Psihoze - teži duševni poremećaji od neuroza - pod nazivom psihoze je obuhvaćena grupa poremećaja koja ima zajedničko: - teški duševni poremećaji - veoma ograničen ili sasvim prekinut kontakt sa stvarnošću - nemogućnost obavljanja zanimanja - izrazito nenormalni oblici ponašanja - bolesnici postaju opasni po sebe i okolinu, pa ih treba smeštati u posebne institucije (duševne bolnice) - predstavljaju najteži oblik neprilagođenosti i odstupanja od normalnog reagovanja - karakterišu ih mnoge promene u psihičkim funkcijama - dolazi do čestih halucinacija gde se čuje ili vidi nešto što ne postoji (preteći glasovi) - zatim deluzije - čvrsta uverenja o nečemu što je suprotno realnosti (sopstvena veličina) - javljaju se emocije koje nisu u skladu sa datom situacijom i poremećeni vidovi ponašanja (ponavljanje određenih pokreta) - dele se na dve velike grupe: organske i funkcionalne - organse psihoze su psihoze uzrokovane organskim promenama, prvenstveno poremećajima na mozgu - mogu biti izazvane bolestima, povredama mozga, trovanjem materija, a mogu da budu i posledica starenja (senilna pshihoza i senilna demencija) - funkcionalne psihoze su psihoze kod kojih duševna oboljenja nisu jedini uzrok, već se kao uzrok uzrok javlja i nemogućnost pojedinca da da se snađe u životnoj situaciji ili izbori sa konfliktima koji ga muče - pomocu duševne bolesti on se oslobađa stvarnosti i živi u zamišljenom svetu - postoje tri grupe funkcionalnih psihoza: - prvu čine šizofrenzočki psihotički poremećaji, koji su najbrojniji. Kod njih pojedinac gubi kontakt sa realnoscu i povlaci se u sebe. Zavisno od simptoma, deli se na: - hebefrenička šizofrenija - ponašanje kao kod malog deteta, nezrelost - paranoična šizofrenija - jedincu se javljaju sumanute ideje - katatonička katatonička šizofrenija - ukočenost pokreta - obična šizofrenija - opšte odlike šizofreničkih poremećaja - drugu grupu čini paranoja - za razliku od paranoičke šizofrenije gde su sumanute ideje povremena, kod paranoje su one trajne, pa proganjaju i prete osobi - afektivni poremećaji - karakteriše ih smenjivanje duševnih stanja - uzbuđenost, preterana razdraganost i depresija - javljaju se u periodima (kao oblaci)
Uzroci duševnih oboljenja
- postoje različiti uzroci koji dovode do psihičkih poremećaja - to mogu da budu negativni doživljaji iz detinjstva - najčešće se smatra da neki događaj izaziva snažan duševni potres (stres, šok) koji poreće urođene ili iskustvom formirane uslove za duševno oboljenje - u lečenju psihičkih poremećaja se češće i relativno uspešno koriste farmakološka sredstva, odnosni lekovi
