsku lozinku. Resetujte ureðaj. Neke ureðaje možete resetovati tako što æete, dok su ukljuèeni, pritisnuti dugme Reset. Neke modele morate prvo da iskljuèite a zatim da vrhom hemijske olovke pritisnete dugme Reset na zadnjoj strani kuæišta pre nego što ponovo ukljuèite ureðaj. Dugme Reset držite pritisnuto od tri do pet sekundi. Kad resetujete server datoteka, saèuvaæete podatke o konfiguraciji diskova i bazu bezbednosnih parametara, ali brišete sve konfiguracione parametre. Server æe po podizanju operativnog sistema „smatrati” da se radi o potpuno novom sistemu. Zato æe se pokrenuti èarobnjak za konfigurisanje, kao da je reè o inicijalnom podešavanju parametara, što podrazumeva ponovno dodeljivanje IP adrese i poništavanje parametara WINS servera. Ako ste napravili rezervnu kopiju konfiguracionih parametara, možete ih obnoviti na osnovu uputstava proizvoðaèa ureðaja. Poruka o grešci "Disk mirror is in a degraded state". SIMPTOM 18.5 Kada je NAS ureðaj konfigurisan tako da obezbeðuje preslikavanje diskova, ova poruka o grešci znaèi da su se na jednom od uparenih diskova pojavile greške (ili da tog diska uopšte nema). Drugi disk radi normalno i na njemu se nalaze saèuvani podaci. Ako znate da jedan od diskova fizièki nedostaje (na primer, uklonili ste ga da biste ga zamenili), zanemarite ovo upozorenje - nestaæe kada vratite disk koji nedostaje. Kada su oba diska fizièki prisutna, možda je reè o ozbiljnom hardverskom problemu. Iskljuèite NAS ureðaj i ponovo ga ukljuèite. Ako time ne rešite problem, verovatno je disk ošteæen ili se radi o problemu na samom NAS ureðaju pa ga morate zameniti ispravnim. SIMPTOM 18.6 Poruka o grešci "Disk mirror is in a failure state". Ovo je poruka o ozbiljnom problemu i ukazuje na to da su se greške pojavile na oba uparena diska. Èesto pojavljivanje ove poruke znaèi i to da su podaci koji se èuvaju na ureðaju ošteæeni (i da im najverovatnije nije moguæe pristupiti). Iskljuèite ureðaj i ponovo ga ukljuèite. Ako time ne rešite problem, možda æete morali da zamenite ošteæene diskove ili ceo NAS ureðaj. U svakom sluèaju, sadržaj ošteæenih uparenih diskova moraæete da obnovite koristeæi poslednju napravljenu rezervnu kopiju. SIMPTOM 18.7 Poruka o grešci "Disk volume is full". Poruka koja sama ukazuje na uzrok problema - na disku više nema prostora za skladištenje podataka. Izbrišite sve datoteke koje više ne koristite (stare datoteke ili dodatne kopije radnih datoteka). Imajte na umu da datoteke ne možete izbrisati pomoæu administrativnog softvera, veæ koristite Windows Explorer (ili neku drugu alatku za upravljanje datotekama). Alternativno, neke datoteke možete premestiti na drugi medijum za skladištenje (recimo, na traku za èuvanje rezervnih kopija ili na neki drugi server datoteka). Ako se poruka o grešci i posle toga bude pojavljivala, razmislite o nadogradnji postojeæeg NAS ureðaja. Dodajte još jedan disk, zamenite postojeæi disk diskom veæeg kapaciteta ili prikljuèite još jedan NAS ureðaj na mrežu. SIMPTOM 18.8 Poruka o grešci "High number of drive errors", ukazuje na ozbiljne probleme na jednom ili više diskova NAS ureðaja. Pokušajte da rešite problem resetovanjem. Ako se poruka i dalje pojavljuje, ureðaj treba poslati na servisiranije ili zatražiti od proizvoðaèa da ga zameni ispravnim. ALEXA 2002

17/597

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

SIMPTOM 18.9 Poruka o grešci "Low disk space". Na disku ostalo manje od deset procenata slobodnog prostora. Izbrišite datoteke koje vam više ne trebaju (stare datoteke ili dodatne kopije radnih datoteka). Imajte na umu da datoteke ne možete izbrisati pomoæu administrativnog softvera, veæ koristite Windows Explorer (ili neku drugu alatku za upravljanje datotekama). Alternativno, neke datoteke možete premestiti na drugi medijum za skladištenje (recimo, na traku za èuvanje rezervnih kopija ili na neki drugi server datoteka). Ako se poruka o grešci i posle toga bude pojavljivala, razmislite o nadogradnji postojeæeg NAS ureðaja. Dodajte još jedan disk, zamenite postojeæi disk diskom veæeg kapaciteta ili prikljuèite još jedan NAS ureðaj na mrežu. SIMPTOM 18.10 Poruka o grešci "The user at has issued 5 incorrect passwords". Jedan od korisnika na mreži (IP adresa navedena u poruci identifikuje raèunar na kojem korisnik radi) pokušao je najmanje pet puta da se prijavi za rad kao administrator, ali je pri tome koristio pogrešnu lozinku pridruženu korisnièkom imenu „Administrator”. Reè je o ozbiljnom pokušaju upada u raèunarski sistem. Trebalo bi istog èasa preduzeti odgovarajuæe mere zaštite, jer æe zlonamerni korisnik najverovatnije i dalje pokušavali da neovlašæeno pristupi sistemu. SIMPTOM 18.11 Ne dobijete upozorenja e-poštom koja generiše i šalje NAS ureðaj. Konfigurisali ste ureðaj da upozorenja šalje e-poštom, ureðaj generiše poruke, ali ih vi ne dobijate. Problem ovoga tipa najèešæe prouzrokuje pogrešno konfigurisanje ureðaja. Prvo potvrdite da je server za e-poštu koji ste naveli prilikom konfigurisanja zaista SMTP server. Da biste to uradili, pritisnite stavku Tools i otvorite karticu E-mail. Proverite da li je server za e-poštu direktno povezan s mrežom. Ako je taj server dostupan samo po ostvarivanju indirektne veze s mrežom, neæete moæi da primate obaveštenja. Pošaljite probnu poruku da biste se uverili da su svi podaci koje ste uneli taèni. Probnu poruku æete poslati ako pritisnete stavku Tools, otvorite karticu Email i pritisnete dugme Test. Proverite i koju ste opciju za prioritet poruke izabrali (Low, Medium, High) - ako ste izabrali opciju None, neæe vam biti poslata nijedna poruka. Ukoliko server za elektronsku poštu dobija IP adresu od DHCP servera, potvrdite da dobija i ime raèunara domaæina. Na taj naèin se serveru obezbeðuje ispravno DNS ime domena. SIMPTOM 18.12 Korisnik vidi NAS ureðaj na mreži, ali ne može da snimi datoteke u odreðeni direktorijum. U veæini sluèajeva, ovaj problem ima veze s deljenjem direktorijuma. Proverite da li je direktorijum kojem korisnik pokušava da pristupi deljeni (deljeni direktorijumi oznaèeni su ikonicom s ispruženim dlanom). Proverite i da li korisnik ima prava upisivanja u direktorijum i èitanja njegovog sadržaja (Read/ Write), što se odnosi i na njegove nadreðene direktorijume. Da biste proverili koja prava ima korisnik, pritisnite stavku Share Folder, otvorite karticu User Access i iz hijerarhijskog stabla direktorijuma izaberite problematièan direktorijum. Odredite koja su prava dodeljena korisniku (i svim grupama kojima pripada), a zatim izvršite neophodne izmene. SIMPTOM 18.13 Ne možete da ažurirate NAS ureðaj novim operativnim sistemom. Nova, ažurna verzija operativnog sistema može se preuzeti s Web ALEXA 2002

18/598

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

lokacije proizvoðaèa. Kada dobijete poruku tipa: "Unit has not been updated successfully with a new operating system" to znaèi da operativni sistem nije preuzet i ažuriran. NAS æe nastaviti da koristi operativni sistem koji je koristio pre nego što ste pokušali da preuzmete novu verziju. U tom sluèaju, nastavite rad ili pokušajte ponovo da preuzmete novu verziju operativnog sistema (uverite se da ste izabrali odgovarajuæu datoteku za preuzimanje). Ako ni posle dodatnih pokušaja ne uspete da rešite problem, proverite tekuæu verziju operativnog sistema i od proizvoðaèa ureðaja zatražite pomoæ - možda æete morati da preuzmete alternativnu datoteku ili da ureðaj pošaljete na servisiranje. Detaljnije informacije naæi æete u odeljku „Upravljanje operativnim sistemom”.

18.2 SERVERI SA CD UREÐAJIMA Na mrežama s velikim protokom podataka èesto je neophodno omoguæiti deljenje sadržaja kompakt diskova, što se postiže korišæenjem veæeg broja CD ureðaja. Meðutim, korisna i vredna alternativa postali su CD serveri (kao što je 20 GB GigaCD Server kompanije Linksys, slika 18.11). Oni omoguæavaju korisnicima da na CD server kopiraju sadržaj èesto upotrebljavanih kompakt diskova s podacima, grafièkim datotekama, muzikom, igrama, pri èemu se izbegava ponekad mukotrpan proces pronalaženja odgovarajuæeg diska kao i razmenjivanje s drugim korisnicima.

SLIKA 18.11 Server GigaCD kompanije Linksys omoguãava da sadržju kompakt diskova pristupe korisnici raèunarske mreže. CD server omoguæava da podaci s kompakt diskova postanu istovremeno dostupi veæem broju korisnika mreže. Ako na mrežnom raèunaru nemate instaliran CD ureðaj, dovoljno je da pristupite CD serveru i da preko njega pristupite podacima na kompakt disku. CD server omoguæava: ¦ deljenje pristupa kompakt diskovima preko mreže ¦ pokretanje aplikacija koje se nalaze na nekom kompakt disku, pri èemu na radnoj stanici korisnika ne postoji CD ureðaj ¦ skladištenje sadržaja najviše 30 kompakt diskova (kapaciteta 650MB) ALEXA 2002

19/599

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

¦ korišæenje svih audio kompakt diskova ¦ nadziranje i iskljuèivanje ureðaja na daljinu ¦ ažuriranje sistemskog softvera (firmvera) s bilo koje radne stanice prikljuèene na mrežu ¦ rad u formi DHCP servera ili klijenta. CD serveri datoteka su, baš kao i serveri sa èvrstim diskovima, izuzetno samosvojni namenski mrežni ureðaji koji se u postojeæu mrežu mogu integrisati uz vrlo malo napora prilikom instaliranja i konfigurisanja. Samo treba da umetnete kompakt disk i da njegov sadržaj kopirate na interni èvrsti disk - od tog momenta, sadržaj postaje dostupan svim korisnicima u mreži. 18.2.1 UPOZNAVANJE SA INDIKATORIMA Namenski ureðaji za skladištenje podataka (kao što je Linksys GigaCD Server) izveštavaju o svom statusu i problemima do kojih dolazi pri radu preko niza svetlosnih indikatora. Pre nego što instalirate ureðaj, upoznajte se sa indikatorima i njihovom ulogom. Najèešæe se na CD serverima nalaze sledeæi indikatori: ¦ Ready Zelena LED dioda koja trepæe tokom ukljuèivanja i iskljuèivanja ureðaja, a po završetku procedure se iskljuèuje. Tokom nadogradnje softvera trepæu indikatori Ready i Error. ¦ Error LED dioda boje æilibara trepæe tokom ukljuèivanja ureðaja. Kada se pojavi hardverski problem, dioda stalno svetli. Tokom nadogradnje softvera trepæu indikatori Ready i Error. ¦ LAN Po uspostavljaju veze s mrežom, pali se ova zelena dioda. Tokom prenošenja podataka s mreže i na mrežu, ovaj indikator trepæe. ¦ Disk Zeleni indikator koji trepæe kad god ureðaj pristupa internom èvrstom disku. ¦ Disk Full I ovaj indikator je zelene boje i u normalnom stanju je iskljuèen. Ukljuèiæe se i poèeti da trepæe kada na èvrstom disku ostane dva procenta slobodnog prostora, a neprestano æe svetleti kada na disku više ne bude slobodnog prostora za skladištenje podataka. ¦ Copy Error U normalnim situacijama ovaj indikator boje æilibara je iskljuèen. Ako tokom kopiranja sadržaja kompakt diska na interni èvrsti disk doðe do greške, dioda æe se ukljuèiti i ostaæe u tom stanju sve dok se iz ureðaja ne izvadi kompakt disk. 18.2.1.1 Zvuèni indikator Namenski ureðaji za skladištenje podataka kao što je GigaCD server, èesto koriste i zvuèni indikator kako bi ukazali na dogaðaje ili greške u radu koje zahtevaju pažnju administratora ili korisnika. Na taj naèin dobiæete sledeæe poruke o grešci ili o nekom dogaðaju: ¦ Jedan zvuèni signal Pritisnuto je dugme Reset IP/Password ili prekidaè za ukljuèivanje i iskljuèivanje ureðaja. ¦ Dva zvuèna signala Ovo upozorenje se obièno ponavlja svakih 5 sekundi tokom jednog minuta. Server je DHCP klijent, ali DHCP server nije odgovorio na njegov zahtev. ALEXA 2002

20/600

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

¦ Tri zvuèna signala Ovo upozorenje se obièno ponavlja svakih 15 sekundi tokom 3 minuta i ukazuje na to da je èvrsti disk servera ispunjen do 98 procenata kapaciteta. ¦ Pet zvuènih signala Upozorenje koje se ponavlja svakih 15 sekundi tokom 3 minuta i ukazuje na pregrevanje servera. Neki tipovi servera automatski æe se iskljuèiti 3 minuta posle prvog zvuènog signala ovog tipa. 18.2.2 OSNOVNO INSTALIRANJE Pošto su CD serveri namenski raèunari, instaliranje se svodi na prikljuèivanje ureðaja u slobodni mrežni prikljuèak i instaliranje softvera na administratorskoj konzoli. Meðutim, CD serveru se može pristupiti i njime se može upravljati s bilo koje radne stanice pomoæu èitaèa Weba. Sledeæi koraci opisuju uobièajeno instaliranje (naravno, vodite raèuna o tipu CD servera koji imate i razlikama u odnosu na navedene postupke): 1. Mrežnim kablom sa utiènicom tipa RJ-45 povežite prikljuèak na zadnjoj strani kuæišta ureðaja s mrežnim razvodnikom ili skretnicom. Server æe automatski odrediti da li je reè o vezi tipa 10BaseT ili 100BaseTX i naèin prenošenja podataka (puni dupleks ili poludupteks). 2. Kablom povežite prikljuèak gradske elektriène mreže i prikljuèak za napajanje CD servera. 3. Ukljuèite ureðaj. Tokom podizanja sistema, LED indikatori (Ready, Error, Disk Full i Copy Error) trepæu ili ostaju ukljuèeni nekoliko sekundi. Ukoliko dioda Error ostane upaljena, došlo je do hardverskog problema. U suprotnom, hardversko instaliranje je završeno. 4. Sledeæi korak je instaliranje neophodnog softvera na raèunar administratora. Umetnite instalacioni kompakt disk u CD ureðaj raèunara. Instalacioni program (Setup.exe) trebalo bi automatski da se pokrene. Ako do toga ne doðe, dvaput pritisnite ikonicu programa setup.exe na kompakt disku. 5. Izaberite opciju "Administrator Installation" i sledite uputstva da biste instalirali pomoæni program za upravljanje serverom. Po okonèanju instaliranja pokrenite program.

SLIKA 18.12 U prozoru programa za upravljanje navode se svi raspoloživi CD serveri u mreži. ALEXA 2002

21/601

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

6. Kada se pojavi glavni meni (slika 18.12), izaberite CD server koji želite da konfigurišete. Ako program od vas zatraži lozinku, pritisnite dugme OK (podrazumevano, lozinka se ne koristi). Izaberite ikonicu Startup i pokrenite program Quick Setup. Najèešæe opcije tog programa navedene su u tabeli 18.2. Kada snimite parametre programa Quick Setup, CD server bi trebalo da je spreman za rad. TABELA 18.2 NAJÈEŠÆE OPCIJE ZA BRZO PODEŠAVANJE CD SERVERA Parametar Parametri servera Server Name Comment Date/Time Time zone TCP/IP svojstva: Obtain IP Address Automaticaly Fixed IP Address IP Address

Networm Mask

Gateway Enable DHCP Server Start IP Address Finish IP Address

Objašnjenje Prikazuje se podrazumevano ime koje možete da promenite u bilo koje. U ovo polje možete uneti neobavezan komentar. Podešavanje sistemskog datuma i vremena. Parametar za podešavanje vremenske zone. Ovaj parametar ukljuèujete ako u mreži postoji DHCP ili Bootp server koji se koristi za dobijanje IP adrese CD servera. Pošto je reè o serveru, najbolje je koristiti fiksnu IP adresu. U ovo polje unesite fiksnu IP adresu CD servera. Quick Setup ãe ponuditi neiskorišãene vrednosti iz opsega adresa koje se koriste u tom delu lokalne reèunarske mreže. Ako je predložena vrednost trenutno dodeljen ureðaju koji je iskljuèen, promenite adresu i zaberite slobodnu. Koristite vrednost koja je dodeljena svim ostalim raèunarima u mrež. Podrazmevana vrednost za CD server je 255.255.255.0.i

I u ovom sluèaju vrednost bi trebalo da bude ista kao vrednost koja je dodeljena svim ostalim raèunarima u mreži. Ako je ova opcija izabrana, CD server ãe obezbeðivati IP adrese i srodne podatke raèunarima umreži. Raèunari mogu da zahtevaju te podatke od CD servera samo ako su podešeni kao DHCP klijenti. Prva vrednost za IP adrese koju dodeljuje DHCP sercer. Poslednja vrednost za IP adrese koju dodeèljuje DHCP server. Opseg adresa izmeðu poèetne (Start IP Address) i krajnje (Finish IP Address) adrese trebalo bi da bude dužine koja ãe zadoveljiti zahteve svih DHCP klijenata.

Svojstva umrežavanja Workgroup Name

Ime radne grupe - mora da bude uskljaðeno s imenom grupe koje koriste raèunari u lokalnoj mreži.

Code Page

Kodna strana - izbor odgovarajuãeg regiona u kome CD server radi.

Ne zaboravite da u mrežnu dokumentaciju dodate mrežni ureðaj za skladištenje podataka sa svim neophodnim detaljima: IP-adresom, MAC adresom i imenom ureðaja. 18.2.3 UPRAVLJANJE SERVEROM SA CD UREÐAJEM Pošto ste inicijalno konfigurisali CD server, upotrebite pomoæni program za upravljanje da biste izabrali ureðaj i upravljali njime. Primera radi, Linksys GigaCD Server obezbeðuje softver za upravljanje koji omoguæava zadavanje lozinke, podešavanje sistemskih parametara, izmenu parametara mreže i korišæenje ugraðenih pomoænih programa. U ovom delu poglavlja upoznaæete se sa znaèenjem opcija za upravljanje CD serverom. Upravljanje CD serverom najèešæe zapoèinje aktiviranjem odgovarajuæeg programa s administratorskog raèunara (ili pristupanjem CD serveru pomoæu ALEXA 2002

22/602

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

èitaèa Weba, ako ureðaj to podržava). Softver za upravljanje automatski æe skenirati mrežu tragajuæi za CD serverima, a zatim æe se pojaviti glavni ekran (kao na slici 18.12). Na njemu æe biti prikazani svi CD serveri koji se tog trenutka nalaze u mreži. Pritisnite ime servera kojem hoæete da pristupite (moraæete da unesete lozinku ako je definisana). Nakon toga, u prozoru æe se pojaviti svi dostupni „kabineti” (direktorijumi), a u okviru njih raspoloživi preslikani kompakt diskovi. Ako CD server omoguæava zadavanje lozinke (a to je sluèaj kod veæine), najbolje je podesiti lozinku tokom inicijalnog konfigurisanja ureðaja. Na taj naèin æete ureðaj zaštititi jer æete spreèiti neovlašæenu promenu konfiguracije. Ne zaboravite da lozinku zapišete i saèuvate je na sigurnom mestu. 18.2.3.1 Konfigurisanje sistema Opcije za konfigurisanje sistema najèešæe obuhvataju sve važne radne parametre ureðaja. Opšti parametri omoguæavaju zadavanje imena CD servera koje æe biti korišæeno u mreži. Moguæe je podesiti i sistemski datum i vreme. Parametri kopiranja služe za zadavanje podrazumevane mrežne lokacije snimljenih „slika” kompakt diskova, dok opcije za rad sa elektronskom poštom omoguæavaju slanje poruka administratoru sistema u sluèaju pojavljivanja problema (ali samo ako CD server podržava tu moguænost). Konaèno, opcije za iskljuèivanje omoguæavaju zadavanje vremena i datuma iskljuèivanja CD servera (ili odgovora na zahtev za iskljuèivanje). ¦ General Opšti parametri obièno se unose tokom poèetnog konfigurisanja servera, ali ih kasnije možete promeniti na ovoj kartici (slika 18.13). To je posebno korisno kada CD server prenosite na novu fizièku lokaciju ili u novu mrežu, ili kada podešavate letnje odnosno zimsko raèunanje vremena.

SLIKA 18.13 Opšti parametri se koriste za promenu osnovne konfiguracije CD servera. ¦ Server Name U ovo polje unosite ime CD servera. Imajte na umu da æe, ukoliko promenite ime prestati da funkcionišu sve preèice do lokacija na serveru. Ime servera ne sme da sadrži znake interpunkcije i specijalne znake (primera radi, % # @). ALEXA 2002

23/603

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

U ovo polje unosite odgovarajuæi komentar o CD serveru. ¦ Comment Komentari mogu biti vrlo korisni - mogu ukazivati na fizièku lokaciju servera ili na podatke o uspostavljanju kontakta s administratorom sistema. ¦ Current Date/Current Time Interni kalendar i èasovnik servera biæe podešeni na osnovu podataka unetih u ova dva polja. ¦ Time Zone Iz padajuæe liste izaberite odgovarajuæu vremensku zonu. ¦ Copy Opcije za kopiranje omoguæavaju definisanje podrazumevanog odredišta za „slike” kompakt diskova koje se kopiraju sa servera (slika 18.14). Ti parametri su posebno važni jer utièu na skladištenje informacija s kompakt diskova. ¦ Select Disk Izaberite èvrsti disk koji æe se koristiti kao podrazumevano odrediste za preslikane datoteke s kompakt diska. ¦ Cabinet Name Unesite ime kabineta” (ili direktorijuma) koji želite da koristite kao podrazumevano odredište za preslikane kompakt diskove - ako ne postoji, „kabinet” æe bili napravljen.

SLIKA 18.14 Opcije za kopiranje omoguãavaju zadavanje odredišta za preslikane datoteke s kompakt diska. ¦ Image Name Unesite ime koje æe se koristiti kao podrazumevano ime slike - ime æe biti korišæeno samo ako je odrednica Volume Name na kompakt disku prazna. ¦ Copy image in compressed mode Potvrdite ovo polje da biste preslikane datoteke s kompakt diska snimili u komprimovanom formatu. Ako je slika kompakt diska komprimovana, deljenje datoteka nije moguæe jer takve datoteke ostali raèunari u mreži ne mogu da èitaju. ¦ E-Mail Neki CD serveri mogu da šalju poruke elektronske pošte ili upozorenje administratoru ili ovlašæenom tehnièkom licu. To je izuzetno važna moguænost u optereæenim mrežama u kojima se problemi moraju identifikovati i rešiti u najkraæem roku. Da biste koristili poruke e-pošte, morate ukljuèiti podršku za epoštu, uneti odredišnu adresu za sve poslate poruke i navesti temu poruke (na primer, „Problem na CD serveru”). ALEXA 2002

24/604

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

Ako omoguæite slanje poruka elektronske pošte, obavezno testirajte sistem za slanje kako biste se uverili da æe poruke biti poslate kao što i oèekujete. ¦ Shutdown Neki CD serveri obezbeðuju mehanizam za iskljuèivanje ureðaja ili definisanje rasporeda iskljuèivanja radi redovnog održavanja ili servisiranja. Pomoæu okvira za dijalog Shutdown možete iskljuèiti ili resetovati server „na zahtev” ili zadati raspored iskljuèivanja. Nakon iskljuèivanja, server morate ruèno ukljuèiti. Najèešæe opcije su: ¦ Reboot Izaberite ovu opciju da biste server resetovali na zahtev. ¦ Shutdown now Izaberite ovu opciju da biste odmah iskljuèili server. Nakon iskljuèivanja, server se neæe ponovo pokrenuti. ¦ Shutdown in xxx minutes Opcija kojom se omoguæava odloženo iskljuèivanje s maksimalnim kašnjenjem od 999 minuta. ¦ Start Dugme za aktiviranje izabrane opcije. ¦ Weekdays/Saturday/Sunday Potvrdite odgovarajuæe polje da biste zadali raspored iskljuèivanja, a zatim unesite vreme iskljuèivanja. ¦ Save Dugme pomoæu kojeg snimate zadati raspored.

SLIKA 18.15 Na kartici TCP/IP podešavate CD server u skladu sa ostalim delovima mreže ili omoguãavate automatsko dodeljivanje IP adresa. 18.2.3.2 Mrežna konfiguracija Opcije mrežnog konfigurisanja odnose se na rad servera u mreži. Na kartici TCP/IP podešavate IP adresu i srodne podatke (ukljuèujuæi funkciju DHCP servera). Na kartici DNS podešavate DNS parametre. Na kartici Networking organizovane su informacije neophodne za identifikovanje ureðaja (kao što su ime radne grupe i kodna strana). ¦ DHCP Client DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) server obezbeðuje IP adresu raèunarima i drugim ureðajima u mreži. Ako imate DHCP server u mreži, izaberite ovu opciju. ¦ Fixed IP Address Ako mreža nema DHCP server, izaberite ovu opciju i unesite tražene podatke. ¦ IP Address Izabrana IP adresa mora da bude slobodna i kompatibilna sa ostalim ureðajima u mreži. To obièno znaèi da prva tri polja moraju da budu ALEXA 2002

25/605

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

ista kao na vašem raèunaru dok u poslednjem polju mora da bude vrednost izmeðu 1 i 254. Vrednost ovog parametra mora da bude ista kao na ¦ Network Mask svim ostalim raèunarima u mreži. ¦ Gateway (Router) Ako se u mreži koristi usmerivaè ili neki drugi mrežni prolaz, unesite odgovarajuæu IP adresu u ovo polje. ¦ Enable DHCP Server Kada je ova opcija ukljuèena, server æe na zahtev obezbeðivati IP adrese i ostale potrebne podatke drugim umreženim raèunarima. Da biste koristili ovu opciju, raèunari u mreži moraju biti konfigurisani kao DHCP klijenti. Ako je opcija izabrana, morate uneti najmanje jednu DNS (Domain Name Server) vrednost na kartici DNS. Nikada ne koristite ovu opciju ako u mreži veæ postoji DHCP server. ¦ Start IP Address Unesite prvi broj iz opsega IP adresa mreže koje dodeljuje DHCP server. Broj mora da bude izmeðu 1 i 254. ¦ Finish IP Address Unesite poslednju vrednost iz opsega IP adresa mreže koje dodeljuje DHCP server. Opseg mora da bude dovoljne dužine za zadovoljavanje potreba svih DHCP klijenata. ¦ DNS Na kartici DNS možete uneti najviše tri DNS IP adrese kako bi CD server mogao da pronaðe DNS server u mreži. Prva IP adresa je obavezna i odnosi se na prvi DNS server, dok su druga i treæa neobavezne. Moraæete da unesete neophodne informacije (barem za prvu IP adresu) ako CD server koristite kao DHCP server. Ako se pak CD server koristi kao DHCP klijent (postoji drugi ureðaj koji služi kao DHCP server), ne moraju biti upisane sve IP adrese. ¦ Networking Kartica Networking se koristi za unošenje informacija neophodnih za identifikovanje ureðaja na mreži kompatibilnoj s Microsoftovom platformom. Na primer, ime radne grupe ureðaja mora da odgovara imenu radne grupe mreže (iako æe i korisnici iz ostalih grupa moæi da upotrebljavaju CD server). Kodna strana omoguæava da izaberete geografski region u kojem se server fizièki nalazi. Na kartici možete ukljuèiti korišæenje WINS klijenta i uneti odgovarajuæu IP adresu (ako mreža koristi WINS). 18.2.4 UPRAVLJANJE SLIKOM KOMPAKT DISKA Osnovna namena CD servera je pravljenje „slike” kompakt diskova na èvrstom disku ureðaja. Njoj kasnije mogu da pristupaju ostali raèunari u mreži èime se efikasno zamenjuje namenski raèunar s više CD ureðaja. Zato administrator mora da napravi te slike, upravlja njima i omoguæi drugim umreženim raèunarima da ih koriste. Da bi se to postiglo, potreban je program za upravljanje CD serverom i klijentski softver koji se instalira na raèunarima što pristupaju CD serveru. 18.2.4.1 Kabineti Slike kompakt diskova mogu se organizovati i èuvati u direktorijumima na CD serveru (koji se ponekad nazivaju kabineti). Kabineti ne mogu da budu ugneždeni, odnosno jedan kabinet se ne može smestiti u drugi. Da biste napravili nov kabinet, pokrenite program za upravljanje serverom. Iz menija programa izaberite File | New | Cabinet i unesite ime novog kabineta (slika 18.16). ALEXA 2002

26/606

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

Opis novog kabineta možete promeniti tako što æete izabrati ikonicu Properties i uneti nov opis. Podatke možete organizovati tako što æete kabinetima manipulisati tehnikama „kopiraj i pusti” i „iseci i pusti”, ali preslikane datoteke ne možete kopirati s jednog CD servera na drugi.

SLIKA 18.16 Napravite nov kabinet u kome ãe se èuvati preslikan sadržaj kompakt diska. 18.2.4.2 Pravljenje slike Kad pravite sliku kompakt diska, umetnite nov kompakt disk u server i zatvorite ureðaj. Ako softver za upravljanje serverom nije aktivan, pokrenite ga. Postupak pravljenja slike možete zapoèeti pritiskom na ikonicu ili komandom iz menija File | New | CD. Pojaviæe se okvir za dijalog (slika 18.17), a vi æete morati da unesete osnovne informacije.

SLIKA 18.17 Podesite datoteku slike kompakt diska pomoãu okvira za dijalog Build CD Image Ako je ova opcija izabrana, datoteka se snima u ¦ Use Compression komprimovanom formatu i zauzeæe manje prostora na èvrstom disku. Meðutim, ova opcija spreèava deljenje datoteka. ¦ File Sharing Kada je izabrana, opcija omoguæava da korisnici mreže pristupe preslikanim datotekama na serveru. ¦ Name U ovo polje se unosi ime slike kompakt diska. ¦ Description Opis koji æe vas eventualno podseæati na sadržaj ili neku drugu važnu èinjenicu unesite u ovo polje. ALEXA 2002

27/607

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

¦ CD-Key Serijski broj ili neka druga identifikacija originalnog kompakt diska koje odreðeni programi zahtevaju da bi pristupili slici kompakt diska. ¦ Cabinet Izaberite kabinet na serveru u kojem æe se èuvati preslikan sadržaj kompakt diska. Kada završite rad u okviru za dijalog, pritisnite dugme Build da biste pokrenuli proces pravljenja slike kompakt diska. Taj proces zahteva obradu na CD serveru, što može da uspori pristup ostalim korisnicima, i zato je najbolje sadržaj preslikavati kada je server malo optereæen. Proces možete privremeno zaustaviti pomoæu dugmeta Pause/Resume, a ako želite da ga prekinete, pritisnite dugme Cancel. 18.2.4.3 Korišæenje slike kompakt diska Moraæete da instalirate klijentski softver na svaku radnu stanicu koja pristupa CD serveru. Time æete instalirati upravljaèki program i program koji omoguæava pristupanje preslikanom sadržaju kompakt diska. Pomoæu tog programa, sa svake radne stanice možete da pronaðete server (slika 18.18) i potom su slike kompakt diskova dostupne korisniku radne stanice kao da se u CD ureðaju zaista nalazi kompakt disk s traženim sadržajem.

SLIKA 18.18 Pomoãni program CD servera koji omoguãava pristupanje preslikanom sadržaju kompakt diska. 18.2.5 REŠAVANJE PROBLEMA SA CD SERVERIMA CD serveri bi trebalo da omoguæe lako instaliranje, dobre performanse i dugotrajnu stabilnost i pouzdanost (pre svega, zato što se preslikani sadržaji kompakt diskova mogu uskladištiti i što im se može pristupati bez potrebe za velikim raèunarima s nekoliko CD ureðaja) - ali to ne znaèi da su savršeni. Kao administrator mreže ili serviser, morate znati sve što je važno za održavanje najèešæe korišæenih CD servera i poznavati simptome najèešæih problema. ALEXA 2002

28/608

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

18.2.5.1 Dijagnostika diska Ureðaji kao što je Linksys GigaCD Server imaju interni èvrsti disk na kojem se èuvaju slike kompakt diskova. Tokom vremena, na tim èvrstim diskovima mogu se pojaviti ošteæeni sektori ili neke druge greške koji æe ugroziti integritet preslikanog sadržaja ili potpuno onemoguæiti njegovo korišæenje. Stanje diska treba proveravati u redovnim vre-menskim intervalima kako bi se obezbedio nesmetan rad CD servera. Ako CD server ima pomoæni program za proveravanje stanja diska (slika 18.19), upotrebite ga, proverite stanje diska i preduzmite neophodne mere.

SLIKA 18.19 Pomoãni program koji omoguãava proveru stanja diska i prijavljuje sve probleme. 18.2.5.2 Dnevnik aktivnosti Veæina CD servera vodi dnevnik aktivnosti koji pomaže pri upravljanju i tokom traženja uzroka problema. Neki serveri dnevnik aktivnosti upisuju u spoljnu tekstualnu datoteku, dok drugi vode interni dnevnik kojem se pristupa iz menija pomoænog programa ureðaja. Kada nastane problem ili pad performansi, uvek prvo proverite šta se nalazi u dnevniku aktivnosti pre nego što preduzmete korektivne mere. 18.2.5.3 Nadogradnja sistemskog softvera Firmver CD servera možete nadograditi ako on ima namenski pomoæni program. U veæini sluèajeva, ažuriran firmver æete prvo morati da preuzmete s Web lokacije proizvoðaèa. Aktivirajte pomoæni program i unesite punu putanju do datoteke s novom verzijom firmvera (primera radi, c:\program files\Virtual CD-Rom Utility\manager\DS36799.rpm), a zatim aktivirajte postupak nadogradnje. Imajte na umu da æe tokom nadogradnje server biti nedostupan i da se sve veze prekidaju (ukljuèujuæi onu koja je upotrebljena za aktiviranje postupka). Ceo postupak traje najviše deset minuta. Po okonèanju nadogradnje, resetujte CD server (ako se ne resetuje automatski) i ponovo uspostavite vezu s mrežom, pa æe klijenti ponovo moæi da pristupaju serveru. ALEXA 2002

29/609

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

18.2.6 SIMPTOMI Iako je najveæi broj CD servera projektovan i proizveden tako da obezbedi prostor za skladištenje na mreži i da podržava tehnologiju „utakni i koristi”, postoje problemi koji se mogu javiti u radu. Veæina se može rešiti vizuelnim proveravanjem i promenama konfiguracionih parametara. U ovom odeljku biæe navedeni specifièni simptomi problema za èije je rešavanje neophodno preduzeti opsežne aktivnosti. SIMPTOM 18.14 Ne možete se povezati s CD serverom da biste ga konfigurisali. Uvek prvo proverite napajanje i veze. Uverite se da je ureðaj prikljuèen na izvor napajanja i da svetli odgovarajuæa LED dioda. Ako treba, prikljuèile ureðaj na izvor napajanja i ukljuèite ga. Ukoliko je pak ureðaj veæ ukljuèen, proverite da li svetli indikator LAN. Ako je indikator ugašen, proverite mrežni kabl. Koristite samo kabl koji je isporuèen uz ureðaj. Umetnite kabl u prikljuèak „LAN” na poleðini kuæišta CD servera, a drugi kraj u odgovarajuæi mrežni prikljuèak (na primer, 10/100BaseT Ethernet) mrežnog razvodnika ili skretnice, trebalo bi da budu u istom delu mreže. Isprobajte neki drugi prikljuèak na razvodniku ili skretnici ili promenite mrežni kabl. Nemojte koristiti razvodnik ili skretnicu s prikljuèkom uplink, ukoliko dugme Uplink nije u odgovarajuæem položaju. Drugi uzrok problema može da bude IP adresa. Proverite da li sumnjiva radna stanica koristi IP adresu iz opsega kompatibilnog s CD serverom. Na primer, opseg adresa od 192.168.0.3 do 192.168.0.254 biæe kompatibilan s podrazumevanom IP adresom CD servera (192.168.0.2). Ako ne rešite problem, resetujte CD server i proverite još jednom da li ste time otklonili uzrok. Ukoliko rezultata nema, verovatno je reè o ozbiljnijem kvaru pa morate zameniti ureðaj. SIMPTOM 18.15 Radna stanica ne može da pronaðe CD server u mreži. Obièno je reè o TCP/IP problemu na samoj radnoj stanici. Prvo proverite da li je TCP/IP protokol instaliran na raèunaru i ako nije, dodajte ga. Uverite se i da je TCP/IP protokol vezan za mrežnu karticu raèunara. Izaberite mrežnu karticu, pritisnite odrednicu Properties a zatim otvorite karticu Bindings. Ako polje TCP/IP nije potvrðeno, potvrdite ga, TCP/IP i mrežna kartica moraju biti vezani i za uslugu Client for Microsoft Networks. Izaberite TCP/IP odrednicu mrežne kartice, pritisnite Properties i otvorite karticu Bindings. Potvrdite polje Client for Microsoft Networks ako nije bilo potvrðeno. Uzrok problema je možda i IP adresiranje. Ako nemate usmerivaè, proverite da li je IP adresa kompatibilna sa IP adresom CD servera. Ona mora da bude iz istog adresnog opsega (na primer, 192.168.0.3 do 192.168.0.254), a i maska podmreže mora da bude ista (na primer, 255.255.255.0). Ukoliko koristite usmerivaè, proverite da li je IP adresa mrežnog prolaza ispravno podešena. SIMPTOM 18.16 U Windowsu 2000 ne možete da promenite slovnu oznaku ureðaja CD servera. Windows 2000 dozvoljava da tokom instaliranja bude dodeljen samo jedan CD ureðaj - slovna oznaka ureðaja se ne može promeniti (uvek se koristi prva slobodna slovna oznaka). Posle prvog instaliranja i resetovanja, upotrebite program Setup CD servera da biste napravili nove virtuelne CD ureðaje i dodelite im slovne oznake. Nakon toga resetujte sistem, a po ponovnom podizanju Windows 2000 æe zatražiti da još jednom resetujete sistem. ALEXA 2002

30/610

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

Poruka o grešci "Low disk space". Slike sadržaja SIMPTOM 18.17 kompakt diskova èuvaju se na èvrstom disku servera. Ova greška znaèi da je na disku ostalo manje od deset procenata slobodnog prostora. Izbrišite sve datoteke koje više ne koristite (kao što su stare gotove slièice ili arhiviran sadržaj) pomoæu programa za upravljanje CD serverom. Ako se poruka o grešci bude i dalje pojavljivala, razmislite o nadogradnji CD servera tako što æete dodati još jedan èvrsti disk, zameniti postojeæi disk diskom veæeg kapaciteta ili tako što æete u mrežu dodati još jedan CD server. SIMPTOM 18.18 Ne dobijate upozorenja elektronskom poštom. Konfigurisali ste CD server tako da vam upozorenja šalje elektronskom poštom ali, poruke ne dobijate iako se generišu. Ovaj tip problema najèešæe se može pripisati pogrešnom konfigurisanju CD servera. Prvo proverite da li ste omoguæili slanje upozorenja e-poštom i da li ste u predviðeno polje uneli ispravnu adresu. Pošaljite probnu poruku da biste se uverili da su sve unete informacije i podaci taèni. Takoðe, proverite da li ste se odluèili za primanje svih poruka i upozorenja ako ste izabrali opciju No alerts, normalno je da upozorenja neæe stizati do vas.

18.3 MREŽE UREÐAJA ZA SKLADIŠTENJE U veæini manjih raèunarskih mreža i mreža srednje velièine primenjuju se tradicionalni principi skladištenja podataka na serverima. To znaèi da se podaci èuvaju na serverima lokalnim raèunarima ili ureðajima za skladištenje (kao što je Maxtor NAS 3000 ili Linksys GigaCD Server). Iako je taj princip lako razumljiv i lako se realizuje, ogromna kolièina podataka koja putuje kroz mrežni medijum (kabl) može da stvori uska grla performansi - problem postaje sve teži kako mreža postaje veæa. U nekim mrežama performanse se poboljšavaju uravnotežavanjem optereæenja i tehnikama grupisanja (agregacije). Primera radi, server može da ima više mrežnih prikljuèaka umesto jednog, tako da se može ostvariti nekoliko mrežnih veza. Pored toga, server ostaje dostupan i ako se jedna (ili više) od tih veza prekine. Osnovna ideja je dalje razvijena grupisanjem servera u tzv. klastere, èime se nekoliko servera objedinjava radi pružanja predviðenih usluga (tj. pristupanja uskladištenim podacima). Meðutim, u velikim mrežama se i dalje javljaju tri složena problema: deljene baze podataka, popularne aplikacije i zahtevi za visoku raspoloživost. Deljena baza podataka podržava više tipova aplikacija na osnovu zajednièkih informacija. Kada se deljene baze podataka koriste u aplikacijama koje su distribuirane na nekoliko servera, i sama baza mora da bude distribuirana, što izaziva probleme s njenim sinhronizovanjem. Popularne aplikacije mogu da budu uzrok sliènog problema. Veæina kompanija koristi nekoliko kljuènih aplikacija kojima pristupa najveæi broj korisnika. Èesto je aktivnost u tim važnim aplikacijama dovoljno velika da izuzetno optereti server, ali zato deljenje aplikacija na više servera izaziva problem deljene baze podataka. Visoka raspoloživost je još jedno važno pitanje. Jedan server može da podnese optereæenje uskladištenih podataka, ali ne može da obezbedi zaštitu od hardversko/softverskih problema. Ako se za podršku primarnom serveru koristi paralelno vezan server, baze podataka na njima moraju da budu sinhronizovane, pa ponovo dolazimo do problema deljenih baza podataka. ALEXA 2002

31/611

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

18.3.1 UPOZNAVANJE MREŽE UREÐAJA ZA SKLADIŠTENJE PODATAKA Projektanti raèunarskih mreža rešili su pomenute probleme uvoðenjem mreže ureðaja za skladištenje podataka (engl. storage area network, SAN). Jednostavno reèeno, to je zasebna mreža servera i ureðaja za skladištenje podataka koja postoji uporedo s lokalnom raèunarskom mrežom i povezana je namenskim brzim skretnicama koje se zovu serveri za skladištenje (slika 18.20). Podaci se mogu prenositi s jednog ureðaja iz SAN mreže na drugi bez obrade na glavnom serveru. Mreža za skladištenje obezbeðuje svestran mehanizam „svaki svakom” zahvaljujuæi kome više servera pristupa veæem broju diskova - što je vrsta deljenja diskova koje se odvija „iza” servera. Na strani SAN mreže svaki je server povezan sa skretnièkom infrastrukturom (to su najèešæe Fibre Channel ili Gigabit Ethernet veze) koja obezbeðuje pristup pojedinaènim nizovima ureðaja za skladištenje podešenih kao èvorovi SAN mreže. Tipièna mreža ureðaja za skladištenje sastoji se od servera povezanih preko SAN adaptera koji emulira interfejs standardnog diska (kao što je SCSI) sa serverom. Pored toga, SAN obuhvata i ureðaje za skladištenje (ureðaje magnetne trake i nizove diskova), mrežne mostove i multipleksere - svi ti ureðaji su povezani s Fibre Channel (ili brzim Ethernet) skretnicama. Kao i u sluèaju lokalnih raèunarskih mreža (LAN) ili mreža šireg podruèja (WAN), skretnice obezbeðuju osnovu za sve povezane ureðaje, pri èemu jedna ili više skretnica služe kao Fibre Channel skretnice. One omoguæavaju prikljuèivanje nekoliko hiljada èvorova koji podržavaju ogroman prostor za skladištenje. LAN SERVEI JBOD Sedište firme

JBOD

RAID nizovi

Fibre Channel skretnice

Veliki raèunar

Ureðaj za trake

Do 10 km

Fibre channel most

SERVERI

Fibre channel razvodnik

RAID nizovi JBOD=Samo gomila diskova RAID=Redundantni niz nezavisnih diskova

JBOD

SLIKA 18.20 Primer mreže ureðaja za skladištenje podataka na delu. ALEXA 2002

32/612

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

U tako zasnovanim mrežama može se naæi i Fibre Channel Arbitrated Loop (FCAL) vrsta mreže deljenih medijuma. Arhitektura FCAL omoguæava povezivanje do 126 ureðaja u jednu petlju (bilo neposredno preko Fibre Channel skretnica ili preko razvodnila koji se povezuju sa skretnicama). Fibre Channel mreže ureðaja za skladištenje rastereæuju servere kojima je tradicionalno jedan od zadataka bio prenošenje podataka do ureðaja za skladištenje i do lokalne raèunarske mreže. Sada serveri mogu da prepuste prenošenje podataka mrežama ureðaja za skladištenje i da se brzo vrate svojoj izvornoj ulozi - obradi. Kada postoji SAN mreža, server samo nadgleda proces skladištenja umesto da neposredno upravlja njime. Kada planirate Ethernet kao arhitekturu za povezivanje mreže ureðaja za skladištenje, nemojte deliti ureðaje ili Ethernet delove izmeðu SAN mreže i LAN/WAN mreže. Saobraæaj u SAN mrežama je izuzetno visokog intenziteta i ozbiljno može da degradira performanse mreže koje su potrebne drugim aplikacijama. Veza izmeðu saobraæaja na SAN i LAN/WAN mrežama dovodi do problema vremenskog usklaðivanja koje je praktièno nemoguæe reprodukovati - pa ni rešiti. 18.3.2 POVEZIVANJE OPTIÈKIM KABLOVIMA Mreže ureðaja za skladištenje s optièkim kablovima (Fibre Channel SAN) mogu se projektovati kao mreže deljenih medijuma i mreže s komutiranim pristupom (ponekad i kao njihova kombinacija). U mrežama s deljenim medijumima, svi ureðaji dele istu gigabitnu petlju. Nažalost, protok opada s dodavanjem ureðaja, iako takva situacija može da bude prihvatljiva u vrlo malim okruženjima, kièma mreže (okosnica) zasnovana na Fibre Channel skretnicama poveæaæe objedinjen protok. Jedna ili više skretnica može se iskoristiti za pravljenje Fibre Channel strukture. Pristupanje dostupnim uslugama moguæe je samo ako se mrežna kartica svakog ureðaja za skladištenje može povezati s ovom strukturom kao i sa operativnim sistemom i aplikacijama. U osnovi, mrežna kartica postaje deo mreže ureðaja za skladištenje. Još jedno važno pitanje koje se tièe ureðaja prikljuèenih u mrežu za skladištenje jeste sposobnost otkrivanja svih ureðaja u okviru strukture. Fibre Channel definiše mehanizam otkrivanja (koji se naziva Simple Name Service ili SNS) koji pamti adresu, tip i simbolièko ime svih ureðaja. SNS informacije se èuvaju u Fibre Channel skretnicama od kojih ih zahtevaju mrežne kartice i kontroleri. Projektanti mreže koji se odluèe za strukturu Fibre Channel trebalo bi da koriste odgovarajuæe mrežne kartice i kontrolere koji podržavaju SNS. Fibre Channel ima neobaveznu moguænost za ispravljanje grešaka i izolovanje otkaza koja se zove obaveštavanje o promeni registrovanog stanja (engl. Registered State Change Notification, RSCN). Na osnovu nje, ureðaj se ažurira posle izvršenih izmena konfiguracije. RSCN se èesto koristi kada su RAID diskovi ili obièni diskovi, ureðaji za trake i raèunari domaæini direktno povezani u strukturu umesto u petlju deljenog pristupa (pošto neispravni èvorovi neæe uticati na ostatak mreže). Komutirane mreže se mnogo brže oporavljaju posle otkaza od mreža s deljenim medijumima jer se problematièni ureðaji ili veze mogu izolovati. ALEXA 2002

33/613

POGLAVLJE 18

SKLADIŠTENJE PODATAKA NA MREŽI

18.3.3 UPRAVLJANJE MREŽOM UREÐAJA ZA SKLADIŠTENJE Kada je reè o upravljanju SAN mrežom, administratori mogu koristiti sve alatke i sisteme koje inaèe koriste za upravljanje lokalnom mrežom ili mrežom šireg podruèja. To znaèi da bi trebalo izabrati SAN ureðaje kojima se može upravljati preko SNMP-a ili preko Weba. Ureðaji bi trebalo da podržavaju i Telnet (radi dijagnosticiranja ili servisiranja na dajinu). Sve te alatke za upravljanje trebalo bi da obezbede detaljne informacije o stanju ureðaja, performansama, promenama konfiguracije i topologije itd. Kljuène informacije o stanju i performansama svakako bi trebalo da obuhvataju podatke o protoku i latentnosti. Neki SAN ureðaji imaju èak i alatke za fino podešavanje i optimizovanje. U svim FC-AL mrežama, FC razvodnik obezbeðuje informacije o svim ureðajima u petlji, ali ne i o onima izvan te petlje. Naravno, kada su petlje povezane u strukturu, upravljanje na daljinu i dijagnosticiranje primenjivi su na sve ureðaje.

Dodatni izvori informacija Chi Storage Solutions: www.chicorporation.com Fibre Channel Association: www.fibrechannel.com Linksys: www.linksys.com Maxtor: www.maxtor.com Storage Networking Industry Association (SNIA): www.snia.org

ALEXA 2002

34/614

19 ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA PREGLED POGLAVLJA Osnovne èinjenice o virusima . . . 616 Instaliranje antivirusnih programa . . . . . . . . . . . . . . . . 626 Greške u programima . . . . . . . . . . . 616 Trojanski konji . . . . . . . . . . . . . . . . . . 616 Instaliranje na pojedinaène raèunare . . . . . . . . . . . . . . . . . 626 Softverske bombe . . . . . . . . . . . . . . 617 Logièke bombe . . . . . . . . . . . . . . . . . .617 Instaliranje u mreži . . . . . . . . . . . . 627 Vremenske bombe . . . . . . . . . . . . . . 617 Uklanjanje infekcija . . . . . . . . . . . 634 Replikatori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 617 Infekcije tokom imstaliranja . . . . 634 Crvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 618 Infekcije nakon instaliranja . . . . .635 Virusi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 618 Rešavanje problema u radu Antivirusni softver . . . . . . . . . . . . . 621 antivirusnih programa . . .636 Skeniranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 622 Problemi prilikom instaliranja . . 636 Skeniranje servera . . . . . . . . . . . . . . 623 Spreèavanje aktiviranja Skeniranje klijenta . . . . . . . . . . . . . . 624 makro virusa . . . . . . . . . . . . . 638 Lažno prepoznavanje virusa . . . . . 625 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 640 Dodatni izvori informacija . . . . . 644

N

ajveæi broj softverskih proizvoda koji se mogu naæi na tržištu koristan je, konstruktivan i delotvoran. Meðutim, postoje i programi koji se koriste zlonamerno - to su raèunarski virusi. Ti programi su napisani tako da u raèunarske mreže prodiru bez znanja korisnika, èesto se skrivaju u obiènim programima ili porukama elektronske pošte. Virusi svoje funkcije izvršavaju tako što od korisnika ne traže odobrenje, ne upozoravaju ga na potencijalnu opasnost po raèunarski sistem i ne generišu poruke o greškama kada nastane problem. Raèunarski virus je deo izvršnog koda koji se izvršava tajno i sposoban je da sam sebe klonira u sklopu drugih programa. ALEXA 2002

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

Nijedan deo prethodne definicije, tehnièki gledano, ne ukazuje na to da je virus obavezno destruktivan - tu „kvaku” su dodali sami programeri. Obiènom, legalnom softveru nije potrebno da radi u tajnosti, da se skriva u drugim programima ili da se umnožava bez korisnikovog znanja ili dozvole. Zato je raèunarski virus, po svojoj prirodi, idealno sredstvo za širenje raèunarskog haosa. U današnjem umreženom svetu, u kojem sve vrste lokalnih mreža zavise od pristupa Internetu, raèunarski virusi su prisutniji i opasniji nego ikada. U ovom poglavlju objasniæemo prirodu i aktivnosti raèunarskih virusa, pokazati kako se šire i iskazuju svoje prisustvo, i objasniti neke postupke za zaštitu mrežnih korisnika od njihovog štetnog uticaja.

19.1 OSNOVNE ÈINJENICE O VIRUSIMA Pojam virus koristimo za opisivanje svih tipova destruktivnog softvera. Iako je to dobar, opšti pojam, istovremeno je i pogrešan - virus je samo jedan od mnogih tipova rušilaèkih programa. Tih tipova ima mnogo i veæina se smatra opasnim koliko i virusi. Svaki od njih ima razlièit režim rada i zato biste, kao tehnièko lice, morali da znate kako ti klasièni tipovi zlonamernog softvera rade. Danas se za opisivanje destruktivnog softvera èešæe koristi izraz zilonameran softver (engl. malware) 19.1.1 GREŠKE U PROGRAMIMA Greška u programu je greška u programskom kodu ili logici koja dovodi do otkaza ili neoèekivanih rezultata. Greške su vrlo retko namerne, a ogromna veæina ozbiljnih grešaka koje su uzrok velikih ošteæenja raèunarskog sistema otkrije se tokom testiranja alfa i beta verzija programa. Ozbiljna greška se pojavljuje u konaènoj verziji softvera (greška koja dovodi do problema s memorijom ili ošteæivanja datoteka na èvrstom disku) samo ako ga programer vrlo malo ili uopšte ne testira na razlièitim platformama. Svakako da ozbiljne greške nisu namerne, ali èinjenica da postoje u nekom programu ukazuje na opasan nedostatak brige i pažnje programera. Na prisustvo greške u programu najèešæe ukazuju dve èinjenice: uzrok problema je samo jedan program (obièno onaj koji ste upravo instalirali ili tek poèinjete da ga koristite) i problem ne detektuje nijedna antivirusna alatka (koja æe prijaviti da je sistem „èist”). Sreæom po korisnike, greške u programima se vrlo brzo po otkrivanju ispravljaju softverskim zakrpama ili ažuriranim verzijama programa koje objavljuje proizvoðaè. 19.1.2 TROJANSKI KONJI Trojanski konj se smatra pretkom savremenog zaraženog softvera. To je destruktivan program sakriven u obliku korisne, obiène aplikacije kao što je editor teksta ili program za obradu grafike. Varka veštog programera ili naizgled normalan rad navodi korisnika da poveruje da je program bezopasan, sve dok se ne aktivira zlonamerni deo koda - tada se otkriva njegova prava priroda. Taktika trojanskog konja je najpopularniji naèin za unošenje virusa u raèunarski sistem jer se distribuira naizgled bezopasan softver koji sadrži vrlo štetan kod. Sreæom, on se može otkriti skeniranjem novog softvera pre njegovog prvog pokretanja. Da biste spreèili širenje trojanaca, oprezno postupajte sneželjenim ALEXA 2002

2/616

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

softverom koji vam stigne obiènom ili elektronskom poštom (kao datoteka priložena poruci). Èuvajte se softvera za koji je opis ili reklama isuviše dobra da bi bila istinita (primera radi, program koji je stalno u radnoj memoriji a koji performanse Windowsa poboljšava 100 puta, SVGA grafika na EGA video kartici, besplatno korišæenje usluge AOL itd.) 19.1.3 SOFTVERSKE BOMBE Softverska bomba je upravo ono što njeno ime govori - kada se zaraženi program aktivira, opasna „bomba” se praktièno trenutno izvršava i uzrokuje štetu. Softverske bombe najèešæe ne sadrže nikakve „ukrase” - za razliku od virusa, nisu prikrivene i ne umnožavaju se. Zato se softverska bomba lako i brzo generiše, ali je njena nezgrapna priroda istovremeno èini lakom metom za antivirusne programe. 19.1.4 LOGIÈKE BOMBE Dok se softverska bomba koristi za trenutno i nasumice izazvano ošteæivanje sistema, logièka bomba se aktivira pošto se ispuni odreðeni logièki uslov. Na primer, logièka bomba može da „eksplodira” (da izbriše datoteke, nepravilno izraèuna lièni dohodak, formatira disk i slièno) ako zapis u datoteci liènih dohodaka ukaže da je autor bombe otpušten ili suspendovan ili ako u njegovom zapisu nema promena u periodu od èetiri nedelje. Logièku bombu može da aktivira praktièno bilo koje stanje sistema. I ovakav napad se vrlo lako otkriva anitivirusnim programima. 19.1.5 VREMENSKE BOMBE Umesto trenutnog aktiviranja bombe ili u trenutku ispunjenja logièkog uslova u sistemu, vremenska bomba koristi vreme ili uslove koji se ponavljaju. Na primer, vremenska bomba može da „eksplodira” posle odreðenog broja aktiviranja programa, odreðenog dana (prvog aprila ili u petak, trinaestog) ili u odreðeno vreme (u ponoæ). Vremenske bombe se èesto koriste kao sredstvo da se „objavi saopštenje” o odreðenom datumu ili vremenu. Arhitekturu vremenske bombe relativno lako otkrivaju antivirusne alatke. Datume aktiviranja odreðenih vremenskih bombi možete istražiti na Web adresi: www.mcafee.com/anti-virus. Prednost korisæenja virusnog kalendara je u tome što brzo možete otkriti potencijalne probleme s virusima, a zatim potražiti detaljnije informacije u biblioteci virusa kao što je vil.mcafee.com. 19.1.6 REPLIKATORI Svrha replikatora, odnosno zeca kako se još naziva, jeste da iscrpe sistemske resurse. To postiže kloniranjem sopstvenih kopija. Svaku kopiju aktivira „roditelj” koji ju je napravio. Za vrlo kratko vreme, broj kopija na disku ili u memoriji može u tolikoj meri da iscrpe resurse da sistem više ne može da funkcioniše. U tom sluèaju, raèunarski sistem je obogaljen sve dok se kopije ne uklone a virus ne eliminiše. Ovaj tip ponašanja zlonamernih programa je posebno efikasan pri onesposobljavanju velikih sistema s mnogo korisnika ili raèunarskih mreža. Pošto se zlonameran kod samoumnožava, lako ga pronalaze antivirusni programi. ALEXA 2002

3/617

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

19.1.7 CRVI Crv je bio jedan od prvih tipova zlonamernog softvera koji je napadao raèunarske mreže. Crv putuje od jednog raèunara do drugog i pri tome obièno ne izaziva stvarnu štetu. Crvi se najèešæe umnožavaju da bi nastavili svoje putovanje kroz mreže, pri èemu pokušavaju da izbrišu sve tragove svog prisustva. Crv je još jedan tipièan mrežni virus koji se koristi za pronalaženje i selektivno menjanje sadržaja ili uništavanje ogranièenog broja datoteka ili programa. Na primer, crv se može upotrebiti da bi u mreži pronašao i promenio lozinke. Pošto su namenjeni izvršavanju odreðenih zadataka, èesto ih je teško pronaæi i ukloniti sve dok se ne otkriju njihovi karakteristièni „potpisi”. 19.1.8 VIRUSI Najprepoznatljiviji i najdinamièniji tip zlonamernog softvera je virus. Virus modifikuje druge programe tako da se i u njima naðe izvršni opasan kod - u nekim sluèajevima kod mutira i menja se tokom kopiranja. Dobro napisani virusi ne menjaju datum, vreme, velièinu i atribute zaražene datoteke ili sume za proveru integriteta. Zato se virusi vrlo teško otkrivaju a još teže brišu. Zadatak postaje još teži ako se ima u vidu èinjenica da virusi postaju sve moæniji i sofisticiraniji. U današnjim „nabildovanim” operativnim sistemima kao što su Windows 9x/Me /XP i mrežnim operativnim sistemima poput Windowsa NT/ 2000, virusi se obièno skrivaju i vrlo lako umnožavaju u nekoj od brojnih .DLL ili .VXD datoteka ili drugih modula koji se koriste. S obzirom na sklonost ka tajnovitosti i umnožavanju, virusi se zadržavaju u sistemima i šire po èvrstim diskovima, disketama i mrežnim vezama i ošteæuju podatke, izazivaju sistemske greške i slabe performanse sistema. Veæina virusa se na kraju sama uništava, povlaèeæi za sobom i datoteke s èvrstog diska. 19.1.8.1 Tipovi virusa Kao što pretpostavljate, svi zlonamerni programi nisu napravljeni jednako. Ima razlièitih virusa, baš kao i obiènih aplikativnih programa, a svaka tehnika obezbeðuje autoru niz prednosti i mana. Neke od njih se više koriste jer se teže otkrivaju i uklanjaju, ali zahtevaju dodatne razvojne resurse. S druge strane, neki virusi se lakše pišu, ali im nedostaje tajnovitost i prefinjenost koju zahtevaju moæniji virusi. Takvi virusi imaju veæe šanse da zaraze više raèunarskih sistema. Virusi koji napadaju startni sektor Prvi lièni raèunari uèitavali su operativni sistem s disketa. Autori virusa su brzo otkrili da sopstvenim programom mogu da zamene izvršni kod u startnom sektoru svake diskete formatirane pod DOS-om, bez obzira da li se na njima nalaze sistemske datoteke. Korisnici su tako, ništa ne sumnjajuæi, u memoriju uèitavali virus sa zaražene diskete prilikom svakog ukljuèivanja raèunara. Kada se naðe u memoriji, virus može da napravi sopstvenu kopiju i da je smesti u startne sektore drugih disketa ili èvrstih diskova. Na primer, svi koji su uèitali virus „Brain” sa zaražene diskete, morali su kasnije da proèitaju reklamu konsultantske kompanije iz Pakistana. Tom reklamom, Brain je uveo još jednu karakteristiku modernih virusa - neželjeni teret (engl. poyload). Takva obest dovodi do razlièitih efekata, od dosadnih poruka do uništavanja podataka. Ta karakteristika virusa privlaèi najviše pažnje. Mnogi autori sada pišu svoje viruse tako da opterete što više raèunara. ALEXA 2002

4/618

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

Dugo vremena su sofisticirani naslednici prvih virusa koji napadaju startne sektore predstavljali najveæu pretnju za korisnike raèunara. Varijante tih virusa inficiraju i glavni startni zapis (engl. master boot record) u kojem se èuvaju informacije o particijama. Svaki korak u procesu podizanja sistema (od oèitavanja glavnog startnog zapisa do uèitavanja operativnog sistema) osetljiv je na napad virusa. Neki od najupornijih i najdestruktivnijih virusa i dalje imaju sposobnost da inficiraju startni sektor ili glavni startni zapis. Uèitavanje virusa koji napada startni sektor tokom podizanja sistema daje virusu šansu da obavi svoj zadatak pre nego što se pokrene antivirusni program. Neke antivirusne alatke predviðaju tu moguænost pa omoguæavaju pravljenje diskete za sluèaj opasnosti koja se koristi za podizanje sistema i uklanjanje virusa. Virusi koji napadaju datoteke U isto vreme kada su autori virusa Brain otkrili ranjivost u startnom sektoru DOS-a, drugi autori su pronašli naèin da postojeæi softver upotrebe za umnožavanje svojih virusa. Prvi primer takvog virusa pojavio se u raèunarima na univerzitetu Lehigh u Pensilvaniji. Taj virus inficira deo DOS-ovog komandnog prevodioca (COMMAND.COM) i koristi ga za uèitavanje u memoriju. Kada se naðe u memoriji, širi se do drugih nezaraženih datoteka èim korisnik unese bilo koju standardnu DOS komandu koja ukljuèuje pristupanje disku. Rane verzije tog virusa širile su se samo na diskete na kojima se nalazio ceo operativni sistem. U kasnijim verzijama tog ogranièenja nije bilo, što je postignuto korišæenjem vrlo veštih tehnika programiranja. Na primer, pisci virusa su uspevali da kod virusa smeste na poèetak izvršne datoteke. Kada korisnik pokrene program, virus se izvršava istog trena, a zatim kontrolu vraæa normalnom programu (koji radi kao da se ništa neobièno nije dogodilo). Pošto se aktivira, virus „hvata” zahteve koje obièan softver šalje operativnom sistemu i zamenjuje njegove odgovore svojim. Posebno pametni virusi mogu da ponište zahteve za njihovo brisanje iz memorije „hvatanjem u zamku” kombinacije tastera Ctrl-Alt-Del koja se koristi za „vruæe” resetovanje - tako spreèavaju resetovanje raèunara. Ponekad, jedina vidljiva naznaka da se nešto èudno dešava na raèunaru (pre nego što virus „eksplodira”), može da bude neznatna promena velièine zaražene datoteke. Nevidljivi, mutirajuæi, šifrovani i polimorfni virusi Iako su jedva primetni, promena velièine datoteka i drugi oskudni dokazi o infekciji virusom obièno veæini antivirusnih programa daju dovoljno tragova za otkrivanje i uklanjanje zlonamernog koda. Jedan od najveæih izazova koji se postavlja pred pisce virusa jeste pronalaženje naèina da sakriju viruse. U prvim pokušajima koristila se mešavina inovativnog programiranja i oèiglednih znakova prisustva. Na primer, virus Brain je preusmeravao zahteve za uvid u startni sektor diska od stvarne lokacije zaraženog sektora ka novoj lokaciji startnih datoteka koje je virus premestio. Ovakva „nevidljivost” omoguæila je ovom i drugim virusima da se sakriju od konvencionalnih tehnika pretraživanja. Pošto virusi moraju da izbegavaju neprekidno ponovno inficiranje raèunara domaæina jer bi na taj naèin datoteka brzo narasla do lako prepoznatljivih proporcija ili bi se sistemski resursi iscrpli pa bi ukazivali na oèigledan problem), autori virusa moraju da im saopšte da neke datoteke ostave po strani. Problem ALEXA 2002

5/619

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

su rešili tako što virus ostavlja „potpis” koji oznaèava zaražene datoteke softverskim ekvivalentom znaka „ne uznemiravaj”. Iako je to spreèilo da se virusi sami odaju, otvorilo je put tehnici potrage za virusima na osnovu upravo tih „potpisa” koje u svojoj bazi èuva antivirusni softver. Sledeæi korak autora virusa bilo je otkrivanje naèina da se sakriju potpisi. Neki virusi mutiraju ili upisuju drugaèije potpise prilikom svakog novog napada na datoteke, a drugi šifruju najveæi deo potpisa ili samog virusa uz samo nekoliko slobodnih bitova koji služe kao kljuè za dešifrovanje. Najsloženiji novi virusi koriste nevidljivost, mutiranje i šifrovanje da bi se pojavili u neprepoznatljivim oblicima. Za pronalaženje tih polimorfnih virusa neophodni su programeri koji æe razviti detaljne tehnike i metode za antivirusni softver. Makro virusi Oko 1995. godine raèunarski rat virusima ušao je u nešto mirniju fazu. Novi virusi su se pojavljivali u redovnim intervalima (delom zbog dostupnosti kompleta za pisanje virusa koji su omoguæavali i osobama bez programerskog znanja da za vrlo kratko vreme napišu virus). Veæina postojeæih antivirusnih programa lako se mogla ažurirati da bi bile otkrivene i uklonjene nove varijante virusa, koje su uglavnom bile neznatna prilagoðavanja i poboljšanja dobro poznatih šablona. Meðutim, 1995. godinu je obeležilo pojavljivanje „koncept” virusa, koji je uneo nov i iznenaðujuæi obrt u istoriju raèunarskih virusa. Pre nego što se „koncept” virus pojavio, veæina struènjaka za borbu protiv zlonamernih programa smatrala je da su datoteke s podacima (tekst, tabele ili crtež napravljeni u odgovarajuæem programu) imune na infekciju. I sami virusi su, na kraju krajeva, programi, pa je neophodno pokrenuti ih na isti naèin kao i obiène izvršne datoteke da bi naèinili štetu. S druge strane, datoteke s podacima su samo uskladištene informacije unete tokom rada u programu. Razlika je nestala kada je kompanija Microsoft u svoje perjanice paketa Office, programe Word i Excel, poèela da dodaje makro funkcije. Pomoæu ogoljene verzije jezika Visual BASIC, korisnici su mogli da naprave šablone dokumenata koji su automatski formatirali Wordov ili Excelov dokument i obavljali druge uobièajene zadatke. Autori virusa su iskoristili moguænost da na taj naèin sakriju i šire viruse u dokumentima koje su pravili sami korisnici. Narastajuæa popularnost Interneta i programa za elektronsku poštu, koji korisniku omoguæavaju da porukama pridruže datoteke, obezbedili su brzo širenje makro virusa. Do kraja devedesetih godina prošlog veka, makro virusi su postali najveæa virusna pretnja. Java i ActiveX Programi zasnovani na Javi i tehnologiji ActiveX mogu se naæi u razlièitim oblicima. Neki su minijaturne aplikacije specijalne namene (apleti) napisani na Javi - relativno novom programskom jeziku kompanije Sun Microsystems. Ostali su razvijeni pomoæu Microsoftove tehnologije ActiveX, koju programeri koriste u sliène svrhe kao i Java aplete. I Java i ActiveX u velikoj meri koriste veæ napisane softverske module (objekte) koje programeri mogu da napišu i sami ili preuzmu iz postojeæih izvora i pretvore u dodatne module, aplete, upravljaèke programe za ureðaje i druge programe neophodne za Web. Objekti u Javi nazivaju se klase, dok su ActiveX objekti poznati pod nazivom kontrole. Osnovnu razliku izmeðu njih èini naèin ALEXA 2002

6/620

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

izvršavanja na raèunaru domaæinu. Java apleti se izvršavaju u Java virtuelnoj mašini, projektovanoj namenski za interpretiranje Java programa i njihovo prevoðenje u akciju na raèunaru domaæinu. ActiveX kontrole se izvršavaju kao izvorni Windowsovi programi koji povezuju podatke i prosleðuju ih izmeðu postojeæeg softvera za Windows. Veliki broj tih objekata predstavlja korisne (èak i neophodne) delove bilo koje interaktivne Web lokacije. Uprkos naporima inženjera kompanija Sun i Microsoft da u njih ugrade zaštitne mehanizme, odluèni programeri mogu da iskoriste Java i ActiveX alatke za postavljanje štetnih objekata na Web lokacije. Oni æe tamo mirovati sve dok im posetioci nesvesno ne omoguæe pristup ranjivim raèunarskim sistemima. Za razliku od virusa, cilj zlonamernih Java i ActiveX objekata obièno nije samoumnožavanje - Web obezbeðuje mnoštvo naèina i prilika za širenje do ciljanih raèunarskih sistema, a velièina datoteka i naizgled bezopasna priroda otežavaju otkrivanje. Dok izrièito ne naredite èitaèu Weba da ih blokira. Java i ActiveX objekti se automatski preuzimaju i smeštaju na èvrsti disk raèunara kad god posetite Web lokaciju koja ih koristi. Štetni objekti ove vrste imaju sopstveni ekvivalent „neželjenog tereta”. Na primer, programeri mogu da napišu objekte koji èitaju podatke s èvrstog diska i šalju ih Web lokaciji koju ste posetili. Ti objekti mogu i da „otmu” nalog e-pošte i u vaše ime pošalju uvredljive poruke ili da presretnu podatke koje razmenjuju dva raèunara.

19.2 ANTIVIRUSNI SOFTVER Danas su antivirusni programi mnogo više od jednostavnih pomoænih programa koji se izvršavaju s komandne linije. Moderan antivirusni softver (posebno za zaštitu raèunarskih mreža) kombinacija je moænih meðusobno srodnih alatki, od kojih svaka ima specijalnu namenu. U ovom delu poglavlja opisaæemo komponente postojeæih antivirusnih paketa kao što je Norton AntiVirus Corporate Edition. Primer navodimo samo radi opšteg objašnjenja. Antivirusni softver koji koristite može da ima manje ili više komponenata, ali æe skup osnovnih moguænosti najverovatnije biti vrlo slièan. ¦ Symantec System Center (konzola i sistem za upravljanje alarmima Alert Management System), koji se koristi za centralizovano upravljanje proizvodima kompanije Symantec i alarmima (upozorenjima). ¦ Norton AntiVirus Corporate Edition dodatak za upravljanje, koji proširuje moguænosti konzole Symantec System Center tako da se paketom Norton Anti Virus Corporate Edition može upravljati na serverima i klijentima. ¦ Norton AntiVirus Corporate Edition (sa ukljuèenom podrškom za Windows NT/2000 servere, NetWare servere, Windows NT/2000 klijente, Windows 9x/Me/XP klijente i Windows 3.x/DOS klijente). ¦ LiveUpdate Administration Utility, koristi se za preuzimanje ažuriranih verzija i skladištenje na intranet FTP server ili druge interne servere. Serveri i klijenti preuzimaju ažurirane verzije upravo s nekog od tih namenskih servera. ALEXA 2002

7/621

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

¦ Central Quarantine, koji se koristi za centralizovano upravljanje zaraženim datotekama, otkrivenim na serverima i klijentima. ¦ Norton AntiVirus Corporate Edition ukljuèuje i dodatak Microsoft Management Console. Ta se konzola koristi za upravljanje paketom Norton Anti Virus Corporate Editon iz konzole Symantec System Center. ¦ Alatka Importer, pomoæu koje se pristupa raèunarima iz okruženja koje ne podržava WINS. ¦ Roaming Client Support, koji se koristi da bi se klijenti sa instaliranim Norton AntiVirusom (ukljuèujuæi mobilne korisnike) prijavili na servere na osnovu njihove brzine i blizine. ¦ ACL Fix Tool, alatka koja samo administratorima sistema dozvoljava upisivanje podataka u bazu Registry na Windows NT platformi. 19.2.1 SKENIRANJE Ni najbolji antivirusni softver ne služi nièemu ako nije konfigurisan tako da redovno traga za virusima i aktivno štiti raèunarsku mrežu. Moderne antivirusne alatke omoguæavaju izvoðenje nekoliko tipova skeniranja, kako u redovnim vremenskim intervalima tako i na zahtev. Primera radi, konzola Symantec System Center (koja upravlja Norton AntiVirusom) dozvoljava da konfigurišete sledeæe tipove skeniranja servera i klijenata: ¦ Èišæenje virusa Pregledanje svih diskova na svim serverima i klijentima koji pripadaju izabranom „objektu” - uobièajeno grupi sistema na mreži koju ste definisali. Na ovaj naèin se trenutno dobijaju rezultati skeniranja velikih delova mreže (ili mreže u celini). ¦ Ruèno (na zahtev) Ova moguænost se koristi za ispitivanje izabranih direktorijuma i diskova na izabranim raèunarima. Ruènim skeniranjem se dobijaju rezultati potrage za virusima na malom delu mreže ili lokalnom èvrstom disku. Posebno je korisno za testiranje sumnjivih raèunara, jer se ne optereæuju veliki delovi mreže. ¦ Zadato skeniranje Testiranje izabranih direktorijuma i diskova na izabranim raèunarima u unapred odreðeno vreme ili u redovnim intervalima (na primer, jednom dnevno ili jednom nedeljno). Zadata skeniranja su idealno rešenje za velike delove mreže jer se mogu izvršavati dok je optereæenje mreže malo, tj. kada je mrežni saobraæaj slab. ¦ Skeniranje u realnom vremenu Ovim skeniranjem se u realnom vremenu proveravaju datoteke u trenutku uèitavanja ili upisivanja na server ili klijent. Norton Antivirus omoguæava konfigurisanje skeniranja elektronske pošte na 32-bitnim raèunanma. Pored ruènog skeniranja, zadatog skeniranja i skeniranja u realnom vremenu za datoteke i direktorijume, na klijentu sa instaliranim paketom Norton AntiVirus mogu se konfigurisati dva dodatna tipa skeniranja: ¦ Prilagoðeno skeniranje Ruèno pokretanje skeniranja u proizvoljnom trenutku. ¦ Skeniranje tokom podizanja sistema Automatsko skeniranje prilikom ukljuèivanja klijenta, odnosno pri podizanju sistema. ALEXA 2002

8/622

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

19.2.2 ÈIŠÃENJE VIRUSA Iz softvera za upravljanje antivirusnim programom (kao što je konzola Symantec System Center) možete pokrenuti skeniranje servera i klijenata jednim pritiskom dugmeta. Èišæenje virusa možete obaviti tako što æete u hijerarhijskom stablu konzole izabrati ceo sistem (poznato i pod nazivom System Hierarchy), jednu ili više grupa servera, odnosno jedan ili više servera. Za samo nekoliko minuta, u sluèaju da ste izabrali skeniranje celog sistema, znaæete da li u vašoj mreži postoje virusi ili ih nema (neæete morati da šaljete poruke u kojima od korisnika tražite da skeniraju svoje raèunare da biste bili sigurni da u celoj mreži nema virusa). Èišæenje virusa obezbeðuje „èiste” servere i radne stanice. Èišæenje virusa u mreži ne može se zaustaviti ili privremeno prekinuti. Neophodno je da ceo postupak bude sproveden do kraja. 19.2.2.1 Ruèno skeniranje Ruèno skeniranje omoguæava da brzo istražite izabrani deo mreže. Za razliku od èišæenja virusa - kada se skeniraju sve datoteke na svim diskovima ruèno skeniranje se može konfigurisati tako da se opseg skeniranja suzi. Iz softvera za upravljanje antivirusnim programom (kao što je konzola Symantec System Center) možete pokrenuti skeniranje jednog ili više servera sa instaliranim Norton AntiVirusom u istoj grupi servera ili jednog, odnosno više klijenata koji koriste isti server na kojem se nalazi Norton Anti Virus. 19.2.2.2 Zadato skeniranje Iz softvera za upravljanje antivirusnim programom (konzole Symantec System Center) moguæe je podesiti skeniranje koje æe se izvršiti u odreðeno vreme u dnevnim, nedeljnim ili meseènim intervalima. Zadata skeniranja se moraju podesiti zasebno za servere, odnosno klijente. Primera radi, zadajte skeniranje servera tako što æete u hijerarhijskom stablu konzole Symantec System Center izabrati grupu servera ili zaseban server, a skeniranje klijenata tako što æete izabrati server ili klijenta. Dobro bi bilo da vreme zadatog skeniranja bude usklaðeno s rasporedom ažuriranja datoteke s definicijom virusa kako bi otkrivanje novijih virusa bilo što efikasnije. 19.2.2.3 Skeniranje u realnom vremenu Iz softvera za upravljanje antivirusnim programom (konzola Symantec System Center) možete podesiti zaštitu sistema datoteka u realnom vremenu na serverima i klijentima. Pored toga, omoguæena je zaštita elektronske pošte u podržanim aplikacijama instaliranim na klijentu. Zaštita servera i klijenata definišu se zasebno. Posle konfigurisanja zaštite u realnom vremenu, moraæete da je menjate samo ako se promeni mrežno okruženje ili bezbednosne strategije. 19.2.3 SKENIRANJE SERVERA Redovno skeniranje servera je posebno važno jer se infekcije brzo mogu proširiti na klijente i tako obogaljiti optereæenu mrežu. Možete skenirati ili konfigurisati jedan ili više servera s Norton AntiVirusom. Broj servera koje æete skenirati ili konfigurisati zavisi od izabranog objekta: ¦ Svi serveri u mreži Ako, primera radi, u hijerarhijskom stablu konzole Symantec System Center izaberete celu mrežu (odnosno objekat System ALEXA 2002

9/623

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

Hierarchy), možete pokrenuti èišæenje virusa koje æe skenirati sve mrežne servere na kojima je instaliran Norton AntiVirus. Na taj naèin možete da skenirate ne samo server, veæ i sve klijente koji koriste taj server. ¦ Svi serveri u izabranim grupama servera Ako u hijerarhijskom stablu konzole Symantec System Center izaberete objekat System Hierarchy, a zatim u desnom oknu izaberete više grupa servera, možete pokrenuti èišæenje virusa ili konfigurisati zadato skeniranje. Èišæenje virusa æe obuhvatiti sve servere s Norton AntiVirusom i njihove klijente u izabranim grupama servera, dok se zadatim skeniranjem proveravaju samo serveri. ¦ Svi serveri u grupi servera Ako izaberete grupu servera, možete pokrenuti èišæenje virusa ili konfigurisati zadato skeniranje za sve servere u toj grupi. ¦ Neki serveri u grupi servera Ukoliko izaberete grupu servera, a zatim u raspoloživoj listi izaberete više servera iz grupe, možete obaviti ili èišæenje virusa ili ruèno skeniranje svih izabranih servera (iako ne možete izabrati više servera da biste konfigurisali zadato skeniranje). ¦ Jedan server Ako izaberete jedan server, možete aktivirati èišæenje virusa koje æe obuhvatiti taj server i sve njegove klijente, ruènim skeniranjem proveriti eventualno postojanje virusa samo na tom serveru ili konfigurisati zadato skeniranje servera ili njegovih klijenata. 19.2.4 SKENIRANJE KLIJENATA Skeniranje ili konfigurisanje jednog, odnosno više klijenata sa instaliranim Norton AntiVirusom obaviæete pomoæu softvera za upravljanje antivirusnim programom (kao što je konzola Symantec System Center). Nivo konfiguracije zavisi od izabranog objekta: ¦ Svi klijenti u mreži Ako izaberete celu mrežu (objekat System Hierarchy u hijerarhijskom stablu konzole Symantec System Center), možete oèistiti viruse sa svih 32-bitnih i 16-bitnih klijenata sa instaliranim Norton AntiVirusom. Tim èišæenjem su obuhvaæeni i svi serveri koji upravljaju klijentima. ¦ Svi klijenti u izabranim grupama servera Kada u stablu konzole Symantec System Center izaberete objekat System Hierarchy, a zatim u desnom oknu izaberete grupe servera, možete pokrenuti èišæenje virusa. Biæe skenirani svi serveri sa instaliranim Norton AntiVirusom i njihovi 32-bitni i 16-bitni klijenti u izabranoj grupi. ¦ Svi klijenti u jednoj grupi servera Ukoliko izaberete grupu servera, možete pokrenuti èišæenje na svim 32-bitnim i 16-bitnim klijentima u toj grupi. ¦ Svi klijenti povezani s jednim serverom Ako u konzoli izaberete server, možete pokrenuti èišæenje virusa ili konfigurisati zadato skeniranje. Èišæenje servera skenira sve 32-bitne i 16-bitne klijente koji koriste taj server. Zadatim skeniranjem obuhvaæeni su samo 32-bitni klijenti koji koriste izabrani server. ¦ Izabrani 32-bitni klijenti na istom serveru U sluèaju da u hijerarhijskom stablu konzole izaberete server, a zatim u desnom oknu izaberete više 32bitnih klijenata, možete obaviti ruèno skeniranje. ALEXA 2002

10/624

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

¦ Jedan 32-bitni klijent Ako izaberete 32-bitnog klijenta, možete obaviti ruèno skeniranje ili podesiti zadato skeniranje samo tog raèunara. ¦ 16-bitni klijenti Nije moguæe pojedinaèno konfigurisati ili skenirati 16bitne klijente. Meðutim, 16-bitni raèunari su ukljuèeni u èišæenje virusa, a možete podesiti i zaštitu u realnom vremenu 16-bitnih klijenata na nivou servera ili grupe servera. 19.2.5 LAŽNO PREPOZNAVANJE VIRUSA Lažno prepoznavanje (poznato i pod nazivom „lažan pozitivan rezultat”) nastaje kada antivirusni program pošalje upozorenje o virusu (ili upiše nešto u dnevnièku datoteku) koje identifikuje virus kada ga zapravo nema u mreži. Najverovatnije æe do lažnog prepoznavanja doæi kada na raèunaru imate instalirane antivirusne programe razlièitih proizvoðaèa, jer su tada potpisi virusa koji se koriste za otkrivanje nezaštiæeni u memoriji. Najbezbedniji korak koji možete da preduzmete kada se pojavi upozorenje ili odrednica dnevnika jeste da pretnju shvatite kao istinitu i da preduzmete odgovarajuæe korake za uklanjanje virusa iz sistema. Ukoliko verujete da je antivirusni program generisao lažno upozorenje (na primer, kada je neku datoteku oznaèio kao „zaraženu” iako je veæ godinama koristite bez ikakvih problema), prouèite sledeæe moguænosti pre nego što stupite u vezu s proizvoðaèem programa: ¦ Aktivno je više antivirusnih programa. U tom sluèaju, jedan od skenera je možda otkrio nezaštiæene potpise virusa drugog programa i prijavio ih kao viruse. Da biste rešili problem, konfigurišite mrežu tako da u njoj radi samo jedan antivirusni program, što ponekad podrazumeva deinstaliranje suvišnog antivirusnog softvera sa servera i klijenata. ¦ Imate BIOS èip s antivirusnim funkcijama. Mnoge savremene verzije BIOS-a obezbeðuju antivirusne funkcije (namenjene spreèavanju infekcije startnog sektora) koje mogu da aktiviraju lažno prepoznavanje kada antivirusni softver radi. Ako problemi nastaju na odreðenom serveru ili klijentu, u meniju CMOS Setup iskljuèite antivirusnu zaštitu u BIOS-u sistema. ¦ U mreži postoje i stariji raèunari. Neki stariji raèunari (proizvoðaèa kao što je Hewlett-Packard) menjaju startne sektore na èvrstim diskovima prilikom svakog podizanja sistema. Antivirusni softver može da otkrije te izmene i prijavi postojanje virusa, mada njih zapravo nema. Da biste rešili problem, nadogradite te raèunare ili s komadne linije antivirusnog programa dodajte u startne datoteke informacije o proveri. Tom metodom se ne snimaju informacije o startnom sektoru ili glavnom startnom zapisu. ¦ Imate softver zaštiæen od kopiranja. U zavisnosti od vrste zaštite od kopiranja, antivirusni program može da detektuje virus u startnom sektoru ili glavnom startnom zapisu na nekim disketama ili drugim medijumima. Proverite kod autora sumnjivog softvera da li je objavljena zakrpa ili nadogradnja (ili neka druga opcija za instaliranje). Tako æete rešiti problem. Ako nije ispunjen nijedan od ovih uslova, stupite u vezu s proizvoðaèem anitivirusnog programa i obavestite ga o lažnom prepoznavanju kako bi struènjaci te kompanije istražili problem i izvršili odgovarajuæe izmene koje æe kasnije uvrstiti u zakrpe i nadogradnje. ALEXA 2002

11/625

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

19.3 INSTALIRANJE ANTIVIRUSNIH PROGRAMA Izuzev nekoliko moænih zaštitnih zidova koji imaju fabrièki ugraðenu moguænost pronalaženja virusa (kao što je SOHO2 kompanije Sonic Wall), antivirusni proizvodi se prodaju kao softver (Symantecov Norton Internet Security, slika 19-1) koji se mora instalirati na pojedinaène raèunare. Kada je reè o mreži, antivirusne alatke se moraju instalirati i na servere i na klijente. Nakon instaliranja, antivirusni softver se mora redovno ažurirati kako bi sadržavao definicije najnovijih virusa i druge zaštitne tehnike. U ovom delu poglavlja objasniæemo postupak instaliranja antivirusnih programa na pojedinaène raèunare i raèunare u mreži.

SLIKA 19.1

Norton Internet Security je vrhunska antivirusna/zaštitna alatka za liène raèunare i radne stanice.

19.3.1 INSTALIRANJE NA POJEDINAÈNE RAÈUNARE Instaliranje antivirusnog softvera na pojedinaène raèunare najèešæe je automatizovan proces. Njime upravlja èarobnjak koji aktivira samopokreæuæa datoteka sa instalacionog kompakt diska. Instaliranje se zatim svodi na praæenje uputstava èarobnjaka, koji æe skenirati sistem, kopirati datoteke na èvrsti disk, izmeniti neophodne sistemske datoteke i resetovati sistem kako bi antivirusni softver radio u pozadini. Ako imate mrežu ravnopravnih raèunara, na svaki od njih æe morati da bude instaliran antivirusni softver. I u mreži ravnopravnih raèunara neophodna je licenca za više korisnika da biste instalirali antivirusni softver na dva i više raèunara. U veæim mrežama sa serverima koristi se Corporate (Enterprise) izdanje softvera, koje ukljuèuje i licence za radne stanice. ALEXA 2002

12/626

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

19.3.2 INSTALIRANJE U MREŽI Primena antivirusnog softvera u mreži s više od jednog servera i brojnim klijentima nešto je složeniji zadatak. Svakako je neophodno instalirati antivirusni program na server(e) i klijente, ali je pri tome važan i redosled instaliranja. Primera radi, Symantec predlaže sledeæi redosled za Corporate izdanje svog Norton AntiVirusa: 1. Instalirajte Symantec System Center pre nego što instalirate Norton Anti Virus Corporate Edition dodatak za upravljanje. 2. Instalirajte dodatak za upravljanje Norton AntiVirus Corporate Edition pre nego što pokušate da upravljate programom iz konzole Symantec System Center. 3. Instalirajte Norton AntiVirus Corporate Edition na servere pre nego na klijente. Ako softver prvo instalirate na klijente, oni neæe moæi da se povežu sa serverom na kojem je softver instaliran i radiæe u „neupravljanom” režimu. 4. Instalirajte ostale proizvode i pomoæne programe redosledom koji vam najviše odgovara. 19.3.3 LABORATORIJSKO TESTIRANJE SERVERA Jedan od rizika korišæenja važnog mrežnog softvera jeste pojavljivanje neoèekivanih prekida (odnosno padova mreže) zbog nepredviðenih problema s novim softverom. Na primer, ako nov antivirusni softver nije kompatibilan s drugim programima na serveru ili klijentu (klijentima), mogu se javiti problemi s performansama, padovi i druge vrste problema. Dobro bi bilo da antivirusni softver najpre instalirate u udaljenoj (nekritiènoj) laboratorijskoj sredini radi testiranja i procenjivanja stabilnosti i pouzdanosti. Tako æete detaljno upoznati softver i sve njegove opcije i rešite probleme kompatibilnosti ili performansi pre nego što se odluèite za primenu na serverima i klijentima. Najbolje rezultate testiranja dobiæete ako antivirusni softver instalirate na najmanje dva servera, kombinujuæi Windows NT/2000 i NetWare po potrebi. Komunikacioni protokoli u laboratoriji trebalo bi da odgovaraju protokolima u stvarnom mrežnom okruženju. U konfiguraciju za testiranje treba ukljuèiti i usmerivaèe (posebno za sredinu s kombinacijom protokola). Na svaki server instalirajte ceo antivirusni paket, ukljuèujuæi sve važne pomoæne programe za upravljanje. Poste instaliranja softvera za testiranje servera, pratite sledeæe korake: 1. Podesite opcije skeniranja tako da postignete maksimalnu zaštitu (na primer, skeniranje svih datoteka, svih diskova itd). 2. Testirajte moguænosti održavanja kao što su preuzimanje datoteke s potpisima virusa i ažuriranje sa servera na server. 3. Napravite probnu datoteku virusa (ne pravi virus) da biste videli kako mehanizmi za otkrivanje virusa rade a da se ne izlažete riziku. 4. Ostavite zadata skeniranja i druge automatizovane funkcije da rade nekoliko dana bez prekida. 5. Proverite da li softver za upravljanje (kao što je Symantecov Alert Management System) vidi servere s obe strane usmerivaèa (ako je neophodno). 6. Proverite da li dnevnici i izveštaji pouzdano prikazuju oèekivane podatke. ALEXA 2002

13/627

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

Probna datoteka virusa Vrlo je važno testirati antivirusni softver da biste videli kako se ponaša, ali je to opasno izvesti sa stvarnim virusom. Meðutim, možete napraviti tekstualnu datoteku koja æe biti prepoznata kao virus, a koju možete upotrebiti da biste proverili otkrivanje virusa, unošenje promena u dnevnik i obaveštavanje. Kopirajte navedeni red u zasebnu tekstualnu datoteku i snimite je pod imenom TestVirus.com. Ta datoteka nije virus, ali æe biti detektovana kao virus EICAR Test String.70 (pre nego što snimite datoteku privremeno iskljuèite zaštitu u realnom vremenu). X50!P%@AP[4\PZX54 (P ^)7 CC)7}$EICAR-STANDARD-ANTIVIRUSTEST-FILE!$H+H* Ne ubacujte razmake iznad, ispod, ispred ili iza ovog niza znakova. Razmaci bi mogli da spreèe otkrivanje „virusa”. 19.3.4 LABORATORIJSKO TESTIRANJE KLIJENTA Antivirusni softver na klijentima takoðe treba testirati pre primene u stvarnom okruženju. Testirajte programe na klijentima u okruženju koje nije posebno važno za rad mreže da biste pronašli sve potencijalne probleme kompatibilnosti ili loših performansi koji bi mogli da utièu na iskorišæenje sistema. Testove obavite u sredini s hardverskom i softverskom konfiguracijom koja odgovara stvarnom mrežnom okruženju. Tokom testiranja, pridržavajte se sledeæih smernica i uputstava: ¦ Instalirajte antivirusni softver na raèunare sa svim operativnim sistemima koje æete koristiti. ¦ Instalirajte antivirusni softver na povezane i samostalne klijente, ako treba. ¦ Uskladite sve kombinacije protokola IP/IPX koje postoje u vašem raèunarskom okruženju. ¦ Uskladite kombinacije operativnih sistema klijent-sa-serverom (na primer, radna stanica pod Windowsom NT kojoj je dozvoljeno prijavljivanje na NetWare servere i druge). ¦ Hardverska postavka bi trebalo da reprezentuje minimalne i maksimalne konfiguracije klijenata u mreži. Posle instaliranja novog antivirusnog softvera na klijente za testiranje, pratite sledeæe korake: 1. Podesite opcije antivirusnog softvera tako da obezbedite maksimalnu zaštitu (skeniranje svih datoteka, svih diskova itd). 2. Testirajte preuzimanje datoteka s potpisima virusa. 3. Upotrebite probnu datoteku virusa (koju ste veæ napravili za testiranje servera) „okidanje” alarmnog sistema. 4. Dozvolite da zadata skeniranja i druge automatizovane funkcije rade nekoliko dana bez prekida. 5. Proverite da li softver za upravljanje vidi klijente s obe strane usmerivaèa. 6. Proverite da li se povezani klijenti u prozoru softvera za upravljanje pojavljuju pod okriljem odgovarajuæeg servera. ALEXA 2002

14/628

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

7. Zakljuèajte odreðene parametre skeniranja klijenta pomoæu softvera za upravljanje i uverite se da klijenti ne mogu da ih izmene. 8. Aktivirajte èišæenje virusa i uverite se da se skeniraju i klijenti. 9. Uverite se da se u dnevnicima i izveštajima nalaze oèekivani podaci. 19.3.5 FAZNO INSTALIRANJE Po okonèanom testiranju u laboratoriji, neophodno je da nove antivirusne alatke instalirate i testirate u fazama kako biste obezbedili nesmetan rad mreže. Fazno instaliranje je uobièajeno u veæim organizacijama. Metoda podrazumeva instaliranje antivirusnog softvera da bi se testirao server, zatim sistematsko širenje na dodatne grupe servera u fazama tokom odreðenog vremenskog perioda kako bi se svi potencijalni problemi otkrili pre potpune primene u mreži. Kako æe proces zaista teæi, u velikoj meri zavisi od vas. Na primer, možete instalirati softver na klijentske raèunare nakon što ga instalirate na jedan ili više servera, ili prvo antivirusni paket instalirajte na sve servere a zatim na sve klijente. Kao i u drugim primerima, fazno instaliranje može da podrazumeva instaliranje na servere pod Windowsom NT/2000, zatim na NetWare servere ili samo na servere pod Windowsom. Zatim možete ukljuèiti ostale operativne sisteme da biste rešili sve moguæe probleme na pojedinim platformama. Osnovna ideja je da se proces obavi u malim, brižljivo planiranim koracima. Kompletno instaliranje u jednom koraku može da bude uzrok ozbiljnih problema u mreži. 19.3.6 UOBIÈAJENA INSTALACIJA NA SERVERU Vreme je da prouèimo instaliranje tipiènog kompanijskog antivirusnog softverskog paketa. U ovom primeru, osnova æe nam biti Symantecov program za servere Norton AntiVirus Corporate Edition i pomoæni program Alert Management System. Uvek obavezno prouèite procedure specifiène za antivirusni softver koji æete koristiti. Po pravilu, zajedno sa antivirusnim softverom treba instalirati i alatke za podršku ili upravljanje. Primera radi, kada instalirate Norton Anti Virus Corporate Edition na servere ili radne stanice pod Windowsom NT/2000 (ili Net Ware servere), instalirajte i program Alert Management System (AMS) koji radi na svakom primarnom serveru. Iako AMS mora da postoji samo na primarnom serveru da bi se konfigurisala i pregledala upozorenja o pronaðenim virusima, instalirajte ga i na sve raèunare na kojima se nalazi Norton AntiVirus za servere. Tako svaki od njih možete proglasiti primarnim serverom. U sluèaju da sekundarni server mora da postane Primarni, AMS dogaðaji neæe biti izgubljeni. Ako koristite druge operativne sisteme kao što su Linux/Unix ili MacOS, prouèite uputstva za instaliranje odgovarajuæe verzije antivirusnog softvera. Serveri pod Windowsom NT/2000 Predstaviæemo uobièajeno instaliranje Norton AntiVirusa na servere pod Windowsom NT/2000: 1. Pokrenite èarobnjaka za instaliranje. Pritisnite Install Norton AntiVirus To Servers, a zatim proverite da li je izabrana opcija Install Norton AntiVirus Server. Ako ste prvo instalirali dodatak Symantec System Center, iz menija Symantec System Center Tools izaberite AV Server Rollout. 2. Pritisnite dugme Next. Proèitajte licencu i garanciju, pritisnite dugme I agree i zatim dugme Next. ALEXA 2002

15/629

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

3. Proverite da li su potvrðena polja Server Program i Alert Management System (AMS) i pritisnite dugme Next. Samo primarni server koristi AMS datoteke. Ako izaberete opciju AMS, usluga æe biti instalirana na sve servere na koje instalirate Norton AntiVirus. To vam omoguæava da promenite primarni server a da ne morate reinstalirati AMS. Ako ne planirate da menjate primarni server, uklonite AMS datoteke sa svih ostalih servera. 4. Dvaput pritisnite Microsoft Windows Network. 5. Izaberite server na koji æe datoteke biti instalirane i pritisnite Add. 6. Ponovite postupak dok ne izaberete sve potrebne servere. 7. Ako ste napravili tekstualnu datoteku sa IP adresama za pristup raèunarima iz okruženja bez podrške za WINS, preðite na sledeæi korak. U suprotnom, preðite na korak 12. 8. Pritisnite dugme Import da biste uèitali listu servera. Ova moguænost se koristi samo za sisteme pod Windowsom NT i nije podržana na NetWare serverima. 9. Pronaðite i dvaput pritisnite tekstualnu datoteku s imenima raèunara. Pojavljuje se lista svih raèunara koji æe biti dodati na listu Available Computers. Tokom postupka provere identiteta, moraæete da obezbedite korisnièko ime i lozinku za raèunare koji zahtevaju tu proveru. 10. Pritisnite dugme OK. 11. Tokom provere identiteta, instalacioni program proverava razlièita stanja greške. Moraæete da pregledate te informacije na svakom raèunaru zasebno ili da ih zapišete u dnevnièku datoteku i pogledate kasnije. Ako se odluèite za dnevnik, pronaæi æete ga na odreðenoj lokaciji (kao što je c:\Winnt\Navcesrv.txt). 12. Pritisnite dugme Yes da biste podatke upisali u dnevnik, odnosno No da biste prikazali interaktivne informacije. 13. Pritisnite dugme Next. 14. Prihvatite podrazumevanu putanju za instaliranje antivirusnog programa ili je pak promenite (izaberite raèunar i pritisnite dugme Change Destination). Pritisnite dugme Next. 15. Unesite ime nove grupe servera, a zatim pritisnite Next. Moraæete da potvrdite pravljenje nove grupe servera. Alternativno, izaberite postojeæu grupu, pritisnite dugme Next i unesite lozinku za pristup grupi servera. 16. Pritisnite Automatic ili Manual Startup. Ako pritisnete Automatic, usluge programa Norton AntiVirus (i AMS usluge, ako ste ih instalirali) automatski æe se pokrenuti ukoliko morate da resetujete server. Ako pak pritisnete Manual, usluge æete morati da pokrenete ruèno po resetovanju servera. 17. Pritisnite dugme Next. Pojaviæe se prozor Symantec System Center Program. 18. Pritisnite dugme Next. Pojaviæe se prozor Setup Summary s prikazanom podrazumevanom lozinkom za otkljuèavanje grupe servera (u našem primeru, ta podrazumevana lozinka je symantec). 19. Pritisnite dugme Finish. U prozoru Setup Progress prikazuje se status instalacije na serveru. 20. Kada se završi instaliranje Norton AntiVirusa na svim serverima koje ALEXA 2002

16/630

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

ste naveli, proverite da li je prijavljena neka greška. Na primer, izaberite server i pritisnite dugme View Errors da biste videli informacije. 21. Na kraju, pritisnite dugme Close. Time æe instaliranje biti potpuno završeno. NetWare serveri Kada Norton AntiVirus instalirate u NetWare Directory Services (NDS), preporuèljivo je da raèunar koji obavlja instaliranje koristi Novell Client for NetWare. Ako se tokom instaliranja pomoæu programa Microsoft Client for Netware pojave problemi, instalirajte Novell Client for Netware i pokušajte ponovo. Norton AntiVirus Corporate Edition najlakše æete instalirati na NetWare servere ako pratite sledeæe korake: 1. Prijavite se za rad na sve NetWare servere na koje želite da instalirate Norton AntiVirus Corporate Edition. 2. Pokrenite èarobnjaka za instaliranje. Pritisnite Install Norton AntiVirus To Servers. Alternativno, u konzoli Symantec System Center pritisnite Tools IAV Server Rollout (opcija je dostupna samo ako ste instalirali dodatak Symantec System Center). 3. Proverite da li je izabrana opcija Install Norton AntiVirus To Servers i zatim pritisnite dugme Next. 4. Proèitajte licencu i garanciju, pritisnite dugme I agree i zatim dugme Next. 5. Uverite se da je potvrðeno polje Server Program i pritisnite dugme Next. 6. Ukoliko koristite Novell Client for NetWare, dvaput pritisnite NetWare Services. Ako koristite Microsoft Client for NetWare, dvaput pritisnite NetWare Or Compatible Network. 7. Izaberite tip klijenta koji koristite: ¦ Novell Client for NetWare Da biste instalirali na Bindery server, dvaput pritisnite Netware Servers i izaberite server (na šta ukazuje ikonica servera). ¦ Novell Client for Netware Da biste instalirali na NDS, dvaput pritisnite Novell Directory Services, pa izaberite objekat SYS volume na koji hoæete da instalirate Norton AntiVirus. ¦ Microsoft Client for Netware Ako hoæete da instalirate na Bindery server, izaberite server (na šta ukazuje odgovarajuæa ikonica). ¦ Microsoft Client for NetWare Ako hoæete da instalirate na NDS, izaberite objekat SYS volume na koji želite da instalirate Norton AntiVirus. 8. Pritisnite dugme Add. Ukoliko instalirate na NDS, moraæete da unesete ime kontejnera, korisnièko ime i lozinku. Ako u ovoj fazi unesete pogrešno korisnièko ime ili lozinku, instaliranje æe se normalno nastaviti. Meðutim, kada pokušate da pokrenete Norton AntiVirus na NetWare serveru, dobiæete poruku o grešci provere identiteta i moraæete da unesete ispravno korisnièko ime i lozinku. 9. Ponovite korake 7 i 8 sve dok ne dodate sve ureðaje na sve servere. 10. Pritisnite dugme Next. 11. Prihvatite podrazumevanu putanju za instaliranje Norton AntiVirusa ili je po potrebi promenite, a zatim pritisnite dugine Next. ALEXA 2002

17/631

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

12. Unesite ime nove grupe servera, pa pritisnite dugme Next i dugme Yes da biste potvrdili unete podatke. Alternativno, izaberite postojeæu grupu servera, pritisnite dugme Next i unesite lozinku grupe servera kada to od vas zatraži èarobnjak za instaliranje. 13. Pritisnite Automatic Startup ili Manual Startup pa pritisnite dugme Next. Ako ste pritisnuli Automatic Startup, program vpstart.nlm automatski æe se pokrenuti prilikom svakog podizanja servera (pre nego što ove izmene stupe na snagu, moraæete da završite instaliranje). Ukoliko ste izabrali Manual Startup, pokrenite i vpstart.nlm kad god pokrenete server. 14. Pritiskajte dugme Next sve dok se ne pojavi poslednji okvir za dijalog, a u njemu pritisnite dugme Close. 15. Po okonèanju instaliranja, pokrenite vpstart.nlm na svakom NetWare serveru na kojem se sada nalazi Norton Anti Virus. To možete uraditi na konzoli servera (ili preko programa RConsole ako imate odgovarajuæa prava). Kada, posle instaliranja, prvi put pokrenete vpstart.nlm, morate upotrebiti i opciju /Install - na primer, load Sys:Nav\Vpstart.nlm /Install. Time æe instaliranje na serverima biti kompletno. Ne zaboravite da su opisani postupci samo primeri. Uvek se pridržavajte uputstava za instaliranje koja ste dobili sa antivirusnim softverom. 19.3.7 UOBIÈAJENA INSTALACIJA NA KLIJENTU Posle instaliranja antivirusnog softvera na server(e), klijentske verzije æete morati da instalirate i na radne stanice. Popularni antivirusni paketi omoguæavaju da klijentski softver instalirate sa slike diska koja se nalazi na serveru ili lokalno, korišæenjem instalacionog kompakt diska. U ovom primeru, opisaæemo instaliranje Norton AntiVirusa (uvek sledite uputstva za softver koji zaista koristite). Instaliranje slike diska Kada na servere instalirate Norton AntiVirus Corporate Edition, instalacioni program pravi sliku diska klijenta (ili instalacioni direktorijum) na svakom zaštiæenom serveru. Korisnici klijentskih raèunara tada mogu da pokrenu instalacioni program neposredno sa servera s kojim su povezani. Antivirusni klijent æe biti instaliran u režimu Managed i prikazaæe program za upravljanje (Symantec System Center) kada se u hijerarhijskom stablu konzole izabere njegov pridruženi server. Kada klijent radi u upravljanom režimu, iz programa za upravljanje možete podesiti automatsko ažuriranje datoteke potpisa za klijenta i upravljati njima. Na serverima pod Windowsom NT/2000, na primer, podrazumevani deljeni direktorijum je \\Server\Vphome\Clt-inst, a svaki korisnik ima prava èitanja. Na NetWare serverima, podrazumevani deljeni direktorijum je \\Server\Sys\ Nav\Clt-inst. Instalacioni program pravi i grupu pod nazivom nortonantivirususer. Ako u tu grupu dodate korisnike, imaæe prava nephodna za pokretanje instalacionog programa sa slike diska na serveru. Alternativno, ako je na deljenom mrežnom ureðaju dostupan instalacioni kompakt disk, korisnici æe morati da mapiraju taj ureðaj na svojim radnim stanicama da bi obezbedili uspešno instaliranje svih komponenata. Da biste sliku diska instalirali sa servera, uradite sledeæe: ALEXA 2002

18/632

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

1. Proverite da li korisnici imaju pravo pristupanja slici diska na serveru. 2. Dajte korisniku putanju i (ako treba) pravo mapiranja diska. Za Net Ware servere podrazumevana putanja je \\Server\Sys\Nav\Clt-inst. Za servere pod Windowsom NT podrazumevana deljena putanja je \\Server\Vphome \Clt-inst. 3. Uverite se da korisnici znaju na koju platformu instaliraju softver. Instalacioni direktorijumi i programi za instaliranje Norton AntiVirusa dostupni su u direktorijumu CIt-inst na svakom serveru: Clt-inst\Win32\setup.exe Clt-inst: \Winl6\Setup. exe Clt-inst:\Dos\Install .bat Instaliranje na daljinu Klijentsku verziju Norton AntiVirusa možete instalirati iz daleka na svaki umreženi raèunar pod Windowsom NT/2000 ili NetWareom, a istovremeno možete instalirati više klijenata bez fizièkog prisustva korisnika na svakoj radnoj stanici. Prednost instaliranja na daljinu je u tome što korisnici pre instaliranja ne moraju da se prijave na svojim raèunarima kao administratori (ako imate administratorska prava u domenu kojem raèunari pripadaju). Da biste instalirali Norton AntiVirus, uradite sledeæe: 1. Pokrenite instalacioni program i pritisnite Install Norton AntiVirus To NTClients. Pojaviæe se prozor Welcome. 2. Pritisnite dugme Next i dvaput pritisnite Microsoft Windows NT Network. 3. Izaberite raèunar i server na kojem radi Norton AntiVirus, a zatim pritisnite dugme Add. 4. Ponovite prethodni korak dok ne dodate sve klijente. 5. Ako ste napravili tekstualnu datoteku sa IP adresama raèunara u okruženju koje ne podržava WINS, preðite na sledeæi korak. U suprotnom, preðite na korak 10. Moguænost uvoza (Import) namenjena je samo za raèunare pod Windowsom NT/2000 /XP i nije podržana u NetWareu. 6. Pritisnite dugme Import da biste uvezli listu raèunara. 7. Pronaðite i dvaput pritisnite tekstualnu datoteku s imenima raèunara. Pojaviæe se lista svih raèunara koje treba dodati u listu Available Computers. Tokom procesa provere identiteta, moraæete da unesete korisnièko ime i lozinku za raèunare koji zahtevaju takvu proveru. 8. Pritisnite dugme OK. 9. Tokom provere identiteta, instalacioni program proverava razlièita stanja greške. Te informacije æete morati da pregledate na svakom raèunaru zasebno ili da ih upišete u dnevnièku datoteku. Ta datoteka se nalazi u direktorijumu na disku C: (na primer, c:\Winnt\Navcecln.txt). 10. Pritisnite dugme Yes da biste informacije upisali u dnevnik, odnosno No ako želite da prikažete interaktivne informacije. 11. Pritisnite dugme Finish. 19.3.8 POTPISI VIRUSA Antivirusni programi rade tako što uporeðuju sadržaj datoteka s listom „potpisa” poznatih virusa - tragova koji ukazuju na prisustvo virusa. U jednoj datoteci može se naæi i više od 50.000 potpisa, a novi potpisi se otkrivaju ALEXA 2002

19/633

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

svakodnevno. To znaèi da je datoteku potpisa neophodno redovno ažurirati da biste održali najveæi moguæi stepen zaštite mreže. U veæini sluèajeva, ažurne verzije datoteke potpisa možete preuzeti s Web lokacije proizvoðaèa programa (èesto potpuno automatski), a zatim ih „gurnuti” do klijenata na mreži. Takav postupak umnogome pojednostavljuje upravljanje jer administratoru omoguæava da ažurira zaštitu cele mreže bez preuzimanja ažurnih datoteka i njihovog prenošenja na svaki raèunar zasebno.

19.4 UKLANJANJE INFEKCIJA Iako nisu nimalo bezopasni, veæina virusa koja zarazi vašu mrežu neæe uništiti podatke, zbijati neslane šale ili onesposobiti raèunare. Retki virusi koji nose destruktivan teret obièno izazivaju opasne efekte tek kao odgovor na neki dogaðaj. U veæini sluèajeva imaæete vremena da se na pravi naèin izborite s problemom. Meðutim, èak i vrlo kratak neželjen programski kod može da doðe u sukob s normalnim radom raèunara, istroši sistemske resurse i izazove druge nepoželjne efekte, pa ih treba ozbiljno uzeti u obzir i ukloniti ih kada se uverite u njihovo prisustvo. Imajte na umu i to da èudno ponašanje raèunara, neobjašnjive padove sistema ili druge nepredviðene dogaðaje ne izazivaju samo virusi. Ako mislite da na raèunaru postoji virus zbog opisanih simptoma, potraga za virusom možda neæe doneti oèekivane rezultate, ali æe zato eliminisati jedan potencijalni uzrok problema. Prilikom instaliranja antivirusnog softvera, instalacioni program pokreæe antivirusnu aplikaciju da bi istražio memoriju raèunara i startne sektore èvrstog diska i tako se uverio da može bezbedno da kopira svoje datoteke na èvrsti disk. Ako aplikacija ne otkrije zaraženost virusom, nastavite instaliranje a zatim detaljno skenirajte sistem èim ga resetujete - virusi koji napadaju datoteke a ne smeštaju se u memoriju i ne kriju se u startnim blokovima èvrstog diska možda još uvek švrljaju po sistemu. 19.4.1 INFEKCIJE TOKOM INSTALIRANJA Ako antivirusna aplikacija otkrije virus tokom instaliranja, neophodno je da ga uklonite pre nego što završite instaliranje programa. To æete uraditi na sledeæi naèin: 1. Zatvorite instalacioni program, a zatim iskljuèite raèunar. Obavezno potpuno iskljuèite napajanje. Ne koristite kombinaciju tastera CTRL-ALT-DEL i ne resetujte raèunar - neki virusi ostaju netaknuti tokom „vruæeg” resetovanja. 2. Ukoliko ste tokom instaliranja napravili disketu za sluèaj opasnosti od virusa, zaštitite je od upisivanja i umetnite u disketnu jedinicu. Neki instalacioni kompakt diskovi obezbeðuju CD verziju te diskete. Ako niste napravili disketu (a raèunar može da se pokrene preko kompakt diska), umetnite instalacioni kompakt disk u CD ureðaj pre nego što preðete na sledeæi korak. 3. Saèekajte najmanje 15 sekundi, a zatim ponovo ukljuèite raèunar. 4. Tokom podizanja sistema, s diskete za sluèaj opasnosti aktivira se komandna datoteka koja vas vodi kroz postupak skeniranja. Odgovorite na pitanje da li ste iskljuèili pa ponovo ukljuèili raèunar. Pritisnite taster Y da biste nastavili. ALEXA 2002

20/634

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

5. Proèitajte upozorenje s ekrana, a zatim pritisnite bilo koji taster. 6. Sa diskete æe u memoriju biti uèitane neophodne datoteke. 7. Skener iz komandne linije koji se nalazi na disketi za sluèaj opasnosti (BOOTSCAN.EXE) obaviæe skeniranje u èetiri prolaza da bi ispitao startni sektor èvrstog diska, glavni startni zapis, sistemske direktorijume, datoteke programa i druga moguæa zaražena mesta na svim èvrstim diskovima raèunara. Disketa za sluèaj opasnosti neæe otkriti makro viruse, skript viruse ili trojance, ali æe zato prepoznati najèešæe viruse koji napadaju datoteke i startne sektore. 8. Ako BOOTSCAN.EXE pronaðe virus, pokušaæe da oèisti zaraženu datoteku. U sluèaju da ne uspe, onemoguæiæe pristup datoteci i nastaviæe skeniranje. Posle poslednjeg prolaza, prikazaæe izveštaj o preduzetim akcijama za svaki èvrsti disk. Ako skener otkrije virus, raèunar æe se oglasiti zvuènim signalom a na ekranu æe biti prikazano ime i lokacija virusa. 9. Kada skener završi pretraživanje èvrstog diska, uklonite disketu za sluèaj opasnosti iz disketne jedinice (ili CD ureðaja) i ponovo iskljuèite raèunar. 10. Kada BOOTSCAN.EXE završi rad, možete da reinstalirate antivirusni softver ili da pokušate da oèistite preostale viruse. 19.4.2 INFEKCIJE NAKON INSTALIRANJA Kada antivirusni softver otkrije virus, na ekranu æe se pojaviti upozorenje. U tom sluèaju, najbolje æe biti da pokušate da oèistite zaraženu datoteku. Tako æete virus ukloniti sa servera, klijenta ili bežiènog ureðaja, a program æe uz to pokušati da popravi napadnutu datoteku. S virusom æete se najbolje izboriti na jedan od èetiri naèina: ¦ Pokušajte da popravite datoteku. Biæe vam ponuðena opcija popravljanja datoteke - antivirusni softver æe pokušati da izbriše virus, ali æe snimiti datoteku koju æete moæi kasnije da koristite. Ovaj postupak ne daje uvek najbolje rezultate i mnogi korisnici više vole poveæan stepen zaštite ili se odluèuju da izbrišu zaraženu datoteku. ¦ Smestite datoteku u karantin. Izaberite Quarantine da biste izolovali zaraženu datoteku. Nakon toga upotrebite Instant Updater da biste preuzeli najnoviju datoteku potpisa virusa. Zatim još jednom pokušajte da oèistite zaraženu datoteku. ¦ Izbrišite datoteku. Kada pritisnete dugme Delete, virus i zaražena datoteka biæe uklonjeni s raèunara. Izaberite ovu opciju samo ako imate rezervnu kopiju datoteke. ¦ Zaustavite rad. Ako nijedna od navedenih metoda ne uspe da ukloni virus, izaberite Stop da biste zaustavili skeniranje, a zatim upotrebite disketu za sluèaj opasnosti od virusa.

ALEXA 2002

21/635

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

19.5 REŠAVANJE PROBLEMA U RADU ANTIVIRUSNIH PROGRAMA Kljuè uspešne borbe protiv virusa je pravilno korišæenje anitivirusnih alatki. U bilo kojoj prodavnici raèunarske opreme i programa vrlo lako i brzo æete se uveriti da vam na raspolaganju stoji veliki broj antivirusnih proizvoda. Pravilno i uspešno korišæenje tih programa nije jednostavan zadatak. U ovom delu poglavlja daãemo vam smernice za rešavanje problema u radu s antivirusnim alatkama. 19.5.1 PROBLEMI PRILIKOM INSTALIRANJA Veæina antivirusnih programa (èak i Corporate izdanja) instalira se lako, ali postoje i situacije u kojima se javljaju odreðeni problemi. Neuspešno instaliranje može da izazove softverske probleme koje je teško izolovati. Glavni uzroci neuspešnog instaliranja su greške na èvrstim diskovima, privremene (.TMP) datoteke koje dolaze u sukob s instalacionim programom i instaliranje antivirusnog softvera tokom rada drugih programa. Isprobajte sledeæu proceduru da biste u najveæoj meri izbegli probleme prilikom instaliranja. 19.5.1.1 Èišæenje diska Problemi s èvrstim diskom lako mogu da ometu instaliranje novog softvera. Ako dugo niste koristili alatke za rutinsko dijagnosticiranje, pokrenite programe Disk Cleanup i Disk Defragmenter da biste oslobodili prostor i reorganizovali datoteke na èvrstom disku: 1. Pritisnite dugme Start, istaknite stavku Programs, izaberite Accessories, zatim i System Tools, pa pritisnite Disk Cleanup. 2. Izaberite disk. Windows 2000 æe izraèunati prostor koji može biti osloboðen na tom disku (slika 19-2).

SLIKA 19.2 ALEXA 2002

Disk Cleanup omoguãava da se oslobodi prostor na disku 22/636

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

3. Potvrdite polje pored imena komponente (komponenata) koje želite da izbrišete. 4. Windows æe poèeti da briše izabrane datoteke. U zavisnosti od velièine èvrstog diska, proces može da traje i nekoliko minuta. 5. Okvir za dijalog Disk Cleanup automatski æe se zatvoriti kada izabrane komponente budu izbrisane. 6. Pritisnite dugme Start, istaknite stavku Programs, izaberite Accessories, a zatim i System Tools, pa pritisnite Disk Defragmenter. 7. Pritisnite dugme Analyze. Nakon nekoliko trenutaka pojaviæe se detaljan izveštaj (slika 19-3), ukljuèujuæi preporuku da li disk treba defragmentirati ili ne. Kada ga pregledate, zatvorite izveštaj. 8. Pojaviæe se grafièki prikaz diska (slika 19-4). 9. Pritisnite dugme Defragment, po potrebi, i saèekajte dok sadržaj diska ne bude reorganizovan. U zavisnosti od brzine procesora i velièine diska, proces može da potraje i nekoliko minuta. 10. Po završetku procesa zatvorite Disk Defragmenter.

SLIKA 19.3 Windows generiše detaljan izveštaj o iskorišãenosti i fragmentaciji diska. 19.5.1.2 Zatvorite ostale programe Programi koji na serveru ili klijentu rade u pozadini mogu da doðu u sukob s instalacionim programom antivirusnog softvera. Zatvorite sve nepotrebne programe na sistemu pre nego što instalirate antivirusni paket. 1. Pritisnite kombinaciju tastera CTRL-ALT-DEL. Pojaviæe se okvir za dijalog Windows Security. Pritisnite dugme Task Manager (slika 19-5). 2. Pritisnite dugme End Task pošto izaberete nepotrebnu stavku iz liste. 3. Ponovite korake 2 i 3 dok ne zatvorite sve takve programe. 4. Na kraju zatvorite Task Manager i pokušajte da ponovo instalirate antivirusni softver. ALEXA 2002

23/637

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

SLIKA 19.4 Grafièki prikaz fragmentacije diska u Windowsu XP. 19.5.2 SPREÈAVANJE AKTIVIRANJA MAKRO VIRUSA Makro viruse otkriæe veæina trenutno dostupnih antivirusnih alatki (sve dokumente trebalo bi redovno skenirati), ali opasnost od efekata tih virusa možete smanjiti i na sledeæi naèin: ¦ Oznaèite šablon NORMAL.DOT kao „read-only” (samo za èitanje). Na taj naèin generalno štitite NORMAL.DOT od infekcije. ¦ Koristite Word 7.0a ili noviju verziju. Te verzije prikazuju okvir Alert kada se u datoteci koju otvarate nalaze makroi ili informacije o prilagoðavanju. Na raspolaganju je i opcija iskljuèivanja nepoznatih makroa pre njihovog aktiviranja.

SLIKA 19.5 Task Manager omoguãava da zatvorite procese kako biste izolovali aplikacje u sukobu sa instalacionim programom antivirusnog softvera. ALEXA 2002

24/638

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

19.5.2.1 Uklanjanje makro virusa Vrlo je verovatno da æe vas Word ili Excel upozoriti na postojanje makro virusa u njihovim dokumentima. Kad pokušate da popravite dokumente anitivirusnim softverom, ali ne uspete, makro virus možete da uklonite i ruèno. Ukoliko se pridržavate sledeæih koraka, ukloniæete makro samo iz postojeæih dokumenata, što se smatra popravkom u sluèaju opasnosti. Ako se virus koji generiše makroe i dalje nalazi na raèunaru ili u mreži, infekcija æe se pojaviti kada sledeæi put otvorite zaraženi dokument. Zato bi, po pravilu, trebalo da izbegavate korišæenje makroa u aplikacijama kao što su Word, Excel i PowerPoint i da onemoguæite automatsko otvaranje i aktiviranje makroa. Pratite sledeæe korake da biste ruèno uklonili makro virus iz dokumenta i obnovili tekst u njemu: Pre nego što nastavite, napravite rezervnu kopiju dokumenata na èistom medijumu, na primer, na disketi. 1. Pritisnite dugme Start, istaknite stavku Find i pritisnite Files or Folders. Pojaviæe se okvir za dijalog Find. 2. Unesite NORMAL.DOT i pritisnite dugme Find Now. 3. Kada program pronaðe taj šablon, desnim tasterom miša pritisnite ime datoteke i iz priruènog menija izaberite Rename. 4. Preimenujte datoteku u NORMAL.OLD i pritisnite taster ENTER. 5. Zatvorite okvir za dijalog Find. 6. Pokrenite Word, jer æete tako obnoviti šablon NORMAL.DOT. 7. Otvorite meni File i izaberite komandu Open. 8. Pronaðite direktorijum u kojem je zaražena datoteka i izaberite je. 9. Pritsinite i zadržite taster SHIFT, pa pritisnite dugme Open. Taster SHIFT držite sve dok se u Wordu ne otvori zaražena datoteka (tako spreèavate aktiviranje makroa). 10. Otvorite meni Tools, izaberite komandu Macro pa u podmeniju pritisnite Macros. 11. Iz liste Macros In izaberite All active templates and documents. 12. Izaberite sumnjivi makro i pritisnite dugme Delete. Pritisnite Yes da biste potvrdili brisanje. 13. Ponovite sve prethodne korake za sve sumnjive makroe. 14. Pritisnite dugme Close. 15. Otvorite meni Edit i izaberite Select All. 16. Pritisnite kombinaciju tastera SHIFT-STRELICA NALEVO da biste poništili izbor poslednje oznake pasusa u dokumentu. 17. Otvorite meni Edit i izaberite Copy. 18. Otvorite meni File i pritisnite komandu New. Izaberite šablon i pritisnite dugme OK. 19. Otvorite meni Edit i pritisnite komandu Paste. 20. Ponovite 10 -14 da se uverite da se makro nije ponovo umnožio. 21. Snimite dokument. 22. Ponovite ove korake za sve dokumente u kojima se, po vašem mišljenju, nalazi makro virus. ALEXA 2002

25/639

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

19.6 SIMPTOMI Pošto ste instalirali i pokrenuli antivirusni softver, on bi bez problema trebalo da radi na serverima i klijentima. Meðutim, postoje situacije kada se ipak javljaju odreðeni problemi. U ovom delu poglavlja opisaæemo nekoliko najèešæih simptoma i rešenja. SIMPTOM 19.1 Ne možete istovremeno da koristite više antivirusnih programa. To nije redak problem i èesto nastaje kada antivirusni programi koji ostaju u memoriji doðu u sukob s antivirusnim alatkama koje pregledaju datoteke. Kada aktivirate više antivirusnih programa, uvek postoji opasnost od neoèekivanih rezultata i lažnih upozorenja. Na primer, neki antivirusni programi svoje „nizove potpisa virusa” smeštaju nezaštiæene u memoriju. Aktivan nekompatibilan anitivirusni program te potpise ili aktivnost u memoriji može da prepozna kao virus. Rešenje: koristite samo jedan anitivirusni program u jednom trenutku. SIMPTOM 19.2 Antivirusna alatka ne radi ili dovodi do problema u radu ostalih upravljaèkih programa. Neki programi tipa „radi i ostani u memoriji” (engl. „terminate-and-stay-residen”, TSR) mogu da doðu u sukob s antivirusnim programima, posebno sa onima koji ostaju u memoriji. Kada se ovaj problem javi, pokušajte da podignete sistem sa èistog diska tako da u sistemu ne bude drugih upravljaèkih programa niti rezidentnih programa osim antivirusne alatke. SIMPTOM 19.3 Zapazili ste da antivirusni program usporava pristup disku ili se blokira. Normalno je da mnoge antivirusne alatke (posebno one koje ostaju u memoriji) u izvesnoj meri uspore pristup disku. Ukoliko je usporenje izuzetno veliko ili se alatka „zamrzne” tokom rada, moguæe je da privremena memorija diska dolazi u sukob s antivirusnim programom. Pokušajte da rešite problem tako što æete poveæati broj bafera u datoteci CONFIG.SYS. Ako to ne pomogne, iskljuèite softver za upravljanje privremenom memorijom diska dok antivirusni program radi. U drugim sluèajevima, pomoæi æe zakrpa ili nadogradnja koju æete dobiti od proizvoðaèa antivirusnog softvera. SIMPTOM 19.4 Antivirusni program prijavljuje lažne alarme. Nije neobièno da antivirusni program prijavljuje lažne alarme. To se najèešæe dešava zbog sukoba s drugim programima koji ostaju u memoriji sistema. Pokrenite softver s èistog diska za podizanje sistema. Priroda razlièitih tehnika za otkrivanje virusa takoðe utièe na prija-vljivanje lažnih alarma. Na primer, poreðenje datoteka je tipièna tehnika, ali sadržaj datoteke ne mora da se promeni samo zbog virusa, tako da je vrlo verovatno da æe doæi do lažne uzbune. Ažurirajte datoteku potpisa virusa. SIMPTOM 19.5 Ne možete da uklonite antivirusnu alatku koja ostaje u memoriji. Verovatno postoji još neka rezidentna aplikacija ili aplikacija koja radi u pozadini i koja dolazi u sukob s antivirusnim programom. Moraæete da resetujete sistem da biste uklonili antivirusnu alatku. Kasnije, uvek je uèitavajte poslednju - pošto se uèitaju svi ostali upravljaèki programi, rezidentni programi i aplikacije koje rade u pozadini. ALEXA 2002

26/640

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

SIMPTOM 19.6 Skener vrlo sporo pregleda datoteke. Obièno se to dešava u odreðenim starijim antivirusnim programima. Problem bi trebalo da rešite tako što æete nadograditi softver najnovijom zakrpom za virusni skener. Ako to ne možete da uradite, skenirajte samo izvršne datoteke (Program files), a ne sve datoteke (Ali files) niti komprimovane datoteke (Compressed files). SIMPTOM 19.7 Virusni skener dolazi u sukob sa startnim sektorom tokom skeniranja. Ako virusni skener dolazi u sukob sa startnim sektorom (tokom instaliranja ili posle toga), izaberite opciju instaliranja Custom i iskljuèite poèetno skeniranje tokom instalacionog procesa. Zatim izmenite konfiguraciju skenera tako da se skeniranje tokom podizanja sistema onemoguæi. Primera radi, ako koristite VirusScan kompanije McAfee, izmenite datoteku DEFAULT.VSC i u odeljku Scan Options stavku bSkip-BootScan=0 promenite u bSkipBootScan=1. Nakon toga æe, prilikom pokretanja Virus-Scana, biti preskoèeno skeniranje startnog sektora. SIMPTOM 19.8 NDS greške tokom instaliranja na NetWare 4.x server. Na primer, ako antivirusni softver kao što je Norton AntiVirus Corporate Edition instalirate na NetWare 4.x server sa zastarelom verzijom datoteke clib.nlm, dobiæete sledeæu poruku o grešci: Error importing NWDSCreateContextHandle Error (0xa0000014) (-1610612716) initializing DS in DS Preliminaries Error Error: 0xa0000014 (-1610612715) in line 255: [DSPROFILE] Error Error: Not authenticated wich Novell Directory services in line 278: [DSOBJECTS] Upotrebite najnoviju Novellovu datoteku clib.nlm. Ona se nalazi u poslednjoj verziji zakrpe za Netware (LIBUPF ili novijoj), koju možete da preuzmete s Novellove Web lokacije za podršku na adresi support.novell.com. Instalirajte zakrpu na NetWare 4.x server a zatim ponovo instalirajte antivirusni softver da biste rešili ovaj problem. SIMPTOM 19.9 Poruka o grešci "third-party rollout". Za antivirusne alatke kao što je Norton AntiVirus Corporate Edition greška se oznaèava izrazom 0x20000046E. Greška se normalno javlja ako antivirusni softver instalirate neodgovarajuæom metodom, a poruku o grešci æete dobiti u trenutku kada pokušate da obavite ruèno ili zadato skeniranje. Moraæete da dozvolite da antivirusni softver stupi u interakciju s radnom površinom (pogledajte Norton AntiVirus Service i uverite se da je potvrðeno odgovarajuæe polje) ili uklonite program a zatim ga ponovo instalirajte pridržavajuæi se uputstava proizvoðaèa. Poruka o grešci "Unable to load ". SIMPTOM 19.10 Primera radi, nakon instaliranja Norton AntiVirusa pojavljuje se poruka o grešci "Unable to load listview.ocx". To znaèi da jedna ili više datoteka nije bila registrovana tokom instaliranja. U sluèaju programa Norton AntiVirus, meðu neregistrovanim datotekama mogu se naæi clntcon.ocx, srvcon.ocx ili ldvpocx.ocx. Do ovakve situacije može da doðe ako instaliranje nije okonèano u trenutku kada ste zatvorili program Setup ili kada važna .DLL datoteka (kao transman.dll) ne ALEXA 2002

27/641

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

postoji u direktorijumu u koji ste instalirali antivirusni softver. Najbolje rešenje je deinstaliranje antivirusnog softvera i ponovno instaliranje od samog poèetka. SIMPTOM 19.11 Problemi s pokretanjem antivirusnog programa nakon njegovog instaliranja. Na primer, klijent pod Windowsom prikazuje žuti uskliènik na ikonici antivirusnog programa u sistemskom delu palete poslova. Taj se uzviènik pojavljuje nakon resetovanja raèunara, kada je zaštita u realnom vremenu iskljuèena.Na raèunarima pod Windowsom, poruka o grešci može da izgleda ovako: RTVSCN95 caused a General Protection Fault in module krnl386.exe Probleme najèešæe uzrokuje vremenski sukob izmeðu antivirusnog softvera (Norton AntiVirus Corporate Edition) i drugog programa ili usluge koja se uèitava prilikom podizanja sistema. Da biste rešili problem na raèunarima pod Windowsom NT/2000, promenite redosled uèitavanja usluge Norton AntiVirus Corporate Edition Client tako što æete je vezati za neku drugu uslugu. Uputstva za stvaranje zavisnih veza izmeðu usluga naæi æete u Microsoftovoj bazi znanja, u èlanku Q193888. SIMPTOM 19.12 Problemi prilikom iskljuèivanja raèunara, nakon instaliranja antivirusnog softvera. Na primer, kada pokušate da iskljuèite raèunar ili da ga resetujete, on se više ne odaziva ili se pojavljuje sledeæa poruka o grešci: The application cannot respond to the End Task request. Neki antivirusni programi (kao što je Norton AntiVirus Corporate Edition) skeniraju ureðaj A: tokom resetovanja ili iskljuèivanja kako bi spreèili da se raèunar zarazi virusom koji napada startni sektor. Na nekim raèunarima to izaziva problem. Da biste ga rešili, neophodno je da izvršite promene u bazi Registry. Poènite tako što æete napraviti njenu rezervnu kopiju: Napravite rezervnu kopiju baze Registry pre bilo kakvih izrnena. Nepravilne promene mogu da izazovu trajno gubljenje podataka ili ošteæivanje datoteka. Izmenite samo vrednosti navedenih kijuèeva. 1. Pritisnite dugme Start. 2. Pritisnite Run. Pojaviæe se istoimeni okvir za dijalog. 3. Unesite Regedit i pritisnite OK. Otvoriæe se program Registry Editor. 4. U meniju Registry pritisnite Export Registry File. 5. Verifikujte sledeæe stavke u okviru za dijalog Export Registry File: ¦ Save in: Desktop ¦ File name: Registry Backup ¦ Save as type: Registration Files ¦ Export range: All 6. Pritisnite dugme Save. 7. Zatvorite Registry Editor i proverite da li se datoteka Backup.reg nalazi na radnoj površini. ALEXA 2002

28/642

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

Sada unesite promene koje æe onemoguæiti skeniranje diskete: 1. Pritisnite dugme Start. 2. Pritisnite Run. Pojaviæe se istoimeni okvir za dijalog. 3. Unesite Regedit i pritisnite dugme OK. Otvoriæe se program Registry Editor. 4. Pronaðite sledeæi potkljuè: HKEY_LOCAL_MACHINE\Software\Intel\LanDesk\ virusProtect6\CurrentVersion. 5. U desnom oknu pritisnite desni taster miša i iz priruènog menija izaberite New I DWORD Value. 6. Novom parametru dajte ime Skipshutdownfloppycheck. 7. Pritisnite desnim tasterom miša taj novi parametar i iz priruènog menija izaberite Modify. 8. U polje Value Data unesite 1. 9. Ponovite korake 4-7 da biste novom parametru Skipshutdownscan dali vrednost 1. 10. Prilikom iskljuèivanja raèunara, skeniranje diskete ponovo æete omoguæiti ako vrednosti pomenuta dva parametra postavite na 0. 11. U meniju Registry pritisnite Exit da biste snimili promene. SIMPTOM 19.13 Nakon nadogradnje u programu za upravljanje dvaput se pojavljuje 16-bitni klijent. Kada nadogradite 16-bitnog klijenta, u poèetku æete u programu za upravljanje (Symantec System Center) videti dve kopije istog raèunara. Razlog je što u listi klijenata antivirusnog softvera i dalje postoji stari klijent. Kada server osveži listu svojih klijenata, izbrisaæe staru kopiju 16bitnog antivirusnog klijenta. Nakon toga æe se u programu za upravljanje pojavljivati samo ažuriran klijent. SIMPTOM 19.14 Antivirusni softver za NetWare se teško uèitava. Na primer, tokom uèitavanja programa Norton AntiVirus Corporate Edition for NetWare dobiæete sledeæu poruku o grešci: RTVSCAN could not load NDS function. Ovaj tip greške se najèešæe javlja zbog nekompatibilnosti softvera. Ako je reè o Norton AntiVirusu, možda koristite zastarelu datoteku dsapi.nlm. Ažurirajte je tako što æete poslednju verziju preuzeti s Novellove Web lokacije na adresi www.novell.com i zatim ponovo instalirajte antivirusni softver. Zastarele NLM datoteke možete identifikovati pomoæu programa Config Reader. On može da preuzme ulazne podatke iz datoteke CONFIG.TXT i predstavi ih na naèin koji obezbeðuje više opcija nego što je sluèaj s editorom teksta. I Config Reader možete preuzeti s Novellove Web lokacije.

ALEXA 2002

29/643

POGLAVLJE 19

ZAŠTITA MREŽE OD RAÈUNARSKIH VIRUSA

Dodatni izvori informacija: Command Worldwide: www.commandcom.com EICAR: www.eicar.org IBM: www.research.ibm.com/antivirus/ McAfee: www.mcafee.com ili www.networkassociates.com NCSA (TrueSecure): www.truesecure.com Dr. Solomon: www.drsolomon.com

ALEXA 2002

30/644

20 REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA S MREŽE PREGLED POGLAVLJA Ureðaji za trake . . . . . . . . . . . . . . . . . 646 Rešavanje problema . . . . . . . . . . . 662 Tehnike pravljenja rezervnih Najèešæi problemi . . . . . . . . . . . . . . 662 kopija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 647 Održavanje ureðaja i traka . . . . . 664 Dnevnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 48 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 667 Ciklièno korišæenje traka . . . . . . . . 6 49 Dodatni izvori izvormacija . . . . . 671 Instaliranje ureðaja za trake . . . . 650 Instaliranje hardvera . . . . . . . . . . . . 650 Instaliranje softvera . . . . . . . . . . . . . 651

P

roblemi se obièno javljaju iznenada i bez upozorenja, a kritièni podaci se tada naðu u unakrsnoj vatri. Iako tehnièko osoblje lako može da zameni neispravnu komponentu ili popravi ošteæene kablove, izgubljene podatke je gotovo nemoguæe ponovo generisati i zato moraju biti zamenjeni. Mnoge su kompanije izgubile oèekivani prihod (ili èak bankrotirale) zbog gubljenja važnih podataka. Incidentne gubitke podataka izazivaju razlièite tehnièke ili ljudske greške, na primer: ¦ kvar ili otkaz komponente (na primer, mrežne kartice) ¦ raèunarski virusi (koji se šire prilikom prenošenja podataka ili zbog zaraženih aplikacija) ¦ brisanje i neovlašæeno korišæenje podataka (na primer, sabotaža nezadovoljnog radnika) ¦ požari izazvani namerno ili kratkim spojem na elektriènoj instalaciji ¦ prirodne katastrofe (munje, poplave, oluje ili zemljotresi) ¦ nestanak elektriène energije i prenaponi ¦ kraðe i vandalizmi. ALEXA 2002

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

Samim tim, tehnike pravljenja, verifikovanja i obnavljanja rezervnih kopija podataka èine osnovni deo održavanja mreže. Najjednostavniji, ali i najjeftiniji naèin da se izbegne gubljenje izuzetno važnih podataka jeste periodièno pravljenje rezervnih kopija (po moguæstvu, na medijumima za skladištenje na nekoj drugoj lokaciji). Ureðaji za magnetne trake (slika 20.1) obezbeðuju jednostavnu i ekonomiènu stalnu zašitu podataka u mreži. Pouzdana strategija pravljenja rezervnih kopija minimizuje opasnost od gubljenja podataka. Iz tekuæe, ažurne rezervne kopije - kopije postojeæih podataka - operativni sistem, aplikacije i datoteke mogu biti obnovljene ako se izgube ili oštete originalni podaci. U ovom poglavlju opisaæemo koncepte i tehnike pravljenja rezervnih kopija na magnetnim trakama i niz naèina za rešavanje problema.

SLIKA 20.1 Ureðaj sa automatskim uèitavanjem traka, Seagate 240 DAT

20.1UREÐAJI ZA TRAKE Kada treba praviti rezervne kopije? Odgovor nije jednostavan, jer su sve mreže razlièite. Kada birate raspored, sledite jednostavno pravilo: ako ne možete da nastavite rad bez rezervne kopije, napravite je. Kopije podataka neophodnih za rad sistema pravite dnevno, nedeljno ili meseèno - to zaista zavisi od važnosti podataka i uèestalosti ažuriranja. Rezervne kopije je najbolje praviti u periodima neoptereæenosti sistema (na primer, kasno uveèe ili tokom vikenda). Korisnike obavezno obavestite o tome, da tokom pravljenja rezervne kopije ne bi koristili server. Da li æete praviti kopiju kompletnog sadržaja diska, izabranih direktorijuma ili pojedinaènih datoteka, zavisi od brzine kojom sistem morate da vratite u operativno stanje posle gubitka važnih podataka. Kompletne rezervne kopije omoguæavaju mnogo lakše obnavljanje konfiguracije diska jer se sve datoteke obnavljaju odjednom, ali se u tom sluèaju koristi više traka (posebno ako je reè o rezervnim kopijama velikog broja podataka). Pravljenje rezervnih kopija pojedinaènih datoteka i direktorijuma brže je i koristi se manje traka, ali je zato neophodno ruèno obnoviti konfiguraciju diska. U idealnom sluèaju, trebalo bi da ureðaj za trake ima kapacitet dovoljan za smeštanje rezervne kopije podataka s najveæeg servera u mreži. Pored toga, mora da ima moguænost otkrivanja i ispravljanja greške tokom procesa pravljenja rezervne kopije i obnavljanja. ALEXA 2002

2/646

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

20.1.1 TEHNIKE PRAVLJENJA REZERVNIH KOPIJA Ne postoji samo jedan naèin za pravljenje rezervnih kopija podataka sa servera. Na raspolaganju vam je nekoliko tehnika, a veæina administratora æe se odluèiti za kombinaciju nekih od njih: ¦ Potpuna kopija Potpuna kopija se koristi za snimanje i oznaèavanje izabranih datoteka, bez obzira na to da li je njihov sadržaj izmenjen od poslednje kopije. Na taj naèin se obezbeðuje najkompletnija i najprikladnija zaštita podataka, ali traje najduže. ¦ Kopija Kopiranjem se pravi rezervna verzija svih izabranih datoteka ali se one pri tome ne oznaèavaju. ¦ Inkrementalna rezervna kopija Ovim postupkom se snimaju i oznaèavaju samo one datoteke èiji se sadržaj promenio od poslednjeg snimka. ¦ Dnevna kopija To je varijacija kopija. Tokom pravljenja rezervne kopije, snimaju se samo one datoteke koje su izmenjene tog dana, ali se ne oznaèavaju. ¦ Diferencijalna rezervna kopija Izabrane datoteke se snimaju samo ako je njihov sadržaj izmenjen od poslednje rezervne kopije, ali bez oznaèavanja da je kopija napravljena. Na primer, ciklus pravljenja rezervnih kopija možete poèeti u ponedeljak. Napravite kompletnu kopiju, a zatim svakoga dana tokom nedelje pravite inkrementalne rezervne kopije da biste saèuvali datoteke èiji je sadržaj izmenjen. Ciklus ponovite poèetkom naredne sedmice. Uèestalost pravljenja rezervnih kopija zavisiæe od vaših potreba i saobraæaja na mreži. U veæini strategija pravljenja rezervnih kopija koristi se više traka koje se menjaju svakodnevno. Rezervne kopije su beskorisne ako se podaci ne mogu obnoviti pa æe vam mnogi iskusni tehnièari reæi da ih testirate (odnosno verifikujete). Administratori mreže æe periodièno obavljati vežbe obnavljanja podataka nakon incidentnih situacija tako što æe napraviti rezervnu kopiju, izbrisati datoteke, obnoviti podatke i pokušati da ih upotrebe. U mnogim sluèajevima, te vežbe izvode neiskusniji tehnièari (pod nadzorom administraora) kako bi savladali neophodne korake prilikom obnavljanja. Vežbe se koriste i da bi se potvrdilo postojanje rezervnih kopija važnih datoteka i pouzdane procedure obnavljanja. Bez obzira na to koji plan usvojite, ne škrtarite kada kupujete trake. One se ne mogu koristiti beskonaèno dugo. Izbor kvalitetnog, na tržištu dokazanog proizvoda, koji preporuèuje proizvoðaè ureðaja, pomoæi æe vam da obezbedite dugoveènost saèuvanih podataka. 20.1.1.1 Inkrementalna ili diferencijalna kopija? Za pravljenje i obnavljanje kompletne kopije treba najviše vremena, ali sistem možete vratiti u stanje u kojem je bio pre pravljenja kopije (ne morate ponovo podešavati parametre hardvera ili pojedinaènih aplikacija). U inkrementalnoj i diferencijalnoj kopiji èuvaju se samo datoteke èiji je sadržaj promenjen od momenta pravljenja poslednje rezervne kopije. U inkrementalnim kopijama te se datoteke oznaèavaju, a u diferencijalnim ne. To znaèi da æe s vremenom diferencijalne rezervne kopije postajati sve veæe i veæe, jer æe se u njima nalaziti sve ALEXA 2002

3/647

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

datoteke koje su izmenjene u odnosu na poslednju kopiju. Inkrementalne i diferencijalne rezervne kopije sadrže manje datoteka od kompletnih kopija i obièno se brže prave i obnavljaju, ali ne obuhvataju ceo sistem. U praksi se obièno najpre pravi kompletna rezervna kopija sistema, a zatim se periodièno prave inkrementalne kopije, u zavisnosti od brzine kojim se podaci menjaju. Prilikom obnavljanja prvo se koristi kompletna kopija, a potom sistematski i svaka inkrementalna kopija dok se sistem ne vrati u poslednje saèuvano stanje. Obnavljanje velikog broja inkrementalnih kopija dugo traje. Ako radije koristite diferencijalne kopije, neophodno je da prvo obnovite kompletnu kopiju, a zatim poslednju direfencijalnu rezervnu kopiju. Pošto se u njoj nalaze sve datoteke èiji je sadržaj promenjen u odnosu na stanje kada je napravljena kompletna rezervna kopija, taj pristup može da bude efikasniji od obnavljanja inkrementalnih rezervnih kopija kada je reè o obnavljanju relativno malog broja datoteka. Objasniæemo to najednom primeru. Pretpostavimo da ste napravili kompletnu rezervnu kopiju sistema, a da zatim celu nedelju radite s DATOTEKOM A. Ukoliko napravite inkrementalnu rezervnu kopiju, biæe snimljena samo DATOTEKA A. U sluèaju da zatim promenite sadržaj DATOTEKE B i napravite još jednu inkrementalnu kopiju, biæe snimljena samo DATOTEKA B. Prilikom obnavljanja podataka, prvo æete koristiti kompletnu rezervnu kopiju, zatim inkrementalnu kopiju s DATOTEKOM A, potom inkrementalnu kopiju s DATOTEKOM B i tako redom. Ako pak izmenite sadržaj DATOTEKE A i napravite diferencijalnu rezervnu kopiju, ona æe biti snimljena. Kada snimite DATOTEKU B s unetim izmenama i napravite još jednu diferencijalnu kopiju, biæe saèuvane obe datoteke. Prilikom obnavljanja podataka, prvo æete upotrebiti kompletnu rezervnu kopiju i poslednju diferencijalnu kopiju jer se u njoj nalaze sve datoteke èiji je sadržaj izmenjen u odnosu na poslednju kompletnu kopiju. Znaèi, diferencijalne rezervne kopije æe vam uštedeti vreme prilikom obnavljanja podataka. 20.1.2 DNEVNICI Sve procedure pravljenja rezervnih kopija treba uvrstiti u odgovarajuæi dnevnik (ili kao zaseban zapis ili kao deo dnevnika održavanja servera). Kompletan dnevnièki zapis je apsolutno neophodan za kasnije pravilno obnavljanje podataka i u njemu bi trebalo da se naðu sledeèe informacije: ¦ datum izrade rezervne kopije ¦ broj skupa traka (ili neka druga identifikaciona oznaka) ¦ vrsta kopije (kompletna, inkrementalna itd.) ¦ raèunar/server èijih je podataka rezervna kopija napravljena ¦ diskovi/datoteke koje su ukljuèene u rezervnu kopiju ¦ osoba koja je napravila rezervnu kopiju ¦ fizièka lokacija trake (traka) s rezervnim kopijama (ako se èuvaju na nekoj drugoj lokaciji).

ALEXA 2002

4/648

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

20.1.3 CIKLIÈNO KORIŠÆENJE TRAKA Magnetne trake su bez sumnje najèešæe korišæen medijum u sistemima za izradu rezervnih kopija podataka s mreže. Iako broj rezervnih kopija napravljenih nedeljno ili meseèno potpuno zavisi od aktivnosti u sistemu, odnosno mreži, integritet rezervnih kopija je ogranièen kvalitetom samih traka. Ako koristite više traka, neæete nikada doæi u situaciju da jednu rezervnu kopiju upisujete preko druge (što može da izazove ozbiljne posledice u sluèaju prekida procesa). Ciklièno korišæenje traka je uobièajena taktika kojom se štite valjanost i integritet podataka. Postoji mnogo naèina cikliènog korišæenja traka. U ovom odeljku opisaæemo samo nekoliko najèešæe upotrebijavanih. 20.1.3.1 Dve trake Strategija koja se smatra najosnovnijom - idealno rešenje za pojedinaène ili retko korišæene liène raèunare. Obièno se koriste dve varijacije ove strategije. Najèešæe rešenje je pravljenje kompletnih rezervnih kopija (pri èemu se trake redovno menjaju). Na primer, traka A se ponovo formatira i koristi za pravljenje rezervne kopije 1. marta, traka B se ponovo formatira i koristi 1. aprila, pa se traka A reformatira i ponovo upotrebi za kompletnu rezervnu kopiju 1. maja i tako redom. Ovaj pristup garantuje da nikada neæete prebrisati poslednju rezervnu kopiju. Alternativna strategija podrazumeva kompletnu rezervnu kopiju na traci A i izmenjene kopije na traci B (po potrebi). 20.1.3.2 Tri trake Tri trake se èesto koriste u manjim firmama ili kuænim kancelarijama u kojima se svakodnevno menja sadržaj manjeg broja datoteka. Postupak je lako razumeti ako se posmatra na primeru perioda od nedelju dana. U ponedeljak treba napraviti kompletnu rezervnu kopiju na traci A. Od utorka do petka se na traci B prave izmenjene (odnosno inkrementalne) rezervne kopije. Sledeæe nedelje se kompletna rezervna kopija pravi na traci C, dok se traka A èuva na bezbednoj udaljenoj lokaciji. Traku B tada treba izbrisati ili ponovo formatirati te je koristiti za inkrementalne rezervne kopije tokom cele nedelje. Na poèetku treæe nedelje traka se C odlaže na bezbedno mesto, a traka A se vraæa i briše ili ponovo formatira da bi se na njoj saèuvala nova kompletna rezervna kopija. Znaèi, trake A i C se menjaju svake nedelje i na njima se èuvaju kompletne rezervne kopije, dok se aka B koristi za pravljenje dnevnih inkremetalnih kopija. Ako sistem nije optereæen, pa ne zahteva dnevno održavanje, odluèite se za sedmièni pristup problemu. Prvog u mesecu napravite kompletnu rezervnu kopiju na traci A, a na traci B treba da se naðe inkrementalna kopija koja se pravi jednom u nedelju dana (ili onda kada treba zaštititi važne datoteke). Prvog dana sledeæeg meseca kompletnu rezervnu kopiju treba napraviti na traci C, a traku A treba uskladištiti na bezbednom mestu. Izbrišite traku B i ponovo je upotrebite za èuvanje izmenjenih rezervnih kopija tokom meseca. Na poèetku treæeg meseca treba odložiti traku C, izbrisati sadržaj trake A i napraviti kompletnu rezervnu kopiju, a traku B i dalje treba koristiti za pravljenje inkrementalnih kopija. To znaèi da se trake A i C menjaju prvog dana u mesecu umesto na poèetku svake nedelje. ALEXA 2002

5/649

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

20.1.3.3 Šest traka Tehnika korišæenja šest traka namenjena je kompanijama u kojima se sadržaj važnih datoteka menja i ažurira dnevno. Na poèetku nedelje izbrišite sadržaj ili ponovo formatirajte trake A i F, a zatim na obema napravite kompletnu rezervnu kopiju. Traku F odložite na bezbedno mesto. Na trakama B, C, D i E napravite modifikovane (inkrementalne) rezervne kopije, s promenama od utorka do petka. Sledeæeg ponedeljka izbrišite sadržaj traka A i F i na njima ponovo napravite kompletne rezervne kopije podataka. U preostalim danima treba izbrisati sadržaj trake namenjene za taj dan i na njoj treba snimiti inkrementalne rezervne kopije. 20.1.3.4 Deset traka U sluèaju da nedeljne i meseène arhive tekuæih poslova morate da èuvate na bezbednoj, udaljenoj lokaciji, koristite ciklus rotiranja deset traka (koji je zapravo samo proširenje ciklusa sa šest traka). Dodavanjem èetiri trake, svakog ponedeljka možete napraviti kompletne rezervne kopije koje æete èuvati na nekom drugom mestu. Na primer, prvog ponedeljka u mesecu napravite kompletne rezervne kopije na trakama A i F (kao i kada se koristi šest traka), a traku F prebacite na drugu lokaciju. Od utorka do petka trake B, C, D i E koriste se za inkrementalne rezervne kopije. Traka F postaje arhiva za prvu nedelju. Sledeæe nedelje se kompletne rezervne kopije prave na trakama A i G, a trake B, C, D i E se ponovo koriste za inkrementalne kopije. Traka G služi kao arhiva za drugu nedelju. Treæe nedelje se za kompletne rezervne kopije koriste trake A i H, a traka H postaje arhiva za treæu nedelju. Kompletne rezervne kopije za èetvrtu nedelju smeštaju se na trake A i I, a traka I služi kao arhiva za èetvrtu nedelju. Poslednjeg dana u mesecu, za kompletnu rezervnu kopiju koristi se traka J. Iako postupak nije primenjiv u mnogim kompanijama, vrlo je prikladna, za sve one koji zbog prirode posla moraju da èuvaju odgovarajuæe arhive podataka.

20.2 INSTALIRANJE UREÐAJA ZA TRAKE Instaliranje ureðaja je uobièajeni postupak koji podrazumeva montiranje, prikljuèivanje kablom preko dostupnog SCSI (ponekad IDE) adaptera i obezbeðivanje napajanja. Nakon instaliranja ureðaja, on æe obaviti samotestiranje po ukljuèivanju napajanja. Na kraju je neophodno instalirati odgovarajuæe upravljaèke programe i softver za pravljenje rezervnih kopija. U ovom delu poglavlja predstaviæemo osnove instaliranja hardvera i softvera. 20.2.1 INSTALIRANJE HARDVERA Instaliranje hardvera podrazumeva montiranje ureðaja i pravilno povezivanje kablom. Da biste instalirali unutrašnji ureðaj za trake, pratite navedene korake. Dajemo vam samo opšte smernice. Prilikom instaliranja i konfigurisanja ureðaja, uvek se pridržavajte uputstava proizvoðaèa. 1. Raspakujte ureðaj za trake i konfigurišite ga za korišæenje na serveru. Pod tim se podrazumeva podešavanje SCSI identifikacionog broja, SCSI ALEXA 2002

6/650

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

pariteta (paran ili neparan) i provera pariteta (ukljuèena ili iskljuèena). Proverite da li ste ureðaju dodelili SCSI identifikator koji ne pripada nijednom drugom ureðaju. Ako instalirate ATAPI IDE ureðaj za trake, moraæete ga da konfigurišete kao glavni (master) ili pomoæni (slave) IDE ureðaj. 2. Iskljuèite server dok instalirate ureðaj za trake (pre toga obavezno obavestite sve korisnike i ostavite im dovoljno vremena da se odjave sa sistema). Raskinite i sve veze servera sa ostatkom mreže. 3. Otvorite server i uklonite poklopac ležišta u koje æete umetnuti nov ureðaj. Postavite ureðaj na mesto i prièvrstite ga za šasiju servera pomoæu èetiri zavrtnja - ako ih ima manje od èetiri, ureðaj æe možda prekomerno da vibrira tokom rada. 4. Povežite SCSI (ili IDE) signalni kabl s ureðajem. Ako je nov ureðaj za trake poslednji SCSI ureðaj u SCSI lancu, obavezno postavite odgovarajuæi završni otpornik. 5. Prikljuèite i odgovarajuæi energetski kabl. 6. Provucite kablove i proverite da ne smetaju ventilatorima ili drugim ureðajima. Ne zatvarajte kuæište servera niti ga ukljuèujte u mrežu sve dok ne proverite da ste pravilno instalirali novi ureðaj. 20.2.1.1 Testiranje prilikom ukljuèenja Pošto ste instalirali ureðaj, možete da ukljuèite server i proverite kako nov ureðaj za trake radi. Proverite da li svetli LED dioda koja ukazuje na postojanje napajanja i neki od POST indikatora. U tabeli 20-1 opisani su svetlosni indikatori tipiènog ureðaja za trake. Na primer, u ureðajima DLT2000 definisana je sekvenca dogaðaja poèev od indikatora na desnoj strani: 1. Indikatori na desnoj strani prednje maske ureðaja pale se jedan za drugim (odozgo nadole). 2. Svi indikatori svetle približno 3 sekunde. 3. Indikator "Tape in Use" trepæe izvesno vreme a zatim se gasi. Pored toga, moguæe je aktiviranje i sledeæih indikatora: ¦ Kad u ureðaju nema trake, upaliæe se indikator Operate Handle i zaèuæe se zvuèni signal. ¦ Ukoliko je traka umetnuta u ureðaj, indikator Tape in Use poèeæe da trepæe a prestaæe tek kada ureðaj bude spreman za rad. ¦ Ako su otvorena vrata ureðaja, treptaæe indikator Operate Handle što ukazuje da vrata treba zatvoriti. Nakon toga æe zatreptati indikator Tape in Use, ponovo æe zatreptati indikator Operate Handle i zaèuæe se zvuèni signal. Ukoliko je redosled aktiviranja indikatora bio takav, vrlo je verovatno da je ureðaj pravilno instaliran i da ispravno radi. Nastavite instaliranje upravljaèkih programa i testirajte ureðaje. Ako se pak ureðaj ne ukljuèi pravilno, ponovite instaliranje i, po potrebi zamenite ureðaj novim. 20.2.2 INSTALIRANJE SOFTVERA Posle fizièkog instaliranja ureðaja, instalirajte softver neophodan za pravilan rad. Prvo instalirajte upravljaèke programe kako bi Windows NT/2000 (ili ALEXA 2002

7/651

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

TABELA 20.1 PREGLED LED INDIKATORA NA UREÐAJU DLT2000 Indikator

Boja

Stanje

Radno stanje

Write Protected

Narandžasta

Ukljuèeno Iskljuèeno

Onemoguãeno upisivanje na traku Omoguãeno upisivanje na traku

Tape in Use

Žuta

Treptanje Ukljuèeno

Traka se kreãe Traka je uèitana i spremna za korišãenje

Use Cleaning Tape

Žuta

Ukljuèeno

Zelena

Iskljuèeno Ukljuèeno Iskljuèeno

Treba oèistiti magnetnu glavu ili je traka ošteãena Traka za èišãenje je pokušala da oèisti magnetnu glavu ali je došla do svog kraja, tako da èišãenje nije završeno Problematièna kaseta sa podacima, upotrebite drugu Èišãenje završeno ili nije potrebno Ruèica za umetanje kasete može se slobodno koristiti Ne koristite ruèicu

Treptanje

Greška na ureðaju

Operate Handle Svi indikatori na desnoj strani 2.6

Žuta

Ukljuèeno Treptanje

Traka je snimljena u formatu 2.6 Traka je snimljena u nekom drugom formatu

6.0

Žuta

Ukljuèeno Treptanje

Traka je snimljena u formatu 6.0 Fleš memorija je zaštiãena Traka je snimljena u nekom drugom formatu

10.0

Žuta

Ukljuèeno Iskljuèeno

Traka je snimljena u formatu 10.0 Traka je snimljena u nekom drugom formatu

10.0

Žuta

Ukljuèeno Iskljuèeno

Ukljuèen režim komprimovanja Iskljuèen režim komprimovanja

Density Owerride Žuta

Ukljuèeno Iskljuèeno Treptanje

Na prednjoj ploèi izabrali ste gustinu zapisa Gustinu zapisa ãe izraèunati domaãin (automatski) Režim izbora gustine zapisa

drugi operativni sistemi) mogao da pristupi ureðaju; zatim instalirajte odgovarajuæe pomoæne programe za organizovanje datoteka, pravljenje rasporeda, izmenu medijuma (više traka) i obavljanje drugih zadataka. Opis æemo zapoèeti postupkom instaliranja upravljaèkih programa. 20.2.2.1 Uæitavanje upravljaèkih programa Za veæinu raèunarskih ureðaja, upravljaèki programi su neophodni da bi operativni sistem mogao da im pristupi. Upravljaèki programi koji se nalaze na instalacionom kompakt disku ureðaja moraju se instalirati ako nameravate da koristite izvorne pomoæne programe za pravljenje rezervnih kopija operativnog sistema, iako i mnoge komercijalne aplikacije obezbeðuju svu neophodnu podršku. Pod Windowsom NT, instaliraæete upravljaèke programe ako uradite sledeæe: 1. Umetnite kompakt disk ureðaja za trake u ureðaj x (gde je „x” slovna oznaka CD ureðaja). 2. Pritisnite dugme Start, stavku Settings i pritisnite Control Panel. 3. Dvaput pritisnite ikonicu Tape Devices. Ukoliko upravljaèki programi nisu instalirani, kada pritisnete ikonicu Tape Devices u Control Panelu, pojaviæe se meni Install Driver. Alternativno, ako je upravljaèki program veæ instaliran pojaviæe se meni Tape Devices. Otvorite karticu Drivers, a zatim pritisnite dugme Add da biste otvorili meni Install Driver. 4. U meniju Install Driver pritisnite dugme Have Disk i pojaviæe se prozor Install from Disk. ALEXA 2002

8/652

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

5. U delu Copy Manufacturers' Files From izaberite slovnu oznaku CD ureðaja. 6. Pritisnite dugme Browse i pojaviæe se prozor Locate File. 7. Pritisnite direktorijum nt_driver i proverite da li je prikazana stavka OEMSETUP. 8. Pritisnite dugme Open. 9. Otvoriæe se prozor Install from Disk. Kopirajte datoteke iz direktorijuma x:\nt_driver (gde je „x” slovna oznaka CD ureðaja). 10. Pritisnite dugme OK. 11. Pojaviæe se pozor Install Driver. Pritisnite dugme OK. 12. Pritisnite dugme OK kada se pojavi prozor New SCSI Tape Device. 13. Otvoriæe se prozor Windows NT Setup. 14. Unesite x:\nt_driver (gde je „x” slovna oznaka CD ureðaja). 15. Pritisnite dugme Continue i upravljaèki program æe biti uèitan. 16. Pojaviæe se prozor Tape Devices. Pritisnite dugme OK. 17. Uklonite kompakt disk iz ureðaja i resetujte sistem. 18. Po ponovnom podizanju sistema pritisnite dugme Start, istaknite stavku Settings i pritisnite Control Panel. 19. Dvaput pritisnite ikonicu Tape Devices da biste videli je li upravljaèki program pravilno uèitan. 20. Ako upravljaèki program nije uèitan, proverite da li je ureðaj za trake pravilno povezan sa sistemom i ponovite postupak od koraka 1. 20.2.2.2 Pod Windowsom 2000 uradite sledeæe: 1. Ukljuèite raèunar i saèekajte da se Windows podigne. 2. Desnim tasterom miša pritisnite ikonicu My Computer i izaberite Manage. Otvoriæe se aplet Computer Management. 3. U prozoru apleta Computer Management (slika 20-2) istaknite stavku Device Manager. U desnom oknu æe biti prikazani podsistemi ureðaja. 4. Traženi ureðaj za trake pojaviæe se u odeljku Tape Drives ili Other Devices. Proširite granu odeljka u kojem se traženi ureðaj nalazi. Pritisnite desnim tasterom miša ikonicu ureðaja i izaberite Properties. 5. Ako Windows 2000 ne vidi ureðaj u odeljcima Tape Drives ili Other Devices, moraæete da pronaðete uzrok tog problema. 6. U prozoru Properties proverite da li SCSI identifikator odgovara broju koji ste dodelili ureðaju za trake. 7. Otvorite karticu Driver i izaberite Update Driver. Tako æete pokrenuti èarobnjaka Upgrade Device Driver. 8. U okviru za dijalog pritisnite dugme Next. 9. Pritisnite radio-dugme Display a list of the known drivers for this device so that I can choose a specific driver. 10. Pritisnite dugme Next. 11. Ako je ureðaj nepoznat sistemu, otvoriæe se okvir za dijalog Hardware ALEXA 2002

9/653

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

SLIKA 20.2 Pomoãu Device Managera Windowsa 2000 identifikovaãete instalirani ureðaj za trake na liènom raèunaru ili serveru. Type. U suprotnom, otvoriæe se okvir za dijalog Select a Device Driver. 12. U okviru za dijalog Hardware Type izaberite Other Devices ili Tape Drives. U sledeæem okviru za dijalog pritisnite dugme Have Disk. 13. U okviru za dijalog Select a Device Driver pritisnite dugme Have Disk. 14. Umetnite kompakt disk u CD ureðaj i proverite da li se u odgovarajuæem polju nalazi putanja x:\2000_driver (gde je „x” slovna oznaka CD ureðaja). 15. Pritisnite dugme OK. 16. Istaknite navedeni upravljaèki program za ureðaj za trake i pritisnite dugme Next. 17. Možda æe se pojaviti okvir za dijalog u kojem piše da upravljaèki program nije kompatibilan s hardverom sistema. Pritisnite dugme Yes da biste nastavili instaliranje upravljaèkog programa. 18. Otvoriæe se okvir za dijalog Start Device Driver Installation. 19. Pritisnite dugme Next da biste instalirali upravljaèki program. 20. Ako vas èarobnjak obavesti da upravljaèki program veæ postoji u sistemu i zatraži da ga izaberete, izaberite New. 21. Pojaviæe se prozor Windows 2000 Setup. Potvrdite da je prikazana putanja ispravna, a zatim pritisnite dugme Continue. 22. Otvoriæe se okvir za dijalog Completing the Upgrade Driver Wizard. Možda æete morati da resetujete sistem. 23. Time je završeno instaliranje upravljaèkog programa. 20.2.2.3 Instaliranje softvera za pravljenje rezervnih kopija Pošto ste instalirali upravljaèke programe, vreme je da instalirate i softver za pravljenje rezervnih kopija. Ovaj deo poglavlja posveæen je instaliranju i korišæenju programa BackupExec. Da biste ga instalirali neposredno s kompakt ALEXA 2002

10/654

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

diska, umetnite disk u CD ureðaj. Instalacioni program æe se automatski aktivirati, pa samo sledite uputstva koja æe se pojavljivati na ekranu. Kada prvi put pokrenete BackupExec, program æe automatski prepoznati i konfigurisati veæinu ureðaja za pravljenje rezervnih kopija. Ureðaj koji vi koristite trebalo bi da se nalazi u polju Where to Back. Kada instalirate program kao što je BackupExec, program i njegov direktorijum biæe dodati u Windowsov meni Start (ako je tokom instaliranja ikonica programa postavljena i na radnu površinu, program æete otv-oriti kad tu ikonicu pritisnete dvaput). Da biste ruèno pokrenuli program, uradite sledeæe: 1. Na Windowsovoj paleti poslova pritisnite dugme Start. 2. Izaberite Programs, BackupExec i postavite pokazivaè iznad direktorijuma BackupExec. 3. Pritisnite BackupExec. 4. Aktiviraæe se program (a dugme æe se pojaviti na paleti poslova). 5. Pojaviæe se prozor BackupExec Startup. Automatska zaštita podataka Automatska zaštita podataka (Automatic Data Protectiontection, ADP) obezbeðuje redovno pravljenje rezervnih kopija. Kada prvi put pokrenete aplikaciju za pravljenje rezervne kopije, ponudiæe vam se opcija inicijalizacije automatske zaštite podataka. Sve tako napravljene rezervne kopije kasnije se mogu obraðivati u programu BackupExec. Ako ste napredno upravljanje napajanjem (Advanced Power Management) podesili tako da se posle zadatog perioda neaktivnosti èvrsti disk iskljuèuje, BackupExec neæe moæi da resetuje raèunar kako bi zapoèeo zadato pravljenje rezervne kopije. Da biste mogli da koristite automatsku zaštitu podataka, uradite sledeæe: ¦ Izaberite dan u nedelji kada treba napraviti rezervnu kopiju ili odaberite opciju Day or Weekday. ¦ Ako ste izabrali dan u nedelji, biæe prikazana opcija New and Changed Files. Ukoliko pak izaberete opciju Day or Weekday, prozor New and Changed Files neæe biti prikazan i rezervna kopija svih izabranih datoteka (Ali Selected Files) biæe automatski napravljena. ¦ Pritisnite dugme OK. Moguænost One-Button Backup Moguænost pravljenja rezervne kopije jednim dugmetom aktivira proceduru arhiviranja podataka sa svih èvrstih diskova - ukljuèujuæi stanje sistema (System State). Da biste upotrebili tu moguænost, uradite sledeæe: 1. Dvaput pritisnite ikonicu One-Button Backup na radnoj površini ili pritisnite dugme Start, izaberite Programs I Backup Exec a zatim pritisnite One-Button Backup. 2. Pojaviæe se okvir za dijalog One-Button Backup (slika 20-3). 3. Izaberite ureðaj iz padajuæe liste (vaš ureðaj za trake) i pritisnite Start. 4. Ako kolièina saèuvanih podataka premašuje prostor na jednoj traci, BackupExec æe zatražiti da umetnete još jednu praznu traku. 5. Rezervna kopija æe biti napravljena kao kompletna ili inkrementalna (s podrazumevanim parametrima), u zavisnosti od izabranih kriterijuma. ALEXA 2002

11/655

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

SLIKA 20.3 Procedura One-Button Backup pojednostavljuje pravljenje rezervnih kopija 6. Postupak All Selected Files biæe sproveden ako je od poslednjeg takvog postupka napravljeno deset diferencijalnih rezervnih kopija (bez obzira na datum) ili ako je od pravljenja poslednje rezervne kopije prošlo sedam dana. 7. Diferencijalna rezervna kopija biæe napravljena ako je od procedure Ali Selected Files prošlo manje od sedam dana. Moguænost One-Button Restore Dugme One-Button Restore aktivira niz okvira za dijalog koji æe vam pomoæi da u samo nekoliko koraka obnovite stanje sistema. Uradite sledeæe: 1. Pritisnite meni Start, izaberite Programs, BackupExec i pritisnite One-Button Restore. 2. Pojaviæe se okvir za dijalog One-Button Restore. 3. Iz padajuæe liste izaberite ureðaj. 4. Pritisnite dugme Next. 5. Potvrdite polja pored imena diskova, direktorijuma i datoteka koje želite da obnovite. 6. Pritisnite dugme Start da biste aktivirali obnavljanje podataka. Ako se rezervna kopija nalazi na više traka, BackupExec ce zatražiti da ih umeæete odgovarajuæim redosledom. 20.2.2.4 Pravljenje rezervne kopije Program BackupExec služi za pravljenje rezervnih kopija i obnavljanje datoteka i opcija. Rezervnu kopiju æete napraviti kada izaberete diskove i datoteke, parametre i opcije programa i snimite svoj izbor dajuæi mu odreðeno ime. Tim postupkom obuhvaæeni su svi parametri izabrani u trenutku snimanja: ¦ diskovi, direktorijumi i datoteke ¦ tip rezervne kopije ¦ ureðaj za pravljenje rezervne kopije ¦ izabrane ili podrazumevane opcije. Tako definisani postupci mogu se otvoriti u meniju Job, tu se mogu snimiti i odatle izbrisati. U prozoru Backup možete otvoriti definisan postupak izborom ALEXA 2002

12/656

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

padajuæe liste Backup Job. Da biste promenili postupak pravljenja rezervne kopije, dovoljno je da napravite novu datoteku ili da izaberete nove opcije. Kada pokrenete pravljenje rezervne kopije, promene æe biti automatski snimljene. Da biste izmene snimili pod drugim imenom, iz menija Job izaberite komandu Save As i unesite novo ime (ili u polje Job Name unesite novo ime). Ako novodefinisan postupak pokušate da snimite pod postojeæim imenom, program æe od vas zatražiti dozvolu da prebriše postojeæi postupak. Ukoliko izaberete opciju Overwrite, nov postupak æe zameniti postojeæi. Èarobnjak Backup Za definisanje postupka pravljenja rezervne kopije ili izmenu i preimenovanje postojeæih, možete koristiti èarobnjaka. Kad snimite parametre postupka možete ih kasnije ponovo koristiti bez izmena. U polju Backup Job nalaze se svi saèuvani postupci. Unesite novo ime u polje da biste postupak snimili pod imenom koje se razlikuje od postojeæih. Backup Wizard koristite na sledeæi naèin: 1. U meniju Start pritisnite Backup Wizard. Alternativno, pritisnite ikonicu BackupWizard na paleti alatki. Pojaviæe se okvir za dijalog What to Back Up (slika 20.4). 2. Izaberite disk i datoteke èije æete rezervne kopije praviti. Da biste napravili kopiju svih datoteka, direktorijuma i diskova na raèunaru, pritisnite Back Up My Computer. Pritisnite Next da biste nastavili. Otvoriæe se okvir za dijalog Backup Type Wizard. Ako pak želite da napravite rezervnu kopiju samo nekih datoteka, direktorijuma ili diskova na raèunaru, pritisnite Back up selected files, folders and drives da biste otvorili okvir za dijalog Backup Wizard Selection. 3. Izaberite diskove, direktorijume i datoteke èije æete rezervne kopije praviti i pritisnite dugme Next. Izaberite tip rezervne kopije. 4. Pritisnite All Selected Files da biste napravili rezervnu kopiju izabranih datoteka, a zatim pritisnite dugme Next. Alternativno, pritisnite New and Changed Files Only da biste kopirali samo datoteke koje su napravljene ili èiji je sadržaj promenjen od trenutka kada je poslednji put izabrana opcija All Selected Files, pa pritisnite dugme Next.

SLIKA 20.4 Uvodni okvir za dijalog èarobnjaka Backup s opcijama za pravljenje rezervnih kopija svih ili samo odreðenih datoteka. ALEXA 2002

13/657

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

SLIKA 20.5 Okvir za dijalog èarobnjaka Backup s opcijama za poreðenje i komprimovanje rezervnih kopija 5. Iz liste Where To Back Up izaberite odredište rezervne kopije. 6. Pritisnite dugme Next da biste nastavili. Pojaviæe se okvir za dijalog How To Back Up (slika 20.5). 7. Izaberite opcije i pritisnite dugme Next. Otvoriæe se okvir za dijalog When To Back Up. 8. Pritisnite Now da biste zapoèeli pravljenje rezervne kopije ili Later da biste to odložili. U drugom sluèaju, morate navesti uèestalost i zadati vreme, datum i/ili dane u nedelji kada æe procedura biti pokrenuta. 9. Pritisnite dugme Next. Otvorice se okvir za dijalog Name the Backup Job (slika 20.6). 10. Unesite ime i proèitajte sažetak izabranih opcija. Da biste neku opciju promenili, koristite dugmad Back i Next. Pritisnite dugme Start da biste zapoèeli pravljenje rezervnih kopija. Otvoriæe se prozor Backup Progress u kojem možete da pratite napredovanje postupka ili pritisnite dugme OK da bi postupak bio aktiviran u zadato vreme i zadatog datuma. Ako kolièina podataka premašuje raspoloživ prostor na traci, BackupExec æe zatražiti da umetnete praznu traku kada tekuæa stigne do kraja.

SLIKA 20.6 U ovom okviru za dijalog postupku dajete ime i aktivirate ga ALEXA 2002

14/658

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

20.2.2.5 Poreðenje Poreðenje je zasebna funkcija programa za pravljenje rezervnih kopija èiji je zadatak da obezbedi maksimalan integritet podataka. Kada napravite rezervnu kopiju, prozor BackupExec Compare koristite da biste proverili da su informacije koje se nalaze na traci istovetne sa onima na èvrstom disku (kao i da su podaci èitljivi i da se kasnije mogu obnoviti). Poreðenje treba obaviti pošto napravite nekoliko prvih rezervnih kopija i nakon promena u konfiguraciji sistema - tako æete se uveriti da BackupExec pravilno radi. Poreðenje vam omoguæava i da uoèite razliku izmeðu podataka iz rezervnih kopija i onih koji se trenutno nalaze na èvrstom disku. Kartica Compare (slika 20-7) obezbeðuje lak pristup opcijama poreðenja. Ona je podeljena na tri glavna dela:

SLIKA 20.7 Poreðenjem ãete verifikovati tekuãu rezervnu kopiju i poboljšati pouzdanost kako biste kasnije mogli lako da obnovite podatke ¦ Compare from U ovoj padajuæoj listi nalaze se svi raspoloživi ureðaji za pravljenje rezervnih kopija. Da biste promenili ureðaj na kojem se nalazi rezervna kopija koju želite da uporedite s podacima na disku, otvorite listu i izaberite ureðaj. ¦ What to compare U ovom delu birate datoteke koje želite da uporedite i to na osnovu direktorijuma, medijuma ili ureðaja na kojem se nalaze. ¦ Where to compare Obièno se uporeðuju podaci koji se nalaze u direktorijumu ili na disku na kojem su bili u trenutku pravljenja rezervne kopije. Ako ste ih u meðuvremenu premestili, polje Where to compare omoguæava da navedete lokaciju na kojoj se nalaze originalni podaci. Kada izaberete navedene opcije, pritisnite Start da biste uporedili datoteke. Po završetku postupka, aktiviraæe se dugmad OK i Report. Pritisnite Report da biste prikazali sažet izveštaj ili OK da biste nastavili. 20.2.2.6 Obnavljanje podataka

Funkcija Restore programa BackupExec èita izabran skup rezervnih kopija i upisuje te datoteke na zadatu lokaciju (obièno originalnu). Možete obnoviti jednu, nekoliko izabranih ili sve datoteke iz rezervne kopije. Pored toga, možete ALEXA 2002

15/659

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

izabrati pojedinaène verzije datoteke, zadati odredište obnovljenih datoteka i podesiti opcije. Prvo æemo opisati obnavljanje podataka u incidentnim situacijama a zatim i korišæenje èarobnjaka za obnavljanje podataka. Obnavljanje podataka u incidentnim situacijama Prva procedura omoguæava brzo i lako obnavljanje svih datoteka u sluèaju otkaza èvrstog diska (a može se koristiti i za prenošenje svih datoteka na nov raèunar), pre nego što obnovite datoteke posle otkaza èvrstog diska, disk morate pripremiti (komandama Fdisk i Format), ponovo instalirati Windows a zatim uradite sledeæe: 1. Pošto ste osposobili èvrsti disk i ponovo instalirali Windows 2000, instalirajte i konfigurišite BackupExec (ili neki drugi program za pravljenje rezervnih kopija). 2. Prikupite trake na kojima se nalazi poslednja kompletna kopija (Ali Selected Files) i sve inkrementalne rezervne kopije (New and Changed Files). Koje æe vam trake s rezervnim kopijama biti potrebne, zavisi od strategije pravljenja kopija. U zavisnosti od izabrane opcije, uradite sledeæe: ¦ All Selected Files Obnovite samo poslednje rezervne kopije. ¦ All Selected Files i Differential New and Changed Files Obnovite prvo kompletnu rezervnu kopiju, a zatim najnovije diferencijalne kopije. ¦ All Selected Files i Incremental New and Changed files Prvo obnovite kompletnu rezervnu kopiju, a zatim sve inkrementalne kopije, poèev od najstarije. 3. Obnovite kompletnu rezervnu kopiju. U okviru za dijalog Restore izaberite sledeæe opcije: ¦ What to restore Otvorite prikaz Device, pa izaberite sve lokalne diskove. ¦ Where to restore Izaberite Original Locations. ¦ How to restore Izaberite Always Replace. Obnavljanje stanja sistema može da izazove ozbiljne probleme ako se hardverska konfiguracija promenila od trenutka pravljenja poslednje rezervne kopije sistemskih podataka. 4. Ako se hardverska konfiguracija i parametri sistema nisu promenili od pravljenja poslednje rezervne kopije stanja sistema, potvrdite polje pored ikonice System State u oknu prozora Restore. Sve datoteke koje su važne za stanje sistema biæe obnovljene, zajedno sa sadržajem svih izabranih lokalnih diskova. Meðutim, ako se hardverska konfiguracija promenila (na primer, dodali ste nov disk ili ste promenili IRQ parametre kartice), polje Restore System State mora da ostane nepotvrðeno. U tom sluèaju, biæe obnovljene samo datoteke s lokalnih diskova. 5. Pritisnite dugme Start. 6. Kada se obnavljanje podataka završi, moraæete da resetujete raèunar. Pritisnite dugme Yes. 7. Sada obnovite sve inkrementalne (diferencijalne) rezervne kopije. Obnavljanje datoteka Bindery Možete obnoviti i datoteke baze Bindery ALEXA 2002

16/660

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

Ako ste napravili rezervnu kopiju datoteka volumena SYS na Novell serveru i potvrdili opciju Back up NetWare Bindery, možete ih obnoviti prateæi sledeæe korake: 1. Otvorite karticu Restore, Pojaviæe se istoimeni prozor. 2. U oknu za izbor, izaberite datoteku (datoteke) na volumenu SYS. 3. Na pitanje treba li obnoviti datoteke Bindery ili ne, odgovorite pritiskom na dugme Yes. Èarobnjak za obnavljanje podataka Naravno, izgubljene ili ošteæene datoteke najlakše je obnoviti pomoæu èarobnjaka programa BackupExec koji æe vas jednostavno sprovesti kroz postupak. Da biste pomoæu èarobnjaka Restore obnovili podatke, uradite sledeæe: 1. U prozoru Startup pritisnite Restore Wizard pa pritisnite dugme OK; ili pritisnite dugme Restore Wizard na paleti alatki ili iz menija Tools izaberite Restore Wizard. Pojaviæe se prozor Restore From (slika 20.8).

SLIKA 20.8 Èarobnjak za obnavljanje rezervnih kopija omoguãava da izaberete medijum s koj obnoviti podatke 2. Izaberite ureðaj s kojeg obnavljate podatke, pa pritisnite dugme Next. Otvoriæe se prozor View files to restore. 3. Datoteke koje obnavljate možete izabrati iz kataloga sa èvrstog diska ili s medijuma u ureðaju. Pritisnite dugme Next i otvoriæe se prozor za izbor datoteka (slika 20.9).

SLIKA 20.9 Potvrdite polje pored stavki koje želite da obnovite ALEXA 2002

17/661

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

4. Potvrdite polja pored stavki koje želite da obnovite. Pritisnite dugme Next i pojaviæe se prozor Where to Restore. 5. Izaberite odredište za obnovljene datoteke. Ako se odluèite da ih obnovite van izvorne lokacije, unesite putanju u odgovarajuæe polje ili pritisnite dugme Browse. Datoteke æe biti obnovljene tako da se održi njihova originalna hijerarhijska struktura, osim ako potvrdite polje Restore ali files to a single folder. Pritisnite dugime Next. Otvoriæe se prozor How to Restore (slika 20.10).

SLIKA 20.10 Pomoãu èarobnjaka izaberite naèin obnavljanja podataka 6. Izaberite opciju i pritisnite dugme Start. 7. Pojaviæe se okvir Media Required. Pratite uputstva na ekranu a zatim pritisnite dugme OK. Otvoriæe se prozor Restore Progress u kojem vidite napredovanje obnavljanja. 20.2.2.7 Provera instalacije Pošto ste instalirali nov ureðaj za trake i softver kao što je Seagate Backup Exec, pre nego što napravite rezervnu kopiju obavezno proverite da li raèunar i softver za pravljenje rezervnih kopija prepoznaju ureðaj. Aktivirajte program BackupExec. Pogledajte listu Where to back up u kojoj se nalaze odredišni ureðaji. Kad se u njoj nalazi ureðaj koji ste instalirali, program ga je prepoznao, što znaèi da je sve spremno za pravljenje rezervne kopije. Ako se pak ureðaj ne nalazi u listi, softver ne može da ga prepozna i pronaðe.

20.3 REŠAVANJE PROBLEMA Magnetne trake i ureðaji su robustni i mogu se dugo koristiti, pod uslovom da korisnik vodi raèuna o njima. Meðutim, takvi sistemi nisu uvek proizvod jedne kompanije. Mehanizmi, upravljaèki programi, softver za pravljenje rezervnih kopija i trake moraju da budu kompatibilni. To znaèi da su kljuèno važni pravilno instaliranje i redovno održavanje. Osim toga, brzo morate da prepoznate probleme koji mogu da nastanu. U ovom delu poglavlja opisaæemo najèešæe probleme i ponuditi odgovarajuæa rešenja. 20.3.1 NAJÈEŠÆI PROBLEMI Iako se rezervne kopije smatraju najboljim oblikom arhiviranja podataka kada je reè o odnosu kvalitet/cena i pouzdano sredstvo za zaštitu podataka, ni ALEXA 2002

18/662

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

one nisu savršene. Postoji èitav niz problema i situacija koje mogu da utièu na vaše napore da napravite rezervne kopije. Prilikom planiranja i samog pravljenja rezervnih kopija vodite raèuna o sledeæem: Rezervne kopije se prave neredovno ili nedosledno. Verovatno najneugodniji problem koji se javlja tokom realizacije strategije pravljenja rezervnih kopija. Da bi strategija bila efikasna, rezervne kopije se moraju praviti redovno. Èesto korisnici naprave poèetne rezervne kopije, ali ih zatim ne dopunjuju i ne ažuriraju. Vrlo brzo te rezervne kopije postanu zastarele i samim tim beskorisne. Da ne doðe do problema, administratori moraju da vode raèuna o redovnom i doslednom pravljenju rezervnih kopija. Trake su loše oznaèene i neadekvatno uskladištene. Problem se uobièajeno javlja u sistemima s velikim brojem traka. Èesto se trake i drugi medijumi vuku po kancelariji, s vrlo malo ili nimalo informacija o tome šta se na njima nalazi. Efikasna strategija zahteva da svaka traka bude oznaèena i jasno prepoznatljiva kako je niko ne bi sluèajno bacio ili prebrisao njen sadržaj. Skup traka uvek treba èuvati u zaštiæenom ormanu ili na polici, na isti naèin na koji se organizuju tomovi knjiga. Teško æete moæi redovno da pravite rezervne kopije ako ne možete da pronaðete prave trake. Sve medijume s rezervnim kopijama èuvajte na bezbednom rastojanju od telefona, monitora, izvora napajanja, izvora toplote i to na suvom mestu s odgovarajuæom temperaturom. Neodgovarajuæa priprema za sluèaj nesreæe. Još jedna stvarna pretnja uspešnoj strategiji pravljenja rezervnih kopija. Preèesto kompanije ulažu znaèajna sredstva u opremu, ali se ispostavi da kasnije trake zaboravljene stoje na kuæištu raèunara. Ako u rezervnim kopijama èuvate izuzetno važne podatke, trake èuvajte na lokaciji zaštiæenoj od požara, poplave, kraðe ili sabotaže. U velikom broju sluèajeva dovoljan je sef ili orman otporan na vatru. Isto važi i za arhivu koja se èuva na udaljenoj lokaciji. Neodgovarajuæe testiranje i održavanje. U nekim kompanijama administratori sistema su toliko zaokupljeni pravljenjem rezervnih kopija da nemaju vremena ili zaboravljaju da provere njihovu ispravnost. Kada doðe do nezgode, prestraši ih èinjenica da u rezervnoj kopiji nedostaju kljuène datoteke ili da ih nije moguæe obnoviti - što znaèi da je rezervna kopija praktièno neupotrebljiva. Kada napravile rezervnu kopiju, obavezno je testirajte poreðenjem sadržaja trake sa sadržajem diska. Za to je potrebno malo više vremena, ali test nije neophodno ponavljati prilikom svakog arhiviranja podataka. Kada se pojave greške, to obièno znaèi da se ureðaj pokvario ili da ureðaj i trake nisu redovno èišæeni. Oèistite ureðaj prema uputstavu proizvoðaèa i ponovo napravite rezervnu kopiju. S vremena na vreme testirajte èitav sistem. Neodgovarajuæa briga o medijumima. Kao i diskete, i trake su magnetni medijumi. Nažalost, one ne traju veèno. Jedan od velikih problema se javlja kada korisnici probleme pripisuju ureðaju ili softveru, a zapravo je uzrok istrošena traka. Zato trake menjajte najmanje jednom godišnje. Ako èesto pravite rezervne kopije, trake æete morati èešæe da zamenjujete. Životni vek trake zavisi i od njenog kvaliteta. Kvalitetne trake traju duže. Zato se isplati malo više platiti pouzdane, kvalitetne trake nego kupiti jeftine - vrlo brzo æete shvatiti da se one brže troše ili da æete podatke izgubiti kada su vam najpotrebniji. ALEXA 2002

19/663

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

20.3.2 ODRŽAVANJE UREÐAJA I TRAKA Da bi pravilno funkcionisali, ureðaji za trake moraju se redovno održavati. U principu održavanje se svodi na èišæenje ureðaja i održavanje trake. Iako vam ne lièe na uzbudljive poslove, oni imaju itekako povoljne efekte na sveukupne performanse ureðaja i pouzdanost sistema za izradu rezervnih kopija. Ovde navodimo samo opšte smernice. Preporuke za èišæenje vašeg ureðaja i upozorenja potražite u dokumentaciji proizvoðaèa. Procedure za èišæenje i preventivno održavanje neznatno se razlikuju od ureðaja do ureðaja. Neke ureðaje je neophodno povremeno i podmazivati. 20.3.2.1 Èišæenje ureðaja Kao i u sluèaju disketnih jedinica, i u ureðajima za trake magnetni medijumi dolaze u direktan kontakt s magnetnim glavama za èitanje i upisivanje. S vremenom se magnetni oksidi s trake „lepe” za površinu glave. Oksidi (u kombinaciji s èesticama prašine i dima) gomilaju se i deluju kao klin koji odbija traku od površine glave. Èak i ako nikada niste rasklapali ureðaj, obavezno biste morali redovno da ga èistite. Tako produžavate vek medijuma i umnogome smanjujete moguænost da doðe do greške - posebno tokom obnavljanja podataka, kada posledice mogu da budu dramatiène po vaše poslovanje. Cilj èišæenja ureðaja za trake krajnje je jednostavan: ukloniti strane naslage sa površine glava za èitanje i upisivanje. Najèešæe se to obavlja kasetom s trakom za èišæenje. U njoj se nalazi abrazivni materijal za èišæenje. Kada se traka za èišæenje pokrene, sve strane materije skidaju se s glave ureðaja. Ta setraka najèešæe može upotrebiti nekoliko puta. Neke trake se mogu koristiti suve, dok druge treba natopiti rastvorom za èišæenje na bazi alkohola. Prednost traka za èišæenje je jednostavnost - procedura se odvija brzo i pri tome ne morate da rasklapate ureðaj. Pošto se QIC i magnetne trake tipa Travan kreæu mnogo spo-rije preko glave za èitanje i upisivanje od diskete, ne morate da brinete da æe trenje uništiti glavu. DAT i 8-milimetarske glave se, s druge strane, brzo kreæu preko trake tako da morate voditi raèuna o trajanju èišæenja. Verovatno æete bolje rezultate na duži rok postiæi korišæenjem suvih traka za èišæenje, impregniranih sredstvom za podmazivanje koje smanjuje trenje. Trake za èišæenje se obièno ne mogu premotavati - kada jednom proðu kroz ureðaj, bacaju se. Meðutim, mnogi ureðaji ne detektuju kraj trake za èišæenje. Zato je obavezno proveravajte i bacite kada doðe do kraja. Èišæenje mehanizma za automatsko ubacivanje trake Automatsko ubacivanje trake je moguænost ubacivanja i izbacivanja DAT trake sa spiralnim upisivanjem (na naèin na koji to rade video rekorderi). U nekim DAT ureðajima mehanizam ubacivanja preuzima kasete iz okvira, umeæe ih u DAT ureðaj i vraæa u okvir kada interni ureðaj izbaci kasete. Te mehanizme i voðice takoðe treba redovno èistiti (i podmazivati ako je neophodno) - èesto i jednom meseèno ili kada se na prednjoj ploèi ureðaja pojavi poruka o grešci. 20.3.2.2 Održavanje trake Kasete s magnetnim trakama su meðu najrobustnijim objektima u svetu liènih raèunara - traka se nalazi u tvrdom plastiènom oklopu, a otvor za glavu je ALEXA 2002

20/664

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

obièno zaštiæen metalnim ili plastiènim poklopcem. Meðutim, ni trake nisu neuništive. Rukovanje mora da bude pažljivo kako bi se obezbedio integritet podataka. Sledeæi saveti æe vam pomoæi da iz traka izvuèete maksimum: ¦ Ne dodirujte traku prstima Ne otvarajte vratanca za pristup traci i ne dodirujte prstima samu traku. Otisci prstiju mogu spreèiti da ureðaj pravilno proèita traku pa se javljaju greške. ¦ Zaštitite traku od upisivanja Obavezno podesite preklopnik za zaštitu od upisivanja nakon što na traci napravite rezervnu kopiju - tako æete smanjiti moguænost da nehotice prebrišete podatke ako zaboravite da oznaèite traku. ¦ Vodite raèuna o magnetnim poljima Trake su osetljive na magnetna polja monitora, zvona elektromehanièkih telefona, ventilatora itd. Trake èuvajte izvan domašaja izvora magnetnog polja. ¦ Sklonite toner iz okoline Toner koji se koristi u laserskim štampaèima i aparatima za fotokopiranje sastoji se od mikroskopskih èestica koje u malim kolièinama mogu da „pobegnu” iz kasete tonera. Èuvajte trake dalje od štampaèa i aparata za kopiranje kako biste izbegli kontaminaciju èesticama tonera. ¦ Vodite raèuna o okruženju Ne izlazite traku direktnim sunèevim zracima, držite je na suvom mestu i vodite raèuna o temperaturi sredine (posebno o naglim promenama hladno-toplo odnosno toplo-hladno). Pre nego što upotrebite traku, ostavite je na sobnoj tremperaturi da se prilagodi. ¦ Redovno „zatežite” trake Pre nego što upotrebite traku koja je stajala po strani mesec ili više dana, pomoæu softvera za pravljenje rezervne kopije prvo je zategnite. Tako æete ukloniti sva „labava mesta” koja se pojavljujuna traci. Sigurno ste primetili da kvalitet slike i zvuka vremenom opada ako jednu video traku èesto koristite za reprodukovanje. To je normalna posledica kontakta trake i glave za èitanje i upisivanje. Trake ne traju beskonaèno i posle izvesnog vremena ih treba uništiti pre nego što njihova pouzdanost doðe do taèke u kojoj vaši saèuvani podaci više nisu bezbedni. Životni vek trake se uobièajeno meri brojem prolaza. Meðutim, njih je teško brojati pošto jedno pravljenje rezervne kopije ili njeno obnavljanje podrazumeva više prolaza. Vek trake zavisi i od naèina korišæenja. Na primer, rezervna kopija na 8-milimetarskoj traci može da zauzme samo njenu prvu polovinu, a da druga polovina ostane neupotrebljena. ¦ Naslage na glavi To je najèešæi problem s medijumima a uzrok naslaga su èestice medijuma koje se nagomilavaju na glavi za èitanje/upisivanje. Te naslage spreèavaju ureðaj da èita podatke s trake i da ih na nju upisuje. Kada se javi ovaj problem, oèistite ureðaj najmanje èetiri puta uzastopno da biste bili sigurni da su glave potpuno èiste. Do nagomilavanje èestica na glavi može da doðe i zbog problema s trakom. Tokom prva tri korišæenja pažljivo pratite da li je upisivanje, odnosno èitanje podataka bilo uspešno - ukoliko traka otkaže dva od tri puta, zamenite je jer je ošteæena. Pridržavajte se principa „dvadeset korišæenja”: ako se traka koristi svakoga dana, menjajte je svakog meseca, ko se koristi nedeljno, zamenite je svakih šest meseci, a ako je koristite jednom meseèno, zamenite je svakih 18-24 meseci. Bez obzira na predviðenu dinamiku zamene, traku treba odmah zameniti novom ako je fizièki ošteæena, ako je ovlažena, zamrznuta ili pregrejana ili ako aplikacija za pravljenje rezervnih kopija stalno prijavljuje grešku medijuma. ALEXA 2002

21/665

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

20.3.2.3 Greške zbog nebrige Ureðaji za trake veoma se lako prljaju. Ako ih ne održavate, doæi æe do situacije kada glava ne može da proèita sadržaj trake niti da na nju nešto upiše (možete izgubiti i do 20 procenata kapaciteta i performansi ako se ne pridržavate zacrtanog rasporeda èišæenja). Kvalitetni ureðaji najèešæe imaju moguænost praæenja broja ispada. Kada taj broj dostigne unapred odreðen prag (definisan u sistemskom softveru ureðaja), LED dioda æe poèeti da svetli, što ukazuje da treba oèistiti ureðaj. Navodimo neke greške koje su posledica neodgovarajuæeg održavanja i èišæenja ureðaja za trake: ¦ Ispadi Uzrok ispada je slab signal s prljave glave za èitanje/upisivanje podataka. Ispadi smanjuju kapacitet trake i performanse sistema za pravljenje rezervnih kopija. ¦ Greške medijuma Traka može da se zapetlja, iskrza ili da je na neki drugi naèin ošteti prljava glava za èitanje/upisivanje. U tom sluèaju, moraæete da zamenite ošteæenu kasetu. ¦ Greške èitanja ili upisivanja Tokom pravljenja rezervne kopije, podaci se ne snimaju na traku zbog prljave glave za èitanje/upisivanje. Èak i ako se podaci naðu na traci, obnavljanje ponekad nije moguæe jer prljava glava ne može da ih proèita. ¦ Greške formatiranja Tokom pravljenja rezervne kopije podaci se smeštaju na traku u odreðenom formatu kako bi se kasnije lakše obnovili. Prljava glava za èitanje može da bude uzrok greške formatiranja, što znaèi da supodaci izgubljeni ili da ih je nemoguæe obnoviti. ¦ Ošteæeni blokovi Traka ne prihvata podatke zbog ošteæenja medijuma, a glava za èitanje ne može da obnovi podatke s ošteæenih blokova. 20.3.2.4 Problemi s medijumima i DAT ureðajima DAT ureðaji su posebno osetljivi na prljavštinu i probleme s medijumima. Ako je DAT medijum na izdisaju ili veæ ošteæen, ureðaj æe prijaviti grešku koja se prikazuje preko indikatora ili prosleðuje softveru za pravljenje rezervne kopije. Nekoliko karakteristika DAT kaseta mogu da dovedu do otkaza DAT ureðaja: ¦ Kasete s velikom torzijom Tokom proizvodnog procesa, traka može da bude nepravilno namotana (traka se tare o vrh ili dno kuæišta kasete), pa je kretanje otežano a DAT ureðaj ne može da je pokreæe ravnomerno. Na primer, ureðaj za automasko ubacivanje prikazaæe poruku „BAD TAPE #” gde znak # predstavlja broj ležišta trake (kako biste mogli da je pronaðete u magacinu ureðaja). Takve trake morate zameniti novim. ¦ Problemi s BOT/EOT prizmom Uzrok su ošteæene kasete. Ovi problemi se ne javljaju èesto, ali kada nastanu, neizostavno æe spreèiti ureðaj da prepozna kraj ili poèetak trake. Zato æe motori koji pokreæu traku iznenada stati, a ureðaj æe prijaviti arešku. Neispravnu kasetu morate zameniti novom. ¦ Fizièko ošteæenje trake Traku fizièki može da ošteti ureðaj, ali ošteæenje može da nastane i tokom proizvodnje. Problem se uvek javlja na istom mestu na traci. Možete ga verifikovati samotestiranjem pomoæu specijalne alatke za pronalaženje greške koja može da izbaci traku iz ureðaja bez premotavanja tako da je ošteæenje vidljivo. Ošteæene trake obavezno zamenite novim. ALEXA 2002

22/666

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

¦ Neravna glavèina trake Na ovakve probleme obièno ukazuje buka prilikom brzog kretanja trake (premotavanja). Zamenite takve trake novim. 20.3.2.5 Saveti za èišæenje DAT ureðaja Da biste optimizovali performanse i pouzdanost DAT ureðaja, pridržavajte se sledeæth uputstava za èišæenje: ¦ Kada za pravljenje rezervnih kopija koristite nove medijume, DAT ureðaj morate oèistiti posle svakih osam sati èitanja ili upisivanja dok kasetu ne upotrebite pet puta. ¦ A ko su kasete korišæene više od pet puta, oèistite DAT ureðaj posle svakih 25 sati rada. ¦ O èistite DAT ureðaj pre nego što napravite kompletnu rezervnu kopiju podataka sa servera. ¦ Kada obavljate redovno èišæenje, uradite to samo jednom u ciklusu da biste minimizovali habanje glave. Povremeno na taj naèin neæete uspeti da potpuno oèistite glave za èitanje/upisivanje. Ako softver za pravljenje rezervnih kopija prijavi grešku, ponovo oèistite ureðaj kako biste eliminisali moguænost da je uzrok greške prljava glava. ¦ Oèistite ureðaj èetiri puta posle svakog otkaza kako biste bili sigurni da su glave èiste, jer samo ¼ådnom, možda neæete uspeti da uklonite sve naslage. ¦ Kada koristite mehanizam za automatsko ubacivanje, traka za èišæenje mora da bude u poslednjem ležištu. U uputstvu za korišæenje softvera potražite informacije o definisanju i obavljanju automatskog èišæenja. ¦ DAT kasete za èišæenje obièno traju 30 ciklusa (prolaza). Ne zaboravite da ih zamenite novim nakon poslednjeg preporuèenog prolaza. 20.3.3 SIMPTOMI Iako vam navedeni saveti mogu pomoæi da rešite mnoge jednostavne probleme i propuste, ponekad æe vam zatrebati detaljnije informacije. U ovom odeljku navešæemo èeste probleme sa ureðajem i softverom i ponuditi akcije za njihovo rešavanje. SIMPTOM 20.1 Ureðaj uopšte ne radi. Poènite rešavanje problema tako što æete proveriti da li je došlo do oèiglednih grešaka tokom instaliranja i konfigurisanja. Prvo se uverite da ureðaj dobija napajanje. Unutrašnji ureðaj za trake obièno napaja raèunar, pa proverite da li je èetvoroiglièni konektor pravilno utaknut. Spoljni ureðaji se po pravilu napajaju nezavisno, preko ispravljaèa ili direktno iz gradske mreže, ali postoje i ureðaji koji se mogu napajati preko kablova za povezivanje s raèunarom. Proverite izlaz ispravljaèa ili elektriène mreže. Ako je napon koji daje ispravljaè nizak ili nestalan, zamenite ispravljaè. Proverite da li je kabl koji povezuje ureðaj i karticu pravilno prikljuèen na oba kraja. Takoðe proverite da li je softver za pravljenje rezervnih kopija pravilno podešen za korišæenje ureðaja koji imate u sistemu. Ako pronalazite uzrok problema u novom netestiranom sistemu, proverite adresu kontrolera, parametre vektora prekida i neposrednog pristupanja memoriji - sukobi parametara mogu da blokiraju softverski paket ili onesposobe normalan rad ureðaja. Proverite i traku, odnosno da li je pravilno i kompletno umetnuta u ureðaj. ALEXA 2002

23/667

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

Na uzrok greške mogu da ukažu i svetlosni indikatori. Ako greška ukazuje na otkaz ureðaja, zamenite mehanizam. Ukoliko pak ureðaj ne komunicira sa sistemom, proverite instalaciju ureðaja, kontrolera, upravljaèkog programa i softvera za pravljenje rezervnih kopija. SIMPTOM 20.2 Ureðaj ne èita niti upisuje podatke, ali se traka i glava kreæu. Verovatno æe softver za pravljenje rezervnih kopija prijaviti grešku èitanja/upisivanja. Prvo proverite kasetu. Ona mora da bude umetnuta u ureðaj potpuno i pravilno, a traka mora da naleže na bubanj. Ako traka nije umetnuta pravilno, ubacite novu. Starije trake mogu biti toliko pohabane da nije moguæe pouzdano proèitati ili upisati podatke. Ako druga traka normalno radi, staru bacite. Ukoliko time ne rešite problem, oèistite glave za èitanje i upisivanje. Prekomerne naslage prašine ili ostataka oksida lako mogu da onemoguæe normalno èitanje i upisivanje. Ako se problem i dalje javlja, najverovatnije su neispravne glave za èitanje/upisivanje ili njihova elektronska kola. Zamenite ureðaj. SIMPTOM 20.3 Ureðaj upisuje podatke na zaštiæene trake. Kada je traka zaštiæena od upisivanja, ureðaj u normalnoj situaciji ne može na nju ništa da upiše. Prvo bi trebalo da izvadite i proverite samu traku. Uverite se da je preklopnik za zaštitu od upisivanja u položaju „zabranjeno”. Ako nije, na traku je moguæe upisivati podatke. Ukoliko je preklopnik ispravno postavljen a problem i dalje postoji, zamenite ceo ureðaj. SIMPTOM 20.4 Softver za pravljenje rezervnih kopija prijavljuje grešku "Too many bad sectors". Možda æe se pojaviti i poruka o grešci "Error correction failed". Ovaj tip greške ukazuje na èinjenicu da je nemoguæe proèitatipodatke s više od 5 procenata ošteæenih sektora na traci. U mnogim sluèajevima uzrok su prljave glave za èitanje upisivanje i zato ih oèistite. Ako time ne rešite problem, ubacite novu traku. Ukoliko vam ni to ne pomogne, proverite napojne i signalne kablove. SIMPTOM 20.5 Softver za pravljenje rezervne kopije prijavljuje grešku "Tape drive error XX". Tip greške "xx" zavisi od ureðaja i softvera za pravljenjerezervnih kopija, tako da šifru potražite u uputstvu za upotrebu. Sledeæi primeri se odnose na program Colorado: ¦ OAh (Pokidana ili prljava traka) Pažljivo oèistite glave za èitanje/ upisivanje i zamenite traku (ako je pokidana). ¦ OBh (Greška regulatora) Reformatirajte traku pre nego što napravite rezervnu kopiju. ¦ 1Ah (Resetovanje zbog prekida napajanja) Proverite napojne i signalne veze i pokušajte ponovo. ¦ 1Bh (Softversko resetovanje) Zatvorite sve aplikacije koje mogu da doðu u sukob sa softverom za pravljenje rezervne kopije. ¦ 04h (Blokiran motor ureðaja) Izvadite traku i uverite se da ništa (ukljuèujuæi traku) ne blokira motor(e). Umetnite novu traku i pokušajte ponovo. SIMPTOM 20.6 Ureðaj radi pod DOS-om, ali odbija da radi pod Windowsom 9x ili novijom verzijom. Proverite da li softver za pravljenje ALEXA 2002

24/668

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

rezervnih kopija koji koristite pod Windowsom 9x prepoznajte ureðaj. Ako softver pravilno radi, verovatno da neki upravljaèki program Windowsa 9x dolazi u sukob s ureðajem. Pokrenite Windows 9x u režimu Safe i ponovo pokušajte da pristupite traci. Ukoliko je traka dostupna, moraæete da proverite postoje li sukobi upravljaèkih programa ili softvera. Èesto Windows 9x blokira pristup paralelnom prikljuèku kada se koriste upravljaèki programi za štampaèe koje uèitava datoteka SYSTEM.INI. U odeljku |386Enh| datoteke SYSTEM.INI ispred svih sumnjivih redova „device=” postavite taèku i zarez kako biste ih preveli u komentare. SIMPTOM 20.7 Softver za pravljenje rezervnih kopija generiše grešku "Could not open file: QBACKUP.OVL" ili sliènu. Uzrok nemoguænosti da sistem otvori neku datoteku èesto je nedovoljna velièina bafera. Na primer, u datoteci CONFIG.SYS èesto se nalazi odrednica BUFFERS=30 (moguæe je da je zadata i veæa vrednost). Ako je vrednost manja, softver za pravljenje rezervnih kopija možda neæe raditi normalno. Izmenite sadržaj datoteke CONFIG.SYS i ne zaboravite da snimite promene pre nego što resetujete raèunar. Uvek napravite kopije datoteka CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT pre nego što izvršite izmene. Tako æete lako moæi da obnovite originalne datoteke koje su neophodne prilikom pokretanja sistema. SIMPTOM 20.8 Greške tipa "media errors", "bad block errors", "system errors" ili "lockups". Ovi problemi se uobièajeno javljaju kada se koriste trake tipa Travan, a uzroci su razlièiti kao i naèini rešavanja. Prvo izbacite i ponovo umetnite Travan kasetu. U mnogim sluèajevima, mehanizam ureðaja æe tada otkloniti sve uzroke problema. Ako to ne uspete, ponovo incijalizujte kasetu(u programu za pravljenje rezervnih kopija, opcijama Tools i Initialize). Imajte na umu da æete na taj naèin uništiti sve podatke koji se na traci nalaze. Na kraju, iskljuèite komprimovanje podataka - posebno ako ste primetili veliku uèestalost grešaka „glancanje cipela” (simptom 20-12). Sve kasete TR-4 unapred su formatirane i ne mogu se ponovo formatirati osim ako to omoguæava mehanizam ureðaja. Shodno tome, nikako ne brišite TR-4 kasetu elektromagnetom ili sliènom napravom. SIMPTOM 20.9 Tokom inicijalizovanja pod DOS-om ili Windowsom, upravljaèki program SCSI ureðaja (na primer, BPASPI.SYS) prijavljuje grešku "An ASPI drive was not found". U mnogim sluèajevima uzrok problema je test poboljšanog paralelnog prikljuèka, pa zato iskljuèite EPP testiranje tako što æete na komandnu liniju dodati odgovarajuæu opciju, kao u primeru: device=\bpaspi\bpaspi.sys NOEPP Imajte na umu da ureðaj i upravljaèki program vašeg sistema možda koriste drugaèije opcije. Kada izvršite izmene u datoteci CONFIG.SYS, snimite ih, pa iskljuèite ureðaj i raèunar pre nego što resetujete sistem. ALEXA 2002

25/669

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

SIMPTOM 20.10 Ureðaj Colorado Trakker nepouzdano snima ili obnavlja datoteke. Verovatno æe se pojavili poruka o grešci "Unable to transfer data properly. Retry the operation". "Tape header contains unexpected or invalid values", "Microsoft Backup encountered an error reading this tape. This error may be caused by an unformatted or incorrectly formatted tape. Reformat the tape, and then try again." U skoro svim sluèajevima, ureðaj ili softver za pravljenje rezervnih kopija ne radi s paralelnim prikljuècima tipa EPP ili ECP. U programu CMOS Setup, opciju za paralelni prikljuèak postavite na Compatibility mode. Poruka o grešci se možda neæe pojaviti tokom pravljenja rezervnih kopija, ali nakon :toga možda neæete moæi da uporedite ili obnovite podatke. Ako podatke možete da obnovite, obnovljeni podaci koji æe se naæi na èvrstom disku mogu biti ošteæeni. Pravljenje rezervne kopije traje duže nego što ste SIMPTOM 20.11 oèekivali. Slabe performanse sistema za rezervne kopije prate i slabe performanse èvrstog diska dok Windows obavlja druge poslove. Uzroci su raznovrsni. Prvi je nedostatak memorije - istovremeno je otvoreno mnogo programa ili u raèunaru nije instalirano dovoljno memorijskih modula. Zatvorite sve programe pre nego što zapoènete arhiviranje podataka. Ako se performanse ne poboljšaju, uklonite sve programe iz direktorijuma Startup i iz redova load= i run= datoteke WIN.INI a zatim resetujte Windows. Ukoliko ni to ne pomogne, možda æete morati da dodate memoriju kako biste poboljšali performanse. Možda jedan ili više èvrstih diskova radi u režimu Compatibility. Ako na kartici Performance u prozoru System properties piše da neki od èvrstih diskova radi u režimu MS--DOS Compatibility, pramenom režima bi trebalo da rešite problem performansi sistema za arhiviranje podataka. Možda æe vam zatrebati inov upravljaèki program za èvrsti disk. Èak i ako èvrsti disk ne radi u pomenutom režimu, brzina pravljenja rezervne kopje može da utièe na ukupne performanse èvrstog diska. Na primer, ako koristite IDE èvrsti disk, na njegove performanse utièe neki drugi ureðaj koji je prikljuèen na isti kanal IDE kontrolera (recimo, CD ureðaj). Premestite sporiji ureðaj na zaseban IDE kontroler ili na drugi IDE kanal na EIDE kontroleru s dva prikljuèka. Ako koristite moguænost komprimovanja prostora na disku na raèunaru sastarijim procesorom, performanse diska možda neæe biti tako dobre. Ukoliko za pristupanje komprimovanim diskovima koristite softver za komprimovanje sa upravljaèkim programom u realnom režimu, performanse æete poboljšati tako što æete taj upravljaèki program zameniti programom koji radi u zaštiæenom režimu (zatražite ga od proizvoðaèa softvera za komprimovanje). Proverite fragmentisanost datoteka na disku. Velika fragmentacija èvrstog diska može da utièe na performanse softvera za pravljenje rezervnih kopija kao i na druge poslove koje obavlja Windows. Pokrenite program DEFRAG da biste defragmentirali èvrsti disk. Softver za pravljenje rezervnih kopija èesto otkriva i izbegava da koristi neupotrebljive sektore na traci, ali taj proces dugo traje. Ako sumnjate da ove probleme uzrokuju loši sektori na traci, isprobajte novu traku ili traku na kojoj sigurno nema neupotrebljivih sektora. ALEXA 2002

26/670

POGLAVLJE 20

REZERVNE KOPIJE I OBNAVLJANJE PODATAKA

SIMPTOM 20.12 Prekomerno „glancanje cipela” tokom pravljenja rezervne kopije. Kada ureðaj za arhiviranje podataka normalno radi, on podatke upisuje na jednu stazu od poèetka do kraja trake; zatim podatke upisuje na novu stazu paralelnu s prethodnom od kraja do poèetka trake i tako redom. Izraz glancanje cipela odnosi se na uèestalo kretanje trake napred-nazad. Ako je prozor programa za pravljenje rezervnih kopija otvoren, minimizujte ga. Kada je taj prozor aktivan, sistem mora neprestano da ažurira sadržaj ekrana što softveru koji šalje podatke ureðaju oduzima dragocene resurse. Ako raèunar nudi moguænost korišæenja „turbo režima”, iskljuèite ga (posebno ako imate ureðaj koji se povezuje preko paralelnog prikljuèka).

Dodatni izvori informacija Computer Peripherals: www.cpuinc.com Exabyte: www.exabyte.com Seagate: www.seagate.com Tandberg Data: www.tandberg.com Overland Data: www.ovrland.com Hewlett-Packard: www.hp.com/tape/colorado/index.html AIT Technology: www.aittape.com DLT Standards: www.dlttape.com LTO Standards: www.lto-technology.com

ALEXA 2002

27/671

21 REALIZOVANJE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE PREGLED POGLAVLJA Planiranje snovne mreže . . . . . 673 Usmerivaèi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 691 Definisanje ciljeva . . . . . . . . . . . 673 Praktièni primeri . . . . . . . . . . . . . . . . . 693 Podešavanje pristupa mreži . . . . . 694 Procenjivanje postojeãih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . 673 Šta su nalozi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 695 Planiranje posla . . . . . . . . . . . . . 676 Upravljanje nalozima pod Analiza plana . . . . . . . . . . . . . . . 685 Windowsom 2000 . . . . . . . . . . . 696 Realizacija plana . . . . . . . . . . . 685 Upravljanje nalozima pod Praktièni primeri . . . . . . . . . . . . . 686 Windowsom NT . . . . . . . . . . . . . 698 Pristupanje Internetu . . . . . . . . 689 Dodatni izvori informacija . . . . . . . .700 Pristup regionalnoj mreži . . . . 689

R

aèunarske mreže ne nièu preko noæi, veæ nastaju ostvarivanjem pažljivo osmišljenog plana koji se zasniva na dobrom poznavanju neophodnih hardverskih i softverskih elemenata. Implementiranje raèunarske mreže zahteva detaljno planiranje i izbor potrebnih komponenata. Ako radite u mreži, izuzetno je važno da imate pristup svim dokumentima, mapama, rasporedima elemenata i drugim administrativnim informacijama. Kada sve te informacije iskoristite kao smernice u radu, možete lako da izaberete hardver, softver i kablove koji su kompatibilni s postojeæom mrežom. Pravljenje nove raèunarske mreže od samog poèetka znatno je teži poduhvat. Moraæete da procenite potrebe firme i njenih zaposlenih, izaberete hardver i softver koji odgovaraju tim zahtevima (i raspoloživom budžetu), planirate i implementirate predviðenu instalaciju i na kraju da zaštitite mrežu korisnièkim nalozima i pravima pristupa. Dakle, dobro planiranje i metodièan pristup kljuèni su za nadogradnju postojeæe mreže ili implementiranje nove. U ovom poglavlju æete nauèiti osnovne elemente planiranja mreže kao i osnovne koncepte podešavanja i rešavanja problema. ALEXA 2002

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

POGLAVLJE 21

21.1 PLANIRANJE OSNOVNE MREŽE Bez obzira na to da li nadograðujete postojeæu mrežu ili implementirate novu, prvi korak u radu je planiranje. Možda vam se to èini oèiglednim, ali iznenadiæete se kad otkrijete koliko truda treba uložiti u ispravljanje propusta i rešavanje problema kompatibilnosti. Pravilno planiranje i razmatranje plana eliminisaæe obilje potencijalnih problema (i nepotrebne troškove) tokom implementiranja. Planiranje se obièno može podeliti u pet glavnih delova: postavljanje ciljeva, procenjivanje postojeæih resursa, razvijanje plana, razmatranje i kritièka analiza, i implementiranje plana. U idealnom sluèaju, implementirani plan (raèunarska mreža) ispuniæe (ili prevaziæi) ciljeve definisane na poèetku projekta. 21.1.1 DEFINISANJE CILJEVA Možda æe vas iznenaditi tvrdnja da je definisanje jasnih ciljeva èesto najteži deo planiranja. Najvažnije je identifikovanje potreba i onoga što æe biti uraðeno i šta æe se time postiæi. Iako možda neæe mnogo uticati na krajnji ishod ako želite samo da dodate radnu stanicu ili promenite mrežnu karticu, definisanje ciljeva je apsolutno neophodan i kljuèni korak kada pravite novu mrežu ili proširujete postojeæu jer ova faza predstavlja temelj celog projekta. Na primer, tokom planiranja moraæete da odgovorite na sledeæa pitanja: ¦ Koliko korisnika mora da bude umreženo? ¦ Koliko æe postojeæih raèunara biti povezano? ¦ Koliko postojeæih ureðaja (npr. štampaèa) mora da bude povezano? ¦ Koliko æe novih raèunara biti dodato (ako postoji potreba)? ¦ Koliko æe novih ureðaja (primera radi, štampaèa) biti dodato? ¦ Hoæe li mreža i u buduænosti biti proširivana? Ako hoæe, koliko æe biti novih korisnika ili ureðaja? ¦ Da li se zahteva korišæenje neobiènih resursa (na primer, povezivanje odreðenog korisnika ili grupe s Internetom)? ¦ Ko je odgovoran za održavanje i administriranie? Naravno, postoje brojne varijante ovih pitanja, a za svaku realnu situaciju treba više ili manje informacija. Krajnji cilj je dobijanje jasne slike o onome što mora da bude uraðeno i šta korisnici oèekuju od proširene ili nove mreže. Precizno definisanim ciljevima sigurno æete zadovoljiti potrebe korisnika. Problem je u tome što korisnik (izvan vaše kompanije ili u njoj) možda ne zna taèno šta mu je potrebno. U nekim sluèajevima, samo æe vam reæi: „Želim da svi u kompaniji (ili odeljenju) budu u mreži”. Zapamtite da korisnik umrežavanje ne poznaje tako dobro kao vi i da æete možda morati da „iskopate” odreðene detalje organizacije da biste napravili dobar plan. 21.1.2 PROCENJIVANJE POSTOJEÆIH RESURSA Kada pred sobom imate jasnu sliku o tome šta se zahteva od raèunarske mreže, preðite na sledeæi korak: procenjivanje hardverskih i softverskih resursa koji vam stoje na raspolaganju. Imajte na umu da mnogi korisnici u kompaniji ili nekom odeljenju možda veæ imaju raèunar. U nekim sluèajevima, ti raèunari imaju i instaliranu mrežnu karticu ili softver neophodan za rad u mreži, ili su deo ALEXA 2002

2/673

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

postojeæe mrežne infrastrukture. Pre nego što odgovornima preporuèite kupovinu nove opreme, veoma je važno da odredite šta se veæ koristi. Na primer, pretpostavimo da ste se susreli sa okruženjem u kojem se koriste raznovrsni pojedinaèni raèunari koji rade pod Windowsom 9x. Vrlo je verovatno da æete morati da nadogradite ili zamenite barem neke od najstarijih raèunara, dodate mrežne kartice preostalim raèunarima i nadogradite raèunar koji æe raditi kao server pod Windowsom NT/2000 ili NetWareom. U obzir morate da uzmete hardver, softver, moguænost umrežavanja i mrežne resurse. 21.1.2.1 Provera hardvera Ako ste ikada proveravali minimalne sistemske zahteve neophodne za korišæenje nove raèunarske igre ili softverskog paketa, onda znate da softver postavlja odreðene zahteve pred hardver liènih raèunara. Raèunar mora da zadovolji ili premaši minimalne zahteve da bi na pravi naèin podržao nove programe. Ta je èinjenica još važnija u mrežnom okruženju. Na osnovu procene postojeæeg hardvera, doneæete prave odluke o tome koji raèunari moraju da budu zamenjeni, koji nadograðeni kao i koliko novih raèunara morate da kupite. Uvid u specifikacije svakog sistema pre implementiranja mreže omoguæiæe vam da kasnije, kada mreža poène da radi, izbegnete ozbiljne probleme performansi ili kompatibilnosti. Identifikovanje specifiènih kljuènih ureðaja æe vam takoðe, ako bude potrebno, olakšati pronalaženje ažuriranih upravljaèkih programa. Za sve raèunare prikupite sledeæe informacije: ¦ Proizvoðaè i model raèunara (na primer, Gateway Performa 1100). ¦ Proizvoðaè i brzina procesora (na primer, Intel Pentium III 1.1 GHz). ¦ Kolièina instalirane memorije (primera radi, 256 MB). ¦ Proizvoðaè i velièina svakog diska (na primer, C: Maxtor 30 GB). ¦ Detalji svih ostalih ureðaja za skladištenje podataka (na primer, CD ureðaj, disketna jedinica ili diskovi Iomega). ¦ Karakteristike monitora (na primer, Gateway Vivitron 21 inè). ¦ Karakteristike grafièke kartice (recimo, Voodoo3 3Dfx 16 MB). ¦ Karakteristike mrežne kartice (ako je instalirana). ¦ Instalirani periferijski ureðaji (štampaèi, skeneri...). Proverite da li za svaki od njih imate originalne instalacione diskete ili kompakt diskove. ¦ Podaci o sistemskoj magistrali (na primer, EISA, ISA ili PCI) i o broju slobodnih ležišta. To æe biti vrlo važan detalj ako morate da dodate mrežnu karticu ili nadogradite kontroler diskova. 21.1.2.2 Provera softvera Dok proveravate hardver svakog raèunara, utrošite izvesno vreme i na proveru softvera koji se na njemu koristi. Te informacije su važne jer mogu da utièu na kompatibilnost hardvera. Primera radi, ako ste tokom implementiranja mreže sve raèunare nadogradili tako da sada rade pod Windowsom 2000, može se desiti da neki od postojeæih programa (koji se možda koriste svakodnevno) više ne mogu da rade. Takva neprijatna situacija biæe još neprijatnija ako kompanija ili neko odeljenje koristi specijalno napisane programe kao što su raèunovodstveni programi i baze podataka napisani iskljuèivo za potrebe firme. Mali je broj vlasnièkih programa koji æe pravilno raditi u mrežnom okruženju. U drugim ALEXA 2002

3/674

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

sluèajevima, licence neæe dozvoliti korišæenje programa u mreži. Zato æete u takvim prilikama morati da stupite u vezu s proizvoðaèem i zatražite informacije o korišæenju njegovog programa u mreži. Neophodne su vam sledeæe informacije o operativnom sistemu i svakom instaliranom programu: ¦ ime programa; ¦ verzija programa; ¦ originalne instalacione diskete ili kompakt diskovi (da li su dostupni, gde se nalaze...); ¦ podaci o licenci i pravu korišæenja (za korišæenje u mreži možda æete morati da nabavite više licenci). Neverovatno je koliko æe problema kompatibilnosti softvera isplivati na površinu kada napravite spisak programa koji se koriste na postojeæim raèunarima. Primera radi, u raèunovodstvu koriste WordPerfect, dok se u odeljenju prodaje koristi Microsoft Office. Zato æete možda morati da nadogradite odreðene aplikacije kako biste standardizovali softver koji se koristi u mreži, što iziskuje i dodatnu obuku korisnika koji nemaju iskustva u radu sa izabranim programima. 21.1.2.3 Provera moguãnosti povezivanja Veæina današnjih raèunarskih mreža omoguæava neki oblik telekomunikacionog povezivanja radi korišæenja Interneta ili ima neku vrstu servera za daljinski pristup (engl. remote access server, RAS - raèunar domaæin u lokalnoj mreži s modemima koji omoguæava korisnicima povezivanje s mrežom preko telefonskih linija). Zato prilikom planiranja uzmite u obzir broj telefonskih prikljuèaka u svakoj kancelariji (prostoriji) na lokaciji korisnika. Na primer, ako kompanija ili neko odeljenje imaju elektronski telefonski sistem, telefonski prikljuèci se najverovatnije nalaze u svakoj kancelariji, ali možda ne omoguæavaju ostvarivanje modemske veze. Za prenošenje glasa i podataka možda æe biti potrebni zasebni telefonski prikljuèci. Slièno tome, digitalni telefonski sistemi u nekim sluèajevima uopšte ne podržavaju standardne modeme. Ukratko, razmotrite postojeæe moguænosti povezivanja telefonskim vezama, u sluèaju da vam zatrebaju. 21.1.2.4 Mrežni resursi Poslednje što treba proceniti jesu postojeæi mrežni resursi (ako ih uopšte ima). Prebrojte panoe za prikljuèivanje, zidne utiènice tipa RJ-45 ili BNC, prethodno instalirane mrežne kablove i svu postojeæu infrastrukturu koju æete moæi da iskoristite. Ako u svakoj prostoriji veæ postoje mrežni kablovi tipa Category 5 UTP - koji su postavljeni tokom izgradnje poslovne zgrade - u velikoj meri æe vam biti olakšano postavljanje kablova za novu mrežu (i smanjiæe se troškovi). Umesto da kabliranje zapoènete od nule, samo æete dodavati ili prilagoðavati postojeæe kablove. U veæini sluèajeva, korisnik æe moæi da vam obezbedi planove objekta kako biste mogli da identifikujete postojeæe kablove i planirate nove kablovske trase. Takoðe treba razmotriti i fizièku strukturu objekta u kojem æe biti instalirana nova mreža. Prema njegovoj velièini, broju korisnika i okruženju (proizvodni pogon ili kancelarija) moæi æete da steknete sliku o kabliranju i tipu medijuma (na primer, koaksijalni kablovi ili kablovi sa upredenim paricama) koji su najpogodniji u datoj situaciji. ALEXA 2002

4/675

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

21.1.3 PLANIRANJE POSLA Sledeæi korak je planiranje realizacije mreže. Plan æete zapoèeti resursima koji su trenutno na raspolaganju i detaljima posla neophodnim za postizanje zacrtanih ciljeva. Takvim planom definisaæete nadogradnju ili zamenu postojeæih raèunara, dodavanje raèunara za nove korisnike, prilagoðavanje raèunara za rad u mreži, kabliranje, instaliranje softvera i konfigurisanje mreže. Planiranje obièno podrazumeva i vremenski raspored radova i neophodne troškove. U veæini sluèajeva, plan treba pre zapoèinjanja radova predoèiti korisniku (koji mora da ga odobri). 21.1.3.1 Pridržavajte se planiranog budžeta Najbolji tehnièki projekat je beskoristan i besmislen ako je za njegovu realizaciju neophodno previše novca. Ako se projekat ne uklapa u predviðeni budžet, nikakvim naporima niti kreativnošæu projekat neæe moæi da se realizuje. Pre nego što se ukljuèite u rad na projektu, saznajte sve o budžetu i pridržavajte se odobrenih sredstava. Ako smatrate da budžet nije realan, kažite to glasno i jasno, jer æete možda tako uspeti da ga prilagodite stvarnim potrebama. U odreðenim sluèajevima, moæi æete da ponudite praktièno isti stepen funkcionalnosti korišæenjem jeftinijih komponenata. Meðutim, nemojte koristiti proizvode èiji je kvalitet ispod opšteprihvaæenih standarda - novac koji ste na poèetku uštedeli potrošiæete kasnije na neizbežne popravke i podršku. Ukoliko projekat dovedete do taèke u kojoj više ne možete da garantujete isti nivo funkcionalnosti kao u osnovnoj ideji, a i dalje se ne uklapate u budžet, obavestite rukovodstvo da morate da žrtvujete manje važne moguænosti i funkcije. Bolje æe biti da obezbedite stabilnu osnovnu funkcionalnost mreže i izbacite te manje važne funkcije nego da škrtarite na celom projektu. 21.1.3.2 Tipovi raèunarskih mreža Ako projektujete novu mrežu ili nadograðujete postojeæu, morate odluèiti hoæe li to biti mreža ravnopravnih raèunara ili mreža sa serverima. To je vrlo važna odluka jer æe neposredno uticati na veliki broj korisnika, proširivost, bezbednost, budžet, saobraæaj i upravljanje mrežom. Èesto æete podrazumevano koristiti mrežu zasnovanu na serverima. Ipak, neophodno je da dobro poznajete sve tipove mreža kako biste mogli da izaberete pravu. Mreža ravnopravnih raèunara Manje firme ili grupe sa samo nekoliko korisnika na pravi naèin æe iskoristiti mrežu ravnopravnih raèunara. Svi korisnici u mreži su jednaki i imaju podjednaka prava pristupa ostalim raèunarima u mreži - pod uslovom da su ostali korisnici omoguæili deljenje resursa. U mrežama ravnopravnih raèunara ne postoji centralizovano administriranje niti podrška upravljanju. Svi korisnici su podjednako odgovorni za rad mreže i oni odluèuju koje æe informacije ili resursi njihovih raèunara biti dostupni drugima. To je èesto prava pogodnost za manje firme koje sebi ne mogu da priušte administratora mreže s punim radnim vremenom. Mreža ovog tipa ima i svoje nedostatke. Svi raèunari i resursi moraju biti ukljuèeni i aktivni. Recimo, ako korisnik sa laserskim štampaèem iskljuèi svoj raèunar, niko više neæe moæi da koristi taj štampaè. Ako se pak raèunar „zamrzne” ili resetuje u trenutku kada korisnik drugog raèunara pokuša da pristupi ALEXA 2002

5/676

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

deljenim resursima, taj æe raèunar biti iskljuèen iz mreže. Ogranièene su i performanse. Ukoliko korisnik pristupa resursima drugog raèunara, on istovremeno koristi i njegovo procesorsko vreme. To znaèi da æe performanse raèunara s deljenim resursima biti ugrožene kad god neko pokuša da pristupi tim resursima. Mreže ravnopravnih raèunara po pravilu nisu isplative ako je umreženo više od deset korisnika. Mreže sa serverima U mreži koja se zasniva na serverima, resursi se obièno nalaze na nekoliko kljuènih raèunara kojima može da pristupi veæi broj korisnika. Primera radi, jedan server upravlja svim štampaèima, drugi svim datotekama itd. Pošto se serveri vrlo retko iskljuèuju (u idealnom sluèaju nikada), resursi æe uvek biti dostupni. Pored toga, saobraæaj u mreži utièe samo na performanse servera (performanse radnih stanica ostaju nepromenjene) pošto klijenti pristupaju serverima a ne ostalim raèunarima u mreži. Mreže sa serverima su i skalabilne - serveri se mogu nadograðivati (ili se mogu dodavati novi serveri) da bi se pratio poveæan mrežni saobraæaj. Centralizovana priroda ovih mreža èini ih bezbednijim od mreže ravnopravnih raèunara. U mreži ravnopravnih raèunara svi resursi se dele u celoj mreži. Na primer, ako odeljenje raèunovodstva omoguæi pristup direktorijumu u kojem su datoteke zarada, svi korisnici mreže æe moæi da im pristupe. S druge strane, u mreži zasnovanoj na serverima koriste se nalozi i dozvole za pristup, tako da korisnici (ili grupe korisnika) mogu pristupati odreðenim datotekama ili direktorijumima, s tim da takvi podaci ostanu nedostupni ostalim raèunarima. Mešovite mreže Moguæe je kombinovati mrežu ravnopravnih raèunara i mrežu sa serverima. Mnoge manje kompanije koje žele da u buduænosti prošire svoju raèunarsku mrežu instaliraæe mrežu ravnopravnih raèunara koju æe koristiti manji broj korisnika, ali i namenski raèunar koji æe služiti kao server za datoteke ili štampaèe. Takav tip mreže zahteva korišæenje naloga i dozvola za pristup serveru, s tim da je pristup ostalim raèunarima isti za sve korisnike. Kako mreža i saobraæaj na njoj rastu, tako æe i korisnici biti prebacivani iz mreže ravnopravnih raèunara u tradicionalniju klijent/server arhitekturu (topologija magistrale, zvezde ili prstena), zajedno s novim korisnicima. 21.1.3.3 Topologija i arhitektura Kada proniknete u karakteristike pojedinih tipova mreže, treba da izaberete odgovarajuæu topologiju mreže: magistralu, prsten ili zvezdu (detaljno obraðene u poglavlju 2). Topologija magistrale èesto se naziva i „linearna magistrala” jer su raèunari povezani redno, jedan za drugim. Ona se sastoji od jednog kabla - naziva se magistrala (odnosno okosnica, kièma ili segment) - koji povezuje sve raèunare u mreži. To je najjednostavnija i najèešæa metoda umrežavanja relativno malog broja raèunara. Pošto se podaci šalju u mrežu u vidu elektronskog signala, oni putuju s jednog kraja mreže na drugi. Ako se signalu dozvoli da se kreæe bez prekida, on æe neprestano iæi napred-nazad kroz kabl i time æe spreèiti druge raèunare da pošalju signale. Zato se signal mora zaustaviti pošto se proceni da je stigao do odredišne adrese. Da bi se spreèila refleksija signala, na krajevima kabla postavlja se terminator koji upija slobodne signale. Tako se kabl oslobaða za prijem signala s drugih raèunara. ALEXA 2002

6/677

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

U topologiji zvezde segmenti kabla koji idu od svakog raèunara povezani su s centralizovanom komponentom koja se naziva razvodnik (engl. hub) kada se povezuju grupe raèunara može se koristiti skretnica. Razvodnici (ili skretnice) mogu se grupisati da bi se podržao veliki broj raèunara. Na slici 21.1 prikazana je jednostavna mreža s dve radne stanice i jednim serverom, koji su povezani s razvodnikom u topologiji zvezde. Signali koje šalje neki raèunar prenose se kroz razvodnik do svih ostalih raèunara u mreži. Ova topologija potièe iz ranog raèunarskog doba kada su radne stanice povezivane s glavnim velikim raèunarom (engl. mainframe). Ona omoguæava korišæenje centralizovanih resursa i centralizovano upravljanje i uobièajeno se koristi u 10/100/1000 Ethernet mrežama (o Ethernetu smo detaljno govorili u poglavlju 2). Pošto je svaki raèunar povezan s centralnom taèkom, topologija zvezde zahteva obimno kabliranje u velikim mrežama. Ukoliko centralna taèka (razvodnik) otkaže, „pada” i cela mreža (više informacija o razvodnicima, skretnicama i drugim ureðajima za povezivanje naæi æete u poglavljima 13 i 14). Radna stanica A

Radna stanica B

Server Razvodnik

SLIKA 21.1 Jednostavna mreža s dva raèunara i jednim serverom Topologija prstena (koja se gotovo uvek koristi u token ring mrežama) kružno, preko jednog kabla, povezuje umrežene raèunare. Za razliku od topologije magistrale, ne postoje krajevi s terminatorom. Signal putuje u petlji i u jednom smeru. Prolazi kroz odreðeni raèunar koji služi kao pojaèavaè za podizanje nivoa signala i koji ga šalje drugom raèunaru. Problemi na jednom raèunaru utièu na celu mrežu. U praksi, topologija prstena podseæa na zvezdu; svi raèunari su povezani s centralnom taèkom, jedinicom za pristup više taèaka (engl. Multipoint Access Unit, MAU). „Petlju” formiraju elektrièna kola u samom ureðaju, a više ureðaja se može grupisati da bi se podržao veæi broj korisnika. Mreže u topologiji prstena imaju superiorne moguænosti samodijagnosticiranja (karakteristike arhitekture token ring opisane su u poglavlju 2). 21.1.3.4 Opcije bežiènog umrežavanja Ogromna veæina raèunarskih mreža zasnovana je na fizièkom kabliranju koje omoguæava prenošenje podataka. U nekim situacijama kabliranje nije prikladno rešenje. Èesto arhitektonsko rešenje zgrade ne dopušta lako postavljanje novih kablova. Dešava se da korisnik zahteva stepen mobilnosti koji se ne može ALEXA 2002

7/678

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

obezbediti kabliranjem. Tehnike bežiènog pristupa rešavaju probleme s fizièkim kabliranjem i omoguæavaju mobilnost korisnika (detaljno smo o konceptu bežiènog umrežavanja govorili u poglavlju 6). Bežiène instalacije se implementiraju korišæenjem bežiènih pristupnih taèaka (engl. wireless access point, WAP - ovu skraæenicu ne treba mešati s protokolom za bežiène aplikacije - wireless application protocol - koji koriste bežièni ureðaji); one služe kao radio-primopredajnici i obezbeðuju fizièku vezu s kablovski realizovanom mrežom. Jedna ili više radnih stanica s bežiènom mrežnom karticom može da razmenjuje podatke s pristupnom taèkom i da tako pristupa ostatku mreže (slika 21.2). Kada se zahteva pokrivanje dodatnog opsega (radi poveæane mobilnosti), nekoliko bežiènih pristupnih taèaka se može instalirati na razlièitim lokacijama, tako da korisnici mogu da „šetaju” od jedne do druge. Radna stanica A

Radna stanica B

Radna stanica C

Ethernet kablovi Èvorište Bežièni signal Server

Bežièna pristupna taèka

SLIKA 21.2 Jednostavna mreža s podrškom za bežièno umrežavanje. 21.1.3.5 Šta najèešãe treba uzeti u obzir? Vrlo je važno shvatiti da ne postoji jedan „pravi” naèin za projektovanje mreže - projekata ima onoliko koliko i projektanata. Neke smernice vam mogu pomoæi da mrežu postavite na èvrste noge. Vodiè u daljem tekstu æe vam pomoæi da odredite da li vam više odgovara mreža ravnopravnih raèunara ili ona sa serverima, da oformite opštu sliku o ulozi servera u mreži, i da izaberete odgovarajuæu topologiju. Odgovorite na svako pitanje i saberite odgovore - alternativa za koju ste se opredelili u veæini odgovora obièno je najbolje rešenje: ¦ Koliko æe korisnika biti u mreži (koliko æe ih biti u bliskoj buduænosti)? 0-10 Izaberite mrežu ravnopravnih raèunara. 11 i više Izaberite mrežu zasnovanu na serverima. ¦ Hoæe li pristup podacima i resursima u mreži biti ogranièen ili regulisan uobièajenim bezbednosnim pravilima? Ne Izaberite mrežu ravnopravnih raèunara. Da Izaberite mrežu zasnovanu na serverima. ALEXA 2002

8/679

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

¦ Kako æe se koristiti raèunari u mreži? Klijeni/server Izaberite mrežu ravnopravnih raèunara. Klijent Izaberite mrežu zasnovanu na serverima. Server Izaberite mrežu zasnovanu na serverima. ¦ Hoæe li korisnici moæi sami da obavljaju administrativne i upravljaèke poslove? Ne Izaberite mrežu zasnovanu na serverima. Da Izaberite mrežu ravnopravnih raèunara. ¦ Hoæe li korisnicima biti dozvoljeno da dele sopstvene resurse i podešavaju ostala pravila za pristup svom raèunaru? Ne Izaberite mrežu zasnovanu na serverima. Da Izaberite mrežu ravnopravnih raèunara. ¦ Hoæe li mreža imati administratora koji æe odreðivati prava i privilegije? Ne Izaberite mrežu ravnopravnih raèunara. Da Izaberite mrežu zasnovanu na serverima. ¦ Hoæe li u mreži biti centralizovanih servera? Ne Izaberite mrežu ravnopravnih raèunara. Da Izaberite mrežu zasnovanu na serverima. Ako se odluèite za mrežu sa serverima, sledeæa pitanja æe vam pomoæi da predvidite i rešite probleme s kapacitetom i lokacijama koji su èesti u takvim okruženjima: ¦ Definišite poslove koje server mora da podrži: Komunikacija Rezervne kopije redundantnost Aplikacije Baza podataka E-pošta Faks Štampanje Imenici konsnika Skladištenje podataka ¦ Hoæe li neki serveri biti namenjeni specijalnim poslovima (recimo, Web ili FTP server)? DA NE ¦ Koliko približno mreža ima servera (ili æe ih imati)? 0-5 6-10 11-50 51-100 Više od 100 ¦ Hoæe li serveri biti na jednom mestu ili na razlièitim lokacijama? Centralizovani Lokacijski distribuirani (zašto?) ¦ Hoæe li serveri biti na jednom mestu ili na razlièitim lokacijama? Centralizovani Lokacijski distribuirani (zašto?) ¦ Hoæe li neki (ili svi) serveri biti smešteni u zaštiæenim prostorijama? Da Ne (zašto?) ¦ Hoæe li neki (ili svi) serveri biti smešteni u zaštiæenim prostorijama? Da Ne (zašto?) ALEXA 2002

9/680

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

Sledeæi korak je izbor topologije mreže. Ako niste sasvim sigurni koja æe topologija najbolje odgovarati mreži koju projektujete, oslonite se na sledeæa pitanja, odnosno na odgovore: ¦ Koliko æe korisnika biti u mreži (ili æe ih biti u bliskoj buduænosti)? 0 -10 Izaberite topologiju magistrale (iako neæete pogrešiti ako se odluèite za bilo koju topologiju). 11 i više Izaberite topologiju zvezde ili prstena. ¦ Da li su performanse u realnom vremenu važan èinilac pri izboru topologije? NE Odgovara bilo koja topologija. Da Radne stanice u prstenu imaju predvidljivo vreme odziva, pa izaberite topologiju prstena. ¦ Da li je važno automatizovano pronalaženje uzroka problema? Ne Odgovara bilo koja topologija. Da Topologija prstena otkriva umetnute/izbaèene radne stanice, pa izaberite tu topologiju (ako je izbor usaglašen sa ostalim odgovorima u ovom odeljku). ¦ Da li je važna lakoæa pronalaženja uzroka problema? Ne Odgovara bilo koja topologija. Da Topologija zvezde omoguæava lako povezivanje i "ukrštanje" radnih stanica. ¦ Da li postojeæi fizièki raspored raèunara i radnog prostora prirodno odgovara nekoj topologiji? Da (kojoj topologiji?) ¦ Da li je važna lakoæa rekonfigurisanja? Ne Odgovara bilo koja topologija. Da Topologija zvezde omoguæava lako povezivanje i „ukrštanje" radnih stanica. ¦ Mogu li se postojeæi kablovi iskoristiti i za novu mrežu? Ne Da (koja topologija?) Ova pitanja èine samo jednu generièku smernicu, tako da prilikom donošenja odluke u obzir treba uzeti i druga važna pitanja. 21.1.3.6 Izbor medijuma Pošto ste definisali fizièki i logièki raspored, treba da izaberete kablove (medijume). To je važna odluka jer kabliranje zgrade zahteva veliki rad - što može biti vrlo skupo ako je neophodno zameniti neodgovarajuæe ili neprikladne kablove. Medijum mora da odgovara tipu mreže, ali i posebnim zahtevima lokacije. Na primer, ako se nekoliko radnih stanica nalazi u proizvodnom pogonu u kojem se generišu elektrièni šumovi, neophodno je postaviti optièke kablove jer na njih ne utièu elektrièni signali. Nasuprot tome, obièni kablovi sa upredenim paricama (ili oklopljenim upredenim paricama) obièno se koriste u kancelarijama (detalje o kabliranju naæi æete u poglavlju 8). ALEXA 2002

10/681

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

Prilikom izbora medijuma treba misliti i na proširivanje mreže u buduænosti. Instaliranje minimalnog broja što kraæih kablova na poèetku uštedi novac. Ukoliko se saobraæaj na mreži pojaèa situacija može da postane neodgovarajuæa, što æe zahtevati skupo i dugotrajno ponovno kabliranje. Primera radi, odluèili ste da za malu mrežu instalirate UTP kablove Category 3. Oni æe svakako podržati nekoliko radnih stanica, ali je brzina prenošenja podataka ogranièena na 10 Mb/s. Za par godina, na mrežu æe možda biti prikljuèeno još nekoliko radnih stanica, zbog èega æe postati neprihvatljivo spora. Ako odmah instalirate UTP kablove Category 5 (ili bolje), u svakom trenutku moæi æete da preðete na brzinu prenošenja podataka od 100 MB/s (i veæu) bez dodatnog kabliranja, što æe vas koštati samo desetak centi više po metru kabla. Takoðe, na tržištu se može naæi sve veæi broj bežiènih mrežnih kartica i pristupnih taèaka za mreže u kojima je nemoguæe fizièki instalirati kablove izmeðu radnih stanica i razvodnika ili skretnice. Istraživanja pokazuju da se u više od 80 procenata novih mrežnih instalacija koriste UTP kablovi u topologiji zvezde. Pošto najveæi deo troškova otpada na radnu snagu, vrlo je mala razlika u ceni izmeðu UTP kablova Category 3 i UTP Category 5 (ili kvalitetnijih kao što su Category 6 ili 7). U veæini novih mreža koriste se kablovi Category 5 ili bolji jer omoguæavaju brzinu prenošenja podataka do 100/1000 Mb/s. Na primer, kablovi Category 6 omoguæavaju da instalirate mrežu brzine 100 Mb/s i da je kasnije nadogradite na brzinu od 1000 Mb/s. Meðutim, UTP kablovi ne odgovaraju svim mrežama. Ako ne možete da odaberete medijum, odgovorite na sledeæa pitanja da biste identifikovali medijum koji najviše odgovara vašoj situaciji: ¦ Da li su važni lakoæa pronalaženja uzroka problema i jeftino održavanje/nadogradnja kablovske infrastrukture? Ne Odgovaraju svi tipovi kablova. Da UTP kablovi su dostupni i jeftini (kao i STP kablovi). ¦ Da li se svi raèunari nalaze u krugu preènika 100 metara od ormana ili panoa za povezivanje? Ne Za veæa rastojanja pogodniji su koaksijalni ili optièki kablovi. Da UTP kablovi su pravi izbor za manja rastojanja. ¦ Da li je važna lakoæa rekonfigurisanja? Ne Odgovaraju svi tipovi kablova. Da UTP kablovi koriste konektore RJ-45 koji se lako mogu premestiti. ¦ Da li se u mreži veæ koriste STP kablovi? Ne Odgovaraju svi tipovi kablova Da Treba koristiti STP kablove, ako veæ postoje u mreži ili ako su neophodni zbog elektriènih šumova. ¦ Da li topologija ili mrežne kartice zahtevaju korišæenje STP kabla? Ne Izbor STP kablova (umesto kablova UTP) zavisiæe tada od drugih faktora. Da Ako mrežna kartica to zahteva, treba koristiti STP kabl. ALEXA 2002

11/682

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

¦ Da li vam treba kabl koji je otporniji na etektromagnetno zraèenje ili radijske smetnje od UTPkabla? Ne Odluèite se za UTP kabl (u zavisnosti od drugih faktora). Da U tom sluèaju bolji izbor su STP, koaksijalni ili optièki kablovi ¦ Da li vam treba kabl koji je potpuno otporan na elektromagnetno zraèenje ili radijske smetnje? Ne Odgovaraju svi tipovi kablova. Da Optièki kabl je jedini izbor. ¦ Da li se u mreži veæ koriste koaksijalni kablovi? Ne Odgovaraju svi tipovi kablova. Da Treba koristiti koaksijalne kablove, ako veæ postoje u mreži. ¦ Da li imate opremu koja zahteva token ring mrežne kartice (primera radi, raèunari kompanije IBM) ili na neki drugi naèin koristi token ring? Ne Odgovaraju svi tipovi kablova Da Da biste podržali postojeæu arhitekturu, odluèite se za topologiju prstena. ¦ Da li je mreža relativno mala (deset raèunara ili manje)? Ne Odgovaraju svi tipovi kablova. Da Upotrebite koaksijalne kablove (topologija magistrale) ili UTP kablove (topologija zvezde). ¦ Da li vam trebaju kablovi koji su zaštiæeni od prisluškivanja modernom opremom? Ne Odgovaraju svi tipovi kabla. Da Optièki kablovi su izuzetno zaštiæeni. ¦ Da li vam trebaju brzine prenošenja podataka veæe od onih koje podržavaju bakarni kablovi? Ne Odgovaraju svi tipovi kabla. Da Optièki kablovi podržavaju veoma brzo prenošenje podataka. ¦ Da li korisnici tokom radnog vremena fizièki premeštaju svoje raèunare? Ne Odgovaraju svi tipovi kablova. Da Komponente za bežièno umrežavanje omoguæavaju slobodno kretanje (u svom dometu). ¦ Postoje li fizièke prepreke i ogranièenja koja otežavaju (ili onemoguæavaju) povezivanje raèunara kablovima? Ne Odgovaraju svi tipovi kablova. Da Koristite ureðaje za bežièno umrežavanje. 21.1.3.7 Crtanje logièkih i fizièkih mapa mreže Vreme je da mrežu koju projektujete nacrtate na papiru. Pod tim podrazumevamo ucrtavanje fizièkog i logièkog rasporeda elemenata mreže, što ukljuèuje sve korisnike i periferijske ureðaje. Fizièki raspored je mapa na kojoj su prikazani izgled zgrade, lokacija svih hardverskih ureðaja i kablovi izmeðu servera, svih radnih stanica i periferijskih ureðaja (slika 21.3). Ako odreðena mrežna ALEXA 2002

12/683

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

infrastruktura veæ postoji, i nju treba ukljuèiti u taj raspored. Neophodno je da napravite i logièki raspored topologije mreže (na primer, magistrala ili zvezda), koji takoðe obuhvata server(e), sve radne stanice i sve periferijske ureðaje. Ta æe vam dokumentacija pomoæi ne samo tokom implementiranja mreže, veæ i kasnije, kad bude trebalo pronaæi uzroke problema i proširiti mrežu. U velikoj meri æe pomoæi i tehnièarima koji æe mrežu održavati. 21.1.3.8 Potencijalna uska grla Ako postojeæa mreža efikasno podržava sve aplikacije koje se koriste, pažljivo predvidite kako æe se novi zahtevi projekta odraziti na mrežu. Na primer, ako usmerivaè ili neki drugi ureðaj veæ rade tako da se iskorišæenost približila maksimumu (100 procenata), u projektu æete morati da predvidite nadogradnju tih ureðaja. U sluèaju aplikacija koje se izvršavaju na serveru, uzmite u obzir nadogradnju memorije ili dodavanje još jednog ili dva procesora. Ne potcenjujte uticaj novih elemenata na postojeæu mrežu. Sve analize koje æe vam pomoæi da ustanovite tekuæe radno okruženje mreže obavite pre nego što zapoènete izradu projekta. Pre toga bi trebalo da ste veæ identifikovali delove mreže na koje æe vaš projekat najviše uticati. Na primer, ako planirate da dodate još jednu aplikaciju postojeæem serveru, sigurno znate da æe ona uticati na procesor, memoriju i prenošenje podataka s diska. Korišæenje nove aplikacije poveæaæe obim mrežnog saobraæaja. U analizi se usredsredite na poremeæaje koje æe trpeti odreðeni ureðaji. Dobar naèin da predvidite uticaj projekta mreže na postojeæu infrastrukturu je analiziranje rada nove mreže u okviru probne instalacije. Iskoristite alatke kao što su Performance Monitor i analizatori mrežnog protokola da biste stekli jasnu sliku o zahtevima pojedinih radnih stanica kada su u pitanju performanse mreže. Èak i ako nemate sredstva da nadogradite komponente koje æe raditi iznad operativnih moguænost, utvrdite koji su osetljivi delovi u samom projektu (neki od njih možda nisu u vašoj nadležnosti)

Server Razvodnik

192.168.1.22. Bežièna pristupna taèka

192.168.1.4. Raèunar na prijavnici (bežièno povezivanje)

Mirkov raèunar Prodaja 1 192.168.1.2

Dodatni raèunar (nije umrežen)

Anin raèunar Direktor 1 192.168.1.3

Dodatni raèunar (nije umrežen)

SLIKA 21.3 Fizièka mapa ãe vam pomoãi da identifikujete lokaciju svih mrežnih ureðaja. ALEXA 2002

13/684

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

21.1.4 ANALIZA PLANA Kada završite plan, sastanite se s korisnikom i predstavite mu ga. Taj sastanak je èesto neformalan, ali je uvek važan. Analiza plana omoguæava korisniku da postavi odreðena pitanja, ali æe ga i uveriti da æe dobiti mrežu koja mu je potrebna. Slabosti i propusti æe obièno tokom analiziranja isplivati na površinu, a svi naknadni zahtevi i ideje „u poslednji èas” mogu se rešiti pre nego što poènete da trošite predviðena sredstva. Možda æete morati da ispravite neke odluke kako biste rešili sve potencijalne probleme i zaobišli budžetska ogranièenja i da zatim ponovo analizirate plan. Nije neobièno da se pre usvajanja plana održi nekoliko sastanaka s korisnikom (posebno ako je mreža velika ili složena). Kada korisnik usvoji i odobri plan (i pošto se reše sva otvorena pitanja), možete zapoèeti realizaciju. 21.1.5 REALIZACIJA PLANA Sledeæi korak je implementiranje pripremljenog i usvojenog plana. Ako ste pravilno planirali, sigurno æete taèno znati šta od hardvera i softvera treba da naruèite i kakvi su vam kablovi potrebni da biste povezali sve ureðaje. Implementiranje najèešæe podrazumeva kabliranje, postavljanje svih ureðaja, njihovo povezivanje, instaliranje softvera i konfigurisanje mreže. 21.1.5.1 Kabliranje Prvo što oèekuje vas ili profesionalne montere jeste fizièko postavljanje kablova. Najbolje æe biti ako kablove poènete da postavljate neposredno po naruèivanju opreme. U praktièno svim sluèajevima, kabliranje podrazumeva provlaèenje kablova kroz zidove plafone i podove. Primera radi, razmotrimo instaliranje osnovne kablovske infrastrukture s kablovima Category 5 Ethernet. Najjednostavniji naèin za polaganje kablova u okruženju manjih kompanija jeste topologija zvezde. U centru svake zvezde bide pano za prikljuèivanje (engl. patch panel). To je kutija s nizom ženskih konektora RJ-45 s krajevim za povezivanje kablova. Najèešæe pano za prikljuèivanje ima 12 ili više konektora RJ-45 a svaki konektor ima osam taèaka za povezivanje - jednu iglicu za svaku od osam žica kabla sa upredenim paricama. U veæini sluèajeva, veze su oznaèene razlièitim bojama zbog lakšeg instaliranje. Najbolje je da se pano za prikljuèivanje postavi na centralnoj lokaciji, èesto u ormanu s instalacijama ili blizu razvodnika (obièno pored servera) kako biste lakše obavili povezivanje. Category 5 prikljuèak morate instalirati blizu razvodnika i na kraju svakog kabla da biste mogli da povežete mrežnu karticu svakog raèunara s kablom. Podešavanjem šeme kabliranja na ovaj naèin, vrlo lako se radna stanica može iskljuèiti ili ponovo povezati (preko utiènice u zidu) ili ponovno konfigurisati raspored raèunara na panou za prikljuèivanje. Pretpostavimo da je jedan raèunar prestao da radi. Vrlo lako ga možete iskljuèiti iz jedne zidne utiènice i povezati preko druge, slobodne, da biste videli da li je problem u kablovskom delu mreže. Ako raèunar proradi, uzrok problema su kablovi, pano za prikljuèivanje ili razvodnik/skretnica. U drugom primeru pretpostaviæemo da je otkazao razvodnik/skretnica. Preko panoa za prikljuèivanje, ALEXA 2002

14/685

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

raèunar æete lako „prespojiti” i povezati ga s drugim razvodnikom/skretnicom. Sve se to može postiæi bez radova na kablovima koji se nalaze u zidovima, plafonu ili podu. Imajte na umu da kablovi koji prolaze kroz tavanicu ili pod moraju zadovoljiti graðevinske propise i propise o zaštiti od požara. 21.1.5.2 Instaliranje ureðaja Kada završite kabliranje i locirate sve ureðaje, preðite na povezivanje ureðaja. Ono se svodi na povezivanje mrežne kartice raèunara i zidne utiènice RJ45 relativno kratkim kablom. Ako koristite razvodnik, trebaæe vam i kratak kabl za povezivanje panoa za prikljuèivanje sa odgovarajuæim prikljuèkom razvodnika. Drugim reèima, da biste raèunar povezali u mrežu, morate spojiti prikljuèak razvodnika sa utiènicom RJ-45. Ta se utiènica povezuje s drugom utiènicom istog tipa koja se nalazi blizu radne stanice. Još jedan kabl æe povezati tu utiènicu RJ45 s mrežnom karticom raèunara. Na taj naèin se pravi putanja od radne stanice do razvodnika. Zasebnom vezom se povezuju razvodnik i server (koji se, po moguæstvu, nalazi u blizini). 21.1.5.3 Softver Po instaliranju hardvera, pažnju posvetite softveru. Instaliranje softvera se obièno svodi na instaliranje aplikacija, upravljaèkih programa, preusmerivaèa i drugih programa na serverskoj i klijentskoj strani. Mreža se zatim mora konfigurisati, moraju se dodeliti odgovarajuæe dozvole i deljenje resursa kako bi korisnici mogli da pristupe serveru razmenjuju poruke itd. 21.1.6 PRAKTIÈNI PRIMERI Pošto ste se detaljno upoznali sa smernicama i pitanjima vezanim za planiranje mreže, predstaviæu vam neke primere iz prakse. Kao što ste videli, ne postoji jedan pravi naèin za projektovanje ili implementiranje mreže. Ovi primeri ilustruju glavne ideje koje smo dosad opisali i objedinjuju mnoge teme iz prethodnih poglavlja. PRIMER 21.1 Povezivanje novog raèunara Kada ste projektovali mrežu za fabriku, sigurno ste uzeli u obzir moguænost da æe kasnije biti neophodno dodati još nekoliko raèunara. Direktor je zaista, i to neoèekivano, kupio jedan dodatni raèunar. Od vas oèekuje da ga hitno umrežite kako bi novi radnik mogao da poène da ga koristi veæ za dva dana. Raèunar nema instaliranu mrežnu karticu. Zato æete morati da preduzmete sve neophodne korake za instaliranje kartice i povezivanje raèunara u postojeæu mrežu (poglavlje 10 posveæeno je instaliranju mrežne kartice i pronalaženju uzroka problema). Prvo podesite nov raèunar i proverite da li dobro radi. Ako to dozvoljava operativni sistem, potražite slobodne vektore prekida u sluèaju da vam ta informacija zatreba tokom konfigurisanja mrežne kartice. Pribeležite i kolièinu instalirane memorije i kapacitet diska (jer mogu biti neodgovarajuæi za rad u mreži ili za aplikacije s velikim zahtevima za resursima). Zatvorite sve aplikacije i iskljuèite raèunar. Izvucite sve kablove iz prikljuèaka i otvorite kuæište raèunara. Na matiènoj ploèi potražite slobodna ležišta. Ako je slobodno neko PCI ležište, ono bi trebalo da bude vaš izbor. U suprotnom, poslužiæe i starije ISA ležište. ALEXA 2002

15/686

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

Nabavite mrežnu karticu koja odgovara ležištu na matiènoj ploèi, arhitekturi mreže (Ethernet ili token ring) i tipu konektora (BNC ili UTP). Zapamtite: ako se u postojeæoj mreži koriste UTP kablovi brzine prenošenja podataka od 100 Mb/s ili veæe, i kartica bi trebalo da podrži tu brzinu. Upravljaèki programi za operativni sistem uobièajeno se isporuèuju s mrežnom karticom (najèešæe na disketi ili kompakt disku). Ako nov raèunar nema CD ureðaj, kopirajte upravljaèke programe na disketu pomoæu raèunara koji ima CD ureðaj. Instalirajte mrežnu karticu u odgovarajuæe ležište i ponovo prikljuèite kablove. Ukljuèite raèunar i instalirajte najnovije upravljaèke programe nakon što raèunar prepozna mrežnu karticu. Pre nego što uspostavite komunikaciju s mrežom, moraæete da instalirate odgovarajuæe komunikacione protokole (kao što su IPX/SPX ili TCP/IP). Softver se može instalirati iz operativnog sistema. Kada instalirate mrežnu karticu, i sistem je prepozna, i kada instalirate sve neophodne komunikacione protokole, utaknite mrežni kabl u prikljuèak mrežne kartice. Na kraju, testirajte kompletnu instalaciju tako što æete pristupiti mrežnim resursima na naèin koji vam najviše odgovara. Na primer, prisustvo novog raèunara potvrdite tako što æete njegovo ime potražiti u prozoru My Network Places. PRIMER 21.2 Mreža ravnopravnih raèunara Ovo je složeniji problem koji zahteva izvesnu dozu kreativnosti. Mala kompanija iz Vermonta projektuje i proizvodi komplete za pravljenje brvnara. Vlasnik kompanije želi da poveže kancelarije mrežom koja æe podržavati najviše deset raèunara. U kompaniji rade dva prodavca, direktor, tehnièki crtaè, grafièki dizajner, predradnik u pilani i veæi broj radnika koji ne koriste raèunar. Raèunar vlasnika kompanije radi pod Windowsom 98 i na njemu se koriste standardne poslovne aplikacije kao i program za upravljanje projektima. Direktor, koji ima raèunar sa istim operativnim sistemom i poslovnim aplikacijama kao i vlasnik, koristi i laserski štampaè prikljuèen direktno na raèunar. U kompaniji radi i osoba koja koristi program za raèunarsko projektovanje i koja crteže prosleðuje zaposlenima u pilani. Njegov raèunar radi pod Windowsom NT, osnovna aplikacija mu služi za vektorsko crtanje, a crteže štampa na štampaèu koji je direktno prikljuèen na raèunar. Prodavci imaju prenosive raèunare pod Windowsom 98, a glavne aplikacije su deo paketa poslovnih programa. Grafièki dizajner, koji pravi kataloge i prezentacije, koristi raèunar Apple G3 s prvoklasnim grafièkim softverom i poslovnim aplikacijama (istim kao na raèunaru vlasnika i direktora). Raèunar je preko standardnog prikljuèka povezan s PostScript štampaèem u boji, visoke rezolucije. Cilj vlasnika kompanije je da zaposlenima omoguæi da razmenjuju datoteke i koriste štampaèe. Jasno je istakao da im nije potrebna mreža koja æe zahtevati mnogo administriranja. Jedno rešenje Postavljeni zadatak se može resiti na više naèina, ali evo jednog rešenja. Prvo, pošto vlasnik nije voljan da prihvati mrežu koja zahteva previše administratorskog truda, odgovarajuæa je mreža ravnopravnih raèunara. To je prihvatljivo jer æe u mreži biti relativno mali broj korisnika. Mreža sa serverima bi tehnièki takoðe bila dobro rešenje, ali bi zahtevala administriranje koje vlasnik ne želi. Zadovoljavajuæi stepen zajednièkog rada i deljenja resursa može se postiæi implementiranjem mreže ravnopravnih raèunara (omoguæavanjem ALEXA 2002

16/687

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

deljenja datoteka i štampaèa), povezivanjem raèunara UTP Ethernet kablovima brzine prenošenja podataka od 100 Mb/s i protokolom TCP/IP. Deljenje datoteka i štampaèa omoguæiæe korišæenje laserskog štampaèa i PostScript štampaèa koji su veæ prikljuèeni na dva raèunara. Mogu se prikljuèiti na Ethernet server za štampaèe (o èemu smo detaljno govorili u poglavlju 16), koji omoguæava centralno pozicioniranje štampaèa i neprestan rad, tako da direktor i grafièki dizajner mogu slobodno da iskljuèuju svoje raèunare. Server tog tipa se jednostavno povezuje sa Ethernet razvodnikom ili skretnicom. „Razgovor” s raèunarom Apple zahteva izvesno „žongliranje”. Ukljuèivanjem Apple usluga na raèunaru pod Windowsom NT stvara se putanja izmeðu grafièkog dizajnera (koji koristi Apple OS) i ostalih korisnika (èiji raèunari rade pod dvema verzijama operativnog sistema Windows). PRIMER 21.3 Povezivanje zgrada U treæem primeru razmotriæemo povezivanje raèunara na veæim rastojanjima unutar jedne zgrade i izmeðu više objekata. Mala marketinška firma unajmljuje dve grupe kancelarija u zgradama B i H. Zaposlenih u administraciji (ukljuèujuæi kadrovsku i finansijsku službu) ima ukupno 12 i oni rade u dvema kancelarijama u zgradi B. U odeljenjima za kreativan rad (grafièki dizajneri, tehnièari za pripremu štampe i ostali) zaposlena su 22 radnika. Oni su u zgradi H. Zgrade B i H su udaljene 600 metara. Administrativni radnici u zgradi B koriste raèunare povezane koaksijalnim kablom u grupu ravnopravnih raèunara. Umetnici u zgradi H imaju razlièite raèunare (ukljuèujuæi Apple Macintosh i liène raèunare) koji nisu umreženi. Vlasnici kompanije žele da umreže sve mašine u odeljenju za kreativan rad kao i da meðusobno povežu dve grupe svojih radnika. Takoðe žele da u zgradama bude mreža istoga tipa kako bi probleme sveli na minimum. Koji tip mreže treba koristiti? Koju arhitekturu treba koristiti u zgradama, a koju izmeðu njih? Imajte na umu da ne postoji jedno pravo rešenje ovog problema, jer su u igri razlièite opcije. Sasvim je moguæe da æete pronaæi rešenje koje je bolje od predloženog. Izbor tipa mreže Predložena je mreža sa serverima jer ukupan broj radnih stanica (34) premašuje preporuèenu granicu od 10 mašina za mrežu ravnopravnih raèunara. Pošto se u kompaniji koriste razlièiti raèunari (PC i Macintosh) biæe lakše implementirati mrežu zasnovanu na serverima. Kompanija teži centralizovanom administriranju, zato je neophodno standardizovanje platforme i umrežavanje. Instaliranjem mreže sa serverima još više æe se približiti tom cilju i otvoriti moguænosti za kasnija proširenja. Mreža ravnopravnih raèunara bi bez sumnje predstavljala prepreku daljem razvoju. Pošto je kompaniji neophodan operativni sistem za servere koji æe služiti i liènim raèunarima i Macintoshima, izbor bi trebalo da bude Microsoft Windows NT/2000 Server, iako postoje i drugi, kao što je NetWare, koji takoðe dobro obavljaju iste funkcije. Arhitektura unutar zgrade Ethernet 100BaseT je predloženo rešenje za kabliranje po kancelarijama, jer podržava sve postojeæe platforme, lako se instalira i lako se pronalaze uzroci problema. Mogu se koristiti i token ring i ArcNet rešenja, dok LocalTalk neæe zadovoljiti postavljene zahteve jer je spor a kartice za liène raèunare je vrlo teško naæi na tržištu. ALEXA 2002

17/688

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

Arhitektura izmeðu zgrada Ethernet rešenje sa optièkim kablovima (100BaseF) odgovara povezivanju dveju zgrada i to iz dva razloga. Prvo, optièki kablovi omoguæavaju povezivanje objekata na datom rastojanju (600 m). Drugo, za povezivanje optièkog kabla iz jedne zgrade s kablom 100BaseT u drugoj može se koristiti pojaèavaè.

21.2 PRISTUPANJE INTERNETU Savremene raèunarske mreže retko postoje same za sebe. Lokalne mreže se èesto objedinjavaju u regionalne (engl. wide area network, WAN) ili se povezuju s nezaobilaznom regionalnom mrežom - Internetom. Pristup Internetu je jedna od važnih moguænosti lokalne raèunarske mreže, na osnovu koje korisnici mogu da razmenjuju poruke e-pošte i pristupaju Webu. U ovom delu poglavlja upoznaæete opcije za pristupanje Internetu i prouèiti neke praktiène primere. 21.2.1 PRISTUP REGIONALNOJ MREŽI Lokalne raèunarske mreže imaju fizièka i prostorna ogranièenja. Pošto nisu prikladne za sve vidove poslovne komunikacije, moraju se povezivati meðusobno i s drugim tipovima okruženja kako bi se obezbedio pristup svim komunikacionim uslugama. Pomoæu ureðaja kao što su usmerivaèi, uz podršku davalaca komunikacionih usluga, lokalna mreža se može proširiti tako da obuhvati veæe podruèje i preraste u regionalnu mrežu koja podržava prenošenje podataka po celom regionu, zemlji ili èak celom svetu. Sa stanovišta korisnika, regionalna mreža funkcioniše kao i lokalna - kada se pravilno implementira, ne može se razlikovati od lokalne raèunarske mreže. Da bi se napravila regionalna mreža, lokalne mreže se povezuju medijumima meðu kojima su: ¦ mreže s komutacijom paketa ¦ optièki kablovi ¦ mikrotalasni predajnici ¦ satelitske veze ¦ koaksijalni sistemi kablovske televizije. Te WAN veze se obièno iznajmljuju od davalaca usluga. Komunikacija izmeðu lokalnih mreža ostvaruje se korišæenjem jedne od sledeæih tehnologija: ¦ analogni prenos ¦ digitalni prenos ¦ komutacija paketa 21.2.1.1 Analogne veze Ista javna telefonska mreža (engl. Public Switched Telephone Network, PSTN ) koju koriste telefoni dostupna je i za povezivanje raèunara (lokalnih mreža). Ova mreža omoguæava uspostavljanje veze putem analognih telefonskih linija i može se posmatrati kao jedna velika veza za regionalne raèunarske mreže. Pošto je projektovana prvenstveno za glasovnu komunikaciju, prenošenje podataka može da bude sporo a kvalitet veze je neujednaèen. Komunikaciona sesija æe biti dobra i kvalitetna koliko i elektrièna kola i veze koje se koriste za tu sesiju. U poslednje vreme, dostupna je i tehnologija DSL (Digital Subscriber Line) koja omoguæava „uvek aktivnu” vezu velike brzine. ALEXA 2002

18/689

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

21.2.1.2 Digitalne veze U nekim sluèajevima, analogne veze obezbeðuju zadovoljavajuæu povezanost i komunikaciju. Meðutim, kada organizacija generiše toliko saobraæaja u regionalnoj mreži da vreme prenošenja podataka èini analognu vezu neefikasnom i skupom, treba razmotriti dostupne varijante. Na primer, organizacije kojima je potrebno brže prenošenje podataka mogu preæi na korišæenje digitalnih linija za prenos podataka (engl. Digilal Data Service, DDS). DDS obezbeðuje sinhronu komunikaciju od taèke do taèke preko telekomunikacionih prenosnika brzinama od 2,4; 4,8; 9,6 ili 56 Kb/s. Prenosnik garantuje dvosmernu vezu širokog propusnog opsega tako što se uspostavlja stalna veza od svake krajnje taèke do lokalne raèunarske mreže. Primarna prednost digitalnih linija je prenošenje podataka praktièno bez ikakvih grešaka. Dostupne su u nekoliko vidova, ukljuèujuæi DDS, T1 (1,544 Mb/s), Fractional T1 (priraštaji od 64 Kb/s propusnog opsega veze T1), T3 (45 Mb/s), T4 i komutirano 56 Kb /s. Pošto DDS digitalno komunicira, modemi se ne koriste. Umesto modemima, DDS šalje podatke s mrežnog mosta ili usmerivaèa preko ureðaja Channel Service Unit/Data Service Unit (CSU/DSU). Postoji izvesna analogija s kablovskim uslugama velikih brzina. Mrežna kartica (koja koristi TCP/IP protokol) u PC raèunaru razmenjuje podatke sa ureðajem CSU/DSU („kablovski modem”, što je tehnološki pogrešan izraz) davaoca usluga, koji je pak povezan s kablovskom mrežom. Veza je uvek aktivna i obezbeðuje širi propusni opseg od standardnih modemskih veza. Na primer, korisnik raèunara može lako uspostaviti brzu vezu sa Internetom preko kablovske mreže koristeæi kablovski CSU/DSU (slika 21.4). PC raèunar koristi Ethernet mrežnu karticu za komunikaciju s kablovskim modemom, koji je zatim umrežen u kablovsku mrežu. Davalac brze veze sa Internetom

PC sa mrežnom karticom

Internet CSU/DSU (kablovski modem)

SLIKA 21.4 Ostvarivanje brze veze PC raèunara sa Internetom. Multipleksiranje Veza T1 koristi multipleksiranje da bi se veæem broju signala omoguæilo korišæenje iste fizièke signalne linije. Nekoliko signala iz razlièitih izvora se prikuplja u ureðaj - multiplekser - odakle se jednim kablom prosleðuju dalje. Na prijemnom kraju se podaci demultipleksiraju u izvorni oblik. Taj pristup se koristi otkad su telefonski kablovi (koji su prenosili samo jedan razgovor po kablu) postali „zagušeni”. Rešenje problema, nazvano mreža T Carrier, omoguæilo je prenošenje više razgovora kroz jedan kabl. ALEXA 2002

19/690

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

21.2.1.3 Komutacija paketa Mreže koje šalju pakete podataka od više korisnika duž razlièitih putanja zovu se „mreže s komutacijom paketa” zbog naèina na koji se podaci „pakuju” i preusmeravaju. Ova tehnologija je brza, prikladna i pouzdana pa se koristi za prenošenje podataka u velikim podruèjima: od grada do grada, od regiona do regiona i od zemlje do zemlje. Izvorni paket podataka se „razbija” na manje pakete koji se oznaèavaju adresom odredišta i drugim informacijama. Zato se paketi mogu zasebno slati. Oni se potom prenose kroz mrežu preko odreðenih stanica, ali tako da se bira najbolja trenutno dostupna putanja od izvora do odredišta. Svaki paket se zasebno preusmerava i prosleðuje. To znaèi da dva paketa iz jednog izvornog paketa podataka mogu potpuno razlièitim putevima doæi do istog odredišta. U datom trenutku, bira se najbolja dostupna putanja. Iako svaki paket putuje razlièitim putanjama a svi paketi koji èine poruku stižu do odredišta u razlièitim trenucima, prijemni raèunar je u stanju da ponovo sastavi originalnu poruku. Skretnice upuæuju pakete na trenutno dostupne veze i putanje, a „usputne stanice” u mreži èitaju te pakete i prosleðuju ih dalje. Paketi su mali, tako da ih je mnogo lakše slati nego veæi, izvorni paket (manji paketi se mnogo kraæe zadržavaju u skretnicama). Virtuelna kola Mnoge mreže s komutacijom paketa koriste virtuelna kola, odnosno niz logièkih veza izmeðu raèunam koji šalje poruku i raèunara koji je prima. To kolo predstavlja propusni opseg koji se dodeljuje na zahtev - ne postoji kabl niti stalna fizièka veza izmeðu dve stanice. Veza se uspostavlja tek pošto oba raèunara razmene odgovarajuæe informacije i usaglase komunikacione parametre za uspostavljanje i održavanje veze. Meðu tim parametrima su maksimalna velièina poruke i putanja kojom æe se podaci kretati. Virtuelna kola postoje onoliko dugo koliko traje razgovor (privremeno) ili sve dok su dva raèunara koja meðusobno komuniciraju ukljuèena i aktivna (stalno). 21.2.2 USMERIVAÈI Uspostavljanje regionalne mreže se u osnovi svodi na povezivanje dve ili više lokalnih raèunarskih mreža. U okruženju s nekoliko mrežnih segmenata koji koriste razlièite protokole i arhitekture, neophodan je ureðaj koji zna ne samo adresu svakog segmenta, veæ može i da odredi najbolju putanju za slanje podataka i filtriranje neusmerenog saobraæaja ka lokalnom segmentu. Takav ureðaj se naziva usmerivaè (engl. router), (o njemu smo govorili u poglavlju 14.) Usmerivaèi rade u mrežnom sloju referentnog modela OSI. To znaèi da oni mogu da proslede i preusmere pakete u nekoliko mreža. To postižu tako što razmenjuju informacije o specifiènim protokolima zasebnih mreža. Usmerivaèi èitaju složene informacije o mrežnom adresiranju iz paketa, a koriste ih za poboljšanje slanja podataka. Primenjuju se u složenim mrežama jer omoguæavaju bolje upravljanje saobraæajem. Oni mogu meðusobno razmenjivati podatke o statusu i usmeravanju, tako da zaobilaze spore ili nefunkcionalne veze. Usmerivaèi ne komuniciraju sa udaljenim raèunarima. Oni samo prepoznaju mrežne brojeve koji im omoguæavaju komunikaciju s drugim usmerivaèima i adresama lokalnih mrežnih kartica. Preusmeravanje se obavlja pomoæu tabele preusmeravanja, koja obuhvata: ALEXA 2002

20/691

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

¦ sve poznate mrežne adrese ¦ uputstva za povezivanje s drugim mrežama ¦ moguæe putanje izmeðu usmerivaèa ¦ efikasnost slanja podataka tim putanjama. Znaèi, usmerivaè koristi svoju tabelu da bi izabrao najbolju putanju za podatke na osnovu efikasnosti i raspoloživosti putanja. Kada usmerivaè primi pakete namenjene udaljenoj mreži, šalje ih usmerivaèu koji upravlja odredišnom mrežom. To je velika prednost jer usmerivaèi mogu da podele velike mreže na više manjih, da deluju kao bezbednosne barijere izmeðu segmenata i da spreèe „oluje” neusmerenog saobraæaja (neusmeren saobraæaj se ne prosleðuje). 21.2.2.1 Internet usmerivaèi Iako korisnici pojedinaènih raèunara mogu da uživaju u brzoj vezi s Internetom preko DSL veze ili kablovskog sistema, brza veza za više korisnika veoma lako može postati skupa igraèka. U manjim mrežama, može se koristiti Internet usmerivaè (slika 21.5) kao veza izmeðu lokalne raèunarske mreže i kablovskog modema ili DSL modema - što predstavlja efikasno deljenje brze veze sa Internetom izmeðu više korisnika u lokalnoj raèunarskoj mreži. Usmerivaè koristi jednu IP adresu. Za davaoca DSL ili kablovskih usluga on predstavlja jedan ureðaj, ali zato može da podrži do 253 korisnika u lokalnoj mreži. Neki Internet usmerivaèi imaju i karakteristike kao što su skretnica sa èetiri ili osam prikljuèaka (tako da se raèunari mogu direktno povezati sa skretnicom umesto sa zasebnim razvodnikom), zaštitni zid, DHCP server itd.

SLIKA 21.5

Internet usmerivaè BEFSR81 kompanije Linksys sa skretnicom sa osam prikljuèaka.

Na slici 21.6 prikazana je tipièna šema deljenja veze sa Internetom u našoj jednostavnoj mreži. U ovom sluèaju, koristi se Internet usmerivaè s jednim prikljuèkom (pošto su sve postojeæe radne stanice povezane sa skretnicom), tako da se LAN prikljuèak usmerivaèa povezuje sa slobodnim prikljuèkom skretnice. WAN prikljuèak usmerivaèa se povezuje s kablovskim/DSL modemom, koji je povezan s telefonskim ili koaksijalnim kablom. Ako je usmerivaè pravilno instaliran i konfigurisan, sve radne stanice u mreži imaæe pristup Internetu, što važi i za sve raèunare koji se naknadno dodaju u mrežu. ALEXA 2002

21/692

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

Radna stanica A

Radna stanica C

Radna stanica B

Bežièni signal

Razvodnik Bežièna pristupna taèka

Server

Internet usmerivaè

CSU/DSU (kablovski modem)

CATV kabl

SLIKA 21.6 Omoguãavanje brze veze sa Intrnetom u našoj jeednostavnoj mreži. Naravno, postoje neka praktièna ogranièenja. Svaki korisnik koji pristupa Internetu zauzeæe odreðeni deo propusnog opsega kablovskog/DSL modema, tako da je u situaciji kada vezu istovremeno ostvari više korisnika brzina prenošenja podataka manja. Na primer, ako jedan korisnik može da preuzme datoteku s Interneta brzinom od 50 Kb/s, dva korisnika æe to ostvariti brzinom od 25 Kb/s, èetiri korisnika æe imati vezu brzine 12.5 Kb/s i tako redom. Ako vam treba dodatni propusni opseg, moraæete da preðete na brže komunikacione kanale kao što je veza T1 i instalirate visokokvalitetne usmerivaèe kao što su ureðaji kompanija Cisco i Bay Systems. 21.2.3 PRAKTIÈNI PRIMERI Pošto ste prouèili osnovne smernice za meðusobno povezivanje mreža, predstaviæemo vam nekoliko praktiènih primera. Kao što veæ znate, ne postoji jedan pravi naèin za projektovanje ili realizovanje regionalne mreže. U navedenim primerima primenjene su glavne ideje iznete dosad i mnoge teme iz prethodnih poglavlja. PRIMER 21.2.1 SOHO pristup Internetu Mala dizajnerska firma iz Masaèusetsa veæ ima veliki broj umreženih raèunara i servera, što dizajnerima i prodavcima omoguæava da razmenjuju informacije i dokumenta. Samo jedna radna stanica ima pristup Internetu preko modema. Rukovodstvo smatra da bi pristup Internetu pomogao firmi jer æe zaposleni moæi da koriste elektronsku poštu i traže na Webu nove materijale i dobavljaèe. Direktori ne žele da instaliraju modeme i zauzmu telefonske linije ali ne mogu da priušte (a za to nema ni potrebe) vezu širokog propusnog opsega kao što je T1. Lokalni dobavljaè kablovskih usluga nudi brzu kablovsku vezu sa Internetom. Nakon instaliranja kablovskog modema, povezivanja tog modema sa Internet usmerivaèem i prikljuèivanja usmerivaèa na slobodan prikljuèak mrežne skretnice, sve radne stanice u mreži moæi æe da pristupe Internetu preko jednog naloga (koji može da obezbedi adresu e-pošte svim korisnicima). ALEXA 2002

22/693

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

PRIMER 21.2.2 Povezivanje dve mreže Novinska kuæa iz Sijetla ima podružnice u Floridi i Njujorku. Sve poslovne jedinice su interno i zasebno umrežene. Mreža je realizovana pre pet godina, a korišæeni su koaksijalni kablovi, topologija linearne magistrale koja podržava Ethernet saobraæaj brzine 10 Mb/s. Poslovne jedinice meðusobno komuniciraju telefonom i poštom. Nedavno je u kompaniji zapoèet razvoj projekata na kojima su angazovani zaposleni iz svih podružnica. Svaka podružnica poseduje resurse koje preostale nemaju, a tekuæi projekti zahtevaju praktièno sve resurse kompanije. Interne mreže su èesto imale probleme s kablovima, a prilikom rešavanja tih problema, nije se mogla koristiti cela mreža (zbog primenjene topologije). Rukovodstvo kompanije želi da implementira mrežu koja omoguæava lako pronalaženje uzroka problema, kraæe zastoje u radu i WAN komunikaciju izmeðu tri grada. WAN veza bi, pored toga, trebalo da omoguæi brzinu od 256 Kb/s i nekoliko analognih telefonskih veza izmeðu gradova (meðugradski telefonski raèuni su bili neprihvatljivo veliki). Uvoðenje regionalne mreže trebalo bi da eliminiše kombinaciju tih raèuna i takse koju naplaæuje kompanija Federal Express za isporuku pošiljaka. Uz sve to, zahtev rukovodstva je da regionalna mreža normalno funkcioniše èak i ako se jedna od WAN veza prekine. Nadogradnja lokacija Mreže na svim lokacijama moraju se nadograditi kako bi se olakšalo pronalaženje uzroka problema i skratio period nefunkcionisanja mreže. Na svakoj lokaciji, topologiju magistrale treba zameniti 100BaseT Ethernet zvezdom tako što æe svaka stanica biti povezana sa razvodnikom ili skretnicom. Pored toga, svakom raèunaru treba dodati 10/100 Ethernet karticu koja podržava brzinu prenošenja podataka od 100 Mb/s, a stare koaksijalne kablove treba zameniti kablovima Category 5 (ili boljim). WAN veze Poslovne jedinice moraju da zadrže meðusobnu glasovnu komunikaciju i prenošenje podataka, pa se zato treba odluèiti za vezu T1 (ili nešto jeftiniju „razlomljenu” T1) jer one omoguæavaju istovremeno prenošenje glasa i podataka. Još jedna opcija koju ne treba odmah odbaciti jeste usluga relejnog prenosa. Tu uslugu pružaju amerièke komunikacione kompanije (kao što su AT& T, MCI, Sprint i druge). Usluga E1 je dostupna izvan SAD i ona obezbeðuje približno iste moguænosti. Na svakoj lokaciji treba instalirati multiplekser za mešanje glasa i podataka. Ti multiplekseri moraju biti na istoj WAN vezi. Pored toga, na svakoj lokaciji potreban je usmerivaè za povezivanje lokalne mreže s više WAN putanja izmeðu poslovnih jedinica.

21.3 PODEŠAVANJE PRISTUPA MREŽI Nakon realizovanja fizièke mreže sa serverima, neophodno je konfigurisati pristup za svakog korisnika. U klijent/server mreži deljenjem resursa se upravlja preko korisnièkih naloga. Pravljenjem naloga (i organizovanjem pojedinaènih naloga u grupe) administrator mreže može da obezbedi viši stepen zaštite. Na svakoj radnoj stanici mora biti instaliran softver konfigurisan kao mrežni klijent. Administrator mora da uspostavi mrežni identitet raèunara, omoguæi deljenje resursa i definiše prava pristupa tim deljenim resursima. Procedura instaliranja i konfigurisanja klijenta zavisi od operativnog sistema koji se koristi (i operativnog sistema mreže u kojoj æete deliti resurse). U ovom delu poglavlja reæi æemo nešto ALEXA 2002

23/694

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

više o korisnièkim i grupnim nalozima, istaæi æemo odgovarajuæe tipove naloga za dato mrežno okruženje i objasniti postupak pravljenja korisnièkih i grupnih naloga. 21.3.1 ŠTA SU NALOZI Jednostavno reèeno, nalog omoguæava korisniku pristup datotekama, direktorijumima i ureðajima (štampaèima, na primer). U klijent/server mreži, naloge pravi i njima upravlja administrator mreže. Nalog se sastoji od korisnièkog imena i informacija za prijavljivanje za rad, koje su specifiène za svakog korisnika ponaosob. Te informacije obuhvataju ime raèunara (jednog ili više njih) na kojima korisnik može da radi, dane u nedelji i vreme tokom dana kada je korisniku dozvoljen pristup, korisnièke lozinke i druge podatke. Informacije o nalogu unosi administrator a one se obièno èuvaju na serveru. Kada se korisnik prijavi za rad, mreža proverava korisnièko ime i druge parametre da bi proverila identitet i prava (verifikovala nalog). 21.3.1.1 Korisnièki nalozi Prvi korak u ukljuèivanju novog korisnika u mrežu je pravljenje naloga. Administrator unosi i menja podatke o nalogu pomoæu mrežnog pomoænog programa. Nov korisnièki nalog definiše kompletan skup podataka koji ga predstavlja bezbednosnom sistemu mreže. U taj skup spadaju korisnièko ime i lozinka, prava pristupanja sistemu i njegovim resursima i grupa (grupe), ako ih ima, kojoj nalog pripada. Administratori za korisnika mogu da konfigurišu i veliki broj parametara. Pristup sistemu u odreðenim delovima dana može se spreèiti unošenjem vremena kada je prijavljivanje za rad dozvoljeno. Svoje privatne datoteke korisnik može da èuva u direktorijumu koji mu je dodeljen. Pravo privremenog pristupa mreži (za, na primer, zaposlenog na odreðeno vreme) ogranièava se datumom isticanja važenja naloga. U korisnièke naloge spadaju još administratorski nalozi i nalozi gostiju. Prilikom instaliranja mrežnog operativnog sistema, instalacioni program automatski pravi nalog sa svim moguæim pravima. U Microsoftovom mrežnom okruženju, taj se nalog naziva administrator, a u Novellovom supervizor. Pod Linuxom je poznat pod nazivom root. Kada se prijavi kao administrator, korisnik ima punu kontrolu nad funkcijama mreže. Na primer, korisnik može da pokrene mrežu, podesi poèetne parametre zaštite i pravi ostale korisnièke naloge. Nasuprot tome, nalog gosta je obièno osnovni podrazumevani nalog namenjen pojedincima koji nemaju važeæi korisnièki nalog ali im je potreban privremen pristup nekim nivoima mreže. 21.3.1.2 Grupni nalozi Kada se napravi, korisnièki nalog generalno gledano nema nikakva prava - to je uobièajena podrazumevana procedura namenjena zaštiti mreže. Korisnièkim nalozima se odreðena prava pridružuju preko èlanstva u grupi. Svi korisnièki nalozi u grupi imaæe odreðena prava pristupa i aktivnosti (prema grupi kojoj su dodeljeni). Dodeljivanjem dozvola i prava grupi, administrator tretira grupu kao jedan nalog. Grupe se najèešæe koriste za dodeljivanje prava pristupa resursima - dozvole dodeljene grupi automatski se primenjuju na sve njene èlanove. ALEXA 2002

24/695

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

Grupama se dodeljuju i prava za obavljanje sistemskih zadataka (kao što su pravljenje i obnavljanje rezervnih kopija ili promena sistemskog vremena). Grupisanje korisnika pojednostavljuje i komunikaciju jer se smanjuje broj pojedinaènih poruka koje treba poslati (umesto toga se poruke šalju grupi). Na primer, ako administrator želi da odreðeni korisnik ima administrativna prava, pridružiæe ga grupi Administrators. Ne potcenjujte znaèaj grupnih naloga. Klijent/server mreže mogu da podrže nekoliko stotina (pa èak i nekoliko hiljada) naloga. U nekim situacijama, administrator æe morati da pošalje poruke velikom broju korisnika, obaveštavajuæi ih o nekom dogaðaju ili pravilima korišæenja mreže ili da pronaðe sve naloge koji imaju odreðena prava. Ako 100 korisnika hoæe da promeni svoja prava pristupa, administrator æe morati da promeni 100 pojedinaènih naloga. Uviðate da je rad s pojedinaènim nalozima dugotrajan proces u kojem èesto dolazi do grešaka. Ukoliko se, pak, tih 100 naloga postavi u jednu grupu, administrator æe poslati samo jednu poruku grupnom nalogu, a svi èlanovi grupe æe automatski dobiti tu poruku. Isto tako se i prava mogu promeniti samo za grupu, pri èemu æe automatski biti promenjena i za sve njene èlanove. 21.3.1.3 Lozinke U veæini situacija, korisnièko ime se koristi u paru s lozinkom. Lozinka pomaže da se zaštiti bezbednosni sistem mreže jer se omoguæava da se svako korisnièko ime potvrdi tajnim izrazom - koji se obièno sastoji od slova, brojeva i drugih znakova - poznatim samo korisniku (i šifrovanim u mreži). Na samom poèetku lozinku dodeljuje administrator, ali je kasnije može promeniti i korisnik (administrator može da zahteva od korisnika da automatski promene lozinku tako što æe zadati interval u kojem lozinka važi). Imajte na umu da mrežni operativni sistem ne zahteva uvek korišæenje lozinke. U nekim slabo zaštiæenim mrežnim okruženjima moguæe je konfigurisati korisnièki nalog tako da mu više nije potrebna lozinka. Prilikom zadavanja lozinke, trudite se da izbegnete oèigledne kombinacije kao što su datum roðenja, broj liène karte ili imena supružnika, dece, kuænih ljubimaca itd. Nikada ne zapisujte lozinku, veæ je zapamtite. Ako lozinka ima datum isticanja, sistem æe vas upozoriti 30 dana pre tog datuma kako biste je promenili i spreèili da doðe do „zakljuèavanja” naloga. 21.3.1.4 Uklanjanje naloga Nepotreban nalog možete iskljuèiti ili izbrisati, što æe spreèiti korisnika da pristupi mreži. Iskljuèivanje naloga je korisna mera kada nalog morate privremeno da uklonite. On æe i dalje ostati u mreži i kasnije se, po potrebi, može reaktivirati. Recimo, ako zaposleni ide na godišnji odmor, bolovanje ili službeni put, nalog mu se može iskljuèiti do povratka sa odsustva. Nalog se može i izbrisati i tada se iz mreže brišu sve informacije o korisniku. Obièno se nalog briše kada korisnik napusti kompaniju ili preðe u neki njen deo gde nema pristupa mreži. 21.3.2 UPRAVLJANJE NALOZIMA POD WINDOWSOM 2000 Pošto smo vas upoznali sa osnovama, daæemo vam i primer pravljenja naloga i grupe pod Windowsom 2000. Pomoæni program Windowsa 2000 Server za upravljanje nalozima i grupama zove se Computer Management. ALEXA 2002

25/696

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

Otvoriæete ga ako izaberete Start I Programs I Administrative Tools I Computer Management. Pojaviæe se okvir za dijalog Computer Management, a vaš je zadatak da proširite odrednicu Local Users and Groups (slika 21.7). Istaknite stavku Users i u desnom oknu æe se pojaviti lista svih korisnika. Da biste dodali novog korisnika, pritisnite desnim tasterom miša stavku Users i iz priruènog menija izaberite New User. Pojaviæe se okvir za dijalog New User (slika 21.8) tako da možete da unesete korisnièko ime (User Name), puno ime (Full Name), lozinku (Password) i druge parametre naloga (takoðe možete iskljuèiti postojeæi nalog). Nakon što unesete podatke o novom korisniku, pritisnite dugine Create i nov korisnik æe biti dodat u listu. Slièno tome možete proveriti ili promeniti parametre ostalih korisnika: u desnom oknu okvira za dijalog Computer Management dvaput pritisnite ime korisnika ili ga pritisnite desnim tasterom i izaberite Properties.

SLIKA 21.7 Okvir za dijalog Computer Management omoguãava dodavanje dodavanje korisnika i grupa pod Windowsom 2000.

SLIKA 21.8 U okviru za dijalog New User definišete novog korisnika mreže pod Windowsom 2000. ALEXA 2002

26/697

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

21.3.2.1 Upravljanje grupama Upravljanje grupama pod Windowsom 2000 je takoðe lak zadatak. Otvorite okvir za dijalog Computer Management, istaknite stavku Groups i u desnom oknu æe se pojaviti lista postojeæih grupa. U njoj æe se najverovatnije naæi grupe: ¦ Administrators ¦ Backup Operators ¦ Guests ¦ Power Users ¦ Replicator ¦ Users ¦ DHCP Administrators ¦ DHCP Users Novu grupu dodajete tako što desnim tasterom miša pritisnete stavku Groups i izaberete opciju New Group. Pojaviæe se okvir za dijalog New Group (slika 21.9). U njemu definišete ime grupe, opis i dodajete ili uklanjate èlanove. Pritisnite dugme Create da biste formirali novu grupu i ona æe se pojaviti u desnom oknu okvira za dijalog Computer Management. Èlanove grupe dodajete tako što dvaput pritisnete korisnika, otvorite karticu Member Of i zatim ga pridružite odreðenoj grupi. Alternativno, desnim tasterom miša pritisnite grupu i izaberite Properties. Kada se otvori prozor, u njemu æete videti listu èlanova. Pritisnite Add da biste izabrali korisnika kojeg æete pridružiti toj grupi, pritisnite dugme Apply i na kraju dugme OK da biste snimili promene.

SLIKA 21.9 Okvir za dijalog New Group omoguãava da definišete nove mrežne grupe. 21.3.3 UPRAVLJANJE NALOZIMA POD WINDOWSOM NT Alatkama za upravljanje mrežom pod Windowsom NT pristupate kada izaberete Start I Programs I Administrative Tools (Common). Pomoæni program za pravljenje naloga pod Windowsom NT Server zove se User Manager. Kada otvorite program User Manager, izaberite meni User i u njemu opciju New User. Pojaviæe se prozor za unos informacija o novom korisniku kao što su korisnièko ime, puno ime, opis naloga i lozinka. ALEXA 2002

27/698

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

Windows NT Server ima i moguænost „kopiranja naloga” koja dozvoljava administratoru da napravi šablon s karakteristikama i parametrima zajednièkim za više korisnika. Da biste napravili nov nalog s karakteristikama šablona, istaknite ga, izaberite User | Copy (F8), a zatim unesite novo korisnièko ime i druge informacije. Profili se èesto koriste za konfigurisanje i upravljanje okruženjem korisnika za prijavljivanje za rad (ukljuèujuæi mrežne veze i pojavljivanje ikonica na radnoj površini raèunara). To je izuzetno korisna osobina jer omoguæava korisniku da koristi sopstvenu radnu površinu èak i ako se prijavljuje za rad na drugom raèunaru u mreži. Parametri profila ukljuèuju veze sa štampaèima, parametre geografskog okruženja, zvuka, miša, monitora i druge korisnièki promenljive parametre. Meðu njima su i specijalni uslovi za prijavljivanje i informacije o tome gde korisnik može da èuva liène datoteke. Profilima možete pristupiti u programu User Manager. Windows NT Server posle instalacije podrazumevano iskljuèuje naloge gostiju. Administrator mreže mora ruèno da ih ukljuèi ako æe se takvi nalozi koristiti. Administrator može da iskljuèi i izbriše korisnike. Windows NT Server za iskljuèivanje korisnika koristi prozor User Properties u programu User Manager. Dvaput pritisnite ime naloga, potvrdite polje Account Disabled i pritisnite dugme OK. Nalog je iskljuèen. Da biste izbrisali nalog, otvorite program User Manager, izaberite nalog koji treba izbrisati, pritisnite taster DEL i na kraju pritisnite dugme OK. Pojaviæe se još jedan okvir za dijalog u kojem morate da potvrdite brisanje naloga. Pritisnite dugme Yes da biste potvrdili brisanje, odnosno No ako želite da odustanete. Ne zaboravite da brisanjem trajno uklanjate nalog (kao i prava i dozvole koje su mu pridružene). Obnavljanjem naloga s istim korisnièkim imenom neæete automatski obnoviti i njegova prava i dozvole, veæ æete morati da ih definišete od nule. 21.3.3.1 Upravljanje grupama Windows NT koristi èetiri tipa grupnih naloga: lokalne, globalne, sistemske i ugraðene. Lokalne grupe su implementirane u bazi naloga svakog raèunara i sadrže korisnièke naloge i ostale globalne grupe koje imaju pristup resursima lokalnog raèunara. Lokalne grupe ne mogu da sadrže druge lokalne grupe. Globalne grupe se koriste u celom domenu. Prave se na primarnom kontroleru domena (engl. primary domain controller, PDC) u domenu u kojem se nalaze korisnièki nalozi i obuhvataju samo naloge iz tog domena. Globalne grupe ne mogu da sadrže lokalne ili druge globalne grupe. Sistemske grupe automatski organizuju korisnike u cilju upotrebe sistema. Administratori ne pridružuju korisnike sistemskim grupama. Umesto toga, korisnici su podrazumevano èlanovi ili postaju èlanovi tokom aktivnosti u mreži. Ugraðene grupe nude mnogi izvoðaèi mreža i one su ukljuèene u mrežni operativni sistem. Administratori mogu da uštede vreme i spreèe probleme rasporeðivanjem korisnika u ugraðene grupe umesto pravljenja jedinstvenih grupa za iste osnovne poslove. Windows NT ima brojne ugraðene grupe. Administratorska grupa sadrži ALEXA 2002

28/699

POGLAVLJE 21

REALIZOVANJENE OSNOVNE RAÈUNARSKE MREŽE

lokalne administratore i administratore domena. Èlanovi te grupe mogu da prave, brišu i upravljaju korisnièkim nalozima, globalnim grupama i lokalnim grupama. Oni mogu i da dele direktorijume i štampaèe, dodeljuju prava pristupa resursima i dozvole i instaliraju datoteke i programe operativnog sistema. Grupe korisnika i gostiju èine korisnici koji mogu da obavljaju poslove za koje im je data dozvola, kao i da pristupaju dodeljenim resursima. Grupe korisnika mogu modifikovati administratori i operatori nalozima. Èlanovi grupe operatora serverom mogu da dele resurse, zakljuèaju server, formatiraju sistemske diskove, prijavljuju se za rad na serveru. prave i obnavljaju rezervne kopije podataka i iskljuèuju servere. Parametre te grupe mogu da menjaju samo administratori. Grupa operatora štampaèima deli štampaèe i upravlja njima. Èlanovi te grupe mogu se lokalno prijavljivati za rad na serveru i spuštati sistem. Èlanovi grupe operatora rezervnim kopijama mogu se lokalno prijavljivati za rad, praviti rezervne kopije podataka na serveru i iskljuèivati server. Èlanovi grupe operatora nalozima mogu praviti, brisati i menjati korisnièke naloge, globalne grupe i lokalne grupe ali ne mogu menjati parametre grupa administratora ili operatora serverima. Program User Manager služi i za pravljenje i dodeljivanje grupa pod Windowsom NT. Pristupite programu tako što æete izabrati Start I Programs I Administrative Tools (Common). U prozoru User Managera izaberite meni User a zatim opciju New Local Group. Otvoriæe se okvir za dijalog za unos informacija nove lokalne grupe. Polje Group Name identifikuje lokalnu grupu. Ime grupe ne može da bude isto kao ime nekog korisnika ili druge grupe u domenu ili raèunaru koji se trenutno administrira. Polje Description sadrži tekst koji opisuje grupu (ili korisnike u grupi). U polju Members se prikazuju korisnièka imena svih èlanova grupe. Imajte na umu da novoformirani grupni nalog neæe imati èlanove sve dok administrator ne pridruži jednog ili više korisnika grupi. Za to sluzi okvir za dijalog New Local Group; pritisnite dugme Add i izaberite korisnièki nalog koji treba pridružiti novoj grupi.

Dodatni izvori informacija: 3Com: www.3com.com CNET: www.cnet.com ITToolbox: www.ittoolbox.com Network Magazine: www.networkmagazine.com ZDNet: www.zdnet.com

ALEXA 2002

29/700

22 ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE PREGLED POGLAVLJA Smernice za održavanje servera . . . . . . . . . . . . . . . . . . 702 Karakteristike servera . . . . . . . . . 702 Karakteristike softvera . . . . . . . . 702 Redovna provera i podešavanje diskova . . . . . 703 Rezervne kopije . . . . . . . . . . . . . . 703 Potraga za virusima . . . . . . . . . . . 703 Održavanje okruženja . . . . . . . . 703 Dnevnici održavanja . . . . . . . . . . 704 Nadogradnja mreže . . . . . . . . . . . 704 Arhitektura mreže i medijumi . . . 704

M

Kompatibilnost hardvera . . . . . . . . . 705 Nadogradnja BlOS-a . . . . . . . . . . . . 706 Nadogradnja mrežne kartice . . . . . 709 Nadogradnja ureðaja za skladištenje podataka . . . . . . 711 Nadogradnja memorije . . . . . . . . . . 714 Nadogradnja procesora . . . . . . . . . . 715 Otkrivanje i rešavanje sukoba . . . 717 Sistemski resursi . . . . . . . . . . . . . . . . 717 Prepoznavanje i rešavanje sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 722 Dodatni izvori informacija . . . . . . . 726

reže se koriste za povezivanje zaposlenih ljudi i deljenje resursa. Kada otkaže neki mrežni ureðaj, svi koji koriste mrežu pogoðeni su i prestaju s radom. Bez obzira na velièinu mreže, problemi u radu raèunara obièno smanjuju produktivnost, a vrlo èesto izazivaju gubitak podataka. Da bi se uticaj problema u radu mreže sveo na najmanju meru, serveri i radne stanice moraju se redovno održavali - što brže i na profesionalan naèin. Ideja održavanja mreže nije nova, ali su njen znaèaj i uloga razlièiti od kompanije do kompanije (pa èak i od mreže do mreže u istoj kompaniji), i zavise od velièine i saobraæaja u njoj. U našem sluèaju, održavanje podrazumeva sve tipove nadogradnji i redovne zamene delova, kao što su nadogradnja BIOS-a, procesora i memorije, zamena diskova i proširenja mreže (na primer, dodavanje radne stanice). U ovom poglavlju upoznaæete se s neophodnim zahtevima i naèinima za obavljanje tih poslova. ALEXA 2002

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

22.1 SMERNICE ZA ODRRŽAVANJE SERVERA Održavanje servera je èesto više umetnost nego nauka, jer ne postoji samo jedan naèin. Meðutim, to ne znaèi da dobar tehnièar ne treba da poznaje server, njegove komponente i da ne treba da poseduje alatke neophodne za podizanje raèunara i obnavljanje stanja i podataka u sluèaju da se pojave problemi. Navodimo smernice koje æe vam pomoæi da se pravilno pripremite za poslove održavanja servera. 22.1.1 KARAKTERISTIKE SERVERA Mrežni server je moæan raèunar sa odgovarajuæim serverskim softverom. Kao i u sluèaju obiènog liènog raèunara, trebalo bi da poznajete komponente koje server može da prihvati i sve postojeæe instalirane delove. Na primer, server može da prihvati dva procesora Pentium III brzine do 1,4 GHz, ali je instaliran samo jedan Pentium III na 1 GHz što bi trebalo da znate. To æe vam pomoæi da lakše identifikujete i prikupite rezervne ili nove delove, posebno ako se server nalazi na udaljenoj lokaciji. Sve prikupljene informacije zapištite u svoju radnu svesku ili dnevnik održavanja da biste im brzo pristupili. Zabeležite barem sledeæe podatke: ¦ brzinu procesora (instaliranu i maksimalnu) ¦ broj instaliranih/podržanih procesora ¦ verziju procesora ¦ kolièinu memorije (instaliranu i maksimalnu) ¦ konfiguraciju memorije (na primer, PC 133 SDRAM 256 MB DIMM) ¦ proizvoðaèa i verziju BIOS-a ¦ proizvoðaèa i velièinu sistemskih diskova ¦ proizvoðaèa i model RAID kontrolera (i verziju firmvera) ¦ proizvoðaèa i model SCSI kontrolera (i verziju firmvera) ¦ proizvoðaèa i model mrežne kartice (i verziju firmvera). Ako server nije kupljen direktno od proizvoðaèa, trebalo bi da zabeležite i ime proizvoðaèa sistema i model, serijski broj, odnosno servisnu oznaku, kao i broj telefona službe tehnièke podrške proizvoðaèa jer æete tako lakše doæi do neophodnih servisnih informacija. 22.1.2 KARAKTERISTIKE SOFTVERA Mrežni hardver je beskoristan bez operativnog sistema i aplikacija. Zato bi trebalo da identifikujete instaliran softver, neophodan za rad servera. To je posebno važno kada planirate instaliranje servisnih paketa ili popravki, jer æete spreèiti probleme koji nastaju zbog nekompatibilnosti softvera. Svakako zabeležite sledeæe: ¦ verziju operativnog sistema (sa svim instaliranim servisnim paketima, popravkama ili nadogradnjama) ¦ verziju mrežnog operativnog sistema (sa svim instaliranim servisnim paketima, popravkama ili nadogradnjama) ¦ verzije upravljaèkih programa za RAID adapter i mrežnu karticu ALEXA 2002

2/702

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

¦ Svi instalacioni kompakt diskovi ili diskete za ovaj softver trebalo bi da su vam uvek pri ruci. ¦ Obavezno èuvajte i aktuelnu disketu za podizanje sistema pomoæu koje možete da pokrenete server u sluèaju nepopravljivog otkaza diska. 22.1.3 REDOVNA PROVERA I PODEŠAVANJE DISKOVA Èvrsti diskovi su vrlo pouzdani, ali svakako nisu imuni na otkaze i greške. Najèešæe se javljaju izgubljeni klasteri, ukrštene veze datoteka, kao i fragmentiranost datoteka. Deo redovnog održavanja trebalo bi da bude i korišæenje programa ScanDisk i Disk Defragmenter (ili neke druge odgovarajuæe alatke), koji æe otkriti probleme s datotekama ošteæenja površine diska, a i efikasno organizovati datoteke. Te programe koristite u periodima manjeg optereæenja mreže (noæu ili vikendom) ili kada ih neizostavno morate upotrebiti, recimo pri instaliranju novog diska. 22.1.4 REZERVNE KOPIJE Izaberite metodu pravljenja rezervnih kopija koja odgovara vašim potrebama i osetljivosti podataka. Optereæene kompanijske mreže ili sistemi za praæenje prodaje zahtevaju dnevno pravljenje rezervnih kopija (ponekad i nekoliko puta u toku dana). Usvojeni plan pravljenja rezervnih kopija morate dosledno sprovoditi. Obavezno proveravajte rezervne kopije. Ošteæena ili nekompletna rezervna kopija nanosi više štete nego nepostojanje rezervne kopije - ništa nije gore od pokušaja da obnovite ošteæenu ili nepotpunu rezervnu kopiju. Rezervne kopije u idealnom sluèaju treba èuvati na udaljenoj, zaštiæenoj lokaciji, s tim što povremeno treba planirati ili sprovoditi proceduru obnavljanja da biste ostali u formi. Ne zaboravite da je vreme novac, pa je oporavljanje sistema posle katastrofe jedna od najdragocenijih veština održavanja mreže. 22.1.5 POTRAGA ZA VIRUSIMA Raèunarske mreže su idealni medijum za prenošenje virusa, posebno ako mreža omoguæava pristup Internetu. Mrežni softver bi neizostavno trebalo da sadrži i sveobuhvatnu antivirusnu aplikaciju koju treba redovno ažurirati dodavanjem najnovijih potpisa virusa i popravki. Nakon prvog instaliranja antivirusnog softvera, u svakoj datoteci obavezno proverite postoje li virusi, a kasnije skenirajte samo datoteke koje se menjaju (ili su nove). Korisnike treba upoznati s odgovarajuæim procedurama zaštite prilikom preuzimanja datoteka i upotrebe elektronske pošte. 22.1.6 ODRŽAVANJE OKRUŽENJA Serveri se obièno fizièki nalaze u ormanima ili prostorijama koje ih štite od neovlašæenog pristupa. Pošto više procesora i diskova koje server ima odaju veliku kolièinu toplote, neophodno je obezbediti odgovarajuæe hlaðenje i napajanje. Prevelika toplota i prašina mogu da budu „smrtonosni” za rashladni sistem servera. Kada se koristi veliki broj mrežnih ureðaja, treba instalirati filtre za prašinu i opremu za hlaðenje koja æe obezbediti neophodne nivoe temperature i vlažnosti. ALEXA 2002

3/703

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

22.1.7 DNEVNICI ODRŽAVANJA Svaki put kada uradite nešto na serveru, upišite opis aktivnosti u stalni pisani dnevnik. Vrlo je važno da dnevnici održavanja budu ažurni. Pažljivo voðeni dnevnici omoguæiæe redovno održavanje sistema, spreèiæe dupliranje poslova i služiæe kao vodilje za buduæe nadogradnje. Pored toga, tehnièarima dnevnici održavanja služe i kao radne liste. Uvek ih treba èuvati blizu servera i druge mrežne opreme.

22.2 NADOGRADNJA MREŽE Mreže su izuzetno dinamièni sistemi - neprestano se menjaju, rastu i poboljšavaju se s porastom broja korisnika i resursa. Potreba za nadogradnjom je èesto „nevidljiva”, ali æe vam promene performansi i reakcija korisnika nagovestiti trenutak kada treba razmisliti o nadogradnji. Na primer, smanjena brzina prenošenja podataka kroz mrežu ukazuje na neophodnost nadogradnje. To znaèi da æete najveæe napore uložiti u poboljšanje i nadogradnju mreže. U veæini sluèajeva, nadogradnjom se poboljšavaju performanse (odnosno poveæava protok), poveæava prostor za skladištenje, smanjuje moguænost otkaza pojedinih resursa i uvodi podrška za veæi broj korisnika. U ovom delu poglavlja opisaæemo nadogradnju BIOS-a, procesora, memorije, mrežne kartice i prostora za skladištenje. 22.2.1 ARHITEKTURA MREŽE I MEDIJUMI Prilikom projektovanja i realizovanja mreže, dve važne stavke su mrežna arhitektura i prenosni medijum. Arhitektura se odnosi na strukturu ili topologiju mreže (na primer, prsten ili magistrala). Medijum su kablovi koji se koriste za povezivanje mrežnih ureðaja (bakarni ili optièki, primera radi).U odreðenim situacijama neophodno je nadograditi arhitekturu mreže ili medijum. lako taj postupak prevazilazi opseg ove knjige, o njemu morate voditi raèuna. Zato navodimo sledeæe primere: ¦ Kada se u mreži koristi topologija magistrale (a korisnici se žale na èeste padove mreže ili otežan rad zbog problema s kablovima), treba preæi na topologiju zvezde ili prstena. ¦ Ako se poveæava broj umreženih objekata, instaliranje optièkih kablova za kièmu mreže isplativa je investicija. Optièki kablovi se mogu upotrebiti i za povezivanje fizièki udaljenih lokacija. ¦ Ukoliko se u mreži koriste bakarni kablovi i veliki broj ureðaja koji izazivaju elektriène smetnje, neophodno je instalirati optièke kablove. ¦ Ako se planirate uvoðenje mrežnih konferencija ili naprednih Web aplikacija na radnim stanicama, od velike koristi biæe instaliranje optièkih kablova. ¦ Korisnicima mreže koji èesto putuju ili prebacuju svoje radne stanice s jedne lokacije na drugu neophodno je bežièno umrežavanje. Pre nego što se odluèite za nadogradnju arhitekture ili medijuma mreže, uzmite u obzir i druge èinioce koji utièu na odluku (kao što je, recimo, cena). Iako su optièki kablovi sve jeftiniji, moraju ih instalirati iskusni tehnièari, što u nekim sluèajevima zahteva dodatne troškove. Ne zaboravite da æete u isto vreme morati da nadogradite mrežne kartice, razvodnike i druge mrežne ureðaje, što zahteva dodatne radove. ALEXA 2002

4/704

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

22.2.2 KOMPATIBILNOST HARDVERA Jedna od najvažnijih tema kad je reè o nadogradnji mreže jeste kompatibilnost hardvera, posebno kada se koriste poslovno orijentisani operativni sistemi kao sto su Windows NT ili 2000. Pošto umrežavanje u najveæoj meri zavisi od hardvera, izbor odgovarajuæe opreme je važan korak u planiranju mreže. Neodgovarajuæi hardver možda neæe raditi na poželjan naèin (ako uopšte proradi). U ovom delu poglavlja objašnjavamo znaèaj provere kompatibilnosti pre nadogradnje i nudimo rešenja problema kompatibilnosti. 22.2.2.1 Identifikovanje problema U današnjem, kompjuterizovanom svetu, nekompatibilnost softvera i hardvera je opšta pojava. Na hiljade kompanija proizvodi hardverske ureðaje i aplikacije. Èak i sa dobro ustanovljenim standardima i protokolima, svaki proizvoðaè ima jedinstven pogled na naèin za obavljanje istog zadataka, pa nastaju i jedinstvena rešenja. Takav pristup ima svoje prednosti i nedostatke - konkurencija dovodi do snižavanja cena i velikog izbora na tržištu, ali zato svi proizvodi ne mogu da se koriste u jednom okruženju. Samim tim, procena i izbor odgovarajuæih proizvoda predstavlja glavni deo planiranja implementacije mreže. Ako možete sebi da priuštite luksuz - projektovanje potpuno nove mreže u prilici ste i da izaberete isproruèioce opreme i da na njih svalite breme kompatibilnosti. Najbolji naèin da izbegnete probleme jeste da prouèite kljuène komponente pre nego što ih kupite. Proizvoðaèima dostavite listu hardvera i softvera koje æete koristili i zatražite da potvrde meðusobnu kompatibilnost. Na primer, ako ste planirali kupovinu dva ureðaja, od oba proizvoðaèa zatražite potvrdu o njihovoj kompatibilnosti. Uporedite odgovore koje æete dobiti, jer æe vam pomoæi da otkrijete problem koji bi vam u suprotnom promakao. U veæini sluèajeva, moraæete da napravite raèunarsku mrežu od postojeæeg hardvera i softvera, pa je moguænost da se pojave problemi nekompatibilnosti vrlo velika. Najèešæe su u „zavadi” postojeæi hardver i novi programi, odnosno novi hardverski ureðaji i postojeæi softver. Promena ili nadogradnja mrežnog operativnog sistema ili operativnog sistema na radnim stanicama može da izazove velike probleme. Primera radi, Windows 98/SE ima odliènu podršku za USB prikljuèke, dok je Windows NT nema. Ako vam je za rad mreže neophodan Windows NT, a koristite štampaè koji se prikljuèuje preko univerzalne serijske magistrale (USB), otkriæete na kraju da ste zbog prelaska na Windows NT onemoguæili korišæenje štampaèa. 22.2.2.2 Provera dokumentacije i zahteva Uputstva i priruènici koji se isporuèuju s opremom sadrže dragocene informacije o kompatibilnosti. To se posebno odnosi na Web lokacije proizvoðaèa na koje oni postavljaju otkrivene probleme (i naèine za njihovo rešavanje). Odeljci lokacija s odgovorima na najèešæe postavljana pitanja (FAQ) èesto omoguæavaju rešavanje uobièajenih problema. Neophodno je da proverite zadovoljava li vaš sistem minimalne sistemske zahteve za hardver ili softver koji planirate da instalirate. Posebno su važni brzina procesora, kolièina memorije (RAM) i raspoloživ prostor na èvrstom disku. U tabeli 22-1 navedeni su minimalni zahtevi za instaliranje najèešæe korišæenih mrežnih operativnih sistema. ALEXA 2002

5/705

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

TABELA 22.1 ZAHTEVI UOBIÈAJENIH MREŽNIH OPERATIVNIH SISTEMA Netware 5

Windows NT Server 4.0 486 na 33 MHz ili brži

Windows 98

Red Hat Linux 7.2 Pentium na 200 MHz

Procesor

Pentium

Memorija

64 MB

16 MB

486 na 66 MHz ili brži 16 MB

125 MB CD

225 MB Disketna jedinica

650 MB

Ureðaj

200 MB CD

Monitor

VGA

VGA

VGA

VGA

Mrežna kartica

Da

Da

Da

Da

Prostor na disku

64 MB CD

22.2.2.3 Lista kompatibilnog hardvera Operativni sistemi za radne stanice i mrežni operativni sistemi opsežno se testiraju za rad s velikim brojem hardverskih ureðaja. Ako planirate da nadogradite hardver ili želite da proverite da æe nov mrežni operativni sistem podržavati postojeæi hardver, prouèile listu kompatibilnog hardvera (engl. Hardware Compatibility List, HCL) za dati operativni sistem. Na primer, Microsoft redovno ažurira sveobuhvatnu listu za Windows 2000, koju æete naæi na adresi http://www.microsoft.com/WINDOWS2000/upgrade/compat/default.asp. Ako se ureðaj ne nalazi na listi, to ne znaèi da neæe raditi kad instalirate upravljaèke programe proizvoðaèa ili neke druge kompanije, ali je to ipak upozorenje na moguæe probleme s kompatibilnošæu. Kada instalirate nov operativni sistem (za radnu stanicu ili mrežni), instalacioni program æe obièno pokušati da otkrije hardver u sistemu tokom instaliranja, a zatim æe uèitati odgovarajuæe upravljaèke programe za svaki ureðaj. Pogledajte listu prepoznatih ureðaja i uverite se da je usaglašena s ureðajima koji se zaista nalaze u raèunaru. Primera radi, ako instalirate Novellov IntranetWare, instalacioni program æe automatski skenirati raèunar u potrazi za ureðajima kao što su èvrsti disk, CD ureðaj i mrežna kartica. Operativni sistem bi trebalo da prepozna i nov ureðaj koji se dodaje sistemu. Ako je prepoznavanje bilo uspešno, automatski æe biti uèitani i odgovarajuæi upravljaèki programi. U suprotnom, proverite da li su dostupni upravljaèki programi proizvoðaèa ureðaja ili neki drugi podržani programi, jer bez njih neæete moæi da koristite novi ureðaj. 22.2.3 NADOGRADNJA BIOS-A BIOS je firmver (engl. firmware) - sistemski softver koji je trajno snimljen u jedan ili više memorijskih èipova i koristi se za rad PC raèunara. Kada se u programskom kodu BIOS-a isprave greške, reše problemi kompatibilnosti i podese performanse, neophodno je da na serveru ažurirate BIOS. Nekada je ažuriranje BIOS-a podrazumevalo fizièku zamenu èip(ov)a pa èak i cele matiène ploèe. Danas praktièno svi raèunari koriste tzv. fleš BIOS, koji omoguæava reprogramiranje BIOS-a na èipu u sistemu. To znaèi da s Web lokacije proizvoðaèa matiène ploèe možete da preuzmete ažuriran BIOS i odgovarajuæi pomoæni program i da sami ažurirate svoje matiène ploèe. ALEXA 2002

6/706

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

22.2.3.1 Provera verzije BlOS-a Pre nego što pokušate da ažurirate BIOS, neophodno je da odredite verziju koju koristite, jer æete samo tako moæi da instalirate noviju/bolju verziju. BIOS se identifikuje neposredno po ukljuèivanju raèunara, ali pre nego što zapoène uèitavanje operativnog sistema - najèešæe tokom provere velièine memorije. Imajte na umu da se identifikacioni broj BIOS-a na ekranu zadržava samo nekoliko sekundi, pa æete možda morati nekoliko puta da resetujete sistem da biste zapisali celu oznaku. Iako vam ta oznaka možda lièi na nerazumljivu šifru, posebnu pažnju obratite na ime proizvoðaèa i datum objavljivanja. Na primer: Sample BIOS 4.65 12/25/2000 Kada birate ažuriranu verziju, proverite da li odgovara vašem serveru. Ako instalirate pogrešan BIOS, sistem neæe, raditi kako bi trebalo (ako uopšte poène da radi). 22.2.3.2 Priprema ažuriranja Da biste uspešno ažurirali BIOS, neophodno je da se pripremite. Preuzmite odgovarajuæu fleš datoteku i snimite je na disketu s koje je moguæe podiæi operativni sistem, zatim je raspakujte (obièno se u paketu nalaze pomoæni program za uèitavanje, datoteka s novim podacima i datoteka readme). Osnovna procedura opisana je sledeæim koracima: Pre nego što ažurirate BIOS, obavezno proèitajte specifièna uputstva koja se isporuèuju sa pomoænim programom za uèitavanje. 1. U Windowsu 98/SE ili u DOS-u napravite novu disketu za podizanje sistema. 2. Datoteka s novom verzijom BIOS-a obièno je samoraspakujuæa arhiva u kojoj su sve neophodne datoteke. Tu zapakovanu datoteku kopirajte u privremeni direktorijum na èvrstom disku. 3. Na komandnu liniju unesite putanju do privremenog direktorijuma. 4. Da biste raspakovali datoteku, unesite njeno ime - na primer, 10006BC1.EXE 5. Pritisnite taster ENTER i datoteka æe se raspakovati. Meðu raspakovanim datotekama æe, na primer, biti i sledeæe: LICENSE.TXT README.TXT BIOS.EXE 6. Proèitajte datoteku LICENSE.TXT u kojoj su uputstva za ažuriranje BIOS-a na vašem sistemu. 7. Umetnite pripremljenu disketu u disketnu jedinicu A:. 8. Prebacite program za uèitavanje (BIOS.EXE) na disketu, na komandnu liniju unesite putanju do privremenog direktorijuma a zatim unesite: BIOS A: 9. Pritisnite taster ENTER 10. Na disketi se sada nalazi ažurirana verzija BIOS-a i datoteke neophodne za obnavljanje. ALEXA 2002

7/707

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

22.2.3.3 Završetak ažuriranja Pošto ste pripremili disketu za ažuriranje BIOS-a, sledite smernice za instaliranje nove verzije: 1. Umetnite disketu u disketnu jedinicu A: pa ukljuèite raèunar. Pojaviæe se ekran BIOS upgrade utility. 2. Izaberite Update Flash Memory From a File. 3. Izaberite Update System BIOS i pritisnite taster ENTER. 4. Pomoæu tastera sa strelicama izaberite odgovarajuæu datoteku s nastavkom imena .BIO i pritisnite taster ENTER. 5. Kada pomoæni program zatraži potvrdu za uèitavanje novog BIOS-a u memoriju, izaberite Continue with Programming i pritisnite taster ENTER. 6. Kada pomoæni program prikaže poruku Upgrade is Complete, izvadite disketu i pritisnite taster ENTER. 7. Tokom novog podizanja sistema, proverite identifikacionu oznaku BIOS -a (broj verzije) kako biste se uverili daje ažuriranje bilo uspešno. 8. Da biste ušli u program za podešavanje CMOS-a (CMOS Setup), èekajte da se na ekranu pojavi poruka tipa: Press Key if you want to run SETUP 9. Da bi raèunar pravilno radio, uèitajte podrazumevane parametre programa CMOS Setup i pritisnite taster ENTER. 10. Resetujte sve bitne parametre u tom programu. 11. Prihvatite i snimite ponuðene parametre, iskljuèite raèunar i ponovo ga ukljuèite. Ne zaboravite da je u veæini raèunara BIOS zaštiæen jednim ili nekolikim kratkospojnicima (primera radi, kratkospojnikom BIOS Write Enable). Pre podizanja sistema trebalo bi da konfigurišete server tako da može da prihvati datoteku nove verzije BlOS-a. 22.2.3.4 Korišæenje programa za obnavljanje BlOS-a U veæini sluèajeva, ažuriranje BIOS-a se odvija bez prekida. Korišæenje neodgovarajuæe nove verzije ili prekid napajanja mogu ozbiljno oštetiti BIOS, pa æe server postati neupotrebljiv. Sreæom, mnoge novije matiène ploèe mogu da koriste tzv. blok za podizanje (engl. boot biock) koji štiti kljuène operacije BIOSa. Èak i kada je BIOS ošteæen, minimalan deo zaštiæenog koda (blok za podizanje) oèitaæe sadržaj diskete i omoguæiti sistemu da ponovo instalira originalan (ili ispravan) BIOS. Sledeæi koraci predstavljaju uobièajen postupak obnavljanja BIOS-a u sluèaju neuspešnog ažuriranja: Imajuæi u vidu vrlo malo programskog koda koji se nalazi u bloku za podizanje, ne postoji podrška za video. To znaèi da tokom obnavljanja BlOS-a neæete videti ništa na ekranu. Postupak možete nadzirati preko zvuènika i vodeæi raèuna o LED diodi na disketnoj jedinici. 1. Iskljuèite sve periferijske ureðaje i zatim iskljuèite raèunar 2. Uklonite poklopac i pronaðite kratkospojnik za obnavljanje BIOS-a. ALEXA 2002

8/708

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

3. Postavite taj kratkospojnik u položaj koji dozvoljava reprogramiranje. 4. Umetnite disketu za podizanje sistema u disketnu jedinicu A:. 5. Ukljuèite raèunar i saèekajte da uèita neophodne datoteke - postupak obnavljanja æe trajati nekoliko minuta. 6. Slušajte zvuke iz internog zvuènika raèunara. 7. Dva kratka zvuèna signala (i prestanak aktivnosti) disketne jedinice A: ukazuju na uspešno obnavljanje BIOS-a, dok niz dužih zvuènih signala govori da je obnavljanje bilo neuspešno (u tom sluèaju ponovite postupak od koraka 1). 8. Ako je obnavljanje bilo uspešno, iskljuèite raèunar i vratite kratkospojnik u prethodni položaj. 9. Vratite poklopac kuæišta i resetujte raèunar. Uðite u program CMOS Setup. Izaberite podrazumevane vrednosti parametara i ponovo unesite vrednosti kljuènih parametara. 10. Resetujte raèunar. 22.2.4 NADOGRADNJA MREŽNE KARTICE S porastom broja korisnika mreže i s poveæanjem saobraæaja, moraæete da poveæate i kapacitet prenošenja podataka. To znaèi da æete morati da zamenite mrežnu karticu. Postupak nadogradnje je identièan instaliranju bilo koje PCI kartice s podržanom tehnologijom „utakni i koristi” (Plug and Play, PnP) i svodi se na osnovne korake: uklanjanje postojeæe kartice, instaliranje nove, povezivanje mrežnih kablova i konfigurisanje nove kartice. 22.2.4.1 Uklanjanje starih upravljaèkih programa Pri zameni ili nadogradnji mrežnih kartica (ili ažuriranju upravljaèkih programa), èesto je neophodno prvo ukloniti stare upravljaèke programe. Tako æete spreèiti sukob starog i novog softvera. U sledeæem primeru pokazaæemo kako da uklonite upravljaèki program za Windows NT mrežne kartice Adaptec DuraLAN: 1. Na radnoj površini dvaput pritisnite ikonicu My Computer. 2. Dvaput pritisnite ikonicu Control Panel. 3. Dvaput pritisnite ikonicu Network. 4. U prozoru Network otvorite karticu Adapters. 5. U listi Network Adapters, pritisnite mrežnu karticu koju želite da uklonite (na primer, Adaptec DuraLAN) i pritisnite dugme Remove. 6. Na pitanje želite li da nastavite, pritisnite dugme Yes. 7. Ponavljajte prethodna dva koraka sve dok ne uklonite sve upravljaèke programe za izabranu karticu. 8. Na kraju pritisnite dugme OK. 9. Pritisnite dugme Close da biste zatvorili prozor Network. 10. Pritisnite dugme Yes da biste resetovali raèunar. Kada resetujete Windows NT, možda æe se pojaviti poruka da bar jedna usluga operativnog sistema nije aktivirana. Ta se poruka neæe pojaviti posle instaliranja novog upravljaèkog programa, pa zato pritisnite OK. ALEXA 2002

9/709

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

22.2.4.2 Uklanjanje kartice Pošto ste uklonili stare upravljaèke programe, možete deinstalirati postojeæu mrežnu karticu. To æete uraditi na sledeæi naèin: 1. Iskljuèite raèunar, a napojni kabl iskljuèite iz zidne utiènice. Pre toga se oslobodite statièkog elektriciteta tako što æete dodirnuti metalni deo kuæišta raèunara. 2. Na osnovu uputstava proizvoðaèa uklonite poklopac kuæišta. 3. Iskljuèite mrežne kablove iz prikljuèka mrežne kartice. 4. Uklonite zavrtnje koji prièvrsæuju mrežnu karticu, a zatim pažljivo izvadite karticu iz utiènice. Pre nego što iskljuèite raèunar da biste uklonili mrežnu karticu, možda æe biti neophodno da uklonite upravljaèke programe i ostali softver koji podržava karticu. 22.2.4.3 Instaliranje nove kartice Kada se stara kartica izvað, instalirajte novu. Uradite sledeæe: 1. Oslobodite se statièkog elektriciteta tako što æete dodirnuti metalni deo kuæišta raèunara. 2. Pažljivo izvadite novu mrežnu karticu iz antistatièkog pakovanja (u koje možete da stavite staru). Proverite naziv modela i samu novu karticu. 3. Proverite da kartica nije fizièki ošteæena tokom pakovanja ili transporta. Ako jeste, odmah obavestite isporuèioca i dogovorite se o isporuci nove. 4. Pošto je raèunar veæ otvoren, pronaðite slobodnu utiènicu za proširenje (PCI u našem sluèaju). Uklonite zavrtnje i poklopac koji štiti otvor utiènice. PCI utiènice i mrežne kartice napajaju se naponima od 3,3 i, èešæe, 5 volti. PCI mrežne kartice generalno se napajaju naponom od 5 volti, ali ima i modela koji rade na 3,3 volta. Da biste poboljšali performanse mrežnih kartica s više prikljuèaka, instalirajte ih u PCI utiènicu 0. 5. Umetnite mrežnu karticu u PCI utiènicu - pritisnite je lagano i ravnomerno sve dok kontakti magistrale ne nalegnu u utiènicu. 6. Uèvrstite mrežnu karticu zavrtnjima koje ste izvadili u koraku 4. 7. Vratite na mesto poklopac kuæišta. 8. Prikljuèite sve ureðaje koje ste odvojili od raèunara na samom poèetku. 22.2.4.4 Ponovno povezivanje i konfigurisanje Pažljivo utaknite kablove u prikljuèke nove mrežne kartice (po instaliranju upravljaèkih programa nove kartice, kartica bi automatski trebalo da prepozna vrstu kablova). U zavisnosti od sistema, moraæete da konfigurišete karticu u programu CMOS Setup servera, kao i da podesite parametre u programu za podešavanje same kartice. 22.2.4.5 Instaliranje novih upravljaèkih programa Posle instaliranja, povezivanja i konfigurisanja nove mrežne kartice, morate instalirati upravljaèki program za odreðeni operativni sistem. Pre nego što ALEXA 2002

10/710

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

zapoènete instaliranje, proverite da li je proizvoðaè mrežne kartice objavio nove verzije upravljaèkog programa ili popravke grešaka. U ovom odeljku opisaæemo uobièajen postupak instaliranja upravljaèkog programa za mrežnu karticu Adaptec DuraLAN pod Windowsom NT. 1. Podignite Windows NT. 2. U meniju Start istaknite Settings a zatim pritisnite Control Panel. 3. U Control Panelu dvaput pritisnite ikonicu Network. 4. U prozoru Network otvorite karticu Adapters. 5. Na kartici Adapters pritisnite dugme Add. 6. U prozoru Select Network Adapter, pritisnite dugme Have Disk. 7. Kada se pojavi prozor Insert Disk, umetnite disketu s upravljaèkim programom (na primer, disketu Duralink64 for Windows NT) i pritisnite dugme OK. 8. U prozoru Select OEM Option, pritisnite model mrežne kartice koja je instalirana (u našem sluèaju DuraLAN) i pritisnite dugme OK. 9. U prozoru koji æe se pojaviti (na primer, prozor Adaptec DuraLAN NIC Driver Installation) izaberite upravljaèki program i pritisnite dugme OK. 10. Nastavite instaliranje svih neophodnih upravljaèkih programa. 22.2.4.6 Verifikovanje upravljaèkih programa Po instaliranju upravljaèkih programa, uradite sledeæe da biste proverili pravilno instaliranje standardnog upravljaèkog programa za Windows NT: 1. U meniju Start izaberite Settings I Control Panel. 2. U Control Panelu dvaput pritisnite ikonicu System. 3. Na kartici Device Manager pronaðite stavku Network Adapters. 4. Unutar te stavke trebalo bi da se pojavi i mrežna kartica koju ste instalirali. Pritisnite dugme OK. Ako se nova mrežna kartica ne pojavljuje u delu Network Adapters, niste je pravilno instalirali. 5. Ukoliko se pored naziva nove mrežne kartice nalazi žuti uskliènik, verovatno je upravljaèki program neodgovarajuæi ili ošteæen. Uklonite ga iz sistema i ponovo instalirajte (ako je moguæe, potražite ažuriranu verziju). 6. Kada se u delu Network Adapters nalaze i stara i nova mrežna kartica, staru slobodno uklonite iz Device Managera (istaknite staru karticu i pritisnite dugme Remove). 22.2.5 NADOGRADNJA UREÐAJA ZA SKLADIŠTENJE PODATAKA Mreže u velikoj meri zavise od ureðaja za skladištenje mnogih neophodnih datoteka i aplikacija. To znaèi da æete morati redovno da dodajete i zamenjujete diskove kako biste server prilagodili trenutnim potrebama i zahtevima. Serveri obièno koriste izmenjive medijume i diskove koji se mogu menjati bez iskljuèivanja raèunara (slika 22.1). U kategoriju izmenjivih medijuma spadaju diskete, trake i kompakt diskovi, dok kategoriji diskova koji se mogu menjati bez iskljuèivanja raèunara pripadaju svi tipovi SCSI èvrstih diskova, najèešæe konfigurisanih za rad u redundantnom nizu nezavisnih diskova (RAID). ALEXA 2002

11/711

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

SLIKA 22.1 Server Gateway 7400 za skladištenje podataka koristi diskove koji se mogu menjati bez iskljuèivanja napajanja 22.2.5.1 Ureðaji s izmenjivim medijumima Ureðaji s izmenjivim medijumima mogu se ukloniti iz servera na sledeæi naèin: 1. Izvucite, do graniènika, server iz ormana u kojem se nalazi i uklonite prednju ploèu. 2. Uklonite podupiraè u obliku slova Y i podupiraè držaèa kartice. 3. Gurnite okvir osnove da biste pristupili kablovima u kuæištu. 4. Podignite zaštitni poklopac i iskljuèile napojni kabl i signalne kablove. 5. Uklonite dva zavrtnja iz prednjeg ležišta. 6. Uklonite dva zavrtnja koji uèvršæuju ureðaj i izvucite ga. Obrnuti postupak važi za instaliranje ureðaja. Ne zaboravite da se ne mogu svi ureðaji instalirati u sva ležišta. Na primer, disketna jedinica za diskete kapaciteta 1,44 MB može se instalirati samo u ležišta 5 i 6, CD ureðaj u ležište 5 a ureðaj TurboDAT samo u ležište 7. Iz dokumentacije servera saznaæete koji se ureðaj može instalirati u koje ležište. 22.2.5.2 Ureðaji koji se mogu menjati bez iskljuèivanja raèunara Kao što im samo ime kaže, ovi ureðaji se mogu menjati dok je server pod naponom. U veæini sluèajeva, na ovim ureðajima nije neophodno podešavati SCSI identifikacione kratkospojnike - identifikacioni broj SCSI ureðaja automatski postavlja matièna ploèa za odgovarajuæu utiènicu. Kada menjate disk konfigurisan za toleranciju otkaza, automatski æe biti obnovljen sadržaj diska koji je umetnut. Tokom obnavljanja sadržaja, LED dioda æe tretpati zelenom bojom, sve dok se postupak ne završi. Prilikom zamene ovih èvrstih diskova morate se pridržavati sledeæih smernica: ¦ Nikada odjednom ne uklanjajte više od jednog diska. Kada se neki disk zamenjuje drugim, kontroler koristi podatke sa ostalih diskova u nizu da bi rekonstruisao podatke. Ako uklonite dva ili više diskova, ceo skup podataka neophodan za obnavljanje sadržaja neæe biti dostupan. ¦ Nikada ne uklanjajte disk kuji radi u situacijama kada je neki drugi disk otkazao. Diskovi koji su otkazali biæe oznaèeni LED diodama boje æilibara. ALEXA 2002

12/712

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

Ukoliko se tokom zamenjivanja neispravnog diska ukloni trenutno aktivan disk, podaci æe bili trajno izgubljeni. ¦ Nikada ne uklanjajte disk dok se obnavlja sadržaj nekog drugog diska. Kad god se obnavlja sadržaj nekog diska, njegova LED dioda æe treptati zeleno. Podaci sa uklonjenog diska obnavljaju se na osnovu rezervnih kopija s drugih diskova. ¦ Nikada ne iskljuèujte sistem za skladištenje podataka dok je server ukljuèen. U tom sluèaju, SMART kontroler servera prijaviæe da su svi diskovi otkazali, što može da bude uzrok trajnog gubitka podataka. ¦ Ako instalirate rezervni disk, saèekajte da se završi obnavljanje podataka pre nego što uklonite disk koji je otkazao. Kada neki disk otkaže, rezervni æe postati aktivan i zapoèeæe obnavljanje podataka. Tek kada se taj postupak završi, disk koji je otkazao možete zameniti novim. Ne zamenjujte neispravan disk rezervnim. ¦ Ako je disk zamenjen dok je sistem bio iskljuèen, nakon ukljuèivanja servera pojaviæe se poruka o grešci testa POST (npr. kod 1786). Kada se to dogodi, moraæete da izaberete jednu od dve moguænosti: nastavite s podizanjem sistema i obnovite podatke ili nastavite podizanje bez obnavljanja podataka (biæe trajno izgubljeni). Èvrsti disk ovog tipa zamenjuje se relativno lako. U veæini sluèajeva diskovima se prilazi s prednje strane ormana i nije neophodno izvlaèiti server. Da biste izvadili disk, pritisnite jezièke za otpuštanje na polugama izbacivaèa i poluge izvucite napolje (slika 22.2). Na taj naèin, disk æete izvuæi iz konektora na zadnjoj strani. Novi disk umetnite pomoæu voðica, sve do kraja kuæišta za diskove. Povežite ga s konektorima na zadnjoj strani i vratite poluge izbacivaèa na mesto. Kada postavljate kablove, vodite raèuna da se ne naðu na mestima gde bi mogli biti priklješteni ili izlomljeni.

SLIKA 22.2 Instaliranje èvrstog diska bez iskljuèivanja raèunara. Èesto SCSIdiskovi na jednoj SCSI magistrali moraju biti unutrašnji (u serveru) ili u spoljašnjem sistemu za skladištenje podataka, ali se ne smeju kombinovati. Konfiguracija sa unutrašnjim i spoljašnjim SCSI diskovima zahteva više od jednog jednokanalnog SCSI kontrolera. Višekanalni kontroler podržava unutrašnje i spoljašnje SCSI èvrste diskove na zasebnim SCSI magistralama. ALEXA 2002

13/713

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

22.2.6 NADOGRADNJA MEMORIJE Memorija se u serverima èesto instalira u vidu DIMM modula, a tipièna matièna ploèa za servere podržava od 768 MB do 1 GB (ili više) brze sinhrone DRAM (SDRAM) memorije u najviše èetiri podnožja za DIMM module (na primer, èetiri modula kapaciteta 256 MB). U nekim serverima koriste se Rambus memorijski moduli (RDRAM) koji se umeæu u RIMM podnožja (engl. Rambus Mine Memory Module). S poveæanjem složenosti servera i saobraæaja u mreži, potrebno je više memorije za upravljanje i rad s velikim brojem otvorenih datoteka. Pošto æete možda morati da nadogradite memoriju postojeæe konfiguracije, razmotriæemo prvo kako se uklanjaju DIMM moduli: Svi tipovi memorijskih modula izuzetno su osetljivi na elektrostatièko pražnjenje. Zato obavezno preduzmite sve mere predostrožnosti kada radite s DIM ili RIMM modulima. 1. Otvorile server (ako nije otvoren) i pronaðite DIMM podnožja. 2. Lagano pritisnite poluge izbacivaèa ka spolja i nadole da biste izbacili modul iz podnožja. 3. Modul pridržavajte samo na krajevima (nikako ne dodirujte komponente ili konektore sa zlatnim krajevima) i pažljivo ga izvucite. Stari modul ubacite u antistatièko pakovanje. 4. Ponovite prethodne korake za sve preostale module. S najveæom moguæom pažnjom uklanjajte ili instalirajte memorijske module - prevelik pritisak može da ošteti podnožje (i uništi matiènu ploèu). Pritisnite poluge izbacivaèa samo onoliko koliko je dovoljno da biste oslobodili ili prièvrstili modul. Moduli se mogu umetnuti u podnožje samo na jedan naèin. Prouèite dokumentaciju matiène ploèe i izaberite jedan ili više DIMM modula da biste obezbedili odgovarajuæu velièinu memorije za server. DIMM module birate na osnovu kapaciteta (na primer, 128 MB), tipa memorije (na primer, SDRAM), brzine (primera radi, ciklus od 8 nanosekundi) i provere greške (na primer, parnost, neparnost, ECC ili ne-ECC). DIMM module æete instalirati na sledeci naèin: DIMM moduli i kontakti na konektorima ponekad se prave od kalaja ili zlata. Zato mešanje razlièitih metala (na primer, modul sa zlatnim kontaktima i podnožje s kalajnim kontaktima) može da bude uzrok kasnijem otkazivanju memorijskih modula - a to dovodi do gubitka podataka. U podnožja sa zlatnim konektorima instalirajte samo isto takve DIMM module. 1. Otvorite server i pronaðite podnožja za DIMM module. 2. Držite modul za njegove krajeve i izvadite ga iz antistatièkog pakovanja. 3. Poravnajte dva useka na dnu modula s klinovima u podnožju. 4. Umetnite modul u podnožje i pritisnite ga sve dok pravilno ne nalegne. 5. Nežno pritisnite plastiène poluge s obe strane podnožja i postavite ih u uspravan položaj („zakljuèano”). 6. Postupak ponovite i za sve ostale DIMM module. ALEXA 2002

14/714

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

22.2.7 NADOGRADNJA PROCESORA Matièna ploèa servera obièno može da primi dva ili èetiri (pa i više) procesora. Iako obièni korisnici najèešæe rade za raèunarom s jednim procesorom, mrežni serveri imaju dodatne procesore zbog veæeg broja korisnika i otvorenih datoteka. U takvim situacijama za svaki procesor je neophodno instalirati i odgovarajuæi ventilator/hladnjak, a potrebna je i terminatorska kartica za neiskorišæena podnožja za procesore. U dokumentaciji matiène ploèe servera naæi æete informacije o kompatibilnim procesorima (na primer, jedan ili dva procesora Pentium III na 1 GHz). Ako dodajete drugi procesor, najpre utvrdite da li se novi procesor slaže s postojeæim (ukljuèujuæi i proizvodnu reviziju procesora) i proverite da li se bez problema može koristiti s originalnim procesorom. Svi procesori su izuzetno osetljivi na pražnjenje statièkog elektriciteta. Tokom rada s procesorom preduzmite sve neophodne mere zaštite. Izaberite jedan ili više odgovarajuæih procesora za matiènu ploèu servera i proverite da li su ventilatori, odnosno hladnjaci instalirani na odgovarajuæi naèin. Pronaðite podnožja za procesore na matiènoj ploèi, kao i male konektore za ventilator pored svakog podnožja. Praktièno sve moderne matiène ploèe za servere automatski æe detektovati procesor i podesiti brzinu magistrale, umnožak osnovne frekvencije i napon napajanja. To znaèi da æete samo u retkim sluèajevima morati da podešavate kratkospojnike da biste matiènu ploèu pripremili za nov procesor. Opisaæemo osnovni postupak instaliranja procesora. Ako je server radio, postojeæi procesor i hladnjak biæe vruæi. Da biste spreèili opekotine, ostavite sistem iskljuèen najmanje 15 minuta pre nego što zapoènete instaliranje novog procesora. 1. Otvorite server (ako nije otvoren) i pronaðite podnožje za procesor. 2. Ako server ima jedan procesor, a vi dodajete još jedan, morate izvaditi terminatorsku karticu iz prvog praznog podnožja. Pažljivo pritisnite jezièak mehanizma za prièvršæivanje sve dok ne bude moguæe da se kartica zakretanjem izvuèe iz podnožja. To æete uraditi tako što æete karticu držati za stranu koja je najbliža mehanizmu, obrtaæete drugu stranu i izvuæi je iz utiènice. Kada oslobodite jednu stranu, drugu jednostavno izvucite iz utiènice. Da bi server radio pouzdano, morate instalirati terminatorsku karticu u sve slobodne utiènice za procesore. Ta kartica se sastoji od odgovarajuæih elektriènih kola i dela za zatvaranje strujnog kola takta. Server možda neæete moæi ni da ukljuèite ako se kartice ne nalaze u svim slobodnim utiènicama. 3. Ako server ima jedan procesor koji hoæete da zamenite, ostavite terminatorsku karticu na njenom mestu. Izvadite procesor koji zamenjujete. 4. Ako server ima dva procesora, a vi želite da zamenite jedan ili oba, izvadite ih iz podnožja. 5. Izvadite nov procesor iz antistatièkog pakovanja i postavite procesor iznad podnožja na odgovarajuæi naèin, posebno vodeæi raèuna da se kontaktna nožica 1 naðe na pravom mestu. Ako je reè o procesoru u kutiji, gurnite ga u mehanizam za prièvršæivanje. Pritisnite nadole, ravnomerno duž obe gornje strane, sve dok procesor ne „sedne” na svoje mesto. ALEXA 2002

15/715

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

6. Za procesore koji se neposredno ubacuju u podnožja, postupak je slièan, s tim što na kraju treba zatvoriti i zakljuèati ZIF polugu. Uzemljeni mehanizmi za prièvršæivanje (Grounded Retention Mechanism, GRM) nisu kompatibilni s procesorima tipa SECC - novi mehanizmi GRM podržavaju samo procesore tipa SECC2 (na prirner, Pentium II/III Xeon). Ako planirate instaliranje procesora tipa SECC (tj. obiènih procesora Pentium II/III), morate koristiti univerzalni mehanizam za prièvršæivanje (Universal Retention Mechanism, URM). 7. Prikljuèite kabl za napajanje ventilatora preko konektora s tri iglice na matiènoj ploèi. 8. Zatvorite kuæište servera i zaštitite poklopac. 9. Povežite sve preostale spoljne kablove i prikljuèite napojni kabl. 10. Ukljuèite monitor a zatim i server. Pokrenite program CMOS Setup da biste konfigurisali matiènu ploèu, memoriju i procesor(e). 22.2.7.1 Procesorska kartica U nekim sluèajevima serveri predviðeni za instaliranje u orman (posebno stariji serveri kao što je Compaq ProLiant 4500) imaju procesore na izmenjivim karticama (slika 22.3). Takva procesorska kartica obièno sadrži BIOS i mnoge osnovne procesorske elemente koji se u normalnim serverima nalaze na matiènoj ploèi. To omoguæava projektantima da pojednostave glavnu ploèu i instaliraju procesorsku karticu kao karticu za proširenje koja se lako može zameniti ili nadograditi. Moderna tehnologija prenošenja signala na visokim frekvencijama ne slaže se dobro s tehnologijom procesorskih kartica, tako da se procesori nalaze na matiènim ploèama (praktièno isto kao u stonim raèunarima).

SLIKA 22.3 Uklanjanje procesora i neobaveznih kartica iz servera 22.2.7.2 Usklaðivanje procesora Èak se i procesori iste brzine i napona napajanja neznatno interno razlikuju. Do takvih razlika dolazi prilikom popravke grešaka i poboljšanja performansi procesora. U mnogim sluèajevima, procesori koji se koriste u tipiènom mrežnom serveru usklaðeni su. To znaèi da im isti nisu samo brzina i napon napajanja, veæ i da su svi na istom nivou projektantskih revizija. Na primer, nivo revizije ALEXA 2002

16/716

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

procesora oznaèava se takozvanim brojevima „S-spec”. Usklaðivanje nije obavezno za sve serverske matiène ploèe (najnovije matiène ploèe su tolerantnije na neusklaðenost procesora), ali se ono generalno smatra najboljom podrazumevanom strategijom konfigurisanja servera. Ako je za server koji koristite neophodno uskladiti procesore, ali niste u moguænosti da nov procesor uskladite s postojeæim (primera radi, zbog prastarog nivoa revizije postojeæeg procesora), moraæete da instalirate kompletno nove, usklaðene procesore.

22.3 OTKRIVANJE I REŠAVANJE SUKOBA Svi ureðaji instalirani u serveru (na primer, mrežna ili video kartica) koriste sistemske resurse kako bi privukli pažnju sistema i razmenjivali podatke s memorijom i procesorom. Svi raèunari (ukljuèujuæi i servere) imaju ogranièene resurse, a dva ureðaja nikada ne mogu istovremeno da koriste isti resurs jer nastaje hardverski sukob. Softver niskog nivoa (kao što je upravljaèki program) koji koristi sistemske resurse, tokom normalnog rada takoðe može da doðe u sukob s drugim softverom. U ovom delu poglavlja objasniæemo koncept sistemskih resursa i pokazati vam kako se otkrivaju i rešavaju sukobi hardvera i sukobi softvera. 22.3.1 SISTEMSKI RESURSI Kljuè uspešnog otkrivanja i eliminisanja sukoba jeste razumevanje znaèaja svakog sistemskog resursa. Lièni raèunari serveri imaju tri vrste resursa: vektore prekida (IRQ), DMA kanale i I/O podruèja. Mnogi kontroleri i mrežni ureðaji koriste i BIOS, što zahteva i korišæenje memorijskog prostora. Ne potcenjujte važnost resursa - sukobi mogu da se jave uvek i na bilo kom mestu, a posledice mogu biti ozbiljne. 22.3.1.1 Vektori prekida Prekid (engl. interrupt) verovatno je najpoznatiji i najbolje prouèen tip resursa. Prekidi se koriste da bi se na neki ureðaj skrenula pažnja procesora. Oni omoguæavaju ureðaju ili podsistemu da radi u pozadini sve dok se ne desi dogaðaj koji zahteva procesorsko vreme i rad. Taj dogaðaj može da bude prijem znaka na serijskom prikljuèku, pritisak tastera na tastaturi ili bilo koja druga realna situacija. Prekid se aktivira dostizanjem logièkog nivoa na jednoj od fizièkih linija za zahtev za prekid kojima se pristupa preko magistrala matiène ploèe. ATkompatibilni raèunari imaju 16 IRQ linija (oznaèenih od IRQ 0 do IRQ 15), što je navedeno u tabeli 22-2. Imajte na umu da su u tabeli 22-2 navedeni samo najèešæi hardverski prekidi. Postoji èitav niz prekida koje generišu procesor i programi. Posle pojave okidaèkog signala prekida, potprogram za upravljanje prekidom snima stanja procesorskih registara u jedan mali deo memorije (koji se zove stek), a zatim upuæuje procesor na tabelu vektora prekida. To je lista programskih lokacija koje odgovaraju odreðenom prekidu. Kada doðe do prekida, procesor æe iz tabele vektora prekida saznati na kojoj se adresi nalazi potprogram za upravljanje prekidom, „skoèiti” do te adrese i izvršiti potprogram. U veæini sluèajeva, program za upravljanje prekidom je upravljaèki program pridružen ALEXA 2002

17/717

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

TABELA 22.2 LISTA TIPIÈNIH PREKIDA IRQ 0 1 2

Funkcija Èip sistemskog èasovnika Èip kontrolera tastature

3

Èip drugog IRQ kontrolera Serijski prikljuèak 2 (CIM2: 2F8h-2FFh i COM4: 2E8h-2EFh)

4

Serijski prikljuèak 1 (CIM1: 3F8h-3FFh i COM3: 3E8h-3EFh)

5

Paralelni prikljèak 2 (LPT2: 378h ili 278h)

6

Kontroler disketne jedinice

7

Paralelni prikljkuèak 1 (LPT1: 3BCh (mono) ili 378h (kolor)

8

Èasovnik realnog vremena (RTC) Neiskorišãen (preusmerava se na IRQ2)

9 10

USB (na raèunarima sa univerzalnom serijkom magistralom - može se iskljuèiti)

11

Zvuèni sistem Windowsa (na raèunarima koji ga podržavaju - može se iskljuèiti)

12

Prikljuèak za miša na matiènoj ploèi (PS/2 prikljuèak)

13 14

Matematièki koprocesor Primarni kontroler AT/IDE èvrstog diska Sekundarni kontroler AT/IDE èvrstog diska (na raèunarima koji ga podržavaju - može se iskljuèiti)

15

ureðaju ili kartici koja je generisala prekid. Na pnmer, zahtev za prekid koji je uputila mrežna kartica najverovatnije æe aktivirati upravljaèki program kartice. U sluèaju kontrolera èvrstog diska, IRQ poziva BIOS ROM kód koji upravlja diskom. Kada potprogram za upravljanje prekidom završi svoj rad, sa steka se obnavljaju sadržaji procesorskih registara i procesor normalno nastavlja rad. Vama kao tehnièaru nije presudno važno da potpuno razumete kako se prekidi inicijalizuju i omoguæavaju, ali osnovnu terminologiju morate da znate. Izraz „dodeljen” jednostavno znaèi da je ureðaj podešen tako da može da generiše odreðeni IRQ signal. Na primer, tipiènom kontroleru IDE èvrstog diska dodeljuje se IRQ 14 (primarni kontroler) i IRQ 15 (sekundarni kontroler). Signali se obièno dodeljuju pomoæu jednog ili više kratkospojnika ili DIP prekidaèa, ili se automatski konfigurišu na ureðajima koji podržavaju tehnologiju „utakni i koristi”. Prekidi se mogu i selektivno omoguæavati ili iskljuèivati pod kontrolom softvera. U „omoguæenom” prekidu PIC je programiran da prosledi IRQ zahtev procesoru. To što je prekid omoguæen ne znaèi da mu je dodeljen neki ureðaj. Konaèno, „aktivan” prekid je linija na kojoj se generišu stvarni IRQ zahtevi. Imajte na umu da aktivan istovremeno ne znaèi dodeljen ili omoguæen. 22.3.1.2 DMA kanali Procesor je najèešæe zaposlen prenošenjem podataka. S podjednakom lakoæom ih prenosi iz jedne memorijske ili ulazno/izlazne (U/I) lokacije u drugu, ili iz memorije do U/I ureðaja i natrag. Projektanti raèunara su shvatili da je prenošenje velikog broja podataka (reè po reè) kroz procesor ogromno gubljenje vremena. Tokom prenošenja podataka procesor ništa ne obraðuje - samo ih premešta s jednog mesta na drugo. Kada bi postojao naèin da se procesor oslobodi takvih redundantnih poslova, podaci bi se prenosili mnogo brže. Tehnika direktnog pristupa memoriji (engl. Direct Memory Access, DMA) omoguæava prenošenje velikog broja podataka iz memorije u U/I lokaciju ili obratno, bez neposredne ALEXA 2002

18/718

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

Kao i kod vektora prekida, DMA kanal se bira podešavanjem kratkospojnika ili DIP prekidaèa na posebnoj kartici (ili pomoæu tehnologije „utakni i koristi”). Kada se kartica instalira u podnožje, parametar kanala uspostavlja vezu izmeðu kartice i DMA kontrolera. DMA prenos zapoèinje DMA signalom (DRQ) koji šalje odgovarajuæi ureðaj (kontroler disketne jedinice, na primer). Ako je kanal prethodno ukljuèen preko upravljaèkog programa ili rutine u BIOS-u, zahtev æe stiæi do odgovarajuæeg DMA kontrolera na matiènoj ploèi. On æe zahev Hold poslati procesoru, koji odgovara signalom Hold Acknowledge (HLDA). Kada DMA kontroler primi HLDA signal, nareðuje kontroleru magistrale da iskljuèi procesor s magistrale za proširenje i omoguæi DMA kontroleru da preuzme kontrolu magistrale. Kontroler zatim šalje signal DMA Acknowledge (DACK) ureðaju koji je zatražio direktan pristup memoriji, i tada može da zapoène prenos podataka. Na kraju prenosa, DMA kontroler æe ponovo povezati procesor s magistralom i poslati svoj zahtev DROP - procesor nastavlja da radi od mesta na kojem je prekinut. U tabeli 22.3 navedena su uobièajena dodeljivanja DMA kanala. TABELA 22.3 LISTA UOBIÈAJENIH DODELJIVANJA DMA KANALA DMA

Tradicionalna funkcija

Sadašnja funkcija

Osvežavanje dinamièke RAM memorije

2

Neiskorišãeno Kontroler disketne jedinice

Audio sistem Audio sistem i paralelni prikljuèak Kontroler disketne jedinice

3

Neiskorišãeno

ECP paralelni prikljuèak ili audio sistem

4

Rezervisano (koristi se interno)

Rezervisano (koristi se interno)

5

Neiskorišãeno

Neiskorišãeno

6

Neiskorišãeno Neiskorišãeno

Neiskorišãeno Neiskorišãeno

0 1

7

Èesto prateæi upravljaèki programi moraju da koriste opciju na komandnoj liniji koja ukazuje na odgovarajuæe dodeljivanje DMA kanala. Dva ili više ureðaja ne mogu da dele DMA kanale. Ako dva ureðaja pokušaju istovremeno da zauzmu isti DMA kanal, nastaje sukob. 22.3.1.3 U/l prostor Svi raèunari imaju prostor za ulazno/izlazne (U/I) prikljuèke. U/I prikljuèak se u velikoj meri ponaša kao memorijska adresa, ali svakako nije namenjen skladištenju podataka. U/I prikljuèak obezbeðuje naèin za direktno komuniciranje raèunara i ureðaja, što raèunaru omoguæava da efikasno prosleðuje komande i podatke izmeðu sistema i brojnih razlièitih ureðaja. Svakom ureðaju se dodeljuje jedinstvena adresa (ili opseg adresa). U tabeli 22.4 navedene su uobièajene veze adresa i ureðaja. U/I adrese se obièno dodeljuju ruèno, podešavanjem kratkospojnika ili DIP prekidaèa na samom ureðaju (ili automatski, što omoguæava tehnologija „utakni i koristi”). Kao i u sluèaju drugih sistemskih resursa, od kljuène je važnosti da jedan U/I prikljuèak istovremeno ne koriste dva ili više ureðaja. Ako se U/I adrese preklope, javlja se hardverski sukob, a tada komande namenjene jednom ureðaju drugi ureðaj može pogrešno da protumaèi. Imajte na umu da neki ureðaji mogu da dobiju razlièite U/I adrese, dok drugi ne mogu. ALEXA 2002

19/719

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

TABELA 22.4 UOBIÈAJENO DODELJENE U/I ADRESE Adresni opseg

Uobièajeno dodeljen

0000h-000Fh 0020h-0021h 002Eh-002Fh

PIIX4 - DMA1 PII4 - kontroler prekida 1 Konfiguracioni registar Super U/I kontrolera

0040h-0043h

PIIX4 - brojaè/èasovnik 1

0048h-004Bh 0060h

PIIX4 - brojaè/èasovnik 2 Bajt kontrole tastature - resetovanje IRQ-a

0061h

PIIX4 - nemaskiran prekid, kontrola zvuènika

0064h

Kontroler tastature, CMD/STAT bajt

0070h

(Bit 7) PIIX4 - omoguãavanje nemaskiranog prekida

0070h

(Bitovi 6-0) PIIX4 - adresa èasovnika realnog vremena

0071h

PIIX4 - èasovnik realnog vremena , podaci

0078h

Rezervisano

0079h 0081h-008Fh

Rezervisano PIIX4 - DMA stranièni registri

00A0h-00A1h

PIIX4 - kontroler prekida 2

00B2h-00B3h

Kntroler naprednog upravljanja napajanjem

00C0h-00DEh

PIIX4 - DMA2

00F0h

Greška numerièkog resetovanja

0170h-0177h

Sekundarni IDE kontroler

01F0h-01F7h

Primarni IDE kontroler

0200h-0207h

Prikljuèak za audio/palicu za igranje

0220h-022Fh

Audio (kompatibilan sa Sound Blasterom)

0240h-024Fh

Audio (kompatibilan sa Sound Blasterom)

0278h-027Fh

LPT2

0290h-0297h

Upravljanje proširenjima hardvera

02E8h-02EFh

COM4/video (8514A)

02F8h-02FFh

COM2

0300h-0301h

MPU - 401 (MIDI)

0330h-0331h

MPU - 401 (MIDI)

0332h-0333h

MPU - 401 (MIDI)

0334h-0335h

MPU - 401 (MIDI)

0376h

Komandni prikljuèak sekundarnog IDE kanala

0377h

Komandni prikljuèak sekundarne disketne jedinice

0378h-037Fh

LPT1

0388h-038Dh

AdLib (FM sintetizator)

03B4h-03B5h

Video (VGA)

03BAh

Video (VGA)

03BCh-03BFh

LPT3

03C0h-03CAh

Video (VGA)

03CCh

Video (VGA)

03CEh-03CFh

Video (VGA)

ALEXA 2002

20/720

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

TABELA 22.4 UOBIÈAJENO DODELJENE U/I ADRESE Adresni opseg

Uobièajeno dodeljen

03D4h-03D5h 03DAh

Video (VGA) Video (VGA)

03E8h-03EFh

COM3 Kanal primarne disketne jedinice

03F0h-03F5h 03F6h 03F7h

Komandni prikljuèak primarnog IDE kanala

03F8h-03FFh

COM1

04D0h-04D1h

PCI okidan ivicom ili nivoom

0530h-0537h

Windows Sound System

0604h-060Bh

Windows Sound System

LPTn+400h

ECP prikljuèak, LPT n bazna adresa + 400h

0CF8h-0CFBh

Adresni registar PCI konfiguracije

0CF9h

Kontrolni registar za turbo režim i resetovanje

0CFCh-0CFFh

Registar podataka PCI konfiguracije

0E80h-0E87h

Windows Sound System

0F40h-0F47h

Windows Sound System

0F86h-0F87h

Yamamha OPL3-SA konfiguracija

FF00h-FF07h

Glavni registar IDE magistrale Glavni IDE registar primarne magistrale Glavni IDE registar sekundarne magistrale

FFA0h-FFA7h FFA8h-FFAFh

Komandni prikljuèak primarne disketne jedinice

22.3.1.4 Dodeljivanje memorije Memorija je još jedan važan resurs raèunara. Dok su se nekadašnji ureðaji oslanjali na dodeljivanje IRQ signala, DMA kanala i U/I prikljuèaka, veæina modernih ureðaja (na prirner, SCSI kontroleri, mrežne kartice, grafièke kartice, modemi itd.) zahteva memorijski prostor koji æe podržavati BIOS ROM samog ureðaja (firmver). Nemoguæe je da doðe do preklapanja adresnog prostora ROM memorije, jer bi se inaèe javio sukob. U tabeli 22.5 data je memorijska mapa modernog liènog raèunara. TABELA 22.5 TIPIÈNA MEMORIJSKA MAPA LIÈNOG RAÈUNARA Memorijski opseg

Adresni opseg

Velièina

Opis Proširena memorija

EC000 - EFFFF

255 MB 64 KB 16 KB

936K - 944K

EA000 - EBFFF

8 KB

ESCD (PnP/DMI konfiguracija)

932K - 936K

E9000 - E9FFF

4 KB

928K - 932K

E8000 - E8FFF

4 KB

Rezervisano za BIOS Logotip proizvoðaèa

896K - 928K

E0000 - E7FFF

32 KB

POST BIOS (dostupan kao gornji memorijski blok, UMB)

800K - 896K

C8000 - DFFFF

96 KB

Raspoloživa gornja DOS memorija

640K - 800K

A0000 - C7FFF

160 KB

Video memorija i BIOS

639K - 640K

9FC00 - 9FFFF

1 KB

Podaci pro[irenog BIOS-a

512K - 639K

80000 - 9F8FF

127 KB

Pro[irena konvencionalna memorija

0K - 512K

00000 - 7FFFF

512 KB

Konvencionalna memorija

1024K- 262144K 960K - 1024K 944K - 960K

100000 - 10000000 F0000 - FFFFF

ALEXA 2002

21/721

BIOS Blok za podizanje (dostupan kao gornji memorijski blok, UMB)

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

22.3.2 PREPOZNAVANJE I REŠAVANJE SUKOBA Sukobi su gotovo uvek rezultat neodgovarajuæe nadogradnje ili ažuriranja. Ako primenite pravilo Last Upgrade, biæete upozoreni na moguænost pojavljivanja problema. Pravilo se sastoji od tri dela: ¦ Nedavno je sistemu dodat hardverski ureðaj i/ili softver. ¦ Problem se pojavio posle dodavanja hardvera i/ili softvera. ¦ Sistem je dobro radio pre dodavanja hardvera i/ili softvera. Ako su sve ove tri stavke istinite, verovatno je nastao hardverski ili softverski sukob (a da nije reè o neispravnom ureðaju). Za razliku od veæine ostalih problema koji su specifièni za neispravan podsklop, sukobi se obièno manifestuju kao opštiji problemi. Sledeæi simptomi su tipièni za ozbiljne hardverske ili softverske sukobe: ¦ Sistem se „zamrzava” tokom testa POST ili inicijalizacije operativnog sistema. ¦ Sistem se „zamrzava” tokom rada odreðene aplikacije. ¦ Sistem se „zamrzava” kada se koristi odreðeni ureðaj (TWAIN skener). ¦ Sistem se „zamrzava” nasumice ili bez upozorenja, bez obzira na aktivnu aplikaciju. ¦ Sistem se održava u radu, ali ureðaj koji je dodat ne funkcioniše (i ako je naizgled savršeno konfigurisan). Ureðaji koji su bili u sistemu rade normalno. ¦ Sistem se održava u radu, ali ureðaj ili aplikacija koji su ranije radili sada ne funkcionišu. Dodati ureðaj rade ili ne rade na odgovarajuæi naèin. Ozbiljnost i uèestalost otkaza (kao i trenutak kada dolazi do otkaza) zavise od ureðaja koji izazivaju sukob, resursa koji dolazi u sukob s ureðajima (na primer, IRQ, DMA kanali ili U/I adrese) i funkcije koju raèunar obavlja kada doðe do sukoba. Pošto je svaki raèunar opremljen i konfigurisan na svoj naèin, praktièno je nemoguæe preciznije predvideti simptome sukoba. 22.3.2.1 Potvrðivanje i rešavanje sukoba Prepoznavanje moguænosti da doðe do sukoba je jedno, a potvrðivanje i rešavanje sasvim drugo. Na raspolaganju su vam neke vrlo efikasne taktike za razrešenje sukoba. Prvo pravilo rešavanja sukoba je poslednji ušao, prvi izlazi (engl. Last In First Out, LIFO). Princip LIFO kaže da se najbrže prevazilazi sukob kada se ukloni ureðaj ili softver koji je sukob izazvao. Drugim reèima, ako ste instalirali karticu X pa je kartica Y prestala da radi, sukob verovatno izaziva kartica X pa je treba ukloniti i kartica Y æe nastaviti normalno da radi. Isti princip važi i za softver. Ako ste instalirali novu aplikaciju, a zatim otkrili da postojeæa aplikacija više ne može da se koristi, uzrok problema je nova aplikacija. Nažalost, uklanjanje izazivaèa sukoba nije dovoljno da bi se sukob potpuno rešio. Morate instalirati nov ureðaj ili softver, ali tako da više ne postoji moguænost pojavljivanja problema. 22.3.2.2 Rešavanje softverskih sukoba Potencijalan uzrok sukoba su upravljaèki programi. Tokom nekih hardverskih nadogradnji servera neophodno je instalirati jedan iii više upravljaèkih programa realnog režima (poznatih i kao DOS upravljaèki programi). Oni se pozivaju ALEXA 2002

22/722

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

iz datoteke CONFIG.SYS tokom inicijalizacije sistema (ili se uèitavaju s Windowsom) i koriste niz parametara komandne linije da bi naznaèili koji se sistemski resursi upotrebljavaju. To je neophodan postupak da bi se obezbedilo da upravljaèki program normalno upravlja ureðajem i vrlo je èest kod NetWare servera. Ako se opcije komandne linije korišæene za upravljaèki program ne slažu s parametrima hardvera (ili preklapaju parametre nekog drugog upravljaèkog programa) mogu se javiti problemi u sistemu. Ukoliko sumnjate da je uzroènik problema upravljaèki program, pronaðite njegovu referencu u datoteci CONFIG.SYS i iskljuèite ga tako što æete ispred komandne linije postaviti komandu REM, recimo: REM DEVICE = C: \DHIVERS\NEWDRIVE.SYS /A360 /I:5 Komanda REM prevodi komandnu liniju u „REMark” (napomena), a lako se može izbrisati ako kasnije hoæete da obnovite komandnu liniju. Ne zaboravite da æe ovakvo iskljuèivanje upravljaèkog programa onemoguæiti normalan rad ureðaja, ali ako problem definišete, možete podešavati parametre sve dok ga ne rešite na pravi naèin. Obavezno resetujte raèunar da bi izmene stupile na snagu. Imajte na umu i moguænost da softver, uzroènik problema, možda ima greške ili nedostatke. Stupite u vezu s proizvoðaèem jer je možda objavljena popravka ili zakrpa za koju niste znali. 22.3.2.3 Rešavanje hardverskih sukoba i šifre grešaka Razmotrimo jedan primer. Korisnik je nedavno sistemu dodao CD ureðaj i adaptersku karticu. Instaliranje je proteklo bez ikakvih problema, a korišæeni su podrazumevani parametri. Sve je trajalo desetak minuta. Nekoliko dana kasnije, kada je pokušao da napravi rezervnu kopiju podataka, korisnik je primetio da ureðaj za trake, prikljuèen preko paralelnog prikljuèka, ne odgovara na zahteve (iako je štampaè na istom paralelnom prikljuèku radio dobro). Korisnik je pokušao da podigne sistem pomoæu odgovarajuæe diskete (bez datoteka CONFIG .SYS ili AUTOEXEC.BAT da bi se eliminisali upravljaèki programi), ali nije uspeo da reši problem. Nakon kraæeg razmišljanja, korisnik je iskljuèio sistem, uklonio adaptersku karticu za CD ureðaj i podigao sistem s diskete. Pogaðate, ureðaj za trake je normalno radio. Primeri poput ovog podseæaju tehnièare da hardverski sukobi nisu uvek ogromne greške koje „uništavaju” sistem. U mnogim sluèajevima sukobi imaju bezazlene posiedice. Pošto je poslednji dodat CD ureðaj, trebalo ga je ukloniti prvog. Za otkrivanje uzroka i rešavanje bilo je potrebno pet minuta. Uklanjanje uzroènika problema samo je deo rešavanja - pravi izazov predstavlja ponovno instaliranje ureðaja bez izazivanja sukoba. Sreæom, Windows ima Device Manager koji nadgleda ureðaje u sistemu i identifikuje resurse i upravljaèke programe pridružene svakom ureðaju. Kada, na primer, u Windowsu 2000 otvorite Device Manager, dvaput pritisnite stavku Computer na vrhu liste. Otvoriæe se okvir za dijalog Device Manager. Izaberite View, pa zatim Resources by Type i proširite listu resursa koju hoæete da pregledate (slika 22.4). Tada možete proveriti dodeljene vrednosti za prekide, DMA kanale, U/I adrese ili memoriju. Ovakvom proverom brzo æete ustanoviti koji su resursi dodeljeni ureðajima a koji su slobodni. ALEXA 2002

23/723

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

SLIKA 22.4 Dodeljeni resursi pod Windowsom XP Device Manager Windowsa 95/98/2000 vrlo je moæna alatka koja pomaže korisnicima da ispitaju konfiguraciju i parametre praktièno svih ureðaja u sistemu. Kada se problem javi, u Device Manageru èesto æete identifikovati sukob i doæi do korisnih podataka, što æe vam pomoæi da sukob rešite. Pre nego što predstavimo postupak rešavanja sukoba, prouèiæemo i poruke o greškama koje prikazuje Device Manager. To æete uraditi na sledeæi naèin: 1. Desnim tasterom miša pritisnite My Computer. 2. Pritisnite Properties. 3. Otvorite karticu Hardware i pritisnite dugme Device Manager. 4. Dvaput pritisnite tip ureðaja (na primer, Network adapters) da biste videli sve ureðaje u toj kategoriji. 5. Dvaput pritisnite ureðaj da biste otvorili njegov okvir za dijalog Properties (slika 22.5). 6. Ako se pojavi poruka o grešci, šifra greške æe biti prikazana u polju Device status na kartici General. Ukoliko je ureðaj problematièan, pritisnite dugme Troubleshooter.

SLIKA 22.5 Okvir za dijalog Properties izabranog ureðaja pod Windowsom XP ALEXA 2002

24/724

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

22.3.2.4 Šifre grešaka u Device Manageru Pošto ste otvorili Device Manager, upotrebite ga da biste ispitali status ureðaja. Ako postoji problem, biæe naveden u listi ureðaja ispod stavke Computer. Pored imena ureðaja pojaviæe se simbol koji ukazuje na prirodu problema: ¦ Crni uzviènik u žutom polju ukazuje da ureðaj ima problem (iako možda još uvek radi). Biæe prikazana i šifra greške. ¦ Crveno „X” ukazuje na iskljuèen ureðaj. Ureðaj je fizièki prisutan i troši resurse, ali za njega nije uèitan upravljaèki program zaštiæenog režima. ¦ Kada pregledate resurse ureðaja, plavo slovo „i” u belom polju ukazuje da za taj ureðaj nije potvrðena opcija Use Automatic Settings i da je resurs izabran ruèno. Ovaj simbol ne ukazuje na problem ili iskljuèen ureðaj. ¦ Zeleni upitnik u Device Manageru znaèi da je instaliran samo kompatibilan upravljaèki program - možda nisu dostupne sve funkcije ureðaja. Izaberite ureðaj u Device Manageru i pritisnite dugme Properties. Otvoriæe se istoimeni okvir za dijalog. Kada otvorite karticu Resources (slika 22.6), u oknu Resource settings navode se resursi koje koristi izabrani ureðaj. U polju na dnu okvira za dijalog nalazi se lista problematiènih ureðaja, sa šifrom greške. Posmatrajte polje za potvrdu Use automatic settings. Ako je Windows uspešno prepoznao ureðaj, ovo polje æe biti potvrðeno i ureðaj bi trebalo da radi normalno. Ukoliko su parametri resursa navedeni kao Basic Configuration x (gde je x broj od 0 do 9), možda æete morati da izaberete neku drugu osnovnu konfiguraciju iz liste da biste izmenili konfiguraciju. Ako konfiguracija koju hoæete da pridružite ureðaju nije navedena kao osnovna, pritisnite dugme Change Settings, da biste ruèno podesili parametre resursa. Na primer, da biste izmenili opseg U/I adresa, uradite sledeæe: 1. Pritisnite stavku Input/Output Range i uklonite kvaèicu pored polja za potvrdu Use automatic settings. 2. Pritisnite dugme Change Setting. 3. Izaberite odgovarajuæi opseg U/I adresa za ureðaj.

SLIKA 22.6 Podešavanje parametara resursa pod Windowsom XP ALEXA 2002

25/725

POGLAVLJE 22

ODRŽAVANJE I NADOGRADNJA MREŽE

Ne zaboravite da snimite izmene i resetujete sistem (ako treba). U sluèaju da ureðaj koristi kratkospojnike ili DIP prekidaèe, umesto u okviru za dijalog Properties morate ga konfigurisati ruèno.

Dodatni izvori informacija APC: www.apcc.com Dell: support.dell.com Gateway: www.gateway.com Intel: www.intel.com Kingston: www.kingston.com Microsoft: support.microsoft.com

ALEXA 2002

26/726

23 OSNOVE WEB SERVERA PREGLED POGLAVLJA Osnove softvera za Web servere . . . . . . . . . . . . . 728 Prednosti Weba . . . . . . . . . . . . . . . . 729 Jezici za oznaèavanje . . . . . . . . . . 731 Jezici za pisanje aplikacija i skriptova . . . . . . . . . . . . . . . . 735 Objavljivanje sadržaja . . . . . . . . . .736 IIS 5.0 za Windows 2000 Server . . . . . . . . . . . . . . 740 Instaliranje paketa IIS . . . . . . . . . . 740

I

Brzo postavljanje Web lokacij pomoæu paketa IIS . . .741 Osnove administriranja Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . 742 Osnove bezbednosti Web lokacija . . . . . . . . . . . . . . . 756 Evidencija aktivnosti lokacije . . . . 762 Podešavanje performansi . . . . . . . 767 Dodatni izvori informacija . . . . . . 778

nternet se naglo širi u poslednjih nekoliko godina, uglavnom zbog potrebe za pristupom World Wide Webu (kraæe, Webu). Zaèeci Weba vezuju se za 1989. godinu, kadaje Evropski centar za nuklearna istraživanja u Ženevi pokrenuo projekat objavljivanja i povezivanja istraživaèkih informacija na Internetu. Od tada, Web tehnologije su postale temelj objavljivanja liènih i profesionalnih informacija - danas retko da postoji firma, ustanova ili organizacija koja se nije predstavila na Webu. Èak i pojedinci redovno ažuriraju svoje porodiène Web stranice sa fotografijama i video zapisima. Na Internetu postoje stotine hiljada Web servera, koji održavaju milione Web stranica i opslužuju milione korisnika nezasite kupce, istraživaèe, studente itd.). Vaša kompanijska mreža verovatno sadrži jdan ili više Web servera. U ovom poglavlju upoznaæemo funkcije tipiènog Web servera zasnovanog na Microsoftovom Internet Information Serveru (IIS) 5.0 za Windows 2000 i prouèiæemo neke od uobièajenih problema koji se javljaju tokom rada Web servera na Internetu. ALEXA 2002

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

23.1 OSNOVE SOFTVERA ZA WEB SERVERE Web serveri koriste serverski softver za prihvatanje zahteva Web èitaèa i isporuèivanje datoteka (obièno Web stranica), izvršavaju razne CGI skriptove i šalju rezultate klijentskim aplikacijama. Prvobitni softver za Web radio je s komandne linije. Kako je tehnologija napredovala, grafièki pristup Webu je postao normalna stvar. Poèetkom 1993. godine u amerièkom Nacionalnom centru za superkompjuterske aplikacije (engl. National Center for Supercomputing Applications, NCSA) pod vodstvom Marca Andreessena razvijen je èitaè Mosaic (potpuno grafièki èitaè). Andreessen je kasnije prešao u kompaniju Netscape, gde je razvio èitaè Netscape Navigator koji je najavio eru savremenih Web èitaèa kakve danas imamo. Danas se Web stranice prave pomoæu jezika za oznaèavanje hiperteksta (engl. Hypertext Markup Laguage, HTML), a prenose se pomoæu protokola za prenos hiperteksta (engl. Hypertext Transfer Protocol, HTTP). Web server neprekidno radi i zahteve prima na logièkom prikljuèku serverskog raèunara (obièno na prikljuèku 80). Web èitaèi šalju zahteve na ove prikljuèke. Neki serverski softverski paketi pružaju i druge mrežne usluge, kao što su FTP ili multimedijalne usluge. Uporedo s razvojem softverske podrške za Web èitaèe, u prethodnih nekoliko godina znaèajno se razvio i softver za servere. Dodate su funkcije koje podržavaju nove vrste informacija (posebno multimedijalnih) i razvijeni su novi alati za upravljanje. Na Internetu postoje èak i besplatni serverski softverski paketi. Danas ima više popularnih vrsta serverskog softvera: ¦ Apache Besplatan softver za Web servere koji se može preuzeti sa adrese www.apache.org. Utvrðeno je da približno 50% Web servera koristi Apache. Apache postoji za razlièite raèunarske platforme, kao što su Windows NT/2000, Unix/Linux i Novell NetWare. ¦ Microsoft IIS Softver Microsoft Internet Information Server (IIS) dobija se besplatno uz operativne sisteme Windows NT i 2000. Paket Windows NT Option Pack (može se preuzeti sa Interneta) sadrži komponente za nadogradnju IIS-a na verziju 4.0, uz Windows 2000 dobija se verzija 5.0. Microsoft je za svoje operativne sisteme iz porodice Windows 9x napravio i softver za lièni Web server (Personal Web Server), koji se može preuzeti sa adrese www.microsoft.com ¦ Planet Web Server Proistekao je iz Netscapeove verzije Web servera za preduzeæa, koja je nastala kao rezultat saradnje s kompanijom Sun Microsystems. Ovaj softver danas nudi i održava kompanija iPlanet. Informacije o iPlanetovim serverima naæi æete na adresi http://www.iplanet.com/products/iplanet_Web_enterprise/home_Web_se rver.html ¦ Jigsaw Web Server Web server zasnovan na Javi. Napravila ga je organizacija World Wide Web Consortium. Besplatan je i može se preuzeti sa adrese http://www.w3.org/Jigsaw/. ALEXA 2002

2/728

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

23.1.1 PREDNOSTI WEBA Popularnost Weba proistièe iz njegove izuzetne raznolikosti. Web se tradicionalno koristi za objavljivanje teksta i grafike, ali to je samo deo njegovih osnovnih moguænosti. Napredak Web jezika i poveæanje brzina prenosa podataka dovele su do velikog broja kreativnih ideja, koje se pojavljuju i danas. Savremene Web lokacije omoguæavaju održavanje virtuelnih sastanaka (takozvanih Web konferencija), daljinsko upravljanje ureðajima, daljinski pristup bazama podataka, reprodukovanje radio i TV programa u realnom vremenu, preuzimanje dokumentacije i biblioteka, automatizaciju tehnièke podrške i bezbroj drugih zanimljivih primena. Sledi nekoliko opštih oblasti primene Weba. 23.1.1.1 Distribucija i prikupljanje informacija Postavljanje sadržaja na Web može znaèajno smanjiti potrošnju papira. Umesto da se poruke i obaveštenja o sastancima ili proslavama u firmi štampaju na papiru, efikasnije je napraviti Web stranicu koja æe sadržati sve potrebne informacije. Neæete morati da distribuirate dopise, a stranicu æete moæi mnogo bolje da dizajnirate nego elektronsku poruku. Pored toga, za èitanje nije potrebno da se instalira aplikacija u kojoj je izvorni dokument napravljen (na primer, Adobe Acrobat). Postavljanje dokumenta na Web lokaciju otežava njegovu zloupotrebu. Još jedna prednost objavljivanja dokumenata na Web lokacijama jeste to što možete proveriti da li su proèitani. Niste ogranièeni na to da informacije okaèite i nadate se da æe ih proèitati ljudi kojima su namenjene. Samo napravite odeljak u kojem æe ljudi pritisnuti dugme s natpisom „Proèitao sam i razumeo izložene informacije” i na taj naèin poslati poruku e-pošte kao potvrdu. Na slièan naèin možete sprovesti anketu o prisustvu nekom sastanku - zaposleni se mogu izjasniti da li æe prisustvovati, koliko æe gostiju dovesti i mogu navesti ostale bitne informacije. Komunikacija i saradnja ãaskanje (engl. chat) preko Interneta može omoguæiti „sastanak” ljudi koji su fizièki udaljeni ili prezauzeti. Æaskanje se može ostvariti namenskom aplikacijom ili pomoæu Web èitaèa na odgovarajuæoj Web lokaciji (prednost je to što na ovaj naèin u komunikaciji može uèestvovati svako, a ne samo ljudi koji imaju instaliranu aplikaciju za æaskanje). Video konferencije takoðe možete organizovati pomoæu Weba. Usluge sastanka na Webu (kao što je WebEx, na lokaciji www.webex.com) omoguæavaju korisnicima Weba da pregledaju prezentacije, zajednièki koriste aplikacije i radnu površinu i na taj naèin direktno saraðuju. Aplikacije za planiranje vremena, zasnovane na Webu, mogu se koristiti za planiranje obaveza grupe ljudi u sluèajevima kada virtuelni sastanci nisu moguæi. Na primer, Lotus Organizer ima dodatni program za Web, pa korisnici svoje obaveze mogu planirati na liènim raèunarima ili digitalnim pomoænicima (engl. Personal Digital Assistant, PDA), a zatim napravljeni plan uèitati u svoj kalendar na Webu da bi svi saradnici znali gde se ko nalazi. Posmatrajmo drugi primer: kompanijska Web stranica može zaposlenima pomoæi da pronaðu jedan drugog. Mnoge kompanije s velikim brojem zaposlenih imaju mnogo kancelarija, što može izgledati kao lavirint. U velikim preduzeæima je nemoguæe lièno znati sve zaposlene. Jedno rešenje je da se ALEXA 2002

3/729

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

na mreži napravi mapa prostorija sa ucrtanim mestom svakog zaposlenog. Korisnik može da upiše ime službenika s kojim želi da se sastane, a mapa æe prikazati kancelariju i fotografiju tog službenika. 23.1.1.2 Poboljšavanje tehnièke podrške Centar za podršku korisnicima može biti realizovan na Webu. Mnogi korisnièki zahtevi su predvidivi - žele da pristupe odreðenom direktorijumu, ne mogu da pristupe svojoj elektronskoj pošti, ne mogu da naðu datoteku i slièno. Možete napraviti stranicu sa spiskom uobièajenih problema, rešenja i odgovarajuæih postupaka, pa æe korisnici proèitati uputstvo i sami rešiti jednostavnije probleme. Ako njihov problem nije na spisku, mogu ga opisati u polju za tekst Web stranice i poslati službi za podršku. Web stranica takoðe može sadržati hiperveze ka spisku èesto postavljanih pitanja i odgovora na njih (engl. Frequently Asked Questions, FAQ), spisku zakrpa i novih verzija i drugim resursima za podršku. Opisivanje i zapisivanje problema, ili prepoznavanje problema iz spiska, ohrabruje korisnike da razmisle o problemu i da ga objasne podrobnije nego što je moguæe preko telefona ili u liènom kontaktu. Službenici podrške èesto prolaze kroz poèetni postupak prepoznavanja problema. Na primer, korisnik se žali da WordPerfect ne radi. Detaljnijom analizom ispostavilo se da se WordPerfect gasi nakon pojavljivanja poruke koja upozorava na popunjenost i optereæenost svih resursa raèunara. Prepoznavanje problema oduzima nekoliko minuta, a ponekad i više. Jednostavnije je i svi su manje optereæeni ako se korisniku omoguæi da zapiše opis problema ili da svoj problem prepozna u spisku. To neæe potpuno eliminisati otkrivanje problema, ali æe sigurno pomoæi. U svakom sluèaju, ako su neophodne dodatne informacije, telefonska veza je uvek na raspolaganju. Prijavljivanje problema preko Weba ili elektronske pošte štedi vreme i korisniku i službenicima tehnièke podrške. Dodatni argument je to što je usluga elektronske pošte uvek dostupna, osoba koja prijavljuje problem ne mora da èeka da se u centru za podršku oslobodi telefonska linija. 23.1.1.3 Pristup bazi podataka Web stranice u internoj mreži kompanija (intranetu) sve se više koriste da bi se prodavcima i rukovodiocima omoguæilo da pristupe bazama podataka. To je mnogo efikasnije od štampanja uobièajenih meseènih izveštaja. Šablonski papirni izveštaj ne može da odgovori na specifièna pitanja koja postavljaju prodavci i rukovodioci. Štaviše, javlja se i problem distribucije - pravljenje, a pogotovu dostava izveštaja svima koji su u odreðeni posao ukljuèeni - može biti naporno. U nekim firmama korisnici mogu slati upite bazi podataka elektronskom poštom, a da ne moraju znati sintaksu jezika SQL (Structured Query Language). Korisnici obiènim jezikom formulišu pitanja, koja se specijalnim mehanizmom prevode u upite. Napredniji korisnici, koji poznaju sintaksu SQL-a, mogu u poruci elektronske pošte zadati SQL upit i dobiti odgovarajuæi izveštaj. Osim toga, kada pojedini službenici treba da izmene podatke u bazi podataka ili da naprave izveštaj, namenski projektovane Web aplikacije omoguæavaju im da to obave bez korišæenja aplikacije za pristup bazi (kakva je, na primer, Access). Interfejs aplikacije za rad sa bazama podataka može biti napravljen da upite, koje je formulisao korisnik, prevodi u SQL koji koristi ta baza podataka. ALEXA 2002

4/730

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

23.1.1.4 Distribucija datoteka Verovatno æe vam nekada zatrebati da omoguæite drugim ljudima pristup odreðenim datotekama, ali ne i direktorijumima u kojima se one nalaze. Jedan od razloga može biti pristup preko spore WAN veze, ili to što se datoteke nalaze u direktorijumima èiju strukturu ostali ne treba da znaju. U tom sluèaju, možete uspostaviti FTP lokaciju koja bi služila kao centralno skladište datoteka za razmenu sa ostalima. Korisnici mogu preuzimati i postavljati datoteke u „javni” direktorijum. Nivo bezbednosti podataka zavisi od toga kako podesite pristup (da li je pristup moguæ samo uz odgovarajuæu lozinku, ili je ogranièen na odreðene korisnike, ili je omoguæen svima koji se prijave). Na primer, ako su svi korisnici mreže obuèeni i pažljivi, nove verzije softvera možete èuvati na centralnoj lokaciji. Korisnici mogu pokretati instalacione programe sa FTP lokacije, èime štede svoj skladišni prostor i samostalno nadograðuju softver. 23.1.1.5 Objavljivanje rezultata istraživanja Web se može koristiti i za deljenje resursa izmeðu razlièitih odeljenja u velikim preduzeæima i organizacijama. Na primer, nekoliko agencija u vladi neke zemlje koriste zajednièki intranet. U toj mreži može se nalaziti baza podataka zasnovana na Webu, u kojoj se objavljuju podaci prikupljeni u analitièkim odeljenjima. Korisnici ove baze podataka (ukljuèujuæi službenike razlièitih nivoa odgovornosti i zaduženja) mogu iz baze dobijati razlièite izveštaje, slike, mape i tehnièku dokumentaciju. Bez ove Web aplikacije, svi službenici morali bi da uposle analitièare koji bi za njih obraðivali informacije i sistematizovali ih u izveštajima. Analitièari u svakom sluèaju moraju da prave izveštaje i analize, ali su one preko Weba dostupne svima, pa se analitièar rastereæuje suvišnih rutinskih poslova i obavlja složenije zadatke. 23.1.2 JEZICI ZA OZNAÈAVANJE Ako ste koristili Web, onda sigurno znate da Web stranicu ne èini samo tekst i grafika, koji se prvi vide. Tekst ne možete tek tako staviti na stranicu pa da on sam od sebe dobro izgleda - on se mora kodirati tako da ga svi èitaèi pravilno interpretiraju. Ovo se èesto naziva „Web programiranje”, ali je mnogo pravilnije reæi da je stranica „oznaèena” (Pripremljena) za prikazivanje u èitaèu Weba. Jezik za oznaèavanje (engl. markup language) sadrži niz kodova koji se umeæu u telo dokumenta. Kodovi odreðuju kako æe tekst, grafika i ostali vizuelni elementi izgledati kada se odštampaju ili prikažu na ekranu (ili definišu logièku strukturu teksta, pomoæu pasusa i listi za nabrajanje). Bez jezika za oznaèavanje, podaci bi bili neureðeni i manje pregledni. Jezik za oznaèavanje odreðuje naèin prikazivanja dokumenta pomoæu kodova (zovu se oznake, engl. tag), koji imaju oblik .... Prva oznaka odreðuje taèku gde formatiranje poèinje, dok druga oznaka (s kosom crtom) odreðuje gde se formatiranje završava. Ako zaboravite drugu oznaku, formatiranje prvom oznakom primenjuje se do kraja dokumenta. Na primer, ako želite da podebljate slova pomoæu obiènog jezika za oznaèavanje, sintaksa bi bila sledeæa: Slova ove reèenice su podebljana, ALEXA 2002

5/731

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

Ovaj tekst æe u èitaèu Weba biti ispisan podebljanim slovima. Jezik za oznaèavanje se na obièan tekst može primeniti u programu za ureðivanje teksta (kao što je Windowsov Notepad) ili pomoæu grafièkih alata (kakav je FrontPage) koji dodaju kod na osnovu vizuelnog formatiranja teksta koje vi primenjujete. S grafièkim alatima se lakše i brže radi dok uèite da ih koristite, ali oni nisu toliko precizni i efikasni kao kodiranje pomoæu jezika za oznaèavanje. Postoji više vrsta jezika za oznaèavanje koje treba da upoznate. Ovo poglavlje se ne bavi detaljno Web dizajnom niti jezicima za oznaèavanje, ali je važno spomenuti znaèaj ovih jezika. 23.1.2.1 Jezik za oznaèavanje hiperteksta (HTML) Jezik za oznaèavanje hiperteksta (Engl.Hypertext Markup Language, HTML) osnova je kodiranja i temelj veæine Web stranica. HTML omoguæava da objavite tekst i slike, da prikažete sadržaj proraèunskih tabela, pa èak i da informacije iz baze podataka prikažete u obliku izveštaja koji se mogu èitati na Mreži. Jezik HTML je dobar za organizovanje i formatiranje svih statièkih informacija. HTML omoguæava: ¦ zadavanje velicine teksta i fonta ¦ formatiranje teksta - polucrna, kurzivna i podvuèena slova ¦ definisanje pokazivaèa ka ostalim stranicama (ovi pokazivaèi se zovu hiperveze) ¦ ubacivanje slika (na primer .JPG ili .GIF datoteka) ¦ pravljenje naslova stranica li pravljenje tabela ¦ ubacivanje metapodataka koje koriste mašine za pretraživanje. Metapodaci su skriveni podaci koji se ne pojavljuju na Web stranici, ali su dostupni mašinama za pretraživanje, koje korisnike upuæuju na stranice sa traženim sadržajem. Postoje tri vrste HTML oznaka: oznake za formatiranje teksta ili pojedinaènih znakova, oznake za formatiranje pasusa ili drugih delova teksta i oznake koje su nevidljive, ali opisuju dodatne elemente Web strana (poput metapodataka za pretraživaèe). Na slici 23.1 vidite primer izvornog koda u HTML-u. Postoje i noviji jezici za oznaèavanje koji se koriste za dopunjavanje HTML-a, ali je prednost HTML-a to što je opšteprihvaæen standard, tako da je podržan gotovo svuda. Praktièno svaki èitaè Weba (pogotovu noviji èitaèi koji omoguæavaju prikazivanje grafike) podržava tekuæu verziju HTML-a, dok to ne mora da važi za ostale jezike, kao što su dinamièki HTML (DHTML), XML, ili Java i ActiveX. Ako vam je važno da Web lokacija bude dostupna raznim èitaèima, pravite je iskljuèivo u HTML-u. 23.1.2.2 Dinamièki HTML (DHTML) Dinamièki HTML (DHTML) malo je fleksibilniji od HTML-a. Umesto prikazivanja statièkih Web stranica, možete koristiti dinamièki HTML i posetiocu omoguæiti da je prilagodi, a da pri tome ne naruši niti izmeni izvorni dokument. Na primer, stranica izraðena pomoæu DHTML-a može sadržati elemente koje korisnik može povlaèiti po stranici da bi joj promenio izgled. Meðutim, kada se ALEXA 2002

6/732

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

SLIKA 23.1 Èitaèu Weba mežete zadati da prikaže izvorni HTML kod koji èini Web stranicu stranica osveži (tj. ponovo uèita sa Weba), naèinjene izmene se gube i pojavljuje se izvorni izgled stranice. DHTML podržava sledeæe osobine koje ne postoje u HTML-u: ¦ dinamièke stilove ¦ precizno postavljanje ¦ vezivanje podataka ¦ dinamièki sadržaj Dinamièki stilovi se zasnivaju na principu kaskadnih lista stilova (engl. cascading style sheets, CSS). To znaèi da se liste stilova primenjuju na formatiranje cele stranice, umesto da se ruèno formatiraju pojedinaèni odeljci. Ako koristite savremen program za obradu teksta, verovarno ste upoznati sa primenom stilova koji automatski formatiraju blokove teksta na odreðen naèin. Stilovima možete opisati boju teksta, font, poziciju, vidljivost i ostale elemente koji utièu na naèin prikazivanja teksta. CSS (pa time i DHTML) omoguæava isto to, na Web stranicama. Dinamièki stilovi DHTML-a imaju moguænosti koje ne postoje u programima za obradu teksta. Na primer, tekst možete znaèiti tako da hiperveze automatski promene boju kada pokazivaèem miša preðete preko njih, ili tako da se prikaže neki tekst kada kursor postavite iznad odreðenog praznog prostora. Jedina mana dinamièkih stilova je to što zahtevaju da na veæini dokumenata treba primeniti stilove - dugotrajan postupak za one koji nemaju iskustva sa listama stilova ili za one koji moraju da prerade dokumente. Ako se pravilno primene, stilovi omoguæavaju lako menjanje izgleda stranice (ili skupa stranica) prilikom objavljivanja. Dinamièki sadržaj omoguæava korisniku Weba da promeni izgled stranice tako što æe pokrenuti odgovarajuæi skript koji æe: ALEXA 2002

7/733

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

¦ umetnuti ili sakriti elemente stranice ¦ izmeniti tekst ¦ menjati raspored elemenata na stranici ¦ izvlaèiti podatke iz pozadinskih izvora i prikazivati po zahtevu. Za razliku od HTML stranica koje se mogu menjati samo pre nego što ih korisnik preuzme u svoj èitaè, DHTML može prihvatiti izmene u bilo koje vreme. Kada se koristi sa skriptovima, koji korisnicima omoguæavaju da zadaju prikazane elemente, dinamièki sadržaj može pružiti visok nivo interakcije. Još jedna važna osobina DHTML-a jeste njegova sposobnost da definiše taèan položaj elementa na stranici, korišæenjem koordinata „x” (horizontala), „y” (vertikala), pa èak i „z”, koje definišu položaj objekta (postavljanje objekata u tri dimenzije omoguæava njihovo preklapanje). Precizno pozicioniranje omoguæava prelamanje teksta oko slika i menja položaj objekata u zavisnosti od velièine prozora èitaèa. HTML bez kaskadnih lista stilova ne podržava fiksno postavljanje, veæ rasporeðivanje elemenata zavisi od èitaèa. Da bi se korisnicima omoguæio pristup informacijama iz pozadine (recimo iz baze podataka) obiène HTML stranice moraju tražiti od servera da napravi novu stranicu s podacima za svaki zahtev. DHTML omoguæava da podaci budu vezani za odreðenu stranicu i da korisnici rade s vezanim podacima, bez remeæenja izvornih podataka ili bilo kakvog dodira sa serverima koji èuvaju izvorne podatke. Umesto toga, podaci su deo stranice i mogu se sortirati i filtrirati slièno kao u bazi podataka. Ovo ne samo što umanjuje optereæenje servera, veæ korisnicima omoguæava da pregledaju i obraðuju podatke bez dodira sa izvorom podataka. 23.1.2.3 Proširivi jezik za oznaèavanje (XML) Proširivi jezik za oznaèavanje (Engl. Extensible Markup Language, XML) relativno je nov i Web stranice èini fleksibilnijim. Kada stranice formatirate pomoæu HTML-a, možete menjati izgled teksta oznakama za polucrni ispis, kurziv, prelazak u novi pasus i tako dalje. Ove oznake ne govore ništa o samom sadržaju teksta, veæ samo utièu na naèin njegovog prikazivanja. XML nije ogranièen na oznake koje odreðuju kako æe tekst izgledati. Umesto toga, možete ga koristiti za smisleno oznaèavanje teksta (imena, adrese, imena proizvoda i slièno). Navedena vrsta metapodataka olakšava mašinama za pretraživanje da naðu zadate elemente. Ako kompanijske Web stranice (napravljene pomoæu HTML-a) pretražite po kriterijumu „ime”, tražeæi sva navedena imena, rezultat pretraživanja æe biti sva pojavljivanja reci „ime”, ali bez konkretnih imena. Ako se stranica kodira pomoæu XML-a, rezultat pretraživanja bio bi sav tekst koji je oznaèen kao ime. Oznaèavanje delova teksta korisno je ako želite da dosledno primenite neki format (na primer boju ili jezik) samo na delove Web dokumenta. Pretpostavimo da je dokument na Internetu kratko pismo na italijanskom jeziku, sa prevodom na engleski. Umesto prebacivanja sa italijanske na englesku jezièku podršku za dokument, možete sve delove pisma obuhvatiti oznakama i i primeniti pravilo „italijanski” samo na te delove, a da sve ostalo ostane isto. XML pojednostavljuje projektovanje i dizajn Web stranica, tako što izoluje delove teksta u posebne elemente. ALEXA 2002

8/734

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

23.1.3 JEZICI ZA PISANJE APLIKACIJA I SKRIPTOVA Jezici za oznaèavanje teksta koriste se za oblikovanje Web stranica i za predstavljanje podataka na njima. Meðutim, same stranice ne rade ništa - samo prikazuju informacije. Programeri su objedinili jezike za pisanje aplikacija i skriptova u jezicima za Web dizajn, omoguæavajuæi da Web stranice prikupljaju informacije i komuniciraju sa korisnicima. Na klijentskoj strani, to se ostvaruje pomoæu ActiveX kontrola ili Java apleta. Klijentske Web aplikacije i izvršni kod preuzimaju se sa Web servera (prenose se na klijentski raèunar) i onda se na klijentskom raèunaru izvršavaju korišæenjem lokalnih resursa. Klijentske aplikacije su, na primer, programi za æaskanje i ostale aplikacije koje æe se na stranici koristiti više puta dok je stranica otvorena. Na serverskoj strani, takvi miniprogrami mogu koristiti pristupni interfejs Common Gateway Interface (CGI) kao spregu s programom koji se nalazi na serveru, ili skript koji je ugraðen u stranicu pomoæu Microsoftovog jezika Active Server Pages (ASP). Serverske Web aplikacije izvršavaju se na serveru, korišæenjem serverskog operativnog okruženja i resursa. Aplikacije na serverskoj strani uglavnom su usko specijalizovane (poput mašina za pretraživanje). Prednost aplikacija na serverskoj strani je kompatibilnost - Web èitaè ne mora da podržava jezik aplikacije za klijentsku stranu. Naèini skladištenja i uèitavanja tih programa razlikuju se. Na primer, CGI serveri pristupaju aplikacijama smeštenim na serveru, dok se izvorni kod ASP stranica ugraðuje u HTML datoteke. 23.1.3.1 Java i ActiveX Java je meðuplatformski jezik koji je razvila kompanija Sun Microsystems. Osnovna osobina Jave je meðuoperativnost - Java apleti (engl. Java applets, minijaturne aplikacije) mogu se izvršavati na bilo kojoj platformi (ukljuèujuæi DOS, Windows, Unix, NT i slièno). Kada se Java aplet izvršava, on za sebe najpre stvara izvršno okruženje (zove se kutija s peskom, asocijacija na pirotehnièku komoru za demontažu bombi, engl. sandbox) i onda se izvršava u okviru te kutije. Teorijski, kutija s peskom apletu omoguæava izvršavanje na bilo kojoj platformi, jer stvara operativno okruženje koje je apletu potrebno. Kutija s peskom spreèava aplet da bilo šta uradi operativnom sistemu raèunara domaæina. Verovatno ste se veæ sreli s Java apletima, kakav je Netcaster iz softverskog paketa Netscape Communicator, ili aplikacija za planiranje putovanja, koja postoji na nekim Web lokacijama. Netcaster je pristupni Java aplet koji posreduje pri korišæenju Netscapeove tehnologije za preuzimanje podataka (za preuzimanje sadržaja sa Web lokacija, a da pri tome ne morate zaista posetiti ove lokacije). Planeri putovanja pretražuju baze podataka avio prevoznika koji ispunjavaju upisane zahteve. ActiveX je slièan Javi po tome što predstavlja naèin dodavanja mini aplikacija Web stranicama, ali oni nisu istovetni. ActiveX nije programski jezik nezavisan od platforme, veæ je skup kontrola koje omoguæavaju da èitaè Weba pristupa aplikacijama, pisanim na raznim jezicima (kao što su C++, Delphi, J++ i Visual Basic). ActiveX kontrole se ne izvršavaju u kutiji s peskom - izvršavaju se kao i sve ostale aplikacije, u korisnièkom operativnom okruženju. ALEXA 2002

9/735

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

23.1.3.2 CGI i ASP Common Gateway Interface (CGI) standardizovan je naèin prosleðivanja informacija koje unosi korisnik Weba, u pozadinsku aplikaciju ili skript, da bi dobio povratne informacije na klijentskom Web èitaèu. Na primer, kada na Webu popunite neki obrazac i pritisnete dugme za slanje podataka, oni se prenose u bazu podataka posredstvom CGI programa. Kad se informacije obrade, dobijate povratnu poruku zahvalnosti, takoðe preko CGI programa. Najveæa prednost tehnologije CGI jeste doslednost - za slanje podataka od korisnika ka aplikaciji nije važno na kakvoj platformi radi server. To se ne razlikuje bitno od onoga što se postiže skriptovima - radi na drugaèiji naèin. Skript je dodat odgovarajuæoj Web stranici, dok CGI aplikacija nije vezana za odreðenu stranu, veæ za odgovarajuæi mrežni prolaz s kojim može da se poveže bilo koja Web stranica. Standard Active Server Pages (ASP) omoguæava proširivanje funkcionalnosti Web stranica na drugi naèin. Neke Web stranice imaju ugraðene skriptove, koji se mogu pokretati po potrebi (na primer, kada korisnik pritisne dugme Find u pretraživaèu Weba, ili kada popuni obrazac i pritisne OK). ASP datoteku možete napraviti tako što æete u HTML dokument ugradili skript napisan na VBScriptu ili nekom drugom podržanom skript jeziku, a zatim promeniti ime dokumenta tako da nastavak imena datoteke bude .ASP. Kada korisnik zatraži tu stranicu, skript se pokreæe. 23.1.4 OBJAVLJIVANJE SADRŽAJA Pravljenje Web sadržaja je samo poèetak - morate ga uèiniti dostupnim na nekom serveru (odnosno, objaviti ga na Webu). HTTP serveri postoje za skoro svaki operativni sistem i omoguæavaju objavljivanje sadržaja na intranetu ili Internetu. Postoje razne moguænosti za objavljivanje HTML dokumenata unutar vaše mreže (intranet) ili van nje (Internet). Kada objavljujete HTML dokumente, na server postavljate njihovu kopiju. Posetioci (koristeæi Web èitaè) saopštavaju serveru šta žele da dobiju, a server šalje tražene stranice. U opštem sluèaju, HTML dokumente možete objaviti na tri naèina: ¦ Preko svog davaoca Internet usluga ili putem usluge održavanja Web lokacije (engl. Web hosting). ¦ Posredstvom informatièkog sektora firme, na internoj mreži ili Internetu. ¦ Na sopstvenom serveru ili intranetu. 23.1.4.1 Virtuelni domeni U vreme nastanka Interneta, URL je oznaèavao ime servera davaoca Internet usluga. Na primer, ako se vaša firma zove SuperKompjuteri, a koristite usluge davaoca Internet usluga koji ima domen mojInternet.com URL adresa vaše (matiène) strane mogla bi da glasi ovako: http://www.mojInternet.com/~superkompjuteri/matièna.htm Ovaj URL bi posetilac morao da unese u adresno polje èitaèa da bi posetio pomenutu matiènu stranicu (neki davaoci Internet usluga i dalje ovako rade sa fizièkim licima). Sa tehnièke strane gledišta to je u redu, ali nije intuitivno, pa bi broj posetilaca bio manji. Na sreæu, niste primorani da ime servera na kojem se održava vaša Web prezentacija koristite kao deo njene URL adrese. Umesto ALEXA 2002

10/736

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

toga, možete koristiti virtuelni domen, èime raèunar dobija zasebno ime, dok se datoteke i dalje fizièki nalaze na serveru (serverima) davaoca Internet usluga. Recimo da ste napravili virtuelni domen superkompjuteri.com. Potencijalni kupci mogu lako zapamtiti sledeæu adresu: http://www.superkompjuteri.com Danas su virtuelni domeni veoma popularni, naroèito u malim firmama i organizacijama, jer je to naèin da odgovarajuæi sadržaj objave na Webu pod sopstvenim domenom (što poveæava šansu da ih potencijalni korisnici naðu), a da se pri tome odgovarajuæe datoteke i dalje èuvaju na serverima davaoca Internet usluga. Posedovanje virtuelnog domena prevazilazi pitanja sujete ili identiteta. Postoje veoma jasne prednosti. Na primer, korišæenjem virtuelnog domena postižete doslednost - možete zadržati isti domen (i URL) èak i ako promenite davaoca usluga ili premestite server. Ukoliko nemate virtuelni domen, prelazak kod drugog davaoca Internet usluga (ili uspostavljanje sopstvenog Web servera) nametao bi promenu adrese i korisnici bi vas teže nalazili. Do virtuelnog domena najlakše možete doæi posredstvom svog davaoca Internet usluga. Pored troškova za objavljivanje prezentacije, za registrovanje domena platiæete godišnje oko 20 evra. Ako se sa davaocem usluga dogovorite da sami registrujete virtuelni domen, uštedeæete nekoliko evra. U postupku uspostavljanja domena, prvi i neizostavni korak je da proverite da li veæ postoji domen pod imenom koje ste izabrali: 1. Posetite lokaciju www.networksolutions.com. 2. U polje Enter a domain name upišite ime domena koji želite da registrujete. Na primer, možete upisati planinskakrcma.com ili kuvanateletina. com. Ako imate sreæe, dobiæete spisak moguæih imena, ukljuèujuæi i ono koje ste uneli. To znaèi da je zadati domen slobodan. 3. Sami registrujte ime domena ili tražite od davaoca usluga da to uradi umesto vas. Veæina davalaca Internet usluga besplatno registruje domen ukoliko æe se prezentacija nalaziti na njihovim serverima, ili naplaæuju razumnu cenu (oko 100 evra ili manje), na koju treba dodati cenu održavanja Web lokacije. Ako zaista želite da sami registrujete domen, sve informacije i uputstva naæi æete na adresi www.networksolutions.com. Kada podignete Web server, treba na njemu da postavite svoj virtuelni domen (ili sve domene, ako ih imate više). Jedan naèin bi bio da svakom domenu dodelite po jednu IP adresu i da sve te IP adrese usmerite ka istom raèunaru, koji pruža Web usluge - ako korisnik Weba pristupa preko logièkog prikljuèka 80, IP adresa se koristi da ga usmeri na odgovarajuæu Web stranicu. Drugi naèin je korišæenje jedne IP adrese, pri èemu softver uspostavlja komunikaciju sa traženom stranicom na osnovu imena u URL adresi. Ovo su najvažnije èinjenice koje administrator Web servera mora da poznaje i razume. 23.1.4.2 Davaoci Internet usluga i iznajmljivanje prostora na Webu HTML dokumenti se obièno objavljuju na Web prostoru koji ustupaju davaoci Internet usluga (engl. Internet Service Provider, ISP). Davaoci Internet usluga najèešæe pružaju mnoštvo usluga (ukljuèujuæi iznajmljivanje prostora na Webu) i pomažu klijentima da koriste Web. Prouèite ponude svih davaoca ALEXA 2002

11/737

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

usluga i izaberite onu koja vam najviše odgovara po sadržaju, kvalitetu i ceni. Cenu obièno èine jednokratna taksa i meseèni troškovi zakupa. Veæina davalaca Internet usluga ima ponude za pojedince (fizièka lica) i poslovne korisnike (firme i organizacije). Druga moguænost je korišæenje usluge iznajmljivanja prostora na Webu. Ova usluga ne obuhvata pristup Internetu, nego smeštanje prezentacije na Web. Prostor na Webu iznajmljuju uglavnom davaoci Internet usluga; najèešæe se isplati da prostor na Webu i pristup Internetu zakupite kod istog davaoca Internet usluga, a nekada je jeftinije ove usluge kupovati od razlièitih davalaca usluga. Uvek treba imati u vidu moguænost samostalnog Uspostavljanja Web servera; obièno je zakup usluga od davalaca bolja varijanta za nove firme, koje žele da izbegnu velike poèetne investicije u Web server i angažovanje nezavisne firme za njegovo održavanje. Pojedinaèni nalozi Pojedinaènim korisnicima i malim preduzeæima odgovaraju niska cena i dostupnost pojedinaènih naloga. Davaoci Internet usluga pojedinaènim korisnicima obièno nude pristup Internetu, jedan ili više sanduèiæa za elektronsku poštu i relativno mali prostor na Web serveru (od 5 do 50 MB). Mnogi davaoci pružaju i ostale usluge (na primer, prosleðivanje popunjenih obrazaca elektronskom poštom). Usluge koje æete kupiti odreðuju ono što želite da uradite sa svojim HTML stranicama. Na primer, ako planirate da napravite i objavite jednostavne HTML dokumente, biæe vam dovoljno malo ponuðenog prostora na Webu. S druge strane, ukoliko planirate veoma veliku Web lokaciju, koja sadrži multimedijalne datoteke, ili omoguæava preuzimanje datoteka sa Weba, trebaæe vam više prostora. Ako hoæete da koristite obrasce ili posebne funkcije servera, onda su vam potrebni i pristup serveru i posebni programi koji se nalaze na serveru. Najpre treba da utvrdite sta želite, a potom pronaðite davaoca Internet usluga koji može da zadovolji vaše potrebe. Razmotrite i sledeæe èinioce: ¦ Upoznavanje servera i platforme. Pošto utvrdite koji æete server i koju platformu koristiti, znaæete i koji su vam skriptovi na raspolaganju. Na primer, ako server Apache radi na stanici Sun SPARC (vrlo èest sluèaj), s pravom možete od administratora servera zahtevati da za vas instalira odreðene skriptove na Perlu. Ukoliko ste povezani na intranet, koristite Netscapeov server zasnovan na Windowsu NT i želite da iskoristite poboljšanja koja pruža server Web Star za Macintosh, to nije moguæe jer ove dve konfiguracije nisu usaglašene. ¦ Bezbednost. Na primer, kada testirate stranice na serveru i neæete da one budu dostupne korisnicima Weba, ogranièite pristup lokaciji pomoæu lozinke. U sluèaju da na lokaciji imate stranice kojima treba da pristupa nekoliko ljudi (ili svi sem nekolicine), treba vam moguænost zadavanja lozinki (najbolje bi bilo ako je to moguæe bez puno truda i gubljenja vremena). Ako želite izvestan nivo bezbednosti, morate poznavati moguænosti i ogranièenja svake usluge. ¦ Skriptovi. Ako vam je omoguæeno da instalirate i pokreæete svoje skriptove, znaèi da imate veliku fleksibilnost i puno moguænosti. Ukoliko smete da koristite samo skriptove koje je davalac Internet usluga instalirao za vas, ALEXA 2002

12/738

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

imaæete ogranièen pristup moguænostima. Na primer, moæi æete da koristite aplikacije za æaskanje na mreži, ali neæete imati odrešene ruke da radite ono što zaista želite. ¦ Poznavanje funkcija za pravljenje izveštaja i voðenje dnevnika. Ako prodajete usluge promovišete kompaniju ili radite nešto drugo što podrazumeva da veliki broj ljudi treba da vidi vašu poruku, treba vam mehanizam za evidenciju poseta i naèin za pristupanje toj evidenciji. Ako vaš davalac Internet usluga ne podržava evidentiranje pristupa aktivnosti, možda æete morati da odaberete neku drugu uslugu ili drugog davaoca usluga. ¦ Poznavanje usluge i podrške. Sadržaj koji ste postavili na Web treba da bude stalno dostupan, pa vaš davalac Internet usluga treba da bude pouzdan. Osim toga, treba da znate kako æete stupiti u vezu sa davaocem usluga radi dobijanja podrške ukoliko se jave problemi. Morali biste znati kako se prave rezrvne kopije i kako se iz rezervnih kopija obnavlja sistem. ¦ Poslovni nalozi. Ako veæ imate (ili planirate) posao koji se delom odvija na Internetu, razmotrite moguænost zakupa poslovnog naloga kod davaoca Internet usluga. Poslovni nalozi su skuplji od pojedinaènih naloga, ali skoro uvek podrazumevaju više prostora na Webu (od 100 do 500 MB), bolji pristup programima na serveru (kakvi su CGI skriptovi za složene obrasce) i naprednije usluge, koje ponekad ukljuèuju i dizajniranje Web stranica. Neki poslovni nalozi ukljuèuju garantovanu dostupnost, redovno pravljenje rezervnih kopija i bolje razumevanje vaših poslovnih potreba. ¦ Korporacijski serveri. Web dokumenti se èesto mogu objavljivati i na Web serveru vaše firme. Ako radite za veliku kompaniju ili obrazovnu instituciju, ili radite u organizaciji koja se bavi administriranjem sistema, verovatno æete imati veæinu preduslova za pristup Web serveru. Svi neophodni elementi (kao što su ovlašæenja za pristup, mehanizmi za administriranje i mehanizmi bezbednosti) verovatno veæ postoje, pa vas još samo korak ili dva deli od korišæenja servera. Nivo pristupa i kontrole koji imate varira od kompanije do kompanije. U idealnom sluèaju, neko drugi održava server, a vi imate velike moguænosti njegovog korišæenja. Dobijate pomoæ za instaliranje i pokretanje serverskih programa i sve ostale potrebne informacije. Manje pogodna varijanta je da se morate povinovati strogim pravilima objavljivanja sadržaja na internoj mreži. Vaš deo posla je da predate gotove HTML dokumente, a da pri tom ne utièete na to gde se oni smeštaju i kako se povezuju. Velika je verovatnoæa da æe konkretne okolnosti u kojima æete se naæi, biti negde izmeðu ova dva ekstrema. To obièno znaèi da postoje postupak i pravila za pristupanje intranetu firme, ali da imate dovoljno slobode da obavite svoj deo posla. Ako je postupak objavljivanja sadržaja strogo kontrolisan, razmislite o tome da uspostavite i održavate sopstveni server. 23.1.4.3 Sopstveni serveri Možda æete se odluèiti da svoje Web dokumente objavljujete na sopstvenom serveru. Ako imate iskustva i infrastrukturu, onda vam uspostavljanje sopstvenog servera daje maksimalnu fleksibilnost i najveæi opseg resursa za pripremu materijala namenjenog Webu. Još jedan dobar razlog za uspostavljanje sopstvenog servera jeste to što na licu mesta možete praviti i isprobavati stranice, a da one za to vreme nisu dostupne na internoj mreži ili na Internetu. Na ALEXA 2002

13/739

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

primer, ukoliko u hipervezama imate URL-ove koji zavise od servera, veze æe funkcionisati samo kad datoteke uèitavate sa servera, a ne ako ih uèitavate s lokalnog raèunara. Ako imate relativno nov stoni raèunar, skoro sigurno ga možete koristiti kao Web server. Na primer, na starijem raèunaru Pentium ili Pentium II, sa 32-64 MB RAM memorije (ili više), za potrebe testiranja može raditi odgovarajuæi Windows NT/2000 server (drugim reèima, ovaj PC raèunar se koristi samo za testiranje i neæe trpeti intenzivan saobraæaj). Isti raèunar može raditi i pod Linuxovim Web serverom. Da biste uspostavili javni Web server, na poslu ili kod kuæe, treba vam odgovarajuæa namenska veza sa mrežom/Internetom. Biæe dovoljna, barem za potrebe testiranja, bilo kakva veza - od neprekidne ISDN linije do iznajmljene veze (ili DSL veze).

23.2 IIS 5.0 ZA WINDOWS 2000 SERVER Pošto ste nauèili osnove funkcionisanja Weba, vreme je da prouèite funkcije, postupak instaliranja i korišæenja stvarnih Web servera. Na tržištu postoji više serverskih softverskih paketa, ali mi æemo kao primer posmatrati softverski paket Internet Information Services (IIS) 5.0, koji se isporuèuje uz Windows 2000. IIS 5.0 je Web usluga Windowsa 2000 koja omoguæava objavljivanje informacija na intranetu i Internetu. Softver Internet Information Services 5.0 ima mnogo novih funkcija koje Web administratorima omoguæavaju izradu proširivih, fleksibilnih aplikacija za Web. 23.2.1 INSTALIRANJE PAKETA IIS Internet Information Services 5.0 standardni je deo instalacionog paketa Windows 2000 Server, ali se zasebno instalira i pokreæe. IIS možete ukloniti ili dodati neke njegove komponente korišæenjem sistemske aplikacije Add/Remove Programs, koja se nalazi u Control Panelu. Evo uputstva za instaliranje paketa IIS, dodavanje ili uklanjanje komponenata u Windowsu 2000: 1. Pritisnite dugme Start, izaberite Settings, a potom Control Panel. Pokrenite èarobnjaka Add/Remove Programs. 2. Izaberite Configure Windows, pritisnite dugme Components, pa pratite uputstvo sa ekrana (za instaliranje, uklanjanje ili dodavanje komponenata paketa IIS. slika 23.2). Ako ste na Windows 2000 prešli tako što ste nadogradili stariju verziju Windowsa, IIS 5.0 æe se automatski instalirati samo ako je bio instaliran i u prethodnoj verziji Windowsa. Još jedna napomena o deinstaliranju IlS-a - on se neæe uvek automatski potpuno ukloniti (pogotovu ako na serveru postoje korisnièke informacije). Sledeæi direktorijumi (koji sadrže korisnièke informacije) ostaæe na sistemu i nakon potpunog deinstaliranja IiS-a: ¦ \Inetpub\%systemroot%\Help\iisHelp ¦ \%systemroot%\system32\inetsrv ALEXA 2002

14/740

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

SLIKA 23.2 Koristite èarobnjaka Windows 2000 Components za instaliranje, uklanjanje ili menjanje instalacije IIS-a. 23.2.2 BRZO POSTAVLJANJE WEB LOKACIJE POMOÆU PAKETA IIS Prilikom instaliranja Windowsa 2000 Server, IIS pravi podrazumevane Web i FTP lokacije. Nakon instaliranja IIS-a, koristite sledeæe uputstvo za objavljivanje informacija na Web lokaciji: 1. Pomoæu programa za izradu Web dokumenata (kao što je Microsoftov FrontPage) napravite matiènu stranicu Web lokacije. 2. Datoteci matiène stranice dajte ime poput default.htm, default.html, ili default.asp. 3. Matiènu stranicu kopirajte u podrazumevani direktorijum IIS-a za objavljivanje na Webu. Podrazumevani direktorijum IIS-a za objavljivanje na Webu zove se i matièni direktorijum (engl. home directory), i standardno se nalazi na putanji \Inetpub\Wwwroot. 4. Ako u mreži postoji sistem za razrešavanje imena (obièno DNS), posetioci treba samo da upišu ime raèunara (na primer autor1.primer.net) u adresno polje èitaèa i pristupiæe lokaciji. Ako mreža nema sistem za razrešavanje imena, posetilac mora upisati numerièku IP adresu raèunara. Objavljivanje sadržaja na FTP lokaciji takoðe je jednostavno: 1. Kopirajte ili premestite svoje datoteke u podrazumevani FTP direktorijum za objavljivanje. Podrazumevani direktorijum, zadat prilikom instaliranja, jeste \Inetpub\Ftproot 2. Ako u mreži postoji sistem za razrešavanje imena (obièno DNS), posetioci u adresno polje èitaèa mogu upisati ftp:// i ime raèunara pa æe pristupiti lokaciji. Ako mreža nema sistem za razrešavanje imena, posetilac mora upisati ftp:// i numerièku IP adresu raèunara. ALEXA 2002

15/741

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

23.2.2.1 Dodavanje lokacija Web server obièno može podržati više lokacija. Nove lokacije dodajete pokretanjem odgovarajuæeg èarobnjaka. Svom Web serveru lako možete dodati lokaciju, sledeæim postupkom: 1. Izaberite raèunar (ili lokaciju) u konzolnoj alatki IIS za MMC i pritisnite dugme Action. 2. Izaberite New, a zatim Web Site (ili FTP Site) da biste pokrenuli èarobnjaka za rad sa lokacijama (slika 23.3).

SLIKA 23.3 Èarobnjak Web Site Creation Wizard vam omoguãava uspostavljanje nove Web lokacije na vašem serveru. 3. Pratite uputstva na ekranu da biste novoj lokaciji dodelili identifikacione podatke. Morate zadati i broj logièkog prikljuèka (engl. port address) i putanju matiènog direktorijuma. Ako na istoj IP adresi pravite dodatne lokacije korišæenjem zaglavlja Host, morate zadati i ime raèunara. Opcija All Unassigned odnosi se na IP adrese koje postoje na raèunaru, a nisu zauzete (nisu dodeljene nekoj odreðenoj lokaciji). Podrazumevana Web lokacija koristi sve IP adrese koje nisu dodeljene ostalim lokacijama. Samo se jedna lokacija može podesiti da koristi nedodeljene IP adrese. 23.2.3 OSNOVE ADMINISTRIRANJA WEB LOKACIJE Nakon uspostavljanja Web lokacije, preostaje administriranje IIS-a korišæenjem istoimene konzolne alatke. Alatka IIS nalazi se u konzoli Microsoft Management Console (MMC). Ovo je moæan alat za administriranje lokacija koji omoguæava da pristupite svim parametrima servera. Upotrebite konzolnu alatku za IIS za upravljanje složenim lokacijama na intranetu ili za objavljivanje informacija na Internetu. Konzolna alatka za IIS služi sa administriranje IlS - a 5.0 i ugraðena je u sistem sa ostalim administrativnim funkcijama Windowsa 2000. U ranijim verzijama, ova alatka se zvala Internet Service Manager.

ALEXA 2002

16/742

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

23.2.3.1 Upravljanje lokacijom Bilo da je lokacija na internoj mreži ili na Internetu, principi objavljivanja sadržaja su isti. Datoteke, u kojima se nalaze sadržaji za Web, postavljate u direktorijume servera, tako da korisnici mogu uspostaviti vezu protokolom HTTP i pregledati sadržaje pomoæu èitaèa Weba. Pored smeštanja datoteka na server, morate upravljati naèinom korišèenja i daljim razvijanjem Web lokacije. Savremene Web lokacije retko sadrže samo statiène stranice. Veæina uspešnih Web administratora stalno je zauzeta prilagoðavanjem, upotpunjavanjem, doterivanjem i osvežavanjem sadržaja Web lokacija. U ovom delu poglavlja nauèiæete osnove upravljanja infrastrukturom Web lokacija. Pokretanje i zaustavljanje Lokacija obièno svoj život poèinje automatski, s pokretanjem raèunara na kome se nalazi. Zaustavljanje lokacije zaustavlja Internet usluge i uklanja ih iz memorije raèunara. Pauza u korišæenju lokacije spreèava Internet usluge da primaju nove zahteve, ali se opslužuju zahtevi koji su veæ primljeni. Pokretanje rada lokacije ponovo æe pokrenuti odgovarajuæe Internet usluge, ili æe se nastaviti one koje su veã bile u toku. Da biste pokrenuli, zaustavili ili napravili pauzu u radu lokacije, izaberite lokaciju kojom želite da upravljate pomoæu konzolne alatke za IIS, pa na paleti alatki Pritisnite dugme Start, Stop ili Pause. Ako se lokacija neoèekivano zaustavi, konzolna alatka za IIS možda ne prikazuje pravo stanje servera. Pre ponovnog pokretanja, pritisnite Stop, a potom pritisnite Start. U IIS-u 5.0 možete zaustaviti ili ponovo pokrenuti sve Internet usluge iz konzolne alatke za IIS. Zbog ovoga nije neophodno ponovo pokrenuti ceo raèunar, èak i ako se aplikacije otrgnu kontroli ili postanu nedostupne. Da biste ponovo pokrenuli IIS, istaknite ikonicu raèunara u konzolnoj alatki za IIS i pritisnite dugme Action, pa izaberite Restart IIS. Iz padajuæe liste (slika 23.4) izaberite Restart Internet Services, Stop Internet services, Start Internet Services ili ponovo pokrenite raèunar, ako je neophodno. Ponovo pokretanje IIS-a zaustaviæe procese drwtsn32.exe, mtx.exe i dllhost.exe da bi se mogle ponovo pokrenuti Internet usluge.

SLIKA 23.4 Upotrebite IIS da zaustavite, pokrenete ili ponovo pokrenete Web usluge. ALEXA 2002

17/743

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

Direktorijumi Da biste postavili Web lokacije treba da naznaèite koji direktorijumi sadrže dokumente koje želite da objavite. Web server ne može objaviti dokumente koji nisu u zadatim direktorijumima. Prvi korak u postavljanju Web lokacije jeste izbor naèina organizovanja datoteka. Potom koristite konzolnu alatku za IIS za oznaèavanje direktorijuma koji èine lokaciju. Možete poèeti odmah, nije neophodno da unapred napravite odreðenu strukturu direktorijuma. Ako se sve datoteke nalaze na istom èvrstom disku servera na kojem se izvršava IIS, dokumente možete objaviti odmah, kopiranjem Web datoteka u podrazumevani matièni direktorijum C:\InetPub\Wwwroot (ako pravite FTP lokaciju, datoteke treba kopirati u direktorijum C:\InetPub\Ftproot). Svaka FTP ili Web lokacija mora imati jedan matièni direktorijum. Matièni direktorijum je centralna lokacija za objavljivanje stranica. Sadrži matiènu stranicu ili indeksnu datoteku - prvo što æe korisnik ugledati. Takoðe, sadrži hiperveze ka ostalim stranicama lokacije. Matièni direktorijum je preslikan u ime domena lokacije ili u ime servera. Na primer, ako se lokacija oslanja na ime domena (na Internetu) www.kafane.com i matièni direktorijum je C:\Website\Kafane, Web èitaèi koriste URL http://www.kafane.com za pristup datotekama u tom matiènom direktorijumu. Ako se lokacija nalazi na internoj mreži, a ime servera je acct_server onda Web èitaèi koriste URL http://acct_server za pristupanje datotekama u matiènom direktorijumu. Da biste promenili matièni direktorijum, izaberite Web ili FTP lokaciju u konzolnoj alatki za IIS i otvorite njegov prozor s parametrima. Izaberite karticu Home Directory (slika 23.5) i onda zadajte mesto gde se nalazi matièni direktorijum. Možete izabrati: ¦ direktorijum koji se nalazi na èvrstom disku vašeg raèunara ¦ direktorijum za zajednièko korišæenje, koji se nalazi na nekom drugom raèunaru ¦ preusmeravanje na URL (Web èitaèi koji zahtevaju ovaj URL, preusmeravaju se na nov URL), s tim što ne možete preusmeriti FTP direktorijum.

SLIKA 23.5 Kartica Home Directory koristi se za zadavanje novog matiènog direktorijuma Web lokacije. ALEXA 2002

18/744

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

U polju za tekst zadajte ime putanje, ime zajednièkog resursa ili URL direktorijuma. Ako izaberete direktorijum na zajednièkom mrežnom resursu, možda æete morati da unesete korisnièko ime i lozinku za pristupanje tom resursu. Ukoliko upišete podatke naloga koji ima administratorska ovlašæenja, klijenti æe moæi da pristupaju serveru i utièu na njegov rad, što ugrožava bezbednost servera i cele mreže. Virtuelni direktorijumi Da biste objavili sadržaj bilo kojeg direktorijuma (koji se ne nalazi u matiènom direktorijumu), treba da napravite virtuelni direktorijum. Virtuelni direktorijum se ne nalazi u matiènom direktorijumu, ali èitaè Weba ga vidi kao da jeste unutar matiènog direktorijuma. Virtuelni direktorijum ima alijas (ime koje èitaèi Weba koriste za pristup tom direktorijumu). Korisnicima je mnogo zgodnije da u èitaè Weba upišu alijas, pošto je obièno kraæi od putanje direktorijuma. Alijas je takoðe mnogo bezbedniji - posetioci lokacije ne dobijaju informaciju gde se datoteke fizièki nalaze na serveru, pa te informacije ne mogu koristiti za menjanje datoteka. Alijasi olakšavaju „premeštanje” direktorijuma po lokaciji. Umesto menjanja URL-a direktorijuma, promenite mapiranje izmeðu alijasa i fizièke lokacije direktorijuma. Za jednostavnu Web lokaciju obièno nije potrebno dodavati virtuelne direktorijume. Sve datoteke možete postaviti u matièni direktorijum lokacije. Ako imate složenu lokaciju, ili želite da zadate URL-ove za razlièite delove lokacije, virtuelne direktorijume možete dodati kad vam zatrebaju. Kada pravite virtuelni direktorijum, izaberite Web ili FTP lokacije u koju želite da dodate direktorijum pomoæu konzolne alatke za IIS. Pritisnite dugme Action, zatim izaberite New, a potom Virtual Directory. Upotrebite èarobnjaka New Virtual Directory da biste dovršili posao. Kad hoæete da obrišete virtuelni direktorijum, izaberite ga u konzolnoj alatki za IIS. Pritisnite dugme Action i izaberite Delete. Brisanje virtuelnog direktorijuma ne uklanja odgovarajuæe fizièke direktorijume ili datoteke. Ako koristite NTFS, virtuelni direktorijum takoðe možete napraviti u Windows Exploreru - pritisnite desni taster miša. Iz priruènog menija izaberite Sharing, pa stranicu sa svojstvima Web Sharing. Imenovanje lokacije i imena u zaglavljima svaka Web lokacija (ponekad se naziva i virtuelni server) ima opisno ime i s njim može biti povezano jedno ili više imena navedenih u zaglavljima. Navoðenje imena lokacije u zaglavlju omoguæava da se na jednom raèunaru nalazi više Web lokacija. Ne podržavaju svi Web èitaèi korišæenje imena lokacija u zaglavljima. Internet Explorer 3.0, Netscape Navigator 2.0 i novije verzije pomenutih èitaèa prepoznaju imena lokacija u zaglavlju, a starije ne. Na primer, posetilac koji pokuša da pristupi vašoj lokaciji posredstvom starijeg èitaèa, koji ne podržava zaglavlja sa imenima lokacija, upuæuje se na podrazumevanu Web lokaciju za traženu IP adresu (ukoliko ona postoji). To možda neæe biti lokacija koju je posetilac tražio. Kada èitaè zahteva pristup nedostupnoj lokaciji, biæe preusmeren na podrazumevanu Web lokaciju. Zbog toga pažljivo razmotrite šta prikazuje podrazumevana Web lokacija. Davaoci Internet usluga obièno, kao podrazumevanu stranicu, prikazuju svoju matiènu stranicu, a ne Web stranice svojih korisnika. Na taj naèin se ALEXA 2002

19/745

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

spreèava da se umesto zaustavljene lokacije dobije pogrešna (neka druga) lokacija. Podrazumevana lokacija može sadržati skript koji æe omoguæiti i starijim èitaèima da koriste imena u zaglavlju. Kad Web lokaciji dodeljujete ime, izaberite je u konzolnoj alatki za IIS i otvorite prozor sa svojstvima. U polje Description kartice Web Site upišite opisno ime lokacije. Da biste zadali ime koje æe biti u zaglavlju, najpre morate povezati to ime sa IP adresom u sistemu za razrešavanje imena (obièno DNS). Izaberite Web lokaciju u konzolnoj alatki za IIS i otvorite prozor sa svojstvima. Na kartici Web Site pritisnite dugme Advanced. U okviru za dijalog Advanced Multiple Web Site Configuration (slika 23.6), pritisnite dugme Add da biste zadali ime koje se pojavljuje u zaglavlju, IP adresu i broj logièkog prikljuèka za Web lokaciju. Preusmeravanje Kada èitaè zahteva pristup Web lokaciji, Web server pronalazi stranicu zadatu URL adresom i vraæa je zahtevaocu (èitaèu). Ukoliko na svojoj Web lokaciji premestite stranicu, nije uvek zgodno prepravljati sve hiperveze ka starom URL-u te stranice. Ako hoæete da èitaèi pronaðu stranicu na novoj URL adresi, naložite Web serveru da èitaèima daje novi URL stranice kada traže staru adresu. Èitaè onda ponovo traži istu stranicu a u zahtevu koristi novi URL. Ovaj postupak se zove preusmeravanje zahteva Web èitaèa (ili preusmeravanje na drugi URL). Preusmeravanje zahteva za stranicu slièno je korišæenju adrese za prosleðivanje u obiènoj pošti. Preusmeravanje URL-a je korisno kada osvežavate sadržaj Web lokacije i želite da deo lokacije, na kome radite privremeno bude nedostupan. Preusmeravanje je korisno i kada promenite ime virtuelnog direktorijuma a želite da hiperveze u izvornim direktorijumima vode ka datotekama u novom virtuelnom direktorijumu.

SLIKA 23.6 Web lokaciji možete dodeliti ime i podesiti ostale parametre. Da biste zahteve preusmerili na neki drugi direktorijum Web lokacije, u konzolnoj alatki za IIS izaberite Web lokaciju ili direktorijum i otvorite prozor sa svojstvima. Izaberite karticu Home Directory, Virtual Directory, ili Directory, pa pritisnite radio-dugme A redirection to a URL (slika 23.7). U polje Redirect To upišite URL odredišnog direktorijuma ili Web lokacije. Na primer, da biste sve zahteve kojima se traže datoteke iz direktorijuma /Katalog preusmerili ka direktorijumu /NoviKatalog, upišite /NoviKatalog. ALEXA 2002

20/746

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

SLIKA 23.7 Kartica Home Directory koristi se za preusmeravanje na Web lokaciju. Da biste sve zahteve preusmerili u jednu datoteku, u konzolnoj alatki za IIS izaberite Web lokaciju ili direktorijum i otvorite prozor sa svojstvima. Izaberite karticu Home Directory, Virtual Directory ili Directory, pa pritisnite radiodugme A redirection to a URL. U polje Redirect To upišite URL odredišne datoteke. Potvrdite opciju The Exact URL Entered Above da biste spreèili Web server da na odredišni URL nadoveže izvorno ime datoteke. U odredišnom URL-u možete koristiti džokerske znakove i promenljive preusmeravanja, da biste preciznije upravljali prevoðenjem izvornog URL-a u odredišni URL. Sve zahteve kojima se traže datoteke odreðenog direktorijuma možete preusmeriti odreðenom programu. Može vam zatrebati da neke parametre iz izvornog URL-a prosledite odredišnom programu, za šta se koriste promenljive preusmeravanja. Da biste zahteve preusmerili programu, u konzolnoj alatki za IIS izaberite Web lokaciju ili direktorijum i otvorite prozor sa svojstvima. Izaberite karticu Home Directory, Virtual Directory ili Directory, pa pritisnite radiodugme A redirection to a URL. U polje Redirect To upišite URL odredišnog programa (ukljuèujuæi sve promenljive preusmeravanja koje predstavljaju ulazne parametre odredišnog programa). Na primer, da biste sve zahteve kojima se traže skriptovi iz direktorijuma Skriptovi preusmerili ka programu za voðenje dnevnika koji beleži sve zahtevane URL-ove i sve prosleðene parametre, upišite sledeæe: /Skriptovi/Logger.exe?URL=$V+PARAMS=$P gde su $V i $P promenljive preusmeravanja. Potvrdite opciju The Exact URL Entered Above da biste spreèili Web server da na odredišni URL nadoveže izvorno ime datoteke. Isticanja roka važenja sadržaja Ukoliko neke informacije na Web lokaciji zastarevaju, možete podesiti parametre koji spreèavaju objavljivanje zastarelih informacija. Na kartici sa svojstvima HTTP Headers možete podesiti automatsko isticanje roka sadržaja Web lokacije u bilo koje vreme. Ako je aktivirano ALEXA 2002

21/747

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

isticanja i na taj naèin utvrðuje da li æe prikazati keširanu stranicu ili æe od severa zahtevati svežu stranicu. Da biste zadali isticanje roka važenja sadržaja Web lokacije, u konzolnoj alatki za IIS izaberite Web lokaciju, virtuelni direktorijum, direktorijum ili datoteku (èiji rok isticanja zadajete). Pritisnite desnim tasterom na Web stranicu, virtuelni direktorijum, direktorijum ili datoteku i izaberite Properties. Odaberite karticu HTTP Headers (slika 23.8) i potvrdite opciju Enable Content Expiration. Pritisnite radio-dugme Expire immediately (rok istièe odmah), ili Expire after (rok istièe posle x dana i sl.) ili Expire on (rok istièe u odreðeno vreme odreðenog datuma), pa u odgovarajuæa polja unesite informacije o roku isticanja.

SLIKA 23.8 Isticanje roka važenja sadržaja koristite da biste spreèili prikazivanje zastarelih informacija na vašoj Web lokaciji. Ocenjivanje sadržaja Web server IIS 5.0 možete podesiti da koristi funkcije ocenjivanja sadržaja, èime se u HTTP zaglavlja Web stranica ugraðuju opisne oznake. Neki Web èitaèi (kao što je Internet Explorer 3.0 ili noviji) prepoznaju oznake sadržaja i pomažu korisnicima da na vreme prepoznaju uvredljiv ili nepristojan sadržaj. Web server ima podrazumevani sistem za ocenjivanje sadržaja, zasnovan na specifikaciji Platform for Internet Content Selection (PICS). Ovaj sistem razvila je organizacija Recreational Software Advisory Council (RSAC), a sadržaj se ocenjuje prema nivou nasilja, obnaženosti, seksa i vulgarnog jezika. Pre podešavanja ocene sadržaja Web lokacije, trebalo bi da ispunite RSAC upitnik da biste dobili preporuèene ocene sadržaja. Za zadavanje ocena uradite sledece: 1. Izaberite Web lokaciju, direktorijum ili datoteku u konzolnoj alatki za IIS i otvorite prozor sa svojstvima. 2. Izaberite karticu HTTP Headers, a zatim u odeljku Content Rating pritisnite dugme Edit Ratings. 3. Na kartici Ratings potvrdite opciju Enable Ratings for this resource. ALEXA 2002

22/748

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

4. U polju Category izaberite kategoriju ocenjivanja. Položajem klizaèa zadajte nivo nepoželjnosti materijala date kategorije. Za svaki položaj klizaèa dobija se opis izabranog nivoa ocenjivanja (slika 23.9). 5. U polje Email name of person rating this content upišite adresu elektronske pošte osobe koja je ocenjivala sadržaj, a zatim otvorite listu Expire On i u kalendaru izaberite datum isticanja roka važenja. 6. Pritisnite OK.

SLIKA 23.9 Ocenite sadržaj da biste omoguãili prepoznavanje nepoželjnih Web stranica. Zaštita parametara IIS-a Napravite rezervne kopije tekuæih parametara IIS-a da biste se lako vratili na stare parametre u sluèaju greške ili nekog drugog poremeæaja. Sledi postupak za pravljenje rezervnih kopija konfiguracije IIS-a i postupak za obnavljanje parametara na osnovu rezervne kopije (mada postupak obnavljanja parametara zavisi od toga da li ste uklonili pa ponovo instalirali IIS). Pratite sledeæa uputstva za pravljenje rezervnih kopija parametara IIS-a: 1. U konzolnoj alatki za IIS pritisnite ikonicu raèunara. 2. Pritisnite dugme Action i izaberite Backup/Restore Configuration. 3. Pritisnite dugme Create Backup, izaberite ime datoteke rezervne kopije i pritisnite OK (datoteka rezervne kopije standardno se nalazi u direktorijumu \Winnt\system32\inetserv\MetaBack). 4. Pritisnite Close. Ovaj naèin pravljenja rezervnih kopija omoguæava samo obnavljanje parametara IIS-a,a ne i sadržaja, odnosno datoteka. I dalje je neophodno da pravite potpune rezervne kopije Web stranica i ostalog sadržaja. Da biste obnovili parametre IIS-a, pratite sledeca uputstva: 1. U konzolnoj alatki za IIS pritisnite ikonicu raèunara. 2. Pritisnite dugme Action i izaberite Backup/Restore Configuration. 3. Izaberite ime datoteke rezervne kopije i pritisnite dugme Restore. Kada sistem upita želite li da obnovite parametre, pritisnite Yes. ALEXA 2002

23/749

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

Bezbednost je važna za Web servere. Obavezno se upoznajte s moguæim opasnostima po bezbednost i s funkcijama softvera za Web server koji koristite. Registrovanje operatera Ukoliko ne planirate sasvim sami da administrirate Web server, moraæet? da napravite jedan ili više operaterskih naloga. Operaterski nalog u Windowsu je korisnièki ili grupni nalog sa ogranièenim ovlašæenjima za upravljanje Web lokacijom. Pomoæu ovih naloga, i drugima omoguæavate da obavljaju svakodnevne aktivnosti održavanja (na primer osvežavanje sadržaja), a samo sebi omoguæavate potpuno administriranje. Sledi postupak za dodavanje operaterskog naloga za Web lokaciju: 1. U konzolnoj alatki za IIS izaberite Web lokaciju i otvorite prozor sa njenim svojstvima. 2. Izaberite karticu Operators pa pritisnite dugme Add. Otvara se prozor Add Users and Groups. 3. Iz liste Names izaberite korisnika ili grupu korisnika, ili izaberite neku drugu listu iz polja List Names From. 4. Pritisnite dugme Members i izaberite èlana iz grupe korisnika, ili pritisnite dugme Search pa korisnika ili grupu potražite na mreži. Da biste kasnije uklonili operaterski nalog, vratite se na karticu Operators, izaberite korisnika ili grupu korisnika i pritisnite dugme Remove. 23.2.3.2 Upravljanje aplikacijama za IIS Aplikacije je moguæe izvršavati na Web lokaciji korišæenjem Web servera (kakav je IIS). Aplikacija za IIS je bilo koja datoteka koja se izvršava u definisanom skupu direktorijuma na Web lokaciji. Kada napravite aplikaciju, pomoæu konzolne alatke za IIS zadajete poèetni direktorijum aplikacije (engl. starting point directory, takoðe koren aplikacije, engl. application root). Sve datoteke i direktorijumi u poèetnom direktorijumu Web lokacije smatraju se delom aplikacije (dok se ne pronaðe neki drugi poèetni direktorijum). Softver Internet Information Services podržava ASP, ISAPI, CGI, IDC i SSI aplikacije. Aplikacije su moæne alatke, jer mogu zajednièki koristiti informacije iz datoteka. Na primer, sve ASP stranice aplikacije zajednièki koriste kontekst rada, stanje sesije i promenljive. Pojam zaštita aplikacije odnosi se na naèin izvršavanja aplikacija. IIS 5.0 ima tri nivoa zaštite aplikacija. U IIS-u 4.0, aplikacije su se mogle podesiti tako da se izvršavaju kao deo istog procesa, zajedno sa Web uslugama (inetinfo.exe) ili u zasebnom procesu (dllhost.exe). Aplikacije u okviru IIS-a 5.0 mogu se izvršavati u rezervisanim procesima (namenskim instancama dllhost.exe). Ove razlièite moguænosti daju razlièite nivoe zaštite, za sluèajeve kada se aplikacija otrgne kontroli ili otkaže, pa proces u okviru koga se izvršava prestane da se odaziva. Web usluge se podrazumevano izvršavaju u sopstvenom procesu, a ostale aplikacije se izvršavaju u zasebnim, rezervisanim procesima. Zbog toga možete zadati da se aplikacije visokog prioriteta izvršavaju kao izolovani procesi. Da se ne bi pokvarile performanse, ne valja izvršavati više od deset izolovanih aplikacija. Izmeðu performansi i nivoa zaštite aplikacija postoji kompromis. Aplikacije, koje se izvršavaju u okviru procesa Web usluga, daju bolje performanse, ali se poveæava opasnost da æe greška aplikacije ugroziti zvršavanje Web usluga ALEXA 2002

24/750

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

ili ih uèiniti nedostupnim. Preporuèuje se zasebno izvršavanje Web usluga (inetinfo.exe). Važne aplikacije takoðe možete izvršavati kao zasebne procese, dok ostale aplikacije možete izvršavati u zajednièkom, rezervisanom procesu. Pravljenje aplikacija Da biste napravili aplikaciju, najpre treba da zadate direktorijum kao poèetni direktorijum aplikacije. Zatim treba definisati svojstva aplikacije. Svaka aplikacija treba da ima smisleno ime, jer se ono pojavljuje u konzolnoj alatki za IIS i omoguæava razlikovanje aplikacija (ime aplikacije se nigde drugde ne koristi). Da biste napravili aplikaciju, primenite sledeæi postupak: 1. U konzolnoj alatki za IIS izaberite poèetni direktorijum. Kao poèetni direktorijum aplikacije možete zadati matièni direktorijum Web lokacije. 2. Otvorite prozor sa svojstvima direktorijuma pa izaberite karticu Home Directory, Virtual Directory ili Directory. 3. Pritisnite dugme Create (slika 23.10). Ako se pojavljuje dugme Remove, a ne dugme Create, aplikacija veæ postoji. 4. U polje Aplication name upišite ime aplikacije.

SLIKA 23.10 Aplikacije za svoju Web lokaciju možete praviti i uklanjati. Za posmatranu aplikaciju morate odrediti ovlašcenja: ¦ Iz padajuæe liste Execute Permissions izaberite opciju None da biste spreèili izvršavanje programa i skriptova. ¦ Iz?berite opciju Scripts only da biste omoguæili izvršavanje skriptova iz direktorijuma aplikacije, a da ne dozvolite izvršavanje ostalih programa. Opciju Script koristite za direktorijume koji sadrže ASP, IDC (Internet Database Connector) i ostale skriptove. Dozvola Script je bezbednija od dozvole Execute, jer ogranièava aplikacije koje se mogu izvršavati u direktorijumu. ¦ Izaberite opciju Scripts and Executables da biste dozvolili izvršavanje bilo koje aplikacije u ovom direktorijumu, ukljuèujuæi i skriptove i Windowsove mašinske programe (poput .dll i .exe datoteka). Vezu izmeðu direktorijuma i aplikacije možete raskinuti. Zahtevi kojima se traže datoteke iz datog direktorijuma i njegovih poddirektorijuma više neæe pokretati aplikaciju. Raskidanje veze izmeðu aplikacije i direktorijuma ne uklanja ALEXA 2002

25/751

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

direktorijum ni s Web lokacije niti sa èvrstog diska serverskog raèunara. Da biste raskinuli vezu izmeðu aplikacije i direktorijuma, ponovite opisani postupak, ali umesto dugmeta Create, pritisnite dugme Remove. Kad hoæete da zaustavite aplikaciju i izbacite je iz memorije, pritisnite dugme Unload. Ako je dugme Unload nedostupno, znaèi da se ne nalazite u poèetnom direktorijumu posmatrane aplikacije. Potvrdite opciju Run in Separate Memory Space (Isolated Process), da biste aplikaciju izvršavali u procesu odvojenom od procesa Web servera. Na taj naèin štitite ostale aplikacije (ukljuèujuæi i Web server) od greške u posmatranoj aplikaciji. Mapiranje aplikacija Softver Internet Information Services omoguæava programiranje Web aplikacija na nekom od mnogobrojnih programskih i skript jezika. IIS na osnovu nastavka imena zahtevane datoteke utvrðuje koji ISAPI ili CGI program treba pokrenuti radi obrade zahteva. Na primer, zahtev za datoteku, èiji je nastavak imena .asp, Web serveru nalaže da pozove ASP program (asp.dll), koji æe obraditi zahtev. Povezivanje nastavka imena datoteke sa ISAPI ili CGI programom naziva se mapiranje aplikacije (engl. application mapping). IIS podržava povezivanje uobièajenih aplikacija s nastavcima imena datoteka. Za sve aplikacije na Web lokaciji, ili pojedinaène aplikacije, možete definisati ili ukloniti veze sa odreðenim tipovima datoteka. Da biste nastavak imena datoteke povezali s aplikacijom, sprovedite sledeæi postupak: 1. U konzolnoj alatki za IIS izaberite Web lokaciju ili poèetni direktorijum aplikacije. 2. Otvorite prozor sa svojstvima tog direktorijuma i izaberite karticu Home Directory, Virtual Directory ili Directory. 3. Pritisnite dugme Configuration pa izaberite karticu App Mappings (slika 23.11).

SLIKA 23.11 Možete podesiti veze izmeðu aplikacija i nastavka imena datoteka. ALEXA 2002

26/752

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

4. Pritisnite Add, pa u polje Executable upišite putanju ka ISAPI ili CGI programu koji treba da obradi datoteku. Morate zadati program iz lokalnog direktorijuma Web servera. 5. U polje Extension upišite nastavak imena datoteke koji hoæete da povežete s ISAPI ili CGI programom. Kada Web server primi URL u kojem se navodi ime datoteke sa ovim nastavkom, on poziva odgovarajuæi program koji æe obraditi zahtev. 6. Da biste obradu datoteka ovog tipa omoguæili u direktorijumu sa dozvolom Scripts, potvrdite opciju Script Engine. Kada direktorijum ima dozvolu Script (umesto dozvole Execute), u direktorijumu se mogu obraðivati samo skriptovi. Da biste uklonili vezu izmeðu nastavaka imena datoteke i aplikacija, otvorite u prozoru sa svojstvima karticu App Mappings, izaberite nastavak imena datoteke i pritisnite dugme Remove. Zahtevi kojima se traže datoteke sa ovim nastavkom imena neæe se obraðivati na ovoj Web lokaciji ili u ovom direktorij umu. Podešavanje ASP aplikacija Svim ASP aplikacijama koje ste instalirali na Web server možete zadati svojstva. Na primer, možete aktivirati korišæenje sesije u aplikaciji, ili zadati podrazumevani skript jezik. Ne zaboravite da se svojstva aplikacije primenjuju na sve ASP stranice aplikacije, ukoliko pojedinim stranicama izrièito ne zadate razlièita svojstva. Za podešavanje ASP aplikacije pratite sledeæi postupak: 1. U konzolnoj alatki za IIS izaberite Web lokaciju ili poèetni direktorijum aplikacije. 2. Otvorite prozor sa svojstvima direktorijuma i izaberite karticu Home Directory, Virtual Directory ili Directory. 3. Pritisnite dugme Configuration pa izaberite karticu App Options. 4. Zadajte svojstva aplikacije. Kad hoæete da pogledate postoje li greške u ASP skriptovima, koristite Microsoftov Script Debugger. Da biste na Web serveru koristili program za otkrivanje grešaka (engl. debugger), najpre server morate podesiti za pronalaženje grešaka, kao što je opisano u nastavku. Ako želite da saznate kako se pronalaze greške u skriptovima, pogledajte stranicu Microsoft Scripting Technology, na adresi www.msdn.microsoft. com/isapl/redir.dll?prd=scripting&ar=home&pver=4.0 1. U konzolnoj alatki za IIS izaberite Web lokaciju ili polazni direktorijum aplikacije. 2. Otvorite prozor sa svojstvima direktorijuma pa izaberite karticu Home Directory, Virtual Directory ili Directory. 3. Pritisnite dugme Configuration pa izaberite karticu App Debugging. 4. Da biste aktivirali pronalaženje grešaka, izaberite Enable ASP ServerSide Script Debugging. Program za pronalaženje grešaka pokrenuæe se kada se u skriptu javi greška, ili kada ASP u skriptu naiðe na prekidnu taèku (engl. breakpoint). ALEXA 2002

27/753

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

Podešavanje CGI aplikacija Softver Internet Information Services podržava CGI aplikacije. CGI programi se izvršavaju kada Web server primi URL koji sadrži ime CGI programa i bilo koji parametar koji taj program oèekuje. Ako je CGI program preveden u izvršnu datoteku (.exe), morate zadati direktorijum koji sadrži dozvolu Execute za izvršavanje programa, tako da zahtevalac (korisnik) može izvršavati program. Ukoliko je CGI program napisan kao skript (na primer, na jeziku Perl), onda direktorijumu možete dodeliti ili dozvolu Execute, ili dozvolu Scripts. Da biste koristili dozvolu Scripts, program za obradu mora biti oznaèen kao interpretator skriptova. CGI aplikacije instalirate i podešavate na sledeæi naèin: Opšte informacije o programiranju CGI aplikacija naæi æete u biblioteci, MSDN Online Bibrary, na, adresi WWW.msdn.microsoft.com/isapi/redir.dlI?prd= msdn&ar=rlibrary&pver=6.0 ¦ Zadajte direktorijum za CGI programe. Radi dodatne bezbednosti, treba da odvojite CGI programe od datoteka sadržaja. Direktorijumu možete dodeliti ime Cgi-bin (nije obavezno). ¦ Ako su CGI programi u obliku skriptova, nabavite i instalirajte odgovarajuæi interpretator skriptova. Na primer, da biste izvršavali skriptove na jeziku Perl, instalirajte interpretator za Perl. Operativni sistem Windows ne sadrži interpretatore jezika Perl, SED ili AWK - oni se nabavljaju od nezavisnih proizvoðaèa. ¦ Ako su CGI programi izvršne datoteke (.exe), direktorijumu morate dodeliti dozvolu Execute. Ukoliko su CGI programi u obliku skriptova, direktorijumu možete dodeliti ili dozvolu Execute, ili dozvolu Script. ¦ Ako izaberete dozvolu Script, u prozoru svojstava direktorijuma morate naznaèiti interpretator skriptova. Samo je interpretatorima skriptova, dozvoljeno da se izvršavaju u takvom direktorijumu. Izvršne datoteke (sa nastavcima .dll i .exe) ne mogu se neposredno izvršavati - korisnici ne mogu pokrenuti izvršni program na Web serveru navoðenjem imena programa u URL-u. Korišèenje dozvole Script omoguæava bezbedno èuvanje datoteka sadržaja (datoteke tipa .htm ili .gif) u istom direktorijumu sa CGI skriptovima. Sadržaj æe biti prikazan u èitaèu, skriptovi æe biti izvršeni, ali niko neovlašæen ne može izvršiti program - niti æe se komande skripta prikazati u èitaèu. Ako dozvolu za èitanje (Read) dodelite direktorijumima koji sadrže izvršne datoteke, posetioci lokacije mogu preuzeti i izvršavati ove datoteke. Radi bezbednosti, uvek je dobro izvršne datoteke držati u zasebnom direktorijumu kome nije dodeljena dozvola Read. ¦ Definišite vezu izmeðu nastavka imena datoteke skripta i interpretatora skriptova. ¦ IIS vezuje nastavke imena datoteka za interpretator. Na primer, ako koristite skriptove u Perlu, koji se èuvaju u datotekama s nastavkom .pl, vežite nastavak .pl za program koji izvršava skriptove na Perlu. Vežite datoteke s nastavcima imena .bat i .cmd za interpretator komandi (Cmd.exe). ¦ Ako koristite dozvole pristupa sistema NTFS, postarajte se da svi ALEXA 2002

28/754

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

korisnici, kojima treba omoguæiti izvršavanje programa, za posmatrani direktorijum dobiju dozvolu Execute. Ako Web lokacija dozvoljava anoniman pristup, proverite da li anonimni korisnik (tj. korisnièki nalog IUSR_imeraèunara) ima dozvolu Execute. ¦ Ako vaš skript pristupa skriptu vezanom za program cmd.exe koji se izvršava na udaljenom serveru, podrazumevani radni direktorijum na lokalnom raèunaru treba da bude %SYSTEM32%. Podrazumevana vrednost parametra %SYSTEM32% je \Winnt\System32 (na Windowsu 2000) i \Win95\System (Windows 95 ili stariji). Razmotrite pravljenje ISAPI proširenja koje bi ubrzalo izvršavanje. Zbog lakoæe programiranja ASP aplikacija, razmotrite tu moguænost. ASP je naroèito pogodan za nove programere iii one koji pišu skriptove, jer obavlja mnoge rutinske poslove koji su se obièno ruèno radili u CGi aplikacijama, na primer analizu HTTP zaglavlja. Korišæenje ISAPI filtera Poput ISAPI proširenja, ISAPI filtri su programi koji se odazivaju kada Web server dobije HTTP zahtev. Oni se razlikuju od aplikacija jer su voðeni dogaðajima na Web serveru, a ne zahtevima klijenata. ISAPI filtar možete povezati sa odreðenim dogaðajem na Web serveru - filtar dobija obaveštenje svaki put kada se desi zadati dogaðaj. Na primer, filtar može reagovati na èitanje ili pisanje podataka i šifrovati podatke koji se vraæaju klijentu. ISAPI filtre možete instalirati na sve lokacije na serveru (opšti filtri), ili na pojedinaène Web lokacije. Ako instalirate i opšte filtre i filtre lokacija, primenjuju se filtri sa oba spiska. Kada se više filtara registruje za isti dogaðaj, oni se izvršavaju sekvencijalno. Filtri s višim prioritetom izvršavaju se pre filtara sa nižim prioritetom. Ako više filtara ima isti prioritet, opšti filtri, koji su zadati u glavnim svojstvima, izvršavaju se pre filtara zadatih na nivou lokacije. Filtri sa istim prioritetom, na istom nivou hijerarhije, izvršavaju se redosledom kojim su uèitani. U prozoru svojstava Web servera ili Web lokacije, možete promeniti redosled uèitavanja filtara. Da biste Web serveru ili Web lokaciji dodelili filtar, uradite sledeæe:

SLIKA 23.12 Podešavanje ISAPI filtara za Web stranicu. ALEXA 2002

29/755

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

1. U konzolnoj alatki za IIS izaberite Web server ili Web lokaciju i otvorite prozor svojstava. 2. Izaberite karticu ISAPI Filters (slika 23.12). 3. Pritisnite dugme Add. 4. Upišite ime filtra u polje Filter Name i upišite DLL datoteku u polju Executable ili je pronaðite u njemu. 5. Pritisnite OK. Ako ste dodali ili promenili opšti filtar,morate zaustaviti i ponovo pokrenuti Web server da bi se novi filtri uèitali. Filtar dodat Web lokaciji automatski se uèitava. 23.2.4 OSNOVE BEZBEDNOSTI WEB LOKACIJA Bilo da ste odgovorni za pojedinaène Web servere ili za celu mrežu, bezbednost je uvek izuzetno znaèajna. Odgovarajuæa zaštita Web servera može umanjiti ili otkloniti pretnje po bezbednost, bez obzira na to da li potièu od zlonamernih pojedinaca ili obiènih korisnika, koji greškom mogu dobiti pristup osetljivim informacijama ili èak nenamerno izmeniti sadržaj važnih datoteka. Internet Information Services 5.0 nudi pet osnovnih elemenata bezbednosti, koje treba dobro da upoznate: proveru identiteta, kontrolu pristupa, šifrovanje, nadgledanje i sertifikate. Ovaj deo poglavlja pokazuje kako se Windows i Web server podešavaju da bi propisno zaštitili Web lokacije i obavili ostale osnovne bezbednosne poslove. 23.2.4.1 Bezbednosni standardi IIS 5.0 sadrži niz bezbednosnih funkcija, od kojih mnoge zadovoljavaju prihvaæene standarde zajednice. Ovi standardi olakšavaju uvoðenje jednoobraznosti i zajednièko korišæenje aplikacija i informacija na razlièitim platformama. U IIS-u postoji šest glavnih bezbednosnih funkcija: ¦ Fortezza Bezbednosni standard vlade SAD (www.developer.netscape.com/tech/ security/formsign/fotezza.htm), podržan u IIS-u 5.0. Ovaj standard zadovoljava bezbednosnu arhitekturu Defense Message System. Ima mehanizam za šifrovanje koji omoguæava èuvanje poverljivosti i celovitosti poruke, proveru identiteta, garantovanje porekla i kontrolu pristupa porukama, komponentama i sistemima. Ove funkcije su ostvarene i u serverskom softveru i u softveru Web èitaèa, kao i u hardveru PCMCIA kartica. ¦ Secure Sockets Layer (SSL 3.0) Javni bezbednosni protokol, zasnovan na javnim kljuèevima (www.home.netscape.com/eng/ssl3/index.html). Realizuju ga davaoci bezbednog kanala (engl. Secure Channel, Schannel). Bezbednosni protokoli SSL koriste se u Web èitaèima i na serverima, i to za proveru identiteta, celovitost poruka i poverljivost. ¦ Osnovna provera identiteta Osnovna provera identiteta (www.w3.org/Protocols/HTTP/1.0/spec.html) deo je specifikacije HTTP 1.0, koja omoguæava slanje lozinke mrežom u formatu Base64. Veæina Web èitaèa podržava ovu specifikaciju. ¦ Digest authentication Korišæenje ove provere identiteta (www. ics.uci.edu/pub/ietf/http/rfc2069.txt) nova je funkcija ISS-a 5.0, koja preko ALEXA 2002

30/756

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

mreže šalje binarni sažetak informacija za proveru identiteta i kompatibilna je s posrednièkim serverima. ¦ PKCS #7 Standard broj 7 za šifrovanje javnim kljuèem (Public Key Cryptography Standard #7, www.rsasecurity.com). Opisuje format šifrovanih podataka, poput digitalnih potpisa ili digitalnih koverata, koji štite sadržaj, tj. informacije. Oba bezbednosna elementa postoje u IIS-u. ¦ PKCS #10 Standard broj 10 za šifrovanje javnim kljuèem (Public Key Cryptography Standard #10, www.rsasecurity.com). Opisuje format zahteva za sertifikate koji se podnose organizaciji za izdavanje sertifikata. Dodatne informacije o bezbednosti mreže pod Windowsorn potražite na Microsoftovoj lokaciji posveæenoj bezbednosti, na adresi www.microsoft .com/security. 23.2.4.2 Mere bezbednosti Pre podešavanja bezbednosnih parametara na Web serveru, utvrdite nivo bezbednosti koji hoæete da ostvarite na svojim Web i FTP lokacijama. Na primer, ako nameravate da napravite Web lokaciju koja odreðenim korisnicima dozvoljava pristup privatnim informacijama (kao što su finansijski podaci ili medicinski nalazi), neophodan vam je robustan bezbednosni mehanizam. Ovaj mehanizam bi trebalo da omoguæi pouzdanu proveru identiteta korisnika i ogranièavanje pristupa. Veliki deo bezbednosti Web servera zasniva se na bezbednosnim parametrima Windowsa. Ako ne podesite propisno bezbednosne funkcije Windowsa, ne možete dovoljno zaštititi Web server. Obavezno primenite sledeæe mere: ¦ Podesite Windowsov administratorski nalog. ¦ Napravite korisnièke naloge i upravljajte njima. ¦ Napravite grupe korisnika i upravljajte njima. ¦ Definišite mere bezbednosti u Windowsu. Kao deo uspostavljanja bezbednosnog mehanizma, na èvrstom disku treba da koristite sistem datoteka NTFS, jer pruža preciznu kontrolu pristupa datotekama i direktorijumima i podatke èuva efikasnije od sistema datoteka FAT (File Allocation Table). FAT particije pretvorite u NTFS pomoæu Windowsovog programa Convert. Zatim utvrdite koje æe datoteke i koji direktorijumi biti javno dostupni na Web i FTP lokacijama. Javne sadržaje treba držati odvojeno od privatnih, u razlièitim direktorijumima. Evo spiska preporuèenih bezbednosnih mera i odgovarajuæih objašnjenja: ¦ Koristite NTFS Sistem datoteka NTFS bezbedniji je od sistema FAT. ¦ Proverite NTFS dozvole na mrežnim diskovima Windows standardno daje ovlašæenja Full Control (potpuna kontrola) za korišèenje novih zajednièkih resursa grupi Everyone (u koju spadaju svi korisnici). ¦ Ponovo pregledajte dozvole za direktorijume Windows standardno za korišæenje novih omotnica dodeljuje ovlašæenja Full Control grupi Everyone, što vam možda ne odgovara. ¦ Zadajte kontrolu pristupa za nalog IUSR_imeraèunara Ovo æe pomoæi da anonimnim korisnicima ogranièite pristup Web serveru. ¦ Izvršne datoteke držite u zasebnom direktorijumu Ovo olakšava dodelu pristupnih dozvola I nadgledanje. ALEXA 2002

31/757

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

¦ Èešæe kontrolišite korisnièke naloge Proverite da li postoje novi nalozi koje nije napravio ovlašæen administrator. Pregledajte prava koja su dodeljena nalogu IUSR_imeraèunara. Svi korisnici koji anonimno pristupaju vašoj lokaciji, imaju prava dodeljena pomenutom nalogu. Možete nadgledati i ko je i kada me-njao bezbednosna pravila. ¦ Birajte složene lozinke Lozinke je mnogo teže pogoditi ako se sastoje od kombinacije malih i velikih slova, brojeva i specijalnih znakova. ¦ Insistirajte na strogim pravilima korišæenja naloga Pažljivo beležite ovl-ašæenja koja su dodeljena važnim korisnièkim nalozima i grupama. Morate znati ko sve može promeniti bezbednosna pravila. ¦ Strogo kontrolišite èlanstvo u administratarskim grupama Ove grupe obièno imaju pun pristup raèunaru, pa njima sme pripadati samo veoma mali broj ljudi. ¦ Administratorskom nalogu obavezno dodelite lozinku Administratorski nalog nema lozinku dok je ne zadate izrièito. Da biste poboljšali bezbednost, ovom nalogu dodelite složenu lozinku. ¦ Aktivirajte samo neophodne usluge Pokreæite samo tražene usluge. Svaka dodatna usluga predstavlja potencijalni ulaz za zlonamerne napade. ¦ Ne koristite PDC u ulozi Web servera Primarni kontroler domena (engl. Primary Domain Controler, PDC) neprestano obraðuje zahteve za proveru identiteta. Izvršavanje aplikacije Web servera na raèunaru koji istovremeno služi kao primarni kontroler domena, prvenstveno æe ugroziti performanse sistema. I sam PDC æe biti mnogo podložniji napadima, što može ugroziti bezbednost cele mreže. ¦ Omoguæite nadgledanje Nadgledanje mreže je veoma korisno za praæenje pristupanja, osetljivim i poverljivim datotekama. Može se koristiti i za praæenje dogaðaja na serveru, na primer, za praæenje promena bezbednosnih pravila. Dnevnici nadgledanja se mogu arhivirati radi naknadnog korišæenja. ¦ Pri daljinskom naèinu rada obavezno koristite šifrovanje Daljinsko administriranje obièno ukljuèuje razmenu osetljivih informacija (poput lozinke administratorskog naloga). Da biste u otvorenim mrežama zaštitili ove informacije, koristite šifrovanje Secure Sockets Layer (SSL). ¦ Za krstarenje Internetom koristite nalog sa malim ovlašæenjima Korišæenje naloga s velikim ovlašæenjima (recimo naloga Administrator ili naloga iz grupe Power Users), za krstarenje Internetom, može ugroziti bezbednost sistema. Nikada nemojte krstariti Internetom sa raèunara koji ima ulogu primarnog kontrolera domena (PDC). ¦ Èesto pravite rezervne kopije sistemske baze Registry i važnih datoteka Nikakav trud ne garantuje apsolutnu zaštitu podataka. Zato za Web server (i celu mrežu) uvek treba imati usaglašen skup planova za izradu rezervnih kopija i plan oporavka. Svaki raèunar na otvorenoj ¦ Redovno proveravajte ima li virusa mreži podložan je virusima i predstavlja moguæi izvor dalje zaraze. Redovne provere umanjuju moguænost gubitka podataka. ¦ Odreknite se nepotrebnih mrežnih usluga Time æete pojednostaviti konfigurisanje platforme i smanjiti broj moguæih ranjivih taèaka. Meðutim,mera ALEXA 2002

32/758

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

možda može biti nepovoljna za ostale korisnike sistema. ¦ Koristite najbezbedniji raspoloživi oblik provere identiteta Koristite najbezbedniju proveru identiteta koju podržavaju vaši klijenti. Na primer, Windowsov mehanizam za proveru identiteta i mehanizam Digest, bezbedniji je od osnovnog HTTP mehanizma provere. Bezbednost provere identiteta možete poveæati i klijentskim sertifikatima. ¦ Koristite dozvole sa što strožim ogranièenjima Na primer, ako se vaša Web lokacija koristi samo za pregledanje informacija, dodelite samo dozvolu Read (èitanje). Ukoliko direktorijum ili lokacija sadrži ASP aplikacije, dodelite dozvolu Scripts Only (samo skriptovi), umesto dozvole Scripts and Executables. ¦ Mapiranje jedan-na-jedan nasuprot mapiranju više-na-jedan Klijentske sertifikate možete povezati s Windowsovim korisnièkim nalozima na jedan od ta dva naèina, ili na oba. Mapiranje jedan-na-jedan nudi veæi nivo sigurnosti, ali zahteva da se kopija klijentskog sertifikata saèuva i na serveru. Mapiranje više-na-jedan lakše se realizuje i ne zahteva èuvanje kopije sertifikata na serveru. ¦ Usaglasite dozvole za Web i NTFS Ako dozvole za Web i dozvole za NTFS nisu usaglašene, koristi se stroža dozvola. Usaglašavanje se može obaviti ruèno, ili pomoæu èarobnjaka IIS Permissions. ¦ Pažljivo postupajte sa dozvolama Write, Scripts i Executable Kombinaciju ovih dozvola koristite krajnje oprezno. Ove dozvole omoguæavaju nekome da na server prenese opasne izvršne datoteke i da ih pokrene. ¦ Zakljuèajte radnu površinu Kada nakratko napuštate raèunar, zakljuèajte radnu površinu tako što æete istovremeno pritisnuti tastere CTRL-Alt-Del i potom izabrati Lock Workstation. ¦ Koristite èuvare ekrana zaštiæene lozinkom Vremenski interval do aktiviranja èuvara ekrana treba da bude kratak, tako da, kada napustite raèunar, niko ne može stiæi da nad njim preuzme kontrolu. Èuvar ekrana treba da bude prazan ekran (animirani èuvari ekrana mogu oslabiti performanse raèunara). ¦ Fizièki zakljuèajte raèunar Držite raèunar zakljuèan u obezbedenoj sobi da biste smanjili moguænost zlonamernog pristupa. ¦ Koristite razlièite administratorske naloge Svaka osoba koja ima administratorska ovlašæenja, treba da ima i zaseban nalog (korisnièko ime i lozinku). To omoguæava evidenciju naèinjenih izmena. ¦ Zaštitite poverljivost ugovorima Svi administratori treba da potpišu ugovore kojima se obavezuju da neæe odavati poverljive podatke (na primer, korisnièko ime i lozinka treba da budu tajne informacije). ¦ Administratorima periodièno dodelite nove naloge Da biste smanjili opasnost od razotkrivanja podataka o korisnièkim nalozima, osoblju sa administratorskim i ostalim velikim ovlašæenjima redovno dodeljujte nove naloge, a stare uništavajte. ¦ Što pre onemoguæite ili obrišite nekorišæene naloge. To æe smanjiti opasnost da nezadovoljni bivši službenik dobije pristup mreži. ¦ Obrišite uzorke s podrazumevanih lokacija. To uljezima onemoguæava prouèavanje podrazumevanih datoteka, za koje ne želite da budu vidljive. ¦ Smestite IIS na zaseban logièki disk. Ako IIS premestite na zaseban ALEXA 2002

33/759

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

disk, uljezima æete znatno otežati pristup resursima operativnog sistema i ostalim važnim administrativnim informacijama. ¦ Provera identiteta Bezbednost poèinje proverom identiteta. IIS 5.0 podržava pet naèina provere identiteta, tako da možete proveriti identitet svakoga ko pokuša da pristupi Web lokaciji: 1. Anonimni pristup omoguæava svima da pristupe, ne zahteva se unos korisnièkog imena i lozinke. 2. Osnovna provera identiteta (Basic) zahteva unos korisnièkog imena i lozinke, koji se mrežom prenose bez šifrovanja. 3. Provera identiteta digitalnim sažetkom (engl. digest) je nova funkcija koja radi slièno osnovnoj proveri identiteta, sem što se prenosi digitalni sažetak lozinke. Digitalni sažetak je broj dobijen iz tekstualne poruke (na primer, lozinke), s tim što je iz tog broja teško rekonstruisati izvorni tekst. Digest provera identiteta moguæa je samo na domenima gde postoji kontroler domena za Windows 2000. 4. Windowsova ugraðena provera identiteta koristi tehnologiju heširanja za utvrðivanje identiteta korisnika, pri èemu se izbegava slanje lozinke putem mreže. 5. Sertifikati su digitalni potpisi koji se mogu koristiti za uspostavljanje SSL (Secure Socket Layer) veze. Mogu se koristiti i za proveru identiteta kljuèeva. Web server koristi par kljuèeva za ugovaranje zaštiæene veze sa korisnikovim Web èitaèem, sa ciljem da se utvrdi potreban nivo šifrovanja za zaštitu komunikacije. Za ovu vrstu veze, i moguænosti šifrovanja i dešifrovanja Web servera i korisnikovog èitaèa moraju biti kompatibilne. Tokom razmene, pravi se kljuè šifrovanja (ili kljuè sesije). Kljuè sesije je tajni i klijent ga šalje serveru tehnikom javnog kljuèa (primer tehnike šifrovanja javnim kljuèem je algoritam RSA).

SLIKA 23.13 Podešavanje serverskog sertifikata Web servera. ALEXA 2002

34/760

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

I server i èitaè Weba koriste kljuè sesije za šifrovanje i dešifrovanje prenetih informacija. Stepen (ili jaèina) šifrovanja meri se brojem bitova u kljuèu sesije. Što je kljuè sesije veæi, odnosno što je veæi broj bitova u kljuèu, to je šifrovanje teže ugroziti i to su informacije bezbednije. Iako veæi kljuèevi pružaju veæu bezbednost, njihova realizacija zauzima više serverskih resursa. Kljuè sesije Web servera obièno ima 40 bitova, ali može biti dugaèak i 128 bitova, zavisno od zahtevanog nivoa bezbednosti. Da biste aktivirali šifrovanje, sprovedite sledeæi postupak: 1. U konzolnoj alatki za IIS izaberite Web lokaciju, direktorijum ili datoteku, i otvorite odgovarajuæi prozor sa svojstvima. 2. Ako niste ranije napravili serverski par kljuèeva i zahtev za sertifikate, izaberite karticu Directory Security ili File Security, pa u odeljku Secure Communications pritisnite dugme Server Certificate (slika 23.13). Èarobnjak Web Server Certificate vodiæe vas kroz postupak. Ako ste veæ napravili serverski par kljuèeva i zahtev za sertifikate, izaberite karticu Directory Security ili File Security, pa u odeljku Secure Communications pritisnite dugme Edit. 3. U okviru za dijalog Secure Communications potvrdite opciju Require secure channel (SSL). 4. Dajte korisnicima uputstvo za uspostavljanje zaštiæene HTTPS veze sa vašim Web sadržajem (tj. URL zaštiæene Web lokacije poèinje sa https://, umesto sa http://). Šifrovan saobraæaj može znatno smanjiti efektivnu brzinu prenosa i performanse servera. Zbog toga, SSL treba koristiti samo za prenos osetljivih i poverljivih informacija, kakve su finansijske transakcije. Web server možete podesiti tako da za sve zaštiæene SSL sesije zahteva minimalnu velièinu kljuèa sesije od 128 bitova, umesto podrazumevane velièine kljuèa od 40 bitova. Ako zadate da je minimalna velièina kljuèa 128 bitova, korisnici koji pokušavaju da uspostave zaštiæenu vezu sa serverom, moraju koristiti èitaè koji podržava 128-bitni kljuè sesije. Da biste zadali jaèinu šifrovatija, uradite sledeæe: 1. U konzolnoj alatki za IIS izaberite Web lokaciju, direktorijum ili datoteku i otvorite odovarajuci prozor sa svojstvima. 2. Ako niste ranije napravili serverski par kljuèeva i zahtev za sertifikate, izaberite karticu Directory Security ili File Security, pa u odeljku Secure Communications pritisnite dugme Server Certificate. Èarobnjak Web Server Certificate vodiæe vas kroz postupak. Ukoliko ste veæ napravili serverski par kljuèeva i zahtev za sertifikate, izaberite karticu Directory Security ili File Security, pa u odeljku Secure Communications pritisnite dugme Edit. 3. U okviru za dijalog Secure Communications potvrdite opciju Require secure channel (SSL). 4. Potvrdite opciju Require 128-bit Encryption ako se zahteva taj nivo šifrovanja. 5. Pritisnite OK. Server-Gated Cryptography (SGC) proširenje je protokola SSL; ono omoguæava da finansijske institucije koje imaju verziju IIS-a za ostatak sveta ALEXA 2002

35/761

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

(SAD imaju strog zakon zabrane izvoza tehnologije šifrovanja u druge zemlje), koriste jaèe (128-bitno) šifrovanje. lako su funkcije SGC-a ugraðene u IIS 5.0, za korišæenje SGC-a neophodan je poseban sertifikat. ¦ Nadgledanje Administratori mogu koristiti tehnike za nadgledanje bezbednosnog sistema, za praæenje velikog broja raznih aktivnosti korisnika i Web servera. Preporuèuje se da rutinski nadgledate konfiguraciju servera i da na taj naèin na vreme otkrijete resurse kojima se može neovlašæeno pristupiti. Možete koristiti pomoæne programe ugraðene u Windows ili funkcije za voðenje dnevnika, koje su ugraðene u IIS 5.0. Takoðe, možete koristiti ASP aplikacije za pravljenje sopstvenih dnevnika. 23.2.5 EVIDENCIJA AKTIVNOSTI LOKACIJE Web ili FTP lokacije možete podesiti da prave i èuvaju zapise o aktivnostima servera i korisnika. Evidencioni podaci u IIS-u mogu pomoæi pri regulisanju pristupa sadržaju, utvrðivanju popularnosti sadržaja, proceni bezbednosnih zahteva i rešavanju moguæih problema na Web ili FTP lokaciji. Ovaj deo poglavlja objašnjava principe i postupke upravljanja procesom evidentiranja aktivnosti na Web lokaciji. Ne zaboravite da voðenje evidencije u IIS-u o aktivnostima ne treba mešati sa voðenjem dnevnika u Windowsu 2000 i pregledanjem tih zapisa u programu Event Viewer. Voðenje dnevnika, odnosno evidencije, u IIS-u mnogo je opsežnije. 23.2.5.1 Vrste dnevnièkih datoteka Voðenje dnevnika za FTP i Web lokacije obavljaju moduli koji rade nezavisno od ostalih aktivnosti na serveru. Za sve pojedinaène lokacije moguæe je izabrati format datoteka za voðenje dnevnika. Ako je aktivirano voðenje dnevnika za celu lokaciju, možete ga deaktivirati za pojedinaène direktorijume te lokacije. Dnevnici (koje napravi IIS) mogu se se èitati u programu za ureðivanje teksta, ali je uobièajeno da se uèitavaju i pregledaju u specijalizovanom pomoænom programu za pravljenje izveštaja. ODBC evidencija se beleži u bazi podataka koje se može koristiti za pravljenje izveštaja. Vremena koja su navedena u datotekama dnevnika predstavljaju sistemsko vreme na serverima i odnose se na vremena obrade na serverima U zapisnicima se ne beleži vreme potrebno da se podaci prenesu do klijenta niti vreme njihove obrade na klijentskom raèunaru. Prošireni format dnevnika W3C Prošireni W3C format datoteke dnevnika slièan je ASCII formatu, ali ima niz razlièitih polja. U ovaj format možete ukljuèiti i neka druga važna polja, a možete i ogranièiti velièinu datoteke dnevnika, izostavljanjem nepotrebnih polja. Polja su razdvojena razmacima. Vreme se beleži prema vremenskoj zoni UTC (Grinièko srednje vreme). Sledeæi primer prikazuje redove iz datoteke formata W3C u kojoj se koriste polja Time, Client IP Address, Method, URI Stem, HTTP Status i HTTP Version: #Software: Microsoft Internet Information Services 5.0 #Version: 1.o #Date: 2002-05-02 17:42:15 ALEXA 2002

36/762

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

#Fields:time c-ip cd-method cs-uri-stem sc-status csversion 17:42:15 172.16.255.255 GET /default.htm 200 HTTP/l.0 Prethodni zapisi ukazuju da je 2. maja 1998. u 5,42 popodne (UTC), korisnik sa verzijom 1.0 protokola HTTP i IP adresom 172.16.255.255 zadao komandu HTTP GET za datoteku default.htm. Zahtev je ispunjen bez greške. Polje #Date: oznaèava kada je napravljen prvi zapis u dnevniku, odnosno kada je dnevnik napravljen. Polje #Version: ukazuje na to da je korišæen format W3C. Da biste podesili prošireni W3C format, sprovedite sledeæi postupak: 1. Izaberite Web ili FTP lokaciju i otvorite njen prozor sa svojstvima. 2. Aktivirajte voðenje dnevnika (ako je bilo neaktivno) i izaberite format datoteke W3C Extended. 3. Izaberite Properties. 4. Iz liste Extended Properties, izaberite polja za dnevnik. Standardno su obuhvaæena polja Time, Client IP Address, Method, URI Stem i HTTP Status. 5. Pritisnite dugme Apply. Wiše informacija o specifikaciji formata W3C možete naæi na Web lokaciji ww.w3.org. Format dnevnika IIS-a Format dnevnika Microsoft IIS je nepromenljiv (ne može se prilagoditi) ASCII format, koji može beležiti više parametara od formata NCSA Common. Format Microsoft IIS sadrži osnovne parametre, kao što su korisnikova IP adresa korisnièko ime, datum i vreme postavljanja zahteva, kod stanja protokola HTTP i broj primljenih bajtova. On sadrži detaljne parametre, kao što je proteklo vreme, broj poslatih bajtova, operaciju (na primer, preuzimanje komandom GET) i odredišnu datoteku. Parametri su odvojeni zarezom, pa je ovaj format zapisa lakše èitati nego ostale ASCII formate, koji za odvajanje koriste razmak. Vreme se beleži prema lokalnom vremenu. Kada u programu za ureðivanje teksta otvorite datoteku dnevnika u formatu Microsoftovog IIS, zapisi izgledaju slièno prikazanom: 192.168.114.201,-,03/20/2001,7:55:20,W3SVC2,SALES1, 192.168.114.201,172.21.13.45,4502,163,3223,200,GET, DeptLogo.gif 172.16.255.255,anonymous,03/20/98,23:58:11,MSFTPSVC, SALES1,192.168.114.201,60,275,0,0,0,PASS,intro.htm U primeru, prvi zapis pokazuje da je anonimni korisnik (posetilac Weba s nalogom IUSER_imeraèunara), sa IP adresom 192.168.114.201, zadao HTTP komandu GET za datoteku slike DeptLogo.gif u 7.55 ujutro, 20. marta 2001. godine, sa servera SALES1 na IP adresi 172.21.13.45. HTTP zahtev dužine 163 bajta obraðivan je 4.502 milisekunde (4,5 sekunde) i odgovor je vraæen bez greške (kod odgovora 200). Anonimnom korisniku je vraæeno 3.223 bajtova. U datoteci dnevnika, sva polja se završavaju zarezom. Crtica (-) se koristi za popunjavanje, ukoliko za odreðeno polje nema važeæe vrednosti. ALEXA 2002

37/763

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

Format NCSA Nepromenljiv ASCII format. Primenjiv je za Web lokacije, ali ne i za FTP lokacije. Upotrebljava se za beleženje osnovnih podataka o korisnikovim zahtevima, kao što su ime udaljenog raèunara/mrežnog ureðaja, korisnièko ime, datum, vreme, vrsta zahteva, HTTP kod stanja i broj bajtova primljenih od servera. Parametri su razdvojeni razmacima i vreme je registrovano po lokalnom vremenu. Kada datoteku ovog formata otvorite u programu za ureðivanje teksta, zapisi su slièni sledeæem primeru. 172.21.13.45 - REDMOND\fred [08/Apr/20O2:17:39:04 - 0800] "GET /scripts/iisadmin/ism.dll?http/serv Http/1.0" 200 3401 Ovaj zapis ukazuje na to da je korisnik Fred iz domena REDMOND, sa IP adresom 172.21.13.45 zadao HTTP komandu GET (odnosno da je preuzeo datoteku) u 17.39, 18. aprila 2002. U odzivu je korisniku Fred vraæeno 3.401 bajt podataka (bez greške). Format ODBC Format ODBC dnevnika je zapis nepromenljivog skupa polja podataka u bazi podataka koja je usaglašena sa standardom ODBC (na primer, Microsoft Access ili Microsoft SQL Scrver). Neki od zabeleženih parametara su korisnikova IP adresa, korisnièko ime, datum i vreme primanja zahteva, HTTP kod stanja, broj primljenih i poslatih bajtova od servera, sprovedene aktivnosti (na primer, preuzimanje komandom GET) i odredište (na primer, datoteka koja je upravo preuzeta). Beleži se lokalno vreme. Ako koristite ovu vrstu dnevnika, morate navesti i bazu podataka s kojom se treba povezati i podesiti bazu za primanje podataka. Statistika procesa Nova funkcija IIS-a. Može se aktivirati za svaku lokaciju ponaosob i dodaje polja u datoteku u proširenom W3C formatu radi beleženja informacija o tome kako Web lokacija iskorišæava procesor(e) servera. Ova informacija služi da bi se utvrdilo da li lokacija koristi procesor(e) više nego što je normalno. Takoðe, koristi se za otkrivanje neispravnih skriptova ili CGI procesa. Statistika procesa ne daje detalje o tome kako pojedine aplikacije iskorišcavaju procesor(e), veæ beleži informacije samo o aplikacijama koje se izvršavaju u odvojenim procesima. Može se koristiti samo za Web lokacije (ne i za FTP lokacije) i beleži se samo ako je izabran format datoteke W3C Extended. Statistièki podaci o procesima mogu se koristiti da bi se utvrdilo treba li na lokaciji aktivirati regulisanje procesa (engl. process throttling). Regulisanje procesa ogranièava deo procesorskog vremena koje može koristiti neka Web lokacija. Da biste aktivirali beleženje statistièkih podataka o procesima, uradite sledeæe: 1. Izaberite Web lokaciju i otvorite prozor sa svojstvima. 2. Na kartici Web Site pritisnite dugine Properties. 3. Na kartici Extended Properties potvrdite opciju Process Accounting (slika 23.14) 4. Pritisnite OK. 23.2.5.2 Upravljanje dnevnicima Za svaku pojedinaènu Web ili FTP lokaciju možete aktivirati voðenje dnevnika i izabrati njegov format. Kada je voðenje dnevnika aktivirano, ono je aktivno za sve direktorijume posmatrane lokacije, ali se može deaktivirati za ALEXA 2002

38/764

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

pojedine direktorijume. Da biste za Web ili FTP lokaciju aktivirali voðenje dnevnika, pratite sledeæi postupak:

SLIKA 23.14 Aktiviranje opcije Process Accounting za Web lokaciju. 1. Izaberite Web ili FTP lokaciju i otvorite prozor sa svojstvima. 2. Na kartici Web Site ili FTP Site potvrdite opciju Enable Logging. 3. Iz liste Active log format izaberite format dnevnika (slika 23.15). Opcija Enable Logging standardno je potvrðena a izabran je format W3C Extended, sa aktivnim poljima: Time, Client IP Address, Method, URI Stem i HTTP Status.

SLIKA 23.15 Biranje formata dnevnièke datoteke za Web lokaciju. 4. Pritisnite Apply. 5. Pritisnite OK. ALEXA 2002

39/765

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

Kada izaberete voðenje dnevnika u formatu ODBC, izaberite Properties i u polja za tekst upišite ime izvora podataka (Data Source Name) i ime tabele u bazi podataka. Ako se za pristupanje bazi zahteva korisnièko ime i lozinka, upišite i njih i pritisnite OK. Da biste deaktivirali voðenje dnevnika za odreðeni direktorijum lokacije, uradite sledeæe: 1. Izaberite direktorijum i otvorite njegov prozor sa svojstvima. 2. Na kartici Home Directory ili Directory, pronaðite polje za potvrdu Log visits. Ovo polje je standardno potvrðeno. 3. Da biste za posmatrani direktorijum deaktivirali voðenje dnevnika, iskljuèite pomenuto polje za potvrdu. Kad budete hteli da ponovo aktivirate voðenje dnevnika, ponovo potvrdite ovu opciju. Ovaj parametar ne utièe na statistièke podatke o procesima. 23.2.5.3 Èuvanje dnevnièkih datoteka Možete zadati direktorijum u kojem æe se èuvati dnevnici (odnosno odgovarajuæe datoteke) i možete zadati kada se pokreæu nove datoteke dnevnika. Evo kako se podešavaju parametri za èuvanje dnevnièkih datoteka: 1. Izaberite FTP ili Web lokaciju i otvorite njen prozor sa svojstvima. 2. Na kartici Web Site ili FTP Site pritisnite Properties. 3. Na kartici General Properties izaberite vreme pravljenja nove dnevnièke datoteke. Opcije su sledeæe: ¦ Hourly (Svakih sat vremena) Datoteke dnevnika se prave svakih sat vremena, poèevši od prvog zapisa koji se upisuje nakon poèetka sata. Ova funkcija se obièno koristi na prometnim Web lokacijama. ¦ Daily (Dnevno) Datoteke dnevnika se prave svakog dana, poèevši od prvog zapisa koji se upisuje posle ponoæi. ¦ Weekly (Nedeljno) Datoteke dnevnika se prave nedeljno, poèevši od prvog zapisa koji se upisuje posle ponoæi u subotu. ¦ Monthly (Meseèno) Datoteke dnevnika se prave meseèno, poèevši od prvog zapisa koji se upisuje posle ponoæi poslednjeg dana prošlog meseca. ¦ Unlimited file size (Neogranièena velièina datoteke) Podaci se uvek dodaju u istu dnevnièku datoteku. Ovom dnevniku možete pristupiti samo nakon zaustavljanja Web lokacije. ¦ When file siže reaches (Kada velièina datoteke dostigne zadatu vrednost) Nova dnevnièka datoteka se pravi svaki put kada postojeæa dostigne zadatu velièinu. 4. U polje Log file upišite direktorijum u kojem treba saèuvati datoteke. Direktorijum mora biti na lokalnom disku i putanja ne sme biti relativna. Kada zadajete direktorijum datoteke dnevnika, ne možete koristiti mapirane diskove niti UNC putanje, kao što je \\server1\share1\. 5. Pritisnite Apply.

ALEXA 2002

40/766

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

23.2.6 PODEŠAVANJE PERFORMANSI Hardverski zahtevi zavise od usluge koju treba pružiti. Na primer, FTP usluga koristi manje memorije od Web usluge. ASP aplikacije, CGI skriptovi, pretraživanje baza podataka i video zapisi mnogo više optereæuju procesor servera nego statièke HTML stranice. Zbog toga morate proveriti da li su performanse servera prilagoðene oèekivanim poslovima da bi korisnici bili opsluživani na odgovarajuæi naèin. Performanse se menjaju s vremenom, kako se menja saobraæaj i sadržaj. Da bi efikasno podesio performanse, administrator servera mora isplanirati strategiju nadgledanja korišæenjem razlièitih alata. Ovaj deo poglavlja razmatra principe i postupke za podešavanje performansi lokacije. 23.2.6.1 Osnove podešavanja Testiranje i precizno podešavanje performansi je proces koji se neprestano odvija. Radi boljeg uèinka, morate pažljivo planirati strategiju procenjivanja performansi Web servera. Prvi korak je merenje tekuæeg stanja performansi. Pošto performanse servera mogu prilièno varirati u vremenu, pratite ih dovoljno dugo da biste stekli realnu predstavu o aktivnosti servera. Svakako prouèite sve delove sistema koji su potencijalna uska grla. Uska grla sistema mogu nastati zbog neodgovarajuæeg ili nepravilnog podešavanja hardvera, ili IIS-a ili Windowsa 2000. Dobar plan nadgledanja prati performanse u svim oblastima. Kada saznate kako se ponaša server, razmotrite izmene koje bi poboljšale performanse. Svaku promenu treba primeniti pojedinaèno, inaèe je nemoguæe sagledati njen uticaj. Posle promene, nastavite praæenje da biste se uverili da li je promena izazvala željeni efekat (ili ima neželjene sporedne efekte). Pošto izmene jednog resursa mogu prouzrokovati pojave uskih grla na drugim resursima, veoma je važno da se, nakon naèinjene izmene, provere performanse svih ostalih resursa. Kada sagledate i procenite uèinak promene, utvrdiæete da li su potrebne dalje izmene. 23.2.6.2 Alati za nadgledanje Nadgledanje servera je presudan deo njegovog administriranja. Korišæenjem odgovarajuæih alata za nadgledanje, možete otkriti probleme na serveru, proceniti dejstvo promena na sadržaj Web lokacije, i na osnovu toga planirati nadgradnju lokacije da bi bila što pristupaènija korisnicima. Izbor alata za nadgledanje (i naèina na koji se nadgledanje obavlja) zavisi od informacija koje želite da sakupite. Na primer, ako pokušavate da izmerite ukupno optereæenje Web servera, upotrebite System Monitor da iscrtate statistièki grafikon pokazatelja za celu nedelju. Ovaj grafikon prikazuje broj uspostavljenih veza s korisnièkim raèunarima i podatke o prenosu datoteka. Evo još jednog primera: ako primetite usporen rad servera, možete pregledati poruke o greškama u alatu Event Viewer (sistemska aplikacija Windowsa 2000 za pregledanje dnevnika). Rad servera možete nadgledati izuèavajuæi dnevnike koje generiše IIS (pogledajte odeljak Evidencija aktivnosti lokacije). Windows 2000 ima razne alate za nadgledanje. System Monitor System Monitor je moæan alat koji se koristi za praæenje aktivnosti servera i pravljenje pregleda njegovih performansi u zadatim vremenskim intervalima (kratkotrajnim i dugotrajnim). Pomoæu ovog alata možete ALEXA 2002

41/767

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

prikazati pokazatelje rada u realnom vremenu, na grafikonima ili u izveštajima. Podatke možete sakupljati u datotekama i generisati alarmne signale koji æe upozoravati na pojavu kritiènih dogaðaja. System Monitor prouèava izlazne podatke brojaèa koji prate aktivnost odreðenih objekata (tj. usluga ili mehanizama koji kontrolišu serverske resurse). Na primer, ako posmatrate objekat Web Service, videæete brojaèe koji nadgledaju broj primljenih bajtova u sekundi ili broj pokušaja za uspostavljanje veze u sekundi. Windows 2000 ima odreðene brojaèe koje možete dopuniti brojaèima iskorišæenja diska i TCP/IP aktivnosti, tako što æete upotrebiti pomoæne programe iz pakete Windows 2000 Resource Kit. IIS instalira specijalne brojaèe, ukljuèujuæi brojaèe Web usluga, brojaèe FTP usluga, brojaèe aktivnosti ASP aplikacija i neke druge opšte brojaèe. Brojaèi Web, FTP i ASP aktivnosti prate aktivnost veze, a opšti brojaèi IIS-a prate iskorišæenje propusnog opsega, keširanje i ostale aktivnosti usluga koje pruža TIS. Event Viewer Windows 2000 sadrži uslugu voðenja dnevnika o dogaðajima. Ova usluga beleži dogaðaje kao što su greške ili uspešno pokretanje usluge. Dnevnici dogaðaja se pregledaju pomoæu programa Event Viewer. Event Viewer možete koristiti za pregledanje dnevnika dogaðaja System, Security i Application. Pomoæu dobijenih informacija bolje æete razumeti redosled i vrstu dogaðaja koji su izazvali odreðeni problem u performansama servera. Task Manager Upotrebljava se za pregledanje tekuæih poslova i procesa. On se koristi i za menjanje prioriteta procesa. Kada se proces završi, gubi se podatak o prioritetu podešen u Task Manageru. Iskorišæenje memorije i procesora može se pregledati u realnom vremenu, ali se informacije ne èuvaju. Network Monitor Ovaj pomoæni program beleži informacije o saobraæaju koji ulazi u raèunar i izlazi iz njega, i daje detaljne informacije o broju primljenih i poslatih okvira. Network Monitor vam može pomoæi pri analizi složenih šema mrežnog saobraæaja. Korišæenjem programa Network Monitor možete pregledati informacije iz zaglavlja HTTP i FTP zahteva upuæenih serveru. U opštem sluèaju, treba definisati filtar za sakupljanje (engl. capturefilter), koji radi slièno upitu u bazi podataka - izdvaja podskup prenesenih okvira podataka. Možete koristiti i okidaè sakupljanja (engl. capture trigger), koji reaguje na odreðene dogaðaje u mreži tako što pokreæe odgovarajuæe akcije (na primer, pokreæe program). 23.2.6.3 Optimizovanje diskova Èvrsti diskovi èesto mogu biti usko grlo sistema, posebno na lokacijama sa veoma velikim skupom datoteka kojima se pristupa nasumièno. Koliko èesto IIS mora da pristupa èvrstom disku neposredno zavisi od kolièine raspoložive RAM memorije i od broja i velièine traženih datoteka. Ako je kapacitet RAM memorije mali, a zahteva se veliki broj datoteka, IIS ne uspeva da kopije svih datoteka istovremeno drži u memoriji radi bržeg pristupa. U tom sluèaju, IIS mora pristupati datotekama sa èvrstog diska (pomoæu datoteke za razmenu podataka, engl. swap file). Brzina pristupanja i velièina èvrstog diska odreðuje koliko æe brzo IIS pronalaziti zahtevane datoteke. Da biste nadgledali èvrste diskove, koristite System Monitor za voðenje dnevnika o iskorišæenju procesora, zasiæenju mrežne kartice, i brojaèu % Disk Time objekta Physical Disk (slika 23.16). Ako je vrednost brojaèa % Disk Time ALEXA 2002

42/768

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

visoka (a pri tome procesor i mrežna kartica nisu zasiæeni), znaèi da je disk usko grlo sistema.

SLIKA 23.16 Dodavanje brojaèa u System Monitor. Da biste poboljšali pristupanje disku, koristite RAID tehnologiju sa skupom segmentiranih diskova. Ako se server intenzivno koristi za baze podataka, trebaæe vam veliki kapacitet radne (RAM) memorije - oko 1 GB ili više - jer korišæenjem prostrane RAM keš memorije možete minimizirati kašnjenje prilikom pristupanja disku ili RAID kontroleru. Trebalo bi obezbediti redundantnost, jer tada ne morate odmah obnavljati sistem s rezervnih kopija ukoliko otkaže samo jedan disk. Mnogi noviji kontroleri omoguæavaju zamenu diskova bez iskljuèivanja napajanja. U svakom sluèaju pametno je imati odgovarajuæe rezervne kopije, pri èemu jedna rezervna kopija ne treba da bude na istom mestu gde i server. 23.2.6.4 Optimizacija memorije Kao što svaki dobar serviser PC raèunara zna, RAM memoriju koriste programi koji se izvršavaju. Kada pokrenete aplikaciju, raèunar kopira potrebne programske datoteke sa èvrstog diska u RAM memoriju i aplikacija se pokreæe iz memorije. Procesor mnogo brže pristupa memoriji nego èvrstom disku, pa se zato aplikacije pokreæu iz radne memorije i izvršavaju u njoj. Kolièina memorije koju zauzima IIS zavisi od raznih èinilaca, ukljuèujuæi: ¦ kolièinu radne memorije koja se koristi kao keš memorija ¦ velièinu datoteke za razmenu podataka (engl. swapfile) ¦ kolièinu slobodnog prostora na disku ¦ broj usluga koje se izvršavaju ¦ vrstu procesora ¦ broj i velièinu datoteka sadržaja (na primer HTML datoteke) ¦ broj veza koje su trenutno otvorene ¦ ostale aktivne aplikacije koje zahtevaju RAM memoriju RAM keš memorija Kada dobije zahtev za statièku datoteku, IIS kešira identifikacioni kod u RAM memoriju, a Windows 2000 kešira datoteku. Kako stižu sledeæi zahtevi za istu datoteku, IIS koristi kopiju saèuvanu u memoriji (umesto da se datoteke ponovo uèitavaju sa èvrstog diska). To skraæuje vreme ALEXA 2002

43/769

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

za koje IIS opsluži zahtev, pa posetioci brže pristupaju sadržaju. Vreme koje datoteka provede u keš memoriji zavisi od raznih drugih faktora. Kako se od IISa traže razlièite datoteke, one koje veæ duže vreme borave u keš memoriji izbacuju se da bi se napravilo mesta za nove datoteke. Ukoliko posredstvom IIS-a imate pristup velikom broju datoteka, a na raspolaganju imate malo memorije, pristup može biti usporen jer IIS mnoge datoteke mora uèitati sa diska. Ako na istom raèunaru koristite memorijski zahtevne aplikacije, keširane datoteke se èešæe i brže izbacuju iz memorije da bi se oslobodio prostor za nove datoteke. U najgorem sluèaju, IIS možda uopšte neæe moæi da èuva datoteke u memoriji. Posledica toga je sporiji pristup IIS-a datotekama, jer se one uèitavaju sa èvrstog diska. Pošto velike datoteke u RAM-u zauzimaju više mesta nego male, zahtevi kojima se traže velike (na primer, multimedijalne datoteke), u sistemima sa malo RAM memorije dovode do velikog prometa datoteka kroz keš memoriju. Ukoliko su dokumenti koje objavljujete veliki, ili je veliki broj dokumenata, ili ako se na istom raèunaru izvršava veliki broj aplikacija koje intenzivno koriste memoriju, performanse æete najlakše poboljšati ako sistemu dodate RAM memorije. Ukoliko objavljujete mali broj malih datoteka, dodavanje memorije ne poboljšava performanse Web servera. Performanse možete poboljšati i podešavanjem kolièine memorije koju Windows 2000 rezerviše za keširanje datoteka. Ako server prvenstveno koristite kao Web server, podesite ga da radi kao server aplikacija (a ne kao obièan server ili server datoteka): 1. Na radnoj površini pritisnite ikonicu My Computer, pa izaberite Network and Dialup Connections. 2. Desnim tasterom miša pritisnite Local Area Connection i otvorite prozor sa svojstvima. 3. Izaberite File and Printer Sharing for Microsoft Networks i potom Properties. 4. Na kartici Server Optimization izaberite Maximize data throughput for network applications (slika 23.17).

SLIKA 23.17 Optimizovanje servera za mrežne aplikacije. ALEXA 2002

44/770

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

System Monitor možete upotrebljavati za ocenjivanje performansi keš memorije servera. Kada birate objekat èije performanse hoæete da procenite, izaberite Internet Information Services Global, pa za pregledanje aktivnosti keša upotrebite sledeæe brojaèe: ¦ ¦ ¦ ¦ ¦ ¦ ¦

Cashe Flushes (pražnjenje kesa) Cache Hits (pronalaženje u keš memoriji) Cache Hits % Cache Misses (nepronalaženje u keš memoriji) Cached File Handles (keširani identifikatori datoteka) Directory Listings (èitanje sadržaja direktorijuma iz keša) Objects (objekti)

Vrednost brojaèa Cache Hits % trebalo bi da bude što veæa. Niska vrednost (pogotovu ako je praæena visokom vrednošæu brojaèa % Disk Time objekta Disk) ukazuje na to da server nije u stanju da dovoljan broj datoteka smesti u keš memoriju. Uzrok je ili prevelik broj zahteva za razlièite datoteke, ili mali kapacitet keš memorije, koji treba poveæati. Memorija i vreme odziva Da biste poveæali brzinu odziva na zahtev, kapacitete memorije ili procesora obièno morate namenski dodeliti pojedinim vezama. Time se ogranièavaju resursi koji su raspoloživi ostalim aplikacijama èak i onda kada se ne primaju zahtevi. Maksimiranje performansi memorije za sve aplikacije koje rade na posmatranom serveru, može izazvali malo sporiji odziv na zahteve posetilaca Web lokacije (jer memorija i procesor ne mogu odmah da opsluže zahteve). Zadajte procenjeni broj zahteva za period od 24 sata i prepustite IIS-u da automatski uspostavi ravnotežu izmeðu korišæenja memorije i vremena odziva. Kada promenite pomenutu procenjenu vrednost, IIS menja broj logièkih prikljuèaka koji su namenjeni za osluškivanje novih zahteva. Ako je zadato da broj logièkih prikljuèaka bude neznatno veæi od stvarnog broja uspostavljenih veza, veze se brže uspostavljaju. Ukoliko je zadat broj znatno veæi od stvarnog broja pokušaja, nepotrebno se rezerviše memorija. Da biste utvrdili broj uspostavljenih veza u toku jednog dana, upotrebile System Monitor za praæenje vrednosti brojaèa Total Connection Requests i Current Connections (oba se nalaze u okviru objekta Web Service). Podatke prikupljajte u dnevnicima nekoliko dana (ako je moguæe), da biste dobili što stvarniju predstavu o optereæenju servera. Sada zadajte procenjeni broj veza u toku dana. Pomoæu konzolne alatke za IIS, izaberite Web lokaciju i pritisnite dugme Properties da biste prikazali prozor sa svojstvima. Na kartici Performance zadajte vrednost malo veæu od oèekivanog broja veza u periodu od 24 sata (slika 23.18). U IIS-u 5.0, lokacije s razlièitim IP adresama (ali sa istim brojem prikljuèka) zajednièki koriste isti skup logièkih prikljuèaka (engl. sockets). Stoga, pravljenje više lokacija s razlièitim IP adresama (pri èemu sve koriste prikljuèak 80) ne poveæava znaèajno kolièinu nestranièene memorije koju zauzima IIS. IIS logièke prikljuèke koristi fleksibilno za obradu zahteva upuæenih svim lokacijama, smanjujuæi tako svoje potrebe za resursima. Ovo „objedinjavanje logièkih prikljuèaka” (engl. socketpooling) omoguæava da u IIS 5.0 napravite više lokacija na ALEXA 2002

45/771

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

SLIKA 23.18 Podešavanje performansi zasnovano na procenjenom broju veza. istom hardveru, nego što ste mogli u IIS-u 4.0. Meðutim, zbog objedinjavanja logièkih prikljuèaka IIS osluškuje na svim adresama, što može biti opasno ukoliko je server povezan na više mreža i sadrži poverljive podatke. Takoðe, ogranièavanje propusnog opsega i podešavanje performansi biæe primenjeno na sve Web lokacije koje se nalaze na istom prikljuèku. Ako ogranièite propusni opseg (ili na neki drugi naèin podešavate performanse) pojedinaènih lokacija, za te lokacije ne možete objedinjavati logièke prikljuèke. 23.2.6.5 Optimizovanje procesora Kako su se razvijali Web serveri, performanse su postale veoma znaèajne. Danas, s rastom Web aplikacija za objavljivanje baza podataka, indeksiranje sadržaja i saradnju elektronskim putem, maksimalno iskorišæenje moguænosti hardvera i softvera postalo je prioritetan zadatak. Ovaj deo poglavlja se usredsreðuje na uticaj procesora na performanse i daje preporuke i savete za nadgradnju na osnovu testova i praæenja performansi. Procesori kao uska grla Procesor obraðuje komande koje dobije od raèunara. U raèunaru se informacije prenose izmeðu razlièitih komponenata (kao što su procesor, èvrsti disk i RAM memorija) zavisno od radnog takta procesora i širine magistrale podataka koju procesor koristi za prenos informacija. Radni takt se obièno izražava u megahercima (MHz) ili gigahercima (GHz). Uobièajena magistrala podataka može istovremeno nositi 16, 32 ili 64 bita u svakom taktu. Za merenje performansi procesora možete koristiti program System Monitor. Uska grla koja izaziva procesor, prepoznaju se po velikoj vrednosti brojaèa CPU % Utilization, pri èemu je iskorišèenje mrežne kartice malo. Ako brojaè CPU % Utilization ima visoku vrednost, možete: ¦ procesor zameniti boljim ¦ istom raèunaru dodati još jedan procesor (ako je moguæe) ¦ lokaciju kopirati na drugi raèunar i raspodeliti optereæenje (saobraæaj). ¦ premestiti zahtevne (sa gledišta optereæivanja procesora) aplikacije (na primer aplikacije baza podataka) na drugi raèunar. ALEXA 2002

46/772

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

Ogranièavanje korišæenja procesora Možete ogranièiti procenat vremena koje procesor provede na obradi vanprocesnih WAM, ISAPI i CGI aplikacija za pojedinaène Web lokacije. Na serveru koji opslužuje više Web lokacija, možete ogranièiti pristup vanprocesnih aplikacija procesoru na nivou pojedinaènih lokacija. Prekoraèenje dozvoljenog vremena korišæenja procesora upisuje se u sistemski dnevnik. Na primer: ¦ Nivo 1 Dogaðaj se upisuje u dnevnik Event Log Windowsa 2000 kada ukupn? korišæenje procesora premaši ogranièenje u zadatom vremenskom periodu. ¦ Nivo 2 Ako korišæenje procesora preðe 150% zadate granice, dogaðaj se upisuje u dnevnik Event Log i parametar CPU Priority (prvenstvo korišæenja procesora) svih vanprocesnih aplikacija na toj Web lokaciji menja se u Idle. ¦ Nivo 3 Ako korišæenje procesora premaši 200 procenata zadate granice, dogaðaj se upisuje u dnevnik Event Log i sve vanprocesne aplikacije na toj Web lokaciji se zaustavljaju. Kada lokacija dostigne nivo 2 ili nivo 3, odgovarajuæi dogaðaj ostaje važeæi sve do poèetka sledeæeg vremenskog intervala. Na primer, ako su vanprocesne aplikacije lokacije ogranièene na 10 procenata procesorskog vremena (za interval od 24 sata), aplikacija posmatrane lokacije treba da koristi procesor samo 2,4 sata u toku 24 sata. Ako lokacija koristi procesor duže od 2,4 sata, ali manje od 3,6 sati, jedina posledica je što æe dogaðaj biti upisan u dnevnik Event Log. Ukoliko lokacija koristi procesor duže od 3,6 sati, vanprocesnim aplikacijama lokacije dodeljuje se vrednost Idle. Ako server nije naroèito zauzet i aplikacije nastave da koriste procesorsko vreme, eventualno dosežuæi 4,8 sati korišæenja procesora u intervalu od 24 sata, vanprocesne aplikacije lokacije se zaustavljaju. Da biste lokaciji ogranièili korišæenje procesora, sprovedite sledeæe korake: 1. U konzolnoj alatki za IIS izaberite Web lokaciju kojoj želite da ogranièite korišæenje procesora. 2. Otvorite prozor sa svojstvima Web lokacije pa izaberite karticu Performance. 3. Potvrdite opciju Enable process throttling (slika 23.18) i upišite procenat procesorskog vremena za ovu lokaciju. 4. Potvrdite opciju Enforce limits ako hoæete da sistem reaguje na prekoraèenje nivoa 2 ili nivoa 3. Kad aktivirate ogranièenje korišæenja procesora, verovatno bi trebalo produžiti maksimalno trajanje izvršavanja (engl. timeout interval) CGI programa. Standardno vreme je pet minuta. Ako CGI aplikacija otkaže, nit (engl. thread) se ne oslobaða dok ne istekne rok. Vreme izmeðu otkaza i trenutka kada se nit potpuno oslobodi, raèuna se kao vreme u kome aplikacija koristi procesor. U IISu 5.0, to ogranièenje odnosi se na vreme rada CGI programa i ne ukljuèuje vreme potrebno za prenos podataka. 23.2.6.6 Ogranièavanje propusnog opsega Svaka veza koristi odreðen propusni opseg. Ogranièavanjem propusnog opsega koji koristi IIS, možete saèuvati odreðeni propusni opseg za ostale aplikacije (recimo za elektronsku poštu ili servere diskusionih grupa). Ako u IIS-u ALEXA 2002

47/773

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

opslužujete više Web lokacija, svakoj možete ogranièiti propusni opseg, što osigurava dovoljno propusnog opsega za sve lokacije koje zajednièki koriste jednu mrežnu karticu. Ne zaboravile da se ogranièavanje propusnog opsega primenjuje samo na prenos statièkih HTML datoteka. Iako vam ukupan broj pokušaja za uspostavljanje veza u toku jednog dana može dati predstavu o aktivnosti lokacije, imajte u vidu promenljivost potražnje lokacije (broj veza u sekundi), da biste videli imate li problema sa zagušenjem u vreme špica. Ako redovno koristite više od 50 procenata raspoloživog propusnog opsega, morate razmišljati o poboljšanju svoje veze. Ukoliko podešavate Web lokaciju i nisu vam na raspolaganju podaci koje biste mogli da analizirate, a planirate da pokrenete više usluga (kao što su Web server, server elektronske pošte i server diskusionih grupa), možda æete želeti da Web server ogranièite na 50 procenata raspoloživog propusnog opsega. Nakon odreðenog perioda rada, analizirajte konkretne performanse lokacije i podesite propusni opseg. Da biste ogranièili propusni opseg, najpre treba da utvrdite koliki opseg koristi server. Upotrebite program System Monitor za praæenje brojaèa Bytes Total/sec (ukupno bajtova u sekundi) ili Current Bandwidth (tekuæi propusni opseg) u objektu Network Interface. Ako vam više treba poreðenje dolaznog i odlaznog saobraæaja, možete posmatrati brojaèe Bytes Sent/sec (broj poslatih bajtova u sekundi) i Bytes Received/sec (broj primljenih bajtova u sekundi). Uporedite ove vrednosti sa ukupnim propusnim opsegom veze. Uz normalno optereæenje, server ne bi trebalo da koristi više od 50 procenata raspoloživog propusnog opsega. Ostali deo propusnog opsega koristi se tokom špica. Da biste ogranièili propusni opseg koji koristi IIS, uradite sledeæe: 1. U konzolnoj alatki za IIS izaberite ikonicu raèunara. 2. Na kartici sa svojstvima IIS-a potvrdite opciju Enable Bandwidth Throttling. 3. U polje Maximum Network Use, upišite broj kilobajta u sekundi (Kb/s, engl. Kbps) koje stavljate na raspolaganje IIS-u. Da biste ogranièili opseg koji koristi pojedinaèna Web lokacija, uradite sledeæe: 1. U konzolnoj alatki za IIS izaberite Web lokaciju i pritisnite dugme Properties, da biste prikazali prozor s njenim svojstvima. 2. Na kartici Performance potvrdite opciju Enable bandwidth throttling (slika 23.18). 3. U polje Maximum Network Use upišite broj kilobajta u sekundi koje stavljate na raspolaganje Web lokaciji. Kapacitet veze ka lokalnoj mreži Pored serverskog hardvera, i vrsta mrežne veze može neposredno uticati na performanse servera. Ako veza ka mreži ne uspeva da prenese sav saobraæaj, performanse tog servera biæe znatno slabije. Propusni opseg koji je na raspolaganju IIS-u, uslovljavaju i ostale aplikacije koje se izvršavaju na tom raèunaru, a traže odreðeni propusni opseg (na primer, elektronska pošta). Na prilièno optereæenoj lokaciji, IIS može sasvim zagušiti Ethernet karticu brzine 10 Mb/s. Ako ne želite da server bude ogranièen kapacitetom mreže, koristite više 10-megabitnih ili, 100-megabitnu Ethernet karticu. ALEXA 2002

48/774

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

Da biste proverili zasiæenje mreže, upotrebite program System Monitor i na klijentskom raèunaru. Ako ni server ni klijent nisu ogranièeni brzinom procesora, nešto drugo pravi problem. Možete koristiti i Network Monitor za Windows 2000 da biste proverili iskorišæenje mreže. Ako je iskorišæenje mreže blizu 100 procenata (bilo na strani klijenta, bilo na strani servera), onda je mreža usko grlo sistema. Ne zaboravite da se mrežne kartice razlièitih proizvoðaèa razlièito ponašaju. Na performanse mrežne kartice utièu upravljaèki programi i njihovi parametri. Na Web lokaciji proizvoðaèa mrežne kartice proverite da li postoji novija verzija upravljaèkog programa. Kapacitet veze ka Internetu Propusni opseg veze ka Internetu odreðuje koliko brzo stižu zahtevi na server i koliko se zahteva može opsluživati istovremeno. Ako nemate dovoljno propusnog opsega za posmatrani broj zahteva, odgovori æe kasniti a neki zahtevi æe biti odbijeni. Raèunar je na Internet prikljuèen preko mrežne kartice ili nekog drugog mrežnog ureðaja (kao što je modem ili ISDN kartica). Iznos raspoloživog propusnog opsega neposredno zavisi od vrste veze. Pored broja istovremenih korisnika èije opsluživanje predviðate, treba da razmotrite i brzinu kojom æe datoteke (Web stranice) biti prosleðivane korisnicima. Brzina prenosa datoteka zavisi od velièine datoteke i brzine prenosa veze koja se koristi. Opšte pravilo je da prenos stranice ne treba da traje duže od pet sekundi (to ne obuhvata spoljne multimedijalne delove stranice, kao što su slike, zvuk i video-zapisi). Spoljne datoteke se obièno uèitavaju tek pošto se uèita ceo tekst stranice. Prenos spoljnih datoteka ne treba da traje duže od 30 sekundi. Pošto ste utvrdili širinu potrebnog propusnog opsega za svoj Web ili FTP server, razmotrite da li æete nuditi i ostale usluge kojima treba dodatni propusni opseg. Pomenute usluge obuhvataju elektronsku poštu, diskusione grupe, i emitovanje zvuènih i video zapisa u realnom vremenu. Obièno u vezi sa Internetom posreduje usmerivaè (engl. router). Ako je mrežna kartica servera prikljuèena na usmerivaè, izaberite mrežnu karticu odliènih performansi, da biste delimièno otklonili opasnost da veza izmeðu raèunara i Interneta bude usko grlo. Komprimovanje stranica Performanse uèitavanja stranica mogu se poboljšati i komprimovanjem. HTTP komprimovanje omoguæava brži prenos izmeðu èitaèa (koji moraju podržavati komprimovanje) i IIS-a. Komprimovane datoteke se brže uèitavaju i mogu poboljšati performanse svakog èitaèa koji koristi mrežnu vezu sa ogranièenim propusnim opsegom (kao što je obièan modem). Možete komprimovati samo statièke datoteke, ili ih možete komprimovati zajedno sa aplikacijama. Ako je u mreži ogranièen propusni opseg, razmotrite korišæenje HTTP komprimovanja (barem za statièke datoteke). Ako je procesor veæ optereæen, dodatna obrada koju donosi komprimovanje i dekomprimovanje (naroèito dinamièkih sadržaja), mogu umanjiti performanse serverskog pa i klijentskog raèunara. Kada IIS primi zahtev, proverava da li je Web èitaè klijenta sposoban za komprimovanje/dekomprimovanje. IIS zatim proverava nastavak imena datoteke, kako bi utvrdio da li datoteka ima statièki ili dinamièki sadržaj. Ako je datoteka statièka, IIS proverava da li je ta datoteka ranije tražena (i da li je raspoloživa u komprimovanom formatu, u direktorijumu za komprimovanje. Ukoliko ALEXA 2002

49/775

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

datoteka nije ranije komprimovana, IIS šalje èitaèu nekomprimovanu datoteku i potom u privremeni direktorijum za komprimovanje dodaje komprimovanu kopiju datoteke. Ako datoteka postoji u komprimovanom obliku, IIS je šalje Web èitaèu. Nijedna datoteka se ne komprimuje dok je barem jednom ne zatraži Web èitaè. Ako je u datoteci dinamièki sadržaj, IIS komprimuje datoteku po njenom formiranju i šalje je èitaèu - ne èuva se nikakva njena kopija. Lako možete testirati efikasnost HTTP komprimovanja. Pre nego što aktivirate komprimovanje, pomoæu programa System Monitor nekoliko dana pratite brojaè % Processor Time objekta Processor. Ovaj brojaè ima instancu Total i zasebne instance za svaki procesor u sistemu. Ako server ima više od jednog procesora, treba pratiti i ukupne i pojedinaène brojaèe da bi se primetila neravnoteža u optereæenju. Aktivirajte HTTP komprimovanje na sledeæi naèin: 1. U konzolnoj alatki za IIS, izaberite ikonicu raèunara i pritisnite dugme Properties da biste prikazali prozor sa svojstvima. 2. U odeljku Master Properties izaberite WWW Service. 3. Pritisnite dugme Edit. 4. Na kartici Service potvrdite opciju Compress Static Files (slika 23.19) da bi se komprimovale samo statièke datoteke. 5. Da biste komprimovali datoteke aplikacija, potvrdite opcije Compress static files i Compress application files. 6. Upišite putanju ka lokalnom direktorijumu u direktorijumu Temporary, ili upotrebite dugme Browse za pronalaženje direktorijuma u kojem se drže komprimovane datoteke. Direktorijum mora biti na lokalnom disku i mora biti na NTFS particiji. Direktorijum ne sme biti ni deljen ni komprimovan. 7. Zadajte da maksimalna velièina direktorijuma bude neogranièena (vrednost Unlimited), ili velièinu ogranièite tako što æete upisati broj u polje Limited to.

SLIKA 23.19 Podešavanje komprimovanja radi ubrzanja prenosa Web stranica ALEXA 2002

50/776

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

Nakon aktiviranja komprimovanja, nastavite da vodite evidenciju o ovim brojaèima još neko vreme (najbolje još nekoliko dana), da biste imali dobru osnovu za poreðenje. Poredite vrednosti brojaèa s komprimovanjem i bez njega. Ako u testu primetite pokazatelje uskog grla, odmah bi trebalo da prekinete komprimovanje - znaèajan pad performansi ukazuje na to da su, ukljuèivanjem komprimovanja, performanse servera smanjene (u odnosu na performanse bez komprimovanja). Ogranièavanje broja veza Ogranièavanje broja veza je još jedan naèin za oèuvanje propusnog opsega za ostale namene (kao što su elektronska pošta ili serveri diskusionih grupa, ili za dragu Web lokaciju koja se opslužuje na istom Web serveru). Kada se prekoraèi zadati broj veza, svi pokušaji za uspostavljanje veza odbacuju se. Da biste isprobali ogranièavanje broja veza, pomoæu programa System Monitor pratite brojaèe Current Connections, Maximum Connections i Total Connections Attempts, barem u objektima Web Service i FTP Service. Nastavite voðenje dnevnika (nekoliko dana), dok ne doðete do proseènog broja. Ako hoæete da ogranièite broj veza, uradite sledeæe: 1. U konzolnoj alatki za IIS, izaberite Web lokaciju i pritisnite dugme Properties da biste prikazali prozor sa svojstvima lokacije. 2. Na kartici Web Site izaberite opciju Limited To. 3. U polje pored opcije Limited To upišite maksimalan dozvoljen broj istovremenih veza (slika 23.20). Opcija Unlimited dozvoljava onoliko istovremenih veza koliko propusni opseg i procesor mogu da podrže. 4. U polje Connection Timeout upišite rok isticanj? veze (u sekundama).

SLIKA 23.20 Ruèno ogranièite propusni opseg ogranièavanjem broja aktivnih veza sa WEB serverom

ALEXA 2002

51/777

POGLAVLJE 23

OSNOVE WEB SERVERA

Dodatni izvori informacija: Apache: www.apache.org FrontPage: www.microsoft.com/isapi/redir.dll?prd=frontpageexpress&ar=home ICANN: www.icann.org IIS: www.microsoft.com/isapi/redir.dll?prd=ieak&ar=isn Institut SANS: www.sans.org Konzorcijum za World Wide Web: www.w3.org Microsoft Universal Data Access Web: www.microsoft.com/isapi/redir.dll?prd=mdac Microsoft: www.microsoft.com Nauèite ASP: http://www.learnasp.com/aspng/index.aspx Windows Update: windowsupdate.microsoft.com/isapi/redir.dll?prd=windowsupdate

ALEXA 2002

52/778

24 ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000 PREGLED POGLAVLJA Osnove instaliranja . . . . . . . . . . . 780 Aktiviranje instalacionog programa . . . . . . . . . . . . . . . . 780 Konfigurisanje servera . . . . . . . .784 Konfigurisanje klijentskog raèunara . . . . . . . . . . . . . . . . . 786

Osnovno administriranje . . . . . 790 Korisnièki nalozi . . . . . . . . . . . . . . 791 Korisnièke grupe . . . . . . . . . . . . . 795 Upravljanje diskovim i direktorijumima . . . . . . . . . 798 Upravljanje štampaèima . . . . . . 799 Dodatni izvori informacija . . . . . 802

W

indows 2000 je svestran operativni sistem za mreže svih velièina, a verzije NT i 2000 se smatraju najpopularnijim mrežnim operativnim sistemima (na nekim platformama se sve više koristi i Windows XP). Ima obilje moguænosti, kao što su IIS (Web i FTP usluge), Telnet server, grupisanje raèunara u klastere, podrška za DNS i DHCP i mnoge druge. Njegov dobro poznat interfejs èini Windows 2000 jako pogodnim za administratore i korisnike razlièitog iskustva i poznavanja raèunarstva. Meðutim, mnogim moguænostima Windowsa 2000 je teško ovladati. U ovom poglavlju administratori mreže upoznaæe se s moguænostima Windowsa 2000, osnovama instaliranja i testiranja, i sa upravljanjem korisnicima i bezbednošæu. Detaljne informacije o Windowsu 2000 i administriranju, naæi æete u softverskom paketu Windows 2000 Resource Kit ili u nekoj od mnogobrojnih knjiga posveæenih tom operativnom Sistemu. ALEXA 2002

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

24.1 OSNOVE INSTALIRANJA Ukoliko Windows 2000 nije veæ instaliran na vaš server, moraæete da proðete kroz postupak instaliranja. Taj je postupak u velikoj meri automatizovan, ali æete tokom instaliranja morati da donesete odreðene važne odluke i izaberete neke od ponuðenih opcija. Windows 2000 Server se može instalirati na nekoliko naèina, ali se samo aktiviranje zasniva na izboru jedne od dve opcije - instaliranje sa instalacionog kompakt diska ili s pripremljenih disketa. Na veæini servera mlaðih od pet godina postupak se može zapoèeti s CD ureðaja (što je svakako najbolji naèin). Ukoliko je neophodno pripremiti diskete za podizanje sistema (odnosno, server nema CD ureðaj), aktivirajte program makeboot.exe koji se nalazi u direktorijumu \Bootdisk na instalacionom kompakt disku Windowsa 2000 Server. Prikaz instaliranja u ovom poglavlju zasniva se na pretpostavci da postupak zapoèinjete sa instalacionog kompakt diska. 24.1.1 AKTIVIRANJE INSTALACIONOG PROGRAMA Ako ste veæ instalirali neku verziju Windowsa, svakako znate da morate pokrenuti instalacioni program. Instaliranje Windowsa 2000 se po tom pitanju ne razlikuje. Kada aktivirate program sa instalacionog kompakt diska Windowsa 2000 Server, prvo æe se pojaviti prozor u realnom režimu (takozvani DOS prozor) koji vas sprovodi kroz poèetne faze instaliranja. Pritisnite taster ENTER da biste potvrdili da želite da instalirate Windows 2000 Server (ili taster F3 da biste zatvorili instalacioni program). Zatim, izaberite opciju za instaliranje Windowsa 2000 Server ili za popravljanje postojeæe instalacije. Ako želite da instalirate Windows 2000 Server, pritisnite taster ENTER. Otvoriæe se prozor s dugaèkim ugovorom o prihvatanju uslova licenciranja i instaliranja. Pažljivo ga proèitajte, a zatim pritisnite taster F8 da biste prihvatili odredbe i nastavili postupak. 24.1.1.1 Upravljanje particijama Na samom poèetku instaliranja pojaviæe se lista dostupnih particija diska na kojima možete instalirati Windows 2000 Server. Pomoæu tastera sa strelicama i tastera ENTER izaberite postojeæu particiju ili pritisnite taster C da biste napravili novu (što je uobièajeno kada na server prvi put instalirate Windows 2000). Alternativno, pritisnite taster D da biste izbrisali postojeæu particiju (što je uobièajen izbor kada hoæete da uklonite sve tragove prethodnog operativnog sistema pre nego što napravite particiju za novi). Ako se odluèite da napravite novu particiju, moraæete da izaberete i njenu velièinu. Podrazumevano æe vam biti ponuðena najveæa moguæa particija. Da biste je prihvatili, pritisnite taster ENTER i nova particija æe biti napravljena. Zatim æe se ponovo pojaviti lista svih particija, na kojoj æe se naæi i ona koju ste upravo napravili - prikazana pod odrednicom New (Unformatted). Izaberite tu novu particiju i pritisnite taster ENTER da biste nastavili postupak. Posle izbora nove particije, morate izabrati i format sistema datoteka - FAT ili NTFS. Na veæini servera se koriste samo NTFS particije, pa zato izaberite tu stavku i pritisnite taster ENTER da biste nastavili. Instalacioni program æe nakon ALEXA 2002

2/780

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

2000 Server na novoj particiji. U mnogim sluèajevima, administratori biraju najmanje dve particije: jednu za operativni sistem, drugu za aplikacije. Kada se kopiranje završi, sistem æe automatski biti resetovan i zatim æe automatski biti aktivirana faza instaliranja s grafièkim korisnièkim interfejsom. 24.1.1.2 Identifikovanje ureðaja Deo instalacionog programa, zasnovan na grafièkom korisnièkom interfejsu, vodi vas kroz razlièite opcije instaliranja i podešavanja osnovne konfiguracije servera. Instalacioni program prvo pokušava da otkrije i konfiguriiše sve instalirane ureðaje - taj postupak traje 5 - 10 minuta (u zavisnosti od broja instaliranih ureðaja). Kada su svi ureðaji prepoznati i konfigurisani, izaberite geografsku lokaciju i parametre tastature. Podrazumevane vrednosti su English (United States) i U.S.Keyboard Layout (ako koristite kopiju Windowsa 2000 Server prodatu za podruèje SAD), pa možete pritisnuti dugme Next da biste nastavili ili izaberite vrednosti koje odgovaraju vašim potrebama. 24.1.1.3 Licenciranje Zatim je potrebno da unesete svoje ime i ime preduzeæa u kojem radite. Odgovorni u veæini kompanija ne vole da se operativni sistem prilagoðava odreðenom pojedincu. Zato, umesto svog imena unesite, primera radi, „Odeljenje prodaje”, a u odgovarajuæe polje unesite ime kompanije. Pritisnite dugme Next da biste nastavili. Moraæete da izaberete naèin na koji æe server upravljati licencama za pristup klijenata (engl. Client Access License, CAL). Windows 2000 Server podržava licenciranje po serveru (Per Server) i po korisniku (Per Seat). Licenciranje po serveru znaèi da se licence za pristup klijenata dodeljuju serveru koji æe dozvoliti da mu pristupi onoliko klijenata koliko ima instaliranih licenci. Licenciranje po korisniku znaèi da ste kupili licence za sve radne stanice, što im daje pravo da pristupaju neogranièenom broju servera pod Windowsom 2000 (koji ne ogranièavaju broj uspostavljenih veza server-klijent). Microsoft predlaže licenciranje Per Server kada koristite samo jedan server, odnosno licenciranje Per Seat ako u mreži imate više servera. Ako niste sigurni koje licenciranje treba da izaberete, ipak se odluèite za opciju Per Server jer æete u režim Per Seat moæi kasnije besplatno da preðete. Izaberite odgovarajuæu opciju. Ako ste izabrali opciju Per Server, navedite i koliko lice-nci posedujete. Pritisnite dugme Next da biste nastavili. Nakon toga unesite ime servera na koji instalirate Windows 2000 Server i poèetnu administratorsku lozinku. To su vrlo važne stavke. Ime raèunara koje unesete biæe ime servera, odnosno ime koje æe korisnici videti kada u mreži budu tražili odreðeni server. Ako je moguæe, izaberite ime koje kasnije neæete morati da menjate ni iz kog razloga. Administratorska lozinka je kljuèna za obavljanje važnih operacija na serveru, pa izaberite lozinku koju nije lako „provaliti”. Nepisano pravilo kaže da treba izabrati lozinku s najmanje osam znakova, u kojoj ima i slova i brojeva. Kada unesete te podatke, pritisnite dugme Next. 24.1.1.4 Neobavezne komponente Pojaviæe se okvir za dijalog s listom razlièitih komponenata koje možete, a ne morate, da instalirate tokom instaliranja Windowsa 2000 Server. Izabraæemo samo neophodne komponente servera za datoteke ištampanje. Navešæemo ALEXA 2002

3/781

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

sve moguæe opcije (svaku od komponenata možete instalirati i kasnije): ¦ Certificate Services Ove usluge su neophodne da bi se omoguæile aplikacije s javnim kljuèem (recimo, u sluèaju podešavanja bezbednog Web servera). Opciju ne morate instalirali ako neæete koristiti aplikaciju koja zahteva te usluge. ¦ Cluster Services Ove usluge Windowsa 2000 omoguæavaju da dva ili više servera dele radno optereæenje i obezbede podršku u sluèaju hardverskog otkaza na jednom od njih. Na primer, u mreži se više servera za datoteke ili štampanje pojavljuju kao jedan, jedinstven server. Opciju instalirajte ako hoæete da napravite grozd servera koji æe omoguæiti veæu raspoloživost resursa. ¦ Internet Information Server (IIS) Omoguæava Windowsu 2000 Server da radi kao Web i FTP server. Ako izaberete ovu opciju, instaliraæete IIS i veliki broj podržanih moguænosti. Internet Information Server nije neophodno instalirati na serveru koji radi kao obièan server za datoteke i štampanje. ¦ Management and Monitoring Tools Instalira dodatne alatke za upravljanje. Connection Manager pomaže u upravljanju RAS uslugama i modemskim vezama. Directory Service Migration Tool omoguæava prelazak s usluga NetWare Directory Services (NDS) na aktivni direktorijum Windowsa 2000. Network Monitor Tools obavlja osnovnu analizu paketa i dešifrovanje. Simple Network Management Protocol (SNMP) omoguæava Windowsu 2000 Server da informacije o upravljanju prosledi SNMP raèunaru za upravljanje u mreži. Ako instalirate osnovni server za datoteke i štampanje, odluèite se za instaliranje alatki Network Monitor Tools, što æete uraditi kad pritisnete dugme Details i izaberete tu opciju. ¦ Message Queuing Services Ove usluge smeštaju u red za èekanje mrežne poruke koje koriste odreðene klijent/server aplikacije. Opciju ne morate instalirati ako je ne zahteva odreðena aplikacija. ¦ Microsoft Script Debugger Dodaje alatke koje omoguæavaju proveru i ispravljanje grešaka u skriptovima napisanim u jezicima VBScript i JScript. Povremeno æete pristupati Internetu preko èitaèa Weba na serveru (na primer, da biste preuzeli ažurirane verzije upravljaèkih programa) ili æete u VBScriptu ili JScriptu napisati skriptove koji æe se izvršavati na serveru, pa bi zato bilo dobro da izaberete ovu opciju. ¦ Networking Services Obuhvata raznovrsne mrežne usluge koje možete instalirati. Neke od njih savršeno odgovaraju serveru za datoteke i štampanje. Uzmimo za primer instaliranje Dynamic Host Configuration Protocola (DHCP). On omoguæava serveru da upravlja opsegom IP adresa i da ih automatski dodeljuje klijentima. Bilo bi dobro da instalirate i opciju Windows Internet Name Service (WINS) kako biste raèunarima u mreži koji rade pod nekom verzijom Windowsa starijom od Windowsa 2000 (primera radi, Windows NT ili 9x) a koriste protokol TCP/IP obezbedili rešavanje problema sa imenima i podršku za krstarenje Internetom. Imajte na umu da nijedna od tih opcija nije neophodna na osnovnom serveru za datoteke i štampanje. ¦ Other Network File and Print Services Omoguæava instaliranje dodatne podrške neophodne za deljenje datoteke i štampaèa s raèunarima Macintosh i onima koji rade pod operativnim sistemom Unix. ALEXA 2002

4/782

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

¦ Remote Instalation Services (RIS) Omoguæava daljinsko instaliranje Windowsa 2000 Professional na raèunare u mreži koji podržavaju funkciju pod nazivom Remote Boot. Ta moguænost je naroèito korisna ako odjednom dodajete veæi broj radnih stanica, a ne želite da stalno prebacujete instalacioni kompakt disk Windowsa 2000 Professional s jednog raèunara na drugi. Na serveru morate imati namensku particiju na kojoj æe se nalaziti slike diska Windowsa 2000 Professional, ali ovu opciju nije neophodno instalirali u sluèaju da imate osnovni server za datoteke i štampanje. ¦ Remote Storage Omoguæava da disk na raèunaru pod Windowsom 2000 Server konfigurišete tako da se retko korišæene datoteke automatski prebacuju na dostupnu traku ili upisivi kompakt disk (CD-R ili CD-RW). Operativni sistem, ako mu te datoteke zatrebaju, može automatski da ih prebaci natrag. Moguænost se ne koristi na veæini servera, jer ima dovoljno prostora na disku. ¦ Terminal Services and Terminal Services Licensing Windows Terminal Services radi slièno nekadašnjim velikim raèunarima (mainframe), na kojima se obavlja sva obrada dok klijenti funkcionišu samo kao terminali velikog raèunara. Ove dve opcije dozvoljavaju Windowsu 2000 Server da „ugosti” više Windows sesija za udaljene raèunare. Aplikacije se izvršavaju na serveru, dok klijent upravlja samo prikazom i prihvatanjem podataka i komandi s tastature ili miša. Opcije vam nisu neophodne za server za datoteke i štampanje. 24.1.1.5 Opcije na kraju instaliranja Pošto ste izabrali potrebne prethodno opisane opcije, pritisnite dugme Next da biste nastavili. U sledeæem koraku, moraæete da unesete informacije o modemu povezanom sa serverom (ako postoji). Uneæete pozivni broj, broj koji se bira da bi se pristupilo spoljnoj telefonskoj liniji i podatke o tome da li telefonska centrala podržava tonsko ili pulsno biranje broja. Popunite odgovarajuæa polja i pritisnite dugme Next. Sledeæi okvir za dijalog odnosi se na unošenje tekuæeg datuma, taènog vremena i vremenske zone u kojoj se server fizièki nalazi. Ažurirajte odgovarajuæa polja, ako treba, i pritisnite dugme Next da biste nastavili postupak. Izaberite parametre mreže. Na raspolaganju su vam opcije Typical i Custom. Za manje mreže izaberite opciju Typical. Opcija Custom omoguæava da definišete detalje (na primer, koje æe mrežne komponente biti instalirane i kako je svaka od njih konfigurisana). 24.1.1.6 Domen ili radna grupa U sledeæem koraku server æete morati da dodelite radnoj grupi (engl. workgroup) ili domenu (engl. domain). Domen je složenija administrativna grupa raèunara u mreži pod Windowsom 2000 koja omoguæava da se mrežnim resursima upravlja s jednog mesta i u kojoj se može primeniti veoma jaka zaštita. Domeni omoguæavaju lakše upravljanje veæim brojem servera pod Windowsom 2000 ili Windowsom NT. Nasuprot tome, radna grupa je jednostavan skup raèunara u mreži i odgovara samo mrežama ravnopravnih raèunara. Serveri koji rade pod Windowsom 2000 Server mogu se konfigurisati na jedan od tri naèina da bi podržali domene ili radne grupe. Kontroleri domena (engl. domain controllers) èuvaju informacije iz aktivnog direktorijuma i proveravaju identitet korisnika kao i pravo pristupa resursima. Veæina mreža pod Windowsom 2000 ima bar ALEXA 2002

5/783

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

jedan domen, pa æe vam trebati najmanje jedan kontroler domena. Serveri èlanovi su deo domena, ali ne èuvaju kopiju informacija aktivnog direktorijuma. Samostalni serveri ne uèestvuju u radu domena, veæ su deo radne grupe. Ne zaboravite da novi server ne možete pridružiti domenu ako on ne postoji i ako nije dostupan kontroler domena koji æe potvrditi pripadnost novog servera domenu. Za novi server (èak i za onaj koji æe biti kontroler domena), izaberite opciju Workgroup i pritisnite dugme Next da biste nastavili postupak. Instalacioni program zatim završava svoj deo instaliranja Windowsa 2000 Server, na osnovu informacija koje ste vi pružili. 24.1.2 KONFIGURISANJE SERVERA Po instaliranju Windowsa 2000 i resetovanju sistema, moraæete da konfigurišete server. Kada se pojavi uvodni okvir za dijalog Windowsa 2000 Server, pritisnite kombinaciju tastera Ctrl-Alt-Del i prijavite se za rad - za korisnièko ime unesite Administrator a u polju predviðenom za lozinku unesite lozinku koju ste definisali tokom instaliranja. Nakon toga æe se pojaviti radna površina Windowsa 2000 Server i èarobnjak za konfigurisanje servera (slika 24-1), koji vas vodi kroz preostale neophodne korake podešavanja. Ako podešavate jedan server za manju mrežu, izaberite opciju This is the only server in my network, kao što je prikazano na slici. U sluèaju veæih mreža i složenijih konfiguracija sistema, izaberite One or more servers are already running in my network, a postupak koji sledi zahteva detaljnije poznavanje podešavanja. Pojaviæe se prozor s potvrdom da želite da podesite server sa uslugama kao što su aktivni direktorijum, DHCP i DNS (standardno za jedan server u mreži). Pritisnite dugme Next ili saznajte nešto više o tim uslugama tako što æete pritisnuti hipervezu u prozoru èarobnjaka za konfigurisanje servera.

SLIKA 24.1 Posle instaliranja Windowsa 2000 Server, èarobnjak ãe vas sprovesti kroz preostali deo postupka konfigurisanja servera. ALEXA 2002

6/784

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

U sledeæem koraku morate uneti ime domena koji æete formirati. Ne zaboravite da ime domena ne sme da sadrži razmake, a trebalo bi da izaberete jednostavno ime - administratori u mnogim kompanijama biraju ime kompanije ili odgovarajuæu skraæenicu. Morate uneti i ime Internet domena koji važi za vašu mrežu. Ime Internet domena je vlasništvo vaše kompanije ili ga barem kompanija kontroliše. Na primer, ako radite u kompaniji Widget Corporation, svoj domen možete nazvati widget a Internet domen æe najverovatnije biti widget.com. Ako još uvek niste registrovali ime Internet domena, u odgovarajuæe polje unesite local. Primera radi, ime domena pod Windowsom 2000 biæe admintration.dls a ime Internet domena admintration.dls.com. Unesite podatke i pritisnite dugme Next da biste nastavili konfigurisanje. Posle kraæe pauze, pojaviæe se prozor s navedenim izabranim opcijama i server æe se resetovati. Ponovo pritisnite dugme Next (možda æe èarobnjak zatražiti da umetnete instalacioni kompakt disk Windowsa 2000 Server). Pošto sistem instalira sve neophodne komponente i resetuje se, na vama je da obavite još samo par koraka da biste u potpunosti konfigurisali server: 1. Desnim tasterom miša pritisnite ikonicu My Network Places i izaberite Properties. 2. Desnim tasterom miša pritisnite ikonicu Local Area Connection i izaberite Properties. Otvoriæe se okvir za dijalog Local Area Connection Properties (slika 24.2).

SLIKA 24.2 U okviru za dijalog Local Area Connection Properties podešavate komunikaciju servera sa mrežom. ALEXA 2002

7/785

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

3. Izaberite odrednicu Internet Protocol (TCP/IP) i pritisnite dugme Properties. 4. Na kartici General pritisnite radio-dugme Use the following IP address i unesite broj koji æe server koristiti kao IP adresu. Ako nemate dostupan opseg adresa (i mreža nije povezana sa Internetom), kao IP adresu koristite 192.168.1.1. 5. Unesite ispravnu masku podmreže. Ako se u mreži ta maska pre nije koristila, unesite 255.255.255.0. 6. U polje Preferred DNS Server unesite isti broj koji ste uneli za IP adresu servera (na primer, 192.168.1.1). Pritisnite dugme OK onoliko puta koliko je potrebno da zatvorite sve okvire za dijalog. 7. Sada autorizujte DHCP usluge. Pritisnite Start | Programs | Administrtive Tools I DHCP. Pojaviæe se prozor DHCP Managera (slika 24.3).

SLIKA 25.3 DHCP Manager omoguãava da server ispuni DHCP zahtev klijenta. 8. Proširite hijerarhijsko stablo u levom oknu, a zatim desnim tasterom miša pritisnite novi server. Izaberite All Tasks i pritisnite Authorize. Na taj naèin æe server ispuniti DHCP zahteve i dodeljivati IP adrese klijentima u mreži. 9. Resetujte server da bi izmene stupile na snagu. Ovim ste završili osnovno instaliranje i podešavanje servera pod Windowsom 2000. 24.1.3 KONFIGURISANJE KLIJENTSKOG RAÈUNARA Po instaliranju i uspostavljanju normalnog rada servera, obavite osnovno testiranje da biste se uverili da je server dostupan klijentima u mreži. To znaèi da æete morati da napravite korisnièki nalog i deljeni resurs na serveru kojem æe pristupiti klijent. Morate konfigurisati klijenta tako da može da se poveže sa serverom, a zatim se prijavite na server preko klijenta i proverite dostupnost deljenog resursa. Iskusni administratori ovaj korak mogu da preskoèe, ali je vežba veoma podesna za sticanje iskustva u radu s nalozima i deljenim resursima. ALEXA 2002

8/786

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

24.1.3.1 Pravljenje probnog naloga Iako se za rad na serveru možete prijaviti kao administrator, obièno je bolje napraviti korisnièki nalog koji æete iskoristiti za testiranje: 1. Pritisnite Start | Programs | Administrative Tools | Active Directory Users and Computers. Otvoriæe se konzola za upravljanje Windowsom s prikazanim korisnicima i raèunarima u aktivnom direktorijumu (slika 244).

SLIKA 24.4 Upotrebite aktivni direktorijum za upravljanje korisnicima i grupama Desnim tasterom miša pritisnite ime servera (na primer, admintration. dls.com) u levom oknu, izaberite New a zatim izaberite User. Pojaviæe se okvir za dijalog Create New Object (User), prikazan na slici 24.5. Unesite ime i prezime vlasnika probnog naloga. Preostala polja se automatski popunjavaju na osnovu konfiguracije servera, iako unete vrednosti možete izmeniti ako treba. U primeru sa slike, stephen_bigelow æe se prijaviti u aktivni direktorijum preko korisnièkog naloga [email protected]. Pritisnite dugme Next da biste nastavili. 3. Unesite lozinku za nalog koji ste upravo napravili (radi jednostavnosti, za lozinku koristite password). Pritisnite dugme Next i odmah zatim dugme Finish da biste okonèali pravljenje novog korisnièkog naloga. 24.1.3.2 Pravljenje deljenog resursa Pošto ste napravili važeæi korisnièki nalog, na serveru mora da postoji resurs kojem korisnik može da pristupi. Windows 2000 Server omoguæava pristupanje resursima preko mehanizma koji se naziva deljenje (engl. share). Deljenom resursu mogu daljinski da pristupe korisnici (pod uslovom da imaju odgovarajuæa prava). Zato æemo napraviti direktorijum na serveru kojem korisnik može da pristupi preko mreže. Prvo treba napraviti direktorijum na disku ALEXA 2002

9/787

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

SLIKA 24.5 Napravite privremen korisnièki nalog kako biste mogli da proverite vezu s novim serverom servera. Zatim desnim tasterom miša pritisnite ime novog direktorijuma i iz menija izaberite Sharing. Pojaviæe se okvir za dijalog Properties sa otvorenom karticom Sharing (slika 24.6). Pritisnite radio-dugme Share this folder i proverite ime deljenog resursa. To se ime automatski dodeljuje na osnovu imena direktorijuma, ali ga možete promeniti. Pritisnite dugme OK da biste omoguæili deljenje direktorijuma.

SLIKA 24.6 Na kartici Sharing dozvoljavate deljenje resursa koji postoji na serveru ALEXA 2002

10/788

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

24.1.3.3 Podešavanje klijenta Izaberite raèunar u mreži koji radi pod Windowsom i podesite ga da može da pristupi novom serveru. Ako je raèunar veæ radio u mreži, vrlo je verovatno da su neki koraci iz postupka veæ obavljeni, ali nije zgoreg, vežbe radi, proveriti sve parametre i uneti ime domena novog servera pre nego što nastavite. Uradite sledeæe: 1. Otvorite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Network. 2. Pritisnite dugme Add, u okviru za dijalog Select Network Component Type izaberite Client i ponovo pritisnite dugme Add. 3. Iz liste proizvoðaèa (Manufacturers) izaberite Microsoft, a zatim u delu Network Clients izaberite Client for Microsoft Networks. Pritisnite OK da biste nastavili. 4. Pojaviæe se okvir za dijalog Network Properties, s veæ instaliranim stavkama Client for Microsoft Network i TCP/IP protocol (slika 24.7).

SLIKA 24.7 Obavezno konfigurišite klijentski PC za odgovarajuãu komunikaciju preko mreže 5. Istaknite odrednicu Client for Microsoft Network i pritisnite dugme Properties. 6. U okviru za dijalog Client for Microsoft Network Properties, potvrdite polje Log onto Windows NT domain i unesite ime domena. U našem primeru, ime domena je administration. Pritisnite dugme OK da biste zatvorili okvir za dijalog. 7. Možda æete morati da umetnete instalacioni kompakt disk Windowsa u CD ureðaj (ako potrebne datoteke nisu dostupne na raèunaru). Zatim resetujte raèunar. ALEXA 2002

11/789

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

24.1.3.4 Testiranje veze Posle konfigurisanja, prijavite se u domen kojim upravlja nov server i pronaðite datoteke koje ste postavili u deljeni direktorijum. Kada ukljuèite klijentski raèunar i po podizanju operativnog sistema, za prijavljivanje u domen upotrebite korisnièko ime (u našem sluèaju stephen_bigelow), ime domena (administration) i lozinku (password). Ako sve podatke unesete pravilno, biæete prijavljeni u domenu. Ukoliko pak doðe do bilo kakvih problema - kao što su neprepoznato korisnièko ime, lozinka ili ime domena - pojaviæe se poruku o grešci nakon èega æete moæi da ispravite pogrešno uneti podatak. Otvorite ikonicu Network Neighborhood na radnoj površini klijenta. U listi bi trebalo da se pojavi i ime novog servera. Kada ga otvorite, videæete sve deljene resurse kojima možete pristupiti: netlogin i sysvol, kao i direktorijum koji ste prethodno napravili i omoguæili njegovo deljenje (slika 24.8). Trebalo bi da bez problema otvorite taj probni direktorijum, vidite sve datoteke koje se u njemu nalaze i da njima manipulišete: da ih brišete, preimenujete, otvarate itd. (baš kao i datoteke na lokalnom èvrstom disku).

SLIKA 24.8 U prozoru Network Neighborhood videãete, posle prijavljivanja na server, sve raspoložive deljene resurse

24.2 OSNOVNO ADMINISTRIRANJE Pošto ste uspešno instalirali, konfigurisali i testirali Windows 2000 Server na novoj serverskoj platformi, usredsredite se na zahtevnije administriranje. Pravilnim upravljanjem obezbediæete produktivan i bezbedan rad servera, pa zato morate usvojiti i primeniti bezbednosna pravila koja odgovaraju mrežnom okruženju. Na primer, èesta promena lozinke dužine dvadeset znakova znaèi da æe korisnici morati negde da je zapišu - što dovodi u opasnost visoki stepen zaštite koji želite da primenite. Jake zaštitne mere znaèe i da æe korisnici imati probleme s prijavljivanjem za rad u mreži, što opet zahteva dodatnu podršku administratora. U ovom delu poglavlja opisaæemo osnovne administrativne zadatke kao što su dodavanje novih korisnika, brisanje starih korisnika, dodeljivanje prava itd. ALEXA 2002

12/790

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

24.2.1 KORISNIÈKI NALOZI Da bi pristupio serveru pod Windowsom 2000, svaki korisnik mreže (èak i administrator) mora imati korisnièki nalog na serveru ili u domenu (skupu bezbednosnih informacija koje dele serveri pod Windowsom 2000). Korisnièkim nalogom definišu se korisnièko ime (pod kojim ga sistem prepoznaje) i korisnièka lozinka, kao i prateæe informacije specifiène za svakog korisnika. Windows 2000 Server omoguæava da bez velikih napora pravite, održavate i brišete korisnièke naloge. 24.2.1.1 Bezbednosni identifikacioni brojevi Svakom korisnièkom nalogu u domenu pod Windowsom 2000 Server pridružuje se specijalan bezbednosni identifikacioni broj (engl. Security ID, SID), tako da server prepoznaje korisnika na osnovu tog broja. SID se sastoji od jedinstvenog broja dodeljenog domenu za kojim sledi niz cifara pridruženih svakom napravljenom nalogu. Svaki SID je jedinstven, pa dva korisnika nikada ne mogu imati iste brojeve - èak i ako imaju isto korisnièko ime ili lozinku. Ako imate korisnika s imenom „pera”, pa izbrišete taj nalog i kasnije napravite novi sa istim korisnièkim imenom, ta dva naloga æe imati razlièite identifikacione brojeve. To znaèi da nijedan korisnièki nalog ne može da dobije prava koja su prethodno bila dodeljena drugom korisniku sa istim korisnièkim imenom. 24.2.1.2 Novi korisnièki nalozi Za upravljanje korisnièkim nalozima koristi se konzola za upravljanje Active Directory Users and Computers, koju æete otvoriti kada izaberete Start | Programs | Administrative Tools. Kada se pojavi prozor konzole (slika 24.5). otvorite hijerarhijsko stablo domena i u levom oknu pritisnite odrednicu Users. U desnom oknu æe se pojaviti lista postojeæih korisnika. Da biste dodali novog korisnika, desnim tasterom miša pritisnite ikonicu Users, iz menija koji æe se pojaviti izaberite New, a na kraju izaberite User. Pojaviæe se okvir za dijalog Create New Object (slika 24.5). Unesite ime (First name), prezime (Last name) i korisnièko ime (User logon) u odgovarajuæa polja (podatke u ostalim poljima menjate po potrebi). Pritisnite dugme Next da biste otvorili okvir za dijalog u kojem se definiše profil lozinke korisnika (slika 24.9). Unesite poèetnu lozinku novog naloga, potvrdite je i izaberite neku od raspoloživih opcija: ¦ User must change password at next login Kada potvrdite ovu opciju, korisnik æe prilikom prvog prijavljivanja za rad morati da unese lozinku po svom izboru. ¦ User cannot change password Ova opcija se koristi za naloge za koje se lozinka ne može promeniti bez znanja i odobrenja administratora (recimo, u mrežama s veæim stepenom zaštite). Ovo polje najèešæe nije potvrðeno. ¦ Password never expires Ova opcija omoguæava da lozinka bude važeæa sve dok se korisnik ne odluèi da je promeni. Izbor ove opcije se generalno smatra lošom bezbednosnom praksom, te ovo polje najèešæe nije potvrðeno. ¦ Account disabled Kada potvrdite ovo polje, nov nalog se iskljuèuje, iako se kasnije uvek može lako ponovo dozvolili njegovo korišæenje. Opcija se koristi u sluèajevima kada pravite nov nalog, ali korisnik još uvek nije spreman za rad u mreži. ALEXA 2002

13/791

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

SLIKA 24.9 Obavezno izaberite odgovarajuãu lozinku kada pravite nov korisnièki nalog Kada unesete lozinku i izaberete potrebne opcije, pritisnite dugme Next da biste nastavili. Pojaviæe se okvir s potvrdom vaših opcija, pa zato ponovo pritisnite dugme Next (ili dugme Back koje vas vraæa u odgovarajuæe okvire za dijalog da biste izmenili parametre novog naloga). Imenovanje šema U veæini manjih kompanija korisnièka imena èine imena ili prezimena korisnika. Meðutim, bez obzira na velièinu organizacije, moguæe je da postoji više istih imena ili prezimena. Da ne biste morali da preraðujete šemu kada se pojave problemi, unapred se odluèite za odgovarajuæu i proverite da li je koriste i ostali administratori. Nalozima dajte imena dosledno, po proceduri koja omoguæava da baza korisnika nesmetano raste, ogranièava moguænost javljanja sukoba korisnièkih imena i obezbeðuje da nalozi imaju zaštiæena imena koja se ne mogu lako „provaliti”. Navedene smernice pomoæi æe vam da olakšate dodeljivanje imena korisnièkim nalozima: ¦ Ime i prvo slovo prezimena korisnika Upotrebite puno ime i prvo slovo prezimena korisnika i od te kombinacije napravite korisnièko ime. Primera radi, ako se korisnik zove Stephen Bigelow, njegovo korisnièko ime može da bude stephenb ili steveb, mada ovakva šema nije praktièna za mreže s velikim brojem korisnika. ¦ Prvo slovo imena i prezime korisnika Prvo slovo imena pridružite celom prezimenu korisnika. U našem sluèaju, korisnièko ime bi bilo sbigelow. Naravno, ni ova šema nije pogodna za velike organizacije. ¦ Prvo slovo imena, srednje slovo i prezime korisnika Korisnièko ime možete dobiti spajanjem prvog slova imena, srednjeg slova i prezimena korisnika. Ako se korisnik, primera radi, zove Stephen J. Bigelow, korisnièko ime æe biti sjbigelow. ¦ Prvo slovo imena, srednje slovo i prvih pet slova prezimena korisnika Korisnièko ime može se sastojati i od prvog slova imena, srednjeg slova i prvih pet slova prezimena korisnika. U našem sluèaju, to je sjbigel. ALEXA 2002

14/792

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

¦ Ime i prezime korisnika Korisnièko ime može da bude i kombinacija punog imena i prezimena, razdvojenih donjom crtom (_), taèkom (.) ili crticom (-). U našem sluèaju, moguæa korisnièka imena su stephen_bigelow, stephen. bigelow i stephen-bigelow. Zaštiæene lozinke Lozinke su nizovi znakova, u kojima treba razlikovati mala i velika slova, dužine do 104 znaka u sluèaju korišæenja aktivnog direktorijuma, odnosno do 14 znakova ako se koristi Windows NT Security Manager. U lozinkama se mogu koristiti slova, cifre i simboli. Kada odredite lozinku za novi nalog, Windows 2000 je smešta u šifrovanom formatu u bazu naloga. Puko korišæenje lozinke nije dovoljno - kljuèni èinilac u spreèavanju neovlašæenog pristupanja mrežnim resursima jeste zaštiæena, bezbedna lozinka. Zaštiæene lozinke je teže pogoditi - po tome se razlikuju od obiènih lozinki. Zato koristite kombinacije svih dozvoljenih znakova (ukljuèujuæi mala i velika slova, cifre i simbole). Na primer, umesto lozinke ludidani, možete koristiti luDI2Dani&, Lu*i!danI ili èak l*DI%d*ni. 24.2.1.3 Menjanje korisnièkih naloga Pravljenje novog naloga je relativno brz i jednostavan postupak, s malo opcija o kojima treba razmišljati. Postoji još mnogo opcija koje potvrðuju identitet korisnika kao i skup bezbednosnih opcija, što znaèi da æete morati da ažurirate nalog. Da biste ažurirali postojeæi nalog, otvorite listu korisnika u konzoli za upravljanje, desnim tasterom miša pritisnite korisnika èiji nalog želite da ažurirate i zatim iz menija izaberite Properties. Pojaviæe se okvir za dijalog sa svojstvima korisnièkog naloga (slika 24.10).

SLIKA 24.10 Svim pojedinostima korisnièkog naloga upravljate u okviru za dijalog Properties, odreðenog korisnika ALEXA 2002

15/793

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

Na karticama General i Address unose se dodatne informacije o korisniku (kao što su poštanska adresa, broj telefona, adresa e-poste itd). Aktivni direktorijum se integriše s novim verzijama servera Exchange, pa zato te informacije mogu da budu važne za mrežu. Na kartici Accounts podešavaju se odreðene važne opcije korisnièkog naloga (slika 24.11). Na toj kartici možete promeniti korisnièko ime, domen, korisnièko ime (za verzije starije od Windowsa 2000 pre-Windows 2000 - koje se može koristiti za prijavljivanje u domen s raèunara pod Windowsom NT ili korišæenjem aplikacije koja ne podržava prijavljivanje u aktivni direktorijum.)

SLIKA 24.11 Na kartici Account podešavaju se opcije dodatnog stepena zaštite mreže Korisnicima je podrazumevano dozvoljeno da rade na mreži u svako doba dana, svim danima u nedelji i to je obièno pravilo koje se primenjuje na manje mreže. Dugme Logon Hours omoguæava da ogranièite dane i vreme tokom tih dana kada se korisnici mogu prijaviti za rad u mreži. Takvo ogranièavanje korišæenja je važnije u veæim mrežama za koje se zahteva dodatni stepen zaštite. Kada podešavate vreme u kojem je korišæenje mreže dozvoljeno, ostavite malo vremenskog prostora pre poèetka i posle završetka radnog vremena. Korisnici se, podrazumevano, mogu prijaviti za rad na bilo kojoj radnoj stanici u domenu, koji proverava i potvrðuje njihov identitet. U nekim sluèajevima æete, zbog zaštite mreže, morati da ogranièite prijavljivanje samo sa odreðenih raèunara i to æete uradi i pritiskom na dugme Logon To. Funkcija Logon To radi samo ako se koriste protokoli NetBIOS ili NetBEUI - nikako u mrežama koje koriste iskljuèivo protokol TCP/IP. U delu Account options kartice Account nalaze se dodatne opcije za podešavanje naloga. Meðu njima su najvažnije Account is disabled i Account is trusted for delegation. Kada je nalog iskljuèen (disabled), ne može se koristiti ali ostaje podešen u aktivnom direktorijumu. Tu opciju možete koristiti ako želite privremeno, bez brisanja naloga, da zabranite pristup mreži (primera radi, korisnik je na godišnjem odmoru), s tim što kasnije možete ponovo dozvoliti korišæenje tog naloga. Kada je nalog poverljiv (trusted), dodeljuju mu se prava za upravljanje odreðenim delom domena (Windows 2000 Server dozvoljava da ALEXA 2002

16/794

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

administratorska prava dodelite delu hijerahijskog stabla aktivnog direktorijuma). Poslednja opcija na kartici Account koju bi trebalo da zapamtite jeste Account expires (datum do kojeg nalog važi). Podrazumevano je izabrana vrednost Never (nikada). Meðutim, to ne znaèi da ne možete podesiti datum isticanja naloga, kada se nalog automatski iskljuèuje (ali se ne briše). Opcija je posebno važna kada podešavate privremeni korisnièki nalog (recimo, za radnika zaposlenog na odreðeno vreme). 24.2.1.4 Brisanje korisnièkog naloga Kada zaposleni promene odeljenje u kojem rade ili napuste kompaniju, administrator æe morati da izbriše njihove naloge. Na taj naèin æete lakše obavljati administrativno „kuæno, spremanje” mreže, ali æete i spreèiti neovlašæenog (možda nezadovoljnog) bivšeg radnika kompanije da pristupi mreži. Da biste izbrisali korisnièki nalog, otvorite direktorijum Users u konzoli za upravljanje, desnim tasterom miša pritisnite ime korisnika i iz menija izaberite Delete. Ako odjednom brišete više naloga, izaberite ih, pritisnite desnim tasterom miša pa iz menija izaberite Delete. Ako hoæete da privremeno iskljuèite korišæenje naloga, pritisnite desnim tasterom miša ime korisnika i izaberite Disable Account. 24.2.2 KORISNIÈKE GRUPE Iako korisnièki nalozi obezbeðuju vrlo preciznu kontrolu aktivnosti korisnika u mreži, upravljanje samo korisnicima brzo bi preraslo u administrativni košmar. Na primer, pretpostavimo da odeljenje prodaje može da pristupi na trideset direktorijuma na serveru. Kada biste mogli da upravljate samo pojedinaènim nalozima, morali biste da ispitate svih trideset direktorijuma svaki put kada u odeljenje doðe novi prodavac, kako biste znali koja prava treba da mu dodelite. U sluèaju da korisnik samo promeni odeljenje unutar kompanije pa pristupa nekim drugim direktorijumima, morate mu dodeliti nova prava pristupa. Verovatno i sami uviðate koliko lako ovi poslovi mogu da „preplave” poslom optereæenog administratora. Da bi se pojednostavilo dodeljivanje i oduzimanje prava pristupa u mreži, mrežni operativni sistemi podržavaju formiranje grupa (ili, kako se ponekad nazivaju, bezbednosnih grupa). Ideja je da se napravi grupa, da se toj grupi dodele odgovarajuæa prava pristupa i da joj se zatim pridruže korisnici. Kada odreðujete ko i kako može da pristupi direktorijumu na serveru, vi odreðenoj grupi dodeljujete prava pristupa, a svi korisnici iz te grupe automatski nasleðuju ta prava. Korišæenje grupa umnogome olakšava upravljanje pravima u mreži. Samim tim, vrlo lako æete grupi Prodaja dodeliti pravo pristupa direktorijumimakojima prodavci smeju da pristupe. Kada napravite nalog za novoprimljenog prodavca, jednostavno æete ga dodati u grupu Prodaja, što mu automatski daje pravo pristupa odreðenim direktorijumima. Ako kasnije taj prodavac preðe u grupu za podršku, dovoljno je da njegov nalog pridružite grupi Podrška, èime menjate i sva prava pristupa. Grupna dodeljivanja podržavaju i hijerarhiju grupa, po kojoj grupe mogu pripadati drugim grupama. Primera radi, pretpostavimo da imale grupu Prodaja iveæu grupu Administracija (koja pristupa drugim direktorijumima). Prvo biste ALEXA 2002

17/795

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

napravili grupu Prodaja, zatim grupu Administracija, pri èemu bi Prodaja postala deo grupe Administracija. Ovakav pristup omoguæava logièko dodeljivanje resursa. Ako je resurs namenjen samo odreðenom odeljenju, dodelite ga grupi tog odeljenja. Ukoliko je pak resurs namenjen grupi na višem hijerarhijskom nivou, dodeliæete ga toj grupi ali æe i sve podreðene grupe naslediti prava pristupa. U sluèaju da je resurs namenjen svim korisnicima mreže, dodelicete ga glavnoj grupi na najvišem nivou. 24.2.2.1 Pravljenje grupe Da biste napravili grupu i upravljali njome, morate koristiti konzolu za upravljanje Users and Computers aktivnog direktorijuma. Pritisnite Start | Programs | Administrative Tools. Kada se konzola otvori (slika 24.4), proširite stablo domena koje želite da administrirate (recimo admintration.dls.com). Grupe se pojavljuju u direktorijumima Builtin i Users. Grupe Builtin su fiksne i ne možete ih izbrisati niti mogu da postanu èlanovi drugih grupa. One veæ imaju odreðena dodeljena važna prava, s tim što grupe koje vi napravite mogu da budu njihovi èlanovi. Ako želite da iskljuèite neku grupu Builtin, dovoljno je da uklonite sve grupe koje joj pripadaju. U veæini sluèajeva radiæete s grupama koje se nalaze u direktorijumu Users. Grupe æete razlikovati od korisnièkih naloga po slièicama dva ljudska lika i po odrednici Type. Da biste dodali novu grupu, desnim tasterom miša pritisnite direktorijum Users, iz menija izaberite New i zatim izaberite Group. Pojaviæe se okvir za dijalog Create New Object (Group).

SLIKA 24.12 Napravite nove grupe da biste organiyovali korisnike i dodelili prava pristupa resursima U polje Group Name unesite ime nove grupe. Videæete da æe se uneto ime pojaviti i u polju Group name (pre-Windows 2000). Ono omoguæava da koristite razlièito ime grupe za raèunare koji rade pod Windowsom NT (što treba izbegavati gde god je moguæe). U donjem delu okvira za dijalog izaberite odgovarajuæe opcije. Oblast Group scope ukazuje na opseg grupe u domenu. Grupa Universal postoji u celoj mreži - èak i kada mreža ima mnogo pojedinaènih domena. Univerzalne grupe mogu da sadrže èlanove iz bilo kog domena mreže. Grupa Global može da sadrži samo èlanove iz domena kojima pripadaju, ali se zato globalnim grupama mogu dodeliti prava u bilo kom domenu mreže (èak i u više domena). Grupe Domain local postoje samo u jednom domenu, pa tako i mogu imati èlanove samo iz tog izabranog domena. ALEXA 2002

18/796

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

Na kraju, opredelite se za jednu od opcija - Security ili Distribution. Grupe Distribution imaju samo jednu funkciju - to je pravljenje liste slanja e-poštom. Njih koristite sa aplikacijama za elektronsku postu (kao što je Microsoft Exchange) za slanje poruka èlanovima grupe. Kao i bezbednosnim grupama, grupi za distribuiranje možete dodati podatke o osobi za kontakt koja æe dobiti poruke epošte poslate èlanovima grupe. Grupe za distribuiranje nemaju nikakvu ulogu u zaštiti mreže (jer im ne dodeljujete nikakva prava) i ne možete ih koristiti za filtriranje parametara Group Policy. Nasuprot tome, grupe security su osnovna komponenta odnosa izmeðu korisnika i bezbednosti mreže. Bezbednosne grupe upravljaju pristupom korisnika i raèunara deljenim resursima i filtriraju parametre Group Policy. Korisnike, raèunare i druge grupe okupljate u bezbednosnoj grupi i zatim toj bezbednosnoj grupi dodeljujete odreðena prava pristupa nekom resursu (na primer, direktorijumima za razmenjivanje datoteka ili štampaèima). Na taj naèin se pojednostavljuje administriranje, jer se prava dodeljuju samo jednom, grupi, umesto nekoliko puta - svakom pojedinaènom korisniku. Kada postojeæoj grupi dodate korisnika, on automatski dobija prava koja su veæ dodeljena grupi. Male organizacije Administratori u nekim manjim organizacijama æe se odluèiti da bezbedosne grupe koriste sa opsegom universal kako bi upravljali svim svojim potrebama. U organizacijama za koje se oèekuje da æe se u buduænosti poveæavati, na samom poèetku izaberite univerzalne grupe a zatim ih prevedite u šemu Global/Local, što se preporuèuje za srednje i velike organizacije. Alternativno, šemu Global/Local možete i u maloj organizaciji primeniti od poèetka. Pošto se grupe sa univerzalnim opsegom (i njihovi èlanovi) navode u globalnom katalogu, veliki broj univerzalnih grupa - posebno u sluèajevima kada se èlanstvo u grupi èesto menja - može da dovede do velikog broja preklapanja u saobraæaju. U tom sluèaju, koristite smernice za srednje i velike organizacije. Srednje/velike organizacije Srednje, odnosno velike organizacije koriste grupe Account (globalne) i Resource (lokalne) da bi se postigla fleksibilnost, skalabilnost i lako administriranje. Korisnike treba postaviti u bezbednosne grupe s globalnim opsegom. Globalna grupa se može smatrati grupom Account (grupa koja sadrži korisnièke naloge). Resurse treba postaviti u bezbednosne grupe sa opsegom domain local, što znaèi lokalno u odnosu na domen, ili machine local. Lokalnu grupu treba smatrati grupom Resource (grupom u kojoj dodeljujete prava pristupa resursima). Globalnu grupu možete postaviti u bilokoju lokalnu grupu domena (ili raèunara) u šumi aktivnog direktorijuma (što je naroèito efikasno kada je reè o više domena) ili dodelite prava pristupa resursima lokalnoj grupi domena (ili raèunara) koja ih sadrži. 24.2.2.2 Dodeljivanje èlanova grupi Nove grupe su na poèetku prazne (bez èlanova), tako da æete grupama morati da dodelite odgovarajuæe korisnike. U direktorijumu Users pronaðite novu grupu, pritisnite je desnim tasterom miša i izaberite Properties. Otvorite karticu Members da biste videli listu èlanova (ona æe biti prazna, kao što je prikazano na slici 24-13). Pritisnite dugme Add i otvoriæe se okvir za dijalog Select Users, Contacts, Computers or Groups. U listi pronaðite sve korisnike koje želite da dodelite novoj grupi i zatim pritisnite dugme Add da biste ih dodali u listu. ALEXA 2002

19/797

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

Ako želite da grupa bude èlan neke druge grupe, otvorite karticu Member Of i pritisnite dugme Add (kao pri dodavanju korisnika grupi). Pritisnite dugme OK kada završite dodavanje èlanova grupe i pritisnite ga još jednom da biste zatvorili okvir za dijalog Select Users, Contacts, Computers or Groups. Nova grupa bi trebalo da je popunjena izabranim èlanovima.

SLIKA 24.13 Popunite grupu dodavanjem èlanova (ili drugih grupa) 24.2.3 UPRAVLJANJE DISKOVIMA I DIREKTORIJUMIMA Korisnici mreže pod Windowsom 2000 Server pristupaju diskovima i direktorijumuna kao deljenim resursima. Da bi se to postiglo, treba izabrati disk ili direktorijum, omoguæiti deljenje i zatim dodeliti prava pristupa. Vrlo je važno znati kako se prave deljeni resursi i kako Windows 2000 Server upravlja zaštitom deljenih resursa, direktorijuma i datoteka na diskovima formatiranim sistemom NTFS. 24.2.3.1 Pravljenje deljenog resursa Da biste napravili nov deljeni resurs, na serveru otvorite My Computer ili Windows Explorer. Desnim tasterom miša pritisnite direktorijum ili disk koji treba da postane deljeni resurs i izaberite Sharing. Otvoriæe se okvir za dijalog Properties sa otvorenom kaiticom Sharing (slika 24.6). Pritisnite radio-dugme Share this folder i dodelite ime (kao i opisni komentar). Ogranièite broj korisnika koji istovremeno mogu da pristupaju resursu. U principu, parametar User limit može da bude postavljen na vrednost Maximum allowed. Zatim treba dodeliti prava pristupa deljenom resursu. Pritisnite dugme Permissions da biste otvorili istoimeni okvir za dijalog (slika 24.14). Pravo pristupa podrazumevano je podešeno na grupu Everyone s najvišim stepenom pristupa. To je obièno odgovarajuæe podešavanje. Ako treba na neki naèin ogranièiti pristup deljenom resursu, okvir za dijalog Permissions to omoguæava. Pritisnite dugme Add da biste otvorili okvir za dijalog Select Users, Contacts, Computers or Groups, a zatim izaberite korisnike i grupe kojima treba omoguæiti pristup resursu. Kada dodate korisnika ili grupu, pomoæu polja za potvrdu u prozom Permissions zadajete odgovarajuæa prava: Full Control (puna kontrola), Change (izmena) ili Read (èitanje). Pritisnite dugme Apply i dugme OK da biste snimili prava pristupa, a zatim postupak ponovite da biste snimili izmene koje važe za nov deljeni resurs. ALEXA 2002

20/798

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

SLIKA 24.14 Zadajte prava pristupa deljenim resursima da biste zaštitili informacije na serveru Kada omoguæite deljenje resursa, korisnici mogu da mu pristupe preko ikonice Network Neighborhood u Windowsu 9x/NT ili My Network Places u Windowsu 2000. Pošto korisnik dvaput pritisne ime deljenog resursa, otvoriæe se prozor sa sadržajem (u zavisnosti od prava). Deljeni resurs može da bude i skriven, ali i dalje dostupan korisnicima koji znaju njegovo ime. Napravite deljeni resurs po opisanom postupku, ali na kraj imena dodajte znak "$". Na primer, mojzivot$ je ime deljenog resursa koji neæe biti vidljiv u pregledu liste dostupnih deljenih mrežnih resursa. 24.2.3.2 Mapiranje diskova Deljeni disk u mreži može da simulira èvrsti disk koji je lokalno povezan s raèunarom. Primera radi, mnoge aplikacije koje datoteke smeštaju na mrežni disk zahtevaju da se mrežnim direktorijumima pristupa biranjem uobièajene slovne oznake diska. Proces simuliranja diska s deljenim resursom se zove mapiranje (engl. mapping), a vaš zadatak je da napravite vezu izmeðu slovne oznake koju želite da koristite i postojeæeg deljenog resursa (direktorijuma, na primer) koji je pridružen slovnoj oznaci. Da biste mapirali disk, na klijentu otvorite Network Neighborhood i pronaðite deljeni resurs koji želite da mapirate. Pritisnite ga desnim tasterom miša i izaberite Map Network Drive. Pojaviæe se ime domena i deljenog resursa (recimo, \\autor\moji dok c). Izaberite oznaku diska i pritisnite dugme OK. Od tog momenta, deljeni resurs æe se na klijentu pojavljivati pod izabranom slovnom oznakom, a u prozoru My Computer æe se videti kao lokalni disk. 24.2.4 UPRAVLJANJE ŠTAMPAÈIMA Štampaèi su skupi, održavanje mnogo košta, i retko se koristi njihov maksimalan kapacitet (broj odštampanih strana meseèno). To znaèi da se najveæi deo kapaciteta štampaèa uludo traæi. Pored toga, administratori se èesto susreæu sa zahtevima pružanja podrške za razlièite vrste štampaèa za veliki broj korisnika. Tada je potrebno omoguæiti deljenje štampaèa u mreži koji æe upotrebljavati odreðeni korisnici. Kada je omoguæeno deljenje štampaèa, nalog za štampanje se ALEXA 2002

21/799

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

preusmerava u red za štampanje u mreži (umesto na lokalni prikljuèak štampaèa). Nalog æe ostati u redu (obièno kao privremena datoteka na serveru za štampanje) sve dok server ne bude u moguænosti da ga pošalje štampaèu. U redu za štampanje može da bude veliki broj poslatih dokumenata. Kada se kompletan zahtev i dokument proslede štampaèu, server za štampanje ga uklanja iz reda za štampanje. Deljenje štampaèa se može postiæi na više naèina. Ako je štampaè povezan sa serverom ili radnom stanicom u mreži, taj server ili radna stanica obavlja poslove servera za štampanje. Štampaè koji je povezan direktno s mrežom (odnosno ima sopstveni mrežni prikljuèak), obièno ima i ugraðen server za štampanje kao deo svog mrežnog hardvera. Ugraðeni server za štampanje može da se prijavi za rad u mreži i upravlja redom za štampanje. Za mreže s više od dvadeset korisnika bolje je kupiti štampaè s mrežnim interfejsom i ugraðenim serverom za štampanje ili koristiti namenske ureðaje koji ostvaruju vezu štampaèa i mreže. Posao štampanja zapoèinje u nekoj aplikaciji (na primer, u programu Corel koji se izvršava na radnoj stanici). Aplikacija šalje izlaz lokalnom operativnom sistemu (primerice, Windowsu 2000 Professional). Lokalni operativni sistem koristi upravljaèki program štampaèa èije je usluge zatražila aplikacija da bi sastavio izlazni dokument na štampaèu. Operativni sistem zatim koristi instalirani mrežni klijentski softver za slanje formatiranog izlaza u red za štampanje - u kojem dokument ostaje sve dok štampaè ne postane dostupan. Server za štampanje preuzima dokument iz reda i šalje ga štampaèu. Ne zaboravite da neusklaðenost upravljaèkih programa može izazvati probleme tokom štampanja na deljenom štampaèu. Radna stanica koja u red za štampanje šalje dokument koji treba odštampati formatiraæe podatke pomoæu upravljaèkog programa namenjenog operativnom sistemu radne stanice. Kada dokument stigne do raèunara koji služi kao server za štampanje, biæe prosleðen lokalnom štampaèu pomoæu upravljaèkog programa instaliranog na serveru za štampanje. To znaèi da dokument formatiran za štampaè HP LaserJet 6 na radnoj stanici pod Windowsom 98 možda neæe biti dobro odštampan ako se koristi upravljaèki program za LaserJet 6 na raèunaru pod Windowsom 2000 Server (ako je s njim povezan deljeni štampaè). Neki dokumenti æe biti odštampani savršeno, ali možda æete otkriti greške na nekim neuobièajenim ili specijalizovanim dokumentima i otiscima. Rešenje problema se svodi na pokušaje da zahtev za štampanje pošaljete s radne stanice koja ima isti operativni sistem kao i server za štampanje (na primer, ako server radi pod Windowsom 2000 Server, dokument odštampajte s radne stanice pod Windowsom 2000Professional). 24.2.4.1 Deljenje štampaèa Pokazaæemo kako se omoguæava deljenje štampaèa na našem serveru pod Windowsom 2000. Štampaè je preko konvencionalnog paralelnog prikljuèka veæ povezan i konfigurisan na serveru sa instaliranim odgovarajuæim upravljaèkim programima za Windows 2000. Pritisnite Start | Settings | Printers da biste otvorili direktorijum Printers. U prozoru æete videti sve instalirane štampaèe. Desnim tasterom miša pritisnite štampaè koji hoæete da delite i iz menija ALEXA 2002

22/800

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

izaberite Sharing. Pojaviæe se okvir za dijalog Properties sa otvorenom karticom Sharing (slika 24.15). Pritisnite radiodugme Shared as i dodelite štampaèu ime koje æe koristiti klijenti u mreži (recimo, CanonBJC). Pritisnite dugme OK kako biste prihvatili podrazumevana prava pristupa (svi èlanovi grupe Everyone moæi æe da ga koriste). Ako novi štampaè još nije instaliran otvorite direktorijum Printers i pomoæu èarobnjaka Add Printers konfigurišite štampaè na serveru pre nego što omoguæite deljenje u mreži.

SLIKA 24.15 Deljenje štampaèa sa ostalim korisnicima u mreži Ako su zahtevi za štampanje veliki, koristite moguænost grupisanja štampaèa (engl. pooling). Naime, bilo koji broj identiènih štampaèa - koji su povezani u jedan red za štampanje - pojaviæe se u mreži kao jedan štampaè. Korisnici šalju zahteve „jednom” štampaèu, a prvi slobodan štampaè æe odštampati poslati dokument. Na taj naèin, korisnici ceo skup štampaèa vide kao jedan štampaè, a u mnogome se poveæava broj zahteva za štampanje koji mogu da se prihvate i ispune. Grupisani štampaèi moraju biti identièni, jer æe koristiti isti upravljaèki program. Da biste aktivirali ovu moguænost, otvorite karticu Ports deljenog štampaèa, potvrdite polje Enable printer pooling i zatim izaberite dodatne prikljuèke preko kojih su povezani štampaèi istog tipa. Da biste zadali prava pristupa deljenom štampaèu, otvorite karticu Security okvira za dijalog Properties. Svakoj grupi se dodeljuju tri osnovna prava: Print (štampanje), Manage Printers (upravljanje štampaèem) i Manage Documents (upravljanje dokumentima). Grupa Everyone ima prava da štampa, ali ne i da upravlja dokumentima u redu za štampanje. Specijalna grupa - Creator Owner - ima pravo da upravlja dokumentima. To znaèi da korisnik koji je poslao dokument na štampanje automatski ima pravo da menja ili briše svoj zahtev za štampanje (ali ne zahteve i ostalih korisnika u redu).

ALEXA 2002

23/801

POGLAVLJE 24

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST WINDOWSA 2000

Dodatni izvori informacija Computer Security Institute: www.gocsi.com Hardening Windows 2000: www.systemexperts.com/win2k.shtml International Computer Security Association: www.icsa.net Microsoft: www.microsoft.com NSA Security Guidelines: nsa1.www.conxion.com/win2k/index.html SANS: www.sans.org Ažuriranje bezbednosnih alatki: www.microsoft.com/windows2000/downloads/security/defauit.as Windows 2000: www.microsoft.com/windows2000/default.asp Podrška za Windows: www.microsoft.com/windows2000/support/default.asp

ALEXA 2002

24/802

25 ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA PREGLED POGLAVLJA Osnove instaliranja . . . . . . . . . . . . 804 Osnovno administriranje . . . . . . 814 Provera hardvera . . . . . . . . . . . . . . . 804 Korisnièki nalozi . . . . . . . . . . . . . . . . 815 Instaliranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 804 Korisnièke grupe . . . . . . . . . . . . . . . 818 Konfigurisanje servera . . . . . . . . . . 811 Deljenje datoteka u Linuxu . . . . . .820 Provera veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 814 Dodatni izvori informacija . . . . . 823

O

perativni sistem Linux se znatno razvio u poslednjih nekoliko godina. Nekada se smatrao samo ogranièenim namenskim operativnim sistemom, a danas je postao ozbiljna platforma za klijentske i serverske sisteme. Neke verzije Linuxa (kao što je Red Hat) nude i niz znaèajnih serverskih funkcija bez mnogo podešavanja, kao što su server za konferencije, Web server, FTP server, server datoteka, DNS server, SQL server za baze podataka i tako dalje. Instaliranje i održavanje ove platforme postalo je mnogo lakše u poslednjih nekoliko godina - što je uglavnom postignuto ogromnim poboljšanjima instalacionog postupka, i korišæenjem prilagoðenog grafièkog okruženja. Administratori æe u ovom poglavlju naæi pregled funkcija, opis instalacije i osnovno testiranje za verziju Linuxa Red Hat 7.2. Ovo poglavlje takoðe opisuje ukratko administriranje korisnika i obezbeðivanje sistema. Detaljnije informacije o Red Hat Linuxu i administriranju tog sistema potražite na Web lokaciji www.redhat.com. ALEXA 2002

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

25.1 OSNOVE INSTALIRANJA Ukoliko Linux veæ nije instaliran na server, moraæete da ga sami instalirate. Instalacioni program verzije Red Hat 7.2 radi automatizovano u velikoj meri, ali æete povremeno morati da donesete važne odluke. Postoji više naèina da se instalira Red Hat Linux, ali se instaliranje može zapoèeti samo na dva naèina sistem se može pokrenuti direktno sa prvog Linuxovog instalacionog CD-a, ili se mogu napraviti diskete za pokretanje operativnog sistema. Mnogi raèunari napravljeni u poslednjih pet godina mogu da pokrenu sistem sa CD-ROM ureðaja (i to je zasigurno najbolji naèin da se zapoène instaliranje). Diskete za pokretanje operativnog sistema (potrebne su ako raèunar koji æe služiti kao server nema CD ureðaj), možete napraviti u Windowsu pomoæu programa rawrite.exe iz direktorijuma \dosutils na Linuxovom CD-ROM-u. Od vas æe se tražiti izvorna datoteka (\images\boot.img na Linuxovom CD-u) i odredišna disketa. U ovom poglavlju podrazumevamo da pokreæete operativni sistem sa Linuxovog instalacionog CD-a. 25.1.1 PROVERA HARDVERA Iako je Linux postao mnogo kompatibilniji s razlièitim vrstama hardvera, još uvek u tome nije dostigao operativne sisteme poput Windowsa XP/2000. Zbog toga bi trebalo da proverite serverski hardver pre instalacije. Kao prvo, proverite da li server odgovara minimalnim hardverskim zahtevima za odabranu verziju Linuxa (na primer, da li ima dovoljno memorije i slobodnog prostora na disku). Takoðe proverite da li se, za odabranu verziju Linuxa, i ostali hardverski ureðaji (ukljuèujuæi video-adapter, zvuènu karticu, mrežnu karticu, SCSI adapter itd.) nalaze na spisku kompatibilnog hardvera (engl. hardware compatibility list, HCL). Na primer, takav spisak za Red Hat se može naæi na Web adresi www.redhat.com/hardware. 25.1.2 NSTALIRANJE Kada ste spremni da zapoènete instaliranje, stavite prvi Linuxov instalacioni CD u CD-ROM ureðaj i ponovo pokrenite operativni sistem. Pošto se raèunar ponovo ukljuèi, automatski æe proèitati CD i pokrenuti instalacioni program. Pojaviæe se odzivnik za izbor tekstualne ili grafièke instalacije, kao i za donošenje još nekih odluka. Ako pritisnete taster ENTER, ukljuèiæete grafièki instalacioni program. Ako raèunar ne pokrene operativni sistem sa CD-a, možda æete u programu za podešavanje BIOS-a morati da izmenite postupak pokretanja operativnog sistema, da bi sistem prvo potražio operativni sistem na CD-ROM ureðaju, a ne na èvrstom disku ili na disketi. 25.1.2.1 Osnovni izbor Prvo æete morati da izaberete osnovne opcije u vezi sa sistemom i geografskom lokacijom da bi se Linux pripremio za instalaciju. Sreæom, grafièki instalacioni program sadrži zgodno okruženje za izbor parametara pritiskom na taster miša, kao i pomoæ koja se menja u odnosu na kontekst, pa se možete dobro informisati dok birate opcije za vreme instalacije. ALEXA 2002

2/804

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

Jezik Izaberite jezik za okruženje instalacionog programa, kao i podrazumevani jezik sistema. Instalacioni program æe pokušati da odredi odgovarajuæu vremensku zonu na osnovu izabranog jezika, ali æete i to moæi kasnije da promenite. Kada izaberete jezik, pritisnite Next da biste nastavili instaliranje. Tastatura Izaberite odgovarajuæi model tastature. Ako ne možete da naðete taèan model tastature, izaberite najbliži opšti model (kao što je Generic 101-key PC). Zatim izaberite odgovarajuæi raspored tastera na tastaturi (na primer, U.S. English). Posebne znakove koji se dobijaju pritiskom na više tastera istovremeno (na primer, Â, Ñ, Ô) instalacioni program zove neaktivni tasteri (engl. dead keys). Podrazumeva se da su neaktivni tasteri ukljuèeni - ako ne želite da ih koristite, pritisnite opciju Disable dead keys. Tastaturu možete isprobati na praznom tekstualnom polju u dnu ekrana. Pritisnite Next da biste nastavili instalaciju. Miš Izaberite odgovarajuæi tip i prikljuèak miša (tj. serijski ili PS/2). Ako ne naðete odgovarajuæi tip, izaberite opštu opciju na osnovu broja tastera miša i prikljuèka. Ako imate miša PS/2 ili miša sa sopstvenom karticom u raèunaru, ne morate birati prikljuèak i ureðaj. Ako imate serijskog miša, izaberite odgovarajuæi prikljuèak i ureðaj na koje je povezan. Opcija za emuliranje 3 tastera miša (Emulate 3 Buttons) omoguæava da koristite miša s dva tastera kao da ima tri tastera. Sistem X-Window se lakše koristi s mišem koji ima tri tastera. Pritisak na treæi (srednji) taster može se simulirati istovremenim pritiskom na oba tastera miša. Vrsta instalacije Sada je vreme da izaberete vrstu instalacije. Red Hat Linux podržava nekoliko tipova instalacija. Obièno je najbolje instalirati verziju za radne stanice (engl. workstation) ako ne poznajete dobro ovu platformu. To je instalacija za upotrebu kod kuæe ili na stonim raèunarima. Instaliraæe se grafièko okruženje koje podseæa na Windows. Izaberite serversku (engl. server) instalaciju ako želite da koristite sistem kao server koji radi pod Linuxom, a ne želite da prilagoðavate sistemsku konfiguraciju. Instalacija za prenosive raèunare je pojednostavljeni Red Hat Linux. Kao i instalacija za radne stanice, i ova vrsta sadrži sve potrebne softverske pakete i nudi automatsko instaliranje. Prilagoðena (engl. custom) instalacija omoguæava najveæu fleksibilnost. Možete izabrati ureðaj s kojeg se pokreæe operativni sistem, softverske pakete itd. Takva instalacija je za korisnike koji veæ poznaju Red Hat Linux i hoæe veæu fleksibilnost. Ako veæ imate verziju Red Hat Linuxa (3.0.3 ili noviju), a potrebni su vam najnoviji softverski paketi i jezgro operativnog sistema, izaberite nadogradnju (engl. upgrade). 25.1.2.2 Upravljanje particijama pod Linuxom Nakon izbora vrste instalacije, treba da napravite particije za Linux na disku - što se pomalo razlikuje od izrade particija u Windowsu. U Linuxu se svaka particija povezuje (engl. mount) na osnovno stablo datoteka prilikom pokretanja sistema. Sadržaj particije je dostupan kao da se nalazi u jednom od direktorijuma sistema. Na primer, korenski direktorijum, (/), nalazi se na prvoj (korenskoj) particiji. U korenskom direktorijumu postoji poddirektorijum /usr, a dodatne particije se mogu povezati na direktorijum /usr. Buduæi da sve nove particije izgledaju kao jedinstveno stablo direktorijuma i poddirektorijuma (a ne kao zasebni diskovi), instalacioni softver ne razlikuje particije. Bitno je samo u koji ALEXA 2002

3/805

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

direktorijum treba staviti koje datoteke. U instalacionom postupku, datoteke se automatski distribuiraju na razlièite particije (ako one predstavljaju delove jednog stabla direktorijuma gde se datoteke obièno smeštaju). Najbitnije Linuxove datoteke smeštaju se u direktorijum /usr - tu su svi programi. Na slici 25-1 prikazana je uobièajena struktura Linuxovog stabla. /

(korenski direktorijum) /usr /usr/share /usr/include /usr/lib /usr/bin /usr/doc /home /etc /tmp /var /boot

SLIKA 25.1 Linuxovo stablo direktorijuma sastoji se od particija koje izgledaju kao poddirektorijumi sistemskog korenskog direktorijuma Pogledajmo svaku od glavnih particija: ¦ /usr Ovde se nalaze sve programske datoteke (lièi na direktorijum Program Files u Windowsu). ¦ /home U ovom direktorijumu se nalaze matièni direktorijumi svih korisnika (pod uslovom da server ima korisnike). On spreèava korisnike da upotrebe èitav disk, da ne bi zauzeli prostor ostalim važnim komponentama (kao što su dnevnièke datoteke). ¦ /etc U ovom direktorijumu nalaze se razni direktorijumi i konfiguracione datoteke Linuxa. ¦ /var Ovo je konaèno odredište dnevnièkih datoteka. S obzirom na to da na dnevnièke datoteke mogu uticati spoljni korisnici (poput korisnika Web lokacija), snimite ih u poseban direktorijum da biste spreèili da preveliki broj dnevnièkih odrednica zaguši disk, što zlonamernici mogu da zloupotrebe da bi uskratili usluge servera korisnicima. ¦ /tmp Ovde se nalaze privremene datoteke. Ovaj direktorijum treba èuvati na posebnoj particiji da korisnici ne bi zagušili disk. Naime, svaki korisnik može da snima datoteke u ovaj direktorijum (kao u direktorijum C:\TEMP pod Windowsom). ¦ Swap Ovde se nalazi virtuelna memorija. Iako Linux (kao i Windows i ostale verzije Unixa) mogu da koriste obiène datoteke na disku za virtuelnu memoriju, bolje je sni-mati takve datoteke na zasebnu particiju - tako se poboljšavaju performanse. Instalacioni program može automatski da podeli disk na particije, i omoguæava vam da odluèite koje podatke (ako ih ima) treba izbrisati iz sistema. Postoje tri opcije: ¦ Ukloni sve particije Linuxa sa ovog sistema (engl. Remove all Linux partitions on this system). Pomoæu ove opcije možete ukloniti samo particije Linuxa (napravljene u prethodnoj instalaciji Linuxa). Izborom te opcije neæete ALEXA 2002

4/806

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

ukloniti ostale particije sa èvrstog diska (ili diskova). ¦ Ukloni sve particije sa ovog sistema (engl. Remove all partitions on this system). Izaberite ovu opciju da biste uklonili sve particije sa èvrstog diska (ili diskova), ukljuèujuæi i particije napravljene u operativnim sistemima kao što su Windows 9x/NT/2000. ¦ Zadrži sve particije i upotrebi preostali slobodan prostor (engl. Keep all partitions and use existing free space). Ovom opcijom zadržavate postojeæe podatke i particije, pod uslovom da imate dovoljno praznog prostora na èvrstom disku (ili diskovima) za instaliranje Linuxa. Nakon izbora opcije za automatsko pravljenje particija, mišem izaberite èvrsti disk (ili diskove) na koji želite da instalirate Red Hat Linux. Ostali èvrsti diskovi (kao i svi podaci na njima) biæe netaknuti. Ako hoæete da proverite automatski napravljene particije ili da ih promenite, izaberite opciju Review. Nakon što to uèinite i pritisnete dugme Next, pojaviæe se particije koje je napravio èarobnjak Disk Druid. I te particije æete moæi da menjate ako niste zadovoljni. Pritisnite Next da biste nastavili instalaciju. 25.1.2.3 Program za uèitavanje operativnog sistema Da biste pokrenuli Linux bez sistemske diskete, morate instalirati program za uèitavanje operativnog sistema (engl. boot loader) na èvrsti disk. Izaberite GRUB (ovaj program se podrazumeva) ili LILO (LInux LOader). Ti programi mogu pokrenuti Red Hat Linux, ali i druge operativne sisteme poput Windowsa 9x. Ako odluèile da ne instalirate program za uèitavanje operativnog sistema, obavezno napravite sistemsku disketu na kraju instaliranja, ili omoguæite pokretanje sistema na neki drugi naèin (na primer, pomoæu programa za uèitavanje operativnog sistema drugog proizvoðaèa). Kada izaberete program za uèitavanje (GRUB ili LILO), morate definisati gde da se instalira. Takav program se može instalirati na sledeæa dva mesta: ¦ Glavni pokretaèki zapis (engl. master boot record, MBR) MBR je posebna oblast na èvrstom disku koju automatski uèitava BIOS raèunara. Program iz glavnog pokretaèkog zapisa upravlja pokretanjem sistema. Preporuèujemo da ovde instalirate program za uèitavanje operativnog sistema, ukoliko MBR veæ ne sadrži neki drugi program za uèitavanje (kao što je System Commander ili Boot Manager u OS-u/2). Ako GRUB (ili LILO) instalirate u MBR, on æe prikazati poruku prilikom pokretanja raèunara i ponuditi da pokrenete Red Hat Linux ili neki drugi operativni sistem, zavisno od konfiguracije tog programa. ¦ Prvi odeljak korenske particije Ovo se preporuèuje ako veæ koristite drugi program za uèitavanje operativnog sistema (kao što je System Commander). U tom sluèaju, drugi program upravlja pokretanjem. Podesite postojeæi program da pokrene GRUB (ili LILO), koji æe uèitati Linux. Izaberite mesto na koje æete instalirati GRUB (ili LILO). Ako æete koristiti samo Red Hat Linux u sistemu, izaberite MBR. U sistemima s Windowsom 9x takoðe instalirajte program za uèitavanje operativnog sistema u MBR da bi mogla da se pokrenu oba operativna sistema. Pojaviæe se spisak svih particija za pokretanje sistema - ukljuèujuæi i particije koje koriste drugi operativni sistemi. Particija na kojoj se nalaze osnovne datoteke Linuxa biæe obeležena oznakom ALEXA 2002

5/807

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

linux. Da biste definisali oznake za ostale particije (ili izmenili postojeæe oznake), izaberite particiju jednim pritiskom miša i izmenite oznaku. Na kraju zadajte lozinku za GRUB da biste zaštitili sistem. Tako æete spreèiti korisnike da prosleðuju komande jezgru, što bi moglo ugroziti bezbednost sistema. Unesite lozinku i potvrdite je, a zatim nastavite instalaciju. 25.1.2.4 Konfigurisanje mreže i zaštitne barijere Sada treba da podesite mrežni ureðaj raèunara. Ako imate više mrežnih ureðaja, pojaviæe se kartica za svaki ureðaj. Možete se prebacivati sa jednog ureðaja na drugi (na primer, sa eth0 na eth1 i obrnuto), a podaci na svakoj kartici æe se odnositi samo na taj ureðaj. Definišite da li IP adresu konfigurišete pomoæu protokola za dinamièko konfigurisanje raèunara (engl. Dynamic Host Configuration Protocol, DHCP). Ako izaberete opciju Activate on boot, intertejs æe biti aktiviran prilikom pokretanja sistema. Zatim unesite IP adresu, kao i masku mreže i adresu za neusmereno slanje (engl. broadcast), ako treba. Ukoliko je mrežnom ureðaju dodeljeno ime domena, unesite ga u polje Hostname. Konaèno, unesite adrese mrežnog prolaza i DNS servera. Pritisnite dugme Next da biste nastavili instalaciju. Zaštitna barijera je integrisana u Red Hat Linux radi efikasnijeg obezbeðivanja sistema. Izaberite odgovarajuæi nivo bezbednosti sistema: visoki (High), srednji (Medium), ili bez zaštitne barijere (No firewall). Ako izaberete visoku zaštitu, sistem neæe prihvatati veze koje niste izrièito vi sami definisali. Podrazumeva se da su dozvoljene samo DNS veze i DHCP veze. Ako prikljuèite sistem na Internet, ali ne planirate da koristite server, ovo je najbolji izbor. Ukoliko hoæete dodatne usluge, izaberite opciju Customize da biste propustili posebne usluge kroz zaštitnu barijeru. Ukoliko se odluèite za bezbednost srednjeg nivoa, zaštitna barijera neæe dozvoljavati udaljenim raèunarima da pristupe odreðenim resursima sistema. Ako hoæete da im omoguæite, na primer, prijem RealAudio emitovanja a da i dalje spreèavate pristup uobièajenim sistemskim uslugama, izaberite opciju Medium, a potom Customize da biste propustili odreðene pakete kroz zaštitnu barijeru. Opcija No firewall omoguæava potpun pristup sistemu i iskljuèuje barijeru. Izaberite ovu opciju samo ako koristite internu mrežu (a ne Internet) ili planirate da podesite zaštitnu barijeru kasnije. Pritisnite opciju Customize da biste dodali ureðaje ili omoguæili dodatne ulazne usluge. 25.1.2.5 Jezik i vremenska zona Red Hat Linux može da instalira više jezika i radi na njima. Morate izabrati podrazumevani jezik (koji æe se koristiti u Linuxu nakon instaliranja). Ako instalirate više jezika, možete menjati podrazumevani jezik nakon instaliranja. U veæini sluèajeva, sistem koristi samo jedan jezik, i na taj naèin se znaèajno štedi prostor na disku. Ako želite da sistem koristi više jezika, izaberite ih prilikom instaliranja (možete izabrati sve ponuðene jezike). Vremenska zona se podešava definisanjem fizièke lokacije raèunara, ili odreðivanjem pomeraja vremenske zone od grinièkog vremena (UTC). Na vrhu ekrana primetiæete kartice Location i UTC Offset. Pomoæu prve kartice definišete vremensku zonu prema lokaciji. Možete odrediti oblast na mapi, ili pritisnuti grad ALEXA 2002

6/808

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

pojaviæe se crveno slovo X na mestu koje ste izabrali (na primer, izaberite Europe/Belgrade za našu vremensku zonu). Takoðe, možete izabrati vremensku zonu sa ponuðenog spiska. Na drugoj kartici definišete pomeraj vremenske zone (UTC offset). Možete izabrati pomeraj sa spiska i zadati režim raèunanja vremena (letnji ili zimski). Izaberite opciju System clock uses UTC ako hardverski èasovnik uvek koristi grinièko vreme. 25.1.2.6 Podešavanje korisnièkih naloga Ekran za podešavanje korisnièkih naloga (Account Configuration) omoguæava da definišete administratorsku lozinku (korisnika root). Pored toga, možete podesiti korisnièke naloge koji æe biti napravljeni nakon instaliranja. Ovo su posebno važni koraci u postupku instaliranja Linuxa, i trebalo bi da odaberete lozinke koje se teško pogaðaju. Administratorska lozinka Korisnièki nalog root je slièan nalogu Administrator u Windowsu NT/2000. Koristi se za instaliranje softverskih paketa i održavanje sistemskih funkcija (kao što je upravljanje korisnièkim nalozima). Administrator upravlja sistemom bez ogranièenja, pa pažljivo birajte administratorsku lozinku. Po pravilu, taj nalog se koristi samo za administriranje sistema, dok za ostale potrebe treba napraviti obièan nalog (o tome æe biti više reèi u sledeæem odeljku). Ako radite u obiènom nalogu i preuzimate administatorska ovlašæenja samo radi važnih upravljaèkih poslova, smanjiæete moguænost da slovna greška ili neispravna komanda naruše sistem. Instalacioni program æe tražiti da definišete administratorsku lozinku (ova lozinka se mora izabrati, jer bez nje instalacioni program neæe nastaviti rad). Administratorska lozinka mora imati najmanje šest znakova, i morate je uneti dvaput radi provere. Zapamtite da se u ovoj lozinki pravi razlika izmeðu malih i velikih slova. Ako zapišete tu lozinku, što se ne preporuèuje, èuvajte je na sigurnom mestu. Analog root je administrator sistema. Prijavite se za rad u tom nalogu samo Kada održavate sistem. Kao administrator možete uticati na èitav sistem. Korisnièki nalog Bilo bi dobro da sada napravite bar jedan korisnièki nalog za sebe da biste nakon instaliranja mogli odmah da se prijavite za rad. Na taj naèin æete se lako prijaviti za rad bez prijavljivanja kao administrator da biste tek tada napravili korisnièki nalog. Unesite korisnièko ime, a zatim i lozinku, koju morate i potvrditi. Unesite puno ime korisnika i pritisnite dugme Add. Podaci o nalogu æe se naæi na spisku naloga, a polja sa informacijama o korisnièkom nalogu æe se izbrisati da biste mogli da dodate novog korisnika (ako unapred želite da napravite nekoliko naloga). Korisnièke naloge možete ureðivati (dugmetom Edit) ili brisati (dugmetom Delete). 25.1.2.7 Izbor softverskih paketa Varijante operativnog sistema Linux (kao što je Red Hat) sadrže velik broj dodatnih programa u paketima (engl. packages). Njih možete, ali i ne morate instalirati. U pakete se ubrajaju radna površina, Web i FTP serveri, serveri diskusionih grupa, SQL serveri i tako dalje. Izaberite pakete koje želite da instalirate. Ako imate dovoljno prostora (oko 1,7 GB), slobodno ih možete sve instalirati, ali ALEXA 2002

7/809

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

suviše nepotrebnih softverskih paketa može usporiti rad servera - da ne pominjemo potencijalne bezbednosne probleme. Izaberite komponente koje grupišu pakete prema funkciji (na primer, programiranje u jeziku C umrežene radne stanice ili Web server), zasebne pakete, ili kombinaciju to dvoje. Komponente se biraju pritiskom odgovarajuæeg polja za potvrdu. Najlakši naèin da instalirate potrebne programe jeste da izaberete odgovarajuæe komponente. Ako želite da preciznije odredite instalirane datoteke, možete izabrati softverske pakete pojedinaèno. U dnu ekrana izaberite opciju Select Individual Packages. Nakon izbora komponenata možete izabrati ili poništiti izbor odreðenih paketa. Pakete možete pregledati hijerarhijski (opcija tree view) grupisane prema vrsti aplikacije, ili u abecednom spisku (opcija flat view). Razgranajte stablo u hijerarhijskom prikazu da biste u desnom oknu videli spisak paketa iz grupe. Ako želite da izaberete zaseban paket, dvaput pritisnite polje za potvrdu pored njegovog imena. Znak za potvrdu pokazuje da je paket izabran. Podaci o njemu æe se pojaviti u dnu ekrana. 25.1.2.8 Nedostatak neophodnih softverskih paketa (Unresolved Dependencies) Mnogi softverski paketi zavise od drugih softverskih paketa. Na primer, mnogi grafièki administratorski alati zahtevaju pakete Python ili Pythonlib. Da bi proverio da li sistem sadrži sve potrebne pakete, Red Hat Linux proverava zavisnost softverskih paketa (engl. package dependencies) svaki put kada instalirate ili uklonite paket. Ako je paketu neophodan drugi softverski paket koji niste izabrali, instalacioni program æe prikazati spisak neophodnih softverskih paketa koji nedostaju, i omoguæiti da rešite problem. Ekran sa spiskom nedostajuæih neophodnih softverskih paketa (Unresolved Dependencies) pojavljuje se samo ako niste izabrali neophodne pakete (Install packages to satisfy dependencies), koja se nalazi u dnu ekrana, ispod spiska nedostajuæih paketa podrazumevano je izabrana. Ako je ne poništite, instalacioni program æe automatski instalirati sve nedostajuæe pakete. 25.1.2.9 Podešavanje video-hardvera X-Windows je grafièka osnova Linuxa. Zapravo, X-Windows komunicira sa sistemskim hardverom za video i prenosi podatke do korisnièkog okruženja Gnome ili KDE. Pre nego što instalirate pakete, treba da podesite video-karticu. Na ekranu X Configuration pojaviæe se spisak video-kartica. Obièno instalacioni program Linuxa automatski prepozna video-sistem, ali uvek proverite da li je izabrana odgovarajuæa video-kartica. Ako se vaša video-kartica ne nalazi na spisku, možda je X ne podržava. Ukoliko tehnièki dobro poznajete video kartice, možete izabrati opciju Unlisted Card i pokušati da je podesite izborom X servera na osnovu skupa èipova. Zatim upišite kolièinu memorije video-kartice (npr. 16 MB ili 32 MB). Ne možete oštetiti video-karticu ako definišete više memorije nego što zaista imate, ali se X server možda neæe ispravno pokrenuti ako to uèinite. Ukoliko ste uneli neispravne vrednosti, pritisnite dugme Restore original values, pa æete vratiti preporuèene vrednosti. Izaberite opciju Skip X Configuration ako ne želite da podešavate video-karticu, ili æete to uèiniti nakon instalacije. ALEXA 2002

8/810

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

Program za podešavanje grafièkog okruženja prikazaæe spisak monitora. Prihvatite monitor koji je program automatski odredio ili izaberite neki drugi sa spiska. Ako se vaš monitor ne nalazi na spisku, izaberite najbliži ponuðeni opšti model. Kada izaberete opšti model, instalacioni program æe predložiti frekvencije horizontalnog i vertikalnog osvežavanja ekrana (te vrednosti se obièno nalaze u dokumentaciji monitora). Predloženi horizontalni i vertikalni opsezi se takoðe nalaze na ovom ekranu. Ako smatrate da vrednosti nisu taène, pritisnite dugme Restore original values, pa æete vratiti preporuèene vrednosti. Pritisnite dugme Next kada završite podešavanje monitora. 25.1.2.10 Zapoènite instaliranje Sada bi trebalo da se pojavi konaèni ekran pre instaliranja datoteka Red Hat Linuxa. Ako želite da prekinete postupak instaliranja, pritisnite dugme Reset na raèunaru, ili ponovo pokrenite raèunar pomoæu tastera Ctrl-Alt-Del. U suprotnom, zapoènite instaliranje. Kasnije æete morati da ubacite drugi instalacioni CD. Kada vas raèunar pita da li želite da napravite sistemsku disketu, odgovorite potvrdno. Nakon instalacije pojaviæe se poruka da ponovo pokrenete sistem. Izvadite diskete iz disketne jedinice i CD-ove iz CD ureðaja. Ako niste instalirali program za uèitavanje operativnog sistema, podignite sistem pomoæu diskete. Nakon uobièajenog ukljuèivanja raèunara, trebalo bi da se pojavi odzivnik programa za uèitavanje operativnog sistema kojim æete podiæi sistem i poèeti da koristite Linux. Potpuni dnevnik instalacije nalazi se u direktorijumu /tmp/install.log možete ga proèitati nakon ponovnog pokretanja sistema. 25.1.3 KONFIGURISANJE SERVERA Podrazumevani parametri Linuxa nisu uvek odgovarajuæi. Kada uspešno instalirate Linux i ponovo pokrenete sistem, proverite mrežne parametre i konfiguraciju. Sreæom, okruženja KDE i Gnome u Red Hat Linuxu nude grafièke alatke za ispitivanje i podešavanje mrežnih parametara. Postupite na sledeæi naèin kada koristite radnu površinu KDE: 1. Pritisnite logotip „K” u donjem levom uglu radne površine. Otvoriæete spisak grupa aplikacija. 2. Izaberite opciju System, pa opciju Network Configuration. 3. Unesite administratorsku lozinku (neophodna je za izmenu mrežnih parametara) i pritisnite OK. 4. Otvoriæe se okvir za dijalog za mrežnu konfiguraciju (Network Configuration), kao na slici 25.2. 25.1.3.1 Hardver (Hardware) Kartica Hardware je podrazumevana, i na njoj se nalaze fizièki opisi mrežnih ureðaja. Na toj kartici možete dodavati (Add), brisati (Delete) ili ureðivati (Edit) sve hardverske konfiguracije na serveru, na primer, Ethernet, modem, ISDN i token ring. Recimo, izaberite ureðaj na spisku a zatim pritisnite dugme Edit da biste promenili njegov tip (proizvoðaèa i model), ili ime ureðaja u sistemu (na primer, /dev/eth0 ili /dev/eth1). Vrsta izabranog ureðaja odreðuje koji se ALEXA 2002

9/811

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

modul jezgra (upravljaèki program) uèitava za taj ureðaj. Možete konfigurisati i sistemske resurse tog ureðaja, kao što su linija zahteva za prekid (engl. Interrupt Request Line, IRQ) ili kanal za direktni pristup memoriji (engl. Direct Memory Access, DMA).

SLIKA 25.2 U okviru za dijalog Linux Network Configuration možete podesiti fizièke i logièke aspekte mrežne veze raèunara 25.1.3.2 Ureðaji (Devices) Kartica za ureðaje (Devices) prikazana na slici 25.3, omoguæava da dodajete (Add), ureðujete (Edit) ili brišete (Delete) logièke mrežne ureðaje povezane sa fizièkim mrežnim hardverom. Na primer, kada instalirate ili zamenite mrežni ureðaj i ispravno ga podesite na kartici Hardware, podesite njegove mrežne atribute na kartici Device. Izaberite ureðaj i pritisnite Edit. Pojaviæe se okvir za dijalog Device; na primer, pojaviæe se ureðaj za Ethernet u okviru za dijalog Ethernet Device, gde možete podešavati opšte parametre (General), kao i parametre protokola (Protocol) i hardvera (Hardware). Na kartici General ureðaju dajete kratko ime, odreðujete da li se aktivira automatski nakon pokretanja sistema i

SLIKA 25.3 Na kartici Devices podešavate logièke elemente identifikacije mrežne kartice ALEXA 2002

10/812

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

omoguæavate korisnicima da ga ukljuèuju i iskljuèuju. Na kartici Protocols ureðujete TCP/IP parametre, kao što su IP adresa (ukljuèujuæi i DHCP), ime raèunara i statièke mrežne putanje. Na kartici Hardware Device definišete alternativno ime (alijas) ureðaja. Pomoæu alternativnog imena ureðaja (engl. device alias) možete napraviti više virtuelnih ureðaja koji se odnose na isti fizièki ureðaj. 25.1.3.3 Raèunari (Hosts) Na kartici Hosts (slika 25.4) možete dodavati (Add), ureðivati (Edit) ili brisati (Delete) spisak statièkih IP adresa koji se nalazi u datoteci /etc/hosts. Ova datoteka sadrži IP adrese i imena poznatih raèunara. Kada neki program pokuša da sazna IP adresu raèunara na osnovu njegovog imena (ili da odredi ime na osnovu adrese), sistem prvo èita datoteku hosts, a zatim šalje upit serveru imena (ako koristite podrazumevanu konfiguraciju Red Hat Linuxa). Ako se IP adresa nalazi u datoteci /etc/hosts, serveri imena se ne koriste. Kad hoæete da dodate odrednicu datoteci /etc/hosts, pritisnite opciju Add na kartici Hosts, unesite podatke i pritisnite OK. Pritisnite dugme Apply da biste snimili odrednicu u datoteku.

SLIKA 25.4 Na kartici Hosts podešavate statièke IP adrese 25.1.3.4 Server imena domena (Domain Name Server, DNS) Ako podešavate umreženi raèunar, trebalo bi da podesite parametre DNS servera. Serveri za imenovanje se koriste za traženje raèunara na mreži. Na kartici DNS možete podesiti ime raèunara, domen, servere za imenovanje i domen pretraživanja (slika 25.5). Možete definisati najviše tri DNS servera. U ovom okviru za dijalog takoðe možete ureðivati ili brisati imena domena i redosled njihovog pretraživanja. Da biste koristili lokalni raèunar kao DNS server, nije dovoljno da samo upišete njegovu adresu u ovoj kartici. Moraæete naknadno da instalirate i podesite odgovarajuæe serverske programe. Kada ažurirate konfiguraciju sistema pod Linuxom ne zaboravite da primenite i snimite sve izmene. Obièno ne morate ponovo pokrenuti sistem da bi izmene stupile na snagu. ALEXA 2002

11/813

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

SLIKA 25.5 Na kartici DNS navodite servere imena domena.

25.1.4 PROVERA VEZE Kada konfigurišete sistem i on primi IP adresu od mrežnog DHCP servera, proverite da li je nov sistem dostupan drugim radnim stanicama. Na primer, ako ste instalirali i podesili paket Samba, Linux sistem bi trebalo da se pojavi u direktorijumu Network Neighborhood ili My Network Places pod Wmdowsom 9x/2000. Ugledaæete ga kao ikonicu sa imenom radne grupe (tj. pod podrazumevanim imenom radne grupe Mygroup i pod podrazumevanim imenom Localhost). Iako se sistem pojavljuje u lokalnoj mreži, treba da odobrite deljenje resursa da bi korisnici mogli da dele datoteke i druge resurse kao što su štampaèi.

25.2 OSNOVE ADMINISTRIRANJA Pošto ste uspešno instalirali, konfigurisali i testirali Red Hat Linux na novoj serverskoj platformi, vreme je da se usredsredite na složenije zadatke administriranja servera. Valjanim administriranjem se obezbeðuje efikasan i bezbedan server, pa morate osmisliti i nametnuti bezbednosna pravila koja odgovaraju vašem mrežnom okruženju. U Linuxu, korisnici su nalozi fizièkih korisnika ili logièki korisnici (tj. nalozi koji postoje da bi aplikacije mogle da izvršavaju odreðene zadatke). I jedni i drugi korisnici imaju korisnièke identifikatore (engl. User ID, UID), koji su najèešæe jedinstveni, i identifikatore grupa (engl. Group ID, GID). Grupe (engl. groups) predstavljaju logièku organizaciju sistema - povezuju korisnike i daju im ovlašæenja za èitanje, menjanje ili izvršavanje datoteka. Svaka datoteka ima vlasnika i vlasnièku grupu. Ovlašæenja za èitanje, menjanje i izvršavanje datoteke se nezavisno daju vlasniku, vlasnièkoj grupi i ostalim korisnicima. Administrator može da izmeni vlasnika ili vlasnièku grupu odreðene datoteke (kao i ovlašæenja za rad s datotekom). Ovaj deo poglavlja se bavi osnovnim administrativnim zadacima, kao što je dodavanje novih korisnika i brisanje starih, izmena lozinki i tako dalje. ALEXA 2002

12/814

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

25.2.1 KORISNIÈKI NALOZI Administrator mora da nadgleda stanje korisnièkih naloga. Da bi pristupio sistemu svaki korisnik (pa èak i administrator) mora imati korisnièki nalog na serveru. Korisnièki nalog definiše korisnièko ime (pod kojim se korisnik vodi u sistemu) i korisnièku lozinku, kao i razne druge podatke razlièite za svakog korisnika. Linux server sadrži grafièke alatke kojima lako možete praviti, održavati i brisati korisnièke naloge. 25.2.1.1 Novi korisnièki nalozi Moraæete da napravite nov nalog za svakog novog korisnika mreže (odnosno odreðenog sistema). Nalozima se upravlja u programu Linux User Manager. Da biste pokrenuli program User Manager, pritisnite slovo „K” u donjem levom uglu radne površine, i izaberite opcije Red Hat I System I User Manager. Pojaviæe se okvir za dijalog User Manager (slika 25.6). U ovom programu možete pregledati, menjati, dodavati i brisati lokalne korisnike i grupe. Pritisnite karticu Users da biste videli spisak svih lokalnih korisnika ili pogledajte spisak svih lokalnih grupa na kartici Groups. Ako tražite odreðenog korisnika ili grupu, unesite prvih nekoliko slova imena u polje Filter by, a potom pritisnite ENTER ili dugme Apply filter. Pojaviæe se traženi spisak. U tabeli 25.1 prikazan je spisak standardnih korisnika (fizièkih i logièkih).

SLIKA 25.6 U okviru za dijalog User Manager upravljate korisnicima i grupama. Kad hoæete da dodate novog korisnika, pritisnite dugme New User pri vrhu prozora User Manager. Pojaviæe se okvir za dijalog Create New User (slika 25.7). Unesite korisnièko ime i puno ime novog korisnika u odgovarajuæa polja. Unesite korisnièku lozinku u polja Password i Confirm Password (lozinka mora imati najmanje šest znakova, a najbolje je da to bude kombinacija slova, brojeva i posebnih znakova). Sada izaberite komandno okruženje. Ako niste sigurni koje okruženje treba da izaberete, prihvatite podrazumevani parametar /bin/bash. Podrazumevani matièni direktorijum je /home/korisnièko_ime, a možete ga izmeniti. Možete èak odluèiti da uopšte ne napravite matièni direktorijum, pa poništite izbor opcije Create home directory. ALEXA 2002

13/815

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

TABELA 25.1 SPISAK STANDARDNIH KORISNIKA U RED HAT LINUXU Korisnik

Korisnièki identifikator

Identifikator grupe

Matièni direktorijum

Komandno okruženje

adm

3

4

/var/adm

amanda

33

6

/var/lib/amanda/

apache

48

48

/var/www

bin

1

1

/bin

daemon

2

2

ftp

14

50

/sbin /var/ftp

games

12

100

gdm

42

42

/var/gdm /var/lib/amanda/

gopher

13

30

/usr/lib/gopher-dat

halt

7

0

/sbin

sbin/halt

dent

/sbin/nologin

98

98

/

unkbust idap lp

73 55 4

73 55 7

/etc/junkbuster /var/lib/ldap

mail

8

12

/var/sool/lpd /var/sool/mail

mailman

41

41

/var/mailman

mailnull mysql

47

47

/var/sool/mqueue

27

27

/var/lib/mysql

named news

25

25

/var/named

9

nobody

99

13 99

/var/sool/news /

nscd operator

28 11

28 0

/ /root

piranha

60

60

/etc/sysconfig/ha

postgres pvm

26

26

24

24

/var/lib/pqsql /usr/share/pvm3

/bin/bash

radvd

75

75

/ /root

/bin/bash

root rpc

0

0

32

32

rpcuser

29

29

/ /var/lib/nfs

rpm

37

37

/var/lib/rpm

shutdown squid sync

6 23

0 23

/sbin /var/spool/squid

/sbin/shutdown

5

0

/bin/sync

uucp

10 49 43

14 49 43

/sbin /var/spool/uucp /var/lib/wnn

wnn xfc

/dev/null

/etc/X11/fs

Red Hat Linux takoðe sadrži liène grupe korisnika (engl. user private group, UPG). UPG ne menja naèin na koji Unix upravlja grupama - to je samo drugaèija konvencija. Podrazumeva se da se za svakog novog korisnika pravi nova grupa. Ako ne želite da napravite takvu grupu, poništite izbor opcije Create new group for this user. Pritisnite OK da biste napravili novog korisnika. Kad hoæete da dodate korisnika u više grupa, pritisnite karticu User, izaberite ALEXA 2002

14/816

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

SLIKA 25.7 Unesite parametre novog korisnika u okvir za dijalog Create New User. korisnika i pritisnite opciju Properties. U prozoru User Properties izaberite karticu Groups. Izaberite grupe kojima æe novi korisnik pripadati (kasnije u ovom poglavlju biæe više reèi o grupnim zadacima). 25.2.1.2 Skrivene lozinke Ako radite u višekorisnièkom okruženju (i ne koristite sistem mrežne identifikacije kao što je Kerberos), trebalo bi da upotrebite skrivene lozinke (engl. shadow passwords) radi bolje zaštite sistemskih datoteka. Naime, osnovnu datoteku s podacima o korisnicima svi mogu da èitaju, pa profesionalni administratori èesto zahtevaju upotrebu skrivenih lozinki da bi ih bolje obezbedili. Za vreme instaliranja Red Hat Linuxa, zaštita skrivenim lozinkama se automatski ukljuèuje, zajedno sa MD5 lozinkama (to je alternativna metoda šifrovanja lozinki radi snimanja u sistemu). Skrivene lozinke nude nekoliko oèiglednih prednosti u odnosu na uobièajene metode snimanja lozinki u Linuxu/Unixu, i sadrže sledeæe funkcije: ¦ Bolju bezbednost sistema snimanjem šifrovanih lozinki u datoteku /etc/shadow (umesto u uobièajenu datoteku /etc/passwd); tu datoteku može da èita samo administrator. ¦ Podatke o starosti lozinki (koliko je prošlo od poslednje izmene). ¦ Odluèivanje o tome koliko se lozinke mogu koristiti pre nego što korisnik bude primoran da ih izmeni. ¦ Automatsko primenjivanje bezbednosnih pravila, naroèito onih o zastarevanju lozinki, pomoæu datoteke /etc/login.defs. 25.2.1.3 Izmena korisnièkih naloga Moraæete da ažurirate korisnièke naloge kako se mreža vremenom bude menjala. Otvorite okvir za dijalog User Manager, izaberite karticu Users, izaberite korisnika sa spiska User i pritisnite dugme Properties (ili izaberite opcije Action i Properties sa menija). Otvoriæe se okvir za dijalog User Properties (slika 25.8) koji ima èetiri kartice: ¦ Korisnièki podaci (User Data) Na ovoj kartici se nalaze osnovni podaci o korisniku koji su uneti prilikom otvaranja korisnièkog naloga. Ovde ALEXA 2002

15/817

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

možete izmeniti puno ime korisnika, lozinku, matièni direktorijum ili komandno okruženje. ¦ Podaci o nalogu (Account Info) Na ovoj kartici možete izabrati opciju Enable account expiration, èime omoguæavate zastarevanje naloga nakon odreðenog datuma (unesite datum isteka u odgovarajuæa polja). Izaberite opciju User account is locked da biste zakljuèali nalog tako da korisnik ne može da pristupi sistemu. ¦ Podaci o lozinki (Password Info) Ova kartica sadrži datum poslednje izmene lozinke. Da biste naterali korisnika da izmeni lozinku nakon odreðenog vremena, izaberite opciju Enable password expiration. Definišite broj dana nakon kojih korisnik mora izmeniti lozinku, broj dana do upozorenja o izmeni lozinke, i broj dana pre deaktiviranja naloga. ¦ Grupe (Groups) Na ovoj kartici birate grupu (ili grupe) kojoj korisnik pripada. Možete dodeliti korisnika nekolicini grupa, pa èak i svim grupama iako se to ne preporuèuje sa bezbednosnog stanovišta.

SLIKA 25.8 U okviru za dijalog User Properties zamenite korisnièke podatke podatke o nalogu i lozinki, kao i zadatke grupe. 25.2.1.4 Brisanje korisnièkih naloga Kada korisnik napusti organizaciju ili se premesti u drugi odeljak mreže, trebalo bi da izbrišete nekorišæeni nalog. Time se smanjuje broj naloga (pa administrator ima manje posla) i poveæava bezbednost - spreèavaju se nezadovoljni zaposleni da se prijave za rad ili da odaju podatke za prijavljivanje neovlašæenim licima. Korisnik se briše u programu User Manager, na kartici Users. Izaberite korisnika i pritisnite dugme Delete. U zavisnosti od verzije Linuxa, možda æe vas sistem pitati šta da uradi sa korisnikovim podacima (on može da ih arhivira, obriše ili ostavi tamo gde jesu). Ukoliko mislite da æete još morati da pristupate korisnikovim datotekama, ostavite podatke tu gde se nalaze. Ako se oèekuje povratak korisnika, arhivirajte podatke (ili zakljuèajte nalog). U suprotnom, izbrišite podatke, pa æete dobiti više prostora na disku. 25.2.2 KORISNIÈKE GRUPE Linux funkcioniše drugaèije od operativnih sistema iz porodice Windows. Windows pravi oèiglednu razliku izmeðu korisnika i grupa, dok Linux pokušava da ih donekle spoji - uglavnom zato što se korisnièki nalozi èesto automatski dodeljuju odgovarajuæoj grupi. Na primer, kada napravite korisnièki nalog ALEXA 2002

16/818

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

pwruser1, automatski æe se pojaviti i grupa pwruser1 za tog korisnika (ukoliko prilikom otvaranja naloga niste iskljuèili opciju Create new group for this user). Pošto se za svakog novog korisnika pojavi i nova grupa, spisak grupa se ponekad nepredviðeno proširi za kratko vreme. 25.2.2.1 Izrada grupe U Linuxu možete praviti grupe i upravljati njima u okviru za dijalog User Manager (kao što je prikazano na slici 25.6). Pritisnite jezièak kartice Groups da biste videli spisak postojeæih grupa. Postoje standardne grupe koje se prave tokom instalacije Linuxa. U tabeli 25.2 prikazane su standardne grupe iz datoteke /etc/group. Ako hoæete da napravite novu grupu, pritisnite dugme New Group. Pojaviæe se okvir za dijalog Create New Group u koji æete uneti ime grupe. Zatim pritisnite OK i nova grupa æe se pojaviti na spisku. TABELA 25.2 SPISAK STANDARDNIH GRUPA U RED HAT LINUXU Grupa

Identifikator grupe

Èlanovi

adm apache

4

root, adm, daemon

48

apache

bin

1

root, bin, daemon

daemon

2

root, bin, daemon

dip

40

disk floppy

6 19

ftp

50

games

20

gdm

42

gopher

30

ident junkbust

98

kmem idap

root

gdm ident junkbust

73 9 55

ldap

lp

7

daemon, lp

mail

12

mail

mailman

41

mailman

mailnull man

47

mailnull

mem

15 8

mysql

27

mysql

named

25

named

news

13

news

nobody

99 28

nscd piranha

60

popusers

45

podtgres pppusers

26

ALEXA 2002

nscd piranha postgres

44

17/819

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

TABELA 25.2 SPISAK STANDARDNIH GRUPA U RED HAT LINUXU Grupa pvm

Identifikator grupe 4

Èlanovi pvm

root

0

root

rpc

32

rpc

rpcuser

29

rpm

37

slipusers

46

slocate

21

squid

23

squid

sys

3

root, bin, adm

tty users

5

utmp uucp

rpm

100 22

whee wnn

49

uucp root wnn

xfs

43

xfs

14 10

Ako hoæete da pogledate parametre postojeæe grupe, izaberite je sa spiska Group i pritisnite dugme Properties (ili u meniju izaberite Action I Properties). Otvoriæe se okvir za dijalog Group Properties. Na kartici Group Data nalazi se spisak imena grupa (možete ih izmeniti ako želite). Na kartici Group Users (slika 25.9) prikazani su èlanovi grupa. Pritisnite OK ili Apply da biste izmenili èlanove izabrane grupe. U spisku Group proverite da li su željeni korisnici dodeljeni grupi. Nepotrebne grupe možete izbrisati. Na kartici Group u User Manageru izaberite grupu i pritisnite dugme Delete.

SLIKA 25.9 Dodelite korisnike jednoj ili više grupa pomoãu okvira za dijalog Group Properties. 25.2.3 DELJENJE DATOTEKA U LINUXU Kada mrežni server pod Linuxom proradi, moraæete da podesite druge mrežne PC raèunare da bi pristupili datotekama i štampaèima preko mreže. U Linuxu æete pomoæu uslužnog programa Samba (koji koristi protokol SMB) omoguæiti deljenje datoteka i štampaèa preko mreže. Samba je naroèito korisna ALEXA 2002

18/820

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

ako se u mreži nalaze i raèunari s Linuxom i oni s Windowsom. Pomoæu Sambe æe svi sistemi u mreži moæi da koriste datoteke i štampaèe Linux sistema, mada je definisanje deljenih direktorijuma putem Sambe teže od tog posla u Windowsu. Na primer, pomoæu Sambe možete omoguæiti pristup matiènim direktorijumima korisnika putem mreže. Deljenje datoteka u Linuxu može biti zbunjujuæe - naroèito ako ste navikli na lako deljenje datoteka i direktorijuma u Windowsu. Linux ne omoguæava deljenje na isti naèin kao Windows. U ovom odeljku naæi æete samo kratak pregled deljenja datoteka u Linuxu. Linuxova dokumentacija sadrži mnogo više podataka o upotrebi Sambe radi povezivanja raèunara pod Uinuxom na mrežu pod Windowsom. Više informacija o uslužnom programu Samba potražite na Web lokaciji www.redhat.com/support/resources/print_file/samba.htrnl. Samba nije potrebna za deljenje datoteka izmeðu dva raèunara pod Linuxom. 25.2.3.1 Ažuriranje datoteke SMB.CONF Konfiguraciona datoteka Sambe je /etc/samba/smb.conf. Ako nju izmenite, promene neæe biti delotvorne sve dok komandom service smb restart ne pokrenete ponovo sistemsku uslugu Samba. Podrazumevana konfiguraciona datoteka (smb.conf) u Red Hat Linuxu 7.2 omoguæava korisnicima da svojim matiènim direktorijumima pristupe preko mreže, s Windows raèunara. Podrazumevano se dele i svi konfigurisani štampaèi. Ako želite da zadate radnu grupu i njen opis, izmenite sledeæe redove u datoteci smb.conf: workgroup = WORKGROUPNAME server string = Kratak opis servera Zamenite odrednicu workgroupname imenom Windowsove radne grupe kojoj bi ovaj raèunar trebalo da pripada. Odrednica server string nije obavezna, a treba da sadrži kratak opis sistema. Da biste napravili deljeni direktorijum, izmenite odeljak Shares u datoteci smb.conf kao što je prikazano na slici 25.10. Na slici je istaknut odeljak koji omoguæava pristup direktorijumu /home/Tech_01 putem mreže, pod imenom Tech_01.

SLIKA 25.10 U datoteci smb.conf su definisani deljeni resursi. ALEXA 2002

19/821

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

25.2.3.2 Povezivanje na deljeni direktorijum iz Linuxa Da biste se pomoæu programa iz paketa Samba povezali na deljeni direktorijum (na Windows raèunaru ili na drugom Samba serveru), u komandnom okruženju unesite sledeæu komandu: smbclient //raèunar/resurs -U korisnik Umesto raèunar upišite ime raèunara s kojim se povezujete ili njegovu IP adresu. Odrednicu resurs zamenite imenom deljenog direktorijuma koji želite da pretražujete. Odrednicu korisnik zamenite korisnièkim imenom na ciljnom raèunaru. Unesite lozinku (ili pritisnite Enter ako se za pristup ne zahteva lozinka). Ukoliko se pojavi odzivnik smb:\>, uspešno ste se prijavili. Ako želite da pretražite sadržaj matiènog direktorijuma, zamenite odrednicu resurs svojim korisnièkim imenom. Ukoliko ne zadate korisnièko ime opcijom -U, serveru se prosleðuje vaše lokalno korisnièko ime. Da biste izašli iz programa smbclient, unesite komandu exit nakon odzivnika smb:\>. 25.2.3.3 Povezivanje iz Windowsa 9x Kada definišete deljeni direktorijum na Linux raèunaru, ponovo pokrenete uslugu smb, Linux server bi, nakon nekog vremena, trebalo da se pojavi u Network Neighborhoodu raèunara pod Windowsom 9x. Pronaðite server da biste otvorili dostupne deljene datoteke. Imajte na umu da æe možda server tražiti lozinku za pristup. Da biste deljenom resursu dodelili slovnu oznaku diska u Windowsu (na primer, E:, F: i tako dalje), pritisnite ga desnim tasterom miša i izaberite opciju Map Network Drive da biste zadali slovo. Možete takoðe zadati da se veza uspostavi svaki put kada se prijavite za rad u Windowsu. Ako ne želite da otvarate Network Neighborhood svaki put kada treba da pristupite deljenom direktorijumu (niti hoæete da mu dodelite slovo diska), premestite ikonicu deljenog resursa na radnu površinu. 25.2.3.4 Lozinke u Windowsu NT/2000 Iako bi raèunari s Windowsom NT/2000 trebalo lako da pristupaju deljenim direktorijumima Linux servera pomoæu usluge My Network Places, problem u kompatibilnosti se javlja usled razlika u šifrovanju lozinki izmeðu Linuxa i Windowsa NT/2000. Microsoftov protokol SMB je ranije prenosio lozinke u tekstualnom obliku, dok Windows 2000 i Windows NT 4.0 (sa Service Packom 3 ili novijim) zahtevaju šifrovane lozinke. Da biste Povezali Red Hat Linux i Windows NT/2000 pomoæu Sambe, izmenite Windowsovu bazu Registry tako da koristi tekstualne lozinke, ili podesite uslugu Samba tako da upotrebljava šifrovane lozinke. Ako odluèite da izmenite registar, morate to uèiniti na svim raèunarima s Windowsom NT/2000 - što je zahtevan i dugotrajan postupak. Uslugu Samba na Red Hat Linuxu prilagodite na sledeãi naèin: 1. Napravite posebnu datoteku sa lozinkama. Na primer, da biste napravili takvu datoteku na osnovu postojeæe datoteke /etc/passwd unesite sledeæu komandu: cat /etc/passwd|mksmbpassw.sh > /etc/samba/smbpasswd 2. Skript mksmbpasswd.sh je instaliran u direktorijumu /usr/bin zajedno s paketom Samba. Sledeæom komandom izmenite ovlašæenja za pristup ALEXA 2002

20/822

POGLAVLJE 25

ADMINISTRIRANJE I BEZBEDNOST LINUXA

datoteci s lozinkama tako da samo administrator može da je èita i menja: chmod 600 /etc/samba/smbpasswd 3. Skript ne kopira postojeæe lozinke u novu datoteku. Sledeæom komandom zadajte lozinku svakog korisnika paketa Samba (obavezno zamenite odrednicu korisnik imenom korisnika): smbpasswd korisnik 4. Korisnici neæe moæi da pristupe datotekama na serveru putem Sambe dok ne definišete njihove lozinke. Sledeæi korak je da se omoguæi korišæenje šifrovanih lozinki u konfiguracionoj datoteci paketa Samba. Obrišite znak za komentar u datoteci smb.conf iz sledeæih redova: enciypt password = yes smb passwd file = /etc/samba/smbpasswd 5. Izmene æe se aktivirati tek kada ponovo pokrenete uslugu Samba upisivanjem sledeæe komande: service smb restart Za ovakve postupke je neophodno poznavanje Linuxovog komandnog okruženja. Pogledajte opise pojedinih komandi u Linuxovoj dokumentaciji.

Dodatni izvori informacija Kerberos: web.mit.edu/kerberos/www Linux: www.linux.org NSA: www.nsa.gov RedHatLinux: www.redhat.com Saveti o paketu Samba: www.redhat.com/support/resources/tips/Samba-Tips/Samba-Tips.html SANS: www.sans.org SuSe Linux: www.suse.com/index_us.html

ALEXA 2002

21/823

26 PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM PREGLED POGLAVLJA Prijavljivanje u Windowsu . . . . . . . 825 Usluga NetLogon . . . . . . . . . . . . . . . 825 Pravila za rad sa nalozima . . . . . . . 827 Prava korisnika . . . . . . . . . . . . . . . . . 828 Korisnièki profili . . . . . . . . . . . . . . . . 831 Prijavni skriptovi . . . . . . . . . . . . . . . . 833 Simptomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 835 Prijavljivanje u Linuxu/Unixu . . . 838 Mrežna informaciona usluga . . . . . . 838

K

SAMBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 841 Problemi sa prijavljivanjem u Linuxu/Unixu . . . . . . . . . . . 843 Prijavljivanje u NetWareu . . . . . 846 Novell Directory Services . . . . . . 846 Prijavljivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 847 Problemi s prijavljivanjem u NetWareu . . . . . . . . . . . . . . . . 849 Dodatni izvori informacija . . . . . 850

orisnici steknu posebno nezgodno iskustvo kada se neuspešno prijave za rad u mreži. Uzrok problema bi mogao biti sasvim jednostavan, kao kada korisnik nije ovlašæen za upotrebu štampaèa u boji, ili složen - kada korisnik uopšte ne može da se prijavi. Problemi s prijavljivanjem nisu nezgodni zato što traæe dragoceno vreme korisnika. Istraživanje udruženja Network Applications Consortium pokazalo je da administrator mreže potroši oko 70 procenata svog radnog vremena resetujuæi izgubljene ili zaboravljene lozinke. U ovom poglavlju biæe reèi o problemima prilikom prijavljivanja u okruženjima pod Windowsom, NetWareom i Unixom/Linuxom. Osim osnovnih problema s prijavljivanjem, ovo poglavlje se bavi i pravima korisnika, kao i dodeljivanjem ovlašæenja. ALEXA 2002

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

26.1 PRIJAVLJIVANJE U WINDOWSU U raznim verzijama Windowsa razlikuju se prijavljivanje, prava korisnika, upravljanje nalozima i ovlašæenjima. Pored toga, pomoæu skriptova se može napraviti posebno radno okruženje za korisnike i grupe korisnika. U ovom poglavlju pozabaviæemo se podrobnije prijavljivanjem u okruženju pod Windowsom, kao i upravljanjem ovog postupka. Osim toga, biæe reèi i o pravima korisnika i dodeljivanju ovlašæenja. 26.1.1 USLUGA NETLOGON U Windowsu se uslugom NetLogon povezuju korisnici sa serverima pod NT-om. Windowsom 2000 i .NET-om. Bez ove usluge ne možete se prijaviti za rad u domenu. Postupak prijavljivanja je objašnjen sa aspekata klijentskog i serverskog raèunara pod Windowsom. 26.1.1.1 Klijenti Na klijentskim raèunarima pod Windowsom, zahteve za prijavljivanje korisnika u mrežu obraðuje Local Security Authority (LSA). Ukoliko korisnik ne postoji u lokalnoj bazi podataka korisnièkih naloga, LSA prosleðuje zahtev usluzi NetLogon, koja zatim prosleðuje zahtev upravljaèima domena. Usluga NetLogon na NT serverima prosleðuje ove zahteve zaštiæenoj bazi podataka domena ili upravljaèima drugog domena ako traženi resursi pripadaju njima. Za uslugu NetLogon neophodne su usluge Workstation i Server. Kada povezujete klijente pod verzijom NT Workstation koji su konfigurisani za pojedinaèan rad ili rad u režimu radne grupe, obavezno podesite ove usluge tako da se automatski ukljuèuju. To možete proveriti u prozoru Services u Control Panelu. Usluga NetLogon takoðe zahteva pravo pristupa iz mreže raèunaru na kom je pokrenuta (engl. Access this Computer from Network), što se podešava u User Manageru. Imajte na umu da u podrazumevane parametre ovog prava spada odobrenje da svi korisnici mogu pristupiti dotiènom raèunaru. To znaèi da se svaki korisnik domena može prijaviti za rad u domenu s klijentskog raèunara. Pre nego što se usluga NetLogon osposobi za pomenute operacije, ona prvo mora locirati odgovarajuæi raèunar (ili raèunare, kada se koristi usluga Net Logon na NT Serveru). Ovaj postupak se naziva otkrivanje (engl. discovery) i poèinje kada se usluga ukljuèi prilikom podizanja sistema. Klijentska usluga Net Logon æe pokušati da „otkrije” uslugu NetLogon na NT Serveru. Ako se uneto korisnièko ime i lozinka nalaze u zaštiæenoj bazi podataka, raèunari uspostavljaju zaštiæenu vezu (engl. secure communications channel). Ukoliko je otkrivanje neuspešno, klijentska usluga NetLogon æe upotrebnu keširane korisnièke podatke, snimljene prilikom poslednjeg prijavljivanja. To znaèi da æe se korisnik prijaviti na klijentskom raèunaru i da æe imati lokalna ovlašæenja koja je imao korisnik koji se poslednji prijavio. Ako je otkrivanje uspešno, ali korisnièki nalog ne postoji na serveru, nude se dve moguænosti: ¦ Kada su ukljuèeni anonimni nalozi, odnosno nalozi gostiju (engl. guest accounts), ali ne i lozinke za njih, korisnik æe biti prijavljen kao gost (engl. Guest); inaèe æe prijavljivanje biti neuspešno. ALEXA 2002

2/825

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

¦ U Windowsu NT, ako se klijent prijavljuje za rad u rezervni upravljaè domena (engl. Backup Domain Controller, BDC), usluga BDC NetLogon æe proslediti identifikaciju primarnom upravljaèu domena (engl. primary domain controller, PDC), ako je dostupan. To se dogaða kada je korisnikova lozinka izmenjena u PDC-u, ali još uvek ne i u BDC-u (proèitajte u sledeæem odeljku nešto više o ovoj temi). U ovom sluèaju, PDC bi odobrio prijavljivanje. Pristup mreži klijenata koji ne rade u Windowsovom okruženju u klijentskom ili serverskom režimu odobrava usluga NetLogon u odgovarajuæim upravljaèima domena. Korisnici ovih klijentskih raèunara nemaju ogranièen pristup lokalnim resursima. 26.1.1.2 Upravljaèi domena Usluga NetLogon na upravljaèima domena identifikuje klijenta i uspostavlja zaštiæene veze sa svim upravljaèima domena s kojima ima odnos poverenja. Prilikom pokretanja sistema, NetLogon æe pokušati da otkrije sve poverenièke domene. Ako je neophodno, svaki domen se ispituje triput u roku od 5 sekundi od pokretanja sistema. Ukoliko je otkrivanje neuspešno u ovom periodu, upravljaè domena æe ponovo pokušati da ih pronaðe po zahtevu korisnika. Ako ne primi zahteve za pristup resursima izvan domena, upravljaè æe pokušati otkrivanje svakih 15 minuta. U NT Serveru, ova usluga prima zahteve za identifikaciju od klijenata i prosleðuje ih do poverenièkih servera u drugim domenima kada je neophodno. Taj postupak obuhvata i identifikaciju prilikom prijavljivanja, i odobravanje zahteva za pristup resursima (datotekama i štampaèima). Kad prijavljeni korisnik hoæe da se poveže s mrežnim ureðajem izvan domena, usluga PDC Net Logon æe proslediti zahtev PDC-u ili DC-u poverenièkog domena (ako se koristi aktivni direktorijum). Ako se korisnièko ime i lozinka nalaze u bezbednosnoj bazi podataka tog domena, zahtev æe biti odobren. U suprotnom, server æe zatražiti od korisnika da unese korisnièko ime i lozinku, pa æe mu odobriti pristup ako taj korisnik ima dva naloga u razlièitim domenima, ili zna korisnièko ime i lozinku postojeæeg naloga u tom domenu. Usluga NetLogon takoðe sinhronizuje bezbednosnu bazu podataka izmeðu upravljaèa domena. Izmene korisnièkih ili grupnih naloga (na primer, lozinke, èlanstvo grupe, ili prava korisnika ili grupe) snimaju se u dnevnik izmena (koji se èuva i u memoriji i na disku \%Systemroot%\Netlogon.chg). Podrazumevana velièina dnevnika izmena je 64 K, a kada se napuni - nove izmene smenjuju stare, koje se brišu iz dnevnika. 26.1.1.3 Windows 2000 i Kerberos Windows 2000 ima dodatnu bezbednosnu funkciju koju primenjuje prilikom prijavljivanja korisnika. Kada korisnik pokuša da se prijavi na radnoj stanici pod Windowsom 2000, pokreæe se bezbednosni protokol Kerberos. Sam postupak prijavljivanja obuhvata sledeæe korake (slika 26-1): 1. Korisnik zahteva odobravanje pristupa tom domenu. Da bi se to posti-glo, obavi se provera identiteta (engl. authentication service, AS) izmeðu bezbe-dnosnog protokola Kerberos Security Support Provider (SSP) na klijentskom raèunaru i glavnog distributivnog centra ove usluge Kerberos Key ALEXA 2002

3/826

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

Glavni distributivni centar Kerberos AS_REQ

Lokalna bezbednosna usluga

Odobrenje poslato

Usluga provere identiteta

AS_REP TGS_REQ TGS_REP

Usluga dodeljivanja prava

Primljeno odobrenje i potvrðen pristup

Identitet klijenta potvrðen

Windows 2000 DC

Server za aplikacije

SLIKA 26.1 Prijavljivanje u protokolu Kerberos na Windowsu 2000. Distribution Center (KDC) na upravljaèu domena. Ako je provera uspešna, korisnik æe dobili odobrenje (engl. ticket-granting ticket, TGT), koje se može koristiti i u buduæe za prijavljivanje. 2. Korisnik zahteva odobrenje za pristup raèunaru. Odobravanje pristupa (TGS) odvija se izmeðu Kerberosa SSP na klijentskom raèunaru i KDCa za domen korisnikovog naloga. Rezultat ovog postupka je odobrenje za pristup mreži. 3. Korisnik zahteva pristup lokalnim sistemskim uslugama na raèunaru. U poslednjem koraku, Kerberos SSP prosleðuje odobrenje lokalnoj bezbednosnoj usluzi (engl. Local Security Authority, LSA). Ako se raèunar i korisnik nalaze u razlièitim domenima, potreban je dodatni korak. Pre nego što zatraži odobrenje za pristup mreži, Kerberos SSP prvo mora zatražiti odobrenje od KDC-a zaduženog za domen naloga korisnika da bi pristupio KDC-u zaduženom za domen naloga raèunara. Zatim prosleðuje KDC-u odobrenje za rad na tom raèunaru. 26.1.2 PRAVILA ZA RAD SA NALOZIMA U Windowsu NT administratori koriste alatku System Policy Editor da bi upravljali korisnièkim i raèunarskim konfiguracijama snimljenim u registarsku bazu podataka u NT-u. Ovom alatkom možete definisati sistemska pravila rada pomoæu kojih æete nadgledati korisnièko radno okruženje i njihov rad; njime æete i lakše nametnuti odreðene parametre namenjene svim raèunarima pod NT-om. U Windowsu 2000/XP/.NET koristi se konzolna alatka Group Policy MMC, koja je unapreðena u odnosu na System Policy Editor i nudi bolje funkcije za definisanje korisnièkih i raèunarskih konfiguracija za pojedinaène korisnike i radne grupe. Ovim pravilima se definišu komponente korisnièkog okruženja koje nadgledaju administratori sistema, na primer pravila za podešavanje bezbednosnih funkcija, upotrebu softvera i skriptova. 26.1.2.1 Dodatni moduli Group Policy Konzolna alatka Group Policy sadrži nekoliko modula. Dodatni modul može proširiti paletu funkcija korisnièke (User Configuration) i raèunarske ALEXA 2002

4/827

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

Software Settings. Dodatni modul obièno proširuju obe ove èvorne taèke, ali najèešæe razlièitim opcijama. Evo spiska dodatnih modula u Windowsu 2000: ¦ Administrativni šabloni (Administrative Templates) Obuhvata pravila za rad parametrima registra koji upravljaju izgledom i funkcionalnošæu radne površine. Ovaj modul takoðe upravlja ogranièenjima diskova i funkcijama za daljinsko instaliranje. ¦ Bezbednosni parametri (Security Settings) Definiše bezbednosnu konfiguraciju raèunara obuhvaæenih alatkom Group Policy. Možete podesiti bezbednosne parametre za lokalni raèunar, domen i èitavu mrežu. ¦ Instalacija softvera (Software Installation) Koristi se za upravljanje distribucijom softvera u okviru organizacije. ¦ Skriptovi (Scripts) Njima se automatizuje pokretanje i gašenje raèunara, kao i prijavljivanje i odjavljivanje korisnika. 26.1.2.2 Napravite sopstvene dodatne module za Group Policy Možete potpuno prilagoditi konzolnu alatku Group Policy tako da sadrži izabrane dodatne module. Recimo, možete napraviti alatku koja koristi samo dodatni modul za instalaciju softvera. Na ovaj naèin možete potpuno prilagoditi konzolu. Osim toga, morate definisati korisnike i grupe koje æe imati pristup alatki Group Policy i odgovarajuæoj lokaciji aktivnog direktorijuma. Ako želite da pokrenete Group Policy kao zasebni dodatni modul, postupite na sledeæi naèin: 1. Pritisnite Start, zatim Run, unesite MMC, i pritisnite taster ENTER. 2. U prozoru MMC na meniju Console izaberite Add/Remove Snap-in. 3. Pritisnite funkciju Add na kartici Standalone. 4. U okviru za dijalog Add Snap-in pritisnite opciju Group Policy, a zatim dugme Add. 5. Zatim pritisnite dugme Browse u okviru za dijalog Select Group Policy Object (GPO) da biste pronašli željeni GPO (engl. Group Policy Object, objekat grupnih pravila). 6. Pritisnite opciju i izaberite dodatne module. 7. Pritisnite Finish. 8. Pritisnite OK. Dodatni modul alatke Group Policy æe se otvoriti, i istaæi odgovarajuæi GPO. 9. Nakon definisanja pravila, pritisnite opciju Save As na meniju Console da biste snimili parametre (obavezno snimite datoteku u formatu .msc). Prava pristupa se definišu na kartici Security na strani Properties izabranog GP objekta. Na osnovu tih prava, odluèuje se o odobravanju pristupa GP objektu. 26.1.3 PRAVA KORISNIKA Kada se doda nov korisnik Windowsovom okruženju, odmah mu se mogu dodeliti razna prava. Time se uprošæava postupak izrade novih korisnièkih naloga jer se neka prava i ovlašæenja mogu unapred definisati, pre nego što se korisnik prvi put prijavi. ALEXA 2002

5/828

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

26.1.3.1 Izrada novih korisnièkih naloga Ako želite da napravite nov korisnièki nalog u Windowsu 2000, otvorite alatku Computer Management iz direktorijuma Administrative Tools menija Start. Na strukturi stabla koje prikazuje postojeæe raèunare, u okviru kategorije Local Users and Groups, pritisnite potkategoriju Users. Pritisnite opciju Action, a zatim New User. Novi korisnièki nalozi se prave na slièan naèin u Windowsu NT, ali se koristi User Manager umesto alatke Computer Management. Zatim popunite podatke u okviru za dijalog prikazanom na slici 26.2 (ovi podaci se zahtevaju u Windowsu 2000 i XP, ali je slièno i u Windowsu NT).

SLIKA 26.2 U okviru za dijalog New User upišite ime korisnika koje ãe se videti na ekranu, njegovo pravo ime i prezime i opcije za lozinku. Izaberite sledeæe opcije ili poništite njihov izbor: ¦ Korisnik mora izmeniti lozinku prilikom sledeæeg prijavljivanja (User must change password at next logon) ¦ Korisnik ne može izmeniti lozinku (User cannot change password) ¦ Lozinka nikada ne istièe (Password never expires) ¦ Nalog je iskljuèen (Account disabled) Da biste dodali drugog korisnika, pritisnite dugme Create i ponovite opisani postupak. U suprotnom, pritisnite Create, a zatim Close da biste dovršili postupak. Korisnièko ime se ne sme potpuno poklapati s drugim korisnièkim imenom ili imenom grupe na administriranom raèunaru. Može sadržati najviše 20 znakova (pisanih velikim i malim slovima), osim siedeæih: / \ ; : I ? = , + * ? < > Korisnièko ime ne sme da se sastoji iskljuèivo od taèaka ili znakova za razmak. U NT-u, User Manager sadrži i tri programa za definisanje pravila. Na meniju se nalaze u okviru opcije Policies, pod sledeæim nazivima: Account (pravila za rad s nalozima). User Rights (prava korisnika) i Audit (pravila nadgledanja dogaðaja). Ovi programi za definisanje pravila se nalaze i u alatu Security Policy ALEXA 2002

6/829

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

u Windowsu 2000. Koriste se za izradu homogenog korisnièkog okruženja, kao i radi definisanja odreðenih bezbednosnih mera da bi se izbegle loše lozinke, pokušaji prijavljivanja neovlašæenih lica, i sluèajno dodeljivanje prava korisnicima.

SLIKA 26.3 Alatka za rad s nalozima (Account) definiše pravila prijavljivanja za sve korisnike. Program za rad s nalozima (Account), (slika 26.3) u okruženju Windows XP, omoguæava punu kontrolu nad parametrima korisnièkih lozinki i zakljuèavanje svih korisnièkih naloga domena. Možete podesiti kriterijume za definisanje lozinki na osnovu njihove dužine, i možete prinuditi korisnike da promene lozinku nakon odreðenog vremena. Možete èak i zabraniti ponovnu upotrebu veæ korišæenih lozinki u odreðenom vremenskom periodu. Zakljuèavanje naloga se koristi uglavnom radi deaktiviranja naloga usled niza uzastopnih neuspešnih pokušaja prijavljivanja. Tom bezbednosnom merom spreèavaju se uzastopni pokušaji neovlašæenih korisnika da pogode lozinku. Izabrani parametri za zakljuèavanje naloga i kriterijumi za izbor lozinke zavise od željenog nivoa bezbednosti.

SLIKA 26.4 Alatka User Rights Assignment Policy Dodeljuje posebna prava korisnicima i grupama. ALEXA 2002

7/830

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

Alatka za dodeljivanje prava korisnicima (User Rights) definiše koja prava se mogu dodeliti kojim korisnicima ili grupi. U Windowsu NT postoji spisak od preko 20 prava, koji se pojavi prilikom izbora opcije Show Advanced User Rights. Neka prava su sasvim jednostavna, kao što je moguænost izmene vremena, a druga su složenija, poput izmene nosioca objekta. Na primer, slika 26.4 prikazuje (sa raèunara pod Windowsom XP) da je pravo lokalnog pristupa raèunaru dodeljeno administratorima (Administratore), operaterima rezervnih kopija (Backup Operators), anonimnim nalozima (Guests) i ovlašæenim korisnicima (Power Users). Grupe i korisnici se lako dodaju i uklanjaju, ali budite svesni rezultata takvih postupaka - mnoga prava se ne èine bitnim za funkcionisanje naloga, ali se pokažu takvima nakon uklanjanja. Budite oprezni prilikom dodavanja i uklanjanja prava, jer rezultati nisu uvek oèekivani! Buduæi da alatka za pravila nadgledanja dogaðaja (Audit) definiše sistemske dogaðaje koji se snimaju u bezbednosni dnevnik, èini se da mu nije mesto u User Manageru. Bezbednosni dnevnik se može pregledati pomoæu alata Event Viewer u direktorijumu Administralive Tools. Na slici 26.5 prikazano je grafièko okruženje Windowsa XP za izbor dogaðaja koje treba nadgledati.

SLIKA 26.5 Alatka za nadgledanje dogaðaja (Audit) definiše dogaðaje koji ãe se snimati u dnevnik. Ovo okruženje izgleda slièno i u drugim verzijama Windowsa. U primeru sa slike nadgledaju se neuspešni pokušaji prijavljivanja, uspešni pristupi imeniku i upotreba svih ovlašæenja. Te informacije se mogu pokazati zaista korisnim prilikom otklanjanja problema u sistemu ili traženja potencijalnog uljeza. 26.1.4 KORISNIÈKI PROFILI Mnogi problemi mogu se eliminisati upotrebom korisnièkih profila, parametara prilagoðenih svakom korisniku koji se po prvi put prijavljuje na raèunar. Korisnièki profili sadrže podatke o korisnikovom okruženju u poreðenju sa sistemskim pravilima. Oni omoguæavaju korisnicima da prilagode radne površine tako da se izmene zadrže prilikom sledeãeg prijavljivanja. Ukoliko korisnièki profil dozvoljava „mobilnost” (engl. roaming), parametri æe ga „pratiti” na svakom raèunaru na koji se prijavi, omoguæavajuæi dosledno korisnièko okruženje. Ako administrator smatra da korisnici treba da imaju isto radno okruženje svaki put kada se prijave, mogu se upotrebiti obavezni profili (engl. mandatory). ALEXA 2002

8/831

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

26.1.4.1 Parametri Korisnièki profili se nalaze u omotnici \%Systemroot%\Profiles\username kao i u datoteci NTUSER.DAT. Deo direktorijumskog stabla pod nazivom Profiles sadrži podatke o preèicama, štampaèima, nedavno korišæenim datotekama i druge podatke o aplikacijama. UWindowsu NT, u datoteci NTUSER .DAT nalaze se keširane informacije iz registra HKEY_CURRENT_USER. Ovo registarsko stablo sadrži podatke o instaliranom softveru, parametrima okruženja i opšte informacije o korisniku. Korisnièke profile definišu sledeæi parametri: ¦ Ekran (Display) Pozadina, èuvar ekrana i šema boja ¦ Meni (Menu) Elementi menija (Start) i ikonice na radnoj površini ¦ Miš (Mouse) Parametri miša ¦ Veze (Connections) Mrežne veze i veze sa štampaèem ¦ Prozor
9/832

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

Panelu. Na njoj menjate vrstu profila iz lokalnog (Local) u mobilni (Roaming) ako ste prethodno podesili putanju za datog korisnika u User Manageru. Važno je znati sledeæe - ako treba da kopirate korisnièki profil, morate upotrebiti dugme Copy To. Ako samo kopirate datoteku NTUSER.DAT i strukturu stabla profila pomoæu File Managera ili Explorera, neæete dobiti odgovarajuæe registarske odrednice. Windows NT neæe prepoznati profil i, samim tim, neæe ga uèitati. 26.1.4.4 Obavezni profili Obavezni profil je vrsta mobilnog profila koji korisnici ne mogu da ažuriraju. Administratori i tehnièari bi sigurno bili radi da svi korisnici imaju iste parametre radnog okruženja. Takva ujednaèenost bi pomogla tehnièarima da uoèe i otklone problem. Kada se obavezni profil udruži s podešavanjem sistemskih pravila, administrator dobija znatno veæu kontrolu nad korisnièkim okruženjem. Ukoliko hoæete da izmenite mobilni profil u obavezan, kopirajte profil na drugi nalog, prilagodite ga prema potrebama i izmenite ime datoteke NTUSER .DAT u NTUSER.MAN. Kada se korisnik (ili korisnici istog profila) prijavi, susrešæe se sa izmenjenim parametrima, a sve dozvoljene izmene tokom rada neæe biti snimljene prilikom odjavljivanja. Ako želite da dodatno menjate profil, uèinite to na kopiji profila van mreže, a zatim je kopirajte preko radne verzije profila. 26.1.5. PRIJAVNI SKRIPTOVI Iako korisnièki profili definišu gotovo sve vidove korisnièkog okruženja, povremeno se, prilikom prijavljivanja, ipak mora pokrenuti program ili komandna datoteka. Da biste to uèinili, unesite putanju i ime skripta u polje Logon script na kartici Profile okvira za dijalog User Properties u programu User Manager for Domains, ili u MMC dodatni modul Local Users and Groups u Windowsu 2000. Buduæi da korisnièki profili definišu mrežne veze, one se više ne moraju unositi u skriptove. Meðutim, ostali klijenti operativnog sistema koji nemaju korisnièke profile mogu iskoristiti prijavne skriptove. Ponekad se ovi skriptovi koriste i za pokretanje odreðenih aplikacija, na primer, ako hoæete da svi korisnici pokrenu skener za viruse prilikom prijavljivanja. Komande iz skriptova se stavljaju u komandnu datoteku koja se izvršava prilikom prijavljivanja. Na primer, ako hoæete da svi korisnici dele isti disk, uvrstite sledeæu komandu: net use s: \\server\resurs 26.1.5.1 Skriptovi za pronalaženje grešaka U Windowsu se prijavnim skriptovima može definisati okruženje u koje se korisnik prijavljuje. Prijavni skript se može napraviti u tri koraka, što zavisi od verzije Windowsa. U Windowsu NT uèinite sledeæe: 1. Otvorite User Manager for Domains. 2. Dvaput pritisnite ime korisnika sa liste i izaberite opciju Profile. 3. Unesite ime datoteke skripta u okvir za tekst Logon Script Name. Postupak je slièan u Windowsu 2000 i .NET, ali se koristi Microsoft Management Console (MMC): ALEXA 2002

10/833

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

1. Otvorite dodatni modul Local Users and Groups. 2. Dvaput pritisnite ime korisnika sa liste i izaberite opciju Profile. 3. Unesite ime prijavnog skripta u polje za tekst Logon Script Name. Vodite raèuna o nastavku imena datoteke prijavnog skripta. U Windowsu koristite nastavak .bat. Ako upotrebite nastavak .exe, Windows æe smatrati da je datoteka izvršna i pokrenuæe odgovarajuæu aplikaciju. Ako takva aplikacija ne postoji, prijavni skript se neæe pokrenuti. Evo potencijalnih problema i njihovih rešenja koje treba imati na umu prilikom pisanja skriptova za prijavljivanje u Windowsu. Pokretanje aplikacija bez odgovarajuæe komande u prijavnom skriptu Kuda se korisnik žali na ukljuèivanje neželjene aplikacije prilikom svakog prijavljivanja, prvo treba proveriti prijavni skript. Ako prijavni skript ne sadržikomandu koja bi pokrenula aplikaciju, pogledajte datoteku autoexec.bat. Prov-erite svaki red datoteke i uverite se da se aplikacija ne pokreæe zbog nje. Postoji velika moguænost da se tražena komanda ne nalazi ni u prijavnom skriptu ni u datoteci autoexec.bat. Zatim proverite sistemski registar. Otvorite ga pomoæu alatke regedit.exe i pronaðite sledeæu datoteku: HKEY_CURRENT_USER\Software\Microsoft\Windows\Current Version. Ovaj registarski kljuè sadrži elemente koji se pokreæu uporedo s pokretanjem Windowsa. S registrom se ne treba igrati. Ako niste apsolutno sigurni u ono što radite, ne dirajte ga. Jednostavna slovna greška u registru može da prouzrokuje užasne probleme u raèunaru! Proverite podatke u odrednicama pod nazivom „run”. Ako ugledate odrednicu koja ukazuju na izvršavanje programa, otvorite je i izbrišite. Nemojte se uzalud truditi Uštedeæete sebi truda i vremena ako unapred napravite skriplove za prijavljivanje. Kada treba napraviti nalog novom korisniku, samo mu dodelite isti skript kao i ostalim èlanovima grupe. Tako æete ujednaèiti postupak dodeljivanja skriptova. Ovom metodom æete obezbediti i da svi èlanovi grupe imaju iste parametre kojima upravlja skript. To je dobar naèin za izbegavanje problema. S obzirom na to da ste se veæ uverili u delotvornost skripta za ostale èlanove grupe, ne morate brinuti da æe slovna greška prouzrokovati probleme. U Windowsu možete koristiti konzolnu alatku Group Policy da biste utvrdili kojim mrežnim uslugama æe korisnici moæi da pristupe. Meðutim, postoje mnogi razlozi u korist upotrebe skripta. Kao prvo, možda ne želite da nadgledate ovlašæenja korisnika. Takoðe, možda morate da koristite resurs koji alatka Group Policy ne nadgleda (takvi su, na primer, parametri drugog operativnog sistema). Evo osnovnih delova jednog kratkog skripta. Ovaj skript omoguæava korisniku da pristupi aktiviranim datotekama na proizvodnom serveru. Skript glasi: net use z:\\production\current Evo objašnjenja komponenata skripta: ¦ slovo koje oznaèava ureðaj (u ovom sluèaju, to je slovo z:) ALEXA 2002

11/834

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

¦ naziv raèunara kome se odobrava pristup (u ovom sluèaju, to je proizvodni server) ¦ naziv direktorijuma koji sadrži deljene datoteke (u ovom sluèaju, to je current) Skripru morate nadenuti ime (obavezno dodajte sufiks .bat). Ova datoteka bi se mogla nazvati production.bat. Potom dodelite putanju prijavnom skriptu, kao što je prikazano ranije u ovom odeljku. Sinhronizovanje Meðu podacima o datoteci ili direktorijumu, uoèiæete razne informacije, kao što su ime autora datoteke, vreme izrade, vreme poslednjeg pristupa, i tako dalje. Buduæi da su vremenske oznake veoma važne, koristite prijavne skriptove da biste obezbedili sinhronizovanje klijentskih raèunara sa serverima. Podmukliji problemi se javljaju usled obaveznih pravila Windowsa. Iako bi Microsoft trebalo pohvaliti zbog mnogobrojnih opcija pri radu s lozinkama, što više takvih opcija postoji, to oprezniji mora biti administrator prilikom dodeljivanja i ureðivanja lozinki. 26.1.6 SIMPTOMI Verovatno ste èitali cirkularne elektronske poruke u kojima su opisani „pravi problemi upuæeni tehnièkoj podršci”. Možda ste im se rugali. Obièno govore o glupim problemima koji se rešavaju zdravorazumski. Na primer, neko pita kako se otvara držaè za èašu (za šta se kasnije ispostavi da je CD ureðaj). Ili momak ima problema sa ubacivanjem CD-a u ureðaj A:, pa makazama odseèe ivice da bi stao u otvor: „Ali prokleti disk još uvek ne radi...” Koliko god takvi primeri bili smešni, èinjenica je da svima ponekad stane mozak. Iako nismo svi tako glupi da seèemo CD-ove, povremeno se zaboravimo i ostavimo ukljuèen taster CAPS LOCK, ili se kabl za tastaturu izvuèe iz ležišta. Takve stvari se èesto i lako previde, a treba ih prve proveriti kada se javi problem. ¦ Ìaksimalno trajanje lozinke (Maximum Password Age) Od 1 do 999 dana, ili beskonaèno (Password Never Expires). ¦ Ìinimalno trajanje lozinke (Minimum Password Age) Od 1 do 999 dana, ili trenutno izmeniti lozinku (Allow Changes Immediately). ¦ Ìinimalna dužina lozinke (Minimum Password Length) Od 1 do 14 znakova, ili nepotrebno definisanje lozinke (Permit Blunk Password). ¦ £edinstvenost lozinke (Password Uniqueness) Omoguæava da definišete koliko puta se mora napraviti nova lozinka pre nego što se može upotrebiti stara. Ova vrednost može biti od 1 do 24. U Windowsu 2000, ova opcija je navedena pod opcijom Enforce Password History. ¦ Zakljuèavanje naloga (Account Lockout) Nikada ili od 1 do 999 puta. Ova funkcija definiše koliko puta korisnik može da prijavi pogrešnu lozinku pre nego što mu Windows zakljuèa nalog i onemoguæi unos nove lozinke. U okviru ovog pravila morate podesiti i resetovanje brojaèa (opcija Reset Counter) - od 1 do 99999 - što se odnosi na broj minuta proteklih izmeðu dva neuspešna prijavljivanja. Opcija Lockout Duration nalaže raèunaru da iskljuèi tog korisnika zauvek (za otkljuèavanje naloga je potrebna dozvola administratora) ili unesite vremenski rok (od 1 do 99999 minuta) dok se nalog ne otkljuèa. ALEXA 2002

12/835

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

¦ Korisnik se mora prijaviti da bi izmenio lozinku (User Must Logon in Order to Change Password) Ovo pravilo definiše da li korisnik može da izmeni svoju lozinku kojoj je istekao rok važnosti, ili to mora da uèini administrator. Ako ovo pravilo nije izabrano, korisnik æe moæi da izmeni takvu lozinku bez pomoæi administratora. Naizgled bi ova pravila trebalo da funkcionišu sasvim dobro. Meðutim, neke kombinacije ovih pravila su pogubne - kao mešanje baze i kiseline. Na primer: ¦ Ako ukljuèite opciju Allow Changes Immediately u okviru pravila Minimum Password Age, i istovremeno primenite pravilo o jedinstvenosti lozinki (Password Uniqueness), imaæete problema. Bolje je da ne ukljuèite opciju Password Uniqueness, i poništite opciju za voðenje evidencije o lozinkama (Do Not Keep Password History). ¦ Ako se odluèite za opciju Password Uniqueness, obavezno unesite minimalan broj dana u opciju Minimum Password Age. ¦ Ne treba mešati pravilo po kome nije potrebno definisanje lozinke i minimalnu dužinu lozinke. Ako koristite jedno pravilo, nemojte koristiti drugo. ¦ Kada definišete vreme zakljuèavanja naloga, vrednost u polju Lockout Duration mora biti jednaka vrednosti u polju Reset Counter After ili veæa od nje. U suprotnom, imaæete problema. Problemi s lozinkama se SIMPTOM 26.1 Imam problema s lozinkama. najlakše izbegavaju ako pravila za rad s lozinkama obezbeðuju dovoljnu zaštitu, a nisu suviše složena. Pravila za rad s lozinkama se snimaju - u Windowsu 2000 ili .NET - u alatki Security Policy. U Windowsu NT se nalaze u okviru za dijalog Account Policy. Pravila se mogu definisati za pojedinaène korisnike ili korisnièke grupe. Microsoft omoguæava izmenu sledeæih parametara korisnièkih lozinki: Evo jednog jednostavnog skripta za sinhronizovanje: net time \\server /set /yes Ovaj skript se sastoji od sledeæih delova: ¦ net time je komanda ¦ \\server je ime servera s kojim sinhronizujete klijentski raèunar ¦ /set nalaže klijentskom raèunaru da uskladi vreme sa serverom ¦ /yes potvrðuje da želite da izmenite vreme i podatke na klijentskom raèunaru u skladu sa serverom. Alatke za pisanje skriptova Prilikom izrade skriptova važno je koristiti program za obradu teksta. Ako ne koristite èist i jasan ASCII tekst, možete naèiniti slovne greške što èe prouzrokovati brojne greške i probleme. U pravu ste ako smatrate da skriptove ne treba pisati u programu za obradu teksta kao što je Word. Ukoliko ste pomislili da skriptove treba da pišete u Windowsovom Notepadu grešite. Notepad jeste obièan program za ureðivanje teksta, ali može prouzrokovati probleme jer koristi znakove Unicode, pogubnå po skriptove. Najbolje je koristiti program za obradu teksta koji radi pod MS-DOS-om. Iako u Microsoftu veæ dugo najavljuju da æe se otarasiti DOS-ovog odzivnika, ipak su ga preneli u MS-DOS-u, otvorite komandnu liniju i unesite komandu ALEXA 2002

13/836

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

edit datoteka.bat napravite potrebne izmene i saèuvajte datoteku bez nepotrebnih kodova. SIMPTOM 26.2 Korisnik je zaboravio lozinku. Nemojte se previše ljutiti na korisnike koji su zaboravili lozinke. To se svima dogaða. Bolje je da se vama obrate za pomoæ nego da nalepe lozinku na monitor. Ako koristite Windows XP na klijentskim radnim stanicama, problem se može rešiti i bez intervencije administratora. Windows XP Professional dozvoljava upotrebu diska za pronalaženje lozinki. Što omoguæava korisniku da saèuva obraz kada zaboravi lozinku i da sam popravi problem. Ukoliko sistem ne podržava diskove za pronalaženje lozinki, moraæete da resetujete lozinku. Možete obavezati korisnika da unese novu lozinku prilikom sledeæeg prijavljivanja. Ova opcija se nalazi u okviru za dijalog User Properties. SIMPTOM 26.3 Otkljuèavanje zakljuèanog korisnièkog naloga. Kao što smo ranije pomenuli, korisnièki nalog se zakljuèava iz više razloga: zato što je lozinka postala nevažeæa, zato što je dostignut maksimalni broj pokušaja prijavljivanja i tako dalje. Postoji nekoliko razlièitih metoda za otkljuèavanje zakljuèanog korisnièkog naloga. Da biste otkljuèali radnu slanicu, ukljuèite MMC modul User Manager for Domains (NT) ili Local Users and Groups (2000 i .NET) i dvaput pritisnite ime korisnika. Aktiviraæe se polje Account Locked Out, pa samo treba poništiti njegov izbor. Ako je nalog zakljuèan na odreðeno vreme, korisnik može da saèeka otkljuèavanje (o èemu se korisnik mora obavestiti) ili da se obrati administratoru za pomoæ. SIMPTOM 26.4 Upozorite korisnike. Kada podesite minimalni i maksimalni rok za izmenu lozinki, Windows æe automatski naložiti korisniku da izmeni lozinku u roku od 14 dana. To je podrazumevana vrednost, ali je možete izmeniti. Na primer, ako zahtevate da se lozinke menjaju svake nedelje, upozorenje od 14 dana neæe odgovarati. S druge strane, možda ste utvrdili da je korisnicima potrebno 30 dana za hvatanje u koštac sa lozinkama. Ovi parametri se menjaju u registru. Postupite na sledeæi naèin: 1. Otvorite datoteku regedit.exe, a zatim i putanju HKEY_LOCAL_MACHINE\SOFTWARE\Microsoft\WindowsNT\Current Version\Winlogonkey. 2. Ispravite odrednicu REG_DWORD pod nazivom PasswordExpiryWarning. 3. Definišite na koliko æete dana pre isteka lozinke poslati upozorenje korisniku. SIMPTOM 26.5 Korisnik ne može da se prijavi u domen zbog vremenske razlike. Kada dodate raèunar domenu pod Windowsom 2000 i pokušate da se prijavite, možda æe se pojaviti poruka da se ne možete prijaviti usled vremenske razlike izmeðu serverskog i klijentskog raèunara. Razlog je što identifikacioni protokol Kerberos proverava vremenski žigzahteva za identifikaciju koji šalje klijentski raèunar. Taj vremenski žig se poredi s vremenom upravljaèa domena. ALEXA 2002

14/837

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

Ako postoji znaèajna razlika izmeðu vremena (dozvoljeno je 5 minuta razlike), identifikacija je neuspešna. Da biste otklonili problem, podesite klijentski i serverski raèunar na isto vreme. Osim toga, proverite da li su oba raèunara podešena na istu vremensku zonu, jer Kerberos radi poreðenja pretvara sva vremena u srednje grinièko vreme. SIMPTOM 26.6 Domen ne prepoznaje klijentski raèunar nakon izmene imena. Ako klijentskom raèunaru promenite ime, domen u koji se raèunar prijavljuje èesto neæe prepoznati nov naziv. Postupite na sledeæi naèin da biste izbegli ovaj problem prilikom izmene imena klijentskog raèunara pod Windowsom: 1. Napravite nov nalog pod novim imenom. 2. Prijavite se u radnu grupu da biste napustili domen. 3. Ponovo pokrenite klijentski raèunar kada Windows to zatraži. 4. Ponovo se prijavite u domen pod novim imenom. 5. Ponovo pokrenite klijentski raèunar kada Windows to zatraži.

26.2 PRIJAVLJIVANJE U Linuxu/Unixu Iako je Windows još uvek najèešæi operativni sistem na klijentskim raèunarima, u mnogim radnim okruženjima se mogu naæi raèunari pod Linuxom/Unixom. Èesto serveri pod Linuxom/Unixom opslužuju klijentske raèunare koji rade pod razlièitim operativnim sistemima. U ovom odeljku æe biti reæi o razlièitim klijentskim komponentama okruženja pod Linuxom/Unixom. Baviæemo se pitanjima prijavljivanja, ali i povezivanjem klijentskih raèunara pomoæu mrežne usluge Network Information Service (NIS) i povezivanjem Linuxa/Unixa sa drugim vrstama klijentskih raèunara preko posrednièkih alatki, poput onih iz paketa SAMBA. 26.2.1 MREŽNA INFORMACIONA USLUGA Raèunarske mreže mogu biti složena okruženja sa razlièitim uslugama na razlièitim raèunarima, u zavisnosti od potreba organizacije. Korisnici i administratori ponekad moraju da se prijave na druge raèunare da bi pristupili odreðenim resursima. Kada korisnici pristupe drugim radnim stanicama, i dalje oèekuju poznato okruženje. Meðutim, ponekad je jako teško ispuniti takva oèekivanja. Usluga Network File System (NFS) obezbeðuje serversko okruženje koje dozvoljava mobilne korisnièke naloge o kojima je ranije bilo reèi. Usluga Network Information Service (NIS) deo je NFS-a. NIS podržava distribuirane baze poda-taka i podržava administrativne datoteke za èitavu mrežu, na primer podatke o lozinkama, informacije o grupama i adrese matiènih raèunara. Uslugu NIS je napravila firma Sun Microsystems osamdesetih godina, i dugo je bila poznata pod nazivom Yellow Pages (YP). Vremenom je usluga Yellow Pages prerasla u sistem za upravljanje pod nazivom NIS+. Iako se NIS i NIS+ koriste u veæini verzija Unixa, i rade na gotovo isti naèin, NIS+ pruža bolju bezbednost od NIS-a. ALEXA 2002

15/838

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

NIS/NIS+ rade u klijentsko/serverskom okruženju. Klijentski raèunar koji koristi NIS zahteva podatke od servera sa istom uslugom. Aplikacije koje koriste NIS/NiS+ ne moraju da znaju lokaciju raèunara na kome su smeštene potrebne informacije. Ta usluga traži informacije od NIS servera i daje ih aplikaciji u željenom formatu. Postoje dve vrste NIS/NIS+ servera (slika 26.6): ¦ Matièni raèunari domena Na njima se nalaze sve izvorne baze podataka èitavog domena. ¦ Podreðeni raèunari Usluge NIS/NIS+ su jako važne, pa im se mora omoguæiti pristup èak i kada NIS/NIS+ server ne radi. Matièni raèunar domena povremeno šalje kopije svih izvornih datoteka podreðenom raèunaru, koji je zapravo server za rezervne kopije.

Matièni raèunar domena

Podreðeni raèunar

Klijenti

Podreðeni raèunar

Klijenti

Klijenti

SLIKA 26.6 Upotreba NIS/NIS+ servera. Usluga NIS/NIS+ automatski proverava korisnike koji hoæe da pristupe deljenom resursu. Na primer, ako hoæete da pristupite datoteci smeštenoj na drugom raèunaru u mreži, usluga NIS/NIS+ utvrðuje da li ste ovlašæeni da koristite te resurse pre nego što se usluga NFS poveže sa njima. Ukoliko biste hteli da daljinski upravljate drugim raèunarom (engl. remote procedure calls, RPC), NIS/NIS+ obezbeðuje pristup komandama i resursima na mrežnom raèunaru. Nemojte pogrešno shvatiti - usluga NIS/NIS+ ne identifikuje korisnika. Ona samo šalje korisniku zapise iz baze podataka. Na primer, ako pristupate bazi podataka o lozinkama, NIS/NIS+ pronaðe željene informacije, a aplikacija proverava ovlašæenja korisnika za pristup. Sistemska usluga rpc.nisd koristi NIS+. Ta usluga pokreæe NIS+ na jedan od sledeæa dva naèina: ¦ NIS+ se može pokrenuti sa svim uslužnim funkcijama. ¦ NIS+ se može pokrenuti i u režimu kompatibilnom sa NIS-om (engl. NIS compatibility mode) pomoæu opcije -YB. Na taj naèin mrežni raèunari mogu da pristupaju resursima kao da koriste stariju uslugu NIS. SIMPTOM 26.7 Korisnik ne može da se prijavi, niti da pristupi drugom domenu pomoæu komande rlogin. Ako korisnik ne može da pristupi drugom domenu pomoæu komande rlogin, problem se može pripisati mnogo èemu: ¦ Zaboravljena lozinka Ako je korisnik zaboravio lozinku, upotrebite komandu nispasswd na drugom raèunaru. ALEXA 2002

16/839

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

¦ Pogrešno napisana lozinka To je veoma èest problem. Taster CAPS LOCK ne sme biti pritisnut. Korisnici moraju biti obavešteni o obaveznom poštovanju razlike izmeðu velikih i malih slova u lozinkama. ¦ Nevažeæa lozinka Da li je korisnikova lozinka postala nevažeæa? ¦ Neaktivan nalog Korisnik nije upotrebljavao nalog u odobrenom vremenu. O komandi rlogin æe biti više reèi kasnije u ovom poglavlju. SIMPTOM 26.8 Korisnikova nova lozinka ne funkcioniše. Ako je korisnik nedavno izmenio lozinku i ne može da se prijavi, ili može da se prijavi samo na odreðenim raèunarima, ovo su verovatni uzroci problema: ¦ Ponekad treba malo saèekati da se nova lozinka raširi kroz mrežu. Pokušajte sa starom lozinkom. ¦ Lozinka je izmenjena na raèunaru na kom nema usluge NIS+. SIMPTOM 26.9 Korisnik ne može da se prijavi u udaljeni domen. Ako korisnik unese komandu rlogin i pristup mu bude odbijen (engl. permission denied), proverite da li ima lokalna ovlašæenja na tom raèunaru. Unesite komandu nismatchusername.domainname.cred.org dir u drugi domen da biste proverili da li korisnik ima potrebna ovlašæenja. Ovlašæenja dodeljujete na sledeæi naèin: ¦ Unesite komandu nissaddcred na udaljenom raèunaru da biste mu dodelili lokalna ovlašæenja u tom domenu. ¦ Izmenite datoteke /etc/security/login.cfg.etc/security/user i /usr/lib/ security/methods.cfg (ili ih napravite ako ne postoje) i proverite da li sadrže sledeæe redove: NISPLUS program=/usr/lib/security/NISPLUS SIMPTOM 26.10 Korisnik ne uspeva da izmeni lozinku. Ako korisnik ne može da izmeni lozinku najèešæi razlog je greška u pisanju ili zaboravljanje stare lozinke. U obzir mogu doæi i sledeæi razlozi : ¦ Minimalna vrednost trajanja lozinke je veæa od maksimalne vrednosti. ¦ Lozinka je zakljuèana ili je postala nevažeæa. SIMPTOM 26.11 Korisnik nema odgovarajuæa ovlašæenja. Najèešæi problemi sa ovlašæenjima se najlakše rešavaju. Jednostavno reèeno, korisnik nije ovlaæen da pristupi mrežnom resursu. Primenite komandu niscat -o na objekat kome korisnik pokušava da pristupi: prikazaæe se ovlašæenja korisnika. Vlasnik objekta ili administrator sistema mogu uneti neophodne izmene. SIMPTOM 26.12 Korisnik nije upotrebio odgovarajuæe verifikacione podatke. Zbog toga mnoge operacije neæe uspeti. Primenite komandu nismatch na tabelu s verifikacionim podacima u matiènom domenu da biste proverili postojanje podataka. ALEXA 2002

17/840

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

SIMPTOM 26.13 Korisnik i raèunar imaju isto ime. Korisnik i raèunar ne smeju imati isto ime. Ako se to ipak dogodi, jedan objekat ne može da izvodi operacije za koje su potrebna bezbednosna ovlašæenja jer je kljuè drugog objekta upisan preko kljuèa prvog objekta u tabeli identifikacionih podataka. U tom sluèaju, drugi objekat ima ovlašæenja dodeljena prvom objektu. Evo nekoliko simptoma ovog problema: ¦ Korisnik ili raèunar dobijaju poruku o „zabranjenom pristupu” (engl. permission denied). ¦ Korisnik ili administrator raèunara ne mogu da pokrenu komandu keylogin. ¦ Pojavljuje se poruka o grešci „Narušen je LOKALNI bezbednosni sistem. ZAHTEV SE NE MOŽE UPUTITI” (engl. Security exception on LOCAL system, UNABLE TO MAKE REQUEST). U tom sluèaju, najbolje je izmeniti ime raèunara, a zatim izbrisati zapis o raèunaru iz tabele s verifikacionim podacima. Potom ga ponovo prijavite kao NIS+ klijentski raèunar pomoæu komande nisclient. Možda æete morati da promenite verifikacione podatke korisnika u tabeli. 26.2.2 SAMBA Današnja mrežna okruženja su retko kad potpuno homogena. To znaèi da se ponekad u preduzeæu veæinom koriste klijentski raèunari pod Windowsom, ali postoje i serveri i klijentski raèunari pod Unixom i Linuxom. Klijentski raèunari moraju bez problema pristupati serverima pod drugaèijim operativnim sistemom, da bi sve glatko funkcionisalo. Na kraju ovog poglavlja naæi æete adresu Web lokacije usluge SAMBA s koje možete preuzeti kopiju ovog programa. Serverski paket SAMBA je veoma popularan besplatni program pomoæu kojeg klijentski raèunari pod Windowsom mogu pristupiti diskovima pod Unixom. Pre nego što odustanete od korišæenja nekomercijalnog proizvoda, treba da znate da SAMBA postoji veæ duže vreme i da je rasprostranjena i u akademskim okruženjima (u kojima je i nastala) i u nekoliko velikih preduzeæa. SAMBA je pouzdan, testiran i dobro dokumentovan softverski paket koji treba razmotriti ako želite da omoguæite klijentskim raèunarima u mreži pod Windowsom da èitaju i snimaju datoteke u sistemima pod Unixom. SAMBA se zasniva na protokolu Server Message Block (SMB) koji se u Windowsu koristi za deljene datoteke. SAMBA obezbeðuje podršku Unixa za SMB protokol. Sistemska usluga SAMBA odgovara SMB zahtevima mrežnih klijenata pod Windowsom i odgovara na njih umesto servera. Buduæi da se SAMBA instalira iskljuèivo na sisteme pod Unixom, administrator za Unix æe morati da instalira SAMBA server. Administrator za Windows gotovo da nema posla prilikom povezivanja mrežnih klijentskih raèunara na SAMBA server. Ako se u vašem okruženju koristi više razlièitih verzija Unixa, ne brinite, jer je SAMBA kompatibilna sa svim glavnim verzijama (kao što su proizvodi firmi Apollo, HP, DEC, NeXT, SCO, Sun i SGI, izmeðu ostalih). U ovom odeljku ukratko æemo opisati zahteve koje treba ispuniti da bi se usluga SAMBA mogla koristiti na sistemu pod Windowsom. ALEXA 2002

18/841

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

26.2.2.1 Zahtevi mrežnih klijenata pod NT-om Iako se na raèunare pod Windowsom 9x, 2000, XP, ili NT ne moraju instalirati nikakve klijentske SAMBA datoteke, ti raèunari moraju imati odgovarajuæe mrežne protokole i usluge da bi se mogli povezati sa Unix serverima. Ti osnovni elementi su TCP/IP protokol i DNS usluge. Ako DNS usluga nije dostupna, DNS nazivi i IP brojevi sa raèunara pod Unixom mogu se snimiti u datoteku HOSTS koja se nalazi u direktorijumu %Systemroot%\System32\drivers\etc. 26.2.2.2 Konfiguracija Unix servera Konfiguraciju SAMBA servera se nalazi u datoteci smb.conf. Ta tekstualna datoteka je po strukturi slièna datoteci SYSTEM.INI u Windowsu. Za svaki deljeni resurs postoji zaseban odeljak, a u njemu se mogu definisati ovlašæeni korisnici, ovlašæenja za èitanje i pisanje, i javni pristup. Evo primera datoteke smb.conf: [global] workgroup = PRODAJA server string = Samba Server odeljenja prodaje encrypt passwords = True security = user smb passwd file = /etc/smbpasswd log file = /var/log/samba/log.%m socket options = IPTOS_LOWDELAY TCP_NODELAY domain master = Yes local master = Yes preferred master = Yes os level =65 dns proxy = No name resolve order = lmhosts host bcast bind interfaces only = True interfaces = eth0 192.168.1.1 hosts deny = ALL hosts allow = 192.168.1.4 127.0.0.1 debug level = 1 create mask = 0644 directory mask =0755 level2 oplocks = True read raw = no write cache size = 262144 [homes] comment = Matièni direktorijum korisnika browseable = no read only = no invalid users = root bin daemon nobody named sys tty disk mem kmem users ALEXA 2002

19/842

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

[tmp] comment = Privremeni podaci path = /tmp read only = No valid users = admin invalid users = root bin daemon nobody named sys tty disk mem kmem users Dva odeljka su veoma važna u preduzeæima s velikim brojem klijentskih raèunara. Odeljak [homes] omoguæava automatski pristup matiènim direktorijumima korisnicima koji veæ imaju naloge na sistemu pod Unixom. Ne moraju se definisati deljene datoteke za svaki nalog. U odeljku [global] podešava se nekoliko bitnih serverskih parametara. Najvažnije su bezbednosne opcije koje definišu naèin identifikovanja korisnika. U ovom odeljku, pod odrednicom sercurity=, mogu se definisati tri bezbednosna režima: ¦ Security=share Odrednica valid users u svakom odeljku za deljene objekte definiše pojedinaène korisnike i njihova ovlašæenja. Ova metoda je prilièno nesigurna i ogranièava se na korisnike koji veæ imaju naloge na raèunaru pod Unixom, i to nije dobar naèin za mrežni pristup korisnièkih raèunara pod Windowsom u okviru preduzeæa. ¦ Security=user U ovom režimu se sva identifikacija obavlja preko korisnièkih naloga na Unixu. Ako svi umreženi klijentski raèunari pod Windowsom imaju naloge i na sistemu pod Unixom, to je bezbedna i efikasna metoda. ¦ Security=server Ovaj režim treba uvek izabrati kada svi korisnici nemaju (ili ne treba da imaju) naloge na Unixu. U ovom režimu, identitet korisnika ne proverava Unix SAMBA server, veæ neki drugi server - na primer, Windows 2000 DC. Na taj naèin bi jedan raèunar pod Windowsom mogao da odobri pristup resursima pod Windowsom 2000 i uslugom SAMBA koristeæi samo jednu bazu podataka s korisnièkim imenima i lozinkama. Velika prednost ove metode je to što korisnici ne moraju da menjaju lozinke u dva razlièita sistema. Kada se ova odrednica unese u odeljak [global], odrednici password server= mora se dodati ime servera koji æe izvršiti identifikaciju. Ovo ime æe biti naziv NetBIOS servera. Da bi se taj raèunar pronašao, mora postojati u datoteci /etc/hosts na sistemu pod Unixom. SAMBA se može koristiti samo ako klijentski raèunari koriste SMB protokole - to je mana ove sistemske usluge. U pitanju su raèunari pod Windowsom 9x, 2000, XP i NT, ali ne i NetWare ili Macintosh klijenti. 26.2.3 PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM U LINUXU/UNIXU Buduæi da je Unix višekorisnièki sistem, lozinke su neophodne i za pristup lokalnim datotekama. Ako unesete pogrešnu lozinku, oèekujte sledeæu poruku: login: wildbill Password: Login Incorrect login: ALEXA 2002

20/843

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

Pojaviæe se odzivnik Password: èak i ako ste uneli neispravno ili nepostojeæe korisnièko ime. To je namerno tako podešeno, jer spreèava pojavu odzivnika Password: ukoliko neovlašæena lica pogode korisnièko ime. Administrator može da podesi maksimalni broj uzastopnih neuspešnih unosa korisnièkog imena i lozinke pre nego što se veza s lokalnom mrežom ili komutirana veza prekinu. Pored toga, možete podesiti sistem tako da obaveštava administratora o neuspelim pokušajima prijavljivanja. Takoðe, ukoliko se korisnik ne prijavi u odreðenom vremenskom roku (na primer, u roku od minuta) veza æe se automatski iskljuèiti. Ako imate problema s prijavljivanjem, prvo proverite da li je taster CAPS LOCK pritisnut. U korisnièkim imenima i lozinkama u Unixu/Linuxu pravi se razlika izmeðu velikih i malih slova, pa ovaj taster može da prouzrokuje slanje neispravnih lozinki i naloga serveru. Višekorisnièkom sistemu pod Unixom može se pristupiti na èetiri razlièita naèina. Problemi s prijavljivanjem zavise od naèina povezivanja. 26.2.3.1 Direktna veza Prvi naèin povezivanja je preko direktne veze, kada su radne stanice i raèunari direktno povezani sa sistemom pod Unixom. Ova vrsta konfiguracije se najèešæe viða u namenskim sistemima, malim kancelarijama ili laboratorijama. Kada se raèunar pokrene i pojavi emulator terminala, otkuca se znak za povratak na poèetak reda (engl. CARRIAGE RETURN) ili se pritisne taster ENTER i pojavi se odzivnik u sistemu pod Unixom: login: 26.2.3.2 Telefonska veza Sistemu pod Unixom se može pristupiti i daljinski preko telefonske veze. Broj za pristup sistemu unosi se u emulator terminala. Kada se zaèuje poznati zvuk modema, pojave se znakovi na ekranu. Ako se ne pojave, pritisnite taster ENTER. Zatim bi trebalo da ugledate odzivnik za prijavljivanje. Možda æe se pojaviti neobièni znakovi (na primer, „\]]{ {kDFwrl»f:"). To može da znaèi da sistem ima moguænost povezivanja pri razlièitim brzinama, i da je pogrešna brzina izabrana za postojeæu telefonsku vezu. Da biste popravili problem, pritisnite taster ENTER ili BREAK. Svaki put kada pritisnete ove tastere, sistem pokušava da se poveže s terminalom pri drugaèijoj brzini. Na kraju æe se naæi odgovarajuæa brzina i ugledaæete poznati odzivnik: login: Ako još uvek vidite neobiène znakove na ekranu, proverite parametre parnosti i pokušajte ponovo. 26.2.3.3 Lokalna mreža Korisnici se najèešæe prijavljuju na Unix servere pomoæu lokalne mreže. Parametri zavise od mrežnog okruženja koje, izmeðu ostalog, može biti LAN Manager ili NetWare. Lokalno mrežno okruženje obuhvata i softver koji se koristi zajedno s mrežnom karticom (NIC) za povezivanje klijentskih raèunara sa serverom. Klijenti i serveri mogu da rade pod Windowsorn, Unixom, ili pod nekom ALEXA 2002

21/844

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

treæom kombinacijom (kao što smo veæ napomenuli). Najèešæe se koristi TCP/IP protokol za njihovo povezivanje; meðutim, IPX i SPX protokoli se takoðe èesto koriste u mrežama. Na primer, grupa klijentskih raèunara pod Windowsom bi se mogla prikljuèiti na server pod UnixWareom 7, Solarisom ili Linuxom. Kada pristupate sistemu pod Unixom u lokalnoj mreži, prvo morate podesiti svoj raèunar tako da prepoznaje sistem s kojim želite da se povežete. Tako æete obezbediti neophodne protokole. 26.2.3.4 Internet Èetvrti naèin povezivanja na sistem pod Unixom je preko IP mreže, kao što je Internet ili intranet. U tom sluèaju, zadajte komandu telnet da biste pristupili umreženim raèunarima. Možete pristupiti raèunaru pod Unixom ili drugim operativnim sistemom. Taj raèunar može biti udaljen svega nekoliko metara ili pak stotinama kilometara. 26.2.3.5 Daljinsko prijavljivanje Okruženje pod Unixom sadrži Berklijeve daljinske komande. One su poznate kao r* komande (engl. r*commands), jer sve poèinju slovom „r”. Te komande imaju razne funkcije na udaljenim raèunarima povezanim s vašim raèunarom preko TCP/IP protokola. Trenutno je za nas najzanimljivija komanda rlogin pomoæu koje se može daljinski prijaviti na raèunar. Postoje brojni razlozi za prijavljivanje na udaljeni raèunar pod Unixom u TCP/IP mreži. Pomoæu komande rlogin, prijavljujete se na udaljene raèunare kao da sedite za njima. Komanda glasi ovako: $ rlogin racunar Komanda rlogin šalje udaljenom raèunaru korisnièku lozinku i informacije o vrsti terminala na osnovu promenljive TERM. Na udaljeni terminal se možete prijaviti i s drugaèijim korisnièkim imenom i lozinkom. To se postiže pomoæu opcije -l u okviru komande rlogin. Na primer, da biste se prijavili na raèunar pod nazivom gilligan pomoæu imena skipper, unesite sledeæu komandu: $ rlogin -l skipper qilligan Ovakva prijava se razlikuje od Telneta, jer Telnet omoguæuje daljinski pristup raèunarima pod razlièitim operativnim sistemima. Telnet ne prosleðuje informacije o vašem okruženju udaljenom raèunaru, dok komanda rlogin to èini. Ponekad ne morate uneti lozinku kada se daljinski prijavljujete na raèunar pomoæu komande rlogin, a ponekad i morate. Pored toga, ponekad se uopšte neæete moæi prijaviti jer u bazi podataka s lozinkama udaljenog raèunara nema podataka o vama. Kada postoji odgovarajuæa odrednica u bazi podataka s lozinkama i lokalni raèunar je naveden u datoteci /etc/hosts.equiv udaljenog raèunara, biæe vam dozvoljen pristup jer udaljeni raèunar „poznaje” lokalni. Daljinsko prijavljivanje ne zahteva lozinku i ako se ime lokalnog raèunara ne nalazi u datoteci /etc/hosts.equiv, ali red u datoteci .rhosts u matiènom direktorijumu za prijavljivanje na udaljenom raèunaru sadrži naziv lokalnog raèunara (ako je korisnièko ime isto kao na lokalnom raèunaru, ili ako su navedeni i naziv lokalnog raèunara i korisnièko ime). ALEXA 2002

22/845

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

Ukoliko zaista postoji odrednica u bazi podataka s lozinkama na udaljenom raèunaru, ali datoteka /etc/hosts.equiv ne sadrži naziv lokalnog raèunara i datoteka .rhosts u matiènom direktorijumu za prijavljivanje na udaljenom raèunaru ne sadrži odgovarajuæi red, udaljeni raèunar æe tražiti lozinku. Ovlašæenja æe vam biti ogranièena èak i ako unesete odgovarajuæe korisnièko ime i lozinku, pa neæete moæi daljinski da pokrenete odgovarajuæe procese. Ako se pomoæu komande rlogin prijavljujete na raèunar koji vaš raèunar ne prepoznaje, vaš raèunar æe pretražiti bazu podataka, a potom vam proslediti poruku da udaljeni raèunar nije naðen, kao što je prikazano: $ rlogin gilligan gilligan: unknown host

26.3 PRIJAVLJIVANJE ZA RAD U NetWareu Poslednji odeljak u ovom poglavlju bavi se problemima s prijavljivanjem u NetWareu. Prvo æemo se pozabaviti uslugom Novell Directory Services i alatkama koje u velikoj meri olakšavaju prijavljivanje u više razlièitih resursa. Potom sledi uputstvo za prijavljivanje u NetWare i rešenja problema sa prijavljivanjem. 26.3.1 NOVELL DIRECTORY SERVICES U poglavlju 5 bilo je više reèi o usluzi Novell Directory Services (NDS). Važno je znati da NDS dozvoljava da mrežni objekti (poput korisnika, štampaèa, datoteka itd.) budu smešteni bilo gde u mreži. Na taj naèin korisnici i aplikacije lako pronalaze resurse. Prilikom prijavljivanja u NDS, korisnik vidi èitavu strukturu stabla direktorijuma. To znaèi da se manji objekti nalaze ispod velikih. Na primer, korisnici i èvrsti diskovi su navedeni ispod imena raèunara. Ispod èvrstih diskova nalaze se datoteke (slika 26.7).

Server Korisnici Aplikacije Datoteke Izveštaji Nacrti Tabele FY2001 FY2002 SLIKA 26.7 Korisnici NDS-a vide mrežne resurse u vidu strukture stabla. ALEXA 2002

23/846

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

Firma Novell je pojednostavila prijavljivanje u mrežu alatkama Novell Single Sign-on (NSSO) Bundle i NDS Authentication Services (NDS-AS) 3.0. Oba proizvoda se mogu koristiti u sprezi sa alatkom NDS eDirectory. NSSO Bundle sadrži dva proizvoda za prijavljivanje: ¦ Novell Single Sign-on 2.0 ¦ v-GO za Novell Single Sign-on Pomoæu alatke NSSO Bundle može se pristupiti veæini aplikacija pod Windowsom, na Webu i na matiènim raèunarima. NDS-AS pak omoguæava i identifikaciju korisnika na razlièitim platformama i upotrebu starih aplikacija, bez obzira na to da li koriste NSSO Bundle. NSSO Bundle i NDS-AS se mogu koristiti za prijavljivanje na više razlièitih platformi, ukljuèujuæi i: ¦ Windows 2000 i NT ¦ OS/390 ¦ Solaris ¦ HP-UX ¦ AIX ¦ Linux ¦ Radius ¦ Internet Information Server (IIS) NSSO Bundle prima pokušaje prijavljivanja na radnoj stanici ili udaljenom raèunaru i snima lozinke i šifrovane datoteke u SecretStore - zaštiæenu lokaciju u NDS-u. Kada korisnik dospe do aplikacije ili Web lokacije zaštiæene lozinkom, traži se odgovarajuæe ime i lozinka od usluge SecretStore i automatski se unosi. Pored toga, alatka NSSO Bundle omoguæava upravljanje lozinkama i prijavljivanjem, a lozinke se mogu birati, menjati i resetovati. Administratori ne moraju da rade s više lozinki za svakog korisnika. Oni mogu da upravljaju veæinom korisnièkih parametara sa centralne konzole. Prednost alatke NSSO Bundle je ta da korisnici ne moraju da vode raèuna o nekoliko lozinki. Bezbednost mreže je veæa, jer se lozinke reðe pišu na papiriæe i gube. Prijavne informacije šifrira alatka Novell International Cryptographic Infrastructure (NICI). Ako se korisnik udalji od raèunara, èuvar ekrana (NDS Screen Saver) zahteva od korisnika da se ponovo prijavi. NDS-AS poveæava stepen bezbednosti NDS-a zahvaljujuæi sledeæim funkcijama: ¦ otkrivanje uljeza ¦ pravila za upotrebu lozinki ¦ spreèavanje korisnika da upotrebljavaju druge platforme. NDS-AS je serverska aplikacija koja štiti mrežu tako što hakerima onemoguæava pristup lozinkama preko radnih stanica ili udaljenih konzola. 26.3.2 PRIJAVLJIVANJE Prijavljivanje na NetWare server je jednostavan. Unese se korisnièko ime i lozinka u okvir za dijalog i pritisne se dugme Login. NetWare nudi još dva naèina prijavljivanja: prijavljivanje na više servera i prijavljivanje s komandne linije. ALEXA 2002

24/847

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

26.3.2.1 Više servera Ako želite da se prijavite na više servera u NetWare Access Manageru, otvorite meni Server i izaberite opciju Login (Multiple Servers). U prozoru alatke NetWare Login Manager pojaviæe se spisak servera pod NetWareom na koje se možete prijaviti. Postupite na sledeæi naèin: 1. Podrazumeva se da je ukljuèena opcija za ponovnu upotrebu prethodno unete lozinke i korisnièkog imena (Reuse Login Name and Password). Na taj naèin se možete prijaviti na više servera pomoæu jedne kombinacije lozinke i korisnièkog imena. Ako na svakom serveru imate razlièitu kombinaciju, poništite izbor ove opcije. 2. Možete se prijaviti na više servera na dva naèina: ¦ Ukoliko hoæete da se prijavite na odabrane servere, izaberite ih sa spiska i pritisnite dugme Login. ¦ Kada se prijavljujete na sve prikazane servere, pritisnite opciju Login (All Servers). 3. U zavisnosti od toga da li æete koristiti istu kombinaciju korisnièkog imena i lozinke na svim serverima, morate uèiniti sledeæe: ¦ Ako ste ukljuèili opciju Reuse Login Name and Password, unesite podat-ke i pritisnite dugme Login. ¦ Kada je ova opcija iskljuèena, pojaviæe se polja u koja æete uneti posebne lozinke i korisnièka imena za svaki server. 4. U prozoru Message pojaviæe se uspešni i neuspešni pokušaji prijavljivanja. 5. Pritisnite OK. 6. Otvorite meni Server i izaberite opciju Exit u prozoru aplikacije NetWare Login Manager. 26.3.2.2 Prijavljivanje sa komandne linije Možete se prijaviti na NetWare server s komandne linije klijentskog raèunara pod Unixom ili Linuxom. Zadajte komandu nwlogin i koristite sledeæu sintaksu: nwlogin [-p] server [/korisnik] Korisnièko ime se aktivira tek kada je navedeno u komandi nwlogin. Ako nije definisano korisnièko ime, komanda nwlogin koristi prijavno ime klijentskog raèunara. Ova komanda zahteva da unesete lozinku za NetWare, a zatim se pomoæu nje prijavljuje na definisani NetWare server. Nakon provere korisnièkog imena i lozinke prijavljujete se na server. Ako je prijava uspešna, ne prikazuju se nikakvi rezultati. Neke opcije komande nwlogin su: ¦ -p Poništava upit i koristi sledeæi red komande kao lozinku u NetWareu. ¦ server Ime servera datoteka na koji se prijavljujete. ¦ korisnik Korisnièko ime u NetWareu. Ako ovaj parametar nije definisan, koristi se trenutni naziv klijentskog raèunara. ALEXA 2002

25/848

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

26.3.3 PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM U NETWAREU U mešovitom okruženju korisnici jedne vrste operativnog sistema (na primer, Windowsa) pristupaju resursima na serveru koji radi pod drugim operativnim sistemom (na primer, NetWareom). Oèigledno je da u takvom okruženju postoji moguænost pojave problema s prijavljivanjem. Jedno je kada programeri i inženjeri pokušavaju da otklone probleme sa povezivanjem raèunara koji rade pod istim operativnim sistemom, a sasvim drugo kada treba spojiti dva razlièita operativna sistema. Evo nekih uobièajenih problema u mešovitom okruženju Windowsa i NetWarea. SIMPTOM 26.14 Imam problema s prijavnim skriptovima. Ako se povezujete s NetWare serverom, ili koristite aplikaciju NetWare Client Services, verovatno primenjujete NetWareov prijavni skript, buduæi da je to jedini naèin za uspostavljanje okruženja i korisnièkih parametara. Evo uobièajenih grešaka u vezi sa skriptovima: ¦ Greška u mapiranju zbog dupliranja slovne oznake diska Ukoliko se pojavi poruka o grešci usled pokušaja mapiranja mrežnog ureðaja koji ne radi pod NetWareom, verovatno skript pokušava da mapira veæ mapirani disk. ¦ Komanda ENDIF ne radi Ako skript radi pod aplikacijom Client Services for NetWare (CSNW) ili Gateway Services for Netware (GSNW) i skript sadrži komandu ENDIF, pojaviæe se poruka da red nije proèitan. Razlog je što se pomenuta komanda može koristiti samo u skriptovima na klijentskim raèunarima pod NetWareom. Ako koristite CSNW i GSNW, upotrebite komandu END umesto ENDIF. SIMPTOM 26.15 Imam problema s mešovitim okruženjem. Navešæemo nekoliko problema koje može da prouzrokuje mešovito okruženje: ¦ Nov skript ne funkcioniše Ako je skript nov, moguæe je da još nije dospeo do upravljaèa domena. Saèekajte da se NTdomen replicira, odnosno da se domen 2000/.NET sinhronizuje. Ukoliko hoæete da ubrzate sinhronizovanje, unesite sledeæu komandu u komandni odzivnik: net accounts /sync ¦ Proverite ovlašæenja Ako se prijavni skript nalazi na serveru s NTFS sistemom datoteka, korisnik kome pripada skript mora imati ovlašãenja da èita dokumente. Ovo treba da proverite ako se poruka o grešci ne pojavljuje kada skript zakaže, a korisniku nisu dodeljena ovlašcenja za èitanje. SIMPTOM 26.16 Imam problema s komandom Net Use. Komanda Net Use može biti uzrok problema u radu operativnih sistema Windows i NetWare. Èesto se javljaju poruke o pogrešnoj mrežnoj lozinki. Meðutim, nije u pitanju neispravnost lozinke, nego konfiguracija NetWarea. Problem se lako otklanja u datoteci Startup.ncf. Ako u njoj postoji red SET ENABLE IPX CHECKSUMS=2, izmenite vrednost 2 u 0. To se dešava zato što NetWare koristi kontrolne brojeve, a Windows ne. Vrednost 2 nalaže klijentskom raèunaru da upotrebi kontrolne brojeve, dok ih vrednost 0 iskljuèuje. Kao i prilikom otklanjanja drugih nedostataka, treba na više mesta potražiti ALEXA 2002

26/849

POGLAVLJE 26

PROBLEMI S PRIJAVLJIVANJEM

uzrok problema s prijavljivanjem. Uvek zapoènite s jednostavnim moguænostima - na primer, da li je pritisnut taster CAPS LOCK, ili je tastatura iskopèana. To su gotovo banalni uzroci, ali se iznenaðujuæe èesto dešavaju. Problemi su najèešæi u mešovitim okruženjima. Bez obzira na mrežnu konfiguraciju, treba uvek dvaput proveriti sve parametre i uveriti se da je sve ispravno podešeno.

Dodatni izvori informacija SAMBA. http://samba.anu.edu.au/samba/ Novell: www.novell.com Microsoft: www.microsoft.com Linux: www.Iinux.org, www.linux.com, www.linuxjournal.com

ALEXA 2002

27/850

27 POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI PREGLED POGLAVLJA Analiza protokola . . . . . . . . . . . . . 852 Alatke za nadgledanje mreže . . . 852 Mrežni trendovi . . . . . . . . . . . . . . . . 858 Prikupljanje informacija . . . . . . . . 858 Pregled rezultata . . . . . . . . . . . . . . 860 Dodatna statistika . . . . . . . . . . . . . 862 Bezbednost prikupljenih informacija . . . . . . . . . . . . . . . .864 System Monitor . . . . . . . . . . . . . . . 865

U

Uska grla i podešavanje parametara . . . . . . . . . . . . . . . . 865 Odabir raèunara . . . . . . . . . . . . . . . . .866 Performanse memorije . . . . . . . . . . 866 Performanse diska . . . . . . . . . . . . . . 869 Performanse procesora . . . . . . . . 871 Mrežne Performanse . . . . . . . . . . . . 873 Dodatni izvori informacija . . . . . . 875

mrežnom radu je verovatno najteže uoèiti ispravno i neispravno ponašanje. Mreže su èesto složena okruženja u kojima je gotovo nemoguæe predvideti zahteve svake radne stanice (ili utvrditi kako æe se mreža ponašati u svim uslovima). Da bi se otklonili mrežni problemi najèešæe se porede postojeæe performanse sa poznatim etalonom (ispravnim ponašanjem), odnosno performansama, (engl. baseline). Na taj naèin se identifikuje „normalno” ponašanje konkretne mreže. Ako mrežne performanse ne zadovoljavaju utvrðene standarde, administrator ili tehnièar mogu da izmere razliku u ponašanju, pa èak i da nadograde mrežu na osnovu dobijenih podataka. Pre svega treba utvrditi i održavati standardno ponašanje. Èesto se mreže stvaraju bez oslanjanja na standarde. Da stvar bude gora, standardi se ne ažuriraju tokom rasta i izmena mreže. Kada se javi problem (kao što su loše performanse usled prevelikog protoka podataka), tehnièari moraju konkretno da ga definišu. U ovom poglavlju naglašavamo koliko su važni mrežni standardi, a biæe reèi i o raznim metodama upotrebe standarda pomoæu softvera za analiziranje protokola Observer Suite, kao i o alatki System Monitor na Windowsu 2000. ALEXA 2002

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

27.1 ANALIZA PROTOKOLA Uvek je važno da što pre napravite etalon ponašanja, bilo da pravite sasvim novu mrežu ili preuzimate ulogu administratora. Etalon ponašanja definiše karakteristike mrežnih performansi prilikom normalnog rada. Kada se ukaže problem, možete ga brzo izolovati ako uporedite trenutne performanse sa etalonom ponašanja. Ukoliko želite da nadogradite mrežu, obavezno utvrdite etalon ponašanja pre i posle nadogradnje - na taj naèin æete dobiti odliènu predstavu o izmenama performansi. Na primer, ako kontrolišete mrežne performanse u najprometnijem delu dana (ili nedelje), ne možete oèekivati „normalne” vrednosti. Takoðe, ne možete smatrati etalonom standardnog ponašanja podatke dobijene tokom nekoliko radnih dana. Izdvojite podatke dobijene barem tokom jedne radne nedelje, kada je „fluktuacija posla uobièajena”. Što je veæi uzorak (nekoliko nedelja ili mesec dana), to bolje. Možete odštampati podatke u tekstualnom i grafièkom formatu i èuvati ih kao mrežnu dokumentaciju. Kada se pojavi problem, obavite ista merenja i proverite koji podaci zadovoljavaju zahteve etalona standardnog ponašanja, a koji ne. Recimo da prilikom uobièajenog rada iskorišæenje mreže u drugom segmentu nikada ne prelazi 20 procenata, a stopa grešaka nije veæa od 2 procenta. Ako otkrijete da je iskorišæenje mreže najednom skoèilo na 65 procenata, a stopa grešaka na 12 procenata, verovatno bi se tim segmentom trebalo više pozabaviti. Sigurno razumete da se ovakve informacije zaista isplate prilikom otklanjanja problema. Ukoliko utvrdite da je protok podataka u posmatranom segmentu porastao zbog veæeg broja korisnika, imaæete potrebne informacije na osnovu kojih æete predložiti nadogradnju mreže. 27.1.1 ALATKE ZA NADGLEDANJE MREŽE Kada shvatite koliko je važan etalon standardnog ponašanja, trebalo bi da odluèite koji su statistièki podaci potrebni za njega. Analitièki alati poput analizatora protokola mogu da obuhvate i snime ogroman broj podataka, pa je korisno izdvojiti najbitnije podatke. 27.1.1.1 Iskorišæenost mreže Iskorišæenost (engl. utilizalion) je procentualno izražen broj bitova koji putuju mrežom podeljen sa ukupnim brojem bitova koji mreža može da prenese. Brojilac se obièno naziva protok (engl. throughput), a imenilac propusni opseg (engl. bandwidth) mreže. Formula bi izgledala ovako: Iskorišæenost = (Protok / Propusni opseg) x 100% Na primer, ako mreža ima propusni opseg od 100 Mb/s, a trenutni protok je 50 Mb/s, iskorišæenost mrežeje 50 procenata (50/100 x 100%). Može se reæi i da je 50 procenata propusnog opsega iskorišæeno. To je prihvatljivo u token ring mreži, ali je verovatno isuviše veliki protok za Ethernet mrežu (velika iskorišæenost može da smanji performanse usled prevelikog broja sukoba). Podaci o iskorišæenosti mreže su veoma važni administratorima. Ako se suviše podataka prenosi mrežom, mreža biva zasiæena a podaci se ponekad ALEXA 2002

2/852

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

oštete. Na primer, kada jedna radna stanica emituje poruke, to može zauzeti èitav propusni opseg i spreèiti druge korisnike da šalju ili primaju podatke. Iskorišæenost mreže se najèešæe izražava u vidu minimalne, maksimalne i srednje vrednosti. Dobro je znati da je ponekad dozvoljena veæa aktivnost mreže, ali da iskorišæenost uglavnom ne bi trebalo da prelazi vrednosti odgovarajuæe za tu mrežnu arhitekturu. Pomenuti procenti iskorišæenosti se razlikuju za Ethernet mreže i token ring mreže. Primera radi, kada je proseèna iskorišæenost mreže 30 procenata, trebalo bi izdeliti Ethernet mrežu, ali token ring mreža može da izdrži iskorišæenost od 65 do 75 procenata pre deljenja. Imajte na umu da su ovo samo opšti saveti. Postoje klijentsko-serverska okruženja sa ogranièenim brojem stanica èije je iskorišæenje 90 procenata. Do sukoba koji ogranièavaju iskorišæenje najèešæe dolazi usled prevelikog broja stanica. Neki analizatori omoguæavaju da sagledate koji protokol koliko iskorišæava mrežu, pa se tako može uoèiti koji protokol zagušuje propusni opseg. Provera i skorišæenosti mreže Iskorišæenost mreže se može proveriti veoma jednostavno pomoæu alata kao što je Observer Suite. Samo pritisnite dugme Utilization History (UH), pa æe se pojaviti istoimeni okvir za dijalog (slika 27.1). Prikaz se ažurira u proseku svakih 30 sekundi. Na slici je prikazano da je najveæa iskorišæenost tokom kratkog testiranja bila 10 procenata, dok je proseèna iskorišæenost bila samo 0,2 procenta. Prikaz u prozoru Utilization History se može izbrisati pomoæu dugmeta Clear. Pritisnite opciju File, a zatim stavku Save Mode i Comma Delimited Format na glavnom meniju ovog programa i snimiæete podatke u datoteku s vrednostima razdvojenim zarezima.

SLIKA 27.1 Iskorišãenost je upotrebljeni procenat propusnog opsega. Provera efikasnosti Test Efficiency History u okviru programa Observer Suite daje prikaz trenutne efikasnosti lokalne mreže. Ovaj alat se uglavnom koristi za utvrðivanje efikasnosti (ili neefikasnosti) izmena u mrežnoj konfiguraciji i parametrima. Mnogi administratori koriste ovaj alat i pre i posle izmene mreže. Ako se efikasnost smanji, znate da je izmena smanjila moguænost prenosa podataka kroz lokalnu mrežu.Ukoliko se efikasnost poveæa, lokalna mreža sada može da prenese više podataka. Pritisnite dugme Efficiency History (EH) i pojaviæe se istoimeni okvir za dijalog (slika 27.2). Na slici je efikasnost lokalne mreže oko 97 procenata (9,7 Mb/s u segmentu od 10 Mb/s). ALEXA 2002

3/853

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

SLIKA 27.2 Efikasnost je trenutna moguãnost prenosa podataka u lokalnoj mreži. Na osnovu nje se utvrðuje da li je mreža uspešno ažurirana. Kada aktivirate ovaj program, testiranje se obavlja svakih 10 sekundi. Test se sastoji od toga da Observer u lokalnu mrežu pošalje 70 paketa podataka ako se testira Ethernet mreža i Fast Ethernet (ili 30 paketa ako je reè o token ring mreži). Paketi mere propusnu moæ lokalne mreže. Rezultati se prikazuju u megabitima po sekundi (Mb/s). Program Efficiency History generiše mali mrežni protok, i nema znaèajnog uticaja na opšte mrežne performanse. 27.1.1.2 Uzorci prenosa Analiziranjem uzoraka prenosa u mreži, administrator dobija dodatne kljuène informacije. Tako se otkrivaju segmenti (i posebne radne stanice) koji proizvode prevelik prenos i izazivaju loše performanse. Na primer, ako dve stanice zagušuju mrežni segment, možda administrator treba da ih razdvoji na dva razlièita segmenta. Analizirajte mrežni prenos na osnovu broja okvira i njihove proseène dužine da biste utvrdili vrstu podataka koji se prenose mrežom. Kraæi okviri ukazuju na velik broj upita bazama podataka, dok duži okviri mogu da znaèe prenos datoteka. Kada znate kakvi podaci teku mrežom (i kada je najveæa mrežna aktivnost), možete organizovati izvršavanje odreðenih aktivnosti. Na primer, ako korisnik svakog jutra šalje datoteke drugom raèunaru, možda prenos treba organizovati noæu, kada je mreža manje aktivna. Najaktivnije stanice Pomoæni programi, kao što je Observer Suite, mogu da naprave spisak najaktivnijih stanica u mreži (engl. Top Talkers). Prikazuju se sve stanice u mreži, kao i statistièke informacije o neusmerenom slanju podataka i slanju podataka grupi raèunara (engl. Broadcast/Multicast). Lista prikazuje detaljne statistièke podatke koji mogu da ukažu na stanicu koja nekontrolisano šalje ili prima podatke, na oluju neusmerenih paketa ili na loše podešenu skretnicu. Pritisnite dugme Top Talker (TT), pa æe se pojaviti okvir za dijalog Top Talkers Statistics (slika 27.3). Stanice se prikazuju prema MAC (hardverskoj) adresi, ili prema IP adresi. Prikaz se menj a pritiskom na dugme MAC ili IP. Na primer, vidi se da stanica 192.168.168.6 pravi najveæi protok podataka, iza toga sledi neusmereno emitovanje podataka, sa adrese 255.255.255.255. ALEXA 2002

4/854

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

Da biste instalirali skretnicu i efikasnije podelili stanice, poslužite se informacijama iz liste najaktivnijih stanica. Kada instalirate skretnicu, upotrebite odgovarajuæu verziju programa Observer Suite da biste proverili koliko je ujednaèeno optereæenje prikljuèaka.

SLIKA 27.3 U okviru za dijalog Top Talkers Statistics možete identifikovati stanice koje uzrokuju najveãi protok podataka. Provera mrežne aktivnosti Prikaz mrežne aktivnosti (engl. Network Activity Display, NAD) takoðe je deo alata, na primer, pomoænog programa Observer Suite. On poredi iskorišæenost mreže i emitovanje sa standardnim protokom paketa. Na njemu vidite aktivnost mreže i moguæa buduæa usporenja zbog slanja podataka grupi èvorova ili neusmerenog emitovanja. Pritisnite dugme Network Activity Display (NAD), pa æe se pojaviti istoimeni okvir za dijalog (slika 27.4). Na slici je u èetiri kvadranta prikazano masovno slanje poruka, paketi podataka, iskorisæenost i oluja neusmerenih paketa.

SLIKA 27.4 Alatka Network Acivity Display prikazuje broj paketa podataka poslat grupi raèunara, neusmereno emitovanje i iskorišãenost Linije grafikona menjaju boju da bi se lakše pregledao mrežni rad. Ako je linija žuta. NAD prikazuje gotovo neaktivnu mrežu (ukupna iskorisæenost mreže je manja od 5 procenata). U ovom sluèaju procenat slanja podataka grupi ALEXA 2002

5/855

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

èvorova ili neusmerenog slanja podataka može biti veæi od uobièajenog protoka podataka. Meðutim, buduæi da se u tom sluèaju šalje mali broj podataka, ovo stanje mreže nije statistièki bitno. Ukoliko je deo linije na grafikonu zelen, mrežna aktivnost je uobièajena. Ako je deo linije crven. NAD vas obaveštava o postojeæem preoptereæenju - takvo stanje ne mora da bude problem, ali treba da budete obavešteni o njemu. Preoptereæenje se može tumaèiti na razlièite naèine, u zavisnosti od toga na kom segmentu linije se javilo. Uglavnom crvena linija znaèi da je prekoraèen prag optereæenja. Plave linije se javljaju na mestima gde prekoraèenje praga može prouzrokovati problem. Podrazumeva se da se crvene linije javljaju ako slanje podataka grupi èvorova ili neusmereno slanje podataka predstavlja više od 10 procenata ukupne iskorišæenosti mreže (ili ako iskorišæenost preðe 35 procenata). Podaci prikazani u okviru za dijalog Network Activity Display mogu se snimili u datoteku sa vrednostima razdvojenim zarezima ako se izabere opcija File, a zatim stavka Save Mode in Comma Delimited Format. Distribucija paketa prema velièini Funkcija Packet Size Distribution Statistics prikazuje sastav prenesenih podataka na svakoj stanici lokalne mreže, i naglašava šablon prenošenja podataka na svakoj od njih (na osnovu velièine paketa podataka). Te informacije mogu biti korisne prilikom brzog otkrivanja zastoja u mrežnom protoku i identifikovanja stanica ili skretnice koji uglavnom šalju male pakete, a ne velike. Pritisnite dugme Packet Size Distribution Statistics (SDS), pa æe se pojaviti istoimeni okvir za dijalog (slika 27.5). Za svaku stanicu dat je broj paketa, procentualni protok podataka i procenat paketa u sledeæim opsezima: ¦ 64 bajta ili manji ¦ 65 - 84 bajta ¦ 85 - 128 bajtova ¦ 129 - 512 bajta ¦ 513 - 1024 bajta ¦ 1025 bajtova ili veæi

SLIKA 27.5 Prikaz distribucije paketa prema velièini može biti koristan u definisanju protoka podataka svake stanice u lokalnoj mreži ALEXA 2002

6/856

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

27.1.1.3 Stopa grešaka Merenje i analiziranje grešaka u mreži takoðe je veoma važno. Raèunar koji šalje ošteæeni okvir mora ponovo da pošalje taj paket. Neispravan raèunar koji neprestano šalje pakete mogao bi da izazove nepotrebno velik protok podataka u mreži. Uvek bi trebalo obratiti pažnju na rastuæu stopu grešaka na odreðenim segmentima ili stanicama mreže, jer je to obièno prvi znak hardverskog problema (to mogu biti razvodnik, koncentrator, mrežna kartica i tako dalje). Analizator protokola može brzo da prikaže najèešæe greške koje ukazuju na mrežne probleme (u poglavlju 30 saznaæete više o otklanjanju problema pomoæu analizatora protokola). Provera paketa Pomoæni programi za analizu protokola kao što je Observer Suite, lako mogu da prikažu statistièke podatke o protoku paketa. Pitisnite dugme Packet Capture (PC) i otvoriæe se istoimeni okvir za dijalog. Grafièki prikaz se podrazumeva, ali vi ukljuèite spisak (List) da biste prikazali rezultate u tabelarnom obliku (kao na slici 27.6). Pored osnovnih podataka o protoku, pojaviæe se i spisak izgubljenih paketa i druge greške kao prilikom provere koda paketa (CRC), poravnanja (Alignment), i premalih okvira (Too small frames). Kada takve greške postanu ozbiljne, moraæete nešto preduzeti. Na primer, rastuæi broj izgubljenih paketa u mrežnom segmentu možda ukazuje na prevelik protok, i znaèi da je potrebno nadograditi mrežu.

SLIKA 27.6 Analizator protokola može brzo da izmeri uobièajene greške u prenosu. Provera vitalnih znakova Režim Network Vital Signs u programu Observer Suite, prikazuje trenutnu aktivnost i problematiène oblasti lokalne mreže. Pritisnite dugme Network Vital Signs i pojaviæe se okvir za dijalog Ethernet Vital Signs and Collision Expert (slika 27.7). Prikaz se sastoji od grafikona u razlièitim bojama. Kao i u prikazu Network Activity Display, boje imaju odreðena znaèenja. Žuta linija predstavlja neaktivnost. Drugim reèima, aktivnost je toliko niska da greške nisu statistièki bitne. Zelena boja prikazuje uobièajenu mrežnu aktivnost i broj grešaka. Crvena linija ukazuje na prevelik broj grešaka. Kada se javi crvena linija, plava linija povezuje grešku s moguæim uzroènikom ili posledicom na ekranu. Crvena linija se javlja kad: ALEXA 2002

7/857

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

SLIKA 27.7 Neki analizatori mogu da prikažu iskorišæenost mreže i uobièajene greške kako biste mogli brzo da ustanovite ozbiljnost situacije. ¦ Iskorišæenost prelazi 35 procenata. ¦ Kodovi za proveru podataka i paketi su premali - ne saèinjavaju više od 25 procenata ukupnog prenosa. ¦ Paketi su preveliki da bi saèinjavali preko 1 procenat ukupnog prenosa.

27.2 MREŽNI TRENDOVI Ukoliko želite da efikasno nadgledate lokalnu mrežu, èesto æete morati da pratite trendove mrežnog protoka tokom više dana, nedelja, pa èak i meseci. Umesto da sakupljate i pregledate statistike mrežnog rada, režim Network Trending u programu Observer Suite (zajedno s dodatkom Network Trending Viewer) omoguæava administratorima automatsko sakupljanje, snimanje, pregledanje i analiziranje statistièkih podataka o mrežnim trendovima tokom dužih perioda. To je osnovna funkcija programa Observer Suite za izradu standarda. Statistièki podaci se snimaju u formatu koji se lako komprimuje i pregleda na svakom raèunaru na koji je instaliran Observerov Network Trending Viewer. Prikupljene podatke možete prikazati u vidu grafikona ili spiska za celu mrežu ili za svaku stanicu ponaosob u svakom vremenskom periodu tokom kog su podaci sakupljani. Analiziranjem mrežnih trendova može se doæi i do tekstualnih izveštaja o uslovima mrežnog rada u nekoliko zasebnih perioda. 27.2.1 PRIKUPLJANJE INFORMACIJA Izrada etalona ponašanja mreže dugo traje, jer je etalon ponašanja mreže bolji ako su se podaci duže prikupljali. Kada se Observer Suite ukljuèi, pokrene se i kontrolna tabla za mrežne trendove (slika 27-8). Prikaz na kontrolnoj tabli stalno daje upozorenja o opštim mrežnim trendovima, mrežnim trendovima u vezi sa Internetom i stanju procesora na segmentu koji se nadgleda. Postoje dva indikatora (klizaèa) - jedan prikazuje mrežne trendove, a drugi trendove nadgledanja Interneta. Na primer, ako je interval prikupljanja podešen na jedan sat, klizaè æe za jedan sat preæi s leve strane trake nu desnu. Tako možete sagledati ALEXA 2002

8/858

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

podatke u bilo kom trenutku. Okno Network Trending sadrži sledeæe elemente: ¦ Interval Vremenski period za sakupljanje podataka. ¦ Stanice (Stations) Broj mrežnih stanica koje su prenosile podatke u definisanom intervalu.

SLIKA 27.8 Kada prouèavate i analizirate mrežu, pomoãu mrežnih trendova možete pratiti ponašanje lokalne mreže u odreðenom vremenu. ¦ Paketi (Packets) Broj paketa poslatih kroz mrežu u definisanom intervalu. ¦ Bajtovi (Bytes) Broj bajtova poslatih kroz mrežu u definisanom intervalu. ¦ Poèetak (Start Time) Poèetak definisanog intervala. ¦ Kraj (End Time) Kraj definisanog intervala. ¦ Trenutno vreme (Current Time) Trenutno vreme. Okno Internet Observer Trending sadrži sledeæe elemente: ¦ Parovi (Pairs) Broj parova stanica u mreži koje su razmenile podatke pomoæu IP protokola u definisanom intervalu. ¦ Paketi (Packets) Broj IP paketa poslatih kroz mrežu u definisanom intervalu. ¦ Bajtovi (Bytes) Broj bajtova u okviru IP paketa u mreži u definisanom vremenskom intervalu. ¦ Poèetak (Start Time) Poèetak definisanog intervala. ¦ Kraj (End Time) Kraj definisanog intervala. ¦ Trenutno vreme (Current Time) Trenutno vreme. Postoje i èetiri meraèa: ¦ Paketi u sekundi (Packets per second, Pkt/s) Prikazuje trenutnu i arhiviranu brzinu prenosa paketa u sekundi (potonja se pokazuje ispod meraèa). ¦ Bajtovi u sekundi (Bytes per second, B/s) Prikazuje trenutnu i arhiviranu brzinu prenosa bajtova u sekundi (potonja se pokazuje ispod meraèa). ¦ Iskorišæenost propusnog opsega (Bandwidth Utilization, Util) Prikazuje trenutnu iskorišæenost propusnog opsega nadgledanog segmenta i arhivirane podatke ispod meraèa. ALEXA 2002

9/859

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

¦ Iskorišcenost procesora (Processor Utilization, CPU) Prikazuje trenutnu iskorišæenost procesora lokalnog (ili nadgledanog) raèunara i arhivirane podatke ispod meraèa. S desne strane meraèa nalaze se još èetiri elementa: ¦ Stanice (Stations) Broj mrežnih stanica koje prenose podatke tokom definisanog vremenskog intervala za praæenje mrežnih trendova. ¦ Protokoli (Protocols) Broj mrežnih protokola tokom definisanog vremenskog intervala za praæenje mrežnih trendova. ¦ Paketi (Packets) Broj poslatih paketa u mreži tokom definisanog vremenskog intervala za praæenje mrežnih trendova. ¦ Bajtovi (Bytes) Broj poslatih bajtova tokom definisanog vremenskog intervala za praæenje mrežnih trendova. U programu Observer Suite možete prilagoðavati praæenje mrežnih trendova dodajuæi ili ureðujuæi IP potprotokole (koji æe biti obuhvaæeni analizom), možete menjati datume i vreme praæenja trendova, i definisati vremenske intervale za prikupljanje podataka. 27.2.2 PREGLED REZULTATA Kada sakupite podatke za izradu etalona ponašanja, moraæete da ih obradite i analizirate da biste doneli zakljuèke i dokumentovali ih. Podaci o mrežnim trendovima dostupni su u okviru za dijalog Network Trending Viewer programa Observer Suite. Network Trending Viewer može da prikaže prikupljene statistièke podatke u obliku grafikona ili spiska, za celu mrežu, ili za svaku mrežnu stanicu ponaosob u bilo kom trenutku. Okvir za dijalog Network Trending Viewer se otvara pritiskom na istoimeno dugme (slika 27.9).

SLIKA 27.9 Nakon praãenja trendova možete pregledati rezultate (kao što su najaktivnije stanice) za odreðene dane. Na levoj strani okvira za dijalog dat je hijerarhijski prikaz u vidu stabla dostupnih podataka o mrežnim trendovima. Na slici su dostupni podaci za sredu, 9. januar 2002. (Wednesday, January 9. 2002). Grane èija se korenska odrednica završava sa "Observer" ili "Probe", sadrže podatke o mrežnim trendovima. Grane koje se završavaju sa "(Internet)" sadrže podatke iz Internet Observera. Grane koje ALEXA 2002

10/860

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

se završavaju sa "(Switch)" sadrže podatke o skretnici. Ikonice na levoj strani radne površine nude statistièku obradu podataka, ukljuèujuæi i: ¦ Vreme aktivnosti stanice (Station activity time) Prikazuje vreme kada je svaka stanica prvi i poslednji put primeãena u lokalnoj mreži. ¦ Najaktivnije stanice (Top talkers) Daje spisak svih primljenih i poslatih paketa i bajtova svake pojedinaène stanice (slika 27.9). ¦ Distribucija paketa prema velièini (Packet size distribution) Prikazuje distribuciju paketa prema velièini. ¦ Iskorišèenost propusnog opsega (Bandwidlh utilization) Ova funkcija prikazuje iskorišæenost propusnog opsega (maksimalnu, proseènu i minimalnu vrednost) odreðenog dana (ili više odreðenih dana). ¦ Iskorišæenost propusnog opsega usmerivaèa (Router bandwidth utilization) Prikazuje iskorišæenost propusnog opsega usmerivaèa u vidu broja paketa ili procenta. Upamtite da prethodno morate izabrati usmerivaè i njegovu brzinu u režimu Router Observer da bi ovi statistièki podaci bili prikazani u pomenutom okviru za dijalog. Takoðe morate odabrati usmerivaè sa spiska. ¦ Protokoli (Protocols) Prikazuje mrežne protokole. Dostupni su TCP/IP, IPX/SPX, NetBIOS (ukljuèujuæi i NetBEUI), AppleTalk, DENET, SNA i drugi (Other). ¦ TCP/IP potprotokoli (TCP/IP Subprotocols) Ova opcija prikazuje potprotokole TCP/IP prema tipu. Dostupni tipovi su: ARP, RARP, IP, TCP, UDP, ICMP i drugi (Other). ¦ IPX potprotokoli (IPX Subprotocols) Ova opcija prikazuje potprotokole IPX/SPX prema tipu. Dostupni tipovi su: SPX, IPX, SAP, NCR RIP, NetBIOS Diagn (Diagnostic), WatchDog, Serializ (Serialization) i drugi (Other). ¦ IP aplikacije (IP Applications) Prikazuje izmenljive IP aplikacije (zasnovane na prikljuècima). Podešavaju se u okvirima za dijalog režima Network Trending Setup. ¦ Greške (Errors) Prikaz zavisi od topologije podataka o mrežnim trendovima (kao što su greške token ringa, Etherneta ili FDDI okvira).

SLIKA 27.10 Pomoãu alatki za crtanje grafikona možete lako uporediti mrežne trendove. ALEXA 2002

11/861

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

Pregledom statistièkih podataka možete identifikovati stanice koje troše neuobièajeno mnogo mrežnog vremena, šalju neuobièajeno velike (ili male) pakete, koriste neoèekivane protokole, prave greške i tako dalje. Na primer, ako izaberete odreðenu stanicu u levom oknu (00:10:75:00:7F:13), distribuciju paketa prema velièini (Packet Size Distribution, SDS), i prikaz u obliku stubièastih grafikona (Alternate Columns Graph, slika 27.10), lako æete videti da je ta stanica uglavnom koristila pakete velièine 129-512 bajtova. Niz ikonica pri vrhu radne površine predstavlja dostupne opcije, a njima birate naèin prikazivanja mrežnih trendova (grafikoni, meraèi ili spiskovi), izrade i štampanja izveštaja i tako dalje. 27.2.3 DODATNA STATISTIKA Iako statistièki podaci poput protoka podataka i merenja grešaka mogu biti korisni prilikom izrade etalona ponašanja mreže, i mnogi drugi atributi mrežnih performansi se mogu meriti i standardizovati. Pomoæu programa Observer Suite možete meriti performanse mrežnih usmerivaèa, Weba i Interneta. 27.2.3.1 Performanse usmerivaèa Program Observer Suite može da radi u režimu Router Observer kojim se meri iskorišæenost jednog ili više usmerivaèa u realnom vremenu. Na taj naèin možete brzo utvrditi uska grla, i ustanoviti da li usmerivaè zagušuju ulazni ili izlazni paketi (ili oba). Ako pogledate arhivirane podatke, ustanoviæete da li je u pitanju hronièan problem za èije otklanjanje je neophodna brža veza, ili je možda reè o kvaru. Observer pasivno meri rad usmerivaèa i ne utièe na njegove performanse. Router Observer se ukljuèuje pritiskom na istoimenu funkciju na paleti sa alatkama u Observeru. U okviru za dijalog Router Observer prikazani su brzina protoka paketa u sekundi, broj bajtova u sekundi i procenat iskorišæenosti izabrane IP adrese usmerivaèa. 27.2.3.2 Web Observer Režim Web Observer nadgleda protok ulaznih i izlaznih podataka na Web serveru. Observer nadgleda sve podatke na prikljuèku 80 (podrazumevanom za protok Web podataka), odnosno sve ulazne i izlazne podatke na prikljuèku definisanog ureðaja. Web Observer se pokreæe pritiskom na istoimeno dugme. Pojaviæe se okvir za dijalog Web Observer (slika 27-11). Na glavnom prozoru se vidi adresa Web servera i meraè brzine odgovora prilikom testa ICMP Ping. Ukoliko server prekine rad, meraè signalizira prekid veze. Pritisnite dugme Setup i izaberite opcije: ¦ Opcijom Select a Web server from the list birate IP adresu servera ukljuèujuæi i njegovo alternativno ime i napomene. ¦ U okviru Remove inactive IP addresses after (min) definišete vreme nakon èijeg isteka se IP adrese uklanjaju zbog neaktivnosti. Web Observer sadrži sledeæe elemente: ¦ Stanice (Stations) Broj stanica koje su razmenile podatke sa izabranim serverom za vreme rada Web Observera, umanjen za broj stanica èije su IP adrese uklonjene. ALEXA 2002

12/862

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

SLIKA 27.11 Pomoãu alata kao što je Web Observer možete standardizovati rad Web servera. ¦ Paketi (Packets) Ukupan broj ulaznih i izlaznih paketa definisanog servera za vreme rada Web Observera. ¦ Bajtovi (Bytes) Ukupan broj ulaznih i izlaznih bajtova odreðene stanice za vreme rada Web Observera. ¦ Server (Server) Prikazuje naziv, IP adresu i MAC (hardversku) adresu odreðenog Web servera. ¦ Proseèan broj paketa u sekundi (Overall average packets per second) Prikazuje proseèan broj paketa u sekundi koji Web server obradi. ¦ Proseèan broj bajtova u sekundi (Overall average bytes per second) Prikazuje proseèan broj bajtova u sekundi koji Web server obradi. ¦ Proseèna iskorišæenost (Overall average utilization) Prikazuje proseènu iskorišæenost izabranog Web servera. U donjem okviru Observer daje spisak IP adresa koje trenutno komuniciraju sa Web serverom i navodi sledeæe informacije: ¦ Alternativno ime (Alias) Naziv dodeljen stanici u režimu Discover Network Names. ¦ IP adresa (IP Address) IP adresa stanice. ¦ Adresa (Address) MAC (hardverska) adresa stanice. ¦ Ulazni paketi (In packets) Broj paketa koje odreðeni Web server šalje stanici. ¦ Ulazni bajtovi (In bytes) Broj bajtova koje odreðeni Web server šalje stanici. ¦ Izlazni paketi (Out packets) Broj paketa koje stanica šalje definisanom Web serveru. ¦ Izlazni bajtovi (Out bytes) Broj bajtova koje stanica šalje definisanom Web serveru. ¦ Ukupan broj paketa (Total packets) Ukupan broj paketa razmenjenih izmeðu stanice i Web servera. ALEXA 2002

13/863

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

¦ Ukupan broj bajtova (Total bytes) Ukupan broj bajtova razmenjenih izmeðu stanice i Web servera. ¦ Procentualna iskorišcenost ulaza (In % util) Ukupna procentualna iskorišæenost protoka od stanice do Web servera. ¦ Procentualna iskorišcenost izlaza (Out % util) Ukupna procentualna iskorišæenost protoka od Web servera do stanice. 27.2.3.3 Internet Observer U režimu Internet Observer nadgledate protok podataka izmeðu Interneta i lokalne mreže. Možete pratiti ukupnu upotrebu Interneta, ili se usredsrediti na jednu ili više stanica. Upotrebu Interneta je moguæe pratiti i prema potprotokolima (na primer, da biste proverili koliki procenat podataka sa Interneta koristi WWW ili POP poštu). Upotreba Interneta se može pratiti u prikazima Internet Patrol, IP Pairs (Matrix) i IP SubProtocols. Internet Observer se pokreæe pritiskom na istoimeno dugme na glavnoj paleti sa alatkama. Pojaviæe se okvir za dijalog Internet Observer. U prikazu Internet Patrol vidi se protok podataka izmeðu hardverske (MAC) adrese i IP adrese na sloju 3. Ukoliko je hardverskoj adresi dodeljeno alternativno ime, ono æe se pojaviti umesto prave MAC adrese. IP adrese odredišnih lokacija se prevode u imena pomoæu DNS-a. Ovaj režim je najbolji za nadgledanje protoka podataka od lokalne mreže ka Internetu i obrnuto, i za lokacije koje koriste DHCP. Buduæi da DHCP èesto menja IP adrese, izvorne IP adrese se na takvim lokacijama ne koriste za identifikaciju. U prikazu IP to IP Pairs (Matrix) vidi se protok podataka izmeðu pravih IP adresa sa sloja 3. On se koristi za nadgledanje komunikacije segmenata lokalne mreže i Interneta, kao i protoka podataka u glavnoj mreži. U lokalnoj mreži, ovaj režim prikazuje ukupnu iskorišæenost Interneta ako su IP adrese statiène. Ako se u lokalnoj mreži koristi DHCP, koristite režim Internet Patrol. U prikazu IP Subprotocols vidi se protok podataka na IP adresama sa sloja 3 prema upotrebi potprotokola. Potprotokoli su defmisani u instalacionom okviru za dijalog. Može se napravili dvanaest korisnièkih potprotokola (oznaka "other" definiše protokol koji ne odgovara kriterijumima tih 12 korisnièkih protokola). 27.2.4 BEZBEDNOST PRIKUPLJENIH INFORMACIJA Kada se koristi analizator protokola, uvek se mora povesti raèuna o bezbednosti. Upamtite da analizator protokola može da prikuplja pakete podataka iz èitave mreže, pa se i poverljive informacije mogu kopirati. Ako šaljete snimljene podatke na analizu drugom preduzeæu, opasnost po bezbednosni sistem je još veæa. Svi podaci prikupljeni analizatorom protokola moraju se smatrati poverljivim - baš kao i elektronska pošta, informacije o platama i knjigovodstveni izveštaji koji se obièno šalju mrežom preduzeæa. Administratori mreže moraju usaglasiti bezbednosna pravila sa pravnim odeljenjem kako bi se poštovao dogovor o poverljivosti informacija pre nego što korisnicima pošalju bilo kakve podatke. Radi dodatne zaštite, neovlašæenim licima onemoguæite pristup anatizatoru protokola. ALEXA 2002

14/864

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

27.3 SYSTEM MONITOR Observer Suite i slièni alati su odlièni za izradu etalona ponašanja mreže, ali ponekad treba proveriti ili dokumentovati hardverske performanse raznih mrežnih servera. Utvrðeni standard za rad memorije, procesora i iskorišæenosti diska može biti koristan kada doðe do neuobièajenih zagušenja servera. Za otklanjanje takvih problema ponekad je potrebna nadogradnja RAM memorije ili dodatni procesor. U ovom poglavlju pokazaæemo kako da analizirate server pomoæu sistemskog programa System Monitora koji stiže zajedno sa Windowsom 2000 Server. 27.3.1 USKA GRLA I PODEŠAVANJE PARAMETARA Uska grla (engl. bottleneck) nastaju kada se jedan ili više serverskih resursa koristi u tolikoj meri da pogorša performanse servera. Na primer, kada nema dovoljno memorije za brojne neophodne aplikacije na serveru, isuviše èesto se pristupa disku (odnosno datoteci za razmenu) i smanjuju se performanse servera. Još jedan primer bi bio preveliki protok podataka na jednom prikljuèku za mrežnu karticu, iako postoji nekoliko prikljuèaka. U ovom sluèaju, neophodno je ujednaèiti mrežni protok podataka da bi se svi prikljuèci za mrežne kartice koristili podjednako. Uska grla se javljaju iz sledeæih razloga: ¦ Resursi nisu dovoljni (npr. nema dovoljno RAM memorije), pa su potrebne dodatne komponente ili se postojeæe moraju nadograditi. ¦ Optereæenje resursa nije ujednaèeno. ¦ Resurs je pokvaren i treba ga zameniti (npr. prikljuèak za mrežnu karticu ne radi, pa su ostali prikljuèci preoptereæeni). ¦ Jedan program previše koristi odreðeni resurs. Treba zameniti program, izmeniti ga, dodati ili nadograditi resurse, ili koristiti program kada je potražnja mala. ¦ Resurs nije dobro podešen i treba izmeniti parametre. Kada pronaðete usko grlo i osmislite rešenje, moraæete ga i primeniti. Dakle, moraæete da podesite server tako da prevaziðe usko grlo i poboljša performanse. Kakav god problem bio, uvek menjajte samo jedan parametar. U nekim sluèajevima, èini se da problem uzrokuje jedna komponenta, a zapravo je u pitanju više njih. Zato budite oprezni. Ako istovremeno izmenite više parametara, neæete moæi da utvrdite uticaj svakog od njih. Takoðe, nakon svake izmene ponovo proverite parametre. Tako æete shvatiti efekat izmene i utvrditi da li su potrebna dodatna podešavanja. Na primer, ako mislite da sistemska memorija uzrokuje usko grlo, treba da dodate memoriju, a potom da ponovo izmerite performanse kako biste proverili da li je usko grlo otklonjeno. Imajte na umu da izmene mogu da utièu i na druge resurse, pa je važno ustanoviti nove standarde prilikom svake izmene. Dodatna memorija koju ste instalirali može da smanji zavisnost servera od podsistema diska (datoteke za razmenu), pa æe nadogradnja memorije poboljšati i performanse diska. Obavezno pregledajte dnevnike dogaðaja, jer se neki problemi koji utièu na performanse mogu prikazati u prozoru za pregled dogaðaja (Event Viewer). ALEXA 2002

15/865

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

27.3.2 ODABIR RAÈUNARA Kada daljinski nadgledate raèunare, možete prikupljati podatke na nekoliko naèina. Na primer, možete nadgledati performanse na raèunaru administratora i prikupljati podatke kontinualno sa svih udaljenih raèunara. Ili, možete na svaki raèunar instalirati uslugu za prikupljanje podataka koje bi program za paketnu obradu slao u odreðenim intervalima administratorovom raèunaru na analizu i arhiviranje. Centralizovano prikupljanje podataka (koje se odvija na lokalnom raèunaru sa udaljenih raèunara) jednostavno je jer se koristi samo jedna usluga za evidentiranje. Podaci iz više sistema se prikupljaju u jednu dnevnièku datoteku. Ovakvo nadgledanje izaziva dodatni protok podataka u mreži, i može biti ogranièeno memorijom na administratorovom raèunaru. Izaberite udaljeni raèunar u okviru za dijalog Add Counters i pokrenite System Monitor na lokalnom raèunaru. Za razliku od centralizovanog prikupljanja, distribuirano prikupljanje podataka (koje se odvija na udaljenim raèunarima) ne uzrokuje probleme sa protokom podataka i memorijom. Ipak, u ovom sluèaju se podaci dobijaju kasnije, jer je potrebno vreme da se prenesu na raèunar administratora radi analize. U Computer Managementu na lokalnom raèunaru možete izabrati udaljenu stanicu na kojoj se prikupljaju podaci. Prilikom nadgledanja udaljenih raèunara, pristup imaju samo nalozi sa odgovarajuæim ovlašæenjima. Da biste sa sopstvenog raèunara nadgledali udaljene raèunare, morate pokrenuti uslugu Performance Logs and Alerts pomoæu ovlašæenog naloga koji vašem raèunaru omoguæava da pristupi željenim stanicama. Podrazumeva se da se ova usluga pokreæe pod „sistemskim” nalogom lokalnog raèunara, koji obièno ima ovlašæenja za pristup uslugama i resursima lokalnog raèunara. Ako želite da je pokrenete pod drugim nalogom, ažurirajte njene parametre funkcijom Services u Computer Managementu. 27.3.3 PERFORMANSE MEMORIJE Zapoènimo izradu serverskog standarda merenjem performansi memorije. Procesor i memorija su veoma znaèajni za rad servera, pa morate razumeti kako ih programi koriste. U System Monitoru možete nadgledati kljuène elemente rada procesora i memorije. Ukljuète System Monitor i dodajte grafikonu sledeæe elemente: Process\%Processor Time i Process\Working Set (slika 27.12). Vrednost % Processor Time predstavlja procentualno izraženo vreme za koje procesor obraduje sve poslove odreðenog procesa (ovaj procenat je obièno velik za neaktivne procese kada sistem nije optereæen). Vrednost Working Set je broj bajtova fizièke memorije koje proces trenutno koristi. Ova vrednost može biti veæa od minimalnog broja bajtova neophodnih za funkcionisanje procesa. Može se odnositi i na broj fizièkih bajtova koje deli više procesa. Kada se program pokrene, vrednosti elementa Process\%Processor Time naglo rastu za svaki program, potom padaju i ujednaèavaju se. Važno je znati da je iskorišæenost procesora najveæa prilikom pokretanja programa, pa æete možda želeti da izostavite privremeno visoke vrednosti tokom pokretanja programa da biste dobili taènije merenje tipiènog iskorišæenja procesora. Nakon ALEXA 2002

16/866

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

SLIKA 27.12 Pomoãu System Monitora standardizujte performanse memorije i dokažite da je treba nadograditi. kada programi izvršavaju poslove (na primer, kada System Monitor oèitava novi niz izmerenih vrednosti). Proverite to tako što æete izmeniti interval merenja u System Monitoru. Primetiæete da je procesorska aktivnost veæa ako program èešæe oèitava podatke, jer mu je zadat kraæi vremenski interval izmeðu merenja. Procesorska aktivnost je manja kada je vremenski interval izmeðu merenja duži. Svakom aktivnom programu operativni sistem dodeljuje deo fizièke memorije, koja se naziva radni skup (engl. working set). Èak i ako je program neaktivan, operativni sistem dodeljuje memoriju njegovom radnom skupu. Vrednost radnog skupa je znaèajna kada je broj slobodnih memorijskih bajtova (Memory\Available Bytes) ispod odreðenog praga. U Windowsu 2000 programi koriste i slobodnu memoriju, pa se fizièka memorija ne troši toliko. Meðutim, kako se slobodna memorija troši, operativni sistem poèinje da koristi memoriju dodeljenu radnim skupovima manje aktivnih programa. Zato se dogaða da vrednosti radnog skupa jednog programa rastu, dok vrednosti drugog programa opadaju. Ako sistem nema dovoljno memorije da zadovolji zahteve svih aktivnih programa, dolazi do stranièenja (engl. paging) i performanse programa opadaju. 27.3.3.1 Nedovoljna memorija Ukoliko želite da pratite stanje nedovoljne memorije, ukljuèite System Monitor i pratite broj slobodnih memorijskih bajtova (Memory\Available Bytes), i brzinu èitanja strana u sekundi (Memory\Pages/sec). Parametar Available Bytes se odnosi na broj trenutno dostupnih memorijskih bajtova. Male vrednosti ovog parametra (4 MB ili manje) mogu da znaèe da raèunar ima nedovoljno memorije (ili da je neki program ne oslobaða). Parametar Pages/sec oznaèava broj strana vraæenih sa diska usled hardverskog kvara, ili zapisanih na disk u slobodnoj memoriji radnog skupa usled grešaka u stranièenju. Ako je ova vrednost veæa od 20, trebalo bi podrobnije ispitati stranièenje. Visoka vrednost ovog parametra ne mora da ukazuje na problem s memorijom - ponekad se javlja zbog programa koji koristi datoteku mapiranu u memoriji. ALEXA 2002

17/867

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

Ako sumnjate na curenje memorije (engl. memory leak), tj. na to da neki program ne oslobaða memoriju, posmatrajte broj slobodnih memorijskih bajtova i zauzetih bajtova (Memory\Committed Bytes). Da biste proverili da li u nekom programu curi memorija, proverite broj bajtova dodeljenih odreðenom procesu (Process\Private Bytes), radni skup procesa (Process\Working Set) i broj identifikatora procesa (Process\Handle Count). Ukoliko sumnjate na to da poslovi u režimu jezgra izazivaju curenje memorije, pratite broj memorijskih bajtova koji se ne mogu stranièiti (Memory\Pool Non-paged Bytes), broj zahteva za dodelu prostora za stranièenje (Memory\Pool Non-paged Allocs) i broj memorijskih bajtova procesa koji se ne mogu stranièiti (Process \Pool Nonpaged Bytes). Ako u odreðenom programu curi memorija, potražite zakrpe. 27.3.3.2 Suvišno stranièenje Suvišno stranièenje može znatno da optereti èvrsti disk. Ponekad se pomisli da je stranièenje nastalo usled nedostatka memorije, a uzrok je zagušenje èvrstog diska. Kada tražite uzrok stranièenja (a ne èini se da je u pitanju nedostatak memorije), uz meraè memorije obavezno proverite i meraèe iskorišèenosti diska, kao što su vreme aktivnosti fizièkog diska izraženo u procentima (Phvsical Disk\%Disk Time) i proseèna dužina reda èekanja za pristup disku (Physical Disk\Avg. Disk Queue Length). Na primer, istovremeno prikažite na ekranu broj oèitanih strana po sekundi (Page Reads\sec), vreme aktivnosti diska izraženo u procentima (%Disk Time) i proseènu dužinu reda èekanja (Avg. Disk Queue Length). Ako je broj oèitanih strana nizak a druge dve pomenute vrednosti su visoke, možda postoji zagušenje diska. Ukoliko se red èekanja produži, ali broj oèitanih strana nije manji, u pitanju je nedostatak memorije. Da biste ustanovili uticaj suvišnog stranièenja na rad diska, pomnožite proseèno vreme obrade zahteva pristupa disku (Physical Disk\Avg. Disk sec/Transfer) i broj strana oèitanih sa diska u sekundi (Memory \Pages/sec). Kada je proizvod ovih vrednosti veæi od 0.1 - stranièenje zauzima više od 10 procenata vremena pristupa disku. Ako ovakvo stanje duže traje, verovatno treba da dodate memoriju. Zatim proverite da li aktivirani programi izazivaju suvišno stranièenje. Ukoliko je moguæe, zatvorite program s najveæom vrednošæu radnog skupa i proverite da li to znaèajno utièe na stranièenje. Ako sumnjate na suvišno stranièenje, proverite parametar Memory\Pages/sec, koji prikazuje broj strana oèitanih s diska jer nisu stale u fizièku memoriju. Suvišno stranièenje može da ukazuje na nedostatak memorije. 27.3.3.3 Datoteka za stranièenje Ako ustanovite da stranièenje smanjuje performanse servera, možete izmeniti datoteku za stranièenje i poboljšati performanse. Na primer, možete snimiti datoteku za stranièenje na druge diskove. Kada imate više èvrstih diskova, možete ubrzati pristup podacima deljenjem datoteke za stranièenje. Ako imate dva èvrsta diska i podelite datoteku za stranièenje, oba èvrsta diska æe moæi da pristupaju podacima istovremeno, što æe znatno poveæati protok. Ukoliko je jedan od dva èvrsta diska brži, bolje je snimiti datoteku za stranièenje samo na brži èvrsti disk. Eksperimentišite da biste otkrili najbolju konfiguraciju za sistem. ALEXA 2002

18/868

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

Datoteku za stranièenje možete poveæati. Kada pokrenete Windows 2000, on automatski napravi datoteku za stranièenje (pagefile.sys) na disku na koji ste instalirali operativni sistem. Windows 2000 koristi ovu datoteku za izradu virtuelne memorije. Preporuèena velièina datoteke za stranièenje je 1,5 puta veæa od RAM memorije sistema, ali zavisi od slobodnog prostora na èvrstom disku prilikom izrade te datoteke. Velièina sistemske datoteke za stranièenje se može utvrditi u Windows Exploreru. Ako vaši korisnici obièno upotrebljavaju više programa istovremeno, možda æe se neki programi pokretati brže kada se poveæa datoteka za stranièenje. Iako možete menjati poèetnu i maksimalnu velièinu datoteke za stranièenje, obièno je efikasnije poveæati poèetnu vrednost, umesto da nalažete operativnom sistemu da dodeli više prostora datoteci za stranièenje prilikom pokretanja programa (èime se fragmentira disk). Ako velièina datoteke za stranièenje dostigne maksimalnu vrednost, pojaviæe se upozorenje i sistem bi mogao da se ukoèi. Da biste proverili približava li se ova datoteka maksimalnoj vrednosti, uporedite velièinu datoteke sa maksimalnom vrednošæu u usluzi System u Control Panelu (slika 27.13). Ako su vrednosti približne, poveæajte poèetnu velièinu datoteke za stranièenje ili u isto vreme pokreæite manji broj programa.

SLIKA 27.13 U okviru za dijalog Performance Options naznaèena je maksimalna velièina datoteke za stranièenje. Meraèi datoteke za stranièenje nude još jedan naèin provere velièine datoteke pagefile.sys. Ukljuèite System Monitor i pogledajte procentualnu iskorišãenost datoteke za stranièenje (Paging File\%Usage), kao i maksimalnu procentualnu iskorišæenost datoteke za stranièenje izraženu u bajtovima - Paging File \%Usage Peak (bytes). Ako se vrednost maksimalne iskorišæenosti približava najveæoj vrednosti datoteke za stranièenje (ili ako se iskorišæenost bliži vrednosti od 100%), razmislite o poveæanju poèetne velièine datoteke. Ukoliko na više diskova postoji više datoteka za stranièenje, ime putanje svake od njih æe se pojaviti kao poseban element tipa Paging File. Možete dodeliti poseban meraè svakoj od tih datoteka, ili izabrati opciju _Total da biste pregledali podatke o iskorišæenosti svih datoteka za stranièenje. 27.3. 4 PERFORMANSE DISKA Veoma je važno pratiti i aktivnost diska. Statistièki podaci o iskorišãenosti diska pomažu pri izjednaèavanju optereæenja mrežnih servera. Nekoliko meraèa fizièkih diskova u System Monitoru veoma su korisni prilikom otklanjanja ALEXA 2002

19/869

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

problema, planiranja kapaciteta, i merenja aktivnosti odreðenog fizièkog diska. Trebalo bi kontrolisati bar sledeæe parametre (slika 27.14):

SLIKA 27.14 Pomoãu System Monitora možete proveriti performanse diskova i utvrditi dali je potrebo ujednaèavanje optereãenja ili nadogradnja. ¦ Broj oèitavanja i zapisivanja podataka na fizièkom disku u sekundi (Physical Disk\Disk Reads/sec and Disk Writes/sec) ¦ Trenutna dužina reda èekanja na fizièkom disku (Physical Disk\ Current Disk Queue Length) ¦ Procentualno izraženo vreme pristupanja fizièkom disku (Physical Disk\%Disk Time) ¦ Slobodan prostor na logièkom disku (LogicalDisk\%Free Space) ¦ Dodatni parametri bi mogli biti vreme proseènog prenosa podataka fizièkog diska (Physical Disk\Avg. Disk sec/Transfer), proseèan broj bajtova prenesenih prilikom pisanja ili èitanja (Avg. Disk Bytes/Transfer) i brzina oèitavanja ili pisanja bajtova u sekundi (Disk Bytes/sec). Kada proveravate performanse diska, snimite podatke o performansama na drugi disk (ili raèunar) da snimanje ne bi uticalo na merenje performansi testiranog diska. Parametar Avg. Disk sec/Transfer oznaèava za koje vreme disk ispunjava zahteve. Velika vrednost može da znaèi da kontroler diska stalno iznova šalje zahteve disku zato što nije dobio podatke. To poveæava proseèno vreme obrade na disku. Za veæinu diskova visokom vrednošæu se smatra vreme veæe od 0.3 sekunde. Možete proveriti i parametar Avg. Disk Bytes/Transfer, koji oznaèava proseèan broj bajtova prenesenih prilikom pisanja ili èitanja. Vrednost veæa od 20 KB ukazuje na to da disk uglavnom radi dobro, jer se niže vrednosti javljaju ako aplikacija neefikasno pristupa disku. Na primer, aplikacije koje pristupaju disku nasumièno produžiæe vreme za koje disk ispunjava zahtev jer je nasumièna obrada zahtevnija. Parametar Disk Bytes/sec oznaèava brzinu protoka na disku. ALEXA 2002

20/870

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

Ne podrazumeva se da operativni sistem prikuplja podatke o logièkom disku. Morate uneti komandu diskperf -yv u komandni odzivnik. Ona nalaže upravljaèkom programu koji prikuplja podatke o performansama diska da prikuplja i informacije o logièkim diskovima ili volumenima. 27.3. 4.1 Ujednaèavanje optereæenja Kada su diskovi podjednako optereæeni, server je najefikasniji. Da biste ujednaèili optereæenost diskova mrežnih servera, saznajte koliko su optereæeni. Pogledajte parametar Physical Disk\%Disk Time da biste saznali procentualno vreme aktivnosti servera. Ako je ta vrednost velika (preko 90 procenata), pogledajte trenutnu dužinu reda èekanja fizièkog diska da biste utvrdili koliko sistemskih zahteva èeka pristup disku. Broj neobraðenih izlazno/ulaznih zahteva ne bi trebalo da bude više od jedan i po do dvaput veæi od broja osovina koje saèinjavaju fizièki disk. Veæina diskova ima jednu osovinu (ali RAID ureðaji ih imaju više). Hardverski RAID ureðaj se pojavljuje kao jedan fizièki disk u System Monitoru, ali softverski RAID ureðaji se pojavljuju kao više jedinica. Možete nadgledati parametre posebno za svaki fizièki disk (osim za RAID diskove), ili za sve njih zajedno (pomoæu parametra _Total). Pomoæu parametara trenutne dužine reda èekanja na disku i procentualnog vremena pristupa disku, moæi æete da otkrijete uska grla na podsistemima diskova. Ako su te dve vrednosti stalno visoke, razmislite o nadogradnji diska (ili više njih) ili o premeštanju odreðenih datoteka na drugi disk ili server. Kada koristite RAID ureðaj, vreme pristupa disku može biti èak i veæe od 100%. U tom sluèaju, pomoæu parametra Avg. Disk QUeue Length proverite koliko sistemskih zahteva (u prošeku) èeka na pristup disku. 27.3. 4.2 Preporuke u vezi s diskovima Sledeæi saveti æe poboljšati performanse disk jedinice (ili više jedinica): ¦ Nadogradite brži disk (ili diskove), kao i kontroler diska i magistralu. ¦ Na serverima upotrebite Disk Management za izradu redundantnog sistema fizièkih diskova. Ovo rešenje poveæava efektivni protok jer se ulazno /izlazne naredbe mogu davati istovremeno. ¦ Raspodelite programe na više servera. Distribuirani sistem datoteka (engl. distributed file system, DFS) može ujednaèiti optereæenje. ¦ Postavite na posebne fizièke diskove ili kontrolere diskova zadatke koji jako optereæuju disk ulazno/izlaznim operacijama. ¦ Optimizujte prostor na disku pomoæu defragmentatora diska (Disk Detragmenter, Defrag). ¦ Razmislite o instaliranju najnovijih upravljaèkih programa kontrolera diska radi poboljšanja efikasnosti pristupa. 27.3.5 PERFORMANSE PROCESORA Svaka aplikacija i program na serveru zahtevaju odreðeno procesorsko vreme. Nadgledanjem parametara Processor i System saznaæete informacije o iskorišæenju procesora i utvrditi eventualno postojanje uskog grla na serveru. Da bi se utvrdila iskorišæenost procesora, trebalo bi nadgledati parametar ALEXA 2002

21/871

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

Processor\%Processor Time. Taj parametar oznaèava procenat proteklog vremena za koje procesor obraðuje aktivnu nit. Dodatne informacije dobijate prilikom provere vremena rada procesora u režimu User (Processor\%User Time) i vremena rada procesora u režimu Privileged (%Privileged Time). Pogledajte i procesorski red èekanja da biste utvrdili postoje li uska grla (slika 27.15).

SLIKA 27.15 Pomoãu System Monitora možete proveriti performanse procesora i utvrditi da li je potreban dodatni procesor ili drugi brži procesor. Kada proveravate iskorišæenost procesora, imajte na umu ulogu raèunara i vrstu posla koji se na njemu obavlja. U zavisnosti od toga, visoke procesorske vrednosti bi mogle da znaèe da sistem efikasno podnosi veliko optereæenje, ili da teško može da odgovori zahtevima. Na primer, ako nadgledate raèunar koji se koristi za raèunanje, program za raèunanje lako može da kori-ti 100 procenata procesorskog vremena - èak i ako performanse drugih aplikacija na tom raèunaru naizgled zaostaju. Ovaj problem se rešava izmenom optereæenja. S druge strane, vrednosti oko 100 procenata na serveru koji obraðuje klijentske zahteve možda ukazuju na to da se stvara velik red èekanja i zagušenje. Takve visoke vrednosti su neprihvatljive za server. 27.3.5.1 Zagušenje procesora Usko grlo na procesoru nastaje kada poslovi zahtevaju više procesorskih ciklusa nego što ih ima. Mogu se stvoriti dugaèki redovi èekanja, pa stoga slabi odgovor sistema na zahteve. Najèešæi uzroci zagušenja procesora su programi koji intenzivno koriste procesor i upravljaèki programi ili podsistemske komponente koje generišu prevelik broj prekida (obièno su to komponente mreže ili diska). Da biste proverili postoji li zagušenje procesora usled prevelike potražnje za procesorskim vremenom, pogledajte dužinu reda èekanja na procesoru. Ukoliko postoje dva elementa ili više, u pitanju je zagušenje. Ako više programa istovremeno koristi procesorsko vreme, poboljšajte protok instaliranjem bržeg procesora. Dodatni procesor može biti koristan prilikom višenitne obrade, ali zapamtite da dodavanjem procesora poboljšavate performanse u ogranièenoj ALEXA 2002

22/872

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

meri. Pored toga, parametar Server Work Qucues\Queue Length prikazuje trenutnu dužinu reda èekanja za konkretan procesor na serveru i može da ukaže na uska grla. Kada je ova vrednost stalno iznad 4, procesor je verovatno zagušen. Kad hoæete da proverite da li prekidi izazivaju usko grlo, oèitajte broj prekida u sekundi za dati procesor (Processor\Interrupts/sec) da biste izmerili stopu zahteva od ulazno/izlaznih ureðaja. Ako ova vrednost drastièno poraste bez odgovarajuæeg poveæanja sistemske aktivnosti, moguæ je hardverski kvar. Procntualno vreme obrade hardverskih prekida na datom procesoru (Processor\ %Interrupt Time) ukazuje na upravljaèke programe diskova, mrežne kartice i druge ureðaje koji generišu prekide. Proverite da li postoje hardverski problemi koji bi mogli uticati na performanse procesora (kao što su sukobi zahteva za prekide) pomoæu broja kontrolnih bajtova u sekundi za operacije s datotekama (System\File Control Bytes/second). 27.3.5.2 Efikasnost više procesora Pomoæu System Monitora možete nadgledati i efikasnost višeprocesorskog raèunara. Parametar Process\%Processor Time oznaèava ukupno vreme pristupa svakom pojedinaènom procesoru za sve niti procesa. Parametar Processor (_Total) \%Processor Time meri aktivnost svih procesora na raèunaru. Vrednost se dobija sabiranjem proseènog aktivnog vremena svih procesora tokom probnog intervala i deljenjem zbira sa brojem procesora. Na primer, ako su svi procesori u proseku aktivni tokom polovine probnog intervala, pojaviæe se vrednost 50%. Ista ta vrednost pojaviæe se i ako je polovina procesora aktivna tokom èitavog intervala, dok je druga polovina neaktivna. Pomoæu parametra Thread\%ProcessorTime proverite vreme pristupa procesoru odreðene niti programa. Ukoliko želite da dodelite odreðeni proces ili program jednom procesoru radi poboljšanja performansi (na raèun drugih procesora), otvorite Task Manager i izaberite opciju Set Affinity. Ta funkcija postoji samo na višeprocesorskim sistemima i može da poboljša performanse tako što proredi brisanje procesorskog keša prilikom premeštanja niti s jednog procesora na drugi. To je dobra opcija za servere datoteka. Meðutim, kada se program dodeli jednom procesoru, niti drugih programa možda neæe moæi da se premeštaju na najmanje aktivne procesore. 27.3.6 MREŽNE PERFORMANSE System Monitor može da posluži i za standardizovanje i nadgledanje mrežne aktivnosti servera. Nadgledanje mreže obièno obuhvata proveru iskorišæenja serverskih resursa i merenje ukupnog mrežnog prenosa. Brzina primljenih okvira prilikom emitovanja podataka u segmentu mreže (Network Segment \Broadcast frames received/sec), ukoliko se duže prati, može se upotrebiti za utvrðivanje etalona ponašanja mreže. Velika odstupanja od ovog etalona mogu ukazati na uzrok problema. Buduæi da svaki raèunar obraðuje svako neusmereno emitovanje, velike vrednosti emitovanja znaèe niske performanse. Procentualno iskorišæenje mrežnog segmenta (Network Segment\%Network utilization), ukazuje na to da li se mreža približava svom punom kapacitetu. Prag zavisi od mrežne infrastrukture i topologije. Ako je iskorišæenost preko 30 ili 40 procenata, sudari mogu da izazovu probleme. Ukupan broj primljenih okvira ALEXA 2002

23/873

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

u segmentu mreže ukazuje na moguænost preoptereæenja mostova i usmerivaèa. Provera mrežnih performansi obuhvata nadgledanje aktivnosti u raznim mrežnim slojevima. U sloju veze podataka (ukljuèujuæi i mrežnu karticu) koristite Network Interface i sledeæe parametre: ukupan protok bajtova u sekundi (Bytes total/sec), protok poslatih bajtova u sekundi (Bytes sent/sec) i protok primljenih bajtova u sekundi (Bytes received/sec). U sloju mreže koristite IP parametre kao što su: broj prosleðenih paketa podataka u sekundi (Datagrams Forwarded/sec), broj primljenih paketa podataka u sekundi (Datagrams Received/sec), broj ukupnih paketa podataka u sekundi (Datagrams/ sec) i broj poslatih paketa podataka u sekundi (Datagrams Sent/sec). Pri radu s transportnim slojem, koristite TCP parametre kao što su: broj primljenih segmenata u sekundi (Segments Received/sec), broj ponovo odaslatih segmenata u sekundi (Segments Retransmitted/sec), ukupan broj segmenata u sekundi (Segments/sec) i broj poslatih segmenata u sekundi (Segments Sent/sec). Ako je vrednost ponovnog prenosa segmenata velika, možda je u pitanju hardverski kvar. Ukoliko koristite protokol NetBEUI, primenite NetBEUI parametre kao što su: broj primljenih bajtova okvira u sekundi (Frame Bytes Received/sec), broj primljenih okvira u sekundi (Frames Received/sec), broj odbaèenih okvira u sekundi (Frames Rejected/sec) i vrednost koja oznaèava koliko je puta upotrebljen resurs NetBEUI (NetBEUI Resource\Times Exhausted). 27.3.6.1 Razmotrite resurse Prevelike vrednosti brojaèa obièno ukazuju na probleme sa serverskom memorijom, procesorom ili diskovima. Stoga je najbitnije nadgledati mrežne brojaèe, kao i vreme za koje procesor obraðuje sve poslove, izraženo u procentima (Processor\%Processor Time), vreme aktivnosti fizièkog diska, izraženo u procentima (Physical Disk\%Disk Time) i brzinu èitanja strana u sekundi (Memory\Pages/sec). Na primer, ako se dramatièno poveæa broj proèitanih memorijskih strana u sekundi (Pages/sec) i istovremeno smanji ukupan broj bajtova koje server obradi u sekundi (Bytes Total/sec), raèunaru verovatno nedostaje fizièke memorije za mrežne operacije. Veæina mrežnih resursa (ukljuèujuæi i mrežne kartice i softver za protokol) koriste nestranièenu memoriju. Kad raèunar previše stranièi, možda je prevelik deo fizièke memorije dodeljen mrežnim aktivnostima, pa je ostalo suviše malo memorije za procese koji koriste stranièenu memoriju. Ako želite da proverite ovo, pogledajte da li se u dnevniku dogaðaja raèunarskog sistema pojavljuju odrednice koje ukazuju na to da nedostaje stranièena ili nestranièena memorija. Kada radite u sloju prezentacije/programa, koristite brojaèe Server ako nadgledate server, odnosno brojaèe Redirector ako nadgledate klijentski raèunar. Brojaèi tipa Redirector sakupljaju podatke o zahtevima radne stanice (Workstation), a brojaèi sa oznakom Server sakupljaju podatke o zahtevima koje prima i obraðuje server. Obavezno nadgledajte brojaè ukupnog broja bajtova i za klijentske raèunare i za servere. Još neke brojaèe treba pogledati ako sumnjate na probleme sa radnim stanicama ili serverom: ALEXA 2002

24/874

POGLAVLJE 27

POREÐENJE MREŽNIH I STANDARDNIH PERFORMANSI

¦ Broj komandi u redu èekanja na uslugu preusmeravanja (Redirector\Current Commands) ¦ Broj ozbiljnih grešaka u mreži u sekundi izmeðu jedne ili više radnih stanica i servera (Redirector\Network Errors/sec) ¦ Broj odbijenih zahteva za èitanje podataka u sekundi (Redirector \Reads Denied/sec) ¦ Broj odbijenih zahteva za pisanje podataka u sekundi (Rcdirector\Writes Denied/sec) ¦ Broj prekinutih veza usled duže neaktivnosti (Redirector\Server Sessions Hung) ¦ Broj prekinutih veza usled neoèekivanih grešaka ili duže neaktivnosti na serveru (Server\Sessions Errored Out) ¦ Broj odbijenih zahteva usled nedostatka radnih objekata na serveru (Server\Work Item Shortages) ¦ Najveæi broj dodeljenih bajtova u skupu za stranièenje servera (Server \PooI Paged Peak) ¦ Broj neuspelih zahteva za stranièenje (Server\Nonpaged Pool Failures) 27.3.6.2 Preporuke za rad s mrežom Sledeci saveti vam mogu pomoæi da popravite ukupne performanse mrežnog servera: ¦ Podesite mrežu tako da se sistemi koje deli ista grupa korisnika nalaze na istoj podmreži. ¦ Iskljuèite retko korišæene mrežne kartice. ¦ Ako koristite više protokola, definišite redosled prema kojem æe se softver radnih stanica i NetBIOS-a povezivati sa svakim protokolom. Kad je najèešæe korišæeni protokol prvi na spisku, proseèno vreme povezivanja se smanjuje. Neki protokoli su brži od ostalih u odreðenoj mrežnoj tipologiji. Ako optimizujete klijentski raèunar, poboljšaæete mu performanse tako što æete staviti brži protokol na prvo mesto na spisku za povezivanje. ¦ Instalirajte mrežnu karticu visokih performansi na server. Ako server koristi 16-bitnu karticu, znatno æete poboljšati performanse kad je zamenite 32bitnom. ¦ Upotrebite više mrežnih kartica. Na primer, Windows 2000 podržava više kartica za jedan protokol, i više protokola za jednu karticu. Iako rezultat ovakve konfiguracije mogu da budu razlièite mreže koje ne komuniciraju jedna s drugom, na taj naèin se poveæava protok deljenih datoteka.

Dodatni izvori informacija www.agilent.com Agilent: www.hp.com Hewlett-Packard: Network Instruments: www.networkinstruments.com

ALEXA 2002

25/875

UPRAVLJANJE MREŽOM

28

PREGLED POGLAVLJA Principi upravljanja mrežom . . . . 877 Proverite identifikovane ureðaje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 894 Zašto je potrebno upravljanje mrežom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 877 Podesite vreme identifikovanja ureðaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 895 Oblasti upravljanja . . . . . . . . . . . . . . . 878 Uvod u SNMP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 880 Prilagodite proveravanje ureðaja prema važnosti . . . . . . . . . . . 895 SNMP stanice i agenti . . . . . . . . . . . . 882 Podesite slanje poruka o Dellov OpenManage . . . . . . . . . . . . . 889 greškama . . . . . . . . . . . . . . . . 895 Administriranje klijentskih Pažljivo organizujte ureðaje . . . . 895 racunara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 889 Organizujte izveštavanje o Administriranje serverskih dogaðajima . . . . . . . . . . . . . . 895 racunara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 890 Identifikujte nepoznate ureðaje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 896 Upravljaèke metode i rešavanje problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . 893 Dodajte nove ureðaje . . . . . . . . . . 896 Proèitajte dokumentaciju . . . . . . . . 893 Ispravke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 896 Shvatite koliko je važna Dodatni izvori informacija . . . . . 898 bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . 894

S

vaki profesionalni administrator æe potvrditi da je njegov posao težak i dugotrajan. Nadgledanje brojnih korisnika, servera i sistemskih resursa èak i male mreže može dovesti do ruba strpljenja i najoštroumnije. Svake godine organizacije ulažu ogromne sume u tehnièke resurse koji prikupljaju informacije o mrežnim operacijama i ureðajima. Na primer, samo zamislite koliko traje popisivanje 150 stanica i provera verzije video BIOS-a na njima, merenje slobodnog prostora na èvrstom disku, provera napona na ventilatoru ili procesoru itd. Upravljanje mrežom (engl. network management) administratorima i tehnièarima pomaže da uspostave odreðeni nivo kontrole nad mrežnim ureðajima. U mnogim sluèajevima, alatke za upravljanje mrežom omoguæavaju administratoru da proveri hardver i softver svake stanice ne odlazeæi do konkretnog raèunara. Pored toga, ovim alatkama se obièno može obaviti osnovno održavanje raèunara (kao što je defragmentacija èvrstog diska ili ažuriranje upravljaèkog programa) kojim se upravlja daljinski, sa centralne upravljaèke konzole. Èak se može podesiti automatsko izveštavanje administratora o odreðenim problemima (kao što su malo prostora na disku ili kvar ventilatora). ALEXA 2002

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

Danas veliki proizvoðaèi raèunara uglavnom obezbeðuju moæne upravljaèke alate kao što su HP-ov OpenView, Compaq-ov Insight Manager 7, Dell-ov OpenManage ili ManageX kompanije Gateway. Ti alati se mogu instalirati i na servere i na radne stanice, i mogu slati upravljaèkoj konzoli detaljne izveštaje o stanju svakog ureðaja. U ovom poglavlju biæe reèi o tehnologijama upravljanja mrežom i moguænostima modernih alatki za upravljanje mrežom.

28.1 PRINCIPI UPRAVLJANJA MREŽOM Održavanje i administracija mreže mogu znatno da opterete informatièke resurse. Da biste shvatili važnost upravljanja mrežom, treba da razumete osnovne zadatke administratora: ¦ instaliranje i podešavanje novih radnih stanica i servera ¦ ažuriranje postojeæih radnih stanica i servera ¦ ažuriranje operativnih sistema i upravljaèkih programa ¦ instaliranje, dodavanje zakrpa i ažuriranje aplikacija (kao što su antivirusni programi) ¦ instaliranje i podešavanje ureðaja poput razvodnika, skretnica i usmerivaèa ¦ instaliranje novih (i zamena ošteæenih) kablova ¦ snimanje i provera rezervnih kopija ¦ dokumentovanje intervencija (izveštaja o podešavanjima i popravkama svakog raèunara ili servera) ¦ ažuriranje dokumentacije prilikom svake izmene resursa ¦ prijavljivanje, zapisivanje i reagovanje na upozorenja o problemima ¦ merenje i praæenje mrežnih performansi. Ovo je samo skraæeni spisak. Ranije je svaki od ovih zadataka obavljao administrator ili tehnièar, i to najèešæe odlazeæi do konkretnog resursa. Na primer, instaliranje antivirusnog softvera je obièno znaèilo noæni rad na svakom pojedinaènom raèunaru. Kako su se mreže poveæavale i usložnjavale, ovi zadaci su se morali obavljati brže. To nije predstavljalo velik problem devedesetih godina, kada su informatièka odeljenja imala velike budžete i brojno osoblje. Danas velika preduzeæa smanjuju budžet i broj zaposlenih pa informatièka odeljenja jedva zadovoljavaju potrebe korisnika. 28.1.1 ZAŠTO JE POTREBNO UPRAVLJANJE MREŽOM Upravljanje mrežom podrazumeva kontinualno nadgledanje i održavanje mreže, kao i otklanjanje problema. Za primer æemo uzeti jednu poslovnu mrežu srednje velièine sa 50 korisnika, nekoliko servera i raznim razvodnicima i skretnicama. Pretpostavimo da administrator želi da ažurira operativni sistem. Svaki dobar administrator æe prvo proveriti da li se raèunarski hardver može nadograditi (ili utvrditi koje sisteme treba nadograditi), a to obièno znaèi proveru svakog pojedinog raèunara, i ruèno popisivanje hardvera. Pomoæu alatki za upravljanje mrežom administrator može da popiše hardverske resurse raèunara, automatski, i da napravi izveštaj o hardverskoj i softverskoj konfiguraciji svakog pojedinog sistema. Ove funkcije æe administratoru uštedeti dane mukotrpnog rada. ALEXA 2002

2/877

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

Evo još jednog primera. Zamislimo da vaše preduzeæe donese zabranu „deljenja” softvera na radnom mestu. To bi znaèilo da administrator mora lièno da proveri da li softver instaliran na svakom pojedinom raèunaru odgovara originalnoj verziji na CD-u (ili da li postoji dozvola za instaliranje paketa na više raèunara). Upravljaèke alatke mogu popisati instalirani softver i o tome odmah obavesti administratora. Takav program takoðe može da proveri ispravnost raèunara, proverom glavnih parametara hardvera, kao što su napon izvora napajanja, temperatura, brzina ventilatora, slobodan prostor na disku itd. Ozbiljan kvar (npr. prestanak rada ventilatora) generisao bi elektronsku poruku kojom bi tehnièar odmah bio pozvan. Manji kvarovi (poput usporavanja ventilatora ili povišene temperature sistema) generisali bi zahtev za rutinsku proveru, èime se problemi otklanjaju pre nego što postanu ozbiljni. Upravljaèke alatke se ne koriste samo za radne stanice. Njima se mogu instalirati i podešavati i drugi ureðaji (poput usmerivaèa). Na taj naèin administrator koristi standardnu upravljaèku konzolu, a ne upravljaèki softver tog ureðaja. Osim toga, upravljaèki softver može da prima poruke o statusu i greškama ureðaja, o èemu automatski obaveštava administratora u elektronskoj poruci. 28.1.2 OBLASTI UPRAVLJANJA Upravljanje mrežom se èesto definiše kao proces nadgledanja složene mreže radi poveæavanja efikasnosti i produktivnosti mreže i odgovornog informatièkog osoblja. Ovo je veoma uopštena definicija, i ogranièena je samo vrstom upravljaèkog programa i obimom njegove primene u organizaciji. Na primer, instaliranje programa radi nadgledanja hardvera na svega nekoliko raèunara znaèilo bi lošu iskorišãenost upravljaèkih alatki. Slièno tome, automatsko nadgledanje svih raèunara u mreži nema mnogo efekta ukoliko ne pravite redovne izveštaje ili ne dobijate sistemska upozorenja. Upravljanje mrežom se obièno deli na pet oblasti. 28.1. 2.1 Mrežni problemi Obuhvata rešavanje i otklanjanje problema na radnim stanicama i serverima u mreži, mrežnim resursima (kao što su NAS serveri i štampaèi), ureðajima za povezivanje (poput razvodnika i skretnica), i žicama. Kao što æete videti u poglavlju 29, upravljanje mrežnim problemima se sastoji od nekoliko osnovnih koraka: ¦ definisanje problema ¦ identifikovanje i izolovanje uzroka ¦ otklanjanje problema ili zamena problematiènih elemenata ¦ ponovna provera mreže. Kljuè uspešnog upravljanja problemima jeste otkrivanje problema - prepoznavanje postojeæeg (ili potencijalnog) problema. Obièno rešavanje problema (engl. troubleshooting) zapoèinje kada korisnik prijavi problem i mora se obaviti ruèno, pomoæu alata za proveru kablova, multimetara, analizatora protokola itd. Pomoæu programa za upravljanje mrežom administrator i tehnièar mogu efikasnije da obrade veæi broj problema. Takvi programi mere mrežne parametre „na zahtev” ili u odreðenim intervalima radi nadgledanja rada mreže. Kada se ALEXA 2002

3/878

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

mrežni ureðaj pokvari, program za upravljanje mrežom ustanovi grešku (odnosno smanjenje mrežnih performansi), utvrdi prioritet upozorenja, otkloni problem (ako je moguæe) ili obavesti tehnièara da to uèini. Na primer, ovakve alatke mogu da obaveste o elementima specifiènim za svaki sistem, kao što su napon ili problemi s temperaturom - oni automatski šalju signal za uzbunu, obaveštavajuæi tehnièara o problemu pre nego što se sistem pokvari. Mnogi uobièajeni problemi (kao što su nedostatak slobodnog prostora na disku ili suvišna fragmentacija) mogu se otkloniti automatski, bez ljudske intervencije. Postoji razlika izmeðu uzbune (engl: alarm) i upozorenja (engl: alert). Uzbuna najavljuje ozbiIjan problem kome se mora odmah pristupiti. Razlog upozorenja se mora proventt što pre. 28.1.2.2 Instaliranje i konfigurisanje mreže Kao što ste videli u prethodnim poglavljima, instaliranje i podešavanje ureðaja ima velikog uticaja na njihov rad - kao i na mrežu u celini. Tehnièarima i administratorima voðenje evidencije o ureðajima predstavlja problem, a za proveru i ažuriranje svakog ureðaja potrebno je vreme i napor. Alatke za upravljanje mrežom èesto nude i kratak pregled konfiguracija nadgledanih ureðaja, sa posebnim osvrtom na instaliranje softvera i hardvera. Kada treba izmeniti nešto u mreži, tehnièar može da pristupi odreðenom ureðaju pomoæu softvera za upravljanje mrežom (mada se ponekad moraju fizièki podesiti kablovi i veze). Takoðe je moguæe pregledati i uporeðivati instalacije i konfiguracije više ureðaja kada je u planu nadogradnja ili održavanje mreže. Sve ovo zvuèi jednostavno, ali može da bude veoma složen zadatak. Upravljanje instaliranjem i konfigurisanjem podrazumeva evidenciju softverskih verzija i hardverskih instalacija na veæini ureðaja u mreži (a ponekad i na svim ureðajima). Pretpostavimo da svim korisnicima mreže treba instalirati nov program, za koji je neophodno instalirati ažuriran Microsoftov Windows 2000 Service Pack 2 (ili još noviju verziju). Bez programa za upravljanje mrežom morali biste ruèno da napravite inventar na svakom raèunaru da biste utvrdili pod kojom verzijom Windowsa radi. Meðutim, funkcije za upravljanje konfigurisanjem u okviru alatki za upravljanje mrežom omoguæavaju automatsko popisivanje softvera na odreðenim raèunarima. Evo još jednog primera: pojavila se nova verzija upravljaèkog softvera za važnu skretnicu. Umesto da fizièki potražite tu skretnicu i pronaðete oznaku tekuæe verzije upravljaèkog softvera „na originalnom pakovanju”, sada to možete uèiniti jednostavno - pošaljite upit skretnici. Možete zatražiti i podatke o marki i modelu ureðaja da biste izabrali odgovarajuæu datoteku za ažuriranje upravljaèkog softvera od proizvoðaèa. 28.1.2.3 Mrežna bezbednost Softver za upravljanje mrežom takoðe je korisno sredstvo zaštite mrežnih resursa. To obièno znaèi evidentiranje mrežnih korisnika i njihovih aktivnosti. Na primer, pomoæu ovog alata možete utvrditi koji korisnici su pristupali poverljivim datotekama (kao što su datoteke s podacima o platama), i da li je neko neovlašæeno unosio izmene. Veæina mrežnih operativnih sistema danas podržava voðenje detaljne evidencije o sliènim podacima. Integrisano obaveštavanje o ALEXA 2002

4/879

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

bezbednosnim pitanjima znaèi da administrator ne mora da ide od servera do servera i proverava bezbednosne dnevnike jer direktno dobija izveštaj o neuspešnom prijavljivanju i drugim neovlašæenim aktivnostima, radi dalje provere. 28.1.2.4 Rad mreže Administrator mora da meri mrežne performanse, pa mnogi alati za upravljanje mrežom sadrže i takve parametre. Administratori mogu nadgledati velik broj mrežnih parametara pomoæu kojih se utvrðuju optimalne mrežne performanse i odstupanja, koja mogu da ukažu na mrežne probleme ili potencijalna uska grla nastala zbog poveæanja protoka podataka. Dugoroènim praæenjem takvih parametara dobijaju se grafikoni pomoæu kojih se može prognozirati i preduprediti nedostatak (npr. slobodnog prostora na disku) ili ozbiljno zagušenje. U poglavlju 27 saznaæete nešto više o mrežnim performansama i standardima. 28.1.2.5 Procena troškova rada mreže Za rad mreže potrebna su materijalna sredstva, a odreðena mreža može pružiti samo ogranièen broj resursa pojedincu ili grupi korisnika. Administrator èesto mora da analizira naèine iskorišæenja mreže. Najèešæe je teško (èak i nemoguæe) obaviti takve analize ruèno, pa zato gotovo svi programi za upravljanje mrežom sadrže i alatke za procenu troškova pomoæu kojih administratori sagledavaju mrežu u finansijskom svetlu poput potrošnog resursa. Kada administrator utvrdi broj korisnika i obim njihovih aktivnosti, on može i definisati odgovarajuæe troškove. Ponekad ove alatke omoguæavaju organizaciji da izmeni naèin pristupa mreži. Uz finansijska pitanja, moraju se definisati korisnici i grupe koji pristupaju postojeæim mrežnim resursima (ukljuèujuæi servere, aplikacije, štampaèe, usmerivaèe i druge mrežne elemente). Kada administrator utvrdi jasan korisnièki šablon (i, ako je moguæe, razmotri stepen iskorišæenja i naèin na koji æe on uticati na performanse), može da isplanira efikasnu nadogradnju ili otkloni problem kako bi poboljšao rad mreže. Zamislite da odreðena grupa korisnika u organizaciji veoma intenzivno koristi jedan server, pa njegove performanse slabe kada ga koriste pripadnici drugih grupa. Mogli biste doneti odluku o nadogradnji na osnovu podataka o iskorišæenosti i dodeliti toj grupi poseban server. Na taj naèin biste oslobodili postojeæi server za sve ostale korisnike.

28.2 UVOD U SNMP Za upravljanje mrežom potreban je standardan protokol koji podržava širok spektar razlièitih mrežnih ureðaja (bez obzira na njihovu osnovnu arhitekturu). Simple Network Management Protocol (ili SNMP) pojavio se 1988. u okviru dokumentacije Requests for Comments (RFCs). RFC dokumenti su definisali osnovne principe rada protokola koji æe postati standard za nadgledanje Interneta i upravljanje njime. Ovaj protokol je zatim poslužio kao jedinstvena univerzalna zamena za ogroman broj programa za upravljanje mrežom razlièitih proizvoðaèa. Od tada je SNMP postao veoma popularan alat mrežnih administratora. Iako postoje i drugi mrežni protokoli, SNMP je postao naširoko prihvaæeni standard za upravljanje mrežom. Operativni sistemi (ukljuèujuæi i sisteme Unix/Linux, NetWare servere, Windows 98/Me i Windows NT/2000/XP) uglavnom sadrže ALEXA 2002

5/880

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

SNMP agente, a veæina proizvoðaèa raèunarskog hardvera danas nudi mrežne proizvode koji podržavaju SNMP (ukljuèujuæi i mrežne kartice, razvodnike, mrežne mostove, usmerivaèe, skretnice, CSU/DSU ureðaje i štampaèe). Dokumenti RFC koji su se pojavili nakon SNMP-a otklonili su probleme i dopunili izvornu standardnu bazu za upravljanje podacima pod nazivom Management Information Base (ili MIB). Standardna baza za upravljanje podacima (definisana dokumentom RFC 1066, a kasnije i RFC 1213) svrstava mrežne objekte u deset kategorija: sistem, okruženja, prevoðenje adresa, IP, ICMP, TCP, UDP, EGP, prenos i SNMP. Proizvoðaèi stalno poboljšavaju proizvode dodajuæi im funkcije, pa standardni MIB objekti i kategorije ove baze ne obuhvataju sve funkcije. Proizvoðaèi softvera i hardvera napravili su sopstvene baze za upravljanje podacima radi regulisanja dodatnih funkcija SNMP-a. Dodavanje SNMP agenta mrežnom hardveru obièno poveæava njegovu cenu, pa prodavci èesto nude verzije sa SNMP-om i bez njega. Ranih devedesetih, izvorne SNMP specifikacije su proveravane i ažurirane. Dodavane su nove kategorije MIB bazi, a neki stari MIB objekti su postali nepotrebni. Nova specifikacija MIB II (ili MIB-2) kompatibilna je sa izvornom MIB bazom - MIB I (ili MIB-1). Krajem 1991, standardna SNMP MIB specifikacija je proširena i nazvana Remote Network Monitoring MIB (ili RMON). Ona obuhvata skup SNMP objekata za analizu i nadgledanje mreže. Podaci iz baze RMON su donekle drugaèijeg obima od uobièajenih SNMP informacije koje potièu od mrežnih ureðaja. Obièno SNMP ureðaj prikuplja informacije o samom ureðaju (o njegovom funkcionisanju ili radu u mreži). Za razliku od toga, RMON agent prikuplja informacije o ulazno/izlaznim podacima drugih mrežnih ureðaja (pored podataka o ureðaju na kom je instaliran). Ove informacije obuhvataju mrežnu statistiku, arhivu, podatke o raèunarima na mreži, vezama i dogaðajima. RMON agent može da podesi filtre i izmeri protok ulazno/izlaznih podataka odreðenog mrežnog ureðaja. Da bi se zaštitili poverljivi podaci, pojavio se i zaštiæeni (engl. secure) SNMP (ili S-SNMP), a prvi RFC dokumenti o tom standardu pojavili su se sredinom 1992. Time je izvorni SNMP protokol dobio bezbednosne parametre, ali oni nisu doprineli njegovoj funkcionalnosti. Meðutim. S-SNMP nije kompatibilan sa izvornim SNMP-om. Istovremeno se radilo na poboljšanju izvornog S-NMP protokola, kome su dodati bezbednosni parametri S-SNMP-a i nove funkcije baze za upravljanje podacima. Tako je dobijena druga verzija SNMP-a (SNMP Version 2, SNMPv2). Ovu verziju nisu dobro prihvatili proizvoðaèi softvera i hardvera, od kojih su mnogi uložili puno napora u izradu agenata SNMP MIB I i MIB II (korisnici obièno nisu brinuli o bezbednosti). Èak i danas su mnogi agenti raznih proizvoðaèa kompatibilni sa agentom SNMP MIB II (a ne sa agentom SNMPv2). Imajte na umu da SNMP MIB II i SNMPv2 nisu isto. Poèetkom 1999, IETF je odobrio nacrt za SNMPv3. Njegove specifikacije su nastale na osnovu standardnog rada i protoka podataka u protokolu SNMPv2 (RFC 1905-1907), a dodate su mu bezbednosna funkcija i moguænost daljinskog podešavanja. SNMP MIB II još uvek èesto sreæe. Compaqov Insight Manager 7 podržava samo agente i baze za upravljanje podacima kompatibilne sa verzijom (v1). Dakle, za prevoðenje baza drugih proizvoðaèa u Compaqovom Insight ALEXA 2002

6/881

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

Manageru 7 neophodan je agent kompatibilan sa izvornom verzijom SNMP-a. Više informacija o funkcijama verzija SNMP-a (RFC2570) možete saznati na adresi: ftp:// ftp.isi.edu/in-notes/rfc2570.txt. 28.2.1 SNMP STANICE I AGENTI Dva osnovna elementa svakog SNMP sistema su upravljaè (engl. manager), odnosno upravljaèka stanica (engl. management station) i agenti (engl. agents). Upravljaè je stanica na kojoj administrator može da pregleda i analizira lokalne mrežne ureðaje, pa èak i da upravlja njima. U praksi je to odreðen raèunar ili radna stanica, ili pak softver na radnoj stanici opšte namene (kao u sluèaju raèunara koji radi pod Windowsom 98/MeNT/ 2000/XP, na koji je instaliran SNMP Extension). SNMP agent je program na nadgledanom ureðaju (poput mostova, usmerivaèa, razvodnika i radnih stanica), koji prikuplja informacije o radu ureðaja. Na primer, ako je nadgledani objekat TCP/IP usmerivaè, agent prikuplja informacije o mrežnom saobraæaju kroz ureðaj, kao i informacije o ponašanju samog usmerivaèa pod razlièitim optereæenjima. Svaki SNMP agent ima svoju bazu za upravljanje podacima koja se naziva Management Information Base (MIB). Agent pronalazi podatke u bazi i sistematski ih ažurira. Podaci u bazi su organizovani u vidu hijerarhijske strukture stabla, pri èemu se svaki podatak može posmatrati i kao deo grane hijerarhijskog stabla. Pojedinaèni podaci se nazivaju objekti (engl. data object ). Kada upravljaèka stanica traži informacije od SNMP agenta, ona pošalje SNMP zahtev (može da traži i više MIB objekata u istom zahtevu). Kada SNMP agent primi zahtev od SNMP upravljaèa, on pretražuje lokalnu bazu za upravljanje podacima, pronalazi trenutne vrednosti zahtevanih podataka, generiše odgovor u vidu paketa podataka i vraæa ga upravljaèu. Upravljaè prima paket sa odgovorom, dekodira ga i prikazuje informacije u vidu spiska ili grafikona koji administrator pregleda, analizira i menja. Aplikacije koje upravljaju SNMP agentima umnogome se razlikuju po složenosti i korisnosti. Neke aplikacije su jednostavne - šalju upite samo odreðenim ureðajima i generišu osnovne izveštaje administratorima. Složenije aplikacije mogu da mapiraju mrežnu topologiju, nadgledaju mrežni saobraæaj, i zabeleže definisane dogaðaje (i pozovu na uzbunu). Najbolje upravljaèke konzole omoguæavaju izradu analiza trendova radi planiranja kapaciteta, odnosno nadogradnje i izmene mreže. 28.2.1.1 SNMP poruke Kao što ste videli, SNMP radi tako što upravljaè šalje SNMP zahteve SNMP agentima kroz mrežu, a agenti vraæaju odgovore upravljaèkoj stanici. Zahtevi se obièno prenose kao deo IP (UDP) paketa podataka, iako se SNMP može primeniti i na TCP, IPX/SPX i druge protokole. Što se tièe UDP-a, upravljaèka stanica šalje zahtev agentu preko mreže do UDP prikljuèka broj 161. SNMP zahtev se sastoji od dva dela: ¦ SNMP zaglavlje, u kom se nalazi broj SNMP verzije, podaci o velièini zahteva i lozinka, koja se još naziva i ime grupe korisnika (engl. community name). ALEXA 2002

7/882

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

¦ Paket sa odgovorom koji sadrži jedan ili više zahtevanih objekata. Upravljaèki softver i agenti ureðaja komuniciraju pomoæu ogranièenog skupa operacija koje se nazivaju osnovne operacije (engl. primitives). Te operacije služe za slanje zahteva i vraæanje odgovora izmeðu upravljaèa i agenata. Upravljaèki softver pokreæe sledeæe osnovne operacije: GetRequest Pomoæu ove osnovne operacije upravljaèka stanica traži vrednosti jednog ili više objekata od agenta. Te vrednosti su obièno pojedinaène, a ne u vidu kolona (odnosno tabela). Kada agent primi ovakav zahtev, proverava da li paket sadrži greške, pronalazi MIB vrednosti koje odgovaraju zahtevu i vraæa paket GetResponse upravljaèkoj stanici. GetResponse Kada agent pronaðe tražene podatke u bazi, on pošalje paket GetResponse upravljaèu. Ukoliko zahtev sadrži grešku, paket GetResponse šalje poruku o grešci umesto traženih podataka. Sve greške se javljaju upravljaèkoj stanici. GetNextRequest Pomoæu ovog paketa, upravljaèka stanica od agenta traži jedan ili više objekata i njihove vrednosti. Obièno se traži više tabelarnih objekata. Da bi primila sve redove tabele, upravljaèka stanica pošalje prvi zahtev GetNextRequest na poèetku tabele i nastavi slanje takvih paketa dok se ne proèitaju sve odrednice tabele. Ako nema grešaka, agent šalje pakete Get Response nakon svakog paketa GetNextRequest. SetRequest Ovim paketom, upravljaèka stanica menja vrednost objekta SNMP agenta. Ukoliko nema grešaka, agent izmeni vrednost odreðenog objekta i šalje paket GetResponse kao potvrdu uspešne operacije. Poruke (Traps) Agenti šalju SNMP poruke upravljaèkoj stanici kao obaveštenje o izvršenju unapred definisanog dogaðaja. Paket poruke ima drugaèiji format od ostale èetiri SNMP poruke. Kada je reè o UDP-u, poruke se šalju prikljuèku 160 na upravljaèkoj stanici. Buduæi da poruke šalju razni agenti, zaglavlje paketa poruke sadrži osnovnu identifikaciju preduzeæa i adresu agenta, kao i generièki i konkretan tip poruke, vremenski žig i višenamensko polje. Postoji sedam generièkih tipova poruka: 1 - ColdStart Ureðaj sa SNMP agentom se ponovo aktivira tako da se ureðaj ili agent mogu izmeniti. 2 - WarmStart Ureðaj sa SNMP agentom se ponovo aktivira tako da se ni ureðaj ni agent ne mogu izmeniti. 3 - LinkDown SNMP agent je otkrio grešku u vezi. 4 - LinkUP

Veza je uspostavljena.

5 - AuthenticationFailure SNMP upravljaèka stanica nije ispravno identifikovala agenta. 6 - EGPNeighborLoss EGP ureðaj SNMP agenta ne radi. 7 - EnterpriseSpecific trap SNMP agent obaveštava upravljaèku stanicu o dogaðaju koji je definisao proizvoðaè ureðaja. ALEXA 2002

8/883

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

28.2.1.2 Mrežni objekti i baze za upravljanje podacima Osnovne operacije izmeðu nadgledanih SNMP objekata ne bi imale smisla bez podataka koji definišu objekat i njegov status (ili drugi sadržaj). Programi za upravljanje mrežom snimaju podatke o objektima u MIB (ili MIB-II) baze podataka koje sadrži svaki mrežni ureðaj sa agentom. U nekim sluèajevima, ureðaj podržava više baza. U ovoj bazi podataka nalaze se pojedinosti o konkretnom agentu, ali i informacije koje je agent prikupio. Na primer, MIB nadgledane skretnice obièno sadrži podatke o proizvoðaèu, modelu i nivou upravljaèkog softvera, kao i statistièke podatke poput protoka ulaznih podataka, ošteæenih podataka, odredišnih adresa itd. Kada upravljaè pošalje zahtev pomoæu komande Get, agent može da mu pošalje tražene podatke, ili da ga obavesti o grešci. Te informacije se zatim snimaju i prikazuju na upravljaèkoj stanici (i to èesto u naprednijem sistemu upravljanja bazama podataka). Upravljaèka stanica može menjati konfiguraciju podreðenog ureðaja pomoæu naredaba Set. SNMP objekti sadrže razne podatke rasporeðene u hijerarhijskoj strukturi stabla, ukljuèujuæi brojeve, tekst, adrese, opise dodeljene poljima bitova i identifikatore. MIB objekte opisuju dva parametra: opis apstraktnom sintaksom (engl. Abstract Syntax Notation One, ASN.1) i pravila binarnog kodiranja (engl. Basic Encoding Rules, BER). Abstract Syntax Notation Abstract Syntax Notation One (ASN.1) opisuje MIB objekte u tekstualnom obliku. Tu se nalaze pravila za pisanje ujednaèenih (standardnih i individualnih) MIB objekata koji se mogu prevesti. ASN.1 sadrži osnovne tipove (kao što su celobrojna vrednost, niz bajtova, identifikator objekta, prazan znak, mrežna adresa itd). Na slici 28.1 prikazan je ASN.1 objekat SysDescr iz sistemske grupe (System Group) MIB II. -the System group sysDescr OBJECT-TYPE SYNTAX OCTET STRING ACCESS read-only STATUS mandatory DESCRIPTION "Tekstualni opis objekta. Trebalo bi da sadrži puno ime i identifikaciju verzije sistemskog hardvera, operativni sistem i mrežni softver. Ovaj opis može da sadrži iskljuèivo ASCII znakove koji se mogu štampati." : : = { system 1 } SLIKA 28.1 Primer ASN. opisa MIB II objekta tipa sysDescr

Pojedinaèni SNMP objekti (kao na slici 28.1) prikazani su kao OID sa nastavkom za adresu „.0”. Na primer, objekat sysDescr u bazi System Group može se izraziti kao 1.3.6.1.2.1.1.1.0, što znaèi da je objekat pojedinaèan. Oznaka tipa SNMP Extension OID uvek koristi nastavak „.0” za pojedinaène objekte da bi se bolje razlikovali od tabelarnih. ALEXA 2002

9/884

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

Pored pojedinaènih objekata, ASN.1 takoðe opisuje tabelarne objekte ili nizove objekata. Pojedinaèni SNMP objekat predstavlja samo jednu vrednost. Kada postoji više sliènih odrednica (kao što je tabela IP usmerivaèa), teško je, a ponekad i nemoguæe, kombinovati ove vrednosti kao pojedinaène (naroèito kada broj odrednica varira). U tim situacijama, bolje je predstaviti podatke u vidu spiska ili niza, što nazivamo tabelarni prikaz. Svaki red tabele predstavlja jedan vid skupa objekata u tabeli. Na slici 28.2 prikazana je tabela IP adresa u MIB II bazi. ipAddrTable OBJECT-TYPE SYNTAX SEQUENCE OF IpAddrEntry ACCESS not-accessible STATUS mandatory DESCRIPTION "Tabela podataka o IP adresama ovog objekta." ::= {ip 2 0 } ipAddrEntry OBJECT-TYPE SYNTAX IpAddrEntry ACCESS not-accessible STATUS mandatory DESCRIPTION "Podaci o jednoj od IP adresa ovog objekta." INDEX {ipAdEntAddr } ::= {ipAddrTable 1 } IpAddrEntry : : = SEOUENCE { ipAdEntAddr IpAddress, ipAdEntIfIndex INTEGER, ipAdEntNetMask IpAddress, ipAdEntBcastAddr INTEGER } SLIKA 28.2 Primer MIB II tabele IP adresa prenesene pomoãu SNMP-a.

Basic Encoding Rules (BER) Ova pravila opisuju pretvaranje vrednosti MIB objekata u format koji je prenosiv kroz mrežu. BER specifikacijama se mogu predstaviti svi ASN.1 objekti u binarnom obliku. BER pravila se koriste za vrste, vrednosti i identifikatore objekata. Ovako binarno kodirana vrednost obièno sadrži tip polja (1 bajt), dužinu promenljive i polja za podatke. Zahvaljujuæi ovom konzistentnom formatu, više objekata može da stane u jedan paket prilikom slanja odgovora, odnosno da se dekodira prilikom prijema na drugom raèunaru. ALEXA 2002

10/885

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

Identifikatori MIB objekata Buduæi da se svaka grana hijerarhijskog stabla u bazi identifikuje brojem, svaki MIB objekat se oznaèava jedinstvenom adresom (koja se zove identifikator objekta). Ona obuhvata brojeve svih prethodnih grana u hijerarhiji stabla. Na primer, prema specifikaciji ISO8824, niže grane SNMP MIB stabla se oznaèavaju na sledeæi naèin - 1.3.6.1 pri èemu je: 1 = iso 3 = org 6 = dod 1 = Internet Treba uzeti u obzir i mnoge druge grane hijerarhijskog stabla. SNMP stablo se nalazi u podstablu Internet. SNMP može da koristi èetiri grane podstabla Internet na sledeæi naèin: ¦ Grana directory (1) rezervisana je za standard OSI. ¦ Grana mgmt (2) sadrži standardne SNMP MIB objekte tipa I ili II (RFC 1156 ili RFC 1213). ¦ Grana experimental (3) rezervisana je za eksperimente sa Internetom. ¦ Grana private (4) služi za posebne MIB objekte pojedinih proizvoðaèa. Svi MIB objekti specifièni za odreðeno preduzeæe nalaze se na dodatnoj grani enterprises (1). Primera radi, identifikatori takvih objekata treba da poènu osnovnom MIB adresom 1.3.6.1.4.1 (što znaèi iso.org.dod.internet.private. enterprises). Evo još jednog primera: adresa 1.3.6.1.2.1 (što znaèi iso.org. dod.internet.mgmt.mib) predstavlja adresu standardnog objekta tipa SNMP MIB I ili II na stablu ISO (slika 28.3). bez imena

CCITTD

iso 1

povezani ISO/CCITT 2

org 3

dod 6

internet 1

directoty

mgmt 2

experimental 3

private 4

mib 1

SLIKA 28.3 Primer hijerarhijskog stabla MIB objekata. ALEXA 2002

11/886

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

Na grani mib, standardni SNMP objekti su organizovani ispod grana na hijerarhijski višem nivou, koje se nazivaju MIB grupe. Buduæi da postoji veoma velik broj objekata (standardna baza podataka MIB II sadrži gotovo dve stotine), napravljene su MIB grupe da bi se pojednostavilo adresiranje. Grupe se sastoje od povezanih objekata kao što su ICMP, TCP, EGP itd. Adresa objekta (tj. njegova instanca) predstavlja putanju od korena MIB-a do objekta. Na primer, adresa objekta sysDescr u grupi MIB System Group (1.1) jeste 1.3.6.1.2.1.1.1. SNMP sadrži brojne standardne MIB grupe, kao što su: ¦ system Identifikuje sistemski hardver i podatke o softveru. ¦ interfaces Identifikuje osobine i ogranièenja okruženja. ¦ at Sadrži podatke za prevod adresa. ¦ ip Sadrži statistièke podatke za upotrebu Internet Protocola (IP). ¦ icmp Sadrži statistièke podatke za rad Internet Control Management Protocola (ICMP). ¦ tcp Sadrži informacije o vezama potrebnim za korišæenje Transmission Control Protocola (TCP). Internet Control Management Protocola udp Sadrži statistièke podatke potrebne za korišæenje User Datagram Protocola (UDP). ¦ egp Sadrži podatke o komponentama i statusu potrebnim za korišæenje Exterior Gateway Protocola (EGP). ¦ transmission Sadrži podatke za objekte koji koriste posebne medije za prenos. ¦ snmp Sadrži informacije o objektima koji sakupljaju podatke širom mreže. 28.2.1.3 RMON U SNMP pristupu koristi se klijentsko-serverska šema po kojoj upravljaèka platforma služi kao server, a razni nadgledani objekti u mreži kao klijenti. Ta metoda je dobra, ali ponekad izaziva gust saobraæaj, jer upravljaèka stanica sistematski šalje upite agentima. Programeri su pokušali da prevaziðu ovaj problem pomoæu sistema za daljinsko nadgledanje mreže (engl. Remote Network Monitoring, RMON). U sistemima RMON, klijentsko-serverski odnos je obrnut - svaki agent, koji se još naziva i RMON sonda (engl. RMON probe), ima ulogu „sopstvenog servera” pa obraðuje sve podatke, a upravljaèka stanica je njegov „klijent”. Upravljaèka stanica ne mora slati upite nadgledanim objektima kako bi sakupila aktuelne podatke. Umesto toga, RMON sonde obraðuju podatke, i obaveštavaju upravljaèku stanicu samo o eventualnim problemima ili važnim dogaðajima. Na taj naèin se smanjuje obim saobraæaja SNMP-a. RMON objekti Buduæi da su RMON agenti „inteligentniji” od standardnih SNMP objekata, razlièito su grupisani. Na primer, SNMP objekti obièno zapoèinju adresom 1.3.6.1, dok RMON MIB objekti za mreže tipa Ethernet i token ring poèinju adresom 1.3.6.1.2.1.16. Glavni RMON objekti pripadaju sledeæim MIB grupama: ¦ statistics Sadrži detaljne podatke o mrežnim okruženjima i slièna je SNMP grupi interfaces. ALEXA 2002

12/887

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

¦ history Upravlja prikupljanjem podataka na mreži (na primer, uèestalošæu uzorkovanja). ¦ alarm Upravlja slanjem signala za uzbunu. ¦ hosts Nadgleda hardverske adrese raèunani u mreži. ¦ hostTopN Sadrži statistièke podatke o nadgledanim raèunarima. ¦ matrix Sadrži statistièke podatke o saobraæaju izmeðu raèunara. ¦ filter Služi za izbor paketa za snimanje. ¦ capture Snima izabrane pakete na osnovu parametara grupe filter. ¦ event Upravlja parametrima dogaðaja koji se šalju upravljaèkoj platformi. Savremene realizacije RMON-a sadrže i dodatne grupe, na primer: TokenRing, protocolDir, protocolDist, addressMap, NIHost, nlMatrix, aIHost, aIMatrix, usrHistory, probeConfig, rmonConformance. Mnoge RMON grupe i objekti poveæavaju funkcionalnost SNMP-a. RMON omoguæava prikupljanje statistièkih podataka sa svih nivoa referentnog modela operativnog sistema - ukljuèujuæi i aplikacije najvišeg nivoa. 28.2.1.4 Protokoli koji nisu zasnovani na SNMP-u Iako su SNMP (i RMON) važni protokoli za upravljanje, nisu jedini na tržištu. Postoje i drugi protokoli koje bi trebalo imati na umu prilikom planiranja ili realizacije mreže i njenog upravljaèkog sistema. To su DMI, HTTP i WEBM. Protokol Desktop Management Task Force (DMTF) nastao je 1992, pod pokroviteljstvom glavnih proizvoðaèa raèunara i drugih velikih korporacija. Dobijen je zajednièki protokol za upravljanje hardverskim i softverskim komponentama stonih raèunara neovisno o vrsti platforme. Glavni delovi ove tehnologije su softver Desktop Management Interface (DMI) i jezik Management Information Format (MIF). DMI softver služi kao veza izmeðu upravljaèkih programa instaliranih na raèunar, nadgledanog hardvera i softverskih komponenata raèunara. U okviru DMI okruženja, nadgledani ureðaji sadrže softversku komponentu pod nazivom sloj usluge (engl. service layer). Sloj usluge (i njegovi dodaci) upravljaju raznim podsistemima nadgledanih ureðaja i prenose informacije do upravljaèkih konzola. Druga verzija (DMI v2) još je funkcionalnija, jer sadrži standardnu metodu prenosa DMI podataka preko mreže, kao i standardnu metodu obrade upozorenja. Upravljaèki softver (kao sto je Compaqov Insight Manager 7) prima DMI podatke, koje zatim upravljaèki softver prevodi u obaveštenja o dogaðajima. Neke vrste upravljaèkog softvera, za prenos upravljaèkih informacija primenjuju standardni HTTP protokol (koji se inaèe koristi za prenos podataka preko Weba). Glavni proizvoðaèi upravljaèkog softvera zasnivaju svoje nove proizvode na tehnologiji upravljanja poslovnim raèunarskim sistemima pomoæu Weba (Webbased Enterprise Management, WBEM). WBEM podržavaju Compaq, Microsoft, Intel, BMC, Cisco i još 120 drugih proizvoðaèa platformi, operativnih sistema i aplikativnog softvera. Kada ocenjujete upravljaèki sistem, obavezno uzmite u obzir kompatibilnost ureðaja. Nemojte koristiti upravljaèke alatke sa ogranièenim ili sopstvenim protokolima koje postojeæi ili buduæi mrežni ureðaji neæe podržavati. ALEXA 2002

13/888

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

28.3 DELLOV OpenManage Pomoæu alatki za upravljanje mrežom administratori mogu popisivati, održavati i ažurirati softver i upravljaèke programe. Mogu èak i da otklone problem u klijentsko-serverskom mrežnom okruženju - ne napuštajuæi svoju upravljaèku stanicu. Buduæi da ste se dosad upoznali sa osnovama upravljanja mrežom, obratimo pažnju na jednu konkretnu upravljaèku platformu, na primer Dellov Open Manage. Nasuprot obiènim aplikacijama, upravljaèki softver se ne instalira automatski na sve mrežne ureðaje. Upravljaèke platforme se dele na funkcionalne module za klijente, servere ili druge ureðaje. Upravljaèki alati se veoma razlikuju, u zavisnosti od proizvoðaèa (npr. HP, Comoaq,Gateway itd). Uovom delu poglavlja, uzeli smo Dellov OpenManage kao primer. 28.3.1 ADMINISTRIRANJE KLIJENTSKIH RAÈUNARA Upravljanje mrežom je korisno samo ako administrator može da pristupi radnim stanicama na mreži i da upravlja njima. Svaka radna stanica mora da sadrži softver koji proverava hardverske i softverske parametre. Pored toga, neophodna je i upravljaèka konzola koja æe analizirati podatke prikupljene sa svake pojedinaène radne stanice i izveštavati o tim podacima. Delova platforma OpenManage sadrži razne funkcije za upravljanje radnim stanicama: OpenManage Client Instrumentation (OMCI) Aplikacija OMCI namenjena je Dellovim sistemima OptiPlex, Precision i Latitude. Zasniva se na standardnim upravljaèkim protokolima kao što su DMI i CIM i podržava SNMP. OMCI omoguæava upravljaèkoj konzoli (to je posebna aplikacija) da dobija podatke o postojeæem hardverskom konfigurisanju i prima obaveštenja o potencijalnim problemima. OMCI nadgleda sistemski hardver i šalje upozorenja o moguæem problemu. U sprezi sa alatima kao što je Dellov IT Assistant, OMCI omoguæava administratoru da daljinski ažurira BIOS i podesi parametre CMOS-a u okviru jednog ili više sistema. OpenManage Image Management Kada koristite radne stanice sa standardnim softverom, èesto je jednostavnije instalirati unapred definisane kopije diska koje se samo prenose na novu stanicu (umesto da ruèno instalirate operativne sisteme i aplikacije). Softver za ovaj Dellov proizvod obezbeðuje kompanija StorageSoft Corporation. Proizvod StorageSoft ImageCast IC3 može znatno da pomogne prilikom prvobitnog instaliranja kopije diska na stanice po celom preduzeæu. Kopije diska se mogu besplatno instalirati i ažurirati na Dellovim klijentskim raèunarima u roku od 30 dana. ImageCast IC3 je jeftina i brza alatka za grupno instaliranje kopija diska preko mreže. OpenManage IT Assistant je dobro rešenje za upravljanje klijentima i serverima. Nije neophodan za upravljanje Dellovim klijentskim sistemima, ali se lako koristi, zasnovan je na Webu i omoguæava brz pregled parametara sistema. Može da identifikuje sisteme, smesti ih u odgovarajuæu grupu (stoni raèunari, prenosivi raèunari, radne stanice ili serveri) i prikupi podatke o konfiguraciji, operativnom sistemu, i hardverskim komponentama pomenutih sistema. ALEXA 2002

14/889

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

OpenManage Software Management Ovaj Dellov alat za upravljanje softverom (na primer, instaliranjem ili ažuriranjem programa na umreženim raèunarima) pravi kompanija ON Technology. ON Command CCM nudi upravljanje softverom i konfigurisanjem naprednim korisnicima kojima je potrebno više od uobièajenih pomoænih programa za instaliranje softvera na raèunare. ON Command Special Edition pomaže pri prvobitnom instaliranju i standardizaciji Dellovih klijenata, i to besplatno u prvih 30 dana od dana kupovine, i može se nadograditi u ON Command CCM za kontinualno upravljanje softverom. OpenManage Data/Personality Migration Prilikom zamene raèunara (zbog popravke ili nadogradnje) prenos postojeæeg softvera, podataka i korisnièkih parametara na nov sistem može biti dugotrajan i zahtevan. Pomoæu ove alatke možete kopirati jedan raèunar na drugi. Open Manage sadrži Desktop DNA, Miramarovu alatku za premeštanje sistema. Pomoæu nje korisnici stonih raèunara mogu da biraju, snimaju i prenose prilagoðene parametre sistema i aplikacija, kao i same aplikacije i datoteke, s jednog raèunara pod Windowsom na drugi takav raèunar, odnosno na više njih, i to lokalno ili po èitavoj firmi. Zahvaljujuæi tome, smanjuju se potencijalni rizici usled premeštanja podataka i optereæenje informatièkog osoblja. Postoje i dodatne funkcije alatke OpenManage za upravljanje nizovima i grupama raèunara. 28.3.2 ADMINISTRIRANJE SERVERSKIH RAÈUNARA Platforma OpenManage sadrži i softver Server Administrator. To je bezbedna alatka za Web za upravljanje pojedinaènim serverima poput onih iz Dellove serije Power Edge. Pomoæu ovog softvera, administrator može upravljati serverom s bilo koje lokacije preko Internet/intranet veze i obiènog èitaèa Weba. Osim prikupljanja podataka o statusu, administrator može i otkloniti problem, podešavati parametre i ažurirati server (slika 28.4). Obièno upravljaèka konzola otkrije

SLIKA 28.4 Dellovog program Open Mannage Server Administrator. ALEXA 2002

15/890

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

dogaðaj na serveru koji treba pogledati i pošalje elektronsku poruku administratoru (ili tehnièaru). Administrator najèešæe otklanja problem sa centralne konzole. Ako je nemoguæe utvrditi problem ili je neophodna nadogradnja sistema, tehnièar mora da ode do servera. Server Administrator se instalira na svaki mrežni server. Administrator može da pristupi aktivnom serveru (koji ima napajanje i nije se ukoèio). Može pregledati informacije o sistemskom hardveru i konfiguraciji, pokušati da utvrdi problem, podesiti BIOS i sistemske parametre, pregledati dnevnik dogaðaja, upozorenja i komande izdate serveru, kao i ažurirati sistem. Ako administrator ustanovi da i druge servere treba ažurirati na isti naèin, na grupe servera može primeniti skriptove pomoæu druge komandne linije. Administratori mogu obavljati sledeæe upravljaèke funkcije sa Web interfejsa ili komandne linije: ¦ daljinsko otkrivanje i otklanjanje problema ¦ ažuriranje sistemskog softvera i BlOS-a ¦ beleženje izmene na serveru ¦ nadgledanje servera i podnošenje izveštaja o njihovom stanju ¦ izveštavanje o elementima postavke i nizova ¦ daljinsko gašenje i ponovno pokretanje servera. 28.3.2.1 Daljinsko utvrðivanje problema Administratori mogu da utvrðuju probleme na raznim serverskim komponentama (ukljuèujuæi i upravljaèe RAID i SCSI kontrolere, procesor, èvrsti disk, memoriju, mrežnu karticu i PCI magistralu). Rezultati ispitivanja koja se obavljaju samostalno, bez intervencije administratora, mogu se poslati elektronskom porukom administratoru ili drugom tehnièkom osoblju koje æe na osnovu toga pružiti podršku. 28.3.2.2 Sistemski softver i ažuriranje BlOS-a Pomoæu ove funkcije, administratori sistema mogu ažurirati sistemski softver (firmver) i BIOS servera (ukljuèujuæi i sistemski softver Embedded Server Management 2, ili ESM2, na Dellovim serverima). Buduæe verzije softvera Server Administrator trebalo bi da sadrže podršku za ažuriranje upravljaèkih programa. Ažuriranje se vrši u pojedinaènom sistemu iz Web interfejsa Server Administratora, ili u više sistema sa komandne linije. Pomoæu funkcije za ažuriranje BlOS-a administrator može da: ¦ Pregleda postojeæe verzije BIOS-a, firmvera i operativnog sistema. ¦ Izabere novu verziju BIOS-a ili firmvera. ¦ Potvrdi ispravnost izabrane ažurirane verzije. ¦ Primeni ažuriranu verziju BIOS-a ili firmvera. ¦ Odštampa podatke o BIOS-u i firmveru prikazane na matiènoj strani. ¦ Pošalje elektronsku poruku sa izveštajem o ažuriranju na odreðenu adresu elektronske pošte. 28.3.2.3 Dnevnik dogaðaja Server Administrator sadrži dnevnik svih hardverskih dogaðaja, upozorenja i komandi na serveru. Taj dnevnik se može pregledati u Web interfejsu. Mogu ALEXA 2002

16/891

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

se definisati lokacija i velièina dnevnièke datoteke. Datoteka je cirkularna - kada dostigne definisanu velièinu, preko najstarijih podataka, upisuju se novi. Dnevnici dogaðaja su korisni prilikom otklanjanja problema. Administrator može da proveri komande zadate serveru neposredno pre pojave problema. Dnevnik se može izvesti kao ASCII datoteka koju automatizovani skriptovi mogu arhivirati ili analizirati. 28.3.2.4 Nadgledanje stanja sistema Server Administrator nadgleda stanje sistema i obezbeðuje brz pristup detaljnim podacima o performansama i greškama koje prikupljaju sistemski agenti. Pomoæu funkcija za pregledanje podataka i izveštavanje administrator može proveriti opšte stanje svakog servera u sistemu. Na nivou podsistema, prikupljaju se informacije o naponu, temperaturi, trenutnom broju obrtaja ventilatora u minutu (RPM) i funkcionisanju memorije na glavnim mestima u sistemu. Može se dobiti i sažet prikaz troškova. Administratori mogu da podese Server Administrator tako da im šalje upozorenja kada se steknu odreðeni uslovi (kada, na primer, temperatura ili napon procesora izaðu iz uobièajenog opsega). U zavisnosti od vrste upozorenja, softver se može podesiti da reaguje na razlièite naèine. Može poslati poruku o dogaðaju centralnoj jedinici putem Simple Network Management Protocola (SNMP), emitovati poruku svima prijavljenim na server, ili pokrenuti aplikaciju. 28.3.2.5 Podaci o sastavnim elementima Na ekranu za sažet prikaz sistemskih elemenata pojavljuju se osnovne informacije o sistemu, kao što su lokacija servera, njegova servisna oznaka, oznaka elementa, podaci o procesoru, popis dostupnih prikljuèaka i kapacitet èvrstog diska. Ti izveštaji o sastavnim elementima se mogu izvesti radi upotrebe u drugim softverskim paketima (kao što je Excel) za izradu finansijskih i drugih izveštaja. 28.3.2.6 Daljinsko iskljuèivanje i pokretanje servera Aktivan server možete iskljuèiti i ponovo pokrenuti iz Server Administratora bez kartice za daljinski pristup (ona je neophodna za ponovno pokretanje, ili utvrðivanje problema, na serverima koji nisu aktivni). 28.3.2.7 Web Interfejs i interfejs komandne linije U standardnim industrijskim sistemima upravljaèki agenti instalirani na server prikupljaju detaljne informacije o konfiguraciji, greškama i performansama. Ti podaci se prenose preko standardnog sistema za izveštavanje Web interfejsa. Web interfejs je prenosiv (može da radi pomoæu razlièitih Èitaèa Weba i omoguæava daljinski pristup iz sistema izvan lokalne mreže) i ima izvanredne performanse. Pored moguænosti izveštavanja, ovaj alat sadrži i pomoæne programe za daljinsko utvrðivanje problema i ažuriranje sistema. Nasuprot tome, komandna linija se upotrebljava u okruženjima u kojima administratori sistema uglavnom koriste skriptove za grupe servera. Sa komandne linije Server Administratora, administrator može da napiše konfiguracioni skript koji definiše prag svake važnije sistemske komponente i postupke u sluèaju prekoraèenja praga. Kada su u pitanju najvažnije komponente, skript ALEXA 2002

17/892

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

može zadati da se sistem iskljuèi kako bi se spreèilo ošteæenje. Skript se zatim može distribuirati i izvršiti na više sistema. Pomoæu skriptova, administratori lako mogu podesiti nove sisteme ili primeniti nova pravila rada na više sistema. Komandna linija obièno omoguæava korisniku da brzo doðe do traženih informacija o sistemu. Pomoæu ovog interfejsa, može se pregledati rezime svih sistemskih komponenata i snimiti u vidu datoteke radi kasnijeg poreðenja. Administratori mogu da pišu i programe za paketnu obradu ili skriptove sa zadatim vremenom izvršavanja da bi prikupili podatke o pojedinim komponentama (na primer, broj obrtaja ventilatora u periodima velikog i malog optereæenja sistema). Formatirani rezultati se mogu snimiti u datoteku radi kasnije analize. Evo primarnih komandi u Server Administratoru: ¦ omdiag Testira sistemski hardver i softver radi utvrðivanja problema. ¦ omupdate Ažurira verzije BlOS-a i upravljaèkog softvera ¦ omreport Daje sažeti prikaz podataka o komponentama koje se odnose na èitav sistem. ¦ omconfig Zadaje vrednosti za sistemske komponente koje se mogu podešavati (vrednosti pragova, postupke prilikom prekoraèenja praga, podatke o elementima postavke itd). 28.3.2.8 Kompatibilnost sa operativnim sistemom Kada birate upravljaèki alat, obavezno proverite da li je kompatibilan sa operativnim sistemima na mrežnim serverima. Na primer, Server Administrator sa svim funkcijama podržava Windows NT Server 4 (Service Pack 5 ili novije verzije) i porodicu Windows 2000 Server (ukljuèujuæi i Windows 2000 Server, Windows 2000 Advanced Server. Windows 2000 Terminal Services i Windows Small Business Server 2000). Dellov Server Administrator takode podržava Red Hat Linux 7.1 ili novije verzije. Server Administrator takoðe radi (sa ogranièenim brojem funkcija) na Novellovom operativnom sistemu NetWare 5.1 (Service Pack 3), 6.0, ili novijim verzijama. Pod Novellovim operativnim sistemom nisu dostupne funkcije daljinskog utvrðivanja problema i ažuriranja BlOS-a i upravljaèkog softvera.

28.4 UPRAVLJAÈKE METODE I REŠAVANJE PROBLEMA Dellov OpenManage je samo jedna od mnoštva platformi za upravljanje mrežom koje se danas nalaze na tržištu (tu ubrajamo i alate kompanija Compaq, HP, Gateway i druge). Èesto je teško izabrati najbolje metode za upotrebu tih alata. Ovaj deo poglavlja sadrži korisne savete za upravljanje mrežom. 28.4.1 PROÈITAJTE DOKUMENTACIJU Alati za upravljanje mrežom se obièno sastoje od nekoliko modula, pa bi uvek trebalo da prouèite njihove moguænosti (i ogranièenja). Nauèite kako da prvi put identifikujete mrežne ureðaje i kako da kasnije dodate ureðaje sistemu. Možda æete moæi da upotrebite èarobnjaka za konfiguraciju (kao što je Initial Configuration Wizard, koji se koristi u Compaqovom Insight Manageru 7) da biste automatizovali postupak identifikacije mrežnih ureðaja. ALEXA 2002

18/893

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

28.4.2 SHVATITE KOLIKO JE VAŽNA BEZBEDNOST Bezbednost je važna u upravljanju mrežom, pa bi administratori trebalo da preduzmu sve moguæe mere da bi spreèili neovlašæen pristup administratorskim podacima (naroèito pomoæu alata zasnovanih na Web interfejsu kao što je Dellov OpenManage Server Administrator). Èak i kada informacije o mreži nisu poverljive, zlonamernici èesto koriste takve upravljaèke platforme za izmenu parametara ureðaja (i prekid važnih mrežnih usluga). Upoznajte se sa bezbednosnim funkcijama upravljaèke platforme koju koristite i dosledno ih primenjujte. 28.4.3 PROVERITE IDENTIFIKOVANE UREÐAJE Svaki administrator mora da identifikuje ureðaje i proveri njihovo stanje. Kada upravljaèka platforma otkrije i identifikuje mrežni ureðaj, morate proveriti rezultate. Pretražite servere, radne stanice i ostale mrežne ureðaje i vežbajte slanje upita da biste kasnije lako pronašli konkretne elemente. Na primer, s vremena na vreme pošaljite zahtev za prikaz najvažnijih mrežnih ureðaja. Compaqov Insight Manager može prikazati detaljne podatke o identifikovanim ureðajima (slika 28.5). S matiène strane otvorite stranu Compaq Insight Manager 7 Device i pogledajte agente konkretnih ureðaja. Potom pritisnite vezu do ureðaja da biste dobili podatke od tog agenta. Ako proveravate odreðenu grupu ureðaja, pritisnite vezu sa ureðajem na Compaqovom Intelligent Cluster Administratoru, pa æete saznati više o grupi i njenim èlanovima. Kada završite pretraživanje i hoæete da primenite druge funkcije, vratite se na stranu Devices i izaberite odgovarajuæe veze. Pritisnite ikonicu Devices na paleti alatki i izaberite opciju Overview da biste proverili stanje ureðaja i pregledali dogaðaje na njima.

SLIKA 28.5 Upravljanje mrežom pomoãu Compaqovog Insight Manager 7 ALEXA 2002

19/894

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

28.4.4 PODESITE VREME IDENTIFIKOVANJA UREÐAJA Upravljaèke platforme obièno imaju zadato podrazumevano vreme identifikovanja mrežnih ureðaja. Možda æete hteti da izmenite vreme uzorkovanja, da dodate ili oduzmete segmente mreže i da izaberete naèine identifikovanja. Ukoliko je propusni opseg iznad nominalne vrednosti, optimizujte SNMP i Ping parametre da biste smanjili protok. Dodajte nove naloge upravljaèkoj konzoli. 28.4.5 PRILAGODITE PROVERAVANJE UREÐAJA PREMA VAŽNOSTI Upravljaèke platforme obièno kontinualno proveravaju stanje ureðaja u zakazano vreme. Meðutim, vi možete organizovati proveru stanja pojedinih ureðaja iz grupe u razlièito vreme. Recimo, možete snimiti i arhivirati podatke o radu odreðene vrste ureðaja radi kasnije analize i predviðanja. Obièno se isti podaci ne prikupljaju više puta. Morate uskladiti proveru s mrežom. Imajte na umu da prikupljanje podataka može da prouzrokuje poveæan obim saobraæaja na mreži, pa definišite zadatke tako da se važniji ureðaji proveravaju èešæe, a ostali ureðaji nešto reðe. 28.4.6 PODESITE SLANJE PORUKA O GREŠKAMA Morate bili obavešteni o nastalom problemu. Upravljaèka konzola se stalno ažurira da bi obavestila administratora o najnovijim, bitnim i manje bitnim dogaðajima. Ako ne sedite za raèunarom, možete podesiti da vam se obaveštenja šalju elektronskom poštom ili na pejdžer (ili organizujte sopstvenu metodu obaveštavanja pomoæu akcije „launch application”). Aplikacija može biti sasvim jednostavna i ukljuèivati zvuèno upozorenje na upravljaèkim konzolama, ili se može direktno povezati sa ureðajem (i, na primer, automatski ponovo pokrenuti uslugu na tom ureðaju). Ako želite da se obaveštenja šalju na pejdžer, obavezno instalirajte modem i definišite parametre prema uputstvima proizvoðaèa. 28.4.7 PAŽLJIVO ORGANIZUJTE UREÐAJE Ako upravljate veæim brojem segmenata mreže, verovatno imate stotine ureðaja koje morate organizovati u logièke grupe radi lakšeg upravljanja. Upravljaèke platforme poput Compaqovog Insight Managera 7 zapoèinju organizovanje upita ureðajima. Upite možete podešavati, brisati nepotrebne i dodavati nove (kao i èitave kategorija upita) prema potrebama. Možete definisati ureðaje kojima treba slati upite i vreme njihovog slanja. Moguæe je slati upite organizacionoj grupi ureðaja, ukljuèujuæi servere, stone raèunare i štampaèe. Alternativno, možete poslati upit logièkoj grupi ureðaja (kao što su štampaèi u odeljenju za nabavku). 28.4.8 ORGANIZUJTE IZVEŠTAVANJE O DOGAÐAJIMA Mreža koja sadrži stotine ureðaja može da generiše hiljade poruka. Neke od njih su informativne prirode. Eliminišite suvišne poruke i obezbedite primanje samo važnih poruka. Za to koristite filtre dogaðaja koji organizuju poruke prema važnosti. Ukljuèite prosleðivanje poruka o dogaðajima do administratorskih konzola. Upravljaèke platforme najèešæe imaju unapred definisane upite i izveštaje, ali se oni mogu prilagoditi mrežnom okruženju, ili se mogu napraviti novi upiti za ALEXA 2002

20/895

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

odreðene ureðaje i dogaðaje. Na primer, možete eliminisati nepotrebne poruke ili napraviti upit koji æe proveravati dogaðaje na svim važnim serverima (kao što su Web serveri). 28.4.9 IDENTIFIKUJTE NEPOZNATE UREÐAJE Niko ne može garantovati da æe upravljaèki sistem adekvatno identifikovati sve mrežne ureðaje. Sreæom, u mnogim upravljaèkim sistemima možete definisati sopstvena pravila identifikacije. Na primer, definišite pravilo koje æe identifikovati nepoznate ureðaje poput štampaèa. Mrežni štampaèi uglavnom imaju softver koji može da radi preko Weba. Upravljaèki sistem identifikuje softver zasnovan na Webu i doda tu vezu upravljaèkoj konzoli. Sa nje pretražite Web softver da biste prilagodili štampaè. Pored toga, možete registrovati MIB baze podataka drugih preduzeæa. Na taj naèin možete identifikovati te ureðaje i dobijati SNMP obaveštenja o dogaðajima na njima. Na primer, registrujte MIB baze podataka da biste saznali podatke o usmerivaèima. SNMP poruke se mogu izmeniti tako da budu jasnije. 28.4.10 DODAJTE NOVE UREÐAJE Postojeæoj mreži se može dodati jedan ili više ureðaja bez automatske identifikacije. Na primer, ako okruženju dodajete novu grupu, prikljuèite njene èlanove istovremeno pomoæu opsega IP adresa, dodajte svaki ureðaj ponaosob, ili uvezite datoteku za imenovanje èvorova (hosts). Ruèna identifikacija štedi mrežne resurse. Primera radi, možete izvesti datoteku sa imenima i IP adresama ureðaja i uvesti je u upravljaèki sistem. Pri sledeæem pokušaju identifikacije, upravljaèki sistem æe prikupiti dodatne identifikacione podatke koje æe uneti u bazu podataka, ali je sada postupak identifikacije automatski. 28.4.11 ISPRAVKE Buduæi da danas postoji velik broj upravljaèkih komponenata, gotovo je nemoguæe otkloniti probleme sa upravljaèkim platformama bez uputstava proizvoðaèa. Trebalo bi da se upoznate sa ovim osnovnim problemima: ¦ Problemi s TCP/IP protokolom TCP/IP adresa administratora mreže nedostaje ili je nepravilno konfigurisana u softveru za upravljanje klijentskim raèunarima (kao što je Dellov OpenManage Client Administrator). Proverite TCP/IP instalaciju u operativnom sistemu. ¦ Problemi sa fizièkom vezom Raèunar (ili drugi ureðaj) nije povezan s mrežom. Proverite mrežnu vezu (kablove, mrežnu karticu i razvodnik/skretnicu). ¦ Problemi s logièkom vezom Veza s klijentom ne funkcioniše. Ponovo se povežite s klijentom, ili ga ponovo pokrenite pa iznova pokušajte. ¦ Softver za administraciju ne funkcioniše Softver za administraciju klijentskih raèunara (recimo, Dellov OpenManage Client Administrator) ne funkcioniše u lokalnom sistemu. Morate ponovo pokrenuti raèunar da biste ponovo pristupili pomenutom softveru. ¦ Tip ažuriranog BlOS-a ne odgovara prethodnoj verziji Softver za administraciju klijentskih raèunara ne može daljinski da ažurira fleš BIOS (upravljaèki program) jer ažurirana verzija BlOS-a ne odgovara BIOS-u izabranih ALEXA 2002

21/896

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

sistema. Nova datoteka BlOS-a ne odgovara sistemu (ili sistemima) koje želite da ažurirate. Preuzmite ispravnu datoteku BlOS-a i pokušajte da je ponovo ažurirate. ¦ Prekinuto ažuriranje BlOS-a Izabrani sistem se iskljuèio za vreme daljinskog ažuriranja fleš BlOS-a, pa softver za administriranje klijentskih raèunara ne može da dovrši ažuriranje. Proverite da li je sistem povezan sa izvorom napajanja i da li je ukljuèen. Ponovite postupak daljinskog ažuriranja fleš BIOS-a. ¦ Upozorenja o ažuriranju BlOS-a Prilikom daljinskog ažuriranja fleš BlOS-a (firmvera), moraæete ponovo da pokrenete ažurirani sistem. Aministrato-ri moraju da obezbede da se sistemi ne koriste za vreme ažuriranja, pa zato tre-ba da pošalju poruku korisnicima tog sistema, ostavljajuæi im dovoljno vremena da snime datoteke i iskljuèe se pre nego što ažuriranje fleš BlOS-a poène. Ovo pravilo se odnosi i na daljinsko ažuriranje aplikacija. ¦ Problemi s povezivanjem softvera Softver za administraciju klijentskih raèunara ne može se povezati sa udaljenim sistemom u klijentskoj mreži. Jedna moguænost je da je udaljeni sistem iskljuèen. Administrator mora proveriti da li je udaljeni sistem prikljuèen na izvor napajanja i da li je ukljuèen. Ako je udaljeni sistem prenosivi raèunar, proverite stanje baterije ili strujnog adaptera. Postoji moguænost da udaljeni sistem nije podešen za DMI/SNMP klijentsku mrežu. Podesite udaljeni sistem prema odgovarajuæem protokolu u klijentskoj mreži. Ponekad na udaljeni sistem nije instaliran klijentski softver (kao što je Dellov OpenManage Client). Obavezno instalirajte odgovarajuæi klijentski softver na udaljeni sistem. ¦ Promena imena ureðaja Ime lokalnog sistema je izmenjeno. Upravljaèka konzola ne identifikuje novo ime sistema sve dok se lokalni sistem ne pokrene ponovo. Dakle, ponovo pokrenite lokalni sistem. ¦ Netaèna lozinka Ne možete da podesite lozinku zato što stara i nova lozinka nisu iste. Ponovo unesite staru i novu lozinku u odgovarajuæa polja. ¦ Upozorenja o gašenju sistema Na primer, pojavi se obaveštenje o gašenju sistema u roku od 60 sekundi. To se dogaða kada softver za administraciju klijentskih raèunara otkrije veoma važan ili nepopravljiv dogaðaj u lokalnom sistemu, usled èega æe se sistem ugasiti. Takva poruka je uobièajena mera opreza. Snimite i zatvorite sve aktivne datoteke, a zatim ponovo pokrenite sistem da biste spreèili gubitak podataka.

ALEXA 2002

22/897

POGLAVLJE 28

UPRAVLJANJE MREŽOM

Dodatni izvori informacija: Compaq: www.compaq.com Computer Associates: www:ca.com www.support.dell.com Dell: Gateway: www.gateway.com www.hp.com HP: MIB baze: www.cisco.com/univercd/cc/td/doc/product/software /ios112/mbook/mover.htm SNMPv3: www.ibr.cs.tu-bs.de/projects/snmpv3/ www.tivoli.com Tivoli: www.veritas.com Veritas:

ALEXA 2002

23/898

29 OSNOVNE METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽI PREGLED POGLAVLJA Saveti za rešavanje problema . . . 900 Alati za rešavanje problema . . . 909 Univerzalna procedura za Dnevnièke datoteke . . . . . . . . . . . 910 rešavanje problema . . . . . . . . 900 Ping . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 913 Identifikujte izmene . . . . . . . . . . . . 902 Tracert . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 917 Podeli i vladaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . 904 Pathping . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 919 Pomoæ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 905 Netstat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 921 Osnove rešavanja problema . . . . 906 Ipconfig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 923 Odakle poèeti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 906 Dodatni izvori informacija . . . . . 926

R

ešavanje problema je nešto izmeðu umetnosti i nauke. Mreže su sjajne kada sve radi kako treba, ali mogu biti izuzetno frustrirajuæe kada se pojavi problem. Svaki administrator ili tehnièar koji održava raèunarsku mrežu i otklanja probleme u njoj mora da zna najbitnije mrežne koncepte i operacije, kao i osnovna pravila i procedure prilikom rešavanja problema. To je naroèito važno kada se susretnete s raznim uputstvima i simptomima koji su izneti u ovoj knjizi. Cilj ovog poglavlja je da tehnièarima razjasni osnovne dijagnostièke metode i nekoliko najpopularnijih pomoænih programa za otklanjanje problema u mreži. Trebalo bi da ovo poglavlje bude korisno èak i iskusnim tehnièarima. ALEXA 2002

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

29.1 SAVETI ZA REŠAVANJE PROBLEMA Profesionalni mrežni tehnièari moraju da shvate osnovno pravilo poslovanja vreme je novac. Bilo da ste šef odeljenja ili radite za nekoga, brzo identifikovanje i izolovanje grešaka najhitniji je element uspeha. Za to je potrebno oštro oko, zdrav razum i malo intuicije. Treba poznavati proces rešavanja problema i napraviti pouzdan plan rada. Iako je broj mrežnih konfiguracija i instalacija neogranièen, metodologija pristupa svakom problemu uvek je gotovo ista. Cilj ovog poglavlja je da navede osnovne pojmove o otklanjanju problema i uputi vas u primenu niza uzroèno-poslediènih veza pomoæu kojih æete suziti moguæe uzroke problema pre nego što otvorite orman s kablovima. Budete li dosledno primenjivali istu metodologiju, uštedeæete dragoceno vreme prilikom svake popravke. 29.1.1 UNIVERZALNA PROCEDURA ZA REŠAVANJE PROBLEMA Bez obzira na složenost raèunara ili mreže, pouzdana procedura za rešavanje problema uvek se može razložiti na èetiri osnovna koraka. Oni su ilustrovani na slici 29.1: definišite simptome, identifikujte i izolujte potencijalni izvor (ili lokaciju) problema, zamenite podsklop i temeljno proverite rad sistema da biste se uverili da je problem rešen. Ako niste rešili problem, poènite ponovo od prvog koraka. Ovu univerzalnu proceduru možete primeniti na sve probleme - a ne samo na raèunarsku opremu ili mreže.

Definišite simptome

Prepoznajte i izolujte problem

Popravite kvar ili zamenite deo

Ponovo testirajte mrežu Ne

Problem rešen

Da

Nastavite rad

SLIKA 29.1 Univerzalni postupak rešavanja problema. ALEXA 2002

2/900

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

29.1.1.1 Definišite simptome Kada mreža ne funkcioniše, uzrok može biti sasvim jednostavan, poput nepovezanog kabla ili prikljuèka, ili složen, poput neispravnog èipa ili podsklopa. Pre nego što otvorite kutiju sa alatkama, morate uzeti u obzir sve simptome. Pažljivo razmislite o simptomima - na primer: ¦ Mogu li druge radne stanice da pristupe serveru ili usmerivaèu? ¦ Možete li da pošaljete Ping pakete podataka jednom segmentu usmerivaèa ili mreže, ali ne i drugom? ¦ Da li svetle LED diode Power ili Activity? ¦ Da li se problem javlja samo kada se raèunar kucne ili pomeri? Kada prepoznate simptome, lakše æete ustanoviti koji sklop ili komponenta ne funkcioniše. Zapišite što više simptoma. Možda zapisivanje izgleda mukotrpno i dugotrajno, ali æe kasnije pomoæi da se usredsredite na rešavanje problema. Pomoæi æe vam i da se podsetite simptoma ako treba kasnije nekome da ih objasnite. Pravi profesionalci stalno dokumentuju svoj rad. 29.1.1.2 Prepoznajte i izolujte problem Pre nego što pokušate da izolujete problem u okviru mreže ili hardverskog ureðaja, prvo se uverite da sama oprema ne uzrokuje problem. U mnogim sluèajevima to je oèigledno, ali ponekad nije (npr. kada nema struje, nema odzivnika u DOS-u itd.). Uvek zapamtite da mreža funkcioniše zahvaljujuæi zajednièkom radu softvera i hardvera. Neispravan ili neispravno konfigurisan softver može da prouzrokuje sistemske greške baš kao i pokvaren ureðaj. Kada identifikujete potencijalan problem, možete zapoèeti postupak otklanjanja problema i zameniti sumnjivi podsklop ili drugaèije podesiti softver. 29.1.1.3 Zamenite deo Buduæi da su mreže saèinjene od više podsklopova, obièno je lakše zameniti èitavo kolo nego tražiti problematiènu komponentu. U današnje vreme, mreže su izuzetno važne za produktivnost poslovanja, pa je zamena neispravnog dela (npr. pokvarene mrežne kartice ili razvodnika) najbolji i najbrži naèin da se mreža ponovo pokrene. Proizvoðaèi i distributeri hardvera obièno èuvaju na lageru razne podsklopove i druge delove. Najèešæe treba da znate serijski broj podsklopa da biste nabavili nov podsklop. Još jedan problem koji nastaje zbog današnjeg izuzetno brzog tehnološkog razvoja jeste taj što se proizvedeni rezervni delovi retko koriste više godina. Na primer, razvodnici sa 16 prikljuèaka kupljeni prošle godine više se ne mogu nabaviti, zar ne? Isti sluèaj je i s glomaznim CD ureðajima. Njih su zamenili noviji i brži proizvodi. Kada se raèunar pokvari i treba da zamenite neispravan ureðaj, obièno morate da ga nadogradite jer se postojeæi tip ureðaja više ne proizvodi. Stoga je nadogradnja sastavni deo otklanjanja problema i popravke mreže. 29.1.1.4 Ponovo testirajte mrežu Po otklanjanju kvara, mrežni ureðaji se moraju pažljivo sastaviti pre testiranja. Svi poklopci, kuæišta i kablovi moraju se vratiti na svoje mesto pre konaène provere. Ukoliko se simptomi ponovo jave, moraãete da ih ponovo razmotrite i potražite kvar u drugom delu mreže. Ako se postigne normalan rad mreže (ili se ALEXA 2002

3/901

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

u velikoj meri popravi), testirajte razlièite mrežne funkcije. Kada utvrdite da se simptomi više ne javljaju tokom uobièajenog rada mreže, možete ponovo poèeti da upotrebljavate popravljenu opremu. Opšte je pravilo da treba testirati sistem najmanje 24 sata da biste bili sigurni da novi podsklop neæe zakazati. Nemojte se obeshrabriti ako mreža i dalje ne radi valjano. Možda niste primetili da je veza prekinuta. Možda treba ažurirati parametre softvera i upravljaèkih programa da bi se prilagodili novom ureðaju ili podsklopu. Ako se èini da nema izlaza, napravite pauzu, odmorite se i ponovo definišite simptome. Ne ustruèavajte se da zatražite pomoæ - ponekad je potrebna èak i najiskusnijim administratorima. Budite spremni na istovremeno javljanje više problema. Upamtite da je mreža samo skup podsklopova, i da je svaki sklop sastavljen od delova. Naravno, sve funkcioniše zajedno, ali kada se jedan sklop pokvari, ponekad zakažu i sklopovi povezani s njime. 29.1.1.5 Dokumentujte popravku Dokumentacija je veoma bitna, a èesto joj se ne pridaje odgovarajuæa pažnja. Kada uspešno otklonite kvar, zapišite šta ste uradili. Za to je potrebno vreme i samodisciplina, ali je vredno truda. Kasnije æete moæi da pogledate beleške. Što æe vam možda uštedeti sate rada. Beleške mogu koristiti i drugim tehnièarima kada se susretnu s problemima koje ste vi veæ rešili. 29.1.1.6 Obavestite klijente o rezultatima Administratori i tehnièari retko izveštavaju klijente o rezultatima popravke, iako je to zapravo veoma bitno. Najèešæe se korisnicima koji prijave problem ne javi ništa o tome, ili se obaveste veoma šturo. U mnogim sluèajevima, pošalje se kratka poruka da korisnik „pokuša ponovo”. U drugim sluèajevima problem misteriozno nestane. Iako ne morate da pišete izveštaj o svakom koraku popravke, važno je da obavestite korisnika o tome da je problem rešen, i da mu ukratko objasnite uzroke. Obaveštenje ne treba da bude složeno - dovoljno je i nekoliko reèenica. 29.1.2 IDENTIFIKUJTE IZMENE Kada mreža ne funkcioniše ispravno, prvo treba obratiti pažnju na izmene - šta se izmenilo od kada je mreža radila normalno do sada. Pod izmenama podrazumevamo instaliranje i ažuriranje hardvera, ali i instaliranje novog softvera ili izmenu konfiguracije sistema. Na primer, ako se instalira neodgovarajuæi upravljaèki program za mrežnu karticu, ureðaj možda neæe funkcionisati, pa raèunar neæe moæi da pristupi mreži. Postupak otklanjanja problema najèešæe zapoèinje proverom izmena na raèunarima, kablovima, u skupovima protokola, softveru, ili drugim mrežnim ureðajima. 29.1.2.1 Pitajte korisnike I dobronamerni korisnici ponekad ugroze mrežu. Oni èesto nešto menjaju na svoju ruku, pa èak neovlašæeno izmene sistemsku konfiguraciju, što prouzrokuje greške i lošije performanse. Ponekad problemi utièu na èitavu mrežu. Zamislite da jedan korisnik instalira nov èitaè Weba, a zatim odluèi da mu se ne dopada, ali zaboravi da ga izbriše, pa sutradan ne može da pristupi intranetu ALEXA 2002

4/902

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

preduzeæa. Ako vas korisnik ne obavesti o instaliranju novog èitaèa, protraæiæete sate pokušavajuæi da utvrdite uzrok problema. Kada se pojavi problem, uvek pitajte korisnike da li su menjali sistem. Da biste izbegli izmene koje korisnici naèine sluèajno, ne dozvolite im da nadograðuju hardver i ažuriraju softver. Svaki sistem treba da ima standardnu, dobro dokumentovanu konfiguraciju, i samo bi ovlašæeni tehnièari trebalo da vrše izmene. 29.1.2.2 Proverite sopstvene izmene U okviru posla, svaki administrator povremeno menja sistemsku konfiguraciju (na primer, prilikom podešavanja servera ili usmerivaèa). To je ponekad neophodno da bi se korisnicima mogla ponuditi nova usluga, ili da bi se otklonio problem. Na primer, dogodi se da poèetna datoteka na IntraNetWare serveru ne oèitava automatski odreðen volumen, a vi rešite taj problem izmenom poèetne datoteke. Sledeæeg dana se korisnici Windowsa NT žale da im se vreme pomerilo za pet sati. Iako se ne èini da je taj problem u vezi sa serverom, možda ste pogrešno uneli ime poèetne datoteke koju ste izmenili. Umesto da glasi: SET TIME ZONE - - EST5EDT ovaj red je sluèajno izmenjen u: \SET TIME ZONE - - EST5EDT Kada ste snimili izmenjenu datoteku, server nije mogao da zna u kojoj je vremenskoj zoni, jer nije razumeo neispravnu komandu \SET. Poenta je ta da nedavne izmene (èak i ako se èini da nisu povezane s problemom) mogu uticati na rad mreže. I ovde je veoma važna dokumentacija. Ukoliko možete da uporedite datum pojave problema s datumima izmena koje ste uneli u dnevnik dogaðaja, odmah æete ustanoviti potencijalne probleme. Ako niste jedini administrator mreže, uverite se da svi koji s vama dele odgovornost detaljno dokumentu ju svoj rad. Opšte je pravilo da uvek treba ponovo pokrenuti ureðaj nakon izmene. 29.1.2.3 Spoljni uticaj Iako administrator upravlja internom lokalnom ili drugom mrežnom konfiguracijom, mnoge mreže se oslanjaju i na komunikacione usluge lokalnih telefonskih kompanija i davalaca Internet usluga (engl. Internet Service Provider, ISP). Ako se ništa nije izmenilo na internom planu, ali komunikacione usluge ne funkcionišu na oèekivanom nivou, trebalo bi da pozovete davaoca Internet usluga i lokalnu telefonsku kompaniju - možda æete otkriti da su izmenili nešto što utièe na mrežnu komunikaciju u okviru vašeg preduzeæa. Takvi problemi se najèešæe javljaju ponedeljkom ujutru, jer se izmene uglavnom vrše vikendom kada je manji saobraæaj na mreži. 29.1.2.4 Ažuriranje prevaziðenog softvera Pre ili kasnije, moraæete da preðete na nov mrežni operativni sistem ili aplikaciju, što je ogromna izmena za svaku mrežu. Problem je u tome što novi softver najèešæe sadrži mnogo grešaka. Malo je mrežnih administratora spremno da testira beta verziju novog softvera. Bilo bi dobro saèekati najmanje šest ALEXA 2002

5/903

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

meseci da proizvoðaè otkrije greške u novom proizvodu, napravi zakrpe i obezbedi podršku za novu verziju (pogledajte samo sve servisne pakete za Windows NT i 2000). Kada se proizvod dotera, instalirajte ga u fazama (ako je moguæe) - prvo malim grupama korisnika. Na taj naèin možete da posmatrate ponašanje ažuriranog softvera u relativno kontrolisanom okruženju. Ako se pokaže da je stabilan i pouzdan, možete da instalirati i na ostale raèunare. Ukoliko iskrsnu ozbiljniji problemi, biæe pogoðen samo ogranièen broj korisnika (pa æe i otklanjanje problema biti lakše). 29.1.3 PODELI PA VLADAJ Kao i raèunari, mreže se sastoje od hardverskih ureðaja i softverskih konfiguracija. Problem se obièno lakše rešava ako se podeli na manje delove. Zamislimo da raèunar ne može da pristupi èvrstom disku. Možda je sam ureðaj neispravan, ali problem može biti i u kontroleru ureðaja, kablovima izmeðu ureðaja i kontrolera, ili u programu CMOS Setup. Kada proverite taj program i kablove (jer su lako dostupni i brzo se proveravaju), možete izolovati problem tako što æete zameniti kontroler, a potom i ureðaj. Ovaj princip je primenljiv na èitave mreže. Uzmimo, na primer, problem u mreži. Primenite princip „podeli pa vladaj” da biste brzo otkrili koja je radna stanica ili ureðaj neispravan u okviru èitave mreže. Utvrdite da li problem ima samo jedna osoba (lokalni problem) ili veliki broj ljudi (sistemski problem). Ako je u pitanju samo jedna osoba, princip „podeli pa vladaj” više ne možete da primenjujete na èitav sistem, veæ otklonite kvar na nivou radne stanice. I tu je ponekad potrebno primeniti isti pomenuti princip, ali na nivou raèunara, ili jednostavno zamenite naispravnu stanicu. Ukoliko isti problem ima više osoba, trebaju vam dodatne informacije. Kada utvrdite grupu pogoðenih korisnika, razmotrite raspored korisnika na funkcionalnim mapama i naðite im zajednièki imenitelj (ili dodirne taèke). Pri tome æete verovatno ustanoviti uzrok problema. Kad se dva odeljenja žale na pristup mreži, možda ne radi njihov server. Ako pomoæu funkcionalne mape ustanovite da sve grupe koje koriste odreðeni usmerivaè nemaju pristup mreži, proverite usmerivaè. Ukoliko samo korisnici jednog segmenta mreže prijavljuju kvar, verovatno je ošteæen fizièki mrežni segment. U svim sluèajevima trebalo bi da što više pojednostavite otklanjanje problema, naroèito kada opslužujete velike mreže s velikim brojem korisnika. 29.1.3.1 Softverska rešenja Princip „podeli pa vladaj” dobro funkcioniše i prilikom rešavanja softverskih sukoba. Kada su performanse raèunara slabije a eliminiše se hardverski kvar, mnogi tehnièari ponovo pokrenu raèunar da bi ustanovili problem. Na taj naèin se smanji broj programa koji koriste memorijski prostor prilikom pokretanja raèunara, i eliminišu se razni moguæi sukobi izmeðu nekooperativnih programa. Zatim treba ukljuèivati jedan program za drugim dok se ne pojavi problem. Isti princip se odnosi i na mreže. Na primer, svi korisnici u firmi imaju problema s gašenjem raèunara. Svi se zaglave kada se pojavi poruka na ekranu: „Molim vas, saèekajte da se vaš raèunar ugasi” ("Please wait while your computer shuts down"). Niko ništa nije menjao u poslednje vreme, i ništa nije ažurirano. Ovo se, ALEXA 2002

6/904

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

naizgled, i ne èini mrežnim problemom. Ako firma koristi Windows NT ili 2000, mnogi programi koji se pokreæu prilikom podizanja raèunara nalaze se u meniju Startup. Izbrišite sve iz menija Startup i ponovo podignite raèunar. Odjednom ponovo možete normalno da ugasite raèunar. Sistematski vraæajte programe jedan po jedan u direktorijum Startup i stalno ponovo podižite raèunar dok se ne ukaže uzrok problema. Recimo da se ispostavi da je problematièan program koji obaveštava o pristigloj elektronskoj pošti. Ali, ako pokrenete raèunar dok radi samo taj program, gasite ga bez ikakvih problema. To znaèi da postoji sukob izmeðu dva programa. Na sreæu, i ovde možete da primenjujete metodu „podeli pa vladaj”, pa zato ukljuèujte pomenuli program zajedno sa svakim drugim programom na raèunaru dok ne otkrijete koja kombinacija ne funkcioniše zajedno. Primera radi, možda æete ustanoviti da se problem javlja kada zajedno rade program za obaveštavanje o pristigloj pošti i pomoæni program za zaštitu od virusa. Ako je mreža ranije normalno radila sa ova dva programa, možda æete otkriti da je antivirusni program automatski ažuriran preko Interneta, i da je nova verzija prouzrokovala problem. Ukoliko pretražite Web lokaciju proizvoðaèa programa, možda æete naæi i zakrpu za softver za elektronsku poštu (ili za antivirusni program), i tako æete rešiti problem. 29.1.3.2 Uporeðivanje Još jedna popularna metoda otklanjanja problema na raèunarima i mrežama jeste uporeðivanje performansi neispravnog ureðaja s radom dva ili više identiènih ureðaja. Razlike izmeðu ureðaja obièno pomažu pri identifikaciji problema. Na primer, ako štampaè ne radi na paralelnom prikljuèku, ali drugi štampaè radi, znate da je problem u prvom štampaèu, a ne u paralelnom prikljuèku ili kablu. Isto važi i za neispravne mrežne ureðaje. Ako postoji drugi identièan ureðaj koji radi ispravno, izmenite konfiguraciju problematiènog elementa prema onom koji radi ispravno, pa æete možda rešiti problem. Ovaj princip je primenjiv i na softver (na primer, uporeðivanje prijavnih skriptova ili verzija datoteka), i èesto se naziva metoda iskljuèivanja. Imajte na umu da uporeðivanje ureðaja daje sjajne rezultate na niskom nivou (kada se uporeðuju ureðaji poput razvodnika), ali ne i kada su u pitanju najhitniji mrežni ureðaji poput servera i usmerivaèa. Problem je u tome što retko postoji više istih naprednih ureðaja u mreži, a èak i kada ih ima, retko su identièni, pa je poreðenje gotovo nemoguæe. 29.1.4 POMOÆ Koliko god da ste iskusni, pre ili kasnije æete se susresti s problemima koje ne možete da rešite u zadatom roku i sa raspoloživim alatima i sredstvima. U tom sluèaju, pogledajte obilje informacija i iskustava koje nude proizvoðaèi, diskusioni forumi i nezavisne organizacije za podršku pri radu na mrežama (ti podaci su uglavnom besplatni). Kada sagledate problem iz druge perspektive, ponekad æete doæi do zakljuèaka do kojih inaèe ne biste došli. Dok objašnjavate problem drugoj osobi, primorani ste da ga rašèlanite do najsitnijih detalja i da naglasite najhitnije stvari, što vas može navesti na nove zakljuèke.Upotrebite Web lokacije proizvoðaèa (naroèito njihove lokacije za podršku). ALEXA 2002

7/905

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

Dobre lokacije za podršku èesto nude dokumentaciju na mreži, uputstva za upotrebu i instaliranje, odgovore na najèešæa pitanja i spiskove poznatih problema s nekompatibilnošæu proizvoda, kao i probleme koji nastaju prilikom povezivanja sa ureðajima ili softverom drugih proizvoðaèa. U veæini sluèajeva, na takvim lokacijama naæi æete i ažurirane upravljaèke programe ureðaja, zakrpe, dijagnostièke pomoæne programe i druge ažurirane verzije pomoæu kojih se mogu rešiti mrežni problemi. Ako zaista nemate odgovor, pozovite proizvoðaèa telefonom. To jeste skuplja varijanta, ali se èesto isplati kada se preraèuna koliko firmu košta neaktivnost mreže izazvana problemom. Javni forumi i diskusione grupe Usenet obièno su odlièan izvor opisa iskustava s proizvodima (iako prvo morate da se suoèite sa svim i svaèim pre nego što doðete do korisnih informacija). Diskusione grupe se mogu naæi pomoæu pretraživaèa Weba kao što je Google (http://groups.google.com/). Ponekad i proizvoðaèi koji nude potpunu tehnièku podršku održavaju forume na Web lokacijama. Ti forumi su korisni jer ih nadgleda osoblje zaposleno u tehnièkoj podršci proizvoðaèa.

29.2 OSNOVE REŠAVANJA PROBLEMA Bez obzira na to koliko èitate o naèinima rešavanja problema, jedno pitanje se iznova ponavlja u tim situacijama: „Odakle poèeti?”. Da biste uspešno otklonili greške, morate što brže izolovati problem. Ako prepoznate problem, možete preduzeti korake za njegovo rešavanje - ukoliko to ne uèinite samo æete izgubiti vreme i energiju a neæete ništa postiæi. Ovaj deo poglavlja je praktièno uputstvo novajlijama za brže i lakše izolovanje potencijalnih problema. 29.2.1 ODAKLE POÈETI Rešavanje problema je najbolje zapoèeti tako što æete razmotriti simptome. Možda neæete odmah shvatiti uzrok problema, ali æete ga lakše reprodukovati i odabrati neophodne korektivne mere ukoliko razumete šta se dogaða i kada. U veæini sluèajeva, sami korisnici prijavljuju problem (obièno telefoniraju tehnièkoj podršci). Na primer, uspanièeni korisnik bi mogao javiti da nije mogao da se prijavi za rad na serveru kada je došao na posao u 7:30. To je sjajna prilika da saznate okolnosti u kojima korisnik radi, kao i detalje o njegovom nalogu i hardveru. Trebalo bi i da se podsetite logièke ili fizièke mape mreže (slika 29.2) da biste se upoznali s lokalnim kablovima, razvodnicima i skretnicama, kao i sa okolnim radnim stanicama. 29.2.1.1 Problem sa jednim raèunarom Kada se javi problem na jednom raèunaru, a ostale radne stanice, serveri i drugi resursi rade normalno, obièno je kvar na tom raèunaru, njegovoj najbližoj vezi s mrežom, ili u konfiguraciji softvera. U tom sluèaju uradite sledeæe: ¦ Proverite napajanje. Ovo možda zvuèi oèigledno, ali, iznenadilo bi vas koliko korisnika dolazi na posao oèekujuæi da im je raèunar ukljuèen i ne razmišljajuæi da ga je neko mogao ugasiti. Kada korisnik javi da mu sistem ne radi ili da neæe da se pokrene, obavezno proverite da li su raèunar i monitor prikljuèeni na napajanje i ukljuèeni. Ako je sistem ukljuèen ali ne može da se pokrene iz ALEXA 2002

8/906

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

Lokalni razvodnik

Glavna skretnica

Ethernet kablovi

Radne stanice

SLIKA 29.2 Deo mrežne mape sa hijerarhijskom strukturom u obliku zvezde na kojoj je prikazano nekoliko lokalnih radnih stanica. pripremnog režima, pokušajte da ga ponovo pokrenete. Ukoliko je sistem ukljuèen, ali ne može da se pokrene, moraæete da zamenite raèunar da korisnik može da nastavi rad. Potom pokušajte da otklonite kvar. ¦ Proverite ima li virusa. Standardan korak koji ne treba prevideti kad god je u pitanju mrežni problem. Pokrenite antivirusni program na problematiènom raèunaru (da biste bili sigurni da ne umnožava inficirane datoteke ili makroe i šalje ih ostalim delovima mreže). Ako otkrijete virus, obvezno proverite celu mrežu. U poglavlju 19 naæi æete više informacija o virusima. ¦ Proverite vezu. Pogledajte kabl izmeðu radne stanice i odgovarajuæeg prikljuèka razvodnika ili skretnice (možda æete podatke o vezama morati da potražite na fizièkoj mapi mreže). Proverite da li je LED dioda Link ukljuèena. Ako nije, kabl je iskljuèen ili ošteæen, pa možda treba da ga zamenite da biste ponovo uspostavili dobru vezu. U poglavlju 8 naæi æete više informacija o kablovima. ¦ Proverite nalog. Problemi s prijavljivanjem u mrežu (naroèito odreðenim danima ili u odreðeno vreme) možda ukazuju na neispravan nalog. Možda je vreme za prijavljivanje u tom nalogu ogranièeno, ili je nalog zakljuèan usled prevelikog broja pogrešnih uzastopnih pokušaja prijavljivanja (možda je èak i neovlašæeno lice pokušalo da se prijavi). Proverite da li je nalog ispravno podešen, i pogledajte da li su u dnevnike dogaðaja na serveru zapisane sumnjive operacije. Ili zamolite korisnika da se prijavi s druge ovlašæene radne stanice. U poglavlju 26 naæi æete više detalja o problemima s prijavljivanjem. ¦ Proverite stanicu komandom Ping. Proverite IP adresu problematiène stanice pomoæu komande kao što je Ping. Ako stanica ne reaguje, možda su neispravni kablovi, prikljuèci na razvodniku/skretnici, ili mrežnoj kartici. Kad stanica reaguje na komandu Ping (i može da pošalje pakete podataka drugim stanicama), ali ne funkcioniše dobro u okviru mreže, verovatno mrežni hardver i kablovi rade dobro, a problem izaziva softver. Proverite parametre sistema (poput parametara DNS-a, WINS-a, datoteku autoexec.bat, datoteku Hosts, datoteku config.sys, ili greške u Windowsovoj bazi Registry) i ispravite ono što ste prevideli. U ovom poglavlju biæe više reèi o komandi Ping. ALEXA 2002

9/907

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

¦ Proverite prikljuèak razvodnika/skretnice. Ako je stanica povezana sa razvodnikom ili skretnicom kojima se daljinski upravlja, verovatno prikljuèak ne radi. Pokrenite pomoæni program i proverite stanje odgovarajuæeg prikljuèka te stanice. Ako prikljuèak ne radi, pokušajte da ga popravite. Ukoliko vam to ne uspeva (ili ako je prikljuèak neispravan), prikljuèite stanicu na drugi slobodan prikljuèak (ili zamenite razvodnik, odnosno skretnicu novim ureðajem). Ako se razvodnikom ili skretnicom ne upravlja daljinski, ponovo ga pokrenite, ili upotrebite drugi prikljuèak. 29.2.1.2 Izdelite problem Ako više mrežnih stanica ima problema s radom, logièno je da je problem zajednièki za sve stanice. U veæini sluèajeva, problem je s kablovima ili razvodnikom, odnosno skretnicom. Uzmimo za primer èetiri stanice u jednom delu kancelarije koje su povezane sa razvodnikom - razvodnik je zatim povezan sa skretnicom koja podržava server i druge manje grupe povezane s lokalnim razvodnicima u drugim delovima kancelarije (slika 29.2). ¦ Proverite da li lokalni razvodnik ima napajanje. Proverite da li mali razvodnik koji spaja èetiri radne stanice ima napon. Možete pokušati da ponovo pokrenete razvodnik tako što æete mu iskljuèiti napajanje nekoliko sekundi, a zatim ga ponovo ukljuèiti i omoguæiti mu da proveri sopstveno stanje. Takoðe, proverite da li je upaljena LED dioda Link za svaku stanicu povezanu s lokalnim razvodnikom. Ako diode ne svetle, možda se razvodnik pokvario i treba ga zameniti. ¦ Proverite aktivnost i sukobe. Prevelika aktivnost i prevelik broj sukoba mogu da ugroze performanse stanica u odreðenom delu mreže. Proverite LED diode koje mere aktivnost (Activity) i sukobe (Collision) za date stanice. Ehernet stanica s neobièno velikom aktivnošæu ponekad može da prouzrokuje preveliki broj sukoba. Ako stanica nije programirana da prenosi podatke, možda se pokvarila mrežna kartica i treba je zameniti. Ukoliko je planiran protok podataka velikog obima, pa je to prouzrokovalo prevelik broj sukoba, možda treba poveæati propusni opseg (tj. preæi sa 10BaseT na 100BaseT), ili prekonfigurisati mrežni segment (tj. prespojiti veoma aktivnu stanicu na drugi razvodnik). ¦ Proverite kabl okosnice mreže. Proverite kabl izmeðu lokalnog prikljuèka i odgovarajuæeg prikljuèka na skretnici (možda æete informacije morati da potražite na fizièkoj mapi mreže). Pogledajte da li LED dioda Link svetli. Ako ne svetli, kabl je iskljuèen ili ošteæen, i morate ga zameniti ili popraviti da biste ponovo obezbedili dobru vezu. U poglavlju 8 saznaæete više o kablovima. ¦ Testirajte lokalne stanice komandom Ping. Pomoænim programom Ping proverite komunikaciju izmeðu lokalnih stanica. Ako ne možete da pošaljete paket podataka od jedne stanice do druge, razvodnik je pokvaren i treba ga zameniti. ¦ Testirajte udaljene stanice komandom Ping. Ako lokalne stanice mogu jedna drugoj da šalju Ping pakete preko razvodnika, na isti naèin testirajte skretnicu, server ili druge stanice van skretnice. Kada paket poslat s bilo koje lokalne stanice ne prolazi kroz skretnicu, možda je prikljuèak skretnice neispravan ili iskljuèen. Povežite stanicu s drugim slobodnim prikljuèkom skretnice. Ako ALEXA 2002

10/908

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

se skretnicom daljinski upravlja, proverite stanje prikljuèka i ponovo ga aktivirajte pomoæu odgovarajuæeg pomoænog programa. Ako se ne odaziva, odmah zamenite skretnicu. 29.2.1.3 Problemi širom mreže Najozbiljniji problemi su oni koji zadese èitavu mrežu. Na primer, nijedan korisnik ne može da se prijavi na server domena, ili ne može da pristupi Internetu, ili ne može da štampa na mrežnom štampaèu. Iako ovakvi problemi deluju složeno, i naizgled zahtevaju vrhunsku opremu i godine iskustva, najvažnije je ipak poznavanje same mreže i razumevanje uzroèno-poslediènih veza, tj. zajednièkih imenitelja i neprimerenih elemenata. Zamislite da samo jedan korisnik ne može da se prijavi na server domena pod Windowsom 2000, a da svi ostali korisnici rade normalno. Kada je samo jedna stanica pogoðena, logièno je usredsrediti se na nju (i otpoèeti proveru mrežne veze i odgovarajuæih parametara naloga). S druge strane, uzeæemo primer kada nijedan korisnik ne može da se prijavi na server domena. Lako se može utvrditi da li stanice meðusobno komuniciraju (tj. da li dele datoteke i direktorijume sa drugih servera ili raèunara). Ako je tako, zajednièki imenitelj problema je sam server domena. Možda ne radi ili je pogrešno konfigurisan, ili je došlo do hardverskog kvara, pa je potrebna prekonfiguracija ili popravka. Evo još jednog primera: zamislite da nijedan korisnik ne može da pristupi Internetu preko jednostavnog Internet usmerivaèa. Buduæi da su Internet usmerivaè i CSU/DSU (tj. kablovski modem ili drugi komunikacioni ureðaj) neophodni za pristup Internetu, logièno je zapoèeti proverom tih ureðaja. Možda æete ustanoviti da je usmerivaè ili CSU/ DSU iskljuèen. Dovoljna je i kratka provera komandom Ping da bi se proverilo da li usmerivaè reaguje. Ako se LED dioda za aktivnost (Activity) na CSU/DSU ne pali, to možda znaèi da se ovaj ureðaj mora ponovo pokrenuti (a možda to treba uraditi i sa usmerivaèem), ili treba pozvati servis da ispita ili zameni CSU/DSU. Ponekad je aktivnost uobièajena, ali je usmerivaè pogrešno podešen. Zakljuèujemo da je zdrav razum osnova otklanjanja mrežnih problema. Tehnièar sa odgovarajuæom dokumentacijom i osnovnim poznavanjem mreža obièno može da ustanovi da li je problem na radnoj stanici/serveru, kablu, razvodniku/skretnici, ili na nekom drugom ureðaju, i to æe potrajati samo nekoliko minuta a biæe potrebno malo (ponekad nimalo) merne opreme. Naravno, potreban je dodatni napor da bi se konkretan problem locirao i rešio (na primer, da bi se pronašao prekid u kablu ili da bi se konfigurisao TCP/IP protokol), ali tada bar znate s èime se hvatate u koštac.

29.3 ALATI ZA REŠAVANJE PROBLEMA Principi rešavanja problema o kojima je dosad bilo reèi u ovom poglavlju samo su osnova. Na sreæu, rešavanje problema se ne sastoji samo od sistematskog izolovanja problema - postoje i mnogi dijagnostièki alati koji ispituju rad mreže i njene performanse. Mrežni operativni sistemi sadrže mnoge takve alate. U ovom delu poglavlja biæe reèi o nekoliko alata koji æe vam pomoæi da otklonite probleme s mrežom. ALEXA 2002

11/909

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

29.3.1 DNEVNIÈKE DATOTEKE Serveri sadrže nekoliko razlièitih dnevnièkih datoteka u kojima se prate greške i ostala važna operativna stanja. Dnevnici obièno sadrže ažuran spisak svih grešaka i obaveštenja, datum i vreme svakog dogaðaja, i ostale bitne informacije, poput korisnikovog imena ili procesa u kome se javila greška. Kada nastane problem, iz dnevnika æete saznati šta se dogodilo, kada se dogodilo, i kod kojih korisnika (ako ih je bilo). Tehnièar bi trebalo da zna kako da pristupi dnevnièkim datotekama iz operativnih sistema poput NetWarea 5, Linuxa/Unixa, i Windowsa NT/2000. Dnevnièke datoteke su važan dijagnostièki alat, a mogu se koristiti i kao legalan dokaz u tužbi protiv neovlašæenih lica za upad u mrežu ili druge zlonamerne aktivnosti. 29.3.1.1 Dnevnici u NetWareu Novellov NetWare 5.x sadrži tri dnevnièke datoteke pomoæu kojih možete lakše da dijagnosticirate probleme na NetWare serveru: ¦ Datoteka console.log Datoteka console.log je arhiva svih grešaka i podataka prikazanih na serverskoj konzoli. Nalazi se u direktorijumu sys:\etc na serveru, a piše je i održava pomoæni program conlog.nlm koji je deo verzije 3.12 i novijih verzija NetWarea. Morate uèitati ovaj pomoæni program ruèno (ili uneti komandu za uèitavanje u datoteku autoexec.ncf da bi se conlog.nlm automatski pokrenuo prilikom podizanja servera) tako što æete uneti load conlog iza odzivnika. Kada se program uèita, on zameni prethodnu datoteku console.log i poèinje da vodi novu dnevnièku datoteku. Na primer, u dnevniku može da piše da je neko izmenio datoteku autoexec.ncf i potom ponovo pokrenuo server - to ukazuje na velike izmene na serveru. Ako pokušavamo da otklonimo grešku na serveru koji je poèeo èudno da se ponaša nakon nedavnog ponovnog pokretanja sistema, trebalo bi da proverimo izmene u datoteci autoexec.ncf. ¦ Datoteka abend.log Abend je greška koja može da naruši normalan rad NetWare servera. U ovoj datoteci registruju se svi nenormalni završeci procesa na NetWare serveru. Nenormalni završeci procesa mogu biti toliko opasni da ukoèe server, ili mogu samo deaktivirati neki NLM modul. Nenormalan završetak procesa prepoznaje se po reèi "abend" u poruci koja se pojavi na konzoli. Pored toga, serverski komandni odzivnik sadrži broj u uglastim zagradama (kao što je <1>), što oznaèava broj nenormalnih završetaka procesa na serveru nakon ukljuèivanja u mrežu. Verzije NetWarea 4.11 ili novije sadrže potprogram koji beleži nenormalne završetke procesa i na konzolu i u datoteku abend.log (koja se nalazi u direktorijumu sys:system na serveru). Na primer, reèi "Page Fault" ili "Stack" u dnevniku ponekad oznaèavaju nenormalan završetak u vezi sa memorijom - program ili proces je pokušao da upotrebi memoriju namenjenu neèem drugom. Kada NetWare to otkrije, on deaktivira takve procese i obaveštava o njihovom nenormalnom završetku. ¦ Datoteka sys$log.err Opšta dnevnièka datoteka servera nalazi se u direktorijumu SYS:SYSTEM i sadrži sve greške na serveru, ukljuèujuæi i nenormalne završetke procesa i greške u vezi sa NDS-om, kao i datum i vreme njihovog nastanka. Greška zapisana u datoteci sys$log.err izgleda ovako: ALEXA 2002

12/910

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

1-07-2002 11:51:10 am: DS-7.9-17 Severity = 1 Locus = 17 Class = 19 Directory Services: Could not operi local database, error: - 723 Reè Severity oznaèava ozbiljnost problema. Reè Locus identifikuje sistemsku komponentu na koju je greška uticala (na primer, memorija, disk ili mrežne kartice). Reè Class oznaèava tip greške. Brojevi za ozbiljnost, lokaciju i tip greške ponekad su prave šifre, pa zato proverite šifre u dokumentaciji o NetWareu. U ovom sluèaju, ozbiljnost (Severity) reda velièine 1 je upozorenje (problem nije ozbiljan), lokalitet (Locus) 17 ukazuje na grešku operativnog sistema u pitanju ?? greška usluge imenika - Directory Services), a tip greške (Class) 19 oznaèava problem s domenom. Navedeni zapis u dnevnièkoj datoteci ukazuje na to da je operativni sistem pronašao grešku, ali sam operativni sistem dobro funkcioniše. 29.3.1.2 Dnevnièke datoteke u Windowsu Windows NT/2000 sadrži sveobuhvatan skup dnevnika grešaka i informacija. Umesto da koristi posebne dnevnike za svaki program ili proces, Microsoft koristi pomoæni program Event Viewer za praæenje svih važnijih dogaðaja na raèunarima pod Windowsom NT/ 2000. Trebalo bi da znate kako da pristupite Event Vieweru i otvorite glavne dnevnike dostupne pod Windowsom. Pratite sledeæe korake da biste pokrenuli Event Viewer pod WindowsomNT: 1. Pritisnite Start I Programs I Administrative Tools. Otvoriæe se okvir za dijalog Select Computer. 2. Unesite ime raèunara èije dnevnike želite da pregledate (ili dvaput pritisnite ime raèunara na spisku dostupnih sistema), pa pritisnite OK. Ako se povezujete preko spore veze kao što je modem na obiènoj telefonskoj liniji, potvrdite opciju Low Speed Conndition pre nego što pritisnete dugme OK. 3. Da biste pregledali dnevnik, izaberite ga sa spiska. Ako želite da pregledate dnevnik drugog raèunara, izaberite Log I Select Computer. Evo koraka za pokretanje Event Viewera pod Windowsom 2000: 1. Izaberite Start I Programs I Administrative Tools I Computer Management. 2. Raširite stavke System Tools i Event Viewer da biste videli spisak dostupnih dnevnika. 3. Izaberite dnevnik koji želite da pregledate. Vrste dnevnika U Windowsu NT/2000 postoje tri osnovne vrste dnevnika: dnevnici aplikacija, sistemski dnevnici i bezbednosni dnevnici. Dnevnik aplikacija (engl. application log) sadrži dogaðaje koje su snimile aplikacije ili programi. Na primer, program za rad s bazom podataka snima greške u dnevnik aplikacija. Proizvoðaè programa odluèuje o tome koji æe se dogaðaji snimati. Na primer, administratorima i tehnièarima ovaj dnevnik pomaže kada se korisnici žale na usluge poput SQL Servera. Sistemski dnevnik (engl. system log) sadrži dogaðaje koje snimaju sistemske komponente Windowsa NT/2000 (slika 29.3). ALEXA 2002

13/911

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

Primera radi, u ovaj dnevnik se snima neuspešno pokretanje upravljaèkog programa ili druge sistemske komponente za vreme podizanja sistema (vrste dogaðaja koje snimaju sistemske komponente unapred su odreðene verzijom Windowsa). Bezbednosni dnevnik (engl. security log), kao što ste videli u poglavlju 26, može da snima bezbednosne dogaðaje, na primer, uspešne i neuspešne pokušaje prijavljivanja, i dogaðaje u vezi sa upotrebom resursa, kao što su izrada, otvaranje i brisanje datoteka. Administrator definiše koji se dogaðaji snimaju u bezbednosni dnevnik. Na primer, ako ste omoguæili nadgledanje prijavljivanja, u bezbednosni dnevnik æe se snimati pokušaji prijavljivanja u sistem.

SLIKA 29.3 Sistemski dnevnik može da otkrije važne dogaðaje koji ugrožavaju performanse i stabilnost sistema. Vrste dogaðaja Pomoæni program Event Viewer prikazaæe pet razlièitih vrsta dogaðaja. Trebalo bi da shvatite znaèenje i važnost svakog od njih da biste mogli da primenite odgovarajuæe korektivne mere: ¦ Greška (Error) Znaèajan sistemski problem - poput gubitka podataka ili funkcionalnosti. Na primer, greška se beleži u dnevnik ako se usluga ne uèita prilikom pokretanja operativnog sistema. Neke greške treba odmah proveriti i otkloniti. ¦ Upozorenje (Warning) Ovaj dogaðaj nije uvek znaèajan, ali ponekad ukazuje na buduæe probleme. Na primer, upozorenje se beleži u dnevnik kada je slobodan prostor na disku mali. Na upozorenja se ne mora odmah reagovati, ali ih treba proveriti i postupiti blagovremeno. ¦ Obaveštenje (Information) Ovaj dogaðaj opisuje uspešan rad aplikacije, ureðaja, ili usluge. Na primer, obaveštenje se upisuje u dnevnik kada se mrežni upravljaèki program uspešno uèita. Obaveštenja uglavnom ne zahtevaju reagovanje administratora, ali ponekad obaveštavaju o neoèekivanim (ili neželjenim) uslovima. ¦ Uspešan nadgledani dogaðaj (Success audit) Obaveštava o uspešnom pokušaju pristupa. Na primer, uspešno prijavljivanje korisnika u sistem može se zabeležiti u dnevnik kao uspešan nadgledani dogaðaj. ALEXA 2002

14/912

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

¦ Neuspešan nadgledani dogaðaj (Failure audit) Obaveštava o neuspešnom pokušaju pristupa. Na primer, ako korisnik neuspešno pokuša da pristupi mrežnom ureðaju, taj pokušaj æe se zabeležiti u dnevnik kao neuspeš-an nadgledani dogaðaj. Beleženje dogaðaja u dnevnik zapoèinje automatski kad se pokrene Windows. Svi korisnici mogu da pregledaju dnevnike aplikacija i sistemske dnevnike, ali samo administratori mogu da pristupe bezbednosnim dnevnicima. 29.3.2 PING Packet Internet Groper (ili Ping) osnovni je alat za rešavanje problema u lokalnim mrežama i na Internetu. Ping funkcioniše u TCP/IP mreži tako što šalje ICMP (Internet Control Message Protocol) poruke echo request (zahtev za eho) do odredišnog èvora. Kada mreža radi ispravno, odredišni èvor prima ICMP zahteve, i na njih odgovara porukom echo response (eho odgovor). Odgovor sadrži i sve podatke poslate u zahtevu - svaki Ping zahtev obièno sadrži 32, 56 ili 64 bajta podataka. Ako èvor koji šalje zahtev primi odgovor u zadatom roku, veza je stabilna - to znaèi da su svi mrežni ureðaji izmeðu krajnjeg èvora i stanice koja šalje Ping ispravno podešeni za prenos podataka IP mrežom. Ping je deo svih TCP/IP jezgara, ukljuèujuæi i radne stanice podešene za rad na Internet protokolu (kao što su Windows 9x/Me/2000/XP), servere pod Windowsom NT/2000, Linux servere i NetWare servere. Ping daje sledeæe osnovne informacije: ¦ Svakom paketu koji prenosi, Ping dodeljuje jedinstven broj u nizu, i obaveštava o brojevima koje primi i njihovom redosledu. Tako možete utvrditi da li su paketi ispušteni, duplirani, ili im je redosled izmenjen. ¦ Ping proverava kontrolni zbir svakog poslatog i primljenog paketa, pa možete otkriti neke oblike ošteæenih paketa. ¦ Ping dodeljuje vremenski žig svakom paketu, a odredišni èvor ga vraæa, pa se može izraèunati koliko je trajala razmena paketa - vreme njihovog odlaska i povratka (engl. round trip time, RTT). ¦ Ping obaveštava o drugim ICMP porukama koje bi mogle ostati neprimeæene u sistemskom softveru. Na primer, obaveštava o tome da usmerivaè ne može da pronaðe odreðeni raèunar. Ping ima i ogranièenja. Evo nekih stvari o kojima Ping ne može da obavesti: ¦ Neki usmerivaèi odbacuju pakete koje nisu mogli da dostave odredištu, a drugi smatraju da je paket prenet kada se to zapravo nije dogodilo. Ping zato ne može uvek da objasni zašto nema odgovora na poslate pakete. ¦ Ping ne može da odgovori zašto je paket ošteæen, zakasnio ili je dupliran. Ne može da objasni ni gde se to dogodilo - iako æete možda uspeti sami to da zakljuèite. ¦ Ping ne može da detaljno analizira sve raèunare kroz koje paket prolazi. 29.3.2.1 Upotreba komande Ping Program Ping se pokreæe s komandne linije, a prilikom pokretanja se definišu i opcije i odredišne adrese. U najjednostavnijem obliku, komandi Ping se prosleðuje odredišna IP adresa (i koriste se podrazumevane opcije). ALEXA 2002

15/913

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

Na primer: >ping 192.168.1.1 Ova komanda bi mogla da pošalje probne Ping pakete podataka mrežnom usmerivaèu za Internet. Ping æe reagovati na odgovore (slika 29.4), prikazujuæi broj poslatih bajtova i vreme odlaska i povratka paketa. Po okonèanju provere, Ping prikazuje statistièke podatke, ukljuèujuæi kolièinu izgubljenih podataka (ako ih ima), kao i minimalno, maksimalno i proseèno vreme prenosa. U dobro podešenoj mreži trebalo bi da dobijete odgovore na gotovo sve poslate Ping pakete. Ako je procenat odgovora manji od 90, to može da ukazuje na probleme kao što su velika zagušenost mreže ili velik broj usmerivaèa izmeðu stanice koja šalje signal Ping i odredišne adrese. Meðutim, sintaksa konkretne komande Ping zavisi od operativnog sistema. U Linuxu je sintaksa: ping [-R] [-c broj] [-d] [-I sekundi] raèunar pri èemu su opcije sledeæe: ¦ -R Beleži putanju paketa. ¦ -c Zadaje broj poslatih ICMP eho zahteva. ¦ -d Nalaže komandi Ping da šalje pakete èim se vrati odgovor od odredišnog sistema (do 100 puta u sekundi). Prouzrokuje velik mrežni protok. ¦ -I Definiše broj sekundi izmeðu svakog paketa. Podrazumevana vrednost je 1 sekund. ¦ raèunar Ime odredišnog raèunara ili njegova IP adresa.

SLIKA 29.4 Ustatistièkom izveštaju obièno su prikazani vreme za koje se uspostavi veza i podaci izgubljeni izmeðu dve mrežne stanice.

ALEXA 2002

16/914

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

Sintaksa u Red Hat Linuxu 7.x nešto je drugaèija: ping [-LRUbdfnqrvV] [-c broj] [-i interval] [-w rok_za_odgovor] [-p uzorak] [-s velièina_paketa] [-t ttl] [-I adresa_interfejsa] [-T vrsta_vremenskog_žiga] [-Q tos] raèunar Evo sintakse u BSD/OS-u 4.x: ping [-dfnqRrv] [-a tip_adrese] [-S bezbednosni_zahtev] [-c uzorak] [-i rok_za_odgovor][-1 broj_paketa] [-p uzorak] [-s velièina_paketa] raèunar Sintaksa u Windowsu je znatno razlièita: ping [-t] [-a] [-n broj] [-1 velièina] [-f] [-i TTL] [-v TOS] [-r broj] [-s broj] [[-j raèunari] | [-k raèunari]] [-w rok_za_odgovor] odredišni_raèunar pri èemu su opcije sledeæe: ¦ -t Znaèi da komanda Ping treba da radi sve dok se ne zaustavi pritiskom na CTRL-C. Statistièki podaci se prikazuju nakon prekida komande. ¦ -a Prevodi adrese u imena raèunara. ¦ -n broj Definiše broj ICMP eho zahteva koji se šalju. ¦ -l velièina Šalje velièinu bafera. ¦ -f Onemoguæava fragmentiranje paketa. Izuzetno je korisna kada želite da utvrdite da li neki ureðaj menja velièinu paketa izmeðu dva èvora. ¦ -i TTL Definiše životni vek paketa (Time to Live). ¦ -v TOS Definiše vrstu usluge (Tipe of Service). ¦ -r broj Prikazuje zadati broj raèunara na poèetku putanje paketa. ¦ - s broj Prikazuje vremenski žig u svakom skoku. ¦ -j raèunari Zadaje približnu putanju paketa (usmeravanje na izvoru). ¦ -k raèunari Zadaje preciznu putanju paketa (usmeravanje na izvoru). ¦ -w rok_za_odgovor Definiše rok za odgovor (u mili sekundama). ¦ odredišni_raèunar Ovo je odredišni raèunar ili njegova IP adresa. Da biste pokrenuli komandu Ping sa konzole na NetWare serveru, unesite sledeæu komandu: load ping ip_adresa U NetWareu se IP adresa može navesti, ali i ne mora - pomoæu ovog parametra možete zadati adresu koju želite da proverite komandom Ping, ili unesite adresu ruèno u pomoãni program. Ako koristite verziju sistema NetWare 4.x, kao što su NetWare NFS ili Novell Unix Print Services, i podesili ste server za imenovanje domena (DNS), možete navesti DNS ime krajnjeg èvora umesto njegove IP adrese. Ako se Ping uèita bez parametara, pojaviæe se prozor New Target. U njega možete uneti IP adresu ili DNS ime èvora koji želite da testirate komandom Ping. Možete izmeniti broj sekundi izmeðu dva signala i velièinu TP paketa (u bajtovima), iako se preporuèuje da zadržite podrazumevane vrednosti od jedne sekunde izmeðu dva paketa i velièinu paketa od 40 bajtova. Pritisnite taster ESC ALEXA 2002

17/915

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

da biste zapoèeli proveru pomoæu komande Ping. U NetWareu æe se prikazati sledeæi statistièki podaci za svaki provereni èvor:

¦ ¦ ¦ ¦ ¦ ¦ ¦ ¦

Node Adresa ciljnog èvora komande Ping. Sent Broj poslatih Ping paketa. Received Broj primljenih Ping paketa. High Najduže vreme odlaska i povratka paketa. Low Najkraæe vreme odlaska i povratka paketa. Last Vreme odlaska i povratka poslednjeg Ping paketa. Average Proseèno vreme odlaska i povratka Ping paketa. Trend Trenutni trend odziva paketa izražen u milisekundama.

29.3.2.2 Rešavanje problema u razlièitim konfiguracijama pomoæu komande Ping Komanda Ping neæe naiæi na odgovor ako postoji problem u kablovima (što je oèigledno), ali i ako mrežni ureðaji nisu konfigurisani na odgovarajuæi naèin. To može da znaèi da krajnjem èvoru nije dodeljena IP adresa, ili da server nije dobro konfigurisan. Moguæe je i da usmerivaè izmeðu dva krajnja èvora nije dobro podešen - ili nije dobro podešen IP protokol usmerivaèa, ili usmerivaèki protokol. Kad pokušavate da pošaljete Ping pakete na odreðenu adresu i ne dobijate odgovor, treba da proverite konfiguraciju protokola IP. Ako je server instaliran u mreži koja veæ radi pod protokolom TCP/IP, obavezno podesite TCP /IP parametre na serverima tako da budu u skladu s postojeæom konfiguracijom. Proverite da li server koristi isti usmerivaèki protokol kao i ostatak mreže, i da li su IP adrese na mrežnim interfejsima servera važeæe u postojeæoj mreži. Proverite i vrstu okvira. Ako mreža prethodno nije bila podešena za protokol TCP/IP, svim ureðajima u istom mrežnom segmentu zadajte istu adresu mreže i masku podmreže, i proverite da li svaki ureðaj u istom segmentu ima razlièitu IP adresu. Ako se èvor koji želite da proverite komandom Ping nalazi na drugom segmentu, proverite usmerivaèe izmeðu na putu do odredišnog èvora. Svi usmerivaèi moraju da koriste isti usmerivaèki protokol. Kada utvrdite da su svi ureðaji izmeðu servera i odredišta ispravno podešeni (i da se nalaze na istom mrežnom segmentu), pokušajte ponovo da pošaljete Ping pakete. Ako server i odredište nisu na istom segmentu, prvo pokušajte da pošaljete Ping pakete usmerivaèu u segmentu u kojem je i server. Ukoliko je test uspešan, nastavite da proveravate sve usmerivaèe do odredišta. U sluèaju da provera prvog usmerivaèa ne uspe, proverite vrstu okvira na serveru i usmerivaèu. Ako provera prvog usmerivaèa uspe, ali ne i provera drugog i ostalih usmerivaèa, proverite konfiguraciju usmerivaèkog protokola na usmerivaèima i serverima. Protokoli treba da budu kompatibilni. Postupnim ispitivanjem ureðaja u putanji lakše æete otkriti uzrok problema u mrežnoj konfiguraciji. Kada ustanovite izvor problema, pokušajte da ga otklonite. Ako možete da pošaljete Ping pakete PC raèunaru koji se nalazi na istom mrežnom segmentu kao i vaša stanica, ali paketi poslati tom raèunaru iz drugog mrežnog segmenta ne stižu, proverite da li maska podmreže odgovara segmentu u kom se nalazi odredišna radna stanica. ALEXA 2002

18/916

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

29.3.3 TRACERT Tehnièari povremeno proveravaju putanju paketa izmeðu izvora i odredišta. Komanda tracert (traceroute u operativnim sistemima poput Linuxa) prati putanju paketa i izveštava o skokovima. To je izuzetno važno kada spori Ping paketi i spori odgovori ukazuju na prespor rad mreže (koji najèešæe uzrokuje prevelik broj skokova). Ova komanda je zgodna i za utvrðivanje poslednjeg uspešnog skoka pre pada mreže (i gubitka paketa). To se postiže dodeljivanjem životnog veka (engl. Time to Live, TTL) paketu, u nadi da æe svaki usputni ureðaj poslati poruku o prekoraèenom vremenu (ICMP time_exceed-ed). TTL vrednost je dozvoljen broj skokova paketa pre odbacivanja. Ta vrednost se poveæava (poèev od broja jedan) za jedan u svakom ciklusu, pa komanda tracert prima poruku o prekoraèenom vremenu od svakog usmerivaèa ili drugog ureðaja kroz koji paket mora da proðe. Zapamtile da komande tracert i traceroute rade na razlièit naèin. Komanda traceroute je zasnovana na ICMP-u, dok tracert koristi kombinaciju UDP-a i ICMP-a. 29.3.3.1 Upotreba komande tracert Za pokretanje komande tracert ili traceroute, zadavanje opcija i odabir odredišnih èvorova koristi se komandna linija. Sintaksa komande tracert u Windowsu NT/2000 glasi: tracert [-d] [-h maks_skok] [-j raèunari][-w rok_za_ odgovor] odredište pri èemu opcije znaèe sledeæe: ¦ -d Vrati samo IP adrese skokova i ne dodeljuj adrese imenima raèunara. ¦ -h maks_skok Definiše maksimalan broj skokova prilikom traženja odredišnog èvora. ¦ -h raèunari Zadaje približnu putanju paketa (usmeravanje na izvoru). ¦ -w rok_za_odgovor Broj milisekundi kao vreme èekanja pre isteka roka za odgovor. ¦ odredište TP adresa ili ime odredišnog èvora. Evo sintakse komande traceroute u Red Hat Linuxu 7.x: traceroute [-dFInrvx] [-g mrežni_prolaz] [-i interfejs] [-f prvi_ttl] [-m max_ttl] [-p prikljuèak] [-q broj_ upita] [-s izv_adr] [-t tos] [-w rok_za_odgovor] raèunar [duzina_paketa] Recimo da želite da proverite ponašanje iznajmljenog Web servera. Upotrebite komandu tracert da biste proverili ime raèunara: >tracert dlspubs.com Ili ogranièite broj skokova na 10, na primer ovako: >tracert -h 10 dlspubs.com. tracert æe generisati izveštaj kao onaj na slici 29.5. Prva kolona predstavlja broj skokova. U drugoj, treæoj i èetvrtoj koloni nalaze se vremena odlaska i ALEXA 2002

19/917

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

povratka paketa (u milisekundama). U petoj koloni su IP adrese (i/ili DNS ime) usmerivaèa ili èvora. Neobièno dugi zastoji ili neaktivnost mogu da ukazuju na prevelik protok podataka izmeðu izvora i odredišta. 29.3.3.2 Rešavanje problema pomoæu komande tracert Pomoæu komande tracert možete utvrdili putanju paketa. U primeru koji sledi, paket mora da proðe dva usmerivaèa (10.0.0.1 i 192.168.0.1) da bi stigao do odredišnog raèunara 172.16.0.99. Podrazumevani mrežni prolaz odredišnog raèunara je 10.0.0.1, a IP adresa usmerivaèa na mreži 192.168.0.0 jeste 192.168.0.1. >tracert 172.16.0.99 -d Tracing route to 172.16.0.99 over a maximum of 30 hops 12 ms 3 ms 2 ms 10.0.0.1 75 ms 83 ms 88 ms 192.168.0.1 73 ms 79 ms 93 ms 172.16.0.99 Trace complete.

SLIKA 29.5 Komanda tracert otkriva putanju paketa i mesta na kojima je prenos paketa sporiji ili je prekinut. Komanda tracert se koristi i za utvrðivanje mesta u mreži na kom su paketi stali. U sledeæem primeru, podrazumevani mrežni prolaz je utvrdio da ne postoji odgovarajuæa putanja za raèunar 192.168.10.99. Verovatno je u pitanju problem s konfiguracijom, ili mrežni èvor 192.168.10.0 ne postoji ( IP adresa nije dobra). >tracert 192.168.10.99 Tracing route to 192.168.10.99 over a maximum of 30 hops 1 10.0.0.1 reports: Destination net unreachable. Trace complete. ALEXA 2002

20/918

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

29.3.4 PATHPING Komanda pathping u Windowsu 2000 služi za praæenje putanje podataka. Ona spaja komande ping i tracert, ali obezbeðuje i dodatne informacije. Komanda pathping šalje pakete svakom usmerivaèu na koji naiðe na putu do konaènog odredišta u odreðenom vremenskom periodu, i generiše rezultate na osnovu vraæenih paketa prilikom svakog skoka. Buduæi da ova komanda prikazuje procenat izgubljenih paketa na svakom usmerivaèu ili vezi, lako je utvrditi koji bi usmerivaèi ili veze mogli predstavljati problem. 29.3.4.1 Upotreba komande pathping Komanda pathping pokreæe se sa komandne linije, na primer: >pathping dlspubs.com Potpuna sintaksa u Windowsu 2000 glasi: pathping [-n] [-h maks_skok] [-g raèunari] [-p period] [-q upiti] [-w rok_za_odgovor] [-T oznaka] [-R] pri èemu opcije imaju sledeæa znaèenja: ¦ -n Ispiši samo IP adrese ureðaja i ne prevodi ih u imena. ¦ -h maks_skok Maksimalan broj skokova prilikom traženja odredišnog èvora. ¦ -g raèunari Zadaje približnu putanju paketa (usmeravanje na izvoru). ¦ -p period Broj milisekundi izmeðu slanja dva Ping paketa. ¦ -q upiti Broj upita po skoku. ¦ -w rok_za_odgovor Vreme èekanja (u milisekundama) na svaki odgovor. ¦ -To oznaka Dodeljuje paketima oznaku prioriteta za drugi mrežni sloj (na primer, IEEE 802.lp) i šalje je svim mrežnim ureðajima na putanji. To pomaže pri identifikovanju mrežnih ureðaja u kojima nije ispravno podešena obrada prioriteta na drugom mrežnom sloju. Opcija -T se koristi za testiranje kvaliteta veze (engl. Quality of Service, QoS). ¦ -R RSPV test utvrðuje da li svaki usmerivaè na putanji podržava Resource Reservation Protocol (RSVP), koji omoguæava raèunani da rezerviše odreðen deo propusnog opsega za tok podataka. Opcija -R se koristi i za proveru kvaliteta veze. 29.3.4.2 Rešavanje problema pomoæu komande pathping Na slici 29.6 prikazan je tipièan izveštaj nakon provere komandom pathping. Kada pokrenete ovu komandu, prvo se prikažu rezultati provere usmerivaèa, koji su veoma slièni rezultatima dobijenim upotrebom komande tracert. Meðutim, komanda pathping prikazuje i poruku o tome da prikuplja podatke, koja traje oko dva minuta (trajanje zavisi od broja skokova). Za to vreme komanda prikuplja podatke od svih usmerivaèa i veza s njima. Po isteku tog perioda, pojavljuju se rezultati provere. Kolone This Node/Link, Lost/Sent = Pct i Address sadrže najkorisnije informacije. Kao što se vidi na slici 29.6. na vezi izmeðu ureðaja 10.80.32.1 (skok 1) i 66.189.0.65 (skok 2) gubi se 13 procenata paketa. Sve druge veze funkcionišu na uobièajen naèin. Usmerivaèi na skokovima 2 i 4 ALEXA 2002

21/919

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

takoðe ispuštaju pakete upuæene njima, ali taj gubitak ne utièe na prosleðivanje. Stopa gubitka paketa na svakoj vezi (oznaèena simbolom "I") ukazuje na broj izgubljenih paketa prosleðenih putanjom - ovaj gubitak ukazuje na preoptereæenost veze. Stope gubitaka podataka na usmerivaèima (oznaèenim njihovim IP adresama u poslednjoj koloni s desne strane) ukazuju na to da su procesori tih usmerivaèa možda preoptereæeni. Na primer, èini se da se ureðaji na skokovima 14 i 21 ne odazivaju u zadatom intervalu. Takvi preoptereæeni usmerivaèi mogli bi izazvati probleme izmeðu izvora i krajnjeg odredišta (naroèito ako pakete prosleðuju softverski usmerivaèi). 192.168.168.5 10.80.32.1 66.189.0.65 66.189.0.2 66.189.0.230 12.125.39.13 12.123.40.98 12.122.5.53 12.122.2.13 12.123.1.125 144.232.18.225 144.232.9.226 144.232.14.174 144.232.20.3 144.223.246.130 66.185.139.193 66.185.152.114 204.148.98.70 204.148.101.206 204.148.102.182 64 .12.129 .18 Computing statistics for 525 seconds... Source to Here This Node/Link Hop RTT Lost/Sent = Pct Lost/Sent = Pct Address 0 192.168.168.5 0/ 100 = 0% | 1 2ms 0/ 100 = 0% 0/ 100 = 0% 10.80.32.1 0/ 100 = 0% | 2 Oms 13/ 100 = 13% 0/ 100 = 0% 66.189.0.65 0/ 100 = 0% | 3 Oms 0/ 100 = 0% 0/ 100 = 0% 66.189.0.2 0/ 100 = 0% | 4 1ms 0/ 100 = 0% 0/ 100 = 0% 66.189.0.230 0/ 100 = 0% | 5 1ms 0/ 100 = 0% 0/ 100 = 0% 12.125.39.13 0/ 100 = 0% 6 Oms 0/ 100 = 0% 0/ 100 = 0% 12.123.40.98 0/ 100 = 0% | 7 1ms 0/ 100 = 0% 0/ 100 = 0% 12.122.5.53 0/ 100 = 0% 8 15ms 0/ 100 = 0% 0/ 100 = 0% 12.122.2.13 0/ 100 = 0% | 9 15ms 0/ 100 = 0% 0/ 100 - 0% 12.123.1.125 0/ 100 = 0% |

SLIKA 29.6 Komanda pathping sadrži funkcije komandi Ping i tracert i daje detaljne izveštaje o performansama veze izmeðu dve stanice ALEXA 2002

22/920

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

10 15ms 0/100 = 0% 0/ 100 = 0% 144.232.18.225 0/ 100 = 0% | 11 16ms 0/ 100 = 0% 0/ 100 = 0% 144.232.9.226 0/ 100 = 0% | 12 16ms 0/ 100 = 0% 0/ 100 = 0% 144.232.14.174 0/ 100 = 0% 13 16ms 0/ 100 = 0% 0/ 100 = 0% 144.232.20.3 0/ 100 = 0% | 14 --100/100 =100% 100/ 100 =100% 144.223.246.130 0/ 100 = 0% 15 16ms 0/ 100 = 0% 0/ 100 = 0% 66.185.139.193 0/ 100 = 0% 16 16ms 0/ 100 = 0% 0/ 100 = 0% 66.185.152.114 0/ 100 = 0% 17 17ms 0/100= 0% 0/ 100= 0% 204.148.98.70 0/ 100= 0% 18 16ms 0/ 100 = 0% 0/ 100 - 0% 204.148.101.206 0/ 100 = 0% 19 16ms 0/ 100 = 0% 0/ 100 = 0% 204.148.102.182 0/ 100 - 0% | 20 18ms 0/ 100 = 0% 0/ 100 = 0% 64.12.129.18 100/ 100 =100% | 21 --100/ 100 =100% 0/ 100 = 0% 0.0.0.0 Trace complete.

SLIKA 29.6 Komanda pathping sadrži funkcije komandi Ping i tracert i daje detaljne izveštaje o performansama veze izmeðu dve stanice (nastavak) 29.3.5 NETSTAT Netstat je ozbiljan alat koji daje sveobuhvatne statistièke podatke o protokolima i aktivnim TCP/IP vezama. Puna sintaksa komande netstat glasi ovako: netstat [-a] [-e] [-n] [-s] [-p protokol] [-i] [interval] pri èemu navedene opcije znaèe sledeæe: ¦ -a Prikazuje sve veze i prikljuèke spremne za uspostavljanje veze. ¦ -e Prikazuje statistièke podatke o svim Ethernet vezama. ¦ -n Prikazuje sve adrese i brojeve prikljuèaka u numerièkom obliku, i ne prevodi adrese u imena. ¦ -s Prikazuje statistièke podatke za protokole: TCP, IP, UDP, ICMP. ¦ -p protokol Prikazuje veze zadatog protokola. ¦ -r Prikazuje sadržaj tabele usmerivaèa. ¦ interval Ponovo prikazuje statistièke podatke u zadatom vremenskom intervalu (zadatom u sekundama). Na primer, komanda netstat -a prikazuje sve veze, a komanda netstat -r prikazuje tabelu putanja i aktivne veze. Komanda netstat -e prikazuje statistièke podatke o Ethernet vezama, a komanda netstat -s prikazuje statistièke podatke o svakom protokolu. Kada upotrebite komandu netstat -n, program ne prevodi adrese i brojeve prikljuèaka u imena. Na slici 29.7 prikazan je primer rezultata dobijenih komandom Netstat. ALEXA 2002

23/921

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

>netstat -a -e -s Interface Statistics Received Sent 6381673 46 08428 Unicast packets 20025 19780 Non-unicast packets 3339 238 Discards 0 0 Errors 0 0 Unknown protocols 9780 IP Statistics Packets Received = 23121 Received Header Errors = 0 Received Address Errors = 1 Datagrams Forwarded =0 Unknown Protocols Received = 0 Received Packets Discarded = 0 Received Packets Delivered = 23120 Output Request? = 19951 Routing Discards =0 Discarded Output Packets = 0 Output Packet No Route = 0 Reassembly Required =0 Reassenibly Successful = 0 Reassembly Failures = 0 Datagrams Successfully Fragmented = 0 Datagrams Failing Fragmentation = 0 Fragments Created = 0 ICMP Statistics Received Sent Messages 338 3507 Errors 0 0 Destination Unreachable 0 8 Time Exceeded 40 0 Parameter Problems 0 0 Source Quenches 0 0 Redirects 0 0 Echos 688 2811 Echo Replies 2661 688 Timestamps 0 0 Timestamp Repliea 0 0 Address Masks 0 0 Address Mask Replies 0 0 TCP Statistics Active Opens = 489 Passive Opens = 487 Failed Connection Attempts = 0 Reset Connections = 3 Current Connections = 20 Segments Received = 15921 Segments Sent = 15658 Segments Retransmitted =12 UDP Statistics Datagrams Received = 1556 No Ports = 4955 Receive Errors =0 Datagrams Sent = 774

Bytes

SLIKA 29.7 Komanda netstat daje detaljan izveštaj o TCP/IP vezama ALEXA 2002

24/922

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

29.3.6 IPCONFIG Komanda ipconfig je zgodna za proveru TCP/IP konfiguracije u Windowsu NT/2000 (u Unixu/Linuxu za to se koristi komanda ifconfig). Komanda ipconfig može prikazati podatke o mrežnoj konfiguraciji svakog mrežnog adaptera u sistemu - podaci obuhvataju: ¦ IP adresu ¦ masku podmreže ¦ podrazumevani mrežni prolaz ¦ DNS server(e) ¦ informacije o domenu. U Windowsu 9x na klijentskim raèunarima koristite komandu winipcfg umesto ipconfig. 29.3.6.1.Upotreba komande ipconfig Komanda ipconfig/all prikazuje detaljan izveštaj o konfiguraciji svih interfejsa, ukljuèujuæi i konfigurisane serijske prikljuèke. Ti podaci se mogu upotrebiti za proveru TCP/IP konfiguracije umreženog raèunara, ili za dalje istraživanje problema s TCP/IP mrežom. Na primer, ako je raèunaru dodeljena IP adresa koja se veæ koristi u mreži, biãe prikazana maska podmreže 0.0.0.0. Slika 29.8 prikazuje rezultate dobijene komandom ipconfig/all na serveru domena u Windowsu 2000. Ako se ne èini da je problem u TCP/IP konifiguraciji, proverite vezu sa ostalim raèunarima na TCP/IP mreži pomoæu komande ping. >ipconfig /all Windows 2000 IP Configuration Host Name : SERVER01 Primary DNS Suffix : admintration.dls.com Node Type : Broadcast IP Routing Enabled : No WINS Proxy Enabled : No DNS Suffix Search List . : admintration.dls.com dls.com Ethernet adapter Local Area Connection : Connection-specific DNS Suffix . .: Description : 82559 Fast Ethernet Physical AddreSS : 00 - E0 - 18-2F-65 - FC DHCP Enabled : Yes Autoconfiguration Enabled . . . . : Yes IP Address : 192.168.168.5 Subnet Mask : 255.255.255.0 Default Gateway : 192.168.168.1 DHCP Server : 192.168.168.1 DNS Servers : 24.216.218.9 24.216.218.25 24 . 216 . 218 . 41 Lease obtained . ....: Tuesday,February05,2002 Lease Expires ....: Wednesday,February 06,2002

SLIKA 29.8 Pomoæu komande ipconfig tehnièari mogu da provere i podese mrežnu karticu i mrežne parametre ALEXA 2002

25/923

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

29.3.6.2 Opcije Release i Renew Kada pokušavate da rešite problem sa TCP/IP mrežom, prvo proverite TCP/TP konfiguraciju raèunara koji ne funkcioniše valjano. Ako raèunar koristi DHCP server, upotrebite komandu ipconfig /release da biste oslobodili tekuæu IP adresu, a zatim komandom ipconfig /renew uzmite novu adresu. Kada zadate komandu ipconfig /renew, svi mrežni adapteri raèunara koji koristi DHCP (osim ruèno podešenih) pokušaæe da se povežu sa DHCP serverom i da ažuriraju postojeæu konfiguraciju, ili da dobiju novu. 29.3.6.3 Ostale opcije komande IPCONFIG Komanda ipconfig /flushdns omoguæava brisanje sadržaja DNS keša na klijentskom raèunaru u Windowsu 2000. Prilikom rešavanja problema sa DNSom, primenite ovu komandu (ako treba) da biste iz keša obrisali snimljene negativne odgovore, kao i druge dinamièki dodate stavke. Zapamtite da se brisanjem keša ne eliminišu stavke koje su unapred uèitane iz datoteke lokalnih raèunara. Komanda ipconfig /registerdns u Windowsu 2000 služi za ruèno pokretanje dinamièkog registrovanja DNS imena i IP adresa raèunara. Ova opcija može biti korisna prilikom rešavanja problema u registrovanju imena DNS servera, ili prilikom dinamièkog rešavanja problema na vezi izmeðu klijentskog raèunara i DNS servera bez ponovnog pokretanja raèunara. Ukoliko se ne zadaju parametri, komanda ipconfig/registerdns ažurira sve aktivne DHCP adrese i registruje sve DNS servere koje dobija putem DHCP veze. Ako tražite imena adaptera definisanih ovom komandom, unesite samo komandu ipconfig (nemojte joj dodavati parametre). Projaviæe se spisak svih adaptera na raèunaru. Potom upotrebite komandu ipconfig/registerdns [adapter]. Ako proveravate zašto dinamièka registracija DNS imena ne funkcioniše na klijentskom raèunaru, uverite se da nije u pitanju jedan od uobièajenih razloga: ¦ Zona u kojoj klijent zahteva ažuriranje ili registraciju ne može se dinamièki menjati. ¦ DNS serveri koje klijentski raèunar koristi ne podržavaju ili ne prepoznaju protokol za dinamièko ažuriranje DNS-a. ¦ Primarni DNS server te zone (ili onaj u koji je integrisan imenik) odbija zahtev za ažuriranje. To se najèešæe javlja zato što klijentski raèunar nije ovlašæen da ažurira sopstveno ime. ¦ Server ili zona nisu dostupni usled drugih problema, kao što su pad mreže ili servera. Na klijentskom raèunaru u Windowsu 2000 možete upotrebiti komandu ipconfig /showclassid da biste prikazali identifikator klase koji DHCP klijent upotrebljava u zahtevu za adresu od DHCP servera. Na slici 29.9 upotrebljeno je ime podrazumevanog adaptera, "Local Area Connection", i prikazan je ASCII niz (MyNewClassId) koji je identifikator DHCP klase u lokalnoj mreži. >ipconfig /showclassid "Local Area Connection" Windows 2000 IP Configuration DHCP Class ID for Adapter "Local Area Connection": DHCP classID Name : Default BOOTP Class DHCP ClassID Description : User class for BOOTP clients DHCP ClassID Name : Default Remote Access Class ALEXA 2002

26/924

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

DHCP ClassID Description : User class for remote access client Host Name : SERVER01 Primary DNS Suffix : admintration.dlspubs.com Node Type : Hybrid IP Routing Enabled : No WINS Proxy Enabled : No Ethernet adapter Local Area Connection: Connection-specific DNS Suffix : Description : Combo PCMCIA EthernetCard Physical Address : 00-00-00-00-7C-DC DHCP Enabled : Yes Autoconfiguration Enabled : Yes IP Address : 192.166. 1.51 Subnet Mask : 255.255.255.0 Default Gateway : 10.0.0.1 DHCP class ID : MyNewclassId DNS servers : 10.0.0.3 Primary WINS server : 10.0.0.5

SLIKA 29.9

Komanda ipconfig se može koristiti i za proveru DHCP parametara.

Identifikator klase mrežne kartice na klijentskom raèunaru u Windowsu 2000 možete podesiti pomoæu komande ipconfig /setclassid, tako što navedete ime mrežne kartice i novo ime klase. Na primer, komanda: >ipconfig/setclassid "Local Area Connection" MyNewClassId zadaæe MyNewClassid kao identifikator klase u lokalnoj mreži za komunikaciju izmeðu klijentskog raèunara i DHCP servera. 29.3.6.4 Komanda ipconfig Za prikazivanje podataka o konfiguraciji IP protokola i izmenu konfiguracije u Unixu/ Linuxu koristi se komanda ifconfig. Ta komanda se zadaje prilikom pokretanja operativnog sistema pri poèetnom konfigurisanju mrežnih kartica u sistemu. Kada se sistem pokrene, samo administrator može da menja konfiguraciju pomoæu te komande. Prilikom rešavanja problema u Unixu/Linuxu, ova komanda služi za brzu proveru ispravnosti konfiguracije sistema. Ako samo želite da prikažete tekuæu konfiguraciju, unesite komandu ifconfig bez dodatnih parametara. Administrator može da zadaje sledeæe komande za izmenu konfiguracije: ¦ ifconfig arp Ukljuèuje Address Resolution Protocol (ARP). Ako želite da iskljuèite ovaj protokol, upotrebi te komandu ifconfig -arp. ¦ ifconfig dhcp Upotrebile DHCP da biste dobili adresu mrežne kartice. Ako ne uspevate, pokušajte s komandom ifconfig auto-dhcp. ¦ ifconfig down Iskljuèuje interfejs i sve tekuæe mrežne veze preko tog adaptera. ¦ ifconfig metric [vrednost] Zadaje metriku putanje na interfejsu. ¦ ifconfig netmask [maska] Podešava masku podmreže mrežne kartice.

ALEXA 2002

27/925

POGLAVLJE 29

METODE REŠAVANJA PROBLEMA U MREŽAMA

Dodatni izvori informacija ifconfig: www.linuxdoc.org/LDP/nag2/x-087-2-iface.ifconfig.html ipconfig: www.computerhope.com/ipconfig.htm netstat: support.morehouse.edu/winipcfg.html pathping: www.ece.villanova.edu/~kpreddy/Pathping.html ping: www.ping127001.com/pingpage.htm tracert: www.tracert.com winipcfg: support.microsoft.com/directory/article.asp?ID=KB; EN-US;Q141698

ALEXA 2002

28/926

30 REŠAVANJE PROBLEMA POMOÆU ANALIZATORA PROTOKOLA PREGLED POGLAVLJA Osnovni pojmovi o analizatoru Prikupljanje i analiza paketa . . . . 943 protokola . . . . . . . . . . . . . . . . . 928 Rešavanje problema pomoæu analizatora . . . . . 951 Poreðenje hardverskih i softverskih analizatora . . . . . 929 Uobièajeni problemi u Osnovne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . 930 Ethernet mrežama . . . . . . . . 951 Ostale opcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 933 Provera fizièkog sloja . . . . . . . . . 952 Povezivanje zasebnog Provera sloja veze podataka . . . 954 analizatora protokola . . . . . . 936 Otklanjanje grešaka Upotreba analizatora . . . . . . . . . . . 938 u Token Ringu . . . . . . . . . . . . 956 Otkrivanje problema Dodatni izvori informacija . . . . . 958 u realnom vremenu . . . . . . . . 938

K

ao što ste dosad videli, mreže su postale veoma bitne u velikim i malim preduzeæima. Pomoæu deljenih datoteka, raèunovodstvenih sistema, elektronske pošte i pristupa Internetu, raèunarske mreže su smanjile troškove, ujednaèile procese i pojednostavile zajednièko korišæenje informacija. Meðutim, mreže su najèešæe složene kombinacije hardvera i softvera, pa mrežni problemi mogu da utièu na produktivnost desetina (èak i stotina) korisnika. Važno je brzo i efikasno pronaæi i otkloniti problem. Kada ne bi bilo naèina za prikazivanje i interpretiranje mrežnog saobraæaja, tehnièari bi bili ogranièeni na dugotrajne i mukotrpne metode pokušaja i grešaka. Analizatori protokola omoguæavaju tehnièarima da analiziraju rad mreže i da otkriju problematièna ALEXA 2002

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

mesta. Na primer, analizator protokola može pomoæi tehnièaru da pronaðe stanicu koja šalje prevelik broj paketa, ili ima probleme. Takve podatke je praktièno nemoguæe dobiti metodom pokušaja i grešaka. U ovom poglavlju biæe reæi o nekoliko metoda za rešavanje mrežnih problema pomoæu softvera za analiziranje protokola instaliranog na umreženom PC raèunaru. lako postoje i hardverski analizatori protokola, u ovom poglavlju smo podrazumevali da koristite softverski analizator na lokalnom PC raèunaru, poput umreženog prenosivog raèunara ili neke druge dijagnostièke platforme.

30.1 OSNOVNI POJMOVI O ANALIZATORU PROTOKOLA Analizatori protokola su alat kojim tehnièari i administratori nadgledaju mrežni saobraæaj, analiziraju ga da bi dobili podatke u realnom vremenu ili trendove pomoæu kojih efikasno mogu da identifikuju i do 85% svih mrežnih problema. Ti alati èak mogu i da simuliraju saobraæaj i druge mrežne uslove. Na primer, analizator protokola može da: ¦ Identifikuje problematiène umrežene stanice. ¦ Filtrira i snima podatke na osnovu niza kriterijuma. ¦ Identifikuje izvor i odredište izabranog mrežnog protoka. ¦ Izmeri iskorišæenost mreže i njenu efikasnost. ¦ Pozove na uzbunu kada se unapred zadati parametri prevaziðu. Bez podataka koje daje analizator protokola nema naèina da se sazna šta se dogaða unutar mrežnih veza. Bez tih alata, mrežni problemi se ne bi mogli identifikovati i rešiti sve do prekida rada hardvera. Takav problem bi pak skupo koštao organizaciju zbog smanjene produktivnosti i ošteæenja mreže, ili zbog bezbrojnih sati pokušaja da se otkloni problem. Današnji analizatori mreže mogu da dekodiraju i obrade podatke, da utvrde koji dogaðaji uzrokuju grešku, i da potom o tome obaveste administratora. Za rad sa analizatorima protokola potrebno je odreðeno znanje. Buduæi da analizatori protokola uglavnom prikupljaju okvire, neophodno je temeljno poznavanje protokola (do nivoa okvira) radi interpretiranja dobijenih podataka. Važno je i poznavanje metoda pristupa u mrežama tipa Ethernet i token ring da bi se potpuno shvatile dobijene informacije. Na primer, tehnièar mora razumeti CSMA/CD da bi shvatio znaèaj prevelikog broja sukoba u Ethernet segmentu mreže, i poznavati dužine okvira u Ethernet mreži da bi razumeo zašto kraæi okviri uzrokuju problem. Pored dijagnosticiranja, analizator protokola obezbeðuje podatke na osnovu kojih administratori odluèuju o proširivanju mreže, a mogu i da simuliraju optereæenja mrežnog saobraæaja i razlièite radne uslove. Analizator može da prikaže mrežne trendove iz kojih se administrator upoznaje sa podacima o dugoroènim performansama i na osnovu kojih se odluèuje o eventualnom proširivanju mreže. Analizator èak pre nadogradnje može da generiše dodatni saobraæaj na mreži radi ocene potencijalnih scenarija tipa „kad bi...” (videti poglavlje 27 „Poreðenje mrežnih i standardnih performansi”). ALEXA 2002

2/928

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

30.1.1 POREÐENJE HARDVERSKIH I SOFTVERSKIH ANALIZATORA Analizatori protokola obièno sadrže i hardverske i softverske komponente i znaèajno su se razvili u poslednjih nekoliko godina. Prvi analizatori su stizali u velikim, nezgrapnim kutijama s relativno jednostavnim hardverskim sistemom za prikupljanje podataka i izradu izveštaja. Ti analizatori gotovo da nisu imali funkcije za interpretaciju i naknadnu obradu podataka, veæ su obezbeðivali sirove podatke koje su mogli da razumeju samo tehnièki èudaci. Takvi analizatori su bili jako skupi (oko 30.000 dolara) i koristile su ih samo najveæe organizacije. 30.1.1.1 Softverski analizatori Kako je rasla procesorska snaga raèunara, razvijali su se i softverski analizatori. Pomoæu analitièkog softvera instaliranog na raèunaru, mrežna kartica je mogla da uhvati sve pakete u mreži, bez obzira na adresu. Mnogi modeli mrežnih kartica mogu da prikupe sve pakete - ta funkcija se èesto naziva promiskuitetni režim rada (engl. promiscuous mode). Na taj naèin se postiglo prikupljanje, snimanje, obrada i prikazivanje mrežnih podataka na obiènom personalnom raèunaru, umesto na specijalizovanom hardverskom ureðaju (i po znatno nižoj ceni). Softverski analizatori protokola obièno sadrže komponentu koja prikuplja podatke u segmentu lokalne mreže. Element za prikupljanje podataka šalje rezultate (pomoæu operativnog sistema raèunara) do komponente za analizu koja ih dekodira, obraðuje i prikazuje u jednom od nekoliko oblika. Prelazak na softverske analizatore znatno je smanjio troškove analiziranja mreže, ali takvi raèunari još uvek nisu bili prenosivi (obièno su se morali prevoziti od segmenta do segmenta mreže). Danas prenosivi raèunari imaju snagu koju zahtevaju moderni softverski analizatori, i lako se mogu preneti i ukljuèiti u bilo kom delu firme. Upamtite da instalacija softverskog analizatora na bilo kom raèunaru može da prouzrokuje ispuštanje okvira (ako se bafer mrežne kartice prepuni). Današnji softverski analizatori protokola (kao što su Network Instruments Observer ili Network General Sniffer) mogu da rade na svakoj umreženoj radnoj stanici pod Windowsom 98/Me/NT/2000/XP. Da bi se analizatoru protokola omoguæilo da prikuplja podatke i iz drugih delova lokalne ili regionalne mreže (pored lokalnog segmenta lokalne mreže), radnim stanicama na drugim mrežnim segmentima dodaju se spoljne softverske komponente koje se nazivaju sonde (engl. probes). To se naziva distribuirano okruženje (engl. distributed environment). Udaljene sonde prikupljaju podatke isto kao i lokalne sonde, i šalju ih konzoli sa analizatorom protokola na analizu. Pomoæu sondi se sa jedne radne stanice mogu rešavati problemi iz više mrežnih segmenata. 30.1.1.2 Novi život hardvera Hardverski analizatori su se znaèajno poboljšali nakon dodavanja softvera za naknadnu obradu i interpretaciju podataka, i oni su i dalje jedna od moguænosti u razvijenim mrežama. Hardverski analizatori protokola mogu da obezbede funkcionalnost u veoma važnim situacijama, što je nemoguæe sa softverskim proizvodima tog tipa. Hardverski instrumenti su obièno podesniji za brza mrežna okruženja (kao što je 100/1000BaseT) nego softverske aplikacije koje se ALEXA 2002

3/929

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

oslanjaju na mrežnu karticu za prikupljanje podataka. Hardverski analizatori sadrže specijalna kola koja rade mnogo brže od softvera, a obièno su i pouzdanija. Upamtite da analizator zasnovan na raèunaru može biti ogranièen karakteristikama mrežne kartice. Na primer, neke obiène mrežne kartice imaju ugraðenu funkciju koja automatski odbacuje odreðenu vrstu paketa s greškom. Dakle, ako pokušavate da utvrdite tip greške koja uzrokuje probleme u mreži, softverski analizator na raèunaru možda neæe moæi da vam pomogne. Iako mrežna kartica može da prepozna bukvalno svaki paket u mreži, niko ne može da garantuje da može da prikupi sve podatke i proslede ih protokolima višeg nivoa. Kada mrežna kartica prikupi sve okvire i prosledi ih protokolu višeg nivoa, ona radi u promiskuitetnom režimu. Neke mrežne kartice (naroèito starije) ne mogu da rade u tom režimu, pa obavezno pogledajte njihovu dokumentaciju ako hoæete da ih instalirate na radnu stanicu na kojoj æe se nalaziti i softver za analiziranje protokola. Hibridna vrsta analizatora protokola sadrži ono najbolje iz softverskih i hardverskih proizvoda te vrste. Hibridni analizatori imaju funkcije prikupljanja i filtriranja, objedinjene u posebnoj hardverskoj komponenti koja se povezuje s radnom stanicom (ili prenosivim raèunarom). U tom sluèaju raèunar obraðuje, prikazuje i snima podatke, a hardverska komponenta ima posebna elektronska kola i moguænost prikupljanja podataka iz samih veza. Ovakav analizator je skuplji od softverskog proizvoda, ali može da analizira pri mnogo bržem protoku podataka i koristan je za okruženja s velikim propusnim opsegom (poput mreža sa optièkim kablovima). 30.1.2 OSNOVNE FUNKCIJE Cilj analizatora protokola je da prikuplja i prikaže podatke iz mrežnih veza. Analizator se povezuje s mrežom kao komponenta za snimanje podataka, koja nadgleda saobraæaj, ali sama generiše vrlo malo podataka (a ponekad to uopšte ne èini). Svaki okvir koji putuje mrežnom vezom snima se u memorijski bafer analizatora (iako se odreðenti tipovi podataka mogu filtrirati, ako ne želimo da ih analizator prikuplja). Pogledajmo osnovne funkcije analizatora protokola. 30.1.2.1 Prikupljanje podataka Analizator protokola prikuplja pakete podataka dok putuju kroz mrežni segment i dodeljuje im vremenski žig. Mnogi analizatori prikupljaju mrežne putanje u unapred definisanom vremenskom roku ili kao odgovor na odreðeni dogaðaj (slika 30.1). Analizator prima podatke kroz svoj bafer i obièno ima opcije za snimanje sadržaja bafera u datoteku ili na disketu, odnosno na èvrsti disk, radi kasnije analize ili uporeðivanja. Analizator prikuplja podatke u bafer ogranièene velièine. Kada se bafer popuni, analizator nove podatke upisuje preko starih. Na primer, ako ostavite analizator da radi ceo dan, najraniji podaci æe možda biti izgubljeni, jer æe preko njih biti upisani podaci prikupljeni kasnije tokom dana. Preporuèujemo da konfigurišete veæi bafer za prikupljanje podataka (kada su u pitanju softverski analizatori), ili da kupite što više memorije i prostora na èvrstom disku (kada su u pitanju hardverski analizatori). Što više prostora imate za snimanje prikupljenih podataka, to æete imati više materijala za kasniju analizu. ALEXA 2002

4/930

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

SLIKA 30.1 Analizator prikuplja pakete da bi snomio mrežni saobraãaj koji ãe se kasnije analizirati. 30.1.2.2 Filtriranje podataka Prikupljanjem baš svih paketa podataka iz mreže, verovatno bi se dobilo mnogo više informacija nego što je potrebno za otklanjanje konkretnog problema (a to bi sigurno popunilo i najveæi bafer). Gotovo svi tipovi analizatora protokola imaju niz filtara za prikupljanje podataka koji se mogu podesiti tako da eliminišu sve osim definisanih vrsta podataka (slika 30.2). Filtriranjem se mogu odabrati èvorovi, serveri, protokoli, klase odredišta, ili mrežni dogaðaji. Ako znate da je problem povezan sa IPX-om, podesite filtar analizatora da prikuplja samo IPX pakete - eliminišuæi sve ostale protokole i smanjujuæi broj podataka u baferu. Odnosno, ako znate da problem izaziva odreðeni èvor, podesite filtar analizatora da proverava sve pakete koji ulaze u dati èvor i izlaze iz njega. Paketi se mogu filtrirati tokom prikupljanja podataka, ili prilikom njihovog prikazivanja. Na primer, možda hoæete da snimite sve okvire u odreðenom vremenskom periodu, ali æete pregledati samo neke od njih radi otklanjanja problema. 30.1.2.3 Dešifrovanje podataka Analizator protokola može da dešifruje prikupljene pakete pomoæu prevodioca protokola. Neki analizatori protokola dešifruju samo jednu vrstu protokola, dok drugi imaju višenamenske prevodioce koji se mogu naknadno kupiti (ili se isporuèuju s proizvodom kao dodatni programi). Postupak dešifrovanja obuhvata rastavljanje svakog prikupljenog paketa po redu, i dešifrovanje razlièitih slojeva protokola u prikupljenim okvirima. Ove informacije se obièno prikazuju u sažetku pisanom standardnim engleskim jezikom (slika 30.3). Evo šta biste videli kada biste „zavirili” u okvir podataka. ALEXA 2002

5/931

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

SLIKA 30.2 Filtri omoguãavaju prikupljanje samo odreðenih vrsta paketa èime se postiže duže snimanje sa manje memorije. Po pravilu, analizatori protokola ne dešifruju pakete i ne uporeðuju ih sa OSI modelom na nivou svakog sloja. U praksi, analizatori èesto kombinuju slojeve. Gornja tri sloja OSI modela (aplikacija, prezentacija i sesije) èesto se kombinuju u jedan dešifrovan sloj koji se naziva sloj aplikacije (engl. application layer), zato što mali broj protokola (poput NetBIOS-a) funkcioniše na nivou sesije ili prezentacije. Na ovom nivou, analizator uglavnom nadgleda kako je aplikacija podešena za vezu dva èvora i kako ta dva èvora komuniciraju kroz aplikaciju. Na primer, može se otkriti spor prenos datoteka. Analizatori najèešæe nazivaju transportni OSI sloj sloj veze (engl. connection layer), i analiziraju efikasnost komunikacije krajnja dva èvora, kao i njihov oporavak od grešaka. Neki analizatori OSI mrežni sloj nazivaju sloj mrežne stanice (engl. network station layer). U ovom sloju nadgledaju se mrežne adrese, i otkrivaju problemi sa usmeravanjem i duplirane mrežne adrese. Na OSI sloju veze podataka i fizièkom sloju - koje neki analizatori nazivaju DLC sloj stanice (engl. DLC station layer) - analizator kontroliše konkretan prenos podataka i fizièke greške u prenosu. Na ovom nivou mogu se otkriti CRC greške, greške emitovanih okvira i nedostaci propusnog opsega. 30.1.2.4 Prikazivanje podataka Analizator protokola bi bio beskoristan kada administratorima ne bi prikazivao dešifrovane informacije. Prikazivanje podataka može biti poseban korak nakon prikupljanja podataka (podaci se prvo prikupljaju a zitim se datoteka s podacima pregleda), ili se može obavljali istovremeno s prikupljanjem. Ova druga metoda je korisnija, jer omoguæava administratoru da pregleda više ekrana istovremeno da bi ustanovio šta se dogaða u realnom vremenu. Veæina analizatora sadrži grafièke prikaze parametara kao što su iskorišæenje mreže, iskorišæenje protokola itd. Kada okvir proðe kroz filtar za prikazivanje, može se prikazati u sažetom režimu, detaljnom režimu, u heksadecimalnom obliku ASCII režima itd. U nekim analizatorima, mogu se istovremeno otvoriti sva tri tipa prikaza (iako to može biti zbunjujuæe). ALEXA 2002

6/932

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

SLIKA 30.3 Prikupljeni podaci se mogu dešifrovati prema individualnim paketima da bi se proverilo da li su ošteãeni i tome slièno. 30.1.3 OSTALE OPCIJE Moderni analizatori protokola (kao što je Observer) nude mnoge dodatne funkcije i opcije. Navešæemo najèešæe. Setite se ovih funkcija kada budete birali analizator za svoju mrežu. 3.1.3.1 Pozivi na uzbunu (alarmi) Alarmi obezbeðuju aktivan pristup nadgledanju mreže. U nekim analizatorima administrator može da podesi prag èijim se prekoraèenjem aktivira alarm. Na primer, ako podesite prag iskorišæenja Ethernet mreže na 25 procenata, biæete upozoreni na vreme, pre nego što se mreža zaguši. Imaæete više vremena da isplanirate nadogradnju ili optimizaciju mreže pre nego što uslovi rada postanu kritièni. U mnogim analizatorima, ovi pragovi su unapred podešeni na prihvatljiv naèin, ali ih lako možete izmeniti (slika 30.4).

SLIKA 30.4 Dobiãete upozorenje o potencijalnim problemima pre nego što postanu dovoljno ozbiljni da ugroze rad mreže. ALEXA 2002

7/933

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

3.1.3.2 Dogaðaji koji pozivaju na akciju Administrator lako može podesiti analizator da prepozna odreðeni mrežni dogaðaj i preduzme nešto. Na primer, kada analizator ustanovi takav dogaðaj (kao što je udvojena mrežna adresa), poèinje da snima ili prikuplja podatke na disk, a može se podesiti da prekine snimanje nakon završetka dogaðaja. Ova funkcija je izuzetno korisna kada znate koje dogaðaje hoæete da snimate, ali ne znate kada bi se mogli dogoditi. Umesto da nasumièno prikupljate podatke i trošite vreme na izradu izveštaja - u nadi da æete uhvatiti odreðeni dogaðaj - programirajte analizator da prikuplja podatke kada prepozna dogaðaj. Evo jednog primera na softverskom analizatoru Observer. Recimo, hoæete da analizator poène prikupljanje podataka kada ustanovi greške u okvirima u Ethernet mreži. Otvorite karticu Alarm List (kao na slici 30.4) i izaberite opciju Ethernet Frame Errors. Pritisnite karticu Triggers da biste definisali dogaðaj koji æe pokrenuti upozorenje (slika 30.5). U ovom sluèaju postoji samo jedan odgovarajuæi dogaðaj, ali možete podesiti procenat okvira s greškom, najmanji broj paketa i proseèan interval snimanja. Kada podesite te parametre, izaberite karticu Actions (slika 30.6) da biste definirali odgovor analizatora na pomenuti dogaðaj. Izaberite opcije i primenite ih. Na taj naèin æete moæi da nadgledate uslove rada mreže ne trošeæi vreme uzalud.

SLIKA 30.5 Podesite upoyorenja tako što ãete izmeniti parametre nadgledanog dogaðaja. 3.1.3.3 Izrada etalona ponašanja mreže Neki analizatori protokola, kao što je Observer, mogu da prate mrežnu aktivnost i performanse tokom normalnog rada da bi ustanovili uobièajen nivo mrežne aktivnosti. Ti podaci se zatim koriste za izradu etalona ponašanja mreže s kojim se može uporediti rad mreže kasnije kada se javi problem. U pojedinim sluèajevima, neki prikupljeni podaci se mogu snimiti da bi se kasnije rekonstruisala ili simulirala greška za potrebe istraživanja. U poglavlju 27 naæi æete dodatne informacije o izradi etalona ponašanja mreže. ALEXA 2002

8/934

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

3.1.3.4 Alternativna imena Ponekad je teško ustanoviti na koju se stanicu ili korisnika odnose rezultati analize. Na primer, lepo se vidi da IP adresa 192.168.1.4 uzrokuje najveæi protok, ili da se na hardverskoj (MAC) adresi 03:FD:3E:44:A5:50 javlja najveæi broj Ethernet grešaka, ali je nešto sasvim drugo kada vidite da je u pitanju Perina radna stanica ili server odeljenja za istraživanje i razvoj. Mnogi analizatori stoga sadrže tabele adresa i odgovarajuæa alternativna imena (alijase). Neki analizatori prave takve tabele automatski, ili omoguæavaju uèitavanje postojeæeg spiska alternativnih imena.

SLIKA 30.6 Kada podesite upozorenja definišite automatsku reakciju analizatora na dogaðaj. 3.1.3.5 Generisanje saobraæaja Analizatori protokola (poput Observera) sadrže generator saobraæaja koji podržava više protokola (slika 30.7). Ponekad se naziva i simulator. Generator podataka može da napravi pakete odreðene velièine, brzine, u odreðenom broju i sa željenim zaglavljima. Ta funkcija je veoma korisna kada administrator eksperimentiše da bi zakljuèio šta æe se dogoditi u odreðenim uslovima izmeðu dve stanice. Pomoæu simulacija administrator mreže može da sazna kako bi se mreža ponašala u odreðenim uslovima rada. 3.1.3.6 Analiziranje mrežnog hardvera Iako vrednost analizatora leži u tome što proveravaju mrežne pakete, neki analizatori (poput Observera) mogu da proveravaju i rad hardvera: ¦ Funkcije kao što je Router Observer proveravaju iskorišæenost jednog ili više usmerivaèa u realnom vremenu. Na taj naèin, može se brzo utvrditi da li je taj usmerivaè usko grlo, i da li ga zagušuju ulazni ili izlazni paketi (ili oba). Proverom arhive dolazi se do zakljuèka da li je u pitanju hronièan problem (koji možda zahteva bržu vezu) ili akutan problem (koji možda ukazuje na kvar). ¦ Mrežne greške se mogu pretraživati po stanicama, ako Observer radi na radnoj stanici s mrežnom karticom za koju sadrži i upravljaèki program ErrorTrak firme Network Instruments. Ozbiljnost problema možete oceniti proveravajuæi uèestalost grešaka. Za takve podatke su ranije bili potrebni skupi hardverski analizatori. I danas su za ovu vrstu analizatora zasnovanog na raèunaru potrebni odreðeni modeli mrežne kartice i upravljaèkih programa, pa bi primena ove funkcije mogla ogranièiti izbor raèunarske platforme. ALEXA 2002

9/935

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

SLIKA 30.7 Funkcija za generisanje saobraãaja može da simulira razne uslove rada radi ispitivanja izdržljivosti i ponašanja u takvim situacijama. ¦ Analizatori mogu taèno da podese optimalan propusni opseg nove skretnice prikazujuæi raspodelu optereæenja mreže izmeðu ureðaja. Alati poput Observera mogu odgovoriti na pitanje zašto postojeæa skretnica ne daje zadovoljavajuæe performanse. ¦ Hronološki poreðani podaci o efikasnosti sistema mogu da ukažu na to kada je izmena ili rekonfiguracija mreže negativno uticala na propusni opseg, i da li je došlo do postepenog poveæavanja ili smanjenja prenosne moæi mreže. Ovaj alat je koristan i pre i posle nadogradnje. ¦ Analizator može da otkrije neispravan razvodnik ili mrežnu karticu tako što æe identifikovati stanicu s prevelikom emisijom podataka. 30.1.4 POVEZIVANJE ZASEBNOG ANALIZATORA PROTOKOLA Prvi korak prilikom upotrebe prenosivog analizatora protokola jeste fizièko povezivanje sa mrežom koju treba testirati, i ispravno podešavanje za tu vezu. Analizator se može povezati kao èvor u mreži, ili tako da nadgleda protok podataka izmeðu èvorova. Veza i konfiguracija zavise od planiranih testova, kao i od fizièkog okruženja (razvodnika i skretnica). Razvodnik (engl. hub) prenosi pakete koji stižu do prikljuèka svim ostalim prikljuècima koje sadrži. To znaèi da su svi raèunari povezani sa razvodnikom u stanju pripravnosti za komunikaciju sa svim drugim raèunarima. S druge strane, skretnice (engl. switches) saznaju za položaj raèunara u mreži beleženjem fizièkih adresa ureðaja u svakom segmentu mreže i prosleðivanjem ili filtriranjem paketa, u zavisnosti od odredišne adrese. Kada paket doðe do skretnice, ona uporedi adrese fizièkog izvora i odredišta i izoluje njihovu komunikaciju od ostalih prikljuèaka skretnice. Stoga kontrola i nadgledanje skretnica èesto predstavljaju problem. Jedan od najveæih izazova prilikom testiranja mreže sa skretnicama jeste dinamièka izmena saobraæaja - skretnica æe otvarati i zatvarati prikljuèke u zavisnosti od saobraæaja. To morate uzeti u obzir kada povezujete analizator s ALEXA 2002

10/936

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

mrežom. Na primer, ako povežete i konfigurišete analizator kao èvor u okruženju sa skretnicom neæete uspeti da nadgledate sve podatke koje hoæete. Buduãi da ni jedan drugi mrežni element ne zna za postojanje analizatora, nijedan od njih mu neæe slati podatke, pa æe skretnica blokirati fizièki prikljuèak na koji je analizator povezan. Jedini saobraæaj koji æe analizator moæi da prikupi biæe emitovani paketi. Pre povezivanja analizatora proverite di li mrežno okruženje sadrži skretnicu ili razvodnik. U okruženju sa skretnicom povežite i podesile analizator u režimu za nadgledanje tako di „vidi” sve podatke izmeðu odreðene skretnice i servera/radne stanice. U okruženju sa razvodnikom, povežite i konfigurišite analizator kao èvor, tako da „vidi” saobraæaj usmeren ka svim prikljuècima na razvodniku. 3.1.4.1 Povezivanje analizatora u vidu èvora Pri povezivanju u vidu èvora, koje se ponekad naziva i „povezivanje od taèke do taèke” (engl. point-to-point connection), prikljuèak analizatora se povezuje sa slobodnim prikljuèkom razvodnika ili skretnice i koristi se uglavnom u okruženju s razvodnicima. Na taj naèin analizator preuzima funkciju nezavisnog èvora u mreži. Analizator prikuplja sve podatke koji prolaze kroz razvodnik, isto kao i bilo koji drugi èvor u Ethernet mreži. U tom sluèaju, analizator se povezuje direktno sa dostupnim razvodnikom pomoæu kabla tipa RJ-45 100 BaseT (èija je najveæa dužina 100 metara). Analizator može da nadgleda saobraæaj iz svih stanica koje dele domen sukoba s prikljuèkom razvodnika na koji je analizator povezan. To istovremeno omoguæava analizatoru da generiše saobraæaj u mreži. U zavisnosti od veza èvorova, analizator može da radi u poludupleksnom ili punom dupleksnom režimu. Poludupleksni režim se uglavnom koristi u Ethernet mrežama brzine 10 Mb/s u kojima analizator šalje i prima podatke u razlièito vreme. Puni dupleksni režim obièno se koristi u Fast Ethernet mrežama u kojima se podaci šalju i primaju istovremeno, èime se dobija propusni opseg od 200 Mb/s. 3.1.4.2 Povezivanje analizatora u režimu za nadgledanje Analizatori se povezuju u režimu za nadgledanje (koji se ponekad zove i redni režim) u mrežama sa skretnicama. Analizator se instalira izmeðu prikljuèka skretnice i servera (ili segmenta servera). U praksi se skretnica obièno povezuje direktno sa serverom pomoæu ukrštenog kabla. Ako želite da vežete analizator izmeðu servera i skretnice, iskljuèite kabl iz servera i povežite ga s prikljuèkom èvora na analizatora. Potom povežite ukršteni kabl od skretnice do njenog prikljuèka na analizatoru. Ovaj režim odgovara i Ethernet mrežama na 10 Mb/s i Fast Ethernet mrežama na 100 Mb/s. Upamtite sledeæa ogranièenja kada koristite analizator u režimu za nadgledanje. ¦ U režimu za nadgledanje analizator najèešæe ne može da generiše pakete podataka. ¦ Ovaj režim omoguæava nadgledanje punog dupleksa na mestima na kojima se prikupljaju podaci koje skretnica šalje serveru i obrnuto. ¦ Uvek koristite postojeæi kabl izmeðu servera i skretnice. To može biti ukršteni ili direktni kabl, u zavisnosti od upotrebljene opreme. Drugi kabl uvek treba da bude direktan da se signali ne bi sluèajno obrtali. ALEXA 2002

11/937

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

¦ U režimu za nadgledanje analizator ne regeneriše signal, pa zbir dužina oba kabla ne bi trebalo da prelazi 100 metara. ¦ Kada se iskljuèi napajanje analizatora, veza izmeðu skretnice i servera se obièno ne prekida. U okruženju s optièkim vlaknima, skretnica se obièno ne povezuje direktno sa serverom preko optièkog kabla. Meðutim, ipak æete morati da instalirate analizator izmeðu skretnice i servera. Kao i u sluèaju RJ-45 kablova, iskljuèite optièki kabl iz servera i povežite ga za prikljuèak èvora na analizatoru. Naiæi æete i na ureðaje sa ST ili SC prikljuècima, pa zato proverite da li modul analizatora može da prihvati takav kabl.

30.2 UPOTREBA ANALIZATORA PROTOKOLA Buduæi da ste saznali ponešto o analizatorima protokola i da znate kako funkcionišu, vreme je da pogledamo kako se koriste pri rešavanju problema. U ovom delu poglavlja koristiæemo kao primer sasvim solidan analizator. Observer Suite firme Network Instruments. Zapamtite da se analizatori protokola znatno razlikuju po svojim funkcijama i performansama, pa dodatne informacije uvek potražite u dokumentaciji konkretnog analizatora. 30.2.1 OTKRIVANJE PROBLEMA U REALNOM VREMENU Mogli biste odmah da se pozabavile prikupljanjem paketa podataka i njihovom analizom, ali mnogi analizatori protokola imaju niz alatki primenljivih u realnom vremenu za testiranje i utvrðivanje mrežnih problema. Èesto je korisno zapoèeti postupak ovim alatkama da biste shvatili prave posledice problema, a tek zatim prikupljati podatke i analizirati ih da bi se ustanovio uzrok problema. 30.2.1.1 Identifikovanje mrežnih imena Režim za identifikovanje mrežnih imena (Discover Network Names) prikuplja sve mrežne adrese segmenta, snima ih u tabelu za filtriranje i dodeljuje im alternativna imena (alijase). Zahvaljujuæi ovoj funkciji možete da vidite sve stanice u mreži, a veoma je korisna kada jedna stanica postane nedostupna, ili kada proveravate da li nova stanica dobro funkcioniše. Dodelite ime mrežnoj adresi ili upotrebite IP adresu, DNS ime, korisnièko ime u NetWareu, ili korisnièko ime za rad u mreži pod Windowsom. Kada modul snimi mrežna imena, možete ih koristiti u svim upitima. Poznavanje mrežnih imena èesto olakšava identifikovanje problematiènih radnih stanica ili drugih mrežnih ureðaja. Ako ne možete direktno da identifikujete grupu mrežnih imena, Observer omoguæava uvoz spiska adresa u tabelu. Samo pritisnite ikonicu Discover Network Names na paleti alatki u Observeru, pa æe se otvoriti odgovarajuæi okvir za dijalog (slika 30.8). Zapoènite postupak identifikacije i pustite program da radi. Videæete da se tabela popunjava. Kada program završi aktivnu identifikaciju, Observer æe pasivno osluškivati signale na lokalnoj mreži i beležiæe sve nove mrežne adrese. Program Discover Network Names automatski dodeljuje alternativna imena mrežnim adresama identifikovanim u sledeæa tri režima: IP, IPX, ili Microsoft (Msft). Podrazumevani režim je IP. U Tom režimu, Observer prvo pokušava da pretvori sve adrese u IP adrese pomoæu ARP protokola, a zatim osluškuje dodatne hardverske ALEXA 2002

12/938

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

adrese. U IPX režimu, Observer šalje upite lokalnim serverima pod NetWareom i traži od njih korisnièko ime za svaku registrovanu hardversku adresu u lokalnom segmentu. On to radi tako što generiše IPX pakete i prijavi se na server kao administrator. Pre nego sto Observer poène da šalje upite serveru, od vas æe se zahtevati da unesete lozinku administratora. U režimu Microsoft (Msft), Observer pasivno osluškuje pakete i pronalazi NetBIOS/NetBEUI imena tek kada se emituju u lokalnoj mreži. Dodeljivanje alternativnog imena svakoj adresi u lokalnoj mreži traje izmeðu pet minuta i više sati.

SLIKA 30.8 Identifikujte mrežna imena da biste lakše pronašli mrežne stanice na osnovu IP adresa, hardverske (MAC) adrese i alternativnog imena. 30.2.1.2 Iskorišæenje propusnog opsega Ako želite da izmerite iskorišæenost propusnog opsega u odreðenom mrežnom segmentu, upotrebite funkciju Bandwidth Utilization. Neoèekivano veliko iskorišæenje propusnog opsega ponekad ukazuje na prevelik saobraæaj (zbog èega treba nadograditi mrežu), ili na grešku prilikom prosleðivanja paketa na mrežnoj kartici. Iskorišæenje propusnog opsega se raèuna tako što se snimi broj bajtova koje za jednu sekundu prikupi Observer (ili sonda). Vrednost se zatim menja dodavanjem odgovarajuæeg zaglavlja hardverske adrese (MAC) i informacija o velièini podataka. Zatim se broj podataka uporeðuje s teoretski maksimalnim propusnim opsegom koji registruje upravljaèki program mrežne kartice (na primer, 10/100/1000 Mb/s, ili druga vrednost koju javlja mrežna kartica). Procentualni statistièki podaci prikazuju se u vidu grafikona.

SLIKA 30.9 Iskorišãenje propusnog opsega ponekad ukazuje na preveliki protok podataka i blagovremeno upozorava na mrežne probleme. ALEXA 2002

13/939

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

Ukoliko hoæete da izmerite iskorišæenost propusnog opsega, pritisnite dugme Bandwidth Utilization (BU) na paleti sa alatkama u Observeru. Pojavite se istoimeni okvir za dijalog (slika 30.9). Na grafikonu je prikazana trenutna, maksimalna, proseèna i najskorija iskorišæenost propusnog opsega. 30.2.1.3 Mrežna aktivnost Režim Network Activity Display prikazuje iskorišæenost mreže i podatke o emitovanju u vidu grafikona èije koordinate zavise od protoka paketa (broja paketa u sekundi) i procentualne iskorišæenosti mreže. Ovakav pikaz može da doèara rad mreže i da ukaže na potencijalna usporenja usled emitovanja velikog broja podataka. Ako želite da proverite mrežnu aktivnost, pritisnite dugme Network Activity Display (NAD) na paleti sa alatkama u Observeru, pa æe se pojaviti istoimeni okvir za dijalog (slika 30.10). Na grafikonu se vidi neusmeren i višesmeran saobraæaj, kao i proseèna i maksimalna iskorišæenost mreže. Preveliko neusmereno emitovanje podataka može da ukazuje na neispravnost mrežne kariice date slanice.

SLIKA 30.10 Režim Network Activity prikazuje iskorišãenost mreže u poreðenju sa neusmerenim i višesmernim saobraãajem. 30.2.1.4 Vitalni znaci mreže Observerov režim Network Vital Signs grafièki prikazuje trenutnu aktivnost lokalne mreže (broj paketa u sekundi i procentualnu iskorišæenost mreže) u zavisnosti od trenutnih grešaka u mreži, kao što su CRC greške, greške poravnanja, premali okviri, preveliki okviri, sukobi, proseèna iskorišæenost i maksimalna iskorišæenost. Da biste ukljuèili režim Network Vital Signs (NVS), pritisnite odgovarajuæu ikonicu na paleti sa alatkama Observera, pa æe se pojaviti grafikon s vitalnim znacima (slika 30.11). Na grafikonu su prikazane sve greške, kao i nivo grešaka u odnosu na trenutnu aktivnost mreže. Nivogrešaka je važan prilikom utvrðivanja ozbiljnosti problema. Na primer, nivo grešaka CRC paketa od 50 procenata ne predstavlja problem ako je velièina uzorka (tj. ukupne aktivnosti) samo dva paketa. S druge strane, nivo grešaka CRC paketa od 10 procenata u veoma aktivnom periodu, predstavlja ozbiljan problem. ALEXA 2002

14/940

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

SLIKA 30.11 Režim Network Vital Signs prikazuje uobièajene greške u mrežnom saobraãaju. 30.2.1.5 Mrežne greške po stanicama Kad režim Network Vital Signs ukaže na postojanje grešaka, upotrebite režim Network Errors by Station da biste identifikovali i prikazali neispravne Ethernet pakete prema izvoru greške (stanici) i tipu neispravnog paketa. Ako hoæete da proverite mrežne greške pritisnite ikonicu Network Errors by Station (NES), pa æe se pojaviti istoimeni okvir za dijalog (u odeljku o otklanjanju grešaka biæe više reæi o ispravljanju svakog tipa greške ponaosob). U okviru za dijalog prikazane su sledeæe detaljne informacije o svakoj stanici koja uzrokuje greške: ¦ alternativno ime (alijas) ¦ IP adresa ¦ adresa ¦ greške ¦ CRC ¦ poravnanje ¦ suviše mali paketi ¦ paketi ¦ procenat grešaka ¦ broj grešaka u sekundi ¦ broj CRC grešaka u sekundi ¦ broj grešaka u poravnanju u sekundi ¦ broj suviše malih paketa u sekundi ¦ broj paketa u sekundi Za identifikovanje grešaka po stanicama u Observeru, neophodan je upravljaèki program ErrorTrack firme Network instruments i sertifikovana mrežna kartica. Drugi analizatori protokola mogu imati sopstvena ogranièenja. ALEXA 2002

15/941

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

30.2.1.6 Distribucija protokola Režim Protocol Distribution prikazuje u vidu spiska ili grafikona kako se podaci u lokalnoj mreži distribuiraju prema postojeæim protokolima. Proverom protokola saznaæete kako funkcionišu serveri i aplikacije, i da li lokalna mreža sadrži nepoznate ili neispravno podešene protokole. Ako hoæete da pregledate distribuciju protokola, pritisnite ikonicu Protocol Distribution (PD) na Observerovoj paleti sa alatkama, pa æe se pojaviti istoimeni okvir za dijalog (slika 30.12). U režimu All okvir za dijalog æe prikazali sve protokole u mreži, ali možete izabrati samo protokole IP ili IPX.

SLIKA 30.12 Pregledom distribucije protokola brzo možete ustanoviti da li su stanice ispravno podešene za odgovarajuãi protokol. 30.2.1.7 Distribucija paketa prema velièini Statistièki podaci o distribuciji paketa prema velièini mogu da pomognu prilikom otkrivanja grešaka u protoku podataka. Na primer, lako se mogu identifikovati stanice ili usmerivaèi koji šalju uglavnom male pakete. Podrazumeva se da æe se pojaviti spisak svih umreženih stanica, ali se filtrima mogu izabrati samo izvorne ili odredišne stanice. Otvorite okvir za dijalog pritiskom na ikonicu Packet Size Distribution Statistics (SDS) na Observerovoj paleti sa alatkama (slika 30.13). Procentualni udeo paketa u odreðenom opsegu velièine pojaviæe se u vidu spiska ili grafikona. U prvoj odrednici, stanica èija je mašinska (MAC) adresa 00:40:10:11:15:6D slala je 1626 paketa, od kojih je 48,7 procenata bilo ispod 64 bajta, a 49,4 procenta tih okvira bilo je izmeðu 512 i 1024 bajta, mašinska (MAC) adresa 00:40:10:11:15:6D slala je 1626 paketa, od kojih je 48,7 procenata bilo ispod 64 bajta, a 49,4 procenata bilo je izmeðu 512 i 1024 bajta.

SLIKA 30.13 Distribucijom paketa prema velièini može se brzo ustanoviti da li stanice generišu pakete neodgovarajuãe velièine. ALEXA 2002

16/942

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

30.2.2 PRIKUPLJANJE I ANALIZA PAKETA Buduæi da ste se upoznali sa uobièajenim dijagnostièkim alatima anlizatora, vreme je da posvetimo pažnju i njegovoj glavnoj funkciji - prikupljanju i analizi paketa. U režimu prikupljanja paketa (Packet Capture) analizator skuplja podatke iz lokalne mreže i snima ih radi kasnijeg pregleda u prozoru za dešifrovanje. U tom režimu takoðe se mogu pregledati pojedini paketi tokom mrežne komunikacije (morate biti svesni bezbednosnih implikacija koje nosi provera pojedinih paketa podataka). Nakon provere poslatih informacija i dobijenog odgovora, èesto možete lako ustanoviti u èemu je problem. Prikupljeni paketi podataka prikazuju se u vidu spiska ili grafikona i mogu se pregledati i analizirati. Analitièke funkcije se mogu koristiti za snimke uživo (engl. live captures) (podatke prikupljene i snimljene u realnom vremenu na lokalnom segmentu, ili prikupljene pomoæu sonde sa udaljenog segmenta). Mogu se analizirati i snimljene datoteke iz bafera (pri èemu lokalni primerak Observera može da analizira pakete koje je prikupio drugi primerak tog analizatora). Da biste pristupili režimima za prikupljanje paketa i analizu, pritisnite ikonicu Packet Capture (PC) na Observerovoj paleti sa alatkama. Pojaviæe se okvir za dijalog Packet Capture. Podesite parametre prikupljanja (kao što su velièina bafera i druge opcije) pomoæu funkcije Setup, a zatim ukljuèite prikupljanje kao na slici 30.11. U okviru za dijalog pojaviæe se spisak broja prikupljenih paketa i iskorišæenost bafera. Na grafikonu æe se videti i ukupan broj paketa, broj prikupljenih paketa, i broj ispuštenih paketa. Prikupljanje æe se prekinuti kada se bafer popuni, iako ga možete zaustaviti i ruèno. Upamtite da ispušteni paketi ukazuju na grešku. Ako primetite ispuštene pakete, proverite da li je mrežni hardver ispravan i da li raèunar ima dovoljno jak procesor za minimalne zahteve analizatora protokola. Kada upotrebite funkciju Decode and Analysis u režimu Packet Capture, prikupljeni podaci iz bafera se dešifruju i dobijeni rezultati se mogu pregledati i detaljno analizirati. U Observeru možete analizirati prikupljene podatke iz bafera na osnovu protokola, najuposlenijih raèunara, razmene podataka izmeðu dva raèunara itd. Postoji i funkcija Collision Expert, pomoæu koje možete pregledati vitalne funkcije Ethernet mreže i proveriti da li postoje sukobi koje uzrokuje neispravna mrežna kartica. Analiza zapoèinje pritiskom na ikonicu View u okviru za dijalog Capture. Otvoriæe se prozor za analizu. 30.2.2.1 Rešavanje problema pomoæu struène analize Stariji analizatori protokola bili su ogranièeni jer su prikazivali neobraðene podatke bez ikakve (ili s vrlo malo) interpretacije. Moderni analizatori protokola, poput Observera kompanije Nctwork Instruments, nude analizu grešaka i kratak izveštaj. Pritisnite karticu ExpertAnalysis, pa æe se pojaviti spisak grešaka (ukoliko postoje). Ovaj deo poglavlja objašnjava uobièajene greške navedene u analizatoru protokola i nudi preporuke za njihovo otklanjanje. Greške poravnanja Ove greške (koje se ponekad nazivaju i greške poravnanja u Ethernet mreži) javljaju se kada paket nije poravnat sa faznom granicom prenosa. Radi uštede vremena, mrežna kartica šalje preambulu za Ethernet pakete. Brojaèi izvorne i odredišne mrežne kartice sinhronizuju faze i ALEXA 2002

17/943

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

izraèunavaju njihov položaj da bi poslali konkretan paket. Po položaju faze odredišna mrežna kattica zna gde paket poèinje i kako bi trebalo da je postavljen u odnosu na signal. Greške poravnanja mogu biti posledica više faktora. Uglavnom ih uzrokuje prevelik broj sukoba. Ako se sukob dogodi tokom prenosa (nakon preambule), položaj rezultujuæeg signala u odnosu na fazu signala biæe neispravan. Odredišna mrežna kartica to primeæuje i odbacuje paket. Greške poravnanja mogu nastati i zbog loših kablova izmeðu stanice i razvdnika/skretnice, predugaèkog kabla (ili elektriènih smetnji na kablu), ili loše mrežne veze. Loši IP kontrolni zbirovi Kontrolni zbirovi i CRC služe za proveru integriteta podataka. Metode se sastoje od unošenja dodatnih bitova koji se prenose zajedno s podacima. Primalac primenjuje isti algoritam da bi generisao dodatne podatke i proverio njihovu ispravnost. Loš IP kontrolni broj znaèi da je paket koji je generisala mrežna kartica naizgled ispravan, ali mu je protokol neispravan. Zbog lošeg kontrolnog broja MAC sloja paket bi bio odbaèen, ali kada je u pitanju loš IP kontrolni broj, stek obraduje paket i prosleðuje ga odgovarajuæoj IP aplikaciji. Loši IP kontrolni brojevi javljaju se zbog neispravne mrežne kartice na izvoru prenosa, lošeg kabla ili prikljuèka na putanji prenosa, ili neispravnih TCP/IP upravljaèkih programa ili softvera koji obraðuje protokole na izvoru. Iskljuèite neispravnu stanicu iz mreže, proverite kablove i mrežnu karticu, zamenite neispravnu mrežnu karticu (ako je neophodno), i ponovo instalirajte upravljaèke programe protokola ili softver. Bujica neusmerenih ili višesmernih paketa Bujica neusmerenih paketa (engl. broadcast storm), ili bujica podataka (engl. dota storm) nazivi su za intenzivan saobraæaj u mreži. Bujica nastaje kada emitovani podaci na mreži naiðu na veæi broj odgovora, a zatim svaki odgovor uzrokuje još više odgovora. Ako mrežni saobraæaj dostigne blizu 100 procenata dostupnog propusnog opsega, èitava mreža može prestati da funkcioniše. Bujice podataka èesto izazivaju neispravne mrežne kartice ili kablovi. Na primer, mrežna kartica ponovi isti ARP upit nekoliko stotina puta u sekundi, a taj upit zatim umnožavaju drugi mrežni ureðaji. Problem se može brzo rešiti identifikovanjem neispravnog raèunara i njegovim iskljuèivanjem sa mreže, zamenom Ethernet kartice, odnosno proverom mrežnog kabla (ne sme da bude prelomljen, preseèen, niti da sadrži labave prikljuèke), i odgovarajuæim popravkama. Bujice podataka ponekad mogu da prouzrokuju loše podešeni NetBIOS/NetBEUI serveri ili ureðaji. Takvo neusmereno emitovanje podataka takoðe se može dogoditi izmeðu usmerivaèa, kada se paket za neusmereno emitovanje prosledi više puta nego što treba. Bujica podataka se prekida kada broj skokova doðe na nulu, ali u meðuvremenu može da zasiti veze WAN. Sukobi Ethernet mreže rade na principu Carrier Sense Multipie Access with Collision Detection (CSMA/CD), pri èemu stanica osluškuje mrežu pre nego što pošalje podatke. Ako druge stanice trenutno ne šalju pakete, pomenuta stanica æe ih poslati. U suprotnom mora da saèeka i da pokuša da kasnije ponovo detektuje nosioca. U periodima velikog saobraæaja, ponekad nekoliko stanica èeka svoj red za slanje podataka. Ako dve (ili više) takvih stanica detektuju nosioca u isto vreme, može se dogoditi da pošalju podatke istovremeno. U ALEXA 2002

18/944

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

tom sluèaju æe doæi do sukoba (engl. collision), koji može da prouzrokuje grešku poravnanja, CRC grešku, ili obe. Kada je mrežni protok na relativno niskom nivou (obièno oko 5 procenata), sukobi su prirodan i prihvatljiv deo Ethernet mreža. Što je mreža optereæenija, to se može oèekivati više sukoba, ali njihov prevelik broj može potpuno zaustaviti mrežu. Sukobe èesto uzrokuju neispravne mrežne kartice ili preoptereæeni mrežni segmenti. Iskljuèite neispravnu stanicu sa mreže i testirajte njenu mrežnu karticu. Ukoliko se pokaže da ne funkcioniše dobro, zamenite je. Ako nije u pitanju mrežna kartica, preðite na bržu karticu (tj. 100BaseT umesto 10BaseT) ili segmentirajte mrežu. Duplirane IP adrese Ova greška se javlja kada su IP adrese dva ureðaja identiène, ali imaju razlièite mašinske (MAC) adrese. Duplirane IP adrese su uobièajene kada se koriste statiène IP adrese i DHCP, bez ogranièavanja tabele sa adresama DHCP servera. Na primer, korisnik dodeli sebi IP adresu bez konsultovanja s administratorom. U tom sluèaju jednoj od dve stanice mora se dodeliti slobodna IP adresa (ili se može upotrebiti DHCP). Dogaða se i da se novi ureðaj, koji nije dobro podešen, poveže sa lokalnom mrežom. Kada otkrije problem, administrator æe morali ponovo da konfiguriše ureðaj. Ethernet CRC greške Postoje dva tipa Ethernet CRC grešaka koje treba da imate na umu: CRC greške MAC okvira i CRC greške internog protokola. CRC greške MAC okvira su najèešæe; kada ureðaj ili analizator prijavi CRC grešku, uglavnom se podrazumeva greška tog tipa. Ethernet paketi su kapsulirani u MAC okviru koji sadrži preambulu i kontrolni zbir za naknadnu proveru. Ethernet mrežna kartica izvorne stanice generiše preambulu, kapsulira paket podataka (dodeljuje mu adresu, protokol, podatke itd.) izraèunava CRC kontrolni broj i stavlja ga na kraj paketa. Odredišna stanica pomoæu kontrolnog broja utvrðuje da li je paket ispravan. Ako kontrolni broj nije ispravan, paket je verovatno ošteæen i odbacuje se. Za CRC greške MAC okvira postoji više uzroka. Uglavnom ih uzrokuju ošteæeni kablovi, ili sukobi. Ako su kablovi koji povezuju Ethernet mrežnu karticu i razvodnik neispravni, elektrièna veza tokom prenosa je nestabilna, što može delimièno da prekine prenos i ošteti signal. Kada se tokom prenosa paketa dogodi sukob, signal tog paketa biæe prekinut, pa æe primljeni paket biti ošteæen. Ako je signal delimièno prekinut tokom prenosa. CRC kontrolni broj neæe se poklopiti s brojem koji izraèuna mrežna kartica, pa æe paket biti odbaèen, sa obrazloženjem da se javila CRC greška. Imajte na umu da optereæene mreže èesto sadrže CRC greške, i da one u malom procentu ne predstavljaju mrežni problem. Ako je njihov procenat veliki, ili ako jedna stanica proizvede znaèajan broj CRC grešaka, verovatno je u pitanju problem s kablovima, mrežnom karticom, ili prikljuèkom razvodnika/skretnice. Još jedan problem predstavljaju CRC sume internog protokola. Neki protokoli, kao što je TCP/IPI imaju još jedan kontrolni broj (pored CRC broja MAC okvira) radi oèuvanja integriteta podataka. Taj drugi broj izraèunava se samo za deo internih podataka u svakom paketu, i predstavlja još jednu proveru ispravnosti paketa. Analizator protokola nezavisno izraèunava taj kontrolni broj i prikazuje rezultate u posebnom prozoru za analizu protokola. Takve CRC greške su veoma retke i uzrokuje ih neispravan softver ili upravljaèki programi protokola. ALEXA 2002

19/945

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

ICMP odredište nije dostupno Ako mreža navedena u polju za odredište na Internetu nije dostupna na osnovu informacija u tabelama putanja paketa (tj. udaljenost do mreže je beskonaèna), usmerivaè ili mrežni prolaz mogu izvoru paketa podataka sa Interneta poslati poruku da odredište nije dostupno (engl. destination unreachable). U nekim mrežama su usmerivaè ili mrežni prolaz u stanju da utvrde da li je odredište na Internetu nedostupno, i u tim sluèajevima šalju izvoru poruke da odredište nije dostupno. Kada IP modul na odredišnom raèunaru ne može da prosledi paket podataka zato što je modul (ili prikljuèak) neaktivan, odredišni raèunar bi mogao da pošalje pomenutu poruku izvornom raèunaru. Ova poruka se javlja i kada se paket mora fragmentirati da bi ga mrežni prolaz prosledio, a istovremeno je ukljuèena opcija koja ne dozvoljava fragmentiranje (Don't Fragment). U tom sluèaju, mrežni prolaz mora da odbaci paket i pošalje poruku da odredište nije dostupno. Ove greške se javljaju kada su tabele sa putanjama usmerivaèa loše podešene, kada odredište ne postoji, kada adresa odredišta nije validna (tj. onemoguæena je), ili kada odredišni sistem ne sadrži traženu uslugu. Proverite da li odredište postoji i da li mu je adresa validna, a zatim pregledajte ili ažurirajte tabele putanja ako treba. Problem sa ICMP parametrom Ako usmerivaè, mrežni prolaz, ili raèunar koji obraduje paket naiðe na problem s parametrima zaglavlja (i zbog toga ne može da završi obradu) mora da odbaci paket. To se èesto dogaða kada opcija sadrži neispravne argumente pa usmerivaè, mrežni prolaz, ili raèunar moraju da obaveste izvor koristeæi poruku o problemima s parametrima (engl. parameter problem). Ta poruka se šalje samo ako je paket odbaèen zbog greške. Takva greška se javlja i ako TCP stek izvorne stanice nije ispravan, ako mrežna kartica ne funkcioniše dobro, ili ako je mrežna veza loša. Ova greška takoðe èesto ukazuje na neispravan usmerivaè ili mrežni prolaz (ili onaj èiji TCP stek ne funkcioniše). Životni vek paketa ICMP protokola je istekao Ako usmerivaè ili mrežni prolaz koji obraduje paket utvrdi nultu vrednost polja za dužinu životnog veka (engl. Time to Live, TTL), mora da odbaci paket. Usmerivaè ili mrežni prolaz bi takoðe mogli da obaveste izvor o tome pomoæu poruke o isteklom životnom veku (engl. TTL exceeded). Ako raèunar koji ponovo sastavlja fragmentiran paket ne može da završi postupak u zadatom vremenskom roku zbog fragmenata koji nedostaju, on takoðe mora da odbaci paket i može da pošalje poruku o isteklom životnom veku. Ova greška se èesto javlja kada postoji problem usmeravanja - na primer, tabele sa adresama su identifikovale putanju koja je neispravna, ili ima veæi broj skokova od definisanog maksimuma. Ponekad se ova greška javlja kada se paket izgubi zbog neispravnog usmerivaèa, optereæene mreže, ili neispravne mrežne kartice raèunara ili usmerivaèa. Lokalni problem sa usmeravanjem Lokalni problemi sa usmeravanjem obièno se javljaju kada stanica koja nije usmerivaè koristi neispravnu IP mrežnu masku i šalje lokalni saobraæaj podrazumevanom usmerivaèu. U tom sluèaju, moraæete da upotrebite ispravnu IP mrežnu masku za stanicu koja nije usmerivaè. Dogaða se i da dve stanice (koje nisu usmerivaèi) imaju istu IP adresu, ili je takvoj stanici dodeljen neispravan podrazumevani mrežni prolaz. ALEXA 2002

20/946

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

Prekoraèena maksimalna iskorišæenost Ova greška ne ukazuje uvek na mrežni problem - ponekad je to samo znak normalne (ali velike) iskorišæenosti mreže. Ako je vreme odgovora duže nego što se oèekuje, i pri tom utvrdite veliku iskorišæenost mreže, potražite uzrok velikog optereæenja mreže. Uzroci su najèešæe sledeæi: ¦ stanica koja šalje pakete s greškama, ili ih stalno ciklièno reprodukuje ¦ usmerivac ili most koji stalno iznova neispravno šalju podatke ¦ prevelik broj stanica u istom domenu sukoba ¦ stanica (ili više njih) koja prenosi veliku kolièinu podataka. Preveliki/premali paketi Prema specifikacijama Ethernet mreža, svi paketi moraju biti dugaèki najmanje 64 bajta, ali ne veæi od 1.518 bajtova (ukljuèujuæi i kontrolni broj). Svi paketi u mreži koji sadrže manje od 64 bajta smatraju se premalim, a svi paketi sa više od 1.518 bajtova smatraju se greškama i odbacuju se - ponekad se kaže da su takvi paketi „brbljivi” (engl. jabber frames). U oba sluèaja, probleme s velièinom paketa obièno uzrokuje neispravan hardver. Mrežnu karticu kod koje se ustanovi velik procenat takvih problema treba testirati i zameniti. Problem sa usmeravanjem Problemi sa usmeravanjem se obièno javljaju kada se stanici koja nije usmerivaè (i sa èijom IP adresom postoji problem) dodeli neodgovarajuæi mrežni prolaz. Proverite i podesite neispravnu stanicu ako je potrebno. Intenzivno ponovno slanje paketa TCP/UDP stanice Ova greška se javlja kada je TCP redni broj identièan prethodnom rednom broju, ili je manji od prethodnog rednog broja. To znaèi da je paket duplikat prethodno poslatog paketa. Na primer, izvorna stanica nije dobila potvrdu o prijemu, ili je paket izgubljen, ispušten ili ošteæen. Udvostruèeni TCP paketi javljaju se i kada je prijemna stanica bila suviše optereæena da bi odgovorila izvornoj stanici, ili je mrežni saobraæaj toliko velik da je originalni paket izgubljen (ili potvrda o prijemu nikada nije stigla zbog velike optereæenosti mreže). Ova greška se javlja i kada usmerivaè ispusti paket (ili ne može da ga prosledi), zato što je preoptereæen ili neispravan. Dogaða se i da su kablovi loši, ili neispravna skretnica/razvodnik uzrokuje povremen pad mreže, pa se paketi udvostruèuju. Prevelik broj nultih prozora na TCP stanicama Kada TCP stanica komunicira s drugom stanicom, ona šalje „vrednost prozora”, tj. kolièinu podataka koje izvorna stanica može da pošalje u sledeæem paketu. Ako izvorna stanica pošalje nulti prozor (engl. zero window), to znaèi da trenutno ne može da obradi više podataka. Nulti prozori se javljaju kada je sistem suviše optereæen da bi mogao da obradi dodatne podatke. Ponekad se radi o ozbiljnom raskoraku izmeðu moguænosti obrade izvorne i odredišne stanice (tj. optereæena stanica na 100BaseT pokušava da pošalje podatke stanici na 10BaseT). Dogaða se i da je aplikacija toliko spora da ne može da obradi sve podatke koje prima sa mreže, ili èeka odreðeni dogaðaj. Proverite da li treba instalirati novu verziju softvera ili zakrpu, što bi poboljšalo performanse. Sporo uspostavljanje veze/spor odgovor TCP stanice Ove greške mogu nastati zbog velikog optereæenja mreže. Uzrok može bili i preoptereæen sistem, ili preoptereæena veza (tj. usmerivaè previše sporo prosleðuje pakete). ALEXA 2002

21/947

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

30.2.2.2 Dekodiranje Pomoæu prozora Decode (slika 30.14) možete da zavirite u bafer i pregledate svaki paket ponaosob. Observerov prozor Decode podeljen je na tri glavne oblasti: zaglavlje, oblast za dekodiranje i oblast sa sirovini podacima. U zaglavlju je naveden svaki paket, njegov izvor, odredište, tip, sažetak, podaci o vremenskom žigu, i velièina. Po ovom podugaèkom spisku prikupljenih paketa kreæite se pomoæu klizaèa i izaberite one koji vas zanimaju. Na primer, izaberite paket broj 4, pa æe se on pojaviti u prozoru Decode. Sirovi podaci izabranog paketa prikazani su u donjem oknu. Prozor Decode dešifruje pakete i prikazuje njihov sadržaj u „èitljivom” obliku. Ako uzmete paket broj 4, videæete preambulu, IP nivo, i odrednice na TCP nivou, a možete proširiti odrednice za koje tražite dodatne informacije (kao što je TCP). Povlaèite klizaè naniže da biste pregledali èitav sadržaj. Na taj naèin možete proveriti svaki paket i utvrditi potencijalne probleme koji postoje izmeðu slanica ili drugih mrežnih ureðaja. Na našoj slici vidi se da je kontrolni TCP broj 0DBDh u redu, što znaèi da je okvir stigao neošteæen.

SLIKA 30.14 U prozoru Desode prikazane su detaljne informacije o svakom paketu izabranom iz bafera. 30.2.2.2 Struènjak za sukobe Sukobi se mogu analizirati u režimu Collision Expert (slika 30.15). U ovom režimu proveravaju se sve stanice koje su bile aktivne neposredno pre, za vreme, ili nakon sukoba. Takve stanice (koje su stalno aktivne u vreme sukoba) oznaèavaju se i prate. U ovom režimu je prikazano deset najveæih uzroènika sukoba, broj paketa i sukoba, i procenat sukoba koje uzrokuje svaki od deset najveæih uzroènika. Kada jedna ili više stanica sialno ima velik broj ponovnih pokušaja prenosa u vreme kada se javljaju sukobi, stanica æe javiti da je došlo do sukoba, i napraviæe sažet statistièki prikaz stanica koje imaju neuobièajeno velik procenat sukoba. Sažetak sadrži i preporuèene stanice na kojima treba proveriti postoji li hardverski problem. Problem sa sukobima èesto se može rešiti kada se zameni mrežna kartica, ali proverite i kablove. ALEXA 2002

22/948

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

SLIKA 30.15 Observerov Collision Expert pomaže pri identifikovanju izvora prevelikog broja sukoba. 30.2.2.3 Dinamika veze (Connection Dynamics) U prozoru Connection Dynamics (sliku 30.16) prikazana je komunikacija izmeðu dve stanice i ilustrovan je zastoj paketa (u vidu belina izmeðu paketa). Vreme zastoja izmeðu paketa prikazano je grafièki, pa se može odmah utvrditi da li odgovor suviše sporo stiže, ili je stanica dugo neaktivna. Prikaz može da sadrži kratak ili detaljan prikaz sadržaja svakog paketa, a ponovni prenos paketa i izgubljeni paketi oznaèavaju se crvenom bojom da bi se lakše uoèili. Ovaj prozor se otvara kada se desnim tasterom miša pritisne veza u okviru za dijalog TCP Events ili UDP Events i izaberu opcije Connection Dynamics sa menija. Izabrana veza se prikazuje u prozoru Connection Dynamics - èitav sadržaj se može videti pomeranjem klizne trake.

SLIKA 30.16 Prozor Connection Dynamics prikazuje èitavu vezu (komunikaciju) na osnovu brzine prenosa i stanja paketa. ALEXA 2002

23/949

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

U ovom prikazu možete dobiti razne korisne informacije, u zavisnosti od toga kako koristite miša. Kada se ispod miša ne nalazi nijedan paket, na statusnoj traci je prikazana vrsta veze (TCP ili UDP), dužina komunikacije (u sekundama) i broj paketa. U Observeru se paket koji se naðe ispod pokazivaèa miša oboji plavom bojom. Kada se paket ne nalazi ispod pokazivaèa miša, boja kojom je uokviren paket ima odgovarajuæe znaèenje. Za uokvirivanje paketa koriste se sledeæe boje: ¦ Siva Oznaèava uobièajeno vreme odgovora - sa ovakvim paketom nema nikakvih problema. ¦ Ljubièasta Postoji potencijalni problem. Vezu bi trebalo ispitati da bi se iskljuèili ozbiljniji problemi, a naroèito ako postoji nekoliko ljubièastih paketa. ¦ Crvena Zasigurno postoji problem sa ovim paketom (kao što je vreme odgovora, CRC greška, ispušten paket, prevelik broj ponovo poslatih paketa itd.). Analizator protokola je utvrdio problem sa ovim paketom, pa bi administrator trebalo da proveri da li je greška prolaznog tipa, ili ukazuje na ozbiljniji mrežni problem. Na slici 30.16 vidi se da je paket 137 (obojen crveno) zapravo ponovo poslat paket 134. Ako dešifrujete paket 134, otkriæete da mu je kontrolni broj neodgovarajuæi. Kako u sažetku Expert Analysis nije navedena nijedna ozbiljna greška, možemo smatrati da je taj loš okvir uobièajen za performanse Ethernet mreže. 30.2.2.4 Analiza vremenskih intervala Funkcija za analizu vremenskih intervala prikazuje TCP i UDP veze u tabelarnom formatu, podeljene na vremenske intervale koje je definisao korisnik. Ako želite da otvorite prikaz Time Interval Analysis, pritisnite desnim tasterom miša conversation u okviru za dijalog TCP Events ili UDP Events, a zatim iz menija izaberite opciju Time Interval Analysis (slika 30.17). Vremenski period se zadaje kada se desnim tasterom miša pritisne prikaz i odabere opcija Properties. Postoji kolona koja prikazuje iskorišæenost mreže (Network Utilization) i broj mrežnih paketa u sekundi (Network Packets/sec), kao i broj paketa i zastoje, a svi ti podaci su veoma korisni prilikom utvrðivanja mrežnih uslova i grešaka.

SLIKA 30.17 Analiza vremenskih intervala prikazuje statistièke podatke o odreðenoj vezi u baferu za prikupljanje podataka. ALEXA 2002

24/950

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

30.2.2.5 Ostali prikazi analizatora U Observerovom režimu Analysis možete dobiti i druge informacije u prikupljenim podacima: ¦ Sažetak (Summary) Prikazuje pregled atributa prikupljenih podataka, statistièke podatke o paketima i greške. Veoma je korisno pogledati sažetak pre traženja ošteæenih paketa. ¦ Protokoli (Protocols) Po izgledu i funkciji slièan prozoru Protocol Distribution Statistics o kome je bilo reèi. Prikazuje spisak protokola iz bafera, broj poslatih paketa i relativni procenat njihove iskorišæenosti. Omoguæava da vrlo brzo otkrijete neoèekivanu ili neodgovarajuæu upotrebu protokola. ¦ Najuposlenije stanice (Top Talkers) Po izgledu i funkciji, slièna je funkciji Top Talkers opisanoj ranije. Prikazane su najuposlenije slanice i statistièki podaci o prenesenim paketima. Omoguæava da lako identifikujete stanice koje koriste veæi deo propusnog opsega mreže nego što im je dodeljen. ¦ Parovi (Pairs) Na strani Pairs (Matrix) prikazano je kako mrežne stanice komuniciraju jedna s drugom. Na brojèaniku je prikazana šema svih veza, pri èemu debljina linije prikazuje relativnu kolièinu podataka koju se prenosi izmeðu svakog para stanica. Ova funkcija grafièki prikazuje stanice koje izmeðu sebe prenose neobièno velik broj paketa, odnosno stanice èija komunikacija s drugim raèunarima u mreži nije ispravna (ukoliko uopste postoji). ¦ Internet Observer Na ovoj strani možete u lokalnoj mreži pregledati podatke prikupljene sa Interneta. Na taj naèin možete nadgledati upotrebu Interneta, odnosno možete se usredsrediti na odreðenu stanicu ili više njih. Takoðe, možete podeliti upotrebu Interneta prema protokolima (na primer, da biste videli koji je odnos izmeðu saobraæaja na Internetu koji obuhvata pristup Webu, prema POPmailu). Pomoæu ovog alata možete otkriti neovlašæeno korišæenje Weba, ili utvrditi da je neophodno proširiti propusni opseg komunikacija.

30.3 RREŠAVANJE PROBLEMA POMOÆU ANALIZATORA PROTOKOLA Mrežna infrastruktura obuhvata kablove, konektore i mrežne kartice. Podjednako važan je i sloj protokola koji posreduje izmeðu fizièkog sloja i aplikacija gornjeg sloja - sloj veze podataka. Uzroci mrežnih problema uglavnom su (od 80 do 90 procenata) u fizièkom sloj, u interfejsu izmeðu fizièkog sloja i sloja veze podataka, ili u samom sloju veze podataka. Èesto se u modernim Ethernet mrežama (100/1000 Mb/s) mrežni problemi prouzrokovani u slojevima 1 i 2 maskiraju velikim propusnim opsegom. Takvi problemi ne bi trebalo znaèajno da utièu na performanse mreže, ali se to može dogodili kada mreža poraste i kada se dodaju nove usluge. Najbolje je prepoznati takve probleme i otkloniti ih pre nego što ugroze ili obore mrežu. Ovaj deo poglavlja nudi savete za rešavanje problema korišæenjem analizatora protokola. 30.3.1 UOBIÈAJENI PROBLEMI U ETHERNET MREŽAMA Ako ste utvrdili etalon mrežnih performansi, mnogo æete lakše ustanoviti problem jer trenutno stanje možete uporediti sa uobièajenim. Meðutim, greške ALEXA 2002

25/951

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

nije uvek lako uoèiti. Evo nekoliko uobièajenih problema koje treba eliminisati prilikom pregleda prikupljenih podataka: ¦ Proverite da li postoje neuobièajeni šabloni protoka (kao što su FTP paketi èija je proseèna velièina 100 bajtova). Kada èvor šalje dokument pomoæu File Transfer Protocola (FTP), mnogo je efikasnije slati velike pakete umesto malih. Najveæi Ethemet paket iznosi 1518 bajtova, što je mnogo više od 100 bajtova. Na taj naèin možete otkriti loše podešenu stanicu. ¦ Proverite da li je prevelika iskorišæenost mreže stalna. Nivo veæi od 35 procenata ukazuje na preoptereæenu mrežu. Iako iskorišæenost mreže može povremeno da skoèi na 80 - 90 procenata, to ne bi trebalo stalno da se dešava. Kada je iskorišæenost stalno velika, verovatnoæa pojave sukoba se poveæava, a oni uzrokuju nepoželjne ponovne prenose. ¦ Procenat sukoba ne bi trebalo da bude veæi od 5. Na primer, ako mreža prenosi 100 paketa u sekundi, sukobi ne bi trebalo da se javljaju više od 5 puta u sekundi. Sukobi su deo CSMA/CD metode pristupa. Oni su normalna pojava, ali prevelik broj sukoba ukazuje na problem. ¦ Proverite procenat grešaka. Mali broj grešaka je uobièajen, ali ne bi trebalo da prelazi 5 procenata. ¦ Proverite fizièke segmente lokalne mreže. Zasebni segmenti Ethernet mreže ne bi trebalo da sadrže više od 200 aktivnih stanica - inaèe mrežni zahtevi rastu, pa se fizièka ogranièenja mreže mogu lako prekoraèiti. ¦ Nivo neusmerenog i usmerenog prenosa podataka koji je veæi od 20 paketa u sekundi takode predstavlja problem jer masovni prenos prekida rad procesora pojedinih èvorova. To umanjuje performanse stonih raèunara u mreži. ¦ Usmerivaèi i serveri bi trebalo da budu najzaposleniji (Top Talkers). Sve druge mrežne ureðaje èiji je nivo iskorišæenosti velik treba pažljivo proveriti. ¦ Vreme odgovora ne bi trebalo da varira više od 10 procenata. Ukoliko se to dogodi, možda novi korisnici ili aplikacije usporavaju mrežu. Moguæi su i fizièki problemi (s kablovima ili mrežnim karticama) ili greške protokola. ¦ Distribucija protokola treba da odgovara programiranim protokolima. Ako mreža radi pod Novellom, koji uglavnom koristi IPX, a èini se da se IP protokol najviše koristi, moguæi su problemi kapsulacije ili protokoli nisu dobro podešeni. 30.3.2 PROVERA FIZIÈKOG SLOJA Otklanjanje mrežnih problema uglavnom zapoèinje pokušajima da se izoluju potencijalni fizièki problemi, kao što su neispravni kontakti i kablovi, odnosno pokvarene mrežne kartice. Kada proveravate rad mreže, obavezno proverite kablove i kartice. Problemi fizièkog sloja najèešæe se manifestuju raznim simptomima, koji se mogu izmeriti i prikazati pomoæu analizatora protokola. Obratite pažnju na sledeæe: ¦ prevelika iskorišæenost mreže ¦ prevelik broj sukoba ¦ neispravni kontrolni brojevi okvira (FCS) ¦ greške poravnanja ¦ premali okviri ALEXA 2002

26/952

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

¦ preveliki okviri ¦ neusmereno i višesmerno slanje podataka. Analizatori protokola poput Observera nude sažete informacije o prikupljenim podacima i analizu koja prikazuje greške paketa iz bafera. 30.3.2.1 Iskorišæenost Uvek treba proveriti nivo iskorišæenosti mreže. Zabeležite maksimalnu iskorišæenost i vreme njenog trajanja. Stalna iskorišæenost zdrave Ethernet mreže ne bi trebalo da prelazi 30 do 40 procenata. Ako je nivo iskorišæenosti stalno veæi od ovoga, vreme za koje stiže odgovor se produžuje, broj sukoba se poveæava, i ukupne performanse se pogoršavaju. 30.3.2.2 Sukobi Još jedan bitan parametar fizièkog sloja jeste broj sukoba. Sukobi su uobièajena pojava u Ethernet mrežama, ali prevelik broj sukoba smanjuje propusnu moæ mreže i ukazuje na moguæe probleme s fizièkim slojem. Ako je uèestalost sukoba (ili grešaka) veoma velika u koaksijalnoj mreži, odmah proverite kablove i proverite da li su svi terminatori ispravni i na mestu, da li su svi cilindrièni i Tkonekiori ispravni, i da li je možda neki kabl savijen. Da biste izolovali uzrok prevelikog broja sukoba, morate utvrditi da li su u pitanju uobièajeni ili zakasneli sukob. Zakasneli sukobi (engl. late collisions) dogaðaju se nakon uobièajenog sukoba, kada stigne fragment paketa od 512 bitova (8 bajtova u preambuli i 56 bajtova po okviru). Zakasneli sukobi izazivaju predugaèko vreme komunikacije izmeðu dva èvora (to je ukupno trajanje puta signala kroz sve delove kabla i repetitore/razvodnike). Takoðe ih mogu izazvati mrežne kartice èija senzorna kola ne funkcionišu ispravno. Buduæi da se mnoge Ethernet mreže vremenom šire, dodatni kablovi ili novi repetitori mogli bi da produže vreme komunikacije tako da prevaziðe specifikacije ovakvih mreža. U vuæini sluèajeva, ovakvi problemi se rešavaju promenom topologije mreže. Prevelik broj „uobièajenih sukoba” mogu da izazovu sledeèi faktori: ¦ Loši terminatori, neispravni cilindrièni i T-koneklori, prevelik broj konektora u jednom mrežnom segmentu, problemi s kablovima, i segmenti èiji kablovi nemaju karakteristiènu impedansu od 50 oma (npr. video kablovi). ¦ Neodgovarajuæe uzemljenje èesto izaziva šum u kablu. Da bi se spreèili problemi sa uzemljenjem, mrežu treba uzemljili samo na jednom mestu. ¦ Loše veze ili veze s prekidima. Udaljeni zakasneli sukobi (engl. remote late collisions) javljaju se kada se primi fragment koji potièe od zakasnelog sukoba u drugom mrežnom segmentu. Da bi se identifikovao kao udaljen zakasneli sukob, fragment mora biti veæi od 64 bajta, mora da ima loš FCS i da sadrži šablon od jedinica i nula. U 10BaseT mrežama, gotovo svi zakasneli sukobi su udaljeni. U koaksijalnim mrežama, takvi sukobi su uobièajeni samo ako je mreža optereæena i ako sadrži repetitore. Udaljeni zakasneli sukobi bi trebalo retko da se javljaju u normalnoj mreži, i tada ne izazivaju ozbiljne probleme. Ukoliko se javljaju stalno, to može da znaèi da je mreža fizièki prevelika, da je vreme èekanja predugaèko zbog repetitora i mrežnih mostova, ili da sadrži mnogo šuma. Ako su udaljeni zakasneli sukobi ALEXA 2002

27/953

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

uèestali u koaksijalnim mrežama, premestite analizator na drugi mrežni segment da biste utvrdili u kom od njih se javljaju lokalni zakasneli sukob, i u tom segmentu poènite da tražite uzrok problema. Kada se javlja mali broj sukoba, ali veliki broj grešaka, moguæi uzrok je preveliki šum u kablovima (ili je neispravna mrežna kartica). 30.3.2.3 Greške Na kolizije ili probleme sa fizièkim slojem mogu da ukazuju i greške kao što su okviri kraæi od 64 bajta, okviri duži od 1.518 bajtova i loši FCS-ovi. Evo objašnjenja ovih uobièajenih grešaka: ¦ Prekratak okvir (engl. runt) najèešæe je deo okvira nastao iz sukoba dva okvira. Oni su uobièajena pojava u mrežama, ali se u malim koaksijalnim mrežama prekratki okviri javljaju veoma retko jer se sukobi dogaðaju unutar preambule okvira. Prekratki okviri se èešæe sreæu u velikim mrežama, ili mrežama tipa 10/100BaseT. U veæim mrežama duže vreme komunikacije uzrokuje sukobe unutar okvira. U mrežama tipa 10/100BaseT, sukobi se dogaðaju u razvodniku. Vreme èekanja u razvodniku uzrokuje slanje velikog broja delova okvira (tj. prekratkih okvira) po èitavoj mreži. ¦ Loši kontrolni brojevi (engl. bad frame check sequences) potièu iz više izvora: usled sukoba, šuma u kablovima, neispravnih mrežnih kartica i loših veza. Važno je sistematski identifikovati uzrok ovih grešaka. Ako su one posledica sukoba, a broj sukoba nije velik, nema razloga za brigu. ¦ Preveliki okviri (engl. jabbers) nisu uobièajena mrežna pojava i obièno ukazuju na ozbiljan problem. Preveliki okviri, koji se povremeno nazivaju i džinovski okvir (engl. giant frames), duži su od 1.518 bajtova. Obièno ih proizvodi èvor koji generiše okvire ne podležuæi specifikacijama Ethernet mreže, a ponekad je uzroènik neispravan prenosnik. Ostali moguæi uzroènici prevelikih okvira jesu problemi sa uzemljenjem, ili neispravne mrežne kartice ili pristupne jedinice za više stanica (MAU). 30.3.3 PROVERA SLOJA VEZE PODATAKA Kada proverite fizièki sloj, analizirajte sloj veze podataka (sloj protokola) i prouèite sastav protokola i paketa. Procena ispravnosti sloja veze podataka teža je i složenija od provere fizièke infrastrukture jer treba uzeti u obzir mnogo više promenljivih. Najvažnije je proveriti funkcionisanje segmenta (tj. kième mreže), tipove èvorova i lokacije ureðaja za premošæavanje (ukljuèujuæi repetitore, mrežne mostove, usmerivaèe i skretnice). Navedeni faktori utièu na iskorišæenje, neusmereno emitovanje podataka, i sastav protokola. Evo nekoliko opštih pravila: ¦ Ako mreža sadrži mrežni most/usmerivaè, oèekujte velik procenat neusmerenih i višesmernih paketa (takvi paketi se šire mrežom jer se prosleðuju). Pored toga, okviri su u proseku manji. ¦ Posebno obratite pažnju na neusmeren saobraæaj. Idealno bi bilo da se emituje manje od 20 paketa u sekundi. Svi èvorovi, bez obzira na protokol, moraju da obraðuju neusmeren saobraæaj. Neusmeren saobraæaj utièe na performanse svih èvorova u mreži. ALEXA 2002

28/954

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

¦ Iskorišæenost veze direktno zavisi od upotrebljene aplikacije (tj. da li je u pitanju prenos datoteka ili interaktivan proces). Evo primera: Korisnici se žale na usporen pristup deljenim ureðajima na mreži. Kada izvršite niz dijagnostièkih testova mreže, otkrivate da je broj sukoba prevelik. U ovakvim sluèajevima najèešæe se koristi metoda „podeli pa vladaj”, tako što se mreža stalno fizièki deli na dva dela dok se procesom eliminacije ne doðe do segmenta koji uzrokuje problem. Postupak se zatim primenjuje na taj segment na slièan naèin, tako što se segment stalno fizièki deli na dva dela dok se ne otkrije problematièna stanica. Iako ovaj postupak daje neke rezultate, ipak je spor i neefikasan. Pomoæu analizatora protokola ovaj postupak je znaèajno pojednostavljen, a analizom paketa prikupljenih u baferu dolazi se do zakljuèka da se u mreži javlja prevelik broj sukoba. U Ethernet mreži se obièno dozvoljava uèestalost sukoba od 5 procenata u odnosu na proseènu iskorišæenost mreže (merenu brojem okvira u sekundi). Ukoliko broj sukoba prelazi graniène vrednosti, oni se obièno prikazuju kao greške prilikom dešifrovanja podataka. Kada ustanovite vrstu problema, preostaje vam da naðete uzrok. Pregledajte prikupljene podatke dok ne naðete okvir s greškom. Uoèiæete da okviri sa sukobima imaju sledeæe heksadecimalne oznake u okviru adrese: FF, 55, AA, A5, ili 5A. Kada identifikujete okvire sa sukobima, potražite njihov izvor. Obièno okvir koji neposredno sledi ošteæenom okviru potièe od jedne od dve stanice koje su izazvale sukob. Da biste to proverili, pogledajte vremenski žig. Ako je vremenska razlika izmeðu slanja ošteæenog i sledeæeg okvira manja od oko 150 milisekundi (što zavisi od lokacije stanice u mreži i dužine segmenta), onda je to verovamo jedan od okvira uèesnik u sukobu. Ukoliko je mrežni saobraæaj intenzivan, možda je druga stanica poslala okvir pre nego što je neispravna stanica poslala svoj. Proverite i okvire koji slede iza drugih ošteæenih okvira. Ako je broj sukoba velik, trebalo bi da se javi velik broj grešaka. Verovatno æe okviri koji slede ošteæene okvire ukazati na jednu od stanica koja izaziva sukobe. Kada pronaðete neispravnu stanicu, pokušajte da otklonite grešku. Potom ponovite mrežne testove da biste se uverili da je broj sukoba ponovo u prihvatljivim granicama. Programi poput Observera sadrže funkciju Collision Expert koja automatski identifikuje izvor sukoba. 30.3.3.1 Duplirane IP adrese Duplirana IP (Internet Protocol) adresa predstavlja sukob izmeðu logièkih adresa koji se javlja kada dve fizièke MAC adrese greškom imaju istu logièku IP adresu. Ponekad, prilikom izmena mrežne konfiguracije, ili kada administrator površno kontroliše dodeljivanje IP adresa, dogaðaju se greške u konfiguraciji, a samim tim i ovakvo dupliranje adresa. U simptome dupliranih IP adresa spadaju nasumièni prekidi TCP veza, ili ICMP upozorenja mrežnih usmerivaèa. Najlakše æe se potvrditi da je u pitanju duplirana IP adresa kada se pomoæu ARP-a, proveri da li više stanica koristi istu IP adresu. To se obièno radi slanjem signala Ping sumnjivim IP adresama, pomoæu komande Ping sa radne stanice ili pomoæu pomoænog programa Ping u okviru analizatora. Duplirane IP adrese primeæuju se prilikom analize podataka prikupljenih u bafer (na primer, u ALEXA 2002

29/955

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

Observerovom prozoru Expert Analysis). Informacije koje daje analizator obuhvataju IP mrežnu adresu, MAC adrese koje imaju istu logièku adresu i brojeve ta dva okvira (koje dodeljuje analizator). Kada analizator identifikuje usmerivaèe, oni se ne prikazuju u izveštaju o dupliranim IP adresama. Meðutim, duplirana IP adresa može se privremeno pojaviti u izveštaju ako usmerivaè još nije identifikovan. MAC adrese usmerivaèa ne beleže se kao izvori dupliranih IP adresa. 30.3.4 OTKLANJANJE GREŠAKA U TOKEN RINGU Analizatori protokola poput Observera mogu biti korisni i prilikom otklanjanja grešaka u mreži tipa token ring. Greške tipa token ring klisifikuju se kao blage ili teške. Teške greške obièno obaraju èitavu mrežu i veoma ih je teško otkloniti pomoæu analizatora protokola. Razlog je što mreža mora bar delimièno da radi da bi analizator protokola mogao da funkcioniše. Evo spiska teških grešaka: ¦ Kontinualne greške Obièno se pripisuju neispravnoj mrežnoj kartici koja zapoène slanje paketa, a potom prepisuje (ili uništava) okvire i tokene (žetone). U ekstremnim sluèajevima (koji se nazivam kontinualno slanje okvira), mrežna kartica kontinualno prenosi okvire, tokene i šum. ¦ Greške u frekvenciji Javljaju se ako frekvencija signala ulaznih okvira prevazilazi standardne vrednosti za više od 0,6 procenata. Sreæom, na savremenim ureðajima ove greške su prilièno retke. ¦ Greške gubitka signala Obièno se pripisuju neispravnom povezivanju (ili nepoštovanju specifikacija prilikom povezivanja), a ponekad i neispravnim mrežnim karticama, repetitorima ili pristupnim jedinicama za više stanica (MAU). U veæini sluèajeva u pitanju je hardverski problem, a ne problem sa softverom ili upravljaèkim programom. ¦ Unutrašnje greške Ove greške kartica su dovoljno ozbiljne da prouzrokuju sopstveno iskljuèivanje kartica sa mreže. ¦ Greške zbog nekompatibitnosti hardverskih komponenata Uzrokuje ih hardverski sukob izmeðu kartice i drugog hardverskog ureðaja instaliranog na lokalnoj stanici (npr. sukob u vektorima prekida ili kanalima za direktan pristup memoriji). U veæini sluèajeva, kartica se ne uklapa u mrežu. Postoje èetiri tipa blagih grešaka. Tip 1 su jednostavne i beznaèajne greške na koje ne treba naroèito obraæati pažnju. Tip 2 su važnije greške zbog njih se mora proveriti mreža. Tip 3 su još ozbiljnije greške koje zahtevaju nadgledanje. Poslednji tip blagih grešaka su upravljaèki okviri (engl. beacon frames). Blage greške prvog tipa dele se na sledeæi naèin: ¦ Greške niza Ove greške u mreži tipa token ring odgovaraju CRC greškama u Ethernet mrežama. Svaka stanica proverava CRC kontrolni broj ulaznih okvira. Kada se kontrolni broj okvira ne poklapa sa izraèunatim kontrolnim zbirom, javlja se greška. Greške niza se èesto javljaju u optereæenim mrežama. Kada stanica stalno prijavljuje greške niza, obièno je uzroènik neispravna mrežna kartica prethodnog mrežnog èvora. ¦ Unutrašnje greške Javljaju se kada stanica otkrije hardversku grešku koja se može popraviti. Ako mrežna kartica stalno javlja unutrašnje greške, to može biti znak da æe uskoro postati neispravna. Proverite sve veze pre nego što zamenite karticu. ALEXA 2002

30/956

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

¦ Greška ARI/FCI niza Javlja se kada stanica otkrije dva okvira sa oznakom o prisustvu rezervnog monitora (engl. standby monitor present) èiji je ARI/FCI bit podešen na nulu (bez intervencije aktivnog monitora) prilikom ispitivanja prstena. Ova greška se retko javlja. ¦ Greška zbog preoptereæenja ulaznim paketima Ovu grešku javlja stanica koja nema dovoljno prostora u baferu da primi sve ulazne pakete. Ako mrežna kartica stalno javlja ovu grešku, možda odgovarajuæa stanica ima softverski ili hardverski problem, ili je veza do prethodne pristupne jedinice za više stanica imala previše šuma (šum može da preplavi prijemna kola kartice). ¦ Greške zbog udvojenih okvira Javljaju se kada se ARI/FCI bit veæ nalazi unutar okvira upuæenog stanici. Takva greška ukazuje na postojanje dve mrežne kartice sa istom mrežnom adresom. Javlja se u premošæenim mrežama tipa Token Ring sa više prstenova sa lokalno dodeljenim adresama. Postoji više blagih grešaka tipa 2 na koje treba obratiti pažnju prilikom otklanjanja grešaka: ¦ Rafalne greške Javljaju se kada stanica utvrdi gubitak signala minimalno u toku pet polubajtnih ciklusa. Rafalne greške se èesto susreæu u token ring mrežama, i obièno se javljaju kada se stanica prikljuèi na prsten ili se iskljuèi s njega. Ako su takve greške konstantne, mogu da ukazuju na hardverski problem èvora koji prethodi mrežnoj kartici koja javlja grešku (ili relejima za MAU ureðaje). Rafalne greške su èesto praæene greškama niza, greškama izgubljenih okvira ili greškama tokena. ¦ Greška prilikom prenosa oznake za prekid saobraæaja Javlja se kada stanica prenosi oznaku za prekid saobraæaja iz bilo kog razloga. Aktivni monitor u ovom sluèaju otkriva prekid u protokolu token ring i oslobaða prsten od saobraæaja. ¦ Greške zbog izgubljenih okvira Kada stanica šalje podnožje okvira (engl. frame trailer), ona odreðuje i vreme za koje to podnožje mora da se vrati od prethodne stanice. Kada se okvir vrati, stanica ga preuzme iz mreže i preduzme odgovarajuæe korake, u zavisnosti od toga da li je FCI bit podešen ili nije. Ako stanica ne primi isto podnožje okvira pre isteka zadatog vremena, okvir se smatra izgubljenim. ¦ Greške tokena Aktivni monitor javlja ovu grešku kada utvrdi neispravan token ili okvir, izgubljen token, cirkulišuæi okvir, ili prioritetni token. Greške Treæeg tipa su najozbiljnije i trebalo bi ih odmah otkloniti. To su: ¦ Greške zbog izgubljenog monitora Javljaju se kada aktivan monitor napusti prsten ili postane nefunkcionalan. Grešku javlja rezervni monitor koji je otkrio da nema aktivnog monitora. Preostali rezervni monitori potom biraju novu stanicu koja æe služiti kao aktivan monitor. ¦ Frekvencijske greške Posledica su lošeg takta aktivnog monitora. Najèešæe se rešavaju biranjem novog aktivnog monitora od više rezervnih monitora. Trebalo bi da razumete i kako da reagujete na upravljaèke okvire (engl. beacons). Mrežni adapter šalje upravljaèke okvire kada otkrije da je veza neaktivna (ni tokeni ni okviri s podacima ne dolaze od sledeæe susedne taèke). Adapter tada šalje signale ka prethodnoj stranici da bi obavestio sve druge ALEXA 2002

31/957

POGLAVLJE 30

ANALIZATOR PROTOKOLA

ureðaje o neaktivnosti veze. Ako taj signal stigne i do sledeæeg susednog ureðaja (a privremeni hardverski kvar je izazvao slanje signala), kontrolni okvir æe na kraju doæi ponovo do pošiljaoca. U suprotnom, dva adaptera æe se ukloniti iz prstena i pokušati ponovo da se povežu. Ako je kabl prekinut ili je hardver pokvaren, neispravan ureðaj neæe uspeti da se poveže, a ostatak mreže æe nastaviti da radi (to je „uklanjanje uzroka upravljaèkog signala”). Ako uzrok signala ne može da bude otklonjen, problem æe morati da reše tehnièari.

Dodatni izvori informacija Network Instruments: www.networkinstruments.com Agilent:

www.agilent.com

Hewlett-Packard:

www.hp.com

Protocol.com:

www.protocols.com

ALEXA 2002

32/958

Dodatak A DODATNI IZVORI INFORMACIJA Na kraju svakog poglavlja dat je bogat spisak izvora informacija na Webu, ali postoji još više izvora dostupnih putem Interneta. Neke resurse, koji su ovde navedeni, nude odreðeni proizvoðaèi, dok ostale održavaju nezavisne grupe ili organizacije.

WEB LOKACIJE Baza znanja proizvoðaèa 3C0M: knowledgebase.3com.com ANSI: www.ansi.org Forum za ATM: www.atmforum.com Podrška za rešavanje problema koju nudi proizvoðaè mrežne opreme Cisco Systems: www.cisco. com/public/technotes/serv_tips.shtml Uputstva proizvoðaèa Compaq: www.compaq.com/support/techpubs/maintenance_guides/index.html Podrška proizvoðaèa Dell: support.dell.com/us/en/home.asp Vodiè za Ethernet: wwwhost.ots.utexas.edu/ethernet/ethernet.html Forum za Frame Relay: www.frforum.com Inženjerski dokumenti: www.global.ihs.com Podrška proizvoðaèa HP: www.hp.com/cposupport/eschome.html Podrška za IBM-ove mreže: www.networking.ibm.com/netsupt.html IEEE (802.3): grouper.ieee.org/groups/802/3/index.html IEEE (802.5): www.8025.org Jedinstveni identifikatori IEEE: standards.ieee.org/regauth/oui/tutorials/lanman.html Organizacija InterNIC: www.internic.net Organizacija ITU: www.itu.int/home/index.html Microsof'tova podrška: support.microsoft.com Raèunarske mreže: www.networkcomputing.com/netdesign/troubleintro.html Rešavanje problema u raèunarskim mrežama: www.kl2.hi.us/~network/1999/41200nettrbleshoot/ Rešavanje problema u raèunarskim mrežama: www.networktroubleshooting.com Rešavanje problema u raèunarskim mrežama: www2.ucsc.edu/cats/sc/tools/network-troubleshoot/index.shtml Severnoamerièki forum korisnika ISDN-a: www.niuf.nist.gov/ Podrška proizvoðaèa Novell: support.novell.com ALEXA 2002

1/959

Baza znanja kompanije Sun: www.sun.com/service/support/ Telcordia: www.telcordia.com/pssindex.html TroubleTree: www.troubletree.com/ Intervencije na bežiènoj opremi: www.practicallynetworked.com/support/troubleshoot_wireless.htm

DISKUSIONE GRUPE comp.dcom.cabling comp. dcom. lans. ethernet comp.dcom.lans.fddi comp.dcom.lans.misc comp.dcom.lans.token-ring comp.dcom.moderns.cable comp.dcom.sys.cisco comp.dcom.xdsl comp.dcom.modems comp.os.linux.networking comp.os.linux.setup comp.os.ms-windows.networking.misc comp.os.ms-windowK.networking.tcp-ip comp.os.ms-windows.networking.win95 comp.os. ms-windows.nt.admin.misc coinp.os.ms-windows.nt.adinin.netwoiking comp.os.ms-windows.nt.misc comp.protocols.tcp-ip comp.sys.mac.misc comp.unix.solaris han.cornp.os.linux han.cornp.os.winnt microsoft.public.win95.networking microsoft.public.win98.nctworking microsoft.public.win98.performance mlcrosoft.public.win98.setup microsoft.public.windowsnt.protocol.tcpip

2/960