Nominativ (lat. 'nominare' = imenovati) je prvi padež u srpskom jeziku i njime se imenuje vršilac radnje, nosilac zbivanja, stanja ili osobine. Odgovara na pitanje o! ili "ta! Nominativ u re#enici je$ % naj#eš&e subjekat. % deo imenskog predikata % uz neke glagole (postati, zvati se, ostati, #initi se, biti i dr.), nominativ služi i kao dopunski predikativ (ostao je doktor.) % zajedno sa veznicima kao i nego nominativ može biti priloška odredba za na#in (Odjeknulo je kao bomba.) % kao pridevna dopuna (obar kao leb.) % zajedno sa veznikom kao može imati i službu priloške odredbe za vreme (*oš kao dete nije voleo to da jede.) % atribut i apozicija kad god se odnose na imenicu u nominativu (+ila je tu i arija, itrova žena, vrlo ozbiljna osoba.) -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------enitiv (lat. genitus = ro/en) je zavisni padež, a zavisnim padežima se pokazuje na koji se na#in povezuje ono što zna#i osnova zavisnog padeža sa drugim re#ima. enitiv je drugi padež u srpskom jeziku. Odgovara na pitanje Od koga ili Od #ega!! enitiv je padež sa najviše zna#enja. On ima tri osnovna zna#enja i još #etrdesetak sporedni. Neka od sporedni zna#enja su$ % ozna#ava osobinu ne#ega (opisni ili kvalitativni genitiv) 0vek se upotrebljava u sintagmi i sastoji se od imenica i atributa. primer -1o je momak tanka i visoka stasa. ilica ima duge, crne kose. % ozna#ava mjesto primeri - 2opta je pala pored linije. Nisam stavila ništa oko vrata. 3zašao je iz ku&e. 4tavio je kapu iznad o#iju. % ozna#ava vreme (temporalni genitiv) primeri - 1okom ove godine u#im srpski svakog dana. 1e no&i bilo je veliko nevreme. nevreme. utovala sam tokom celog raspusta. % ozna#ava na#in primeri - 5a 6akultet se pripremam bez i#ije pomo&i. On je dobar poput svoji roditelja. % ozna#ava uzrok primeri - 5bog bolesti nije došao u školu. 5bog straa od požara nabavio je protiv-požarni aparat. % ozna#ava cilj - namjeru primer - 7adi zaštite šume zabranjuje se roštiljanje. -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ativ (lat. dare, datum = dati, dan) je tre&i od sedam padeža srpskog jezika i jedan od padeža mnogi slovenski, a i neki drugi indoevropski jezika. 1o je padež namene i cilja, a odgovara na pitanja ome! ili 8emu! 5avisno o glagolu, g lagolu, pridevu, imenici, prilogu, uzviku i predlogu. p redlogu.
% ativ kao nepravi 9 indirektni objekat ili onaj koji prima neku radnju se vrlo #esto upotrebljava u srpskom jeziku, kao npr.$ ao sam ti pismo. ili 0#ini mi uslugu.' % otovo da se svaki prisvojni pridev ili zamjenica (atribut) mogu zameniti u srpskom jeziku, kao npr.$ Otac mu je na putu. (Njegov otac je na putu.) % Osim toga dativ se kao padež koristi i u nekim priloškim konstrukcijama$ rago mi :as je upoznati. ili 1eško joj je priznati. % 0 dativu se ozna#ava osoba koja nešto prima ili doživljava odre/eno ose&anje$ Ona mi je draga. ili 1o joj je bilo teško. % ativ se upotrebljava nakon odre/eni predloga$ k9ka, prema, nasuprot. % ativ li#ni zamenica (mi, ti, nam, vam) ponekad je samo 6ormalni dalji objekat, a prava mu je svra isticanje bliskosti sa onim kome se govori. 1akav dativ se zove eti#ki dativ. % lagoli koji zatevaju dativ$ #initi se 9 u#initi se gaditi se 9 zgaditi se ili smu#iti se nedostajati ili još u nekim delovima 6aliti 9 za6aliti pomagati 9 pomo&i prijati 9 goditi ili ugoditi smetati 9 ometati ili zasmetati svi/ati se 9 svideti se ili dopadati se 9 dopasti se verovati 9 poverovati zavideti 9 pozavideti #estitati pridruživati se 9 pridružiti se radovati se 9 obradovati se obe&avati 9 obe&ati posve&ivati (se) 9 posvetiti (se) od imenica ženskog roda u dativu jednine dolazi do glasovne promene koja se zove sibilarizacija ili druga palatalizacija, gde se slova k, g, menjaju u c, z, s kada se na/u ispred slova i, ali ne uvek. -------------------------------------------------------------------------------;kuzativ (lat. accusare = optužiti) je #etvrti padež u srpskom jeziku i odgovara na pitanje oga! i "ta!, i zavisi od glagola, prideva i predloga. ojavljuje se i u ve&ini drugi slovenski jezika gde ima sli#nu 6unkciju, a ponegde i oblik. ;kuzativ je padež koji ozna#ava da glagolska radnja potpuno obuvata neki predmet. akuzativ bez predloga u re#enici je pravi objekat (2ile voli Nikolu.) može ozna#avati i logi#ki subjekat (+oli me zub.) prilošku odredbu za vreme (1o jutro sam rano ustao.) akuzativ s predlozima je priloška odreba za mesto ( "etam kroz šumu.) nepravi objekat (u&a je li#ila na dvorac.) priloška odredba vremena (1ako je to bilo u ono doba.) priloška odredba namere (Osu/en je za ubistvo.) priloška odredba na#ina (oj je otac to uvek radio na isti na#in.) priloška odredba pogodbe (0z glavno jelo nam treba i salata.) priloška odredba dopuštanja (3 uz sav naš trud nismo i uspeli pobediti.) rekcijska dopuna prideva (Naše su o#i osetljive na svetlost.) ... itd.
% predlozi s akuzativom$ o kroz< niz< uz< za< me/u< nad< pod< pred< u< na< o< po redloge me/u< nad< pod< i pred, akuzativ deli sa instrumentalom i oni u akuzativu ozna#avaju gde se radnja završava, dok predloge u< na< o< i po deli sa lokativom i u akuzativu su uvek vezani za glagol kretanja$ % ;kuzativ$ +rod je uplovio u luku. (dinami#ki odnos) % 2okativ$ +rod je u luci. (stati#ki odnos) % ;kuzativ$ 0zeo je dete na rame. % 2okativ$ ete je na ramenu. redlozi u i na mogu biti i predlozi vremena i na#ina$ % u jedan glas< na leto< na smrt< u ruke ... -------------------------------------------------------------------------------:okativ (lat. vocare = zvati) je peti padež u srpskom jeziku, jedini nezavisan pored nominativa. Odgovara na uzvike ej> ili Oj> itd. Nije deo re#enice pa se od re#enice s kojom dolazi u pisanju odvaja zarezom. rimer % 2ile, o&emo da idemo ve#eras u provod! :okativ je padež$ % oslovljavanja ravi si eroj, ro/a#e> % obra&anja sugovorniku 0 pravu si, arice, ali poslušajmo što kolega želi re&i. % dozivanja ej, 3vane> - povi#e za njim. 7azli#iti ose&aji i li#ni stav prema sagovorniku$ % tepanje ?veti&u moj, opet si žalosna> % grdnja Ne vra&aj se više, luda#e> % preziranje @ ti, nevaljal#e jedan>' % #u/enje ajko moja, kakvo je to stvorenje> % bliskost O, draga moja, da sam samo znao> --------------------------------------------------------------------------------
3nstrumental (lat. instrumentum = sredstvo) je šesti padež, padež oru/a ili sredstva kojim se radnja vrši (npr. se#em nožem) i padež društva ili zajednice (npr. išao sam c drugom). Odgovara na pitanja s kim! i #ime!. 3nstrumental u re#enici ozna#ava$ sredstvo (bez predloga) kojim se vrši neka radnja (ošli smo vozom.) društvo (s predlogom) sa kojim se vrši neka radnja (3dem sa prijateljima u bioskop.) na#in, uglavnom stav, kojim se vrši neka radnja (odala je velikim koracima.) relativno neprecizne odredbe mesta i vremena (krajem nedelje, no&u, 4ubotom idem u grad...) kao dopuna nekim pridevima (bogat znanjem, nezadovoljan platom) dopunski predikativ (samo uz neke glagole$ biti, postajati, postati, #initi se, u#initi, zvati ... - 5ovem je tetkom.) atribut (romet železnicom se razvio.) glagoli koji zatevaju instrumental (baviti se< trgovati< obilovati< vladati< upravljati ....) s predlozima$ o me/u< pod< nad< pred< za< s(a) Ovi predlozi (osim s(a)) upotrebljavaju se i uz akuzativ, ali samo ako ozna#avaju dinami#ni odnos$ % ;kuzativ$ 2opta je otišla pod sto. % 3nstrumental$ 2opta je pod stolom. % enitiv$ 2opta je ispod stola. -------------------------------------------------------------------------------2okativ (lat. locus = mesto) je sedmi padež u srpskom jeziku. Odgovara na pitanja de!, O kome! ili O #emu!. adež mesta, ali vrlo #esto i daljeg, nepravog objekta. 0 srpskom jeziku se, za razliku od ostali padeža, upotrebljava se uvek s predlozima. rimer % 4erveri :ikipedije nalaze se na Aloridi i u Aloridi % 2ile živi u 4koplju.
