Porfirije Ivanov - Prekaljivanje Bosonogo Hodanje Gladovanje

PORFIRIJE IVANOV PREKALJIVANJE, BOSONOGO HODANJE, GLADOVANJE  Prevods ruskog: Slobodanka Kalauzović

Beograd septembar 2005.

Sadržaj

Uvod BIOGRAFIJA

9 11

Sistem prirodnog ozdravljenja po metodi metodi Porfirija Porfirija Ivano 25 Sta me je navelo na ideju prckaljivanja? (iz ličnih beleški Ivanova)

27

POČETAK Put i etape mog prekaljivanja Rezultati mog prekaljivanja Moj metod prekaljivanja Kurs trenutnog prekaljivanja Tridesetčasovni kurs prekaljivanja Ceo, godišnji kurs prekaljivanja

30 36 40 42 45 49

SISTEM PORFIRIJA IVANOVA

54

ČEDO EDO

55

Tkjne lekovito-ozdravljujućeg prekaljivanja Praktični savcti za praktikovanje sunčanih procedura Živototvorni zraci sunca

71 74 75

Čist vazduh - eliksir zdravlja

Vazduh kao sredstvo za sprečavanje i lečenje bolesti Šuma - izvor zdravlja

81 87 91

"ČEDO" U VAŠEM ŽIVOTU. UTOPIJA ILI REALNOST?

100

Donesite odluku!

101

Učenje živi i razvija se Eksperiment dug pola veka Priča sledbenika sistema Porfirija Ivanova

104 104 111 116

 Iz lič ne beleške Ivanova:

"Nedavno sam napunio 85 godina. Pedeset sam posvetio praktičnom traženju puteva za zdrav život. Zarad toga sam svakodnevno otkrivao različite osobenosti prirode, a posebno njene surove strane. Prepun sam želje da svoje iskustvo predam našoj omladini i svim ljudima. Ovo je moj poklon njima."

Uvod

Ova knjiga namenjenaje onima koji veruju, ili su spremni da poveruju u snagu ozdravljenja, onima koji žele da se izleče od bolesti i da ojačaju svoje zdravlje, ali ne znaju kako to da učine, i od čega da počnu. Nažalost, mnogi, tek kada im je zdravlje ve ć ozbiljno narušeno, počinju da ga procenjuju i da vode racionalan način života. Duboko greše oni koji se nadaju da će im lekovi pomoći da povrate zdravlje, uništeno još u mladosti zloupotrebama i potcenjivanjem. V

1 Narodna poslovica glasi: "Sta imamo, ne čuvamo, a kad izgubimo -plačemo". Dok smo zdravi, mi  jednostavno o zdravlju ne razmišljamo i ne brinemo, a kada ga izgubimo, trošimo mnogo vremena, snage i sredstava da bi ga povratili. To, na veliku žalost, nije uvek moguće. Iz ovog proizilazi da svako ko želi da na vreme spre či niz ozbiljnih bolesti, mora dobro da zna od kojih faktora zavisi zdravlje, kako gaje lako izgubiti, i na koji način ga možemo sačuvati. 0 tome će i biti reci u ovoj knjizi. 9

Biografija

Porfirije Kornejevič Ivanov rodio se 20. februara 1898. godine u Ukrajini, u ruskom selu Orehovka ispod Lugan-ska, u siromašnoj rudarskoj porodici, u kojoj nije bilo ničeg drugog, osim osmoro dece. Učio je u crkovnoparohijskoj školi, sa 12 godina radio kao najamni sluga, a sa 15 godina išao u rudnik, rade ći u veoma teškim uslovima. Nikakvu profesiju nije imao osim rudarske, ali je kasnije radio u mnogim mestima najrazličitije poslove. Rukovodio je sečom šume u radnoj zadruzi, čistio parne lokomotive, radio u metalurškoj fabrici, bio mesar, isporučilac šumske građe. Ženio se, imao dvoje dece. Po karakteru je bio, kako se govorilo, "usijana glava", dovitljiv, oštrouman mladić. U mladosti je bio huligan, bistrog uma, sposobnog za izume, a istovremeno živeo jako teško. Njegova, kao i druge porodice, veoma su patile zbog bogataša, koje on zbog toga nije voleo, i svetio se za takvu nepravdu. 10

Tako je živeo do 35. godine, a zatim se njegov život izmenio. 0 sebi piše sledeće: "Detinjstvo, mladost i zrele godine života proveo sam kao i svi drugi. Jedno vreme sam bio razbojnik, harao sam prirodom uništavajući životnu radost, ne obazirući se ni na šta -sve zato da bih živeo lagodno. Ali, zatim sam se udaljio od svega toga... i počeo sam da se! približavam ideji zbližavanja s prirodom..."Šta je bio okida č? Sa Porfirijem Ivanovim se nešto dogodilo kadaje imao nešto više od 30 godina: dobio je rak, koji je napao njegovu ruku. Niko nije mogao da mu pomogne, bolest je uznapredovala do poslednjeg stadijuma, i došlo je vreme smrti. Tada je u očajanju resio da ubrza taj proces, da oboli od još neke bolesti. Izašao je nag na mraz, da bi se prehladio i smrznuo. Ali željeni rezultat nije dobio, pa je to ponovio, i još izlio na sebe vedro ledene vode. Ali, opet bez rezultata. To je radio nekoliko dana, ali umesto bolesti, počeo je da stiče snagu, želju za životom, životnu radost. Bolest je odjednom počela da odstupa. Tada je, primetivši to, nastavio sa svojim eksperimentima, i na kraju sasvim ozdravio. Postepeno  je počeo u sebi da primećuje osobine koje nije susretao kod drugih ljudi. Ranije je sebi postavljao pitanje (koje svako od nas bar jednom postavlja sebi): zašto je čovek podložan bolesti i smrti, bez obzira na udobnosti kojima je okružen? Tada se u njegovoj glavi pojavila misao: "Zastoje to tako? Ono, što čovek u prirodi izbegava, to mu daje zdravlje! Otkrio je da su ljudi osudili sebe na bolesti i smrt zbog narušavanja 12

veze sa Prirodom, Tako je počelo njegovo traganje, s ciljem da pronađe odgovor na sledeće pitanje: "Možda se u prirodi i u Čoveku krije neka tajna?" On je postepeno počeo da se čelici, zbližava se sa prirodom. Počeo je postepeno da izbegava sve ono što čoveka odvaja od nje. Prvo je skinuo kapu i tako izlazio na   jake mrazeve i vetrove. Hteo je da proveri da lije na ispravnom putu, da li tako, kao i on, mogu da rade i drugi ljudi, i postižu li i oni takav efekat ozdravljenja. Po čeo je da predlaže ljudima koji pate od raznih nevolja da urade isto što i on. I, uspevalo je. Oni su se isceljivali. Zna či, prekaljivanje pomaže. Ali, nemaju svi takvu smelost i volju da sami sa tim započnu. Tada je odlučio da pokuša da li može da isceljuje ljude istim silama koje je on zadobio od prirode, kao rezultat svog li čnog čeličenja. Sve vreme je tražio u prirodi potvrdu pravilnosti svojih postupaka, pitaju ći je o svemu. I, uspeo je da isceli ženu koja sedamnaest godina nije hodala... Tada je bio zaposlen u rudniku, i tamo je stalno pokušavao da spašava ljude prilikom raznih nesre ća i bolesti. Odlučio je da proveri svoju moć tako stoje pošao da pomogne ženi kojaje 17 godina bila prikovana za postelju zbog teške bolesti - paralize. Krenuo je prema bolesnici, s namerom daje izleći. Međutim, pri tom je sebi postavio jedan uslov: ukoliko žena stane na noge, on će hodati po snegu bez obuće. Njegova moć isceljenja nalazila se samo u njegovom umu, zato je bila tako neobična. Resio daje iskuša tu moć. Kada je rano ujutro 13

žena stala na noge i na činila nekoliko koraka, izašao  je napolje i rekao sebi: moja moć nije u tome da štitim telo od prirode, već da svoju obuću zauvek ostavim, i izložim svoje telo prirodnim elementima: vazduhu, vodi, hodajući bosim nogama po zemlji, koja mije i dala to telo. "Prvo je skinio kapu, zatim čizme, kaput, košulju i  panta-lone, sve do šortsa." Sve je to radio postepeno, oprezno i pažljivo, vodeći pri tom računa o hrani koju  je jeo, kako bi njegovo delo bilo ispravno, i kako bi, na kraju, mogao da živi samo od prirode, od vazduha, zemlje i vode.  Na taj način, kao kakav istraživač, rešavao je jedan za drugim zadatke koji su se tako đe nalazili pred svakim čovekom, a u suštini je rešavao večni zadatak  života namenjen svakoj individui najvišeg reda, otkrivao puteve besmrtnosti čoveka na Zemlji. Život Porfirija Ivanova je na taj način zadobio svoj smisao, a rezultati eksperimentisanja nad samim sobom bili su od neprocenjive vrednosti, "dalekovid" sistem ozdravljenja. Svih tih godina iskušavanja životnih sila, munjevito je pronalazio načine zaštite pred  prirodom, u svim njenim uslovima, sam se nalazeći kao u kakvoj svetlećoj ljušturi. Ljudi su videli njegovu veličinu, i nisu mogli da shvate to njegovo svetle će telo, staje to zapravo? A on je ga formirao upornim radom, počinjući prostim koracima: sneg, hladna voda, hladnoća. Zatim je postepeno jačao svoju snagu tako 14

 Bolest je - Ideja. Ona se sa svojim moćima   pojavljuje na horizontu. Ja trpim zato da bi ljudi saznali za to Delo.

15

što se izlagao prirodi nezaštićen, bez oklopa odeće kojom se obično štitimo. Za sve je to bilo potrebno strpljenje kakvo se do tada još nije srelo. On je ro đen zajedničkom promišlju Vasione i majke Zemlje, i nemoguće je drugačije shvatiti tog velikog genija. Jednostavnost života, i rad za dobrobit celog čovečanstva, učinili su da stekne nebrojene poklonike. Tako je proricao njegov eksperiment: a on se trudio da; bude što bliže prirodi. Njegovo zdravlje je jačalo, išao je u susret svim prirodnm elementima sa kojima se susretao, ni od čega se nije skrivao. Prilazio je prirodi sa  poverenjem i ljubavlju, bez straha. Ona, kao razumno i živo biće, davala mu je snagu i kao da ga je u čila,  proveravala njegovu iskrenost i ukazivala mu na greške. Govorio je: "Istražujući sve ono što je u čoveku i u  prirodi podložno slabljenju, razaranju, i sve ono što jača i razvija, našao sam postupak, znanje, metod koji ću razvijati, čime ću se rukovoditi i sam, da bih mogao na isti način pomoći i drugim ljudima" Na taj način uspeo je da nedeljama ostane u stepi na mrazu, obnažen i bez obuće, a da se pri tom ne razboli. Nau čio je da upravlja pomoću svesti i volje svojim telom i psihom, ne  puštajući u sebe bolesti, slabosti, lenjost... Nau čio je da ostane bez hrane i vode bez ikakvih posledica dugo vremena (najduži njegov ovakav eksperiment bio je108 dana, ali to, po njegovim recima, nije bila granica njegovih mogućnosti). U isto vreme je počeo da  propagira svoj metod ozdravljenja i prekaljivanja svima koje je susretao, i pomagao je bolesnima i nemo ćnima da  pobede 16

svoje bolesti i da ih podiže iz postelje. On je na onima koji su to želeli, isprobavao prona đene korisne kvalitete prirode, pri tom budno motreći na te ljude i kontrolišući ceo proces. Kako je govorio, "to nije samo obi čno čeličenje organizma protiv hladnoće i prehlade, već probuđenje, razvijanje svesnog upravljanj a unutrašnjim moćima i sposobostima nervnog sistema" - to je ise čak iz dokumenta "Istorija i metod mog sistema prekaljivanja", koji je bio poslan nau čnicia-metodičarima i vlastima 1951. godine. Postepeno, Porfirije Ivanov je razvio i formulisao kodeks pravila svog čeličenja i uslovno ga nazvao "Čedo"(tako se obraćao svakom čoveku, nazivajući ga svojim detetom). Taj kodeks je takođe bio poslan i u Kremlj, Leonidu Ilji ču Brežnjevu. Do tada je Ivanov predavao svoje u čenje samo usmeno. Odnos vlasti prema njemu, naravno, bio je veoma oprezan. Oni su se na sve na čine trudili da ga ometaju. Tokom života je proveo ukupno 12 godina u zatvorima i psihijatrijskim bolnicama, gde su ga mučili, dovodeći ga skoro do potpunog fizičkog iscrpljenja, i slali ga ku ći da umre, ali je on tamo postepeno uspostavljao svoje snage, ponovo izlažući svoje telo prirodi. Najvažnije je to stoje u toj komunikaciji s prirodom učestvovalo ne samo njegovo telo, veći svest. Ona se skoro potpuno izmenila. On je osvešćivao svoje ranije poroke i pobedio ih, tj. potčinio ih svojoj volji. Stvar je u tome, što od prirode, izgleda, skoro ništa ne ćeš dobiti, pogotovo ne zdravlje, ako 17

Sa siromaštvom sam se pomirio, ali nisam mogao da  se pomirim sa jednim - sa smr ću... Snažno i neprekidno sam razmišljao o tome zašto ljudi umiru i staje tome uzrok 

18

imaš neke poroke ili besmislene emocije, i ne pokušavaš sa njima da se izboriš. Priroda kao da ih ose ća, i čovek ne može u takvom stanju (poročnom) da se ne smrzne ili da ostane bez jela duže vremena. A čoveku sa pozitivnim, čistim osećanjima i mislima se priroda otvara, pomaže mu da mnogo toga izdrži i poverava mu se, kao da dopušta da bude s njom u komunikaciji. Njegova ljubav i strpljenje prema ljudima bili su neizmerni. On je od njih doživeo veoma mnogo uvreda, i do početka svog pedesetogodišnjeg eksperimenta, nije prema njima izmenio svoj odnos. Trudio se da svakome ko želi, ko mu je došao sa molbom, pruži sve što je mogao. Bolela gaje duša zbog siromašnih, bolesnih. On je prozreo svakog čoveka već na prvi pogled, odmah je znao zbog čega je neko došao, kao i šta od njega može da primi. Trudio se da u svakome probudi savest, da ljude nauči kako da pobede gordost i samoljublje, strah i prezrenje, nepoverenje, da probudi u njima ljubav. Svakoje od njega dobijao pravičnost. Od ljudi ništa nije skrivao i o svakom svom eksperimentu u prirodi ih je obaveštavao, isto tako i vlasti. I, ukoliko om nisu dozvoljavali da uradi zamišljeno, on se tome nije protivio, jer je jedan od njegovih glavnih životnih principa bio: "Svojim ^tavom drugome ne smetaj". Kao i: "Priroda - to smo svi mi, ljudi, naše želje". Zato se i nije trudio, kako se kaže, da "skoči više od glave",danečim pritiska druge: "Revolucijom"-kako je govorio - ništa nećeš postići. Treba živeti evoluciono" 19

  postepeno dostizati promenu, u zavisnosti od nivoa svesti ljudi i promena u prirodi. Jer njegov cilj nije   bio samo da svaki čovek bude zdrav, da ne bude  bolestan i da živi srećno već, pre svega, da "izmeni tok  svesti ljudi", njihov način života, odnos prema prirodi i   prema sebi. Jer, naš način života i naš odnos prema   prirodi vodi čovečanstvo, i svakog čoveka  pojedinačno, prema ćorsokaku, ka samouništenju. To danas postaje sve očiglednije. Problem čovečanstva je što se na našoj planeti sve više i više troši i narušava ekološki balans. Ljudska aktivnost sada preti uništenjem i planete, i samih sebe, zajedno s njom. U tom smislu čovek je nerazuman i ne ume da gleda na sve što se dešava u planetarnim i ljudskim razmerama, on živi u svom zatvorenom svetu, sa svojim egoističnim interesima, sve tumači sa tačke gledišta dobijanja lične koristi, ne razmišljajući o posledicama svojih dela. Uskoro i sve može da se završi katastrofom. Ljudski rod, sa svim svojim dostignućima, taj "car   prirode", prestaće da postoji, bez traga. A u čoveku i   prirodi je sve harmonično, sve je zamišljeno, sve je sazdano tako, da čovek može da živi ne dovodeći okruženje i sebe do takvog žalosnog stanja. Covek ne koristi ni polovinu svojih mogućnosti; to sada postaje sve očiglednije i počinje sve češće da se pominje. Tj., on,  po svojoj suštini, još nije potpun čovek, u potpunom smislu te reci, čak ni fizički. A šta reći o moralu? Sva rasuđivanja uglavnom ostaju na papiru, a na delu čoveku je potreban tiranski napor da bi prevazišao svoje egoistične 20

 poroke, i to mu nikada potpuno ne uspeva. Može biti da to zavisi i od njegovog fizičkog stanja, od komunikacije s prirodom, kojoj tako malo poklanja  pažnje? Kako čovek, parazit na telu prirode, "razbojnik  i ubica", kako je govorio Porfirije Ivanov, može da izgradi u sebi neku moralnu čistotu, neku apsolutnu duhovnost, ukoliko je način njegovog postojanja u korenu nemoralan i neduhovan u odnosu prema prirodi? To pitanje obično ne pada nikome na pamet. Za štetne posledice ljudskih aktivnosti u prirodi   proglašavaju se odgovornim na čin proizvodnje, nesavršena tehnologija, neki problemi socijalnog ustrojstva... skoro da se ništa ne govori o nemoralnosti samog čoveka u tom odnosu. On smatra takav način života jedinim mogućim. Ivanov otkriva svoju tačku gledišta u vezi toga. Nekima se ona može učiniti nepodesnom, nekome kao utopija, nekome fantazija. Ali, to je li čna stvar svakog čoveka. Sa zaključcima Ivanova je neophodno upoznati ljude,  jer je potrebno tražiti neki izlaz iz ove situacije.

21

Ivanov je umro l0.aprila l983.godine,ostavivši ljudima svoje učenje, zapisano u sveskama (poznato ih je više od 250), u "čedu", pismima vlasti i naučnicima. Sve je to tada ostalo  bez dužne pažnje. Sada ovaj sistem ozdravljenja ima hiljade sledbenika, koji pokušavaju da rastumače nasleđe Ivanova, zato stoje to, bezuslovno i pre svega, poseban pogled na svet, specifično, novo gledište na istoriju čoveka i prirodu, na sudbinu čovečanstva, a ne samo jedan u nizu velikog broja metoda za savlađivanje bolesti i čeličenja organizma. On je ostavio molbu ljudima: "Ja molim, preklinjem sve ljude: pronađite svoje mesto u prirodi. Njega niko nije zauzeo i ono se ne može kupiti nikakvim novcem. Dostiže se samo sopstvenim delima i radom za svoju dobrobit, da bi vama život bio lakši".  Julija Kaznovskaja

22

Porftrije lvanov je živeo kao jednostavan čovek, koji je na genijalan način izgradio zakone života i stvaranja, spoznavajućisve njegove zagonetke. "Smrt je neizbežna samo u umu, to čovek može da promeni ne dopuštajući da ga obuzmu misli o bolestima, fizičkoj slabosti, smrti". Tako je verovao Ivanov, i sam je uli čnom životu ostvario to uverenje, iskušavajući sebe u teškim uslovima života. Paršeka, tako su lvanova zvali u detinjstvu, su viđali i susretali mnogi ljudi u svim gradovima i selima, isvako ga je zapamtio kao velikana, koji u šortsu luta po pustim poljima, pridržavajući se čvrsto samo svojih principa: bespomoćnosti pred Prirodom i voljom za životom. Doživeoje sve moguće nesreće i pokušao da ih nadigra, kako bi i ubuduće i drugi ljudi mogli da pronađu izlaz iz bilo koje situacije. Prošao je sva moguća ljudska iskušenja, lutao, tražio, i na kraju pokazao čoveku kako može da se oslobodi robovanja materijalnom životu. Njegova potraga je pomogla hiljadama ljudi. Ivanov je svima otkrio mogu ćnost kako da utiču na razvoj Vasione. Otkrio je čoveku tajnu sveta.

23

Sistem prirodnog ozdravljenja po metodi Porfirija Ivanova

Sistem Porfirija Ivanova izgleda kao svojevrstan lek    protiv svih bolesti. Ali to nisu tablete, nije lek za   jednokratnu upotrebu, već kontinuirani višeslojni rad čoveka na samom sebi: "Ne interesuje me vaša bolest, već vaša duša i srce" -govorio je Ivanov. "Dajem vam snagu koja izgoni bolesti. Moj sistem   budi centralni nervni sistem. Ljudi poseduju snagu, ali je ona uspavana, i treba je probuditi". Nije zadatak  u tome da se odredi dijagnoza, ve ć da čovek počne sam sebi da pomaže svesno, vešto, strpljivo, stvarala čki. Sveobuhvatna metoda Ivanova nije nastala odjednom, već je pola veka smišljana, proverena na sve moguće načine, i bila rezultat njegove sopstvene patnje. Tek ju je poslednjih godina svog života otkrio ljudima: "Ne igra se bolest čove-kom, već čovek bolešću", govorio je on.

25

Porfirije Ivanov je bio uveren da su svi poroci i nesreće posledica nepravilnog načina života ljudi, njihovog pogrešnog odnosa prema prirodi. "Pronađite i zauzmite svoje mesto u prirodi, jer ga niko nije zauzeo; ono se ne kupuje ni za kakve pare, jer  za život nije potrebno platiti".

26

Šta me je navelo na ideju prekaljivanja? (iz lič nih beleški Ivanova) Od ranog detinjstva bio sam veoma osećajan, i Priroda je u meni budila radoznalost  prema svemu živom. Veoma mije bilo bolno i do suza žao ljudi, naročito bolesnih. Video sam oko sebe kako se ljudi razboljevaju, kako pate i umiru zato što nemaju sredstava iznanja da se suprotstave Prirodi, njenim strašnim silama hladnoći i bolesti. Još kada sam imao sedam godina, video sam kako \je moj deda nastradao u stepi od me ćave, a u meni se, uporedo sa strahom i tugom, rodilo i zasijalo zrno ideje o neophodnosti poznavanja Prirode i nalaženja načina da se pred njom zaštitimo. Od tada je to zrno negde u meni raslo i nije mi davalo mira. Bolesti i umiranje ljudi za vreme kolere 1913. godine, i sve što sam vi đao oko sebe tokom života, nije mi dopuštalo da to zaboravim. Hranilo je ipodsticalo to zrno u meni. Samo, još nije 27 bilo plodnog tla da bi zrno moglo da proklija.

Sam život me je učio. Moja ideja ne samo stoje iznikla, već se i otvorila preda mnom kristalno jasna tek kroz životna iskustva. Godine 1933. video sam jednog čoveka koji je hodao bez kape,i nije se plašio mraza,   prehlada i bolesti. Odjednom me je ozarila misao da prekaljen čovek ne može da se plaši Prirode. U svakom čoveku postoje sile koje mogu da se suprotstave Prirodi, i te sileposedujem i ja. I svaki čovek može i mora da ume da ih razvija. Ta misao je i danju i no ću kljucala u mojoj glavi, i odjednom, 1934. godine, kada sam noću sedeo nad svojim knjigama i za trenutak usnio, ugledao sam u snu divnog čoveka koji je smelo hodao po snegu, sasvim obnažen. Od tog prizora sam se probudio sav uzbuđen, ita slika jezamene postala primer i cilj. Te iste godine, u još jednom uzburkanom i upečatljivom snu, prikazao mise nesvesni rad mojih misli. Iz svega toga, 1934. godine, u menije sazrela ideja i smelo rešenje da pronađem, i u samom sebi stvorim snagu koja će učiniti da se ne   plašim Prirode, već da uronim u nju, i na taj način ovladam njenim bogatstvima, njenim uslovima i silama, kako oni ne bi bili štetni i zastrašujući, već koristili čovečanstvu. Da se ljudi više ne plašeprirode, ne zavise i ne pate zbog nje, zbog svog tela, već postanu njihovi gospodari Rešio sam da se prekalim 28

i ojačam svoje telo tako da mu priroda više ne donosi neprijatnosti, već korist, da otkrijem sva  bogatstva Prirode, za dobrobrobit ljudi. Dnevnik sam započeo 1934. godine, dok sam živeo u gradu Armaviru.   Nikakvog učitelja nisam imao, nisam čak  imao koga da pitam ni za savet, od čega da  počnem i šta da radim, nije bilo ni knjiga o tome. Postojali su samo cilj i želja: bez obzira na sve, to sam morao postići! Od detinjstva sam se razlikovao od drugih po svojoj smelosti, svojoj spremnosti na sve. Žrtvovao sam svoje telo da bih  pronašao, i potom predao ljudima koji su se borili   protiv prirode, čnain kaljenja i Put ka ozdravljenju.

29

POČETAK  Put i etape mog prekaljivanja

Godine 1934., 25. aprila, zauvek sam skinuo kapu. Nisam je više stavljao bez obzira na vreme, hladnoću i kišu, vetar.Hodajući otkrivene glave, ne samo da se nisam prehladio, da nisam osećao glavobolju, već sam se, naprotiv, osećao bolje,  posebno na kiši i magli. Cak mi se glava razbistrila, i osećao sam priliv zdravlja i snage. Zato sam resio da ne stavljam kapu čak ni zimi. Zime 1934/35. godine nisam je više nosio. Videvši da mraz ne šteti mojoj otkrivenoj glavi, već da joj pribavlja zdravlje,  bodrost i snagu, iste te zime resio sam da proširim svoje polje čeličenja, i počeo da izlazim noću na mrazbezkošulje, ali još uvek u valjenkama. Na mrazu, bez košulje, prvo sam ostajao 10-15-30 minuta, posle čega sam se osećao snažno i   bodro,kao posle hladnog tuša. Tako sam bez košulje, tokom zime, izlazio ceo mesec. Godine 1934. preselio sam se ku ći, u Krasnij Sulin.

30

Vazduh, voda i zemlja su najdraži  prijatelji  Prirode. Ono što žele, to i urade. Bez  vazduha, vode i zemlje, mi nismo ljudi

Privremeno sam prekinuo sa kaljenjem da ne bih zbunjivao rodbinu i poznanike svojim neobi čnim  ponašanjem, da me ne bi smatrali ludim. Ziveo sam i radio kao i svi, ali me to nije ispunjavalo. Ipak, maja meseca 1934. godine, proglasili su me popom i otpustili sposla na šestmeseci. Tada sam resio da sve odbacim i da se potpuno predam svom novatorskom radu. Odbacivši svu odeću, do šortsa, ćelo leto 1935. godine sam hodao po stepama i šumama Donbasa, istraživao kako na organizam deluju različiti uslovi i sile Prirode: vazduh, vetar, kiša, sunce, svitanje i svanu če, atmosferski elektricitet za vreme oluje. Razvijaju ćisnage isposobnostisvogorganizma,proveravaosamposebno želudac i nervni sistem -gospodare svega. U to vreme sam počeo da obznanjujem svoju metodu čeličenja i ozdravljenja onima koje sam susretao.Pomagao sam bolesnima i nemoćnima da  pobede svoje bolesti i ustanu iz postelje. U toku tog letnjeg perioda, oja čao sam zdravlje i razvijao zaštitne sile svog organizma do te mere da sam  postao gospodar svog tela, i naučio kako da okrenem različite sile i prirodne uslove u svoju korist. U jesen l935.godine, navršilo se 6 meseci od moje prinudne nezaposlenosti. Da bih pomogao porodici, vratio sam se kući,obukao se i krenuo na posao. Jedino što sam hodao bez kape.

32

Tokom jednog meseca, dok sam ovladavao novim poslom, čeličenjem se nisam bavio. Samo sam proveravao svoju snagu i metod, pomažući  bolesnima. Ali, sve to vreme nisam prestajao da mislim da treba da dostignem svoj cilj-prekaliti se do kraja, tako da se celo telo odupre hladnoći i snegu.Ali,da to ostvarim direktno i odmah, još se nisam odlučivao. Uspešno izlečenje mnogih ljudi od raznih  bolesti pokazivalo mije da već vladam silama svog organizma i imam sposobnost da upravljam njegovim skrivenim energijama, pa čak i organizmima drugih. To me je ohrabrivalo naputu ka postizanju svog najvažnijeg cilja - čeličenja. Početkom decembra 1935. godine,   poznanik, čelnikstanice na Ovečkino, dežurniBondarenko, znajući da lečim bolesne, zamolio me je da pomognem njegovoj bolesnoj majci koja 17 godina nije hodala. Nikada još nisam lečio tako teške bolesnike, i odlučio sam da ću te zime hodati bos po snegu ako budem imao snagu i izborim se sa tom boleš ću. To sam učinio tako lako, daje žena, koja je 17 godina bila nepokretna, mogla većdrugogdana da hoda po sobi, a nakon nedelju dana hodala je kao isvizdravi ljudi. Zato sam se ćele te zime, u januaru mesecu, na temperaturiod-l2 C, izuvaoustepi, isatvremena hodao bos po snegu, a da nikakvu  prehladu ni bolest nisam 33

dobio. Naprotiv, u nogama sam imao prijatno osećanje. Iznenađenje,nerazumevanje i podsmesi ljudi na terali su me da se obujem, ali sam se ipak  uverio da mogu bez opasnosti da hodam bos po snegu. Od tada sam mogao da hodam bos, i hodao sam tako uvek, i leti i zimi

34

 Ja sam uradio najmanji posao. Najvažniji  su - ljudi Uopšte n eznam kakav sam ja č ovek To prosudite vi.

Rezultati mog prekaljivanja

Bez obzira što mi naučnici i uslovi nisu pomagali, već su me sve vreme ometali, kočili i prekidali moj rad, ja sam se kroz njega kretao samouko, bez u čitelja i teorija. Postigao sam slede će rezultate:

1. Sticanje i razvoj volje, i svesno upravljanje organizmom. Tokom jedne godine (1934.), zauvek sam   prekinuo sa glupim i pogubnim navikama iz svog   prethodnog života: pijanstvom, pušenjem, neuzdrzanosti na recima i psovkama, plahovitoš ću, hazardnim igarama, egoizmom, neumerenim i neljubaznim odnosom prema drugima, ne časnošću, religioznošću,potpunim preterivanjem i raspuštenošću, i dr. Sva svoja osećanja, želje i strasti, pot činio sam svojoj volji i svesti.

36

2.Potčinio sam svojoj volji i svesti fizičku stranu i rezervne sile svog organizma.  Naučio sam se da stojim bez umora po nekoliko dana, mogao sam da ne spavam i po nekoliko no ći, takođe ne umarajući se; mogao sam da budem bez hrane, ne gubeći snagu, 16 dana, a ukoliko bi bilo neophodno, još duže; mogao sambezvode da izdržim po tri dana; zadržavao sam prirodne fiziološke potrebe organizma lako i bez teškoća i po nekoliko dana, bez ikakvih posledica; razvio sam u sebi sposobnost da brzo i dugo tr čim a da se ne umaram (na primer, 1937. godine sam tr čao od Vorošilovograda do Staljina, uglavnom  po neprohodnim putevima, 150 kilometara za 15 sati.  Nisam sebi za cilj postavljao rekord, ve ć samo razvoj disanja i vežbanje volje i nervnog sistema). 3.Naučio sam da koristim nepovoljne spoljašnje uslove bez štete po zdravlje, bez prehlada i bolesti. Ne treba se bojati prirodnih uslova: sunca, hladnoće, vlage, vetra i kiše. Hodao sam bez obu će i odeće u svako doba godine: 1) Ni u najtoplije dane leta, južno sunce ne šteti i ne izaziva opekotine. 2)Bez odeće i obuće hodao sam po zimskom mrazu.

37

3) Nemci su me pola sata držali zakopanog u snegu golog da bi me proverili, a kada su me otkopali, iz mene je išla topla para. 4) Mogu se kupati u zimsko vreme u moru ili reci neograničeno vreme. 5) Posle saune, oznojan i mokar, idem kući bez odeće, po mrazu i snegu bos, čak se valjam po snegu. 6) Zimi, na temperaturi od -20° C, popeo sam se na parnu lokomotivu brzog voza, i razgolićenog tela putovao od stanice Duboke do Milerova. 7) Kasne jeseni, po oluji, kiši i vetru, putovao sam na parnoj lokomotivi takođe obnažen, a da se ne prehladim. 8) Po prolećnim i jesenjim kišama, kaljugama, po magli, i barama, hodam bos, bez odeće, bez ikakve štete po zdravlje. Od toga imam više koristi, nego od toplih i blagih dana i udobnih stanova. 9) Promrzline na nogama i plikove sam odmrzavao na mrazu, bez ikakve štete i posledica po zdravlje. 10)Poslednje, najveće dostignuće mog rada na čeličenju organizma je razvijanje zaštitnih sila i sposobnosti, potčinjavajući ih svojoj volji. To mi je omogućilo ne samo da bez loših 38

 posledica   podnesem sve uslove, već i da u samom začetku pobedim sve bolesti, ne samo svoje, već i bolesti drugih ljudi. I Koristeći te svoje sposobnosti i skrivene sile, založene u svakom čoveku, ja sam lako savladavao čak i najteže, dugogodišnje bolesti, kada ljudima nisu mogli da pomognu ni lekari, niti medicinska sredstva. Ne baveći se specijalno nedozvoljenom lekarskom praksom, već samo iskustvom, a na molbu ljudi koji su patili i bili bolesni i kojima niko nije mogao da pomogne, lečio sam hroničnu malariju, paralizu, reumatizam, teške oblike tuberkuloze, čir na želucu, dvana-estopalačnom crevu, rak želuca, dizenteriju, astmu, ekceme, sr čane bolesti, anginu i grip, glavobolje, slepo crevo, vene-ri čne  bolesti, kokošije slepilo, trahomu i druge bolesti. Tokom 16 godina takvog čelicenja nijednom nisam   bio bolestan. Činjenice i dostignuća mog celicenja   proveravali su nemački profesori i generali za vreme Drugog svetskog rata, kada sam bio uhvaćen za vreme okupacije Donbasa. Alija im ipak nisam ništa otkrio i ništa nisam govorio o svojoj metodi. Ove činjenice su  poznate čak i Državnom rostovskom institutu,  profesorima N.N. Kur čakovu i A.B. Koganu, kod kojih sam bio na ispitivanju od 1935. godine. Osim toga, što mogu da potvrde mnogi očevici, sve to mogu u svako vreme da ponovim.

39

Moj metod prekaljivanja

Lično sam otkrio i istražio na mnogobrojnim slučajevima isceljenja, da se sve sile i sposobnosti, koje sam smelo demonstrirao i koristio, nalaze i u svakom čoveku skrivene - čak i kod bolesnih, koji godinama leže u postelji, u krajnje nemoćnom i bespomoćnom stanju. Takođe i to da mnogi ljudi prirodno, i sa mnogo podesnijim i zdravijim uslovima života, poseduju još više te sile i sposobnosti od mene. Samo, to ne znaju. Moj metod prekaljivanja ne daje samo obi čnu otpornost organizma na hladnoću i prehlade, već budi i razvija sve unutrašnje skrivene zaštitne mehanizme organizma, zahvaljujući kojima čovek bez opasnosti, pa čak i u svoju korist, može da izdrži sve neprijatne uslove, kao i da spre či i pobedi svaku bolest, uključujući zarazne, pa čak i one čiji uzroci još nisu sasvim istraženi. Najvažnije u mojoj metodi nije obično postepeno navikavanje organizma na neprijatne spoljašnje uslove, i to nije sistem fizičkih vežbi i njihovog uticaja na organizam, stoje

40

malo efikasno, već psihotehnički načini probuđenja, razvoja i svesnog upravljanja unutrašnjim silama i sposobnostima nervnog sistema, posebno njenim rezervnim silama i mehanizmima zagrevanja i imuniteta. čkih načina   Najvažniji od tih psihotehni   prekaljivanja po mom metodu, jeste način direktnog  probuđenja i aktiviranje svih tih sila i mehanizama. Jer, oni već postoje, već su spremni u svakom čoveku, samo su zakočeni i duboko skriveni; čove-ku nisu poznati, pa se zato i ne potčinjavaju njegovoj volji i svesti. Dalje prekaljivanje se sastoji u uređenju tih mehanizama, oslabljenih i poreme ćenih zbog neznanja i besmislenog načina života. Zatim, u njihovom potčinjavanju svesti i volji, putem sistematskih vežbi; u razvijanju, jačanju i punjenju samim tim mehanizmima, korišćenjem različitih načina, uslova i sila Prirode, kao i u otkrivanju novih, još nepoznatih skrivenih sila našeg organizma i Prirode. Kurs prekaljivanja traje godinu dana, ali prvi  presudni uspesi mogu se postići za 30 sati, ponekad čak  i odmah. Moj metod prekaljivanja pogodan je za svakog ko hoće da stekne i zadrži nenarušivo zdravlje. Ali, jedan čovek može da uspe odmah, drugi za pola godine rada na sebi, a treći tek za godinu dana. 41

Kurs tr enutnog pr ekaljivanja

Kurs trenutnog prekaljivanja ne mora da bude uspešan za svakog, ne u svakoj situaciji, i ne u svim uslovima. Da bi bio uspešan, potrebno je: - da čovek u tom trenutku ne bude fizički i duševno bolestan, pijan i zaokupljen nečim drugim. - da čovek zna za mogućnost prekaljivanja, zna da u njemu postoje skrivene sile i veruje da ih može probuditi, da ću ja, Ivanov, ili neko od mojih u čenika, moći da ih u njemu probudi. Neophodno je da on strasno ka tome teži. - da čovek poseduje odlučnost i snažnu volju za prekaljivanje. Od tog trenutka zauvek mora da prestane sa upotrebom vina, alkohola, duvana i svih narkotika i drugih preterivanja. - da čovek bude otvoren za to, bez ikakvog, čak i nesves-

nog obmanjivanja i sumnje unutar sebe.

42

Pre svega, hvatam čoveka desnom rukom za njegovu desnu ruku, približavam se svojim levim obrazom njegovom levom obrazu, prislanjam grudi na njegove, tako da se moje srce nalazi preko puta njegovog srca. Pri tom mu govorim: "Želim da zadobiješ moje lično zdravlje, a tvoju bolest preuzimam na sebe". Molim čoveka da razmišlja o meni, i na taj način uspostavljamo kontakt, koji ne srne da se prekida. Posredstvom prenošenja svoje volje na daljinu, kao nevidljivim radio talasima, svoju misao bacam prvo u visine, u samu dubinu Vasione, a zatim dole, u dubinu vode i zemlje, zatim prema svim uvređenim živim bićima u prirodi, a zatim u samog čoveka. Prodirem u njegov organizam svojim unutrašnjim pogledom i osećajem, započinjući od velikog mozga i do prstiju ruku, nogu, srca, pluća, i kroz sve druge organe, osim želuca, na koji čak ne treba ni misliti. Prodirući svojim unutrašnjim vidom i osećajima u organizam čoveka, posebno u njegov nervni sistem, kao električnim tokom budim njegove skrivene snage i zaštitne sposobnosti. Posle toga puštam mu ruku i molim ga, ukoliko se nalazimo u prostoriji, da izađe na čist vazduh, a ukoliko se nalazimo napolju, tada može odmah - da podigne lice, tri puta udahne i izdahne vazduh uzdignute glave. Ćovek, uradivši to, može smelo da ode, i u bilo kojim uslovima ništa mu neće naštetiti. 43

Posle trenutnog kursa prekaljivanja, ukoliko se  pridržava svih uslova, čovek  će sačuvati i razvijati svoje mogućnosti i moći svakim danom sve više i više, tokom celog života. Cak i u slučaju da se takav ritual sprovodio leti, on može hrabro da hoda i zimi, po jakom mrazu. Pri tom ne samo da neće izgubiti zdravlje, već će, naprotiv - sve više jačati zaštitne sile svog organizma. Ljudi starijeg uzrasta, koji pate od poreme ćaja zdravlja i snage, i koji nemaju čvrstu veru i volju, mogu da se očeliče samo posle posebnog režima i dužeg rada nad sobom.

44

Tridesetčasovni kurs  prekaljivanja Tridesetčasovni kurs prekaljivanja počinje tako što prethodno: - Čovek koji želi da prođe kurs pomoću mog učešća, obećava mi da me neće ni u čemu obmanjivati i da će do kraja raditi sve što ga budem zamolio. - Zatim počinjem da ga obučavam, raspitujem se za njegove bolesti, poroke, način života, osluškujem mu srce i pluća, osmatram vidljive bolesne promene na njegovom telu, posebnu pažnju obraćam na ono na šta se sam žali, ali se pri tom trudim da shvatim šta se iza svega toga krije, ili ispod čega se skriva koren zla koji slabi organizam i izaziva bolesti za koje ni sam bolesnik  možda ne zna. Tako sa svih strana istražujem svakog čoveka zasebno, sve dok ne shvatim i ne odredim svakome poseban pristup i plan rada. Bez obzira Što je svakom čoveku potreban   poseban pristup, dalji rad mora da ide sledećim redosledom: 45

1)Obraćam se čoveku sa molbom da prestane da  puši. Ukoliko pjje, treba da prestane, i ne srne da se   prepušjta razvratu. Takođe, da se za vreme kaljenja uzdrži od svih dela i strasti koje mogu da ga premore,   progutaju i odvuku na stranu; mora da harmonizuje sebe, da usredsredi svu svoju pažnju i energiju na  prekaljivanje i izle čenje. 2)Zatim mu se obraćam sa sledećom molbom: da pronađe među bolesnima koji ga okružuju^rornjšjiiog čovekakomejezaista potrebna  pomoć, i da mu da neku stvar, novac, ili namirnicu, bez osuđivanja i žaljenja. Ko to ne uradi - taj ne treba ni sebe da dobije, i ništa od mene ne će dobiti. Onaj ko nema ništa da da, tome se ne sudi, i on mora svoje da dobije. 3)Kada čovek časno ispuni moju molbu, određujem mu sledeći režim, i molim ga da ga ispuni, čime i  počinje sam kurs:   Na dan koji odredim, ne srne da koristi nikakvu hranu ni piće, mora da zadrži vršenje fizioloških   potreba, i da ne izbacuje pljuvačku. Ujutro i uveče,  pre spavanja, da opere ruke i noge u hladnoj vodi, i dok  sve to čini, da sve vreme misli na mene. Ja ću se i sam tog dana takođe pridržavati istog takvog režima, neprekidno razmišljaju ći o njemu,  pretražujući svojim unutrašnjim vidom i osećajima po ćelom njegovom 46

organizmu, posebno po nervnom sistemu, srcu i  plućima, i po mestu gde se nalazi koren njegovih  bolesti i slabosti; 4)Te noći on može mirno da spava, a ja nastavljam sve vreme da razmišljam o njemu, i da radim u njegovom organizmu. 5)Ujutro, posle buđenja, posećujem ga, raspitujem se za njegovo stanje i molim ga da nastavi dati režim do ručka. Takođe se i sam pridržavam istog režima, i nastavljam da razmišljamo njemu. Ceo ovaj režim iskušenja svaki čovek obično izdrži  bez teškoća, što znači da ima snage da postigne neke rezultate. Covek koji ne izdrži ovaj režim, ili koji želi da me obmane, ništa ne dobija, i ja prestajem da se njime  bavim. 6) Covek koji izdrži ceo režim do ru čka drugog dana, pre ručka mora da izađe na čist vazduh i uradi tri duboka udaha i izdaha, tj. da podignute glave uvla či vazduh kroz nozdrve odozgo do grla. Misaono treba da moli Prirodu da mu podari život i zdravlje kakvo je i moje, a mene ne treba ništa da moli. Posle ovog režima može da pređe na normalan režim, da uzima svaku hranu, piće i dr., ne plašeći se nikakvih  posledica.

47

Uradivši sve to, čovek se već oseća drugačije i ne treba da se plaši Prirode i svojih bolesti. Ali, da bi se snaga i zdravlje dalje poboljšali, mora da nastavi svakodnevno da pere noge, po tri puta da udahne i izdahne, i da sve to vreme misli na mene. Da bi još više okrepio i razvio svoje prekaljivanje, čovek treba i ubuduće jednom nedeljno da sprovodi ovaj isti režim i procedure.

48

Ceo, godišnji kurs prekaljivanja

Tokom godišnjeg kursa prekaljivanja svako ko želi, čak i nemoćni i bolesni, mogu ne samo da se izbave od svojih bolesti, da okrepe zdravlje, steknu imunitet za nove bolesti i potpuno se očeliče za štetne uticaje neprijatnih uslova, već i da razviju i provere otpornost organizma u svim situacijama i u svim vremenskim uslovima. Osim toga, čovek može praktično da upozna i da nauči kako da za svoje zdravlje i u svoju korist iskoristi različite uslove i sile Prirode: vazduh i vodu, zemlju, atmosferski elektricitet, posebno kišu, hladno ću, sunce, vetar, grad i sneg. Godišnji kurs treba po činjati obavezno s proleća, kada se budi i oživljava ćela priroda. U Rusiji je to od 25. aprila. I Ceo kurs godišnjeg prekaljivanja sastoji se iz tri dela:

49

Pripremni deo: Pripremni deo se malo razlikuje tridesetčasovnog kursa prekaljivanja.

od

Bez obzira što su ljudi različiti i njihovo stanje takođe drugačije, stoje za svakog čoveka neophodan  jedinstven pristup i poseban način čeličenja, ceo kurs ima i opšte crte, i u suštini jedan program, koji se sastoji iz 12 etapa (po jedna etapa za svaki mesec).  Prvi mesec, pripremni, probni i popravni.

Molim čoveka da se potrudi da pronađe nekog zaista siromašnog, i da mu da nešto od onog što ima,  bez žaljenja, i da mi saopšti šta mu je dao. Zatim mu određujem sledeći režim za taj mesec: 1)Da svakog dana ujutro i uveče, pre spavanja, pere noge u hladnoj vodi. 2)Da ne pije vino, ne puši, ne preteruje ni u čemu, da se uzdrži od psovanja, igara na sre ću, laži, hvaljenja i dragih većih besmislenih strasti, da dovede u red  poremećene i poljuljane snage svog nervnog sistema, svesti i volje. Sve to može lako da u čini uz moju pomoć, u slučaju da sam nema snage da se sa svojim porocima izbori i dovede u red sebe i svoj život. 50

3) Druge subote posle otpočinjanja režima,  potrebno je da sprovede poseban režim dvoipodnevnog uzdržavanja od hrane, pića, sna i dr., kao prilikom tridesetčasovnog kursa prekaljivanja. Za to vreme treba da misli na mene. Ja na njega tako đe, neprekidno istražujući svojim unutrašnjim pogledom i osecajima njegov nervni sistem i sve organe, budeći skrivene sile njegovog organizma. Zatim uobičajenom režimu dodajem vežbe disanja na svežem vazduhu, najbolje nasuprot vetru. 4)Za to vreme i sam sprovodim isti takav režim, istražu jem svojim osecajima njegov organizam, proveravam ga, budim i ispravljam. Posle prvog dana, čovek oseća preokret u svom stanju i sa velikim uspehom, željom i lakoćom nastavlja da praktikuje režim koji mu je određen. 5) Nakon toga treba da hoda bez kape na glavi u svako doba. 6) Sledeće subote mu određujem još specifičniji program, koji i ja sprovodim zajedno sa njim. 7) Poslednje nedelje u mesecu on sam treba da izabere neki režim, i sprovede ga u toku tog dana. 8) Ja neprekidno pratim njegovo stanje.

51

 Drugi mesec uspostavljanja jedinstva č oveka sa  zemljom i društvom.

Kao što su delovi čovekovog organizma jedna celina, isto tako je jedinstven i organizam ćele sredine. Nijedan organ ljudskog tela ne može normalno da funkcioniše i   bude zdrav i jak, ukoliko je njegova živa veza sa Prirodom oslabljena i narušena. Zato se uspostavljanje zdravlja i buđenje sila u čoveku ne odnosi samo na uspostavljanje zdravlja i sila njegovog organizma, već i na uspostavljanje živih veza i jedinstva sa okruženjem i Prirodom. S obzirom da čovek ne živi kao  biljka i životinja neposredno i samo u Prirodi, već i u ljudskom društvu, on mora, pre svega, da uspostavi vezu između svog organizma i društva tako, daživot u društvu jača njegovo zdravlje i snagu, da ga ne podriva i ne narušava. Najvažnije od svega toga je: 1. Svaki čovek mora da nađe i da stvori za sebe najpo-desnije uslove i mesto u životu, ali da se prema uslovima u kojima se već nalazi, uvek odnosi bez straha, odbojnosti i uznemiravanja. Bez obzira u kakvom mestu čovek živi, on mora da se oseća smelim i radosnim, da voli svoju domovinu. Ljubav sjedinjuje i hrani energije života, a strah, kao i odbojnost i mržnja, čupaju čoveka iz života, kao cvet iz zemlje.

52

2. Svaki čovek mora da pronađe odgovarajući posao i da ga voli. Uopšte, svaki posao kojim se čovek bavi mora da se voli, jer rad sa ljubavlju pruža snagu, a onaj koji se obavlja sa strahom i odvratnošću, ugnjetava i oduzima energiju. Ali, i neophodan i drag posao takođe može da bude škodljiv ukoliko je loše organizovan i nerazuman. Zato je potrebno ne samo naučiti voleti svoj rad, već i naučiti raditi tako, da ne   podrivamo svoju energiju i ne nanosimo štetu svom zdravlju. U svakom zasebnom slučaju, u zavisnosti od čoveka, ja mogu da mu pomognem da zavoli svoj  posao i da radi tako da ga on ne potkopava, ve ć da mu  jača zdravlje i snagu. 0 sebi želim reći da sam čovek koji je razvijao na samom sebi tu ideju: metod čeličenja i metod lečenja. Jedno bez drugog ne cveta i ne živi. Ja nemam veze sa tim, jer mene je obdarila Priroda. Ona me je naučila kako se može živeti koristeći teške uslove, da bi kao gospodari našli svoje mesto u prirodi, kad za to postoji mogućnost. A svoje mesto je moguće naći i učvrstiti svoje aktivnosti tako, da Priroda ne uti če na čoveka negativno - to je bolest. Čovek ne treba da teži da od Prirode ne dobije ni malu, ni veliku bolest, već da u sebi samom učvrsti svoje sile i volju, i da upozna načine i mogućnosti kako da ih iskoristi. 2.9.1951. Porfirije Ivanov

53

SISTEM PORFIRIJA IVANOVA

Suština učenja Ivanova se nalazi u njegovih 12   poznatih saveta o tome kako ojačati i sačuvati svoje zdravlje. Oni su poznati pod nazivom " Čedo". Upravo   je tom reč  ju Ivanov započeo obraćanje svojim sledbenicima: "Ti si prepun želje da doneseš korist ćelom čovečanstvu. Zato se potrudi da budeš zdrav. Srdačno te molim da primiš od mene nekoliko saveta, kako bi ojačao svoje zdravlje".

54

ČEDO 1. Dva puta na dan kupaj se u hladnoj prirodnoj vodi, za svoju dobrobit. Kupaj se gde god možeš: u  jezeru, reci, kadi, tuširaj se ili polivaj. Postavljam ti te uslove. Kupanje u toploj vodi završi hladnom. Isceljujuća svojstva hladne vode poznata su ljudima odavno. Sistem Porfirija Ivanova upio je u sebe narodno iskustvo, na njegovoj osnovi je ponikao. O   jedinstvenosti njegovog sistema se zaključuje po svesnom odnosu prema Prirodi i prema sebi samom, kao njenom delu. "U Prirodi postoje tri živa prirodna tela: vazduh, voda i zemlja", od kojih zavisi ceo život na   planeti. Taj sistem uči da se u Prirodi ne voli samo "dobro i toplo", već i "hladno i loše", tada se sve u životu  postiže "lako". "Loši i hladni" uslovi su naterali čoveka da živi večno, a eto, toplo i dobro prisilili ga da umre", govorio je Ivanov. Ispostavlja se da "hladno ća leci  bolesti svih vrsta: među svim lekovima, to je prvi lek". "Celičenje hladnom vodom donosi veoma veliku korist; to budi centralni nervni sistem. Ujutro i uveče se treba kupati 55

u hladnoj vodi: kad ustanes iz postelje, odmah se lati hladne vode-okupaj se,azatim kreni na posao. Isto tako radi i uveče. Ljudi, probudite se i poslušajte taj moj savet - to je jednostavno, prirodno samolečenje. Voda   je snaga. Hladna voda je živa, prirodna, ona je svemoćna, ona pomažetelu da iznutra stvori toplotu: ne onu toplotu koju stvara bundajli odeća, već toplotu koja se već nalazi u našem telu, Uj&joj postoji tok, struja. Ona nam daje sve, ona pomaže čoveku da bude razuman". Polivanje treba početi od glave, jer je "mozak  domaćin tela". Dovoljne su 1-2 kante vode; efekat  buđenja koji stvara voda dostiže se samo u prvom trenutku polivanja. Ivanov govori da tada dolazi do "snažnog buđenja nnomentalnog ozdravljenja "centralnog nervnog sistema". Posle ozdravljenja"centralnog nervnog sistema", sve bolesti koje   postoje, čezavaju. iš Dejstvo hladne vode načovekovorganizammora da bude kratkotrajno upravo to "stvara u telu unutrašnju prirodnu toplotu". Posle polivanja hladnom vodom, ne preporu čuje se trljanje; telo se može blago osušiti peškirom, a najbolje je pustiti da se samo osuši na vazduhu,u  pokretu.Ukoliko imate vremena, posle polivanja se telo može izmasirati. Veoma je korisno polivati se u prirodi, stojeći bos na zemlji ilisnegu. U tom slu čaju telo se nalazi istovremeno na zemlji, u vazduhu i u kontaktu sa vodom, što je veoma važno za ozdravljenje organizma. U otvorenom prirodnom bazenu kupajte se 56

mirno, jer voda ne voli nagle pokrete, po mogu ćnosti opuštati telo. Toplo kupanje (1-2 puta nedeljno) obavezno završite hladnim. Ne treba se plašiti hladne vode - prilazite joj^ ljubavlju, tada će vam ona dati zdravlje: "S kakvim mislima se zanosiš, to ćeš i dobiti". Hladna voda pomaže praktično svima. Za decu je najvažnije - hladna voda. Hladnoća unosi u telo hormon zdravlja."

2. Pre ili posle kupanja, a ukoliko je moguće i za vreme kupanja u prirodi, stani bosim nogama na zemlju, a zimi na sneg, bar 1-2 minuta. Udahni kroz usta nekoliko puta i u mislima se pomoli Prirodi za svoje zdravlje i zdravlje svih ljudi. "Zemlja je živi tok, po kome se može hodati bosim nogama. Zemlja je učinila da stojimo na nogama, ona   je večno živa. Ljudi se plaše hladne vode, vazduha takođe, a zemlja ih kažnjava svojom snagom. Resio sam da koračam bosim stopalima po zemlji, da  bih se naelektrisao. Da bih nakupio te sile, i da bih tim silama vladao". Ivanov, koji je 50 godina hodao po prirodi polunag i  bos, sada nam govori: "Dete, stani na zemlju ili sneg   bosim nogama bar 1-2 minuta; ne boj se, biće ti dobro!" "Sneg je klimatski dar prirode. Kada prvi snežić pada, on probuđujuće deluje na sve: kada se sa ljubavlju  približiš, to i jeste snežno probuđenje. lb nije obmana, već čista istina. Da 57

to nisam lično svojim telom osetio između sebe i Prirode, ne bih napredovao prema njenoj dobroj i pozitivnoj strani". Ne propusti prvu oluju, prvi sneg - "on je snažan kao što ništa drugo nije". Hladnoća mobiliše zaštitne sile organizma". "Najvažniji je - vazduh, on je živ. Sva snaga je u udahu i izdanu, ali to niko nije osvestio. Čist vazduh, dubok udah i izdah trenutno bude centralni nervni sistem. Potrebno je visoko uzdignute glave, odozgo, potpuno uvlačiti vazduh kroz grlo. On odozgo pada. Obavezno ga treba progutati kao da smo ga se siti najeli. Vazduh je besmrtni azot, a u azotu je sav život. Stojeći bos na zemlji, treba podignuti lice, udahnuti vazduh, zatim ga progutati, zadržati disanje i izdahnuti kroz usta. Uradite tako tri puta. Za vreme udaha, u mislima zamolite Boga za svoje, i zdravlje drugih ljudi. Disati na taj način možete u svim uslovima, na svakom mestu, ali obavezno svom dušom i srcem. U prirodi postoji zakon molitve - taj evolucioni zakon glasi: "Evolucija ne primorava, ona moli i preklinje čoveka da on uradi taj posao". Za vreme praktikovanja se mogu pojaviti povremena pogoršanja, "erupcije" bolesti. Ne treba se toga plašiti. Potrebno je nastaviti sa polivanjem još intenzivnije, 3-4 puta na dan, posebno na visokim temperaturama, stojeći bos na 58

zemlji, češće disati kako je napisano gore. Za vreme disanja, prilikom gutanja vazduha, možemo ga u mislima usmeriti u bolesno mesto kao da "umotavamo" to mesto vazduhom. "Dišikrozobolelo mesto". "Hladna voda budi, vazduh svuda prodire, zemlja prihvata". Ponekad se na koži mogu pojaviti zagnojenja,  perutanje, rane. Toga se ne treba plašiti. Postepeno će se organizam naviknuti na loše uslove. Pokažite volju, strpljenje i veru -zbog zdravlja se treba potruditi. Ivanov je govorio ljudima: "Priroda naplaćuje zdravlje skupo, i daje ga po zaslugama. Svoje zdravlje potrebno  je zaslužiti delima, i ničim drugim". "Pomoću molitve,  pomažem da se menjaju prirodni uslovi".

3. Ne upotrebljavaj alkohol i duvan. "Taj naš kapriciozni postupak nas sve osuđuje na smrt". "Vino i duvan uništavaju čovekovo telo... Ko puši i   pije, svoje srce r đavim čini, naročito ako se čelici". "Pušenje je fizička bolest". Alkohol i duvan su narkotici, oni čine čoveka zavisnim, uništavaju njegov organizam, a pre svega mozak. Sistem Ivanova je usmeren upravo na bu đenje čovekove svesti. "Štetnost pušenja je davno dokazala medicina, ali ljudima nedostaje energija da mobilišu svu svoju volju i da odbace tu štetnu naviku". 59

Kada se pojavi želja za pušenjem ili pi ćem, potrebno je udisati odozgo, kroz grlo, i time se "zadovoljiti", obra ćati se I Bogu sa molbom da da snagu da se pobedi ta bolest. Uglavnom se čovek okreće alkoholu i pušenju zbog nemoći, da bi se opustio, otklonio napetost, kada želi da pobegne od rešenja problema i situacija za koje nema snagu da ih pobedi. I zato plaća onim najvrednijim čime gaje nagradila Priroda. Praktikujući sistem Ivanova, čovek  će naučiti da otkloni napetost i umor pomoću prirodnih sredstava, imaće snagu i znanje da se suprotstavi teško ćama. "Umeće življenja sa teško ćama". Onaj koje prošao sva iskušenja, Prekalio se u odvažnosti, I dobro  pronašao U lošem koje je  preživeo, I saznao šta znači sreća Toje pravi čovek: Častan, odvažan i jednostavan Svaki čovek mora biti takav.

60

4. Potrudi se da se bar jednom nedeljno izdržiš bez hrane i vode od petka uveče (18-20 h), do 12 sati u nedelju. To su tvoje zasluge i tvoj spokoj. Ukoliko ti to je teško, tada "izdrži" bar 24 časa. "Mi smo navikli da halapljivo i mnogo jedemo bolju hranu, navikli smo da preterujemo u jelu. Ivanov je u Prirodi pronašao mogućnost da 42 sata nedeljno svesno izbegava hranu i vodu. Radi rasterećenja želuca, dozvoli svom organizmu da predahne. To je izabrano vreme. Rasterećivanje mora da se odvija svesno. Ne žuriti, već čekati strpljivo. Bez strpljenja ništa nećete uraditi. Svesno strpljenje nije potrebno samo da bi se postigao određeni cilj, već radi svega ostalog. To nije strpljenje u gladovanju, već u zdravlju. Mi to radimo zarad našeg života". Na početku, dok se organizam ne privikne, može se po   javiti fizička slabost, vrtoglavica, suva usta i dr. Toga se ne treba plašiti, već što više boraviti na vazduhu, češće disati ka ko je gore opisano, stojeći bos na zemlji, što više se polivati hladnom vodom. Svi neprijatni osećaji će postepeno iščeznu ti. Za to vreme ne treba uzeti ni kapi vode. Neophodnu vodu čovek  će dobijati kroz disanje i putem kože, kroz polivanje. Ali najvažnije je da čovek za to vreme uči da svesno izdrži bez hrane i vode. 61

"U vazduhu koji čoveka okružuje, nalazi se hrana to je - etar, koji se kreće sa vazduhom i prodire u ljudski organizam. On je uslov života. Ivanov je to pronašao i praktično izveo. A unutar organizma je izuzetno dobro - nije mu potrebna nikakva hrana: u njemu je ogromna količina hrane. Vazduh-to je sve!". Ukoliko pristanete na svesno trpljenje 42 časa, nemojte odustajati. Kad se bolest pogorša, poželjno je da, osim ja čeg polivanja, izdržite bez hrane i vode od 1-3 dana. Kod dece trajanje svesnog uzdržavanjazavisi od njihovog uzrasta i svesti. Dete ne treba lišavati hrane ukoliko njegova svest na to nije spremna, i traži da jede. A za vreme bolesti, naprotiv, ne treba ga hraniti na silu. Dobro, je ukoliko dete može da izdrži bar 24 časa. Uglavnom, svesno uzdržavanje kod dece je sledeće: do 10 godina - od petka uveče do 12 sati u subotu, od 10 do 16 godina - 24 časa, tj. od petka uveče do 18 sati u subotu, od 16 godina - može svesno da se uzdržava od hrane i vode 42sata,tj.od petka uveče do l2 sati u nedelju. 5. U12 sati, u n cd ulju, iza đi u prirodu bos, i nekoliko puta dišiimisli kako je gore opisano, To je praznik tvog tela.Posle toga možeš jesti sve što ti se dopada. "Pre jelaprošetaj bos po zemlji, podigni lice i udiši odozgo vazduh potpuno, kroz grlo. 62

Ova vežba disanja omogućava dobru razmenu materija.

Ukoliko tokom svesnog uzdržavanja ne uništavaš Prirodu, ona ti izlazi u susret i pomaže ti, daju ći ti snagu strpljenja. Zato je to tvoj praznik i tvoja pobeda nad sobom. Disanje pre jela omogućava da jedemo sve što želimo, ali "jesti sve nije mač ji kašalj". Treba znati jesti sve, ničega se ne gaditi i ne birati. "Jedi sve, kao svi ostali". Ideja Ivanova nije u tome šta da se i kako jede, ve ć treba učiti kako opstati bez hrane, nau čiti da se crpi snaga iz vazduha, vode i zemlje: "Nije stvar u tome da Prirodu ne treba uznemiravati, već naterati svoje telo na napor". 6. Voli Prirodu koja te okružuje, ne pljuj oko sebe i ništa ne ispljuvavaj. Navikni na to - to je tvoje zdravlje. "Želim da kažem nešto o prirodi. Priroda je naša majka, ona nas je rodila, ona nas je donela na svet, da  bismo živeli. Pošto nas je stvorila, mi smo dužni da   joj se, kao Majci, zahvalimo. Međutim, mi njoj ne verujemo, čak nećemo da shvatimo da u Prirodi postoje sile koje sve mogu da učine! Priroda razume svoje delo". Sta se dešava? Mi pljujemo u lice Prirodi, našoj Majci. Prvo pljujemo u vazduh, a zatim taj vazduh udišemo. "Ništa ne ispljuvavaj te iz sebe", tj. ne šmrkati, ne iskašljavati se, već sve gutati, jer to je proizvod ću". Takva   borbe tvog organizma sa boleš samokontrola pojačava zaštitne snage 63

organizma. Organizam je jedinstven sistem koji je Priroda mudro stvorila. Ljudi koji ništa iz sebe ne ispljuvavaju, izbavili su se od najrazli čitijih bolesti, prehlada: angine, bronhitisa, upale plu ća, pa čak i tuberkuloze, kao i teških bolesti rudara - silikoze. Vremenom će te izlučevine prestati da se stvaraju ako budemo revnosno sledili ova pravila. 7. Pozdravljajte se sa svima uveki svuda, posebno sa starijim ljudima. Ako hoćeš da budeš zdrav - pozdravi se sa svima. "Svi smo mi ljudi podjednaki pred Prirodom, znači, moramo da se sa uvažavanjem odnosimo jedni prema drugima. Kada se susre ćete sa nepoznatim ljudima, starcima i staricama, uvek treba ljubazno da ih pozdravite. Sta time postižemo? Svojim recima privlačimo dobro ka nepoznatima, da bi znali da nisu zaboravljeni. Vi ćete takođe dobiti dobro od Prirode. Danas to činiš, a sutra ćeš na račun toga živeti". Ivanov savetuje da se ljubaznost pokaže prema svim ljudima (tj. ne biraju ći), pomoću naglas izgovorene reći "Zdravo". "Posebno ljudima starijeg doba", jer oni više od drugih imaju potrebu za podrškom putem lepih reci. Još od pamtiveka su se i nepoznati ljudi prilikom susreta obavezno pozdravljali, tj. poželeli bijedni drugima zdravlje. Pozdravljati se treba "dušom i srcem", To će ti otvoriti srce i ljubav prema drugima. V

64

Kada se pozdravljate, u isto vreme pobe đujete u sebi gordost, neljubaznost, sujetu, otu đenost, izolovanost. "Najvažnije je pozdravljati se sa ljudima. Ukoliko se ne budeš pozdravljao, kakva je to onda ljubav, kakvo  je to prijateljstvo me đu ljudima? Vaše je da to uradite, a oni kako ho će".

8. Pomaži ljudima onoliko koliko možeš, posebno siromašnom, uvređenom, onome kome je to neophodno. Čini to s radošću. Odazovi se na njegovu potrebu dušom i srcem. U njemu ćeš pronaći prijatelja i doprinećeš miru u Svetu! "Nauči da svaku stvar  činiš sa radošću, i dok to ne naučiš, smatraj da i ne umeš daje činiš". "Zbog našeg neznanja, život nam te če uzburkano: kod mnogih ljudi su ti nedostaci vidljivi. A mi gledamo sa strane i ne pomažemo onome kome je potrebno,   bolesnom. Treba obratiti pažnju na siromašne ljude,   potrebno ih je razumeti, treba im pomoći. Da bi  pomogli čoveku, potrebno je znati kome i zbog čega, i na koji način. Pre nego što pomognemo drugima, treba naučiti pomagati samom sebi." "Zato što činiš dobro, nećeš ničim biti kažnjen od Prirode, i vratiće ti se samo dobrim".

V

 __  I

"U životu treba svima biti od koristi. Živi sa neprekidnom željom da ljudima činiš dobro, a kada si učinio, nikada to ne pominji, ve ć požuri da uradiš  još više".

9. Pobedi u sebi pohlepu, samodovotfnost, gramzivost, strah, licemerje, ponos. Veruj ljudima i voli ih. Ne govori o njima loše i ne uzimaj k srcu loša mišljenja o sebi. "Postoje dobri ljudi, postoje loši, ali svi oni imaju  ponos - ponos koji smeta čoveku u životu. Gordost je velika; ona je među ljudima rodila mnogo zla: netoleranciju, odbijanje da se drugome popusti. Ona   je uzrok mnogih nevolja, posebno u odnosu sa   bliskim ljudima. Ponosan čovek ne može da bude zdrav. "Najvažnijeje - voli ljude". "Ponašaj se prema ljudima ljubazno i skladno, načini iz neprijatelja  prijatelja". "Ljubazna molba i neprijate^a ubija". Priroda je sve ljude stvorila jednakima, svi ma je dala istovetno pravo. Ali mi smo navikli da kroz život idemo polazeći "od sebe", sve merući na sopstvenoj vagi, po svom shvatanju, tj., sudimo subjektivno. Svaki čovek ima svoj individualni karakter, i treba ga prihvatiti takvim kakvim ga je Priroda stvorila. Osuđivanje je veoma štetno za obe strane: loše je i za onog ko osu đuje, i onog koga osuđuju. "Ne poželi drugome ono što i sebi ne bi poželeo". Izbegavaj da budeš izvor zla, ispoljavaj strpljenje i ljubaznost - i pobedićeš u sebi 66

tog neprijatelja. Razum sve pobeđuje. On pobeđuje i strah u svim njegovim manifestacijama: strah od bolesti, strah od smrti i dr. Strah je veoma destruktivan, on jako slabi zaštitne sile organizma čoveka i njegovu volju.  Ne treba se plašiti svojih poroka, već ih mudro i strpljivo  pobeđivati. Da se s tim izboriš, pomaže ti kaljenjevežbanje, koje jača duh i srce čoveka. Ono će ti   pružiti istinsko zdravlje, a bez "zdravlja duše i tela ništa ne dobijaš". Rad na duši je najteži, ali i najradosniji.

10. Oslobodi se misli o bolestima, fizi čkih slabosti, smrti. To je tvoja pobeda! "Mi imamo jednu manu: bolesni smo. Kada je čovek bolestan, on ima jedan nedostatk - i to kakav nedostatak -smrtni".   Ne treba misliti o bolestima, već o zdravlju, jer  misliti o bolestima razvija u čoveku sumnju, strah, i bolest  jača u svesti, što znači, i u telu. Zato je neophodno mobilisati sve snage i volju za pobedom nad boleš ću. "Bolest ne smemo da puštamo u telo!" Tako đe, ne treba zaboraviti da se ne "igra bolest čovekom, već čovek bolešću". Molitve Bogu će vam u tome pomo ći. "Ja se ničega ne plašim, smrt ne priznajem, jer ona, kao takva, u Prirodi ne postoji. Smrt - to je čovek,  prirodno naoružan i zavisan od nje". 67

11. Misli ne odvajajod svojih dela. Pro čitao si - dobro. Ali najvažnije je - čini! Sistem Ivanova može biti pravilno shvaćen samo ako ga čovek praktikuje, kada počne da usmerava svoje bolesno telo ka zdravlju, um - ka stvaralaštvu, srce - ka služenju dobroti i miru. "Činite dobra dela, i Priroda vas ne će napadati. Ti ispravni postupci su i opisani u pravilima "Čeda". "Ja nikoga ne teram da to radi, ali vas molim: svejedno je potrebno bar da pokušate da po đete tim putevima, Jednom probati - zna či, treba raditi! Ovo usmeno učenje treba znati napamet, a u glavi zadržati, i misliti da svakog dana to treba i činiti. To je tvoj praktičan rad, negovanje samog sebe, jer ti možeš da živiš bez prehlada, bolesti. Tebe će taj postupak učiniti svesnim, postaćeš novi čovek u Prirodi. Ovo učenje treba da prihvate svi: i oni kojima je potrebno, i oni koji su bolesni. Svi ljudi stoje u redu. Ivanov viče ćelom svetu, ćelom čovečanstvu, da živeći u Prirodi moramo da budemo nezavisni od Prirode. Ne treba da živimo na račun tuđeg dobra - hajde da pokušamo da živimo na račun samih sebe. Tb će biti dokaz, to će biti čudo!" "Koliko veruješ, toliko ti se i pruža. Ali VERA bez dela je mrtva".

68

12. Pričaj i prenosi iskustvo ovog dela, ali se ne hvali i uzdiži time. Budi skroman Sistem Ivanova je rezultat njegovog  pedesetogodišnjeg iskustva u Prirodi. On je jedinstven i nedeljiv, kao i sama Priroda. Zato ga treba raditi u celini, ništa u njemu ne menjajući radi svoje udobnosti, i ništa ne dodavati. Pričajući drugima o njemu, neophodno je prenositi samo svoje iskustvo, pri tome imajući u vidu spremnost čoveka. Ne treba nikoga nagovarati, nametati bilo šta, mamiti. "Pre nego što počneš da praktikuješ moj Sistem čeličenja, dobro razmisli: zbog čega to činiš?" "Sa Prirodom uvek treba biti u zajedništvu i sa njom održavati neraskidivu vezu. Potrebno je imati ljubav prema Prirodi, ali ne kapricioznosti negodovanje: jednomje dobra, a drugi put loša. Sve je dobro. Među njima će se tada prekinuti borba za   prevlast, ko će koga nadvladati, i ostvariće se  prijateljstvo i ljubav među ljudima, međusobno čuvanje. Kad se ljudi međusobno zavole, rata više neće biti. Eto šta ćemo dobiti od Prirode: zatvori i bolnice će nestati".  Novom čoveku sa čeličnom snagom neće biti ništa i nikada potrebno. Tada će i moći da se kaže da sam ja, čovek -postao nezavisan". "Želim ti sreću i dobro zdravlje"  Ivanov Porfirije Kornejevič 

69

  Hvala treba reći Prirodi: vazduhu, vodi I   zemlji Priroda me je sa č uvala,  Da nije bilo Prirode, davno bih bio prigrabljen,  Da bi seprožlveo takav život   potrebno je hiljadu puta umreti

Tajne lekovito-ozdravljujućeg  prekaljivanja

Danas imamo zadatak - preživeti, po svaku cenu  preživeti. Niko u tome ne može da nam pomogne bolje od nas samih. Osim zvanične medicine, postoji i  prirodna. Ako hoćeš da budeš zdrav - čelici se! U toj krilatici leži spasenje. Jer  čeličenje suncem, vazduhom i vodom odavno se smatralo najvažnijim sredstvom za jačanje zdravlja. Još su stari Sloveni praktikovali sun čane   procedure. Videvši njihova preplanula, snažna tela, koja se ne plaše hladnoće i toplote, ljudi su govorili: "Sunce je izvor života". Staje pomagalo našim precima da maksimalno iskoriste isceljujuću moć sunca? Ispostavilo se da su to fizička aktivnost i biljke. Prosudite sami. U tim vremenima ljudi su satima ležali na pesku i nisu tražili uvozne kreme za preplanulost. Sunce je delovalo na obnaženo telo u toku kretanja: pri hodanju, tr čanju, skokovima. Danas su naučnici ustanovili da sunce  pojačava imunitet i otpornost organizma na neprijatne faktore spoljašnje sredine: ono ja ča nervni sistem, 71

tiroksina, povećavaju osetljivost tkiva na takve hormone omogućava stvaranje pigmenta menina i vitamina D u koži, stimuliše razmenu materija i cirkulaciju. Zato je čeličenje u svojoj suštini - osposobljavanje organizma za primanje uticaja različitih temperatura. Mehanizam čeličenja je povezan sa ćelijskim i vezivnim procesima, saradomvegetativnogsistema,saendokrinomregulacijo m. Očeličen na hladnoći, ogranizam prerađuje više hormona koji uzimaju učešće u procesu stvaranja toplote, uglavnom. Prilikom čeličenja, primećuju se neke morfološke promene na kožnom pokrivaču: zadebljava se rožnati sloj kože, što smanjuje osetljivost njenih receptora na hladnoću. Uverite se da vam je čeličenje životno neophodno. Istina, za to će biti potreban napor, snaga. Svestan odnos i duboka zainteresovanost za čeličenje stvaraju neophodno psihičko raspoloženje koje obezbeđuje željeni efekat. se u koru velikog mozga, a od njega ka svim organima. Lekoviti faktori prirode po činju sve više da ulaze u kompleks lekovitih mera, koje se koriste u le čenju mnogih bolesti. Oni nalaze veliku primenu kod zdravih ljudi za jačanje organizma, njegovo čeličenje, povećanje životnog tonusa i radne sposobnosti. Faktori spoljašnje sredine deluju na organizam kroz temperaturne nervne završetke termoreceptore, koji se nalaze u kožnom pokriva ču i sluzokoži disajnih puteva. Uzbuđenje koje se pojavljuje u termoreceptorima prenosi 72

Prirodni spoljašnji nadraživači poboljšavaju mikrocirkulaciju, treniraju termoadaptivne mehanizme, usavršavaju procese termoregulacije i čine organizam otpornijim na neprijatne uslove spoljašnje sredine. Zato razumno sistematsko korišćenje isceljujucih svojstava vode, vazduha, sunca, šume, treba da bude prirodna potreba čoveka. Međutim, prirodni faktori imaju prijatan uticaj na organizam samo ukoliko se strogo i znalački   pridržavamo osnovnih pravila prilikom primene. U suprotnom, oni mogu biti neprijatelji zdravlja. Isceljujuće sile prirode namenjene čeličenju organizma i povećanja njegove otpornosti na prehlade treba koristiti naučno zasnovano.

73

Praktični saveti za  praktikovanje sunčanih procedura Vreme praktikovanja sunčanih procedura može da traje 3 minuta, zatim vreme treba pove ćavati prosecno  posle 1-2 dana na 2-3 minuta, dovodeći na taj način ukupno trajanje do 50-60 minuta. Sunčane procedure je najbolje praktikovati u  jutarnjim časovima (od 9 sati do 10.30 minuta).   Najkorisnijaje majska preplanulost. Sunčane procedure su dopustive samo dva sata nakon obroka. Lak beli šešir, mali beli ka čket, pamučna marama, odlično će zaštititi glavu od sunca. Da bi zaštitili oči od sunca, koristite naočare za sunce. Sunčano-vazdušne procedure, po pravilu, primenjuju se ležeći sa nogama okrenutim ka suncu. Pri tom treba menjati položaj tela (ležati povremeno na le đima, stomaku, boku) i odmarati se u senci 10-15 minuta posle svakog sata sunčanja. Izbegavajte da se obilno znojite.

74

Dužina prekaljivanja suncem može da se poveća, ukoliko se ne sunčate ležeći, već u vertikalnom položaju. Naročito je to dobro u kombinaciji sa hodanjem ili igrama u pokretu. U našim rukama je da pomoću promišljenih dejstava potpuno iskoristimo regeneracione mogućnosti sunčanih procedura, koje teško da poseduju druga sredstva i neće načiniti štetu našem organizmu. v

Zivototvorni zraci sunca Zraci sunca su neophodni svemu živom. Posmatranje rasta biljaka to potvrđuje. Biljke, lišene sunčevog svetla, gube boju, suše se i venu, bez obzira na to što sve ostalo, neophodno za njihov rast, postoji u dovoljnoj količini. Takođe bledi, vene fizički i psihički i čovek, ukoliko ga dugo vremena lišimo sunca. Svetio sunca pobuđuje i tonizira nervni sistem, poboljšava tok oksidirajućih procesa, povećava životni tonus i radnu sposobnost. Bakteriološka ispitivanja su pokazala da različite bakterije, pa tako i one koje izazivaju tuberkulozu, koleru, tifus i druge bolesti, brzo umiru na suncu. U složenom spektru svetla sunca veliki zna čaj imaju ultraljubičasti zraci. U osnovi njihovog dejstva leže složene 75

fotohemijske, fotoelektrične i druge reakcije. Ultraljubičasti zraci prodiru kroz kožu na manju dubinu, od 0,3 do 2 mm. Oni imaju veliki uticaj na organizam. Utičući na nervne završetke u koži,  pokreću rad reflektorne reakcije kako u samoj koži, tako i u drugim fiziološkim sistemima. Osim toga, uloga koža se ne ograničava samo na prenošenje nadražaja spoljašnje sredine nervnog sistema, već sama postaje izvor složenih bioloških procesa. Zbog toga se   pojavljuju aktivne biološke materije koje šire krvne sudove i povećavaju njihovu protočnost. Ulazeći u krvotok, one deluju na ceo organizam, na razne nervne završetke, izazivajući tako novi niz reflek-tornih reakcija. Pod uticajem dejstva ultraljubičastih zraka, razvijaju se uzvratne reakcije ne samo na koži, ve ć i u ćelom organizmu, u različitim fiziološkim sistemima, izazivajući funkcionalne i strukturalne promene. U koži se, pod uticajem određene doze ultraljubičastih zraka, razvija kožna eritema (crvenilo). Ultraljubičasta eritema je upalni proces. Ne   pojavljuje se odmah, već nakon određenog vremena,  posle sunčanja. Posle latentnog perioda od 2 do 8 sati, dolazi do crvenila kože sa strogo ocrtanim granicama u predelima osunčanog mesta. Posle 3-5 dana crvenilo iščezava, i koža postaje blago potamnela. Blaga eritema, kada koža poprima svetlocrvenu   boju, obično prolazi za jedan dan. Jako izražena eritema (prvog stepena) karakteriše se jarkocrvenom  bojom i otokom kože. 76

-koža na dlanovima, stopalima. Eritema -24 dostiže

najveći razvoj posle 10časa, a može da se zadrži i četiri dana. Pojavljuje se toplota, svrab i bol u oblasti eriteme. Dolazi do pogoršanja opšteg stanja bolesnika, slabosti, glavobolje, nesanice, gubitka apetita. Stoje eritema izraženija i veća njena površina, tim se više može podići teles-na temperatura. Toplotna sun čana eritema, za razliku od ultraljubičaste, vidi se samo za vreme sunčanog zračenja i neposredno posle njega, a zatim brzo iščezava, ne ostavljajući na koži primetnog traga. Stepen izraženosti ultraljubičaste eriteme zavisi od količine apsorbovanih ultraljubičastih zraka. Gornji opis pojave karakterističan je za sunčane opekotine prvog stepena, kada količina apsorbovanih ultraljubičastih zraka prevazilazi granice eritemne doze, razvijaju se teške lokalne i opšte pojave. Kod sun čanih opekotina drugog stepena na upaljenoj koži se stvaraju   plikovi, a kod opekotina trećeg stepena nastaju i umrtvljeni delovi kože. Opšte stanje bolesnika može da bude vrlo teško. Takvim bolesnicima je potrebno  pažljivo lečenje. Koža žena je osetljivija na ultraljubi časte zrake, nego koža muškarca. Plavuše su osetljivije od crnki. Koža dece snažnije reaguje nego koža odraslih. Različiti delovi kože takođe imaju nejednaku osetljivost na ultraljubičaste zrake. Najosetljivija je koža na grudima, stomaj«, leđima. Manje koža na dlanovima i stopalima. 77

Doze ultraljubičastih zraka, od 0,1 -0,3 veoma su efikasne za otklanjanje pojava tzv. sunčanog (ultraljubičastog) gladovanja. Razvoju svetlosnog gladovanja doprinosi dugo prebivanje u zatvorenim prostorijama, jako tamnim materija, posebno fosfora i kalcijuma, dolazi do slabljenja rada zaštitno podešenih mehanizama organizma; menja se sastav mestima. U takvim uslovima mogu da se razviju bolesna stanja, koja se javljaju kao posledica sletlosnog gladovanja: hipo i avitaminoza, i sa njima povezani poremećaji u razmeni krvi, pojavljuje se opšta slabost i brz zamor. Pod uticajem ultraljubičastih zraka stvara se pocrnulost. U njegovoj osnovi leži taloženje osnovnog sloja epidermisa kože, posebno obojene belan čevinaste materije, melanina. Pod uticajem zraka sunca se povećava količina eritrocita i hemoglobina, normalizuje se sastav belih krvnih zrnaca. Posebno treba naglasiti opšte ja čajući uticaj i prekaljujuće dejstvo zraka sunca kao posledica pravilnog, sistematskog kursa sunčanih procedura u kombinaciji sa vazdušnim i vodenim procedurama, i umerenim fizičkim opterećenjem. Pod dejstvom ultraljubiČastih zraka, u koži se stvara vitamin D iz provitamina D koji se u njemu sadrži. Vitamin D ima veliki zna čaj za razmenu fosfora i kalcijuma. On pojačava razmenu materija, olakšava usvajanje fosfora i kalcijuma iz creva, i omogućava njihovo taloženje u kostima. Upravo na toj osnovi ultraljubičasti zraci se koriste kao 78

specifično sredstvo za lečenje rahitisa, kod koga se narušava rast kostiju zbog nepravilne razmene fosfora i kalcijuma. Pod uticajem ultraljubičastih zraka poboljšava se cirkulacija i krvotok limfe u koži, njena temperatura, razmena materija. Veoma je važno što se pri tom aktivira rad nekih ćelija kože, što ima veliki zna čaj za povećanje imune reak-tivnosti organizma. Treba primetiti baktericidno dejstvo ultraljubičastih zraka na mikroorganizme koji se nalaze na površini kože. Svetlost sunca poboljšava procese razmene materija i trofiku (ishranu) kože. Koža postaje meka, glatka, elastična, ravnomerno je preplanula. Poboljšava se funkcija znojnih i lojnih žlezda, postaje manje osetljiva na infekcije i gnojne bolesti. Sun čevi zraci ne dejstvuju samo na kožu, već i na ceo organizam, na sve njegove fiziološke funkcije. Pri pravilnom doziranju, primećuju se pozitivne promene u funkcionalnom stanju nervnog, kardivaskularnog, disajnog, i sitema za varenje. Fizički i intelektualni rad, izdržljivost i snaga fiziološkog sistema organizma zna čajno se povećavaju u kombinaciji sunčanog zračenja sa intenzivnim fizičkim naporom (plivanje, veslanje, rad u bašti, sportske igre i dr.) Sunčevi zraci blagotvorno utiču na organizam samo ako se racionalno koriste. Naj češći znaci pravilnog korišćenja sunčevih procedura su: dobro ose ćanje, podizanje raspoloženja, priliv energije i bodrosti, normalan apetit, dubok san, 79

odsustvo osećaja umora i razbijenosti, pove ćanje tonusa mišića i radne sposobnosti čoveka. Usled   predoziranja sunčevog zračenja može da dođe do opekotina na koži. Neumerene sunčane procedure mogu da isprovociraju pogoršanje hroničnog ili skrivenog reumatskog ili tuberkuloznog procesa,  bazedove i drugih bolesti. Koristeći isceljujuće osobine sunčevih zraka, neophodno je biti posebno oprezan, dosledan i imati osećaj za meni. Posebno je hiperinsolacija opasna za decu i ljude starijeg uzrasta. Kod poslednjih, kod ateroskleroze moždanih i koronarnih arterija   preterana insolacija može da izazove izliv krvi u mozak i jaku ishemiju miokarda. Postoje podaci o negativnom uticaju dugih sunčanih procedura na razvoj tumora kod starijih ljudi. Zato stariji ljudi, slabi i deca, u tople dane moraju da budu naro čito oprezni: da naizmenično borave na suncu i u hladovini. Dobar  isceljujući efekat imaju raspršavajuće sunčane   procedure, zasnovane na dejstvu reflektovanja zrakova. Najbolje je da čovek bude u senci, najmanje  jedan metar udaljen od direktnih sunčevih zraka. Takve sunčane procedure su veoma korisne za ljude koji pate od nervnih bolesti. U slu čaju dugog  boravka pod direktnim zracima sunca, kod njih se jako   pogoršavazdravlje, pojavljuju se razdraženja, nesanica, snažno nervno uzbuđenje. Sunčane procedure ne treba praktikovati kod aktivne forme tuberkuloze, povišenog nervnog uzbuđenja, bazedove 80

  bolesti, ateroskleroze sa značajnim promenama na koronarnim i moždanim arterijama. Sunčati se ne treba takođe ni ukoliko postoji povećana osetljivost kože na sunce, ukoliko postoji ekcem, u slu čaju sr čanih mana, teških bolesti sr čanog mišića, aneurizme aorte, stalnih glavobolja, nervne i fizičke iscrpljenosti, kao i kod hemofilije. Čeličenje suncem treba prekinuti ili ograničiti u slučaju ćanja   jake respiratorne bolesti, vrtoglavice, pove tempera ture, poremećaja spavanja, pojave razdraženja, nervne na  petosti, kao i u poslednjem periodu trudnoće.

Čist vazduh - eliksir zdravlja Poznato je da je vazduh neophodan uslov za život. To je jedan od neodvojivih faktora koji uti če na stanje zdravlja.Čist vazduh predstavlja univerzalno sredstvo za samoizlečenje, vredan eliksir zdravlja i dugovečnosti. Dugboravakna svežem vazduhu omogućava obogaćivanje ćelija i tkiva kiseonikom, obezbeđuje normalan tok oksi-dirajućih i obnavljajućih procesa i izdvajanje nataloženih proizvoda razmene u organizmu. 81

Naučna istraživanja su pokazala da se pri sistematskom boravku na vazduhu (aeroterapija) snižava arterijski krvni pritisak,  poboljšavafunJccijamiokardainjegovoaiabdevanje krvlju, nestaje glavobolja, smanjuje se razdraženje, umor, san postaje čvršći i mirniji, povećava se sposobnost za rad i ja ča tonus celog organizma. Bez čistog vazduha ne može da bude kvalitetnog života i snažnog zdravlja. "Treba potpuno produvati sebe, oprati svaku ćeliju svežim vetrom. Jesti i spavati na otvorenom vazduhu". Učiti se disati. Naviknite da se prema vazduhu odnosite kao prema hrani, osećajte njegov ukus i miris, naslađujte se njime. Pijte samo protočni vazduh. U svojoj bolesti držite se   politike otvorenih vrata. To je veoma razuman savet. Aeroterapija je posebno korisna za ljude koji pate od prehlada, za slabe, umorne od teškog intelektualnog rada, za rekonvalescente posle operacija i infekcija, kao i za decu.  Na čoveka veoma blagotvorno utiče svež, čist vazduh u toku šetnji u prirodi. Prebivanje leti u šumi,   parku, na polju, obali reke ili jezera korisno je i zato stoje vazduh u to vreme zasićen aerojonima - laganim, elektricitetom napunjenim atomima kiseonika i fitoncidima - letećim baktericidnim materijama koje se izdvajaju iz drveća i biljaka. Oni vazduhu pružaju lekovita svojstva. Vazduh je lišen prašine i štetnih gasova koji su uvek prisutni u velikim gradovima. Zato  je u 82

 prirodi lako disati, brzo se otklanja umor i nervnoemotivna napetost, pojavljuje se bodrost i radost prema životu.  Ništa manje isceljujući je i vazduh zimi. U to vreme godine on je čist i praktično oslobođen od mikroorganizama. U mraznom vazduhu količina kiseonika je veča nego u istom tomobimuvazduhautoplovreme.Zatojeonveomakoris tan za čeličenje i jačanje organizma. Naučnici su u  poslednje vreme ustanovili da mrazni vazduh ima još   jednu isceljujuću osobinu. Pri njegovom udisanju  pojačava se sagorevanje visokoenergetskih proizvoda razmene, uglavnom holeste-rina. Njegovo taloženje u zidovima krupnih arterijaje uzrok razvoja aterosklerotičnog procesa. Dug boravak u mestima sa nedovoljnim zasi ćenjem vaz-duha kiseonikom remeti obezbe đivanje ćelija i tkiva organizma, smanjuje intenzivnost oksidirajućih   procesa. To omogućava progres ateroskleroze i razvoj hipoksičkih stanja: glavobolje, lošeg sna i apetita, pove ćan zamor i razdražlj ivost, poremećaj razmene materije i disanja tkiva, taloženje štetnih materija u krvi i ćelom organizmu. Posebno su na gladovanje kiseonikom osetljivi kora velikog mozga i kardiovaskularni sistem. Zato u prostoriji gde čovek provodi veliki deo vremena, vazduh mora da bude uvek  čist i svež. Treba češće provetravati sobu, izbegavati dugo prebivanje u zatvorenim prostorijama u kojima je vazduh uništen duvanskim dimom, prašinom i štetnim primesama. 83

Neophodno je uzeti kao pravilo da se U bilo koje vreme godine obavezno spava la otvorenim prozorom, na temperaturi vazduha ne većoj od 18°C Leti je veoma korisno spavati na otvorenomf  koristeći u tu svrhu balkon, terasu i dr. Ustanovljeno je da se u zatvorenoj prostoriji gde se nalazi Ćovek, količina kiseonika koja se sadrži u vazduhu značajno smanjujevcćposle nekoliko sati Osim toga, u lo[e provetrenim sobama sadrži se velika količina mikroorganizama,

Čist svež vazduh ne samo što leci od bolesti, već i jača, čelici organizam, štiti čoveka od prehlada. Sistematskim izlaganjem vazdulnim procedurama poboljšava se ishrana kože, njena elastičnost i cirkulacija, Hladan vazduh kroz kožne receptore trenira kožne sudove, znojne i lojne žlezde, pluća, kardiovaskularni sistem, bubrege i druge unutrašnje organe, Zahvaljujući takvom treniranju, poboljšava se razmena toplote, troflčno i funkcionalno stanje nervnog sistema, smanjuje se osetljivost na prehlade, povećavaju se zaštitne snage organizma, pojavljuje se otpoi^ost na prehlade, normalizuje se razmena materija, usporavaju se procesi starenja, Dolazi do pozitivnih pramena u sastavu krvi • povećava se broj eritrocita 1 hemoglobina* norma I i/uje sebrejleukoclta, Na laj način vazduh je važan faktor u borbi za o čuvanje 1  jačanje zdravlja, Vazdulnim procedurama za Čeličenjc treba oprezno pristupati. Tokom prvih 5-7 dana vazdušne procedure se

84

koriste 10 minuta na temperaturi od 20-22° C. Zatim se vremenom vazdušne procedure produžavaju za 5 minuta i dovode do 45-60 minuta. Zatim se pristupa čeličenjtf u sobi, zatim na otvorenom prostoru. Ljudi koji nisu dovoljno trenirani, treba da po čnu potpuno čeličenje na otvorenom na temperaturi od 16-20° C. To je kombinacija takvih meteoroloških elemenata u kojima čovek ne oseća ni hladnoću, ni jaku toplotu.  Ne preporučuje se da se vazdušne V

 procedure primenjuju ležeći. Cak i na temperaturi od 2325° C i više, organizam se može prehladiti, što može da izazove pogoršavanje mnogih bolesti, posebno radikulitisa, neuritisa, bronhitisa i dr. Vazdušne   procedure, kao i sunčane, najbolje je kombinovati sa lakim fizičkim naporom: sportskim igrama, veslanjem, radovima u bašti, kupanjem. Tokom vrelih dana, vazdušne procedure treba  praktiko-vati u jutarnjim časovima, a u hladno vreme   posle 12 sati. Posebno treba biti oprezan u veoma vetrovite i vlažne dane, naro čito slabi ljudi. Opšte vazdušne procedure su veoma korisne za decu. Međutim, što je dete manjeg uzrasta, tim je više opreznosti potrebno. Za decu uzrasta do godinu dana, čeličenje vazduhom može da se sprovodi na temperaturi ne nižoj od 22° C. Vazdušne procedure  počinju sa trajanjem od 3 minuta, i dodaje im se svaka dva dana po 3 minuta, da bi ukupno na kraju trajala maksimalno 30 minuta. Za decu od 1 do 3 godine, temperatura vazduha ne srne biti niža od 20° C. 85

Procedura počinje u trajanju od 5 minuta, i dodaje se na svaka dva tri dana po 5 minuta, da bi ukupno boravili na otvorenom do 60 minuta. Otpornost organizma na prehlade se značajno povećava  prebivanjem na svežem vazduhu: višekilometarske šetnje P skijanje, ribolov, lov i šetnja u parku, šumi. Kako smo ve ć rekli, veoma je koristan noćni san pri otvorenom prozoru. Efikasnost čeličenja i lečenja svežim vazduhom će se povećavati ukoliko se vazdušne procedure kombinuju sa pravilnom ishranom, fizičkim naporom,   pozitivnim emocijama, dejstvom vodenih i sunčanih  procedura. Kompleksan uticaj tih faktora na organizam  pomaže da se sačuva zdravlje, aktivnost i dugovečnost, da se poveća životni tonus, intelektualan i fizi čki rad. Međutim, prilikom praktikovanja vazdušnih ] procedura treba uvek imati u vidu uzrast, funkcionalno stanje : organizma, njegove mogućnosti, pojavu i izraženost   patoloških promena, stepen adaptacije na hladan vazduh, sklonost ka prehladama. V

Celičenje hladnim vazdušnim procedurama zabranjeno je obolelima od tireotoksikoze u svim stadijumima, za umorne, iscrpljene, u slu čaju povećane temperature, kod gnojno-1 upalnih i reumatskih procesa,   bolesti centralnog i perifernog j nervnog sistema, za obolele od sr čane i plućno-sr čane mane trećeg stepena, kod bolesti urinarnog trakta, kao i licima sa povišenom  patološkom oseljivošću na hladnoću. 86

Vazduh sredstvo za kao sprečavanje i lečenje bolesti

Vazduh, kao sredstvo za sprečavanje i lečenje bolesti, koristi se na dva načina: 1) kao vazdušna procedura, i 2) kroz dug boravak na otvorenom prostoru. Obe vrstesu apsolutno dostupne svima. Vazdušne procedure se svode na to da se potpuno obnažen čovek (ponekad samo u šortsu) podvrgava doziranom dejstvu vazduha. Procedura se praktikuje leti, na otvorenom prostoru se čovek podvrgava istovremeno uticaju i raspršenog i reflektovanog sunčevog zračenja. Uticaj direktne sunčeve radijacije pri tome je obično potpuno isključen. Vazdušne procedure se primenjuju ili kao pripremni, završni deo sunčano-vazdušnih procedura, ili kao samostalna procedura. Mesto za praktikovanje vazdušnih procedura može biti balkon, veranda, zatamnjeni deo dvorišta, čak i soba, pored otvorenog prozora. Vazdušne procedure najbolje je prakti-kovati u jutarnjim časovima (8-10-12 sati) jer je u to vreme 87

vazduh dovoljno zagrejan, a u toplim danima uveče (1819 sati). Iznemogli bolesnici započinju lečenje vazdušnim  procedurama delimičnim obnaživanjem tela, i samo  postepeno navikavaju ći se, obnažuju se potpuno. Praktikovanje vazdušnih procedura treba po činjati na otvorenom prostoru u toplo, tiho vreme. Temperatura vazduha ne srne biti niža od 20° C, a brzina vetra ne ve ća od 3 m u sekundi (takav vetar pomera samo liš će drveća). Razlikujemo vazdušne procedure: tople (2030° C), prohladne (15-20°C), i hladne (4-15° C). Obično se počinje sa toplim proce-, durama i tek postepeno   prelazimo na hladnije, samo dok se ne pojavi osećaj hladnoće i naježenosti. Hladne vazdušne procedure su dozvoljene samo jakim ljudima, koji su naviknuti na hladnoću i koji je dobro podnose. Podela vazdušnih procedura na temperature je izuzetno uslovna, jer za osećaj toplote ima značaj ne samo temperatura vazduha, već i brzina njegovog kretanja i vlažnost. Toplotne vazdušne procedure praktikuju se u ležećem položaju, a prohladne i hladne su propra ćene  pokretima (hodanje, gimnastika). Vazdušne procedure  počinju sa 10-15 minuta, zatim im se svakodnevno  povećava dužina za 5-10-15 minuta, dolazeći do 1,5-2 sata. U ovu orijentacionuj shemu verovatno treba uneti neke izmene, u zavisnosti od vremena (temperatura vazduha, vetar), a u prohladne i| 88

vetrovite dane neprekaljeni ljudi treba najbolje da odustanu od praktikovanja vazdušnih procedura. Fiziološki uticaj vazdušnih procedura je raznolik. Subjektivan uticaj vazdušnih procedura izražava se u poboljšanju zdravlja, raspoloženja, sna i apetita.   Nervni završeci koji se nalaze u koži nadražuju sevazdu-hom, što reflektorno izaziva pozitivne reakcije u unutrašnjim organima, uglavnom u kardiovaskularnom i disajnom sistemu. To se manifestuje i u poboljšanju cirkulacije, dubljem disanju, poboljšanju ventilacije  pluća. Pod uticajem vazdušnih procedura poboljšavaju se  procesi razmene materija i stanje kože. Veoma važan značaj vazdušne procedure imaju kao sredstvo za "čeličenje organizma", tj. kao sredstvo koje povećava izdržljivost i otpornost organizma na štetne pojave, uglavnom infekcije i tzv. prehlade. Vazdušne procedure su veoma efikasno čiti   preventivno sredstvo koje se može preporu  praktično svim zdravim ljudima. One moraju da se   primenjuju uporedo sa jutarnjom gimnastikom i vlažnim trljanjima, kao obavezni element dijeta. Vazdušne procedure široko se primenjuju i kao lekovito sredstvo: kod hipertenzije, kod funkcionalnih  poremećaja centralnog nervnog sistema, plućne tuberkuloze. Vazdušne procedure, posebno kod tuberkuloze, mogu se koristiti samo uz dozvolu lekara. 89

Vazdušne procedure ne treba praktikovati kod hroničnih bolesti, povišene temperature, kod vidljivih  poremećajarada srca i bubrega. Tuberkulozni bolesnici ne treba da ih sprovode kod prisustva pleuritisa, sklonosti ka iskašljavanju krvi. Opreznost u  praktikovanju vazdušnih procedura neophodna je u toku menstruacije, posebno kod slabih žena. Dugo prebivanje na vazduhu je vrsta le čenja koja se u poslednje vreme naziva ' Verandnim" le čenjem, iako  je potpuno očigledno daje dugo prebivanje na vazduhu moguće ne samo na verandi. ve randi.   Neposrednom uticaju vazduha se ne podvrgavaju samoj delovi tela, oslobo đeni odeće. Zbog toga dug   boravak na vazduhu nije ništa pasivnija metoda lečenja od vazdušnihj procedura. Ovde, me đutim, ima veliki značaj dužina dužina boravka. boravka. Forma dugog boravka na vazduhu se određuje, naravno, u odnosu na uslove i mogućnosti. Osim verandi, mogu biti) korišćeni i balkoni, zaštićeni delovi u bašti, šumi, u dvorištu i dr. U zavisnosti od toga kako se osećate, ili ležite (na divanu,) krevetu na rasklapanje), ili sedite na ležaljci, fotelji i dr. Važno) je da vam bude udobno i da se ne umarate. Oblačiti se treba u skladu sa godišnjim dobom i kliman skim faktorima. Zimi se preko odeće treba   pokriti. Ne trebaj se utopljavati, međutim, ne treba da vam bude ni hladno, nil toplo.

90

Dužina boravka na vazduhu varira od nekoliko sati, do celog dana. Ako praktikujemo taj važan i visokokoristan način lečenja, ne treba da se plašimo "predoziranja". Neophodno je polaziti od toga da što duže boravimo na vazduhu, tim bolje za nas. Ukoliko je iz nekih razloga nemoguće da dugo bude na vazduhu, bolesnik treba da ostane u sobi pri široko otvorenim prozorima. Veliko ozdravljujuće dejstvo ima noćno spav spavan anje je pri otvoreni otvo renim m prozor pro zorima. ima.

Suma - izvor zdravlja Od prirodnih faktora, najmoćnije sredstvo za čovekovo ozdravljenje ima prirodna šuma, kao i uživanje u parku, bašti, alejama i dr. Ona je najve ći proizvođač lekovitog vazduha i njen neprevazi đeni prečišćiva ivač. Šumski vazduh, zasićen ozonom, ispunjen lekovitim aromama, pročišćen od prašine i štetnih primesa, izvor je nadahnuća, zdravlja i aktivne dugovečnosti. Sav ubrzani tempo urbanizacije postepeno smanjuje smanjuje ko konta ntakt kt čoveka sa prirodom. Za kompenzaciju štetnih uticaja gradskog života i intelektualnog napora korisno je da, po mogućnosti, što više slobodnog vremena provedete u šumi. 91

Stoje brži tempo života, tim je ljudima ve ća privlačnost prirode. Aktivni odmor u šumi posebno je koristan za ljude koji intelektualno rade, koji prevashodno vode pasivan način života. Svako od nas, nalazeći se u šumi ili parku, osetio je kako kako je lako disati u senovitoj prohladnosti drve ća. Da li nešto može da se uporedi sa šumom, koja izaziva tako prijatne ose-ćaje, tako podiže radnu sposobnost i čovekovo raspoloženje? Stremeći prema prirodi, mi ne samo da se povremeno udaljavamo od štetnih uticaja grada, već i dobijamo mnogo novih utisaka i pozitivnih emocija. Ujutro, kada jevetar tih, avazduh topao, uslovi za odmor u šumi su najprijatniji. Suma zna čajno obogaćuje vazduh fitoncidima. Takva aktivnost šume je povezana sa životom, razvojem i fiziološkim stanjem biljaka. Ona takođe zavisi od klimatskih, vremenskih uslova, godišnjeg doba i doba dana. U kišne dane, koncentracija fitoncida se smanjuje, a u tople jesenje dane se pove ćava. Većina biljaka biljaka maksima maksimalnu lnu fiton-cidnu fiton-cidnu aktivno ak tivnost st pokazu p okazuje je početkom leta tokom sunčanih dana, a minimalnu zimi. Maksimalna količina fitoncid f itoncida, a, prema podacim podacima, a, zabeležena je u podne, a minimalna - noću. Lišće koje raste sa sunčane strane drveća ima veliku fiton-cidnu aktivnost. Fitoncidne materije su sposobne da unište mnoge patogene gljivice i bakterije, imaju ći snažan uticaj na višećelijske organizme, pa čak ubijajući i insekte. 92

  Najizražajnije baktericidne osobine imaju bor, čempres, javor, hudika, magnolija, jasmin, beli bagrem,   breza, grab, vrba i topola. Veoma visoku   baktericidnu aktivnost na stafilokoke i hematoličku streptokoku imaju leteće organske materije tog drveća.   Najbolji jonizator vazduha i aktivni proizvođač lekovitih fitoncida je borova šuma. Istražujući kvalitativne i kvantitativne razlike mikroflore u kedrovoj, četinarskoj, hrastovoj i brezovoj šumi, ustanovljeno je daje u borovim i kedrovim šumama vazduh praktično sterilan (200-300 bakterijskih ćelija na 1 m3). To je pružilo osnovu za stvaranje zaklju čka daje kedru i boru svojstvena najveća baktericidna sposobnost, veća od hrasta i breze. Aktivne materije  prvih dejstvuju pogubno čak i na bacile tuberkuloze. Fitoncidi, koje izdvaja bor, imaju blagotvoran uticaj na centralni nervni i simpatički nervni sistem,  povećavaju opšti tonus i jačaju zaštitne reakcije organizma. Mlad bor obogaćuje vazduh više od starih  borova. Fitoncidi aktiviraju važne fiziološke procese u organizmu. Ozdravljujući uticaj šumskog vazduha u značajnoj meri zavisi upravo od fitoncida. Ustanovljeno je da fitoncidi u prirodnoj koncentraciji omogućavaju taloženje i ekonomičnije korišćenje vitamina C od strane organizma, aktiviraju fermentnu aktivnost, poboljšavaju oksidirajuće   procese, blagotvorno utiču na rad kardivaskularnog sistema.

93

Šuma značajno poboljšava elektrostatičke osobine atmosfere. Ona otprilike za tri puta pove ćava količinu lakih jona sa negativnim nabojem. Istovremeno, količina teškihj jona sa pozitivnim nabojem se značajno smajuje. Aerojoni su biološki aktivne komponente šumskog okruženja, koji   pozitivno utiču na čovekovo zdravlje. Laka fitogena organska jedinjenja -jedan su od važnih faktora uticaja šume na nervni sistem. Ona su nespecifi čni nadraživači organizma, koji imaju moć da izazovu niz fizioloških reakcija, a takođe i reflektorno, kroz nervne završetke nosa, usta, gornjih disajnih puteva i kože. Laki joni osvežavaju vazduh, otklanjaju umor i nervnu napetost. Premapodacimafizioloških istraživanja,  povećanje koncentracije lakih negativnih jona stimuliše rad kardiovaskularnog, disajnogikrvnogsistema, poboljšavaše termo-regulacija, snižava arterijski krvni pritisak, povećava tonusj centralnog i vegetativnog nervnog sistema, uspostavlja sej ravnoteža između organizma i sredine, koja može da se! naruši kao posledica bolesti ili zamora. Laka organska jedinjenja borove šume pobuđuju aktivnost krvnog i disajnog centra, produbljuju disanje,  poboljšavaju razmenu gasova i plu ćnu ventilaciju.   Naprotiv, odsustvo lakih negativnih jona izaziva osećaj umora i utučenosti, smanjuje radnu sposobnost i opšti mišićni tonus, može prouzrokovati bolesti srca i  pluća, povećava nervnu napetost i arterijski  pritisak. 94

Zapaženo je daje u šumskom vazduhu stepen   jonizacije kiseonika 2-3 puta veći nego u morskom vazduhu, ili vazduhu iznad livade, 5-10 puta da je ve ći nego vazduh u gradu. Stvaranju negativnih jona   posebno doprinose bor, hrast, javor, jela, vrba, beli   bagrem, breza, oskoruša i dr. Prema podacima E.S. Lahno, najizraženije amplitude u koncentraciji lakih negativnih jona u vazduhu primećuju se ispod stabla crvenog hrasta (+ 349%), belog hrasta (+164%), bora (+ 127%), vrbe (+ 112%), breze (+ 58). Utvr đeno je prisustvo jonizirajućih faktora,   povezano sa njihovom životnom aktivnošću. U njih spadaju različite leteće organske materije, koje drveće i bilje veoma intenzivno luče u periodu vegetacije. U procesu životne aktivnosti lišće drveća i razne  biljke apsorbuju ugljenmonoksid i luče slobodni kiseonik. U sunčanom danu 1 hektar kombinovane šume apsorbuje iz vazduha prosečno 180-220 kg uglj enmonoksida, lučeći istu tu količinu slobodnog kiseonika. Na površini od 1 hektara šuma za sat vremena apsorbuje prosečno 8 kg ugljenmonoksida, tj. onu količinu, koju za to vreme izdahne 200 ljudi. Dvadesetogodišnja borova šuma na  površini od 1 hektara svakodnevno apsorbuje 9350 kg ugljenmonoksida i luči 10 tona kiseonika, tj. malo više, nego kombinovana. Najaktivniji isporučilac kiseonika  je topola. Prema podacima M. Bergera, jedan hektar  takvog drveća izbacuje u atmosferu 49 puta više kiseonika, nego hektar jelinih nasada. 95

Mnogobrojnim istraživanjima je ustanovljeno da nedostatak kiseonika u krvi (hipoksija) ubrzava starenje i atero-sklerozu, taloženje u krvi štetnih proizvoda razmene, što dovodi do stvaranja tromba, poremećaja disanja i cirkulacije. Šuma značajno snižava buku. Medicina buku smatra jednim od najozbiljnijih neprijatelja čovekovog zdravlja. Ljudi koji borave u zoni jake buke, osim slušnih poremećaja, mogu da imaju poremećaje u cirkulaciji, želudačno-crevnej bolesti. Velika buka (više od 70 decibela) utiče uglavnom na vegetativni nervni sistem. Sto je višlji po tonalitetu, kao i| frekvenciji zvučnih oscilacija, tim je štetniji po zdravlje. Jaka buka izaziva mnogobrojne patološke   promene u| čovekovom organizmu. Najvažnija je suženje arterijskii krvnih sudova. Najteže buku  podnose deca, starci i bolesni Suma, kao i šum morskih talasa, ima isceljujuća svojstva" Takvi zvuči stimulišu stvaralačke sposobnosti čoveka, smiruje se nervni sistem, dešava se aktivan uticaj na emotivnu sferu, oni bodre i raduju čoveka. Zvuči šume su harmonični i muzikalni. Suma zadržava i apsorbuje ne samo buku, već i brzinu vetra. Zimi se  buka snižava za 60%, leti za 90%. U šumi se primećuje sledeća dinamika u brzini vetra: na krunama drveća se onsmanjuje, unutar kruna-stišava,ana površini zemlje se njegova brzina približava nuli. Poznato je da u vazduhu gradova i industrijskih zona ima veoma mnogo prašine, pepela, dima, kapljica otrovnih teč-nosti i raznih štetnih mikroorganizama. 96

U industrijskim reonima gradova, godišnje iz atmosfere na jedan kvadratni metar nataloži se do 500 i više tona čađi i prašine. Prašina i čađ koja se udiše sa vazduhom, taloži se u plućima i disajnim putevima,  prodirući u krv. To može dovesti do razvoj a sr čanih  bolesti, stvaranja štetnih hemijskih jedinjenja u krvi. Automobilski transport i razne vrste motora sa unutrašnjim sagorevanjem izbacuju u vazduh ogromnu količinu ugljenmonoksida. U izduvnim gasovima automobila i traktora njegova koncentracija je 2-10%, u dimnim gasovima 1-4%, u duvanskom dimu - 0,5-1%, u atmosferi naseljenih mesta - 0,0005%. U nekim mestima najednom kubnom metru vazduha taloži se 5-10 mg ugljenmonoksida - opasna doza za organizam, pri čemu je 20 mg već pogubno po život. Veoma štetan za zdravlje je vodonik-fluorid. On se u velikoj količini sadrži u reonima fabrika, koje  proizvode alumihijum, staklo, cement, ciglu, porcelan i čelik. Osim toga, vazduh u gradovima je zasi ćen raznim aero-solima i štetnim gasovima sa jakim neprijatnim mirisima. U njega spadaju i čestice kancerogenih i radioaktivnih materija. Zato se me đu gradskim stanovništvom sve više susreću plućne bolesti,  bolesti gornjih disajnih puteva, astma i rak plu ća. Zelena prostranstva omogućavaju prečišćavanje vazduha od prašine, čađi i štetnih hemijskih jedinjenja. One pose-duju snažne zaštitne osobine, smanjuju koncentraciju 97

otrovnih gasova u atmosferi, sprečavaju njihovo rasprostiranje. Zahvaljujući tome što dobro apsorbuje prašinu, šuma može da zadrži do 70% čestica prašine iz vazduha. Prašina se taloži na stablu, grančicama, Ušću, lepi se na smolaste materije četinara. Prašina, koja se spuštaizgornjih slojeva vazduha na drveće, sa kišom odlazi u zemlju. Drveće na razne načine filtrira prašinu. Četinari filtriraju vazduh tokom ćele godine. Izračunato je da četinari na jednom hektaru zemlje godišnje zadrže 3236 tona prašine, hrast - 56 tona, a bukva - više od 63 tone. Suma iz vazduha takođe filtrira radioaktivne čestice i može da zadrži do 50% takve prašine. Čuvajući vlažnost, ona sprečava sušenje zemljišta i stvaranje prašnjavih čestica. Suma ima lekovita svojstva. Primećeno je daje  procenat obolelih i broj nesposobnih za rad mnogo ve ći tamo gde je manje biljaka. Prema podacima E.S. Lahno, oboljevanje dece u periodu od četiri godine čini 45% u oblastima koji se nalaze u šumskim predelima, i 80% kod gradske dece. Među učenicima gradskih škola  bolesti organa za disanje se susreću 2,5 puta češće nego među decom koja žive na selu, smeštena blizu šume. Velike isceljujuće osobine šume treba samo   pravilno i svojevremeno iskoristiti. Šuma je bila   jedina apoteka za prvobitnog čoveka. Većina lekovitog bilja i drveća raste u šumi, na šumskim livadama i poljanama. Isceljujuća svojstva imaju majski đur đevak, visibabe, šumska jagoda, borovnica, 98

šumska malina, šipak, orasi i mnoge druge biljke. Leteće materije cvetova i plodova tih biljaka imaju blagotvoran uticaj na obolele od kardiovaskularnih bolesti, na one sa iscrpljenim nervnim sistemom, one smanjuju ili otklanjanju glavobolju. Umirujuće deluju na bolesne, poboljšavaju njihovo zdravlje.

99

"ČEDO" U VAŠEM ŽIVOTU. UTOPIJA ILI REALNOST?

Fenomen Porfirija Ivanova ne ostavlja ravnodušnim nikoga. Jedni ga potpuno prihvataju kao  jedinstvo sa svetom prirode, za preporađanje čovekovih skrivenih sposobnosti, za vaspitanje jakog duha i moćnog fizičkog zdravlja. Drugi ga negiraju - jer sami nisu toliko jaki da bi postigli iste takve rezultate kao i stvaralac "Čeda". Postoje i oni treći, ravnodušni. Ali ravnodušni mogu biti samo oni koji ne znaju ništa o sistemu Ivanova.   Neosporno je, ukoliko ste resili da odbacite stari način života - komfor pomešan sa bolestima i duševnom težinom - ne očekujte da prelazak na novi nivo bude jednostavan i lak. Sastavite plan sopstvenih  promena. Napravite spisak događaja koje ste spremni da prizovete u svoj život.

100

Donesite odluku! Prvi korak - odlučiti se za promenu prethodnog načina života. To je najteži, ali ujedno i najvažniji korak. Ne govori se uzalud, početak je pola posla. Mnogi od nas su razmaženi prijatnostima civilizovanog života. Nama je toplo, prijatno, volimo ukusnu hranu, da  popijemo dobru čašicu. Međutim, o svesnom suprotstavljanju silama prirode: hladnoći, kiši, snegu -i drugim neudobnostima, razmišljamo sa primetnim nezadovoljstvom. Kao da odjednom na duši postaje teško. V

I Čitajući ovu knjigu, sigurno ste bar jednom postavili  pitanje: "Dobro je, naravno, biti zdrav i snažnog duha, kao Porfirije Ivanov! Ali, u našim uslovima, da lije moguće živeti  po tom sistemu? Mi smo iz gradova! Ne možeš po ulicama i  prošetatibosigo!" Upravo tako. Kanoni običnogtokaživota tipičnog građanina (a često i stanovnika sela) skoro da obavezuju da se živi, takoreći, "sa one strane zida" prirode, oblačiti se po modi, koristiti vreme za rad na uštrb zdravlja i duševne harmonije. 1 Da li je uopšte moguće praktikovati "Čedo" u savremenim uslovima, onako kako je propovedao u svoje vreme Porfirije Ivanov? 101

Ko to ometa? Odgovorite na to pitanje. Neizvodljivo je. Treba reći: Samo odsustvo snage volje. To je koren svih  problema. Obratite pažnju. Ivanov je govorio: jednima je dato da se promene odmah, drugima za 30 sati, a trećima je potrebna ćela godina da bi uspostavili i ojačali zdravlje, spojili se s  prirodom u jedinstvu i harmoniji. Jednostavno, svi imamo različitu snagu volje. Svi smo na različit način vezani za sićušne sreće civilizovanog sveta. Na kraju krajeva, najtužnije  je što se svi razlikujemo po stanju svog zdravlja. Prvi korak je - odlučiti se! Moguće je da sredina neće razumeti vaš novi način života. Najbolje je da o tome uopšte ne razmišljate. Jer, to se radi za sebe, a ne za druge. Bez obzira na sve, najvažnije i najaktuelnije pitanje ostaje: od čega početi? Složićemo se da su polivanje vodom,  bosonogo hodanje i gladovanje najdirektniji put ka zdravlju. Ali ono može da se pretvori u put bez cilja, po besmislenom krugu, ako se pridržavate samo preporuka koje se odnose na fiziološki plan. Iscelitelj Porfirije Ivanov nije stvorio samo metodprekaljivanja organizma, i besmisleno je misliti da pre njega niko nije govorio o koristi hladnoće i gladovanja, o koristi neposredne veze sa prirodom kroz akupunkturne tačke na stopalima. Međutim, sistem"Ćedo,\kaonajcelovitijeučenje o prirodnoj vezi čoveka sa vasionom, jeste principijelno nov 102

sistem u medicinskom smislu, jer menja zdravlje počinjući od unutrašnjeg, duševnog preporoda.  Ne žurite da izađete na mraz bez odeće. Prvo osvestite zbog čega to radite. Kada dođe znanje, doći će i smirenje  pred silama Prirode. Prestaće da vam se čine zastrašujuće sve vremenske prilike. U tom spokojstvu će se roditi harmonija sa svetom. Tada, otvarajući se ka zemlji, vodi i vazduhu, vi ćete početi da osećate da se menjate. Promeniće se i sve oko vas. Te promene treba dočekivati s radošću. Ona će se pojaviti odjednom, i prelivaće se kao zvončićLsmeha kada poželite da se od srca nasmejete. Zato je važno na početku promeniti sebe iznutra, kako  bi novorođeni duh pomogao telu da se preporodi. Neka čak  i samo pokušaja bude više od jednog, deset ili sto. Samo stremljenje ka tajnama prirode, da se slijemo s njom ujedno, dostojno je poštovanja.

103

Učenje živi i razvija se

Učenje Porfirija Ivanova slede desetine hiljada ljudi ne samo u Rusiji, Ukrajini, ve ć i daleko van granica ove dve zemlje. Čak u Japanu, koji je poznat po svojim drevnim školama, postoje ljudi koji prakti čno primenjuju sistem Ivanova. Danas se razvija rad na popularizaciji prekaljivanja i ozdravljenja po sistemu Ivanova. Održavaju se konferencije, čitaju predavanja, otvaraju grupe i škole ozdravljenja, koje rade u svim većim gradovima bivšeg SSSR-a. Još u toku života Učitelja, u januaru 1983. godine, u Moskvi je bilo održano prvo javno predavanje o njegovom sistemu. Održano je u Himkah, u dvorcu kuture "Otadžbina", i prisustvovalo je više od hiljadu ljudi. Predavanje je održao instruktor za ozdravljujuću fiskulturu, Oleg Grigorevi č Bikov. Predavanje je počelo himnom "Slava životu" i s njom se i završilo - tako je molio Učitelj. Posle prvog predavanja, usledela su i druga. Ikko je Moskva saznala za učitelja. Godine 1984. za Ivanova su čuli u Lenjingradu, a posle 104

černobiljske havarije, hiljade stanovnika Kijeva se u potrazi za spasenjem obratilo "Čedu". Iste godine su

održana prva javna predavanja o Ivanovu i njegovom sistemu čeličenja u Vologde, Kalininu, Tklinu, Kazanju, Zelenodoljsku. U leto 1987. godine, Valentina Suharevska, supruga Porfirija Ivanova, predložila je da se organizuje susret sled-benika Ivanova sa stanovnicima Orehovke, zemljacima učitelja. U selo je 28. jula došlo oko pedeset ljudi iz raznih gradova. Oni su se zajedno sa Valentinom Suharevskom popeli na Cuvilkino brdo, zatim su se okupili u klubu, gde je održano predavanje o učitelju. Ideja Ivanova zainteresovala je naučnike, medicinske radnike, predstavnike medija, na televiziji su bila emitovana predavanja, posvećena fenomenu Ivanova. Na kraju je došlo priznanje. Tbžno je samo to što Ivanov nije doživeo do tog vremena. Od 10. dol3. marta 1988. godine, u Kijevu se održao ciklus Saveznih nau čnih predavanja, posvećen 125. godini od rođenja Vernadskog, gde je pro čitano nekoliko radova posvećenih učenju Ivanova. Na tribinama konferencije nastupila je Suharevska, koja   je pozvala sve da se okupe na Cuvilkinom brdu 25. aprila. Izdaje u Orehovku došlo oko 400 ljudi. Priroda kao daje iskušavala ljude - ujutro, 25. aprila, padala je kiša sa snegom. Na vrh brda svi su se popeli bosi, ali neki nisu izdržali i obuli su se. Na brdu su tri puta otpevali himnu, zatim, spustivši se, okupali u Koldibani. Ljudi su 105

ojačali, ali je mnogima bilo hladno, jer su svi okupljeni   bili lako obučeni. Priroda je tog dana pokazala svoju moć i ljudsku slabost, nepripremljenost za teškoće. Posle prazničnog ručka na salašu, sa tradicionalnim  borščom, kašom i kompotom, ljudi su se razišli. Svi su imali o čemu da razmišljaju. 22. oktobra 1988. godine, u Moskvi se održavao ekološki festival "Ako hoćemo da preživimo",  posvećen globalnim problemima savremenog sveta. Na tom dvodnevnom forumu široko se raspravljalo o idejama Ivanova. Godine 1988.-1989. su bile prelomne. U tom periodu su se u većini velikih gradova bivšeg SSSR-a održavali susreti sledbenika učenja Ivanova, držala su se  predavanja, u mnogim lokalnim i republičkim novinama   pojavili su se članci posvećeni Ivanovu i njegovom sistemu prekaljivanja. U Moskvi i Kijevu su se održale izložbe na tu temu. U aprilu 1990. godine, po nalogu zamenika ministra zdravlja SSSR, održali su se "okrugli stolovi" medicinskih radnika Moskve, kao i susreti sledbenika Ivanova sa saradnicima redakcije časopisa "Nauka i religija" i novina "Sovjetski sport".   Na Forumu globalnih moralnih i ekoloških  problema pro čitani su doprinosi Ivanova. U državnom galerijskom holu otrvorena je izložba "Ziv svemir* ', koja je obuhvatala i deo posvećen Ivanovu.  Nastavljala su se predavanja i konsultacije u Moskvi. 106

  Novine "Sovjetski sport" objavile su ceo niz članaka posvećenih ličnosti učitelja i njegovom sistemu ozdravljenja. U centralnim časopisima "Priroda i čovek", "Duga", "Nauka i religija", kao i "Moskovskaja pravda", "Komsomoljskaja pravda", i drugim novinama,  pojavile su se publikacije slične tematike. U Kijevskom filmskom studiju snimljen je  polučasovni dokumentarni film o Ivanovu i njegovim sledbenicima.  Na praznik, 25. aprila 1990. godine, na Cuvilkinom  brdu se okupilo oko tri hiljade ljudi, i svima je bilo   jasno da je učenje zaista dobilo masovni karakter. Bila je prisutna i Valentina Suharevska, supruga Ivanova, koja je napunila 80 godina. Koje mogao i da  pomisli da će za nju taj praznik biti poslednji? Prva savezna konferencija medicinskih radnika  posvećena čeličenju po sistemu Ivanova održala se 8.  jula 1991. godine u Moskvi. Sala Dvorca kulture, koja može da primi 1200 ljudi, bila je prepuna. Okupili su se lekari iz više od sto gradova. Materijali te konferencije  postigli su odličan uspeh, publikovani su sedam puta u tiražu od preko 100.000 primeraka. Konferencije na temu "Put ka zdravlju po sistemu Ivanova", održale su se u Alma-Ati, Krasnojarsku, Dnjepropetrov-sku, Habarovsku i drugim gradovima. Samo tokom 1992. godine održao se veliki broj omladinskih, medicinskih i pedagoških konferencija u gradovima 107

Rusije i bivšim republikama SSSR, objavljivane su knjige posvećene životu i učenju Ivanova. Teško je nabrojati sve doga đaje posvećene imenu Ivanova. Proces približavanja njegovom u čenju je živ i večan, kao i sam život, i ukoliko nas brine budu ćnost čovečanstva, ne možemo da prenebregnemo mudro iskustvo Učitelja, koji je teškim naporom dostigao tajnu postojanja. U Samari je razra đen specijalni program "Zdravlje stanovništva", koji je predvideo ne samo fizičko, već i duhovno ozdravljenje ljudi najrazličitijih uzrasta, od učenika do penzionera. Više od deset godina u nau čno:istraživačkoj laboratoriji "Zdravlje" samarskog državnog pedagoškog univerziteta, izvode se radovi na istraživanju nasleđa Ivanova. Osim praktičnog iskustva prirodnog ozdravljenja, samarski nau čnici koriste fundamentalna istraživanja drugih naučnika, npr. otkriće Arinčina o vibracionom radu i ulozi mišićnog sistema u funkciji unutarmišićnog perifernog "srca", učenje akademika Ugolova o adekvatnoj ishrani; istraživanja akademika Parinova o mehanizmima lokalnih termičkih dejstava na rad srca, i drugi radovi. Na tom univerzitetu otvorena je katedra i fakultet vale-ologije - nauke o zdravom načinu života. Načelnik  katedre, Ivanov, kaže: "Ivanov ima sledeću frazu: "Sve počinje od dece". Mi vidimo kako deca prirodno ulaze u sistem prekrivanja, pa 108

  poželimo da učimo zajedno s njima. Valeologija, kao disciplina, objedinjuje tri pravca. Prvi je - razvoj svesnog  bića, tj. mišljenja prirodnog karaktera. Drugi - kretanje - vezan sa neophodnošću čoveka da živi u ovom svetu,  jer kretanje stvara čoveka. Za razvoj pokreta koristimo muzičko-ritmičko vaspitanje, fizičke vežbe, čeličenje, i mnogo toga, što ima veze sa dinamikom. I, tre će  pitanje je - ishrana. Delo Ivanova živi u ljudima. Dobra vest o njemu se raznosi po ćelom svetu, i ostvaruju se njegove  proročanske reci: "Biću priznat od strane svih ljudi sveta, a kada o tome svi progovore, tada će na podijum za sve nas doći besmrtnost. To će se dogoditi, obavezno će se dogoditi."

a ne leč im već uč im da č ovek nikada ne obolu

109

 Po molbi Ivanova, Izgrađ ena je kuća, kasnije nazvana  Domzdravlja. Nalazi se na salašu Gornji  Kondrjuč ij,  Luganska oblast, ulica Sadovaja bi 58.

Eksperiment dug pola veka Odlomci iz č asopisa "Plamič ak", br. 8,1982. god. Sergej Vlasov

Kako živeti, bez bolesti? 0 tome su maštala sva  pokoljenja. Ali i sada, bez obzira na neverovatne uspehe medicine, mi sa ogor čenjem moramo da priznamo da čovečanstvo ne oboljeva manje. Postoji veliki broj načina koji čoveku pomažu da ostane zdrav, među kojima je, na prvom mestu  prekaljivanje.   Nažalost, uticaj hladnoće na čoveka je istražen veoma malo. Međutim, isceljujuće osobine ledene vode   poznate su još odavno, hiljadama godina. To iskustvo narodne medicine danas lekari primenjuju sa uspehom. U Kalugi, npr., u gradskoj bolnici, hladnoćom lece neuroze i bronhijalnu astmu, u sanatorijumu na Jalti, Kirovu, pomoću zimskih kupanja u moru oslobađaju od hipertenzije i neurastenije. I Mehanizam uticaja hladnoće na organizam Pavlov   je objasnio "potresanjem nervnih ćelija", naglim delovanjem na centralni nervni sistem. Ali, kao i ranije, mnoga pitanja uticaja hladnoće na čoveka ostaju otvorena. 111

Eto zbog čega je, po našem mišljenju, tako vredan eksperiment, koji već više od pedeset godina na sebi sprovodi stanovnik Vorošilogradske oblasti, Porfirije Ivanov. On je toliko sebe navikao na hladno ću, da zimi satima može na-polju da bude u šortsu i bos.  Napunio je 85 godina, a za pola veka, koliko se druži s mrazom, nijednom se nije prehladio, razboleo od angine, niti gripa. A ranije je bolovao, kao i svi. 0 Porfiriju Ivanovu sam saznao od pisca Cerkasova koji  je postao veliki privrženik sistema ozdravljenja koji je razradio Ivanov. I, on nije usamljen: samo u Moskvi poznajem deset inženjera, lekara, nau čnika - sledbenika Ivanova. Slede ći   primer "učitelja", kako ga nazivaju, tr če bosonogi po snegu, 1 na bolesti su zaboravili, pa iako su nekada bolovali, zahvaljuju ći sudbini koja ih je povezala sa Ivanovim. Pre nego što sam otputovao na salaš Gornji Kondrjučij, gde živi Porfirije Ivanov, pro čitao sam o njemu u knjizi "Rezerve našeg organizma": "Bez obzira kakav bio mraz, on seta bos po snegu...i ne oseća pri tom nikakvu hladno ću". Učinilo se čudnim - zar je moguće i istina da ne oseća hladnoću? To je bilo prvo pitanje koje sam  postavio Porfiriju Ivanovu.

112

I -Kako da ne osećam hladnoću! - izviknuo je on. Osećam je, još više nego vi. Samo, vije se plašite, a ja ne. Od večnog čovekovog neprijatelja, ja sam stvorio  prijatelja. - Vi zaista nikada niste bolesni? -Kako to? Ja sam stalno bolestan. Bolujem od misli, znam, a ne dozvoljavaju mi da predajem svoje znanje ljudima. -Kažu da ste pobožni. -Lažu. Bio sam nekada, sve dok nisam shvatio da Bog ne prebiva na nebu, već na zemlji - u ljudima, koji su uspeli da ostvare pobedu nad sobom. Interesantna je sudbina ovog neobičnog čoveka. Rodio se u siromašnoj porodici. Kao i njegov otac, bio je rudar. Prvi put se u rudarsko okno spustio kada mu je  bilo 15 godina. Godine 1917. je otišao u armiju. -Nisam uspeo da dospem do fronta - priča Porfirije Ivanov -zbacili su cara. Ipak, uspeo je da se bori, u partizanima. Minirali su   pruge, uništavali vozove intervencionista. Jednom je spalio engleski avion zbog čega je dobio zahvalnost komande. Posle rata se vratio u rudnik, u čestvovao u   pokretu kolhoza, rukovodio zadrugom šumskih radnika. Sada, kada je zagazio u devetu deceniju, on osvaja sme-lošću svojih rasuđenja. On je uvek bio takav drzak, smeo, rečit. Jednom mu je (bio je na Kavkazu, stajao je iznad mora, na visokoj litici), došla misao: "Zašto su ljudi tako sazdani, 113

da im pola života ode na blagostanje - dok su mladi; u zrelom dobu, reklo bi se, trebalo bi da žive za korist drugih, ali ne može tako da bude: na čoveka navaljuju bolesti, čine ga inferiornim, teraju ga da više ne razmišlja o onome zbog čega je došao na zemlju, ve ć o sebi. Bolesti prave od čoveka egoistu. Zar mnoge ljudske nevolje ne dolaze upravo zbog toga što čovek ne ume da pobedi svoju nemoć? Koliko god se štitio, svejedno te to neće spasiti od nesreća. A šta ako se učini suprotno - ne skrivati se od prirode, već joj poći u susret, biti joj bliže, sliti se s njom!" I Porfirije Ivanov je resio da dokaže - prvo samom sebi, da "loše sile prirode"(njegov izraz) mogu da se pripitome i da se preokrenu u našu korist. On je po čeo da izlazi obnažen na mraz. Prvo po nekoliko sekundi, zatim pola minuta. Svaki put sve duže i duže. Došlo je do toga daje u mećavu odlazio u šortsu i satima šetao po vetru i ci či zimi. Vraćao se prekriven injem, u kovitlacu pare, i seljaci nisu mogli da se načude: sutra će sigurno pasti u postelju sa teškom upalom pluća, ili sa nečim još gorim? To je bilo u prošlosti. Sada, kada je otišao u penziju, Ivanova drži ideja da preda svoje jedinstveno (bez sumnje unikatno!) iskustvo čeličenja ljudima, naučnicima. Ašta kažu naučnici? Za sad ne žure. Možda ne znaju za Ivanova?

114

1 Ja se obraćam ljudima - govori Porfirije Ivanov. Dragi moji, sve vaše bolesti potiču od vaših nežnosti: od toplote, ukusne hrane, od mira. Ne plašite se hladnoće, ona mobiliše, štiti organizam. Hladno ća ubrizgava u telo hormon zdravlja. Neka svako kaže šta mu je važnije - rad na sebi ili sitne ra-| dostiISvi moraju da pobede. Covek mora da živi za pobe-du; ako je ne zadobije, on ne vredi ni prebijene pare...Zašto se le Čiti, kada možemo i moramo da bolest ne puštamo u telo!   Na salašu Ivanova je mnogo sledbenika. Prva od njih je njegova žena - Valentina Suharevska. Nekada je  bila teško bolesna, sada, u sedamdesetoj godini, smatra daje potpuno zdrava. Ja se plašim - govori ona, - da zimi propustim ijedan dan da ne izađem na mraz, ne polijem se hladnom vodom. Sta ako bolesti opet nagrnu, kao što su pre dvadeset i pet godina? Valentina Suharevska, isto kao i Porfirije Ivanov, veoma malo jede. Bez obzira na to što ceo dan radi (kao i svaka žena sa sela), umara se mnogo manje nego ranije, kada se još nije družila sa hladnoćom i nije ograničavala svoju ishranu.

115

Priča sledbenika sistema Porfirija Ivanova IgorHvošćevski Moj susret sa Ivanovim omogućio mije da   prihvatim njegovo učenje, koje sam praktikovao 12 godina, nalazeći se u njegovoj blizini. Bio sam jedan od njegovih najbližih učenika i često smo noći provodili u razgovorima. Mogu reći daje Ivanov čist matematičar. Svaki njegov izraz pokušao sam kritički da opovrgnem na početku svog puta, a s obzirom da sam matemati čar po   profesiji, mogao sam lako to da učinim. Međutim, nijednom nisam primetio da je Ivanov pogrešio. Preneću vam svoje lične utiske o susretu sa njim. Susret se dogodio iznenada, stoje možda i razumljivo, s obzirom da sam imao predispoziciju prema  bolesti koju uvek osećam na daljinu kada se približava. Osećam njen dah smrti, o kojoj je govorio i Knejp, daje to "zmija koja večno skriva svoju glavu, a, ukoliko izgubite kontrolu nad sobom, ona se pomalja i spremna  je uvek da ugrize". To je tuberkuloza. Od detinjstva sam  bolovao, a otprilike 1973. godine se vratila u užasnoj formi. Pojavile su se kaverne sa obe strane pluća, i, 116

osećao sam da umirem. To je užasavaju će stanje, lebdenje između života i smrti; užasan ose ćaj stalnog prisustva nekoga koje nadmo ćniji od tebe, od koga ne možeš da se sakriješ. U takvom stanju hodaš, osmehuješ se, pokušavaju ći da odagnaš misli, što sigurno znaju svi oboleli od smrtonosnih bolesti. Obitavao sam u takvom stanju. Nisam to mogao nekako recima da dočaram, jer nije bilo snage, niti mije iko verovao, jer sam se spolja osmehivao i pri čao, a iznutra znao da umirem. I eto, zahvaljuju ći pomoći svog najboljeg prijatelja - supruge, koja je shvatila moje stanje posle određenih ubeđivanja i razgovora, smestili su me u bolnicu. Ispostavilo se da imam otvorenu formu tuberkuloze. Tkda je počela moja borba za preživljavanje. U toku jedne godine, svakog dana sam pio oko 40 tableta. Onaj ko boluje od tuberkuloze, zna da je to bio jedini na čin da se prevaziđe stanje kraja. U toku te godine, ležeći u bolnici, isprobao sam sve lekove. Pokušao da se sa prijateljem Serjožom, tako đe teško bolesnim, bavim i jogom, pri čemu je dolazilo i do komičnih situacija. Serjoža je čvrsto verovao da drveće zrači pranu - životnu energiju. Uzimao je veliku teglu, prilazio drveću i "punio" je tom pranom, dok je ćela bolnica, zajedno sa lekarima, videvši taj prizor, umirala od smeha. Ali, mi, bolesni, nadali smo se da ćemo preživeti. Ne znam zbog čega, ) ali verovaU smo u život. U bolnici postoji taj snažan stimulans - verujeŠ da ti  je život jedini put i cilj. 117

Prošla je godina... iznenada me je u decembru 1974. godine posetio drug Kolja, u koga sam imao  bezgranično poverenje i sa kojim sam često razgovarao o sudbini sveta, kako se to obi čno kaže. Na kraju   posete mi je rekao da je susreo čoveka koji če mi zasigurno pomoći. Psihološki osećaj koji se pojavio bio je sledeći: slušam ga, a u meni kao da radi unutrašnji metronom. Slušam ga, kao daje treći čovek prisutan u   prostoriji: ja, on, i treći čovek, koji sluša. Nakon određenog vremena, on mi govori nešto, a kao da metronom otkucava vreme: tik-tak...i, odjednom, ni sam to ne razume-vajući, odgovaram mu da pristajem. Zašto sam se složio, ni sada mi nije jasno kako da to  protumačim, ali mi se čini da je moje unutrašnje ja  pristalo. Pripremio sam se i krenuo. Kada sam prvi put došao kod Ivanova, porazila me   je njegova veličina. Ne znam zašto mi se učinio kao gromada. Pored njega su stajala deca, on je nešto govorio, ali se ne sećam šta. Bio sam zapanjen njegovom veličinom, ali nikakvih drugih ose ćaja nije  bilo. Zatim me je primio. Prijem je bio specifi čan, dugo sam ga kasnije analizirao. Nakraju su me polili ledenom vodom. To je bilo 29. decembra 1974. godine, i bilo   je to moje prirodno krštenje. Njegova žena, Valentina Suharevska, počela je da me poliva hladnom vodom. To nije bila hladna voda, niti ledena. Znate...to su bile iglice koje bockaju svaki milimetar vašeg tela. Kada je počela da me poliva, odjednom sam pomislio tiranija! Razmišljao sam: šta to činiš...hteo 118

sam da uzmem to vedro i da ga odbacim, ali odjednom je sve prošlo. Opet, kao daje neki metronom u meni zakucao i odjednom potpuno utihnuo. Razmišljao sam:   polivaj, kad i tako sve propada. Ona je rekla: "To je dobro, to stanje mi se baš i dopada." Videla me je takvog, posle mnogobrojnih operacija, u kojima su mi sve izvadili. Sažalila se na mene i pošla kod Ivanova da mu ispriča. Ćela ta grupa posetioca je bosonoga krenula na ulicu. Pored mene je bio neki nau čnik, doktor, koji je rekao: "Polio sam se, dobro. Ali da idem bos na ulicu ni za kakve pare!" U tom trenutku, čim je izgovorio tu frazu, ja sam - krenuo. Pošao sam. To je izazvalo takvo iznenađenje kod prisutnih, jer pridošlica iz bolnice ide bosonog u sneg, da su bili impresionirani. Zatim sam se vratio u bolnicu, iznutra osećajući ogromnu lakoću, toplotu, kao da je unutar mene bila založena peć. Razodenuo sam se i bosonog šetao po bolni čkom dvorištu. Prišao sam prozoru svog prijatelja Serjože, a on, kada me je ugledao takvog, pao je u nesvest. Ujutro, nikome ništa ne govoreći, takođe mi se  pridružio u obnaživanju i bosonogom hodanju. Zatim sam sebe ubeđivao da to više neću raditi. Odlučio sam da sve to napustim, i 31. decembra, kao i svi, dočekivali smo Novu godinu. U bolnici smo se napili, proslavljajući. Ujutro sam se probudio u užasnom stanju. Resio sam da telefoniram Ivanovu, jer  sam znao gde se nalazi. Pozvao sam ga, a on je podigao slušalicu i glas mu je zvučao kao u mladog čoveka.  Nikada kasnije nisam prepoznavao njegov glas, 119

  preko telefona. Govorio je kao mladić, veoma   bodrim i nežnim glasom. Bio je kratak: "A, to si ti. Dođi" - i spustio je slušalicu. Razmišljao sam: kako da dođem? Međutim, to sigurno znači da treba da idem. S druge strane, hteo sam da objasnim da neću da dođem. Ali, na kraju krajeva, spremio sam se i zaputio se u Polarnu ulicu, gde smo se kod Tatjane Fjodorovne upoznali po drugi put. Seo je pored mene i sve vreme svojabosa stopala stavljao na moja hladna, zagrevaju ći me. Bio je to izuzetno prijatan i čudesan osećaj. aj.  Nakon toga, počeo sam da praktikujem "Čedo". Posle nekog vremena, veoma sam se sprijateljio sa Serjožom. Serjoža je imao izuzetno interesantno iskustvo. Ispričaću vam, jer je ono verovatno  jedinstv  jedinstveno eno,, i malo malo ko za njeg njegaa zna. zna. Za vrem vremee po polilivan vanja ja,, kako je rekao Ivanov, i Valentina Suharevska, a kako mije i sam Sergej potvrdio potvrdio - dogodila mu se sm smrt. rt. Neki lekari kažu daje to veoma duboka nesvestica, čak su mi rekli i stručni naziv tog stanja. Pitao sam Sergeja, kojije tada imao jako izoštrenu intuiciju, jer mijebilo veoma važno da shvatim staje video za vreme te nesvestice. Rekao je daje osetio razdvojenost, kao daje leva strana njegov njegovog og telabila telabila tamna, a desna desna - crvena. Sve kao kao daje  bilo u dva tona: crvenom i crnom...negde je video čak i  plamičke. ke. Valentina Suharevska je tada uzviknula: "Dragi Porfirije, našem sistemu je došao kraj"! U čitelj je legao na Serjožu, potpuno ga obgrlivši celim telom i po čeo da mu diše u usta. Nakon nekog vremena Sergej se  pridigao. Učitelj gaje uzeo 120

za ruke, izveo na balkon i rekao: "Samo udahni tri puta, dete". Sergej je udahnuo. "Kako si?" - "Sve je u redu...". I Sergej je krenuo ku ći. Postepeno me je, onako kako mi se ponovo vra vraćalo snažno zdravlje, zaposedala jedna misao: Kako to objasniti? Zastoje sve to potrebno? Sta činiti, na kraju krajeva? Staje to voda? Vodom se poliješ - i više je nema. Lekovi - da! Potrebno je bilo na ći taj centar teže, to naučno i filozofsko uporište, da bi opravdali sve to. Na kraju krajeva, postoji mnogo filozofskih koncepcija, a šta predstavlja u čenje Ivanova? Da li je ono potpuno novo, jer je Ivanov često govorio: "Doneo sam nešto novo na Zemlju!" Gde Gde je ta sredina, sredina, to istinsko istinsko što je bilo potrebno potrebno naći, da  bi shvatili šta činimo, staje potrebno ne samo tebi, već ćelom čovečanstvu? Svaki put kada sam se susreo sa Ivanovim,  pokušavao sam da od njega dobijem odgovore na neka pitanja. Na mnoga tajna pitanja otvoreno otvoreno mije rekao da ne može da odgovori, jer je još rano. Na neka pitanja mi je delimično odgovorio. Veoma sam se zbližio sa Ivanovim, često sam ga posećivao, pričali smo o mnogim problemima, i bio sam svedok nastajanja sistema "Čedo" koji je bio krajnji odraz harmonizacije ljudskih mogućnosti i prirode. "Čedo" je nastalo zato stoje Ivanov dobijao jako mnogo pisama. Jednom sam bio svedok kako mu je  pristiglo oko 800 pisama. Puna dva džaka pisama je bilo ispred njega, a on je gledao i razmišljao: šta činiti? Odgovoriti na sva pisma bilo 121

 je praktično nemoguće. I, kada su počeli da spaljuju   pisma, posmatrao sam Ivanova i imao utisak da je ose osećao da sam gori. Ivanov me je noću pozvao, dao mi taj dokument i rekao: "Evo ti - pogledaj." Jedino stoje trebalo, bilo je da stavim tri - četiri zareza. Sve ostalo je uradio Ivanov. Tako je nastalo " čedo". U Japanu se, na primer, rak leci po sistemu Kacudžo Nišija: 12 puta dnevno teško obolelog čoveka obnažuju, otvaraju prozor, i izlažu ga direktnim zracima sunca i hladnoći. Samo po nekoliko sekundi, ali 12 puta na dan. Porfirij Ivanov je često odlazio pre lečenja teško   bolesnih u stepu i živeo nekoliko dana u prirodi,   prikupljao prirodnu snagu, da bije zatim udahnuo u obolelog čoveka. Porfirije Ivanov je nosilac novog dela nacionalnog dostojanstva. To je vrednije od svih valuta, od svih izuma -povratak jednostavnosti,  prirodi. Metod Ivanova pomaže organizmu da stekne nespecifični imunitet na sve bolesti. To je bukvalno nov način života. To je sreća. Da bi je dosegnuli, potrebno je svega nekoliko minuta na dan. Preporukedateul2pravilasadrže,napivi pogled, veoma jednostavne savete. Ali, svaka tačka, svako slovo je mali ključ, tajna vrata koja vode u prirodu, formula za zdravlje.

122