Opticki_Konektori_Spojevi

OPTIČKE KOMPONENTE Veoma bitnu komponentu u fiber optičkoj tehnici predstavljaju pasivne komponente: konektori, adapteri, pig-tail kablovi i patch-cord kablovi, opti čki patch-paneli, opti čke distributivne kutije i kutije za spoljašnju instalaciju.

OPTIČKI KONEKTORI

Optički konektori su pasivne komponente fiber optičkih prenosnih sistema. Služe za fizičko priključenje optičkih vlakana na aktivne komponente fiber opti čkih prenosnih sistema ili da se preko njih izvrše prespajanja vlakana mehaničkim, lako razdvojivim putem.

Najvažniji deo konektora je ferula kroz koju je probušen kanal dimenzije spoljnog pre čnika omotača (125 mikrona) uve ćan za par mikrona. Ovim se obezbe ñuje direktan izlazak optičkog vlakna iz kabla. Preciznost izrade otvora optičkog konektora uslovljava aksijalno poravnanje sučeljenih optičkih vlakana u adapteru, odn. opti čkog vlakna i aktivnog dela elektronike. Kućište konektora je element po kome se opti čki konektori najviše razlikuju. Uloga kućišta je da obezbedi čvrstu vezu konektora sa odgovarajućim adapterom ili ku ćištem aktivne komponente. Postoji više tipova konektora, zavisno od standarda, proizvoñača, tipa vlakna ili ku ćišta emisione i prijemne elektronike. Tako ñe postoji i više materijala za izradu ferule opti čkog konektora: čelik, cirkonijum ili kompozitne plasti čne mase. Optički konektori se ne dele prema nameni već prema tipu kućišta u koje se priklju čuju. Različiti tipovi opreme obi čno koriste "standardizovan" tip opti čkog konektora. Tako je "standardizovan" tip konektora ST tip za računarske mreže brzine 10 Mb/s, SC tip za računarske mreže brzine 100 Mb/s, FDDI tip za ra čunarske mreže brzine 100 Mb/s, FC/PC za telekomunikacione mreže različitih brzina, kao i BICONIC tip koji je uglavnom prisutan na američkom tržištu.

OPTI Č ČKE K E KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTI Č KIM KIM VLAKNIMA

Pojedine tipove optičkih konektora priozvode različiti svetski proizvoñači, dok neki od njih proizvode gotovo sve tipove optičkih konektora koji su prisutni na svetskom tržištu. Fiber optička tehnologija prenosa podataka ima nekoliko tipova konektora: SMA, ST, SC, FDDI, ESCON itd. Prema opšte prihvaćenim normama za Eternet mrežu, se koriste ST i SC konektori. Optički konektor se postavlja na pojedinačno optičko vlakno vlakno (FDDI i ESCON ESCON konektor se postavlja istovremeno na par vlakana). Opti čki konektor je namenjen za postavljanje na kabel gde je vlakno sa “prijanjaju ćom” sekundarnom zaštitom, ali se može postaviti i na kabel sa “slobodnom cevastom” sekundarnom zaštitom. U drugom slučaju je neophodno “golo” vlakno (samo sa primarnom zaštitom) zaštititi posebnim pose bnim tehnikama.

Deutsch 1000

AMP optimate

SMA Visoka ICT

BICONIC 1

Beograd

OPTI ČK E KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTI Č KIM VLAKNIMA

D4

FC

Osim SFF konektora u dupleks varijanti mogu se naći i nekoliko drugih formi simpleks SFF konektora koji su po formi sli čni SC konektorima LC, LX-5 i MV konektori koriste manje 1, 25 milimetarske čaure i minijaturno telo koje im dozvoljava da u odnosu na prethodne starije simpleksne konektore ostvare duplo veću gustinu postavljanja na panelu.

ST

SC

FDDI Visoka ICT

ESCON 2

Beograd


Na krajevima konektori mogu biti ravno polirani (polished flat) ili sa fizi čkim kontaktom “physical contact” završeni ”PC finished” (blago zakrivljeni, kuglasti završetak) da bi se ostvario bolji kontakt.

Sl.7 Prikazuje razli č ite stilove konektora

Optički konektor tipa ST

U najvećem broju slučajeva se ST konektori koriste u mrežama gde su brzine prenosa 10 Mb/s. Ovaj konektor je načinjen po ugledu na BNC konektor koaksijalnih kablova.

ST konektor

Visoka ICT

3

Beograd


Optički konektor tipa SC

SC konektori se koriste u mrežama gde su brzine prenosa podataka 100 Mb/s. Ovaj konektor je načinjen po ugledu na RJ konektor paričnih kablova.

sc

Optički konektor tipa FC/PC

Optički konektori tipa FC/PC najčešće koriste u telekomunikacionim mrežama, i montiraju se na monomodno optičko vlakno. Karakteristka ovog optičkog konektora je njegov konveksan izgled vrha konektora kako bi se obezbedio fizi čki kontakt (Physical Conntact) vlakana.

Optički FC/PC konektor

Visoka ICT

4

Beograd


sl.8 prikazuje mogu će fizi čk e

kontakte(vazdušni

i kontakt,ravan fizi čk i kontakt,fizi čk i kontakt pod uglom) procep,ravan fizi čk

OPTIČKI KONEKTORSKI DODACI

U dodatke koji se koriste uz opti čke konektore se mogu ubrojati optički kablovi sa montiranim konektorima i konektorski adapteri. Kombinacija optičkih kablova i konektora

Optički konektori se montiraju na optičko vlakno sa prijanjajućom zaštitom i koriste se za završavanje optičkih vlakana iz kablova za spoljašnju instalaciju. Ovakva kombinacija vlakna i jednog konektora se naziva pig-tail. Za priključenje optičkih kablova koji su već terminirani, na linijsku opremu se koriste kablovi koji imaju sa obe strane konektor, a kabel se sastoji od optičkog vlakna sa prijanjajućom strukturom, kevlarom i PVC plaštom.

Visoka ICT

5

Beograd


Sl.9 Kombinacija opti čki konektor i opti čki kabal

Adapteri za opti čke konektore

Adapteri se koriste za povezivanje dva opti čka konektora "čelo-u-čelo". Adapteri mogu biti istovrsni ili hibridni. Istovrsni adapteri služe za povezivanje dva konektora istog tipa, dok hibridni adapteri povezuju dva konektora različitih tipova. Adapteri se najčešće postavljaju na optičke distributivne kutije i opti čke panele, a kako bi se obezbedilo priključenje optičkih kablova na aktivne komponente. Postoje "muški", "ženski" i "muško - ženski" adapteri, zavisno od tipa priklju čenja koje se izvodi.

ST - ST adapter "ženski"

Visoka ICT

FC/PC - FC/PC adapter "ženski"

6

Beograd


SC - SC adapter "ženski"

FC/PC - ST adapter "ženski"

FC/PC - ST adapter "muški"

FC/PC "muški" - ST "ženski" adapter

OPTIČKE DISTRIBUTIVNE KUTIJE I PATCH-PANELI

Optičke distributivne kutije i opti čki patch-paneli se koriste za terminiranje dovodnih opti čkih kablova za spoljaljašnju instalaciju konektorima i njihovo pripremanje za priklju čenje na aktivnu opemu ili prespajanje na druge opti čke linije. Optički patch-panel

Optički patch-panel je pasivna komponenta fiber optičkog sistema gde se završavaju optički kablovi (spoljašnji ili unutrašnji) opti čkim konektorima, a namenjen je postavljanju u rack orman. Na prednjoj strani optičkog patch-panela su montirani optički adapteri za spajanje optičkih konektora. U adapter se sa zadnje strane postavlja konektor dovodnog optičkog kabla, a sa prednje strane konektor patch-cord-a. Optički patch-panel predstavlja distributivni centar za prespajanje kablova izmeñu sebe ili njihovo spajanje sa komunikacionom opremom. Ovakve veze se obezbeñuju preko pach-cord-ova koji na svojim krajevima imaju konektore.Optički patch-paneli čija je upotreba projektovana sadrži razli čit broj opti čkih portova, ali je to najčešće: 8, 16 i 24 opti čka porta. Konstrukcija optičkog patch-panela

Optički patch panel je izrañen od čelika i potpuno je zatvorene konstrukcije dela za smeštanje optičkih vlakana dolaznih kablova i unutrašnjih konektora. Sa prednje strane opti čkog patchVisoka ICT

7

Beograd


panela se nalaze oznake portova, čime je olakšano kasnije održavanje opti čkog dela mreže. Optički portovi na patch-panelu mogu biti različiti zavisno od tipa opti čkog konektora koji treba da se priključi. Unutar panela se nalaze voñice za postavljanje optičkog vlakna kako bi se obezbedilo savijanje optičkog vlakna na dozvoljeni radijus. Način postavljanja opti čkog path-panela

Optički patch-panel se postavlja u rack-orman upotrebom čeli čnih nosača koji se pri čvršćuju na šine nosača u ormanu. U opti čki patch-panel se uvode optički kablovi i vrši se terminiranje dovodnog optičkog kabla optičkim konektorima. Optički konektori se priključuju sa unutrašnje strane optičkih adaptera montiranih na prednju ploču optičkog patch-panela. Poklopac optičkog patch-panela obezbeñuje kompletnu zaštitu optičkih vlakana unutar panela. Ovim je fiber optički deo pasivnog dela mreže totalno odvojen od ostalih pasivnih komponenata i time zaštićen od potencijalnog oštećenja.

Sl.10

2.3.2. Optička distributivna kutija

Distributivna optička kutija je veoma sli čna po nameni i konstrukciji opti čkom patch-panelu. Distributivna kutija se pri čvršćuje na zid ili se postavlja u unutrašnjost rack ormana, i namenjena je za završavanje optičkih kablova. Na bočnoj strani opti čke distributivne kutije su montirani opti čki adapteri za spajanje optičkih konektora. U adapter se sa zadnje strane postavlja konektor dovodnog optičkog kabla, a sa prednje strane konektor patch-cord-a. Opti čka distributivna kutija predstavlja distributivni centar za spajanje dovodnog optičkog kabla sa komunikacionom opremom ili dalje Visoka ICT

8

Beograd


razvoñenje optičke instalacije. Ovakve veze se obezbeñuju preko pach-cord-ova koji na svojim krajevima imaju konektore. Optička distributivna kutija može da ima više opti čkih portova, ali je to najčešće: 4, 6, 8, i 12 portova. Konstrukcija optičke distributivne kutije

Optička distributivna kutija može biti izra ñena od čelika ili plastike i potpuno je zatvorene konstrukcije dela za smeštanje optičkih vlakana dolaznih kablova i unutrašnjih konektora. Sa bočne strane optičke distributivne kutije se nalaze opti čki portovi. Opti čki portovi mogu biti različiti, zavisno od tipa opti čkog konektora koji treba da se priklju či. Unutar optičke distributivne kutije se nalaze voñice za postavljanje optičkog vlakna kako bi se obezbedilo savijanje optičkog vlakna na dozvoljeni radijus. Način postavljanja optičke distributivne kutije

Optička distributivna kutija se postavlja na zid. U opti čku distributivnu kutiju se uvode optički kablovi i vrši se terminiranje dovodnog opti čkog kabla optičkim konektorima. Opti čki konektori se priključuju sa unutrašnje optičke adaptere montiranih na stranicu opti čke distributivne kutije. Poklopac optičke distributivne kutije obezbeñuje kompletnu zaštitu optičkih vlakana unutar kutije.

Sl.11 Visoka ICT

9

Beograd


Optička spojnica za spoljašnju instalaciju

Optička spojnica je namenjena za spajanje deonica optičkih kablova i za račvanje optičkih kablova. Namenjena je upotrebi u spoljašnjoj sredini. Zadatak ove spojnice je da obezbedi hermetičku i mehanički stabilnu sredinu za ogoljena opti čka vlakna i njihove spojeve. Ovakva spojnica je otporna na uticaje spoljašnje sredine: UV zraci, voda, umereno agresivne hemikalije i sli čno. Konstrukcija optičke spojnice za spoljašnju instalaciju

Optička spojnica se sastoji iz više elemenata. Ljušture koja obezbeñuje zatvaranje i mehaničku stabilnost, optički moduli koji služe za skladištenje spojeva opti čkih vlakana i smeštanje viška dužine vlakana i delovi koji obezbeñuju hermetičnost zaptivanja celokupne spojnice. Optički moduli obezbeñuju bezbedan prečnik savijanja optičkog vlakna. Način postavljanja opti čke spojnice za spoljašnju instalaciju

Optička spojnica za spoljašnju instalaciju se postavlja u šahtovima ili u prostorijama gde se montiraju završne spojnice kablova na ulazima u zgrade. Opti čka spojnica se mora postaviti, tako da ne izaziva savijanje opti čkih kablova na nedozvoljeni prečnik savijanja. Optički kablovi se po uvoñenju u spojnicu “blankiraju” odn. uklanjaju se zaštitni slojevi da bi se došlo do golog vlakna. Potom se ogoljena opti čka vlakna uvode u optički modul. Po izvršenom spajanju se spoj i višak dužine opti čkog vlakna smeštaju u modul, postavlja se ljuštura i zatvara spojnica.

Sl.12

Visoka ICT

10

Beograd


SPOJEVI VLAKNA

Za spajanje optičkih vlakana meñusobno postoje dve metode: •

mehaničko spajanje optičkih vlakana, i

•

metoda zatapanja u električnom luku MEHANIČKO SPAJANJE OPTIČKIH VLAKANA

sl.13

Kod mehaničkog spajanja, dva ogoljena optička vlakna, sa ravno odsečenim krajevima se sučeljavaju u cevčicama mehaničkih spojeva. Predpostavljajući perfektno sučeljavanje, na svakom kraju dolazi do Fresnel-ove refleksije (4%), što je jednako gubitku od 0,35 dB za "spoj". Da bi se smanjili gubici na spoju, mogu se koristiti razli čiti materijali koji imaju indeks prelamanja sličan kao omotač optičkog vlakna, te se time smanjuje rasipanje svetlosti na spoju. Mehanički spojevi koji ne koriste cevčice ispunjene gelom, imaju V-urez koji obezbeñuje centriranost optičkih vlakana koja se sučeljavaju. Na opti čko vlakno u tako obrazovanoj šupljini deluje mali pritisak, da bi se ono užljebilo i centriralo. Spoj optičkih vlakana, zajedno sa delom primarne zaštite, odn. prijanjaju će strukture se može postaviti u dodatni mehanički deo koji pruža mehaničku stabilnost spojki. Slabljenje koje se unosi mehani čkim spojevima, prema podacima proizvo ñača, iznosi: 0,2 dB za multimodna, i 0,3 dB za monomodna opti čka vlakna. Ovakav način spajanja optičkih vlakana je veoma koristan na relacijama gde nije kriti čno slabljenje, ali je bitno brzo izvršiti spajanje, posebno na nepristupa čnim lokacijama.

Visoka ICT

11

Beograd


Sl.14

Sl.15 Tipi čn i mehani čk i splajsovi I fuzioni splajs u krajnjem levom uglu

Da bi bili spremni za mehani čko splajsovanje, vlaknima se prvo skida sav primarni zaštitni materijal, čisti se sa alkoholom, i onda se seče kako je već prethodno opisano. Kompletan splajs, bio on fuzioni ili mehani čki se zatim smešta u splajsing opremu, koja je namenjena da štiti odrñeni tip splajsa. SPAJANJE VLAKANA METODOM ZATAPANJA U ELEKTRIČNOM LUKU

Kod spajanja zatapanjem u električnom luku, dva ogoljena optička vlakna, sa ravno odsečenim krajevima se sučeljavaju u ure ñaju za spajanje, gde se stapaju i obrazuju Visoka ICT

12

Beograd


homogeno mesto spoja dva vlakna. Ovo se postiže kontrolisanim procesom grejanja vrhova dva optička vlakna koja su prethodno bila precizno sučeljena. Spajanje se izvodi tako što elektri čni luk otopi staklo na krajevima opti čkih vlakana koja se približe i dodirnu. Po prestanku delovanja elektri čnog luka staklo na spoju očvrsne i zadržava osobine optičkog vlakna. Time se kompletno eliminiše Fresnel-ova refleksija, pa i slabljenje od 0,35 dB. Smanjeno slabljenje predstavlja najveću prednost nad mehaničkim spojevima. Slabljenje na spoju dva monomodna optička vlakna koje može da se postigne je ispod 0,03 dB, prema rezultatima merenja OTDR-om. Zaostalo slabljenje spoja uglavnom zavisi od: •

stepena očuvanosti početnog preciznog sučeljavanja vlakana, tokom procesa zatapanja u električnom luku,

•

uniformnosti materijala Si u okolini spoja, i

•

odsustva deformiteta kao što su: vazdušni balon ili prljavština u oblasti zatapanja.

Veoma bitan deo spajanja optičkih vlakana predstavlja proces podešavanja osa optičkih vlakana u naspraman položaj. To se može vršiti koriste ći nekoliko metoda i po dva parametra. Vlakna se mogu podešavati dok se podese njihova jezgra ili spoljašnje ivice. Monomodna optička vlakna se podešavaju prema jezgrima, dok se multimodna opti čka vlakna podešavaju prema spoljnim ivicama. U slu čaju da se razlikuju spoljne dimenzije opti čkih vlakana, podešavanje se vrši tako da se površine preseka dovode u koncentri čan položaj. Po završetku spajanja optičkih vlakana metodom zatapanja u električnom luku, neophodno je zaštititi gola opti čka vlakna i mesto spoja. To se izvodi na nekoliko na čina: smeštanjem u zaštitnu pločicu, termoskupljajućim bužirom , mehani čkim bužirom itd.

Visoka ICT

13

Beograd


ih vlakana i na č in podešavanja osa prilikom spajanja metodom zatapanja Sl.16 Položaj opti čk

u elektri č nom luku

Izbor tipa splajsa

Pri izboru tipa splajsa trebali bi da se vodimo sledećim kriterijumima:

1. Tip vlakna: Većina monomodnih vlakana se fuziono splajsuje zato što ovo rezultuje manjim gubicima i manjim povratnim gubicima. Multimodna vlakna, sa svojom komplikovanom strukturom jezgra nije uvek jednostavno fuziono splajsovati tako da mehnički splajsovi daju bolje karkteristike sa nižom cenom amortizacije. 2. Slabljenje:današnji automatski fuzioni splajseri mogu stvoriti spojeve sa veoma malim gubiccima (od 0, 0 dB do 0, 15 dB). Tako ñe i propisno instalirani mehani čki splajsovi imaju gubitke priblizno jednake nuli. Glavna razlika izme ñu dve pomenute grupe splajsovanja je u povratnoj refleksiji koja je kod mehani čkih splajsova uzrokovana prirodom mehaničkog splajsovanja. 3. Fizička izdržljivost: Što se tiče fizi čke izdržljivosti tu su fuzioni splajsevi u neuporedivoj prednosti u odnosu na mehaničke splajsove. 4. Jednostavnost instalacije: Potpuno automatizovani fuzioni splajseri su veoma skupi ali ubrzavaju process samog splajsovanja. Mehanički splajsovi su jeftinij i koriste se za niskobuñzetne optičke mreže. 5. Cena po splajsu: u slučaju fuzionih splajsera, koji su najčešći u upotrebi bar što se tiče monomodnih splajseva, početna ulaganja su veća u odnosu na mehaničke splajsove. Fuzioni splajseri su velika investicija, tako ñe moraju da rade u kontrolisanoj okolini. Mehanički splajsevi s druge strane ne zahtevaju kontrolisanu okolinu. Potrebna oprema

Ni jedan posao ne može se obaviti bez propisanog pribora ili alatki. Oprema koja se koristi

kod optičkih mreža je sledeća: 1. Ru čn i alati: -Fluid za čišćenje i krpice bez vlakna -Sečice za buffer omotač Visoka ICT

14

Beograd


-Izotropni alkohol (99%) -Komprimovan vazduh -Maska i naočare -Nož za skidanje omotača -Nož za zasecanje -Ako je reč o splajsovanju, dodatna oprema koja je potrebna u zavisnosti od metode splajsovanja (fuziona ili mehanička) -Neki od konektora zahtevaju dodatan alat za instalaciju 2. Važna oprema: -Fuzioni splajser -OTDR -Kola ili prikolice u kojima se splajsuje (opciono) -Merač snage -LED ili laserski izvori svetlosti -Vidljivi izvori svetlosti (opciono) -Fiber optički telefon za komunikaciju putem vlakna

MEHANIČKO SPAJANJE VLAKANA (KABLOVA)

Završeci kablova i instalacija konektora

Fiber optički konektori mogu biti direktno instalirani na većinu optičkih kablova, sve dok

vlakno ima čvrst bafer ili omota č kao zaštitu. Pre instalacije konektora na “lose tube” ili “ribbon fiber” optički kabl “breakout kit” zaštitna oprema mora biti instalirana. Ova procedura ne mora biti neophodna na kablovima sa 3 milimetarskom zaštitom vlakna, ali se zahteva na kablovima koji sadrže 250, 500 i nekim 900 mikronski bafer. Zaštitna oprema sadrži plastčnu cev u koju se unosi vlakno prilikom instaliranja da bi se ostvarila zaštita i mehani čka Visoka ICT

15

Beograd


izdržljivost kada se montira na konektor. Instaliranje vlakna na konektor je proces koji se može izvršiti na više načina. Najčešća metoda za montiranje vlakna je: •

Upotreba adhezivnih sredstava koja lepe i učvršćuju vlakno unutar konektora i pri vrhu ferule

•

Upotreba lepkova na bazi ”Epoxy” materijala oko jezgra

•

Brzo vezivanje adhezivnih sredstava

•

Lako topljivi adhezivi

Krimpovanje vlakna mehaničkim putem sa ili bez zahteva za naknadno poliranje ferule. Ovakvi tipovi konektora fabri čki su ispolirani sa ugrañenim vlaknom i danas se upotrebljavaju najviše, jer je brzina montiranja smanjena i do deset puta u odnosu na klasi čne konektore sa poliranjem. „Epoxy polish“ metod je najstariji od svih metoda i u upotrebi je i danas u svim ru čnim ugradnjama. Ovaj proces se ostvaruje punjenjem konektora sa izmešanom dvoslojnom smolom. Spremno i očišćeno vlakno se postavlja u konektor, ono se navla či na kabl. Nakon vezivanja smole “curing the epoxy” u pećnici za vreme od ( 5 do 40 minuta) ili za duže vreme ako se radi na sobnoj temperaturi, kraj vlakna je ispoliran.

Visoka ICT

16

Beograd


sl.17 Proces ru čn og poliranja

Vlakno mora biti urezano(zasečeno) i rascepljeno blizu izvora (Flush) sa kraja konektora i uglančano sa dve ili tri fino uglan čana šmirlg papira. Rascepljeno vlakno se uklanja u 12-mikronskom završnom procesu koji se naziva Vazdušno poliranje. Krajnje poliranje brusnim papirom kreñe se sa 3-mikronskom i završava se sa 0,3mikronskom brusnim papirom. Veliki broj završetaka optičkih vlakana se obično stavlja na mašine za poliranje koje mogu da poliraju od jednog do desetine vlakana paralelno.

Visoka ICT

17

Beograd


Sl.18 Automatskoko poliranje ve ć e koli či ne vlakana

Za vruć rastop koristi se lepilo smešteno unutar konektora. Konektor se smešta u pećnicu da bi omekšao lepak i omogućio umetanje unapred spremljenog vlakna. Posle hlañenja prosesi zasecanja, cepanja i poliranja su isti kao što je ve ć prethodno opisano. Neki konektori ne koriste lepak da bi se spojili sa vlaknom. Ustvari cela rastopljiva metal ”Vgrove” obloga je zatvorena oko vlakna da bi ga držala fiksiranog unutar čaure. Vlakno se zatim pričvrsti na nosač konektora navlačenjem. Konektor zahteva specijalno zasecanje i specijalno poliranje. Drugi završni metod koji ne zahteva lepak je montiranje sabijanjem koji se koristi u (Valdor) konektoru. Ovi konektori koriste specijalne metalne čaure radije od kerami čkih. I nakokon što je vlakno ogoljeno (očišćeno) ono je umetnuto u konektor i šuplja alatka ''hollow tool'' sabija (steže) završetak čaure oko vlakna. Zatim se opiljci odvajaju i kraj vlakna se polira na staklenoj podlozi da bi se izveo ravan završetak. Druga vrsta konektora navlači vlakno do odreñene tačke a zatim koristi specijalnu alatku koja izravnava kraj vlakna sa krajem čaure. Ova vrsta konektora ne zahteva poliranje tako da se oni brzo montiraju ali zato tipi čno imaju veće gubitke od poliranih konektora. Ova vrsta Visoka ICT

18

Beograd


konketora ima već ispoliran kraj čaure i unutar čaure vlakno koje je takoñe ispolirano. Jedini zahtev kod ove vrste konektora je da se vlakno koje se ubacuje (montira) pravilno zase če. Svaki od metoda montiranja konektora ima svoje prednosti i mane, a za razliku od ostale opereme postoje velike varijacije u odnosu cena/kvalitet. Tehnike fiksiranja vlakna u konektoru

Od samog početka upotrebe optičkih sistema korišćena su lepila za pričvršćivanje većine

konektora. Njihova primarna uloga u opti čkim sistemima je da fiksiraju vlakno u konektoru i spreče bilo kakvo pomeranje. Takoñe, lepila mogu da podrže mehaničku izdržljivost vlakna na završetku ka konektoru. Lepila se takoñe koriste i kao pojačanje omotača vlakna. Izbor tehnike ubacivanja lepila zavisi od tipa konektora i od proizvodnih zahteva. Naj češći načini ubrizgavanja lepila unutar konektora je ubrizgavanje špricom ili automatsko ubrizgavanje. Mazanje lepka dirktno na površinu vlakna je tako ñe aktuelno. Da bi smo osigurali dobru i snažnu vezu, lepila moraju dovoljno navlažiti i površinu vlakna i površinu čaure ili ferule konektora. Veoma je teško ostvariti maksimalne fizi čko-mehaničke zahteve korišćenjem poslednje metode. Epoksi metoda deluje dobro na obe vrste (plastična i staklena) vlakna. Epoksije sa očvršćavanjem na sobnoj temperaturi ”Room temperature-curnig” su obi čno u upotrebi kada je upitanju plasti čno vlakno, ioako i se i heat curing i fast-geling epoxies upotrebljavaju veoma uspešno. Tri osnovna tipa epoxsija su trenutno dostupna za fiber-opti čke konektore. Heat-curing , room temparature-curing i fast-geling epoxsije mogu biti u upotrebi za ve ćinu konektora sa svim tipovima optičkih vlakana. Heat-curing epoxsije imaju najveću temparaturnu izdržljivost od svih epoksionih sistema. Ovi sistemi se primarno upotrebljavaju u konektorima gde je poželjno brzo o čvršćavanje epoxsije. Obično se preporučuje da ovakvi sistemi dostignu temperaturu izme ñu 90 i 100 stepeni celzijusa. Dodatna prednost ovakvih sistema je što oni obi čno imaju najduži vek trajanja. Oni takoñe mogu biti kodovani nekom bojom da bi omogu ćili željenu smesu i neki menjaju boju prilkom procesa očvršćavanja.

Visoka ICT

19

Beograd


Drugi tip epoxsije koji se koristi u fiber opti čkim konektorima su „room temperature-curing“ (RT) sistemi. Epoksija očvršćava na sobnoj temperaturi. Ovi sistemi su najpopularniji i mogu se upotrebljavati kako za monomodne, tako i za multimodne konektore. Ovim sistemom lepilo se stvrdne za jedan sat na sobnoj temperaturi, bez potrebe ubacivanja u rernu. Ipak postoji mogućnost ubrzavanja procesa n.p.r sa povećanjem temperature na 90 stepeni umesto za jedan sat, proces će biti gotov za 10 min. „Fast-geling“ epoxsije tradicionalno imaju ’’ radno vreme’’ od 5 min. Proces o čvršćavanja se završava za 12 do 18 sati. Ovaj tip se uptrebljava najčešće u slučajevima kada prethodna dva nije moguće upotrebiti. Tehnike poliranja kraja vlakna i ferule konektora (Fiber end-face polis technigues)

Tehnike poliranja koje se koriste na fiber-optičkim konektorima zavise isključivo od tipa čaure

odnosno ferule konektora. Vlakno unutar čaure može biti spojeno na jedan od tri načina: Ravno, kugličasti fizički kontakt ili ugaoni fizi čki kontakt. 1. Ravni završetak vlakna se dobija poliranjem kraja čaure sa staklenom (ili teškom plastičnom) površinom. Ovaj metod uzrokuje povratnu refleksiju koja je ve ća nego kod drugih metoda ali je veoma pogodan za multimodne sisteme. 2. Najčešći od svih je kuglasti FK tip. U omom slu čaju polirnje se obavlja na gumenoj površini. Ovo dozvoljava da kraj vlakna postane blago zaobljen dozoljavajći da konktakt jezgra sa jezgrom samo kada se jezgra podudaraju. 3. Ugaoni FK monomodni konektori su relativno novi na tržištu. Ova metoda ima najnižu povratnu refleksiju i najniže gubitke, ali konekcije se teško izvode i ne mogu da se mešaju sa bilo kojim od druga dva navedena tipa. Tehnike čišćenja optičkih konektora

Tolerancija na nečistoće praktično ne postoji kod opti čkih vlakana. Čestice koje se nalaze u

vazduhu i okolini ponekad mogu biti reda veličine jezgra monomodnog vlakna tako da mogu da ugroze fizički kontakt konektora ako nisu uklonjene. U ve ćini slučajeva kod postavljnja optičkih kablova, svaku konekciju bi trebalo detaljno pripremiti prilikom instalacije i skidati je osim kada je potrebno testiranje. Test oprema koja ima fiber-bulkhead izlaze i test kablove treba da se čisti s vremena na vreme. Visoka ICT

20

Beograd


Skra ć enice

UV- ultraviolet IC – infracrveno OTDR – optical time domain reflectometer PC – physical contact SFF – smal form factor FDDI – fiber distributed data interface ESCON – enterprise system connection RT – room temperture APC – angled physical contact FK – fizički kontakt CEV – controled environment vault

Visoka ICT

21

Beograd

Opticki_Konektori_Spojevi

Recommend Documents