PLANIRANJE SAOBRAĆAJA -
Izvod iz
vježbi -
Predmetni nastavnik: Doc. dr. Valentina Basarić, dipl.ing.saobr. Viši asistent: MSc Slavko Davidović, dipl.ing.saobr. april, 2017
1
ZADATAK 1
Grad veličine 40 000 stanovnika u periodu vršnog opterećenja ima relativnu raspodelu putovanja (%) prema sledećoj tabeli: Tabela: Relativna raspodela putovanja 1
2
Izvorne zone 3
4,1 31,3 32,4 37,3 39,9
22,3 5,8 27,3 11,8 28,3
38,4 32,2 10,1 32,4 14,6
Ciljne zone 1 2 3 4 5
4
5
12,6 19,9 14,1 3,4 10,5
22,6 10,8 16,1 15,1 6,7
Ukupan broj putovanja u periodu vršnog opterećenja iznosi 11 675 putovanja sa relativnom raspodelom ciljnih krajeva (%) prema datom pregledu: Tabela: Relativna raspodela ciljnih krajeva putovanja Zona cilja
1
2
3
4
5
% putovanja
21,8
18,7
19,8
23,8
15,9
Učešće putovanja u periodu vršnog sata iznosi 12 % ukupnog dnevnog broja putovanja. Izračunati: a) Broj izvornih, ciljnih i unutarzonskih putovanja po zonama i ukupno i b) Mobilnost stanovnika.
Rešenje: a) Tabela: Broj ciljnih putovanja svake zone u periodu vršnog opterećenja Zona cilja
1
2
3
4
5
broj putovanja
2545
2183
2312
2779
1856
Tabela: Matrica međuzonskih putovanja u periodu vršnog opterećenja Ciljne zone
1
2
1 2 3 4 5 Σ
104 683 749 1037 741 3314
568 127 631 328 525 2179
Izvorne zone 3 4 977 703 234 900 271 3085
321 434 326 94 195 1370
5
Σ
575 236 372 420 124 1727
2545 2183 2312 2779 1856 11675
2
b) Ukupan dnevni broj putovanja =
Mobilnost=
11675 100 12
ukupan dnevni broj putovanja broj stanovnika
= 97 292 putovanja
=2,4323 putovanja po stanovniku/dan
ZADATAK 2.
Dati su:
Broj stanovnika u gradu 175 000 Dnevna mobilnost stanovnika 2,5 putovanja po stanovniku/dan Učešće putovanja u periodu vršnog opterećenja 12,0 % Učešće radnih putovanja 17 % Prosečna dužina putovanja 5,2 km Prosečno vreme putovanja 18,7 min Izračunati: Ukupan dnevni broj putovanja Transportni rad Transportno vreme Prosečnu brzinu putovanja Broj putovanja sa svrhom "posao" Broj putovanja u periodu vršnog opterećenja Broj zaposlenih
Rešenje: - Ukupan dnevni broj putovanja = 175 000 · 2,5 = 437 500 putovanja/dan - Transportni rad = 437 500 · 5,2 = 2 275 000 putnik km. - Transportno vreme = 437 500 · 18,7 = 8 181 250 min. - Prosečna brzina putovanja : V= - Broj putovanja sa svrhom "posao" =
5,2 18,7 17 100
· 60 = 16,68 km/h · 437 500 = 74 375 putovanja
- Broj putovanja u periodu vršnog opterećenja = - Broj zaposlenih:
74375 100 90
12 100
· 437 500 = 52 500 putovanja
= 82 639 zaposlenih
3
ZADATAK 3.
Dati su:
Broj zaposlenih po mestu rada u gradu 52 200 Broj dnevnih migranata (radne migracije) 4 850 Učešće učenika i studenata u ukupnom broju stanovnika 22 % Učešće zaposlenih stanovnika 43 % Učešće radnih i školskih putovanja u periodu vršnog sata 83 % Učešće putovanja u vršnom satu 15 % Stepen motorizacije 275 p.a./1000stanovnika Mobilnost 2,2 putovanja po stanovniku/dan Izračunati:
Broj stanovnika Ukupan dnevni broj putovanja Prosečan dnevni broj putovanja sa svrhom “posao” i svrhom “škola” Ukupan broj putovanja u periodu vršnog sata i broj putovanja sa svrhom “posao” i svrhom “škola” u vršnom satu Broj putničkih automobila
Rešenje: - Broj zaposlenih stanovnika u gradu: 52 200 – 4 850 = 47 350 - Ukupan broj stanovnika iznosi : 47 350 ·
100 43
= 110 116
- Ukupan broj učenika i studenata u gradu iznosi: 110 116 ·
22 100
= 24 226
- Ukupan dnevni broj putovanja : mobilnost · ukupan broj stanovnika = = 2,2 · 110 116 = 242 255 putovanja/dan - Broj zaposlenih, odnosno broj učenika i studenata u nekom gradu, može se uzeti kao pokazatelj ukupnog broja radnih odnosno školskih putovanja, s tim što se najčešće od tog broja oduzima oko 10 % ukupnog broja zaposlenih odnosno đaka. Iskustvo je pokazalo da toliko prosečno đaka i radnika odsustvuje svakodnevno, iz raznoraznih razloga: godišnji odmori, bolovanja. Takođe, prilikom izračunavaja ukupnog broja putovanja, neophodno je dodati i broj svakodnevnih migracija. U ovom zadatku dat je samo broj radnih migracija: - Prosečan dnevni broj putovanja sa svrhom posao = = 52 200 – 0,1· 52 200 = 46 980 - Prosečan dnevni broj putovanja sa svrhom škola = = 24 226 – 0,1 · 24 226 = 21 803 - Ukupan broj putovanja u vršnom satu : 242255·
15 100
= 36338
- Broj radnih i školskih putovanja u periodu vršnog sata : 36 338 · 0,83 = 30 161 - Broj putničkih automobila iznosi: 110 116 · 275/1000 = 30 28
4
ZADATAK 4.
Grad sa ukupno 55 276 stanovnika i prosečnom veličinom domaćinstva od 3,22 člana ima 11 259 registrovanih putničkih automobila. U dužem vremenskom periodu prosečan godišnji priraštaj stanovništva iznosi 0,5 %. Broj registrovanih putničkih automobila u poslednjih pet godina raste po stopi od 3 % godišnje sa tendencijom da se takav trend nastavi u narednom dugoročnom periodu. Izračunati:
Stepen motorizacije po petogodištima za naredni dvadesetogodišnji period. Za koliko godina će stepen motorizacije dostići nivo od automobila/1domaćinstvo?
1
putničkog
Rešenje:
za prvih pet godina: - broj stanovnika (Bs): Bs = 55 276 · 1,005(n) = 56 672; n-broj godina (n) - broj putničkih automobila (B pa): B pa = 11 259 · 1,03 = 13 053 - broj domaćinstava (Bd):
Bd =
Bs 3, 22
= 17 600
- stepen motorizacije za prvo petogodište (Sm): Bpa
Sm =
Bd
= 0,74 p.a./1domaćinstvo
ili
Sm = 230 p.a./1000stanovnika
Tabela: Stepen motorizazije S m(p.a./1000stan.) po petogodištima godine
0
5
10
15
20
Sm(p.a./1000stan.)
204
230
261
295
333
Tabela: Stepen motorizazije S m (p.a./1dom.) po petogodištima
godine
0
5
10
15
20
Sm(p.a./1dom.)
0,66
0,74
0,84
0,95
1,07
Stepen motorizacije će za 18 godina dostići nivo od 1 p.a./1 dom. 1,03 = =0,6559 1 dom. Bd 1,005 1 pa
B pa
x
x
1,03 =1,525 1,005
x ln
1,03 1,005
/ ln
= ln1,525
x = između 17 i 18 godine
5
ZADATAK 5.
Grad sa ukupno 187 500 stanovnika i prosečnom veličinom domaćinstva od 3,12 člana ima 37 500 registrovanih putničkih automobila. U dužem vremenskom periodu prosečan godišnji priraštaj stanovništva iznosi 0,3 %. Broj registrovanih putničkih automobila u poslednjih pet godina raste po stopi od 2 % godišnje sa tendencijom da se takav trend nastavi u narednom desetogodišnjem periodu, posle čega opada na 1,5% godišnje. Izračunati:
Stepen motorizacije po petogodištima za naredni dvadesetogodišnji period. Za koliko godina će stepen motorizacije dostići nivo od automobila/1domaćinstvo.
1
putničkog
Rešenje:
Stepen motorizacije po petogodištima za naredni dvadesetogodišnji period Tabela: Stepen motorizazije S m (p.a./1dom.) po petogodištima
godine
5
10
15
20
Sm(p.a./1dom.)
0,68
0,74
0,78
0,84
Stepen motorizacije će prema očekivanim stopama rasta za 35 godina dostići nivo od 1 p.a./1 dom. 1 pa 1dom.
=
Bpa Bd
45712 3,12 1,015
=
193202
x1
1,015 = 0,738 1,003 1,003
x1
x
1,015 1 1,355 = 1,003
/ln
x1 = između 25 i 26 godine x = x1 + 10 = između 35 i 36 godine stepen motorizacije će dostići nivo od 1 p.a./1dom.
6
ZADATAK 6.
Broj stanovnika na jednom gradskom području iznosi 15 250 pri čemu je područje podeljeno na 5 saobraćajnih zona. Prosečna mobilnost stanovnika na posmatranom području iznosi 2,62 putovanja na dan. Relativne vrednosti izvornih krajeva putovanja iznose: 0,17; 0,15; 0,23; 0,35 i 0,10 respektivno. Verovatnoće privlačenja putovanja u zonu "j" iz zone "i" date su u tabeli: Tabela: Verovatnoće privlačenja putovanja Izvorne zone
1
1 2 3 4 5
0,21 0,16 0,08 0,41 0,19
2
Ciljne zone 3
4
5
0,15 0,32 0,17 0,00 0,12
0,31 0,21 0,26 0,52 0,16
0,23 0,12 0,36 0,07 0,21
0,10 0,19 0,13 0,00 0,32
Izračunati: 1. Matricu putovanja Tij 2. Verovatnoće generisanja putovanja iz zone "i" u zonu "j"
Rešenje: 1) Ukupan dnevni broj putovanja iznosi: 15 250 · 2,62 = 39 955 putovanja/dan nakon čega slede vrednosti produkcije: P1 = 39 955 · 0,17 = 6792; P2 = 39 955 · 0,15 = 5993; P3 = 39 955 · 0,23 = 9190; P4 = 39 955 · 0,35 = 13984; P5 = 39 955 · 0,10 = 3996 Tabela: Matrica međuzonskih putovanja Ciljne zone 3 4
Izvorne zone
1
2
1 2 3 4 5 Σ
1426 959 735 5733 759 9613
1019 1918 1562 0 480 4978
2106 1259 2389 7272 639 13664
1562 719 3308 979 839 7408
5
Σ
679 1139 1195 0 1279 4291
6792 5993 9190 13984 3996 39955
2) Tabela: Verovatnoće generisanja iz zone "i" u zonu "j" Izvorne zone
1
1 2 3 4 5
0,148 0,100 0,076 0,596 0,079
2
Ciljne zone 3
4
5
0,205 0,385 0,314 0,000 0,096
0,154 0,092 0,175 0,532 0,047
0,211 0,097 0,447 0,132 0,113
0,158 0,265 0,278 0,000 0,298
7
ZADATAK 7. Dat je šematski prikaz ulične mreže i položaj centroida zona: Izvršiti kodiranje mreže i formirati kodnu listu. Za tako definisanu mrežu uraditi stablo minimalnih putanja za proizvoljno izabran par saobraćajnih zona .
Rešenje: Kodiranje mreže i formiranje kodne liste
17
16
15
25
26
4
14 2
20 19
1
13 18
21
10
24 3
11
23
22
12
Slika: Kodiranje mreže Tabela: Kodna lista Broj čvora
Broj veza u čvoru
I veza N L
1
2
20 100 10 12000
2
1
24 100 10 13000
3
2
22 150 10 15000
23 350 10 15000
4
2
25 100 10 15000
26 300 10 15000
10
2
11 150 50 700
20 400 60 800
11
3
21 300 45 700
10 150 50 700
12
2
22 350 60 800
23 150 55 750
13
3
14 150 55 750
23 250 55 750
24 250 50 700
14
3
13 150 55 750
15 250 55 750
18 700 50 700
15
2
14 250 55 750
25 650 60 800
V
C
II veza N L
V
C
III veza N L V
C
21 150 10 12000
22 800 60 800
8
16
3
17 200 55 700
25 600 60 800
26 200 45 650
17
2
16 200 55 700
20 500 60 800
18
3
14 700 50 700
19 300 50 800
24 400 45 650
19
1
18 300 50 800
20
3
01 100 10 12000
10 400 60 800
17 500 60 800
21
2
01 150 10 12000
19 150 55 750
22
3
03 150 10 15000
11 800 60 800
12 350 60 800
23
3
03 350 10 15000
12 150 55 750
13 250 55 750
24
3
02 100 10 15000
13 250 50 700
18 400 45 650
25
3
04 100 10 15000
15 650 60 800
16 600 60 800
26
2
04 300 10 15000
19 250 55 750
N – šifra čvora; L – dužina (m); V - brzina (km/h); C – kapacitet (voz/h)
9
▲ centroid 10,11... – čvorovi na mreži 250 - rastojanje između čvorova
Slika: Formiranje "stabla" minimalnih putanja između zona 1 i 2
10
ZADATAK 8.
U okviru proizvoljno nacrtanog radijalno- prstenastog sistema ulične mreže formirati skup od 5 međusobno susednih saobraćajnih zona. Izvršiti kodiranje mreže i formirati kodnu listu.
Rešenje:
10
17
19
40 18
11
39
27
20
1 38
28 5
26
37
2
16 25
29
12 36
21
30 34 4 24 31
3 33
22
32 15
23
35
13
14
Slika: Hipotetički primer položaja pet saobraćajnih zona u okviru radijalne ulične mreže i njeno kodiranje
Tabela . Kodna lista Broj Broj veza u čvora čvoru
I veza N L V C
II veza N L V C
III veza N L V C
IV veza N L V C
1
3
38 150 10 9000 39 80 10 9000 40 100 10 9000
2
3
36 80 10 8000 37 80 10 9000 38 170 10 7000
3
3
33 150 10 8000 34 150 10 9000 35 100 10 8000
4
4
29 170 10 9000 30 80 15 8000 31 100 10 8000 32 100 10 9000
5
4
26 100 10 8000 27 180 10 8000 28 100 10 9000 29 170 10 8000
10
3
11 400 60 800
17 400 60 800 19 200 55 750
11
3
10 400 60 800
12 400 60 800 20 200 55 750
12
3
11 400 60 800
13 400 60 800 21 200 55 800
13
3
12 400 60 800
14 400 60 800 22 200 60 750
14
3
13 400 60 800
15 400 60 800 23 200 55 750
15
3
14 400 60 800
31 150 55 750 32 130 55 750
V veza VI veza VII veza VIII veza N L V C N L V C N L V C N L V C
11
16
3
28 230 60 800
29 150 55 750 31 250 60 800
17
3
10 400 60 800
27 100 50 650 28 270 55 750
18
4
19 300 55 750
26 150 55 750 27 100 50 650 41 350 55 750
19
4
10 200 55 750
18 300 55 750 39 150 55 750 40 100 55 750
20
4
11 200 55 750
37 200 55 700 38 100 55 750 39 150 55 750
21
4
12 200 55 800
22 300 60 800 36 100 55 750 37 100 50 700
22
4
13 200 60 750
21 300 60 800 34 100 55 750 35 180 55 750
23
4
14 200 55 750
24 200 60 800 35 150 55 750 33 120 60 800
24
4
23 200 60 800
30 100 50 650 32 70 55 750 41 350 60 800
25
4
30 200 50 650
26 150 55 750 29 100 55 750 41 350 60 800
26
3
5 100 10 8000
18 150 55 750 25 150 55 750
27
3
5 180 10 8000
17 100 50 650 18 100 50 650
28
3
5 100 10 9000
16 230 60 800 17 270 55 750
29
4
4 170 10 9000
5 170 10 8000 16 150 55 750 25 100 55 750
30
3
4 80 15 8000
24 200 50 650 25 200 50 650
31
3
4 100 10 8000
15 150 55 750 16 250 60 800
32
3
4 100 10 9000
15 130 55 750 24 70 55 750
33
3
3 150 10 8000
23 120 60 800 41 250 60 800
34
3
3 150 10 9000
22 100 55 750 41 250 55 750
35
3
3 100 10 8000
22 180 55 750 23 150 55 750
36
3
2 80 10 8000
21 100 55 750 41 250 55 750
37
3
2 80 10 9000
20 200 55 700 21 100 50 700
38
4
1 150 10 9000
2 170 10 7000 20 100 55 750 41 250 60 800
39
3
1 80 10 9000
19 150 55 750 20 150 55 750
40
3
1 100 10 9000 19 100 55 750 41 250 60 800
41
8
40 250 60 800
38 250 60 800 36 250 55 750 34 250 55 750
N – šifra čvora; L – dužina (m);
33 250 60 24 350 60 25 350 60 18 350 55 800 800 800 750
V - brzina (km / h); C – kapacitet (voz / h)
12
ZADATAK 9.
Za dati izgled i parametre dela ulične mreže na jedan od uobičajenih načina izvršiti kodiranje mreže. Veza 102-103 je jednosmerna u smeru 102-103. U čvoru 105 zabranjena su sva skretanja (i desno i levo). Veza
L(m)
V(km/h)
C(voz/h)
010-101
150
7
15000
101-102 102-103
350 280
35 25
1200 800
102-105
300
35
1200
105-104 105-107
400 325
40 35
1500 1200
105-106
420
42
1500
103
104
101
105 107
102
10
106
Rešenje: Tabela: Kodna lista Broj Broj čvora veza
Veza 1 Broj
L
Veza 2
Veza 3
V
C
Broj
L
V
C
Broj
L
V
C
101
2
010
150
7
15000
102
350
35
1200
-
-
-
102
3
101
350
35
1200
103
280
25
800
109
300
35
103
0
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
104
1
108
400
40
1500
-
-
-
-
-
-
-
-
108
2
104
400
40
1500
106
420
42
1500
-
-
-
-
109
2
102
300
35
1200
107
325
35
1200
-
-
-
-
106
1
108
420
42
1500
-
-
-
-
-
-
-
-
107
1
109
105
35
1200
-
-
-
-
-
-
-
-
1200
13
