PRIVREDNA DRUŠTVA
DRUŠTVA LICA
Oblici privrednih društava
Ortačko društvo
Komanditno društvo
DRUŠTVA KAPITALA Društvo s ograničenom odgovornošću
Akcionarsko društvo
Pojam
Privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.
Osnovni izvor prava
Zakon o privrednim društvima
Oznaka u poslovnom imenu Cilj osnovanja
o.d.
Lukr Lukrat ativ ivni ni-s -sti tica canj njee dobit dobitii
Lukr Lukrat ativ ivni ni-s -sti tica canj njee dobit dobitii
Lukr Lukrat ativ ivni ni-s -sti tica canj njee dobit dobitii
Lukr Lukrat ativ ivni ni-s -sti tica canj njee dobit dobitii
Odgovornost društva
Celokupnom svojom imovinom
Celokupnom svojom imovinom
Celokupnom svojom imovinom
Celokupnom svojom imovinom
Odgovornost osnivača za obaveze društva Osnivači akt
Solidarno, celokupnom svojom imovinom
Komplementari kao i ortaci-solidarno, komanditori do visine ugovorenog uloga Ugovor o osnivanju
Do visine ugovorenog uloga
Do visine ugovorenog uloga
Osnivački ulog
Novac, stvari, prava, izvršeni rad i usluge, budući rad i usluge
Novac, stvari, prava, izvršeni rad i usluge.
1.Ugovor o osnivanju 2.Odluka o osnivanju Novac, stvari, prava, izvršeni rad i usluge.
1.Ugovor o osnivanju 2.Odluka o osnivanju Novac, stvari, prava. Izvršeni rad i usluge samo kod zatvorenog.
Minimalni novčani Nema propisanog cenzusa deo osnovnog kapitala Ulažu uloge jednake Vrednost uloga
Nema propisanog cenzusa
500 evra
Otvoreno 25.000 evra, zatvoreno 10.000 evra
vrednosti.
Može nejednake vrednosti.
Može nejednake vrednosti.
Može nejednake vrednosti.
Vrednost udela
U skladu sa ulogom
U skladu sa ulogom
U skladu sa ulogom
U skladu sa ulogom
ili
od
Ugovor o osnivanju
Privredno društvo koje Privredno društvo koje Privredno društvo koje osnivaju dva ili više osniva jedno ili više osniva jedno ili više fizičkih i/ili pravnih lica u pravnih i/ili fizičkih lica u pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu ortaka društva svojstvu članova društva svojstvu akcionara radi radi obavljanja određene radi obavljanja određene obavljanja određene delatnosti pod delatnosti pod delatnosti pod zajedničkim poslovnim zajedničkim poslovnim zajedničkim poslovnim imenom, od kojih imenom. imenom, čiji je osnovni najmanje jedno lice kapital utvrđen i podeljen odgovara neograničeno za na akcije. njegove obaveze (komplementar), (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor) Zakon o privrednim Zakon o privrednim 1. Zakon o privrednim društvima društvima društvima 2. Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata k.d. ili kd d.o.o. ili doo a.d. ili ad
Učešće u dobiti ili gubitku
Sraz Srazme mern rnoo visi visini ni ulož uložen enog og
Sraz Srazme mern rnoo visi visini ni uloženog
Srazmerno visini uloženog
Srazmerno visini uloženog
Zastupanje društva
Ortaci
Komplementari
Direktor ili članovi upravnog odbora
Direktor, predsednik upravnog odbora (zatvoreno), generalni direktor (otvoreno)
Minimalan broj osnivača/članova Maksimalan broj
d va
d va
jedan
jedan
Organi upravljanja
Nije ograničen Upravljaju ortaci
Nije ograničen Upravljaju komplementari
Organi nadzora Prenosivost udela/akcija trećem licu
pedeset
Zatvoreno sto akcionara, Otvoreno nije ograničeno. Skupština. Skupština. Direktor ili upravni odbor Direktor ili upravni odbor. Izvršni odbor. Generalni direktor Proces upravljanja otvorenim ad administrira Sekretar Interni revizor ili odbor revizora
Uz sagl saglasn asnost ost ostali ostalihh ortak ortakaa
Komple Komplemen mentar tarima ima treba treba saglasnost i komplementara komplementara i komanditora, za komanditore nema ograničenja
Nadzorni odbor. interni revizor ili odbor revizora
Pravo preče kupovine ima Kod zatvorenog pravo društvo i ostali članovi preče kupovine ima društva društvo i ostali članovi, kod otvorenog nema ograničenja
NAPOMENE: 1. Podaci uneti u tabelu su u skladu sa, u ovom momentu važećim, Zakonom o privrednim društvima. Trebalo bi da studentima budu od pomoći prilikom savladavanja gradiva Poslovnog prava, s obzirom na činjenicu da udžbenik sadrži rešenja prethodnog zakona (Zakon o preduzećima ). 2. Treba imati u vidu da Statut, za razliku od rešenja prethodno važećeg Zakona o preduzećima, više nije obavezan akt za društvo s ograničenom odgovornošću. To društvo može (nije obavezan), uz Akt o osnivanju imati i Ugovor članova društva kojim se uređuje poslovanje i upravljanje društvom. Akcionarsko društvo može, uz Akt o osnivanju imati Statut kojim se uređuje upravljanje i poslovođenje.
ODABRANA PITANJA I ODGOVORI Ova pitanja i odgovori predstavljaju dopunsko, pomoćno sredstvo za studente BBA u cilju boljeg razumevanje materije poslovnog prava i radi efikasnije pripreme za polaganje pismenog testa i usmenog ispita.
P. U čije ime ime i za čiji čiji račun račun zastupnik zastupnik privrednog privrednog društva društva preuzima preuzima obaveze? obaveze? O. U ime i za za račun račun privred privrednog nog društ društva. va. P. U kom zakonu je precizi precizirano rano ko zastupa privredno privredno društvo? društvo? O. U Zakonu Zakonu o privredn privrednim im društv društvima ima.. P. Da li privredno društvo može da odbije da prizna pravni posao, koji je u njegovo ime i za njegov račun, zaključio njegov legalni zastupnik u okviru svojih ovlašćenja? O. N e . P. Da li privredno društvo obavezuje pravni posao koji legalni zastupnik zaključi izvan okvira svog ovlašćenja? O. D a P. Da li privredno društvo može da traži od svog zastupnika koji zaključi posao izvan okvira svog ovlašćenja naknadu za prouzrokovanu štetu? O. D a P. Koje ograničenje ovlašćenja zastupnika, upisano u Registar onemogućava savesno treće lice da zaključi punovažan pravni posao, sa zastupnikom, koji postupi mimo ograničenja O. Predviđeno zajedničko zastupanje-više registrovanih zastupnika. P. Koje pojave i društvene odnose obuhvata poslovno pravo kao grana prava? O. Statusno pravo privrednih subjekata, odnose privrednog subjekata sa državom i drugim privrednim subjektima, pravo industrijske svojine, bankarske i berzanske poslove i dr. P. Koji državni akti čine izvore poslovnog prava? O. Ustav, zakon, podzakonski akt. P. Koji zakon kod nas uređuje status privrednih društava? O. Zakon o privrednim društvima. P. Kojim bazičnim zakonom je uređeno međusobno poslovanje privrednih subjekata? O. Zakonom o obligacionim odnosima. P. Koji su izvori izvori poslovnog poslovnog prava prava nedržavno nedržavnogg karaktera? karaktera? O. Opšti Opšti akti akti privred privrednog nog društv društvaa (osniva (osnivački čki akt, ugovor ugovor članova članova,, statut statut... ...), ), uzanse, uzanse, opšti uslovi poslovanja, tipski ugovori...
P. Da lili je sudska sudska praksa praksa izvor izvor poslo poslovnog vnog prava prava O. N e . P. Kakv Kakv cilj cilj u poslovanj poslovanjuu ima privred privredno no društvo društvo?? O. Lukrat Lukrativn ivni-st i-stica icanje nje dobiti. dobiti. P. Da lili pravno pravno lice lice može može da posluje posluje u vidu vidu preduzet preduzetnika? nika? O. N e . P. Koja četiri četiri oblika oblika privredni privrednihh društava predviđa predviđa zakon o privredni privrednim m društvima? društvima? O. Ortačk Ortačkoo društvo društvo,, kom komandi anditno tno društvo, društvo, društvo društvo s ogranič ograničeno enom m odgovor odgovornošć nošćuu i akcionarsko društvo. P. Da li privredno privredno društvo društvo može da bude nosila nosilacc prava i obaveza? obaveza? O. Da. Privredno Privredno društvo društvo je je subjekt subjekt prava-pravno prava-pravno lice. P. Kojim momentom momentom privredno privredno društvo stiče to svojstvo svojstvo O. Momentom Momentom upisa upisa u regista registarr privrednih privrednih društava društava P. Kako Kako pravna pravna lica lica iskaz iskazuju uju svoj svojuu volju? volju? O. Preko Preko svoj svojih ih orga organa na.. P. Koje privredne privredne delatnost delatnostii može obavljati obavljati privredno privredno društvo? društvo? O. Samo Samo one za koje koje je je registr registrovan ovano. o. P. Koje Koje atribut atributee ima svako svako privr privredno edno društ društvo? vo? O. Poslovno Poslovno ime, sedište, sedište, delatnost, delatnost, skraćenu skraćenu oznaka oznaka za oblik društva društva (od, kd, doo, ad). P. Da lili je preduze preduzetni tnikk pravno pravno lice? lice? O . N e. P. Koja privredna privredna društva društva spadaju spadaju u kategorij kategorijuu društva društva lica? lica? O. Ortačk Ortačkoo društvo društvo i komanditn komanditnoo društvo. društvo. P. Kako se zove račun račun u banci banci preko preko koga posluje posluje privredno privredno društvo? društvo? O. Teku Tekući ći rač račun un.. P. Koja privredna privredna društva društva spadaju spadaju u društva kapitala? kapitala? O. Društvo s ograničenom ograničenom odgovornošć odgovornošćuu i akcionarsko akcionarsko društvo. društvo. P. Da lili se privredno privredno društvo društvo može može osnovati osnovati na određeno određeno vreme? vreme? O. D a . P. Koji oblik privrednog privrednog društva društva može može osnovati osnovati jedan osnivač? osnivač? O. Društvo s ograničenom ograničenom odgovornošć odgovornošćuu i akcionarsko akcionarsko društvo. društvo.
P. Da li pravna i fizička lica mogu po našem zakonu osnivati sve oblike privrednih društava? O. Da. P. Kojim pravnim aktom se osniva privredno društvo? O. Osnivačkim aktom. P. Koje dve forme može da ima osnivački akt? O. Formu ugovora ili formu odluke (jedan osnivač). P. Kada se ispune uslovi za osnivanje privrednog društva kome se podnosi prijava za upis privrednog društva? O. Posebnom registru u koji se upisuju privredna društava. P. Unošenjem objekata, na kojima imaju pravo svojine, u vidu uloga u privredno društvo, šta stiče ulagač. O. Stiče «svojinu nad privrednim društvom»-pravo na udeo (akcije) u privrednom društvu srazmerno visini uloženog. P. Koja vrsta normi u Zaku o privrednim društvima se mora poštovati i ne može se menjati? O. Imperativne norme. P. Ko stiče prava i preuzima obaveze u ime i za račun privrednog društva? O. Njegov zastupnik. P. Da li privredno društvo obavezuje i posao koji zastupnik zaključi i izvan svojih ovlašćenja? O. Da, kada je lice koje je zaključilo posao sa zastupnikom savesno (nije znalo da zastupnik prekoračuje ovlašćenja). P. Koje registrovano ograničenje zastupnika, ipak sprečava treće savesno lice da održi zaključeni posao na snazi, ako nije ispoštovano? O. Kada je predviđeno zajedničko zastupanje-više registrovanih zastupnika. P. Da li privredno društvo obavezuje posao koji zastupnik zaključi izvan njegove registrovane delatnosti? O. Da, kada je lice koje je zaključilo posao sa zastupnikom savesno (nije znalo da prekoračuje ovlašćenja). P. Ako je zastupnik privrednog društva bio obavezan da prilikom zaključenja pravnog posla vrednijeg od 5.000 evra traži saglasnost upravnog odbora, da li privredno društvo obavezuje pravni posao vredan 10.000 evra, koji je zaključio zastupnik?
O. Da. Uz pretpostavku da lice koje je sa zastupnikom zaključilo ugovor nije znalo za postojanje ograničenja (savesno treće lice). Nesavesnost trećeg lica se ne podrazumeva već je mora dokazati privredno društvo (teret dokazivanja je na društvu). P. Na osnovu kog pravnog akta može da se zasnuje zastupnički odnos? O. Zakon, pravni akt privrednog društva, punomoćje, akt državnog organa. P. Kako se naziva najšire punomoćje koje privredno društvo može da izda? O. Prokura. P. Koji poslovi nisu obuhvaćeni ovlašćenjem koje daje prokura? O. Promet nepokretnosti i opterećenje nepokretnosti. P. Uz potpis lica koje je upisano u prokuri šta mora da stoji? O. Mora se staviti «pp» P. Da li se prokura može dati pravnom licu? O. Ne. P. Da li se prokura može preneti na drugo lice? O. Ne. P. Da li se punomoćje može opozvati u svako doba? O. Da. P. Da li pravna lica mogu da osnuju komanditno društvo? O. Da. P. Kako se zovu dve kategorije lica koja osnivaju komanditno društvo? O. Komplementari i komanditori. P. Ko od njih odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze društva? O. Komplenetari. P. Kakvu formu ima osnivački akt komanditnog društva? O. Uvek formu ugovora jer ovo privredno društvo mora da ima najmanje po jednog komanditora i komplementara. P. Koju oznaku sadrži poslovno ime kod komanditnog društva? O. kd P. Da li je zakonom određen minimalni novčani ulog kod komanditnog društva? O. Ne. P. Da li izvršeni rad može da bude ulog u komanditno društvo? O. Da.
P. Da li komanditor može da vodi poslove društva O. Ne. P. U kom slučaju komanditor odgovara celokupnom svojom imovinom za obeveze društva? O. U slučaju kada je njegovo ime, uz njegovu saglasnost, uneto u poslovno ime društva. P. Ko zastupa komanditno društvo? O. Komplementari. P. Šta se dešava kad iz komanditnog društva istupe svi komanditori? O. Postaje ortačko društvo. P. Šta se dešava kada istupe svi komplementari? O. Ima rok od tri meseca da predje u doo (promeni oblik iz kd u doo). P. Da li komplementar može svoj udeo preneti slobodno na treće lice? O. Ne. Potrebna mu je saglasnost svih komplementara i komanditora. P. Da li je ortačko društvo pravno lice? O. Da. P. Da li ortačko društvo mogu osnovati pravna lica? O. Da. P. Da li ortačko društvo može osnovati samo jedno lice? O. Ne. P. Da li se ugovor ortaka obavezno prilaže uz prijavu registru za registraciju ortačkog društva? O. Ne. P. Da li je zakonom određen minimalni novčani ulog kod komanditnog društva? O. Ne. P. Koje je opšte zakonsko pravilo po pitanju visine uloga ortaka O. Ulozi su jednake vrednosti P. Kakva se saglasnost traži za prijem novog ortaka u društvo? O. Saglasnost svih ortaka. P. Ko zastupa ortačko društvo? O. Svaki ortak, ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno.
P. Da li lice koje stekne svojstvo ortaka automatski preuzima sve do tada nastale obaveze ili samo one koje nastanu od tog trenutka? O. Ortak automatski preuzima sve do tada nastale obaveze. P. Kako odgovaraju ortaci za obaveze ortačkog društva? O. Solidarno sa društvom celokupnom svojom imovinom. P. Da li je to imperativno pravilo ili se u konkretnom poslu može i drugačije ugovoriti? O. Može se i drugačije ugovoriti. P. Kako se u ortačkom društvu deli dobit? O. Na jednake delove. P. Kakvo je učešće ortaka u gubicima? O. Jednako. P. Da li može ortak bez ograničenja preneti trećem licu svoj udeo? O. Ne. Pravo preče kupovine ima društvo, a potom svi ortaci. P. Kojim zakonom je regulisano osnivanje društva ograničene odgovornosti? O. Zakonom o privrednim društvima. P. Kojom skraćenom oznakom kao deo poslovnog imena se označava ovo društvo? O. d.o.o. ili doo. P. Da li društvo s ograničenom odgovornošću može da osnuje jedno lice? O. Da. To je jednočlano privredno društvo. P. Da li je ugovor članova društva obavezan akt za registraciju privrednog društva? O. Ne. Obavezan je samo akt o osnivanju (ugovor ili odluka). P. Kako odgovara društvo s ograničenom odgovornošću za svoje obaveze? O. Celokupnom svojom imovinom. P. Da li i osnivači, odnosno članovi društva ograničene odgovornosti odgovaraju za obaveze društva celokupnom svojom imovinom? O. Ne. Osim kada dodje do situacije probijanja pravne ličnosti (zloupotreba privrednog društva za lične ciljeve) P. Da li izvršeni rad i usluge mogu biti ulog u društvo s ograničenom odgovornošću? O. Da. P. Da li ulozi osnivača i članova moraju da budu jednake vrednosti? O. Ne. P. Da li je zakonom određen minimalni osnivački ulog u novcu za doo? O. Da. Iznosi 500 evra
P. Da li se osnivački ulog u novcu može platiti u dve rate? O. Da. 50% prilikom osnivanja, a ostatak u roku od 2 godine. P. Da li jedan član društva može da ima više udela? O. Ne. Jedan član ima samo jedan udeo. P. Šta je sticanje sopstvenog udela? O. Situacija u kojoj privredno društvo stiče udeo svog člana. P. Kako članovi doo učestvuju u dobiti i gubicima? O. Srazmerno svojim udelima, ako u osnivačkom aktu nije drugačije određeno. P. Da li član doo može slobodno da proda svoj udeo trećem licu? O. Ne. Mora da ponudi prvo društvu, a potom svim ostalim članovima (pravo preče kupovine) P. Kako se zove organ doo koji predstavlja vlasnike kapitala? O. Skupština P. Koji organ bira skupština doo radi vođenja poslova društva. O. Direktora ili upravni odbor. P. Da li osnivač doo može kad god hoce da uzme automobil koji je uneo u privredno društvo kao ulog? O. Ne. Stvar uneta kao ulog vlasništvo je privrednog društva. Osnivaču pripada udeo u visini vrednosti uloga. P. Kada član društva iz neopravdanih razloga istupi iz doo, kakva pravna posledica nastupa? O. Društvo mu ne isplaćuje vrednost udela i može od njega da zahteva naknadu štete. P. Koji su opravdani razlozi da član doo istupi iz društva i traži od društva da mu isplati tržišnu vrednost uloga i naknadu štete? O. Na primer kada ga onemogućavaju u vršenju prava ili mu na drugi način prouzrokuju šteteu. P. Koji organ u doo saziva skupštinu? O. Direktor ili upravni odbor. P. Gde se održava skupština doo ? O. U sedištu doo. P. Ko zastupa doo? O. Direktor, predsednik i članovi upravnog odbora.
P. Koji organi mogu da vrše funkciju nadzora u doo O. Interni revizor ili revizor. P. Koliko maksimalno osnivača može da osnuje doo? O. 50 osnivača P. Šta ako broj članova poraste iznad 50? O. Mora da se promeni forma društva (najčešće prelazi u zatvoreno akcionarsko društvo, ali ne može više od 100 članova). P. Kod kog privrednog društva je osnovni kapital podeljen na akcije? O. Kod akcionarskog društva. P. Šta akcionarsko društvo daje ulagaču kao protivvrednost za ulog? O. Akcije društva. P. Koja dva tipa akcionarskog drušva postoje? O. Otvoreno i zatvoreno. P. Kojom skraćenom oznakom kao deo poslovnog imena se označava akcionarsko društvo? O. a.d. ili ad. P. Koliko maksimalno osnivača može da osnuje zatvoreno ad? O. 100. P. Koje ad upisuje akcije javnom ponudom? O. Samo otvoreno ad. P. Koliki je minimalni novčani deo osnivačkog uloga za zatvoreno ad O. 10.000 evra P. Koliki je minimalni novčani deo osnivačkog uloga za otvoreno ad O. 25.000 evra. P. Koja su dva zakona primarna za osnivanje i poslovanje akcionarskog društva? O. Zakon o privrednim društvima i Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. P. Da li se može ograničiti prenos akcija kod otvorenog ad? O. Ne. Može samo kod zatvorenog ad. P. Kako se zove organ nadležan za odobravanje emisije (izdavanje) akcija javnom ponudom? O. Komisija za hartije od vrednosti.
P. Koje su dve osnovne vrste akcija? O. Redovne (obične) i prioritetne (privilegovane). P. Koje akcije po pravilu daju pravo glasa? O. Redovne. P. Koje organe obavezno ima otvoreno ad? O. Skupštinu, upravni odbor, generalnog direktora, izvršni odbor, sekretara i organ nadzora (interni revizor, revizor, nadzorni odbor). P. Koja su osnovna imovinska prava akcionara? O. Pravo na dividendu, deo likvidacione mase i pravo raspolaganja akcijama. P. Koja vrsta akcija donosi prvenstvo u isplati dividende i naplati iz likvidacione mase? O. Prioritetne. P. Da li prioritetne akcije daju pravo glasa? O. Po pravilu ne. P. Koje pravilo se najčešće primenjuje po pitanju određivanja ko ima koliko glasova u skupštini ad? O. Osnovno pravilo je jedna akcija jedan glas. P. Šta označava pojam emitent? O. Označava privredno društvo koje emituje (izdaje) akcije. P. Da li akcionarsko društvo može da osnuje jedno lice? O. Da. To je jednočlano ad. P. Da li je po našem zakonu dopušteno izdavati akcije na donosioca? O. Ne. Akcije moraju da glase na ime. P. Kako se zove registar u koji se upisuju akcionari i akcije? O. Centralni registar. P. Koliko iznosi najniža nominalna vrednost jedne akcije? O. Oko 5 evra (zaokruženo na deljivo sa 10) P. Ko je predsednik izvršnog odbora u otvorenom ad? O. Generalni direktor. P. Da li zatvoreno akcionarsko društvo može da izdaje akcije javnim pozivom? O. Ne. To može da učini samo otvoreno ad, u zakonom predviđenoj proceduri. ODABRANA PITANJA I ODGOVORI (II)
NAPOMENA: Test se polaže 21.12.2005. god. i traje 45 min. Prvo polaže II grupa u terminu od 9h , a potom I grupa od 10h. Ova pitanja i odgovori predstavljaju dopunsko, pomoćno sredstvo za studente BBA u cilju boljeg razumevanje materije poslovnog prava i radi efikasnije pripreme za polaganje pismenog testa i usmenog ispita. Posebno su dobrodošle sugestije za otklanjanje nepreciznih formulacija ili grešaka koje su se eventualno potkrale.
P. Na koji način može prestati privredno društvo? O. Likvidacijom, stečajem, statusnom promenom. P. Pred kojim državnim organom se vodi postupak stečaja? O. Pred trgovinskim sudom (mesna nadležnost u skladu sa sedištem stečajnog dužnika). P. Kako se naziva postupak koji se vodi radi prestanka nesolventnog privrednog društva ? O. Postupak stečaja. Njegov smisao je da se spreči nastanak veće štete, zaustavljanjem procesa daljeg zaduživanja i da se sačuva postojeća imovina od umanjenja i postojeći poverioci namire iz onoga što ima i koliko ima, uz primenu mera koje unose red, sistematičnost i srazmeru. P. Kako se naziva postupak koji se vodi radi prestanka solventnog privrednog društva ? O. Postupak likvidacije. Taj postupak po pravilu sprovode vlasnici privrednog društva uz nadzor suda, jer društvo ima dovoljno imovine za namirenje poverilaca. Ukoliko se otkrije da je privredno društvo nesolventno, biće pokrenut postupak stečaja. P. Koji zakon reguliše postupak stečaja? O. Zakon o stečajnom postupku. P. Kojim zakonom je regulisan postupak likvidacije privrednog društva? O. Zakonom o privrednim društvima. P. Koje su dve osnovne vrste stečaja? O. Individualni, koji se odnosi na fizčka lica i korporativni, koji se primenjuje kod prestanka pravnih lica. I jedan i drugi mogu biti voljni i nevoljni, gledano sa aspekta stečajnog dužnika (da li on sam želi postupak ili ga je neko drugi inicirao mimo njegove volje- poverioci na primer). P. Šta je postupak reorganizacije u stečajnom postupku? O. Postupak u kome na osnovu plana reorganizacije privrednog društva koji su prihvatili poverioci, prestaje stečajni postupak i privredno društvo nastavlja da radi, ali striktno u skladu sa uslovima preciziranim u prihvaćenom planu reorganizacije. P. Kako se naziva promena i kakve pravne posledice nastaju kada se dva privredna društva spoje u jedno?
O. Reč je o statusnoj promeni, pri kojoj ta dva privredna društva prestaju da postoje kao subjekti prava (brišu se iz registra), a sva njihova prava i dužnosti prelaze na novo privredno društvo koje nastaje i upisuje se u registar. P. Koji poverioci spadaju u kategoriju razlučnih poverilaca? O.Poverioci čije je pravo obezbeđeno zalogom-ručna zaloga, hipoteka. Imovina koja je na takav način obezbeđenja ne ulazi u osnovnu stečajnu masu, već se posebno vodi i tretira do okončanja namirenja tih poverilaca. P. Koji poverioci spadaju u kategoriju izlučnih poverilaca? O. To su poverioci koji imaju neku svoju stvar ili robu kod stečajnog dužnika i nakon pokretanja stečaja mogu da zahtevaju da im se ta stvar ili roba vrati. Stečajni dužnik je u obavezi da to i učini, dakle ne unosi se u stečajnu masu. Primer: neka mašina izlučnog poverioca je data privrednom društvu na korišćenje. Pokretanjem stečaja on zahteva da mu ona bude vraćena i vraća mu se. P. Da li direktor društva momentom otvaranja stečajnog postupka zadržava tu funkciju? O. Ne, ona mu prestaje. P. Kada je upisana hipoteka u korist banke, na nekoj nepokretnosti koja pripada privrednom društvu, po osnovu obezbeđenja ugovora o kreditu, koji je društvo sklopilo sa bankom, da li u slučaju da privredno društvo nije u stanju da vrati kredit, ta nepokretnost pripada banci? O. Ne. Nepokretnost će se prodati aktiviranjem efikasnog mehanizma hipotekarne zaštite, banka će dobiti sredstva koja joj pripadaju po osnovu ugovora, uvećana za troškove realizacije, a ostatak od vrednosti nepokretnosti pripada vlasniku, odnosno privrednom društvu. P. Koja su tri osnovna načela namirenja neprivilegovanih poverilaca? O. Kolektivna zaštita, ravnopravnost i srazmernost. P. Koja ključna pravna posledica nastaje po stečajnog dužnika generalnim izvršenjem na njegovoj imovini? O. Prestaje da postoji kao subjekt prava. P. Da li se samo postojeća nesposobnost plaćanja može uzeti kao razlog za pokretanje stečajnog postupka? O. Ne. Moguće je da kao osnov posluži i preteća nesposobnost plaćanja. Po Zakonu o stečajnom postupku ukoliko privredno društvo kasni sa plaćanjem 45 dana, konkretan poverilac može da pokrene stečajni postupak. Trideset dana opšte nesposobnosti plaćanja (nikome ne plati u tom roku) takođe je razlog za pokretanje stečajnog postupka.
P. Da li postoji poseban zakon kada je u pitanju stečaj banaka?
O. Da. Uz Zakon o stečajnom postupku, kao poseban zakon se koriste odredbe Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje i te odredbe imaju jaču snagu. P. Koja lica mogu da podnesu predlog za pokretanje stečajnog postupka? O. Najčešće će to učiniti poverioci privrednog društva, vlasnici, državni organi, banka. P. Koja je osnovna obaveza poverilaca nakon pokretanja stečajnog postupka? O. Poverioci su u obavezi da prijave svoja potraživanja, a ukoliko to ne učine u određenom roku gube pravo (prekluzija) da se u stečajnom postupku pojave kao poverioci. P. Da li je postupak stečaja hitan sudski postupak? O. Po odredbama Zakona o stečajnom postupku to je hitan postupak. P. Koji su organi stečajnog postupka? O. Stečajno veće, stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca. P. Ko je najčešći krivac za nesolventnost privrednog društva? O. Neuspešna uprava privrednog društva. Drugi faktor uticaja su okolnosti u konkretnoj privrednoj grani. Kao primer za ovo drugo može da posluži avio saobraćaj (rast cena goriva, manje putnika zbog terorizma i velika konkurencija koja obara cene avio karata). P. U zdravim ekonomijama stečaj ima pozitivne efekte. Koje? O. Podsticaj preduzetništvu, preusmeravanje resursa od neuspešnih ka uspešnim, umanjenje ekonomskih gubitaka, podsticaj investitorima i sl. Nije dobro kade se iz političkih razloga, najčešće očuvanja socijalnog mira, netržišnim merama čuvaju privredna društva od stečaja i tako posledice odlažu i šteta postaje veća. P. Kojim redosledom se iz stečajne mase namiruju poverioci sa neobezbeđenim potraživanjima? O. Prvo se izdvoje sredstva za troškove stečajnog postupka, pa neto minimalne zarade zaposlenih, javni prihodi i konačno od onoga što ostane svi ostali poverioci (kolektivno i ravnomerno-srazmerno svojim potraživanjima). P. Koje su najčešće predložene mere u planu reorganizacije privrednog društva u stečajnom postupku? O. Otpuštanje zaposlenih, prodaja imovine, davanje imovine u zakup, unutrašnja reorganizacija, oprost dugova, pretvaranje duga u akcije, statusna promena i sl. P. Koja pravna posledica po zaposlene nastupa momentom otvaranja stečaja nad privrednim društvom? O. Prestaje im radni odnos. P. U kom roku od pokretanja stečajnog postupka se mora podneti plan reorganizacije?
O. U roku od 90 dana. P. Sa koliko procenata u ukupnim potraživanjima moraju da učestvuju poverioci koji podnose plan reorganizacije? O. Najmanje sa 30% ukupnih potraživanja. P. Kakva pravna posledica pogađa tekući račun privrednog društva u stečaju? O. Račun se gasi, a otvara se novi. P. Šta se dešava sa potraživanjima momentom pokretanja stečajnog postupka? O. Sva dospevaju. P. Kada je privredno društvo u stečaju sta se dodaje uz poslovno ime? O. Dodaje se oznaka «u stečaju». P. Koji organ u postupku stečaja ima poziciju preduzetnika? O. Stečajni upravnik. To je lice koje ima licencu za obavljanje te vrste poslova, a status preduzetnika u stečajnom postupku ga stavlja u poziciju da odgovara celokupnom svojom imovinom za štetu koju namerno ili krajnjom nepažnjom nanese učesnicima u postupku. Za svoj rad ima pravo na nagradu. P. Šta se podrazumeva pod situacijom lančanog stečaja? O. To je situacija u kojoj privredno društvo koje ode u stečaj, povuče sa sobom i druge, po pravilu manje kompanije koje su svoje poslovanje u velikoj meri vezale za poslovanje tog privrednog društva. P. Koja institucija podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka banaka? O. Narodna banka Srbije. P. Do koje visine su osigurani novčani depoziti štediša u bankama i kod koga? O. Banke su u obavezi da te uloge osiguraju kod Agencije za osiguranje depozita i osiguranje pokriva sumu do 3.000 evra. Preko te vrednosti namiruje se u stečajnom postupku. P. Kako se naziva stanje u koje zapada lice koje ne izvrši svoju obavezu u dogovoreno vreme? O. Docnja. P. Kakva posledica po zakonu nastupa nakon što dužnik ne ispuni svoju novčanu obavezu na vreme? O. Počinje da teče zatezna kamata. P. Kakva je to situacija u kojoj imamo takozvani međunarodni stečaj? O. Reč je o stečajnom postupku u kome se poverioci ili imovina nalaze u više zemalja. S obzirom na proces globalizacije tržišta i poslovanja bez granica ovaj vrlo složen postupak
biće sve češći u praksi sudova. Takođe pažnju privlače i situacije u vezi imovine koja se nalazi u republikama bivše SFRJ. P. Da bi plan reorganizacije stečajnog dužnika bio prihvaćen i kao takav obavezan, za njega treba da glasaju poverioci koji imaju određeni minimalni procenat ukupnih potraživanja. Koliki je taj deo? O. Minimalno 70% ukupnih potraživanja. Prihvatanje plana obavezuje sve poverioce. P. Momentom pokretanja stečajnog postupka šta se dešava sa imovinom privrednog društva? O. Imovina postaje stečajna masa. P. Koji organ donosi Rešenje kojim se postupak stečaja okončava O. Stečajno veće (sastavljeno od troje sudija). P. Koje dve srodne grupe prava obuhvata pojam intelektualnih prava? O. Pravo industrijske svojine i autorsko pravo. P. Koji je osnovni cilj zaštite kod intelektualnih prava? O. Zaštititi duhovne tvorevine i obezbediti pravo tvorca (autora) na rezultate svog intelektualnog stvaralaštva. P. Koje društvene odnose i pojave reguliše autorsko pravo? O. Odnose i pojave u vezi stvaranja i korišćenja dela iz oblasti književnosti, nauke i svih grana umetnosti. Zaštita dela i autora. P. Koja su dva osnovna prava autora (tvorca) krajnjeg rezultata duhovnog stvaralaštva? O. Moralno i materijalno (imovinsko) pravo. Moralno da bude priznat kao autor (tvorac) i to pravo pripada samo njemu/njoj (nenasledivo je i neprenosivo). Njegovo materijalno pravo je da koristi svoje delo, da spreči drugog da se njime koristi, kao i pravo da prenese pravo korišćenja na drugog, uz naknadu. P. Koje društvene odnose i pojave reguliše pravo industrijske svojine? O. Pravo industrijske svojine reguliše tri grupe odnosa i pojava: 1. rezultate pronalazačkog (stvaralačkog) rada, 2. znake razlikovanja i 3. pravo suzbijanja nelojalne konkurencije. Njihovo suštinsko obeležje tiče se primenjivosti u industriji zanatstvu i poljoprivredi i pozitivnom tržišnom efektu primene. P. Koji se ekonomski cilj postiže efikasnom zaštitom industrijske svojine. O. Adekvatna zaštita podstiče stvaralaštvo i primenu rezultata tog rada u proizvodnji. Tako se dolazi do niza pozitivnih posledica: bolja iskorišćenost proizvodnih kapaciteta, zaštita životne sredine, kvalitetniji proizvodi, zaštita radnika, smanjenje troškova sirovina i energije, rast profita, kreiranje ambijenta zdrave konkurencije, porast stranih ulaganja, posebno u oblasti tehnologije, rast društvenog bogatstva i zaposlenosti i dr.
P. Šta čini rezultate pronalazačkog (stvaralačkog) rada? O. Pronalasci, tehničke inovacije i know how (znati kako-tehnička znanja i iskustva). P. Šta je pronalazak? O. Pronalazak je novo rešenje nekog tehničkog problema koje se može primeniti u nekoj od proizvodnih delatnosti. P. Kako se zove oblik pravne zaštite pronalaska? O. Patent. Ova zaštita regulisana je u Zakonu o patentima. P. Koje uslove treba da ispuni pronalazak da bi dobio zaštitu u vidu patenta? O. Mora da ispuni materijalne i formalne uslove. Formalni uslovi se tiču procedure pred Zavodom za intelektualnu svojinu (prijava, plaćanje takse...). Materijalni uslovi koje treba da ispuni se dele na opšte i posebne. Opšti zahtevaju novost (novo inventivno rešenje u odnosu na sva poznata), primenljivost (u industrijskoj, zanatskoj i poljoprivrednoj proizvodnji) i tehničku prirodu. Posebni zahtevaju da pronalazak bude u skladu sa zakonom i moralom i da ne spada u kategoriju pronalazaka koji ne mogu da dobiju zaštitu u vidu patenta (na primer postupak lečenja, dijagnostike, hirurški postupci i sl.). P. Kako se štiti know how? O. Kada je know how u pitanju reč je o faktičkoj, a ne pravnoj zaštiti. Ta znanja se štite tajnošću. Obično kompanije za svoj pronalazak dobiju patentnu zaštitu, a čitav niz pratećih znanja (know how) neophodnih za celovitu primenu tehnološkog postupka čuvaju u tajnosti i otkrivaju jedino licu na koje, uz naknadu, prenesu pravo korišćenja patenta i know how, nametnuvši mu obavezu čuvanja poslovne tajne. Osnovni kvalitet know how (znanja i iskustava) čini njihova tehnička sadržina, primenljivost i prenosivost. P. Šta obuhvata pravo znakova razlikovanja? O. 1. znaci za oblikovanje i ukrašavanje robe 2. znaci za razlikovanje roba u prometu, 3. znaci za obeležavanje porekla robe. P. Kako se štite znaci za razlikovanje O. Znaci razlikovanja se štite žigom. Materija je regulisana Zakonom o živovima P. Navedite primer nekog poznatog dvodimenzionalnog i trodimenzionalnog žiga? O. Coca cola, Marlboro. Primer za trodimenzionalni žig je mercedesova zvezda ili boca koka kole. Takođe žig može biti i slogan npr «Odlično je od Gavrilovića je» ili čak muzički znak ili notni zapis. P. Šta pokazuje izreka «robu prodaje njen žig» O. Žig individualizira proizvođača i njegovu robu, tako da predstavlja svojevrsnu garanciju da je roba proizvedena od strane tog proizvođača, pa da shodno tome ima i očekivani kvalitet. Zloupotreba žiga na tržištu prisutna je kod prodaje kopija robe (neoriginalna roba-kopije satova poznatih proizvođača, džins i sl.)
P. Kako se zove oblik pravne zaštite crteža, slika i geometrijskih oblika koji oblikuju i ukrašavaju robu koja se proizvodi u industriji i zanatstvu? O. Pravna zaštita dizajna. Ovu zaštitu uređuje Zakon o pravnoj zaštiti dizajna. Na primer štiti se novi oblik automobila ili šara na tepihu i sl. P. Koje vrste patenata postoje? O. Pored osnovnog patenta postoje dopunski patenti (lice koje ima pravo na patent dopunjuje sopstveni patent), zavisni patent (lice koje podnosi zahtev za zastitu nije nosilac osnovnog patenta), poverljivi patenti (zaštita pronalazaka za primenu u poslovima MUP-a i vojske), pronalasci u radnom odnosu. P. Da li je pravo na patent teritorijalno ograničeno? O. Da, odnosi se na zemlju koja je pružila zaštitu (može i međunarodna zaštita za više zemalja). P. Da li je pravo na patent vremenski ograničeno? O. Da, traje 20 godina nakon čega pronalazak postaje opšte dobro. P. Kako se zove patent koji ima nešto niži nivo inventivnosti (patentibilnosti) i koliko traje njegova zaštita? O. Zove se MALI PATENT i period zaštite iznosi maksimalno 10 godina. P. Šta je geografska oznaka porekla? O. Pravo kojim se štite oznake porekla i geografske oznake kojima se obeležavaju proizvodi koje fizička i pravna lica proizvode na određenom geografskom području. Usled proizvodnog faktora (podneblje uzrokuje poseban kvalitet, npr njeguška pršuta) ili ljudskog faktora (tradicionalna znanja, npr. pirotski ćilim) proizvodi imaju specifičan kvalitet, tako da svak onaj ko proizvodi u tom regionu proizvode sa tim svojstvima, može da podnese zahtev da se upiše u Registar ovlašćenih korisnika, kao ovlašćeni korisnik (pravo traje 5 godina i može se produžiti) geografske oznake porekla. P. Kojim ugovorom se ustupa pravo privrednog iskorišćavanje patenta ili know how? O. Ugovorom o licenci. P. Kako se nazivaju ugovorne strane kod ugovora o licenci? O. Davalac licence i korisnik licence. P. Koje obaveze ima korisnik licence? O. Obavezu da licencu koristi i da plaća naknadu. P. Kako se mogu klasifikovati vrste ugovora o licenci? O. Prostorno ograničeni i neograničeni, Vremenski ograničeni i neograničeni, Isključiva i prosta licenca.
P. Koje su obaveze davaoca licence? O. Osnovna obaveza je da preda predmet licence i garantuje za tehnička svojstva (onako kako je ugovoreno) i garantuje da predmet licence nema pravne manjkavosti (garancija da neko treće lice nema određena prava na predmetu licence, na osnovu koga bi mogao pravno da uznemirava korisnika licence) P. Da li može korisnik licence preneti na drugo lice pravo korišćenja predmeta licence (podlicenca)? O. Ne može ako nije ugovoreno, odnosno bez dozvole davaoca licence. P. Koja je osnovna karakteristika isključive licence? O. Korisnik licence je jedini ovlašćen da je koristi i davalac licence ne može odobriti korišćenje drugom licu, za razliku od proste licence gde se može javiti više korisnika. P. Šta je to nelojalna konkurencija? O. Svaka radnja privrednika koja je protivna dobrim poslovnim običajima i kojom se nanosi, ili se može naneti šteta drugom privredniku, pravnom licu ili potrošaču. P. Objasniti delo nelojane reklame. O. Nelojalna reklama postoji kada se iznose neistiniti podaci o robi (prevarna reklama) ili se vrši diskreditacija robe drugih proizvođača, kao i reklamiranje robe čije reklamiranje nije dopušteno i sl. P. Navesti još neke oblike nelojalne konkurencije. O. Obeležavanje robe lažnim oznakama, podmićivanje, povreda poslovnog odnosa, prikrivanje mana robe, prisvajanje tuđih poslovnih veza i kontakata, neovlašćena upotreba obeležja drugog privrednog društva i sl. P. Koja je osnovna podela banaka? O. Na emisione (centralne) i poslovne banke. P. Navesti oblik privrednog društva obavezan za osnivanje banke i minimalni novčani kapital potreban za osnivanje. O. Akcionarsko društvo, 10 miliona evra. P. Koja institucija daje odobrenje za osnivanje poslovne banke i vrši nadzor nad njom? O. Narodna banka Srbije. Pored toga Nnarodna banka kao emisiona banka odgovorna je za monetarnu politiku i finansijsku stabilnost (stabilan dinar, niska inflacija, zdrave banke). Njena nadležnost uređena je Zakonom o narodnoj banci Srbije. P. Kome je odgovorna Narodna banka Srbije? O. Skupštini Republike Srbije. Republika Srbija jemči za sve obaveze NBS. P. Da li poslovna banka može da se osnuje kao jednočlano akcionarsko društvo? O. Ne. Minimum je dva akcionara.
P. Kojim zakonom je regulisan status banaka? O. Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama P. Kojim zakonom je regulisano osnivanje i poslovane berzi? O. Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata? P. Navesti vrste berzi. O. Novčane (novac, devize), efektne (hartije od vrednosti), robne-produktne (zlato, obojeni metali, poljoprivredni proizvodi...) P. Šta su brokerski poslovi? O. Broker u tuđe ime i za tuđ račun obavlja berzanske poslove (npr kupuje i prodaje akcije u ime i za račun svog klijenta). Broker je dakle zastupnik i njegova naknada je provizija, procentualno određena u odnosu na vrednost konkretnog posla. P. Šta su dilerski poslovi? O. Diler preprodaje berzansku robu (na primer akcije), dakle postupa u svoje ime i radi za svoj račun. Na njemu je rizik isplativosti posla, a zarada mu je razlika između cene po kojoj je kupio i cene po kojoj proda (naravno ukoliko je ta razlika negativna diler snosi gubitak) P. Koji zakon reguliše oblast osiguranja? O. Zakon o osiguranju. P. Koji su bitni elementi kod ugovora o osiguranju? O. Predmet osiguranja (to je ono što se osigurava od rizika, na primer roba), osigurani slučaj (rizik od koga se osigurava predmet osiguranja, na primer požar ili krađa), osigurana suma (vrednost koja će biti isplađena ako rizik pogodi osiguranu stvar) i premija osiguranja (naknada koju osiguranik plaća da bi njegova roba bila osigurana). Generalno govoreći u poslu osiguranja, osiguranik plaća relativno malu sumu-premiju osiguravaču, da mu ovaj osigura određenu stvar od određenog rizika, a ako nastane taj rizičan događaj, osiguravač će mu isplatiti osiguranu sumu-sumu predviđenu u ugovoru. P. Kako se po pravilu zaključuje ugovor o osiguranju? O. Potpisivanjem polise osiguranja (ona je dokaz da je ugovor zaključen). P. Koje su obaveze osiguranika? O. Osiguranik ima obavezu da pre zaključenja ugovora prijavi sve bitne okolnosti koje su potrebne za procenu rizika (istinito prikaže stanje u upitniku), plaća premiju osiguranja, obavesti osiguravača ako nastane osigurani slučaj, kao i da pokušava da spreči njegov nastanak i spašava predmet osiguranja, u razumnoj meri naravno. P. Šta je suština reosiguranja? O. Društvo za osiguranje sebe osigurava od rizika kod drugog društva za osiguranje, koje ima pravo da zaključuje poslove reosiguranja.
P. Koje obavezno osiguranje postoji u oblasti bankarstva? O. Banka obavezno osigurava ulog na štednju kod Agencije za osiguranje depozita. P. Da li pregovori obavezuju na zaključenje ugovora ili ih svaka strana može prekinuti u svakom trenutku? O. Pregovori se vode radi zaključenja ugovora, ali svaka od strana ih može prekinuti u svakom trenutku. P. U kom slučaju će strana koja je prekinula pregovore, biti u obavezi da naknadi štetu drugoj strani? O. Ukoliko je pregovore vodila bez namere da zaključi ugovor, ili ukoliko je odustala bez osnovanog razloga. P. Šta je ponuda? O. Ponuda je predlog za zaključenje ugovora, učinjen određenom licu, sadrži sve bitne elemente ugovora, čijim bi se prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. P. Da li je u našem pravu ponuda opoziva? O. Ne, osim ukoliko to pravo nije predviđeno u samoj ponudi. Ponuda mora da se održi do isteka roka koji je određen (odrediv) za njeno prihvatanje. Kada su stranke prisutne, onda bez odlaganja, a kada je ponuda poslata poštom onda je to rok naznačen u ponudi, ili ako nije naznačen, onda vreme da mu stigne, razmotri, odgovori-maksimalno 8 dana. Nakon proteka roka ponuda ne obavezuje ponudioca da zaključi ugovor. P. Da li se ponuda može povući? O. Da, povlačenje ponude je moguće ako izjava ponudioca o povlačenju stigne pre ponude ili najkasnije zajedno sa njom. P. Šta nastaje prihvatanjem ponude? O. Ugovor. Ako ponuđeni ne prihvati ponudu onakvu kakva je već je menja, nema ugovora-to je protivponuda. Ukoliko ponuđeni odbije ponudu ta izjava je neopoziva. P. U kom momentu je ugovor zaključen? O. U momentu kada ponudilac primi izjavu ponuđenog da ponudu prihvata. P. Da li ćutanje ponuđenog znači prihvatanje ponude? O. Ne. Izuzetke predstavljaju situacije kojima su ponudicac i ponuđeni u stalnoj poslovnoj vezi u pogledu određene robe, tako da ukoliko bez odlaganja ponuđeni ne odbije ponudu smatra se da je prihvatio. Takođe privredna društva i druga lica kojima je osnovna delatnost izvršavanje naloga klijenata (prevoznik, advokat i sl.) ukoliko bez odlaganja ne odbiju ponudu, smatra se da su pristale i da je ugovor zaključen. P. Kada se dužnik može osloboditi odgovornosti iz ugovora u privredi?
O. Kada dokaže da nije mogao da ispuni obavezu ili je ispunio sa zakašnjenjem zbog okolnosti koje nije mogao sprečiti ili izbeći. Dakle nema njegove krivice, jer je nastala situacija koja se označava kao viša sila. P. Da li je oglas u štampi kojim se nudi roba ponuda za zaključenje ugovora? O. Ne, to je samo poziv neodređenom broju lica da upute ponudu za zaključenje ugovora. P. Definisati ugovor o prodaji. O. Ugovor kojim se jedna strana PRODAVAC obavezuje da drugoj ugovornoj strani KUPCU isporuči robu koju prodaje i prenese mu pravo svojine, a kupac se obavezuje da preuzme robu i plati cenu. P. Koji su bitni elementi ugovora o prodaji? O. Roba i cena. P. Da li kupac mora da prihvati robu boljeg kvaliteta' O. Da, ali nije u obavezi da plati višu cenu. P. Da li kupac mora da prihvati isporuku veću količinu robe od ugovorene? O. Ne. P. Koje odstupanje u težini robe se toleriše? O. +5% i -5% P. Koja su prava kupca ako mu stigne roba lošijeg kvaliteta? O. Pravo da traži ispunjenje ugovora-onakav kvalitet kakav je ugovoren, ili da zahteva sniženje cene, ili raskid ugovora. U sva tri slučaja može da traži naknadu štete. P. Da li kupac mora da prihvati isporuku manje količine robe od ugovorene? O. U principu da, ako tačno ugovorom predviđena količina nije bitan elemenat ugovora. P. Kako se u praksi najčešće reguliše predaja robe? O. transportnim klauzulama. Njima se precizira predaja robe i momenat prelaska rizika za eventualnu propast robe. P. Navesti nekoliko transportnih klauzula? O. Franko fabrika (isporuka u fabrici prodavca), franko vagon (prodavac poruči vagon utovari železnica), franko uz bok broda, franko brod, isporučeno granica... P. Navesti nekoliko instrumenata za obezbeđenje izvršenja ugovora. O. Ugovorna kazna, kapara, penali, jemstvo, zaloga. P. Kakav je pravni položaj posrednika? O. Posrednik radi u svoje ime i za svoj račun, pri čemu nastoji da poveže ugovorne strane radi zaključenja ugovora. On dakle na tržištu nastupa profesionalno i samostalno ne štiteći pojedinačne interese bilo kog privrednog subjekta. Ako do zaključenja ugovora dođe ima pravo na posredničku proviziju.
P. Kakav je pravni položaj trgovinskog zastupnika-agenta? O. Trgovinski zastupnik radi u ime i za račun svog nalogodavca (vlastodavca) i nastoji da u njegovo ime i za njegov račun zaključi ugovor. Zastupnik štiti interese svog nalogodavca, obaveštava ga, drži se njegovih uputstava i ograničenja iz ovlašćenja, polaže mu račun itd. Kada zaključi ugovor ima pravo na proviziju. P. Kakav je pravni položaj komisionara? O. Komisionar u svoje ime a za tuđ račun (račun nalogodavca) prodaje i kupuje robu. Za svoj rad ima pravo na naknadu (proviziju). P. Koja su obeležja špediterskog posla? O. Pravni osnov ovog posla je ugovor o špediciji, u kome špediter preuzima obavezu da u svoje ime, a za račun komitenta otpremi određenu robu. Za uslugu otpreme robe (koja često pored ugovaranja prevoza obuhvata i pakovanje, sortiranje, smeštaj, carinjenje, osiguranje i dr.) špediteru pripada naknada (provizija) i nadoknada svih redovnih troškova koje je imao u vezi sa otpremom robe (carinjenje robe, osiguranje...). P. Šta je osnovna delatnost banaka? O. Poslovi prometa novca i usluge vezane za taj promet. P. Koje finansijske organizacije predviđa naš zakon? O. Štedionica; štedno- kreditna organizacija i štedno-kreditna zadruga. P. Kako se mogu grupisati svi bankarski poslovi? O. Aktivni ili kreditni ( kod ovih poslova banka ima poziciju poverioca), pasivni ili depozitni (kod ovih poslova banka je u pravnom položaju dužnika) i neutralni odnosno uslužni (banka vrši određene usluge svojim klijentima). P. Koji poslovi spadaju u bankarske depozitne poslove? O. U užem smislu to su novčani bankarski depozit i ulog na štednju, u širem smislu tu spadaju i depozit hartija od vrednosti, ugovor o sefu i tekući račun. P. Kako se bankarski poslovi mogu podeliti prema klijentima? O. Poslovi sa fizičkim licima i poslovi sa pravnim licima. P. Navedite još neke podele bankarskih poslova O. Prema vremenu trajanja: kratkoročni, srednjoročni i dugoročni; prema teritoriji: domaći i međunarodni: prema novcu: dinarski i devizni. P. Kako se naziva obaveza banke da čuva podatke koji se odnose na poslovanje njenog klijenta? O. Bankarska tajna. P. U kom slučaju banka može da drugim licima otkrije podatke o svom klijentu? O. Kada je klijent ovlasti i kada dobije pismeni nalog od suda.
P. Da li banka ima pravo da se meša u poslove svog klijenta? O. Ne. P. Koji izvori prava regulišu status i poslovanje banaka? O. Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama; Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. Poslovi koje poslovne banke zaključuju u svakodnevnom poslovanju regulisani su u Zakonu o obligacionim odnosima. P. Koja je razlika između novčanog depozita i tekućeg računa? O. Kod novčanog depozita klijent je u obavezi da uplati određenu sumu novca, a banka mu plaća određenu kamatu. Kod tekućeg računa klijent nije u obavezi da uplati određenu sumu novca, ali banci plaća proviziju kao naknadu za izvršavanje naloga uplate i isplate po njegovom računu. P. Kakva je razlika između oročenih i neoročenih depozita? O. Kod oročenih depozita klijent može raspolagati svojim novcem tek nakon proteka dogovorenog roka. Kod neoročenih, celokupnu sumu može uzeti bez ograničenja (depoziti po viđenju). P. Kakv dokument banka izdaje klijentu kod novčanih depozita oročenim na rok duži od jedne godine. O. Certifikat o depozitu koji predstavlja hartiju od vrednosti. P. Da li privredno društvo može sa bankom da zaključi ugovor o ulogu na štednju? O. Ne. Takav ugovor može da zaključi samo fizičko lice. P. Koju pismenu ispravu izdaje banka klijentu kod ugovora o ulogu na štednju? O. Štednu knjižicu u koju se upisuju sve isplate i uplate. P. Po osnovu identiteta klijenta kakva može biti štedna knjižica? O. Na ime, na donosioca i na šifru. P. Kakvi ulozi na štednju mogu da budu? O. Oročeni i po viđenju; namenski i nenamenski; sa otkaznim rokom i bez. P. Kada je u bankarskom poslu ugovoren otkazni rok šta on daje za pravo banci? O. Banka može da iskoristi taj rok za isplatu. Ako je na primer ugovoren bankarski novčani depozit ili ulog na štednju po viđenju (može i za oročene depozite) ali sa otkaznim rokom od jednog dana, onda nakon što klijent izjavi volju da hoće da podigne sredstva, banka ima pravo da isplatu izvrši sledećeg dana. P. Koje su obaveze banke kod ugovora o sefu? O. Pruži klijentu sef na upotrebu; obezbedi sef; omogući klijentu isključivost pristupa (sistem dva ključa). Klijent za tu uslugu plaća naknadu.
P. Koje obaveze banke postoje kod ugovora o deponovanju hartija od vrednosti? O. Banka mora da čuva hartije od vrednosti i vrši prava i obaveze u vezi hartija od vrednosti. P. Kakav depozit hartija od vrednosti može biti? O. Zatvoren (banka nema uvid u njegovu sadržinu) i otvoren. Zbirni (hartije od vrednosti više privrednih društava) i pojedinačni (hartije od vrednosti samo jednog privrednog društva). P. Definicija ugovora o kreditu? O.Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da stavi određenu sumu novca na raspolaganje klijentu (novčani krediti), ili preuzima za njega određenu odgovornost (krediti odgovornosti) prema trećem licu, a klijent se obavezuje da vrati primljenu sumu novca uvećanu za kamatu, ili plaća proviziju kao naknadu banci za preuzimanje odgovornosti. P. Kategorizacija ugovora o kreditu. O. Novčani krediti i krediti odgovornosti; na određeno i neodređeno vreme, kratkoročni, srednjoročni i dugoročni; gotovinski i bezgotovinski. P. Koji su bitni elementi svakog kredita? O. Iznos kredita, uslovi davanja, uslovi korišćenja i uslovi vraćanja.
Zakonski propisi koje smo pominali u obrađenoj materiji poslovnog prava 1. Zakon o stečajnom postupku; 2. Zakonom o privrednim društvima; 3. Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama; 4. Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje; 5. Zakon o obligacionim odnosima; 6. Zakon o patentima; 7. Zakon o žigovima; 8. Zakon o pravnoj zaštiti dizajna; 9. Zakon o geografskim oznakama porekla; 10. Zakon o osiguranju; 11. Zakon o Narodnoj banci Srbije. ODABRANA PITANJA I ODGOVORI (BANKARSTVO) Ova pitanja i odgovori predstavljaju dopunsko, pomoćno sredstvo za studente BBA u cilju boljeg razumevanje materije poslovnog prava i radi efikasnije pripreme za polaganje pismenog testa i usmenog ispita. Posebno su dobrodošle sugestije za otklanjanje nepreciznih formulacija ili grešaka koje su se eventualno potkrale.
(I) P. Nekoliko reči o istorijskom razvoju bankarstva
O. Počeci bankarskog poslovanja vezuju se za hramove u Starom Egiptu. Ovi centri religije bili su najsigurnija mesta u to vreme, pa su u njima svestenici primali na čuvanje (trezori) dragocenosti i robu bogatih trgovaca. Vremenom su se uz ove depozitne poslove razvili i poslovi novčanih zajmova, koje su hramovi davali na osnovu garancije koju je pružala primljena roba. Snažan razvoj bankarstva (12. vek) vezuje se za gradove u severnoj Italiji, koji su u trgovinskom smislu dominirali u regionu (posebno su bili poznati Lombarđani po kojima je naziv dobio lombardni kredit). Moderno bankarstvo počinje momentom osnivanja «Bank of England» 1864. god. Ona predstavlja prvu emisionu banku u svetu. Banknote koje je izdavala ova banka preuzele su ulogu plaćanja i ubrzo u potpunosti zamenile zlatni i srebrni novac. Kod nas je prva štedionica osnovana u Vojvodini 1864. godine.
P. Koja je najvažnija funkcija poslovnih banaka u privredi? O. Mehanizmom poslovnih banaka prikupljaju se slobodna novčana sredstva od onih kojima ona nisu potrebna u određenom vremenskom periodu (banka postaje dužnik prema tim licima) i usmeravaju se ka onima kojima je novac potreban (banka postaje poverilac prema tim licima). Kod ovih poslova uvek je prisutna naknada za korišćenje novca (kamata), koju banka daje (negativna) ili prima (pozitivna). P. Koji su subjekti bankarskog prava? O. Subjekti su: 1.Banke i druge finansijske organizacije (štedionice, štedno-kreditne zadruge i druge štednokreditne organizacije) i njihove profitne (bankarski konzorcijumi) i neprofitne (strukovna udruženja banaka-npr. Udruženje banaka Srbije) asocijacije. 2. Bančini klijenti (pravna i fizička lica). P. Koje vrste banaka postoje? O. Centralne (emisione banke) i poslovne (komercijalne banke). Osnovna uloga centralne banke sastoji se u emisiji novca, vođenju kreditne i monetarne politike i kontroli poslovnih banaka. Poslovne banke se mogu podeliti na opšte (univerzalne), hipotekarne, založne, depozitne i sl. P. U kom organizacionom obliku privrednog društva se osnivaju banke? O. Osnivaju se kao akcionarska društva sa najmanje dva akcionara P. Koja institucija kod nas izdaje dozvolu za rad poslovnim bankama? O. Narodna banka Srbije P. Da li osnivači banke mogu da budu i strana lica? O. Da, uz ispunjavanje posebnog uslova uzajamnosti odnosno reciprociteta.
P. Koje su funkcije banaka? O. Osnovne funkcije banaka mogu se grupisati na sledeći način: 1. funkcija kreditnog posredovanja;2. funkcija novčanog izravnavanja; 3. uslužna funkcija; 4. preduzetnička funkcija P. Nakon prijema rešenja NBS o izdavanju dozvole za rad banci šta se održava u roku od 30 dana? O. Osnivačka skupština
P. Iz čega se može sastojati osnivački kapital banke? O. Ulozi mogu biti u novčanom i nenovčanom obliku, pri čemu je minimalni novčani ulog dinarska protivvrednost sume od 10.000 000 (deset miliona) evra. P. Delatnost banke O. Apsolutni i relativni bankarski poslovi. Apsolutni su primanje svih vrsta novčanih depozita (depozitni posao), davanje i uzimanje kredita (kreditni posao), devizni, devizno-valutni i menjački poslovi, izdavanje hartija od vrednosti i novčanih kartica (emisioni posao), čuvanje sredstava i hartija od vrednosti i upravljanje njima, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, izdavanje jemstva, garancija, avala i poslovi platnog prometa. U relativne poslove spadaju kupovina i naplata potraživanja i druge finansijske usluge. P. Koji su organi banke? O. Po zakonu svaka banka mora imati sledeće organe: skupštinu, upravni odbor, nadzorni odbor i direktora banke. Obrazovanje, nadležnost i odgovornost drugih organa može se predvideti statutom banke. P. Kakvu ulogu vrši poslovno udruženje banaka? O. Ujednačava bankarsku praksu, organizuje integralni informacioni sistem, obavlja profesionalnu obuku kadrova, predstavlja članice udruženja i dr. P. Podela bankarskih poslova O. Stara podela je na aktivne, pasivne i neutralne bankarske poslove. Kod aktivnih banka ima pravni položaj poverioca, kod pasivnih dužnika. Podela koja se sreće u novijoj teoriji je na kreditne, depozitne i uslužne poslove. Pravni položaj banke kod kreditnih poslova je položaj poverioca, a kod depozitnih dužnika. Bankarski poslovi se dalje mogu deliti prema različitim kriterijumima: prema klijentima: na poslove sa fizičkim i poslove sa pravnim licima; prema teritoriji na kojoj se obavljaju : na domaće i međunarodne; prema vremenu trajanja: na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne; prema vrsti novca: na dinarske i devizne; itd. P. Koji poslovi spadaju u bankarske depozitne poslove? O. U užem smislu u bankarske depozitne poslove spadaju novčani bankarski depozit i štednja, dok se u širem smislu ovde svrstavaju i depozit hartija od vrednosti, sef i tekući račun. P. Kako se naziva ključna obaveza banke da čuva informacije vezane za svog klijenta O. Bankarska tajna. P. Osnovni izvori prava vezani za status i poslovane banaka O. Osnivanje banaka regulisano je Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, a prestanak Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. P. Kakav bankarski posao reguliše ugovor o novčanom depozitu? O. Reč je o poslu u kome banka od klijenta prima u depozit novac (gotov ili žiralni), privremeno raspolaže njim i plaća mu naknadu (kamatu). P. Vrste bankarskog novčanog depozita O. Oročeni i neoročeni (po viđenju). Namenski i nenamenski. P. Koja je osnovna razlika bankarskog novčanog depozita i tekućeg računa?
O. Kod depozita banka plaća klijentu naknadu za korišćenje njegovim sredstvima, a kod tekućeg računa klijent plaća banci naknadu za vođenje računa.
P. Da li privredno drušvo može da zaključi ugovor o štednji? O. Ne. Ugovor o štednji može sa bankom da zaključi samo fizičko lice. Banka se u tom ugovoru obavezuje da mu sredstva uložena na štednju vrati zajedno sa kamatom. Rok vraćanja zavisi od toga da li je reč o oročenoj štednji ili štednji po viđenju, kao i da li je ugovoren otkazni rok ili ne P. Koji dokaz o postojanju i visini uloga na štednju poseduje svaki štediša? O. Štednju knjižicu. Ona može da bude na ime, donosioca i na šifru. P. Kakav bankarski posao reguliše ugovor o deponovanju hartija od vrednosti? O. Reč je o poslu u kome banka preuzima hartije od vrednosti od klijenta radi čuvanja i vršenja prava i obaveza u vezi tih hartija. Banka dakle čuva hartije od vrednosti i kao profesionalac pomaže klijentu da ralizuje svoja prava i ispuni svoje obaveze u vezi tih hartija. Na primer banka drži u depozitu akcije koje klijent poseduje u nekoj kompaniji i u ime klijenta obavlja pravo upravljanja (za račun i u korist klijenta) koje nose te akcije, odnosno koristi pravo na dividendu. P. Vrste depozita hartija od vrednosti O. Otvoreni i zatvoreni. Zbirni i pojedinačni. P. Objasniti ugovor o sefu O. Ugovor u kome se banka obavezuje da na određeno vreme stavi na raspolaganje sef korisniku, a on se obavezuje da za to banci plati naknadu. Banka mora da obezbedi sef i omogući pristup sefu samo korisniku (sistem dva ključa). Tajnost sadržine sefa je ključna u ovom poslu. Treba imati u vidu da novac deponovan u sefu, ne mogu pogoditi posledice nastale u slučaju likvidacije ili stečaja banke (za razliku od novčanog depozita). P. Navesti dve najvažnije vrste kredita i shodne definicije O. S obzirom da je osnovna podela kredita na novčane kredite i kredite odgovornosti, onda i precizna definicija ovog ugovora zavisi od vrste kredita na koju se odnosi. Ugovorom o novčanom kreditu banka se obavezuje da stavi na raspolaganje klijentu određeni iznos novca, na određeno ili neodređeno vreme, za određenu ili neodređenu namenu, a korisnik kredita se obavezuje da plaća ugovorenu kamatu i dobijeni novac vrati banci u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom. Ugovorom o kreditu odgovornosti, banka klijentu stavlja na raspolaganje svoj kredibilitet i preuzevši određenu odgovornost u korist klijenta, staje iza njega i povećava njegov rejting kao dužnika, i omogućava mu konkretnu finansijsku pogodnost (da dodje do novca ili ispuni novčanu obavezu). P. Navesti razne vrste kredita O. Novčani krediti i krediti odgovornosti. Prema nameni: namenski i nenamenski. Po vremenu: 1. na određeno i neodređeno vreme. 2. kratkoročni, srednjoročni i dugoročni. Način stavljanja na raspolaganje: gotovinski i bezgotovinski. P. Koja se sredstva koriste za obezbeđenje kredita O. Mogu biti realna (stvarna) i lična. Realna su zaloga na pokretnim stvarima, nepokretnim stvarima (hipoteka) i hartijama od vrednosti. Lična srećemo kod obaveze jemca, avaliste, garanta i sl. Takođe rizik kod kredita može biti pokriven putem osiguranja. P. Ugovor o akceptnom kreditu
O. Ovim ugovorom se reguliše jedna tipična varijanta kredita odgovornosti. Reč je o ugovoru u kome se banka obavezuje da akceptira menicu koju klijent bude izdao i na nju vukao (banka postaje glavni menični dužnik-prihvata da je isplati u momentu dospelosti), a klijent se obavezuje da obezbedi pokriće za isplatu najkasnije u momentu dospelosti menice (jedan dan ranije). Ukoliko banka isplati meničnu sumu ima pravo regresa prema klijentu.
P. Šta može da učini korisnik akceptnog kredita sa akceptiranom menicom O. Može da je iskoristi kao sredstvo plaćanja (npr. za kupovinu repromaterijala) ili da je eskontuje i tako dođe do novca (suma iz menice umanjena za diskont, troškove i proviziju banke). P. Šta je ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrdnosti O. Banka odobrava kredit na osnovu zaloge hartija od vrednosti. Klijent vraća kreditni iznos uvećan za kamatu, a banka mu vraća hartije od vrednosti. Ukoliko klijent ne ispoštuje ugovorne odredbe banka će prodati hartije od vrednosti i namiriti se. P. Šta je rambursni kredit O. To je vrsta akceptnog kredita kod koga banka akceptira menicu uvoznika, i obavezuje se da menicu preda izvozniku tek kada on njoj (ili korespondentnoj banci) preda sva predviđena robna dokumenta. Banci naravno pripada provizija.
P. Šta je avalni kredit O. Kod ovog kratkoročnog kredita odgovornosti banka avalira menicu svog klijenta i tako zauzima pravni položaj meničnog jemca. P. Lombardni kredit O. Kredit na bazi zaloge pokretnih stvari. P. Revolving kredit O. Specifičnost kod ovog bankarskog posla sastoji se u tome da je određen jedan vremenski okvir u kome klijent banke (ugovorna strana kod ugovora o revolving kredita) može određenu sumu novca, pod istovetnim uslovima više puta da uzima i vraća po potrebi (koristi novac onoliko dana koliko mu je potrebno, pa vrati, pa opet uzme kada mu je potrebno i sve to u okviru vremenskog perioda koji je u ugovoru određen). P. Vinkulacioni kredit O. Kredit koji se odobrava izvozniku na bazi robe kao obezbeđenja. Vinkulaciona banka daje korisniku kredita određenu sumu novca. Da bi se zaštitila, upisuje se kao pošiljalac robe u tovarni list (dakle daje izvozniku novac ali se obezbeđuje robom). Kao primalac robe naznačena je njena korespondentna banka (banka u zemlji uvoznika-kupca) koja će kupcu robe dati robna dokumenta (dobila ih je od vinkulacione banke) kada ovaj isplati cenu. Potom će korespondentna banka (pripada joj provizija za to) naplaćenu sumu proslediti vinkulacionoj banci. Vinkulaciona banka će zadržati za sebe sumu do visine kredita koji je dala izvozniku, troškove i proviziju, a ostatak preneti na svog klijenta-izvoznika. P. Pojam i vrste kreditne karte O. Pismena isprava na osnovu koje njen imalac može da kupuje robu ili da koristi usluge određenih kompanija bez plaćanja gotovinom. Kod običnih (potrošačkih) kreditnih karata postoje dva učesnika: izdavalac karte i imalac (korisnik). Kod univerzalnih, pored prethodno naznačenih lica postoji i treće lice, odnosno kompanije koje sa izdavaocem sklapaju ugovore na osnovu kojih imalac kreditne karte može kod njih da kupuje robu bez gotovine. Za kupljenu robu plaća izdavalac karte, a posle tu vrednost potražuje od korisnika karte. Ipak ukoliko izdavalac kreditne
karte ne plati kupljenu robu (ne honoriše podneti račun), prodavac će moći da se obrati direktno imaocu kreditne karte i zahteva plaćanje.
P. Eskontni posao O. Ugovor o kupovini menica i čekova pre njihove dospelosti. Banka klijentu isplaćuje meničnu sumu umanjenu za diskont (međukamata, troškovi i provizija). Na eskont se, po pravilu, primaju samo dobre robne menice (rok dospeća do 3 meseca sa potpisima najmanje tri platežno sposobna na lica). Eskontovane menice se mogu reeskontovati kod centralne banke. P. Ugovor o forfetiranju O. Banka kupuje za paušalnu cenu od klijenta njegovo dugoročno potraživanje (rok dospeća 4-5 godina) i odriče se prava na regres ako ne uspe da naplati potraživanje. Suma koju banka isplati klijentu je vrednost potraživanja umanjena za 7-12% (procenat zavisi od visine rizika naplate) P. Ugovor o faktoringu O. Banka kupuje od klijenta postojeća i buduća kratkoročna potraživanja. Ukoliko je pravi faktoring odriče se prava na regres ako ne uspe da naplati potraživanje, a kod nepravog zadržava to pravo. Banka vodi knjigovodstvo potraživanja svog klijenta i vrši sve radnje u vezi naplate preuzetih potraživanja. P. Bankarski emisioni posao O. Posao u kome banka pruža klijentu tehničku i stručnu pomoć u postupku emitovanja hartija od vrednosti i njihovog plasmana na tržištu (berzanski i vanberzanski plasman). U ovom poslu se izdaju samo lako prenosive hartije od vrednosti-efekti (izdavanje čekova i menica nije emisija). Banka može da se nađe u tri pravna položaja: 1. čvrsto preuzimanje emisije-banka otkupljuje celokupnu emisiju i plasira je u svoje ime i za svoj račun, 2. Banka se pojavljuje u poslu kao komisionar-u svoje ime, a za račun emitenta, nudi hartije od vrednosti kupcima, 3. banka se javlja kao zastupnik emitenta-nudi hartije od vrednosti u njegovo ime i za njegov račun. P. Bankarska doznaka O. Najjednostavniji i najjeftiniji instrument plaćanja (takozvani «otvoreni račun») pogodan kada su mirna vremena, a poslovni partneri imaju međusobno poverenja. Banka dužnika, po njegovom nalogu (neposredno ili preko korespondentne banke), isplaćuje (prenosi na račun) poveriocu (pravnom ili fizičkom licu) određenu sumu novca. P.Dokumentarni inkaso O. Bankarski posao u kome banka vrši naplatu klijentovih potraživanja, nastalih iz ugovornih odnosa (između klijenta banke i trećeg lica), uz predaju robnih ili finansijskih dokumenata dužniku iz tog ugovornog odnosa (dužnik plaća-otkupljuje dokumenta ). Finansijska dokumenta su npr. menice i čekovi. Robna dokumenta čine fakture, tovarni list, konosman, skladišnica, polisa osiguranja, uverenje o poreklu robe i sl.
P. Dokumentarni akreditiv O. Banka po nalogu svog klijenta otvara akreditiv i obavezuje se da isplati određenu sumu novca korisniku akreditiva, ako on ispuni uslove iz akreditiva. Korisnik akreditiva će ispuniti uslove ako preda ispravna dokumenta koja su precizirana u akreditivu. Prodavac (korisnik akreditiva) šalje robu tek kada ga banka obavesti da je u njegovu korist otvorila akreditiv. Plaćanje mu je zagarantovano čim preda ispravna dokumenta. Akreditiv može biti neopoziv (za prodavca bolja varijanta) i opoziv. Takođe može biti prenosiv (korisnik akreditiva ga može preneti na drugo lice)
i neprenosiv. Ukoliko nije izričito naglašena opozivost ili prenosivost, smatra se da akreditiv nije opoziv niti prenosiv.
P. Bankarska garancija O. Banka se obavezuje da korisniku garancije isplati određenu sumu novca, ukoliko bančin klijent (za koga garantuje) ne izmiri svoje ugovorne obaveze. Korisniku garancije banka šalje garantno pismo na njegovo ime. Ukoliko banka plati po osnovu date garancije ima pravo regresa prema klijentu za koga je garantovala. P. Ugovor o franšizingu O. Ugovorom o franšizingu uređuje se trajni poslovni odnos između davaoca franšize i primaoca franšize. Davalac uz naknadu ustupa franšizu korisniku. Franšizu čine materijalni i nematerijalni elementi koji doprinose poslovnom uspehu (patent, know how, dizajn, žig, znanja upravljanja, marketing, organizacija, mreža plasmana itd). Na taj način korisnik dobija pravo da proizvodi ili vrši usluge u okviru zajedničkog identiteta i marketing plana, ali ostaje samostalni pravni subjekt. Davalac franšize vrši stalni nadzor da li korisnik ispunjava sve ugovorom predviđene (po pravilu rigorozne) uslove, koji su garancija kvaliteta. Primer Avis rent-a-car, Koka kola i sl. P. Ugovor o lizingu O. Ugovor u kome davalac lizinga daje predmet lizinga na korišćenje u određenom vremenskom periodu primaocu (korisniku) lizinga, a ovaj se obavezuje da plaća naknadu i predmet vrati (operativni lizing) ili otkupi (finansijski lizing), nakon isteka ugovorenog roka. Direktni lizing postoji između proizvođača i korisnika, a indirektni između proizvođača, finansijera (lizing kompanija-kupuje pa daje u zakup) i korisnika lizinga. Lizing kompanije moraju da ispune zakonom propisane uslove i dobiju saglasnost Narodne banke Srbije. Minimalni novčani kapital koji moraju da uplate iznosi 100.000 evra.
(II) P. Šta je osnovna delatnost banaka? O. Poslovi prometa novca i usluge vezane za taj promet. P. Koje finansijske organizacije predviđa naš zakon? O. Štedionica; štedno- kreditna organizacija i štedno-kreditna zadruga. P. Kako se mogu grupisati svi bankarski poslovi? O. Aktivni ili kreditni ( kod ovih poslova banka ima poziciju poverioca), pasivni ili depozitni (kod ovih poslova banka je u pravnom položaju dužnika) i neutralni odnosno uslužni (banka vrši određene usluge svojim klijentima). P. Koji poslovi spadaju u bankarske depozitne poslove? O. U užem smislu to su novčani bankarski depozit i ulog na štednju, u širem smislu tu spadaju i depozit hartija od vrednosti, ugovor o sefu i tekući račun. P. Kako se bankarski poslovi mogu podeliti prema klijentima?
O. Poslovi sa fizičkim licima i poslovi sa pravnim licima. P. Navedite još neke podele bankarskih poslova O. Prema vremenu trajanja: kratkoročni, srednjoročni i dugoročni; prema teritoriji: domaći i međunarodni: prema novcu: dinarski i devizni. P. Kako se naziva obaveza banke da čuva podatke koji se odnose na poslovanje njenog klijenta? O. Bankarska tajna. P. U kom slučaju banka može da drugim licima otkrije podatke o svom klijentu? O. Kada je klijent ovlasti i kada dobije pismeni nalog od suda. P. Da li banka ima pravo da se meša u poslove svog klijenta? O. Ne. P. Koji izvori prava regulišu status i poslovanje banaka? O. Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama; Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. Poslovi koje poslovne banke zaključuju u svakodnevnom poslovanju regulisani su u Zakonu o obligacionim odnosima. P. Koja je razlika između novčanog depozita i tekućeg računa? O. Kod novčanog depozita klijent je u obavezi da uplati određenu sumu novca, a banka mu plaća određenu kamatu. Kod tekućeg računa klijent nije u obavezi da uplati određenu sumu novca, ali banci plaća proviziju kao naknadu za izvršavanje naloga uplate i isplate po njegovom računu. P. Kakva je razlika između oročenih i neoročenih depozita? O. Kod oročenih depozita klijent može raspolagati svojim novcem tek nakon proteka dogovorenog roka. Kod neoročenih, celokupnu sumu može uzeti bez ograničenja (depoziti po viđenju). P. Kakv dokument banka izdaje klijentu kod novčanih depozita oročenim na rok duži od jedne godine. O. Certifikat o depozitu koji predstavlja hartiju od vrednosti. P. Da li privredno društvo može sa bankom da zaključi ugovor o ulogu na štednju? O. Ne. Takav ugovor može da zaključi samo fizičko lice. P. Koju pismenu ispravu izdaje banka klijentu kod ugovora o ulogu na štednju? O. Štednu knjižicu u koju se upisuju sve isplate i uplate. P. Po osnovu identiteta klijenta kakva može biti štedna knjižica? O. Na ime, na donosioca i na šifru. P. Kakvi ulozi na štednju mogu da budu?
O. Oročeni i po viđenju; namenski i nenamenski; sa otkaznim rokom i bez. P. Kada je u bankarskom poslu ugovoren otkazni rok šta on daje za pravo banci? O. Banka može da iskoristi taj rok za isplatu. Ako je na primer ugovoren bankarski novčani depozit ili ulog na štednju po viđenju (može i za oročene depozite) ali sa otkaznim rokom od jednog dana, onda nakon što klijent izjavi volju da hoće da podigne sredstva, banka ima pravo da isplatu izvrši sledećeg dana. P. Koje su obaveze banke kod ugovora o sefu? O. Pruži klijentu sef na upotrebu; obezbedi sef; omogući klijentu isključivost pristupa (sistem dva ključa). Klijent za tu uslugu plaća naknadu. P. Koje obaveze banke postoje kod ugovora o deponovanju hartija od vrednosti? O. Banka mora da čuva hartije od vrednosti i vrši prava i obaveze u vezi hartija od vrednosti. P. Kakav depozit hartija od vrednosti može biti? O. Zatvoren (banka nema uvid u njegovu sadržinu) i otvoren. Zbirni (hartije od vrednosti više privrednih društava) i pojedinačni (hartije od vrednosti samo jednog privrednog društva). P. Definicija ugovora o kreditu? O.Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da stavi određenu sumu novca na raspolaganje klijentu (novčani krediti), ili preuzima za njega određenu odgovornost (krediti odgovornosti) prema trećem licu, a klijent se obavezuje da vrati primljenu sumu novca uvećanu za kamatu, ili plaća proviziju kao naknadu banci za preuzimanje odgovornosti. P. Kategorizacija ugovora o kreditu. O. Novčani krediti i krediti odgovornosti; na određeno i neodređeno vreme, kratkoročni, srednjoročni i dugoročni; gotovinski i bezgotovinski. P. Koji su bitni elementi svakog kredita? O. Iznos kredita, uslovi davanja, uslovi korišćenja i uslovi vraćanja.
(III) T E S T IZ B A N K A R S K O G P R A V A Student_________________________ Br. indeksa ________ Datum: _____________ 1. Koje vrste banaka postoje? ________________________________________________
2. U kom organizacionom obliku privrednog društva se osnivaju banke? ______________________________ 3. Koja institucija kod nas izdaje dozvolu za rad poslovnim bankama? _____________________________ 4. Iz čega se može sastojati osnivački kapital banke? ______________________________________________________________________________ 5. Koji su organi banke? ______________________________________________________________________________ 6. Koji zakon uredjuje osnivanje i prestanak poslovnih banaka? ____________________________________________________ 7. Koja je osnovna razlika bankarskog novčanog depozita i tekućeg računa? ___________________________________________________________ 8. Da li privredno drušvo može da zaključi ugovor o štednji? ____________ 9. Navesti razne vrste kredita ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ 10. Navesti sredstva za obezbeđenje kredita ______________________________________________________________________________ 11. Definisati lombardni kredit ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ 12. Definisati revolving kredit ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ 13. Uporediti ugovor o forfetiranju i ugovor o faktoringu ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ 14. Objasniti bankarski eskontni posao ______________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________
T E S T IZ P O S L O V N O G P R A V A
(II grupa-A)
Student_________________________ Br. indeksa ________ Datum: _____________ 1. Koji zakon kod nas uređuje status privrednih društava?
___________________________ 2. Koje društvene odnose obuhvata poslovno pravo kao grana prava? __________________________ __________________________ __________________________ 3. Koje jedino ograničenje kod ovlašćenja zastupnika, upisano u Registar, onemogućava savesno treće lice da zaključi punovažan pravni posao, kada zastupnik postupi mimo ograničenja? a) kada je predviđeno zajedničko zastupanje-više registrovanih zastupnika. b) kada je obavezna saglasnost upravnog odbora. c) kada je vrednost posla mala. 4. Navesti neke od izvora poslovnog prava ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ 5. Obaveze koje zastupnik privrednog društva preuzima koga obavezuju? a) vlasnike privrednog društva b) privredno društvo. c) samog zastupnika. 6. Da li privredno društvo obavezuje pravni posao koji legalni zastupnik zaključi izvan okvira svog ovlašćenja? a) da b) ne 7. Navesti oblike privrednih društava koje predviđa Zakon o privrednim društvima. _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ 8. Da li se privredno društvo može osnovati na određeno vreme? a) da b) ne 9. Da li je preduzetnik pravno lice? a) da b) ne 10. Navesti koji od oblika privrednog društva može osnovati jedan osnivač. ____________________________________________________________
11. Pravni posao koji zaključi legalni zastupnik u okviru svojih ovlašćenja, da li može da bude nepriznat od strane privrednog društva (privredno društvo odbije da prizna pravni posao koji je zaključen u njegovo ime i za njegov račun)? a) da b) ne 12. Da li se punomoćje može opozvati u svako doba? a) da b) ne 13. Navesti skracene oznake za pojedine oblike privrednog društva. __________________________________________________________________ 14. Kako se naziva najšire punomoćje koje privredno društvo može da izda? a) punomoćje po zaposlenju b) prokura c) specijalno punomoćje 15. Navesti dve obavezne kategorije lica koja osnivaju komanditno društvo. _________________________________________ 16. Koja vrsta normi u Zaku o privrednim društvima se mora poštovati i ne može se menjati voljom osnivača privrednog društva? a) imperativne b) dispozitivne c) i jedne i druge 17. Da li privredno društvo može da bude nosilac prava i obaveza? a) da b) ne 18. Ko od osnivača komanditnog drupštva odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze društva? _________________________________________ 19. Koji poslovi nisu obuhvaćeni ovlašćenjem koje daje prokura? a) promet nepokretnosti i opterećenje nepokretnosti. b) poslovi velike vrednosti. 20. Da li komanditor može da vodi poslove društva? a) da b) ne 21. Posao vredan 100.000 evra zaključen od strane zastupnika privrednog društva, uprkos njegovoj obavezi da prilikom zaključenja pravnog posla vrednijeg od 50.000 evra traži saglasnost upravnog odbora, da li obavezuje privredno društvo?
a) da b) ne c) samo ako na to pristane privredno društvo 22. Da li može ortak bez ograničenja preneti trećem licu svoj udeo? a) da b) ne 23. Ko zastupa komanditno društvo? a) komplementari b) komanditori 24. Kako odgovara društvo ograničene odgovornosti za svoje obaveze? a) celokupnom svojom imovinom b) ograničeno 25. Da li lice koje stekne svojstvo ortaka automatski preuzima sve do tada nastale obaveze ili samo one koje nastanu od tog trenutka? a) sve do tada nastale obaveze b) samo one koje nastanu nakon sticanja svojstva ortaka. 26. Kako odgovaraju ortaci za obaveze ortačkog društva? a) solidarno sa društvom celokupnom svojom imovinom b) do visine svog uloga. 27. Da li i osnivači, odnosno članovi društva ograničene odgovornosti odgovaraju za obaveze društva celokupnom svojom imovinom? a) da b) ne 28. Da li ulozi osnivača i članova doo moraju da budu jednake vrednosti? a) da b) ne 29. Da li jedan član društva ograničene odgovornosti može da ima više udela? a) da b) ne 30. Da li osnivač doo može kad god hoce da uzme nazad stvar koju je kao ulog uneo u privredno društvo? a) da b) ne 31. Koliko iznosi zakonom određen minimalni osnivački ulog u novcu za doo? ___________
32. Šta akcionarsko društvo daje ulagaču kao protivvrednost za ulog? a) akcije b) udele c) pravo glasa 33. Koliko maksimalno osnivača može da osnuje doo? a) 100 b) 50 c) 30 34. Navesti oblik privrednog društva kod kojeg je osnovni kapital podeljen na akcije. ____________________ 35. Da li član doo može slobodno da proda svoj udeo drugom članu društva? a) da b) ne 36. Obeležiti dva tipa akcionarskog drušva. a) otvoreno i zatvoreno b) ad i doo c) malo i veliko d) matično i zavisno 37. Koje su dve osnovne vrste akcija? __________________________ 38. Koje pravilo se najčešće primenjuje po pitanju određivanja ko ima koliko glasova u skupštini ad? a) jedna akcija jedan glas b) dve akcije jedan glas c) jedan akcionar jedan glas 39. Koje ad upisuje akcije javnom ponudom? ________________________ 40. Napišite šta znate o razlici izmedju otvorenog i zatvorenog akcionarskog društva: _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _____
T E S T IZ P O S L O V N O G P R A V A Student_________________________ Br. indeksa ________ Datum: _____________
1. Koja oznaka se dodaje uz poslovno ime privrednog društva u stečaju? a) dodaje se «u stečaju». b) dodaje se «u likvidaciji». c) dodaje se «prestanak privrednog društva». 2. Do koje visine su osigurani novčani depoziti štediša u bankama i kod koga? ____________________________________________________________ 3. Koji organ u postupku stečaja ima poziciju preduzetnika? ___________________________ 4. Kada je upisana hipoteka u korist banke, na nekoj nepokretnosti koja pripada privrednom društvu, po osnovu obezbeđenja ugovora o kreditu, koji je društvo sklopilo sa bankom, da li u slučaju da privredno društvo nije u stanju da vrati kredit, ta nepokretnost pripada banci? a) da b) ne 5. Koja institucija podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka banaka? ____________________________ 6. Kakva posledica po zakonu nastupa nakon što dužnik ne ispuni svoju novčanu obavezu na vreme? a) teče zatezna kamata b) raskid ugovora 7. Koji je smisao sprovođenja postupka reorganizacije u stečajnom postupku? a) pokušaj da se izađe iz stečaja b) efikasnije namirenje poverilaca 8. Kako se naziva promena kada se dva privredna društva spoje u jedno? a) statusna promena b) promena oblika 9. Koja ključna pravna posledica nastaje po stečajnog dužnika generalnim izvršenjem na njegovoj imovini? a) prestaje da postoji kao subjekt prava b) uvodi se prinudna uprava 10. Kojim zakonom se reguliše stečaj i likvidacija banaka? ___________________________________________ 11. Koja je osnovna obaveza poverilaca nakon pokretanja stečajnog postupka? a) da prijave svoja potraživanja b) da organizuju skupštinu poverilaca 12. Navesti organe stečajnog postupka ___________________ ___________________
___________________ ___________________ ___________________ 13. Koji poverioci spadaju u kategoriju razlučnih poverilaca? a) poverioci čije je pravo obezbeđeno zalogom-ručna zaloga, hipoteka. b) poverioci koji imaju neku svoju stvar ili robu kod stečajnog dužnika 14. Pred kojim državnim organom se vodi postupak stečaja? a) pred trgovinskim sudom b) pred agencijom za stečaj 15. Kako se naziva postupak koji se vodi radi prestanka solventnog privrednog društva ? _____________________________ 16. Koji zakon reguliše postupak stečaja? _________________________________ 17. Kojim zakonom je regulisan postupak likvidacije privrednog društva? a) Zakon o privrednim društvima b) Zakon o stečajnom postupku 18. Kojim redosledom se iz stečajne mase namiruju poverioci sa neobezbeđenim potraživanjima? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ __ 19. Koja pravna posledica po zaposlene nastupa momentom otvaranja stečaja nad privrednim društvom? ________________________________________ 20. U kom roku od pokretanja stečajnog postupka se mora podneti plan reorganizacije? a) u roku od 90 dana b) u roku od 60 dana c) u roku od 45 dana 21. Momentom pokretanja stečajnog postupka šta se dešava sa imovinom privrednog društva? a) imovina postaje stečajna masa b) imovina automatski prelazi na poverioce 22. Koji organ donosi Rešenje kojim se postupak stečaja okončava? a) stečajno veće b) stečajni sudija 23. Koje dve grupe prava sačinjavaju intelektualna prava?
_______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ __ 24. Koja su dva osnovna prava autora (tvorca) krajnjeg rezultata duhovnog stvaralaštva? ____________________ ____________________ 25. Šta je pronalazak? a) pronalazak je novo rešenje nekog tehničkog problema koje se može primeniti u nekoj od proizvodnih delatnosti b) pronalazak je pravna zaštita patenta 26. Kako se zove oblik pravne zaštite pronalaska? _________________________ 27. Koje uslove (materijalne i formalne) treba da ispuni pronalazak da bi dobio zaštitu u vidu patenta? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ ___ 28. Kako se štiti know how? a) tajnošću b) registracijom u Zavodu za intelektualnu svojinu 29. Da li je pravo na patent vremenski i teritorijalno ograničeno? a) da b) ne 30. Kojim ugovorom se ustupa pravo privrednog iskorišćavanje patenta ili know how? __________________________ 31. Koje obaveze ima korisnik licence? ___________________________________________________________________ 32. Navesti neke oblike nelojalne konkurencije _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ __ 33. Koja je osnovna podela banaka? a) na emisione (centralne) i poslovne banke b) na investicione i kreditne
34. Navesti oblik privrednog društva obavezan za osnivanje banke, minimalni novčani kapital i minimalan broj članova potreban za osnivanje. ____________________________________________________________ 35. Kome je odgovorna Narodna banka Srbije? __________________________________ 36. Opisati brokerski posao _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _ 37. Koji zakon reguliše oblast osiguranja? ______________________________ 38. Koji su bitni elementi kod ugovora o osiguranju? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ __ 39. U kom slučaju će strana koja je prekinula pregovore, biti u obavezi da naknadi štetu drugoj strani (zaokružiti dva tačna odgovora) a) ukoliko je pregovore vodila bez namere da zaključi ugovor b) ukoliko je odustala bez osnovanog razloga c) ukoliko ne zaključi konkretan ugovor 40. Šta nastaje prihvatanjem ponude? __________________________ 41. Da li je oglas u štampi kojim se nudi roba, ponuda za zaključenje ugovora? da) ne) 42. Objasniti osnovne elemente ugovora o prodaji (definicija i bitni elementi) i ulogu posrednika i trgovinskih zastupnika u poslu prodaje robe. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ ___ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ __ 43. Navesti nekoliko instrumenata za obezbeđenje izvršenja ugovora _______________________________________________________________________ _ 44. Navesti podelu bankarskih poslova
