USB protokol
USB (Universal Universal Serial Bus) predstavlja tradicionalni standard namenjen da se korist koristii kao jedan jedan od dominan dominantni tnihh komuni komunikaci kacioni onihh protok protokola ola za serijs serijsku ku razmen razmenuu podataka izmedju uređaja. Od trenutka uvođenja ovaj standard je bio zamišljen da bude efikasna zamena za prenos podataka po klasinim komunikacionim portovima kod !" mašina mašina kakvi su #S$%&% i paralelni paralelni port. 'anas USB je postao postao toliko popularan da kada uđete u prodavnicu raunarske opreme primeeujete da najvei broj uređaja (skoro svaki trei) ima urađen upavo USB port. USB specifikacijom se definišu skoro svi detalji poev od mehanikih konektora i kablova* principa rada interfejsa* prenosa p renosa podataka na mre+nom nivou* kao i upravljanje potrošnjom enerije power (power management ) uređaja koji se povezuju na USB interfejs. 1.1 Kratak istorijsk istorijskii pregled pregled
USB standard oficijelno je uveden ,-- odine od strane konzorcijuma koa su inile sedam vodeih raunarskih i telekomunikacionih kompanija kakve su "ompa/* '0"* 1B2* 1ntel* 2icrosoft* 30" i 3orthem 4elecom. 4elecom. Od tada* do danas* konzorcijum je narastao na više od ,555 lanova a šta više formiran je i USB implementatorski forum (USB 6 17) koji je zadu+en da donosi odluke o svim buduim modifikacijama USB$a. 8odine ,--9 predstavljen je USB ,.5 standard koji je specificirao lavne aspekte USB standarda ukljuujui: ,% 2bps brzu$maistralu ( High High Speed Bus)* ,. 2bps sporu$ maistralu ( Low Low Speed Bus)* definiciju mehanikih konektora* i specifikaciju softversko maacina. USB interfejs interfejs je veoma brzo postao popularan. Uoavajui propuste propuste u protokolu protokolu i identifikujui probleme koji su se javljali u toku rada* ,--- odine je doneta verzija USB ,.,. Ova verzija je razjasnila neke nejasnoe koje su se ticale tajmina* a takođe i uspešno je rešila probleme u radu koje su pratile USB ,.5 8odine 8od ine ,--- kompani kompanije je Microsoft i Apple inkorporirale su korišenje USB$a u njihove operativne sisteme* a %555 odine izvršena je revizija standarda. 3ova verzija USB %.5 specificira implementaciju maistrale za prenos podataka brzinom od ;<5 2bps* i obezbeđuje potpunu kompatibilnost u radu sa verzijom ,.,. Sredinom %55, odine izvršeno je proširenje USB$a na USB O48 (On$4he$8o). USB O48 definiše uređaje koji kao prvo mou da rade kao standardne USB periferije kada su povezane na standardni host kontroler* kontroler* ali kao druo ovi uređaji mou da rade i kao host kontroleri kontroleri sa redukovanom funkcijom u rešenjima kada je potrebno da podr+e rad selektovanim USB O48 periferijama. !roizvođai opreme su ti koji specificiraju koji tip periferija e njihovi uređaji (proizvodi) podr+avati u OTG-host re+imu re+imu rada. 2aja meseca %559 odine donet je be+ini USB (=USB) stadard koji se odnosi na komunikacionu vezu tipa taka$ka$taki* a zasnovan je na USB mre+nom protokolu. 1.2 Hardverske Hardverske topologij topologijee
USB standardom specificir specificiraa se mre+na mre+na topoloija topoloija tipa zvezda. 3a vrhu hijerarhije hijerarhije se nal nalazi host * a svaki hu predstavlja predstavlja centralni$ centralni$vor vor rananja rananja (sementa). (sementa). 2re+a
poseduje samo jedan host u okviru sistema* obino je to !" mašina* no nalasimo da se uvođenjem USB O48 standarda bilo koji uređaj mo+e biti host . 2re+a (vidi sliku ,) mo+e maksimalno da ima > nivoa (semenata). 3a prvom nivou se nalazi host koji je hub$tipa$koren (root hu). 3a zadnjem nivou nalaze se samo uređaji* što znai da međusobno mo+e biti povezano maksimalno do hu$ova koji nisu tipa koren (non-root-hus). Svaki sement u svom centru ima hu* a du+ina kabla svako sementa mo+e biti do m. Ovo ukazuje da maksimalno rastojanje između host-a i najudaljenije uređaja mo+e biti do &5 m (9 hu$ova). ?adatak host USB$a je da upravlja i nadleda korišenenje maistrale* a takođe planira$izvršenje i inicira prenos podataka. Uređaji tipa slave ne mou inicirati transakciju sve dok ih host ne pozove. Host i hu$ovi u stanju su da detektuju konektiranje ili diskonektranje neko uređaja na maistrali. Svakom slave uređaju povezanom na maistrali dodeljuje se jedinstvena USB adresa* a to se sprovodi procesom nazvan numerisanje (enumeration) kojim upravlja host . 2aksimalan broj uređaja koji mo+e biti povezan na maistrali je ,%>* a taj broj je određen sedmobitnim adresnim poljem.
Slika , 6 4opološka oranizacija USB$a Hu obezbeđuje portove preko kojih se povezuju uređaji kao i napajanje za
maistralu. On je takođe zadu+en za detekciju rešaka u prenosu podataka i preuzimanje akcija koje se odnose na korekciju tih rešaka. @ao što se mo+e zakljuiti brzina prenosa podataka je određena od strane sporije uređaja na konekciji hu$uređaj. 4ako naprimer ako je AS uređaj povezan na 7S hu* brzina prenosa je određena od strane 7S hu$a. 4reba ovde nalasiti da AS hu$ovi podr+avaju rad S uređaja.
1.3 Upravljanje potrošnjom energije
USB maistrala mo+e da obezbedi napajanje uređajima koji se povezuju na nju. USB* pri C D* inicijalno obezbeđuje strujni kapacitet od ,55 mE. 0nerija koju obezbeđuje USB se mo+e koristiti od strane uređaja u fazi konfiuracije. 3akon što je uređaj konfiurisan* maistrala mo+e da povea strujnu sposobnost na 55 mE. 'istribucija enerija je veoma dobra osobina koju USB interfejs obezbeđuje. kao što smo ve napomenuli postoji veliki broj uređaja koji dobijaju napajanje (eneriju) preko USB$a. Obino njihova potrošnja je oraniena na manje od ,55 mE* tj. D F 5., E G 5. =. 3ajvei broj USB uređaja* sa take ledišta naina na koji se napajaju* a koji komuniciraju sa hostom* se mou* klasifikovati u sledee tri rupe: a) uređaji koji se napajaju preko maistrale ( Bus !owered 6 B!) dobijaju napajanje preko USB maistrale. B! tipovi uređaja mou biti mali potrošai (low power ) ako troše manje od ,55 mE* ili veliki potrošai ( high power ) ako troše više od 55 mE. USB uređaji tipa B! u fazi numerisanja (enumeration) treba da obaveste host o tome da zahtevaju vei iznos struje na Dbus vezi USB$a. 1nkrementi struje koje host eneriše su od po ,55 mE* a specificiraju se u deskriptoru. 'eskriptor predstavlja strukturu podataka koju uređaj predaje host $u u fazi numerisanja. b) uređaji koji se napajaju samostalno (Self !owered 6 S!) dobijaju eneriju od strane sopstveno napajanja koje je urađeno u uređaj. c) uređaji sa hibridnim napajanjem ( H"rid !owered 6 A!) dobijaju eneriju kako preko maistrale tako i od sopstveno napajanja koje je urađeno u uređaj. @ao i kod B! tipa uređaja tako i u ovom sluaju uređaj mora da saopšti host $u koliko enerije od njea zahteva. USB hu$ovi mou biti uređaji tipa B! ili S!. Eko je hu tipa B! maksimalna struja koju on mo+e da obezbedi svakom od uređaja je ,55 mE. 4o znai da samo mali potrošai tipa S! mou da rade korektno. ?a sluaj da se na hu povezuje veliki potroša host $u e se raportirati reška. Uređaj koji se povezuje na USB maistralu mo+e da radi u re+imu$rada$ suspenzija ( suspend mode). U ovom re+imu uređaj troši veoma malo enerije i nije u stanju da inicira novi proces konfiuracije. Suspenzija se izvodi tako što host šalje tri uzastopna SO7 (Start Of #rame) paketa uređaja. 3akon ovoa uređaj prelazi u re+im rada suspenzija i ne troši više od 55 HE. U specijalnom sluaju ako uređaj treba da se probudi struja hosta bie oraniena na %. mE. Ova specifikacija je naznaena u deskriptoru uređaja. 8rupe istra+ivaa intenzivno rade danas na kreiranju novo standarda za napajanje nazvan USB !lus!ower . USB !lus!ower dizajn treba da obezbedi napone napajanja do %; D '" i strujni kapacitet do 9; E. Ovo se mo+e ostvariti uradnjom dodatna dva para +ica u okviru kabla i modifikovano konektora koji mora biti kompatibilan sa standardnim USB konektorom.
1.4 Mehanički konektori
7ormom* tipom kablova i konektora koji se koriste kod USB$a definisani su detalji koji se odnose na: mehanike osobine* elektrino$mehanike osobine na stresove* tip materijala* i njeove elektrine karakteristike. @abl ine etri provodnika tipa %< E=8* od kojih se dva koriste za prenos podataka* a dva za napajanje. !renos podataka* zbo vee imunosti na šum* se vrši po upredenom paru provodnika. @onstrukcija USB kabla zavisi od brzine sa kojom se prenose podaci. @od kablova koji se koriste za male brzine prenosa (low speed cales) ne zahteva se oklopljavanje* ali kod onih namenjenih za vee i velike brzine ( full and high speed cales) oklopljavanje je obavezno izvedeno. @ao što smo ve napomenuli du+ina je oraniena na m. Opis i funkcija veza na kabluIkonektoru su prikazani na slici %. broj kontakta , % & ; oklop
ime sinala Dbus '$ 'C 83' širmovano
broj +ice crvena bela zelena crna odvodna +ica
Slika % 6 7unkicja i opis veze kod USB konektora USB standardom takođe je opisano na koji nain je konektor konstruisan i projektovan. @od USB rev. ,.5 konektori su tipa E i B. @od ovih konektora pravi se razlika između kraja kabla koji se povezuju na host i kraja koji se povezuje na uređaj. Svi konektori imaju du+e izvedene pinove za masu (83') i napajanje (Dbus) ime je se obezbeđuje da se u trenutku prikljuenja kabla prvo ostvaruje veza sa napajanjem (prvo se stabilizuje napon)* a zatim veza po +icama za prenos podataka ('$ i 'C) vrši prenos podataka. @od verzije USB %.5 koristi se kabl tipa 2ini B a kod USB O48 kabl tipa 2ini E* a nešto kasnije je uvedena i verzija 2ini EB (vidi sliku &). @onektor 2ini EB mo+e da se povezuju kako sa 2ini E tako i 2ini B* pri emu se identifikacija obavlja posebnom +icom.
Slika & 6 4ipovi konektora kod USB$a
1.5 Detekija !re"aja
3akon povezivanja USB uređaja na USB host * vrši se provera brzina prenosa podataka sa kojom je uređaj u stanju da komunicira sa host $omIhu$om. 1nicijalno* strujni limiter urađen u host $u oraniava potrošnju struje na ,55 mE* što je sasvim dovoljno za napajanje B! uređaja u fazi njihove identifikacije. 3akon konektiranja uređaja jedna od linija 'C ili '$ mo+e biti postavljena na visoku (vidi sliku ;). Ovo ukazuje host $u da je neki uređaj povezan na njemu. Eko je linija 'C na visoko to znai da je uređaj tipa 7S ( full speed )* a kada je '$ na visoko uređaj je tipa S (low speed ).
Slika ; 6 !ovezivanje host kontrolera i kontrolera uređaja !rocedura kojom se utvrđuje da li je uređaj tipa AS ( high speed ) definisana je protokolom$potvrđivanja* a realizuje se u toku faze Bus $eset . AS uređaj inicijalno se detektuje kao 7S uređaj. 3akon detekcije uređaja* host eneriše reset sinal na taj nain što postavlja linije 'C i '$ na nisko. Ovim resetom uređaj se postavlja na USB adresi 5. 3akon detekcije reset sinala AS uređaj sinalizira host $u da je prisutan na taj nain što mu predaje paket (chirp) bitskom brzinom od ;<5 2bps u trajanju od , do > ms. AS host ili hu prepoznaju ovaj sinal kao zahtev za prenos od AS uređaja i odaziva se slanjem niza paketa (chirps). 3akon što je AS uređaj detektovao ove pakete on e poveati svoju brzinu prenosa i promeniti je sa 7S na AS. 1.# $ignali%aija na &i%ičkom nivo!
USB standardom nije predviđen prenos taktno sinala* tako da je komunikacija asinhrona. !odaci koji se prenose maistralom kodirani su korišenjem 3#?1 ( nonreturn-to-%ero-inverted ) koda uz dodatno korišenje tehnike za umetanje bitova (it stuffing ). Ovakvim nainom kodiranja obezbeđuje se da prijemnik ostane u sinhornizmu u odnosu na predajnik bez potrebe da predajnik šalje taktni sinal ili start i stop bitove na nivou svako bajta (kakav je sluaj kod asinhrono prenosa).
Umesto da se loike nule i jedinice definišu kao naponski nivoi* kod 3#?1 koda loika nula ukazuje na naponsku promenu* a za loiku jedinicu naponski nivo ostaje nepromenjen. 4o znai da svaka loika jedinica ne rezultira promeni naponsko nivoa na liniji. !renos se ostvaruje tako što se prvo prenosi S bit poruke. 4ehnika umetanja bitova se koristi iz razloa što se sinhronizacija prijemnika ostvaruje na nivou tranzicija. ?a sluaj da je poruka tipa sve 5 tada postoji mnoo tranzicija* ali ako je poruka tipa sve , (ili dui niz ,) tada se tranzicije ne javljaju što dovodi di toa da prijemnik ispadne iz sinhronizacije. @od USB$a ako podatak ine 9 uzastopnih , tada predajnik nakon šeste jedinice umee 5. 4o znai da na svakih > bitova postoji najmanje jedna tranzicija. U proseku* tehnika umetanja bitova za poruku sluajno oblika ima overhead od 5.
b)
c)
Start 6 predstavlja prelaz iz stanja pasivno (idle $ j) u stanje aktivno (k). U pasivno stanje kod S uređaja linija 'C je na nisko* a '$ na visoko* dok kod 7S uređaja 'C je na visoko a '$ na nisko. Ektivno stanje se definiše promenom polariteta. @od AS uređaja j i k stanja su definisana kao i kod 7S specifikacija maistrale ali pasivno stanje imamo kada su obe linije 'C i '$ na nisko. 3a poetku paketa sekvenca tranzicija se naziva SK3". Ovu sekvencu ini &%$bitni paket koji je oblika kjkj.....kjkj. Ovi bitovi se koriste za taktnu sinhronizaciju host $a* hu$ova* i uređaja. 1nformacija paketa 6 du+ine je od , B do ,5%; B. Ovu sekciju ine !1' ( !ace&et 'dentifier ) i korisna informacija (paLload). !1' predstavlja prvi bajt paketa* kod koa prva ; bita identifikuju tip paketa dok su zadnja ; komplement prva ;. Ovakav nain kodiranja se koristi radi provere rešaka u prenosu. 1dentifikator kraja paketa (end of pac&et identifier 6 0O!) u toku ovo perioda obe linije se postavljaju na nisko u trajanju od dva bitska intervala. @od AS maistrale 0O! traje ;5 bitskih intervala bez tranzicija.
Slika 6 Struktura poruke kod USB$a
1.' (ipovi paketa
!aket predstavlja osnovna komponenta USB$ovo komunikaciono standarda. !aket ini samo informacioni deo strukture poruke sa slike . U odnosu na funkciju koju obavljaju kod USB$a postoje sledaea ; tipa paketa: ,. To&en paket 6 koristi se da uspostavi komunikacionu vezu i odredi smer i kori$ šenje narednih paketa. %. (ata paket 6 namenjen je za prenos podataka &. Handsha&e paket 6 slu+i za upravljanje i ouvanje pouzdanosti prenosa i interiteta veze (linka) ;. Special paket 6 koristi se od strane AS uređaja 1.) Struktura informaciono dela paketa
Sa aspekta strukture (kompozicija polja) paketa kod USB$a delimo na slede ; rupe (vidi sliku 9) ,. SO7 ( start of frame) 6 Start okvira (slika 9a) ukazuje na poetak okvira ( frame) ili mikrookvira (microframe ). !rva ; bita !1'$a imaju vrednost 5,5, i jednoznano identifikuju SO7* dok su ostala ; komplement te vrednosti. !olje 7#E20 3U2B0# je obima ,, bitova ukazuje na redni broj okvira* dok je "#" peto$ bitno polje za proveru rešaka u prenosu podataka. %. 13* OU4 i S04U! 6 su to&en paketi* a koriste se za uspostavljanje prenosa (transfera) podataka između host $a i uređaja. (vidi sliku 9b) 13 6 uspostavlja prenos u smeru od uređaja ka host $u OU4 6 uspostavlja prenos u smeru od host $a ka uređaju S04U! 6 je paket tipa OU4 visoko prioriteta koji ukazuje uređaju da a mora pribaviti. Okvir sa slike 9b sadr+i <$bitno !1' polje* >$bitno polje E'' koje ukazuje na adresu uređaja* ;$bitna adresa krajnje take (end point address)* i $bitno "#" polje. &. (ata paketi 6 @oriste se za prenos podataka. Ovi paketi pored !1'$a imaju polje za prenos informacije (!EKOE' 'E4E)* koje po svom obimu varira od 5 do ,5%; bajta. ?a detekciju reške se koristi "#",9. U toku prenosa softverski se definiše da se naizmenino prenosi sekvenca 'E4E5 'E4E, 'E4E5 'E4E,.... ime se na osnovu izostanaka jedno tipa paketa mo+e detektovati njeov ubitak (vidi sliku 9c). ;. E"@* 3E@* S4E* 3K04 6 su handsha&e paketi i koriste se da uka+u na kvalitet prijema (vidi sliku 9d) E"@ 6 ukazuje da je podatak primljen bez reške 3E@ 6 koristi se od strane uređaja da uka+e da je zauzet (us") S4E 6 se koristi kada zahtev za upravljanjem (control re)uest ) nije prihvaen 3K04 6 ukazuje da uređaj nije u stanju da prihvata (prima) više podataka.
Slika 9 6 Struktura paketa kod USB$a
1.) *kviri
USB komunikacija se dele na okvire. Svaki okvir ( frame) se predaje svake , ms. @od AS host $a sa ciljem da se smanje veliine bafera šalju microframe $ovi na svakih ,% Hs. !rvi paket svako okvira je soft paket. ,.- !renosi Unapred definisana sekvenca paketa se naziva prenos (transfer ). USB standardom specificiraju se ; razliita tipa prenosa koji su namenjeni za kopiranje razliitih tipova podataka* a to su: a) *ontrol transfer t"pe 6 to su neperiodini prenosi a ulavnom se koriste za prenos komandnih (control) i statusnih informacija. Svi uređaji podr+avaju control transfer $e preko krajnje take +ndpoint,* tj. preko default endpoint $ a. *ontrol transfer $i zahtevaju uspostavljanje 13 i OU4 kanala koje nazivamo pipe$ove. b) 'sochronous transfer 6 1maju fiksni broj bajtova po okviru* ime se arantuje definisana propusnost . 2aksimalni broj bajtova po okviru za 7S je ,5%;* a po microframe $u kod AS$a je takođe ,5%; bajta. Ovaj tip prenosa se koristi za streaming data kao što je video. Ovaj tip prenosa je tolerantan na reške (error tolerant ) i podr+ava se samo od strane AS uređaja. c) 'nterrupt tip 6 periodini tip transfera sa zaarantovanom latencijom između transkacija. 2aksimalni obim paketa je < bajtova za S* 9; za 7S* a ,5%; za AS maistrale. d) Bul& transfer 6 nije periodian transfer a ulavnom se koristi za prenos veliko iznosa podataka. Host kontroleri arantuju da se ul& prenosi mou ulavnom kompletirati ali ne arantuju njeovu propusnost. Ovaj tip prenosa podr+ava se od strane 7S i AS uređaja. 1.1+
Krajnje tačke
Svi paketi se šalju i primaju od strane uređaja preko krajnjih taaka (endpoints). @rajnje take predstavljaju baferi u kojima uređaji smešta podatke koje predaje i prihvata podatke koje prima. 'o ,9 krajnjih taaka mou biti instalirane u okviru jedno uređaja. Svaka krajnja taka se karakteriše smerom i adresom. Sa perspektive host $a smer mo+e biti oblika: OU4 ako ulazi u uređaj* a 13 ako izlazi iz uređaja. @rajnja taka 0ndpoint5 je upravljaka taka i sadr+i kako ulaznu tako i izlaznu krajnju taku. 3ako što je krajnja taka identifikovana i definisana između host $a i krajnje take se uspostavlja kanal ( pipe). @anal se izbacuje nakon što uređaj diskonektuje sa USB maistrale. @anali se uspostavljaju za ineterrupt i isochronous krajnje take sa ciljem da obezbede dovoljan iznos propusnosti kod prenosa podataka.
1.11
,!merisanje
3akon što se urđaj konektuje na USB* startuje numerisanje. U toku numerisanja host zahteva od uređaja da mu preda vei broj stuktura podataka koje nazivamo deskriptori. 'eskriptori sadr+e informaciju o broju i tipu komunikacionih kanala* ili krajnjih taaka* koje USB uređaj +eli da koristi* kao informaciju o tome koja je to klasa uređaja. 3umerisanje se obavlja preko default $ ne krajnje take* u ovom sluaju +ndpoint 5* takođe nazvana upravljaka krajnja taka. Host takođe dodeljuje jedinstvenu sedmobitnu adrsu uređaju usmeravajui na taj nain komunikacije ka pojedinom uređaju. 1.12
Deskriptori
'eskriptori su strukture podataka koje se u fazi numerisanja predju od strane uređaja host $u. 'eskriptor opisuje atribute USB uređaja. On se obino uva u 00!#O2$u uređaja. !ostoje sledea dva tipa deskriptora: standardni deskriptor koa poseduju svi USB uređaji i deksriptor tipa kalase koji je pridru+en savkoj pojedinoj klasi uređaja. Sastavni deo standardno deskriptora je (evice deskriptor koji sadr+i eneralne informacije o USB uređaju kakvi su: !roduct '( (identifikacija proizvoda)* endor '( (identifikacija proizvođaa)* itd. *onfiguration deskriptor poseduje informaciju koja se odnsoi na specifinosti konfiuracije uređaja. 'nterface dekskriptor ukazuje host $u koliko krajnjih taaka uređaj mo+e da koristi i uva informaciju o identitetu klase uređaja. ?adnji tip deskriptora je +ndpoint deskriptor koji opisuje osbine krajnje take. Ove osbine ukazuju da li je krajna taka tipa 13 ili OU4* itd. Svaka krajnja taka poseduje sopstveni deskriptor. 1.13
Klase
!oveani intres za aplikaciju USB maistrale motivisao je USB oranizaciju da specificira standard koji se odnosi na prozvode sa slinim karakteristikama. Ove rupe se nazivaju klase. @reiranje ovih specifikacija omouava projektantu da kreira enerike drajvere uređaja koji se mou koristiti od strane razliitih uređaja u okviru iste klase. Medan uređaj mo+e da pripada veem broju klasa. Medan listin naješe korišenih klasa je sledei: 1me klase Eudio klasa @lasa za masovno memorisanje @lasa uređaja za interakciju sa ovekom @lasa uređaja za enerisanje slike 1r'E klasa @lasa štampaa
Eplikacija 2!& plejeri* zvunici 7lash uređaji* eksterni "'$#O2$ovi 2iš* tastatura* d+oistik @amere* videorikorderi 1r'E interfejs štampai
1.14
U$- *n(he/o
On-The-Go predstavlja dodatak specifikacija USB %.5. ?bo toa ideja da koncept USB bude host-centric sistem je ostala nepromenjena. Ono što predstavlja novinu je to da uređaj mo+e da ima dvojnu ulou tj. da bude kako host tako i uređaj a da
pri tome bude povezan na istom USB konektoru. 1pak* u datom trenutku on se mo+e koristiti bilo kao host bilo kao uređaj ali ne konkurentno. @ao što smo prethodno napomenuli skup malih konektora je definisan da se mo+e izvršiti povezivanje i malih uređaja. 2inimalna potrošnja u tom sluaju je oraniena na < mE a vei broj od tih uređaja se napaja i ima oraniene resurse. On-The-Go specifkacija takđe definiše protokol koji upravlja dinamikim prelazom između uređaja i hosta* i defiše Session $e)uest !rotokole (S#!) koji omouavaju da host uklui ili iskljui uređaj tipa B!. 1.15
-e0ični U$-
Be+ina USB specifikacija je definisana %55 odine sa ciljem da ispuni zahteve u poledu povezivanja be+inih uređaja. Ova specifikacija koristi Ultra .ide Band (U=B) kao fiziku platformu za komuniciranje. U=B specificira brzinu protoka do ;<5 2bps (na % metra) a opse pokrivanja je do ,5 metara. !rotokol omouava da se komunicira sa do ,%> uređaja. On ima urađenu mounost kojom se rantuje tajnovitost u prenosu podataka kao i upravljanje potrošnjom (poNer manaement) radio predajnika. @ao i sa prethodnim standardima i be+ini USB mora da bude kompatibilan sa prethodnim USB standardima i da predstavlja most između be+inih i +ianih domena. Uređaji koji ispunjavaju ovaj standard su još ranijoj fazi razvoja ali postoje kompanije kakve su 30"* =isair koje nude svoje proizvode a rade na principu be+ino USB$a. 1.1#
Kompatiilnost
USB oranizacija je napisala proram o kompatibilnosti o radu uređaja koji definiše neke norme koji uređaji mora da ispune. U suštini ne postoje obavezni zakoni kojim se reulišu testovi koje uređaji mora da ispune ali iskustva korisnika pokazuju da oni uređaji koji zadovoljavaju testove ne prave problema u toku eksploatacije. !roram kompatibilnosti ine dva kriterijuma a to su: eklist testiranje i testiranje o kompatibilnosti. ekliste sadr+e pitanja koje se odnose na tip proizvoda i njeovo ponašanje. !osebne ekliste postoje za prozvođae periferija* hu$ova* sistema sa USB host $ovima* i kablova. eklista sadr+i detalje koji se odnose na mehaniki dizajn* stanje uređaja i sinala* radni naponi i potrošnja. @ao materijal ekliste su dostupne na Neb sajtu USB$17 konzorcijuma.
slika > 6 Derzije USB konektora
Svi detaljno testirani uređaji pod razliitim ambijenatlanim uslovima prijavljuju se USB$17 forumu sa ciljem da budu reklamirani od strane njih. USB$17 ih tada pridru+uje svojoj listi i na neki nain ih preporuuje korisnicima. @orišenje USB looa zahteva od proizvoda da su prošli sve testove od strane USB$ 17 *ompilance Testing !rogram. !ostoje reistovani USB loo$znakovi iji se oblik ne mo+e menjati (vidi sliku >). 3akon dobijanja licence* proizvođa od strane USB$17 konzorcijuma* dobija pravo da koristi loo.
