Pouzdanost-Sistema

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet »Mihajlo Pupin« Zrenjanin

SEMINARSKI RAD Iz predmeta Pouzdanost mašina

Predmetni nastavnik: Prof Ljiljana Radovanović

Student: Mirjana Ardeljan 5/10-03

Zrenjanin, 2013/2014

Sadržaj Troškovi održavanja brodskih sistema................................................................................. 4 Sistemi na brodu sa stanovišta Terotehnologije................................................................... 5 Raspoloživost brodskih sistema...........................................................................................

5

Sposobnost održavanja brodskih sistema............................................................................. 7 Faktori koji uticu na održavanje brodskih sistema............................................................... 7 Definicija sposobnosti održavanja.......................................................................................

8

Terotehnologija i automatizacija.......................................................................................... 9 Pristupi održavanju..............................................................................................................

9

Planiranje zahvata održavanja.............................................................................................. 10 Organizacija službe održavanja............................................................................................ 12 Aktivnosti službe održavanja...............................................................................................

12

Zaključak.............................................................................................................................. 15 Literatura..............................................................................................................................

16

2

Uvod Početak brzog razvoja pouzdanosti kao naučne discipline vezuje se za 30-te godine ovog veka, kada je počeo i nagli razvoj vazduhoplovne industrije. Problem pouzdanosti postao je zanimljiv prvo u tehnici. Vrlo brzo je uočeno da sa povećanjem složenosti tehničkog sistema njegova pouzdanost brzo pada.To je dovelo do toga da se smatralo da će pouzdanost predstavljati granicu veličine i složenosti tehničkog sistema. Naime, postojao je strah da će pouzdanost velikog i složenog sistema biti tako mala da ga uopšte neće imati smisla graditi. John von Neuman i drugi naučnici, istih 30tih godina 20tog vijeka, su dokazali da pouzdanost ne predstavlja granicu veličine i složenosti sistema, odnosno da je moguće izgraditi sistem bilo koje veličine i složenosti i bilo koje pouzdanosti. Proučavanje fenomena pouzdanosti dovelo je do stvaranja posebnog naučnog pravca tzv TEORIJE POUZDANOSTI čiji je jedan od tvoraca J.von NEUMAN. Postoji više definicija pouzdanosti: – Najjednostavnije rečeno pouzdanost (eng. RELIABILITY) je sposobnost objekta (komponente, uređaja, sistema) da uspešno obavlja zadatu funkciju, pod određenim uslovima, u datom vremenskom intervalu. – Prema američkom MIL standard pod pouzdanošću se podrazumijeva verovtnoća da će neki predmet svoju namensku funkciju obavljati u datom vremenskom intervalu, pod zadatim uslovima. – Nemački standard DIN definiše pouzdanost kao sposobnost nekogp roizvoda ili robe da zadovolji, u toku primene, uslovljene zahteve koji se postavljaju u pogledu ponašanja ili održavanja njihovih osobina za duži vremenski period. – Prema ruskom standardu (GOST) pouzdanost se definiše kao svojstvo objekta da ispunjava zadate funkcije i održava vrednost eksploatacionih parametara tokom vremena u zadatim granicama, koje su određene zadatim režimima i uslovima korišćenja, tehničkog opsluživanja, remonta, skladištenja i transporta.

3

Troškovi održavanja brodskog sistema Ukupni troškovi održavanja dele se na direktne i indirektne troškove: –Direktni troškovi obuhvataju trošak ljudskog rada i materijala (rezervni delovi, materijali za čišćenje, brušenje …). –Indirektne troškove čine troškovi zastoja nastalih usled održavanja. To je dnevna cena zaustavljenog broda. Troskovi trgovačkog broda: FIKSNI TROŠKOVI: • Lični dohoci i ostali troškovi posade -Wages, Victualling, Travelling -( prehrana, putni troškovi...) – na njih utiče broj osoblja. • Troškovi potrošnih materijala -Stores -(inventarski predmeti, boje, hemikalije, plinovi, maziva) – nisu striktno fiksni i zavise da li brod plovi ili ne, da li plovi u tropskim ili severnim predelima – premazi za sprečavanje obrastanja trupa. • Troškovi održavanja- Maintenance -(popravke, dokovanja, rezervni delovi…)– nisu striktno fiksni i zavise da li brod plovi ili ne. Uključuje troškove ljudskog rada, trošak delova i zastoja broda ukoliko do njega dođe. • Troškovi osiguranja rizika – Insurance - (trup, stroj, osiguranje od odgovornosti posade, ratni rizik). Što je brod vredniji, veća je premija osiguranja. Eventualne havarije utiču. • Opšti i zajednički poslovi - General expences & Management – (troškovi “zastave”, PTT troškovi, lični dohoci i troškovi kopnenih službi). Treba odrediti optimalni broj kopnenog osoblja. • Iznenadni troškovi – Extraordinaries – (odbitne franšize u slučaju oštećenja) – nisu striktno fiksni i zavise da li brod plovi ili ne. • Amortizacija – Capital Recovery –postupno smanjivanje vrednosti brodova.

Slika 1 - Dijagram troškova

4

Sistemi na brodu sa stanovišta Terotehnologije Izraz “terotehnologija” je nauka o načinu i tehnologiji održavanja uređaja-sistema. Nastala je zbog potrebe optimizacije '70-ih godina 20. veka od strane britanskog autora dr.Josta. Izraz terotehnologija je grčkog porekla, "terein", što znači brinuti se, čuvati ili nadzirati i “tehnologija”, što nam ukazuje da se radi o delatnosti "tehnologije održavanja" sistema i njegovih komponenti. –O održavanju se mora voditi računa od samog postupka projektovanja (mogućnost proste montaže, demontaže, mogućnost fleksibilne popravke, razrada metoda održavanja...). Treba pustiti uređaj u rad, izvesti eksperiment opterećenja, pregledati komponente nakon eksperimenta itd.... Treba razraditi periodični plan održavanja, liste rezervnih delove, upustva sa opisom metoda traženja kvara itd. Sistemi na brodu sa stanovišta terotehnologije su: –sistem trupa (plovno statički nosač svih brodskih uređaja, ovaj sistem je podložan dotrajalosti). –sistem energetike (proizvodnja i raspodela električne energije). –sistem poriva (porivni sistem sa svim uređajima koji ga opslužuju, goriva, maziva, hlađenje). –sistem životnih uslova (uređaji koji omogućavaju život i preživljavanje na moru, čuvanje i pripremanje namirnica, sanitarni uređaji, klimatizacija, protivpožarna zaštita ..). –sistem upravljanja (uređaji za kormilarenje, komandu, orjentaciju, komunikaciju). –sistem tereta (uređaji za čuvanje i manipulisanje teretom, provetravanje, hlađenje, ovlaživanje skladišta ..) Napomena: održavanje ne sme izazvati zastoj broda kao celine. Održavanje glavnog sistema i radara se obavlja u luci, dok se održavanje sistema tereta, po mogućnosti, možeo bavljati na moru.

Raspoloživost brodskih sistema Ako imamo neki tehnički sistem potrebno je odvojiti vreme za zahvate održavanja Tm za svakih t sati rada sistema:

Tp – vreme za planiranje zahvata održavanja. Tk – vreme predviđeno za zahvate na otklanjanju kvarova.

5

Faktor iskorištenja sistema se definiše kao:

Prosečno vreme održavanja sistema:

Tm'- prosječno vrijeme za zahvate održavanja za m sati rada sistema. Tm - vrijeme potrebno za zahvate održavanja tokom jedne godine. m – prosječno vrijeme između kvarova. t – vrijeme rada sistema tokom jedne godine (8760 –Tm). Intervalska raspoloživost se definise kao:

Ako označimo sa B neraspoloživost sistema tada mora biti zadovoljeno:

Pa se intervalska neraspoloživost može napisati kao:

Operativnost Za brod je zgodnije uvesti veličinu operativnosti (operability), U.

Tz- ukupno vreme zastoja broda tokom godinu dana iskorištavanja. Ako se želi postići da ne dolazi do zastoja, operativnost broda mora težiti 1, odnosno Tz mora težiti nuli.

6

Sposobnost održavanja brodskih sistema Sposobnost održavanja (maintainability) – verovatnoća da će neki sistem na kojem se obavlja zahvat održavanja biti za određeno vreme ponovno doveden u radno stanje. Indeks zahvata (µ) - je ukupni broj zahvata održavanja podeljen sa ukupnim trajanjem zahvata u satima i iskazuje se u broju zahvata na sat.

Prosečno vreme zahvata (Φ) - je recipročna vrednost indeksa zahvata i iskazuje se u broju tekućih sati po zahvatu.

Sposobnost održavanja upravo je proporcionalna Φ, tj što je duže prosečno vreme zahvata to je veća verovatnoćs da će sistem biti popravljen.

Faktori koji utiču na sposobnost održavanja Na sposobnost održavanja utiču:

1. Faktori koji proizlaze iz svojstva projekta: - Pristupačnost, direktan pristup pokvarenoj komponenti bez potrebe da se rasklapaju susedne komponente. - Preglednost i vidljivost. - Zamenljivost, proizvođač mora proizvoditi zamenljive rezervne delove. - Međuzamenljivost, ako u sistemu ima više komponenti koji obavljaju istu funkciju, moraju biti identične tako da se svaka može ugraditi na svako mesto. 2. Faktori povezani sa opsluživanjem: - Sposobnost odnosno stručnost. - Uvežbanost. - Korišćenje uviek iste posade. 3. Metoda održavanja,da li popravljati ili zameniti uređaj? (dobro za male uređaje, ali potrebno je tačno predvideti učestalost kvarova radi snadbevanja rezervnim delovima). 7

Definicija sposobnosti održavanja Kod nekih sistema trajanje zahvata može biti ograničeno (ratna mornarica, vazduhoplovstvo) pa govorimo o τ(tau) -vremensko ograničenje zahvata (maksimalno dozvoljeno vreme u kojemu se zahvat mora obaviti). Definiše se Sposobnost održavanja: (

)

(

)

S izražava verovatnoću da će zahvat biti obavljen na vreme. Ako neki sistem ima indeks kvarova λ, onda u vremenu t je očekivan broj kvarova λt . Kod zadatog vremenskog ograničenja zahvata τ ,broj kvarova za koje je opravdano očekivati da će za isto to vreme biti otklonjeni iznosio bi: (

)

Primer izračunavanja sposobnost održavanja: Ucestalost zbivanja 2 4 7 13 16 16 24 10 6 4 3 1

Trajanje svakog zahvata 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Ukupno vreme po zahvatu 2 8 21 52 80 96 168 80 54 40 33 12

106

78

646

Prosecno vreme

646/106

6.09434

Index zahvata

1/prosecno vreme

0.164087

(

)

(

(

)

(

(

)

(

) ) )

8

Vidljivo je da se S menja sa 15 na 80 %, zavisno o vremenu τ. Uz dovoljno vremena svaki će se sistemdovesti u ispravno stanje (ovateorija nije interesantna za brod).

Terotehnologija i automatizacija Svrha terotehnologije je minimizacija indirektnih i direktnih troškova održavanja. Mašine greše manje nego čovek i njihovo uvođenje smanjuje troškove održavanja. Sposobnost održavanja je na automatizovanom brodu mnogo veća: –nema permanentnog nadzora (stražarenja), mogućnost slanja alarma na daljinu, –više vremena za održavanje, –potrebno manje posade. Načini održavanja broda 

Održavanje broda oslanjajući se na kopnene radionice uz minimalnu posadu. Za vreme dokovanja broda obavljaju se sve popravke (danas je dokovanje svake 2,5 godine što je retko). Ako nema posade za održavanje nema ni zahvata održavanja, govorimo o pouzdanosti bez zahvata održavanja, a ona je manja od pouzdanosti uz zahvate održavanja.



Održavanje broda vlastitim snagama uz maksimalnu posadu, prekobrojna i besposlena posada izaziva povećane troškove, smanjenu produktivnost i konkurentnost na tržištu.



Održavanje broda vlastitim snagama uz optimalnu posadu. Ovo je najbolji način, ali je potrebno pre toga izvršiti proračun fonda radnih sati.

Pristupi održavanju Pristup održavanju sa stanovišta pouzdanosti je u potpunosti sprečiti kvarove i njihove posledice, bez obzira na visinu troškova. Pristup sa stajališta terotehnologije je minimizovati troškove održavanja, tolerisati određene kvarove, ali samo ako ne ugrožavaju funkcionisanje sistema i samo u odredjenom vremenskom intervalu, tj vršiti optimizaciju troškova odžavanja. Održavanje prema vremenu popravke u odnosu na napredovanje kvara: 

Korektivno održavanje,



Preventivno održavanje:  

preventivno plansko održavanje, preventivno održavanje prema stanju. 9

Korektivno održavanje je takav oblik održavanja koji se obavlja prema načelu kvarpopravka. Najčešće je hitnog karaktera i otklanja samo kvar koji sprečava nastavak proizvodnje. Drugi kvarovi koji prate osnovni kvar, a koji ne utiču na nastavak proizvodnje otkloniće se kasnije - za vreme mirovanja sistema. Preventivno održavanje - sprečava se kvar pravovremenom zamjenom komponenti, svaka se komponenta sistema menja neposredno pre nego dostigne korisni vek trajanja komponente TW (od završetka perioda uhodavanja do zakazivanja prve komponente zbog dotrajalosti u populaciji istorodnih - TW je otprilike 60% od M), tj. pre nego nastupi period dotrajalosti. Učestanost zahvata održavanja je velika. Preventivno plansko održavanje je takav oblik održavanja kojim se sprečava nastanak kvara. Ovim se održavanjem unapred planiraju popravci sistema, uređaja i postrojenja prema veku trajanja pojedinih delova. Svi delovi sistema kojima ističe radni vek zamjenjuju se novim bez obzira što nesu pokvareni. Na ovaj način sprečavaju se iznenadni kvarovi i iznenadni prekidip roizvodnje. Preventivno održavanje prema stanju oblik je preventivnog održavanja kojim se neprekidno nadziru pojedini parametri stanja sistema poput buke, temperature, vibracija, pritiska, viskoznosti i sl, a interveniše se samo kad neki od navedenih parametara poprimi alarmantnu vrednost. Održavanje prema stanju ne isključuje potrebu preventivnog planskog održavanja nego ga samo dopunjuje.

Planiranje zahvata održavanja Planiranje zahvata održavanja broda i njegovih sistema bitan je uslov za njegovu eksplotaciju. Da bi se mogla planirati aktivnost u vezi sa zahvatima održavanja, treba prvo napraviti detaljni i tačan popis i opis svih brodskih uređaja i mehanizam akoji zahtevaju održavanje. Svaka se novogradnja danas s takvim popisom i opisom već isporučuje. Kad je jednom već izrađen verodostojan popis i opis brodskih uređaja, onda njegovu verodostojnost treba održavati tokom celog veka eksplotacije broda. To znači da treba zabeležiti svaku promenu koja se u pogledu karakteristika brodskih uređaja dogodi tokom eksplotacije broda (uređaj zamenjen novim istog tipa i proizvođača, drugim tipom i sl.). Planiranje zahvata održavanja započinje konsultacijom knjige upustava proizvođača za svaki pojedini uređaj, da bi se utvrdio prosečni interval planiranog zahvata “mp”. Ako je uređaj sa rezervom, treba proceniti njegov indeks kvarova 'λ' i izračunati prosečno vreme između kvarova 'mT' za preporučeni interval 'mp'. Ako je 'mT' realno i prihvatljivo, onda je 'mp' iz upustava proizvođača podatak na koji se pri planiranju ne sme zaboraviti. Ako 'mT' odstupa od realnog ili prihvatljivog, onda se mora od proizvođača preporučeno 'mP' skratiti ili produžiti. Sledeći korak je utvrditi uslove eksplotacije broda - oceniti godišnje vreme broda u plovidbi i u mirovanju. Trebalo bi još utvrditi i zone plovidbe, boravak u lukama i na sidrištima i sl. Kad su ustanovljeni uslovi eksplotacije broda, planer će izračunati planirani indeks zahvata 'λp' i početi oblikovati prvu verziju plana održavanja. 10

Za uređaje za koje su pogonski sati u godini krajnje neizvesni, a zasigurno ne premašuju 'mp', ali i za sve uređaje koji su jednako podložni kvarovima radili ili ne radili, ili čak više ako nisu u pogonu, 'λp' se neće određivati prema pogonskim satima, već prema kalendarskom roku. Ima uređaja gde se zahvat održavanja odvija postupno po delovima. To se naročito odnosi na pogonski motor Kad je utvrđeno 'λp' za svaki uređaj koji treba održavati, mora se za svaki zahvat odrediti prosečni rad planiranog zahvata 'Øp', bilo iz upustava proizvođača uređaja ili iz vlastitog iskustva, kako bi se na osnovi jednačine moći održavanja izvršila optimizacija posade. Treba naglasiti da prosečni rad planiranog zahvata 'Øp' za pojedini uređaj ne mora biti jednak za celi životni vek eksplotacije broda. Mogu se alternativno planirati zahvati većeg ili manjeg opsega, ako to terotehnološki proces omogućava ili zahteva, a i sa starenjem uređaja za očekivati je da će se 'Øp' povećati. Kod petogodišnjeg plana zahvata održavanja izrađuje se obično plan za prve dve godine, od kojih je samo plan za prvu važeći, a plan za sledeću čeka korekcije iz prethodne godine iskorištavanja. Proces izrade plana zahvata i održavanja za prvu godinu iskorištavanja broda tekao bi: ono što je prethodno bilo raspoređeno po uređajima, sad se raspoređuje po mesecima u godini. Najjednostavnije je premeštati zahvate koji se planiraju prema kalendarskom roku. Oni se obavljaju jednom u godini ili jednom u pola godine i sl, što znači da su u pogledu trenutka zahvata vrlo elastični. Ako se to pokaže nedovoljnim, onda treba pristupiti pomeranju zahvata utvrđenih na osnovu sati rada uređaja. Tek kad je tako izbalansiran, godišnji plan zahvata održavanja može postati operativan. Takav se onda naziva „Okvirnim planom“ („Master Plan“). Okvirni plan održavanja zapravo je, dakle, godišnji raspored zahvata održavanja kojim se planski i organizacijski reguliše terotehnološki proces na brodu. Nakon toga se razrađuje mesečni plan zahvata. Mesečni opseg zahvata raspoređuje se na nedeljne i dnevne zahvate, pri čemu se teži dnevnom ujednačavanju opterećenja brodskog osoblja. Posebno se to odnosi na zahvate koji se moraju obaviti u luci, kad je uvek u pitanju i granični kriterijum upotrebljivosti. Zbog toga je za zahvate u lukama razumno planirati produženo radno vreme i/ili rad u smenama. Usklađivanje opsega zahvata održavanja i dnevnog fonda raspoloživih radnih sati brodskog osoblja zahteva solidno terotehnološko znanje i organizacijsko iskustvo i veštinu. Postoji više komplementarnih programa kojima se realizacija terotehnološkog procesa na brodu olakšava i unapređuje. Tako svaki pojedini zahvat na uređaju može biti detaljno opisan, sa šemom uređaja, sa redosledom rasklapanja i ponovnog sklapanja, s popisom potrebnog alata i zaštitnih sredstava, s naznačenim optimalnim brojem izvršilaca i prosečnim potrebnim radom na zahvatu, s popisom i količinama sredstava nužnim za čišćenje i podmazivanje te sa pretpostavljenim rezervnim delovima potrebnima za uspešno finiširanje zahvata. Sve je to upisano u posebnom kartonu, obično plastificiranom, koji rukovodilac zajedno sa svojim timom proučava pre početka zahvata. To je „Karton upustava za zahvat“ (Job Information Card ili Job Sheet). 11

Organizacija službe održavanja Služba održavanja može biti organizovana kao: 1. centralno održavanje, 2. pojedinačno održavanje, 3. kombinovano održavanje, 4. održavanje povjereno spoljnim saradnicima(kooperantima). Centralno održavanje je organizacijski oblik službe održavanja kod kojega postoji samo jedna radna jedinica službe održavanja. Vreme rešavanja kvarova vrlo brzo i kvalitetno. Radna sredstva za otklanjanje kvarova su dobro iskorištena i dobro je upravljanje zalihama rezervnih delova. Zbog loše povezanosti s proizvodnim odeljenjima i slabog praćenja sredstava za rad centralno održavanje slabo reaguje na iznenadne kvarove što uzrokuje nepotrebne zastoje u proizvodnji. Pojedinačno održavanje je organizacijski oblik službe održavanja kod kojeg svako proizvodno odeljenje ima svoju jedinicu održavanja. Praćenje stanja sredstava za rad je odlično, kao i reagovanje na iznenadne kvarove, ali ovakve jedinice održavanja zbog nedostatka dovoljnog broja stručnjaka nisu u stanju rešiti sve kvarove, pa je potrebno angažovati spoljne stručnjake -poskupljuje održavanje i ukupnu proizvodnju. Kombinovano održavanje objedinjuje prednosti centralnog i pojedinačnog održavanja. Proizvodna odeljenja imaju svoje radionice održavanja s minimalnim brojem zaposlenih koji vrlo brzo reaguju na iznenadne kvarove i koji dobro poznaju stanje sistema, njihovih sklopova i delova. U slučaju nastanka kvarova koji oni nisu u stanju rešiti ili kad se radi o velikom opsegu poslova održavanja pozivaju se stručnjaci iz centralnog održavanja. Kooperativno održavanje je oblik službe održavanja u kojemu se održavanje radnih sredstava poverava specijalizovanim radnim organizacijama i to u potpunosti ili delimično. Ovakvoj organizaciji održavanja pristupa se uvek kad:  u radnoj organizaciji nema potrebnih kadrova,  kad je RO premala za organizovanje službe održavanja,  kad je niža cena spoljašnih saradnika,  kad se na ovaj način postiže veća efikasnost održavanja i sl.

Aktivnosti službe održavanja Radovi koji se obavljaju nad radnim sredstvima radi njihovog održavanja u proizvodnom stanju jesu: 1. Popravljanje iznenadnih kvarova. 2. Preventivni pregledi, čišćenje i podmazivanje. 3. Pronalaženje i otklanjanje slabih tačaka. 4. Kontrolni pregledi. 5. Planske popravke (male, srednje i velike).

12

Svi radovi osim popravki iznenadnih kvarova obavljaju se prema godišnjim i višegodišnjim planovima održavanja. Planiranje održavanja strojeva i postrojenja Za izradu godišnjeg plana održavanja neophodno je imati: 1. Opise korišćenja svih strojeva. 2. Podatke o funkcionisanju i upravljanju. 3. Upustva za podešavanje i održavanje. 4. Upustva za podmazivanje. 5. Ispitne karte strojeva. 6. Strojne karte sa upisanim podacima o obavljenim popravkama. 7. Podatke o načinu transporta. 8. Podatke o načinu izdvajanja stroja iz proizvodnje (konzerviranje). 9. Podatke o rezervnim djelovima. 10. Podatke o priboru. 11. Druge podatke koji su bitni za funkcionisanje i popravljanje strojeva. 12. Norme za obavljanje pojedinih poslova u održavanju.

Preventivni pregledi

Preventivni pregledi:  služe za utvrđivanje stanja pojedinih delova sistema.  obavljaju se prema godišnjem planu održavanja.  svi obavljeni poslovi upisuju se u plan i evidenciju ciklusa održavanja. Ovim se pregledima vizualno ili mjerenjem pojedinih parametara (pritisak, temperatura...) ili geometrijskih veličina, donosi zaključak o stanju sistema ili njegovih pojedinih delova. Na temelju ovih zaključaka mogu se predvideti i otkloniti kvarovi pre nego što nastanu. Za vreme preventivnog pregleda podešavaju se vazdušnosti između kliznih delova, spojke, kočnice i sigurnosne naprave, sistem se čisti i podmazuje, kontroliše se i doliva ulje, otklanjaju se manji kvarovi. Traženje i otklanjanje slabih mesta   

odnosi se uglavnom na nove sisteme, vezana su uz loša konstrukcijska rešenja ili uz pogrešan izbor materijala ili pak ne odgovaraju okolini ili uslovima proizvodnje, otklanjanjem slabih mesta na sistemu sprečava se ponavljanje uviek jednih te istih kvarova.

13

Kontrolni pregledi   

služe za utvrđivanje tehničke ispravnosti radnih sredstava, obavljaju ih stručni organi vlasti (inspektori) ili specijalizovane firme prema zakonskim propisima, kontrolnim pregledima podležu: transportna sredstva, plinske instalacije, vatrogasni aparati, električni uredjaji itd.

Male popravke   

izvode se u sklopu preventivnog održavanja, prema godišnjem planu održavanja, otklanjaju se kvarovi pojedinih sklopova koji su izloženi jačem trošenju i obavljaju se svi poslovi preventivnog pregleda, svi obavljeni poslovi upisuju se u plan i evidenciju ciklusa održavanja.

Srednje popravke  

spadaju u preventivna održavanja. obuhvataju sve poslove čišćenja, podmazivanja, preventivnog pregleda, malih popravki i sve druge poslove predviđene godišnjim planom održavanja

Za vrijeme srednjih popravki sistem se ne rastavlja ceo nego samo njegovi pojedini sklopovi, a svi obavljeni poslovi upisuju se u evidenciju popravki. Velike popravke   

nazivaju se još i generalni remont ili generalka. nakon generalnog remonta sistem se smatra potpuno novim, a u mnogo čemu je i bolji od novog. isplativost velikog popravki je pod znakom pitanja s obzirom na mogućnosti sistema, napredak tehnologije i cenu novih sistema - pre remonta uviek treba napraviti kalkulaciju troškova.

Remont uključuje:          

rastavljanje sistema na sastavne delove, čišćenje i pranje svih delova, utvrđivanje stepena oštećenja pojedinih delova, popravku delova, zamenu dotrajalih delova, popravljanje kućišta sistema, sastavljanje i ispitivanje sklopova, sastavljanje i ispitivanje sistema, opremanje sistema potrebnim tablicama i predaju sistema proizvodnji.

14