Rable

Gargantua i Pantagruel najpotpun puniji iji i najizr najizrazi azitij tijii predsta Fransoa Fransoa Rable Rable je najpot predstavnik vnik francusk francuske e renesanse. Rable ableo ovo glavn lavno o delo elo je Garga argant ntua ua i Pant Pantag agru ruel el – neka neka vrst vrsta a avanturističko-fantastičnog avanturističko-fantastičnog romana u pet knjiga, koje su objavljene u dužim vremenskim razmacima i smatraju se obično kao jedan roman, mada je veza između njih dosta labava.

SADRŽAJ

PRVA KNJIGA – Prejezovito žitije velikoga Gargantue

Prva knjiga sadrži niz priča koje nemaju mnogo veze među sobom. Tu se opisuje: neobično rođenje diva Gargantue, koji je došao na svet kroz levo majčino uho, »jedno popodne, trećeg dana februara« u Devinijeru, gde se održavala gozba; vaspitanje Gargantue Gargantue i njegov boravak u Parizu; Gargantuin povratak u zavičaj – usled rata koji je nastao izmežu Grangu Granguzij zijea ea (Grand (Grandgou gousie sier), r), Gargan Gargantui tuinog nog oca, oca, i sused susednog nog kralja kralja,, zavojevača Pikrošola, a koji se izrodio iz jedne obične svaže njihovih poda podani nika ka,, Garg Gargan antu tua a prek prekid ida a svoj svoje e nauk nauke e u Pa Pari rizu zu i vrać vraća a se u domovinu da je brani. U ovom ratu, koji koji Ra Rabl ble e opis opisuj uje e nadu nadugo go i naši naširo roko ko,, naro naroči čito to se istakao, hrabrošću i umešnošću, kaluđer Žan Dezantomer (Jean des Entommeurs). Posl Po sle e pobe pobede de nad nad nepr neprij ijat atel elje jem, m, Gran Grangu guzi zije je i Garg Gargan antu tua a grad grade e kalu kaluđe đeru ru Žanu Žanu,, za nagr nagrad adu, u, opat opatij iju u pose posebn bne e vrst vrste e – Telemsku opatiju – u kojoj vlada jedino pravilo: »Čini što ti se ushte« (Fais ce que voudras).

DRUGA KNJIGA – Pantagruel, kralj Žeđara, vraćen u svoje prirodno sastojanije i njegovi jezoviti podvizi

U drugoj knjizi dat je opis: Pantagruela u detinjstvu – kao div, on pokazuje strahovitu snagu: kravi, dok je sisa, »pojede [. ..] dve sise na vimenu i pola trbuha«; medveda koji hoće da mu obliže usne u kolevci »raščerečio je kao pilence«; smrskao je kolevku u komade i sl. Pant Pantag agru ruel elov ovog og škol školov ovan anja ja u razn raznim im un univ iver erzi zite tets tski kim m gradovima Francuske, posebno u Parizu, gde od oca dobiva pismo u kome je izložen izložen program novog vaspitanja vaspitanja i koje predstavlja predstavlja pravu »himnu renesansnoj kulturi«. U Parizu se Pantagruel upoznaje sa Panurgijem, s kojim odlazi u borbu protiv Dipsoda .

TREĆA KNJIGA – Podviga i junačkih dela dobroga Pantagruela 1

Trusted by over 1 million members

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.







Treća knjiga razvija dve glavne teme. Prvi Prvi,, manj manji, i, deo deo prik prikaz azuj uje e Panu Panurg rgij ija a kako kako rasi rasipa pa nova novac c i zadužuje se. Drugi, veći deo posvećen je njegovoj ženidbi . U nedoumici da li da se ženi i da li će biti u braku srećan ili nesrećan, Panurgije se obraća obraća za savet savet raznim raznim ličnos ličnostim tima, a, pored pored ostalo ostalog: g: sibili sibili,, pesnik pesniku, u, čarobnjaku, teologu, lekaru, filozofu, ludaku i drugima. Nezadovoljan njihovim odgovorima, Panurgije, po nagovoru Pantagruela, odlučuje da pita za savet proročište »Božanska boca« , koje se nalazi u Kateji, tj. u Kini.

ČETVR ČETVRTA TA KNJI KNJIGA GA – Podv Podvig iga a i juna junačk čkih ih dela dela plem plemen enit itog oga a Pantagruela

Četvrt Četvrta a knjiga knjiga nastav nastavlja lja opis opis putov putovanj anja a Panurg Panurgija ija i njego njegovog vog društva . U potrazi za proročištem »Božanska boca«, putnici posećuju razne fantastične zemlje i ostrva, kao: ostrvo sudskih izvršitelja, koji žive od toga što ih tuku, pa im u naknadu za batine daju odštetu; papefi fig gues) ues),, kat katolik olika a i pap papinih inih ostrv ostrvo o prote protest stana anata ta (pape idolopoklonika (papimanes), ostrvo Gospara Gastera, »prvog majstora svih majstorija« i dr.

PETA KNJIGA – Podviga i junačkih dela dobroga Pantagruela

U peto petoj, j, posl posled ednj njoj oj knji knjizi zi Ra Rabl ble e nast nastav avlj lja a opis opis puto putova vanj nja a Pa Panu nurg rgij ija a i njegove družine, koja posećuje: »Zvoni ostrvo« (I'lsle sonnante), nazvano tako zbog stalne zvonjave zvona svih vrsta, kao i neke druge krajeve. Najzad putnici stižu u zemlju u kojoj se nalazi »Božanska boca«, koju u hramu čuva monahinja Bakbuk (Bacbuc). Odgovor na pitanje glasi: Pijte (Trink), što Panurgije protumači da treba da se ženi. Time se delo završava. ***

KOMPOZICIJA Odsustvo kompozicije – nema mnogo plana i reda u ovom pripovedanju doživljaja divova i njihovih prijatelja – ovo je jedna od najslabijih strana dela. HUMANISTIČKE IDEJE Pod fantastičnim i šaljivim ruhom kriju se Rableove humanističke ideje, kao i realistična i satirična slika tadašnjeg sveta i društva. Rable je čitaoce savetovao da »smrskaju kost i sadržajnu srž posrču«, da bi u njegovoj knji knjizi zi njeg njegov ovoj oj pron pronaš ašli li »i drug drugu u slas slastt i skri skrive veni niji ji nauk nauk,, koji koji će vam vam razotkriti uzvišena tajanstva i strave tajnovite, i što se tiče naše vere, i što







je bio čovek neobično načitan, i sve svoje znanje on je unosio u svoju knjigu. Na svakoj stranici njegovog dela srećemo se sa mnoštvom imena iz istorije civilizacije, od kojih on pozajmljuje podatke, činjenice, priče, izreke. Zbog Zbog ogro ogromn mnog og znan znanja ja iz najr najraz azli liči čiti tijih jih oblas oblasti ti iz ovog ovog dela dela su crpl crplii obaveštenja najraznovrsniji specijalisti: istoričari i botaničari, geografi i etnografi, stratezi i filozofi, fiziolozi i filolozi, istoričari umetnosti, lekari, pravnici itd. Na njega su se pozivali i citirali ga naučnici koji su obrađivali najr najraz azli liči čiti tije je teme teme u vezi vezi sa XVI XVI veko vekom: m: o nači načinu nu obla oblačen čenja ja dece dece,, o ženskim frizurama i toaletama, o kuvanju, o veštini jahanja itd. Jednom rečju, Rableovo delo predstavlja čitavu enciklopediju XVI vijeka.

Rableov humanizam dolazi do izražaja naročitoo u velikoj veri koju ovaj pisac polaže u istinsku nauku (nasuprot mržnji prema sholastici i njen njenim im stub stubov ovim ima: a:.. teol teoloz ozim ima, a, kalu kaluđe đeri rima ma i papi papi). ). Ta njeg njegov ova a vera vera naro naroči čito to je vidl vidlji jiva va u idej idejam ama a o vasp vaspit itan anju ju Pa Pant ntag agru ruel ela a i Garg Gargan antu tue. e. Starom verbalnom vaspitanju i obrazovanju sholastičara, koji su glave svojih učenika punili besmislenim knjigama, koje su oni morali da nauče naizust tako »dobro« da su ih mogli da ih izgovore natraške, »u po dana i u po noći« i od kojih su postajali sve gluplji, Rable suprotstavlja novo obrazovanje humanista. Osvrćući se na prošlost i sadašnjicu, pisac, kroz usta svoga Gargantue, kaže: »Vreme je tada nešto još mračno... (...) Ali, božjom dobrotom, svetlost i dostojanstvo vraćeni su književnosti u moje doba, i sad vidim toliku izmenu. Dana Danass su sve sve nauk nauke e na snag snagu u vraće vraćene ne,, jezi jezici ci su obno obnovl vljen jeni; i; jezi jezik k greč grečes eski ki,, bez bez koga koga se niko niko ne bi bez bez stid stida a moga mogao o nazv nazvat atii učen učenim im,, jevrejski, haldejski, latinski...« Tačno je rečeno da u Rableovim pogledima na obrazovanje dolazi do izražaja »žeđ renesanse za enciklopedijskim znanjem«. Rable je humanista i po visokom mišljenju koje ima o čoveku, po velikom povjerenju koje gaji u njegovu prirodu, koja je kod njega, po Brintjerovim rečima »divinizovana«. Prema Rableovom shvatanju čovekova priroda je dobra. On iznosi na jednom mestu svoje knjige, kako je Fizis (Priroda) rodila Lepotu i Harmoniju, dok je Anti-fizis (Protivpriroda) donela na svet licemjerje i čitav porod nakaza, čudovišta, prirodi protivnih. Po Rableovom Rableovom mišljenju, mišljenju, ne treba treba gušiti gušiti slobo slobodan dan razvo razvojj čoveka čoveka nikakvim nikakvim neprirodn neprirodnim im stegama stegama: jer – kaže on u svojoj utopistički zamišljenoj zamišljenoj ljudskoj ljudskoj zajednici, zajednici, Telemskoj opatiji – »ljudi »ljudi slobodni slobodni [...] imaju od prirode nagon i podstrek koji ih nagoni uvek na vrlinu i da ono što rade uvek bude dobrodeteljno, a poroka da se klone«; dok »kada su ljud ljudii gadn gadnim im ugnj ugnjet etav avan anje jem m i zulu zulumo mom m poni poniže ženi ni i poro porobl blje jeni ni,, oni oni







hoćeš». Rable unosi u svoje delo, pored uzvišenih, i niske strane realnosti, ono čulno i sirovo, one najgrublje fiziološke procese i radnje čovjekove, s otvo otvore reno nošć šću u jedn jednog og huma humani nist ste e koji koji sm smat atra ra da mu ništ ništa a ljud ljudsk sko o nije nije strano.

Rable je naslikao i društvo savremene Francuske, sve njene klase i staleže, profesije i zanimanja. Neke od ovih društvenih kategorija ocrtao je sa simpatijama (na primjer, šire slojeve: seljake, zanatlije, mada ni njima ne prašta neke slabosti: praznoverje, lakovjemost i sl.), dok je o drugima dao više satiričnu i grotesknu sliku (slika sveštenika i kaluđera, upravnih funkcionera i dr.). SATIRA / KRITIKA SVEŠTENSTVA žestinom Rable se okomio naročito na tadašnje 1. Svom (satir ira a ovog ovoga a stal stalež eža a pred predst stav avlj lja a jedno jedno od opšt opštih ih sveštenstvo (sat mesta u delima humanista), za koje kaža da žive da jedu i piju (a ne obrnuto). Jedan kaluđer, prilikom svoje posete Firenci, ne divi se, kao drugi, »kroju kubeta, raskoši hramova i veličanstvenih palata, nego gleda gde će pronaći (»merka«) kakvu pečenjaricu i »sto puta više je voleo da vidi dobro kljukano gušče na ražnju« nego sve porf porfir ire e i mram mramor orje je toga toga grad grada. a. Oni, Oni, kao kao veme veme slug sluge e »s »sve veto toga ga Grozdija«, vole naročito »dobro vince«, koje, po rečima jednog od njih njih,, »č »čov ovek ek blag blagor orod odan an nika nikad d ne omrz omrzne ne«. «. Ra Rabl ble e ih sm smat atra ra i razvratnim. Oni napadaju na tuđe žene, makar žena bila ružna kao Prozerpina. 2. Pisac podvrgava jetkom smijehu i neznanje tadašnjih kaluđera. U manastirima niko ništa ne uči iz straha da ne dobije zaušnice / zauške (?); oni smatraju »da nema gore pokore no učen kaluđer«. A ako već nešto čitaju, to su samo »knjige pantagruelske«, i to ne zato da bi veselo proveli vreme, već da pakosno nekom naškode: oni »okreću, »okreću, podmeću, podmeću, domeću, domeću, iskreću, iskreću, prekreću, prekreću, zakreću, zakreću, vraguju, vraguju, privraguju i idu k vragu, to jest klevetaju ...« & Uopšte, kaluđerski red Rable smatra parazitskim staležom, koji ne radi ništa, nego živi na tuđi račun. »Kaluđer niti ore poput težaka, niti brani zemlju poput ratnika, ne leči bolesnike poput lekara, ne propoveda i ne razgaljuje naukom svet, kao dobri doktor jevanđelski i pedagog, ne dopr doprin inos osii blag blagos osta tanj nju u drža države ve i ne dono donosi si joj joj potr potrep epšt štin ine, e, kao kao trgovac«, nego on, kao majmun, »samo balega gde stigne i kvari sve sve što što nađe nađe«. «. Otud Otuda a kalu kaluđe đeru ru svi svi upuć upućuj uju u »pso »psovk vke, e, grdn grdnje je i prokletstva«. I Rable im dobacuje reči pune prezira: »Nazad, pasji nakote! S puta, s mog sunca, đavolova žgadijo i kukuljadijo! ...«







potiče još od XIII vijeka) bio je u Rableovo vreme toliko jak da je ona bila uspo uspost stav avil ila a kont kontro rolu lu nad nad čita čitavi vim m inte intelek lektu tual alni nim m živo životo tom m Fran Francu cusk ske, e, uključujući nastavu i izdavačku delatnost; ona je napadala i proganjala svakoga i sve što nije bilo njoj potčinjeno. (Pod njenim pritiskom, na prim primjer jer,, done donese sena na je u XVI XVI vije vijeku ku zabr zabran ana a o učen učenju ju grčk grčkog og jezi jezika ka,, o štampanju knjiga i sl.) Sorbona je cenzurisala i neke Rableove knjige. Rable se svom žestinom okomio na nju i njene teologe, koje, s pods podsmi mije jeho hom m puni punim m prez prezir ira, a, nazi naziva va:: so sorb rbon onci cima ma,, so sorb rbon onaš ašim ima a i sl., sl., ističući da oni »u raspravama svojim ne traže istinu, već inat i prepirku«, i da za njih, kao i za teologe uopšte, razlog ne znači ništa: »Razlog«? – kaže jed jedan an od teol teolog oga a sa Sorb Sorbon one e (Jan (Janot otus us)) — »P »Pa a mi se [... [...]] ne služ služim imo o razlogom«; za njih je »vera dokaz stvari koje nikako takve ne izgledaju«. & Jano »najma mato tori riji ji i najg najgla lavi viti tiji ji sa teol teološ oško kog g Janotus tus de Bragm Bragmard ardo o, »naj fakulteta«, fakulteta«, sa svojim komičnim komičnim izgledom i odelom, odelom, sa svojim mucanjem i kašlja kašljanje njem, m, sa »makar »makarons onskim kim latins latinskim kim jeziko jezikom« m«1, koji sav vrvi od skolastičkih termina, formula, silogizama, zaključaka, latinskih citata.

KRITIKA VERSKOG FANATIZMA Na mnog mnogim im me mest stim ima a Ra Rabl bleo eove ve knji knjige ge,, naro naroči čito to u glav glavii posv posveć ećen enoj oj «papomahnitašima« «papomahnitašima« (papimanes), (papimanes), predmet satiričnih napada je i sam papa i deifikacija njegove ličnosti . U njoj autor ismeva papine idolopoklonike, ljude koji osjećaju prema papi toliko divljenje da bi mu, kada bi ga vidjeli, poljubili najsramotnije mesto. A zatim autor prelazi na ismeva ismevanje nje onih onih propi propisa, sa, zvanih zvanih »dekre »dekretal taljke jke«, «, koji koji ozakon ozakonjuj juju u papinu papinu svetsku moć i pomoću kojih je Rim držao Francusku, kao i ostale zemlje, u svoj svojoj oj vlas vlasti ti i iz njih njih sisa sisao o nova novac. c. Prič Pričaj ajuć ućii o tome tome »kak »kako o Rim Rim kroz kroz 'dekretaljke' vispreno izvlači zlato iz Francuske« — četiri stotine hiljada duka dukata ta svak svake e godi godine ne,, Ra Rabl ble, e, kroz kroz usta usta jedn jednog og lica, lica, kaže kaže:: »Zar »Zar sa samo mo toliko?... Ali čik mi nađite u celome svetu knjigu – neka je to filozofija, medicina, zakoni, matematika, ljudska lepa pismenost, pa, tako mi boga moga, i samo Sveto pismo – koja bi mogla toliko iz nje da izvuče. Nema te knjige na ovome svetu!« PARODIJA BIBLIJE Osim toga, Rable podvrgava smehu post i ispovedanje kao i biblijske mitove, verske legende. Tako u sceni rođenja Gargantue, koji je došao na svet kroz majčino uvo, Rable ismeva samu legendu o bezgrešnom začeću i rođenju Isusovom. »Zašto da ne poverujete?« – kaže on ironično. »Jer, kažete vi, nema nikakvog izgleda. A ja vam kažem, baš na osnovu toga, treba potpuno da verujete, jer sorbonci kažu da je vera dokaz stvari koje nikako takve ne izgledaju. Je li to protiv našeg zakona, protiv naše vere, protiv pameti, protiv Sv. pisma? Ja sa svoje strane ne nalazim u svetim knjigama ništa ovome protivno. Ako je takva božja volja bila, ko sme reći da bog to nije mogao učiniti? Dede, tako vam svega, ne mučite







uvo«. Rable se nije ustručavao čak da se naruga i Isusovom raspinjanju na krst: posljednju reč koju je Isus, prema legendi, izgovorio na krstu: sitio (žedan sam) sa m),, Ra Rabl ble e stav stavlj lja a u usta usta jedno jednom m pija pijano nom m gost gostu u na gozb gozbii pril prilik ikom om Gargantuinog rođenja.

SATIRA SUDIJA, ADVOKATA... Pored sveštenstva, Rable podvrgava oštroj satiri i kritici i druge staleže i pro profesi fesije je svog voga vrem vremen ena. a. Jetk etka je satira tira sudskih kih i up upra rav vnih nih njihovim togama oivičenim oivičenim krznima, krznima, koju je autor dao u funkcionera, sa njihovim liku »mačora-krznaša«. To su, kaže pisac, rđavi ljudi, koji »vešaju, pale, glave seku, tuku, u tamnicu bacaju, potkopavaju i uništavaju sve, i ne vode računa o tome šta je dobro a šta zlo, i koji žive od korupcije, a sve to čine uz blagonaklonost vlasti«. Njihov starešina, »čudovište gnusnije no što se opisati može«, čije su ruke »krvave, kandže kao u harpije, njuška kao gavranov kljun, zubi kao u divljeg vepra četverogodišnjaka«, svaku rečenicu počinje rečima: »Daj mi to«, tj. traži mito. Sudija Bridoa (Šušumiga) donosi presude kockom, odugovlači parnice, udovoljava svim pravničkim formalno-stima, i čiji je govor pun pravnih citata. BRAT JOVAN I PANURGIJE Dva tipa su naročito uspela: kaluđer Jovan (Frere Jean des Entommeures), i Panurgije (Panurge). Kaluđer Jovan ima mnoge negativne crte svoga staleža onoga vremena. On je: neznalica: kao i ostali kaluđeri, on ništa ne uči iz straha da ne dobije zaušnice; proždržljiv: želudac mu »večno zeva, kao advokatska torba«; neuredan: za vreme jela iz nosa mu curi »kaplja«. Ali, za razliku od drugih kaluđera, on je naslikan kao simpatičan (svako traži njegovo društvo), »srdačan i predusretljiv«, otvoren i iskren, aktivan i hrabar (zahvaljujući njegovom podvigu, u vinogradu je potučeno do nogu »oko trinaest hiljada šest stotina dvadeset i dva [čoveka], naravno, ne računajući tu žene i malu decu«). »on nije zatucan i bogomoljac, mantija mu nije odrpana, učtiv je, dobar drug, veseo, dobar savetnik. On radi, vredan je, brani ugnjetavane, teši ucveljene, u pomoć priskače nevoljnima«;









-

kale i kalcan, da ga takvoga nije bilo otkako kalcani kalcanstvo kalcare«. Naro Na roči čito to je kalu kaluđe đerr Jova Jovan n brbl brblji jiv; v; on govo govori ri jezi jeziko kom m puni punim m začinjenim u isto vreme citatima i izrekama iz crkvenih knjiga, kalamburima i psovkama, koje on naziva »bojama Ciceronove retorike« i koje upotrebljava »samo da ukrasi govor«.

Panurgije je Panurgije je lik običnog čovjeka od duha, kulture i bistre pameti, sa svim njegovim raznolikim osobinama i protivrečnostima tela i duha. To je čovjek lukav, koji na šezdeset i tri načina dolazi do novaca, od kojih je »najčasniji i najobičniji da nešto zdipi«; ali je on imao isto tako »dvije stotine 1 četmaest [načma] da ih potroši«; »zloče »zločest, st, mamipa mamipara, ra, popili popilica, ca, proda prodavač vač zjala, zjala, noćna noćna lutali lutalica, ca, kakvih samo Pariz ima«, čovek koji zna da zbija neukusne šale sa svojim nastavnicima i da se drsko sveti ženama kada one odbijaju njegovu nasrtljivost. TIPIČNE SCENE – scene gozbe Gozba koja je priređena povodom rođenja Gargantuinog – na travi gosti vode »pijane razgovore«, koje pisac opisuje ovako: »Tu boce idu, tu šunka pljušti, tu kupe kruže, tu žamore žbunovi. Nategni! Dodaj! Redom! Mešaj! Meni bez vode...« I tako se, uz zveket čaša i posuđa, u toku čitave glave, nastavljaju ti veseli razgovori, šale i dobacivanja, dvosmislene i skar skared edne ne.. Ra Rabl ble e uspi uspije jeva va da nam nam dočar dočara a vese veseli li štim štimun ung g ove ove se seos oske ke pijanke. * HUMOR Narroč Na očit itu u ča čarr Rable ableo ovog vog dela ela predst edstav avlj lja a sme meh h i komi komika ka.. Jedan edan o značajnijih ciljeva koje je autor sebi postavio u ovom delu jeste: nasmejati čoveka. On sam kaže, u posveti čitaocima: Smej se ko hoće da bude čojstven, Smeh je čoveku zaista







-

raznim parodijama (antičkih anegdota, epopeje, viteških romana, sholastike, prava itd.).

JEZIK / STIL Posebnu draž predstavlja Rableov jezik, koji je neobično raznolik i bogat, pun: zvučnih reči, sočnih govomih obrta, ritmičkih fraza i perioda. Rableovo delo je vrlo raznoliko i puno kontrasta. U njemu se stalno meša me ša realn realno o sa fant fantas asti tičn čnim im,, i ozbi ozbilj ljno no s komi komičn čnim im i grot grotes eskn knim im:: od najuzvišenijeg patosa do najgrublje vulgamosti i skarednosti.

Osnovna obeležja Rableovog stvaralaštva: 1. 2. -

-

fantastika groteske i hiperbole (prenaglašavanje telesnog) satirične funkcije – kritika srednjovekovnih institucija: sholastičkog obrazovanja besmislenosti rata lažne nauke Sorbone katoličke duhovno-telesne askeze protestantskog rigorizma plemstva i sveštenstva viteškog ideala – viteškog ludila sudstva







III i IV knjiga knjiga – burleska burleska Odiseje (povratak iz rata, putovanje sa određenim ciljem)) parodiran ranje je ''knji ''književ ževnos nosti ti učenih učenih'' '' sa ogromn ogromnim im 5. parodija: parodi brojem citata, koje je Rable mahom izmišljao & parodija prethodne književne književne tradicije tradicije (pastiš (pastiš3), za razliku od Bokača koji je razvija i usavršava : antički simposion – asketski simposion – vitalistički simposion (krkanluk) viteški romani i epovi (književni stereotip) romani mističke motivacije o svetom gralu - istorijsk istorijskii romani / spisi spisi (vrsta (vrsta nastavka nastavka Platono Platonove ve Države'), isme ismeja jani ni su sa jedno jednog g huma humani nist stič ičko kog g stan stanov oviš išta ta (sav (savrš ršen enst stvo vo podrazumeva unifikaciju). GENOLOŠKI / GENERIČKO ? ODREĐENJE

Neki ga nazivaju obrazovni roman – putovanje za istinom – Sokr Sokrat ato ova isti istin na: iro ironija nija i maje majeut utik ika a – tu se ospo sporavaj avaju u sve srednjovekovne misli i istine, cela srednjovekovna svest. Form Forma a je fant fantas asti tičn čna a (mitovi, religija – katolička i protestantska, antički motivi – mnogi od njih lažni...) odbrana humora, satire, komične literature – koja je u to doba bila smatrana smatrana nižim nižim rodom. rodom. I kroz humor humor se može reći mnogo mnogo toga važnog. forme : viteški roman, kritički roman, utopijski roman roman Koncept književnosti alegorije. Samo je forma šaljiva, a sve što što R Rab able le gov govor orii je ozbi ozbilj ljno no.. & I - pre predg dgov ovor or 1. knji knjizi zi Rabl Ra ble e u predgovoru ukazuje na alegoriju – ne želi da čitaoci pomisle da je sve sama budalaština. Para Pa rado doks ks fant fantas asti tike ke u fant fantas asti tičn čnoj oj form formi, i, pisa pisacc ipak ipak pripoveda o realnosti. Sve tabuizovane teme srednjeg veka ovde se stavljaju u prvi plan plan – npr: npr: telesn telesnost ost – ''Da Bog da vas mir pojeo'', pojeo'', tj. gospods gospodska ka bolest) Ovaj roman je, kao se to i kaže u uvodnoj pesmi, odbrana -







SATIRA Roman naglašeno kritički, povezuje tzv. narodnu smehovnu karnev karnevals alsku ku kulturu kulturu i humani humanisti stičku čku učenost učenost prosve prosvećen ćenog og pisca, pisca, lekara koji dovodi u pitanje pogled na svet i institucije srednjeg veka. U 1. knjizi: genealogija Gargantuovog roda, rat sa kraljem Čemer Ljuticom i osnivanje Telemske Telemske opatije ( → antiutopija). ist istina ina je da je u pit pitanju anju satir atira a so sofi fist sta a i kvaz kvazif ifil ilo ozof zofa, sveštenstva. -

BURLESKA

Ovaj roman roman je i burleska burleska (navodn (navodno o parodirao parodirao Homera: Homera: u 2. knjizi Ilijadu, u 3., 4. i 5. Odiseju). -

STIL

Puno vulgarizama vulgarizama i prizemljiv prizemljivanja, anja, literatura literatura scandale. scandale. Knjiga Knjiga je bila zabranjivana. Hiperbolično : sve što je telesno je namerno preterano (i zbog crkven crkvenog og asketi asketizma zma). ). Grotes Groteskno kno,, satiri satirično čno.. Rečnik Rečnik:: stilsk stilskii straš strašno no bogat, vulgarizmi, ali i izuzetni cinizam, paradoksi. ima oksimoronskih spojeva njegova njegova literatur literatura a je alegorijska, alegorijska, metafo metaforična rična;; da se u njoj njoj krij krije e nešt nešto o dru drugo, go, to sam Rable able napo apominj minje e (upo (uporređuj eđuje e je sa Sokratom, izgledom) – ''ne sudi se o mom delu po naslovu'' Hiperbola je funkcionalna i to u satiričnom smislu (divovi) – hiperbola ima funkciju satire. Funkcija uveličavanja – pren prenag agla laša šava vanj nje e tele telesn snog og koje koje je u sred srednj njem em veku veku bilo bilo malo malo,, zanemareno. -

-

RENESANSA (HUMANIZAM) (HUMANIZAM)

Niz Niz dekl deklar arat ativ ivni nih h izja izjava va – na neki neki nači način n prog progra ram m novo novog g vremena, renesanse. On je i zagovornik slobode (fizičke i duhovne). Filozofija mu je epikurejska. potpuni zastupnik hedonizma (hrana, piće), mnogo više nego -







Pokazuje se težnja za sticanjem apsolutnog znanja radi upoznavanja čoveka.

Rable Rabl e je pisa pisacc geni genija jaln lnog og i neis neiscr crpn pnog og dela dela ''Ga ''Garg rgan antu tua a i Pantagruel'' u kome pre svega zastupa, u najraznovrsnijim vidovima, ideju o slobodnom čoveku kao apsolutnom vladaru svega u prirodi i društvu, koja se nužno sudara sa dotadašnjim crkvenim, religioznim i feudalnim shvatanjima. Rable se u svemu tome istiće kao predstavni i zagovornik slobodne misli, a uz to je i potpuni i najveći zastupnik hedonizma. U skladu sa tim su i sve njegove kritike, odnosno parodije i satire. Za Rablea nema dileme, iskušenja, podobnosti čoveka i za uzlet Bogu i za pad životinjskom – čovek je dobar. Rable na još mnogo mesta ističe u prvi plan epikurejstvo i hedonizam, a kritikuje asketizam. Rableu ne odgovaraju ni bogoslovi kao učitelji. Oni će biti oterani kao Gargantuini pedagozi – traži se da Gargantua slobodno misli, da bude inspirisan antikom, a ne sholastičkom dogmatikom, dase bavi pitanjima o suštini kosmosa, duše, sveta i sebe. (- ova epiz epizod oda a pred predst stav avlj lja a svoj svojev evrs rsta tan n Ra Rabl bleo eov v mani manife fest st huma humani nizm zma a i renesanse) Na to se može nadovezati i Gargantuin boravak na Sorboni – on beži iz škole koja ga ništa ne uči, koja je prožeta lažnom naukom i dogmatikom, i okreće se se velikim piscima, učenim humanistima. Rable se kao humanista otkriva i dokazuje tako što kritikuje rat, njegovo ludilo, nesposobnost da se pitanja rešavaju pregovorima. On je pacifista, zagovornik nenasilnih kompromisnih rešenja. Ta epizoda sa ženidbom u stvari je pitanje kako naći istinu. Rable odgovara: da bi se pronašla istina nije potreban asketizam, ratovi, osvajanja, već treba razdvojiti umne i telesne sposobnosti. Treba razvijati strpljivost, izbegavati ljude povodljive za spoljašnjošću (Kameleoni), ne obraćati pažnju na prazne reči (ostrvo dima)... -

KRITIKA

Rable kritikuje sve što sprečava slobodan razvoj čovekove ličnosti, osuđuje









odnosn odnosno o najmoć najmoćnij nije e obrazo obrazovne vne ustano ustanove ve – Sorbon Sorbone, e, koja koja je takođe takođe u rukama crkve. & Rable svoje ideje često pretvara u simbole tako da Gargantua i Pantagruel simbolišu duh i mudrost renesanse. Rable Rable kritik kritikuje uje sve što spreča sprečava va slo slobod bodan an razvoj razvoj čoveko čovekove ve ličnos ličnosti, ti, osuđuje srednjovekovni asketizam, zastarelo vaspitanje, sve što uništava vedrinu života. U delu o vaspitanju Gargantue postoje dva perioda. U prvom je kod pedagoga starog tipa (5 godina uči azbuku), ali kada otac, kralj Traguze, uviđa da sin i pored toga što uči dobro postaje glup, rđav, rasejan i tup, poziva drugog vaspitača Panokrata u kome je prikazan humanist novog tipa. Zadatak religioznog vaspitanja bio je da se probudi pravo i iskreno poštovanje prema veličini Boga. katoli ličk čku u as aske kezu zu i prot protes esta tant ntsk skii Rabl Rable e najp najpre re krit kritik ikuj uje e crkv crkvu u – i kato rigorizam. rigorizam. Kritikuje Kritikuje sholastičko sholastičko raspravljanje, raspravljanje, najmoćniju najmoćniju obrazovnu obrazovnu ustanovu ustanovu – Sorbonu (kaže da je ona u rukama rukama crkve), i sudstvo (sudije (sudije naziva ''crni mačori sa belim okovratnicima''). ludilo ludilo rata rata i nesposob nesposobnos nostt da se pitanja pitanja - U ratu sa Čemer Ljuticom : rešava reš avaju ju pregov pregovorim orima a (Rable (Rable nije nije kukavičk kukavički, i, nego nego konstru konstrukti ktivni vni pacifis pacifista ta – pitan pitanja ja se mora moraju ju reša rešava vati ti nena nenasi silj ljem) em).. Čemer Čemer Ljut Ljutič ičin inii razlo razlozi zi za rat rat su tragikomični tragikomični (pogačice) (pogačice) – jedino se oficir protivi ratu i pita se čemu to, a Čemer Ljutica mu kaže da idu i osvoje i odu kući da se odmore. Oni nabrajaju šta će sve da osvoje – satirijsko-parodijske tehnike na ljudsku glupost. - Ceo svet divova i kraljeva – kritika plemstva. Kritika srednjovekovnih ratova i pohoda (i krstaških). suprotsta suprotstavlja vlja se lažnom duhu Sorbone, Sorbone, crkve...; crkve...; kritikuje kritikuje sudstvo, sudstvo, -







Slikajući Čemer ljuticu u njegovom osvajačkom ludilu, Rable daje jednu opštu sliku i mentalni sklop vladara – despota, njihovog hipertrofiranog ega i nasilništva. U nastavku, Rable daje sliku rata onakvog kakav on zaista jeste – u ratu se svi ljudski obziri gube, nema trunke čovečnosti, postoj postoje e samo samo neprij neprijate atelji lji i intere interesi; si; a inače, neprij neprijate atelji lji se u ratu ratu ne tretiraju kao ljudi, individue. Jezivi rat je, u stvari, izraz ljudskog zla u psihološkom i antropološkom smislu. Naravno i manastir dolazi na red – Jovan : potpuna detronizacija, blasfemija. Nasuprot surovom vladaru Čemer Ljutici, dobri kralj Nezajaz predlaže antiratnu koncepciju – nudi kompromis, koji je naravno odbijen. Nezajaz je tip vladar vladara a koji koji zastup zastupa a humani humanisti stičke čke princi principe, pe, on je prosv prosveće ećeni ni kralj. kralj. Njeg Njegov ova a bese beseda da Če Čeme merr Ljut Ljutic icii o čo čove vešt štvu vu,, zako zakonu nu i stra strahu hu božj božjem em,, njegove ponude pomirenja – sve nailazi na negativan odgovor. Čemer Ljutica ostaje ono što je bio sa još većim apetitima. Sastanak Čemer Ljutice sa njegovim savetnicima predstavlja vrhunski karikiranu drevnu sliku vladara i njegovih podanika. Sve je u strastima i nagonima, oni se potpiruju i hrane, nema trunke mudrosti. Svi savetnici predviđaju uspeh i pobedu, i to na gotovo infantilan način, oni stvarnost vide u skladu sa svojim željama. Ovo je sjajna Rableova satira upravljena protiv psihologije ljudi kojima je vlast najveća vrednost i opsesija. Njihovim karakterima je svojstvena mitomanija i megalomanija. Rat traje dok se Gargantua ne vrati i ne pobedi. Gargantuina beseda pobeđenima je još jedan humanistički momenat. On im oprašta, nikome se ne sveti, čak brine o poraženima. Ova se epizoda može shvatiti i kao burleska ''Ilijade'', ona je travestija, parodija rata u odnosu na tragični duh ''Ilijade''.







govori o crkvi, dogmatici, ali ne o čoveku, jer prosvetitelji vide čoveka kao dobro biće. Telemska opatija propada iz ekonomskih razloga. Odbacujući srednjovekovni asketski ideal, Rable slika Telemsku opatiju gde čovek slobodno ispoljava svoju prirodu koja je dobra. Rable sa velikim poverenjem gleda na čovekovu prirodu i slobodu. Kao jedan od odgovora Rable nudi Telemsku opatiju – jedan idealan manastir, izokrenuta slika stvarnih manastira tog doba. Ali ona se ne sme shavtiti kao utopija, već kao njema kritika – Rable ismeva utopijske snove, parodi parodira ra samu samu ideju ideju savrše savršenst nstva, va, jer Tel Telems emska ka opatij opatija a ipak ekonom ekonomski ski propada. U tom manastiru, manastiru, na čijim čijim vratima piše piše ''Radi ''Radi šta hoćeš'', hoćeš'', život je zasn zasnov ovan an na grčk grčkim im (i huma humani nist stič ički kim) m) prin princi cipi pima ma os oseć ećan anja ja lepo lepote te i vred vredno nost stii živo života ta.. On ne teče teče po zako zakoni nima ma,, već već po so sops pstv tven enoj oj volj voljii i nahođenju. Svaki se posao obavlja kao u nekoj idealnoj zajednici prema potr potreb ebam ama a i pril prilik ikam ama. a. Ljud Ljudii u njem njemu u igra igraju ju,, svir sviraj aju, u, peva pevaju ju,, čita čitaju ju,, razgovaraju... Manastir je monumentalno luksuzno zdanje u duhu italijanske arhit rhitek ektture, ure, ukra ukraššeno eno vrs vrsnim nim slika likama ma i skulp kulptu tura rama ma,, sa veli veliko kom m bibliotekom. U Telemskoj opatiji Rable izražava prave vrednosti, u njenom opisu pretežu sloboda, ljubav, otmenost, prduhovljenost.

TRETMAN ŽENE

Panurgije, hoće da reši najvažnije pitanje – ženidba. Sve žive konsultuje da li da se ženi ili ne - svi odgovori odgovori su u duhu agnosticizma agnosticizma i ženomrzilački ženomrzilački.. Pošto ga ne dobija ide na putovanje. -

UTICAJ - Rable je uzor svim drugim epohama (i nadrealizmu), osim klasicizmu.







Rable je izneo gledište o vedroj smirenosti , to nije površni optimizam, već uvid da je bolje biti srećan nego nesrećan uprkos svim -

razlozima za nesreću. M.Bahtin definiše pantagruelizam kao veštinu da se bude veseo, mudar i dobar. Prolog namenjen čitaocima: o smehu - ispovedanje smeha + hedoni hedonisti stička čka koncepc koncepcija ija književn književnost osti. i. Kod Aristo Aristotel tela: a: čovek se razlikuje od životinje po tome što se smeje (nasmejana životinja) – isto to se vidi i u predgovoru. able se obrać braća a slav slavni nim m Slič Slično nost st Boka Bokača ča i Rabl Rablea ea - Rable ispičuturama i nosiocima gospodskih boleti. pantagrue pantagruelstvo lstvo = nikad ništa ne primiti primiti za za zlo ako ako dolazi dolazi od dobrog, iskrenog, vernog čoveka. IV knjiga – prolog 4. knjizi4: stari prolog – govori o onima koji ga kleveta klevetaju; ju; o razlozim razlozima a pisanja pisanja knjiga knjiga – da bi razvesel razveselio io dobre dobre ljude; & piščev prolog dobronamernim čitaocima pantag pantagrue ruelst lstvo vo = izvesn izvesna a duhovna duhovna rados radostt pomešan pomešana a sa preziranjem nepredviđenih stvari Rable sebe naziva lekarem i on svojim delima kao da ''leči'' one koje je potrebno lečiti Rableov roman, odnosno njegova estetička koncepcija naziva se, uslovno, groteskni realizam, čije je osnovno svojst svojstvo vo snižav snižavanj anje, e, tj. prevo prevođen đenje je visoko visokog, g, duhovn duhovnog, og, idealn idealnog, og, apstra apstraktn ktnog og,, na materij materijaln alno-t o-tele elesni sni plan, plan, na plan zemlje zemlje i tela tela u njihovom neraskidivom jedinstvu.

POSTUPAK on je u nekim nekim umetni umetnički čkim m postup postupcim cima a izuzet izuzetno no modera moderan: n:

Rable

Recommend Documents