pcelarstvo-186

савез пчеларских организација црне горе 2016. матица бијела

број 186

година XVI * подгорица, август 2016. * цијена 1Є * за чланове удружења бесплатан

Интервју:

Никола Драгомановић, предсједник Скупштине СПОЦГ ТРЕБА ВИШЕ МЕДА, АЛИ И ЗНАЊА

Комесар ЕУ за безбједност хране у Кући меда ЧЕСТИТИКЕ ЗА ПОСТИГНУТЕ РЕЗУЛТАТЕ Пчеларска сезона добро почела па подбацила ЈЕДНА ЛАСТА НЕ ЧИНИ ПРОЉЕЋЕ - ПЧЕЛАРИ ТРАЖЕ И ОЧЕКУЈУ ПОМОЋ Традиционална пчеларска манифестација на Цетињу Стручна трибина НОСЕМА ЦЕРАНА – КАКО ЈЕ ПРЕВЛАДАТИ? Хемикалије и пчеларство НЕОНИКОТИНОИДИ ШТЕТНИ ЗА ПЧЕЛЕ

МИРИС ЛИПА И МЕДА – ЈУБИЛАРНИХ 20 ГОДИНА

LINIJA ZA STERILIZACIJU I PRERADU VOSKA

OPREMA PROIZVOĐAČA: BERNARD RIETCHE-NJEM RIETCHE-NJEMAČKA AČKA CIJENA STERILIZACIJE I PRERADE ZA ČLANOVE SPOCG: 0.50€/KG, ZA OSTALE 1,00€/KG KONTAKT: 069 015 864; 068 370 011 E mail: [email protected]

Obavještenje za podgoričke pčelare IN MEMORIAM o organizovanju slave Spasovdan

Udruženje pčelara Podgorice ove godine ove godine organizuje svoju slavu Spasovdan 9. juna na području Lješanske nahije. Slavski ručak i pčelarsko druženje planirano je u 12 časova u mjestu Brežine na pčelinjaku porodice Kovačević koja je i domaćin slave. Udruženje pčelara Podgorice IN MEMORIAM

Spasoje-Pajo Nikčević Spasoje-Pajo Nikčević, ugledan pčelar i član Upravnog odbora Društva pčelara Grbalj, dugogodišnji član i predsjednik Društva pčelara Kotor, a  jedno  jed no vri vrijem jeme e i čla član n na najuž južeg eg ruk rukovo ovodst dstva va (1925-2016) Saveza pčelara Crne Gore, napustio nas je 3. maja ove godine. Svojim radomdruštva doprinosio jačanju iznenada nas je Član našeg ĐurojeDrašković ugleda Društva, širenju pčelarske kulturena svom pčelinjaku napustio 11. maja u 92. godini života, pč elinjaku i nakon popularizaciji domaće proizvodnje, zalagao za podršku hvatanja roja. Dugogodišnji pčelar se i aktivni član mladim pčelarima, kako bi i sami stekli znanje i iskustvo našeg društva nenametljivo je gradio korektan odnos i kako postali uspješni u ovom poslu. prema društvu i članovima, tako i prema mladim Njegovom je izgubilo aktivnog člana, pčelarima od smrću koga suDruštvo mogli mnogo da nauče. prijatelja a pčelarska Uvaženi udruga, pčelarskoj zajednici iorganizacija sredini u kojojdobrog je živio poznavaoca pčelarske praksečemo koji jega svoje znanje nesebično ostavio je sve ono po čemu se uvjek rado sjećati. dijelio sa mu drugima. Za sobom je ostavio mnogo razloga Neka je vječna slava i hvala. da ga po dobru pamtimo. Društvo Pčelarskopčelara društvoGrbalj Kotor 

 Đuro Drašković

MALIOGLASI OGLASI MALI Prodajem šestoramne nukleuse LR. Telefon 069/560-766 Prodajem pčelinja društva, * nukleuse, opremu, eko ramove, povoljno, mog uće moguće kompenzacije. Telefon Prodajem LR nukleuse na šest ramova sa mladim maticama. Telefon 069/066-573 067/364-225 i 069/933-945. *

Prodajem satneDB osnove LR iztelefon Crnogorske kuće meda. Prodajem društva, 067/569-625. Telefon 069/030-311 * LR košnice sa *pčelama, nukleuse

Prodajem do 10 Vršim ramova, prevoz pčela na teritoriji Crne Gore, 068/370-01 068/370-011 1 po voljno. Telefon 067/020-311 povoljno. ** Prodajem DB 10 šestoramne i DB 12 košnice u dobrom stanju. Prodajem nukleuse LR. Telefon 067/260-041, Danilovgrad Telefon 069/560-766. * * ProdajemLR organske satne za DB sa košnice, Prodajem na osnove šest067-232-873 ramova mladim uvoz iznukleuse Austrije. Telefon maticama. Telefon 069/066-573. * * Prodajem 40 pčelinjih društava u DB košnicama. Vršim prevoz pčela na069/606-809, teritoriji Crne Gore, Telefon 067/444-484, Cetinje 068/370-011. * * Prodajem Dadan-Blatove košnice, antivarozne podnjače Prodajem DB 10 i DB 12 košnice u dobrom debljine 32 mm, bez ramova, cijena 60 €. stanju. Telefon 067/260-041, Danilovgrad. Telefon 069/446-977, Cetinje ** Prodajem organske satne osnove DB košnice, Prodajem LR i DB društva. Telefonza 069/270-940 uvoz iz Austrije. Telefon 067-2 32-873 067-232-873 * Prodajem dvije mobilne platforme za košnice – staje po 21 * LR ili 18 DB košnica. Telefon 069/012-20 8 Prodajem 40 pčelinjih društava u069/012-208 DB košnicama. Telefon 067/444-484, *069/606-809, Cetinje. Prodajem 15 pčelinih društava * u LR košnicama. Velestovo  – Čevo, telefon 069/69 4-888 Prodajem Dadan-Blatove069/694-888 košnice, antivarozne * podnjače debljine 32 mm, bez ramova, cijena 60 €. Prodajem 20 pčelinih u LR košnicama Telefondruštava 069/446-977, Cetinje u odličnom stanju. Telefon 069/694-888, Velestovo (Čevo) * * Telefon 069/270-940 Prodajem LR i DB društva. Prodajem troramnu centrifugu, dvaput upotrebljena. Telefon 030/353-132

 ПЧЕЛАРСТВО

SADRŽAJ

VARLJIVO PČELARSKO LJETO 2016

Pčelinjak u avgustu PRVI POSAO DETALJAN PREGLED.................. 2-4 Komesar EU za bezbjednost hrane u Kući meda ČESTITIKE ZA POSTIGNUTE REZULT RE ZULTATE.............. ATE.............. 5 Pčelarska sezona dobro počela pa podbacila JEDNA LASTA NE ČINI PROLJEĆE.................. 6-7 Intervju: Nikola Dragomanović, predsjednik Skupštine SPOCG  TREBA VIŠE MEDA, MEDA , ALI I ZNANJA................ ZNANJA .................... 8-9 Stručna tribina NOSEMA CERANA – KAKO JE PREVLADATI?............................. 10-13 Hemikalije i pčelarstvo NEONIKOTINOIDI ŠTETNI ZA PČELE............ 14-19 Pčelarska praksa PODNJAČA SA POKRETNIM PATOSOM........ 20-21  Tradicionalna pčelarska manifestacija na Cetinju MIRIS LIPA I MEDA – JUBILARNIH 20 GODINA........................... 22-23

Elementarna nepogoda na pčelinjacima Prošlu pčelarsku godinu obilježilo je otvaranje Kuće meda, uz uglavnom zadovoljavajuće prinose meda, a ovu će, po svemu sudeći, obilježiti prava elementarna nepogoda koja je mnoge pčelare širom Crne Gore ne samo ostavila bez prinosa meda, nego umjesto da se bave ubiranjem plodova rada i vaganjem meda, prinudila da se bore da spasu svoje pčele. I prihranjivanjem „kad mu vrijeme nije“ i zaštitom od bolesti, pažljivije i više nego „normalnih“ godina.  A na početku početku ova godin godinaa je ulivala optimiz optimizam. am. Nažalos Nažalost,t, ubrzo ubrzo  je pčelare pčelare,, kako kako u ovom ovom broju broju podsj podsjeti eti Mirko Mirko Matkov Matković, ić, stigla stigla stara izreka, ali i kletva „Ako klen zamedi dobro, neće godina biti dobra“. Klen je vrsta javora, ali sigurno ga ne treba kriviti za mnoge prazne, ili praznije košnice. Jer, kako reče Jovo Jovanović, na jubilarnoj smotri „Miris lipa i meda“, pčelarima priroda ove godine nije išla u susret, ali prirodu moramo voljeti i vjerovati da će nam ona to kasnije vratiti. Znači, pčelarima preostaje jedino da – idu dalje. I naprijed. Da vjeruju da će se do kraja pčelarske godine, ipak, nešto popraviti, da će biti više meda, da pčelari, kako na Cetinju reče ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Budmir Mugoša, ne kažu da meda „ima samo za priganice“. Na krajnje nepovoljnu pčelarsku godinu prvi su organizovano ukazali pčelari iz udruženja iz deset opština sa sjevera Crne Gore tražeći hitnu pomoć od Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, upoznavajući s tim i predsjednika Vlade Crne Gore, a, kako je pčelarima dobro poznato, stanje nije mnogo povoljnije ni u našim ostalim krajevima. Pčelari, dakle, očekuju pomoć. Njihova udruženja, kako nam reče Mirko Šćepanović, mora da dignu glas, da traže pomoć, da im se ublaže posljedice prave elementarne nepogode, jer pčelari ama baš ništa nisu mogli uraditi da spriječe to što ih je zadesilo ove godine.

OBAVJEŠTENJE

Petar Radović pčelari i na početku desete decenije: PČELE SU ME ODRŽALE.............................. 24-25 Zapisi o pčelarima i vijesti iz udruženja MOJKOVAC, NIKŠIĆ, PODGORICA, ZETA...... 26-28

PČELARSTVO STRUČNO-INFORMATIVNI STRUČNO-INFORMA TIVNI MJESEČNIK IZDAVAČ: SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA CRNE GORE e-mail: [email protected] sajt: www www.pcelarstvo.me .pcelarstvo.me ZA IZADAVAČA: Radule Miljanić V.D. GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: URE DNIK: Vaso Stanišić e-mail: [email protected] TEHNIČKI UREDNIK: Dragan Lučić  АВГУСТ  АВГУС Т 2016.

ZA PREDSJEDNIKE PČELARSKIH P ČELARSKIH ORGANIZACIJA

Potrebno je da Savezu dostavite dostavite spiskove sa imenima korisnika regresa po osnovu nabavke matica i lijekova. Spisak treba da sadrži podatke o količini uzetih lijekova i broju matica za svakog pčelara za tekuću godinu.Podatke je potrebno dostaviti najkasnije do kraja septembra 2016 godine. SPOCG

Redakcijski odbor „Pčelarstva“: Prof. dr Srđa Popović, predsjednik, Žarko Dragašević, Ratko Bataković, Sehad Ljuljanaj, Marijan Plantak i Milan Isidorović SPONZOR: MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA CRNE GORE Adresa Redakcije: Grbe bb, Danilovgrad ŽR 550-1347-19 Podgorička banka, Podgorica Sa naznakom: Za SPOCG

IMPRESUM

Rješnjem Republičkog sekretarijata za informacije br. 285 od 11. 01. 2001. godine “PČELARSTVO” je upisano u evidenciju javnih glasila Crne Gore.  Aktom Republičkog sekretarijata za informacije 04/01-355/2001. godine časopis je oslobođen obaveza plaćanja porez na promet. ŠTAMPA: HKS SPEKTAR, PODGORICA 1

 ПЧЕЛАРСТВО

RADOVI U PČELINAJKU - AVGUST

Prvi posao detaljan pregled o sada smo ubirali plodove pčelarenja, ali sada moramo da se više posvetimo pčeli kako bismo je  pripremili za zimovanje. Od nas zavisi kakve će nam zajednice ući u zimu. Počeću redosljedom radova u pčelinjaku, ako je uopšte moguće početi nešto nekim redom u takvoj situaciji. Prije početka bilo kakvog rada oko košnica provjerite  pojilice. Svježa, čista voda je preduslov da imamo zdrave  pčele. Unošenjem čiste vode i lepezanjem krilima pčela rashlađuje košnicu. Sljedeća je borba protiv varoe. Tretman treba početi odmah nakon vrcanja, a to je kraj jula. Čime? Nekim djelotvornim sredstvom. Na vama je da ga odaberete, ali vodeći računa da su temperature visoke tako da se ne odabere sredstvo koje će još više naškoditi pčelama. Varoa  je uzročnik svih bolesti, pa je treba što prije odstraniti. Prvi posao na pčelinjaku biće obavljanje detaljnog  pregleda svih pčelinjih zajednica radi utvrđivanja njihovog zdravstvenog stanja, kvaliteta matice na osnovu legla i količine hrane. Ako su ti parametri zadovoljeni onda su nam zajednice  jake. Kod pregleda odmah sve ramove iz centralnog dijela iz kojih nije izašlo dvije-tri generacije legla premještamo na bočne strane, jer u nove ramove teže matica polaže  jajašca, a i hladniji su za zimovanje, a ramove sa pergom i medom približavamo centralnom dijelu. Kada se naiđe na zajednicu sa lošom maticom ista se menja, ili se spaja sa nekim od nukleusa koji u sebi imaju mladu maticu i to preko novinskog  papira. Spajanje slabih društava, odnosno dru štava sa nedovoljnim brojem  pčela radilica, takođe  je jedna od bitnih

D

2

radnji koju bismo trebali da izvršimo u ovom mjesecu. Matica u avgustu i septembru položi ukupno 15.000-20.000  jaja, iz kojih će se izvesti isto toliko pčela, a taj broj pčela dovoljan je da društvo prezimi. Pošto je u avgustu slab unos nektara, ili ga uopšte nema, a mi moramo spremiti pčele, od 15. avgusta do 15. septembra moramo vršiti prihranjivanje pčelinjih društava i izvođenje što većeg broja mladih pčela, jer je to praktično najvažniji posao na pčelinjaku u ovom periodu. Samo zdrava i jaka pčelinja društva sa oko 15.000 do 20.000  pčela mogu uspješno da prezime i dočekaju prvu pčelinju  pašu. Nukleusi mogu da prezime minimalno sa 5000  jedinki. Prihranjivanje treba vršiti sve dok se ne obezbijedi dovoljna količina rezervne hrane. Prihranu možemo vršiti na dva načina: 1. stavljanjem punih ramova meda u zbjeg; 2. prihranom šećernim sirupom. Prihrana medom je bolja za pčelu, ali ako nema meda  prihrana se može vršiti i šećernim sirupom. Prihranom matice mogu povećati polaganje jajašca i do 30% što je dobro za pripremu zajednica za zimu. Prihranu treba raditi obazrivo. Ako ima dovoljno meda u košnici treba paziti da ne dođe do blokade matice (vađenjem rama sa medom iz košnice i stavljanjem istog u zbjeg ne možemo izazvati blokadu jer će isti med pčele vratiti u košnicu i time pospješiti maticu da više polaže jajašca). Treba obratiti pažnju kod davanja šećernog sirupa i  prihranu obaviti u većim količinama i to kada ima unosa polena. MEDLJIKA

Posebnu pažnju treba da obrate pčelari koji imaju pčelinjake na većim nadmorskim visinama gdje može biti unosa medljike. Šta uraditi kada  je ima? Poslije livadske i  АВГУСТ 2016.

 ПЧЕЛАРСТВО

suncokretove paše izvrcati med isključivo iz medišta,  plodišta ne dirati (ako krene medljika plodišta moraju biti  puna meda od livade ili suncokreta). Medišna tijela vratiti na plodište i čekati medljiku. Početak medljike juli-avgust treba sačekati sa medištima na plodište, pratiti redovno situaciju da ne dođe do toga da se medišta napune i počne lagerovanje u plodište. U zavisnosti od unosa treba vršiti  proširivanja. Kada se završi unos medljike treba izvrcati sav med iz medišta, ista vratiti na plodišta i prihraniti sirupom 1:1 u većim količinama i to što prije. Tada će se šećerni sirup  pomiješati sa onom medljikom u medištu koja je ostala u ćelijama ramova. Unosom polena dobićemo umjesto energetske šećerne hrane proteinsku, šećer-medljika-polen. Prihranu radimo dva, tri dana. Tada dolazimo do prve velike spasonosne radnje. Tijela medišna podbacujemo ispod plodišta na podnjaču, a plodište  podižemo na vrh konfguracije. Ako imate medljiku u plodištu LR košnice? Staviti matičnu rešetku na plodište, zatim podići svo mlado leglo sa maticom u gornje tijelo. Dolje ostaviti zatvoreno leglo i ramove sa medljikom, donje tijelo dopuniti ramovima, isto i gornje. Tada početi sa prihranom šećernim sirupom. Pčele će unositi sirup i medljiku, odozdo polen iz prirode i od toga stvarati jednu lijepu pčelinju hranu koja će biti odlična za prezimljavanje. Ujedno će matica polagati jajašca u gornje tijelo koje će već biti u konfguraciji koja se stavlja za prezimljavanje. Na vrijeme početi odstranjivanje varoe. Kako ćemo pakovati tijela zavisi od tipa košnice i sistema kojim se radi, tako da tu pravila nema. Najbitnije  je da se med nalazi iznad klubeta koje će se stvoriti u zimu. Ovo se odnosi na nastavljače gdje pčele idu u visinu. Za pološku bitno je zajednicu zazimiti sa visokim mednim kapama koje trebaju biti visoke minimalno 15 cm. Čak se praktikuje da se polumedište sa medom stavi ispod plodišta kod nastavljača određenog tipa DB LR, gde bi pčela podizala med u plodište tokom avgusta i do polovine septembra. To bi imalo za cilj stimulativne  prihrane i povećanje medne kape kod izlaska pčela iz ćelija  plodišta, vršila bi se dopuna i pravilan razmještaj meda u  pčelinjoj zajednici. Podizanje meda u plodište pčela će odrediti prema  potrebi, čak može ostati i ispod med koji će čekati proljeće. Tu smo stvorili još jednu pogodnost, podigli smo plodište da bude više od podnjače, tako da smo stvorili bolje uslove za prezimljavanje. Zaključićemo sljedećim komentarom. Naš rezultat u vezi količine hrane za pčele možemo vidijeti „odokativno“ (koja ne smije biti manja od 20 kilograma). Ali nema ispravke ako želimo kvalitetno izležene pčele. Da li smo i koliko skinuli varou znaćemo kada budemo tretirali oksalnom kisjelinom tokom zime. Ukoliko tada budemo imali manje opalih varoa to je naš uspjeh veći, a naša posvećenost smanjenju varoe tokom jula se isplatila jer smo u zimu ušli sa zdravim pčelama. Slobodan Jevtić (www.poljosfera.rs)  АВГУСТ 2016.

Mravlja kisjelina Metode primjene  - Mravlja kiselina se može  primjenjivati u kontroli varoe u prisustvu pčelinjeg legla. Prirodni je sastojak meda i vrlo ekasno se može upotrebljavati u borbi protiv varroe jer efekat ostvaruje u otvorenom i u poklopljenom leglu. Rezistentnost varoe na mravlju kiselinu za sada nije registrovana i u Evropskoj Uniji je jedino kemijsko sredstvo čija je  primjena, uz timol, dozvoljena u ekološkom pčelarenju. Mravlja kiselina djeluje stvaranjem pare koja prodire u košnicu. Para mravlje kiseline je teža od vazduha i zato aplikaciju kisjeline treba obaviti sa satonoše  plodišnih nastavaka LR košnice. Para mravlje kisjeline se ravnomjerno raspoređuje po cijeloj košnici prodirući i u zatvorene ćelije saća. Ekasnost u primjeni mravlje kiseline, kao i ostalih organskih kisjelina, može se  postići samo u kombinaciji sa biotehničkim mjerama  borbe (Imdorf & Bogdanov, 1999; Imdorf et al., 1999; Mladenović i sar., 2003, Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar, 2003). Mravlju kisjelinu treba  primjenjivati van perioda pčelinje paše i medobranja u vidu kratkoročnih i dugoročnih tretmana. Kratkoročni tretman podrazumijeva zadržavanje mravlje kisjeline u košnici najduže do 4,5 dana, dok dugoročni tretman  podrazumijeva prisustvo mravlje kiseline u košnici u dužem vremenskom periodu (više od 21 dana). Analize efekata dugoročnih i kratkoročnih tretmana mravljom kisjelinom (Imdorf, 1995) ukazuju na činjenicu da mravlja kisjelina svoj efekat postiže za 24 časa, što  primjenu dugoročnog tretmana u ovom kontekstu čini nepotrebnim. Priprema odgovarajuće koncentracije

Mravlju kisjelinu u prodaji možemo naći različite koncentracije, ali često mnogo veće koncentracije nego što je potrebno u kontroli varoze. Željenu koncentaciju možemo dobiti primjenom sljedeće formule: (85 g FA) : (100 g rastvora) = (60 g : X ) X = (100X60) / 85 = 70,59  Naime, ako raspolažemo sa komercijalnim pakovanjem 85% mravlje kisjeline, to znači da se u 100 grama 85% rastvora nalazi 85 grama iste mravlje kisjeline. 60% mravlju kisjelinu ćemo dobiti po već navedenoj proporciji iz koje izlazi da za dobijanje 100 ml. 60% mravlje kisjeline, po formuli treba uzeti 70.59 ml 85% kisjeline, međutim, kisjelina ima nešto veću gustinu od jedan, pa je neophodno dobijenu vrednost (70.59) podijeliti sa 1.198 što predstavlja specinu gustinu mravlje kisjeline. Konačna vrijednost je 58.92. Znači, za dobijanje 1000 ml. (1 l.) 60% rastvora mravlje kisjeline, treba u posudu od 1 litre najpre uliti 100 ml. destilovane vode, a zatim dodati u vodu 589,20 ml. 85% mravlje kisjeline i ostatak do 1000 ml. dopuniti destilisanom vodom. Tako smo dobili 1 litar 60% mravlje kisjeline. Pri pravljenju rastvora neophodno je uvijek dodavati kisjelinu u vodu, nikako obrnuto (nikada VUK - voda 3

 ПЧЕЛАРСТВО

u kisjelinu) jer to može dovesti do oslobađanja značajne količine toplote, pucanja staklene posude sa kisjelinom i povrijeđivanja.

-Osiguratii dovoljnu količinu vode i krpa za slučaj da dođe do incidenta ili prosipanja kisjeline. - Izbjegavati korišćenje tople mravlje kisjeline po toplom vremenu. Manje štetne pare će se osloboditi kada Predostrožnosti  - Pročitati etiketu na pakovanju mravlje  je kisjelina hladna. Preporučujemo rashlađivanje mravlje kisjeline prije korišćenja i preduzeti sve preporučene kisjeline do +4° C.  predostrožnosti. Mravlja kisjelina je jako korozivna. - Napraviti plan za raspoređivanje (postavljanje) posuda u košnici. - Sve posude treba obilježiti i poslije upotrebe oprati. Izbjegavati: - Kontakt sa kožom – mravlja kisjelina može izazvati opekotine na koži. Izbjegavanje rezidua - tokom pčelinje paše i - Kontakt sa očima - mravlja kisjelina može izazvati medobranja ne treba primjenjivati mravlju kiselinu. slijepilo. - Ingestiju - mravlja kisjelina može izazvati oštećenja Aplikacija 60% mravljom kisjelinom se može obaviti gastrointestinalnog trakta i bubrega. tako što se trulex krpa dimenzija 20 x 20 x 0,5 cm natopi - Udisanje - mravlja kisjelina može izazvati štetne kisjelinom i stavi u košnicu što bliže pčelama odozgo ili  posljedice (opstruktivni bronhitis). odozdo . Tretman se obavlja 3-4 puta u razmaku 4-7 dana. Ako se krpa stavlja odozgo, onda se ravno postavlja na satonoši. Ako se krpa postavlja od dolje, treba je staviti Zaštita pčelara - Moraju se nositi naočare i rukavice otporne na djejstvo ispod mrežaste podnjače. Aplikacija se može obaviti i tako kisjeline. što se u određenu posudu postavi kartonski umetak ili - Treba koristiti kecelju otpornu na djejstvo kisjeline, trulex krpa koja se natopi otprilike sa 25 ml. 60% mravlje duge rukave i čizme. kisjeline. Po pravilu se koristi 2 ml. mravlje kisjeline na - Pri radu sa mravljom kisjelinom u zatvorenim  jednu ulicu pčela. Tretman se može ponoviti i 3 do 4 puta u  prostorijama preporučuje se respirator za prečišćavanje razmaku 5 - 6 dana. Postoji mogućnost aplikacije i pomoću vazduha, odnosno dobro provjetravanje prostorija. specijalnih daščica natopljenih mravljom kisjelinom, ali se u  posljednje vrijeme koriste i smolasti granulati kao nosioci mravlje kisjeline. Efikasnost mravlje kisjeline primenjene na opisane načine je od 61% do 98% na temperaturama od 12°C (14 ili 16° C) – do 25° C. Ako je dnevna temperatura preko 25° C, tretman se obavlja uveče. Mravlju kisjelinu prije upotrebe treba rashladiti na +4° C. Tokom tretmana neophodno je obavljati  p r i h r a nj i v a n j e pč e l a šećernim sirupom u odnosu 1:1 ili 2:1 (šećer:voda). Prihr anjivan je je neophodno da bi se osigurala dovoljna količina energetske hrane  potrebne za eliminaciju štetnih efekata mravlje kisjeline. Naime, mravlja kisjelina tokom primjene omekšava hitin kod  pčela, utiče na smanjenje zalijeganja jaja matice i usporava rast legla.

(www.limed.ba) 4

 АВГУСТ 2016.

 ПЧЕЛАРСТВО

KOMESAR EU ZA BEZBJEDNOST HRANE VYTENIS ANDRIUKAITIS RAZGOVARAO SA CRNOGORSKIM PČELARIMA

Čestitke za postignute rezultate C

rna Gora otvorila je Poglavlje 12 – Bezbijednost hrane, veterinarska i tosanitarna politika, jedno od najzahtjevnijih poglavlja u procesu pristupanja Evropskoj Uniji. Otvaranje poglavlja je kruna velikog zalaganja nadležnih institucija.Tek predstoji glavni  posao u usaglašavanju zahtjeva za standardizaciju kvaliteta koje moraju ispuniti državne institucije kao i svi subjekti u poslovanju sa hranom. U zvaničnoj posjeti Crnoj Gori boravio je Komesar EU za bezbjednost hrane Vytenis Andriukaitis. U okviru  programa posjete delegacije u kojoj su bili i Mitja Drobnič, šef delegacije EU u Crnoj Gori, i Vesna Daković, direktorica Agencije za bezbijednost hrane, posjetili su Kuću meda. Tom prilikom obišli su proizvodne pogone u Kući meda i razgovarali sa predstavnicima pčelarskih udruženja koja su članice Saveza.  Nakon obil aska proizvodnih pogona u Kući meda,  predsjednik Saveza Radule Miljanić je u ime domaćina  pozdravio goste i zahvalio se na ukazanoj časti posjetom uvaženih zvaničnika. Predsjednik je istakao da je težnja Saveza dalje unapređenje partnerstva sa Ministarstvom  poljoprivrede i ruralnog razvoja i Vladom Crne Gore kao i novoosnovanom Agencijom za bezbjednost hrane. Sve ovo u cilju unapređenja usluga i podrške Saveza svim pčelarima u Crnoj Gori, unapređenja saradnje među  pčelarima, edukaciju pčelara kao i unapređenje kvaliteta i promocije pčelinjih proizvoda. Uz podršku Vlade Crne Gore pčelari u Crnoj Gori ostvarili su veoma veliki napredak u organizacionom smislu. Takođe, uz podršku Saveza,  pčelari su veoma uspješno koristili raspoložive fondove za unapređenje proizvodnih kapaciteta (Mjere Agrobudžeta, MIDAS, IPARD) i tim doprinijeli razvoju ovog sektora. Komesar Andriukaitis je čestitao na postignutim

rezultatima i izrazio zadovoljstvo činjenicom da su pčelari u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede ostvarili veoma veliki napredak posebno u organizacionom smislu. Sastanku u Kući meda prisustvovali su i pčelari  predstavnici pčelarskih organizacija i tom prilikom su sa Komesarom podijelili mišljenja o aktuelnoj situaciji u našem  pčelarstvu. Vojin Đukanović i Nikola Dragomanović su  podijelili utiske sa studijskih putovanja pčelara u Njemačkoj i Italiji i osvrnuli se na nivo znanja i stručnosti naših pčelara u odnosu na pčelare iz ove dvije zemlje. Mišljenja su da u odnosu na veličinu zemlje, raspoloživost opreme, kao i način  pčelarenja ni malo ne zaostajemo, naprotiv, imamo prednosti u kvalitetu meda. Marijan Plantak je skrenuo pažnju na značaj edukacije pčelara. Upoznao je prisutne sa procesom izrade kataloga zanimanja pčelar i uvođenja neformalnog obrazovanja što je veoma pozitivno pozdravljeno od strane Komesara. Dodatno, Plantak istakao je značaj međunarodne saradnje i razmjenu iskustava našeg sa zemljama članicama EU. Posebno u odnosima sa Slovenijom i Hrvatskom. Potpredsjednik Vlade dr Petar Ivanović pohvalio je napore koje ulaže Savez u cilju armacije pčelarstva. Pri tom napominjući da nas u narednom periodu sve očekuju novi izazovi i zadaci koje trebamo rešavati kako bi postigli standarde ako želimo da budemo dio globalnog tržišta. Ova posjeta je veoma značajna za naš Savez kao i za sve pčelare u Crnoj Gori. Prije svega to je uvažavanje i  priznanje za aktivnosti koje naš Savez sprovodi u cilju razvoja crnogorskog pčelarstva. Sektora koji zahvaljujući kontinuiranom napretku zauzima sve veću pažnju šire  javnosti. Međutim, to je i podstrek ali i obaveza da se nastavi sa započetim aktivnostima kako bi sektor pčelarstva doveli do potpunog dostizanja standarda EU. V. Radulović

 АВГУСТ 2016.

5

 ПЧЕЛАРСТВО

PČELARSKA GODINA DOBRO POČELA PA PODBACILA

Jedna lasta ne čini proljeće P

čelare je obradovao početak proljeća, mi smo na tom talasu zadovoljstva objavili i vijest da je Boško Petrović u Krašićima kod Tivta vrcao med 30. aprila, ali prekomjerne padavine, vjetrovi i suše, u maju i junu, satrle su pčelarske snove širom Crne Gore - od Hercegnovog do Rožaja, od Ulcinja do Pljevalja. Umjesto o plasmanu meda, pčelari će, po svemu sudeći, više razmišljati kako

da spasu i očuvaju pčele, da dočekaju sljedeću pčelarsku godinu, uvjerivši se još jednom u varljivost i nepridvidljivost vremenskih uslova i onu staru - jedna lasta ne čini proljeće. U ovom broju objavljujemo zahtjev pčelara sa sjevera za hitnu pomoć i ocjene nekih pčelara iz naših ostalih krajeva, a priču o (ne)medonosnoj godini nastavićemo i u idućem broju.

PČELARI IZ UDRUŽENJA SA SJEVERA OBRATILI SE MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVA

Traže hitnu pomoć za jesenju prihranu pčela - Zahtjev proslijeđen i predsjedniku Vlade Crne Gore redsjednici dvanaest pčelarskih udruženja iz deset opština sa sjevera(Berana, Bijelog Polja, Rožaja, Pljevalja, Žabljaka, Andrijevice, Plava, Petnjice, Mojkovca i Kolašina) na sastanku održanom u Beranama dana 20. jula, razmatrali su stanje pčelinjih zajednica u ovoj pčelarskoj sezoni, i zaključili da je neopohodno da se obrate Ministarstvu  poljoprivrede i ruralnog razvoja zahtjevom za hitnu pomoć radi nabavke šećera za jesenju prihranu pčelinjih društava. Sastanak je iniciran na osnovu saznanja u međusobnoj komunikaciji predsjednika udruženja, a na osnovu podataka dobijenih sa terena o izuzetno lošoj pčelarskoj sezoni. - Usljed veoma dugog kišnog i hladnog vremena stanje sa medom u košnicama je alarmantno. Kao posljedicu takvog stanja imamo podatke da su pojedinim iskusnim i dugogodišnjim pčelarima usred pašne sezone, u junu i julu mjesecu, zbog gladi počela da uginjavaju proizvodna pčelinja društva. Medišni nastavci su prazni kao i plodišni, pa pčelinja društva održavamo u životu stalnom prihranom. Ovo stanje  je istovjetno u svim navedenim opštinama. Zbog ovako katastrofalne i nezapamćeno loše pčelarske sezone, koja se ne pamti u proteklih pedeset godina, potrebna je hitna pomoć Vlade, Ministarstva i SPO Crne Gore. Naša je procjena da u toku mjeseca jula i avgusta moramo u prosjeku dati 15 kg šećera po pčelinjem društvu kako bi popravili stanje sa leglom koje je svedeno na minimum pa je time ugrožena i priprema za zazimljavanje jer nećemo imati dovoljan i kvalitetan broj zimskih pčela. Pčelari svakodnevno traže da se obratimo Vama za vanrednu i hitnu pomoć. U protivnom bićemo suočeni sa situacijom da je ugrožen postojeći pčelinji fond i biološki opstanak pčela na ovom području – navedeno je u zahtjevu upućenom ministru poljoprivrede i ruralnog razvoja Budmiru Mugoši, uz apel da se ovom zahtjevu hitno udovolji polazeći od činjenica i realnog stanja materijalnih mogućnosti pčelara iz ovih udruženja u kojima je učlanjen 671 pčelar, a svi zajedno

P

6 

raspolažu sa 18117 pčelinjih društava. Zahtjev za pomoć pčelarima sjevera Crne Gore, koji  je upućen Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja,  proslijeđen je i predsjedniku Vlade Crne Gore Milu Đukanoviću. - Imajući u vidu veličinu i značaj problema opstanka pčelinjih zajednica na sjeveru Crne Gore, kao i važnost pčelarstva za ukupnu poljoprivrednu proizvodnju molimo Vas da se lično angažujete u iznalaženju sredstava tražene pomoći – navdeno  je u zahtjevu predsjednika pčelarskih udruženja premijeru. Uz zahtjev, premijeru je dostavljen i zapisnik sa sastanka održanog 20. jula u Beranama.

Na jugu i u Podgorici – slična priča MILAN ISIDOROVIĆ, PREDSJEDNIK NVU „PČELA“ BAR

Očekuje se pomoć

Pčelari ovog udruženja imaju pčelinjake od Ostrosa preko Mrkojevića, Starog Bara do Sutomora i Čanja, ali svi se slažu da ove godine meda nema. Dio njih je pokušao da vrca, a dio nije jer je očito bilo da će se ubrzo morati prihranjivati. „Kao da mi je neko ispraznio košnicu“, najčešći je komentar, ili „sprat prazan a pčela se povukla u plodište“. Ovako loše nije  bilo bar posljednjih 15 godina. Na sastanku Udruženja pčelari su zaključili da se hitno moramo obratiti Savezu pčelarskih organizacija Crne Gore i Ministarstvu poljoprivrede radi nekog vida pomoći u šećeru, jer je stanje alarmantno i prijavljeni su i gubici pčelinjih društava. Čak i regresiran bi dobrodošao,  jer je šećer poskupio.  АВГУСТ 2016.

 ПЧЕЛАРСТВО

VESELIN MARKOVIĆ, SEKRETAR UDRUŽENJA PČELARA BUDVA

Mnogi neće vrcati, niti imaju što vrcati

ACO JOVIĆEVIĆ, SEKRETAR UDRUŽENJA PČELARA PODGORICA

Med ove godine – kao dobitak na lutriji

Iako je rano za konačnu ocjenu, sigurno je da će ova Većina podgoričkih pčelara je jednodušna u ocjeni da je ova  pčelarska godina i na području opštine Budva biti neuporedivo  pčelarska sezona jedna od najgorih u posljednjih 20 godina, i da lošija od prethodnih. Izuzetak su pčelari s područja Pobora, se slobodno može porediti sa elementarnom nepogodom. Rijetko koji su zadovoljni prinosom meda, najvjerovatnije zato što je u ko je vrcao med, a i to što je izvrcao će jedva pokriti troškove, dok tom sjevernom dijelu naše opštine vegetacija krenula kasnije. o prihodu nema ni govora. Sezona je krenula izuzetno dobro, sa Mnoge je prosto „pokosio“ vjetar i kiša u vrijeme najintenzivnije usklađenim razvojem pčela i ranom pašom, sa velikim unosima  paše, tako da mnogi neće ni vrcati med, niti imaju što vrcati. nektara u martu i aprilu, tako da se očekivala rekordna godina. Možda će drugi dio paše nešto popraviti, ali je izvjesno da će Onda je počela kiša koja je trajala gotovo sve vrijeme glavne većina pčelara na kraju pčelarske sezone biti nezadovoljna.  paše, tako da su društva u punom razvoju potrošila sve što su  pokupila. Kod nekih pčelara bilo je i rojevog nagona, što je još MIRKO MATKOVIĆ, PREDSJEDNIK više otežalo situaciju, jer ni rojevi ni izrojena društva nijesu UDRUŽENJA PČELARA HERCEGNOVI imala šansu da se stabilizuju bez prihrane. U okolini Podgorice sredinom juna je bilo neke paše, i pčele koje se nijesu izrojile Nezapamćena godina u pčelarstvu  podsjetile su pčelare na dobre godine, ali samo podsjetile, da nam Poslije prvih aprilskih dana i obilne paše na klenu malo ko ne ubiju volju za rad. Pčelari iz Kuča koji su pčele preselili na  je obraćao pažnju na iskustvo starijih pcelara koji se sa pčelama  planine imali su nešto više sreće i mogu očekivati neko vrcanje. druže pedeset godina i više a oni su upozoravali na staru Kako je i ljeto počelo sa kišom, i vegetacija još „buja”, ostaje izreku „Ako klen zamedi dobro, neće godina biti dobra“. Sad nam da se nadamo da će pčele pokupiti bar zimnicu, a ako nešto kada pčelarska godina završava pčelari hercegnovskog ostane i za nas, to će biti kao dobitak na lutriji. Ovakav splet  primorja i zaleđa tvrde da lošiju godinu nisu doživjeli. okolnosti mora zabrinuti svakog pčelara. Vrijeme je bilo pogodno Malo je onih koji će uopšte da vrcaju med za kućne potrebe, za razvoj varoe, pojedina društva su bila na ivici gladi, a brzo će a mnogo više onih koji još i sad prihranjuju društva da ne bi  početi i priprema društava za zimu. Otvoreno je pitanje kakav će uginula od gladi. Opšti je zaključak da je slično i u okruženju  biti kvalitet zimskih pčela ako se nastavi dosadašnji tok sezone. i da je pomoć države pčelarstvu potrebnija nego ikad do sada. Pripremio: V. Stanišić

PČELARSKA 2016. OČIMA NIKŠIĆKIH PČELARA

Daleko od očekivanja, ali još ima nade U trećoj dekadi jula, kada se već mogu svoditi ocjene o  prinosima meda u tekućoj godini, raspoloženje među članovima  pčelarske organizacije Nikšić (najmasovnije u Crnoj Gori) nije nimalo sjajno. Naprotiv, daleko od očekivanja i optimističkog  početka u aprilu i prvoj polovini maja, što potvrđuju i njihovi odgovori. Mirko Džaković ima nešto preko dvadeset društava, od toga pet novih. Zimi su stacionirane u prigradskom nikšićkom naselju Glibavac, a od sredine juna su preseljene u Šarance, na 1.600 m nadmorske visine: Posljednji pregled mi je pokazao da su popunile prosječno oko 70 odsto mogućeg. Sa tog stanovišta sam zadovoljan, ali ništa nije zatvoreno što mi se tako dešava po prvi put. Vjerujem da će u ostatku jula i prvoj  polovini avgusta pčele ipak završiti svoj posao kako treba. Vojin Đukanović ima oko stotinu košnica, koje zimu  provode na Frutku, sada su na Krnovu, a malim brojem u Lukovu. Na pitanje da su vrcane prve količine meda, Đukanović je bio kratak: Nije još vrijeme za vrcanje. Vremenski uslovi su učinili da godina za naše pčelare, a mislim i sve u Crnoj Gori, pa i u regionu bude ispod svih očekivanja. Krenulo  je dobro, pa naišao kišni period kada su stalno bile u minusu, da bi opet bilo dobro nedelju dana, kada su tropske vrućine oslabile pašu. Poslije ove kiše ako vjetar stane trebalo bi  АВГУСТ 2016.

očeki-vati više meda, ali sve opet zavisi od vremena Dragan Butorović ima oko petnaest društava, koja su stalno stacionirana u naselju Crnodoli, 7-8 km udaljenom od  Nikšića. Tu je i blizina Krupačkog jezera pa u tom priobalju uvijek bude zelenila, tako da se Butorović i ne žali na slabu godinu, po onoj narodnoj: „nijesam đavo da mi je malo“,  pa je sa osmjehom prokomentarisao: Solidno su pokupile, u početku je klen „završio posao“, kasnije su kiša i suša, pa i rojevi nagon uticali da se prinos smanji. Ali, biće meda dovoljno i vrcaću već krajem ovog mjeseca. Slobodan Savićević ima dvanaest društava, sve sem  jedne su prezimile. Ni on ne seli svoj uljanik, vec je stacioniran kod kuće u Gornjem Polju, desetak kilometara od Nikšića. U razgovoru nam je rekao da je poslednji pregled pokazao da još nije vrijeme za vrcanje, jer su okviri u nastavcima  polovično „zapečaćeni“: Ne kažem da je dobro, ali nije ni loše. Polovina od društava je za pohvalu, a ostatak je lošiji. Sve zavisi od jačine društva. Jako društvo uvijek skupi meda, tako da računam da će poslije ove jake julske kiše biti još dosta medonosnih biljaka, a time će nadam se i prinos biti bar na nivou prošlogodišnjeg, kada sam bio potpuno zadovoljan. B. Đukanović

7 

 ПЧЕЛАРСТВО

INTERVJU: NIKOLA DRAGOMANOVIĆ, PREDSJEDNIK SKUPŠTINE SAVEZA PČELARSKIH ORGANIZACIJA CRNE GORE

Treba više meda, ali i znanja

uća meda, okosnica razvoja crnogorskog pčelarstva, se uhodava, pčelarska organizacija ima sve više članova i nema razloga da se svi  pčelar i ne uključe u njen ra d s obzirom na brojne beneficije, zadovoljavajući su rezultati rada organa SPOCG i pčelarskih udruženja, treba proizvoditi veće količine meda, ali i više ulagati u edukaciju – akcenti su iz razgovora sa Nikolom Dragomanovićem, dovoljne količine prerađenog voska, izlaska sa pojedinim proizvodima na  predsjednikom Skupštine Saveza  pogača i invertnog sirupa za prihranu tržišta susjednih država, s obzirom  pčelarskih organizacija Crne Gore.  pčela, kao i sve potrebne opreme da to kapaciteti instalirane opreme i repromaterijala za pčelarstvo. omogućavaju. PČELARSTVO: Nedavno PČELARSTVO: Ovo je treća Cijene koje sada imamo, kada su u godina ovog saziva Skupštine, kako  pitanju prerada voska i cijena pogača  je održana sje dnic a Skupštin e SPOCG, na kojoj je ocjenjujete njen rad i  bilo prisutno više od rad organa SPOCG u vije trećine članova, cjelini? sasvim dovoljno za rad - Mislim da rad i odlučivanje, mada ove skupštine treba ne i iz svih udruženja ocijeniti kao veoma  po opštin ama . Ka ko kvalitetan. To je ocjenjujete to nedovoljnu normalna ocjena ako zanteresovanost se zna da je to proizvod  predstavnika udruženja stalnog rada Upravnog da prisustvuju sjednici odbora SPOCG i rada Skupštine koja se  pčelarskih organizacija održava jednom u opštinama sa godišnje? U Crnoj odličnom saradnjom Gori postoji, prema sa Ministarstvom najnovijim podacima, 32  p o l j o p r i v r e d e i udruženja u 23 opštine, s ruralnog razvoja. tim što u opštini Gusinje Takvu ocjenu verikuje ne postoji pčelarsko i skoro jednoglasno udruženje. U nekim  prihvaćeni izvještaj o opštinama postoji više radu za prošlu godinu udruženja (Podgorica u kom su obrađene četiri, Bar i Rožaje po tri, sve aktivnosti koje Kotor, Tivat i Mojkovac su se odvijale u  po dva, u preostalih 16 toku prošle godine. opština po jedno). Iako Ukratko rečeno,  je slobodno formiranje i Kuća meda, okosnica registrovanje pčelarskih razvoja crnogorskog društava i udurženja i  pčelarstva, uhodava njihovo učlanjivanje se i očekujemo da u SPOCG, smatrate li će ona u narednom  periodu u potpunosti zadovoljiti sve i invertnog sirupa za prihranu, da bi bilo svrsishodnije njihovo interese pčelara, počev od otkupa i veoma su konkurentne. Očekujem  povezivanje ili objedinjavanje na  plasmana crnogorskog meda i ostalih da će se u budućnosti proizvodnja nivou opština, da bi to doprinijelo  pčelinjih proizvoda, obezbjeđenja u Kući meda povećavati, sa ciljem  bo ljo j sa ra dnji s a loka ln om

K

8

 АВГУСТ 2016.

 ПЧЕЛАРСТВО

samoupravom i ostvarivanju zajedničkih ciljeva? - Skupštini je prisustvovalo 40 delegata, što je sasvim dovoljno, a  pored toga prisustvovao je i jedan  broj predstavnika novoformiranih društava iz opština kao posmatrači. Ocjenu da li je moglo biti više delegata teško je dati, s obzirom da je period održavanja Skupštine  period najvećih radova u pčelarstvu, a pogotovo u ovoj godini, kada nam prirodne okolnosti nisu bile naklonjene. Od održavanja izborne skupštine je prošlo tri godine, u kom periodu su se formirala nova društva u opštinama, koja shodno Statutu nisu imali pravo odlučivanja. Zbog navedenog dogovorili smo da su neophodne izmjene Statuta za sljedeću izbornu skupštinu, koji će omogućiti da i novoformirana društva imaju legalno izabrane delegate. Takođe, neophodno je  bolje precizirati uslove formiranja novih organizacija, kako se ne bi desilo da imamo veliki broj malih i usitnjenih organizacija, koje ne mogu da koordiniraju interese pčelara. Na navedenoj skupštini skoro svi prisutni delegati učestvovali su u radu, što je znak da su sva pitanja raspravljana, upotpunio izvještaj i dale preporuke za budući rad. PČELARSTVO: Omasovljenje članstva pčelarske organizacije,  posebno podmlađivanje, iz godinu u godinu daje sve bolje rezultate. Ipak, iako nema zvaničnih podataka,  procjenjuje se da je znatan broj  pčelara van pčelarske organizacije. Kako i njih uključiti, kako, uopšte, više motivisati postojeće pčelare da se uključe u pčelarsku organizaciju i kako još više motivisati mlade da se bave pčelarstvom? - Danas imamo oko 2.100 članova i iz godine u godinu ovaj broj raste. Ima i onih koji nisu učlanjeni, mada mislim da većina neučlanjenih pčelara u neku od opštinskih organizacija, su  pčelari sa malim brojem košnica,  pretežno hobisti. Nema razloga da se svi pčelari ne uključe u pčelarske organizacije, obzirom na simboličnu članarinu i velike benecije koje se dobijaju kroz regresirane lijekove, matice, besplatan časopis Pčelarstvo,  АВГУСТ 2016.

minimalne cijene prerade voska,  pogača i inverta. Vjerujem da će se postepeno i oni uključiti, i ako  je mnogo bitnije povećanje broja, a posebno mladih pčelara, kada se ima u vidu da je od Ministarstva  poljoprivrede, kao podsticajna mjera, nansirana nabavka po tri košnice, odnosno oformljena društva za mlade pčelare. Ta akcija je dala određene rezultate, ali ove godine  po kazala i određene nedo statke u raspodjeli, s obzirom da nije rađena u koordinaciji sa pčelarskim organizacijama na terenu, tako da ima opština koje tu povoljnost nisu mogle iskoristiti. Na prethodnoj Skupštini i o ovom pitanju se dosta raspravljalo, gdje su učestvovali i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i dogovoreno je da se ova akcija u  buduće vodi zajednički. PČELARSTVO: Kako u tom smislu ocjenjujete postojeće  podsticajne mjere Ministarstva  poljoprivrede i ruralnog razvoja i SPOCG. I, takođe, lokalnih samouprava prema podacima kojima raspolažete. Smatrate li da bi tu trebalo nešto poboljšati,  promijeniti? - O podsticajnim mjerama sam već rekao i mislim da su one dobre. U svakom slučaju njima treba dodati i mogućnost dobijanja  povoljnih kredita za poljoprivredu na koje mogu konkurisati i pčelari za određene namjene. Međutim, kod podsticajnih mjera ne može se zanemariti izgrađena Kuća meda, sa njenim sadržajima i mogućnostima koje ona pruža, a u koje je Vlada Crne Gore uložila više od 600.000 eura. To i dalje podrazumijeva da imamo dobru saradnju sa Ministarstvom  poljoprivrede i ruralnog razvoja i da težimo da sektor pčelarstva ima što veće učešće u budžetu, za regresiranje ljekova, nabavku matica, moguće opreme, naučnih ekskurzija i drugih vidova edukacije. Pri tome pčelarske organizacije, odnosno pčelari, treba da za uzvrat proizvedu veće količine meda i pčelinjih proizvoda za domaće i ino tržište, kao i da se poveća zaposlenost u ovom sektoru, posebno mladih uz paralelan rast broja košnica i velepčelara koji se profesionalno

 bave ovim poslom. Takođe, u dijelu opština imamo dobru saradnju koja se ogleda kroz određenu nansijsku  pomoć, kao i pomoć u organizaciji  pčelarskih manifestacija. Upoređujući  podsticajne mjere u našem okruženju sa ovim koje mi imamo, trebamo biti u potpunosti zadovoljni. PČELARSTVO: Pčelarska udruženja po opštinama su samostalna u radu, ali ipak Savezu pčelarskih organizacija je značajno kako ona rade, posebno kad je u pitanju omasovljenje članstva, edukacija, zaštita pčela... Kako ocjenjujete rad lokalnih udruženja, čemu bi trebalo da posvete više pažnje u budućem radu? - Sa radom udurženja smo u  potpunosti zadovoljni, tim prije što se godišnje aktivnosti svih pčelarskih organizacija praktično koordiniraju kroz rad Upravnog odbora, koje je veoma ekasno, a na šta ukazuju  postignuti rezultati. Normalno, da u  budućem periodu očekujemo još bolji rad, dalje omasovljenje organizacija na terenu i sve veći broj pčelara a  posebno mladih. PČELARSTVO: Šta bi ste još dodali kao predsjednik Skupštine SPOCG, što je bitno za rad pčelarske organizacije? - U svakom slučaju i ako Crna Gora ima dosta edukovanih pčelara, smatram da u budućem periodu treba još više ulagati u edukaciju, a pogotovo kada smo svjesni da imamo sve uslove za navedeno. Moramo se prisjetiti koliko su nam vrijedila putovanja koja smo imali u Njemačkoj i Italiji, kao i predavanja više profesora i pčelarskih stručnjaka koja su održana u prethodnom periodu. Toj edukaciji će dosta doprinijeti kritična masa broja pčelara, koju mi već imamo, odnosno veliki broj veoma odukovanih pčelara. Približavanje Evropskoj uniji, poštovanje zakonske regulative, primjena iste, a posebno standarda, će još više tražiti od nas edukovanost, razvoj tehnologije  pčelarenja, primjenu eko standarda i slično, kako bi naši proizvodi bili konkurentni. V. Stanišić

9

 ПЧЕЛАРСТВО

STRUČNA TRIBINA

Nosema cerana – kako je prevladati?! - Varoa nije glavni neprijatelj naših pčela - većina analiziranih mrtvih pčela, posljednjih godina, pokazala je da je uz varou i ogromna prisutnost nozeme cerane - Šta se u pčelarstvu postiže primjenom EM proizvoda – rastvorom efektivnih mikroorganizama? eki ugledni veterinari, pa i oni čija je doktorska sezone. Pribjegavamo opakim otrovima trujući sebe i kupce disertacija rađena na temu nozeme, još uvijek tvrde svojih proizvoda, a obnovljeni pčelinjaci i dalje slabe i da na osnovu vizuelnog pregleda pčelinjih društava  propadaju, uprkos tome što su u košnicama pobijene sve i pčela ne mogu dati niti ozbiljnu sumnju a kamo li varoe. Znači da ipak varoa nije glavni neprijatelj naših pčela. ozbiljnu tvrdnju da li je u pitanju nozema cerana. Po njima Velika većina analiziranih mrtvih pčela, posljednjih to još manje možemo mi pčelari praktičari i činjenica je godina, pokazala je da je uz varou i ogromna prisutnost da se nozema cerana može pouzdano utvrditi isključivo nozeme cerane. Taj opaki i podmukli ubica uvukao se u laboratorijskim pregledom pod jakim elektronskim nebrojne pčelinjake širom Evrope, a njegov pogubni uticaj mikroskopom, ali... okusili smo mnogi. Naravno da samo jedan pogled na  pčelinje društvo ne može otkriti gotovo ništa, ali iskusnom  pčelarevom oku, koji živi sa svojim pčelama kroz godine, svakako nije promaklo određeno karakteristično ponašanje njegovih pčelinjih zajednica u slučajevima znatnih gubitaka ili čak i višekratnih potpunih gubitaka pčela. Razgovarajući početkom decembra prošle godine s  jednim od naših najuglednijih pčelara iznio sam svoja zapažanja koja sam uočio u sezoni u kojoj sam izgubio  pčele sumnjajući da mi ih je odnijela nozema cerana - što  je kasnija laboratorijska analiza i potvrdila. Opisao sam mu da sam tokom glavne paše primijetio izuzetno velik  broj mladih pčela na orijentacijskim izletima, imao sam izuzetno puno legla, Zagorci bi rekli „od ve do ve”, primjetio sam nesklad između veličine legla i broja pčela. Leglo,  Nosema c. ciklusi života koje je pokrivalo veliku površinu saća i izgledalo zdravo, Sve veći broj zabrinutih kolega se javlja jer im se broj zaposjedao je samo mali broj pčela, a uprkos promjenjivim  pčela, krajem vegetacije, znatno smanjio. Neki su pribjegli vremenskim prilikama u košnici je bilo izuzetno malo meda. spajanju takvih zajednica, ali i broj pčela u tim spojenim Dolaskom jeseni zajednice su počele rapidno slabiti, a od zajednicama se i dalje nastavio smanjivati, da bi na kraju četrdesetak zajednica uspio sam sačuvati samo dvije i to košnice ostale bez pčela s nešto meda. s po šakom pčela. Uvjeren sam da su te dvije zajednice I što tad?  preživjele jer sam ih počeo intenzivno tretirati rastvorom Oni uglednici s početka priče sliježu ramenima jer oni ne znaju kako nam pomoći, a mi  pčelari praktičari smo prepušteni sami sebi. Mnogi od nas za gubitak pčela krive neadekvatno sredstvo  protiv varoe koje Orijentacijski izlet  smo koristili tokom

N

10

 АВГУСТ 2016.

 ПЧЕЛАРСТВО

efektivnih mikroorganizama (EM probiotik). Vrlo zanimljiv  je i podatak da su se obije preživjele zajednice više nego dobro razvile do kraja bagremove  paše, a poslije kestena sam vrcao po dvadeset kilograma iz svake, a uz to da sam im ostavio barem još toliko za zimu i nisam ih uopšte  prihranjivao. Dva-tri dana nakon tog našeg razgovora došao mi je kolega sa svojom pričom - kaže da je dobro promislio o sadržaju našeg  prethodnog razgovora i da je došao do zaključka da i on ima sličnu situaciju na svom pčelinjaku. Četrdesetak zajednica mu je jako oslabilo i sve ih je spojio po dvije.  No i tih dvadesetak su mu ponovno oslabile na po šaku  pčela i izrazio je svoju bojazan da će do kraja zime ostati  bez svih pčela! Situacija u kojoj smo trebali reagovati odmah i kako se kaže „iz svog oružja”. Nazvali smo direktora tvrtke EM tehnologija Rijeka gospodina Nedjeljka Jovanovića i zamolili ga da mu hitno pošalje bocu od 3 l EM probiotika, a kolegi sam savjetovao slijedeće: Zimi nakapavati rastvor EM probiotika u odnosu 1:50 kod temperatura oko 10°C, a jača gustoća (do 1:20) kod nižih temperatura, uz dodatak od 5-6 kašika šećera na 1 litru rastvora i 5-6 kapi nozevita na istu količinu. Rastvor zamlačiti do 30-tak °C. Taj preparat se nakapava uzduž ulica s pčelama svakih 8-10 dana do prvog pregleda i otvaranja košnica. Nakapavati se može iz bilo koje plastične boce gdje se na čepu napravi mala rupica i tankim mlazom se unosi preparat duž ulica. Nakon tog zimskog perioda, kod pojave prvih proljetnih paša, prelazi se na standardno prskanje zajednica s EM rastvorom u odnosu 1:100 do 1:200. Prska se po pčelama, kod otvaranja košnica za smirivanje, prska se po cijeloj unutrašnjosti košnice i saću - ne škodi niti leglu. Prska se obavezno po letu i ispod košnica, a barem jednom u mjesecu i oko košnica u smjeru koridora barem desetak metara. Tretman se ponavlja svakih 8-10 dana jer su dobre bakterije živi organizmi koji „daju svoj život” u sukobu s patogenima i njihov broj u košnici i okolo košnice treba stalno obnavljati. Na taj način se bitno smanjuje pritisak varoe, te uklanjaju uzročnici američke gnjiloće legla, krečnog legla i nozeme cerane. Pčele izvrsno napreduju i bitno im se povećava otpornost na sve druge bolesti virusnog i gljivičnog porijekla. Iako EM djeluju i na  АВГУСТ 2016.

bitno smanjivanje broja varoa u košnici, dobro je zimi kad nema legla, a zajednice su dovoljno jake, provesti  jedan tretman Beevitalom ili oksalnom kisjelinom nakapavnjem ili sublimacijom. Od tada me je nazvalo petnaestak drugih kolega sa sličnim problemima i kojima sam proslijedio isti savjet, a vrijedi za sve kojima su zajednice spale na po šaku pčela – svakako pčele treba što prije podvrći ovom postupku. U cijeloj toj priči Nozevit je dobro došao saveznik ali u koliko se ne može nabaviti dobri rezultati neće izostati i bez njegovog dodavanja u rastvor.

Da smo na dobrom putu svjedoči i razgovor koj i s am s uglednim kolegom  p č e l a r e m , s  počet ka prič e,  po no vn o i m a o sredinom januara ove god ine (2016.). Do sada  je svojih dvadeset zajednica tretirao, na predloženi način, tri puta. Sve zajednice su žive i ne opada im dalje  broj pčela.  N a n a š o j stranici objavili smo više članaka o efektivnim mikroorganizmima: http://www.pcelinjak.hr/OLD/index.php/Bolesti prevencija-i-suzbijanje/nozema-cerana-moje-iskustvo.html http://www.pcelinjak.hr/OLD/index.php/Vijesti-iobavijesti/pele-medarice-i-em-efektivni-mikroorganizmi. html http://www.pcelinjak.hr/OLD/index.php/Vijesti-iobavijesti/efektivni-mikroorganizmi-u-standardnoj-opremizagrebakih-pelara-i-u-prodavaonicama-pip-a.html http://www.pcelinjak.hr/OLD/index.php/Vijesti-i-

11

 ПЧЕЛАРСТВО

obavijesti/efektivni-mikrooraginizmi-em-uspjeni-za-pele. html http://www.pcelinjak.hr/OLD/index.php/Novetehnologije/prijateljski-mikroorganizimi-i-u-pelarstvu.html JANUAR http://www.pcelinjak.hr/OLD/index.php/Vijesti-iobavijesti/ostali-smo-bez-meda-hoemo-li-i-bez-pela.html http://www.pcelinjak.hr/OLD/index.php/Novetehnologije/uzgoj-pela-uz-primjenu-em-tehnologije.html ili smo upozorili na tuđa iskustva: http://emtehnologija.com/index.php/10-pocetna/15-emtehnologija-u-pcelarstvu#.Vpe-JPkrK71 no nismo u dovoljnoj mjeri objasnili što je to EM tehnologija, od kuda potiče i gdje se sve koristi. Pa da krenemo redom: EM tehnologiju osmislio  je i razvio prof. dr Teruo Higa sa Univerziteta u Ryukyusu na Okinawi u Japanu početkom 1980-tih godina. Tehnologija  je razvij ana s prvenstv enom namjenom ubrzanja pretvaranja  biolo škog otpad a u hra nlj ive materije. No vremenom se  pokazala izuzetno djelotvorna u čišćenju prirode od brojnih zagađivača, kako tla tako i vode i vodotoka. Proširila se u više od 140 država svijeta. Važno je znati da je u cjelosti neinvazivna i da sadrži sigurne i ljudima prijateljske mikroorganizme, od kojih su glavne tri grupe i to bakterije  Prof. dr Teruo Higa mliječne kiseline (Lactobacillus casei), fotosintetske bakterije (Rhodopseudomonas palustris) i kvasac (Saccharomyces ceravisiae). Uz njih dolaze i drugi korisni mikroorganizmi koji i inače žive u prirodi oko nas. Ovu jedinstvenu tehnologiju dr Higa je učinio, svojom cijenom, dostupnom i najsiromašnijim zemljama svijeta. I upravo radi tako niske cijene mnogi su se dohvatili da ga kopiraju. Na žalost bezuspješno. Surogati i kopije su slabo djelotvorni ili gotovo bez učinka što čini neprocjenjivu štetu samoj ideji i još široj primjeni. Stoga svakako treba  paziti koji se EM proizvodi kupuju i od koga, ako se želi

 Pozitivni balans

12

imati prekrasan vrt, zdrave kokoši, krave, konje, sve ostale domaće životinje i naravno pčele. Sinergijski učinak ove tri grupe mikroorganizama omogućava primjenu preparata u gotovo svim aspektima ljudske djelatnosti. Bakterije mliječne kisjeline razgrađuju organske materije vrijenjem i sprječavaju razvoj štetnih mikroorganizama; fotosintetske  bakterije razgrađuju štetne gasove, kao što su amonijak i sumporovodonik i mijenjaju ih u gasove ugodnog mirisa što  posebno dolazi do izražaja na prikupljalištima komunalnog otpada, stočnim i živinarskim farmama, septičkim jamama i drugim sanitarnim objektima, kvasci razgrađuju organske materije vrijenjem i proizvode  bi oa kt iv ne ma te ri je ka o št o su hormoni i enzimi. Drugi korisni mikroorganizmi, koji i inače žive oko nas, sinergijski djeluju s prethodne tri grupe, dajući specifične učinke za  pojedine primjene i proizvode neponovljivi EM učinak. Koncept učinka EM tehnologije dr Hige zasniva se na prirodnoj ravnoteži bakterija u prirodi. Oko nas živi ogromna količina oportunističkih mikroba koji ni na koji način ne utiču na zdravu okolinu. Uz njih žive i štetni i nama prijateljski ili blagotvorni mikrobi, no ako dođe do poremećaja i  poveća se broj štetnih mikroba velika većina oportunističkih mikroorganizama će prevagnuti na stranu štetnih i tad dolazi do  poremećaja prirodne ravnoteže koja vodi k razvoju raznih  bolesti i bolesnih stanja. Unosom dobrih bakterija uspostavlja se prirodna ravnoteža, a povećanjem broja „prijateljskih”  bakterija dolazi do zdravog okruženja podsticajnog za zdrav i bujan rast ore i faune kako na suvu - na kopnu, tako i u vodi, potocima, jezerima, rezervoarima, moru... Osnovni EM proizvod je EM-1 koji se dodaje melasi i vodi u kojem rastvoru se aktiviraju mikroorganizmi, a mogu se dodati i druge bakterije ili prirodni sokovi drugog  bilja kako bi se dobili neki posebni učinci i zadovoljili neki

 Ravnoteža

 АВГУСТ 2016.

 ПЧЕЛАРСТВО

godine, kad sam počeo primjenjivati EM u svom vrtu, znatno izdašnija i rastresitija, a sve što smo u vrtu sijali i sadili bilo  je izuzetnog kvalitea i u dosad nedobivenim količinama. U Hrvatskoj se već duže vrijeme koriste EM proizvodi u saniranju odlagališta komunalnog otpada gdje je dobar  primjer riječkog odlagališta na Marišćini ili pak u saniranju mulja na uvalama ostrva Paga. Ove proizvode koriste i brojni hoteli te veći ugostiteljski objekti u tretiranju „mastolova” u svojim kuhinjama, a koriste ga i veliki proizvođači komposta koji su svoje kompostane locirali usred gradske sredine i na koje se više ne žale građani zbog neugodnih mirisa koji su se širili iz takvih objekata  prije primjene EM  proizvoda.  N a ž a l o s t u hrva tsko m  pčelarstvu još mnogi nisu prepoznali nev jer ova tni  potencijal koji nam nude EM proizvodi u opstanku naših  pčela i očuvanju njihova zdravlja, u proizvodnji vrhunskih  plo dova pče linje košnice - izv rsnih i pre poz nat lji vih  bioloških proizvoda u rukama sretnog potrošača.

 posebni zahtjevi u zaštiti ili podsticanju rasta. EM-1 se može i miješati s organskim materijalima kako bi se dobilo  bio-fermentirano gnojivo tzv. EM Bokashi. Primjena EM proizvoda je zaista raznolika i koriste se u uzgoju riba i svih domaćih životinja, a posebno u intenzivnom uzgoju živine, pri tretiranju kuhinjskog otpada i u domaćinstvu, u graditeljstvu, u saniranju zagađenja vodotoka i stajaćih voda, komunalnim smetlištima,  proizvodnji komposta, čišćenju i revitalizaciji sjetvenih i vrtnih zemljišta, voćarstvu, intenzivnoj poljoprivredi i raznim segmentima biljne proizvodnje... U stočarstvu se EM preparati dodaju u vodu i u hranu, a EM rastvorom se prskaju staništa kao što su staje i obori, košnice, volijere i pašnjaci. Redovnom  primjenom uklanjaju se neugodni mirisi, smanjuje broj muva, poboljšava imunološko stanje blaga, poboljšava kvalitet proizvoda (jaja, mlijeka, mesa, meda...), smanjuju troškovi otpada kroz kompostiranje i poboljšanje kvalitete otpadnih voda. U pčelarstvu EM proizvodima postižemo zdravu mikrobnu oru probavnog trakta pčele, jačamo imunološki sistem pčele, a EM ima i dezinfekcijsko djelovanje, u košnici i u okolini pčelinjaka, smanjivanjem svih patogena i dovođenje njihova broja u količinu s kojem se pčele mogu nesmetano nositi. Korištenjem EM-a pčele su produktivnije, mirnije i u svakom pogledu zdravije. EM probiotik se dodaje u vodu u higijenskim pojilicama u šećerne i medne  pogače, a rastvorom se prskaju pčele, okviri sa saćem i leglom, košnice iznutra i izvana, ispred košnica i duž koridora barem desetak metara svakih 8-10 dana tokom sezone. Za kondicioniranje vode za pčele dodaje se oko 20 ml EM Probiotika u 10 litara vode tokom cijele godine, a Moja molba svima koji ste pročitali ovaj tekst kod prihrane u šećernu pogaču ili šećerni sirup dodaje se - proslijedite ga svojim kolegama - možda će ih oko 2,5% EM Probiotika.  podstaknuti da prestanu koristi opake otrove kao što EM tehnologija povećava prinose i poboljšava su kumafos, amitraz, rotenon, klorfenvinfos i druge kvalitet poljoprivrednih proizvoda bez ikakvih štetnih opasne insekticide i akaricide i okrenu su prirodi u rezidua ili nuspojava. Organski otpad pretvara u gnojivo korist vlastitog zdravlja, zdravlja svoje djece i kupaca i poboljšava tlo. EM može revitalizirati samočisteću svojih proizvoda. funkciju prirode, vraćajući joj onemoćalu vitalnost Damir Rogulja (oranice, vodotoci) (www.pcelarstvo.hr) Moje lično iskustvo govori da mi je vrtna zemlja prošle  АВГУСТ 2016.

13

 ПЧЕЛАРСТВО

HEMIKALIJE I PČELARSTVO

Neonikotinoidi Piše: Vlado Auguštin, savjetnik specijalista za tehnologiju pčelarenja u Pčelarskom savezu Slovenije

Što su hemikalije Hemikalije, što je zajedničko ime za hemijske materije, elemente, spojeve i smjese, predstavljaju  jedno od najkontroverznijih segmenata ljudskog života i njegove okoline. U proteklih stotinak godina su brzi razvoj hemijske industrije i široka dostupnost raznim hemikalijama čovječanstvu donijeli brojne prednosti i u mnogim pogledima omogućili napredak drugih područja i grana privrede, posredno i cijele savremene civilizacije. Hemikalije, danas u savremenom svijetu, potrebne su nam više nego ikad prije, no o njima znamo vrlo malo.  Nažalost, za veliku većinu svih danas korištenih sredstava nemamo dovoljno informacija o njihovom učinku na živa bića. Brojne bolesti, kao što su alergije, astma,  pojedine vrsta raka i reproduktivne smetnje i anomalije, u Evropi rađa ozbiljnu sumnju da tome doprinose otrovne hemikalije, među kojima u najvećoj mjeri ubrajamo tofarmaceutska sredstva, odnosno pesticide kako ih mi nazivamo.

Uticaj hemikalija na pčele Čovjek u svom razvoju stalno teži novom i boljem. Pri tom gubi iz vida svoju okolinu koju nepotrebno uništava. Naučna istraživanja u Americi i Evropi u  proteklih tridesetak godina su pokazala da su upravo  pčele najbolji prirodni indikatori zagađenja rastinja i vode. Istraživanja su potvrdila da se i u pčelinjim  proizvodima pojavljuju ostaci pesticida i drugih otrovnih materija koji se pretežno koriste u poljoprivredi. Učinci tih otrova se odražavaju na pčelinje zajednice tako da su pčele osjetljivije na razne bolesti, slabije se razvijaju,  prikupe znatno manje meda i polena. Više je primjera tzv. kolapsa pčelinje zajednice za koju smo optuživali invaziju varoe ili pomanjkanje polena, a u stvarnosti se radilo o otrovanju pčela pesticidima.

Neonikotinoidi U posljednje vrijeme pčelama najveću opasnost  predstavljaju insekticidi iz razreda neonikotinoida. To su 14

najnovije generacije pesticida, a za pčelinje zajednice su izuzetno otrovni. Spadaju među sistematske insekticide, što znači da korijenje rastinja upija tu materiju koja se  potom biljnim sokom prenese po cijeloj biljci i tako ostvari potpunu zaštitu protiv štetočina tokom cijele vegetacije (Placke and Weber 1993).  Ne on ik ot in oi di su he mi js ki sl ič ni ni ko ti nu – toksinu kojeg sadrži duvan. Slično kao i nikotin i neonikotinoid djeluje na živčani sistem na kojeg se vežu nikotinski acetilholinski receptori te ga irevezibilno (nepovratno) blokiraju. Uzrokuju nadražaj živaca,  potom paralizovanost subjekta i kao krajnju posljedicu smrt. Kod insektata je to povezivanje s nikotinskim acetilholinskim receptorima znatno izraženije nego kod sisara (Okazawa i sar. 1998). U Sloveniji je od neonikotinoida najpoznatiji preparat Gaucho s aktivnom supstancom imidakloprid. Bayer Crop Science ga proizvodi od 1991. godine i jedan je od najprodavanijih insekticida na svijetu. Preparati, koji sadrže kao aktivnu materiju imidakloprid, dobili su dozvolu za promet u približno 120 zemalja svijeta i koriste se za više od 140 poljoprivrednih proizvoda. Imidakloprid ima vrlo širok spektar upotrebe, od korištenja pri obradi tla protiv termita, tretiranju sjemena uljane repice, pamuka, kukuruza, suncokreta, šećerne repe i pri folijarnom prskanju duvana, kafe, voća i  povrća, te drugih poljoprivrednih proizvoda. (Nauen i sar. 1998). Pošto su autorska prava u većini država za imidakloprid već istekla, Bayer Crop Science je 2003. na tržište poslao nasljednika sa sličnim djelovanjem klotianidin. U Sloveniji znamo za preparat s takvom aktivnom supstancom po imenu Poncho. Početak prodaje imidakloprida i klotianidina podudara se s pojavom masovnog nestajanja pčela u brojnim evropskim i američkim državama. U svijetu postoje brojne naučne studije koje dokazuju porazne učinke neonikotinoida na pčele. Kako su neonikotinoidi opasni govori nam  podatak da je njihova akutna oralna (prehrambena) toksičnost LD50 utvrđena u području između 3,7 i 102 ng/pčelu. (Schmuck, R. 2001, Suchail i sar. 2001) , kontaktna (dodirna) toksičnost je u području od oko  АВГУСТ 2016.

 ПЧЕЛАРСТВО

24 ng/pčelu (Suchail i sar. 2001). S LD50 vrijednošću iskazujemo letalno, tj. smrtnu dozu pesticida, koji u 48 sati usmrti 50 % pčela .

Zabrana neonikotinoida

Iako proizvođač neonikotinoida Bayer Crop Science tvrdi da pčele u normalnim uslovima ne mogu doći u dodir s tom materijom na takvom nivou otrovnosti (Schmuck, i sar. 2001), događaji prošlih godina, kad su nam pčele masovno umirale na širem području Domžala, demantiraju tu tvrdnju. Na osnovu tih događaja Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i prehranu (MKGP) je 23. 5. 2008. zabranilo prodaju sjemena tretiranog s neonikotinoidima, koju zabranu je 2. 2. 2009.  povuklo. MKGP je potom uvelo mjere za smanjivanje  prašenja insekticidnog praha s obzirom na rizik za  pčele. Te mjere vrijede za cijeli lanac od proizvođača  pesticida i prodavača sjemena do neposrednih korisnika – zemljoradnika. Pčelarski savez Slovenije je dao podršku navedenim mjerama koje su imale svrhu sprječavanja akutnih trovanja pčela zbog tretiranog sjemena kukuruza, istovremeno je prihvatio odluku, citiram: Upravni odbor Pčelarskog saveza Slovenije te Savjet priznate uzgajivačke organizacije zahtjevaju od MKGP da povodom dugoročnih upliva neonikotinoida na pčele uvaži aktuelne rezultate domaćih i stranih istraživanja i u skladu s tim preduzme mjere za sprječavanje rizika u vezi pomora i nestajanja  pčelinjih zajednica. Posljedice neonikotinoida

Studije francuskog poljoprivrednog instituta i ostalih nezavisnih istraživača, naime, dokazuju da na ponašanje  pčela utiču vrijednosti koje su i do 100 puta manje od prije navedenih. Tako da su već i vrijednosti oko 1 ng/pčela odnosno 1μg/kg imale negativne učinke na pčelu (J. M. Bonmatin, 2003). Te vrijednosti su približno jednake kao kad bismo 1 čajnu kašičicu otrova umiješali u 1000 m³ vode, kolika je približno zapremina olimpijskog bazena. U suštini tako niska prisutnost neonikotinoida ne uzrokuje smrt pčele, ali uzrokuje promjenu ponašanja kao što su smanjene izletne aktivnosti (Cure i sar., 2001; Decourtye i sar., 2001), smanjene sposobnosti pamćenja i osjećaja mirisa (Decourtye i sar., 2004) i dezorijentiranost (Kirchner, 1998). Projektna grupa Mid-Atlantic Apiculture  je utvrdila da ako pčele pojedu te male količine otrova to ih ne ubije odmah ali im uništi imuni sistem zbog čega su osjetljivije na štetočine i brojne druge bolesti. Posljedice tih učinaka su prazne košnice uz pune okvire medene zalihe. Istovremeno, dok glavni proizvođač neonikotinoida Bayer Crop Science takve posljedice na pčelinje zajednice  pripisuje slaboj pčelarskoj praksi, pomanjkanju kvalitetne hrane i negativnom učinku varoze, u SAD oglašava  АВГУСТ 2016.

izuzetno djelotvoran preparat na bazi neonikotinoida za uništavanje termita s imenom Premise. U oglasu piše da termit, kad dođe u dodir s tom hemikalijom, izgubi orijentaciju, postane asocijalan, prestane se hraniti i umre. A i najmanja količina, koja ga ne ubije odmah, uništi mu imunii sistem radi čega je izloženiji brojnim parazitima i drugim bolestima. Slična klinička slika primjećuje se i kod pčela. Neonikotinoidi, kao živčani otrov, djeluju na  probavni i živčani sistem insekata. U većoj koncentraciji djeluju neposredno – pčele izgube orijentaciju i nakon izlaska više ne pronalaze svoju košnicu, a u manjim,  posredno, promjenom ponašanja koje je presudno za  preživljavanje zajednice. Pčele ne unose više hranu, a zbog promijenjenog ponašanja i raspada imunog sistema učestalije ih napadaju paraziti i razne bolesti. Štetni učinci neonikotinoida u pčelinjoj zajednici najčešće se pokazuju  pri prikupljanju kukuruznog cvijetnog praha kojim se  pčele hrane naknadno, pri kraju zime. Postojanost neonikotinoida

Takođe, veliki problem predstavlja i postojanost neonikotinoida u zemlji gdje razgradnja traje bar tri godine (Mulye 1996, Chauzat i sar. 2006), iako EU direktiva 91/414 propisuje da polu razgradnja (DT) nijednog pesticida ne smije prelaziti 90 dana! Što znači da ukoliko sljedeću sezonu na njivu, gdje je prethodne godine korišten neonikotinoid, posijemo „ekološku“ uljanu repicu, faceliju ili bilo koju drugu medonosnu  biljku, postoji velika vjerovatnoća da će iz te zemlje  biljke povući neonikotinoide koji će predstavljati veliku opasnost za pčele. Sljedeća opasnost od neonikotinoida predstavlja sinergija s ostalim pesticidima. To su dokazala laboratorijska istraživanja koja su sprovedena na univerzitetu u Sjevernoj Karolini. Pokazala su da kombinacija nekih neonikotinoida s pojedinim fungicidima, čija je upotreba vrlo raširena, povećava otrovnost neonikotinoida za pčele i do 1000 puta (Iwasa i sar., 2004)! Da ti rezultati istraživanja nisu za podcjenjivanje govore i podaci dobijeni analizom 108 uzoraka cvijetnog praha na pesticide, koja je bila učinjena na univerzitetu Penn State u SAD. Samo tri uzorka analiziranog cvijetnog praha su bila bez ostataka pesticida, kod ostalih su pronašli u cvjetnom prahu prosječno po pet različitih pesticida. Rekorder je bio uzorak koji je u cvijetnom prahu sadržavao 17 različitih pesticida (Fraizer M. i sar., 2007)! Transpiracija bilja

Takođe, ne smijemo zanemariti mogućnost prenosa  pesticida sa sjemena na pčele i preko kapljica koje biljke izlučuju pri transpiraciji. Ukoliko je u prirodi suša, pčele na njima prikupljaju vodu što za njih predstavlja smrtnu opasnost. Profesor Andrea Tapiro s odjeljenja za hemiju 15

 ПЧЕЛАРСТВО

univerziteta u Padovi je analizirao inkriminisane kapljice. (Rezultate istraživanja koncentracije neonikotinoida u transpiriranim kapljicama mladice kukuruza su detaljnije objašnjene u članku Novosti iz svijeta Franca Šivica na 80. stranici). (pogledati prilog iz Padove).

cvjetnica i brujanja pčelica, ta da bi i dalje cvjetovi drveća  bili oprašivani biće potrebno mnogo misaonih pomaka u glavama velikih i malih trgovaca pesticidima te svih ostalih koji odlučuju o našoj budućnosti i budućnosti naših unuka.

Pouke iz prošlosti za budućnost

Brojni, ako ne i većina, poljoprivrednih stručnjaka smatraju da su neonikotinoidi obećavajući i sasvim sigurni pesticidi za korisnika, potrošača poljoprivrednih  proizvoda te za okolinu. Istog mišljenja je bila i struka 1948. godine kada su švajcarskom hemičaru Paulu Hermannu Mülleru, izumitelju DDT-a, dodijelili  Nobelovu nagradu za taj izum, a naknadno se pokazalo da je DDT visoko toksična i kancerogena tvar. Pandorina kutija, koju je skidanjem zabrane upotrebe neonikotinoida otvorilo Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i prehranu je prazna. U njoj je ostala samo nada da se neće ponoviti scenario DDT-a. Nemoguće je očekivati da bi pčelari u potpunosti spriječili upotrebu  pesticida. S neprekidnim upozoravanjem na značaj i korist pri oprašivanju možda postignemo da se i široka  javnost osvijesti. Da bi na travnjacima i dalje bilo mnogo

Izvori:

Bonmatin, M., et al. (2003): ALC/APCI-MS Method for Analysis of Imidacloprid in Soils, in Plants and in Pollens. Anal. Chem., 2003. 75. 2027-2033. Doucel-Personeni, C., et al., (n.p.): Imidaclopride utilisé en enrobage de semences (Gaucho®) et troubles des abeilles. Rapport nal. Fraizer, M., et al., (2008): What have  pesticides got to with it. American bee jurnal, June 2008. Zeisstof, E., (2003): Is Imidacloprid Harmful to Bees? Schweizeirische Bienen Zeitung, Decembar 2003, pp 21-22. Izvor: www.pcelinjak.hr Prevod: Damir Rogulja

POMOR PČELA – ISKUSTVA I PORUKE IZ SVIJETA

Najzad i zvanično - neonikotinoidi su štetni! Sve su češća uginuća pčela, kako kod nas, tako i svuda u svijetu. Iako se odavno sumnjalo da je upotreba pesticida na bazi neonikotinoida jedan od uzroka velikih pomora pčela, sada je stigla potvrda tih sumnji.

 Neonikotinoidi su najrašireniji insekticidi na svijetu, a borba protiv insekticida na bazi neonikotinoida traje više od decenije. Naime, ove insekticide su odavno  pčelari i biolozi okarakterisali kao jedan od glavnih uzroka masovnih pomora pčela, a te tvrdnje su dokazane i u brojnim naučnim istraživanjima. Jedno od najnovijih i najkompletnijih istraživanja su sproveli Budge i saradnici. U istraživanju objavljenom 2015. godine dokazano je da je uljana repica, čije je sjeme tretirano neonikotinoidom, toksična za pčele čak i kada  procvjeta, jer se opasne količine pesticida prenose na polen i nektar. Uginuće pčela je registrovano čak i pri veoma malim koncentracijama neonikotinoida. To ukazuje da su neonikotinoidi veoma stabilni i veoma štetni preparati. Ovi insekticidi su veoma štetni kako za pčele, tako i za druge oprašivače i pri veoma malim koncentracijama.  Na osnovu različitih istraživanja, dokazano je da pored štetnog uticaja na pčele, neonikotinoidi mogu škoditi i  pticama, leptirima i vodenim beskičmenjacima. 16 

EPA u novom izveštaju priznala štetnost neonikotinoida

Zbog svega ovoga, vršen je veliki pritisak u SAD na Agenciju za zaštitu životne okoline (EPA) da povuče dozvolu za korišćenje ovih insekticida. EPA je 2009. godine počela sa dugačkim i veoma sporim procesom  ponovne procjene rizika ovih preparata, ali ne kao klase, već jedan po jedan preparat. U okviru klase neonikotinoida postoji pet hemijskih preparata, čime je  procjena rizika dodatno usporena. Za to vrijeme su se ovi preparati nesmetano koristili, a populacija pčela se drastično smanjivala. U izvještaju koji je izašao 6. januara 2016. godine, EPA je priznala štetnost ovih preparata. Ova je institucija u svom izveštaju objavila da je insekticid „imidacloprid“, iz porodice neonikotinoida, „potencijalno štetan za pčele kada se koristi na usjevima koji privlače oprašivače“. Zato se u izvještaju preporučuje da se ograniči upotreba ovog  АВГУСТ 2016.

 ПЧЕЛАРСТВО

hemijskog preparata do kraja ove godine. Revizijom velikog broja nezavisnih i industrijski sponzorisanih istraživanja, EPA je došla do zaključka da pčelama šteti kada dođu u kontakt sa imidaclopridom pri nivou koncentracije koji je standardan na njivama (25 djelova u milijardi). U EPA-inom izveštaju se kaže: Ovi štetni efekti uključuju smanjenje oprašivača, kao i smanjenu  proizvodnju meda, a takođe se navodi i da su usjevi koji sadrže štetne nivoe imidacloprida pamuk i citrusi, dok kukuruz i lisnato povrće sadrže zanemarljivo niske vrednosti rezidua. Iako zvuči utješno što kukuruzna polja ne utiču štetno na pčele, treba napomenuti jednu veoma bitnu stvar kukuruz se u SAD malim dijelom tretira imidaclopridom, dok se najvećim dijelom tretira drugim preparatom iz klase neonikotinoida, klotianidinom (clothianidin), čiju  procenu rizika EPA još uvek nije objavila. Da se vratimo na imidacloprid. Najveće količine

imidacloprida se koriste pri tretiranju soje. Soja je, po EPA, privlačna pčelama zbog polena i nektara, ali podaci koja je koncentracija pesticida u polenu i nektaru je „nedostupna“, odnosno ne može se naći podatak čak ni u nezavisnim istraživanjima.

Šta dalje? Što se tiče objavljenog izvještaja, EPA tek treba da razmotri komentare javnosti, ali je evidentno da ga mora i upotpuniti procjenom rizika na druge vrste životinja. Kada se upotpuni procjena rizika imidacloprida, moraju se obaviti i procjene rizika ostala četiri pesticida. Tek nakon toga se može pričati o bezbjednoj upotrebi preparata na  bazi neonikotinoida. Svakako da naši zvaničnici treba da prate svjetska saznanja i brzo reaguju.  (Izvor: www.agroklub.rs)

FRANCUSKA

Zabranjuju pesticide štetne za pčele? Francuski poslanici počeli su drugo čitanje Zakona o Međutim, on kao takav nije prošao. Senat je već tamo  biološkoj raznovrsnosti, za koji se mnogi nadaju da će nadmašiti takoreći „oslabljen“ jer su senatori umjesto potpune zabrane evropske standarde i zabraniti upotrebu onih pesticida koji izabrali stroža ograničenja u upotrebi insekticida, a prema djeluju smrtonosno na pčele, prenosi portal  EurActiv.  preporuci francuske Agencije za hranu, zaštitu životne sredine,  Neonikotinoidi, kontroverzna grupa insekticida koji utiču na zdravlja i bezbijednosti - istakao je Bato i dodao da se nadaju  pčelinji nervni sistem, u centru su pažnje još od decembra prošle da će ovo drugo čitanje ipak donijeti bolje rezultate jer su sada godine, kada je u jednom delu Evrope istekao moratorijum na  predali novu izmjenu koju su potpisala 52 člana vladajuće njihovu upotrebu. U naučnoj literaturi naveliko „optuženi“ za stranke.  prijetnje nestankom najvažnijih oprašivača, neonikotinoidi su Populacija divljih oprašivača je pod velikim pritiskom, u  još u upotrebi u Francuskoj i nekim zemljama EU. čitavoj Evropi, a zabrinjava i podatak da je broj insekata sada čak 37% niži od prirodnog nivoa. Evropski moratorijum zabranjuje samo određene materije Mišljenja političara i pčelara bi trebalo da se poklapaju Evropska komisija je 2013. godine stavila dvogodišnji moratorijum na tri vrste neonikotinoida - klotianidin, - Dodatak, koji je podržala većina političara, zapravo imidakloprid i tiametoksam - koji se trenutno ispituje na  predlaže da se upotreba proizvoda koji sadrže aktivne materije, evropskom nivou. iz porodice neonikotinoida, uključujući i sjemena tretirana tim - Evropski moratorijum se odnosi na zabranu tek određenih  proizvodima, zabrani od 1. januara 2017. godine - istakao je materija, ali šta je sa drugima? To jednostavno nije dovoljno Bato i dodao da bi se interesi poljoprivrednika i pčelara na ovoj - istakao je bivši ministar ekologije Deln Bato. temi trebala poklapati, jer čak 84% poljoprivredne proizvodnje u Francuska je u prvom čitanju propustila priliku da donese EU zavisi upravo od pčelara i divljih oprašivača.  potpunu zabranu takvih hemikalija, ali ima priliku da to ispravi  Međutim, uprkos tome, razni agrarni lobiji, ali i mnoga na drugom čitanju Zakona o biološkoj raznolikosti. Poražavajuće  je to da se insekti oprašivači danas suočavaju sa najvećim udruženja farmera, koja se po tom pitanju podržavaju i dalje  prijetnjama ikada, a naša potreba za njima nikada nije bila veća.  pružaju jak otpor eventualnoj potpunoj zabrani neonikotinoida. Ukoliko amandman o neonikotinoidima bude prihvaćen u Traži se potpuna zabrana  francuskom parlamentu, njihovo zakonodavstvo će to staviti daleko ispred evropskog standarda. - Mi smo u Narodnoj skupštini, tokom rasprave o Zakonu o bioraznovrsnosti, usvojili potpunu zabranu neonikotinoida. (Izvor: www.agroklub.rs)  АВГУСТ 2016.

17 

 ПЧЕЛАРСТВО

EVROPSKA AGENCIJA ZA BEZBIJEDNOST HRANE (EFSA)

Pesticidi neonikotinoidi su štetni za pčele esticidi iz grupe neonikotinoida škodljivi su staklenicima. Takođe, upotreba je zabranjena i u tretiranju za pčele i pri prskanju lišća biljaka, zaključila lišća biljaka koje privlače pčele i žitarica, osim ako se  je Evropska agencija za bezbijednost hrane gaje u stkalenicima ili poslije cvjetanja. (EFSA). Time su potvrđeni raniji nalazi o Evropska komisija je poslije uvođenja ograničenja štetnom uticaju tih pesticida na pčele zbog čega je upotreba zatražila da se nakon dvije godine urade nove procjene, pa neonikotinoida ograničena, odnosno zabranjena u EU  je EFSA zatražila od nacionalnih vlasti, instituta, industrije 2013. Proizvođači pesticida su, međutim, kritikovali i drugih zainteresovanih strana da dostave informacije  pristup EFSA u istraživanju i ocijenili da neonikotinoidi do kraja septembra 2015. Komisija bi, zavisno od tih nisu štetni ako se pravilno koriste. rezultata, mogla da izmijeni propise. EFSA, savjetodavno tijelo u EU u domenu hrane, Jedan od proizvođača pesticida iz grupe objavila je 26. avgusta prošle godine najnovije procjene neonikotinoida, Bajer Kropsajens(Bayer Crop o uticaju klotianidina (clothianidin), imidakloprida Science), saopštio je da naučnici provjeravaju (imidacloprid) i tiametoksama (thiamethoxam) na pčele nove nalaze EFSA i istakao da je „uvjeren da su u svim vidovima tretiranja biljaka osim pri tretiranja neonikotinoidi bezbjedni ako se pravilno i odgovorno upotrebaljaju“, piše Rojters. sjemena i u formi granula. - U slučajevima u kojima su procjene završene, Evropsko udruženje za zaštitu usjeva, koje zastupa utvrđeno je da je rizik veliki ili da se ne može isključiti industriju pesticida, saopštilo je da je pristup EFSA u istraživanju manjkav, odnosno da bi se na taj način do - navela je EFSA na svom sajtu. Ovi zaključci se podrudaraju sa nalazima EFSA od zaključaka o štetnosti moglo doći i u slučaju upotrebe  prije dvije godine, kada je ta agencija procijenila da je drugih insekticida, uključujući organske preparate. upotreba te tri supstance u tretiranju sjemena i u granulama Aktivisti za zaštitu životne sredine inače smatraju štetna za pčele. Na osnovu tih nalaza Evropska komisija da nije trebalo dozvoliti upotrebu pesticida uopšte.  je 1. decembra 2013. uvela ograničenja na upotrebu - Treba se zapitati kako su ovi proizvodi uopšte neonikotinoida i zatražila da se ispita njihov uticaj i u odobreni za upotrebu - kaže Pol de Zilva, aktivista u drugim vidovima tretiranja biljaka. organizaciji Prijatelji Zemlje (Friend of the Earth). - Ovim je potvrđeno da je Evropska komisija ispravno Jedna nevladina organizacije je u avgustu  postupila kada je 2013. preduzela mere predostrožnosti pravno osporila odluku britanskih vlasti da nekim - saopštila je Komisija. poljoprivrednicima odobre upotrebu neonikotinoida, Većinu cvjetnica, 80%, oprašuju insekti, poput pčela. pošto je London izdjejstvovao izuzeće od propisa Pčela u prosjeku živi ljeti 27 dana i 27 nedelja zimi, a kojim se u EU ograničava njihova upotreba. Pristalice matica jednu do pet godina. Broj pčela se znatno smanjuje upotrebe neonikotinoida kažu da oni donose velike u proteklih 15-ak godina i od 2007. stopa smrtnosti pčela koristi pošto uništavaju štetočine i time doprinose visokima prinosima, imajući u vidu da broj stanovnika iznosi oko 30% godišnje. Program UN za životnu sredinu je 2011. izdvojio u svijetu stalno raste. ktivisti za zaštitu pčela, s druge strane, 12 faktora koji bi mogli da objasne veću smrtnost  pčela, pos ebno na sjeve rno j hemisferi koj a je više ukazuju na važnu ulogu pčela u poljoprivredi, odnosno ekonomske koristi. Za oko 75% industrijalizovana. Kao faktori se, između ostalog, navode zagađenje vazduha, smanjenje broja cvjetnica i usjeva kojim se trguje na svjetskom tržištu, bitna je uloga oprašivača.  parazitska grinja varoa. Drugi stručnjaci smatraju da je problem u širenju Prema podacima Evropske komisije, procjenjuje se određenih kultura jer to umanjuje raznolikost biljnog da insekti oprašivači doprinose evropskoj poljoprivredi svijeta a ta raznovrsnost biljnog svijeta važna je za sa najmanje 22 milijardi evra godišnje i da su neophodni za oprašivanje više od 80% poljoprivrednih kultura i otpornost pčela. Upotreba tri sporne supstance u tretiranju sjemena i divljih biljaka u Evropi. tla je zabranjena u EU kod kultura koje privlače pčele (Izvor: www.agroinfotel.net; EurActiv.com) i žitarica koje nisu ozime, osim ako se biljke ne gaje u

P

A

18

 АВГУСТ 2016.

 ПЧЕЛАРСТВО

Neonikotinoidi uzrokuju da pčele sakupljaju 57% manje polena čele koje su izložene uobičajenim dozama insekticida da utiču na sposobnost pčela da prikupljaju hranu. Imajući u skupljaju manje od polovine polena od onih koje vidu značaj ovih insekata kao oprašivača, to je sigurno razlog žive u prirodnim uslovima, osuđujući svoje mlade za zabrinutost - izjavila je Hana Feltham sa univerziteta u na izgladnjivanje, potvrđuju britanska istraživanja. Stirlingu, takođe član istraživačkog tima. Za same pčele to Dok su neki naučnici pozdravili ova istraživanja, proizvođači izgleda da predstavlja oštar pad količine hrane koju unese  pesticida se nisu mnogo potresli zbog toga.  pčelinja zajednica. U nastavku ranijih istraživanja, tim britanskih naučnika otkrio Feltham vjeruje da je ovo „još jedan djelić slagalice“ na  je kako neurotoksične hemikalije sadržane u poljoprivrednim temu nestajanja pčelinjih zajednica u posljednje vrijeme. neonikotinoidima utiču na osnovnu funkciju pčele – skupljanje Tri vrste spornih neonikotinoida su privremeno zabranjene  polena, ili cvijetnog nektara. u Evropskoj Uniji nakon što je Organ za bezbijednost hrane - Polen je jedini izvor proteina koji pčele imaju i od vitalnog Evropske unije sproveo uporedni pregled nekoliko studija koje  je značaja za odgoj larvi. Skupljanje polena je osetljiv, spor su pokazale da pesticidi koji su u širokoj upotrebi mogu škoditi  posao, a otrovane pčele ga rade još lošije. Bez dovoljno polena,  populaciji pčela. leglo će neumitno gladovati - objašnjava vodeći profesor ove - Nejasno je šta će se desiti kada zabrana EU istekne, jer studije Dejv Goulson sa univerziteta u Suseksu. su agrohemijske korporacije u pravnom sporu sa EU oko ove  Njegovi komentari su objavljeni u saopštenju uz istraživanja. odluke. Naša nova studija dodaje težinu dokazima da ova Goulsovo posljednje istraživanje, pod nazivom „Realne zabrana treba da bude stalna - rekla je Goulson. doze pesticida imidakloprida smanjuju ekasnost potrage za Ali rasprava oko uloge pestida u izumiranju pčelinjih  polenom kod pčela“ objavljeno je krajem januara 2014. godine zajednica (CCD) je još daleko od kraja, pokazala je reakcija u stručnom časopisu Ecotoxicology. na studiju.  Naučnici su izložili pčelinju zajednicu malim dozama - Ovo je veoma važna studija, jer pruža više detalja o imidakloprida i pratili su njihovo kretanje uz pomoć elektronskih smanjenoj efikasnosti pčelinje potrage za hranom usled tagova. Neizložene pčele su takođe praćene, a mjerena je težina izloženosti imidaklopridu na ovim nivoima - rekla je Lin Diks, svakog insekta u izletu i povratku u košnicu, da bi se dobila ekolog na univerzitetu Kembridž. količina polena koja je prikupljena. Međutim, ona je postavila pitanje „realnih količina“ doze Ispostavilo se da su pčele izložene neonikotinoidima donosile hemikalija koje su britanski naučnici koristili u svom istraživanju.  polen sa samo 40% izleta, u odnosu na 63% kod „zdravih“ - Nivoi u ovoj studiji, posebno nivo polena su na višem  jedinki. Otrovane pčele su smanjile i količinu donijetog polena nivou od onih koje smo nalazili na terenu, a vjerovatno su viši za skoro trećinu. Rezultat je 57% manje polena u košnici u od onih kojima su pčele stvarno izložene, jer one se ne hrane odnosu na pčele koje su imale pristup nezagađenom polenu. isključivo na uljanoj repici - tvrdi Diks. - Čak su i najmanje doze ovih neurotoksina izgleda dovoljne Proizvođači pesticida čini se da još više odbacuju rezultate ove studije, poredeći je sa praksom nasilnog hranjenja u Neonikotinoidi nisu štetni samo za pčele? laboratorijskim uslovima. - Čini se da su insekti u suštini na silu hranjeni šećernim Pritisak koji pčelari vrše na političare posljednih rastvorima sa visokim nivoima pesticida, radije nego što im je godina, a koji ima za posljedicu pooštravanje mjera omogućavano da se hrane biljkama koje su nikle iz tretiranog upotrebe insekticida iz grupe neonikotinoida, imao je za cilj zaštitu prevashodno pčela od ove grupe pesticida. sjemena. Stvarne terenske studije, poput onih koje su inicirane Nova istraživanja koja tretiraju efekte na druge korisne  jesenas u Velikoj Britaniji daće realnije podatke o ovoj temi organizme, a koje uvažava evropsku akademija naučnog rekao je Džulian Little, portparol glavnog njemačkog proizvođača vijeća EASAC, otkrivaju niz štetnih efekata ove grupe imidakloprida Bayer AG. insekticida na korisne insekte i ptice. Drugo pitanje koje je predmet sporenja naučnika je – da Tretiranje sjemena pomoću insekticida iz grupe li takvi testovi na otvorenim poljima mogu da obezbijede neonikotinoida, dovodi do otpuštanja pesticida u uravnoteženije podatke. Neki kažu da je teško voditi kontrolisane zemljište. Na osnovu 100 obavljenih studija, EASAC zaključuje da je sistemska upotreba insekticida iz grupe oglede na poljima, jer su neonikotinoidi u širokoj upotrebi, a neonikotinoida značajno uticala na smanjenje populacije  pčele pretražuju velike oblasti u potrazi za polenom.

P

brojnih insekata kao što su: solitarne pčele, muve, leptiri, tvrdokrilci i ptice koje se hrane zemljišnim insektima. (www.dobarvocar.com, prema www.easac.eu)

 АВГУСТ 2016.

Priredio: Aleksandar Lazović Izvor: www.rt.com/news/bees-pesticides-pollen-study-553 19

 ПЧЕЛАРСТВО

ПЧЕЛАРСКА ПРАКСА

Подњача са покретним патосом - и добра и јефтина

П

одњача сигурно није најважнији дио кошнице, аустралијски комерцијални пчелари, да би одржали али је дио који носи сав њен терет. Ниједан конкурентност, смањили су дио трошкова увођењем дио кошнице није претрпио толико измјена,  једноставне подњаче: шперплоча уоквирена са четири а да је при томе и основна, најједноставнија, летвице. Оваква, најједноставнија подњача, може варијанта подњаче и даље у великој употреби. Измјена послужити и као поклопна даска. Ово не наводим ће сигурно бити још, и питање је да ли ће подњача као препоруку, већ као могућност самопомоћи кад је некада добити коначну, општеприхваћену варијанту. потреба. Пчеле обично не питамо за њихове потребе, већ Уз поклопац, подњача је дио кошнице који дозвољава се трудимо да их прилагодимо нашим потребама. Зато велику могућност импровизација у случајевима кад их су у савременом пчеларству актуелне вишенамјенске немамо довољно, а требају нам. Ни на једном другом подњаче. У посљедње вријеме и произвођачи пластичне дијелу кошнице није толико исказана маштовитост галантерије видјели су своју шансу у пчеларству, па су пчелара. Познато је да у сваком пчелару дријема понудили пластичне подњаче и збјег-кров. прикривени иноватор.... Једноставност и квалитет су карактеристика сваке Већина старијих аутора у својим књигама подњачи добре ствари, па и опреме за пчеларство. Што више не придаје велики простор, већ наводи њен значај и дјелова и спојева, то више могућности за проблеме. Компликоване модерне подњаче су скупе за израду, и споро улазе у масовну употребу. Лично са њима немам искуства и нијесам позван да их оцјењујем. Једна од подњача из поменуте Умељићеве књиге има 17 саставних дјелова. Подњача се дуго правила, и још се прави  Подњача у функцији Конструкција подњаче од меког дрвета, као и основне карактеристике, а у новијим књигама се наводи остали дјелови кошнице. Како је највише изложена по неколико врста подњача. Уважени Верољуб Умељић у киши и сунцу споља, и влази изнутра, а уз то и терету свеобухватној књизи „Пчеларство“ детаљно је обрадио цијеле кошнице, то јој је одређено да од свих дјелова 17 типова подњача. Сви они имају своје предности кошнице најмање траје. Зато подњаче треба правити од и мане, а на пчеларима је да оцијене и изаберу тип тврдог дрвета, као што је храст, багрем, јасен, мурва, подњаче зависно од својих (не пчелињих) потреба и бор. Произвођачи кошница у Црној Гори их праве од технике пчеларења. борове даске, дебљине 2,5 цм. Потребе пчела што се тиче подњаче нијесу велике. Цијена тврдог дрвета, поготово храста и јасена је Могу и без ње, али им је живот лакши са њом. Потреба вишеструко већа од цијене меког, па се, уз трошкове им је само једна: да кошницу затвори одоздо. То јој израде поставља питање економске оправданости можемо једноставно пружити. Дрвени оквир од четири употребе подњача од таквог материјала. Ипак, треба летвице и неки патос, од било чега отпорног на влагу: напоменути да овакве подњаче, уз уобичајено одржавање најбоље дрво, а може и лим, пластика, утегнути најлон, трају вишеструко дуже. керамика, шперплоча, иверица, осб плоча, стиропор. Подњача коју представљам израђена је од храстовог Кад је Кина почела да извози енормне количине дрвета, и није скупа. Умјесто сирове даске, од које је меда и изазвала пад цијена на свјетском тржишту, у при обради велики отпадак, користио сам – храстов Аустралији су први цех платиле – подњаче. Велики паркет дужине 50 цм. На стовариштима грађевинског 20

 АВГУСТ 2016.

 ПЧЕЛАРСТВО

 Конструкција подњаче са подном даском и антиварозном мрежом

кошницу мед кроз мрежу преносе другим пчелама. Други пчелари сматрају да није у питању грабеж, већ облик социјалног понашања пчела које називају „просјачење“, кад пчеле из своје кошнице удјељују мед кроз мрежу. Што год било, није корисно, и дупла мрежа ће то спријечити. Због чврстине саме подњаче, даска и мрежа се извлаче напријед. Задња и предња страна подњаче су најоптерећенији дио кошнице, због чега је задња страна из једног комада (као и бочне), потпуно затворена, и нема могућности за улаз воде која изазива труљење дрвета. При извлачењу подне даске ради контроле положаја и величине зимског клубета, ради чишћења или замјене, прво се мора извадити регулатор лета. Патос или замрежени уложак мора се помјерити пчеларским ножем, као када се скида наставак, јер пчеле прополишу спојеве. Извлачење подне даске или подне мреже са предње стране кошнице не представља никакав проблем при раду, јер траје неколико секунди. Лично не користим полетаљке на подњачама, али ова подњача има полетаљку по жељи, сталну или повремену. Ко жели сталну, мора направити мало дужи патос. Ко жели полетаљку по потреби, само извуче патос за неколико центиметара. За колико се извуче толико се отвори вентилација кроз подњачу, са доње задње стране. Вентилација се може регулисати од неколико милиметара, до практично уклањања цијелог патоса. На тај начин не морамо уклањати регулаторе лета за

материјала често се могу купити рестлови од неколико квадратних метара, по цијени много нижој од тржишне. Сваки пчелар који је вјешт раду са циркуларом, може направити ову подњачу. Отпада скоро да нема, сав материјал се искористи, чак и уске лајсне које отпадну при скидању нутова и жљебова са летвица паркета, које служе као вођице при стављању и скидању патоса. Цијена израде овакве подњаче код столара мора бити много нижа од класичне израде, због мањег броја операција (нема абрихтовања и дихтовања даске). Покретни патос сам направио од блажујке (испала  је вр ло по во љн о) , којо ј сам на пр ед њо ј ст ра ни додао храстову летвицу (од паркета) и тако је заштитио од кише и сунца. Патос  ј е , н а р а в н о , п ож е љ н о направити од дрвета, небитно тврдог или меког. Ако се користи меко дрво, предња страна треба да има летвицу од тврдог дрвета (које је отпорно на кишу и сунце) ширине бар три  Извучени дио подне  Конструкција са фиксном центиметра. даске као полетаљка  мрежом на дну Ова подњача има и други покретни дио - уоквирену мрежу са лименим улошком, вријеме љетњих врућина, чиме значајно смањујемо тако да по потреби исту подњачу можемо имати у могућност појаве грабежи. Ипак, када је у питању затвореној и замреженој варијанти. затворена варијанта патоса треба бити опрезан и Са доње стране подњаче пожељно је ставити мрежу контролисати има ли тихе грабежи, јер та варијанта (али није неопходно). Предност варијенте са мрежом нема двоструку мрежу. на дну је у томе што се у случају за потребом појачане Подњача са покретним патосом има готово све вентилације (велики унос, врућина) подна даска може могућности као и већина компликованијих конструкција, мало извући напријед и омогућити вентилација одоздо. осим унутрашњег скупљача полена и третмана мрављом За вријеме интензивног уноса то убрзава испаравање кисјелином одоздо. Предности дубоке подњаче зими воде из нектара. При томе извучени дио подне даске постижу се подметањем полунаставка или наставка (са служи као привремена полетаљка, која је корисна у  рамовима или без) испод тијела у којем пчеле зимују. вријеме интензивне паше. Ако се користи замрежени Може се подметнути и прстен висине око 10 цм, уложак током цијеле године, мрежа са доње стране који по потреби служи и као збјег. подњаче мора се ставити обавезно, због спречавања Увођење подњаче овакве конструкције и од оваквог тихе грабежи. Неки пчелари појаву изношења меда материјала је сигурно, практично и дугорочно из кошнице кроз једноструку мрежу на подњачи  рјешење. сматрају за тиху грабеж. Пчеле туђице које уђу у Ацо Јовићевић  АВГУСТ 2016.

21

 ПЧЕЛАРСТВО

TRADICIONALNA PČELARSKA MANIFESTACIJA NA CETINJU

U

Miris lipa i meda –  jubilarnih 20 godina

organizaciji Pčelarskog društva Cetinje i u saradnji sa Prijestonicom Cetinje, Turističkom organizacijom Cetinje, Ministarstvom poljoprivrede i ruralnog razvoja i Savezom pčelarskih organizacija Crne Gore, na Cetinju je na Petrovdan 12. jula održana tradicionalna pčelarska manifestacija „Miris lipa i meda“. Ove godine, na jubilarnoj pčelarskoj smotri, na Balšića  pazaru okupilo se blizu 40 izlagača iz Cetinja, više gradova Crne Gore i iz Republike Srpske i Srbije, a na manifestaciji su bili i pčelari iz više udruženja u Crnoj Gori. Osim meda i pčelinjih proizvoda izloženi su i kozmetika i medikamenti  pozdravio je učesnike i goste, navodeći da Pčelarsko društvo Cetinje s ponosom organizuje jubilarnu 20. manifestaciju na bazi meda i pčelarska oprema. Učesnike i posjetioce 20. jubilarne pčelarske manifestacije sa 104 učlanjena pčelara, od kojih je veliki broj mladih „Miris lipa i meda“ u ime grada domaćina pozdravio je  pčelara što raduje i što obećava budući razvoj i prosperitet Aleksandar Bogdanović, predsjednik Prijestonice Cetinje. Društva. Svojim trajanjem i kvalitetom ova manifestacija zavrijeđuje posebnu pažnju, što, po njegovim riječima, potvrđuje i činjenica da je iz godine u godinu sve veći broj izlagača. - Kvalitet je sinonim za „Miris lipa i meda“, nezaobilazan događaj po kome je naš grad postao  prepoznatljiv. Zato ovom prilikom posebno želim uputiti čestitke cetinjskom udruženju pčelara na  još jednoj uspješno organizovanoj smotri koja nam svima služi na ponos. Jer vaša posvećenost, rad i predanost, za sve naše sugrađane predstavljaju motiv u pravcu ostvarivanja progresa oličenog u  proizvodnji sopstvenih domaćih proizvoda, što doprinosi kako ličnom, tako i razvoju cjelokupne zajednice. Upravo to nas obavezuje da nastavimo da pružamo podršku proizvodnji meda, djelatnosti koja posljednjih godina doživljava sve snažniju armaciju. Na taj način, njegujući koncept domaće  proizvodnje i prehrambene sigurnosti, sopstvenom snagom i resursima postavljamo čvrste temelje  - Po dvadeseti put se okupljamo na ovom trgu sa kvalitetne i održive agrarne politike na području našeg grada – kazao je Bogdanović dodajući da će zato, kako je to  porukom i željom da nam pčelarstvo sve češće bude  bilo i tokom minulog vremena, Prijestonica Cetinje davati zanimanje, broj pčelara i košnica sve veći, a da udruženje  puni doprinos realizaciji kvalitetnih i zdravih inicijativa dobije konačno bolje uslove za rad i tako stvori uslove da svoj rad uzdigne na viši nivo. Zahvalnost dugujemo kakva je manifestacija „Miris lipa i meda“. Bogdanović je izrazio uvjeravanje da će predstojeća generaciji pčelara koja je u tom vremenu stvorila ideju o saradnja lokalne uprave i cetinjskih pčelara biti uspješna, ovoj manifestaciji, dali joj ovako lijepo ime i odabrali ovo  pri čemu posebno cijeni podršku partnera, Ministarstva atraktivno mjesto za njeno održavanje, što će nadamo se dostojanstveno ispratiti sve  poljop ri vred e i rur alno g sljedeće generacije - kazao razvoja, kao i drugih institucija  je Jovanović zahvaljujući koje su do sada pokazale izlagačima što su i ovoga  poseban senzibilitet prema  puta brojno posjetili smotru  pčelarskoj djelatnosti, koja je „Miris lipa i meda“ iako na cetinjskom području imala  pčelarima priroda ove godine  prošlost, a sa sigurnošću se nije išla u susret. Ali, istakao može reći i svijetlu budućnost.  je, prirodu moramo voljeti i U ime organizatora, vjerovati da će nam ona to Pčelarskog društva Cetinje, kasnije vratiti.  predsjednik Jovan Jovanović 22

 АВГУСТ 2016.

 ПЧЕЛАРСТВО

svojim kolegama pčelarima, proteklih deset godina kao  pčelar a sada u ulozi ministra. - Pčelarsko udruženje je jedno od najorganizovanijih udruženja poljoprivrednih proizvođača. Moram reći da su to ljudi koji su po prirodi obrazovaniji od ostalih  poljoprivrednika, i oni su to pokazali svojim radom. Ministarstvo poljoprivrede je posljednjih godina u pčelarstvo uložilo mnogo, napravljena je Kuća meda, organizovano nekoliko manifestacija, pčelari su išli na studijska putovanja u Njemačku i Italiju gdje su mnogo vidijeli i mnogo naučili.  Naravno, imamo mi i naše pameti koju treba koristiti. Pčelarstvo je svakim danom pred novim izazovima, klimatske  promjene utiču na pčelarstvo. Molim pčelare da prate savremene tokove i slušaju preporuke stručnjaka i naučnika  – apelovao je ministar Mugoša poručujući pčelarima da ne rade kao što su radili njihovi preci jer tako neće daleko stići. Jovanović je posebno pozdravio izlagače iz Republike Srpske i Srbije koji redovno posjećuju smotru na Cetinju sa željom da im, kao i svima ostalima, učešće na njoj bude uspješno. On je zahvalimo svima koji su pomogli da se ovogodišnja smotra pčelarstva uspješno realizuje - posebno Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja, Prijestonici Cetinje sa lokalnom turističkom organizacijom i Savezu  pčelarskih organizacija Crne Gore Jubilarnu 20. pčelarsku smotru na Cetinju otvorio je ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Budimir Mugoša, izražavajući zadovoljstvo i posebno oduševljenje i čast što  je u gradu Cetinju, simbolu crnogorske istorije i državnosti. Posebno zadovoljstvo izrazio je zašto je kao pčelar među

Priznanja Povodom jubilarne 20. manifestacije „Miris lipa i meda“ u skladu sa Pravilnikom o dodjeli priznanja diplomu zaslužni pčelar dobili su: Spasoje Pravilović, Dragan Banović, Vukašin Đurović, Ilija Jovović, Petar Martinović, Dragoljub Vujović i Vasko Dajković. Najveće priznanje, Zlatnu plaketu, za posebne zasluge povodom jubilarne manifestacije Izvršni odbor PDC odlučio je da dodijeli pčelaru Radu Popoviću, koji  je za 30 godina proizveo tone meda. Predsjednik Jovanović  je čestitao svim dobitnicima priznanja zaslužni pčelar, kao i dobitniku najvećeg priznanja Radu Popoviću. Za dugog odiš nju saradnju Savezu pčelarskih organizacija Crne Gore dodijeljena je Povelja. Priznanje je uručio Rade Radović, predsjednik Skupštine PDC i jedan od osnivača ove manifestacije, a primio Vojin Đukanović, član Upravnog odbora SPOCG.

Ministar je pčelarima uputio jednu posebnu molbu. - Nemojte da uvozite pčele drugih rasa, jer ako nam je išta Bog dao, a da nam je bolje od onoga što je dao drugima u Evropi, to je pčela. Znači, naša matica apis melifera carnica  je najbolja pčela u Evropi i vi sa jednim nesmotrenim  potezom donošenjem jedne matice u jednoj kutiji od šibica  pravite vekiki problem – kazao je ministar Mugoša, ističući da je to jedan njegov apel sa aspekta čovjeka koji se bavi naukom u oblasti pčelarstvu. Proglašavajući Manifestaciju otvorenom ministar Mugoša je kazao da „Miris lipa i meda“ ima 20 godina tradicije, da je to veliko i da to treba njegovati i svakim danom se truditi da ona bude što bolja i što uspješnija. Svim pčelarima i učesnicima Manifestacije poželio je ličnu i porodičnu sreću, i da pčelari ove godine imaju malo više meda, da ne kažu da „ima samo za priganice“ kao što je u nekim krajevima.

„Miris lipa i meda“ pratio je bogat muzičko-zabavni  program u kojemu su nastupili Branka Šćepanović, narodni guslari Savo Vujačić i Mileta Pantović, folklorno društvo „Njegoš“ i djeca iz vrtića „Zagorka Ivanović“ sa Cetinja. Po završetku Manifestacije pčelari su nastavili druženje u restoranu u sportskom centru. U ime gostiju domaćinima  je na gostoprimstvu zahvalio Vojin Đukanović.

V. Stanišić

 АВГУСТ 2016.

23

 ПЧЕЛАРСТВО

ПЕТАР РАДОВИЋ ПЧЕЛАРИ И НА ПОЧЕТКУ ДЕСЕТЕ ДЕЦЕНИЈЕ:

Пчеле су ме одржале

С

 редином јула Петар Радовић је у кругу породице до сто пчелињих друштава, а 1990. године произвео прославио 90. рођендан и пола вијека бављења  је двје тоне меда и са једним пчеларем из Пљеваља пчеларством. Лијепа, и ријетка, прилика за проглашен за рекордера у Црној Гори. питања како је пчеларити на почетку десете Имао је, каже, свој систем пчеларења. Пчеларио деценије и како гледа на пчеларство протеклих година  је у родним Косијерима, код Цетиња, а зими је један и деценија, али Петар прво даје мали увод. дио пчела, „поготово оне које нијесу биле са храном - Ми смо пчеларска породица преко 150 година. Ја добро“, пресесељавао у Сутоморе, код зета. У приморју сам, као дијете у Косијерима, гледао  је, истиче, повољније, пчеле могу дуже како се пчелари. Дошао је рат у којему да раде и могу дуже да се прихрањују, и сам учествовао од 1941. године са  раније, тако да приморје за рани развој својих 15 година, послије сам радио пчела има изузетну предност у односу у Служби државне безбиједности, и на континентални дио. веома млад отишао у пензију, имао - Ја сам из Сутомора половином маја сам 40 година, а 33 године стажа због у моје Орашане, засеок Косијера, селио учешћа у рату и бенефицираног стажа. пчеле са три спрата „пуна војска“ чак су Ја сам човјек који не воли кафану, неке биле и почеле купити меда.Ту сам коцку и сличне ствари, а како је и их, дакле, развијао и кад буду способне тада било још пчела које су држали за пашу ја их онда селим горе, гдје је мој отац и стричеви, неки су били моја старевина, традиција, нема хемије, умрли, ја сам те пчеле наслиједио нема прскања, паше има разноврсне, и наставио да пчеларим. Горе, у а вријес је изузетно богат ујесен, и ту Косијерима, смо обновили кућу и се производио мед чистији од сваког  развио сам пчеларство.Читао, учио другог јер нико не загађује средину – из литературе и настојао да учим од објашњава предности сељења пчела на људи који знају више о пчеларству. линији Косијери – Сутоморе. Укључила се и моја супруга Сенка Петар је на гласу међу пчеларима тако да смо заједно радили. То ми и по знању, али и по спремности да Са синовцем Радом и унуком  је много олакшало јер један човјек  Јованом за 90. рођендан помогне, посебно млађима и свима који сам то тешко може да ради – почиње почињу да пчеларе. причу Петар истичући да му сада, у овим годинама, - Ја сам био предсједник барског удружења пчелара помаже унука Јована Вуказић, која је „брзо савладала када је по броју кошница било на другом мјесту у филозофију пчеларења“. Црној Гори, иза Подгорице. Не желим да се хвалим, Петар је марљиво и радио, и учио, доспијевао и али сигурно сам поклонио преко 50 друштава и то ми је било задовољство. Ја им помогнем да почну, обилазим им пчеле, уче од мене... Настојао сам да доведем стручне људе, тако је Гвозден Стевановић, из Ужица, био више пута овдје, одржао је предавања Прије двадесетак година (1994) Петар је у Бару, Вирпазару, у Крајини, у Цетињу, па у мојем имао рекродан принос у једној кошници - 120 селу, и објашњавао како треба пресађивати ларве и килограма меда. производити матице. И ја сам од њега много научио - У јулу кад се врцало, а ја сам врцао увијек о пчеларству, јер сам тада, ипак, мало знао у односу послије липе које тамо има доста, та пчела на оно што сада знам. Тако да бих ја предложио имала је имала пет спратова, плодиште и четири младим пчеларима да поред литературе, које данас медишта. Видио сам да има изузетно доста меда има у изобиљу, да уче од искусних пчелара. Пракса и ја сам, да ми се не би то „просуло“ као ловачка  је пракса, али све се не може написати у књигама – прича замолио синовца Рада и моју супругу да савјетује Петар и поручује младим пчеларима да жива  је они изврцају. Тада је дала 96 килограма а у  ријеч значи много и да од старих, искусних пчелара,  јесен са вријеса још 25 килограма - присјећа могу много да науче. се Петар те изузетне пчеле. На питање шта би посебно препоручио млађима,

Није „ловачка“

24

 АВГУСТ 2016.

 ПЧЕЛАРСТВО

Петар почиње са – матицом. - Матица је мајка пчеле, од њеног квалитета зависи и развој пчеле и допринос пчеле у меду и свему. Ја сам никад нијесам куповао матице, али сам једне године из Србије донио двије-три матице и капи меда нијесам изврцао из тих кошница. Касније, кад сам био као кошаркашки радник у Београду, тражио сам пријем код једног истакнутог професора и пчеларског стручњака, не само оне Југославије него и шире. Казао сам да сам дошао да нешто од њега научим, и он се стварно трудио да ми помогне. Дуго смо разговарали да би ми он у једном тренутку рекао „Шта ће вама матице из Србије? Ваша сјеничка сорта матице  је најбоље за ваше прилике, њу производите и не узимајте друге“. Зато сам ја послије на свим нашим скуповима причао то што ми је рекао тај професор из Београда за матице, јер треба много водити рачуна о квалитету матице – истиче Петар, додајући и да  је врло важно водити рачуна о томе колико је пчела способна да преживи зиму о својој храни. Ако је нема мора се прихрањивати. Дугачка би била листа Петрових савјета проистеклих из петодеценијског пчеларења. - Ја настојим да врцам меда кад пчеле затворе ћелије медне око 80 одсто, да има што мање влаге у меду. И кад га изврцам онда га покријем у кантама мрежом, оставим га 48 сати да испарава и тада га затворим. То је сигурно да онда нема ниједан промил влаге у њему. Педесет година пчеларим, и  ја гарантујем стопроцентно да је мој мед чист. Чим почне паша престаје прихрана, чак и много раније, мада прихрана доприно си леглу матице. Зими пчеле утоплим са стиропором са све четири стране, а испод поклопца ставим новине, тако да их утоплим да оне не осјећају зиму. То је неопходно и у хладнијим и у топлијим крајевима. Матица је посебно важна и ја сам својевремено био довео свој уљаник у ситуацију да нема ниједна која се роји јер ројидбене пчеле не треба његовати. Моја пракса је да послије пет дана,  АВГУСТ 2016.

кад разројим пчелу, уништим све затворене матичњаке, или који су пред затварање, а оне најмлађе матичњаке који су потпуно отворени, у њих је најмлађа ларва, њих по два-три оставим и ништа више. Одатле излази најбоља матица зато што је најмлађа ларва, што радилице највише млијеча унесу у ту ћелију. Вароу треба редовно сузбијати, то је такође велика опасност за пчеле. Ја од варое нијесам губио јер сам редовно примјењивао лијекове, али зато сам једне године, из незнања, изгубио 40 друштава од ноземе. Нозема настаје кад пчеле покупе медљику, зато медљику треба дићи и никако дозволити да остане у кошници као храна пчелама зими. Пчеле треба добро заштити од вјетра, не само зими него и љети треба пазити када дувају јачи вјетрови – наводи, између осталог, Петар. Петар несебично преноси своје пчеларско искуство, и знање. У овом тексту није било простора за све, али за сљедеће се, ипак, морало наћи мјеста. - Пчела је највећи пријатељ човјеку, она даје четири производа који му много помажу за комплетно

Завидна помоћ државе - Није тако било раније, није Бога ми, није држава толико помагала пчеларство, схватила  је држава, ваљда и преко руководства нашег савеза, изборили су се за такав однос – одговара Петар на питање о односу према пчеларству данас и прије. Додаје да је, тако, недавно састанку барских пчелара присуствовао и министар Петар Ивановић. - Мени се свидијела његова прича и његово гледање на развој пчеларства. Просто, на прави начин је тај човјек схватио и разумио и  жели да помогне пчеларству. Ево, рецимо, моја унука је бесплатно добила три кошнице, и не само она него и многи други који су почели да пчеларе. Друштво је, коначно, схватило да је то врло корисна грана пољопривреде за све, и зато данас завидно помажу – истиче и наводи да се својевремено изборио код предсједника барске општине да Општина купује лијекове за пчеле, што је велика помоћ. здравље. Мед, полен, млијеч и прополис. Ја и мој син свако јутро потрошимо десет капи прополиса са кашиком меда, свако јутро. То је толико здраво и добро за здравље човјека. Вјероватно је то и помогло мени да напуним деведесет година – порука је и поука Петра за крај разговора. В. Станишић

25

 ПЧЕЛАРСТВО

МЛАДИ ПЧЕЛАР ИЛИЈА СТАНИЋ, ИЗ СЛАТИНЕ КОД МОЈКОВЦА

Завршава пољопривредни факултет окружен кошницама

И

лија Станић (24), из Слатине, првим корацима у пчеларству. села удаљеног десетак У почетку је то радио из чисте километара од Мојковца, љубави. у долини ријеке Таре, - Био сам врло поносан када студира пољопривредни факултет сам добио прву кошницу. Стално у Подгорици. При крају је, остала су сам био поред ње, гледао му још три испита. Тај студентски пчеле, како се крећу, шта живот, и захтјеван али и привлачан  раде, бринуо о томе да ли као мало које животно доба, није им нешто треба, као да су нимало сметао Илији да се посвети ми били кућни љубимци. пчеларењу. Заправо, прије је постао Наравно, у почетку нијесам пчелар него бруцош, и истрајао је у много тога знао о пчелама, оба посла. али сам учио, од старијих - Почео сам да пчеларим прије пчелара, из књига, а кад седам година, када ми је тетак Ратко сам отишао на факултет Смоловић поклонио једну кошницу. многа нова знања била су Ја сам се често, прије тога, „мувао“ ми доступна, што ми данас око његовог пчелињака, стално сам много значи, каже Илија. нешто ту радио, помагао колико сам Тренутно има петнаестак знао. Њему се то моје интересовање пчелињих друштава. Било за пчеле много допало и одлучио је би их и више, али факултетске да и мене уведе у тај посао, којим се, обавезе су ограничавале вријеме иначе, бавио и мој дјед Илија, али ја потребно за велико пчеларење, па је и то вријеме баш и не памтим нешто пчелињак барем за трећину смањен. посебно. Био сам превише мали да - Наравно да планирам да у бих имао неко мишљење о томе што наредном периоду проширим  је дједа радио - прича Илија о својим пчелињак, али то ће, сјутра кад

Због пчела јагоде боље рађају Илија Станић, на свом имању у Слатини, питомом, травнатом, цвијетном, осим пчела гаји и јагоде. -На око 600 квадрата имам засад јагода, око три хиљаде садница. Принос је прошле године био изузетан, а исто је и овог љета. Заслуге за то припадају пчелама. Оне, опрашивањем, вишеструко повећавају род јагода, што није никаква новост. Знао сам за то, учио сам о томе и на факултету, и одлучио да то знање примијеним. Исплатило се. Поред тога, имам и воћњак, додуше за сада само за моје потребе, али оно што желим да кажем је да су те јабуке и шљиве и остале воћке изузетно родне, и то захваљујући баш пчелама које имам. Познато је да би, ако би пчеле нестале, то био и крај људског рода, прво биљног свијета а онда и нас самих. Зато се, поред осталог, посебно бринем о мојим пчелама. Стално сам уз њих, баш као и у вријеме кад сам их гледао као кућне љубимце – задовољно каже Илија закључујући да има утисак да колико год уради за пчеле, никад им се не може одужити за оно што чине, и за њега и за свијет у којем живимо. 26 

завршим факултет, зависити од посла, од мјеста гдје будем радио. У сваком случају, трудићу се да пчеларим све док будем могао обећава млади пчелар из Слатине,

додајући да је прошле године, преко Удружења „Потарје“, добио конкретну подршку, као млади пчелар, од Савеза пчеларских организација Црне Горе. Добио је три кошнице и средства за три роја. Та подршка му је пуно значила, и она је, каже, потврда да организација пчелара брине о  развоју пчеларства, првенствено кроз подршку младим људима. - То је добро и препоручујем свим младим, ако имају услова за постављање кошница, да уђу у овај посао. Хтио бих да нагласим да се при томе не могу очекивати зараде одмах. За то треба времена.  Човјек треба да се бави пчеларењем ако то воли, а не због некакве брзе зараде. Паре ће стићи касније. Ово  је исплатив посао, али нема добитка преко ноћи, и то би требало да знају сви млади људи који се одлуче за тај посао. Награда ће стићи, кад тад, али не одмах. Значи, љубав према пчелама је кључ за све оне који се желе бавити овим послом.  АВГУСТ 2016.

 ПЧЕЛАРСТВО

Прошле године, рецимо, добро се зарадило. Просјек по кошници је био 20 килограма меда, а било је и пчелињих друштава која су дала и дупло више. Свима се исплатило, али није увијек тако - каже Станић, наводећи да ова година то потврђује, сасвим је другачија од претходне и вријеме није наклоњено пчелама. Прво су били сњегови, па кише, паше није било, тако да, по његовим  ри је чим а, ов е годи не не тре ба очекивати ништа осим нешто мало меда за личне потребе, али и то је под знаком питања.

Без сеобе пчела нема већих приноса - Ја пчеларим на свом имању, у Слатини, али ако желим више, а желим, мораћу да селим пчеле. На Сињајевини, на катуну Планиница, гдје и ја имам простор, идеални су ислови за пчеле. Ту су ливаде и четинари у околини Забојског језера. Ишао бих са пчелама горе, али има ту један крупан проблем –до катуна на Планиници нема пута. Може се тамо стићи пјешице или коњем, а то није начин за сељење кошница. Има, колико чујем, најава да ће Општина урадити пут до тог краја планине, што би било сјајно. Ако се то догоди, ето мене са мојим пчелама наредног љета на Сињајевини. Овако, не знам гдје да их селим  – каже Илија истичући да не би  желио да му пчеле скупљају мед негдје у равницама, гдје се воћњаци и њиве третирају разним хемикалијама. - Има пчелињих друштава која су угинула од глади, и то у вријеме кад се очекује највећи унос у кошнице.То се не памти. Ми смо у неочекиваној ситуацији да прихрањујемо пчелиња друштва, како би им помогли да преживе, и то у вријеме кад се, по календару, очекује највећи унос у кошнице. Ја тај проблем немам, друштва су добро, једино меда готово нема - казао је Станић. Р. Ћетковић  АВГУСТ 2016.

ЗАНИМЉИВОСТИ – ОД НЕВОЉЕ

Спас за пчеле у - торини

Н

е в о љ а ј е н а т ј е р а л а торину, нико их није узнемиравао и педесетогодишњег Божидара врло сам задовољан како су радиле Перовића, релативно младог и какав су донос имале -причао нам пчелара, да свој уљаник  је Божидар Перовић чува на посебан начин - његова Ово је нашем саговорнику четврта друштва вјеровали или не налазе година од када другује са пчелама. се у торини. Трагом приче у Клубу Почео је као млади пчелар са три пчелара у Никшићу упутили смо кошнице и три роја добијена од се у село Брестице, удаљено 23 км Министарства пољопривреде и од Никшића, путем који има чак сада већ има више од 15 друштава, 4 км лошег макадама, да на лицу од чега су пет нових, на која су већ мјеста разговарамо са власником постављени наставци. и усликамо тај необичан пчелињи амбијент. - Почетком маја ове године, када нијесам био код куће  јавили су ми да је медвјед „посјетио“ моје пчеле. Дошао сам и затекао да су три кошнице изврнуте, од једне, најбоље, био је  разбацан наст авак и три оквира са којих је мед био - Нећу ићи преко двадесет пет поједен. У први мах и нијесам друштава, јер не могу бити стално уз помислио да се ради о медвједу, њих због мојих радних обавеза. Сваке али када сам видио његове трагове године, ја сам задовољан колико на узораној њиви испод куће све сакупе меда. Послије катастрофалног дилеме су отклоњене. Размишљао маја, кренуле су веома добро и сам шта да чиним, јер сам иначе недавни преглед ми је показао да има ту једини пчелар и одлучио да их и меда и да су легла јака. Потпуно премјестим у некадашњу торину за сам опуштен. Послије ове последње овце и козе, која је испред штале, кише (15. јул), има новог доноса и а око десетак метара далеко од планирам да врцам за први викенд у куће. Тако су се моје пчеле нашле у августу. Тако сам то радио и прошле торини, опасане дрвеном оградом године када сам имао у просјеку (љесама) висине око 130 цм, а по 20 килограма меда по кошници. дијелом заштићене и бодљикавом Процјењујем да ни ове године неће жицом. Ово је слабија локација од бити слабије - казао је на крају претходне, нијесу ни ту сигурне  разговора Перовић. али је приступ медвједу много  ризичнији. Од када су пребачене у Б. Ђукановић 27 

 ПЧЕЛАРСТВО

УДРУЖЕЊЕ ПЧЕЛАРА ПОДГОРИЦЕ

Кошнице и ројеви за пчеларе из кањона Мораче Фондација „Петровић–Његош“ другу годину за редом донирала је кошнице и ројеве за шест младих пчелара, чланова Удружења пчелара Подгорице, који се пчеларством баве у кањону Мораче. Посредством НВО „Центар за заштиту и проучавање птица“, која је организовала ову донацију, по четири кошнице и два пчелиња роја добили су млади пчелари: Данијел Булатовић, Милош Ракочевић, Илија Радојевић, Дражен Вуликић, Ђурађ Војводић и Александар Перовић. Примопредаја кошница и потписивање уговора обављено  је у канцеларији Удружења у Подгорици. Млади пчелари који су добили кошнице и ројеве, и предсједник Мирко Шћепановић у име Удружења, захваљују се Фондацији „Петровић – Његош“ и ЦЗИП на вриједној донацији. А.Ј.

СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА ПЧЕЛАРА ЗЕТА

Нови управни одбор На редовној сједници скупштине Удружења пчелара Зета, одржаној 1. јула, разматрани су и усвојени финансијски извјештај за прошлу и план рада за ову годину. У расправи је оцијењено да је било оправдано одвајање од Удружења пчелара Подгорице и оснивање самосталног удружења пчелара Зете 2013. године, да је зато повећан број чланова на 40 са тенденцијом раста. У наредном периоду посебну пажњу посветиће расту броја чланова, посебно младих. Ове године један њихов пчелар добио је подстицај као млади пчелар, па ће, оцијенили су, и то допринијети да све више младих почне да се бави пчеларством. Удружење пчелара Зете, како је казао предсједник Данило

Ајковић, добро сарађује са Градском општином Голубовци и планирају да ту сарадњу унаприједе у наредном периоду. Успјешно сарађују и са новоформираним удружењем пчелара „Црногорска пчела“. На предлог Управног одбора разријешени су досадашњи чланови Управног одбора, предсједник Скупштине и секретар Удружења. За новог предсједника Скупштине изабран је Владета Радовић, за секретара Удружења Милош Пеличић, а за чланове Управног одбора, уз предсједника Удружења Данила Ајковића и секретара Удружења, изабрани су Коча Ђуришић, Милош Пејковић и Станко Добровић. Р.П.

У ГРАДУ НА ТАРИ 8. АВГУСТА ТРАДИЦИОНАЛНА ПЧЕЛАРСКА МАНИФЕСТАЦИЈА

„V Дани меда Мојковац 2016“ Пчеларско удружење „Мојковац“ обавјештава производа, опрема за пчеларство (кошница, рамови, цијењене излагаче, све пчеларске организације као и све врцалице, остали прибор и материјал), здрава храна и заинтересоване, да организују пчеларску манифестацију сувенири. “V Дани меда Мојковац 2016” која ће се одржати 8. Свечано отварање манифестације планирано је августа на Градском тргу. у 10 часова, уручење диплома младим пчеларима, Сходно пчеларској пракси и врло успјешним захвалница за унапрјеђење и развој манифестације и манифестацијама одржаваним у градовима Црне Горе, забавни програм, забавни програм, разгледање изложбе на манифестацији ће бити представљени пчеларски и дегустација медаа, едукативно предавање у сали производи и пчеларска опрема. На тај начин удружење Општине Мојковац у 12 часова, а заједнички ручак у из Мојковца жели промовисати пчеларство и производе  ресторану „Козак“ у 14 часова. Планирано је. од пчела, како из Мојковца тако и са других подручја Организатори манифестације су Пчеларско удружење Црне Горе. Мојковац, Савез пчеларских организација Црне Горе, Изложбени производи су: производи од пчела (мед, Општина Мојковац и Туристичка организација Мојковац, восак, полен, прополис), производи од меда (храна, а ближе информације могу се добити на бројеве телефоне пиће, козметика и лијекови), љековито и медоносно 069/681-796, и 069/376-419, или на e-mail: duskoj@tбиље, чајеви и прерађевине на бази биља и пчелињих com.me. 28

 АВГУСТ 2016.