ŠPANSKA VERSIFIKACIJA I PREVOĐENJE POEZIJE
Nauka koja se bavi poezijom. Poezija nastaje u sinkretizmu sa drugim oblicima izra žavanja (muzika i ples). Poezija je govor o rganizovan na određenoj metričkoj građi. Aristotel – Metar Metar nije uslov poezije i obrnuto. Jezik poezije je organizovan na određenoj metričkoj građi. Metrika i versifikacija predstavljaju discipline koje se bave ritmom u stihovima, odnosno nauka o prirodi stiha Metrika- metron – gr. gr. Mera Versifikacija – versusversus- lat. Stih Versifikacija je srodna stilistici i bavi se organizacijom re či. Deo je teorije književnosti, proučava kako se organizuju reči u poeziji. Proučava unutrašnju organizaciju i elemente stiha:
Slog - sílaba
Akcenat - acento
Broj slogova u stihu - cómputosilabico
Rima
Cezura - cesura
Akcenatske celine
Reč je o merljivim kategorijama (brojčano i grafički se mogu prikazati), tehnički prikazuje stih. Bitne su i zvukovna i metri čka strana važno je za tumačenje. Metrika je deo celokupnog ce lokupnog utiska a ne nešto odvojeno. Odnos zvuka i zna čenja se ostvaruje drugačije nego u običnom govoru. Te ži da uspostavi što čvršću vezu između ta dva pojma. Reči postaju nova, jedinstvena iskustva. Metrika nastaje u antičkoj književnosti kada je i proza bila podre đena određenim ritmičkim pravilima odnosno metrikom. Stihovi su se deklamovali uz pratnju muzi čkih istrumenata. Versifikacija je i naučna disciplina i konkretni primenjeni sistem posebnog jezika – nije nije opšti sistem. Kvantitativna versifikacija – predstavlja predstavlja najbolji primer antičkih versifikacija (grčke, latinske, sanskrita, hebrejske, arapske.. ) zasnovana više na muzičkim pravilima. Podrazumevala je izmenu dugih i kratkih slogova u stopi i ~~~~~~~ raspored stopa u stihu i stihova u strofi. Stopa – ( (šp. pie) najkraća dužina sloga Mora – najkra 2 more = dugi slog
Vrste stopa –
Trohej (prvi slog je nagla šen a drugi nenagla šen);
Daktil (sastoji se od jednog naglašenog i dva nenaglašena sloga);
Jamb (prvi slog je nenaglašen a drugi naglašen);
Spondej (dva naglašena sloga);
Amfibrah (naglašeni slog izme đu dva nenaglašena sloga);
Heksametar (6 stopa od po 4 more)-Ilijada i Odiseja
Svaka stopa je imala ritmički udar (naglašeni deo stope) – iktus Savremena metrika koristi termine iz antičke metrike
U srednjem veku menja se latín vulgar u postepeno se od dugih i kratkih slogova stvaraj u naglašeni i nenaglašeni. Javljaju se cezura i rima. To stvara potrebu za izosilabizmom- jednak broj slogova.Većina modernih versifikacija pripadaju kvalitativnom principu. 1. Silabička versifikacija (Francuska i Španija) Nastala gubljenjem dugih i kratkih stihova, dolazi do formiranja jedne versifikacije kojo j kao osnova ne mogu da budu ni kvantitet ni kvalitet ve ć isti broj stihova i ~~~~~~~~~~~ Obelež je španskog stiha je stalni akcenat na pretposlednjem slogu, penultimi. Deljenjem jezia na kvantitativni i kvalitativni do šlo je do zabune jer koristimo termine antičke versifikacije i za kvalitativne versifikacije. Naš jezik nema padajući ritam i ne može da postoji jamb. 2. Tonska versifikacija (Engleska, Rusija) Antički sistem se zamenjuje rasporedom akcenata - nije bio bitan broj slogova. 3. Silabičko-tonska versifikacija (Srbija) Važnu ulogu igraju akcenatske celine, smatra se da se njen ritam određuje tipovima akcenatskih celina. Uglavnom izgrađen od parnih akcenatskih celina (snažne trohejske celine).
Garsilaso de la Vega je uveo italijansku metriku (italijanski jedanaesterac) u Španiju. U našoj versifikaciji važnu ulogu igraju akcenatske celine. Smatra se da se naša versifikacija određuje tipovima akcenatskih celina. Naj češće se govori da je naš ritam izgrađen od parnih akcenatskih celina. Na š jezik ima snažne trohejske tendencije dvosložne i trosložne kombinacije.
Španski stih nije složni stih granice između reči su važan ritmički faktor. Metar – način intenzivnijeg stilizovanja svakodnevnog jezika; predstavlja oblikovnu organizaciju vi šeg reda u odnosu na svakodnevni jezik; predstavlja odnos izme đu prirodnog ritma govora i nametnutog metričkogritma. Rusi to nametanje zovu organizovanim nasiljem nad svakodnevnim jezikom. Metar na stih privla či pažnju jednom drugačijom formalnom organizacijom gde se umetničkom organizacijom pojačava ekspresivnost reči. Ingarden: „Forma stiha nije ukras ve ć je duboko povezana sa samim zna čenjem dela ~~~~~~~~~~ metar, stil, jezik, ideja pesme, leksika… su u harmoniji. U stihu se koordiniraju glas, morfolo ški i sintaksički elementi koji nose značenje. Svi ti elementi implicitno govore o značenju.
Teorija prevođenja -
prevođenje predstavlja interpretaciju tj. tumačenje tj. razjašnjavanje. Proces prevođenja-ponovno građenje u okvirima drugačije književno-jezičke kulture. važna je raznovrsnost fokusa prevo đenja. Moraju se analizirati formalni aspekti, struktura, organizacija, osobine strukture, žanra jer je svaki od tih nivoa od presudne važnosti. Pored poznavanja jezika prevodilac mora imati kompetenciju za tekstualnu analizu. Kontekst je bitan. Funkcija i namera teksta mogu biti vanjezičke. Moramo poznavati civilizaciju, etnografiju.. Poetski prevod prenosi vi še intencija nego prozni i snažniji umetnički utisak. Pod uslovom da pesničke slike nisu žrtva drugim funkcijama. Ukoliko poetski tekst ima više funkcija ( koje se ne mogu sve prevesti) Treba hijerarhijski ustrojiti. Tek kad su prenete dominantne funkcije mogu ostale. Već postojećim teškoćama prevođenja smisla pridodaju se teškoće prevođenja forme.
Lingvistička neprevodivost - teško je pronaći željeni ekvivalent u jeziku na koji se pre vodi. Ako sama forma čini suštinu poruke nemoguće je prevesti, u drugim slučajevima se sve može prevesti. i. ii. iii. iv. v. vi.
Postoji informativni prevod bez velikih umetni čkih vrednosti. Interpretativni prevod, po postojećem šablonu iste epohe prevod aluzija ~~~~ Aproksimativni Imitativni prevod – prevodilac imitira Rekreacija (prepev) – prevod koji ne izlazi iz okvira a. Analogna – kulturni ekvivalent b. Organska – da se delimično prilagođava c. Devijantna – nova forma po izboru prevodioca
VRSTE STIHA: Prema broju slogova
Versos simples = svi stihovi do 11 slogova – verso que no tiene en interior una pausa De artemenor (od 2-8 slogova) o o De artemayor (od 9-11 slogova) Versos compuestos = više od 11
KONSTITUTIVNI ELEMENTI STIHA
Akcenat, odnosno naglasak (penultima u šp.) Agudas→oxítonas ‗ ‗ ‖ Llanas →paroxítonas Esdrújulas→proparoxítonas
(17.6%)
‗ ‖ ‗ ‖‗‗
Sobresdrújulas→superproparoxítonas ‖ ‗ ‗ ‗ Postoje tri vrste stiha: Verso oxítono, Verso paroxítono, Verso proparoxítono
(79%) (2.76%)
Verso oxítono – poslednji naglašeni vokal je ujedno i poslednji u stihu.
U španskom je paroxítoni stih pravilan. Ako je stih oxítoni računa se +1 slog (tj. ako je sedmerac onda je zapravo osmerac) Ako je stih proparoxítoni računa se -1 slog (tj. ako je jedanaesterac on se računa kao deseterac) Sistole i Dijastole
Katalektički stih = fali mu jedan ili više slogova Španska penultima se naziva acento estrófico AKO NAGLAŠENI SLOG PADA NA PARNI SLOG ONDA JE JAMB A AKO PADA NA NEPARAN ONDA JE TROHEJ
⁂
Pesnici imaju pravo da promene mesto akcenta – sistole (napred-oxitono +1) i diastole (nazad-oxitono -1) Acentos rítmicos – ostvareni akcenti naglašeni slogovi su npr. na 2 4 6 8 10 slogu Acentos extrarítmicos- npr. 1 3 6 8 10 Acentos antirítmicos – npr. 2 3 6
RIMA
Rima es total o parcial semejanza acústica entre dos o más versos de los fonemas situados a partir de la última vocal acentuada. Rima (koja se kod nas jo š naziva srok ili slik) je potpuno ili približno glasovno podudaranje prvenstveno na kraju dva ili
više stihova, ređe polu stihova koji po pravilu počinje akcentovanim vokalom. Rima na kraju stiha dobija metričku funkciju jer signalizira granicu između stihova, podvlači njihovu samerljivost i povezuje ih u strofu. Rima je dobila funkciju tj. nastala u narodnim izrekama. Vrste rime: 1) Asonantska rima (asonanca) – samo vokali se poklapaju. Naziva se i rima asonante, rima parcial o rima imperfecta. 2) Konsonantska rima (total) – ponavljanje akustične identičnosti svih fonema počev od poslednjeg naglašenog vokala u stihu između dva, tri ili više stihova. Naziva se i rima perfecta. *Postoji slučajna konsonantska rima Raspored rime: 1) Nagomilana rima (rima continua) Estrofas monorrimas → aaaabbbbcccc 2) Parna rima (rima gemela; pareado) aabbaaccbbcc javlja se u pripevima 3) Obgrljena rima (rima abrazada) abbaaccabaab
4) Ukrštena rima (rima cruzada; rima encadenada) ababacacbcbc
Termini koji utiču na broj slogova: Sineresis, dijeresis, sinalefa, mesto naglaska u stihu
PAUZA
Pauza je predah posle izgovaranja odre đenih foničkih grupa do kojih dolazi iz dva razloga: a) Fiziološki (moramo da dišemo :D) b) Sintaksički (rečenica mora da se završi) Rečnik književnih termina: „Vremenski interval u kome nastaje prekid u govornom lancu zasnovan bilo na sintaksi (proza), bilo na ritmičko-sintaksičkoj strukturi stiha. U prozi pauza je nepredvidiva. U stihovanoj poeziji pauza se gotovo uvek očekuje na kraju stiha i na kraju strofe. La pausa estrófica – na krajustrofe – označava se sa \\\ La pausa versa – na kraju stiha La pausa interna – unutar stiha; za razliku od predhodne dve nije obavezna – Javlja se u du žim stihovima i ova pauza dozvoljava SINALEFU Cezura je vrsta pauze koje imaju složeni stihovi (tj. vi še od 11) CESURA se beleži sa //;Deli složeni stih na dva polustiha (hemistiquios) koji mogu biti simetri čni (isostiquios) ili nejednaki (heterostiquios) Jača je za razliku od interne pauze i ne može doći do sinalehe. Za polustihove va že ista pravila kao i za stihove (+1; -1..) Cezura je --------- pokretna granica reči koja duže stihove deli na dva dela.
OPKORAČENJE (ENCABALGAMIENTO) Neočekivano odstupanje od uobičajene sintaksičko-semantičke odnosno sintaksičko-intonacione strukture stiha zbog odvajanja jednog dela rečenične jedinice i prenošenja iz jednog stiha u drugi stih, ili iz polustiha u polustih. Na taj način se stih završava kao metričko-ritmička ali ne i kao sintaksi čko-semantička jedinica. Odvajaju se grupe reči koje se inače u govoru ne razdvajaju (siremas?) Ima veliku izražajnu vrednost jer se pažnja usmerava na te reči. Kada imamo opkoračenje ne beležimo pauzu stiha. Fonetski slog doživljava promenu, npr:
1. Sinalefa: Spajanje dva vokala s kraja jedne reči i početa druge reči u drugi slog "Porejemplo: en "Los hombres de antaño..." contamosens í labas: los / hom / bres / de an / ta / ño. Es un verso hexas í labo aunque haya en realidad sietes í labas."
Kada izostaje naziva se hiat. Razlozi za pojavu hiata: naglašeni vokali; Između stoji cezura; emfaza, tj. Pesnik naglašava slog Sinalefa nema grafička obeležavanja.
2. Sineresis: je sažimanje dva vokala u jedan slog u sredini re či "Unejemplo de Antonio Machado: Esunanoche de invierno. Cae la nieveenremolino. (La palabracae se consideramonos í laba)" 3. Dieresis: ako imamo diftong onda oni mogu da se razdvoje. " la di éresis se colocasobre la primera vocal de unposiblediptongo para obtenerdoss í labasm étricas. Rüido se pronunciaru-i-do (a diferencia de la pronunciaci ónnormalqueesrui-do)." 4. Aferesis: je izostavljanje sloga na početku reči "lectorile>letril>latril>atril." 5. Sincopa: Je izostavljanje sloga u sredini re či. Veoma je česta u španskom. "Adelante>alante" 6. Apocope: Izostavljanje sloga na kraju reči. "Bueno>buen; Donde>do" 7. Protesis: Dodavanje sloga na početku reči "lanzar>alanzar" 8. Epentesis: Dodavanje sloga u sredini re či. "cronica>coronica" 9. Paragoge: Dodavanje sloga na kraju reči. " feliz>felice; demandar>demandare"
Versos simples de arte menor: Polimetričke kompozicije-mešanje metrova Po slogovima: 1 : Ne može da postoji; odmah postaje +1 2 : Verso bisí labo – koristi se radi zvučnih efekata veoma je redak i upotrebljava se u kombinaciji sa drugim stihovima 3 : Verso trisí labo- trosložni stih – Redak iako se pojavljuje rano; k ao samostalan se pojavljuje tek od 18. Veka (generacija '27); najčešće se koristi kao prelomljena stopa. 4 : Verso tetrasí labo - češći, pojavljuje se još u starim tekstovima; od 18. Veka pa nadalje se koristi samostalno. 5 : Verso pentasí labo- 15. Vek tužbalice, koristi se često u kombinaciji sa jedanaestercem i sedmercem. Kao samostalan stih koristi se u renesansi i neoromantizmu. U baroku se ne koristi. 6 : Verso hexasí labo- češći dosta; potiče od latinskog šesterca; omiljen od srednjeg veka; često se koristi u baroku; Svi veliki dramaturzi baroka ga koriste (Lope de Vega; Tirso de Molina); u romantizmu se ne koristi jer se smatra prekratkim; ponovo se vratio sa generacijom '27 7 : Verso heptasí labo- poreklom iz latinskog jezika; prvi put se koristi u harćama; tokom srednjeg veka u epici je važan kao polustihu Mester de clerecía; samostalan je već u Pesmi o Sidu i drugim spevovima. U 15. Veku je opala upotreba; posebno je bio omiljen kod pesnika Anakreonske poezije; u barok u koristi Lope de Vega ("Barilas"); popularan u 20.
Veku. Vrlo često se koristi u kombinaciji sa petercima i jedanaesercima. 8 : Verso octosílabo- najvažniji stih španske poezije i jedan od najstarijih; on je metrička konstanta; optimalan kraći
jezički izraz; najčešći polustih u Spevu o Sidu; koristi se u romansama, pozorištu.
Versos simples de arte mayor
9 : Verso eneasílabo / nonosílabo - ovi stihovi su dsta retki; koriste se u kombinaciji sa desetercima; u baroku koristi se kao stih u narodnim i grama i u pozorištu; vrhunac dostiže u delima modernista. 10 : Verso decasílabo- još ređi; postoje dve vrste: *decasílabo compuesto – dva peterca sa cezurom * decasílabo simple – uticaj galisijsko-portugalske poezije; sporadično se pojavljuje još od 15. Veka u igrama;
češći u modernizmu; sada je gotovo izbačen iz upotrebe 11 : Verso endecasílabo- stih koji postoji dugo u Španiji, već u Pesmi o Sidu; Koristio ga je Alfonso X; U Španiju je prenet iz italijanske književnosti; Markiz od Santiljana "Sonetoshechosalitalico modo"; Posle njega se ne koristi, tek gaGarsilaso de la Vegabolje prenosi; u 16, 17+ veku jedan od najomiljenijih stihova; Tradicionalisti su pisali kritike protiv pesnika koji pišu jedanaestercem pošto dolazi iz Italije; U Romantizmu se koris ti manje. Vrste jedanaesterca: *De gaitagallega *Enfático - akcenti na 1. i 6. slogu obavezni *Heroico – akcenti na 2. i 6. *Melodico – akcenti na 3. i 6. slogu *Safico – akcenti na 4. i 6/8 slogu
STROFA
Strofa je grupa stihova određenog metra rimovanih po nekoj shemi ili nerimovani, povezani u metr ičko-ritmičku i sintaksičko-intonacionu celinu koja je po pravilu, izuzev opkora čenja, zatvorena i grafički izdvojena. Combinación métrica=la estrofa=copla Prema vrsti stiha: 1) isométrica - čine je stihovi jednake dužine 2) heterométrica - dva ili vi še stihova različitih dužina Strofične forme: 1. STROFE OD DVA STIHA a) Pareado - povezuje ih dužina stiha ili rima; uglavnom se javlja u formi pripeva (estribillo) u lirskoj poeziji; Rub én Darío, Antonio Machado... 2. STROFE OD TRI STIHA a) Terceto (može se zvati i terceto dantesco, zato što je Danteova Božanstvena komedija napisana u tercetima) najčešće su jedanaesterci – versos de arte mayor, a rima uglavnom obgrljena (encadenada-ABA-BCB-CDC); proslavio se u sonetima;Boskan ga uveo u kastiljansku poeziju; Lope de Vega-samostalni terceti ABA-CDC-EFE ili ABB-CDD-EFF; kod modernista (npr. Santos Chocano) dolazilo i do nagomilane rime AAA-BBB-CCC
b) Tercerilla – mali tercet; versos de arte menor 3. STROFE OD ČETIRI STIHA a) Cuarteto – versos de arte mayor; jedanesterci, rima uglavnom obgrljena ABBA; u početku se javlja kod soneta; od XVIII veka počinje da se koristi samostalno, zna čajan je kod modernista; u okviru njega imamo jednu podvrstu a to je SERVENTESIO - jedina razlika je to što je rima ukrštena ABAB b) Redondilla - versos de arte menor; najčešće u osmercima; rima je abba; kao samostalna strofa od XVI veka; u baroku jako velika popularnost posebno za cosas de amor (Jorge Guillén) c) Cuarteta asonantada – versos de arte menor; pesma narodnog karaktera; teško je razlikovati od romanse; rima je asonantska d) Seguidilla – predstavlja kombinaciju sedmeraca i peteraca; u okviru nje imamo: 1. Seguidilla simple-asonantska rima se javlja samo u parnim stihovima; javlja se u harćama, ili sama ili kao pripev, zatim u Don Kihotu, takođe je koristi i Lope za svoja dramska dela; 2. Seguidilla gitana-kombinacija šesteraca i jedanaesteraca, samo parni stihovi imaju asonantsku rimu, najpopularnija kod Lorke; 3. Seguidilla real e) Estrofa sáfica - consta de tres endecasílabos sáficos; pojavljuje se u Španiji u XVI veku; u XVIII Huan Melendes Valdes, GasparMelćor de Hoveljanos; u XIX Duke de Rivas, Sorilja; kao i Migel de Unamuno f) Cuaderna vía/tetrástrofo monorrimo alejandrino - sastoji se od 4 španska aleksandrinca; nagomilana rima - AAAA, BBBB itd.; smatra se da je francuskog porekla; u Španiji se koristi u XIII i XIV veku; ovom vrstom je pisao Gonsalo de Berseo 4. STROFE OD PET STIHOVA a) Quintilla – sastavljena od osmeraca; pravilo je da tri uzastopna stiha i dva poslednja ne smeju da imaju istu rimu, i da nijedan stih ne sme da ostane bez rime (rima može biti: ababa, abaab, abbab, aabab iaabba); ka žu da je quintilla nastala tako sto je na redondillu dodat jedan stih; u vreme baroka se koristio mnogo u pozori štima u kombinaciji sa redondillama; Lope de Vega"El Isidro", "Fiesta de torrosen Madrid" cela napisana u quintillama b) Quinteto - strofa od pet stihova de arte mayor, najčešće su u pitanju jedanaesterci; što se tiče rime ima ista pravila kao i quintilla; ova vrsta strofe je vi še vezana za savremenu poeziju (XIX i XX vek) c) Lira – kombinacija 3 sedmerca i 2 jedanaesterca (aBabB); rima najčešće konsonantska; došla iz Italije (Bernardo de Taso), a u Španiju, u XVI veku, je uveo Garsilaso de la Vega u svojoj poemi A la flor de Gnido – zato se još i naziva lira garsilasiana; koristili su je i Fraj Luis de Leon i San Huan de la Krus; koristi se isključivo u pozorištu ne u poeziji; pala u zaborav do romantičarskog perioda (Menendes Valdes) 5. STROFE OD ŠEST STIHOVA a) Sextina – italijanskog porekla; versos de arte mayor; sastoji se od šest jedanaesteraca, deo je pesme koja se zove sextina i sastoji se od šest ovakvih strofa i jednog terceta; često imaju slobodniji raspored rime npr. AABCCB b) Sexteto-lira ili lira sestina - uporedo se koriste sedmerci i jedanaesterci; rima je konsonantska; raspored aBaBcC; velika popularnost u vreme baroka; pre baroka koristio je Fraj Luis de Leon; takođe je koristio i San Huan de la Krus samo što su mu metri i rime bili simetrični c) Sexta rima - italijanskog porekla; sastoji se od šest jedanaesteraca sa određenim rasporedom rime ABABCC; u špansku poeziju ulazi u vreme baroka; kasnije pisana i u arte menor sa istim rasporedom d) Sextilla - versos de arte menor; najčešće osmerci, razne kombinacije rime aabaab, abcabc, ababab itd.; stihovi ne moraju biti iste dužine - sextillapolim étrica; najpoznatija sextilla je copla de pie quebrado ili estrofa manriqueña
kombinacija osmeraca i četveraca; veruje se da je španskog porekla, neki me đutim, smatraju da je francuskog porekla; ova vrsta se sreće u Libro de buenamor; bila interesantna u XV veku e) Sexteto – versos de arte mayor, šest stihova; konsonantska rima sa raznovrsnim rasporedom 6. STROFE OD SEDAM STIHOVA a) Séptima - sedam stihova de arte mayor; ret ka u španskoj poeziji; ima slobodnu rimu; jedino pravilo je da tri uzastopna stiha nemaju istu konsonantsku rimu b) Seguidilla compuesta - de arte me nor; seguidilla sa pripevom, kombinacija peteraca i sedmeraca u formi 7 -5-7-55-7-5 7. STROFE OD OSAM STIHOVA a) Copla de arte mayor/Octava/Copla de juan de Mena - najpoznatija po delu "Laberinto de Fortuna" Huana de Mene; pojavljuje se još u provansalskoj poeziji; u kastiljansku poeziju sti že preko galisijsko-portugalske; raspored rime je ABBAACCA b) Octava real/Octava rima/Octava heroica – sastavljena od jedanaesteraca; rima je ABABABCC; u Španiju je uveo Boskan u svojoj poemi "Octava rima"; do perfekcije je doveo Lope de vega; najpoznatiji Alonso de Ersilja c) Octava italiana/Octavaaguda - italijanskog porekla; sastavljena od jedanaesteraca; u Španiji se pojavljuje tek od XVIII veka; može biti polimétrica i može da se menja raspored rime; kombinacija rime je ABBC'DEEC' ; svaki četvrti stih su versosoxítonos; najomiljeniji je kod romantičara d) Octavilla - versos de arte menor; u srednjem veku korišćena u pesmaricama; 2 vezane redondilje; kombinacija rime abbecdde ili ababbccb; kada se smenjuju stihovi od osam slogova i od četiri sloga javlja se copla de piequebrado najviše zastupljena u XV i početkom XVI veka – koristili su je pisci pesmarica me đu kojima se najviše isticao Marqués de Santillana; 8) STROFE OD DESET STIHOVA a) Coplareal/décima falsa – versos de artemenor; sredinom XV veka se koristila; uglavnom bila sastavljena od dve quintille; simetrične su dakle – 5+5 b) La décima/décima espinela – dobila ime po pesniku VisenteuEspinelu koji je ovu strofu predstavio u svom delu "DiversasRimas" ; sastoji se od stihova od osam slogova; a deseta sadr ži dve redondilje sa obgrljenom rimom (abba i cddc) povezane prvim stihom prve redondilje i prvim stihom druge r edondilje – abbaaccddc c) El ovillejo - versos de artemenor; sastoji se od 3 pareada (osmerci ili četverci) i jedne redondilje (osmerac) a8a4b8b4c8c4c8d8d8c8; prvi poznati oviljeho se nalazi u 25.poglavlju Servantesovog Don Kihota; zatim je ovu strofu koristio Zorrilla u drugom činu Don Juan Tenorio; i Unamuno u Romancerodeldestierro d) dve asimetrične celine 4+6, 6+4 (4 uglavnom redondilje), versos de a rtemenor, konsonantska rima raspored slobodan
PESMA (EL POEMA)
Ona je vrhunac, spoj, „najveća realnost“. Cilj poezije je pesma, ona je suština. Prema formi, dele se na:
1. strofične (poemas estróficos): monoestróficos (1 strofa – harća) i poliestróficos (višestrofične – neograničen broj; može biti jedna vrsta strofe, ali i više različitih – sonet). 2. astrofične (poemas no estróficos) – stihovi nisu grupisani u strofe, već se ređaju beskonačno 3. poemas poliestróficos sueltos – formalno simetrične i nezavisne, a povezuje ih tematsko jedinstvo 4. poemas poliestróficos encadenados – i formalno povezane grupom stihova
Vrste pesama u španskoj književnosti (poemas estróficos): 1. viljansiko (el villancico) – od srednjeg veka; to su religiozne, božićne pesme, koje nastaju paralelno sa provansalskimdansama (francuskim pesmama); kao lirska pesma se upotrebljava od 16v. pa nadalje, a svoj vrhunac dostiže u baroku; stihovi su osmerci i šesterci; sastoji se iz dv a dela: a) estribillo (promenljiv – 2 ili 4
stiha) i b) elpie (6 ili 8 stihova, čiji se poslednji stih rimuje sa celim estribiljom ili sa poslednjim stihom istog); opisuje se ženska lepota; koriste se ljubavne i pastirske teme; varijanta v iljansika je letrilja (la letrilla) – razlikuje se po sadržaju – sadrži burleskne i satirične teme 2. sehel (el zéjel) – pesma iz arapsko-andaluzijske tradicije; modifikovana je prema romanskoj metrici; u 14v. se pojavljuje u kastiljanskoj lirici i aktuelna je do baroka; osmerci – arte menor; sastoji se od: a) estribilja – 1 ili 2 stiha, b) mudanse (la mudanza) – 3 stiha jednake rime i c) vuelte (la vuelta) – četvrti stih mudanse koja se rimuje sa estribiljom; rima (aa-bbb-a) 3. glosa (la glosa) – pesma različite dužine, iz dva dela: a) eltexto – kratka pesma, odeljak iz već poznate pesme (iz romanse, iz narodne pesme), b) la glosa – komentar na pesmu koji obuhvata isti sadržaj - ~~~~~~ ; popularna u 15v., a popularnost joj raste do baroka; Servantes pisao glose 4. sekstina (la sextina) – 12v.; iz provansalske prelazi u italijansku poeziju, gde je Dante razrađuje; zahvaljujući
Petrarki postaje najkarakterističnija; u Španiju dolazi u 16v.; ima str iktnu šemu – šest strofa i jedna kontera; svaka od šest strofa ima šest stihova, a svaki stih se završava dvoslovnom reči; nema rime; kontera se sastoji od 3 stiha; dvosložna, poslednja reč svakog stiha mora se potvrditi po utvrđenom redosledu koji se menja stalno u preostalih pet strofa i tih šest reči moraju se ponoviti u konteri 5. sonet (el soneto) – najpoznatija metrička forma na svetu; kratka, od 14 stihova u 4 strofe; dve su katreni, a dve terceti; poreklo – Italija (Dante, Petrarka); u renesansi je stih bio jedanaesterac; španska književnost – Garsilaso de la Vega, Huan Toskan; rima – ABBA – ABBA – CDC – DCD; terceti – CDE-CDE; posle Vege ga svi pišu – Erera, Fray Luis de Leon; u baroku doživljava uspon; interesovanje se budi u modernizmu, kada doživljava formalne promene: a. b. c. d. e. f.
pod francuskim uticajem, stih postaje aleksandrinac (šp. aleksandrinac) – umesto jedanaesterca, četrnaesterac u katrenima, umesto obgrljene rime – ukrštena rima ABAB nove rime u katrenima - ~~~~~~ u poslednjem tercetu se ubacuje – CDD pojavljuje se dvanaesterac heterometrija – kombinacija više različitih metara u istom sonetu
Posle je sonet živnuo, sa generacijom ’27; soneto conestranbote – dodaju mu se terceti, jedan ili više i tercet kreće sedmercem; sonetiljo – de artemenor (osmerci); pojavljuje se u pikarskom romanu; Ruben Dario 6. constante o cosaute – strofe od 2 stiha (koji se rimuju), i posle svake ide estribiljo; rima – AAB – CCB – DDB 7. harća – to su kratke pesme u okviru arapskih muvašaha; potiču iz 16v., a stihovi su pozajmljeni iz romanskih pesama; to je prva narodna romanska lirika; stihovi su de artemenor (peterci, šesterci, sedmerci i osmeerci);
različite vrste rima se pojavljuju u ovim pesmama (parna, nagolmilana, asonanstska, konsonantska) 8. kanciona (la canción) – poreklo vodi iz stare provansalseke poezije; poznata je italijanska kancona (Dante, Petrarka) – cancionpetrarquista; izvodila se uz muzičku melodiju sa strogom shemom – posle imala više sloboda; broj strofa varirao, kao i broj stihova; feksibilna rima; fiksna globalna struktura; svaku strofu čine 2 dela: a) fronte – na dva dela (piede 1 i piede 2 ), b) coda – završni deo, koji se deli na 3 dela koja su povezana središnjim delom – VOLTOM (koja se mora rimovati sa poslednjim stihom fronte-a – pijedom); jedanaesterci
9. madrigal (el madrigal) – bez strogih pravila po broju strofa i stihova; sedmerci i jedanaesterci; došao iz Italije;
obrađivali su ljubavne i pastoralne teme
Vrste pesama u španskoj književnosti (poemas no estróficos): 1. romansa (el romace) – neograničena serija osmeraca; parni imaju asonantsku rimu, a asonanca je uvek ista; u usmenoj tradiciji se javlja dosta ranije; pitanje je da li se razvija iz epskih spevova ili lirske poezije; najstarije
zapisane romanse potiču iz 15v.; u pozorištu se javlja i postaje sveprisutna; deli se na: a) viejo (antiguo) – romansero – usmeno prenošenje, anoniman autor, b) nuevo – konkretni umetnici – barokni pesnici npr., koji ih uključuju u barokni teatar; tada doživljava sledeće promene: 1) stihovi u strove – cuartetas (?), 2)asonantska rima, 3) ubacuje se estribillo, 4) kombinuju se različiti metri (šesterci, osmerci); romansa nikada nije nestala!; u romantizmu doživljava procvat (Duke de Rivas, Zorilja itd.); endecha – romansa od sedmeraca; romancillo – od šesteraca; romanceheroico – od jedanaesteraca (de arte major!) 2. silva (la silva) – niz stihova gde se kombinuju sedmerci i jedanaesterci sa konsonantskom rimom; to je astrofična pesma; dele se na rukoveti, po temi; duži je oblik madrigala; Gongora
