PRAKTIKUM_KOMPLET

INTERAKTIVNA NASTAVA

Dragana Pavlović Breneselović Lidija Radulović

INTERAKTIVNA NASTAVA Dragana Pavlović Breneselović Lidija Radulović

Beograd, 2014.

Interaktivna nastava -praktikum-

Autori: Prof.dr Dragana Pavlović Breneselović, dr Lidija Radulović

Izdavač:

Centar za obrazovanje nastavnika, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Za izdavača:

Vera Rajović, Upravnik CON-a

Recenzenti: dr Nataša Simić Milan Stančić Tiraž: 200

Prelom,korice i štampa:

Magnus

Projekat je finansiran uz podršku Evropske unije.

Ova publikacija odražava samo stanovišta autora i Evropska komisija se ne može smatrati odgovornom za bilo kakav vid upotrebe informacija koje publikacija sadrži.

Ovo je zbirka radnih materijala, zadataka i prezentacija za nastavu na kursu Interaktivna nastava. Način korišćenja materijala, svrha zadataka i značenje prezentacija gradi se kroz aktivno učešće u nastavi.

? a t a p a m a n v o jm o p :i v a t s a n u e d o t e m e n v it k a r e t In

Š

a n v it k a r te n I

a v a t s a n

o t š a Z

4

? o k a K

Radni stil Svrha ovog testa je da steknete uvid u vaš dominantni stil u radu. Ne postoje tačni i pogrešni odgovori i ponekad ćeza Vas važiti više odgovora istovremeno, jer je i vaš stil obično kombinacija više stilova. Ipak, za potrebe ove aktivnosti, molimo Vas da pročitate svaki iskaz i rangirate ponuđene odgovore brojevima od 1 do 4, tako što će te sa 1 označiti dogovor koji najviše vas opisuje a sa 4 odgovor koji se najmanje odnosi na vas.

1.Kada nešto radim za mene je najvažnije: a.______da to uradim dobro, bez obzira koliko će to trajati

b.______da postavim rokove i da ih se pridržavam c.______da radim u saradnji sa drugima d.______da ispoljim svoje talente i da verujem u to što radim 2.Najlepši deo u radu na nekom poslu je: a._____ priprema informacija koje su mi potrebne da bih obavio posao b._____ postići rezultat koji si želeo c. _____stupati u odnose sa ljudima sa kojima radiš ili ih srećeš u radu

d. _____videti kako taj posao doprinos i daljem napretku 3.Kada postoji više načina da se posao obavi ja obično: a._____razmotrim za i protiv za svaki način i odlučim b._____izaberem onaj način koji mi omogućava da odmah počnem sa radom c. _____razgovaram sa drugima i biram način za koji je većina d._____razmotrim moguće načine i sledim svoj instikt šta bi bilo najbolje

4.Kada radim na dugotrajnim poslovima za mene je najvažnije: a._____da razumem i završim svaki korak pre nego što pređem na sledeći b._____da tragam za brzim i efikasnim načinom da ga završim

c._____da radim na tome sa drugima u timu d._____da održavam posao stimulativnim i uzbudljivim 5.Spreman sam da preduzmem rizičan korak ako: a._____postoje činjenice koje ukazuju na ispravnost takvog koraka

b._____time završavam posao c._____time neću povrediti druge d._____osećam da je to ispravno u datoj situaciji

6.Moja idealna radna sredina ima: a._____odvojene kancelarije za sve zaposlene b._____odvojene kancelarije samo za nadređene c._____zajednički prostor za timski rad d._____otvoren enterijer i eksterijer

5

7.Kada problem zahteva rešenje volim da: a.____radim sam na rešavanju b.____postavljam fiksni raspored c.____razmotrim uticaj na druge d.____ne budem opterećen prethodnim rešenjima

8.Ja sam lider koji: a.____hoće prave odgovore

b.____ceni napor koji ljudi ulažu c.____vodi politiku otvorenih vrata d.____podstiče inovacije

9.Kada rukovodim ja nastojim da: a.____uspostavim jasnu proceduru b.____uspostavim autoritet c.____gradim konsenzus d.____budem fleksibilan 10.U diskusiji sa „teškim“ ljudima nastojim da: a.____koristim činjenice da bi ih obezružao

koji treba rešiti b.____gledam nai pokušam njih kao problem c.____ih slušam da razumem d.____poštujem njihovo pravo da misle drugačije

6

Tabela za stil u radu Unesite odgovarajući broj pored svakog slova

1.

a.______

b.______

c.______

d:______

2.

a.______

b.______

c.______

d:______

3.

a.______

b.______

c.______

d:______

4.

a.______

b.______

c.______

d:______

5.

a.______

b.______

c.______

d:______

6.

a.______

b.______

c.______

d:______

7.

a.______

b.______

c.______

d:______

8.

a.______

b.______

c.______

d:______

9.

a.______

b.______

c.______

d:______

10.

a.______

b.______

c.______

d:______

Total

a.______

b.______

c.______

d:______

Najniži skor je vaš dominantni stil u radu. U slučaju dva ista skora opredelite se za onaj koji

mislite da se više na vas odnosi. a. b. c. d.

Analitičar Vozač Prijatelj Entuzijasta

7

Politika rada u timu o

Rasporedite uloge u timu i rotirajte ih za svaki domaći zadatak ili/i čas : o koordinator: koordinator organizuje aktivnosti; provera i podseća članove na sastanke i šta svako treba da uradi; vodi računa da su svi uključeni u zadatak i uključuje sve članove o

izvestilac: beleži šta je potrebno; priprema izveštaj; izlaže u ime grupe kontrolor: proverava da li su svi razumeli i složili se oko rešenja kontroliše vreme za izvršenje zadatka; predaje, kada je potrebno, pisanu formu

o

zadataka sa imenima članova koji su aktivno učestvovali u njegovom rešavanju posmatrač: ako je tim od 4 člana (ili ovu ulogu preuzima kontrolor ako je tim od 3 člana): posmatra i beleži aktivnosti svih članova, probleme koji iskrsavaju I načine koje primenjuje tim u prevazilaženju.

o

o

Dogovorite se oko vremena sastajanja i šta svaki član treba da uradi pre sastank a ili

nastave. o

Obavite potrebnu individualnu pripremu i dobijene zadatke. Vi ste pojedinačno

odgovorni i za vaš individualni zadatak i za uspeh cele grupe. o

Konsultujte se sa nastavnikom ako postoji konflikt koji tim ne može da razreši. Rešavanje problema sa nekooperativnim članom tima. 

Prvi korak: Ako član tima odbija ili izbegava da radi na zadatku ,

njegovo ime treba izostaviti iz završnog rada. Drugi korak; razgovor tima sa nastavnikom: Treći korak: obaveštenje članu da će tim tražiti njegovo isključenje; četvrti korak: isključenje Slično, član tima koji stalno nameće svoja rešenja i teži da uradi sve sam opominje se prvo usmeno; drugi korak: pismena opomena; treći korak: isključenje iz tima. Student koji je isključen iz tima može se priključiti drugomtimu koji je spreman da ga 

prihvati. U protivnom, dobija nula poena za sve timske zadatke. Kao što ćete videti, grupni rad nije uvek jednostavan. Ali ako članovi tima uspešno komuniciraju i rade zajedno, koristi su mnogo veće od teškoćakoje iskrsavaju. Jedan od načina da se osigura da će tim raditi dobro jeste da se složite oko toga šta očekujete jedni

od drugih i od tima u celini.

Prilagođeno iz: R. M. Felder & R. Brent (2000). E . ffective Teaching. North Carolina State University.

8

Sporazum o pravilima i očekivanjima tima Na papiru napišite listu pravila i očekivanja oko kojih ste se kao tim složili da ih usvojite i zatim se potpišite. Možete navesti različite aspekte za koje se složite da su važni, npr. redovan dolazak, priprema, aktivno učestvovanje u diskusiji, uvažavanje drugoga, provera da li su svi razumeli itd. Ova očekivanja i pravila treba vama da služe i mi ih nećemo ocenjivati ili komentarisati, osim ako vi ne zatražite komentar. Vodite računa da ona budu realistična i relevantna za vaš

timski rad.

9

ZAŠTO INTERAKTIVNA NASTAVA?

10

INTERAKTIVNA NASTAVA Razlozi

Interaktivna nastava Ne možeš drugome preneti svoje znanje, možeš mu samo pomoći da izgradi vlastito

Galilej

Tradicionalni model 

nastavnik j a ž r d a s





  

učenik

učenik

učenik



Fokus na podučavanju i sadržaju Odvojenost podučavanja i učenja Realizacija usmerena na prenošenje sadržaja kao skupa znanja Linearna interakcija Učenik u pasivnoj ulozi Ne postoji interakcija medju učenicima Minimalna razmena učenik nastavnik

11

Interaktivni model odnosi 





proces

sadržaj

Proces:dinamičan, raznovrstan,fleksibilan, nelinearan, gradacion Interakcija :odnos partnerstva izmedju svih učesnika, ena u različitim razm grupama, na različitim sadržajima Sadržaj/ishodi: znanja,umenja, uverenja/stavovi

Kako ljudi pamte? LJUDI PAMTE 10% onoga što pročitaju 20% onoga što čuju 30% onoga što vide 50% onoga što č uju i vide

70%onoga što kažu ili napišu 90% onoga što rade

LJUDI UČE ČItanje Slušanje

Verbalnim putem Vizuelnim putem

Gledanje (vizuelna prezentacija, demonstracija)

Učešćem: putem

istovremenog

gledanja, slušanja,

Aktivno učešće (dramatizacija, simulacija,

verbalizacije i

obavljanje realneaktivnosti)

činjenja

Ono što čujem zaboravim Ono što vidim upamtim Ono što uradim razumem Kineska poslovica

12

Zašto inter akti vna

obuka

Vlastita aktivnost i razmena Stilovi učenja  Neurolo ška istra živanja  

 

Teorijska polazišta: principi učenja Ciljevi obrazovanja Kreativnost Odgovornost

Kako ja učim?

Kolbov ciklus učenja

Šta

Konkretno iskustvo

Osetiti/doživeti

Zašto

ako

akcija

promišljanje

Akomodirajući

Divergentni

(osećati i činiti) KI/AE

(osećati i gledati) KI/RP

Aktivno eksperimentisanje Činiti

Procesni

Šta radimo

Perceptivni kontinuum Kako

kontinuum

sagledavamo

Asimilirajući (misliti i gledati) AK/RP

Konvergentni (misliti i činiti) AK/AE

Šta

Kako primenjivanje

Refleksivno posm a ranje Gledati

Apstraktna konceptualizacija Misliti

teoretisanje

13

Pročitaj tekst Smao zato što su pmaetni, ljdui mgou čtitai ovo.Moežte li veoratvi da ja svtanro mgou rzmautei šta sam npaiaso. Femnoleanla slia ljoduksg mzoga, pemra itsžrainjvau na Kmebriđ Uinervtisetu, njie btino po kjoem rdeu su sov la solžnea, v žano je smao da su pvro i poljsdenje sovlo na pa vrom msetu.Osatatk mžoe btii u ptpouonm nredu a v i još uevk mžetoe čtitai bez porbemla. Ovo je ztao što ljoduksi mzoak ne čtia skvao sovlo pobesno, ngeo reč kao celu. Zidvljaućuje zar ne? A ja sam uevk msilio kkao je tčansot psianja vžana!

Šta je

um?

Tri metafore  Um kao ko mpjuter : uredjaj koji oper iše simbolima  

Um kao m ozak : paralelni procesor Um kao r izom : beskraj veza sa i unutar socijalnog I ku lturnog miljea Cunningham (1996)

Kompjuter Učenje procesuiranje inform acija: učenje je sticanje kognitivnih znanja i veština

Podučavanje

Paralelni procesor

Rizom

Učenje

Učenje

povećanje iskustva i uvidjanje obrazaca:

sociokulturni dijalog: Sociokonstruktivisti-

kognitivno konstruktivistički pristup

čki i socijalnokultur-

Podučavanje

ni pristup

Podučavanje

iskustvo i aktivnosti prenošenje autentični zadaci koje podstiću razvoj inform acijai koji omgućavaju strategije pamćenja odgovarajućih participaciju u kognitivnih šema zajednici prakse

14

Principi učenja zavisi od motivacije zavisi od potencijala za učenje  Učenje zavisi od pro šlog i tekućeg iskustva  Učenje zavisi od aktivno g učešća  Učenje zavisi od at mosfere poštovanja  Učenje je uspešno kad je samodirektivno  Učenje se bazira na kritičkom/refleksivno m mišljenju  Primena naučenog je strate gijski proces 

Učenje



Učenje

Funkcija obrazovanja /Ciljevi nastave/ Šta je obrazovan čove k?

Šta znači naučiti? Nivoi ishoda 

Obučenost  

Upoznati Reprodukovati



Sposobnost



m  Umeti Kompetentnost







Razu eti

Prim eniti/projektovati/razviti na slične ili druge teme, situacije i probleme Imati stav, verovati, preuzeti odgovornost

15

Tradicionalni

Interaktivni

model 

Učenje kao transmisija znanja



Učenje kao jednoobrazni proces



Učenje kao izolovani kognitivni proces

model 





 

Učenje kao individualna aktivnost

Učenje kao aktivna konstrukcija znanja Različitost: stilovi učenja i individualne razlike

Učenje kao multipla aktivnost,integralni i kontekstualni proces Učenje kao socijalni proces – zajednica učenja kooperativno učenje

16

IGIIGIRA VRR-VRR-VRR IGRA VRR-VRR-VRR



ISPRUŽI RUKE ISPRED SEBE I ZATAPŠI PET PUTA



PODIGNI RUKE IZNAD GLAVE I ZATAPŠI TRI PUTA



STAVI RUKE IZA LEÐA I ZATAPŠI PET PUTA



ČETIRI PUTA KLIMNI GLAVOM NAPRED –



ISPRUŽI RUKE ISPRED SEBE I ZATAPŠI PET PUTA, ZATIM DVA PUTA ODBROJ U SEBI, PA OPET TRI PUTA ZATAPŠI



SKOČI DVA PUTA U MESTU



OKRENI SE OKO SEBE TRI PUTA GOVOREĆI "VRR-VRR-VRR"

17

NAZAD

Kolbov ciklus učenja i stilovi učenja u nastavi Konkretno i iskustveno

Osetiti

4 ŠTA AKO

Konkretan,

Konkretan,

aktivan

refleksivan

aktivist

refleksist

Testiranje hipoteza i novih sistuacija

Refleksija i opservacija

Preispitati,posmatrati

Činiti, planirati

Apstraktan aktivan

3

1 ZAŠTO

Apstraktan refleksivan

teoretičar

pragmatist

KAKO

2 ŠTA

Apstrakcija i generalizacija Razmišljati, zaključivati

1. ZAŠTO (konkretan, refleksivan): potreban mu je koncept

očekuje: pregled celine, okvir, slobodu ispitivanja, “celu sliku”, vizualizaciju, metaforu… Odgovara mu povezivanje sa vlastitim iskustvom i interesima. Da bi bio efikasan u radu sa učenikom ovog stila nastavnik treba da ima ulogu motivatora.

2. ŠTA (apstraktan, refleksivan): potrebne su mu činjenice očekuje :jasne, detaljne, precizne informacije, smernice, logički format, podatke i grafikone bazirane na činjenicama, tehničku preciznost, ciljeve Reaguje na informacije iznete na organizovan, logički način i potrebno mu je vreme za refleksiju. Da bi bio efikasan, nastavnik treba da deluje kao ekspert.

3. KAKO (apstraktni, aktivan): potreban mu je red, preciznost

očekuje:postupnost u razvoju teme, pisani raspored i plan, podrobnost, blagovremenost, pouzdanost, konzistentnost, sigurnost, oslanjanje na izvore Prihvata da radi aktivno na dobr o definisanim zadacima i da uči iz pokušaja i pogrešaka u

sigurnom okruženju. Da bi bio efikasan nastavnik treba da deluje kao trener: da vodi, usmerava i daje povratnu informaciju

4. ŠTA AKO (konkretan, aktivan): potreban mu je entuzijazam očekuje:empatiju, povezanost sa drugima, lični kontakt, neformalnost, ljudsku povezanost Voli da rešava stvarne probleme. Da bi bio efikasan, nastavnik treba da bude po strani, maksimalno omogućavajući učenicimasamostalan rad.

18

a ji c n e g il e t n i a l p it l u M :r e n d r a G

a j n e č u it s o n v ti k A

, e m to o ti ta i č , e m o t o ti a č ir P

a v t s d e r S

io d u a l,i ija r e t a m i n a p m a t Š

a j n a v a č u d o p ti s o n iv t k A

, te a b e d , je i s u k s i d , a j n a v a d re P

i, k č tii r k it li is m i,t a v o k i tif n a v K

ti a s i p ti,a š lu s

i k č ti a m te a m ir, o t a l u k l a K

e k a rt

o ln a t s o m a s , e irč p , je n a g la iz

a k i n v e n d e j n e j d o v , e j n tia č

, a m e l b o r p e j n a v a š e R

,i t a ir p a m ,i itj o b o it, a rt c a n ti, e d i V

i k s t a m e š i,t ra i c i k s ,i t a v o t k e j o r p

, O G E L , o e id v , …e p e r a g i M

, a r e m a k , li a ijr te a m i k ič n t e m u

,i n o ik f a r g , je if a r g o t o f

,e r g i e n iv t a in g a m i , je n ria p a m

ti s o n itv k a e k č i n t e m u , jia c a z li a u z i v

ti ra i n la p , ti a v o z li a tu e p c n o k

a z a m e r p o i, itv a l u ip n a m

, re g i e k ič r e m u n , ti n e im r e p s k e

e k č ti a m te a m , e d e l g o e n č u a n

, e j n e jl š i m o k č i itr k , jie c la u k l a k

, a r fo a t e m , a ij c a t n e z e r p e j

n ra i n a l p

a ln e u iz V

, ti u rn i d o d i,t s e v z i i,t i d a r g z I

ti a z a irk p

... e r ig e k rs e t ju p m o k

a k

a ij c n e ig l e t n I

a k č it s i v g n i L

ta ič m te a m o k č i g o L

,l j ia r e t a m i k s n i v e đ a r G

,i t s o n v ti k a e n itl k ta , s le p , a m ra D

a k ič t te s e n i k o n s e l e T

n a l e u z i v o rn o t s ro P

19

it a r ig d o ti,t e s o

, a m re p o a k s tr o p s

, je i c a s k a l e r e b ž e v ,t r o p s

a z a v t s d e r s i, itv a l u ip n a m

ti s o n v it k a

e n l e u n a m

je n e č u o ln ti k a t

,i t a v i

ti a š lu s , ti a v o p re d o ,i t a v e tp O

đ a r a s , e g u r d it a v a č u d o P

… ti n e m u rt s in ,r e rd o k i R

a z e ti z i v k re , re g i e n e tv š u r D

je n a v e p , je n a v o m it R

, u r a p u d ra , je n e č u o n v ti ra e p o o K

a k č i z u M

a n l a n o s r e p r e t n I

, u t k je ro p m o k ič n d e j a z a n tii d a r

u ti a v o tv s e č u i

it a v o iz n a g r o

a m ja i c k a im n e v t š u r d

i m o t o v i ž m tii t s a l v a s ti z a e v o P

.. . a g o l u e j n a r g i

li, a ji r e t a m i n iv t k e r o k to u A

je n a lj ,i p u ic k n o

, ija c k u tr

d je a z u e j n a v o ž a g n a

o ln ja i c o s , je i c la u m i s

s n i a n a v o z il a u id v i d In

a n l a n o s r e p a rt n I

r o b z i tii v a r p , m o tv s u k s i

: A V , a ir d n a x le A .

ik n v e n d

t s o n ć u g o m , je n e č u o ln ta s o m a s

ja n d a r g z i , u j n e č u u a ij c p o

m o ro ss la C e h t in e c n e ig ll te n I le tip l u M

a j n a v o t š o p o m .) a s 4 9

9 1 ( . T , g n ro t s rm A a m e r p o n ra ti p a d A

KVIZ

1. Prve tri godine su kritične za razvoj mozga i učenje. Ako se propusti kritički period,

gubitak je nenadoknadiv. Tačno

Pogrešno

2. Dečji mozak se razlikuje od mozga odraslog u pogledu struktura i funkcija.

Tačno

Pogrešno

3. Odrastao čovek ima manji broj sina psi (veza među neuronima) od dvogodišnjeg deteta.

Tačno

Pogrešno

4. Leva i desna moždana hemisfera funkcionišu odvojeno. Leva hemisfera je povezana sa kreativnošću i imaginacijom, a desna sa intelektom i racionalnošću.

Tačno

Pogrešno

5. Ne postoje dokazi o povezanosti veličine mozga kod čoveka sa inteligencijom.

Tačno

Pogrešno

6. Najveći deo onoga što znamo o funkcionisanju mozga dobijeno je na osnovu

istraživanja na životinjama, a ne ljudima. Tačno

Pogrešno

7. Oštećenje određenog dela mozga znači trajni gubitak funkcije koja je sa njim povezana.

Tačno

Pogrešno

8. Što je dete starije, proces učenja je sve više kognitivni proces, odvojen od emocija.

Tačno

Pogrešno

20

Neurološka istraživanja i interaktivna nastava Činjenice o mozgu o

o

o

Ljudski mozak sadrži 100 milijardi aktivnih nervnih ćelija (neurona) koje su povezani

sinapsama. Broj neurona u mozgu ostaje manje više isti tokom celog života. Rast mozga kod odraslog čoveka u odnosu na veličinu mozga kod deteta gotovo je u potpunosti posledica formiranja novih veza izmeđ u neurona (sinaptogeneze). Procesi sinaptogeneze (formiranja veza među neuronima), odbacivanja (smanjenja broja sinapsi) i plastičnosti (stvaranja novih veza i funkcija kao zamena za stare) su

podjednako važni za razvoj mozga. o

o

Mozak je podeljen na dve hemisfere i svaka od njih na četiri režnja koji su višestruko uzajamno povezani kognitivnim funkcijama.

Mozak ima razvojnu modularnu strukturu u kojoj su elementarne funkcije široko rasprostranjene i multipno povezane .

Šta kažu istraživanja? o

o o

Istraživanja mozga obuhvataju različite metode uključujući: invazivne i neinvazivne tehnike, proučavanje na životinjama, tehnologiju snimanja (skener, magnetna rezonanca). Svaki metod ima prednosti i nedostatke i daje rezultate koji se moraju uzeti sa obazrivošću. Studije na pacovima pokazuju da obogaćena sredina povećava sinaptičkugustinu. Studije na mačkama i psima pokazuju da za neke funkcije postoje kritički periodi razvoja.

Neurologija i obrazovanje o

o o

Istraživanja uz primenu tehnologija snimanja pokazuju da rast i razvoj mozga traje i u ranim fazama doba odraslosti. Pokazuju nastavak plastičnosti i kod odraslog čoveka.

Postoji više neuromitova koje treba demitologizovati. o Lateralnost mozga. To je postavka da dve frontalne hemisfere imaju sasvim različite specijalizovane funkcije i da je leva hemisfera uključena u različite kognitivne funkcije od desne. Mozak međutim, ima mnogo veza, ima visok nivo plastičnosti što znači da se i nakon oštećenja funkcionalnost može kompenzovati i razviti. Obe hemisfere su povezane kalusom koji omogućava

uzajamnu povezanost. o

o

Kritički periodi: Pretpostavka da određeno učenje mora da se dogodi u odgovarajućem periodu ili do njega neće ni doći. Istraživanja pokazujuda postoje senzitivni periodi kada je mozak u svom optimumu za učenje određenih stvari ali učenje može da se odvija tokom celog života i tokom tog učenja odvijaju se promene na mozgu. Obogaćena sredina. Potvrđeno istraživanjem na pacovima i ne može se ekstrapolirati na ljude. Ispravnije je reći da destimulativna sredina (traume, odsustvo adekvatne nege i brige) negativno utiče na razvoj mozga i učenje (ali ne znači da dovode do permanentnih oštećenja) .

21

Osnovni postulati o učenju bazirani na istraživanju mozga: o o

o

o

o o

o

o

Mozak istovremeno percipira delove i celinu. Informacije se smeštaju istovremeno u različitim delovima mozga i prizivaju kroz multiplu memoriju i neuronske puteve. Učenje angažuje celo telo. Svako učenje je umno i telesno: pokreti, hrana, ciklusi pažnje i hemijski procesi oblikuju učenje. Emocije se ne mogu odvojiti o d kognicije. Emocije su kritične za proces povezivanja i oblikuju našu pažnju, smisao i pamćenje. Ljudsko traganje za smislom je urođeno. Smisao (značenje) je važnije od informacije i izgrađuje se kroz povezivanje i stvaranje obrazaca. Mozak je tragalac obrazaca – on je dizajniran da uočava i generiše obrasce, povezuje i formira structure.

Posedujemo barem dva tipa memorije: spacijalnu koja registruje naše svakodnevno iskustvo i automatsko sećanje koje se odnosi na pamćenje izolovanih činjenica i veština. Informacije i veštine koje nisu povezane sa iskustvom teraju onog koji uči da se oslanja na automatsko pamćenje. Najbolje razumemo ako su podaci ugrađ eni u

o o o o o

spacijalnu memoriju. Mozak je socijalan. On se bolje razvija u saglasju sa drugim mozgovima. Složeno učenje se razvija kroz izazove i inhibira stresom. Svaki mozak je jedinstveno organizovan. Struktura mozga se menja učenjem. Učenje podstiče razvoj. Učenje uvek uključuje svesne i nesvesne procese.

Caine, R. N. (1997): Education on the Edge of Possibility , (Alexandria, Va.: ASCD Caine, R.N., Caine, G. (October 1990). “Understanding a Brain Based Approach to Learning and Teaching.” Educational Leadership 48,2: 66-70. OECD (2002) Understanding the Brain: TOWARDS A NEW LEARNING SCIENCE, OECD

22

Faktori koji doprinose uspešnom učenju: neki primeri 1. Klima. Ako želimo da učenici misle, sredina za učenje i proces učenja moraju biti

bezbedni. Složeni misaoni procesi odvijaju se u neokorteksu. Neokorteks ne funkcioniše adekvatno ako je pojedinac uplašen ili pod stresom. 2. Redukovanje stresa. Stres je neprijatelj efikasnog mišljenja. Učenici treba da znaju tehnike redukcije stresa i relaksacije. 3. Metakognicija. Omogućiti učenicima da preispituju vlastite metakognitivne strukture – da promišljaju i istražuju vlastite obrasce mišljenja i učenja. Omogućiti im da razviju vlastite metode i tehnike učenja. 4. Okruženje. Omogućiti učenicima da kreiraju različito okruženje za različite aktivnosti (Korišćenje muzike, osvetljenja, aroma). 5. Smeštanje informacija u šire okvire i deljenje na manje celine. Prosečan broj jedinica koju mozak može istovremeno da primi je sedam ( -+2). 6. Individualne razlike. 7. Oslanjanje na prethodno znanje. Povezivanje sa iskustvom i svakodnevnim životom. Mozak uči i pamti ono što doživljavamo kao korisno, relevantno ili ima personalnu vrednost. 8. Variranje iskustava. Pružati iskustva koja zahtevaju refleksiju, iskustveno učenje, konkretno iskustvo i primenu. Povezivanje apstraktnog sa opštim iskustvom, ličnim

premišljanjem, metaforama i analogijama. 9. Grupni rad 10. Pokreti . Dovoljnočine vremena apstraktno konkretnim. Mogućnost za fizičko kodiranje informacija, tj. 11. pokretom, plesom, dramatizacijom, rimom, pesmom, tako da kreiraju mnogo različitih

puteva memorisanja. 12. Izgradnja obrazaca. Dati učenicima mogućnost da sami razviju i otkriju obrasce i da to podele sa drugima. 13. Refleksija . Vraćanje i promišljanje o vlastitim postupcima, aktivnostima, razmišljanje „šta stoji iza“, osvešćivanje vlastitih predrasuda, očekivanja. Mogućnost pravljenja grešaka i učenja iz grešaka. 14. Stilovi učenja i podučavanja. Variranje metoda i tehnika 15. Zadržavanje se pojačava korišćenjem . Retencija se povećava kada postoje mogućnosti da aktivno diskutuju o pređenom sadržaju i da podučavaju druge.

23

Nivoi ishoda učenja 

Obučenost 

 Upoznati Reprodukovati



Sposobnost  Razumeti  Umeti



Kompetentnost  Primeniti/projektovati/razviti

na slične ili druge

teme, situacije i probleme  Imati stav, verovati, preuzeti odgovornost

24

Teorije učenja kao polazište interaktivne nastave Šta su teorijska polazišta interaktivne nastave? Šta je um, šta znači znati nešto, kako je naše znanje reprezentovano i kako se manifestuje? Interaktivna nastava ima eklektički teorijsko polazište bazirano na kognitivnom i socijalnom konstruktivizmu, socijalnokulturnoj teoriji učenja i teoriji nastave usmerene na onog koji uči.

Bonk, C.J. & Cunningham, D,J. (1998). Searching for learner -centered, constructivist, and sociocultural components of collaborative educational learning tools. In C.J. Bonk & K.S. King,(Eds.). Electronic collaborators: learner-centered technologies for literacy, apprenticeship, and discourse (pp25-50). New Jersey:L. Erlbuam Associates.

Kognitivni konstruktivizam 1. Um. Um je u glavi, otud je fokus učenja na aktivnoj kognitivnoj reorganizaciji. 2. Iskustveni materijali. Koristiti primarne izvore informacija, manipulativne i interaktivne

materijale 3. Autonomija učenika. Učenje počinje uvidom u personalne teorije i lično shvatanje date problematike. Učenici su uključeni u razvijanje lekcije i izmene instrukcije zavisno od njihovih odgovora i reakcija. Odgovornost za učenje je vlastita. 4. Smislenost i lična motivacija. Učenje mora biti lično relevantno i smisaono za onog koji uči. Povezivati učenje sa praktičnim idejama i ličnim iskustvom. Adaptirati sadržaj prema odgovorima učenika kako bi se ko ristili personalna interesovanja i

motivacija 5. Pojmovna organizacija/Kognitivne šeme. Organizovati informacije oko koncepata, problema, pitanja, tema i odnosa. Uokviravati aktivnosti kroz korišćenje relacionih

termina (npr.klasifikuj, sumiraj, predvidi) 6. Prethodno znanje i “pogrešni” koncepti. Adaptirati kognitivne zahteve zadataka kognitivnim šemama učenika. Uključiti prethodne pogrešne koncepte studenata. 7. Pitanja. Podsticati preispitivanje i pretpostavke postavljanjem pitanja otvorenog tipa; podsticati postavljanje pitanja 8. Istraživanje pojedinačnih slučajeva i generisanje veza: obezbediti vreme za selekciju instrukcionog materijala, pronalaženje informacija, ideja. Podsticati učenike da povezuju, nalaze metafore, lične uvide i razvijaju vlastite produkte učenja 9. Samo-regulisanje učenja: podsticati učenike na refleksiju o korišćenim veštinama i strategijama. Pomoći učenicima da razumeju i postanu svesni svih aspekata procesa učenja, od planiranja do evaluacije. Fokusirati se na individualne mentalne aktivnosti, važnost kooperativnog učenja i interakcija sa vršnjacima za individualne

metakognitivne veštine. 10. Merenje: Fokus u merenju je na individualnim kognitivnom razvoju. Korišćenje portfolija, praćenje procesa, evaluacija veština mišljenja višeg reda.

25

Socijalni konstruktivizam 1. Um: Um je lociran u okruženju socijalnih interakcija i prostiće iz akulturacije postojećoj zajednici prakse 2. Autentični problemi. Sredina za učenje treba da reflektuje kompleksnost realnog sveta. Omogućiti učenicima da rešavaju realne probleme 3. Timski izbor i zajednički interes: Nadovezivati se ne samo na prethodno individualno znanje već i na zajedničke interese i iskustva. Učiniti grupne aktivnosti relevantnim, smisaonim, i usmerenim i na proces i na produkt. Podsticati učeničku i grupnu autonomiju, inicijativu, vođstvo i aktivno učenje. 4. Socijalni dijalog i elaboracija. Koristiti aktivnosti sa multiplim rešenjima, novine,

neizvesnosti, dileme, da bi se promovisao dijalog, deljenje ideja i artikulacija stanovišta. Tražiti od učenika elaboraciju odgovora kroz diskusiju, grupne prezentacije. 5. Grupni procesi i refleksija: Podsticati timsku i individualnu refleksiju o grupnim

procesima 6. Objašnjenja, podrška i demonstriranje nastavnika: Demonstrirati korake u rešavanju

problema, smernice, usmerenja, objašnjenja, razradu ako se traže 7. Višeperspektivnost: podsticati objašnjenja, primere, multiple pristupe u razumevanju 8. Kolaboracija i pregovaranje: Podsticati kolaboraciju i pregovaranje među učenicima o značenju, izgradnji konsenzusa, zajedničkih predloga, prosocijalnog ponašanja, razrešavanja konflikata i socijalnih interakcija 9. Učeće zajednice/zajednice učenja: Kreirati etos ili atmosferu razreda u kojoj postoji zajednička odgovornost za učenje, u kojoj se o zajedničkom značenju pregovara, učenici utiču na svoje učenje, a strukture participacije su razumljive i razvijene. Koristiti IT i druge resurse za generisanje ideja i izgradnju znanja u zajednici

vršnjaka. Interdisciplinarni pristup rešavanju problema. 10. Merenje. Fokus u merenju je na timu i individ ualnoj participaciji u kooperativnim

aktivnostima. Obrazovni standardi su rezultat socijalnog dogovora. Merenje je ugrađeno u autentične, realne zadatke i probleme. Fokus je na kolaboraciji, grupnim

procesima, timskom radu i deljenju nalaza. Merenje je kontinuirano, manje formalno, subjektivno, kolaborativno i kumulativno.

26

Socijalnokulturna teorija 1. Medijacija/posredovanje: Socijalne i individualne psihološke aktivnosti su posredovane oruđima i znakovima iz sociokulturnog miljea pojedinca (npr. pisani

jezik, umetnost, mape, dijagrami…) Pošto je individualni razvoj uslovljen okruženjem i kulturnim artefaktima, kao što tehnološki izumi m enjaju postojeća kulturna oruđa i okruženje, tako menjaju i um. 2. Zona narednog razvoja. Razlika u aktuelnom kapacitetu za samost alno rešavanje problema i izvođenju koje se ostvaruje uz as istenciju odraslog ili vršnjaka. Socijalna interakcija je centralna za razvoj novih obrazaca mišljenja i strategija ponašanja. 3. Internalizacija: Razvoj se odvija dvaput, jednom na socijalnom planu sa drugima i kasnije nezavisno, kao unutrašnji razvoj tj. on se kreće od eksternog ka unutrašnjem planu. Internalizacija je proces usvajanja novih informacija koje su doživljene ili naučene u socijalnom kontekstu i razvijanje neophodnih veština ili intelektualnih

funkcija kao samostalno primenjivih na nova znanja i strategije. Privatni ili unutrašnji govor je značajan za razvoj jer je on most za internalizaciju samoregulativnog ponašanja. Osnovna je postavka da učenje nije proces tačnog kopiranja već da naprotiv, onaj koji uči usvaja ili primenjuje veštine ili informacije na osnovu vlastitih veština, potreba i iskustva. 4. Kognitivno šegrtovanje/naukovanje. Odnosi se na socijalno interaktivni odnos sličan

majstoru i šegrtu u zanatstvu. Postavka je da novopridošlica treba da se prilagodi uspostavljenoj zajednici prakse posmatranjem i participacijom na periferiji. Nastavnici

5.

6.

7. 8.

i zajednica treba da uvode i podupiru učenike u autentičnoj aktivnosti učenja i postepeno prenose kontrolu nad učenjem samom učeniku. Potpomognuto učenje. Pošto učenje prethodi razvoju, uspešno podučavanje može da provocira razvoj. Nastavnici su krucijalni za kreiranje sredine za učenje koja je bogata izgradnjom značenja i smisla i socijalnim kativnostima pregovaranja. Modelovanje, vodjenje, podupiranje, pitanja, direktno podučavanje, strukturiranje zadataka, feedback, podsticanje da istražuju, reflektuju i artikulišu ideje. Podupiruće učenje (Scaffolded Learning): Različite forme podrške i pomoći: indikacije, razrada, usmerenje, pitanja, podsticanje, pojednostavljivanje. Cilj je da se učenik aktivno uključi pružanjem samo neophodnog nivoa podrške Intersubjektivnost : pojam se odnosi na privremeno deljenje kolektivne realnosti među pojedincima. Okvir aktivnosti kao jedinica analize : specifične okolnosti nekog događaja ili

aktivnosti su neophodne i suštinske za razumevanje kako ljudi delaju u nastojanju da ostvare svoj cilj. Pojedinac se proučava u socijalnoj akciji i kontekstu. 9. Distribuirana inteligencija u učečoj zajednici. Mentalne funkcije višeg reda kod učenika imaju svoje korene u socijalnim odnosima. Um je, prema tome, raspodeljen u zajednici. Pošto znanje pregovaraju članovi zajednice prakse, razred treba da bude organizovan tako da vodi učenikovo učenje prema članstvu u učećoj zajednici. Participacija u takvom razredu nije više didaktička ili transmisivna već znači autentično učešće u instruktivnoj konverzaciji.

27

Pristup usmeren na onog koji uči (Learner -Centered) Kognitivni i metakognitivni faktori 1. Priroda procesa učenja. Učenje je najuspešnije kada je intencionalni proces konstrukcije značenja iz informacija i iskustva 2. Ciljevi procesa učenja. Uspešno učenje, vremenom kroz podršku i usmeravanje, vodi izgradnji smislene i koherentne reprezentacije znanja. 3. Konstrukcija znanja. Uspešnim učenjem povezuju se nove informacije sa postojećim znanjem na smisaoni način. 4. Strateško učenje. Uspešno učenje podrazumeva kreiranje i korišćenje različitih strategija mišljenja i rezonovanja da bi se ostvarili kompleksni ciljevi učenja. 5. Metakognicija. Strategije višeg reda za selektovanje i praćenje pojedinih mentalnih operacija olakšavaju kreativno i kritičko mišljenje. 6. Kontekst učenja. Učenje je uslovljeno faktorima okruženja, uključujući kulturu, tehnologiju i praksu podučavanja. Motivacioni i afektivni faktori 7. Motivacija i emocionalni uticaj na učenje. Šta i koliko će se učiti zavisi od motivacije

onog koji uči. Motivacija za učenje je pod uticajem emocionalnih stanja pojedinca. 8. Unutrašnja motivacija za učenje. Kreativnost, mišljenje višeg reda i prirodna

radoznalost doprinose motivaciji za učenje. Unutrašnja motivacija se podstiče zadacima optimalne težine i novine, relevantnih za personalne interese/interesovanja izbora i kontrole. koji sumotivacije rezultat ličnog na uloženi napor. Usvajanje složenih znanja i veština zahteva 9. iEfekti produženi napor i vođenu praksu.

Razvojni i socijalni faktori 10. Razvojni uticaj na učenje. Učenje primereno razvoju. 11. Socijalni uticaj na učenje. Učenje zavisi od socijalnih interakcija, interpersonalnih odnosa i komunikacije sa drugima.

Individualne razlike 12. Individualne razlike u učenju. Pojedinci imaju različite strategije, pristupe i potencijale

za učenje kao rezultat prethodnog iskustva i nasledja. 13. Učenje i različitosti. Učenje je uspešno ako se uvažavaju i uzimaju u obzir razlike u jeziku, kulturi i socijalnom poreklu. 14. Standardi i merenje. Postavljanje odgovarajuće visokih i podstičući standarda i

praćenje onoga ko ući kao i napredovanja (uključujući dijagnosticiranje, praćenje procesa i ishoda) je integralni deo procesa učenja.

28

Transformativno učenje Biti čovek znači razumeti značenje vlastitog iskustva. U savremenom svetu moramo naučiti da gradimo vlastita tumačenja i razumevanja, pre nego da delujemo prema očekivanjima,

verovanjima i procenama drugih. Podrška takvom razumevanju je osnovni cilj obrazovanja odraslih. Transformativno učenje je usmereno na razvoj autonomnog mišljenja (Mezirow 1997, p. 5). Teorija transformativnog učenja ističe važnost iskustva, kritičke refleksije i

racionalnog diskursa. Suština transformativnog učenja je u procesu “transformacije perspektive” koji ima tri

dimenzije: psihološku (promene u razumevanju sebe), dimenziju uverenja (revizija sistema verovanja) i bihejvioralnu (promena životnog stila). Da bi onaj koji uči promenio svoje šeme značenja (specifična verovanja, stavove i emocionalni odnos) on mora biti uključen u kritičku

refleksiju svoga iskustva što vodi do transformacije perspektive. Transformacija perspektive je proces kritičkog osvešćivanja kako i zašto naše pretpostavke oblikuju način na koji sagledavamo, razumemo i osećamo svet. Promena strukture uobičajenogi naviknutog pristupa vodi razvoju nove, sveobuhvatnije i osetljivije perspektive i pravljenje izbora ili

preuzimanje akcije na osnovu novog razumevanja. Ne postoji univerzalni model transformativnog učenja jer će ono zavisiti od konteksta učenja, onih koji uče i nastavnika. Generalno, podražavajući kontekst za transformativno učenje

podrazumeva: Uloga nastavnika kao onog koji uspostavlja okruženje bazirano na poverenju i brizi i podstiče razvoj odnosa među onima koji uče. Nastavnik kreira zajednicu učenja pojedinaca koji su ujedinjeni u zajedničkom iskustvu traganja za smislom i značenjem njihovog životnog iskustva. Kao deo te zajednice nastavnik takodje služi kao model demonstrirajući želju za učenjem i promenom kroz produbljivanje razumevanja kako predmeta, tako i načina podučavanja.

Uloga onog koji uči kao člana zajednice učenja je deljenje odgovornosti za kreiranje uslova u kojima dolazi do transformativnog učenja. On aktivno učestvuje, a nije pasivni primalac.

Odnos racionalnog i afektivnog. Transformativno učenje ima dva nivoa: kognitivni, racionalni i objektivni naspram intuitivnog, imaginativnog i subjektivnog. I racionalni i afektivni nivo su deo transformativnog učenja. Nastavnici treba da pomažu onima koji uče da povezuju ova dva aspekta oslanjajući se i na emocije u kritičkoj refleksiji i koristeći osećanja kao oruđe refleksije.

29

PRINCIPI UČENJA Princip

1. Učenje zavisi od motiva cije.

Konkretizacija Na koje načine možemo uspostaviti motivišuću situaciju u procesu nastave i održavati motivišuće faktore?

2. Učenje zavisi od individualnih Na koje načine možemo individualizovati proces učenja? potencijala za učenje.

3. Učenje zavisi od prošlog i tekućeg Na koje načine možemo iskoristiti iskustvo onih koji uče kao polazišta za iskustva. dalje učenje?

4. Učenje zavisi od aktivnog učešća Na koje načine možemo obezbediti onoga ko uči i njihove razmene

aktivno učešće i razmenu u nastavi ?

30

Princip 5. Učenje

zavisi

od

atmosfere

Na

Konkretizacija koje načine

možemo

graditi procesu

poštovanja.

atmosferu nastave?

6. Učenje se unapređuje kada oni koji uče imaju samodirekciju.

Na koje načine možemo podsticati učenike na samodirekciju u procesu učenja, kao i da nastave sa daljim učenjem ?

7.

Na koje načine možemo podsticati one koji uče da osvešćuju i preispituju ono šta vide, misle, osećaju i čine?

Učenje

zavisi

refleksivnog mišljenja.

od

kritičkog,

poštovanja

8. Integracija i primena naučenog nije Na koje načine spontana već je proces koji zahteva ovakve procese? određene strategije.

u

možemo

podsticati

Stvari treba predstaviti jednostavno koliko je god to moguće, ali nikako jednostavnije od toga. A.Ajnštajn

31

ŠTA I KAKO U INTERAKTIVNOJ NASTAVI

32

TRADICIONALNI MODEL

INTERAKTIVNI MODEL

UČENJE KAO TRANSMISIJA

UČENJE KAO AKTIVNA KO-KONSTRUKCIJA

ZNANJA

ZNANJA KROZ VLASTITU AKTIVNOST I RAZMENU Implikacije Korišćenje različitih metoda kojima se omogućava i podstiče aktivnost studenata

povezivanje sa iskustvom razmena među učesnicimastudenata različita grupna dinamika UČENJE KAO JEDNOOBRAZNI

PROCES

LJUDI UČE NA RAZLIČITE NAČINE Različitost u procesu učenja (stilovi učenja, pristupi učenju, vrste inteligencije)

Implikacije Upotreba različitih metoda koje korespondiraju pojedinim stilovima učenja razrada istog sadržaja kroz različite metode učenje kako se uči individualizacija i samodirekcija u procesu učenja

UČENJE KAO IZOLOVANI

UČENJE KAO MULTIPLA AKTIVNOST,

KOGNITIVNI PROCES

ETAPNI, INTEGRALNI I KONTEKSTUALNI PROCES Učenje je proces koji obuhvata kognitivnu,

emocionalnu, socijalnu i voljnu dimenziju. Učenje je procesualno i prolazi kroz određene

etape (koje ne moraju biti sukcesivne), a to su: motivisanost, informisanje, izgradnja značenja, uviđanje značaja, praktikovanje i primena naučenog, evaluiranje I kreiranje novog. Učenje se izgrađuje kroz prošlo, tekuće i buduće iskustvo. Učenje se odvija kroz interakciju u određenom fizičkom i socijalnom kontekstu.

Implikacije korišćenje različitih tipova aktivnosti po funkciji i različitih metoda

procesualnost u razradi podtema, sadržaja i metoda kojima se omogućava etapnost u

formiranju znanja tehničko-organizaciona potpora konkretizacije kontekstualnih varijabli razvijanje strategija podrške i praćenja

UČENJE KAO INDIVIDUALNA

UČENJE KAO ZAJEDNIČKA AKTIVNOST

AKTIVNOST

kooperativno učenje

33

Tipovi aktivnosti u interaktivnoj nastavi

“Više naučimo iz trag anja za odgovorom na pitanje i njegovog nenalaženja nego što naučimo iz samog odgovora.” Loyd Alexander

Tipovi aktivnosti u interaktivnoj nastavi po funkciji 

Uvodne aktivnosti 

Uvodna aktivnost nastave(predmeta, časa)/obuke



“ Ledolomci”



Zagrevajuće aktivnosti



Gradivne aktivnosti

34

Uvodna aktivnost  

 

Predstavljanje Prezentovanje programa (ciljeva ,teme i sadržaji) i procedure rada Upoznavanje sa očekivanjima učesnika Postavljanje pravila

Učenje je kao putovanje prekookeanskim brodom...

Funkcije uvodnih aktivnosti “ledolomaca”

Da se učesnici medjusobno upoznaju Da se učesnici motivišu i opuste  Da do čaraju atmosferu i stil rada  Da de monstriraju stil rada voditelja  Da na ilustrativan i opu šteniji na čin otvore  

temu

35

Funkcije zagrevajućih aktivnosti 

  

Stvaranje dobrog raspoložen ja

•u meri dobrog

Relaksacija

•razumljiva za učesnike •nije stresna •povezuje emocije sa tematikom

Podizanje energije Osećanje poverenja i pripadnosti grupi

ukusa

uspešna aktivnost je

Funkcije gradivnih aktivnosti 

Sa mouvid



Znanje



Razumevanje Primena



Planiranje



Metaučenje/Refleksija



Su miranje



Šta znači naučiti? Nivoi ishoda 

Obučenost  





Upoznati Reprodukovati

Sposobnost  Razumeti  Umeti Kompetentnost 



Primeniti/projektovati/razviti na slične ili druge teme, situacije i probleme Imati stav, verovati, preuzeti odgovornost

36

Šta

sam danas naučio/naučila?

37

ti a ir e r K

s e v tci e j b O l a n o ti a c u d E f o y m o n o x a T s’ m o o l B f o n o sii v e R A g isn s e ss A d n a g in ch

ti a ri u l a v E ti ria ilz a n A it i n e m ri P ti e u m z a R tii t m a p a Z

o k ič t k a F

h in d je o p e j n a v a n z o P

t n e d tsu e j o k i ca n e j n ič / a t a n e m e l e

i

u t e m d e r p /i t s la b o u a n z a d a b e rt

o n l a tp u e c n o K

a t a n e m e l e h in d je o p ts o n a z ve o P

o e j n a n z : re u kt rtu s e r ši r ta u n u

; a m ja ri o g te a ik a m a icj a k fii s a lk

a m tsi o it n o k za ,a m i ip c n ri p o e j n a n z

a i m , e ra a iln tu in k tš ip u o r o e csi v d ja ts n n i la h a t r i e zn a a i u fi d d ičn ; m l a e e c ka d c e i m o n o p s h ja ic m rP e e , j t a a n I a a liz m v a d r a a o e ij n t z e n ro o e e g t p m

; a m e l b ro p ja n a v ša re ra u d ce ro p

r o zb i a z a m riju e ti kr e j n va a n z o p

ra u d e c o r p h vi ra p

AJ NA NZ ATS R V

38

i u j n sia o n n io kc iv ti n u n f g o m o k n v ti a i t n e g o Mk o a j n a n Z -

a n ič a n g to i st a lv je n a v a zn o p

je n va a zn o p : a j n a iso n i kc n u f g o n ivt i n g o k

; a m le b ro p ja n a vš a e ri ja n e č u a ik n h e t

u a m si e c ro p m i vin it n g ko o ja n a n z

o je n a n z ; ka t a d za g o in d e j o ip v o n s o

ju n a n z m o itt s a lv

e a T , g in n r a Le r fo y m o n o x a T A .) 1 0 0 2 l( h o w h t a r K . R id v a D d n a n so r e d n A . W in r Lo :r o vz I

Blumova taksonomija

Izabrati Nabrojati Imenovati Definisati Opisati Upamtiti

Prepoznati Identifikovati Pronaći Označiti Navesti Izdeklamovati

Znati

Analizirati

39

A N E M I R P

I V A T S A N U E K I N H E T I E D O T E M

a n r o v o g d o i d u n o p , a j e id e iš v o t š i ž o l d e r p S a I d P t O s o n ć u g o m a im a p u r g i il c a n i d je o P

A IK N H E T / A D O T E M

" G N I M R O T S N I A R "B

i e ik t a m le b o r p d o o n is v a z , u j u j n e im r p e s e m to i rP . m le b ro p il i je n a it p , u m e t tu a d a z

o n e m is p je il o o r n b e o d . m ," ja s t e u d i, te li ij s a o o v n k v z iz i a s ri o o n n e č o jn a d a n i t v d te je it o n i o n b p a m k v o i k n " k s , ," e č ja a n lj u a v o k i i b a đ o u t v s ja s o r e e p d p e i u r n a g đ i: u l e ć ip o e c t v n ir "š il p ,t i ,i e e j t n s m a a o p n m v u ti a k n ir a e v n k d o ja il a c p U o t š e v s

O T S I L G U R K O

e j u đ e l s o r p m it a z i e j n e š e r ,r o v o g d o , g o l d e r p , u j e d i u j o v s ) ru i p a p

d re p

e n e đ e r d o a m i ic n s e č u je u t n e z e r p t n e d tu s lii

i s o n z i k i n s e č U . ja n e š re . , e e j c i e n d i e j , in e č jn i e j e lš m i te m , n e ik ,j e ic v e n a t d i je s i n a ć i n u j č e u ju z u m e j o v n k o e u p m je ja z . n n ra m u a a o n g n u r k a a z a ič lč liz i p n e d m o ji iu c c je o n l i a a n a n z d m r s m e a ra ro fo e č n ( n F in U

E J N A V A D E R P

40

u n z r e v a r t n o k u k e n a n u s o n d o u jie ic z o p te i ič l z a r

) ja i c k e -il n i m (

U R A P U D A R

a v a š re , ja n e š e r i s o n o d , e z li a n a . iš r ra v a a p p a u g o r v g s ije , c o a n u č t li is s i e e tn g o i lo v d ž e r e p n l , a e j e e r u d i v o n m o s p o u r a g N

A J A Č U L S A J I D U T S

. e c i d e l s o p a đ i v d e r p i e m e l b o r p

ju u lj e d o d e s a m a p ru g lii a m i c n i d e j o P

A T A B E D

e j o v s e s o n z i e n a tr s e n a jl v ta s t o r p u s , u m e r p ri p a z g o n b e tr o p a n e m e r v n o k a N . u m te

a d i ž a rt e s

e j a d il i a d o t e a m ik i l n i s k e a č p u u t d s o o p a , n a e k i m n h re e v t a g n o e n đ s e e r v d iz o ) n a o k rit a s n n : o je m i e c d ja ( ir e a j v u z a a ć k u . ir g e p o ji M ic e s . z o a te p im n c e e n i m e n u m s e g r a č a z U

E J N A IR R T S N O M E D

a d u ć š o n ć u g o m o n e ć a r p e j o n ič b O . u d e v z i o n ič t k a r p i e v a b o o t š e n a d o k a k o v t s t u p u

. e d a r u il i ju a b o r p s i to i c i n s e č u

o t š e n a d : m o tk a d a z m i n e đ e r d o a s "t e v s u e z a l iz " ie c i n o i č u r o t s o r p ju ta š u p a n i c i n s e č U

/" A J N A V O T U P "

u jd a , e k š e l e b e d o v , le ja ir e t a m u u j ja u ti ž č a rt ,k is a , ta e ij a c d a z u m r ja fo v j in a e n u p p u is k ir o p n , la u u đ d a i n v , id u j in a i tr c a in m s s e o č p U

d ra i k s n e r e t

E N L A U D I V I D N I

u t a d a z it r e p s k e r. p (n

. e r o v o g d o

m o m e t a s u s e n a z e v o p i u k tia m e l b o r p ju a n z o p e j o k a b o s o e iš V

E B Ž E V

E IJ S U K IS D L E N A P

o u j ja l v a r p s a r , e d e l g o p e j o v s u ž la z i ) a li f o r p h it i č il z a r tri e p s k e i, ic n s ri o k , u ik t a m e l b ro p

h i k č i n d e j a z o d e z a l o d i a im j n a ti p m i n i d je o p o ju tu

im t a z

e p ru G . e tk a d a . z e ij s e ti u k č il is z d a r ia j lii n a iv e t đ s i e . r a it o k p i a u n i s m i d e č a u k u u g ru a j is o d n d a m r a it a p p e m a u r p o v n g u r s u h j ji G o a r n . u a a a j p u v m n r o e g g u š r d i e lu o v r e i k c a o i u j u a im i a r i o v m c t v a e l n o š b s e e g v o č r d p U o z i E P U R G E N O I S U K IS D

g e j o k m o k o t , u tk a d a z i,j e d i , u m e l b ro p ,i m e t jo k e n o r o v o g z a r e d o v i c i n s e č U

t s o n v a r p is u e g u r d e d e b u a d e ji n ti s o n v ti k a jl i C . e v o v ta s , ta iš z a l o p , je e id ju u j n e m z a r

e j o k u i u ž a l s i v s e s m ij o k a s ja n e š re o d u đ o d u n e m z a r z o r k a d ć e v ja n je l iš m g o itt s a l v

E P U R G E K Š O L A IJ D

41

. u j u r e v

, a k a p u t s o p , a ij g te rta s , a j n a n z ih v o n m o n e im r p a v a š re e s m le b ro p i ln a e r i n a v o k if it n e d I

il i i c p tu s o p i n e đ e . rd o o n , p e ru k g lu lii d o o , ln je a e u id id iv e n d č n i u j n lk a u v z a e š v e r u itb e d e o ž v o o m d i k u a t ja a ri d a iz l Z a . n a a n it ,e š s e u v j i il a v a a d č a o t n e z m O

. e ij c a r e p o

e s j a ž r d a S

K A T A D A Z E J N A V A Š E R

/ A P A M E J N E J L V A R P

/ A N O K I F A R G

E J N A R I L E B A T

e l e b a t it ib u g o m o T i.l e b a t j o n e đ e r d o a m e r p e iš t te in s il i a v a t rs v z a r

A C I R T A M

e l e b ta , a t a n e m le e ih n jle v a t ts o r p u s le e b ta , ra o v z i h it i ič l z a r iz a v o jm o p a j n a jl v ta s d e r p

,i c p u t s o p i n e đ e r d o ju ju n e m ir p e s

e l e b a t , a k ta a d o p h i n č u lj k u v o n s o a n ja a đ a g o d ja v o z ra lii a j n a v i ž a rt is a k o t a j n a đ i v d e r p

im j o k t a k e j o r p . a v o jm o p ja ž le e b o ih k č it n a m e s

ju u z il a e r i u j a m e r ip r p i c i n s e č U

T A K E J O R P

i ć a m o "d it b u g o m it k je ro P .i v o v a t s i ja n a n z , e n it š e v i, p i c n ri p , a j n a v i ž a rt s i e k i n h e t

. m o p u r g m lo e c d re p a t k e j ro p te a ltu z e r u j tu n e z e r p i c i n s e č U ". k ta a d a z

, e ic n i d e j e n v a t s a n e n e đ e r d o e l s o p il i re p : e n i č a n e ti ič l z ra a n tii t s ir o k e s u g o M

I V O T S E T I/ V O Z I V K

g o n e č u a n ja n a d le g e r p d o t e m o a k , je i c a u l a v e o tv s d e r s o a k .,l s i e n li e c e k s t a m e t

i ć u j u j n e ,) ja n a n z d e r p ( e p u r g ja n a v a n z o p u o v t s d e r s o a k ,) a ji c la u it p a k e r i je n ra i m u s (

a d a ik n s e č u d o je n e ž rta : je i c a j ri a V . a m jia c a u it

rim p , e g o l u e n e jl e d o d il i e n e jl š i m s " u ijr a n e c s " s im m n o jl itt e s iš a l m v a o z p u ju e a j v n a a r š ig a d n o i o p ic n o s ln e a č e U r

A G O L U E R IG

e iš v a d e ja n v a ć u g o m o ; a k i n s e č u g o g u r d e n a rt s d o e g o l u je n a m i z u re p ; e g o l u e n e m a z

ith is lii h i t lič z ra u v o n s o a n a g o l u e r ig . a m ju ri iv a s n d e e c r s p m ju to it a v s a la r v ig a d o m e e r p p u r ik l g it e l is a m a r li ig ii a c k i in n d s e e jo č u P

A IJ C A Z I T A M A R D

. u ji c a itu s tu a d a v a š e r il ii ra i iz l a n a , e j tu u k is d

e j n a ti :č e ij c a j ri a V . m o m e t a s a n a z e v o p u s a j o

t im a z a p u r g a l e C . a ji r a n e c s h i n e ij b o d

k a v t s u k s i a tn e r k n o k ju a č ir p i c i n s e č U

A IČ R P

, u m e t u

e ž a m o p

i e b e s u

in d je o p a z a n a z e v . a j m n o a lj m š i e t m a z s a r a n a a itt z s e v a l o v p e e j ž e ja le o b k a t o k iv in ž v il e i ) n d e r tu e a r d o e ti v l i z c (i in s e e č ri č p U

a ik n h e t a v O . u ij s u k is d a n e đ re p e s

ja n e r e v o p e š i v a s a d o k a t s e c o r p i n o a s i m itt s la v u d i v u u n k e t s a d a im c i n s e č u

K I N V E N D

42

o t š o g e n e r p k a t a d a z il i m le b o r p

,t s k e t , k a im n s o e d i (v l a j ri e t a m . ja in n e e č đ u e r d ik l o b o u i ja g ri u r lz i d a i ilu n a ij i s c i u n k s s i e d č a u n i i p ć u r e r g p u iu g li o m o l e n ij a n u d id o v b i o l d s n I

A Z I L A N A

. a d o t e m il i a k i n h e t , a ij g te a tr s ih v o n lii h i n e đ e r d o m o n e m ir p ) u r u t a r te li u n č u rt s , u č ir p

o n m a j a z u lii s o n z i i b a d ju ta s a s e s ij o k a k i n s e č u a v d u đ e m iz a s o n d o je n ja l v a t s o p s U R E N T R A P – G IN R A P S

u m to o p

. e ic n r e m s i e tk a d a z , e ji t s e g u s m g o ru d o n d je il a v a d , a j n a it p , e m le b ro p

. e t a lt

z il; u d e r a r e j u u s tu k a t s š id u j i tu id u e k r is o d p a ru p a u p rg u a l e c im t u a j z a , rk k a t n a a d ;e a k z č i u ln lj a k u a z d i e iv d d o v in z i u j o ja i ro b v o t d e i č d ic o n i s p e u č r U g

A D I M A R I P

, e j n a v i a ž n a io tr s s i o , n d re o tu e ra s e ij ti l o k a z u i l d a ra n a m ( o n d l a a r u j d o i v v i s d in u j il u i t a l. n s m i e z a p a re t p ru k g a o n o d p p a z u u ,a rg d i ra m e li o lb o u j o r n l a p a v g u a t o id š k v e e id v n n z i e i i j i ic ic n n a n s s v a e š e č e č U r U

E J N A V A T Š E V Z I

A IJ C A T N E Z E R P

te i ič l z a r i ć e t s ri o k , n i č a n n e lj m e r p ri p d re p a n u a n )l i s e ij c k a n a l p , d a r i n č it k ra p ,t a k je ro p

, m e j n a ri rt s n o m e d , a r te s o p , a n o ik f a r g , a l e b a t ć o m o p z u .r p n ( u m e r p o i e k i n h e t , e d to e m

u d i . v u m o o k m ti a s a m u le č b ti o s r p / a m ijm o o m k e t e a v s to iz s e e t v lii u a e ... n e e la c ji o r c p n e e to lk p a , s je , n e e j k i liš ti m ) n a p , v u e ta v s u o d ja v a t re v a s j s , n h i u e j n l p n s ja i i a i n d c z e i o n ti im t lt s e s u č la U v m

K I N IT P U

u e n e ji b o d le ja ir te a m e n e đ e r d o i p u r g u il i ru a p u , o n l a u d i iv d in u j a v a ti č iš i ic n s e č U

D E L G E R P

a s u j a n z o p u e s a d .r p a N . m o k t a d a z

a n je n tia p le is m s o a d , e v o jm o p e v o n lii a jm

im n e đ e r d p o o a n a č s u j e lk v ta a s v a d n je o e l v s d o iz p a il d i , m re je p a , ž u rd k a o t s

A L A J I R E T A M

ir o v o g d o a d a b e rt a j o k a n a j n a it p u š i p i u m le b ro p

.. .. g o n a it č o r p u v o n s o

m o k e n o je tu u k is d a p u r g il i r a P A M E L B O R P A P M A R T

43

je o k ja n a it p a n a r o v o g d o ja n a v a d n o k a N . ja n ta i p “e p m a t„r m it a z i a p u r g il i r a p i g u r d

g o n e č u a n e n e im r p e ij c k a

. a m ji n e š e r o u jt u u k is d i u j ja a p s e s i v o r a p ,i li b o d u s

n a l p ju u đ ra z ra

i a k a t a d z a e l e d o p , ra i v k o g o k s n e m e r v , a s r u s e r

i p u r ,its g o n u iv t il k i a , o a v n l e j a li u c d i iv m d je n in a i v o ic k n ifti s e n č e U d i

E J I C K A N A L P

. a g lo u

z ro k ij i c a itu s j o k e n u e l is m a z e b e s a d ju a v i z o p i to s n te š u p o ir e f s o tm a u e s i ic n s e č U

A J I Z A T N A F A N E Đ O V

i.l it e s o i il li is m , li e v i ž o d ,i l e d i v u s a t š e s o n iz i c i n s e č u , a g o t n o k a N .j l e it d o v i d o v h i ju o k

a n e ij c ija c o s a e j o v s e s o n z i in č a n i g u r d i k e n a n i il m o t e r k o p , m o k il s , a m i č e r i ic n s e č U

. im j n a s i z e v u u s ji o k i v o jm o p a g e j n o k o a , m ja o p il n a rt n . e m c ja e o is p s lii o n z u a a k r is ip , u a p m u te in u t d a e r d s a z U

E IJ C A J I C O S A

“ A V O M J O P A P A „M

te s r v d o o n is v a Z . a m ij n a s i z e v u u s ij o k jie n ti s

. a m a j o b m it i č il z a r ju u z e v o p e s i v o jm

n a u j a n a r g je l a d e s i v o jm o p i ln o k O

p o a v o jm o p h i n a tr c u u đ e m z i a s o n d o

ih i c i n s e č ,“u a g n i m r o t s n i a r b „ , a ij c a ji c o s a , ja n a iv ž ra t s i

i m u ijr e ti r k

a b e rt ij a o in k t l š e irja v i a e te d n a a j lin m u n a i j o n n a i z v e il , ri đ a s k e t r v r t u d O s s o u e . k r a s e ij i o ijr b a e o o k š d i g t v e e e t n a p a r u k e r im t g ij in u j o n , k a a l j /. a lj š n u č m i i e to m č ijc k a n s U v n e d e e r S a u to e . t š i. s m fn e p a it . o u č i u rg K rg a o i m l k k a z g tik o e r , e a t t a u r j p a “ ri d a d m n d ir it a m a r m o v b s le o u i o p k b f k u ta o , a ih o g n n rp e n g o n i o e l e r l jle iš m d tu te b / e u a s p „ ja i ts d ir iu j d u c o e k c k a s je a ri u a i n z ic ik iz p r h a i i n c i n u v n n u n š o i i r a s s o p g k u te a z e m e a r a p e č o č N g k S v U k U

A J I C A Z I R O G E T A K

O V T S R O T N E M

K S N O R T K E L E

E J N E Č U O

O K U R T S O V D "

ju a m i ji o k e p u r g e k a v s iz i ic n s e č U . e p u r g e v o n a l

m ti a Z .l ja ir te a m ti a d u j u đ a r b o o n d je a z e j o k e p ru g

. e v o n la č e l ta s o e č u

č e l a t s o i č u a n m o t o p a d i i č u a n a d

k e s rt e p s k e u u š i p u r g e s k a t a d a z ti s i

n a a d u p u r g u n ič t a m u j o v s u e z la d o

" E J N A S I P U R G

a im j o k a j n ita p e t rs v e ti ič l z a r a m i g u r d i i b e s ju a lj v a t s o p a d u č ti s d o p e s i c i n s e č U

D O T E M V O T A R K O S

44

, u z e t in s , u liz a n a , e j n a v i z e v o p : a j n a n z a s o d e z la o d i a j n e lj š i m e o iv n e ti č li z a r u iš l u itm s

, g o n e č u a

u v o n s o a ,n a j n a v i ž a tr s i k o t , ja a đ a g o d

n u n e m ri p , a c a z a r b o il i ja ri a n e c s ih v o n e j n a r a v t s , je e id e j n a v o k li b o e r p

j o v z ra . v a a t s e j n a m i z u a z i e j n a v o t n e m u g r a

u j a đ i v e r p a d u č ti s d o p e s i c i n s e č U

E J N A Đ I V D E R P

e s a im c i n s e č U . a v o jm o p h i n č u lj k o k li o k e n u v o n s o a n lii ja n a n z i a v t s u k s i g o n e v t s p o s

u č ti s d o p e s m it a z a ir o v o g a m ji n o e s m e j o k u a t

. je n a đ i v d e r p a z e c n lo s o o a k te s ir o k ih

k s te n o k is p o i i v o m j o p i n č ju l k ju a a d d

i i/l i e rs u s e tr e rn e t n i e g u r d i a j n a v a d e r p is p a z o e id v i ć te s ir o k , a s a č e r p e s i c i n s e č U

“ S A Č T U N R B O „

ju i s u k s i d d e o v i m le b o r p u j a v a š re u s a č a n a m o tik a m e l b o r p a s ju a n z o p u u r u t a r e t li

. a irr e d o m ik n v a t s a n ju o k

A N IV T I N I F E D E J I N A T S I L A V O

Kako izabrati pravu aktivnost →Da li aktivnost odgovara •

očekivanim ishodima

•

vašem stilu rada

•

učenicima

•

sadržaju

•

kontekstu

•

vašoj „zoni prijatnosti“

→Uzmite u obzir da je uspešna zagrevajuća aktivnost •

u meri dobrog ukusa

•

razumljiva za učesnike

•

nije stresna

•

kombinacija zabave i ozbiljnog

→Mislite o • • • • • • • • •

veličini grupe koliko se učenici poznaju koliko se vi poznajete sa učenicima

dužini aktivnosti opštoj atmosferi u grupi potrebnim materijalima potrebama grupe veštinama koje zahteva povezanosti aktivnosti sa tematikom nastave

45

Pitanja pri izboru metoda u nastavi

1.

da li metod odgovara postavljenim zadacima

2.

da li metod vodi razvijanju znanja, veština ili stavova

3.

da li metod omogućava više tipova učenja

4.

da li zahteva manji/veći stepen prethodnih znanja, veština i određenih stavova

5.

koliko vremena zahteva

6.

koliko prostora zahteva

7.

koji materijali su potrebni

8.

koje specifične veštine ili sposobnosti zahteva

9.

da li se ja kao nastavnik osećam prijatno u realizaciji tog metoda, odgovara li metod mom stilu

10. da li je metod prijatan za učenike, odgovara li njihovim očekivanjima 11. da li metod zahteva aktivnost ili pasivnost učenika 12. da li metod zahteva previše kontrole nastavnika 13. da li je to najjednostavniji način da se ostvari cilj

Walsh,K prema Pavlović Breneselović,D., Pavlovski, T (2000) Interaktivna obuka praktičara u

obrazovanju, Beograd:IPA/CIP

46

Sredina za učenje 1.

Bogata, stimulativna sredina, zidovi kao deo prostora za učenje boje, tekstura, radovi učenika, tekući radovi

2.

Mesta za grupno učenje – mesto za pauze, male mirnije prostorije, grupni stolovi, prostor za konverzaciju

3.

Povezanost unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora – mogućnost kretanja, provetravanje

4.

Hodnici i javni prostor sa simbolima školske zajednice i porukama koje doprinose koherentnosti i motivaciji (autentični, a ne tudji slogani)

5.

Bezbedno mesto

6.

Različitost prostora – različiti oblici, boje, svetla, udubljenja i niše

7.

Promenljivost okruženja

8.

Dostupnost resursa – povezanost prostora sa kompjuterima, knjigama, opremom…

9.

Fleksibilnost

10. Aktivni/pasivni prostori – mest a za refleksiju i izolaciju kao i mesta za interpersonalne odnose 11. Personalizovan prostor – mogućnost izražavanja personalnih obeležja, personalizacija određenog prostora 12. Zajednica kao mesto za učenje – korišćenje prirodnog i artificijalnog okruženja

Izvor: Jeffery A. LackneyDesign Principles Based on Brain-based Learning Research

47

Šta sam danas naučio?

Ime _____________________________

48

Komponente interaktivne nastave i obuke

Komponente interaktivne nastave Priprema

1 Realizacija

2 Podrška

3

Organizujemo ekskurziju

49

Komponente pripreme Upoznavanje grupe

Definisanje cilja Razrada procedure

Logistika

Učesnici 

Broj



Medjusobno poznavanje



Uzrast/Profesija



Isusktvo/znanje u vezi sa datom temom



Mišljenje o datoj proble matici



Iskustvo uĉešća u interaktivnoj nastavi/obuci



Oĉekivanja

uĉesnika

Moj cilj

50

Definisanje sadr žaja Definisanje ishoda

Program

TEMA

Definisanje

Definisanje ishoda

ishoda

ZADACI

PROCES

UČESNICI

Dinamiĉnost Balansiranost Proceduralnost Raznovrsnost Samoaktivnost Razmena Uvažavanje

Motivisanje Samouvid Informisanje Razumevanje Praktikovanje Metauĉenje Primena

Matricarazrade procedure motivisanje

Zadaci u odnosu na učesnike

samouvid

te ma

Stil ovi

informisanje razumevanje

uče nja

Zadaciu odnosuna temu

praktikovanje

primena

znanja

metauĉenje

proceduralnost

veštin e

stavo vi

samoaktivnost

Zadaci u odnosu na proceduru

Aktivnost sadržaj i metodPredavanje

razmena uvažavanje

Ĉitanje teksta

dina miĉnost raznovrsnost

Pitanja

balansiranost

Logistika SERTIFIKATI PRATE ĆE USLUGE TROŠKOVI INFORMISANJE MATERIJALI OPREMA VREME PROSTOR

51

Podrška 

Aktivnosti tokom planiranja



Aktivnosti tokom nastave/obuke



Naĉin formiranja grupa





Metode i sadržaji (praktikovanje, povezivanje i primena)

Neposredna podrška (partner za podršku, mentorski par,sparing)



Plan akcije(akcioni plan, pismo samom sebi, dnevnik)



Evalucaija



Prateći materijali



Aktivnosti nakon

časa/obuke  Grupe za podrš ku  Dalji resursi  Mr eža ko m unikacije  Monitorisanje  Zadaci

Evaluacija nastave/obuke 

Povratna informacija o ĉasu/obuci   

Ostvarenim ciljevima Procesu obuke Radu nastavnika/voditelja



Osnov za planiranje sistema podrške



Podrška voditelju/nastavniku

52

Načini evaluacije LISTIĆI ZA KOMENTARE

UPITNIK

PANO

DISKUSIJA

53

54

55

56

KADA SE PRIPREMAMO ZA ČAS: 

SMEŠTAMO TEMATIKU U ŠIRI KONTEKST

•

Šta su opšti ciljevi nastave/obuke? Kako je ovaj čas povezan sa ostalim ciljevima nastave ili obuke, a kako sa opštim vaspitno-obrazovnim ciljevima? Kako je neki segment obuke povezan sa celinom, ili kako je ova nastavna jedinica povezana sa ostalim temama i sadržajima nastave? Ko su moji polaznici - učenici (šta oni već znaju, šta su neophodne pretpostavke i predznanja da bi mogli da uče, šta im može biti teško, koje najčešće greške u razumevanju ove problematike prave…)? Kako da planiram ono što će se dešavati na času tako da to odgovara mom shvatanju uloga voditelja obuke i mom nastavničkom stilu?… Šta je još u društvenom i institucionalnom kontekstu bitno za ovaj čas?



RAZMATRAMO CILJEVE

•

•

•

•

•

• •



Šta želim da polaznici/učenici nauče (i zašto)? Šta bi trebalo da budu ishodi (koje nove ideje, znanja, veštine, pojmove, stanovišta, interesovanja će poneti)? Šta je najvažnije što bi svi na kraju trebalo da znaju, razumeju, umeju da urade?... Šta su ciljevi vezani za pojedine učenike? Šta je za polaznike / učenike značajno u tome? Kakve odnose želim da razvijem u grupi? Šta želim da postignem u vezi procesa nastave? PREDVIĐAMO SADRŽAJE I NAČINE RADA

Kakva je veza između sadržaja i ciljeva? U čemu je značaj teme koja će biti obrađivana na času? Koja lista problema je relevantna za temu? Šta su ključni pojmovi? Koji načini rada (metode i oblici nastave) odgovaraju temi i postavljenim ciljevima? Kako su teme i načini rada povezani sa ranijim iskustvima učenika?...

•

• •

57



• •

• • •

PLANIRAMO TOK ČASA

aktivnosti (koraci u aktivnostima, dodatne aktivnosti za one koji brže rade) redosled aktivnosti – etape časa (aktivnosti za zagrevanje, evokacija, razumevanje značenja, refleksija) u skladu sa ciljevma svake od etapa način podela u grupe instrukcije vremenska artikulacija...

RAZMATRAMO ZADATKE ZA DALJI RAD Čime će učenici / polaznici dalje da razvijaju naučeno na ovom času? Do kakvog daljeg učenja bi trebalo da dođe i kako? Koji domaći zadatak / aktivnost za dalji rad su odgovarajući?...

PREDVIĐAMO NAČIN EVALUACIJE •

•

Kako ćemo znati da su polaznici razumeli i stekli veštine koje smo planirali? Kako će demonstrirati svoje znanje? Kako ćemo znati da je obuka uspela? Kako će nam ono što se desilo u toku obuke pomoći u planiranju narednih treninga? ...

OBEZBEĐUJEMO LOGISTIČKU PODRŠKU • • •

• •

Tehnička i nastavna sredstva Materijali za rad Uređenje prostora Priručni materijali Literatura...

58

A S A Č

? E Ž U L S U M E Č

E R U T K U R T S E J N A IR N A L P A Z T S I L I N D A R

A IK N E Č

I: a z a F

U I T S O N IV T K A

A J N A N Z H I N D O H T E R P U J N A IR V I T K A

A J N A N Z U J N A V I IT P S I E R P

U J N A S I V I T O

I M E T A M E R P A S O N D O U J N A IV Z A IZ

… A S I Z E V U A J N A N Z H I N D O H T E R P E S A Ć E S O D

A V T S U K IS A N T N A V E L E R E J U Ž A G N A

I M E T O I L S I M A D E J N I Č O P

•

•

•

H I V O N U J N A IV R K T O ,J U N A J A V S U , U J N A V A N Z O P U

,A M J N A V O S E R E T IN U J N E Đ U B

A J L V A T S O P , A Š U L S , A J L Š I M Z A R : E J N A V I T K A

A T A N E D U T S U J N A V O Ž A G N A -

? E Ž U L S U M E Č

-

… E Š I P , A IT Č

A IK N E Č

,A J N A IT P

-

-

•

•

59

: II a z a F

U I T S O N IV T K A

A J N E Č A N Z

A V I T K E P S R E P I A J N A N Z

A J N A V E M U Z A R G O IT T S A L V E J N E Ć A R P

E J U IT P IS , E J U Ž A R T IS

E J N A V E M U Z A R E IJ C O N A E M V R T O S F P O N I S A I T M I A R R P P

E J N A N Z O R A T S I O V O N U Z E V U I D O V O D

•

•

•

•

A N L A U D I V I D IN A Z A J L E M E T E J N A J L V A T S O P

, M L I F A D E L G , A Š U L S , A J L Š I M Z A R : E J N A V I T K A

- -

I E L E D O M I V A R P , E Š I P , A T I Č , A J N A IT P A J L V A T S O P

… A V A B O R P S I , E D E L G O I D O V Z I , E IJ C K U R T S N O K -

-

•

•

? E Ž U L S U M E Č

A IK N E Č

I: II a z a F

U I T S O N IV T K A

, A Ć E J O T S O P U A J N A N Z G O V O N U J N A T Š E M S

G O N L A U D I IV D N I U J N E Đ A R G I, J I C A IZ T A M E T IS S

I A J N A N Z H I N E V T S P

E M E Š I A J N E Č A N Z

O S U J N E Ć A R P I U J N A J N E M

N E J U J N E M Z A R

E J U J N E M I R P , M O V T S U K S I M I N IČ L A S E J U Z E V O P

•

•

E J E ID I A J N A N Z A S A V O

, A J N A V E M U Z A R

A M E R P A S O N D O G O N IČ L U J N A V I Ć Š E V S O

A M E R P A S O N D O G O

U M E L B O R P

E N V T S P O S U J N A V I Ć Š E V S O

V A T S A M I Z U A Z , E T N

A J N A N Z A S A V O N

60

U J N A N Z

A J N A V A N Z A S A S U L IK C G O V O N K A T E Č O P O A K

E J U Č U J L K A Z

M E U G R A I Ž A R T

E J N A V E M U Z A R O N E V T S P O S I T A R P

•

•

•

IM J O V S E J E D I A V A Ž A R IZ : E J N A V I T K A

-

-

-

-

•

•

… E Š I P , A Š U L S , A J L Š I M Z A R , A IM Č E R

KOOPERATIVNO UČENJE / NASTAVA: ŠTA, ZAŠTO I KAKO

ZNAMO

ŽELIMO DA SAZNAMO

61

NAUČILI SMO

62

63

64

65

66

67

A J NE J E IG ČE T UA R GT S O N V I T A R E P O O K I T A T L U Z E R

.r e p o o K . č im k a T . id iv d n I

J L I C

ju n e č u i lio a k ip e š c a n a m a i a a ji e l r l m j c a e r a a m n a ijr p i a a in p jri e v e k r j i t o l l p ji o t te a š rm š e e z i a a c jm o a a n f e r v e m m a o m v in a p e o a đ e g m t j m r i j d n h e n h i t a u s r n o fo i n n č n n n a n v s g d č e a a o fii o a v m fii i i ir e g ž r n ž m c r a ć b e c e j e o l iv a d e e p n rš o fs ls b e it v v r i u p z p s e v d n o s ć č e a je r d i o e š u l e p i j r n p t, je a n n o r i je g it v a je o s n je a j n n r a a v k je e e n n a v v a e n p a t i / n m v iv a j ija j a a z e n v n u a ta v a n d b a l z š z z a e ž k m h o v č e ir ir a e e r ir m a P O U V P P R R K P S R

68

i b e s o e ilk s e n iv it z o p je n a ij v z a R

A J NE J E IG ČE T UA R GT S O N V I T A R E P O O K I T A T L U Z E R

.r e p o o K . č i m k a T

+ + + +

+

+ + + +

+

. d i v i + + + d In

a ji c a rm J o f L I n i C h i n č if i c e p s e ja n v a n z o P

a m a n it š e v m i n č fii c e p s e j n a v a d a l v O

e m e r p o e n e đ e r d o a j n e ć š i rk o e j n e č U

a l ja ri e t a m e j n a v i ć rš v č u jie n a b ž e V

a l j ia r te a m g o n m i b o d e l g re /p z a k ir P

p ia c n ir p i a ji c a m r o f n i r e f s n a tr i a n e m ir P

69

a v o m j o p h i n e ž lo s e j n a v e m u z a R

a m le b o r p

e j n e jl iš m o tn n e rg e iv d t,

a k il z ra e j n a v a ž a v u i

jn e a v a š e R

o s n iv t a e r K

n je a t a v ih r P

a d u s a r d re p e j n a v ij n a m S

ju n e č u i i lk o š a m e r p a v a t s g o n iv it z o p je n jia v z a R

)

a ln a ts ije g e t ra st e n vti a r e p o o k a n e

i b e s o e k li s e n iv it z o p je p rim n jia e j v o z k a a R (

a ij g e t rta s ih it ič l z a r it s o n s a ik f e o je i d u t s 2 2 1 e iz l a n -a

a t e m it ta l u z e R

. n ito c a r te n I : N M , a n i d E , n o i itt e p m o c d n a n o ti a r e p o o C :) 9 8 9 1 ( . R , n o s n h o J & ., D , n o s n h o J

Još neki rezultati istraživanja o doprinosima kooperativnog učenja: •

Doprinosi efikasnom usvajanju znanja i veština u različitim oblastima – od matematike i statistike do društvenih nauka, i od vrtića do fakulteta (Hansman i dr,

1999; Klarin, 1998; Penson i Malvela, 2000); •

•

Najviše podstiče najmanje motivisane i najneuspešnije učenike da rade, a zatim i one uspešne i darovite (Lloyd, 1998; Lou i dr, 1996); Dovodi do najboljih rezultata ako se dobro usklađuje i povezuje sa drugim metodama

i oblicima nastavnog rada (Morgan, 2000); •

Podstiče razvoj kritičkog, kreativnog i logičkog mišljenja (Meredith i dr, 1998)

•

Povećava motivaciju i istrajnost u učenju (Eggen i Kauchak, 1994);

•

Podstiče bolje odnose među učenicima i studentima ne samo za vreme takvog rada,

nego i u drugim situacijama, kao i njihove bolje odnose prema nastavnicima, školi i školovanju (Johnson i Johnson, 1998); •

•

Unapređuje različite socijalne veštine – komunikacijske, asertivne i saradničke, a time i otvorenost za različitosti (Storm i Storm, 1999);

U sredinama u kojima se redovno koristi deca s posebnim potrebama napreduju bolje nego u drugim sredinama (Kirk i Gallagher, 1999; Gillies i Ashman, 2000);

•

Jača samopouzdanje i samopoštovanje učenika (Arends, 1991);

•

Podstiče samovrednovanje učenika (Strom i Strom, 1998).

Arends,R.I. (1991), Learning to Teach, New York:McGraw -Hill. Eggen, P., Kauchak, D. (1994), Educational Psyhology – Classroom connections, New York:Macmillan College Publishing Company. Gillies, R.M., Ashman, A.F. (2000), The Effects of Cooperative Learning on Students with Learning Difficulties in the Lower Elementary School, Journal of Special Education, 34(1), 19 -27. Hansman,C.A., Spencer,L, Grant,D., Jackson,M. (1999), Beyond Diversity: Dismantling Barriers in Education, Journal of Instructional Psychology, 26(1), 16 -21. Johnson,D.W, Johnson, R.T. (1998)Cooperative Learning Returns to College Change, 30(4), 26 -35. Kirk,S.A., Gallagher, J.J. (1999), Educating Exceptional C hildren, Boston: Houghton Mifflin Company. Klarin, M. (1998), Utjecaj rada u malim edukativnim grupama na usvajanje znanja, stavova i neke aspekte samopoimanja, Sveučilište u Zagrebu. Lloyd, C.V. (1998), Engaging students at the top, Journal of Adolescent & Adult Literacy, 42 (3), 184 191.

Lou, Y., Abrami, P.C., Spence, J.C., Pulsen, C., Cambers, B., Appolonia, S. (1996), Within-Class Grouping: A Meta-Analysis, Review of Educational Research, 66 (4), 423-458. Meredith, K.S., Steele,J.L., Temple,C. (1998), Cooperative Learning, Reading and Writing for Critical Thinking Project, University of Nothern Iowa & International Reading Associations. Morgan, R.L., Whorton, J.E., Gunsalus,C. (2000), A Comparison of Short term and Long Term Retention, of Instructional Psychology, 27 (1), 53 -59. Penson, M.,Journal Malvela, T. (2000), A reform in Undergraduate Mathematics Curriculum: More Emphasis on Social and Pedagogical Skills, International Journal of Mathematical Education in Science & Technology, 31 (1), 113 -124. Strom, R.D., Strom, P.S. (1998), Student participation in teh Evaluation of Cooperative Learning, Community College Journal of Research&Practice, 22 (3), 265-274. Strom, R.D., Strom, P.S. (1999): Making Students Accountable for Teamwork, Community College Journal of Research&Practice, 23 (2), 171-182.

70

Kako do kooperativnog učenja -zadaci za grupni rad-

Navesti konkretne ideje, primere... Birati odgovarajuće

zadatke

Negovati ličnu

odgovornost i pozitivnu međuzavisnost

Podsticati grupno upravljanje

71

Graditi interpersonalne /kooperativne veštine

Obezbediti (ravnopravnu) participaciju svih

Deliti učenike u grupe na odgovarajući način

72

Neke preporuke nastavnicima: Kako da zadaci za timski rad budu odgovarajući i zadati na pravi način •

•

Neka zadaci budu dovoljno izazovni da angažuju učenike, ali i da grupa može da postigne uspeh. Neka svima bude jasno šta je potrebno postići (šta naučiti) kroz grupni zadajte jasne i konkretne ciljeve i proverite njihovo zadatak: razumevanje.

•

Neka ciljevi koji se odnose na saradnju u grupi u početku budu jednostavni, da učenici mogu da osete uspeh i zadovoljstvo zajedničkog rada. Zadajte aktivnosti koje ne zahtevaju komplikovanu proceduru (ako

to nije neophodno) i proverite da li je svima jasno kako bi grupa trebalo •

•

da radi. Dajte jednostavna i jasna uputstva, govorite ih ili ih i zapišite kao podsetnik. Proverite ima li pitanja čim ste objasnili zadatak. Navedite učenike da

razmišljaju o zadatku, anticipiraju izazove i probleme... •

•

Opišite i objasnite ne samo proceduru i očekivani cilj vezan za temu, već i koje socijalne veštine su potrebne za obavljanje zadatka. Pređite na realizaciju zadatka tek nakon dovoljno uputstva i provere

razumevanja. •

Kada kooperativni rad počne, nemojte previše da utičete na njega, ali proveravajte da li proces teče i da li su potrebne vaše intervencije (dodatno pojašnjenje instrukcije, ali i koordinisanje rada grupa...)...

Kako podstaći refleksiju nad aktivnostima grupe •

•

• •

•

•

Predvidite dovoljno vremena za analizu aktivnosti u malim grupama i razmenu o iskustvu učenja na nivou cele grupe. Neka učenici u grupi podele svoja osećanja i doživljaje tokom grupnog rada (Kažite im da porazgovaraju o svojim osećanjima, o tome šta im je bilo teško, šta im je pomagalo, šta su naučili...). Kažite učenicima šta se vi zapazili dok ste pratili njihov rad. Posle aktivnosti (ako je grupa privremena) ili povremeno u toku rada pitajte učenike o njihovim razmišljanjima vezanim za grupni proces. Podstaknite da učenici osete zadovoljstvo ako su dobro radili: dajte im priliku da saopšte rezultate, čestitajte im... Ponudite grupama instrumente koji ih navode da analiziraju procese u grupi i odlučuju o sledećim koracima... U nastavku su neki takvi instrumenti, kao i neki instrumenti koji se mogu koristiti pri praćenju doprinosa pojedinih članova grupe.

73

Primeri metoda i tehnika u kooperativnoj nastavi

„OBILAZAK GALERIJE“ 1. U tročlanim ili četvoročlanim grupama, učenici prvo obrađuju – rešavaju neki problem, po mogućnosti iz različitih uglova. Proizvode konkretan proizvod – na primer grafički prikaz, klasifikaciju, poster, predlozi različitih mogućnosti rešavanja problema (zavisno od toga šta je zadatak grupnog rada) i prikazuju ga na velikom papiru. 2. Rezultati rada u grupama se lepe po zidovima učionice. 3. Na nastavnikov znak, grupe se rotiraju u učionici (najpre se pomeraju do rada

grupe koja se nalazi do njih, a ovakvo rotiranje se ponavlja više puta), da bi pregledale sve radove i raspravile o svakom produktu drugih grupa. Grupe vode beleške o svojim primedbama i zapisuju komentare. 4. Nakon obilaska galerije, grupe se vraćaju do svog rada, razgovaraju o komentarima i dopunama drugih grupa, upoređuju svoj rad sa radovima

drugih grupa.

„JEDAN OSTAJE, TRI SE ODVAJAJU“ 1. Učenici prvo obrađuju neki problem iz različitih uglova i prave konkretan proizvod kao što je grafički prikaz, klasifikacija, poster, različite mogućnosti rešavanja problema... 2. Učenici se razbrojavaju (ako je četvoročlana grupa – od 1 do 4). 3. Na nastavnikov znak, učenici se zarotiraju: Učenik 1 odlazi u prvu grupu sleva, učenik 2 u II grupu sleva, učenik 3 za tri..., a jedan učenik ostaje na

mestu. Pažnja: najbolje je da se ove rotacije vrše korak po korak, kako se učenici ne bi zbunili. 4.

Učenik koji ostaje u matičnoj grupi objašnjava proizvod svoje grupe premeštenim učenicima.

74

5. „Raseljeni“ učenici postavljaju pitanja i prave beleške kao pripremu za izveštavanje u svojim matičnim grupama. Svaki gost daje k omentar na rad koji mu je prikazan i zahvaljuje se učeniku iz matične grupe na prezentaciji. 6. Svi učenici se vraćaju u svoje matične grupe. 7. -Učenik koji je ostao u matičnoj grupi izveštava ostale kolege o komentarima njihovog rada koje su uputili „raseljeni“ učenici iz drugih grupa. -Učenici 1, 2 i 3 izveštavaju o onome to su videli u drugim grupama, naglašavajući sličnosti i razlike u odnosu na rad matične grupe.

„RAZMISLI, SPARI, RAZMENI (Kagan, 1992.)“ 1. Nastavnik postavlja pitanje ili problem. Potrebno je da tema ili problem bude zanimljiv i da učenici / učesnici imaju neko iskustvo ili mišljenje o problemu. 2. Svaki učenik razmišlja o pitanju nekoliko minuta. 3. Učenici se dele u parove, razmenjuju odgovore i još malo diskutuju o

problemu. Mogu praviti par sa najbližom osobom, ili po nekom kriterijumu. Mogu stati u dva koncentrična kruga, nakon čega se krugovi kreću u suprotnim smerovima i na znak nastavnika se zaustavljaju. Učenici koji stoje jedan naspram drugog

postaju par za razgovor o zadatoj temi, a aktivnost se može ponavljati više puta. 4. Mogući dodatak: Parovi se pridružuju drugim parovima, prave četvorke i

razmenjuju svoje ideje. Ovo je jednostavna tehnika koja se može primeniti na većini sadržaja, može se organizovati i u velikim grupama i dobra je naročito za početak razgovora i

uvod u temu.

„SAŽMI, SPARI, RAZMENI“ Ova jednostavna aktivnost u paru je varijacija metode Razmisli, spari, razmeni. Nakon čitanja teksta (ili nakon predavanja, diskusije ili drugog načina učenja) učenici imaju zadatak da sažmu informacije iz teksta u dve ili tri rečenice. Nakon toga se okreću saradniku (paru) i razmenjuju svoje sažetke, razgovaraju o sličnostima ili razlikama ili mogu da napišu zajednički sažetak.

Za svaki od ovih koraka treba odvojiti samo nekoliko minuta.

75

„FORMULIŠI, RAZMENI, POSLUŠAJ, KREIRAJ“ (Johnosn, Johnosn & Bartlett, 1990.) Ovo je slična aktivnost u kojoj učenici prvo zasebno formulišu odgovore, potom ih razmenjuju i slušaju, pa zajednički kreiraju novi odgovor kroz dijalog. Podsticanje koncentrisanog, smislenog razgovora između učenika, može učenike postepeno uvoditi u saradničke vršnjačke odnose.

„KAD SE RAZBROJENE GLAVE SLOŽE“ 1. Učenici se dele u male tročlane ili četvoročlane grupe. 2. Unutar svojih grupa razbrojavaju se od 1 do 3 ili 4. 3. Nastavnik postavlja pitanje ili problem. 4. Učenici pojedinačno razmišljaju o postavlj enom problemu. 5. Potom diskutuju o problemu kao grupa. 6. Nastavnik proziva neki broj, a svi učenici sa tim brojem izveštavaju celu grupu

o diskusiji iz svoje grupe.

„OLOVKE U SREDINU“ Kad učenici počnu da razmenjuju ideje u sklopu tipične grupe za kooperativno učenje (između 3 i 7 članova), svaki učenik beleži svoj doprinos i odlaže olovku na sredinu stola. Aktivnost se nastavlja u krug, tako da učenik više ne sme ništa da kaže i zapiše dok se sve olovke ne nađu u sredini. Svi članov i grupe ravnopravno daju svoje priloge. Moguće je da svaki učenik koristi olovku druge boje i nastavnik može da odabere olovku i upita čiji prilog ona predstavlja.

76

„VREDNOSNA OSA“ 1.

Nastavnik postavlja pitanje na koje postoje različiti odgovori duž neke ose.

2.

Svaki učenik razmišlja o pitanju i zapisuje odgovore.

3.

Učenici se raspoređuju duž ose, a u skladu sa svojim stavom. Da bi to radili, moraju da porazgovaraju sa drugim učenicima da bi saznali njihov stav u vezi

sa pitanjem. 4.

Učenici nastavljaju razgovor o svojim odgovorima sa učenicima koji se nalaze sa obe strane.

5.

Postoji i opcija da se osa „presavije na sredinu“, pa učenici sa potpuno različitim stavovima mogu da raspravljaju o svojim stavovima.

GRUPNO ISTRAŽIVANJE 1.

Nastavnik ili učenici biraju zanimljivu temu koju će učenici istraživati. Tema treba da se istraži iz različitih uglova ili u nekoliko delova. (Pre otvaranja teme, nastavnik treba da prikupi dovoljno izvora i materijala za podr šku

istraživanju.) 2.

Nastavnik u vodi temu i pokazuje početnu zbirku materijala i izvora.

3.

Učenici pregledaju materijale i izvore, postavljaju pitanja i dele temu na podteme. Postoji i opcija: učenici metodom brainstorminga dođu do podtema i o njima diskutuju, uz učešće nastavnika.

4.

Učenici se organizuju u istraživačke grupe i planiraju svoje istraživanje.

5.

Nastavnik kruži među njima i može učestvovati u planiranju ili komentarisati plan istraživanja.

77

Lista za evaluaciju funkcionisanja tima Simptomi nefunkcionalnosti tima

Uobičajeno

Ponekad Retko

Članovi kasne, odlaze ranije ili izostaju. Članovi se ne pridržavaju podele uloga u timu .

Jedan ili dva člana monopolizuju diskusiju. Pojedinci su nedovoljno pripremljeni za čas ili sastanak.

Verbalno ili neverbalno neki od članova jasno poručuju da bi radije bili na drugom mestu. Članovi upadaju jedan drugome u reč ili pričaju u paru ne slušajući onoga ko govori. Ima pojedinaca koji nisu prihvaćeni od strane tima . Problemi se ne rešavaju već samo odlažu . Jedna ista osoba ili iste osobe urade najveći deo posla.

Tim se ne sastaje van nastave. Zadaci se realizuju kroz podelu posla a ne zajednički rad tima.

Zadaci se ne ispunjavaju na vreme ili se « otaljavaju ».

Ne postoji dalji plan akcije. Tim nije razradio šta su dalji koraci i šta se od članova očekuje. Adaptirano prema McGourty,J. De Meuse, K. (2001) The Team Developer: An Assessment and Skill Building Program, , John Wiley & Sons, New York.

78

Grupne procene funkcionisanja tima Ime grupe:

Kriterijum Postojala podela uloga u timu . Postojalo zajedničko odlučivanje ( o podeli uloga, mestu i vremenu sastajanja, sadržaju predavanja...).

da

ne

Aktivnosti su realizovane prema dogovoru. Članovi tima su zadovoljni procesom grupnog rada. Članovi tima su zadovoljni svojom ulogom u timu . Ukupno

Ime tima:

Kroz prethodni period

Promene / napredak u funkcionisanju i međusobnim odnosima u grupi Međusobno poštovanje među članovima tima. Tačnost u ispunjavanju zadataka . Kreativnost u rešavanju zadataka.

Doprinos tima uspehu odeljenja i atmosferi u učionici. ...

79

Plan za naredni period

Grupne procene pojedinačnih doprinosa članova tima

Ismtuedenta:

da

ne

Redovno prisustvovao-la sastancima, prema dogovoru. Trudio-la se da obavi dobijeni zadatak i dođe pripremljen -a na sastanak. Ispunjavao-la predviđenu ulogu u realizaciji zadatka.

Sa uvažavanjem se odnosio-la prema mišljenju drugih članova tima i uzimao ih u obzir. Dao-la svoj doprinos radu i rezultatima rada. Ukupno

Ime tima:

I nedelja

Član tima:

Aktivno učešće u rešavanju grupnih zadataka.

Tačnost u ispunjavanju zadataka. Kreativni doprinos timskom radu.

Doprinos atmosferi u timu.

80

II nedelja

III nedelja

81

82

83

84

85

Uloge i poslovi nastavnika u interaktivnoj nastavi – radni materijal –

U planiranju i pripremi:

U realizaciji:

U praćenju i podršci:

Šta još:

86

Uloga nastavnika u interaktivnom modelu nastave Uloga nastavnika

Aktivnost

Modelovanje

Nastavnik modeluje ono što želi da rade učenici. Ako želi da učenici budu kritični, nastavnik će demonstrirati šta znači biti kritičan.

Sparingovanje (coaching)

Podupiranje (scaffolding)

Nastavnik pomaže

učenicima da misle dok nešto pokušavaju da urade. Nastavnik postavlja pitanja, a ne daje gotova rešenja. Nastavnik pruža neophodne podatke, otvara pitanja i daje mogućnost učenicima da istražujui realizuju.

Artikulacija

Nastavnik objašnjava šta se pod time misli tako da za učenike to postaje vidljivo.

Refleksija

Nastavnik reflektuje i navodi na refleksiju i promišljanje, preispituje, postavlja evaluativna

Eksploracija

pitanja na primer: Šta jeponovo, ovde bilo Zašto? (Ako biste radili kakodobro? biste uradili?) Nastavnik modeluje spremnost preuzimanja rizika tako da je učenicima jasno da je neizvesnost deo procesa učenja.

Adapted from Costa and Kallick (2000) and Lambert et al. (2002).

Nastavnik u konstruktivističkom modelu nastave: o o o o o

Traži i vrednuje stanovište učenika Struktuira čas tako da učenici preispituju svoje pretpostavke, uverenja i mišljenje Shvata da učenici moraju uočiti značaj (smisao) sadržaja Struktuira čas oko velike, noseće ideje, a ne izolovanih informacija Prati i meri napredak učenika u kontekstu svakodnevnih aktivnosti u učionici, a ne kroz posebne aktivnosti ocenjivanja

87

Rangiranje uloga nastavnika 1 uloga

opis

u školi sa prakse

instruktor

daje informacije, objašnjava, daje instrukcije za učenje

planer

planira nastavne aktivnosti, školske aktivnosti, aktivnosti sopstvenog profesionalnog razvoja

trener

vodi proces učenja - razvijanja sposobnosti

evaluator

prati, dokumentuje, vrednuje, reflektuje

mentor

kroz individualni rad sa učenikom obezbeđuje proces učenja

animator – motivator

podstiče učenje i refleksiju

organizator

obezbeđuje aktivnost,

saradnik u kolektivu

interakciju, grupni rad... radi timski sa nastavnicima u organizovanju sopstvenog razvoja, školskih aktivnosti, nastave

demonstrator, modelator

demonstrira i modeluje ponašanje, pristupe učenju...

88

u interaktivnoj nastavi

Rangiranje uloga nastavnika 2 Uloga u obuci/nastavi

Opis voditelja/nastavnika kod koga dominira ta uloga Fokusiran je na profesiju:za oblikuje ponašanje odgovarajuće

čuvar profesije

profesiju, planira kako da razvija takvo ponašanje. Uspostavlja individualnu interakciju

sa studentima uz uzajamno poštovanje. On je entuzijasta i kreativan u

odnosu na nastavne sadržaje. model za život

pomagač

autoritet

Fokusiran je na interakciju sa studentima. Podstiče diskusije i dijalog o vrednostima kao i učešće studenata. Fleksibilan je. Student je u središtu njegove pažnje. Podstiče interakciju između studenata i njihovu međusobnu saradnju i aktivnost. Postavlja jasne ciljeve i evaluira naučeno, uz isticanje značaja

pojedinih tema. Fokusiran je na to šta će i kako reći, kako će sistematično i jasno izneti

najvažnije.

ličnost

ekspert

Savetuje studente u vezi sa aktivnostima značajnim za njihov dalji razvoj i učenje. Omogućava interakciju između studenata i studenata i nastavnika.

Fokusira se najviše na sadržaje, te brine o organizaciji i planiranju, veštinama prezentacije i obezbeđivanju da studenti razumeju

sadržaje. Komunicira sa celom grupom.

89

Od sklonosti ka stilu ka razvijanju kompetencija nastavnika za interaktivnu nastavu - radni materijal Klasifikacija 1

Akademski stil nastavnika Nastavnik kod koga dominira ovaj stil u prvi plan stavlja nastavni program, nastavne sadržaje i naučna Želi da učenicimasaprenese što više informacija i naučnih objašnjenja. Ne brineznanja. o njihovom povezivanju ličnim iskustvima i ličnom značenju za učenike. Ako misli o potrebama učenika, za njega su najvažnije intelektualne potrebe.

Savetnički orijentisan nastavnik

Ovakav nastavnik teži da zadovolji emocionalne potrebe učenika i da stvori poverenje u razredu i osećaj sigurnosti kod učenika. Polazi od razumevanja učenja kao emocionalnog iskustva, nastoji da uvažava individualne specifičnosti učenika i da pomogne učenicima da rešavaju probleme koje im smetaju u učenju. U nastavu unosi ne samo svoja iskustva i znanja, već i osećanja i uverenja, a o istom brine i kod učenika.

Nastavnik kreativnog stila Ovakav nastavnik nastoji da podstakne učenike na aktivnosti kroz koje će da izraze sebe. Nastoji da zadovolji intelektualne i emotivne potrebe učenika i brine o motivaciji za uključivanje u aktivnost i za učenje. Nastoji da animira učenike i omogući im slobodno izražavanje i sopstveno kreativno razvijanje. Omogućava iskustveno učenje. Klasifikacija 2

Autoritarni stil Ovakav nastavnik organizuje konzistentno vaspitno delovanje, uz jasna pravila koja postavlja i nastoji da učenicima bude jasno kakvo se ponašanje od njih očekuje. On određuje šta je poželjno i to podstiče kroz modelovanje, spoljašnje potkrepljenje, direktnu instrukciju.

Permisivni stil Ovakav nastavnik bezrezervno prihvata svako samoizražavanje i naročito izražavanje osećanja učenika. Polazi od potreba i interesovanja učenika i nastoji da podrži nesmetan razvoj deteta. U fokusu su mu odnosi sa detetom, te izražava empatiju za detetove doživljaje i izbegava svako konfrontiranje.

Demokratski stil U fokusu ovakvog nastavnika je razvoj detetovog prosocijalnog ponašanja, koji se izražava kroz poštovanje drugih, saradnju i samodisciplinu. On obezbeđuje atmosferu međusobnog poštovanja i saradnje, u kojoj se pruža i dobija podrška.

90

Ka ličnim

uvidima...

•

Koje uloge su mi bliske... Koje umem da ostvarujem?

•

Šta će mi biti teško (ili šta mi je teško) u ostvarivanju različitih uloga?

•

Šta treba da naučim... razvijem…

…

•

Koji stil je meni blizak?

•

Šta će mi biti teško (ili šta mi je teško) u prevazilaženju nedostataka pojedinih stilova? Šta treba da naučim... razvijem…?

•

Sa kim imam demokratske relacije? Zašto to mislim - kako to znam? Kako bi ta osoba opisala naš odnos?

91

1. SITUACIJA:1

"Dominantna" Danica vas "dovodi do ludila". Svaki put kada zatražite od učesnika

da izlože svoje ideje, ona je prva koja se javlja za reč.

Prekida i vas i druge

učesnike, pri tom često naglašavajući da je njen način gledanja na problem -

onaj pravi. Niko drugi osim nje nema priliku da govori.

PITANJE: Na koji ćete način obeshrabriti neku osobu da dominira u grupi ?

SUGESTIJE:

1

Projekat Step by step – Interni materijal u Pavlović Breneselović,D., Pavlovski, T. (2000). Interaktivna obuka praktičara. Beograd: IPA/CIP

92

2. SITUACIJA: Sama pomisao da tokom obuke stojite pred grupom učesnika i prezentujete im

informacije, dovodi do toga da vam kolena klecaju i da morate u toalet svakih pet minuta.

PITANJE: Kako možete da savladate svoju tremu?

SUGESTIJE:

93

3. SITUACIJA: Ovo je već peti put da vodite

obuku tima i ponovo ste zabrinuti nad činjenicom da "spora" Snežana ne razume

mnogo toga. Njeni komentari i pisani radovi ukazuju da se

ona trudi, ali i da definitivno ima teškoća.

PITANJE: Na koji način možete individualizovati obuku za one učesnike koji imaju teškoća?

SUGESTIJE:

94

4. SITUACIJA: Glavni problem tokom radionice vam je bila "negativna" Nina. Izgleda da njoj predstavlja izazov sve što pokušavate da naglasite i uvek ima "Da, ali..." kada navedete moguća rešenja za probleme. Ona troši puno vremena žaleći se i kritikujući i njen loš stav počinje da utiče na ostale učesnike.

PITANJE:

Kako možete pomoći

negativnoj osobi da bude pozitivnija?

SUGESTIJE:

95

5. SITUACIJA: Grupa pati od nedostatka

interesovanja. Izgleda vam inertno, rastrojeno, traženje da učestvuju ili a postavljaju pitanja veoma liči na situaciju "vađenje zuba".

PITANJE: Na koji način možete motivisati grupu i podstaći interesovanje za trenutnu tematiku?

SUGESTIJE:

96

6. SITUACIJA: Učesnici su pažljivo slušali sve dobre ideje koje ste im prezentovali tokom obuke. Međutim, sada kada je vreme da se te ideje primene, oni ih jednostavno ne sprovode - ne

praktikuju ono o čemu se govorilo.

PITANJE: Šta možete učiniti da osigurate primenu u praksi? SUGESTIJE:

97

PREDISPITNI I ISPITNI ZADACI

98

Priprema predavanja o jednoj nastavnoj metodi •

•

Dogovorite se o načinu rada u grupi. Pronađite izvore koji govore o nastavnoj metodi koju ćete predstaviti. Pri korišćenju izvora budite kritični i tumačite ih iz perspektive saznanja o interaktivnoj nastavi.

Razgovarajte u grupi o tome kako razumete literaturu i šta u njoj smatrate važnim za nekoga ko ima nameru da organizuje nastavu interaktivnog tipa. Integrišite saznanja iz više izvora. •

•

Pripremite se za prezentaciju. Vaše predavanje treba da traje oko 10 minuta. Povremeno razgovarajte otvoreno o načinu rada u grupi i procenjujte kako vaša grupa funkcioniše, kako biste što bolje funkcionisali pri izradi narednih zadataka. Možete koristiti neke od materijala za procenu grupnog rada.

Kriterijumi za procenu predavanja:  pripremljenost (...sistematičnost i jasnost, relevantnost sadržaja, trajanje...)  sredstva podrške (vizualizacija i angažovanost više čula, umeće privlačenja pažnje, povezivanje sa iskustvom, način izlaganja) 

timski rad

99

Neke mogućnosti da poboljšate svoje predavanje u kontekstu interaktivne nastave

O čemu da mislite kada se pripremate: •

PRETHODNOJ ZAINTERESOVANOSTI UČESNIKA Imajte na umu kome držite predavanje i planirajte sadržaj prema njihovim potrebama. Planirajte kako da započnete da biste privukli pažnju i zainteresovali učesnike... •

BELEŠKAMA KOJE ĆE OLAKŠATI PRAĆENJE PREDAVANJA

Predvidite neki način vizuelne prezentacije (beleške na tabli, pano sa ključnim rečima i šemama, poster, power point). Možete da podelite pr iručni materijal sa osnovnim tezama ili temama i praznim prostorom za popunjavanje ili da organizujete da učesnici prave svoje

beleške i vizuelna pomagala... •

ISTICANJU KLJUČNIH IDEJA

Na početku navedite teme i ključne ideje o kojima će biti reči. Posle celina sumirajte prethodno rečeno. Pravite pauze u kojima učesnici označavaju ključne ideje i pojmove, ponavljaju i rezimiraju (u grupama ili individualno), ili zapisuju pitanja u vezi sa ključnim

tezama ... •

ISKUSTVU UČESNIKA I ZNAČENJU PREDAVANJA ZA PROBLEME KOJI ZA NJIH

MOGU BITI RELEVANTNI Navodite primere konkretnog (i ličnog) iskustva i pitajte učesnike za lična iskustva i

prethodna znanja, ili im dajte priliku da se toga prisete. Navodite primere i tražite od učesnika da ih navode... Pratite i reagujte na reakcije učesnika (verbalne i neverbalne)... AKTIVIRANJU VIŠE ČULA I SPOSOBNOSTI UČESNIKA Koristite razne oblike prezentovanja, postavljajte pitanja za razmišljanje ili tražite od učesnika da ih postavljaju. Stavljajte učesnike u situaciju da razmisle o problemskim •

situacijama vezanim za predavanje ili da odluče o prednostima i nedostacima pojedinih opcija... Organizujte aktivnosti u kojima će učesnici da prate šta su naučili ili promenili u načinu razmišljanja ili da prave mapu pojmova

NAČINU GOVORA Jačini glasa, pauzama u govoru, intonaciji, naglašavanju... •

•

TRAJANJU PREDAVANJA

Ne duže od 15 minuta monologa! •

•

100

Smernice za izradu funkcionalnog vizuelnog sredstva

1. Štampana, ne pisana slova Nemojte »odlutati« na lični rukopis, često samo Vama čitljiv, štampana slova su preglednija za čitanje.

2. I mala i velika sl ova Kombinacija svih slova je prijatnija za čitanje, zapis je pregledniji. Trudite se da mala slova budu pravilno napisana.

3. Sažeto: 7+/- 2 informacije Ne pretrpavajte zapis (pano i sl.)

4. Neka slika govori umesto reči Koristite simbole koji su svima poznati, bolje se pamte slike. 5. Najviše 3 boje Nemojte bojama činiti pano zanimljivim, već ih koristite funkcionalno. Na primer: jedna boja za naslov, jedna za osnovni tekst, jedna za označavanje najbitnijeg...

6. 7.

101

Esej: O interaktivnosti nastave Koraci u aktivnosti: 1. Priprema: •

Potrebno je da posetiti 3-4 nastavna časa (iz različitih predmeta, različitih nastavnika, u različitim učionicama). Dogovorite se sa kod nastavnicima o tome kada ćete prisustvovati času. •

Dobro proučite materijal Model šest ogledala za učionicu.

2. Praćenje prakse i refleksija: •

•

Dok ste na praksi (posebno na ovih nekoliko časova) posmatrajte i beležite odlike nastave, rukovodeći se odlikama (dimenzijama) nastave opisanim u materijalu Model šest ogledala za učionicu. Možete da zabeležite i druge odlike nastave koje su, po Vašem mišljenju, značajne iz perspektive procenjivanja interaktivnosti .

Nakon obavljenog posmatranja pregledajte prikupljene beleške i razmislite o svojim utiscima sa časova. Pokušajte da odgovorite na pitanja: u kojoj meri nastava koju ste posmatrali ima elemente interaktivne nastave, koliko i u

kojim situacijama ima odlika interaktivne nastave. •

Razmislite o okolnostima koje utiču na to da li će nastava biti interaktivna.

•

Razmislite o tome šta biste vi preduzimali, kada biste bili stručni saradnik u toj

školi, da biste obezbedili više i kvalitetnije ostvarenu interaktivnu nastavu. 3. Na osnovu Vaših zapažanja i utisaka napišite esej koji će da sadrži: •

razmatranje Vaših zapažanja i utisaka, potkrepljeno primerima iz nastave razmatranje okolnosti koje su uticale na nastavu koju ste posmatrali

•

Vaše ideje o značenju ovih nalaza za rad stručnog saradnika.

•

Ukoliko želite, možete priložiti neke materijale koji su značajni za vašu aktivnost (na primer: izbor iz beleški sa časova, ukoliko ste ih vodili, ili neki drugi materijal koji ilustruje nešto o čemu ste pisali.)

102

Model šest ogledala za učionicu 1. Fizička organizacija i odlike prostora (da li je dovoljno fleksibilna da podstiče interakciju između grupa i kretanje učenika u učionici, da omogući interakciju između učenika i nastavnika, da ima prostore koji upućuju na učenje i istraživanje, ima li dostupnih resursa i materijala za učenje…) 2. Zadaci za učenje (da li uključuju: različite aktivnosti učenika, aktivnosti u grupama,

integrisanje ideja pojedinih učenika i dolaženje do grupnog rezultata, kreativnost i odgovornost za individualno učenje, aktivnosti koje omogućavaju samodirektivnost u učenju, da li se koriste različite metode…) 3. Komunikacija (da li postoje različite forme komunikacije među učenicima i učenicima i nastavnikom, da li su zastupljeni različiti oblici organizacije nastave - individualni

rad, rada u malim grupama i frontaln i, koji upućuju na različite vrste komunikacije) 4. Nastavnik (koje su aktivnosti nastavnika, da li daje jasna objašnjenja i o čemu…) 5. Socijalne i kognitivne veštine učenika (da li se razvijaju socijalne veštine, mišljenje višeg reda, kreativne veštine, da li se učenici osposobljavaju da istražuju…) 6.

Atmosfera (da li se iskazuje međusobno uvažavanje, koliko učenici odlučuju o aktivnostima, da li učenici izgledaju opušteno i zadovoljno, kako se potkrepljuje učenje...)

(adaptirano i dopunjeno iz Hertz-Lazarowitz, R., Understanding interactive behaviors: Looking at six mirrors of the classroom, Hertz-Lazarowitz, R.&Miller,N.,ed. (1992), Interaction on cooperative groups, NewYork: Cambridge University Press

103

Kriterijumi za procenu eseja •

Zastupljenost svih koraka i svih elemenata eseja

•

Osetljivost za odlike nastave u praksi (uočavanje različitih odlika, dokumentovanje

primerima) •

Razumevanje okolnosti koje utiču na interaktivnu nastavu (uočavanje različitih okolnosti, objašnjavanje njihovog značenja na konkretnim primerima)

•

raznovrsnost ideja i jasnost ideja za rad stručnog saradnika

•

Obuhvatnost i jasnost razmatranja, konzistentnost ideja

•

Terminološka jasnost, tehnička i jezička pismenost

104

Plan časa/obuke

Šta sadrži? o

Definisanu temu

o o

o

Konkretizaciju cilja (šta želimo postići )

Konkretizaciju pojedinih aktivnosti: tip aktivnosti, cilj, vremenski okvir, materijale potrebne za aktivnost, opis aktivnosti Prilozi: materijali koji se koriste u aktivnostima

Kada se predaje? Prva verzija __________ , konačna verzija neposredno pre r ealizacije.

Kako se boduje? Plan aktivnosti nosi ukupno 30 poena po sledećoj šemi:

Interaktivnost: zasnovanost na principima učenja 15

10

uvažavanje svih dimenzija „trougla nastave“ primerenost aktivnosti i metoda koherentnost (smislena celina)

Sadržaj plana: obuhvatnost, razrađenost, srcinalnost

Tehnička i jezička pismenost: 5

gramatika i stil, preglednost, grafički prikazi i simboli, navođen e izvora

105

Praćenje pripreme za interaktivni čas / sinopsisa

•

Koje elemente ima priprema?

•

Odakle su izvedeni i kakvi su ciljevi (da li se odnose na sve elemente „trougla interaktivne nastave“)

•

Kakav je odnos ciljeva, sadržaja i načina rada?

•

Kakav je tok časa? -redosled aktivnosti, dinamika i balans -da li su predviđene različite vrste aktivnosti -da li i kako se motivišu učenici -kako se uspostavlja odnos

učenika prema sadržajima, ima li povezivanja sa

iskustvima, da li je sadržaj primeren uzrastu i predznanjima... -da li su i kako definisane instrukcije, pitanja za diskusiju... -kakva je komunikacija predviđena, ima li razmene među učenicima -koje aktivnosti učenika su predviđene -koliko ima prostora za inicijativu i samostalnost učenika -da li se podstiče da učenici prate proces svog učenja -da li je vremenska artikulacija realna...

•

Koje su uloge nastavnika?

106

Realizacija i evaluacija časa/aktivnosti

Realizacija (10 poena) Čas se realizuje prema podnetom planu časa/aktivnosti. Nakon održanog časa/aktivnosti vodi se razgovor. Kriterijumi za procenu realizacije: pripremljenost, učešće celog tima, fleksibilnost.

Evaluacija aktivnosti drugih timova (5 poena) Obrazac praćenja i evaluacije realizacije drugih timova.

Evaluacija: Esej „Osvrt na čas“ (20 poena)

Šta sadrži?

Odnos

planiranog i realizovanog

Problemi

Uspesi

Šta biste menjali

Kad se predaje? U terminu za ispit

Kako se boduje? Esej nosi ukupno 20 poena po sledećim kriterijumima: Sistematičnost Kritičnost Argumentovanost Tehnička i jezička pismenost • •

• •

107

Pitanja koja se otvaraju

Evaluacija predmeta Interaktivna nastava 1. Procenite svoj angažman u nastavi ovog predmeta: (za svaku od stavki zaokružite odgovarajući broj, pri čemu 1 označava nizak, a 5 visok stepen aktivnosti) a) Redovnost pohađanja časova 12345 b) Učešće u aktivnostima na času

12345

c) Rad na predispitnim i drugim „domaćim“

12345

zadacima 2a.) Šta bi pomoglo da Vaš angažman na ovom predmetu bude veći?

2. Na koji način ste se informisali o radu na predmetu, obavezama, literaturi...? (zaokružite slova ispred ponuđenih odgovora koji važe za Vas, a po potrebi možete i

dopisati) a) Na samim časovima b) Pitao/la sam predmetne nastavnike c) Preko Moodle-a d) Pitao/la sam kolege koje pohađaju predmet e) Nešto drugo: ________________________

3. Od svih tema kojima smo se bavili na ovom predmetu izdvojite jednu koju procenjujete kao: 3a) najvažniju i najkorisniju za rad nastavnika: (i obrazložite svoj odgovor)

3b) najmanje korisnu za rad nastavnika: (i obrazložite svoj odgovor)

4. Procenite navedene načine rada u nastavi spram toga koliko su korisni za Vaše učenje? (za svaku od stavki zaokružite odgovarajući broj, pri čemu 1 znači da je način rada malo koristan, a 5 veoma koristan, dok odgovor X možete iskoristiti za onea)načine rada zanastavnika koje, iz nekog razloga, niste u mogućnosti Predavanje X 1 2 da date 3 4procenu) 5 b) Diskusije X 1 2 3 4 5 c) Rad u maloj grupi na času X 1 2 3 4 5 d) Individualni zadaci na času X 1 2 3 4 5 e) Rad na predispitnim i ispitnim zadacima X 1 2 3 4 5 f) Čitanje literature X 1 2 3 4 5

g) Nešto drugo: ____________________________

108

X

1

2

3

4

5

5. Šta ste naučili tokom rada na ovom predmetu, što bi Vam moglo koristiti u budućem nastavničkom radu? (npr. stekli nove uvide u vezi sa obrazovanjem, školom, profesijom nastavnik..., razumeli osnovne pedagoške koncepte, osvestili sopstvena gledišta, razvili kritički odnos prema obrazovnoj praksi i sebi kao nastavniku, razvili neke praktične veštine...) Molimo Vas da odgovorite što konkretnije i da obrazložite svoj odgovor.

6. Šta u nastavi ovo g predmeta smatrate najmanje korisnim iz perspek tive Vašeg učenja i pripreme za profesiju nastavnik i zbog čega?

7. Šta predlažete u cilj u unapređenja nastave ovog predmeta? 7a) Predlozi za promene u sadržajima:

7b) Predlozi za promene u organizovanju nastave na ovom predmetu:

7c) Predlozi za promene na moodlu:

7d) Sugestije nastavnicima u vezi sa njihovim radom u nastavi ovog predmeta:

109

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 371.314.6(075.8)(076) 371.311.4(075.8)(076)

PAVLOVIĆ Breneselović, Dragana, 1980Interaktivna nastava : [praktikum] / Dragana Pavlović Breneselović, Lidija Radulović. - Beograd : Filozofski fakultet, 2014 (Beograd : Magnus). - [110] str. : ilustr. ; 30 cm Tiraž 200. ISBN 978-86-6427-007-6

1. Radulović, Lidija, 1963 - [аутор] a) Nastava - Aktivni metod - Vežbe b) Nastava - Rad u grupama - Vežbe COBISS.SR-ID 212295692

"Ovaj praktikum predstavlja pravo osveženje u moru litrature za studente koja obiluje teorijskim, suvoparnim sadržajima. Dajući smernice za uspešno realizovanje interaktivne nastave,opis raznovrsnih alata za planiranje, evaluaciju studenata i samoevaluaciju, au torke su obezbedile podršku za r ad svakom ko se odvaž i da uplovi u vode obrazova nja i poduč avanja .” dr N.Simić, psiholog

Praktikum koji je pred vama plod je višegodišnjeg iskustva njegovih autorki u zajedničkom razvijanju nastave iz predmeta "Int eraktivna nastava" na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ova bogata riznica inf ormacija i radnih materijala može biti od velikog značaja svima onima koji nastoje da kod budućih nastavnika i stručnih saradnika, ali i ostalih aktera koji se bave obrazovanjem u institucionalnom ili neformalnom kontekstu, neguju razumevanje nastave kao interaktivnog i kooperativnog procesa. Pored ključni h teorijskih i istraživačkih saznanja važnih za konceptualizovanje interaktivno g modela nastave, prezentovanih pitko i sažeto u formi prezentacija i priručnih materijala za studente, praktikum pruža niz raznovrsnih materijala koji se mogu koristiti za brižljivo vođenje studenata/polaznika kroz program obuke planiranja, realizovanja i evaluacije nastave prema tom modelu. M.Stančić, pedagog