Pčelarstvo

Obtmpwob!tusbob vmkf!ob!qmbuov;!Qswj!mfu bvups!Bmfltboebs!Tuboj|j~

Eb!cj!wbt!mkvej!qvtujmj!ob njsv-!wbaojkf!kf!eb!tblsjwbuf twpkf!wsmjof-!ofhp!twpkf!nbof

PSHBOJ[BUPSJ Wfufsjobstlj tqfdjkbmjtuj•lj!!jotujuvu Oj|

Sfhjpobmob qsjwsfeob!!lpnpsb Oj|

[besvaoj tbwf{!!oj|bwtlph-!!qjsputlph!!j upqmj•lph!!plsvhb

Esv|uwp q•fmbsb „Nbujdb“ Oj|

Esv|uwp q•fmbsb „Bmfltjobd“ Bmfltjobd

PSHBOJ[BDJPOJ PECPS Ejqm/!!joh/!!Hpsebob!!Kpwbopwj~-!!qsfetfeojl Es!!wfu/!!nfe/!![psbo!!Sbj•fwj~-!!qpuqsfetfeojl Ejqm/!!fdd/!!Lbsjo!!Sbv-!!•mbo Joh/!!Wmbtujnjs!!Tqbtj~-!!•mbo Es!!nfe/!!Spepmkvc!!Ajwbejopwj~-!!•mbo

[CPSOJL QMFOBSOJI SBEPWB Hmbwoj!!vsfeojl Es!nfe /!!Spepmkvc!!Ajwbejopwj~ Vsfeojdj Ejqm/joh/!!Hpsebob!!Kpwbopwj~ Es!!wfu/nfe/!![psbo!!Sbj•fwj~ Ejqm/fdd/!!Lbsjo!!Sbv Joh/!!Wmbtujnjs!!Tqbtj~ Qsjqsfnb!!{b!!|ubnqv-!!lpnqkvufstlb!!pcsbeb!!ufltub!!j!!ej{bko Es!nfe /!!Spepmkvc!!Ajwbejopwj~

NF]VOBSPEOJ TUSV_OJ TFNJOBS

Q_FMBSFOKF [B CVEVÔPTU .Npefsop!tv{cjkbokf!wbspf!j!bnfsj•lf!lvhf .Tbwsfnfob!bqjufiojlb .Qsfwfodjkb!sf{jevb!v!q•fmjokjn!qspj{wpejnb .Usaj|uf!nfeb!v!twfuv!j!lpe!obt

QPLSPWJUFMK

Efvutdif!Hftfmmtdibgu!gvs!Ufdiojtdif![vtbnnfobscfju Ofnb•lb!pshboj{bdjkb!{b!ufioj•lv!tbsbeokv! )HU[*!HncI

Oj|-!25/.26/!YJJ!3113/

...............................................................S ...A ...D ...R [email protected] ...J ..

Q_FMBSTUWP KVHPJTUP_OF TSCJKF;!!TUBOKF-!!QSJSPEOJ QPUFODJKBMJ J!!UFOEFODJKF//////////////////////: Joh/!!Wmbtujnjs!!Tqbtj~ Qsfetfeojl!Esv|uwb!q•fmbsb!Nbujdb-!Oj| Cvmfwbs!Ofnbokj~b!cs/!:9023-!!!29111!Oj| f.nbjm;!nbujdbojt@zbipp/dpn )129*!642.865

WBSPB QPE LPOUSPMPN////////////////////////////////////////////////////2: tusv•oj!!ujnpwj!!26!!ofnb•lji j!!4!!bvtusjktlb!!obv•ob!!jotujuvub

Qsfwpe!lokjhf!.Wbspb!qpe!lpouspmpn.!j{ebuf!v!Ofnb•lpk/ Pwb!csp|vsb!kf!wpej•!v!cvev~optu-!uk/!tv{cjkbokf!wbspf!cf{ vqpusfcf!tsfetubwb!lpkb!ptubwmkbkv!sf{jevf/

WBSPP[B!!.!!LMJOJ_LB TMJLB-!!EJKBHOPTUJLB J UFSBQJKBCJPMP\LF J IFNJKTLF NFSF TV[CJKBOKB////////////////////////////////////43 Es!!Sbmqi!!Cvdimfs Ifttjtdift!Ejfotumfjtuvoht{fousvn!gvs!MboexjsutdibguHbsufocbv!voe!Obuvstdivu{-!Cjfofojotujuvu )Iftfotlj!vtmvaoj!dfoubs!{b!qpmkpqsjwsfev-!cb|upwbotuwp!j {b|ujuv!qsjspef-!Jotujuvu!{b!q•fmbstuwp* Fsmfotusbttf!:-!E.46385-!Ljsdiibjo-!Ofnb•lb

.S ...A ...D ...R [email protected] ...J ................................................................ TBWSFNFOB TUSBUFHJKB TV[CJKBOKB QBSB[JUB WBSSPB EFTUSVDUPS-!!TB PTWSUPN OB NPMFLVMBSOP HFOFUJ_LJ BTQFLU TFMFLDJKF Q_FMB V GVOLDJKJ SF[JTUFOUOPTUJ OB!!WBSPV///////////////////////////////////////////////45 Qspg/!!es!![psbo!!Tubojnjspwj~ Gblvmufu!wfufsjobstlf!nfejdjof Cvmfwbs!KB!cs/!29-!22111!Cfphsbe f.nbjm;!cjpmph@wfu/ch/bd/zv )122*!769.9:5!mplbm!458 )174*!4:2.692

FQJ[PPUJPMPHJKB CPMFTUJ Q_FMB J MFHMB PE 2::1/.3 3113/ HPEJOF V OJ\LPN J KVAOPNPSBWTLPN FQJ[PPUJPMP\LPN QPESV_KV//////////////6: Es!!wfu/nfe/!![psbo!!Sbj•fwj~ Wfufsjobstlj!tqfdjkbmjtuj•lj!jotujuvu!Oj| vm/!Njmlf!Qspuj~!cc-!29111!Oj| )129*!474.412 )138*!433.523

BNFSJ_LB LVHB Q_FMJOKFH MFHMB!!.!!EJKBHOPTUJLB )V TBUOJN PTOPWBNB-!!V NFEV!! J V V[PSDJNB MFHMB*///////////////////////////////75 Es!!Sbmqi!!Cvdimfs Ifttjtdift!Ejfotumfjtuvoht{fousvn!gvs!MboexjsutdibguHbsufocbv!voe!Obuvstdivu{-!Cjfofojotujuvu )Iftfotlj!vtmvaoj!dfoubs!{b!qpmkpqsjwsfev-!cb|upwbotuwp!j {b|ujuv!qsjspef-!Jotujuvu!{b!q•fmbstuwp* Fsmfotusbttf!:-!E.46385-!Ljsdiibjo-!Ofnb•lb

OB\B JTLVTUWB V EJKBHOPTUJLPWBOKV-!!MF_FOKV J TV[CJKBOKV WBSPF J BNFSJ_LF LVHF///77 Es!!wfu/nfe/!!Tmpcpebo!!Tbwj~ es!wfu/!nfe!Tmpcpebo!Tbwj~-!tqfd/!{b!{es/!{b|u/!q•fmb tfmp!Lb|fwbs-!29531!Cmbdf )138*!82.982

..............................................................S ...A ...D ...R ...@ ...A ...J.. QSJQSFNB Q_FMJOKJI [BKFEOJDB [B QSPMFÔJ SB[WPK J QSFETUPKF^F QB\F///////////////////////////////83 Qspg/!!es!!Nj~b!!Nmbefopwj~ Qpmkpqsjwsfeoj!gblvmufu vm/!Ofnbokjob!cs/!7-!22191![fnvo )122*!726.426!!!mplbm!429

SF[JEVF V Q_FMJOKJN QSPJ[WPEJNB J QPTUVQDJ [B QSFWFODJKV OKJIPWF QPKBWF///////////////////95 Es!!Lmbvt!!Xbmmofs Cjfofojotujuvu!!efs!!Vojwfstjubu!!Tuvuuhbsu!!.!!Ipifoifjn )Jotujuvu!!{b!!q•fmbstuwp!!Vojwfs{jufub!!v!!\uvuhbsuv* E.8 816:4!!Tuvuuhbsu-!!Ipifoifjn-!!Ofnb•lb

SF[VMUBUJ JTQJUJWBOKB LWBMJUFUB NFEB V QFSJPEV PE 2::9/.3 3113/!!HPEJOF//////////////////////////////////99 Mk/!!Njmp|fwj~ Wfufsjobstlj!tqfdjkbmjtuj•lj!jotujuvu!Oj|

TUBOKF USAJ\UB Q_FMJOKJI QSPJ[WPEB V TWFUV J TSCJKJ///////////////////////////////////////:3 Es!!Spepmkvc!!Ajwbejopwj~ Qsfetfeojl!Esv|uwb!q•fmbsb!Bmfltjobd vm/!Tupkbob!Kboj~jkfwj~b!cs/!23-!!!29321!Ajulpwbd f.nbjm;!spepmkvc{@quu/zv )129*!957.845!!!!)174*!971.9621

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I...............................................

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T..

Q•fmbstuwp!kvhpjtup•of!Tscjkf;! tubokf-!qsjspeoj!qpufodjkbmj!j!ufoefodjkf Ing. Vlastimir Spasi}

V!!W!!P!!E Geografska regionalizacija Srbije se ne poklapa uvek sa prirodnom, posebno biljno-geografskom. U ovom radu pod pojmom jugoisto~ne Srbije podrazumevamo prostor ome|en slede}im granicama: na severu dolinom Ni{ave, na istoku granicom sa NR Bugarskom (du` koje se pruàju visoki planinski venci), na jugu granicom sa Makedonijom, i na zapadu administrativnom granicom sa Kosovom i Metohijom. Sl. 1. -

Podru~je jugoisto~ne Srbije

U administrativnom pogledu podru~je jugoisto~ne Sbije obuhvata teritorije: Topli~kog, Ni{avskog, Pirotskog, Jablani~kog i P~injskog okruga, sa ukupno 26 op{tina. Nazna~ena teritorija je podru~je epizootiolo{ke nadle`nosti Veterinarskog specijalisti~kog instituta u Ni{u, i obuhvata povr{inu od 10.603 kvadratna kilometra, odnosno 12,84% teritorije Republike Srbije. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ :

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. P~elari sa podru~ja jugoisto~ne Srbije, ta~nije 24 dru{tva i udruènja p~elara sa epizootiolo{ke n a d l e ` n o s t i Veterinarskog specijalisti~kog instituta u Ni{u, organizovani su u vi{i oblik udruìvanja - u Regionalnu asocijaciju p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije. Ciljevi osnivanja Regionalne asocijacije p~elarskih organizacija Sl. 2. - Epizootiolo{ko podru~je jugoisto~ne Srbije su veterinarskog specijalisti~kog pre svega: zdravstveinstituta u Ni{u na za{tita p~ela u strogom skladu sa veterinarskom naukom i praksom, unapre|enje i razvoj p~elarstva, kao zna~ajne privredne delatnosti, organizovanje i uskla|ivanje proizvodnje p~elarske opreme, alata i pribora u regionu, organizovanje savetovanja, predavanja, tribina i drugih oblika obrazovanja p~elara i potro{a~a p~elinjih proizvoda, razvoj i unapre|enje p~elinje pa{e, oboga}ivanjem i za{titom medonosne flore, organizovan plasman p~elinjih proizvoda u zemlji i inostranstvu, u skladu sa standardima za proizvodnju zdravstveno ispravne hrane. U ostvarivanju ovih ciljeva Asocijacija }e uspostaviti ili pro{iriti saradnju sa preduze}ima, organizacijama, ustanovama ili institucijama, kompatibilnih delatnosti, me|u kojima su najzna~ajniji: Veterinarski specijalisti~ki institut u Ni{u, Regionalna privredna komora u Ni{u, Zavod za za{titu prirode Srbije - Odeljenje u Ni{u, JP Srbija{ume i drugi. U daljem radu bi}e analizirani: stanje, problemi, biljno-geografske i klimatske karakteristike podru~ja, u cilju sagledavanja potencijalnih mogu}nosti razvoja i unapre|enja savremenog p~elarstva, kao zna~ajnog faktora u sistemu proizvodnje zdravstveno ispravne hrane i o~uvanja ìvotne sredine. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 21

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. TUBOKF-!! QSPCMFNJ!! J!! UFOEFODJKF!! SB[WPKB Q_FMBSTUWB!! KVHPJTUP_OF!! TSCJKF S obzirom na postoje}e biljno-geografske i klimatske karakteristike, p~elarstvo u Srbiji predstavlja zna~ajan privredni, ekonomski, ekolo{ki i genetski potencijal. Uprkos prisustvu povoljnih prirodnih uslova za gajenje p~ela, ukupni potencijali nisu ni pribli`no iskori{}eni. Iako se poslednjih godina sve grane poljoprivrede iz godine u godinu intenzivnije razvijaju i unapre|uju, za p~elarstvo se to ne moè re}i. P~elarstvo u Srbiji karakteri{e: - niska produktivnost (12 do 14 kg meda po dru{tvu), - usitnjenost p~elinjaka (prose~no 12 do 15 dru{tava), - prisustvo i neefikasno suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti p~ela i p~elinjeg legla, - veliki zimski gubici p~elinjih zajednica (pojedinih godina do 30%), - veliki gubici p~ela usled nekontrolisanog i prekomernog prskanja hemijskim sredstvima u poljoprivredi, - nestandardna oprema i pribor i - nedovoljna stru~nost p~elara. Na povr{ini od 88.361 kvadratnih kilometara, sa 9,8 miliona stanovnika, p~elarstvom u Srbiji se bavi oko 30 hiljada p~elara, koji poseduju oko 450 hiljada p~elinjih zajednica, {to je oko 5 ko{nica po kvadratnom kilometru. Prema proceni, biljno-geografske, klimatske i druge prirodne karakteristike, omogu}avaju gajenje p~ela u preko 1.200 hiljada ko{nica. Godi{nja proizvodnja meda u Srbiji se kre}e od 4 do 5 hiljada tona, {to se plasira na doma}em trì{tu. Organizovan plasman na inostranom trì{tu gotovo i da ne postoji ili se radi o zanemarljivim koli~inama. Godi{nja potro{nja meda u Srbiji je oko 0,7 kg po stanovniku. Na podru~ju jugoisto~ne Srbije p~elarstvom se bavi oko 3.120 p~elara u ~ijem posedu je oko 37.000 ko{nica. Na ovom podru~ju, godi{nje se proizvede oko 535 tona meda, {to je oko 14,4 kg po p~elinjem dru{tvu. Od tipova ko{nica na podru~ju jugoisto~ne Srbije preovla|uje Dadant-Blatova ko{nica (73%), zatim slede, Langstrot-Rutova (10,5%), polo{ka (7,4%), Fararova (3,7%), A@ (0,4%). ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 22

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I............................................... Najve}i je broj p~elara sa 20 do 50 ko{nica (67%), od 50 do 100 ko{nica je oko 10% i sa preko 100 ko{nica 2%. Preovla|uje stacionarni oblik p~elarenja. Kao i u celoj Srbiji, zastupljena je kranjska rasa p~ela (Apis melifera carnica). Njene glavne karakteristike su izuzetna mirno}a, dugove~nost i veoma uspe{no prezimljavanje, sa skromnim zalihama hrane. I pored toga {to prezimljava sa daleko manje p~ela nego {to je to slu~aj sa italijanskom ùtom p~elom, brzo se razvija u prole}e i veoma je produktivna kada se radi o medu, osnovnom proizvodu medonosnih p~ela. Naklonost ka prirodnom rojenju se smatra najve}om manom, ali je ona manje izraèna kod na{ih ekotipova kranjske p~ele, nego {to je to slu~aj sa p~elama iz Slovenije. Za selekciju p~ela na prinose, postoji centar za proizvodnju matica Agroekonomik iz Beograda, godi{njeg kapaciteta oko 10 hiljada matica, koji podmiruje 1/3 potreba za maticama u Srbiji. Nedostatak matica na trì{tu upotpunjuju neregistrovani proizvo|a~i. P~elarstvo kao deo poljoprivrede nije subvencionirano, a p~elari nemaju nikakve beneficije od strane Vlade Republike Srbije. Osim ko{nice, centrifuge i prese za proizvodnju satnih osnova, celokupna oprema, alat i pribor su oporezovani. Na{a saznanja su, da se do sada nijedna banka u Srbiji nije opredelila za ozbiljnije kreditiranje p~elarstva. Izostale su i podsticajne mere od strane lokalnih vlasti, iako su poznata opredeljenja da poljoprivreda u Srbiji ima komparativne prednosti. Tek nekoliko dru{tava ili udruènja dobila su sredstva iz me|unarodnih donatorskih fondova (Kur{umlija, Prokuplje, @itora|a). Organizovano i plansko snabdevanje repromaterijalom, opremom i priborom jedan je od goru}ih problema p~elara ni{avskog okruga, ali i celog regiona jugoisto~ne Srbije. Organizovano trì{te opreme i pribora gotovo i da ne postoji. Na ovom podru~ju afirmisala su se samo dva proizvo|a~a ko{nica, opreme i pribora. P~elari kupuju repromaterijal, opremu i pribor neplanski „od danas do sutra“ . U takvim uslovima ne moè se organizovati plansko snabdevanje i proizvodnja. Proizvodnja opreme, pre svega ko{nica, ne podleè nikakvim standardima, pa se moè re}i, koliko proizvo|a~a toliko i standarda. Kvalitet opreme je poseban problem o kojem je te{ko bilo {ta re}i. Zbog niske produktivnosti, p~elari {tede na opremi i stru~nom usavr{avanju, {to se ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 23

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. najvi{e sveti njima samim i to u najgorem, finansijskom pogledu. Podsticajnim merama, kreditiranjem pre svega, ali i subvencioniranjem i donacijama, p~elarstvo jugoisto~ne Srbije moè postati zna~ajna privredna delatnost i vaàn ~inilac u sistemu proizvodnje zdravstveno ispravne hrane. P~elarstvo kao privredna delatnost dobija na zna~aju i u uslovima pove}ane nezaposlenosti u zemlji. CJMKOP.H H FPHSBGTLF!! LBSBLUFSJTUJLF!! Jedno od najiteresantnijih podru~ja, u floristi~kom i vegetacijskom pogledu u Srbiji je podru~je jugoisto~ne Srbije, posebno okolina Ni{a. Jo{ od vremena Josifa Pan~i}a (1874,1884) i Save Petrovi}a (1882,1885), koji su floru Ni{a intenzivno izu~avali, ovo podru~je privla~ilo je mnoge botani~are, pa je i danas izuzetno interesantno za dalja floristi~ka i vegetacijska istraìvanja. U okviru botani~kih istraìvanja obavljenih na ovim prostorima, u novije vreme (N. Ran|elovi}, M. Jovanovi}, V. Stamenkovi}, M. Ruì}, V. Ran|elovi} i drugi), potvr|eno je da su ju`ni i isto~ni predeli Srbije u floristi~kom smislu vrlo interesantna podru~ja: bogatstvo biljnih vrsta i njihovih populacija, naro~ito u brdsko-planinskim predelima, prisustvo ve}eg broja reliktnih, endemi~nih biljaka i razli~itih flornih elemenata, me|u kojima se isti~u oni mediteransko-submediteranskog karaktera, ~ini floru i vegetaciju jugoisto~ne Srbije veoma raznovrsnom i bogatom. Flora Srbije prema novijim podacima (Stevanovi}, 1995) obuhvata 3.662 taksona u rangu vrsta i podvrsta, {to teritoriju Srbije svrstava u grupu zemalja Evrope sa najve}im floristi~kim diverzitetom i gustinom flore na jedinicu povr{ine. Mnogobrojni ~inioci su uslovili ovakvo bogatstvo. Pre svega to su s jedne strane, geografski poloàj teritorije Srbije na Balkanskom poluostrvu i u Evropi, a sa druge raznovrsnost klimatskih, orografskih, geolo{kih i pedolo{kih faktora. Od 3.662 prisutne biljne vrste i podvrste u Srbiji, spomenuta grupa istraìva~a, na podru~ju jugoisto~ne Sbije, je zabeleìla prisustvo preko 2.000 vrsta, sa ve}im brojem podvrsta. Me|u njima najbrojnije su cvetnice, koje se opra{uju uz pomo} insekata (entomofilne biljke). Na podru~ju jugoisto~ne Srbije nalaze se zna~ajni botani~ki lokaliteti: Si}eva~ka, Jela{ni~ka i Miljkova~ka klisura, Suva planina, Vlasinski kompleks (Mali i Veliki Stre{er, Besna Kobila), Ruj, dolina reke P~inje, planina Radan i drugi. Razlika u nadmorskoj visini je 1.720 m (od ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 24

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. 200 do 1.920 m). Konfiguracija terena na kojima dominiraju brdsko-planinski predeli, otvorenost prema klimatskim uticajima susednih podru~ja, posebno izraèn mikroklimat i drugi faktori uticali su da je prostor jugoisto~ne Srbije floristi~ki raznovrstan i bogat. Posebno isti~emo da Si}eva~ka klisura, po svom bogatstvu i razli~itosti flore, daleko odska~e, ne samo u regionalnim ve} i u balkanskim okvirima. Dosada{njim istraìvanjima konstantovano je 1.138 biljnih vrsta, {to je 31,41% od ukupnog broja biljnih vrsta u Srbiji. Zbog svojih specifi~nih vrednosti, celo podru~je Si}eva~ke klisure za{ti}eno je kao prirodno dobro u kategoriji park prirode. Prisustvo àlfije (Salvia officinalis L.), vrlo cenjene medonosne biljke, karakteristi~no je za podru~je Si}eva~ke klisure. @alfija spada u porodicu usnatica sa duguljastim li{}em. Cvet je ljubi~ast u obliku cvasti. Cveta u maju i junu. Obilno lu~i nektar, a daje i ne{to vi{e cvetnog praha, tako da dobro pripremljena dru{tva u toku dana mogu da unesu 5 do 6 kg meda, a u toku cvetanja ukupan unos moè da dostigne i do 50 kg. Med od àlfije je odli~nog kvaliteta, zbog ~ega je cenjen i traèn na trì{tu. Ima zatvoreno zlatnu boju, malo je nagorak ali je veoma prijatnog mirisa. Sa aspekta medonosnosti, najzna~ajnije vrste ove asocijacije, su pored spomenute àlfije i rudinski pelin (Artemisia alba Turra), rtanjski ~aj (Satureia montana L.), miloduh (Huscopus officinalis L.), ~ubar (Calamintha alpina M.B.), trava iva (Teucrium montanum L.), ~alija (Paliurus Spinachrysti mill), klen (Acer monspes-Sulanum L.), majkina du{ica (Thumus Serpillum L.), jagor~evina (Primula officinalis, L.), kantarion (Hipericum perforatum) i druge. Tako|e i Miljkova~ka klisura je veoma interesantna, jer su u njoj prisutni elementi flore, koji ukazuju na njenu povezanost sa Si}eva~kom klisurom, u biljno-geografskom pogledu. Svakako najve}a floristi~ka zanimljivost Miljkova~ke klisure je àlfija (Salvia officinalis L.), koja do sada nije bila poznata van Si}eva~ke klisure, pa su velike povr{ine koje ona ovde pokriva pravo biljno bogatstvo. Pretpostavlja se da je ova biljna vrsta ovde introducirana iz Si}eva~ke klisure, a da su to uradili p~elari. U ju`noj Srbiji, na planini Radan, nalazi se veliki broj razli~itih biljnih zajednica, gde je veliki broj drvenastih biljaka. Teren je sa velikim brojem grebenova, koji se smenjuju sa udolinama i poto~i}ima. Podru~je od Vranja do Pre{eva, tako|e se odlikuje nizom specifi~nosti, koje su uslovljene pre svega uticajem tople i suve klime (koja prodire iz bliskih velikih kotlina Kumanova i Skoplja). Dominiraju tipovi hrastovih {uma (12 zajednica), me|u kojima zna~ajnu ulogu i {iroku ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 25

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. rasprostranjenost imaju termofilne {ume sa meduncem (Qerco-Carpinetum pubescens) (5 zajednica), {to se vrlo retko sre}e u drugim podru~jima Srbije i karakteri{e vi{e makedonsku vegetaciju. Karakteristi~no je i specifi~no zajedni~ko javljanje tri tercijerna relikta u polidominantnim {umama: me~je leske, crnog graba i Pan~i}evog maklena, {to je tako|e retka pojava u Srbiji. Pored opisanih botani~kih lokaliteta, treba spomenuti i ostale, kao {to su: planina Vidojevica, planinski venac Velikog i Malog Jastrepca, podno`ja Suve i Stare planine, koja pruàju izvanredne mogu}nosti za gajenje p~ela. Ova podru~ja su izuzeta od hemijskog i industrijskog zaga|enja a raspolaù kvalitetnom p~elinjom pa{om i lekovitim biljem. Dolina reke Toplice bogata je medonosnom florom koja daje u izobilju nektar i cvetni prah. Ovo podru~je na jugu Srbije karakteri{e brdskoplaninski reljef i izraèna ~etiri godi{nja doba: suva i o{tra zima, toplo i vla`no leto, ki{ovito prole}e i jesen. Vegetacija traje od aprila do polovine novembra. Topli~ki region spada u bogata podru~ja sa livadama i pa{njacima, kako u nizijskom tako i u brdsko-planinskom delu, sa bogatim i raznovrsnim medonosnim biljkama. [umske vrste drve}a zna~ajne za medonosnu p~elu, zahvataju znatne povr{ine. Bagrem (Robinia pseudoacacia L.) prisutan je na oko 25.000 hektara. Hrast, brest, klen, lipa, tre{nja, divlja kru{ka, dren, glog, vrba, topola i druge vrste medono{a pokrivaju oko 150.000 hektara. Hrastove i ~etinarske {ume za p~elarstvo su zna~ajne ne zbog lu~enja nektara i cvetnog praha, nego {to ponekad daju obilje medljike od koje p~ele nekih godina sakupe znatne koli~ine meda medljikovca. Ovaj med, veoma je cenjen na trì{tu zbog velikog sadràja raznih minerala. Iako za zimovanje p~ela medljikovac nije dobar, zbog njegove cene na trì{tu treba ga sakupljati. Procenjuje se da se u Srbiji sakupi samo 5-10 % medljike, tako da ostaju ogromne koli~ine neiskori{}ene. Podru~je jugoisto~ne Srbije bogato je vo}njacima i pa{njacima, kako u nizijskim tako i u brdsko-planinskim predelima, sa raznovrsnim medonosnim biljkama. U najzastupljenije biljke spadaju: bela i crvena detelina, masla~ak, majkina du{ica, zvezdan, palamida, beli bosiljak, metvica, kokotac, kantarion i druge medonosne biljke. Pod vo}njacima se nalazi oko 44.000 hektara povr{ine. Ovde su zastupljene razne vrste vo}a, me|u kojima su najbrojnije: tre{nja, vi{nja, jabuka, {ljiva, kru{ka, dunja, breskva, kajsija i druge vrste vo}aka sa manjim brojem stabala. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 26

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. Na orani~nim povr{inama, veliki udeo medonosnih biljaka pripada industrijskim vrstama koje se seju na oko 2.100 hektara, a najzastupljenije su suncokret (Helianthus annus L.) i uljana repica (Brossica napus oleifera D.C.). LMJNBUTLF!!LBSBLUFSJTUJLF Kod procene ukupnih prirodnih potencijala sa aspekta pogodnosti za gajenje p~ela, veoma je va`na i analiza klimatskih karakteristika podru~ja koje se procenjuje. U tom cilju nave{}emo osnovne karakteristike klime jugosto~ne Srbije. Ni{ki region, kao i jugoisto~na Srbija nalaze se u podneblju umereno-kontinentalne klime. Kontinentalni uticaj sa severa Panonske i Vla{ke nizije prodire pomoravljem i dolinom Timoka, preko prevoja Gramade. Prema srednjoj godi{njoj temperaturi (11,60C) Ni{ je topliji od susednih gradova (Leskovac 11,40C, Prokuplje 11,30C , Pirot 11,00C). Najhladniji mesec u Ni{u je januar (-0,1), a najtopliji juli (21,7). Maksimalne srednje mese~ne temperature jula i avgusta (iznad 290C) ukazuju da u Ni{kom kraju leta pojedinih godina mogu biti veoma topla. Prose~an broj letnjih dana (t max>250C) je 102,9, a veliki je i broj tropskih dana (t max>300C) 39,3. Na osnovu minimalnih srednjih temperatura zimskih meseci, koje su negativne, zapaà se da zime mogu biti duge i hladne. Mraz se moè pojaviti prvi krajem oktobra (28), a poslednji po~etkom aprila (8). Na veliku promenljivost temperature i znatnu kontinentalnost Ni{a ukazuju i ekstremne temperature, apsolutno najvi{a (VII-VIII/42,50C) i apsolutno najnià (I/-230C). Prema analiziranim podacima u Ni{kom regionu, period sa srednjim dnevnim temperaturama vazduha > 00C po~inje prose~no 11. februara i traje 320 dana, a zavr{ava se 1. januara. Broj dana sa srednjom temperaturom >120C prose~no godi{nje je 187,4 (II/0,7, III/4,7 i IV/145). Srednja temperatura vegetacijskog perioda (IV-IX) iznosi preko 180C. Srednja relativna vla`nost iznosi 70% (Leskovac 79, Pirot 77). U pogledu obla~nosti, jugoisto~na Srbija je sa najmanjom obla~no{}u (Ni{ 5,9, Pirot 5,2). Na podru~ju Srbije Ni{ka kotlina je sa najmanje padavina (556 mm). Glavni maksimum je u maju a sekundarni u oktobru. Srednji datum prvog dana sne`nog pokriva~a (visina >1 cm) je 16. decembar u Ni{koj kotlini, a 16.oktobar na obli`njoj Suvoj planini. Deblji sne`ni pokriva~, 10 cm i vi{e zadràva se prose~no 20 do 40 dana, a iznad 50 cm retko se obrazuje i traje 1 dan. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 27

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. Topli~ki region karakteri{e umereno kontinentalna klima, sa izraèna ~etiri godi{nja doba: suva i o{tra zima, toplo i vla`no leto, ki{ovito prole}e i jesen. Vegetacija traje od polovine aprila do polovine novembra. Temperaturna kolebanja u martu iznose od 6-100 C, u aprilu od 10 do 14,60 C. Srednja mese~na temperatura u maju je 160 C, a junu 200 C. U avgustu prose~na temperatura ne prelazi 250 C. Koli~ine padavina su razli~ite prema mestima: u Prokuplju iznose 539 mm, a na Kopaoniku oko 900 mm, za period od 1981. do 1990. godine. Podru~je od Vranja do Pre{eva, zbog blizine Makedonije, odnosno Skoplja i Kumanova, pod uticajem je njihovih toplih i suvih kotlina, {to je izazvalo izvesne razlike u klimi, a time i u vegetaciji izme|u ovog toplog podru~ja i severnih delova Srbije. [irokom dolinom reke Moravice prodire nesmetano uticaj submediterana u pravcu severa, preko Pre{eva, Bujanovca i Vranja. Ovaj uticaj najja~i je u ju`nim delovima podru~ja. Podru~je izme|u Vranja i Skoplja odlikuje se malim koli~inama padavina u letnjim mesecima, zatim visokim srednjim temperaturama i dugim trajanjem letnjeg su{nog perioda, od juna pa ~esto i do oktobra. Apsolutni najduì period su{e u Vranju iznosi 61 dan (Vujevi}, 1953). Zime su znatno blaè od onih u ostalim podru~jima Srbije. Po dugotrajnoj letnjoj su{i i visokim letnjim temperaturama, podru~je od Vranja do Pre{eva je blisko severoisto~nom delu Srbije (Krajina). Me|utim zimski period je ovde znatno kra}i i umereniji od istog perioda u severoisto~noj Srbiji. Ovakvi klimatski uslovi su veoma zna~ajni za razvoj specifi~ne vegetacije ovog podru~ja. FLPMP\LB!!WBMPSJ[BDJKB!!QPHPEOPTUJ!!QPESV_KB!![B QSPJ[WPEOKV!![ESBWTUWFOP JTQSBWOF!!ISBOF!!!!! Za razliku od ve}eg dela Evrope i Balkana, podru~je na{e zemlje Srbije, jo{ uvek se ubraja u relativno nezaga|ene predele, {to produktima hrane iz prirode, sa na{ih podru~ja daje bitnu prednost. Srbija ima povoljne uslove za proizvodnju biolo{ki visoko vredne hrane, kao {to je med, a to su uglavnom brdsko-planinska podru~ja, koja ~ine 3/4 njene povr{ine. Brdsko-planinski predeli i {umska podru~ja su predeli gde se ne koriste hemikalije i gde je veoma raspoloìva p~elinja pa{a i lekovito bilje i podru~ja sa kojih se med i drugi p~elinji proizvodi mogu deklarisati kao proizvodi iz prirode sa statusom prirodne i lekovite hrane. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 28

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. Poljoprivredna proizvodnja jo{ uvek je u svom tradicionalnom obliku i nije u ve}oj meri zahva}ena industrijalizacijom i hemizacijom zemlji{ta. Prirodni resursi: zemlji{te, voda i vazduh, koji su me|usobno tesno povezani, su vredan ekolo{ki potencijal, s obzirom na dobru o~uvanost i da zaga|enost nije dostigla zabrinjavaju}e razmere. Pre svega zbog ekonomskih razloga, poslednjih (devedesetih) godina, potro{nja hemijskih sredstava (|ubriva i za za{titu bilja) smanjena je za oko 70%, {to je istina uticalo na smanjenje prinosa, ali je sa ekolo{kog aspekta to doprinelo da se 85% zemlji{ta o~uva za proizvodnju zdravstveno ispravne hrane, jer je smanjeno destruktivno dejstvo poljoprivrede na ekosisteme. Ve} je re~eno da se na podru~ju jugoisto~ne Srbije nalaze zna~ajni botani~ki lokaliteti, koji pruàju povoljne mogu}nosti za bavljenje organskim p~elarstvom. U tom pogledu potrebna je edukacija p~elara, izrada i implementacija kompleksnih projekata, koji bi tretirali problematiku p~elarske proizvodnje, za{titu ìvotne sredine i mogu}e zaga|iva~e. Prisutnu zainteresovanost evropljana za kupovinu hrane iz prirode sa na{ih podru~ja nalazimo u nau~no-istraìva~kim radovima saradnika instituta za prou~avanje lekovitog bilja Josif Pan~i} iz Beograda i referentnih laboratorija, poput Zdravlja iz Leskovca i niza istraìva~kih projekata iz oblasti farmakologije, fitoterapije ishrane i sli~no. Med kao proizvod sa odre|enim geografskim poreklom, bio bi standardnog kvaliteta i za{ti}en, sa znatno boljom cenom na doma}em i inostranom trì{tu. To bi bio stimulans za p~elare, pa i za stanovni{tvo ovih krajeva da pove}aju proizvodnju i povedu brigu o o~uvanju i {irenju medonosne flore. [blmkv•bl;!! Broj vrsta medonosnih biljaka, duìna vegetacijskog perioda (od sredine marta do kraja oktobra), posebno period cvetanja i povoljnost klimatskih faktora, dozvoljavaju da se za podru~je jugoisto~ne Srbije kaè da pripada podru~jima veoma pogodnim za p~elarenje, tim pre {to dominiraju brdsko-planinski predeli, sa brojnom i o~uvanom vegetacijom bez ve}ih industrijskih zaga|iva~a i intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom. L I T E R A T U R A 1. N.Ran|elovi}, V. Stamenkovi}: I{~ezle, ugroène i retke biljke jugoisto~ne Srbije predloène za za{titu, Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a, Ni{-1985, 2. @. Martinovi}, S. Sotirov, N. Ran|elovi}: Biljnogeografske karakeristike Miljkova~ke klisure, Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a, Ni{-1985, 3. V. Jovanovi}: Neke specifi~nosti vegetacije refugijuma na planini Radan u ju`noj Srbiji, Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a, Ni{-1985, 4. B. Prvulovi}: Funkcija bilja u narodnoj pesmi podru~ja Suve planine - Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a, Ni{-1985, 5. Dr. \. \or|evi} i dipl. ing. G. \or|evi}: Mogu}nosti p~elarenja u Topli~kom regionu, P~elar br. 5/97, 6. Dipl. ing V. Zaharj{evi}: Zbornik radova instituta "Dr Josif Pan~i}" - Lekovite sirovine , Sveska XV, Beograd-1996, 7. Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i ìvotnu sredinu: "Koncept odrìvog razvoja" Beograd - 1997, 8. V. Stamenkovi}: Medonosno bilje jugoisto~ne Srbije, âsopis za p~elarstvo "Matica" br. 27, Ni{-2001, 9. Dipl. biolog B. Zlatkovi}: Medonosno bilje Si}eva~ke klisure, âsopis za pcelarstvo "Matica" br. 26, Ni{-2001, 10. Mr N. Nedi}: Mogu}nosti organskog p~elarenja u na{oj zemlji, Zbornik radova 2. Kongresa p~elara Srbije, Aleksinac-2002 i 11. Z. Vasiljevi}: Klima Ni{a, nacionalno blago, Zbornik radova, Ni{-2000.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 29

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. U Nema~koj je izdat priru~nik pod dole navedenim naslovom. Ovde ga prenosimo takore}i u celini. U njemu se nalaze najnovije preporuke nau~nih ustanova Nema~ke i Austrije koje se bave suzbijanjem varoe.

Wbspb!qpe!lpouspmpn autori: stru~njaci 15 nema~kih i 3 austrijska nau~na instituta koja se bave varoom is slede}ih gradova: Berlin, Potsdam, Hohen Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg, Bremen, Celle, Kirchhain, Munster, Mayen, Stuttgart, Freiburg, Aulendorf, Erlangen, Graz, Wien, Lunz am See

U p~elarstvu je u upotrebi vi{e na~ina suzbijanja varoe. Definitivno je potvr|ena efikasnost samo nekih od njih. Zato je za prose~nog p~elara ~esto te{ko i zbunjuju}e, da uz pomo} raznih napisa u stru~nim ~asopisima, prona|e sebi primeren na~in suzbijanja ovog opasnog parazita. Cilj ove knjiìce jeste da u vidu preglednih uputstava, predstavi na~Ine suzbijanja varoe koje su p~elarski instituti detaljno istraìli i prilagodili za primenu u praksi. Zato smo se i odrekli prikazivanja pojedina~nih rezultata odre|enih na~ina suzbijanja varoe. Na kraju knjiìce su kratko navedeni oni postupci suzbijanja parazita, koje iz raznih razloga trenutno ne moèmo preporu~iti p~elarima. \ufuf!pe!wbspp{f!{bwjtf!pe!cspkb!wbspb Samo jedna varoa u }eliji legla moè toliko da o{teti p~elu koja }e iz te }elije iza}i, da ona ne}e mo}i da obavlja poslove koji su joj namenjeni u okviru podele rada u ko{nici. Stanje zajednice zavisi od broja o{te}enih p~ela u njoj. Ako je larvu napalo vi{e varoa, p~ela pokazuje znakove nakaznosti ili umire i pre izleganja. Neki virusi mogu, kao sekundarni uzro~nici, da poja~aju {tetno dejstvo varoe. U prole}e je broj varoa mali, i raste tek nakon pojave i odgajanja trutovskog legla u junu i julu. Broj varoa je najve}i u kasno leto, usled ~ega se mogu pojaviti veoma velike razlike u stanju raznih dru{tava na istom p~elinjaku. U ovo doba godine mogu}a je reinvazija varoe iz jako napadnutih dru{tava u okolne zajednice. Ali, broj varoa, naro~ito tokom odgajanja zimskih p~ela mora ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 2:

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. Sb{wpk!mfhmb!eptujaf!wsivobd!tsfejopn!hpejof/!Qptmf!uphb-!mfhmp!j!q•fmf!tf!tnbokvkv-!b!cspk!wbspb!sbtuf/!

Pehbkbokf {jntlji!!q•fmb kbo!!!!! !!gfc!!! !!!nbs!!!! ! !bqs!!! ! !!nbk!!!!! ! kvo!!!! !!!kvm!!! !!!! bwh!!! !!!! tfq!!! !!! plu

opw!!!!!!efd

biti {to manji!!! Name}e se zaklju~ak da bez suzbijanja varoe, zna~ajnije {tete nastaju ve} posle godinu dana. Pored suzbijanja varoe, veliki zna~aj ima i odabir i gajenje otpornih sojeva p~ela. Pqsf{!{cph!sf{jtufodjkf!wbspb!ob!mflpwf Ve} danas postoji otpornost varoe na mnoge lekove, npr. na sintetske piretroide koji su sastavni deo preparata Apistan, Bayvarol, Klartan (kod nas Varotom, Matisan, Apihelt - primedba urednika). U bqsjm q•fmbsfwj! qptuvqdj!{b!wsfnf!qb|f budu}nosti treba ra~unati na nbk pojavu rezistencije i na druge, prvenstveno sintetske materije. kvo J{cfhbwbuj!ptubulf!mflp. lpouspmb! qsjspeoph! qbebokb!wbspf kvm wb!v!q•fmjokjn!qspj{wpej. usfunbo!qptmf!{bws|fulb!qb|f bwhvtu nb Prirodnost je osnovna tfqufncbs osobina meda i drugih p~elinjih proizvoda, kada je re~ o pove- plupcbs usfunbo!qptmf! qsjisbokjwbokb renju potro{a~a meda. Zato opwfncbs lpouspmb! qsjspeoph! qbebokb!wbspf sredstva za suzbijanje varoe {jntlj!usfunbo efdfncbs treba pa`ljivo birati i kombinovati, tako da se izbegne njihovo Hpej|okj!qmbo!usfujsbokb!qspujw!wbspf zaostajanje u medu i vosku. Lpncjopwbuj!sb{of!ob•jof!tv{cjkbokb!wbspf Rad sa p~elinjim zajednicama mora biti kontinuiran, ili one brzo propadaju. Neophodno je kombinovanje primerenih postupaka suzbijanja ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 31

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. varoe. Koncept suzbijanja se mora prilagoditi mestu i na~inu p~elarenja, i mora se protezati kroz celu sezonu. P~elar bi trebalo da se kod nadle`nih savetodavnih slu`bi informi{e o posebnim podru~nim programima suzbijanja varoe (vaì za Nema~ku - primedba urednika). Globalno gledano, postoje tri perioda za tretiranje protiv varoe: 2*![b!wsfnf!qb|f Primena hemijskih sredstava tokom pa{e kod proizvodnih dru{tava ne dolazi u obzir! Zna~ajno umanjenje broja varoa moè se posti}i biotehni~kim postupcima, kao {to su uklanjanje trutovskog sa}a, postavljanje okvira za odgajanje trutova (gra|evnjak) i stvaranje novih dru{tava. To je naro~ito va`no u podru~jima gde pa{a po~inje kasno, jer se hemijski tretman moè izvesti tek krajem sezone, a do tada bi p~elinje zajednice mogle da budu zna~ajno o{te}ene. 3*!Oblpo!wsdbokb-!v!esv|uwjnb!tb!mfhmpn Ovde treba upotrebljavati sredstva koja deluju i na varou u leglu. Trenutno je u te svrhe mogu}e preporu~iti samo izvesne postupke sa mravljom kiselinom. 4*![jnj-!v!esv|uwjnb!cf{!mfhmb Tada se vrlo efikasno primenjuju prskanje mle~nom kiselinom i nakapavanje oksalnom kiselinom ili Perizinom. Ejkbhoptujlb! {bsbafoptuj wbsppn Za p~elara je va`no da utvrdi broj varoa, kako bi mogao ste}i predstavu o mogu}oj {teti koju }e imati. Dijagnoza se postavlja pregledom podnih uloàka (koji se stave ispod mreè u mreàstoj podnja~i - primedba urednika): -Uloàk je za{ti}en mreòm od kontakta sa p~elama. -U otpadu se prebroje otpale varoe, 7 dana posle postavljanja ~istog ulo`ka. Prera~una se koliko je varoa padalo dnevno. nsuwf!!wbspf!!ob!!vmp|lv!!jtqpe!!nsfaf -Procena stepena zaraènosti zavisi od godi{njeg doba i stanja dru{tva: Ako ve} u julu pada 5-10 varoa dnevno, zajednicu odmah treba tretirati da bi se omogu}ilo odgajanje zdravih zimskih p~ela. U oktobru/novembru dnevno treba da pada manje ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 32

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I............................................... od 0,5 varoa. Danas se, nezavisno od toga, savetuje zimska obrada p~elinjih zajednica! QSFQPSV_FOJ QPTUVQDJ TV[CJKBOKB 2*!Cjpufioj•lj!qptuvqdj Vlmbokbokf!usvupwtlph!mfhmb -Z Za{to? Varoe se radije razmnoàvaju u trutovskom nego u radili~kom leglu. Trutovsko leglo je napadnuto 5-10 puta vi{e, te se u njemu varoe brè razmnoàvaju! Zato razvoj varoe tokom godine bitno zavisi od obima trutovskog legla. Jedna neuklonjena varoa u trutovskom leglu se do kraja sezone vi{estruko umnoì. -K Kada? Tokom ~itave sezone odgajanja trutovskog legla (od aprila do jula). Naro~ita efikasnost se postiè na po~etku odgajanja. -^ îme? Koriste se okviri gra|evnjaci (prazni okviri). -K Kako? Okviri gra|evnjaci se stave u leglo, a ne na njegov rub. Dve do tri nedelje po pstavljanju, treba ih izvaditi i pretopiti one na kojima je ve}i deo trutovskog legla poklopljen. Pritom se ne sme izostaviti ni najmanji deo trutovskog legla sa gra|evnjaka. Po mogu}nosti koristiti 2 gra|evnjaka po dru{tvu (isecati ih naizmeni~no na 7-10 dana). Godi{nje po dru{tvu isecati {to je vi{e mogu}e gra|evnjaka (barem 3). -U U~inak? Uklanjanjem trutovskog legla iz 3 gra|evnjaka godi{nje, mogu}e je da broj varoa u avgustu bude umanjen za vi{e od pola. Tako se dobija u vremenu pre prvog hemijskog tretiranja (npr. kod kasne {umske pa{e). Povrh toga, oduzimanje trutovskog legla smanjuje rojevi nagon. -P Posebne napomene! Broj varoa je ve}i u trutovskom sa}u gra|evnjaka nego kod ve} izgra|enog sa}a. Budu}i da se trutovi u dru{tvima odgajaju i na drugim mestima, a ne samo u okviru gra|evnjaka, ima ih dovoljno za potrebe parenja. Zajednice grade trutovsko leglo samo u povoljnim uslovima. Zato se ne treba bojati smanjenja prinosa ili slabljenja zajednice usled oduzimanja trutovskog sa}a iz gra|evnjaka. Odsecanjem i vlmbokbokf!! usvupwtlph!!mfhmb pretapanjem gra|evnjaka moè se dobiti re~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 33

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. lativno ~ist tj. reziduama neoptere}en, skoro prvoklasni, p~elinji vosak. Usvupwtlp!tb~f!{b!iwbubokf!wbspb -Z Za{to? Trutovsko sa}e za hvatanje varoa je veoma efikasno u zajednicama bez legla, i moè se tokom pa{ne sezone kombinovati sa spre~avanjem rojenja. Ova metoda je naro~ito efikasna u mladim zajednicama. -K Kada? Po~ev{i od kraja prole}nog bu|enja (po~etak maja), pa tokom ~itave sezone odgajanja trutovskog legla. -^ îme? Nepoklopljenim trutovskim leglom (dobijen preve{avanjem izgra|enog trutovskog sa}a, trutovskih satnih osnova ili gra|evnjaka). -K Kako? Zajednice bez legla ili delovi zajednica (npr. roj, ve{ta~ki roj ili nukleus - pomo}na zajednica za odgajanje legla - nakon izlaska p~ela iz legla) sadrè trutovsko sa}e sa nepoklopljenim leglom. Nakon poklapanja legla, sa}e se vadi i topi, zajedno sa varoama. Jednokratnom upotrebom se uklanja oko 80% varoa! -N Napomene! Nukleus (pomo}na zajednica za odgajanje legla) moè se posle izlaska legla tako|e obraditi protiv varoe trutovskim sa}em za hvatanje. J{hsbeokb!nmbef!{bkfeojdf -Z Za{to? Varoe se tokom leta uglavnom nalaze u poklopljenom leglu. Uzimanje poklopljenog legla za formiranje nukleusa, rano u sezoni smanjuje broj varoa u osnovnim zajednicama. Ve{ta~kim rojenjem mogu se izgraditi mlade zajednice sa malim brojem varoa. Mlade zajednice se mogu tokom formiranja (ve{ta~ki rojevi) ili kratko nakon njega (nukleusi) jednostavno tretirati protiv varoe. Izgradnja mladih zajednica pomaè i umanjenju rojevog nagona. Ve{ta~ki rojevi ujedno uti~u na smanjeno {irenje svih bolesti legla. -K Kada? Nukleus ili ve{ta~ki roj tokom prole}ne pa{e: (uljana repica): spre~avanje rojevog nagona kod proizvodnih zajednica, dobijanje mladih zajednica sa malim brojem varoa. Ve{ta~ki roj leti i u jesen: rasformiranje proizvodnih dru{tava, kao nu`na mera za le~enje jako napadnutih i ve} oslabljenih zajednica. Ovlmfvt Izvaditi sa}e sa uglavnom poklopljenim leglom i ku}nim p~elama. Od toga formirati nukleus. Uz leglo staviti okvire sa dovoljno hrane i ne{to vode, a do njih okvire sa satnom osnovom ili izgra|enim praznim sa}em. Pustiti da nukleus sam izvu~e mati~njake ili dodati jedan mati~njak (ne dodavati sparenu maticu). Tri do ~etiri nedelje po formiranju, nukleusi se ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 34

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I............................................... mogu efikasno tretirati protiv varoe (mravlja kiselina, mle~na kiselina ili sa}e za hvatanje). Leglo stare matice je do tada iza{lo, a mlado leglo jo{ nije poklopljeno. Wf|ub•lj!spk Oslabljivanje (na po~etku perioda rojenja): stresti p~ele sa sa}a i sa otprilike 1,5 kg p~ela formirati ve{ta~ki roj. Rasformirati proizvodne zajednice (kao „ko~nica u slu~aju opasnosti“ leti ili kao jesenja rutina u postupku rotaci- Tusftfof!!q•fmf je): svaka stara zajednica daje jedan ve{ta~ki roj. Ve{ta~ki roj moè biti tretiran Perizinom u ko{nici bes sa}a ili, nakon dodavanja sa}a, a pre poklapanja legla sa mle~nom ili oksalnom kiselinom. 3*!Ifnjktlj!qptuvqdj!v!qsjtvtuwv!mfhmb Nsbwmkb!ljtfmjob!.!vpq|ufop -P Prednosti: Deluje u poklopljenom leglu. Prirodni je sastojak meda. Ne o~ekuje se stvaranje otpornosti (rezistencije) varoa na nju. -M Mere opreza: Kod razre|ivanja kiselina sipa u vodu, nikako obrnuto (Nikada Voda U Kiselinu - Nikada VUK) (opasnost od eksplozije primedba urednika). Najbolje je kupiti kiselinu èljenog razre|enja. Nositi rukavice i za{titne nao~are. Uvek uz sebe dràti pripremljenu vodu (posudu sa vodom i raspr{iva~). Prskalicu za kiselinu odmah oprati spolja i iznutra. Nositi za{titnu masku za disanje. Paziti na smer vetra. Posude sa kiselinom jasno obeleìti. Zbog mogu}e opasnosti od pogre{ne upotrebe (zamene) ne koristiti posude uobi~ajene za ìvotne namirnice (fla{e za vodu ili mleko). Zbog dece, kiselinu dràti na nedostupnim mestima, pod klju~em. -N Napomene! Mravlja kiselina je dozvoljena za upotrebu u obliku Illertisser plo~e protiv varoe i u vakuum raspr{iva~ima. Za sve postupke: otvoriti mreàstu podnja~u, a otvor ko{nice dràti otvorenim. Nsbwmkb!ljtfmjob!ob!tvo}fsbtupk!lsqj -Z Za{to? Jednostavna, brza primena. Primenljivo na skoro svaki tip ko{nica, nisu potrebni dodatni okviri. -K Kada? Odmah posle okon~anja pa{e, kod spoljnih temperatura preko 120C. Ako dnevne temperature prelaze 250C, tretirati uve~e. -^ îme? Sun|erasta krpa veli~ine oko 20x20x0,5 cm (otprilike na{a ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 35

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. krpa za sudove sli~nih dimenzija - primedba urednika). [to hladnija 60%na mravlja kiselina. Posuda za doziranje, menzura ili {pric. -K Kako? Sun|erastu krpu staviti {to bliè p~elama odozgo ili odozdo u ko{nicu. Tretman primeniti barem 3-4 puta tokom 4-7 dana. Obrada odozgo: Sun|erastu krpu poloìti na satono{e okvira. Dati 2 ml kiseline po jednom Zanderovom ramu (u Nema~koj se koristi i ova ko{nica - Zanderova, koja ima okvir 42x22 cm, gde je povr{ina sa}a 800 cm2). Obrada odozdo: Sun|erastu krpu staviti u mreù za dijagnostiku (mreà sa ulo{kom koju p~elari bez mreàste podnja~e stavljaju na standardnu podnja~u radi prebrojavanja opalih varoa i njihovog drànja van dohvata p~ela - primedba urednika), ili ispod mreè mreàste podnja~e, ako je p~elar ima. Dati 3 ml po jednom Zanderovom okviru. Nsbwmkb!ljtfmjob!v!nfejdjotlpk!cp•jdj -Z Za{to? Primenljivo je i kod jako toplog vremena. Obrada moè biti prekinuta bilo kada i ponovo nastavljena, ako ima takve potrebe, bez gubitka mravlje kiseline koja je ostala u bo~ici. Dnevna doza isparavanja kiseline se lako proverava bez naro~itih ulaganja. Moè se primeniti kao kratkotrajan ili dugoro~ni tretman. -K Kada? Od kraja jula do kraja septembra. Dovoljna su dva tretmana, prvi pre, a drugi posle prihranjivanja. -^ îme? Mravlja kiselina 85%. (Koristi se medicinska bo~ica od 200 ml pod oznakom Aponorm-Medizin-Flasche, Artikel-Nr. 32324, sa zatvara~em na zavrtanje i kapaljkom, Artikel-Nr. 32334, koja se moè kupiti u nema~kim apotekama). Drvena da{~ica kao drà~ fla{ice je veli~ine oko 6x6x2 cm sa rupom istog ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 36!

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. pre~nika kao grli} medicinske bo~ice. Tanjiri} je od posude za cve}e pre~nika 12-14 cm. Ispariva~-fitilj je papirni pe{kir ili materijal mekanih vlakana. Otvor boce mora potpuno da prijanja uz fitilj zbog opasnosti od isticanja kiseline. -K Kako? Medicinsku bocu postaviti isklju~ivo odozgo, u prazan nastavak, ili u naopako okrenutu hranilicu. Efikasnost je dobra. Kod zajednica na 2 Zanderova nastavka ispari 20 g kiseline na dan, a kod jednog tela 8 g dnevno. Ako su okviri postavljeni „na toplo“ (paralelno sa letom), eventualno se moè smanjiti doza. Qsfhmmfe!!wbsjjkboujj!usfunbob!!nfejjdjjotlpn!!cp•jjdpn wbsjkboub!!!!!!!!! tsfetuwp!!!!!!!!esv|uwp!!v!!2!!!esv|uwp!!v!!3!!!!!lbeb@ obtubwlv!!!!!! obtubwlb ubokjsoj!!!! !!!! ! !!! ! !!!nsbwmkb!!!!! ! !!! ! !!!! !!!! ! 61!!nm!!!! ! !!!! !!!! ! 211!!nm!!! ! !!!! !!!! ! !bwhvtu-!!qsf jtqbsjwb•!!! ! !!!! ! !!ljtfmjob!!96&!!! !!! ! !!!! !!!s>23!!dn!!! !!! ! !!!s>25!!dn!!!!!! ! !!! ! !!qsjisbokjwbokb lsbulj!!!!! ! !!! !!!! !!!.uubokjs!!!! !!!! !!!! !!! ! !!! !!!! !! .q qbqjsoj!!qf|ljs!!!!!! !!! ! !!25y25!!dn!!!! !!! !!27y27!!dn ubokjsoj!!! ! !!!! ! !!! ! !nsbwmkb!!! !!!! ! !!! ! !!!! !!!! 261!!nm!!!! ! !!!! ! !!311!!nm!!!!!! !!!! ! !!! ! !tfqufncbsjtqbsjwb•!!! ! !!!! !ljtfmjob!!96&!!!! !!!! ! !!! ! !!s>23!!dn!!! !!!! ! !!! s>25!!dn!!!!!! !!!! ! !!! ! !!!qptmf evhj!!!!!! ! !!!! !!!! ! .uubokjs!!!!! ! !!! ! !!!! !!!! ! !!!! !!!! ! !!!! !!!! ! !!!! !!!! ! !!!! !!!! ! !!!! !!!! ! !!!qsjisbokjwbokb .q qbqjsoj!!qf|ljs!!! !!!! !!!! !!25y25!!dn!!!! !!!! !27y27!!dn!!!! nfejdjotlb!!!! ! !!!! ! !nsbwmkb!!! !!! ! !!!! !!!! ! !!!36.4 41!!nm!!!!!! ! !!!61.7 71!!nm!!! !!!! !!!! ! !!! v!!bwhvtuv cp•jdb!!cf{!!!!!! ! !ljtfmjob!!96&!!!! !!!! ! !!! ! !!!! ! !!! ! !!!! ! !!! ! !!!! !!!! ! !!!! !!!! ! !!!!!!!! ! !!!! !!!! ! !!j ubokjsb!!!!! ! !!! ! !.n nbufsjkbm!!pe!!!!!! !!!! ! !!!! 21y26!!dn!!!! !!!! ! 21y26!!dn!!! ! !!! ! !!!! !tfqufncsv nflboji!!wmblbob

Nsbwmkb!ljtfmjob!v!jtqbsjwb•v -Z Za{to? Dnevni u~inak isparavanja moè biti procenjen bez puno tro{ka, i precizno se o~itava na skali ispariva~a. Ispariva~ se moè staviti u skoro svaku ko{nicu. -K Kada? Dva puta godi{nje: posle vrcanja i nakon prihranjivanja. Obrada moè da bude efikasna i kod dnevnih temperatura do 300C, ali no}ne ne smeju da padnu ispod 50C. -^ îme? Mravlja kiselina 60%. Ispariva~ se zaveè za okvir trakama koje se isporu~uju sa njim (od skoro jednu vrstu ispariva~a moèmo da nabavimo i na na{em trì{tu - primedba urednika). -K Kako? Punjenje ispariva~a se vr{i prema uputstvu proizvo|a~a. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 37

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. Svaka zajednica dobije 80 ml mravlje kiseline po posednutom nastavku. Posle vrcanja treba osigurati dnevnu koli~inu isparavanja od 15-20 ml tokom otprilike 5 dana. Posle prihranjivanja treba osigurati dnevnu koli~inu isparavanja od 6-10 ml tokom desetak dana. Jedan ispariva~ se stavlja po dodatnom nastavku. Kod zajednica u jednom nastavku ispariva~ se postavlja dalje od leta, a kod zajednica u dva jtqbsjwb• nastavka po mogu}stvu staviti dva ispariva~a dijagonalno. Kod ko{nica gde su okviri postavljeni „na toplo“, isparavanje je uravnoteènije, a efikasnost ve}a. 4*!Ifnjktlj!qptuvqdj!cf{!qsjtvtuwb!mfhmb Nmf•ob!ljtfmjob!.!qstlbokf -Z Za{to? Ne ostavlja rezidue u p~elinjim proizvodima. Prirodni je sastojak meda. Bezopasna je za onoga ko sa njom radi (u propisanim dozama - primedba urednika). -K Kada? Leti kod mladih zajednica bez poklopljenog legla. Zimi kod temperatura iznad ta~ke mr`njenja. -^ îme? Mle~na kiselina 15 Vol.% {L(+)} (me{avina 100 ml 85%ne mle~ne kiseline i oko 500 ml vode). Koristi se ku}ni ru~ni rasprskiva~, odnosno raspr{iva~ pod vazdu{nim pritiskom sa finim raspr{ivanjem (najbolje je koristiti pi{tolj sa dozimetrom koji daje ravnomerno rasprskavanje po jedinici povr{ine, ali ko{ta oko 125 EURA - primedba urednika). -K Kako? Dvokratna primena unutar nekoliko dana. Najve}a doza je 8 ml po jednoj strani posednutog rama. Rastvor nanositi {to ravnomernije, da bi se izbeglo natapanje p~ela. -N Napomene! U Nema~koj je zatraèno zakonsko odobrenje za primenu mle~ne kiseline. U nekim nema~kim pokrajinama je ve} pre}utno odobrena. -M Mere opreza! Mogu}e opasnosti su nadraàj koè i o{te}enja oka. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 38

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. Preporu~uje se za{tita disajnih puteva pri prskanju, ali i no{enje za{titnih nao~ara, rukavica i za{titne ode}e. Pltbmob!ljtfmjob!.!lbqbokf -Z Za{to? Brza i jednostavna primena. Pri pravilnoj primeni nema rezidua u p~elinjim proizvodima. -K Kada? Samo kod zajednica bez legla (nasumi~nom proverom na manjem uzorku utvrditi nepostojanje legla). Uglavnom u kasnu jesen ili zimu. Kod spoljnih temperatura iznad ta~ke mr`njenja. -^ îme? [e}erni rastvor oksalne kiseline: {e}erni rastvor dihidrat oksalne kiseline broj dru{tava 5 0,25 l 9 g 10 0,50 l 18 g 20 1,00 l 35 g Najpre pripremiti topli {e}erni sirup (temperatura tela, oko 370C), sa odnosom {e}er:voda otprilike 1:1, i odmeriti traènu koli~inu, a u nju sipati dihidrat oksalne kiseline (u uobi~ajenom trgova~kom pakovanju), po uputstvu iz gornje tabele. Sna`no mu}kati sve dok se kristali ne otope. Koristi se jednosmerna brizgalica (100 ml) za doziranje i aplikaciju ({pric primedba urednika). Nose se za{titne rukavice i za{titna p~elarska ode}a. \f~fsoj!sbtuwps!pltbmof!ljtfmjof!tf -K Kako? Jednokratna prioblbqb!tbnp!qp!q•fmbnb/!Qspevaob mena. Pri doziranju voditi ra~una dfw•jdb!qpwf~bwb!qsfdj{optu!lbqbokb o snazi p~elinjeg dru{tva: prostor zauzet p~elama koli~ina rastvora snaga dru{tva slaba manje od 1 nastavka 30 ml srednja 1 nastavak 40 ml sna`na vi{e od jednog nastavka 50 ml Rastvor pre upotrebe po mogu}nosti zagrejati na temperaturu tela. Rastvor nakapati samo na p~ele u ulicama. Izbegavati kapanje po okvirima i vosku. -N Napomene! Ne pove}avati dozu ni broj tretmana. To dovodi do slabljenja ili uginjavanja zajednica. Prole}ni razvoj zajednice moè biti usporen. Rastvor oksalne kiseline ~uvati na hladnom, ne duè od 6 mese~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 39

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. ci. Preparat koji se kupuje u Nema~koj po imenu Bienenwohl ve} sadrì 35 g oksalne kiseline na litar. Oksalna kiselina nije dozvoljena za upotrebu pri le~enju ìvotinja. U nekim saveznim dràvama ipak pre}utno dozvoljavaju njenu primenu. -M Mere opreza! Kristali dihidrata oksalne kiseline su veoma otrovni: svaki dodir sa koòm i udisanje ili uno{enje u organizam kristalne pra{ine pri pripremanju rastvora mora se spre~iti kori{}enjem odgovaraju}e za{titne ode}e (rukavice, za{titne nao~are, maska za finu pra{inu tip FFP 2 SL (EN 149) pod navedenim oznakama dostupno u Nema~koj) i opreznim radom. Prilikom primene nositi za{titne rukavice. Rastvor ne sme dospeti na koù. Qfsj{jo -Z Za{to? Brza i jednostavna primena. Visoka efikasnost. -K Kada? Kod ve{ta~kih rojeva. Kod zajednica bez legla, koristi se uglavnom u kasnu jesen ili zimu. -^ îme? Perizin se daje posebnim aplikatorom ili automatskom i jednosmernom brzigalicom ({pricem). -K Kako? Prema uputstvu proizvo|a~a. P~ele ga bolje podnose ako je rastvor topao. Da bi se izbegli ostaci leka u p~elinjim proizvodima (rezidue), treba ga u sklopu celovitog programa za{tite od varoe primeniti samo jednom godi{nje. -N Napomena! Perizin je slu`beno dozvoljen za upotrebu u Nema~koj. Iz nekih evropskih zemalja ve} je javljeno o otpornosti varoe na njegovu aktivnu materiju. Zato se savetuje nasumi~na provera efikasnosti tretmana, tako {to }e se posle njegove primene upotrebiti mle~na ili oksalna kiselina. Obavezno treba pratiti nove informacije u p~elarskim ~asopisima! OFQSFQPSV_MKJWJ QPTUVQDJ TV[CJKBOKB Postupci i sredstva koja }e biti navedena u narednom tekstu trenutno se ne mogu preporu~iti za suzbijanje varoe, jer nisu dovoljno istraèni i prou~eni, ili nisu dopu{teni za primenu, ili su jednostavno nedovoljno efikasni ili ~ak i neefikasni. Qptuvqdj!lpkj!tf!jtqjuvkv Apiguard: Apigard sadrì timol u gelu. Timol gel se nalazi u pakovanju oblika pa{tete sa malom visinom (1 cm). Poloì se u ko{nicu na satono{e i isparava 3 nedelje. Zbog dugog delovanja na udaru su i varoe ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 3:

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. koje su skrivene na p~elama u razvoju. Rezultati do sada nisu jednobrazni, a definitivne doze i na~in primene jo{ nisu definisani. Api Life Var: Ovaj proizvod italijanske proizvodnje sadrì pored timola i druga eteri~na ulja (mentol, kamfor i eukaliptol - primedba urednika). Jedna plo~a sa apsorbovanim eteri~nim uljima se stavi na satono{e posle prihranjivanja. Delovanje je dugotrajno, putem laganog isparavanja, a obuhvataju se i varoe koje izlaze iz legla. U nekim eksperimentima se preparat pokazao efikasnim, pa ga mnogi p~elari ve} godinama uspe{no primenjuju. KombiAM: KombiAM je postupak u kojem se koristi razre|ena mravlja kiselina (15%) i maùranovo ulje. Tretman je uspe{an leti nakon vrcanja, u periodu od 4 nedelje. Mravlja kiselina se stavlja u mreòm za{ti}ene posude ispod ramova, i istovremeno se daju maùranovim uljem natopljene letvice odozgo, na satono{e. O~igledno je da je metoda efikasna i bez maùranovog ulja. Prvi rezultati su obe}avali, a uspeh svakako zavisi od tipa ko{nica na kojima se primenjuje. Eksperimenti za pobolj{anje ove metode su u toku. Tvnokjwj!qptuvqdj Timol ramovi: U ovom postupku utori na satono{ama se napune kristalima timola, i ostave se u zajednici ~itave sezone. Ali, u na~elu, suzbijanje hemijskim sredstvima tokom sezone nije prihvatljivo. Pri ovom postupku zaostaje pove}ana koli~ina timola u medu, {to ponekad menja ukus i miris meda, pa med nije odgovaraju}i za prodaju. Bayvarol: Bayvarol, kao i Apistan i Klartan sadrì sintetske piretroide kao aktivnu materiju. Zbog dugotrajnog dejstva deluje i na varoe koje iza|u sa mladim p~elama iz legla. Aktivna materija je topiva u vosku, i gomila se u njemu. U me|uvremenu su se u nekim evropskim zemljama, pa i u Nema~koj, pojavile varoe otporne na ovu aktivnu materiju. To zna~i da Bayvarol i drugi sintetski piretroidi nisu vi{e efikasni, ili bar ne u onoj meri kao ranije, pa na to treba sve p~elare pravovremeno upozoriti. Amitraz: Amitraz se u nekim evropskim zemljama moè nabaviti u obliku traka koje polako otpu{taju aktivnu materiju. Dve trake se oka~e u ko{nici i u njoj ostaju 6 nedelja. Zbog tako dugog dejstva, obuhva}ene su i varoe koje izlaze iz legla. U nekim zemljama amitraz je dostupan i u obliku spreja. Kao takav je vrlo nestabilan i razlaè se u razli~ite, delimi~no otrovne metabolite. U Nema~koj nije dopu{tena upotreba amitraza (kod nas Hemovar, Varolik - primedba urednika). ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 41

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. Oksalna kiselina - prskanje: Prskanje svih p~ela na sa}u sa 3%om oksalnom kiselinom kod zajednica bez legla je efikasan i za p~ele podno{ljiv na~in primene. Metoda se ne preporu~uje zbog opasnosti od udisanja sitnih kapljica kiseline, naro~ito pri vetrovitom vremenu. Oksalna kiselina - isparavanje: Kod ovog postupka se kapsula oksalne kiseline vru}om ka{i~icom unese kroz leto u ko{nicu gde isparava. Fine pare izlaze kroz leto i u okolinu, {to zahteva velike tro{kove radi za{tite osobe koja p~ele tretira na taj na~in (potrebna je i za{titna gas maska). Zbog toga, ova metoda ne moè da bude preporu~ena. Offgjlbtoj!qptuvqdj Obi~na paprat (Aspidium filix mas): Tokom {estonedeljnog tretmana dru{tava pomo}u paprati (Dryopteris spec.), uz kontrolnu netretiranu grupu, pra}eni su slede}i pokazatelji: broj varoa pre i posle eksperimenta, otpadanje varoa tokom tretmana pomo}u paprati i otpadanje varoa nakon zavr{enog tretmana mravljom kiselinom. Nije dokazana uspe{nost ovog tretmana. Dragoljub (Tropaeolum maius): Prema ~lancima u p~elarskim ~asopisima trebalo bi oko p~elinjaka posaditi dragoljub kako bi se smanjio broj varoa. U eksperimentima nije potvr|eno dejstvo na varoe.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 42

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. abstrakt

Wbspp{b!.!!lmjoj•lb!tmjlb-! ejkbhoptujlb!j!ufsbqjkb-! cjpmp|lf!j!ifnjktlf!nfsf!tv{cjkbokb Dr Ralph Buchler CJPMPHJKB J EJKBHOPTUJLB Iz varoozom zaraène }elije obavezno izlaze lo{e razvijene i o{te}ene p~ele koje imaju kratak ìvotni vek. One pogotovu nisu dovoljno sposobne da ìve dovoljno dugo u nepogodnim uslovima (vreli letnji suvi periodi, hladni zimski periodi), niti da kvalitetno obavljaju poverene im poslove. Posebnim intenzitetom je napadnuto leglo tokom odgajanja zimskih p~ela, jer se povr{ina legla progresivno smanjuje, zbog sve umerenijeg polaganja jaja od strane matice, a koncentracija varoa po }eliji legla se pove}ava. Pored trenutne {tete koju p~ele direktno trpe od parazitiranja varoa, nadovezuje se i sekundarna virusna infekcija, kojoj su tako o{te}ene p~ele naro~ito podlo`ne.

Uplpwj!sb{wpkb!mfhmb!j!wbspf!uplpn!hpejof!v! --------- sb{wpk!mfhmb tsfeokffwspqtljn!lmjnbutljn!vtmpwjnb sb{wpk!wbspf ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 43

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. Da bi izbegao stra{ne posledice po svoje p~ele, p~elar blagovremeno mora da proceni ja~inu napada, mnogo pre nego {to bi se izlegle potrebne, a o{te}ene p~ele, ili pre nego {to se pojavi ve}i broj varoa na samim p~elama koje mogu da predstavljaju zna~ajan rizik po p~elinje zajednice. To se efikasno postiè kontrolom i prebrojavanjem prirodno opalih varoa na mreòm za{ti}enom ulo{ku, ili ulo{ku ispod mreàste podnja~e. êtiri do {est nedelja pre prekida polaganja jaja od strane matice, broj prirodno opalih varoa nikako ne sme dnevno da prelazi pet grinja. Shodno na|enom stanju, treba blagovremeno uklju~iti odgovaraju}e mere suzbijanja ovog opasnog parazita p~ela. NFSF TV[CJKBOKB Tokom razvoja dru{tva, naro~ito tokom sezonskog medobranja, zbog opasnosti od pojave rezidua upotrebljenih hemikalija u medu, vosku i ostalim p~elinjim proizvodima, ne smeju se davati lekovi. Tada se isklju~ivo preporu~uju biotehni~ki postupci suzbijanja parazita, postavljanje ramova gra|evnjaka u sredinu legla i dodavanje nezatvorenog trutovskog legla za lovljenje varoa, pre svega u dru{tvima bez legla, kao i formiranje mladih zajednica (nukleusi ili ve{ta~ki rojevi). O tome je detaljno pisano u na{oj knjiìci (~iji je prevod objavljen u ovom zborniku - primedba urednika). Nakon zavr{enog medobranja, dru{tva moèmo tretirati mravljom kiselinom ili timolom. Kada u poznu jesen bude nestalo leglo u p~elinjim zajednicama, veoma efikasno i na jednostavan na~in moèmo upotrebiti mle~nu kiselinu, oksalnu kiselinu ili Perizin. Podrazumeva se da svako tretiranje mora biti obavljeno strogo po preporukama veterinara, jer nestru~ni tretmani mogu dati rezidue hemikalija u medu i drugim p~elinjim proizvodima i prouzrokovati dodatne tro{kove. Izuzetno je va`no jednovremeno tretiranje susednih p~elinjaka, da se kasnije varoe ne bi prenosile iz netretiranih u tretirane p~elinjake. Tako se poni{tavaju efekti efikasnih tretmana. Od neprocenjivog je zna~aja da p~elari {to pre shvate neverovatnu prednost jednovremenih tretiranja protiv varoe na {irem podru~ju, jer se tako varoa efikasnije suzbija, a tro{kovi su mnogo manji, jer ovakav rad dozvoljava izbegavanje pojedinih tretmana, i njihovo svo|enje na manji broj. Pove}anje razmaka izme|u tretiranja ne samo {to {tedi novac za lekove, ve} i smanjuje rizik pojavljivanja {tetnih i nedozvoljenih rezidua hemikalija u p~elinjim proizvodima. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 44

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I..............................................

Tbwsfnfob!tusbufhjkb!tv{cjkbokb!qbsb{jub Wbsspb!eftusvdups-!tb!ptwsupn!ob! npmflvmbsop!hfofuj•lj!btqflu!tfmfldjkf q•fmb!v!gvoldjkj!sf{jtufouoptuj!ob!wbspv Prof. dr Zoran Stanimirovi} Mr Jevrosima Stevanovi}

CJPMPHJKB!!J!!AJWPUOJ!!DJLMVT!!WBSPF Varooza je parazitno oboljenje p~elinjeg dru{tva, odnosno trutovskog i radili~kog legla i odraslih p~ela (radilica, trutova i matice). Uzrokovano je krpeljima roda Varroa (V. jacobsoni, Oudemans, 1904 i V. destructor Anderson i Trueman, 2000). Odrasla ènka krpelja je duga od 1 do 1,5 mm, a {iroka 1,5 do 1,8 mm i moè se videti golim okom. Ona je ve}a od mu`jaka. Telo je tamno sme|e, pljosnato i elipsasto, pokriveno hitinskim {titom koji je odozgo ispup~en, a odozdo pljosnat. Sa strane gde se sastavljaju gornji (carapax) i donji (sternit) deo hitinskog {tita nalaze se hitinske kukice pore|ane u jednom redu. U prednjem delu tela (na prozomi) nalazi se usni aparat prilago|en za ubadanje i sisanje, a na zadnjem delu opistozome je polno - analni otvor. Krpelj je veoma pokretan, kre}e se pomo}u ~etiri para ekstremiteta postavljenih sa ventralne strane tela. Oplo|ena ènka ulazi u leglo pre njegovog poklapanja. @enke krpelja preferiraju polaganje jaja u trutovskom leglu zbog niè temperature, ve}e koli~ine hranjivih materija (duèg perioda razvoja trutova) i ve}ih mogu}nosti rasprostranjenja krpelja putem trutova koji bez problema mogu ulaziti iz jedne u drugu ko{nicu. Kada nema trutovskog legla, ènke krpelja polaù jaja u radili~kom leglu. Razvoj i polna zrelost traju 8 - 9 dana kod ènki i 6 -7 dana kod mu`jaka. Oplo|enje se obavlja u poklopljenom leglu gde ènka polaè 9 do 38 jaja, ali se sva ne razvijaju. Svi razvojni oblici parazita se hrane hemolimfom ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 45

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. p~elinjih ili trutovskih larvi. Boja ènke je sme|a i lako se prime}uje na beloj povr{ini larve ili lutke p~ele. Posle izvo|enja truta ili radilice sa njima izlazi i ènka varoe. Oblik ènke je prilago|en za hvatanje i podvla~enje pod segmente na trbuhu odrasle p~ele, pa se te{ko uo~avaju. Varoa se naj~e{}e sme{ta na prelazu izme|u abdominalnih (trbu{nih) segmenata, kao i na grudima. To su mesta na telu p~ele gde krpelj najlak{e probija hitinsku membranu i dolazi do hemolimfne te~nosti doma}ina. Varoa se hrani hemolimfom, {to iscrpljuje p~elu, a stalno otvorene ranice omogu}avaju prodiranje bakterija i virusa u telo p~ele. Tako se stvaraju sekundarne infekcije koje ~esto mogu biti opa-snije nego sama varoa. U toku leta varoa ìvi do 2 - 3 meseca, a zimi 6 - 8 meseci. U laboratorijskim uslovima bez hrane mogu preìveti do 10 dana. Raspored varoe u p~elinjem dru{tvu nije ravnomeran i zavisi od sezone. U zimskom periodu se nalaze uglavnom na odraslim p~elama, u prole}e po~inju ulaziti u leglo, a leti 80 - 90% krpelja se nalazi u leglu i samo oko 10% na odraslim p~elama. Mu`jak varoe je znatno sitniji od ènke, ima okruglasto telo i slabije razvijen hitinski omota~ sivkasto-bele boje. Duìna tela mu`jaka se kre}e od 0,75 do 0,93 mm, a {irina od 0,7 do 0,9 mm. Nakon sparivanja sa ènkom u poklopljenim }elijama trutovskog i radili~kog legla mu`jak krpelja uginjava zbog nedostatka adekvatne hrane (hemolimfe larvi p~ela) i zato se ne moè videti na odraslim p~elama. Ranije je smatrano da se varoa hrani otpadnim produktima p~ela i da nije pravi parazit, me|utim, danas se zna da se svi razvojni oblici krpelja vrste Varroa destructor hrane hemolimfom trutovskih i radili~kih larvi, ili hemolimfom odraslih p~ela, te da predstavlja obligatnog ektoparazita p~ela i p~elinjeg legla. Znaci varooze se zapaàju kako na p~elinjem leglu, tako i na odraslim p~elama. Leglo je i{arano, jer su mrtve infestirane lutke izba~ene. Kod p~ela radilica su o{te}ena uglavnom krila, koja su nepravilno razvijena i deformisana, a zapaàju se promene i na abdomenu i nogama. U drugoj polovini leta bolest se manifestuje pojavom p~ela sa delimi~nim i potpunim odsustvom krila, kao i pojavom sitnih i po pravilu avitalnih p~ela. Infestirana p~elinja dru{tva su uznemirena, trutovi su nesposobni za oplodnju, a iscrpljene p~ele radilice padaju na zemlju ispred ko{nica i umiru. Ako p~ela ugine, varoa je brzo napu{ta i prelazi na zdravu p~elu gde se zaka~i izme|u segmenata trbuha, probija hitinski omota~ i po~inje ishranu hemolimfom. Posle nestanka trutovskog legla - u avgustu varoa prelazi na ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 46

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. radili~ke larve i o{te}uje ih. Iz o{te}enih larvi nastaju radilice sa nerazvijenim mandibularnim `lezdama, manje su telesne mase i sa takvim o{te}enjima krila da su nesposobne za let. @ivotni vek infestiranih p~ela se skra}uje, a radna sposobnost im se u velikoj meri smanjuje. Pove}avanjem stepena infestiranosti p~elinje dru{tvo postepeno slabi i propada. Broj parazita u ko{nici kre}e se od nekoliko stotina do nekoliko hiljada. P~elinje zajednice sa visokim stepenom infestiranosti, ~esto u novembru ili decembru mesecu, mogu napustiti ko{nicu. Tada u ko{nici ostaju matica i ne{to malo p~ela sa dovoljno rezervi meda. Ukoliko se blagovremeno ne pristupi uni{tavanju varoe, napadnuta p~elinja zajednica moè biti uni{tena. U po~etku bolest proti~e lagano i neprimetno i ne odraàva se na produktivnost p~elinjih dru{tava. Prvi klini~ki simptomi se uo~avaju nakon 2-3 godine. Nimfe krpelja probijaju kutikulu p~elinje lutke i hrane se njenom hemolimfom {to dovodi do smanjenja teìne novoizvedenih odraslih p~ela. îm stepen infestiranosti prema{i 5%, po~inje nagli porast populacije parazita u ko{nici, sa dinamikom uve}anja 5-10 puta u narednom kvartalu i tendencijom stalnog rasta, ali manjom dinamikom. U jesen stepen infestiranosti p~elinjeg dru{tva krpeljom varoa postepeno raste, s jedne strane zbog pove}ane reprodukcije varoe, a s druge, zbog smanjenja broja p~ela, zbog ~ega se pove}ava relativni broj napadnutih p~ela. Kod slabijih p~elinjih dru{tava tok bolesti je relativno kra}i. Razlog tome su povoljniji uslovi za razvoj varoe (nià temperatura) i poreme}en odnos me|u brojem p~ela i krpelja u korist parazita. Drugi ~inilac je smanjena odbrambena (imunolo{ka) sposobnost slabih dru{tava zbog iscrpljenosti, prerade ve}ih koli~ina {e}ernog sirupa, eventualnog prisustva drugih uzro~nika bolesti i poreme}ene mikroekolo{ke ravnoteè u ko{nici. Za uspe{no suzbijanje i preventivu bolesti najzna~ajnije je rano utvr|ivanje prisustva varoe. Postoji vi{e na~ina za ranu i blagovremenu detekciju varoe u ko{nici. Najsigurniji i najbrì na~in je kontrola trutovskog legla, ali je isto tako efikasan metod kontrole pomo}u ì~ane podnja~e. Za dijagnostikovanje varooze jako je bitna vizuelna opservacija podnih uloàka. U tom smislu najbolje je obaviti pregled uloàka sa ì~anom re{etkom, jer ona istovremeno p~ele {titi od otpalih varoa na podnja~i. Otpale varoe se sakupljaju nakon 7 dana, broje se i vr{i se procena brojnosti varoa koje otpadnu u toku jednog dana. Procena invadiranosti se obavlja zavisno od godi{njeg doba i stanja zajednice, pa tako, ako ve} u julu otpadne 5 do 10 varoa na dan zajednicu odmah treba tretirati kako ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 47

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. bi se obezbedio uzgoj zdravih zimskih p~ela. U oktobru ili novembru, ako je prose~no na dan otpalo od 0,5% do preko 1% parazita, mora se obavezno pristupiti zimskom tretmanu. Svaku sumnju na varoozu treba otkloniti laboratorijskim pregledom legla i odraslih p~ela. CJPMP\LF!!NFSF!!TV[CJKBOKB!!WBSPP[F U borbi protiv varoe danas se preduzima niz biolo{ko-mehani~kih i geneti~ko-selekcijskih mera. Od biolo{ko-mehani~kih mera koristi se: ram gra|evnjak, isecanje poklopljenog trutovskog legla, uklanjanje prvog i zadnjeg legla, uklanjanje celog poklopljenog legla, formiranje novih rojeva bez legla, blokiranje matice za 20 - 30 dana i sli~no, dok u geneti~koselekcijskom pogledu pristupa se pra}enju higijenskog i negovateljskog pona{anja p~elinjih zajednica sa merama selekcije u cilju dobijanja novih linija p~ela otpornijih na bolesti (matice otpornije na ameri~ku kugu, askosferozu i varoozu, odnosno SMR matice sa sposobno{}u blokiranja reprodukcije krpelja). CJPMP\LP.N NFIBOJ_LF!!NFSF!!TV[CJKBOKB!!WBSPP[F Manipulativni tretman se sastoji u smanjivanju legla u infestiranom dru{tvu kako bi se spre~ila migracija ènki Varroa destructor u poklopljene }elije. Na ovaj na~in matica se ograni~ava na jedan ili dva prazna rama, koja su okruèna sa}em sa poklopljenim }elijama. Isecanje trutovskog legla je metoda koja se moè koristiti tokom cele sezone uzgoja trutovskog legla, od aprila do jula meseca, s obzirom na to da Varroa destructor 5 do 10 puta vi{e preferira trutovsko leglo u odnosu na radili~ko. Samo jedna varoa koja nije uklonjena sa trutovskog legla do kasnog leta moè dati preko 70 potomaka. Isecanje sektora s trutovskim leglom nije se pokazalo mnogo uspe{no, jer je za njega potrebno vi{e truda i sa}e se o{te}uje. Bolji rezultati se postiù kada se iseku samo poklop~i}i na }elijama s trutovskim larvama. To treba uraditi tako|e prvih dana posle poklapanja larvi. Ram gra|evnjak moè da se pripremi i primeni u raznim varijantama, a prema èlji p~elara. Kod njegove primene va`no je pridràvati se nekoliko uslova: o Prvi uslov je kori{}enje rama gra|evnjaka stalno u toku ~itave aktivne sezone, dok u ko{nici postoji trutovsko leglo, od aprila do jula ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 48

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. meseca. Utvr|eno je da kori{}enje rama gra|evnjaka samo u prole}e nije dovoljno, jer krpelji koji su ostali u gnezdu ubrzavaju proces umnoàvanja i u jesen dru{tva imaju podjednaku infestiranost kao i dru{tva kod kojih uop{te nije primenjivana ova biolo{ko-mehani~ka metoda borbe protiv Varroa destructor. o Drugi uslov je da se ram gra|evnjak postavlja u sredinu legla i nikada na periferiju legla. Nakon dve do tri nedelje vade se, uglavnom trutovskim leglom popunjeni okviri i pretapaju. Bolji rezultati se postiù primenom dva gra|evnjaka po zajednici koji se isecaju naizmeni~no svakih 7 do 10 dana. Uklanjanjem trutovskog legla iz tri gra|evnjaka po sezoni (godi{nje) moguce je broj varoa u zajednici smanjiti do avgusta meseca za vi{e od 50%, tako da se dobija vi{e vremena pre prvih hemijskih tretmana (nakon kasne {umske pa{e). Primenom gra|evnjaka u borbi protiv varooze postiè se i smanjenje rojidbenog nagona p~elinje zajednice.Uspe{na primena ove metode zavisi od osmi{ljenog plana, odnosno strategije kojom p~elar usmerava ènke varoe u pripremljenu zamku i pomo}u koje prati dinamiku zaraènosti dru{tva na p~elinjaku. Stvaranje novog ambijenta za varou podrazumeva: o uklanjanje, bez izuzetaka, svih okvira sa trutovskim }elijama na sa}u u plodi{nim i medi{nim nastavcima ko{nice. Ovo stanje treba permanentno odràvati i pri svakom vrcanju meda obavljati kontrolu i ramove sa trutovskim leglom odstranjivati; o p~elinjim zajednicama obezbediti dovoljno praznih ramova sa trutovskim }elijama koje }e matica zale}i neoplo|enim jajima. Najefikasnije se pokazala metoda rada sa jednim ili dva rama gra|evnjaka po matici; Upotreba gra|evnjaka daje dobre rezultate samo u godinama sa vrlo povoljnom pa{om i klimatskim prilikama, tj. u vreme povoljnih uslova za izgradnju sa}a. Naime, i u ovakvim uslovima ram gra|evnjak racionalno je upotrebiti tri puta i to sa napomenom da je efekat mnogo bolji pri srednje jakoj pa{i, jer tokom jake pa{e, trutovsko sa}e biva iskori{teno za sme{taj nektara i matica u njega ne stigne da poloì neoplo|ena jaja. Zato je opravdano ram gra|evnjak koristiti od samog prole}a, a pri slabijim klimatskim uslovima i pri slaboj pa{i njegovu upotrebu treba izostaviti. Pri uslovima slabe pa{e preporu~ujemo isecanje poklop~i}a na zatvorenom trutovskom leglu, istresanje trutovskih lutki, ispiranje sa}a vodom i ponovno vra}anje sa}a u ko{nicu. Ovakvi okviri mogu posluìti za izvo|enje vi{e generacija trutova, ~ak i u vreme kada p~ele rado ne grade sa}e. Osim toga, ovakvi ramovi se mogu koristiti i kao rezervni ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 49

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. ramovi sa trutovskim sa}em koji se mogu upotrebiti ve} slede}eg prole}a. Jedna od mehani~ko-biolo{kih (biotehni~kih) metoda u borbi protiv varooze jeste i upotreba trutovskog "mamac" sa}a za hvatanje varoe (slika 1), koja visoku efikasnost postiè u zajednicama bez legla i tokom pa{ne sezone moè biti dobra metoda za spre~avanje rojenja. U ovu svrhu se koriste TIT-3 ramovi koji predstavljaju ram-zamku, a stavljaju se u jaka dru{tva ~etiri nedelje pre po~etka rojenja. Ovi ramovi se ume}u izme|u okvira sa leglom. Osam dana od dana umetanja TIT-3 rama u ko{nicu osloba|a se jedno od tri polja, tj. u njemu se izreè svo sa}e koje su p~ele izgradile, pa se nakon toga TIT-3 ram rotira za 180o i stavlja na isto mesto. Tmjlb!2;! |fnb!sbnb!UJU.4! )Cptdb-!2::5*

Sedam dana od prvog pregleda pristupa se rezanju slede}eg od dva preostala polja i to onog sa najve}om koli~inom zatvorenog legla. OVO JE TRENUTAK PRVOG UNI[TAVANJA KRPELJA. U tre}em pregledu koji se obavlja posle sedam dana u odnosu na drugi pregled uklanja se svo zatvoreno leglo. Ciklus se ponavlja dok postoji trutovsko leglo. Naime, ram-lovac (zamka, mamac) je okvir sa zaleènim, mladim, nepoklopljenim leglom na sredini sa}a koji se dodaje p~elinjoj zajednici sa prethodno oduzetim celokupnim leglom. @enke krpelja sa svih p~ela u ko{nici se usmeravaju u }elije otvorenog legla i bivaju poklopljene. Nakon poklapanja legla, ram-lovac odstranjujemo iz ko{nice i stavljamo u sanitarnu ko{nicu, gde ga uklju~ujemo u tretman sa mravljom kiselinom. Ova metoda se primenjuje od po~etka maja sa ciljem smanjivanja broja varoa u mladim zajednicama. Trutovsko sa}e za hvatanje varoa se dobija preve{avanjem ve} izgra|enog trutovskog sa}a u ramove, ubacivanjem trutovskih satnih osnova ili dodavanjem gra|evnjaka. Nepoklopljeno trutovsko leglo sa varoama u njemu se skida i topi. Jednokratnom upotrebom ove metode moè se eliminisati do 80% varoa iz p~elinje zajednice. Biotehni~ke mere suzbijanja varoe su jo{ i formiranje mladih zajednica i ve{ta~kih rojeva, {to doprinosi spre~avanju rojidbenog nagona. U jesen i u leto moè se pristupiti rasturanju proizvodnih zajednica, {to je ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 4:

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. jedna od nu`nih mera za saniranje jako napadnutih i oslabljenih zajednica. Nukleusi i ve{ta~ki rojevi mogu se efikasno obraditi, 3 do 4 nedelje nakon formiranja, mle~nom kiselinom ili primenom perizina pre poklapanja legla. Ostale metode iz ove grupe, iako daju dobar rezultat (pri ve{ta~kom razrojavanju infestiranost se smanjuje za 35%, a pri isecanju trutovskog legla 2 - 3 puta u toku sezone - za 60%), ne preporu~uju se zbog dodatnog ulaganja rada i materijalnih sredstava, ali i zbog smanjenja ja~ine i produktivnosti p~elinjih dru{tava. Seoba p~elinjih zajednica je zna~ajna fizi~ka metoda u borbi protiv varoe jer pri seljenju uznemirene p~ele podiù temperaturu u ko{nici i do 41°, {to uslovljava obaranje parazita sa p~ela na podnja~u, ali i uginu}e varoozom i akarozom o{te}enih p~ela {to povoljno uti~e na zdravstveno stanje p~elinjih zajednica. Osun~avanje ko{nica doprinosi pove}anju temperature i do 37° u leglu, {to nepovoljno deluje na ìvotni ciklus ènki varoe, jer u potpunosti prestaju sa polaganjem jaja, dok ve} poloèna jaja varoe uginjavaju. Podizanje p~ela na platformu povoljno uti~e na razvoj dru{tva s jedne strane, kao i na smanjenje broja parazita u leglu, s druge strane. Ko{nice postavljene na platforme visine 60 do 70 cm imale su manji stepen infestiranosti krpeljima, dok su ko{nice postavljane na platforme od 3 metra iznad povr{ine zemlje, postizale vrlo efikasnu biolo{ku ravnoteù, maksimalan razvoj zajednice (do 6 kg p~ela), eliminaciju rojidbenog nagona i zna~ajno visoke prinose. Kori{}enje rama gra|evnjaka, isecanje poklop~i}a poklopljenog trutovskog legla i upotreba trutovskog "mamac" sa}a za hvatanje varoe su metode koje imaju niz prednosti u odnosu na druge postupke mehani~kobiolo{ke i hemijske borbe protiv varooze: · ne uti~u negativno na p~ele i leglo, ne naru{ava se primarna podela rada me|u radilicama, · isklju~uju opasnost zaga|enja p~elinjih proizvoda reziduama raznih hemijskih supstanci koje se mogu koristiti u hemijskoj kontroli varooze, · omogu}avaju dobijanje dodatnih koli~ina voska, · ne zahtevaju ulaganje dopunskih sredstava za njihovu primenu. U poslednje vreme se sve ~e{}e, u borbi protiv varooze, primenjuje i biofizi~ki metod - zagrevanje legla. Tabor i Ambrose (2001) su u svom eksperimentu sme{tali p~ele u dve inkubacione komore sa kontrolisanom temperaturom i relativnom vla`nosti vazduha. Tretman je, u toku ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 51

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. 5 dana, izvo|en na temperaturama od 220C, 350C i 400C. Na maloj udaljenosti od dna test kutije, koja je sme{tana u inkubacionu komoru, postavili su metalnu mreù, kroz ~ija okca su mogli propasti jedino krpelji, a na samom dnu se nalazila kartonska podloga, prevu~ena gelom, na koju su se oni lepili. P~ele infestirane varoom su iz svojih dru{tava preno{ene u transportne kutije, koje su preko vinilnih cevi bile povezane sa test kutijom. Prelazak p~ela iz transportne u test kutiju je podstican svetlo{}u. Prelaz iz jedne u drugu kutiju je prekidan kad bi u test kutiju pre{lo 50 p~ela. Ukupan broj krpelja je odre|en centrifugiranjem p~ela u 95%-om alkoholu, kome je dodavan broj krpelja otpalih u eksperimentu i broj krpelja koji je, eventualno, zaostao na p~elama. Najvi{i stepen otpadanja krpelja je prime}en u toku prva dva dana zagrevanja do temperatura od 350C i 400C pri ~emu je zagrevanje od 400C izazvalo najintenzivnije otpadanje krpelja. S obzirom na dobijene rezultate, u daljem radu je potrebno ispitati ovaj proces na ~itavim p~elinjim dru{tvima u njihovim ko{nicama. Huang (2001) je u svojim eksperimentima tako|e koristio temperaturni tretman protiv varoe i to u samim ko{nicama. U osnove sa}a postavljao je greja~e (~eli~nu ìcu), koji su uz pomo} baterije (12 V, 6 A) uronjeni u osnovu voska (slike 2 i 3). Kroz svaki ram ìca je prolazila dvanaest puta. Na ovaj na~in pripremljena dva rama, autor je stavljao u ko{nicu sa p~elinjim dru{tvom koje ranije nije bilo tretirano hemijskim sredstvima protiv krpelja. Radilice su na ovim osnovama izgradile trutovske }elije, koje su normalno poklopljene i u kojima su se na{li krpelji. Pu{tanjem struje kroz ìce (greja~), pri sredinskoj temperaturi od 270C i prose~nom otporu od 1,8 ?, za 5 minuta dostignuta je temperatura od 450C na kojoj je smrtnost krpelja bila 59%. U drugom testu, pri sredinskoj temperaturi od 320C i prose~nom otporu od 2 ?, bilo je potrebno 7,5 minuta da se dostigne temperatura od 430C, koja je odràvana 3 minuta, nakon ~ega je smrtnost krpelja bila 100%. Tmjlb!3; Ivboh!)3112*!tb!bqbsbuvspn!{b ufnqfsbuvsoj!usfunbo!qspujw wbspf!v!tbnjn!lp|ojdbnb

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 52

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. Tmjlb!4; Sbn!tb!hsfkb•jnb )•fmj•of!ajdf*!lpkj!tv!v{ qpnp~!cbufsjkf!)23!W7!B*!vspokfoj!v ptopwv!wptlb/!Lsp{ twblj!sbn!ajdb!qspmb{j ewbobftu!qvub

Krpelji neizloèni povi{enoj temperaturi, pokazali su prirodni stepen mortaliteta (9,5%). Problem u ovom eksperimentu predstavlja topljenje voska u blizini greja~a, {to se moè prevazi}i kori{}enjem ìce uronjene u termootpornu plastiku. Ovaj metod koji je u laboratorijskim uslovima pokazao visoku efikasnost, trenutno se ispituje na terenu, kako bi se odredilo da li je dovoljan za suzbijanje varoe i preìvljavanje p~elinjih dru{tava tokom zime. Fizi~ke metode daju dobre rezultate, ali samo one nisu dovoljne za efikasnu borbu protiv varooze. Zbog toga se one mogu preporu~iti kao dopunske mere i treba ih imati u vidu pri odgoju p~elinjih dru{tava. TFMFLDJKB!!NFEPOPTOF!!QDFMF J!!PUQPSOPTU!!OB!!Wbsspb!!eftusvdups Negovateljsko pona{anje p~ela prvi su 1987. godine opisali Peng i saradnici kod vrste Apis cerana, kao mehanizam rezistencije na varou (Peng i sar., 1987). Prema ovim istraìva~ima, negovateljsko pona{anje je kompleksna osobina ~iji je cilj uklanjanje i ubijanje parazitskog krpelja, Varroa destructor (jacobsoni), a sastoji se od samo~i{}enja od krpelja (auto~i{}enje, samonega, li~na nega), tzv. ~ista~kog plesa, ~i{}enja otvorenih infestiranih }elija legla i grupnog ~i{}enja (uzajamno ~i{}enje infestiranih p~ela radilica). Kao rezultat negovateljskog pona{anja i ~i{}enja infestiranih otvorenih }elija radili~kog legla od varoe, kolonije p~ele Apis cerana su sposobne da se potpuno oslobode prisustva ovog parazita i da tako obezbede sebi preìvljavanje (Peng i sar., 1987). Ovi istraìva~i su tako|e zapazili da je negovateljsko pona{anje kod Apis mellifera minimalno zastupljeno i da ova vrsta medonosne p~ele nije sposobna potpuno da elimini{e krpelje iz svog dru{tva. Me|utim, treba napomenuti da je jo{ 1982. godine Taber III, pratio negovateljsko pona{anje evropske medonosne p~ele isti~u}i da se ono nikako ne sme zanemarivati, bez obzira na intenzitet njegove ekspresije. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 53

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. Wongsiri i saradnici, 1990. godine, utvr|uju prisustvo negovateljskog pona{anja, kako kod vrste Apis cerana, tako i kod medonosne p~ele vrste Apis mellifera, s tom razlikom {to p~ela vrste Apis cerana svojim mandibulama o{te}uje i uklanja krpelje, a u kolonijama medonosne pcele krpelji su bili uklonjeni, ali ìvi i neo{te}eni, ili sa manjim o{te}enjima. Sklonost ka negovateljskom pona{anju afrikaniziranih i italijanskih rasa p~ela ispitivali su i Moretto i saradnici (1991). Njihovi rezultati ukazuju da afrikanizirane p~ele za 30 minuta po ve{ta~koj infestaciji radili~kog legla varoom, uklone 38,5% krpelja, dok za isto vreme italijanske p~ele uklone samo 5,75% krpelja. Rezistenciju na varou kod kolonija medonosnih p~ela sa Floride ispitivali su i Morse i saradnici (1991). Oni su ustanovili da brisevi iz ko{nica sadrè veliki broj o{te}enih krpelja, verovatno zbog ispoljene negovateljske aktivnosti p~ela. Ispoljenost negovateljskog pona{anja kod p~ele podvrste Apis mellifera carnica, kao aktivnog mehanizma odbrane od infestacije otvorenog radili~kog legla varoom dokazali su Ruttner i Hanel (1992). Brisevima iz ko{nica utvrdili su prisustvo od 30 do 50% uginulih krpelja sa o{te}enjima ekstremiteta. Da kod A. mellifera carnica zaista postoji negovateljsko pona{anje potvr|uje i Hoffman (1993), ~iji rezultati ukazuju da prose~an mortalitet varoe u kolonijama ove vrste p~ela iznosi 37,2%, a od toga je samo 3,2% uginulih krpelja sa morfolo{kim o{te}enjima. Zato ovaj istraìva~, kao jedini relevantni parametar za procenu negovateljskog pona{anja p~ela, predlaè procenat o{te}enih uginulih krpelja u infestiranim kolonijama. Negovateljsko pona{anje p~ela vrsta Apis cerana i Apis mellifera prou~avali su i Büchler i saradnici (1992; 1994). Oni su ubacivali varou u otvorene }elije radili~kog legla i pratili brzinu eliminacije parazita kod ove dve vrste p~ela. Njihovi rezultati pokazuju da 88,6% radilica vrste Apis cerana po~inje da ~isti radili~ko leglo za 60 sekundi posle ve{ta~ke infestacije, a 33% tek posle pet minuta. Me|utim, radilicama medonosne p~ele bilo je potrebno znatno vi{e vremena da ispolje negovateljsko pona{anje, tj. da prepoznaju i da po~nu ~i{}enje ve{ta~ki infestiranih }elija legla, a kod pojedinih dru{tava ovaj vid pona{anja se nije ispoljio. Tako|e su uo~ili da je 32% uba~enih krpelja u kolonijama vrste Apis cerana bilo uklonjeno i zdrobljeno p~elinjim mandibulama, a da je ova pojava potpuno izostala u ispitivanim kolonijama evropske medonosne p~ele. Rezistenciju i tolerantnost p~elinjih kolonija na ektoparazit Varroa jacobsoni (destructor), kao i negovateljsko pona{anje p~ela radilica u ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 54

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. funkciji tolerancije i rezistencije na pomenutog krpelja, uz istovremenu selekciju p~elinjih dru{tava na otpornost prema varoozi, ispitivalo je vi{e istraìva~a kako u svetu tako i kod nas. Tako su Kulin~evi} i saradnici jo{ 1992. godine pratili rezistentnost i osetljivost vi{e linija medonosne p~ele Apis mellifera carnica na Varroa jacobsoni kroz ~etiri generacije uzastopno. Dobijeni rezultati su pokazali da najve}i deo fenotipske razli~itosti izme|u linija p~ela koje su divergirale prema rezistentnosti i podlo`nosti u odnosu na varou zavise od genotipske komponente, sa veoma izraènim aditivnim efektom u interakcijama genskih alela. U dru{tvima podlo`nim varoi uginjavalo je vi{e od polovine p~ela u odnosu na rezistentne kolonije. Same linije dobijene od matica iz p~elinjeg dru{tva koje su preìvele velike zimske gubitke uzrokovane varoom, tako|e, su se razlikovale u rezistentnosti prema ovom parazitu. Statisti~ka zna~ajnost razlika izme|u vi}e ili manje osetljivih linija u prvoj selekcionisanoj generaciji iznosila je p<0,05. Na osnovu dugogodi{njih istraìvanja Kulin~evi} i saradnici (1997) zaklju~uju da variranje osetljivosti ispitivanih linija medonosne p~ele Apis mellifera carnica u odnosu na varou u znatnom stepenu zavisi od nasledne osnove, kao i da ve}i deo ove nasledne performanse podleè klasi~nom postupku selekcije. Sli~ne zaklju~ke su dobili i Ruttner i Hanel (1992), Ruttner (1992), Spivak i Gilliam (1993) i Rinderer i saradnici 1993. godine. Szabo sa saradnicima (1996) je ispitivao rezistentnost kolonija medonosne p~ele vrste Apis mellifera u odnosu na Varroa jacobsoni. Eksperiment je osmislio tako {to je u dvesta pedeset }elija sa}a sa zatvorenim leglom ubacivao mlade i tek izleène varoe. Ove eksperimente je izveo na 38 razli~itih p~elinjih dru{tava. Istraìvanja su pokazala da od ukupnog broja infestiranog legla 79,1% je bilo sa odstranjenim krpeljima, s tim da je za 24 ~asa efikasnost bila 18,1%, a u periodu od 24-48 sati efikasnost je iznosila 4%, dok je najbolja efikasnost uo~ena posle 72 sata, kada je bilo izba~eno 38% krpelja. Uo~eno je, tako|e, da je najmanja efikasnost bila u periodu od 48-72 ~asa i iznosila je 1,7%. U narednom periodu od 4. do 8. dana izba~eno je 21% krpelja. Osim uo~enog pada dinamike eliminacije krpelja iz zatvorenog legla autori su zapazili da postoji visoko signifikantna razlika me|u razli~itim kolonijama p~ela (p<0,001). Od ukupnog broja oko 10% izba~enih krpelja bilo je sa o{te}enjima ekstremiteta i idiosoma. Sli~ne rezultate dobio je Hoffman (1993) sa 3,2% o{te}enih i 37,2% mrtvih krpelja od ukupnog broja izba~enih iz zatvorenog p~elinjeg legla. Me|utim, de Guzman (1993) je posle 72 sata uo~io 23,7% ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 55

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. mrtvih krpelja u ukupnom broju izba~enih {to je bilo pribli`no rezultatima Szabo i saradnika (1996) i iznosio je 21%. Na osnovu ovakvih rezultata postavljeni su kriterijumi za procenu negovateljskog pona{anja p~elinje zajednice gde se dru{tvima sa izraènim negovateljskim pona{anjem progla{avaju one ~ija je efikasnost eliminacije krpelja za 72 sata iznosila 36% i vi{e od 36%, dok su nehigijenskim (bez negovateljskog pona{anja) dru{tvima progla{avana ona p~elinja dru{tva ~ija je efikasnost eliminacije krpelja bila manja od 36% (Hoffman, 1993). Stanimirovi} i saradnici (2000a, 2001, 2001a, 2001b, 2002) ispitivali su negovateljsko pona{anje banatskog ekotipa medonosne p~ele na podru~ju Ma~ve uz primenu metodologije koju su postavili Taber III (1982), a dopunili i modifikovali Hoffman (1993) i Kefuss i sar. (1996). Rezultati ispitivanja su pokazali da negovateljsko pona{anje, kao ste~eno svojstvo (Moretto i sar., 1991), postoji i kod banatskog ekotipa medonosne p~ele, ali se nikako ne moè govoriti o fiksiranom svojstvu, obzirom da nije uo~ena nikakva pravilnost u distribuciji ovog tipa pona{anja ispitivanog ekotipa medonosne p~ele u Ma~vi. Na osnovu svih rezultata stranih i na{ih autora, kao i na osnovu li~nih zapaànja Stanimirovi} i saradnici (2002) su dali potpuniju definiciju negovateljskog pona{anja: Negovateljsko pona{anje (nega, higijensko pona{anje u {irem smislu re~i) obuhvata i aktivnosti koje radilice iz kaste higijeni~arki, tj. negovateljica, ispoljavaju prema otvorenom infestiranom, inficiranom ili uginulom leglu, kao i prema sopstvenom, parazitima infestiranom organizmu ili infestiranom telu drugih odraslih p~ela u koloniji. Tehnika sakupljanja uzoraka (V. destructor) i kriterijumi za procenu negovateljskog pona{anja p~ela. Analiza i procena negovateljskog pona{anja medonosnih p~ela sa navedenih podru~ja obavljena je u skladu sa procedurom Hoffman-a (1993). Naime, pra}ena je u~estalost pojavljivanja Varroa destructor, a onda su sakupljali sve otpale varoe na podnja~i tokom jedne godine. Sakupljani uzorci su prebrojavani u cilju utvr|ivanja njihovog kona~nog broja po ko{nici. Zatim se pristupilo analizi broja i stepena o{te}enja krpelja u ukupnom uzorku po ko{nici radi procene nivoa negovateljskog pona{anja analiziranih dru{tava (slika 4). Prema Hoffman-ovim kriterijumima razlikovane su dve kategorije p~elinjih zajednica u odnosu na negovateljsko pona{anje: · Dru{tva sa izraènim negovateljskim pona{anjem, sposobna da fizi~ki o{tete telo parazita u 36% i vi{e od 36% od ukupnog broja prebrojanih krpelja. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 56

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. · Dru{tva bez negovateljskog pona{anja kod kojih je broj o{te}enih krpelja bio ispod 36%. A

B

C

Tmjlb!5; B*!Lwbmjgjlbdjkb!ujqb!qspnfob!qsfnb!Dpsfb!Nbsrft!fu!bm/!)3111*< C!j!D*!P|uf~fokb!ob!ufmv!wbspf!)Tubojnjspwj~!j!tbs/!3113/*

Stanimirovi} i saradnici (2001a, 2001b) su pratili negovateljsko pona{anje banatske "ùte" p~ele i "sivke" sa podru~ja Rudnika i [umadije. Rezultati tih istraìvanja kod p~ela sa lokaliteta podru~ja Ma~ve i Rudnika, su pokazali da negovateljsko pona{anje potencijalno postoji, ali se ne moè govoriti o izraènosti ove osobine, obzirom da je globalna sposobnost eliminacije krpelja sa o{te}enjima u ukupnom broju odba~enih krpelja svih ispitivanih p~elinjih zajednica bila ispod 36%. Naime, p~elinje zajednice iz Ma~ve imale su negovateljsko pona{anje sa potencijalom od 34.78%, dok su p~elinja dru{tva sa podru~ja Rudnika posedovala negova-teljsko pona{anje sa potencijalom od 34.81%. Me|utim, rezultati istraìvanja ukazuju na povezanost negovateljskog pona{anja i ja~ine p~elinje zajednice. Tako kod p~elinjih zajednica iz kategorije jakih dru{tava na svih 10 lokaliteta podru~ja Rudnika i 9 lokaliteta podru~ja Ma~ve konstatovana je izraènost negovateljskog pona{anja. Ona se na lokalitetima oko Rudnika kretala u opsegu od 36.41% do 38.68%, a na podru~ju Ma~ve u opsegu 36.7% do 42.14% (grafikon 1). Ova dru{tva su odvajana za selekciju i proizvodnju matica ~ije je potomstvo pokazivalo znatnu otpornost na Varroa destructor. Rinderer i sar. (2001) isti~u da je jedino mogu}e re{enje problema V. destructor najpre identifikacija i kori{}enje rezistentnih sojeva medonosnih p~ela, a zatim, njihova selekcija na pove}anu otpornost prema varoi, forsiranjem negovateljskog pona{anja. Primer rezistentnih p~ela predstavlja ARS Primorsky soj ruske medonosne p~ele iz dalekoisto~ne oblasti Primorsky. Rinderer i sar. (2001) su u toku 1999 i 2000 u Ajovi, Luizijani i Misisipiju ispitivali otpornost p~ela na varou kod populacija autohtonih ameri~kih p~ela i uveènih ruskih p~ela soja Primorskaja. Pri tome su koristili dva kriterijuma u proceni otpornosti p~ela na varou: uku~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 57


Qspdfobu!p|uf~foji!lsqfmkb!)ofhpwbufmktlph!qpob|bokb*

pan broj varoe u ko{nici i brzinu razvoja tj. rasta varoe. Na po~etku ispitivanja, svaka ko{nica, i sa ruskim i sa ameri~kim p~elama je namerno inficirana istim brojem varoa. Na kraju svakog ispitivanja koje je u proseku trajalo oko 3 meseca, prebrojan je ukupan broj varoa i utvr|ena brzina rasta. U svakoj ko{nici prebrojane su larve varoe u po 50 }elija sa}a legla p~ela radilica i sa jedne i sa druge strane rama. Tako|e su izbrojane i u svakih 100 }elija trutovskog legla. Zatim su brojane varoe sa svakih 300 do 600 odraslih p~ela tretiranih etanolom da bi sa njih spale varoe. Dalje je pregledan svaki ram pojedina~no za otkrivanje prisustva ovog parazita. Dobijeni numeri~ki rezultati statisti~ki su obra|eni i utvr|ena je statisti~ka zna~ajnost razlika izme|u dva posmatrana soja p~ela. Rezultati istraìvanja su pokazali da populacije Varroa destructor u dru{tvima p~ela soja Primorskaja su se razvijale mnogo sporije i otuda je njihova brojnost kod tih dru{tava manja nego kod dru{tava autohtonih ameri~kih p~ela. Ta~nije, p~ele ARS Primorsky soja su tokom 1999. imale prose~no upola manje krpelja u pore|enju sa kontrolnim-autohtonim p~elinjim dru{tvima. Grafikon 1. Uporedni prikaz zastupljenosti negovateljskog ponašanja Jaka (J1+J2)/2 kod pcela na lokalitetima u Macvi i Šumadiji

Srednja

Slaba

42.5 42 41 .5 41 40.5 40 39.5 39 38.5 38 37.5 37 36.5

1.

36 35.5 35 34.5 34 33.5 33 32.5 32 31 .5 31 30.5 30 29.5 29

Se.

D.

T.

G.

M r.

St.

C.B.

R.

Kle.

Bo.

Se.

Ja.

Br.

M a.

G.B.

Na.

G.C.

Kla.

Gra.

Ta.

1. Granicna vrednost negovateljskog ponašanja;

Tokom 2000. godine ruske p~ele su pokazale jo{ ve}u otpornost (u Luizijani je porast populacije Varroa destructor u proseku bio 2,5 puta za 91 dan, {to je daleko manje od 17,3 puta, koliki je bio porast kod autohtonih p~elinjih dru{tava, dok u Ajovi i Misisipiju ve}ina dru{tava soja Primorskaja uop{te nisu imala nijednu konstantovanu jedinku Varroa destructor, ili su imale veoma malo uo~enih varoa tri meseca nakon inoku~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 58

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. lacije sa oko 100 krpelja). Prema tome, u svim ispitivanjima, ruske p~ele ARS Primorsky soja pokazale su jaku otpornost na V. destructor. Uo~ena velika geneti~ka varijabilnost predstavlja nadu i osnov da je kona~ni rezultat, otporne p~ele na varoozu, ipak mogu}. Harbo i Harris (1999a) su identifikovali karakteristike p~ela zna~ajne za ispoljavanje otpornosti na varou, a zatim testirali te karakteristike da bi odredili da li su nasledne, jer ako je karakteristika nasledna, ona se moè promeniti tehnikama selektivnog gajenja i geneti~kog inìnjeringa, a ako nije ona se ne moè promeniti selektivnim gajenjem. Za ~etiri specifi~ne karakteristike p~ela utvr|eno je da su nasledne: supresija reprodukcije krpelja, proporcija krpelja u }elijama legla, higijenskonegovateljsko pona{anje i trajanje zatvorenog perioda tokom razvoja legla. Ovi rezultati ukazuju da bi bilo mogu}e uticati na navedene karakteristike selektivnim gajenjem p~ela, {to bi doprinelo uzgoju otpornih p~ela na varou. Dalja istraìvanja primenom najsavremenijih metoda molekularne biologije i tehnika geneti~kog inìnjerstva omogu}ila su najpre identifikaciju jednog gena matice (nazvanog SMR - Suppression of Mite Reproduction - gen za spre~avanje reprodukcije krpelja) tj. gena za koga je utvr|eno da uti~e na reproduktivni ciklus V. destructor (Harbo i Harris, 1999b; Harris i Harbo, 2000). Kasniji napori su urodili kreiranjem transgenih (geneti~ki modifikovanih) matica koje su nosile izmenjeni gen i davale potomstvo koje je produkovalo izmenjeni protein (SMR) u hemolimfi koji je uslovljavao prekid u reproduktivnom ciklusu ènke varoe, {to je vodilo ukupnom smanjenju broja varoa u ko{nici. QPTUVQBL!!EPCJKBOKB!!TNS!!NBUJDB )Ibscp!!j!!Ibsjt-!!2:::b-!!2:::c-!!3111* Postupak na p~elinjaku po~inje sakupljanjem i me{anjem p~ela iz dru{tava koja nisu otporna na varou. Poznato je da se na svakom p~elinjaku dru{tva me|usobno razlikuju po stepenu zaraènosti varoom. Za ovaj eksperiment, na svakom p~elinjaku bira se p~elinje dru{tvo koje je najvi{e zaraèno (tj. dru{tvo sa najve}im stepenom infestacije) i iz njega uzorkuje 50-70 p~ela sa varoama na telu. Kada se sakupi veliki broj p~ela infestiranih varoama, one se raspore|uju u manje grupe od po 500 gr i ubacuju u prethodno pripremljene kaveze. Da bi se postiglo precizno odmeravanje po 500 gr p~ela, kavezi se mere pre i posle ubacivanja p~ela u njih. Zatim se formiraju test-ko{nice (test-dru{tva) pri ~emu svako test~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 59

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. dru{tvo sadrì: dva kaveza sa p~elama, test maticu, ~etiri rama sa sa}em i hranu. Na taj na~in, svako test-dru{tvo startuje sa oko 1 kg p~ela infestiranih varoama i tokom naredna dva dana dru{tva se zatvaraju (pregradom na ulazu), odnosno izoluju od drugih dru{tava da bi se spre~ilo eventualno me{anje sa p~elama iz susednih ko{nica. U tipi~nom postupku na p~elinjaku koristi se 25 test-dru{tava koja na samom po~etku eksperimenta moraju biti sli~na, odnosno svako mora startovati sa 1 kg p~ela, oko 400 krpelja i jednom test maticom. Veli~ina populacija p~ela i krpelja procenjuje se na po~etku i na kraju testa. Po{to je cilj dobijanje p~ela otpornih na varou neophodno je navesti kako Harbo i Haris defini{u pomenutu otpornost. Prema njima, otpornost na varou je sposobnost p~elinjeg dru{tva da kontinuirano odràva brojnost populacije krpelja na znatno nièm nivou od prose~ne p~elinje zajednice. Drugim re~ima, Harbo i Haris smatraju da su p~elinja dru{tva otporna na varou - ona p~elinja dru{tva koja imaju sposobnost da stepen infestiranosti varoom, iz generacije u generaciju, odràvaju na znatno nièm nivou od prose~ne p~elinje zajednice. Nakon 115 dana od po~etka eksperimenta procenjuje se brojnost p~ela i varoa u svim testdru{tvima i biraju se ona dru{tva u kojima je zabeleèn najmanji porast populacije krpelja. Iz tih odabranih dru{tava uzimaju se matice i ve{ta~ki osemenjavaju spermom trutova koji su tako|e uzeti iz dru{tava dobrih karakteristika (tj. dru{tava male zaraènosti varoom), ali, naravno, nikada se ne koriste trutovi iz iste ko{nice iz koje poti~e matica. Ovakvo, kontrolisano parenje, obavlja se sa ve}im brojem matica (jer se eksperiment uvek realizuje sa najmanje 25 test-dru{tava), nakon ~ega te matice formiraju svoja dru{tva. Od tih, novoformiranih dru{tava, ponovo se obavlja odabir najboljih (tj. najotpornijih na varou), ~ije se matice koriste kao odgajiva~ke, i ve{ta~ki su osemenjuju nakon ~ega se prati njihovo potomstvo. Ceo postupak se ponavlja tokom nekoliko generacija, a sve u cilju pove}anja sposobnosti p~ela da ograni~e porast populacije varoa u dru{tvu. Na kraju testa, kada se dobije linija p~ela koja ima sposobnost da postojano i predvidivo ograni~ava porast brojnosti populacije varoa, pristupa se identifikaciji genetski determinisanih osobina vezanih za otpornost prema varoi. Slede}e osobine p~ela zna~ajne su za otpornost dru{tva prema varoi: higijensko pona{anje; negovateljsko pona{anje; trajanje zatvorenog perioda tokom razvoja legla. Mada ukupna brojnost varoa u p~elinjem dru{tvu zavisi od ve}eg broja faktora, najzna~ajniji parametar za ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 5:

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I............................................... procenu njihove brojnosti jeste procenat nereprodukuju}ih krpelja (NR), tj. ènki varoa kod kojih je do{lo do poreme}aja u reproduktivnom ciklusu i koje ne mogu da ostave fertilno ènsko potomstvo. Normalne ènke varoa reprodukuju se unutar zatvorenih }elija legla medonosne p~ele. Nereprodukuju}e varoe su one koje nakon ulaska u }eliju legla radi reprodukcije: · ne polaù jaja; · polaù jaja, ali suvi{e kasno, tako da nijedna }erka ne dostigne polnu zrelost pre nego {to p~ela (na kojoj parazitira) napusti }eliju legla. Definisano je cak 5 tipova nereprodukuju}ih krpelja: a) krpelji koji uginu pre polaganja jaja (avitalne ènke); b) vitalne ènke koje ne polaù jaja; c) krpelji koje ostavljaju samo mu{ko potomstvo; d) krpelji ~ije potomstvo ugine pre dostizanja polne zrelosti; e) krpelji koji polaù jaja prekasno u odnosu na razvojni ciklus p~ele, tako da potomstvo krpelja nema dovoljno vremena da sazri (dostigne polnu zrelost), jer se razvoj krpelja prekida kada p~ela (doma}in krpelja) napusti satnu }eliju. Utvr|ivanje procenata nereprodukuju}ih krpelja (% NR), obavlja se analizom zatvorenih }elija legla u kojima se nalaze ùtomrko obojene lutke jer ènke krpelja po pravilu polaù jaja upravo na tom stupnju razvoja p~ele. Procena se izvodi na 30 pojedina~no infestiranih }elija legla / po dru{tvu, da bi se utvrdio % NR. Reproduktivni uspeh ènke varoe odre|uje se nakon utvr|ivanja: pola i stepena zrelosti njenih potomaka: - Ako je broj ènskih potomaka i njihov razvoj normalan, ènka varoe je normalno reproduktivna; - Ako se bar jedna, najstarija }erka ne razvije normalno i ne dostigne polnu zrelost u preostalom vremenu razvoja lutke p~ele u ~ijoj se }eliji razvija, ènka varoe se smatra nereproduktivnom, kao i u slu~aju kada uop{te ne ostavlja potomstvo. Skoro sva p~elinja dru{tva sadrè nereprodukuju}e krpelje ali u malom procentu (10 - 25%). Najmanja brojnost varoe utvr|ena je u dru{tvima sa najve}im procentom nereprodukuju}ih krpelja (% NR). Nakon utvr|ivanja ove korelacije, promenjena je strategija selekcije tj. pa`nja je preusmerena na procenat nereprodukuju}ih krpelja (% NR). Drugim re~ima, da bi se smanjio porast brojnosti krpelja, teì se pove}anju procenta nereprodukuju}ih krpelja (% NR). ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 61

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. Istraìva~ima je bilo jasno da postoji genetski determinisana karakteristika p~ela koja na neki na~in uti~e na krpelje da oni izgube sposobnost reprodukcije. Ta osobina je nazvana "spre~avanje reprodukcije krpelja - SMR". Da bi se pove}ao procenat nereprodukuju}ih krpelja (% NR), Harbo i Haris su teìli dobijanju SMR matice - matice (slika 5) koja u svojoj naslednoj osnovi nosi gen koji determini{e sintezu proteina koji spre~ava normalnu reprodukciju ènke varoe (tj. dovodi do nekih poreme}aja u njenom reproduktivnom ciklusu). Takva matica prenosi svom potomstvu (radilicama i trutovima) pomenuti gen (SMR gen), tako da svi ~lanovi dru{tva sa SMR maticom u svojoj hemolimfi imaju protein odgovoran za poreme}aje reproduktivnog ciklusa ènki varoe. Obzirom da se ènke varoe hrane hemolimfom p~ela, jasno je na koji na~in sve p~ele poreklom od SMR matice uti~u na smanjenje ukupnog broja krpelja u p~elinjoj zajednici. Od ukupno 5 kategorija nereprodukuju}ih krpelja samo za dve kategorije krpelja utvr|ena je direktna veza sa smanjenjem njihove ukupne brojnosti u ko{nici. Te dve kategorije su: · krpelji koji uginu pre polaganja jaja (avitalne ènke); · vitalne ènke koje ne polaù jaja; U eksperimentu je utvr|eno da su ènke Tmjlb!6;!TNS nbujdb varoe koje ne polaù jaja imale manju koli~inu uskladi{tenih spermatozoida u svojim spermatekama u pore|enju sa krpeljima koji se normalno reprodukuju. Vi{e od polovine tih ènki uop{te nije imalo spermu u spermatekama. Za sada je jo{ uvek nejasno da li je odsustvo sperme rezultat odsustva parenja medu krpeljima, ili je sperma mu`jaka avitalna i ne dospeva do spermateke u telu ènke. Ranijih godina, klasi~nim metodama selekcije, dobijana su kao najotpornija dru{tva, ona koja su uslovljavala nastanak 35-40% nereprodukuju}ih krpelja, {to je bilo neznatno vi{e od 10-25% - koliko ih je bilo u dru{tvima p~ela neotpornih na varou. Danas, Harbo i Haris rutinski proizvode inbredna otporna dru{tva u kojima se procenat nereprodukuju}ih krpelja (% NR) kre}e od 60-100%. Re~ je o varoa-otpornim sojevima ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 62

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. p~ela, inbrednih za SMR osobinu, kod kojih je u velikoj meri ograni~en porast brojnosti krpelja u ko{nici. U eksperimentima Harbo-a i Harris-a, brojnost krpelja je ubedljivo najnià u dru{tvima p~ela koje su dobijene od inbrednih matica tj. od SMR matica ve{ta~ki osemenjenih spermom SMR trutova. Me|utim, kod ovakvih dru{tava postoji i mnogo negativnih inbred efekata - smanjena otpornost prema drugim bolestima, op{ta vitalnost i produktivnost. Zbog toga se preporu~uje kupovina SMR matica, a zatim njihovo slobodno parenje "nemodifikovanim" trutovima, jer kod p~ela dobijenih na taj na~in postiè se znatno smanjenje brojnosti krpelja, ali bez negativnih inbred efekata. TUSBUFHJKB!!FLPMP\LF!!LPOUSPMF!!WBSPP[F!! Koncept ekolo{ke kontrole varoa krpelja u p~elinjim zajednicama podrazumeva komplementarnu upotrebu adekvatnih biotehni~kih mera (isecanje trutovskog legla, upotreba rama-gra|evnjaka, upotreba "mamac" sa}a i formiranje nukleusa) i tretmana preparatima na bazi eteri~nih ulja (timol, eukaliptol, kamfor, mentol) i organskih kiselina (mravlje, mle~ne i oksalne). Zna~i, ovi tretmani pojedina~no nisu dovoljni, ali primenjeni prema priloènoj strategiji nadopunjuju se me|usobno i tako svode infestiranost na minimum, varooza se drì pod kontrolom. H F O F S B M O B ! T U S BU F H J K B April Maj

Vqpusfcb!cjpufioj•lji!nfsb!lpouspmf!j Qsb~fokf!qsjspeoph!npsubmjufub!lsqfmkb

Juni Juli Avgust Septembar

Kfebo!jmj!ewb!evhb!usfunbob nsbwmkpn!ljtfmjopn jmj Usfunbo!ujnpmpn!qsjcmjaop!usj!ofefmkf

Oktobar [jntlj!usfunbo!v!esv|uwjnb!cf{!mfhmb Novembar ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 63

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. Joufo{jufu!jogftubdjkf!wbsppn!j!ejobnjlb!qsfev{fuji!nfsb Vreme

Broj otpalih varoa

krajem maja

vi{e od 3

Mere koje treba preduzeti Odmah nakon prole}nog medobranja treba preduzeti dugoro~ni tretman mravljom kiselinom

krajem jula

vi{e od 10

Neophodna su dva dugoro~na tretmana mravljom kiselinom

po~etkom septembra

vi{e od 1

Neophodno je primeniti drugi dugoro~ni tretman mravljom kiselinom

vi{e od 30

Dostignut prag o{te}enja. Preti kolaps dru{tva. Neophodno je primeniti tretman bez odlaganja.

tokom cele p~elarske sezone

U organskom p~elarenju dozvoljena je i upotreba preparata na bazi timola. TIMOL je prirodna supstanca koja se moè na}i u manjim koli~inama u nekim vrstama meda. TIMOL se primenjuje u razli~itim formama (timol-ramovi), i to dvokratno u razmaku od dve nedelje pri temperaturama od 12 od 30ºC, u dozama od 15 do 20 grama po ko{nici. Aplikacija se moè obaviti pomo}u poroznog vermikulita ili viskoznog sun|era, tako {to se nakon zagrevanja, sada u te~nom stanju, sipa na pomenute nosa~e. Tako|e se moè aplikovati i u pra{kastoj formi. Efikasnost ovog preparata je 54% - 98%. Neèljeni efekti su neznatni, osim ako se predozira kada moè isterati celo dru{tvo iz ko{nice. Ostavlja rezidue u medu u koli~ini ~ak do 0,8 mg/kg. Izaziva promenu ukusa i mirisa meda te se preporu~uje njegova upotreba posle medobranja.

TABELA 1. TRETMAN V. destructor ÎSTIM TIMOLOM (prema Imdorf i sar, 1999) Autori

God. Forma timola

Marchetii sar. Lodesani i sar. Frilli i sar. Chiesa Liebig Higes i sar. Higes i Lorente Flores i sar. Bollhalder

'84 '90 '91 '91 '95 '96 '97 '97 '98

Doza primene

prah u kesici 4x15g prah 3x4.5/6g prah 4x1g prah 5x0.5g/sa}u u sme{i 2x15g prah 5x1g/ulici prah 4x8g prah u sme{i 2x10g u sme{i 2x15g

Mesto

izme|u sa}a posipanje preko sa}a na satnu osnovu na satnu osnovu na satnu osnovu na satnu osnovu petri na sa}e petri na sa}e na satnu osnovu

Trajanje tretmana(dana)

16 21 8 8 21 19 28 21 49

Vreme

Oct/Nov Oct/Nov Nov Oct/Nov Aug/Nov Feb Apr/Maj Aug/Oct

Sr. efikasnost tretmana

66. 0 81. 0 95. 0 96. 8 96. 8 97. 8 97. 6 97. 0 85.0-997.0

MRAVLJA KISELINA se moè primenjivati u kontroli varoe u prisustvu p~elinjeg legla. Prirodni je sastojak meda i vrlo efikasno se moè upotrebljavati u borbi protiv varoe jer efekat ostvaruje kako u otvorenom, tako i u poklopljenom leglu. Rezistentnost varoe na mravlju kiselinu za ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 64

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. sada nije registrovana i u Evropskoj Uniji je jedino hemijsko sredstvo ~ija je primena, uz timol, dozvoljena u ekolo{kom p~elarenju. U radu sa mravljom kiselinom treba biti oprezan zbog njene velike agresivnosti (korozivnost i zapaljivost), a pri nepravilnom doziranju moè dovesti i do promene ukusa meda. Efikasnost joj je od 61% do 98% na temperaturama od 12ºC (14 ili 16ºC) - do 25ºC. Ako je dnevna temperatura preko 25ºC, tretman se obavlja uve~e. Aplikacija se moè obaviti tako {to se sun|erasta krpa dimenzija 20 x 20 x 0,5 cm natopi 60% mravljom kiselinom i stavi u ko{nicu {to bliè p~elama odozgo ili odozdo. Tretman se obavlja 3-4 puta u razmaku 4 - 7 dana. Ako se krpa stavlja odozgo, onda se ravno postavlja na satono{i. Ako se krpa postavlja od dole, treba je staviti ispod mreàste podnja~e. Aplikacija se moè obaviti i tako {to se u odre|enu posudu postavi kartonski umetak ili sun|erasta krpa koja se natopi otprilike sa 12 ml 60% mravlje kiseline. Po pravilu se koristi 1 ml mravlje kiseline na jednu ulicu p~ela. Tretman se moè ponoviti i 3 do 4 puta u razmaku 5 - 6 dana. Postoji mogu}nost aplikacije i pomo}u specijalnih da{~ica natopljenih mravljom kiselinom, ali se u zadnje vreme koriste i smolasti granulati kao nosioci mravlje kiseline. Tretman mravljom kiselinom moè biti dugoro~ni i kratkoro~ni (tabele 2 i 3 i grafikon 2). TABELA 2. UPUTSTVO ZA KRATKORO^NI TRETMAN MRAVLJOM KISELINOM (FA) Aktivna supstanca Aplikacija Vreme tretmana

Broj tretmana Temperatura tokom dana

Koncentracija

Doze (zavisno od veli~ine ko{nice)

Mravlja kiselina - kratkoro~ni tretman Pasivna evaporacija sa absorbentnog materijala Po~etak: posle medobranja Kraj: Zavisi od okolne temperature Preporuka 1.blok tretman - po~etkom avgusta 2.blok tretman - krajem septembra (Trajanje blok tretmana je oko jedne nedelje) 2 - 3 tretmana po bloku 12-200C - tretman tokom dana 20-250C - tretman uve~e ili ujutro >250C - tretman rano ujutro Tretman odozgo - 60% FA Tretman odozdo - 60% - 85% FA (zavisno od okolne temperature) 1 sprat (ml) 2 sprat (ml) Odozgo Odozdo

20-30 20-30

40-50 40-60

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 65

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. Absorbentni materijal

Povr{ina evaporacije Kontrola efikasnosti tretmana

Sigurnosne mere pri aplikaciji

Viskozni sunder (sporija evaporacija) Meki vlaknasti karton (brza evaporacija) Meka vlaknasta Pavatex plo~a (drveno vlakno) Pribli`no 15 x 20 x 0.5 cm Merenje prirodnog mortaliteta krpelja Po~etak - 14 dana nakon poslednjeg tretmana Trajanje - 2 nedelje Vi{e od 1 varoe / po danu - preporu~uje se dodatni tretman Za{titne nao~ari, gumene rukavice, dostupna voda

TABELA 3. EFIKASNOST MRAVLJE KISELINE PROTIV V. DESTRUCTOR NAKON APLIKACIJE DVA DUGORO^NA TRETMANA SA PET RAZLIÎTIH RASPR[IVAÂ PREPARAT Apidea Burmeister FAM - Liebefeld Kramer Plate Wyna - Deluxe

BR. DRU[TAVA 14 14 13 13 10

1FA tretman 59 42 74 37 75

EFIKASNOST (%) 2FA tretman 89 87 91 92 85

Ukupno FA 9 92 98 95 96

GRAFIKON 2. ZASI]ENJE PARE MRAVLJE KISELINE U KO[NICI TOKOM KRATKORO^NOGI DUGORO^NOG TRETMANA (prema Imdorf i sar., 1999a)

OKSALNA KISELINA se koristi za kontrolu varoe u p~elinjim zajednicama bez legla u kasnu jesen ili zimu kada je spoljna temperatura iznad ta~ke mr`njenja. Aplikacija se obavlja kroz topli {e}erni rastvor (tem~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 66

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. perature 37ºC), koji se spravlja u odnosu 1 : 1 ({e}er : voda). Za 5 p~elinjih zajednica pravi se rastvor od 250 ml {e}ernog sirupa gde se rastvara 9 gr dihidrat-oksalne kiseline. Prilikom tretmana koriste se brizgalice do 100 ml i obavezno se vodi ra~una o ja~ini p~elinje zajednice. U slabim dru{tvima (manje od 1 nastavka), aplikuje se 30 ml ovog rastvora, u srednje jakim dru{tvima (1 nastavak) - 40 ml, a u sna`nim dru{tvima (vi{e od 1 nastavka) 50 ml rastvora u jednom tretmanu. Prskaju se samo p~ele u ulicama, dok se vosak i okviri ne prskaju. U mnogim zemljama zapadne Evrope oksalna kiselina nije dozvoljena kao lek u animalnoj medicini, vrlo je korozivna i pri radu moraju se koristiti za{titna sredstva. [ema koncepta ekolo{ke kontrole varoe u ko{nici tokom sezone (prema Kristiansen, 1999)

Pra}enje stepena infestacije i smanjenje populacije krpelja u avgustu i septembru sa mravljom kiselinom ili timolom i u novembru sa oksalnom kiselinom, Pericinom ili Apitolom predstavljaju "kamen temeljac" ove strategije. Sebi i Vama postavljam pitanje: Da li je ovo ekolo{ki koncept? Hidrosolubilni preparati koji se koriste u borbi protiv varooze, kao {to su mravlja kiselina, oksalna kiselina i cimiazol ugroàvaju kvalitet meda po{to se radi o supstancama lako rastvorljivim u vodi. Kori{}enje takvih supstanci tokom pa{e uvek ostavlja zna~ajne koli~ine rezidua. Tako|e, organske kiseline mogu promeniti ukus meda. Me|utim, koli~ina isparljivih rezidua, na primer mravlje kiseline, smanjuje se u uskladi{tenoj ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 67

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. hrani i medu tokom vremena (Capolongo et al,1996; FAO/WHO, 1990; Imdorf & Charriere, 1998; Jezdimirovi}, 2001; Oldroyd, 1999; Stoya et al., 1986). Znaci, u vrcanom uskladi{tenom medu koli~ina isparljivih rezidua se vremenom smanjuje, pa je to razlog koji nau~nu javnost opredeljuje da tretmane organskim kiselinama ipak uklju~uju u ekolo{ku strategiju kontrole varooze. U okviru grupe sa liposolubilnim aktivnim sastojcima postoje varoacidi ~ija se koncentracija moè smanjiti u vosku zahvaljuju}i tome {to sadrè poluisparljive sastojke, kao {to su etarska ulja (npr. timol, ulje ~etinara) i druge supstance, koje mogu da se raspadnu u metabolite (npr. amitraz). Tokom primene takvih tretmana, samo neki od poluisparljivih sastojaka dospevaju u vosak, dok ve}ina ispari zbog temperature u ko{nici (Imdorf et al., 1995). Kao rezultat, koli~ina koja stvarno zaostaje u vosku je prili~no smanjena. Mada se rezidue ne akumuliraju tokom godina aplikacije, tragovi mogu ostati detektabilni u sa}u (Bogdanov et al., 1998). Koli~ina poluisparljivih sastojaka moè se tako|e efektivno smajiti recikliranjem starog voska u osnove, ali ne ako se vosak samo topi, ve} samo ako se kuva pod pritiskom (autoklavira). [BLMKV_BL Tretman p~elinjih dru{tava protiv V. destructor uti~e na kvalitet p~elinjih proizvoda u mnogim zemljama {irom sveta. U zavisnosti od izabranog varoacida, razli~iti nivoi rezidua mogu se na}i u medu, vosku i propolisu. Diskusije o toksikologiji ovih rezidua su beskona~ne, a trenutni zvani~ni limiti ne doprinose objektivnoj proceni. U budu}em radu na za{titi p~ela od varooze, va`no je na umu imati ~injenicu da ~im postoji izbor izme|u kontaminiranog proizvoda i proizvoda bez rezidua, potro{a~ }e izabrati ovaj drugi. Upotrebu sinteti~kih, lipofilnih varoacida u dru{tvima treba minimizirati, a upotrebu organskih kiselina ili etarskih ulja pove}ati. Tako|e je neophodno da se promene navike vezane za recikliranje voska u satne osnove. Staro sa}e koje je kontaminirano ne treba da se koristi za izradu satnih osnova. Umesto toga, osnove treba da budu izgra|ene od devi~anskog voska i vo{tanih poklopaca. Sa pove}anom produkcijom devi~anskog voska u dru{tvima, efikasnim sistemom aplikacije akaricida i sistemom izdvajanja kontaminiranog sa}a u procesu recikliranja voska, nivoi rezidua u p~elinjim proizvodima mogu se odràti ispod detektabilnih limita i daleko ispod maksimalnih nivoa rezidua. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 68

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. LITERATURA: 1. Anderson, D.L., Trueman, J. W. (2000): Varroa jacobsoni (Acari: Varroidae) is more than one species. Exp Appl Acarol 24(3): 165-189 2. Bogdanov S., Kilchenmann V., Fluri P., Buhler U., Lavanchy P. (1998): Einfluss von organischen Sauren und Komponenten anterischer Öle auf den Honiggeschmack, Scveiz. Bienenztg. 121 (9): 581-585. 3. Bosca G. (1994): Guida pratica di apicolturi con agenda lavori. Milano. 4. Büchler R., Drescher W., Tornier I. (1992): Grooming behavior of Apis cerana, Apis mellifera and Apis dorsata and its effects on the parasitic mites Varroa jacobsoni and Tropilaelaps clareae. Exp Appl Acarol 16: 313-319. 5. Büchler R. (1994): Varroa tolerance in honey bees - occurrence, characters and breeding. Bee World 75 : 54-70. 6. Capalongo F., Baggio A., Piro R, Schivo A., Mutinelli F., Sabatini A. G., Colombo F., Marcazzan G. L., Massi S., Nanetti A. (1996): Trattamento della varroasicon acido formico: accumulo nel miele e influenza sulle sue caratteristiche. LÁpe nostra amica 8: 4-11. 7. Corea Marqes, Maria Helena., Issa Cavicchio Marcia Regina, De Jong, D. (2000): Classification and Quantification of Demaged Varroa jacobsoni Found in the Debris of Honey Bee Colonies as Criteria for Selection? American Bee Journal, 140 (10): 820-824. 8. De Guzman L. I., Rinderer T. E., Beaman L. D. (1993): Longevity of Varroa jacobsoni away from a living host. In Connor L. J., Rinderer T. E., Sylvester H. A., Vongsiri S., (eds.). Asian Apiculture: Proceedings of the First International Conference on the Asian honey bees and bee mites. Wicwas Press, Connecticut, USA. pp. 434-441. 9. FAO/WHO (1990) Evaluation of certain veterinary drug residues in food: thirty-sixth report of the joint FAO/WHO expert committe on food additives. WHO Tech Rep Ser 799 1990 12525 (c) 982-1994. Roy Pharm Soc G B Vol 81. 10. Harbo, J. R. i Harris, J. W. (1999a): Heritability in honey bees (Hymenoptera, Apidae) of characteristics associated with resistance to Varroa jacobsoni (Mesostigmata, Varroidae). J Econ Entomol 92: 261-265. 11. Harbo, J. R. i Harris, J. W. (1999b): Selecting honey bees for resistance to Varroa jacobsoni. Apidologie 30: 183-196. 12. Harris, J. W. i Harbo, J. H. (2000): Changes in reproduction of Varroa destructor after honey bee queens were exchanged between resistant and susceptible colonies. Apidologie 31: 689-699. 13. Hoffman S. (1993): The occurrence of damaged mites in cage test and under field conditions in hybrids of different carniolan lines. Apidologie 24: 493495. 14. Huang Z. (2001): Mite zapper - a new and effective method for Varroa mite control. Am Bee J 141 (10): 730-732. 15. Imdorf A., Charri re J. D., Maquelin C., Kilchenmann V., Bachofen B. (1995): Alternative Varroabekampfung. Schweiz. Bienztg. 118 (8):450-459. 16. Imdorf A., Charri re J. D. (1998): Eine oder zwei Longzeitbehandlungen mit Ameisensäure? Bienenwelt 40 (8-9): 230-231. 17. Imdorf A., Bogdanov S., Ibanez O. R., Calderone N. W. (1999): Use of Esential oils for the Control of Varroa jacobsoni in Honey Bee Colonies. Apidologie (30): 209-228. 18. Imdorf A., Charri re J. D., Rozenkranz P. (1999a): Varroa Control with Formicid Acid. CA meting at the Agricultural Research Centre - Ghent, Belgium, November 13-14. 19. Jezdimirovi} Milanka (2001): Proizvodnja i promet lekova koji se koriste u p~elarstvu. Zbornik plenarnih radova. I Savetovanje o biologiji i zdravstvenoj za{titi p~ela, 22. Dec, pp 27-34. Beograd. 20. Keffus J., Taber S., Vanpoucke J., Rey F. (1996): A practical method to test for disease resistance in honey bees. Am Bee J 136 (1): 31-32. 21. Kristiansen P. (1999): Ecological Varroa control - notes on control strategies for North Europe. CA meting at the Agricultural Research Centre - Ghent, Belgium, November 13-14. 22. Kulin~evi} J. M., Rinderer T. E., Mladan V. J., Buco S. N. (1992): 5 Years of bidirectional genetic selection for honeybees resistant and susceptible to Varroa jacobsoni. Apidologie 23: 443-452. 23. Kulin~evi} J. M., De Guzman L. I., Riderer T. T. (1997): Selection of honey bees tolerant or resistant to Varroa jacobsoni. cahiers, options mediterraneennes, directeur de la publication: Mustapha Lasram, Institut Agronomique mediteraneen de Zaragoza (IAMZ). Vol. 21, pp 59-75. 24. Moretto G., Goncalves L. S., De Jong D. (1991): Africanized bees are more efficient at removing Varroa jacobsoni - preliminary data. Am Bee J 131: 431. 25. Morse R. A., Miksa D., Masenheimer J. A. (1991): Varroa resistance in U.S. honey bees. Am Bee J 131: 433-434. 26. Oldroyd, B. P. (1999): Coevolution while you wait: Varroa jacobsoni, a new parasite of western honeybees. Trends Ecol Evol 14: 312-315. 27. Peng Y.S.C., Fang Y., Xu S., Ge L. (1987): The resistance mechanisms of the Asian honey bee, Apis cerana Fabr., to an ectoparasitic mite, Varroa jacobsoni Oudemans. J Inverteb Pathol 49: 54-60. 28. Rinderer T. E., De Guzman J., Kulin~evi} J., Delatte J., Beamen G. T., Buco S. N. (1993): The breding importing, testing and general characterics of Yougoslavien honeubee bred for resistance to Varroa jacobsoni Am Bee J 197: 200. 29. Rinderer, T. E., De Guzman, L. I., Delatte, G. T., Stelzer, J. A., Williams, J. L., Beaman, L. D. Kuznetsov, V. Bigalk, M., Bernard, S. J., Tubbs, H. (2001): Multi-state field trials of ARS Russian honey bees; 1. Responses to Varroa destructor 1999, 2000. Am Bee J 141 (9): 658-661. 30. Ruttner F. (1992): Naturgeschichte der honigbienen, ehrenwirth verlag, Munich. Deutschland. 31. Ruttner F., Hanel H. (1992): Active defense against varoa mites in carniolan strain of honey bee (Apis mellifere carnica Pollmann). Apidologie 23: 173187. 32. Spivak M., Gilliam M. (1993): Facultative expression of hygienic behavior of honey-bees in relation to disease resistance. J Apic Res 32: 143-147. 33. Stanimirovi} Z., Soldatovi} B. i Vu~ini} Marijana (2000): Medonosna p~ela-Biologija p~ele. Fakultet veterinarske medicine i Medicinska knjiga-Medicinske komunikacije. Beograd. pp 1-375. 34. Stanimirovi} Z., Mla|an ,V., Vu~i}evi} Marijana i Todorovi} Dajana (2000a): Biolo{ki potencijal higijenskog pona{anja medonosne p~ele i otpornost na bolesti. II Savetovanje iz klini~ke patologije i terapije ìvotinja. Clinica Veterinaria2000. Jun 12-16, str. 216-220. Budva, YU. 35. Stanimirovi}, Z, Stevanovi} Jevrosima, Mladenovi}, M (2001): Selekcija i otpornost p~ela na bolesti. Zbornik plenarnih radova. I Savetovanje o biologiji i zdravstvenoj za{titi p}ela, 22. Dec, pp 8-18. Beograd. 36. Stanimirovi} Z., Stevanovi} Jevrosima, Pejovi} D., Mirilovi} M. (2001a): Hygienic and grooming behaviour in disease resistance of two honeybee ecogeographic varieties (Apis mellifera carnica) from Serbia. Mellifera 1-2: 56-61. 37. Stanimirovi} Z, Pejovi}, D, Stevanovi} Jevrosima (2001b): Hygienic behavior in disease resisteance of two honeybee ecogeographic varieties (Apis mellifera carnica) from Serbia. XXXVII International Apiculture Congress (APIMONDIA 2001), Durban, South Africa. 38. Stanimirovi}, Z, Stevanovi} Jevrosima, Mladenovi}, M (2001c): Effects of Fumagillin to human and honeybee health. Book of abstracts. The 2nd international exhibition "INTERMIOD-2001", Sep 14, pp 200-201. Moscow, Russia. 39. Stanimirovi} Z, Stevanovi} Jevrosima, Mladenovi}, M (2001d): Apitol - antivarootic of the first choice-yes or no? Book of abstracts. The 2nd international exhibition "INTERMIOD-2001", Sep 14, pp 202-203. Moscow, Russia. 40. Stanimirovi} Z., Pejovi} D., Stevanovi} Jevrosima, Vu~ini} Marijana, Mirilovi} M. (2002): Investigations of hygienic behaviour and disease resistance in organic beekeeping of two honeybee ecogeographic varieties from Serbia. Acta Veterinaria 52(2-3): 169-180. 41. Stoya W., Wachendorrer G., Kary I., Siebentritt P., Kaiser E. (1986): Ameisensaure als Therapeutikum gegen Varroatose und ihre Auswirkungen auf den Honig. Dtsch. Lebensm. Rundsch. 82217-221. 42. Szabo T. I., Walker C. R. T., Mueller A. E. (1996): Grooming behavior as a varroaresistance characteristic in honey bee colonies. Am Bee J 136 (7): 515-517. 43. Taber S. III (1982): Determining resistance to brood diseases. Am Bee J 122: 422-425. 44. Tabor K. L. i Ambrose, J. T. (2001): The Use of heat Treatment for Control of the Honey Bee Mite, Varroa destructor. Am Bee J 141 (10): 733-736. 45. Vu~ini} Marijana, Radenkovi} Brana, Stanimirovi} Z. (2000): Higijensko pona{anje p~ela kao oblik rezistencije na Varroa jacobsoni. . II Savetovanje iz klini~ke patologije i terapije ìvotinja. Clinica Veterinaria2000. Jun 12-16, str. 221-227. Budva, YU. 46. Wongsiri S., Lekprayoon C., Potichot S. (1990): Biological control of the varroa bee mite: mass rearing biological control agent by crossing the Chinese strain Apis cerana cerana with the Thai strain Apis cerana indica by artificial insemination. Proceedings of workshop on research in agricultural biotechnology 1990. Thailand, Kosetsart University and USAID.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 69


Fqj{ppujpmphjkb!cpmftuj!q•fmb!j!mfhmb!pe 2::1/.33113/!hpejof!ob!oj|lpn!j kvaopnpsbwtlpn!fqj{ppujpmp|lpn!qpesv•kv Dr vet. med. Zoran Rai~evi}, vet. spec. epizootiolog Dr vet. med. S. Antanasijevi}, vet. spec. parazitolog Dr vet. med. G. Georgijevski, vet. spec. mikrobiolog VWPE Teritorija Republike Srbije , na osnovu podru~ja rada veterinarskih specijalisti~kih i veterinarskih nau~nih instituta podeljena je na 12 celina koje ~ine jedinstveno epizootiolo{ko podru~je, tako da se podru~je koje pokriva Veterinarski specijalisti~ki institut iz Ni{a geografski podudara sa teritorijom ni{kog i ju`nomoravskog epizootiolo{kog podru~ja. Navedeno ni{ko i ju`nomoravsko epizootiolo{ko podru~je obuhvata 5 okruga (Ni{avski, ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 6:

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. Pirotski, Topli~ki, Jablani~ki i P~injski) sa 28 pripadaju}ih op{tina. Razvoj p~elarstva na Jugu Srbije naterao je veterinarsku slu`bu da se vi{e pozabavi problematikom bolesti p~ela i legla. Laboratorija za bakteriolo{ku dijagnostiku Veterinarskog specijalisti~kog Instituta iz Ni{a godinama radi na dijagnostikovanju bolesti p~ela i legla. Od 2000. godine u okviru VSI Ni{ formirano je odeljenje za p~elarstvo u koje pored stru~njaka iz mikrobiolo{ke laboratorije ulaze i stru~njaci (hemi~ari) koji su radili na poslovima vezanim za utvr|ivanje kvaliteta meda i proizvoda od meda. U saradnji sa dru{tvom p~elara „Matica“ iz Ni{a, formiran je i ogledni p~elinjak kao poligon za prakti~no obrazovanje zainteresovanih veterinara i p~elara po~etnika. Odeljenje za p~elarstvo je ovim radom htelo da prikaè da nastavlja kontinuirani rad koji je jo{ ranije zapo~et na pravovremenom dijagnostikovanju i iskorenjivanju zaraznih bolesti p~ela. Saveznim zakonom o za{titi ìvotinja od zaraznih bolesti koje ugroàvaju celu zemlju (¨Sl.List SFRJ¨, br.43/86) predvi|eno je suzbijanje 55 naro~ito opasnih zaraznih bolesti, od kojih su 4 zarazne bolesti p~ela i to: - Kuga p~ela (pestis apium) - Akaroza p~ela (acarosis apium) - Nozemoza p~ela (nosemosis apium) - Varooza p~ela (varrosis apium) NBUFSJKBM J NFUPE SBEB U radu je dato kretanje zaraznih bolesti p~ela i legla u periodu od 1990.-2002. godine na ni{kom i ju`nomoravskom epozootiolo{kom podru~ju koje se podudara sa podru~jem rada VSI Ni{. Za dijagnostiku bolesti kori{}ene su standardne dijagnosti~ke metode za bakterijske i parazitske bolesti. Kao materijal za pregled na varoozu, nozemozu i akarozu sluìle su mrtve p~ele uzimane sa podnja~a ko{nica ili ìve p~ele sa leta ko{nica. Uzorci sa}a sa poklopljenim leglom sluìli su za pregled na ameri~ku kugu i varoozu. SF[VMUBUJ JTQJUJWBOKB U ispitivanom periodu dostavljeno je ukupno 1.357 uzoraka p~ela i 918 uzoraka legla. Iz donetih uzoraka ura|eno je ukupno 5.029 razli~itih analiza. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 71


Iz tabele se jasno moè uo~iti da je najvi{e pregleda obavljeno 1998. godine sa tendencijom pada u 1999. i u 2000. godini da bi se po~etkom rada odeljenja za p~elarstvo broj pregleda tri puta uve}ao. Pregledom dostavljenih uzoraka dijagnostikovane su: varooza, nozemoza i ameri~ka kuga dok akaroza nije dijagnostikovana.

Od ukupnog broja dostavljenih uzoraka najvi{e je bilo pozitivnih od nozemoze i to 747 uzoraka, {to iznosi 53% od ukupnog broja dostavljenih uzoraka. Od varooze pozitivno je bilo 679 uzoraka ili 48,5 % od ukupnog broja dostavljenih uzoraka. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 72

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I..............................................

Iz grafikona 1 kao i iz tabela 2 i 3 moèmo uo~iti da sve tri dijagnostikovane bolesti variraju iz godine u godinu. Varooza je veoma oscilirala od 76% 1990. godine pa preko 28,1% u 1996. i 66,6% u 1999. godini do 49,2 % u 2002. godini. Nozemoza je tako|e oscilirala od 91,7% u 1990. godini pa preko 22,9% u 1995. i 40,8% u 1998. godini do 40,7% u 2002. godini. Ameri~ka kuga se kretala od 40% 1995, 60,8% 2000. godine do 67,9 % u 2002. godini. EJTLVTJKB J [BLMKV_BL Navedena ispitivanja potvr|uju opravdanost osnivanja Odeljenja za p~elarstvo u VSI Ni{ jer se ve} u 2001. godini broj uzoraka tri puta ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 73

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. pove}ao u odnosu na 2000. godinu. Pozitivna tendenca u pove}anju broja uzoraka je i u 2002. godini. Prisustvo ovih bolesti kontinuirano na ovim epizootiolo{kim podru~jima ukazuje na nu`nost ve}e saradnje izme|u p~elara kao prve karike u lancu suzbijanja i iskorenjivanja bolesti p~ela i legla, terenske veterinarske slu`be, veterinarske inspekcije i specijalizovanih laboratorija koje se bave dijagnostikovanjem ovih oboljenja. Potreban je ve}i rad na edukaciji p~elara kako bi ih nau~ili da ne ¨misle¨ ovo je sigurno nozema i sl. ve} da uzorke zapakuju i donesu na odgovaraju}i pregled. Mi{ljenja smo da je nu`na edukacija i veterinarskih stru~njaka kako bi p~elari pored dijagnoze dobili i odgovaraju}a uputstva o apitehnici, le~enju i suzbijanju otkrivenih oboljenja.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 74


Bnfsj•lb!lvhb!q•fmjokfh!mfhmb! Ejkbhoptujlb!)v!tbuojn!ptopwbnbv!nfev!j!v!v{psdjnb!mfhmb* Dr Ralph Buchler

CJPMPHJKB Izaziva~ ameri~ke kuge, Paenibacillus larvae larvae, je bakterija koja u odgovaraju}im okolnostima stvara veoma otporne spore. Kada pomenute spore dospeju putem hrane u mladu larvu, pod povoljnim uslovima klijaju, razmnoè se i kompletnu supstancu od koje je larva gra|ena pretvaraju u ùto-braon vlaknastu sluz. Posle sasu{ivanja, ova novodobijena masa, na dnu }elije se pretvara u ~vrste kraste. Ve} zatvorene }elije legla postaju rupi~aste i izgledaju uvu~eno u odnosu na povr{inu legla. Iz jedne jedine }elije zaraène ameri~kom kugom mogu se ko{nicom ra{iriti milijarde novih spora ove opasne bakterije, koja p~ele prati od davnina. [bsb{b;!

.Hsbcfa!pe!{bsbafoji!esv|ubwb .Qsjisbob!{bsbafojn!nfepn .Vop|fokf!{bsbafoph!mfhmb .Lp|ojdf!j!qsjcps!tb!{bsbafoji!q•fmjokblb

+ Qpkbwb!tqpsb;!!!2*!v!isboj
+ Qpkbwb!tqpsb!v!nfev

+ Lmjkbokf!tqpsb!v!dsfwjnb!nmbeji!mbswj

+ Joufo{jwop!sb{nopabwbokf!v!uljwv!mbswj

+ Tuwbsbokf!tqpsb!cblufsjkf

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 75

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. Suzbijanje ameri~ke kuge nadgleda veterinarska slu`ba. Kod sumnje na zaraènost postoji obaveza prijave nadle`nom veterinarskom institutu. Instituti kao ovla{}ene slu`be, sprovode pregled uzoraka iz sumnjivih zajednica i dijagnostikuju ovu bolest. Zaraèna p~elinja dru{tva se po pravilu moraju uni{titi, kao i svo sa}e i zalihe meda . Pribor se detaljno o~isti 3%-om kiselinom. Odrasle p~ele se pod odre|enim uslovima mogu stresti i formirati ve{ta~ki roj. Ne postoji nijedan na~in le~enja ameri~ke kuge bilo kakvim lekovima. Primena antibiotika kod zaraènih dru{tava, naravno, moè spre~iti akutno razmnoàvanje bakterije i dovesti do nestanka simptomatologije, ali antibiotici ne uni{tavaju potencijal mogu}e ponovne zaraze, jer nemaju dejstvo na spore Paenibacillus larvae larvae. Pored ovog praktiJ!v!Ofnb•lpk!ofnb!mf•fokb!lvhf ~nog problema, primena antibiotika obavezno dovodi do manjih ili ve}ih rezidua u medu, a takav med se po Zakonu ne sme na}i na trì{tu Evropske Unije. U Nema~koj je nau~na elita do{la do nove metode otkrivanja prisustva antibiotika u medu, koja uspeva da otkrije i minimalne koli~ine ovih lekova. Kontrola ameri~ke kuge je uslov za blagovremeno otkri}e, sledstveno uni{tavanje zaraze i samim tim i sigurno spre~avanje daljeg {irenja ove bakterije na zdrava dru{tva. Poseban zna~aj za blagovremeno otkri}e je poslednjih godina donela dijagnoza prisustva ameri~ke kuge u ko{nici pre izbijanja vidljivog zaraàvanja, koja se ogleda u ispitivanju meda iz ko{nica na sadràj spora Paenibacillus larvae larvae. Tako se inficirana dru{tva kojima preti opasnost razbuktavanja zaraze prepoznaju na vreme, pre pojave simptoma, i primenjuju se jednostavne profilakti~ke mere. Detaljnije o dijagnostici ~u}ete na seminaru (posle odrànih predavanja koja }e biti snimljena, verovatno }e se objaviti i kompletni radovi nema~kih autora izloèni na ovom seminaru - primedba urednika). ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 76

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I..............................................

Ob|b!jtlvtuwb!v!ejkbhoptujlpwbokv-!mf•fokv!j tv{cjkbokv!wbspf!j!bnfsj•lf!lvhf Dr vet. med Slobodan Savi}, vet. spec. za p~elinje bolesti Dr vet. med. Zoran Rai~evi}, vet. spec. epizootiolog

VWPE P~elarenje je u na{im krajevima zastupljeno od davnina. Prvo su bile prisutne samo ko{nice sa nepokretnim sa}em, trmke i dubine koje su se u manjem broju zadràle i do danas. Danas se uglavnom p~elari modernim ko{nicama nastavlja~ama koje su osnovni alat p~elara omogu}avaju}i mu visoke prinose meda i postepenu profesionalizaciju u p~elarstvu. Razvoj p~elarstva zahtevao je i edukaciju p~elara kako u apitehnici tako i u za{titi p~ela od bolesti koje im prete. Istovremeno sa edukacijom p~elara vr{ena je i edukacija stru~njaka koji se bave problematikom za{tite i le~enja p~ela. Postojanje veterinarskog specijalisti~kog instituta u Ni{u i njegovog odeljenja za p~elarstvo olak{alo je dijagnostiku, terapiju i suzbijanje i iskorenjivanje bolesti p~ela i legla. NBUFSJKBM J NFUPE SBEB Stariji p~elari su ~esto na osnovu iskustva mogli da posumnjaju na neko oboljenje p~ela ili legla. Klini~kim pregledom sumnjivog dru{tva od strane veterinara specijalista ta sumnja bi bila potvr|ena klini~kom dijagnozom da bi onda sledilo uzimanje uzoraka i to: u slu~ajevima kada se parazit otkriva na p~elama, ali u manjem broju za laboratorijsku dijagnostiku smo koristili prikupljene parazite sa p~ela, otpatke sa poda ko{nice sa mrtvim parazitima a ako parazita nismo mogli da uo~imo na p~elama golim okom a sumnjali smo da ih ima slali smo radili~ko leglo ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 77

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. (u prole}e) ili trutovsko leglo (u leto). Kod sumnje na ameri~ku kugu legla slali smo sa}e sa poklopljenim leglom Odeljenju za p~elarstvo Veterinarskog specijalisti~kog instituta u Ni{u. U laboratoriji odeljenja uz kori{}enje standardnih dijagnosti~kih metoda za bakterijske i parazitske bolesti postavljala se kona~na dijagnoza. Postavljanje pravovremene i ta~ne dijagnoze olak{avalo je terapiju i suzbijanje varooze i omogu}avalo p~elaru da dobije nadoknadu za uni{tena dru{tva ako je u pitanju ameri~ka kuga uz uslov da je starost procesa manja od 2 meseca. SF[VMUBUJ SBEB Suzbijanje i iskorenjivanje varooze i ameri~ke kuge vr{eno je na osnovu posebnog Pravilnika. Varooza je bolest legla i odraslih p~ela. Uzrokuje je krpelj Varroa destructor. [iri se preko p~ela a umnoàva se u leglu. Izvor varooze mogu biti zaraèna p~elinja dru{tva, paketni rojevi p~ela, kontakt sa obolelim p~elama, prirodni rojevi, matica i leglo. Do zaraàvanja dolazi prilikom leta, kontakta sa bolesnim p~elama, rojenjem, prebacivanjem sa}a iz obolelog dru{tva u zdrava, naru{avanjem osnovnih veterinarsko-sanitarnih mera. Preko leta, varooza se za tri meseca moè pro{iriti na rastojanje i do 11 km. Pri visokom stepenu zaraènosti (vi{e od 20 krpelja na 100 p~ela u ko{nici) u jesen i u leto, zapaà se uginu}e legla, izbacivanje iz gnezda uginulih trutovskih i radili~kih larvi, mladih p~ela i trutova. U jesen i u zimu, p~ele iz obolelih dru{tava su uznemirene i ~esto uginjavaju tokom prve polovine zime. U po~etku bolest proti~e lagano i neprimetno i ne odraàva se na produktivnost p~elinjih dru{tava. Posle dve do tri godine, ispoljavaju se klini~ki simptomi. Krpelji u telu zaraènih larvi sniàvaju koli~inu suve materije, ukupnog azota, masnih kiselina, masnog tkiva a rastu i gubici energije pri disanju u odnosu na zdrave lutke. Smanjuje se otpornost p~ela i slabi snaga dru{tva. Simptomi bolesti se ispoljavaju ako je zahva}eno vi{e od 20% p~ela. U zimskom periodu, zapaà se uznemirenost p~ela, zujanje, izletanje iz ko{nice, proliv i uginu}a. U prole}e i u leto zapaà se uginu}e lutki i slabljenje dru{tva i to kao rezultat izvo|enja potomstva nesposobnog za preìvljavanje. Trutovi se ne pare sa maticama, ~ija se plodnost izuzetno smanjuje, a leglo je ra{trkano. Stepen zaraènosti p~elinjih dru{tava tokom sezone nije isti. Kada nema trutovskog legla u prole}e i ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 78

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. jesen zaraàva se radili~ko a u leto trutovsko leglo. Osnovna masa krpelja nalazi se na radili~kom leglu, {to dovodi do pojave velikog broja o{te}enih p~ela, nesposobnih za let. Leti se ènke varoe razmnoàvaju u trutovskom leglu, gde je obilje visoko kvalitetne proteinske hrane kao i daleko nià temperatura u odnosu na radili~ko leglo. Najnovija saznanja ukazuju na to da pored toga {to nanosi direktne {tete p~elinjoj zajednici si{u}i hemolimfu odraslih p~ela i p~elinjih larvi Varroa destructor u~estvuje i u preno{enju virusnih infekcija p~ela i to naj~e{}e virusa akutne paralize, virusa bolesnih deformisanih krila kao i virusa me{inastog legla te za posledicu imamo pojavu mladih p~ela invalida tj. legu se p~ele sa deformisanim krilima koje su nesposobne za bilo kakav rad. Varooza stoga predstavlja veoma veliki problem u na{em p~elarstvu. Mi teìmo da inficiranost dru{tava svedemo na ispod 3% da bi mogli racionalno da p~elarimo. Suzbijanje ovog parazita vr{imo uz pomo} hemijskih i biolo{kih metoda. Primena hemijskih supstanci - akaricida je veoma {tetna kako za p~ele tako i za zdravlje ljudi jer su skoro sve liposolubilne te se deponuju u medu i vosku. Prva grupa ovih sredstava su sredstva na bazi amitraza, aplikuju se u p~elinje zajednice putem dima ili aerosol metodom. Efikasnost ovih preparata se kre}e do 80% sa tretiranjem od tri do pet puta sa razmakom od sedam dana i to u periodu kada nema legla u ko{nici {to }e re}i u kasnu jesen. Kao supstanca amitraz nije kancerogen ali njegovi metaboliti formamidin i ksilidin su kancerogeni, mutageni i teratogeni. Amitraz se posle dva meseca potpuno razgra|uje u medu ali se njegovi metaboliti razgra|uju tek posle osamnaest meseci. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je amitraz najopasnijom hemikalijom u p~elarstvu a on se kod nas za sada masovno primenjuje bez ikakve stru~ne kontrole. Slede}a grupa preparata su preparati na bazi fluvalinata koji se aplikuju u p~elinja dru{tva u vidu plasti~nih traka ili drvenih letvica gde ostaju od 20 do 30 dana u zavisnosti od preparata i proizvo|a~a, ~ija je efikasnost u po~etku bila i do 90% da bi se kasnije pojavom rezistencije taj procenat drasti~no smanjio. Opasnost primene fluvalinata je u tome {to ga p~elari ostavljaju duè u ko{nici nego {to proizvo|a~ propisuje i {to sami pove}avaju doze uzrokuju}i na taj na~in zaga|enje meda i stvaranje rezistencije krpelja na preparat. Tre}u grupu preparata ~ine sistemici koji se aplikuju preko {e}ernog sirupa deluju}i preko hemolimfe p~ela sa stepenom efikasnosti oko 98%. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 79

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. êtvrtu grupu preparata ~ine preparati na bazi organskih kiselina naj~e{}e mravlje i oksalne. Pri tome treba znati da pare mravlje kiseline uni{tavaju varou i u poklopljenom leglu. Petu grupu preparata ~ine preparati razvijeni na bazi timola koji deluje kontaktno isparavanjem i koji se aplikuje u ko{nicu direktno posipanjem po ulicama ili u vidu timol rama ili jednostavnije jo{ u jastu~etu od gaze gde stoji 7 do 14 dana i posle se odstranjuje. Kada je u pitanju za{tita p~elinjih zajednica od varooze treba znati da se osnovna tretiranja sprovode u julu, avgustu i septembru i da se obavezno koriste dva do tri razli~ita preparata kako bi se izbegla rezistencija i kontrolisala efikasnost istih. Na{a preporuka je da se p~elinja dru{tva tretiraju preparatima na bazi organskih kiselina i timola, dozvoljenim hemijskim preparatima uz strogo pridràvanje uputstva proizvo|a~a o na~inu tretiranja i dozi a sve to u skladu sa postavljenom dijagnozom. Prvenstvo u borbi protiv krpelja treba dati biolo{kim metodama (ram gra|evnjak, ram lovac, TIT-3 ram, redovna zamena stare matice i sa}a sa trutovskim leglom, formiranje ve{ta~kih rojeva, `rtvovanje radili~kog legla, seoba p~elinjih zajednica, osun~avanje ko{nica, higijenska podnja~a i dr.) u kombinaciji sa mravljom, oksalnom i mle~nom kiselinom, timolom, preparatima na bazi eteri~nih ulja, KAS-om 81 i sistemicima. Ameri~ka kuga p~elinjeg legla je zarazno oboljenje legla. Ra{irena je u celom svetu. Uzro~nik je Penibacillus larvae White. [tapi}astog je oblika duìne oko 2,5 do 5 mikrometara, a {irine od 0,7 do 0,8 mikrometara. Na slici 2 je prikazan vegetativni oblik sa cilijama. P~elinje leglo smatra se zaraènim ameri~kom kugom p~elinjeg legla ako se klini~kim pregledom utvrde promene karakteristi~ne za tu bolest, a dijagnosti~kim ispitivanjem utvrdi Pb.larvae, kao uzro~nik ove bolesti. Klini~ka slika je vrlo karakteristi~na sa promenama na: slika 2 - poklopcima }elija; - izgledu legla; - larvama. Na poklopcima uo~avamo promenu boje koja se kre}e od boje limuna do tamno mrke boje, sa tamnim mrljama u sredini zbog toga {to polute~na masa uginule larve nakvasi poklopac sa unutra{nje strane. Poklopci su blago ulegnuti, meki i lako se skidaju. P~ele poku{avaju bu{e}i rupice u sredini da o~iste tu masu, ali zbog samog sastava (lepljivost i rastegljivost) to te{ko uspevaju. Kasnije zbog isu{ivanja te mase poklopci se povla~e prema unutra{njosti }elija. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 7:

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. Promene nastaju i u izgledu legla u celini tako {to su poklopljene }elije sa patolo{kim materijalom ra{trkane i lako uo~ljive. Skidanjem poklopaca moèmo uo~iti da su larve izgubile belu boju i sedefast sjaj i poprimile boju od sivo ùte do boje ~okolade. Telo larve je poluìtko, gubi oblik i postaje lepljivo i rastegljivo. Kasnije se masa isu{uje i na kraju ostaje samo crno sme|a krasta veli~ine ~iodine glave, koja se veoma te{ko uo~ava. Dijagnosti~ko ispitivanje se obavlja u Veterinarskim specijalisti~kim institutima i to u svim p~elinjacima kod kojih postoji sumnja na ovu bolest. Za dijagnosti~ka ispitivanja uzima se uzorak sa}a 10 X 10 cm. Kontrolna ispitivanja se vr{e u septembru ili oktobru u svim p~elinjacima gde je zaraza utvr|ena. Ako se utvrdi ova zaraza le~enja nema ve} se preduzimaju slede}e mere: 1. zatvaranje zaraènog p~elinjaka; 2. uni{tavanje svih zaraènih ko{nica sa nepokretnim sa}em, zajedno sa p~elama i sa}em; 3. uni{tavanje svih dotrajalih ko{nica, bez obzira na tip izrade, zajedno sa p~elama i sa}em; 4. uni{tavanje zaraènog sa}a i p~ela iz zaraènih ko{nica spaljivanjem i zakopavanjem, s tim da se pribor i ko{nice dezinfikuju; 5. zabrana drànja p~elinjih zajednica bez matica i spre~avanje rojenja p~ela u zaraènom p~elinjaku; 6. dezinfekcija p~elinjaka i p~elarskog pribora koji se koristi pri izvr{avanju mera nare|enih u p~elinjaku odgovaraju}im dezinfekcionim sredstvom (20%-im formaldehidom 30 minuta, 2%-im NaOH) ili, zavisno od materijala, spaljivanjem. Preventivno se dijagnosti~ko ispitivanje vr{i u svim p~elinjacima u polupre~niku od 3 kilometra od zaraènog p~elinjaka. Posle dva meseca u zaraènom p~elinjaku se ponovo radi kontrolno dijagnosti~ko ispitivanje pa ako zaraze nema, smatra se da je prestala. Du`nost p~elara je da na vreme obavesti Veterinarsku inspekciju o svim promenama koje uo~i na p~elinjaku. Kada je u pitanju ameri~ka ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 81

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. kuga veterinarski inspektor }e zajedno sa vlasnikom uzeti uzorke (najbolje ceo ram sa leglom) dostaviti ih nadle`noj laboratoriji koja }e dati ta~nu dijagnozu. Na osnovu nalaza preduzimaju se mere predvi|ene Pravilnikom. Ako je ceo postupak tekao kako Zakon predvi|a a starost procesa je manja od 2 meseca vlasniku se preko komisijskog zapisnika ovla{}ene komisije za procenu {tete od Ministarstva poljoprivrede ispla}uje realna nadoknada za uni{tena dru{tva. [BLMKV_BL Na osnovu dobijenih rezultata moèmo izvesti jedinstveni zaklju~ak da je za efikasno suzbijanje ameri~ke kuge i varoe najva`nija pravovremena saradnja izme|u p~elara veterinarske slu`be i veterinarske inspekcije.

Tv{cjkbokf!bnfsj•lf!lvhf!ob!ufsfov

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 82

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I..............................................

Qspmf~oj!sb{wpk!j!qsjqsfnb!q•fmjokji esv|ubwb!{b!hmbwov!qb|v Prof. dr Mi}a Mladenovi} Mr Neboj{a Nedi} Dipl. ing. Sla|an Ra{i}

Pravilnim gajenjem p~ela moè se pove}ati efikasnost iskori{}enja p~elinje pa{e i procenat opra{ivanja medonosnih biljaka. Cilj rada svakog p~elara je da usaglasi razvoj p~elinjih dru{tava sa raspoloìvim prirodnim izvorima postizanjem najve}eg broja izletnica u punom cvetanju glavne pa{e. Svako p~elinje dru{tvo ima svoj maksimalan nivo razvoja i broj p~ela, ali uspe{no p~elariti podrazumeva prepoznavanje tih maksimalnih nivoa produktivnosti i njihovo odabiranje. U suprotnom p~elarenje postaje ekstenzivno i pored obilja nektara i polena. Brze promene koje se de{avaju u poljoprivredi mogu usloviti da se umesto velikog broja prose~nih dru{tava gaji mali broj jakih dru{tava. Mali broj izletnica u prole}e ne}e biti u mogu}nosti da sakupi potrebne koli~ine polena i obezbedi uspe{an i brzi razvoj p~elinjih dru{tava. Shvatanje osnovnih odnosa izme|u p~elinjeg dru{tva i polaganja jaja, razvoja legla i produkcije, kao i vremena razvoja dru{tva, je neophodno za postizanje najve}ih prinosa bez obzira na sistem p~elarenja. Svi planirani radovi na p~elinjaku direktno su povezani sa meteorolo{kim ~iniocima mesta u kome se p~elari i uslovljeni su kapacitetom medonosne flore. U zavisnosti od agroekolo{kih uslova na{a zemlja raspolaè dovoljnim brojem vrsti biljaka stimulativne pa{e koje svojim polenom i slatkim nektarom mogu uticati na brì prole}ni razvoj legla srednje jakih p~elinjih zajednica. Ako su dru{tva uspe{no prebrodila period biolo{kog (klube bez legla) i ekolo{kog (klube sa leglom) mirovanja, sa cvetanjem {ljive dànarike nastaje buran prole}ni razvoj p~elinjih dru{tava. Ovo je period pune aktivnosti p~elara na p~elinjaku. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 83

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. Mnogo poslova se mora u serijama uraditi za relativno kratko vreme. Bez obzira na veli~inu p~elinjaka i tip ko{nice, svaki p~elar bi trebalo da uradi naro~ito slede}e poslove: kontrolu utopljavaju}eg materijala, kontrolu ventilacije, kontrolu koli~ine rezervne hrane, prihranjivanje p~elinjeg dru{tva, prvo pro{irenje p~elinjeg gnezda, stimulativno nadraàjno prihranjivanje p~elinjeg dru{tva, glavni prole}ni pregled p~ela, pro{irenje gnezda u vo}noj pa{i, pro{irenje prostora u ko{nici (delokacija nastavaka kod nastavlja~a), spre~avanje nagona za rojenje u vo}noj pa{i. Za ovaj vremenski period utopljavanje je poèljnije nego u jesen ili zimi, zbog sve intenzivnijeg razvoja legla. Osnovna uloga utopljavaju}eg materijala je ne samo da sa~uva stvorenu toplotu p~elinjeg gnezda i tako uti~e na smanjenu potro{nju meda, ve} i da ublaì nagle temperaturne oscilacije, nepovoljan uticaj vetra i veliku vla`nost vazduha. Zbog ~estih kasnih prole}nih mrazeva u na{im podru~jima, brì je razvoj utvr|en upravo kod utopljenih zajednica. Zbog najmanjeg koeficijenta provodljivosti toplote i najniè cene ko{tanja, utvr|eno je da su stiropor i novinska hartija najpogodniji kao utopljavaju}i materijal. Ovaj materijal se naj~e{}e postavlja u zbeg za mra~nu ventilaciju, a pri tom se pregradnom daskom plodi{te suzi do zadnjih zaposednutih ulica sa p~elama. Kraj marta je poslednji trenutak da neutopljena dru{tva dobiju utopljavaju}i materijal, (ukoliko ga na vreme ve} nisu dobila) i pravi je trenutak za uobi~ajenu proveru valjanosti materijala. Pravilno je da se vlaàn i ubu|ali materijal zameni novim i suvim, ili isti prosu{i, provetri i ponovo vrati u ko{nicu. Ovo ponovno utopljavanje ve} utopljenih zajednica se pokazalo opravdano i svrsishodno, jer su takva p~elinja dru{tva imala kontinuiran razvoj legla bez obzira na nepovoljne atmosferske uslove. Tako|e zapaèno je da utopljene zajednice ne podleù ranim toplim jutarnjim zracima, jer dobar utopljavaju}i materijal usporava hla|enje i zagrevanje ko{nice i tako "obezbedjuje" p~elama spoljnu temperaturu na kojoj p~ele mogu sigurno izlaziti i ulaziti u ko{nicu. Prema tome, p~ele ce izleteti od kasnih jutarnjih ~asova do ve~ernjih sati. Dok god postoji opasnost od kasnijih prole}nih mrazeva, utopljavajuci materijal se drì u ko{nici. U pojedinim krajevima na{e zemlje pogotovo u brdsko-planinskom delu, poslednjih godina se de{avalo da i po~etkom maja pada sneg a tada u ko{nici ima najvi{e legla. Utopljavaju}i materijal je vi{e nego potreban u ovom periodu. On se drì u ko{nici dok se ne ustali temperatura iznad +160C, ali je sigurnije zadràti ga do po~etka cvetanja bagrema. Utopljavaju}i materijal se zatim skida, zbog ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 84

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. bolje ventilacije ko{nica i boljeg provetravanja p~ela i brèg sazrevanja meda. Plasti~nu foliju neki p~elari drè iznad plodi{ta prvog nastavka sa leglom, a kod drugih do po~etka cvetanja bagrema. Sa ve}im dnevnim unosima, folija se skida i p~ele sa velikim brojem novoizleènih p~ela preuzimaju ulogu regulisanja mikroklime ko{nice i uz depresionu razliku vazduha ko{nice obezbe|uju optimalno provetravanje. QSJISBOKJWBOKF!!ESV\UBWB!!SBEJ!!PCF[CF]JWBOKB NJOJNBMOF!!LPMJ_JOF!!SF[FSWOF!!ISBOF Ako se otvaranjem ko{nica utvrdi da su p~ele siroma{ne sa hranom onda taj problem treba odmah re{avati prihranjivanjem. Ako je vreme prohladno, onda treba dodavati oplemenjene medne poga~e, a ako no}na temperatura prelazi +100C, onda se moè po~eti sa prihranjivanjem sirupom, ali u malim dozama koje p~ele mogu da raznesu u prvim ve~ernjim satima. Kada no}na i dnevna temperatura poraste iznad +100C, a to je po pravilu, krajem marta i po~etkom aprila, pristupa se intenzivnijem prihranjivanju, sve dok se ne postigne minimum rezervne hrane od 8 kg. Posle toga, moè se nastaviti i sa stimulativnim prihranjivanjem p~elinjih dru{tava. Pod pojmom rezervne hrane podrazumeva se koli~ina meda i cvetnog praha koja je dobro raspore|ena u sa}u. Mnogim ispitivanjima {irom sveta je utvr|ena neophodna koli~ina hrane za neki fiziolo{ki minimum po p~elinjoj zajednici, zavisno od geografske {irine, nadmorske visine, ja~ine p~elinjih dru{tava, zdravstvenog stanja itd. Prema Fararu, za 86 dana zimovanja (novembar-februar), jedno p~elinje dru{tvo tro{i oko 4,5 kg hrane, a za narednih 28 dana oko 5,5 kg, a kasnije za 26 dana oko 8 kilograma hrane. Opasnost od hroni~nog gladovanja p~ela otklanja se pregledom ko{nica i u zavisnosti od spolja{njih uslova, intervencijom sa poga~ama ako je hladno, ili {e}ernim sirupom ako je toplije. Kao orijentacija za procenu koli~ine zaliha hrane u ko{nici potrebno je znati da 1 kvadratni decimetar sa}a sa medom odgovara teìni od 300-350 g., odnosno 2,5-3 kvadratna decimetra sa obe strane okvira sadrì 1 kilogram meda. Koli~ina meda i polena u ko{nici kod prole}nog razvoja direktno uti~e na koli~inu isce|enog meda u bagremovoj pa{i. Ispitivanjima je utvr|eno da p~ele duè ìve 4-6 dana, kao i da se p~ele ra|aju ne{to krupnije i teè u ko{nicama sa ve}om zalihom hrane. Ako se ovome doda i mlada plodna matica, onda jedno jako p~elinje dru{tvo sa dosta ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 85

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. rezervne hrane bolje ~uva mikroklimu ko{nice, ima krupnije p~ele, sa ve}om zapreminom medne voljke i poseduje ve}e korpice za sakupljanje cvetnog praha, {to ~ini p~elinju zajednicu visokoproduktivnom. Najbolja prihrana p~ela je dodavanje okvira sa medom, ali to je najskuplja i istovremeno najopasnija prihrana zbog bojazni od izazivanja zaraznih bolesti p~ela. Zbog toga se najvi{e upotrebljava prihranjivanje p~ela {e}erom (u oba agregatna stanja) uz dodatak nekih komponenti koje bi u izvesnoj meri nadoknadile nedostatak polena u ko{nici. Zbog burnog razvoja legla i velike potrebe za belan~evinama, mastima, mineralima i vitaminima, koriste se razni recepti za spravljanje poga~a i oplemenjivanje {e}ernog sirupa. Naj~e{}e se, pored dodavanja polena u poga~e, kao zamena koristi obezma{}eno sojino bra{no, obrano mleko, pivski i hlebni kvasac, limunov sok i drugi dodaci. Ovaj kriti~ni period p~ela se moè izbe}i ako se obavi pravovremeno prihranjivanje u vreme cvetanja dànarike, tj. 5-6 nedelja pre nego {to se pojavi prirodna pa{a sa sveìm polenom i nektarom. Za na{a podru~ja, za uspe{no prole}no obnavljanje p~elinjih zajednica potrebne su 1-2 poga~e do cvetanja vo}a. Na ve}im p~elinjacima, posle ovog perioda nastavlja se sa davanjem poga~a, zbog u{tede u radu i vremenu. Na p~elinjacima sa manjim brojem ko{nica, preporu~uje se prihranjivanje sa {e}ernim sirupom u odnosu 1:1 i to stimulativno u malim koli~inama. Prema navedenim podacima o koli~ini potro{ene hrane proizilazi da p~ele jednog dru{tva u toku zime dnevno potro{e 53 g hrane, u martu mesecu tro{e 195 g, u aprilu 308 g , {to dovoljno ukazuje na potrebnu koli~inu hrane u odnosu na stepen prole}nog razvoja. P~elar }e lako izra~unati koliko je hrane potrebno svakoj p~elinjoj zajednici pojedina~no, uklju~ujuci napred navedene faktore. Najbolje je svakoj zajednici dati onoliko hrane koliko joj stvarno treba, {to zna~i ja~im dru{tvima vi{e poga~a i sirupa, a slabijim manje, jer one nisu dovoljno sposobne da velike koli~zine preuzmu i prerade. WFOUJMBDJKB!!V!!LP\OJDBNB!!V!!UPLV QSPMFÔPH!!SB[WPKB!!ESV\UWB Ventilaciju najbolje reguli{u same p~ele. One obavljaju ulazno i silazno provetravanje, sve u zavisnosti kakvu im ko{nicu p~elari ponude. Ako je ko{nica potpuno zatvorena, kroz jednu stranu leta ulazi sve` vazduh, a na drugu stranu izlazi zagrejan vazduh sa vodenom parom i ugljendioksidom. Ako se ko{nici obezbedi dodatni otvor preko zbega za mra~nu ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 86

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. ventilaciju ili na poklopnoj dasci, onda sve` vazduh ulazi kroz taj gornji otvor, ispod krova i p~ele organizovanim silaznim provetravanjem izbacuju zagrejan vazduh sa vodenom parom i ugljendioksidom kroz donji otvor ko{nice, odnosno regulatora leta. Zbog toga se savetuje p~elarima da otvore dopunsko leto na ko{nici u medobranju, a u vreme prole}nog razvoja, da leto bude normalno otvoreno, sa dopunskim otvorom ispod zbega za mra~nu ventilaciju. Preko zime gornji otvor moè se pokriti listom novinskog papira, ali u martu, a posebno u aprilu, potrebno je ne zatvarati otvor na vrhu ko{nice, kako bi se p~elama u{tedeo veliki trud i rad na provetravanju ko{nice. U vo}noj pa{i se ne preporu~uje pro{irivanje leta ili kakvo drugo otvaranje dopunskih otvora na ko{nici, ali se u vreme cvetanja bagrema obavezno uklanja regulator leta, ~ak se postavlja i zamreèni deo bez poklopne daske zbega za mra~nu ventilaciju. Ovakvim postupkom se omogu}uje normalno provetravanje ko{nice bez prevelikog angaòvanja p~ela, kako u pripremi p~elinjih zajednica za eksploataciju (stimulativne) vo}ne pa{e, tako i u iskori{}avanju glavne bagremove pa{e. TUJNVMBUJWOP!!QSJISBOKJWBOKF Ve} je nagla{eno da se dru{tva prihranjuju poga~ama i {e}ernim sirupom. Cvetanje dànarike je prvi i pravi trenutak da se na p~elinjacima otpo~ne sa stimulisanjem matica i p~ela na ve}u aktivnost. Ne treba odmah i}i sa velikim dozama, ve} je dovoljno dodavati 250-300 mililitara sirupa svako drugo ve~e. Prihranjivanje sirupom se mora obavljati pa`ljivo da bi se izbegla grabe` kod p~ela. Sirup se moè obogatiti raznim belan~evinastim i vitaminskim komponentama, ali se naj~e{}e na p~eli njacima daje obi~an {e}erni sirup u odnosu 1:1. P~ele najbolje prihvataju i dva i po puta brè uzimaju zagrejani {e}erni sirup od hladnog. Tako na primer na temperaturi od +100C uzimaju ga za 100 sekundi, a na +300C za 42 sekunde (Konovalov). Ono {to je veoma va`no za svakog p~elara je da sa po~etkom unosa nektara i polena p~elinje dru{tvo ne sme ostati bez hrane, odnosno da se svakodnevno obezbedi priliv hrane kako bi se i p~ele svih starosti i matica konstantno dràle u radnom raspoloènju. Zbog toga hladni period i kasni prole}ni mrazevi nepovoljno deluju na razvoj p~elinjih zajednica koje nisu stimulativno prihranjivane. P~elari sa velikim brojem ko{nica koriste {e}erno medno testo od februara do po~etka cvetanja bagrema. Obi~no ga postavljaju preko zbega za ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 87

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. mra~nu ventilaciju direktno na satono{e okvira ili u ram hranilice koje naj~e{}e postavljaju direktno u plodi{te, uz bo~nu stranu ko{nice ili do zadnjih ulica zaposednutih p~elama. Automatsko stimulativno prihranjivanje je jedna varijanta stimulativnog prihranjivanja koja se koristi preko 100 godina (Dadant). U Americi su se p~ele zazimljavale u DB i LR ko{nicama sa magacinom hrane, ali u prole}e polunastavak kod DB ko{nice se podbacivao ispod plodi{ta. On je imao veliku ulogu u eliminisanju negativnog uticaja vremenskih neprilika u prole}e, jer je obezbedjivao stalan priliv hrane u plodi{te. Posebno je va`na ~injenica da p~ele ne podnose mednu kapu ispod legla, pa je one otklanjaju i prenose u plodi{te. U ovom poslu u~estvuju p~ele razli~ite starosti, pri tom se pove}ava temperatura gnezda, a unos meda u plodi{te ne samo da stimuli{e maticu da polaè vi{e jaja, vec motivi{e i mla|e p~ele da vi{e ~iste i poliraju }elije kako za maticu i leglo tako i za prihvat meda i polena. Stimulisanje p~ela i matice se moè obaviti i okretanjem nastavka o za l80 . înjenica je da se prole}no leglo razvija vi{e ka ~eonoj strani ko{nice, kako zbog boljeg zagrevanja ko{nica od strane sun~eve toplote, tako i zbog sveèg vazduha koji je potreban za sve ve}e plodi{te. Med se nalazi iznad legla i u zadnjem delu okvira. Okretanjem ~itavog nastavka za l80o p~ele i dalje teè da zadrè ~eonu poziciju i tako intenzivnije otklapaju, prebacuju i tro{e med sa ove pozicije. I to je jedan vid automatskog prihranjivanja koji ne izaziva opasnost od prehlade legla, uz istovremeno stimulisanje svih ~lanova gnezda (u to vreme jo{ nema trutova) na maksimalnu aktivnost. P~elinja zajednica moè se stimulisati i okretanjem svakog drugog okvira sa leglom za l80o. Ovo se obavlja samo kad su temperature preko +l6o C, kako se leglo ne bi rashladilo i prehladilo. Ova radnja ima za cilj da se leglo razvu~e po plodi{tu, a da se zaostali med na plodi{nim okvirima {to brè potro{i u stimulativne svrhe i tako {to vi{e oslobode }elije kako za radili~ko tako i za trutovsko leglo. Ovim zahvatima se tako|e izbegava prehlada legla koja se moè izazvati dodavanjem praznih ramova ili ~itavih nastavaka, a leglo se naj~e{}e formira na sredi{njim ramovima u velikoj povr{ini. QSWP!!QSP\JSFOKF!!HOF[EB!!J!!MFHMB U vo}noj pa{i p~ele unose velike koli~ine polena, nektara i vode. P~elinja dru{tva se u ovo vreme nalaze na oko pet centralnih ramova, od ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 88

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I............................................... kojih se na tri nalazi p~elinje leglo, a na slede}a dva (levo i desno po jedan) sa unutra{nje strane velika koli~ina polena. Time su p~ele i nehotice blokirale maticu koja za nekoliko dana ne}e mo}i da pre|e na slede}e ramove. P~elar ovu dijapauzu treba da neutrali{e pomeraju}i ramove sa polenom levo i desno od legla i postavljanjem praznog rama sa radili~kim sa}em ili satnom osnovom. U narednih desetak dana postupak se moè ponoviti jo{ jednom {to }e uticati na jo{ brì prole}ni razvoj. QSFHMFE!!Q_FMJOKJI!!ESV\UBWB!!V!!WPÔPK!!QB\J Obi~no se pre dodavanja okvira i nastavaka izvr{i detaljan pregled p~elinjih zajednica. Na osnovu snimljenog stanja vr{i se klasifikacija p~eli njaka na produktivna dru{tva - koja ce u~estvovati u medobranju bagrema, i na pomo}na dru{tva koja }e uzgajati leglo sa kojim }e se u vi{e varijanti ispomagati produktivna dru{tva. U odnosu na planove p~elara, ako se isklju~ivo p~elari na med onda treba raditi na stvaranju jakih dru{tava bez obzira na ja~inu slabih zajednica. Do skora se u vo}noj pa{i primenjivala vrlo popularna operacija izjedna~avanja p~elinjih zajednica. Ovo se prakti~no vrlo brzo pokazalo pogre{nim jer se "sakatilo" jako dru{tvo oduzimanjem okvira sa leglom ili p~elama razli~ite starosti i davalo slabim zajednicama, koje taj materijal nisu mogle da prime zbog svoje slabosti. De{avalo se da su dodatni okviri sa leglom no}u ostajali nepokriveni p~elama i tako prohla|eni bili samo ve}i balast slabijoj zajednici koja je morala da izbacuje uginule larve kako bi o~istila }elije sa}a. Zbog toga se ne preporu~uje ubacivanje 1-2 okvira sa leglom iz jake u slabu zajednicu u cilju ja~anja slabe zajednice, jer jako dru{tvo oduzimanjem okvira sa zatvorenim leglom oslabi, zbog toga {to se oduzima med. Zato se na velikim p~elinjacima primenjuje poja~avanje produktivnih dru{tava sa leglom iz slabijih zajednica, pogotovo ako se zna da slabija dru{tva u odnosu na broj p~ela uzgajaju ve}u povr{inu legla od ja~ih. Ako se ova ~injenica iskoristi, onda }e smanjen broj ko{nica na ra~un slabijih dru{tava, vi{estruko biti od koristi: ostvari}e se 2-3 puta vi{e meda nego da su ostale dve ko}nice, a rad i utro}eno vreme oko ko}nica se smanjilo itd. Prema tome, u sredini vo}ne pa{e svako dru{tvo ispod 4-5 okvira legla treba svrstati u pomo}na dru{tva i formirati jake zajednice sa preko 10 okvira legla u LR ko{nici, sa najmanje 7-8 okvira u DB ko{nici i polo{ki, i sa najmanje 10 okvira legla u A@ ko{nici. Kod detaljnog pregleda p~elinjih dru{tava obavezno proveriti ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 89

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. zdravstveno stanje zatvorenog legla otklapanjem par zatvorenih }elija i kod sumnjivih uzeti uzorke i nositi ih na dijagnosticiranje. Matica se po pravilu nikada ne traì, ve} se na osnovu otvorenog i kompaktnosti zatvorenog legla sudi o njenoj aktivnosti i njenoj valjanosti. Na osnovu ~isto}e podnja~e moè se tako|e doneti sud o kvalitetu zajednice, tj. ako je ona ~ista i suva zna~i da su p~ele dovljno jake da izbace svoje uginule p~ele, a tako|e i da odràvaju u optimumu mikroklimatski reìm. U suprotnom, ako se na podnja~i na|u mrtve p~ele, treba utvrditi uzrok uginu}a, a p~ele poslati tako|e na dijagnosticiranje. Ako se posumnja na prisustvo varoe u ko{nici onda se moè primenjivati biolo{ki metod uni{tavanja varoe. Zbog opasnosti da hemijski otrovne supstance u|u u med strogo se zabranjuje kori{}enje hemijskih sredstava u ovom periodu pa se preporu~uje postavljanje okvira gra|evnjaka. To je obi~an okvir bez satne osnove ili sa tankom trakom osnove pri~vr{}ene za satono{u. P~ele }e zbog velikog unosa polena i nektara izgraditi sat sa trutovskim }elijama u kojima matica polaè neoplo|ena jaja. Gra|evnjak sluì kao mamac varoi, jer se ona pre poklapanja legla uvla~i u }elije i to naj~e{}e u trutovsko leglo. Od dodavanja do va|enja okvira potrebno je 18-20 dana, nakon ~ega se leglo vadi, vilju{kom otklopi i tako zajedno sa trutovskim lutkama izbaci i varoa. Efikasnije rezulatate u borbi sa varoom postiù dva gra|evnjaka u sredini legla od cvetanja bagrema do kraja livadske pa{e, koji se vade svakih 7 dana. Kori{}enjem gra|evnjaka moè se eliminisati 30-60% varoe iz ko{nice, ali je i to dovoljno da se broj varoe smanji, i umanji njeno nepovoljno dejstvo na p~elinje dru{tvo. Po nekima ovo je skup na~in borbe protiv varoe, jer se velika koli~ina meda i polena utro{i za izgradnju rama gra|evnjaka, a po drugima ovo je dobar biolo{ki metod, jer se pored uni{tavanja odre|enog procenta varoe, dolazi i do ve}e koli~ine voska, koji je jo{ uvek deficitaran na na{em trì{tu. QSP\JSJWBOKF!!HOF[EB!!V!!WPÔPK!!QB\J Drugo pro{irivanje gnezda je ustvari intenzivnije dodavanje praznih okvira sa izgra|enim radili~kim sa}em ili dodavanje ramova sa satnim osnovama u plodi{tu izme|u okvira sa leglom i okvira sa cvetnim prahom. Ovo se moè obavljati kod svih tipova ko{nica kod kojih je jedinica rada okvir. U ovom periodu cvetanja vo}a, pogotovu kada po~ne da cveta jabu~asto vo}e sa dugom energijom cvetanja, pravi je trenutak za revizi~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 8:

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I............................................... ju starog sa}a i forsiranje izgradnje mladog. Svi deformisani okviri i okviri sa tamnim sa}em se izbacuju ili se postepeno pomeraju u stranu dok se potpuno ne odstrane iz ko{nice. Na njihovo mesto se dodaju naj~e{}e okviri sa satnim osnovama, jer je vo}na pa{a poznata kao tiha i stimulativna pa{a na kojoj se obi~no gradi radili~ko sa}e. Tako se pored zamene starog sa}a obnavlja mlado, a poznato je da su }elije mladog sa}a ve}eg pre~nika i do 0,5 mm i ve}e zapremine iz kojih se izvode p~ele koje su skoro za 28% krupnije i teè od p~ela koje se izvode iz starog sa}a. Kod polo{ki i DB ko{nica, pregradna daska se postepeno potiskuje u stranu, a prazan prostor popunjava okvirima sa satnim osnovama ili sa izgra|enim mladim sa}em. Kod pro{irivanja LR ko{nica dovoljno je okretanje nastavka za o 180 , a ako je dru{tvo zimovalo na jednom nastavku onda se dodaje drugi. Najbolje je drugi nastavak popuniti sa}em (naizmeni~no pore|ani okviri sa izgra|enim sa}em i okviri sa satnim osnovama) i postaviti ga na podnja~u ispod plodi{ta kako bi ga p~ele prihvatile i zagrejale, a onda posle 1-2 dana, zameniti mesta nastavcima. Obi~no p~elari preve{aju 2 do 3 okvira iz plodi{ta u gornji nastavak kako bi {to brè izvukli p~elu u gornji novododati nastavak. Ovim se postupkom ubrzava prelazak matice u gornji prazan nastavak, pogotovu ako su preba~ena dva okvira sa zatvorenim leglom. Zbog intenzivnijeg razvoja i ve}eg unosa nektara i polena, drugi nastavak ima slobodnog prostora za lagerovanje unetog tovara, za polaganje jaja i za p~ele iz ku}nog perioda ìvota koje ~iste, poliraju, hrane larve, i maticu i na kraju u~estvuju u stvaranju voska i izgradnji sa}a. Tako se postepeno vr{i pro{irivanje gnezda bez opasnosti od prehlade legla. Svako ka{njenje u pro{irivanju gnezda ima za posledicu usporeniji razvoj legla, pa samim tim i manje p~ela za iskori{}avanje bagremove pa{e. Sredinom cvetanja vo}a, naj~e{}e u vreme cvetanja tre{nje, dodaje se drugi prazan nastavak sa popunjenim sa}em i satnim osnovama, a u punom cvetanju jabuke preporu~uje se prvo delociranje plodi{nih nastavaka kod LR ko{nice. Pojedinih godina cvetanje jabu~astog vo}a se nadovezuje i sustiè sa ko{ti~avim, ali je naj~e{}e razlika u njihovom cvetanju oko 10 dana. Za to vreme se gornji nastavak potpuno izgradi i napuni leglom i medom, a donji isprazni od legla. P~ele u taj donji nastavak deponuju cvetni prah, me|utim znatan broj ramova sa sa}em u ovom nastavku ostaju prazni i neiskori{}eni. Matica obi~no po popunjavanju gornjeg nastavka prelazi u donji, me|utim ona naj~e{}e izgubi par dana ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 91

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. dok ne pre|e u donje telo. Zbog toga se u punom cvetanju jabuke preporu~uje zamena nastavaka, bez ili sa preve{avanjem par ramova sa leglom u prazan nastavak. Matica naj~e{}e odmah prelazi u sada gornji nastavak, koji je i topliji i pod uticajem praznog prostora sa prilivom hrane po~inje maksimalno brzo da polaè jaja. Kod DB ko{nice i polo{ke moè se potpuno izbaciti pregradna daska i do kraja plodi{ta dodati prazne okvire ili okvire sa satnim osnovama. U ovom periodu se nikako ne sme leglo predvojiti sa novododatim ramovima, jer se moè dogoditi pojava prehla|enog legla. Kod A@ ko{nice se preve{avanjem okvira maksimalno stimuli{e plodi{te, a zatvorenim leglom popunjava medi{te. Ovo je prilika da se forsira izgradnja sa}a uz istovremeno izbacivanje starog i deformisanog sa}a. TQSF_BWBOKF!!NPHV^FH!!SPKFOKB Ranijih godina, dok su se p~ele selile na pa{u uljane repice, obavezno su nastajale pote{ko}e p~elara oko toga kako suzbiti prirodan nagon p~ela za rojenje. âk je bilo slu~ajeva da su i slabija dru{tva dobijala nagon za rojenjem i da su se tako slaba i rojila. Vo}na pa{a bez obzira koliko bila dobra i jaka, retko, izaziva nagon za rojenje, verovatno i zbog toga {to u ko{nici nema polno zrelih trutova, a posle precvetavanja jabuke nastaje kratki bespa{ni period do bagrema. Ovaj vremenski period takodje spre~ava eventualnu pojavu nagona, ali ako do nagona do|e on se mora {to pre suzbiti. U savremenom p~elarstvu je prosto sramota imati p~elinje zajednice koje se prirodno roje, a posebno u vreme cvetanja bagrema zbog opasnosti gubitka roja i meda. Najefikasniji metod suzbijanja prirodnog nagona je zamena ko{nica pod nagonom sa nekim slabijim dru{tvom. Ovim na~inom se oduzimaju sve izletnice rojidbenog dru{tva koje se dobro uposle u pomo}noj ili slabijoj ko{nici i tako od nje stvori ~ak i produktivno dru{tvo, a zajednica pod nagonom oslobo|ena starih p~ela izletnica brzo poru{i mati~njake i preorijentacijom p~ela za nekoliko dana formira nove izletnice. Ipak, normalno p~elinje dru{tvo sa mladom maticom, sa mladim radili~kim sa}em, dobro regulisanom ventilacijom, sa prostornom ko{nicom, tj. sa dosta praznog prostora za sve ~lanove p~elinjeg dru{tva razli~ite starosne strukture, stvara osnovne preduslove da se odli~no razvija bez opasnosti za dobijanje prirodnog nagona za rojenje. Tokom aktivne sezone treba vr{iti delokaciju medi{ta kad god matici treba prostora za {irenje legla. Tako dru{tva nisu ograni~ena ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 92

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. ni u {irenju legla ni u skladi{tenju meda. S obzirom da }e se dru{tvo razi}i po celoj ko{nici rojidbeni nagon bi}e sveden na minimum. Upotreba mati~ne re{etke izme|u medi{ta i plodi{ta nije neophodna, ukoliko se delokacija izvr{i na vreme. U suprotnom mati~na re{etka uslovljava da p~ele med vi{e skladi{te u plodi{te. QPKB_BWBOKF!!QSPEVLUJWOJI!!ESV\UBWB Dru{tvo moè biti organizovano i sa dve matice, pa }e i prinos biti udvostru~en u odnosu na jednomati~no dru{tvo sa manje rada i opreme. Ovakvo dru{tvo akumulira ve}u koli~inu polena, koji ima veliku ulogu ne samo u procesu prezimljavanja, ve} i u obrazovanju jakih dru{tava za slede}u sezonu. Na osnovu vi{egodi{njih ispitivanja i p~elarske prakse nametnulo se nekoliko metoda p~elarenja za na{e podneblje u cilju poja~avanja produktivnih dru{tava i to: - Prvi metod vr{i se poja~avanjem produktivnih dru{tava stresanjem okvira sa mladim p~elama. Stresanje se obavlja na 1-2 dana pre glavne pa{e, a prinos meda produktivnih dru{tava u odnosu na kontrolna se pove}avao i do 50%. - Drugi metod je poja~avanje produktivnih dru{tava sa ramovima zatvorenog legla, sa p~elama i bez njih, koji se primenjuje na 7 dana pre glavne pa{e, mada su ispitivane zajednice pokazale ve}u produktivnost ako su poja~avane 14 dana pre glavne pa{e sa dva okvira zatvorenog legla. U odnosu na kontrolne prinos meda se pove}ao i do 60%. - Tre}i metod je poja~avanje produktivnih dru{tava sa izletnicama (zamenom mesta), odnosno uklanjanje jedne ko{nice i prihvatanje njenih izletnica od druge. Ovaj se metod izvodi u vreme po~etka glavne p~elinje pa{e, pri ~emu je prinos pove}an u odnosu na kontrolna dru{tva od 90-120%. - êtvrti metod je dvomati~ni na~in p~elarenja u vi{e varjanti. U prvoj varijanti svako produktivno dru{tvo moè zimovati sa rojem iz prethodne godine, koji se moè iskoristiti za poja~avanje produktivnog dru{tva u medobranju. U drugoj varijanti moè se formirati roj koji }e tako|e u~estvovati za poja~avanje produktivnog dru{tva u istoj sezoni, ali tek nakon 45 dana od njegovog formiranja. U tre}oj varijanti mogu se u istoj ko{nici dràti dva srednje jaka dru{tva, koja }e u pa{i raditi za isto medi{te (odvojena mati~nom re{etkom). U ~etvrtoj varijanti su dva potpuno odvojena dru{tva snelgrovom daskom, koja ce tako|e raditi za ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 93

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. isto medi{te. Produktivnost dru{tva se primenom navedenih varijanti moè pove}ati i do 2,5 puta. - Peti metod je vi{emati~ni na~in p~elarenja, u kome }e za jedno medi{te raditi 4 matice, odnosno osnovno dru{tvo se poja~ava okvirima zatvorenog legla drugog dru{tva, stresanjem mladih p~ela tre}eg dru{tva i p~elama izletnicama ~etvrtog dru{tva. Ovaj metod je mogu}e primeniti na manjem broju ko{nica. On traì veliku stru~nost u radu, jer su dru{tva stalno na ivici rojidbenog nagona, a mogu}e pove}anje prinosa je i do 5,5 puta. VNFTUP!![BLMKV_LB Osnovni uslovi za dobijanje jakih produktivnih p~elinjih dru{tava se stvaraju u prethodnoj godini obezbe|enjem velike rezerve meda i polena, obezbe|enjem dovoljnog praznog prostora za razvoj legla i deponovanje nektara i polena. Mlada i produktivna matica iz dobre selekcije, populacija p~ela koja po brojnosti odgovara odre|enom godi{njem periodu i odgovaraju}e zdravstveno stanje dru{tva su neophodni preduslovi za postizanje visokih prinosa u savremenom p~elarstvu. Uspe{no p~elarenje podrazumeva sposobnost primene teorijskog i prakti~nog znanja u proizvodnim kapacitetima, u datim agroekolo{kim, meteorolo{kim i pa{nim uslovima kojima se uspostavlja ravnoteà izme|u kapitala, proizvodnje i tro{kova rada. LITERATURA 1. Dadant C.: Beekeeping equipment, The Hive and the Honey Bee, Illinoise, 1993. 2. Krivcov N.I., Kirjanov J.N., Lebedev V.I., Niàrdse L.D., Solovjeva L.F.: Tehnologija soderànija p~elinjih semej v te~enie goda. NII p~elovodstva, 2000. 3. Koptev V.S., Harcenko G.I.: Tehologija razvedenija i soderànija siljnih p~elinjih semej. Posagropromizdat, Moskva, 1989. 4. Lavrehin F.A., Pankova C.V.: Biologija p~elinjoj semi. Kolos, Moskva, 1975. 5. Mladenovi~ M., Stojmenovi~ S., Nedi~ N.: The influence of pollen bees on the quantity of brood, honey and pollen at the time of flowering of Sophora Japonica. Journal of Agricultural Sciences 2, 2001: 117-121. 6. Mladenovi~ M: Intenzivno p~elarenje uz upotrebu mati~ne re{etke. IX Savetovanje p~elara -Pcelarstvo 2001-, 62-67, Beograd, 2001. 7. Mladenovi} M: Ko{nice i oprema u funkciji produktivnosti p~elinjih dru{tava. X Savetovanje o tehnologiji p~elarenja, Beograd, 2002, 2024. 8. Mladenovi} M., Stankovi} O., Nedi} N., Jevti} G.: Uticaj koli~ine hrane na prole}ni razvoj p~elinjeg dru{tva. XV Inovacije u sto~arstvu 2002, Biotehnologija u sto~arstvu, 18, 5-6, 339-342. 9. Mladenovi} M., Gaji} D., Jevti} G., Nedi} N., Mirjani} G.: Efekat dodavanja oboga}enog sirupa na razvoj p~elinjih dru{tava. XV Inovacije u sto~arstvu 2002, Biotehnologija u sto~arstvu, 18, 5-6, 333-337. 10. Mladenovi}, M.: Ranno proletno razvitie - podgotovka za prva proletna pa{a i griì za pcelnite semeistva pred medosbor, VIII savetovanje p~elara srednje bugarskog rejona, Pleven, 9-10.10.1998. 11. Stanimirovi} Z., Markovi} Biljana, Stevanovi} Jevrosima, Pejovi} D.: Selekcija medonosne p~ele (Apis mellifera, Linne, 758). Veterinarski glasnik, 1997 b, 51, 11-12, 577-648, Beograd. 12. Stanimirovi} Z., Markovi} D., \or|evi} V.: Biolo{ki razvoj p~elinjeg dru{tva u funkciji ostvarenja visokog prinosa. X Savetovanje o tehnologiji p~elarenja, 2002, 14-19.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 94


Sf{jevf!v!q•fmjokjn!qspj{wpejnb j!qptuvqdj!{b!qsfwfodjkv!okjipwf!qpkbwf Dr Klaus Wallner

U Hohenhajmu se svake godine obavi oko 1.000 provera kvaliteta meda i oko 700 provera kvaliteta voska. Kontroli{u se pre svega ostaci hemikalija u ova dva p~elinja proizvoda. Pregledi se obavljaju ne samo za p~elare iz SR Nema~ke, ve} i za sve zainteresovane iz bilo koje zemlje. Tako svaki p~elar moè u svakom trenutku da do|e do konkretnih podataka kakve proizvode dobija od p~ela. Podaci su naravno poverljivi, i ne iznose se javno bez dozvole p~elara. QPSFLMP SF[JEVB Uzroci pojave ostataka hemikalija u p~elinjim proizvodima se mogu podeliti u tri grupe (prema poreklu rezidua): -ekolo{ka zaga|enja; -upotreba za{titnih sredstava u poljoprivredi; -mere i postupci u p~elarskoj proizvodnji. Ekolo{ka zaga|enjja: Poslednjih godina su sprovo|ene obimne mere za umanjenje industrijskog zaga|enja, kao i zaga|enja koje daju izduvni gasovi i maziva automobila. Tako se automatski zna~ajno umanjuje rizik da cvetovi i druge biljne povr{ine budu optere}ene {tetnim materijama, kao i da nektar ili medna rosa sadrè ove {tetne hemikalije. Kontrolori prehrambenih proizvoda, pa i meda, za sada nemaju primedbi na kvalitet u odnosu na ekolo{ko zaga|enje pomenutim zaga|iva~ima. Upotreba za{titnih sredstava u poljjoprivredi: Uticaj mera hemijske za{tite bilja u poljoprivredi na kvalitet meda se poslednjih godina znatno smanjio. Do pre nekoliko godina, zbog nestru~ne upotrebe hemijskih sredstava, p~elari su bili suo~eni sa {teta~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 95

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. ma od trovanja. Sre}om, ovakve {tete su pro{lost u Nema~koj. Hemijska industrija danas sve vi{e proizvodi hemijska sredstva za za{titu bilja koja nisu opasna za p~ele. Ta sredstva mogu da se aplikuju direktno na cvetove biljaka, a da ne opterete nektar svojim prisustvom. Neka za{titna sredstva ipak i dalje ostavljaju rezidue u nektaru, pa i medu. Ovi ostaci proizvode nezgodne diskusije u javnosti i dovode do gubitka imidà meda kao prirodnog proizvoda. Sre}om, u borbi protiv pojave rezidua nam pomaù i p~ele, jer je pokazano da su one itekako sposobne da pro~iste nektar od odre|enih biljnih za{titnih sredstava. Mere i postupci u p~~elarskojj proizvodnjji: P~elar mora da po|e od ~injenice da svakom upotrebom medikamenata u le~enju p~ela, dovodi do pojave ostataka upotrebljenih hemikalija u p~elinjim proizvodima, medu, vosku ili propolisu. Rizik od pojave ovih rezidua znatno zavisi od hemijskog karaktera upotrebljenih aktivnih materija preparata. Vodotopive aktivne materije, kao {to su mravlja i oksalna kiselina, rastvaraju se dobro i u medu, ali ih vosak ne usvaja. Masnotopive aktivne materije kao {to su Apistan ili Perizin, taloè se pre svega u vosak i sa}e, gomilaju}i se u njemu sve vi{e i vi{e tokom mnogo godina upotrebe. Kada koli~ine ovih aktivnih materija u vosku dostignu odre|ene kkoncentracije, mogu da pre|u i u med lagerovan u sa}u od takvog voska, i to se moè izmeriti u laboratoriji. Moèmo da zapamtimo osnovni postulat za dobijanje meda bez rezidua: Samo se iz ~istog voska moè izvrcati visoko kvalitetan med! [to se ti~e ostataka poreklom od hemikalija upotrebljenih za suzbijanje ameri~ke kuge, situacija u zemljama Evropske Unije je krajnje jasna. Lekovi, tj. antibiotici se ne smeju koristiti u te{koj borbi p~elara protiv ove opake bolesti. Ova situacija se moè jo{ ozbiljnije shvatiti, ako se zna da Evropska Unija nema tolerantne vrednosti za ostatke ovih lekova u medu. I u slu~aju pojave ma i najmanjih ostataka antibiotika, med mora da se povu~e iz prodaje. Ovo svakako nosi dozu upozorenja i ograni~enja i za sve zemlje koje pretenduju da izvezu med u Evropsku Uniju. Sa druge strane, tragedija je da ovi lekovi ne dovode do izle~enja p~elinjeg dru{tva od ameri~ke kuge, ve} samo suzbijaju pojavu simptoma ove bolesti, i tako dozvoljavaju {irenje zaraze p~elinjakom. Sredstva za borbu protiv varoe: Mravlja i oksalna kiselina su organske kiseline, i trenutno ~ine nose}e stubove ekolo{kog koncepta p~elarstva. Obe kiseline se i prirodno nalaze u medu. Pri razumnoj i kontrolisanoj primeni pomenutih kiseli~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 96

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. na, moèmo biti sigurni da nema opasnosti od pojave njihovih ostataka u medu. Eteri~na ulja imaju veliku prednost u vidu priznate toksikolo{ke bezazlenosti. Eteri~na ulja su prirodno prisutna u mnogim prehrambenim proizvodima, dodaju se medicinskim ili kozmeti~kim proizvodima, a ~ak sluè i kao za~ini. Istovremeno ih moèmo primeniti kao preventivna sredstva, naro~ito to vaì za visoko efektivan timol. Uz pravilnu primenu, posle perioda sakupljanja meda, nema ostataka u medu, ili su oni zanemarljivi. U p~elinjem vosku se taloè samo privremeno tj. prolazno. I sama p~elinja dru{tva ventiliranjem brzo smanjuju i te male koli~ine rezidua. Perizin / Asuntol / Check Mite: Perizin se primenjuje postupkom nakapavanja lekovitog rastvora po p~elama u periodima kada u p~elinjim zajednicama nema legla. Asuntol se koristi zapra{ivanjem i u vidu drvenih letvica. Check Mite je plasti~na traka, koja se stavlja da visi izme|u ramova u ko{nici, i trenutno se primenjuje u SAD, kao relativno novo sredstvo. Svi ovi preparati sadrè istu aktivnu materiju, kumafos (coumaphos). To sredstvo je ima izraènu tendenciju da lako prelazi iz voska u med. Zato svaki od ovih preparata moè da dovede do pojave rezidua u medu i vosku. Koli~ine ostataka aktivne materije u medu su kod nakapavanja po p~elama jako male. Ve}e koli~ine se mogu otkriti kod primene Asuntola zapra{ivanjem, ali i kontaktnim trakama, sli~no kao {to je slu~aj i sa ameri~kim Check Mite-om. Zbog navedenog, treba izbaciti iz upotrebe ovaj preparat. Uostalom, ve} se moè i o~ekivati {ira rezistencija na coumaphos primenjen u bilo kom obliku. Amitraz je sredstvo koje igra veliku ulogu u suzbijanju varoe u dobrom broju evropskih zemalja. Amitraz se odmah raspada u pet proizvoda raspadanja, vrlo brzo posle kontakta sa p~elinjim voskom. Amitraz se raspada i u medu. Apistan / Bayvarol / Mavrik / Klartan / Gabon PA: Sve aktivne materije u ovim preparatima pripadaju istoj grupi hemijskih sredstava, tj. sintetskim piretroidima. Rezistencija na njih se ve} pojavila u nekoliko zemalja sveta i Evrope. U tim zemljama se javila ukr{tena rezistencija na sve piretroide, a ne samo na fluvalinat. To je prava {teta, jer su piretroidi imali izuzetno selektivno dejstvo na varou. To zna~i da su bili dobro podno{eni od strane p~ela, a varoa je bivala uni{tena u visokom procentu uz primenu izuzetno malih doza. Uz to, jako su se vezivali za p~elinji vosak, i doze u vosku su morale biti jako velike, da bi pre{li i u med. Tako je opasnost po kvalitet meda bila mnogo nià nego kod nekih drugih ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 97

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. preparata, iako je postojala. Osim kod sopstveno proizvedenih traka na bazi Mavrika ili Klartana, bilo je malo ostataka piretroida i u samom vosku. TUSBUFHJKB Q_FMBSFOKB CF[ SF[JEVB P~elari moraju da nastupaju zajedni~ki u subijanju varoe. Tako se smanjuje ukupan broj hemijskih tretmana, {tedi novac jer se tro{i manje hemikalija, i smanjuje rizik od invazije varoe iz netretiranih u tretirana dru{tva. Koristiti isklju~ivo sredstva koja nose minimalni rizik za pojavu rezidua u p~elinjim proizvodima. Koristiti satne osnove od mladog i reziduama nezaga|enog voska. Reziduama najmanje optere}eni vosak poti~e od devi~anskog sa}a, gra|evnjaka i vo{tanih poklop~i}a. Staro sa}e treba prera|ivati u sve}e, a ne u satne osnove za p~elarsku proizvodnju.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 98!

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I............................................... Prilog okruglom stolu o kvalitetu meda

Sf{vmubuj!jtqjujwbokb!lwbmjufub!nfeb v!qfsjpev!pe!2::9/!ep!3113/!hpejof Lj. Milo{evi}, V. A{kraba, D. Vidanovi}, Z. Rai~evi} Veterinarski specijalisti~ki institut Ni{ VWPE Med sadrì veliki broj raznovrsnih hranljivih sastojaka, {to ga ~ini namirnicom velike hranljive i biolo{ke vrednosti. Zahvaljuju}i tome on nije samo hrana, ve} i lek za mnoge bolesti. Od osnovnih hranljivih sastojaka med u proseku sadrì: 17,2% vode, 73,8% invertnog {e}era, od ~ega 39,7% fruktoze (vo}ni {e}er) i 34,1% glukoze (gro`|ani {e}er), zatim 2% saharoze, 3,6% dekstrina, 0,5% azotnih materija, 0,1% organskih kiselina i 0,3% pepela, tj. raznih mineralnih sastojaka. Pored ovih, u medu ima i drugih supstanci, kao {to su: vitamini, enzimi, acetil-holin, zatim hormonske, antibiotske, fitoncidne i druge supstance va`ne za ljudski organizam. Hemijska laboratorija u okviru odeljenja za p~elarstvo je otpo~ela sa prakti~nim radom na ispitivanju kvaliteta meda 1998. godine. Pri radu na hemijskoj analizi meda drìmo se odgovaraju}ih pravilnika (Pravilnik o kvalitetu meda i drugih p~elinjih proizvoda i metodama za kontrolu kvaliteta meda i drugih p~elinjih proizvoda - Sl. List 4/85, i Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o kvalitetu meda i drugih p~elinjih proizvoda i metodama za kontrolu kvaliteta meda i drugih p~elinjih proizvoda - Sl. List 7/92). Ovim pravilnicima propisuju se minimalni uslovi koje u pogledu kvaliteta moraju da ispunjavaju med, drugi p~elinji proizvodi, preparati na bazi p~eliinjih proizvoda i med sa dodacima, minimalni uslovi za odre|ivanje i o~uvanje kvaliteta tih proizvoda, kao i metode za kontrolu kvaliteta proizvoda i to: metode uzimanja uzoraka i metode fizi~kih i hemijskih analiza meda i proizvoda od meda. Uslovi propisani ovim pravilnikom moraju biti ispunjeni u proizvodnji i u prometu. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 99

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. NBUFSJKBM!!J!!NFUPEF!!JTQJUJWBOKB Od svih parametara definisanih pravilnikom u na{oj laboratoriji se rade: 1. % redukovanih {e}era 2. % saharoze 3. % vode 4. ukupna kiselost Pri prakti~nom radu na ova ~etiri parametra koriste se slede}e metode: 1. Metoda redukcije Felingovih rastvora titracijom rastvorom redukovanih {e}era meda uz kori{}enje metilen-plavog kao indikatora. 2. Za odre|ivanje % saharoze koristi se ista metoda uz prethodnu hidrolizu kiselinom. 3. Za odre|ivanje % vode koristi se metoda su{enjem do konstantne mase i metoda koja se zasniva na principu refraktometrije. 4. Ukupna kiselost se odre|uje titracijom NaOH poznate koncentracije uz fenolftalein kao indikator i izraàva se kao sadràj broja mmol/kg. Obra|eni uzorci su dolazili po tri osnova : 1. Po nalogu republi~ke veterinarske inspekcije; 2. Na zahtev ugovornih organizacija koje se bave proizvodnjom, otkupom i prodajom meda; 3. Na zahtev individualnih proizvo|a~a. SF[VMUBUJ!!JTQJUJWBOKB U tabeli 1. prikazan je broj ispitanih uzoraka u periodu od 1998.2002. godine. Za svaku godinu dat je ukupan broj pregledanih uzoraka po vrsti meda. Godina Ukupan broj uzoraka 1998. 15

1999.

19

2000.

42

Tabela br. 1. Vrste meda 1. bagremov 2. livadski 3. lipov 4. {umski 1. bagremov 2. livadski 3. lipov 4. {umski 1. bagremov 2. livadski

Broj uzoraka 6 7 1 1 10 7 1 1 20 17

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 9:

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I............................................... 2001.

46

2002.

52

3. 4. 5. 6. 1. 2. 3. 4. 5. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

lipov {umski kupinov planinski bagremov livadski lipov {umski me{ani bagremov livadski lipov {umski planinski me{ani

2 1 1 1 14 26 2 2 2 16 28 3 3 1 1

U tabeli br. 2. sistematizovan je broj uzoraka po vrstama meda : Ukupan broj obra|enih uzoraka za period od 1998.-2002.

285

Vrste meda 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

bagremov livadski lipov {umski kupinov planinski me{ani

Broj uzoraka 66 85 9 8 1 2 3

U 1998. godini dva livadska meda nisu odgovarala uslovima Pravilnika u pogledu ukupne kiselosti koja je iznosila 43,24 mmol/kg i 44,50 mmol/kg od propisanog (max. 40 mmol/kg). Jedan med koji je analiziran na zahtev vlasnika imao je 36,55 % redukovanih {e}era i 35 % saharoze {to je ukazalo na to da se radi o falsifikatu meda. Svi ostali uzorci su odgovarali uslovima Pravilnika. [BLMKV_BL Moè se primetiti da od 1998. godine broj obra|enih uzoraka znatno raste. Trebalo bi vi{e obratiti pa`nju na kontinuirano uzorkovanje od strane veterinarske inspekcije u neposrednom prometu. Tako|e treba edukovati p~elare da i oni donose redovno uzorke meda na analizu. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ :1

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. Na{e vi|enje daljeg rada hemijske laboratorije se ogleda u tome da se u dogledno vreme osposobimo da moèmo uraditi kompletnu analizu meda sa svim parametrima koje defini{e pravilnik pa i {ire, kao i rad na dokazivanju antibiotika i sulfonamida. Tako|e treba skrenuti pa`nju na starost pravilnika i neke nedore~enosti u njemu {to oteàva neposredan rad u laboratoriji.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ :2

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I..............................................

Tubokf!usaj|ub!q•fmjokji!qspj{wpeb v!twfuv!j!Tscjkj Dr Rodoljub @ivadinovi} Danas cenu meda u svetu uglavnom odre|uje zakon ponude i potra`nje, dok kod nas jo{ uvek va`niju ulogu igra vi{egodi{nja niska kupovna mo} stanovni{tva. Takvo nesigurno trì{te je presudno uticalo na formiranje niske otkupne cene meda kod ve}ine doma}ih preduze}a. Dodu{e, treba ih razumeti, jer onaj paker koji nema unapred zagarantovano trì{te, sav uloèni novac prakti~no stavlja na kocku. Zarada stiè sporo i te{ko zbog navedene male kupovne mo}i stanovni{tva i slabe kulture konzumiranja meda, ali i visokih da`bina prema dràvi, {to njihovom upakovanom medu zna~ajno podiè cenu i ~ini ga nedostupnim ve}ini kupaca. Sasvim je poseban problem {to na{i preduzetnici ne smatraju da su zaradili ako procenat ~iste zarade ne iznosi par desetina procenata, pa i vi{e, dok su u svetu zadovoljni i sa samo par procenata, te i to uti~e na visoku maloprodajnu cenu. Ideja da se dobije {to ve}i prinos po ko{nici ve} godinama unaza|uje na{e i svetsko p~elarstvo, tj. p~elarstvo onih koji veruju u pomenutu ideju. Pravim profesionalcima, u krajnjem slu~aju, prinos po ko{nici uop{te nije bitan. Njih zanima jedino koliko su, izraèno u novcu, uloìli truda, vremena i sredstava, po jedinici dobijenog proizvoda (po kilogramu dobijenog meda, polena, propolisa, mle~a). To treba da je zvezda vodilja, a ne {to ve}i prinos po jednoj ko{nici. Na pomenutom konceptu se danas zasniva 60-70% svetske proizvodnje meda, i takva masovna proizvodnja je kamen temeljac globalnog svetskog trì{ta meda. P~elari nekih zemalja prodaju svoj med u velikoprodaji po veoma niskim cenama. Pored toga, te cene su veoma ~esto ispod svake granice isplativosti i nivoa osnovnih tro{kova p~elarenja u na{oj zemlji. U pojedinim zemljama su p~elari takore}i ucenjeni da prodaju med po niskim cenama, jer nemaju dovoljno kapitala, da bi sebi dozvolili da ga ~uvaju u skladi{tima do postizanja realnije cene. Sigurno pretpostavljate koji su razlozi ovakvom, za nas, u najmanju ruku „~udnom stanju“. Trì{na ekonomija jeste naizgled ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ :3

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. nesigurna, ali zato sposobnim p~elarima pruà niz mogu}nosti za solidnu zaradu. Oni su jednostavno primorani da ekonomski razmi{ljaju, pa zbog toga poku{avaju da na sve na~ine smanje tro{kove proizvodnje. Dug period takvog razmi{ljanja i ~injeni~nog stanja je u~inio da p~elari nekih zemalja steknu dragocena iskustva, i sada ih uveliko primenjuju. Mi na àlost veoma kasnimo, i mora}e da pro|e jo{ mnogo godina (nadam se ne i decenija) da shvatimo su{tinu zahteva moderne privrede, kojoj se moramo povinovati, svi|ala nam se ili ne. Visoke cene meda postiù samo zemlje sa razra|enim sistemom marketinga. One uspevaju da hvale}i svoj med, i to dokazuju}i validnim analizama, do|u do zadovoljavaju}e cene za p~elare. To je jedan od razloga za{to su takve zemlje ujedno i najve}i uvoznici i najve}i izvoznici meda. Pona{aju se ekonomski opravdano, i postiù odli~ne efekte. Nema~ka se smatra vode}im svetskim uvoznikom meda, ali je ona isto tako i jedan od najve}ih izvoznika. Ova naizgled paradoksalna ~injenica moè vrlo lako da se objasni. Oni imaju p~elarsku organizaciju koju su stvorili stavljaju}i ispred nje veoma jasne ciljeve. Nemci su se opredelili da u~ine sve kako bi nema~ki med distancirali od drugog meda na trì{tu, putem specijalne kontrole kvaliteta, uz sledstveno uspostavljanje stroìjeg standarda kvaliteta od onog koji je na snazi u Evropskoj Uniji. Pored toga, med pakuju i etiketiraju specijalnom etiketom koja ima unikatni serijski broj. Ona ima svoj za{ti}eni kolorit i specijalni za{titni znak. Nema~ki savez p~elara uti~e na pove}anje prodaje obezbe|enom kontrolom kvaliteta, obezbe|enim unikatnim etiketama i unikatnom ambalaòm. Uloga saveza se, zna~i, sastoji u tome da za{titi nema~ki med i interese nema~kih p~elara. Nema~ka je veliki uvoznik meda. Dok su tokom 1995. amerikanci zbog smanjenog uvoza bili suo~eni sa visokim cenama meda, dotle su nemci uìvali u relativno stabilnim cenama, jer je do{lo kako do ve}eg uvoza, tako i do iznena|uju}eg i neo~ekivanog rasta doma}e proizvodnje od ~ak 65%. Otprilike tih godina u Nema~koj jo{ i raste potra`nja za medom, kako od strane gra|ana, tako i od trgovaca koji se bave me{anjem i pakovanjem meda. Razloga za tu pojavu ima vi{e. Do{lo je do pove}ane kupovne mo}i zbog rasta plata, {to je ljudima omogu}ilo da uve}aju obim kupovine meda. Tako|e su sve ja~e tendencije u ~itavom dru{tvu ka kori{}enju zdravije hrane, {to je najevidentnije kod mladih. Tako statistika pokazuje da se u Nema~koj 1994. konzumiralo 92.813 tona meda, a 1995. ~ak 109.026 tona. Pred ru{enje Berlinskog zida 1989. snabdevanje medom u isto~nom delu Nema~ke nije bilo adekvatno. Danas, u celoj Nema~koj uslovi su isti. Trì{te medom je jedno od najefikasnijih u svetu. Isporu~uje se samo med visokog kvaliteta. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ :4

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I............................................... Nema~ka je i veliki izvoznik meda. Razvila je interesantan i intenzivan program izvoza meda. Prose~na izvozna cena je za 46% ve}a od prose~ne uvozne cene. Najve}i deo izvoza zavr{ava na trì{tima drugih zemalja Evropske Unije. Vode}i uvoznik nema~kog meda 1995. je bila Norve{ka, koja je kupila skoro jednu tre}inu ukupnog nema~kog izvoza. Norve{ku u stopu prate Austrija i Francuska. Ove tri zemlje su kupile polovinu nema~kog izvoza. I pored svega, Nema~ka je najve}i svetski igra~ u trgovini medom. Ona suvereno vlada ovim trì{tem, i izuzetno se dobro snalazi. Uzrok tome je svakako kvalitetno i svestrano organizovana distributivna mreà, ali i ofanzivni marketing koji vodi Nema~ki p~elarski savez, kako u zemlji tako i u inostranstvu. On je obezbedio preciznu i pouzdanu infrastrukturu provere kvaliteta meda, koja ~ini osnovu stabilnog trì{ta, i ono prosto odi{e poverenjem kupaca. Argentina je 1987. po prvi put postala najve}i izvoznik meda u svetu. Sada ima pribli`no 2.500.000 ko{nica, koje gaji oko 18.000 p~elara, {to zna~i da prose~an p~elar drì 138 ko{nica. Argentinski p~elari nisu zadovoljni otkupnom cenom meda u njihovoj zemlji. Za razumnu sumu ~ak smatraju cenu od samo 0,9 dolara. Ali, izvoznici, ni~im kontrolisani, nemaju interesa da udovolje p~elarima. P~elari ne mogu da ~uvaju med i da ga ne prodaju, jer u Argentini ima vrlo malo p~elara koji su toliko bogati, da mogu da opstanu ne prodaju}i svoj med ~uvaju}i ga u skladi{tima, poku{avaju}i da iznude ve}u otkupnu cenu. Argentina ima 42 izvoznika meda. Ali, samo 8% izvoznika izvozi 90% celokupnog eksporta. SAD su od 1990. do 1997. pove}ale uvoz za 109%. U istom periodu broj ko{nica se smanjivao, sa 3,4 miliona zajednica 1989. na 2,6 miliona 1999. godine, dok je rasla doma}a potro{nja. Od 1988. do 1999. potro{nja se uve}ala za 30%. Odmah posle antidamping sporazuma sa Kinom, pakeri iz SAD-a su poku{avali da na|u velikog snabdeva~a koji bi zadovoljio potrebe doma}eg trì{ta. Izabrali su Argentinu. Postavlja se globalno pitanje za{to ameri~ki p~elari proizvode samo polovinu doma}e potro{nje, a 1999. su imali neprodate zalihe meda iz prinosa 1998. godine?! Izve{taj Ministarstva poljoprivrede SAD-a jasno govori da su do 1. januara 1999. godine, koli~ine neprodatog meda ameri~kih p~elara bile ve}e od 36.200 tona! A odmah zatim je ipak uvoz meda u SAD u prvom kvartalu 1999. pove}an za 42% u odnosu na isti period 1998. godine! Tu se radi o velikim trì{nim igrama uvoznika meda ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ :5

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. koji rade pre svega u svom interesu, a ne interesu p~elara. Jer, za{to bi otkupljivali skup doma}i med, kad mogu da uvezu jeftin med iz inostranstva? Nacionalni odbor za med (National Honey Board - NHB) predvi|a da }e potro{nja meda u SAD 2002. godine porasti na 181.440 tona. Njihov plan je veoma agresivno istraìvanje potencijala prodaje industrijskih proizvoda od meda u prodavnicama gde ih do sada nije bilo. Prisutna je i bujica nau~nih saznanja koja stiù do potro{a~a, o zdravstvenom zna~aju odre|enih elemenata iz biolo{ki vredne hrane u koju spada i med. Kina spada u tri najve}a izvoznika meda. Poznavaoci problematike (Tan Ken iz Instituta za istraìvanja u p~elarstvu sa Poljoprivrednog Univerziteta Junana) smatraju da bi se Kina od najve}eg izvoznika mogla pretvoriti u najve}eg uvoznika meda u svetu. Jer, ve}i standard }e obezbediti i ve}u potro{nju meda. A Kina ima vi{e od milijardu stanovnika, te }e sada{nja proizvodnja meda za budu}u Kinu predstavljati samo deo potreba. Posle antidamping sporazuma sa SAD-om, Kina je morala da traì alternativna trì{ta za svoj med. Na{la ih je u Nema~koj i Japanu, pre svih. Nema~ki uvoz iz Kine po~etkom 1996. je naglo porastao. Nema~ki trgovci cene med iz Kine, i koriste ga u svojim pogonima za me{anje meda. Oni lepo profitiraju, po{to me{an i upakovan med u maloprodaji ko{ta skoro duplo od uvozne cene na veliko. Jer, kineski med ima ubedljivo najniù cenu na svetu, i to za 10-30% u odnosu na cene meda ostalih zemalja. Naravno da je glavni razlog za to i ne ba{ najbolji kvalitet. Po~etkom ove godine do{lo je do stra{nog problema oko uvoza meda iz Kine u EU. U kineskom medu je otkriven antibiotik hloramfenikol, pa je uvoz trenutno obustavljen. [panija ima skoro 28.000 registrovanih p~elara, koji drè oko 970.000 p~elinjih zajednica. Ima ~ak 4.560 profesionalnih p~elara koji gaje 72% dru{tava. U nijednoj dràvi Evropske Unije nema toliko profesionalnih p~elara. Doma}a proizvodnja meda ne uspeva da pokrije potrebe trì{ta. Kad bi sav proizvedeni med prodali na svom trì{tu, morali bi da uvezu jo{ oko 10% potrebne koli~ine. Ali, oni izvoze ne{to manje od polovine svoje proizvodnje, u Francusku i Nema~ku najvi{e, pa moraju da uvezu oko 55% ukupnih potreba, uglavnom iz Argentine i Meksika. POSTOJI LI SVETSKA CENA MEDA ? Podrazumeva se da postoji me|unarodna cena poljoprivrednih proizvoda kao {to su p{enica, kukuruz, soja, i ta cena se ne razlikuje u ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ :6!

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. velikoj meri od zemlje do zemlje. Moète proveriti cene ovih trgova~kih dobara na bilo kojoj svetskoj berzi, i uo~i}ete eventualne minimalne razlike. Ali, med nema me|unarodnu, svetsku cenu! Med, u stvari, ima cenu koja se razlikuje od dràve do dràve, i od kontinenta do kontinenta. [ta to zna~i u praksi? U zemljama koje proizvode 20% svetske produkcije meda (oko 200.000 tona), a to su Kina, Argentina i Meksiko, p~elari su prinu|eni da med prodaju za manje od 0,88 dolara za kilogram, dok u zemljama koje daju 80% svetske proizvodnje meda (SAD, Evropska Unija i drugi), p~elari med prodaju po znatno vi{im cenama. Za{to bi med morao da bude izuzetak od ostalih poljoprivrednih trgova~kih dobara i da njegova cena strada zbog drasti~nih varijacija trì{ta od zemlje do zemlje? Danas med nije trgova~ko dobro u navedenom smislu, ali ako bi se izborili da to postane, p~elari bi bili u mnogo boljem ekonomskom poloàju. Mogu se i opravdati razli~ite cene, jer kvalitet meda nije isti u svim zemljama, te se mora imati na umu boja, aroma, poreklo i drugi parametri koji svaku vrstu meda ~ine unikatnim proizvodom prirode. Ali, sasvim je neopravdana razli~ita cena za takore}i iste vrste meda, ~ija je jedina zna~ajna razlika zemlja porekla. Idealan primer je razlika u ceni izvezenog meda iz Kanade i Argentine u Nema~ku (1,245:1,025 1995. godine i 1,493:1,397 1996. godine) i u SAD (1,36:1,08 1995. godine i 1,83:1,63 1996. godine). Deluje demorali{u}e, zar ne?! U junskom broju ameri~kog ~asopisa za p~elarstvo „American Bee Journal“ 1999. godine, objavljeno je pismo uredniku, koje je potpisao internacionalni menadèr firme „Capilano Honey Ltd.“, gospodin Lojd Smit, iz Australije. Deo teksta moète da pro~itate i ovde: „Podrazumeva se da }e na{e cene za p~elare biti niè od onih uobi~ajenih u SAD-u, budu}i da na{e izvozne cene moraju da budu konkurentne sa cenama koje nude va{i lokalni trgovci, i druge zemlje koje izvoze na va{e trì{te“. Trebalo bi zapitati doti~nog gospodina za{to on smatra da p~elari Australije ili bilo koje druge izvozni~ke zemlje imaju potrebe da med u SAD-u prodaju po cenama koje su niè od tamo trì{no vaè}ih. Kako je mogu}e da se neko trudi da niìm cenama konkuri{e p~elarskoj industriji SAD-a, kada se zna da ona zadovoljava samo 50% doma}eg trì{ta! A podrazumeva se da bi se moralo i trebalo konkurentno pona{ati samo onda kada bi p~elari SAD-a zadovoljavali svoje trì{te sa 100%. Logi~no je pla{iti se da je ovo stanje posledica bezna~ajnosti finansijskog obrta u svetskoj trgovini medom koji iznosi manje od 400 miliona dolara godi{nje, {to je na globalnom planu zaista zanemaruju}e. Ako je med p~elarima najva`niji na svetu, nije na prvom mestu i svetskoj ekonomiji. Tako|e postoji nekoliko malih, ali mo}nih interesnih grupacija (IHEO, NHPDA i EFHP) koje veruju da znaju koju cenu trì{te meda moè ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ :7

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. da izdrì. Da li je med ipak osu|en da bude jedinstveni izuzetak iz zakona ponude i potra`nje? Na na{u nesre}u, odgovor je za sada izgleda ipak potvrdan. U julskom broju „American Bee Journal“-a za 1999. godinu mogla se pro~itati informacija firme „Dutch Gold Honey“ (najve}i paker meda u SAD-u) pod naslovom „Kratak pregled uslova na trì{tu“: „Visoke cene meda tokom 1995. i 1996. su ohrabrile p~elare {irom sveta da uve}aju broj svojih ko{nica i da se fokusiraju na proizvodnju meda. Ova preterana reakcija, zajedno sa povoljnim vremenskim uslovima u regionima klju~nim za proizvodnju meda, stvorila je vi{ak meda na svetskom trì{tu, i pad cena kao direktni rezultat prevelike proizvodnje. Potra`nja meda u SAD-u nastavlja da se pove}ava, dok su ekonomske nevolje spre~ile da u Evropi potro{nja meda zna~ajnije poraste“. Te{ko je sloìti se sa ovom izjavom. Prema podacima Ministarstva trgovine SAD-a, tokom prvog tromese~ja 1999. SAD su uvezle 42% vi{e meda nego u istom periodu prethodne godine. I Nema~ka je 1998. uvezla 12% vi{e meda nego tokom 1997. godine. Gde je tu vi{ak meda i slaba potra`nja za medom u Evropi o kojoj govori firma „Dutch Gold Honey“? Zna~i, ukupna ponuda je drasti~no pala, a ukupna potra`nja je evidentno porasla. Pa za{to su onda cene meda toliko niske?! Ne treba biti previ{e pametan, pa zaklju~iti da uzrok ovoj pojavi leì u ne~ijim interesima, pre svega interesima pojedinih grupacija, o kojima }e u daljem tekstu biti vi{e re~i. SAD proizvodi oko polovine svoje ukupne potro{nje. Ipak, magacini ameri~kih p~elara su sve ~e{}e puni neprodatog meda. Da li je to u redu? Svakako da nije. îni se da su zalaganja Nacionalnog odbora za med (NHB) sve uspe{nija u promovisanju potro{nje... uvoznog meda! Bilo bi mnogo bolje da je obrnuto, i da se promovi{e doma}i med. Tako bi manje meda iz Argentine dospelo na trì{te SAD-a, i ne bi bilo potrebe za uvo|enjem antidamping{kih mera protiv Argentine, kako to danas traè neke organizacije ameri~kih p~elara (AHPA i ABF). A kako se ~ini, argentinski med u stvari ne predstavlja opasnost za ameri~ke p~elare. Sve je o~iglednije da ve}ina p~elara sveta strada zbog trì{nih poreme}aja koje stvaraju trgovci, uve}avaju}i svoje ra~une u bankama na ra~un dèpa p~elara. Interesantno je, recimo, da argentinski izvoznici imaju ve}i profit kada med izvoze jeftino, nego kada ga prodaju po visokim cenama! Ako sada uporedimo cene iz 1999. sa onima iz 1997. uo~i}e se razlika od 33%, dok su cene za p~elare niè ~ak 51% !!! Postoji jedna grupa koja igra glavnu ulogu u svetskoj trgovini medom. To je IHEO, Me|unarodna organizacija izvoznika meda. Ciljevi su bili da se postignu stabilni uslovi u me|unarodnoj trgovini medom, koji }e uzimati u obzir ukupnu svetsku proizvodnju, zalihe, potro{nju, varijacije u ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ :8

.U ....S ...U..S ...R ...E ...T...E ...V ...R..O ...P ...I.............................................. kursevima valuta, ali i op{te svetske ekonomske uslove. ^lanovi nisu p~elari, ve} kompanije za izvoz meda. Paradoksalno jeste, ali je i istinito, da se neki od ~lanova IHEO ne bave samo izvozom ve} i uvozom meda! Da li onda ~lanovi IHEO brane cenu meda? Sigurno da brane, ali pre svega u svoju sopstvenu korist, {to je i normalno, zar ne!? Jer, svaka trgovina podrazumeva da kupac èli da kupi po {to niòj ceni, a prodavac da proda po {to vi{oj. Za{to bi ~lanovi IHEO bili izuzetak. Poseban je problem {to p~elari kao primarni prodavci meda jo{ uvek ne uspevaju da se izbore sa organizovanim i dobro obave{tenim firmama koje otkupljuju med! LITERATURA 1) Kako da izvu~ete profit iz p~elarstva - Ekonomi~nost i marketing u p~elarstvu, dr Rodoljub @ivadinovi}, @itkovac 2002. 2) Savremeni principi p~elarenja 1, dr Rodoljub @ivadinovi}, @itkovac 2000. 3) Savremeni principi p~elarenja 2, dr Rodoljub @ivadinovi}, @itkovac 2001. 4) Psihologija uspeha 1 i 2, Dale Carnegie, Narodna knjiga, Beograd 1997. 5) êmu vas ne u~e u Harvardskoj {koli biznisa, Mark McCormack, Privredni pregled, Beograd, 1993. 6) Prodavanje sna, Guy Kawasaki, Global Book, Novi Sad 1996. 7) Honey Marketing, Harry Riches, Bee Books new and old, Somerset 1989. 8) âsopis American Bee Journal (1991-2002).

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ :9

......................P ...^..E ...L..A ...R ...E ...N ...J ...E...Z ...A ....B ...U ...D ...U ...]..N ...O ...S ...T.. LPOUBLU BESFTF BVUPSB SBEPWB

Es!!Sbmqi!!Cvdimfs Ifttjtdift!!Ejfotumfjtuvoht{fousvn!!gvs!!MboexjsutdibguHbsufocbv!!voe!!Obuvstdivu{-!!Cjfofojotujuvu )Iftfotlj!!vtmvaoj!!dfoubs!!{b!!qpmkpqsjwsfev-!!cb|upwbotuwp!!j {b|ujuv!!qsjspef-!!Jotujuvu!!{b!!q•fmbstuwp* Fsmfotusbttf!!: E.4 46385-!!Ljsdiibjo-!!Ofnb•lb Es!!Lmbvt!!Xbmmofs Cjfofojotujuvu!!efs!!Vojwfstjubu!!Tuvuuhbsu!!.!!Ipifoifjn )Jotujuvu!!{b!!q•fmbstuwp!!Vojwfs{jufub!!v!!\uvuhbsuv* E.8 816:4!!Tuvuuhbsu-!!Ipifoifjn-!!Ofnb•lb Qspg/!!es!![psbo!!Tubojnjspwj~ Gblvmufu!!wfufsjobstlf!!nfejdjof Cvmfwbs!!KB!!cs/!!29-!!22111!!Cfphsbe f.n nbjm;!!cjpmph@wfu/ch/bd/zv )122*!!769.9 9:5!!mplbm!!458 )174*!!4:2.6 692 Qspg/!!es!!Nj~b!!Nmbefopwj~ Qpmkpqsjwsfeoj!!gblvmufu vm/!!Ofnbokjob!!cs/!!7-!!22191!![fnvo )122*!!726.4 426!!!!mplbm!!429 Es!!wfu/!!nfe/!![psbo!!Sbj•fwj~-!!fqj{ppujpmph Wfufsjobstlj!!tqfdjkbmjtuj•lj!!jotujuvu!!Oj| vm/!!Njmlf!!Qspuj~!!cc-!!29111!!Oj| )129*!!474.4 412 )138*!!433.5 523 Es!!wfu/!!nfe!!Tmpcpebo!!Tbwj~-!!tqfd/!!{b!!{es/!!{b|u/!!q•fmb tfmp!!Lb|fwbs-!!29531!!Cmbdf )138*!!82.9 982 Joh/!!Wmbtujnjs!!Tqbtj~ Qsfetfeojl!!Esv|uwb!!q•fmbsb!!Nbujdb-!!Oj| Cvmfwbs!!Ofnbokj~b!!cs/!!:9023-!!!!29111!!Oj| f.n nbjm;!!nbujdbojt@zbipp/dpn )129*!!642.8 865-!!)171*!!555.1 12.2 21!! Es!!nfe/!!Spepmkvc!!Ajwbejopwj~ Qsfetfeojl!!Esv|uwb!!q•fmbsb!!Bmfltjobd vm/!!Tupkbob!!Kboj~jkfwj~b!!cs/!!23-!!!!29321!!Ajulpwbd f.n nbjm;!!spepmkvc{@obembov/dpn )129*!!957.8 845!!!!!)171*!!555.1 12.1 12

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ ::

DJQ!.!Lbubmphj{bdjkb!v!qvcmjlbdjkj ujsba;!511 j{ebwb•;!\ubnqbsjkb!TWFO-!Oj| Qsjwsfeob!lpnpsb!Oj| Sfhjpobmob!btpdjkbdjkb! q•fmbstlji!pshboj{bdjkb! kvhpjtup•of!Tscjkf |ubnqb;!\ubnqbsjkb!TWFO-!Oj| JTCO!97.8289.159.2

Pčelarstvo

Recommend Documents