Psihodrama Pripremila: Renata Stanojevid
P
S I H O D R A M A
"Lako je sakriti se iza reč i, mnogi od nas su pravi u akciji eksperti za to, ali vi đ enje na š e pri če predstavlja inovaciju...", K.Bradshaw-Tauvon
Šta je psihorama ? ‘’Proces u kome istražujete život bez straha o kazne, ali uz preuzimanje rizika.’’ Zerka Moreno •
Psihodrama je grupni, akcioni psihoterapijski metod u kojoj se terapijski
postupak bazira na scenskoj ekspresiji uz korišdenje ramskih tehnika, sociometrije i grupne dinamike. •
•
•
•
Život je onet u terapijsku sobu, terapijski prostor i tu se oigrava (ispunjen i bolom i smehom kao i život). Čovek kroz akciju istražuje svoju istoriju, psihološke oživljaje (neizgovorene misli, susrete sa osobama koji nisu prisutni), efiniše svoje želje, emistifikuje svoje fantazije i sl. Koristi se verbalna i neverbalna komunikacija, a rešenje se nalazi uz pomod spontanosti i kreativnosti grupe. Psihodramska seansa sastoji se iz tri faze. Prva faza je faza zagrevanja. Druga faza je faza psihodramske akcije ili kako se još naziva psihodramsko odigravanje ili jednostavno psihodrama, i treda faza je faza podele osedanja tj. sharing-a .
ISTORIJAT Jakob Levi Moreno/ čovek koji je doneo smeh u psihijatriju •
•
Jevrejin poreklom, psihijatar, tvorac psihodrame, sociodrame i
sociometrije, rođen u Bukureštu krajem XIX veka, živeo o 1974. Živeo je u Beču ge je psihorama začeta i obila svoje konture, razvio je u Americi u koju je otišao nakon II svetskog rata. Psihorama je nastajala postrepeno i obijala svoj saašnji oblik tokom godina. Moreno je svoje ideje crpeo iz rada, tako nastanak psihodrame i razvoj psihodramskih tehnika može a se prati kroz njegov: -Ra sa ecom u bečkim parkovima, ge je sa ecom oživljavao
likove iz bajki, njihovih priča. -Otkride sociometrije u izbegličkom kampu ko Beča MITENDORF , ge su živele italijansko-austrijske izbeglice,
-Teatar spontanosti, 1921. u kom je glumce ohrabrivao da sopstvene
priče, iskustva oživljavaju na sceni.
-Odlazak u New York, 1936- osnivanje Beacon sanatorijuma, potom Centra za psihodramsku edukaciju u vidu trapijske zajednice bolesnika i edukanata.
PRINCIPI PSIHODRAME
1. WARM UP-ZAGREVANJE- grupa, direktor i protagonista se spremaju za rad. 2. ENCOUNTER-SUSRET, autentičan susret voje ljui, srce psihorame 3. SPONTANOST, preduslov da bismo bili kreativni 4. KREATIVNOST, stvaralačka energija, iskonsko nasleđe 5. TELE, interpersonalna hemija, privlačnost 6. KO-SVESNO I KO-NESVESNO, mreža onosa 7. ULOGE, rođenjem obijemo uloge i igramo ih ceo život 8. ULOGA vs. EGO, uloge su nastale pre EGA 9. ZAMENA ULOGA, gleamo svet iz rugog ugla iz tuđih cipela.
SUSRET A meeting of two, eye to eye, face to face! •
“...‘susret’ ne znači neorejenu interpersonalnu relaciju. To znači a se ve ili više osoba sretnu ali ne a bi se samo sučeljile, ved a bi oživele i iskusile jena rugu....susret nije profesionalni sastanak, ved sastanak dvoje ljudi. U susretu, dvoje ljudi nalaze se u prostoru sa svim svojim
slabostima i snagom; va ljuska ‘glumca’ prepuna spontanosti, samo elimično svesna uzajamnih, zajeničkih ciljeva. Postalo mi je jasno, kao što je to saa jasno mnogim sociometričarima, a samo ljui koji se ‘sretnu’ mogu stvoriti prironu grupu, i istinsko ruštvo ljuskih bida. To su ljui koji ‘sredu’ jeni ruge, ljui koji su ogovorni i koji su istinski stvaraoci socijalnog življenja
Kreativnost i spontanost
‘’Energija koja pokrede’’
•
Centralno mesto Morenove filozofije, počiva na fenomenima spontanosti i kreativnosti.
•
"Kreativnost se zasniva na imaginaciji, koja tako raja jeinstvena rešenja, nove kombinacije postojedih elemenata, nove pravce mogudih ishoa." Spontanost i kreativnost imaju svoje poreklo u slobodnoj igri.
•
Moreno efiniše spontanost kao: "nov odgovor na staru stereotipnu situaciju i kao adekvatan odgovor na novu situaciju.
•
Kreativnost i spontanost su na klackalici sa anksioznošdu, ge ima kreativnosti i spontanosti nema anksioznosti i obratno.
TELE
‘’Interpersonalna hemija’’ •
„Tele“ je grčka reč, koja znači „na istanci“. U kontekstu psihoramske psihoterapije, govori o tome da su ljudi u kontaktu i da komuniciraju jedni
•
sa rugima i na ualjenosti i a na taj način šalju emocionalne poruke. Zapravo, prestavlja kapacitet a se oseti, bez reč, veza izmeju ljui i njihove neviljive veze koje rže grupu zajeno. On porazumeva autentičan susret u kojima ljui jeni ruge oživljavaju baš onakvim kavim jesu. U tom smislu, on prestavlja vrstu interpersonalne hemije. Po Morenu, tele je fundamentalni faktor koji
prestavlja osnov percepcije rugih. Kao opozicija transfernih osedanja, tele ne opisuje ponavljanje osedanja iz prošlosti ved upravo nove ogovore koji su aekvatni ove i saa. On prestavlja specifično i ekskluzivno, ne repetitivne, ved na realnom životu bazirane i autentične aspekte onosa.
ULOGE
‘’Gleadu te tvojim očima, a ti deš mene mojim’’ •
•
•
•
"Uloga je funkcionalna forma koju iniviua uzima u specifičnom trenutku, u specifičnoj situaciji, u kojoj su ruga osoba ili objekt uključeni. Svaka uloga ima ve strane, ličnu i ruštvenu, kako u procesu formiranja, tako i u procesu ekspresije. U tom smislu uloga u psihodramskoj terapiji predstavlja i terapijski cilj i terapijsko sredstvo. Moreno je razlikovao više vrsta uloga i to: fiziološke ili psihosomatske uloge, kao što su seksualne uloge, uloga onog koji spava, jee it; zatim psihološke ili psihodramatske uloge, koje prestavljaju pre svega naše prestave i ieje o odredjenim ulogama (predstave o ulozi majke tj. materinstva, predstave o ulozi učitelja it) i socijalne uloge kao što su uloge lekara, učitelja, policajca it.
Moreno kaže a se ego i uloge nalaze u trajnoj interakciji.On smatra a je teorija uloga korisna, zato što koncepciju self -a, često prestavljenu misteriozno ili nejasno, čini mnogo opipljivijom, jasnijom i orejenijom. "Igranje uloge prethoi pojavljivanju self-a. Uloge ne proizilaze iz self- a, ved self proizilazi iz uloga." Zamena uloga kao princip i tehnika nam omogudavaju vieti svet iz ‘’ tuđih cipela’’.
Psihodramske tehnike •
Po Kipperu (1986), postoji evet POSEBNIH (SPECIFIČNIH) tehnika, i to: 1. tehnika samo-prezentacije (self-prezentacija), 2. igranje uloga (role-playing), 3. monolog (soliloquy), 4. dijalog 5. aside 6. tehnika prazne stolice (empty-chair) 7. dvojnik (double i mnogostruki double), 8. zamena uloga (role-reversal) 9. tehnika ogledala (miror).
"Psihorama pomaže: •
- klijentu, a u svakonevnom životu razreši aktuelne konflikte, a
pronaje, testira i isproba novo moifikovano ponašanje, a poboljša socijalnu kompetentnost i sposobnosti. Tako psihorama postaje modan •
•
•
preventivni metod. - neurotičnom pacijentu pomaže a razotkrije svoje infantilne konflikte.
Obezbejuje mu novo emocionalno iskustvo i uvie i pomaže njihovu primenu u životnim situacijama - psihotičnom pacijentu a povrati osedaj realiteta kroz konkretnu akciju, najpre kroz kontakt sa ličnim psihotičnim oživljajima sveta, potom uključujudi ga u kolektivno iskustvo realiteta" -narcističnom i graničnom pacijentu pomaže u procesu separacije i iniviuacije u ličnoj maturaciji i konačno u transformaciji narcistične pozicije." Leutz ,G.A."Psychodrama in Psychiatry: Its Imaginary Reality and Auxiliary World" Plenum, New York, 1985.
Literatura •
www.psihodrama.org
•
www.blatner.com
•
www.psihodrama.blog.hr/
•
•
Kipper,D.A. (1986): Psychotherapy Through Clinical Role Playing. New York: BRUNNER/MAZEL Publishers.
Schützenberger, A.A (1998): “Epilogue”, in The Hanbook of Psychorama, eds M. Karp, P. Holmes and K.Bradshaw Tauvon. London&New York: Routledge.
•
J.Veljkovid i Z. Đurid , ‘’Psihodrama i sociodrama’’, drugo dopunjeno izdanje , Beograd 2003
