Padagogija-seminarski

Pedagoške ideje Žan Žak Rusoa UNIVERZITET U NOVOM SADU UČITELJSKI FAKULTET SMER: DIZAJNER MEDIJA U OBRAZOVANJU

SEMINARSKI RAD TEMA: PEDAGOŠKE IDEJE ŽAN ŽAK RUSOA

MENTOR: MR RADMILA BOGOSAVLjEVIĆ

STUDENT: DUŠANKA GRBIĆ 20/2004 SOMBOR, 19.04.2005

Seminarski rad

1

Pedagoške ideje Žan Žak Rusoa

Sadržaj : Žan Žak Ruso-slika.......................................... ...................................................................................... ............................................................................... ................................... 3 Uvod......................................................... ..................................................................................................... .................................................................. ................................ ................... ...........4 “Životni put”................................................. ............................................................................................. .................................................................................. ......................................5 “Rusoovi pedagoški pogledi i značenja”...................................... .................................................................................. .................................................. ...... 6 “ “Učenje o prirodnom pravu” i prirodnom vaspitanju”............................................ ................................................................. .....................66 “Tri vrste vaspitanja”............................................ ....................................................................................... ........................................................................ .................................8 “Zadatakk vaspitanja”........................................... “Zadata ...................................................................................... ............................................................................ .................................8 ''Emil ili o vaspitanju''........................................... vaspitanju''...................................................................................... ........................................................................ .................................9 “Slobodno vaspitanje”......................................... .................................................................................... ............................................................ ........................... .............. .... 9 “Vaspitni cilj”.......................................... ...................................................................................... .............................................................................. .......................................... ........ 9 “Periodizacija “Periodiz acija razvoja deteta”....................................... ................................................................................... ................................................................ .................... 10 “Vaspitanje žena”........................................ .................................................................................... ................................................................ ............................. ................. ........ 11 “Značaj Rusoa”...................................... .................................................................................. ....................................................................................... ........................................... 11 Zaključakk....................................................................................................... Zaključa ..................................................................................................................... ....................... ................. ........ 13 Literatura: Literat ura:...................................................................................... .................................................................................................................. ...................................... ................... ......... 14

Seminarski rad

2


Žan Žak Ruso-slika

Seminarski rad

3


Uvod Medju najveće ličnosti 18og veka treba da ubrojimo i Žan Žak Rusoa (Jean Jacques Rousseau), koji je u pedagogiji delimično nastavio senzualističku tradiciju Džona Loka , a delimično na svoj način protestvovao protiv srednjovekovnog vaspitanja time, što je u središte vaspitnog nastajanja postavio dete, njegove psihičke i razvojne osobine, i tražio izmedju ostalog naročito njegovu aktivnost. Ostao je kod senzualizma i deizma, a usprotivio se racionalizmu, te ga je savladao na njemu svojstven način. 1 On oštro reaguje protiv društvene nejednakosti , protiv staleških i svih drugih društvenih privilegija, protiv religijskih zabluda i crkvenih autoriteta. Zastupnik je slobode, demokratije i humanizma. U temeljima njegove pedagoške koncepcije leže mnoge ideje, medju kojima su: teorija o vaspit vaspitanj anjuu saobra saobražen ženom om prirod prirodii deteta deteta,, o slobod slobodnom nom razvit razvitku ku i slobod slobodnom nom vaspit vaspitanj anju, u, o vaspitanju u prirodi izmedju stvari koje okružuju vaspitanika, o potrebi individualnog prilaženja detetu, ustajanje protiv fizičkog kažnjavanja, isticanje značaja umnog vaspitanja itd.

Najznačajnija dela su mu: “Emil ili o vaspitanju” , “Društveni ugovori”, “Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti medju ljudima”, “Pisma francuskih enciklopedista”… enciklopedista”… U neki nekim m njeg njegov ovim im peda pedago gošk škim im po pogl gled edim imaa mo mogu gu se uo uoči čiti ti i neke neke nedo nedosl sled edno nost stii , protivurečnosti i krajnosti, npr. idealistička osnova njegove teorije o prirodnom razvitku deteta, odbaciva odbacivanje nje mnogo čega što je pre njega stvoreno stvoreno u pedagogij pedagogiji,i, idealizovanj idealizovanjee deteta deteta i njegove prirode kao i slobodnog razvijanja deteta , nesistematičnost u obrazovanju i sticanju znanja, izdvajanje izdvajanje deteta iz društva , negativan stav prema vaspitanju ženske dece… 2 Rusoa je zbog složenosti i dijalektičnosti njegovih misli vrlo teško “klasifikovati”.Npr. njegov poznati naturalizam “vratimo se prirodi” nije samo stav o potrebi vaspitanja u prirodnoj sredini i vaspitnih postupaka u skladu sa dečijom prirodom već je pre svega izraz želje za vaspitanjem novog, humanijeg čoveka u novom humanijem društvu. 3 1

dr Žlebnik Leon (1955):Opća povjest pedagogije, pedagoško književni zbor, Zagreb Grandić Radovan (2004):Uvod u pedagogiju, Novi Sad 3 Deržavin, K.N. (1947): Ruso i rusoizam, Beograd-Zagreb 2

Seminarski rad

4


“Životni put” Žan Žak Ruso (1712-1778) rodjen je u Ženevi, u porodici časovničara. Mladost mu je bila izuzetno teška, jer mu je majka umrla na porodjaju, pa je zbog nedostatka brige i ljubavi, po prirodi, bio sladunjavo i bolešljivo dete. Otac nije mogao da mu pruži adekvatno obrazovanje, ali je zajedno sa sinom provodio noći čitajuči mu zanimljive tekstove i biografije znamenitih ljudi. U desetoj godini umro mu je otac, pa su brigu o dečaku preuzeli najbliži rodjaci.Ovaj podatak nije sasvim pouzdan jer u različitim literaturama se nalaze različiti razlozi zašto je otac Rusoa ostavio i prepustio brugu o njemu rodjacima. rodjacima. Po Žlebniku 4 otac mu se otudjio kada se drugi put oženio, napustio je Ženevu i brigu o njemu su preuzeli rodjaci. Sa 12 godina dečak odlazi da uči graverski zanat, ali je zbog grubog odnosa majstora napustio zanat i počeo da luta po svetu. Bio je lakej, domaći učitelj, davao je časove iz muzike, sekretar itd. Za sve to vreme Ruso se neprestano obrazovao, izučavajući dela čuvenih filozofa i pisaca (Dekarta, Loka,Lajbnica i dr.). Kad je došao u Pariz, upoznao se sa piscima i filozofima, posebno sa Didroom, s kojim se sprijateljio. Na dalju sudbinu Ruso-a uticala je prilika kada je akademija u Dižonu raspisala konkurs : “Da li je napredak nauka i umetnosti uticao na poboljšanje morala?” na koji je Ruso odgovorio svojom raspravom : da je moral slabio ukoliko je civilizacija više napredovala. Napisao je i druga dela: “O izvoru nejednakosti medju ljudima” (1724), “Društveni ugovor” (1762) i “Nova Heloiz” (1761). 5Svakako, da u njegovoj teškoj mladosti treba tražiti objašnjenje za njegovo idealno prikazivanje mladosti odnosno vaspitanja deteta. U prvoj raspravi dokazuje da se nejednakost povećala napredovanjem civilizacije i da izvor nejednakosti leži u privatnoj svojini. Čovek je stvoren prema principima zadivljujuće harmonije, harmonije, ali da je društvo uništilo tu harmoniju i donelo mu nesreću. Druga rasprava se odnosi na poreklo i suštinu države, suvereniteta naroda, socijalnih i prirodnih uslova formiranja čoveka, čoveka, koja je nastala dobrovoljnim dobrovoljnim ugovorom, treća na oštru kritiku feudalnog feudalnog poretka, gde se osudjuju poroci i predrasude društvenog uredjenja, izražavaju se interesantna mišljenja o vaspitanju ljudskih osećanja. U tim delima Ruso snažno i žestoko kritikuje nedostatke 4 5

Žlebnik, L.( 1962): Opšta istorija školstva i pedagoških ideja, Naučna knjiga, Beograd Cenić, S. Petrović, J. (2005):Vaspitanje kroz istorijske epohe, Vranje

Seminarski rad

5

Pedagoške ideje Žan Žak Rusoa savremenog društva i protestuje protiv staleških privilegija i društvene nejednakosti. Medjutim, 1762. godine javlja se njegovo najvažnije pedagoško delo “Emil ili o vaspitanju”, u kome Ruso podvrgava oštroj kritici tadašnji vaspitni sistem. S obzirom na to da je ovim delom žestoko napadao crkvu i religiju a zalagao se i za principe deističke vere, izazvao je otpor katoličke crkve i sveštenstva, pa je knjiga bila osudjena i spaljena na trgu u Parizu, a Ruso je morao da beži iz zemlje. Spas je potražio u Švajcarskoj, a zatim u Engleskoj i u toku gonjenja je duševno oboleo.Obuzela ga je misao da ga stalno progone. Već tako bolestan napisao je autobiografsku knjigu “Ispovest” i “Sanjarenje samotnog šetača”. Na kraju se 1776. godine vratio u Francusku i posle dve godine umro, 1778. godine.

“Rusoov “Rus oovii pe pedag dagošk oškii po pogle gledi di i zna z načenja” enja ” Kada Kada go govo vori rimo mo o Ruso Rusouu kao kao o veli veliko kom m peda pedago gogu gu,, soci sociol olog ogu, u, filozofu i piscu, moramo znati da je bio predstavnik sitne buržoazije: zanat zanatlij lija, a, nadnič nadničara ara,, gradsk gradskih ih plebej plebejac acaa i nekih nekih slojev slojevaa sirom siromašn ašnih ih seljaka, a ne predstavnik eksploatatorske no ipak napredne buržoazije, kao što je bio npr. francuski materijalist i njegov savremenik Holbak. Zbog Zbog tog tog njeg njegov ovog og druš društv tven enog og po polo loža žaja ja razu razuml mlji jivi vi su i njeg njegov ovii socijalno-filozofski pogledi (posebno ideja o jednakosti svih ljudi), koje treb trebaa im imat atii u vidu vidu,, ako ako ho hoće ćemo mo da shva shvati timo mo Ruso Rusoov ovuu peda pedago gošk škuu koncepciju.

“ “Učenje enje o prirodn pri rodnom om pravu pr avu”” i prirodno priro dnom m vaspita vasp itanju nju” ” Tokom celog 18 veka sve do francuske revolucije1789. godine protivurečnosti društvenog života u Francuskoj toliko su se zaoštrile da su sva prava i bogatstvo bili u rukama malog broja plemstva i svestenstva, a da su ogromni rashodi feudalne države padali na seljake, zanatlije i trgovce. Ruso je u borbi protiv takvog feudalnog sistema istakao teoriju “prirodnog prava”, koja u suštini znači da su svi ljudi u prirodnom stanju jednaki i slobodni, a da su se tokom vremena našli “svuda u okovima”. Poznato je njegovo načelo: vratimo se prirodi! Prema Rusou, ljudi su zaključili društveni ugovor kojima su jedan deo svojih prava preneli Seminarski rad

6

Pedagoške ideje Žan Žak Rusoa vlastima koji su sami izabrali. Pošto je došlo do zloupotrebe vlasti , narod se našao porobljen,a Ruso je bio prinudjen da takvom poretku suprotstavi “prirodni poredak”, zasnovan na načelima “slobode, jednakosti i bratstva” . S obzirom na to da je ideološki oslonac feudalizma katolička crkva, Ruso je katoličkoj religiji suprotstavio “prirodnu religuju” –deizam. Tako je teorija “prirodnog prava” odbacivala podelu ljudi na staleže, a teorija “prirodne religije” odbacivala je podelu ljudi na veroispovesti (deizam). U neposrednoj vezi sa učenjem o “prirodnom pravu”, Ruso je izgradio teoriju “ prirodnog ,kojaa vaspitanja”,koj

čini čini glav glavni ni deo deo njeg njegov ovog og peda pedago gošk škog og sist sistem ema. a. Pod prir prirod odno nošc šcuu Ruso Ruso

podrazumeva razvoj sa osvrtom na uzrast, u okrilju prirode. Tu on ima u vidu individualne osobine deteta sa temperamentom temperamentom koji odredjuje njegove sposobnosti i karakter, a koji se s e ne sme menjati ni ograni ograničav čavati ati.. Neopho Neophoda dann uslov uslov za pravil pravilno no vaspit vaspitan anje je je vaspit vaspitač ačeva eva um umešn ešnost ost da pravil pravilno no posmatra dete i izučava njegove individualne sposobnosti i sklonosti, kako bi ih potom razvijao i produbljivao. Kao predstavnih prirodnog vaspitanja, on je gajio kult prema prirodi , verovatno i pod uticajem Bifona6.To vaspitanje u skadu sa prirodom se odnosi na prirodu deteta o kojoj treba voditi računa pri vaspitanju. Ruso smatra smatra da vaspitanje vaspitanje dolazi dolazi od prirode, od stvari i od ljudi. Vaspitanje prirode odnosi se na unutrašnji razvoj naše sposobnosti, znanje koje stičemo iskustvom, s obzirom na predmete koji delu deluju ju na nas, nas, po posl sled edic icaa su vaspi vaspita tanj njaa stva stvari ri,, a lj ljud udii nas nas vasp vaspit itav avaj ajuu tako tako što što nas nas uče uče da upotrebljavamo ono što je priroda u nama razvila, pre svega sposobnosti. Za dobro vaspitanje neophodno je da sve tri vrste vaspitanja vaspitanja jedinstveno i i skladno deluju deluju . Vaspitač je dužan da stvara stvara povoljne okolnosti za razvoj razvoj deteta i da mu poboljšava uslove za sticanje sticanje iskustava. Ovo pokazuje da je Ruso težiste svog pedagoškog sistema zasnivao na prirodi deteta i iskustva koje je postavio na prvo mesto. S obzirom na to da je priroda deteta ključni problem Rusoove pedagogije , logično je da vaspitanje , putem koga se razvija priroda deteta , najpre mora da se upozna i pruči. Na toj činjenici se zasniva i Rusoova Rusoova psihologija psihologija razvoja razvoja deteta. deteta. Njegova genijalnost genijalnost je u tome što on tvrdi da se priroda deteta razlikuje od prirode odraslog čoveka, jer”priroda želi da deca budu deca, pre no što postanu odrasli”. 6

veliki francuski naučnik o prirodi

Seminarski rad

7

Pedagoške ideje Žan Žak Rusoa Po njemu, vaspitanje treba da je u skladu sa prirodom, ali to načelo se pojavilo kod njega na nov način, drugačiji nego vek ranije kod Komenskog. Medjutim, dok Komenski izvodi načela o metodi vaspitanja i nastave iz skladnosti s vanjskom prirodom, Ruso misli na prirodu deteta, koju treba u vaspitanju bezuslovno imati u vidu i njoj se prilagoditi . Vaspitanje treba da je u skladu s

osobinama

ove prirode deteta. Iz ovog načela razumljivi su svi njegovi zahtevi: od zahteva da majka sama doji dete do zahteva da se niko ne meša u razvoj deteta i ne pospešuje ga, što je u biti srž njegove teorije o slobodnom vaspitanju .

“Tri vrste vaspitanja” Ruso govori o tri vrste vaspitanja: vaspitava priroda, vaspitavaju ljudi i vaspitavaju stvari. Priroda vaspitava time, što razvija u nama sposobnosti i organe. Ljudi nas vaspitavaju time, što nas uče upotrebljavati ono što u nama razvija priroda, dakle, u prvom redu sposobnosti. Stvari nas vaspitavaju time, što stičemo vlastito iskustvo u sredini, koja utiče na nas. Uslov za dobro vaspitanje je: u skladnosti sve tri vrste vaspitanja. Budući da je vaspitanje slabo, ako nije skladno, moraju se, dakle, vaspitanje, koji pružaju stvari, i vaspitanje, koji pružaju ljudi, ravnati prema nepromenljivom i o nama nezavisnom vaspitanju, koji daje priroda. Vaspitač se mora, dakle, u svom radu podrediti prirodi deteta i mora detetu davati slobodu.

“Zadatak vaspitanja” Ruso je odredio ulogu vaspitanja, koji treba da pružaju ljudi, kao i vaspitačevog vaspitanja uopšte. Prema Rusou vaspitačeva uloga se sastoji u tome da stvara što povoljnije okolnosti za razvoj deteta, za njegovo sticanje sve brojnijih iskustava i da ga zbliži s prirodnim posledicama njegovih čina . Time stavlja na prvo mesto iskustvo deteta.

Ruso zasniva svoju veliku veru u prirodu deteta na veri čoveka, na svom humanizmu, kome je polazna tačka njegovo uverenje da je čovek po svojoj prirodi dobar i da medju ljudima postoje samo neizmerno male razlike. ''Sve je dobro, što izlazi iz ruku stvoritelja stvari, medjutim, u čovečijim se rukama sve pokvari ... čovek ne će ništa onako, kako je stvorila priroda , niti samog čoveka, dresira ga za sebe kao konja za jahanje''. 7 7

Ruso, Ž.Ž,(1925):Emil ili o vaspitanju, str. 9., Beograd

Seminarski rad

8

Pedagoške ideje Žan Žak Rusoa Budući da obično vaspitanje formira dete za prirodno stanje nepokvarenosti i jednakosti, mora zbog toga pravo vaspitanje najpre dete odvojiti od tog pokvarenog društva i preseći sve veze, koje spajaju dete s njima. Pravo vaspitanje, mora, dakle, biti najpre nagativno. Samo tako može da dovede do njegove prvobitne i čovečije prednosti.

''Emil ili o vaspitanju'' “Emil ili o vaspitanju“ je najpoznatije Rusoovo delo. Izašlo je 1762 godine. To delo sadrži u sebi po obliku elemente romana i rasprave i idejno znači napad napad na feudal feudalno no obrazo obrazovan vanje je i sholastičku školu i ujedno daje sliku idealnog vaspitanja .

U njoj se javlja i osporavani deo o

“periodizaciji “periodizaciji razvoja deteta” koja je neprirodna .

“Slobodno vaspitanje” U naju najužo žojj vezi vezi sa Ruso Rusoov ovim im učen učenje jem m o prir prirod odno nom m vaspi vaspita tanj njuu je učen učenje je o slob slobod odno nom m vaspitanju. U skladu sa njegovim uverenjem o nepokvarenom i slobodnom stanju čoveka u prvobitnom društvu takodje je njegov glavni vaspitni cilj : treba odgajiti slobodnog čoveka koji ceni slobodu iznad svega.

Stoga i vaspitanje treba biti slobodno, i to po svojim metodama i po

orga organi niza zaci ciji ji.. Budu Budući ći da ne priz prizna naje je vasp vaspit itač ačev evuu vo vode deću ću ulog uloguu u vasp vaspit itno nom m proc proces esu, u, on onemogućuju plansko usvajanje nastavnog gradiva, idealizira detetovu prirodu, precenjuje ulogu bioloških faktora u detetovom razvoju i negira društvu pravo da postavlja vaspitne ciljeve.

“Vaspitni cilj” Iz Rusoovog karakterističnog sitnoburžoaskog humanizma proizilazi posebna strana vaspitnog cilja. Ne radi se samo o odgajanju slobodnog čoveka odredjenog staleža ili zvanja ili države, već se radi samo o odgajanju čoveka. Budući da zamisao o razvoju mladog čoveka spada medju najveće rezultate Rusoovog duha, poznavanje osnovnih osobina tog razvoja bitno nam dopunjuje sliku Rusoove pedagoške ličnosti .

Seminarski rad

9


“Periodizacija razvoja deteta” U svom pedagoskom učenju, Ruso veliki prostor posvećuje periodizaciji razvoja deteta. Ta periodizacija izgleda ovako: (1) od rodjenja do 2. godine period fizičkog vaspitanja, (2) od 2. godine do 12. godine, vreme razvijanja čulnih organa, (3) od 12. do 15. godine period umnog vaspitanja i (4) od 15. godine do punoledstva period moralnog vaspitanja.

Period do 2. godine odnosi se na vaspitanje dece ranog uzrasta u kome Ruso daje mnogo konkretnih uputstava u vezi sa fizičkim vaspitanjem. Kao i Lok i Ruso se zalaže za suzbijanje decijih ćudi , ističući da popuštanje dečijim prohtevima razvija u detetu egoističke i despotske crte.

U periodu od 2. do 12. godine glavnu ulogu , prema Rusou imaju fizičko vaspitanje i razvijanje čulnih organa. Zastupajući stav da je razvijanje čula najvažniji preduslov umnog vaspitanja , Ruso je bio prvi u istoriji vaspitanja koji je postavio pitanje razvoja čulnih organa. Dakle, da bi dete bilo pametno i razborito, neophodno je da bude jako i zdravo. Ruso je bio pristalica toga da dete samo oseti posledice svojih postupaka. Ruso je protiv razvijanja razuma jer po njemu u tom periodu “razum spava”. Ruso je ovakvim svojim pedagoškim idejama izražavao protest protiv feudalne nastave i feudalnog vaspitanja.

Period od 12. do 15. godine odlikuje se time da je dete u mogućnosti da bolje razume nauku, pre svega realne predmete jer su deca nesposobna da razumeju moralne pojmove i odnose medju ljudima. Po Rusou dete treba samo da razume i istražuje i da stiče onoliko znanja koliko misli da mu je potrebno. Ovakav stav je naravno pogrešan, jer ako je učenik prepušten sam sebi on neće biti kadar da dodje do naučnih istina, pa ga zato treba obučavati. Ja mislim da je Ruso imao ovakav stav pre svega jer je sam u mladosti mladosti težio obrazovanju obrazovanju i jer se sam obrazovao. obrazovao. Ali nisu svi takvi i nisu sva deca u situaciji u kojoj je on bio.

Seminarski rad

10

Pedagoške ideje Žan Žak Rusoa Vaspitanje od 15. godine do punoledstva je u znaku moralnog vaspitanja . Vaspitanja mladog čoveka za život sa drugim ljudima , za život u društvu. Tu je uloga vaspitača velika i nezaobilazna. nezaobilazna. On je tu da bi njegovom zamišljenom vaspitaniku “Emilu” podstakao ljubav prema ljudima, iskrenost i saosećanje…

“Vaspitanje žena” Shvatanja Rusoa o ženi i obrazovanju žena su veoma konzervativna i nazadna. On smatra da postoje velike razlike medju muškarcima i ženama u pogledu sposobnosti i životnog poziva. Za ženu nisu intelektualna zanimanja, jer žena ima “um prijemčiv ali bez bleska , temeljan ali bez dubine”. Zeni nije potreban umni rad i zbog toga što su nauke protiv njene psihičke i telesne konstrukcije, konstrukcije, a opet druge nauke su joj po prirodi tudje.Nju tudje.Nju treba vaspitavati vaspitavati tako da bude spremna i sposobna da se bavi domaćinstvom i da vodi računa o udobnosti i sreći muža. O lošim stranama ovakvog Rusoovog mišljenja ne treba u opšte raspravljati jer je već kroz praksu dokazano da nije bio u pravu, čak da je bio u velikoj zabludi .

“Zna “Z na čaj Ruso Ru soa” a” Žan Žak Ruso je u istorijskom razvoju pedagoške misli imao veoma značajnu ulogu, sa izuzetno naprednim i gradjanskim pogledima, ali i sa mnogim protivurečnostima i nazadnim idejama. Mora se imati u vidu da je živeo i stvarao u izuzetno teškim uslovima, često proganjan i neposredno pred revoluciju, koju je svim srcem pomagao. Po klubovima Pariza čitana su njegova dela pred oduševlje oduševljenim nim masama masama . Nije bez razloga razloga Napoleon Napoleon govorio da bez Rusoa ne bi bilo revolucije. Na pedagoškom polju kao što je već rečeno Ruso je isticao prirodu i slobodu, kao osnove njegovih filozofskih i pre svega, pedagoških pogleda. Prote Protest st protiv protiv shola sholasti stičke čke škole škole,, dogmat dogmatiz izma ma i srednj srednjove ovekov kovnog nog sadrža sadržaja ja nasta nastave, ve, proti protivv srednj srednjove ovekov kovne ne disci discipli pline ne i tel telesn esnih ih kazni, kazni, za Rusoa Rusoa je ujedno ujedno i put ka rušenj rušenjuu feudal feudalnog nog pedagoškog sistema. Seminarski rad

11

Pedagoške ideje Žan Žak Rusoa Kao veliki humanista, on se zalaže za pravo deteta, za ljubav prema detetu, za razvijanje samostalnog mišljenja, za razumevanje prema njemu itd. Ruso je prvi u istoriji vaspitanja detaljno razradio vaspitanje čulnih organa, kao i veze nastave sa životom. Bez obzira na sve prednosti njegovog pedagoškog sistema u odnosu na pedagošku teoriju i pre preks ksuu sred sredin inom om 18 18og og veka veka,, Ruso Rusoov ovaa peda pedago gogi gija ja je do dobr brim im delo delom m bila bila isto istori rijs jski ki i klas klasno no ograničena. Tu se pre svega misli na teoriju teoriju “prirodnog vaspitanja”, vaspitanja”, koja je izgradjena na netačnoj netačnoj idealističkoj osnovi , zatim istupa protiv kulture i nauke, koja, po njemu, snižava i koči progres civilizacije, što pokazuje da nije umeo da zauzme pravilan stav u odnosu na dotadašnju kulturu čovečanstva. Veli Velike ke po pogr greš eške ke Ruso Rusoaa sadr sadrža žane ne su i u slob slobod odno nom m vasp vaspit itan anju ju,, kao kao i u po potc tcen enji jiva vanj njuu sistematskih sistematskih znanja.. Njegova periodizacija razvoja deteta je neprirodna , a njegovi pogledi o ženi i ženskom vaspitanju su netačni.

Ali bez obzira na sve nedostatke Ruso je svojim pedagoškim idejama snažno uticao na tadašnju i kasniju pedagošku misao. Pre svega na pedagoške ideje krajem 18og i početkom 19og veka i na formiranje pedagoških pogleda drugih pedagoških velikana: Pestalocija, Distervega, Tolstoja i ostalih klasika pedagogije. 8 Iako Iako je Ruso Ruso kao pedago pedagogg bio napred napredan, an, u njegov njegovim im shvata shvatanji njima ma im imaa i jednos jednostra tranos nosti, ti, ograničenosti (individualizam, zanemarivanje uticaja društvene sredine u prvim fazama razvoja ličnosti, odnos prema obrazovanju žena, zapostavljanje intelektualnog vaspitanja do 12. godine i dr.). Ruso je idejni začetnik novog literarnog i pedagoškog pogleda. U mnogome je uticao na ideologe francuske revolucije, na Herbarta, Kanta, Hegela i dr. Aleksandar Saterlend Nil je takodje nastavljač Žan Žak Rusoove teorije o slobodnom vaspitanju . On je osnivač škole “Samerhil” u kojoj su primenjena mnoga pravila koja je Ruso uveo u pedag pedagogi ogiju. ju. Pre svega svega neprim neprimenj enjiva ivanje nje kazne kazne u vaspi vaspitan tanju ju deteta deteta i slobod slobodaa detet detetaa prili prilikom kom školovanja.

8

Cenić Stojan, Petrović Jelena,(2005):Vaspitanje kroz istorijske epohe12, “Aurora”Vranje, izdanje

Seminarski rad

12


Zaklju č ak Ono što je mene najviše najviše iznenadilo iznenadilo u samoj samoj pripremi pripremi ovog seminarsk seminarskog og rada je činjenic činjenicaa da ma kakvu literaturu našla i ma kakve kritike pročitala uvek se ponavljaju jedne te iste stvari koje po mom mišljenju, nisu loše, ali nisu ni presudne.Srž je u redu ali neke stvari su jednostavno mogle manje da se naglašavaju naglašavaju a da neke zanimljivosti budu ubačene. Ono što nisam navela u seminarskom radu je činjenica da je Žan Žak Ruso bio otac petoro dece ali da nije odgajio nijedno od njih, sva su završila u sirotištu. To mnogo govori o ličnosti Rusoa i o njegovim padagoškim mislima. On jeste bio preteča svog vremena, uveo je u pedagogiju mnoge korisne stvari koje se nalaze u samom seminarskom radu tako da ih neću ponavljati; naravno imao je i grešaka. Neke su bile veoma krupne ali ipak se mora uzeti u obzir vreme u kome je on živeo. Ja lično sumnjam u činjenicu da bi on bio uspešan vaspitač, mada ne osporavam vrednost dela “Emil ili o vaspitanju”. Još nešto što je zanimljivo o Rusou je činjenica na koji je način osporavao vrednost privatne svojine. Po njemu za sve je kriva privatna svojina. Rekao je da je za sve probleme odgovoran onaj čovek koji je ogradio parče zemlje zemlje i rekao da je to sada sada njegovo. Kasnije se ispostavilo da nije kriv on već svi ostali ljudi koji su mu u to poverovali. Ne može se osporiti vrednost Žan Žak Rusoa kao pedagoga. Možemo osporavati njegove odluke i neka njegova ubedjenja ali se mora priznati da je on dao snažan podsticaj budućoj psihologiji deteta i mladelačke dobi. Pedagogija sada, ne bi bila ista bez Rusoa i njegovog uticaja.

Seminarski rad

13


Literatura:

1)

Grandić, R. (2004): Uvod u pedagogiju, Novi Sad

2)

Žlebnik, L. (1962): Opšta istorija školstva i pedagoških ideja, Naučna knjiga, Beograd

3)

Zaninović, M. (1985): Pedagoška hrestomatija, hrestomatija, Školska kljiga, Zagreb

4)

Šimleša, Potkonjak Potkonjak (1989): Pedagoška Pedagoška enciklopedija, enciklopedija, Rad, II tom

5)

Cenić,S.,PetroviŠ, Cenić,S.,PetroviŠ, J. (2005): Vaspitanje kroz istorijske epohe, Vranje

6)

dr Leon, Ž.(1955) : Opća povjest pedagogije, pedagoško književni zbor, Zagreb

7) Ruso, Ž.Ž, Ž.Ž, (1925): (1925): Emil Emil ili o vaspitan vaspitanju, ju, Beogra Beogradd 8)

Deržavin, K.N.(1947): Ruso i rusoizam, Beograd-Zagreb

Seminarski rad

14


Seminarski rad

15


Seminarski rad


Seminarski rad


Seminarski rad


Seminarski rad

Padagogija-seminarski

Recommend Documents