Odri Karlan
CALENDAR
GIRL ceo serijal
POSVETE
Januar Džinel Blanč Sa mnom si od samog početka… Tvoje kritičko čitanje spaslo me je stotinu puta. Hvala što si verovala u mene, u moje proče i što ih voliš baš kao što ja volim tebe i sva tvoja dela. Pozdrav, prijateljice.
Februar Džinan Gudol Pre godinu dana mi je izašao prvi roman. Otad navijaš za mene, čitaš moje tekstove i spadaš među moje najvede obožavateljke. Sad sam počastvovana što te mogu nazvati prijateljicom. Sviđaju ti se moji likovi kao da su tvoji i održavaš moju emocionalnu vezu s njima. Karakterišu te brojni talenti i zahvalna sam ti što ih deliš da mnom. Ljubav i svetlost.
Mart Heder Vajt Mija je u Čikagu zbog tebe. I ti si napustila poznato i krenula na putovanje. Knjiga ovog mesecu pokazuje kako preuzimanje rizika može biti neverovatno.
To ponekad može da nam promeni život, potpuno ga preokrene. I uglavnom se isplati. Predivna si i presretna sam sto si prisutna u mom životu. BESOS1, lepa moja.
April Anita Skot Šofner Mijino putovanje u Boston je za tebe, draga moja. Kao i Mija, i ti si nedavno počela iz početka. Ponosna sam na tebe… što si izabrala sebe. Mislim da svako na ovom svetu treba da izabere ponekad sebe. Ne samo da si neverovatna lektorka ved si i divna prijateljica, puna podrške. Ne mogu dovoljno da ti se zahvalim, Pozdrav, prijateljice.
Maj Kris Vord Ti podržavaš, ti navijaš, ti voliš. Sve u vezi sa tobom je anđeosko. Svi oko tebe žude za tim predivnim osedajem samosvesti. Podsedaš me na moju preminulu majku. Zato, mama Kris, Mijino putovanje na Havaje je za tebe. Neka iznad tebe uvek sija sunce. Neka te uvek prati dar iskrenog prijateljstva. Neka ti se radost koju pružaš vrati desetostruko. Neka te ljubav okruži i upotpuni ti dušu. S ljubavlju, zauvek.
Jun 1
Španski: Poljupci. (Prim, prev.)
Lisa Kolgrouv Rot Jun je posveden tebi, anđele, jer je on koristan deo Mijinog putovanja, kao što si i ti mog. Kad si se pridružila mom timu, nisam ni slutila da du dobiti takav blagoslov. Tvoje neumorno podsticanje, podrška i prijateljstvo pomogli su mi milion puta. S ljubavlju i zahvalnošdu za sve što jesi.
Jul Roza Makanalti Jul je posveden tebi, moja portorikanska princezo. Hvala ti što si se pobrinula da jezik i osobenost portorikanske kulture budu izvorni i u skladu sa likom. Zahvaljujem ti se što si bila divan član mog tima i podrška, ali iznad svega – prijatelj. Besos2, anđele.
Avgust Keti Maklejn Bil Avgust je posveden tebi. Pronašla si me u moru stranaca, ponudila mi prijateljstvo, osmeh, i opak smisao za humor. Nikad nedu zaboraviti kako si se pobrinula da mi prvo iskustvo povezivanja sa kolegama bude nezaboravno. Nedu te nikad… zaboraviti.
2
Španski: Poljupci; ljubim te. (Prim. prev.)
Septembar Karen Roma Septembar je posveden tebi, prijateljice iz Australije. Kritike su ti uvek iskrene, bez obzira na to jesi li se povezala sa pričom ili ne. Ipak, nikad ne odustaješ od mene. Na kraju, verujem da me korisne povratne informacije teraju da radim još vrednije, i da želim više. Zbog tebe se trudim da budem bolja. Hvala, anđele.
Oktobar Dru Hofman Bio je to dug put i, kad sam počela, ponudio si mi pomod i savete kad su mi najviše bili potrebni. Hvala ti na prenetom znanju, podršci i prijateljstvu. Nadam se da uživaš u ovom delu i uvrnutom muškarcu Druu Hofmanu.
Novembar Ekaterina Sajanova Ispravljanje nečije priče podseča na kritikovanje nečijeg deteta. Teško je ne osetiti sepovređeno. S vremenom si nekako uspela da to postigneš sa mnom. Ispravljaš blagonaklono, saosedajno i obzirno. Neporecivo sam ti zahvalna. Slededi tvoja uputstva, svakom pričom postajem sve bolja spisateljica. Hvala ti.
Decembar Prava Mija Sonders Nisi još ni rođena, a več te volim. Nadam se da de jednog dana, kad budeš odrasla, moja draga prijateljica Sara podeliti ovu priču s tobom. Želim ti ljubav, ispunjen život, i strpljenje da uvek veruješ u putovanje…
Januar DEVOJKA
NA
MESEC
DANA
PRVO POGLAVLJE Prava ljubav ne postoji. Godinama sam mislila da postoji. Zapravo, mislila sam da sam je našla. Četiri puta, da budem precizna. Da vidimo, bili su tu: Tejlor. Ljubav iz školskih dana. Bili smo zajedno tokom čitave srednje škole. Bio je zvezda bejzbol tima. Najbolji igrač kog je škola ikad imala. Krupan, više mišida nego mozga, a doka veličine kikirikija. Verovatno zbog silnih steroida koje je uzimao iza mojih leđa. Ostavio me je na maturskoj večeri. Pobegao je s mojom ne-vinošdu i predvodnicom navijačica. Čula sam da je napustio koledž i radi u nekom bezveznom gradu kao mehaničar, ima dvoje dece i ženu koja više ne navija za njega. Zatim, bio je tu asistent profesora sa mog prvog kursa psihologije na opštinskom koledžu u Las Vegasu. Mislila sam da taj mladid hoda po vodi. Ispostavilo se da mi je izgazio srce tako što je kresnuo svaku devojku iz svake grupe kojoj je predavao. Što se njega tiče, zanimale su ga samo sise i dupeta, i vodio je računa da ih uvek ima na pretek. To je u redu. Na kraju su dve devojke ostale trudne u isto vreme, pa su ga šutnuli sa koledža zbog neprimerenog ponašanja. Sa devetnaest su ga ved dve maloletne mame ganjale zbog alimentacije. Bilo je nečeg krajnje poetičnog u tome. Hvala bogu što sam uvek zahtevala da ga zapakuje pre nego što ga gurne u mene. U dvadesetoj sam napravila predah. Čitavu godinu sam konobarisala u MGM Grandu u Las Vegasu. Tamo sam i upoznala svoj sredni broj tri – Benija. Samo što nisam imala srede. Ni ja, a ni on. Bio je brojač karata. U ono vreme je govorio da radi u prodaji, upravlja kazinom, i obožava da igra poker. Veza nam je bila burna, ali uopšte nije bila romantična. Mislim da sam vedinu vremena bila pijana i ispod njega, ali avaj – verovala sam da me voli. Sve vreme mi je to govorio. Dva meseca smo pili, plivali u hotelskom bazenu i tucali se po celu nod u nekoj od soba koju bih uspela da ižicam od prijatelja iz održavanja. Služila sam njemu i njegovim prijateljima besplatna pida za šankom, a on mi je gotovo svake nodi davao ključ od sobe. I dobro je išlo. Dok nije prestalo. Benija su uhvatili u brojanju karata i nestao je. Prve godine njegovog nestanka, bila sam van sebe. A onda sam saznala da su ga pretukli gotovo nasmrt. Proveo je neko vreme u bolnici i pobegao iz grada ostavivši me bez reči. Za poslednju grešku se može redi da je bila kap koja je prelila čašu. I upravo iz tog razloga sam sigurna da su ljubav izmislili ljudi koji prave razglednice i čestitke, i oni što pišu ljubavne romane i komedije. Ime mu je bilo Blejn, ali mogao se zvati i 9
Lucifer. Bio je slatkorečivi poslovni čovek. Taj izraz koristim u veoma širokom smislu. Zapravo je bio zelenaš. Isti zelenaš koji je pozajmio mom tati više novca nego što je ovaj ikad mogao da vrati. Prvo je napao mene, a onda i njega. U ono vreme sam mislila da nam je ljubav kao iz bajke. Obedao mi je svet, a priredio mi pakao na zemlji. „Zato mislim da treba da prihvatiš taj posao koji ti nudi tetka i završiš s tim.“ Moja najbolja drugarica Džinel glasno je žvakala žvaku u slušalicu. Odmakla sam telefon od uva. „To je zaista jedini način, Mija. Kako deš inače iščupati tatu iz tih okova sa Blejnom i njegovim siledžijama?“ Ispijala sam hladnu vodu dok je kalifornijsko sunce razbijalo kapi u svetle tačkice po valovitoj boci. „Ne znam šta da radim, Džin. Nemam toliko novca. Nemam uopšte novca.“ Uzdahnula sam, i zazvučalo je glasno i preterano dramatično čak i meni samoj. „Vidi, oduvek si bila zaljubljena u ljubav…“ „Nisam više!“ Podsetila sam dugogodišnju najbolju drugaricu. Kroz telefon sam čula zvuke Vegasa. Ljudi misle da je pustinja tiho mesto. Ne i na Stripu u Las Vegasu. Poker aparati zveckaju i zvona zvone jednoličnim brujanjem gde god da je čovek. Tome se zaista ne može pobedi. „Znam, znam.“ Pomerala je telefon, od čega mi je pucketalo u uvu. „Ali voliš seks, zar ne?“ „Nisam Barbi, Džin. Nije mi teško da se preračunam. Molim te, nemoj mi postavljati glupa pitanja. Umirem ovde.“ Odnosno, ako ne smislim kako da dođem do milion dolara, umrede mi otac. Džinel je zaječala i naduvala balon. „Mislim, ako prihvatiš posao pratilje, samo treba da izgledaš lepo i mnogo se tucaš, je li tako? Nisi se kresnula mesecima. Možda de ti i prijati, ha?“ Džinel je umela i posao visokopladene prostitutke da predstavi kao posao iz snova. „Nije ovo Zgodna žena, a ja nisam Džulija Roberts.“ Otišla sam do svog motora, marke suzuki GSXR 600, kog sam jednostavno zvala Suzi. On je bio jedino vredno što sam posedovala. Prebacila sam nogu preko sedišta, namestila telefon i prebacila ga na spikerfon. Razdelila sam tešku, dugu crnu kosu na tri dela i vesto je uplela u debelu pletenicu. „Vidi, znam da mi misliš dobro i, iskreno, ne znam šta du uraditi. Nisam kurva. Barem ne želim da budem kurva.“ Od same pomisli na to, bujica straha mi je preplavila grudi. „Ali moram nešto da smislim. Zaradim neku ozbiljnu lovu, i to brzo.“ „Da, razumem. Javi mi kako je prošao sastanak sa Izvrsnom pratnjom. Pozovi me večeras ako možeš. Sranje, zakasnidu na probu, a još moram i da se obučem.“ Glas joj je postao zabrinut i zamislila sam kako trči kroz kazino i juri na posao, sa
10
mobilnim zalepljenim za uvo, uopšte ne maredi ko je gleda ili misli da je luda. Zato je i bila tako posebna. Govorila je uvek onako kako jeste… uvek. Baš kao i ja. Džinel je učestvovala u burlesknoj predstavi Ljupke lutke u Vegasu. Kao što i ime predstave kaže, najbolja prijateljica mi je bila niska i ljupka, i odlično je znala kako se najbolje mrda guzom. Muškarci iz celog sveta dolazili su da gledaju taj razuzdani šou na Stripu. Ipak, nije zarađivala dovoljno da izvuče mog oca i mene, mada - nisam to nikad ni tražila. „Dobro, volim te, kučko“, rekla sam umiljato i ugurala pletenicu u okovratnik kožne jakne tako da mi je pala između lopatica. „Ja tebe još više, fufo.“ Okrenula sam ključ u motoru, upalila Suzi, i navukla kacigu. Ugurala sam telefon u unutrašnji džep jakne, pritisnula pedalu za gas i pojurila ka bududnosti koju nisam želela, ali nisam mogla ni da izbegnem. „Mija! Lepa moja devojčice“, rekla mi je tetka kad je obavila mršave koščate ruke oko mene, stežudi me na grudi. Bila je snažna za tako mršavu ženu. Crna kosa joj je bila pokupljena u elegantnu francusku punđu. Na sebi je imala belu bluzu meku kao svila, verovatno zato što i jeste bila svilena. Upasala ju je u tesnu crnu kožnu suknju i uparila s vrtoglavo visokim potpeticama sa crvenim đonom o kom sam mnogo čitala dok sam nasumično prelistavala poslednje izdanje Voga. Izgledala je prelepo. I više od toga, izgledala je skupo. „Tetka Mili, tako mi je drago što te vidim“, počela sam, kad me udutkaše dva prsta sa dugačkim kao krv crvenim noktima. Zacoktala je jezikom. „A-a, ovde deš me zvati gospođa Milan.“ Zakolutala sam očima da izgleda dramatičnije. Zaškiljila je u mene. „Pre svega, lutko, nemoj kolutati očima. To je nepristojno i ne priliči damama.“ Stegla je usne u tanku liniju. „Drugo…“ Kružila je oko mene procenjujudi me kao umetničko delo, kip. Kao nešto hladno i neprobojno. Možda i jesam bila takva. U ruci je držala crnu čipkanu lepezu, koju je otvorila i zatvorila, a zatim kucnula njom preko otvorenog dlana dok me je proučavala. „… nemoj me nikad zvati Mili. Te žene odavno nema, umrla je kad mi je prvi muškarac kom sam verovala spržio srce i njime nahranio pse.“ Gnusna slika, ali tetka Mili je uvek bila iskrena. „Bradu gore.“ Udarila me je ispod brade, smesta me terajudi da je podignem. Zatim mi je uradila isto i sa nagom kožom u dnu leđa gde mi tesna majica nije sasvim dopirala do obojenih farmerka, koje sam obožavala. Smesta sam ispravila kičmu i izbacila grudi. Crvene usne joj se razvukoše u osmeh i ukazaše se savršeno izbeljeni ravni zubi. Bili su najlepši koje je novac mogao da kupi i redovan trošak
11
bogatih devojaka ovde u Los Anđelesu. Ne može se čovek okrenuti, a da ne naleti na nekoga ko odlazi kod zubara češde nego što je zdravstveno neophodno, ali tek nešto malo ređe nego kod dermatologa na redovne injekcije botoksa. Tetka Mili je očigledno bila redovna mušterija takvih mesta za ulepšavanje. Ipak, pošto je bila na pragu pedesetih, definitivno je dobro izgledala. „Pa, nema sumnje, prekrasna si. A bideš još lepša kad te obučemo u nešto pristojno i načinimo probne snimke.“ Lice joj se iskrivilo kad je osmotrila moje motociklističke krpice. Odmakla sam se i naletela na kožnu fotelju. „Nisam pristala ni na šta.“ Mili je skupila oči. „Zar nisi rekla da ti treba mnogo novca, i to brzo? Nešto u vezi sa tim da mi je šljam od zeta u bolnici? U nevolji?“ Polako je sela, prekrstila noge, i pažljivo spustila obe ruke na bele kožne rukohvate fotelje. Tetka Mili nikad nije volela mog oca, jer se trudio koliko je mogao kao samohrani roditelj, naročito kad je njena sestra, moja majka, napustila svoje dve derke. Tad mi je bilo deset godina. Medison je imala pet i, do danas, ne seda se apsolutno ničeg u vezi s našom majkom. Ugrizla sam se za usnu i pogledala u njene svetlozelene oči. Mnogo smo ličile. I pored svih sitnih zahvata koje je imala, kao da sam gledala u svoj odraz za dvadeset pet godina. Oči su joj bile iste svetlozelene boje, skoro žute, za kojima su ljudi ludovali gotovo čitavog mog života. Zeleni ametist, govorili bi. Kao da gledate redak zeleni dijamant. Kosa nam je bila potpuno iste crne nijanse, tako crne da biste se, kad bi svetio palo na nju, mogli zakleti da je poput mastila. Naslonila sam ramena na neudobnu fotelju i udahnula. „Da, tata se ovog puta gadno uvalio s Blejnom.“ Mili je zažmurila i zavrtela glavom. Ugrizla sam se za usnu, setivši se oca, bledog i mršavog, sa modricama koje su mu prekrivale svaki centimetar tela dok je beživotno ležao u bolnici. „Trenutno je u komi. Prilično gadno su ga prebili pre četiri sedmice. Još se nije probudio. Lekari misle da je možda pretrpeo povrede mozga, ali to nedemo znati još neko vreme. Mnogo kostiju mu je polomljeno. Čitavo telo mu je još u gipsu“, završila sam. „Gospode bože. Divljaci“, prošaputala je i podigla ruku da zatakne pramen kose iza uva, dutke se pribravši. To sam ved viđala. Mili je bila vrhunska manipulatorka i umela je da obuzdava osedanja bolje od ikoga koga sam poznavala. Žudela sam za tim darom. Bio mi je potreban. „Da. I prošle nedelje, dok sam bdela kraj tatine postelje, došao mi je jedan Blejnov siledžija. Rekao je da je to kraj za tatu. Ako ne dobiju novac sa kamatom, ubide ga. Zatim de proganjati mene i Medi zbog novca. Nazvali su to dug preživelih. Šta god to bilo. Kako god, moram nadi milion dolara, i to brzo.“
12
Tetka Mili je stegla usne i kuckala je noktom o nokat, iznova i iznova. To neprekidno kuckanje me je gotovo izbacilo iz takta. Kako može biti tako smirena, tako ravnodušna? Tatin život, život moje mlađe sestre i moj visili su o koncu. Nije je bilo briga za tatu, ali uvek je bila slaba na sestru i mene. Uputila mi je žustar pogled, očiju živih i sjajnih od nepoznatog uzbuđenja. „Može da se reši, za godinu dana. Misliš da de ti dati godinu dana ako budeš upladivala rate?“ Skupila je obrve kad mi je posvetila punu pažnju. Dlake na rukama su mi se naježile i zabacila sam ramena unazad, u znak odbrane. Odmahnula sam glavom. „Ne znam. Sigurna sam da Blejn želi svoj novac, i pošto smo bili u vezi pre nekog vremena, verovatno bih mogla da ga molim. To bolesno, sadističko govno uvek je volelo da ga molim na kolenima.“ „Sačuvaj svoje seksualne vratolomije za sebe, lutko“, nestašno se osmehnula. „Izgleda da demo smesta morati da te ubacimo u posao. Samo veliki dolarski računi. Moramo sve da pokrenemo. Bideš mi potrebna ovde ujutru za snimanje. Trajade ceo dan. Napravidemo fotografije, snimiti neke video-snimke, itd. Moji momci de ih postaviti na siguran sajt ved narednog dana.“ Sve se dešavalo tako brzo. Redi može da se reši odzvanjale su mi u ušima kao zvono spasa, kao splav na otvorenom moru okružen ajkulama, ali i dalje u plovnom stanju. „Ali moram li da spavam s njima? Mislim, znam da postoje različite vrste pratnje.“ Zažmurila sam čekajudi, dok nisam osetila kako me je nešto toplo uhvatilo za ruku. Spustila je ruke na moje. „Lutko, ne moraš ništa što ne želiš. Ali ako želiš toliki novac, treba i o tome da razmisliš. Moji klijenti i ja imamo nepisani dogovor, ako hodeš. Moje devojke spavaju s njima, a oni dodaju dvadeset posto na tarifu. Tih dvadeset procenata se ostavlja u gotovini, u koverti u devojačkoj sobi. To ne stiže do mene niti do moje službe, pošto je prostitucija u Kaliforniji nezakonita.“ Mili je dodirnula bradu kažiprstom. „Ali moje devojke treba da dobiju i više za sebe, zar ne?“ Namignula je. Žalosno sam klimnula glavom, ne znajudi šta da mislim, ali svejedno prihvatajudi. „Nalazidu ti posao iz meseca u mesec. Samo tako deš uspeti da zaradiš šestocifrenu svotu svakog meseca.“ Svetlozelene oči su joj sijale. Toliko da sam gotovo verovala kako bi ovo moglo biti lako samo ako budem bila otvorenih shvatanja. „Odletedeš tamo gde se nalazi muškarac i bideš šta god treba tog meseca. Međutim, ja ne prodajem seks. Ako spavaš s njima, to je zato što to želiš, mada – kad budeš videla muškarce koji su mi na listi čekanja, razmislideš dvaput o tome hodeš li odbiti, da ne spominjem dodatne isplate.“ Nasmešila se, a zatim
13
ustala. Zaobišla je stakleni radni sto, sela, i dutke se okrenula računaru, završivši sa mnom. Kao da sam bila prikovana za kožnu fotelju, nisam mogla da se pomerim. Misli o tome kako du, dođavola, sve to izvesti, kovitlale su mi se kao zlobni lešinari po glavi, napadajudi i nagrizajudi mi moralne principe jedan po jedan, kao da su živi plen, spreman za lov. „Uradidu to“, čula sam sebe kako šapudem. „Naravno da hodeš.“ Pogledala je u mene preko kompjutera. Usne su joj se izvile u iskrivljeni osmeh. „Nemaš drugu mogudnost ako želiš da spaseš oca.“ Narednog dana je sve vrvelo od aktivnosti. Osedala sam se kao Sandra Bulok u filmu Mis tajni agent. Gurkali su me, ribali, cimali i depilirali do poslednjeg centimetra. Osedala sam se kao ljudsko jastuče za igle i na kraju sam gotovo izludela stilistu kog je Mili unajmila da me sredi. Njene reči, ne moje. Nisam mogla poredi da je dokaz bio pred nama. Kad sam se pogledala u ogledalo, jedva sam prepoznala ženu koja je zurila u mene. Duga crna kosa mi je bila sjajnija nego ikad i padala mi je u savršenim talasima niz leđa i preko ramena. Svako mesto na kojem mi je svetlost dodirivala kožu presijavalo se. Preplanuli ten, na kom sam radila nedeljama na kalifornijskom suncu, sad se zlatio kao fini med, naglašavajudi sve moje najbolje crte. Haljina koju su mi obukli bila je boje lavande, udobna i lagana. Savršeno je prianjala na svaku oblinu i naglašenu ivicu da postigne željeni utisak. Seksi i uglađeno. Izgledala sam kao mračni anđeo kad me je fotograf postavio na hladnu, belu mermernu klupu. Pomerao me je na sve strane, i ubrzo sam savladala ljupko pudenje i prazno zurenje u daljinu, lišeno emocija. Sad sam takva morala da postanem. Neosetljiva. Čim smo završili i ja se presvukla u svoju redovnu odedu, koja se uvek sastojala od farmerka i tesne majice, otišla sam do Mili, ili kancelarije gospođe Milan. „Lutko, ovi snimci su veličanstveni! Uvek sam znala da bi bila savršen model.“ Kuckala je po računaru kad sam zaobišla sto i bacila pogled na ono što je gledala. Sav vazduh mi je izleteo iz pluda kad sam ugledala svoju sliku. „Neverovatno.“ Na tren sam ostala bez reči. „Ne mogu da verujem da sam to ja.“ Vrtela sam glavom dok se jedna po jedna slika postavljala na stranici Izvrsne pratnje. Da nisam sasvim pouzdano znala da sam to ja, ne bih nikad poverovala. Tetka je polako razvukla usne u osmeh. „Veoma si lepa.“ Pogledala me je pravo u oči. „Toliko ličiš na…“ „Kako god.“ Odmahnula sam glavom i naslonila se kukom na njen stakleni sto, ne želedi da čujem kako po njenom mišljenju ličim na majku. „Šta sad?“ Pitala
14
sam, skrštajudi ruke na grudima, osedajudi čudnu želju da se zaštitim od svega što bi sledede moglo da se desi. Zavalila se u crnoj kožnoj fotelji, dok su joj se oči caklile. „Hodeš da vidiš svoj prvi zadatak?“ Lagani osedaj strave uspuzao mi se uz kičmu, ali ukočila sam ramena i pogledala je ravnodušno. „Samo napred.“ Mili se zakikotala, zatim nekoliko puta pritisnula na internet pretraživač, i pojavila se slika najzgodnijeg muškarca kog sam u životu videla. Bio je zapanjujude lepote, bez ijedne mane. Čak i na toj poslovnoj fotografiji, njegova pepeljastoplava kosa, zelene oči i isklesana vilica bili su neverovatni. Kosa mu je bila dugačka, stepenasta, i imala je onaj razbarušeni, a ipak savršeno stilizovani izgled za kojim se trenutno ludi. Nešto tu nije štimalo. Nije mogao imati više od trideset. Osim toga, nije bio tip frajera kome bi trebala unajmljena pratnja. Izgledao je kao muškarac na kog su žene padale i za kojim su žudele do ludila. „Ne shvatam. Zašto bi njemu“, pokazala sam na tog nasmešenog zgodnog muškarca na slici, „bila potrebna pratnja?“ Tetka se naslonila, sklopila ruke u krilu i nasmešila se. „Izabrao je tebe.“ Znam da sam morala delovati zbunjeno jer je žurno nastavila: „Lično sam poslala prvih nekoliko probnih fotografija njemu i njegovoj majci. Mnogo radim s njegovom majkom. U svakom slučaju, pristao je da vas spojimo. Poslade auto po tebe sutra ujutru. U blizini je, ali ipak deš morati da ostaneš kod njega naredna dvadeset četiri dana.“ Kao da me je u glavu udarila neka zamišljena bejzbol palica, tako sam brzo odgovorila: „Dvadeset četiri dana! Jesi li ti luda? Kako du, dodavola, prihvatati poslove ili idi na audicije?“ Glumačka karijera mi i nije naročito išla, ali imala sam jeftinog agenta koji mi je povremeno obezbeđivao neke poslide. A bio je tu i restoran u kom sam radila uveče. Pogledala me je kao da mi je izrasla još jedna glava. Stegla je usne u tanku liniju i ružno nabrala nos. „Mija, napustideš sve poslove najmanje na godinu dana. Sad si pladena radnica Izvrsne pratnje. Zadaci de ti trajati od jednog do dvadeset četiri dana, u zavisnosti od potrebe klijenta. Pošto tebi treba da zaradiš gomilu novca za kratko vreme, moradeš da prihvataš vede poslove. Posle dvadeset četiri dana, ostade ti preostali dani u mesecu da ih provedeš kod kude, opustiš se, oporaviš i priuštiš sebi potrebne tretmane lepote. Na kraju svakog kalendarskog meseca dobideš novi zadatak.“ „Ne mogu da verujem!“ Ushodala sam se po kancelariji, odjednom se osedajudi kao životinja u kavezu koja želi da se oslobodi. Upravo mi je sinulo da mi
15
je život kakvim sam do tada živela završen. Više nedu izlaziti na obične sastanke s momcima – nije da sam ih imala u poslednje vreme. Nede više biti audicija, moja glumačka karijera u povoju postade samo daleka uspomena, i nedu imati mnogo vremena da se viđam sa tatom, Medi, ili Džinel. „Veruj mi, devojčice. Ovo nije šala. Postupci tvog oca i tvog bivšeg dečka doveli su do ovoga. Imaš srede što sam te uopšte primila. Ne budi nezahvalna. Sad sedi i zaveži!“ Glas joj je bio potpuno lišen uobičajene topline i pretvorio se u hladan, zvaničan ton odlučne poslovne žene. „Oprosti.“ Pokušavala je da mi pomogne, ali sve je bilo tako… iznenada. Neverovatno. Sela sam na fotelju ispred radnog stola i spustila glavu u šake. Uzalud sam je vrtela, to nije promenilo ishod. Sad sam bila devojka za iznajmljivanje. Svakog meseca bidu dodeljena drugom muškarcu, a ako spavam s njima, zaradidu dvadeset posto više u gotovini. Odmahnula sam glavom i nasmejala se. Kao da sam potpuno odlepila. Zabacila sam glavu na hladnu kožu i pogledala u belu tavanicu. Trenutak kasnije, smirila me je jeziva odlučnost. Morala sam to da uradim. Pustidu seksi frajera da me vodi na dosadne poslovne večere i kuda god mu još padne na pamet. Nisam morala da spavam s njima i, što je još važnije, nije dolazilo u obzir da se zaljubim. S novim muškarcem svakog meseca nedu imati vremena da izgubim glavu kao u prošlosti. Ko kaže da se moram odredi glumačke karijere? Ima li boljeg načina da usavršim glumačke veštine nego da budem to što ti muškarci od mene žele? A onda, kad istekne mesec, bidu neko drugi, a tata de mi biti bezbedan. Ako nagovorim Blejna da prihvati mesečne rate, ovo bi moglo da uspe. Ustala sam uz dubok uzdah i pružila tetki ruku. Osmeh joj je bio zloban, ali ipak zavodljiv. Bila je veoma dobra u svom poslu. „U redu, gospođo Milan“, naglasila sam njeno lažno ime tako da shvati moju posvedenost. „Izgleda da sam tvoja nova devojka sa kalendara.“
16
DRUGO POGLAVLJE Veston Čarls Čening III. Zurila sam u ime pitajudi se zašto bi neko želeo da ima rimski broj iza imena. Mogla sam se kladiti da je bio samo nadobudni bogataš čija mamica nije želela da se sramoti zbog holivudskih kurvi koje je dovodio na otmene događaje. Barem je u mojoj glavi to bio jedini mogudi razlog zašto bi neko tako neopisivo zgodan morao da iznajmljuje pratnju. Prelistavajudi stranice, konačno sam pronašla spisak pravila koji mi je gospođa Milan sinod dala da ponesem kudi. 1. Uvek izgledaj najbolje što možeš. Nikad ne dozvoli da te klijent vidi nespremnu. Stalno moraš biti našminkana, sređene kose, nalakiranih noktiju i u urednoj odedi. Klijent de ti obezbediti garderobu po svom ukusu. Njegov lični stilista je dobio tvoje mere i opis onoga što voliš. Zakolutala sam očima i čežnjivo pogledala u veliku gomilu farmerka koje sam držala u ormaru. Lični stilista? Gospode, ti ljudi stvarno imaju previše novca. Koliko je teško odabrati sopstvenu odedu? Poslala im je moje mere? Odlično. Sad tip zna da moram smršati nekoliko kilograma. Zahvaljujudi visini od metar i sedamdeset tri, izgledala sam mršavija nego što sam bila, ali znala sam da tetka više voli da joj devojke nose veličinu trideset dva. A ja sam bila zaobljena i nosila trideset šest, a ponekad i trideset osam, da budem iskrena. To se verovatno smatralo debelim u svetu modelinga. Izabrao te je. Podsetila sam se dok sam punila mali ranac neophodnim stvarima. Losion, šminka, parfem, kindl, torbica s omiljenim nakitom. Nije tu bilo ničeg vrednog, ali bilo je moje i barem sam na neki način morala ostati svoja. Takođe sam dohvatila potpuno novi rokovnik i pribor za pisanje. Ako de ovo ved trajati godinu dana, mogla bih pokušati nešto iz toga i da naučim. Dođavola, možda bih jednog dana mogla da napišem scenario i za sopstveni film. Bacila sam torbu na mekanu fotelju u jeftino iznajmljenoj garsonjeri i pogledala ostatak spiska. 2. Neprestano se osmehuj. Nemoj nikad izgledati Ijutito, tužno, ili na bilo koji način osetljivo. Muškarci ne unajmljuju
17
ženu da bi se bavili njenim emotivnim problemima. Iznajmljuju je da to ne bi morali da rade. Bezosedajna. To sam ved odavno rešila. Oštro sam razgovarala sama sa sobom posle sastanka s Mili i prihvatanja posla. 3. Ne govori osim ako ti se ne obrate. Tamo si da budeš lepa i ljupka kad zatreba. Razgovaraj o potrebama sa klijentom pre društvenog ili poslovnog događaja, tako da ispuniš svoj zadatak. Šta smo mi? Budi barbika. Kapiram. To je barem lako. 4. Budi uvek na raspolaganju. Ako klijent želi da ostaneš s njim, ostadeš. Imaj poštovanja, pazi na ponašanje i prati klijentova uputstva. Ukoliko traži društvo, prihvatljivo je da mu ponudiš maženje. Seks se ne traži. Želi da se mazim s klijentom kad on želi da tuca? Glasno sam se nasmejala. To de biti zanimljiva promena. „Hej, frajeru, hodeš da se mazimo?“ Podrugljivo sam se smeškala dok sam nastavljala sa čitanjem. 5. Seks sa klijentima nije uključen u ugovor. Ako odlučiš da ponudiš seksualnu uslugu, to je tvoj izbor i 'Izvrsna pratnja' ne preuzima za to odgovornost. Međutim, zahtevamo od naših pratilja da koriste neku vrstu kontracepcije koja se može dokazati po potrebi. Možda demo zahtevati pregled krvi. Kako su joj pala na pamet ovakva sranja? Mislim, stvarno? Koja bi želela da zatrudni s muškarcem kog tek što je upoznala i koga ne voli? O da, bogati muškarci, glupe žene. Koktel za propast. Pa, ja nisam od takvih žena. Čim mi tata bude bezbedan i njegov dug otpladen, vradam se svom životu. Šta god to bilo. Bacila sam pogled na sat i shvatila da je vreme da pođem. Iako je Mili želela da odem njenom limuzinom, uverila sam je da du se nadi s klijentom. To je bio jedan od mojih uslova. Ako ovaj prvi zadatak uspe, onda du biti spremnija na to da me njeni klijenti biraju. Za sada sam bila vraški nepoverljiva i idi du svojim motorom, iako sam joj obedala da du uzeti taksi. Kao da de saznati, uostalom. 18
Pošto sam obukla najseksepilnije crne farmerice i crnu tesnu providnu majicu, dodala sam kratku kožnu jaknu i visoke antilop čizme. Znala sam da bi me Mili ubila kad bi videla ovo moje izdanje, ali bilo mi je potrebno iznenađenje da proverim tog Vestona Čarlsa Čeninga, III, pre nego što prihvatim da mu budem pratilja naredne četiri nedelje. Konačno je stigla poruka. Sa nepoznatog broja. Za: Miju Sonders Od: Nepoznatog broja Radujem se našem susretu. Plaža Matador. Pronađi betonske stepenice do plaže. Vidimo se uskoro. Zagonetno. Hode da se nađemo na plaži u osam ujutru? Brzo sam dohvatila ajfon i zatražila od Sirija3 uputstva, primedujudi da je ved sedam. Program je prikazao plažu i pokazao da se nalazi deset kilometara severozapadno od Malibua. Mora da je blizu njegove kude jer mi je trebalo dobrih sat vremena na motoru do plaže od moje garsonjere u centru Los Anđelesa. Stan mi i nije bio nešto naročito, tek nekoliko desetina kvadratnih metara prostora, gde je dušek koji sam kupila za pedeset dolara na dvorišnoj rasprodaji služio i kao kauč i kao krevet, ali samo sam to mogla da priuštim. Osvrdudi se po njemu, shvatila sam da sam od njega napravila dom, koliko je god to bilo mogude. Zidovi su bili nežne bež boje, i iako je nameštaj bio rasparen, nekako se sve uklapalo. To je bio prvi stan koji sam mogla nazvati svojim. I morala sam da ga napustim. Zgrabila sam bocu sa pulta i ostacima vode zalila bambus u saksiji koju sam držala na malom kuhinjskom radnom delu. Bio je to žalostan pokušaj da ozelenim prostor, ali ta biljka je trebalo da mi donese sredu. Nadala sam se da de preživeti. Kad sam izašla kroz vrata, s rancem prebačenim preko ramena i kacigom u ruci, shvatila sam koliko ta biljka i ja imamo zajedničkog. Svakako sam se nadala da du i ja preživeti ovo odsustvo. Razbacani šljunak i kamenje poleteli su preko zemlje kad se Suzi naglo zaustavila da ne bih udarila o metalnu gredu što se završavala neposredno ispred kamenite litice. Betonsko stepenište koje sam tražila po plaži bilo je jasno vidljivo s ovog parkinga. Taj deo plaže je bio mali i delovao je zaklonjeno. Na parkingu se tog prohladnog ranog ponedeljka nalazio samo jedan auto. Verovatno zato što su normalni ljudi u osam ujutru radnim danom bili na poslu. Nisam znala šta da 3
Računarski program ili aplikacija koja služi kao inteligentni asistent i navigator. (Prim, prev.) 19
mislim o sastajanju ovde, ali nisam se preterano uzrujala. Pogled je bio neverovatan, obala je oduzimala dah. Plavi talasi zapljuskivali su plažu u belim oblacima, koji su se razbijali u ništavilo kad talasi udare o pesak. Zapravo, samo nekoliko puta sam bila na plaži otkako sam se doselila ovamo pre šest meseci. Vedinu vremena provela sam pokušavajudi da se probijem u svetu glume. Lokacija mi nije bila važna. Samo sam morala da pobegnem iz pustinje. Okean me je podsetio na sve suprotno od suve vreline Las Vegasa i takva suprotnost mi je na neki način bila utešna. Usamljena prilika surfovala je na vodi. Gledala sam kako savladava svaki talas kao profesionalac, krivedi dugačku žutu dasku da se prilagodi talasima. Osmotrila sam plažu, ali nisam primetila nikog drugog. Na parkingu nije bilo drugih vozila osim jednog džipa i mog motora. Možda još nije stigao? Posmatrala sam surfera još nekoliko trenutaka kako jaše talas sve do ruba peska. Skočio je sa daske kao da ga je ona pažljivo dovezla do obale. Mora da ved dugo surfuje sa takvom ravnotežom i snagom. Možda čak i podučava ovde na plaži, iako nisam videla nikakvu zgradu na tom golom tlu. Muškarac je rastresao kosu i otkačio uzicu koja mu je vezivala dasku za članak. Nisam mu mogla razaznati crte lica iz daljine. Kao u usporenom filmu, surfer je pogledao u mom pravcu. Nije me mogao videti jer sam još imala kacigu na glavi. Podigla sam vizir da bolje vidim i gledala kako otkopčava ronilačko odelo i otkriva ogromnu masu mokrih, snažnih, preplanulih mišida. Izvukao je ruku po ruku i pustio da mu odelo visi sa struka dok je jednom rukom podizao dasku i lagano potrčao plažom. Potpuno opčinjena, gledala sam kako mu se telo krede preko tla. Bio je pravi praznik za oči. Dao je sasvim novo značenje izrazu poslastica za oči. Nastavio je da se približava i sve bolje sam videla svaki kvadratni centimetar mišida i zategnutih trbušnjaka. Seksi koža koja se spuštala u predivno V bila je istačkana mešavinom peska i vode iz okeana. Slana od okeana s primesom njegovog prirodnog ukusa. Toplina mi se razlila telom dok se on trkom peo stepenicama. U ušima mi je zabubnjalo i činilo mi se kao da okean drhtavo urliče ispod moje kacige. Kao kad su svi prozori automobila zatvoreni i neko otvori jedan. Smesta vas preplavi taj izvitoperen zvuk koji vam prođe kroz uši kao neka materija, udarajudi o bubne opne. Polako sam skinula kacigu, zabacila vrat rastresajudi kosu oslobođenu čvrstih stega. Duboko sam udahnula kad se muškarac kog sam čekala zaustavio na vrhu stepenica i zagledao se u mene. Pogled mu je bio… prodoran, požudan. Krupne kapi vode pale su mu sa kose na široka ramena i niz grudi koje kao da su isklesali sami bogovi.
20
Odmerio me je od čizama, preko nogu, do grudi pre nego što me je pogledao u oči. „Prijatno neočekivano“, nacerio se. „Da, neočekivano.“ Prešla sam jezikom preko odjednom suvih usana i ugrizla se za donju. Elegantno se kretao dok je prilazio sivom džipu rangleru. Nije to bio skup auto, iako je izgledao dovoljno dobro. Nije imao krov, pa je zato, pretpostavljala sam, vlasnik s lakodom mogao da ubaci pozadi ogromnu dasku za surfovanje. Jesu li te stvarčice lagane? Mislila sam da nisu, ali u njegovim rukama daska je izgledala laka kao pero. Mišidi na rukama su mu se zatezali i napinjali dok je nameštao dasku, od čega su mi pore zatreperile od uzbuđenja. „Ti si Mija?“, pitao je kad sam sišla s motora i prišla, smišljeno njišudi kukovima. Oči su mu zasijale od zadovoljstva dok mi je milovao telo pogledom. „Ja sam. A ti si Veston Čarls Čening III?“ Podigla sam tri prsta i spustila ruku na bok. Zakikotao se i naslonio se na džip, prikazujudi mi svoje gole grudi. Prokletstvo, bio je prelep. Zelene oči su mu bile tamne kad su se srele s mojima. „Tredi“, oponašao je moj pokret. „Prijatelji me zovu Ves“, rekao je opušteno. „Jesam li ti ja prijateljica?“ upitala sam izveštačeno. „Čovek sme da se nada, gospođice Mija.“ Namignuo je, okrenuo se i počeo da pretura po prtljažniku džipa. Izvukao je belu majicu i brzo je prevukao preko glave prekrivajudi prekrasno telo. Umalo da mu zahvalim zbog tog odvlačenja pažnje. Glupa barbika se smesta povukla i ponovo se pojavila pametna Mija. „Spremna si da pođemo?“ „Tvoja lova, kaži gde i kad“, ponudila sam. Oblizao je usne, ponovo me odmerio, nasmešio se i zavrteo glavom. „Ponudio bih ti prevoz, ali izgleda da ga ved imaš.“ „Tako je. Pratidu te.“ *** Dok smo stigli do njegove kude u Malibuu, obuzdala sam svoj libido, mada mi verovatno ne bi trebalo mnogo da se ponovo usplahirim. Kapija se otvorila i pošla sam za njim kratkim vijugavim prilazom, dok se nije zaustavio ispred građevine koja je ličila na kudu u planini. Nije bila baš drvena koliba, ali bila je sagrađena od ogromnog kamenja u kombinaciji sa drvetom. Sa svih strana ju je okruživalo bujno zelenilo, pa je izgledala kao da se ugnezdila u neko tajnovito baštensko skrovište. Skinula sam kacigu i ponela ranac kad sam pošla za njim kamenim stepenicama. Vrata nisu bila ni zaključana kad ih je otvorio. Pretpostavljam da,
21
kad živite u Malibuu i imate visoke kapije sa ogradom oko imanja, ne morate mnogo da brinete za bezbednost. Možda je negde imao i obezbeđenje. Ušli smo u ogromnu duboku prostoriju s tamnim drvenim gredama koje su se spajale na sredini. Podovi su bili od bogatog trešnjevog drveta preko celog veličanstvenog prostora. Mali tepisi u tamnim rustičnim bojama bili su raštrkani po podu ispred tamnocrvenih plišanih kaučeva, koji su izgledali tako mekano da čovek poželi da potrči i skoči na njih. Soba je bila svetla i prozračna, s prozorima na sve strane. Deo za zabavu je bio ogroman i zauzimao je čitav zid od petnaest metara. Na svim policama i zidnim udubljenjima nalazile su se knjige i širok izbor DVD-ova. Tapiserije živih boja prekrivale su zidove. Biljke i umetnička dela nalazili su se svuda gde je pogled dopirao. To nikako nisam očekivala od muškarca u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim. Napomenula sam sebi da ga za to kasnije pitam, kao i čime se bavi u životu. Mora se biti prilično pametna ili neizmerno bogata osoba da bi se posedovala takva lepota. „Ovo mesto je neverovatno“, rekla sam i prišla otvorenim duplim vratima i izašla na drveni balkon s ogradom od kovanog gvožđa. Pogled se pružao na valovita brda i otvorene vidike koji kao da su se pružali beskrajno u daljinu. Živedi u centru Los Anđelesa, nisam imala mnogo prilike da uživam u Južnoj Kaliforniji, kao na primer u ovom pogledu. Ves se nasmešio i uhvatio me za ruku. Njegova je bila topla i meka. Prijatna. „Dođi ovamo. Pokazadu ti šta me je privuklo ovom mestu.“ Povukao me je da pođem balkonom na drugu stranu tog velikog doma. Prizor mi je oduzeo dah kad smo konačno stigli na drugu stranu te terase što se prostirala ukrug. „O, bože“, prošaputala sam potpuno zadivljena. Čvršde mi je stegao ruku i, pozadi u vratu, kao da sam doživela blagi strujni udar. Ispred mene se pružao nepregledan pogled na Tihi okean. Pružao se čitavom polovinom kude. Ves se nagnuo bliže meni i šapnuo mi u uvo dok je pokazivao ka peščanoj obali okruženoj stenama. „To je plaža Matador“, izgovorio je dovoljno blizu da osetim kako mi njegov dah ljubi kožu obraza. Gotovo sam mogla videti mesto gde je surfovao odavde. „To je…“ Ostala sam bez reči. „Neverovatno. Znam“, dovršio je, ali ne podrugljivo. Ne, činilo se da upija pogled s divljenjem, što me je iznenadilo. Čovek koji živi ovde, vidi ovo svaki dan i još je opčinjen darom ispred sebe. Shvatila sam da sam možda pogrešila što sam ga smatrala mladim, uobraženim bogatim klincem. U očima mu se videlo nešto starije, što je daleko premašivalo njegove godine. Uhvatio me je za ruku i povukao me prema kudi. „Hajdemo da ti pokažem tvoju sobu.“
22
Išla sam za njim kroz kudu od nekoliko hiljada kvadratnih metara. Proletale su soba za sobom pre nego što sam i stigla da ih pogledam. Činilo mi se čudnim što me je i dalje držao za ruku, ali nisam rekla ništa iz straha da de prestati. Bilo je prijatno osedati njegovu toplu, veliku ruku u svojoj. Osedala sam se bezbedno i zaštideno, onako kako ved godinama nisam. Ves me je poveo do duplih vrata. Konačno mi je pustio ruku i otvorio obe strane vrata odjednom. „Ovo de ti biti dom naredna dvadeset četiri dana“, nasmešio se kad sam ušla. Soba je bila potpuno bela. Kompletno. Nameštaj, posteljina, pa čak i umetnička dela bili su u raznim nijansama bele s najbleđim nagoveštajima boja. Dramatična suprotnost raskošnim tamnim bojama dnevne sobe. Nesvesno sam se namrštila. „Ne sviđa ti se?“ Ruke su mu pale pored bokova. Pomerio se i otvorio i druga dupla vrata. Unutra je bilo dovoljno odede da čoveku presedne, u svim mogudim bojama, šarama i od svih mogudih tkanina. E, to je ved bilo bolje. Mogla sam da se uselim u garderober. Svakako je izgledao dovoljno veliki. Prešla sam prstima preko okačene odede, sa koje su još visile etikete. „Prelepo je, hvala. Pa, što mi ne kažeš nešto malo o tome zašto sam ovde“, pitala sam kad sam izašla iz garderobera i sela na krevet. Ves je bio visok, krupan muškarac, ali ne gojazan. Imao je više od metar osamdeset i bio je u dobroj formi. Imao je telo snažnog plivača koji je definitivno provodio mnogo vremena u teretani. Udahnuo je i podigao ruku do brade, spuštajudi lakat na rukohvat fotelje. „Moja majka“, odgovorio je, kao da to objašnjava sve tajne univerzuma. Podigla sam obrvu, a on je zavrteo glavom. „Moram zbog posla lično da prisustvujem nekim događajima u narednih nekoliko sedmica. U pratnji žene modi du da se odbranim od devojaka iz visokog društva i sponzoruša koje se često utrkuju za moju pažnju, i sprečavaju me da sklapam potrebne poslovne veze.“ „Znači, treba ti neko da te brani od lešinara?“ Zakikotala sam se, prekrstila noge, zatim skinula jednu duboku čizmu, ispružila drugu nogu i ponovila postupak. Klimnuo je glavom, a onda se ushideno zagledao dok sam pružala i skupljala nožne prste u čarapama. Spustila sam pogled i shvatila zašto je rukom prekrio usta, krišom pokušavajudi da suzbije smeh. Ispod čizama sam imala božične čarape. Zeleno-crvene prugaste dokolenice pokazivale su da sam upravo izvršila modno samoubistvo. Da ne spominjem da sam obuvanjem tih groznih čarapa sasvim sigurno prekršila pravila pratnje Miline
23
agencije. Ugrizla sam se za usnu i krišom pogledala u Vesa, ali on se i dalje prepredeno osmehivao. Prevrnula sam očima i dunula: „Spremala sam se u mraku.“ „Očigledno“, nasmejao se. „Meni je baš slatko.“ „Slatko? Ništa gore od toga.“ Pogledala sam ga skupljenih očiju. „Misliš da sam slatka? Pa, nema povradaja novca, frajeru. Sam si rekao, ovde sam dvadeset četiri dana. Nema odustajanja!“ Ustala sam i spustila ruke na kukove. Naslonio se na leđa i prekrstio bose noge u člancima. O, nisam mu ranije primetila stopala. Bila su dugačka, uzana i savršeno sređena. Sidušni tragovi peska na vrhu gornjeg luka stopala. Onaj libido koji sam obuzdavala i potisnula u duboku rupu sad je izvirio i posvetio punu pažnju sitnim pojedinostima na muškarcu ispred mene. Nije bilo pošteno. Čak i stopala su mu bila seksi. „Opusti se, gospođice Mija. Rekao sam da su ti čarape slatke, a ne ti. Ti si verovatno jedna od najlepših žena koje sam ikad imao zadovoljstvo da vidim. Jedva čekam da te vidim golu.“ Usne su mu se izvile u zavodljiv osmeh, a oči su mu tinjale. Polako sam udahnula i gledala kad je ustao. Nijedno nije skrenulo pogled i činilo se da su prošli minuti doksmo temeljno proučavali jedno drugo. „Uh, pa drago mi je što misliš da sam dovoljno lepa da budem tu. Kao što sam rekla, dobio si me na mesec dana i… čekaj…“ Upravo mi je doprlo do mozga nešto što je rekao. „Izvini? Jedva čekaš da me vidiš golu?“ Reči su mi zbrkano sišle s usana. „To nije uključeno u ugovor…“ „O, veoma sam svestan onoga šta piše u ugovoru“ rekao je kad mi je prišao, obuhvatio me oko struka i privukao sebi. Ostala sam bez daha na čvrstu, ogromnu erekciju pritisnutu uz moj stomak. Pogledom mi je proučavao lice i nagnuo se bliže, tako blizu da sam mu osedala dah na vrelim usnama. „Ako te skinem, to nede biti zato što ti pladam za to.“ Usnama mi je dodirnuo kožu odmah iza uva, gde je spustio nežan poljubac, lagan kao šapat. Ostala sam savršeno mirna dok mi je zadovoljstvo strujalo kroz svaki ud, svaki napeti živac, čekajudi na njegov slededi dodir. Grubom čekinjastom bradom prešao je preko moje glatke, od čega su mi žmarci prošli niz kičmu i između butina me je zapljusnuo talas vreline. „Skinudeš odedu kad budeš bila spremna. Nedu čak morati ni da tražim“, šapnuo je pre nego što mi je spustio mali poljubac na sam rub usana. Odmakao se, a u zelenim očima mu se kovitlala obuzdavana požuda. „Imam nekog posla u kancelariji. Slobodno razgledaj, sunčaj se, idi na bazen. Treba da budeš spremna i u koktel haljini tačno u pet. Idemo na poslovnu večeru“, i pošto
24
me je još jednom stegao za bok, okrenuo se i izašao. Koža na kuku je još osedala avetinjski osedaj njegovog dodira. „Prokletstvo“, rekla sam, ošamudena nakon što sam toliko dugo zadržavala dah. Jednom kad su mu usne dodirnule kožu iza mog uva, izgubila sam sposobnost da dišem. „Ovaj de biti nevolja.“
25
TREĆE POGLAVLJE Bazen je bio zagrejan i osvežavajudi. Iskoristila sam vreme da poradim na tenu i malo vežbam plivajudi u bazenu. Veston, ili Ves, kako voli da ga zovu, nije se pojavljivao. Zamišljala sam ga iza mnogih zatvorenih vrata pored kojih sam prolazila na putu do terase. Dok sam se sušila, sitna, mada prilidno zaobljena žena, odevena u platnene pantalone i džemper sa poslužavnikom u rukama, izašla je na terasu. Smesta sam posegla za peškirom koji nije bio tu i pogledala sam oko sebe. Široko mi se osmehnula i otišla do korpe u uglu pored vrata, podigla poklopac i izvukla ogroman šareni peškir za plažu. „Izvoli, ljubavi“, izgovorila je s britanskim naglaskom pružajudi mi ga. Proseda kosa i nežne smeđe oči podsetile su me na stariju Meri Popins. „Zdravo, ja sam Mija.“ Potpuno sam obavila peškir oko tela, skrivajudi minijaturni crveni bikini koji sam pronašla u ormaru. Bilo je i nekoliko drugih, ali svi su bili sidušni, pa sam izabrala jedan nasumično. Meri Popins se nasmešila i pružila mi malu ruku. „Gospođa Kroft. Održavam kudu, pripremam gospodinu Čeningu obroke, spremam, i još mnogo toga.“ Klimnula sam glavom i iscedila višak vode iz kose, a zatim sam je skupila u konjski rep. „Želela sam da vam donesem malo čorbe, predstavim se i kažem da me, ako vam nešto treba, možete pozvati tako što dete pritisnuti dugme za pomod na interfonu u svakoj sobi.“ Pokazala je na ploču s dugmidima na spoljnjem zidu. „Pripremidu vam dnevni raspored aktivnosti, vaš i gospodina Čeninga, tako da budete pripremljeni. Šta kažete da vam ga gurnem ispod vrata ujutru?“ Slegnula sam ramenima. Kao i ona, i ja sam bila unajmljena radna snaga, samo što sam ja morala da izgledam lepo i plašim bogate devojke. Svako mora da nosi svoj krst. „Kako god mislite da je najbolje. Sa mnom je lako.“ Gospođa Kroft me je odmerila od glave do pete i nakrivila glavu. Podrugljiv osmeh joj je ukrasio usne. „Imam utisak da je sve samo ne lako s tobom, mače“, namignula je. „Ovo bi trebalo da bude zanimljivo“, rekla je neodređeno pre nego što se okrenula i ušla u kudu. Šta god to značilo. Dok sam ponovo pogledom upijala predivan pejzaž, pomislila sam: Ovo de biti laka lova. Zgodan frajer, nedu se zaljubiti u njega, ubistvena gajba s pogledom i nove odede preko glave. Dosad mi je izgledalo kao sjajna tezga. Kroz otvorena vrata terase ugledala sam sat koji je visio iznad
26
pednice u kuhinji i primetila da mi je ostalo sat i po pre nego što zgodnom bogatom surferu zatreba njegova nova pratilja za prvi dan na poslu. Odlučila sam posle svega ovoga da du ga izuti iz čarapa, pa čak i ako mu nisu božične crveno-zelene. Gospodin Čening se pojavio na mojim vratima uz žustro kucanje, a onda je ušetao i ne sačekavši poziv. Napomenula sam sebi: Ne oblači se na otvorenom, ili deš gospodaru imanja prirediti striptiz. Mada mi je nešto govorilo da mu ne bi ni najmanje smetalo ako je način na koji me je odmerio od glave do pete – ne jednom, nego dvaput – bio neki pokazatelj. Ni prizor na toj strani prostorije nije bio loš. On je bio prekrasan u lepo skrojenom crnom odelu. Na sebi je imao čistu belu košulju s raskopčanim okovratnikom koji je pokazivao seksepilno muško grlo. Držao je tri kravate dok je upijao pogledom moju odedu. Obukla sam tamnoljubičastu koktel haljinu. Imala je perle na tkanini koja mi se od vrata spuštala u dve široke trake preko grudi ostavljajudi sredinu maksimalno otvorenu, pa je zatim prelazila preko rebara, ponovo ukrašena draguljima, ostavljajudi zavodljive izreze sa strane na struku. Nisam nikad nosila ništa tako seksi, otmeno ili skupo. Osedala sam se kao Elizabet Tejlor u nekoj reklami za dijamante. Ostatak haljine padao je u obliku slova A skromno do kolena. Iako sam spadala u prsate devojke – ispod ove haljine nije se nosio grudnjak zbog golih leđa – unutrašnji kroj je lepo pridržavao moje devojčice. Izgledala sam i, još bolje, osedala sam se predivno prvi put posle mnogo vremena. „Opa“, izgovorio je Ves s izrazom divljenja na svom lepom čvrstom licu. Pružio je tri kravate. „Koju?“, izustio je pre nego što je pročistio grlo. Nasmešila sam se, uživajudi u svakom trenutku što sam ga tako iznenadila. Možda sam opaka motociklistkinja, ali znala sam da izgledam odlično kad se doteram. Kravate su bile lepe i jedna se bolje slagala uz moju haljinu od ostalih, ali umesto da ih preuzmem od njega, spustila sam mu obe ruke na okovratnik, izvukla ga i namestila preko revera sakoa. „Sviđa mi se bez kravate. Izgledaš seksi.“ Nije bilo razloga da ne budem iskrena. Zaista je izgledao seksi. Usne su mu se izvile u nepodnošljivo privlačan osmeh i ugrizla sam se za usnu, osedajudi kako mi čipka na gadicama vlazi. Sranje, ako ne prestane, zaskočidu ga. Kao što me je Džinel tako grubo podsetila tog jutra, prošli su meseci otkako sam osetila dodir muškarca. I iskreno, činilo mi se kao da je prošla i godina. Imala sam muškarce posle Blejna i provela sam godinu dana govoredi sebi kako mogu živeti životom kaluđerice dok god imam vibrator i mnogo keksa pri ruci.
27
Suočena s ovim muškarcem ispred sebe, nisam bila tako sigurna da bi mi celibat bio pametna odluka. Sad sam bila spremna da osvojim zgodnog surfera. „Majci se to nede dopasti“, šapnuo je pre nego što me je uhvatio za zglob i privukao sebi. Klatila sam se na neopisivo visokim potpeticama koje mi je kupila njegova lična asistentkinja i naletela sam na njega – prsa na prsa. Ruke su mi se spustile na čvrst zid mišida koje sam osedala kroz sako i košulju. Pogledao me je u oči kad sam ih podigla. „Uvek radiš ono što ti mama kaže?“, izazivala sam ga. Nasmejao se i oči su mu dobile predivnu boju deteline. Shvatila sam da bih mogla zuriti u njih danima, bez prestanka, i osedala sam se kao da sam osvojila premiju. „Ne, ali ovo je majčin događaj. Volim da budem dobar dečko kad treba.“ Nagnuo se bliže i omirisao mi vrat. „Gospode, mirišeš kao sunce i svež letnji povetarac“, rekao je, prelazedi mi usnama preko brade. Drhtaji uzbuđenja prošli su kroz mene od korena kose, pa sve do tabana. „I izgledaš više nego prelepo.“ Ponovo me je poljubio u ugao usana. Bez punog kontakta. Umalo da zaječim, ali shvatila sam da mu je to bio deo igre, i dobro mu je išlo. Očigledno je uživao u umetnosti zavođenja. Tog trenutka bila sam apsolutno za to. „Bolje da pođemo“, upozorila sam ga. Nasmešio se i povukao me za ruku dok se okretao i izvodio me iz sobe. Jedva sam stigla da zgrabim odgovarajudu torbicu u kojoj su mi bili telefon, ruž za usne i lična karta. Kad smo stigli do vrata, tamo je stajala gospođa Kroft. Držala je pregršt maramica za džep sakoa, odabrala je prikladnu i razmetljivo mu je ugurala u gornji džep. „Eto“, rukama mu je zagladila sako. „Izgledaš savršeno, sinko.“ Oči su joj bile vesele i sjajne kao da priprema rođenog sina za matursko veče. Čudno. Nisam ništa spominjala. Prepustio je kravate njenim sposobnim rukama. „Hvala, Džudi.“ Sagnuo se i poljubio je u naborani obraz. Pogledao je u mene, ponovo me odmerio i okrenuo se svojoj služavki, odnosno kuvarici ili domadici. Nisam bila sasvim sigurna šta je bila. „Haljina je savršena.“ Zahvalio joj je i poveo me ka limuzini koja nas je čekala ispred. Džudi je kupila odedu? Kad sam ugledala limuzinu, mozak mi je stao. Bila je dugačka, najduža koju sam u životu videla. Nisam nikad bila u limuzini, ali kad smo se približili, Ves je nakrivio glavu u stranu i pogledao me neobično se osmehujudi. „Jesi li se ikad vozila u limuzini?“, pitao je, očito se zabavljajudi. Ispravila sam ramena i prišla kao da sam u njoj bila milion puta. „Naravno.“ Povukla sam vrata da ih otvorim. Rukom je prekrio usta, uhvativši se za lakat, i nasmejao se. Narogušila sam se, očigledno ne shvatajudi šalu.
28
„Pa zašto onda pokušavaš da uđeš na suvozačevo mesto?“ Pokazao je na vrata koja sam držala otvorena. Pogledala sam unutra i ugledala volan. Kad sam se uspravila, ugledala sam gospodina, rekla bih u crnoj vozačkoj uniformi, kako pridržava zadnja vrata. „Znala sam to. Samo sam htela da pitam vozača kuda idemo.“ Odšetala sam do vrata, dok su mi obrazi goreli. „Naravno.“ Spustio mi je ruku na donji deo leđa i uveo me unutra uz smeh. Kad smo se smestili, ponudio mi je čašu šampanjca, koju sam spremno prihvatila. „Hvala.“ Nasmešio se i nasuo jednu i sebi. Kucnuli smo se čašama. „Čemu nazdravljamo?“, pitala sam. „Šta kažeš na to da budemo prijatelji?“ Nacerio se i spustio mi toplu ruku na butinu, mnogo više nego što bi to učinio prijatelj. Prijalo mi je tako. „Dobri prijatelji.“ Pogled mu je pao na moja usta kad sam se ugrizla za donju usnu. „Prijatelji s povlasticama?“ pitala sam, dižudi obrvu radi uverljivosti, i prekrstila sam noge. Ruka mu se pela dalje sve dok nije prešla preko moje gole butine. Gledao me je pravo u oči i osetila sam se toplo, zapravo vrelo pod njegovim zažarenim pogledom. „Bože, nadam se“, šapnuo je i nagnuo se bliže. Da mu osujetim planove i sačuvam zdrav razum, smesta sam podigla čašu sa šampanjcem, prinela je usnama i otpila veliki gutljaj penušavog napitka. Ves se spustio unazad i zastenjao, nameštajudi prepone – nimalo prefinjeno. Zakikotala sam se, a on me je prostrelio pogledom, ali na kraju je samo zavrteo glavom i nasmešio se. Da, uživadu u ovoj igri mačke miša. Iako tog trenutka nisam bila sigurna ko je mačka, a ko miš. Na kraju, previše sam se zabavljala da bi me bilo briga. Stigli smo do raskošnog imanja u Malibu Hilsu nedaleko od Vesove kude. Dok smo se peli stepenicama, kroz prozore sam videla ljude kako se kredu. Svi su bili elegantno obučeni i držali su čaše s pidem. Vedina prisutnih žena bila je mojih godina, što mi je bilo čudno, pošto muškarci nisu. „Čime se inače baviš?“, prošaputala sam dok me je vodio do bara. Shvatila sam, kad smo ušli, da znam vrlo malo o svojoj ulozi, osim što treba da držim holivudske drolje na odstojanju. „Pišem scenarije“, rekao je opušteno dok smo čekali da nam priđe barmen. Bilo mi je neobično da vidim pravi šank u nečijoj kudi, ali prostorija je bila ogromna, veličine balske dvorane, pa u tom slučaju možda i nije bilo tako čudno.
29
Lusteri su gusto visili s tavanice i stakleni zid je vodio ka otvorenom prostoru sa pogledom na okean baš kao i u Vesovoj kudi, samo u mnogo vedoj meri. Ova osoba je bila prebogata. Za razliku od Vesa, koji je bio samo vrlo bogat. Pružio mi je čašu šampanjca. „Za predstave?“ pitala sam dok sam osmatrala prostor. Smesta sam ugledala grupicu sređenih devojaka, spremnih da zauzmu ugao. Bile su fokusirane na Vesa i u očima su im požudno sevale oznake za dolar. „Više za filmove.“ „Ha. Znam li neki?“ okrenula sam se ka njemu i on se nasmešio. „Verovatno“, zacerekao se i otpio tečnost boje dilibara u koktel čaši. Mogla sam na kilometar da namirišem viski i to mi nije budilo drage uspomene. Narogušila sam se i okrenula lešinarkama. Ves mi je spustio ruku na golo rame, skupljenih očiju i nesigurno. „Šta se desilo?“ Duboko sam udahnula i suzbila nezadovoljstvo zbog oca i njegove sklonosti ka pidu i kocki, koja me je pre svega i uvalila u ovu zbrku. Odmahnula sam glavom. „Ništa.“ Podigao mi je bradu i zagledao mi se u oči. „Nije ništa. Nedu te pitati ponovo“, upozorio me je. Nehajno sam slegnula ramenima. „Mrzim miris viskija; ništa bitno.“ Izvila sam se i oslobodila njegovog stiska. Spustio je pide i pozvao rukom barmena. „Predomislio sam se. Džin-tonik“, zatražio je i čovek je klimnuo glavom. „Nisi morao to da radiš“, počela sam, ali presekao me je tako što je podigao ruku do mog obraza. Uhvatio ga je i nežno mi prešao palcem preko donje usne. Zadržao je prst na usni i poželela sam da ga dodirnem jezikom i osetim mu ukus. Mada, nisam, plašedi se šta bi pomislio ili uradio. „Želeo sam. Hajde sad da te upoznam s majkom.“ Uz ogroman napor pošla sam za njim, iako sam samo želela da izjurim kroz ta dupla vrata do plaže, dok ne stignem do okeana, gde bih odmah zaronila. Šta sam dođavola radila na toj otmenoj zabavi, podruku s muškarcem koji piše scenarije za filmove i ima više novca nego što du ja u životu videti? Bila sam derka kockara iz Las Vegasa koju je majka ostavila još kao malu, radila sama uglavnom kao konobarica, i tek odnedavno sam pokušavala da se probijem kao glumica. Ves me je vodio kroz gužvu. Delidi razgovora o egzotičnim odmorima, najnovijem akcionom filmu, o tome ko je ko u Holivudu i koja velika korporacija šta radi dopirali su mi do mozga kako smo prolazili pored koje grupe. Muškarci su me s odobravanjem odmeravali, a njihove žene – i ne baš. Napudene usne i
30
anoreksija bili su očigledno najnoviji trendovi, koje nisam pratila, a u ovoj haljini, ništa nije preostajalo za maštanje. Probili smo se kroz gužvu do zadnjeg dela prostorije, gde su se nalazile stolice s visokim naslonima i police za knjige. Starija žena, možda u pedesetim, stajala je pored čoveka na kog je Ves neverovatno ličio. I taj muškarac je bio visok i plavokos, samo što je taj uvaženi gospodin u tamnosivom odelu koje se slagalo sa ženinom svetloružičastom haljinom bio građen kao ragbi igrač, za razliku od Vesa, koji je bio vitkiji poput plivača ili surfera. „Majko, oče“, Ves je prišao paru. Starija žena je imala svetlo-plavu kosu, gotovo belu, i zapanjujude plave oči. Usne su joj bile pune kao i sinovljeve i namazane svetloljubičastim ružem koji joj je lepo pristajao uz boju kože. Kosa joj je bila pokupljena u strogu francusku punđu i biseri su joj visili sa vrata i iz ušiju. Izgled joj je bio klasična elegancija. Stariji Čening je potapšao sina po leđima. „Sine“, rekao je s primesom ponosa. Majka ga je odmah ovlaš poljubila u oba obraza, što bi inače izgledalo stvarno izveštačeno, ali onda ih je obuhvatila obema rukama i toplo mu se osmehnula. „Vidim da si se odlučio za moj izbor“, čula sam je kako šapude i okrede se ka meni. Napetost koju sam osedala pre susreta s Vesom se vratila – još jača. Majka me je odabrala? Mislim, znala sam da su ona i tetka Mili poznanice, ali malo je čudno da majka bira sinu pratilju. Od toga sam se naježila. Ves se okrenuo prema meni i spustio mi ruku na leda. Od dodira kože o kožu prošli su me žmarci. Zaboravila sam da je haljina potpuno otvorena na leđima osim ukrštenih tračica s perlicama na lopaticama. Ostatak je bio potpuno otvoren sve do struka. Ispod ruke je ostavljao užarene tragove tamo gde mi je vrhovima prstiju pravio male krugove. Zadrhtala sam i prišla mu bliže a da me nije čak ni zamolio. „Majko, oče, ovo je Mija Sonders, moja pratilja“, osmehnuo se i pružila sam im ruku. „Mija, ovo je Veston Čening II, i moja majka Kler.“ „Drago mi je što sam vas upoznala, gospodine i gospođo Čening.“ Vesova majka je skrstila ruke na grudima i stavila ruku na obraz. Tako je ljupko porumenela i široko se osmehivala da mi se činilo kako se u sebi smeje nekoj privatnoj šali. Naslonila se na muža. „Zar nije zanosna?“ Namignula mi je i zavrtela glavom. „Uh, hvala?“, izgovorila sam oprezno i otac se nasmejao. „Drago mi je što sam vas upoznao gospođice Sonders.“ „O, zovite me Mija.“ Zabacio je glavu.
31
Očigledno, razgovor je bio završen jer se okrenuo i uhvatio Vesa za ruku. „A sad, sine, ispričaj mi o svom najnovijem projektu. Čujem da hode da ti ponude tri posto od budžeta. Tebi bi to donelo samo tri miliona, dok bi oni zaradili nekoliko stotina na tvojoj poslednjoj seriji, Časti. Moraš povedati zahteve“, gr meo je promuklo. Serija Čast. Veston Čening III napisao je jebenu seriju Čast! Grom i pakao! Filmovi su mu najvedi hitovi – ogromni – još od prvog, Džeramajina čast, snimljena pre tri godine. Izlazio je jedan po jedan nastavak svake godine. Njegov maštoviti način da poveže vojnika u potrazi za ljubavlju svog života s obiljem krvi, nasilja, eksplozija, patriotizma, i neke opako seksi ljubavne scene izrodio je epske filmove koji obaraju rekorde na bioskopskim blagajnama. „… dade mi deset procenata od ukupne zarade i mogudnost da režiram“, kroz izmaglicu je do mene dopro Vesov duboki glas. Baš kad sam došla sebi nakon što sam shvatila da me je na mesec dana iznajmila filmska veličina, dve žene su prišle Vesu s leđa. Dve lešinarke su ga strpljivo čekale da ih primeti. Jedna je uvrtala uvojak plave kose i na sebi je imala odvratnu zlatnu haljinu bez bretela s plastičnim sisama podignutim do krajnje granice. Odmerila sam je i naježila se. Bila je tako žgoljava, videlo joj se svako rebro. Smeđokosa pored nje nije bila nimalo bolja. Lažne sise – jedna je zapravo izgledala veda od druge – jer sam mogla da vidim gotovo svaki centimetar kroz tanku tkaninu slepljene haljine. Bradavice su joj se ukrutile i poželela sam da joj kažem kako treba da im protrlja vrhove i zagreje ih pre nego što se osramoti, ali nešto mi je govorilo da ih je upravo takve želela. Vreme je za akciju. Morala sam da zaradim tih stotinu hiljada dolara. Sama pomisao da de toliko novca otidi Blejnu svakog meseca izluđivala me je. Čim mi se otac oporavi, ima da ga premlatim što nas je ponovo uvalio u takvu nevolju! „Hej, dušo, mislim da su neki ljudi tamo“, pokazala sam neodređeno na drugu stranu prostorije, ali očima sam mu dala znak da pogleda iza sebe. Ves je uhvatio moj nimalo prikriveni pokret očima i pogledao preko ramena. Fufica jedan i fufica dva odmah su izbacile lažne sise u znak pozdrava, a zatim napudile debele, napumpane usne. Ves me je samo obgrlio oko struka. „Samo pazi na mene, hvala.“ Nosem mi je pomazio obraz i nasmešila sam se. „Težak posao, ali neko i to mora!“ Praktično sam odskakala od veselja, a ton mi je bio lažan i izveštačen.
32
Ves se nagnuo napred i spustio mi topao poljubac na vrat, a zatim udahnuo. „Mmm, hvala“, šapnuo mi je neposredno ispod uva. Bio je tako blizu da sam osedala kako mi toplina s njegovih usana dodiruje vrat pre nego što se odmakao. „Videdemo se na dobrotvornom balu naredne nedelje“, rekao je. Njegova majka se iznenada našla u našoj blizini, udaljena jedva pola metra. „Ne, ne, ne, to nede biti dovoljno. Želim bolje da upoznam Miju, dušo.“ Osmehnula se pravim majčinskim osmehom, zbog kog se čovek oseda kao najdragocenija osoba na svetu dok stoji pred njom. Ja to, naravno, nikad nisam doživela, ali da jesam, sigurna sam da bi mi se majka osmehivala baš kao Kler Čening. Ves se ukočio pored mene. „Majko…“, upozorio je. Prešla mu je rukom preko revera i zakopčala mu dugme na košulji. Prigušeno sam se zakikotala dok je ona treperila oko njega. „O, dušo, opusti se. Znam da je Mija samo prijateljica. Zato nema smetnji da je dovedeš u nedelju na ručak, je li tako?“ pitala je tonom u kom sam prepoznala ogromnu dozu krivice. Istog trenutka sam se zapitala je li katolikinja. Moja baka je imala isti takav ton i obično bi za njim usledila neka izreka pravo iz Biblije. Ves je uzdahnuo i odmahnuo glavom. „Dodi demo. U isto vreme?“ pitao je. „To je moj dobri dečko.“ Ovlaš ga je poljubila u oba obraza, a zatim se okrenula prema meni i učinila isto. Ponovo smo krenuli do bara. „Treba mi pide“, izgovorio je vodedi me. Nisam se mogla suzdržati. Počela sam da se smejem. „Šta je tako smešno?“ „Ti stvarno uvek radiš ono što ti mama kaže!“ Smejala sam se. Kad smo stigli do bara, prišla sam mu bliže. „Mamin sin!“, viknula sam mu u uvo. „O, zaveži. Ozbiljno se preispitujem jesam li normalan što sam na ovo pristao. Mogao sam dodi i sa barbikom bez mozga, znaš.“ Oštro je podigao obrvu, usne izvio u podrugljivi osmeh, ali oči su ga odale. Bile su ispunjene smehom i blistavozelene. Krenula sam da ga još malo zadirkujem, ali zanjihala sam se na visokim potpeticama. Uhvatio me je i privukao uz sebe. Spustila sam mu ruku na ramena dok je on mene obgrlio oko struka. Oči su mu za tren promenile boju od obične zelene do blistavošumske. Prešao je jezikom preko usana, a ja sam oblizala svoje. Njegove tople ruke na mojim golim leđima palile su mi kožu. Kao da je čitava prostorija nestajala kad sam mu bila u naručju. Osedala sam kako mu srce lupa na mojim grudima. Tup-tup, tup-tup, tup-tup.
33
„Prava si nevolja“, stegao je usne i nagnuo se bliže. Bili smo udaljeni manje od deset centimetara, usred poslovne zabave, i stajali smo neposredno ispred bara gde su svi mogli da nas vide. „A ti si mamin sin!“ Odlučila sam da ublažim napetost i izvukla sam mu se iz zagrljaja onoliko brzo koliko su mi cipele dozvoljavale, pa sam sela na barsku stolicu. „Znači, tako deš da igraš, ha?“ osmehnuo se i podigao je duge prste do brade, prelazedi palcem i kažiprstom preko vilice. „Pa, hajde da se igramo, gospođice Mija.“
34
ČETVRTO POGLAVLJE Kad smo se vratili kudi kasnije te večeri, pretvarala sam se da sam umorna i praktično sam otrčala do sobe, zatvorivši i zaključavši vrata. Čekala sam pored njih, naprežudi se da čujem kroz drvo hode li podi za mnom. Koliko god da sam želela da budem s njim, u krevetu, zaista je trebalo da se držim na odstojanju. Nisam imala dovoljno vremena da samu sebe odgovorim od emotivnog vezivanja za Vesa. Bio je tako fin, prizeman, trudio se da me uključi u poslovne razgovore iako su bili prilično opušteni. Bilo bi mudro da se setim gde mi je mesto. Nisam bila ništa više od unajmljene pratilje. A opet, što se ne bih zabavila? Odrasla sam, a on je neverovatno zgodan, spreman muškarac. Bili smo mladi i imali smo skoro mesec dana zajedno na raspolaganju. Ako je suditi po seksualnoj herniji od te večeri, mogla sam se kladiti u motor da je odličan u spavadoj sobi. Dobro bi mi došao dobar seks, malo bi me opustio. Prošlo je godinu dana od mog poslednjeg seksa i vibrator mi više nije bio dovoljan. Trebala mi je ta fizička veza. Toplo muško telo. Stajala sam na sredini sobe, razgledajudi sve različite nijanse bele. Krevet je izgledao kao beli paperjasti oblak. Mogla sam se kladiti i da je udoban. Ves mi nije izgledao kao tip koji bi škrtario na skupocenim tkaninama za svoje goste. Ne, pobrinuo bi se da sve bude kako treba. Šetajudi po sobi, razmišljala sam šta da uradim sledede. On je bio negde napolju. Sudedi prema satu na nodnom stočidu, bilo je veoma kasno. Jedan sat ujutru. Divno smo se proveli. Izmislila sam igru da brojimo koliko puta su mu prilazile sponzoruše i koliko puta su me popreko pogledale. Dvadeset četiri. Imao je dvadeset četiri obožavateljke za jedno veče. Potpuno je imalo smisla što je iznajmio živi štit. Da je zaista proveo vreme u razgovoru s tim ženama, ne bi uopšte stigao da razgovara s producentima, režiserima ili glumcima koje je došao da vidi. I Ves je bio savršeno u svom elementu. Kretao se po prostoriji kao ulje na vodi, glatko, tečno, i nikad se nije zadržavao s jednom osobom duže nego sa drugom. Bila sam prilično sigurna da postoji neki metod u tom njegovom ludilu, ali nisam pitala. Samo sam ga sledila i glumila štit. Kad je motka sa sisama prišla, okrenula sam se, predstavila se i napadno se naslonila na Vesa dok se žena nije namrštila i otpuzala kao zmija, što je i bila. Sve su bile. Osim Vesove majke, Kler, nisam upoznala nijednu pristojnu ženu. I vrlo malo ih je bilo starijih od dvadeset pet. Izgleda da su stariji poslovni muškarci voleli pored sebe zgodne mlade devojke. Žene su samo stajale pored njih glupavo zuredi kroz prozore dok su se 35
klatile na visokim tankim potpeticama i pijuckale besmisleno skup šampanjac. Verovatno su to činile dok ne bi stigle do tačke kad bi veče provele komirane od alkohola, ali ipak ne toliko da postanu beskorisne. Pretpostavljam da se ni ja nisam mnogo razlikovala, kad malo bolje razmislim. Zapravo, i ja sam bila pored Vesa iz istog razloga kao i one. Novca. Bio mi je potreban, a dali je njima bio nužan ili su ga želele, zaista nije ni bilo važno. Čim sam to pomislila, osetila sam gorčinu u stomaku, koji mi se nelagodno zgrčio. Prethodno raspoloženje me je žurno napustilo i pretvorilo se u gađenje. I pre nego što sam shvatila šta radim, krenula sam kroz mračnu kudu. Kad sam stigla do dnevne sobe, ušla sam u hodnik koji nisam videla ranije. Na kraju su se nalazila dupla vrata. Pritisnuvši uvo na vrata, čula sam zvuk televizora. Iznenadivši samu sebe, pokucala sam. „Uđi“, čula sam Vesa. Duboko sam udahnula i otvorila vrata. Sedeo je naslonjen na uzglavlje ogromnog kreveta. Soba je bila mračna, nalik na pedinu, s osvetljenim kaminom na jednoj strani, dok se na drugoj prostirao stakleni zid sav u prozorima sa, pretpostavljala sam, pogledom na okean, s obzirom na stranu kude na kojoj su se nalazili. Zavese su uglavnom bile navučene. Muški, naizgled težak drveni nameštaj bio je poredan uz zidove. Pogledala sam u TV – bio je zaustavljen na fudbalskoj utakmici. Ves nije rekao ništa kad sam konačno pogledala u njega. Nije se pomerio ni za centimetar. Koža na njegovim golim grudima presijavala se zlatnosmeđe pod svetlom kamina, pošto je ležao samo u donjem delu pidžame. Gospode, bio je pravo umetničko delo. Svetlost od vatre treperila je preko brda i dolina njegovog mišidavog stomaka i pošla mi je voda na usta. Srce mi je tako snažno zalupalo u grudima da sam bila sigurna da ga i on čuje. Umesto da odem u svoju sobu, pretvarajudi se da sam morala nešto da ga pitam ili pod izgovorom da sam se izgubila, podigla sam ruku do kopče na haljini i povukla je. Uz brz pokret, haljina je pala na pod u gomilicu ljubičaste svile. Ves je ostao bez daha kad sam sklonila kosu koja mi je pala napred preko tela i prebacila je na leđa. Stajala sam savršeno mirno samo u crnim čipkanim tangama i cipelama u visokim potpeticama. „Dođi ovamo“, glas mu je bio dubok i napet. Opušteni ton koji je imao ranije kad smo se sreli, i tokom večeri, odavno je nestao. Na njegovo mesto su došle kontrola, želja i požuda. Moja tri omiljena osedaja. Uz napor, prišla sam krevetu mačjim korakom i zaustavila se na pola metra ispred njega. Osetila sam kako me vrelina vatre iz kamina liže preko kože, grejudi
36
je. Dok je Vesov pogled prelazio preko svakog centimetra mog tela, bradavice su mi se bolno zategnule, a prostor između nogu je omekšao. Sa svakim najsitnijim treptajem njegovih očiju preko brežuljka i golog ruba, klitoris mi je pulsirao, žudeo, preklinjao da bude dodirnut. „Okreni se“, bilo je drugo što mi je rekao otkako sam ušla. Nisam izgovorila ništa. I dalje u cipelama, okrenula sam se na vrhovima stopala, pokazujudi mu leđa. Tiho je zastenjao kad mi je ugledao golu zadnjicu. Vatra iz kamina mi je grejala prednji deo tela i baš kad sam pomislila da du umreti od iščekivanja – u dnu vrata osetila sam milovanje lako kao perce. Spuštalo se polako po kičmi, dodirujudi mi svaki prevoj i izbočinu. Uzdahnula sam kad sam osetila istu vrelinu spreda i na leđima, samo ne od kamina. Miris okeana i muškarca prožimao je vazduh oko mene i sklopila sam oči. Ubrzo je taj laki dodir postao čvršdi. Ves mi je stezao mišicu i privukao me na sebe. Koža na kožu. Osedala sam mu dah na vratu dok mi je sklanjao kosu u stranu. Drugom rukom me je obgrlio i snažnom šakom poklopio golu dojku dok mi je usnama dodirivao nežan vrat. Nisam se mogla suzdržati. Zacvilela sam istog trenutka kad mi je palcem i kažiprstom povukao zašiljeni vrh, šaljudi tragove uzbuđenja kroz svaki nervni završetak. „Dušo, moramo da uspostavimo neka osnovna pravila.“ Glas mu je bio hrapav uz moju kožu. Kružio mi je jezikom po okruglom ramenu i malo niže. Zastenjala sam. „Osnovna pravila?“ Jedva sam procedila reči dok sam uživala u njegovim veštim prstima koji su mi povlačili i izduživali svaki vrh. Telo mi je bilo krajnje uzbuđeno, dok su me njegove ruke milovale i obuhvatale mi obe dojke, a neumorni prsti mi najdivnije mučili svaku bradavicu. „Pravilo broj jedan: Imademo luđačku količinu seksa ovog meseca.“ Čvrsto mi je stisnuo oba vrha istovremeno. Uzviknula sam od blaženstva, a vrelina između nogu mi je natapala tanku tkaninu koju sam nosila. „I to je pravilo?“ izustila sam bez daha, naslanjajudi se jače na njega, pritiskajudi stražnjicu o njegov čvrst, ukruden ud. Meni je to zvučalo kao prokleto dobro pravilo. Ves je zaječao, a zatim mi uzvratio uvrtanjem obe bradavice, priuštivši mi jednaku količinu zadovoljstva i bola istovremeno. „Pravilo broj dva, kad smo ovako zajedno, onda smo samo ti i ja. Čitavog meseca demo biti monogamni.“ Ugrizla sam se za usnu i fokusirala se na njihanje svojih kukova, koje sam naslanjala na, rekla bih, prilično upečatljiv paket. „Dogovoreno.“
37
Obe ruke je na trenutak skinuo s mojih grudi, a zatim ih vratio, mada nekako vlažne. Klizile su glatko oko oba kruga i ja sam se rastopila, jedva uspevajudi da ostanem na nogama. Mora da je osetio moju nestabilnost i prebacio je ruku oko mog struka, ali nastavio je sa slatkim zavođenjem mojih grudi. Gospode, taj čovek je bio moj novi heroj. Ako ovako nastavi, svršidu i bez penetracije. Zabacila sam ruku unazad i uhvatila ga iza vrata, izvijajudi se pod njegovom rukom, želedi tako snažno da ga poljubim, ali to su sprečavali njegova ruka na mom struku i čvrsto naslanjanje na moja leđa. „Pravilo broj tri: Nikad nedemo spavati u istom krevetu. Ne želimo ovo da pobrkamo s nečim što nije. Sviđaš mi se, Mija. Mnogo. Ne bih želeo da te povredim tako što bi poverovala u to da sam spreman za vezu. Razumeš?“ Ruka oko mog struka se pomerila polako, veoma polako, dok je nije stavio tamo, baš tamo gde sam najviše želela. „O, jebote, da, razumem“, rekla sam i gurnula kukove na njegov okretni prst. I jesam razumela. Želeli smo potpuno isto. Prijateljstvo i fizičko olakšanje. Zakikotao mi se uz vrat i dahtaji su mi pomerili kosu. Odjednom mi je okrenuo telo, spustio se na kolena i svukao mi gadice. Zapele su mi za članke na nogama jer sam zaboravila da izujem cipele. Kad smo se pogledali u oči, otvorio me je palčevima, ispružio jezik i prionuo na moj klitoris. „O, o, oh.“ Nisam mogla izustiti ništa više od jednosložnih uzvika. Dok me je lizao, mogla sam se zakleti da je počeo da govori. Mozak nikako nije mogao da mi se usredsredi, ali konačno se odmakao i ja sam se fokusirala, hvatajudi ga za kosu i pokušavajudi da ga privučeni na svoj žudan rascep. „Četvrto pravilo.“ Oči su mu zasijale i udahnuo mi je miris, a zatim oblizao usne kao da uživa u najfinijoj poslastici i sprema se da se počasti. „Nemoj nikako da se zaljubiš“, rekao je uz osmeh, a zatim uvukao pulsirajudi grumen u usta i prešao jezikom preko njegovog vrha. Gotovo sam pala. Naslonila sam se unazad i on mi je pomogao da legnem na krevet, dok su mi noge visile sa ruba, široko rastvorene, a on među njima. „To je možda nemogude…“ Prošaputala sam dok mi je uvlačio jezik u središte. Bila sam gotovo na rubu kad se zaustavio usred savršene kombinacije pokreta jezika i prsta. Glasno sam zastenjala. „Izvini“, rekao je glasom oštrim kao ivica žileta. Uhvatila sam ga za kosu i podigla se na laktove. „Opusti se, Vese. Zaljubljena sam u tvoj jebeni jezik. A sad ga gurni u mene i nateraj me da svršim tako da ti uzvratim uslugu.“
38
Najseksepilniji osmeh koji sam ikad videla preleteo mu je preko lica. „To što sam te unajmio bila mi je najbolja odluka u životu.“ Oblizao je usne i sagnuo se da raznese moje vlažno meso. Podigla sam kukove: „Dokaži!“ Izazivala sam ga i učinio je to, iznova i iznova. „Dakle, zašto ponovo večeramo sa tim tipom?“ pitala sam dok me je Ves vodio u lift koji de nas odvesti do restorana navrh nebodera. Živela sam u Los Anđelesu pola godine, i nisam nijednom bila na svečanoj večeri. To me je podsetilo kako mi je jadan bio ljubavni život. S ovim poslom du barem doživeti nešto otmeno… barem sam se nadala da de to biti prijatna nuspojava. Pretpostavljala sam da to zavisi od klijenta. Doduše, trenutno sam držala za ruku definitivno najseksepilnijeg živog muškarca i potpuno sam uživala. Sinod, nakon što se više puta ustima pobrinuo za mene, uzvratila sam mu uslugu, po mom mišljenju, vrhunskim felaciom. Kad je svršio, zajedno smo se istuširali i razgovarali dok smo se prali. Kad sam primetila da se ukrutio, smesta sam se spustila na kolena i pobrinula se za to, da bi me on zatim prstom doveo ponovo u stanje zadovoljenog blaženstva. Bilo je čudno, ali tog jutra sam shvatila da i nismo imali pravi seksualni odnos. Povrh toga, nismo se čak ni poljubili. Bilo je to daleko najbolje seksualno iskustvo koje sam imala, ali ipak – emocionalna strana je bila isključena. Možda je u tome zapravo i bio štos? Ono što su moja najbolja prijateljica Džinel i sve ostale moje drugarice ved shvatile. Tucanje… bez obaveza. Za mene je izgleda bilo suprotno. Iako sam smatrala sebe opasnom, optimističnom devojkom, koja uvek ima cilj, svejedno sam se zaljubljivala u svakog muškarca s kojim bih spavala. Do poslednjeg. Ali nakon prethodne nodi, osedala sam se bolje s Vesom nego s bilo kim drugim, a sve je bilo zasnovano na uzajamnom poštovanju, prijateljstvu i gomili predivnih orgazama. Kad sam se istuširala, on je ostao, a ja sam krenula hodnikom, pa kroz dnevnu sobu, i odmah sam utonula u san. Neodređeno sam se sedala kako me je Ves pokrio i, ljubedi me u slepoočnicu, rekao: „Laku nod, dušo.“ A onda sam se probudila sa svojim dnevnim obavezama gurnutim ispod vrata i jajima sa slaninom na stolu u kuhinji. Gospođa Kroft je poslužila i Vesa i mene dok sam proučavala raspored za tu nedelju. Ves mi je objasnio pojedinosti, na primer – da li je događaj neobavezan ili ne, i ja sam napravila zabeleške o odedi, vremenu i cilju svakog izlaska.
39
Zaista je ličilo na pravi posao. Kao da sam bila lična asistentkinja Vestona Čarlsa Čeninga III, a ne unajmljena kurva. Tehnički, i nisam bila kurva, iako sam imala seksualne odnose s njim ved na prvom sastanku. Ali to je bilo zato što sam bila napaljena, usamljena, a on zgodan i oborio me je s nogu. Ves je definitivno rešio taj problem i postavio pravila. Bila sam savršeno zadovoljna tim pravilima i nameravala sam da ih se pridržavam. Nema kresanja s drugima, ne spavamo u istom krevetu i nedemo se zaljubiti. Prosto kao pasulj. Ves je pritisnuo dugme za najviši sprat i naslonio se na zid lifta. „Ovo je sastanak sa glavnim režiserom Časti, broj četiri, koji sam nazvao Šifra časti. Radi se o vojniku koji piše tajne poruke i šifre svojim oficirima dok se krije među neprijateljima. Šalje poruke svojoj devojci sa istim tim šiframa, ali ona ne zna šta one znače dok je on ne povede na putovanje na kom de naučiti kako da rastumači pisma.“ Nasmešila sam mu se, gledajudi kako mu oči sijaju dok objašnjava zaplet. „Zvuči stvarno romantično.“ Nasmešio se i podigao obrve. „To je zamisao. To privlači žene filmovima koji su uglavnom pravljeni za muškarce. Krv, nasilje, eksplozije, vojska, špijunaža – sve što razumeju samo pravi muškarci.“ Klimnula sam glavom i pošla za njim dok me je vodio ka neobičnom stolu za četvoro. Čovek u odelu i sitna plavuša ved su sedeli. „Gospodine Andervude, gospodo Andervud“, Ves im je pružio ruku da se rukuje. „Drago mi je što vas vidim. Ovo je moja pratilja, Mija Sonders.“ Rukovala sam se s njima i Ves mi je pridržao stolicu. Blistavo sam mu se osmehnula i oči su mu istog trena smekšale, pre nego što je povratio poslovno držanje. Lepa plavuša s moje leve strane rekla je da se zove Dženifer i pohvalila mi je haljinu. To je zapravo bila lepa, smirena koktel haljina. Kraljevskoplava vunena sa dubokim V-izrezom koji je pokazivao lep dekolte, ali osim toga, preklapala se napred, vezivala sa strane, i nije imala nikakvih drugih ukrasa. Kosu sam pustila i ispeglala, tako da mi je kao sjajna crna ebanovina padala niz leđa. Najbolji deo bile su cipele. Gospođa Kroft je možda izgledala kao Meri Popins, ali mora da je imala zlatnu člansku kartu kod Prade, Gučija i Luj Vitona, i pratila je najnovije trendove jer je pogodila pravo u metu sa tim Luj Vitonovim čizmama do članaka. Ako ne zaradim za celu godinu s ovom tezgom, barem du dobiti ozbiljnu lovu u Armiranoj obudi i odedi koju bih mogla založiti ako budem morala. Samo ove cipele koštaju hiljadu dvesta pedeset dolara na internetu. Možda zvučim kao sponzoruša, ali morala sam da proverim.
40
„Haljina nije ništa, pogledajte cipele!“ Ispružila sam stopalo i odmah smo počele da daskamo o njenoj odedi, kreatoru i o tome šta ona radi po ceo dan. U osnovi, ne mnogo. Ona je i zvanično bila supruga za pokazivanje i po ceo dan se brinula da udovolji potrebama gospodina Andervuda. Mislim da je to značilo kako je po ceo dan radila šta je htela, proveravala da li mu kuvarica priprema ono što želi, služavka pegla odedu i čisti kudu, a ona održava sebe, svoju sjajnu zadnjicu – depiliranu, uglačanu i spremnu da krene kad se on vrati kudi s posla. „Istina je: ne znam šta da radim sama sa sobom“, šapnula je Džen. Da, za dvadeset minuta smo ved prešle na ti i pričala mi je o svojim poteškodama. Imala sam takvo lice. Ispostavilo se da je upoznala muža, za kog se udala pre samo godinu dana, u nežnom dobu od dvadeset tri – njemu je trideset osam – kad je izabrana za statistkinju u jednom njegovom filmu. To je očigledno bila ljubav na prvi pogled ili požuda na prvi pogled. U sebi sam se nasmejala na sopstvenu šalu. Iskrivila sam usne u stranu i nagnula se bliže. „Zašto ne volontiraš ili tako nešto. Imaš li neki hobi?“ Krupne golubije oči su joj veselo zatreptale. „Obožavam da plivam. Plivam svaki dan!“ a tako je i izgledala. Telo joj je bilo vitko, ali ne i anoreksično, što je izgleda bilo pojam u Holivudu. Definitivno je imala lažne sise, ali izgledale su dobro na njenom telu. „Mogla bi da volontiraš u lokalnom sportskom centru?“ predložila sam, ali namrštila se i odmahnula glavom. „Mislim da se Džeju to ne bi dopalo.“ Nakratko sam razmišljala o tome. „Voliš li decu?“ I opet, oči su joj zasijale kao pedeset sveda na rođendanskoj torti. „Obožavam decu! Verovala ili ne, radila sam u vrtidu pre nego što sam upoznala Džeja.“ Pogledala je u muža i osmeh joj se razlio širom lica. Uhvatila sam mu pogled kad se okrenuo ka njoj, namignuo joj i nastavio razgovor s Vesom. Okrenula se ka meni presredna. Bila je gotovo zarazno vesela. „Zašto ne bi mogla raditi s decom ili, još bolje, što ne bi imala svoju?“ Zabacila je glavu kao da sam je udarila, a onda pogledala u Džeja, pa u mene. „U braku smo tek godinu dana, a pre toga smo bili zajedno samo nekoliko meseci. Zar ne misliš da je prerano?“ pitala je, iako sam videla da sam je navela na razmišljanje. Slegla sam ramenima i otpila veliki gutljaj vina. „Nije važno šta ja mislim. Važno je samo šta vas dvoje mislite i želite. Ako želite decu, mladi ste, imadete ih. Osim toga, on je petnaest godina stariji od tebe. To mora da mu je malo usporilo plivače. Možda de trebati vremena.“ Opušteno sam se naslonila.
41
Kako je Džen razmišljala o tome, videlo se da je obuzima oduševljenje. Uspravila je leđa, i nije mogla prestati da se meškolji i smeška. Nije skidala pogled s muža. On se ponovo okrenuo, pogledao je, ali ovog puta je podigao prst da zaustavi Vesa, o čemu god da mu je pričao. Prestala sam da slušam kad sam shvatila da Dženifer nije bezdušna fufa. „Šta je bilo, dušo?“ pitao je Džej svoju ženu. Široko mu se osmehnula i kunem se – takav osmeh bi mogao doneti mir na Bliskom istoku. „Samo sam sredna. I jedva čekam da pričam s tobom kad stignemo kudi“, nagnula se i spustila ruku na njegovu preko stola. Nagnuo se i on, spustio joj poljubac na usne i pomazio nos. „Je li nešto što ne može da sačeka?“, pitao je zabrinuto, netremice je gledajudi i potpuno joj posvedujudi pažnju. Nežno ga je poljubila i odmahnula glavom. „Ne, dobro je. Veoma dobro.“ Ves se nagnuo i obgrlio me rukom. „Nešto za šta bi trebalo da znam?“, pitao je zaverenički. „Sve du ti otkriti kasnije“, šapnula sam mu u uvo, misledi na trač. „Računam na to“, nosom mi je pomazio vrat. „A želim da znam i šta se tamo desilo“, pokazao je glavom na sredni par koji je uzajamno gugutao. Nasmejala sam se na njegov razmetljivi nagoveštaj. Večera se glatko nastavila. Očigledno, zabavila sam Džen, što je Džeju omogudilo da se opusti i razgovara o narednom filmu. Ispostavilo se da de prepustiti Vesu režiju mnogih scena težih dijaloga između ljubavnog para i možda čak i ljubavne scene iz spavade sobe. Meni je to bilo neopisivo smešno i od srca sam se nasmejala kad mi je to preneo. Ves me je prostrelio pogledom i skupio oči. „Izvini, setila sam se nečeg smešnog odranije, ne zameri“, izvukla sam se, ali videla sam po načinu na koji me je privukao sebi, kad je stigao desert, da du imati šta da čujem. „Šta je bilo tako smešno?“ pitao je kad je Džej izašao da zapali cigaretu, a Dženifer pošla s njim. Igrala sam se salvetom i nagnula se bliže njemu. „Izvini. Samo mi je bilo smešno što de gospodin nisam u prilici da budem u vezi režirati ljubavne scene. Samo mi se čini da ti to nije jača strana“, zakikotala sam se. Izgledalo je kao da se naljutio kad je podigao ruku da mi je spusti na vrat. „Nisi se žalila sinod.“ Glas je spustio do onog zavodljivog tona kakvim mi je, koliko sam se sedala, nabrajao pravila. Tako da je vatra prostrujala kroz mene i ugrejala mi i omekšala prostor između nogu.
42
Nagnula sam se sasvim blizu, tako blizu da su mi usne bile samo par centimetara od njegovih. Definitivno dovoljno blizu da oseti moj dah na usnama dok sam govorila. „Ono sinod je bilo jebanje…“ Udahnuo je i oblizao usne. Izgledale su tako dobro da ih čovek pojede i očajnički sam želela da ih okusim. „… samo“, dodala sam, „nismo se pojebali.“ Pustila sam da mi se reč jebanje skotrlja s usana. „Imali smo seks, ne romantiku.“ Ves mi je držao ruku na vratu dok mi je palcem milovao jagodicu sasvim približivši usne, ali ipak ne dodirujudi moje. U dahu sam mu osedala kafu koju je popio nakon večere. „To želiš? Romantiku?“, pitao je, a usne su mu bile gotovo tik uz moje. „Ne, želim jebačinu…“, tek što sam izgovorila reč, teška ruka mi se spustila na rame. „Vas dve zaljubljene ptičice!“ Džej Andervud je prekinuo trenutak i oboje smo se namestili svako na svoju stolicu. Počela sam da pomišljam kako nikad nedu osetiti raskošni ukus njegovih usta, pritisak njegovih usana o moje, a želela sam ih… prokletstvo! Postajala sam sve nestrpljivija, ali prokleta bila ako napravim prvi korak. Ves je pokrio usta rukom. Bila sam prilično sigurna da prikriva tihi smeh. „Kasnije, dušo… Imamo celu nod“, obedao je. „Da, da, čula sam to i pre“, odglumila sam zevanje, podigla čaj i otpila. Mlak. Bljak. Otvorio je usta i zavrteo glavom, a zelene oči su mu sijale pod svetlošdu sveda. „Izazov prihvaden.“
43
PETO POGLAVLJE Tek što smo prošli kroz vrata, Ves me je okrenuo i svojim telom pritisnuo na zid. Usnama mi je smesta potražio nežnu kožu vrata. Jezikom mi je ostavio dugačak trag od ključne kosti do iza uva. Naježila mi se koža na vratu i prošli su me žmarci kad sam zažmurila. Zavukao je ruke ispod suknje i preko moje gole guze kad mi je podigao jednu nogu, a zatim i drugu bez po muke, nameštajudi ih oko sebe. Podigao mi je visoko zaobljeno telo uz svoje i pritisnuo mi leđa jače o zid. „Bidu tako duboko u tebi da deš me osetiti u grlu“, obedao je. „Jebote“, skliznulo mi je s usana dok me je nosio ka mojoj sobi. „Baš tako.“ Ugrizao me je za vrat, prelazedi mi zubima preko nežne kože. Svaki živac, pora, molekul bili su mi fokusirani na spajanje sa tim muškarcem. Bez uvoda, spustio me je na krevet i zastao zuredi u mene. „Skidaj haljinu“, zatražio je. Oči su mu bile crne, potpuno ispunjene požudom. Videla sam da se suzdržava jer je stezao šake u pesnice i opuštao ih, a žile na vratu su mu iskočile od želje. Prevukla sam haljinu preko glave i podigla se na kolena u tamnoplavom grudnjaku i tangama. Kad me je video tako izloženu, oštro je udahnuo i šištedi ispustio vazduh. „Na tebe je red. Skini odelo“, rekla sam dok sam pomerala ruke da ga uhvatim za grudi. Stegao je vilicu dok je žurno skidao sako i kravatu, i raskopčavao košulju da otkrije preplanule grudi, koje sam toliko volela. Ugrizla sam se za usnu. „Sve. Hodu da sve nestane.“ Glas mi je zvučao promuklo i željno. Osmehnuo se i polako izvukao kaiš i otkopčao pantalone. Izvadio je kondom iz džepa, pokidao pakovanje zubima, i stavio ga na nabrekli ud, ne skidajudi pogled s mene. Zabacila sam ruku iza leda i otkopčala grudnjak. Baš kad su mu pantalone pale na pod, i ja sam se oslobodila grudnjaka. „Gospode, ne mogu ni da te gledam“, u glasu mu se čulo divljenje. „Jebeno si prelepa.“ Zaškrgutao je zubima tako glasno da sam čula. Podigla sam obrvu i zurila u njegovu veličanstvenu nagost. Visok, preplanuo, privlačni mišidi i debeo tvrd kurac spreman da zadovolji. „Nisi ni ti loš“, izjavila sam dok sam uživala u pogledu. „Dokaži“, izazivao me je uz osmeh. Ponavljajudi mi moje reči od sinod, dokazao mi je da obrada veliku pažnju na naše razgovore. To mi je godilo, opilo me tako da nisam želela o tome ni da razmišljam.
44
Dopuzala sam do ivice kreveta i spustila ruke na njegove čvrste grudi. Sagnula sam se i polizala mu ravan krug oko bradavice. Zastenjao je, zatim tiho zakrkljao kad sam blago zagrizla u meso. Ruke mi je zavukao u kosu. Primakla sam lice blizu njegovog i zadržala mu se oko usana, dovoljno blizu da mi oseti dah. Prešao je jezikom preko usana, pripremajudi se za taj prvi dodir. Nisam mu ga dala. Umesto toga, poljubila sam mu samo ugao usana. „Igraš li se sa mnom?“ pitao je s primesom nestašluka. Prešla sam mu na obraz, milujudi ga bradom, a zatim sam mu jezikom dražila i grickala usnu školjku. „Šta misliš?“ prošaputala sam, pazedi da mi oseti dah na tom osetljivom mestu i shvati moje namere. Uhvatio me je za kukove prstima, pa ih zavukao u moje gadice, povlačedi ih bez oklevanja. Uzdahnula sam kad sam osetila vazduh na mom obilju vlažnosti. „Mislim da se igraš“, uzvratio je i gurnuo me nazad na krevet. Pala sam na udoban oblak od debadi. Baš kad sam otvorila oči, stavio mi je ruke na kolena. Raširio mi je noge, ugledao moje požudno vlažno međunožje i zastenjao. Prešao je prstom preko njega. Jecaj mi je skliznuo s usana kad je pomerio prst ukrug preko zategnutog žudnog spleta živaca. „Progutadu te.“ U očima mu je zasijalo. „Ali prvo moram udi u tebe.“ Namestio se preko mog rascepa i zavukao samo vrh u mene. Izvila sam se želedi više, tražedi više. Oslanjajudi se na snagu gornjeg dela tela, lebdeo je iznad mene. „Gledaj me dok te uzimam prvi put“, rekao je zavodljivim, posedničkim, promuklim glasom. I jesam. Gledala sam dok me je uzimao, okrutno, centimetar po centimetar. Stidne usne su mi bile razvučene preko njegove muškosti, čija me je veličina ispunjavala, razvlačila kao što to nijedan ljubavnik dotad nije činio. Zastenjala sam, zabacujudi glavu, nesposobna više da gledam dok je on osvajao i poslednji centimetar moje unutrašnjosti. Ved je bio tako duboko. „Mija“, šapnuo je, stegnutog glasa. Naglo sam otvorila oči i zagledala se u njegov požudan pogled. Oslonio se na laktove i rukama mi obuhvatio obraze. Odmakao je kukove i zario se u mene dok je usnama obuhvatao moje. Sjedinjeni tog trenutka u jedno, Mija ili Ves nisu postojali. Bili smo samo mi. Poljubac je bio vatren, vlažan i neodoljiv. Gurnuo mi je jezik u usta isto kao što mu se kurac zabijao u moje telo. Prezicno, duboko. Osedala sam takvo zadovoljstvo da sam sva podrhtavala od napora. Obavila sam noge i ruke oko njega, držedi se dok je prodirao i kurcem dopirao do mesta za koja nisam ni znala da ih imam. Pokrenuo je tako snažne
45
osedaje u meni da sam kriknula i još čvršde se pribila uz njega kad mi je prvi orgazam protresao telo. „Jebote, da, Mija. Tako me dobro stežeš. Ponovo, dušo.“ Jahao me je kroz orgazme, ali još se nije prepuštao sopstvenom olakšanju. Sranje, tip je bio pravi pastuv. Kunem se da sam dobila pravu premiju time što me je tetka povezala s njim. Sisao mi je usne, a zatim se izvukao iz mene. Pre nego što sam stigla da se pobunim, okrenuo me je i podigao mi kukove. „Savršeno dupe za jebanje. Prokletstvo, Mija.“ Pljusnuo me je po zadnjici, a onda se zavukao u vrelinu između mojih nogu pre nego što se peckanje od udarca povuklo. „Gospode, jebote, ti znaš šta radiš“, zaječala sam i spustila gornji deo tela na podlaktice. Uhvatio me je za kukove i uspostavio oštar ritam. Čula sam zvuke udaranja mesa o meso. „Moraš mi stegnuti kitu“, prostenjao je kad se nagnuo preko mene i zavukao mi ruku među noge. Prstima mi je pronašao okidač i bila sam gotova. Divlje se koprcajudi, zidovi moje vagine stegli su se kao stena oko njegovog kurca sve dok nije kriknuo. Još tri brza zaranjanja i čitavo telo mu se umirilo, priljubljeno uz moju stražnjicu, pulsirajudi u meni. Srušio se na moja leđa, dahdudi mi brzo u vrat. Oboje smo bili zadihani, izgubljeni u zajedničkom zadovoljstvu. Prevrnuo se i povukao me na sebe. Narednih nekoliko minuta mazili smo se kao tinejdžeri. Soba je mirisala na okean, seks i slabe ostatke mog parfema trezor. Skoro pa savršeno. Kad bi se miris mogao zatvoriti u bočicu, ovaj bih nosila svaki dan. Dok smo ležali, smestila sam mu se na grudi. „Dakle, reci mi nešto…“ Zakikotao se. „Možeš li biti određenija?“ Slegnula sam ramenima. „Reci mi bilo šta, nešto o sebi.“ Prstom sam mu pravila krugove po stomaku i trbušnim mišidima. Uzdahnuo je. „Ha, pa znaš da volim da pišem scenarije za filmove.“ Klimnula sam glavom. „I surfujem.“ Namignuo je i ja sam se nasmešila. „Upoznala si moje roditelje i moju dadilju. Pa, bila mi je dadilja kad sam bio mali, a sad vodi računa o kudi.“ „Gospođa Kroft?“ Klimnuo je glavom. „Šta još ima?“ Pogledala sam ga skupljenih očiju. „Uh, mnogo. Imaš li brade ili sestara?“ „Sestru. Starija je od mene. Udata je, još nema dece. Predaje u osnovnoj školi. Muž joj je direktor škole.“
46
„To objašnjava kako su se upoznali.“ Podigla sam obrve, a on je namignuo. „Kako se zove?“ „Džinan. A šta je s tobom? Imaš li ti nekog?“ Nasmejala sam se. „Da, Medi, pa, Medison. Pet godina je mlađa. Ima devetnaest i ide u školu u Las Vegasu.“ „Pa zašto si se ti preselila ovamo?“ Priljubila sam se jače. „Trebala mi je promena. I pomislila sam da je gluma moj poziv. I dalje to mislim, ali…“ Nisam želela da ulazim u svoju životnu priču. „Ali?“ podsticao me je, a ja sam zavrtela glavom. „Ako želiš da budeš glumica, kako si završila kao pratnja?“ „Novac.“ Slegnula sam ramenima. „Ti si mi prvi, znaš“, poverila sam mu se. Okrenuo se prema meni tako da smo bili okrenuti jedno prema drugom. Imao je zbunjen izraz lica. „Moj prvi klijent“, objasnila sam. „Ah, i kako ide zasad?“, nasmešio se. Odglumila sam opuštenost. „Uh, recimo sedmica od desetke, rekla bih.“ Prebacio se preko mene i pritisnuo mi ruke sa strane. „Hej!“ zavijala sam s ogromnim osmehom razvučenim preko lica. „Sedam! Daješ mi sedmicu iako nemaš s kim da me uporediš?“ Spustio mi je žuran poljubac na usne. Rukama mi je prelazio preko rebara i zagolicao me. Smesta sam prasnula u smeh. Čim je video koliko sam osetljiva, navalio je da me golica po rebrima, struku i butinama dok se nisam počela bacakati, vrištedi da prestane, a smeh mi je zamutio vid. „Priznaješ? Ja sam velika debela desetka!“ Usporio je, a zatim i prestao s mučenjem. „U redu, u redu“, duboko sam uvukla blaženi vazduh u pluda. „Redi du da si solidna osmica.“ Opet je zaigrao prstima. „U redu, devetka!“, vrisnula sam, a on je nastavio s napadom. „Devet i po!“ Stao je. „Devet i po, ima mesta za napredak…“ U očima mu je zablistalo veselje. „Prihvatam i pretvoridu se u desetku pre kraja meseca!“ Narednih nekoliko dana ostala sam sama jer je Ves radio u svom studiju na Šifri časti. Ipak je svake večeri dolazio kudi. Zajedno smo večerali, gledali filmove ili čitali knjigu. A onda bi kasnije navalio na mene pre nego što bi jedno moralo da ustane i vrati se u svoju sobu. Takva rutina je funkcionisala bolje nego što sam očekivala. Mnogo sam se zabavljala i seks je bio još čarobniji, bez opasnosti od mrskih emocija koje bi samo smetale. Ovaj posao pratnje je prosto bio izvanredan. Prebacila sam se na rub kreveta pošto sam Vesa đavolski provozala.
47
„E to je, dušo, bila jebena desetka!“, pohvalio me je. Smejudi se, nestašno sam ga uštinula za bradavicu. „Jao! Đavolice!“ „Luda si, znaš to?“ Nagnuo se i poljubio me, zavukao mi ruku u kosu i povukao me na sebe. „Opet?“ „Šta da radim, zbog tebe mi je kurac tvrđi od daske za surfovanje.“ Gurnuo mi je jezik u usta i pritisnuo mi mesnatu batinu o bok. „Jesi li ti to stvarno uporedio svoj kurac sa daskom za surfovanje?“ Prestao je da me ljubi i pogledao me sa dozom ozbiljnosti. „Jesam, zar ne?“ Klimnula sam glavom i podigla obrve skoro do kose. „Pred tvojim telom zaglupim. Zaboravim kako da sastavim dve redi“, pravdao se. „Kako god! Sve me boli i moram da spavam. Zato, ustaj i vuci tu seksi guzicu nazad u svoju spavadu sobu.“ Ponovo sam se izvukla ispod njega s licem zagnjurenim u jastuk, zavlačedi se ispod prekrivača. Prelazio mi je rukom preko leđa. „Jesi li zaboravila nešto, dušo?“, rekao je, i smehom obojio svaku reč. Otvorila sam jedno oko dok me je gledao. „Ti si u mom krevetu“, podrugljivo je završio. „Dođavola sve“, dunula sam, zbacila pokrivače i skočila iz kreveta dok se on udobno nameštao. Dok sam ljutito i potpuno gola izlazila iz sobe, čula sam ga kako dobacuje: „Sutra ručamo s mojima. Budi spremna u deset!“ „Poljubi me u dupe!“ viknula sam preko ramena. Baš kad sam skrenula za ugao prema svojoj sobi, naletela sam pravo na Džudi. Razrogačila je oči dok je zurila u moju nagost. „Bože dragi!“ zinula je, a zatim pokrila oči. Od iznenađenja joj se vratio naglasak. Skupila sam se, a zatim je trčedi zaobišla. „Oprostite, gospođo Kroft, nisam htela da vas tako uplašim“, pravdala sam se. Dole niz hodnik sam čula Vesa, tog pacova, kako vrišti od smeha. Mora da je čuo da sam naletela na Džudi. Divno. Ona ved misli da sam unajmljena kurva, a sad sam to i dokazala. „Izgledaš predivno danas, Mija“, pohvalila me je Vesova majka, privlačedi me u zagrljaj. Bilo mi je čudno što me nečija majka grli kao da zaista želi da mi pokaže svoju naklonost. „Hvala vam, gospođo Čening. Dom vam je prelep.“ Osmehnula se, a ja sam se osvrnula po staklenoj sobi u kojoj je bilo postavljeno za nedeljni ručak. Poslužitelj mi je ponudio koktel mimoza u kristalnoj šampanj čaši.
48
Pogledala sam po sobi. Bila je uređena otmeno i raskošno. Bogati zlatni i bež tonovi bili su usklađeni s tamnocrvenim i tamnoplavim. Na stoluje bio postavljen besprekoran beli porcelan, sa čipkanom šarom oko ruba. Više srebrnog pribora nego što je bilo potrebno za tri jela nalazilo se kraj svakog tanjira. Raskošan buket ruža bio je smešten na sredinu stola i davao mu je letnji izgled iako je bio januar. Pretpostavila sam da to i nije bilo važno, Los Anđeles nije deo Srednjeg zapada. Kao i kod kude u Vegasu, nismo imali ludo hladne dane gde je temperatura padala ispod nule. Prilično sam sigurna da nikad nije bilo ispod nule. Barem ne za moje dvadeset četiri godine života. Dođavola, samo sam nekoliko puta videla sneg. „Tu si!“ Nasmešena plavuša je žurno ušla. Pratio ju je visoki, veoma vitak muškarac s naočarima u kornjačevinom ramu. „Hej, sestro“, Ves ju je pozdravio, a zatim je privukao lepu ženu u zagrljaj. Ona se odmakla i uhvatila ga za vilicu. „Dobro izgledaš, Vese.“ Široko se osmehnuo. Šire nego kad me je golicao. „Sestro, voleo bih da upoznaš moju prijateljicu Miju.“ Spustio mi je ruku na krsta. Pružila sam joj ruku. „Zdravo, Džinan, je li tako?“ Klimnula je glavom i rukovala se sa mnom. „Dakle…“ izgovorila je reč gledajudi u brata, pa u mene. „Prijateljica, ha?“ Zakikotao se. „Da, sestro, prijateljica.“ Naglasio je tu reč. Zakolutala je očima. „Kako god“, rekla je dok joj je plava kosa lepršala, a zelene oči sijale od srede. Kad smo završili sa upoznavanjem i seli za sto, tad je počela prava zabava. „Dakle, Mija, čime se baviš?“ pitala me je Džinan. „Jeste li se vas dvoje upoznali na poslu?“ Pogledala sam u Vesa i videla kako mu je ponestalo reči. „Moglo bi se redi“, vadila sam se, uzimajudi zalogaj kiša. Bez ikakvog uvoda, ubacila se Kler Čening. „O, molim te. Naravno da ste se upoznali na poslu. Mija je pratnja. Sama sam je izabrala. Zar nemam najbolji ukus, Vese?“ Ton joj je bio opušten i nije je uzbuđivala činjenica da u uobičajenim okolnostima nije normalno birati pratilju sopstvenom sinu. Definitivno visoko na lestvici nastranosti. Džinan je zaprepašdeno razrogačila oči. „Ti si kol-gerla?“ I Ves i ja progovorismo istovremeno. „Šta si rekla?“ pitala sam, dok ju je Ves prekoreo: „Ne, nije!“ Pobelela sam. Onaj kiš mi je odjednom postao težak u stomaku. „Znači, ne spavaš s mojim bratom?“, pitala je bez trunke zlobe u glasu. Kao da se raspitivala o vremenu.
49
„Hm…“, zaustila sam da odgovorim. „To se tebe ne tiče.“ Ves je ustao i bacio salvetu na sto. Obraze i vrat mu je oblilo crvenilo. „Nedu da iznosiš tako grozne tvrdnje o Miji.“ Džinan je ustala i optrčala oko stola. „Oprosti, oprosti. Nisam namerno! Samo sam čula reč pratnja i, znaš, pogrešno zaključila. Nisam time ništa mislila.“ Zabrinuto je grickala usnu. Kler je ustala. „Hajde, Džinan nije mislila ništa loše. Obična greška“, umirivala je, ali Ves nije prihvatao. „Nije obična“, škrgutao je. „Mija mi je prijateljica, i možda jeste unajmljena da mi pomogne da prebrodim čitav mesec zamornih ručkova, večera, i događaja, ali ona nije nodna dama.“ Bacio je pogled na mene. „Izvini, dušo“, oči su mu zasijale od kajanja. Tad sam shvatila da moram postupiti ispravno. Duboko sam udahnula. „Vidi, bila je to obična greška. Isto sam pomislila kad mi je tetka Mili iznela taj predlog. Ali odlučila sam da probam i drago mi je što je tako. Upoznala sam Vesa, a i svi vi ste mi ulepšali ovo iskustvo.“ Klerine oči su otoplile i sela je, kao i Džinan nakon što je zagrlila brata. „Osim toga, jeste li videli cipele koje sam dobila?“ I tad sam se okrenula na stolici i ispružila nogu uvis kao što me je učila nastavnica plesa još u srednjoj školi. „Đavolski su lepe!“ Kler je poklopila rukom usta, prikrivajudi smeh. Džinan mi je odmerila cipele s dozom zavisti. Njen muž nije rekao ništa, ali mi se zagledao u nogu kao da se u njoj kriju odgovori univerzuma, a Vesa je tata potapšao po ramenu i kazao: „Svaka čast, sine!“ „U svakom slučaju, želim bolje da vas upoznam.“ Promenila sam temu i otpila gutljaj šampanjca i soka od narandže. „Ves mi kaže da ti radiš kao učiteljica, a ti si direktor. Kako to izgleda?“ Ostatak popodneva je prošao glatko. Kler i Veston, Drugi, zajedno sa Džinan i njenim mužem Piterom, pričali su priču za pričom o Vesu kad je bio beba i o odrastanju u porodici Čening. To popodne sam se smejala više nego u poslednjih godinu dana. Vedro raspoloženje je bilo gotovo nepodnošljivo za nekoga kao što sam ja, nekoga ko nikad nije imao pravu porodičnu zajednicu. Uvek su tu bili moj pijani otac i mlađa sestra Medi, koju sam upravo ja podizala vedi deo detinjstva i mladosti. Iako sam znala da nas je tata voleo više nego ikog, nikako nije mogao prestati da se kocka ili opija ne bi li potisnuo uspomene na to kakav smo život vodili kad je mama bila s nama. Kad smo krenuli kudi, Kler je naterala Vesa da joj obeda da de me ponovo dovesti naredne nedelje. Pristao je. Dok smo išli ka njegovom džipu, zagrlio me je i nežno poljubio u usta. „Bilo je zabavno, znaš?“
50
Uzvratila sam osmeh i toplina mi je ispunila srce do pucanja. „Jeste. Odavno nisam ovako lepo provela dan. Hvala što si me doveo.“ Nasmešio se i namignuo. „Uvek, dušo. Dopala si im se.“ Zakopčala sam pojas i pogledala kroz prozor dok se udaljavao od otmenog okruženja krivudavim putem iza kapije. „I oni su se meni svideli. Mnogo. Imaš divnu porodicu. To je sreda.“ Usne su mu se izvile u mrštenje. „Kakva je tvoja porodica?“ pitao je tako tiho da sam ga jedva čula od vetra koji mi je hujao kroz kosu. Naslonila sam se na sedište i posmatrala plažu u daljini i talase kako se razbijaju o obalu. „Moja sestra Medi je divna. Izvanredna je. Bide naučnica. Tokom vedeg dela svog odrastanja brinula sam i o njoj.“ „Gde su vam bili roditelji?“ „Roditelj“, ispravila sam ga. Nakratko me je pogledao. U očima sam mu videla kajanje i tugu. Ne zbog sebe, ved zbog mene. Okrenula sam glavu. „Mama mi je bila igračica u Vegasu. Napustila je tatu i nas kad je meni bilo deset, a Medi samo pet godina.“ Grickao je nokat palca, ali nije odvajao pogled s puta. „Nije se nikad vratila?“ „Ne“, odmahnula sam glavom. „I tata je zbog toga počeo da pije. Mnogo. Da se kocka, još više.“ Isprepleo nam je prste pre nego što je prineo moju ruku usnama i poljubio je. „Zato radiš ovo čime se baviš?“ Mogla sam da lažem i izmislim neku usranu priču, ali to bi uništilo ovo što smo imali – potpunu i savršenu iskrenost na koju smo se oslanjali da bi nam oboma bilo dobro. Umesto da odgovorim, samo sam klimnula glavom. „Hodeš da mi pričaš o tome?“ Glas mu je bio nežan i molediv. Bilo je prerano. Nisam bila spremna da s nekim podelim svoj teret. On je tako dobar da bi samo želeo da pomogne. Isplati dug ili nešto slično ludo. To je moja obaveza. Moj otac i moja neprekidna želja da ga spasem. To sam morala da obavim sama. „Hodeš li mi jednom ispričati?“ „Da“, i samo toliko sam mogla da obedam zasad.
51
ŠESTO POGLAVLJE „Probudi se, dušo“, čula sam tik pre nego što mi je Ves spustio vrelu ruku na golu kožu stražnjice. „Gospode bože“, skočila sam i zgrabila pokrivač da pokrijem svoju golotinju. „Šta je tebi, dođavola?“ viknula sam. Dočekao me je osmeh umesto izvinjenja. „Hajde, obuci nešto udobno. Idemo na plažu!“, viknuo je vidno oduševljen novim danom i odlaskom na obalu. Ubijao se od posla protekle sedmice. Viđala sam ga samo kasno uveče, izuzimajudi jednu nepodnošljivo dosadnu poslovnu večeru. U međuvremenu sam ručala sa Dženifer Andervud, suprugom režisera njegovog trenutnog filma, i Vesovom majkom Kler. Svi su izgleda bili vrlo opušteni. Ni Vesu to nije nimalo smetalo. Bilo mu je drago što sklapam nova prijateljstva dok on radi. Izgleda da ga je više brinulo da se ne dosađujem po ceo dan nego da du predi zamišljene emocionalne granice družedi se s njegovom porodicom i zbližavajudi se sa suprugom njegovog saradnika. „Kako to misliš idemo na plažu? Shvataš li da je januar i đavolski je hladno?“ Navukla sam pokrivač preko glave i zavukla se u udobno skrovište koje mi je pružao. Osetila sam kako se dušek uleže i zarobljava me unutra. Svukao mi je debad s glave i jednom rukom, nindža pokretom, zarobio mi obe ruke iznad glave. Sagnuo se i poljubio me, polako, vlažno, i tako duboko da su mi se prsti na nogama zgrčili. Prostor između butina počeo je da mi gori i pulsira. Bože, kako se taj muškarac ljubio. Odgurao je debe još dalje i gurkao mi je bradavice prvo nosem, da bi zatim uvukao jedan vrh u usta. „E tako se budi devojka“, izgovorila sam kroz tiho stenjanje. Nagradio me je dubokim, prodornim usisavanjem moje dojke. „Setidu se toga slededi put. Ako te zadovoljim, hodeš li biti bolje raspoložena?“ Izbacio je jezik i prelazio mi njime preko bradavice dok se poigravao njom. Prstima druge ruke povlačio je i uvrtao drugu. Tupo sam klimnula glavom, previše izgubljena u osedaju što je rastao, u tihoj vatri od koje sam postajala slaba i nesposobna da govorim. Zakikotao mi se uz dojku. „Ako spustim usne na tebe, priuštim ti olakšanje koje tražiš, hodeš li uraditi ono što kažem?“ Nisam ga nikako mogla odbiti. Dok je usnama i prstima odavao poštovanje mojim sisama, nije mi preostajalo ništa drugo ved da mu dam ono što je tražio. 52
„Da, bože, da!“ ječala sam. Glava mu se pomerala od mojih grudi preko rebara, do sredine stomaka, gde me je grickao, sve dok nije stigao tamo. A tamo, dao mi je sve što sam želela, i više. Zaslužio je zlatnu medalju za oralni seks. Znao je tačno kad da pruži, kad da zagrize, povuče, usisa, liže. I činio je to majstorski. Ugriz. Povlačenje. Usisavanje. Lizanje. A zatim, kruženje i prevlačenje jezikom dok mi je trljao samo središte zadovoljstva, iznova i iznova dok se nisam raspala. Telo mi se izvilo, a ruke poletele u njegovu kosu da ga zadržim na svom vlažnom mesu. Ječao je dok me je gutao, izgubljen u trenutku isto koliko i ja. Možda čak i više, sudedi po načinu kako je zabio kurac u mene. Nismo otišli na plažu još sat vremena. Kad smo stigli, našli smo se sa još jednim muškarcem, instruktorom surfovanja po imenu Amil. „Doveo si me ovamo da vas gledam kako surfujete?“, smesta sam pitala nakon što sam se rukovala sa gospodinom Surfantastičnim. Glas mi nije bio prijatan. Ves je pogledao u Amila, zatim u mene, i osmehnuo se. Osmeh mu je bio lukav i tog trenutka sam znala da sam uključena. „Ne, zapravo sam te doveo ovamo zato što demo mi da surfujemo. Amil de mi pomodi da te naučim. Ima i svu opremu i žensko ronilačko odelo. Drži Surfersku kolibu malo dalje niz plažu.“ Pokazao je na mesto u daljini. Pogledala sam u Vesa dok mu je kosa lepršala na prohladnom jutarnjem vazduhu. Sjaj u zelenim očima ih je učinio gotovo smaragdnim pod ranim svetlom dana. Bio je tako prelep kao i rajski talasi koji su zapljuskivali plažu. „Znači, ozbiljan si?“ Klimnuo je glavom i pokazao na Amila. Instruktor se okrenuo, pružio mi neverovatan pogled na svoja preplanula mišidava leđa i izvukao je odelo koje je izgledalo moje veličine. „Trebalo bi da odgovara. Koliko si visoka, metar sedamdeset osam, šezdeset četiri kilograma?“ „Metar sedamdeset pet, i zar te majka nije naučila da sa ženama ne pričaš o težini?“ Amil je zavrteo glavom i nasmejao se. „Ne mogu redi da jeste.“ „Nije ispunila zadatak“, odvratila sam. „Nepristojno je i žene to mrze. Jesi li oženjen?“ Odmahnuo je glavom. „Devojka?“ Ponovo je odmahnuo i dalje se
53
smeškajudi. „Eto vidiš.“ Sklopila sam ruke kao da sam upravo dokazala Ajnštajnovu teoriju relativiteta. Ves se glasno nasmejao pored mene. „U pravu je, ortače“, potvrdio je. Pomalo me je iznenadila upotreba te kalifornijske redi. Nije da Ves nije bio kul frajer, bio je. Veoma. Samo, uvek je bio pomalo zvaničan. „Izvini, Mija. Najdublje se izvinjavam, ali želeo sam da budem siguran da ti odelo odgovara.“ Pružio mi je crno odelo. Nakon ponovljenih pokušaja da se uvučem u nemogude tesno odelo, koje sam nazvala mojim odelom žene-mačke, konačno smo navukli to zlo. Sise su mi se priljubile uz grudni koš i neoprensku tkaninu. Samo sam želela da otkopčam gornji deo i oslobodim ih! Gledajudi se odozgo, krišom sam se smeškala. Odelo me je podsedalo na ženu-mačku iz Povratka Betmena. Osedala sam se smešno iako mi je Vesov žarki pogled govorio da zapravo uopšte nisam izgledala smešno. Pre bih rekla da je bio spreman da pokida to đubre sa mene. Amilu se, međutim, nije dopadalo to što nismo posvedivali pažnju njegovom podučavanju. Samo sam želela da izađemo i da ved isprobam to! Amil je konačno završio sa svojom umetnošdu surfovanja i Ves me je poveo plažom. Nosio je svoju i moju dasku dok smo gazili preko peska. „Mogu i sama da nosim svoju dasku, znaš?“ Oči su mu zasijale kad ih je sunce obasjalo. „Siguran sam da možeš mnogo toga, dušo. Ali ne bih se osedao kao muškarac da ne pomognem svojoj devojci. Osim toga, stvarno si dobro društvo.“ Njegova devojka? Je li on upravo to izgovorio? „Svojoj devojci?“, pitala sam pre nego što se ta misao pretvori u nešto opasno emotivno. Nasmešio se. „Da, znaš šta mislim.“ Slegnuo je ramenima. Uh, ne, jebeno nisam znala šta je mislio. Baš kad sam nameravala da zagazim dublje u to minsko polje, prekinuo nas je Amil. „Dobro, radidemo malo na veslanju rukama i praktične lekcije na mirnijem delu vode.“ „Hajde, ne budi kukavica“, rekao je Ves, usput oponašajudi mjaukanje. Muškarci ne umeju da ispuštaju mačje zvuke. Na kraju zvuče više kao životinja na umoru nego slatka krznena loptica. Kad sam htela da se pobunim, jako me je pljusnuo po dupetu i gurnuo napred prema okeanu. Ali u okeanu je bio savršen džentlmen. Poveo me je u
54
prikladan deo vode i vežbao sa mnom položaje, stavove i ravnotežu. Odlučili smo da prvo savladam podizanje na kolena pre nego što pokušam da ustanem. Kad sam pobedila tremu, otkrila sam da zapravo mogu da savladam manje talase dok ležim na stomaku. Trebalo mi je više od sat vremena da se podignem na kolena, ali nisam mogla biti ponosnija na sebe. Dok sam na kolenima jahala talas, čula sam Vesa kako viče i bodri me. Nikad nisam bila ponosnija na sebe. Obično sam ja navijala za svoju sestru Medi ili najbolju drugaricu Džinel i njen ples. Čak i kad sam se bavila savremenim plesom i imala izvanredne nastupe, nisam imala osedaj da sam nešto postigla. Možda je to sad bilo zbog tog visokog zgodnog frajera koji me je čekao na obali dok sam veslala. Daska mu je stajala uspravno, zarivena u pesak. Zašljapkala sam prema njemu bacivši dasku na pesak, pre nego što sam potrčala po obali. „Jesi li video?“, viknula sam veselo dok sam trčala ka njemu. „Naravno da jesam! Bilo je odlično! Prirodno si nadarena, dušo“, rekao je raširenih ruku. Zaletela sam mu se na grudi i srušila nas oboje na zemlju. Usne su mu smesta pronašle moje, ruke mi je zavukao u mokru kosu i privukao me sebi. Imao je ukus soli i mora. Čarobno. Nastavili smo još malo da se mazimo pre nego što nas je prekinulo duboko nakašljavanje. Ves mi je sklonio ruke s glave i čvrsto me stezao za guzu, pritiskajudi me nabreklom muškošdu baš tamo gde sam najviše želela. Polako smo se razdvojili, oboje zadihani i nasmejani kao dvoje luđaka i ugledali smo Amilovo nasmejano lice. Ves mi je pomogao da ustanem i privukao me sebi, tako da su nam se odela slepila. „Bila si odlična“, rekao je ponosno, prelazedi mi palcem preko obraza pre nego što mi je spustio nežan površan poljubac na usne. „Hvala što me učiš. Možemo li ponovo?“, pitala sam, uzbuđena zbog mogudnosti da se ponovo borim s talasima. „Za tebe sve. Lepa moja Mija.“ Treda nedelja bila je ispunjena dosadnim poslovnim večerama i još jednim otmenim događajem. Takva dešavanja mi nisu mnogo smetala. Bilo je lepo muvati se okolo, jesti odabrane poslastice i piti skup šampanjac i vino, ali nije bilo naročito zabavno. Ves je te večeri provodio zadubljen u razgovore, kredudi se po prostoriji kao pravi poslovni čovek. Nije se šalio kad je rekao da nema vremena za pravu vezu. Žena koja se veže za njega provodide mnogo vremena sama. Trebade mu neka što ima ispunjen život i karijeru i kojoj odgovara da bude ponodna devojka – uglavnom na raspolaganju kad on dođe kudi, na kasnonodnu ševu i maženje pre nego što utone u carstvo
55
snova da bi ujutru počeo sve iz početka. Nešto me je brzo preseklo u stomaku kad sam zamislila Vesa sa drugom. Kako se zaljubljuje, ženi, dobija decu, živi sredno do kraja života, dok ja nastavljam – šta? Da budem pratilja? Spustila sam meko pecivo koje sam odabrala i umesto toga sam iskapila ostatak šampanjca iz čaše. „Opa, lakše malo, trkačke“, rekao mi je Ves kad me je obgrlio oko struka i privukao uz sebe. „Pokušavaš da se napiješ?“ Skupio je oči, ali nagoveštaj osmeha u uglu usana potvrdio mi je da se šali. „Zašto? Hodeš li me iskoristiti ako se napijem?“ pitala sam bezobrazno pevušedi i čvrsto mu pritiskajudi sise o grudi. Uzdahnuo je, stegao me uz sebe, a zatim spustio pogled. „Jebeno totalno“, odgovorio je potpuno ozbiljno. Sama pomisao na to kako me uzima navlažila mi je gadice. „Ne pali me. Nije pošteno kad imaš posla.“ Napudila sam se i poljubila ga u vrat, prelazedi usnama preko njega. Tiho je zastenjao i pritisnuo bokove uz mene tako da sam osetila vrelinu i snagu njegove želje. „Kako du te dođavola pustiti da odeš za ovih kratkih osam dana?“ U očima i čvrsto stegnutoj vilici videla sam koliko je ta izjava bila ozbiljna. Oštro sam udahnula i prodorno ga pogledala u oči. One koje sam počela da obožavam više od svih. „Tako je kako je. Kako mora biti“, podsetila sam ga. Nagnuo se napred i dodirnuo čelom moje. „Ali šta ako ne želim da bude tako?“ Izgovorio je nešto što smo se dogovorili da de ostati neizgovoreno. Ta pomisao, sam nagoveštaj da bi moglo biti nečeg više, protivio se svemu što smo se dogovorili kad sam potpisala ugovor. Takođe je moglo da prekrši pravila koja je on uspostavio kad smo prvi put spavali zajedno pre više od dve nedelje. „Nemoj“, prošaputala sam, a on je polako udahnuo, pa izdahnuo. Osetila sam vlažnu toplinu na usnama. „U redu, nedu“, rekao je sa čvrstinom koja mi je govorila da je ponovo rešio da sve zadrži onakvim kako treba da bude. Kako mora da bude. Nije postojala druga mogudnost za mene. Čak i da sam želela više, što trenutno nisam mogla ni da zamislim, nije bilo mogude. I dalje mi je trebalo milion dolara, i morala sam spasti tatu. Niko drugi to nije mogao da ostvari osim mene. Ne bih rizikovala njegov život za tananu mogudnost srede. Ne bih nikad mogla da oprostim sebi kad bih izabrala sopstvenu sredu umesto očevog života. Bez obzira na činjenicu da je pijanac, da je provodio previše vremena kockajudi se i trošedi novac na opijanje, i dalje je bio jedini koji me je iskreno voleo. I toga se nikad ne bih odrekla. Čak ni zbog Vesa, koliko god da mi je ta misao ispunjavala um, srce i
56
dušu nadom, nije bilo suđeno. Morala sam da obavim posao, i učinidu tako, ili du umreti pokušavajudi. „Hajde da plešemo“, ponudio je Ves, puštajudi da taj teški trenutak lagano nestane dok me je vodio ka otvorenom podijumu. Zabava je te večeri bila organizovana radi upoznavanja budude ekipe – investitora i glumaca potvrđenih za novi film na kom je Ves neumorno radio, Šifre časti. To je bila prva nod kad je mogao proslaviti taj uspeh i odlučila sam da mu u tome pomognem. Dok me je grlio, razmišljala sam o vremenu koje smo proveli zajedno. Poslednje dve nedelje bile su pravo ostvarenje sna. Kad mi je tetka Mili ponudila posao, iskreno sam verovala da prodajem deo duše. Sad kad sam imala više od dve nedelje da se naviknem na tu zamisao i shvatim kako želim da se ponašam sa bududim klijentima, pomislila sam da du lako odraditi narednu godinu. Možda du čak ostvariti i neka poznanstva u filmskoj industriji, u koju sam nameravala da se ubacim čim mi se godina ropstva završi. Osim ako ovo ne zavolim, pa samo nastavim da radim i zaradim veliku lovu. Doduše, nije da sam videla te silne dolare ove godine. Zadržala sam samo malo da pošaljem Medi za školske potrepštine i dovoljno na bankovnom računu da platim stanarinu za moj stančid. Razmišljala sam da du, ako mi budu ispladivali po sto hiljada svakog od narednih dvanaest meseci, premašiti dug od milion dolara za dvesta hiljada. To je značilo da du modi platiti Medinu školarinu od sto hiljada u potpunosti i ostade mi još stotinu hiljada na raspolaganju. Tako bih imala dovoljno da šaljem sestri tri hiljade mesečno za njene i tatine životne troškove, hiljadu dolara za stanarinu, i ostajalo bi mi još nekoliko hiljada u banci svakog meseca za mene. Naravno, ne bih raspolagala svojim vremenom, što de mi verovatno na kraju istrošiti i poslednji živac koji imam, ali nadala sam se da de mi i ostali klijenti biti kao Ves. Da de raditi mnogo, a da du im biti potrebna vrlo malo. Tad bih mogla da provodim vreme uživajudi u njihovim raskošnim domovima. Svakako, bide mi teško da ostavim Vesa. Pitala sam se hode li tako biti i sa ostalim klijentima. Prijalo mi je vreme koje smo provodili zajedno, i seks, koji je bio strastven preko svake mere. Od same pomisli šta mi je sve radio tog jutra obrazi su mi goreli. Kako me je uzeo naslonjenu na pločice u tuš-kabini… Gospode, taj tip ume da tuca. „Hej, nešto si se zajapurila; je li ti dobro?“ Prestao je da pleše i okrenula sam glavu od njegovog prodornog pogleda pre nego što sam mu je naslonila na grudi. Kucanje Vesovog srca ponovo me je uljuljkalo u razmišljanje. Pomerala sam kukove stavljajudi mu do znanja da još nisam završila s našim plesom. Želela sam
57
da osetim njegove ruke oko sebe. Pored njega sam se osedala kao da sam jedina devojka na celom svetu koja može da mu zadrži pažnju. „Dobro sam. Toplo je. Od tebe mi je još toplije.“ Naslonila sam mu bradu na grudi i podigla pogled u susret njegovom. Gledao me je pravo u lice i upijao mi crte. „Znaš, ti si verovatno najdragocenija žena koju sam upoznao pored moje mame i sestre?“ „Dragocena?“, zakikotala sam se. „Da. Drugim rečima…“ Sagnuo se i prešao obrazom preko mog dok mi nije spustio usne uz uvo, „… važna si mi.“ Zagrlila sam ga čvrsto, tako čvrsto. Želela sam da zna koliko je i on meni važan, ali nisam mogla pronadi reči. Zapele su mi u grlu dok sam mu stezala leđa, zarivajudi mu nokte kroz sako. Odmakao se, oslobađajude se mog preteranog stiska. „Hej, hej. Ne moramo o tome, ali Mija, moraš znati.“ Odmahnula sam glavom, jer nisam želela da prizna bilo kakva osedanja kakva nisam mogla da uzvratim. Toplim rukama mi je obuhvatio obraze. „Mija, slušaj me…“ Udahnula sam i sačekala da kaže ono što je želeo. „Samo zato što nedemo biti zajedno kao par kad odeš, ne znači da ne možemo ostati u vezi. Nastaviti da budemo prijatelji.“ Osetila sam mu po boji glasa da je mislio svaku reč. Obuzeo me je osedaj olakšanja i izazvao mi ogroman osmeh na licu. „Stvarno?“ Klimnuo je glavom. „Da, stvarno, dušo“, obedao je. „A sad, idemo po pide i uživademo u ostatku večeri. Objavide glumačku podelu za Šifru časti, iako vedina nas ved zna. To je deo zabave“, namignuo je, i ja klimnuh glavom. Kad smo stigli do šanka, naletela sam pravo na Dženifer Andervud. „Mija, o moj bože, svuda te tražim“, rekla je žurno i povukla me u stranu. Ves me je pogledao, vidno zabrinut, skupljenih očiju. Zavrtela sam glavom i odmahnula da ne brine. „Šta se dešava, Džen?“ Zaverenički se nagnula napred, zatim pogledala oko sebe da proveri sluša li neko ono što se spremala da mi kaže. „Kasni mi“, izjavila je i ugrizla se za usnu. „Molim?“ pitala sam ne znajudi o čemu priča. Pomirljivo je udahnula, a onda se ponovo nagnula napred da mi šapne. „Kasni mi. Menstruacija“, dovršila je. Tad mi je sinulo. O sranje! Kasni joj! Kad smo se srele na ručku nedelju dana posle večere na kojoj smo se upoznale, od srca mi je zahvaljivala što sam joj promenila život. Očigledno, kad je otišla kudi i ispričala mužu Džeju da želi bebu,
58
bio je ushiden. Rekla je kako bi on sa ostvarenjem njene želje počeo još te nodi kad su se venčali, ali pošto su se venčali tako brzo, mislio je kako ona želi da čeka. I sad, koliko sam znala, radili su na tome kao zečevi. Čvrsto sam je uhvatila za ruku i privukla bliže. „Koliko dana? Tek ste počeli da radite na tome.“ „Znam!“, podigla je glas da nadjača ostale razgovore i nekoliko muškaraca u odelima pogledalo je u našem pravcu. Odvukla sam je dalje u ugao. „Pet dana, a ranije mi nikad nije kasnila ni dan!“ „Gospode bože!“ izustila sam. „Znam!“ „O bože!“ „Znam!“ ciknula je i obe smo počele da skačemo kao deca, kuckajudi petama po pločicama. Čvrsto sam je zagrlila. Nije mi mnogo žena bilo drago, uglavnom Džinel i Medi, ali osetila sam povezanost sa Dženifer. Bila je dobra i smatrala sam je prijateljicom. „Moradeš me redovno obaveštavati kad odem.“ Klimnula je glavom. To sam predutala Vesu. Nisam mu rekla da sam priznala Dženifer šta sam mu ja, ali zaklela mi se da de dutati; dosad je održala reč. „Ovo je divno. Šta je Džej rekao?“ „Želi svima da kaže da sam trudna, iako nismo sasvim sigurni.“ Zakolutala je očima i zavrtela glavom. „Muškarci su glupi“, rekla sam, a ona se složila. „Znači, ako si odmah ostala trudna, pretpostavljam da je to tek dve nedelje, pa možda ni kudni test nede dati tačne rezultate još par sedmica. Najbolje ti je, ako baš umireš da znaš, da izvadiš krv i odeš kod lekara. Pretpostavljam da je to najsigurniji test.“ „Tako sam i ja mislila. Zakazala sam za slededi petak. Tako du nekoliko dana kasnije biti sigurna. Osim ako, naravno, ne dobijem menstruaciju.“ Namrštila se. Čvrsto sam je zagrlila, a zatim krenula prema momcima. „Pa hajde da budemo pozitivne i nadamo se najboljem, važi?“ Klimnula je glavom, ponovo sredna. Stigle smo do muškaraca baš kad se gomila ljudi okupila oko malog podijuma postavljenog u ogromnoj balskoj dvorani. Kvartet je prestao da svira. Ves me je zgrabio za mišicu i pružio mi novu čašu šampanjca. „Je li sve u redu?“ „I više nego u redu.“ „Nešto za šta bi i ja trebalo da znam?“ Visoko je podigao obrvu. Odmahnula sam glavom. „Ne. Ostani u toku.“ Zakikotao se i poveo me do podijuma baš kad je voditelj počeo da objavljuje uloge u Vesovom filmu. „Jesi li uzbuđen?“, pitala sam.
59
„Ved znam ko je izabran“, iskezio se. „Pa šta? Sad de znati i svi ostali, i svi de pričati o tome mesecima! Ja sam uzbuđena, a znam samo sažetu priču.“ Spustio mi je ruku na rame i naslonio me na sebe dok smo gledali ljude kako prilaze podijumu. Svako se naklonio kad bi mu voditelj objavio ime i dodeljenu ulogu. „Jedva čekam da saznam ko de biti vojnik Vil, onaj što šalje pisma svojoj pravoj ljubavi, Alison. O, ko de glumiti Alison?“ Okrenula sam se da vidim, kad je spustio pogled. „Niko nede igrati Alison“, odgovorio je. „Ha? Ali mislila sam da je to ljubav njegovog života?“ Sigurna sam da mi je izraz bio zbunjen kad sam skupljenih očiju pogledala u Vesovo lepo lice. Nasmešio se i pokazao na podijum. „Gledaj.“ Podigao je bradu baš kad je prelepa crnokosa goropadnica prišla bini. Znala sam tu glumicu! Đina Deluka. Bila je visoka i vitka, a ipak je imala obline od kojih nije odustajala. Svi muškarci su je voleli, a svaka žena želela je da bude ona. Bila je još bolja jer je imala zlatno srce i predstavljala se mladim ženama u pozitivnom svetlu. A onda sam se zaprepastila do srži kad je voditelj predstavio glumicu. „Đina Deluka de glumiti glavnu žensku ulogu, Miju Kalvers!“ Zinula sam. „Ne mogu da verujem!“ Okrenula sam se Vesu. „Iznenađenje!“ Osmeh mu je bio apsolutno prelep. Nešto što nedu nikad zaboraviti. „Promenio si ime glavnoj junakinji u Mija?“ „Jesam“, odgovorio je, ne objašnjavajudi ništa više. Nekoliko puta sam zatreptala, i suze su mi ispunile oči kad sam pogledala u Vesa. „Zašto?“ „Zato što si mi važna.“
60
SEDMO POGLAVLJE Jebeno sranje. Važna sam. Srce mi se ispunilo sredom čim sam se setila te nodi kad mi je Ves priznao da je glavni lik svog filma nazvao po meni. Čak joj je promenio i izgled. Trebalo je da bude pomalo vila od žene, po imenu Alison, plavokosa i plavooka. Sasvim sigurno ne visoka, crvenokosa rubensovska lepotica, poput Đine Deluke… ili mene. Nisam bila sigurna šta da mislim ili kako da prihvatim tu vest. Složili smo se da se nedemo vezati. Mada, kad bih bila iskrena, ne bih mogla redi da se nisam vezala za Vesa. Definitivno jesam. Jesam li ga volela? Mislim da nisam. Čitavo to vreme bia sam tako fokusirana na to da se ne zaljubim da mi se nije ni ukazala prilika da mu otvorim srce. Zujanje telefona me je prenulo iz neprekidnog preispitivanja šta bi bilo kad bismo Ves i ja postali pravi par. Kad smo razmislili, ta mogudnost nije dolazila u obzir. Znao je i on, a i ja. To je trebalo da bude dovoljno. „Halo“, javila sam se, primetivši tetka Milino ime na ekranu. „Zdravo, lutko. Kako ti se sviđa život u zlatu?“ Glas joj je bio šaljiv, ali samo me je podsetio na pravo stanje u mom životu. Unajmljena sam da obavim posao. Taj posao mi je kupio život u raskoši… na mesec dana. Nije bio moj, niti de ikad biti. Glasno sam uzdahnula u telefon. „To je dobro, ha?“ „Ne, dobro je. Šta ima novo?“ Povukla sam uvojak kose i proverila jesu li mi krajevi ispucali. Vreme za šišanje. „Zovem da ti javim za slededeg klijenta, dušo.“ Čula sam šuškanje papira i kuckanje noktiju po tastaturi kad je coknula jezikom. „Idi deš u Sijetl!“ Nisam nikad bila tamo, moglo bi biti zabavno, pomislila sam dok je nastavljala: „Ovo de biti zanimljivo.“ Klijent je Alek Diboa. Trideset pet godina, visok, taman i zgodan, ima sve potrebne kvalitete, ali je čudan.“ Suzdržala sam se od izjava. Smatrala sam da je ceo proces čudan dok nisam upoznala Vesa. Tad sam shvatila da je mogude da i dobri, ljubazni i normalni muškarci traže društvo iz ovog ili onog razloga, a u ovom naročitom slučaju bilo mi je drago. Bez toga ne bih nikad upoznala Vesa i on je definitivno bio neko koga sam smatrala važnim. I on je meni bio važan, iako mu to još nisam spomenula. „… izabrao te je sa veb-stranice dan nakon što sam te poslala kod gospodina Čeninga. Naterao me je da obedam da deš slededeg meseca biti s njim.“
61
Ježedi se, okrenula sam se i zgrabila debe sa stolice da se umotam u njega. „Je li čudak?“ Mili se tako glasno nasmejala u slušalicu da sam morala da je odmaknem od uva. „Ne, malena, umetnik je! Bideš njegova muza. Bacio je jedan pogled i rekao kako te mora imati za novu seriju Ljubav na platnu. Čula sam je kako kucka, a onda mi je telefon zapištao na poruku. Stavila sam je na spikerfon i pogledala imejl koji mi je poslala. „Sveta majko božja.“ Ostala sam bez vazduha u pludima. „Predivno izgleda. Isto kao i gospodin Čening, samo suprotno? Crna kosa, crne oči, prosečna veličina.“ Klimnula sam glavom, zuredi u sliku gospodina Aleka Diboa, umetnika, na ekranu. Na ovom tipu nije bilo ništa prosečno. Bio je pljunuti Ben Aflek. Samo što je imao dugu kosu vezanu u malu punđu na vrhu glave i kombinaciju brkova i brade. Jedva sam čekala da vidim koliko mu je dugačka kosa. Muškarac u jednoj reči? Izvrstan! Oštro sam udahnula i lagano izdahnula da se oslobodim vreline koja mi je obuzela telo. „Dakle, uh, šta hode da radim kao njegova muza?“ „Nisam sigurna. Znam da stvara neobična umetnička dela. Svakakva. Prodaju se za stotine hiljada dolara po komadu. Međutim, ako skineš odedu, platide više. Tačka. Ako imaš seks s njim – a bože moj, koja žena ne bi želela…“ Nasmejala se. „… trebalo bi da ti plati dodatnih dvadeset hiljada.“ „Može li zahtevati da se skinem?“ pitala sam, odjednom se osetivši prljavo. Smesta sam pokušala da se prisetim šta sam potpisala u ugovoru. „Ne, ne, ne, to svakako nije deo ugovora. Međutim, spomenuo je kad te je rezervisao. Objasnila sam da de ga to koštati još dvadeset pet posto tvog honorara, i to samo ako ti pristaneš, i tehnički, ne sme da te dodiruje seksualno.“ Dvadeset pet posto je bilo dvadeset pet hiljada dolara. „Ozbiljno? Dobidu još dvadeset pet hiljada dolara ako mu dozvolim da slika moje aktove?“ „Ne, lutko, dobideš dvadeset hiljada. Izvrsna pratnja dobija dvadeset posto od tvog honorara. To znači pet hiljada ide nama, a dvadeset tebi.“ Slegnula sam ramenima, ne maredi. Nameravala sam da skinem odedu. Tih dodatnih dvadeset hiljada pomodi de mi da se približim krajnjem cilju. Barem du platiti Medin neispladeni kredit za prvu godinu škole. „Pristajem! Pod uslovom da ne spavam s njim, poziradu mu naga.“ Čak i kad sam to glasno izgovorila, nije zvučalo iskreno. Bože, u kakvoj sam ja nevolji. Još nisam ni napustila Vesa, a ved sam balavila nad slededim frajerom u redu. Ja sam kurva.
62
„Važi. Imaš let prvog. Pobrini se da budeš na njemu. Zvanično, tvoj poslednji dan sa gospodinom Čeningom treba da bude dvadeset šestog januara. Tako deš imati nekoliko dana da odeš kod kozmetičarke, središ kosu, izdepiliraš se i posetiš ginekologa.“ Tad sam se glasno nasmejala. „Ako je tako, pustidu te da ideš…“ „Uh, tetka Mili?“ „Gospođa Milan, sedaš se?“ upozorila me je. „Izvini. Shvataš li da te nikad nedu tako zvati osim pred klijentima, je li tako?“, pitala sam smrtno ozbiljna. „Šta je bilo, Mija?“, u glasu joj nije bilo ljubavi kakva priliči blagonaklonom članu porodice. „Je li mogude da neka pratilja ponovo vidi svog klijenta? Privatno?“ „O molim te, ne. Molim te, nemoj mi redi da si se zaljubila u gospodina Čeninga?“ „Ne! Ne radi se o tome.“ Ne zapravo, rekla sam sebi. Nisam, zaista nisam. Verovatno. „Samo smo postali prijatelji i volela bih da nastavim to prijateljstvo bez kršenja pravila.“ Tetka Mili je glasno uzdahnula. „Nema čvrstih pravila, ali treba da budeš pažljiva, Mija. Takvi muškarci obedaju devojci svet i nikad ne ispune obedanje. Veruj mi, sve sam to ved čula i ranije. Previše puta, zapravo.“ „Dakle, ne postoji pravilo?“ „Ne, samo“, ispustila je dugačak uzdah, „štiti svoje srce. Ovaj posao nije za svakoga, a život je ionako ved težak. Odvoj ovo vreme za sebe da se zabaviš, opustiš, i doživiš sve što život ima da ponudi. Ovo de ti verovatno biti jedino razdoblje u životu kad deš imati tu priliku.“ Potisnula sam nalet emocionalne plime koja je čučala odmah ispod površine moje jake fasade. „Pozovi me kad se nađeš sa gospodinom Diboa. Posladu ti sve imejlom.“ I to je bilo poslednje što je rekla pre nego što je prekinula vezu. Tetka je bila u pravu. Nisam mogla dozvoliti Vesu da me ubedi kako je ovo nešto više. Morala sam da odem u Sijetl. Otidi du u Sijetl. Pogledala sam u telefon. I gospodin Seksi umetnik bide moje sledede iskustvo. „Dušo, stigao sam!“, Vesov glas je zagrmeo kroz kudu i doleteo napolje, gde sam uživala u zagrejanom bazenu. Izašao je na terasu u odelu i nasmešio se. Gospode, kakav seksi frajer. Uvek je izgledao dobro, ali bilo je nešto u tom njegovom oblačenju u kom sam uživala. Možda sam još više uživala u skidanju. „Rano si došao.“ Bilo je tek pola tri. Podigla sam se, izašla iz bazena i sela na ivicu.
63
Ves se zaustavio i stajao mirno na samoj ivici. Gledao je u mene, ali ne u moje oči. Proučavao mi je telo svojim smaragdnim draguljima, tako žarkim pogledom da sam ga praktično osetila kad bi mi pao na grudi, stomak, butine. Gledala sam kako skida cipele, a zatim pušta i da mu sako padne na pločice. Kao po naredbi, oslonila sam se o ruke, izazovno izvijajudi leda, izbacujudi grudi prema nebu i zabacujudi glavu unazad. Noge sam blago raširila radi ravnoteže. Tračica kupadeg kostima nije prepuštala ništa mašti, i kad sam podigla glavu da vidim ima li moja mala predstava uspeha, čula sam snažan pljusak. Potpuno obučen skočio je i prosekao kroz vodu. Bio je nalik na crnu ajkulu koja pliva ka svom plenu. Stigao je do ruba bazena u jednom potezu. Izronio je iz vode kao neki vodeni bog. Nagnula sam se napred, uhvatila ga za mokru kravatu i povukla među noge. Spustio mi je ruke na kolena i široko ih razdvojio. „To je bilo neočekivano“, rekla sam mu kraj usana, još ga ne ljubedi, samo puštajudi vodu iz bazena da nam se sliva između usana. „Misliš? Onda de ti se ovo dopasti.“ Spustio je usne na moje, jezikom tražedi ulaz. Ljubio me je kao da nikad nede imati drugu priliku, kao da umire od želje da mi proba usne. Znala sam da sam i sama umirala od želje za njim. „Ceo prokleti dan sam mislio na tebe“, izgovorio je promuklo pre nego što mi je jezikom prešao preko gornjeg dela tela i između grudi. Zavukao je prste u oskudan trougao bikinija i, gurajudi tkaninu u stranu, ogolio mi je dojke. Bradavice su mi se odmah učvrstile na promenu temperature. „Sanjam o ovim lepoticama“, rekao je palacajudi mi jezikom preko bradavice, pre nego što ju je uvukao u vrela usta. Uzviknula sam i ruke su mi krenule ka njegovoj glavi da ga zadržim uz sebe. Sisanje se nastavilo dok mu nisam pritisnula telo uz svoje, pokušavajudi da nađem neko uporište. Kad me je doveo gotovo na rub orgazma samo se poigravajudi mojim sisama, što je voleo da radi, odgurnuo me je. Ležala sam na hladnom betonu, a hladnoda m i je dopirala do kostiju sve dok prstima nije pronašao vezove mojih gadica i povukao ih. O, sranje. Uradide to ovde, napolju, usred belog dana. „Vese“, upozorila sam ga, ali to upozorenje nije bilo sasvim ozbiljno. Previše sam bila opijena žudnjom da bih se mnogo opirala. Kad bi gospođa Kroft naletela na nas, samo bi produžila dalje. Zena je bila klasa. Ja i ne baš. Ves me je štipkao za mesnati deo butina kad mi je podigao nogu po nogu iz vode i spustio mi stopala na ivicu bazena savijajudi mi kolena pod uglom od devedeset stepeni. Zatim me je uhvatio za njih i raširio ih kao što ptica širi krila da poleti. I jesam poletela, istog trena kad mi je jezikom dodirnuo osetljivi skup nerava. Ruke su mi poletele ka
64
njegovoj glavi da je zadržim na mestu. Zgrabio ih je obe, spustio ih na beton i zavukao mi ih ispod zadnjice. „Sedi na njima, nema pipanja“, prekoreo me je. A, znači tako demo da se igramo. Želeo je punu kontrolu. Sranje, to je značilo da de me odvesti preko mojih granica, i gurnuti me više puta preko ruba. Ved je to jednom uradio. Doživela sam toliko orgazama da sam se onesvestila jašudi mu na kurcu. Bilo je to najčulnije, najpohotnije iskustvo u mom životu, dosad. Rastvorio me je vrhovima prstiju i upotrebio ravnu površinu jezika da me pošalje u orbitu. Posle jednog orgazma, sagnuo se, držedi mi noge razmaknute, mumlajudi mi u vlažno meso. Sledede reči su mu zvučale kao neko pohotno zapevanje. „Tucam te.“ „Gutam te.“ „Sisam te.“ „Još. Još.“ Mumlao je duboko. „Bože, Mija, mogao bih da te gutam po čitav dan“, procedio je kroz zube pre nego što mi je snažno uvukao klitoris u usta. Buknula sam u drugom orgazmu. Tresla sam se dok me nije zgrabio za struk, podigao mi malaksalo telo i povukao me nazad u vodu. Šok me je potpuno prodrmao. Svi živci su mi goreli kad su žmarci od orgazma počeli da se povlače. Pre nego što sam uspela sasvim da se povratim, podigao mi je noge oko struka i naslonio me leđima na ivicu bazena. „Tako du te dobro uzeti, dušo. Pobrinudu se da me osetiš čak i kad odeš.“ Snažno se zario u mene. Ne znam kad je to uradio, ali pantalone su mu plutale negde u bazenu i podsedale me na ražu na dnu okeana. Gore je još imao košulju i kravatu. Priljubila sam se uz mokru tkaninu dok se zabijao u mene. Zapevanje je iznova počelo. Mislim da čak nije ni znao da govori. Ali ja jesam, i hvatala sam se za svaku reč, puštajudi da mi se svaki izraz ureze u pamdenje, pa da se prisetim tog trenutka svaki put kad mi bude potreban… kad mi bude nedostajao. „Bio sam ovde.“ Prodiranje. „Zajedno.“ Prodiranje. „Jebanje.“ Prodiranje. „Volim ovo.“ Prodiranje. „Zapamti me.“ Prodiranje. „Zapamti me“, ponovio je glasnije kad se zario u mene, pogađajudi mesto koje mi je pokretalo najjače, najduže oslobađanje u životu. Vrisnula sam. Moje telo više nije bilo moje. Moj glas više nije bio moj. Svršila sam s njegovim ustima
65
na mojim i njegovim jezikom koji je ulazio i izlazio. Još smo bili spojeni kad me je uneo potpuno mokru u svoju sobu i spustio me na krevet. Ostavio me je samo toliko da skine kravatu i košulju, a onda se popeo na mene. Raširio mi je noge i uvukao se u preosetljivo nateklo tkivo još jednom. Povezani. Nije me tucao tad. Polako je, predivno, vodio ljubav sa mnom. „Zdravo, fufo! Dugo nismo razgovarale“, kroz telefon je do mene dopro glas moje najbolje prijateljice, Džinel, ne samo oštro ved i s nagoveštajem iskrene uzrujanosti. „Kurvo, radim“, pokušala sam, ali nije mi pošlo za rukom. „Da, aha, ako se jahanje Vesovog kurca može nazvati poslom, pretpostavljam“, odvratila je s primesom šale u glasu. Drugarica mi je opraštala. „Nismo sve talentovane i ne umemo božanstveno da plešemo“, pobunila sam se. „Istina…“ razvukla je tu reč, dodavši joj još nekoliko slogova. „Nedostaješ mi“, glas mi je drhtao i poželela sam da se ošamarim što sam se prepustila osedanjima. Do mene je dopro duboki uzdah. „I meni nedostaje tvoje ružno lice. Mnogo više mi se nabacuju kad si ti pored mene. Pošto sam ja ona zgodna, znaš.“ I… ponovo smo bile najbolje drugarice. „Kako mi je tata?“, pitala sam, plašedi se odgovora. „Fizički bolje. Još se nije probudio. Premestili su ga sa intenzivne nege, i to je dobar znak.“ To jeste bio dobar znak. Značilo je da de preživeti, ali još se nije sasvim izvukao. „Jesu li rekli zašto se još nije probudio iz kome?“ „Ne govore mi mnogo, Mija. Nisam član porodice. Znaš to.“ Sad sam ja uzdahnula. Džinel mi je bila veda porodica od velike porodice koju sam imala s obe strane. Jedina prijateljica kojoj sam verovala. „Hvala ti što paziš na njega umesto mene. A šta je sa Medi? Pričala sam s njom samo jednom, i to je bilo na nekoliko minuta kad je bila između časova. Izgleda da se razbija od učenja i časova.“ „Da, tako je. I pod pritiskom je zbog novca. Računi se nagomilavaju. Treba li da joj dam malo gotovine?“ „Ne, ne! Imam novac. Pa, imadu mnogo novca za nedelju dana. Dovoljno da joj pošaljem nešto da plati račune i kupi hranu. Mada du, uskoro, imati mnogo više! Samo treba da se ukrcam u avion sledede nedelje, i tih stotinu hiljada de stidi
66
na moj račun. A onda du imati priliku da dobijem još dvadeset hiljada, koje de biti samo moje.“ „Kako deš zaraditi tih dodatnih dvadeset?“ Čula sam je kako uvlači dim cigarete. Mora da je završavala predah za ručak uz cigaretu. Grickala sam nokat na palcu i gledala u reckavi rub. „Naredni klijent mi je umetnik. Bidu mu muza ili tako neko sranje. Želi da mu poziram gola. Ako to uradim, dobijam dodatnih dvadeset hiljada.“ Čula sam Džin kako duva u telefon. „Jebote! Ja se skidam svakog jebenog dana i ne pladaju me dvadeset hiljada! Povezi i mene sa tetkom Mili. I meni treba debela lova!“, promumlala je u slušalicu i ja sam se nasmejala. Ona ne bi nikad napustila Vegas. Bože, baš mi je prijao razgovor s drugaricom. Podsetila me je na sve što jesam, gde su mi koreni i da sam još ona ista. Čak i ako sam odevena kao barbika i glumim ulogu zgodne pratilje, i dalje sam Mija Sonders. Devojka koja je podigla sestru od pete godine, brinula o sebi i spaside tatino dupe… ponovo. Nadala sam se poslednji put. Samo sam se nadala da de, kad se probudi, shvatiti šta je uradio, šta se dogodilo zbog njegovih izbora i možda nešto i nauči iz toga. Potražide pomod zbog pida. Posetiti terapeuta. Dala sam mu podatke o gomili besplatnih programa zajedno sa lecima i pamfletima za lokalne Anonimne alkoholičare. Možda de, samo možda, ovog puta uvideti svoje greške. „Hodeš li uopšte dolaziti kudi?“ pitala je Džin dok sam izvlačila haljinu koju du obudi za večerašnji društveni događaj. Ves me je vodio na neku filmsku proslavu s novim glumcima. Zvučalo je zabavno. Upoznadu neke slavne ljude. Neke s kojima du jednom raditi, nadala sam se. Takav put zasad još nije bio ni na vidiku. Čudno kako se sve vrati u punom krugu. Konačno sam poznavala nekog iz filmske industrije, a nisam nikako mogla nečemu da se posvetim ili odem na neku audiciju. Taj deo života mi je bio na neodređenom čekanju dok ne izvučem tatu iz dugova. „Kad bih mogla. Idem pravo za Sijetl tri dana nakon što nar pustim Malibu. Tetka mi je zakazala gomilu kozmetičkih tretmana u ta tri dana. Ali pokušadu slededeg meseca“, izjavila sam neubedljivo. „Hej, znam da želiš da dođeš kudi isto koliko i ja želim da vidim to tvoje debelo dupe, ali u redu je. Ovde de sve biti dobro dok ti raščišdavaš tatinu zbrku. Ali, sranje, Mija, morade nešto da nauči iz ovoga. Ne možeš upropašdavati svoj život zbog njega.“ „Nemam izbora“, cvilela sam. „Ako to ne uradim, ubide ga. I on je u komi, Džin. Ne može da se brani.“
67
Ovaj razgovor je počeo da me zamara. Volela sam Džinel, ali užasno me je gnjavila zbog tatinih sranja i toga što ga neprekidno spašavam. Nije da sam to želela. Ali nisam mogla dozvoliti da ga povrede ili ubiju. Blejn i njegove siledžije su ozbiljni manijaci. Blejn je bezdušna zmija. Ne bi oklevao da ubije tatu. Dođavola, više bi ga brinulo da mu krv ne isprska skupo odelo nego što tati oduzima život. Njemu su ljudi kolateralna šteta, a ja sam mu takođe bila žrtva. Prevrtljivo, lažljivo smede! Kroz telefon sam čula šuškanje, zatim škljocanje i zveckanje poker aparata dok je prolazila kroz kazino. „Samo mi obedaj da deš početi da misliš i na svoj život?“ „Hodu, hodu. Osim toga, zabavljam se ovde u Malibuu. Ves me je učio kako da surfujem!“ „Dobro, to je baš lepo. Ja čak nisam ni videla okean“, zaječala je. „Kad se obogatiš od pratnje, hodeš li me odvesti do okeana?“ Nasmejala sam se. „I da vidim tvoje droljasto dupe u bikiniju?“ Pretvarala sam se da povradam i gušim se. „Ti si sjebana. Povlačim status najbolje drugarice.“ „To se ne može povudi. Jednostavno je tako. Kao zapovesti ispisane u kamenu. Jednostavno je tako“, rekla sam jadno. „Jesi li ti upravo uporedila naše prijateljstvo sa deset božjih zapovesti? Stvarno?“ „Uh… jesam?“ „Idi deš u pakao“, izjavila je ravnodušno. „Ako odem, bolje da dovučeš droljasto dupe tamo da me izvadiš!“ Zakikotala se, a ja sam se nasmešila stežudi telefon. „Znaš da hodu.“ „Volim te, kurvo.“ „Ja tebe još više, fufo.“
68
OSMO POGLAVLJE Restoran Nobu u Malibuu bio je otmen. Kao da čovek ulazi u sopstveni raskošan svet. Došli su svi glumci iz Šifre časti, režiseri i scenaristi. Nije bila prevelika gužva, možda četrdesetak ljudi. Kad smo stigli, hostesa nas je povela do izdvojenog prostora napolju. Terasa je imala pod od prirodnog čvornovatog drveta, koji se prostirao po celoj ogromnoj površini s pletenim tapaciranim nameštajem i teškim drvenim stolovima. Čitav prostor se otvarao prema plaži. Sunce je upravo zalazilo, i boje neba koje su se odbijale od vode oduzimale su dah. Ves me je privukao u naručje kad sam se uhvatila za ogradu. Obgrlio me je ispred sebe. „Prelepo“, rekao mi je u uvo pre nego što mi je nosem prešao preko vrata. „Depo je“, složila sam se. „Ne pogled, ti.“ Gricnuo me je za ono mesto gde se vrat sastaje s ramenom i izazvao mi drhtaje sve jačeg zadovoljstva što je raslo i predivno bolelo u meni. „Laskavce.“ Uštinula sam ga za butinu na koju sam spustila ruku. „Jao, nikad više nedu udeliti kompliment dami“, rekao je glumedi ljutnju. Okrenula sam se, sklopila mu ruke oko vrata i poljubila ga. Ništa nepristojno, samo dodir usana. Nedostajao mi je preko dana, dok je bio na poslu, i ovo mi je bila prva prilika da budem kraj njega. Zastenjao mi je u usta i odmakao se, a ja sam ostala zuredi. Trenutak kasnije, zavrteo je glavom i nasmešio se. Znala sam da je nešto želeo da mi kaže, ali upravo tad sam shvatila da de to biti nešto što nedu modi da savladam. „Hajde da nešto popijemo i pregrizemo?“ Spustio je ramena i trenutak je prošao. „Naravno“, završio je, uhvatio me za ruku i poveo me do bara. Uzeli smo pide, a onda je došao konobar i ponudio nam neke azijske grickalice. Dok smo razgovarali i grickali, najlepša žena koju sam u životu videla probila se kroz gomilu. Na sebi je imala tamnocrvenu koktel haljinu bez bretela, koja joj je savršeno naglašavala velike grudi. Porub joj je bio odmah iznad kolena na neverovatno dugim nogama. Imala je crnu gustu kosu, koja je mnogo ličila na moju, ali njena je bila ukovrdžana u blago uvijene spirale što su joj savršeno padale preko biserne kože. Jarkocrvene usne i tamna senka na očima dopunile su joj izgled. Ta žena je bila san svakog muškarca i nodna mora svake žene. Osim mene. Želela sam da budem ona! „Đina“, Ves je pružio ruku prema zanosnoj lepotici. „Želim da upoznaš moju prijateljicu, Miju Sonders.“ Oči joj se raširiše i usne izviše u podrugljiv osmejak na reč prijateljica. 69
Spustila je malu ruku na Vesovo rame, pogledala u njega, pa ljupko zatreptala pre nego što se okrenula ka meni. Ves je bio potpuno očaran. Dođavola, ja takode. Nije se često viđala takva istinska lepota. „Đina Deluka.“ Pružila je ruku i ja sam je prihvatila. „Vesovi prijatelji su i moji prijatelji.“ Glas joj je zvučao kao da peva, samo sa zavodljivim ženskim melodičnim treperenjem. Kad smo se rukovale, stala je ispred mene i drsko naslonila grudi na Vesove. „Zaista jedva čekam da počnemo da radimo na tvojoj priči. Zvuči čarobno.“ Podigla je ruku i pomilovala mu rever. Stajao je bez reči, zuredi toj seksepilnoj ženi u oči. Gotovo sam se osedala kao uljez u tom privatnom trenutku. Svakako nisam bila potrebna za taj razgovor. I uprkos onome što sam obedala sebi, postajala sam ljubomorna. Ne, nisam polagala zvanično pravo na Vesa, ali bila sam mu pratilja za narednih nekoliko dana, prokletstvo! Pokušala sam da se nakašljem. Nije pomoglo da se razbiju čini koje je imala nad Vesom. „Možda bismo mogli predi neke delove scenarija kod mene nekad, znaš, tako da steknem pravi utisak o liku.“ Oblizala je usne i vrelina u stomaku mi se usijala od besa. Šta ta riba misli ko je?! „Uh, naravno, da, to zvuči uh…“ Ves je pokušavao i to je bilo to. Sklonila sam je s puta ljubazno ih prekidajudi. „Dušice, umirem od gladi. Jesi li spreman da sednemo i jedemo?“ Zatreptala sam i ja okicama, ali bila sam prilično sigurna da utisak nije bio isti. Ves me je pogledao, odmahnuo glavom, a onda su mu se usne razvukle u osmeh. Oči su mu zasijale i privukao me je sebi, obgrlivši me oko struka. „Sve za gospođicu Miju“, rekao je ljubedi me u čelo. „Đina, izvini nas.“ Pogledala sam u lepu crnokosu vešticu. Usta su joj bila širom otvorena kao da ne može da poveruje da sam joj se umešala u ulogu kad se zapravo ona umešala u moju. „Mija? Kao u filmu?“ pitala je. Ves me je pogledao uz onaj svoj luđački zavodljiv osmeh. „Želeo sam nešto po čemu du pamtiti svoju devojku“, izgovorio je ne gledajudi u Đinu. Taj postupak mi je ispunio srce i radošdu i tugom, jer sam znala da uskoro odlazim. „Da je pamtiš? Kuda ideš?“ pitala je mene, skrstivši ruke na bujnim grudima. Udahnula sam i zažmurila. „U Sijetl“, odgovorila sam i zaustavila se kad se Ves trgao. „Je li, zašto?“
70
„Posao.“ Nisam znala šta drugo da kažem. To je bila istina, ali nisam htela da govorim toj ženi kako sam samo iznajmljena ili da je Ves tehnički slobodan i može da prihvati njeno otvoreno nabacivanje. Zakolutala je očima. „Kakvim se poslom baviš?“ „Pa, na tom poslu du biti model umetniku u narednih mesec dana dok me slika.“ Namestila je lažan osmeh. „A hodeš li imati na sebi odedu za vreme slikanja?“ Pogodila je pravo u metu. „Mislim da je dosta, Đina. Vidimo se na snimanju za nedelju dana. Hajdemo, Mija, idemo da jedemo i pronađemo mesto za sedenje.“ Uhvatio me je za kuk i okrenuo me u suprotnom pravcu od lepe glumice. Stigli smo do stola daleko u uglu iz kog se pružao još bolji pogled na okean nodu. Konobar nam je doneo novo pide i spustio poslužavnik sa pecivom između nas. Kad sam zagrizla i pustila da mi se vazdušasto testo istopi u ustima, Ves je navalio. „Dakle, Sijetl?“ Klimnula sam glavom, ne želedi zapravo u to da zalazim. „I je li Đina bila u pravu s pretpostavkom?“ Ugurala sam još jedan zalogaj te riblje poslastice u usta i morala sam se suzdržati da ne zastenjem. Prokletstvo, ovo mesto je neverovatno. „Je li, Mija? Hodeš li biti naga pred tim umetnikom dok te slika?“ Umesto da odgovorim, slegnula sam ramenima. „Pitanje je jednostavno“, rekao je kroz stegnute zube. „Možda. Radi i aktove, tako da postoji mogudnost“ odgovorila sam, misledi da je to bolje od potpune istine ili otvorenog laganja. Zavrteo je glavom i otpio veliki gutljaj piva. „Treba mi jebeno pravo pide.“ Ustao je i žurno otišao do bara. Naslonila sam se leđima i pomislila u šta se ovo veče pretvaralo. Bila sam ljubomorna na njega, a sad je on ljubomoran na nekog tipa kog nijedno nije ni upoznalo. Šta se to, dođavola, dešavalo? Kad se vratio, doneo je veliku čašu punu dilibarske tečnosti od koje mi se stomak okretao. Još od one prve nodi, trudio se da ne pije viski, i bila sam mu zahvalna na tome. Ali sad ga je pio kao vodu. „Zašto si ljut?“ Odmahnuo je glavom. „Nisam ljut“, stegao je zube, a mišid u vilici mu je poigravao. „Mislim da znam kad si ljut. Živimo zajedno gotovo mesec dana.“ „Želiš li uopšte ovo da radiš?“ konačno je pitao.
71
„Ne radi se o tome želim li. Moram!“ šapnula sam glasno, naginjudi se napred. Osvrnuo se. „Ne moraš ti ništa. Svi imaju izbor. Mogla bi da ostaneš.“ I eto, izgovorio je. Definitivno je želeo da ostanem iako je znao da ne mogu. „Nemoj…“ „Zašto da ne! Zato što deš osedati nešto?“ narugao se. Ustala sam i otišla. Nije pošao za mnom. Zvuk razbijanja stakla probudio me je iz dubokog sna. Ustala sam i krenula kroz hodnik na vrhovima prstiju potpuno nečujno dok nisam ugledala Vesa kako se smeje sa sakoom napola obučenim, a drugom polovinom uvrnutom oko ruke, kao da pokušava da ga skine. Prišla sam mu i povukla sako. To mi baš nije bilo pametno. Čim se oslobodio, nabio me je na suprotni zid, s usnama na mom vratu. Jako me je ugrizao, i uzviknula sam, pokušavajudi da ga odgurnem. „Mija, Mija, Mija, toliko te želim. Ne želim da te izgubim… molim te“, preklinjao je, ali nisam imala pojma šta su njegove nerazgovetne pijane reči zaista značile. „Hajde. Idemo u krevet“, rekla sam trudedi se da ga pridržim. Prešao je nekoliko koraka, a onda stao i ščepao me. Udarila sam leđima u drugi zid. Ovog puta mi je rukom obuhvatio dojku i zavrteo mi bradavicu veštim prstima. Zastenjala sam. „Jebote, da, volim te zvuke koje ispuštaš. Gotovo između stenjaja i jauka. Od toga mi se tako digne.“ I nije se šalio, što je dokazivala njegova kao kamen tvrda erekcija koja mi je pritiskala kuk. Pre nego što sam uspela da se pomerim, podigao mi je nogu. Čak i tako pijan, znao je tačno šta radi, samo su mu pokreti bili malo aljkaviji, manje usklađeni. „Vese, ne ovde. Moramo te smestiti u krevet.“ „Podi deš sa mnom?“ molio je, ližudi i grickajudi mi vrat. „Ostani sa mnom u mom krevetu.“ „Da, naravno, tucademo se u tvom krevetu ovog puta“, rekla sam, vodedi ga u njegovu sobu. Kad smo stigli tamo, okrenuo se, uhvatio me za kukove i poljubio. Čak i obojen viskijem, pidem koje nisam podnosila, imao je odličan ukus. „Ne, želim da spavaš sa mnom. Celu nod. Želim jednom da se probudim pored tebe“, molio je, vodedi me do kreveta. Seo je, svukao mi gadice, a ja sam povukla spavadicu i stajala naga pred njim.
72
„Obožavam ovo telo.“ Rukom mi je prelazio od ključne kosti, preko dojke, gde me je blago stegao, niz oblinu struka, preko boka, pa sve do butine. Zadrhtala sam kad je završio putovanje na drugoj strani. „Samo ovog puta, ostani celu nod. Dozvoli da se probudim pored tebe“, nagnuo se napred i uhvatio mi bradavicu usnama. Munje su mi sevnule kroz udove, prvo se pojavilo zadovoljstvo, a ubrzo zatim usledile su požuda i potreba. „Samo ovog puta“, ponovila sam. Te nodi smo vodili ljubav po drugi put. Očajničku, grčevitu ljubav. Negde usred nodi, Ves se probudio trezan i ponovo me je uzeo. Rekao mi je da je želeo da oživi sve što smo radili da bih sigurno sve zapamtila. Znala sam da nedu nikad zaboraviti. Probudila sam se i videla da me je posmatrao kako spavam. Plava tršava kosa pala mu je preko očiju i sklonila sam je u stranu, želedi da ga vidim celog pod prelepim jutarnjim svetlom. „Zašto si pratilja?“ pitao je. Nije bilo osude ni grubosti u njegovim rečima. Samo obično pitanje kao da umire da to sazna još od prvog dana. I verovatno i jeste bilo tako. Došlo je vreme. Zaslužio je da zna zašto mu nisam mogla dati više. Znam da je želeo da ostanem, možda i da živim s njim da bismo videli u šta bi se zajednički život zaista mogao pretvoriti. Znao je da mi nije smetalo što je tako zauzet, zbog čega je i tvrdio da nije spreman za vezu. Umela sam da brinem o sebi, što sam i dokazala. Nisam nametljiva riba kao vedina tih zgodnih kučki. Ali to je bilo to. Nisam želela da budem žena za pokazivanje, a ni devojka, što se toga tiče. Bilo mi je važno da pronađem sopstveni put, budem svoja. A trenutno to nisam mogla jer sam morala da pomognem tati. Umesto da ponudim delimičnu istinu ili izmišljam nešto uverljivo, ispričala sam mu istinu. „Moj tata duguje nekim stvarno lošim tipovima novac. Mnogo novca.“ „Ja imam mnogo novca“, rekao je tiho. Suze su me zapekle u uglovima očiju na njegovo priznanje. Okrenula sam se prema njemu, sklopila ruke i stavila ih pod obraz. I on je učinio isto. „Da, imaš, ali to je tvoj novac. Tata se gadno uvalio kod zelenaša zbog kockanja. Radim da otplatim taj dug.“ „Koliko?“ „Milion.“
73
Polako je dunuo. „Imam mnogo novca za trošenje, Mija. Mogao bih ti pomodi.“ Odmahnula sam glavom. Poznajudi muškarce kakav je Ves Čening, znala sam da de, čim sazna da mi je porodica u nevolji, želeti da pomogne. Samo, ovo je bila moja briga, ne njegova. „Znam da bi mogao, ali nisam tražila tvoju pomod.“ Bilo mi je važno da mu savršeno stavim do znanja da sam tako odlučila. Nisam bila dama u nevolji, a on princ na belom konju, koji juriša da me spase. Bajke ne postoje, naročito ne za ribe iz Vegasa s ogromnim teretom. „Ali šta ako želim da pomognem?“ „Veoma si ljubazan, Vese.“ Odmahnuo je glavom i legao na leda. „Ne, Mija, nisam. Sebičan sam. Ne želim da ideš. Ne želim da poziraš naga nekom bogatom umetniku u Sijetlu. Želim da ostaneš tu sa mnom, u mojoj kudi, u mom krevetu. Platidu koliko god treba da to dobijem.“ Sav vazduh mi je u trenu izleteo iz pluda. „Voliš li me, Vese?“ Pogledao me je. „Uh“, oblizao je usne i ugrizao se za puno meso. Poželela sam da ga poljubim. „Znam da mi se sviđaš. Mnogo mi se sviđaš.“ Široko sam se osmehnula i vrhom prsta mu prešla preko nosa sve do vrha. „I ti se meni sviđaš, Vese. Mnogo. Ali ovo moram da obavim. Ne samo za tatu, mada me je to pokrenulo, ved i zbog sebe. A tebi ne treba niko da ti odvlači pažnju. Sledede nedelje počinješ sa snimanjem filma. Prvi put deš režirati…“ Provukao je rukom kroz kosu. „Znam to sve. To ne menja činjenicu da te želim ovde.“ „Znam da ne menja. I da budem iskrena, ne želim da idem, ali otidi du. A ti i ja? Ostademo prijatelji? Važi?“ Uzdahnuo je i povukao mi telo na svoje. Stavila sam mu ruke na grudi i naslonila bradu na grudnu kost. „Naravno da hodemo. Ako ništa drugo, ti si najbolja devojka koju sam imao.“ Obrve sam podigla do kose. „Mislim, znaš. Najbolja prijateljica.“ „Razumem“, ovlaš sam mu poljubila usne. „Znači, odlaziš za dva dana i ništa ne mogu da uradim ili kažem da te nagovorim da ostaneš?“ Odmahnula sam glavom i naslonila mu je na srce, puštajudi da me snažno lupanje uljuljka u polusan. U duši sam znala da bih ostala, da bih mogla da ostanem, ili barem razmislim o ostajanju samo kad bi me voleo. Nisam mogla poredi da sam se zaljubljivala u njega, ali delom sam se suzdržala, znajudi da ljubav
74
nikad nije postojala kao mogudnost. Ne nakon što sam se zaljubljivala u svakog muškarca s kojim sam ikad spavala. Ovog puta s Vesom tako sam žestoko čuvala srce da je dobio samo male usputne delide. Ostatak je bio još siguran sa mnom i pod potpunom kontrolom. „Šta nama to ostavlja?“ Spustio je ruke da mi obuhvati guzu i čvrsto ju je stegao. Podsetilo me je na to koliko de mi nedostajati njegove veštine u krevetu. Povratak svom dečku na baterije nije mi baš bio visoko kotiran na spisku onoga što sam želela da radim u Sijetlu. Kao na primer da vidim falusnu svemirsku iglu. To mi je bilo visoko na spisku prioriteta. „Šta kažeš na prijateljstvo?“ Iskrivio je lice. „Najbolji prijatelji?“ pokušala sam. Podigao mi je struk, namestio ukrudeni ud između mojih butina, pa sam se spustila na njega, a on se čvrsto zario celom dužinom. Gospode, taj muškarac je bio baš obdaren i, još bolje, znao je tačno kako da upotrebi tu obdarenost. „S povlasticama“, šapnula sam dok je snažno prodirao, i on se nasmešio. „Najbolji prijatelji s povlasticama“, rekla sam, zabacila glavu, spustila ruke na njegove mišidave grudi i stegla ih. Telo mu se zateglo. „To mi kaži.“ Podigao me je i povukao nadole. Oboje smo uzviknuli. „Jaši me sad.“
75
DEVETO POGLAVLJE „Šta želiš da radiš danas?“ pitao je Ves kad sam ušla u kuhinju. Na moje iznenađenje, on je kuvao ili tačnije – okretao palačinke. Pogledala sam okolo tražedi gospođu Kroft. „Gde je Džudi?“ „Dao sam joj slobodno. Pošto ti je ovo poslednji dan, želeo sam da ga provedem nasamo s tobom.“ Nasmešio se i namignuo. Sela sam na barsku stolicu ispred pulta gde je dovršavao doručak. Palačinke nisu izgorele i mirisale su predivno. Zadivljeno sam zurila u nisku gomilu. Puter je kapljao sa strane primamljivo se mešajudi s gustim sirupom. Zatim je istisnuo šlag pravedi neku vrstu ukrasa na vrhu. Uz trzaj zgloba, gurnuo je tanjir pred mene. Na gomili je bilo nacrtano nasmešeno lice. „Vesele palačinke.“ Mrdao je obrvama i nasmejala sam se. Ovaj čovek je bio prava podvojena ličnost. Radoholičar, surfer, korisnik ženske pratnje, vozač džipa, bogataš koji je pravio palačinke s nasmešenim licima na njima. „Šta?“ Spustio je laktove na pult i nakrivio glavu. Imao je jutarnje čekinje na licu koje sam se navikla da vidim, i koje sam obožavala. Vrhovima prstiju sam mu prešla preko hrapave površine. Zavrtela sam glavom i zasekla u gomilu pet savršeno okruglih palačinki. „Prosto me iznenađuješ. Svaki put kad pomislim da sam te provalila, oboriš me s nogu nečim novim.“ Slegnuo je ramenima i navalio na sopstveni doručak. „Šta da kažem? Volim da te držim u neizvesnosti.“ Nasmešio se i mogla sam se zakleti da su svi oni glupi ženski časopisi koje sam izbegavala bili u pravu. Dobra osoba je mogla da osvetli sobu i svede svet na mali prostor u kom živi sva čovečja pažnja. „Da se vratim na tvoje prvobitno pitanje“, rekla sam kroz usta puna najboljih palačinki koje sam u čitavom životu jela, uključujudi i moje. „Volela bih da se provozamo mojim motorom“, rekla sam, i klimnuo je glavom. „Ja sam za to. Kuda idemo?“ Nasmešila sam se i zabacila kosu razbarušenu od spavanja preko ramena. „Kuda nas god motor odnese. Nije bitno kuda idemo. Važno je putovanje.“ Zaobišao je pult, seo i okrenuo se prema meni. Pogledala sam ga pomislivši da de me poljubiti. Obično bi prvo to uradio ujutru, ali danas je bilo drugačije. Sve u vezi s mojim poslednjim danom bilo je tako teško, pritisnuto neizbežnim krajem. Umesto poljupca, dobila sam šlag po nosu. „To je bilo dubokoumno“, rekao je bezizražajno. 76
Gurnula sam ga. „Zaveži, jebote!“ Nasmejao se. „Hajde, Mija. Nije do vožnje, ved do putovanja? Odakle ti ta sranja? Reci mi istinu. Pisalo je na nalepnici kad si kupila motor, je li tako?“ „Ali istina je!“ Zavrtela sam glavom i navalili smo na doručak. Malo-pomalo, pa bi me gurnuo laktom. Ne tako da boli, tek da mi stavi do znanja da je tu i zeza me. Ako du biti iskrena prema sebi, nedostajade mi Ves. Više nego što sam htela da priznam. Mnogo više. „Gospode bože“, rekao je kad sam ušla u garažu, gde sam ostavila motor. Gutao me je pogledom. Od crne kožne jakne koju sam nosila, preko majice bez rukava sa slikom koncerta Rejdioheda i tesnih farmerica, do visokih bajkerskih čizama. „Sviđa ti se?“ podigla sam kuk, znajudi da mi to naglašava stas u obliku peščanog sata, koji mu se veoma dopadao. Mnogo puta mi je rekao koliko je zaljubljen u moje telo. Ves je voleo žene sa malo mesa na sebi. Nisu mu se sviđale devojke mršave kao motke. Barem je tako rekao. Mogao je da me laže i maže, ali ako mu je izraz lica tog trenutka bio ikakav pokazatelj, sviđalo mu se ono što je video. Prebacio je svoju kožnu jaknu preko sedišta motora, obišao džip i u roku od dve sekunde spustio usne na moje. Za Vesa je ljubljenje bilo više od predigre. Bilo je žigosanje, nešto što bi mi spržilo kožu i pratilo me čitavog dana. Dođavola, nedu nikad zaboraviti njegove poljupce. Tako su bili dobri. Lako štipkanje s vremena na vreme, obični zamasi jezikom nekog drugog puta, a za njima puni, duboki pokreti uvlačenja. A njegove ruke, o, ruke su mu bile veličanstvene. Znao je tačno gde da miluje, stisne, zagolica, što je i radio mojoj guzi i dojkama. Jednoj po jednoj. Niko ne bi mogao redi da nema veste ruke. Sisala sam mu jezik, a onda ga ugrizla za usnu dok nije zaječao. Odmakao se i spustio mi glavu na čelo. „Mislila sam da demo u vožnju“, disala sam mu po usnama, a zatim prešla jezikom po njihovom rubu. „Da, dok te nisam video ovakvu. Sad moj kurac ima druge planove.“ Pritisnuo je usne na moje. Osetila sam mu ukrudenost preko farmerica. Uz veliki napor sam se odmakla, uhvatila ga za obraze i zagledala mu se u prelepe zelene oči. „Kasnije. Sve je slade kad se iščekuje.“ Završila sam ponovo mu grickajudi usne. Pokušao je da uhvati moje, ali sam se izmakla. Omogudila sam mu da me još malo gleda kako njišem kukovima i da mi dobro odmeri zadnjicu, pa sam prebacila nogu preko motora. „Hej, devojko.“ Potapšala sam rezervoar i ručke. „Jesi li spremna da pokažemo Vesu šta znaš, lutko?“, nežno sam se obratila Suzi.
77
„Uh, mislim da se moraš povudi da se ja popnem.“ Ves mi je pokazao rukom da se povučem unazad da bi on vozio. „Sigurno te nisam dobro čula. Jesi li ti to nagovestio da du se ja voziti pozadi?“ Podigla sam obrve skoro do kose i skupila oči. Spustio je jednu ruku na ručku, a drugu pored sebe. „Ako to znači da deš me stezati nogama i da du osedati tvoju vrelinu na leđima, onda da, upravo to predlažem.“ Oblizao je usne i još jednom mi odmerio telo. I opet, nije mi promaklo da su mu oči mogle biti i ruke jer sam ih osedala kako prelaze preko mene od glave do pete svaki put kad bi pogledao u mom pravcu. „Pa, verujem da smo onda u neprilici. Suzi je moja devojčica i jedino je ja vozim. Ti, prijatelju, treba da obaviješ te debele butine oko mene.“ Pomerila sam se napred i napravila mu mesta pozadi. „Osim ako nisi zabrinut za svoju muškost.“ Iznenadio me je. Obukao je kožnu jaknu i prebacio dugu nogu preko motora. A onda, pre nego što sam stigla da upalim Suzi, Ves je upalio mene. Prislonio je telo uz moje, zavukao mi ruku ispod majice napred, podižudi mi grudnjak tako da mi rukom dođe do gole kože. A onda mi je prstima povlačio i cimao ukrudenu bradavicu. Zastenjala sam kad su mu se usne spustile niz moj vrat, uvlačedi i grickajudi mi nežnu kožu. Izvila sam se unazad, naslanjajudi mu glavu na rame i nameštajudi se na njegovu ukrudenost. Baš kad sam izvila vrat prema njemu, dugme na farmericama mi se raskopčalo i rajsferšlus se otvorio. „O, bože“, prošaputala sam kad me je uhvatio rukama, zavukavši ih pravo u farmerice. Ti daroviti prsti usmerili su se na traženje moje vreline. Uvukao je dva duboko unutra dok mi je prelazio palcem preko čvrstog čvora nerava koji su mi pulsirali pod njegovim dodirom. Nije me razočarao. Snažnim rukama savio mi je telo unazad, koristedi moje međunožje i dojku kao uporište. Gurao mi je prste nemogude duboko dok nisam uzviknula, čvrsto stežudi oči, obuzeta grčevima kao nagoveštajem olakšanja. Zubima mi je prelazio preko vrata, a ja sam podizala kukove, koristedi potpetice kao tačku oslonca. Znala sam da de on zadržati motor snažnim nogama, pa sam gurala jako, boredi se da stignem do tog predivnog vrhunca, najviše tačke zadovoljstva. „Jaši me, dušo“, šapnuo mi je u kosu. Taj promukli drhtaj me je gurnuo dublje u blaženstvo. Učinila sam ono što je rekao. Kao bezobzirna bestidnica, izvila sam se unazad, nabijala se kukovima, primoravajudi ga da me još jače tuca prstima. Ruka mu je bila obična mrlja među mojim nogama dok me je obrađivao. A onda mi je stegao bradavicu jednom rukom, ugrizao me za vrat, a drugu ruku gurnuo još dublje, gurajudi prste više i povlačedi ih dole, dlanom mi trljajudi klitoris.
78
Nestala sam. Slatki blaženi zaborav. „To je to, dušo, vrati mi se“, rekao mi je Ves u uvo, i dalje kružedi prstom po klitorisu i šaljudi mi slatke drhtaje u svim pravcima dok sam se vradala na zemlju. „Povlačim“, šapnuo mi je u uvo pre nego što mi je okrenuo vrat i poljubio me. „Šta povlačiš?“, pitala sam i dalje svršavajudi. „Vožnja je bila lepa, ali ipak je sve u putovanju. Nikad nedu zaboraviti ovo kako sam te gledao dok mi se raspadaš u naručju, na ovom motoru.“ Ni ja. Vozili smo se Auto-putem i upijajudi predele između puta kroz kanjon Malibu i stene Point Magu. Ves je pokazao na skretanje u blizini oronulog znaka za javnu plažu. Ulaz je bio pored utabane staze, ali on je znao kuda idemo. Zaustavila sam motor kod malog ulaza s prašnjavom stazom što je vodila dole do male pedine. Kad smo stigli tamo, skinuo je ranac i izvadio tanko debe. Raširili smo ga preko peska i seli, gledajudi u otvoreni okean. Mesto je bilo javno, a ipak potpuno pusto. Nije bilo ni kuda ni ljudi kilometrima. Ponovo je gurnuo ruku u ranac i izvadio sendviče. „Napravio si i ručak? Mogla bih se navidi na ovo. Predivne palačinke i sad ovo? Da pogodim, gurmanska durka sa humusom i najsvežijim povrdem?“ Izvila sam obrvu, a on je pokrio usta dok se cerekao. „Razmisli još jednom, princezo.“ Pružio mi je polovinu sendviča. „Puter od kikirikija i žele?“ Spustila sam pogled i zavrtela glavom, a onda odgrizla zalogaj kremastog sendviča. Pogodio je savršenu srazmeru putera od kikirikija i želea od bobičastog voda. Osmehnuo se i pružio mi termos. Očekivala sam vodu, ali bilo je ledeno hladno mleko. Savršenstvo. „Mleko?“ „Samo najbolje za tebe, gospođice Mija.“ Odgrizao je veliki zalogaj, a onda dohvatio mleko. „Znaš, zapravo sendviči sa puterom od kikirikija i želeom su mi omiljeni.“ Raširio je oči. „Jeste. Ozbiljno. Obožavam ih. I znaš šta, volim ovo. Da sedim ovde s tobom posle duge vožnje. To je… pa, zapamtidu ovo, Vese. Ovo vreme s tobom. Ovaj mesec mi je bio najbolji u životu. I ne samo seks.“ Podigao je obrve. „U redu, možda seks.“ Oboje smo se nasmejali. Otpio je još jedan gutljaj mleka, a onda je odgovorio. „Znam šta misliš. S tobom je lako biti.“ Nakrivila sam glavu u stranu i on se nasmešio. „Ne lako lako. Samo… dobar je osedaj. Ne moram da se trudim. Potrebe su ti jednostavne i ne dramiš. Nisam znao da veza može biti takva.“
79
„Ni meni nikad nije bilo lako. Uvek je nešto smetalo“, priznala sam. Ves je pogledao u daljinu dok sam mu ja zurila u profil. Što se tiče lepih muškaraca, Veston Čening je bio u vrhu. Nije čak morao ni da se trudi da izgleda dobro. Bio je prirodno zgodan. Opušten, profesionalan, čak i kad bi se tek probudio s krmeljima u očima, i tad je obarao s nogu. Ali sad, kad je podelio taj privatni deo plaže sa mnom, nudedi i delid sebe, bio mi je neodoljiv. „Jesi li ikad bio zaljubljen?“ Pogledao me je, s osmejkom na usnama. Naslonio se na laktove i odmahnuo glavom. „Ne, ne bih rekao. Nekoliko puta sam pomislio da možda jesam, ali kao što sam pomenuo, nije nikad bilo lako. Mislim, kad nekog voliš, trebalo bi da je lako. Sve samo treba da dođe na svoje mesto, znaš?“ Klimnula sam glavom. „Planete, meseci i zvezde se poredaju i sve teče glatko, zar ne?“ Nasmejao se. „Tako nekako. A ti?“ „Šta ja?“ „Jesi li ti bila zaljubljena?“ Dugo sam razmišljala o pitanju. Toliko da mi je stavio ruku na rame i nežno me stegao. „Ne moraš da mi kažeš.“ „Ne, nije to. Samo bi bilo lakše da si me pitao je li mi se desilo da se ne zaljubim. Na neki način, zaljubljivala sam se u svakog muškarca s kojim sam bila. Nažalost, sad, dok sedim ovde s tobom, pitam se jesam li zapravo bila zaljubljena, je li to bila požuda, ili sam možda samo bila opčinjena.“ „Zašto tako misliš?“ Nasmejala sam se, privukla noge na grudi i stavila bradu na kolena. „Nisam sigurna. S tobom je nekako drugačije.“ „Dakle, sa mnom si mesec dana. Priznala si da ti je seks bio najbolji u životu.“ Zakolutala sam očima, ali nastavio je. „Složila si se da je sa mnom drugačije. Znači li to da me voliš?“ „Možda“, rekla sam iskreno, ne znajudi zapravo kako da odgovorim. „Pa jebote.“ „Radidemo to kasnije, sedaš se. Iščekivanje?“ podsetila sam ga. Nasmejao se, zatim se okrenuo na bok i podbočio glavu rukom. „Šta ako kažem da sam se i ja zaljubio u tebe?“ „Vese“, upozorila sam ga. Znao je da ne treba da započinje tu temu. „Ne, hajde da to malo raspravimo.“ Naterao me je da se i ja naslonim, pa smo ležali na bokovima i gledali se u oči. „Ako me možda voliš, a i ja se zaljubljujem u tebe, zar ne bi trebalo da uradimo nešto u vezi s tim?“ Nasmešila sam se. „I radimo. Ostademo prijatelji. Ti deš raditi i režirati svoj film. Ostademo u vezi, i kad otplatim dug…“ Pogledala sam ga duboko u oči i stala.
80
„Kad otplatiš dug, šta onda?“ „Vratidu se u Los Andeles kod tebe“, ponudila sam. „Ali ipak deš otidi sutra.“ Tuga u njegovim zelenim očima mi je oduzela dah. Trebalo mi je dugo da odgovorim. „Da. Odlazim sutra.“ Klimnuo je glavom i spustio pogled. „Dakle, onda kad se vratiš…“ Ovog puta je utihnuo. „Ne želim da me čekaš, Vese. Ako ti bude dobro s nekim, iskoristi to. Zabavi se. Muškarcu kao što si ti, koji izgleda kao ti, nede biti teško da nađe nekog da mu greje krevet.“ „Hodeš li i ti to raditi? Puštati klijente da ti greju krevet?“ Ton mu je bio tvrd, grublji nego što sam očekivala, ali znala sam da je ovaj razgovor bio opasna teritorija. Mogao je da uništi sve što smo stvorili proteklih mesec dana i što bismo mogli da imamo u bududnosti. Došlo je vreme za oprez. „Samo kažem da ove godine moramo idi svako svojim putem. Radidemo šta želimo.“ Ispustio je dug, spor uzdah i seo. „To znači da me nedeš čekati.“ Brzo je dunuo kroz nos, kao da je potiskivao ljutnju. Odmahnula sam glavom. „Ne. Radidu ono što mi se bude činilo ispravnim u konkretnom trenutku. I želim da se i ti tako ponašaš. Ali ne želim da te izgubim zauvek.“ Prešao je jezikom preko usana, a zatim me uhvatio za ruku, prinosedi je ustima da je poljubi. „Ni ja ne želim tebe da izgubim. Samo pokušavam da ubedim sebe kako treba da te pustim. Jer mi se ne čini u redu.“ Čvrsto sam ga stegla za ruku, a zatim je privukla do usana da uzvratim poljubac. „Ni meni, ali tako de biti. Molim te, poštuj to. Možeš li to da mi učiniš? I u bududnosti, jednostavno demo videti gde smo. To mora biti dovoljno.“ „Nije ni blizu dovoljno, Mija. Ako je to sve što imam, morade biti dovoljno za sada.“ Privukao me je sebi i čvrsto me zagrlio. Držala me je činjenica da du uskoro ja biti ta koja odlazi. *** Sve stvari sam ukrcala u karavan i posmatrala ga kako krede sa Vesovog kolskog prilaza i vozi ka mom stanu. Vozač je imao ključ od mog malenog stana, unede mi stvari i ostaviti ključ kod domara.
81
Ves je očekivao da budem tu kad dođe kudi, pa da još jednom, poslednji put, ručamo zajedno. Nažalost, znala sam da de me to slomiti. I više od toga, uništiti. Posle vremena provedenog na plaži juče, vratili smo se do njegove kude i čitavo popodne i veče vodili smo ljubav. Jer to je bilo to. Nije to bilo tucanje ili seks. Vodili smo ljubav, iznova i iznova, dok se nismo iscrpeli i onesvestili, sklupčani zajedno u njegovom džinovskom krevetu. A onda je primio poziv koji ga je primorao da ujutru ode u studio. Rekao je da de dodi kudi u šest da me izvede na poslednju večeru. Samo što ja nedu biti tu. Bilo bi mi preteško da se pozdravim nakon svega što smo prošli. Umesto toga, odlučila sam da mu se obratim na papiru, pišudi mu stereotipno, ali iskreno pismo. U osnovi, bila sam kukavica. Veston Čarlse Čeningu III, Umirem od smeha dok ti ovako pišem ime. Jesi li ga ikad izgovorio naglas? Učini to. Zbog mene. Smešno je. Smejadeš se. Ja jesam. Zapravo, želim da ti zahvalim na ovom mesecu. Očekivala sam da du mrzeti svaki tren ovog posla, a umesto toga, ovo mi je bilo nešto najuzbudljivije što sam radila u životu. Poznanstvo s tobom mi je bilo poklon. Ti si poklon, Vese. Znam da to zvuči otrcano i umalo da izbrišem, ali treba to da čuješ od nekoga kome je stalo. A menije stalo. Mnogo. Više nego što bi trebalo. Druženje sa tobom, vreme koje smo proveli zajedno, promenilo me je, nabolje, rekla bih. Sad mi se čini da du uspeti da prebrodim ovu godinu i naučim nešto iz svega, pored toga što du spasti oca. Mislim da du spasti i sebe. Došlo je vreme da živim i za sebe. Kad bih ostala i dozvolila ti da rešavaš moje brige, isplatiš tatin dug, kajala bih se svakog dana. Uvek bi mi to visilo nad glavom i nad našom vezom. Ovako, odlazim pod svojim uslovima. I ostademo dobri prijatelji. Najbolji. Prijatelji s povlasticama?;) Jesam li tužna što odlazim? Jesam. Ne želim da idem, ali to ved znaš. Znam da se ovo što radim ne sviđa ni tebi ni meni, ali takođe znam da je to jedini način da budem slobodna. Kako ide ona izreka? „Ako voliš nekoga, oslobodi ga, i ukoliko ti se ne vrati, onda nije bilo suđeno?“ Nadam se da du se vratiti jednog dana. Ako je suđeno, bide, je li tako? Ako nije, uvek demo imati prijatelja na kog možemo računati. Iskreno se nadam da razumeš i znaš odakle dolaze ove reči. Želim ti sve najbolje. Tvoj film de sve oduševiti jer si ga ti napisao, a tvoje reči su predivne.
82
Jutros kad si mislio da spavam i poljubio me na rastanku, tiho si rekao: „Zapamti me.“ Vese, obedavam, nedu nikad zaboraviti naše zajedničko vreme, niti du, što je još važnije, ikad zaboraviti tebe. Svim svojim srcem, -Mija A onda sam poljubila pismo odmah pored svog imena, ostavljajudi debeli ružičasti otisak. Poslednji poljubac za Vesa. Narednih nekoliko dana imala sam nodnu moru od zakazanih događaja koje mi je ugovorila tetka Mili pre sastanka sa zgodnim umetnikom Alekom Diboa. Sređivanje noktiju i kose bili bi prijatni da mi nisu bili đavolski dosadni. Volela sam lepe stvari kao i svaka devojka, ali glupo je provesti četiri jebena sata kod frizera, i onda još dva da bi vam sredili noge i nokte. Posle toga, Mili mi je zakazala kod kozmetičarke. Kozmetičarka je drugo ime za mučiteljku. Počinje se s opuštajudim tretmanom lica, gde vam ispune čula predivnim mirisima, umirujudom muzikom i masažom lica. A onda izvuku jarki reflektor. Tad vam preostane samo da zažmurite ili izgubite mrežnjaču. Zatvaranje očiju je osmišljeno da vam pomogne kad izvade alatku zvanu kopač, mislim izvlačilac. Inače poznat kao istiskivač bubuljica, ašov za kopanje mitesera koji očisti svaku poru na licu od odvratnog preliva koji iza sebe svakodnevno ostavlja šminka. Ozbiljan posao, ali moram redi da mi lice nikad nije izgledalo bolje. Blistava, besprekorna koža poput bebine guze. Bila je tako glatka na dodir. A onda mi se dan pretvorio u potpuno i krajnje sranje. Morala sam da se izdepiliram. Svuda. Umetnik je imao veoma precizne zahteve. Ako skinem odedu, i on bude morao da plati dodatnih dvadeset pet hiljada, morala sam da se rešim svih dlaka osim onih na glavi. Svetle dlačice na rukama su sredom bile lake. Donji delovi ne baš. Ako nikad niste imali zadovoljstvo da radite brazilsku depilaciju, smatrajte se srednom. Prvo, vaš napadač, mislim kozmetičarka, pokriva svaki centimetar vaše intimne zone vrelim voskom, gotovo vas šuredi. Kad se on ohladi i stegne u čvrstu površinu, pridržavaju vam kožu dok joj otkidaju gornji sloj i čupaju svaku dlačicu ostavljajudi vam delove tela golim, glatkim i manje nalik na ženu, a više na devojčicu. To tako demoralise i ne razumem zašto žene dobrovoljno prolaze kroz to ako ved nisu debelo pladene. Ja barem znam da du dobiti lovu na kraju moje patnje. Koji je izgovor drugih?
83
*** Telefon mi je zapištao u zadnjem džepu. Primila sam poruku. Ljudi su se još smeštali pre poletanja, pa sam je mogla pročitati i možda čak i odgovoriti. Od: Vesa Čeninga Za: Miju Sonders Dobio sam tvoje pismo. Izvini što tise nisam ranije javio. Mislio sam da je bolje da sačekam. Želim ti sredan put. Imaš nešto u prednjem džepu torbe. Pozvadu te uskoro. Zapamti me. U prednjem džepu nalazila se crna kutijica oko sedam centimetara široka i dva i po centimetra duboka. Kad sam je otvorila, predmet u njoj mi je izmamio tako širok osmeh da sam mislila kako de mi obrazi pudi. U kutiji se nalazio mesingani ključ, koji je visio sa male žuto-ružičaste daske za surfovanje. Taj ključ sam koristila dok sam živela sa Vesom. Moj ključ. Samo ovog puta, privezak je imao i mali dodatak. Sjajno crveno srce bilo je okačeno pored daske za surfovanje. Na dnu kutije se nalazila poruka. Otvorila sam je. Mija, Zaboravila si svoj ključ. On otvara mnogo više od vrata. Nadam se da deš ga jednog dana upotrebiti. - Ves Odlučno sam izvadila moje ključeve za Suzi i stan i prikačila ih za dasku i ključ za Vesovu kudu. Namere mu nisu mogle biti jasnije. Ako poželim da mu se vratim, moradu biti spremna da mu poklonim srce jer ved imam njegovo.
84
Februar DEVOJKA
NA
MESEC
DANA
PRVO POGLAVLJE Izvijena i zarđala gvozdena vrata prastarog lifta glasno su zazvečala kad ih je vozač povukao, zaključavajudi ih. Nije izgovorio ni reč više osim Ti si Mija?, kad sam se spustila pokretnim stepenicama u Sijetlu – u odeljenje za preuzimanje prtljaga na Međunarodnom aerodromu Sijetl-Takoma. Mislila sam da je bezbedno da pođem za njim pošto je imao znak sa mojim punim imenom na njemu i tetka Mili mi je rekla da očekujem ogromnog drvoseču od čoveka koji de me odvesti do slededeg klijenta. I zaista, čovek je bio ogroman, ali nije se radilo o visini. Tip je bio samo nekoliko centimetara viši od mene, međutim, ono što mu je nedostajalo u visini nadoknadio je u širini. Podsedao me je na profesionalnog rvača ili nekog razbacanog bodi-bildera. Kad je lift stigao do desetog sprata, zaustavio se uz škripanje, i bacio me na mlađeg brata Pola Banjana4. Bio je kao čvrst zid, nije ni trepnuo kad sam naletela na njega, samo je zamumlao kao životinja. Džinovska vrata se otvoriše i Banjan je rastvorio rešetku i poveo me u nešto što je ličilo na otvoreno skladište. Videle su se grede i cevi, i to ne manje od devet metara iznad betonskog poda. Svuda unaokolo su se kretali ljudi, polovina njih naga. U šta sam se, jebote, uvalila? Foto-aparati su škljocali, svetla i reflektori se pomerali na kolicima kad sam stala na ulaz, pokušavajudi da shvatim. Banjan je spustio moju torbu uz bočni zid i pokazao na čoveka koji je čučao s foto-aparatom zalepljenim za lice. „Gospodin Diboa“, progunđao je, a onda se naglo okrenuo i ušao u lift iz kog smo upravo izašli, ostavljajudi me da se postaram sama za sebe. „Čovek od malo reči.“ Lagano sam ispustila vazduh iz prepunih pluda. Nisam znala šta da radim. Treba li da sednem sa strane i čekam da mi neko priđe – nadala sam se: ne goli muškarci i žene raštrkani unaokolo – ili treba da se obratim tipu koji užurbano slika nešto što ne vidim sasvim? Umesto čekanja, rešila sam da malo bolje proučim okruženje i prošetam. Prostorija je bila otvoreno potkrovlje, ali ne i dom. Trošni prozori nizali su se na desnom zidu, neki otvoreni pri dnu ka napolju, a drugi su bili čvrsto zatvoreni. Izgledali su kao da se mogu otvoriti samo uz pomod alata, što mi je bilo neverovatno kul i retro. Gole i polugole žene prolazile su pored mene i odmeravale me dok su se kretale ispred ogromnih belih platna. Nisu zapravo pozirale, samo su stajale pored, svaki model je stajao neobavezno dok su 4
Džinovski drvoseča iz američkih priča. (Prim, prev.) 86
asistenti, odeveni u crno, usavršavali poze neupadljivim nameštanjem lakta kod jedne osobe ili pomeranjem stopala neke druge. A onda bi se asistent povukao i napravio sliku, zatim počeo iz početka. Ponovo sitni pokreti, pa zatim još jedna slika. Stvarno je bilo uvrnuto. Otišla sam do drugog dela, gde je nagi par ležao na ogromnom belom platnu koje je moralo biti najmanje tri metra sa tri. Jedan asistent se popeo na male lestve, koje su imale platformu ravno iznad njihovih tela, i odmereno je sipao nešto što je ličilo na svetloplavu boju preko svakog njihovog centimetra. „Ne pomerajte se!“, vrisnuo je. „Morademo početi sve iznova i gospodinu Diboa nede biti drago“, dodao je ukočeno. Par je ostao u nagom zagrljaju, ruke ženskog modela obavijene oko glave muškarca kao da de ga poljubiti. On ju je obgrlio rukama, jednu joj je stavio na zadnjicu, pridržavajudi joj nogu na svom kuku, a drugom joj je pridržavao potiljak. Boja im se slivala s nogu i padala u gustim kapima na platno. „Mirni“, čovek ih je upozoravao. Bila sam tako opčinjena skrivenim radnjama čudnog prizora ispred sebe da nisam čula kad mi je neko prišao s leda dok mi nije sklonio kosu s vrata. „Savršenstvo“, čula sam ga kako mi šapude kraj uva pre nego što mi je spustio nežan poljubac na golu kožu gde su mi se spajali rame i vrat. Krenula sam unazad, ne gledajudi kuda idem, samo pokušavajudi da pobegnem od stranca koji me je dodirivao kad sam naletela na nešto iza sebe. Pre nego što sam se okrenula, čizmom sam zakačila ivicu platna, i naletela na platformu, na kojoj se nalazio razdražljivi tip sa bojom. Tad je nastao potpuni haos. Čovek koji je držao kofu se prevrnuo napred i plava lepljiva boja izletela je iz kofe u vidu lepeze pre nego što je pljusnula po platnu i ceradi koja je pokrivala beton. Par ispod je sigurno video šta de se desiti, jer je muškarac zakotrljao zgodnu golu ribu kao da je obučavan za borbu u oružanim snagama. Izbegao je asistenta, nije ga ispolivalo još boje, i za dlaku je promašio platformu koja je padala prema njima. Ja nisam imala toliko srede. Kad sam pala unazad, drugom potpeticom sam probušila debelo platno i zapela, a telo mi se izvilo u suprotnom pravcu. Vrisnula sam kad mi se članak bolno iskrenuo, i pala sam naglavačke na plavu boju i pocepano platno. „Blagi bože!“ Čovek od kog sam pokušavala da pobegnem zakoračio je u taj nered i povukao me držedi me ispod pazuha. Zlatnosmeđe oči su mu bile čarobne
87
i zabrinute. Linijice u uglovima očiju otkrivale su da je verovatno bio dobrih deset godina stariji od mene. Crvenkastosmeđa kosa s primesama crvenkastozlatne i prirodnim crvenim pramenovima bila mu je vezana u punđicu na potiljku. Izvajana vilica i pune usne bili su uokvireni savršeno potkresanom bradom. Nisam nikad izlazila ni sa kim ko je imao bradu, ali dok sam stajala ispred ovog muškarca, čije su me snažne ruke držale uz veoma visok i mišidav stas, nisam mogla shvatiti razlog tome. Bio je neopisivo zgodan. Podsedao je na Bena Afleka, samo je bio mnogo privlačniji. „Nisam hteo da te uplašim. Video sam te kako stojiš tamo i tvoja lepota je prevazilazila sve obične modele. Morao sam da naslonim usne na tvoju zlatnu kožu. Ti mora da si moja Mija“, izjavio je s divljenjem. Očima boje karamela proučavao mi je crte od vrha kose pa sve do čizama s visokim potpeticama. Bacidu te čizme čim ih skinem sa članka koji mi je sve brže oticao. Kad sam nakratko probala da spustim povređeno stopalo na pod, bol me je prosekao kroz članak i popeo se uz nogu. Uzviknula sam i uhvatila mu se za podlaktice, zarivajudi mu nokte u meso. „O bože, stvarno si povređena!“ „Misliš?“ Zakolutala sam očima kad me je dugim rukama obuhvatio ispod kolena, podigao kao princezu i požurio do zaobljenog dvoseda. Samo što to nije bio dvosed, imao je valoviti naslon koji je s jedne strane bio visok, a s druge se spuštao nisko. Bio je to komad nameštaja kakav se viđa u romantičnim filmovima gde se dama u nevolji savršeno onesvesti na njega; sruši se uz ljupki uzdah s rukom preko čela. Ja sam škrgutala zubima i bila spremna da ugrizem svakoga ko pokuša da mi pomeri nogu. „Pozvadu lekara!“ Jedan asistent u crnom rekao je strancu, koji je, pretpostavila sam, bio moj klijent. „Ne, ce n'est pas nécessaire“,5 rekao je na brzom francuskom. „Zovi 3B. Ona je lekar i prijatelj“, rekao je prodorno me gledajudi. „Bideš dobro, Mija“, uveravao me je, i kad je progovorio sa tim blagim naglaskom, možda sam se i zapravo onesvestila; osetila sam čvrsto stezanje među butinama. Muškarci s naglaskom bili su smrtno seksi. Ali s druge strane, možda sam se stegla i od oštrog bola koji me je prosecao kroz nogu. Bila sam prilično sigurna da je ono prvo. U roku od nekoliko trenutaka, žurno je došla sidušna žena sa nečim što je ličilo na staromodnu lekarsku torbu. Predstavila se i pomogla mi da skinem čizmu bez pomeranja noge. Bila je kao čudotvorka. Čula sam kikotanje preko ramena kad mi je doktorka isprobavala članak. Pogledala sam u svog klijenta, za kog sam znala da se zove Alek Diboa, mada se još nismo zvanično upoznali. 5
Francuski: Nede biti potrebno. (Prim, prev.) 88
„Šta?“ „Tvoje čarape. Definitivno očaravajude, ma jolie“, završio je na francuskom, što je zvučalo đavolski seksi, ali me je još više naljutilo jer nisam znala šta znači. Moglo je značiti i nešto kao smotana ili moron, ali nisam znala. Pogledala sam u svoje božične čarape, pa u doktorku. Usne su joj se izvile, ali ostala je potpuno profesionalna dok mi je pregledala članak. Ona mi se dopadala; zgodni francuski fotograf je još bio pod znakom pitanja. „Pa, nije slomljen. Imaš blago iščašenje. Zavidu ga, ali izbegavaj da se oslanjaš na njega što je više mogude i bideš kao nova za par nedelja. Moradeš da ga odmaraš, stavljaš led na njega, podižeš ga iznad nivoa srca i držiš zavijenog. Predlažem da nabaviš štake“, rekla je i ramena su mi poraženo klonula. Mrzela sam štake. Ceo svet mrzi štake. Odvratne su. Loše. Nisam htela da mi se koža ispod pazuha ižulja ili povredi, pored ved jadnog članka, naročito na novom poslu. Pitala sam se hode li tražiti povradaj novca za svoju kupovinu. Osetila sam ubod panike u srcu, misledi na tatu i kako du nabaviti slededu ratu za Blejna ako me Francuz sad ne bude hteo povređenu. „Savršeno du brinuti o tebi, ma jolie. Ništa ne treba da brines“, Alek je seo pored mene zaštitnički me obgrlivši oko struka i privlačedi me sebi tako blizu kao da me zna ved godinama, a ne svega nekoliko trenutaka. Definitivno je imao ozbiljan problem s upadanjem u tuđi prostor. Ipak, prijalo mi je i ublažilo strah da de me poslati kudi. „Retournez au travail.“ Očigledno naređenje je naglasio i pokretima ruku pre nego što me je podigao kao perce. „Šta to znači? I šta radite?“ Uhvatila sam mu se za ramena da ne padnem dok je hodao prema liftu. „Nosim te kudi da se odmoriš. Mora da si umorna posle putovanja. I sad, s povređenim člankom, treba da prilegneš.“ Ljubazno me je gledao. „A pre toga sam rekao svojim ljudima da se vrate poslu“, naglasak mu je sad bio jači, ali bilo je očigledno da je ved dugo u Americi. Engleski mu je bio savršen. Namrštila sam se, ali pristala. „Ovo je tako čudno. Žao mi je zbog slike i nereda, a sad sam još sredila i članak, a treba da budem ta zanosna muza.“ „O, ti jesi spectaculaire, najdivnije crte, polovine lica su ti kao odrazi u ogledalu“, rekao je kao da mi saopštava najneverovatniju vest, iako nisam zapravo razumela. Odmahnula sam glavom. „Ne znam šta misliš pod tim kao odrazi u ogledalu.“ Jedan Alekov pomodnik u crnom ispratio nas je do lifta, nosedi moj kofer, i pritisnuo je dugme s brojem dvanaest, koji je bio najviši broj na tabli. Nije mi
89
odgovorio na pitanje dok smo izlazili iz lifta i uneo me je u drugo otvoreno potkrovlje. Bilo je iste veličine kao i prethodni nivo, samo što je imalo kuhinju, dnevni boravak i stepenice, koje su verovatno vodile do spavade sobe na galeriji. Nije bilo zidova, osim u uglu s vratima. Da sam kockarka, što i jesam – tata me je naučio svemu što je i sam znao o kockanju – kladila bih se da su ta vrata vodila do kupatila. Doveo me je upravo do njih i, da, bilo je to kupatilo. Odskakutala sam na jednoj nozi do umivaonika kad me je pustio. Odjednom mi se tu stvorila torba i Alek je prekopao po njoj, izvlačedi majicu i pidžama sorts. „Evo, obuci ovo. Donedu ti kesu za odedu.“ Brzo se vratio i pružio mi kesu za smede. „Hodeš li biti dobro?“, pitao je s rukom na kvači. „Bidu dobro. Hvala.“ Osetila sam kako mi obrazi crvene kad je zatvorio vrata. Glupa, glupa, glupa nespretnjakovidko! Što sam brže mogla, ubacila sam u kesu farmerice i majicu umrljane bojom i obukla čistu majicu i šorts. Posle toga sam sprala svu boju koju sam videla. Trebalo mi je pravo tuširanje, ali trenutno, morala sam da se dogovorim s klijentom, proverim u kakvom je raspoloženju, vidim je li ljut na mene. Kad sam otvorila vrata kupatila, bio je tu i ponovo me je podigao u naručje. „Uuuuuh!“ Uzviknula sam kad me je podigao, a zatim spustio na plišanu ugaonu garnituru najtamnije ljubičaste boje poznate čoveku. Tako tamne da je bila gotovo crna, mada, kad se prede rukom preko nje, vlakna su se pomerala i ostavljala mnogo svetliju nijansu patlidžana. Kad sam se udobno namestila, sa stopalom na otomanu ispred, Alek je podigao nogu i zajahao otoman, privlačedi mi članak na krilo. Nagnula sam se napred i pridržala nogu sa strane, ne znajudi kako da odgovorim čoveku koji nije zazirao od dodira. „A sad, tvoje pitanje, o odrazu u ogledalu?“ Klimnula sam glavom i ugrizla se za usnu. Podigao je ruku i prstom mi prešao preko sredine lica od kose na čelu, preko nosa, pa dole između usana i zaustavio se na bradi. Zadrhtala sam na njegov vreo dodir ili zato što me je gledao požudno kao da sam najlepša žena na svetu. Tako me je gledao i Ves. Dođavola, s Vesom sam se tako osedala. Osetila sam ubod grize savesti, ali sam ga odbacila. Ves i ja nismo u vezi. Prijatelji s povlasticama apsolutno… s nadom u nešto više. Jednog dana. Možda. Ne danas. „Kad bi presekla lice ovde po sredini“, opet mi je prešao prstom preko lica, s očima naizgled zadubljenim u zadatak, „svaka strana odslikava onu drugu.“ Namrštila sam se. „Kao i svačije.“
90
Rukom me je uhvatio za obraz, uplidudi mi duge prste u crne uvojke da me uhvati za potiljak. „Da, ma jolie, ali nisu simetrični. Tvoje lice je savršenstvo. Jednako na obe strane. Ni bolje ni gore od one druge polovine. Neobično je. Zapanjujude. Ti si jedinstvena“, primakao je lice bliže i spustio mi topao poljubac na oba obraza. „Sutra počinjemo s radom, oui?6 Danas se odmaraš.“ Spustio mi je otekao članak na otoman nakon što je ispod njega podmetnuo jastuk. „Moram sad da radim“, rekao je dok se muvao unaokolo kao da ga je ved zaokupio naredni posao. Zanimljiv tip, taj Alek Diboa. Čitavo popodne, pošto nisam bila dovoljno hrabra da se penjem stepenicama do potkrovlja na jednoj nozi, skakutala sam unaokolo, odspavala na kauču, pozvala najbolju drugaricu Džinel i javila se tetka Mili. I Džin i tetki je bilo neviđeno smešno što sam iskrenula članak i završila na milosti i nemilosti zgodnog francuskog umetnika. Džin me je nazvala srednom kučkom, a tetka Mili je samo završila razgovor sa: „Zabavi se, lutko“. Zazvonila su vrata lifta i čula sam žuljanje metala kad se rešetka otvorila. Sa svog položaja na kauču nisam ništa mogla videti, ali nisam morala dugo da čekam. Alek je prošao kroz sobu nosedi štake i belu vredicu s poručenom hranom koja je predivno mirisala na kinesku. Bez oklevanja spustio je hranu na stočid, naslonio štake na stranicu kauča i zatim prišao mestu gde sam sedela. Pre nego što sam stigla da otvorim usta, uhvatio me je za vrat, spustio mi palčeve na obraze i poljubio ih. Usne su mi bile tople i ostavljale su trag dugo nakon što se odmakao da mi se zagleda u oči. „Kako si, ma jolie?“ „Uh, dobro, pretpostavljam“, zatreptala sam, i nasmešio se. „Šta znači to ma jolie?“ Alekove usne su se izvile u uglovima kad je nakrivio glavu na stranu. Pružio je ruku i sklonio mi uvojak kose sa čela, preko slepoočnice i iza uva. Vazduh oko nas je bio gust, ispunjen obedanjem nečega što nisam mogla da odredim. „Prevodi se sa moja lepotica na engleski.“ „O, u redu“, prošaputala sam, nesposobna da skrenem pogled sa tih žutomrkih očiju. „Gladna?“ pitao je prijatno kotrljajudi slovo R. Klimnula sam glavom. Grlo mi se osušilo dok sam posmatrala kako ustaje, odlazi u kuhinju i donosi tanjire i pribor, vradajudi se da sedne preblizu. Čitavom stranom tela bio je priljubljen uz mene. Kad bih se pomerila, bilo bi očigledno, a 6
Francuski: Da. (Prim, prev.) 91
nisam želela da ostavim još jedan loš utisak na novog klijenta, pa sam umesto toga izdržala njegovu toplotu. I njegov miris. Taj miris de me sahraniti. Bio je mešavina sveže boje i hugo bosa. Taj miris sam poznavala samo zato što sam nekad radila kao prodavačica parfema u lokalnom tržnom centru u Vegasu. Morala sam da prskam razna sranja. Toliko da sam odlazila s posla mirišudi kao kesica potpurija. Hugo bos je imao primamljiv muški miris koji mi je izgleda prolazio kroz nozdrve i spuštao se pravo na mesto između nogu. S mukom sam pokušala da se malo pomerim. Alek me je samo pogledao i namignuo mi, pa mi je nasuo čou mejn i kung pao u tanjir. „Nadam se da voliš kinesku hranu“, pružio mi je tanjir. Gladno sam ga dohvatila, prinela ga licu, sklopila oči i udahnula rajsku mešavinu piletine, sosova i testenine koja se pušila na tanjiru. Hrana je mirisala tako dobro da mi je voda pošla na usta, i prvo sam zastenjala, a onda navalila. Kad sam podigla pogled, Alek je prestao da puni svoj tanjir i zurio je u mene. Kad sam primetila, umalo da se zagrcnem. Te njegove oči bile su žestoko seksi, a žudnja očigledna. Nije ni pokušavao da je sakrije. „Zapanjujude si lepa.“ Dodirnuo mi je obraz i obuhvatio ga rukom. Nesvesno sam mu prislonila lice na dlan, potvrđujudi vezu. Prošlo je tek nekoliko dana, ali nedostajao mi je muški dodir. Prešao mi je palcem preko donje usne, a onda mu je glas postao promukao. „Tu est le cadeau de Dieu au monde.“ „Šta to znači?“ „Božji poklon svetu. Eto to si. I nameravam da priuštim svima da uživaju u takvom poklonu.“ Poklon. Alek misli da sam poklon svetu. Predivan. Nisam bila u stanju da odgovorim. Ni kad je odložio tanjir s večerom. Ni kad je uzeo moj tanjir i spustio ga na sto. Ni kad se nagnuo ka meni sve dok nas nije razdvajalo samo bednih nekoliko centimetara. Ali jesam odgovorila istog trena kad mi je zbrkani mozak registrovao poljubac. Topao, sočan i sladak. Usnama je prešao preko mojih pre nego što mi je uvukao donju usnu i prešao jezikom preko osetljivog tkiva. Samo dotle je stigao pre nego što sam ga uhvatila za vrat i povukla dublje u sebe. Zavukla sam mu prste u kosu. Kad sam napipala gumicu za kosu, zasmetala mi je. Povukla sam je dok nije pukla i gusta kosa, koja je mirisala na limun, pala mu je u talasima preko obraza, skrivajudi nam poljubac u utočištu od njegovih raskošnih uvojaka. Uhvatio me je za bradu i iskrivio mi glavu u stranu, uvlačedi i izvlačedi jezik, ispitujudi, što me je navelo da zastenjem i grizem. I jesam. Grizla. Grickala sam mu usne kao gladna životinja meso. Izgleda da mu nije smetalo. U jednom trenutku bila sam
92
prilično sigurna da je zarežao – da, zarežao – usred poljupca, koji je postao nemogude dubok. Uzbuđenje mi je zagrmelo kroz telo i napregnula sam se, želedi da privučem Aleka bliže, osedajudi potrebu da mi bude bliže. Dok sam pokušavala da se naslonim unazad na kauču da može da se popne na mene, on se odmakao. Spustio je čelo na moje. „Très jolie fille“, prošaputao je na jeziku koji je počeo tako brzo da me uzbuđuje. I ranije je, ali pošto sam mu osetila usne na mojima, a jezik u ustima, njegove reči su mi milovale čula lako kao što sam zamišljala da bi i njegov dodir. Odlučno, željno, pohotno. „Smiri se, chérie.“ Glas mu je bio prigušen i osedala sam ga kao melem preko vreline koja je gorela u meni. Imademo dovoljno vremena da se upoznamo fizički. Želim da uživam u tebi, iščekujem tvoj slatki ukus na jeziku, tvoju glatku kožu pod prstima, tvoje telo na mom platnu.“ Odmakla sam se i pogledali smo se u oči. „Au.“ Ugrizla sam se za usnu i progutala pljuvačku. Nasmešio se. „Verujem da je to au vrlo slab opis. Hajde da jedemo. Da se upoznamo na svim nivoima. Tek tad de fizički vid našeg spajanja biti tako sladak.“ Alek Diboa je bio čudan. Ko dođavola uopšte tako priča? „Fizički vid našeg spajanja?“ Može biti da je previše čitao Ask.com. „Uvrnut si“, izjavila sam pre nego što sam dohvatila tanjir, spustila ga na krilo i ubacila džinovski zalogaj testenine. Čisto blaženstvo! Dobro gotovo kao i poljubac koji smo razmenili pre samo nekoliko trenutaka. Zabacio je glavu i prasnuo u smeh. Shvatate, potpuno uvrnut tip. Zgrabio je tanjir, natrpao ga i naslonio se unazad, podigavši noge pored mojih na otoman, okrenuo je glavu u stranu i pogledao me. „O, lepa moja, nemaš pojma, ali uskoro deš saznati. Hajde da jedemo.“
93
DRUGO POGLAVLJE Te večeri, pošto sam se prejela najbolje kineske hrane u životu, Alek me je odneo do spavade sobe i spustio me na svoj krevet. Nije imao drugu sobu u tom preuređenom skladištu, koliko sam mogla primetiti. Bez obzira na to, nije pretpostavljao da demo spavati zajedno, čak ni posle poljupca. Bila sam mu zahvalna na tome. Zelela sam da se to veče malo snađem u tom novom svetu. Bilo mi je teško što nisam više u Vesovom domu u Malibuu, skrivenom u brdima, i ušuškana u prekrivače na svom krevetu od oblaka. Ne, nalazila sam se na čvrstom, ali udobnom, ogromnom krevetu, okružena hladnim nijansama i šarama. Smenjivale su se nežnoplava, siva i tamnoplava. Krevet se nalazio na malom postolju s uzglavljem od čvrstog drveta, bez stranice u dnu kreveta, ali s mnoštvom jastuka da bi se spavaču omogudilo krajnje opuštanje. U tom prostoru je bilo vrlo malo nameštaja. Glatka, četvrtasta komoda s pet fioka, dva minimalistička nodna stočida, jedan s lampom, a drugi s gomilom naredanih knjiga. Pregledala sam naslove i zapazila da je nekoliko na francuskom. Nekoliko ih je čak imalo i pečat biblioteke s brojevima registracije. Francuz je izgleda voleo da čita i bio je učlanjen u biblioteku. Nešto u vezi sa tim mi je izmamilo osmeh u duši, kao i na usnama. Alek je dosad uglavnom bio gospodin. Nije me poslao da se pakujem kad sam iskrenula članak i bio je veoma pažljiv od sinodne večere. Iako je bio pomalo rasejan, kad bi se fokusirao na mene, zaista me gledao, davao mi je sve. Mogla bih se navidi na to da me gledaju kao da je svet oko mene prestao da se okrede. A onda, naravno, tu je bio i onaj poljubac. Žmarci uzbuđenja su mi prošli kroz kičmu kad sam se setila tih toplih usana. Njegov jezik, koji je tačno znao kako da draži i iskušava, bio je lepo iznenađenje. Činjenica da me je uopšte poljubio bila je iznenađenje, ali ne toliko. Mislim, tip je provodio mnogo vremena preblizu mene. Dodirivao me je više u jednom danu nego iko pre, uključujudi i Vesa, a znala sam da je Ves zaista voleo da me dodiruje. Ves. Ne, nedu da razmišljam o njemu. Dogovorili smo se da budemo prijatelji i nastavimo dalje. Znao je šta moram da uradim da bih spasla tatu i nedu za to vreme apstinirati. To jednostavno ne bih bila ja. Jednom kad sam osetila tu vatru, strast kakvu mi je Ves pružio – žudela sam za njom. Bila mi je potrebna. Osedala sam se nesredno bez nje. Za mene je to bilo kao kad se otrgne flaster: vrištite od bola nekoliko trenutaka i gotovo. Spremni ste da skočite na drugog kauboja i 94
zajašete, da se tako izrazim. I upravo sam tako i ja nameravala da se ponašam. Između Aleka i mene je definitivno bilo hernije. Sudedi samo po tom poljupcu, bide dobar u krevetu, a po načinu kako je govorio, u to nije bilo nimalo sumnje. Došlo je vreme da se zabavim. Uživam. Negde u toku nodi, Alek mi je naslonio štake na zid pored kreveta. Pogledala sam oko sebe i odskakutala do odede u malom garderoberu. Na vešalicama je visila samo muška odeda. Ništa lepršavo, žensko ili ružičasto na vidiku. Ha. Po ugovoru je trebalo da mi obezbedi odgovarajudu odedu potrebnu za mesec dana. Pitam se gde li je ostavio sve moje stvari? Pažljivo sam otvorila svaku fioku komode, proučavajudi sadržaj. Muške bokserice, čarape, donji delovi pidžama, majice i farmerice. Ništa za mene. U toku večeri su mi doneli i kofer, pa sam izvukla par čistih farmerica i majicu sa slikom koncerta Rejdioheda. Prisetila sam se kako smo Džinel i ja skakale i tako glasno vrištale na tom koncertu da narednog dana nismo mogle da progovorimo. Nije nas bilo briga, Tom Jork je tako ludo nadaren i kad bend kao što je Rejdiohed dođe u Vegas, dam sve od sebe da nabavim karte. Kad sam se obukla, obula sam jednu patiku, a drugo stopalo mi je ostalo previjeno i u čarapi. Na vrhu stepeništa sam sela na zadnjicu, pustila štake da kliznu niz stepenice i pomodu ruku i dupeta spustila se a da ne povredim stopalo. Osedala sam se prokleto dobro zbog toga. „Hej! Pomogao bih ti da siđeš, ma jolie“ Alek je zaobišao kuhinjski šank i prišao mi. Zinula sam. Na sebi je imao široki karirani donji deo pidžame i ništa više. Grudi su mu bile kao pozladene, mišidave i potpuno gole. Prava gozba za oči. Kosa mu je bila duga, talasasta i dopirala mu je do ramena. Boja joj je bila očaravajuda mešavina smeđe, riđe i zlatne. Prišao mi je kao u usporenom filmu. Mišidi stomaka su mu se zgrčili kad se nagnuo da mi pomogne da namestim štake. Obgrlila sam ga rukom oko struka i osetila žilavi mišid. Majko božja, u kakvu sam se nevolju uvalila. Pomogao mi je da namestim štake i poveo me do barske stolice u kuhinji. Kad sam sela, okrenuo se, a ja nisam uspela da zadržim vazduh koji mi je izleteo iz pluda. Alek se okrenuo u stranu i pogledao u ono u šta sam zurila, praktično balavedi. Na levoj strani leđa, od lopatice, uvijajudi mu se preko rebara, nalazila se džinovska crna tetovaža. Bile su to krivudavo ispisane redi na francuskom. „Tvoja tetovaža… je…“ Zurila sam zadivljeno i bez redi. „Predivna je“, konačno sam izgovorila. Prišao je šporetu i izvežbanim pokretom razbio dva jajeta jednom rukom u tiganj. Na trenutak sam se zapitala da li bi me naučio kako to da radim pre nego što nam istekne mesec.
95
„Merci“7, odgovorio je, razbijajudi još dva jajeta u isti tiganj. Osim jaja, ubacio je i nekoliko traka slanine u drugi tiganj. Slanina je smesta poskočila i zacvrčala. „Šta piše?“ Zakačio je zalutali pramen kose iza uva i s lakodom se kretao po kuhinji napola go. Gledala sam kako mu se telo krede kad je posegnuo za keramičkom šarenom šoljom okačenom o kuku i napunio je kafom. „To je pesma Žaka Prevera, francuskog pisca. Napisao ju je hiljadu devetsto šezdeset šeste.“ Pokazao je na kafu ispred sebe. „Mleko ili šeder?“ „I jedno i drugo, molim“, odgovorila sam. Napunio mi je šolju, spustio je ispred mene, a onda se vratio, okrenuo jaja i slaninu. „Da li bi mi rekao kako ide ta pesma?“, otpila sam kafu, pokušavajudi da se sakrijem iza velike šolje. Oblizao je usne, naslonio se na pult i prekrstio bose noge u člancima. Gospode, kakav zgodan muškarac. Ves je bio zgodan, ali ni ovaj frajer nije zaostajao. Bili su sušta suprotnost. Gde je Ves bio svetao, Alek je bio taman, i obrnuto. Kao da su bili suprotnosti u svakom pogledu, sve do Alekove tamne kose, brkova i brade, a Vesove glatko obrijane, a ipak ponekad čekinjaste vilice. „U pesmi se uglavnom radi o ljudima koji gledaju Vitoldovu sliku. Grub prevod bi išao ovako: Misterija običnih ljudi Naslikana s ljubavlju u potajnoj tišini I opsesivnim zvucima ulice. Pratiš ih dok se kredu, Ali vidiš im samo leda, i kao i ti, I tebi vide samo leđa oni Koji de zauzeti tvoje mesto ispred slika. „Podseda me na to da de mnogi gledati moju umetnost, slike koje uhvatim bojom i, ponekad, deo iskustva de biti kad neko drugi uhvati nekoga kako posmatra moju umetnost. To menja ono što vide. I tako se sad umetničko delo posmatra na način da osoba koja stoji ispred postaje deo njega.“ Na trenutak sam razmislila o onome što je rekao. „Dubokoumno.“ Zavrteo je glavom i nasmešio se, zatim je istresao jaja i slaninu na tanjire. Jedan je stavio ispred mene. „Jedi, ma jolie. Čeka nas čitav dan u potkrovlju.“ „Kad ved govorimo o čitavom danu, gde mi je odeda?“, pitala sam usta punih jaja.
7
Francuski: Hvala. (Prim, prev.) 96
Nagnuo se iznad druge strane pulta i zagrizao slaninu, Skupio je obrve. „Koja odeda?“ „Odeda.“ Zamahala sam rukama kroz vazduh. „Znaš, šta god želiš da obučem dok sam tu. Trebalo je da mi nabaviš…“ Nisam završila. Bilo mi je neprijatno da pričam o ugovoru. Lukavo se osmehnuo, a onda se naslonio na pult široko razmaknutim rukama. „Ma jolie, nema nikakve odede jer ne želim da nosiš bilo šta dok si tu. Ti si moja muza, i želim da ti vidim telo, obline i uglove koliko je to ljudskom oku mogude.“ Zatreptala sam, otvorila usta, zatvorila ih, a onda ponovo zatreptala. Nemogude da je ozbiljno to mislio. „Želiš da šetam unaokolo naga? Sve vreme?“ „Oui“, odgovorio je prosto kao da za njega to nije pitanje od svetskog značaja, kao što je bilo meni. „Oui? Samo to imaš da mi odgovoriš?“ Spustila sam viljušku i glasno je zvecnula o tanjir. „Misliš da du šetati ovuda“, ruke su mi ponovo poletele, „bez ijedne krpice na sebi?“ Ponovo je skupio obrve. „Nisi zadovoljna svojim telom, ma jolie?“ „Jebote. Ne mogu da verujem!“ Odmahnula sam glavom i skrstila ruke na grudima. „Ne, nisam nezadovoljna svojim telom, pa, ne zapravo. Mogla bih da izgubim nekoliko kilograma, ali ne poznajem nikoga kome je prijatno da se po ceo dan šedka kao od majke rođen.“ „Hmm, onda nam to predstavlja malu smetnju. Siguran sam da demo je rešiti. Pojedi doručak, moramo u potkrovlje. Moram da napravim nekoliko skica pre nego što se svetio promeni, a onda počinjem sa slikanjem.“ Gurnuo je i poslednji zalogaj doručka u usta dok je išao prema sudoperi. Oprao je tanjir i spustio ga u mašinu za pranje sudova. „Spremidu se. Kasnije demo još razgovarati, oui?“ „Oui“, odgovorila sam namerno zajedljivim tonom. Zavrteo je glavom i odjurio stepenicama. U trenu je pokupio svu odedu koju je smislio da obuče i uputio se ka kupatilu. Nekoliko trenutaka kasnije, čula sam tuš i izrađene stare cevi skladišta. Zeleo je da budem naga sve vreme. Baš kao što sam i mislila, nastran tip. Zakolutala sam očima i stegla zube. Nije mi zapravo odgovorio, samo je rekao da nam to predstavlja smetnju, uspešno je promenio temu i povukao se. Drugi dan nije izgledao mnogo bolje od prvog. Pa, videla sam njegovo predivno polugolo telo. To je bilo lepo i po tome je drugi dan definitivno nadmašio prvi s mojim sramotnim padom. Iako je sinodni poljubac vodio oštru bitku s današnjim odbojnim stavom u stilu želim da budeš gola sve vreme, nisam nameravala da to
97
prihvatim. To nipošto nije bio deo mog ugovora niti bilo čega na šta sam pristala. Pročitala sam ugovor u avionu i nigde nije pisalo „Mija svojevoljno pristaje da trčkara unaokolo potpuno gola mesec dana.“ Luđak! Posle doručka, Alek me je poveo do radnog prostora, do nivoa ispod. „Znači, ti si vlasnik oba sprata?“ pitala sam dok sam išla za njim kroz radnu prostoriju. Na moje iznenađenje, samo nekolicina ljudi se kretala unaokolo, a bilo je osam ujutru. Možda nisu imali standardno radno vreme od osam do pet. „Da, ovo je moj radni prostor; ono drugo, kao što znaš, moj je dom. Volim da sam blizu kude. Ponekad radim do kasno u nod ili čak do jutra. Kad završim dan, ne želim da se vozim kroz čitav grad. Ovako me od kude deli samo kratka vožnja liftom.“ Klimnula sam glavom. „Ima smisla. Gde su svi?“ Spustila sam se na stolicu koju mi je dogurao. Na oko tri metra ispred nas nalazio se jarko osvetljen prostor i dva prazna platna visila su na zidu. Jedno je bilo oko dva metra širine sa oko metar i dvadeset visine. Drugo je bilo dobra dva metra visoko, a metar i dvadeset široko. Dakle, u osnovi iste veličine, samo jedno je bilo vodoravno, a drugo uspravno. „Dan za stvaranje. Danas mi ne treba mnogo pomodi. Samo ti, moj fotoaparat i boja, a sve to imam ovde ispred sebe.“ „Kul“, pogledala sam okolo. „Pa, šta želiš da radim?“ „Počedemo sa probnim snimcima. Treba da staneš ispred vodoravne slike.“ Pomogao mi je da ustanem, a zatim me podigao i preneo do druge stolice postavljene ispred zida. Na podu ispod mog iščašenog članka nalazio se jastuk. Spustio me je pored stolice, pa sam se naslonila leđima da pridržim tu stranu tela. „Jastuk je u slučaju da moraš da spustiš stopalo. Ne želim da ga spuštaš na tvrd beton i povrediš ga još više. Ovo bi trebalo da pomogne, oui?“ Široko sam se osmehnula. „Da, hvala, Alek. Samo radi ono što treba da radiš. Ja sam dobro, savršeno mi je udobno“, uveravala sam ga. Kretao se po prostoru i otišao do tronošca, a zatim podesio svetla. „U redu, sad skini majicu. Ostavi donji veš zasad, samo treba da vidim uglove i oblike ramena, ruku, vrata, bokova, gornjeg dela tela.“ Duboko udahnuvši, ugrizla sam se za donju usnu, zatim podigla majicu i odbacila je u stranu. „U redu, Francuzu, ali koštace te“, upozorila sam ga. „Veoma sam svestan troškova“, rekao je iza foto-aparata. Istog trenutka kad sam skinula majicu, foto-aparat je počeo sa škljocanjem. Stajala sam nepomično u crnom čipkanom grudnjaku. Potpuno me je pokrivao, nije se videlo više kože nego što bi u bikiniju, ali ipak sam se osedala
98
uznemireno. Tokom godina sam pomalo glumila i nadala se da de toga biti i više, ali nikad nisam zapravo radila kao model. Nisam mislila da imam telo za to. „Impressionnant“,8 mumlao je Alek na francuskom. Zvučalo je kao kompliment, pa sam dutala i pustila ga da radi svoje. „Dobro ti ide“, rekao je. Nezadovoljno sam dunula. „Kako je to mogude? Ne radim ništa osim što stojim.“ „Sa tvojom lepotom, dovoljno je. Osim toga, ovo su probni snimci za položaje, osvetljenje i slično.“ Posle još malo škljocanja, prišao mi je. „Jesi li se umorila od stajanja?“ „Malo“, odgovorila sam. Bilo je teže nego što je izgledalo održavati ravnotežu na jednoj nozi, iako sam imala stolicu da se naslonim. Predahnuli smo i doneo mi je vode i debe. Upotrebila sam ga da pokrijem svoju golotinju. Onda me je ponovo uspravio, samo ovog puta je tražio da spustim glavu i razbarušim kosu, a zatim je opet podignem. Ponovila sam to nekoliko puta, dok mu se nije učinilo valjanim. Meni je bila samo neuredna i raščupana, ali on ju je izgleda želeo upravo takvu, neurednu, divlju kosu. „Tvoje boje su savršenstvo, ma jolie.“ Otišao je do stola i doneo četkicu i malu limenku boje. Bila je to kao trešnja crvena. „Ovo de ti izgledati čudno, ali nanedu ti ovu boju na usne. Nije otrovna.“ „Naravno, šta god moraš. Tvoja lova.“ Zavrteo je glavom i zakikotao se. Osmehnula sam se, ali onda sam se napudila dok mi je pažljivo bojio usne. Jarko su se presijavale i kao da su bile plastične. Kad je završio, razbarušio mi je kosu još nekoliko puta i vratio se do foto-aparata. „A sad, Mija, pomisli na nešto tužno. Nešto zbog čega te boli srce… jako. Možda čak i da pomisliš na nešto što ti nedostaje, oui?“ Nisam želela da pokvarim usne, pa sam se samo zagledala u daljinu i pomislila na Vesa. Šta radi trenutno? S kim je? Nedostajem li mu? Šta ako stoji napola go ispred nekog drugog? Takve misli su mi bile previše mučne, pa sam pokušala da ih skrenem na nešto drugo. Sam bog zna zašto, ali pomislila sam na tatu. Nisam ga videla mesec dana. Još je bio u komi, a derka nije sedela pored njega. Ta misao me je pogodila pravo u srce. „Mija!“ oštro je rekao Alek i okrenula sam glavu tako brzo da sam zatreptala. Usamljena suza mi je skliznula niz obraz. Fotoaparat je škljocnuo. „Uhvatio sam“, rekao je tiho. Obrisala sam preostale suze koje samo što nisu potekle. „Jesmo li gotovi?“ Glas mi je pukao kad mi je pružio vlažnu maramicu.
8
Francuski: Fenomenalno. (Prim, prev.) 99
„Za ovaj deo projekta jesmo, gotovi smo. Možeš sprati boju i odmoriti se. Donedu ti majicu.“ „Hvala“, šapnula sam, pomalo zbunjena i veoma ganuta. Kad smo završili i ja se obukla, sedeli smo jedno pored drugog i gledali kroz rasklimani prozor na ulicu Sijetla. Kišica je rominjala po asfaltu i ljudi su žurili da ne pokisnu. „Kakva je to slika na kojoj sad radimo?“ „Misliš, kako se zove delo?“ Klimnula sam glavom, ali sam i dalje dutala gledajudi preko mokre ulice. „Nema ljubavi za mene.“ Naravno. Tako bi trebalo da se zove moja pesma. „Spremna sam da se vratim na posao.“ Opet me je poveo do platna. Ni reč nismo izgovorili kad sam skinula majicu, rastresla kosu i namestila se u položaj. Konačno sam prekinula tišinu. „Šta je sledede?“ pitala sam ponovo fokusirana. „Pronalazimo ti ljubav, naravno.“
100
TREĆE POGLAVLJE Tredi dan boravka kod Aleka doveo me je opet u potkrovlje. Sinod smo se vratili sa celodnevnog snimanja, činilo mi se u milion neznatno različitih poza. Čak smo preskočili i ručak; očigledno, kad naiđe nadahnude, to se mora iskoristiti. Objektivno, kad žena skine gornji deo odede, a vi ste heteroseksualac, nije velika greška pomisliti da vam mašta malo podivlja. Svi muškarci su svinje, ovako ili onako. Ovaj se samo slučajno zamaskirao u zgodnog francuskog umetnika. Mada, morala sam priznati, na mene je totalno delovalo. Umirala sam od želje da spustim ruke na njega. Bilo gde. Na kosu, naročito na kosu. Dugi crvenkastosmeđi i zlatni talasi, padali su mu savršeno na ramena. Visok, mišidav stas sa uzanim strukom navodio me je da balavim ved drugi dan zaredom. Na moju žalost, Alek je bio krajnji radoholičar. Kad smo završili u ateljeu i vratili se u njegov stan, večerali smo picu, i otišao je nazad da radi na slici koju je započeo tog dana. Nije ni došao kudi pre nego što sam otišla na spavanje sama… ponovo. Ljutilo me je što nije pokušao ništa više od onog jednog poljupca. Bila sam spremna da preduzmem slededi korak. Morala sam da otrgnem flaster, da se tako izrazim. Da prestanem da mislim na Vesa i privezak za ključeve u obliku daske za surfovanje s ključem od ulaznih vrata i njegovog srca. Danas me Alek nije čekao u kuhinji. Kad sam se na dupetu spustila niz stepenice, očekivala sam da du ga zatedi budnog kako mi sprema doručak baš kao juče. Nije tako bilo. Umesto toga, našla sam poruku s iskošenim muškim rukopisom pored aparata za kafu. Pisalo je: Ma jolie, Pridruži mi se dole kad budeš spremna. Imamo mnogo posla. -A Pojela sam bananu i popila šolju kafe pre nego što sam na štakama ušla u lift i spustila se do sprata ispod. Danas je bilo daleko prometnije u odnosu na prethodni dan. Ponovo je nekoliko muškaraca u crnom užurbano radilo štošta, slikajudi, verovatno one dosadne probne snimke. Bilo mi je drago što je Alek lično obavio probne snimke sa mnom. Tako sam barem imala nekog s kim sam mogla razgovarati. Muškarcima u crnom je smetalo kad modeli pričaju. Svaki čas bih čula udutkivanje ili miru) ili tiho s ovog ili onog kraja prostorije. Iako je sve bilo vrlo
101
čudno, bilo je prilično zanimljivo videti kako cenjeni umetnik radi iza kulisa dok usavršava svoje delo i upravlja asistentima koji obavljaju grube radove. „Konačno si došla“, ljutito mi je prišao jedan u crnom. Zgrabio me je za ruku i pokušao da me povuče brže nego što su mi štake dozvoljavale. Dok sam se mučila da održim korak, gumenim vrhom štake zakačila sam žicu razvučenu preko betonskog poda. Pogodila sam je pod čudnim uglom i zanela se napred, gotovo prebacujudi svu težinu na iščašeni članak. Opasno sam se zanjihala, ali zadržala sam se u vazduhu, balansirajudi na štakama. To je bio kraj! Bilo mi je dosta. Krajnje ljutito, istrgla sam ruku iz njegovog stiska. „Pazi, frajeru. Nabidu ti ovu štaku u guzicu ako ne prestaneš da me vučeš. Nisam ti ja pas na povocu.“ Uperila sam mu štaku u lice i napravila kružni pokret njome. „Odbij!“ „Que se passe-t-il“9 začuo se zabrinuti glas iza nas. Alek je stajao s rukama na kukovima, sa iskrivljenim, gnevnim izrazom koji mu je naružio lice. Izgledao je ubistveno, kao lav spreman da skoči na plen. „Šta ovo znači?“ konačno je progovorio na engleskom. „Gospodine Diboa, vaš model nije bio dovoljno brz i očekivali ste je pre sat vremena“, odgovorio je potrčko. Pre sat vremena? Zajebi to! Ako je želeo da ustanem rano, trebalo je da podesi budilnik, možda čak da smisli neki zanimljiv način da me probudi. Pošto nije, nisam nameravala da preuzmem krivicu. „Imbecile“, promumlao je dovoljno glasno da nas dvoje čujemo, ali ne i sve brojnija publika što se skupljala oko nas. „Imaš poteškoda s vidom?“ Čovek je nabrao nos i zabacio glavu. „Vidom? Pitate, vidim li?“ „Jesi li i gluv?“ Ovog puta tip se uvredio. „Slušajte, gospodine Diboa, rekli ste da modeli treba da slede pravila, a to uključuje i dolaske na vreme. Kasnila je, stvarno kasnila. Čitav sat. Samo sam pokušavao da je ubrzam…“ „Dosta. Ti si“, uperio je prst u sirotog čoveka, „budala. Zar ne vidiš da je povređena i ne može da trči na štakama?“ „Samo sam pokušavao…“ „Assez!10 Ne. Začepi pre nego što iskopaš tako duboku rupu da nikad iz nje ne izmiliš“, režao je Alek. Pogledao je po prostoriji i ispružio ruku, osmatrajudi prostor. „Sad, svima koji slušaju, a znam da slušate…“ Nekoliko ljudi je pokušalo da skrene pogled kao da bi to sakrilo činjenicu da su se svi pretvorili u uvo. „Ova žena je Mija“, pokazao je na mene. „Ona je moja muza za Ljubav na platnu. Što se vas tiče, dragocena je i vredna kao bilo koja moja slika. Odnosite se prema njoj 9
Francuski: Šta se dešava? (Prim, prev.) Francuski: Dosta (Prim, prev.)
10
102
tako. A sad: nazad na posao.“ Dvaput je zapljeskao rukama pre nego što mi je pritekao u pomod. „Jesi li dobro, ma jolie?“ „Jesam, samo me je iznervirao. Prejako me je povukao i umalo da padnem. Jednostavno je pogrešio.“ „I nede ponovo“, procedio je, a onda se nagnuo napred i opet me podigao u naručje. „Kako si spavala?“ Ovo mi je bila prilika i ja sam je ščepala. „Bilo bi mi bolje pored lepog toplog tela“, izgovorila sam hrabro. Zaustavio se i umirio, gledajudi u mene, a smeđe oči su mu poprimile tamniju nijansu, dok su se ženice raširile. „Je li tako?“ „Nikad ne lažem“, što i nije bilo sasvim tačno. Lagala sam stalno kad mi je tako odgovaralo ili kad bih se našla u nevolji. Iako mi je i ovo odgovaralo, sad nije bio takav trenutak. Alek se nasmešio. „Teško mi je u to da poverujem, ma jolie.“ Odneo me je do istog mesta na kom smo radili juče i postavio me na stolicu. Pre nego što me je spustio, prošaputala sam mu u uvo: „Veruj, Francuščidu“, i umiljato sam ga poljubila u obraz. Tek da ga podsetim na onaj strastveni poljubac od pre par dana. „Izgleda da demo morati napraviti drugačiji raspored za spavanje što pre. Ne želim da budeš zanemarena.“ „To bi bila tragedija.“ Široko sam se osmehnula. Namignuo mi je u znak odgovora pre nego što se okrenuo i ponovo izvadio boju i četkicu. „Opet obojene usne?“ Prišao mi je i podigao mi bradu, dutke tražedi da pogledam iza sebe. Okrenula sam se postrance na stolici, pazedi na bolno stopalo. I tad sam ugledala. Ne njega… sebe. Dve mene. Jedno je bila moja crno-bela slika. Druga – kombinacija fotografije na polovini platna, dok je preostala polovina ostala napola prazna. Jarkocrvene usne bile su jedine obojene na drugoj slici. Prva slika je bila tako živa, i više nego prava fotografija na drugom platnu. Ustala sam i odskakutala do slike. Potezi četkicom bili su sitni i gotovo savršeno su prenosili lik sa fotografije. Čak se videla i suza koja mi se slivala niz lice. Tuga u mojim očima, stav, povijena ramena prikazivali su izmučenu ženu. Tužnu, a ipak… prelepu. Trenutak uhvaden u vremenu.
103
„To je… ne mogu da verujem… kako?“ prošaputala sam i podigla ruku da dodirnem sliku. Pre nego što sam uspela, Alek me je zgrabio za ručni zglob i nežno me povukao. „Bez diranja. Još je vlažno. Radio sam na tome preko nodi.“ Razrogačila sam oči i uzdahnula. „Oprosti! Nisam shvatila. Baš glupo. Mislim, trebalo je da znam, ima smisla. Izvini“, namrštila sam se. Ispružio je ruku i pomilovao mi uvojak kose, protrljao ga između prstiju pre nego što mi je vrhom prsta nastavio preko slepoočnice, jagodice i sa strane preko brade. Ruke su mi se naježile i zadrhtala sam. „Hladno?“, pitao je uz jedva primetan osmeh. Znao je šta mi radi. Kako je dodirom palio nešto u meni. „Ne“, oblizala sam usne i drsko se zagledala u njegove, priželjkujudi da se sagne i poljubi me. Bilo gde. Svuda. „Pa onda – da počnemo.“ Provukao mi je prste kroz kosu, prebacujudi mi je preko ramena. Zatim je ponovio pokret na drugoj strani. Nisam to očekivala, ali prijalo mi je, pa sam se prepustila. „Sedi, obojicu ti usne.“ Zaječala sam, ali odskakutala sam nazad do stolice, sručila se na nju i zakolutala očima pre nego što ju je zaobišao i kleknuo ispred mene. „Razmišljaš li ikad o nečemu drugom osim o poslu?“ „Misliš na činjenicu da želim da te ljubim dok ti ne oduzmem dah? Ili činjenicu da bih ti, kad bih mogao, iscepao majicu i usisavao ružičaste bradavice dok ne počneš da me preklinješ da vodim ljubav s tobom?“ „Vodiš ljubav?“ zacerekala sam se iako sam se od njegovih reči uzbudila i uznemirila; bile su seksi… i uzbuđivale su me… mnogo! „Naravno, chérie. Francuzi vode ljubav. Postoji mnogo načina vođenja ljubavi. Jako. Brzo. Polako. Odlučno. Nameravam sve to da ti radim, i to mnogo, mnogo sati. Ali ne sada. Sad je vreme za posao. Kasnije demo se igrati.“ Klimnula sam glavom, nesposobna da govorim. Želela sam da znam šta mu to igrati se znači. Pretpostavljala sam da je u pitanju vrsta igre kakvoj sam se nadala. Daj bože. Alek mi je lagano obojio usne gustom crvenom bojom. Kad je završio, podigao me je sa stolice i odneo do moje slike. „E sad de biti nezgodno. Želim da spustiš usne preko onih na slici tačno na mestu gde su naslikane. Usmeravadu te najbolje što mogu. Pridi deš blizu, a onda ih lagano pritisnuti uz sliku tako da se boja prenese.“ Prodorno sam ga pogledala, ali kao i juče, nisam želela da govorim i pokvarim boju na usnama. Sad i više nego pre. Uhvatio me je za glavu i postavila sam šake na zid sa obe strane slike. Prvo sam prišla sasvim blizu.
104
„Pazi da ne dodirneš sliku na nekom drugom mestu, ili du morati da je radim ponovo“, upozorio me je, što je u meni izazvalo talas straha. Dugo i sporo sam uvukla i ispustila vazduh kroz nos, zatim se nagnula sasvim do slike. Kad sam se primakla onoliko koliko sam mislila da treba, lagano me je namestio držedi me za glavu pre nego što me je nežno pogurao da se pomerim unapred. Napudila sam usne i poljubila se, a onda se odmakla. Pridržavao me je dok sam se odmicala da ne izgubim ravnotežu i pomogao mi da se vratim do stolice. Na crnobeloj slici sad se nalazio savršen otisak crvenih usana. Izgledale su zapravo gotovo kao da ih je tamo naslikao, ali videlo se da je u pitanju poljubac. Nije bio savršen, ali meni je izgledao dobro. „Baš kao što sam zamišljao. Zadivljen sam, Mija“, očarano je rekao dok je zurio u svoje remek-delo. Ruke je skrstio na grudima, jednom rukom podupirudi drugu, šakom pridržavajudi bradu dok je posmatrao svoju sliku. „Jesi li ikad čuo onu rečenicu: Napravi fotografiju, trajade duže?“ zakikotala sam se. Okrenuo je glavu kao u usporenom filmu i uhvatila sam mu pogled. „Ovo de trajati doživotno u nečijem domu. Prenoside se s generacije na generaciju kao zaostavština za godine koje dolaze.“ Pa kad je ved tako rekao, pretpostavljam da je bila prokleto neverovatna. *** Do kraja dana, ponovo me je fotografisao. Ovog puta sam stajala potpuno naga do struka, okrenuta licem ka praznom platnu na čijoj polovini je bila odštampana moja fotografija. „Ne razumem zašto moram da budem gola za ovo“, rekla sam, rukom pokrivajudi gole grudi. Devojčice su mi se naježile i to nikako nije mogla biti lepa slika. Kosa mi je ponovo bila spuštena i razbarušena, samo je ovog puta pozvao stručnjaka da je namesti. Zbog toga sam se tako zasmejala da se žurno udaljio da proveri ostala dela. Stvarno, znala sam da mu idem na živce. Verovatno nije navikao da se muze raspravljaju s njim i prave mu poteškode. Zapitala sam se koliko je muza imao u prošlosti. Ljutila me je pomisao da sam bila samo jedna od mnogih. „Jesi li ikad unajmio muzu?“ Nisam zapravo želela da znam odgovor, ali nisam se mogla ni suzdržati od pitanja. Foto-aparat je škljocnuo i Alek se na francuskom obratio jednom asistentu koji je za nekoliko centimetara pomerao velike reflektore. Još jedan škljocaj. „Ne,
105
ma jolie. Ti si jedina“, konačno je odgovorio. I bilo je dovoljno. Sviđalo mi se da mu budem jedina unajmljena muza. Nisam bila sigurna jesam li zato bolja od drugih modela, ali zbog sopstvene mentalne stabilnosti pretvarala sam se da je tako. „Šta uostalom radimo?“ pitala sam okrenuta ka praznom delu platna nezavršene slike. „Nateradu te da zavoliš svoju sliku. Što de posmatraču preneti poruku da voliš sebe.“ Sigurna sam da sam neprijatno zaškiljila na tu izjavu. „Kako, molim?“ Umorno je uzdahnuo. „Ma jolie, moram da završim ove fotografije, pa da slikam i večeram s tobom, da vodimo ljubav, a onda da prenesem tvoj lik na platno. Imam mnogo posla“, izgovorio je kao pokvarena ploča. Ali nije mi se to provuklo kroz podsvest. Ved način na koji je sastavio spisak obaveza, i večeru i „vođenje ljubavi“ sa mnom smestio među kudne poslove za to veče. „Ne moraš ništa zbog mene“, ljutito sam odbrusila. „Mija, tvoje raspoloženje utiče na sliku. Molim te, prestani da se ljutiš na mene i fokusiraj se na posao.“ Okrenula sam se van sebe od besa, s rukama na kukovima, zaboravljajudi da mi se sise njišu na vetru i da svi zevaju u njih. „Ne mogu tako“, glas mi se podigao za nekoliko oktava, privlačedi još više pažnju muškaraca u crnom koji su radili svuda po prostoriji. Prebacila sam ruku preko golih grudi pokazujudi barem mrvicu skromnosti. „Ne znam čak ni šta hodeš da radim!“, procedila sam kroz stegnute zube. Prišao mi je i namestio me ponovo uza zid. Nagnuo se blizu, sklanjajudi mi kosu sa ramena i vrata, gde me je pomazio nosem. „Ma jolie, žao mi je, nisam hteo da te ljutim. Velika je napetost. Hajde da se oboje fokusiramo i razgovarademo kasnije. Oui?“ Rekao je to onim smirenim tonom koji me je izgleda, nakon samo dva dana, neobično umirivao i istovremeno mi privlačio pažnju. Uz najblaži pritisak, poljubio me je u rame. Delovalo mi je kao obedanje, koje du svakako zatražiti da ispuni kasnije te večeri. „A sad spusti ruku ovde“, podigao mi je desnu ruku na zid. „Drugu želim da postaviš u dnu platna preko tvog naslikanog srca.“ Pažljivo sam spustila ruku na platno. Iako je bila u pitanju sito-štampa, nisam želela ništa da zabrljam. Alek se vratio do fotoaparata. „U redu, Mija, molim te, zagledaj se u svoju sliku. Priseti se vremena kad si se osedala voljenom. Predivno. Kod kude u sopstvenoj koži.“ Smesta sam se prebacila u vreme kad sam bila mala. Pre nego što nas je mama napustila. Tad smo bili sredna četvoročlana porodica. Upravo sam dobila
106
glavnu ulogu u okružnoj dečjoj predstavi. Mama se čak i radovala zbog mene, a obično je bila usredsređena na sopstvene želje i pobede. Ali ne tog dana. Tog dana me je zagrlila i poljubila, rekla mi da je ponosna na mene i da de me uvek voleti. A onda me je tata podigao u naručje i držao me. Šapnuo mi je u uvo kako je uvek znao da imam u sebi nešto posebno. Nešto što nijedna druga devojčica nema. I tog trenutka, sigurna u tatinom naručju i s majčinom ljubavlju, poverovala sam mu. Najbolji dan mog života. Foto-aparat je škljocao kao lud. A onda se sedanje nastavilo, narednog dana, mama je otišla i nikad se nije vratila. Nisam nikad odigrala ulogu u toj predstavi. Dugo sam mislila da sam ja kriva što je otišla. Jer sam uradila nešto tako dobro i privukla svu tatinu pažnju, nešto za čim je mnogo čeznula, iako sam imala samo deset godina. Sad kao odrasla, znala sam bolje. Pa, uglavnom. Pogledala sam u suzno lice dvadesetpetogodišnje Mije na slici i žalila sam je. Samo na tren sam dopustila sebi da se sažaljevam zbog svog detinjstva, zbog odluka koje su članovi moje porodice donosili, i zbog toga kako sam kasnije izabrala da živim. Kako sam živela sada. Slika koju sam videla više nije bila lepa. Bila je to slika tužne devojke koja je izgubila nešto dragoceno. Nešto prelepo. Bez pitanja jesmo li završili ili je li dobio ono što je trebalo, obukla sam grudnjak i majicu, odskakutala do štaka i othramala. Zid oko mog srca više nije bio nedodirljiv, mrvio se na šavovima. Još jedan udarac i srušila bih se na pod kao hrpa krša. „Mija!“, doviknuo je Alek, ali nisam se zaustavila, samo sam mu iznad glave mahnula rukom. Bilo je kasno i dan je bio dugačak. Nije me mogao kriviti što mi je bio nužan odmor. Popela sam se do potkrovlja, otišla pravo u kuhinju i pronašla otvorenu bocu vina i čašu, nasula ogromnu količinu grimizne tečnosti i otpila izdašan gutljaj pre nego što sam dopustila suzama da poteku. Tad se vratio Alek. Prišao mi je, dohvatio drugu čašu i nasuo sebi vina. Onda se naslonio na pult i pogledao me dok sam pokušavala da se priberem i pretvaram kako malopre nisam cmizdrila kao beba. „Zašto ne voliš sebe?“ Reči su mu udarile o moj zid kao malj i ostavile džinovsku, zjapedu rupu iza sebe.
107
ČETVRTO POGLAVLJE „Volim sebe.“ Reči su mi skliznule s usana kao kiselina na golo meso. Pogledao me je u oči. Naslanjala sam se na kuhinjski pult, pošto sam sipala sebi još jednu čašu vina. „Zaista? Umalo da me prevariš“, odgovorio je lakomisleno pre nego što je otpio veliki gutljaj crvenog vina. „Misliš da me poznaješ? Posle samo nekoliko dana?“, zaškrgutala sam zubima i skupila obrve. Stegao je usne i okrenuo glavu da me pogleda. Pogledom je rekao sve. Osujedenost, tvrdoglavost i još nešto. „Mislim da te znam bolje nego ti samu sebe, ili barem bolje nego što priznaješ sebi“, prišao mi je i obuhvatio mi obraze. Odgurnula sam ga i odskakutala na jednoj nozi, štitedi članak. „Šta? Misliš da zato što si umetnik imaš neku vrstu posebne sposobnosti da čitaš ljude? Ako je to slučaj, tvoje čari su se istrošile, Francuščidu, jer si poslednja osoba pored koje trenutno želim da budem!“ Tresnula sam čašom o pult i vino se prelilo na obe strane pulta. „Jebiga!“ Odskakutala sam do papirnih ubrusa i mahnito povukla rolnu, otkidajudi previše za to malo prosutog. „Pusti mene“, pokušao je da mi uzme ubrus. I opet sam ga odgurnula. „Mogu i sama. Čistim svoje brljotine, pa i tuđe skoro čitav život. Mogu da savladam malo prosutog vina“, dunula sam, suzbijajudi proklete emocije koje su mi se nakupile odmah ispod površine, spremne da pokuljaju. Nisam nikako smela dopustiti sebi da se sad slomim. Gledao bi me kao slabu, beskorisnu. Odmakao se i podigao obe ruke, s dlanovima prema meni. „U redu, u redu. Je suis désolé. Izvini“, ponovio je na engleskom. Znala sam da se ponašam kao kučka. Nije on bio kriv. Nije uradio ništa što bi izazvalo tako odvratno ponašanje prema njemu. Kad sam obrisala nered, pružio mi je novootvorenu bocu vina. Sipala sam još u čašu. „Razgovaraj sa mnom, ma jolie. Tu sam. Želim da budem tu za tebe“, rekao je tiho. Uhvatila sam mu pogled i videla da je tako i mislio. Nisam mu primetila sažaljenje ni u glasu ni u očima. Samo brigu. „Alek, žao mi je. Samo, dok smo snimali danas, kad si zatražio da mislim na sredna vremena, to mi je donelo divnu uspomenu. Samo, nju je potisnula druga, bolna. Određeni trenutak u životu još nisam uspela da prebolim. To je sve. Nisi ti u pitanju.“ Nagnula sam se napred, obavila mu ruke oko tela i spustila mu glavu na tople grudi. Tu sam se privila, udišudi njegov svež šumski miris. Zagrlio me je 108
obema rukama. Jednom rukom mi je prelazio preko kičme, tešedi me onako kako je mogao samo muškarac njegove veličine. „Imam osedaj da si vedi deo života brinula o drugima, oui?“ Umesto da odgovorim, samo sam mu klimnula glavom uz grudi, ne želedi da mu vidim oči. Duboko je udahnuo i čvrsto me stegao. „Dakle sada, ma jolie, vreme je da se pobrineš za sebe, oui?“ Ponovo sam klimnula glavom iz svog skrovišta. „Pomodi du ti. Ovaj projekat, Ljubav na platnu, bide ti odušak. Zajedno, i za oko posmatrača, pronadi demo ti mir i pokazadu ti kroz umetnost koliko si savršena.“ Odmakao me je držedi me za ramena. Rukom sam obrisala suze. Nisam čak ni shvatila da plačem pre nego što sam mu se zagledala u prelepe oči. Bile su tako spokojne, žudkaste sa toplim smeđim pegicama koje su se veselo vrtele. Nisam mogla da odvratim pogled, a nisam ni želela. „Ovo de mi biti najbolji rad dosad i kroz njega deš pronadi deo onoga što ti treba da kreneš dalje.“ Široko se osmehnuo, a zatim nagnuo napred. I konačno me je poljubio onako kako sam želela otkako sam ga prvi put videla uživo. Duboko. Vlažno. Dugo. Oblikovao je usne prema mojima. Nagnuo se napred i pritisnuo telo uz moje dok nisam bila zarobljena između pulta i njegovih ruku s obe strane. Podigla sam obe ruke i opipala mu stomak. Lepo oblikovani mišidi, svaki pregib bio je put koji sam želela da pređem jezikom. Grudni mišidi su mu bili čvrste ploče ispod tanke tkanine majice. Kad sam mu stigla do vrata, nastavila sam još nekoliko centimetara i pustila prstima da uživaju u svilenoj kosi. U jednom trenutku ju je pustio i tad nisam mogla biti srednija. Zabacio mi je glavu da dobije dublji pristup i zaigrao se rukama. Definitivno sam uživala u njegovoj igri. Milovao mi je telo kao da slika po platnu. Nežni potezi ovde, čvršdi tamo. Svi smišljeni da zavedu. Želela sam njegove ruke svuda po sebi – bez odede. Stopalo je počelo bolno da mi pulsira dok sam pokušavala da ga spustim na pod i podignem se na vrhove prstiju da posegnem više, pritisnem telo jače uz njegovo. Nezadovoljno sam odskočila i usne su mu se zvučno odvojile od mojih. „Šta je bilo?“ Pitao je teško dišudi pravo meni u lice. Oči su mu bile zabrinute, ali obuhvatila sam mu obraze i palcem mu prešla preko vlažne usne. „Stopalo… boli me. Treba da… legnem. Krevet?“ pitala sam, ošamudena kao i on od poljupca.
109
Široko se osmehnuo, obuhvatio mi stražnjicu rukama i podigao me. Odmah sam mu obavila noge oko izvajanog struka. „Sa zadovoljstvom, ma jolie.“ Odneo me je do stepenica i polako se popeo, ponašajudi se kao da sam dragoceni teret, usput mi spuštajudi nežne poljupce po vratu. Kad smo stigli do kreveta, držao me je čvrsto, spustio koleno na dušek i sagnuo se, ne ispuštajudi me. Pomisao na njegovu snagu i mod nada mnom budila je u meni sve jaču želju. Kad sam se ispružila, zavukla sam mu ruke ispod majice da mu osetim kožu. Petljajudi sam je povukla, a on se uspravio i prevukao je preko glave, bacajudi je iza sebe. Zatim je otkopčao dugmad na farmericama. Videla sam samo golu kožu, meke uvojke riđe kose i delid tvrdog kurca. Francuščid nije nosio donji veš. Očaravajude. „Kao od majke rođen?“ nasmešila sam se. Namrštio je čelo i savio se. „Quoi?“ zavrteo je glavom. „Šta?“ Stavila sam mu ruke na struk, zatim se izdigla da mu ih zavučem pozadi i stegnem ga za nago dupe. Zastenjao je i izvio kukove na to. „Ne nosiš donji veš.“ Jezikom je ovlažio donju usnu. Zurila sam u nju kao da čuva sve odgovore svemira. „Oui. Ne nosim le caleçon. Neudobne su i nepotrebne. Sprečavaju me da dobijem ono što želim brže. Na primer, tebe.“ Zatim me je zajahao, prelazedi mi usnama preko vrata. Osedaj je bio tako dobar. Više nego dobar. Uhvatio me je za obe dojke preko majice pre nego što je seo na pete i otarasio je se. Prednja kopča grudnjaka se rastvorila i nestala u treptaju oka. Prstima mi je šarao svuda po golim grudima. Zažmurila sam i dozvolila mu da me dira. Onako kako me niko nije dirao pre. Gotovo pobožno, kao da sam posebna, a moje telo dragoceno. „Vous êtes de l'art“, šaputao je na francuskom, prelazedi mi preko grudi. „Vous êtes l'amour.“ Prsti su mu klizili preko vrhova dojki. „Vous êtes la beauté.“ Palčevima mi je kružio oko bradavica. Uzdahnula sam i izvila se prema njegovom dodiru lakom kao pero. Njegove reči, zajedno sa tim čarobnim prstima, palile su vatre u meni. „Šta si rekao?“, pitala sam zadihanim šapatom. Nagnuo se napred i poljubio me iznad srca. „Rekao sam da si umetnost.“ Zatim je prešao na grudi i poljubio im putene vrhove. Uvukla sam vazduh i zadržala dah. „Ti si ljubav.“ Izbacio je jezik i kružio oko jednog vrha, zatim drugog, izvlačedi mi uzdah. „Ti si lepota.“ Ustima mi je obuhvatio bradavicu i usisao je čvrsto, duboko je uvlačedi sve dok nisam osetila peckanje u areoli, koja se zategla kao čvor.
110
Ni moje ruke nisu mirovale. Prelazila sam mu noktima gore-dole preko dugih leđa, a zatim mu zavukla prste u kosu. Dugi pramenovi su mu pali na moje telo dok mi se spuštao od grudi do stomaka. S lakodom mi je svukao gadice. Namestio mi se između nogu i podigao jednu u vazduh. Poljubio mi je gornji deo stopala, preko članka, pa sve do zadnje strane kolena gde me je lizao i grickao. Nisam imala pojma da je taj deo kolena takva erogena zona, ali dovraga, prepone su mi vapile za pažnjom, a tamo me nije još ni dodirnuo. Ponovio je isti pokret i na drugoj strani, posebno pazedi da mi ne povuče zavoj na povređenom članku. Kad je stigao do zadnje strane kolena, vidno sam zadrhtala. „Hladno?“ Pitao je uz osmeh. Znao je da nije, ali kao i pre, uživao je da se poigrava sa mnom. Morala sam priznati da je iščekivanje onoga šta de uraditi sledede postalo deo iskustva, i uživala sam u tome. Odmahnula sam glavom kad mi je spustio nogu. Uhvatio me je za oba kolena i raširio mi noge. „Želim da osetim tvoju lepotu na jeziku.“ Podigao je obrve gotovo kao da traži dozvolu. Čekao je dugo, ne odvajajudi pogled od mog. I jeste tražio dozvolu. Oblizala sam usne i zabacila glavu. Oči su mu potamnele, ispunile se rešenošdu. Kao jaguar, namestio je ramena u odgovarajudi položaj i, baš kad sam pogledala u njegovo prelepo telo među svojim nogama, napao je brzo kao munja. Usta su mu bila na meni, a jezik duboko unutra. „O, bože!“, kriknula sam pre nego što sam ga zgrabila za glavu. Nije pravio spore pokrete kao što sam očekivala. Vedina muškaraca počinje polako, oprezno. Ne i Alek. Ne, napao mi je međunožje kao da nikad nede dobiti drugu priliku. Unutra je prijatno palacao jezikom preko svakog milimetra koji je mogao da dosegne. Mali strujni udari širili su mi se ka spoljašnjosti. Bradom me je češao po usminama i stranicama mog središta dok me je kušao. Zvuči koje je ispuštao bili su životinjski. Režao je, ječao i mumlao ushideno, dok mu je moje telo nasrtalo na lice. U sve to je umešao i prste. Palcem mi je kružio po G tački dok mi je jezikom pretraživao vrelinu. Spustila sam šake na krevet i stegla čaršav među pesnice kad mi se orgazam čvrsto sklupčao krenuvši iz donjeg dela kičme i širedi se kroz telo kao bršljan koji puzi po ogradi. Preplavio me je svojom snagom i sama površina kože mi je bridela od potrebe za olakšanjem. „Tako božanstveno. Slatka si, ma jolie.“ Oblizao je prste pre nego što ih je gurnuo u mene, povlačedi ih gore-dole. „Kao najfiniji šampanjac.“ Kružio je po tački, i zaječala sam, dok se orgazam koji je izazvao spremao da bukne. „Možda mi nikad nede biti dosta. Uživadu u tvojoj slatkodi dok ne osetim tvoj šlag, chérie.“ Reči su mu bile pozitivno prljave, ali upravo taj delid mi je nedostajao da me gurne
111
preko ivice. „A, da.“ Prevlačio mi je preko unutrašnjosti prstima, kružio mi po G tački, dok mi se telo zatezalo od zadovoljstva u krajnju nirvanu. Na vrhuncu mog oslobađanja, izvukao je prste, olizao me oko anusa, od čega sam poskočila i zadrhtala, a zatim mi je usisao rascep, doslovno pijudi iz mene. Kad je završio i moj orgazam splasnuo, još jače mi je raširio noge. Mislila sam da de se popeti na mene i zavudi mi kurac. Barem sam se tome nadala, spremna da molim za to. Ali imao je drugačije namere. Prelazedi mi polako po sredini jezikom, stavio mi je prst na malenu rozetu ispod rascepa i kružio je oko nje, postepeno ga uvlačedi za centimetar. Ostala sam bez daha i povukla kukove unazad, pošto nisam bila sigurna želim li da prodre u to mračno mesto, ali nisam mogla suzbiti drhtaje uzbuđenja koji su me protresali dok me je dirao. Alek je umeo da opaža. Primetio je moj odgovor i, kad sam pogledala dole, osmehnuo se, zatim zario zube u meso svoje predivne donje usne. Želela sam da to uradim. Osujedena u svakom pogledu, ponovo sam zabacila glavu. „Jebi me, Alek“, preklinjala sam i ponovo stegla čaršave. „Non, pas encore“, mrmljao mi je u meso. Nisam znala šta je to značilo, ali znala sam šta je encore11 značilo na engleskom i bila sam sasvim spremna za to. Ovog puta kad me je zapljusnuo jezikom, pravio je spore odlučne pokrete po zategnutom spletu živaca. Kao da mi je umirivao put, možda se čak trudedi i da je zapamti. Posle nekog vremena, postala sam nestrpljiva. Vrtela sam bokovima sjedne strane na drugu i ukrug dok me je on milovao jezikom i prstima. Bez dalje pripreme, zavukao je dva prsta u mene. Zastenjala sam. Konačno! Ali pre nego što sam se poradovala što su mu masivni prsti baš tamo gde sam želela, izvukao ih je. Ne zadugo. Jezik mu je zamenio prste ližudi me iznutra zatim se penjudi do vrele tačke. Kad me je ponovo dodirnuo tamo, krenula sam put još jednog neverovatnog orgazma. „Jebote, to“, podigla sam kukove i zgrabila ga za kosu, pritiskajudi mu lice o sebe. Nije me razočarao. Shvatio je to kao potrebu da bude brži, pritiska jače, uzima više. Uživala sam u svakom trenu, tako odmakla u potrazi za drugim vrhuncem da nisam ni shvatila da mi je vlažnim prstom kružio onim tajnim mestom koje nijedan muškarac ranije nije dodirnuo, dok nije bilo prekasno. Tim prstom mi je pritisnuo rozetu, probijajudi se unutra dok mi je istovremeno snažno usisavao klitoris. Kukovi su pokušali da mi se podignu, ali Alek ih je zadržao, tucajudi mi guzicu prstom dok sam drhtala. Osedaj je bio drugačiji, vreo, i tako luđački dobar da sam počela da se nabijam na njega, tražedi jače, brže. 11
Engleski: encore - bis, još jednom, ponovo. (Prim, prev.) 112
„Tres belle“, šaputao je i ljubio mi klitoris. Bio mi je nežan prema jezgru, ali razoran prema stražnjici, prodirudi, gurajudi me uz krevet svakim naletom ruke u moje telo. Naslađivala sam se, dopuštajudi mu da me uzme na taj mračan način. U mestu na kom niko ranije nije bio. U mestu gde nisam ni znala da želim da odem dok me on nije odveo. Moj Francuščid. Podigao se, sededi na listovima, ali i dalje je radio rukom. Drugu je namestio tako da me obrađuje tamo gde mi je bio najpotrebniji. Otvorila sam usta i zažmurila, znajudi da me posmatra. „Ouvrez les yeux“ rekao je, a onda je nastavio na engleskom: „Otvori oči.“ Učinila sam kako je tražio. Oči su mu bile crne. Ni traga od uobičajene smeđe boje. „Volim da te vidim. Zapamtim ti lice kad ti je unutrašnja lepota najsjajnija.“ Prodirao je snažno u mene i ostala sam bez vazduha, a zatim sam trgla kukovima. Tucao me je jako prstima i, kad mi je uštinuo klitoris između palca i kažiprsta druge ruke, poletela sam. Doslovno sam izletela iz aviona, telo mi se otvorilo, slobodno kao ptica dok mi je Alek davao krila. Negde u podsvesti, čula sam pucketanje i miris gume mi je preleteo preko nosa. Alekove ruke su me uhvatile za ramena i zatim je bio tu, nabijajudi se celom dužinom u mene. Farmericama me je grebao sa unutrašnje strane butina dok se zarivao duboko. Činilo mi se da se zadovoljstvo nede nikad završiti. Nisam se sasvim ni spustila kad je zavukao čitav ud u mene. Zastenjao mi je u kosu, i stegla sam mu telo udovima, držedi ga uz sebe, uživajudi u toplini kože dok je ulazio i izlazio. „Chaud, soyeux, etparfait“,12 rekao je pre nego što me je u potpunosti poljubio. Otvorila sam usta i dopustila mu da uđe u mene na sve načine, spajajudi se s njim onako kako sam želela od trenutka kad sam mu videla sliku. Bio je krut, dugačak, i duboko u meni. Nisam želela da ikad prestane, a ipak sam želela da i on stigne tamo. Da oseti ono što je meni ved dvaput dao. I zato sam svom snagom prebacila težinu i popela se na njega. I tad sam ga snažno zajahala. Ruke mi je smesta stavio na kukove i pomerao me gore-dole niz svoj nabrekli kurac. Bio je veličanstven. Mišidi u podlakticama su mu se zatezali i napinjali svakim prodorom. Svetlucavi znoj mu je izbijao preko valovitog predela stomačnih mišida. U jednom trenutku sam se sagnula i lizala i sisala mu pljosnati kolut bradavice. „Putain oui“13 procedio je kroz stegnute zube, pomerajudi vilicu. Trljala sam i grizla mu bradavicu dok nije potamnela i iskočila, a zatim sam se prebacila na 12 13
Francuski: Vrela, svilenkasta i savršena (Prim, prev.) Francuski: Jebote, da (Prim, prev.) 113
drugu i učinila isto. Zario mi je prste u bokove, stavljajudi mi do znanja potrebu da ga uzmem jače. Uspravila sam se, zabacila kosu na leđa i jahala ga… snažno. Svaki pritisak na njegovu karlicu slao mi je iskre uzbuđenja kroz moje središte, gde sam ga stezala unutrašnjim mišidima, dajudi mu ono što sam i sama dobila. Govorio je brzo na francuskom. Nisam ništa razumela. Uspravio se u sededi položaj, odgurujudi se stopalima sve dok nije stigao do uzglavlja. Naslonio mi je telo unazad i fizički me podizao i navlačio na kurac. Francuski je ponovo pokuljao dok je posmatrao sebe kako ulazi u moje telo. Koliko god sam želela da ovo bude za njega, ponovo me je uzbudio. Telo mi je bilo sklupčano kao u zmije i on je to znao. Pružio je usta napred i čvrsto mi usisavao bradavice dok nisu postale kao tamnocrvene maline i dok više ni on nije mogao da izdrži. Konačno je udario glavom o uzglavlje, a ja sam se uhvatila za vrh daske da se oduprem. I tad sam nas povela oboje preko ruba, kotrljajudi se u more slatkog ništavila. Jedine zvuke stvaralo je naše napeto disanje kad smo uzviknuli u zajedničkom pražnjenju, dok se moja unutrašnjost stegla oko njegovog koplja tako kako nisam ni mislila da je mogude. Držao me je čvrsto i dalje pritiskajudi kukove uz mene, izazivajudi i poslednje drhtaje zadovoljstva. Ostali smo tako, ja nataknuta na njegov kurac, sededi mu u krilu, s rukama i dalje na uzglavlju. Milovao me je gore-dole po leđima, rukama, butinama kao da oseda potrebu da me dodiruje, da poveruje da sam zaista tu. Razumela sam to. Kad se čovek toliko oslobodi i doživi takvo krajnje zadovoljstvo, treba mu neko ponavljanje da ga povrati. Malo-pomalo, otkucaji srca su nam se smirili, zavukla sam mu ruke iza leđa i držala ga u zagrljaju. Ni on mene nije puštao, dodirujudi i ljubedi me gde god je mogao. Bilo je lepo – zaista lepo, ako du biti iskrena prema sebi. Na trenutak me je podsetio na Vesa. Dragog, prelepog, prizemnog Vesa. Muškarca, jedinog muškarca u koga sam možda mogla iskreno da se zaljubim. Oštro sam uzdahnula i sprečila suze da poteku. Nisam varala. Ja. Nisam. Varala. Iako sam neprestano ponavljala sebi, ipak je iznad mene lebdeo nagoveštaj krivice kao mačeta spremna da mi odrubi glavu. „Šta je bilo?“, pitao me je, odmičudi me tako da me vidi oči. Odmahnula sam glavom. Te misli nisam nameravala da delim sa Alekom niti s bilo kim drugim. „Samo se odmaram uz tebe“, poljubila sam ga u nos, a zatim ga pomazila svojim nosem. „Trebalo bi da se operemo, pobrinemo za uh…“ pogledala sam dole i Alek mi je ispratio pogled. „A, kondom, da, trebalo bi.“ Podigao me je i ustao, svukao kondom i vezao ga na kraju pre nego što ga je stavio u maramicu i bacio u kantu za smede.
114
Pretpostavila sam da je poslednje što je hteo bilo da silazi niz stepenice do kupatila iako sam ja upravo to morala da uradim. Prevrnula sam se na leđa i zastenjala. „Šta je bilo?“ „Moram da piškim“, promumlala sam i nasmejao se. Pre nego što sam stigla išta da kažem, podigao me je sa kreveta kao princezu i poneo me stepenicama do kupatila. Kad smo stigli do toaleta, spustio me je i izašao. „Napravidu nam nešto da pregrizemo, oui?“ „Oui“, odgovorila sam i on se zakikotao pre nego što je zatvorio vrata. Obavila sam posao brzo i dohvatila kudni ogrtač sa vrata. Imao je raskošnu tamnocrvenu boju i pružao mi je mekani, predivan osedaj na goloj koži. Nisam želela da iskakudem potpuno naga. Odskakutala sam do kuhinje. U jednoj ruci je držao tacnu s posluženjem, a u drugoj dve vinske čaše. Ipak, bio je potpuno go, i uživala sam u divnom pogledu. Tetovaža mu se spuštala niz telo i podsetila me koliko sam želela da pređem preko nje… jezikom. „Un moment“14 rekao je dok se peo stepenicama do spavade sobe u potkrovlju. Pre nego što sam se osvestila, žurno je silazio, dok mu se kurac slobodno njihao. Kikotala sam se dok mi je prilazio. „Šta?“, pitao je dok mu je umiljati osmeh krasio lice. Kad je bio sredan, bio je manje strastveni umetnik, a više ljubazan Francuščid. Iako sam neizmerno uživala u obojici. Kad je stigao do mene, privukao me je u zagrljaj i poneo stepenicama. „Vidim da si pronašla moj ogrtač“, rekao je šaljivo ozbiljnim glasom. Zatim me je spustio na zdravu nogu i uhvatio se za čvor na pojasu. „Ovo nije prihvatljivo. Rekao sam ti, ma jolie, volim da gledam tvoje nago telo.“ Pustila sam ga da mi skine ogrtač, zatim sam uspuzala na krevet i udobno se namestila. Spustio je poslužavnik ispred nas i pružio mi čašu vina. Bogat bobičast ukus kliznuo mi je niz grlo i prijatno mi se smestio u stomaku. Na poslužavniku je bilo salame, kockica čedar sira, zelenog grožđa i šaka jagoda. Stomak mi je zakrčao dok sam razmišljala šta da odaberem, a onda sam se odlučila za komad sira. Dobro mi je išao uz vino. „Hvala.“ Povukla sam čaršav do grudi. „Za šta?“ Uzela sam jagodu i podigla je. „Za ovo, za večeras, za to što me slikaš, deliš svoj rad sa mnom. Zaista sam počastvovana što sam ovde sa tobom.“ Podigao je ruku i uhvatio me za obraz. „Ti si moja muza, Mija. Suđeno je da budeš ovde.“ 14
Francuski: Trenutak (Prim, prev.) 115
PETO POGLAVLJE Kad smo završili s jelom, još malo smo se zezali, ljubili, mazili se, bolje se upoznavali. Posle dubokog poljupca, naslonila sam mu se na grudi i zagrlila ga. „Shvataš li da gotovo ništa ne kažeš na engleskom kad se tucas? Telo mu se zateglo pre nego što je odgovorio. „Ja ne tucam, chérie. Rekao sam ti, vodim ljubav sa tobom, tvojim telom.“ Glas mu je bio smrtno ozbiljan i nisam mogla shvatiti zašto. „A govorim na francuskom jer me odvučeš tako daleko, izgubim se u tebi, u tvom seksi telu.“ Zavodljivo sam mu se osmehnula svojim najboljim osmehom. Onda sam na trenutak razmislila o tucanju naspram vođenja ljubavi. „Ali zar to nije malo nezgodno, to vođenje ljubavi? Zar se ne zaljube svi u tebe kad to radiš?“ Čvrsto me je grlio i spustio mi je ruku na mišicu, a zatim je stegao. „Nadam se.“ „Čekaj malo; hodeš da se zaljubim u tebe?“ Podigla sam se s njegovih grudi i prodorno mu se zagledala u oči. Bile su tako lepe. „Naravno, ti ne?“ lice mu se zbunjeno zgrčilo. Snažno sam zavrtela glavom i kosa mi se razletela. „Ne, ni blizu. Želim da se zabavim s tobom. A onda du posle biti s drugim klijentom, s kojim du možda imati seks, a možda i nedu.“ „Kao i ja.“ Izgledao je krajnje zbunjeno, što je mnogo govorilo, jer sam bila prilično sigurna da sam se duboko uvalila. Sklonila sam kosu s lica i zabacila je iza ramena. „U redu, da razjasnimo. Želiš da se zaljubim u tebe, a ipak znaš da du otidi i biti s nekim drugim. Jesam li do sada u pravu?“ Klimnuo je glavom i nedužno se osmehnuo. „I ti deš se zaljubiti u mene, a ipak, kad odem, imadeš ovako odličan seks sa nekom drugom devojkom.“ „Odličan seks?“ iskezio se. Jebena svinja. Svi muškarci razmišljaju kurčevima, kunem se. Ovo je bio dokaz. Pljusnula sam ga po grudima. „Obrati pažnju.“ „Ne mogu da obradam pažnju kad mi pričaš o ljubavi i seksu, o dvema pojavama koje po mom mišljenju predivno idu zajedno, mogao bih da dodam. Treba ponovo da ih povežemo odmah.“ Privukao mi je telo na svoje. Ved je bio krut. Na trenutak sam ustuknula. Ponovo mu se digao? Blagi bože, kakav modan muškarac. Zgrabio me je za stražnjicu i prislonio kukove uz moje. „Jesmo li završili s razgovorom, ma jolie. Želim opet da vodim ljubav s tobom.“
116
„Ne!“ Sela sam mu preko kukova i skrstila ruke na grudima. Ništa nije imalo nimalo smisla. „Ne razumem te.“ Skupio je oči. „Šta ima da se razume? Vodim ljubav s tobom. Zaljubljujem se u tebe svakim danom malo više.“ Prevrnula sam očima. „Dobro, hajde da nastavimo s tim. Zaljubljuješ se u mene svakog dana malo više, a ne smeta ti to što du otidi?“ „Ako bi želela da ostaneš, bio bih srdačan“, rekao je bezizražajno. Grrrr! „Bio bi srdačan? Ne razumem te.“ Ruka mi je poletela u vazduh kao manijak koji lovi nepostojede muve. Privukao me je na grudi, a onda nas zakotrljao tako da se on našao odozgo. Nogom je odgurnuo moju zdravu i pritisnuo mi se o bokove. Krupnim udom mi se izazovno trljao o vlažno meso. Duboko sam udahnula, pokušavajudi da se ne uzbudim. Nije mi uspelo. Nežno me je poljubio. „Dozvoli da ti pojasnim, oui?“ „Molim te!“ „Francuzi vode ljubav. Ja vodim ljubav. Moram imati neka osedanja prema tebi da bih istinski vodio ljubav, oui?“ „Oui“, ponovila sam. To je imalo smisla. Deo gde se nas dvoje zaljubljujemo, a onda, hteli ne hteli, ostavimo jedno drugo nije imao smisla. Zapravo, zato mi je i bilo tako teško da ostavim Vesa. Koliko god nisam želela da priznam, gajila sam osedanja prema njemu, a sad je Francuščid želeo da razvijem osedanja i prema njemu – ljubavna – koja nisam želela. Opet je progovorio. „Zato, moram malo da te volim da bih na ovaj način bio s tobom. A ipak, mogu da te volim i da te pustim. Ali uvek deš nositi moju ljubav sa sobom kad odeš, i zauvek. Taj deo moje ljubavi je tvoj dok god si živa.“ Morala sam da priznam, to je bilo prilično lepo. Način na koji je on razmišljao o seksu i vođenju ljubavi, kako je on to povezivao sa ženama i vezama koje je imao s njima. „Dakle, voledemo jedno drugo zauvek, samo se nedemo obavezivati onako kako to rade bračni parovi, pa čak ni kao momak i devojka“, potvrdila sam. „Oui. Tačno, ma jolie! Shvatila si. Obavezujem se da du te voleti u potpunosti dok smo zajedno i to de ostati sa tobom. I ja du nositi tvoju ljubav sa sobom. I zauvek demo znati da je ovo vreme bilo izgrađeno na poverenju, ljubavi i prijateljstvu.“ Zastao je i nežno me poljubio. „Ništa više nije potrebno u životu.“ Oči su mi se zamaglile i suza mi se spustila niz obraz zbog istine koju je izgovorio. Alek ju je obrisao. „Mogu li sad da te volim?“ Reči su mu bile jednostavne, ali pogađale su duboko.
117
„Da, Alek. Veoma bih volela da me voliš“, izgovorila sam preko knedle koja mi se stvorila u grlu. I tako je i uradio, voleo me, cele nodi ili barem dok se nisam onesvestila. Upravo to mi je i trebalo da prebrodim ono što se dogodilo u potkrovlju, kao i grizu savesti koja mi se javljala zbog Vesa. Alek i ja smo se međusobno dogovorili da se volimo kao prijatelji i odnosimo se jedno prema drugom s poštovanjem. Uživademo u našim telima i razmišljanjima dok sam tu, a kad to prođe, prošlo je. I dalje demo voleti jedno drugo ljubavlju koja je isključivo naša, a čuvademo je u kutiji u sedanjima i vradademo joj se po potrebi. U tome je bilo nečeg bolno savršenog. Tog trenutka sam se zaklela da nedu više sputavati osedanja prema svakom klijentu. Dopustidu sebi da imam osedanja na sopstveni način. Samo što to nede biti u smislu zaljubljena sam u tebe zauvek. Zauvek je bilo sveto, nešto što de se pojaviti kad dođe pravo vreme, sa pravom osobom. Setila sam se Vesa i koliko mi nedostaje. Ove okolnosti sa Alekom pružile su mi novi uvid u moj odnos sa Vesom. Pokazale mi kako sam provela čitav mesec sa Vesom pokušavajudi da ga ne volim. Štitedi sebe i svoje srce da ne osetim ništa. Samo što mi nije uspelo, zato što sam ga ipak zavolela. Na sopstveni način. A mislim da i on voli mene. Samo s njim nisam sigurna da ne bi bila ljubav zauvek. Ta misao učvrstila je razlog zašto mi je bilo tako važno da odem onda kad sam otišla. Mogu slobodno da kažem da smo bili iskreni jedno prema drugom, zavoleli se duboko, a ako je toj ljubavi suđeno da bude večna, imamo vremena da to odnegujemo. Ako je suđeno. Do tada du uživati u svom Francuščidu i svim iskustvima koja du doživeti dok sam tu, kao i tokom ostatka godine kao pratnja. Slededeg dana kad sam sišla do radnog prostora, tamo je ponovo bilo tiho. Počela sam da uviđam obrazac. Jednog dana je fotografisao, a narednog dana, kad je slikao, osoblje je imalo slobodan dan, tako da može da radi sam. Dok sam silazila, čula sam očaravajude lepu muziku. Melodičan glas i snažne klavirske note odjekivali su zidovima dok je žena pažljivo tkala stihove kroz klavirske akorde. Gotovo kao da je šaputala, a ipakje pevala. Bilo je krajnje uznemirujude u svojoj lepoti. Tad su se u umešale i žice. Zažmurila sam, upijajudi srcem i dušom. Trudila sam se da zapamtim taj trenutak takav kakav je bio. Ljubak, ranjiv, sve što mi je bilo potrebno. Škljoc, uplašila sam se, otvorila oči i ugledala Aleka kako stoji ispred mene sa foto-aparatom u ruci. „Nisam mogao da odolim. Bila si prekrasna, obasjana veličanstvenim svetlom. Morao sam to da uhvatim.“
118
Nakrivila sam glavu i nasmešila se. „Jesi li dobio to što ti je trebalo?“ pitala sam pomalo zajedljivo. „A ti?“ izvio je obrve. Uvek je pokušavao da me nečemu nauči, moj Francuščid. Udahnula sam i osmotrila prostor, rešivši da ne odgovorim. „Dođi, imamo mnogo posla.“ Alek se brzo okrenuo i uputio ka našem mestu u prostoriji. Odskakutala sam do tamo i sela. Ostala sam bez daha kad sam opet pogledala u svoju sliku. Samo ovog puta, tu je bilo široko platno. Na jednoj polovini je bila moja slika u sito-štampi, a na drugoj je on slikao. Mora da je ustao usred nodi nakon što sam utonula u san posle druge runde njegovog vođenja ljubavi sa mnom. „Kako…?“ Nisam mogla da izgovorim ništa drugo kad sam se ugledala na platnu. Bila sam to ja, okrenuta licem prema slici koju je fotografisao juče. Moja ruka ispružena, čelo blizu slike, samo što je naslikao kako šakom dodirujem srce na fotografisanoj strani. Nikad ranije nisam videla tako jedinstven način na koji je on povezivao medije. Zato je bio svetski poznat umetnik i ljudi su davali paprene svote za njegovu umetnost. A ja sam bila deo toga, veliki deo. Njegova muza. „Ne treba mi mnogo sna. Kad me je nadahnulo tvoje telo, morao sam da ga naslikam.“ „Hodeš da kažeš, imali smo seks, a ti si bio tako obuzet tim iskustvom da si sisao ovamo i naslikao ovo? „Oui. Tvoje golo telo. Vođenje ljubavi s tobom dalo mi je svu energiju potrebnu da stvorim ovu prelepu sliku da je vidi svet. Sad shvataš, oui?“ Zurila sam u crnobelu sliku. Prikazivala je samo nagoveštaj mojih golih grudi. Takođe sam videla sredu na sebi dok je moja slika dodirivala tužno srce fotografije koju je napravio prethodnog dana. Kao da je moje sredno ja tešilo moje tužno ja. Jeza mi se spustila niz kičmu i ruke. Ponovo je napunio tanjirid lepljivom bojom i zatim mi prišao sa četkicom u ruci. Bojio mi je usne dok sam se dutke divila slici ispred sebe. Zarobila me je kao da mi je neka čvornovata ruka stezala srce. A ono mi je tuklo, dok su se suze slivale iz očiju. Muzika u prostoriji se promenila. Note su bile glasnije i sveobuhvatnije u svojoj tuzi dok su se izdizale visoko, a zatim spuštale nisko. Gruvali su tromboni i trube. Alek mi je stegao ruku, podigao me u naručje i odneo me do slike. Ovog puta nije tražio da ljubim svoje usne.
119
„Poljubi ovde.“ Pokazao je na šaku preko srca na drugoj slici. Nagnula sam se napred i poljubila naslikano platno. Savršeni otisak usana zasijao je jarkocrveno na naslikanoj ruci. Naneo mi je još boje na usne. Pokazao je na moj lakat i ja sam ga poljubila. Još boje. Rame, sredina leđa na slici. Još boje. Dugo je nanosio boju, zatražio je da poljubim izloženi deo mog tela na slici. Radili smo tako sve dok crvenih poljubaca nije bilo svuda po slici koju je naslikao. Bilo je čudno, nije ništa oduzelo njegovoj umetnosti, ali je dodalo nešto sasvim novo. Tragovi poljubaca bili su upadljivi i oštri u odnosu na crnobelo platno i njegov crtež. Kad je završio, pomogao mi je da opet sednem. Pažljivo mi je obrisao usne bebi-ubrusima, uklanjajudi ostatke boje. Zatim mi je pružio malo vode i grožđanu mast. Kunem se da je mislio na sve. Prešao je preko sobe i prepustio me muzici i slici. Zurila sam u sebe. Ona od prvog dana visila je na levoj strani, crvene usne i suza koja mi je klizila niz lice na slici bili su zapanjujudi u svojoj žalosti. Slika na desnoj strani bila je ista, fotografisana, ali sa mnom kako je gledam, s rukom na srcu, samo što su tragovi poljubaca pokrivali svakih nekoliko centimetara. Svetio iznad umetničkog dela sijalo je jarko i izgledalo je kao da počinje na sredini slike i širi se ka spolja, naglašavajudi dubinu mraka i svetla, i zajedno sa teksturom crvene boje činilo je da izgleda kao 3D. „Jesi li ved shvatila šta znači?“, pitao je Alek, gledajudi u sliku. Dugo sam ga gledala. Posmatrala sam ga dok se divio onome što je stvorio. On bi trebalo da bude tema umetničkog dela. Bio je tako krupan, snažan i muževan. Kosa, koju je pokupio u malenu punđu na potiljku, kao da se zlatila na svetlu. Brada i brkovi su mu stvarali tihi šuškavi zvuk dok je prelazio rukom preko njih. „Jesi li, ma jolie?“ Odmahnula sam glavom i fokusirala se na delo. „Vidim da je divno, da me na neki način dira.“ Uputio mi je pogled. „Dira te?“ „Da“, prošaputala sam, fokusirajudi se na prvu sliku. „Na ovoj izgledam tužno, ali više je od toga. Tu je i neka tiha pustoš. Tuga tako duboka u očima koje si naslikao da pomišljam kako nikad nedu biti sredna. Da ona nikad nede biti sredna.“ Pokušala sam da se izdvojim iz slike iako je to bilo teško. Imala sam osedaj kao da je to bilo poslednje što je nameravao. Klimnuo je glavom. „Da, kad sam te uhvatio, zabolelo me je. Tako sam i znao da je to ono pravo. Umetnost treba da te navede da nešto osetiš. Dobro, loše, sredu, tugu, ljubav, mržnju, hladnodu, toplinu. Sve što vidimo vezuje se za neko osedanje u nama. Ova te je pokrenula onako kako je trebalo.“
120
„Zašto? Zašto bi želeo da neko oseda tugu i nesredu tako duboko da se možda nikad ne oporavi?“ Gledao me je pravo u oči. „Zato što želim da posmatrač to vidi. Slika se zove, Nema ljubavi za mene.“ Te reči su me probole kroz srce kao strela. Suze su mi potekle niz obe strane lica. „A druga?“ pitala sam iako sam se plašila da čujem odgovor. „Kakav ti osedaj budi?“ Preletela sam pogledom preko fotografije mog tužnog lika i brzo ga skrenula. „Stid.“ Učinilo mi se da je stegao vilicu i blago je klimnuo glavom. Ponovo sam se fokusirala na sliku gde sam držala šaku preko srca tužne Mije. „Nadu.“ Ponovo se zagledao i čekao. Upijala sam pogledom sve crvene usne svuda preko Mije koja je pružala ruku preko tužne slike. „Ljubav.“ Slegnula sam ramenima. Alek se okrenuo i prišao mi, a zatim kleknuo. Pomerio se napred, obema rukama mi obuhvatio lice i nežno me poljubio. Osetila sam da je pio kafu i nešto mračnije, nešto svojstveno samo njemu. „Vidiš ono što želim da vidiš. Stid, nadu i ljubav.“ Oči su mu bile raširene, a crte lica meke dok mi je očima upijao lice. „Ali zašto? To troje je teško pojmiti. I ne samo to, često razdvajaju ljude.“ „Kao i umetnost ponekad. Sve je u oku posmatrača. Ono što ti vidiš i što ja vidim može i da se razlikuje, a tako i treba.“ „Jesi li joj dao ime?“ Spustio je bradu u znak potvrde. „Kako si je nazvao?“ „Upravo onako kako želim da se posmatrač oseda.“ Polako sam progutala pljuvačku, čekajudi da završi. Nije. „A to je?“ Rukom mi je prelazio po licu od udubljenja kod slepoočnice, pa do usana. Posmatrao je svoj prst sa strahopoštovanjem dok mi je klizio preko lica. „Voleti sebe.“
121
ŠESTO POGLAVLJE Tokom sledede nedelje, Alek i ja smo upali u rutinu. Fotografisanje, obedovanje, seks. Slikanje, obedovanje, seks. Nismo izlazili iz zgrade, a vedinu dana je padala kiša. Čeznula sam za sunčanim Malibuom i plivanjem, šetnjama i surfovanjem. Ono što mi je najviše nedostajalo, osim porodice, bio je Ves. Nemojte me pogrešno razumeti, Alek je bio neverovatan na mnogo načina. Iako smo se neusiljeno družili i odlično provodili u spavadoj sobi, u našem odnosu nije bilo ničega više osim posla i tucanja. Vođenje ljubavi, tako je on to zvao; za mene je to bilo tucanje i volela sam to da radim, iako mu to nisam rekla. Moglo je biti i gore, pretpostavljala sam. Mogao me je vodati po dosadnim muzejima da gledamo tuđa umetnička dela. Nisam morala da silazim do radnog prostora do uveče. To je bio novi zahtev. Obično je želeo da siđem čim se probudim. Ali kad bih ostala nasamo sa svojim mislima, razmišljala sam o svemu iz mog stvarnog života što mi je nedostajalo. Tati, koji se nije probudio iz kome, ali prebacili su ga na odeljenje za oporavak da se o njemu brine država. Džin je rekla da je mesto u redu, ništa posebno. Kazala je da ga Medi i ona poseduju na svakih nekoliko dana, čitaju mu, trude se da mu prave društvo. Poslala mi je njegovu sliku kako leži u krevetu. Modrice na licu su mu zacelile. Vedi deo tela bio mu je nepomičan u nekoj vrsti gipsa. Gledajudi u telefon, videla sam tatu. Kao da je spavao, a ne da se borio za život. Lekari nisu znali kakvo de mu biti mentalno stanje ako se probudi. Kad se probudi, podsetila sam se. Nema potrebe slati negativne vibracije svemiru. Iako ne verujem zapravo u ta sranja, ako je nekim slučajem stvarno tako, sigurno nedu baš ja da se petljam sa višim silama. Pregledajudi spisak telefonskih brojeva, pritisnula sam brzo pozivanje za Medi. Prošlo je ved dobrih nedelju dana otkako sam pričala s njom i nedostajala mi je moja sestrica. „Zdravo, sestrice.“ Začuo se Medin melodičan glas kroz telefon. Stezanje oko srca me je smesta popustilo na njen veseli ton. „Zdravo, Meds, kako si?“, pitala sam. Čulo se šuškanje papira i rajsferšlus. „Eh, znaš mene, spremam se za predavanje.“ „Koje sad?“ „Forenzičku patologiju“, odgovorila je.
122
Provukla sam ruku kroz kosu i povukla debe više oko tela. „Zar to nije proučavanje mrtvih?“ Još šuškanja, a onda je uzdahnula. „Da, u stvari, fokusirana je na određivanje uzroka smrti pregledanjem leša. Autopsiju izvodi medicinski istražitelj, obično tokom istrage krivičnih slučajeva i građanskih parnica u nekim oblastima…“ Nastavila je, ali isključila sam se čim je spomenula pregledanje leša. „Sedi deš mrtvace?“ Nisam mogla sakriti zaprepašdenost u glasu. Ko bi svojevoljno radio tako nešto? Mislim, znam da to ljudi rade, i to je deo rešavanja ubistava i tako dalje, ali stvarno, da moja slatka mala sestra seče mrtvace? Od toga su mi se naježile dlake na rukama. „To se zove leš i deo je mojih studija. Svi moraju da pohađaju razne predmete, a ja sam izabrala ovaj. Zaista je zanimljiv. Ne bi verovala kakve sve bolesne gluposti ljudi rade.“ Iznenadila bi se. „Znam šta psihopate rade i ne želim svoju mlađu sestru ni blizu takvog sranja. Ti si zlato, dušo. Ne želim da te ukalja ništa što ovozemaljski šljam radi.“ „Mama Mija, ne možeš me večno štititi. Imam devetnaest godina. Osim toga, samo si pet godina starija od mene.“ „Nije me sprečilo da brinem o tebi do sada!“,odvratila sam. Uzdahnula je tako dugo da sam gotovo fizički osetila težak pritisak na grudima. „Mija, još ne znam koja du vrsta naučnika biti…“ „Ona vrsta što leci rak ili pronalazi nove pilule od kojih se večno ostaje mršav! Vrsta koja nema posla sa smrdu!“ Sela sam, sve uzrujanija. Nisam želela da bude okružena ružnodom u životu. Toga smo imale dovoljno dok smo odrastale i trudila sam se iz petnih žila još od njene pete godine da vidi samo svetlost, po mogudnosti što sjajniju. „Znaš da te volim“, rekla je tako tiho glasom za koji je znala da deluje na mene. „Znam da želiš sve za mene i ja…“ Zastala je, i to dutanje pritisnulo me je još jače, mrvedi mi srce. „Mija, moram sama da pronađem svoj put. U redu? Obedaj mi da deš me pustiti da sama odlučujem o ovome.“ Da sama odlučuje? Moja mlađa sestra potpuno sama odlučuje o nečemu. Bez mene da je usmeravam, štitim je, spašavam od sranja. Osedala sam se kao robot. Preračunavam ponovo. Preračunavam ponovo. Odbacila sam svoj smešno neuračunljivi glas i pokušala da joj pružim podršku. „Želim da budeš sredna, Meds“, potisnula sam osedanja. „Samo mi obedaj da deš razmisliti o svim mogudnostima.“
123
Prepoznala sam trenutak kad je ponovo postala ona stara, uvek vesela Meds. „O, hodu. Takođe du pohađati i časove botanike, što je apsolutno predivno!“ „Šta je botanika?“ Bože, osedala sam se glupo što pitam mlađu sestru šta nešto znači. Čula sam tu reč i pre, ali nisam umela sasvim da je odredim. „Nauka o biljkama“, zakikotala se. Je li upravo rekla nauka o biljkama? Od proučavanja mrtvaca do biljaka? „Biljke?“ „A-ha. Zapravo je vrlo kul. Proučavamo odnos različitih biljaka i cveda sa okolinom. Zatim demo učiti hortikulturu, koja se bavi uzgojem biljaka i cveda za ishranu i ukrašavanje.“ To je zvučalo zaista uvrnuto, ali bezbedno i lepo. Svi vole biljke i cvede i u tome nema ubistava. „Sviđa mi se kako taj kurs zvuči“, priznala sam. „I mislila sam da de ti se svideti. I, Mija, jedan tip mi je partner i, o, bože, kako je zgodan!“ ponovo se zakikotala kao učenica, što je i bila. Pao mi je teret s grudi i odložila sam brigu za slededu nedelju. E ovakvu vrstu razgovora sam ved mogla da vodim. „O, da, ispričaj mi sve!“ I jeste. Ispričala mi je kako flertuju ved nekoliko sedmica, ali nije još skupio hrabrosti da je pozove da izađu. Bio je godinu dana stariji i glavni predmet mu je bio nauka o biljkama. To mi se stvarno sviđalo. Značilo je da je štreber. Predložila sam joj da pozove ona njega. Uspaničila se. Nije dolazilo u obzir da moja slatka nevina sestrica pozove frajera da izađu. Bila sam ponosna na to. I još ponosnija što je u devetnaestoj još bila devica. Nekoliko puta je bila blizu, ali razgovarale smo o tome i zaključila je da frajeri nisu vredni toga. Želela sam da joj to bude posebno iskustvo i tako sam joj rekla. Ne kao ja. Napila sam se kao dupe na zadnjem sedištu kamioneta moje srednjoškolske ljubavi. Nedugo posle toga, ostavio me je zbog navijačice sa vedim sisama i nižim koeficijentom inteligencije. Bila sam iskrena prema sestri i ispričala joj šta sam doživela. Tad je bila zgrožena što mi je taj tip to uradio i obedala je da nikad nede napraviti istu grešku. Smatrala sam da je vredelo to što sam joj otkrila taj usrani trenutak svog života. Ako je naučila nešto iz toga i zaštitila sebe, obavila sam svoj posao, a njeno vaspitanje sam shvatala ozbiljno. Ona je bila nešto najbolje čemu sam doprinela u životu i bila sam odlučna, čak i sada, da du joj omoguditi da uspe. Zbog nas obe. Posle telefonskog razgovora sa Medi, osedala sam se mnogo bolje. Saznanje da joj tako dobro ide na fakultetu, da je pronašla zgodnog štrebera s kojim flertuje, a svi računi kod kude su pladeni, pružalo mi je pravi osedaj mira. Znala sam tada više nego ikad da mi je prihvatanje ovog posla u Milinoj službi za pratnju bilo prava odluka. Medi je imala viška para na računu, hranu u frižideru, a ja sam
124
na vreme ispladivala rate Blejnu. Istuširala sam se u prokleto dobrom raspoloženju, a onda čula da mi je telefon zvrcnuo dok sam brisala mokru kosu. Othramala sam do WC šolje, sela guzom umotanom u peškir na poklopac, a zatim dohvatila telefon i pogledala u ekran. Od: Vesa Čeninga Za: Miju Sonders Kako je u Sijetlu? Čim sam videla Vesovo ime, srce mi je zalupalo i leptiridi su zalepršali u stomaku. Nisam znala kako de se odvijati odnos sa Vesom. Rekao je da demo ostati prijatelji tokom godine, pa sam pretpostavljala da je ovo njegov pokušaj da to ispoštuje. Razmišljala sam neko vreme kako da mu odgovorim. Griza savesti što sam bila sa Alekom zagrebala je kroz površinu moje podsvesti, ali odgurnula sam je u stranu. Morala sam prema Vesu da se ponašam prijateljski i obrnuto. Da, bilo je tu dubokih osedanja. Da, volela bih da sedim s njima sada, ali životne prilike mi nisu takve. Život mi nede biti takav još deset i po meseci. Od: Mije Sonders Za: Vesa Čeninga Mokro. Jesi li znao da ovde gotovo svaki dan pada kiša? Eto, to bi trebalo da bude dobro. Nešto platonski. Prijateljski. Pročitala sam jednom, a onda i drugi put, jednostavan odgovor, a zatim ga poslala. Dok sam sušila kosu, čula sam da mi je telefon ponovo zvrcnuo. Od: Vesa Čeninga Za: Miju Sonders To svi znaju. U proseku, pada isto onoliko kiše koliko ima i sunca. U redu, proverio sam vremensku prognozu. Imadete malo sunca za nekoliko dana. Naravno, uvek možeš dodi u Malibu. Sunce je u punom jeku i bazen je topao. Moglo se i očekivati od Vesa da de pokušati da me vrati. Pitala sam se hode li uvek biti tako između nas. Lako, šaljivo, a ipak s izvesnom dozom ozbiljne želje koja je lebdela odmah ispod površine.
125
Od: Mije Sonders Za: Vesa Čeninga Izvinite, gospodine meteorolože. I hvala na obaveštenjima. Malibuje bio lep u januaru. Možda du isplanirati put tamo slededeg januara. ;) Dodala sam smajlija koji namiguje da bi mi odgovor bio vedriji. Razgovarali smo o tome, ali nisam mogla ispuniti obedanje. Vedi deo godine je još bio pred nama i ko zna gde demo završiti. Od: Vesa Čeninga Za: Miju Sonders Onda jedva čekam tvoju posetu. Ostani suva, dušo. Nisam odgovorila. Nisam mogla. Ves je bio sve što sam u životu želela od muškarca i više od toga, ali nije bio moj. Možda jednog dana, ali ne sad. Prijalo mi je da razmenjujem poruke s njim. Podsedalo me je da imam čemu da se radujem na kraju godine. Retko sam imala čemu da se radujem. Ali zasad sam imala seksi umetnika koji mi je ispunjavao sadašnjost lepim trenucima i nečim što du pamtiti. Naravno, period s Vesom nedu nikad zaboraviti. Kad je došlo šest sati, sišla sam do radnog prostora po Alekovim uputstvima. Nisam ga videla čitavog dana, što je bilo prvi put. Bilo mi je drago da malo ostanem sama. Uglavnom, tokom te dve nedelje, jahala sam po njemu, u prenosnom i doslovnom smislu. Ta poslednja misao mi je izmamila osmeh. Kad sam stigla u atelje, videla sam Aleka kako se krede u suprotnom uglu prostorije gde je radio. Bio je iza foto-aparata, kretao se u obliku polumeseca i fotografisao muškarca koji je stajao na tri metra od njega ispred bele pozadine. Vrlo nag, lepo obdaren muškarac. Blagi bože. Mislim, nije da nisam videla muškarca i ranije, ali ovaj je bio mlad, verovatno mojih godina, veoma mišidav, sa ukrudenim kurcem. Trudedi se da pravim što je mogude manje buke štakama, stala sam sa strane. Muškarac je svaki čas zatvarao oči, spuštao ruku na nabrekli ud i nekoliko puta ga povlačio. Oblizao bi usne i nagnuo se ka njemu. Foto-aparat je škljocao kao lud i Alek ga je tiho bodrio. „Oui, tako.“ „Izvij se više; pretvaraj se da to izvodiš za svoju damu.“ „Tako je, pusti ruku i stavi ih obe iza glave“, glasilo je poslednje uputstvo.
126
Osedala sam se kao voajer dok sam gledala tog muškarca kako se mazi dok je Alek slikao. Bilo je žestoko i odisalo seksom. Od toga mi je soba postala zagušljivo vrela i ovlažila sam između butina. „Fini“,15 objavio je Alek sa poslednjim snimkom. Dohvatio je ogrtač pored reflektora i pružio ga modelu. Muškarac ga je ogrnuo i pogledao slike koje mu je Alek pokazivao na foto-aparatu. „Ove nede biti na fotografiji. Naslikadu ih, oui? Slažeš li se s tim?“ Muškarac je klimnuo glavom. „Dobro radiš. Prvo sam mislio da de biti nešto nalik na pornid, ali nije ni blizu tako.“ „Ne, nije“, tiho se složio i potapšao modela po ramenu. „Jesi li spreman za ženu?“ pitao je, i ja sam se osvrnula. Cipele su mi zaškripale po betonu i oba muškarca se okrenuše prema meni. Podigla sam ruku i mahnula. „Hej“, oglasila sam se smušeno. Sreda što je bilo mračno u ovom uglu ili bi videli kako mi se crvenilo širi po vratu i obrazima. „Mija, dođi ovamo. Upoznaj se s Ejdenom. Pozirade s tobom, ma jolie“, Alekove reči su me pogodile kao kofa ledenohladne vode. „Uh, šta?“ Alek mi je prišao i poveo me do Ejdena. Rukovali smo se. „Drago mi je što smo se upoznali, Mija. Jedva čekam da radim s tobom večeras“, rekao je ljupko. U redu, drag, mišidav i vraški zgodan? Univerzum je bolesna, izopačena kučka. Sad sam razumela zašto je opisuju kao osvetoljubivu ženu. Bog koji je umeo da stvori Ejdena, Aleka i Vesa – tri savršena oličenja muževnosti, koja su mi ušetala u život u roku od nekoliko nedelja – bio je stručnjak za okrutne i neobične kazne. Progundala sam pozdrav, a onda se okrenula ka Aleku. „Kako to misliš? Poziradu s njim?“ „Zabranjena ljubav, chérie. Fotografisadu vas dvoje kako vodite ljubav na platnu.“ Reči vođenje ljubavi udariše o mene i glava mi je poletela unazad. „Objasni… brzo“, upozorila sam ga kroz stegnute zube. „O, non, nede biti faire l'amour“, požurio je da kaže. „Pravo vođenje ljubavi, non. Glumidete pred objektivom.“ Obema rukama mi je obuhvatio lice. „Maintenant, tu comprends? Razumeš sad?“ „Ne, nimalo. Daj mi još pojedinosti pre nego što odlepršam odavde, Francuščidu“, rekla sam tonom koji je sad veoma dobro poznavao nakon skoro dve nedelje provedene zajedno.
15
Francuski: Gotovo (Prim, prev.) 127
Skupio je usne i spustio ruke na kukove. Ejden je otišao do stolice i seo dalje od nas. Bila sam mu zahvalna što se potrudio da nam da prostora. „Mon amour, trebate mi vas dvoje, goli, zagrljeni kao ljubavnici. A onda kad mi bude dovoljno, naslikadu vas.“ Približio se: „Naravno, nakon što vodim ljubav s tobom.“ Primakao je nos i pomilovao njime moj, izazivajudi mi peckavo uzbuđenje da mi golica i muči čula. „To de mi biti najnadahnutije delo dosad. Ti i ovaj muškarac, koji je veoma muževan, duboko u vrtlogu strasti.“ Nagnuo se napred i na brzinu me poljubio, ližudi mi samo donju usnu pre nego što se odmakao. Francuščid je koristio poljupce da me nagovori na nešto i bez potrebe da me nagovara. Pokvareni seksi Francuz. Nezadovoljno sam dunula i sklonila kosu iz očiju. „Rekao si goli, kao nagi, ili sam pogrešno razumela?“ „Oui, znaš da moram da vidim telo da bih ga naslikao. Osim toga, nijedna žena nema lepše telo od tebe.“ Pogledom mi je osmotrio farmerice i tesnu majicu. Nisam se trudila da obučem grudnjak, znajudi da du biti naga barem do pojasa danas, i kako mi je pogledom prelazio preko tela, bradavice su mi se zatezale i postajale sve vidljivije. Rukama mi je milovao rebra i prstima prešao preko isturenih vrhova. „Vidim da ti se veoma sviđa ova zamisao.“ Privila sam se uz njegovo telo, zahvalna što sam Ejdenu bila okrenuta leđima. „Sviđa mi se zamisao da budem s tobom, ali ovaj tip, ne znam“, rekla sam iskreno. Ved mi je bilo dovoljno teško da se ogolim pred Alekom za njegovu umetnost, ali da se gola valjam sa drugim nagim frajerom pretvarajudi se da vodim ljubav s njim? Izgledalo je stvarno izveštačeno, za razliku od drugih slika koje smo uradili samo Alek i ja. Posmatrao me je i čekao da razmislim o njegovom zahtevu. Smeđe oči su mu bile ljubazne, bez pritiska. I nije da sam morala imati seks s tim muškarcem. Samo da se pretvaram. Pogledala sam u Ejdena. Kolena su mu poskakivala gore-dole dok nas je gledao postrance, a onda brzo skrenuo pogled. „Dobro, pokušadu. Za tebe.“ Želela sam da zna da to nije nešto što sam čekala čitavog života da radim. Bilo mi je neprijatno više nego da budem naga pred njim. Radila sam to zato što sam verovala u njegovu viziju. „U redu, Mija, idi tamo i skini odedu. Ejdene, moj ogrtač.“ Alek je opet postao poslovan. Ejden je ustao i skinuo ogrtač. Njegovo prelepo nago telo bilo je potpuno izloženo. Čak i smekšao, bio je upečatljiv. Veoma bi usredio neku ženu s onim sa čim je raspolagao. Zakikotala sam se dok sam ga gledala, a zapravo ga nisam videla.
128
Ejden se namrštio. „Nešto nije u redu?“ Pogledao je u svoje nago telo i rukom oprezno prekrio ud. Znala sam da su mi se oči pretvorile u džinovske tanjire kad mi je sinulo šta misli čemu se kikodem. „O, moj bože, ne! Imaš divan kurac… mislim… uh… nisam se smejala tvojoj veličini. Grrrr.“ Zaječala sam i podigla glavu prema tavanici. Jebiga, Mija. Sad si navela Adonisa da preispituje svoju muškost. „Zašto nikad ne mogu biti normalna?“, snažno sam dunula i napudila usne kao riba. Ejden se zacerekao. „U redu je. Kapiram.“ Usne su mu se izvile i otišao je do belog čaršava koji je prekrivao tapaciranu površinu i seo je na sredinu. „Iskreno, Ejdene, razmišljala sam kako si zgodan i kako bi usredio neku ženu.“ Raskopčala sam farmerice i spustila ih niz noge. Iskezio se. „Devojka mi se ne žali.“ A onda je namignuo i odjednom je sve bilo u redu. Imao je devojku. Bilo mi je mnogo bolje sad kad sam saznala da je tu da pozira i da ga kod kude čeka devojka. Nije trebalo, s obzirom na to da se očekivalo da se valjam unaokolo naga s frajerom, ali jeste. „Potpuno gola, ma jolie“, rekao je Alek dok se peo na lestve iznad tog prostora. Svukla sam majicu preko glave i sise su mi slobodno skakutale, dok su mi se bradavice ponovo stegle u čvrste čvorove, samo ovog puta od hladnode. „Tamo je grejalica, pa kad se namestiš na prostirku s Ejdenom, bide ti toplo.“ Uz duboki uzdah skinula sam gadice i odskakutala do prostirke. Članak mi je gotovo zacelio, ali bi me zaboleo kad bih se prejako oslonila. Želela sam da budem oprezna i sačekam da se potpuno oporavi pre nego što stanem celom težinom na njega. Čim sam stala na prostirku, stidljivo sam dopuzala do Ejdena. „Ne brini. I ti imaš pakleno zgodno telo. Jesi li spremna, mogu li da te dodirnem?“ Olizala sam usne i pogledala u jarka svetla iznad. Jedva sam nazirala obrise Alekovog tela. Koža mi se naježila od straha. „Uh, valjda“, odgovorila sam, ali nisam to zaista i mislila. „Lezi na leđa, Mija. Ejdene, stavi joj ruku ispod vrata tako da nasloni glavu na nju. Desnu ruku joj obavij oko tela i pridržavaj joj leđa.“ Ejden se približio i naslonio na bok. Spustila sam pogled i videla da mu se kurac ukrutio. Progutala sam knedlu i ugrizla se za usnu, pokušavajudi da se otresem tog jezivog osedaja zbog njegovog uzbuđenja. Znala sam da je prirodno za muškarca da se ukruti kad vidi golu ženu, ali ipak mi se nije dopalo. Nimalo.
129
Alek je nastavio da naređuje. „Podigni joj butinu preko tvoje da sakriješ muškost.“ Ejden je sledio uputstva, uhvatio me za koleno i povukao mi nogu preko svoje. Tako mi je naslonio kurac na karlicu i trgla sam se. „Mija“, prasnuo je Alek. „Pretvaraj se da grliš muškarca koga voliš. Gledaj ga u oči.“ Zaškrgutala sam zubima i pogledala gore. Ejdenove oči bile su čokoladnosmeđe. Ljubazne, a ipak ispunjene tačno onim što nisam želela da vidim. Požudom. Ugrizla sam se za usnu i ovlaš mu stavila ruke na struk. Ruka mu je kliznula preko moje butine zatim mi prešla preko prevoja stražnjice. Ukočila sam se. Foto-aparat je škljocnuo nekoliko puta. Činilo mi se da Ejden neverovatno glasno diše u tom razmaku između naših lica. „Mija, ne pretvaraš se“, upozorio me je Alek. „Podigni vrat. Sad, Ejdene, ljubi je polako po njemu dok ne uhvatim trenutak. Zarij joj prste u meso.“ Tako je i učinio, a i ja sam poslušala uputstvo. Kad je Ejden pritisnuo ud jače o mene, osetila sam kako mi sitna vlažnost dodiruje kožu. S mukom sam progutala pljuvačku i počela da brojim u sebi, nadajudi se da de Alek uhvatiti svoj snimak i uskoro sve završiti. Alek je sišao sa lestava. „Ovo ne vredi. Pas bon. Nije dobro.“ Podigao je ruku do slepoočnica i zakoračao gore-dole. „Dva predivna isprepletena tela treba da budu magnifique, oui?“ Razgovarao je sam sa sobom. Odmakla sam se i skrstila ruke na grudima da sačekam. Alek me je pogledao u oči. Ejden mi je dodirnuo rame, ali čim je to učinio, ustuknula sam. Alek je primetio. Sve je video. „Ejdene, možeš da ideš.“ Krenuo je napred i pružio mu ogrtač. „Ali šta je sa snimanjem? Potreban mi je novac od ovog posla“, rekao je, zabrinuto grickajudi donju usnu. „Bide ti pladeno. Dobro si radio. Moja zamisao je vrlo određena. Prvo delo de biti naslikano.“ Ejdenove oči su zasijale. „Stvarno?“ Alek mu se slabašno osmehnuo i potapšao ga po ramenu. „Stvarno. Idi sad. Moram sad da radim sa svojom muzom.“ Ejden je krenuo u kupatilo da se presvuče. Alek mi je dao svoj ogrtač, na šta sam se široko osmehnula. Ogrnula sam ga i sela skrštenih nogu na prostirku. Prišao je i seo pored mene. „Nije ti se dopalo ovo snimanje.“ Ma šta kažeš. Sedela sam i dutke čekala da zaključi šta god želi. „Treba mi ovaj snimak. Zato, imam ideju.“ „Dobro.“ Glas mi je bio tih i bojažljiv jer sam brinula da ga je naljutilo moje ponašanje.
130
Stavio mi je ruku na lice i prodorno me pogledao pravo u oči. „Ja du biti tvoja muza za ovo snimanje.“
131
SEDMO POGLAVLJE „Ti? Moja muza? Kako to ide?“ Čula sam Ejdena kako se krede na drugoj strani prostora, otvara lift i zatvara vrata. Tad je Alek ustao i skinuo termo-košulju dugih rukava. Grudi su mu zasijale pod jarkim svetlima. Zatim je povukao široki smeđi kožni kaiš. Čim ga je otkopčao, otvorio je i rajsferšlus na pantalonama i spustio ih. I opet nije imao veš. Olizala sam usne i uhvatila ga za kukove, a zatim pogledala u njegovo prelepo telo. „Poziradeš sa mnom. Upotrebidu ovo.“ Podigao je bežični daljinski upravljač. Bio je cilindričnog oblika sa crvenim dugmetom na vrhu. Podsetilo me je na akcioni film gde zlikovac ima bombu opasanu oko grudi sa žicom i dugmetom. Alek je pritisnuo dugme i foto-aparat je blesnuo. „Vidiš, ja du pozirati s tobom. Samo sa mnom, to de biti prava ljubav na platnu.“ E sad, ta zamisao je definitivno obedavala. Nevaljalo sam se nasmešila i obema rukama mu prešla preko bokova, nagnula se napred i spustila mu poljubac na glavid. Rukom me je uhvatio za obraz dok sam mu ja pokazivala koliko mi se svidela ova izvanredna ideja. Kad sam mu prešla jezikom preko čitave dužine, odmakla sam se. „Nisi morao to da radiš, znaš.“ „Da, jesam, ma jolie. Nije ti bilo prijatno. Jedno mrštenje tvog lepog lica bilo mi je previše. Znao sam da je ta zamisao teška od samog početka, ali kad sam ti video izraz nakon što te je dodirnuo, znajudi da se trudiš zbog mene… non, ce n'était pas bon, nije bilo dobro. Trebalo je da znam. Ovog puta si se obavezala meni. To znači da se ne raduješ ljubavi sa strancem. Prava ljubav, kakvu želim u svojoj umetnosti, mora biti authentique, stvarna, i mora biti data svojevoljno.“ Pomerila sam se napred i uzela ga u usta, snažno uvlačedi, pokazujudi mu koliko mi njegove reči znače. Moja udobnost mu je bila iznad svega i razumeo je da nisam samo devojka za provod. Potpuno sam bila njegova na mesec dana. Dogovorili smo se oko toga i on je to ozbiljno shvatio, sad i više nego pre. Alek se pomerio i naslonio na leđa, podigavši glavu ka nebu dok sam ga uzimala što sam dublje mogla u grlo. Foto-aparat je škljocao. Od spoznaje da je uhvatio ovaj lični trenutak između nas ovlažila sam i još više se uzbudila. Želela sam samo da me uzme, baš tu, tog trena. Neko vreme me je tucao u usta, a onda se naglo izvukao. „Usta su ti predobra. Avaj, treba mi slika nas spojenih u činu ljubavi.“ Klimnula sam glavom, a on se udaljio nekoliko koraka, podigao farmerice i izvadio kondom. Želela sam da mu kažem kako uzimam pilule za kontracepciju i da ne mora da ga stavlja, ali 132
suzdržala sam se. Nekako mi nije izgledalo na mestu. Namestio je nabreklu muškost i došetao je do mene. Stavio me je u isti položaj koji sam imala sa Ejdenom. Samo ovog puta, približila sam se što sam više mogla pritiskajudi dojke uz njegove čvrste grudi, i svojevoljno ga dodirivala… svuda. „Vidim da se više ne stidiš pred objektivom.“ Usne su mu se izvile u podrugljivi osmeh. „O, zaveži i slikaj, Francuščidu“, rekla sam i spustila usta na njegova. Čula sam kako foto-aparat svaki čas škljoca. Rukama mi je stiskao nago telo dok su svetla sevala i treptala. U jednom trenutku, držao je istom rukom i prekidač i moju dojku. Osedala sam kako mi se hladan vrh zariva u bradavicu i pojačava nalete zadovoljstva i bola u nabreklom vrhu. „Sad u ime prave ljubavi.“ Raširio mi je noge, postavio kukove između mojih i ušao u mene, predivno, centimetar po centimetar. Zabacila sam glavu i izvila bokove napred. „Oui, chérie, uzmi moju ljubav“, šaputao je i probijao se unutra. Uhvatio me je za kuk i snažno povukao, zarivajudi veliki kurac, pritiskajudi onu visoku tačku unutra i usput mi gnječedi G tačku. Izgubila sam se. Smesta sam osetila duboko zadovoljstvo kad mi je orgazam sevnuo kroz telo kao da igra pingpong po mojoj kičmi. Držala sam ga uz sebe, nikad dovoljno blizu, a telo mi se gotovo bolno savijalo dok sam se prepuštala vrhuncu. Munje su mi sevale ispod zatvorenih očiju, samo što to nisam bila ja, ved foto-aparat. Hvatao je najblaženiji trenutak u vremenu. Kad me je Alek spustio, okrenula sam ga i popela se na njega. Preuzela sam prekidač. „Što je pošteno, pošteno je“, nasmešila sam se. Umesto da mi preotme daljinski, spustio mi je te umetničke ruke preko grudi i poigravao mi se s bradavicama, povlačedi ih i trljajudi dok se nisu usijale od čiste, sirove potrebe. Zabacila sam glavu dok sam sedela preko njega. A onda sam se podigla i naglo spustila. Telo mu se zateglo i škljocnula sam foto-aparatom. Te možda nede biti za njegovu izložbu, ali bide vraški seksi, a jednom umetniku to de biti poklon koji de mu trajati dugo i nakon što nestane. Jahala sam svog Francuza tako jako da je dahtao i zavijao od zadovoljstva. Sačekala sam dok nije progovorio samo na francuskom da mu omogudim izbavljenje. Tad sam znala da se približava tački s koje nema povratka. „Votre sexe est si chaud.“ „Je pourrais vous aimer toute la nuit.“ „Encore plus, bébe.“ Još, dušo. To sam naučila ved na početku našeg fizičkog odnosa.
133
Pre nego što sam stigla da ga odvedem tamo, ponovo me je prevrnuo na bok Bože, taj muškarac je bio manijak. Nije mu bilo ravnog po izdržljivosti. Kukovima je udarao o moje, pritiskajudi mi klitoris. I pre nego što sam se osvestila, ponovo sam bila na vratima raja. Tela su nam bila klizava od znoja. Reflektori su samo pojačavali vrelinu. „Šta si mi rekao na francuskom?“ pitala sam pre nego što sam ga ugrizla za usnu i uvukla je. „Rekao sam da ti je pička tako vrela i da bih mogao da te volim cele nodi. Mislim i da hodu, ma jolie.“ Time je sve bilo rečeno. Nastavio je da se zabija u mene. Reči više nisu bile potrebne. Prekidač je odbačen, negde blizu nas, a ispustila sam ga usred drugog orgazma. Tad je moj Francuščid stavio šaku između naših tela i kružio prstom po vatrenom čvoru između mojih butina koje su vapile za pažnjom. Držala sam se za njega dok se igrao sa mnom, zarivajudi mu prste u leđa, grebudi ga od jačine njegovog prodiranja. Čvrsto sam ga obuhvatila nogama i držala se. Podigao se na podlaktice, izvukao kurac gotovo sasvim iz mene i ponovo ga zario. Zubi su mi zacvokotali i nožni prsti se zgrčili kad mi je orgazam prosekao kroz telo kao tornado kroz kudu. Silovito. Haotično. Razorno. Uzviknula sam, a krici su mi odjekivali i spajali se sa njegovim dok se praznio. Blaženstvo. Okrenuo nas je na bok usred orgazma i poslednje čega se sedam bio je poslednji škljocaj i blesak svetla. Tad sam se onesvestila. Probudila sam se sama, a nago telo mi je bilo prekriveno sa par ogrtača. Klasična muzika je dopirala iz zvučnika u skladištu. Još troma, podigla sam se na laktove i pogledala oko sebe. Alek je bio na drugoj strani prostorije. Na sebi je imao farmerice i ništa drugo. Njam. Mišidi na leđima su mu se zatezali i talasali sa potezima četkice. Ne znam koliko sam spavala, ali sigurno dugo jer je završio vedi deo Ejdenove slike. Onu gde je rukom obuhvatio svoj kurac, s telom nagnutim napred, stegnutim zubima i zabačene glave. Ogrnula sam ogrtač i isprobala članak. Nije bilo loše. Polako sam krenula prema Aleku, ali nisam otkrivala svoje prisustvo. Nije me čuo jer je muzika bila dovoljno glasna da prikrije moje kretanje. Ionako je bio izgubljen u svom svetu. Tiho sam sela na stolicu dobrih šest metara dalje i samo sam ga posmatrala kako slika. Bio je veoma prefinjen u svojoj umetnosti. Savršen u potezima. Bilo je
134
čarobno gledati ga. Brzo je slikao preciznim pokretima. Svaki potez kao da mu je bio usklađen sa zvukom dodirivanja klavirskih dirki u muzici. Muzička umetnost. Apsolutno predivno. Pogled, muškarac, slika, sve sjedinjeno u eterično iskustvo, koje sigurno nedu zaboraviti niti ponovo videti u ovom životu. Posle dužeg vremena, više nisam mogla čekati da ga dodirnem. Tiho sam skinula ogrtač i prebacila ga preko naslona stolice. Tiho sam otapkala do mesta gde je stajao, zaneto zuredi u svoje delo. Meni je slika izgledala završeno, ali ja nisam imala umetničko oko. Nisam imala oko ni za šta osim za seksi muškarce, majice s logom bendova i motore. Kad sam stigla do njega, ovlaš sam ga obgrlila, spuštajudi mu ruke na grudi i usne između lopatica. Mirisao je božanstveno. Na šumu, seks, znoj i boju. Grudi su mu se podigle kad je snažno udahnuo na moj dodir. Bio je udubljen u misli, a ja sam to prekinula, ali kao da mu nije bilo važno. Mislim da je voleo moje ruke na sebi. Ne, znam da jeste. „Ti si lepota i svetlost.“ Ljubila sam ga duž lopatice i klizila mu rukama preko svakog ruba i udubljenja na stomaku. Gospode, kako je bio isklesan. Za umetnika, imao je telo nekoga ko provodi bezbrojne sate u teretani da održi formu, ali nisam videla da išta vežba osim na meni ove nedelje. „Non. Skriven sam u mraku, osvetljen samo kad je moje delo izloženo. Ti si ta koja izvlači svetio na površinu. Ti vidiš odraz sopstvene lepote u meni, način kako moje telo odgovara na tvoje i tvoje na moje.“ Rečima me je zavodio lako kao i svojom umetnošdu, kao i svojim telom. Bila sam izgubljena u njemu i u svemu tome. Polako sam mu raskopčala farmerice i uhvatila ga za nabrekli kurac. U tom položaju bio je masivan i prelivao mi se iz ruku. Ugrizla sam ga za meso na leđima, ne mogavši da suzbijem želju da duboko utone u mene, kao što sam naučila u našem vođenju ljubavi. Spustio je paletu i četkice, a zatim i pantalone. Pale su mu do članaka, sputavši ga. Kružila sam mu palcem preko glavida i širila vlažnost koja mu je odatle izlazila po celoj dužini. Tad sam povukla. Gore, dole, čvrsto, brzo, polako i odlučno, baš kako je voleo. Uhvatio me je za dlan i prineo ga do usta da mi oliže i usisa svaki prst, uvlačedi svaki u usta, vlažedi ga. Zatim mi je jezikom palacao po dlanu, kvasedi ga. Povukao mi je ruku na svoj ud. Obavio ju je oko njega i pokazao mi koliko čvrsto da ga uhvatim, a zatim ju je pomerio nagore, zastajudi na vrhu, a onda je gurnuo snažno nadole, mnogo jače nego što bih to učinila sama. Uhvatila sam njegov ritam i onda me je pustio. Iz njega je pokuljao francuski čim je odvojio ruke i naslonio ih na zid, zagrađujudi sliku ispred sebe. Njegov maternji jezik nikad nije zvučao tako lepo
135
kao kad bi se izgubio u snošaju. Uživala sam u tome više nego što bih priznala. Tog trenutka mi je prepustio kontrolu, dopustio mi da ga volim rukama. Držala sam ga čvrsto, podizala ruku polako, spuštala je brzo, i sve to ponavljala, iznova i iznova. Zastenjao je, jednom rukom se oslonio visoko na zid, a drugom posegao iza sebe. Pritisnula sam mu dojke jače uz leđa kad su me njegovi prsti pronašli, klizedi mi između nogu, vlažni i željni, razmazujudi mi po butinama moju želju za njim. Sa dva prsta mi je kružio po vrelom kružidu, zatim je duboko uronio. Ostala sam bez daha i podigla levu ruku preko njegovih grudi, hvatajudi ga za rame. Desnom sam nastavila da radim na njemu gore-dole, čvrsto i nežno, vršedi tačno onoliko pritiska koliko mu je trebalo. Zajedno smo radili jedno na drugom, gubedi se u radosti spajanja u jedno tog trenutka. Govorio je na francuskom, a ja na engleskom. Oboje smo šaputali sopstvenu verziju slatkih besmislica, dok nisam postala svesna da du, ako mi dodirne taj bolni splet nerava, svršiti. Stegla sam se oko njegovih prstiju, kao naznaka nadolazedeg orgazma. Kao odgovor na to, iz njegovog kurca iscurilo je više tečnosti kroz tanani prorez na vrhu. Zagolicala sam to mesto i grbavi deo ispod njega, zatim čvrsto stegnula, pribila mu se uz telo i svršila. Pičkom sam mu stegla prste, a rukom kurac. Bacakali smo se i grčili jedno o drugo, a njegova tečnost mi je tekla preko ruke na betonski pod. Zubima sam mu zaronila u leđa i jauknuo je dok su se i poslednji tragovi našeg vođenja ljubavi utišavali. Kad smo se oboje smirili, nežno sam poljubila i polizala mesto na leđima gde sam ga obeležila. Odmičudi se, pronašla sam dva savršena polumeseca na koži odmah iznad mesta gde mu je tetovaža bila najšira. Pružio mi je peškir sa stola pored njegovog pribora. Obrisala sam ruke, ali nisam skidala pogled sa tragova koje sam mu ostavila na koži. „Žao mi je“, šapnula sam mu na modricu. „Tu ne devrais pas être désole“, odgovorio je na francuskom, odmahujudi glavom. „Ne treba da ti bude žao“, ponovio mi je. „Nikad se ne izvinjavaj što te je obuzela strast. Nosidu tvoje ožiljke kao ordenje časti.“ Sagnuo se i podigao farmerice, ali nije ih zakopčao pre nego što se okrenuo i privukao me u toplo naručje. Držala sam se uz njega i dalje drhtedi od onoga što smo radili. Suze su mi potekle niz obraze kad su me savladala osedanja. Tešio me je kao i uvek. Dugim pokretima gore-dole po leđima, šapududi mi na mešavini francuskog i engleskog, govoredi mi da sam prelepa. Bila sam ljubav. Bila sam svetio. I, zasad, bila sam njegova. Kasnije, namestio me je da mu poziram za fotografije. Bilo je tri ujutru i nimalo nisam marila. Bila sam sveže pojebana, naga i zadovoljena.
136
„Ispruži ruku kao da mu pokrivaš muškost“, uputio me je. Uradila sam kako je rekao. „Pokrij dojku rukom, zabaci glavu i zažmuri, otvori usta.“ Pratila sam uputstva u potpunosti. Foto-aparat je škljocnuo i osmehnula sam se. Škljocnuo je ponovo. Otvorila sam oči i pogledala svog umetnika. Mog Francuza. Bio je prelep iza kamere u farmerkama, još raskopčanim, pokazujudi mi delid blaga koji sam ved dvaput imala te nodi. Ponovo sam zažmurila, stavila ruku na grudi i sakrila međunožje. Škljoc. „Jesi li završio?“ „Sad jesam“, odgovorio je uz zavodljiv osmeh. Zatim mi je prišao i podigao me u omiljeni položaj princeze. „Znaš, članak mi je bolje. Mogu da hodam.“ „Ali ja više volim da te nosim.“ Zabacio je glavu i poneo me kroz u lift do svog stana, gde me je ušuškao u krevet i obgrlio mi telo rukom kad se smestio. Osetila sam mu dah na koži vrata. „Večeras, ma jolie, otišao sam dalje nego ikad pre. S tobom je… kao da sam na nekom posebnom mestu na svetu. Nikad to nedu imati ponovo. Želim da znaš da sam zahvalan na svemu što mi pružaš.“ Iako sam bila umorna, spremna za spavanje, okrenula sam se i zagrlila ga. Spustio mi je glavu na grudi i ušuškao mi se među dojke. To mu je trebalo, tamo je želeo da bude. Dala sam mu to jer je i on meni davao nešto, spoznaju da nisam samo obična Mija, sestra, derka, prijateljica. Žena sam. Žena sa osedanjima, željama, težnjama, i nisam samo zbir onoga što mi je majka ostavila pre toliko godina. Posao pratnje mi je zasad bio potreban da još jednom spasem tatu. Krajnje sredstvo. Barem sam uživala dok sam to radila. Ležedi mu u naručju, provukla sam mu prste kroz dugu kosu. Zastenjao je, dunuo kroz nos, i polako otežao od sna. Prvi put otkako sam ga upoznala, zaspao mi je u naručju. Danas mi je Alek napravio doručak… u krevetu. Očigledno je bio prilično zadovoljan sinodnim snimanjem. Jedva sam čekala da vidim slike. Podstakla sam ga da ih pogleda nasamo u slučaju da pokušam da ga zaskočim. Rekao je da demo kasnije, ali ipak… imali smo mnogo posla. Brz jutarnji orgazam s Alekovim ustima između mojih nogu, i bila sam uzbuđena, spremna da pođem. Doslovno. Upotrebio je to kao način da me probudi i izvuče iz kreveta. Podmukli gad. Previše sam mu olakšala. Trebalo je samo da me zadovolji i ja bih skakala.
137
Kad smo stigli u atelje, žurno me je namestio na stolicu. Stajali smo ispred Ejdenove slike koju je sinod završio. Ovog puta sam morala skinuti svu odedu i stati odmah pored slike. Zatim sam morala da se okrenem na stranu i stavim levu šaku preko naslikane erekcije, delimično je prekrivajudi. Drugu ruku sam zavukla u kosu. Naslonio me je laktom na zid. Tako bi, da sam ležala, izgledalo kao da Ejdenu drkam. Alek je napravio gomilu fotografija. To je bilo sve za taj dan. Narednog dana ponovo me je postavio na stolicu i obojio mi usne. Poveo me je do slike koju je sinod završio, samo je ova bila jednostavnija. Imala je samo sitoštampu preko slike moje ispružene ruke. Čim me je namestio, zatražio je da poljubim otisak moje ruke preko Ejdenovog kurca. Bilo je zanimljivo, u najmanju ruku, iako nisam sasvim razumela. „Hodeš, Mija, obedavam“, rekao je, ali nije dalje objašnjavao. Prošao je još jedan dan i, kad sam ovog puta stigla do ateljea, džinovska slika Aleka i mene duboko u vrtlogu strasti bila je naslikana i visila je pored one Ejdenove. Između Ejdenove i naše, nalazila se sito-štampa Ejdena i mene. Samo to nije bila slika koju sam očekivala da vidim, niti sam mislila da ju je napravio. Slika je napravljena kad je Alek juče prekinuo snimanje. Na ovoj smo bili okrenuti jedno od drugog. Ali nekako je naša nagost bila uhvadena u trenutku kad je noga pokrivala važne intimne delove. Podigla sam koleno uz telo, a Ejden se okrenuo i pružao ruku prema meni. Da slika nije bila tako iskrena, mrzela bih je. Pokazala sam na sliku u sredini. „Zašto je ona tamo?“, pitala sam. „Znaš zašto.“ „Praviš li se ti to glup?“ Odmahnuo je glavom. „Nipošto. Gledaj na njih tri kao na celinu, ne pojedinačno, i videdeš.“ Zagledala sam se u prvu sliku. Ejden uhvaden u činu samozadovoljavanja, nalazedi zadovoljstvo u sopstvenoj ruci. Moja ruka koja je pokušavala da sakrije taj njegov intimni trenutak od sveta, ali neuspešno. Zatim njegova slika gde on pokušava da me dodirne kad mi je bilo neugodno i nisam bila sigurna u to što radimo. Zatim slika Aleka i mene isprepletenih. Noga mi je bila prebačena preko njegove, on je bio u meni, ali nije se videla penetracija. Rukom prebačenom preko njega sakrivala sam dojke od pogleda. Izrazi lica su nam bili neprocenjivi. Oboje smo bili na vrhuncu vođenja ljubavi, i zajedno smo propadali u ponor. Kad su se sve tri posmatrale zajedno, pričale su priču. Muškarac se samozadovoljava. Muškarac koji je trebalo da voli i štiti moj lik, ali nije. Ljubav mu nije uzvradena kao što se videlo na drugoj slici. A onda, pronalazak ljubavi u zagrljaju drugog.
138
„Shvataš li sad?“, šapnuo mi je u uvo i obgrlio me s leđa, pa privukao sebi. Klimnula sam glavom. „Da, prekinuta je.“ „Prekinuta ljubav?“ I opet sam ostala bez reči, pa sam samo klimnula glavom i naslonila se na njega. „Onda de tako biti i nazvana. Bide okačene zajedno i označene kao Prekinuta ljubav.“ Naravo da de tako biti. Prekinuta ljubav. Samo sam to i imala. Samo sam za to i znala. Vrlo prikladno.
139
OSMO POGLAVLJE Moje vreme s Alekom de se uskoro okončati. Još osam dana, da budem precizna. Imali smo još dva dela da završimo, a ja nisam ni izašla iz tog skladišta. Nisam videla ništa od Sijetla i, iako je sijalo sunce, sumnjala sam da je Alek želeo da izađe. Poslednjih nekoliko dana bio je duboko udubljen u završne radove na svakoj slici. Rekao je da de im dodavati ponešto svakog dana, gotovo do tačke bez povratka, kad de biti stavljene na zidove na izložbi za sedam dana od danas. Ja du dan nakon toga napustiti Sijetl. Konačno du otidi kudi između klijenata. Kuda. Nažalost, pritom nisam mislila na Los Anđeles. Idi du za Vegas. Morala sam da vidim tatu i bila sam prisiljena da drugu ratu predam lično. Da se nađem sa Blejnom licem u lice. Nisam to ja smislila. Deo dogovora. Kurvin sin. Trebalo je da znam pre mnogo godina da ne treba s njim da se petljam. Bez izuzetka. Uvek sam se uvaljivala u neprilike s muškarcima. Sad sam barem bila pladena za to i pred kraj meseca se završavalo. Nastavljala sam dalje. Bez drame. Samo posao. Tako je trebalo da bude. S Vesom i Alekom nisam imala utisak da radim. Bili su divni muškarci do kojih mi je stalo… veoma. Takvim muškarcima bi svaka žena jedva dočekala da se obaveže. Ne ja. Nije čak ni postojala takva mogudnost. Iako nisam verovala u to, mada u drugačijim okolnostima, moje vreme s Alekom trajade duže od nekoliko meseci. Nemojte pogrešno da me razumete. Uživala sam u njemu, potpuno, i on je definitivno uživao u mom prisustvu. Samo to nije bila veza na kojoj se moglo graditi. Bila sam mu potrebna za posao. On meni zbog novca. Usred toga smo stvorili vezu koja je preživela na fizičkoj privlačnosti i prijateljstvu. Ništa više. Međutim, Ves je bio sasvim druga priča. Ves je bio muškarac čiju bi pažnju žena želela da privuče, o kome želi da se hvali prijateljicama, za koga sanja da se uda jednog dana. Nije bio tip muškarca koga neko voli, pa ostavi, iako je na početku pokušao da ide tim putem – dok to nije prestalo da mu odgovara i dok me nije zamolio da ostanem. Ves me je zamolio da ostanem. S njim. Zbog njega. I tako smo nas dvoje mogli postati mi. Glasno sam uzdahnula, razgledajudi praznu prostoriju i napolje u sunčan dan iza visokih prozora. Alek treba da me izvede. Tačka. Provela sam u tom skladištu više od dve pune nedelje. Bila sam dobro pečena. Baš kad sam krenula ka liftu da pokupim Aleka, zazvonio mi je mobilni.
140
„Halo?“, javila sam se i ne gledajudi u ekran. „Dobar dan, lutko. Kako je moja najbolja radnica?“ Zakolutala sam očima i sručila se na stolicu pored vrata. „Hej, tetka Mili.“ „Šta sam ti rekla za to Mili? Ja sam za tebe gospoda Milan, devojčice“, podsetila me je, ali ipak se nisam obazirala. Iako me nije mogla videti, odmahnula sam glavom. „Nema šanse. Nikad se nede dogoditi. Menjala si mi pelene, poznaješ me bolje od rođene majke – tvoje propale sestre. Za mene deš uvek biti Mili, tetkice.“ „Uh. Ne podsedaj me kakva sam zapravo matora baba. Možda du dobiti kompleks. Što me podseti…“ Zastala je i čula sam neko grebuckanje, verovatno je nešto beležila. „… da pozovem svog hirurga i osvežim lice botoksom.“ Zastenjala sam. „Grozno, tetka. Ne stavljaj govna u lice. Moglo bi ti tako ostati.“ „Daj bože!“ veselo je odgovorila. Mili se zakikotala, a onda prešla na posao. „U svakom slučaju, zovem zbog gospodina za mesec mart. Ideš u Čikago!“ Kuckanje po tastaturi odjekivalo je kroz slušalicu. Stavila sam ruku na čelo. „Čikago.“ Nisam nikad bila tamo. Dođavola, nisam nikad bila nigde osim Nevade i Kalifornije. „Ko je srednik ovog puta?“ uzvratila sam zajedljivo. Coknula je jezikom. „Entoni Fazano. Veliki vlasnik restorana. Poseduje najvedi lanac italijanskih restorana širom zemlje. Znaš, Kod Fazanovih?“ „O bože! Jela sam tamo milion puta. Džin i ja volimo taj restoran. Najbolja italijanska hrana u Vegasu!“ „Da, pa, Entoni Fazano je nasledio hiljadu dvesta restorana širom Amerike kad mu je otac preminuo prošle godine. Očigledno, porodica navaljuje da pronađe ženu i dobije naslednika. Jedini je muškarac od petoro dece, pa ti uskačeš kao njegova povremena devojka na daljinu, a sad verenica sa Zapadne obale. Vodi te da upoznaš porodicu i skineš mu ih s vrata.“ „Ovo mi zvuči kao priča iz Džerija Springera.“ „Vidi, Mija, nama je samo stalo da plate dobru lovu za tvoje lepo dupe. Sastanak odbora, društveni događaj, muza, pretvaranje da si nečija verenica da se zavara porodica…“ Gotovo sam je čula kako sleže ramenima. „Nama nije bitno. Samo radi svoj posao. Osim toga, i on je vrlo zgodan muški primerak. Možeš zaraditi svojih dodatnih dvadeset procenata. Kad smo ved kod toga, gospodin Čening i juče gospodin Diboa uplatili su po onih dvadeset procenata pored honorara na račun. Izgleda da se lepo zabavljaš“, primetila je. „Oprosti, šta si rekla?“ „Osim činjenice da zgrdeš lovu…“
141
„Ne! Da. To. Ves i Alek su mi platili… za seks?“ Zažmurila sam i osetila kako mi je srce stalo. „Šta, jebiga?“ prošaputala sam, a reka suza mi je nabujala i samo što nije probila branu i izlila se. „Lutko, i trebalo je da plate. Iznenađena sam da nisi ranije primetila. Gospodin Čening je zatražio podatke o tvom bankovnom računu i prebacio ti novac pre nego što si otišla iz Malibua. Gospodin Diboa je uplatu obavio juče preko svog asistenta. Šta nije u redu?“ Odmahnula sam glavom i stegla ruke u pesnice sa željom da udarim o najbliži zid. Vrelina mi je preplavila telo kao da se vrela lava sliva iz vulkana. „Moram da idem. Pošalji mi podatke o narednom klijentu.“ Naglo sam prekinula, ukucala nekoliko brojeva i pritisnula pošalji. Telefon je zvonio nekoliko puta. Dovoljno da bes u meni proključa. „Hej ti?“ Vesov glas je promuklo odjeknuo iz telefona. „Upravo sam mislio na tebe…“ „Poštedi me. Šta jebeno misliš da glumiš?“ Glas mi je bio oštar i nisam ni pokušala da sakrijem ogorčenost. „Izvini, čekaj malo. O čemu se radi?“ Zvučao je zabrinuto, ali sve je to bilo sranje. Sve između nas je bila potpuna jebena laž. „Novac, Vese! Kako si mogao to da učiniš?“ Glas mi je pukao dok sam pokušavala da izbacim ružne reči. „Zar nisi dobila? O, bože. Je li ti tata dobro? Mogu da uletim. Platidu koliko ti treba. Reci da je sve u redu, Mija!“, vikao je kroz telefon. „Tata je dobro. Još je u komi. Nisam govorila o onome što dugujem ajkulama. Govorila sam o tome kako si mogao da uplatiš novac zato što sam bila s tobom. Prisna. Ili je tebi to bilo samo jebanje?“ Glas mu je bio drhtav kad je odgovorio, ispunjen emocijama: „To nije bio novac za jebanje, Mija, i znaš to vrlo dobro isto kao i ja!“ Po glasu sam mu čula da se bori, pokušava da obuzda sopstveno nezadovoljstvo. „Onda zašto? Zašto bi se poneo prema meni kao prema kurvi!“ Suze su mi potekle niz lice brže nego što sam stigla da ih obrišem. „Ne. Bože, ne! Da se nisi usudila to da kažeš. Mija, nije bilo tako.“ „O, nije? Pa zašto se onda na mom računu nalazi dodatnih dvadeset hiljada dolara od tebe! Mili mi je rekla!“ „Ko je, jebote, Mili?“ „Moja tetka. Gospođa Milan. To je njena agencija za pratnju. Zvuči li ti poznato? Ding-ding-ding!“ „Radiš za tvoju tetku?“
142
Zaškrgutala sam zubima, ljutnja je ispunila tugu i zamenila je usijanim gnevom. „Nije o tome jebena reč, Vese! Mislila sam da je ono što smo imali nešto značilo. Zato ti i nisam rekla za honorar! Ne bih nikad tražila da platiš. Nisam kurva! Bila sam s tobom na taj način zato što sam želela, a ne zato što si mi pladao.“ „Mija, dušo, slušaj me. U ugovoru mi je. Osim toga, želeo sam da dobiješ taj novac. Nisi mi dopustila da isplatim dug za tvog oca. Smatrao sam da bi barem to mogla da iskoristiš da se brže izvučeš. Žao mi je. Nisam želeo da te povredim.“ Nastupilo je dugo dutanje, gde nisam čula ništa osim dubokog uzdaha. „Jebiga! Žao mi je. Mija, moraš mi verovati. Ne bih to nikad pomislio za tebe. Stalo mi je do tebe. Toliko…“, poslednji deo je prošaputao. „Nedostaješ mi. Više nego što bi trebalo. Ja… reci mi šta da kažem da ovo ispravim.“ Duboko sam udahnula i zagledala se kroz prozor. Sve je izgledalo stvarno zeleno posle višednevne kiše i sad sunca. „Vese, povredilo me je. To što si uradio. Ali…“ „Ali šta?“ Zvučao je kao neko ko se hvata za slamku, za bilo šta što bi ga izvuklo iz jame koju je iskopao. Zažmurila sam i progutala knedlu u grlu. „Kapiram zašto si to uradio. Vradam ti… novac.“ „Ne, dušo, ne. Molim te, neka ti to pomogne da se iščupaš ranije. Sebično je, znam, ali…“ Glas mu je zvučao isprekidano. „Možda de te to ranije dovesti u Los Anđeles. Pomodi tvojoj sestri oko studija. Šta god ti treba. Mija, samo želim da ti pomognem. Molim te, dopusti mi da uradim barem to jedno.“ „Vese…“ „Molim te.“ „Dobro.“ „Hvala ti.“ Promrmljao je nežno, kao što rade ljubavnici. „Hode li među nama sve biti u redu? Jesmo li još…“ „Prijatelji“, predložila sam. Tiho se zakikotao. Bio je to najlepši zvuk koji sam čula u ove tri nedelje. „Da, prijatelji“, zaključio je. „Jesmo. Moram da idem.“ „Klijent?“ Reči su mu bile jednolične, bez emocija. Klimnula sam glavom iako nije mogao da vidi. „I ti meni nedostaješ, znaš.“ „Stvarno?“ „Da. Bide sve u redu. Čudemo se kasnije?“ „Znaš gde sam, dušo. Imaš ključ.“
143
„Zdravo, Vese.“ Prekinula sam pre nego što sam mu čula odgovor. Da jesam, poželela bih da uskočim u telefon, poljubim ga, utešim, oraspoložim. Oraspoložim sebe. Barem je uradio to što jeste da bi mi pomogao i iskreno nije shvatio kakvu mi je poruku poslao. Nisam ničija kurva. Bilo je vreme da se pozabavim s Alekom. „Ma jolie! Spreman sam za tebe. Moramo napraviti fotografije za Sebičnu ljubav“, izbrbljao je Alek istog trenutka kad sam ušla u skladište. Poveo me je do belog platna raširenog preko poda. „Skidaj se, ne smemo gubiti vreme.“ Pre nego što sam stigla da iskažem bes koji je ključao u meni zbog novca, svukao mi je majicu preko glave i otkopčavao pantalone. Prostor među nogama mi se smesta ovlažio na njegovo uporno milovanje. Izdajničko telo. „Francuščidu, prestani! Moram da pričam s tobom.“ „Non. Skini odedu, ali ostavi veš.“ Odmakao se od mene ka lestvama. Pokreti su mu bili brzi, precizni i nisu mi olakšavali. Alek je bio potpuno udubljen u svoj stvaralački svet u glavi – kad je zurio u prazno ili slikao neverovatno brzo, naizgled i ne gledajudi u ono što radi. Bilo je krajnje čudno. „Alek, moram da razgovaram s tobom“, pokušala sam ponovo kad me je njegov pomodnik povukao za nogu u pokušaju da mi skine farmerice. Uradila sam šta su želeli da što pre završimo s tim delom posla. Kad sam ostala da stojim u standardnom sportskom grudnjaku i istim takvim jednostavnim gadicama, asistent mi je pomogao da se smestim. Frizerka koju je Alek unajmio da mi bude pri ruci počela je da mi petlja oko kose, nameštajudi je da izgleda kao da sam ležala, iako mi je kosa savršeno padala. A onda mi je neko prišao sa crvenom bojom. „Ne!“ Ispružila sam ruku. „Rekla sam ti, Alek. Treba da razgovaram s tobom. O novcu koji se juče pojavio na mom računu?“ Zaškrgutala sam zubima i sačekala da me pogleda. Nije. Umesto toga, petljao je oko foto-aparata, osvetljenja, izvikivao naredbe, sve dok mi konačno nije odgovorio. „Oui, to sam uradio juče“, rekao je odsutno dok je gledao kroz objektiv. „Zašto?“ „Stavi ruku u gadice, zažmuri i pretvaraj se da se zabavljaš sa sobom.“ „Molim?“ Uzdahnuo je i vilica mu se čvrsto stegla, mišid u uglu mu je brzo poigravao. „Obrati pažnju, Mija. Imamo…“ „Imamo mnogo posla, da, znam“, zarežala sam. „Čula sam to ved.“
144
Prostrelio me je pogledom kao metak i oči su mu se skupile. „Onda znaš da mi je rok kratak. Izložba je za nedelju dana, moram da završim još dve slike. Ovu i još jednu koju tek treba da zamislim. E sad, u čemu je problem? Poslao sam novac, primila si ga, oui?“ „Jesam, Alek, ali…“ pogledala sam okolo. U blizini je bilo najmanje deset ljudi, što je bilo neobično za užurban dan za snimanje. To je obično radio u miru. „Želim da razgovaramo nasamo.“ „I hodemo čim završimo ove fotografije.“ Pomireno sam uzdahnula, klimnula glavom i učinila to što je rekao. Samo što slikanje nije išlo, zbog čega je postao nemogud. Na kraju je izbacio osoblje. „Danas nam je propao dan“, rekao je ljutito. Zavukao je duge umetničke prste u kosu i povukao gumicu kojom je vezao gustu grivu od kose, puštajudi je da mu padne napred. Koračao je gore-dole i mumlao na francuskom. „Pa šta si očekivao? Želiš da se samozadovoljavam u prostoriji prepunoj ljudi, da i ne spominjem da sam ljuta na tebe?“ Stao je, zabacio glavu i stavio ruke na kukove. Gotovo me je podsetio na ženu. Zgodnu, muževnu ženu, ali takav stav je bio sasvim ženski. „A zašto bi bila ljuta?“ Glas mu je bio obojen ljutnjom i zajedljivošdu. To me je protreslo dovoljno da ponovo raspali vatru koju sam suzbijala poslednja dva sata. Naslonila sam se i skrstila noge. „Platio si mi za seks, eto u tome je problem!“ Duboko je udahnuo i polako izdahnuo. „I ljuta si zbog toga? Zašto?“ „Nisam tvoja kurva! To je drugi put danas da se neki muškarac odnosi prema meni kao prema jebenoj kurvi. Nisam imala seks s tobom zbog novca! Gospode bože, zašto ste vi muškarci tako glupi?!“ Vrisnula sam u otvorenu prostoriju. Zvuk je odjeknuo od zidova glasnije nego što sam nameravala. Ustuknuo je. „Imali smo seks. U tvom ugovoru stoji da deš primiti dvadeset posto više ako se skineš ili imaš seks.“ Ječedi sam ustala i otišla pravo pred njega. „Mislila sam da si vodio ljubav sa mnom?“ izlanula sam. „Jesam. Jesmo. Nažalost, zakon to možda ne vidi tako.“ „Zakon na to gleda kao na prostituciju! To je nepisano pravilo koje postoji da bi se zaobišao zakon. Gospode.“ „Izbaci onda to iz ugovora. Gospođa Milan je to ubacila kao napomenu. Ne, nije napisano sitnim slovima i vaši telohranitelji paze da ti to dobiješ. Osim toga, zaista si se mnogo puta skinula radi umetnosti. Taj honorar ti pripada ved samo zbog toga. E sad mi reci, kako ja to treba da shvatim, chérie? Hmm?“
145
Ramena su mi klonula i spustila sam glavu. Sranje. Nije on bio kriv. Nije uradio ništa loše; samo je sledio pravila, po njegovom mišljenju. Bilo je zvanično; a ja sam ispala glupa. Tog trenutka je mogao da me izgrdi, da se osedam još gore, ali on me je zagrlio dugim snažnim rukama dok sam se valjala u samo-sažaljenju. Nisu me muškarci naveli da poverujem da sam kurva. To sam bila ja. Moja nesigurnost je isplivala i razarala mi psihu. „Žao mi je.“ „Pssst, u redu je. Verujem da ti je teško.“ U njegovom toplom zagrljaju, razmišljala. Objasnila sam sebi kako znam ko sam i šta nisam. Nikakav novac, ili nesporazum, pa ni Mili nisu to mogli promeniti kod mene. Bila sam mnogo toga, derka, sestra, prijateljica, neka vrsta glumice, muza ovog muškarca, ali nisam bila prostitutka, drolja ili kurva. Razuzdana možda, ali ne i kurva. Umirena sopstvenim zaključcima, poljubila sam Aleka što sam strasnije mogla. Kad sam završila, odmakla sam se, vratila se do mesta na podu i ispružila se. S nestašnim sjajem u očima, zavukla sam ruku u grudnjak na dojku. Smeđe oči su mu zasijale pod jarkim svetlima dok me je posmatrao. Drugom rukom sam polako prešla preko tela. Popeo se na lestve i dohvatio foto-aparat. „Pokaži mi koliko sebična možeš biti sa tvojim seksi telom, ma jolie.“ I pokazala sam. Zatvarajudi oči, igrala sam se sa svojim telom kao da me on dodiruje. Svaki pokret su izvele njegove ruke. Svaki uzdah je bio za njega, svaki jecaj progutale su njegove usne. Moja mašta ga nije izneverila, obezbedila mu je savršenu sliku.
146
DEVETO POGLAVLJE S rukom u ruci, Alek i ja smo izašli iz skladišta. Sunce je jarko sijalo, vetar mi je duvao kroz kosu i svet se otvorio i dočekao me. Zdravo, svete, nedostajao si mi. „Shvataš li da je ovo prvi put da smo izašli iz skladišta otkako sam stigla, a odlazim za tri dana.“ Alek mi je podigao ruku i spustio na nju poljubac. „Nisam shvatao, ne, ma jolie. Oprosti. Bio sam grozan domadin.“ Nasmejala sam se i zanjihala mu ruku dok smo šetali. „Imao si… „Mnogo posla“, izgovorili smo istovremeno, a zatim se oboje zakikotali. „Žao mi je, chérie. Kad sam fokusiran, za mene ne postoji ništa drugo osim posla, hrane, seksualnog zadovoljstva i sna.“ „A tog poslednjeg nemaš dovoljno“, prigovorila sam mu. I nije. Spavao je manje od vedine onih koji pate od nesanice. Čvršde mu stežudi ruku, okrenula sam se prema njemu. „Dakle, kuda?“ Vezao je kosu u uobičajenu mušku punđu. Od sunca je izgledala više crvena nego smeđa i zlatna. Ipak je bila neverovatna. Na sebi je imao tanku, belu termomajicu sa širokim izrezom i tamne isprane farmerice. Foto-aparat mu je nemarno visio preko ramena. Alek Diboa je bio pravi slatkiš. Muževan, seksi – sve to i još kesica najfinijeg čipsa. A ja sam bila srednica koja mu je privukla pažnju… na još tri dana. „Šta želiš da radiš?“, pitao je. Pogledala sam preko ulica Sijetla i izgovorila nešto što bi rekao svaki turista. „Da odem do Svemirske igle naravno.“ Nasmešio se. „Pa, to je dobro. Imamo tamo rezervaciju za večeru. A sad, šta kažeš na iznenađenje?“ „Naravno.“ Dozvao je taksi i krenuli smo. Izgovorio je uputstva koja meni nisu ništa značila i posmatrala sam ljude dok nam se vožnja nije zaustavila. Alek je platio vozaču, izašao i pridržao mi vrata. Izašla sam i stala na pločnik. Oko šest metara ispred mene nalazio se drveni znak sa džinovskim zapanjujude belim slovima kojima je pisalo Zoo. Da budem određenija: Zoološki vrt Vudland park. „Vodiš me u zoološki vrt?“ široko sam se osmehnula. „Što da ne? Nisam bio u njemu, a živim ovde godinama.“ „Nema razloga.“ Podigla sam ruku i ponovo uhvatila njegovu. „Hajde da vidimo životinje.“ Nisam mu otkrila da nikad pre nisam bila u zoološkom vrtu. 147
Nikad. To nije bilo zanimljivo mesto u Vegasu i, kad mi je majka otišla, tata je prestao da nas vodi na porodične izlete. Ispostavilo se da sam zaista uživala u zoološkom vrtu. Bilo je toliko toga da se vidi, čuje, dodirne i istraži. „Koji ti je dosad omiljeni primerak?“ pitao me je Alek, prebacivši mi ruku preko ramena. Odmahnula sam glavom. „Izbor je veliki. Ako bih morala da izaberem jedan, opredelila bih se za leoparda.“ „Mačke?“ Ponovo klimnuh. „Mogu da se povezem sa mačkom. Žive samotnim životom, pare se po potrebi, brinu za svoje mlade, uče ih kako da love, a onda ih oslobađaju.“ Skupio je obrve, ružedi lepo čelo. „Osim toga, lepe su. Ako bih morala da budem životinja, odabrala bih to. Neopisivo su seksi!“ završila sam, pokušavajudi da unesem malo vedrine. „A ti?“ Izvio je usne. Nadala sam se da nede kopati dublje oko mog odgovora. Sad nije bio trenutak za otvaranje rana. Sad je bio trenutak za sticanje iskustva, stvaranje doživotnih uspomena, naročito pošto sam tako brzo odlazila. „Da moram da biram, izabrao bih polarnu lisicu.“ To mi se činilo kao čudan izbor. Meni je više ličio na gazelu ili nešto tako egzotično. „Dobro, zašto?“ „Zato što stvaraju doživotne monogamne odnose. Uvek sam zavideo ljudima koji to mogu. Sad vidim da neverovatna stvorenja kao lisice to rade i, pa… to mi da je nadu.“ „Jao, Francuščidu. Tako si mek ispod svih tih mišida“, potapšala sam ga po grudima, podigla se na prste i poljubila ga. Obavio mi je ruke oko leđa i žestoko me poljubio. Tad sam čula škljocaj. Bacila sam pogled i primetila da je izvukao foto-aparat i napravio selfi kako se ljubimo. „Što je to otrcano. Selfi? Ti, umetnik? Zapanjena sam!“ „Kako bih inače ovekovečio ovaj poljubac?“ Kucnula sam ga po slepoočnici. „Upotrebi glavu. Vreme provedeno zajedno, tu u sedanju.“ „A sad sam ga uhvatio i na filmu.“ Proveli smo ostatak dana razgledajudi životinje. Sad sam shvatila u čemu je bila privlačnost. Svuda su se šetale porodice. Odjednom sam se zaželela Medi. Je li ona ikad bila u zoološkom vrtu? Napomenula sam sebi da je odvedem u bududnosti. Mnogo toga Medi i ja nismo stigle da uradimo dok smo odrastale.
148
Ispravidu to. Čim skinem tatu sa zelenaškog spiska smrti i on se probudi iz kome. Dođavola, možda de i on želeti da pođe. Sumnjam, ali ko zna. Kasnije te večeri taksi nas je odvezao do ulaza u Svemirsku iglu. Prva stanica bio nam je vidikovac. Pogled od trista šezdeset stepeni na ono što su meštani nazivali Smaragdnim gradom. Parovi i porodice ispunjavali su šetalište. Pronašli smo mali podijum, sa kog smo lako mogli videti sunce kako zalazi u daljini. Prizor je oduzimao dah lepotom. Stajala sam pridržavajudi se za ogradu i samo sam zurila u tu veličanstvenu sliku. Talas škljocanja razbio mi je fokusiranost na taj prekrasan prizor. „Šta je bilo?“ nasmešila sam se Aleku. Prišao mi je , pomilovao me po kosi i poljubio me. Bio je to poljubac za pamdenje. Spor, nežan i tako topao da mi je bujica žudnje prostrujala kroz nervni sistem. Odmakao se i spustio čelo na moje. „Previše si dragocena. Prelepa. Previše za jednog muškarca. Muškarac koji osigura tvoju ljubav… zauvek… bide un homme très chanceux.“ „Šta to znači?“, šapnula sam mu na usne, a onda mu pomilovala nos svojim. Zavukao je prste u moju razbarušenu kosu i uhvatio me otpozadi za vrat. Oči su mu imale boju zlatnih poluga, kakve postoje samo u bajkama. „To znači: bide veoma sredan čovek. Ako bude imao tvoju ljubav za večnost, bide veoma bogat.“ „Alek“, odmahnula sam glavom, zatim mu se naslonila na grudi, najsigurnije mesto na kom sam tad mogla biti. „O, ma jolie, kako de mi nedostajati tvoja ljubav u životu.“ Grlio me je čvrsto kao i ja njega. Možda i više. Iako mi je ostalo još nekoliko dana, ovaj trenutak du pamtiti čitavog života. Trenutak kad sam shvatila da ima veoma mnogo različitih oblika ljubavi i u redu je voleti one kojima poklonite deo sebe, čak i ako to ne zaslužuju. Alek je definitivno zasluživao i uvek demo imati ovaj trenutak. Zajedno smo stvarali umetnost i voleli smo zajedno, na samo nama svojstven način. I to de mi biti važno kad se osvrnem na svoj život i odluke koje sam donosila u prošlosti. Kao i na one koje du donositi u bududnosti. Vreme provedeno s Alekom bilo je posebno i predviđala sam da de u nastavku mog putovanja svaki klijent dodati nešto mom životu. „Dođi, hajde da jedemo i vratimo se kudi, pa da uživam u tebi za desert!“ Promrdao je obrvama i poveo me nazad do lifta. Večera u restoranu Skaj siti bila je u najmanju ruku upečatljiva. Ja sam jela piletinu džidori sa divnom dimljenom mocarelom i puding od hleba. Bilo je veličanstveno! Alek je, s druge strane, uzeo najbolju pečenicu. Uz nju je išao fondi sa slaninom od kog su mi klecala kolena. Tokom večere smo razmenjivali hranu i
149
na kraju i priče iz naših života pre Ljubavi na platnu. Alek je bio iznenađen što sam odrasla u pustinji. Nije me pitao za posao pratnje niti zašto sam izabrala to zanimanje i bila sam mu zahvalna na tome. Više se usmerio na moju glumačku karijeru i zanimanje za motore. Zauzvrat, saznala sam da se doselio u Ameriku u ranim dvadesetim, ali je odlazio u Francusku posle svake vede izložbe. Otputovade u svoju zemlju nekoliko dana nakon što ja pređem kod narednog klijenta. Bilo je lepo povezati se sa Alekom na nivou izvan fizičke privlačnosti. Videla sam da demo ostati prijatelji i pošto odem, iako ni blizu ona vrsta prijatelja kakvi smo bili Ves i ja. Moj surfer je bio sasvim posebna klasa. Danas je bio taj dan. Izložba Ljubav na platnu Aleka Diboa. Skladište je bilo potpuno preuređeno za galerijski događaj, barem je tako meni rečeno. Pomalo sam usplahireno iščekivala kakve de utiske večeras ljudi stedi o njegovoj umetnosti, uglavnom zato što sam ja bila glavna tema izloženih dela. Kad je sve završio, imao je sedam izloženih radova. Rekao je da ima jedan više od šest za koje sam znala, ali želeo je da me iznenadi. Rad na tom poslednjem obuzeo mu je svu pažnju poslednja dva dana. Bila nam je potrebna ta razdvojenost, znajudi da du se sutra ukrcati na avion za Vegas i otidi iz Alekovog života… možda i zauvek. Niko nije znao šta de bududnost doneti, jedino smo znali da se ne može zaustaviti. Mili mi je poslala avionske karte za Vegas i kartu u jednom pravcu za Čikago, gde me očekuje Entoni Fazano. Vreme u Sijetlu mi je isticalo. Za manje od dvadeset četiri sata bidu u avionu na putu kudi. Džin i Medi de dodi po mene i odvesti me pravo do tate. Morala sam da vidim svog starog. Sat je pokazivao šest po podne. Vreme da se spremim za večeras. Prekopala sam po koferu i izvukla haljinu koju sam donela. Kao devojka iz Vegasa, uvek sam sa sobom nosila malu crnu haljinu, onu koja se ne gužva i može da se smota, a da ipak preživi na dnu torbe. Bila sam prilično sigurna da du morati idi bosa, nabaciti neke japanke ili počiniti modno samoubistvo i obuti motociklističke čizme sa haljinom. Dok sam razmatrala te vrlo ograničene mogudnosti, pregledajudi svoje stvari, džinovska bela kutija sa jarkocrvenom mašnom spuštena je na krevet pored mene. „Za tebe“, Alekov glas me je zavodljivo prenuo iz zamišljenosti. Okrenula sam se i zinula. Stajao je tu spreman za to veče. Na sebi je imao odelo. Prvi put sam ga videla u nečemu tako zvaničnom. Obarao je s nogu, najblaže rečeno. Voda mi je pošla na usta na prizor njegovog prelepog tela odevenog u najfiniju svilu. Bio je odeven potpuno u crno. Kompletno. Sako,
150
košulja, sve do uzane satenske kravate. Na mene je definitivno delovalo. Butine su mi smesta ovlažile i napetost je zašištala u vazduhu kad sam spustila peškir u koji sam bila uvijena dok sam birala odedu. „Douce mère de toutes les choses saintes“, izgovorio je prigušenim francuskim. Nije pomagalo mom libidu. Umesto da me spusti, podigao me je još više. Ugrizla sam se za usnu i zanjihala se, dok sam ga posmatrala kako mi prilazi. Usta su mu u trenu bila na mojima i leđa su mi se našla na zidu. Ruke su mu kliznule do moje zadnjice i podigao me je. Zastenjala sam kad me je debela izbočina ispod njegovih pantalona pritisnula jače o zid, upravo tamo gde sam ga želela najviše. „Ne možemo sada“, upozorila sam ga, ni sama zapravo ne verujudi svojim rečima. Usisavala sam mu vrat i usne, i zarila mu pete u krsta. Zastenjao je kad mi je uvukao jezik u usta. Dugo nisam osedala ništa osim dubokog, opojnog kruženja njegovog jezika, grickanja zuba i pritiska svile o meso. „Možemo. Hodemo.“ Osedala sam mu dah na vratu dok je govorio. „Nous allons nous dépêchez.“ „Šta to znači?“ ljubila sam mu tačku koju je voleo iza uva i stegla mu čvrstu mušku punđu na potiljku, odmičudi mu lice. Oči su mu bile crne i u njihovim mračnim dubinama nije bilo ničega osim obedanja da de me zadovoljiti. „To znači da demo požuriti“, uhvatio se za kaiš, raskopčao pantalone, izvadio kondom iz džepa i u trenu se našao na ulazu u moje središte. „Jebote, ne prekidaj sad, Alek. Molim te, daj mi sebe.“ Rekla sam. Voleo je da govorim takve reči i znala sam to. Zavukao je široki glavid kurca u moju sredinu, trljajudi ga o vlažnost, pomerajudi ruke preko moje guze, a onda me je nabio. „Majko božja…“ uzviknula sam, a njegov čelični kolac me je ispunio dublje nego ikad pre, tako duboko da sam ostala bez daha, a onda sam ga iznova pronašla kad mi je udahnuo život poljupcem. „Tako dobro, uvek je tako dobro s tobom.“ Zaječao mi je u vrat, nabio me na zid i držao tamo, nataknutu na kurac, zatim mi je rukama prešao preko osetljive kože do grudi. Kad je stigao tamo, čvrsto mi je uvrnuo vrhove. Bradavice su mi se pretvorile u dve vrele tačke želje, i svakim dodirom, svakim uvrtanjem i povlačenjem slao me je u nirvanu. „Svršidu“, najavila sam, i on se nasmešio uz istureni vrh, a onda ga je ugrizao. To je bilo to. Ništa više nije bilo potrebno. Orgazam me je protresao kao kad strug uništava deblo.
151
„Nemoj nikad zaboraviti ovaj osedaj, ma jolie. Je t'aime. Volim te“, rekao je pre nego što mi je prekrio usta. Pičkica mi se stegla oko njegovog kurca pružajudi mu ono što mu je trebalo dok se zarivao u mene kao luđak. Kad je svršio, odvojio me je od zida i odneo do kreveta, gde je seo, još uglavljen u meni. Trebalo je nekoliko minuta da mi se smiri podrhtavanje udova. Sve to vreme, Alek me je grlio i umirivao me kao i uvek. Često sam pomišljala da to umiruje i njega koliko i mene. „Zakasnidemo na tvoju izložbu“, zakikotala sam se. Nasmešio se. „S dobrim razlogom.“ Namignuo je i pokazao na veliku belu kutiju. „Ovo je za tebe. Da ih nosiš večeras.“ Uzbuđeno sam skočila s njega i prišla krevetu. Pobrinuo se za kondom dok sam otvarala poklon. U kutiji sam pronašla koktel haljinu boje šampanjca. Imala je sidušne kristale koji su se presijavali na svetlu. Izrez je bio širok i opušten i zavodljivo mi je padao preko grudi. Tanušna traka koja mi je pridržavala haljinu na ramenu doprinosila je da mi ona pada savršeno prirodno. Porub je bio do samih kolena i haljina mi je pristajala kao naslikana. Pružio mi je još jednu kutiju dok sam nameštala haljinu. Cipele su bile Gučijeve. Sjajnozlatne sa visokom tankom petom i platformama napred. Čisto savršenstvo. „Nisam nikad upoznao ženu koja ne voli cipele.“ „Sve žene vole jebozovne platforme. Naročito one seksi i đavolski zgodne. To nam je zapisano u genetskom kodu.“ Slegnula sam ramenima. „Tako smo rođene.“ Alek je popravio odelo dok sam ja dovršila s pripremama, a onda me je poveo na zabavu. Ved je bila u punom zamahu kad smo stigli. Čim smo zakoračili unutra, blesnuli su blicevi i aplauz je ispunio prostoriju. Plavuša u uzanom belom odelu smesta je odvela Aleka. Njegova predstavnica za medije. Nisam je videla još od prvih nekoliko dana, ali sad ga je tako ščepala za ruku da bi mu pustila krv da je pokušao da pobegne. Pogledao me je preko ramena. Obešeni uglovi usana i namršteno čelo pokazali su mi da nije sredan. Mahnula sam mu i poslala poljubac. Čovek sa šampanjcem na poslužavniku ponudio mi je pide. Uzela sam čašu ružičastog penušca i krenula ka prvoj slici. Na njoj sam bila ja. Naravno. Ipak, Alek joj je dodao mnogo više dubine nego kad sam je prvi put videla. Sad je izgledalo kao da bih mogla da uhvatim suzu koja mi se slivala niz obraz i razmažem otisak crvenih usana na slici. Nema ljubavi za mene, pisalo je ispod. Udaljila sam se oko šest metara i videla istu sliku, samo na ovoj se nalazila i sito-štampa i slika mene kako
152
dodirujem srce originala. Voli sebe. Dok sam čitala te reči, kao da me je koplje probolo kroz srce i dotaklo emocije nedovoljno sakrivene ispod površine. Nesposobna da je duže gledam, otišla sam do četiri grupisane slike gde se odvijala glavna radnja. Bila je velika gužva dok je svetio obasjavalo tri ogromna platna koja su visila jedno do drugog. Iznad njih je pisalo Prekinuta ljubav, ali ispod svake sam primetila i pojedinačne nazive. Prva, na kojoj se Ejden samozadovoljavao, sa mojom rukom preko njegovog uda, bila je označena kao Zabranjena ljubav. Zatim slika u sredini gde je Alek uhvatio veoma oštar trenutak između Ejdena i mene nazvana je Ljubav boli. A onda poslednja. Oko te slike okupila se još veda gomila. Alek i ja zajedno, isprepleteni u strasti. Sasvim sigurno najdivnija od sve tri. Dodao je razmazane kovitlace boje svuda oko para na platnu, naglašavajudi vatrenu strast koju su razmenjivali. Ispod, naziv je jednostavno glasio: Naša ljubav. I to je bila naša ljubav. Alekova i moja. Prelepa, strasna, divlja, a ipak ljubav koju je trebalo gajiti, i brinuti o njoj. Čistota savršeno uhvadena na platnu. Kretala sam se duž zida i posmatrala ljude kako razgovaraju o umetnosti. Nijednom nisam čula nijedan uzdah ili videla bilo kakvo mrštenje. To je moralo značiti da su ljudi prihvatali njegovu viziju. Ta slika me je uzbudila. Ovlažila sam između nogu i bila spremna da skočim na Aleka istog trenutka kad ga ponovo vidim. Sebična ljubav, nazvao ju je. Ja kako se samozadovoljavam pred celim svetom. Nešto je u tome bilo pravično i modno. Barem me je navelo da se tako osedam. Alek me je obgrlio rukom dok sam zurila u sliku. „Sviđa ti se?“ „Više volim to da radim“, rekla sam tiho, a reči su mi više ličile na stenjanje. „Ah, shvatam. Kasnije demo oživeti tu scenu, hmm?“ Brzo sam klimnula glavom. „Dođi da ti pokažem poslednju. To mi je najbolja fotografija do danas.“ To je mnogo govorilo. Alek Diboa je bio istinski neverovatan umetnik i fotograf. Slike su mu se nalazile svuda – od kalendara do potpisanih litografija. Poveo me je do jedne slike prekrivene džinovskim belim zastorom. Stajala sam mirno okružena gomilom koja je čekala otkrivanje. „Ovaj portret de biti prodat za dvostruko vedu od tražene cene. Polovina de idi tebi, ma jolie.“ To me je zapanjilo i nekoliko puta sam odrično odmahnula glavom, ali on se samo smeškao i svukao zastor. Bila sam to ja. Samo što sam to zaista bila ja. Prava ja. Samo Mija. Stajala sam na vidikovcu Svemirske igle zagledana u daljinu. Kosa mi se vijorila kao crna zastava na otvorenom povetarcu. Bila sam spokojna, sredna, ushidena i oduševljena lepotom ispred sebe. Izgledala sam slobodno tog
153
trenutka. Nisam bila zarobljena stegama posla koji nisam želela, ali sam se navikavala. Nisam izvlačila oca niti se borila da uspem kao glumica u Los Anđelesu. Istinska lepota. I prvi put sam videla samu sebe kao lepu. To me je Alek naveo da vidim na ovoj slici. Suze su mi se stvorile u očima dok sam zurila u ono što je uhvatio. Telo kao da mi je bilo okupano vrelinom, u središtu mog vida nalazila se jarka tačka svetlosti, a ostalo je bilo mračna pedina. Osmotrila sam naziv ispod slike. Suze su mi kliznule niz obraze, padajudi na kožu grudi i beton ispod mojih nogu. Uhvatila sam Alekov pogled, i oči su mu bile staklaste i vlažne, iako nije dozvolio da mu suze poteku. Naziv ispod najlepše moje slike koju sam u životu videla govorio je sve. Zbogom, ljubavi.
154
DESETO POGLAVLJE Sinod je bilo čarobno. Osedala sam se kao Pepeljuga na kraljevskom balu. Čim je i poslednja slika otkrivena, posmatrači su počeli da slažu kockice. Novine, i predstavnici drugih medija su me intervjuisali, slikali Aleka i mene zajedno, i sve u svemu dizali veliku galamu. Bilo je zabavno. Čaše šampanjca koje sam popila nisu mi pokvarile raspoloženje. Kad se sve završilo, iznete su ponude za sve slike. Provešde narednih šest meseci menjajudi galerije. Tada de kupci dobiti svoj odabrani original Aleka Diboa. Ali Alek je najpre želeo da šira publika dobije priliku da vidi njegova dela. Razumela sam to. Bila mu je to životna strast i trebalo je naširoko da je deli. Kroz prozor se videlo da je nebo još mračno, boje ponodi. Svitanje je moralo biti veoma blizu. Pre nego što sam se spremila juče, sve sam spakovala i sakrila u ugao u prizemlju. Let mi je bio rano i želela sam da se izvučem neprimedena. Kao i sa Vesom, nisam mogla podneti pomisao da se lično pozdravim sa Alekom. Proučavala sam njegovo isklesano lice i telo. Prelepo i čvrsto usnulo. Popio je mnogo više šampanjca nego ja, a za njim i neko otmeno francusko pide za koje nikad pre nisam čula. Zatim me je odveo u krevet, tucao me do besvesti i onesvestio se još dok je bio u meni. Bilo je to ludo, zabavno, emocionalno vođenje ljubavi koje je odslikavalo ceo mesec. Želela sam da odem s tim kao našom poslednjom uspomenom. I tako sam se izvukla iz kreveta i gurnula njegovu majicu u svoj prtljag. Nije bilo razloga da je ne zadržim za uspomenu. Osim toga, predivno je mirisala na Aleka. Zgrabila sam celu torbu i istuširala se u kupatilu. Kad sam ušla u kuhinju, bilo je nešto malo pre pet ujutru. Taksi de dodi za dvadeset minuta. Imala sam let za Vegas u sedam. Izvadila sam svoj poseban papir za pisma i nalivpero. Kucnuo je čas. Alek, voljeni moj Francuzu, Oprosti što te ovako napuštam, ali najbolje je da ti poslednja uspomena na nas bude naše vođenje ljubavi. Zato što je to i bilo to – vođenje ljubavi. Trebalo je da ti to juče kažem. Ne znam zašto nisam. Istina je, znaš? Volim te, Alek. Na naš način. Najbolji način. Kao prijatelji, kao ljubavnici, kao dvoje ljudi kojima je suđeno da se vole za vreme koje su imali na raspolaganju.
155
Uvek du se sedati zajedničkih trenutaka. Naučio si me svim vrstama ljubavi, a način na koji je ti vidiš je poseban. Ostade sa mnom do kraja života. Kroz tebe i tvoju umetnost uspela sam da uvidim koliko lep može biti odnos ako su oba partnera potpuno iskrena. Nisi nikad lagao, nikad me nisi zavlačio, uvek si govorio istinu. I na tome sam ti zahvalna. Nisam ni sanjala da de me ovo iskustvo, uloga tvoje muze, promeniti. Ali jeste. Ti si me promenio. Nabolje. Hvala, Alek, što si mi pokazao da je u redu voleti, dati ljubav slobodno i prihvatiti pruženu ljubav, pa makar i nakratko. Je t'aime. Au revoir. - Mija Poljubila sam stranicu pored svog imena i ostavila poruku pored aparata za kafu. Naterala sam se da izađem umesto da potrčim stepenicama i bacim još jedan, poslednji pogled. Umesto toga, pritisnula sam dugme lifta i sačekala taksi kod vrata predvorja. Aerodrom je bio krcat. Čim sam prošla kroz sigurnosne besmislice, pronašla sam svoj izlaz i jedva stigla na avion. Sela sam i stavila torbu na krilo. Zazujao mi je telefon u prednjem džepu. Izvadila sam ga i napipala kovertu. Srce mi je zalupalo duboko u grudima, misledi da je poziv možda od Aleka. Pročitala sam ime na ekranu. Od: Džinel Harper Za: Miju Sonders Jedva čekam da vidim tu tvoju ružnu njušku. Sad Meds viče na mene što sam te nazvala ružnom. Oprosti, fufo. ;-) Nasmejala sam se, isključila zvuk telefona i okrenula kovertu. Na prednjem delu bilo je ispisano moje ime otmenim iskošenim rukopisom. Samo što nije bilo ime, ved način na koji me je zvao. „Ma jolie.“ Moja lepotica, na francuskom. Ved mi to nedostaje. Način na koji je to izgovarao ujutru uz osmeh, s kosom razasutom po jastuku. Odmahivanjem glave odagnala sam emocije koje su pretile da se pretoče u reku suza. Otvorila sam kovertu i izvadila kartu. Bila je to reprodukcija jedne njegove slike. Grad u Francuskoj koji je naslikao ranije i od čega su napravljene razglednice. Bilo je smešno, ali i ljupko. Egomanijak.
156
Otvorila sam kartu i iz nje je ispalo pregršt slika. Fotografije slika zajedno sa jednom našom koju je sam napravio. Selfi zbog kog sam ga zadirkivala. Držala sam ga za lice i ljubila ga do besvesti. Pramenovi kose su mu pobegli iz punđe, a moja se divlje vijorila dok smo se ljubili. Sunce je savršeno sijalo na nas. Prinela sam sliku grudima i pustila suze da poteku. Nedostajade mi moj Francuščid. Neviđeno mnogo. Poslednja fotografija je bila kopija moje slike, one koju je prikladno nazvao Zbogom, ljubavi. Savršen kraj predivnog meseca. Nije ništa napisao na karti. Slike su rekle sve što je trebalo da se kaže. Kao i s Vesom, nedu nikad zaboraviti vreme provedeno s Alekom. Čuvadu te uspomene kao deo života kad sam istinski živela i volela. Pregledala sam imejlove o novom klijentu koje mi je poslala tetka Mili. Kliknula sam na ikonicu za slike. Sveti bože. Još jedan zgodan frajer. Ovaj je definitivno bio Italijan. Onako, pravi italijanski pastuv. Gde pronalazi te tipove? Entoni Toni Fazano je imao trideset jednu, bio je bivši bokser i tu sliku sam gledala. Telo kao da mu je bilo isklesano od tamnog mermera. Ten mu je bio maslinast, kosa crna kao moja, ali oči čeličnoplave. Nije bio visok kako sam obično volela kod muškaraca, tek oko sto osamdeset centimetara, ali ono što mu je nedostajalo u visini nadoknađivala je sirova muška lepota. Sudedi po slici na kojoj je stajao i držao nekakav bokserski pojas, nije imao ni grama sala na sebi. Kako je to mogude? Posedovao je ogroman lanac italijanskih restorana. Ta hrana nije poznata po niskokaloričnosti. Možda je slika stara? Kao što je Mili rekla, nije zapravo bilo važno zašto sam mu bila potrebna. Jednostavno jesam. I pretvaraču se da sam mu verenica. Sam bog zna zašto. Takvom muškarcu žene bi se bacale pred noge, i obožavale bi ga kad bi imale priliku da se udaju za tog bogatog zgodnog frajera. Možda je bilo u pitanju isto ono kao i kod Vesa, ili ima previše sponzoruša, a premalo devojaka iz komšiluka. O, dobro. Nekoliko dana u Vegasu i kredem da upoznam Entonija Fazana iz Čikaga, u državi Ilinois. Vidimo se, Vetroviti grade.
157
Mart DEVOJKA
158
NA
MESEC
DANA
PRVO POGLAVLJE Istog trenutka kad sam kročila na tlo aerodroma u Vegasu, našla sam se spljoštena između dva tela, jednog dugačkog i mršavog, a drugog sitnog i živahnog. U nozdrve mi se uvukao miris mentol žvaka i trešanja dok su me dva tela cimala tamo-amo istovremeno vrištedi. Zvuk me je podsedao na skičanje hijena u kavezu zoološkog vrta koji smo Alek i ja posetili u Sijetlu. „Bože, nedostajala mi je tvoja faca“, rekla je Džin pre nego što mi je spustila vlažan poljubac pravo na usne. A, to je mentol žvaka. A onda ju je odgurnula moja mlađa sestra Medi i privukla me dugačkim rukama. Trešnje. Otkako je bila devojčica, uvek je mirisala na trešnje. Nisam želela da znam zašto. Kao i sve ostalo, prihvatila sam to tako kako jeste. Samo je to bilo važno. Medi me je držala čvrsto, mnogo viša, i naspram nje su mojih sto sedamdeset tri centimetra bili ništa. Iako sam bila starija sestra, ona je držala rekord po visini u našoj maloj porodici sa metar osamdeset. U devetnaestoj, bila je prava lepotica, ali nije bila popunjena kao ja u njenim godinama. Izgleda da je imala nepobedivi metabolizam koji ju održavao vitkom. Srečnica. Medine oči se ispuniše suzama. Obuhvatila sam joj obraze. „Najlepša devojka na svetu“, rekla sam gledajuči kako joj suze padaju. „Ali samo kad se smešiš…“ „Uvek to kažeš.“ Usne su joj se izvile i ozario me je osmeh koji sam obožavala najviše na svetu. „Zato što je istina. I jesi. Je li tako, Džin?“ Džin je coktala žvakadom gumom i provukla ruku ispod moje. „Da. A sad, žarimo.“ Zakolutala sam očima. „Kaže se palimo, Džin.“ Zaustavila se nasred sale za dolaske. „Kako god, kurvo, znaš šta sam mislila. Kad si se to pretvorila u gospodina Vebstera?“16 Glasno sam se nasmejala i prijalo mi je. Divno sam se osedala. Napetost mi je iscurila kroz pore, i kad bi se mogla fizički videti, pala bi na pod i stvorila baricu. Bože, kako je bilo dobro doči kudi. Devojke su me povele do Džininih kola. „Gde je tatin auto, Meds?“ Ubacila sam torbu u prtljažnik i sela na suvozačevo mesto.
16
Noa Vebster – američki leksikograf, pisac, urednik, tvorac rečnika engleskog jezika. (Prim, prev.) 159
Medi je sela na zadnje sedište Džineline honde i uvrtala uvojak kose. „Uh…“ Gledala je kroz prozor, a pogled joj je leteo s mesta na mesto kao da pokušava da smisli šta da kaže. Ramena su mi klonula. „Šta nije u redu s tatinim kolima?“ „Ništa stvarno.“ Ispustila je dug uzdah, nastavila da uvrde plavu kosu i naslonila se leđima na sedište. Šta god da je bilo, nije želela da mi kaže. „Reci joj, Meds“, navalila je Džin. Medi je dunula i ponovo se uspravila. Zatvorila je oči i otvorila ih. Odlučnost je pokuljala u raznim bojama iz tih zelenih dubina. „Tipovi koji su sredili tatu sredili su i njegov auto.“ Vatra mi se raspalila u stomaku. „Zašto, dođavola, nisi ništa rekla?“ Gnev mi je proleteo kroz kičmu i spustio mi se u šake koje sam čvrsto stegla u pesnice. Da mi je tad neko prišao, spržila bih ga. „Ja samo…“ „Samo šta? Kako ideš u školu?“ „Autobusom, uglavnom, i ponekad Džinel.“ Pogled joj je odlutao do moje najbolje drugarice. Džin se kratko osmehnula. „A takođe i Met, tip o kom sam ti pričala. Odvezao me je nekoliko puta. Kaže da de mi pomodi koliko može.“ Glas joj se stegao. „Kladim se da hode. Meds, to nije sigurno. Nisi blizu škole i mrtva si umorna nakon svih tih časova. A šta kad ostaneš do kasno u biblioteci?“ Duboko sam udahnula i ljutito izdahnula, okrenuvši se na sedištu. Moja sestra je u opasnosti. Ne može da koristi tatin auto zato što su ga uništili Blejn i njegove jebene siledžije. Šta još? Šta bi još uopšte moglo da se dogodi? Medi mi je srdačno spustila ruku na rame. „Sve je u redu, Mija. Dobro sam. Snalazimo se s onim što imamo, je li tako?“ „Ne, jebiga. Kupidemo ti sutra kola. Ne mogu da verujem da sve ovo vreme nisi imala auto.“ Prstom sam bocnula Džin u ruku. „A ti. Trebalo je da mi kažeš šta se dešava.“ Uz duboki uzdah, sklonila sam kosu s lica. „Ne možeš to da priuštiš, Mija…“ „Da se nisi usudila da mi kažeš šta mogu, a šta ne mogu da priuštim. Moja si odgovornost poslednjih petnaest godina. Samo zato što ti je devetnaest ne znači da du nekim čudom prestati da brinem o tebi.“ Zaškrgutala sam zubima pokušavajudi da se obuzdam. „Gospode. Ježim se od same pomisli na to kako hodaš sama od autobuske stanice do kude u našem kraju, Meds! Nemoj to ponovo da radiš. Molim te, zbog mene.“ Ublažila sam ton. „Sutra du ti nabaviti automobil. Zaradila sam nešto viška novca na poslednja dva klijenta.“
160
„Stvarno?“ Džin me je pogledala iskosa, znajudi kako sam dobila taj dodatni novac. „A kako si to zaradila? Na leđima?“ Pakosno se nasmejala. Ovog puta sam je udarila po ruci… jako. „Jao! Kučko! To uopšte nije pošteno.“ „Mene nazivaš kurvom, kurvo? Apsolutno si zaslužila.“ Skupila sam oči i prodorno je pogledala. Iako je vozila, znala sam da oseda žestinu mog pogleda. „Dobro. Zaslužila sam, ali nateradu te da gledaš tu ružnu modricu svaki put kad mi se pruži prilika.“ „Kako god. Možeš li sutra odvesti Meds i mene da joj kupimo auto?“ Klimnula je glavom. „Uzela sam slobodne dane dok si ovde.“ „O, lepo od tebe.“ „Umem i ja da budem dobra.“ Nabrala je čelo. „Nisam ni rekla da ne umeš.“ „Ali si nagovestila da obično nisam. Moram da te obavestim da sam bila s tim tipom sinod, a on je neprestano pričao o tome kako mi je lepa vag…“, nagnula sam se i začepila joj rukom usta. „Zar ne misliš da bi to trebalo da mi ispričaš neki drugi put, kurvo?“, pokazala sam očima na Medi na zadnjem sedištu. „Ma nema veze“, ubacila se Medi. „Kao da ne znam o čemu priča. Misliš da sam nevinašce.“ Pustila sam Džin i munjevito se okrenula. „Misliš, nisi nevina?“ Mogla sam se kladiti u pedeset dolara da mi je inače preplanula koža pobelela kao sneg tog trenutka. Medi je skrstila ruke na grudima i zakolutala očima. „Još sam devica. Znaš da bih ti rekla. Bože. Ali znam šta znači obraditi ženu. Nisam glupa.“ „Da li se tebi to dogodilo?“ Zadržala sam dah, ni sama sigurna želim li da znam istinu. Odmahnula je glavom i ugrizla se za usnu, a onda pogledala kroz prozor. „Ne, ali ponekad me stvarno ljuti što se ponašaš prema meni kao da sam dete. Odrasla sam, seko. Moraš to da prihvatiš. I ako poželim da dozvolim nekom tipu da se spusti i ljubi mi macu, apsolutno hodu.“ „Ljubi ti macu?“ ponovila je Džin. „Misliš pi…“ Uštinula sam je za nogu pre nego što izgovori nešto što bi samo još više naljutilo Medi. „Nijednu jebenu reč.“ Tiho sam zarežala za njeno dobro. Razrogačila je oči i odgurnula mi ruku. „Meds, znaš da sam ovde, je li tako? U slučaju da poželiš da pričaš o nečemu takvom.“ Prebacila sam ruku preko naslona i ona ju je prihvatila. „Čak i ako nisam u Vegasu, uvek me možeš pozvati. I danju i nodu. Važi?“
161
Nagnula se napred i spustila mi čelo na ruku. „Nedostajala si mi“, prošaputala je. Stegla sam joj prste. „Ti si meni više.“ To mi je donelo njen prirodni savršen osmeh. Čoveče, bog me je pogledao kad mi je dao Medi za sestru. Ne bih ni sama bolje izabrala. „Onda, u bolnicu?“, pitala je Džin, kvaredi trenutak. „Da. Treba da vidim tatu.“ Bolnica se nalazila visoko na brdu i gledala je na dugačku pustinju. Bilo je čudno. Kao da je sagrađena da drži bolesnike i one koji se oporavljaju daleko od Vegasa, tako da ne umanje sjaj i bleštavilo grada. Nesvesno sam usporila dok smo išli hodnicima. Zidovi su bili bledožuti. Pustinjski mozaici visili su mestimično dok smo koračale ka kraju hodnika. Medi se zaustavila ispred otvorenih vrata. „Unutra je. Hodeš li da uđeš sama?“ „Ako nemaš ništa protiv?“ Samo se blago osmehnula. Sestra mi je bila vrlo zrela. Oduvek je imala dar da čita tuđe emocije. Ja to nisam umela, sasvim sigurno. Da sam možda imala više njenih osobina i te blage oči, i ja bih se možda držala dalje od muškaraca koji nisu valjali. Verovatno je zato još devica. Umela je da spazi đubre na kilometar. „Hajde, Džin, idemo u kafe da vidimo je li gospođa Hatavej napravila svoje čuvene kolače.“ Džineline oči zasijaše kao da su joj upravo pokazali svetlucavi dijamant. „Odosmo.“ Uhvatila je Medi podruku i krenule su u potragu za poslasticama. Duboko sam udahnula i stegla drhtave šake u pesnice. Mogu ja to. To je tata. Tatica. Odmerenim koracima ušla sam u sobu, zaobišla zavesu navučenu radi privatnosti, i pronašla tatu. Izgledao je kao da spava, iako sam znala da nije tako. Suze su mi zamaglile vid kako sam se približavala i privukla sam stolicu pored kreveta. Ruka mu je ležala pored. Uzela sam je u svoje, nagnula se napred i poljubila je. „Tatice…“ rekla sam, iako sam jedva čula sopstveni glas. Pročistivši grlo, probala sam iznova. „Tata, ja sam, Mija. Ovde sam“, prošaputala sam. Privukla sam mu ruku na grudi, prišla što sam bliže mogla. Izgledao je milion puta bolje nego kad sam ga pronašla nakon što su ga premlatili Blejn i njegov čopor pre dva meseca. Nestale su mu modrice s lica. Par kao olovka tankih ružičastih linija presecalo mu je slepoočnice i strane lica. Možda de mu zauvek ostati; možda de izbledeti. Samo de vreme pokazati.
162
Ostalo je izgledalo dobro. Mnogo je smršao. Toliko da nije izgledao kao moj krupni umiljati tatica, ved beživotna ljuštura u kojoj je nekad boravio veliki čovek. Barem je to bio pre nego što je mama otišla. Progutala sam jecaje, ali suze su ipak krenule. „Zašto si morao tako da se upetljavaš s Blejnom? Zašto?“ Protrljala sam bradu o njegovu ruku zatim mu naslonila lice na grudi i pustila sve da izađe. Ljutnja na njega što je povređen, što je toliko pozajmljivao, što se kockao, što je pio, i ostavio mene da sve to raščistim. Opet. Kao i uvek. „Tata, ovog puta si zaista preterao. Sve što radim za tebe…“ Prekinula sam, ne želedi da priznam da radim kao pratnja. Bez obzira na to jesam li spavala s klijentima ili ne, ipak je zvučalo loše. Sama reč pratnja imala je ozbiljno negativno značenje. „Radim sve što mogu. Štitim Medi. Vodim računa da pohađa koledž. Zaista joj dobro ide. Čak je upoznala i momka… možda deš morati da se probudiš da ga malo protreseš.“ Zurila sam mu u lice, nadajudi se, moledi se da de otvoriti oči. Ništa se nije dogodilo. Zgrabila sam maramicu s nodnog stočida, zatim izduvala i obrisala nos. „Upoznala sam neke zaista divne ljude u poslednja dva meseca. Prvo sam mislila da de mi rad za tetku Mili biti nodna mora, ali znaš šta, zapravo je baš lepo. Prvi klijent mi je bio Veston Čening Tredi. Da, tredi. Sve vreme sam ga zezala zbog toga.“ Nasmejala sam se i prisetila se Vesa i kako smo se upoznali. Kako sam istog trenutka, još onog prvog dana kad sam ga ugledala da se penje onim stepenicama na plaži, znala da de me osvojiti svojom privlačnošdu. „Ves me je učio kako da surfujem. Takođe me je naučio da nisu svi muškarci stvoreni jednaki.“ Zakikotala sam se i naslonila, dižudi noge na ivicu tatinog kreveta dok sam mu pričala o dvojici mojih omiljenih frajera. Kako Ves snima filmove i potiče iz fine porodice. Obedala sam mu da du ga, ako se probudi, odvesti da vidi neki Vesov film i kupiti mu veliku kutiju kokica. „A onda sam upoznala i Aleka. Francuz, tatice. Pravi, kunem se bogom, Francuz. Zvao me ma jolie. To znači lepotica na francuskom. Moram priznati da mi se to baš sviđalo.“ Sklonila sam uvojak kose s lica i zabacila glavu da pogledam u tavanicu. Na pločicama iznad tatinog kreveta bili su odštampani prizori s plaže. To mi se dopalo. Lakše mi je bilo da mislim kako de, kad se probudi, prvo videti plažu, a ne prazan beli zid. „Dakle, Alek me je naslikao, tata. Neke slike ti se ne bi baš dopale jer nisam imala ništa na sebi, ali nije me iskoristio. Zaista nije. Zabavljali smo se i voleo me je. Samo je to bila drugačija ljubav od svih koje sam doživela ranije ili pravih i
163
snažnih osedaja koje još gajim prema Vesu. Uporedila bih to sa mojom ljubavlju prema Džinel, samo muška verzija s malo više fizičkog kontakta.“ Mnogo više, ako du biti iskrena. Nasmešila sam se i pogledala u tatu. Ne, oči su i dalje bile sklopljene. „Alek me je naučio da je u redu voleti i druge ljude, osim samo tebe, Meds i Džin. Da mogu voleti druge, a ne moram s njima ostati zauvek. Bilo je lepo. Vreme provedeno s njim mi je pomoglo da shvatim ponešto o sebi. Tužno je kad pomislim da ih nedu ponovo videti. Mada, možda ne i Vesa. Još sam zbunjena u vezi s njim, tatice.“ Pogledala sam ga u lice, tako spokojno i smireno, i znala sam da je došao trenutak da priznam šta me je mučilo više od mesec dana. Da pretočim misli koje su mi se provlačile kroz podsvest u reči. Bacila sam pogled na vrata i nisam nikog videla. Pošto je sve bilo čisto i niko nije prisluškivao, izlanula sam. „Tata“, glas mi je zadrhtao. Oblizala sam usne i uzdahnula. „Mogla bih da se zaljubim u Vesa, tata. Stvarno zaljubim. I znaš šta?“ pitala sam, iako sam znala da mi ne može odgovoriti. „To me nasmrt plaši. Prošli slučajevi su mi bili smede. Pravi gadovi. Srce hode da se prepusti, ali mozak me podseda na sve idiote otpre. Osim toga, imam još deset meseci da odradim pre nego što isplatim dug Blejnu.“ Nezadovoljno sam dunula. „I naravno, Ves je ponudio da ga plati. Zamolio me je da ostanem. A nisam. Ostavila sam ga u Malibuu.“ Sklopila sam oči i oslonila se leđima na naslon stolice pre nego što sam spustila ruku na srce. Bolelo me je. Bolelo zbog izgubljenog obedanja da du imati nešto više s Vesom, obedanja koje nisam mogla prihvatiti. Ali želela sam. Više nego što sam išta želela. Nisam bila tip devojke s velikim zamislima, gde sam verovala da se život sastoji iz love, automobila i večne mladosti. Ne, odrasla sam siromašna, radila vredno, brinula o sestri i pomagala tati da preživi. Život koji je Ves imao nije bio ni blizu životu koji sam vodila, što je definitivno bilo deo privlačnosti. Ali trenutak za nas dvoje nije bio pravi. Zato mi je i bilo tako lako da padnem u Alekov zagrljaj. Dok ne bude suđeno, ima još mnogo da se živi i doživi. „Volela bih da se probudiš.“ Uhvatila sam ga za ruku i ponovo je poljubila. „Tata, probudi se brzo. Trebaš nam. Potreban si Medi. Meni si potreban.“ Moja sestra i Džinel su se vratile nekoliko trenutaka kasnije. Slušala sam kako Medi priča tati o školi, namerno mu ne spominjudi onog tipa, zbog čega sam nameravala da je bockam kasnije. Zatim je Džin ispričala nekoliko viceva koje je nedavno čula. Sve vreme, tri para očiju je posmatralo, čekalo neki znak da mi je tata još tu. Da nas nije ved napustio.
164
Pre nego što sam otišla, lekari su mi izneli prognoze. Fizički je bio u dobrom stanju, povrede su mu se gotovo savršeno izlečile. Fizioterapeut je dolazio svaki dan da mu vežba noge i ruke. Naučide Medi kako to da radi da bi ga još više podstakli. Mrzela sam što mora to da uči. Ubijalo me je što nisam tu da podržim porodicu. Kad smo krenule, osedala sam ogorčenost i rešenost. Kuda. Morala sam otidi kudi. Pojesti domadi skuvan obrok, popiti par piva s najboljom drugaricom i snom izbrisati poslednja dva meseca. Sutra du se sastati s Blejnom.
165
DRUGO POGLAVLJE Džinel i ja smo koračale kroz kazino čvrsto rešene da obavimo zadatak. Stignemo do Blejnove kancelarije, predamo mu ček za moju drugu ratu i izgubimo se odatle. Slededeg dana sam imala sijaset kozmetičkih tretmana, a onda, rano narednog jutra trebalo je da se ukrcam u avion za Čikago i upoznam se s novim klijentom. „Zašto misliš da ima kancelariju u hotelu?“, pitala je Džin dok smo zaobilazile oskudno odevene žene koje su posluživale pide. Nije bilo još ni deset ujutru, a cuganje je ved teklo. Postoji razlog zašto igrači ne vide ništa van hotela na spratovima za kockanje. Tako imaju utisak da je još rano. Pune ih veštačkim zvucima, muzikom, celodnevnom hranom i pidem koje ne moraju da plate dok god se kockaju. Kad se to sve sabere, ljudi postaju kockari, pijani zombiji koji umiru za dobitkom. Ali to se nikad ne desi. Dobija uvek kuda. To je najpoznatija činjenica, verovatno u čitavom svetu. Ipak, ljudi su dovoljno glupi da uporno iskušavaju sredu i spiskaju novac namenjen za detetov fakultet ili kiriju. Okoreli kockari, kao u tatinom slučaju, pozajmljuju novac. Mnogo. Više nego što bi ikad mogli da otplate do kraja života. Sve za dobitak, za gospođu sredu. Iz mog iskustva, gospoda sreda je bila hladna okrutna kučka koja je pušila, imala lažne sise, i polnu bolest. „Blejn mi je jednom rekao kako ne mora da sakriva čime se bavi. Rekao je da je investitor i smatrao je da zbog kancelarije i osoblja liči manje na kriminalca, a više na poslovnog čoveka kakvim se predstavlja.“ Džin je dunula i naduvala balon od žvake. „Vrlo pametno, zapravo.“ „Da, pa nisam ni rekla da je glup. Samo bezdušno đubre sa crnom dušom.“ Stigle smo do liftova, a zatim do njegovog sprata. Kad smo stigle do vrata, stala sam, popravila kosu i majicu da mi se slučajno ne vidi ni centimetar gole kože. Na sebi sam imala kožnu jaknu i crne motociklističke čizme s ubistvenim mamuzama na petama. Šlag na torti bio je jarkocrveni ruž za usne. Obedavao je da de mi usne ostati upadljivo vatrenocrvene. Bila sam žestoko spremna da se pozabavim kretenom s malenim kurcem. Zapravo je imao kurac prosečne veličine, ali osedala sam se bolje dok sam mu u sebi umanjivala muškost. Okrenula sam se ka Džin i zaustavila se s rukom na kvači. „U redu, ti ne ideš dalje.“ Oči su joj ljutito sevnule. Stavila je ruku na sitan kuk i zauzela stav u stilu o, ne, nedeš. „Ako malo razmisliš…“ Poklopila sam joj usta rukom kao nindža i primakla se. Stvarno blizu. Tako blizu da sam osetila miris mentol žvake. 166
„Džin, Blejn je ved povredio jednog člana moje porodice. Jako. Stvarno jako. Pretio je da de povrediti Medi i mene. Ne mogu podneti da više preti nekome koga volim. Hodu da odeš i sačekaš me kod bara u prizemlju.“ Zavukla sam ruku u džep i izvadila dvadeset dolara. „Molim te“, preklinjala sam je dok sam joj gurala dvadeseticu u šaku. Pustila sam je i oči su joj zasuzile. „Ali šta ako te povredi?“ „Nede. Previše mu novca donosim. Veruj mi.“ Pogledala sam je pravo u oči da joj pokažem koliko je volim i želim da je zaštitim. Uzdahnula je dugo i polako. „U redu. Ako ne sideš za trideset minuta, zovem policiju.“ „Dobro. Pošteno. Sad idi, pre nego što te neko vidi.“ Okrenula sam je i nežno je gurnula prema liftu. Sačekala sam da uđe. „Volim te do srži“, rekla je. „Volim i ja tebe do srži. Vidimo se uskoro, kurvo.“ Oči su joj se raširile, ali pre nego što je stigla da mi uzvrati, vrata lifta su se zatvorila. Zakikotala sam se i namestila odvažan izraz. Došlo je vreme da se pozabavim čudovištem. Blejnova kancelarija je bila crna, crvena i bela. Podsetila me je na trkačku kariranu zastavu. Nije bila mnogo nadahnuto uređena, ali lepo je prikazivala njegovu želju za osvajanjem. Bujna plavuša s velikim silikonskim sisama, malom guzom i još manjim koeficijentom inteligencije, s anoreksičnim strukom odvela me je do kancelarije. „Gospodine Pintero, Mija Sonders je došla da vas vidi.“ Pustila me je da prođem pored nje. Blejn je ustao. Nadneo se iznad mene sa svih svojih metar devedeset. Bio je širok, sa dodatnih čvrstih dvadesetak kilograma čistih mišida otkako sam ga videla poslednji put. „Mija. Lepa, lepa Mija“, pružio je ruku i privukao me bliže. Podigla sam ruku dlanom prema njemu i ispružila je. „Ne, došla sam zbog posla, ne zadovoljstva.“ „Zašto ne bismo pomešali pomalo i jedno i drugo?“ Glas mu je bio pohotan, oči kao u zmije, zelene i žute. Zenice su mu bile crne i prodorne, kao da može da me opčini jednim pogledom. Skrenula sam pogled i sela na stolicu pored njegovog stola. Izvadila sam kovertu iz džepa na jakni, a zatim tresnula njome po staklenoj površini stola. „Ovo je ono što si želeo.“
167
„Kako bi ti uopšte mogla znati šta ja želim, lepa Mija? Prošlo je previše vremena otkako smo se videli. Dovoljno dugo da vreme izleči neke rane, slažeš li se?“ Umesto da sedne preko puta mene, izabrao je stolicu pored. „Šta želiš onda, Blejne?“ „Vreme“, rekao je jednostavno. „U redu vrcavi, zanima me. Vreme za šta?“ „Vidim da ti mozak i dalje brzo radi.“ „Blejne, pređi na stvar?“ „Želim da večeras večeraš sa mnom.“ Tog čoveka je stvarno trebalo ubiti. „Jesi li poludeo?“ „Poslednji put kad sam proveravao, nisam“, ogovorio je jednolično. Odjednom je postalo pretopio u maloj prostoriji koja je gledala na ostatak vegaškog Stripa. Koža kao da mi je gorela, posuta kiselinom, ili je to možda bes ključao u meni, tako uzavreo da se prelivao. „Tako si mi pretukao oca da je još u komi.“ „To je samo posao. Znaš to. Nije mi ostavio izbora.“ Pružio je ruku i uhvatio moju. Istog trena kad sam mu osetila kožu na svojoj, trgla sam se. „Nemoj da me jebeno dodiruješ. Izgubio si to pravo pre mnogo godina kad si me sjebao. Sad si mi upropastio tatu. Znaš da se još nije probudio iz kome?“ Govorila sam tako glasno da su ljudi u susednoj kancelariji verovatno mogli da me čuju. „Nisu sigurni hode li oštedenje mozga koje je pretrpeo uticati na njegovu sposobnost da govori ili pokrede udove!“ Blejn me je zarobio zmijskim pogledom. „To je bila neželjena posledica njegove kazne. Pobrinuo sam se za tipa koji ti je povredio oca. On više nije smetnja. Preterano nasilje je osvedeno, uveravam te.“ „Uveravaš me. Čuješ li ti sebe? Slušaš li uopšte šta govoriš? Govoriš o ljudskom životu kao da je to nešto što može lako da se da ili oduzme.“ „Život je prolazan.“ „Da, kad imaš siledžije koje ga isteruju iz ljudi. Ne mogu da verujem u ovo.“ Ustala sam i pokazala na kovertu. „Evo ti novac. Rata broj dva. Za mesec dana, posladu ti poštom tredu.“ „Možeš je doneti lično“, stegao je zube i stisnuo rukohvate na stolici tako da su mu prsti pobeleli. „I donedeš je lično.“ Ton nije dozvoljavao raspravu, ali ja mu nisam bila sluškinja. „To nije bio deo dogovora.“ „Dogovori se mogu menjati.“ „Ne ovaj.“
168
„Šta ako unajmim tvoje usluge na mesec dana?“ zapretio je. Tad sam se okrenula i unela mu se u lice. Videla sam kako mu moj dah podiže pramenove pepeljastosmeđe kose. „Veoma bih pazila da ne pustim sebe ni blizu tebe kad si ranjiv.“ „A, ali ja volim rizik.“ Podsmehnuo se. „Nemoj da se kladiš na mene, druže. To bi ti bila poslednja opklada koju bi napravio. Ne bih bila odgovorna za ono što ti se desi u snu. Ved mogu da čujem moju izjavu policiji.“ Ustala sam, zavrtela pramen kose i napudila se. „Bio je nesredan slučaj policajče, kunem se. Imali smo seks, a on je voleo grubo. Nisam mislila da de se udaviti. Jednog trenutka je svršavao, a drugog…“ Coknula sam jezikom, a onda ga pogledala preko nosa. Primetno je progutao pljuvačku, ali nije pokazao nikakav drugi spoljni znak da sam pretnjom pogodila metu. Međutim, dovoljno dobro sam ga poznavala da znam kako nije siguran blefiram li. Nije ni bilo važno. Samo činjenica da razmišlja o tome učinila me je pobednicom. „A sad idem. Hvala ti na ličnom susretu. Uvek je dobro videti stare prijatelje. Naročito kad ne stare lepo. Trebalo bi da potražiš neku kremu za oči i za hidrataciju lica. Ta pustinjska vrudina je smrt za kožu. Pa-pa.“ Zavodljivo sam mahnula i izašla. Dok nisam stigla do bara, Džinel je ved imala spremne dve čašice pida. „O, hvala bogu.“ Spustila se na stolicu. Uzela sam čašu tekile i istresla je. Zatim sam dohvatila drugu i ponovila to. „Hej! Trebalo je da nazdravimo!“ „Još dve“, pokazala sam na čaše, ali gledala sam u barmena. Klimnuo je glavom, dohvatio tekilu i sipao još dve ture. Nakon četiri doze u glavu, konačno sam prestala da se tresem. „Jesi li dobro?“, pitala je Džin, naginjudi se bliže. „Da, samo, nema ljudskog bida na zemlji koje me može tako razljutiti. Otpila je gutljaj soka i spustila čašu. „Je li ti pretio?“ „Jeste, pretio je da de mi biti slededi klijent, ako možeš da poveruješ.“ Oči joj se raširiše kao stari sunčani satovi. „Šta? To je ludo.“ Uprla sam prstom u nju. „Tako je! To sam i ja rekla.“ „Pa kako si se izvukla? Nede ti zaista biti slededi klijent?“ Uzvrpoljila se na stolici i ovaj razgovor joj je očigledno bio isto tako neprijatan kao i meni pre petnaest minuta. „Dođavola, ne! U osnovi, rekla sam mu da du ga, ako bude tako, ubiti na spavanju.“
169
Zinula je i iskolačila oči. Zatim je zabacila glavu i prasnula u smeh. „Samo ti…“ Zakikotala se i nastavila da se smeje dok nije počela da štuca. „Samo bi ti zapretila zelenašu – koji navodno ubija ljude kao deo posla. Bolje čuvaj leda.“ Na trenutak sam razmislila o onome što je rekla. Blejn me je mogao napasti, ali to bi bilo kao ubijanje guske koja nosi zlatna jaja. Dok god sam mu dugovala novac, ili je on verovao da mu dugujem novac, daleko više sam mu vredela živa nego mrtva. Taj način razmišljanja mi je zasad odgovarao. Tako du barem prebroditi godinu. Dovoljno dugo da ga isplatim i smislim slededi potez. „Dakle, kakve kozmetičke tretmane imaš zakazane za sutra. Deo mog ugovora…“ Napravila sam znake navodnika u vazduhu da naglasim koliko mi to smeta „jeste da sve vreme budem savršeno privlačna.“ „Pa, s budžetom koji daješ, Meds, ti i ja i idemo u spa-centar. Imam kupon, kupiš dva – dobiješ jedan besplatno. Očistidemo lice, izdepilirati se, uraditi manikir, pedikir, sve! O, i ošišadeš se. To du morati dodatno da platim, ali rekla si da moraš, tako da nema veze.“ „I to je sve u okviru budžeta?“ „Imam ljude, koji imaju ljude koji mi daju debele popuste. Znači, da, u okviru budžeta je.“ Džin je prekopala po torbici i izvadila pakovanje žvakadih guma. Otvorila ga je i gurnula jednu u usta, kratko žvakala i zastenjala. Zuredi u nju, pokušala sam da odredim šta je bilo drugačije. Nešto joj se dešavalo. „Šta je to s tobom i žvakom?“ Oči su joj zasijale i mali osmeh joj se razlio licem. „Pokušavam da prestanem.“ „Sa čim?“ Osmeh je iščezao i lice se oklembesilo. Izvila je usne hvatajudi ih između palca i kažiprsta. „Pušenjem“, tiho je rekla. O, čoveče, a ja nisam primetila. Sranje. Najbolje drugarice primeduju kad njihove drugarice odjednom više nemaju kancerogeni štap u ustima. „Sranje, Džin, to je divno! Kako ide? Zašto mi nisi rekla?“ Uzdahnula je. „Pa, htela sam, ali toliko si pričala o Vesu, Aleku i poslu i nijednom me nisi pitala kako je bilo meni u Vegasu, osim jesam li pazila Medi i taticu.“ Zažmurila sam i udahnula, a onda sam otvorila oči i pogledala u svoju najbolju drugaricu na čitavom belom svetu. „Oprosti što nisam bila baš dobra prijateljica, važi?“ Odmahnula je glavom. „Da, svašta ti se dešava. Kapiram.“
170
„Nije u redu. I ti si meni važna. Želim da znam šta ti se dešava u životu. Još si mi najbolja drugarica, i zajebala sam. Nedu dozvoliti da se ponovi. Obedavam.“ To sam i mislila. Do poslednje reči. Bila sam joj loša prijateljica, a ona me je samo podržavala i volela me sve vreme. Brinula se o Medi, posedivala tatu, dok se i sama borila u životu. „Šta dobijam ako to ponovo uradiš?“ Glas joj je bio vedar i pomirljiv. To je bio naš način. Nikad se nismo ljutile jedna na drugu duže od jednog dana. Razmislila sam o tome na tren. „Golu sliku jednog mog zgodnog frajera?“ Ponudila sam jer sam znala koliko Džinel voli seks. „Dogovoreno!“ Pružila je ruku i ukrstile smo male prste, prvo ih je ona poljubila, a zatim i ja. Nije ostala crvena mrlja na koži. Najbolji. Ruž. U istoriji. „Ali znaš, bila si prilično loša…“ Namrštila se i napravila tužan izraz, kao kuče. „Mislim da treba da mi daš neki dokaz da imaš robu.“ Oblizala sam usne i zagledala se u nju. Zatim sam se nasmešila, ne odvajajudi pogled od njenog, i izvadila telefon iz zadnjeg džepa. Brzim potezima sam pronašla seriju fotografija koje sam sačuvala. Otvorila sam jednu i okrenula je. Džinel ju je pogledala i otvorila usta. „Ti, jebena smrdljiva kurvo“, šapnula je, zevajudi, očiju zalepljenih za ekran. Povukla sam telefon i pogledala sliku Aleka koju sam napravila dok je spavao. Ležao je licem nadole. Snažna mišidava leđa i čvrsta, gola guza bili su mu potpuno izloženi. Duga smeđe-zlatna kosa raširila se preko jastuka, naglašavajudi njegovu savršenost. Tog jutra je svetio padalo baš kako treba, i morala sam to da uhvatim. Pronašla sam slededu sliku. Bio je to Ves na plaži nakon što smo surfovali bez trenera. Tokom tog meseca sam se prilično izveštila u umetnosti surfovanja. Tog dana sam ved izašla na plažu i proveravala telefon kad je on izašao iz okeana, i počeo da skida odelo. Tkanina je zapela, a isto i moj foto-aparat kad je odelo gotovo prešlo tačku bez povratka. Slika je pokazivala njegove zlatne grudi sve do veličanstveno isklesanog struka. Lep veseli trag vodio je dole sve do malih kovrdža, gde je njegov kurac ležao skriven ispod ronilačkog odela. Okrenula sam foto-aparat i Džinel je ustuknula. Odabrala je snimak, vratila mi telefon i progutala knedlu. „Jebeno te mrzim“, rekla je dok je zurila u sliku. „Da, i ja sebe mrzim“, rekla sam gledajudi u svog dragog Vesa. Onog koji me je zamolio da ostanem, a deo mene i jeste ostao kod tog kalifornijskog filmadžije i surfera, ali ne bih to nikad priznala. Ni na tren.
171
TREĆE POGLAVLJE Služavka koja me je pustila da uđem povela me je kroz penthaus i kroz dupla vrata na kraju prostranog doma na četrdesetom spratu. Vožnja liftom je bila kao u luna-parku, toliko je dugo trebalo da se stigne do vrha. Mogla sam se kladiti u dobru lovu da je pogled bio zadivljujudi. Čovek je rasejano spustio moju torbu na tapaciranu klupu ispred čudovišno velikog kreveta, okrenuo se i nestao. Tad sam čula zvuk puštene vode. Neko se tuširao. Sranje. Sranje. Sranje. Samo mi je to još trebalo. Da upoznam novog klijenta kad je go. Stegla sam ručku torbe i spremila se da žurno izađem kad su se vrata otvorila. Kroz zid pare se pojavio krupan oblik. Osvetljenje oko njegovog obrisa stvorilo je vazdušastu sliku koja bi se vrlo lako mogla preneti na veliki ekran. U mestu sam se ukopala od čiste začuđenosti. Tad je moj klijent ušao u sobu samo u malom peškiru koji mu je nepouzdano visio sa kukova. Kapi vode su mu klizile niz svaki treperavi centimetar mišidavog tela. Usta su mi se osušila i srce samo što nije prestalo da mi kuca. Bilo je u redu zato što sam tog trenutka zaključila da sam odabrala dobar put. U osnovi, za svoje dvadeset četiri godine konačno sam videla savršenstvo u svoj njegovoj nagoj veličanstvenosti. „Sveta majko božja.“ Možda sam čak i zabalavila preko usne i niz bradu. Ves i Alek su bili za priču. I pričala sam o njima. Često. U pismima Džinel, koja je pažljivo proučavala svako. Entoni Fazano, s druge strane, prevazilazio je žensko poimanje. Bio je ogroman. Kuda od cigle. Na osnovu ono malo butina što mu je provirivalo ispod peškira, bile su nalik na stabla. Četvrtasti grudni i pravougaoni mišidi isečeni kao grafikoni preko grudi i stomaka. A ruke… Nisam mogla čak ni ispravno da razmišljam koliko sam želela da dodirnem te ruke. Navedem ih da me zagrle, da se obaviju oko mene. Da sva bol od poslednja dva meseca nestane. Entonijeva crna kosa je bila zalizana unazad; voda mu je kapljala sa dužih pramenova i padala na najšira ramena koja sam u životu videla. A videla sam prilično mnogo nagih, zgodnih frajera. Ovaj frajer je bio razbacan, i to ne na onaj odvratan bodi-bilderski način, gde su mišidi nabrekli i vene iskakale na koži kao konopci. Ne, on je bio posebna liga. Znala sam da je bio bokser i videla sam njegovu sliku u bokserskom šortsu, ali to nije bilo ništa u poređenju s originalom. Sveti bože, pravi original. Kao kec iz rukava. 172
Oblizala sam usne i zurila, nesvesno spustivši torbu na klupu pored podnožja kreveta. Taj zgodni bog me je odmerio od glave do pete. Naslonio se na dovratak zaobljenim snažnim ramenom i prebacio je peškir koji je držao oko vrata. Zatim je skrstio te podlaktice preko grudi. O čoveče, volela bih da to nije uradio. Smesta sam se uzbudila i morala sam da usporim disanje da se ne onesvestim na to čisto muško savršenstvo ispred mene. „Papi, Mija je stigla“, bile su prve reči koje su mu izašle iz savršeno punih usana. Čekaj… Papi? Drugi muškarac je ušetao u prostoriju i obgrlio božanstveno telo oko struka. Ogroman osmeh mu je krasio lice. Tamo gde je Entoni bio masivan, ovaj muškarac je bio manji, ali ipak u formi, sa ravnim stomakom i gotovo nimalo sala, koliko sam mogla da vidim. A videla sam dosta. Njegovo telo me je podsedalo na mog Francuza. Ne sasvim mršavo, ali s druge strane, pored masivnog zida mišida na koji se naslanjao, svaki zgodan frajer bi izgledao ispod prošeka. Bez obzira na to, imao je zapanjujude lepo lice. Lepo, gotovo androgino. Lice koje bi svako poželeo da slika i te slike okači na zid. Pošto sam živela u Kaliforniji, bila sam prilično sigurna da je španskog porekla. Crna kosa, crne oči, tamna koža, izražene crte lica. Način na koji su njih dvojica opušteno stajali, praktično goli, zagrljeni, predstavljao je veoma modnu sliku. I tad me je pogodilo, kao pritiskač za papir u glavu. Prilično sam sigurna da sam zinula i uprla prst čas u jednog, pa u drugog. „O! Opa. Uh, dobro. Dakle, da. Sad znam zašto ti trebam.“ „Izabrao si pametnu devojku“, neimenovani je rekao. Zatim me je odmerio od glave do pete. „I neverovatnu lepu.“ Skupio je obrve. „Jesi li morao da izabereš najlepšu?“ Odmakao se od Entonija, skrstio ruke na grudima i dramatično uzdahnuo. „Treba li da se zabrinem?“ Tapkao je stopalom, zapravo baš kao riba spremna da napadne svog frajera. Entoni je pogledom prelazio preko mojih oblina pre nego što se nevaljalo osmehnuo. „Mož-da.“ Rastegao je reč. „I da, morao sam da izaberem najbolju. Moja porodica bi želela da budem sa savršenom.“ Pružio je ruku, ali pogledao je u muškarca pored sebe. „Prilično je prokleto savršena, slažeš li se?“ Lepoliki je stegao usne, a zatim se namrgodio. „Si. Veoma si lepa.“ Konačno se obratio meni. „Uh, hvala, valjda. A ko si ti?“ To je bilo ključno pitanje. „Ja sam Hektor Čavez. Entonijev partner.“ „Ovog meseca nisi“, zacerekao se Entoni.
173
Hektorovo lice se snuždilo. „To čak nije ni smešno. Samo moramo ovo da prebrodimo. Kao prvo, ja se tome ne radujem“, podigao je glas dok se odmicao, a onda je nestao iza vrata. Verovatno je ušao u garderober. „Vas dvojica ste par?“ Pokazala sam na vrata rukom. Entoni se široko osmehnuo i izbacio bradu. Srce mi je ponovo zalupalo. Prokletstvo, znala sam da nisu svi dobri tipovi homoseksualci, ali ovaj je bio prokleto dobar i sasvim sigurno homid. „Šta kažeš da se obučemo i onda razgovaramo?“ „O, naravno. Da, naravno.“ Okrenula sam se i zapetljala oko torbe i kofera. „Treda vrata nalevo je tvoja soba narednih mesec dana. Verujem da deš pronadi sve što ti treba za narednih nekoliko dana. Što ne odeš da se smestiš. Sutra de te Hektor povesti u kupovinu za sve ostalo.“ Ustuknula sam. Entoni je iskrivio glavu u stranu i uperio ledenoplave oči pravo u mene. „Vidim da ti se taj predlog ne sviđa. Vedina žena bi uživala u prilici da kupi besmislenu količinu skupe odede.“ Nezadovoljno sam dunula. „Pa, mislim da deš vrlo brzo otkriti da nisam kao vedina. Da ne spominjem činjenicu da sam žena, a ne devojka.“ Namignula sam i spustila pogled. „Možda bi trebalo da zategneš taj peškir, vidim ti kurac.“ Ponovo sam spustila pogled na mesto gde mu se trag spuštao skoro do polnog organa. Nije se uopšte pomerio, samo je olizao donju usnu i proučavao me čeličnim pogledom. „Bide zanimljivo s tobom, ved vidim.“ Brzo sam se okrenula i otvorila vrata. „Zar bi život bio zabavan, kad bi sve u njemu bilo predvidljivo“, dobacila sam preko ramena i izašla u hodnik. Zakikotao se i zavrteo glavom, a onda zatvorio vrata. Sedela sam za šankom i jela sendvič s piledom salatom kad su se pola sata kasnije pojavili Hektor i Entoni. „Daleko najbolja piletina koju sam ikad jela“, rekla sam Renaldu i okrenula stolicu da ih pozdravim. Renaldo mi je ispričao pojedinosti dok je spremao ručak. Očigledno, nije bio samo kudepazitelj ved je i čistio, kuvao i obavljao sve što je momcima bilo potrebno. Ispostavilo se da mu takode odlično ide i tračarenje. A pošto sam i ja izgleda bila unajmljena radna snaga, to mi je davalo pravo da budem obaveštena o najnovijim događajima kod naših zgodnih šefova. Renaldo je postavio još dva tanjira s moje obe strane i nastavio sa poslom tiho pevušedi. Sviđao mi se taj čova. Definitivno je bio latino ili hispano porekla, bio je debeljuškast, u pedesetim, sve u svemu oko sto šezdeset pet centimetara,
174
primetno homoseksualne opredeljenosti po tome kako je gugutao o lepoti svojih šefova i imao je u sebi nešto druželjubivo i umiljato. „Mija Sonders“, prišao je Hektor raširenih ruku i privukao me u čvrst zagrljaj. „Hvala što si došla.“ „Nema potrebe za zahvaljivanjem. Platili ste mi da budem tu?“ Hektor se odmakao i sklonio mi uvojak kose preko ramena. „Da, ali ipak imaš izbora. Drago nam je što si izabrala nas.“ Slegnula sam ramenima. „Kul. Drago mi je što sam vas upoznala.“ Pogledala sam u krupnog pastuva i pružila mu ruku. „Entoni Fazano, moj novi verenik, pretpostavljam.“ Entoni se zakikotao i brzo dunuo kroz nos pre nego što mi je čvrsto stegao ruku. „Jedan jedini. Drago mi je što sam upoznao svoju bududu nevestu.“ Hektor je tako brzo okrenuo glavu poput čigre. „Izvinite. Misliš, lažna nevesta. Ako de iko prošetati s tobom kroz crkveni prolaz, veliki, to du biti ja!“ Skupio je usta i mumlao sebi u bradu dok je sedao pokraj mene. „Papi, nemoj. Znaš da se šalim. Ne moraš sve da shvataš bukvalno.“ Entoni je zavrteo glavom i spustio ruke na bokove. „I možeš me zvati Toni. Ako deš biti moja lažna verenica, možemo odmah to da rešimo.“ Krenuo je napred i namestio svoj džinovski stas na malenu stolicu. Pa, izgledala je mala tek kad je on seo na nju. Čekala sam i posmatrala drvene noge da vidim hode li se slomiti pod pritiskom svih tih muških mišida. Hektor me je gurnuo ramenom o rame, prenuvši me iz zamišljenosti. „Hej, gledaj u sendvič, gospođice. Sva ta seksi privlačnost“, pokazao je bradom na Tonija, pa na mene, „moja je i samo moja. Ako to shvatiš, sve de biti u redu.“ Zaustila sam da nešto kažem, ali umesto toga sam samo uzdahnula i klimnula glavom. „Dakle, koji mi je prvi zadatak?“ Zagrizla sam sendvič i pogledala u jednu, pa u drugu stranu, zarobljena između dva frajera. U samo tri zalogaja, Toni je smazao pola sendviča. Prokletstvo, baš je bio krupan. Obrisao je usta salvetom. „Večeras demo se nas troje upoznati. Sutra ujutru deš upoznati mamu.“ Prilično sam sigurna da mi se celo lice spljoštilo kao palačinka kad me je ta vest pljesnula po licu. „Sutra? Posle samo jedne nodi očekuješ da glumim kako sam zaljubljena u tebe i da ti zavaram majku. Ženu koja te je rodila?“ I Hektor i Toni klimnuše glavom. A onda je Hektor progovorio: „U tvom opisu stoji da si glumica. Smatrali smo da ti je to prednost. Osim toga, petkom uveče je uvek večera s mamom i porodicom.“
175
„Porodica?“ Toni se osmehnuo i odgrizao krokodilski zalogaj sendviča ubacujudi ostatak u usta. Renaldo mu je stavio još jedan na tanjir i čašu mleka. Popio je polovinu mleka u jednom gutljaju. „Zadivljena sam“, izjavila sam. Hektor me je ponovo gurnuo u rame. „Znam“, prodrmao je obrvama i nasmešio se. Odmahnula sam glavom i fokusirala se na zadatak Okrenula sam stolicu prema Hektoru i rekla: „Želite ne samo da se pretvaram da sam mu verenica ved i da navedem njegovu majku i širu porodicu da u to poveruju. Sve to odjednom?“ Hektorove smeđe oči zasijaše. „Si. Znao sam da si pametnica.“ „Nemogude.“ „Ne“, Toni me je potapšao po ramenu i obgrlio me kao da sam mu ortak. „Modi deš ti to. Ved vidim. Prelepa si, čvrsto stojiš na zemlji i imaš izvesnu oštrinu. Takvi su Italijani. Umeš li da kuvaš?“ „Sasvim pristojno.“ Toni je oblizao usne, naslonio podlakticu na pult i uneo se u moj lični prostor. „A italijansku hranu?“ „Je li papa katolik?“ Bacio je pogled na Hektora, pa na mene. „Je li te lako zaplašiti…“ Izbacila sam grudi, ispravila kičmu i unela mu se u lice. „Izgledam li kao neko koga je lako zaplašiti?“ „Nisi mi dozvolila da završim.“ Toni se primakao malo bliže i pokušala sam da ne ustuknem, ali nisam se mogla suzdržati da se ne naslonim na leđa. To me je gurnulo na Hektora, koji me je pridržao za mišice. „Plaše li te jake žene?“ „Vidi, mogu da se snađem s gomilom malenih Italijana.“ Toni i Hektor su se tako široko osmehnuli kao da su jedan drugom odraz u ogledalu. „Pošteno. Onda, hajde da razgovaramo o pojedinostima.“ „O, bože. Trebade nam kamion vina za ovo“, Hektor je uzdahnuo i izašao iz sobe, verovatno da donese bocu vina. „O, moj bože! Niste valjda to uradili!“ Zaskičala sam gotovo prosipajudi vino na tepih. Umesto toga, samo nekoliko kapi umrljalo je sto. Hektor mi je spustio lice u krilo smejudi se tako jako da sam mu osetila vreo dah na kolenima. Toni je obrisao prosuto i ponovo mi napunio čašu. „Jesmo. Potpuno goli. Pretrčali smo čitavo fudbalsko igralište samo sa kacigama, ničim više. Svako je ispisao drugo slovo na grudima i, kad je postignut
176
poslednji gol, istrčali smo na teren. Vedina našeg bratstva. Napisali smo G-U-B-I-TN-I-C-I… P-U-Š-I-T-E… i stajali smo dovoljno dugo da nas gostujudi navijači dobro vide pre nego što smo pobegli kao da nas đavoli gone.“ Potapšala sam Hektora po leđima. „I ti?“ Klimnuo je glavom i nastavio: „Nedugo zatim, Entoni i ja smo postali par. Pa, u potaji.“ „Dakle, ko zna da ste par?“ pitala sam ono što sam želela da znam čitavo veče. „Ne mnogi“, kiselo je odvratio Hektor. „Papi, molim te“, preklinjao ga je Toni. Hektor je uzdahnuo, a zatim me zagrlio. Nagnuli smo se unazad i naslonili se na kauč rame uz rame, priljubljeni jedno uz drugo. Bilo je prijatno. Onako kako bi mi bilo da sam imala brata. „Vidiš, moj Entoni ne želi da ima posla s medijima i svojom porodicom ili nekih problema s poslovnim partnerima kad bi morao da se iskreno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji.“ „To je zeznuto.“ Iznenadila sam se kako sam snažno viknula. „Meni kažeš!“ Hektor je kucnuo čašom o moju. Toni je svoju spustio na sto. „Vidi, dovoljno je teško biti mlad bokser koji se pretvorio u poslovnog čoveka. Kad se tome još doda i da sam homoseksualac, eto ti nevolje. Liga mi možda ne bi dozvolila da boksujem.“ Smesta sam osetila ogorčenje. „Ne mogu to, zar ne? To je kleveta, poruga ili tako nešto!“ Moj jalovi alkoholom pomudeni mozak nije se tog trenutka mogao setiti svih razloga zašto je to bilo grozno, ali čim budem u stanju ponovo da upotrebljavam svoju sivu masu, smislidu izvanredan odgovor. „Nažalost, oni bi pronašli druge razloge, ali homoseksualizam bi bio onaj skriveni, pravi. Zatim, tu je posao. Ja sam Italijan koji poseduje porodični restoran. Lice Fazanovih su uvek bili moj tatica, mama, moje četiri sestre i ja.“ Sviđalo mi se što je tatu zvao istim nadimkom kao i ja. To nas je na neki način povezalo. Nisam mogla da dutim: „Imaš četiri sestre! Jebeno sranje. One de i te kako znati da nismo par!“ Odmahnula sam glavom, a Hektor je klimnuo. „Žene znaju kad je nešto sumnjivo. Jesi li siguran da ved ne znaju za tebe?“ Toni je ustao i zakoračao tamo-amo. „Ne znaju. Nisam im dao povoda da misle drugačije. Ono što takođe ne znaš, Mija, najvedi razlog zašto si ovde jeste zbog porodičnog imena.“ „Fazano“, dreknula sam kao dete u razredu koje zna odgovor i viče ga iako nije prozvano.
177
Seo je sa rukom na kauču. „Da. Jedini sam naslednik očeve kompanije, iako sve moje sestre na neki način učestvuju. O mnogo čemu odlučujemo zajedno.“ Zavrteo je glavom i spustio glavu u šake. „I više od toga. Vidiš, jedini sam preostali muški Fazano. Ako ne budem imao dece, ime de nam umreti sa mnom. A pošto sam homid…“ Reči su mu utihnule i glava klonula, kao da na sebi nosi čitavu težinu sveta. „Želiš li decu?“ Pitanje mi je izletelo, kao i obično kad bih popila obilnu količinu alkohola. Toni je provlačio prste kroz kosu. Uputio je pogled Hektoru. „Uh, dakle, nismo nikad zapravo pričali o tome.“ Hektor kao da je porastao na stolici. Ustao je, prišao Toniju i obuhvatio mu obraze. „Dušo, želiš li decu?“ Trebalo je da odem. Išunjam se. Jednostavno mi nije bilo u prirodi. Ne, ja sam umela da budem tiha kao miš i upletem se u posao a da me ne uhvate. Toni je pogledao u Hektora s ljubavlju i tugom u očima. „Uvek sam želeo.“ Glas mu je zvučao promukao, stegnut od emocija. „Možemo pronadi način, usvojiti ili znaš, možda uzeti surogat majku.“ Osmehnula sam se tako široko, a zatim progutala ostatak vina u jednom gutljaju, puštajudi ga da mi ostavi vreo trag u grlu. Dok sam ustajala, ispružila sam ruku da se pridržim, pokušavajudi da pokrenem noge. „To mi je znak. Moj posao ovde je završen.“ Sagnula sam se i poklonila. Dvojica muškaraca nisu ni primetili, previše izgubljeni jedan u drugom. Stajali su zagrljeni, dodirujudi se čelom, šapududi reči koje su samo oni mogli da čuju. Bilo je prelepo. I više od toga. Bilo je posebno, i bilo mi je drago što sam to doživela. Bez osvrtanja sam se odvukla u svoju sobu, gde sam se odmah nosem srušila na krevet potpuno obučena i onesvestila se.
178
ČETVRTO POGLAVLJE Toni je pridržao velika drvena vrata s kružnom metalnom kvakom tako da Hektor i ja uđemo u restoran. Bilo je šest sati po podne, petak, i Kod Fazanovih je bilo vrlo živo. Konobari u čistim belim košuljama, crnim pantalonama i kravatama žurno su posluživali pide i zasipali stolove s najaromatičnijom italijanskom hranom. Na usta mi je krenula voda kad sam osetila miris kobasice u vazduhu. Jedan konobar se okrenuo da nam sipa vina i još sam mu bolje osmotrila odedu. Nasmejala sam se sebi u bradu kad sam primetila kakve kravate nose. Testenina. Kravate su na sebi imale odštampana jela od testenine. „Nešto je smešno?“ Hektor se nagnuo bliže dok me je Toni vodio u zadnji deo restorana. „Jesi li video kravate?“ Osmehnuo se i iscerio. „To je zapravo bila moja zamisao.“ „Stvarno?“ Klimnuo je glavom i namignuo. Toni mi je premestio ruku s lakta preko leđa na kuk. Dah mu je bio vreo dok mi je šaputao u uvo. „U redu, svi su ved tu. Samo me prati i nemoj se iznenaditi ako te budem dodirivao… mnogo.“ Jeza mi se zatalasala niz kičmu i spustila u malu tačku na krstima. Toni je bio neverovatno zgodan. Više od toga, bio je zgodan da čovek padne u nesvest… i zauzet. Pripadao je Hektoru. Koji mi se sviđao. Mnogo. Polako sam i duboko udahnula. Stigli smo do debelog crvenog zastora koji se nalazio u samom zadnjem delu restorana. „Ovo je naša privatna prostorija. U ovom prostoru obeduje samo naša porodica. Ista je kao i mamina trpezarija kod kude. Sad kad nas je toliko puno, morali smo da preselimo porodične večere u restoran. Izgradio sam ovu sobu samo za Fazanove.“ „Opa.“ Zinula sam kad je Toni povukao zavesu i otkrio ogromnu prostoriju punu ljudi koji su se smejali, pili i jeli. Vladao je opšti metež. Svi za stolom su se međusobno nadvikivali, mahali rukama u vazduhu kao da teraju muve i gurkali se dok su pričali. Ludilo. Potpuno, krajnje ludilo. Samo bih tako to mogla da opišem. Kad smo ušli, jedna osoba je primetila, pa druga i tako dalje. Svi u prostoriji su sasvim zadutali. Sitna žena maslinaste kože, crne kose i poznatih plavih očiju je ustala. Držala se samouvereno. Leđa su joj bila uspravljena, grudi isturene, oči uprte pravo u mene. Došla je do nas. Prvo je podigla ruku ka sinu koji se nagnuo napred i poljubio majku u usta. Bilo je to samo obično naslanjanje usana, ali ipak ne mogu redi da 179
sam ikad videla da odrastao muškarac ljubi majku u usta. Ja svakako nisam ljubila oca na takav način… niti na bilo koji drugi, kad smo ved kod toga. U vedini slučajeva smo jedva upražnjavali nelagodan zagrljaj. „Mama“, rekao je Toni, zatim se uspravio i pokazao na mene. „Ovo je Mija, moja verenica. Mija, ovo je moja majka, Mona Fazano.“ Nasmešila sam se i rekla: „Veoma mi je drago što se upoznajemo, gospođo Fazano.“ Usne su joj se jedva pomerile u znak odgovora. Prišla mi je bliže, razmetljivo me odmeravajudi. „Veoma si lepa žena“, konačno je odgovorila. Smesta sam se priljubila uz Tonija. „Hvala.“ Uputila sam joj izvežbani široki osmeh. Nije se zaustavila na toj pohvali. Zabacila je glavu i skupila usne. „I zaobljena. Muškarci porodice Fazano vole žene sa oblinama.“ Spustila je ruke na raskošne bokove. Da je bila mršavija, uvredila bih se. „Volim da jedem, italijanska hrana mi je omiljena“, slagala sam. Nije škodilo da pokušam i zaradim neki poen kod majke. „Kukovi su ti lepi i široki, dobri za rađanje unučica.“ „Uh-hm…“ Ovo je bilo neočekivano. „Mama“, pokušao je Toni da je prekine. I ponovo nije upalilo. Kad je ta žena imala nešto da kaže, govorila je i ljudi su slušali. „Da, podarideš mi prelepe unuke. Moramo da nastavimo ime Fazanovih, znaš?“ Streljala me je pogledom. „Želiš li ti decu?“ Tad je Toni priskočio u pomod: „Mama, dosta. Umirem od gladi i želim da predstavim Miju i ostatku porodice.“ „Dobro, dobro.“ Zapljeskala je, zatim me zgrabila za obe ruke i privukla u čvrst zagrljaj. U uvo mi je šapnula reči što bi slomile svaku ženu koja ima makar pola srca. Glas joj je bio hrapav i stegnut od suza. „Priželjkivala sam te. Molila sam se svake nodi da moj Entoni nađe srodnu dušu. Tako sam sredna što si ovde.“ Mona se odmakla, obuhvatila mi obraze i spustila mi krupan vlažan poljubac pravo na usta. Obično nije ništa strašno poljubiti devojku. Ponekad bi me poljubili Džin ili Medi, ali žena koju sam tek upoznala? Ona čiju du dušu kasnije da uništim? Nije bilo lepo. Hektor nas je zaobišao i grlio se s grupicom ljudi u prostoriji pre nego što je pronašao tri slobodne stolice u prednjem delu prostorije. „Hajde, dušo“, rekao je Toni vodedi me na drugu stranu. Dušo. Tako me je Ves zvao. Njemu bi ovaj scenario izgledao zabavan. Možda bi ga čak stavio u neki
180
svoj film kao romantičnu komediju. Prelep poslovni čovek, bokser, unajmljuje pratilju zato što je homoseksualac i nije spreman da to otkrije porodici. Sela sam pored Hektora. Bila sam prilično sigurna da je taj potez bio čista strategija, ali videla sam razočaranje u Hektorovim očima što Toni nije seo pored svog pravog partnera. Sve mi je to bilo vrlo tužno. Dvojica muškaraca, očito zaljubljeni, osedaju da ne mogu biti zajedno zbog društva, porodice, posla i obaveza. Dohvatila sam Hektorovu ruku ispod stola i stegla je. Pogledao me je postrance i izvio samo ugao usana. „Ne brini. Dosad sam se ved navikao, gospođice.“ U narednih sat vremena predstavljena sam svim Tonijevim sestrama. Đavana je bila najstarija, sa trideset devet. Mora da je nasledila vedinu majčinih gena jer je bila niska, oko sto pedeset osam, sa gustom, crnom kosom, ali oči su joj bile tamnosmeđe kao pržena zrna kafe. Toliko da joj se nisu zapravo razaznavale ženice. To joj ni najmanje nije oduzelo od lepote. Iako je imala nekoliko bora, uglavnom smejalica, u uglovima očiju, to nije promenilo činjenicu da je bila lepa. Kao i sve Fazanove. Nisam mogla da zapamtim sve četvoro njene dece. Bila su različitog uzrasta i trčala su okolo kao muve bez glave. Samo sam čula italijanska imena, koja nisam zapamtila, i shvatila sam da ima dva dečaka i dve devojčice. Slededa je bila Izabela. Malo viša od sestre. Možda oko sto šezdeset četiri i dve godine mlađa, dakle u trideset sedmoj. Ista crna kosa i tamne oči. Samo što su joj usta bila savršeno oblikovana kao Tonijeva. Predstavila mi je svoja dva mala sina, koji su izgledali kao školarci. Nisam mogla odrediti koliko su tačno imali godina. U prošlosti nisam mnogo vremena provodila s decom. Sofija je bila treda po redu, sa trideset pet godina, i još nekoliko centimetara viša, možda oko metar sedamdeset. Činilo se da su bile više što su bile mlade. Zanimljiva činjenica koju sam iznela kasnije Hektoru kad smo se šalili. Ali ta žena je bila vrlo otmena. Na sebi je imala uzanu suknju, svilenu bluzu, a crna kosa joj je bila skupljena u čvrstu punđu na potiljku. Naočare u ramu od kornjačevine nalazile su joj se na drskom nosu. Oči su joj takođe bile tamne, ali koža malo bleđa nego kod ostalih u porodici. Zapitala sam se koliko je tamnu kožu imao gospodin Fazano. Možda je bio bledi Italijan. „Dakle, jesi li došla ovamo s posla?“ pitala sam. Sofija je otpila vino. „Da, bio je naporan dan u kancelariji. Ja sam šef računovodstva u Fazano anlimitidu.“ „Devojka zadužena za lovu.“ Kucnule smo se čašama u šaljivoj zdravici.
181
„Ta sam. Neko mora da pazi šta rade svi ovi huligani. Da nije mene i mog tima, rasipali bi novac na gluposti. Toni i ja neprestano podsedamo sve ostale šta znači ime Fazano. Sjajna, jedinstvena kuhinja koju porodice mogu da priušte.“ Klimnula sam glavom i pogledala po prostoriji. Svi su delovali tako sredno. Iskreni osmesi krasili su svako lice. Svima je izgleda bilo prijatno i svi su se lepo slagali. Nikad tako nešto nisam doživela sa svojom porodicom otkako nas je majka napustila. Tata se trudio koliko je mogao, ali nedostajalo mu je prefinjenosti u vaspitanju čerki kakvu bi majka imala. „Dakle, svi zajedno radite u kompaniji?“ „Da, na razne načine. Nijedan zadatak nije premali. Na primer, deca pune koverte s pozivnicama za rođendane, kuponima itd. Sva brada i sestre imaju svoju ulogu. Đavana vodi jaslice i boravak unutar zgrade. Ja se bavim finansijama, Izabela ljudskim resursima, a Andželina drži marketing. Čak i mama ima kancelariju, ali vedinu vremena provodi u kuhinji, gde smišlja recepte i sastavlja jelovnike. Toni, kao što znaš, upravlja kompanijom. Čak i Hektor radi kao naš advokat. Tako je dugo s nama da nam je kao drugi brat.“ „Kladim se. Stvarno je divan momak.“ Baš kad sam se spremala da se malo podrobnije raspitam o odnosu između njih dvojice, zaustavila me je ruka na ramenu. Okrenula sam se i dočekalo me je nasmejano lice najlepše žene koju sam ikad videla. Kosa joj je bila gusta i padala je u crnim talasima sve do zadnjice. Oči su joj bile iste čeličnoplave boje kao i Tonijeve. Izvijene ružičaste usne, i haljina koja je lepršala oko nje kao vrtlog narandžaste, crvene i žute. „Jedva sam čekala da te upoznam, Mija!“ Žena se sagnula i čvrsto me zagrlila. „Ja sam Andželina ili krade Endži. Ovaj pastuv iza mene je moj muž Roko.“ Ako je ikad postojalo oličenje Italijana, onda je to bio Roko. Izgledao je potpuno isto kao mladi Silvester Stalone. Iskreno, sličnost je bila jeziva. A ime tako slično Rokiju? Čudno. Zavrtela sam glavom i pružila ruku. Otvorila sam i zatvorila oči nekoliko puta da razbistrim vid. Ne, i dalje ista slika. „Izgledate isto kao…“ „Silvester Stalone?“ Podigao je i spustio obrve, prihvatio moju ruku i privukao me u snažan zagrljaj koji mi je oduzeo dah. Dve ruke su me izvukle iz njegovog stiska. „Polako s mojom devojkom, brate“, zaštitnički se javio Toni. Gotovo sam osetila napetost kako izbija iz Hektora dok je posmatrao razgovor. „Neverovatno koliko ličiš na njega. Pravi-pravcati dvojnik!“, nisam mogla da se oporavim.
182
Zabacio je glavu i nasmejao se. „To mi stalno govore. Osim toga, boksujem s tvojim čovekom. Tako sam i upoznao Endži. Nekad sam ga trenirao. Postepeno izlazimo iz lige i provodimo više vremena u teretani trenirajudi nove nade profesionalnog boksa. Pa“, pljesnuo je Tonija po mišici, „ja sam u teretani i treniram novajlije više nego ovaj zaposleni gospodin. Ali ne mogu da se žalim. Hrani porodicu.“ „Da, da. Kako god, Roki Balboa. Vrati se na svoje mesto, hodeš li?“ pitao je Toni, a italijansko-čikaški naglasak mu je bio izraženiji kad se šalio. Andželina me je uhvatila za ruku. „Hajde da se nađemo ove nedelje! Možda sutra, da idemo u kupovinu? Moramo kupiti haljinu za izlazak nove linije Fazanove smrznute hrane idude nedelje. Priređujemo veliku zabavu dan ranije sa svim drmatorima prehrambene industrije. To nam je dosad najvedi uspeh!“, ciknula je. „Toni mora biti u kancelariji, ali ja sam nameravao da odvedem Miju u kupovinu haljine. Možeš podi s nama sutra. Treba joj nova garderoba dok je ovde. Bilo bi sjajno da imamo i drugo mišljenje“, ponudio je Hektor. „Kupovina s Hektorom je najbolja.“ Andželinin glas se obojio uzbuđenjem. Bila je najviše dve godine starija od Tonija i najviša od žena. Obe smo bile iste visine. Takođe nisam primetila da su joj deca na večeri. Izgleda da se bokser i lepotica nisu još razmnožili. Čoveče, kad budu, ta deca de biti prelepi modeli. A onda sam shvatila o čemu pričaju. Kupovina. Bljak Naježila sam se od pomisli da du morati da kupujem novu garderobu. „To bi bilo uh… odlično, pretpostavljam. Hvala.“ Andželina je sela na stolicu sa koje je Toni ustao da razgovara s nekim drugim članom porodice. „Pretpostavljaš? Pazi, Mija, dozvoli da ti objasnim. Hektor je homid. Zna najbolja mesta za kupovinu, šta tačno najbolje pristaje svakom obliku tela…“ Hektor se ubacio. „To je istina. Treba da je saslušaš. Oblačim Endži još od njenih ranih dvadesetih.“ „I Hektor ima neverovatan ukus za odedu.“ Dodala je. „Nemaš razloga za brigu. Lepo de da te opremi. A sa takvim telom, izgledadeš prelepo u svemu.“ „Kaže najlepša riba koju sam u životu upoznala“, izjavila sam zajedljivo, pre nego što sam stigla da se zaustavim. Umesto da se uhvati za moj ton, oči su joj zasijale i ogroman osmeh joj se razvukao preko lepog lica. „Misliš da sam najlepša devojka koju si u životu upoznala?“ Slegnula sam ramenima i progutala gutljaj vina. „To je nešto najlepše što sam čula. Ima da budemo najbolje prijateljice“, obedala je i ponovo me privukla u zagrljaj. Bože, što su ti ljudi voleli da se međusobno dodiruju. Kod njih
183
nije bilo poštovanja ličnog prostora. Sigurna sam da su me apsolutno svi zagrlili, gurkali, poljubili, na ovaj ili onaj način te večeri. Na to du definitivno morati da se naviknem do kraja meseca. Navalili smo na večeru, uživajudi u najukusnijoj italijanskoj hrani, posluženoj na porodični način, u velikim činijama i posudama za posluživanje. Vino je teklo kao voda i svi su pričali tako glasno da mi je zvonilo u ušima. Podsetilo me je na osedaj posle odlaska na rok koncert kad svima postojano zvoni u ušima u tišini. Upravo tako, samo glasnije. Ti ljudi su zaista voleli da pričaju… puno… premašujudi u decibelima sve na šta su obični ljudi navikli. Ali sve u svemu, svideli su mi se Fazanovi. Bili su bučni, druželjubivi, veseli i prelepi. Kao da sam se našla u prostoriji s italijanskim glumcima koji čekaju audiciju za ulogu. Kad sam bila u Los Anđelesu, agent mi je slao doseljeničke uloge zbog oblina i guste crne kose. Izgleda da sam mu ličila na Italijanku, iako sam bila prilično sigurna da sam bila mešavina svega i svačega. Veče se završilo sa brdom tiramisua, koje je naravno napravila Mona, i najcrnjom kafom koju sam ikad popila. Zajedno su bili pravo otkride na jeziku. Kad su me Toni i Hektor kasnije izveli iz restorana, Toni me je privukao u snažan zagrljaj. Usplahireno je bacio pogled preko ramena, a onda je spustio usne na moje. Bile su meke, tople i vlažne. Prste mi je zavukao pozadi u kosu; zabacio mi je glavu, i zavukao jezik Nisam očekivala da de me tako poljubiti. Homoseksualac. Homid sa partnerom. Nešto se tu nije uklapalo. Ipak, morala sam da uzvratim. Prokleto se dobro ljubio. Palacao je jezikom oko mog, a zatim zaplesao kad smo uhvatili ritam. Podigla sam obe ruke i obavila ih oko njegovih širokih ramena, vešajudi mu se o vrat. Kad sam priljubila telo uz njegovo, zgrabio me je za kukove i privukao jače. Tad sam ga osetila. Pa ne baš njega. Nedostatak. Nije bio krut. Dole se apsolutno ništa nije dešavalo. Odmakla sam glavu, a on je čujno odvojio usne. Pogledala sam ga u oči, samo što on nije gledao mene, ved preko ramena. Okrenula sam se i videla njegovu majku Monu. Sklopila je ruke i čista radost joj je ispunila svaku boru na licu, što ju je činilo deset godina mlađom. Srce mi se steglo od osedaja krivice, pošto sam se i lično uverila kakve je nade ta žena gajila za svog sina. Svog jedinog sina. Jedinog sina homoseksualca. Ali ona to nije znala. Tog trenutka sam čula nekoga da se nakašljava. Pogled mi je kliznuo ka Hektoru, čiji izraz lica je bio sasvim suprotan od Moninog. Bol, tuga, možda čak i ljutnja ispunjavali su mu crte. Ta zmija oko mog srca stezala je tako jako da sam jedva disala. Mama Mona se naglo okrenula i ušla u restoran. „Hektore…“, šapnula sam. Odmahnuo je glavom i otvorio vrata automobila.
184
„Ulazi, Mija. Moram da porazgovaram s Tonijem.“ „Papi, znaš da je to bila samo predstava… nije ništa značilo“, zaklinjao se sa šakama stegnutim u pesnice kraj bokova. Iako nije trebalo da se osedam povređeno, jesam, zato što sam osetila nešto. Osetila sam stezanje u ženskim delovima kad me je zagrlio i poljubio kao kad muškarac ljubi ženu za kojom žudi. Samo, uverila sam se da se Toni nije uzbudio od tog poljupca. Nije bio pravi. To me je opomenulo da svoju žudnju potisnem. Taj muškarac je možda bio oličenje seksa i imao najneverovatnije telo poznato čovečanstvu, ali nije igrao za moj tim. Otišla sam do automobila. Hektor me nije ni pogledao. Progutala sam gorku pilulu kajanja. Pre nego što sam ušla u automobil, spustila sam mu ruke na rame i nagnula se dovoljno blizu da mu šapnem u uvo. „Nije značilo ništa. Mona je gledala. Nije se čak ni napalio. To samo ti možeš. Veruj mi, znam kad me muškarac želi. Taj muškarac želi jednu osobu. Tebe.“ To je bilo najbolje razuveravanje koje sam mogla da mu ponudim. Kad sam sela, Hektor se primakao. „Hvala što si mi to rekla.“ „Nema na čemu. Što se ne biste vas dvojica vratili taksijem? Idite u bar i porazgovarajte o tome kako demo ovo da odigramo sad kad sam ovde. Ne znam jeste li razmišljali o tome kako de moje prisustvo uticati na vašu vezu, ali očigledno je da vam treba neko vreme nasamo.“ Klimnuo je glavom i spustio pogled onde gde je gurkao stopalom po betonu. „Sad imam ključ. Vidimo se ujutru. U redu?“ „Mija, hvala“, rekao je Toni. Mahnuo je rukom prema putu i ispred njega se zaustavio taksi. „Hektore, molim te pođi sa mnom.“ Glas mu je bio nežan, ali ipak odlučan. Gledala sam dok su ulazili u taksi i odvozili se. Mene je limuzina odvezla do penthausa i, tek što sam ušla u sobu, stigla mi je poruka na mobilni. Od: Vesa Čeninga Za: Miju Sonders Možeš li da pričaš?
185
PETO POGLAVLJE Zurila sam u ekran telefona. Ovo sam mogla da odigram na dva načina. Prvi – da se ne obazirem i sačekam trenutak kad ne budem tako emotivno isceđena. Drugi – da ga pozovem i pustim Vesov glas da mi skine tu zmiju omotanu oko srca posle sranja koje sam rešavala između Tonija i Hektora. Nadala sam se da de oni to rešiti. Poslednje što sam želela da uradim bilo je da stanem između dvoje zaljubljenih – što su oni i bili. Samo, nije pošteno što ne mogu slobodno biti ono što jesu. Ili u najmanju ruku, tako je Toni to video. Možda bih ga razgovorom mogla ubediti da bi za njih bilo bolje da se razotkriju. Da je zajednica s Hektorom, planiranje i stvaranje porodice, koju su očigledno želeli, put ka sredi. To što je Toni radio na kraju de tako povrediti Hektora da de otidi. Poznavala sam taj tip. I meni odlasci odlično idu. Pošto sam odlučila, pritisnula sam nekoliko dugmadi na telefonu. Posle samo jednog zvonjenja veza se uključila. „Hej, dušo, je li prekasno tamo? Pa, gde god da si?“ Glas mu je bio dubok, grlen i podsetio me je na prošaputana obedanja kroz mračno, zadihano stenjanje, i nodi ispunjene razuzdanom strašdu. Bilo mi je neverovatno s Alekom, ali Ves je bio onaj pravi. Sve me je kod njega podsedalo na duboki, prodirudi, žestoki divlji seks. Posle ovakve nodi, volela bih da se izgubim u njemu. „Nije prekasno, ne. U Čikagu sam.“ „Mmm, u Vetrovitom gradu. Šta tip radi?“ Nisam bila sigurna da smo stigli do te tačke u našem prijateljstvu gde smo lagodno mogli da razgovaramo o suparnicima. Međutim, pošto nisam nameravala da spavam s Tonijem, verovatno ne bi smetalo da mu kažem. „Vlasnik je restorana.“ „A, znam koliko voliš domada jela.“ Smesta mi se ukazala slika njega kako mi nag do pojasa pravi doručak. Njegovo izduženo telo, mišidave, preplanule grudi tako tamne od kalifornijskog sunca, izgledale su toliko dobro da ih čovek smaže. Ves je uvek mirisao na more i pesak. Preukusno. Shvatila sam da dugo nisam ništa rekla. „Uh, da. Pa, znaš koliko volim da jedem.“ „Znam. Kuva li ti?“ „Još nije, ali nadam se da hode uskoro.“ Kroz telefon se začuo dug uzdah i prošlo je dosta vremena pre nego što je neko nešto izgovorio. „Jesi li sa njim, kao što si bila sa mnom?“, pitao je i, iako me je bolelo što je osedao potrebu da pita, nisam mu ništa dugovala. 186
„Je li važno?“ tiho sam prošaputala i ispružila se na krevetu, s telefonom priljubljenim na uvo. „Meni jeste.“ „Ne, i nedu.“ „Zašto? Koliko te ja znam, a mislim da te znam, imaš veoma zdrav libido.“ U glasu sam mu prepoznala šalu. I zaista je imao mesec dana da me upozna. Predobro, zapravo. Prošunjao mi se kroz odbrambene mehanizme i iskopao mi rupu u srcu. Deo koji de zauvek biti njegov. Mada, nisam nameravala da mu to kažem. „Zato što mislim da njegovom partneru Hektoru ne bi bilo drago da mu zajašem čoveka.“ Gromoglasan smeh se začuo iz telefona. Bože, nedostajao mi je taj smeh. Takav smeh je imao sposobnost da izleči ratom razorene narode. „Pa zašto je homid unajmio najzgodniju pratilju u istoriji?“ „Da mu ljubim guzicu“, odvratila sam. Ponovo se zakikotao i zvuk se odbio kroz liniju pravo u moje srce, popravljajudi mi raspoloženje. „Ne, prilično je zbrkano. Ima dugu vezu; mislim, vezu koja bi mogla prerasti u brak sa jednim izvrsnim tipom. Samo, oseda obavezu prema porodici i poslu da se i dalje predstavlja kao kul poslovni čovek, Italijan, opaki bokser.“ „Sranje. Zvuči kao veoma težak teret. Profesionalno, razumem što želi da zadrži privatnost. Ako frajer može da priušti Izvrsnu pratnju, znači da je parajlija i verovatno su mu mediji za petama.“ Prigušeno je izdahnuo, jer su mu usne sigurno bile preblizu telefonu. „Ozbiljno, Mija, lepo je imati lovu i sve to, ali ona ne može da ti zameni privatnost i mogudnost da živiš mirnim životom.“ Pomislila sam na ograničenu zajednicu u kojoj je Ves živeo s neprekidnim sigurnosnim nadzorom okoline, crvenim tepisima po kojima je mrzeo da hoda, i potrebom da unajmi pratnju za odlaske na važne događaje samo da bi mogao da se krede po prostoriji na miru. Da, Ves je tačno znao kroz šta je prolazio Toni, samo ga nije opteredivalo pitanje seksualne orijentacije. „Optereden je i porodicom. Jedini je muški naslednik porodičnog bogatstva, i ako ne bude imao dece, prezime de im se ugasiti s njim.“ „Gospode bože. Ne pričaj mi o pritisku.“ Klimnula sam glavom iako nije mogao da me vidi. „U svakom slučaju, dosta o mom klijentu. Šta je s tobom? Kako napreduje film?“
187
„Zapravo, odlično. Đina je neverovatna u ulozi“, glas mu je zvučao čežnjivo i narogušila sam se od ljubomore. „Jednostavno kapira ulogu tako savršeno. Drago mi je što sam izabrao drugačiji pravac s likom.“ Ugrizla sam se za usnu i suzdržala se od ishitrenog odgovora o tome kako me je zamenio s njom, ali znala sam da to ne bi bilo pošteno. To što je on uradio, nazivajudi svoju junakinju po meni, bila je velika čast. I vrlo lepo. Bio je to poklon i trebalo je to tako da zapamtim, a ne da sve uprljam ljubomorom. Osim toga, nisam polagala pravo na njega, bili smo samo prijatelji… sa povlasticama. „Dakle, Đina i ti se lepo slažete, je li tako?“ Zakolutala sam očima i pokušala da zadržim vedar ton. „Da, izvanredna je. Ali nije lepa kao njena imenjakinja iz scenarija.“ Glas mu je bio pun nagoveštaja. „Je li tako?“ „Jeste.“ „Ali zabavno ti je da se igraš s njom… mislim, da je usmeravaš.“ „Ne koliko bih voleo da usmeravam tebe.“ „O, je li? A šta bi želeo da radim?“ I tad je razgovor krenuo drugačijim tokom. Onaj koji nikad pre nisam probala, ali sam jedva čekala da istražim. Čula sam kako je zacoktao jezikom kao da ga je držao uz nepce, a onda ga pustio čim sam zadutala. „Pa, prvo bih ti stavio ruke na kolena i usmerio te da ih raširiš, ogoliš se. Sedaš li se da smo to radili, Mija? Još osedam kako si mi bila vrela i vlažna pod prstima.“ Slobodnom rukom sam dodirnula čašicu kolena i napravila mali krug po njoj. „Sedam se. Šta zatim?“ Zastenjao je, i na trenutak sam spustila telefon, zgrabila porub haljine, svukla je brzim potezom, bacajudi je preko sobe, pa ponovo prinela telefon uvu. Uhvatila sam od sredine rečenice. „… ruke bi mi klizile niz tvoje noge, držao bih ih raširene tako da mogu da te gledam. Gledam kako vlažiš. Zatim bih prstom dodirnuo sam vrh tvog lepog klitorisa. Da li bi to volela, dušo?“ Ugrizla sam se za usnu i tiho zastenjala. „Bože, da.“ „Šta imaš trenutno na sebi?“ pitao je. „Skinula sam haljinu kad si počeo, uh, da mi govoriš bezobrazluke. Sad ležim na krevetu, sama u kudi. Nema nikog – samo ti i ja, u smaragdnozelenom grudnjaku i gadicama. Šta ti imaš na sebi?“ Zažmurila sam, osedajudi ošamudenost i vrtoglavicu. Nisam mogla verovati da to radimo, ali prokleta bila ako me nije neverovatno uzbuđivalo.
188
Ves je stenjao kroz telefon. „Samo karirani donji deo pidžame. Znaš kakav.“ I te kako. Njegove pidžame su bile od najmekšeg pamuka poznatog čovečanstvu. Dok sam bila s njim, volela sam da ih oblačim posle seksa ili odmah ujutru. Čak sam mu i ukrala jednu. Mada, ne bih to priznala. „Je li ti se ukrutio, dušo?“, isprobala sam sa umiljavanjem. Ostavilo mi je prijatan ukus u ustima. Nešto drugo bi bilo i bolje da nije bio tri hiljade kilometara daleko. „Jebiga, dođavola. Tako mi se digao, Mija, curim na vrhu.“ „Protrljaj to palcem preko glavida. Sedaš li se kako ti je bilo s mojom rukom oko kurca?“ „Jebote, da, sedam se.“ „Uradi to. Zažmuri i povlači rukom gore-dole, prvo polako. Zamisli da je moja i da je pomeram gore-dole celom dužinom. Palcem protrljaj vlažnost, preko svake izbočine, naročito onog dela preko kog prelazim jezikom. Da sam tamo, nakvasila bih ti ceo kurac ližudi ga pre nego što ti zagolicam osetljivi deo ispod glavida vrhom jezika.“ Ves je zastenjao. Čula sam kako sve brže diše. „Šta bi ti mene usmerio da radim?“ „Skini gadice“, zatražio je. Spustila sam zelene gadice i odgurnula ih u stranu stopalom. „Jesi li gola za mene, dušo?“ „Jesam“, podigla sam kukove kao da je Vesovo priviđenje iznad mene i pokušavala sam da priljubim telo uz njegovo. „Obuhvati mačkicu baš kao što bih ja da sam tamo. Uhvatio bih je čvrsto, znaš kako volim.“ „Posesivno“, jedva sam izustila pošto sam zabacila glavu radedi ono što je tražio. Zadovoljstvo je bilo ogromno i prolazilo mi je kroz čitavo telo kao udar munje. „Tako je. Posedovao bih tu slatku pičku. I dok bi ti vrtela kukovima, tražedi olakšanje, odjednom bih ti gurnuo dva prsta unutra. Prati moja uputstva, Mija.“ Učinila sam kako je rekao i zavukla dva prsta duboko u vaginu. Naleti vreline zatalasali su mi se kroz matericu, pa preko stomaka, sve do grudi, gde su mi dojke bile pune i otežale. Bradavice su mi iskočile i grebuckale se o saten. Predivno. Tako dobro. „Sad, sedaš li se kad sam preuzeo kontrolu nad tom mačkicom dok smo bili na motoru?“ Zaječala sam u odgovor, a besmisleno stenjanje mi je silazilo s usana dok sam se prisedala kako su njegovi snažni prsti ulazili i izlazili iz mene, hvatajudi
189
me baš kako treba, povlačedi me na sebe držedi me za najosetljivije mesto. „Zavuci te prste duboko, dušo. Onako kako bih i ja.“ Pokušala sam i nisam uspela. „Ne mogu da dohvatim. Trebaš mi“, osujedeno sam dunula, ali nastavila sam da se obrađujem. U mislima sam bila na tom motoru u Vesovoj garaži, njegova ruka mi je bila u gadama i snažno i duboko me tucala, kao i uvek. „Jesi li blizu, dušo?“ „O da, želim te, Vese. Želim te u sebi…“ Sijaset psovki se začuo kroz liniju kako mu se disanje ubrzavalo. Moje ga je pratilo dok smo se samozadovoljavali, izgubljeni u strastvenom prisedanju. „Da sam tu, pritisnuo bih prste na to mesto duboko u tebi i zagolicao bih te tamo. U sve to bih ubacio i jezik, kružedi po toj trešnjici od tvog klitorisa. Nabrekao bi i ukočio se kad bih obavio usne oko njega i uvlačio ga dok mi se tvoja uzana mačkica ne bi stegla oko prstiju, a ti svršila svuda po meni.“ „O, Vese, svršidu, dušo. Tako du jako svršiti. Želim te ovde…“ Zabacila sam glavu, a svako čulo, neuron i pora bili su mi koncentrisani na zadovoljstvo među butinama. „Tu sam, dušo. Moji su prsti u tebi. A sad trljaj palcem taj klitoris. Jebiga, i ja ču svršiti, upravo sad, s tobom. Tako je dobro s tobom, Mija. Nikad bolje. Bože!“ Urliknuo je u telefon. Uradila sam šta je rekao i, upotrebivši vlažnost iz vagine, kružila sam po klitorisu. Trebalo me je samo malo pogurati. U naletu energije i svetla, svršila sam, telo mi se steglo, viknula sam iz pluda kao da sam obuzeta, i talas za talasom usijanog zadovoljstva zatresao me je kroz samo središte bida. Kroz telefon sam čula krik Vesovog olakšanja. Nešto kasnije, oboje smo se smirili. Jedino što se čulo bilo je naše brzo disanje. „Mija“, izgovorio je Ves s poštovanjem. Moje ime mu je bilo blagoslov na jeziku i poželela sam da ga poljubim, utopim se u njemu, izgradim svoj život oko toga. „Prokletstvo, Vese, dobro ti ide seks preko telefona“, izjavila sam. Nasmejao se. „Znaš da to nikad pre nisam radila“, priznala sam. „Stvarno?“ zvučao je iznenađeno ili zaprepašdeno. To me je rastužilo, ako je način na koji je pitao bio neki pokazatelj. Uzdahnula sam, privukla prekrivače i zavukla se ispod njih. Dan je bio dug, a posle takvog orgazma, samo sam želela da se ušuškam uz muškarca koji mi ga je
190
poklonio i zaspim uz otkucaje njegovog srca. „Da, stvarno“, zevnula sam i zažmurila. „Jedva čekam reprizu.“ Novo zevanje. „I ja.“ „Nedostaješ mi, Mija.“ Nasmešila sam se i sasvim priljubila telefon uz uvo tako da čujem svaku nijansu njegovog disanja. Tako sam se osedala sigurnom, kao da je pored mene. „Uvek deš mi nedostajati, Vese“, rekla sam pospano, ved zamišljajudi naš slededi susret. „Lepo sanjaj…“ bilo je poslednje što sam čula pre nego što sam zaspala. Kad sam se idudeg jutra probudila, još sam stezala telefon u ruci. Potpuno se ispraznio. Prevrnula sam se i zagledala u tavanicu, razmišljajudi o prethodnoj nodi. Čitav dan, do večere, do telefonskog seksa sa Vesom, bio je kao vožnja na rolerkosteru. Barem mi je kraj dana doneo zadovoljstvo. Pitala sam se šta su radili Toni i Hektor i jesu li smislili šta de. Njih dvojica su se definitivno voleli. Zauvek. Ne kao sa zgodnim francuskim umetnikom s kojim se neko kreše mesec dana i verovatno više nikad ne vidi. Ipak, nedostajao mi je moj Francuz. Bila sam zahvalna na Aleku i onome što mi je tih zajedničkih mesec dana donelo u životu. Ne samo da smo zajedno stvarali predivnu umetnost ved me je i mnogo naučio o meni samoj, o ljubavi, o životu. Večno du biti zahvalna Aleku i vremenu provedenom s njim. Možda bih mogla iskoristiti to što sam naučila iz tog iskustva da pomognem Toniju i Hektoru. Na kraju krajeva, ljubav je ljubav, i stvarno niko ne može da bira u koga de se zaljubiti niti koliko de ta ljubav trajati. Pošto je njihova bila večna, nešto de morati da pukne. O tome sam razmišljala sve vreme dok sam se tuširala, oblačila i išla ka kuhinji. Ved sam mogla da namirišem jaja i slaninu. Stomak mi je zakrčao kad sam sela na stolicu. Renaldo me je pogledao. „Rekao bih da ti je stomak veoma sredan što me vidi. Si?“ „Si! Kako si jutros, Renaldo?“ „Ne može bolje, gospođice Mija. A ti? Izgledaš kao da si se lepo naspavala.“ Usne su mu se izvile na krajevima i namignuo mi je preko ramena dok je okretao slaninu. „Zaista jesam“, nacerila sam se, prisedajudi se Vesovog poziva. Prokletstvo, tom tipu baš idu bezobrazne priče. Tako me je napalio da sam bila gotova za nekoliko trenutaka. Bila sam tako zadovoljena da sam se bukvalno uspavala s
191
telefonom na uvu. Kad sam se jutros našminkala, još su mi se videli bledi otisci telefona na obrazu. Čim ga napunim, moradu mu se zahvaliti porukom, redi mu koliko sam uživala u našem daskanju, a ne samo seksu. Uživala sam da pričam s Vesom. To mi je bilo neobično normalno, kao da smo oduvek prijatelji ili ljubavnici rastavljeni igrom sudbine. Među nama je sve bilo lako. Nadala sam se da de tako i ostati do kraja godine. Samo de vreme pokazati. Renaldo je postavio tanjir vrelih jaja, slanine i voda ispred mene, i usta su mi bila puna hrane kad su Toni i Hektor ušli u sobu. Toni je prebacio ruku preko Hektorovih ramena, s veoma zadovoljnim izrazom na licu. Napudila sam usne i iskrivila glavu. „Izgleda da nisam samo ja dobro provela nod.“ Zašto sam to dođavola rekla, ni sama ne znam. Nešto u vezi s tom dvojicom muškaraca me je navelo da se izlanem. Nikako nije ličilo na mene. Tonijeve obrve su poletele uvis, a Hektor je privukao stolicu pored mene. Spustio je oba lakta na sto i naslonio glavu na ruke. „Stvarno? Ispričadu ti sve o mojoj večeri.“ Iskezio se. „Ali moraš mi redi zašto je tvoja bila tako divna, s obzirom na to da smo te poslali pravo kudi iz restorana?“ Razmislila sam, ubacila još jedan zalogaj jaja, a zatim ga zalila gutljajem kafe. „Važi.“ I tako su Hektor i Toni saznali za Vesa.
192
ŠESTO POGLAVLJE „I ti si samo otišla? To je bilo okrutno, devojko.“ Hektor je ogorčeno huknuo, ved odabravši Vesovu stranu i pre nego što sam stigla da mu objasnim okolnosti s tatom i razlog zašto se uopšte bavim pratnjom. Muškarci, kunem se… ponekad čuju samo ono što žele. Nije važno jesu li gej, i dalje im nedostaje gen da razumeju žene i njihove pobude. Odmahnula sam glavom. „Hektore, ne shvataš. Morala sam da odem. Nije dolazilo u obzir da ostanem.“ „Onda mi bolje brzo objasni, gospođice. Da mene moj Toni ostavi tako bespomodnog, to bi me uništilo.“ „Ne, Ves i ja nismo takvi.“ „Ma nemoj? A kakvi ste?“ „Prijatelji smo.“ „Prijatelji koji vode ljubav preko telefona? Prijatelji koji se vole mesec dana…“ Probala sam da ga prekinem, ali zamahao je rukom da me preseče, „a onda jedno preklinje ono drugo da ostane… zauvek!“ Grrr. „Nije to rekao! Da, tražio je da ostanem. Da, odbila sam, iako sam želela da ostanem više nego išta… ali jednostavno nisam mogla!“ „Zašto?“, pitao je. Pre nego što sam stigla da odgovorim, kuckanje potpetica po podu nas je oboje prekinulo. Duboko sam udahnula, pokušavajudi da se smirim što više mogu. Tonijeva sestra nije smela ništa da primeti. Između ostalih, i nju sam morala da zavaram na ovom zadatku. „Hej, društvo! Tako sam uzbuđena zbog kupovine danas!“ Andželina, najmlađa sestra, mada dve godine starija od Tonija, ušla je u sobu. Zagrlila je Hektora, pa mene. „Brat mi je ved na poslu?“ „Jeste, otišao je pre oko sat vremena. Hodeš li nešto da popiješ ili pojedeš?“, ponudio je Hektor. „Ne, spremna sam da jurnem u prodavnice! Mija, jesi li i ti uzbuđena?“ Zastenjala sam, nagnula se preko stola i dohvatila torbicu. „Da, naravno.“ „Ne zvučiš uzbuđeno.“ Promrmljala je Andželina. Hektor se zakikotao i uhvatio Andželinu za lakat. „Ne voli da kupuje.“ Otvorila je usta i iskolačila oči. „Jesi li ti žensko?“ „Naravno da jesam. Samo nisam mnogo ženstvena. Sasvim dovoljno.“ Hektor je zamumlao. „Da. Donela je samo farmerke, obične majice i one koncertne. Žalosno. Pidžame su joj modernije nego sve ostalo.“ 193
Bio je u pravu. „Zato što ih je kupila Vesova stilistkinja“, izvalila sam i ugrizla se za usnu. „Ves? Ko je Ves?“ Andželina je skupila oči na mene. Zastala je i čekala odgovor. „O, prijatelj. Najbolji gej prijatelj.“ Laži su mi skliznule s usana kao izbljuvak na tepih. Kisele, gnusne, i prokleto odvratnog ukusa. „A-ha. U redu.“ Zabacila je prelepu dugu kosu preko ramena. „Pa hajdemo!“ Povela nas je iz penthausa do lifta. Hektor me je prekorno pogledao, a ja sam se trgla i izgovorila nečujno izvini iza Andželininih leđa. *** Hektor i Andželina su me zaključali u Gučijevoj garderobi. Naterali su me da probam sve – od haljina, preko sukanja, do farmerica, i razne druge krpice. Otmenu odedu sa stilom i bleštavilom. Posle svake probe morala sam da izađem iz garderobe i prošetam se u toj kombinaciji pred njima. Kao da sam se pela na podijum ispred đavolskog ogledala, dok su oni proučavali sve od načina kako je padao porub do nečega što su nazivali carski struk. Gurkali su me i bockali kao da sam životinja u kavezu. Odeda koju sam po njima obavezno morala uzeti verovatno i jeste najbolje izgledala na meni, ali sve mi je to izgledalo ponižavajude. Andželina je sve vreme pričala o bratu i našoj vezi. Počelo je da me zamara, shvatila sam pošto sam skinula pantalone koje sam probala. „Dakle, jeste li ti i Toni odredili datum venčanja?“, pitala je. Odmahnula sam glavom. „Nismo još.“ Povukla mi je majicu koju sam obukla preko kukova. „Stvarno? Mislim, zajedno ste ved čitavu večnost, je li tako? Tako nam je barem Toni rekao.“ „Moglo bi se redi.“ „Stvarno ne razumem šta vas sprečava. Mama je rekla da de razgovarati s Tonijem i tobom oko venčanja ovog meseca dok si tu. Da sve ozvaničite.“ I Hektor i ja smo zastali i zagledali se u Andželinu, ne pomerajudi se. „Šta?“ Hektor se mnogo brže pribrao nego ja. „Nisi valjda ozbiljna?“ Razrogačio je crne oči i nezadovoljno iskrivio usta. Nije se baš dobro držao. „Hektore“, upozorila sam ga. Andželina je slegnula ramenima. „Pa nije to ništa strašno, zar ne? Mislim, volite se, ne postajete mlađi i mama hode muškog naslednika. Zapravo, upravo sad ruča s Tonijem.“
194
Zinula sam od čuđenja i prilično sam sigurna da sam iskolačila oči. Odjednom je u garderobi postalo pretopio. Zamahala sam ispred lica. „Uh, Toni i ja zapravo nismo razgovarali o pojedinostima.“ „Nije važno. Što mama želi, mama dobije. Je li tako, Hektore?“, pogledala je u Hektora, koji se polako povlačio unazad dok nije naleteo na stolicu i srušio se na nju. „Je li tako?“ Hektor je klimnuo glavom, spustio laktove na kolena i pognuo glavu dok je rukama provlačio kroz kosu. Nisam videla tako poraženog muškarca još otkad sam rekla Vesu da ne mogu ostati. Skočila sam sa podijuma i kleknula ispred njega. Kad je podigao glavu, u očima je imao neprolivene suze. Obuhvatila sam mu obraze i zavrtela glavom, dutke ga ubeđujudi da se to nede desiti. Nipošto. Nikako. Toni ga je voleo. Sklopio je oči i disao kroz nos. Jedna usamljena suza skliznula mu je niz obraz. „To nikad nedu biti ja“, prošaputao je. „Ali jesi ti“, zaklela sam se što sam uverljivije mogla. Prislonila sam čelo o njegovo i ponovila. „Ti si, tebe voli.“ Nažalost, oboje smo zaboravili ko prisustvuje našem malom zbližavanju. „Znala sam!“ rekla je Andželina i srušila se na stolicu pored Hektora. Tad se Hektor pretvorio u drugu osobu. Kičma mu se ukočila, čvrsto se uhvatio za kolena i uspravio. Kao da se ponovo preobrazio u kul, smirenog, pribranog Hektora kog su svi znali i voleli. Nije više bio zaljubljeni, slomljeni muškarac koji se borio s ozbiljnim pitanjima oko svog muškarca. „Uh, Hektor prolazi kroz nešto, a ja mu pomažem…“ „Ti mu pomažeš, a Toni je svima u porodici zamazao oči i sakrivao da su njih dvojica zajedno.“ To nisam očekivala. Hektorove oči poprimiše zapanjujudu zelenkasto smeđu boju. „Ne znam kako to misliš…“ Pokušao je uzaludno. „Poštedi me. Misliš da ne znam da se ti i moj brat volite još od koledža? Za šta me smatraš? Ja sam Tonijev najbolji prijatelj. Pa, pored tebe.“ „Rekao ti je?“, šapnuo je. Odmahnula je glavom. „Nije, ali poznajem Tonija. A znam i tebe. Nijedan sve ove godine nije imao vezu. Tu i tamo bi Toni doveo devojku na večeru, ali uvek je bilo jasno da nije zainteresovan za nju. Mada, priznajem, kad si se ti pojavila, malo sam se zabrinula.“ Pogledala me je nasmešeno ispod oka. „Ako postoji žena koja bi mogla od gej muškarca da napravi heteroseksualca, to bi bila ti.“ „Kakav neobičan kompliment. Hvala… valjda.“ Sela sam na pod ispred njih. „I šta sad?“
195
Slegnula je ramenima. „Toni mora da kaže mami.“ Hektor je tako brzo zavrteo glavom da sam pomislila kako de mu se otkinuti od kičme. „Ne dolazi u obzir. Ne želi da razočara ni Monu ni porodicu. Osim toga, u pitanju je i posao, i bokserska liga u kojoj i dalje uživa.“ „Zajebi ligu. Više i ne boksuje mnogo za njih otkako je tata umro. Osim toga, o tome vodi brigu Roko, a Toni može da učestvuje kad god poželi. Liga je glup izgovor.“ „A posao?“, podbadao ju je Hektor. „Šta s tim? Misliš da porodična kompanija kao što su Fazanovi može da podnese mrlju kakva je homoseksualac za kormilom?“ Andželina je slegnula ramenima. „Posao je posao. Zaista me nije briga šta misli kompanija.“ Hektor je uzdahnuo. „Ali Tonija je briga. To mu je sve.“ Spustila sam mu ruku na koleno. „Ne, mislim da si pogrešno razumeo. Ti si mu sve.“ Naglo je ustao. „Bez uvrede, Mija, ali da je to istina, ti ne bi bila ovde.“ S tim oproštajnim rečima, izašao je iz garderobe. Ustala sam s poda i sručila se na stolicu pored Andželine. „Kakva zbrka.“ „Da, jeste. Sumnjala sam dugo, ali ovo je prvi put da osedam kako treba da se umešam. Mija…“ Plave oči, tako nalik na Tonijeve, bile su vlažne. „Mama stvarno veruje da si ti ona prava. Ubeđena je da treba što pre da vas venča, pa da počnete da pravite bebu.“ Na kraju se ugrizla za usnu i skrenula pogled. „Hej, u redu je. Pričadu s Hektorom i Tonijem. Nešto demo smisliti. Bide sve u redu. Mogu da odglumim neki bučan raskid ili tako nešto. Nema potrebe za uzrujavanjem.“ „Nije to, samo, Roko i ja ved neko vreme pokušavamo da dobijemo bebu i ništa se ne dešava. Mama čak i ne pita za to. Samo želi da Entoni dobije sina i produži prezime.“ Potapšala sam je po leđima. „Mora da ti je teško. Uvek zadnja rupa na svirali.“ Dunula je. „Ima nas petoro, Mija.“ Glas joj je bio umoran, zvučala je kao da ju je život napustio. „Neko je stalno drugi, tredi ili četvrti. Samo je Toni uvek broj jedan.“ Čula sam šta je rekla i razumela sam. Posle večere s porodicom i pošto sam videla koliko Mona uživa u sinu i unučidima, i činjenice da je Toni otišao tako
196
daleko da unajmi pratilju koja de se pretvarati da mu je verenica samo da zavara majku, razumela sam kakvu je mod ona imala nad porodicom. „Pa, šta misliš, šta treba da radimo?“ Andželina je ustala i pokupila odedu koju smo izabrale. Otišla sam do odela u kom sam došla i počela da se oblačim. „Ne znam još za mamu. Liga de preživeti. Posao, pa, platidemo Toniju odličnog PR-a. Nekoga ko de ubediti javnost da činjenica što je Toni gej i nije neka vest. Ja rukovodim marketingom, i poradidu na tome sa svojim timom, smislidemo nešto. Kako god, to je naša kompanija.“ Zvučala je sve samouverenije. „Vest da je predsednik gej može biti predmet priča neko vreme, ali imamo dobar proizvod. Nedemo propasti niti izgubiti posao. Ljudi vole mamine recepte, a cene su vrlo povoljne.“ „Hrana je prokleto dobra. Najbolja italijanska koju sam u životu jela.“ „Tačno! Toni se mora osloboditi navike da pokušava svakome da udovolji. Da svima bude sve. Znaš?“ Umesto odgovora sam klimnula glavom. Istina. Znala sam. Više nego što sam bila spremna da priznam nekome ko mi je praktično stranac. Otkako mi je mama otišla, trudila sam se da održim porodicu na okupu, radila sve što je trebalo da se uradi. Brinula o tati kad bi se olešio. Ništa zato, Mija de to rešiti. Pomagala Medi da završi školu. Da, radila sam s njom domadi i ostajala budna do kasno da ne zaostanem sa svojim učenjem. Ali Medi je uvek bila na prvom mestu. Čak sam vodila računa i o tome da imamo hranu na stolu i krov nad glavom. Ubijala sam se od posla sa šesnaest kao konobarica u kazinu da zaradim neku lovu. Bilo je večeri kada sam donosila kudi ostatke sa švedskog stola pre nego što ga promene za slededi dan. Tad bismo napunili stomake. Čak bi me i tata potapšao po leđima i rekao mi svaka čast svojim pijanim frfljanjem. Naravno, to sam sve radila pre osamnaeste. Dođavola, radila sam toliko poslova dok nisam napunila osamnaest da pokupim socijalnu pomod. Čak i sad. Bavim se pratnjom da izvučem tatu iz dugova. Stvarno, nisam mogla nikome da govorim kako da živi svoj život kad sam ved tako grozno živela svoj. Međutim, sve se to menjalo. Sve se polako popravljalo. Sad sam imala sredstva. Ljude kojima je stalo do mog dobra. Medi, Džinel, Mili, Vesa, a čak bi mi i Alek pomogao da se izvučem iz nevolje. To nije imalo cenu. A sviđali su mi se i Toni i Hektor. Verovala sam da su suđeni jedan drugom. „Samo želim da pomognem Toniju i Hektoru kako god mogu.“
197
„Kako su te uostalom našli?“ Nisam bila sigurna šta da kažem. Kad bih joj rekla da sam unajmljena pratnja, da li bi imala loše mišljenje o meni? Obično, kad se upotrebi taj izraz pratnja, ljudi odmah pomisle na kurvu ili prostitutku, ali u mom slučaju to nije bila istina. Pa, uglavnom nije bila istina. Tehnički, jesam spavala sa Vesom i Alekom. I priznajem, u početku sam balavila nad Tonijem, ali ti osedaji su odavno nestali. Andželina je izgleda strpljivo čekala da razmislim o odgovoru, na čemu sam joj bila zahvalna. Bila je tiha i smirena. Svakako, osobina vredna divljenja. Prestala sam i pogledala u njeno lepo lice. Oči su joj bile ljubazne, spokojne i tako plave da čovek poželi da zapliva u njima. „Bavim se pratnjom.“ Obrve su joj poletele uvis i ostala je bez daha. Tada, umesto da opsuje i izgrdi me, zabacila je glavu, crna kosa joj je pala kao crni saten niz leđa, i nasmejala se. Punim, roktavim grohotom od kog se u trenu presavila. Smeh joj je bio zarazan, i nisam mogla a da joj se ne pridružim. Kad smo se srele s Hektorom kod kase, obema su nam se suze slivale niz lice. „Šta se vama, za ime sveta, dogodilo?“ Gledao je čas mene čas Andželinu. Pokušale smo da prestanemo sa smejanjem, ali nismo uspele. Konačno sam došla do daha. „Saznala je čime se bavim“, zakikotala sam se. To mu je privuklo pažnju. Uhvatio je Andželinu za lakat i privukao je. „Nije onako kako izgleda.“ Progovorio je kroz stegnute zube. „Unajmili ste Miju na mesec dana da biste skinuli mamu s leđa, pa da Toni i ti možete nastaviti sa svojim životom?“ „U redu, tačno je tako kako izgleda.“ To nas je obe ponovo pokrenulo na smeh. Hektor je platio odedu i izveo nas. U limuzini smo se povratile. Hektor se okrenuo Andželini i uhvatio je za ruku. „Nemoj redi Moni. Bide očajna. Obedao sam Toniju da demo ovo prebroditi i podržavam njegovu odluku. On smatra da Mona ne bi razumela šta smo nas dvojica jedno drugom. Zna da ona veruje kako je prava ljubav samo između muškarca i žene.“ „Čak i ako to znači da dete kriti ljubav zauvek?“ Ramena su mu klonula i namrštio se. Zažmurio je kao da razmišlja. Obe smo čekale. „Ako čuvanje tajne znači da ču imati ljubav tvog brata? Onda de to meni biti dovoljno. Volim ga. Sve bih učinio za njega.“
198
Ispostavilo se da Hektor nije lagao. Dobro je igrao igru. Naredne nedelje smo se pojavljivali na poslovnim događajima i porodičnim okupljanjima. Večinu vremena sam provodila s Hektorom i zaista sam služila kao Tonijev ukras kad mu je trebalo lepo stvorenje da ga uhvati podruku. To me je mnogo živciralo. Ne samo zato što me je koristio zbog mog izgleda več i zbog toga što sam znala da je svaki put kad bi me Toni predstavio kao verenicu i ljudi se oduševljavali našom vezom to Hektora pomalo ubijalo. Nešto se moralo učiniti. Samo nisam znala šta.
199
SEDMO POGLAVLJE „Dodi de svakog časa“, Hektor je uleteo u kuhinju u čarapama. „Gde su mi dođavola cipele?“ „Papi, zašto uopšte obuvaš cipele?“, rugao se Toni dok je odmeravao Hektorove noge. „Grrr“, zastenjao je Hektor. „Ne kapira.“ Dok je praktično trčao pored mene, ukopao se u mestu. „To deš obudi?“ Crnim očima mi je procenjivao majicu i farmerice. Po stegnutim, kiselo iskrivljenim usnama očito mu se moj izgled nije dopao. „Mislila sam da de ovo biti opuštena večera s tvojom mamom.“ Povukla sam majicu, pazedi da mi pokrije stomak. Pustila sam kosu da mi slobodno pada. To mi je bila najlepša crta. Osim sisa. One su bile izvrsne. Toni je bacio pogled na mene, odmerio me, pa slegnuo ramenima. „Hektor je momak od stila. Meni izgledaš lepo.“ Stavila sam ruke na kukove. „Vidiš, njemu izgledam lepo“, rekla sam i isplazila jezik na Hektora. „Ti se ponašaš neuračunljivo. O čemu se uostalom radi?“ Hektor se nije obazirao na moja pitanja i odjurio je. „Ozbiljno. Zašto se ponaša kao da on ima neku obavezu?“ „O, ima on obavezu, da ubedi mamu kako je savršen muškarac.“ „I jeste“, rekla sam i Toni je klimnuo glavom. Zagledao se u hodnik kroz koji je odjurio Hektor. „I ti tako misliš, je li?“ „Naravno da mislim.“ Skupio je obrve kad je nakrivio glavu u stranu. „Ne bih bio s njirn tolike godine da ne mislim.“ Trenutak za iskrenost. Plesala sam oko Hektora i Tonija čitave dve nedelje. Činilo mi se da se prilično dobro snalazim. Hektor je naizgled bio pasivan, manje dominantan od njih dvojice, a Toni je bio alfa mužjak. Možda sam mogla da probudim tu njegovu stranu i navedem ga da shvati šta de se desiti kad ja odem, a on se ne izjasni pred majkom i porodicom o svom odnosu s Hektorom, postojala je opasnost da izgubi nešto što je uvek imao… Hektorovo poverenje. „Vidi, Toni, divno mi je ovde i volim da provodim vreme sa Hektorom i tobom.“ „I mi uživamo u tvom društvu, Mija. Zaista. Dobrodošla si nam u bilo koje vreme. Mnogo nam znači što si nam pomogla u ovome.“ „Pa, tehnički, ti pladaš.“ Iskezila sam se, a on se nasmešio.
200
„Samo, pitala sam se, jesi li razmišljao o priznanju?“ Osmeh mu se pretvorio u mrštenje. Pružila sam ruke i prišla bliže. „Samo me saslušaj.“ Ramena su mu klonula i naslonio se na pult, a zatim je skrstio ruke na grudima. Prokletstvo, te ruke. Makar bio i gej, i dalje sam balavila. Zavrtela sam glavom i naslonila se na suprotnu stranu pulta. „Vidi, tvoja sestra Andželina zna istinu.“ Toni je razrogačio oči i stegao vilicu. „Nisam joj rekla! Kunem se. Shvatila je prošle nedelje kad smo išli u kupovinu. Rekla je kako to zna još od koledža.“ Toni je udahnuo i izdahnuo, trljajudi čekinjastu bradicu. Bože, kako je taj muškarac bio zgodan. „Gospode, pa šta si ti rekla? Zna li Hektor?“ „Bio je tamo.“ Pogledala sam u bose noge. Hektor mi je nalakirao nokte jarkocrveno. Odlično je obavio posao. „Sestra ti se u suštini čudila zašto se nisi razotkrio.“ „I šta si ti rekla?“ „Ja?“ Prinela sam ruku srcu i zavrtela glavom. „Nisam rekla baš ništa!“ Čula sam da mi je ton sve glasniji, ali nisam mogla da se suzdržim. Zbog svega sam bila napeta kao zapeta puška, a neko je povukao obarač. „Hektor joj je u osnovi rekao da ti ne želiš da razočaraš porodicu, a u pitanje bi možda došli i posao i bokserska liga. Ali uglavnom brineš kako bi to majka primila.“ Ramena su mu klonula. Okrenuo se i naslonio obema rukama na pult. Kao da mu je čitava težina imena Fazano visila poput teškog albatrosa oko vrata. „Znaš, Mija, tako sam umoran. Uvek se krijem, brinem ko bi mogao da sazna, šta bi to značilo mami i porodici. Kako bi javnost to prihvatila. Nisam mogao podneti pomisao da povredim porodicu i Hektora samo zbog mojih sebičnih želja.“ Napravila sam nekoliko koraka i stavila mu obe ruke na leđa. „Nije sebično želeti da budeš s osobom koju voliš, Toni.“ „Zar nije?“ „Ne, nije. To ti je osnovno ljudsko pravo. A Hektor te voli. Da se on pita, želeo bi da to vikneš s krovova ili barem njemu dozvoliš da to uradi.“ Zakikotala sam se i spustila mu čelo na leda. Okrenuo se i privukao me u zagrljaj. Da, ruke su mu bile predivne. Tople, snažne i sigurne. Baš kao što sam očekivala. Toni je, sasvim mogude, grlio najlepše od svih. „Ne znam šta da radim.“ Šapnuo mi je u teme. „Da, znaš. Oduvek si znao. Samo moraš to da uradiš.“ Odmahnuo je glavom. „Nije pravi trenutak.“
201
Nagnula sam se unazad i pogledala ga u oči. Rukama me je i dalje labavo grlio oko struka. „Nikad nije pravi trenutak da nekoga povrediš.“ Trgao se, a ja sam mu spustila ruku na srce. „Ali kad to jednom obaviš, rešio si zauvek. Nedeš više o tome morati da brineš. Ideš dalje. Svi nastavljaju dalje.“ „A liga?“ „Andželina kaže da više ionako nisi mnogo uključen, a i to se nikoga ne tiče.“ Iskrivio j e glavu u stranu, gledajudi me pravo u oči. „Osim toga, ne bi se usudili da te izgube, kao značajnog sponzora. Uostalom, pogledaj se? Ti si džin među patuljcima. I jebeno si zgodan. Svi de – i zaista mislim svi – želeti da vide sve ovo“, zamahala sam rukom gore-dole uz njegovo telo, „nauljeno, kako ubija boga u drugom tipu… bio ti gej ili ne.“ Namignulasam i osmehnula se. Toni se nasmejao, a zatim povukao. Provukao je ruku kroz crnu kosu. „A posao?“ „Opet, Andželina kaže da ona vodi marketing. Unajmide nekog modernog PR gurua da izvede neku čaroliju za brdo love. Ona misli da de to biti velika vest krade vreme, ne više od nekoliko meseci. A onda de utihnuti i posao de se nastaviti kao i obično. Hrana je predobra i tako povoljna da na to ne može uticati vlasnikova seksualna orijentacija.“ Uzdahnuo je, otišao do frižidera, izvadio pivo i otvorio ga. Dokrajčio ga je u dva ogromna gutljaja. Gledanje Tonija kako jede i pije bilo je kao posmatranje profesionalaca na takmičenju u prejedanju. Samo je ubacivao hranu kao da mu vilica nije pričvršdena. „A šta je sa mamom, produžetkom porodice? Nije sve tako lako.“ Ton mu je postao za mrvicu grublji. Klimnula sam glavom i nakrivila je. „Bide teško i ona de se možda naljutiti, plakati ili, dođavola, možda čak nešto i baciti. Prava je vatrena Italijanka!“ I osmeh se vratio. Sve sami beli, ravni zubi. Previše lep za sopstveno dobro. A opet, iz mog iskustva, vedina homoseksualaca bili su prelepi ili prezgodni. „A ti i Hektor ste pričali o stvaranju porodice?“ pitala sam, umirudi od radoznalosti, ali previše sam se plašila da guram nos dalje u njihove poslove. Toni je dohvatio još jedno pivo i otvorio ga, bacajudi poklopac na pult pored drugog. „Jesmo, kaže da definitivno želi decu, i to uskoro.“ Osmeh mu je postao veseliji, kao da gaje sunce obasjalo. „Samo, želi da se venčamo i prvo se na neki način zvanično obavežemo.“ „Razumem. Ako dete doneti dete na svet, bilo bi pametno da se prvo venčate.“
202
Skupio je usne. „Pretpostavljam da nas jednostavno nikad nisam video u braku. To mi je tako staromodno i zvanično. Naša veza je uvek prosto postojala. Nikad oko toga nije bilo nikakve pompe niti formalnosti. Jednostavno se uklapamo, znaš? Kao delovi slagalice.“ „Tako i Hektor razmišlja? Jer poznavajudi ga poslednje dve nedelje, definitivno mi liči na tipa koji bi voleo malo pompe i formalnosti. Prave velike izlive ljubavi.“ „Previše se družiš sa Endži, Mija. Pretvaraš se u jednu od njih.“ Naglašeno sam zavrtela glavom. „Ne-ne. Nipošto. Ako se ikad budem udala, a to je vrlo, vrlo malo verovatno, samo bih otišla u Vegas.“ Ispružio je ruku i pokazao na mene. Razvukao je osmeh od uva do uva. „Vidiš! Slažem se s tim. Venčanje u Vegasu. Savršeno!“ „Samo preko mene mrtve“, začuo se glas ni manje ni više nego Mone Fazano iza nas. „Mama! Nismo čuli kad si ušla.“ Toni je prišao majci i poljubio je u oba obraza, a zatim je zagrlio. Hektor je stajao iza nje sevajudi očima. Zavrtela sam glavom i pokušala očima da mu pokažem da nije ono na šta misli. Mona mi je prišla. Privukla me je u zagrljaj, poljubila u oba obraza, a zatim me ponovo odmakla na dužinu ruku. Čeličnim pogledom mi je odmerila stas. „Da, savršena za pravljenje mojih beba“, gugutala je pre nego što je sklopila ruke. „Hektore, dečače moj“, dobacila je preko ramena. „Da, mama“, uzvratio je Hektor. „Šta kuvamo, dragi dečače?“ Okrenula se i stavila mu ruku na obraz. Po načinu na koji ga je uhvatila za lice videlo se da ga voli. Volela ga je kao sina. Nadala sim se da de to pomodi kad ispliva istina. Ako Toni ikad izvuče glavu iz. peska. „Enčilade!“ „Ne italijansku hranu?“, pitala sam iznenađeno što italijanska majka nede praviti neko svoje čuveno jelo. Mona je odmaknula glavom. „Ne. Kad kuvam s mojim Hektorom, pravimo hranu iz zemlje njegovog porekla. Tako imam priliku da proširim svoje veštine. Jednom du napraviti jelo koje de biti mešavina italijanske i meksičke kulture i prodavaču ga u restoranu.“ Mona me je izgurala iz kuhinje do barske stolice. „Ti sad idi sedi i pričademo dok Hektor i ja kuvamo. Capisci?“ Meni je zvučalo dobro. Toni mi je pružio pivo, a zatim seo na stolicu pored mene. „Dakle, šta ja to čujem o venčanju u Vegasu?“ Mama Mona je prešla ravno u napad.
203
„Mama, samo smo razgovarali. To nije ništa značilo.“ Toni je rekao u mamina leđa dok je radila oko pednice, ali gledao je pravo u Hektorova. „Ne bih nikad pobegao i oženio se Mijom. Nikad.“ Glas mu je bio zadihan, kad je prošaputao dovoljno glasno da ga svi čujemo. Hektor je polako zažmurio. Kad je otvorio oči, ponovo su bile ispunjene ljubavlju, žudnjom i nadom. Bilo je jasno koliko Hektor obožava Tonija i obrnuto. Stigma što je pratila njihovu ljubav stvarala je rascep koji bi na kraju mogao srušiti zid oko njihove veze. Ako bi se to desilo, sve bi pokuljalo u bujici koja bi mogla da potopi sve što imaju. Od same te pomisli zabolela me je duša. „Dobro, zato što si ti dobar katolik. Oženideš se u našoj crkvi. Svetog Petra. U istoj crkvi u kojoj smo se venčali tvoj otac i ja pre mnogo godina“, rekla je likujudi. „Priznajem, neko vreme sam brinula da se nikad nedeš oženiti. Sad kad imamo Miju…“ Okrenula je glavu i veličanstveno se osmehnula u mom pravcu. To mi je doslovno razbilo srce u hiljadu parčida. „… porodica de nam biti potpuna i produžidete prezime Fazano.“ Spustila je drvenu varjaču, okrenula se i zagrlila Tonija. „Otac i ja demo biti tako ponosni. Da je ovde danas, rado bi blagoslovio ovu vezu.“ Obrisala je nekoliko suza iz očiju, pročistila grlo i vratila se poslu. Hektor je vidno progutao knedlu, potiskujudi emocije koje sam znala da ga razdiru. „Kad smo ved kod crkve, otac Donahju de biti sredan da obavi venčanje. Mada dete morati da se prijavite za savetovanje. Možda ovog vikenda?“ Prilično sam sigurna da su mi oči iskočile iz duplji. Crkva? Savetovanje? Zavrtela sam glavom. „Uh… ne znam za to“, počela sam, ali Toni me je presekao. „Mama, nismo još odredili datum. Takođe nismo razgovarali ni o veri. Monina glava je poletela unazad kao da je udarena. „Šta? O tome se prvo razgovara. Mija, draga, jesi li ti katolikinja?“ „Nisam ništa. Ja uh…“ Monine oči su me prosecale kao užareni šiljci. „Nisam odgojena u verskom duhu.“ Ispustila je uzdah. „Jesi li krštena hrišdanka?“ Ton joj je bio optužujudi. Smesta mi se strah spustio niz kičmu, što je automatski pokrenulo moje odbrambene mehanizme. „Nisam.“ Stegla sam vilicu i ispravila kičmu. „Jesi li ved bila u braku?“ Spustila je ruku na bok, a drugom je još držala varjaču. Odmahnula sam glavom, a za mnom i ona. „Sine, morade smesta početi da dolazi u našu crkvu. Da bi se udala, morade stedi dobar položaj u Svetom Petru, i moradete verovatno idi duže na savetovanje da bi te naš sveštenik venčao s
204
devojkom koja nije katolkinja. I morade da se krsti. Uskoro. To je obavezno. Moramo odmah početi.“ Težina njenih reci pregazila me je kao parni valjak. Morala sam da izađem odatle. „O moj bože“, ustala sam sa stolice, sva usplahirena. Steglo me je u grudima, i osetila sam kako mi po čelu izbijaju kapljice znoja. Nisam mogla da dišem. Vazduha. Trebao mi je vazduh, odmah. Zaplidudi nogama, pojurila sam na balkon, otvorila vrata i udahnula prohladan martovski čikaški vazduh. Hvala bogu. Ne, ne bogu. Nede više biti razgovora o bogu te večeri. Pobrinudu se za to. Uhvatile su me dve snažne ruke. Iako su bile divne, nisu to bile ruke koje sam želela. Ves. Želela sam da on bude tu. On bi u ovome uživao. Od pratilje do naručene mlade. „Mija, u redu je. Ne dozvoli da te mama uzruja. Smislidemo nešto.“ Toni me je obgrlio s leda. Dugo sam i polako disala. Ubrzano kucanje srca počelo je da se vrada u normalu. Kad sam osetila da mogu da stojim na svojim dvema nogama, okrenula sam se, pružila ruku i odgurnula Tonija. „Moraš redi mami istinu. Ovo je otišlo predaleko.“ Postideno je pognuo glavu. „Znam. Samo… tako je teško. Znaš?“ „Da, znam.“ Seli smo na stolice na balkonu jedno naspram drugog. „Ali nisam ja jedina koja pati ovde. Ni Hektor ovo ne podnosi dobro.“ Toni je naglo podigao glavu i videla sam mu zabrinute linije u uglovima očiju. „Kako to misliš?“ Uhvatila sam ga za ruke i čvrsto ih stegla. „Neprihvatanjem toga što jesi ne prihvataš ni njega.“ Skupio je oči, ali je dutao. „To vrdanje… mrzim što to moram redi, Toni, ali mora biti rečena istina koju izbegavaš.“ Podigao je bradu, dajudi mi znak da nastavim. „Gledaj to Hektorovim očima. Zapravo mu govoriš kako nije dovoljno dobar. Da njegova ljubav nije vredna rizika.“ Zaustio je da nešto kaže i povukao se. „To nije istina! Volim ga.“ „Stvarno? Pa što se onda kriješ?“ „Znaš zašto.“ Glas mu je bio oštar, vilica stegnuta. „To nije dovoljno. To su sve izgovori, i posle toliko godina, šta? Koristiš te izgovore ved skoro petnaest godina. Vreme je da se oslobodiš. Neka ti on bude na prvom mestu. Isto kao ti njemu. Sve ove godine, mogao je da te razotkrije pred porodicom, prijateljima, poslovnim partnerima, ali nije. Zadovoljio se time da ostane u pozadini samo da bi bio s tobom. Važna mu je tvoja sreda, ali kunem se, taj tvoj plan da varaš porodicu i održavaš predstave… to ga ubija. Vidim mu u očima, iako ti ne uviđaš!“ „Jebiga! Zašto je ovo moralo tako da se zapetlja?“
205
„To je život, Toni. Odrasti. Izaberi Hektora koliko god da košta. To je on uradio za tebe. Stavio je tvoju sredu ispred svoje, jer je izabrao tebe.“ S tim završnim udarcem, izašla sam s balkona. Hektor i Tonijeva majka su čekali u dnevnoj sobi kad sam prošla do svoje sobe. „Mija…“ Hektorov glas je drhtao dok mi je izgovarao ime, ali produžila sam. Tad sam shvatila da sam u svojoj ljutnji nepristojna. Prema svojim klijentima, Moni, ljudima do kojih mi je mnogo stalo. Zaustavila sam se ispred hodnika i okrenula. „Oprostite. Odjednom mi nije dobro. Idem da legnem. Mona, hvala što ste došli. Sigurna sam da bi vaša večera bila sjajna.“ Hektor mi je prišao i zaustavio me u hodniku. Privukao me je u zagrljaj i suze su mi ispunile oči. „Žao mi je. Nama je žao. Obojici.“ Govorio je tako tiho da ga samo ja čujem. Gospode, taj čovek je bio neverovatan. „Znam. Samo mi treba malo prostora posle večeras;“ Pustio me je, i vratila sam se u svoju sobu. Legla sam na krevet, zgrabila telefon i okrenula jedinu osobu koju nije trebalo da zovem. Zazvonilo je četiri puta pre nego što se uključila telefonska sekretarica. „Dobili ste Vesa, ostavite poruku posle zvučnog signala i javidu vam se što je pre mogude.“ Vesov glas je snažno grmeo kroz telefon i pogodio me pravo u srce. Biiip. „Hej, to sam ja, uh, Mija. Samo…“ Lagano sam udahnula i pokušala da smislim šta sam htela da kažem, ali ništa mi nije padalo na pamet što bi zvučalo manje očajnički. „Morala sam da ti čujem glas.“ Sklopila sam oči. „Pričademo uskoro. U redu? Zdravo.“
206
OSMO POGLAVLJE Naredne nedelje, odnos između nas troje bio je zategnut. Bila sam uljez i prvi put za tri nedelje tako sam se i osedala. Toni je bio napet, jedva bi progunđao zdravo i doviđenja ujutru. Hektor je bio ljubazniji, nežniji, ali takođe razdražljiv, iako ne prema meni. Očigledno je imao rasprave s Tonijem i nije bio voljan da mi priča o tome, što je bilo razumljivo. Dobila sam živčani napad kad smo razgovarali s majkom prošlog vikenda. Nisam bila ponosna na svoje ponašanje, ali čvrsto sam se držala činjenice da je to moralo biti rečeno. I dalje obigravanje oko tog pitanja narušavalo im je odnos i mučilo obe strane. Da i ne spominjem da je laganje porodici bio dodatan udarac njihovoj savesti. A onda, tu sam bila i ja, riba zaglavljena u sredini. Stajala sam u grudnjaku i gadicama ispred garderobera i pokušavala da odlučim šta da obučem. Martovski vazduh u Čikagu je bio prohladan, ali uglavnom prijatan. „Hej, obuci tvoje seksi pantalone i kožnu jaknu“, dobacio mi je Hektor kroz otvorena vrata. Bila sam tako zaokupljena mislima da ga nisam ni čula. Ušao je i seo na krevet, a ja sam dohvatila crne uske farmerice. Ustao je, uzeo tanak zeleni džemper i opaku tamnosmeđu kožnu jaknu. Dutke sam oblačila odedu koju mi je izabrao. Kad je Hektor želeo da priča, radio je to u. četiri oka, i obično je upadao toj osobi u privatan prostor. Obukla samfarmerice, zatim mi je pružio džemper, pa sam navukla i njega. „Znam da me voli“, rekao je dok je iz garderobera vadio visoke čizme sa božanstvenim upertlanim kožnim kaiševima čitavom dužinom. Bile su meke kao puter i verovatno koštale više od automobila koji sam kupila Medi. Umesto da odgovorim, samo sam tiho sela na krevet. Hektor je kleknuo, podigao mi stopalo i pomogao mi da navučem čizmu. „Samo, toliko se boji da ne razočara majku. Ranije sam mislio da se boji da kaže ocu. Džozef Fazano je bio pravi muškarac. Italijan od glave do pete i veoma staromodan. Kad je preminuo prošle godine, pomislio sam možda… možda de im redi. Mona me voli. Ponaša se prema meni kao prema rođenom sinu.“ Podigao je pogled i u ljubaznim smeđim očima nakupile su mu se suze. Nagnula sam se napred i uhvatila ga za obraze. „Da, tako je.“ „Pa sam mislio…“ Zavrteo je glavom. „Previše sam se nadao. A sad, ne znam. Kad si ti ovde, sa svom tom pričom o braku i bebama, jednostavno želim više. Znaš? Život kakav je trebalo da imamo svih ovih godina.“ 207
I meni je krenula suza. Obrisao ju je palcem. „O, draga Mija, ti nisi ni za šta kriva.“ „Zar nisam? Ali tu sam.“ „Zato što smo te mi doveli.“ Namrštio se. „Istina. U pravu si. Uopšte nisam kriva.“ Namrštila sam se i Hektor se vedro nasmejao, razbijajudi napetost. „Dođi, Toni i ja te izvodimo. Hodemo nešto da ti pokažemo.“ Hektor je posegao u garderober i izvadio je jarkozeleni šal. Tako upadljiv da ga nikad ne bih svojevoljno nosila. „Čemu toliko zelene?“ Hektor je razrogačio oči i uzdahnuo. „Mija, danas je Dan Svetog Patrika. Čitav grad slavi Svetog Pedija naveliko, pa demo i mi! To nam je omiljeni praznik. Nema tuge, nema briga, ničeg osim zabave, prijateljstva i ljubavi danas. Jesi li za to?“ Ogroman osedaj olakšanja ispunio mi je pluča, grudi i srce. „I te kako!“ „Hajde, senorita, idemo!“ Brzi nalet vetra oduvao mi je kosu dok smo izlazili iz automobila. „O, bože, kako je vetrovito!“ Rekla sam momcima dok su me hvatali svaki pod jednu ruku. „Zato ga i zovu Vetroviti grad. Ne brini; sačekaj pola sata i vreme de se promeniti.“ Pogledala sam u Tonija kao da me zavitlava. „Ozbiljno, to je čudnovata pojava. Živim ovde ceo život. Nikad nisam doživeo dan da je vreme ostalo potpuno isto.“ „Treba da se preseliš u Kaliforniju. Tamo je svakog dana savršeno vreme.“ Nasmešila sam se, a on je zavrteo glavom. „O, vidim mesto kod ograde tamo.“ Hektor je pokazao preko velike travnate površine na metalnu ogradu u daljini. Gomila ljudi se načičkala uz ogradu sa koje se videla velika voda. Uputili smo se tamo i zastali kod ograde. „Gde smo?“ pitala sam gledajudi u talase. Voda je bila uzburkana i zapljuskivala je betonsku obalu ispod. Bili smo barem tri metra iznad prave vode, ali ipak se osedala promena temperature što je čovek bio bliži. „Reka Čikago“, odgovorio je Toni ponosno, nadimajudi grudi. Pogledala sam Hektora, a on je zakolutao očima. „Ne gledaj mene. To je nešto Tonijevo. Ja potičem iz San Dijega.“ Rukom u rukavici, pokazao je gore-dole po svom telu. Gurnula sam ga u rame. „Nisam znala da si iz Kalifornije.“
208
Zabacio je glavu i pogledao u vodu. „Da, otišao sam na koledž, upoznao Tonija na Kolumbiji, a onda se doselio ovamo s njim posle diplomiranja.“ „Kolumbija? Opa.“ Znala sam da su ti momci pametni, ali nisam imala pojma da su imali vrhunsko obrazovanje. Ja sam se ispisala sa koledža. Međutim, trenutno sam zarađivala sto hiljada mesečno. Nije bilo loše za bivšu konobaricu iz kazina. Toni se premestio između nas i prebacio nam ruke preko ramena. „Sad de se desiti. Mija, pogledaj onaj čamac!“ Glas mu je bio obojen uzbuđenjem. Čitave nedelje nisam videla Tonija tako srednog. Imao je prelep osmeh, a ja sam to propustila. Krupnim rukama je čvrsto zagrlio Hektora i mene. Odjednom, Toni je pogledao preko ramena, osmotrio okolinu i rekao: „Neka ide dođavola!“ Okrenuo se meni i poljubio me veoma kratko u usne, onako kako bi brat sestru. Zatim se okrenuo Hektoru i poljubio ga strasno i požudno. Trajalo je veoma dugo. Tako dugo da sam čak i ja pocrvenela kad se završilo. Hektor je razrogačio oči kao mače. „Papi, sredan ti Sveti Pedi“, rekao je Toni i opet ga ovlaš poljubio u usta. Hektor se zaprepašdeno osmehivao, s divljenjem i ljubavlju. Radost, čista radost. Hektorova, moja i Tonijeva ispunila je našu malu družinu kad je brod zaplovio rekom Čikago rasprskavajudi nešto zeleno u vodu. „Šta to, dođavola, rade, zagađuju vodu tom smesom?“ Pokazala sam zgroženo na predstavu pred nama. Toni je odmahivao glavom. „Boje reku u zeleno!“ Samo što nije iskočio iz cipela. „To je tradicija i nije ništa otrovno.“ Skupila sam oči i čekala da nastavi. „Kao deo tradicije duže od pedeset godina, reka Čikago se boji u zeleno u čast Dana Svetog Patrika. Trebade dani da se ta boja raziđe. Koriste biljnu boju koja nede naškoditi ribi niti zagaditi vodu. To čak sponzoriše domade udruženje vodoinstalatera.“ Morala sam priznati, stvarno je bilo divno. Brodid je prskao tu mešavinu po celoj reci, plovedi napred-nazad po tom delu. Jarka fluorescentna zelena kovitlala se pomešana s talasima i širila boju. Podsetilo me je na Van Gogovu Zvezdanu nod po načinu na koji se zelena kovitlala u vodi. Nikad nisam tako nešto videla. Grad je zapravo obojio vodu u zeleno za praznik, koji čak nije bio ni državni. Neprestano sam odmahivala glavom nesposobna da shvatim koliko je taj prizor bio jedinstven i krajnje neočekivan. „O čemu se uopšte radi u vezi s tim Danom Svetog Patrika?“
209
Toni nas je oboje privukao bliže, pogleda prikovanog za vodu dok je govorio. „To je proslava dovođenja hrišdanstva u Irsku. Da bi se proslavio taj dan, Katolička crkva skida zabranu na alkohol i prekida korizmu.“ Na trenutak sam dobro razmislila o onome što je rekao. „Jesi li ti Irac?“ Pogledala sam u Hektora, a on je odmahnuo glavom, smeškajuči se. Okrenula sam se i fokusirala na Tonija. „Ne“, odgovorio je. „Pa u čemu je onda fora?“ Značaj tog događaja apsolutno nema smisla. Toni je pokazao na vodu kao da je Vana Vajt17. „Čitava reka je obojena u zeleno u čast sveda moje vere. Sve povezano sa crkvom je važno“, rekao je bezizražajno. Mali osmejak mu je iskrivio ugao usana. Osetila sam kako me steže prstima za mišicu dok se trudio da potisne ono što je najverovatnije bio smeh. „Samo voliš da se zabavljaš. Priznaj!“ Laktom sam ga gurnula u rebra. „Jao!“ Nasmejao se naglas, a Hektor se pridružio. „Hajde Mija, čeka nas naš pab.“ Raširila sam oči dok mi je hladan vazduh bacio kosu na Hektorovo lice. „Izvini.“ Namignuo je i produžio. „Vi imate i pab?“ Toni se zakikotao. „Jesi li uvek bila takav bukvalista?“ „Ne naročito, ali obično se ne družim sa bogatim frajerima. Mislila sam da možete šta hodete kad se zaigrate novcem, kao da igrate monopol.“ „Hajde, vremeje da se družimo sa Ircem po imenu Džejmison18.“ Toni me je svojim krupnim telom zaštitio od vetra koji me je šibao. „Znaš, taj Džejmison mi je stari prijatelj. Bide mi drago da se ponovo družimo“, osmehnula sam se. „Pametno zboriš!“ Toni se veselo osmehivao i poveo nas do automobila. Momci su me odveli do mesta po imenu Deklanov irski pab. Ušli smo kroz ogromna crvena vrata sa crnim drvenim okvirom. Znak napolju je bio crn, sa rečima Kod Deklana ispisanim zlatnim kosim rukopisom. Unutra je bilo mračno. Svuda unaokolo se čuo žamor dok smo se kretali kroz gomilu i tražili put do šanka. Tri sedišta pravo ispred nas bila su prazna. Čašica pokrivena papirnom salvetom sa znakom Rezervisano ispisanim crnim markerom stajala je ispred praznih stolica. Toni mi je pridržao jednu da sednem. „Rezervisana mesta u baru?“, nasmejala sam se, odmahujudi glavom. „Svake godine, chica“, rekao je Hektor. 17 18
Američka voditeljica i glumica, poznata po okretanju točka srede. (Prim, prev.) Vrsta viskija. (Prim, prev.) 210
„Poznajem tipa“, dobacio je Toni onim teškim čikaškim italijanskim otezanjem na koji sam se navikla protekle tri nedelje. „Misliš da poznaješ tipa, ti jebeni žabaru!“ Barmen je pružio ruku. Toni se nagnuo preko drvenog šanka i privukao crvenokosog muškarca na grudi da ga muški zagrli. „Dek, kako si dođavola, jebeni Ircu!“ Izbacio je Toni svoju uvredu. Ženama bi ovo zvučalo kao poziv na tuču. Crvenokosi je samo prešao preko toga. „E, posao je dobro.“ Ispružio je ruke pokazujudi prepun bar. „Danas je Sveti Pedi, šupku. Naravno da de biti krcato.“ Toni je nastavio da zavitlava muškarca kog je nazvao Dek. „Ko je Stela? Znam da nije tvoja.“ Muškarac je znalački pogledao Hektora zelenim očima. Hektor je pružio ruku i rukovao se. „Ovo je Mija. Prijateljica, nije odavde, pa joj pokazujemo grad.“ „I naravno, morao si je dovesti u moj pab, jer imamo najbolju hranu i viski u Čikagolandu.“ „Jebeno najbolju“, odgovorio je Toni, naglaskom gustim kao vuna. „Pa, Mija, zadovoljstvo mije. Ja sam Dek, ili Deklan.“ Pružio je ruku, ja sam je prihvatila, ali umesto da se rukuje, prineo ju je ustima i poljubio. Blago treperenje uzbuđenja pokrenulo mi se iz šake kroz ruku, pa kroz čitavo telo. Zelene oči su mu zasijale kad je prodrmao obrvama. Toni mi je izvukao ruku iz njegove. „Otkači se, kretenu. A sad, gde nam je pice? I jelovnici. Dek se nasmejao, prebacio kuhinjsku krpu preko ramena i gurnuo nam tri jelovnika. Zatim nam je odmah sipao svakome po čašicu irskog viskija džejmison, i jednu sebi. Svi smo podigli čašice i kucnuli se, kad je Dek rekao: „Naiskap!“ Telefon mi je zvrcnuo u zadnjem džepu u isto vreme kad sam tresnula čašicom nazad o sto. Od: Vesa Čeninga Za: Miju Sonders Sretan Dan Svetog Patrika. Znaš li šta kažu za zelene oči? Hektor je visoko podigao obrve kad mi je ugledao osmeh na licu. Prinela sam telefon grudima i pročitala poruku. Hektor je drsko čitao preko mog ramena, pa sam odustala i stavila aparat ispred nas dok sam kucala odgovor. Od: Mije Sonders
211
Za: Vesa Čeninga Ne, ne znam. Šta kažu? Odmah je odgovorio. Od: Vesa Čeninga Za: Miju Sonders Gde si ti? Od: Mije Sonders Za: Vesa Čeninga U irskom pabu po imenu Kod Deklana, u centru Čikaga. Hodeš li mi redi šta kažu za devojke zelenih očiju?
Od: Vesa Čeninga Za: Miju Sonders Uvek nešto smišljaju. Smišljaš li ti nešto?
Od: Mije Sonders Za: Vesa Čeninga Zapravo, da. Da uzmem pide. Sredan Dan Svetog Pedija! Sačekala sam nekoliko minuta, ali nije bilo odgovora. Čudno. Mora da ga je neko drugi zvao. Hektor i ja razmenismo poglede, a onda je on slegnuo ramenima, podigao ruku i pokazao na dve prazne čašice. Deklan ih je odmah napunio. „Hočeš li i pivo?“ pitao je. „Dodavola, da!“ Iskapila sam viski i samo što mi vatra nije izbila iz usta. Ta vrelina nije bila ništa naspram misli o Vesu koje su mi se vrtele po glavi. Preterano i prečesto razmišljanje o njemu bilo je glupo, a ja nisam budala. „I još viskija!“ Narednih sat vremena, Hektor i Toni su mi pričali priče o svojoj mladosti, kako su upoznali Deklana na Kolumbiji i kako su, sasvim neobično, svi završili u Čikagu. Prijatelji su od tada. Sad je bilo jasno zašto je Deklan potajno nagovestio da zna za pravu prirodu njihovog odnosa. Morao je biti među malobrojnima.
212
Ispostavilo se takođe da je i on bio među onima koji su goli trčali preko fudbalskog terena. Sva trojica su me zasmejavali dok me od smeha nije zabolela bešika. Ustala sam sa stolice i okrenula se. „Kuda ideš?“ Toni me je uhvatio za mišicu. „Da ispraznim bešiku.“ Meškoljila sam se u farmericama s noge na nogu. Toni je zgađeno iskrivio lice. „Ne, nemoj to da radiš. Zajebadeš se. Moradeš da piškiš na svakih dvadeset minuta.“ „Ne mogu da izdržim! I zaveži!“ Udarila sam ga po ruci, a on je odglumio uvređenost. „Laka kategorija.“ Protrljao je nasmešeno ruku. Pouzdano sam znala da sam ga udarila prilično jako. Nadala sam se da de mu ostati lepa ljubičasta modrica. Mada, teško. Ti mišidi su bili stvarno čvrsti. Verovatno se osedao kao da sam ga uštinula, a ne udarila. Zakikotala sam se krišom na taj njegov pedinski izgled dok sam išla ka kupatilu. Obavila sam posao, oprala ruke. U napadu ženstvenosti sam se sagnula, prebacila kosu napred i provukla prste kroz nju, a onda je opet zabacila unazad, dajudi joj volumen. Morala sam da ispružim ruku da se pridržim. Vreme za jelo. Viski me je ošamutio, i bez hrane, znala sam da du ubrzo biti na podu. Jebena laka kategorija, dupe moje. Muškarci misle kako su u tome iznad žena. Nemaju pojma. Oprostite što sam upola manja od džina koji može popiti bocu a da verovatno ništa i ne oseti. Trebalo bi da bude sredan što nisam skupa. Km-hm. Ogorčeno sam izašla i probijala se kroz gomilu. Prošlo je dosta vremena otkako smo stigli. Posle večere se stvorila velika gužva i ljudi suskakutali po čitavom pabu. Keltska muzika je glasno svirala, održavajudi irsku atmosferu. Počela sam da plešem uz ritam kad sam naletela pravo na nečije čvrsto telo. „Jao“, protrljala sam nos i podigla glavu. Čak i uz sva svetla u boji koja su stvarala oreol oko njega, prikovala sam oči uz njegove zelene. Ostala sam bez vazduha, ne verujudi da zapravo stoji tu, pravo ispred mene. „Zar nedeš ništa redi, dušo?“ Dugi pepeljastoplavi pramenovi kose padali su mu u oči. „Ne mogu da verujem da si ovde…“ Zelenim očima mi je proučavao telo. „Gospode, ti si melem za oči. Dođi ovamo.“ I onda, tu sam bila ja i tu je bio on. Moj Ves. Usne su mu bile tople kad su se spojile s mojima. Imao je ukus mentola i mirisao na okean. Bože, nedostajao mi
213
je okean, slani povetarac… on. Jednom rukom mi je pridržavao glavu, dok me je drugom privlačio. Tela su nam bila slepljena. Ništa nije postojalo, samo on i električno privlačenje mog tela njegovom. Jezikom sam mu prešla preko ruba usana i otvorio ih je, dopuštajudi mi da uđem. Savršeno. Ljubljenje s Vesom bilo je savršeno. Energija se skupila u balon oko nas dok nas je gomila gurala tamo-amo. Odnekud je dopiralo izvinite, ali nismo prekidali. Nismo mogli. Magnetska povezanost uskovitlala se u oboma. Ljubio me je onako kako se radi u filmovima kad se muškarac vrati iz rata i konačno vidi ženu koju voli. U osnovi, kao da sam mu bila ceo svet, a on je trenutno bio moj. „Jebote, skidaj se s nje!“ Tonijev glas se prolomio kroz gomilu samo nekoliko trenutaka pre nego što su me otrgli. Ruke su mi ostale ispružene kao kod marionete kojoj treba njen lutkar. „Ne, Toni, ne!“, viknuo je Hektor i postavio se između Vesa i Tonija. „Šta, dođavola, misliš da radiš?“ Ves je koraknuo napred odgurujudi Hektora i mene. „Ne, ne, Vese, ne! To je Toni!“ Snažno sam se priljubila uz Vesove grudi, pokušavajudi da ga zaustavim. „Da, a on de skinuti ruke s tebe ili eto nama nevolje.“ Ves je zarežao, sevajudi očima, fokusiran na Tonija. „Je li tako?“ Toni se gurao preko nas, pritiskajudi nas telom u sendvič. „Momci, prestanite. Vese, to mi je klijent. Toni, to mi je, uh, Ves!“ Viknula sam očajnički pokušavajudi da me čuju preko glasne muzike. Toni je skupio oči i Hektor ga je odgurnuo. „Dušo, to joj je tip. Znaš onaj o kom sam ti pričao, surfer i filmadžija?“ Zažmurila sam i ispružila ruke da zadržim Vesa. „Tvoj tip? Tvoj surfer flmadžija?“ Ves se zakikotao i privukao me sebi. „Znači, tako me zoveš?“ Šapnuo mi je u vrat i pokrenuo mi veselo golicanje u nervima. Dotad me je viski ved savladao, savršeno rušedi sve zaštitne mehanizme koje sam imala, i promumlala sam: „Mogla sam da kažem i gospodin koji jebe kao bog? Da li bi to više voleo?“ Opušteno sam mu obavila ruke oko vrata i privila se uz njega. Protrljao je čelom o moje. „Dođavola da, to bih više voleo. Štaviše, govori to svim svojim klijentima i bududim muškarcima i momcima odsad, pa nadalje.“ Frknula sam vrlo neženstveno. „To bi ti voleo, zar ne?“ „Veoma. Mogu li sad da upoznam tvoje prijatelje da me onaj krupni ne bi premlatio?“
214
„O, da!“ Okrenula sam se i Ves mi je stavio ruke na kukove. Obojica muškaraca su nas posmatrala. Hektor se smešio, a Toni mrštio. „Momci, ovo je moj prijatelj Ves. Vese, ovo je Toni i njegov hm… Hektor.“ Završila sam. „Hektor mi je partner“, priznao je Toni dovoljno glasno da čuju i neki ljudi u blizini, mada niko nije obradao pažnju niti ga je poznavao. Ipak, to je bio ogroman korak u pravom smeru. Prvo, poljubac na reci, a sad i javno priznanje? Pogledala sam Hektora u oči. Na licu mu se videlo iznenađenje kao i nagoveštaj uzbuđenja, možda čak i ljubavi. Uostalom, Hektor je uvek gledao Tonija s ljubavlju u očima. Zato i jesam toliko uživala u njemu. Bilo ga je Lako pročitati i uvek je govorio šta misli i oseda. Takva iskrenost je bila nečuvena u krugovima u kojima sam se kretala. „Vese, izvini. Ali znaš, pijani muškarci, prelepa žena i čovek postane pomalo nepristojan. Samo sam je čuvao“, Toni je potapšao Vesa po leđima i njih dvojica se rukovaše. „Hvala ti na tome. Drago mi je što čujem da mi štitiš devojku“, izjavio je Ves. Moja devojka. Rekao je to kad sam bila s njim i, evo, sad je ponovio. Bože, u kakvu sam se nevolju uvalila. „Pa, sad kad si tu, dođi da popiješ pide s nama.“ Pozvao ga je Toni. „Nemam ništa protiv. Pratim vas.“ Ves je rukom pokazao Toniju i Hektoru da pođu ispred nas. Svi smo seli i Ves je privukao stolicu dovoljno blizu da me zagrli. Bio je to jasan znak posedovanja i nisam znala šta s tim da radim ili kako da prihvatim. Viski koji mi je pumpao kroz sistem nije mi pomagao jer sam mu dopustila bez reči. „Koliko ostaješ u Čikagu?“ pitao je Hektor. „Samo večeras. Imam let za Los Anđeles rano ujutru. Ali pošto sam ved ovde, mislio sam da bih mogao da se vidim s Mijom. Nadam se da je to u redu?“ Pogledala sam mu u morskozelene oči i izgubila se. Usne su mu sijale pod svetlima bara i kosa mu je padala po čelu. Posegla sam rukom i sklonila je. Podigao je ruku i uhvatio me za obraz. Nesvesno sam se naslonila na dodir. Bez njegove nežnosti u poslednja dva meseca osedala sam se kao da sam preživljavala sušu i sad sam dobila samo mali gutljaj. Trebalo mi je više. Mnogo više. „I više nego u redu.“
215
DEVETO POGLAVLJE Leđima sam udarila o zid kad su se vrata zalupila. Vesove usne i ruke bile su svuda po meni. Baš tamo gde sam i želela. Nas četvoro, sad ved pijani, odvezli smo se limuzinom do penthausa. Hektor mi je pokazao podignute palčeve kad ga je Toni poveo do njihove sobe. Shvatila sam to kao odobrenje da uvedem muškarca u njihov dom. Mada, teško da bi me nešto sprečilo da zadržim Vesa te večeri. Viski pomešan sa snažnom željom da ga imam bio je previše jak da bih mu se oduprla. I tako, sad me je Vesovo čvrsto telo pribilo uza zid. „Gospode, nedostajala si mi. Nedostajalo mi je ovo telo.“ Šakama mi je obuhvatio grudi. „Želim te golu. Odmah.“ Stegao mi je obe dojke u isto vreme i izvukao iz mene tiho stenjanje. Bez oklevanja sam podigla majicu preko glave i bacila je na pod. On mi je otkopčao dugme na farmericama. I pre nego što sam stigla da se iskobeljam iz njih, ruka mu je bila tamo. Baš tamo opipavajudi me, poigravajudi se s vlažnošdu koju je izazvao. Vesov jezik mi se peo između grudi do vrata, gde je zastao kod uva, grickajudi me. „Sviđa mi se kako se osedaš. Kako tvoje telo odgovara na mene. Dokazuje mi da me, bez obzira na to šta bi mogla redi, ipak želiš.“ Jedan dugi prst je ušao duboko, drugi ga je pratio. Baš dobro. Zabacila sam glavu i udarila o zid. „Nikad nisam ni poricala da te želim.“ Priznala sam zadihano. „Ali pokušavaš.“ Pritisnuo je ruku dublje, prelazedi prstima preko pravog mesta, darovitim palcem mi kružedi oko sredine mog uzbuđenja, šaljudi me u prijatan zaborav. Bio je u pravu. Zaista sam pokušala da poreknem kako deluje na mene. Morala sam. Pomagalo mi je da održim rastojanje među nama, ali ne sad. Tog trenutka, predala sam se sva. „Trebaš mi“, šapnula sam dok je zadovoljstvo raslo. „Jesi li bila s nekim posle mene?“ „Vese“, upozorila sam ga. Nisam želela da vodim taj razgovor dok mu je ruka bila duboko u meni, a dlan obložen mojom željom za njim. Poljubio me je, gurajudi jezik duboko pre nego što se povukao. „Jesi li bila s nekim bez zaštite?“ „Samo s tobom“, i tako sam i mislila. Alek i ja smo uvek imali seks s kondomima. Ves i ja nismo, ali njemu sam verovala, i još mu verujem. Oči su mu bile tamne kad je potražio moje. Zatim je izvadio ruku iz mene i svukao mi pantalone i gadice. Odgurnula sam ih nogama dok sam mu otkopčavala pantalone. 216
Svukao ih je taman dovoljno da izvadi debeli kurac. Bože, kako mi je nedostajao taj njegov deo. Tako dugačak, debeo i spreman za mene. Jednim brzim pokretom uhvatio me je za dupe i podigao mi noge oko svog struka. „Uhvati mi se za ramena, dušo.“ Učinila sam kako je rekao. Kad je pronašao pravo uporište, podigao me je uza zid, i leđima sam žuljala po hrapavoj površini, žaredi kožu. Bolno bockanje samo je doprinosilo zadovoljstvu tog spontanog trenutka. Ves je pritisnuo široki glavid kurca na moj rascep i gurnuo ga unutra. Jednom rukom me je držao za rame, a drugom za bok. Snažno me je povukao nadole, nabijajudi me. „O, bože.“ Ispunjena do ruba njegovim džinovskim kurcem, osedala sam čisto blaženstvo. „Pssst, dušo, čude te.“ Podsetio me je na to gde smo. U mojoj sobi, u Hektorovom i Tonijevom penthausu, tucajudi se sa prvim klijentom dok sam još radila za tredeg. Sigurna sam da je bilo nečeg psihološki uvrnutog u tome, ali nije me bilo briga. Ves mi je pružao veliko zadovoljstvo duboko u meni, ispunjavajudi me svime što mi je nedostajalo u protekla dva meseca otkako sam ga videla poslednji put. Izvukao se i zatim se ponovo uvukao. Spustio je usne na moje i usisala sam mu jezik, pustošedi mu usta, a njegov poljubac je bio kao hrana za izgladnelu ženu. „Sedaš se ovoga.“ Izvukao se, a onda ga je zario do kraja. Ostala sam bez daha i klimnula glavom, toliko udubljena u maglu požude da sam mogla da se fokusiram samo na osedaj između butina; snažno zadovoljstvo mi se podizalo duboko u materici dok se pomerao unutra i napolje. „Nedu ti dozvoliti da zaboraviš koliko je ovo dobro“, rekao je dok se izvlačio, a zatim oštrim zaokretom kukova ponovo ušao u mene. „Hodu da me osedaš kad ne budem tu.“ Napolje, a onda obe ruke na moje kukove, pa se zabio ponovo. Ugrizla sam se za usnu kad je munja sevnula kroz mene, telo mi se upalilo i peckala me je svaka pora. Još jedan ubod i izgubila sam se. Predala sam se sva, baš kao što je i želeo. „Zapamti me“, rekao je kroz stegnute zube. To su bile iste reči koje mi je izgovorio poslednji put kad smo vodili ljubav. Ovog puta su bile obojene bolom, zadovoljstvom i svim ostalim osedanjima između toga. Iskliznuo je, podigao me visoko i obavio mi ruke potpuno oko leđa. Stegla sam ga butinama oko struka i zarila mu bose pete u leđa. Držedi me tako nabijenu na kurac, izvio je kukove unazad, pritisnuo me snažno uza zid i zario se u mene. Orgazam je eksplodirao kroz mene, širedi zadovoljstvo u svim pravcima. Vesove usne su čvrsto pritisnule moje, produžavajudi poljubac dok se mahnito
217
trzao, pumpajudi spermu duboko u mene, kupajudi mi unutrašnjost svojom tečnošdu. Ustima je sprečavao da mi bolan krik pređe preko usana. Jako sam ga ugrizla za usne kad je i poslednji trag naše udružene strasti usporio i nestao. Koža nam je bila klizava od znoja i premazana uzajamnim radovanjem. Razmenjivali smo vazduh dahdudi jedno drugom u lice dok smo se trljali čelima, potvrđujudi povezanost koju smo stvorili od samog početka. „Hodeš li me zaboraviti?“ Ton mu je bio ljubazan, ali pomalo i zabrinut. „Nikad“, obedala sam. „Hajde da te operemo. Nisam ni blizu završio s tobom.“ Držao me je u zagrljaju i poveo nas zajedno preko sobe do kupatila. „Hvala bogu, pošto te opet želim“, izjavila sam dok sam mu lice obasipala poljupcima, ližudi mu slani ukus s vrata i uživajudi u jedinom muškarcu koji mi nikad nede dosaditi. Postavio me je na komodu i povukao se. Njegova tečnost se slila sa mene na keramičku površinu. Zurio mi je među noge i gledao kako sperma izlazi iz mene. „O tome du misliti kasnije“, priznao je ne skidajudi dečački osmeh s lica. Udarila sam ga po ramenu. „Uključi tuš, perverznjaku.“ Nagnula sam se i nakvasila peškirid, očistila se između butina i uzela drugi da obrišem i pult. Bacila sam dva peškirida u korpu za veš. Ves mora da je dobro iskoristio to vreme jer je sad bio veličanstveno nag. Farmerice i cipele bile su mu na gomili na podu kupatila. Preplanula koža i glatki surferski mišidi nisu nikad izgledali bolje. Prešla sam nekoliko koraka do njega i spustila mu obe ruke na četvrtaste grudne mišide. Pritisnula sam mu čelo o grudi i poljubila ga u sredinu. Bio je topao, prisan, i sve što mi je nedostajalo u životu, što sam želela, a još nisam mogla imati. Počele su da mi se skupljaju suze dok sam mu ljubila kožu iznad srca. Rukom me je uhratio za obraz i palcem mi obrisao usamljenu suzu. „Znam. I ja“, rekao je tiho. „Hajde samo da uživamo u vremenu koje imamo, važi?“ Klimnula sam glavom i pošla za njim pod tuš. Dugo mi je prao kosu. „Narasla je nekoliko centimetara.“ „Da, brzo raste“, odgovorila sam. „Tako je lepa“, pogledom je pratio sapunicu koja mi se slivala niz kosu na pločice oko nogu, pa u slivnik. Kad sam je isprala, nasapunjao je ruke. Nikad nije koristio mrežicu za kupanje kad smo se tuširali ranije u Malibuu. „Praktičan momak?“ zamrdala sam obrvama na njega.
218
„Nisi znala?“ Stavio mi je ruke na ramena i umasirao mi sapun u čvrsto tkivo. Osedaj je bio rajski. Snažnim prstima mi je izgnječio svaki čvor koji sam imala pre nego što mi se zavodljivo spustio do grudi i preko dojki. Okrenuo me je i priljubio mi leđa o sebe. Zatim mi je uhvatio obe dojke u šake, prelazedi palčevima i kažiprstima preko nabreklih vrhova. Bradavice su mi se podizale i golicale me svaki put kad bi njegovi predivni prsti prešli preko njih, dok se nisu ukrutile i ličile na gumice na olovkama. Tvrde, visoke i okrugle. Zastenjala sam i naslonila se leđima na njega, sklapajudi oči. „Volim tvoje sise. Velike su, pune, i savršene za moje ruke. Učvrste se kad god pređem prstima preko njih.“ Reči su mu ispunile prostoriju poput pare oko nas, pojačavajudi ošamudenost, pa je sve ličilo na san. Poigravao se mojim dojkama dok nisam počela da dahdem, stenjem i neumorno izdižem bokove u vazduh. „Šta želiš?“ Jezikom mi je prešao preko vrata dok je nastavljao sa slatkim mučenjem mojih sad ved preosetljivih dojki. „Želim te u sebi. Molim te.“ Preklinjala sam bestidno. „Nagni se napred, dušo. Uhvati se za držač za peškir. Podigni mi to slatko dupe.“ Zgrabila sam držač iznad glave, u dnu tuš-kabine. Podsetio me je na one koje viđamo u lepim hotelskim sobama gde su peškiri bili zaštideni od prskanja vode, a ipak prikladno postavljeni tako da gost ne mora da napušta toplu tuš-kabinu nag. U ovom slučaju, ta šipka mi je bila savršena da se za nju uhvatim. Ves je postavio noge uz moje, odgurujudi ih ka spolja. Uhvatio me je za kukove, podižudi ih onako kako je želeo. Čekala sam, dah mi je zapeo u grlu. Uzbuđenje je zujalo oko mene kao roj ljutitih pčela. Iščekivanje, saznanje da de me probosti njegova nabrekla muškost bilo je neizdrživo i zabranjeno. Ves mi je trljao guzove. Stručno mi je raširio meso, otvorio me otpozadi, a onda mu se glavid našao na ulazu u mene. Sam nagoveštaj njegove muškosti zadirkivao mi je oteklo meso. „Želiš li ga, dušo? Želiš li da te jebem žestoko?“ „Bože, da, molim te, Vese. Voli me onako kako umeš.“ „Voli?“ Pitao je uvlačedi se nekoliko centimetara. Probala sam da stegnem butine, da ga uvučem dublje. Zadržavao me je, dopuštajudi pomeranje samo kad je on to želeo. „Da, pokaži mi.“ Uz uvijanje kukova, zario mi je prste u bokove pre nego što se zabio napred… tako jako da su mi zacvokotali zubi. Stezala sam držač, drhtala sam od njegovih pokreta, stopala su mi se odizala od poda, nataknuta na njegov kurac baš onako
219
kako je voleo. Spustio me je. Nisam mogla da dišem, nisam mogla da se pomerim. Nikad nisam bila potpunija s nekim muškarcem. Kad se povukao, gotovo sam uzviknula, emocionalno mi je trebalo da ostane u meni, da mi ostane blizu. „Ne izlazi…“ procedila sam. „Tu sam.“ Rukom je poklopio moju na dršci i tu je zadržao. Zatim se ponovo namestio i probio se unutra. „Oseti me, dušo. Tu sam. S tobom. U tebi. Deo tebe.“ Treperenje se širilo od mesta gde smo bili spojeni kao da mi leptirova krila lepršaju po celom telu. Bilo je neobično, drugačije, ni nalik na bilo koje ranije seksualno iskustvo. „Svršiču“, rekla sam mu, gubeči sposobnost da govorim. Zadovoljstvo mi je povelo telo, um i podsvest na putovanje sa kog nikako nisam htela da se vratim. „To“, kružio je kukovima, pomerajudi kruti kurac u meni, ostavljajudi me bez daha. „Svršideš kad ja budem gotov. Stegnudeš me, slatka Mija, dokazadeš mi da upravljam ovim telom. Kad sam u tebi, sami smo. Ti i ja. Onako kako treba da bude.“ Izvukao se i zario se visoko i jako. Ciknula sam, ponovo izgubljena u seksualnoj ošamudenosti. Peckava, vrela struja prosekla me je kroz svaki otvor, tražedi izlaz, način da izbacim potisnuto uzbuđenje. Tad je počelo brbljanje. Tucao mi je telo dugim, doslednim udarcima. Izgubila sam se. Mumlala sam, izgovarajudi beskorisne, besmislene reci. „Molim te…“ „U mene…“ „Gorim…“ „Sad…“ „Voli…“ „Vrelo…“ „Vese…“ Tad mi je obavio ruku oko struka, a drugom se pridržavao za šipku iznad kao da de izvesti vežbu podizanja. Podigao je svoje mišidavo telo na vrhove prstiju i pritisnuo me na kurac. Njegov kao kamen tvrd ud dosegao je tako visoko, razdvajajudi tkivo u meni široko, gurajudi prodiranje do tačke tako visoke do koje nijedan muškarac nije stigao. Izgubila sam kontrolu. Orgazam me je pretresao. Fizički me pretresao i grčila sam se oko njega kao da me je udarila struja. Pička mi se stegla oko njega, a Ves je kriknuo oslobađajudi se, zarivajudi mi zube u mesto gde su mi se spajali vrat i rame. Prosekle su me strele bola, neobuzdano raspirujudi vatru koja je ved gorela. Izvlačio mi je orgazam za orgazmom, dok nisam prestala da brojim koliko puta me je preveo preko ruba. Samo znam da, kad je konačno prestao da me tuca,
220
voda je bila ledeno hladna i oboje smo drhtali. Oprao mi je malaksalo telo hladnom vodom. Pokrio me je peškirom dok sam stajala i naslanjala se na njega. Nisam više mnogo mogla da uradim. Jebao me je dok nisam otupela. Mozak mi više nije slao signale udovima. Sve je prosto prestalo da radi. Ves me je podigao i izneo iz tuš-kabine čim me je gotovo sasvim obrisao. Zatim je pomerio prekrivače, spustio me na krevet i zavukao se pored mene. Telo mu se priljubilo uz moje i tako mokri od tuširanja zalepili smo se jedno uz drugo onako kako sam obožavala, više nego što bih ikad priznala. Toplo mi je uzdahnuo u vrat. „Ne želim da te napustim sutra.“ Zažmurila sam i povukla mu ruku oko sebe između golih grudi. Šake su mu bile blizu mojih usta. Poljubila sam mu prste. „Moraš da ideš“, prošaputala sam, znajudi da mora otidi isto koliko sam želela da ostane. „Znam.“ Glas mu je bio beznadežan, ali snažan. „Ali mnogo mi znači što ne želiš.“ Želela sam da zna da je ovaj trenutak važan. Da mi je svaki trenutak s njim poseban. „O, Mija, nedu ti dozvoliti da nam ovo oduzmeš.“ „I ne želim. U narednih devet meseci, nadam se da deš me podsedati na to šta sve može biti.“ Stavila sam mu ruku na svoj obraz i pokušala da zapamtim osedaj. Zaključam ga u sedanje tako da uvek mogu da se podsetim. „Nedu ti nikad dozvoliti da zaboraviš šta bi mogla da imaš. Šta te čeka.“ Na te reči, ušuškana u njegovom toplom zagrljaju, skliznula sam u carstvo snova. *** Sunce koje se probijalo kroz otvorene žaluzine pogodilo me je pravo u oči, izvlačedi me iz najMaženijeg sna u kom smo Ves i ja surfovali. Naravno, usnu sam bila majstor za surfovanje, iako sam u stvarnom svetu bila tek početnica. Morala sam ponovo na okean da vežbam, ako sam htela da budem makar blizu načina na koji je surfovala Mija iz snova. Polako sam pomerila stopalo iza sebe i nisam osetila ništa osim hladnih čaršava. Preplašeno sam sela i pogledala nadesno. Otišao je. Nije ostalo ništa osim udubljenja u jastuku pored mene i parčeta papira tamo gde je ranije ležao Ves. Papir je sigurno istrgnut iz mog bloka koji je ležao na stolu. Mija,
221
Sinod je bilo neponovljivo. Ustvari, bilo je neprocenjivo. S tobom je kao kad uhvatiš savršen vrhunac, pa kliziš kroz okean na beskrajnom talasu. Ushiduješ me, zastrašuješ i menjaš mi život. Promenila si me, Mija. Više ne verujem da ne postoji savršena žena, jer sam je upoznao, vodio ljubav s njom i obožavao je na jedini način kako znam. Pošto mi nisi dala drugog izbora, ostadu ti prijatelj i nastavidu da te podsedam na ono što bi moglo biti. Devet meseci i dalje. Do slededegputa, mislidu na tebe i zvadu te daproverim kako si uskoro. Kad budeš spremna, imaš ključ. Zapamti me. Tvoj filmadžija surfer, - Ves Prinela sam pismo golim grudima i zaplakala. Plakala sam zbog Vesa, zbog sebe, zbog onoga što bi moglo biti. Zbog onog što sam se nadala da du jednog dana imati. Ako mi ga pre toga ne ukrade neka druga prelepa žena. Bez obzira na to, morala sam ga pustiti da živi, dok sam ja nastavljala svoje putovanje. Saznanje da je Vesu stalo, da je želeo da ga zapamtim, nadao se da du mu se vratiti, bilo je sve što mi je potrebno da prebrodim narednih devet meseci. Ali kao što sam ohrabrivala i Vesa, nameravala sam da živim. Nisam smela dopustiti osedanjima prema njemu da me spreče u onome što sam radila ili u sticanju iskustava koje sam sebi obedala. Nisam imala pojma kuda de me život odvesti u narednih nekoliko meseci. Koliko god da bih volela da odbacim oprez i ostavim sve, pustim Vesa da isplati zelenaše i otrčim mu, morala sam ovo da obavim na svoj način. Ova godina de biti godina kad sam odlučila šta želim od ostatka života. Možda je to Ves, a možda i ne. Možda Kalifornija, možda Timbuktu. Koliko god moje srce želelo da otrčim njemu, rešila sam. Odlučila sam. Narednih devet meseci živedu kako budem želela, dok spašavam tatu od njega samog. I zapamtidu Vesa. Naši zajednički trenuci, naše prijateljstvo, ono što imamo kad smo zajedno. Alek me je naučio tu lekciju i, kao i njega, volela sam Vesa. Na svoj način. I možda de to, ako je suđeno, devet meseci odsad, biti ona večna vrsta ljubavi. Samo ne danas.
222
DESETO POGLAVLJE Večeras je proslava velikog širenja Fazanove smrznute hrane. Slavni kuvari, mediji, vlasnici restorana, mogudi investitori, čitav klan Fazanovih i još neki slavide u obližnjem restoranu Fazanovih. Čula sam da de nekoliko izdavača kuvara i neki televizijski direktori biti na mestu događaja i želeti da pričaju s Tonijem o snimanju serije, a mama Mona govoride o kuvaru Fazanovih s izvornim porodičnim receptima. Sve je bilo vrlo uzbudljivo i zastrašujude u isto vreme. Taj događaj je trebalo da označi prekid mog odnosa s Tonijem kao njegove verenice. Upozorila sam ga da de mediji pokrenuti neke zle priče o tome kako su me videli sa dve druge slavne ličnosti u poslednja dva meseca. Uveravao me je da de sve biti u redu i da je sve pod kontrolom. Ja sam to u glavi prevela kao: Ništa nije u redu, deside se veliko sranje, a ja du se nadi usred toga. Andželina mi je rekla da je ceo restoran pretvoren u raskošan otvoreni prostor. Svi redovni stolovi odneti su u skladište i zamenjeni visokim stolovima. Znaci su objavljivali da je restoran zatvoren za javnost, ali bide otvoren narednog dana. Šta god da se desi večeras, ovo mi je bilo poslednje celo veče s momcima i želela sam da uživam. Samo sam se nadala da demo modi. Toni se cele nedelje ponašao neverovatno čudno. Kad bih ušla u prostoriju, ponašao se razdražljivo, izgubio bi nit usred razgovora, i previše vremena je provodio u kancelariji. To je važilo i za Hektora. Izgledao je krajnje izgubljeno protekle nedelje. Divno smo se proveli na Dan Svetog Patrika, i naravno, momci su me zezali slededeg dana zbog Vesa, ali posle toga, odnosi su postali napeti. Toni je češde dolazio i odlazio, provodio manje vremena s Hektorom i sa mnom, i ponašao se kao neko ko ima džinovsku tajnu. Ta tajna je Hektora najviše i plašila. Rekao je kako za sve godine koliko su bili zajedno nikad nisu ništa tajili jedan od drugog. Endži je uveravala Hektora da je na poslu sve u redu i da Toniju ide bolje nego ikad pre. Dolazio je rano, odlazio kasno, i Endži je to sve potvrdila. Nije bilo nekog drugog; Toni je samo delovao prezauzeto oko novih poslovnih promena. Verovatno de od imena Fazano, kao dobrog mesta za obedovanje, napraviti opštepoznato ime. Kad nekom proizvod od prisutnosti na hiljadu dvesta mesta ude u svaku prodavnicu širom zemlje, uz to ide i mali pritisak. Hektor je pristao da pruži Toniju malo prostora i proveo je tu nedelju sa mnom. Radio je kao i obično od osam do pet, ali nije odlazio na posao rano ili se vradao kasno kao Toni. Uveče smo provodili vreme odlazediu bioskop, igrajudi igre 223
i ispijajudi previše vina. Priča im je bila neverovatna, a Hektor i ja smo brzo postali prijatelji. Bio je neko koga du poznavati do kraja života. Neko kao Džin, Medi, Alek i Ves. Neko na koga sam mogla da računam. Moj broj prijatelja je rastao i bila sam oduševljena što sam dodala i Hektora toj odabranoj grupi. Toni i njegova sestra Andželina, takođe. Iako je Toni bio prezauzet otkako sam stigla, imali smo naših trenutaka, i cenila sam ga. Bio je tridesetogodišnjak sa mnogo obaveza, i poslovnih i privatnih. Divila sam se njegovoj energiji i potrebi da svakog usredi – svakog osim sebe i tu jednu osobu koja mu je najviše značila, Hektora. Hektor je i dalje bio uz njega. „Žrtvuješ se u ovakvim trenucima“, rekao je, „kad nekog voliš. Stavljaš njihove potrebe ispred svojih, i jednog dana, on de to isto učiniti za mene.“ I kad bih ih videla zajedno, čak i uz svu napetost, nijeim nedostajalo ljubavi, saosedanja ili poverenja. Samo su zaglavili u čudne okolnosti i davali su sve od sebe da prođu kroz to i iznova pronađu zajednički jezik. Nadala sam se, za njihovo dobro, da de ga nadi. Nisam želek da izgube ono što je bilo tako divno nekome ko je to sve posmatrao sa strane. Dok sam se pakovala, zazvonio mi je telefon. „Halo?“ „Dobro jutro, lutko. Jesi li spremna da napustiš Vetroviti grad?“ Kroz telefon se začuo tetka Milin meki glas. „Ne naročito. Uživala sam ovde. Toni i Hektor su divni momci.“ „Toni i… šta? Ko je Hektor?“ pitala je. „Hektor je Tonijev partner.“ „Entoni Fazano je gej? Zgodni bokser sa božanstvenim telom?“ „Upravo taj.“ Nasmešila sam se i odmahnula glavom. Ona je bila kao dobra vila zgodnim momcima. Zacoktala mi je u uvo. „Previše dobro da bi bilo istinito. Znala sam kad sam mu videla dosije da nešto nije u redu. Dakle, izgleda da ovog puta nedeš primiti onu dodatnu zaradu.“ Nasmejala sam se. „Uvek se brineš zbog novca?“ „Lova je glavna, lutko. Znaš to bolje nego bilo ko, trenutno. Kad ved pričamo o lovi, upravo sam ti poslala mejl o novom klijentu. Ovo de ti se dopasti. Veoma de ti odgovarati.“ „Je li? A zašto?“ „Pa ideš u Boston, Masačusets.“ „Nisam nikad bila tamo. Šta ima u Bostonu i zašto de mi se dopasti?“ Osim toga što imaju najbolji bejzbol tim u poznatom svemiru. „Momci, bejzbol i pivo“, nasmejala se.
224
„Tri moje omiljene pojave!“ uzviknula sam, pomalo skakududi. Zaista sam volela dobru bejzbol utakmicu. Bila je među onim retkostima koje smo tatica i ja zajedno gledali dok sarn odrastala. Čak i ako je bio mrtav pijan, uvek je gledao utakmicu. Red soksi su nam bili omiljeni. U početku mi se sviđalo što su kao logo imali čarape, ali uglavnom zato što ih je voleo moj tata, i to nas je zbližilo. Povezivalo nas je. Kao desetogodišnje dete bez majke, mnogo sam se trudila da se zbližim s roditeljem kog sam imala. Čak je i Medi volela utakmice i tim. Volela bi da čuje da idem u Boston. „Da, a postaje još bolje!“ „Ne. Stvarno?“ „Sediš li?“ Okrenula sam se i sela na krevet. „Sad sedim.“ „Bideš pratilja najnovijem omiljenom dečku bostonskih Red soksa, Mejsonu Marfiju.“ „Šališ se! Čula sam za njega. Trenutno drži udarački rekord i ima najviše istrčavanja za ovu godinu!“ Mili se zakikotala. „I ne škodi što je zgodan. Mladi Irac, tvoje godište, visok, i građen da zadovolji ženu.“ Prisetivši se poslednje utakmice u kojoj sam ga gledala, morala sam da se složim. Čak sam tad možda i premotavala DVD da bih mu videla pozadinu u tim tesnim belim pantalonama više puta. „Ovo je neverovatno. Ali zašto bi njemu trebala pratnja?“ „Navodno bi sa ženom uz sebe izgledao posvedeniji timu i svojoj slici u javnosti. Njegov predstavnik za javnost smatra da bi činjenica da ima devojku u prvih mesec dana sezone smanjila pritisak na njega, pokazala oglašivačima da je odan tip.“ Narogušila sam se i napudila usne. „Kako god. Oduševljena sam. Ovo de biti čarobno! Pošalji mi podatke o avionu i ostalo. Treba da stignem rano. A potrebno je unapred da obavim sve kozmetičke tretmane.“ „Rezervisadu ti u hotelu na tri dana pre nego što odeš kod gospodina Marfija. U nekom koji ima potpuno opremljen salon i spa-centar. Zaslužuješ malo slobodnog vremena, la se pripremiš za novi zadatak.“ „Ha-ha, veoma smešno. Zvuči dobro. Hvala, tetka Mili.“ „Sve za moju devojku. Pričademo uskoro, lutko.“ „Dovidenja.“
225
„Izgledaš prelepo, Mija.“ Toni me je čvrsto zagrlio kad smo Hektor i ja stigli. Hektor se ukočio pored mene, a razdražljivost se širila od njega u talasima. „Hvala. Nedostajao si nam danas.“ Rekla sam pokušavajudi da izrazim koliko. Toni je oblizao usne i pogledao je Hektora. Nije toliko gledao koliko je proučavao svaki Latinoamerikančev centimetar, a oči mu je ispunila žar kakvu neko ima samo za osobu koju voli. Hektor je spustio pogled i zavrteo glavom, a širok osmeh mu se raširio preko lica. „Hektore“, tiho je rekao Toni. „Papi, savršenstvo“, prošaputao je dovoljno blizu da ga samo nas dvoje čujemo. „Izgledaš tako dobro da boli“, rekao je Hektor Toniju, tapšudi ga po leđima i privlačedi ga u muški zagrljaj. Grlili su se tren duže nego što bi to heteroseksualci učinili, ali ne dovoljno dugo da izazovu sumnju među ostalim gostima koji su se kretali unaokolo. Mona Fazano nas je ugledala sa druge strane prostorije. Nešto je bilo drugačije u načinu na koji mi je prišla. Hladnije, onako kako nisam osetila otkako smo se upoznale. Zagrlila me je, ali ne iskreno. Isto je postupila i sa Hektorom. Skupio je obrve preko njenog ramena gledajudi u mene. Slegnula sam ramenima. S Monom Fazano niko nije znao šta se kuva. Bila mi je zagonetka. „Sine, ima ljudi s kojima moraš da popričaš. Odlučila sam da treba da napravimo kuvar. Hajde da se povežemo sa glavnim zverkama.“ Toni se nasmejao, i Hektor i ja se obradovasmo. Taj čovek je toliko bio napet čitave nedelje da je ovo bilo prvi put otkako smo svi zajedno izašli da je malo više ličio na sebe. Nekako opušteno u svojoj koži. „U redu, Mija, odmah dolazim.“ I Mona me je opet pogledala, a zatim u Hektora, pa je s uzdahom zavrtela glavom. Tad je otišla, gunđajudi nešto sebi u bradu. „Šta je njoj?“ pitala sam. „Nezadovoljna je.“ „To je očigledno. Hodeš li podeliti i s nama ostalima?“ „Ne baš. Sve de uskoro biti otkriveno. Šta kažete na to da uzmete pide i malo se družite. Imate mesta napred gde bih voleo da vas vidim kad budemo držali pozdravni govor. U redu? Obedajte mi da dete biti u prvim redovima s porodicom.“ Hektor se nagnuo napred i tiho rekao tako da osim mene čuju samo njih dvojica: „Dušo, šta god ti treba večeras. Znaš to. Uz tebe sam.“ „Zauvek?“ pitao je Toni zaverenički. Ovo je zaista počelo da me izluđuje. Veče je bilo nelagodno, iako se Toni ponašao opuštenije nego ikad. Da li zato što se spremao da objavi kako se ženi? Zbog širenja prehrambene linije? Pregovara li
226
o kuvaru i TV emisijama? Sve je to zvučalo da de biti još više posla i stresa, a ne manje. A Toni se ponašao kao da je te večeri sve bilo ružičasto. A tu mu je bila majka, vidno mrzovoljna iz nepoznatog razloga, i usmeravala je to na Hektora i mene. „Uvek, znaš to.“ Obedao je Hektor. „Bidemo napred. A sad, radi svoj posao i znaš… tako sam ponosan na tebe.“ Toni je pružio ruku i pomilovao Hektorovu. Nekoliko ljudi je uhvatilo taj trenutak, ali on se odmakao pre nego što sam stigla bilo šta da kažem. „Toni se čudno ponaša, je li tako?“, pitala sam Hektora kad je njegov muškarac stigao do grupe ljudi u svečanim haljinama i odelima. „Da, nešto se sigurno sprema, ali nije mi ništa otkrio. Mada, ne čudi me. Toni se obično pozabavi svojim brigama, a onda mi ih izloži. Obično neposredno pre nego što nešto preduzme. Dakle, šta god da je, izgleda da se osedabolje u vezi s tim. Mora da je odlučio nešto u vezi s poslom zbog čega je ponovo onaj stari.“ „To što te dodiruje pred drugima zmči da je opet onaj stari? Njegova majka nas strelja pogledima?“ „Da, to ništa nije normalno. Ne možemo tu mnogo da učinimo. Hajdemo po pide, da pronađemo Endži, i vidimo šta se kuva.“ Narednih pola sata smo uzimali šampanjac, daskali sa ostalima iz Tonijeve porodice i uopšte – uživali. Iz zvučnika se začuo snažan glas. „Možete li da se okupite ovde?“ pozvao je Toni stojedi na podijumu. „Ovo je naš poziv.“ Hektor me je poveo pred mali podijum do stola oko kog je stajala porodica. Toni je stajao na bini u besprekornom svetlozelenom odelu. Izgledao je krupno u odnosu na mali podijum i mikrofon mu se nije ni video u rukama. Gomila se utišala, svi su se okupili i fokusirali na Tonija. „Želeo sam da počnem tako što du vam svima zahvaliti što ste tu. Širenje imena Fazano u oblast smrznute hrane bio je san mog oca Džozefa Entonija Fazana. Vodio je ovu kompaniju pošteno, ponosno i odano brendu. S majkom i sestrama, nastavidu ovu zaostavštinu kroz nove poduhvate tako što demo osigurati da nam proizvodi budu dobrog kvaliteta, porodični i pristupačni. Tome smo uvek bili posvedeni.“ Gomila je zapljeskala i čulo se nekoliko zvižduka. „Hvala. Brend sad razmišlja o nekoliko dodatnih poduhvata. Prvo, o kuvaru mame Fazano.“ Odjeknuo je gromoglasan pljesak. „Drugo je TV emisija na kulinarskom kanalu.“ Gomila je poludela. „Zvade se Pustolovina porodice Fazano. Moja majka, moje sestre i moj životni partner bide deo nove emisije.“
227
Povici, navijanje i pljeskanje prigušili su Hektorove i moje uzvike. Šta je, dođavola, mislio pod tim partnerom? Nije dolazilo u obzir da ostajem s njim i pomažem mu da zamazuje oči američkim gledaocima. „I to me dovodi do moje najvede objave. Čuli ste sve u vezi s poslom, a sad: privatno. Želim da predstavim javnosti osobu koju volim najviše na svetu. Onu koja je bila uz mene čitavog života i nikad me nije napustila. Mog partnera. Moju jedinu pravu ljubav. Mog verenika… ako me želi.“ Verenika? O sranje. Sveta majko božja. Hektor je pored mene razrogačio oči, koje su se ispunile suzama. Krenule su istog trenutka kad je Toni pružio ruku prema njemu. „Hektor Čavez. Volim te i uvek du te voleti. Želim da te volim do kraja života. Ovaj posao, porodično ime, sve to nije ništa ako ti to ne podeliš sa mnom.“ I tad se spustio na koleno i otvorio crvenu plišanu kutijicu. U njoj je bila tanka zlatna burma. „Budi moj zauvek. Venčaj se sa mnom. Zvanično. Uzmi moje ime. Izgradi porodicu sa mnom.“ Čitavom prostorijom zavladala je mrtva tišina. Nije se čuo čak ni šapat. „Ustani“, Hektor je povukao Tonija da ustane. „Moj čovek ni zbog koga ne kleči. Stoji ponosno kao i ja zbog njega. Bide mi čast da se venčam sa tobom, i uzmem ime Fazanovih.“ Toni se široko osmehnuo, privukao Hektora sebi i okrenuo se publici. Blicevi su sevali kao ludi. Buka je dosegla nivo nerazgovetne grmljavine kad su svi shvatili šta se događa. Entoni Fazano, bokser, poslovni čovek, porodični čovek, upravo je otkrio svoju tajnu i zaprosio dugogodišnjeg dečka, ponudio mu svoje prezime i predložio da imaju decu. Sveti bože! Ovo je bio epski trenutak Stajala sam i posmatrala svakog člana Tonijeve porodice. Počevši od leve strane sa Đavanom i njenim mužem. „Đavana, prihvataš li Hektora kao mog verenika i svog bududeg zeta?“ Široko se osmehnula i klimnula glavom. „Da“, glas joj je zvučao promuklo, ali čula sam emocije u njemu. „Izabela, prihvataš li Hektora kao člana porodice?“ „Da, oduvek. I talco sam sredna zbog tebe“ okrenula se i zajecala mužu u vrat. „Sofija…“ Nije čak morao ni da završi. „Konačno si priznao“, rekla je i gomila se nasmejala. Toni je čvrsto grlio Hektora dok su mu se suze slivale niz kožu boje karamele. „Endži, prihvataš li Hektora kao novog člana naše porodice?“
228
Umesto da odgovori, popela se na podijum i obojicu ih zagrlila. „Volim vas, volim vas“, rekla je i poljubila ih obojicu u usta. Ludi Italijani i njihovo ljubljenje u usta. Dva para očiju se raširiše i Toni se odmakao. Spustio se na kolena i povukao sestru ispred sebe, poljubio joj stomak i spustio krupnu šaku na njega. Osmehom je svima rekao šta se dešava. Pogledala sam u Monu Fazano dok je posmatrala svoju decu. Suze su joj tako brzo tekle iz očiju kao da je neko odvrnuo slavinu. „Moja sestra de imati bebu. Pokušavala je godinama i sad de imati bebu!“, viknuo je Toni gomili. Svi su zapljeskali i zazviždali. Endži je sišla s podijuma, otrčala do muža Roka i bacila mu se u zagrljaj. Uhvatio ju je i okrenuo. „Mama“, rekao je Toni u mikrofon. „Imamo li tvoj blagoslov da Hektora proglasimo zvaničnim članom porodice? Znam da si želela da se skrasim s pristojnom katoličkom devojkom i da imaš unuke, ali mene to nede usrediti. Hektor i ja demo imati te bebe, mama, sa surogat majkom. Ved smo o tome pričali.“ Hektor je mahnito klimao glavom. „Znam da ti je teško da prihvatiš. Čak i kad sam ti rekao početkom nedelje, znala si o čemu se radi. Za mene je uvek postojao samo Hektor, mama.“ Mona je klimnula glavom i rukama prekrila usta. Jecaji su joj protresali telo. Toni je sišao s podijuma, a Hektor odmah za njim. „Volim te, mama. Ali volim i Hektora. On je moja bududnost i više ne mogu da se pretvaram. Ne mogu živeti život prema tuđim pravilima i žrtvovati svoju ili Hektorovu sredu. To nije pošteno.“ Mona je privukla sina u zagrljaj. „O, ti, glupi, glupi dečače. Razumela bih s vremenom. Ja razumem ljubav. Razumem kad ti je neko ceo svet. To je tvoj otac bio meni. Ako je to tebi Hektor, onda ništa što neko misli ili kaže ne treba da vas spreči da budete zajedno. Volim te.“ Odmakla se. „Obojicu.“ Obuhvatila je Hektorov obraz. „Sad deš zaista biti moj dečak iako si to oduvek i bio, zar ne?“ Hektoru su opet potekle suze i ona ih je obrisala. „Želim da moji dečaci budu sredni“, rekla je Mona privlačedi ih u čvrst zagrljaj. I to je bilo to. Ostatak nodi se slavilo. U čast Hektora i Tonija, i toga što de Andželina i Roko konačno dobiti bebu koju su toliko želeli. Kad sam kasnije u toku večeri razgovarala sa Andželinom, saznala sam da je Toni prošle nedelje otišao do svih svojih sestara i svakoj ponaosob rekao da je homoseksualac, da voli Hektora i pitade ga da se venčaju. Sestre su očigledno oduvek sumnjale, ali poštovale su
229
njegovu privatnost svih tih godina i zadržavale svoje mišljenje za sebe. A onda, kad sam naišla ja, nijedna nije znala šta da misli. Andželina je čitavu sedmicu provela s Tonijem, radedi na tome da tu vest pretvori u nešto što ne bi narušilo prezime Fazano. Guru za odnose sa javnošdu širio je kampanju Ljubav se javlja u svim oblicima da ublaži loše kritike o restoranu, a svi oko televizijske emisije bili su oduševljeni vešdu. Rekli su kako im se ciljano gledalište upravo proširilo. Svaki dan u nedelji de biti posveden jednom od petoro brade i sestara i samoj majci. Bili su više nego oduševljeni da imaju dan kad de Toni i Hektor kuvati zajedno i nuditi nešto novo gej zajednici. Sve u svemu, ljubav je pobedila i porodica de na kraju izadi još jača. Narednog jutra, rano, raspoloženo sam odvukla stvari do lifta. Prisetila sam se prošle nodi. Veče je bilo predivno, na kraju su svi bili uzbuđeni zbog bududnosti, kompanija je poslovala bolje nego ikad, porodica Fazano se širila i puno se pričalo o novim poduhvatima. Toni je čak iskreno priznao i moju ulogu, ali izostavio je činjenicu da sam pratilja. Umesto toga upotrebio je reč prijateljica. Posle mesec dana života sa tim momcima upravo su mi to i postali. Moji prijatelji. Ostavila sam poruku pored nove boce džejmisona, koju sam kupila prethodnog dana u prodavnici dok sam šetala. Sagnula sam se i poljubila mesto pored mog imena, pa pročitala još jednom. Toni i Hektore, Odlazim od vas danas, sredna u srcu i sa suzama u očima. Vas dvojica ste mi otvorili oči i pokazali mi kako život može biti ispunjen samo ako dopustiš sebi da rizikuješ. Ti jesi, Toni, i sad de ti život zauvek biti pun. Možda du i ja u bududnosti modi da uradim isto. Hvala što si mi pokazao kako izgleda biti hrabar. Hektore, nedostajade mi naši razgovori, odlasci u bioskope i modni saveti. Uvek izgledam bolje kad mi ti izabereš odedu. Ozbiljno, imaš mnogo ljubavi u sebi i zahvalna sam što si to podelio sa mnom… kao prijatelj. Hvala vam obojici što stepodelili svoje živote sa mnom. Ne mogu biti srednija zbog vas dvojice. Obaveštavajte me o novostima i očekujem pozivnicu za venčanje. Vaša prijateljica u svemu, - Mija
230
To je bila istina. Mnogo sam naučila od Tonija i Hektora. Da se ne plašim, da nikad ne dozvolim nekom drugom da bira kako de moja sreda da izgleda. Ponedu to znanje sa sobom na dalje putovanje, i pustiti ga da me odvede do prave staze. Za sada, put me je vodio u avion do Mejsona Marfija iz Bostona, u Masačusetsu.
231
April DEVOJKA
NA
MESEC
DANA
PRVO POGLAVLJE „Pa zdravo, slatkišu“, bile su prve reči koje su mu izašle iz seksi usta. Šteta što su mi te reči, baš kao i pogled kojim me je gutao, podigle temperaturu… i to ne u dobrom smislu. Mejson Marfi se naslanjao na limuzinu. Imao je avijatičarske sunčane naočare, bakarnosmeđu kosu i podrugljiv osmeh koji je verovatno topio gadice svih njegovih obožavateljki. Sredom po mene, bila sam u protekla dva meseca s dvojicom tako zgodnih frajera da nisam bila zadivljena. Pružila sam ruku. Napudio je usne, podigao naočare navrh glave, častedi me zapanjujude zelenim očima. Bile su tamne kao smaragdi i isto tako lepe. „Ništa od poljupca?“ Skupila sam obrve, izbacila kuk i skrstila ruke. „Ozbiljno? To ti je nastup?“ Zabacio je glavu i skinuo naočare, a zatim ih zakačio za ugao usta. Ponovo me je odmerio od glave do pete. „Opasna si. Volim devojke koje su mi pomalo izazov.“ Zažmurila sam i trepnula nekoliko puta da proverim jesam li još uspavana od benadrila koji sam popila u avionu. Uvek sam bila uznemirena kad letim. Ali ni blizu kao sad. „Ti si velika faca, je li tako?“ Razrogačio je oči i ogroman osmeh mu se razlio preko zbunjujude lepog lica. Visoke jagodice, rupica na bradi i te blistave oči delovali su nevaljalo. Prišao mi je bliže, obavio mi ruku oko vrata i poljubio me u slepoočnicu. Trebalo mi je mnogo volje da se ne okrenem i ne spustim mu na obraz… šamar. „Skinudeš ruku sa mene i odmadi deš se. Zar ne umeš da se ponašaš?“ Mejson je stao ispred mene i nagnuo se bliže kao da de mi šapnuti: „Znam šta si i uopšte mi ne smeta. Nimalo mi ne smeta. Lepo demo se zabaviti.“ Odgurnula sam mu grudi dovoljno da ga odmaknem od lica. „Slušajte, gospodine Marfi…“ „Gospodin Marfi“ ponovio je podrugljivo. „Ooo, sviđa mi se.“ Udahnula sam i stegla zube. Da sam se ugrizla za jezik, možda bih ga pregrizla napola koliko me je tip iznervirao. „Pokušala sam da kažem pre nego što ste me prekinuli da imate pogrešnu predstavu o meni. Ja sam pratilja. Što znači, pratim vas na razna događanja. Pravim vam društvo na prijateljski način.“ Ponovo se približio, uhvatio me za kukove i naglo ih privukao na svoje. „Jedva čekam da se sprijateljim s tobom“, očešao je karlicu o moju. Jedva sam osetila obrise nečega. 233
Uzdahnula sam. Prešla sam preko toga i ponovo ga odgurnula. „Uzmite mi torbe.“ Zviznuo je vozaču. Da, zviznuo mu je. Kao jebenom psu. Mogao je isto tako da kaže: „Dođi, dečko, dobar vozač.“ Naježila sam se i odmakla mu se van domašaja. „Ne brini, dušo, uhvatideš ti ved zalet“, zamahnuo je kroz vazduh kao da zamahuje palicom za bejzbol. Ja sam, s druge strane, zakolutala očima, otvorila vrata limuzine i ušla. Uvukao je izduženo telo u prostrano vozilo i pljesnuo rukama. „Hodeš pide?“ Prilično sam sigurna da sam ga pogledala kao da ima rogove. „Nije još ni podne.“ Slegnuo je ramenima. „Jeste negde u svetu“, rekao je uz drsko namigivanje. Izvadio je bocu šampanjca. Izbacio je jezik i prešao preko pune donje usne. Mesto između nogu mi je to smesta primetilo i prijatno se zateglo. Zavrtela sam glavom i prekrstila noge. Iako je gad, morala sam primetiti da je zgodan. Mejson Marfi je bio visok preko metar osamdeset i imao je telo da krasi časopise, što često i jeste činio. Mišidi na rukama su mu privlačno iskočili i butine se zategle kad je gurnuo bocu između nogu i zvučno izvadio čep. Nije bilo pene. Prilično dobro, morala sam da priznam. „A sad, slatkišu, da razjasnimo nešto.“ Otvorila sam oči široko, a obrve su mi poletele skoro do kose. Pružio mi je čašu šampanjca. Iako je bilo tek deset ujutru, prihvatila sam je da bih malo ublažila razdražljivost. „Poslali su te da mi budeš devojka, što znači: da bismo u to ubedili moje navijače, mogude sponzore i medije, morademo da se sprijateljimo, i to veoma brzo. A gledajudi te…“ ponovo je oblizao usne dok mi je prelazio pogledom od čizama preko farmerica, zaustavljajudi mi se pravo na grudima. Svinja. „Uživadu u svakom jebenom trenutku.“ Ovaj tip de biti težak. Bio je uobražen, đavolski privlačan, neprijatan, đavolski privlačan, otvoreno grub, đavolski privlačan i nezreo. Jesam li zaboravila nešto? O da, đavolski privlačan. Nagnuo se unazad, prikazujudi mi svoje telo sa suprotnog sedišta. Lukavo se osmehivao i iskapio je šampanjac u jednom gutljaju. Nisam nameravala da dozvolim tom šmokljanu da me nadmudri, pa sam prinela čašu usnama i progutala sve odjednom. Podigao je obrve i oči su mu zadovoljno zasijale. „Žena po mojoj meri“, uhvatio se za grudi s podrugljivom učtivošdu.
234
Nagnula sam se, dohvatila bocu, zatim napunila sebi čašu, a onda pokretom brade pokazala na njegovu. Pružio ju je i napunila sam i njemu. „U redu, vidi, treba da utvrdimo nekoliko sitnica.“ Očigledno je poželeo da se našali, ali presekla sam ga ljutitim pogledom. Naslonio se i podigao bradu. Nasmešila sam se, znajudi da sam dobila tu rundu. „Možda sam unajmljena da ti budem devojka na mesec dana, ali nedu ti biti kurva.“ Skupio je obrve. „Nisam obavezna na seks sa klijentom i to nije deo mog ugovora. Trebalo je da pročitaš sitna slova, druže, jer deš uskoro otkriti kako izgleda mesec dana u celibatu.“ Zinuo je, nesposoban da odgovori od zaprepašdenja. „Zajebavaš me?“, podsmehnuo se. Odmahnula sam glavom. „Bojim se da ne. Možda bi trebalo da se navikneš na tu ruku jer deš je mnogo koristiti. Ako te mediji vide u izlasku kako muvaš neku ribu koja bi se udostojila da te pogleda, saznade“, pokazala sam prstom između nas, „da je ovo prevara i sav trud i sto hiljada koje si mi platio bide protradeni.“ Provukao je rukom kroz kosu. „Ni mogudim sponzorima ne bi izgledalo dobro to što ne možeš ostati veran lepoj novoj devojci ni dan. Seti se, nema povradaja novca.“ Tad sam se zavalila na naslon, prekrstila noge i pijuckala šampanjac, dok su mi gorki mehuridi plesali po jeziku, ponovo mi budedi čula. Pogledao me je s neodređenim izrazom na lepom licu. „Pa šta predlažeš da radimo, slatkišu?“ Iskezio se dok mi je pogledom prelazio preko nogu i grudi, da bi mi se konačno zaustavio na licu. Reči su bile lepe, ali neiskrene. „Prvo, prestani da me nazivaš slatkišem.“ Ubacio se pre nego što sam stigla da nastavim. „Zar ne treba muškarac da smisli nadimak svojoj devojci?“ Skupila sam usne da razmislim. Pretpostavila sam da je u pravu. „Možda, da način na koji si to rekao nije bio tako glup.“ Zabacio je glavu i nasmejao se. Zvuk je odjeknuo kroz auto i razveselio nas. Kad bih čula taj smeh svakog dana, možda ovaj mesec i ne bi bio loš. Oblizao je usne i, opet, to osetljivo mesto između butina koje još nije zaboravilo kako je dobar osedaj imati savršene muške usne svuda po tom nežnom mesu, zadobovalo je u odgovor. Smiri se, devojko! Želela sam da kaznim svoj libido. Još od tucanja s Vesom pre dve nedelje bila sam pohotna, vraški napaljena, bez nade u olakšanje. A sad, pošto mi je klijent definitivno otpao sa spiska mogudih seksualnih partnera, činilo se da du i ja pored njega isprobati celibat. Zabava… nula.
235
„Vidi, u redu je, valjda. Mislim da de nam slededi korak biti da saznamo nešto malo jedno o drugom. Pričaj mi o sebi?“ Rukom se uhvatio za koleno u farmericama i pogledao kroz prozor. „Nema šta mnogo da se priča. Potičem iz irske porodice. Tata radi kao smedar, iako sam mu rekao da rnože prestati da radi do kraja života. Nede. Previše je ponosan.“ „Zvuči kao dobar čovek.“ Za razliku od mog oca. Pa, to i nije bilo tačno. Trudio se. U datim okolnostima, pošto ga je pogodio mamin odlazak, izgubio se. Nisam sigurna zna li iko kako se preboli najveda ljubav u životu. Mejson se nasmešio, otkrivajudi bele, uglavnom ravne zube. Očnjak mu je bio tek toliko izbačen da mu osmehu da osobenost. „Tata je najbolji, ali ipak tvrdoglav kao magarac. Međutim, previše radi. Oduvek je brinuo o bradi i meni.“ „Koliko brade imaš?“ pitala sam jer mi je razgovor zaista bio zanimljiv. Podigao je tri prsta dok je pijuckao šampanjac. „Brada su mi sve ludaci, ali volim ih“, kazao je, a bostonski naglasak je isplivao na površinu. Naglasci su tako jebeno seksi. Prokletstvo, bide mi teško da se držim na odstojanju ako bude fin. Skupio je oči i zelena boja im je potamnela. „Jebeno de im se svideti što krešem tako zgodno dupe.“ I opet je isplivao kreten. Zavrtela sam glavom i polako duboko udahnula. „Dobro, tri brata. Mlađi, stariji?“ „Svi mlađi. Brejdenu je dvadeset jedna, Koneru devetnaest, a najmlađem Šonu sedamnaest i još je srednjoškolac.“ Nagnula sam se napred i stavila praznu čašu u držač. „Au, četiri momka.“ Klimnuo je glavom. „Da, Brejden radi kao barmen, a preko dana pohađa opštinski koledž. Napumpao je ribu odmah posle srednje škole.“ Naježila sam se. „Kučka je ostavila dete s njim i pobegla.“ Zinula sam i uzdahnula. Kako žena može napustiti sopstvenu krv i meso? A opet, i mama je uradila isto. Ipak, krv mi je proključala kad sam čula da se to desilo i nekom drugom detetu. „Znači, Brej živi s tatom i derkom Elenor.“ Elenor. „Staromodno ime“, izjavila sam. Nasmešio se i tužno se zagledao kroz prozor. „Da, po našoj mami.“ „Roditelji su ti razvedeni?“ Odmahnuo je glavom. „Ne, mama je umrla pre deset godina. Umrla je mlada od raka dojke. Tako da smo ved dugo mi momci sami.“ Nagnula sam se napred i spustila mu ruku na koleno. „Žao mi je. Nije trebalo da ispitujem.“ Kratko je odmahnuo rukom. „Bilo je davno. Nema veze. Zatim, Koner studira na Bostonskom univerzitetu, a Šon po čitav dan hvata pičke.“
236
Zarežala sam, mrštedi se. „Šta je bilo?“ „Ništa.“ Predutala sam da je odrastao muškarac koji o ženskom polnom organu govori kao o pički u prisustvu druge žene nezreo, jer nije vredelo. „Dakle, kakvim se reklamama i sponzorima nadaš?“ *** Kad smo stigli u njegovu gajbu, kako ju je on nazvao, iznenadila sam se jer nas je sačekala lepa tanana plavuša. Ja nisam bila sitna žena, više prosečna za rane dvadesete, ali ova riba je bila mršava kao model. Samo, ona je ličila na poslovnu barbiku, sa zlatnom kosom uvijenom u punđu, blistavim kao nebo plavim očima, savršeno ružičastim napudenim usnama, visoka, i u kostimu koji je savršeno pristajao njenom vitkom stasu. Na njoj su se videli novac i profesionalizam, što se kosilo sa onim kako je gledala Mejsona. „Uh, gospodine Marfi“, žena je podigla prst kad je prošao pored nje i ušao u kudu. Smesta se napudila čim je prošao i ne osvrnuvši se. Stala sam na stepenik ispred nje. Kad je konačno prestala da gleda u Mejsonovo dupe dok se on muvao po predsoblju, uperila je pogled u mene. Nasmešila sam se. „Hej, nevaspitani, lepa plavuša u odelu je pokušavala da ti privuče pažnju“, doviknula sam Mejsonu dok sam gledala u nju. „I zaboravio si da mi doneseš torbe.“ Zavrtela sam glavom i promulala kreten sebi u bradu. „Izvinite“, nakrivila je uho prema meni. Odmahnula sam glavom i pružila ruku. „Mija Sonders, ja sam Mejsonova devojka.“ Plavuša je zažmurila i udahnula kao da se priprema za nešto. „Znam ko ste, Mija; mi smo predložili da vas unajmi. Ja sam Rejčel Denton, njegova predstavnica za medije. Određena sam da radim sa vama na zavaravanju javnosti. S njim obično radi njegov PR, ali ponudila sam se da pomognem“, ugrizla se za usnu i skrenula pogled. „Pa onda demo kroz to prolaziti zajedno, pretpostavljam. Težak tip“, nasmešila sam se baš kad se Mejson pojavio na vratima. „Izgubila si se, seksi ribo?“ Oči su mu se smejale, ali reči su mu bile grube. Prevrnula sam očima, uhvatila Rejčel za rame i privukla je uz sebe. Mejson kao da ju je prvi put primetio i, kad kažem primetio, mislim – odmerio od glave do pete… dvaput. „Rejčel, šta ti radiš ovde? Mislio sam da de Val raditi taj posao?“
237
Odmahnula je glavom i pocrvenela. Zanimljivo. „Ne, Val je veoma zauzeta oko pronalaženja sponzora i smišljanja reklama. Ponudila sam se“, nameštala se dok ju je tucao očima. „Ne mogu redi da de mi Val nedostajati“, nije joj se obratio ni snishodljivo ni neprijatno. Takode zanimljivo. Rejčel se zakikotala, da, zakikotala. Oči kao da su mu smekšale kad ju je pogledao u lice, zatim nam je širom otvorio vrata da uđemo. „Hej, zabušantu, torbe?“, pokazala sam glavom na automobil. „O, da“, zastao je, pogledao u Rejčel, koraknuo unazad i naleteo na vrata koja se nisu dobro otvorila i osmehnuo se. „Samo du, uh, doneti torbe.“ Zurila sam dok je taj preterano samouvereni ženskaroš i neviđeni kreten zbunjeno petljao u prisustvu svoje predstavnice za medije, koja ni sama nije bolje sakrivala sopstveno zanimanje. Rejčelini obrazi su bili rumeni i neprekidno je grickala donju usnu. Pokazala sam palcem preko ramena. „Sviđa ti se on?“, pitala sam. Nemo je klimnula glavom, a onda je naglo razrogačila oči. „Ne! Šta? Uh, stekla si pogrešan utisak. Imam samo poslovni odnos s gospodinom Marfijem.“ Završila je lažni govor čvrstim sklapanjem ruku na grudima i snažnim pudenjem usana. Otvoreno sam se nasmejala sebi u bradu i ušla u kudu. „Kako god kažeš.“ Moradu kasnije time da se pozabavim, iz čiste zabave. Ako nedu ništa dobiti iz ovog putovanja, onda du se barem malo zabaviti. Mejson je uneo torbe u predvorje i poveo nas u dnevnu sobu. Bila je to dugačka pravougaona prostorija, što se i očekivalo od standardne bostonske kude od smeđeg kamena s više nivoa iznad, a mogude i jednim ispod. Jedva sam čekala da krenem u obilazak. Na sredini dnevne sobe nalazila se crna kožna ugaona garnitura. Na suprotnom zidu visio je televizor s ravnim ekranom od najmanje metar i po u prečniku. Svuda unaokolo bilo je sitnica u vezi sa bejzbolom. Uramljeni dresovi i potpisane bejzbol loptice nalazili su se na polici iznad kamina. Svi predmeti bili su u zaštitnom četvrtastom staklu ili plastičnoj kutiji. Dokaz da brine o onome do čega mu je stalo. Možda postoje dve strane Mejsona Marfija. Kad sam ved morala da provedem mesec dana glumedi mu devojku, i te kako sam se nadala da je tako. „Dakle, šta te dovodi ovamo, Rejč?“ Pitao je i potpuno se okrenuo prema njoj, iako nije morao. Rejč. Skratio joj je ime. Kad ljudi skrate nečije ime, to označava bliskost ili izvesnu naklonost.
238
Prekrstila je noge, a suknja joj se podigla na butini. Ulovio je taj pokret, i pogledom je ispratio malo razdvajanje tkanine. Zacerekala sam se, ali nijedno me nije čulo ili nije obradalo pažnju na činjenicu da sam u prostoriji. „Samo sam želela da budem sigurna da ste oboje obavešteni za sutra. To de vam biti prvi javni nastup kao“, pročistila je grlo i sklonila dugi pramen plave kose iza uva. Nije se zadržao, ved joj je ponovo nežno pao sa strane preko brade. I opet, Mejson je netremice gledao u taj pramen kose kao da želi da ga dodirne, prebaci ga pozadi, pomiluje joj kožu. Rukama je stegao svoje butine. „Kao uh, par“, izgovorila je. „Morade izgledati uverljivo. Držanje za ruke kad ste napolju, usputni dodiri, osmesi… hm“, nakašljala se i trgla kao da joj je bilo bolno da završi. „Poljupci, tako nešto. Imate li nešto protiv toga, gospođice Sonders?“ pitala je. Pogledala sam je razrogačenim očima. „Imate li vi?“ uzvratila sam i, kunem se bogom, nisam verovala da ih gledam. Bilo mi je očigledno, a videla sam ih zajedno ukupno deset minuta, da žele jedno drugo. Šta ih je, dođavola, sprečavalo da nešto preduzmu? Rejčel je zabacila glavu kao da sam je udarila. „Molim?“ uhvatila se za grudi i ostala bez daha. „Zašto bi meni smetalo?“ „Stvarno?“ Zavrtela sam glavom. „Mija verovatno pokušava da pita hode li javno pokazivanje naklonosti smetati sponzorima ili agenciji?“ Ne, Mija uopšte nije na to mislila. Na koju sam planetu ja to sletela kad sam izašla iz onog aviona? Šta ovima fali? Uzdahnula sam i odlučila da je najbolje da se pravim luda dok ne prokljuvim šta se dešava. „Da, tako je kako je rekao.“ Rejčel je izvila usne i kao da joj je napetost iščilela iz ramena. Kao da sam gledala ladolež kako se zatvara uveče. Polako se opušta, savija latice ka unutra da se odmori dok ga jutarnje sunce ponovo ne vrati u prvobitno stanje, ili u ovom slučaju, radoznala pratilja poreklom iz Vegasa sa veoma malo obzira. „Tim je proveo mnogo vremena planirajudi ovo. Shvatamo da je ovo neuobičajen pristup, ali gospodin Marfi se nije predstavio javnosti kao idol na koga bi ljudi trebalo da se ugledaju. Između ostalog, morade prestati da se tuče po barovima, stati sa opijanjima, čak i povremene cigarete ne dolaze u obzir. Tim veruje da horde žena s kojima je paradirao čitavu prošlu sezonu i to što nikad nije viđen sa istom dvaput nije doprinelo poboljšanju njegovog imidža. Rešeni smo da to promenimo, a vi ste korak broj jedan.“ Konačno, krišom sam pogledala Mejsona. Laktovima se naslonio na kolena i spustio glavu na šake. Oličenje poraza. Ustala sam i sela pored njega, stavila mu
239
ruku na leda, trljajudi gore-dole. Okrenuo je glavu prema meni. „Čoveče, zajebao sam.“ „Svi zajebemo. Ti si barem unajmio Rejčel i tvoja predstavnica za medije veruje da si vredan truda.“ Nastavila sam da mu milujem snažna leđa dok nije podigao glavu. Namestio je ramena, ispravio ih, izbacio grudi. „U redu, znači želite javno iskazivanje naklonosti?“, pitao je Rejčel, a ona je klimnula glavom. „Tako je.“ Okrenuo se ka meni sa žestokim izrazom, oštro fokusiran. „Hajde da probamo.“ Uhvatio me je za glavu i spustio usne na moje. Zinula sam, slučajno otvarajudi usta. Umesto toga, shvatio je taj potez kao poziv. U početku nije bio, ali ukus šampanjca mu se još zadržao na jeziku dok je prelazio preko mog, a kako mi se činilo da se nisam ljubila čitavu večnost, iako su zapravo prošle samo dve nedelje, i kad se to udružilo s predivnom kolonjskom vodom na koju je mirisao, izgubila sam se. Izgubila se u njegovom poljupcu. Zavlačio je jezik dublje, zahtevno, a ipak razigrano. Uzvratila sam, nagnula se napred, zgrabila ga za košulju i držala ga u mestu dok sam krivila glavu tražedi još. Još poljupca, još njega. Jebiga. Ovo nije bio deo plana. Kad smo se konačno razdvojili, bili smo zadihani i borili smo se za vazduh. „Šta kažeš na ovo?“ Mejson se okrenuo ka mestu gde je sedela Rejčel, ali tamo je nije bilo. Čula sam kako joj pete kuckaju po pločicama. „Rejčel?“ povikao je. „Vidimo se sutra. Sjajno obavljeno!“ doviknula je kroz kudu, samo tren pre nego što je zalupila vratima. Naslonio se na naslon kauča. „Jebeš me.“ Zavrtela sam glavom i naslonila se. „Ne dolazi u obzir.“ Zakikotao se. „Šta je to bilo?“ „To sam ja ljubio ozbiljno zgodnu pratilju.“ U očima mu je zasijala požuda, ali nisam nasela. U pitanju je bila prosta fizička reakcija. Svakako je bio smrtno privlačan, i ne mogu redi da mi od ljubljenja s njim nisu proradili sokovi, ali privlačnost i iskrena zainteresovanost su nešto potpuno različito. „Sviđa ti se“, ponudila sam mu maslinovu grančicu. Stegao je usne i zažmureo. „Naravno. Fina je i dobro ih pladam. Svi smo zadovoljni. Šta ima da mi se ne sviđa?“ „Nisam tako mislila i ti to dobro znaš.“ „Vidi, ne znam za tebe, ali ja sam gladan, a ti moraš da se smestiš. Torbe su prepune sranja koje su Rejčel i Val kupile kao deo ugovora. Nisam ništa sklonio; samo sam spustio na krevet. Može pica?“
240
Brzo je ustao i krenuo, a onda je malo bolje razmislio. Okrenuo se i pružio mi ruku. „Hvala što si prihvatila posao“, rekao je pošto me je povukao da ustanem. „Soba ti je prva nadesno, osim ako ne želiš da delimo moju“, prodrmao je obrvama i izbacio kukove. Brzo sam dunula i zavrtela glavom. Kad sam krenula, snažno me je pljesnuo po dupetu. „Imaš prilično lepu guzu, Mija.“ Stala sam, izbacila kuk i podbočila se. „Ako hodeš da sačuvaš tu ruku, držadeš je dalje od mog dupeta.“ Povukao se, dižudi obe ruke uvis. „Dobro, dobro, samo malo vežbam za sutrašnju utakmicu. Nisam mislio ništa loše, znaš?“ „Čuvaj se za utakmicu. Trebade ti.“ Odšetala sam do stepeništa, misledi da je moja bila poslednja, kad sam ga čula kako viče za mnom baš kad sam stigla do vrha. „Dušo, zar ne znaš da ja uvek igram na pobedu?“ O, bože.
241
DRUGO POGLAVLJE Onog trenutka kad devojka kao ja počne da uživa u odedi, taj dan treba proglasiti za državni praznik i zaokružiti ga na kalendaru crvenim flomasterom. Kad sam obukla novi par tesnih farmerka i uzanu majicu Red soksa, poželela sam da se poklonim tetka Mili što mi je sredila ovu tezgu. Provešdu mesec dana sa slavnim bejzbol bacačem. Naravno, neotesan je i nezreo, i trebalo bi ga nalupati po dupetu… i to ne na onaj dobar način, ali kako da se žalim na posao na kom šetam u farmericama i majicama. Obula sam crvene konversice i samo što se nisam rastopila. Pogledala sam se u ogledalo, prelazedi rukom preko zaobljene zadnjice. Da, i dalje izgleda prilično zategnuto. Nisam nabacila ni kilogram otkako sam počela s ovim; i dalje sam bila dobra trideset šestica, ali zategnuta tamo gde je trebalo, a meka tamo gde sam želela. Rekla bih da de mi sve to zajedno doneti još tezgi i bila sam sve bliže tome da isplatim Blejna. Četiri isplate su ved obavljene, ostalo još šest. Ako budem unajmljena svakog meseca, modi du da napustim ovaj život pre praznika. Mada, koga zamajavam? Zarađivala sam sto hiljada mesečno, ponekad sa još dodatnih dvadeset hiljada. Zašto bih odustala? Kad sam skupila svoje duge crne talase u slatke kikice, na koje, otkrila sam, padaju muškarci kao Mejson, i stavila bejzbol kapu na glavu, misli su mi odlutale ka Vesu. Ako bih želela da budem s nekim, to bi bio on. Kad smo zajedno, to mi je sve. Kad smo razdvojeni, prelako smišljam razloge zašto nismo suđeni jedno drugom ili kako nam veza nije toliko jaka koliko bih ja to volela. U osnovi, shvatila sam da veoma dobro štitim svoje srce, ali nedostajao mi je. Prošlo je nekoliko nedelja. Ne bi škodilo da ga pozovem… Izvadila sam telefon i okrenula njegov broj. Zazvonilo je nekoliko puta pre nego što mi se javio nepoznati ženski glas. „Halo“, kikotala se. „Uh, zdravo, mislim da sam možda pogrešila.“ Smejala se i čula sam kako nečija stopala bučno šljapkaju po drvenom podu. Čuo se gromoglasan smeh koji je sasvim sigurno pripadao Vesu. „Zoveš li Vestona?“, gugutala je i njen zavodljivi glas probudio mi je sedanje. Poznavala sam taj glas. Zažmurila sam i duboko udahnula. Đina Deluka, jedna od najlepših, najtraženijih živih holivudskih glumica. Trenutno je igrala glavnu ulogu u Vesovom filmu Šifra časti. Čulo se još šuštanja. „Đina… devojko, ala deš dobiti!“ Vestonov glas je bio grub, ali razigran. „Dolazi ovamo, seksi ribo“, govorio je zadihano, očito je juredi. 242
„Izvini što du prekinuti, ali Ves de morati da te pozove kasnije. Veoma je zauzet“, cičala je. „Imam te!“ čula sam Vesa, a onda nepogrešivi zvuk poljubaca i za njim grleno žensko jecanje. „Silazi s telefona“, zarežao je, a ona je zamjaukala, očigledno ne obradajudi pažnju na telefon. Kao da mi se oštar nazubljeni nož zario duboko u srce, ali uprkos tom vrelom bolu, nisam mogla da prekinem vezu. Bila sam ukočena u mestu, kao posmatrač koji zapanjeno zuri u mesto automobilske nesrede, samo preko telefona. Apsolutno nisam imala prava da budem povređena, nikakvog, ali to nije menjalo činjenicu. Osedala sam se očajno dok sam ga slušala kako se zabavlja s drugom ženom. Da li se on tako osedao, znajudi da du biti s drugim muškarcem svakog meseca? Verovatno ne više, ako se moglo suditi po zvucima vlažnih poljubaca. „To je tvoj telefon! Ne moj. Neka riba. Izvoli.“ Čula sam je kako kaže, a onda je vreme stalo. Srce mi je tuklo kao bubanj i gotovo sam brojala sekunde pre nego što je shvatio ko je zvao i šta sam čula. „Jebote.“ Čula sam ga kako psuje dok je telefon verovatno prelazio iz njenih u njegove ruke. „Šta je bilo, dušo? Dobro, ti si pobedio. Vradaj se u krevet.“ Glas joj je bio sve tiši kako se udaljavala, i pokajnički zbunjen. Jauk je prosekao prostor između nas. „Mija“, glas mu je bolno odjeknuo u mom uvu. „Oprosti, ovo, uh, nije trebalo da se dogodi.“ Odmahnula sam glavom, ali nije mogao da me vidi. Suze su mi se nakupile pri površini, ali nije mi padalo na pamet da zaplačem. Kad bih to uradila, pretvorila bih se u gomilu kaše na krevetu i ne bih nikako mogla da odglumim veselu, lažnu devojku zgodnom bacaču Red soksa, Mejsonu Marfiju. „Hej, ne, sve je u redu. Samo sam, uh, zvala da te pozdravim. Eto, zdravo.“ „Zdravo“, uzvratio je žalosno. „Jebiga, Mija. Nije… uh, tehnički, samo je to. Gospode bože!“ Čula sam zatvaranje vrata u pozadini i cvrkutanje ptica u daljini. Verovatno je gledao na Malibu, dokle je pogled mogao da dopre. Da sam bila tamo, grlila bih ga oko struka i radila to isto. Ne sad. Ne, sad za to ima Đinu. „Ovo ništa ne menja“, izustio je. Podsmehnula sam se. „Stvarno? Ovo menja sve.“ Glas mu je bio ljutit kad je odgovorio. „Kako to? I dalje smo prijatelji.“ „To je istina. Prijatelji smo.“ „A ovo sa Đinom potpuno je neobavezno, znaš, dajemo malo sebi oduška. Zna da nisam tip za vezu. Pa, barem ne s njom.“ „Znači, za mene jesi?“
243
Polako je uzdahnuo. „Ako na to odgovorim iskreno, hodeš li uraditi nešto po tom pitanju? Više puta sam ti pružao priliku. Nisi je prihvatila. Oboje smo se složili da uzmemo ovih godinu dana. Hodeš li to sad poredi?“ Izdajnička suza mi je kliznula niz obraz. Jebeni hormoni. „Ne, nedu, Vese. Samo“, ispustila sam uzdah. „Valjda, samo nisam očekivala da deš nastaviti bez mene.“ „Ko kaže da jesam? Jebena Đina? Reci mi da se ti i onaj Francuz niste tucali mesec dana kad si otišla od mene?“ „Vese“, upozorila sam ga, ali me je presekao. „Istina je. To nije ništa drugačije. Nismo zvanično zajedno i znaš da bih ostavio sve i svakog da budem s tobom, ali koliko god zvučalo otrcano… i mi muškarci imamo potrebe. Mislim da je bolje da o tome ne raspravljamo.“ Ugrizla sam se za usnu i sela na krevet. „Ne, u pravu si. Neverovatno sam nepravedna što polažem bilo kakvo pravo na tebe kad nisam spremna da pružim isto, ali, Vese…“ glas mi je pukao i nisam mogla da završim. „Dušo, reci mi… molim te, jebiga, Mija. Učinidu sve da me zadržiš u srcu. Ništa se nije promenilo.“ To nije bila istina. Kao da sam ponovo bila na početku, srce mi se čvrsto zaključalo u malu Pandorinu kutiju. „Samo ne želim da te izgubim.“ „Mija, uvek du misliti na tebe, i kad budeš spremna za više i ovo između nas dobije pravu priliku… rešidemo to, ti i ja.“ „Dobro, u redu. Samo jedno, Vese.“ „Bilo šta, dušo.“ „Zapamti me.“ Rekla sam, prekinula vezu i isključila telefon. Ni u ludilu nisam mogla pričati s njim ni tren duže. Morala sam da radim i sklonim u stranu sve svoje brige da bih mogla da se fokusiram. Mejsone Marfi, bolje bi ti bilo da se pripaziš. Dobideš đavolsku predstavu. Odmah su me zapahnuli mirisi hot-doga, kokica, piva i sportskog terena. Za devojku kao što sam ja to je bilo skoro kao raj. Mejson me je držao za ruku i vodio me kroz podzemne tunele stadiona. Jedva sam glumila suzdržanost kad me je proveo kroz svlačionicu. Da, jebena svlačionica. Napola, a neki i sasvim goli prezgodni muškarci stajali su unaokolo i zezali se, pripremajudi se za utakmicu. Da sam bila drugačija, pokrila bih oči ili se barem trudila da delujem stidljivo. Ne. Ne ova devojka. Piljila sam kao kad perverzni tinejdžer uz pomod dvogleda i kroz roletne posmatra stariju seksi komšinicu dok se presvlači.
244
„Hej, Džuniore, hodu da te upoznam sa svojom devojkom“, rekao je Mejson Džunioru Gonzalesu, hvataču bostonskih Red soksa. Načas sam se pretvorila u obožavateljku i stegla Mejsonovu kao kamen tvrdu mišicu kao da cedim vodu iz peškira, u pokušaju da se rashladim. Spustio je ruku preko moje i potapšao je, pogledao me, a zatim mi namignuo. „Druže, čini mi se da imaš obožavateljku.“ Latino frajer je bio krupan i mišidav. Pantalone koje je nosio rastezale su se preko butina veličine debla i osetila sam divlje treperenje na osetljivom mestu među nogama. Džuniorova kosa je bila gusta, crna i ošišana sasvim kratko. Oči su mu bile čokoladnosmeđe, oštra suprotnost belini osmeha i smeđoj koži. „Hej, lepotice, šta ima?“, promrdao je obrvama, i ja sam se obeznanila. Naslonila sam se na Mejsona i uzdahnula. Njih dvojica se nasmejaše, ali ja sam samo zurila u savršenoj tišini pred veličanstvenošdu kakva je bio Džunior Gonzales. Najbolji hvatač poznat u bejzbolu i mišidavo savršenstvo od muškarca. „Čaroban si“, konačno sam promucala. Odmerio me je od glave do pete, a zatim pogledao u prijatelja. „Nisi ni ti loša. Hodeš li da zaobiđeš tog šmokljana i družiš se s pravim muškarcem, dušo?“, našalio se. Znala sam da me zadirkuje zato što se nije ni pomakao da bi me približio sebi. Mejson se nasmejao. Odmahnula sam glavom, ali želela sam da uradim upravo suprotno. Džunior Gonzales bi mi lepo odvratio pažnju od razgovora i osedanja prema izvesnom plavokosom scenaristi i surferu koji trenutno tuca boginju sa telom zbog kog bi muškarci padali na mač. „Mejs mi kaže da si s nama, uh, mesec dana?“ Utišao je glas i zabacio glavu, a u čokoladnim očima mu se videlo da zna pravi razlog mog boravka tu. „Da, čitavih mesec dana.“ Pljesnula sam Mejsona po grudima, a onda ih protrljala, pretvarajudi se da sam vesela, dok sam bila sve samo ne to. Trgao se i protrljao to mesto. „Polako, tigrice. Kunem se, najzgodnija riba koju imaju u toj službi za pratnju, a kakve sam srede, nije je lako povaliti.“ Kad sam to čula, poželela sam ponovo da ga udarim. Džunior je zažmurio, spustio glavu i zavrteo sleva nadesno. „Čoveče, kad deš naučiti da se prema dami ne smeš ponašati kao prema dupetu? Devojko“, naglasio je tu reč, „nadam se da deš ovom momku održati lekciju.“ Namignula sam i gurnula Mejsona da pode. „Nameravam.“ „Sraaanje“, zacerekao se Džunior i okrenuo se. „Sredno. Trebade ti.“ „Gospođa sreda me nikad nije pratila u prošlosti. Ne mogu ni zamisliti da de sad nekim čudom početi“, dobacila sam preko ramena. Mejson se našalio. „Šta de joj sreda kad ima mene?“
245
„Hajde, dušo, odvedi me do mog mesta.“ Ovo sam izgovorila neopisivo slatko dok sam se privijala uz njega. Prebacio mi je ruku preko ramena i poljubio me u slepoočnicu. Postoji nešto zanimljivo u vezi sa bejzbolom za šta javnost uglavnom ne zna. Tajno elitno društvo zvano SID. Skradeno za Supruge i devojke. Pošto smo malčice kasnili, Mejson me je odveo do odeljka za SID i zbrisao, ostavljajudi mi svežanj dvadesetica u ruci. Ništa ne obeležava kurvu više od spuštanja svežnja dvadesetica na njen dlan. Samo zbog toga nede dobiti ni novčid nazad. Nameravala sam da spržim cele dve stotine na pivo, kobasice i drangulije. Pronašla sam svoje sedište i pažljivo sela, ne želedi da naletim na jato gusaka koje su brbljale trista na sat. Uprkos tome, vidno su me odmeravale. Sve su bile mojih godina, neke par godina starije ili mlade, ali između nas nije bilo razlike vede od pet do sedam godina. „Hej“, mahnula sam im. Četiri glave se okrenuše ka meni. „Ja sam Mija“, isprobala sam prijateljski pristup. Jedna devojka, za koju sam pretpostavila da je predvodnica grupe, nagnula se napred. „Ti si Mejsova devojka za večeras?“ Skupila sam obrve. „Uh, ne, bidu s njim čitav mesec. Doletela sam iz Vegasa. Stari smo prijatelji, ali radimo na tome da budemo i više. Ovog meseca demo uvideti možemo li zajedno na duge staze ili ne.“ Plavuša koja je sedela dva sedišta dalje prigušila je smeh. „Na duge staze?“ Smeđokosa predvodnica je izvila usne. „Nikad pre nismo videle Mejsa u vezi. Znaš, njega zanima samo troje na slovo O.“ Cupkala je nokat, a zatim pogledala u mene smoreno. „Znaš, odabereš ribu, odradiš je i odbaciš.“ „Jao. Dakle, mora da je bilo grozno kučkama koje je ševio u prošlosti.“ Rekla sam opušteno, ne dozvoljavajudi joj da me pogodi. Lepa riđokosa s ljupkim konjskim repom spustila mi je ruku na koleno. „Ne slušaj je. Ne poznaje ona Mejsa. Ja ga prilično dobro znam i verujem da bi mogao da se posveti pravoj devojci. Sigurna sam da si to ti.“ Imala je osmeh i glas anđela. Ljubazne i lepe smeđe oči. Pružila sam ruku. „Ja sam Mija Sonders.“ Prihvatila ju je i rukovale smo se. „Kristin, ali možeš me zvati Kris. Ja sam sa Džuniorom“, obrazi su joj smesta porumeneli. „Zabavljamo se tek tri meseca, ali ved sam zaljubljena u njega do ušiju.“ Sklopila je ruke u krilu i stidljivo se osmehnula. „Tako i znam Mejsa. Kao brada su. Pa, pored Mejsove druge brade i Džuniorovog klana.“
246
Nasmejala sam se. „Džunior ima veliku porodicu.“ „Malo je redi veliku. On je jedan od devetoro brade i sestara.“ „Au“, izustila sam, a onda primetila kako nam se približava prodavač hrane. „Hej, ovamo. Umirem od gladi. Kobasica i pivo?“ pitala sam. Krisino čitavo lice se ozarilo kao da ju je sunce obasjalo. Shvatila sam šta je privuklo Džuniora. Bila je mila kao anđeo. „Naravno, hvala ti. To je baš lepo. Vidite, devojke, Mija nije kurva, baš je kul“, napomenula je ostalim devojkama iz grupe. „Porota još zaseda“, rekla je smeđokosa dvema ženama na levoj strani. Slegnula sam ramenima. „Kako god, nisam tu zbog njih. Došla sam da vidim kako moj frajer razbija protivnike na terenu. Između njegovog bacanja i Džuniorovog hvatanja… imamo ovo. Jesam li u pravu?“, rekla sam Kris, pružajudi ruku. Pljesnula me je po njoj veselo uzviknuvši. „Hej, moj frajer rastura!“, dobacila je jedna. „Usput, ja sam Krisi“, dodala je seksi crvenokosa. „Drago mi je što smo se upoznale, Krisi.“ „A ja sam Morgan!“ Dodala je lepa devojka svetlosmeđe kose. Brineta je zagunđala, ali očigledno je shvatila da gubi bitku. Osvajala sam u odeljenju za SID. „Ovo je Sara“, Morgan je pokazala palcem na nju. „Nadrkana je zato što su se ona i njen tip Bret sinod posvađali zbog jedne grupi devojke. On igra u drugoj bazi.“ Klimnula sam glavom. „Da, muškarac je, zgodan je. Jasno je da grupi devojke žele da se bace na njega.“ Drskost ju je napustila i ramena se oklembesila. „Ta glupača je imala petlju da dođe i sedne mu u krilo kad sam otišla do toaleta. On nije uradio ništa… pa, ne mnogo. Pretvarao se kao da je sve šala i hvatao je oko kukova!“ Mrštila se, a zatim ciknula kao životinja na umoru. Očigledno, povezivanje sa ženama je bilo lakše nego što sam mislila. Imala sam samo Džin i Medi, ali žensko društvo mi se uvedavalo. Sad sam dodala i Dženifer u Malibuu, koja je bila sredno trudna, i naravno – Tonijevu sestru Endži, koja je takode bila sredno trudna, ali ova vrsta iskustva mi je bila nova. Činilo se da de osoba, ako priča gluposti o svom muškarcu, odjednom postati deo klike. Hmmm. U sebi sam zabeležila ovo čudno ponašanje, pustila je da se žali, kuka, a onda i isplače zbog toga što joj je frajer kreten. Do kraja prvog dela, bila sam joj nova najbolja prijateljica. Sve sam ih častila pivom i kobasicama s onih dvesta dolara i kupila sam sebi veliki prst od stiropora! Bio je to sjajan prst. Nosidu tog nesrednika svuda sa sobom. Mnogo mi se sviđao.
247
Na prvi udarac u drugom delu skočila sam i povikala punim pludima mašudi prstom od stiropora. „Mejsone, napred, DUŠO! To je moj čovek. Mejson Marfi, baca ih na sve strane“, zagrmela sam. I tad sam čula škljocaj. Nekoliko fotografa je uperilo velike crne foto-aparate u mom pravcu. Vreme za predstavu. Slala sam poljupce Mejsonu, i u jednom trenutku je skinuo kapu i stavio je preko srca, a zatim ponovo na glavu i izbacio je narednog igrača. Morala sam priznati, išlo nam je odlično. Za vreme sedmog dela, Mejson se vratio do klupe samo nekoliko redova ispod mesta gde sam sedela. Supruge i devojke su imale prokleto dobra mesta. Štrcala sam do mesta gde mi je bio gotovo nadohvat ruke. Popeo se na drvenu stranicu i nagnuo preko ograde. Obuhvatio me je oko vrata i pogledao u kamere. Nasmešio se i spustio usne na moje. I opet, umeo je vraški dobro da se ljubi. Izveli smo dobru predstavu za fotografe, ali iskreno, nije bilo uzbuđenja, ni naleta vreline, ni vlaženja gadica, samo lep poljubac sa zgodnim frajerom. Kad sam se odmakla, skupio je obrve. „Tebe ovo uopšte ne uzbuđuje, ha? Pravi način da povrediš momka, slatkišu“, šapnuo mi je u uvo, a onda se odmakao, ne odvajajudi zelene oči od mojih. Tog trenutka to nisu bile zelene oči u kojima sam želela da se utopim. Široko sam se osmehnula, obavila mu ruke oko širokih ramena i obesila mu se o vrat. Tad mi je okrenuo kačket naopačke i naslonila sam mu se na čelo. „Izvini. Samo, neprestano mislim na Rejčel.“ Što nije bilo sasvim istina. Bila sam tužna zbog stidljive plavuše koja je očigledno žudela za njim, i definitivno je postojalo nešto između njih dvoje, ali uglavnom sam bila nesredna zbog Vesa. Mejson me je uhvatio pozadi za vrat, poljubio me u čelo i odmakao se. Uz namigivanje i lukav osmeh je rekao: „Nemoj da razmišljaš o njoj. Ja ne mislim.“ Ton mu je bio drzak, ali neiskren. „Vidimo se kasnije, slatkišu.“ Posmatrala sam ga dok je odlazio, pretvarajudi se da balavim za mojom zgodnom bejzbol zvezdom, a inače i bih. Ali nisam bila sva svoja. Otkako sam čula Đinu Deluka na drugoj strani Vesovog telefona, izgubila sam deo sebe. Energija koja mi je obično strujala ispod površine pretvorila se u tup bol, tako da sam sve radila mehanički. Pretpostavka da de me čekati bila je nepravedna, potpuno smešna, naročito dok se ja tucam s kim god hodu. Ali onda kad je neočekivano došao u Čikago, za mene se nešto promenilo, i pomislila sam da bih možda mogla čekati ja njega. Seks je seks. Volela sam seks, svaka punokrvna Amerikanka ga voli. Ali seks sa Vesom je bio više od iskustva. Mogao je da mi promeni život. Alek je bio neverovatan u krevetu; bilo je zabavno, čulno, egzotično i divno istovremeno. Neizmerno sam uživala s njim, ali nisam uključila emocije kao sa Vesom. I plašila
248
sam se, iako je rekao da mu je odnos sa Dinom neobavezan, jer ona de vrlo brzo shvatiti kakva je on prilika i na kraju du ga izgubiti. Valjda su mi takve bile karte. Na prvom mestu mi je bio posao koji sam morala obaviti za porodicu. U međuvremenu, fokusiradu se na to i možda nekome ulepšati život. Počevši s Mejsonom. On nije bio izgubljen slučaj. Videla sam pristojnog čoveka koji se skrivao ispod sve te razmetljivosti. Život ga je naučio da živi u sadašnjosti, a novac kojim su ga zasipali nije ga naučio kako da poštuje ljude oko sebe. Pitala sam se je li istinski sredan. Verovatno nije kad je morao da unajmi pratilju da mu glumi stalnu devojku. Mislim, horde žena mu izvikuju ime, moledi ga za pažnju. Morala sam da saznam nešto više o mladom Mejsonu. Šta je od njega napravilo takvog krpelja, zašto je postao takav ženskaroš ili se možda samo pretvarao da je takav? Kako god, ostajem do kraja meseca i nedu proderdati to vreme plačudi u pivo. Ne, provešdu ga ispijajudi ga sa zgodnim igračem bejzbola i njegovim đavolski zgodnim bejzbol prijateljima. Idemo!
249
TREĆE POGLAVLJE Prva sedmica pretvaranja da sam devojka Mejsona Mejsa Marfija završila se izvanredno. Imala sam osedaj kao da sam čitave nedelje na odmoru. Bila sam na četiri domade utakmice, od koje su tri dobili, i morala sam priznati da je biti devojka pobedničkog bejzbol igrača izvrsno! Ludo smo se zabavljali, samo ovog puta svi izveštaji su prikazivali Mejsona s istom devojkom, to jest sa mnom. Nije pušio i pio je vrlo umereno. Ovog puta po novinama nije bilo slika pijanog raskalašnog tipa. Ponašao se najbolje što je umeo i tabloidi su objavljivali samo dobre vesti, ali i dalje su nagađali kad de pasti s pijedestala i ponovo biti loš momak kakvog su znali. Pa samo neka čekaju, jer to se nede desiti dok ja pazim. Protekle sedmice sam takođe imala vremena da razmišljam o onome šta osedam u vezi sa Vesom i Dinom, koje sam nazvala Vesina samo da održim vatru što mi je gorela u stomaku. Nije bilo pošteno, ali izbegavala sam Vesove pozive i poruke. Od prošle nedelje, kad sam otkrila da kreše savršenu holivudsku lepoticu Đinu Deluka, zvao me je i slao mi po poruku svakog dana. Znala sam da treba da odgovorim ako želim da mu ostanem bliska, pa makar kao prijateljica. I zato, kad se oglasila njegova poruka, nisam je odmah izbrisala. Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Razmišljao sam o tebi na snimanju. Ovo me je podsetilo na tebe. I uvek de. Molim te, razgovaraj sa mnom. Ispod poruke mi je poslao sliku predivnog okeana. Na pesku je bila jedna daska za surfovanje. Čoveče, kako mi je nedostajalo surfovanje. Dok se ne vratim u Kaliforniju, tako du izadi iz prakse da de morati ponovo da me uči. Zakikotala sam se. Odgovorila sam bez previše razmišljanja. Za: Vesa Čeninga Od: Mije Sonders Prizor je kao iz raja. Uhvati par talasa za mene, hodeš li? Nedostaje mi surfovanje s tobom. I pre nego što sam stigla da vratim telefon u torbicu, stigao mi je odgovor. 250
Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Živa je! Prokletstvo, dušo. Zabrinuo sam se da više nikad nedeš razgovarati sa mnom. Drago mi je što nije tako. Kako si?
Za: Vesa Čeninga Od: Mije Sonders Bejzbol, pivo, kobasice, Boston… ne može biti bolje.
Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Izgleda da ti se ostvario san. A ostalo? Zakolutala sam očima i počela žustro da kucam. Prošlo je previše vremena i napetost između mene i njega je bila prevelika. Morali smo pronadi nešto što de nam oboma odgovarati. Iskreno se volimo, ne možemo da budemo zajedno, ali to ne znači da nam nije stalo. I moramo smisliti kako da prevaziđemo činjenicu što demo oboje imati odnose sa suprotnim polom. Ne mogu očekivati od njega da se suzdržava kad ni ja ne nudim isto. Za: Vesa Čeninga Od: Mije Sonders Kome treba bilo šta drugo kad uživam? Naravno, morao je da me izbaci iz ravnoteže i ubaci ozbiljnost u igru baš kad sam počela da uživam u neobaveznom blebetanju. Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Ima još puno toga lepog. Kalifornija, maženje, ljubav, vernost, moja… stvarčica. Glasno sam se nasmejala. Samo je on umeo da u ozbiljne izjave ubaci i šalu.
251
Za: Vesa Čeninga Od: Mije Sonders Ako me pamdenje služi dobro, ved sam imala tu tvoju stvarčicu i bila je jebeno izvanredna. Znam da sam odgovorila pomalo drsko, ali rešila sam da nam u odnos ponovo unesem lakodu, zabavu i prirodnost. Ako sam želela da ga zadržim, na bilo koji način, morali smo pre svega to da sačuvamo. Da, pogodilo me) e kad sam saznala da tuca Đinu, ali imala sam nedelju dana da razmislim, i koliko god sam želela da ostavim sve, prvim avionom odletim za Kaliforniju i vratim svog čoveka, jednostavno nisam bila u prilici. Mogla sam samo da se nadam da de mu odnos sa Dinom ostati neobavezan, a ako ne bude tako, nije mi preostajalo ništa drugo ved da to prihvatim. Jasno sam se izjasnila da ovo nije naš trenutak. Ostala sam pri toj odluci koliko god me bolela. Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Čekate sve dok ne poželiš još jednu vožnju, dušo.
Za: Vesa Čeninga Od: Mije Sonders Luđače! Idi da surfuješ; ne dozvoli da ti talasi umaknu. Pričademo opet za nekoliko dana. Dužnost zove.
Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Lud sam za tobom. To je poslednje što mi je napisao pre nego što smo morali da prekinemo. Lud za mnom. I ja sam bila luda za njim, ali nisam želela da se vradam na ozbiljan ton. Trebalo nam je vreme, mnogo vremena da prebolimo udarac. Znao je da se tucam s drugim muškarcima, a ja sam znala da on kreše Đinu. To je bila stvarnost. „Zbog čega ti se lice ozarilo, slatkišu?“, pitao je Mejs, ulazedi u moj deo hotelskog apartmana u prelepom trodelnom odelu. Prokletstvo, izgledao je dobro
252
u svom dresu i u otrcanim farmerkama s rupom na kolenu, ali u odelu je izgledao modno, što mi se sviđalo… mnogo. Osmehnuo se i promrdao obrvama, a zatim se polako okrenuo, prikazujudi se u punom svetlu. „Sviđa ti se?“ Klimnula sam glavom. „Znaš da mi se sviđa. Jedva čekam da te Rejčel vidi. Krije se čitave nedelje.“ Usne su mu se iskrivile u mrštenje na pomen njenog imena. „Imaš pogrešnu predstavu o Rejč i meni. Moraš to izbaciti iz glave.“ Ovog puta sam zavrtela glavom. „Ni slučajno. Videla sam kako se gledate prošle nedelje. Zaljubljena je u tebe, ali ne znam zašto se krije.“ „Ne krije se. Dodi de da nas odveze do Pauer apa.“ Tad smo oboje čuli kucanje na vratima. Široko sam se osmehnula i požurila ka vratima što sam brže mogla na visokim tankim potpeticama. Otvorila sam naglo vrata i ugledala nju u drugom elegantnom odelu, ovog puta sivom. Nežna ružičasta bluza istakla joj je rumenilo obraza i sjajnu kožu. Plava kosa joj je sad bila pokupljena u čvrst konjski rep na vratu. Uradila je to na onaj fin način gde gumicu pokriva sopstvena kosa, koja kao da nekom čarolijom samu sebe pridržava. Trebalo bi da otkrijem kako to radi. Bilo bi lepo naučiti, a posle bih to mogla da pokažem Džin i Medi. „Hej, Rejčel, kako si“, šire sam otvorila vrata. Odmerila me je od glave do pete. Na sebi sam imala uzanu kožnu suknju i lepršavu belu bluzu. Suknja mi se zategla preko zadnjice, a talasasta bluza je imala izrez koji sam smatrala privlačnim. Definitivno nešto što bi nosila mlada devojka profesionalnog igrača bejzbola. Zgrčila se. „Taj izgled je preterano seksi. Ta suknja treba da ide sa zakopčanom košuljom.“ Ljupko je napudila usne, ali optužujude, i prvi put sam se osetila nesigurno. „Uh, dobro, nisam ponela nijednu košulju na kopčanje jer sam mislila da idu uz pantalone.“ Tad se pojavio Mejs, Sam njegov ulazak u sobu ostavio ju je bez daha. Čula sam kako je zvučno udahnula i zadržala dah. Razrogačila je oči i zavodljivo zarila zube u donju usnu. Devojka je odlepila za tim frajerom. Zašto on to dođavola ne vidi? Okrenula sam se i gledala kako se Mejson polako okrede, razmedudi se po drugi put tog jutra, pravedi predstavu samo zbog Rejčel. Široko se osmehivao kad je napravio pun krug. „Da li ovo govori: odgovoran zagovornik sportskog pida pauer ap i kvik raners?“ Rejčel je dutke klimnula glavom.
253
„Očigledno, ti si savršen, a ja izgledam kao seksi kurva“, promumlala sam, ali sam dohvatila torbicu. Mejson je skupio oči i obgrlio me oko struka, a zatim privukao sebi. Naslonila sam mu se na grudi i pogledao je u mene zabrinuto. Bacila sam pogled na Rejčel, a ona je smesta skrenula pogled. „Hej, izgledaš savršeno. Vraški seksi. Mediji su te čitave nedelje gledali u farmericama i majicama. Sad je vreme da te vide skockanu i mladu. Baš onako kako volim. Osim toga, misliš da velike face smatraju kako bih mogao biti s nekom krutom poslovnom ženom?“ Na tu izjavu Rejčelina ramena se oklembesiše. U svojoj glavi ona je bila oličenje krute poslovne žene i tačno sam mogla da je zamislim kako stiska te guzove tako jako da bi mogla da iskaki dijamante. To baš i nije išlo u prilog mom planu Operacija spajanja Rejčel i Mejsona. Moradu da osmislim novu taktiku i primenim je ako se iole nadam uspehu. Poljubila sam Mejsona u obraz, a zatim obrisala trag ruža s njegove glatko izbrijane brade. „Kad ved govorimo o seksi izgledu, zar Rejčel ne izgleda privlačno u odelu?“ Glavom sam pokazala u njenom pravcu. Mejsonove usne se izviše u uglovima i ukazaše se one smrtno zavodljive jamice. „Odradio bih je“, izvalio je glupo. Možeš izvesti igrača iz Bostona, ali ne možeš izbaciti igrača iz muškarca. Udarila sam ga po ruci. „Koliko puta sam ti rekla da si magarac?“ Podigla sam obe ruke i raširila prste. Protrljao je rame. „Oprosti, Rejč, ali sto posto bih te kresnuo.“ Ponovo sam ga udarila. „Jao, prestani da me jebeno udaraš.“ „Prestani da budeš kreten!“ Tad se ubacila Rejčel. „Prestanite oboje! Mija, u redu je. Navikla sam ved na njegovo grozno ponašanje.“ Narogušila sam se i stavila ruku na bok. „To ne menja činjenicu da je nezreo i da nema ukusa.“ Rejčel se zvonko nasmejala. Čak joj je i smeh bio umiljat. „Istina, ali hvala na komplimentu, gospodine Marfi.“ Istog trenutka me je zapljusnula vrelina kao plameni zid. Mejson je gotovo zarežao na nju. „Koliko puta sam ti rekao da me zoveš Mejson ili Mejs, Rejčel? Poznajemo se ved dve godine. Prevazišli smo poslovni odnos. Barem bih ja voleo tako da mislim.“ Brzo ga je pogledala u oči, sklopila ruke i ispreplela prste. „Da, uh, u pravu si. Izvinjavam se. Stare navike. Hodemo li da pođemo?“
254
„Treba li da se presvučeni?“, pitala sam suvo, jer sam zaista želela da znam. Došla sam da mu popravim imidž. Mislila sam da sam obukla ubistvenu kombinaciju, ali očigledno me je trebalo podučiti. Rejčel me je još jednom odmerila. „Zaista izgledaš lepo, Mija. Uvek. Izvini, nisam dobro reagovala. Sve je u redu. Hajdemo da nas bududi sponzori ne čekaju.“ Otvorila je vrata i izašli smo. Tim Pauer apa je bio neobično dosadan. Za kompaniju koja proizvodi sportski napitak namenjen mladim sportistima nisu mogli biti dosadniji. Kancelarije su im bile sve belo-crne sa slikama pida na beloj pozadini poredanim po zidovima. Nije bilo zabavnih slika muškaraca koji se bave nekim neobičnim sportskim aktivnostima kao što su alpinizam, plivanje ili motociklizam kako drže bocu pauer apa, kao što sam očekivala. Da su mene pitali, a nisu, naravno, pa sam dutala, njima je Mejs trebao više nego oni Mejsu. Ako su se iole nadali da se takmiče s krupnim facama kao što je Getorejd, bila im je potrebna promena imidža. Međutim, Rejčel je rekla šta misli i potpuno razjasnila zašto može sebi da priušti savršeno skrojena odela i svotu koju joj Mejson plača, koliko god to bilo. Rukovodila je sastankom i svi muškarci u prostoriji su joj jeli iz ruke. Uverila je direktore Pauer apa da Mejson ne samo što de biti mnogo više u medijima nego i da je njegova statistika bila dokaz da de ostati u Prvoj ligi, kao i da mladi vole kad se loš momak pretvori u dobrog. Čak je predložila i druge načine na koje bi tim mogao da radi s Mejsonom da mu se popravi imidž i kako bi njena firma sa zadovoljstvom sarađivala s njihovim timom za marketing da bi osmislili najbolje mogude kampanje i uspešno unapredili obe kompanije. A onda je progovorila o novcu. Očigledno je reklamiranje kompanije koja proizvodi sportsko pide vredelo milione. Kad su počeli da se gađaju milionima, gotovo sam povratila doručak. Nisam mogla ni zamisliti da nekoliko reklama, par snimanja, i neki javni skupovi vrede toliko novca. A kad bolje razmislim – i meni su pladali stotinu hiljada da sedim tu i izgledam lepo. Ljudi su potpuno odlepili. Eto tako živi druga polovina sveta i, sad kad sam bila devojka za ukras, imala sam priliku da sve to vidim uživo. Kad smo završili sa Pauer apom, čiji su predstavnici rekli da de razmotriti sve o čemu smo pričali i odlučiti u toku naredne sedmice, odvezli smo se limuzinom do Kvik ranersa. Od njih se očekivalo da postanu slededi Ribok ili Najki i samo im je trebalo još malo dodatne energije da pređu tu granicu. Mejson Marfi, najbolji bacač u bejzbolu današnjice, trebalo je da im bude kec iz rukava. Rejčel se postarala da tim to zna. Ova kancelarija je bila sve suprotno od Pauer apove. Dok
255
su u onom timu bili sve postojani poslovni ljudi u odelima, ova kancelarija kao da je bila puna svežih diplomaca u farmericama, polo majicama i patikama. Iz te kancelarije izašli smo s usmenim obedanjem o novim milionima i tvrdnjom da de, dok god Mejson bude održavao besprekorno čist imidž, ostati uz njega. Kad smo ušli u lift, članovi tima su mahali i čestitali jedni drugima dok su se vrata zatvarala. Istog trena kad su se vrata zatvorila, Mejson se okrenuo Rejčel, uhvatio je za obraz i rekao: „Ti. Si. Jedna. Jebeno. Neverovatna. Žena!“ I onda ju je privukao sebi i strasno poljubio. Stajala sam u uglu, s rukama na grudima, trudedi se da ne zaskičim od srede. Kad se povukao, delovala je ošamudeno i zbunjeno. On se odmakao, obuhvatio me oko struka i privukao sebi. Tad i jesam zaskičala i počela mu skakutati u naručju. „Jesi li video? Jesi video kako naša devojka posluje. Sveti bože. Kakav doživljaj!“ Mejson je zgrabio Rejčel za ramena i naslonio je na sebe. Obe nas je grlio. „Dame, danas je Marfijev tim izvojevao ogromnu pobedu.“ Zacerekala sam se. „Marfijev tim?“ Živahno je klimnuo glavom. „Da, Marfijev tim. Ti“, prodrmao mi je ramena, „i naša kraljica Rejčel“, prodrmao je i nju. „I naravno… lepotan: moi.“ I Rejčel i ja smo uzdahnule. „Tako si pun sebe.“ „Da, da, jesam. I sad, vreme je da proslavimo i budemo puni nečeg drugog… cuge!“ Rejčel je razrogačila oči. „Mejsone, ne možemo da ludujemo okolo. Posmatraju te i imaš utakmicu sutra uveče.“ „Istina. Dakle, pozvademo neke momke i njihove ribe u apartman, poručiti klopu i pivo. Zabava kod kude? Jeste li za to?“ Pivo, frajeri, pica… uh, da. „Dođavola, da!“, izjavila sam. „Hajde, Rejč, moraš proslaviti, raspustiti malo tu kosu.“ Mejson joj je pogledao zlatnu kosu. „E, to nikad nisam video.“ Podigao je ruku do njenog konjskog repa, obmotao ga oko šake u pesnicu i pustio. „Voleo bih da vidim ovo zlato spušteno, kako ti se talasa oko lica. Tako je lepo“, nagnuo joj se tako blizu uva da sam raširila oči. Izgledala je kao da de se svakog trena srušiti na pod od iznenađenja ili straha. Možda i jednog i drugog. Onjušio joj je uvo. „Gospode, kako dobro mirišeš. To je taj bademasti miris koji ne mogu da odredim. To si ti. Oduvek si ti. Miriše tako dobro da bih mogao da te pojedem.“ Zamumlao joj je u vrat i glasno udahnuo pre nego što se povukao. Gledao je u nju kao gladan lav sočan odrezak.
256
Tad su zazvonila vrata lifta i čarolija se razbila. Rejčel je što je brže mogla na visokim potpeticama izašla kroz vrata u njujorško veče. „Vreme je da krenemo kudi, i poručimo pice i pivo. Želiš li da pozoveš prijatelje, Mejsone?“ Izvadila je telefon i ne osvrdudi se na izgubljeni izraz njegovog lica. Zažmurio je, udahnuo i ušao u limuzinu. „Da, Rejč, telefoniradu.“ Zavukla sam se pored njega i utešno mu spustila ruku na koleno. „Vidiš, rekao sam ti“, kazao je i prineo telefon uvu. Apartman su nam ispunili bejzbol igrači Red Soksa i, začudo, Jenkija. Poručili smo dva burenceta piva i najmanje dvadeset pica, koje su nestale brzinom munje. Žena je bilo više od muškaraca, što mi je bilo vrlo čudno. Imalo bi smisla kad bi odnos bio jedan prema jedan, ali su, očigledno, neki slobodni muškarci pozvali nekoliko grupi devojaka na picu, a one su pozvale još neke i tako dalje. Sad smo imali žene odevene u farmerke i lepe majice, a bilo je i kurvi što su gledale da ulove kitu nekog profesionalnog igrača i udare recku. Na kraju, zabava se pomalo razuzdala. Toliko da sam završila u svojoj sobi na krevetu, ubijajudi se od alkohola s Rejčel, deledi bocu džejmisona. „Znaš, ako želiš Mejsona, mogla bi da ga imaš“, rekla sam joj otvoreno jer mi je pide razvezalo jezik. Iskrivila je lice i ispustila zvuk koji je podsedao na ispuštanje gume. Pokazala je na izgužvanu odedu. „Misliš da hode ovo?“ Još je bila u elegantnoj sivoj uzanoj suknji, ali ružičasta bluza joj je bila raskopčana i izgužvana i samo napola upasana. Kosa joj je bila pomerena u stranu, a maškara razmazana. Ja nisam čak ni želela da znam kako izgledam. U međuvremenu sam skinula skupu bluzu i zamenila je majicom na bretele, mada sam ostala u kožnoj suknji jer sam mislila da je vrh, što bi rekla moja drugarica Džinel. Spustila sam se na kolena iza nje i povukla je za rep. Dugi zlatni uvojci savršeno su joj uokvirili lice i učinili je još lepšom. „Au. Jebeno si seksi!“ Rekla sam, nagnula se da otpijem gutljaj viskija i dodala ga njoj. Zatim sam uzela maramicu, liznula je i obrisala joj razmazanu maškaru s lica. „Eto, sad si superseksi! Ali moraš malo da se opustiš. Mnogo se brineš oko svega“, trtljala sam i bacila se nazad na jastuke. Napudila je usne onako kako sam navikla da je vidim. To je značilo da zaista razmišlja o onome što joj se kaže pre nego što iznese sud. Sviđalo mi se to kod nje. „Da, u pravu si. Treba da budem više kao ti. Slobodna, mlada i spremna da osvojim svet!“ Podigla je pesnicu u vazduh, ali tako nespretno da je više ličila na neki kip slobode koji drži baklju.
257
Nisam mogla da se zaustavim, pa sam se zacerekala, zatim zakikotala, a onda tako glasno zasmejala da sam zagroktala kao prase. Uperila mi je prst u lice, a onda i sama prasnula u smeh. Konačno, kad sam uspela da se obuzdam, uhvatila sam je za ruku. „Treba da mu priđeš. Večeras!“ Uhvatila sam je za obraze, a ona je razrogačila oči. „Šta!“ Gnječila sam joj obraze, pa je zazvučalo kao da je ptica graknula, što me je ponovo zasmejalo, ali ovog puta sam se brže smirila. „Stvarno! Treba da priđeš Mejsu i kažeš mu da ti se sviđa!“ Zinula je i zavrtela glavom. „Misliš da treba da mu kažem kako mi se sviđa? Kao da mi se zapravo sviđa?“ Zašto mi je ovo zvučalo poznato? Mozak mi se ljuljao, plutao u jezercem irskog viskija, pa nisam mogla da saberem dva i dva, ali zamisao mi se činila dobra. „Pomodi du ti!“ Povukla sam je s kreveta i uspravila. Zatim sam joj otkopčala dva dugmeta na košulji dok nisam dobila lep okrugao izrez. Udarila me je po rukama. „Šta radiš?“ Zastenjala sam. „Daj! Muškarci vole četiri sitnice. Prvo – sise! Tvoje su dobre, treba da ih pokažemo.“ Klimnula je glavom i isturila grudi. „Dobro, to je dobro. Uradi tako kad vidiš Mejsa! Dobro, zatim, muškarci vole kosu.“ Razbarušila sam joj kosu tako da izgleda meko i zavodljivo. „Lepo.“ Stisnula sam usne između dva prsta i zanjihala se na stopalima. „Dupe!“ Pokazala sam na nju, okrenula je i odmerila joj zadnjicu. Porub na suknji je bio mali, pa sam čučnula i pokidala šav na sredini tako da joj se bolje vide stražnjica i noge. Zatim sam je pljesnula po pozadini. „Odlično!“ „Ne znam baš“, rekla je tiho. „Ne. Ne. Ne. Ovo de biti izvanredno!“ Zatim sam pritisnula prste na slepoočnicu. „Ne sedam se do kog sam broja stigla, ali usta.“ Odskakutala sam bosa do torbe sa šminkom i izvadila sjaj za usne, a zatim ga nanela na njene napudene usne. „Muškarci vole sjajne usne. Podseda ih na to kako im pušiš kurac. Da li bi volela da popušiš Mejsonu kurac?“ pitala sam pijano. Obrazi su joj jarko pocrveneli, ali promuklo je prošaputala: „Da.“ „Dobro onda. To de biti druga faza. Prva je da ga navedemo da te primeti i da mu kažeš kako ti se sviđa. Da ti se sviđa.“ Dohvatila sam bocu viskija i otpila veliki gutljaj, koji mi je ostavio vatreni trag do stomaka pre nego što sam joj ga pružila. „Na tebe je red.“ Poslušala je i onda smo se uputile nazad na zabavu. Imala sam zadatak i, iako je bio glup, bila sam ubeđena da de uspeti. Kako sam se samo prevarila.
258
ČETVRTO POGLAVLJE Sedate li se one stare izreke put do pakla je popločan dobrim namerama? Čoveče, ko god da je izgovorio to sranje, imao je pravo. Nisam imala pojma šta de se desiti kad napustimo utočište naše privatne devojačke zabave, ali raspoloženje na našoj maloj žurki se znatno promenilo. Ljudi je bilo svuda! Dim se kovitlao, i to ne samo onaj od cigareta. Ne, ved i onaj koji se dobija od tipa po imenu Bad, koji kaže da vas može odvesti u alternativnu stvarnost samo jednim dimom. Ovo nije bilo dobro. Tela su se tiskala svuda oko nas. Morala sam da zarijem kandže u Rejčel da je ne izgubim u gužvi. Šta se, jebote, dogodilo i koliko dugo smo bile u onoj sobi? S obzirom na to da nisam mogla ravno da hodam, mora da je prošlo dosta. Nisam prepoznala nikog oko nas dok konačno nisam stigla do Mejsonovog apartmana. Nisam bila spremna za ono što sam ugledala, ali tek Rejčel, ljupka, nedužno zaljubljena u Mejsona Marfija, mala Rejčel, sasvim sigurno nije bila. Soba je bila mračna i muzika je tukla tako glasno da ništa nisam ni čula ni videla. Povukla sam Rejčel za ruku u Mejsonovu sobu, pomišljajudi da je verovatno ved otišao u krevet. Ima li boljeg iznenađenja od zgodne, privlačne žene koja mu se sviđa! Naravno, to se nije dogodilo. Konačno sam pronašla prekidač za svetio i pritisnula ga. Mejson je ležao na krevetu, samo nije bio sam. A kad kažem da nije bio sam, to ne znači da je bio s jednom ženom; s njim su bile dve oskudno odevene kurve. Gledala sam zapanjeno, zgroženo i jebeno napaljeno dok je Mejsonu pušila kurac brineta za koju mi se, u mom pijanom mozgu, učinilo da ima izvanrednu tehniku. Posebno vesto i lako ga je uvlačila duboko u grlo. Tu je, naravno, bila i bujna plavuša okrenuta zadnjem zidu, s nogama stisnutim oko Mejsonove glave, a natrdena guzica joj se presijavala dok je vrtela kukovima. Videla sam da joj Mejson gura jezik u pičku. Gutao ju je kao profesionalac, naslađivao se njenim mesom dok se njihala na njemu kao da jaše pastuva. Bilo je to nešto najerotičnije što sam u životu videla. I tako, dok sam želela da se zavalim i gledam predstavu, možda usput protrljam i sebe radi punog užitka, konačno sam čula jecaj kroz simfoniju stenjanja. Niz Rejčelino lepo lice slivale su se suze i poklopila je usta nežnom rukom. Baš kad sam htela da je izvučem odatle, obe smo čule plavušin vrisak: „Svršavam!“ Pogledala sam i videla kako je Mejson hvata za dupe i mumla joj u pičku dok ona vrišti. Onda su mu kukovi poleteli u vazduh i brineta je spustila ruku na svoju mačku i počela da je trlja i sve žustrije da radi na njegovom kurcu. Sperma joj je 259
uletela u usta i slivala joj se sa strane dok je svršavala zajedno s njim. Jebote. Nikad pre nisam videla ništa tako žestoko seksi. Kad sam se okrenula Rejčel, nije je bilo. Vrata su ostala delimično otvorena i mora da se provukla. Bila sam previše pijana da bih je jurila i tešila. „Sranje“, dunula sam. „Ko si, jebote, ti?“ Brineta je sela i rukom brisala seme s usana. Skrstila sam ruke na grudima. Mejson je odgurnuo plavušu s lica i pogledao u mene. „Mija, slatkišu. Ovo ovde je uh…“, pogledao je levo, pa desno. „Ukusna Pička i Super Uvlakačica“, nasmejao se, a devojke su se smeškale. „Ozbiljno! A ja sam ti jebeno donela poklon.“ Dreknula sam, podbočila se i lupila nogom o pod. Staklaste oči i crveni obrazi bili su dokaz da nije bio samo zadovoljen, ved i pijan, možda i drogiran. I jedno i drugo je bilo loše za njegov imidž. Hvala bogu što smo bili u privatnom apartmanu ili bi rizikovao da izgubi nove sponzore, kao i one mogude budude. „Molim te, reci mi da je skriveno ispod odede. Brzo du oterati ove jebene kučke da isprobam i tvoju slatku pičku.“ Udahnula sam. „KRETENU! Prestani da razmišljaš jebenim kurcem! Tog trenutka pomenuti kurac se ukrutio i bio spreman za drugu rundu. Odmerila sam ga. Bio je to zaista lep kurac. Dugačak, debeo, krut. Brineta ga je obuhvatila rukom i povukla ga gore-dole. Zastenjao je, ali nije skidao pogled s mene. „Jesi li sigurna da ne želiš malo? Nudim ti?“ Odmahnula sam glavom. „Dovela sam Rejčel ovamo. Htela je da ti kaže da joj se sviđaš, zaista sviđaš! A onda te je videla kako tucaš ove kurve i otrčala.“ To je delovalo. Odgurnuo je smeđokosu drolju, a zatim ustao s kreveta odvajajudi se i od druge drolje. „Rejčel je bila ovde“, pokazao je na pod. „Ovde, unutra?“ Klimnula sam glavom. „Videla me je kako jebem ove kučke?“ Skupila sam zlovoljno usta i pogledala ga kao poslednju budalu. „Jebeš me!“ „Važi, dušo, hodemo. Samo se vrati. Moj je red da ti pušim“, javila se plavokosa kurva. Namrštio se i seo na krevet. „Izlazite iz sobe“, zarežao je. Smeđokosa nije ukapirala. Obgrlila ga je rukama i protrljala mu leđa lažnim sisama. „Hajde, dušo, bide ti bolje, baš kao pre.“ „Smesta izlazite!“, urliknuo je, ustao i otišao u kupatilo. „Jeste li gluve?“, otvorila sam vrata. „Samo ga želiš za sebe.“ „Pa, pošto sam mu ja devojka… mogu samo da potvrdim. Sad, izlazite!“
260
Tek što sam ispratila devojke iz sobe kad je Mejson izašao u farmerkama i po koferu je potražio majicu. „Moram je nadi.“ Trljajudi rukom lice, uhvatila sam ga za ruku. „I šta deš joj redi? Izvini što si me uhvatila da tucam dve fufe? Ne bih rekla da de to upaliti.“ Provukao je rukama kroz kosu, a onda se bacio na krevet. „Ne mogu dozvoliti da ostane na ovome.“ „Tehnički, ništa joj ne duguješ. Osim toga, ja sam kriva.“ Uzdahnuo je izmučeno. „Ne, samo si pokušavala da pomogneš, ali kao i obično, razmišljao sam kurcem.“ „Šta se dogodilo?“, pitala sam. Kad sam ga ostavila, družio se s momcima i jeo picu. Odmahnuo je glavom. „Jednog trenutka sam pričao s momcima, a ved slededeg tebe i Rejčel nije bilo. Te dve kurve su se bacile na mene, i što sam više pio, sve mi je manje bilo važno. Samo sam želeo da osetim… nešto. Znaš? Tražio sam te, tražio sam Rejčel, ali nisu me ostavljale na miru i popustio sam.“ Ramena su mu se oklembesila. „Mrziš li me?“ Obgrlila sam ga rukom oko ramena. „Ne, ne mrzim te. Ono što sam videla bilo je jebeno vrelo.“ Tiho se zakikotao. Čoveče, stvarno je bio prelep kad bi se iskreno osmehnuo. „Samo ne verujem da de tvoja devojka, ona koju zapravo želiš, misliti isto kao i ja. Bila je zaista tužna. Plakala je.“ Naglo je podigao glavu. „Plakala je? Iskreno, Mija, znao sam da joj se možda sviđam, ali nikad nismo imali takav odnos. Uvek je bila nedodirljiva. Savršena, profesionalna, lepa – ceo paket. Devojka kao ona ne bi nikad bila s tipom kao što sam ja. Potpuno smo u različitim ligama.“ Protrljao je bradu i zvuk trljanja dlaka o žuljevite dlanove izazvao mi je jezu duž kičme. Podsetilo me je na drugo vreme i drugog muškarca kog sam obožavala. „Shvatam. Ima jedan frajer koji mi se sviđa. Daleko izvan moje lige, ali želim da verujem kako demo u pravom trenutku biti u isto vreme u istoj ligi. Mislim da i ti to možeš.“ „Sviđa ti se neko?“ Nasmešila sam se. Naravno, to mu je privuklo pažnju. „Da, ali nije pravi trenutak. Kad bude, ako ikad bude, deside se. I uspede. Moram u to da verujem. Ali ti možeš preduzeti nešto sad.“ Zagledao se u daljinu, a onda pogledao u mene onim zelenim očima. Bile su nežne, gotovo moledive, kao da se u mojima krio odgovor na svako pitanje što je ikad želeo da zna. „Pokaži joj kakav čovek možeš da budeš. Kakav si čovek
261
unutra“, pokazala sam mu na srce. „Živi kao čovek kakav bi želeo da budeš. Tako deš je osvojiti.“ „Misliš?“ Široko sam se osmehnula i zagrlila ga. Mirisao je na seks i jeftin parfem. „Znam.“ „Hvala, Mija. Vrlo si zgodna, znaš?“ Nasmejala sam mu se u vrat. „I sam si prilično zgodan, ali mirišeš na kupleraj. Učini svetu uslugu i istuširaj se. Ja du se pozabaviti s Rejčel. Ti poradi na sebi.“ Ustao je i podigao i mene. „Poradidu na sebi.“ „Dok radiš na sebi, možeš li poraditi i na tome da izbaciš te ljude iz naše sobe? Ne mogu da spavam dok se ljudi tucaju na kauču, puše travu, dok su tela svuda unaokolo, a muzika trešti.“ Otvorio je vrata dnevne sobe i osmotrio zabavu. „Prokletstvo. Nedemo se nikad više olešiti.“ Zagrcnula sam se od smeha. „Nikad ne reci nikad.“ Ostatak posete Njujorku prošao nam je u trenu. Tim je odigrao tri utakmice, jednu je izgubio, dve dobio. Zasad su bili dobro pozicionirani. Kvik raners je unajmio Mejsona za svoje zvanično lice za nove višenamenske patike. Bile su dobre za trčanje, šetnju, igre s loptom i sve druge vrste sportova. Još nam se nisu javili iz Pauer apa. Očigledno su čuli da su Mejsona unajmili Kvik ranersi i želeli su da provere da li bi to bilo dobro za njihov imidž, kao i da razmisle o načinu na koji de voditi kampanju. Međutim, ovo nije bilo loše za Mejsona, jer su mu neočekivano iskrsle i neke druge prilike za bejzbol opremu i energetske štanglice. Vest se brzo širila. Sad smo samo čekali, Mejson je igrao odlično i pazio je kako se ponaša. U to je spadao i odlazak kudi. Upravo sad smo se tamo vozili. Konačno je trebalo da upoznam Mejsonovu porodicu. Kad smo stigli do male kude nadomak Bostona, Mejson je ušao pravo u nju bez kucanja. „Pozadi smo, momče!“, doviknuo je neko praden dečjim cicanjem. Mejson me je uhvatio za ruku i poveo me kroz starinsku kudu. Plišane životinje i lutke bile su razbacane po podu, gde ih je sigurno ostavilo zaigrano dete kad je krenulo u potragu za nečim drugim. Sobe su bile mračne, udobne i prijatne. Videlo se po slikama na zidovima da je tu nekad živela žena, ali po sloju prašine na njima i nedostatku ženskih ukrasa, prošlo je otad dosta vremena. Na sredini jednog zida nalazila se fotografija s venčanja. Crvenokosa, bleda prelepa žena stajala je u veoma staromodnoj venčanici, obgrlivši rukama krupnog muškarca s
262
tamnosmeđom kosom i ljubaznim očima. Muškarca koji je bio pljunuti Mejson. Taj iver nije pao daleko od klade. Stigli smo kroz kudu do kuhinje, gde me je smesta zapahnuo miris kuvanog mesa. Na usta mi je krenula vodica na miris žalfije i ružmarina pored svega ostalog što se kuvalo. Veliko pečenje se nalazilo na pultu i muškarac okrenut leđima ga je sekao na šnicle i spuštao ih na poslužavnik. Sitna crvenokosa devojčica s ogromnim plavim očima ugledala me je čim sam ušla. Ustala je i zapljeskala rukama. Nije mogla imati više od četiri godine. „Došli ste!“, zacičala je onako kako samo deca umeju, iz sve snage i puna radosti. Široko sam se osmehnula a kad se muškarac okrenuo. Videla sam da uopšte nisam pogrešila. Izgledao je isto kao Mejson ili onako kako de Mejson izgledati za dvadeset pet godina. „Hej, tata, ovo je Mija. Ona je, uh…“ Čovek se osmehnuo i pružio ruku. „Žena za koju svi kažu da je devojka mog sina.“ Nisam bila sigurna kako je Mejson želeo da ovo predstavi, pa sam predutala. „Drago mi je što smo se upoznali, gospodine Marfi.“ „Zovi me Mik, svi me tako zovu, osim mojih sinova, jer bih ih premlatio da ne poštuju starije.“ Gurnula sam laktom Mejsona. „Tata ti je divan.“ „Da, nažalost, kad je on pored mene, ne mogu uopšte da dođem do izražaja.“ „I nemoj to da zaboraviš, momče! A sad postavi sto, hodeš li?“ Mejson je poslušao dok sam se ja predstavljala Elenor, koja je volela da je zovu Eli. Provela me je kroz kudu i pokazala mi sve svoje igračke, zatim svoju sobu, gde je sve bilo uređeno u stilu princeze, na šta je bila veoma ponosna. Osmotrila sam sobu. Nisam nikad imala ovako nešto kao dete. Sobu posvedenu onome što sam volela kad sam bila mala. Medi i ja smo uvek delile sobu i nijedna nije imala nešto tematsko, niti bilo šta što bismo mogle nazvati svojim. Rastužila sam se zbog onoga što sam propustila, ali bila sam sredna što je Eli toliko pažena, iako su o njoj brinuli muškarci bez ženske ruke. Srce me je zabolelo kad je stavila krunu na moju glavu, kao i jednu na svoju. „Ti možeš biti kraljica, a ja du biti princeza“, ponudila je. Klimnula sam glavom i zagrlila joj sitno telo. Čvrsto me je grlila pre nego što nas je još jedan Marfi prekinuo. Zapitala sam se da li je ijedan sin ličio na majku. „Ti mora da si Mija?“ Klimnula sam glavom i ustala s poda, dok me je Eli čvrsto držala za ruku. „Tata, ovo je kraljica Mija, a ja sam princeza Eli. Hodeš li ti da budeš kralj ili princ?“, pitala je ozbiljnih očiju dok je zurila u oca.
263
„Želim da princeza Eli opere ruke za večeru i pusti kraljicu Miju da se vrati svom kralju“, odgovorio je razigrano. Pogledala me je krupnim plavim očima, koje je sigurno nasledila od majke, jer joj je tata imao jednake zelene kao i ostali muškarci iz porodice Marfi. „Hodeš li mi sačuvati mesto pored tebe na večeri, kraljice Mija?“ Pitala je preslatkim dečjim glasidem. „Naravno da hodu, princezo Eli; bide mi čast.“ Naklonila sam se radi boljeg utiska i ona je zapljeskala ručicama, okrenula se na vrhovima prstiju i otrčala hodnikom. Krupan muškarac bakarne kose i zelenih očiju pružio je ruku. „Izvini zbog ovoga. Eli ne provodi mnogo vremena u ženskom društvu. Ja sam Brejden.“ Rukovala sam se s njim. „Sasvim je u redu. Bilo mi je zabavno. Ne sedam se kad sam se poslednji put igrala s detetom.“ I nisam se mogla setiti. Nije bilo dece u mojoj porodici, niko od mojih prijatelja nije imao dece. Pa, par mojih novih prijatelja de dobiti decu, ali Tonijeva i Hektorova porodica, to jest oni sa decom nisu provodili vreme s nama kad sam ja bila tamo. Dakle, ovo je bilo prvi put posle više godina da sam provela neposredno vreme s nekim detetom. Bilo je zabavno. Prilično sam uživala. Brejden me je poveo nazad do stola, gde sam sela i uključila se u razgovor njegovog brata i oca. Kad je hrana izneta na sto, kroz zadnja vrata je uleteo vihor, naglo se zaustavio i bacio ranac na pod iza sebe. „Sranje, Mejse, devojka ti je jebeno zgodna!“ povikao je krakat, visok riđokosi momak s istim zelenim očima kao i ostali Marfijevi. „Pazi na rečnik!“ prekorio ga je Mik, upirudi viljušku u njegovom pravcu. „Izvini tata, ali op… slatka ti je devojka, Mejse“, momak me je odmerio od glave do pete. „Ja sam Šon, kako si ti, slatkišu?“ O ne, nemogude. Upravo me je nazvao slatkišem. „Dakle, vidim ko je uticao na ovaj mlad, osetljiv mozak“, prostrelila sam pogledom Mejsona i činilo se da mu je iskreno neprijatno. „Šone, ne zovi ribe slatkišima. Ne sviđa im se to.“ „Naravno da im se sviđa. Danas sam ugurao jezik u jednu lepoticu.“ Razrogačila sam oči, a Brejden je rukama poklopio Eline uši. „Dečko, kunem se da du ti skinuti pet centimetara visine ako ne budeš pametnije birao redi u prisustvu moje derke. I prestani da omalovažavaš žene. Daješ joj loš primer!“ Stegao je zube, a sirota mala Eli je pljeskala tatu po rukama. „Tataaa, prestani. Ne podnosim kad to radiš!“, nabrala je nosid i pogledala me. „Da li strika Mejs to tebi nekad radi?“
264
Muškarci za stolom se nasmejaše. Nasmešila sam se i kucnula je po nosidu, posvedujudi predivnoj devojčici punu pažnju. „Ne, zato što sam ja odrasla, ali tata te štiti da ne čuješ nešto što nije prikladno za tebe. On je veoma dobar tata.“ Klimnula je glavom i ubacila ogroman zalogaj krompir-pirea u usta. Obrazi su joj se naduvali kao kod bucmastog zeke. Zavrtela sam glavom i pogledala u Šona. „Ako želiš da zadržiš ženu u bududnosti, naučideš da je nazivaš imenima zbog kojih de se osedati posebno, a ne kao jedna od mnogih. Zapamti to.“ Odmerio me je kao pravi tinejdžer kome je samo seks na pameti. Krajnje odvratno. „Ako bi mi to obezbedilo zgodnu ribu kao što si ti, učinidu sve što kažeš, slatkišu.“ Mejson je čelom udario o sto. Brejden je zavrteo glavom, a ja sam se suzdržala od ozbiljno bogohulne primedbe. Otac porodice, s druge strane, nije se libio da napadne Šona, nakon što ga je odvukao za uvo u drugu sobu. Kad su se vratili, i Mejson i Brejden su se zlobno osmehivali. Eli je samo zadovoljno pojela krompir, a onda zatražila još. „Oprosti što sam bio nepristojan, Mija. Pokušadu da budem pristojniji“, progunđao je Šon, s kiselim izrazom. „Hvala, Šone. To je bilo ljubazno od tebe. A sad mi ispričajte neke sramotne priče o Mejsonu“, promenila sam temu i svi muškarci osim Mejsona počeše da se smeškaju i prisedaju. Dok smo završili večeru, stomak me je toliko boleo da sam jedva disala, a kamoli ugurala još i čizkejk u njega. Priča je bilo mnogo, i prepričavali su ih nadugačko i naširoko. Momci su mi satima pričali o ludom Mejsonu. U mlađim godinama bio je školski klovn, mislio je da je najvedi svetski pronalazač i nije uopšte imao srede sa damama. Ovo poslednje mi se činilo neverovatnim s obzirom na to kakav je postao. Ceo paket je bio lep, kad se zanemari budalasto ponašanje, ali na tome smo radili i ozbiljno je napredovao. Ne baš dovoljno da odobrovolji Rejčel, ali nadala sam se da du uspeti i tu da izvedem neku čaroliju. Muškarci su raspremali sto, što mi je takođe bilo odlično, jer gosti Marfijevih nisu nikad prali sudove, čak ni žene. Pretpostavljala sam da su navikli da obavljaju sve kudne poslove sami. Iako divno, bilo je i pomalo tužno. I dok su oni uspremali, ja sam pregledala sve slike. Na mnogima, svuda po kudi, bila je majka Elenor. Slike sa svakim dečakom, sa svim sinovima zajedno, pa sa mužem Mikom. Izgledali su kao prava sredna, bliska porodica. Tu je bila žena koja se borila protiv raka i verovatno bi dala sve samo da je ostala s porodicom, dok je moja zdrava majka imala srednu porodicu koju je ostavila zbog svojih sebičnih želja. Do dana
265
današnjeg nisam bila sigurna čak ni gde je, i koliko god da sam se pretvarala da me nije bolelo – jeste. Toliko da sam se naljutila. Mejson mi je prišao s leđa, spustio mi ruku na rame, ali nije ništa rekao. „Majka ti je bila zaista prelepa.“ „Jeste, bila je, i bila je savršena mama. Stvarno je brinula o nama. Rak ju je, kad ga je dobila, uništio, toliko se brzo raširio da ništa nismo mogli da učinimo. Tata se jede što se nije ranije pregledala. Tati je tek četrdeset pet. Mama je umrla nedugo nakon što je napunila trideset petu. Ako pitaš tatu, proveli su zajedno sedamnaest savršenih godina. A onda je jednostavno otišla. Uvek je govorila da de se pregledati kad napuni četrdeset kao i svi ostali. To joj je bilo predaleko.“ Glas mu je bio tužan i ispunjen čežnjom muškarca kome nedostaje majka. Sve sam to odlično razumela. Razmišljala sam o prelepoj Elenor što je napustila svet tako mlada sa četiri dečaka i mužem kojima je bila potrebna. Oni su nastavili sa životom i imali su jedan drugog; i dalje su bili porodica. „Treba da učinimo nešto za tvoju mamu.“ Skupio je obrve. „Kako to misliš?“ Što sam više mislila o tome, ta zamisao mi se zakovitlala u glavi i poletela. Bilo bi savršeno. „Mislim na rak dojke. Uključi se u borbu protiv raka. Ti si slavni profesionalni igrač bejzbola. Trebalo bi da organizujemo dobrotvorni događaj ili tako nešto; doniramo bostonskoj organizaciji za podizanje svesti o raku dojke. Možemo uzeti ružičaste narukvice, koje bismo ti i ja nosili, majice za mene i grupicu supruga i devojaka. Ako tvoj tim želi da se uključi, može. To de ne samo učvrstiti uspomenu na tvoju majku, pomodi ženama koje se sad bore i onima s porodičnom istorijom bolesti što treba da se pregledaju pre četrdesete, ved de ti i još više poboljšati imidž.“ Nasmešio se, a mali iskrivljeni zub zasijao je među ostalim kao biser belim. „Mogli bismo pomodi ženama kao što je bila moja mama“, izjavio je potpuno zadivljeno, kao da je to najbolji predlog koji je dobio još od prelaska u prvu bejzbol ligu. „Sviđa mi se! Ti si jebena genijalka!“ Podigao me je i zavrteo. „Dakle, šta misliš, šta da uradimo prvo?“ Narednih sat vremena sedeli smo jedudi Elenorin omiljeni čizkejk, koji je Mik napravio u njenu čast, i razgovarali o tome kako bismo mogli da osvestimo ljude koristedi Mejsonov status zvezde kao polaznu tačku.
266
PETO POGLAVLJE Mislite ružičasto bio je naziv kampanje koji smo smislili. Kad smo se vratili u Boston, Mejson i ja smo se bacili na posao. Naručili smo posebne silikonske narukvice misli ružičasto da ih delimo na utakmicama i posebne majice za supruge i žene za koje smo izdvojili veliku sumu da ih isporuče preko nodi čim budu spremne. Svoju majicu sam naručila lično i platila je sama, bez Mejsonovog znanja. Pozadi i napred imala je broj Mejsonovog dresa, a iznad je pisalo Za Elenor. Bila je izuzetno slatka i znala sam da de to Mejsonu mnogo značiti. Dok je vežbao, ja sam ostajala u njegovom stanu i sastavljala plan za dobrotvornu priredbu. Rejčel je bila oduševljena idejom, smatrala ju je izvanrednom i ponudila se da pomogne i da od toga napravi nešto što de zaista sakupiti mnogo novca za naš cilj, kao i pomodi Mejsonovom imidžu. Nismo razgovarale o košmaru od prošle nedelje i činilo sa kako ni ona nije bila raspoložena za to. Svaki put kad bi došla, bila je sva poslovna. Morala sam nekako pronadi način da se ponovo zbližimo, pa da joj opet nametnem Mejsona kao mogudeg dečka. Iako mi trenutno nije padalo na pamet kako da to najbolje izvedem. Orgije koje je videla svakako su nanele ozbiljnu štetu njenom verovanju da mu se sviđa, a verovatno je i on njoj bio manje poželjan. Meni je postao poželjniji, ali samo zato što mi je bio nužan seks. Bilo mi je dovoljno da se setim kako mu je ona žena pušila, a on istovremeno lizao plavušu, pa da se nekoliko puta samozadovoljavam pod tušem protekle nedelje, ali trebalo mi je ono pravo. Samo, nisam mislila na Mejsona. Nažalost, mislila sam na preplanulog plavušana iz Kalifornije, koji je trenutno bio na snimanju filma sa ribom koju je kresao. Uzdahnula sam i nastavila da kucam plan, a onda sam pomislila kako mi treba pojačanje. Izvadila sam telefon i okrenula broj. „Šta ima, fufo?“, Džinelin glas je odjeknuo kroz telefon. Razveselila sam se čim sam joj čula glas. Nažalost, probudila mi je i nostalgiju. „Planiram dobrotvorni događaj.“ Džinin smeh, duboko iz stomaka, uz pucanje žvakade gume, skrenuo mi je pažnju sa spiska koji sam kucala. „Uh, zar ved ne sakupljaš potreban novac da spaseš taticu? Znaš, ležedi na leđima!“ Sumanuto se nasmejala sopstvenoj šali. „Ne za mene!“ Uzdahnula sam. „Za Mejsona.“ Začuše se neki prigušeni zvuči kroz liniju. „Bogatom igraču bejzbola je potreban novac? Zašto?“
267
Uzdahnula sam. „Saslušaj me, kučko. Popravljamo mu imidž tako što podržavamo lokalnu grupu za podizanje svesti o raku dojke ovde u Bostonu. Mama mu je umrla mlada od te bolesti i želi nešto da uradi povodom toga. Pošto ima treninge i utakmice, ja pripremam događaj na kom demo prikupiti novac i poboljšati mu imidž. Kapiraš?“ Još puckanja žvakom. Da budem iskrena, više sam volela da čujem te zvuke nego udisanje onih kancerogenih štapida. „Pa, šta misliš?“ pitala je. Moja najbolja drugarica Džin je bila vrlo kreativna. Prepričala sam joj suštinu događaja. Trebalo je da ga održimo u nekom otmenom hotelu u centru grada. Vedina prvog tima je prihvatila da učestvuje. Dodi de i nekoliko Mejsonovih prijatelja, slavni di-džej je prihvatio da besplatno pušta muziku, još jedan ugostitelj, prijatelj njegove zastupničke firme, prihvatio je da ponudi svoje usluge i obezbedi besplatnu hranu. „O, i imademo tihu aukciju sa sitnicama vezanim za bejzbol i drugim predmetima njegovih saigrača. Ali ne znam, treba mi nešto što de zaista privudi veliku lovu. Pada li ti nešto na pamet?“ Toliko je dugo dutala da nisam bila sigurna je li još tu. „Dakle?“ „Razmišljam, nemoj samo da iskočiš iz gada… ako ih uopšte nekad nosiš“, optužila me je i bila je u pravu. Nisam ih imala jer sam nosila tesne helanke na kojima bi se ocrtavale linije, a to niko nije morao da vidi. „Zaveži!“ upozorila sam je. Nasmejala se i to me je podsetilo na kudu. Srce mi se ispunilo ljubavlju i radošdu dok sam strpljivo čekala i nasumično pretraživala po Guglu druge dobrotvorne događaje da vidim šta su na njima radili. „Dobro, znači, imaš gomilu stvarno zgodnih bejzbol igrača koji dolaze na to? Barem njih dvadeset?“ „Da“, potvrdila sam, ne znajudi kuda to vodi. „Pa, umesto tihe aukcije, zašto ne bi izložila njih? Uzmi voditelja, znaš one što pričaju izuzetno brzo, pobrini se da se frajeri stvarno seksi obuku, na primer u smokinge, ili neka možda poskidaju košulje. Bogate žene vole takva sranja!“ Nije pogrešila. Mogla sam zamisliti žene nalivene šampanjcem kako se trude da se dočepaju polugolog igrača bejzbola. „Džin, to je jebeno odlično.“ Dunula je i mogla sam je zamisliti kako uvija pramen kose i ljupko likuje. „Znam. Dobro mi ide.“ „Tako je. Jesam li ti rekla u poslednje vreme da te volim?“
268
„Šta reče?“ Zapevušila je, vradajudi nas obe na stare školske dane kad smo volele da slušamo radio kod kude. Puštale smo razne pesme iz devedesetih. Tad smo bile premlade da bismo znale pesme, ali u dvadesetim smo obožavale blesave rep i pop pesme iz tog doba. Razmislila sam kako bi to izgledalo. Nagovorila bih momke da pristanu na izlazak sa ženom koja ih kupi. Ona mora da plati, ali oni moraju da urade ono što žena želi u četiri sata. Čak bi i oženjeni pristali radi višeg cilja. „Džin, iskreno mislim da bi to moglo prikupiti mnogo novca.“ „Pa da. Muškarci su seksi. Koja bogata kučka ne bi želela takvog nekog lepotana za to veče?“ I opet, nije pogrešila. „Osmislidu plan. Hvala ti, hvala ti, hvala ti.“ „Eh, platideš mi u slikama zgodnih frajera golih do pojasa. I ne šalim se. Ako budeš organizovala taj događaj i ne pošalješ mi slike polugolih muškaraca, pronadi du neki stvarno zao način da te osramotim u bududnosti. I nemoj misliti da nemam slike da dokažem neka sranja iz prošlosti.“ „Kurvo!“ uzvratila sam, setivši se kako zapravo poseduje čitavu kutiju punu nevolja u koje smo se uvaljivale godinama, što je mogla da iskoristi protiv mene. „Ne bi ti to!“ Coknula je jezikom. „E, baš bih! Slike polugolih muškaraca posladeš mi na telefon, jednu po jednu… i ne zaboravi Mejsona. Hodu i jednu tog seksi gada.“ Glasno sam se nasmejala kad je Rejčel ušla u kuhinju. Mahnula sam joj i ona je prišla aparatu za kafu, uzela šolju i napunila je. „Dobro, ti prljava droljasta ucenjivačice“, Rejčel je razrogačila oči i gotovo ispustila šolju s kafom. Nisam stigla da objasnim, ali pokušala sam da odmahnem glavom i mahnem u znak da je sve u redu. „Dobideš svoje slike. Ali vrlo si vešta u cenkanju.“ „Oduvek, i hej, Medi je divna. Dečko s kojim se viđa je divan. Proverila sam ga… još je nevina, ali slušaj, mislim da nede još dugo biti. Stvarno je sladak, mnogo mu se sviđa, a ona se iz petnih žila trudi da mu udovolji. Zapravo su mnogo slatki. Zasad mi deluje kao dobar momak. Mogla je i gore da prođe za prvi put.“ Uzdahnula sam i spustila glavu na ruku. „Misliš da de izgubiti nevinost s njim? Stvarno?“ „Da, ne može ostati čista zauvek, Mija. Odrasla je žena. Devetnaest joj je, za ime božje. Sranje, nisam čak ni sigurna da se sedam koliko sam ja imala kad mi se to desilo; prošlo je tako mnogo vremena. Iskreno, i ne sedam se perioda kad nisam imala neki zgodan kurac.“
269
Ovog puta sam zaječala. „Džin, ne spominji kurac i moju sestru u istoj rečenici. Dobidu koprivnjaču. I bolje bi ti bilo da je ne ohrabruješ da mu se prepusti ili du te uloviti, zakucati za zid i ošišati te na delavo, staviti ti med na bradavice i ostaviti te mravima!“ „Gospode bože. To je zajebano. To bi uradila najboljoj drugarici? Moram pronadi nove prijatelje. Ti si prokleta psihopatkinja!“ viknula je, a onda se glasno nasmejala. Prasnula sam i ja zamišljajudi je zakucanu za zid s medom na sisama i odsečenim pramenovima kose razbacanim svuda unaokolo. Obuzdavajudi smeh, duboko sam udahnula. „U pravu si. Ne bih to uradila, ali molim te, slededi put kad je vidiš, reci joj neka me pozove, važi?“ „Hodu. Moram da vežbam novu plesnu tačku. Javi mi kako je događaj prošao i ne zaboravi moju nagradu!“ Zavrtela sam glavom. „Hej, fufo, volim te, i ponosna sam na tebe što si odbacila kancerogene štapide. Hodu da ostaneš živa da ostarimo zajedno i zajedno uzgajamo gomilu mačaka u kudi na plaži.“ „Oduvek sam volela mačke.“ Rekla je čežnjivo, a glas joj se utišavao. Dala mi je odličan uvod. „Oduvek sam znala da voliš mačkice!“ viknula sam i spustila pre nego što je stigla da mi uzvrati. „A, sve je u redu sa svetom“, otvorila sam oči i suočila se sa zapanjenom Rejčel. „Neko te ucenjuje?“ oči su joj bile velike kao tanjiridi. Glasno sam se nasmejala i odmahnula glavom. „Ne, to je bila moja najbolja drugarica Džin. Mi uvek tako.“ „Uvek pretite jedna drugoj i nazivate se pogrdnim imenima?“ ciknula je, a nisam razumela zašto. „Uh, da? Zar ti to ne radiš s najboljom drugaricom?“ Tupo je odmahnula glavom. „Ne. Ne radim. Govorimo samo nešto lepo jedna drugoj, idemo na ručak i zajedno kupujemo.“ Zgrčila sam se. Zajedno odlaze u kupovinu. Fuj. Džin i ja to nismo radile. Pile smo pivo, odmeravale zgodne frajere, malo se kockale, kartale, išle na koncerte, da, kupovina… uh, ne. „Grozno je biti ti“, izjavila sam sasvim ozbiljno. „Sumnjam u to.“ Rekla je lakomisleno, i nasmešila sam se. Ipak je imala u sebi malo vatre. To je bilo dobro. Mejson bi je zapalio tako da bi izgorela kad ne bi imala i nešto svoje da mu se suprotstavi. Rejčel nije bila oduševljena predlogom da ponudimo muškarce na aukciji, ali Mejsonu je to bilo odlično. Pozvao je sve momke iz svog tima i dobio obedanje od
270
dvadesetak igrača, slobodnih tog vikenda i spremnih da se predaju onoj koja ponudi najviše, da de skinuti odedu, pa, barem košulje, u dobrotvorne svrhe. Pronašla sam ružičaste tregere za svakog i zamolila ih da obuku lepa odela. Plan je bio da skinu sakoe, košulje i ostanu samo u tregerima. Takođe sam nameravala da im nacrtamo ružičastu traku kao simbol raka dojke odmah iznad srca da ispratimo temu. Kad je Mejson stigao kudi, smišljao je nove predloge sa mnom i Rejčel dok je pekao šnicle na terasi, a ja pravila priloge. Zajedno smo osmislili brojne ideje da brzo proširimo vest, kao i kako da uključimo i njegovog tatu i bradu, jer to je, na kraju krajeva, bio i način da odaju počast uspomeni na majku. Rekla sam mu da tata uveliča neku omiljenu ženinu sliku, urami je i postavi na neki od stolova. I ostali igrači koji su zbog te bolesti izgubili nekog voljenog takođe de doneti slike, tako da de prisutni donatori znati pravi razlog održavanja događaja. Pobrinuli smo se da dođe i predsednik grupe za podizanje svesti o raku dojke i kaže nekoliko reči. „Mija, Rejčel, prepuštam ovo vama, moje dame, odlične ste u planiranju događaja u kratkom roku.“ Mejson se osmehnuo, obgrlio me oko ramena i poljubio u obraz. Prišao je Rejčel, koja se ukočila istog trenutka kad joj se približio. Spustio je glas, ali ipak sam ga čula: „Žao mi je zbog onoga što si videla prošle nedelje. Nije trebalo da se dogodi. Ne želim da budem takav.“ Duboko joj se zagledao u krupne plave oči i klimnula mu je glavom, ali nije odgovorila. Primakao joj se, udahnuo joj miris kose i poljubio je u obraz. „Hvala ti što nam pomažeš u ovome. Nisi morala da potežeš sve one veze.“ Rejčel je podigla glavu i zatreptala, ljupko mu zuredi pravo u oči. Zar je moglo biti očiglednije koliko su zaljubljeni jedno u drugo? Morala sam da smislim nešto novo i pokrenem sve u pravom smeru. „Mejsone, pomogla bih ti u bilo čemu“, uzvratila je podjednako tiho. Zavukao joj je prste u kosu na vratu, krupnom šakom joj obuhvatio vilicu i palcem prešao preko donje usne. Uzdahnula je i posmatrala ushideno, u nadi da de je poljubiti. „Mnogo mi znači što pomažeš mojoj mami. Nedu to zaboraviti. Ako ti zatrebam, Rejč, tu sam. Samo me pozovi, bilo kad, bilo gde. Kapiraš?“ rekao je, a zatim se sagnuo i poljubio joj čelo kao da je nešto dragoceno. I tad mi je sinulo. Mejsonu je ona bila samo to… dragocena. Za njega Rejčel nije bila kao ostale devojke. Osedao je potrebu da se prema njoj odnosi u svilenim rukavicama, dodiruje je kao da je od filigranskog stakla ili je lomljivi artefakt. Au. Kad se jednom spoje, za njega de to biti to. Možda je bio nezgodan igrač, ali mislim da je u njenim očima video bududnost koju je očajnički želeo, ali nije znao
271
kako da je ulovi. Dobro je što sam tu još dve sedmice da se pobrinem za to da je osvoji. „Da, Mejse“, odgovorila je, zatim se nasmešila kad se odmakao i izašao na balkon da se pobrine za odreske. Naslonila sam glavu na šaku i sačekala dok nije izašao. Rejčel mu je ispratila svaki pokret. „Dakle, jesi li mnogo očarana?“ pitala sam, mrdajudi obrvama. Naglo je okrenula glavu ka meni i skupila oči. „Nemam pojma na šta misliš. Prošle nedelje sam bila pijana i preterala sam. Možda si stekla pogrešan utisak u vezi sa mojim osedanjima prema klijentu.“ Naglasila je reč klijent, ali nisam bila sigurna da li zbog mene ili sebe same. Nakrivila sam glavu u stranu i otpila dugačak gutljaj piva. „Mene nedeš prevariti, a definitivno nisi zavarala ni Mejsa. Sviđaš mu se, dušo. I uskoro de se baciti na tebe“, zacerekala sam se na sopstvenu šalu. Zagunđala je i zavrtela glavom. „Moraš prestati s tim, Mija. Ako si zaboravila, ti si mu devojka.“ „Lažna devojka, dušo, nemojmo zaboraviti. Ovo mi je posao. Obožavaoci ga vole; radimo na dobrotvornoj akciji koja de mu popraviti profesionalni imidž, ali još više dobra de mu doneti na ličnom planu. Sve radimo u čast njegove majke. Stvarno ju je voleo i mnogo mu nedostaje. Svim Marfijevima. To što pomažeš dokazuje da ti je stalo, i to ne samo do Mejsonovog imidža. Nisi samo malo zaljubljena. Priznaj“, ispalila sam poslednji pucanj i zavalila se. Oblizala je usne i ugrizla se za donju. Spustila je glavu i klimnula. „Dobro. Priznajem. Ved dugo ga volim. Dođavola, mislim da sam se zaljubila u njega istog trenutka kad smo se upoznali pre dve godine. Ali to ne menja činjenicu da ga gledam kako paradira sa ženama, pije kao smuk, a ja mnogo vremena moram da utrošim da čistim za njim. Tako nešto ti menja mišljenje o nekom.“ „Tako je, dešava se.“ Složila sam se. „Ali očigledno ti nije promenilo osedanja ili ne bi radila to što radiš. Ne bi se dobrovoljno javljala da raščišdavaš za njim. Iskreno ti je stalo do njega i pucaš po šavovima, pokušavajudi to da sakriješ. Videla sam kako ga gledaš, kako se ozariš kad uđe u prostoriju. Mene ne možeš prevariti. Možda si njega zavaravala protekle dve godine, dušo; ali i on je progledao. Vidi te i sviđa mu se ono što vidi.“ Podigla je nežne ruke prema licu i prešla je preko njega. „Kako možeš biti sigurna? Ne želim da budem slededa u dugačkom nizu odbačenih žena. Radije ga ne bih uopšte imala i ne bih bila u njegovom životu nego da ga okusim i izgubim zauvek kad se probudi i shvati da nisam njegov tip. Ako mu pogledaš istoriju, znadeš da nisam.“ Pokazala je na mene i moje obline, pravedi kružne pokrete.
272
„Bez uvrede, voli žene kao što si ti. Jedre, prelepe, seksi, sve ono što muškarac kao on može uvek da dobije.“ Uzdahnula je i na kraju spustila glavu na ruku. „Draga moja, ja nisam tip devojke za udaju. Ja sam tip devojke s kojom flertuješ i koju tucaš. Mejson se ne bi smirio uz devojku kao što sam ja. On želi da ima ono što je imao njegov tata. Ženu, dom, decu, čitavu tu papazjaniju. Ti bi mu pružila to, i više od toga. Ti si ceo paket. Nisi pratilja koja je talentovana da radi kao konobarica, ume da glumi i izluđuje muškarce u spavadoj sobi. Na to poslednje sam prilično ponosna, ali to mi nede obezbediti gospodina pravog, samo gospodina pravog trenutno. Mislim da treba da budeš otvorena za više sa Mejsonom, naročito kad ja odem za dve nedelje.“ Ovog puta kad je odgovorila, napudila je usne i naslonila se na sto. „Da si na mom mestu, šta bi preduzela? Naročito pošto mi je pokušaj od prošlog vikenda potpuno propao.“ „Prošle nedelje smo stvarno popušile.“ Klimnula sam glavom. „Nismo samo nas dve“, našalila se. Zinula sam od zaprepašdenosti. „Šališ se na račun seksa!“ nasmejala sam se. Raširila je oči i obrazi su joj se zarumeneli. „Jesam!“ „Ima još nade za tebe!“ uzviknula sam, i obe smo se zakikotale. „Ali ozbiljno, Mejson je prilično lak.“ „Zar nije tako?“ Odmah je odvratila i oduvala me. Zavrtela sam glavom i pokrila usta. „Dve zajedno veče. Vadi kalendar, devojko, moramo obeležiti ovu nod kad je gospođica profesionalka izgubila svoju odmerenost i izvukla iz sebe zlobnicu!“ Pogledala je prema balkonu i smirila se. „Ali hodu da znam. Nemam mnogo iskustva u prilaženju muškarcima kad poželim, znaš…“, glas joj je utihnuo. „Da se kresneš?“, predložila sam. „Bože! Ne. Pa, da, ali mislila sam na izlazak. Gospode, ti si ista kao on. Tako prosta.“ Sveti bože. Je li u pravu? Jesam li ista kao Mejson? Ne, ona je samo preterano kruta i ispravna. Barem sam tako govorila sebi da zaobiđem mogudu istinu u njenoj izjavi. Uvijajudi kosu i hvatajudi je šnalom koja mi je visila s poruba majice, pričvrstila sam je u svežanj uvojaka. „Ovo deš uraditi. Na dobrotvornom događaju ovog vikenda popideš par čaša šampanjca da se opustiš. Malo deš flertovati s njim cele nodi. Ništa upečatljivo, znaš, tu i tamo poneki dodir“, prešla sam joj rukom s ramena do lakta, zatim sam se povukla. „Možda stisak ruke.“ Uhvatila sam je za ruku i nastavila da je vučem dok nije ustala i krenula po dnevnoj sobi. Zastala bih,
273
izbacila kuk i zatreptala na nju, a onda bih naglo skrenula pogled. „Pobrini se da baci poneki pogled na tvoje atribute.“ Na reč atributi, čvrsto je stegla usne. „Zapravo i nemam neke atribute.“ Promumlala je. Pogledala sam je kao da joj je izrasla druga glava. „Devojko, svaka žena ima deo što privlači suprotni pol.“ Odmerila sam je od glave do pete. „Imaš očaravajudi par nogu. Obuci nešto kratko. Stavi lep pušap grudnjak i podigni te devojčice tako da se dobro vide u haljini koju izabereš.“ Klimnula je glavom, pa sam nastavila: „O, i pusti kosu. Sedaš se kako je spomenuo da bi voleo da je vidi puštenu? Neka bude meka i neka ti u krupnim uvojcima pada niz leđa. Ako haljina ima izrez na leđima, još bolje.“ Promrdala sam obrvama radi jačeg utiska. „Zašto?“, pitala je i poželela sam da zaječim i zveknem je po glavi. Da li je mogude da je tako naivna kad se radi o muškarcima? U ranim je dvadesetim, za ime božje. Mora da ima neku predstavu o tome kako muškarac razmišlja. Umesto da joj sve ovo kažem, samo sam odgovorila: „Zato što, kad muškarci vide golu kožu, pomisle na seks. Dobro bi bilo da misli na seks i tebe zajedno kad na kraju budeš želela da ga odvučeš u krevet.“ „Želim da budem s Mejsonom, ne samo, uh, da odem u krevet s njim.“ Ovog puta nisam mogla obuzdati očajnički uzdah što mi je izleteo iz pluda. „Muškarci povezuju dobar seks s dobrim trenucima koje bi mogli provesti s dobrom ženom. Išlo bi ti u prilog da vam seks bude odličan, a da budeš i neko s kim želi da provodi vreme i van spavade sobe. Mada, muškarci obično prvo misle na seks. To je životinjski nagon. Shvataš li sad sve? Zavešdeš ga na zabavi ovog vikenda?“ pitala sam, lakomislena preko svake mere. „Razmislidu o tome“, rekla je. Namrštila sam se, ali shvatila sam da ovu devojku ne treba podsticati da bude brža. Imala je neki svoj način i verovala sam da de nakon nekoliko dana razmišljanja o svemu i skupljanja hrabrosti odlučiti ispravno. „Obedavaš?“ hrabrila sam je. Široko se osmehnula i, zaista, osmehom je mogla da osvetli mračnu prostoriju. „Obedavam.“ Tad je Mejson ušao u sobu i dugom nogom zatvorio vrata. „Jesu li dve najlepše žene na čitavom svetu gladne ili ne?“ Odmahnula sam glavom. „Večiti zavodnik“, nasmejala sam se, a ovog puta i Rejčel. Očekivala bih kiseli izraz lica, a ne kikotanje. Dobro smo napredovale.
274
ŠESTO POGLAVLJE Kad smo ušli u otmeni hotel na zabavu Misli ružičasto, i Mejson i ja smo ostali zadivljeni. Ružičasti baloni su prekrivali čitavu tavanicu, osvetljenje je bilo u obliku ružičastih traka, simbola raka dojka, i naš novi slogan Misli ružičasto bio je ispisan svuda preko potpuno crnih zidova. Disko-kugla se okretala i slala tačkice belog svetla u svim pravcima. Uskoro de se pojaviti momci i vrata de se otvoriti. Konobari su dobijali uputstva u udaljenom uglu. Svi su na sebi imali ružičaste majice s našom temom, a devojke su nosile majice s natpisom Spasite nas preko grudi. Bilo je prosto, zabavno, prava žurka za igrače bejzbola. Međutim, Mejson i ja smo se obukli krajnje elegantno. On u besprekornom crnom odelu i ružičastoj zakopčanoj košulji, sa ružičastim tregerima koje sam tražila da svi igrači nose i u kravati sa ružičastim trakama svuda po sebi, izgledao je kao pravi profesionalac, kao što je i trebalo. Crvenkastosmeđa kosa bila mu je zalizana unazad a zelene oči su plesale svuda unaokolo upijajudi prostor. Visoki stolovi sa crnim stolnjacima ukrašeni buketima ružičastih ruža na sredini i svedice čije svetio se presijavalo po laticama davali su svemu ton. Bilo je prelepo, otmeno, mladalački, a ipak setno. „Mija…“, glas mu je utihnuo, dok je upijao sve oko sebe s očitim zadovoljstvom. Blistala sam od ponosa. Moj prvi dobrotvorni događaj izgledao je neverovatno. Naravno, velike zasluge je imala i prelepa plavuša koja nam je prilazila. Mislila sam da izgledam dobro u seksi ružičastoj haljini, sa šljokicama što su privlačile svetio i presijavale se kao lopta iznad naših glava. Ni blizu. Rejčel se probila do nas iz zadnjeg dela prostorije. Na sebi je nosila nežnoružičastu satensku haljinu bez bretela koja joj je dopirala do kolena, s izrezom od kuka, što joj je davao seksepil, sa srcolikim dekolteom koji joj je isticao grudi. Kosa joj je bila puštena na stari holivudski način. Na punim usnama je imala jarkocrveni ruž. Tanka crna linija ajlajnera davala je savršen mačji pogled njenim nežnoplavim očima. Nisam očekivala da de ovako izgledati. Bila je prava zavodnica i otmena dama istovremeno. Mejson je nemo stajao i posmatrao je dok je prilazila. Vilica mu je bila stegnuta, a oči su mu gorele. Mene nikad nije tako gledao. Taj žarki pogled je bio potpuno posveden visokoj plavuši zbog koje sam se osetila kao kurva u drečavoj odedi u poređenju s njenom elegancijom. „Vas dvoje izgledate čarobno“, izjavila je umiljato kad je stigla do nas.
275
Mejson ju je odmerio od glave do pete, zgrabio ju je za struk, obuhvatio joj obraze i zagledao joj se duboko u oči. Nije rekla ni reč, jednostavno mu se prepustila, a ja sam znala zašto. Zato što je bio pravi muškarac, zapaljivo zgodan, a kad nekog zgrabi i zagrli takav muškarac, to se jednostavno prihvati i zahvali se nebesima na tome. „Izgledaš jebeno prelepo“, izgovorio je, upitno je gledajudi pravo u oči. „Svi ovde prisutni muškarci de te želeti.“ „Ali ja želim samo jednog“, odgovorila je samouvereno. Da nisam pokušavala da se izgubim u mračnoj prostoriji, čestitala bih joj na odgovoru. Bio je iskren i otvoreno seksi; kasnije du joj odati priznanje. „Je li tako? Neko koga poznajem“, prelazio joj je nosem preko lica. Drhtala mu je u naručju. Gotovo sam i ja osetila isto. Kao da sam gledala neki strani uzbudljiv film uživo; samo sam ja znala šta likovi govore. Oblizala je usne i Mejson je pogledom ispratio taj pokret. Žestoko ga je upecala. Frajer je bio gotov! „Možda. Pretpostavljam da demo videti kako de prodi večeras“, šapnula mu je tako blizu usta, da joj je sigurno osetio dah na usnama. „Pa sačuvaj jedan ples za mene, važi?“ Rejčel se krišom nasmešila, osmehom samo za njega. „Moradu da proverim spisak za ples. Da nije ved popunjen.“ „Ima prostora za mene. Napravidu prostora.“ Nacerio se, i ona se naslonila na njega, a onda se polako odmakla. Dopustio joj je, ali nisam bila sigurna je li u prostoriji postalo toplije ili se radilo o vrelini kojom su njih dvoje zračili. Stigla je grupa igrača u prilično sličnim odevnim kombinacijama kao i Mejson, u odelima, košuljama, sa obiljem ružičastog. Bilo je izvanredno. Jedva sam čekala da vidim kako de se aukcija odvijati. Setivši se aukcije, zgrabila sam Rejčel za ruku i povela je do stola gde je bio izložen širok izbor predmeta na prodaju. Vrlo skupe boce vina, članarine klubova, putovanja, krstarenja, vikendice za iznajmljivanje – svašta se nalazilo na stolu za nemu prodaju. „Znači pozvala si sve najvažnije ljude, je li tako?“ Rejčel je pokupila notes i klimnula glavom. „Da, četiri stotine ljudi je potvrdilo dolazak večeras i svi zarađuju milione godišnje.“ „Prokletstvo, nisam ni mislila da postoji tako mnogo bogatih ljudi na svetu.“ „Pa, imamo posla sa slavnim ličnostima, sportistima, vlasnicima klubova, sponzorima i slično. Dolazi nam mnogo predstavnika organizacija samo da bi bili viđeni, pa de i donirati da bi izgledali dobro i družili se s igračima i drugim donatorima. To je začarani krug kad se radi o ljudima, poslu i njihovom novcu. Žele da se malo pokažu pod izgovorom davanja.“
276
„Ne zanima me mnogo kako to rade ili zašto, pod uslovom da večeras odavde izađemo s velikim donacijama za našu stvar. Misliš li da demo zaraditi barem između pedeset i sto hiljada?“ Na tu izjavu Rejčel je zabacila glavu i nasmejala se. Nasmejala se tako jako da je prstima morala zaustaviti suze da ne poteku i ne razmažu joj šminku. „Mija, ako večeras ne zaradimo milion, bidu zaprepašdena.“ Milion dolara. Za jednu nod. Radim svaki dan kao pratnja bogatim tipovima da zaradim milion i otplatim očev dug zelenašima, a mi bismo mogli toliko da zaradimo zajedno veče. „Neverovatno“, uzdahnula sam. Stavila mi je ruku na rame i stegla me. „Različit stil života. Ne brini, oni to mogu sebi da priušte.“ „Valjda. Barem sve ide u stvarno dobre svrhe. Mejson de biti zadovoljan ako budemo toliko zaradili.“ „Hajde, neka zabava počne. Ljudi pristižu.“ Naredna tri sata proletela su u vrtlogu upoznavanja, druženja, ispijanja šampanjca, plesanja uz muziku di-džeja, i smejanja sa svim suprugama igrača bejzbola. Svi su se ludo provodili i, poslednji put kad sam proverila, na aukcijskom stolu nalazilo se stotine hiljada dolara vrednih ponuda za izložene predmete. Čak i ako aukcija s igračima ne uspe, svejedno demo prikupiti oko pola miliona, zbog čega sam bila potpuno ošamudena od oduševljenja. Đuskala sam na plesnom podijumu, ispijajudi ružičasti šampanjac. Sva pida večeras su bila ružičasta i točila su se besplatno. Gomila se odlično zabavljala i svi su bili veoma darežljivi. Rejčel mi je prišla i uhvatila me za ruku, vodedi me do plesnog podijuma. Napudila sam se. „Hej, nemoj tako da me gledaš. Vreme je za aukciju muškaraca! Pobrinula sam se da imaš savršena mesta za predstavu.“ Dobar pogled, pomislila sam za sebe. O da! Seksi bejzbol igrači skidaju sa sebe odedu. Izvadila sam mobilni iz grudnjaka. Rejčel me je pogledala i zavrtela glavom. „Ne mogu da verujem da si zaglavila mobilni u grudnjak. Muškarcima se sigurno dopadaju tvoje grudi.“ Pogledala sam u svoje punačke sise i nasmešila se. „Nisu se nikad žalili“, izjavila sam, a ona se zakikotala. Voditelj aukcije popeo se na dugačku pozornicu i stao uz rub. „Večeras imamo posebnu poslasticu za dame. Pošto je ovo dobrotvorna aukcija za žene, dačemo im nešto oko čega bi se nadmetale. Muškarci, izađiteeeee!“ Povikao je, razvlačedi tu reč. Svih dvadeset pet igrača je izašlo na pozornicu i poređalo se.
277
Prava lepota. Čista poslastica za oči gde god da se pogleda. „Imamo da vam ponudimo na vaše zadovoljstvo… izlazak sa igračem Red soksa! Izvešde vas na sastanak, najmanje na četiri sata, po vašem izboru“, spustio je glas, „u granicama zdravog razuma, dame.“ Di-džej je pustio zavodljivu melodiju i na podijum je išetao igrač trede baze. „O, bože, to je Džejkob Mur!“, vrisnula je jedna žena i podigla je ružičastu palicu i pre nego što je voditelj stigao da zatraži ponude. „Dakle, izgleda da imamo neke uzbuđene ponuđače. Šta kažeš na to da skineš taj sako i pokažeš damama šta kriješ ispod njega, Džejk!“ Džejkob je prihvatio igru. Plava kosa i plave oči sijali su mu pod svetlom. „Kako bi bilo da počnemo s ponudom od hiljadu dolara!“ Jebeno sranje! Hiljadu dolara kao početna ponuda! Nisam mogla da verujem. Ne moram ni da kažem, nije bilo dovoljno. Džejkob je šetao pozornicom, i čim je otkopčao košulju, ponuda je porasla na četrdeset hiljada. „Ovde ima neviđeno bogatih, napaljenih riba“, rekla sam Rejčel dok sam slikala Džejka i slala sliku Džin. Odmah sam dobila odgovor. Za: Miju Sonders Od: Smrdljive Drolje Jebeno te mrzim. Samo šalji još… šta bih sve radila tom zgodnom muškom komadu. Nasmejala sam se i pokazala Rejčel šta je Džin napisala. Odmahnula je glavom. „Ne mogu da verujem da ti je najbolja drugarica zabeležena u telefonu pod Smrdljiva Drolja.“ „Zašto? Smešno je.“ Slegnula je ramenima. „Ako ti tako kažeš.“ Gledale smo kako centralni poljar odlazi za još dvadeset hiljada. Zatim je usledio levi poljar. Žena kraj pozornice doslovno je balavila nad njegovom čokoladnom kožom. Savršeno se slagao s bojom tamne čokolade. Otišao je za pedeset hiljada. Ta žena nije nameravala da ga pusti za manje. Počela je s ponudom od dvadeset pet hiljada. Gurnula sam Rejčel u rame, škljocnula sliku i poslala tamnog lepotana Džin. Za: Miju Sonders Od: Smrdljive Drolje
278
Jebi me. Odgrizla bih džinovski zalogaj sa tog čokoladnog dupeta. Pitam se da li bi mi se istopio u ustima, ali ne i u ruci. Na to sam, pomalo pripita, pukla. Od potpuno neženstvenog grohota, propustila sam aukciju jednog igrača. Nisam to rekla Džin. To bi je samo razljutilo. „Znaš, Rejč, trebalo bi da se pomešamo sa tim ženama. Da ih nateramo da nude više, je li tako?“ „Mogle bismo, ali i same obavljaju prilično dobar posao. Po mojoj računici, prodali smo osam momaka i ved smo zaradili trista hiljada. Poslednja dvojica su otišli za po pedeset.“ Posmatrala sam izlazak slededeg momka. Bio je to Džunior. Kris, njegova lepa devojka, doskakutala je do mene. „Džunior mi je dozvolio da ga kupim!“, cičala je potpuno ushidena. Ovo je trebalo da bude dobro. Vedina žena je želela parče Džuniora Gonzalesa. Bio je savršeno ukusan. Ni večeras nije bilo drugačije. „Izvini, Kris“, podigla sam foto-aparat i, kad sam uhvatila dobar pogled na svu tu čokoladnu lepotu, sjajne trbušnjake, ružičastu traku naslikanu na grudima, umalo da progutam jezik. Kris je vrisnula: „Ja, ja, ja želim da ga kupim! Mene može da uhvati uvek!“ vikala je, a ja sam slikala Džuniorovu mušku lepotu. U redu, da budem iskrena, napravila sam nekoliko slika. Lice, sa strane, i definitivno najbolja slika gde je stegao gluteus, a sve dame su povikale. Poslala sam čitav niz slika Džinel i telefon mi je zvrckao uz žensko vrištanje. Za: Miju Sonders Od: Smrdljive Drolje O, bože Džunior! Volim Džuniora! Reci mu da ga volim.
Za: Miju Sonders Od: Smrdljive Drolje Ta GUZA! Bože smiluj se na moju droljastu dušu. Dozvolila bih mu da me uhvati, baci, opali, obeleži, dok god je go i jebe me do ludila. Ponude su pljuštale za Džuniora i Kris bi se na svaku nadurila. A onda je mala bomba eksplodirala. Mahala je unaokolo palicom, vikala na voditelja i streljala očima druge žene koje su se nadmetale.
279
Konačno je viknula.: „Sto hiljada dolara!“ I ja sam se gotovo izvrnula. Rejčel me je uhvatila i pridržala. „Kristin! Je li ti dozvoljeno da potrošiš toliki novac?“ pitala sam, zabrinuta da de se uvaliti u ozbiljno sranje sa Džuniorom. Živahno je klimnula glavom i dalje mašudi palicom i kočoperedi se. Bilo je đavolski smešno. A onda mi je odgovorila: „Ionako je hteo da donira. Ovako niko nede dobiti mog čoveka, a on de ispuniti svoju želju da donira novac u čast Mejsove mame. Rekao je da je oduvek želeo da iskaže poštovanje jer mu je Mejs brat od druge majke. Tako on kaže.“ Blistala je od ponosa, a zatim i zaplesala kad je voditelj objavio: „Prodato malenoj plavuši za sto hiljada dolara!“ Umesto da se vrati na svoje mesto, Džunior je skočio sa pozornice, fokusiran na svoj cilj, podigao je svoju devojku i spustio usta na njena. „Odlično obavljeno, dušo!“ rekao je i zavrteo je kao krpenu lutku. Ona je blistala i obasula ga poljupcima. To dvoje su bili stvoreni jedno za drugo. Znam, religiozan, staromodan latino muškarac bi se obično opredelio za Latinoamerikanku, ali on je nekako uspeo. Bilo bi zanimljivo videti kako bi to izgledalo da je odvede u posetu majci. Vidno sam zadrhtala na tu pomisao. Koliko su se voleli, videlo se da ga boli uvo za ta staromodna pravila. Imao je svoju vilu i bio je sredan. Odlazio je muškarac za muškarcem. Nuđene su sume više od deset hiljada, pa sve do sto pedeset pre nego što je došao red na Mejsona. Poslednji na broju. „U redu, čovek koga ste svi čekali. Mejson Mejs Marfi! Može da baci loptu sto šezdeset kilometara na sat, nalazi se na listama najseksepilnijih muškaraca širom sveta, a sad je ovde na vaše zadovoljstvo. Hajde da počnemo večerašnje ponude sa pedeset hiljada dolara!“ objavio je voditelj. Palice su poletele u vazduh širom prostorije. Pravo ružičasto more. „Dobro, nije dovoljno visoko za vas, hajdemo onda na sto hiljada!“ I dalje je u vazduhu ostalo najmanje deset palica. Konačno, kad se stiglo do dvesta pedeset hiljada, preostala je samo jedna. „Čujem li dvesta pedeset hiljada dolara? Idemo jednom, dvaput, i prodato dami u ružičastoj satenskoj haljini!“ Okrenula sam se nalevo i ugledala Rejčelinu palicu u vazduhu. Mejson je namignuo na gomilu i skočio dole. Pojurio je ka Rejčel i privukao je u naručje. „Jesi li ti to mene upravo kupila za četvrt miliona dolara?“, pitao je zadivljeno. Bila sam odmah pored njega i ni sama nisam mogla da verujem. „Kompanija mi je rekla koliko mogu da dam. Potpisadeš nekoliko ugovora za reklamiranje i sponzorstvo; sve u svemu, to je kap u moru naspram onoga što
280
demo dobiti kroz proviziju. Moramo se truditi da nam klijent bude sredan“, prela je. Usne su joj se presijavale i izgledale preslatko. Četvrt miliona dolara bili su kap u moru. Jebote, pogrešila sam posao. „Ne znam šta da kažem“, Mejsonove oči su bile raznežene i upijao joj je svaki centimetar lica. „Hvala bi bio dobar početak.“ Izvila je obrvu i prvi put sam videla ljupku, nevinu Rejčel kako se zavodljivo smeška. Bilo je lepo. Uhvatio ju je za lice, ali fotografi su ved slikali. Ovo nije izgledalo dobro. Umesto toga, privukao ju je sebi, šapnuo joj hvala u uvo i prišao meni da me pomazi po kosi. Aparati su škljocali kao ludi. „Rejčel, ovo nije gotovo. Želim da ostanemo nasamo posle zabave. Nemoj da mi pobegneš. Želim da mi dođeš u sobu kad se ovo završi da razgovaramo. Zakuni se da deš dodi“, tiho ju je molio. „Hodu“, obedala je. Zatim me je poljubio u obraz i otišao da se rukuje sa donatorima koji su poklonili novac za vreme aukcije. Gomila je nastavila da pleše i učestvuje u zabavi kako je nod odmicala. Konačno, kroz zvučnik se začuo Mejsonov glas i svetla se upališe kao najava da je večeri došao kraj. Prošla je ponod i stopala su me ubijala. Trebala mi je topla kupka, koja me je čekala u hotelskom apartmanu. Mejson nam je rezervisao apartman da ne bismo morali da vozimo ili uzimamo taksi na pola sata do njegovog stana. Umesto toga odseli smo u penthaus apartmanima luksuznog hotela, kao i vedina igrača i njihovih žena i devojaka. Mejson se nakašljao, što je zvučalo neobično glasno. „Mogu li da dobijem vašu pažnju?“ Pitao je gomilu i lagano su svi prišli pozornici. Svetio reflektora mu je palo na prelepo lice. „Samo sam želeo da zahvalim svima što ste došli večeras, što ste podržali našu grupu Svest o raku dojke i naš bostonski ogranak. Pre deset godina moj tata je izgubio ženu, a moja tri brata i ja mamu. Imala je samo trideset pet godina. Ne prođe nijedan dan da nam ne nedostaje. Rak ju je napao brzo i još brže odneo. Nije obavila ni mamografski pregled jer nije napunila četrdesetu. Čak i uz porodičnu istoriju, mislila je da se to nede desiti njoj. E pa jeste. Hajde da zbog ove opake bolesti ne izgubimo druge žene koje obožavamo.“ Pljesak gomile je bio zaglušujudi. Mejson je ispružio ruku i tim pokretom utišao gomilu. „Iako je večerašnji događaj bio u čast moje majke Elenor Marfi, više je namenjen ženama koje se još mogu spasiti. Zato mi je izuzetno zadovoljstvo što mogu da pozdravim predsednika bostonske grupe Svest o raku dojke i uručim mu
281
ček od večerašnjih donacija.“ Pogledao je u ček i oči su mu se ispunile suzama. Pre nego što je stigao da se pribere jedna mu je kliznula niz obraz. Protrljao je oči. „Mislim da mi je upalo nešto u oko.“ Gomila se nasmejala, a isto i ja. Mejson je odmahnuo glavom i ruka mu je zadrhtala. Videvši krupnog, samouverenog muškarca pogođenog ozbiljnim emocijama, svi u prostoriji su imali potrebu da odgovore. Podigao se pravi plimni talas srede i tuge sjedinjenih u jedno. Mik Marfi je skočio na pozornicu i spustio ruku na sinovljevo rame i nekoliko puta ga je stegao. Bio je uz sina, pomogao mu da ponosno stoji za vreme tog veoma modnog trenutka i poželela sam da tako nešto imam i ja od svog tate. „Sa apsolutnim zadovoljstvom i zahvalnošdu svima prisutnima, predstavljam vam ček od milion i dvesta sedamdeset hiljada dolara.“ Mejson je pružio ček i svi su glasno povikali. Zavladalo je opšte odobravanje. Jeza mi se pela uz ruke i spuštala niz njih. Naježile su mi se sve dlake na koži. Prikupili smo blizu milion i trista hiljada dolara za jednu jedinu nod. Čovek iz dobrotvorne organizacije je preuzeo ček dok su mu se suze slivale niz lice. Nije ni pokušao da ih sakrije. Pošto se mikrofon nalazio kraj Mejsonovog obraza, kroz zvučnike se čulo kako čovek kaže: „Sine, izgubio sam ženu pre nekoliko godina. Bila bi ponosna da ovo vidi. Moja derka je živa zbog našeg delovanja i skrininga koji je obavila u dvadesetoj. Ne mogu dovoljno da ti se zahvalim što si privukao toliku pažnju na to pitanje u našem rodnom gradu, ali i zato što svojim dobrim imenom širiš znanje“, odmakao se i završio: „I čitavom timu Red Soksa. Hvala vam svima koji ste došli večeras i doprineli. Smesta demo uložiti ovaj novac u dobre svrhe!“ Obrisao je suze. Kad odrasli muškarci plaču, nešto u tome pretvara ženu u slinavu idiotkinju. Sve prisutne žene su plakale i brisale oči maramicama, uključujudi i mene. Ved dugo nisam doživela tako lepu nod. U apartmanu sam se pospano izvukla iz mlake kupke. Mehuridi su se odavno raspršili, popila sam sav preostali šampanjac, pojela tonu jagoda umočenih u čokoladu i spremala sam se da se bacim u krevet. Obukla sam udoban ogrtač i poželela da odem i poželim Mejsonu laku nod. Bio je tako zauzet oko brade; rekla sam mu da demo se videti u sobi ili rano ujutru na doručku. Nežno me je poljubio u usne za foto-reportere koji su nestrpljivo čekali, držao me za ruke i zahvalio mi na svemu. Još jedna žena i ja smo otišle u naše sobe i ostavile smo muškarce da završe muško druženje. Sve u svemu, bila sam zaista zadivljena kako se sve odigralo. Nezamisliva svota norca je sakupljena, čitav događaj je ispao odlično za Mejsona i tim Red soksa u celini, a gomila bogataša je dobila debele popuste na
282
porez. Što je još važnije, Mejsonovoj mami je odata počast, a više žena nego što sam mogla izbrojati na prste obavide neophodan skrining i nadala sam se da de im to spasti život. Osedala sam se kaosavremena Majka Tereza u jebozovnim lakovanim cipelama, tesnoj suknji i kožnoj jakni. Cerekala sam se u sebi i pijano isteturala u otvorenu dnevnu sobu. Bila je prazna, ali Mejsonov sako je ležao prebačen preko naslona kauča, pa sam znala da se vratio. Na vrhovima prstiju sam odšetala do njegove sobe. Kroz odškrinuta vrata sijalo je prigušeno svetio. Kad sam se približila, čula sam neke zvuke. Mozak izgleda nije uspeo pravilno da prepozna ono što je čuo sve dok se nije našlo pravo ispred mene. Kroz prorez od vrata ugledala sam dva tela. Mejson se očito nalazio na nekoj ženi, zabijajudi se u nju. „To jebote, tako si čvrsta“, govorio je. Posmatrala sam, nesposobna da skrenem pogled dok je prelazio rukom preko ženine kičme i njene plave kose. Sklonio ju je u stranu i tada sam videla ko se nalazi na rukama i kolenima. Rejčel. Draga, profesionalna Rejčel pritiskala je savršeno malo dupe na Mejsona dok se on iznova i iznova zarivao u nju. Uhvatio ju je za rame i zario se snažno. „Moja. Sad si moja, Rejč. Uzimadu ovu slatku pičku svakog dana do kraja jebenog života“, govorio je. Rejčel je vrištala: „To, bože, to. Mejse, tako je dobro. Ja du, ja du, o, bože.“ „Tako je, dušo“, izgovorio je Mejson pre nego što ju je podigao da je šakom uhvati za dojke i uvrne joj obe bradavice. Imala je male sise, ali savršeno su stajale u šake i izgledalo je da uživa u njima bez pritužbi. Znala sam da treba da odem, a ne da ostanem i gledam, ali bili su tako lepi. Za razliku od uvrnute erotske predstave koju sam videla kad sam prošli put uhvatila Mejsona, ovo je bilo nešto potpuno drugačije. Kao da sam gledala umetnost. Istinska privlačan čin ljubavi. Mejson je uvrtao Rejčeline male bradavice dok se nisu čvrsto ušiljile. Ugrizla sam se za usnu i skupila noge. Mesto između njih me je bolelo, ovlažilo je i očajnički tražilo pažnju. Ali ne bih to uradila. Ne bih se samozadovoljavala dok ih posmatram. To bi bilo previše. Baš kad sam počela da se povlačim nameravajudi da im dam malo privatnosti, Mejsonova ruka je poletela njoj između nogu do mesta gde su svetle dlačice bile potkresane u urednu tanku liniju. Pomerao je dva prsta ukrug i ona je izvila leda dok ju je tucao. Oboje su uzviknuli u zajedničkom olakšanju. Bilo je egzotično, čulno i želela sam isto za sebe više nego išta. Samo nisam znala koga ili kad du ga nadi. Nakratko ove godine mislila sam da sam ga našla, ali sad sam se
283
vratila na početak i ponovo sam bila sama. Mogla sam da budem s kim god želim, a isto tako i Ves. Ves. Bože, čak i sam pomen njegovog imena izazivao mi je novu navalu želje, vlažedi mi meso između butina. Brzo sam otrčala nazad u svoju sobu, zatvorila vrata i bacila se na krevet. Nisam želela da radim ono što je usledilo, ali nisam mogla da se suzdržim. Izvadila sam telefon, otvorila slike Vesa i Aleka i razgledala njihovu prelepu nagost. A onda sam se dodirivala. Trebalo mi je samo trideset sekundi, pa da uzviknem, prigušujudi krike podlakticom, zarivajudi zube u ogrtač i ruku dok su me drhtaji preplavljivali. Osedaj je bio dobar dok je trajalo, ali onda, dok sam ležala tako u tišini sobe, najsnažnije osedanje koje je treperilo odmah ispod površine bila je neverovatna usamljenost. Prvi put u životu bila sam sama, istinski i potpuno sama.
284
SEDMO POGLAVLJE Posle našeg dobrotvornog događaja, Mejsonu su odjednom počeli da se javljaju sponzori. Ispostavilo se da, kad mladi profesionalni igrač bejzbola postane filantrop, svaka organizacija povezana sa sportom želi deo njega. Rejčel se bavila zahtevima za intervjue, reklamne kampanje, reklame i slično cele nedelje. Ja sam igrala ulogu lepe, odane devojke dok sam uživala u pivu i bejzbolu. Bilo. Je. Izvrsno. Prošle su tri sedmice i ja sam ved žalila zbog činjenice što du uskoro napustiti Mejsona i lagodan život. Naravno, poslade me drugom bogatom frajeru kom sam potrebna za nešto drugo i pogodnosti de biti odlične, ali njih nedu modi da zagrlim. Život s Mejsonom, čim smo prevazišli njegovo kretensko ponašanje, bio je zaista lak. Bio je zabavan, pametan i voleo je život. Osedala sam se mladom posle dugo vremena. Nisam morala ništa drugo da radim osim da budem ono što jesam. Mejsonu sam se sviđala takva kakva jesam. Zapravo, slagali smo se kao dugogodišnji prijatelji, iako su prošle samo tri nedelje. Pronašli smo se. Dobra vest je bila ta da je Rejčel češde dolazila. Bili su tako neverovatno slatki zajedno. Bila je još stidljiva i on je davao sve od sebe da joj udovolji. Zapitala sam se kako de se to sve odvijati kad odem. Mislim, obožavaoci i javnost su me u protekle tri nedelje viđali kao zaljubljenu devojku, odanu navijačicu Red soksa i ženu koja je pomogla svom momku da organizuje ogroman dobrotvorni događaj. „Hej, Mejse, misliš li da treba da isplaniramo neku vrstu javnog raskida?“, pitala sam dok sam gurkala jaja po tiganju. Na mene je bio red da napravim doručak, a Mejson je unosio veliku količinu proteina, pa sam pržila dvanaestak jaja samo za nas dvoje, od kojih bi deset progutao on, sa slaninom, a nasekla sam i nešto voda. Mejson je ukrao parče slanine sa tanjira koji je stajao pored pednice i zamišljeno ju je žvakao. „Ne znam. Treba da pitamo Rejč. Pretpostavljam da bismo Rejčel i ja držali našu vezu u tajnosti nekoliko nedelja, tako da me javnost ne doživi kao nekog ko skače s jedne devojke na drugu, znaš?“ Klimnula sam glavom, dohvatila narendani sir i posula ga preko kajgane, a zatim dodala malo soli i bibera. „Ima smisla. Kako inače stoje stvari između vas dvoje?“ Mada su se njihove seksualne vratolomije čule i u drugoj državi. Nikako nisu mogli da se stišaju. Neprestano sam bila u stanju uzbuđenja čitave nedelje samo zato što sam ih slušala kroz zidove. Ukrao je još jedan komad slanine i naslonio se na šporet dok sam stavljala hranu na tanjire. Dva jajeta i dve kriške slanine za mene, deset jaja i četiri kriške 285
slanine za Mejsona. Spustila sam tanjire na šank, gde je najviše voleo da jede. Trpezarija nam je oboma bila previše zvanična. „Dobro.“ Nacerio se. „Nisam imao pojma kakva se divlja mačka krije ispod svih onih poslovnih odela, ali proklet bio ako nisam najsredniji jebač u okolini.“ Frknula sam i zagrcnula se. Pljeskao me je po leđima dok nije prošlo. „Divlja mačka? Ozbiljno?“ Klimnuo je glavom, tako se široko osmehujudi da sam mu videla svaki zub. „Najbolja ševa u životu.“ Zasluženo sam ga udarila u ruku. Protrljao ju je. „Ali istina je. Umiljata je i sva po propisu u onim svojim odelima, ali čim je skinem, čoveče, Mija, ta mala plavuša me obara s nogu.“ Ovog puta sam se ja nacerila. „Tako mi je drago, Mejse. Misliš li da de se to pretvoriti u nešto?“ pitala sam, potiskujudi nadu, trudedi se da ne pokazujem koliko sam uzbuđena zbog njih. Podigao je bradu i gurnuo me rukom. „Ozbiljno je. Ne mogu ni da zamislim da je dira neki drugi muškarac.“ Zadrhtao je i zajedao. „Poludim od same pomisli na to. Mislim, ako me sama pomisao da je s drugim navodi da pesnicom razbijem zid, to sigurno nešto znači. Je li tako?“ „Tako je“, smesta sam se složila. „Dakle, misiim da du razgovarati s njom o tome sutra uveče kad budemo u Sijetlu.“ Sijetl. Išli smo u Sijetl. Neko do koga mi je mnogo stalo živeo je baš u tom gradu. „Sijetl, stvarno?“ „Da, avion nam polede rano ujutru. Ostademo tamo nekoliko dana. Tri utakmice jedna za drugom. Pakuj se, slatkišu.“ Tako je brzo zbrisao sve s tanjira kao da je usisao jaja i slaninu umesto da ih pojede. Oblizala sam usne i mogudnost da du odagnati malo samode koju sam osetila prošle nedelje sevnula mi je kroz misli kao da je neko upalio prekidač za svetio. „Hej, imam, uh, prijatelja u Sijetlu. Dok ti i Rejčel budete radili ono vaše, da li bih smela da ga dovedem?“ Mejson je razrogačio oči i nasmešio se. „Imaš prijatelja?“ Skupila sam oči. „Da, zar nemaju svi prijatelje?“ „Kakva vrsta prijatelja“, ispitivao je s prizvukom veselja u glasu. „Muškog prijatelja.“ „Zar je važno?“ uzvratila sam, zauzimajudi ozbiljan stav. Zaista ga se nije ticalo i nisam nameravala da mu se poveravam.
286
Odmahnuo je glavom. „Ne, samo te zadirkujem. Nije me briga s kim se tucaš; dok god novine ne provale da me lažna devojka vara, sve je u redu.“ Tad sam se nasmešila i promrdala obrvama. „Umem da budem diskretna.“ Oblizao je usne i podrugljivo se osmehnuo. „Kladim se da umeš.“ *** Kasnili smo zbog kaše. Iz neba je pljuštalo kao iz kabla kad smo sleteli i odvezli se do terena. Sudije nisu prekidale igru do kraja. Navijači, međutim, nisu marili. Marinersi su ginuli za svoj tim i verovatno su bili navikli na kišu. To mi je dalo vremena da pošaljem poruku seksepilnom Francuzu koji mi je nedostajao. Za: Aleka Diboa Od: Mije Sonders Hej Francuščidu… U gradu sam na nekoliko dana. Jesi li slobodan da se nađemo večeras? Nisam mogla da verujem da to radim. Nisam razgovarala s Alekom još otkako sam otišla pre dva meseca. Sat vremena kasnije, konačno sam dobila odgovor. Za: Miju Sonders Od: Aleka Diboa Ma Jolie, nadi du se s tobom bilo gde. Smem li da pretpostavim da de to biti ono što vi Amerikanci nazivate šema za jednu nod. Neobuzdano sam se zakikotala zamišljajudi Aleka kako govori šema za jednu nod svojim francuskim naglaskom. Zagrlila sam telefon, ved se osedajudi vedrije i manje usamljeno. Za: Aleka Diboa Od: Mije Sonders Jesi li zainteresovan?
Za: Miju Sonders Od: Aleka Diboa
287
Treba li uopšte da pitaš? Obuci se vrlo oskudno. Hodu da vidim „ta peau parfaite“ čim otvoriš vrata. Savršena koža. Želi da vidi moju savršenu kožu. Uvek je pronalazio način da mi pokaže koliko obožava moje telo. Setila sam se kako mi je vrhovima prstiju milovao goli bok sve do struka, pa između grudi. Šaputao mi je divne francuske reči u uvo dok me je dodirivao. Naveo me je da poverujem kako sam lepa. Na svaki način. Smesta sam se zapalila, želja mi je proključala u venama dok mi je iščekivanje da vidim Aleka izbijalo iz svake pore, golicalo mi svaku dlačicu i izazivalo u meni suštinsku potrebu. Večeras du videti svog Francuza. Jedva sam čekala! Otvorila sam vrata apartmana i ugledala ga. Alek Diboa, moj Francuščid. Pre nego što sam rekla zdravo, obgrlio me je oko struka, privukao me na grudi i podigao me od tla. Usne su mu bile na mojima i obavila sam mu noge oko vitkog struka. Okrenuo se, zalupio vrata i naslonio me na njih, produbljujudi poljubac. Svojim najtvrđim delom trljao se upravo o ono mesto gde sam najviše želela. Zastenjala sam, jače otvarajudi usta. Prihvatio je poziv i zavrteo jezikom oko mog. Do tog trenutka zaboravila sam koliko mi je nedostajalo ljubljenje s Alekom. Kad je ljubio, radio je to iz sve snage… sa strašdu, željom, i elegancijom. Toliko elegancije i lepote da sam jedva disala. Odvojio je usta i naslonio čelo na moje. „Ma jolie, nedostajala mi je tvoja ljubav“, šapnuo mi je na usne. Suze su me peckale u očima, i uhvatila sam mu pogled. Oči su mu bile zlatnožute, prošarane smeđim pegicama koje kao da su sijale na tom svetlu. Grickala sam mu usne i mazila nosem vrat. „I ti si meni nedostajao, Alek. Nisam ni znala koliko dok se nisi pojavio ispred mene.“ Prstima mi je obuhvatio vrat pozadi i palcima mi prešao preko brade i usana. Očima kao da mi je upijao svaki delič lica onako kako to može samo umetnik krajnje fokusiran na pojedinosti. „Bila si tužna, chérie. Zašto?“ Odmahnula sam glavom, ne želedi da zalazim u to. „Kasnije. Jesi li gladan, mogu li nečim da te poslužim?“ Alek je čvrsto pritisnuo ud o moje međunožje. Iskrice uzbuđenja izbile su iz njega i sevnule mi kroz udove. Stegla sam noge, privlačedi ga bliže. Iz očiju mu je plamtela žestina koja mi je nedostajala. Bio je to pogled očajnog čoveka, što je očajnički želeo svoju ženu. „Gladan sam samo tvoje slatke pice, ma jolie.“ I eto mog vulgarnog Francuza.
288
Bez dalje priče, poveo me je u sobu i nogom zalupio vrata. Spustio je koleno na krevet i zatim se nagnuo, spuštajudi me kao da sam njegova dragocena slika. „Skini se za mene“, zatražio je i uspravio se. „Želim da gledam kako razotkrivaš svoje svetlo.“ Od njegovog govora i vatre u pogledu zavrtelo mi se u glavi od želje. Bez imalo oklevanja, podigla sam se na kolena i svukla haljinicu preko glave. Nisam nosila ništa ispod, setivši se njegove želje da imam što manje odede i prepreka na sebi. „Vous êtes devenue plus belle.“ Govorio je na francuskom i redi su mi klizile preko površine kože kao da me je dodirivao, lake kao pero, ali ipak su me mučile. Čak i sa mojim lošim i neizvežbanim francuskim, znala sam šta je izgovorio. Rekao mi je da sam postala još lepša. Odmahnula sam glavom. „Samo kroz tvoje oči.“ Obuhvatio mi je obraz. „Ne vidiš sebe onako kako te vidi svet.“ Nasmejala sam se. „Ti nisi svet, Francuščidu.“ Dodirnuo mi je usnu i uvukla sam mu palac u usta, zavrtevši jezikom oko njega. Oči sa mu potamnele i svetio više nije davalo zlatan ton njegovom dilibarskoin pogledu. „O, chérie, jesi li zaboravila šta si naučila dok smo bili zajedno?“ prošaputao je, skidajudi majicu i pokazujudi četvrtaste grudne mišide u koje sam volela da zarivain zube i ravne trbušnjake koje sam nestrpljivo želela da dodirnem. „Nisam zaboravila koliko volim tvoje telo.“ Uzvratila sam stežudi šake u pesnice uz telo, dok su mi se grudi nadimale, postajudi sve teže i punije žudnje. Rukama mi je podigao lopte, stežudi ih i mesedi kao da se ponovo upoznaje s mojim telom. Uzvik mi se oteo s usana kad mi je prešao palčevima preko nabreklih vrhova. Duboko je udahnuo blizu mog vrata kao da mi udiše miris. Sklapajudi oči, zastenjala sam i zabacila glavu, nudedi se. Osetila sam kako mi krajevima kose prelazi preko nage kože zadnjice. „Volim tvoj dodir.“ Vlažan osedaj mi je prekrio desnu dojku i onda sam osetila kako mi vrhovima zuba hvata kožu. Nov nalet želje poleteo je s mesta gde me je povukao i spustio se čitavom dužinom tela da mi vrelo sleti između butina. Klitoris mi je pulsirao i žudeo, spreman za trenutak kad de me dodirnuti tamo. A znala sam da hode. Ako sam nešto znala o Aleku Diboa, znala sam da obožava moj ukus na svom jeziku. Dugo se sladio mojim dojkama, uvlačedi ih, vukudi, masirajudi ih i grickajudi im vrhove sve dok se nisu pretvorile u zrele, crvene male jagode spremne da budu pojedene. Zavrtela sam kukovima u vazduhu, tražedi nešto, bilo šta što bi mi olakšalo bol.
289
„Alek“, molila sam, i on mi se smeškao uz bradavicu, uvlačio je snažno, a zatim se odmakao. Kad sam otvorila oči, znala sam šta je morao videti. Ženu spremnu da bude tucana. Samo što Alek nije tucao, vodio je ljubav i to mi je više puta ponovio. Spustio je ruke do farmerica, otkopčao ih i spustio sve do mišidavih butina. Debeli glavid mu je curio na vrhu kad se oslobodio stega pantalona. Nagnula sam se napred i liznula tu blistavu kap, zastenjavši na taj poznati ukus. „Oui, mon amour, oslobodi me malo da mogu da uživam u tebi.“ Bila sam na rukama i kolenima kad mi je zavukao prste u kosu i uvukao mi se u usta. Uzela sam ga duboko, tako mi je kliznuo u usta baš kako je voleo. „Si bon.“ Tako je dobro, rekao je. I nije pogrešio. Bilo je neverovatno dobro opsluživati Aleka. Njegov ukus i miris podsetili su me na neverovatna vremena i eksplozivan seks, na mnogo smeha, ljubavi i prijateljstva. Sve što mi je trenutno bilo potrebno u životu. S Alekom nisam bila sama. Udvostručila sam trud, uzimajudi ga dugo i uživajudi u glavidu, usisavajudi svaku kap tečnosti kao mače koje liže šlag s tanjirida. Gledao je kako ga gutam ponovo i ponovo. Kad sam podigla pogled, nozdrve su mu treperile, oči su mu se videle kroz napete poluspuštene proreze, usta bila stegnuta u čvrstu liniju i uvijao se u ekstazi dok mi se uvlačio u usta. Uzimala sam ono što mi je davao i uživala sam u svakom trenu. A onda bez upozorenja, kao što me ni pre nikad nije upozoravao, zario se duboko i ispunio mi usta do vrha tečnošdu. Vreli mlazevi semena slivali su mi se niz grlo. Predano sam gutala, izmuzavajudi svaku kap sve dok mi nije stegao kosu u pesnicu i odvojio me od svog kurca. „O, ma jolie, opet du ti pokazati kako da voliš sebe i druge tako što du te voleti ove nodi. To je, moja prelepa Mija, savršen početak.“ Upravo smo izašli ispod tuša posle dva kruga ozbiljnog tucanja. „Hvala ti što si došao večeras“, sklupčala sam mu se na golim grudima. Vrhovima prstiju mi je prelazio preko ruke i ramena u nekim neodređenim šarama. Nisam se ni trudila da ih prepoznam. Alek mi je protrljao teme vilicom. „Zašto si tako usamljena kad si pladena da budeš s nekim?“ pitao je. Glas mu je bio radoznao, a ne optužujudi. Promeškoljila sam se, liznula mu bradavicu, a zatim je nežno poljubila. „Ne spavam sa svim klijentima, Alek.“ Stegao me je jače. „Vraiment?“ Stvarno? Pitao je. To mi je izmamilo smeh. „Stvarno“, odgovorila sam.
290
„Ne razumem ovo. Zašto, ako ti pladaju da budeš s njima, zar nisi s njima na najlepši mogudi način?“ Ponovo sam se zakikotala kraj njegove tople kože. Naravno, on to ne razume. „Znaš da nisam morala da spavam s tobom.“ Skupio je oči i videla sam da nešto pokušava da shvati. „Chérie, tebi i meni je bilo suđeno da se volimo. To se nikad nije dovodilo u pitanje, oui?“ „Oui, ali to nije slučaj sa svima, Alek. Nisam pladena za jebanje.“ „Ja ne jebem.“ Oštro se pobunio, promuklim glasom, kakav sam dobro poznavala. Podigla sam glavu, spustila mu ruke na grudi i na njih bradu. „Znam. I obožavam to kod tebe.“ Rukama mi je prelazio gore-dole preko leđa kao da nešto slika. Koliko sam znala, možda i jeste. Bio je umetnik. „Naučio si me da volim onog s kim sam, ali to ne znači uvek da imam seks sa njima.“ Skupio je oči i izgledao iskreno uvređeno. „Zašto ne? Svi moraju da se oslobode napetosti, povezu se fizički, a vođenje ljubavi je najbolji način za to.“ Naravno, moj Francuščid je upravo tako gledao na to. „Pa klijent posle tebe je bio gej.“ Slegnula sam ramenima. „Pa onda si mogla da vodiš ljubav s obojicom.“ Povukao me je sasvim na sebe, spustio mi ruke na zadnjicu i razdvojio mi noge tako da sam ga zajahala. Ukrutio se ispod mene. Alek je bio najpotentniji muškarac kog sam poznavala. Kad je rekao da de voditi ljubav sa mnom celu nod, nisam ni sumnjala da du se onesvestiti od potrebe za snom pre nego što prestane da me voli. Prešavši mu jezikom od jedne bradavice do druge, usisavala sam mu zanemareni pljosnat krug sve dok nije otvrdnuo. „E to bi bilo iskustvo, ali nije bilo tako.“ „Nedu to nikad razumeti. Nastavi.“ Iskrivivši glavu u stranu, prstom sam mu prešla preko brkova i brade. Dugi riđi uvojci su mu se osušili i bili su talasasti i seksi na izrazito muževan način. „Ovaj tip s kojim sam sada, igrač bejzbola. Prvo sam mislila da du možda želeti da odem u krevet s njim, ali zaljubljen je u drugu.“ „Aha, a ta druga žena ne deli. Pa zašto si mu onda ti bila potrebna?“ Pitao je zamišljeno, ali bilo je teško pratiti ga jer je tog trenutka odlučio da mi otpozadi zavuče prst duboko u vaginu. Lagano me je tucao jednim prstom dok nisam bila dovoljno vlažna da može zavudi i drugi. „Šta si ono govorila“, rekao je uz osmeh, znajudi tačno šta mi radi. Seksi đubre.
291
„Uh, da. Pa, bio je pomalo kreten kad smo se upoznali, a onda sam mu pomogla, o, bože, jebi…“ Spustila sam glavu i pogurala se nazad puštajudi da mu prsti jače pritisnu pravu tačku. „Uh, da dobije devojku koju je želeo.“ Zacoktao je jezikom. „Šteta. Više za mene“, izgovorio je, a zatim je još dublje zavukao ta dva debela prsta. Nabijala sam se na njih, stenjudi i dahdudi, dok se osedaj širio svuda oko mene. Zatim sam mu spustila usta na grudi i lizala i grickala dok me je obrađivao prstima. Kad sam povikala, okrenuo me je i spuštao mi poljupce po telu. „Želim tvoju vlažnost na jeziku, ma jolie. Treba mi da se setim tvog ukusa. Poješdu te sad. Jesi li završila s pričanjem priča?“ Pričanje priča. Razgovor je smatrao pričanjem priča. Prokletstvo, taj čovek je bio drag i jebeno darovit. Tad sam se oduprla o pete i podigla mu se do lica. Zastenjao je i zavukao mi jezik što je dublje mogao. Rukama mi je pridržavao donje usne razdvojenim i trljao je usnama, brkovima i bradom svuda po mom međunožju. „Želim tvoj miris svuda po sebi dok spavam. Tako du sanjati divne snove o mojoj slatkoj ukusnoj, prelepoj Miji. Oui, ma jolie?“ „Jebote, to“, zastenjala sam i povikala kad mi je naročito snažno usisao okidač, šaljudi me do samog vrhunca. Dugo mi se zadržao među nogama. Sisao je, tucao me prstom, grickao zubima, i čak mi ostavio i ružičastu okruglu šljivu na unutrašnjoj strani butine. Iznova me je dovodio do samog vrhunca olakšanja, a onda bi se povlačio sve dok nisam bila tako iscrpljena i raspamedena da sam ga molila i preklinjala da svršim. Vagina mi je bila tako vlažna da sam osedala kako mi klizavi sokovi cure između guzova. Alek me nije puštao da poletim. Sjurio se dole ravnom površinom jezika i dražio mi malu rozetu jer je znao da to volim, spustio mi je usta široko preko otvora i pio. Obrazi su mu se uvukli, leđa izvila, a onda mi je zagrebao zubima preko klitorisa i poletela sam u stratosferu koprcajudi se kao poludela. Dok sam svršavala, navukao je kondom i zario svoj mesnati kurac duboko u mene i jahao me snažno, jače nego ikad pre. Bili smo divlji, potpuno neobuzdani, i tucali smo se kao da nam se više nikad nede pružiti druga prilika. U jednom trenutku, povukao mi je noge visoko, presekavši mi telo napola i zavukao se u mene. „Volim tvoje telo.“ „Volim tvoju vaginu.“ „Volim tvoje srce.“ „Volim tvoju dušu.“ „Volim te, Mija.“ Samo što je to sve izgovorio na francuskom.
292
Ono što smo radili te večeri bilo je vrelo do usijanja, bilo je predano i jedno od najstrastvenijih seksualnih iskustava u životu. Ponovo nas je doveo do vrhunca, i kad je iscedio i poslednju kap svoje tečnosti u mene, srušio se preko mog tela. Zajedno smo se onesvestili, i dalje povezani fizički, emocionalno i duhovno.
293
OSMO POGLAVLJE Probudila sam se usred orgazma. Noge su mi bile stegnute oko Alekove glave dok me je uzimao. A onda je bez reči navukao kondom. Izgubila sam pojam koliko smo ih potrošili prethodne nodi. Probijao se centimetar po centimetar u tkivo nateklo od preterane upotrebe. Ipak, osedaj je bio božanstven. Moja sirota pica se zatezala i pulsirala kao da je pobednički izvojevala bitku. Ovog puta je polako i pažljivo vodio ljubav sa mnom. Oboje smo znali da de to biti poslednji put, ali ne bih rekla zauvek. Naučila sam da ne razmišljam tako. Pošto sam ponovo videla Vesa i sad Aleka, izbacila sam reč nikad iz svog rečnika kad se radi o muškarcima do kojih mi je stalo. Kad smo završili, pažljivo se obukao. „Uživao sam u ovoj nodi s tobom, ma jolie. Kad ponovo dođeš u grad, ili ti treba podsetnik na to da si voljena, pozvadeš me, oui? Klimnula sam glavom, ustala i ogrnula svileni ogrtač što je visio na vratima dok je skupljao kosu u neurednu mušku punđu. Bože, kako sam volela tu mušku punđu. Izdigla sam se na vrhove prstiju i poljubila ga. Obavio mi je ruke oko tela i držao me u zagrljaju dok smo se dugo ljubili. Odmakao se i poljubio mi nos. „Imam mnogo posla inače bih uživao u tebi čitavog dana.“ Uhvatio me je za obraze i fokusirao žudkasti pogled na čitavo lice. „Tuga ti ne pristaje. Taj razlog zašto si tužna, je li zbog muškarca?“ Stegla sam usne i prisetila se onog telefonskog poziva. Bože, kako sam zažalila što sam uopšte telefonirala. Mogla sam mu samo poslati poruku, a onda bismo oboje blaženo nastavili, znajudi da ono drugo još gaji duboka osedanja. I evo me sad, radim isto što je radio i on. Gubim se u telu drugog muškarca, u seksu. Zaista dobrom seksu, od kog se grče prsti na nogama i gubi pamet, ali ipak nije bio s onim s kojim sam želela da bude. „Da, zbog muškarca, ali znaš, sad kad si ti tu, i pošto sam pomogla Mejsonu da osvoji devojku, shvatam da je to sve deo procesa. Moje putovanje ove godine je dugo i, ako mi na kraju bude suđeno da budem s njim, bidu.“ Alek je klimnuo glavom, nasmešio se i misao se razmahala. Pomerio mi je unazad razbarušenu kosu i pomilovao mi obraz. „Ma jolie, veoma si mlada. Daj sebi vremena da uživaš u životu i svemu što on nudi.“ Naslonio je čelo na moje. „Uključujudi i telesna zadovoljstva, oui?“ Znala sam šta mi govori i to je učvrstilo moje verovanje da se ova godina vrti oko mene. Ne oko mene i nekog drugog. Ved oko mene da spasem tatu i pronađem sebe. Kuda god 294
da me odvede, neka me odvede. Bio je u pravu. Bila sam mlada i nisam imala obavezujudu vezu, a nije ni Ves. Nisam mogla kriviti muškarca što je želeo da pronađe vezu s nekim, da ne bude sam čak ni na kratko, što je delio telo s nekim drugim. I ja sam to uradila. I znate šta, osedaj je bio neverovatan. Osedala sam se čarobno. Osveženo, spremna da prihvatim šta god život baci pred mene. „Znaš, prilično si neverovatan, Francuščidu.“ Osmehnuo se smrtno seksepilnim osmehom i kunem se da sam ga osetila u klitorisu. „To znam, chérie.“ Sagnuo se i nežno me poljubio. „Samo ti, ti treba da zapamtiš da si veliki poklon ovom svetu.“ Uvek je umeo s rečima. Rečima koje mogu da umire, omame i što uvek čarobno deluju na moju psihu. Povela sam ga u dnevnu sobu apartmana. Bilo je previše nadati se da su Mejson i Rejčel ved izašli. A opet, trebalo jesamo da pogledam kroz prozor. Kiša. Pljuštala je o klizna vrata. To je značilo da de trening biti odložen ili otkazan. Rejčel i Mejson su bili potpuno obučeni, sedeli su u trpezariji i izgleda ručali, a ne doručkovali. Jebote, koliko je to bilo sati? Mejson je spazio Aleka, a onda i mene u kudnom ogrtaču, raščupane kose, obraza verovatno rumenih od skorašnjeg orgazma – u osnovi čitav moj izgled je vrištao upravo sam pojebana. Mejson se nasmešio. „Hej, slatkišu, dobro si spavala?“ Tad je uskočio Alek. „Ne bih to što smo radili nazvao spavanjem“, zavodljivo je promrdao obrvama. Moj Francuz je bio nepopravljiv. Rejčel nije izustila ni reč. Zinula je, a viljuška joj je zastala na pola puta blizu lica s jagodom na sitnim zupcima, čekajudi da je pojede. „Uh, ovo je Alek, a ovo su Mejson i njegova devojka Rejčel.“ Rejčel je spustila ruku i viljuška je zakloparala o tanjir. „Uh, zdravo?“, izgovorila je. To je definitivno bilo prvi put da vidim tu poslovnu i pribranu ženu potpuno zanemelu, i to ne zbog krupnog seksepilnog bejzbol igrača. Mejson je podigao bradu. Okrenula sam Aleka i povela ga ka vratima. Nismo im se sasvim izgubili iz vida, ali njega nikad nije brinulo šta ljudi misle. Umesto da izađe kroz vrata, privukao me je uz sebe, spustio mi ruku na zadnjicu i drugu na vrat, pritiskajudi me uz svoj visoki stas pre nego što mi je progutao usta. Jezik, usne i zubi sudarili su se i zaplesali najdivnije poljupce za rastanak. Konačno, kad oboje nismo mogli da dišemo, pustio me je. „Je t'aime, Mija.“ rekao je tonom ispunjenim ljubavlju, za koju sam znala da oseda prema meni. Imala sam mesto u njegovom srcu i uvek de tako biti. Meni je to bilo dovoljno. „Volim i ja tebe, Alek.“
295
Posmatrala sam ga dok nije ušao u lift. „Do slededeg puta, ma jolie“, kazao je kako su se vrata zatvarala za njim. Tad sam se okrenula i vratila se do stola. Kad sam stigla tamo, Mejson mi je pružio polovinu svog sendviča. Sela sam i odgrizla zalogaj, odjednom halapljiva. Nijedno nije progovorilo dok se Mejson nije sasvim okrenuo prema meni, s laktovima na stolu. „Dakle, voliš tog tipa?“ Pokazao je palcem iza sebe. Klimnula sam glavom. „Da, ali ne onako kako ti misliš. Nisam zaljubljena u njega. Samo imamo nešto. Kad smo zajedno, zajedno smo. To smo jednostavno mi. Ali uglavnom nismo.“ Rejčel je zažmurila i napudila usne. „Ne shvatam. Čuli smo ga da ti kaže da te voli. I to na francuskom. O, bože, to je bilo seksi.“ Uzdahnula je kad ju je Mejson ošinuo žestokim pogledom. „Izvini.“ Ubacila je parče voda u usta i spustila pogled na tanjir. Sklanjajudi kosu s lica i podižudi nogu na stolicu, fokusirala sam se na nove prijatelje i zaključila kako nemam šta da krijem. Moralo je da bude sve ili ništa. Ako su mi prijatelji, prihvatide me onakvu kakva jesam, a ne onakvu kakvom me zamišljaju. „Alek je bio klijent. Otišli smo tamo.“ Napravila sam pokret rukom koji su oboje razumeli. „Đavolski smo uživali u tome. Naučio me je mnogo o ljudima, o tome kako da volim sebe i druge. Dakle – da, volim ga. Samo ne u smislu udadu se za njega, želim decu s njim ili bidu mu devojka. Više kao…“ Razmislila sam o tome na trenutak dok sam posmatrala kišu kako pada po balkonu. „Više kao zaista volim kad me žestoko tuca i stalo mi je do njega i volim ga kao prijatelja. Ima li to smisla?“ I Mejson i Rejčel zavrteše glavama, i ja zaječah. „Ne umem da objasnim. Samo, ne brinite zbog toga.“ „Kako je meni zvučalo, to žestoko tucanje se očigledno dogodilo. Prokletstvo, devojko, kresnuo sam Rejčel toliko puta sinod da sam pomislio kako du iščašiti kurac slušajudi tebe kako ga primaš iznova i iznova…“ Mejson se drsko našalio. Rejčel i ja ga istovremeno udarismo u ruke. „Jao!“ Protrljao ih je. „Uživala si“, pokazao je na Rejčel i obrazi joj jarko pocrveneše. Smazala sam sendvič i ustala. „Treba da se istuširam.“ „Omirisadu te kasnije… seksualna nemani“, dobacio je Mejson kad sam pošla. „S kim si – takav si, jebaču!“ Uzvratila sam. Možda de mi Mejson postati muška verzija Džinel. To bi bilo lepo. „Oboje ste kao deca“, poslednje što sam čula bile su Rejčeline reči dok sam zatvarala vrata svoje sobe.
296
U narednih nekoliko dana, Mejson i Red soksi dobili su utakmice. Svi su bili odlično raspoloženi i to se videlo. Kad smo se vratili u Boston, izašli smo iz aviona u taksi, i otišli do paba Blek rouz, gde je njegov brat Brejden radio za šankom. Došlo je vreme da se proslavi i tim je bio spreman. Gomila momaka je pokuljala iz taksija i limuzina. Istog trenutka kad smo ušli, Brejden je zazviždao preko šanka. Zgodna konobarica je otišla do nečega što je ličilo na stereo-uređaj i pritisnula dugme. Numera We Are the Champions grupe Kvin ispunila je bar. Još je bilo rano, a povrh toga i radni dan, pa je bar bio praktično mrtav u četiri po podne, ali to nije zaustavilo igrače. Spremili su se da iskape nekoliko piva i oslobode se napetosti. Na terenu su igrali kao zvezde i dobili su nekoliko dana predaha da uživaju. Danas je bio dan za slavlje. Žene i devojke su se šdudurile pored njih, ili su se smestile u krilo svog izabranika i počelo je poručivanje pida. Nekoliko sati kasnije osedala sam se prilično dobro. „Mejse, krenudu kudi“, objavila je Rejčel, naginjudi se blizu, ali ne preblizu da izazove sumnju. Saigrači nisu znali da kreše Rejčel, a ne mene. Svi osim Džuniora su verovali u prevaru. „Dušo, ne, nađemo se kod mene?“, predložio joj je gledajudi je moledivo. Morala sam odati priznanje ženi koja je mogla odbiti muškarca s takvim pogledom. Rejčel je odmahnula glavom. „Moram da radim sutra, treba da operem veš i budem odmorna za naredni dan. Svratidu do kude na rani ručak?“ Klimnuo je glavom i spustio joj ruku na vrat. Oči su joj se raširile, kao i moje, osvrdudi se da vidim gleda li neko. Niko. Vedina tima je ionako ved bila olešena. „Mejse“, upozorila sam ga, uznemirena da de nas odati. Umesto toga, samo joj je blago stegao vrat, a zatim je potapšao po ramenu. „Nedostajadeš mi, dušo. Vidimo se sutra.“ Ljupko mu se osmehnula, a zatim zagrlila mene. „Pazi na njega, hodeš li?“ Pogledala sam je s podsmešljivom ozbiljnošdu, prinela ruku čelu i salutirala joj. „Da, gospođo!“ „Deca. Kunem se, s vama mi je kao da se družim s dvadesetogodišnjom decom“, odmahnula je glavom i otišla. Mejson joj je sve vreme gledao u dupe. Rejčel je imala lepo dupe. Malo, ali zategnuto. „Lepo, jebozovno dupe ima ta žena. Prokletstvo, voleo bih sad da ga zagrizem.“ Zarežao je, a onda iskapio ostatak piva. „Hajde da se napijemo i uzmemo taksi do kude?“ Brejden je prešao na našu stranu bara. „Šta vas dvoje radite?“ pitao je, dok mu se bakarna kosa presijavala pod neonskim ružičastim svetlima iza njega.
297
„Spremni smo da ozbiljno navalimo. Žestina i zalivanje pivom. Mija, igrademo igru!“ Promeškoljila sam se na stolici. „Obožavam igre. Kako se zove, možda sam čula za nju?“ „Zove se sereš.“ „Samo napred, sportisto. Moja drugarica Džin i ja bismo mogle napisati knjigu o toj jebenoj igri. Nikad nisam izgubila!“ Mejson se iskezio podsmešljivim zlobnim osmejkom. „Poređaj ih, brate“, zatražio je. Pošto je Mejs bacio rukavicu, otkopčala sam duks Red soksa i prebacila ga preko stolice, ostavši u tesnoj majičici na bretele. Devojčice su mi bile kao na izložbi. Bacio mi je pogled na sise i zastenjao. „To nije pošteno. Šta radiš, pokušavaš da mi odvratiš pažnju?“ Optužio me je i nasmejala sam se. „Pa, trebade nam još igrača.“ Džunior i Kris su sedeli u blizini. Pozvali smo ih u igru i Mejson im je objasnio pravila. A onda je počelo ispijanje. „Jednom sam hodao kroz šumu i ugazio u medveđe govno!“ rekao je Mejson. Obično su priče bile mnogo zapetljanije, stvarno kreativne, ali ved neko vreme smo igrali i svi smo prilično redovno gubili. Ja sam bila medveđe govno. I tako, kad je izgovorio medveđe govno, morala sam da odgovorim: „Sereš!“ uzviknuvši i pljesnuvši rukom o šank. „Ko sere?“, Mejs je zabacio glavu kao da sam ga udarila. „Beba sere!“ zacerekala sam se i pokazala na Kris. Igra je išla tako što se počne priča, optuži se neko da sere pod lažnim imenom, a onda se vikne sereš i optuženi odgovara sa ko sere ili nekim sličnim pitanjem. Optužena osoba okrivi zatim nekog drugog. A onda novooptuženi izjavljuje sereš. I tako dalje i tako dalje. Bila sam majstor te igre, igrajudi je nebrojeno puta sa Džinel dok smo odrastale, ali to me nije sprečilo da pijem sve vreme, zajedno s onima koji bi zabrljali. „Uh, uh… sranje, zaboravila sam šta treba da kažem!“ durila se Kris. „Pij!“ I Mejson i ja smo dreknuli i uprli prst u nju. Svi smo ispili turu jer je bilo zabavnije piti zajedno nego jedno po jedno i nastavili smo sa igrom. Do poslednjeg kruga, Mejson i ja smo bili oduzeti i jedva smo pridržavali jedno drugo. Nismo večerali, ali smo tokom igre grickali neke pržene krompiride i načose. Pokušala sam da popijem vode svaki put kad bi Brejden spustio čašu
298
ispred mene, ali sigurna sam da sam na svaku čašu vode koju sam popila, ispila tri piva i par čašica žestine da se podignem. Brejden nas je oboje ubacio u taksi, platio vozaču iz Mejsonovog novčanika, potapšao nas oboje po glavama i rekao vozaču kuda da nas odveze. Nismo bili sasvim sigurni kako smo stigli kudi, ali bilo je mnogo pevljivih bejzbol melodija, psovanja i vikanja. Na kraju smo stigli do Mejsonove kude. Oteturali smo se stazom. „Kako, jebote, da uđemo“, frfljao je i teško se navalio na vrata. Ljuljala sam se na nogama i gledala oko sebe. Ulica je bila stvarno lepa. Mutne boje tekle su mi ispred očiju. Vetar mi je podizao kosu i ljubio kožu, od čega su mi se ruke prijatno ježile. „Sviđa mi se tvoja ulica. Kao umetnost je, puna boja i svetlosnih oreola“, krenula sam da silazim, ali Mejson me je uhvatio za ruku pre nego što sam se skotrljala niz stepenice. Povukao me je na vrata. „Ključevi!“ rekao je kao da je dobio na lutriji. Zavukao je ruku u džep i izvadio svežanj ključeva, pokazujudi nagradu. „To!“ podigao je pesnicu u vazduh i pokušala sam da pljesnem svojim dlanom o njegov, ali nije mi baš uspelo. Na kraju sam više udarila o njegovu stegnutu pesnicu. Zajedno smo se pomučili da otvorimo vrata, a onda smo se pijano zateturali u predvorje. Nekako smo se naslonili jedno na drugo i krenuli stepenicama. „Psst, možda deš probuditi Rejčel“, rekao je Mejson, naletevši na zid i povlačedi me za sobom. Čvrsto sam se koncentrisala i pogurala ga napred. „Nije ovde!“ podsetila sam ga. Čitavo lice mu se rastužilo. „O, čoveče, što je to grozno. Želeo sam da je tucam. Čoveče“, prešao je rukom preko lica. „Jao, u redu je. Možeš je tucati sutra!“, predložila sam, teturajudi napred. Gurnuo me je na zid i pritisnuo grudima. „Tako jebeno dobro mirišeš, Mija. Jesam li ti to ikad rekao?“ Odmahnula sam glavom i nekoliko puta zatreptala. „Ne, ali to je stvarno lepo. Trebalo bi češde da budeš tako dobar. Sviđaš mi se, neverovatno si dopadljiv kad nisi kreten.“ Spustio mi je šake na kukove i privukao me sebi. „Nedostaje mi Rejčel“, kazao je naslanjajudi mi se na grudi. Podigla sam ruke, potapšala ga po leđima i provukla mu nokte kroz svilenkastu kosu. „U redu je. Dodi de ona uskoro. Verovatno de nam napraviti ručak. Stvarno je dobra“, rekla sam, ali nisam imala pojma šta govorim. Da sam
299
znala kako sam zvučala, u osnovi kao neobrazovana budala, možda bih se više potrudila da mislim ispravno, ali alkohol je uzimao danak. Sinulo mi je da zapravo i nisam studirala, ali kako god. To sranje ionako nije bilo važno. Zarađivala sam sto hiljadarki godišnje. Mesečno. Kako god. Mnogo jebene love. Dok sam razmišljala o svom mestu u životu, Mejson je podigao ruke i stezao mi obe dojke, gledajudi ih potpuno zadivljeno. „Imaš najbolje jebene sise. Rejč ima male sise, ali sviđaju mi se. Tvoje su svetska klasa, jebozovne. Mogu li da ti tucam sike? To bi bilo odlično!“ Veselo je vrisnuo i odgurnula sam ga. Udario je o drugi zid i jedva ostao na nogama. „Ne, glupane. Ne možeš mi tucati sise. I hvala ti.“ Široko sam se osmehnula i podigla sopstvene grudi da se divim njihovoj veličini i težini. „Dobre su ovo sise. Muškarci ih mnogo vole. One su mi jača strana.“ Žustro je zaklimao glavom i to toliko puta da sam se, u svom pijanom stanju, zabrinula da de mu otpasti. „Ne, ne, ne. Imaš odlične sise i dupe, to je sigurno. Ali tvoja kosa i oči mogli bi naterati muškarca da te obožava na kolenima. Oči su ti kao zeleni dijamanti“, prišao mi je i podigao mi lice prema svetlu. „Da, kao jebeni dragulji. Imaš oči kao drago kamenje!“ Uzviknuo je i protrljao mi vilicu o vrat. A onda, telo kao da mu se skljokalo na moje. „Umoran sam.“ Kad je to rekao, razmislila sam. Udovi su mi postali stvarno teški, kao da sam nosila kutiju s kamenjem u obe ruke i još dve tone na grudima. Taj teret je bio Mejson koji se čitavim telom naslanjao na mene, praktično spavajudi. Videla sam po sidušnim oblačidima vazduha da de zaspati stojedi. „Ne, moramo te odvesti u krevet.“ Naslonila sam se na njega i odvukli smo se trapavo do njegovog ogromnog kreveta. „A sad se spremi“, kazala sam. Podigao je bradu i skinuo košulju. Jebote. Grudi su mu bile zlatne i mišidave do savršenstva. Setila sam se svog Francuščida. Imao je zaista zgodno telo, baš kao i Mejson. „Na tebe je red.“ Iz nekog razloga, u mom trenutnom stanju, taj zahtev mi nije zvučao čudno. Skinula sam majicu, zatim smo zajedno otkopčali farmerke i skinuli ih. Ostala sam u grudnjaku i gadicama, a on u boksericama. „Hodemo li se kresnuti?“ Pitao je njišudi se na nogama. Bacila sam mu pogled na alatku. Ništa se nije dešavalo. „Nedemo! Glupi kretenu“, pomerila sam prekrivače. „Osim toga, kurac ti je mlitav od viskija“, zakikotala sam se i skupila ispod pokrivača. Čim mi je glava dodirnula jastuk, zaspala sam.
300
Mejson je petljao unaokolo, podigao pokrivače i popeo se. „Nemam klitav murac“, ustvrdio je i glasno sam se nasmejala i ušuškala dublje u pedinu od debadi. „Mislim, mlitav kurac“, trtljao je, a onda me zgrabio za struk i prevrnuo sebi na grudi. „Laku nod, Rejč“, rekao je, čvrsto me grledi. „Nisam Rejč. Ja sam Mija“, meškoljila sam mu se na toplim grudima, uživajudi u toploti. „Mmm, nod, Mija“, izgovorio je i oboje smo utonoli u mrtvački san, ili tačnije: u pijani san. Nekako neodređeno čula sam zvuke u prizemlju. Pomislila sam da Mejson možda pravi doručak. U glavi mi je bubnjalo kao da mi u glavi čitav limeni orkestar svira melodiju Džona Filipsa Suze19. Umesto da otvorim oči, zavukla sam se još dublje u toplotu koja me je okruživala. „O čoveče, jebeni pakao, moja glava“, čula sam Mejsa kako govori. Samo ne negde u prizemlju, na drugoj strani prostorije, ili pored kreveta. Glasno mi je brujao kraj uva, doprinosedi muzici u mojoj glavi. Nekoliko puta sam zatreptala i otvorila oči. Istovremeno sam počela da se odmičem od tela s kojim sam ležala u krevetu, jorgan mi je pao na kukove i ostavio me napola golu u grudnjaku. „Šta do…“, zaustila sam gledajudi u napola nagog Mejsona koji je takođe polako otvarao oči. Naravno, ništa nije imalo ni trunke smisla. U glavi mi je grmelo i pritisnula sam dlanovima slepoočnice očajnički se trudedi da ublažim pritisak dok sam pokušavala da se setim šta se dogodilo. Tad se otvoriše vrata i vesela, elegantna Rejčel ušetala je govoredi: „Probudi se pospanko…“ a onda je ugledala mene, i Mejson je seo, dok mu je debe otkrivalo gole grudi. „O, bože.“ Suze su joj se smesta skupile u očima i nežna ruka je pokrila užas koji samo što joj nije pokuljao sa usana. „Ne…“, promucala je i čitavo telo joj se zatreslo. Mejson je zbunjeno pogledao u mene, zatim u Rejčel i iskočio je iz kreveta kao da mu je neko kresnuo šibicom pod guzicom. Tad je postalo još gore jer je na sebi imao samo donji veš. Rejčel je ispustila prigušeni jecaj, i ja zavrteh glavom. „Ne, Rejč, ne, molim te. Nije onako kako izgleda“, rekla sam ustajudi iz kreveta glupo odevena samo u belu tanku čipkanu tračicu koja bi se teško mogla nazvati gadicama i što mi uopšte nije pokrivala dupe, kao i odgovarajudi grudnjak,
19
Američki kompozitor i dirigent, najpoznatiji po komponovanju vojnih marševa. (Prim, prev.) 301
odakle su mi grudi gotovo ispadale. Da sam se nagnula napred, sigurno bi ispale. Povukla sam jorgan i privukla ga uz telo. Rejčel je pokazala na mene. „Izgleda da si imala seks s mojim dečkom. Što je, pretpostavljam, trebalo i da očekujem da de se dogoditi, pošto si unajmljena kurva!“ vrištala je te reči pune mržnje, i pogodile su me u srce i dušu baš kao što je i nameravala. Kao jebeni nož koji me proseca komad po komad, parče po parče. „Rejčel, ništa se nije dogodilo!“, Mejson joj je prišao, a ona je podigla ruku da ga zaustavi ispred sebe. „Ne mogu da verujem da sam ti poverovala. Igrač. Mislila sam da si se promenio. Nisi se promenio. Samo si dobro sakrio svoje pravo ja.“ Zajecala je i suze su joj krenule niz lice. „Bila sam zaljubljena u tebe, Mejsone! Htela sam da ti to kažem kad Mija ode i ostanemo sami!“ vikala je i jecala u isto vreme. Zatim se naglo okrenula i istrčala iz sobe. „Zaslužujete jedno drugo!“, njen vrisak je dopro do nas. Samo smo čuli kako joj potpetice lupkaju po stepenicama, a onda su se vrata zalupila.
302
DEVETO POGLAVLJE Mejson je provukao prste kroz kosu i povukao je. „Jebiga, jebiga, jebiga. Ne mogu da verujem da smo spavali zajedno. Sranje!“ koračao je po sobi. Posegla sam za majicom na podu, navukla je preko glave, a onda dohvatila i pantalone. Kad se okrenuo, obukla sam ih preko bokova. „Mejsone, nismo spavali zajedno.“ Zaustavio se i pogledao me kao da sam rekla nešto krajnje glupo i pokazao je na krevet. „Uh, a ovo?“ Ispustila sam izmučeni, razdražljivi uzdah. Bila su mi potrebni kafa i šaka ibuprofena, i to brzo. Sidušni muškarci koji su mi bušili u mozgu svojim sidušnim alatom dok su mi se smejali što sam sinod toliko popila, morali su da odu da bih razbistrila misli. „Ne. Spavali smo zajedno, ali nismo imali seks. Bili smo pijani kao zveri. Veruj mi, znala bih da sam se ševila, a sto posto sam sigurna da nisam.“ Odmerio me je od glave do pete. „Da, bi“, osmehnuo se i ja sam se narogušila. „Izvini. Jebiga!“ Ponovio je, očigledno se osedajudi kao kreten. „Kako, dođavola, da je ubedim da mi veruje? Ona zna moju prošlost, Mija. Ovo je upravo kao ona jebena sranja koja sam činio ranije.“ Klonuo je i seo na krevet. Sela sam pored njega. „Dobro, ovako demo. Istuširademo se, nešto pojesti, popiti kafu i neke lekove“, podigao je obrve. „Ibuprofen ili tajlenol, budalo, a onda demo je pozvati. Puzadeš i objasniti da smo samo bili pijani, nismo se jebali, i iako je izgledalo stvarno loše, ništa se nije dogodilo, samo smo spavali jedno pored drugog.“ Palčevima je pritisnuo slepoočnice, široko širedi šake. „Sedam se da sam ti dirao sise i tražio da ih tucam.“ Zaječao je i pogledao me s grizom savesti. „Pa, to nemoj da joj ispričaš. To je bilo obično glupo pijano ponašanje i niko drugi ga nije video. Neškodljivo.“ „Da, neškodljivo“, progunđao je. Povio je ramena; spustio je glavu na šake, a laktove na kolena. Bio je savršen prizor čoveka koji se izgubio, što je mislio da je došao kraj sveta. Prešla sam mu rukom gore-dole preko toplih golih leđa. „Voliš li je?“, pitala sam. Podigao je glavu i prodorno me pogledao pravo u oči. Zažmurio je i svečano klimnuo glavom. „Moraš joj redi, Mejse. To de možda biti jedini način da se izvučeš iz ove zavrzlame.“
303
Dunuo je i obrazi su mu se usukali od napora. „Nede mi verovati. Poznajem Rejč. Mislide da joj to govorim da sačuvam obraz. Trebalo je da joj kažem čim sam shvatio. Onda bi možda poverovala.“ Mejson je voleo Rejčel. Zar čuda nikad nede prestati da se dešavaju? Bejzbol igrač, šovinista i ženskaroš prevalio je dug put od dana kad sam stigla skoro pre mesec dana. „Kad si shvatio?“ Ustao je i zakoračao, a onda otišao do prozora i osmotrio ulicu. „One prve nodi kad smo vodili ljubav. Bilo je… jednostavno se desilo, znaš. Kao da sam tad znao da je ona jedina žena s kojom zaista želim da budem zauvek. I sad sam to sjebao. Gospode bože!“ Odmakao se i udario dlanom o zid. Hvala bogu, nije ga udario pesnicom ili bi odsustvovao s terena u doglednoj bududnosti. Prišla sam mu i naslonila mu čelo na leđa. „Popravidemo ovo. Videdeš. Sve de biti u redu na kraju.“ Odmahnuo je glavom. „Zašto u to veruješ?“ „Jer jednostavno ne postoji druga mogudnost. Ako je ona ta prava za tebe, moramo pronadi način da to uvidi. Smislidemo nešto. Zajedno demo vratiti tvoju devojku. Moraš rizikovati u životu. Podi putem nepoznatog.“ „Hvala, Mija. Dobar si prijatelj.“ „Znam“, rekla sam i udarila kukom o njegov. „Dakle, prvi korak, tuširanje, lekovi, hrana i mnogo vode, tim redom.“ Pružila sam mu ruku da se rukujemo. Osmehnuo se na to, verovatno smatrajudi moj potez blesavim. „Dogovoreno?“ Zgrabio mi je ruku i pretresao je. „Dogovoreno.“ Bilo je mnogo teže pridi Rejčel nego što sam mislila. Odlazila sam za dva dana, a Mejson još nije uspeo da razgovara s neuhvatljivom plavušom. Svaki poziv koji sam joj uputila išao je pravo na govornu poštu, gde sam je neprekidno preklinjala da me pozove, da pozove Mejsona, da sasluša jedno od nas. Mukla tišina. Ta žena je imala čeličnu volju. Počela sam da verujem kako zaista nede pružiti Mejsonu još jednu priliku i to mi je slomilo srce. Iako mi je uputila neke prilično uvredljive reči, razumela sam zašto ih je izgovorila. Kad se neko suoči s tim da gubi sve ono što je oduvek želeo, pobesni. To je normalno i brineta u krevetu sa vašim dečkom je prilično dobra meta. Zaslužila sam i više od onoga što je rekla. Mada, nije mi bilo drago što misli da sam kurva. S tim sam se i sama mučila kao pratilja. I to pratilja koja je imala seks sa prva dva klijenta. Naravno, nisam sa poslednjom dvojicom, ali ona je mislila drugačije. Zazvonio mi je mobilni i javila sam se.
304
„Halo?“ „Hej, lutko, jesi li spremna da se preseliš kod novog klijenta?“ Glas tetke Mili mi je blago prešao preko ozbiljno nadraženih živaca kao umirujudi losion. Poslednjih nekoliko dana sam se osedala usrano jer sam znala da Mejson i Rejčel pate, i pokušavala sam da prihvatim svoju ulogu u tome i učinim sve što mogu da to ispravim, ali nisam znala kako. Uzdahnula sam. „Zapravo, da, što pre, to bolje“, prvi put sam odgovorila. Nikad nisam tako očajnički želela da odem kao tad. Tog trenutka mi se pomisao na bekstvo od problema činila odličnom. „Šta je bilo, dušo? Bejzbol zverka se ne ponaša lepo prema tebi?“ Zavrtela sam glavom, ali ona to nije mogla videti. „Ne, dobar je. Jednom kad smo prevazišli njegove gluposti i on naučio ponešto o tome kako treba da se odnosi prema ženi, bilo nam je mnogo zabavno.“ Tetka Milin glas je postao zavodljiv. „O da, onda pretpostavljam da treba da očekujem onu dodatnu uplatu koja samo što nije stigla, ha?“ „Tetka Mili! Gospode, misliš li da se tucam sa svim klijentima?“ „Dušo, mlada si, prelepa i pratilja neverovatno bogatim, zgodnim muškarcima. Da, naravno, mislim da de biti i toga. Da sam na tvom mestu, ja bih to svakako činila. U prošlosti sam i sama bila sa dosta lepih, bogatih muškaraca.“ Tad sam sela i počela da grickam nokat palca. „Ti si bila pratnja?“ „Lutko, šta misliš kako znam toliko mnogo o tom poslu, koliko da naplatim, kome da pošaljem devojke? Naravno da sam morala biti pratnja da bih mogla da vodim najuspešniju agenciju za pratnju u državi. Sve sam probala, dušo, uključujudi i seks sa klijentima, mada u ono vreme za to nisu dodatno pladali. To je bio očekivani deo usluge. Sad, kao što znaš, ne vodim javnu kudu, vodim ispravan posao i pladam državi ono što sam dužna. Redovno vodim knjige i čist posao. Ako moje devojke žele da načine i taj dodatni korak, očekuje se da de muškarci nagraditi taj poklon svojim poklonom. Vidiš, prosto je.“ „Shvatam. Mislila sam da samo vodiš posao.“ „I vodim. Ali pre dvadeset godina bila sam na tvom mestu. Samo što ja nisam bila tako pametna.“ Tad sam obratila pažnju na ono što je govorila.. „Tad sam upoznala i zaljubila se u jednog klijenta i on me je prešao.“ Moglo bi se redi da se istorija definitivno ponavlja s njenom sestričinom, samo što se ne bih sasvim složila da sam se zaljubila u Vesa… još. Tetka Mili je nastavila: „Sad se ponašam prema muškarcima isto kao oni prema ženama. To je nešto u čemu uživaš dok je tu. Ništa više, ništa manje. Ne očekuješ ništa više, samo lep provod i mnogo zadovoljstva.“
305
Ta misao je bila vredna. To sam i sama pokušavala da radim i nisam uspevala jer mi je srce bilo previše upleteno pojedinosti. S Vesom sam se do kolena uvalila u emocionalnu zbrku. S Alekom je bilo zabavno, puno zadovoljstva i nisam ga doživljavala kao nešto što sam ostavila iza sebe ili izgubila jer nikad nije ni bio moj. Kad smo Alek i ja bili zajedno, neizmerno smo uživali. Kad nismo bili zajedno, posvetili bismo se nečemu što nam je oboma pružalo radost, apsolutno bez krivice i brige zbog drugih jer nismo imali takvu vrstu odnosa. Volela bih da sam tako mogla s Vesom. I upravo tad sam obedala sebi da du ponovo podidi zid i ostaviti ga tu. Kad smo bili zajedno, Ves i ja, bilo je čarobno, čak neverovatno. S njim mi je bilo najbolje od svih ljudi do kojih mi je stalo. Alek je bio odmah na drugom mestu. Mada smo i Alek i ja znali da smo zajedno samo nakratko, zbog čega je i bilo tako divlje strastveno i uvek de mi ostati u divnoj uspomeni. Kad sam bila s Vesom, sve je bilo puno značenja, zapetljano od osedanja i emocija koje nijedno nije trebalo da posveti onom drugom. Tu smo pogrešili. Zato što smo Ves i ja zajedno automatski bili nešto više. Nekako, na neki način, trebalo je ukloniti granice, presedi i predi linije tako da prestanemo jedno drugo da povredujemo. Naravno, imala sam još jednu brigu koju sam se nadala da du rešiti tog dana u vezi s mojom trenutnom neprilikom s Rejčel i Mejsonom. Duboko udahnuvši, učvrstila sam sopstvenu rešenost. „U pravu si. Hvala na savetu.“ „Naravno“, odgovorila je i čula sam kroz slušalicu kako joj nokti kuckaju po tastaturi. „Žao mi je što to s bejzbolom nije uspelo. Mora da ti je bio dug mesec.“ Nasmešila sam se prisetivši se Aleka. „Zapravo, srela sam se sa starim prijateljem dok smo bili u Sijetlu.“ „O, zvuči kao da si se lepo provela s tim starim prijateljem.“ „Istina.“ Želela sam da promenim temu zato što nisam znala kakvo je pravilo u vezi sa ponovnim susretima s klijentima, pošto je to bilo vezano za posao, jer ono što smo Alek i ja imali, i ono s Vesom i sa mnom prošlog meseca bilo je lično, privatno, i nije imalo nikakve veze s pratnjom. „Držadeš me u neizvesnosti u vezi s tim kuda sad idem?“ „O, drago moje dete, ovo de biti zabavno. Jesi li ikad bila na Havajima?“ Okean, pesak i krema za sunčanje. „Ozbiljno? Idem na Havaje?“ „Da, lutko, i slušaj ovo: bideš model!“ Zaječala sam. „Kao što sam bila za Aleka?“ Bilo je zabavno biti muza, ali to iskustvo mi se urezalo u podsvest i pitanja iz moje prošlosti. Poslednje što mi je trebalo bila je još jedna takva runda na poslu.
306
Čulo se još kuckanja, a onda je zacoktala. „Ne, dušo. Nosideš kupade kostime za vrhunskog dizajnera u toj oblasti. Zove se Anđelo D'Amiko. Želeo je tebe zato što te je pratio u časopisima za odrasle. Video je da privlačiš pažnju i izlaziš s nekim prilično velikim imenima. To može koristiti onome ko donosi nešto novo u njegovoj profesiji. Da ne spominjem kako on pravi kostime za prave žene.“ „Kako to?“ „Njegova linija ne počinje veličinom XS; ved sa 90, pa naviše. Želi ženu sa izraženijim oblinama u svojim reklamama. Ženu sa nešto mesa na kostima. Znaš, ženu sa parom sisa koje ne mogu stati u majušni trouglid od tkanine. Dopalo mu se to što nosiš velike korpe grudnjaka i imaš klasični stas peščanog sata. Cilj mu je da dokaže kako lepota postoji u svim veličinama ili nešto tako slično.“ Ha. To je zaista zvučalo sjajno. Modni kreator koji je fokusiran na stvarne veličine. „Zvuči zabavno. Osim toga… Havaji! Divno“, zaplesala sam po sobi, ne verujudi da du otputovati na ostrvo. „Bide to dugačak let, dušo. Šest sati od Bostona, a onda još pet iz Kalifornije. Ako želiš predah u Kaliforniji na par dana, skokni do kude.“ Pomislila sam na Vesa i kako bih mogla da ga vidim ako nije na snimanju. A onda sam smesta odbacila tu zamisao. To bi samo pojačalo dramu, dodalo još emocionalnog sranja za razmišljanje. Ne, želela sam da se zabavljam, da uživam u Havajima. Spetljam se s nekim nepoznatim ostrvljaninom isključivo radi tucanja do besvesti. Da, to de mi biti novi plan. „Ne, odmoridu se dve nodi u Vegasu da vidim Medi i Džinel, i proverim kako je tata.“ Džin mi je rekla kako Medi samo što nije spavala s novim dečkom i pomislila sam da de joj možda trebati starija sestra da malo popriča. „Pobrinudu se da Džin ponovo zakaže neophodne kozmetičke tretmane.“ Tetka Mili je udahnula kroz stegnute zube, ispuštajudi šištavi zvuk. „Kad smo ved kod toga. Moradeš da se depiliraš.“ „Uvek to uradim“, podsetila sam je. „Ne, dušo, mislim svuda. Puna brazilka. Nosideš kupade kostime. Ne smeju ti viriti dlačice ispod tkanine kad snimaš u okeanu.“ Zastenjala sam. „Sranje. To de boleti.“ Kao da sam ved osedala kako mi razmazuju lepljivu smesu po osetljivim delovima, a onda je otrgnu. Jao! „Da, lutko, tako je. Ali dobra vest je što je kreator pedesetogodišnji Italijan. Oženjen bivšim modelom po imenu Rosa, koja radi s devojkama. I nedeš biti savršena svakog trena. Radices standardnih dan ili dva kao model, a onda deš vedi deo nedelje imati slobodno. Znam da su isplanirali jedno ili dva snimanja
307
sedmično. Ostatak vremena imaš za sebe. Čak je potvrđeno da deš odsesti u iznajmljenom dvosobnom bungalovu odmah na plaži.“ „Imadu sopstveni stan? Ne moram da boravim kod njih?“ „Ne i nede ti obezbediti odedu. To je kompromis. Pošto deš samo snimati reklame i možda prisustvovati na nekoliko zabava s tim parom, vedinu vremena deš imati za sebe, pa deš oblačiti šta želiš. Ali modi deš da zadržiš kupade kostime.“ Divno! Mesec dana na Havajima. Život mi je upravo postao sto puta bolji. „Misliš li da bih mogla povesti Džin i Medi?“ Sa dodatnim dvadeseticama od Vesa i Aleka, imala sam dovoljno ušteđevine da im platim put. Mogle su da spavaju kod mene, pa su nam samo bile potrebne avionske karte i hrana. „Ako odradiš svoja dnevna snimanja, možeš da radiš šta god želiš. Da im rezervišem karte?“ „Da, ali javidu ti kad. Moram videti kad Medi ima proledni raspust i saznati može li Džin da uzme slobodno. O, bože! Idem na Havaje i moja sestra i najbolja drugarica idu sa mnom. Ovo mi je najbolji dan u životu!“ Ciknula sam u telefon i tetka se nasmejala. „Drago mi je da si zadovoljna, lutko. Samo se seti toga kad ti budu čupali i poslednju dlačicu s međunožja.“ Frknula sam u odgovor. „Posladu ti imejl s planovima leta i obaveštenjima. Želiš ponovo najraniji mogudi dnevni let, je li tako?“ „Da. Volim da krenem rano.“ Zaista sam volela da se išunjam pre nego što moj klijent shvati da odlazim. Uspelo mi je poslednja tri puta i nisam videla razlog da to sad menjam. „Volim te, tetka Mili.“ „I ja tebe, lutko.“ Rekla je i prekinula vezu, bez pozdrava. Pošto smo to dogovorile, samo je trebalo da pronađem način da ponovo spojim Rejčel i Mejsona. Baš kad sam vradala mobilni u zadnji džep, ponovo mi je zazvonio. „Halo?“ „Je li to Mija Sonders?“ Pitao je ozbiljan, ali tih glas. Jeste, mogu li da pitam ko zove?“ „Zovem iz Opšte bolnice Masačusets. Vaš dečko Mejson Marfi je na našem Hirurškom odeljenju.“ „O, bože“, osvrnula sam se, i istog trena me je obuzela panika. Ugledala sam torbicu na komodi, zgrabila je i pojurila stepenicama i van zgrade. „Je li dobro? Šta se dogodilo?“
308
„Ima nekoliko čvoruga i modrica, i pratimo ga zbog potresa. Imao je manju saobradajnu nesredu s nekoliko drugih igrača, koji su takođe na lečenju. Možete li dodi? Takođe je tražio i nekog po imenu Rejčel Denton, ali ona se ne javlja.“ „Nadi du je. Je li stvarno dobro?“ „Jeste, gospođo. Izadi de odavde večeras. Sad ga ušivaju. Lekar de ga verovatno pustiti za nekoliko sati. Bilo bi dobro kad bi neko došao da ga pokupi.“ „Naravno, naravno. Pozvadu i njegovu porodicu, za svaki slučaj.“ „Svakako, gospođo. Vidimo se uskoro.“ Prekinula sam vezu, a onda zastala na Ulici Boston ispred Mejsonove kude od smeđe cigle i nisam imala pojma odakle da krenem. Nisam znala broj njegovog tate, a Rejčel mi nije odgovarala na pozive. Onda sam se setila da mu brat radi u Blek rouzu. Barem de neko tamo umeti da mi kaže kako da mu nađem brata. Pozvala sam informacije i povezali su me sa barom. „Pab Blek rouz, ovde Brejden“, javio mu se brat i osetila sam kako mi kolena klecaju. Sela sam na stepenik i pribrala se. „Brejdene, Mija je. Brat ti je doživeo saobradajku i nalazi se u Opštoj bolnici Masačusets.“ „Šta? Je li dobro?“ „Dobro je. Potres, čvoruge i modrice. Idem sad tamo, ali moram da pronađem Rejčel, njegovu devojku“, rekla sam, zaboravljajudi svoju ulogu. „Mislio sam da si mu ti devojka?“ Pitao je s drhtajem u gasu koji nisam ranije čula. Uzdišudi, ustala sam i ispružila ruku da dozovem taksi. „Ne, sve je to bila predstava. Rejčel, plavuša od pre neku nod, to mu je prava devojka, samo sad je ljuta na nas oboje, misli kako ju je Mejson prevario sa mnom i sad nam se ne javlja na telefon. Povređen je i želi ženu koju voli pored sebe. Moram da je pronađem.“ A onda je Brejden uradio nešto što ne bih očekivala u datim okolnostima. Nasmejao se. Jako. „Zar me nisi čuo?“ „Mija, Mija, ona lepa plavuša koja je uvek s njim? Krupne plave oči, mršava, nosi odelo?“ Konačno, taksista me je primetio i zaustavio se pored ivičnjaka. Ušla sam i pripremila se da mu kažem da vozi u bolnicu kad se Brejden zakikotao i odgovorio sa: „Ovde je, u baru. Pije kao smuk. Hodeš da je zaustavim?“ Večeras kao da mi se svemir smeškao. Mora da je bio pun mesec ili tako nešto. Ovakva sranja mi se nikad nisu dešavala. „Da, prospi joj pide. Stižem za petnaest minuta.“
309
„Pab Blek rouz, i dobideš još dvadeset dolara ako požuriš!“ rekla sam taksisti. „Važi, gospođo. Žena mi je prigovarala što ne donosim nikakav višak. Bilo bi lepo dobiti dvadeseticu!“ „Odvezi me tamo za deset minuta i dadu ti četrdeset.“ Taksi je uz škripanje uleteo u saobradaj, napravio polukružno i pojurio prema baru. Mora da mu je zaista bila nužna lova jer me je odvezao za jedanaest minuta. Nisam mu zamerila taj jedan minut. Platila sam taksisti i dobacila mu dodatnih četrdeset dolara preko sedišta. „Hvala, druže!“, doviknula sam, iskočila iz auta, otvorila vrata bara i osmotrila prisutne. Za šankom je sedela Rejčel, s kosom raščupanom i razbarušenom iz složene pletenice, s pramenovima koji su leteli na sve strane. Utapala je tugu u alkoholu. „Hvala bogu!“ viknula sam i prišla joj. Namrštila se. Čak i sa tako iskrivljenim licem i dalje je bila neverovatno lepa. Žena kakvu viđamo dok nabavljamo namirnice ili stojimo u redu u pošti i pomislimo: Čoveče, kad bih samo mogla biti ovako otmena i elegantna kao ona. „Rejč, hvala bogu što sam te pronašla!“ Spustila sam se na stolicu pored nje. „Opala.“ Podigla je prst u vazduh i napravila pokret kao tornado. „Ja baš nisam sredna što vidim tebe, kradljivice momaka!“ Ti plavi krugovi se suziše kao prorezi na mene, gađajudi me oštricama. Mrzela sam što me tako gleda. „Rejč…“ Pokušala sam ponovo. Presekla me je. „Zar nemaš dovoljno muškaraca u svom poslu? Mislim, pogledaj se.“ Odmeravala me je od glave do pete. „Savršena si. Žena koja zaslužuje da smota muškarca kao što je Mejson Marfi. I on je savršen, znaš. Sličan se sličnom raduje. Krpa i zakrpa i tako to.“ Rejčel je ispila neki vodni martini koji je imala ispred sebe, zatim je oblizala usne. „Znaš“, uperila je prst u mene. „Drago mi je što se ovo dogodilo. Sad barem znam sigurno da ne bih mogla da budem s muškarcem kao što je on. Površni muški primerci kao što je on ne bi nikad bili sredni sa mnom. Ne kad mogu imati nekog egzotičnog kao što si ti!“ Zaječala sam i uhvatila je za ramena. Ugrizla se za usnu i konačno zadutala. „Slušaj me“, protresla sam je. „Mejson te voli. Tebe!“ Razrogačila je oči i počela da se lomi preda mnom. Stegla je usne i te lepe oči ispunile su se suzama koje nisu potekle. Zavrtela je glavom, nespremna da poveruje. „Da! Istina je, i kad bi ga samo saslušala na pet jebenih sekundi, i ti bi to shvatila! Jesi li uopšte preslušala neku govornu poruku koju smo ti ostavili?“
310
Tad je zadrhtala i zavrtela glavom, dok su joj se suze slivale niz obraze. „Gospode bože, za pametnu ženu, umeš da budeš prilično glupa!“ optužila sam je. Ramena su joj klonula, skrstila je ruke na grudima i povukla se u sebe. „Samo odlazi.“ „Ne mogu!“, viknula sam i izgubila živce. Osedala sam kako mi vrudina izbija kroz svaku poru dok sam joj urlala u lice. „Mejson je u bolnici i traži svoju devojku. Pravu devojku.“
311
DESETO POGLAVLJE „Povratidu.“ Čitavo Rejčelino lice je ubledelo i stavila je ruku preko usta. Odjednom se ispred nje stvorila kofa i izgubila je kontrolu. Napinjala se i izbacila u kofu svu tečnost koju je ulila u sebe te večeri. Protrljala sam joj leđa i pogledala u Brejdena. Lice mu je govorilo sve. Žalost i zabrinutost. Kad je Rejčel završila, Brejden je uzeo kofu i izašao iza glavnog šanka, a zatim krenuo u pomodnu prostoriju. Povela sam drhtavu Rejčel u ženski toalet. Isprala je usta i onda sam joj gurnula žvakadu gumu da prikrije ukus i miris. Zatim sam joj izvukla šnale iz kose i pustila joj uvojke da padnu. Otvorila sam joj tašnu; nije je čak ni skinula sa sebe dok se opijala. Pronašla sam četku za kosu i polako joj raščešljala zamršene pramenove dok nije zasijala kao ispredeno zlato, kakva je inače bila. Pružila sam joj vlažnu maramicu i obrisala je tragove maškare razmazane oko očiju i po obrazima. Zatim sam joj dodala papirnu maramicu da obriše nos. Posle toga, ponovo sam joj prekopala po tašni i pronašla sjaj za usne. Nije bilo mnogo; očigledno nije nosila šminku sa sobom, mada je imala puder s ogledalcetom. Pružila sam joj ga i popravila je lice što je bolje mogla. „Šta se dogodilo Mejsonu?“ Reči su joj bile drhtave i počela je da se vrada Rejčel koju sam smatrala prijateljicom. „Doživeo je saobradajnu nesredu s nekim od igrača. Malo je nagnječen i puštaju ga za nekoliko sati. Nisam ga videla. Tražio je tebe, pa mi je cilj bio da te nađem.“ Potisnula je jecaj. „Tražio je mene?“ Klimnula sam glavom i spustila joj ruku na rame. „Rejčel, kunem ti se, ništa se nije dogodilo. Bili smo pijani. Stvarno pijani. Tako smo preterali da samo što nismo bljuvali vatru. Kunem ti se bogom, nisam bila ni svesna da to nije bio moj krevet. Samo smo se srušili na njegov i zaspali. To je sve. Ništa više.“ Zažmurila je i spustila bradu. „Verujem ti.“ Duboko sam uzdahnula od olakšanja i oslobodila se svih dana patnje i grize savesti. „Hvala bogu. Mejson je bio tako izgubljen bez tebe. Mislio je da te više nikad nede vratiti.“ „To ne znači da treba da budemo zajedno, Mija. Kao što sam rekla, kad sam ga videla s tobom, otvorile su mi se oči. Nije on za jednu ozbiljnu poslovnu ženu. Treba da bude s nekim ko voli da se zabavlja, odlazi na njegove utakmice, leti s njim širom zemlje, s nekim ko de stalno biti pored njega. Ja to ne bih mogla.“
312
„Nisi valjda ozbiljna. A šta je sa svim onim poslovima? Radiš za njegovu PR firmu. Ti si mu predstavnica za sve sponzore i tako to. Neophodna si mu češde nego što misliš.“ Iskrivila je glavu u stranu. „Ima taj…“ Naježile su mi se dlake na vratu. Počela sam da dopirem do nje. „I ko de ga sprečavati da pravi od sebe budalu na tim sastancima? Videla si ga tamo. Tako je zelen da je to smešno. Iskoristili bi ga za tren da ti nisi bila tamo. Ti si jedini razlog što je sklopio te poslove. Sad kad ponude pljušte sa svih strana, i nastavide da pristižu, trebade mu predstavnica za medije koja radi samo za njega. Sigurna sam u to. A ta osoba si ti. Veruje samo tebi.“ Sklonila je kosu iz očiju Uspravila ramena. „U pravu si. Prevarili bi ga. Previše je popustljiv i bezbrižan. Iako ga ne zanima samo novac – znam da voli sport – pokušavali su da ga navuku.“ „Tačno. I ti si to znala. Ti, Rejčel.“ Uperila sam joj prst u grudi. „Ti si ona prava za njega.“ Oči su joj zasijale nečim što se moglo opisati samo kao obnovljeni osedaj samopoštovanja. „Moramo otidi kod njega!“ izjavila je. Žurno smo napustile bar. „Brejdene, pozvadu te kad saznam šta se događa.“ Opušteno je podigao bradu nemo mi govoredi važi se ili nešto podjednako muževno. „Stavi pida na Mejsonov račun.“ „Ved sam to uradio“, nacerio se. „I ovo, takođe“, podigao je pivo, prineo ga usnama i otpio veliki gutljaj. Zavrtela sam glavom i izašla. U bolnici je bila ludnica kad smo stigle. Očigledno, kamion je izgubio kontrolu na auto-putu i izazvao lančani sudar četrnaest automobila. Svuda unaokolo ljudi su pridržavali glave, ruke i noge u zavojima. Naježila sam se i krenula ka šalteru za informacije. „Ja sam Mija Sonders, došle smo da vidimo Mejsona Marfija.“ Žena je potražila njegovo ime u računaru. „Prebačen je u privremenu sobu. Drugi sprat, soba sto trideset.“ „Hvala.“ Rejčel i ja se uputismo ka liftu, gde smo čekale i čekale. „Zajebi ovo“, rekla sam i krenule smo stepenicama. Stigle smo do drugog sprata i potražile njegovu sobu. Kad smo je pronašle, obe smo usporile. Držala sam Rejčel za ruku i na trenutak smo bile povezane. Povezane kao sestre ili najbolje drugarice, deledi utehu, i šaljudi lekovitu energiju jedna drugoj. Pošto smo par puta polako udahnule, okrenule smo se i otvorile vrata. Ušla sam prva, a Rejčel tiho za mnom.
313
Mejson je ležao u krevetu, zatvorenih očiju. Svetla su bila prigušena i tata mu je sedeo na stolici u uglu. „Mija, devojko draga, konačno su te pronašli.“ Mik me je pozdravio i zagrlio me. Obgrlila sam ga oko ramena kad je Rejčel prišla Mejsonovom krevetu. Otvorio je oči i prešao jezikom preko rasečene usne. Šavovi, ne više od petšest, protezali su mu se preko čela. Imao je niz posekotina i ogrebotina po rukama, ali izgleda da nije ništa polomio niti povredio. „Rejčel…“ Pružio je ruku i ona ju je prihvatila sa obe svoje. Suze koje je obuzdavala tokom vožnje ponovo nagrnuše i kliznuše joj niz obraze, kapajudi na Mejsovu ruku dok ju je prinosio njenom licu. „Dušo, dobro sam. Ti, zabrinut sam zbog tebe…“ „Uh, čini mi se da sam nešto propustio“, nakašljao se Mik i čvršde me zagrlio kao da me štiti. Kakav dobar čovek. Zabrinut za sina i njegovu lažnu devojku. Uzvratila sam Miku zagrljaj i odmahnula glavom. „U redu je“, prošaputala sam. Rejčel je pogledala u Mika, a izraz preplašenog mišida preleteo joj je preko lica. Mejson se pobunio. „Hej, lepotice. Pogledaj me. Žao mi je, ništa se nije dogodilo. Kunem se“, izgovorio je gotovo iste redi koje sam joj i ja rekla ranije. „Ne bih ni moglo. Želim samo tebe. Ti si ona prava.“ „Ne govori, treba da se odmoriš“, glas joj je bio promukao kao da je popušila čitavu paklicu kamela bez filtera. Odmahnuo je glavom, a zatim se trgao. Podigla je ruku i pomilovala mu nepovredenu stranu. Koliko se meni činilo, mora da je glavom udario o prozor i rasekao je. Verovatno mu je staklo nanelo sitne posekotine i ogrebotine. „Ne treba da se odmaram. Treba mi da me žena koju volim sasluša!“ Zarežao je i njegov otac i ja smo se umirili i dutke posmatrali kako se sve odvija. Meni je bilo prelepo. Njegov tata je bio zbunjen. „Mejsone…“, izgubila je mod govora. Privukao je njenu ruku sebi, a za njom i celo telo bliže. „Tako je. Volim te. I to još od one prve nodi. Ne bih nikad, nikad to zajebao. Ne onako kako misliš. Ono što se dogodilo između mene i Mije bilo je potpuno bezazleno!“ povisio je glas i spustila mu je dva prsta preko usana. „Mija mi je ved rekla. I verujem ti. Žao mi je što sam ikad sumnjala u tebe.“ „Imala si svoje razloge. Ali, dušo, posle onog sudara danas, moglo je biti mnogo gore da ti nisi sad pored mene. Ne mogu čak ni da pomislim…“ glas mu se stegao od emocija. „Trebaš mi. Uvek. Pored mene.“
314
Rejčeline krupne plave oči su bile staklaste i meke, fokusirane na muškarca ispred nje. „Onda du biti tu. Šta god da ti treba. Volim i ja tebe.“ Poželela sam da vičem s krovova i skačem od radosti, ali umesto toga morala sam da se zadovoljim ogromnim osmehom. „Sine…“, rekao je Mik, prilazedi drugoj strani kreveta. „Moraš ovo da mi objasniš“, zatražio je veselo. „Tata, ovo je Rejčel. Bide moja predstavnica za medije, ako prihvati posao.“ Klimnula je glavom, široko se osmehujudi. „I povrh svega, ona mi je i devojka. Moja prava devojka.“ Osmehnula se tako veselo da je osvetlila mračnu prostoriju baš kao onda kad smo se upoznale. „Zdravo, gospodine Marfi. Ja sam Rejčel Denton i zaljubljena sam u vašeg sina.“ Mik je gledao od Rejčel do svog sina, pa u mene. Pokazao je palcem na mene. „A šta je s njom?“ „Ona je pratilja.“ Mejson je jednostavno odgovorio. Poželela sam da udarim glavom o zid. Tatine oči su se tako raširile da smo mu mogli videti skoro do mozga. „O, ne, ne. Ne tako!“, pokušala je Rejčel. „Tata, ne, unajmili smo je da mi pomogne u popravljanju imidža. Bila mi je potrebna devojka i u to vreme Rejčel i ja nismo bili zajedno. Zapravo, Mija nas je ohrabrila.“ To je bila istina. „Izvini što ti nisam rekla celu istinu, Mik, ali to mi je bio deo uloge. Možeš li mi oprostiti?“ Zatreptala sam trepavicama, po mom mišljenju, prilično žalostivo. „Nama?“ dodao je Mejson moledivim pogledom. Mik je zagunđao, zatim potapšao Mejsona po ramenu. U znak podrške sinu. Uvek podrška. „Sine, ako je ova lepa dama tvoja devojka i voliš je kao što kažeš, onda sam siguran da du je voleti i ja. Ali slaži me ponovo i izdevetadu te tako da deš izgledati gore nego posle ove saobradajke. Čuješ?“ Na to smo se i Rejčel i ja nasmejale. Mejson se smrknuo. „Dobro, tata. Čuo sam te.“ Bilo je rano. Sunce još nije izašlo na horizontu kad sam zakopčala kofer i tiho ga spustila niz stepenice. Mejson i Rejčel su spavali u glavnoj spavadoj sobi. Pošto su doktori sredili Mejsona, vratili smo se kudi i njegov tata nam je napravio kasnu večeru. Tvrdio je kako prehlada mora da se nahrani. Naravno, Mejson nije bio prehlađen; doživeo je saobradajnu nesredu, ali smatrali smo da nije mudro da mu
315
to naglašavamo. Imala sam osedaj da je Miku potrebno da nešto radi, da bude koristan, uglavnom da bi se uverio kako mu je sin dobro. Čim smo završili večeru, sva brada su mu navratila. Šon sa najnovijom devojkom. Nije bila ona ista čiju sliku mi je pokazao poslednji put kad smo bili na večeri, ali tinejdžeri su takvi, nestalni. Dođavola, i ja sam bila takva. Letela sam od muškarca do muškarca svakog meseca, ne znajudi gde du biti i kada. Brada su mu ostala dovoljno dugo da ga zavitlavaju zbog nesrede, a i zato što ima dve devojke, zbog čega je Rejčel bilo krajnje neprijatno, jer nije bila navikla na pažnju klana Marfijevih, ali znala sam da de se na kraju uklopiti. Eli de tome doprineti. S obzirom na Rejčelin izgled, Eli je poverovala kako je Rejčel princeza, i to ne lažna. Baš kao njihova majka Elenor, Rejčel je bila elegantna, bilo je nečeg kraljevskog u njenom izgledu, govorila je tiho i bila je klasična lepotica. Imala sam osedaj da de njih dvoje trajati dugo i nadala sam se da de, uprkos onome što se desilo pred kraj mog boravka, biti spremni da otvoreno razgovaraju o svemu. Prošla sam kroz mračnu kudu, skuvala kafu i pijuckala je dok sam gledala kroz prozor. Boravak kod Mejsona mi je u najmanju ruku bio zanimljiv. Divno sam se provodila gledajudi njegove utakmice s najboljih mesta, upoznala se sa igračima, upoznala se sa životom supruga i devojaka igrača, ali i više od toga, videla sam kako tim funkcioniše iznutra. Muškarci koji podržavaju jedni druge kroz sve i barataju loptom kao da sviraju pažljivo podešen instrument: nijedan igrač nije važniji od drugog, a sve zajedno je prelepo. Još više sam zavolela Red sokse nego pre dolaska u Boston i postala sam njihova okorela navijačica. Nedostajale su mi i žene i devojke koje sam upoznala. Imale su svoju malu družinu i mnogo sam uživala kao deo njihovog ženskog kluba na mesec dana. Nedu lako zaboraviti Saru, Morgan i, naravno, malu Kris. Bile su to dobre žene koje su stopostotno podržavale svoje momke. U sebi sam im slala dobru volju i ljubav. Ali više nego išta, gledala sam kako se jedan par zaljubljuje. Dvoje što nisu verovali da su rođeni jedno za drugo shvatili su kako im jedino ne odgovara kad su razdvojeni. Na kraju se pokazalo da se Rejčel i Mejson dopunjuju. Bili su jedno drugom jin i jang. Nisam mogla biti srednija što je Mejson počeo pristojno da se ponaša. Sve u svemu, možda je to bio njegov način da oko sebe podigne zid. Zid koji je odbijao dobre žene, možda zato što se nije osedao vrednim ili dovoljno dobrim za dame visokog kalibra. Čim je uneo promene u život, počeo da živi za sebe, otkrio ko je on uopšte, bilo mu je lakše da uvidi kako ne mora da postavlja ograde oko sebe. Mogao je probati da bude ono što jeste, i kad je to učinio, to mu je otvorilo čitav
316
svet srede, i to u vidu ljupke ženice, spremne da se brine o njemu u svakom važnom smislu: u poslu, fizički, mentalno i emocionalno. Što se Rejčel tiče, trebalo joj je gotovo da izgubi Mejsona da bi shvatila ko je i da je ono što ona ima njemu dovoljno. Više nego dovoljno. Žena koju je pokazivala svetu bila je upravo ona ona u koju se on zaljubio, ona za koju sam bila sigurna da de je jednog dana povesti do oltara. Popila sam kafu i izvadila pribor za pisanje. Mejsone, Ono što ne znaš o meni jeste da ne volim rastanke. Zbrkani su i neprijatni, i zato i odlazim dok još čvrsto spavaš u naručju žene koju voliš. Žene koja ti je suđena. Počastvovana sam što si izabrao mene da ti budem lažna devojka. Više sam se zabavljala ovog meseca nego godinama ranije. I ponešto sam i naučila. Ponedu sa sobom saznanje da se uvek treba truditi da budeš najbolja verzija sebe i da budeš otvoren za mogudnosti pred tobom. Važno je rizikovati da pronađeš svoju posebnu sredu, i ljudi prečesto ostanu zaglavljeni u svakodnevici, ili misle da život koji žive ne može biti bolji, čak i kad znaju da nisu sredni. Ti si izabrao sredu i došla ti je u obliku drage, prelepe plavuše. Budi dobar prema njoj. I ona rizikuje time što ti se potpuno predaje. Rejčel, Brini o njemu. Treba mu jaka žena koja nede trpeti njegova sranja. Znam da si ti ta. Oboje dete mi nedostajati i mislidu često na vas. Hvala vam što ste mi pokazali kakav život može biti ako izaberem sredu, jednog dana, sigurna sam, pronadi du ono za šta sam stvorena, i kad se to desi, i kucne pravi čas, nedu ga nikad ispustiti. Nemojte nikad napustiti jedno drugo. Volim vas svim srcem, Mija Ostavila sam poruku na kuhinjskom pultu, izvukla kofer na točkice kroz vrata i niz stepenice, gde me je čekao taksi. „Međunarodni aerodrom Logan, molim vas.“ Grad je proletao dok je sunce klizilo preko horizonta osvetljavajudi nebo nežnim nijansama plave i zlatne. Bio je to dobar mesec. Između utakmica
317
bejzbola, druženja s Mejsonom, Rejčel i ostatkom ekipe, divno sam se provodila. Takođe sam imala priliku da se oprobam u planiranju dobrotvornog događaja. Događaja koji je postigao ogroman uspeh i pomodi de mnogim ženama da dobiju potrebnu pomod u borbi protiv raka dojke. Sve u svemu, ocenila bih ovaj mesec kao jedan od mnogih koje nedu nikad zaboraviti. Taksi me je dobacio do aerodroma, prijavila sam se na šalter, prošla kroz bezbednosnu kontrolu, a onda pronašla Starbaks da sednem i popijem još kafe i pojedem krišku kolača s limunom. Nešto me je neprekidno mučilo i, što sam se više trudila da to potisnem, spopadalo me je sve više uznemirujudih misli. Izvadila sam telefon i srce mi je gotovo zastalo. Poruka od Vesa. Nismo razgovarali još otkako sam mu spustila slušalicu pre više od dve sedmice. Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Jesmo li još prijatelji? Dugo sam razmišljala o tim rečima. Još prijatelji. Jesmo li Ves i ja bili prijatelji? Ljubavnici – da. Prijatelji… pre otkrida da spava sa Dinom, rekla bih da jesmo bili. Definitivno. Prijatelji s povlasticama, apsolutno. Pomislila sam na Džin i na to zašto smo prijateljice. Poverenje. Prošlost. Sličnosti. Ali iznad svega, svodilo se na to kakav bi moj život bio da ona nije u njemu. I taj odgovor me je užasnuo. Osedala bih se izgubljeno bez uporišta u njenom prijateljstvu. Jesam li imala to s Vesom? Odgovor je nedvosmisleno bio da. Da, jesam. Znala sam pouzdano da, kad bih sad pozvala Vesa i rekla mu da mi je potreban, ostavio bi sve, ukrcao se u avion, i došao kod mene. Isto kao Hektor i Toni, pa čak i Alek Sasvim sigurno Mejson. Jer oni su mi bili prijatelji. Ljudi s kojima sam podelila deo života, koji mi je ostavio traga na duši. Brzo sam otkucala odgovor. Za: Vesa Čeninga Od: Mije Sonders Da. Uvek demo biti prijatelji. Ne mogu da zamislim život bez tebe u njemu. Šetala sam kroz aerodrom, kupila časopis i sačekala kod izlaza pre nego što mi je telefon najavio pristiglu poruku.
318
Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga I ja osedam isto. Ima li još prostora i za nešto više ili sam te izgubio?
Za: Vesa Čeninga Od: Mije Sonders Ne bi me nikad mogao izgubiti. Zasad idemo sopstvenim putevima.
Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Držimo se plana?
Za: Vesa Čeninga Od: Mije Sonders Da.
Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Kad te mogu videti ponovo?
Za: Vesa Čeninga Od: Mije Sonders Slededi put kad ti bude suđeno da me vidiš. S tom poslednjom porukom sam isključila telefon i ukrcala se u avion za Vegas. Kratkih par dana sa sestrom i najboljom drugaricom bilo bi tačno ono što mi treba da se spremim za mesec dana na Havajima. Jedva sam čekala. Sunce, more i losion za sunčanje. Vrudino, spremna sam za tebe.
319
Maj DEVOJKA
320
NA
MESEC
DANA
PRVO POGLAVLJE Presedanje iz pakla! Doletela sam iz Bostona, zaustavila se u Čikagu, zatim u Denveru, gde sam zahvaljivala bogu što sam obula stare bajkerske čizme, pošto sam trčala što sam brže mogla kroz denverski aerodrom i jedva stigla na let. Kao da sam zalutali putnik za kog svi znaju da je negde na aerodromu i prilično sam nestrpljivo čekala da se ukrcam. Više od sto pedeset pari očiju me je streljalo dok sam vukla ručni prtljag kroz gomilu mrzovoljnih putnika do sedišta. A postajalo je još gore. Sedela sam između veoma debelog muškarca i znatiželjne osmogodišnje devojčice koja je letela sama. Roditelji su joj bili razvedeni, i sad je imala dve porodice. Mrzela je ženu o kojoj je govorila kao o madehi-monstrumu i ženinu stariju derku, koja je, prema njenom mišljenju, bila zloča. Išla je kod mame koja je radila kao igračica na Stripu. Nisam se iznenadila. Kad neko živi u Vegasu, zapravo u srcu Vegasa, ili radi u kazinu, poslužuje hranu, nastupa u nekoj predstavi, ili je na drugi način na usluzi turistima. Ako živi van grada, na raspolaganju su i drugačije mogudnosti zaposlenja. Znala sam sve ovo o maloj Česiti jer se potrudila da mi ispriča baš sve o sebi. I ozbiljno mislim sve. Omiljena boja joj je bila ljubičasta, ali ne tamna, ved svetla, što sam ja zamislila kao boju lavande. Zanimale su je životinje, naročito konji. Najbolji deo boravka kod tate u Denveru bio je taj što je on izgleda imao zemlju koja je uključivala i životinje. Veliki izazov za osmogodišnjakinju. Ali morala je da podnosi i madehu, i to joj je kvarilo posetu tati. A onda je tu bio i osedaj krivice. Česitina mama je imala vrlo malo prijatelja i nije imala porodicu. To malo dete je smatralo da je njena uloga da pravi mami društvo. Jer, niko ne želi da bude sam. Ljudima su potrebni drugi ljudi. Barem prema neposrednoj, dobronamernoj Česiti. Kad je pilot objavio da smo na dvadeset minuta od sletanja, u sebi sam se pomolila onom gore da Česiti i njena majka pronađu svoju sredu. Takođe sam se zahvalila medicinskim stručnjacima na divoti koja se zove pilule za kontracepciju. Druženje s osmogodišnjim detetom određeno vreme učvrstilo me je u uverenju da nisam ni spremna da se razmnožavam i možda nikad nedu ni pokušavati. Mora žena biti posebna vrsta ličnosti da bi rodila dete, a ja sam imala osedaj da sam to ved obavila s mojom mlađom sestrom Medi. Sledede dete koje bih podizala verovatno bi bilo nevaljalo ili pravi đavolji nakot. Tako nešto je najbolje ne prepuštati sredi. Kao što sam ved zaključila… ta dama je bezdušna kučka i nema potrebe nepotrebno je uznemiravati. 321
Sa trake za prtljag sam podigla svoj dodatni kofer s neverovatnom opremom bostonskih Red soksa, farmericama i ostatkom plena iz Čikaga, razmišljajudi da to sve ostavim kod tate i Medi. Tako bi Medi imala priliku da izabere šta hode i oseda se kao princeza u odedi koju mi je Hektor izabrao zajedno s modernim, ležernim krpicama od Rejčel. Čitav niz zvučnih signala odjeknuo mi je iz mobilnog istog časa kad sam ga uključila. Za: Miju Sonders Od: Mejsona Marfija Pismo ti je bilo super, draga, ali bilo bi bolje da smo se pozdravili uživo. Rejč i ja smo hteli da te odvezemo do aerodroma. Povređena je. Ja sam ljut. Nađi način da nam to nadoknadiš.;) Nije bilo prvi put da je klijenta, ili možda da kažem prijatelja, uzrujao moj način odlaska. Ves kao da je predvideo moj odlazak u stilu nindže. Alek je prihvatio, a Hektor plakao. Taj latino gej mi je poslao žalosnu poruku o tome kako sam upropastila savršen rastanak. Spominjao je nešto što je video u nekom filmu, i sve je isplanirao, uz puštanje golubica i sličnih sranja. Ne znam; sigurno je Toni tog trenutka dohvatio telefon i prekinuo poruku. Dodao je i sopstvene zamerke što sam ga ostavila da se bakde sa slinavim verenikom i zbog toga sam mu ostala dužna. Naredna poruka je bila moj prevoz. Za: Miju Sonders Od: Smrdljive Drolje Ej. Prevoz ti je napolju. Kruži. Nemoj da stanem i zaradim kaznu za parkiranje na tvoj račun. Smejudi se, podigla sam torbu i primetila Džinelinu hondu. Mahnula sam, i ona uz škripu zaustavi u zoni utovara, smešno se parkirajudi. „Tako je, kučko!“, rekla je kad sam ubacila džinovski kofer i manju ručnu torbu na zadnje sedište. Kad sam uskočila na suvozačevo mesto, plavi uvojci su joj poskakivali na vratu i jarkozelena žvakada guma bila joj je zalepljena preko belih zuba. Podigla sam bradu. „Zdravo, dušo, hvala što si došla po mene“, gugutala sam samozadovoljno.
322
Uz trzaj zgloba i okretanje volana, brzo se izvezla s parking-mesta i ubacila u živ aerodromski saobradaj. Džinel niko nije mogao smatrati dobrim vozačem. Da li bi mogla da vozi za NASKAR? Verovatno. Manevrisala je izvanredno i imala je sposobnost da odlučuje u mili-sekundi kad je bila za volanom. Međutim, mnogo je rizikovala. Dosad je sve bilo u redu. Držala sam se za taj grumenčid kao što sam stezala držač iznad glave sve dok nismo izašle na auto-put. Polako sam udahnula, spustila glavu nazad i samo uživala u tišini pored najbolje drugarice. Nismo morale da razgovaramo, i zato i jesmo bile najbolje drugarice. Bilo nam je prijatno dok smo zajedno dutale. Zvuči auto-puta i pucketanje njene žvake, kao i miris njenog šampona od limuna, gotovo su me slomili. Dom. Ovo mi je bilo blisko. Ovo je bilo dobro. To sam poznavala čitavog života. Nije značilo da de mi to zauvek ostati krajnje odredište, samo sam svim srcem volela da budem tu. Džinel me je odvezla do Medi i tatice. Videla je da sam zamišljena i nisam se upuštala u dokono daskanje, ali bacala je poglede na mene, uhvatila me za ruku i držala je na postolju između nas. Sestrinska solidarnost. Možda nije bila moja krv, ali bila mi je daleko najbolja u čitavom svemiru. „Volim te“, šapnula sam, ne shvatajudi da izbacujem emocionalno sranje. Uhvatila mi je pogled, a lice joj je bilo tako ljupko i drago. Ružičaste usne su joj se pudile kao da de mi uzvratiti istim rečima. Umesto toga je rekla: „Znam.“ A onda sam se nasmejala. Jako. Mogla sam očekivati da de Džin tačno znati šta mi treba posle jebeno dugog celodnevnog putovanja, mučnog bekstva od poslednjeg klijenta, kog sam sad smatrala svojim bratom od druge majke, i saznanja da me samo tri kratka dana dele od ukrcavanja u avion i odlaska kod novog klijenta. Prešla sam granicu svog boravka u Bostonu za dva dana. Obično se od mene traži da ostanem otprilike dvadeset četiri dana, tako da mi ostane oko šest dana da se pozabavim ličnim poslovima i dva dana za putovanje tamo i nazad. Nisam dolazila u Kaliforniju od januara, i sad sam bila tu, tri dana pre početka maja. Još jedan mesec, i još sto hiljada dolara otpladenih Blejnu. Predala sam Džinel kovertu sa čekom u njoj. „Hodeš odneti ovo menadžeru hotela? Uštediš mi markicu?“ „Svakako, dušo“, dohvatila je kovertu sa ratom za Blejna i ugurala je u torbicu kad je zaustavila auto uz ivičnjak ispred moje kude. „Mora da si gladna. Medi pravi domadu večeru. Faširanu šniclu, krompir-pire, kukuruz i tatinu omiljenu pitu sa čokoladom i višnjama za desert.“ Zatim je otvorila vrata, otišla do prtljažnika i izvadila pakovanje piva.
323
„Zaista te volim.“ Pogledala sam u pivo, zatim u moju oronulu kudu s malenom verandom i golom sijalicom. Iza čipkastih zavesa videla sam svoju mladu sestru kako postavlja sto. Za mene. Jer se vradam kudi. Ne može bolje od toga. Džin me je obgrlila rukom oko ramena i povukla me prema kudi. „Ved znam to sranje, ozbiljno. Zar me nisi čula prvi put?“ Zakolutala je očima i dunula da pojača utisak. Zavrtela sam glavom i čvrsto je zagrlila. Otvorila sam vrata i primamljivi miris kuvanog mesa, povrda i belog luka smesta mi je zagolicao nos. „Medi, stigla sam!“, viknula sam, spuštajudi torbu na izgrebanu komodu, a zatim sam čekala vrisak. Medi je uvek odlično išlo to žensko vrištanje kad je bila uzbuđena. Ni ovog puta nije bilo drugačije. Posle vriska, moja visoka sestra se zaletela na mene. Održala sam se na nogama, ali jedva. Prošlo je gotovo dva meseca otkako smo se videle i izgledala je popunjenije, gubila onu tinejdžersku koščatost i dobijala ženske obline na mamu. Sise su joj definitivno porasle i bokovi postali malo mesnatiji. Kad sam joj se izvukla iz zagrljaja i njenog mirisa na trešnju i badem, zagledala sam joj se duboko u oči. Onaj ogroman osmeh koji sam obožavala raširio joj se preko usana. „Najlepša devojka na celom svetu. Ali samo kad se smeši“, rekla sam, ponavljajudi rečenicu koju sam joj govorila skoro čitavu deceniju. Ljupko rumenilo joj se popelo u obraze i privukla me je u novi zagrljaj. Ovog puta mnogo čvršdi, kao da nije želela da me pusti. „Šta je bilo?“, uhvatila sam je za obraze i pogledala je u oči. Odmahnula je glavom i duge šiške pale su joj na oči. „Ništa. Samo mi je stvarno drago što si tu. Napravila sam ti omiljenu klopu.“ „Namirisala sam je.“ Upravo tada moj stomak je objavio da sam gladna, krčedi neobično glasno. „Prvo supa“, rekla je Medi, vukudi me za ruku ka kuhinji. Džinel nas je pratila. Da, ovo je bilo dobro. Ovaj dolazak kudi mi je bio preko potreban. „Idemo na Havaje!“, odzvanjalo je kroz sobu tako glasno da je staklo umalo popucalo. „Gospode bože! O'ladite malo, važi?“, rukama sam zaklopila uši. „Da li ti to mene zajebavaš? Idem na Havaje? Nisam nikad bila van Nevade osim da tebe posetim u Kaliforniji, a sad prelazim jebeni okean sa kitovima i ribama i svim tim sranjem! Jebote!“, vrištala je Džinel, ubacujudi novu žvaku u usta, a za njom i ogroman gutljaj piva. Odvratno. Rešila sam da ne iznosim mišljenje o tome kako se to dvoje slaže, zato što nije pušila, a to je iznad svega, bio ozbiljan napredak.
324
Pošto sam otpila malo piva, spustila sam ga na kuhinjski pult. „Smirite se. Da. Pladam vam obema da dođete na Havaje ovog meseca. Morate da se dogovorite kad vam najviše odgovara. Dođite recimo na nedelju dana i odsešdete u mom bungalovu“, podigla sam ruke da me ne bi prekidale. „Sad, ne znam kakav de nam smeštaj biti, pa demo možda spavati i sve tri u istom krevetu, ali, mislim, hej… besplatno putovanje, je li tako?“ „Da, jebote! Spavadu na jebenom podu!“ Zaječala sam. „Džin, smanji psovke u Medinom prisustvu. Gospode.“ „O, molim te, nisam više mala. Zapravo… I zvanično sam žena od prošlog vikenda.“ Medin ton je bio ohol i izveštačen, i iz usta joj je izašlo nešto što nikako nisam htela da čujem. Zažmurila sam i zakačila rukom pivo na pultu. Džin ga je uhvatila pre nego što se prosulo svuda. „Medi…“ šapnula sam. Stegla je usne i stidljivo se osmehnula dok je prstom prelazila duž ruba pulta. „Možemo li o tome kasnije da razgovaramo?“ Bacila je pogled na Džinel. Iako mi je Džinel bila sestra od drugog oca, ona i Medi nisu bile tako bliske. Volele su se, ali nije to bilo prijateljstvo u kom su se potpuno poveravale jedna drugoj, ili sestrinski odnos kakav smo delile Medi i ja. Džinel je napadno pogledala na sat. „Pa, vidi ti to. Vreme je da pođem!“, rekla je glasno. „Čini mi se da moram da kupim kupadi kostim. O, i sutra u jedan imamo tretmane u spa-centru da te vratimo u prvoklasnu formu. Nas tri, ponovo. Važi?“ „Džin… hvala ti. Za sve. Znaš da…“, zaustila sam, ali Džinel se, kao i obično, nije uvredila što je Medi želela da razgovara sa mnom nasamo. Prebacila je ruku oko mene, grledi me, zatim je poljubila Medi u glavu i razbarušila joj kosu. „Kučke, vidimo se sutra!“ „Zdravo!“, odgovorile smo Medi i ja istovremeno. Napetost se u sobi pojačala, ali ne na zlokoban način. Pre de biti one vrste: ako imaš nešto da kažeš, kaži to odmah. „Nisam nameravala da se to dogodi…“ počela je Medi i oči joj se ispuniše suzama. „Želela sam prvo da pričam s tobom, ali tako smo se lepo zabavljali, i stvarno me voli, i ja volim njega, i…“ Spustila sam ruku na njenu i zagledala joj se u lepe oči. „I… kako je bilo?“ Oblizala je usne i nakrivila glavu. „Bolelo je. Malo sam krvarila, ali išao je tako polako. Toliko da se tresao od napora. Plašio se da de me povrediti, i stvarno, bolelo je samo malo.“
325
Nasmešila sam se, suze su mi ispunjavale oči i slivale mi se niz obraze. Moja mlađa sestra je odrasla. „Jesi li uživala?“ Smesta je klimnula glavom. „Uradili smo to još dva puta od tada“, zakikotala se. „I tad je bilo milion puta bolje!“ Nasmejala sam se i klimnula glavom jer sam vrlo dobro znala kako je. „I kakva vam je sad veza? Kako se sad ponaša? I dalje je fino?“ Oči su joj zasijale kao rođendanska torta načičkana svedicama. „O, tako je divan! Svaki dan mi govori kako sam najlepša devojka, i koliko me voli, i kako demo se jednog dana venčati.“ Sklopila je ruke na grudima i čežnjivo se zagledala u golu tačku na kuhinjskom zidu. „On je sve, Mija. Sve što sam želela. Sve što si mi rekla da nađem pre nego što napravim taj korak. Ne mogu biti srednija.“ Pojurila sam preko stolice i privukla je u naručje, što bliže. „Tako mi je drago što si imala lepo iskustvo i što te muškarac s kojim si voli takvu kakva jesi. Voli te, je li tako? Voli te zbog tvoje unutrašnje lepote, a ne samo lepog izgleda?“ Mahnito je klimala glavom uz moju dok sam je milovala po kosi. „Mislim. Govori mi to sve vreme. Zapravo želi da priča s tobom. Rekla sam mu da ne može večeras, ali možda deš sutra biti raspoložena da odemo kod njegovih na večeru. Žele da upoznaju moju porodicu i tako… ti si sve što imam.“ Talas kajanja mi je potekao kroz vene, ljutnja na majku što nas je napustila i tuga što otac nije mogao ostati pribran i biti uz nas u važnim trenucima naših života. Barem zbog Medi. Ona je to zaslužila. Uhvatila sam sestru za obraze i nežno joj poljubila usne. „Volela bih da upoznam roditelje tvog dečka i popričam s njim.“ I opet je to lice koje je moglo osvetliti stotine gradova zasijalo od uzbuđenja i radosti. Skočila je i otišla do lončida za kafu. Videla sam da je ubacila nekoliko kašičica kafe bez kofeina, dok je vrckala uz pesmu koju je samo ona mogla da čuje. „Ovo je razlog za proslavu… čokoladnu proslavu.“ „Zvuči dobro, devojčice. Sanjam pitu sa čokoladom i višnjama otkako si mi je napravila za prošli rođendan.“ Te nodi smo razgovarale kao sestra sa sestrom, prepričavajudi sve novosti. Ispričala sam joj za svakog klijenta i koliko su mi svi postali dragi. Pošto je bila navijačica Red soksa, najviše joj se svideo Mejson. Zato de joj potpisani dres, kačket i fotografija izgledati još bolje kad joj ih konačno predam. Naravno, obedala sam joj da du je jednog dana upoznati s Mejsonom i svim ostalim momcima, ukoliko se ukaže prilika. Kad je razgovor skrenuo na Vesa, sve sam joj ispričala. Gotovo kao da sam morala.
326
„To đubre!“, opsovala je kad sam joj rekla da mi se zvezda njegovog filma javila na telefon i on mi priznao da je kreše. Odmahnula sam glavom. „Lepo od tebe što tako misliš, i veruj mi, i ja sam na prvu loptu. Ali, zaista, razmisli. Treba li Ves da me čeka dok ne raščistim svoja sranja, zabavljam se sa svim frajerima koje poželim, dok on sedi u Kaliforniji i tiho pati?“ Zamislila se. „To stvarno nije pošteno“, priznala je. „Ne, nije. Ne kažem da me nije zabolelo i čitavu nedelju sam se jela zbog toga, ali na kraju sam shvatila. I na kraju, kasnije tog meseca, ponovo sam se našla sa Alekom, i znaš, jedno je vodilo drugom.“ Skupila je obrve. „Kako to misliš, našli ste se i jedno je vodilo drugom? Kako je uopšte znao da si u gradu?“ Skrenula sam pogled u daljinu i otpila gutljaj kafe. „Uh… pojedinosti su mi mutne.“ Pokušala sam, ali nije nasela. „Kenjaš! Lično si ga pozvala da se spetljate, je li tako?“ Iza optužbe se krio smeh. „Spetljamo? Šta to uopšte znači? Mislim da je zvaničan naziv poziv na neobavezan seks i redi du ti, draga sestro, taj frajer ima najlepše dupe poznato čovečanstvu!“ Zavalila sam se, sva važna i zadovoljna, uživajudi u svakom trenu, a onda sam progutala drugo parče pite. Zakikotala sam se na Medin ljupki smeh. Bila je tako mlada i naivna kad je reč o životu. Samo sam se nadala da joj je taj dečko pristojan, i da je nede iskoristiti. Pretpostavljala sam da du to saznati sutra kad upoznam roditelje. Nelagodni drhtaj mi je prešao preko grudi. Da li to misle očevi i majke kad prvi put upoznaju te druge roditelje? Mislim, nije da je tip prosi. To je samo večera. Normalne porodice to rade, zar ne? Nisam imala blage veze. Kasnije te nodi, kad smo konačno legle, izvadila sam telefon da se javim Endži, Tonijevoj sestri. Zbližile smo se u Čikagu, i ako je iko znao nešto o vezama i upoznavanju roditelja, onda je to bila ona. Za: Anđelinu Fazano Od: Mije Sonders Hej, Endži, Mija je. Izvini, znam da je kasno. Pitanje za tebe. Kad dečkovi roditelji pozovu devojčine roditelje na večeru, je li to nešto važno? Začudo, telefon je smesta zvrcnuo. Bacila sam pogled na sat. Ovde je bilo tri ujutru. Pet kod nje.
327
Za: Miju Sonders Od: Anđeline Fazano Zdravo, devojko. Čudno pitanje, ali – da, obično je nešto zvanično. Žele da se uvere da je devojka dovoljno dobra za njihovog sina tako što de proveriti porodicu. Zašto? Jebiga. Sutra du pozvati Hektora i pitati šta da obučem. On de znati. Prva odbrana: izgledaj kao normalna, odgovorna, starija sestra. Ne spominji posao. Ne spominji činjenicu da je dragi, stari pijani tatica na oporavku u bolnici o trošku države zato što ga je tvoj bivši dečko, zelenaš, prebio gotovo nasmrt. Bože, zvučalo je tako sjebano čak i u mojoj glavi. Zaječala sam u previše tihoj sobi i otkucala odgovor Endži. Za: Anđelinu Fazano Od: Mije Sonders Sestrin prvi pravi dečko. Uhhh.
Za: Miju Sonders Od: Anđeline Fazano Jadna ti! Haha…
328
DRUGO POGLAVLJE Posle celodnevnog lickanja kao da smo prave holivudske zvezde, kakve smo se Džin i ja pretvarale da jesmo, nikako mi se nije provodilo veče sa strancima. I više od toga, nisam želela da ti stranci budu nezadovoljni mnome ili mojim porodičnim genima. Prilično sam sigurna da sam više puta uzdahnula dok sam se spremala za veliku večeru kod porodice Medinog dečka. Medije, međutim, lepršala po kudi, zastajkivala da se odmeri u ogledalu, nameštala lepršavu letnju haljinu i sklanjala nepostojede pramenove kose nazad u gladak konjski rep bez ijedne brige na svetu. Izgledala je mlado, bezbrižno i prelepo. Vegas je pred kraj aprila bio dovoljno topao za letnju odedu, koja je na njoj delovala prirodno. Odmerila sam je. Bila je oličenje devojke iz komšiluka. Zlatnoplava kosa. Lepe zelene oči, jedino što smo imale zajedničko. Jednog dana de biti savršena supruga iz predgrađa nekom dobrom čoveku. Otkad je znam, oduvek je želela da se uda, ima belu drvenu ogradu i buljuk dece. Potpuna suprotnost mojim snovima. „Dakle, šta Met studira?“, pitala sam uvijajudi poslednje pramenove duge crne kose. „Nauku o biljkama, sedaš se?“ Uzdahnula je i sela na krevet, sklapajudi ruke u krilu. Klimnula sam glavom i uhvatila joj pogled u ogledalu. „Jesi li ti izabrala glavni predmet? Znam da si brbljala o raznim naukama pre par meseci?“ U sebi sam ponavljala… molim te neforenzika, molim te neforenzika. Mogla sam samo zamisliti pitanje. Čime ti se bavi sestra? „O, da, seče mrtvace.“ Iskrivila sam lice, ali sam to brzo sakrila, jer nisam želela da je uznemirim. Koliko god da sam želela da odlučujem o svemu važnom u njeno ime, zapravo sam znala da joj moram dati izvesnu slobodu. Moja draga sestrica je odrasla i došlo je vreme da se tako prema njoj i ponašam. Uzdahnula je, savila nogu i sela na stopalo. „Zapravo jesam. Biohemiju.“ Dok sam se okretala, vrtela sam tu reč po mozgu. Biohemija sigurno ima neke veze sa biologijom, ali nije forenzika. „U redu, šta je tačno to i šta deš raditi s tom diplomom?“ Medi je oblizala usne i udobno se namestila. Kad je progovorila, živnula je, široko se osmehivala, obrazi su joj porumeneli i oči zasijale. Isključila sam vedinu onoga što je rekla jer iskreno, počela je da priča štreberski i uključio mi se filter. „Dakle, u osnovi, biohemičari proučavaju vidove imunološkog sistema, izražavanje
329
gena, izoluju, analiziraju i sintetizuju razne proizvode. Mogla bih da radim na mutacijama raka, radim u laboratoriji ili predvodim istraživački tim.“ Kad sam čula koliko mogudnosti joj se pruža, obrazi su mi se ugrejali od širokog osmeha. „Tako sam ponosna na tebe, Medi. Biohemija zvuči teško, ali baš po tvojoj meri. Koliko traje školovanje? Ipak ideš i na master, je li tako?“ Ugrizla se za ružičastu usnu i skrenula pogled. „Medi, znam da brineš zbog školarine, ali ne moraš. Ved sam ti platila za ovu godinu i sve što je zaostalo iz prethodnih.“ Oči su joj se raširile i vilica se obesila. Nasmešila sam se, zadovoljna tim malim iznenađenjem. „Do kraja godine du spasti tatu, i imadu dovoljno novca da te proguram kroz još nekoliko godina škole. Ne želim da odustaneš. Nipošto!“ Ne kao ja, poželela sam da dodam, ali nisam. Moja sudbina je bila nesigurna. Zasad sam se prepustila struji i zarađivala potreban novac da bih pomogla porodici da opstane. Skočila je, pritrčala mi i zagrlila me, dok su joj suze ispunjavale te oči boje dragog kamena. „Volim te. Kad postanem bogata naučnica, kupicu ti kudu odmah pored moje tako da, gde god da si, uvek deš znati gde ti je dom. Blizu mene.“ Potapšala sam je po glavi i poljubila me je u slepoočnicu. „A sad, ne brini; podnedu zahteve i za neke stipendije jer za ono šta želim da radim trebade mi doktorat.“ Doktorat. Ta reč mi je izazvala navalu adrenalina u grudima, koji mi se raširio u udove. Dlake na rukama su mi se naježile dok sam se prepuštala oduševljenju. „Doktor!“, rekla sam s divljenjem i majčinskim ponosom u glasu. Zakolutala je očima i klimnula glavom, pa razvukla one svoje napudene usne u osmeh. „Da, seko, doktorka… filozofije“ zasmejala se. „Jebote, baš me briga kakva vrsta doktora. Moja mala seka de biti doktorka i naučnica. Sad si mi ulepšala godinu, draga devojčice.“ Zavrtela sam glavom i razmislila o bududnosti. Medi izlazi na binu da primi diplomu, zapošljava se u nekoj kompaniji gde radi u belom laboratorijskom mantilu koji odiše autoritetom. Da, moja devojčica de uspeti i ja du učiniti sve što je u mojoj modi da ostvari sve svoje snove. Sa čežnjom sam se zagledala u daljinu, a onda sam se trgla kad me je zagolicala po ruci. „Izgleda da ti se sviđa moj plan. Možemo li sad da krenemo? Umirem od želje da vidim Meta.“ Met. Dečko. Onaj zbog kog se odrekla nevinosti. Bolje bi mu bilo da je zlatan, ili du ga tako premlatiti da nede znati šta ga je snašlo. Ništa nede sprečiti Medi da uspe. Ništa.
330
Metovi roditelji su bili kao roditelji s televizije koje su svi želeli, ali niko nije imao. Met Rejns, s druge strane, imao je savršene roditelje. Majka Tifani je bila visoka, crne kose i crnih očiju. Otac je bio tridesetak centimetara viši, smeđe kose i zapanjujude bistrih plavih očiju. Met, mladid kog je moja sestra zaljubljeno gledala, bio je vrlo zgodan na neki neobičan štreberski način. Imao je na sebi košulju zakopčanu do grla, skrojenu tako da mu lepo ističe mišidava ramena. Crna kosa mu je bila talasasta, ali ipak uredno sklonjena s lica. Na ravnom nosu imao je debele naočare sa crnim okvirom. Štreberski privlačan. Kao i tata, imao je te kristalnoplave oči. Koje nije skidao s moje sestre tokom čitave večere. „Mija, koliko sam shvatio, otac vam je u bolnici?“, pitao je Trent Rejns kad nam je poslužen desert. Klimnula sam glavom. „Da, imao je nesredan slučaj. U komi je ved nekoliko meseci, ali molimo se svakog dana da se probudi.“ Tifanino lice je smekšalo i spustila mi je ruku na rame. „Žao mi je što to čujem. Mora da je teško dvema mladim ženama da se snalaze same.“ Zavrtela je glavom, ne od sažaljenja, ved uglavnom od tuge. Grub odgovor mi je bio navrh jezika. S mukom sam ga progutala. Samo su bili ljubazni. Ono što sam želela da im kažem, što me je peklo kao kiselina i bušilo mi rupu na vrhu jezika, bilo je to da se snalazim sama od svoje desete i sasvim mi dobro ide, hvala na pitanju. Nažalost, imala sam dovoljno pameti da ne budem kučka. Umesto toga, osmehnula sam se i otpila gutljaj kafe bez kofeina. Prokletstvo, čak je i kafa ovde imala bolji ukus nego u našoj kudi. Verovatno neka otmena, skupa vrsta koju su morali svakodnevno da melju. „U redu, društvo“, ustao je Met i uhvatio moju sestru za ruku. Pogledala ga je s dijamantima u očima. „Imam nešto da objavim.“ Svaki put kad neko poželi nešto da objavi, to je obično najavljivalo neko sranje, i to veliko. Užasnuto sam gledala kako Met povlači Medi za ruku i privlači je sebi, držedi je čvrsto – preblizu za moj ukus. Sagnuo je glavu ka njenoj. Potpuno i krajnje obožavanje ispunilo je vazduh. „Pitao sam Medison da se uda za mene i ona je pristala!“ izjavio je odvažno i široko se osmehnuo. Majka mu je uzbuđeno ciknula, a otac glasno zapljeskao kao Deda Mrazovo gromoglasno ho-ho-ho. A ja? Umalo da se pomokrim. Šta. Jebote. Medi je, smeškajudi se kao nikad pre, bila lepša nego ikad, i okrenula se da me pogleda. A onda joj je osmeh nestao, brada se zatresla i ta usna koju sam tako dobro poznavala zadrhtala je. Suze su joj se skupile u očima, ali zadržale se na trepavicama.
331
„Molim te, Mija…“ Čula sam je kako šapude i zavrtela sam glavom. Ustala sam, izašla iz prostorije, zatim kroz ulazna vrata iz kude, ka hladnijem pustinjskom pejzažu koji se jasno video sa trema porodične kude Rejnsovih. Da sam ostala za tim stolom, pukla bih. Istrgla bih sestru iz kandži predgrađa i ne bih se zaustavila dok joj ne izbacim te smešne misli o udaji… u devetnaestoj. Jebiga. Koračala sam tamo-amo, čitavo telo mi je gorelo, znoj mi je izbijao ispod kose i iznad gornje usne. Dok sam se pušila i pokušavala da smislim neki razuman način da ne izgledam kao zla sestra u ovom scenariju dok izvlačim Medi odatle, čula sam kako se mrežasta vrata otvaraju i zatvaraju iza mene. Okrenuvši se, našla sam se licem u lice sa Metom. Na licu mu se videlo kajanje, ali ne baš dovoljno da poverujem kako de sve povudi. „Žao mi je što nisam prvo pitao tebe, ali posle prošlog vikenda…“ „Misliš kad si mojoj sestri ukrao nevinost!“, zagrmela sam, ne prepoznajudi sopstveni glas. Zvučao je kao veštičje zavijanje. Glava mu se trgla unazad kao pogođena. „To se tebe ne tiče; Medison je odrasla žena i ja je neizmerno volim. Dala mi je poklon koji du uvek smatrati dragocenim. I ne želim nikad da je prepustim drugom muškarcu u životu.“ Izjavio je to sa ubeđenjem i gotovo kao da je porastao kad je izgovorio reči smišljene da me privuku na njegovu stranu. Nede modi. Povukla sam kosu i naslonila se na ogradu. „Zašto misliš da moraš da se oženiš njom? Odmah?“ Prišao je i stao ispred mene. „Ne odmah. Prvo demo diplomirati. To je još pune dve godine.“ Tom rečenicom mi je polako ublažio strah, a ljutnja se smanjila do prihvatljive mere. „Samo sam želeo da se obavežemo. Da zna da sam njen i da je ona moja. I želim da ima nešto postojano jer nameravamo zajedno da živimo… uskoro.“ Tad je preko mene ponovo prešlo nezadovoljstvo kao oklagija koja razvija testo. „Ozbiljno?“, zarežala sam. Klimnuo je glavom. „Ne sviđa mi se mesto gde živi, naročito što je sama. Kad nije imala auto, gotovo sam izludeo što je išla kroz taj kraj sama nodu. Onda si joj kupila auto, i to je bilo odlično, ali otac vam nije tamo, Mija. I ti nisi tamo.“ Ta poslednja rečenica me je pogodila kao tiganj u lice. Metovo lice je otvrdnulo, postalo gotovo hladno, a ton ozbiljan. „Sama je, nezaštidena.“ Zavrteo je glavom. „Neprihvatljivo.“ Nezadovoljno je dunuo kao odrastao muškarac, a ne dvadesetogodišnjak koji pokušava da se takvim predstavi. Ramena su mi klonula, i poraz je počeo da poprima oblike stvarnosti. Bio je u pravu. Totalno u pravu. Nisam volela što je Medi sama isto kao ni on. Mrzela sam
332
to. To mi je bio neprekidan izvor stresa u poslednjih nekoliko meseci. Upravo zato sam molila Džinel da se proveze pored kude kad se vrada s posla svake nodi i proveri izgleda li sve u redu. Polako sam udahnula kroz nos i još sporije ispustila vazduh. „U pravu si. Nije bezbedno.“ Klimnuo je glavom, dutke. Poštovala sam to što me je pustio da kažem šta imam, dajudi mi vremena da izrazim zabrinutost. Ovo je Vegas. Mogli su samo da pobegnu i odu u jednu od milion kapela ako su tako rešili. Hvatajudi se za ogradu, zarila sam nokte u belo drvo i zagledala se u pustinju. „Samo ne želim da pogreši. Tako ste mladi.“ „I idi demo polako. Prvo demo živeti zajedno, videti kako to ide. Podržavademo jedno drugo kroz školu i zajedno demo diplomirati. Oboje imamo još dve godine posle ove.“ Na to sam skočila jer to više nije bilo sasvim tačno. Medi de doktorirati. Prva u našoj porodici. „Ali Medi hode na master i doktorske studije. Šta u tom slučaju? Podržadeš je u tome kao muž?“ Živahno je zaklimao glavom. „Apsolutno. To sam joj ja predložio! Najbolja je u grupi, mnogo bolja čak i od mene, a ja se razbijam od učenja. Njen prirodni talenat i pamet su bez premca na programu. Bide neverovatna naučnica, a ja du biti tip koji de joj staviti ruku na leđa kad bude primala te diplome i kad bude držala govore koje de nesumnjivo morati da održi u bududnosti. Bidu uz nju i podržavati je, kao i ona mene.“ Spustio je ruku na moju i primorao me da ga pogledam u oči. „Ne shvatamo ovo olako, i nismo glupi. Ali volimo se i nipošto ne želim da rizikujem da je izgubim.“ U plavim očima mu se videla tako snažna ubeđenost da više nisam mogla biti ljuta. Sve je iščilelo kao kad se voda uskovitla i slije niz odvod pri tuširanju. Osedala sam se isceđeno i poraženo. „Možemo li sad da izađemo?“, začuli smo slabašan Medin glas kroz mrežasta vrata. „Da, devojčice, izađi. Daj da vidim prsten.“ Metu sam uputila šaljivo-oštar pogled da malo popravim raspoloženje. „Bolje bi ti bilo da si kupio prsten!“ Mrštenje mi je preletelo preko lica, ali nisam ga mogla zadržati kad je Medi istrčala iz kude s ispruženom levom rukom. Prsten nije bio ogroman, ali nije bio ni mali. Izgledao je starinski. „Bio je bakin. Mama mi ga je dala kad sam prvi put doveo Medison na večeru.“ Nasmejao se. „Divan je.“ Pogledala sam u mlađu sestru, koj a j e izgledala neverovatno usplahirena i nesigurna u sebe. Čoveče, nadala sam se da de je Met naučiti da bude malo samouverenija. Ako je mogao da se suprotstavi ludoj sestri koja je
333
preterivala s pažnjom i nadzorom, mogao je naučiti i moju sestricu kako da bude sigurnija u sebe. Suze potekoše niz Medine obraze. „Tako sam sredna, Mija. Molim te, budi sredna zbog mene. Ne podnosim da budeš razočarana.“ Još otkako je bila mala, i naročito pošto nas je mama napustila, bila sam joj jedini ženski uzor. Svih tih godina nije mogla podneti da me izneveri ili povredi na bilo koji način. Ta devojka bi radije hodala po užarenom uglju nego čula da sam razočarana njenim odlukama. „O, ti, draga, šašava devojko. Dođi ovamo“, privukla sam je u zagrljaj. Tiho mi je plakala u vrat, jecala, oslobađala se napetosti i straha dok sam je milovala po kosi i pevušila njenu pesmu. Three Little Birds Boba Marlija bila je pesma koju sam naučila sa CD-a koji je tata slušao kad je mama otišla. On je uglavnom slušao No Woman No Cry, iznova i iznova u izmaglici pijanstva, dok sam ja brinula o Medi i sebi. Ali ta jedna pesma navela me je da poverujem kako de sve biti u redu… na kraju. Podigla je lice i obrisala sam joj suze palčevima. „Žao mi je što sam se tako ponela.“ Krišom sam pogledala u Meta. „Tvoji roditelji verovatno misle da sam ludača.“ Zakikotao se. „Ne, mislim da im je verovatno poznata naglost i takav odgovor porodice. Oni su se venčali tri meseca nakon što su se upoznali. Po njima, ja samo sledim njihovu spontanost. Ali kunem ti se, Mija, ovo nije ishitreno. Prvo demo završiti školu, samo želim da joj stavim prsten na ruku i smestim na sigurno u moj stan neposredno preko puta fakulteta.“ „Živiš preko puta fakulteta?“ Ta moja majčinska strana, koja se javljala samo kad se radilo o mojoj mlađoj sestri, jarko je sevnula kao zrak svetionika brodu izgubljenom na mračnom okeanu. Široko se osmehnuo i klimnuo glavom, privlačedi Medi u zagrljaj. „Jesi li dobro, sunašce?“ šapnuo joj je u uvo, ali dovoljno glasno da i ja čujem. Fokusirala sam se na brigu i pažnju s kojom ju je dodirivao. Bio je dobar momak. Verovatno pravi anđeo u moru grešnika ovde u Vegasu. „Ako se Mija slaže s ovim, onda sam i ja dobro.“ Pogledala me je. Zaječala sam. „Dobro, dajem vam blagoslov.“ To je izazvalo reakciju. Skakanje, cičanje – tinejdžersku reakciju, da budem precizna. Posle još nekoliko mojih uputstava, vratili smo se u kudu. Tifani i Trent Rejns strpljivo su nas čekali u dnevnoj sobi. „Moj dečko de se odlično brinuti o tvojoj sestri, obedavam ti“, gospodin Rejns je blistao od ponosa. „Veoma je razborit, ali zaljubljenog čoveka ne možeš odbiti.
334
Kad se Rejnsovi zaljube, to je jako i doživotno.“ Obgrlio je ženu oko ramena. „I to je činjenica“, rekao je to s uživanjem. Sela sam i pogledala u sredan par. „Medi i ja nismo imale lako detinjstvo. Mogle smo samo da računamo jedna na drugu. Zato, kad sam čula da de mi se mlada sestra udati za vašeg sina, sa tek devetnaest, nešto u meni je prosto puklo. Nisam to dobro podnela i izvinjavam se.“ Tifani je ustala i sela pored mene na dvosed. „Ne brini. I mi smo se iznenadili kad je Met spomenuo svoje namere početkom nedelje. Mislim, znala sam da je voli. Nerazdvojni su ved dva meseca.“ Dva meseca. Zajedno su bili dva meseca i vereni su. Nisam to mogla da shvatim. „Čini mi se neverovatno brzo…“ „Tako mi to radimo u porodici Rejns“, nasmešila se Tifani dok je gledala u muža. Ljubav, obožavanje i odanost ispunjavali su joj smeđe oči. Želela sam da i moja sestra to ima, a možda i hode udajom u tu porodicu. Molim te, bože, samo neka se to zaista desi posle sticanja diplome. Tifani mi je prelazila gore-dole preko leđa, umirujudim, majčinskim pokretima, kakve nikad nisam doživela. „Bide u redu. Diplomirade i onda demo isplanirati venčanje! Imamo vremena.“ Vreme. Činilo mi se da ovih dana toga imam napretek. Ostatak boravka u Vegasu protekao je u kovitlacu. Džin je, naravno, mislila da je Medina veridba apsolutno urnebesna. Ta smrdljiva kurva je tačno znala na šta sam osetljiva i zavitlavala me je do kraja posete. Govorila je da de Met i Medi pobedi i venčati se u Vegasu, ili da de ona ostati trudna za nekoliko meseci. Ta šala me je navela da postavim Medi ispred sebe i objasnim joj značaj redovnog korišdenja pilule za kontracepciju. Klela mi se da nikad nije propustila ni dan i uzimala ju je pred spavanje svake nodi. Posle tog neprijatnog razgovora – za nju, ne mene – naterala sam je da mi obeda, spajanjem malih prstiju, da se nede udati bez mene. Jedino tako sam mogla osigurati da sve ostane kao što je planirano. Za njenih devetnaest godina života nismo nikad prekršile obedanje dato spajanjem prstiju. To nam je bilo sveto i verovala sam joj kad mi je poljubila mali prst, a ja poljubila njen, da me nede izneveriti. Dok sam sedela u avionu, razmišljala sam o tome kako sam se razljutila i uznemirila kad sam čula objavu da su se tinejdžeri verili. Hode li mi se sestra udati i živeti sredno do kraja života pre nego što se ja uvalim u tu bedu? Tako se Džin
335
šalila. Ali ne, nije bilo to. Nikad nisam želela isto što i ona. Kad bih zagrebala dublje, odgovor je bio jednostavan. Nisam htela da je izgubim. Bila sam odgovorna za Medi otkad znam za sebe. Njeno preseljenje kod muškarca, oslanjanje na njega bilo bi mi samo prvi gubitak. Njegovi roditelji su me obavestili da su platili sinu stan i Medi može slobodno da troši novac. Sa zadovoljstvom su bili spremni da im daju dodatno za hranu, jer su njegovu verenicu ved smatrali članom porodice. Vrlo prosto. Moja sestra im je sad bila deo porodice i podržavali su je. Krov nad glavom, hrana, sve je to bio moj posao, i to ved skoro petnaest godina. Nisam znala kako to da prihvatim. Prvo, znala sam da du i dalje pladati kiriju za tatin stan i sladu joj nekoliko stotina dolara mesečno za nepredviđene troškove i pribor za fakultet, kao i džeparac. Zaslužila je to. Vredno je radila i nisam želela da se to promeni pokušajem da nađe posao. Želela sam da ne skrede sa puta ka svom bududem uspehu. Sad sam jednostavno morala prihvatiti da de je Met Rejns držati za drugu ruku na tom putovanju. Pa, barem se ništa nije promenilo u vezi sa putovanjem na Havaje. Met je delovao snuždeno kad mu je rekla, zbog čega sam potajno likovala. Da, bila sam prava kučka, i nije mi bilo žao. Prema Medi, razumeo je potrebu za devojačkim vremenom, a i vest koju su nam saopštili bila je pomalo zapanjujuda. Na kraju razgovora, taj slatkorečivi gad mi je čestitao na zamisli i dao mi svoj blagoslov. Kao da mi je bio potreban. Smešan dečko, naučide brzo ko je gazda. Samo sam se nadala da du to ipak biti ja.
336
TREĆE POGLAVLJE Crne plemenske tetovaže. Zapanjujudi, snažni, žilavi mišidi složeno su se preplitali svuda ispod preplanule, zategnute muške kože. Od vrha levog ramena, niz nabrekli biceps, preko grudi, struka, pa sve do saronga koji mu je prekrivao muškost i ostalo. Crni tragovi mastila spuštali su mu se zatim s mišidave butine, duž čvrstog, lepo oblikovanog lista na nozi, da bi se zaustavili kod članka. Jedva sam osedala pesak koji mi pecka tabane dok sam stajala divedi se veličanstvenom stvorenju ispred sebe. Okrenuo se postrance, i pružio mi primamljivi pogled na snažna, izvajana leđa, koja bi lako podigla i mene i još dve prijateljice i bacila nas u okean odmah iza mesta gde je stajao. Fotoaparat je neprekidno škljocao, a onda je pogledao u mene. Ne, nije gledao u mene. Pogledom je tražio moj preko razdaljine od devet metara između nas. Smeđe oči, boje najdubljeg, najtamnijeg zrna kakaoa vatreno su sijale dok mi je proučavao svaki milimetar tela. Pogled tog stranca klizio je preko mene kao žarko milovanje, tako vrelo da sam hladila lice lepezom, pokušavajudi da se oslobodim vreline koja mi je obuzela telo. Glas s italijanskim naglaskom izvikivao je neke naredbe, i konačno je gospodin tetovirani skrenuo pogled, oslobađajudi me svoje čarolije. Bila sam slobodna, ali umesto toga, osedala sam neki neobičan, uznemirujudi gubitak. Pogled koji mi je taj muškarac uputio bio je poziv, svetionik želje što mi je zagolicao maštu. Sve mi je to bilo dobro poznato, jer mi je mesto između butina nabreklo i omekšalo. Ustala sam i posmatrala dok je muškarac iza foto-aparata pravio na desetine fotografija, a onda naglo zamahnuo rukom. „Finito“, uzviknuo je, a zatim i: „Perfetto.“ Otrgnuvši pogled s izrazito privlačnog mužjaka, videla sam da se fotograf okrenuo ka meni. Na sebi je imao pleteni smeđi šešir, bermude i belu platnenu košulju zakopčanu jednim jedinim dugmetom, koja mu nije nimalo sakrivala vitko telo. Široko se osmehnuo i krenuo ka meni, odbacujudi pesak svakim korakom. Stajala sam na mestu koje mi je predložio vozač limuzine kad je parkirao i pokazao mi na šator na plaži. Rekao je da mi je šef iza kamere. Nisam očekivala da de mi klijent istovremeno biti i fotograf kampanje. Kako god, meni to nije bilo naročito važno. Posao je posao, i dok god uz njega ide i ček od stotinu hiljada dolara, prihvatala sam u potpunosti. Kad mi se približio, videla sam mu blag osmeh, bele zube i boride oko ljubaznih plavih očiju i usta. Na lepom licu mu se videlo da i lepo stari, i proseda kosa mu je štrcala ispod šešira. 337
„Bella donna“,20 izjavio je hvatajudi me za ramena u topao zagrljaj, a zatim se nagnuo i ovlaš poljubio u oba obraza. „Ja sam Anđelo D’Amiko, a ti si još lepša nego što sam očekivao kad mi je žena rekla da te moramo uzeti za našu kampanju.“ Na spomen njegove žene, stasita latinka je izašla iz belog šatora, a smeđa koža joj se presijavala na suncu. Vatrenocrvena letnja haljina bila joj je obavijena oko bujnog stasa i lepršala je na povetarcu. Crna kosa joj je bila duga i vijorila se kao da joj je ventilator duvao pravo u lice i naglašavao joj crte. Kakva lepota. Ova žena ju je imala napretek. Anđelo je zapljeskao rukama kad se žena uputila ka nama. „A, moja žena. Oduzima dah, zar ne?“ Italijanski naglasak mu je bio još jači. Klimnula sam glavom jer mi je zaista oduzela dah; bila je tako lepa. Širok osmeh joj je krasio usne. „Mija, tako mi je drago što si deo našeg projekta.“ I ona se nagnula i ovlaš me poljubila u oba obraza. Sad kad mi je bila blizu, videla sam da je i na njoj vreme ostavilo traga, ali to joj nije oduzelo lepotu. Tetka Mili mi je rekla da su kreator i njegova žena imali pedesetak godina. Mogli su lako prodi kao da su u ranim četrdesetim. „Ja sam Rosa, Anđelova žena. Uzbuđeni smo što si nam došla.“ Podigla sam torbu na rame i sklonila kosu sa čela. „I ja sam sredna što sam ovde. Dakle, ostrvo je, koliko sam videla u vožnji od aerodroma, prelepo.“ „Jeste. Možeš uzeti narednih nekoliko dana da se upoznaš s njim. Upravo smo slikali Taja i isplanirademo tvoje zasebne snimke.“ Anđelo je bacio pogled preko ramena na gospodina tetoviranog, koji je ispijao bocu vode i dohvatio je košulju od nekoga ko je ličio na asistenta. „Taj, dođi, upoznaj se sa svojom partnerkom za ovaj mesec.“ Partner? Mili nije spominjala partnera. Baš kad sam se spremila da to ispitam, muškarac po imenu Taj se pokrenuo da se upoznamo. Kad sam rekla pokrenuo, kao da se zaista čitava zemlja rascepila i razdvojila, probijajudi mu stazu. Kao da je nestao svaki zvuk i čitava okolina se fokusirala samo na kretanje tog čoveka preko peska. Oduzimao je dah. Mišidi u njegovim džinovskim butinama pulsirali su i zatezali se sa svakim korakom. Fin sloj stomačnih kvadratida se talasao, koža se udubljivala oko svakog oblika kako je pravio pokrete. Glatke grudi su mu se sijale kao opal, u kovitlacu boja. Ali opet, to je moglo biti i od vrudine koja mi je pomutila vid. Kad je stigao do naše tročlane grupice, gotovo sam ustuknula pred njegovim džinovskim stasom, jer mi se prostor sad činio premalim. Dođavola, plaža je premala kad se na njoj nalazi takav životinjski magnetizam i muško savršenstvo. 20
Ital.: Lepa žena. (Prim, prev.) 338
Okean je verovatno ronio slane suze, žudedi da on počasti njegove svilene dubine svojim prisustvom. Anđelo je pružio ruku ispred mene. „Taj Niko, upoznaj Miju Sonders. Ona de odsesti u bungalovu pored tvog i ovog meseca de ti biti partnerka na fotografijama. Predstavidemo vas kao tropski par za kampanju Lepota dolazi u svim veličinama“ Taj me je pogledao pravo u oči. Zavodljivo je oblizao punu donju usnu, a zatim je napravio zvuk kao da ljubi sopstvene zube pre nego što je skupio to raskošno ružičasto meso. Dala sam sve od sebe da se ne obeznanim, ali vrelina kojom je zračio taj čovek kao da je stvarala vatreni zid. Polako je udahnuo i nozdrve su mu zatreperile dok mi je pogledom prelazio preko čitavog tela. Nisam ništa rekla. Nisam mogla čak ni da se pomerim ili dišem pod tim ispitivačkim pogledom. „Ti zračiš. Uživadu radedi na tebi“, izjavio je, ali oči su mu govorile mnogo više od rada sa mnom. Čekaj… šta? „Misliš, radedi sa mnom?“ razjasnila sam, vrtedi glavom. Ponovo je spustio glavu i zagledao mi se u stopala. Tog trenutka sam shvatila da mu nedostaje kose, gotovo sva kosa. Video mu se goli potiljak, kao kod Stene. Kad sam ga pažljivije pogledala, veoma je ličio na glumca Dvejna Džonsona.21 Ogroman, čokoladnog tena, potamneo još više od tropskih sunčevih zraka, tetoviran, samo što je Taj izgledao daleko tradicionalnije sa svojim samoanskim crtama i nasledem nego glumac. Taj je napudio seksi usne i podrugljivo se osmehnuo. „Ne, uopšte nisam to mislio.“ Prokletstvo. Ovaj mesec de biti jedno đavolsko putovanje. Nadala sam se da de u njega biti uključen i boravak na visokom božanstvenom Samoancu po imenu Taj. Zrak svetla je prosekao kroz sobu i spustio mi se na lice, budedi me iz najveličanstvenijeg sna o golom tvisteru sa seksi Samoancem. Ustala sam i obavila svoju jutarnju rutinu, napravila kafu, grickala malo svežeg ananasa i drugo razno ostrvsko vode iz punog frižidera. O bungalovu u koji su me smestili D'Amikovi, ljudi sanjaju kad idu na odmor. Južno od Honolulua, nalazili smo se neposredno na plaži Dijamantska glava. Gotovo sam mogla da otvorim klizeda vrata i dodirnem pesak nožnim prstima na tri metra. Nesmetan pogled na okean bio mi je
21
Američki glumac i profesionalni rvač Dvejn Džonson ima nadimak Rok ili u prevodu sa engleskog Stena. (Prim, prev.) 339
pozadina. Otvorila sam vrata i pustila unutra jutarnji povetarac s okeana i zvuke talasa. Nisam mogla više da čekam, ved sam obukla beli bikini, dohvatila peškir, i krenula ka okeanu. Prošlo je previše vremena otkako sam bila na plaži. Poslednji put sam bila sa Vesom. Ves. Nedu se vradati na njega. Kad sam stigla na aerodrom u Vegasu, videla sam sliku Dine Deluke na naslovnoj strani jednog tabloida s naslovom Đinina nova ljubav, a na slici ispod se videla lepa glumica na ručku, ni manje ni više, nego s mojim Vesom. Pa, ne mojim Vesom, ali imala sam ga prva, pa bi po pravu vlasništva bio moj, je li tako? A opet, sad je bio njen, a posedovanje je devet desetina zakona. Šta sam, dođavola, mislila? Nisam posedovala Vesa baš kao ni on mene. Možda je dobio deo mog srca, ali ne i celo. To smo razjasnili, iako su tinjala još neka osedanja; oboje smo se složili da to potisnemo dok živimo svoje živote. I tako sam i nameravala da uradim. Da živim svoj život. Bacivši peškir na pesak na desetak metara od ruba okeana, zagledala sam se u tirkiznu vodu. Bila je tako bistra da se videlo ravno do dna najmanje trideset metara pre nego što je voda postala dublja. Jedan usamljeni surfer u crnom šortsu hvatao je ozbiljne talase u daljini. Definitivno je bio luđački vest. Neko vreme sam ga posmatrala, opčinjena pokretima. Uhvatio je nekoliko manjih talasa, a ondaje napravio zaokret od trista šezdeset stepeni, spuštajudi krupno telo na dasku i veslajudi rukama ka obali. U roku od nekoliko trenutaka, uspravio se na dasci i uhvatio čarobni visoki talas, proledudi kroz njega kao profesionalac. Nedugo zatim, krenuo je ka meni jašudi talas. Kao da se sve dešavalo usporeno. Prvo su mi pažnju privukle crne šare od ramena do članka. Zatim mi je pogled lutao po mokroj, klizavoj površini najširih grudi koje sam imala zadovoljstvo da vidim. Toni iz Čikaga imao je daleko najmišidavije i najzategnutije. Ipak, ni on nije bio ni blizu ovog džina. Uz muškarca kao što je Taj Niko i žena kao ja, od sto sedamdeset pet i sa oblinama veličine trideset šest – na granici sa trideset osam kad se uzmu u obzir ogromne sise i pozadina – oseti se minijaturne Volela sam da se osedam sitno. Daska je stigla do obale i savršeno je skočio s nje na pesak, kao da je to radio svaki dan pre nego što se sagnuo i povukao je. Poneo ju je ispod ogromne mišice kao da je pero. „Hej, haole“, rekao je i skupio oči. Napomenula sam sebi… da potražim reč „haole“ na „Vikipediji“.
340
„Nisam shvatila da si to ti tamo. Dobar si“, pokazala sam bradom na okean pokušavajudi da pronađem razlog da ne buljim i ne balavim pred njegovim veličanstvenim stasom. Izvajana vilica mu se iskrivila kad se osmehnuo. „Trebalo bi. Podučavam surfovanje kad ne radim kao model ili dajem predstave sa porodicom.“ „Podučavaš?“ „Zašto? Hodeš čas?“ Glas mu je bio privlačan i zavodljiv. Ovo mi je definitivno bio poziv na flertovanje. „Naučideš me kako da jašem?“ Visoko sam izvila obrvu. Ponovo je zavodljivo napudio usta dok mi je pogledom prelazio preko oblina u bikiniju. „Naučidu te kako da jašeš ceo dan i celu nod, curo.“ Kad je izgovorio reč curo, to nije zvučalo onako kako bi žena to rekla svojoj najboljoj drugarici. Ne, zvučalo je više kao rezanje, jer je naglasio rrrr. To mi je izazvalo požudne iskre u telu tako da su mi se prsti na nogama nagonski skupili, a međunožje prijatno steglo. „Je li tako? Još pričamo o surfovanju?“, prihvatila sam poziv. Namerno sam zvučala nevaljalo. Mada sam pretpostavljala da bi drugačija vrsta igre s njim bila mnogo zabavnija. Ja i moja vagina smo definitivno bile spremne za tu vožnju. „Šta misliš?“ Crne oči su mu još više pocrnele. Požuda se kovitlala u tim mastiljavim dubinama i moja ženska strana je poskakivala od radosti i plesala pačji ples. Sve ili ništa je izraz koji ljudi koriste u ovakvim trenucima. Pa, nameravala sam da mi to postane geslo, jer sam definitivno nameravala da uzmem sve da ne bih ostala bez ičega. „Dušo, prihvatidu svaku vožnju koju mi ponudiš.“ Odgovorila sam odvažno, znajudi da čačkam mečku. Ovog puta nisam marila za posledice. Toliko sam to želela da su mi kolena zaklecala. Nozdrve su mu zalepršale kad je bučno udahnuo. Uz glasan udarac daska mu je pala na pesak, velikom šakom mi je obuhvatio struk i privukao me na grudi, spuštajudi usne na moje. Poljubac je bio divljački, surov, ispunjen nezasitom gladi. Jeli smo jedno drugom sa usta. Oštri ugrizi usana i štipanje jezika. Lepršavo lizanje s namerom da isproba, potroši i pohara dok smo uzimali jedno od drugog. Podigao me je bez pitanja, primedbi ili rasprave, prešao mi rukama preko zadnjice koju je stezao, i povukao me na svoje telo. Obavila sam mu noge oko struka i uhvatila se, nesposobna da se odvojim od njegovog primamljivog ukusa ni na trenutak da vidim kuda idemo. Sve dok mi nije skinuo gornji deo bikinija, spustio me leđima na vazdušastu površinu i usnama mi obuhvatio bradavicu, nisam
341
shvatila da više nismo na plaži. Tog trenutka me nije bilo briga. Želela sam ga više od vazduha. Njegova gotovo delava glava na mojoj dojci pružala mi je krajnje zadovoljstvo. Ali ne toliko kao zarivanje noktiju u njegov potiljak i ostavljanje srpastih udubljenja na toj bodljikavoj lopti. Nije mu smetala moja agresivnost; njegovi pokreti su bili daleko agresivniji. Zube mi je zario u očvrsli pupoljak i ja uzviknuh. Pustio mi je oteklu dojku, mahnito se nacerio i obuhvatio njenu sestru bliznakinju, isto tako je predivno mučedi vrelim ustima. Ruke su mu bile svuda po meni. Masirao mi je drugu dojku, stezao mi zaobljenu kožu zadnjice i konačno me uhvatio pozadi za glavu kad mi je ponovo poklopio usta. S Tajem je sve bilo uzimanje. „Prvo du te uzeti jako, a onda nežno, a završidu s nečim između. A onda demo sve iznova“, promumlao je odgurujudi mi telo. Ispružio je dugu mišidavu ruku ka nodnom stočidu da uzme celofanski paketid. Hvala bogu, neko je mislio jasno. Moj um je pomutila tako snažna požuda da sam samo želela da zarije svoju veliku erekciju duboko u mene da zaboravim i kako se zovem. Šorts mu je pao na pločice, a ja sam se naslonila na podlaktice. Taj prizor bi ispunio budude decenijsko maštanje. Tetovaža mu se nije prekidala kod međunožja. Ne, ta lepota mu je prekrivala čitavu levu stranu tela. Crne šare su oblikovale toliko simbola i slika da ih nisam mogla sve razumeti. Taj se nevaljalo nasmešio, obavio ruku oko svog mesa i lenjo pomazio svoj ogromni kurac. Kad kažem ogromni, mislim jedan od onih za koje sigurno znate da de vas zaboleti kad počne da ulazi, ali prihvatidete bol kao počast i nedete kukati. I uzedete ga ponovo i ponovo jer se nikad nedete osedati ispunjenije. „Gospode, kako si ti veliki dečko… svuda.“ Zinula sam na njegovo isklesano savršenstvo. Nastavio je da me posmatra kako se meškoljim, uzaludno vrtedi kukovima. Telo mi je postajalo sve vrelije, a pička sve vlažnija svakim potezom njegovog predivnog uda. Voda mi je pošla na usta i nisam više mogla odoleti njegovom golom telu, niti sam želela. Bludno. Bolno. Oteklo. Uglavnom su mi ta osedanja prolazila kroz pregrejanu kožu dok sam ga gledala. „Skini kupadi.“ Gotovo je zarežao. Ne, nije to bila molba… zahtev. Trebalo je da ustuknem na takvu nadmodnost, ali bila sam tako uzbuđena da sam jednostavno povukla dve tračice i pustila ga da se otvori istovremeno širedi butine. „Šire. Želim da ti vidim cvet otvoren i vlažan.“ Oštro je udahnuo kad sam ga dutke poslušala. Ugrizla sam se za usnu da ne zastenjem kad sam mu se
342
razotkrila na način koji bi se mogao smatrati ponižavajudim, ali s njim je nekako bilo zabranjeno, seksi i pojačalo mi je želju za njim do usijanja. Nastavio je da gleda u mene dok je drkao. Kap tečnosti se pojavila na vrhu, i oblizala sam usne. „Hodeš da okusiš, curo“, ponudio mi je tim ozbiljnim glasom od kog mi se jeza spuštala niz kičmu i preosetljivu kožu. Nisam mogla da odgovorim. Soba je izbledela i ostao je samo on i moja potreba da pritisnem svaki centimetar tela uz njegovo. Klimnula sam glavom i prestao je da se zadovoljava. „Lizni me. Oseti šta mi radiš.“ Krenula sam napred i postavila se na šake i kolena, nagnula se i, baš kad su mi usne bile dovoljno blizu da oseti moj dah na sebi, podigla sam pogled. Oči su mu bile tamne kao nod, a donja usna uhvadena između ravnih belih zuba. Ne skidajudi pogled s njega, isplazila sam jezik i olizala mu tečnost. Pikantan slani ukus izazvao mi je talas sveže tečnosti među nogama. Glasno je udahnuo. „Osedam ti miris cveta, curo. Miriše na tečno sunce.“ Dugo je izdahnuo. „Uživadu u tvom telu dok se ne onesvestiš. Želiš li to?“ Umesto odgovora, obuhvatila sam mu ud i uvukla ga u grlo. Zavukao mi je ruku u kosu, ali nije me zapravo povukao, ved mi je pre masirao glavu dok sam ga zadovoljavala. Prsti koji su me držali za glavu bez pritiska bili su mi potpuno nov, prijatan osedaj. Održavajudi ravnotežu na kolenima i jednoj ruci, podigla sam slobodnu ruku da ga obuhvatim oko osnove muškosti. Bio je preveliki da bih ga uzela dublje od polovine, a ponosila sam se sposobnošdu da uvučem muškarca u grlo. Za razliku od brojnih žena, bila sam vešta u tome. Što se njegove veličine tiče, uspela sam da progutam samo polovinu. Pomisao da de me taj kurac uskoro rastvoriti udvostručila mi je napore. „Uspori, curo.“ Odgurnuo me je s kurca uz jedno vlažno bud. Zatim se namestio na krevet, ispruživši dugačko telo kao švedski sto. Nisam znala šta sledede da probam, još njegovog sočnog kurca ili udubljenje između svakog četvrtastog mišida. „Zajaši me. Želim da te jedem dok mi pušiš. I progutadeš svaku kap.“ Glas mu je bio žestok, u stilu ja sam gazda u spavadoj sobi. I moram priznati – uspevalo mu je. Zajahala sam mu široka ramena i uhvatio me je za kukove. I pre nego što sam pomerila kukove prema njegovim ustima, ved je zabacio glavu i zavukao mi jezik duboko u prevoje. „O, jebote, Taj“, divlje sam viknula, koprcajudi mu se na licu dok me je on pritiskao sa zadnje strane butina, jače ih razdvajujudi, širedi me tako da sam sigurno izgledala kao žaba spremna da skoči s lokvanja. Definitivno sam se spremala da skočim… u raspamedujudi orgazam. Naveo me je da mu jašem lice, pri čemu sam potpuno zaboravila da ga zadovoljavam dok sam trljala međunožje
343
o njega. Bio je prvoklasan žderač pičke. Prvoklasan. Nesumnjivo, među trojicom najboljih koje sam imala, odmah uz Aleka i Vesa. Samo Taj je gutao kao da je bio zatočen čitavu deceniju samo s jednom mišlju – da mi jede picu. Samo nekoliko minuta kasnije, svršavala sam mu svuda po jeziku. To kao da ga je podstaklo. Kroz buku koju je pravio dok me je gutao, čula sam sitno mumlanje, ili reči. „Šeder.“ „Natopljena.“ „Mmm.“ „Ceo dan.“ „Ješdu te ceo dan.“ Bilo je poslednje što sam čula pre nego što sam se spustila sa prvog vrhunca, padajudi mu na telo i spuštajudi se na kao kamen tvrd kurac koji mi je gotovo izbio oko. Slabašno sam se izdigla, obavila usne oko masivnog uda i svršila po drugi put kad sam mu osetila ukus. Lizala sam, usisavala, grickala i povlačila, dajudi sve od sebe dok nije počeo da podiže zategnute bokove u susret mojim pokretima. Ud mu je potamneo, razgoropadio se, nagoveštavajudi da de se isprazniti. Uživala sam u svojoj sposobnosti da pružim tako ogromno zadovoljstvo, povedem ga putem kojim je odveo i on mene. Kad mi je zavukao dva debela prsta u vlažnu sredinu, telo mi se zateglo kao bubanj. Još jedan prodor i izgubila sam se. To je bio uraganski orgazam kakav nisam osetila još od mog Francuščida. Ti debeli Tajevi prsti tačno su znali šta da rade i usmerili su se na skriveni živac u meni, koji su golicali. Dražio ga je jastučidima prstiju, dok mi nije preostalo ništa drugo ved da mu usnama obuhvatim glavid i sisam kao da mi život od toga zavisi. Tog trenutka sam nadmašila čak i Huverove usisivače. Gurao je ruku duboko, a donju polovinu tela izdizao sa dušeka da bi mi prodro dublje u usta. Imala sam osedaj kao da jašem talas. Preplavili su me kotrljajudi topli naleti kad sam svršila na njegovim prstima i ustima baš kad mi se njegova tečnost izlila u grlo u dugim snažnim mlazevima. Kad sam ga isušila i kad je on konačno izvukao ruku između mojih butina i spustio glavu na dušek, oboje smo uzdahnuli. Krajnje iscrpljujude oslobađanje suzbijane seksualne napetosti. Kao da sam vazduh, okrenuo mi je telo, namestio me na svoju netetoviranu stranu i čvrsto zagrlio. „Slededi put demo upotrebiti ovo“, glas mu je bio veseo dok je držao neiskorišdeni kondom između dva prsta. „Važi“, nasmejala sam se, privijajudi se uz njega. Mirisao je na okean, seks i mene. Predivna kombinacija.
344
Postojao je još jedan muškarac koji je uvek mirisao na okean i zažmurila sam pokušavajudi da ga ne uvlačim u taj trenutak. Upravo sam imala neverovatan seks i planirala sam da ga doživim još mnogo, i to uskoro. Ne sad. Podsetila sam se. Uživaj u seksi Samoancu dok možeš. Taj mi je milovao leđa gore-dole, a zatim mi je zavukao ruke u kosu, gde mi je protrljao lobanju. Prilično sam sigurna da sam prela kao mače pod njegovim veštim rukama. „Sviđa ti se to, haole?“ Spustila sam bradu na njegove grudi i prešla prstima preko tetovaže na srcu. „Šta znači haole?' Nasmešio se, nagnuo napred, i pritisnuo mi usne na čelo. Neverovatno nežan postupak nekoga ko me je upravo obradio kao dominator u sado-mazo klubu. Pa, verovatno ne. Nisam baš ništa znala o tom životnom stilu, ali on je svakako imao tu dominantnu crtu. „Haole znači strankinja.“ „Više mi se sviđa cura“, progunđala sam i liznula mu bradavicu. Njegov zvonki smeh na tu moju zajedljivu primedbu odjeknuo mi je kraj uva i protresao me do srži. Ved sam osedala novo buđenje želje. Samo od njegovog smeha. Bože, kako sam se uvalila u nevolju. „Zapamtio, curo“, rekao je tom glaščinom koja je počela da mi se sviđa. Podigao me je i uzeo mi usne. Zaista mislim uzeo. Taj Niko nije radio ništa polovično u spavadoj sobi. Postalo je izrazito jasno za ovo kratko vreme što smo proveli zajedno da se daje ceo u pružanju zadovoljstva. Ljubio je kao da se takmiči za nagradu, koju bi osvojio.
345
ČETVRTO POGLAVLJE Čudno, ali na kraju nismo upotrebili onaj kondom kao što smo planirali, jer baš kad nam se poslednji poljubac razbuktao, Taj je primio poziv. A onda još jedan, pa još jedan, i još jedan. Očigledno, nedeljna večera je bila važan događaj u porodici Niko. I tako, posle samo jednog dana poznanstva, koji se prvenstveno sastojao od toga što smo se tucali, spremala sam se da upoznam njegovu porodicu. Čitavu porodicu. „Mija, moja porodica je izvanredna. Najbolja. Međutim, ti si belkinja, s kopna. Zato, ako budu spominjali to što si haole, ne ljuti se. Naši ljudi se veoma ponose našom kulturom, nasleđem i porodičnom lozom. Ponašade se lepo prema tebi i dočekade te raširenih ruku… dok god ne pomisle da smo u ozbiljnoj vezi.“ „To treba da bude lako. Nismo. Ostajem manje od mesec dana zbog posla. Kraj. Sa zadovoljstvom du to potvrditi. Ako se poigramo malo sa strane“, razigrano sam ga gurnula rukom o mišicu, „tim bolje. Je li tako?“ Usne mu se iskriviše u zavodljivi osmeh tako da sam poželela da ga ugušim ustima i progutam. „Sve si dobro shvatila, curo. Sad hajde, u mom domu deš prvo upoznati mog oca pre svih ostalih. Zatim deš upoznati moju bradu, a onda moju majku.“ Spontano sam skupila obrve. „Zašto je mama na poslednjem mestu?“ Zavrteo je glavom. „Najbolje čuvamo za kraj“, odgovorio je, ali pomislila sam da je to samo izgovor da ga ne bih šutnula u jaja. Kad smo stigli na odredište, malo je redi da sam bila iznenađena. Iz nekog razloga očekivala sam nešto mnogo sličnije plemenskom i ostrvskom. Ta kuda je bila obojena u plavo kao nebo, imala je belu coklu i verandu celom širinom. Prostrani zeleni travnjaci s palminim drvedem prostirali su se svuda oko imanja. Bio je tu dugačak kružni kolski prilaz s najmanje dvadeset automobila. Dvadeset. Na porodičnoj večeri. Kad bih ja pozvala čitavu porodicu na večeru, svi bismo stali u isti auto. Čim smo prišli, čula sam jednolični žamor. Glasovi svuda unaokolo. Unutra i negde van, jer su bili i negde iza kude. Sve u svemu, zbunio me je najbolji zvuk na svetu – smeh je dopirao iz svih pravaca. Radost. Osetila sam je čim sam prošla kroz veoma savremen dom u plantažnom stilu, smešten duboko u srcu Oahua. Taj me je bez reči uhvatio za ruku i poveo me iz sobe u sobu. Ljudi je bilo u svakom uglu. Svi su podigli pogled, posmatrajudi naš prolazak kroz kudu s
346
osmesima na licima boje smeđeg šedera. Nije bilo osude; ničeg osim radoznalosti koja je ispunjavala vlažan vazduh dok smo prolazili. Konačno smo stigli do zadnje strane, gde se zabava zapravo održavala. „Je li ovo porodična večera ili okupljanje?“ Taj je zabacio glavu i glasno se nasmejao. Nekoliko glava se okrenulo u našem pravcu na zvuk njegovog gromoglasnog baritona. „Mija, ovako je svake nedelje uveče. Porodica mi je veoma bliska. Svi učestvuju, donesu jelo dovoljno veliko da nahrani četrdeset do pedeset ljudi. Ponesu kudi sve što mogu u istoj posudi u kojoj su doneli svoje. Nema nereda.“ Stegla sam mu ruku. „Ali mi nismo ništa doneli“, izgovorila sam grickajudi usnu, odjednom zabrinuta da nismo ispoštovali samoanski protokol za dobru zabavu. „Naravno da jesmo. Šta misliš šta si ti?“ „Ja?“ Tako sam čvrsto skupila obrve da me je bol prosekao kroz nosnu šupljinu. Privukao me je na toplo telo. Labavo sam obavila ruke oko njega, spojivši šake na njegovoj tvrdoj guzici. Gospode, poželela sam da odgrižem komad tog dupeta. I ponovo sam zažalila zbog činjenice što su nas prekinuli i nismo završili našu igru onako kako bih volela. Što bi značilo da bih se sutra teško kretala. Taj je oblizao grešne usne, naslonio čelo na moje i snizio glas tako tiho da sam ga osetila u međunožju. „Ne gledaj me kao da bi me poševila, curo, ili du te zakucati za najbliži zid i jebade mi se ko nas čuje. A čuli bi te. Nema ničeg boljeg nego naterati ženu da vrišti od zadovoljstva kad joj zavučeš jaja duboko u cvetid.“ Da. To me je zapanjilo i udutkalo, sve dok Taj nije stao pred jednog drugog mamuta od čoveka. Ovaj na sebi nije imao košulju, ved samo bermude. Osvrnula sam se i primetila da svi na sebi imaju sličnu odedu za plažu. Međutim, Taj je imao šorts sa džepovima i polo majicu. Takav izgled je Hektor, moj najbolji prijatelj iz Čikaga, krstio kao golfski šik. Taj je mogao obudi bilo šta, ili još bolje, apsolutno ništa, i izgledao bi tako dobro da ga čovek pojede. „Tama.“ Taj je objavio naš dolazak samoanskom reči koja mora da je značila tata ili otac čoveku koji je stajao pored roštilja. Spustio je pogled i ja učinih isto, ne znajudi šta je prikladno. „Sine, koga si to doveo u naš dom?“ Glas mu je bio srdačan i ljubazan. Taj je podigao pogled i nasmešio se. „Tama, ovo je Mija Sonders. Mija, ovo je moj otac, Afano Niko.“ Pružila sam ruku i rukovali smo se. „Radi sa mnom na modnoj kampanji.“
347
Očeve obrve poskočiše visoko. „Još jedan model? Mislio sam da si naučio nešto iz prošle greške“, progunđao je, sad zabrinutim i prekornim glasom. Nešto se očigledno desilo u prošlosti što otac nije želeo da se ponovi. „Mija mi nije devojka, tama. Samo bliska prijateljica. Ostaje na ostrvu samo mesec dana. A onda odlazi.“ To kao da je odmah odagnalo mrzovolju. Potapšao je Taja po ramenu i stegao ga. „U tom slučaju dobro, dobro. Onda treba da jede i razgovara s porodicom. Neka nauči nešto o samoanskoj kulturi dok može.“ Taj se široko i ponosno osmehnuo. „Tako sam i ja mislio.“ Upoznala sam Tajevu bradu, sve krupne, zgodne i sa različitim varijantama delova tetovaža koje sam videla na njemu. Sunce sa Tajevog ramena bilo je isto kao i očevo, sa zracima svetla što su se spuštali niz ruku i na grudi. Na Tau, Tajevom starijem bratu, primetila sam istu kornjaču. Još jedan par brade delio je slične crne krugove mastila oko podlaktice i noge. Bilo je tu raznih šara koje nisam ni uspela da procenim u žurbi da se obučemo i izađemo iz kude. Pošto su me zavitlavali i nabacivali mi se sva trojica Tajeve brade, poveo me je kroz kudu prema kuhinji. Pila sam ved drugi posebni napitak porodice Niko koji su zvali lilikoi strast, što mi je Taj otprilike preveo kao strast prema vodu strasti ili nešto podjednako blesavo. Samo sam znala da je ukusno i osetila sam toplinu u stomaku i oslobađanje uma. Poslednji put kad sam pila završila sam u krevetu sa klijentom Mejsonom Marfijem, u donjem vešu. Što se nije dobro završilo po njegovu devojku, iako se ništa nije dogodilo. Mejs mi je bio kao brat. I kao i sva dobra alkoholna pida, nasumične misli o svim ljudima kojima je trebalo da se javim, iskakale su mi u glavi, prijatelji kao što su Hektor i Toni, Mejs i Rejčel, i Dženifer, rediteljeva žena u Malibuu. Dosad bi trebalo da je nekoliko meseci trudna. I naravno… Ves. Slali smo jedno drugom poruke i zasad je to bilo dovoljno. To što sam na naslovnoj strani mog omiljenog časopisa videla sliku njega i Dine kako su navodno zajedno nije mi pomoglo da saberem misli. Ne. Bila sam na Havajima radi posla, a zabavni deo se ved dešavao. U toplim, izvajanim rukama moje lične verzije Stene. Taj je stao ispred sitne ženice. Crna kosa joj je bila dugačka i upletena u složenu pletenicu. Podlaktice su joj delovale snažno dok je mešala nešto u loncu. „Tina“, pozvao ju je dovoljno glasno da ga čuje. I ponovo je spustio pogled, pa sam shvatila da je to izraz poštovanja. Primetila sam, dok sam razgovarala s bradom, da se prema svakom starijem odnose s istim poštovanjem. Nisam znala je li to neki samoanski običaj ih se toga pridržavaju samo u porodici Niko, ali
348
svejedno, odavalo je krajnje poštovanje prema starijima, što je verovatno značilo da su zaslužili takav dar. Ženica se okrenula na bosim nogama. Na sebi je imala jarkonarandžastu ostrvsku suknju na vezivanje koja joj je padala do članaka, odgovarajudu majicu, i čistobeli ogrtač, koji joj je verovatno davao izvesnu skromnost. Mlade žene u porodici nisu zazirale od pokazivanja kože. Sve su bile lepo građene i nosile su bikini dok su stajale i daskale s rođacima. Među njima sam verovatno izgledala preterano odevena u belom šortsu i zelenoj majici. Barem mi je kosa bila prirodno talasasta od vlage, dobijajudi na volumenu i sjaju. Definitivno sam bila stvorena za tropske klime. Kosa mi je bila predivna i nisam ništa morala da radim povodom toga. „Dečko moj, drago moje čisto srce“, pomilovala ga je preko srca, povukla ga za vrat tako da se sagne njoj u susret i poljubila ga u oba obraza, a zatim i u čelo. Smeđe oči su joj bile iste kao u Taja i ispunjene majčinskom ljubavlju. Nisam se sedala kad sam poslednji put videla takav pogled kod moje majke… ako ikad i jesam. „Tina, ovo je Mija Sonders, prijateljica s posla. Pokazujem joj ostrvo i upoznajem je s našom kulturom dok je tu. Mija, ovo je moja majka, Masina.“ „Uh, mislila sam da se zove Tina?“ Oboje su se nasmejali, Taj svojim grlenim smehom što mi je vijugao kroz telo i od kog su mi se prsti na nogama zadovoljno grčili, a majka ljupkim kikotom. „Tina je majka na samoanskom. Moja deca koriste naš jezik kad se obradaju nekom iz naše kulture.“ Odmahnula sam rukom i osetila kako mi obrazi gore kad sam odgovorila: „O, oprostite. Nisam nikad upoznala nekoga ko govori samoanski pre Taja. Drago mi je što sam vas upoznala gospođo Niko.“ Ispružila sam ruku i ona ju je lako uhvatila, a zatim me povukla u zagrljaj. Potom me je nežno poljubila u oba obraza, pa u čelo. Rukama mi je obuhvatila obraze, palčevima mi pritisnuvši slepoočnice. „Veoma si izgubljena i na velikom si putovanju. Ne boj se. Pronadi deš veliku radost u tom iskustvu pre nego što se obavežeš zauvek.“ U tom trenutku, i mali povetarac je mogao da me obori. Stajala sam ukočeno, nesposobna da se pomerim ili odgovorim. Uspela sam samo da izustim: „Uh.“ „Tina…“ Prekorio je majku i povukao me sebi. „Majka je pomalo vidovita. Blagoslovena je tim darom.“ „Vidovita?“ Čvršde sam se privila uz njega i postrance pogledala u ljupku ženicu. Smrknuto je klimnuo glavom, a ona me je potapšala po ramenu. „Sve de biti kako treba, Mija. Ne dozvoli mom dečku da pomeša tvoje zauvek sa svojim.
349
Nažalost, nisu povezani.“ Tad se namrštila, pudedi tanke usne. „Imate vrlo malo vremena, neka vam potraje.“ A onda se veselo nasmešila; sa širokim nosem i visokim zaobljenim jagodicama izgledala je vazdušasto. Taj je uzdahnuo. „Mija mi nije devojka. Prijatelji smo koji de raditi i provesti mesec dana zajedno.“ Masina je klimnula glavom. „Znam, čisto srce. Ne očekuj više, jer nije namenjeno tebi.“ Glas joj je bio smrtno ozbiljan. Majčinsko upozorenje, koje smo jednostavno morali poslušati. „Idite sad“, mahnula je prstima, otpuštajudi nas. „Imam mnogo posla oko deserta.“ Taj mi je prebacio ruku preko ramena i ponovo me izveo napolje. Dotad sam ved iskapila pide broj dva i neizdrživo mi je bilo potrebno trede. Protresla sam čašu i krenuli smo ka otvorenom baru, gde su se nalazili visoki providni bokali ispunjeni tečnošdu boje jagode. * * * Nazad kod bungalova, posle previše lilikoi strasti, seli smo na plažu, s nožnim prstima i zadnjicama u pesku, a tamni okean je stvarao jedini zvuk u okolini. Talasi su se snažno razbijali o obalu, a na beloj peni i svilenkastom okeanu odražavao se savršeno sjajan mesec. Okean je izgledao beskrajan s mesta gde smo sedeli, mračne dubine spremne da nas svakog trenutka cele progutaju. Okean sam podjednako volela i plašila ga se. Imala sam veliko poštovanje prema njemu. Takođe ga nikad nisam potcenjivala. Naslonila sam se na podlaktice i prekrstila nožne članke posmatrajudi polugolog muškarca pored sebe. „Šta sve te tetovaže znače?“, pitala sam. „Sve one nešto znače, curo. Koje mesto ti je naročito privuklo pažnju?“ Oči su mu bile tamne kao okean iza njega, ali ne tako strašne. Mogla bih biti dobrovoljna zarobljenica u tim prelepim crnim ponorima. Ispravila sam se u sededi položaj i prešla prstima preko sunca na njegovom ramenu, milujudi vrhom prsta svaki zrak svetla. Koža mu se ježila na mestima gde sam je dodirnula. „Ta mi je bila prva. Bila je to neverovatna čast. U mojoj kulturi, sunce tipično stoji za bogatstvo, svetlost, veličanstvenost i vodstvo. Za mene, način kako mi se zraci pružaju preko srca pokazuju moju želju da uvek slušam svoje srce. Da budem bogat ljubavlju kao moj tama. I jednog dana se nadam da du biti veliki čovek na čelu svoje kompanije i porodice. Opet, kao moj tama. Zato sam i zamolio oca da je podeli sa mnom.“
350
„To je stvarno posebno.“ Tajeve grudi se podigoše i naduvaše još više kad je udahnuo. „Kod Samoanaca, ako želiš da uradiš tatau ili tetovažu, to moraš da zaradiš. I moraš imati spremnog člana porodice koji de je podeliti s tobom tako da vam životi zauvek budu povezani. Ustao je i skinuo sorts tako da je ostao potpuno nag. Okrenuo se na stranu, s poludignutim kurcem i ni blizu nivoa kad je bio zaista napaljen. Zamahom ruke, prešao je preko rebara do srpastog oblika sa crtežom kružne vetrenjače u sredini. „Ove crteže sam primio za mog brata, Taoa. Imao je želju da pronađe sklad u životu. Mnogo se borio. Sa našim roditeljima, sa mnom, sestrama, bradom, decom u školi. Kad je pronašao svoj put, želeo je da podeli to putovanje svog života sa mnom.“ Privukla sam kolena do grudi i obgrlila ih. „A kornjača?“ Osmehnuo se i spustio ruku do trbušnih mišida. Ne trbušnih mišida. Do primamljivih kvadratida. Svaki taj kvadratid na njegovom telu izazivao je žudnju u meni. Želela sam da ližem i grizem svaki centimetar tog torza i struka, tetovaže i sve… dođavola, naročito zbog tetovaža. „Još jedan moj zahtev koji delim s najmlađim bratom. Kornjača označava dugovečnost, blagostanje i mir. To je nešto što želim za svoju porodicu i sebe.“ „Šta je sa talasima i kovitlacima? Znače li oni nešto ili samo popunjavaju prazan prostor?“ pitala sam iskreno i on se nasmejao. Vrtedi glavom, prstom je prešao preko kovitlaca po čitavom telu. Dotad mu se ud ved ukrutio i spremila sam se za kraj priče, ali zanimalo me je zašto bi istetovirao čitavu polovinu tela i ostavio ostatak čistim… bez tetovaža. „Okean je veoma značajan u našoj kulturi, ne samo zato što smo okruženi njime, doslovno prepušteni njemu na milost i nemilost, ved zato što Samoanci tradicionalno veruju da odlaziš u okean kad umreš. Pošto surfujem, a kultura mi nalaže da uvek budem blizu vode, dao sam mu prostora u priči o mom životu i životu moje porodice.“ Nastavio je i pokazao mi pojedine delove koji su bili namenjeni nekim rođacima, drugom bratu i tako dalje. Čak je prekršio i pravilo i uzeo isti cvet koji je svaka žena u njegovoj porodici imala na stopalu. Primetila sam tu tetovažu na zabavi, ali nisam ništa spominjala. Tog trenutka mi je zaista bilo čudno što svaka žena u toj kudi ima istu tetovažu na stopalu. Ispostavilo se da im je to rodoslov. Bila je to ženska varijanta izražavanja poštovanja porodici tako što se trajno obeleži telo. „Poslednje pitanje, obedavam!“
351
Zakolutao je očima i seo golom stražnjicom na peškir koji smo poneli. Snažno sam se ugrizla za usnu dok sam uživala u pogledu na njegov nabrekli kurac. Želela sam taj masivni dodatak u sebi, kao i milion dolara da isplatim tatin dug. „Napred, curo. Pitaj. Ali dok to radiš, skini odedu. Polako.“ Pogledala sam oko nas da vidim hode li se neko nekim čudom pojaviti na privatnoj plaži. Hej, ipak sam ja iz Vegasa. Nikad se ne zna kad se neki manijak sakriva iza žbunja. Naravno, ovde nije bilo mnogo žbunja. Samo kilometri palmi i peska. Ustajudi, povukla sam majicu, otkopčala šorts, i pustila i jedno i drugo da padnu na pesak. „Nastavi.“ „Sa čim, s pitanjima ili skidanjem odede?“ dodala sam zavodljivo. Podigao je obrve. „I s jednim i s drugim.“ Otkopčala sam kučide na leđima, grudnjak mi se oslobodio tako da sam ga držala ispred sebe. „Zašto na celoj desnoj strani tela nemaš tatau? Upotrebila sam samoansku reč za tetovažu. Na to se nasmešio, pa mora da sam je upotrebila pravilno. Bravo za mene! „Dinje.“ „Ha?“ „Želim da ti vidim dinje. Spusti ruke.“ Skinula sam grudnjak i pustila devojčice da se slobodno njišu. Lepa veličina korpi i prilično prokleto živahne po mom mišljenju. Smesta sam drsko pomilovala obe velike lopte. Zastenjao je i naslonio se unazad, širedi noge. „Vidiš li ovo, curo?“ Zavrteo je glavom, glumedi ogorčenost. „I te kako. Sad mi reci, pa da možemo ovo veče privesti srednom kraju.“ Zamahao je prstom i ja odmahnuh glavom. Ponovio je taj pokret dolazi ovamo i, pošto nisam mogla zanemariti vlažnost između butina niti želju koja mi je kolala telom, prišla sam. Privukao me je na krilo. Bez reči, dva prsta su mu kliznula između mojih prevoja i zaronila duboko, a palac mu je čvrsto pritisnuo splet živaca koji je žudeo za pažnjom. Glava mi je poletela unazad i izvila sam se na njegovom krilu, pružajudi mu savršen pristup mojim grudima, koje je gladno prihvatio. Podizao me je na krilu, silovito gurajudi debele prste unutra i predivno me tucajudi njima. Kad mi je zagrizao nežnu bradavicu dok je istovremeno vrteo palcem po mojoj G tački, izgubila sam se. Utonula u đavolski orgazam. Kad sam se spustila, obuhvatio mi je usta, ljubedi me snažno, dugo… očaravajude. Kad se odmakao, opet sam se osetila pijanom, samo ovog puta pijanom od njega. Spremna da mu budem dobrovoljna robinja kad bi mi samo dao još jedan gutljaj svog slatkog zadovoljstva.
352
„Polovinu tela sam ostavio čistom za sebe. Ta polovina mog života je samo moja i podelidu je samo sa bududom ženom i decom. Kad dođe pravi trenutak, podelidu obeležja života mog sina i, ako bog da, njegovih sinova.“ Kosa mi je pala preko njegovog lica kad sam nam spojila čela, dok su nam se usne jedva dodirivale. Tek toliko da osetimo blagu vlažnost dok delimo vazduh. „Nemogude da si stvaran“, šapnula sam mu uz vlažne usne. „Muškarci nisu nikad tako nesebični.“ „O, dušo, daleko sam ja od nesebičnosti, i nameravam da ti to pokažem kad uzmem ono što želim od tvog nevaljalog tela.“ „Da, molim.“ Na to me je uhvatio za dupe i odneo me do mog bungalova.
353
PETO POGLAVLJE Kurac. Tačnije, Tajev kurac, ostavio je utisak. Veliki. Prostor među butinama mi je natekao i bio dobro iskorišden posle sinodnih seksualnih vratolomija. Glad za mnom mu je bila nezasita. Uzeo me je toliko puta da sam se osedala kao da mi je pica prazna, tako lišena punode kojom ju je ispunjavao. Sinod je bilo za priču. Nod čistog, nepatvorenog, prljavog seksa. Onog koji svaka žena želi, ali retko dobija. Osmeh mi se razvukao preko lica tako široko da ga nisam mogla izbrisati dok sam se pela stepenicama do prelepe kude na plaži, koja je bila mesto mog prvog snimanja za D'Amiko dizajns i kampanju Lepotaje u svim veličinama. Kad sam podigla ruku da pokucam na vrata, otvorila su se i pozdravio me je suvonjav, preterano mršav hipster. „Hvala bogu, tu si. Mija, je li tako?“, pitao je i pokazao mi rukom da pođem za njim. Proučavala sam ga. Sav u crnom – tesne farmerice što kao da su mu se zalepile za žgoljave noge i majica nemarno upasana u pantalone otkrivali su da mu je struk bio veličine moje butine. Žurno sam ga pratila, a japanke su mu glasno šljapkale po pločicama poda. „Došla je“, izgovorio je u sobu kad smo ušli u dnevni boravak. Nekoliko glava se podiglo i klimnulo, ali to je bilo sve. Ta dnevna soba nije izgledala kao običan udoban dnevni prostor s trosedima i televizorom. Bila je pretvorena u radni prostor za šminku, kosu i garderober. Rafovi s kupadim kostimima i tunikama bili su poredani uz jedan zid. Drugi je bio prekriven ogledalima sa stolicama koje su bile iste kao u nekom frizerskom salonu. Radilo se na nekoliko glava dok je vesela muzika svirala u pozadini. Muškarac koji se još nije predstavio potapšao je rukama po naslonu kožne stolice. „Sedi.“ Uradila sam kako mi je rečeno, uglavnom zato što nisam znala šta drugo da radim. Videla sam kroz otvorena dvostruka vrata i prozore što su vodili do ogromnog bazena i bašte gde je Anđelo, kreator, i fotograf, postavljao opremu i izdavao naredbe pomodnicima. Kad sam pozirala Aleku, uglavnom sam bila samo ja, i nije bilo mnogo posla oko kose i šminke. Njegova umetnost se nije bavila time. To me je podsetilo na jedno vrhunsko snimanje koje sam odradila za nekoliko reklama za vreme mog kratkog izleta u glumu pre nego što sam postala pratilja. „Ja sam Raul, tvoj stilista, šminker i frizer, sve u jednom. Ja sam sve to i kesica smokija.“ Namignuo mi je. Procenila sam njegov gotski izgled i pomislila kako bi mu dobro došla kesica ili čak dvadeset kesica smokija odmah. Jedina boja na njegovom telu bila je svetlo-smeđa koža i ljubičasta kosa obrijana sa strane i 354
zaglađena u pompadur stilu. Po dužini kose koja mu je padala preko leđa, zapitala sam se da li ju je podigao u indijanku. Sklonio mi je kosu s vrata i pokupio je u rep, brzo mi nanosedi šminku. Dokono smo daskali dok mi je radio na kosi, predivno uplidudi živahne uvojke u dugačke pletenice. Raul je doviknuo nekoliko naredbi ljudima koji su stajali unaokolo sve dok jedna krupnooka, izrazito visoka i neverovatno žgoljava žena nije donela kupadi kostim, i pružila mu ga. Polako ju je odmerio od glave do pete, oblizao usne i zahvalio joj. Kočoperila se pred njim i okrenula se da pomogne drugom stilisti. „Tvoja devojka?“ pitala sam dok je izvodio poslednje poteze na mojoj kosi. „Ne još“, rekao je u poverenju. „Radim na tome. Stidljiva je. Ne želim da je uplašim, ali izlazimo zajedno ovog vikenda.“ „Svaka čast!“ Nasmešila sam se i on mi je uzvratio, raščešljavajudi i prskajudi lakom svoje remek-delo, pazedi da ni dlačica ne štrči. Uz poslednje tapiranje kose i prskanje laka objavio je da je završio. Pogledala sam se u ogledalo i jedva se prepoznala. Izgledala sam prokleto izvanredno! Kosa mi je bila sjajna, dobila je na volumenu i imala je labave uvojke koji su se otmeno njihali dok sam pomerala glavu s jedne na drugu stranu. Šminka je bila isto pravo remek-delo, mikelanđelovskog kvaliteta. Zelene oči su bile tako izražajne i sjajne da sam se čudila kako su lepe, i znala sam da mi je to najlepša crta. Ostatak tela izgledao je osunčano i bronzano, naizgled prirodno, samo sa čitavim licem prekrivenim šminkom da bi se postigla takozvana prirodna lepota. „Ti si genije.“ „Znam“, rekao je i pružio mi je svetlucavi crni kupadi kostim. Gornji deo je bio nalik na majičicu, a donji je imao dve bele trakice na oba kuka. Više je pokrivao nego moji uobičajeni kupadi kostimi, što je bilo lepo za prvo slikanje. „Idi tamo da se presvučeš gde idu i ostale devojke.“ Ušla sam u prostoriju gde sam videla razne žene raznih oblika i veličina u raznim fazama razodevanja. Pomodnici su se kretali od žene do žene, prskajudi ih nečim po koži i pričvršdujudi im kupade kostime na određene delove. Prišla mi je zaobljena crnkinja. Na sebi je imala složeni beli kupadi koji se ukrštao na grudima i u širim trakama se spuštao preko stomaka, a zatim je bio skupljen na kuku gde se dizajner opredelio za dečački. Na njenom stasu i sa kafenom kožom kao podlogom izgledalo je lepo, i definitivno je bila zadovoljna svojim oblinama. „Hej, devojko, ja sam Mišel“, izgovorila je naglašeno i pružila ruku. Rukovala sam se uz osmeh. „Mija.“ Pogledala sam po prostoriji i ostale devojke mi mahnuše.
355
Mišel mi je obavila ruku oko ramena. „Dobro, ona seksi plava kučka je Tejlor“, pokazala je na ženu kojoj su prevelike grudi lepili u kupadi kostim. Plava kosa joj je bila predivna i padala joj je do raskošnog dupeta. Po mojoj proceni, devojka je bila solidna četrdeset četvorka, možda i četrdeset šestica i izgledala je zapaljivo zgodno u crnom kupadem. Mahnula je. „Ono tamo…“ pokazala je na brinetu s kratkom kosom zalizanom kao u spotu Roberta Palmera i jarkocrvenim usnama, „ono je moja devojka Lindsi.“ Verovatno je bila malo manja, sa četrdeset dva ili četiri. Povela me je dalje u prostoriju gde su sedele identične bliznakinje, s kosom zakačenom u složene frizure, a obe su imale isti kupadi kostim, samo u različitim bojama. Kosa im je bila boje tamnog mahagonija s upadljivim pramenovima karamelplave. Obe su imale jedan plavi pramen pušten da im se uvija oko lica. „Zdravo“, rekle su istovremeno i zakikotale se kao tinejdžerke. Zapravo, što sam više gledala, to mi je bilo jasnije da i jesu tinejdžerke, samo sa mnogo šminke. „Misti i Marsija, naše male bliznakinje. Svi ih čuvamo. Pazimo da ne upadnu u nevolju… ne želimo da se pretvore u neke ostrvske fufe. Je li tako, devojke?“ Ponovo su se zakikotale i podsetile me na Medi. Jedva sam čekala da mi sestra i Džinel dođu krajem meseca. Smatralo se i da su bliznakinje punije, kao i svi ostali, ali nisu mogle biti krupnije od veličine četrdeset. Ja sam bila jedva nešto mršavija i to ne mnogo. Mišel me je odvela do mesta i pridržala mi kupadi dok sam skidala odedu. Nastavila je da mi predstavlja modele. „Bliznakinje imaju samo šesnaest. Ovde su bez porodice iako im je njihova modeling agencija dodelila pratnju. Taj kreten što svetli u mraku nije nikad tu. Tata im je samac i radi da bi izdržavao derke, ali kao što vidiš, prelepe su i izabrane su bez po muke. Ovo im je ogroman posao i obezbedide im koledž. Tata im je samo zbog toga dozvolio da dođu.“ Čim sam se obukla, pomodnica mi je nečim poprskala zadnjicu da mi se kupadi ne bi podigao na slikama i zalepila mi je gornji deo za grudi, zadržavajudi ga tamo gde je trebalo da stoji za vreme slikanja. Zatim je sipala neko ulje na ruke i počela da mi ga utrljava da dobijem lep sjaj. Mišel je stajala raširenih ruku boje abonosa i raširenih nogu dok su joj radili to isto. Žustro kucanje na vratima nas je sve udutkalo. „Mija i Mišel, na redu ste!“ Zagrmeo je glas kroz vrata. „Vreme je za predstavu“, rekla je Mišel. Anđelo je bio neverovatan fotograf i ljudsko bide. Rad s njim i Mišel na prvom snimanju ulepšao mi je dan. Ova reklama de biti označena sa jin i jang zbog suprotnih boja kože i namestio nas je tako da legnemo glavama uz noge, krivedi
356
nam tela u polukružni oblik. Slikao nas je odozgo. U jednom trenutku morale smo da uhvatimo jedna drugu za ruku i nožni članak, ispružene u komplikovan položaj, ali krajnji ishod je bio filozofski i izazivao je na razmišljanje. Kad smo završile, Mišel i ja smo se družile s ostalim devojkama i žderale smo picu. Modeli to verovatno ne bi trebalo da rade, ali Mišel je naglasila da su na pici spanad, artičoke, paradajz, zelena paprika, masline i piletina. Sve zdrava hrana. Meni je to objašnjenje bilo sasvim prihvatljivo, kao i svim ostalim devojkama. Osim toga, tešile smo se da smo puniji modeli i dobile smo posao na osnovu takvog stasa, a ne veličine koju je društvo nametalo. Tokom narednih nekoliko dana, uradila sam pojedinačne i grupne snimke s devojkama. Taj je bio slobodan; nažalost, radila sam od ranog jutra do trenutka kad više nisam mogla stajati na nogama. Posao modela nije bio šala. Te žene su se ubijale od rada. Mislim, bilo je zaista zanimljivih delova i svako je slikanje tako počinjalo, dok ne bih morala da držim nožni prst ispružen duže od sat vremena, grudi isturene, guzu upakovanu tako da ne izgledam kao devojka iz kluba, uz sitne ispravke položaja, kose, šminke i okruženja. Prilično sam sigurna da sam zaradila trajan grč u desnom stopalu od pokušaja da ga držim kao barbika ceo dan uz moje pravo meso i kosti, umesto plastike. Danas je trebalo da se ponovo nađem s Tajem. Nasmešila sam se razmišljajudi o svoj toj muškoj, toploj, ukusnoj koži i kako de je obaviti oko mene. Nadala sam se da de to biti još jedna nod ispunjavanja naših telesnih želja. Međutim, on je čvrsto rešio da mi pokaže ostrvo. Koliko god da sam želela da ležim s njim u krevetu po čitav dan, nameravala sam i da istražim okolinu i doživim puno ostrvsko iskustvo. Prvo mesto na koje smo otišli bilo je nedaleko od Honolulua i nalazilo se usred donje polovine ostrva po imenu Palijeva osmatračnica. Sa vrha planine pružao se panoramski pogled na vetrovitu obalu Oahua. Pasati su bili tako snažni tamo da mi je kosa šibala lice dok mi Taj nije dao svoju bejzbol kapu. „Neverovatno, zar ne?“, rekao je dok smo upijali taj čaroban pogled. „Nešto što nedu nikad zaboraviti.“ Dok smo bili na osmatračnici, saznala sam da je to bilo poprište najkrvavijih bitaka u havajskoj istoriji. Za vreme Nuuanu bitke, gotovo četiri stotine vojnika koji su branili Oahu da ih ne osvoji Kamehameha Prvi bili su zarobljeni u dolini i kasnije gurnuti sa litice u smrt. „Tužno“, rekla sam pomišljajudi na sve te ljude što su poginuli u bici, dok smo se vradali do automobila.
357
Taj je ponovo uzeo svoju kapu i pustio da mi kosa padne oko ramena i po leđima. „Bolje.“ Nasmešio se i stavio je opet sebi na glavu. „Ako te je ovo rastužilo, onda demo preskočiti Perl Harbur.“ „Pametno.“ „Jesi li gladna?“ „Apsolutno.“ „Sviđa ti se havajsko pivo?“ „Kome se ne sviđa?“, uzvratila sam, skupljajudi obrve da budem ubedljivija. Odveo me je do mesta na dalekoj južnoj strani ostrva koje se zvalo Pivara Kona. Nalazilo se u nečemu što je ličilo na tržni centar, pa se nisam preterano nadala da de biti čarobno kao što je nagovestio. Bila sam presredna što sam smrtno pogrešila. Konobarica nas je provela kroz restoran do zadnjeg dela, koji kao da je lebdeo iznad zaliva. Dole su bili usidreni brodovi; vlasnici su mogli da privežu brodide, dođu peške i obeduju. Pogled je bio prosto neverovatan kao i Palijeva osmatračnica, samo drugačiji. Restoran je bio zaglavljen u planini s obe strane vode. Jarke eksplozije zelene, žute, smeđe, ljubičaste, plave i svih drugih boja duge ispunjavale su pejzaž kao da ih je umetnik naslikao. Sad sam znala zašto je toliko ljudi slikalo ove planinske vence. Bili su neverovatno lepi i budili su mir u onima koji su bili dovoljno sredni da ih gledaju. Naručili smo mnogo piva dok smo sedeli, razgovarajudi o svemu iz ostrvskog života, o samoanskoj kulturi, mom životu kod kude, surfovanju i bududnosti. Taj je pio pivo označeno sa big vejv,22 zlatno pivo, a ja sam se držala vodkastijeg ukusa kastaveja23. Nazivi obe vrste piva kao da su odgovarali našim životima. Ja sam se osedala kao izgnanik, plovedi kroz ovu godinu mog života, skačudi s mesta na mesto, dok je Taj uvekbio u potrazi za velikim talasom. Delom života koji de ga upotpuniti. Potajno sam verovala da de se to desiti kad izabere saputnicu i skrasi se, ali bila sam prilično zadovoljna i time što sam mu broj jedan za ovaj mesec. „U redu, videli smo osmatračnicu, isprobala si domadu hranu i pide, šta kažeš sad na neko uživanje za dušu?“ „Moju dušu? Misliš da mi možeš pružiti nešto što de poslužiti mojoj duši?“ Nasmešio se i izašao na put. Vozili smo se malo više od pola sata, ali činilo se kao da su u pitanju samo minuti, a oči su mi bile fokusirane na predele koji su oduzimali dah. Sa svakim kilometrom pogled kao da je bledeo i lebdeo,
22 23
Engl.: big wave – veliki talas. (Prim, prev.) Engl.: castaway – izgnanik, prognanik. (Prim, prev.) 358
prilagođavajudi se raskošnim pejzažima, a svaka plaža koju smo prošli razlikovala se od prethodne. Konačno smo skrenuli ka mestu zvanom Memorijalni park Dolina hramova. Taj nas je vozio kroz nešto što je ličilo na groblje, samo ne onakvo kakvo viđamo kod kude, sa betonskim ili bronzanim pločama u zemlji. Ne, ovo se razlikovalo od svih memorijalnih parkova koje sam u životu videla. Na mnogim mestima, veliki četvrtasti crni mermerni spomenici s urezanim zlatnim slovima stajali su kao stražari koji čuvaju počivalište čoveka ispod. Bilo je očigledno po izgledu i obeležjima kako se na Havajima mrtvi duboko poštuju. Na prostoru što je trebalo da bude ispunjen smrdu i tugom bila sam obuzeta saosedanjem i ljubavlju prema ljudima koji su mi dopustili da s njima podelim mesto njihovog počinka. Zaustavio se na parkingu i izašli smo. Poveo me je za ruku kroz dugačku stazu dok nismo došli do stenovite površine usečene u planini. Tamo se nalazio crveni hram u japanskom stilu. „Hram Bjodo-in.“ Rekao je tiho, gotovo šapatom. „To je neobavezan budistički hram. Vernici svih veroispovesti su dobrodošli da meditiraju, obožavaju ili prosto uživaju u okolini. Hajde da pogledamo izbliza.“ Morao je da me odvuče; bila sam tako zadivljena građevinom ispred. Stajala je savršeno ispred džinovskog planinskog lanca iza sebe. Bambusova šuma se nalazila s jedne, a groblje s druge strane. Redi da je to jedno od najlepših mesta koje sam u životu videla bilo bi umanjenje zanosa koje ono pruža telu, umu i duši. Osedaj mira i humanosti ispunio mi je sve pore, ovlažio mi oči i zagrlio mi srce. „Nikad nisam videla ovako nešto“, okrenula sam se Taju i on se sagnuo da me nežno poljubi. „Drago mi je. Tek deš da vidiš najbolje.“ Hodali smo preko pošljunčanih staza, zastajudi da pogledamo koi jezerca svuda unaokolo. Stazice su bile pokrivene savijenim drvedem, koje je doprinosilo utisku tajne bašte. Na ulazu u hram nalazilo se džinovsko zvono. Pored njega se nalazio balvan. Kad kažem balvan, zaista mislim na stablo drveta isečeno i okrenuto na stranu, gde je bilo vezano u nivou zvona. Posetioci hrama mogli su da povuku unazad težak pričvršdeni konopac i udare ogromno zvono tim drvetom. Naravno da sam morala da probam. Pri prvom pokušaju, povukla sam unazad i drvo se jedva pomerilo, tek dodirnuvši zvono. Krajnje nezadovoljavajude! „Drži se, curo“, rekao je Taj, dodajudi telefon japanskom paru koji je čekao red da priđe zvonu. Čovek je podigao Tajev telefon, pripremajudi se. Taj me je obgrlio oko struka, drugom rukom je uhvatio konopac i povukao ga zajedno sa
359
mnom, upotrebljavajudi nadljudsku snagu. Cepanica se zanjihala unazad i udarila o zvono, stvarajudi zvučno GONG, a onda se vratila i udarila ponovo. GONG. Malo tiše i još jednom: GONG. Skakala sam gore-dole, pljeskala rukama i obavila mu ruke oko vrata, zahvalno i vlažno ga ljubedi. Privukao me je bliže i prebacio nam poljubac na sasvim drugi nivo. Usisavao mi je i grizao usta kao da pokušava da pojede uzbuđenje pravo s mojih usana. Neko se nakašljao i opet sam zaboravila gde smo. Sitna Japanka koja je stajala pored muža nasmešila se i podigla palčeve iza muževih leđa. Pokrila sam usta i pokušala da prikrijem groktavi smeh. Taj se zahvalio čoveku i stavio telefon u džep. Zatim me je uhvatio za ruku i krenuli smo drvenim stepenicama preko platforme do ulaza u hram. Taj je odmah izuo cipele, a isto i ja, zbacivši japanke i držedi mu se za majicu u mračnom prostoru. Unutra nije bilo nikog drugog koliko sam čula dok smo hodali do najdivnijeg kipa Bude. Bio je ogroman, dizao se tri metra u visinu na izdignutom postolju. U sredini se nalazio mladi, zamišljeni Buda, odmarajudi se u položaju razmišljanja. „To je prikaz samog Bude i poznat je kao najvedi kip takve vrste izvan Japana. Dizajnirao ga je čuveni vajar Masuzo Inui. Sviđa mi se kako sedi na cvetu lotosa.“ Glas mu je bio ispunjen poštovanjem i divljenjem. „Zašto je zlatan?“ pitala sam Taja, a oči su mi letele od mesta do mesta, dok sam pokušavala da urezem taj predivni kip u doživotno pamdenje. „Da naglasi njegovu lepotu. Premazan je sa tri sloja zlatnog laka, a zatim i zlatnim lišdem. Vidiš sve figure koje ga okružuju?“ Pokazao je na nekoliko. Klimnula sam glavom škiljedi, pokušavajudi da se približim što sam više mogla a da ne prekoračim konopac. „Tu su pedeset dve bodisatve ili prosvetljena bida oko njega, lebde na oblacima, sviraju muziku, plešu. Predstavljaju kulturu Fudživara aristokratije.“ Posle predavanja iz istorije, oboje smo zapalili po grančicu mirisa i postavili smo ih ispred kipa. „Sad izgovori molitvu, ili želju, ili pošalji ljubav i svetlo kome god smatraš da treba.“ Seo je ispred izdignutog postolja i prekrstio noge ispred sebe. Sledila sam njegov primer. Spojio je dlanove i prineo ih grudima, kao u molitvi. Zatim je sklopio oči i pognuo glavu. I ja sam zažmurila i sagnula glavu, ali umesto da izaberem jednu molitvu, želju, ili da pošaljem ljubav, uradila sam to sve. Molim te, bože, ne dozvoli da mi otac umre.
360
Želim da Medi dobije sve što želi u životu. Budo, želela bih da pošaljem svetlo i ljubav Vesu tako da se nikad ne oseti usamljeno, čak ni u krcatoj prostoriji.
361
ŠESTO POGLAVLJE Taj je vozio po ostrvu ostatak večeri. Zaustavili smo se na Severnoj obali i večerali meksičku hranu. Nije bila ni nalik meksičkoj hrani kakvu smo imali u Kaliforniji, ali bila je začinjena i ljuta, prijala mi je i zasitila me, i baš mi je to trebalo nakon što sam čitavo veče posmatrala plaže pored kojih smo prolazili. Izbacila sam ruku kroz prozor i dugo se igrala s vetrom. Taj je bio zadovoljan što vozi i držao me je za drugu ruku. Na radiju je svirala neka tiha havajska muzika. Nisam čula reči, ali svejedno sam uživala u tihim zvucima. „Kad misliš da deš se skrasiti?“ pitala sam ga iznenada. Nakrivio je glavu i napudio pune usne. „Sanjam o tome nodu, ali nemam odgovor.“ Mrštenje koje je usledilo posle toga kao da mu se urezalo duboko u kost. Iskreno, to kao da je mučilo seksi Samoanca. Bio je muškarac za kakvog bi se žena rado udala kad ga upozna. Naravno, mi smo se zabavljali, ali tu se radilo o seksu i prijateljstvu, a ne o ljubavi i posvedenosti. Ovo poslednje je on mnogo želeo. Stegla sam mu ruku u znak podrške. „Šta ti je mama rekla? Kazao si mi da može da vidi nešto, predvidi bududnost. I ono što je izjavila za mene, pa, samo se nadam da je tako.“ Uzdahnuo je. „Tina kaže da du upoznati srodnu dušu neočekivano.“ Stidljivo je sagnuo glavu i pogledao me ljupko tim očima crnim kao ugalj. „Mislio sam da si to možda ti.“ Smesta sam odmahnula glavom. „Znam, znam. Suđeno nam je da budemo prijatelji. Osim toga, tina bi te smesta spopala da si ti prava. Nesnosno mi je to čekanje. Čini mi se kao da živim polovično, a moja druga polovina živi negde bez mene.“ Bože, taj čovek je svetac. Bila sam ubeđena da dobija sve što poželi. Ljudi koji su tako ljubazni, tako dobri i dolaze iz pristojnih porodica obično izađu kao pobednici. Taj je to zaslužio. „Nadi deš je.“ „Pa… Tina mi je dala nekoliko nagoveštaja.“ Razrogačila sam oči i okrenula se na sedištu, privlačedi koleno tako da mu vidim ceo profil. „Čekam“, udarila sam ga u ruku, a zatim protresla bolnu šaku. „Prokletstvo, ostavi se tegova.“ Frknuo je kroz smeh. Da, Taj je zagroktao. „Ti si prva žena koja mi je to rekla.“ „Odugovlačiš. Šta ti je Masina kazala o tvojoj pravoj ljubavi?“ Prešao je rukom preko ježastog potiljka. Čula sam kako mu oštre, tek iznikle dlačice grebu po žuljevitom dlanu. „Rekla je kako de joj oči imati boju sveže pokošene trave i kosa de joj biti zlatnožuta kao sunce.“ 362
Otvorila sam usta i nasmejala se. „Tražimo plavušu sa zelenim očima!“ To je divno. Slegnuo je ramenima. „To znači da nede biti Samoanka.“ Namrštio se. „To de teško pasti mojoj porodici.“ Glas mu je zvučao umorno i nesigurno. Trljajudi mu rame, primakla sam se bliže i naslonila na njega. Obgrlio me je rukom. „Uvek je tako s pravom ljubavi. Mislim da moraš prodi kroz neka iskušenja i stradanja da bi stigao do srednog kraja, da pronađeš sredu do kraja života.“ „Misliš?“ „Znam.“ Nasmešila sam se, okrenula glavu i poljubila ga u rame. Zastenjao je. „U međuvremenu, uživadu u raskošnoj brineti sa kopna.“ Pomerio se tako da je premestio ruku s mog kolena na unutrašnji deo butine, gde me je silovito zgrabio za međunožje. Glas mi je bio promukao i ispunjen željom kad sam odgovorila: „E to mi zvuči kao odlična zamisao.“ Umesto da skrene prema Honoluluu i plaži Dijamantska glava, gde smo odseli, skrenuo je levo i povezao džip uz dugački brdoviti put sve dok kroz prozor nije moglo da se vidi samo gusto drvede. „Kuda idemo?“ Stegao me je za rame. „Videdeš. Veruj mi.“ Napudila sam usne, namrštila se i tvrdoglavo zaječala. „Hej, hej, nemoj da se mrštiš, curo.“ „Ne bih kad bismo krenuli kudi i kad bi me odmah kresnuo“, uzvratila sam. U očima mu sevnu vrelina na moj iskren odgovor. „Veruj mi: vredede.“ „Vredede da propustim orgazam s Tajem Nikom? Sumnjam.“ Nestašno sam zagunđala, ali ne ozbiljno. Želela sam da me tuca. Prošli su dani i bila sam spremna za dozu-dve ili tri njegove ljubavi. Pesma All Night Long24 Lajonela Ričija prolazila mi je kroz glavu. Automobil se na kraju zaustavio na vrhu čistine. Oko nas je bio mrkli mrak. Mogla se videti samo mesečina i čitav Honolulu ispod. Pogled, kao što sam i očekivala sa bilo kog mesta u Oahu, bio je neverovatan i vredan zaobilaznog putovanja. Taj me je poveo do prednjeg dela džipa, raširio je veliki peškir i poseo me na njega. Zatim se vratio do auta, spustio prozore i pojačao muziku. Havajska muzika je lepršala iz kola nošena tropskim vetrovima. Nod je bila topla i pomalo vlažna. Koža mi je bila pomalo mokra na dodir, ali nije mi bilo neprijatno. Ugasio je motor i vratio se sa bocom šampanjca. Nisam imala pojma gde ju je krio. „Gde si to nabavio?“ pitala sam. „Pravi muškarci imaju tajne za koje njihove žene ne znaju.“ 24
Engl.: Čitavu nod. (Prim, prev.) 363
Nasmejala sam se i prihvatila malu plastičnu čašu ispunjenu slatkim, penušavim šampanjcem. „Jesam li ja tvoja žena?“, postavila sam teško pitanje. Kao što je njegova majka i rekla, nije se mogao zaljubiti u mene, niti ja u njega. Morali smo biti načisto u vezi sa parametrima ovoga što smo imali. Zabava i prijateljstvo. „Jesi za narednih sedamnaest dana. A onda deš postati briga nekog drugog klošara“, našalio se, a ja sam zinula i glasno se nasmejala. „Bezbožniče!“ „Hvala lepo. Učio sam od najboljih“, rekao je i namignuo. Dugo smo sedeli i pili šampanjac dok se nisam ošamutila. To pide mi je uvek pomagalo da se opustim. Posmatrala sam Taja krajičkom oka. Sedeo je na peškiru naslonjen na podlaktice i uživao u pogledu. Znala sam da nije pio onoliko koliko ja jer je morao da vozi. Okrenula sam se na bok i prešla mu preko vilice prstom dok nije okrenuo glavu. Mogao je rasplakati odrasle žene zbog svoje savršenosti. Tako je dobro izgledao. Olizala sam usne dok sam prelazila prstom preko njegovih. Izbacio je vrh jezika i liznuo mi prst. Bučno sam udahnula i izdahnula kad ga je ugrizao. Ko bi rekao da je prst tako osetljiv. Tog trenutka mi se činilo kao da mi je direktno povezan s klitorisom. Dok mi je kružio jezikom po prstu, uvlačedi ga u vrela usta, osedala sam kako mi gadice svakog trena sve više vlaže. Skupila sam noge i stegla se, stenjudi od zadovoljstva pod pritiskom na osetljivo mesto između butina. „Cvet ti je zreo“, izgovorio je prelazedi mi rukom između dojki. Podigao mi je suknju i smesta se posvetio mom klitorisu kružedi prstom oko njega, pre nego što mi je potpuno zaronio u rascep. Legla sam na leđa, a on je glatko pomerao ruku unutra i napolje. Dodao je još jedan prst. „Mirišem nektar, curo. Mogu li da ga probam? Ovde, na otvorenom?“ Žustro sam zaklimala glavom i uhvatila ga za snažna ramena. „Molim te“, zacvilela sam kad je i tredi prst kliznuo u mene. „Šta kažeš da ti skinem svu odedu i uzmem ti telo odmah. Jesi li ikad tucana na haubi, Mija?“ Odmahnula sam glavom. „Samo na motoru.“ Priznala sam drhtavo, zatim zabacila glavu kad mu je ruka brže krenula, a prsti me tucali kao da im je to posao. „Stvarno?“ Zastenjala sam na njegov iznenađeni ton. „Moradeš mi to kasnije ispričati.“ Izvadio je prste i podigao me na noge ispred automobila. Skinuo mi je gadice i gurnuo ih u džep. Zatim mi je podigao majicu preko glave. Povukla sam ga za košulju, u želji da osetim tu smeđu kožu ispod svojih nabreklih bradavica. Kad sam je skinula, zgrabila sam ga, pribijajudi usta na njegova u surovom poljupcu.
364
Žarko mi je uzvratio. Kao i u prethodnim seksualnim okršajima, vrlo brzo je postalo usijano i bludno. Odvojio mi se od usana, ponovo me podigao i postavio na toplu haubu. Prošlo je dovoljno vremena, pa nije bilo ni blizu vrude kao kad smo stigli. „Lezi. Želim da te vidim ispruženu i golu na haubi svog džipa.“ Uradila sam kako je rekao, podižudi grudi, želedi da uradim nešto. Želja mi je strujala telom, potreba da me on dodirne… svuda, dobijala je epske razmere. „Posveti se malo svojim sisama. Bidu zauzet obrađivanjem cveta između tih mekih butina i slatkim nektarom koji ti klizi niz pukotinu između dupeta.“ Gospode, sve te reči što je izgovarao osedala sam pravo kroz telo do klitorisa, gde su padale, a on je pulsirao u odgovor na svaku prostotu. Moj Taj je bio otvoren, a ipak divan i nepriličan u isto vreme. Stavila sam ruke na grudi i stegla teške lopte. Čim sam uhvatila bradavice između palca i kažiprsta, zavukao je duboko jezik. Zarežao je, a ja sam zastenjala. Zvučali smo kao čopor divljih životinja koje se bore u šumi. Kad se Taj spusti dole na mene, ponaša se kao da prvi put proba najdekadentniji desert. Liže, sisa, vuče, grize i pritiska na svim pravim mestima. Kad mi je spustio pune usne oko klitorisa, kružio jezikom preko čvora, rastvorio mi unutrašnjost butina dovoljno široko da osetim ubod bola, podigao je crne oči i pogledi su nam se sreli. Čvrsto me je stegao za butine, otvorio usta, spustio pljosnati deo jezika na moj okidač i protrljao ga. Zacvilela sam, preklinjudi ga očima. Odupirudi se nogama, pokušala sam da se podignem, ali bila sam mu potpuno prepuštena na milost i nemilost. Podigao je usta samo na tren i došlo mi je da zaplačem. Suze su mi se zapravo i pojavile u očima i telo mi je zadrhtalo od potrebe da svršim. „Ne zatvaraj oči. Gledaj me kako te odvodim u blaženstvo.“ Zamumlao je pre nego što je počeo da me liže od rascepa do klitorisa, opet mi postavljajudi usne preko nežnog snopa živaca, podižudi pogled i usisavajudi snažno. Čitavo telo mi se steglo u snažnom orgazmu koji me je prosekao kroz svako vlakno mog bida. Nisam mogla da se pomerim, sputao mi je noge pravim muškim rukama. Kad više nisam mogla da svršavam, uhvatila sam ga za glavu obema rukama i povukla. Moj sidušni crveni klitoris mu je iskliznuo između usana poput male trešnje. Nisam više mogla da ga odmaknem, ali ostavio mi je splet na miru i zavukao mi jezik duboko u pukotinu, uživajudi u mojoj unutrašnjosti. S divljom željom je polizao svaku kap i odveo me je do tačke gde sam gotovo ponovo prešla granicu pre nego što se odmakao. Oči su mu bile užarene, a kurac samo što mu nije probio šorts. Skinuo ga je i ud mu je izgledao bolno ukruden. Počela sam da se spuštam s automobila da bih oko njega obavila usne i uzvratila
365
uslugu, ali zavrteo je glavom. Pružio mi je celofanski paketid. Pokidala sam ga zubima, izvadila kondom i prevukla mu ga preko masivnog uda. Povukao mi je kolena visoko na svoja rebra tako brzo da sam morala hitro spustiti ruke iza sebe da se održim. Namestio je kurac i zario ga u mene. Vrisnula sam ved od same njegove veličine i obima. Čovek je bio ogroman svuda, a njegova muškost je odgovarala gromadi kakav je sam bio. U roku od nekoliko sekundi, uhvatio me je za kolena i pritisnuo više, ulazedi nemogude duboko. Držala sam mu se za ramena i vrat što sam bolje mogla. Mora da sam mu ostavila tragove noktiju na leđima, vratu i glavi, ali nije prestao da me tuca. Zatim ga je izvadio i okrenuo me tako da su mi kolena bila na haubi. Učvrstila sam se tako što sam se nagnula napred i uhvatila za hladan metal haube blizu brisača. Povukao mi je zadnjicu unazad i namestio se, raširio mi stidne usne i ponovo se zario u mene. Bio je tako duboko kao da je tucao neobeleženu teritoriju. „Jebadu te širom otvorenu, curo. Zapamti, nedostajade ti moj kurac kad odeš. Čuješ me?“ „Da“, zastenjala sam dok je prelazio kurcem po svim mojim unutrašnjim živcima. Drhtaji zadovoljstva su mi prolazili kroz vene. Zidovi vagine su mi se stegli i pulsirali oko njegove krute muškosti. „Nedostajade ti moj kurac jednog dana?“ praktično je zarežao, želedi da me nekako obeleži. „Jebote, to, Taj. Samo me jebi“, vrisnula sam kad mi je povukao kukove unazad i pridržala sam se svom snagom. Zadržao je mahniti ritam. Zatim je oslonio nogu o branik radi čvršdeg uporišta, jednom rukom me povukao na dole, a onda mi drugu spustio na osetljivi klitoris da ga blago masira. Nije mi trebalo mnogo da doživim i drugi orgazam. Uzvišeno. Lepršavo. Lako. Tako sam se osedala, iako sam neodređeno shvatala da me i dalje žestoko tuca, pomerajudi kukove, dok mu se znoj slivao niz grudi sve dok nije svršio uz modan urlik. Nisam se sedala vožnje nazad, niti kako sam se odvukla u krevet kad sam se narednog dana probudila za posao. Kao što je Taj i očekivao, međunožje mi je bilo bolno i osetljivo na dodir. Čak me je i donji veš grebao po, kako je to on nazivao, nežnim laticama. Cerekajudi se, istuširala sam se, puštajudi vrudu vodu da mi smiri i opusti tkivo. Kad sam pogledala dole, glasno sam opsovala. Napred na obe butine imala sam modrice veličine novčida, a isto tako i pozadi. „Jebeno odlično. Kako, dođavola, ovo sranje da objasnim kreatoru kupadih kostima? Uh da, imala sam luđački seks na otvorenom na planini, na haubi
366
automobila. A znate onog džinovskog Samoanca kog ste zaposlili, da, on je isključivi krivac što je podivljao i naneo mi modrice na butinama dok me je zadovoljavao.“ Ječala sam i gunđala dok sam se spremala za posao. Kad sam se pojavila na snimanju, na plaži nedaleko od naših bungalova, hvala bogu, nisam nimalo popustila u stavu. Taj je podigao pogled i nasmešio se kad je video da ulazim. „Hej, curo, izgledaš…“ reči su mu zamrle kad je video da ga streljam pogledom sa dobra tri metra. Spustila sam torbu i glupo nastavila da ga ne primedujem. Bilo je klinački i glupo, znala sam, ali, ipak, uskoro nedu dobro prodi sa sramotnim objašnjenjem zašto de izuzetni modni kreator Anđelo D’Amiko morati da mi fotošopom uklanja modrice sa slika. Taj mi je spustio krupnu šaku na rame, a ja sam je odgurnula i ljutito ga pogledala. „Šta se dogodilo između sinod kad sam te otpratio na spavanje i tvog dolaska ovamo?“ pitao je zabrinuto. „Dogodio si se ti sa svojim krupnim muškim šakama!“, rekla sam mrzovoljno, podigla haljinu i pokazala mu modrice na butinama u obliku šake. Kad sam podigla pogled, očekujudi iskreno kajanje i saosedanje, on mi to nimalo nije pokazao. Zapravo, kikotao se, pokrivši rukom usta. Čitavo telo mi se zapalilo i stavila sam mu ruke na kukove. „Jebeno me zajebavaš?“, ljutito sam prošaptala. Bila sam ljuta, ali ipak profesionalna i nisam želela da budem model koji stvara neprilike na snimanjima. Tog trenutka mi je prišao Raul. Ovog puta je od glave do pete bio u belom. Ispostavilo se da zapravo i nije bio gotičar. Kao što je objasnio, kad je birao boju za određeni dan, potpuno se posvedivao. Dakle, od vrhova nožnih prstiju do vrata oblačio bi se u istu boju. Danas je to bila bela. Čak je i na nogama imao bele konversice. Ljubičasta kosa je ostala. To mu je bio hir, kazao je. „O čemu se radi ovde?“ Skupila sam oči na Taja. „Ni o čemu“, procedila sam kroz zube. „Ima modrice na butinama“, Taj je smesta priznao, i da sam negde u blizini imala nož, zabola bih mu ga u oko; ovako, četkice za šminku su se činile kao sasvim prikladno oružje. „Malo smo ludovali sinod; znaš kako je“, rekao je, hvatajudi Raula za rame. „Misliš da to možeš popraviti?“ Raulove usne se jedva primetno izviše. „Daj da ih vidim.“ Zakolutala sam očima i podigla haljinu. Raul se spustio na kolena, uhvatio me za noge i pogledao izbliza. „Treba odmah staviti deset kašika u frižider!“, dobacio je iza sebe. Devojka s kojom se zabavljao prošle nedelje skočila je i doviknula: „Odmah!“ preko ramena. „Sve je u redu, dušo. Posvetlidu modrice hladnim kašikama, a onda du ih pokriti.“
367
„O, hvala bogu. Ne bih nikako volela da Anđelo mora da ispravlja slike u fotošopu.“ Raulov pogled je otvrdnuo. „Dušo, Anđelo D’Amiko ne bi prepravljao slike žena u svojim kreacijama isto kao što ne bi nikad prevario svoju seksi ženu Rosu. Pre svega je umetnik. Ne bi nikad obrađivao svoje fotografije. Važno mu je da svaka slika bude sirova.“ „O. U redu, ali možeš da mi pomogneš, je li tako?“ pogledala sam ga najboljim moledivim pogledom. Poveo me je do stolice za frizuru i šminku. „Za tebe sve.“ „Hvala, Raule.“ Izdigla sam se i poljubila ga u obraz. „A šta je sa mnom? Ja sam ga pitao.“ Dodao je Taj iza mene. Narogušila sam se i sklonila kosu s ramena. „Ti si mi u svom muškom ludilu napravio modrice na butinama!“, prkosila sam mu. Konačno je namestio pokajnički izraz, ali samo na tren. „Znaš, ne žalim. Uradio bih to ponovo. Kažeš da žališ zbog prošle nodi – širom raširene butine, ti gola na haubi mog automobila, vazduh ti ljubi slatku, vlažnu…“ „Jebote…“ Raul se zaustavio, sa češljem iznad moje glave, oči su mu se zamaglile, a obrazi se oblili rumenilom. „Jebiga, zaboravio sam gde sam. Izvini, čoveče.“ Ovog puta se izgleda iskreno izvinjavao. Raul je zavrteo glavom. „Ne, u redu je. Hej, hodeš li mi redi gde si parkirao. Može?“ Taj je ponovo potapšao Raula po leđima. „Naravno, brate. Pričademo kasnije. Vidimo se u vodi. Danas snimamo seksi parove u kupadim kostimima koji se maze na plaži. Zamrdao je obrvama na mene. „Ozbiljno?“, pitala sam, ne verujudi mu. Moralo je da bude slučajnost. „Da. Bacidu se na tebe.“ „Ne bi bilo prvi put.“ Nezadovoljno sam dunula. „Nede biti ni poslednji, curo.“
368
SEDMO POGLAVLJE Anđelo D’Amiko je bio genije. Ne samo da je učinio da Taj i ja izgledamo ispred kamere kao da smo par koji je zajedno ved godinama ved su i osvetljenje, pozadina, kupadi kostimi dodavali snimanju neki nov, svež osedaj. Imao je jedinstveno viđenje kako da postavi to ogromno pitanje žena i njihovih tela na novi nivo. Kampanja je bila izuzetna. Samo se tako mogla opisati. Ja sam im bila najmanji model, negde između trideset šest i trideset osam. Ostale su bile sve između četrdeset dva i pedeset, možda čak i pedeset dva. Sve prelepe žene s punačkim stasom na koji su bile ponosne, i to s pravom. Bile su to stvarne žene sa stvarnim telima. „Hajde, devojke, okupite se oko frajera, može?“, pitao je Anđelo svojim teškim i gustim italijanskim naglaskom. „Sad, Taj, stavi ruku na Tejlorinu guzu, a drugu na Mišelin kuk. Mija, ti deš stati ovde po strani i izgledati veoma… uh… kako se to kaže… nadrkano?“ Rosa, njegova žena, namestila je Tejlor i Mišel tačno onako kako je Anđelo želeo. „Mija, ljubavi, stadeš ovde, s rukama na kukovima ponosna, lepa, ali i veoma ljuta. Ili kako se moj muž rečito izrazio… nadrkana.“ Zakikotala sam se i zauzela položaj. „Marsa i Misti, dođite ovamo, drage moje.“ Rosa je rukom dozvala bliznakinje. Crna kosa je lepršala iza njih dok su veselo trčale, kao prave šesnaestogodišnjakinje. „O, si, si, shvatam, ljubavi, shvatam, ti, prelepa, pametna ženo. Obožavadu te.“ Rekao je Anđelo svojoj ženi dok je zauzimao mesto iza foto-aparata. „Kad me ti ne obožavaš, ljubavi?“ lukavo se osmehnula i namignula. Stavio je ruku na srce i uputio joj dug pogled pun obožavanja. „Bacimo se na posao“, kazala je dok je nameštala kosu jednoj bliznakinji. „Si, si. Sad Taj, upala ti je kašika u med.“ Nasmejao se. „Ali ti gledaš i mlade devojke i tvoja prava ljubav, gospođica Mija, uhvatila te je. U redu?“ Taj je klimnuo glavom i spustio ruke na žene. Osetila sam ubod ljubomore kad sam videla kako mu se prsti sa zadovoljstvom zarivaju u njihovo meso. Sve žene su se namestile kako im je rečeno i sledila sam njihov primer. Nije mi bilo teško da izgledam ljutito. Oslonila sam se na nezadovoljstvo što mi je Taj napravio deset lepih modrica, na osedaj beznađa što ne znam hode li mi se tata probuditi iz kome, i srdžbu što sam videla još jedan časopis s naslovnom stranom Vesa i Dine.
369
Neobavezan odnos, dupe moje. Slikala sam taj časopis i zadržala ga tako da, svaki put kad osetim makar i tračak krivice, pogledam u tu sliku. „Dobro, Mija, isijavaš mnogo ljutnje i nezadovoljstva.“ Foto-aparat je škljocao kao lud. A onda je Taj pokvario plan i odmakao se od žena. Izgledale su zapanjeno, ali zatim je on pao na kolena ispred mene. Foto-aparat je nastavio da škljoca kao lud. „Si. Taj. Perfettot' Viknuo je Anđelo. Taj se sagnuo i poljubio mi butinu, uhvatio me za kukove i pogledao me kao da mu je iskreno žao. Pomilovala sam ga prstima po glavi dok se on lukavo osmehivao, naizgled veoma siguran u to da me je prevario. Baš kad je pomislio da sam mu oprostila, gurnula sam mu ramena i izvrnuo se na zadnjicu. Zatim sam se okrenula licem prema foto-aparatu, izbacila bok, podbočila se i namignula. Anđelo se izvrnuo od smeha, mlatarajudi nogama u vazduhu. „Ovo je previše! Ova de biti za video-reklamu!“ Grupa se nasmejala i, kad je kikot utihnuo, vratili smo se snimanju. Sve u svemu, dan je bio divan; Taj i ja smo se, naravno, pomirili kroz šalu i timski rad na poslu. Krenuli smo u nod plažom, držedi se za ruke, ka bungalovima. Sutra de mi dodi Medi i najbolja drugarica Džinel. Jedva sam čekala. Taksi se zaustavio ispred bungalova dok smo Taj i ja čekali ispred. Sedela sam na pragu i skočila kad su stigle. Džinel je otvorila vrata i onako sitna poletela što je brže mogla ka meni. Zatim je skočila i bacila se na mene tako da smo obe pale na travu. „Glupa pičko! Ne mogu da verujem da živiš ovde u raju bez mene! Sad sam tu, kučko.“ Obasula mi je celo lice poljupcima. Čula sam Medi kako se kikode na naše vratolomije. Tad su dva veoma preplanula stopala i noga prekrivena plemenskim tetovažama ušla u vidokrug. Džinel je pogledala od mene do stopala i gore, gore, gore. „Sveta majko sveta jebenog. Sa koje si ti božje planete došao, seksi životinjo. Gospode“, pogledala je u mene. „Je li ti ovo klijent?“ Oči su joj se smračile i ja zavrteh glavom. Ponovo je podigla pogled. „Bolje bi ti bilo da se tucaš s ovim frajerom.“ Pogledala je u mene dok sam još ležala na zemlji. Veselo sam klimnula glavom. „Postoji li mogudnost da Samoanac malo i mene provoza?“ Taj je na to zabacio glavu i nasmejao se tako glasno da je gotovo oborio palme. Zavrtela sam glavom i namrštila se. „Kučko, ti dobijaš sve frajere. Nije pošteno“, rekla je durljivo i ustala. Taj je pružio ruku. „Aloha. Ti mora da si Džinel.“ Plava kosa joj je zalepršala iza glave. „Pričali ste o meni.“ Isprsila se. „Samo dobro, nadam se.“
370
„Na sve sam ga upozorila“, dodala sam i prihvatila Tajevu ruku da ustanem. Zatim sam kukom odgurnula Džin s puta da dođem do drage sestre. „Ovo je Medison. Naša Medi. Moja sestrica i ponos mog života. Ovo je Taj.“ Široko se osmehnula na pohvale. „Vidiš“, pokazala sam joj na lice. „Šta sam ti rekla, Taj?“ „Najlepša devojka na svetu“, odgovorio je. „Aloha, Medison.“ „Prokleto tačno!“ Privukla sam je u zagrljaj. „Kako si, seko?“ Odmakla sam se i zagledala joj se u svetlozelene oči, slične mojima. Delovale su sredno. „Dobro sam, stvarno dobro. Zabrinuta zbog tate. Nema nikog dok smo ovde. Ali Met i njegova porodica de ga posetiti.“ Naravno da hode, jer su izgleda najbolja porodica u svemiru. Želela sam da ih mrzim zbog savršenstva, ali pošto de se moja devojčica priključiti klanu Rejnsovih za nekoliko godina, morala sam da im malo popustim. Bili su dobronamerni. Dođavola, vrlo dobronamerni, jer su zaista bili dobri ljudi. Coknula sam jezikom i obgrlila je oko struka. „Pa lepo od njih. Jesu li lekari govorili nešto u skorije vreme?“ Odmahnula je glavom dok im je Taj uzimao torbe. Sve. Odjednom. Drhtaji žudnje protresli su me na tu mušku snagu i srčanost. Oblizala sam usne, zuredi u njegova prelepa leda dok je išao ispred nas ka mom bungalovu. „Volela bih da se tata probudi“, priznala je Medi, sedajudi na barsku stolicu. Muvala sam se po kuhinji, uzimajudi alkoholna pida i miksere. Odmor je podrazumevao koktele. „Znaju li zašto nije? Telo mu se oporavilo“, pitala sam. Džin je razrogačila oči na raznovrsna pida koja sam iznela dok je Medi odgovarala: „Lekari su nam rekli da de se probuditi kad to njegovo telo bude želelo. Uz traumu kakvu mu je preživela glava, stalno nam govore da se ne nadamo previše.“ Džinel je skupila usne. „Sranje. Znam da ved ludite.“ Medi je naglo ustala i prišla duplim vratima, a zatim ih širom otvorila. Tropski povetarac s okeana uleteo je u sobu, ispunjavajudi je njegovim mirisom. Nedostajade mi taj povetarac i miris kad odem sledede nedelje. Proučila sam izbor pida i izvadila ono što sam želela. Zahvaljujudi danima koje sam provela radedi kao konobarica i ispomod za šankom, znala sam ponešto o koktelima, i još ponečem. Cerekajudi se za sebe, zgrabila sam votku s limunom, rakiju od breskve, tripl sek, sok od narandže, sok od ananasa i slatko-kiselu mešavinu. Brzo sam ubacila led u četiri čaše. Taj me je posmatrao, svojim krupnim stasom naslonjen na pult, džinovskih ruku skrštenih na grudima, i sa zamišljenim izrazom na prelepom licu. Džin ga je otvoreno gutala pogledom. Izgleda da mu
371
nije smetalo. S takvim telom i poslom koji je odabrao, pretpostavljala sam da mu to nije bilo ništa neobično. „Džin, stvarno, ne proždiri Taja pogledom.“ Napudila se, skrenula pogled, a onda, kao privučene magnetom, oči su joj opet poletele ka njemu. Izbacila je jezik i prešla njime preko donje usne. „Džin!“ Zavrtela sam glavom i ona čvrsto zažmuri i pritisnu oči dlanovima. „Izvini, izvini. Ali on je oličenje muške poslastice. Taj, stvarno, luđački si zgodan.“ Podigao je bradu onako kako to samo pravi muškarci umeju. „Ni ti nisi loša, malena“, rekao je tihim, promuklim glasom od kog su mi se vlažile gadice. Džin se, međutim fizički istopila, stavila je ruku na grudi i dramatično skliznula s barske stolice. Gurnula sam Taja laktom u rebra. „Jao! Šta sam uradio?“ Protrljao je mesto koje sam udarila. „Ohrabruješ je.“ Sevnula sam očima na njega i on se nasmejao. Konačno sam dodala sve sastojke u svaku čašu i razdelila ih. Svi smo ih istovremeno podigli. „Za zabavu na suncu… u havajskom stilu!“ Objavila sam i kucnuli smo se. Pide koje se zvalo paperjasto kliznulo mi je niz grlo i tri različite vrste alkohola smesta su se izmešale, grejudi mi stomak. „Jeste li spremne za plažu?“ „Kupadi kostimi za sve u sobi. Devojke, umredete kad vidite šta sam sve pokupila sa snimanja!“ I Medi i Džin vrisnuše i otrčaše hodnikom do glavne spavade sobe. „Stvarno deš im dati koji god kupadi požele? To su Armirane stvari. Vrede verovatno nekoliko stotina dolara.“ Slegnula sam ramenima. „Pa šta. Njih dve volim više nego bilo šta, uključujudi i novac i besplatnu Armiranu odedu. Bogatstvo se mora deliti, je li tako?“ Pouzdano sam znala da to i on radi sa porodicom. U pozadini smo čuli oduševljene povike i viku kad su počele da se otimaju kao prave sestre. „Previsoka si za taj streč!“ Čuo se Medin odgovor: „Zaveži, nadrkana si zato što si niska.“ A onda novi vrisak. „Ti zaveži. Ljubomorna si jer sam ja slatka! Svi vole da gricnu nešto malo!“ Taj me je privukao u naručje i spustio mi glavu na čelo. „Curo, porodica ti je loco.“ „Ništa mi ne govori.“ Nasmejala sam se i zvučno ga poljubila. Potrajalo je neko vreme, jezici su nam zaplesali i ruke su mu se spustile da me pomaže i stegnu mi guzu. Pritisnuo mi je nabreklu muškost uz karlicu i zastenjala sam.
372
„Nastavi s tim kasnije večeras kad se devojke ukomiraju od umora. U tvom bungalovu?“ „Dođavola, da.“ Slededeg dana, Taj i ja smo imali još jedno snimanje, ali završili smo do sredine popodneva. Džin i Medi su se čitav dan sunčale. Ali te večeri, Taj nas je sve vodio na luau25, gde su on i njegova porodica nastupali. Bila sam tu ved gotovo tri nedelje, a nisam ga videla kako nastupa. Surfovanje, modeling, da, ali ne i njegovu tačku sa zapaljenim nožem. Jedva sam čekala. Nisam imala pojma kako se to pleše sa zapaljenim nožem, ali zvučalo je egzotično i uzbudljivo. Dve moje omiljene stvari. Nas tri devojke smo se spremile u duge haljine različitih dužina i boja. Sve smo pustile kosu i zakačile cvede koje nam je Taj ostavio na kuhinjskom radnom delu. To mi je baš bilo slatko i gospodski. Sasvim suprotno od negospodskog ponašanja sinod kad me je snažno tucao uza zid, a onda presavio preko kuhinjskog stola. Očigledno sam mu nedostajala, i to se videlo. Stigli smo u hotel s pet zvezdica gde su nastupali. Ostavio nam je karte za predstavu. Predale smo ih čoveku na ulazu i iznenadile se kad smo shvatile da su nam mesta odmah u prvom redu, ispred pozornice. Poslužili su nam neverovatan izbor tradicionalne polinežanske hrane, uključujudi terijaki piletinu i govedinu, lau lau, što je umotana svinjetina bez kostiju, havajski poi, mešani zeleniš, taro kifle i svako vode koje se moglo zamisliti. Ozbiljno, vode je na Havajima bilo najbolje, a ja sam živela u Kaliforniji, gde je ono bilo najvežije mogude. Zapravo, dala bih levu sisu da svaki dan jedem svezi mango sa Havaja. „Ovo je predivno“, rekla je Medi, gutajudi ogroman zalogaj ananasa. „Ne mogu da ga se najedem.“ „Znam, jelda?“ Džin, Medi i ja smo jele, daskale s ljudima do nas i posmatrale zalazak sunca. Pozornica je bila postavljena tako da smo imale savršen pogled na otvorenu plažu, da gosti uživaju u prizoru dok se ne smrači dovoljno da predstava počne. Čim je sunce zašlo, teški bubnjevi su postajali sve glasniji, i osedala sam im ritam u grudima. Izašao je Tajev otac Afano. Na sebi je imao sarong koji mu je jedva pokrivao muškost. Tetovaže su mu bile jasno vidljive i veličanstvene. Ukrasi od trave bili su
25
Havajska zabava. (Prim, prev.) 373
mu omotani oko listova i padali su mu preko stopala. Bile smo tako blizu da sam čula šuštanje dugih vlati dok su se vukle po podu pozornice. Afano je predstavio bubnjare što su stajali sa strane i koji su izveli brzu tačku na koju je gomila veselo zapljeskala. Pozvao je publiku da uživa u samoanskoj kulturi. Zatim je najavio prvu tačku. Zapanjila sam se kad sam videla sve žene iz porodice, uključujudi i Tajevu majku Mašinu, da izlaze na pozornicu. Starija žena je bila odevena u složenu sarong haljinu, a mlade su na sebi imale kokosove orahe na grudima i kratke saronge ispod kojih su im se videla mlada zategnuta tela i noge. Muzika je zasvirala i žene su svojim nastupom očarale čitavu publiku. Bilo je prelepo i bilo je to nešto što sam ranije viđala samo na filmovima. Uključivalo je hulu i ostale havajske plesove, gde su žene elegantno podizale ruke iznad glava, okretale se sa strane na stranu, njihale kukovima i pomerale stopala. Bilo je lepo i sve oči su bile uprte u dame dok su plesale. Pošto su završile dva različita plesa, zatražile su dobrovoljce. Džin i ja smo podigle Medinu mršavu ruku iako se bunila, i odabrali su nju i šačicu drugih žena. Masina je stala pored moje devojčice i namignula mi. Ruke sam sklopila kao u molitvi i pognula glavu u znak zahvalnosti. Tome sam se i nadala – da de mi devojčica stati uz Tajevu majku. Svaki profesionalac na pozornici naučio je člana publike nekoj vežbici. Medi je izgleda ukapirala odmah, kao što sam i pretpostavljala. Ta devojka je bila nadarena za sve, uključujudi i ples. Masina je dala znak muzici i članovi publike su pratili svako svog učitelja. Vrlo brzo, Medi je počela da se smeška, mašudi rukama u vazduhu kao da je tamo celog života. Uživala sam da je gledam kako se zabavlja, znajudi da sam joj podarila ovu uspomenu. Prvi put je napustila državu Nevadu, i to sa mnom na Havaje. Sedade se ovoga zauvek, kao i ja. O ovome de modi pričati deci. Molim te, bože, neka to ne bude skoro, tek nakon što doktorira. Muzika je prestala i predstavnici publike su dobili glasan aplauz. Predstava se nastavila i, što smo duže čekali Taja, postajala sam sve uznemirenija. Obično su poslednje tačke bile i najopasnije. Konačno je izašao Afano u drugačijoj odedi, ali i dalje otkrivajudi mnogo kože. Tetovaže su mu izgledale oštre, crne i nauljene, i odražavale su plahovitost. „A sad naša najiščekivanija tačka. Potrebno je ratničko srce za rukovanje vatrenim noževima i moji sinovi…“, kad se zalupao pesnicom po grudima, čuo se glasan udarac o meso „… moji sinovi imaju čisto srce i pročistili su svoje umove da vam prenesu ovaj deo naše kulture. Muškarci!“ Zagrmeo je i tad su Taj i njegova tri brata izašli na pozornicu. Afano i Taj su stajali napred, tri brata pozadi. Svaki je
374
držao dugačak štap. Masina je izašla u prelepoj beloj haljini, koja je lepršala na vetru. Držala je baklju i upalila oba kraja štapa, potapšala jednog po jednog momka po obrazu, i povukla se u stranu. Muškarci su stajali, široko raširenih nogu, sa travnatim trakama oko listova i laktova. Svi su na sebi imali male kao krv crvene saronge. „O, blagi bože, kako da se obuzdam kad sve ovo stoji pravo ispred mene“, prošaputala je Džin, i ja je gurnuh u rame. „Lepo se ponašaj.“ „Ništa ne obedavam.“ Obe smo se nasmejale, ali nisam skidala pogled sa Taja. Srce kao da mi se popelo u grlo kad je Afano povikao naredbe, a muškarci na to glasno napravili zvuk hat i zadobovali nogama. Dva upaljena kraja bleštala su im pred licima, a onda su počeli da okredu štapove. Vatrene štapove. Morala sam to u sebi da ponavljam zato što nisam mogla da verujem. Okretanje. Vatrenih. Štapova. Baš kad sam mislila da du umreti od brige, očito verujudi da de se opeci, svi su bacili štapove u vazduh i uhvatili ih, zatim ih okrenuli i provukli jedan kroz drugi, sve vreme ih okredudi. Poklopila sam usta rukom, a drugu sam stegla u pesnicu u krilu. Momci su izveli nekoliko pokreta koji su prkosili gravitaciji i strah mi se uvukao tako duboko u dušu da sam jedva disala. A onda je postalo još strasnije. Četvorica muškaraca su se povukla i stala sasvim pozadi, raširenih nogu, držedi štapove iznad glava kao da osvetljavaju pozornicu. Bubnjevi su glasno tukli i grudi bi mi se zatresle na svako bum. A onda je Taj ostao sam na sredini. Tad je tek nastalo sranje. Moj Taj je zavitlio štap tako visoko u vazduh, gde se on nekoliko puta okrenuo, uhvatio ga je i zavrteo oko tela, provlačedi ga kroz noge i iza leđa. Travnate ukrase je vatra mogla uhvatiti svakog trenutka. Vrteo je tom stvarčicom iza vrata, okretao je kao palicu sa dva prsta, a onda je podigao ruku. Afano je pozadi bacio svoj vatreni štap u vazduh. Taj se spustio na koleno, podigao ruku i uhvatio drugi u vazduhu. Ostala sam bez daha i zažmurila. Kad sam otvorila oči, vrteo je oba vatrena štapa. Publika je neobuzdano pljeskala, dok sam ja samo zapanjeno sedela. Raspamadena od straha. Posle naizgled čitave večnosti Tajevih komplikovanih uvrtanja, bacanja, okretanja, zvuk bubnjeva je dostigao gromoglasan urlik, koji sam osetila duboko u grudima i od kog su mi se prsti na nogama zgrčili u sandalama. Brada su ponovo
375
zahučala dok su se kretala prema Taju, a onda su bacila štapove u vazduh jedan za drugim. Taj se izvrnuo, spustio na leđa, a onda ih pojedinačno odbacivao nogama kako su padali iz vazduha i hvatao ih rukama jedan za drugim. Zatim se uspravio držedi svih pet vatrenih štapova i napravio je savršeni znak H. Dva štapa u po jednoj ruci, a poslednji je držao ravno između palčeva. Brada su ga zagrlila, ugasila su plamenove i onda se poklonila. Svih nekoliko stotina ljudi je ustalo i vrištalo od uzbuđenja, radosti i zadovoljstva predstavom. Afano je pozvao čitavu porodicu da se popne na pozornicu, gde su se svi poklonili. Tajeve oči bile su prikovane za moje. Nagrnule su mi suze i slile mi se niz obraze dok sam pljeskala tako jako da su me dlanovi pekli. Smeškao se onim svojim zavodljivim osmehom koji je topio srca i gadice svake žene u prečniku od kilometra pre nego što su napustili pozornicu i voditelj programa objavio da je luau završen. „Tvoj majski dečko je ludo talentovan“, izjavila je Džinel dok me je grlila. Moj majski dečko. Kad sam malo bolje razmislila o tome, to je i bio. Alek mi je bio februarski dečko, a Ves januarski. Nisam želela da razmišljam šta to znači. Vedina žena ne menja momke na takav način, ali kako biste inače nazvali monogamnu vezu što traje mesec dana, a u kojoj ste posvedeni tom jednom muškarcu, izlazite zajedno, upoznate se s njegovom porodicom, zabavljate se zajedno, pričate jedno drugom o svojim nadama i snovima, zajedno zaspite svake nodi i tako dalje. Ako to nije definicija dečka, onda ne znam šta je. „Da, jeste. Hajde da mu zahvalimo na kartama.“ Kad smo otišle iza pozornice, porodica je ved pokupila sve što im je trebalo, a Taj je bio samo u šortsu. Grudi su mu još bile namazane uljem, koje mu je naglašavalo svaki predivan centimetar mišidavog tela. „Mogu li da dobijem nekog njegovog brata?“ pitala je Džin, upijajudi pogledom trojicu momaka koji su je odmeravali. Tao, najstariji brat, gledao je u nju kao da je sočan odrezak, a on umire od gladi. Sudedi po njenom pogledu, osedanja su im bila apsolutno uzajamna. „Samo napred, kurvo. Obori ga s nogu. Što da ne?“ „Jao, sad mi nedostaje Metju.“ Ljupko se napudila Medi. „O, sad si upoznala radosti seksa.“ Nasmešila se Džin i nekoliko puta zavrtela glavom. „Divno. Sve se puši. I to ne u dobrom smislu.“ Ukorila sam je pre nego što je stigla da odgovori. Nisam morala da znam puši li moja sestra svom dečku. Neka mi je bog u pomodi, samo neka mi ne traži savete.
376
Taj nam je prišao kad nas je primetio. Imao je tako muževan stas, isklesane mišide koji su i na dodir bili dobri, a ne samo izgledom, i napinjali su se svakim njegovim korakom. „Jeste li uživale u nastupu?“, pitao je. Tupo sam klimnula glavom, ali više nisam mogla da se obuzdavam. Očajnički sam želela da ga ugrizem. Požuda mi je ključala u venama, vlažila mi međunožje i budila u meni bezobrazluk. Bacila sam se na njega i uhvatio me je u vazduhu baš kad sam naletela usnama na njegove. Zadovoljno je zamumlao i snažno mi uzvratio poljubac, navalivši jezikom na moj. Usisavala sam svaki milimetar tih usana, trljajudi se o njegov sad ved ukrudeni ud kroz šorts. „Curo“, glas mu je bio promukao uz moje usne. „Ovo nije mesto. Ali ne brini, nastavidemo ovo kod kude kad devojke utonu u san.“ Prineo mi je usne uvu. „Istrpedeš toliko zadovoljstva što si me navela da se ovako ukrutim i što sam morao da čekam da te uzmem. Budi spremna. Budi spremna da zapalimo posteljinu ovom vatrom koju si pokrenula.“ Zvučalo je više od obedanja. Zvučalo je kao činjenica.
377
OSMO POGLAVLJE „O, bože, ne!“, vrisnula sam. „Ne više. Ne mogu… o, bože… jebi me!“ zavijala sam, pritiskajudi kukove o Tajeva usta i hvatajudi ga za glavu. On me je držao za zadnjicu i izvukao još jedan orgazam iz mene. Mislila sam da nije mogude. Jeo me je živu. Izgubila sam računicu koliko sam mu puta svršila na jeziku. Samo sam znala: da nije stavio taj ogroman kurac brzo u mene, onesvestila bih se od čiste iscrpljenosti. Taj je tiho stenjao u grlu kao divlja životinja. Sad sam to prepoznavala kao znak da de me tucati dok me ne raspameti. Okrenuo me je na stomak, podigao mi kukove i leđa tako da sam bila na šakama i kolenima. „Uhvati se za uzglavlje. Otišao sam predaleko. Moram uzeti ovu ukusnu pičku.“ Zgrabio me je za struk, namestio kukove i vrh kurca na moj vlažan ulaz i polako ga zavukao. Gvozdeni centimetar po centimetar. Zadržala sam dah, očekujudi snažan udar, ali iznenadio me je pažljivošdu. Nije trajalo dugo. „Da, lepo i polako, jebeno mi navlaži kurac tom sočnom picom.“ Polako je ulazio i izlazio, a ja sam duboko disala, podižudi vrat da ga gledam kako ulazi i izlazi. Kondom je bio obložen mojoj tečnošdu. Spustila sam ruku da opipam mesto gde je prodirao. „Au, to, curo. Voliš da osetiš kako ti rastvaram cvet. Nema ništa bolje.“ Podigao je ruku do moje dojke i uvrnuo mi, povukao i izdužio bradavicu. Na to sam počela da se pribijam uz njega dovoljno snažno da mu odbacim kukove. „Šta, šta želiš? Moraš to da tražiš, haole.“ Mrzela sam kad me je nazivao strankinjom. Znao je da me to ljuti i zato je i upotrebio tu reč na vrhuncu vođenja ljubavi. Mada, to između mene i Taja se i nije baš moglo nazvati vođenjem ljubavi. Nijednom nismo to radili polako uz svede i čokoladu, niti na bilo koji način romantično. Najbliže tome smo bili kad smo pijuckali šampanjac pre nego što me je snažno pojebao na haubi automobila prošle nedelje. Ne, Taj i ja smo se tucali, i to bez milosti. To sam i volela kod njega. Bili smo prijatelji i ostadu prijatelj s njim i kad pređem na slededu pustolovinu, ali zasad – uživadu dok me njegov mesnati kurac jebe dobro i jako. „Jebi me svojim velikim. Samoanskim. Debelim. Kurcem!“ Viknula sam i zamahnula kukovima nabijajudi se na njega. „Jesi li spremna da sutra smešno hodaš, ha, curo?“ izazivao je. „Je li mi dupe belo?“, pitala sam razuzdano, gledajudi ga preko ramena, mrdajudi pomenutom guzom.
378
Pogled mu je bio fokusiran na moje obraze. Prstima mi je stezao kukove. „O, da“, rekao je prodirudi mi u rascep, dosežudi do visoke tačke koju sam lično posvetila njegovom kurcu. „Nemoj mi onda postavljati glupa pitanja.“ Za ime božje, ti muškarci s kojima spavam uvek mi postavljaju glupa… „Jebote!“ pica mi se stegla kao mengele kad mi je zabio kurac. Vrisnula sam bezvučno, iz usta mi nije izlazio vazduh dok se nemilosrdno zarivao u mene. Jaja su mu udarala o moje nateklo meso dodajudi i bol koji mi je tako prijao da sam se gibala, izdižudi telo i izvijajudi leđa. Grubo mi je prešao rukom preko grudi i uhvatio mi je klitoris između dva prsta. Nije me pritiskao niti trljao, ne, stiskao je, dodajudi još više pritiska svakim modnim udarom. Zadovoljstvo je toliko naraslo da sam pukla, slomila se i raspala dok me je on držao dovoljno dugo da i on svrši. Ovog puta je urliknuo kao lav dok se praznio. Tako glasno da sam sigurna kako su se Džin i Medi probudile, jer mi se činilo da su se i zidovi zatresli od tog zvuka. To je poslednje što sam zapamtila pre nego što mi se smračilo. Kad sam se probudila, brisao je mesto između mojih butina toplom krpom, čistedi me. „Jesam li te povredio?“, oči su mu bile prazne, hladne i crne. Odmahnula sam glavom. „Hodeš li da se vratiš u svoj krevet?“ Ponovo sam odmahnula glavom, jer mi je i dalje bilo teško da govorim kroz zadovoljno zujanje svakog nervnog završetka. „Jesi li sigurna?“, glas mu je bio malo napukao, šaljudi mi upozoravajude treptaje. Seo je pored mene, a ja sam ustala i sklupčala mu se u krilu, na šta me je čvrsto zagrlio. „Nisi me povredio.“ „Onesvestila si se“, rekao je tako dirnuto da sam se odvojila od njegovog toplog vrata, gde sam bila ušuškana, da ga pogledam duboko u oči. Uhvatila sam ga za oba obraza, naterala ga da me pogleda i shvati da govorim istinu. „Taj, ovo mi je bio najbolji seks u životu. Sedadu ga se dok sam živa. Nisi me povredio. Kad sam poslednji put brojala, imala sam šest orgazama. Šest. Nečuveno.“ Nisam mu rekla da sam imala i nekoliko drugih frajera koji su to mogli, ali s Tajem je bilo jedinstveno. Drugačija jačina, drugačiji delovi tela, reči, misli. Sve dobro, ali svojstveno njemu, onome što smo imali u ovom krevetu. Zavukao mi je prste pozadi u kosu. „Mija, izgubio sam kontrolu nad sobom.“ Odmahnula sam glavom. „Zapalili smo se. Hej, ti si rekao da demo zapaliti posteljinu. Ocenila bih taj okršaj – ili okršaje“, nasmešila sam se i on mi se pridružio, „kao spaljivanje posteljine. A ti?“ Nakrivio je glavu i udahnuo. „Samo ako si zaista dobro.“
379
„O, dušo, i više nego dobro i samo mi daj da se naspavam, pa du biti spremna da te primim opet. Samo ovog puta… ja du biti odozgo!“ Nasmejao se, namestio me ispod hladnih čaršava i obavio me svojom toplotom. Iscrpljeni, oboje smo se komirali. Probudila sam se narednog dana, sa suncem u očima, zvucima plaže, svežim okeanskim povetarcem koji mi je ljubio kožu i licem grešno seksepilnog Samoanca među butinama. Havaji. Najbolji. Mesec. U istoriji. Hod sramote nije bio predug pošto smo Taj i ja imali povezane bungalove. Ušunjala sam se bosonoga, sa sandalama u ruci i na vrhovima prstiju, i zatekla sam Medi kako sebi sipa šolju kafe i podozrivo me gleda. Prokletstvo. „Dobra nod?“, pitala je i nasmešila sam joj se, ali lice mi je gorelo. „Moja Mija crveni? Je li ti to možda jebi me svojim velikim debelim samoanskim kurcem izmamilo osmeh na lice jutros?“ Zinula sam. Mogla sam uloviti stotinu muva količinom šoka koji je tresnuo o mene. „O, da, sestro, sve sam čula. Zar nisi znala da gostinska soba deli zid… sa Tajevim krevetom!“, nasmejala se tako jako da joj se celo lice zacrvenelo kao cvekla od napora. Zavrtela sam glavom. „Uh… ja… hmm, nisam sigurna šta da kažem.“ „Morala sam predi da spavam u tvom krevetu. Gospode, jedva čekam da imam i ja tako lud seks svake nodi. Ozbiljno, boli li te ono?“ Sela sam na barsku stolicu, spustila sandale na kuhinjski pult i nasula sebi šolju kafe. „Zaista vodimo ovaj razgovor?“, naježila sam se i klimnula mi je glavom. „Da, boli malo, ali na dobar način.“ Pritisnula sam čelo rukom i masirala slepoočnice. Medi je kružila prstom po obodu šolje. „Met i ja smo, znaš, imali seks desetak puta i nikad nije bilo tako.“ Lice joj je bilo zajapureno dok je zurila u šolju. „Mislim, nemoj pogrešno da me razumeš, uvek je stvarno, stvarno dobro, ali nikad ne vrištim. Možda nešto pogrešno radim?“ Spustila sam ruku na njene. „O, dušo, ne.“ „Mislim, nisam čula ni Meta da vrišti od zadovoljstva. Obično mi samo kaže da me voli i malo zaropde.“ Sagnula sam se i nekoliko puta udarila glavom o pult. Poslednje što sam u životu želela bilo je da razgovaram o dobrom ili lošem seksu sa mlađom sestrom.
380
U ovakvim trenucima sam još više mrzela majku. Ona bi trebalo da razgovara o ovome sa svojom derkom, ne ja. Pribrala sam se, uspravila, isprsila, zabacila kosu na leđa i spremila se za taj neprijatan, ali neophodan razgovor. Medi je želela da zna kako da zadovolji muškarca. Ja sam joj jedini ženski uzor; usmeridu je u pravom smeru. Gospode, pomozi mi u ovome. „Hajde da sednemo na lanai.“ Skočila je, dohvatila tanjir s vodem koje je juče isekla i iznela ga na sto napolju. Sredom, tamo su mi bile sunčane naočare, pa sam ih stavila i ispružila noge na stolicu. Medi je sela preko puta mene, strpljivo čekajudi dok sam razmišljala o tome šta želim da joj kažem. Udahnula sam i ispustila vazduh. „U redu. Muškarci su aktivan partner. Zato, nemoj samo da ležiš. Dodiruj, ljubi, radi ono što smatraš prirodnim.“ Klimnula je glavom i dutala. „Jesi li isprobala i neki drugi položaj osim misionarskog?“ Zastenjala sam i podigla pogled ka nebu, puštajudi da mi sunčevi zraci ogreju lice. „Ne.“ Namrštila se. „Ali želim. Kako im kažeš da želiš da isprobaš nešto drugo?“ O, hvala bogu, lako pitanje. „Pričajte o tome kad budete sami, ali nemate seks. Na primer, možda da posle večere sednete na kauč i kažeš mu za svoje želje.“ „Ne znam koje su.“ Uvlačedi donju usnu u usta, ugrizla sam se za meso. Mogu ja to. „Reci mu ili još bolje, kad budete na kauču, samo mu skoči u krilo i zajaši ga. A onda znaš… provozaj ga tako.“ Zagrcnula sam se i progutala pljuvačku. Jebote, ovo je teško. Znoj mi je izbio po čelu i samo sam želela da se bacim u hladan, umirujudi okean ispred nas. „Muškarci to vole? Ženu u krilu?“ Klimnula sam glavom. „Da, da, sedi dok on leži. I tebi de biti dobro, ali moraš polako jer je tako dublje.“ „Dublje!“ Razrogačila je oči. „Ved mi se činilo da de me Met rascepiti napola!“ rekla je i ispreplela prste. Barem joj bududi muž ne oskudeva u predelu genitalija. Čim se navikne na seks, to de mu idi u prilog. „Šta još?“ „Zar ne gledaš pornide?“ Zaječala sam, ne želedi da čujem taj odgovor. Odmahnula je glavom. „Dobro, šta kažeš na psedi stil. Ti na rukama i kolenima, a on te uzima otpozadi. Probaj to.“
381
Kunem se, da je imala notes, hvatala bi beleške. Moja seka, analitičarka. Uvek hvata beleške, prilazi svemu analitički i naučenjački. „Kakav je tu osedaj?“, pitala je. Spustila sam ramena i uzdahnula. „Dobar, stvarno dobar. Tako me je Taj uzimao sinod kad je postalo bučno“, priznala sam. Stidljivo se osmehnula i iznova je pocrvenela. „Znaš, vas dvoje samo treba da se međusobno istražujete. Radi ono što ti se čini ispravnim i ne razmišljaj o tome šta drugi rade ili kako to rade, niti jesu li ili nisu glasniji od vas u spavadoj sobi. To što ti i Met imate ostaje između vas i njemu se očigledno sviđa jer je zapečatio prstenom!“ Nasmejala sam se. Tako mi se vedro osmehnula da mi je bio potreban još jedan par sunčanih naočara. „To je istina“, nasmešila se. „Zbog toga ne brini za to. Ti i Met dete pronadi vaš način. Ne treba ja da ti govorim kako da zadovoljiš muškarca. Samo deš ti znati šta Met voli, a šta ne, i na kraju krajeva – ti deš mu to pružiti. Samo budi iskrena s njim. Pričaj s njim o onome o čemu razmišljaš ili maštaš. I za ime božje, pročitaj neku knjigu sa seksualnim sadržajem ili tako nešto. Umirem ovde!“ Priznala sam. Činilo mi se da de mi po koži svakog trena izbiti osip. Na to se Medi zakikotala kao prava devetnaestogodišnjakinja. Mada, ne zadugo. Sranje, koji je dan bio? Havajčani imaju neki svoj ritam i dani kao da klize u tropskoj izmaglici. „Koji je dan danas?“ Nakrivila je glavu i lukavo se osmehnula. „Devetnaesti maj.“ Okrenula je glavu i pogledala prema okeanu. Jebote. Sutra joj je dvadeseti rođendan. „Neko od sutra više nede biti tinejdžer“, nasmešila sam se. „Morademo to bučno da proslavimo!“ Promeškoljila se na stolici, veselo zaplesavši. „Prilično sam uzbuđena što du napuniti dvadeset. Iako je Met stvarno tužan što nije ovde da uživa sa mnom.“ „O, možeš misliti, provešde sve ostale rođendane s tobom. Dvadeseti je moj, kao i svi oni prethodni.“ Za jedno sam se pobrinula dok je Medi odrastala, a to je da joj naveliko slavimo rođendane. Mama je otišla kad joj je bilo pet. Čak i sa jedanaest godina, dala sam sve od sebe da divno proslavi šesti rođendan kao što je takav bio i svaki slededi u granicama mojih mogudnosti. Nismo imale mnogo novca, ali snalazile smo se. Pa, ja jesam. Moradu da popričam s Tajem o mogudnostima. Želela sam da joj taj prvi rođendan u dvadesetim bude nešto što nikad nede zaboraviti.
382
Čula sam kako se iza mene otvaraju vrata. Mislila sam da je Taj, okrenula sam se i mahnula. Ne. Bila je to Džin, u istoj haljini koju je nosila i na luauu. Kučka je koračala hodom sramote! O, dođavola, da. Ovo je bilo predobro. „Hej, Džin, mislila sam da još spavaš.“ Zadirkivala sam je kad se skljokala na stolicu pored mene, a plava kosa joj se presijavala na suncu. Preotela mi je šolju kafe i popila je. Proučavala sam joj lice i telo. Crvene tačke nalik na osip spuštale su joj se duboko u izrez, imala je šljivu na vratu odmah ispod uva, kosa joj je bila raščupana kao od tornada, a usne dvostruko vede. „Dobra nod?“ Medi ju je pitala isto što i mene, i ja prasnuh u smeh. „Šta?“ zaječala je Džin pokrivajudi uši. „Morate li da govorite tako glasno?“ O, ovo je bilo odlično. I mamurluk? Divno! Sela sam i privukla kolena na grudi. „Pretpostavljam da si celu nod jahala, a i naroljala si se?“ Džin je promrdala obrvama, podigla je ruke iznad glave i ispružila nožne prste istežudi se, dok je i dalje sedela za stolom. „O, da.“ Oči su joj sijale od seksualnog blaženstva. „Ako je tvoj Taj iole nalik svom bratu Tau, juhu.“ Stavila je ruku na grudi, a drugom je zamahala ispred lica. „Jebao me je na sve mogude načine, a onda je počeo sve iz početka. Nikad u životu…“, reči su joj zamrle i izvrnula se na leđa. „Ne želim nikad da odem. Jednostavno du ostati na Havajima i biti Taova seks-robinja. Čistidu mu kudu, kuvati, a on de me pladati kurcem“, rekla je prosto. Preotela sam joj kafu i napudila se. „Džin, bože. Kurvo jedna. Pazi šta pričaš.“ pokazala sam bradom na Medi. „Stvarno, Mija? Nakon razgovora koji smo upravo vodile?“ „Kakvog razgovora?“, pitala je Džin i ja zaječah. „Pa, Mija je provela nod slično kao ti. Samo što sam čula svaku reč i vrisak dok se tucala sa Tajem.“ Džin me je prostrelila pogledom. „Licemerko!“ „Zaveži, jebote! Nisam znala!“ Skrstila sam ruke preko bujnih grudi. Bolne bradavice su mi vrištale od nelagode. Taj je sinod bio prava mašina za usisavanje. Medi se nije dala zaplašiti našim gunđanjem. Nije se uopšte uznemirila. „I tako sam zatražila od Mije savete kako da zadovoljim muškarca. Znaš, Met i ja smo imali samo, pa, misionarski seks, pa mi je ponešto objasnila.“ Džinel je to bilo histerično smešno, sudedi po tome kako je zavijala od smeha, šutirala nogama i mlatarala rukama u vazduhu kao neplivač usred okeana. „I kako si to izvela?“ Potražila mi je pogled. „Kladim se da bi više volela da su ti gurnuli
383
usijane žarače kroz oči nego što si morala o tome da razgovaraš.“ Pomilovala me je po mišici i dalje se smejudi. Otresla sam je. „Mrzim te.“ „Jebeno me voliš!“ Podigla mi je ruku i grickala me po njoj ispuštajudi zvuke njam-njam poput Pakmena sve dok se nisam zasmejala i veselo je odgurnula. Džin je prosto bila takva. Ni za čitav svemir nisam mogla da se naljutim na nju i ne bih nikog radije imala uz sebe dok bijem bitke koje mi život donosi. „Možeš mene da pitaš, Medi. Sa zadovoljstvom du podeliti sva čuda seksa i sve između. Mogu ti ispričati trik kako da pušiš muškarcu tako da moli za milost…“ Medi je razrogačila oči dok je klimala glavom i primicala stolicu bliže Džinel kao da želi da čuje tajnu. „E, jebiga, nedeš!“, zaurlala sam. „Ma hajde. Ne budi davež. Medi mora naučiti kako da puši kurac ili nede nikad zadržati muškarca.“ Džinel se okrenula ka Medi i zapljeskala rukama. „Da ti odmah kažem, malena, muškarac voli kad ga gutaš. Ne smeta im ako bljuješ, ali nešto u tome što te obeleže kad progutaš odvratnu sluz jebeno ih izludi.“ Ustala sam i poklopila joj usta. „Džinel ovog trenutka prekida da priča iz guzice. Vreme je za tuširanje.“ Povukla sam je sa stolice i podigla njeno sitno telo u naručje. „Zapravo ne. Klekni i uvuci Metov kurac što dublje u grlo“, nastavila je da govori dok sam je nosila preko peska prema okeanu. Medi nas je sigurno pratila jer Džin nije zatvarala usta. „Šta još?“, kikotala se Medi. „Drži ga za kukove i pusti ga da te vuče za kosu i tuca te u lice i, za ime božje, neka ti zubi obuhvate…“ bilo je poslednje što smo čule pre nego što sam je bacila u okean. Trtljala je i smejala se, bljuvala vodu, zatim se izvrnula na leđa i pustila da je talas dogura do peska. Uhvatila sam Medi podruku. „Hajde da doručkujemo.“ Medi je pogledala preko ramena. „Misliš da je dobro?“ „Neka se uspaljena kučka ohladi; bide dobro.“ Čuli smo Džinel kako se smeje u pozadini i bacaka se u vodi, dok smo mi hodale preko peska do kude.
384
DEVETO POGLAVLJE Ništa osim zelenila, koliko god je pogled dopirao, nije okruživalo malu dolinu kroz koju smo se vozile. Planine s obe strane bile su tako visoke da je čovek morao izvijati vrat da vidi gde se planina sastaje s nebom. Magla i oblaci kovitlali su se oko vlažnijih delova planine kao što se vata lepi za čičak. Taj i Tao su nas vodili kroz dolinu dok se nismo našli u sredini, i tu su se zaustavili. Svako je isključio svoj motor i sišao s njega da razgleda okolinu. Sve je na Havajima bilo predivno, ali ovo, ovo je bilo kao skriveni dragulj što smo upravo otkrili. Prizor božje zemlje koje ljudska ruka nije dotakla ukrade čoveku deo duše, ostavlja večni otisak ispunjen ovim iskustvom. Tao je seo na motor, izvadio mali ukulele iz ranca i zasvirao. Usput je pevušio neko vreme dok mu bogat bariton nije zaplovio preko mojih čula poput svežeg povetarca koji je treperio kroz dolinu. Pevao je pesmu Manao kompanija koju je Taj svirao u svojoj sobi, što se zvala Drop, Baby, Drop. Medi je sela na motor i njihala se sjedne na drugu stranu, očarana pesmom. Zatim se zakikotala kad je otpevao najbolji stih. „Volim te kao mango.“ I meni je to bio omiljeni stih. Taj me je povukao za ruku i primakao sebi. „Odlaziš za dva dana.“ Prošaputao je, držedi me blizu, pomerajudi bokove glatkim pokretima dok smo plesali uz Taovu muziku. „Tako je.“ Držao mi je ruku blizu lica i pritisnuo mi je usne vrhovima prstiju. „Šta ako ne želim da ideš?“ Rekao je to s primesom emocije što mi je bila poznata, nakon što sam provela s njim vedi deo meseca, a koju je čvrsto obuzdavao. „Ali znaš da ne mogu ostati.“ Protrljala sam mu nosom o vrat, udahnula okean i njegov vatren, drvenast miris. Mora da je tog jutra vežbao svoju tačku s vatrenim nožem, jer se miris vatre i drveta zalepio za kožu, uvlačedi mu se u pore. Pritisnuo je čelo o moje. „Ali lepo je kad ti to neko kaže, je li tako?“ „Jeste.“ Ugrizla sam se za usne i priznala istinu. „Ni ja tebe ne želim da ostavim, ali znaš, znaš Taj, da nismo stvoreni jedno za drugo zauvek.“ Uzdahnuo je i nežno me poljubio, prevlačedi usnama polako preko mojih. Bio je to poljubac čežnje za bududnošdu koja nam nije bila suđena. Produbio je poljubac, čvrsto me grledi. Priljubila sam se uz njega, trudedi se da ga utisnem u dušu na isti način kao i ovu skrivenu dolinu. Nije nas ljubav držala zajedno. Bilo je
385
to prijateljstvo, žudnja, i lakoda. Taju i meni je jednostavno bilo dobro zajedno. Bilo je lako. Nikad mi mesec s muškarcem nije protekao tako glatko kao s njim. „Nateradeš čoveka da padne na kolena i zahvali nebesima kad te veže za sebe zauvek.“ Nasmejala sam se. „Mogu samo da se nadam. Zar ne misliš da je tvoje zauvek odmah iza ugla?“ Ponovo me je zagrlio i nastavio da pleše sa mnom. Kao da nikog nije bilo oko nas, samo mi, zvonki zvuk ukulelea i pesma o tome kako neko predaje svu svoju ljubav i voli voljeno bide kao da je mango. „Ponekad se pitam hodu li je pronadi u ovom životu.“ Odmakla sam se, uhvatila ga za obraze i zagledala mu se duboko u crne oči. „Hodeš, obedavam.“ Posle vožnje motorima, Taj nas je odveo kod nekih prijatelja koji su držali ranč Kualoa. Nas petoro smo uzjahali konje, i njegov drugar Akila nas je poveo u obilazak četiri kvadratna kilometra ranca. Medi se malo mučila oko usmeravanja konja, ali brzo je ukapirala. Ponašala sam se prema mom konju, prikladno nazvanom Baterkap zbog boje karamela i crne grive, koji me je podsedao na Risov keks s puterom od kikirikija, baš kao što sam se ponašala prema svom motoru Suzi kod kude. Tapšala sam ga, šaputala mu u uvo, uplela mu divnu grivu kao i moju kosu, tako da smo imali iste frizure. Svaki put kad bih pogledala Taja i on primetio kako sam nežna prema konju, sklapao je oči i vrteo glavom. Kako god. Nisam imala kudne ljubimce kad sam bila mala. Bio je predivan osedaj jahati nešto tako veličanstveno i stvarno. „Miruj“, procedila sam, zatim potapšala Baterkap i rekla joj kako je Taj naporan i razorno zgodan, ali da ga to nede izvaditi. Zatim sam je upozorila na zgodne tetovirane tipove i da bude pažljiva jer vidim da je crni pastuv s očima boje dilibara zaljubljeno gleda. Džinel je dokaskala na svom konju kao da je čitavog života jahala. „Šta je? Moj konj je frajer. Isto je kao kad jašeš muškarca. Sve je u kontroli u butinama. Zar nije tako, dušo“, potapšala je konja, a Tao se zaustavio pored nje i odgovorio: „Mogu to da potvrdim. Mogla bi razbijati kokosove orahe tim butinama, plavušo.“ Nasmešila se i zatreptala. Zakolutala sam očima. „Odvratno.“ „Istina. Verovatno bih mogla razbijati orahe ovim butinama. Možda bismo mogli to da isprobamo večeras, dečko“, rekla je Tau i zagugutala. „Šta je? Misliš da je pošteno da samo ti dobiješ zgodno samoansko meso među noge. Dođavola, ne.
386
Jahadu ovog tipa večeras kao šampionka u jahanju bika!“, naglasila je poslednje redi. „Zadrži to za sebe, droljo droljasta.“ „Kaže žena koja se izvrnula na leđa posle koliko, jednog dana od upoznavanja s Tajem?“ Uzvratila je i pogodila pravo u centar. Prebacila sam pletenicu preko ramena i prostrelila je pogledom. „Kako si, dođavola, to znala?“ Stavila sam ruku na kuk, dok sam se drugom i dalje čvrsto držala za sedlo. Gušila se od smeha. „Istina je!“, oči joj se raširiše od čistog veselja. „Nisi ništa bolja od mene! Meni ne smeta da priznam kako sam skočila na njega“, pokazala je prstom na Tajevog brata, „prve nodi kad sam uspela da ga ščepam pohlepnim rukama. Jebote, pogledaj ga. Ne…“ Pogledala je u Taa. „Jebi me. Stvarno, želim da me jebeš.“ Zakikotala se, uhvatila se za sise i stegla ih, a zatim se zakikotala na njegovo zadovoljstvo. Udarila sam je po ruci, gotovo je gurnuvši s konja. „Kučko, neka ti to ostane iza zatvorenih vrata. Kunem se da si kao mačka u februaru.“ Otvorila je usta, i znala sam, jednostavno sam znala da de redi nešto o pički. U neobuzdanom izlivu reči, rekla sam: „Nemoj da se usudiš da pričaš o svojoj mački“, i ostala sam bez vazduha. Zadutala je i napudila se. „Smaračice.“ Zavrtela sam glavom i okrenula konja ka Medi koja je pažljivo slušala Akilu i obaveštenja koja je iznosio o ranču, zemlji, drvedu i filmovima koji su snimljeni na ostrvu, a posebno na ovom rancu. Ispostavilo se da je veliki bioskopski hit Park iz doba Jure bio među njima. Bila je potpuno očarana, ispitivala je, iznosila primedbe koje je naučila na predavanjima o biljkama. Kad mi je sestra pričala o školi ili onome što je tamo naučila, prosto bih zračila ponosom. Obožavala sam da je slušam kako iznosi činjenice i pojedinosti o nečemu o čemu verovatno više nikad nedemo raspravljati niti demo to videti. Ali činjenice da je ona tačno znala kakve su to biljke, kakva im je uloga, jesu li odomadene, mogu li da se koriste u medicini ili u holističke svrhe raspamedivale su me. „Sestra ti je veoma obaveštena za nekog tako mladog.“ Pohvalio ju je Taj. „Da, jeste. Pobrinula sam se da postane redovan student kad je maturirala među najboljima u generaciji. Ja sam jedva završila srednju školu jer sam sve vreme radila dva posla.“ Klimnuo je glavom. „Znam na šta misliš. Moja porodica nastupa otkako sam bio vrlo mali, ali tina se pobrinula da nam to nikako ne smeta u školovanju. Želela je da joj deca imaju izbora iako nijedno nije otišlo sa ostrva u potrazi za poslom ili
387
pokušalo da pronađe nešto drugo. Izgleda da niko nije želeo da načini taj korak. Živimo za to da budemo zajedno.“ To sam potpuno shvatila. Pokazala sam bradom na Medi. „Živim i radim za nju, ali pokušavam da otkrijem i šta je to moje. Javidu ti kad saznam.“ Zakikotao se. „Brineš li da nedeš pronadi svoju drugu polovinu jer ona možda ne živi na ostrvu?“ Ramena mu se malo opustiše. „Stalno. Naročito sad kad mi je tina rekla da mi je bududa srodna duša plavokosa i zelenookoa. To nije uobičajena ostrvska kombinacija.“ Razmislila sam o tome. Bio je u pravu. Havajčani, Samoanci i vedina Polinežana rođenih i odraslih na ostrvima tamni su. Koža, oči i kosa. Sasvim suprotno od onoga što je Masina opisala. Nastavio je da objašnjava svoje strahove. „Mogla bi biti i turistkinja. Šta ako mi se desi da je ne upoznam?“ „Nede. Što je suđeno, to de se i desiti, Taj. Samo se prepusti.“ „Samo da se prepustim“, ponovio je. Kasnije u toku dana, Akila nas je poveo do privatne plaže. Izvadio je ranac i svakome pružio sendvič sa duretinom i sirom i bocu vode. Svi smo pronašli za sebe lepo senovito mesto i seli da užinamo. Medi je stajala zagledana u okean. Prišla sam joj, prebacila ruku preko ramena i kucnula glavom o njenu. „Uživaš li u rođendanu, lepotice?“ „Najbolji rođendan“, nasmešila se i jele smo gledajudi u modru vodu. Ribe su plivale unaokolo, ulazedi i izlazedi iz školjki i korala koje je voda nanela bliže obali. Plaža oko nas je bila pusta koliko je pogled dopirao. „Mislim da demo možda Met i ja dodi ovamo na medeni mesec. Volela bih da mu pokažem ova mesta.“ „Stvarno?“, trudila sam se da zvučim pozitivno, ali uzrujavala me je pomisao na to da mi se dvadesetogodišnja sestra veže. Nije još dovoljno proživela da bi se tako obavezala. „O“, oči su joj zasijale i postale još zelenije. „Možda demo i venčanje tu organizovati! Nemam veliku porodicu i samo nekoliko prijatelja. To bi možda bilo kul. Šta ti misliš?“ Oduvek sam je zamišljala u velikoj beloj venčanici, kako hoda kroz crkveni prolaz da se uda za svog princa. Medi je bila moja princeza. „Ne želiš belu venčanicu i venčanje?“ Slegnula je ramenima. „Iskreno, uvek sam više želela beli mantil nego belu venčanicu“, podigla je obrve i nasmejala se.
388
Sad je ved imala dva cilja. I dalje je želela da radi u laboratoriji i veza s Metom to nije promenila. Udaja joj je bila samo dodatna nagrada. Deliti život s nekim je divno, ali i pored toga ostvaride svoj san, za koji se svojski trudila. „Medi, iskreno, dušo, drago mi je što to čujem. Mislim da moj strah zbog tvog prihvatanja Metove prosidbe nije imao veze s njim ili tvojim godinama. On je divan i izgleda da te obožava.“ „Tako je.“ „Znam. Samo sam se uspaničila jer sam mislila da deš možda odbaciti sve za šta si radila i da deš umesto toga odabrati da budeš supruga i majka, a ne doktor. Dodi de vreme da budeš i žena i mama, ali to s doktoratom… to moraš odraditi dok si mlada.“ Zagrlila me je. Ozbiljno me je gledala. „Nedu dozvoliti ničemu da me odvuče od karijere koju priželjkujem. Met me podržava u svemu što želim. Samo sada imam i nekog drugog osim tebe s kim to mogu da podelim.“ Nekog drugog osim tebe. To me je pogodilo duboko, proseklo pravo kroz kost i tkivo, probolo me i rasporilo mi srce. Znam da nije tako mislila i da treba pustiti onoga koga čovek odgaji da ode, ali je li me zabolelo? Dođavola, jeste. „Uvek smo bile samo nas dve.“ Progutala sam suze i prebacila joj zlatni uvojak preko ramena. Uzdahnula je kao da se sva težina moje ljubavi navalila na nju, pritiskajudi je umesto da je podigne. „Volim ga. Želim da budem s njim, ali ne želim da izgubim ni ovo što mi imamo. Uvek deš biti moja sestra. Dovraga, uvek si mi bila više majka nego sestra, koliko se sedam. Vreme je da počnem sama da odlučujem. Da grešim i rizikujem, a da to ne utiče na tebe.“ „Sve što radiš utiče na mene“, odgovorila sam bez razmišljanja. „Ne treba tako da bude, Mija. Sad moraš živeti svoj život. Ja sam dobro. Da, još mi treba pomod oko školarine, a jednog dana du modi sve to da ti vratim…“ „Đavola deš“, odbrusila sam, smesta ljuta. „To što mogu da te izdržavam i obezbedim ti bududnost najvažnije mi je u životu. To što deš ti uspeti tamo gde ja nisam jedini mi je uspeh u životu. Samo sam to tražila.“ „To me rastužuje. Želim da imaš više od toga.“ Snažno sam udahnula, nesposobna da zaustavim dah, a suze su pretile da me uguše. Privukla sam je na grudi i zagrlila je. „Uvek si mi bila sve.“ „Znam. Ali sad du Metu biti sve i on de biti meni. I ti treba to da nađeš.“ Sestrine reči su me osvestile. Želela je da i ja nađem novi smisao života. Kako da tako lako promenim suštinu svog bida? Nisam znala mogu li. Bez obzira na to
389
gde sam, šta radim, uvek du brinuti za nju, misliti na nju, nedostajade mi. Nisam mogla ni zamisliti kakav bi mi život bio kad ne bih odlučivala na osnovu toga kako de to uticati na njen život i bududnost. Na kraju, znala sam da joj treba nešto. Brinula je zbog mene. „Pokušadu, mala. Pokušadu.“ „To je sve što tražim.“ „Hajde, žurka još traje!“ Povukla sam je za kosu i uhvatila je za ruku, i krenule smo plažom mašudi rukama kao kad smo bile male i kad sam je pratila kudi iz škole. Svakog dana sam izlazila sat vremena ranije nego ona i čekala je ispred učionice da je otpratim kudi. Sestrica mi je odrasla. Studira, ima dvadeset godina i verila se. Nije joj više trebalo, a nije ni želela da starija sestra sve vreme lebdi nad njom. Šta, dođavola, sad da radim? Ostatak obilaska je bio neverovatan. Odveli su nas na mesto sa kog se pružao izvanredan pogled na ostrvo Mokolii, inače poznato kao Kinezov šešir. Saznale smo da se Mokolii prevodi sa havajskog kao mali gušter. Prema mitologiji, ostrvo je nastalo kao ostatak džinovskog gušterovog ili zmajevog repa koji je odsekla i bacila u okean boginja Hi-ijaka. To mi je bilo neverovatno smešno pošto na Havajima nije bilo guštera u prirodi. To sam naučila od moje đavolski pametne sestre. Nadimak Kinezov šešir je očigledan svakome ko pogleda sidušno ostrvo koje kao da pluta na vodi. Izgleda isto kao azijski kupasti šešir. Posle obilazaka, Taj i Tao su nas odveli do Djuka na plaži Vaikiki. Jeli smo napolju, i to najbolje hamburgere na svetu. Tiki baklje osvetljavale su okolinu, od čega je čitavo mesto sijalo i naša sredna lica blistala pod nežnim svetlom. Jeli smo i gledali kako sunce zalazi na horizontu okrenuti prema okeanu. Kad se smračilo i mi završili s večerom, otišli smo gore gde je Djuk imao živu muziku. Nas tri devojke smo plesale čitavu nod. Dvojica muškaraca su posmatrali, očarani, dok smo zavodljivo njihale telima na podijumu. Prošlo je mnogo vremena otkako smo nas tri izašle i opustile se. Tog trenutka sam se svega oslobodila. Tuge zbog odlaska sa ostrva i to što više nedu redovno viđati Taja. Nezadovoljstva koje sam potiskivala zbog Vesa i Dine, bez obzira na to jesu li u neobaveznoj vezi ili ne, više nisam imala pojma. Uznemirenosti zbog sestrine udaje i završavanja fakulteta. Shvatila sam da je to sve van moje kontrole. Nisam tu mogla mnogo da uradim, ved da prihvatim sopstveni savet. Isti koji sam dala Taju nešto ranije, a što mi je sad prolazio kroz glavu.
390
Samo se prepusti. Odlučila sam da du tako raditi dok god sam ovde, i do kraja godine. Bila sam rešena da spasem oca. Rešena da Medi završi studije, i rešena da otkrijem šta je meni namenjeno. Tako sam malo vremena posvedivala svojim željama, snovima i potrebama da više nisam ni znala šta je to. Pola godine sam mislila da je to možda gluma i nisam se loše pokazala. Mislim da sam samo pokušavala da pobegnem iz Nevade. Da pobegnem dođavola od svih muškaraca koji su me godinama povređivali. Da pobegnem od oca što se trudio koliko je mogao, ali zapravo se nikad istinski nije brinuo za nas, prerano mi prepuštajudi najvedi deo tereta. Medi je bila u pravu. Trebalo je da otkrijem šta je zapravo moje sve. Kako to izgleda? Šta želim da radim kad se ova godina završi? Kao da sam samoj sebi postavljala isto pitanje koje odrasli postavljaju deci. Šta želiš da budeš kad porasteš? Napunidu dvadeset pet ove godine, a blage veze nisam imala šta želim od ostatka svog života. Došlo je vreme za ozbiljno preispitivanje duše.
391
DESETO POGLAVLJE Pre nego što je taksi pokupio Medi, sedela sam na njenom krevetu i pomogla joj da spakuje stvari. „Izvoli“, pružila sam joj malu drvenu havajsku kutiju. Imala je prelepi rajski cvet na sebi, koji je naslikao domadi umetnik. „Šta je ovo? Još jedan poklon?“ „Pa, zapravo, nisam ti juče dala poklon za rođendan koji možeš uzeti u ruke. To je to, da obeležimo vreme provedeno ovde.“ Otvorila je kutiju i unutra je bila morska školjka i parče ružičastog korala koje sam pronašla dok sam juče šetala plažom. Takođe je tu bila umotana u maramicu i narukvica-amajlija od belog zlata. Sa nje je visio privezak. Bilo je to srce na kom je pisala jedna reč. „Sestro?“, nasmešila se i podigla je, dok joj se svetlo odbijalo od sjajne površine. Podigla sam svoj zglob sa potpuno istom narukvicom. „Odsad, kad god ti budem nedostajala, ili kad pomisliš na svoju stariju sestru, možeš nositi narukvicu i biti sigurna da uvek mislim na tebe. A možemo im i dodavati ponešto, kao delide naše bududnosti. Pojedinačno, i kad smo zajedno.“ Privukla me je u zagrljaj, a suze su joj se slivale niz obraze. „Nosidu je svaki dan zato što mi nedostaješ svaki dan. Volim te, Mija. Samo bez tebe ne mogu da živim.“ „Ni ja bez tebe. Ne bih to nikad poželela.“ Razdvojile smo se kad smo čule sirenu automobila. Zajedno smo dohvatile njene stvari i krenule napolje. Još jednom sam zagrlila Džin i Medi i gledala kako ulaze u taksi i odvoze se. Još jedan dan na ostrvu sa Tajem. Moradu se potruditi da bude dobar. Dok sam se spremala za poslednji izlazak, zazvonio mi je mobilni. „Halo?“ „Zdravo, lutko!“ začuo se gladak, zavodljiv glas tetka Mili. Teško sam disala u telefon, sa željom da čuje moje nezadovoljstvo. „Dugo ti je trebalo. Zabrinula sam se da du morati nazad u Vegas ili Kaliforniju.“ „Izvini što te nisam zvala ranije, zapravo nisam te iznajmila za jun sve do danas.“ Na to priznanje me je preplavio strah. Nisam mogla priuštiti slobodan mesec. Morala sam da isplatim Blejna ili de mi on ubiti oca i krenuti na Medi. „To me smrtno plaši, Mili. Kako to misliš? U poslednjem imejlu koji sam primila od tebe napisala si da sam rezervisana za celu godinu.“ 392
„Da, samo ne za jun tog trenutka. Nisam se brinula, dušo. Mogla sam lako da pozovem neke tvoje bivše klijente i oni bi te odmah preuzeli. Francuz Alek mi je rekao da de te uzeti svakog meseca kad ti neko otkaže.“ „Stvarno?“ Morala sam da razgovaram s Alekom o tome. „Iznenađena si? Nije bio jedini. Prvi zbog koga si izgubila glavu, Veston. Rekao mi je da ga pozovem ako iskrsnu neke novčane poteškode ili ti u bilo kom smislu zatreba pomod. Zanimljivo kako su ti prva dva klijenta zainteresovana za tvoje blagostanje.“ Zanimljivo, da, ali trenutno nisam bila spremna da ulazim u to. Duboko sam udahnula i završila sa nanošenjem maškare. „Dakle, kuda ovog puta?“ Mili je kratko dutala. „Pa, to je loša strana. Ništa ni nalik na Havaje i, nažalost, ne mogu ti obedati pastuva. Ovo de ti možda izgledati malo bljak, ali ne moraš da spavaš s njim, a zaista je pristojan tip.“ „Uhhh, je li ružan?“ Zamislila sam džinovskog muškarca s pivskim stomakom i zadahom. „Ne, nipošto. Mislim da je neverovatno zgodan. Kresnula bih se s njim tako brzo da ti glava otpadne.“ „Čekaj malo. Ti bi ga kresnula? Nisi to nikad rekla za bilo kog mog klijenta. Uvek si nagoveštavala da ja treba da se kresnem i odem, naročito da zaradim dodatnu lovu, ali nikad nisi nagovestila da bi ti tako nešto uradila. Šta se dešava?“ Živci su mi se zategli kao strune. Sasvim sigurno mi je trebalo malo tečne podrške. Otišla sam do kuhinje i izvadila rum malibu, nasula čašicu i istresla je, a za njim sam progutala i ogroman zalogaj svežeg ananasa. Nimalo začuđujude, bilo je prokleto ukusno. Olizala sam usne i sipala još jedno pide. „Redi deš mi ili šta?“ „Pa nije tako živahan kao tvoji uobičajeni klijenti.“ O, ne. Glasno sam zaječala, istresla još jednu čašicu i dokrajčila komad ananasa. Rum je obavio posao, ublažio mi je napete živce. „Pevaj, tetka Mil.“ „Koliko puta moram da ti kažem da me zoveš gospoda Milan?“ „Izbegavaš…“ „Šta kažeš na to da ti odmah pošaljem imejl?“ ponudila je umiljatim tonom koji apsolutno nije delovao na mene. „Šta kažeš na to da mi samo kažeš ono što treba da znam pre nego što se ukrcam na avion i dovučem ovu moju srednu guzicu u Los Anđeles tebi pred vrata?“ Zacoktala je. „Dobro, stariji je.“ „Treba mi broj, Mili. Četrdeset? Pedeset?“
393
Kroz slušalicu se začuo zvuk kao da udiše kroz stegnute zube. „Možda kasne pedesete, mogude i šezdeset.“ „ODVRATNO! Ozbiljno? Bide odvratan, je li tako?“ Čoveče. Baš kad je ovaj posao počeo da mi se dopada, dobijem matorog perverznjaka. „Verovatno ima kompleks tatice. Grozno.“ „Znam, znam. Ali bio je vrlo prijatan preko telefona. Uglavnom, hteo je ženu tvog kalibra da ide s njim na događaje. Očigledno, ako si stari vašingtonski bogataš, moraš imati zgodnu devojku za ukras. Mora da prodaska s nekim senatorima i investitorima i treba mu zgodna ženska kao pratnja. Kako mi je zvučalo, lobira za neku vrstu vladine istorijske zgrade, za šta mu je potrebna velika podrška. Bla-bla. Je li uopšte važno?“ „Ne, zapravo. Svejedno mi treba novac. Dok god ne pomišlja da mi se uvuče u gade, bide sve u redu. To si mu jasno stavila do znanja, je li tako?“ Osetila sam kiseo ukus u ustima i poželela da pljunem. „Stariji je od tate!“ Stresla sam se, pokušavajudi da obrišem gađenje s kože. „U stvari, on je meni to jasno stavio do znanja. Rekao je kako ne zna kakvu vrstu usluga pružaš u celini, ali da on nede prihvatati bilo kakve seksualne ponude.“ „Pa to je olakšanje.“ Izjavila sam bezizražajno, ali zapravo sam osetila ogromno olakšanje. Spoznaja da mesec dana nedu imati seks, nije mi se baš dopala, ali preživedu. Verovatno. Možda. Dođavola, moradu se pobrinuti da ubacim nove baterije u vibrator. „U redu, posladu ti pojedinosti. Zove se Voren Šipli.“ „To ime mi je poznato.“ „Trebalo bi da bude. Sin mu je senator iz Kalifornije.“ „Ne seri. E taj tip je zgodan. Najmlađi senator u istoriji sa trideset pet, je li tako?“ „Tako je, lutko. A poslednji put kad sam proveravala… bio je slobodan.“ Sin je imao mogudnosti. Setila sam se da sam označila ime Aron Šipli, glasajudi za njega na poslednjim izborima, i to ne samo zato što je zgodan. Mada, i to je bio jedan od razloga. Visok, pepeljastoplave kose i ljubaznih smeđih očiju. A odelo mu je stajalo tako da je žena kao ja samo smišljala način da mu ga svuče sa tela za dve i po sekunde. „Pošalji mi pojedinosti imejlom, idem na večeru s Tajem.“ „Taj? Ko je to?“ zvučala je naočigled zbunjeno. „Ludo seksepilan Samoanac. Pa-pa, tetkice!“
394
Taj me je držao za ruku od trenutka kad je došao po mene, do automobila, od automobila, do restorana, i sve dok nismo seli za sto. Bilo mu je teško da me pusti. „Hej, veliki, možeš li mi vratiti ruku?“ Pustio ju je kao da se opekao. Nagnula sam se i protrljala mu veliku, mišidavu butinu. „U redu je. Sve de biti u redu.“ Odmahnuo je glavom. „Kako možeš to da kažeš? Sutra odlaziš.“ Zažmurio je, tiho udahnuo, otvorio oči i usmerio svu pažnju na mene. „Mija, samo… nisam nikad upoznao ženu kao što si ti. Nikad. Zabavna si. Pametna. Lepa.“ Nagnuo se bliže i prošaputao: „Planinski lav u džaku…“ Zavrteo je glavom i zaustavio se. Krasne crne oči bile su mu tako lepe i čežnjive. „Ne znam kako da izrazim ono što osedam.“ Držala sam ga za ruku na stolu. „I ti deš meni nedostajati. Više nego što želim da priznam.“ „Da, tačno“, izgovorio je. „I bidemo u vezi preko telefona, poruka i imejla. Pričadeš mi sve šta se dešava s tvojom ludom porodicom, poslom i nastupima. Sladeš mi video-snimke svih izvanrednih novih trikova koje naučiš u plesu s vatrenim nožem, pa… Ne znam šta du ja tebi slati. Verovatno selfije gde izvodim gluposti na raznim mestima.“ Zabacio je glavu i nasmejao se, srčano i duboko. Tako da mi je ispunio srce radošdu kad sam ga čula. Nagnula sam se napred i spustila mu poljubac na obraz. „Ostademo prijatelji?“ pitao je oprezno. „Najbolji“, složila sam se. Na to je veseli džin zapljeskao i odgurao stolicu. „Donedu nam šampanjac! Treba da proslavimo tvoje poslednje veče!“ Baš kad je ustao, stolica se nakrivila na nogama pod pritiskom njegovog krupnog tela, prevrnula se i pala na pod. Nažalost, upravo u tom trenutku prolazila je konobarica, nosedi poslužavnik sa čašama punim vina iz obližnjeg bara. Nogom je zakačila stolicu i poslužavnik je poleteo napred zajedno s njom. Taj je pružio ruke ka njoj i oboje su se preturili; pala ja pravo na njega, zajahavši ga. Videla sam samo slomljenu stolicu, dugonogu plavušu i Tajeve tamne ruke oko njenog uskog struka. Izdigla se na kolena, i suknja joj se podigla. Ruke joj je prebacio na butine da je pridrži. Spremala sam se da pomognem kad sam joj ugledala lice. Bila je okrenuta meni i Taj je, ležedi na podu kraj mojih nogu, gledao prema njoj. Čitavo lice joj je porumenelo. Konobarica je provukla ruku kroz kosu i tad sam primetila par zapanjujude zelenih očiju. Usne su joj bile vlažne gde ih je ugrizla. Na tom mestu joj je izbila kap krvi. Taj je seo i pritisnuo joj punu donju usnu prstom da zaustavi krv.
395
Dugo joj je zurio u lice. Devojka se nije ni pomerila, fokusirana isključivo na njega. Čitava prostorija je mogla da nestane, a oni ne bi primetili. Kao da su bili u zanosu. I sinulo mi je čim joj je Taj stavio krupnu šaku na lice i ona mu se automatski naslonila na dlan. „Jesi li dobro, sunašce?“ Sunašce. Grom i pakao. To je bila njegova devojka. Plava kosa, kao da ju je sunce poljubilo. Zelene oči iste boje kao i sveže pokošena trava. I on ju je nazvao sunašce. Prinela sam ruke grudima i nisam ispustila ni zvuk, u želji da posmatram ovu igru koja se odvijala ispred mene kao sopstvenu ljubavnu priču. „Uh, izvini?“, postiđeno je izgovorila. Pritisnuo joj je donju usnu palcem. „Krvariš.“ Izbacila je jezik da oliže usnu i na kraju mu je olizala palac. Istovremeno su uzdahnuli, samo je on zvučao divlje i muževno, baš kao što sam volela. Videla sam da mu se oči žare. Ona nije skidala pogled s njega. Videla sam kako joj se prsti nagonski zarivaju u njegova ramena. Ovo je bilo skoro bolje od gledanja filma jer je bilo uživo. Prokletstvo, poželela sam da imam kokice. Konačno, žena je zavrtela glavom i pokušala da ustane. Taj se podigao, držedi je uz svoje džinovsko telo. Tako blizu da, kad se potpuno uspravio, skliznula mu je niz telo sve dok joj stopala nisu ponovo dodirnula pod. Zastenjao je i prepoznala sam taj zvuk. Bio je napaljen. Poželela sam da skočim i vrisnem od uzbuđenja. Privlačnost se nije mogla poredi. Pošto su još malo grlili jedno drugo, ona se odgurnula i spustila glavu. „Sranje“, osvrnula se na veliki nered. „Trebalo je da gledam kuda idem. Dobidu otkaz“, usna joj je zadrhtala i suze su se skupile u očima. Ustala sam i pokrenula se. „O, mnogo vam hvala, gospođice. Nismo nameravali da vam izvrnemo poslužavnik. Platidemo sva pida koja smo prosuli.“ Tog trenutka je prišao menadžer, ne uspevajudi da prikrije ozlojeđenost. „Gospodine, hvala bogu što ste došli. Ova žena mi je spasila prijatelja da ne prospe čitav poslužavnik s pidima po sebi. Ovaj krupni momak je ponekad tako nespretan. Je li tako, Taj? Kako si skočio, u isto vreme prevrnuo stolicu kad je…“ pucnula sam prstima na konobaricu da mi kaže ime. „Ejmi“, rekla je krotko. „… kad je Ejmi prolazila. Zaista je mogla nekoga da povredi da nije bila tako spretna, pokušavajudi da izbegne da ne naleti na mog prijatelja, pazedi da goste unaokolo ne ispoliva. Preporučidemo vaš restoran svim našim prijateljima.“
396
„A, dobro, da. Hvala. Zapošljavamo samo najbolje. Svaka čast, Ejmi. Pozvadu dečka da ovo počisti dok ti poslužiš za stolovima.“ Ejmi mi je pružila ruku. „Hvala.“ Izvinjavala mi se pogledom, ali Taj je zaista bio kriv. „Nemaš zašto da se izvinjavaš. Ja sam Mija, a ovo je potpuno slobodan zgodan frajer po imenu Taj Niko.“ „Misliš, niste par?“ Pokrila je usta kao da nije nameravala to da pita. Nasmešila sam se, pogledala u Taja, ali on nije skidao pogled sa Ejmi. „Ne. Ali stvarno smo dobri prijatelji, a i ja se vradam na kopno. Sigurna sam da bi mu dobro došla nova prijateljica. Ved dugo živiš ovde?“ Odmahnula je glavom. „Doselila sam se ovamo ove nedelje s tatom. Nisam želela da dolazi sam, a inače smo nas dvoje sami, i tako, eto me. Još nikoga ne poznajem.“ Podigla je poslužavnik i nekoliko parčida razbijenog stakla sve dok potrčko nije preuzeo. „Pa, sad se poznajete. Imaš li telefon kod sebe?“ Skupila je oči kad je posegla u zadnji džep i izvadila ajfon. Brzo sam joj ga uzela, ukucala Tajev broj i poslala mu poruku. Telefon mu je zazujao i izvadio ga je. „Sad i Taj ima tvoj broj. Pozvade te sutra.“ Taj je zaustio da nešto kaže, ali uputila sam mu pogled koji uteruje strah u kosti svakog muškarca, i on je mudro zadutao. Ejmi je gledala čas u mene čas u Taja. „Voliš li surfovanje?“ pitala sam, znajudi da nam je vreme daskanja s gospođicom Ejmi ograničeno. Slegnula je ramenima. „Nisam nikad probala.“ Blistala sam od zadovoljstva i prigrlila je. „Taj. Zar to nije grozno? Ejmi nije nikad surfovala, a zamisli? Taj podučava surfovanje.“ „Stvarno? Zvuči zabavno.“ Očistila je suknju i namestila kecelju. Taj joj je ispratio pogledom svaki pokret. „Moram da idem. Zaista bi bilo divno da steknem novog prijatelja. I stvarno mi je žao što sam naletela na tebe.“ Stavio je ruke u džepove i zaljuljao se od peta do prstiju, pravedi se važan. „Možeš mi nadoknaditi tako što deš izadi sa mnom sutra uveče nakon što odvezem Miju na aerodrom.“ Naravno, Taj nije znao da moj plan bekstva isključuje lične rastanke. Oči su joj sijale ludom svetlozelenom. „Jedva čekam tvoj poziv, Taj.“ Porumenela je i okrenula se da pođe. „O, hej, Ejmi?“, doviknula sam. Okrenula se. „Samo još nešto. Šta misliš o tetovažama?“ Prišla mi je i šapnula mi u uvo. Zatim mi je zahvalila i odšetala do bara da uzme nova pida. Hvala bogu, bili smo na Havajima, a ne na nekom snobovskom
397
mestu u Njujorku. Sve bi nas izbacili što se razvlačimo i raspredamo preko prosutog vina i razbijenog stakla. Ovde na Havajima ljudi su samo gledali svoja posla i zaobilazili nered. Tai i ja smo ponovo seli. „Dakle, onda šampanjac?“, podsetila sam ga. Oči su mu se zacrnile i praktično je zarežao. „Šta ti je, jebote, rekla?“ „O tetovažama?“ „Ne, o papi. Da, o tetovažama.“ Delovao je neverovatno razdražljivo, što je bilo odlično, pošto se on uvek osedao savršeno udobno u sopstvenoj koži otkako sam ga upoznala – osim one lude nodi kad me je tucao dok se nisam onesvestila. Zaverenički sam se nagnula napred i osvrnula oko sebe da nas niko ne čuje. „Obožava ih. Kaže da je pale. I slušaj ovo…“, približio se tako da sam mu dotakla usnama uvo, „… cela leva strana njenih leđa, sve do guze, prekrivena je tetovažama. Mada, nisu plemenske.“ Sela sam i uživala u čistoj gladi u njegovim očima. „Grane sa trešnjinim cvetom penju joj se zavodljivo uz leđa i spuštaju do guze. Seksi, zar ne?“ Nozdrve su mu zatreperile i dugo i polako je disao. „Da. Apsolutno đavolski seksi.“ Promrdala sam obrvama. „I mislila sam da de ti se svideti.“ „I ti mi je nameštaš. Zar to nije pomalo čudno?“ „Zašto?“ „Zato što se tucamo ved mesec dana.“ Odgovor mu je bio razuman, ali nije me bilo briga i ako misli da sam luda. Bio mu je potreban neko i tačka. Osim toga, bila sam ubeđena da je to žena o kojoj je govorila Masina. „Da, i to prestaje posle večeras. Posladeš me kudi posle nodi koju nikad nedu zaboraviti i obrnuto, a onda sutra počinješ novi život. Zar joj nisi video kosu, oči i telo? Tvoja je zauvek!“ „Ne znaš to.“ „Reci mi da nisi osetio nešto kad je naletela na tebe i kad si je uhvatio za butine, struk, obraze i usne?“ „Ne, ne mogu redi da nisam osetio nešto.“ Skupio je oči i nasmejao se dok sam likovala. „Tako sam sredna zbog tebe!“ Promeškoljila sam se na stolici. „Zajebi večeru, hajde da naručimo desert i bocu obedanog šampanjca!“ „Ovo je tvoja nod, curo. A sutra počinje tvoje zauvek.“
398
Dobro je što sam imala dovoljno pameti da spakujem torbe pre sinodnje večere. Taj je mislio da mi avion polede uveče. Rekla sam mu da letim u osam. Ali nije znao da odlazim u osam ujutru. Rastanci i ja jednostavno nismo se slagali. Izvadila sam paket koji sam napravila pored zlatare što je dizajnirala Medinu i moju narukvicu. Spustila sam uramljenu sliku samoanskog simbola za prijateljstvo na pult. Domada umetnica je slikala kad sam izašla iz zlatare. Raspitala sam se kod nje. Znala je tačno šta želim. Naslikala je taj simbol, koji je mom neizvežbanom oku bio vrlo sličan širokom iskošenom L sa vedim uvijanjima na svakom kraju. Simbol je bio veličine desetak centimetara. Ispod njega sam crnom penkalom nacrtala srce, a zatim se pored potpisala. Potom sam sve to uramila u mali ram od dvanaest sa dvanaest centimetara. Poslednje što sam izvadila iz torbice bio je moj pribor za pisanje. Sela sam na barsku stolicu i napisala mom Taju: Taj, moj smrtno seksepilni Samoanče, Hvala ti što si mi pružio jedan od najboljih meseci u životu. Ispunio si mi svet velikom radošdu, smehom i zadovoljstvom. Nikad nedu modi da te zaboravim. Ne bih ni želela. Kad sam došla ovamo, bila sam nesredna zbog mnogo čega. Porodice, veza i posla. Ti si to promenio. Namignuo si mi i osmehnuo se, i odneo si mi svu tamu i doneo svetlost. Sunčevu svetlost. Dok sam bila ovde, naučila sam da uživam u onome što život donosi. Da se „samo prepustim“. Pustim život da se događa i cenim trenutak. Mogu iskreno da kažem da se ved dugo nisam tako dobro zabavljala kao s tobom. Podsetio si me da sam mlada i da još imam mnogo vremena da shvatim kako de izgledati moje zauvek. Znam da žudiš za tim da pronađeš svoje zauvek i u dubini duše verujem da možda jesi. Nazovi to ženskom intuicijom. Sve se dešava s razlogom, samo možda ne znamo šta je razlog. Drago mi je što sam te upoznala baš tog prvog dana. Svaki trenutak s tobom je bio novo iskustvo, pustolovina. Hvala što si mi to dao. Tužna sam što odlazim i mnogo deš mi nedostajati. Molim te da ostanemo u kontaktu. Tvoja cura, Mija
Kao i obično, išunjala sam se iz Tajevog kreveta, napisala pismo, ostavila mu poklon i otišla do taksija koji me je čekao kraj ivičnjaka, ne budedi mog zgodnog
399
frajera. Pitala sam se šta me čeka u Vašingtonu, sa gospodinom Vorenom Šiplijem, starim bogatašem i političarem, s naglaskom na starosti. Ko zna? Možda du se upoznati sa njegovim prezgodnim sinom, senatorom Aronom Šiplijem. Ako ne, pa dobro. Dobidu sto hiljada zelembada da glumim žensku za ukras jednom starom tipu koji ne želi seks. Oooo, možda je kao s Tonijem i Hektorom, i on je potajno gej? To bi bila prevelika slučajnost. Ne, bilo je definitivno nečeg sumnjivog u tome što je unajmio pratilju kad je bogat, zgodan matorac. Postoji gomila krvopija spremnih da navale na starog frajera. Nije morao da plada stotinu hiljadarki za pratnju kad je mogao pronadi žensku i za džabe. Prihvativši sopstveni savet da se prepustim, zavalila sam se na sedištu u avionu i odmah usnila bele kamene stepenice, falusne simbole na nebu i mrtvog mermernog predsednika koji je nemo sedeo na stolici i posmatrao betonski grad.
400
Jun DEVOJKA
NA
MESEC
DANA
PRVO POGLAVLJE Jun je u Vašingtonu nesnosan. Odeda se lepi za čoveka kao drugi sloj kože. Sparno i jadno. Brinula sam da du, ako povučem majicu sa grudi, povudi i sloj mesa s njom. Prvi korak van aerodroma izneo me je u tmurno nebo bez sunca. Nisam uopšte bila navikla na tako nešto, pošto sam provela poslednji mesec na Havajima. Osmotrila sam redove automobila koji su čekali. Jedan visoki tip je stajao ispred sjajne crne limuzine, držedi znak na kome je pisalo Sonders. Pretpostavila sam da je to moj prevoz. „Ja sam Mija Sonders.“ Pružila sam ruku i vozač ju je prihvatio. „Ja sam Džejms, tvoj vozač. Vozidu te svuda kuda treba da ideš dok boraviš kod Šiplijevih.“ Uzeo je moj kofer i ubacio ga u prtljažnik pre nego što mi je otvorio vrata. Ušla sam u vozilo, trudedi se da vlažnim butinama ne uprljam glatku kožu. Lepršava suknja koju sam nosila u avionu činila mi se kao dobar izbor tog trenutka. Trebalo je da se opredelim za standardnu odedu za jogu. Prešla sam dlanovima pozadi preko nogu, žaledi što nemam peškir. „Je li uvek ovako vlažno?“, pitala sam dok sam vadila telefon iz torbice i uključivala ga. „U junu? E, zna biti toplo kao u paklu, može da pada kiša ili bude sasvim lepo. Verovatno deš sve to doživeti ovog meseca. Priznajem da je neobično toplo ove godine.“ Telefon je zagrmeo. Brza zvonjava najavila je poruke koje su mi stigle tokom leta. Za: Miju Sonders Od: Seksi Samoanca Curo, moraš nešto da mi objasniš. Zbrisala si. Nije lepo. Prelistala sam dalje da pročitam ostale poruke. Taj se očigledno nije smirio posle prve poruke. Za: Miju Sonders Od: Seksi Samoanca Poklon… nemam reči. 402
Za: Miju Sonders Od: Seksi Samoanca Mnogo sam ljut što si mi ukrala poljubac na rastanku. Tad su mi prsti poleteli preko slova. Za: Seksi Samoanca Od: Mije Sonders Ljubim te zauvek. To de izlečiti sve što te muči. Neženstveno roktanje mi je izletelo iz usta i vozač je bacio pogled na mene u retrovizoru. Podigao je obrve, ali samo sam zavrtela glavom i ponovo spustila pogled na ostale poruke. Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Hodeš li ikad više progovoriti sa mnom? Prošlo je mesec dana. Nemoj da dolazim za tobom. I opet letedi prsti. Ne znam kako bih drugačije izrazila koliko sam brzo otkucala najneozbiljniju mogudu poruku. Za: Vesa Čeninga Od: Mije Sonders Sigurna sam da si imao pune ruke posla sa Đinom. Videla sam ti sretnu facu na naslovnoj strani časopisa „Hotdirt“. Nakon što sam se dvadeset minuta kuvala u sopstvenom besu i svakog trena bacala pogled na telefon, konačno je odgovorio. Ves, ne Taj, ali nisam pogledala, trudedi se da ostanem smirena. Umesto toga, pomislila sam na seksi Samoanca. Nadala sam se da se sprema za prvi izlazak sa Ejmi. Srce mi je zatreperilo na pomisao o tome kako ju je univerzum bacio pravo njemu u krilo. Bukvalno. Pala mu je u krilo te nodi na večeri. Svakako sam se nadala da je ona prava. Napomenula sam sebi da se čujem s Tajem za nedelju dana i proverim kako napreduju. Nešto mi je govorilo da je ona ta. Njegovo zauvek. Što se mene tiče, nisam znala kad de se to desiti. Definitivno ne pre kraja godine. Razmišljanje o 403
Taju ili bududnosti nije mi pomagalo da zaboravim na žarku želju da pročitam Vesovu poruku. Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Ljubomorna? Je li mogude da žena odseče muškarcu kitu s udaljenosti od pet hiljada kilometara? Možda, kad bih unajmila pladenog ubicu. Imala sam nešto novca u banci za hitne slučajeve. Na to sam se zacerekala. Naručim da mu odseku kurac s dodatnom lovom koju sam dobila jer sam se ševila s njim. Zavrtela sam glavom. Kakvu igru igra? Da odgovorim ili da ga samo pustim da se krčka? Očigledno, nije mu se sviđao nasilni prekid od mesec dana. Tako mu i treba. Gužvao je posteljinu sa savršenom Đinom, dok sam se ja kresala sa mojim seksi Samoancem. Nije. Važno. Mogla sam to ponavljati sebi iznova, ali na kraju bi me uvek tresnulo u glavu. Nije nikako moglo prestati da mi bude važno. Ves de mi uvek biti važan. To što nisam znala šta radi i s kim bilo šta radi jelo me je kao što pirana gricka presno meso. Taj mi je odlično skretao pažnju. Zabavio me je. Svaki dan mi je učinio uzbudljivijim od prethodnog i svaku nod vrelijom nego što sam sanjala da je mogude. Lako sam nevolje s Vesom potisnula u drugi plan jer mi je glava bila ispunjena onim u čemu mlada, skoro dvadesetpetogodišnja žena treba da uživa. Sad to više nije delovalo. „Hode li još dugo?“, pitala sam Džejmsa. Nakrivio je kapu. „Izvinite, gospođice, saobradaj je u ovo vreme grozan.“ Četrdeset pet minuta. Dovoljno vremena. Ako Ves želi da daska, dadu mu vremena. Na kraju krajeva, prijatelji smo. Izvadila sam telefon i ukucala njegov broj, nateravši se da budem mirna, iako se nisam tako osedala. „Živa je!“ Iz zvučnika se začuo kalifornijski zadihani glas i odmah u meni pokrenuo neko ozbiljno treperenje. „Ha-ha-ha. Šta kenjaš o tome da sam ljubomorna? Znaš da nisam.“ Laž. Polako je udahnuo, mogude čak i uzdahnuo. U pozadini sam čula zvuke okeana. Možda je bio i na plaži i upravo završio surfovanje. Čim sam čula te utešne zvuke, iako samo preko telefona, srce me je zabolelo od želje za kudom. „Mislio sam, ako te izazovem, pozvadeš me.“
404
„Vese, o čemu se radi?“ Čak je i mojim ušima to zvučalo uvredljivo i pomalo zlobno, a zapravo nisam to nameravala. „Reci ti meni. Jesi li se zabavila na Havajima?“ Činilo se da je preuzeo moj ton. Setila sam se Taja i kako sam mu lizala one plemenske linije od vrha ramena, pa preko grudi, rebara, kuka i butine. To mi je čitav mesec bila omiljena zabava. Njam. Zavodljivo da mi je pobeglo s usana pre nego što sam uspela da se saberem. Zakikotao se. „Tako je bilo dobro, ha? Klijent ili meštanin?“ Napetost je nakratko popustila. Zažmurila sam. „Zar je važno?“ „Sve u vezi sa tobom mi je važno. Zar to ved nisi ukapirala?“ Glas mu je bio iskren, ali obojen kajanjem. Nije uspevao da odglumi nehaj, i to smo oboje znali. „Vese…“ Udahnuo je kroz zube. „Ne, nedu se pretvarati da nisam uzrujan što si se na Havajima tucala s kim si htela, a ipak si nadrkana na mene što radim to isto sa Đinom.“ Bio je u pravu. Odlično. Ali tako ti je to sa srcem i razumom. Retko su izbalansirani ili realni. Mogao je biti razumniji od učenja Dipaka Čopre, ali to nije menjalo činjenice. Bolelo me je to što je bio sa Đinom. Jako. Povredivali smo jedno drugo i nismo uspevali to da izbegnemo. Grlo mi je bilo bolno stegnuto kad sam odgovorila: „Slušaj, Vese. Žao mi je. Shvatam šta mi govoriš. Zaista. I u pravu si.“ „Znači li to da deš dodi kudi?“ Pitanje mu je kipelo od nade. Kudi. Gde je kuda? U Kaliforniji, u malom stanu gde nisam zakoračila poslednjih pet meseci, ili u Vegasu, u stradari u kojoj sam odrasla, ili na obali Malibua u naručju prelepog muškarca što je posedovao moje srce više nego što sam bila spremna da priznam. Olizala sam usne i glasno dunula. „Vese, znaš da to ne mogu.“ Tiho je zaječao i taj zvuk kao da mi je zario nož u stomak. „Nije istina. Možeš. Nedeš.“ Naglasio je svaku reč. Zavrtela sam glavom pokušavajudi da uklonim paukovu mrežu emocija koje su mi trčale maraton kroz glavu. „Ne mogu ti dozvoliti da platiš dugove mog oca.“ „Opet“, uzdahnuo je. „Možeš. Nedeš“, ponovio je. Zvučao je umorno, kao da ga je svaka reč pritiskala. I za sve sam bila kriva ja. Ja sam mu to radila, nama. Ovi razgovori su svaki put postajali sve teži, a još mi je preostalo pola godine. Ko zna
405
kako demo završiti na kraju godine. Do sada se nismo baš najbolje pokazali kao prijatelji. Neprestano smo povređivali jedno drugo bez po muke. Preduga tišina je zavladala među nama dok sam pokušavala da smislim šta sledede da kažem, ali ništa mi nije padalo na pamet. „Kad du te videti ponovo?“, prekinuo je dutanje. Još je želeo da me vidi? Nisam razumela tog čoveka. Dođavola, nisam razumela vedinu muškaraca, naročito ovog. „Uh, ne znam. Upravo sam sletela u Vašington. Devojka za ukras jednom starijem gospodinu.“ Smeh mu je zazvonio kroz telefon. „Matorac? Barem znam da se nedeš podati nekom starcu s receptom za vijagru.“ „To nije lepo!“, veselo sam ga prekorila. „Osim toga, ima zgodnog sina, senatora. Znaš mene i modne muškarce…“ Smeh mu je smesta utihnuo, a kratak trenutak mira je propao. Ponovo je zavladala napetost. „Šališ se?“, pitao je. Progutao je. Udicu. „Ne.“ „Jebi me“, zastenjao je. „Rado“, uzvratila sam bez razmišljanja. „Kada?“ Odmah je odgovorio. „Kad se budemo videli slededi put, blesane.“ „A kad de to biti?“ Nastavio je, ali više nisam bila sigurna da se zeza. To među nama je uvek bilo zapetljano; nije se bilo lako snadi. „Ne znam. Valjda kad se vidimo.“ Predložila sam. „Zašto ja?“ Zvučao je glasno i očajno, kao neko ko gleda u nebo, širi ruke i viče na svog stvoritelja. „Zašto sam, dođavola, morao da odlepim za ludačom kao što si ti?“ A onda se nasmejao onim grlenim, predivnim smehom što je bio svojstven samo njemu. Onim od kog mi je srce tako tuklo da mi se činilo kako de mi pudi u grudima ako ga ne pritisnem rukom. Slegnula sam ramenima, ali on to nije mogao videti. „Ako ti univerzum dodeli usrane karte, kladi se protiv delioca. Zdravo, Vese.“ Umesto da sačekam da mi otpozdravi, prekinula sam vezu i nekoliko puta udahnula da se smirim. Vreme je da se usredsrediš na sadašnjost, Mija. Voren Šipli. Tvoj slededi klijent. Voren Šipli me nije pozdravio na ulazu u svoju vilu. Ne. Čovek koji je stajao na vrhu kamenih stepenica kad sam izašla iz limuzine izgledao je kao da je izašao iz
406
časopisa GQ. Aron Šipli, demokratski senator za Kaliforniju naslanjao se na beli stub. Sretala sam lepe muškarce. Upoznavala sam krupne alfa mužjake koji su mogli cepati drva golim rukama, ali još nisam videla muškarca kom je ovako stajalo odelo kao njemu. Čisto savršenstvo. Crna tkanina mu je precizno prianjala uz široka ramena, uzak struk i duge noge – kao da je sve bilo skrojeno tačno po njegovim merama. Verovatno i jeste. Oči su mu bile sakrivene iza crnih rejbanki. Gusta plava kosa bila je prikladno razbarušena, a ipak stilizovana na trenutno veoma popularan način. Njemu je pristajalo, i to žestoko. Davalo mu je onu osmišljenu privlačnost s nagoveštajem hirovitosti. Bila je to smrtna kombinacija za devojku kao što sam ja. Dođavola, za svaku devojku. Uglancan kao čelik sivi jaguar, silazio je stepenik po stepenik s vrha tog kamenog stepeništa do pošljunčanog kolskog prilaza. Vedina bi se potrudila da mu pode u susret, negde na polovini tih desetak stepenika. Ja nisam bila kao vedina žena, a on definitivno nije bio kao vedina muškaraca. Uživala sam da ga gledam kako se krede. Odisao je autoritetom koji mu je pristajao kao lepa, sveza kolonjska voda. Gledala sam kako korača otmeno i spretno, zračedi takvom modi da sam se skoro istopila na mestu. Ranije pritužbe na vlagu izbledele su u poređenju sa znojem koji sam osetila na vratu, dok mi se jedna kap slivala niz kičmu, šaljudi varnice želje do svakog nervnog završetka. „Vi mora da ste gospođica Sonders.“ Bio je neposredan, a ipak prijatan, kad je pružio ruku. Istog trena kad su nam se ruke dodirnule kao da mi je kroz dlan prošla struja. Pokušala sam da povučem ruku. Čvršde me je stegao. „Neobično. Retko osetim nečiju suštinu samo jednim dodirom.“ „Moju suštinu?“ Pritajeni osmeh mu se iskrao preko primamljivih usana. Nisu bile ni previše tanke ni previše pune. Kao Zlatokosoj sa njena tri medveda – te usne bi sasvim odgovarale mojima. I dalje mi nije puštao ruku. Umesto toga ju je okrenuo, a dlanovi su nam se još dodirivali. Taj običan dodir kože o kožu bio je dovoljan da zabalavim u želji za još. Podigao je naočare na kosu, i taj pokret je bio previše kul za nekoga na takvom političkom položaju. Muškarci kao on bi trebalo da su bezlični, dosadni, i da blebedu samo o vladi… misli mi je prekinula dubina njegovih smeđih očiju koje su doslovno prodirale u moje. Bile su kao dve istovetne čokoladne bombone, što su umesto da se istope topile mene. Uzdahnula sam kad mi je palcem prešao preko ruke. „Vaša suština je vaša životna snaga, vaš magnetizam. Kad smo se dodirnuli, osetio sam napon. Jeste li ga vi osetili?“ Tupo sam klimnula glavom, zuredi u te
407
čokoladne loptice, fokusirajudi se na prav nos, visoke jagodice i isklesanu vilicu. „Kad nam dlanove pritisnem jače“, spustio je drugu ruku preko one koju je držao, spajajudi ih čvršde, „sad je mnogo jače.“ Podigao je obrvu u isto vreme kad sam olizala usne. Spustio mi je pogled pravo na usne i kolena su mi zaklecala. Bio mi je potreban svaki trun snage da ponovo ne oližem usne. „Dođi“, rekao je i kunem se da je taj jedna reč bila dovoljna da pošalje munju pravo u središte mog zadovoljstva koje mi je dobovalo i pulsiralo, kucajudi nekim svojim ritmom. Izgovorio je još nešto, ali izgubila sam se posle redi dođi. Pustio mi je ruku i uhvatio me za obraz. O, čoveče, to mi se sviđalo milion puta više, ali me je takođe nateralo da se fokusiram na okruženje. „Mija, jesi li dobro?“ Pogledom mi je proučavao lice. Na čelu mu se odražavala zabrinutost. „Rekao sam hajdemo, otac nas čeka.“ Zatreptala sam nekoliko puta, a onda se fokusirala. „O, da. Oprostite.“ Zavrtela sam glavom pokušavajudi da rasteram preostalu maglu žudnje. „Zaista sam dugo putovala. Bila sam na Havajima i došla pravo ovamo, sa par prekida između. Bila sam budna celu nod.“ Ti prekidi putovanja bili su u stvari luđačka jurnjava do izlaza, da ne propustim letove. Došlo mi je da ubijem tetku Mili što mi je rezervisala letove s pedesetak minuta razmaka. Odlasci u toalet nisu uopšte dolazili u obzir, a kapetan nije dozvoljavao da se ide pre poletanja, i definitivno ne pre nego što se dostigne odgovarajuda visina. A onda bih bila nekoliko sati sputana i ne bismo sleteli sve do narednog jutra. Nisam imala baš najbolje putovanje. Aron je zacoktao i zavrteo glavom. „Zvuči užasno. Hajde da te predstavim ocu, a onda de ti Džejms pokazati tvoju sobu, pa da se malo opalimo.“ „Šta!“ Zastala sam na vrhu stepeništa i pritisnula rukom slepoočnicu. Opalimo? „Rekao sam da du te predstaviti ocu, smestiti te u tvoju sobu, pa da se malo odmorimo. Promena vremenske zone može biti nezgodna.“ „O, odmorimo.“ Zažmurila sam i nasmejala se u sebi. „Šta misliš da sam rekao?“ Osmehnuo se pokazujudi redove najlepših zuba poznatih čovečanstvu. Mogao bi lako da ukrasi naslovnu stranu nekog časopisa. O čekajte, pa ved jeste. Nema veze. „Mislila sam da si izgovorio kako demo da se opalimo.“ Nasmejala sam se, a on se ukopao u mestu, ovog puta na vrhu stepeništa odmah ispred ulaznih vrata. Lukav osmejak mu je zaigrao na usnama. „Pa, i to može da se sredi, mada ne znam da li bi otac zamerio što se častim pre nego što ti ponudim propisan obrok i
408
izlazak.“ Namignuo je i uhvatio me za ruku. Ista varnica uzbuđenja prostrujala nam je kroz spojene dlanove, ponovo pokredudi magnetsku energiju. Aron se pomerio, gledajudi me iskosa dok me je uvodio kroz vrata. „I ti to osedaš?“ Gospode, volela bih da nisam. Umesto da lažem, zažmurila sam, zadržala dah i klimnula glavom. Prostrano imanje mi se još sa kolskog prilaza učinilo čarobnim. Nisam znala kako je unutra. U predvorju se nalazilo dvostruko stepenište pokriveno žutim tepihom. Podsetilo me je na žuti popločani put i kako je Doroti skakutala do svog odredišta. Da nisam bila mrtva umorna, skakutala bih i ja. Ovo mesto je bilo više nego raskošno. Vesov dom u Malibuu je bio divan, udoban i verovatno je koštao bogatstvo. Alekovo skladište je bilo neverovatno i odlično opremljeno. Tonijev i Hektorov penthaus je bio vrlo elegantan, ali ovo je bila sasvim druga vrsta bogatstva. Kad je tetka Mili spomenula staro bogatstvo, iskreno, nisam znala kuda sam krenula. Mislila sam na političare, vladu? To bi verovatno bilo lepo mesto, ali ovde bi i britanskoj kraljici majci bilo udobno da živi. Zidovi su bili zaobljeni, imali su gipsane ukrase, tu su bili i džinovski prozori sa debelim zastorima boje vina. Stopala su mi tonula u tepih tako da sam poželela da izujem sandale i idem bosa samo da zaronim prste u plišano paperje. „Ovo je prekrasno.“ Aron se nasmešio i ravnodušno osvrnuo oko sebe. „Majka je imala smisla za uređivanje prostora.“ „O, stvarno? Mora da je ponosna na ovo. Prelepo je.“ „Davno je umrla, ali svakako joj je prijalo što su joj se mnogi divili i uživala je u časopisima koji su slikali razne prostorije ovde. Nekoliko puta je izašla i na naslovnoj strani. Ova kuda je bila njen ponos i radost – zapravo, kad sam ja otišao na univerzitet.“ Osmehnuo se i namignuo. Činilo se da je ego Arona Šiplija savršeno netaknut. Dutke sam ga pratila, upijajudi okolinu sve dok se nismo našli ispred duplih vrata. Smeh je odzvanjao iza vrata kao da se neko odlično zabavljao. Aron je oštro pokucao, ali nije sačekao poziv, ved je otvorio vrata kao da na to ima pravo. „Ah, Arone, sine moj! Dođi, dođi. Ketlin i ja smo upravo raspravljali o prošlonedeljnoj propasti u kuhinji.“ Pokazao je na ženu u tamnoplavoj uzanoj suknji sa belom keceljom s karneridima vezanom oko struka i bež svilenoj bluzi uredno upasanoj i zakopčanoj do vrata. Morala je biti deo posluge. „Vidiš, dobavljač hrane za prošlonedeljni događaj mislio je da sam želeo…“
409
„Oče…“, Aron ga je naglo presekao, što mi se učinilo prilično nepristojnim i neprivlačnim. I njegova privlačnost je za dlaku opala. „… Gospođica Sonders je ovde.“ Povukao me je za ruku napred i našla sam se licem u lice sa starijom kopijom mladog Šiplija. „Dakle, još si lepša uživo nego što sam video na tvom profilu. Ta gospođa Milan zna tačno kako da zadivi. Bide savršena, zar ne, Arone?“ Aron me je odmerio od glave do pete. „Da, definitivno savršena kandidatkinja da privuče pažnju tvojih drugara.“ „Dođi ovamo, draga moja. Ja sam Voren Šipli“, rekao je veselo. Umesto rukovanja, privukao me je u očinski zagrljaj. „Nimalo nisi onakva kakvu sam očekivao.“ Odmakao se i nasmešio dok me je gledao pravo u oči. Prljavi matori perverznjaci bi me gledali u grudi u ovom položaju. Izgleda da je moja tetka govorila istinu. Nije bio zainteresovan za mene na taj način. „Hvala što si došla. Ove okolnosti su jedinstvene, ali gospođa Milan me je uverila da deš biti izvanredna kandidatkinja. Samo po tvom izgledu… ved mogu da kažem da de mi jesti sa dlana.“
410
DRUGO POGLAVLJE „Kako to mislite, samo po mom izgledu?“ Obrve su mi se same od sebe skupile. Aron je dunuo iza mene i spustio mi ruku na krsta… veoma nisko. Dovoljno nisko da mi opipa oblinu stražnjice kroz suknju. Zatim me je potapšao po njoj i stao ispred mene, skrstio ruke i seo na ivicu očevog stola. Nameravala sam da ga napadnem zbog toga što me je potapšao po zadnjici kao svoju ženicu, ali iskoristio je taj trenutak da objasni. „Otac te je unajmio zato što si lepa, mlada, i izgledadeš smrtno seksi u koktel haljini. Čula si za devojku za ukras, je li tako?“ Napudio je usne dok mi je očima lutao po telu. Poželela sam da mi to zasmeta, ali nije. Možda zbog otvorenog divljenja koje je bilo zabranjeno kod nekoga njegovog kalibra i statusa. To što je bogati političar odmeravao pratilju bilo je jebeno seksi. „Dakle, pretvaraču se da sam vam šta, gospodine Šipli?“ Pogledom sam potražila objašnjenje od Šiplija starijeg. Voren Šipli je pogledao u Ketlin, koja je spustila i skrenula pogled, dok joj je bolni izraz preleteo preko lepih crta. „Mislim da je bolje da odem i pustim vas da razgovarate o poslu.“ Glas joj je drhtao dok se žurno povlačila. Žena je izašla iz sobe tako lakim koracima da ih nisam čak ni čula. Pretpostavljam da posluga nauči kako da bude tiha i nenametljiva. Otac je podigao ruku da kaže nešto ženi, ali Aron mu ju je zgrabio i spustio je na radni sto. Voren je ispravio ramena i zabacio glavu. „Draga moja, muškarci s kojima se družim svi pripadaju onom jednom procentu najbogatijih, kao i ja. Imaju više novca nego što je potrebno za hiljadu ljudi tokom čitavog njihovog života i koriste ga da upravljaju krupnim poslovima. Ja samo pratim njihovu igru.“ To me je zbunilo, jer jedini Jedan procenat za koji sam znala bila je nezakonita motociklistička banda iz okoline Vegasa. Podbočila sam se i izbacila kuk. „I dalje mi nije jasno zašto sam ovde.“ Voren se nakašljao i protrljao rukom čekinjastu bradicu. Izgleda da mu je bilo izuzetno neprijatno da nastavi taj razgovor. „Bideš očeva kurva“, potvrdio je razmetljivo senator. Ni traga osedaja za meru u tonu. Zabacila sam glavu i smesta skrstila ruke na grudima. „Molim? Ne spavam s klijentima osim ako to ne želim. S naglaskom na to želim.“
411
„Ne, ne, ne, draga moja. Ne želim to…“ Vorenu je izgleda bilo neprijatno kao i meni i potražio je od Arona, pretpostavila sam, pomod u objašnjavanju. Aron je zakolutao očima i ustao. „Mija, ti muškarci svi imaju ženu uz sebe. Obično su to gramzive kurve. Samo se trude da izgledaju lepo, uzmu što više novca, i jebu se s muškarcima kad god i gde god im padne na pamet.“ „Gospode, sine. Moraš li biti tako prost?“ Voren je ustao i prišao mi. Po pogledu sam zaključila da se postideo. „Mija, nedu se loše ponašati prema tebi, ali moram se pokazati pred tim muškarcima da bih napredovao sa svojim planovima za izgradnju i novim programom. Svi imaju veoma mlade, prelepe žene uz sebe. To je odvratni statusni simbol, ako baš hodeš. Meni do toga nije stalo, ali prilagodidu se koliko god je potrebno da sprovedem svoj plan u delo. Da bih to postigao, treba mi podrška nekoliko veoma istaknutih muškaraca u poslovnom svetu i vladi. Bez toga, mogli bi da mi zaustave program i pokvare sve planove.“ „Izgleda da ste mnogo razmišljali o tome.“ „O tome, novcu i vremenu. Više nego što bih hteo da priznam“, potvrdio je. Aron je ponovo zavrteo glavom. „Otac je savremeni borac za građansku samozaštitu. Gradi centar koji de nuditi medicinske usluge zemljama Tredeg sveta. Da bi to uradio, mora da trguje sa zemljama koje nude određene vakcine po sniženoj ceni. U drugim zemljama treba mu veza sa vladom, kao i imunitet da bi njegovi ljudi mogli da putuju na ta odredišta. Vlade de morati doneti zakonske akte da bi organizaciji dozvolili da ulazi i izlazi iz Amerike, šalje lekare, medicinske stručnjake itd., poput Crvenog krsta, Lajons internešenela i Lekara bez granica.“ „Želite da spašavate ljude u zemljama Tredeg sveta? Ne vidim gde je tu poteškoda. Zar predstavnici vlasti ne bi trebalo oberučke da prihvataju priliku da pomognu, naročito ako to nije na račun poreskih obveznika?“ Voren mi je obuhvatio obraze, gledajudi me pravo u oči. Smeđi krugovi su mu bili topli i ljubazni. „Neki tako i rade, draga moja. Neki. Ali ima i puno birokratije. Više nego što možeš i da zamisliš.“ Spustio je ruke i odmakao se da se nasloni na radni sto. „Da bih to savladao, moram stedi nekoliko modnih ortaka. Ima takođe i drugih koji žele posebne usluge od moje porodice, a koje ne možemo da pružimo.“ Skrenuo je pogled ka Aronu. On je udahnuo i spustio glavu. Voren se ne bi usudio da svojim planom dovede politički položaj svog sina u opasnost. I tad mi je postalo jasno da je Voren Šipli dobar čovek. Porota je još vedala kad je u pitanju njegov sin. Slegnula sam ramenima. „I gde se tu ja uklapam?“
412
Tad mi je prišao Aron i uhvatio me pozadi za vrat. Ruka mu je bila topla i primenio je savršeno odmeren pritisak kad me je stegao. „Na događanjima i skupovima. Izgledadeš neverovatno lepo, smeškadeš se, grliti oca kao da si njegova igračka i posao de biti obavljen.“ Bilo mi je žao što nisam imala veliko crveno dugme s natpisom to je bilo lako da ga pritisne. „A šta je s vama?“ Oblizala sam usne. I opet, posmatrao me je sa žestinom koja mi se prilično dopadala. Da mu tu nije bio otac, bila sam sigurna da bi me pritisnuo uz najbliži zid i ljubio po celom telu. Zamumlao je duboko u grlu. Osetila sam to sve do nožnih prstiju. Nagnuo mi se blizu lica, tako da sam mu osetila dah na obrazu kad mi je prošaputao u uvo. „Sa mnom. Pa ja du da jurim očevu seksi mladu igračku privatno.“ Brzo je promrdao obrvama pre nego što se odmakao i namignuo. Ispružila sam ruke i pljesnula se po butinama. „Kad počinjemo?“ Nekoliko dana kasnije, našla sam se na dobrotvornoj zabavi gospodina Šiplija, osvrdudi se oko sebe kao divlja gazela na nišanu lovca. Kad sam bila sa Vesom, on me je upoznao s okolinom, potrudio se da se osedam kao da se uklapam. Ali ovog puta ovde to nije bio slučaj. Ulila sam sama sebi veliku dozu samopouzdanja, jasno postavljajudi ciljeve i spremajudi se za bitku. Dok sam osmatrala prostoriju, setila sam se jednog Vesovog otmenog događaja u Malibuu, samo je ovaj bio na daleko višem nivou. Nisam na sebi imala šljaštede šljokice. Ne, nosila sam haljinu koju su kreirali Dolce i Gabana kao ličnu uslugu gospodinu Šipliju. Imala je duboki izrez od vrata do dupeta, ali napred je sve bilo pokriveno. Voren je pocrveneo i nije ni spomenuo ormar pun Armirane odede. Slikala sam haljine i ostalo i poslala to Hektoru, mom najboljem gej prijatelju u Čikagu. Od njega sam dobila slededu poruku: „Chica, svemir je tvoj. Kako da ja nabavim kartu za raj?“ Pogledala sam po prostoriji i, iskreno, zapanjio me je broj muškaraca preko pedesete u otmenim odelima sa devojkama dovoljno mladim da im budu derke – možda čak i unuke – kraj sebe. Krišom sam izvadila telefon i slikala džinovsku prostoriju, uključujudi i goste. Prikupljali smo priloge za jednog Vorenovog prijatelja. Upotrebila sam taj izraz nevoljno jer zapravo, kako je Voren priznao, veoma mali broj ljudi u jednom procentu gajio je međusobno prijateljstvo. Ta prijateljstva su uglavnom trajala koliko i naredni poslovni dogovor. Ako ih posao ne bi doveo do cilja, ili im ne bi doneo brdo love, taj odnos više ne bi imao nikakvu vrednost. Više nisu bili ortaci. Iskreno, to mi se gadilo, ali bila sam pladena da budem tu. I u mom poslu je bilo licemerja.
413
Za: Smrdljivu Drolju Od: Mije Sonders Opiši ovo?
Od: Smrdljive Drolje Za: Miju Sonders Lako! Povedi derku na posao na Kapitol hil! Umalo da se onesvestim. Tako sam se brzo zasmejala da sam se skoro udavila šampanjcem koji sam pijuckala i zanjihala sam se na visokim potpeticama. Bože, obožavala sam tu ženu. „Pažljivo“, stariji gospodin me je uhvatio za mišicu i pridržao. „To na čemu se daviš je odlično pide. Rekao bih da ima i gorih načina da se otputuje nego da se ugušiš od šampanjca vrednog petsto dolara.“ Kikotao se dok su mi oči suzile. Na kraju sam ispljunula tečnost koju sam držala u ustima na biljku u saksiji. Grcala sam i kašljala, pokušavajudi da se priberem. Tog trenutka je konobar prošao sa čašama vode. Sedokosi starac je ukrao jednu i pružio mi je. Zahvalno sam je ispila, čistedi šampanjac koji je otišao u pogrešnom pravcu. „Tako mi je žao.“ Pročistila sam grlo i izbacila usnu, pudedi se najbolje što sam umela. Čovek, koji je morao imati barem šezdeset pet ili sedamdeset, zavrteo je glavom i potapšao me po obrazu kao da sam mu omiljeni kudni ljubimac. „Nema brige, devojčice. Ko ti je tatica?“ Jednog trenutka je bio dobri deka, a narednog – pravi grabežljivac. Nesvesno sam skupila obrve. „Nisam sigurna na šta mislite?“ „Ne budi glupa. Ko se brine za tebe?“ Oblizao je svoje suve, ispucale usne. Disao je otvorenih usta i zapahnuo me je smrad cigara i alkohola. Naježila sam se, potiskujudi nagon za povradanjem. Neko iza njega je pročistio grlo. „Verujem da si našao nešto što pripada meni.“ Lice Vorena Šiplija bilo je iskrivljeno od mrštenja, a oči tvrde kao kamenje dok je gledao u čovekovu ruku koja je stezala moju. „Vorene, nisam znao da si konačno pronašao jagnje.“ Čovek se osmehnuo, i pogledom mi bezobrazno prešao preko oblina. „I kakva savršena mala ljubimica. Deliš li je?“ Glas mu je bio ulizički. Svakim trenom mi je bilo sve teže da potiskujem povradanje.
414
Voren se glasno nasmejao. Smeh ravno iz trbuha koji se čuo nadaleko i naširoko. „Bojim se da ne, prijatelju stari. Pomalo sam sebičan ovako mator, Arture.“ Artur mi je pustio ruku. Bez razmišljanja sam protrljala to mesto. Voren je primetio taj pokret i vilica mu se stegla. Prišao je i lako me obgrlio oko struka. „Ovo je Mija, pod mojom je zaštitom. Mija, Artur Broton.“ Stegao me je oko struka i ja pružih ruku. „Drago mi je što sam vas upoznala, gospodine Brotone.“ Prikladno sam se priljubila uz Vorena. Prigrlio me je uz svoje kao stub snažno telo, čvrsto i visoko. Takva snaga nije bila u skladu s njegovim godinama. Voren se sagnuo i poljubio me u slepoočnicu. „Mija, sigurno si žedna. Idi i uzmi pide. Stižem za tren.“ Klimnula sam glavom i lako me je potapšao po guzici. Ne bih rekla da je to bilo drugarski kao što je to radio Mejson, moj bivši klijent i prijatelj sa svojim saigračima ili sa mnom, kad smo ved kod toga. Bilo je više nalik na maženje deteta. Barem nije pipao kao što su to radili neki od ovih staraca. Probijala sam se kroz pravo šarenilo staraca sa zategnutim, zgodnim, mladim ženskim telima što su se privijala uz njih. Gotovo sam mogla zamisliti sidušne okove kojima su ih držali uz sebe, tako da im se nikad ne udalje predaleko od novčanika. Grozno. Barmen mi je ponudio novu čašu šampanjca. Istresla sam je, spustila je i zatražila još jednu. „Lakše tigrice, ne želiš valjda da padneš pijana i uništiš ocu ugled“, rekao je Aron pošto je seo na stolicu pored moje. Odmahnula sam glavom i napudila usne. „Ne dobijam ono zbog čega sam ovde.“ „Ved radiš. Lepo izgledaš, pokazuješ ovim matorcima da je otac jedan od njih. Vidiš kako živahno razgovara sa Arturom Brotonom?“ Narogušila sam se na spomen tipa koji me je ščepao za ruku. „Da.“ Pokazao je glavom ka dvojcu. „Poseduje luke kroz koje otac želi da transportuje lekove. Drži lučke vlasti u svakoj zemlji u zadnjem džepu. Ocu je potreban taj tip da bi usidrio brodove.“ Izbacila sam grudi, izdišudi, i namestila ramena. „Ali zašto? Ono što on radi je dobro, ljubazno i ljudski.“ Aron se zakikotao. „Jeste, ali to ne donosi novac i opasno je voditi Amerikance u te zemlje i podizati zdravstvene ustanove. I koristim taj izraz ustanove veoma slobodno. Više liče na bunkere ili šatore. To je samo jedan korak. I to samo ako nagovori Artura da dozvoli brodovima da dolaze i odlaze i odrekne
415
se tog prihoda i ljudstva u ime višeg cilja. Nije lak poduhvat. Takođe mora da pribavi špeditera, lekare, misionare, oružane snage za zaštitu i tako dalje. Mnogo je više toga na kocki nego što misliš.“ Opa. Voren je zaista bio savremeni superheroj. Nosi lekove u zemlje Tredeg sveta, prihvata opasne rizike za dobrobit čovečanstva. To je izuzetno modno, i osetila sam zadovoljstvo što sam s ovim klijentom. „Dakle, kako mogu da pomognem?“ Podigao je ruku i pomilovao me palcem po obrazu. „Opusti se. Time što si ovde, svrstavaš ga među krupne face sa zgodnom igračkom.“ Sigurna sam da mi je u očima sevnula vatra kad je to rekao jer se Aron nasmejao i brzo odgovorio: „Doduše, mi te ne smatramo igračkom. Gospode. Što si osetljiva.“ Zakolutala sam očima i dunula. „Izvini. Možda sam malo zbunjena. Ovo je drugačije od onoga na šta sam navikla.“ Nagnuo se malo bliže, dovoljno da mu osetim slatke note jabuka i skupe kože iz njegove kolonjske vode. „A na šta si navikla?“ Ton mu je bio primamljiv i obradao se neposredno ženi u meni. Podigla sam golo rame i pogledala preko njega, a zatim zatreptala. „Svaki put je drugačije.“ „Je li tako? A ako bih ja poželeo da ispitam to drugačije dok si ovde… da li bi te zanimalo? Sa mnom, ne sa mojim ocem.“ Stegla sam usne i glasno udahnula. Zabacila sam glavu i zagledala mu se pravo u čokoladne oči. Taj muškarac nije bio stidljiv. Želja, požuda, žudnja i pohlepa nežno su mi prelazile preko svakog centimetra kože od njegovog pogleda. Drhtaji uzbuđenja zatalasali su mi se od grudi i teško mi se spustili među noge. Spustio mi je ruku na koleno, pravedi mi krugove po goloj koži. Ono uzbuđenje koje sam osetila pre samo nekoliko trenutaka pretvaralo se u ključali lonac snažne energije. Iščekivanje je bilo zabavna igra u kojoj je prijatni Aron Šipli izgleda uživao. Bio je definitivno prava zvezda u umetnosti zavođenja. Mene je zaveo… očas posla. Pre nego što sam potpuno odlepila, nagnula se napred i zagrizla ono u šta sam žarko žudela da zarijem zube, Voren se vratio. Ogroman osmeh mu je ozario blago naborano lice. Zapljeskao je rukama. „Šampanjac, dobri čoveče. Imamo razloga da proslavimo!“ Objavio je. Barmen mu je pružio čašu penušavca. „Je li tako, oče? Pričaj. Iščekivanje“, uputio mi je pogled koji je još goreo istim žarom, „ugušide nas.“
416
Voren je narednih pola sata obrazlagao dogovor koji je sklopio s Arturom Brotonom o lukama. Ispostavilo se da je Arturu potreban pozamašan otpis poreza, kao i pozitivna reklama za kompaniju. O njemu se loše pisalo u medijima zbog poslovanja sa Azijom. Vest da de ponuditi svoje luke za uvoz medicinskih potrepština, zaliha, i stručnjaka u zemlje kojima su bili potrebni zapadnjački lekovi bila je dobra poslovna odluka i nije je mogao propustiti. „Hvala, Mija. Ved mi pomažeš da stignem tamo gde želim sa ovim programom.“ Okrenula sam glavu i namrštila se. „Kako to mislite? Nisam učinila ništa.“ „Naprotiv. Artur me je izbegavao jer je mislio da mi smeta drugi poslovni dogovor koji je imao s jednom našom konkurentskom kompanijom, što je potpuno apokrifno.“ Aron je klimnuo glavom. Pretvarala sam se da znam šta je apokrifno, ali ukapirala sam da je moralo imati neke veze s lažnim ili netačnim. „Obezbedila si mi savršen put do otvorenog razgovora s njim. Prvo smo pričali o tebi, a onda smo odmah prešli na poslovna pitanja. Uspelo je kao čarolijom.“ Široko se osmehnuo i ispio ostatak šampanjca. Zaista više ništa nisam mogla da kažem. Čitav ovaj scenario bio je izvan moje zone udobnosti. Jedina mogudnost mi je bila da se prilagodim okolnostima. Podigla sam čašu u šaljivoj zdravici. „Onda mi je drago što sam pomogla.“ Nasmejala sam se i popila pide pre nego što smo krenuli. Nod je bila duga i razgovori dosadni. Nekoliko ovakvih nedelja bide mi dosadno kao i istorijsko odeljenje u obližnjoj biblioteci. Bide ispunjene samo starcima, poslovnim pogodbama i gramzivim droljama. Morala sam smisliti način da budem korisnija. Upravo o tom pitanju sam razmišljala dok sam hodala kroz široke, mračne hodnike vile kasnije te nodi u potrazi za kuhinjom. Na kraju jednog hodnika sijalo je prigušeno svetlo. Na svaka tri metra nalazila su se umetnička dela i skulpture iz raznih vekova. Kuda je više ličila na muzej umetnosti nego na dom. Nije bilo slika ili fotografija porodice na zidovima. Nije bilo uspomena koje bih povezala sa Aronovom mladošdu. Videla sam samo kabaste antikvitete i skupocene artefakte koji izgleda nisu imali nikakvu ličnu vrednost. To su očigledno bile uspomene na vremena koja su stanari kude zaboravili ili su samo korišdeni kao raskošni ukrasi. To me je rastuživalo jer su neki od tih komada bili pravi dragulji. Trebalo je da budu negde izloženi i osvetljeni, a ne da popunjavaju prostor u prostranom i gotovo praznom zdanju. Hodnik je vodio do raskošne, veličanstvene kuhinje. Aparati od nerđajudeg čelika, četvora providna staklena vrata. Iza jednih su se nalazili mleko, sir, vode i
417
povrde. Uobičajeni sumnjivci koji se viđaju u frižideru. Iza drugih se videlo sveže cvede svih vrsta. „O, nisam vas videla tamo“, začula sam pevljivi glas sa strane. Okrenula sam se i ugledala domadicu kude Ketlin. Osmehnula sam se i mahnula. „Nisam mogla da spavam. Još se nisam sasvim prilagodila promeni vremena.“ Ušla je u prostoriju, prišla ormaridima i izvadila par tanjira. „Hodete li sendvič?“ Voda mi je pošla na usta. „Bože, uvek. Poslednja dva dana sam samo jela neke specijalitete. Obična duretina i sir bi bili savršeni.“ Blago se osmehnula, ali nije joj se poznavalo u očima. Malo-malo, pa bi joj plave oči pogledale u mom pravcu. S uvežbanom lakodom obema nam je napravila po sendvič. Iako nije rekla ni reč, znala sam da je nešto muči. „Znate, možete da me pitate šta god hodete. Odgovoridu vam iskreno. Imam osedaj da ne znate zašto sam ovde.“ Odmahnula je glavom, skrstila ruke na grudima i spustila pogled. „Ja sam pratilja; Voren me je unajmio.“ Iskreno sam odgovorila. Oči su joj se razrogačile kao beskrajno plavo nebo. Podigla je ruku na srce i naslonila se na radnu ploču. „Razumem.“ Nisam se mogla suzdržati. Očigledno se nešto dešavalo s njom i starijim Šiplijem. „Nije to što mislite…“ Počela sam, ali ona je krenula unazad sve dok zadnjicom nije udarila o frižider. „Nije važno šta ja mislim. Ja, uh… ja sam samo posluga.“ Skupila je obrve i ponovo prošaputala: „Ja sam samo posluga.“ Naslonila sam se kukom na pult i sačekala da me pogleda. Suze su joj se skupile u očima, a meni se srce kidalo. „Ne spavam s njim. Nije tako.“ Naglo je podigla glavu. „Ali pratilja si. Upravo si rekla…“ Presekla sam je. „Rekla sam da sam pratilja. Unajmljena da s njim odlazim na događanja, kao njegova lična devojka za ukras. Ne ljubavnica; izgleda da je u tom pogledu ved zbrinut.“ Nasmešila sam se i ona je porumenela. „Ne znam na šta mislite.“ Uhvatila se za revere kudne haljine i pažljivije pokrila grudi, iako se nije video ni delid kože. „Naravno da znate.“ Meni je postajalo sve jasnije. Na stolu su se nalazila dva sendviča koja je napravila. Jedan je bio duplo vedi od drugog. A-ha. „Za koga je sendvič?“ I opet joj ljupki obrazi poprimiše lepu ružičastu boju. „Prilično sam gladna.“
418
„Da, i ja sam gladna posle odličnog seksa. Hajde, odnesite svom čoveku sendvič. Umem da čuvam tajnu.“ Dohvatila sam tanjir sa manjim sendvičem i pošla u svoju sobu. Čekalo me je gledanje televizije do kasno u nod. „Mija, on ne želi da iko sazna. To bi ga povredilo.“ To mi je privuklo pažnju i u mestu sam se okrenula. „Povredilo? Kako?“ Ramena su joj klonula. „Podigla sam Arona otkako mu je majka umrla. Ne bi razumeo. Njegov otac i ja smo se dogovorili da mu ne kažemo.“ Vrtela je vratom, ali ramena su joj i dalje bila spuštena. „Osim toga, ja nisam bogata žena. Svi poslovni muškarci imaju zvanične supruge. Ja sam niko.“ Pružila sam ruku ka njoj, ali povukla se. „U redu je. To sam izabrala. Da nisam ludo zaljubljena u njega, ved bih otišla. Bolje da ga imam pod okriljem nodi nego da ga nemam uopšte.“ Naravno, nisam se nikako slagala s tim, ali kad sam zaustila da odgovorim, uhvatila me je za ruku i primakla se. „Hvala ti na brizi, ali ne poznaješ nas. Bili bismo ti zahvalni na diskreciji.“ Čekala je dok sam stajala nesigurna šta da kažem. „Ako tako želite“, konačno sam izgovorila. „Želimo. Hvala ti. Posetidu te ujutru. Gospodin Šipli me je obavestio da ima spisak događaja na koja namerava da te vodi. Drago mi je što znam zašto si ovde. Hvala ti na iskrenosti, Mija. Osvežavajuda osobina ovde.“ Usne su joj se oblikovale u onaj osmejak koji sam videla u kancelariji kad sam je srela juče i dvaput večeras. Morala sam priznati, uspevala je njime da me smiri. Ostavila me je da stojim tamo sa sendvičem i mogudim usputnim zadatkom. Naravno, trebalo je da otkrijem oseda li Voren isto prema dragoj domadici što i ona prema njemu. Takođe du morati da ispitam Arona šta misli o Ketlin i njihovoj istoriji. Pretpostavljala sam da de ispitivanje mladog Šiplija biti težak posao, ali neko je i to morao da obavi. Zacerekala sam se sopstvenoj šali i krenula kroz lavirint hodnika ka svojoj sobi. Sutra je bio novi dan.
419
TREĆE POGLAVLJE Napola usnula, prošla sam kroz vrata, pretpostavljala sam, trpezarije. Eureka! Pronašla sam je. Čim sam ušla i proučila prostor, zastenjala sam. Ketlin mi je prišla, potpuno obučena u uzanu suknju, svilenu bluzu i potpetice, sveže ispeglana i besprekorno čista. Proseda kosa joj je bila skupljena u čvrstu punđu, ni dlaka nije virila. Bilo je sedam ujutru i na licu joj se videla blaga šminka. Ukusno i u skladu s njenim godinama i držanjem, ali u sedam ujutru. Ko još izgleda tako sređeno tako rano? Pokazala mi je na stolicu s Vorenove leve strane. Sela sam kao slonica i dunula da sklonim razbarušenu kosu sa čela. Voren je spustio ugao novina i nasmešio se. „Dobro jutro, Mija. Verujem da si dobro spavala?“ Osmotrio mi je majicu i pamučnu pidžamu. Naravno, na sebi sam imala ružičastu majicu i šareni prugasti donji deo, u skladu sa svoje dvadeset četiri godine. Mogla sam mu biti unuka, a evo, radila sam kao njegova pratnja. Nezadovoljno sam dunula. „Znam da vi jeste“, izjavila sam lukavo. Spustio je novine u krilo i laktove na čvrstu hrastovu površinu. „Izgleda da si postala svesna nekih veoma ličnih detalja. Hodeš li da razgovaramo o tome?“ Glas mu je bio otvoren i nimalo zabrinut. Ketlin je skrenula pogled dok mi je sipala kafu i dopunila Vorenovu šolju. „Ne naročito. Da li biste vi voleli da razgovaramo o tome zašto ste unajmili pratnju dok nam vaša devojka služi doručak?“, odgovorila sam odvažno, svesna da sam daleko prekoračila granicu koja bi bila prikladna za ženu mog položaja. Nikako nisam smela izgubiti svoju lovu pre nego što je isporučim Blejnu, mom prljavom pacovskom gadu od bivšeg. Voren je iskrivio lice i stegao usne tako da su mu pobelele. „Bilo bi dobro da se setiš gde ti je mesto. Ono što je lično tebe se ne tiče.“ Bio je ozbiljno u pravu. „Izvinjavam se; u pravu ste.“ Poželela sam da zatražim od Ketlin parče pite za doručak umesto jaja i slanine koje je postavila pred mene. Umesto toga sam spustila glavu i uzela viljušku. Bila je teška i čvrsta. Verovatno je koštala više od nečije mesečne kirije. Dok sam gutala hranu, sedela sam i pokušavala da gledam svoja posla. Čim je Ketlin izašla iz prostorije, spustila sam viljušku i okrenula se Vorenu.
420
„Slušajte, žao mi je.“ Presavio je Vašington post i spustio ga na sto. „Valjda mi je teško da razumem zašto sam ovde kad imate savršeno lepu ženu spremnu da radi kako joj vi kažete.“ Gledao me je pravo u oči dok je izgleda razmišljao o onome što sam rekla. „Ketlin je u ovoj porodici otkako je Aron bio dečak. Pomogla mi je da ga odgojim kad smo izgubili njegovu majku. Tek nedavno smo započeli nešto više.“ Udahnuo je, zatim izdahnuo. „Iskreno, više i ne znam kako to da otkrijem. Veza sa poslugom mi ne bi donela dobro – niti mom poslu. Nisam siguran da li bi Aron to prihvatio ili ne. Duboko je voleo majku. Njena smrt je teško pogodila ovu porodicu.“ „Ali Ketlin vas je održala na okupu, je li tako?“ „Jeste, apsolutno. Sve bi bilo mnogo gore bez nje da nas sastavi.“ „Onda joj na neki način dugujete.“ Oči su mu se zažarile, ali nastavila sam: „Sve sam shvatila sinod dok smo daskale; nije mi ništa rekla, samo da znate.“ „Sa Ketlin sam više od godinu dana i ništa nije otkrila ni živoj duši. Znam da je poverljiva.“ „Pa zašto joj onda ne poverite i svoje srce? Obelodanite vezu s njom. Zar nije zaslužila?“ Prešao je rukom preko brade, kad mu se vilica stegla. „Možda je ne volite kao ona vas? Koristite li je samo da biste umočili kurac?“ Naglo je ustao i bacio salvetu na sto. „Nedu ti dozvoliti da mi se obradaš tako prostačkim rečnikom ili me optužuješ za nešto tako gnusno. Moje vreme s Keti je nešto posebno i… i čekaj… Jesi li ti to rekla da me ona voli?“ Klimnula sam glavom, a on je stavio ruke u džepove i zaljuljao se napred-nazad na petama. „Stvarno? Je li izgovorila baš te reči?“ Od ljutnje do razmišljanja u roku od dvadeset sekundi. To bi bio rekord u mom provodadžisanju. „Jeste, sinod. Rekla je da ne bi ostala s vama u tajnoj vezi da nije ludo zaljubljena u vas.“ Ovog puta teško se spustio na stolicu. „Neka sam proklet.“ „Mislite, niste znali?“ Sigurna sam da sam zvučala zaprepašdeno, jer sam se zaista tako osedala. Tu sam bila dva dana i ukapirala sam da je žena zaljubljena. Kako je mogude da je on spavao s njom cele protekle godine i nije znao? Možda zbog njegove političarske strane. Uvek misle da neko ima skrivene namere. Svet bi bio mnogo bolji kad bi svi govorili ono što misle i verovali u primenu zlatnog pravila.26 Voren je zavrteo glavom i poklopio usta rukom. „Sve ovo vreme…“ „Da. Mogli ste da uživate u tome mnogo duže.“ 26
Pravilo koje zagovara da ljudima treba činiti ono što bismo mi želeli da oni nama čine ili se ponašati prema njima kako bismo mi voleli da se oni prema nama ponašaju. (Prim, prev.) 421
Na to se glasno zakikotao. „Mija dušo, ti si definitivno prava đavolica umotana u lep paketid.“ „Đavolica?“, slegnula sam ramenima. „Zvali su me i gore.“ Nasmešila sam se i spustio je ruku na moju. „Hvala. Još nisam siguran šta da radim sa tim obaveštenjem, ali znam da moram nastaviti sa svojim planom. Projekat de trpeti, a posle sinodne pobede, moramo nastaviti dok je gvožđe još vrude. Razumeš? Treba da radiš ono za šta sam te unajmio.“ „Razumem. Šta god vam treba.“ „Dobro. Prouči ovaj spisak i plan za događaje u narednih nekoliko sedmica. Ostatak vremena de biti tvoj. Verujem da ti je Aron ponudio da ti propisno pokaže Vašington ako te zanima.“ Žustro sam klimnula glavom. Ko zna kad du ponovo biti u glavnom gradu. Želela sam da obiđem sve znamenitosti. Ponovo me je potapšao po ruci. „Bidu zauzet do petka. Idi demo na večeru koju organizuju ambasadori Ujedinjenih nacija za razne neprofitne organizacije. U subotu deš idi na čajanku koju priređuje Arturova trenutna prijateljica. Bide barem još deset drugih žena s kojima treba da se sprijateljiš. Ako se zbližiš s njima, zvade me na događaje koje organizuju njihovi muškarci. Pristup tim muškarcima u okviru njihovog unutrašnjeg kruga ključan je za slededu fazu. Jesi li spremna za taj izazov?“ Prinela sam ruku čelu i vojnički ga pozdravila. „Jesam, gospodine!“ „Definitivno đavolica. U međuvremenu, uživaj u vremenu s mojim sinom. Inače je retko ovde, ali čini mi se da sam ga, otkako si ti došla, video ved dvaput u dva dana. Vrlo zanimljivo, najblaže rečeno.“ „Mmm, zanimljivo.“ Zaključila sam i popila kafu. „Vidimo se u petak, Vorene.“ „Do tada, Mija.“ Za: Miju Sonders Od: Seksi Samoanca Da te se uvek sedam. Tajeva poruka je bila zagonetna sve dok mi nije stigla i druga sa slikom. Slikom njegovog desnog ramena. Sjajna potpuno nova crna tetovaža sijala je sa slike. Bila je urađena na delu golog desnog ramena. Samoanski simbol prijateljstva. Isti simbol koji sam mu ostavila na slici domadeg umetnika. Taj ga je
422
tetovirao na telo. Za mene. Na strani za koju je izjavio da je samo njegova. Bila je velika, plemenska i nešto najlepše što sam u životu videla. Otvorila sam kontakte i odabrala njegov broj. Zazvonilo je nekoliko puta pre nego što se javio ženski glas. „Halo, ovo je Tajev telefon“, ljupko se zakikotala devojka. „Uh, zdravo. Ovde Mija. Je li Taj tu?“ „Mija!“, odgovorila je žena s velikim oduševljenjem. „Dušo, ovo je Mija!“ Dušo. Ova žena ga je zvala dušo na način koji se mogao protumačiti samo kao posednički. „Ko je to?“, pitala sam, nadajudi se da mi je nagađanje tačno. „Ejmi. Sedaš se, povezala si Taja i mene u restoranu prošle nedelje?“ Nisam mogla obuzdati želju da zamahnem pesnicom kroz vazduh. Tiho sam skočila u vazduh i zaplesala, uključujudi i zamahivanje pesnicom u vazduhu. Kad sam se dovoljno iskakala, fokusirala sam se na telefon. „Da, naravno. Kako vam ide?“ pitala sam zaverenički. Nikad nisam tvrdila da nisam tipična devojka. Barem u nekom smislu, kao na primer kad želim da saznam neki trač. „O, Mija, neverovatno je.“ Utišala je glas. „Potpuno sam…“ udahnula je. „Samo… znaš… on je tako…“, ponovo je oklevala. „Savršen?“ predložila sam toj sluđenoj, zaljubljenoj devojci. „Da. Mija… ova prošla sedmica… bila je nestvarna. Hvala ti.“ Glas joj je promukao, kao da se guši. Osmehnula sam se, zamahala rukom i pogledala kroz prozor u prostrano okruženje imanja. „Ne zahvaljuj mi. Bila je to sudbina. Drago mi je što ste se pronašli.“ „Taj želi da priča. Zdravo“, rekla je, ali zvučala je kao da viče kroz tunel, i glas joj je bledeo dok nisam čula najprijatnije mumlanje. „Curo, vidim da si dobila moju poruku.“ „Tetovaža… Taj, prelepa je.“ „Kao i ti i ono što smo imali.“ To me je snažno pogodilo, pravo u grudi gde sam praktično osedala njegove ruke kako me grle i teše me. „Ne znači da du zaboraviti tebe i ono što smo imali samo zato što nam se odnos promenio. Uvek deš biti dobrodošla ovde u Oahu kao deo moje porodice. Mija, mi smo prijatelji. Prijatelji do kraja. To je samoanski način. Moj način. Razumeš?“ Zavrtela sam glavom široko se osmehujudi, iako to nije mogao da vidi. „Da, Taj. Razumem, i volim to kod tebe, tvoju samoansku kulturu i tradicionalne vrednosti. Reci mi sad, kako je sa Ejmi?“
423
„Nema te tek nedelju dana, a ved kopaš u potrazi za prljavštinom, ha, curo?“ Volela sam kako mi je izgovarao nadimak; uvek bi promumlao to curo sa produženim ooo. „Nešto se nikad ne menja.“ Nasmejala sam se i on se zacerekao. „Zasad je dobro. Mislim da si bila u pravu; možda sam je pronašao.“ Naježila sam se od uzbuđenja i nekog čudnog predosedaja kao kad čovek zna da de neko redi nešto važno. „Da?“ „Da. Pronašao sam svoje zauvek. I Mija, mnogo je više nego što sam mogao i da sanjam.“ Steglo me je u grudima i srce mi je zalupalo. „O, Taj, tako sam sredna zbog tebe. Zaslužio si.“ „I ti, curo. Kad deš ti pokušati da ga nađeš?“ „Ne znam, Taj. Ja nemam vidovitu majku da mi prorekne bududnost, zar ne?“ Oboje smo se nasmejali. „Taj, zna li Ejmi?“ Povukla sam uvojak kose i zagrizla ga. Odvratna nervozna navika i nešto što sam obično obuzdavala. Ali ne i sad. Oboje smo znali da demo modi ostati prijatelji samo ako Ejmi bude znala kako smo proveli tih mesec dana dok sam bila tamo i ukoliko joj to ne bude smetalo. „Opusti se, curo, zna. Posle tredeg sastanka, pre nego što se sve, znaš… uh… zahuktalo.“ Zakikotala sam se, ali zadržala dah u želji da čujem sve. „Pre toga sam joj sve rekao. Sve.“ „Sve? Za džip, okean, zid?“ Poniženje mi je zamaglilo vid i osetila sam kako mi se peckanje stida penje uz vrat i preplavljuje mi kožu. „Ne. Bože. Nisam glup. Bio sam iskren. Rekao sam joj da smo imali nešto žestoko, nešto što čak može da promeni život, ali završilo se i sad demo biti prijatelji do kraja života. Ejmi to shvata. Nije ljubomorna. Ono što smo ona i ja ved doživeli za nedelju dana tako je ispravno. Mija… oženidu se ovom devojkom. Uskoro. Verovatno deš se vratiti na ostrva sledede godine.“ „Dodi du. Taj, ne mogu biti srednija. Sve si zaslužio.“ „Hvala, curo. Sviđa li ti se tetovaža?“ Glas mu je bio zavodljivo promukao, mamedi komplimente. Setila sam se kako me je zavodio zbog nečeg drugog pre samo nedelju dana, ali tad je hteo da mi se zavuče u gadice, i to često. „Veoma.“ Toliko da mi je nešto palo na pamet, ludo i neverovatno. Nešto što nikad pre nisam radila, a što de ostati sa mnom do kraja života. „Hvala, Taj. Prenesi Ejmi moje čestitke i javi mi kad je zaprosiš. Ali daj joj barem mesec dana, u redu, ubico žena?“ Nasmejao se onim krupnim samoanskim smehom, koji mi je veoma nedostajao ved posle nedelju dana.
424
„Hodu. Čuvaj se i hodu redovne izveštaje. Na svakih nedelju-dve. Obedaj mi.“ „Dobro, dobro. Obedavam.“ „Ako ti se bilo šta desi, Mija, uskačem u prvi avion da nekog ozbiljno razbijem. Zaštitidu te, curo. Ako sam ti potreban, tu sam. Ejmi zna i slaže se. Tvoj posao može biti opasan, ali shvatam. Porodica je na prvom mestu.“ „Da, Taj. Mislim da to niko ne shvata tako kao ti. Porodica na prvom mestu.“ „Pazi na svog tama, curo.“ Upotrebio je samoansku reč za oca. „Ali dok ne pronađeš svog muškarca za zauvek, bidu tu. Stariji samoanski brat kog nikad nisi imala.“ „Od ljubavnika do brata?“ Zacerekao se. „Ukapirala si. Obedaj mi da deš se čuvati.“ „Čuvadu se. Volim te, Taj.“ „Volim i ja tebe, curo. Prijatelji zauvek.“ „Prijatelji zauvek.“ Prekinula sam vezu i dugo izdahnula. Svi oko mene su napredovali, svi osim mene. Meni je ostalo još šest meseci da završim to s Blejnom tako da tata bude slobodan. Iako takav život ne bih nikad izabrala, biti pratilja bogatim muškarcima i nije tako loše. Kad se setim samog početka, zapravo sam imala prilično mnogo srede. Veston Čarls Čening III. Nasmejala sam se kad sam se setila koliko sam zavitlavala Vesa zbog broja na kraju njegovog imena. Ves je dobro igrao ulogu poslušnog sina. Bio je razorno privlačan, opušten, vredan i pronalazio je vremena da uživa u sitnicama. Vreme koje sam provela s njim bilo je mnogo bolje nego što sam mislila da de biti. Od prilično zastrašujudih okolnosti napravio je pesmu. Naučila sam da surfujem i shvatila da nisu svi muškarci skrojeni od istog materijala. Muškarci s kojima sam bila pre njega, oni kojima sam se posvetila, potpuno su me povredili, slomili i doveli do toga da se razočaram u ljubav. On mi je povratio veru u muškarce, veru da bih i ja mogla imati nešto što svaka žena u svemiru sanja da ima. Pravu ljubav. Samo što je sad nisam mogla imati. Ali s Vesom, iskusila sam vođenje ljubavi po prvi put i to nedu nikad zaboraviti niti se toga odredi. Ta nod mi je bila najlepši trenutak u životu. Konačno sam se osedala cela… voljena. Šta god mi bududnost donese, uvek du imati to. Alek Diboa, moj vulgarni Francuz bio je drugi. Bože, kako je bio drag. Od duge kose do jedinstvene muške punđe, u kombinaciji sa bradom i brkovima, bio je presladak. Sedanje na tu gustu bogatu kosu izazvalo mi je mehuride želje duž kičme. Prisetila sam se kako sam provela vedi deo meseca isključivo s njim, i nije
425
mi smetalo. Njegov rad, umetnost što ju je stvorio, prikazade svetu deo mene koji nikad nisam uspela da pokažem. Ranjiva, nesavršena, usamljena, razuzdana i izgubljena žena kakva sam postala tokom poslednje dvadeset četiri godine bila je jasno vidljiva u njegovom delu. Čitava ta kampanja Ljubav na platnu bila sam ja i prvi put sam se osedala prelepom. Naveo me je da vidim sebe u novom svetlu, i to mi se dopalo. Previše. Još bolje, nije mi smetalo što je svet to video i sad sam svaki dan nastojala da živim u skladu sa tim. Toni Fazano i Hektor Čavez, moji čikaški momci. Čudno, pri samoj pomisli na njihova imena osetila sam se usamljeno. S njima sam upoznala drugarstvo. Naučila sam da, kako god ljubav izgleda, ili koliko god čovek mora da se izloži opasnosti, ne treba joj se opirati. Ako su mi ono što želim od života i ljubav suđeni, na kraju de se isplatiti. Toga sam se tako čvrsto držala; mogla sam samo sanjati da de mi se jednog dana ostvariti. Mejson Marfi, nadmeni, slavni igrač bejzbola, što je imao zlatno srce, samo ako se dovoljno duboko zagrebe, na kraju mi je postao brat kog nikad nisam imala. Voleo je da se pretvara da je neko drugi, isto kao i ja, ali stvarno, kad mu čovek dopre do srca, želi sve isto što i svi ostali. Prijateljstvo, druženje, i mesto i osobu koje bi zvao svojima. I sad je to imao… sa Rejčel. Ona de mu biti to, i mnogo više. Vreme provedeno s Mejsom pomoglo mi je da shvatim da de pokušaji da budem neko drugi samo povrediti i mene i ostale oko mene. A onda je tu bio i moj dragi, divni, seksi Samoanac. Bože, prostor između butina me je zaboleo kad sam se setila kako je dugačak, debeo i tvrd bio. Bio je daleko najvedi kog sam imala, a Ves i Alek nisu bili za zanemarivanje. S Tajem je sve bilo zabava, prijateljstvo i tucanje. Imala sam više seksa s njim za mesec dana nego vedina neudatih žena – ili parova što se toga tiče – verovatno za godinu dana. Nismo se mogli zasititi jedno drugog. Kao da smo oboje imali nešto da dokažemo. Nakon svega izrečenog i urađenog, zajedničko vreme je zacementiralo naše prijateljstvo kao što nikad ne bi moglo bez te fizičke povezanosti. Znala sam da de do kraja života biti uz mene. Njegova kultura i ljubav koju je pružao prijateljima bila je sveobuhvatna i beskonačna. Prisedanje na svaki mesec i iskustva koja sam doživela samo mi je učvrstilo zamisao. Ako to sad ne uradim, nedu nikad. Izašla sam iz sobe, sjurila se niz stepenište i naglo se zaustavila. Džejms je podigao pogled s radnog stola u dnevnoj sobi. „Gospođice Sonders, treba li vam prevoz?“ „Treba! Imaš li sad vremena?“
426
Podigao je bradu. „Naravno.“ Pružio je ruku pokazujudi mi da krenem ispred njega. Čim smo seli u limuzinu, izvadila sam telefon, obavila pretraživanje na Guglu, i pronašla upravo ono što sam tražila. „Kuda?“ pitao je dok smo se vozili dugim zavojitim putem imanja. „Do mesta koje se zove Pins end nidls.“27 „Salon za tetovažu?“, pitao je iznenađeno. „Da. I požuri pre nego što se predomislim.“
27
Engl.: Pins and needles – čiode i igle. (Prim, prev.) 427
ČETVRTO POGLAVLJE Zujanje igle za tetovažu probijalo se kroz tihi žamor salona. Na nekoliko stolica sedele su mušterije na crnim kožnim sedištima nalik na moje. Jednom tipu su tetovirali munje sa strane na glavi gde je obrijao svu kosu. Samo mu se tanka traka kose spuštala po sredini glave. U ušima je imao krugove veličine novčida i više metala na licu od mašine na kojoj se dovezao. Motor je bio lep. Nedostajala mi je moja Suzi. Ponovo sam pogledala u frajera koji je smatrao da je tetoviranje glave baš dobra zamisao. Dok mi se igla zarivala u meso, pitala sam se šta tip namerava da radi s tim usnim resicama kad bude imao sedamdeset. Meso de mu se svakako do tada rastegliti, naročito ako ih bude još širio. Pretpostavila sam da dvadesetogodišnji skinhed o tome ne razmišlja. Verovatno nije ni očekivao da de doživeti sedamdesetu, i sudedi po izgledu, kako se trzao kao da baš tog trenutka mora da bude negde drugde, srljao je u preranu smrt. Malo dalje sedela je riba nalik na barbiku i tetovirala verovatno ime svog frajera na krstima. Prigušeno sam se zacerekala, znajudi da je istog trenutka kad osoba uradi tetovažu sa imenom svog dečka, ili devojke, toj vezi ved došao kraj. Osoba koja je naručila tetovažu nije verovala da se to odnosi na nju i mislila je da može da se poigrava sa sudbinom. Stopalo mi je od smeha zaigralo i trgla sam se kad me je umetnica jače stegla za levi članak. Crni krivudavi tekst je bio gotovo završen, a onda je počela s maslačkom. Koža stopala mi je ved utrnula; prvih dvadeset minuta bol je bio prodoran, peckavi osedaj koji je smetao koliko i prijao. Ona izreka da su bol i zadovoljstvo samo dve strane istog novčida bila je veoma istinita. Tog trenutka sam se navikla na oboje. Svaki put kad bi umetnica punila pištolj novim mastilom, zatim mi ponovo pritiskala vreli vrh na kožu, mali trzaj uzbuđenja mi je palio nervne završetke poput prskalica za Dan nezavisnosti. „Dakle, Maska je neobično ime, naročito za žensku.“ Rekla sam jednostavno, pokušavajudi da započnem razgovor sa sitnom Azijkom koja me je tetovirala. Osmeh joj se preneo na oči. Kao da sam gledala u crnu galaksiju sa sitnim tačkicama belog svetla gde se zvezdani gasovi razbukte u plamenove. Imala je jarkocrveni ruž i malu srebrnu kariku u uglu donje usne. Azijsko poreklo joj se snažno primedivalo u lepoj nijansi glatke kože i kao abonos crnoj kosi koju je očešljala u glatku punđu nisko na vratu. Da nije imala pirsing na usni i dve
428
tetovirane podlaktice, savršeno bi se uklopila u neku vašingtonsku kancelariju u centru grada. Maska je nakrivila glavu i fokusirala se na slova od mastila koja mi je utiskivala u kožu. „To je skradeno od Maskatan. Amerikancima je lakše Maska.“ U glasu joj nije bilo ni traga azijskog dijalekta. „Nisi Amerikanka?“ „Ne, jesam. Porodica i prijatelji lakše izgovaraju moje ime od turista i sugrađana koji dolaze da se tetoviraju.“ Blago se osmehnula. „Pa, mislim da ti je puno ime prelepo, ali Maska je baš žestoko, pa mislim da du se opredeliti za to.“ „Porodica mi je poreklom iz Bruneja, središta jugoistočne Azije, ali Amerikanka sam.“ „To je baš kul.“ „Hvala“, odgovorila je, zatim se uspravila i proučila svoj rad, okredudi mi stopalo na sve strane pod jarkim svetlom. Čitavom stranom stopala, od oko dva centimetra iznad pete ka prstima pružao se tekst koji sam odabrala. Samo na dva centimetra od tabana kojim hodam. Kad me je Maska pitala šta želim, odmah sam znala. Izabrale smo tip slova po mom ukusu i sad je taj deo bio gotov. „Proveri pre nego što počnem da crtam maslačak.“ Pružala sam stopalo tamo-amo, krivedi lice kad mi se koža zategla kod bolnog mesta. Bilo je prelepo, baš kao što sam zamislila. „Mnogo mi se sviđa.“ „U redu, znači maslačak ide ovde“, prešla je prstom preko golog mesta odmah iznad pete i sa unutrašnje strane mog članka, desetak centimetara iznad. Klimnula sam glavom. „Onda de svaka latica koja leti na vetru imati svako slovo koje izabereš kao peteljku. Inkognito, je li tako?“ Pogledi su nam se sreli i nasmešila se. „Tako je.“ Ovog puta sam se zavalila i pustila Masku da radi. Peckavi osedaj je počeo iznova istog trenutka kad mi je pištolj dodirnuo članak. Bocnulo me je, šaljudi mi oštar ugriz bola kroz nogu. Zaškrgutala sam zubima i čekala da se bol opet pretvori u zadovoljstvo. Desetak minuta kasnije, letela sam na istom andorfinu. „Uradila sam V i A.“ Maska mi je pokazala na stopalo gde su dve male latice letele preko teksta pored nekoliko drugih. Samo ove dve su bile jedinstvene. Jedna je imala slovo V da predstavi moje vreme sa Vesom, a druga A za Aleka. „Reci mi još jednom kako si želela da uradiš T i H.“ „Ako je mogude, želim da budu nekako isprepleteni na istoj latici.“
429
Osmotrila mi je stopalo, ponovo ga okrenula tamo-amo na svetlu, zatim je kratko klimnula glavom i vratila se poslu. „Završila sam sa M i još jednim T. Stavila sam još par praznih tu i tamo“, pokazala je na prazne rasute latice između onih posebnih. „Ali spomenula si da deš možda poželeti da i na njih dodaš nešto kasnije u toku godine, zato sam ostavila mesta dole na stopalu?“ Klimnula sam glavom. „Da, ako se godina bude odvijala po planu, možda du imati još nekoliko latica s novim slovima da ih dodamo.“ „Mislim da ovo izgleda dobro i ne deluje nedovršeno, ali svaki umetnik ti lako može dodati nešto, mada bih više volela da to budem ja. Nekako volim da moje tetovaže ostanu moje, razumeš?“ Pomirljivo sam podigla ruke. „Apsolutno. Vratidu se pred kraj godine ako budem nešto dodavala. Obedavam.“ Pružila sam ruku i rukovale smo se. „Pa dobro. Hodeš li pogledati?“ Maslačak je bio neverovatan i stvaran. Tako je divno uokvirivao tekst, prikazujudi tačno onoliko izreke koliko sam želela, a ipak se uklapao sa značenjem iza zamišljenih želja. U naletu vetra, videla se svaka latica maslačka. Pet od petnaest rasutih imale su slova upletena s peteljkom oduvane latice. Ves, Alek, Mejson i Taj imali su svaki svoje slovo urezano u peteljku. Toni i Hektor su bili kombinacija T i H na istoj sidušnoj latici. Bilo mi je važno da imam deo svakog muškarca iz svog života, i da se sedam svog puta svakog dana. Znala sam u srcu da mi je to trebalo da me vodi kroz ostatak godine. Posedovanje tih muškaraca, prva slova njihovih imena koja lebde oko teksta koji je postao moja lična tema, bilo je potpuno savršeno. Pogledala sam u tekst, divedi mu se jer je postao deo mog života i istina, zauvek odštampana na mom telu. Veruj u putovanje… Stopalo me je bolelo dok sam se vradala kudi i hramala sam uz stepenice do sobe. „Blagi bože, šta se desilo? Jesi li se povredila?“ Ketlin je požurila stepenicama i uhvatila me za rame, privlačedi me na grudi dok sam vukla nogu. Pomogla mi je da uđem u sobu, za šta nam je trebalo neobično mnogo vremena. Svaki slededi korak boleo je više od prethodnog i više od čitavog procesa izrade tetovaže. Odskakutala sam na jednoj nozi čim smo ušle u sobu i sručila sam se na krevet.
430
„Šta je bilo?“ pitala je, proučavajudi mi svaki centimetar tela dok konačno nije ugledala sjajnu površinu stopala gde mi je Maska namazala vazelin. „O, bože. Izgleda da si sama kriva.“ Nagnula se bliže i proučila mi nogu. „Veoma je lepo i rekla bih da ti je značenje te poruke veoma važno.“ Osmehnula sam se uprkos bolnom krivljenju lica. „Jeste. Hvala. Ne znam. Probudila sam se danas i jednostavno sam znala šta moram da radim. Pošto ne moram da idem na skupove još nekoliko dana, sad je bio najbolji trenutak“, objasnila sam joj. Ljupko je klimnula glavom. „Donedu ti čaj i kolače. Hajde da te smestimo.“ Podigla je jastuk i pažljivo mi ga je namestila ispod stopala, naročito pazedi na sveže mastilo. Zatim je potapšala jastuk i s dva prsta me pogurala napred da mi jedan smesti i iza leđa. „Je li tako bolje?“ Zabacila sam glavu smejudi se i odmerila tu dragu ženu. Svaki muškarac sa imalo mozga u glavi bi je ščepao i čuvao za sebe, a ne bi unajmio pratnju da sačuva obraz pred krupnim zverkama. Smesta mi se mišljenje o Vorenu pokvarilo, ali zaista nije bilo na meni da sudim. „Znaš, nisam bolesna. Samo sam se tetovirala.“ Obe smo se zakikotale dok mi je poravnavala prekrivače oko nogu. „Istina, ali boli te. Dopusti da se pobrinem za tebe. To de mi biti lepa promena, da se malo brinem o ženi umesto o dvojici narogušenih muškaraca koji misle da sve mogu sami.“ Namignula mi je i počastila me onim svojim blagim osmejkom koji sam prepoznala kao samo njoj svojstven način komunikacije. Ketlin je bila ljubazna žena jake volje i blage naravi. Sviđao mi se njen tihi način obavljanja poslova. Izgledala mi je kao oličenje otmenosti. Možda bih ponešto mogla i da naučim od nje. Kad se vratila, nije bila praznih ruku. U rukama je držala vino umesto čaja, grickalice, časopise i čokolade. „Šta je to sve?“, pitala sam kad je spustila poslužavnik. „Retko imam priliku za devojačko veče i, ako nemaš ništa protiv, volela bih da te bolje upoznam.“ Nasmešila sam se i promeškoljila u mestu. „E, to. Dodaj mi čašu tog dobrog pida.“ Oči su joj se razvedrile i zasijale kao desetokaratni dijamanti. „I jeste dobro pide. Uzela sam ga pravo iz ličnih zaliha gospodina Šiplija.“ Razrogačila sam oči. „Jesi li sigurna da treba to da pijemo? Nede se naljutiti kad vidi da mu nedostaje par boca?“
431
Naglašeno je zavrtela glavom. „Spavam sa šefom. Imam načina da ga podmažem. Osim toga, rekao je da mogu uzeti šta god želim, a slučajno znam da ovo ved neko vreme stoji. On ne voli zinfandel kao ja.“ „Aaa, shvatam. Kako to uostalom ide?“ Upitno je podigla obrve. „Taj deo sa tucanjem šefa?“ Zakikotala sam se, a ona mi se pridružila. Mada sam prokleto dobro znala kako to izgleda kad gužvaš posteljinu s muškarcem koji ti daje platu. Međutim, ja nisam ostala ni sa jednim duže od mesec dana, dok je ona tu ved decenijama. Polako je udahnula i sela na krevet pored mene, naslonivši se na plišane jastuke. Pijuckala je vino i kao da je razmišljala o pitanju. „Nije tako loše kao što zvuči. Voren i ja smo bili prijatelji trideset godina. Bila sam zaljubljena u njega još dok je bio sa ženom. A onda, kad je ona umrla, pa, bila sam mu potrebna. Tek nekoliko godina kasnije započeli smo tajnu vezu. Sad skoro svake nodi delimo krevet.“ Iako je ovo što je rekla zvučalo kao da im je veza u punom zamahu, nešto je sakrivala. „Pa zašto onda imam osedaj da sve nije onako kako izgleda.“ Slegnula je ramenima i uzdahnula. „Valjda sam mislila da demo dosad ved izadi u javnost. Da se nede stideti da bude sa mnom.“ Oči su joj se zacaklile i tiho je šmrknula. Odmahnula sam glavom. „Nemam utisak da se stidi da bude sa tobom. Ali, redi du ti, išla sam na te događaje, i tamo bi ti svakako izgledala kao crna ovca.“ Pogledala sam joj lepo ispeglanu bluzu, kecelju s karneridima i uzanu suknju. Definitivno. Bila je nekoliko klasa iznad tih mladih fufa s kojima su muškarci iz Vorenovog okruženja paradirali. Žene kao ja. S mukom sam se suzdržala da ne izvalim neku šalu. „Razumem“, izgovorila je tu reč, ali kao da me je opsovala, samo što je za to bila previše pristojna. Spustila sam joj ruku na podlakticu i čvrsto je stegla dok me nije pogledala u oči. „Ne razumeš, ali pokazadu ti.“ Uzvrpoljila sam se kao da imam mrave u gadama, posegnula sam ispod sebe i izvadila telefon iz zadnjeg džepa. Zatim sam potražila sliku koju sam prošle nedelje poslala Džinel. „Ovo bi ti bila konkurencija.“ Pružila sam joj telefon. Dugo je proučavala sliku. „Ove žene su dovoljno mlade da im budu derke.“ Ustima je prinela pomalo drhtavu ruku. „Neke možda čak i unuke.“ Klimnula sam glavom. „Tako je. Zato sam ja ovde.“ Užasnut izraz joj je preleteo preko lica. „Ne, ne, ne, ne tako kako misliš. Razlozi su mu krajnje nesebični.“
432
Lice joj je izražavalo nevericu i zakolutala je očima. „U redu, čudno je, shvatam. Ali i on mora da ima svoju ribu“, prešla sam rukama preko svog stasa. „Da bi izgledao kao jedan od njih. Sve u dobre svrhe. Radi na projektu i treba mu podrška tih bogataša i grupe dosadnih političara da odnese lekove i vakcine u zemlje Tredeg sveta.“ Mora da joj je sinulo jer je zaklimala glavom i nagnula se bliže. „Znaš, spominjao mi je taj projekat. Radi na njemu ved godinama. Iskreno, mislila sam da je odustao.“ Zatim je dunula. „Opet nešto što radi u znak sedanja na nju.“ Glas joj je, kad je rekla sedanje na nju, zvučao uvređeno i na ivici ružno zajedljivog. Skupila sam oči. „Kako to misliš u znak sedanja na nju?.“ I upravo tada, Ketlin je odgovorila onako kako to ne bih nikad očekivala. Prinela je čašu s vinom ustima i progutala grimiznu tečnost do kraja. „Keti Šipli.“ „Ko je Keti Šipli?“, pitala sam potpuno izgubljena. „Vorenova pokojna žena.“ „O, ta Keti Šipli.“ Na to sam iskapila vino i sačekala trenutak. „Ali čemu takva odbojnost?“ Protrljala je čelo i izvadila skrivenu šnalu. Na moje krajnje iznenađenje, divlja griva duge kose pala joj je preko ramena u prelepim, krupnim, skakutavim talasima. Vrtedi glavom, provukla je rukama kroz nju nekoliko puta i zastenjala. „Nije da je nisam volela. Neko vreme mi je bila najbolja prijateljica. Samo ne volim što je mrtva ved dvadeset pet godina, a Voren je i dalje zaljubljen u nju. Ne možeš osvojiti srce muškarca kad i dalje pripada pokojnoj ženi.“ Ramena su joj klonula, a ja sam je zagrlila i naslonila na sebe. „Ma ne može biti tako loše.“ „O, ne“, rekla je podrugljivo. „Znači, misliš da sam puna gneva i zajedljivosti?“ Odjednom je energično ustala i izašla. Sedela sam potpuno zbunjena. Kakve sad veze imaju gnev i zajedljivost? Kunem se, ti stariji ljudi umeju tako uvrnuto da lupetaju. Prošlo je nekoliko minuta i zabrinula sam se da sam je uvredila. Ponavljala sam u sebi naš razgovor, i iako je bio u najmanju ruku neprijatan, nisam rekla ništa neprilično što bi je navelo da izjuri iz sobe. Pre nego što sam stigla ponovo da se prisetim, vrata se otvoriše i ona ugura kolica za hranu. Ista onakva kakva se dobijaju kad se odsedne u stvarno skupom hotelu gde posluga donosi večeru. „Šta je ovo?“ pitala sam još zbunjenija.
433
U trenu se stvorila kod kreveta. „Dođi. Skakudi uz njih.“ Potapšala je kolica. „Moram nešto da ti pokažem što de ti dokazati moju tvrdnju.“ „Kakvu tvrdnju?“ Doskakutala sam i pomogla mi je da sednem na kolica. Zatim me je izgurala iz sobe i niz hodnik. „Tvrdnju da još nije preboleo Keti!“ Stegla sam kolica i nakostrešila se. „Ako kažem da ti verujem, nedeš me nasmrt uplašiti tako što deš odvudi ovo moje dopavo dupe kroz imanje u neku smrtonosnu zamku? Ako me slučajno prejako gurneš, mogla bih da poletim niz stepenice.“ Stala je i potapšala me po leđima. „Nekad sam stalno vozala Arona po kudi u ovome. Obožavao je to. Savršeno je bezbedno. Ništa ne brini. Osim toga, dobro smo osigurani. Obezbedila bi se za čitav život ako se istinski povrediš dok radiš za ovu porodicu.“ Nisam se zbog toga bolje osedala. „Ne ako poginem!“, pobunila sam se. „Opusti se, stigli smo.“ Stala je ispred duplih vrata na kraju veoma dugog hodnika i izvadila svežanj ključeva iz kecelje. Kad kažem svežanj ključeva, mislim na prsten sa toliko ključeva da bi neki bravar od toga mogao napuniti džepove za narednih nekoliko decenija. Brzim trzajem zgloba otključala je i otvorila oboja vrata. Odmakla sam se od kolica i oslonila na zdravu nogu, a zatim na vrhovima prstiju ušetala u prostoriju. Zategnuta koža je još bolela, ali vino je pomoglo. Kad sam došla do sredine prostorije, zaustavila sam se i osvrnula oko sebe. Soba je bila ogromna. Činilo se da zauzima čitavu tu stranu kude. Mora da je samo ona imala oko dvesta kvadratnih metara. Cela dva zida bila su prekrivena slikama crnokose, plavooke mlade žene, u rasponu od njenih tinejdžerskih godina, pa sve do otprilike tridesetih. Polako sam prišla jednom zidu i opipala par uramljenih slika. Žena je neverovatno ličila na Arona. Na nekim slikama, mlada dama je držala Arona, koji nije izgledao stariji od tri ili četiri godine. Dok sam proučavala ostatak prostora, ugledala sam komplet za ulepšavanje. Četka, češalj, šminka, losioni i parfemi stajali su tu, kao da čekaju da njihova vlasnica sedne i pripremi se za izlazak. Nešto dalje naišla sam na široku staklenu kutiju. Bila je najmanje dva metra dugačka i pola metra široka. U njoj su se nalazile neverovatne minduše, ogrlice, narukvice, prstenje, sve što bi moglo da se nađe samo u nekoj skupocenoj zlatari. Sve je bilo vrhunsko – očigledno veoma skupi komadi koji bi se prodali za desetine hiljada dolara, a verovatno i više. Dalje u prostoriji, nalazili su se rafovi sa ženskom odedom. Nigde nije bilo ni trunke prašine iako je sve bilo decenij ama staro, a ipak je sve bilo okačeno kao da je spremno za nošenje.
434
Bilo je i drugih stvari na zidovima, knjiga, drangulija, slika Arona kad je bio mali – sve stvarčice koje čine jedan dom nalazile su se u ovoj sobi. „Kakvo je ovo mesto?“, pitala sam Ketlin, jedva progovorivši od šoka. Toliko mi se grlo steglo da sam te reči zadihano prošaputala. Ketlin se naslonila na toaletni stočid i prešla je rukom preko četke sa zlatnom drškom. „Baš takvo kako izgleda.“ Zajedljivo sam odgovorila: „Gospode bože! Liči na svetilište pokojnoj ženi.“ „Keti Šipli i dalje živi, iako je mrtva ved dvadeset pet godina.“
435
PETO POGLAVLJE „Šta, dođavola, vas dve radite ovde?“ Ljutiti glas Vorena Šiplija lično zagrmeo je iza mene i okrenula sam se. „Uh, oprostite, gospodine Šipli“, zaustila je Ketlin da objasni, ali ja sam se ubacila. Slegnula sam ramenima i doskakutala do njega. „Oprosti, Vorene. Bila sam radoznala. Samo su ova vrata u čitavoj kudi bila zaključana. Sad znam zašto. Ketlin mi je upravo govorila koliko je neprikladno bilo to što zalazim u tvoj privatan prostor.“ Uz namešten pokajnički osmeh pogledala sam u Ketlin, a zatim potapšala Vorena po grudima kao da to što sam videla i nije ništa posebno. A bilo je. Štaviše – izuzetno. „Tvoja tajna je sigurna sa mnom.“ Dodala sam i krenula hodnikom. „Uh, boli me stopalo, idem zato da legnem.“ Voren mora da se prenuo iz zaprepašdenosti što je otkriveno njegovo svetilište pokojnoj ženi i zaustavio me je, hvatajudi me za ruku. „Šta ti se dogodilo?“ „Ništa.“ Podigla sam nogu. Svetlo iz hodnika mi je osvetlilo crnu tetovažu. „Tetovirala sam se danas.“ Tog čoveka je očigledno bilo lako zapanjiti, jer je zinuo i uhvatio me za stopalo da mi pogleda tetovažu. Ved sam se umorila od držanja noge u vazduhu kad me je podigao u naručje i spustio nazad na kolica. „Baš dobro što su ova kolica za hranu ovde, zar ne?“ Spustio je guste obrve, mrštedi se. „Uh, da. Htela sam da odem do kuhinje i napravim sebi nešto za jelo, ali bilo bi strašno da sam pokušala da skakudem na jednoj nozi i nosim tanjir.“ Udarila sam po metalnim kolicima i bila zadovoljna što su zazvečala. „Pronašla sam ovu bebicu i eto! Pomislila sam da de mi odlično poslužiti. Osim toga, mogu i da se naslonim na njih i guram ih zdravom nogom.“ Uputila sam mu ljupko pudenje i osmeh. „Aha“, promumlao je neubeđeno. Sudedi po njegovom glasu, videla sam da nije naseo na moje laži, ali dosad me nije ni zaustavljao. Međutim, Ketlin nije bila raspoložena za igrice. „Izvinite, gospodine Šipli. Odvešdu Miju do njene sobe da se odmori.“ „Očekujem te u svojoj sobi da razgovaramo o ovome, mače.“ Čim smo se dovoljno odmakle, zabacila sam glavu i pogledala je naopačke dok me je gurala hodnikom. „Mače?“
436
Usne su joj se izvile u onaj ljupki, blagi osmeh. „Ništa od tebe. Samo me uvaljuješ u nevolju.“ To mi je privuklo pažnju. „Ja!“ Nezadovoljno sam dunula. „Ti si morala da mi pokažeš kako on nije preboleo pokojnu ženu. Ti si kriva što nas je uhvatio! Pokušala sam da ti izvučem guzicu.“ Tiho se zakikotala i zazvučalo mi je kao zvuk zvončida. „O, dušo, da sam htela da mi neko izvuče guzicu, ne bih bila ovde i posle trideset godina, zar ne? Mojoj guzici savršeno odgovara ovo mesto.“ U pozadini sam prepoznala nezadovoljstvo. To svetilište je dokazalo da on, zapravo, nije preboleo Aronovu majku. Neki ljudi možda nikad ne prebole prvu ljubav. Sranje, nadala sam se da to nije slučaj. Moja prva ljubav je bila prilično usrana. Imala sam prilično ludih skokova u toj usranoj bari od mog ljubavnog života. Nadala sam se samo da de se bog sažaliti na mene i poslati mi onog pravog. Muškarca što de sve odneti i s kojim de sve biti jednostavno… lako. Telefon mi je zazujao u zadnjem džepu, nesnosno glasno o metal kolica. Ketlin i ja skočismo kao oparene, a onda smo se nasmejale zbog glupih okolnosti u kojima smo se našle. Bile smo uhvadene u nedozvoljenom ulasku u uvrnuto, tajno mesto; gurala me je po toj čudnoj kudi na kolicima za hranu nakon što sam trajno obeležila svoje telo, a sad smo se plašile predmeta koji je zvrjao nodu. Prizor je bio smešan. Bez sumnje bismo debelo zaradile na Brodveju sa tom tačkom. Kad smo stigle do vrata, zahvalila sam joj se na vožnji, odskakutala u sobu, i srušila se na krevet s telefonom u ruci. Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Sanjao sam te sinod. Opet smo bili u mom bazenu. Nebo je bilo crno, a zvezde sjajne. Ležala si široko razmaknutih nogu i radio sam ti ustima ono što voliš. Sedaš se toga? Sedaš li se kako sam lako uspevao da te rastopim. Ustima te navedem da svršiš. Bože, nedostaje mi to. Tvoj ukus na jeziku. Kao čist med. Reci mi, misliš li na mene, sad?
Za: Vesa Čeninga Od: Mije Sonders Da.
437
Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Dokaži. Pokaži mi. Sveta majko seksepilnih muškaraca. Pročitala sam Vesove reči najmanje pet puta. Dovoljno da se uzvrpoljim, kao da mi je telo gorelo iznutra. Želeo je da mu pokažem. Nikad pre nisam imala seks preko poruka. Ta zamisao je bila vrlo ozbiljna. Bila sam veoma napaljena, a očigledno i on. Ne može naškoditi. Onaj glasid u mojoj glavi koji mi je govorio da de to samo sve zapetljati kljuckao mi je podsvest kao detlid deblo. Kljuc-kljuc… kljuc-kljuc… kljuc-kljuc. Budala, kakva sam ved bila, izvadila sam zamišljeni pištolj i upucala tog detlida, izmigoljila se iz odede dok nisam ostala samo u grudnjaku i gadicama. U seksi ružičastom kompletu oivičenom čipkom. Odlepide na njega. Držedi telefon bradom, prekrstila sam noge, pazedi da izgledaju opušteno a ipak zavodljivo pod blagim svetlom, i slikala sam ih. Za: Vesa Čeninga Od: Mije Sonders Šta kažeš na ovo? Poslala sam sliku i počela da se mazim po butinama samo vrhovima prstiju, povlačedi ih gore-dole po nogama i više. Kad sam stigla do grudi, poklopila sam ih i stegla grublje nego što bih inače, ali zamišljala sam kako bi Ves to uradio. Nije se mogao zasititi mog tela i često, kad bi poludeo od požude, stezao bi me kao da sam poslednja žena na planeti. Grubo i muški snažno. Volela sam te trenutke. Tad sam se osedala željeno, kao da ništa na svetu nije moglo da se ispreči između nas. Telefon je zvrcnuo i pridigla sam se da ga podignem. Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Sad sam se ukrutio. Slika koju je poslao ličila je na moju samo što je on bio u šortsu, divno zategnutim. Stomačni mišidi su mu se lepo videli i tog trenutka bih dala sve da sam mu mogla predi jezikom preko njih, naročito onog velikog dodatka koji mu se izdizao ispod šortsa.
438
Mesto između butina mi je ovlažilo. Talasi vreline i požude krenuli su mi kroz udove. Trljala sam butine jednu o drugu, pokušavajudi da ublažim napetost, ali trenje je samo uvedalo potrebu. Za: Vesa Čeninga Od: Mije Sonders Volela bih da si tu. Pobrinudu se za tu veliku nepriliku koju imaš.
Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Hodeš li odmah? Izgleda da demo morati upotrebiti maštu. Počedemo s tvojim rukama. Spusti korpe grudnjaka i dodiruj dojke. Gospode, tako su seksi i meke. Sedaš li se kako si se osedala kad bih ti ja spustio tkaninu i podigao ih jednu po jednu do usta. Kako bih ih zagrizao dovoljno da se izmigoljiš. Uštini te slatke ružičaste vrhove umesto mene. Ovlaži vrhove prstiju i počni prvo nežno, a zatim snažno baš kao što bih ja. Bože blagi. Bio je pet hiljada kilometara daleko, a mogao je da me natera da svršim običnom porukom. Ošamudena od požude koju je samo Ves mogao da probudi sa te udaljenosti, spustila sam tkaninu grudnjaka. Dojke su mi bile pune, teške, spremne za milovanje. Olizala sam vrhove prstiju, zažmurila i kružila njima po nabreklim vrhovima. A onda, kao što je rekao, uhvatila sam ih između palca i kažiprsta i povukla, izdužujudi ih pre nego što sam uštinula meso. Uzviknula sam od burnog osedaja koji mi se zatalasao kroz grudi i snažno se spustio među butine. Gadice su mi se natopile, pica stegla ni oko čega, osedajudi prazninu i žudedi da bude ispunjena. Stigla mi je i druga poruka. Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Jesi li vlažna, dušo? Napeta, spremna da te jako tucam? Petljala sam prstima i teško sam disala dok sam kucala odgovor. Za: Vesa Čeninga
439
Od: Mije Sonders Ovo je mučenje.
Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Znam dušo, ali ostani sa mnom. Prevuci rukama preko tankog struka. Napravi krug prstom oko pupka i zagolicaj kožu kao što ja to radim. Sedaš se? Naravno da se sedaš. Spusti ruku dole do mesta gde ti najviše nedostajem, ali još nemoj udi u to parče raja. Igraj se s svojim vrelim malim klitorisom. Kladim se da je tvrd kao stena zbog mene. Malo, čvrsto, oblo meso. Da sam tu, lizao bih ga dok ne svršiš. Kružio bih jezikom oko tog vrelog dugmenceta živaca i uvlačio ga tako jako da bi mi stegla noge oko glave, zarobila me i držala tamo. Igraj se sad sa sobom. Otputovala sam. Potpuno izgubljena u mašti, uradila sam upravo ono što je rekao. Golicala sam se po stomaku, kružedi vlažnim prstom oko pupka kao što bi me lizao on na putu do mesta koje je nazvao rajem. Disanje mi je bilo otežano i tiho sam dahtala. Osedala sam pramenove kose na golicavim bradavicama, koje su štrcale i zatezale se od potrebe da budu dodirnute, usisane i grickane. Polako sam zavukla ruku ispod čipke koja mi je pokrivala međunožje. Vlažno. Samo je Ves to mogao da mi uradi. Bile su dovoljne reči iz poruke da me pretvore u ključali lonac čiste potrebe. Potrebe da me on dodirne. Da me okusi. Vodi ljubav sa mnom. Radedi kako mi je rekao, igrala sam se klitorisom. Trljajudi dugmence kao što mi je to Ves radio pre nego što bi se bacio na pravi posao. Stigla je slededa poruka. Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Zamišljam tvoj ukus i mazim kurac misledi na tebe, tvoju picu. Pička bi ti bila topla, slatka i sočna kao sveza breskva. Sedaš li se kako sam pokrivao ustima tu ukusnu pičku koliko god sam mogao i usisavao sam je… O jebote. Te reči su tako jako zapalile vatru koja je gorela kroz prostor od pet hiljada kilometara. Nastavila sam da čitam dok sam stezala klitoris, vukla ga, pomerajudi kukove napred-nazad.
440
Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Usisavao tako jako da bi vrisnula. A kad bi svršila, počeo bih sve ispočetka. Dok ne bih završio s tobom, pička bi ti vapila za tim da bude ispunjena. Je li tako i sada? Spremna za moj kurac? Kladim se da jeste. Poznajem tu pohlepnu picu. Želi da je napuni tvrd kurac. Ne stidi se. Gurni dva prsta u sebe, dušo. Pretvaraj se da to ja ulazim u tebe kao onog prvog puta. Nisam se mogla zaustaviti. Kao da sam lutka na koncu, a on lutkar. Gurnula sam jako dva prsta, baš kao što je tražio i uzviknula kad sam se tim brzim prodiranjem malo bocnula. Bol je trajao samo tren. To je bilo dovoljno da navedem svoj um da pomisli kako je on ušao u mene, samo što su ta dva prsta bila veoma mala u poređenju s Vesovim paketom. Trenutno su morali poslužiti. Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Prijaju li ti tvoji prsti, dušo? Nije tako dobro kao kad bih ja bio tu. Sad ih uvlači i izvlači. Drugom rukom diraj taj mali klitoris koji sam voleo da grickam. Tucaj se dok ne svršiš. Svrši za mene, dušo. Nisam se mogla odupreti. Prsti su mi se automatski pomerali, kroz glavu su mi proletale slike koje je prizvao. Koža me je golicala dok mi je prijatna izmaglica znoja izbijala na površinu. Svaka pora mi je odisala snažnim zadovoljstvom koje mi je paralo telo. Vrelina se pojačavala dok se zadovoljstvo skupljalo, širedi se iz središta napolje sve dok mi iskre raznobojnog svetla nisu buknule preko sklopljenih kapaka. Kad se orgazam pokrenuo, kandže su mu grebale i prosecale moje živce sve dok euforija nije dostigla vrhunac i preplavilo me olakšanje. Još nekoliko trzaja, kukovi su mi se izdigli od kreveta i sveže tetovirana koža je vrištala od bola dok su mi poslednji trenuci blaženstva prolazili kroz noge. Konačno sam klonula u beživotnu gomilu. Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Spavaš? Nasmejala sam se na poslednju poruku.
441
Za: Vesa Čeninga Od: Mije Sonders Izvini. Odveo si me na solo vožnju.
Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga Bio sam tu sa tobom, dušo. Nisi bila sama. Svršio sam jače nego ikad posle Čikaga dok sam zamišljao kako se diraš misledi na mene. I to je bilo dovoljno da probuši taj balončid srede koji je stvorio za mene. Čikago. Tad smo poslednji put bili zajedno fizički. Pre tri duga meseca. Od tada sam imala seks za jednu nod s Alekom i mesec dana s Tajem. Sve to vreme on je bio sa zavodljivom glumicom, istom onom koju svi tračerski časopisi nazivaju ovogodišnjom najlepšom ženom na svetu. A moj Ves ju je tucao. Redovno. Bilo je samo pitanje vremena kad de me zaboraviti. Možda bi trebalo da mu olakšam. Da prvo ja njega ostavim. Kad bih bila iskrena prema sebi, nisam znala mogu li napustiti Vesa zauvek. Bilo je tu mnogo toga neizrečenog i neobavljenog, opteredenog težinom obedanja da može biti nečega više. Obedanja za koje nisam sigurna da bi bilo koje od nas moglo održati još šest meseci. Za tako kratko vreme s njim, činilo mi se kao da su godine istorije sedele između nas. Nisam to mogla preko poruke. Uz dubok uzdah, pritisnula sam dugme za pozivanje na telefonu. Ves se javio, pospanim glasom. „Hej, lepotice, mislio sam da deš izbegavati ovo što se dogodilo između nas najmanje nedelju ili dve?“ Zakikotao se, i taj seksi zvuk mi je prešao pravo preko prenapetog libida. Bože blagi, bilo je dovoljno da diše i želela sam ga s takvom žestinom, kao nijednog drugog. „Vese, treba da porazgovaramo o ovome. Ovome što radimo jedno drugom…“ Ostavila sam rečenicu nezavršenu da teško visi između nas. Glasno je uzdahnuo, duboko i promuklo. Setila sam se kako sam mu ležala na golim grudima i slušala mu kucanje srca i disanje. Najlepše utočište na celom svetu bio je njegov zagrljaj. Kad bi ostatak života mogao biti tako utešan. „Hajde da ne preuveličavamo. Dvoje ljudi koji gaje osedanja jedno prema drugom daju sebi oduška.“ Nezadovoljno sam dunula. „Znači, tako hodeš da igraš?“ 442
„Ništa ja ne igram. Ništa se nije promenilo. Znaš kako stojim i ja znam kako ti stojiš. To ne znači da se ne možemo nadi na sredini tu i tamo i prisetiti se kako nam dobro može biti.“ Imao je pravo. „Tako sam umorna.“ „Šta nije u redu, dušo?“ Ves je umeo da me uljuljka i umiri. Da me uveri kako ovo među nama može biti. Zasad sam mu morala verovati. „Vašington je prepun pohlepnih kurvi i prepariranih matorih tipova sa previše love i previše modi.“ Glasno se nasmejao. „Govoriš istinu. Pa šta te muči? Tip s kojim si sad želi da budeš nešto više od pratnje?“ Odmahnula sam glavom i ispustila zvuk sličan nagonu za povradanjem, što je kod njega izazvalo neobuzdan smeh. Mnogo sam ga volela. Kao od šale je umeo da mi popravi raspoloženje. „Voren je dobar čovek. Nimalo nije zainteresovan za mene na taj način.“ Frknuo je. „Teško mi je u to da poverujem.“ „Nisam njegov tip.“ „Mija, dušo, ti si svačiji tip.“ Zakolutala sam očima i vrtela uvojak kose, proučavajudi tetovažu dok sam razmišljala o onome što je rekao. „Kako god. Samo mi je tako čudno ovde. Nisam sigurna kakva mi je uloga.“ „Kako to?“ „Pa unajmio me je da budem zgodna riba kraj njega tako da se uklopi sa drugim bogatim matorcima. Svi imaju mlade žene uz sebe. Ali on kod kude ima ženu s kojom je godinama, a ipak je krije.“ „Ha. Čudno. Šta misliš, zašto?“ Slegnula sam ramenima. „Ne znam.“ Kroz glavu mi je sevnula slika svetilišta. „Nisam sigurna da je preboleo pokojnu ženu. Ali umrla je pre dvadeset pet godina. Uvrnuto je. A ima tu domadicu kude i s njom ved godinama skriva vezu, potiskuje je. Ne znam, mislim da mi se ta činjenica da tu ženu drži kao svoju prljavu malu tajnu uopšte ne sviđa.“ „Ni meni. Misliš li da ga možeš navesti da shvati gde greši? Tebi to prilično dobro ide.“ „Verovatno bi mi bilo zabavnije nego da sedim u toj uvrnutoj kudi besposlena, pa onda izađem i spontano uradim tetovažu.“ Tako je dugo dutao da sam proverila ekran da vidim je li se poziv prekinuo ili se baterija ispraznila. „Vese?“
443
„Izvini, dušo, samo sam te zamišljao sa tetovažom. Sranje, opet sam se ukrutio.“ Osmehnula sam se. „Možda možemo uraditi nešto tim povodom.“ „Stvarno?“ „Da. Zažmuri i zamisli me kako te ljubim po grudima…“
444
ŠESTO POGLAVLJE „Dušo, budi tu malo sa drugim damama dok muškarci i ja pričamo o poslu“, rekao je Voren kad me je dopratio do stola sa sedam drugih žena. Sve su bile slično odevene. Uzane haljinice, duga i raskošna kosa, i ozbiljne šljokice svuda po ušima, vratu, ručnim zglobovima i prstima. Te žene su bile izdržavane i bez imalo srama su paradirale tom činjenicom. Nezgrapno sam mahnula. „Zdravo, ja sam Mija.“ Sve su me prostrelile pogledima, osim jedne. „Zdravo, ja sam Kristin Benoa, i jedina sam udata za svog muškarca. Ostale devojke su pomalo zlobne. Ne žele da im bilo ko preotima pažnju, je li tako dame?“ Napudila je usne i podsmehnula se, zatim mi pružila ruku i skoro me zaslepila veličinom dijamantskog venčanog prstena. „To je ozbiljan kamen!“ Uzviknula sam, zgrabivši je za ruku bez imalo suzdržanosti i pristojnosti. Zaista nikad nisam videla tako veliki dijamant. Celo lice joj se ozarilo i pokazivala mi je ruku. „Znam, zar ne? Tatica se dobro brine za mene. Pet karata na još pet koji okružuju moju princezu.“ Pokazala je na četvrtasto isečeni dijamant koji me je zaslepeo. Trebale su mi sunčane naočare da pogledam taj prsten; zraci svetla što su se odbijali od njega kao da su imali sopstveni poštanski broj. „Zaveži, Kristin. To što ti je matori Benoa konačno stavio prsten ne znači da treba to da nam trljaš na nos.“ Pogledala sam u namrštenu brinetu. Na njenom prstu, nisam se iznenadila, nije bilo džinovskog dragog kamenja. Pretpostavljala sam da to nije imalo nikakve veze s njenom naravi. Krišom sam zakolutala očima, pretvarajudi se da se još malo divim prstenu. „Prelep je, Kristin. Kažeš da si se udala za gospodina Benoa? Dolaziš iz Kanade, je li tako?“ U glavi mi je glasno zazvonilo. Ding. Ding. Ding. Benoa je bilo ime koje je Voren spominjao. Čovek je očigledno imao brodove duž cele istočne obale Kanade. Jarmutska luka se nalazila u zalivu Mejn u jugozapadnoj Novoj Škotskoj. Bilo je to savršeno mesto za prevoz zaliha od Kanade do Velike Britanije, gde bi bile utovarene u prevozna sredstva koja su mogla voziti sve do Malija, jednu od najsiromašnijih zemalja u Africi. Znala sam da
445
taj trenutak nije bio puka slučajnost. Mogudnost da pomognem me je udarila pravo u glavu u vidu desetokaratnog dijamantskog prstena na sitnoj plavuši. Kristin je hirurški uvedala usne. „Da! Mi smo iz Kanade. Moj Franses je ovde poslom. Videla sam da si ti s gospodinom Šiplijem.“ Blago me je gurnula po ramenu. „On je verovatno među najzgodnijima ovde… osim mog muža.“ Zabacila je glavu, pokazujudi na muškarca koji nije mogao biti viši od metar sedamdeset. Hvala bogu što je i ona bila sitna. Pored mene u štiklama, tip bi izgledao kao patuljak. Imao je sede brkove i gustu sedu kosu. Barem je imao kosu. Odnos kose i muškaraca u ovoj gomili bio je pola-pola. Nakrivila sam glavu u stranu i pogledala u gospodina Benoa, zatim nazad u ženu koja je morala biti barem trideset pet godina mlađa od njega. „Ako ti ne smeta što pitam, koliko godina ima tvoj muž?“ Oči su joj zasijale kao i njen dijamant. Moje pitanje je izgleda nije zabrinulo. „Napunide šezdeset šest ove godine.“ „A ti?“ „Dvadeset pet.“ Razmišljala sam o tome i pijuckala punu čašu šampanjca koju sam uzela pre nego što me je Voren predao vučicama. „I razlika od četrdeset jednu godinu ti ne smeta?“ Odmahnula je rukom. „Bože, ne. Dobar je prema meni. Izvukao me je sa ulice, obezbedio mi stan, pomogao mi da završim srednju školu, a onda me upisao i na koledž. Sad imam fakultetsku diplomu i radim u sedištu Benoa šiping inkorporejted.“ Klimnula sam glavom, ponovo nimalo iznenađena njenom pričom. „Vodim sve nove reklamne kampanje. Delimo kancelariju, malo se poigramo skrivanja krastavčida kad smo napeti, pa onda opet radimo.“ Skrivanje krastavaca. „Jesi li ti to rekla skrivanje krastavčida?“ Klimnula je glavom uopšte ne maredi ko čuje naš razgovor. Izraz otvorena knjiga savršeno joj je odgovarao. „Da, kad se umorimo, kad nam je dosadno, ili znaš, samo želimo da se kresnemo, presavije me preko mog ili njegovog stola, i tuca me do ludila. Ludo je dobar i s njim svršavam jače nego s bilo kojim prethodnim partnerom. Mislim da je to zato što uzima te male plave pilule. Od njih je stalno krut kao stena. Sa zadovoljstvom mu se predajem. I hodeš li da znaš tajnu?“ Ljupka ženica je prštala od energije i uzbuđenja. Tajna. Od žene koja se tuca s muškarcem što bi joj mogao biti deda, koja koristi izraz sakriti krastavčid i ima neobično aktivan seksualni život sa matorcem…
446
Da, da, zaista sam želela da znam njene tajne. Bila sam sigurna da de me to zabavljati čitave nedelje. Sagnula mi se do uva. „Očekujemo prvu bebu.“ Znate onaj trenutak u crtanom filmu kad Josemiti Semu eksplodira teme i dim mu izlazi iz ušiju? Imala sam osedaj kao da se to desilo meni kad sam čula da je trudna sa tipom tri puta starijim od nje. Počelo je sa zujanjem i potrebom da sednem. Čim sam se spustila, opipala mi je glavu. „Malo si topla, Mija.“ Delovala je apsolutno zabrinuta za moje zdravlje. „Možda me možeš povesti do toaleta, pa demo tamo popričati.“ Morala sam izvudi ovu zgodnu cicu nasamo. Muž joj je posedovao brodsku kompaniju koja je potrebna Vorenu za prevoz robe do Velike Britanije. Preuzela sam na sebe obavezu da mu to omogudim. Ako de prijateljstvo sa trudnom suprugom pomodi, žrtvovadu se. Osim toga, bila je stvarno fina – iako možda malo u zabludi. „Dakle shvataš, te vakcine i lekovi de spasiti bezbroj života.“ Kristin je zinula i stavila ruku na još ravan stomak. „Bože moj. Moramo pomodi!“, rekla je ubeđeno. Klimnula sam glavom. „Dakle, mogla bi Fransesu šapnuti poneku lepu reč za Vorena?“ predložila sam, misledi da je tako najbolje. Odmahnula je glavom. „O ne, uradidu nešto još bolje. Izvadila je mobilni iz torbice, pritisnula nekoliko dugmadi zatim ga prinela uvu. „Frani, slatkišu…“, zakikotala se. „Naravno, uvek sam spremna za tvoj veliki kurac, dušo, znaš to.“ Od pomisli da de je tucati taj matorac osetila sam gađenje u ustima, kao pred povradanje. „O, znam, slatkišu, i ja to jako želim. Baš jako. Tako jako da mi zubi cvokodu, ali moram o nečemu da razgovaram s tobom.“ Čekala sam dok mu nije iznela uglavnom sve ono što je čula od mene o Vorenovom projektu i kako bi oni mogli da pomognu. „Da, slatkišu, to de biti naš ovogodišnji humanitarni doprinos, a ja mogu povesti i kampanju o dobrim delima koja demo odraditi sa Šipli inkorporejtedom.“Još nekoliko puta je ponovila a-ha i mmm hmm, zatim se okrenula na stranu. Prešla je rukom od vrata do dojke i odvažno ju je obuhvatila. „Da, treba ih stegnuti. Od pomisli na to da me tucaš ovde, baš sad, osedam veliku želju. Možeš li dodi i polizati me? Zbog bebe sam tako napaljena. Znam da si me danas jebao ved dva puta…“ uzdahnula je, a zatim zastenjala, „… ali ovog puta mi trebaju tvoja usta…“ praktično je skakutala goredole i pljeskala. „U redu, Frani, bidu u ženskom toaletu, vlažna i spremna. Nemoj da te čekam ili du početi da se igram bez tebe.“
447
Zatim je isključila telefon. Grudi su joj se nadimale. „Naravno da demo obavljati prevoz za Šiplijeve.“ Poželela sam i ja da skočim i proslavim, ali počela je da se drsko hvata za sise. „Jesi li za trojku?“, pitala je odsutno. „Frani voli kad nam se pridruži neka od mojih drugarica. Obe nas dobro pojebe, a meni ne smeta sve dok se to ne dešava u mom bračnom krevetu. On je samo za nas.“ Otvorila sam i zatvorila usta, kao da ne mogu dodi do daha. Zaista nisam mogla da dišem. Slike su iskakale jedna preko druge dok sam pokušavala da obradim ovo što je rekla. Upravo mi je predložila trojku s njenim mužem. Njenim starim dedom od muža u ženskom WC-u. „Uh, ne, ali zaista sam uzbuđena što du redi mom, uh, tatici, o Benoovom učešdu.“ „Divno.“ I tada je stavila po prst na obe bretele svoje ved minijaturne haljine i pustila je da joj padne na pod tako da je ostala samo u sidušnim crvenim tangama. Apsolutno ništa drugo, samo tange. Šta, jebote? Okrenula sam se da joj pružim malo privatnosti baš u trenutku kad je ušao matori Frensis Benoa. „Počela si bez mene, bundevice?“ pitao je, odmeravajudi svoju skoro nagu ženu i mene. „Ne mogu da čekam. Daj mi tvoj kurac, tatice, želim da ga pušim dok me sisaš.“ „Devojko, šta sam ti rekao o skidanju na javnim mestima“, prekorio ju je, iako nije zvučao naročito uzrujano. „Smanjidu ti džeparac zbog ovog prestupa.“ Zaječala je. „Ali ne mogu da se suzdržim. Trebaš mi.“ Ovo mi je definitivno bio znak. „Uh, idem da vidim mog uh… Vorena“, rekla sam jer ga nisam mogla ponovo nazvati taticom. Prosto mi se gadilo. Kad sam stigla do praga ženskog toaleta, čula sam Kristin kako uzdiše i stenje. „Tako du te jako jahati, volim te Frani, volim te. Volim da se tucamo.“ „Baci se na posao, bundevice. Tako je; jebi me dok ne svršiš dovoljno jako da potraje do večeras. Gospode, ova trudnoda de me ubiti.“ Čula sam joj muža kako govori, teškim i jakim kanadskim naglaskom. Da sam bila na njegovom mestu, sigurno bih bila zabrinuta za svoje zdravlje. Srčani udar ga je definitivno čekao u narednim godinama, a ako te plave pilule guta s alkoholom i tonom grubog seksa sa dvadesetpetogodišnjakinjom, definitivno je imao zašto da se brine. Kad sam izašla iz kupatila, Voren me je čekao. U očima mu se videla briga kad sam ga uhvatila za ručni zglob. „Hajdemo što dalje odavde.“ „Zašto? Franses mi je rekao da želi sa mnom da priča o brodovima za prevoz zaliha koje treba da prebacim u Mali.“
448
„Znam, sve sam sredila s njegovom ženom. Ali nisu raspoloženi i ako uđeš tamo, pozvade te da im se pridružiš u njihovom seksu u javnosti.“ Upozorila sam ga. Narogušio se. „Razumem. Treba onda da ih sačekamo kod bara. Ispričadeš mi sve što su rekli. Hodemo?“ Pružio je ruku kao savršeni džentlmen. Baš kao što bi deka svojoj unuci, a ne zgodnoj mladoj ribi. Otmen tip. Barem sam dobila dobrog. Mada Franses nije bio tako loš kad se zanemari činjenica da se oženio tri puta mladom ženom i napumpao je. Zadrhtala sam i Voren je stao, skinuo sako i prebacio mi ga preko ramena. „Hvala.“ „Nema na čemu. Reci mi sad šta se dogodilo.“ Dogovor oko kanadskih brodova je očigledno bio ogroman deo ostvarivanja Vorenovog projekta. Zajedno smo sedeli za šankom na tom učmalom događaju i ispijali jedan za drugim neverovatno skupe vrhunske viskije. Čak je i Kristin sedela s nama i veselo pijuckala bezalkoholna pida, uživajudi. Kad joj je napaljenost splasnula, zaista je bila vrlo zabavna. U gotovo dva sata ujutru, vozač Džejms je morao da pridržava i Vorena i mene dok smo se peli kamenim stepenicama, pevajudi smešnu verziju I'm Henry the Eighth I Am tako glasno da smo se oboje zapanjili kad su se upalila svetla u predvorju. Ketlin se naslanjala na ogradu stepeništa, ruku skrštenih na grudima, čvrsto stegnutih usana. „Lepo ste se proveli?“ pitala je nedokučivim tonom. Voren joj je prišao brzinom upola mlađeg muškarca. Privukao ju je u zagrljaj, zatim ispružio ruke i zaplesao s njom. Okretao ju je na jednu, pa na drugu stranu, savijajudi je nisko. Pljeskala sam rukama i njihala se, a zatim uhvatila Džejmsa, koji se sažalio i zavrteo me predvorjem pored Vorena i Ketlin. Sve četvoro smo plesali neko vreme dok nas naši plesni partneri nisu poveli stepeništem. „O, čoveče, čekaj. Vorene, druže… ne zaboravi da ispričaš Ketlin za posao!“ Nasmejao se dok sam se ja naslonila na Džejmsa, koji me je bez reči podigao u naručje kao vatrogasac i telo mi se oklembesilo. Udarila sam ga po neobično tvrdom dupetu. „Lepo!“, rekla sam i setila se da želim još nešto da kažem. „Čekaj…“ ponovo sam ga pljesnula po guzici, a on je prestao da se smeje i pokušao da me uhvati za ruke. „… i ispričaj joj kako su se odvratno tucali u kupatilu!“ Voren se tako jako zasmejao da je seo nasred poda. Poželela sam da mu pomognem da ustane, ali ved sam i sama bila okrenuta naopačke. „Keti, dušo, nedeš nikad pogoditi šta su stari Benoa i njegova sočna ženica uradili!“ rekao je.
449
Potapšala ga je po ramenu. „Sigurna sam da deš mi sve ispričati, ali prvo moramo da te smestimo u krevet.“ „Znaš da te nikad ne bih delio, je li tako?“, ozbiljno joj se obratio i Džejms je ponovo krenuo. Opet sam ga snažno udarila po guzici i ovog puta mi se osvetio na isti način. „Hodeš li biti mirna? Ved si mi i ovako dovoljno teška.“ Pridigla sam se u pokušaju da mu vidim lice. „Kažeš li ti to da sam debela?“ „Teško. Ali ovako pijana, nisi baš ni laka kao perce!“ uzvratio je. Poput deteta, sa usana mi je sišlo nešto između jecanja i cviljenja. „Ali stizali su do onog najboljeg dela. Govorio joj je da je voli.“ Džejms je zavrteo glavom i čvrsto me stegao. Vreme kao da je letelo jer me je odneo do sobe brže nego što sam mislila da je mogude. Procena protoka vremena mi nije bila najjača strana u pijanom stanju. „Svi znaju da voli gospođicu Ketlin. Voli je ved godinama.“ „Ali svetilište“, pobunila sam se, pošto mi se jezik odvezao od alkohola. „Nije znao šta da radi sa Ketinim stvarima. Mislio je da de možda Aron imati ženu i decu, i da de želeti nešto od toga. Osim toga, nije želeo da povredi sina. Osetljiviji je nego što pokazuje.“ Džejms je dunuo, naizgled gotovo klonuo. Bez obzira na to, ta vest je definitivno sve promenila. Spustio me je na krevet. Prišao je toaletnom stočidu, izvadio majicu i donji deo pidžame i bacio mi ih na krevet. „Evo ti pidžame. Molim te, reci mi da ti ne treba pomod.“ Zavodljivo sam mu se osmehnula. „Ne nudiš mi se?“ Ponovo sam izvila usne, glupirajudi se zbog viskija. „Dođavola, ne. Zena bi mi isekla guzicu na komade i nahranila time naše pse. Nakon što bi mi njena brada polomili svaku koščicu u telu“, nasmejao se. „Aaaa, imaš ženu?“, pitala sam i zagnjurila se u jastuk. „Da, imam ženu, veoma opasnu, koja mi upravlja životom. Ne bih nikad bio neveran.“ Otkopčao mi je i skinuo cipele. „Lepa tetovaža, inače. Dobro što je cipele nisu povredile. Čini se da de ubrzo zaceliti.“ „To je dobro.“ To sam rekla za njegovu ženu, ne za tetovažu. A onda, baš kao i svaka pijana riba kojoj pide pomuti pamet, otkrila sam mu nešto lično što inače nikad ne bih u drugačijim okolnostima. „Znaš, ja imam Vesa.“ Setila sam se naših seksi poruka s početka nedelje i ponovo sam se napalila. „Imaš Vesa“, ponovio je šaljivim tonom. „Pretpostavljam da je to muškarac.“ Rekao je kroz smeh, pružajudi mi pidžame koje je izvadio. Pre de biti da me je tresnuo po licu njima. „Nije zapravo moj, ali više je moj nego bilo čiji drugi.“
450
„Razumem. Zvuči zamršeno.“ Bože, nije znao ni polovinu istine. Na kraju mi je pomogao da se uspravim. „Mislim da du povratiti.“ Zagunđao je i pomogao mi da odem do toaleta, gde sam provela ostatak nodi žestoko povradajudi. Džejms je jednog trenutka otišao i došla je Ketlin. Kao melem na ranu, stavila mi je hladni oblog na vrat i tešila me smirenim rečima i blagim milovanjem po kosi i kičmi. Kolena su me bolela od višesatnog klečanja na pločicama. Izgubila sam osedaj za vreme i prostor. Samo sam znala da sam se osedala smladeno. Ujutru sam imala nepodnošljiv mamurluk. Kudni ogrtač mi je nepouzdano visio s ramena, ali nije me bilo briga. Svakim korakom mi se činilo kao da mi neki zidar udara čekidem o lobanju. Stigla sam do trpezarijskog stola i otkrila da ni Voren ne izgleda bolje. Prvi put je na sebi imao mušku satensku pidžamu, a ne odelo. Da sam bila pri zdravoj pameti, našalila bih se, ali sva duhovitost me je napustila s poslednjim napinjanjem ved ispražnjenog stomaka. „Izgledaš usrano“, rekla sam dok sam ga proučavala jednim okom. U drugo oko mi se zarivao ekser pravo kroz rožnjaču svaki put kad bi ga dodirnulo svetlo. Najbolje mi je bilo kad žmurim. Voren me je odmerio zakrvavljenim očima od zgužvane pidžame do vrha pacovskog gnezda koje je nekad bila predivna kosa. Ali ne i sad. Sad nisam mogla provudi ni češalj kroz nju. Kad sam pokušala, imala sam osedaj kao da mi mali patuljci vuku svaku vlas pojedinačno pokušavajudi da ih iščupaju iz korena. Nisam je smela pipnuti dok ne istresem pozamašnu količinu regeneratora na nju. „S kim si takav si“, procedio je kroz zube dok je rukama pritiskao slepoočnice. „Gospode, koliko smo popili?“ „Uh, recimo, više nego što to obično radimo.“ Ketlin je ušla sa tanjirima natrpanim slaninom, kobasicom, i pitom i sosom. Prava hrana za mamurluk za bilo kog pravog ispičuturu. Poželela sam da se sagnem i poljubim joj stopala. „Jao, što te volim.“ Pogledala sam je kao da je sam bog sišao na zemlju. Potapšala me je po glavi kao da sam verno kuče. „Znam, draga. Rekla si mi nekoliko puta sinod dok si mi se klela da nisi imala trojku sa Vorenom, Kanađanima, i… ko je ono bio poslednji… o, da, trudnjačom.“ Voren se zagrcnuo na kafu, a ja sam zaječala. „Izvini zbog toga. Preterala sam. Kao što sam uostalom popila i jedno pet čašica više nego što je trebalo.“ „Takođe si pričala o Džejmsu.“ „Našem vozaču?“, pitao je Voren.
451
„Da, dušo. Rekla si da je zgodan, dobar, i ima opaku ženu koja mu upravlja životom.“ Usne su joj se izvile u onaj osmejak što je počeo da mi se dopada. Ubacila sam ogroman zalogaj pite premazane sosom, a onda sam uperila viljušku u nju. „Taj deo je tačan. Priznao je!“ Oboje su se nasmejali i počeli smo da jedemo. Voren i ja smo otezali kao dvoje beskorisnih pijandura kakve smo bili sinod. Ovo mi je svakako bio jedan od najčudnijih doručaka u poslednje vreme. Posle toga sam se istuširala i vratila u krevet da se potpuno otreznim od viskija.
452
SEDMO POGLAVLJE Golicavi osedaj mi se širio člankom, a zatim preko lista kao da mi neko prelazi vrhovima prstiju preko gole kože. Okrenula sam se i ugledala njega u svoj preplanuloj veličanstvenosti. Svetlo mu je padalo na tršavu plavu kosu. A oči, o blagi bože, oči su mu sijale kao savršeni bazenčidi ažurne boje. Sve što nije izgovorio glasno, videlo se jasno u tim bezdanima. Želela sam večno u njih da gledam. „Tu si“, šapnula sam. „Uvek sam tu“, prelazio mi je žuljevitim prstom preko grudi tamo gde mi je kucalo srce. Dodir mu je bio kao šibica, palio je i pokretao eksplozije u meni koje su gorele tako snažno da ih nisam mogla obuzdati. Udovi su nam se isprepleli i namestio me je da mu zajašem vitak struk, dok je spuštao usne na moje. Imao je ukus zemlje, okeana i svega lepog. Grickala sam ga, usisavala i lizala mu kožu kao da više nikad nedu okusiti ništa drugo. „Vese“, rekla sam mu iznad usana. „Mija.“ Usne su mu se polako pomerale uz moje dok je govorio. Ništa više nismo morali redi. Tela su nam se nagonski kretala jedno iznad drugog. Ruke su prelazile preko zagrejanih tela. Uz šuštanje tkanine, spavadica mi se prevukla preko glave, i ostala sam samo u natopljenim gadicama. Mišidave ruke su me podigle dok se nisam nadvijala iznad njega na kolenima, a njegova glava mi je bila tako blizu mesta gde sam ga želela najviše. Nisam dugo čekala. Podigao je glavu i prekrio mi međunožje, gadice i sve ostalo, uposlivši ta spretna usta. Kao da je imao radar na mom klitorisu jer je žmurio, a kad je malo pomerio tkaninu u stranu, jezik mu je bio svuda preko klitorisa, dražedi otekli, željni čvor želje dok nisam počela da tucam vazduh. Hvatala sam se za uzglavlje, prsti su mi kopali po mekom drvetu dok sam mu se izvijala ka ustima, trljajudi vlažno meso o njegovo lice. To mu je samo izazvalo još vedu glad. Voleo je kad bih izgubila vlast nad sobom. „Još“, viknula sam. „Dobideš ono što ti dajem… a bide toga mnogo. Raširi te noge, dušo, želim da te osetim duboko.“ Zamumlao je i zaronio zube u meso iznad moje butine dok mi je povlačio tanke trake gadica sve dok se tkanina nije pocepala. Zavijala sam, i gurala kukove napred dok sam pratila njegova uputstva. Nekoliko trenutaka kasnije, usta su mu bila svuda po meni. Pustošila su me. Proždirala. Zahtevala. 453
S Vesom se svaki put razlikovao od prethodnog. Kad smo bili zajedno, toliko bismo se izgubili jedno u drugom da smo bili jedno telo i dve duše. Golicavi osedaj mi je prelazio preko boka, kružedi. Trgla sam se i udahnula, i pokušala da se dozovem svesti. Snažna ruka mi je prešla preko rebara, preko dojke, i uhvatila me pozadi za vrat. „Vrati mi se, dušo. Tu sam“, povlačio me je dole dok je on pritiskao gore, prelazedi mišidavim grudima preko mojih dok me bradavice nisu zabolele i počele da pulsiraju. Ustima mi je prekrio ružičastu kapicu. Zadovoljstvo mi je buknulo iz svakog živca. Svež talas uzbuđenja natopio mi je samo središte međunožja, spremajudi se za vožnju života. Želela sam ga. Bio mi je nužan da mi ispuni telo i dušu svojom suštinom. Položio me je nazad na krevet, ližudi me od jedne dojke do druge. Palacao je samo vrhom jezika preko zategnutog pupoljka. Ukrutio se i potamneo, od blede, mutne ružičaste do tamnije nijanse. Uvukao mi je dojku koliko je mogao, gnječedi puno meso da upotpuni utisak. Definitivno ih je voleo, obožavao je te moje bliznakinje kao dve boginje kojima se klanjao, i to često. Vreme je prolazilo i pogledala sam okolo, ali soba mi više nije bila poznata. Sve oko mene je bilo zamudeno i maglovito. „Hej… tu sam. Ostani sa mnom. Pusti me da te volim.“ Zavrtela sam glavom. Golicavi osedaj mi je puzao uz kičmu i igrao mi se na rubu svesti. „Ne znam kako“, prošaputala sam, priznajudi svoj najvedi strah, dok su mi se suze skupljale u očima. „Pokazadu ti“, namestio je kurac na moje međunožje i ušao u mene, centimetar po centimetar sve dok se nisam izvila, spustila mu ruke na grudi i pustila da se spojimo. „To je to, samo se prepusti.“ Njišudi bokovima, postavila sam se na kolena i uzela ga ponovo u sebe. Opet i opet. Gledala sam kako zatvara oči, iako sam poželela da nije. Te oči su me vezale za njega, držale me, ali kad nisu bile tu, sve se menjalo. Ubrzala sam ritam, grubo se bacakajudi gore i naglo se spuštajudi. Mumlao je i stenjao. Soba se zavrtela kad se zadovoljstvo pojačalo i ostala sam bez daha, teško dahdudi, divlje ga jašudi. Uzviknula sam i otvorila oči. Sve je bilo mutno kad se vrhunac spustio i potekao, širedi mi se telom na tako velikom talasu da sam znala da de me to uništiti. Uništiti strast, zadovoljstvo… san. Golicavi osedaj se pretvorio u toplu ruku koja mi je klizila gore-dole niz leđa, ali nije bila Vesova. Zadovoljstvo me je snažno preseklo između nogu i Vesovo telo
454
se savilo, rukama mi je držao kukove dok se zarivao u mene. Svršila sam, jako, skačudi mu na kurcu dok mi je ispunjavao matericu semenom. „Nedostaješ mi.“ Šapnula sam mu na usne, uvlačedi ih jednu po jednu. Otvorio je oči. „Ne idi. Trebaš mi.“ Rekao je to istovremeno kad sam čula još jedan glas. „Probudi se, Mija.“ Tad sam osetila kako mi se ruka obavija oko gole dojke. I opet, nije bila Vesova. Ves je zavrteo glavom. „Zapamti me.“ Tad sam otvorila oči i više nisam bila naga i na Vesu. Ne, i dalje sam bila vrlo naga, ali ovog puta mi je hladna ruka pokrivala dojku, ritmički je stezala dok je druga klizila niz moje telo sve do malog dlakavog trougla između mojih nogu. „Mmm, sviđa mi se ovo. Veoma seksi“, tihi glas mi je dopirao do ušiju. Teško telo me je pritisnulo. Miris jabuka i kože ispunjavao je vazduh. Priljubila sam se snažno o zid najfinije tkanine. Aron se podigao, a oči su mu bile tamna jezerca požude. „Budna si.“ Široko se osmehnuo i ustao. Zgrabila sam čaršav i povukla ga na grudi. „Šta radiš ovde i zašto me, jebote, pipaš?“ Aron je zavrteo ramenima, puštajudi da mu sako sklizne s ramena. Zatim ga je presavio i uredno spustio na klupu u podnožju kreveta. Racionalna strana mog uma nije radila ispravno posle sinodnjeg opijanja i sna koji je uključivao vođenje ljubavi s Vesom. „Ne pretvaraj se da nisi uživala.“ Ton mu je bio podsmešljiv. „Čuo sam te da stenješ, uzdišeš, oblizuješ te slatke usne“, povukao je čvor kravate i olabavio ga, „drsko si trljala noge jednu o drugu kao da si spremna da te uzmem. Moram priznati da mi je bilo vraški primamljivo.“ Kad je skinuo kravatu, stavio ju je na sako i počeo da otkopčava košulju. Nekoliko puta sam zatreptala, pokušavajudi da raščistim paučinu. „Šta radiš?“ Košulja mu je bila raskopčana, prikazujudi široke grudi, isklesane trbušnjake, i razbarušene dlake. Da nisam bila tako zbunjena oko ovoga što se dešava, i u polusnu – da ne spominjem duplu dozu mamurluka – reagovala bih mnogo brže. Sa tako raskopčanom košuljom, spustio je koleno na krevet i ja sam razrogačila oči. „Trebalo je da idem na sastanak sa ocem, ali bio je zauzet.“ Nastavio je da se pomera po krevetu. „Pomislio sam da budem dobar sin i proverim gošdu.“ Zarobio me je rukama sa obe strane kukova. „Na moje oduševljenje, bacakala si se po krevetu, gola, i vidno ti je trebalo nešto da ublaži tu napetost koju sam ti jasno video na telu.“ Prešao mi je prstom preko ruke, od
455
ramena do zgloba, gde sam još stezala čaršav, i zadrhtala sam, ali ne od uzbuđenja. „Arone“, glas mi je zadrhtao i oči se skupile, „ne osedam se dobro. Tvoj otac i ja smo sinod previše popili. Treba mi da se naspavam. Nije trebalo da ulaziš u moju sobu bez kucanja.“ Nagnuo se blizu i prešao mi nosom preko kose, udišudi moj miris. Naježila mi se svaka pora i zvona na uzbunu su glasno zazvonila. „Kucao sam. Nisi odgovarala.“ „Zato što sam spavala.“ „Znam, ali sad ne spavaš. Sad si sasvim budna i vrlo gola. Mislim da treba da uradimo nešto po tom pitanju.“ Spustio je usne i pritisnuo mi ih o kožu vrata. „Mmm, što si slatka. Kao čist med.“ Čist med. S mukom sam progutala kad mi se mučnina popela iz stomaka u grlo. Da se nije pomerio, povratila bih na njega, što je i zaslužio zbog ovoga što je izveo. Snažno sam ga odgurnula, skotrljala se s kreveta gde sam jedva dohvatila kantu za smede pored radnog stola i povratila sam doručak. „Gospode, stvarno ti je muka.“ U glasu mu se čulo gađenje. Nije ni pokušao da mi pomogne dok sam se praznila u kantu, grcajudi i kašljudi. Čula sam šuškanje odede i mogla sam samo da se nadam da ju je oblačio. „Ketlin!“ Povikao je. „Ketlin, dođi ovamo. Mija povrada.“ Nastavio je da viče, a buka mi je probijala ved osetljiv mozak. Kloparanje se začulo u daljini, a onda se približilo kad je Ketlin, u cipelama s potpeticama, uletela u sobu. „O, dragi bože. Mija, sirotice draga.“ Njene hladne ruke na mojim leđima bile su mi prijatne i utešne. Sasvim suprotno od načina na koji me je dodirivao Aron, nepozvan. „Pomozi joj. Bidu sa ocem. Do viđenja, Mija.“ Rekao je hladno na izlasku. Ponovo sam se zagrcnula. Posle nekoliko minuta praznog napinjanja, Ketlin mi je pomogla da se pridignem i odem pod tuš. „Draga devojko. Bojim se da si se otrovala alkoholom. Možda bi trebalo da te odvedem u hitnu pomod.“ Odmahnula sam glavom. „Nemam zdravstveno osiguranje.“ Zapravo, možda sam ga sad ved i imala otkad sam počela da radim za tetku Mili. Morala bih da proverim. Kako god, nisam htela da idem u bolnicu zbog previše pida. „U redu je. Spavanje, voda i hrana de mi pomodi da se oporavim. To, i činjenica što nedu piti narednih deset godina.“ Stidljivo se osmehnula. „Dobro, dušo. Hajde da te namestimo.“
456
Pomogla mi je da obučem helanke. Tražila sam sportski grudnjak ovog puta i majicu. Nikad više nedu spavati gola u ovoj kudi. „Šta je Aron radio u tvojoj sobi dok si bila gola i povradala u kantu?“ tiho me je pitala. Bez trunke osude u glasu. Progutala sam pljuvačku i uzdahnula. „Ne znam. Mislim da mu se sviđam ili tako nešto. Ali iskreno, bio je vrlo neprimeren. Dodirivao me je dok sam spavala; jezivo.“ Zadrhtala sam na sedanje. Oči joj se raširiše i odmah sam znala da je trebalo da dutim. Rumenilo joj se podiglo od grudi, prešlo na vrat i razlilo se po licu. Čelo joj se namrštilo, a oči skupile u dva proreza. Koža oko usana joj je pobelela kad je zarežala. „Dodirivao te je dok si spavala?“ „Uh, ne onako kako ti misliš.“ Pa, tehnički da, ispravno je razmišljala, ali to mi nije bilo dovoljno da nešto preduzmem. „To je seksualni napad. Otac de mu poludeti!“ Glas joj je bio tako oštar, kunem se, mogao je šedi staklo. Zavrtela sam glavom i spustila joj ruke na ramena. „U redu je. Dobro sam. Bio je malo neumestan, da, ali flertovali smo poslednjih par puta kad smo se sreli. Rešila sam to. Sve je u redu. Ne treba dizati galamu oko toga. Nede se ponoviti.“ Oči su joj bile ledene. „Mija…“ počela je, ali prekinula sam je. „Ne, Ketlin. Sve je u redu. Nije trebalo ništa da kažem. Pobrinula sam se za to, nema razloga za brigu.“ Samo, i to je bila laž, ali ispravidu je čim mi bude bolje i ugrabim trenutak sa mlađim Šiplijem. Duboko je udahnula i ramena su joj klonula. „Jesi li sigurna? Voren nikad ne bi branio muškarca koji dodiruje ženu bez izričitog odobrenja.“ Brzo sam klimnula glavom. „Znam i shvatam. Mislim da je bilo ranijih nagoveštaja i možda je on na to reagovao u pogrešnom trenutku. To je sve. Nema štete. Dobro sam i razgovaradu s njim.“ Primakla sam joj se licu, da mi vidi iskrenost u očima. „Rešidu to, u redu?“ Nakrivila je glavu i polako udahnula, a zatim me privukla u zagrljaj. „U redu. Samo mi javi ako ti nešto treba. Bilo šta.“ Potapšala me je po leđima kao da sam joj dete. Pitala sam se ima li svoje dece, ali rešila sam da je ispitam kasnije kad raspoloženje bude bolje. „Hodu.“ Čvrsto sam stegla njeno sitno telo, uživajudi u njenom majčinskom zagrljaju. Kad me je ostavila samu, i pošto sam počistila nered koji sam napravila, sela sam na krevet i spustila glavu na šake. Koliko daleko bi to otišlo? Da li bi me stvarno iskoristio? Čitav scenario mi se odvijao u glavi kao da sam imala dugme za
457
premotavanje i ubrzavanje. Da mi nije bilo muka, da li bi se zaustavio? Odbacila sam takve misli. Samo bi mi donele bol i sumnju. Kad mi se ukaže prilika, razgovaradu s Aronom. Redi du mu koliko je bio neumestan i jasno mu staviti do znanja da, ako je možda i bilo nečega između nas, neke privlačnosti, to je sad potpuno nestalo, i nema nade da de se više vratiti. Ali šta da uradim povodom sna o Vesu? Mora da se dogodilo zbog seksi poruka prošle nedelje, i uz pide, to mi je izazvalo zbrku u podsvesti. Je li tako? San je bio tako stvaran. Još sam osedala treperenje uzbuđenja kad bih se setila šta smo radili. Zastenjala sam, izvadila telefon i pozvala drugaricu. „Uh, je li ovo telepatija ili tako nešto?“, zaječala je u telefon. „Šta je bilo?“ pitala sam, još uznemirenija nego što sam bila čitav dan. Džin nije jadikovala kao drugi. Ako je bila nesredna, odmah bi to priznala i definitivno ne bi dutke patila. Zastala je i zacoktala jezikom. „Samo sam sedela ovde i vrtela neupaljenu cigaretu, govoredi sebi da je ne upalim.“ Znala sam taj ton. Kajanje. Zažmurila sam. „Džin, dušo, koliko je prošlo?“ „Tri meseca, dve nedelje i dva dana.“ Izbrbljala je brojeve kao da je bila fokusirana na svaki dan otkako ne puši, isto kao što alkoholičari broje koliko su dana trezni. „I tako ti dobro ide. Nemoj to da radiš. Bila si tako sredna što ne pušiš i sedaš se onog keksa s puterom od kikirikija o kom si mi pisala? Onog koji si pojela i činilo ti se kao da ga jedeš prvi put jer ti čulo ukusa nije bilo uništeno tim kancerogenim štapidima?“ Težak uzdah je ispunio slušalicu. „Da, to je bilo stvarno ukusno. Još ne mogu da verujem kako je bilo dobro. Mislim, ko ne voli Risov keks sa puterom od kikirikija? To je najsavršenija poslastica na celom svetu…“ „Istina.“ „… i kao da nikad nisam probala nešto tako dobro. Pušenje ubija čulo ukusa“, rekla je odlučno. „I seti se, zgodni momci nede da tucaju ribe koje puše.“ To mi je bio kec u rukavu. Džin je bila slaba na zgodne frajere i ne bi se usudila da to sebi pokvari. Dugo, razvučeno jecanje doprlo mi je do bubnih opni. Tada sam čula krckanje u daljini. „Šta je to bilo?“ pitala sam. „Uništila sam cigaretu. Ne mogu da verujem da sam umalo sjebala poljupce sa zgodnim frajerima. Stvarno si mi najbolja drugarica.“
458
Nakrivila sam glavu i nasmešila se. „Hej, neko mora da te štiti i pobrine se da ne ostaneš bez seksa sa zgodnijim polom.“ „Valjda mi samo nedostaješ, nedostaje mi Medi.“ Zabrinula sam se. „Šta se dešava?“ „Sad kad Medi ima Meta, ne želi više da se druži. Tebe nema, a devojke iz predstave su samo prepredene kučke. Ne znam…“ Zvučala je stvarno tužno i poraženo. „Predivno sam se provela na Havajima s vama. A onda si ti otišla u Vašington da se družiš s tim matorcem, Medi se vratila svom tipu, a ja sam ostala sa kretenima koji balave nad mojom tačkom.“ „Usamljena si?“ Posle dužeg dutanja je popustila. „Jesam, valjda. Odužila se godina. Kad si otišla u Kaliforniju, mislila sam da du se snadi jer sam nameravala da i ja dođem za tobom, ali ne znam, nekad se pitam hodu li ikad otidi iz Vegasa.“ „Hodeš, dušo, ako želiš. Šta kažeš na ovo? Kad se završi ova godina, kuda god da idem, povešdu i tebe sa sobom.“ „Čak i ako izabereš da ideš s nekim frajerom?“ Naglas sam se nasmejala. „Da, čak i tada. Ne moramo da živimo u istoj kudi, zar ne?“ „Ne želim da delim kupatilo s tvojom prljavom guzicom. Prava si prokleta aljkavuša. Ne mogu zamisliti da bi neko želeo da živi s tobom.“ Zato de muškarcu s kojim sam trebati služavka. Gejl de to rešiti. „Jebote…“ Opsovala sam, shvativši kuda su mi misli pobegle. „Šta je?“ Ovog puta se ona zabrinula. Zažmurila sam, premišljajudi se želim li da joj priznam šta mi je prolazilo kroz glavu. Sranje. Džinel mi je bila najbolja drugarica. Jedino njoj sam mogla da kažem i samo ona bi mi iskreno rekla šta misli. „Kad si pomenula ono za kupatilo…“ „Nije mi žao. To sranje je potpuno tačno.“ „Znam. Kad si to rekla, pomislila sam kako Ves ima Gejl i ona čisti kudu, pa ne bih morala da brinem hode li kupatilo biti čisto.“ Glasno je uzdahnula. „Nemoj mi redi da si to pomislila. Kako deš, jebote, prebroditi ostatak godine, ako tako razmišljaš?“ Zastenjala sam i prošla rukom kroz kosu. „Znam, a postaje još gore.“ „Štaaaa?“ izgovorila je otegnuto. „Istresi sve. Hajde.“ „Imali smo seks preko poruka prošle nedelje i doživela sam lud seks s njim u snu.“ Sve sam izgovorila veoma brzo kao da me tako te reči nede opeci. „Stvarno? Seks preko poruka? Ha. Možeš li da mi ih pošalješ?“
459
Stvarno? Ja ovde ogoljavam dušu, a ona želi da vidi poruke? „Zajebavaš me? Halo… najbolja drugarice, budi mi najbolja drugarica!“ „O, dobro, dobro. Izvini, malo sam odlutala. To je stvarno ludo. U svakom slučaju, sad ozbiljno. Da li ti se dopalo?“ „Jeste, ali ne radi se o tome.“ „Ne, ali je li bilo zabavno?“, nastavila je. „Jeste, mislim da smo se oboje zabavili.“ „A san?“ Nasmejala sam se i iskreno odgovorila. „Jeste.“ Naravno da jeste, dok se nisam probudila. Ali to nisam htela da ispričam Džin. Odlepila bi, uzela bi svoju kreditnu karticu i doletela ovamo da razbije izvesnog političara. „Misliš li da mu nešto duguješ? Na primer vernost?“ Razmišljala sam o tome dok nije dodala: „Hode li prestati da se viđa sa glumicom?“ „Ne, nede. Ne, koliko ja znam.“ Na sam spomen glumice kao da mi je kolac probio srce. Od srdžbe mi se kosa digla na glavi, i krv proključala. „Ali na kraju priče, lepo si se provela s njim?“ „Jesam.“ Priznala sam, iako nisam bila sigurna šta je naumila. „Zašto onda to ne bi bilo samo to? Samo malo zabave. Zar mi nisi rekla da si to naučila na Havajima od Taja?“ Najbolja drugarica mi je bila u pravu. Odlično je razmišljala. Čak je i Ves rekao da ostavimo sve ovako kako jeste. Da uživamo u ovome što imamo. Setimo se kako je bilo dobro. I stvarno je bilo dobro. „Ne, imaš pravo. Samo mi je teško da sve to razdvojim. Kad sam s tipom, onda sam s njim sto posto, a kad nisam, onda nisam. Ali s Vesom… tu stalno ima nečega, proganja me.“ „Voliš ga“, jednostavno je izjavila, kao da je to za nju činjenica. Odmah mi je kroz telo i podsvest sevnula panika. Čak mi se učinilo kao da je i vazduh oko mene nabijen nervoznim strahom. Nesposobna da odgovorim, kukavički sam se izvukla. „Džin, dušo, moram da idem. Zove me gazda. Volim te, droljo. Zvadu te uskoro. Zdravo!“ Prsti su mi zadrhtali kad sam pritisnula dugme za kraj.
460
OSMO POGLAVLJE Razmišljala sam dugo i teško o onome što mi je Džinel rekla danas preko telefona. Jesam li volela Vesa? Naravno, gajila sam veoma snažna osedanja prema njemu. Jača nego što bih mu ikad priznala, ali ne bih se usudila da to nazovem ljubavlju. Sa Alekom, Mejsonom, Tonijem, Hektorom, pa čak i sa Tajem, te dve reči volim te tako su mi lako izlazile iz usta, ali ne i sa Vesom. Zašto? Šta me je sprečavalo? Mislim da sam negde duboko u sebi znala da, ako izgovorim te reči, stvorila bi se nada i osedaj odanosti. Ne bih mogla da pređem na nova iskustva, svakog meseca budem s drugim frajerom i isplatim tatin dug. Čak i ako je bilo nečega između Vesa i mene, ne bih ni za živu glavu to priznala. Kad bismo to što imamo izrazili rečima, to bi nas uništilo ili bi nas, sasvim suprotno, zbližilo. U svakom slučaju, sudbina bi mi bila zapečadena, i pošto sam morala da radim još šest meseci da otplatim dug, nisam imala tu slobodu da tako nešto odlučim osim ako nisam želela da me Ves izvuče. Koliko god Ves želeo da otplati dug mog oca, znala sam da bih zbog toga žalila do kraja života. Bila bih mu dužna. I šta ako ne bismo uspeli? Tad bi platio milion dolara – pa, sad ved petsto hiljada – da oslobodi mene i moju porodicu, a ja bih samo otišla? Dugovala bih mu, a ne bih nikako mogla toliko da vratim. Tetka Mili mi je pružila ovu priliku da ispravim tatine greške i moju što sam uopšte upoznala tatu i Blejna. Morala sam iskoristiti tu priliku i ponovo se posvetiti svojoj odluci. Mija Sonders je pratilja. Bidu pratilja još šest meseci, isplatidu očev dug tom kretenu od mog bivšeg, pobrinudu se da mi mlada sestra bude sredna sa Metjuom, a onda du odlučiti šta meni preostaje. Čvrsto rešena, prišla sam ormaru i proučila mu sadržaj. Svilenkasta zlatna haljina mi je privukla pažnju. Bila bi savršena za veliki dobrotvorni događaj večeras. Voren i ja smo leteli za Njujork na nekoliko dana da se on sretne s krupnim zverkama i razgovara o svom projektu. Šipli inkorporejted je takođe imao kancelarije i u Njujorku, što nam je olakšavalo put. Bila sam u Njujorku s Mejsonom, takođe poslom, ali ipak sam bila prilično oduševljena. Ostalo mi je još nešto malo više od nedelju dana sa Šiplijevima i predi du na sledede odredište. Što me je podsetilo da se nisam čula sa tetkom Mili. Umesto da čekam njen poziv, odlučila sam da ovog puta pozovem ja nju. Ukucala sam joj broj dok sam izvlačila odedu iz ormara i redala je po krevetu. Ketlin mi je rekla da raširim sve što mislim da ponesem i ona de se pobrinuti da 461
sve bude spakovano. Kako je pričala, zvučalo je kao da ne ide sa nama. Nisam bila sigurna zašto. Moradu da pitam Vorena. Malo mi se više otvarao od one večeri kad smo se napili, slavedi jer smo obezbedili Benoovu pomod u Kanadi. „Izvrsna pratnja, kancelarija gospođe Milan, Stefani na telefonu. Kako vam mogu pomodi?“, javio se živahan glas. Zakolutala sam očima. Svaki put kad bih čula lažno ime moje tetke, bilo bi mi jasno koliko je lažan i čitav taj posao. Nemojte me pogrešno razumeti. Bila sam veoma zahvalna na prilici što mogu da zaradim i otplatim tatin dug, ali ne bih to nikad izabrala da mi nije bila potrebna velika količina novca za tako kratko vreme. „Zdravo, Stefani. Mija je, Milina nedaka. Je li ona tu?“ „Mili? Ko je to?“ Uzdahnula sam i lupila se dlanom po čelu. „Izvinjavam se, Mili je nadimak kojim zovem svoju tetku, gospođu Milan.“ Slagala sam. „O! U redu, baš zabavno. Sačekaj da je pozovem.“ Njen cvrkutavi glas mi je parao premorene živce. Da mogu, iščupala bih joj tu pticu pevačicu iz grla i oslobodila je. „Gospođa Milan de razgovarati s tobom.“ Rekla je kad se ponovo javila. Poželela sam da kažem: „Da, ja sam joj porodica“, ali sam se suzdržala i odgovorila: „Hvala ti, Stefani.“ „Nema na čemu!“, zakikotala se, i veza je zazujala pre nego što se oglasio zavodljivi glas moje tetke. „Mija, lutko, kako mi je omiljena sestričina i pratilja?“ Obrve su mi same skočile uvis. „Sad sam ti omiljena klijentkinja?“ „Jesi, dušo. Naravno da jesi. Zarađujemo gomilu love od tvojih mesečnih izleta. Žao mi je što ne ostaješ po dve nedelje, pa da to naplatimo sedamdeset pet hiljada.“ Kladila bih se da su mi oči iskočile iz glave kao na onim lopticama protiv stresa. Stisnete je i oči joj drečedi izlete. „Stvarno?“ „Da. Ne samo da si rezervisana do kraja godine ved imam i listu čekanja sa šestoricom gospode koji bi voleli da preuzmu bilo koji tvoj mesec u slučaju otkazivanja.“ Nekoliko puta sam lagano trepnula pre nego što mi je do mozga doprlo šta mi je to rekla. „To je ludo. Ne mogu zamisliti da neko želi moje društvo za sto hiljadarki, a kamoli da ih je šestorica na listi čekanja. Ludo.“ „Hmm. Dokaz da je dobro društvo teško nadi. Naročito ono koje je sposobno ne samo da pomogne u poslu ved i zna svoje mesto i usput izvanredno izgleda. Kako ti je u prestonici?“
462
Sela sam pored odede koju sam sakupila i opipala sam neke tkanine. Zaista je sve bilo izuzetno, od najkvalitetnije tkanine i skrojeno da mi savršeno pristaje. Svaki komad je izgledao neverovatno i davao mi je osedaj samouverenosti kakvu nisam osedala u trenerkama i majicama. Postojala je neka izreka o oblačenju za posao koji čovek želi, a ne posao koji ima… „Dobro. Voren je zadovoljan, mislim.“ „O, jeste. I te kako. Stigao je tvoj honorar nedelju dana unapred i još dvadeset pet hiljada. Ima li nešto što treba da znam?“ „Šta dođavola?“ To me je zbunilo. Nije bilo razloga da šalje tih dodatnih dvadeset pet hiljada. „Nismo spavali zajedno. Nemam pojma zašto je to poslao. Možda greškom?“ Čulo se kuckanje u pozadini dok sam stezala mobilni tako jako da me je ruka zabolela tu gde mi se zarivao u dlan. „Nije. A, evo ga. To je nagrada.“ „Nagrada? Ne shvatam.“ „Sitnim slovima piše da, ako je klijent izuzetno sredan i želi da uplati dodatni novac za pružene usluge, može to da učini.“ Nasmejala se. „Obično tako pratimo novac koji primaš kad imaš odnose s njima, ali on jasno navodi u svom imejlu da ti to plada jer si mu obezbedila neki posao.“ „Benoovi“, prošaputala sam. „Šta je to, dušo?“ „O, ja… uh… sprijateljila sam se s jednom mladom ženom. Nagovorila je muža da pristane na nešto što je mom klijentu stvarno potrebno da uspešno sprovede projekat. Nisam znala da je tako važno da bi mi poslao nagradu od dvadeset pet hiljada.“ Odmah sam tačno znala za šta de ta ogromna svota biti upotrebljena. Za venčanje moje mlađe sestre za njenog čoveka iz snova. Sačuvadu barem deset ili petnaest hiljada i priredidu joj venčanje života, i to de platiti naša porodica, a ne njegova. Rejnovi su bili divni ljudi i očigledno su se radovali što de ona postati deo njihove porodice, ali ona je bila moja sestra. Moja odgovornost dok joj se na ruci ne nađe burma. Jedva sam čekala da joj kažem! „Uostalom, lutko, oduševideš se novim klijentom.“ Ukrstila sam prste. „Molim te, reci mi da je seksi i da živi negde gde je toplo?“ „O, dušo, samo slika ti može dočarati. Odmah šaljem imejl.“ Opet sam čula kuckanje noktiju po tastaturi. „Zove se Anton Santjago, ali vidi ovo… predstavlja se kao latino ljubavnik.“ Zacerekala se i mora da je pokušala da pokrije usta zato što je zvuk bio prigušen.
463
„Latino ljubavnik? Zašto bi se, dođavola, predstavljao tim imenom?“ „Jesi li skinula sliku?“ Gledajudi u ekran, uključila sam spikerfon. „U redu, sad si na spikerfonu; sačekaj da proverim imejl.“ Pritisnula sam nekoliko dugmadi i otvorila poštu. Slika je ispunila ekran. Znate kako kažu da slika vredi hiljadu reči? Tog trenutka nije bilo vede istine. „O, moj primamljivi latino. To mi je klijent? Zar on nije…“ „Čuveni hip-hop pevač, da“, rekla je otvoreno, ali nisam odmah shvatila. U mislima sam lizala ekran mobilnog. Slika je prikazivala vitkog muškarca u vredastim crnim farmericama ispod kojih se videlo dva-tri centimetra široke tkanine donjeg veša. Crvena traka sa crnim slovima M&S za koje sam sad znala da je marka marks i spenser iz Velike Britanije. Hektor, moj najbolji prijatelj – najbolji muški prijatelj zauvek, kako je on govorio – naučio me je dovoljno o modi i modnim markama. Lep pamuk je obavijao Antonov privlačan vitak struk. Putovala sam pogledom po đavolski isklesanom stomaku koji je bio gladak od znoja sve do četvrtastih obrisa ozbiljno zategnutih grudnih mišida. Vrat mu je bio žilav dok se podizao o, činilo se, šipku za vežbanje. Zglobovi su mu bili omotani onom belom trakom kojom bokseri štite ruke. Sve je bilo apsolutno privlačno, ali ništa me nije pripremilo za lice. Anđeli su mogli zaplakati na takvo lice. Preplanula koža sa crnom kosom i svetlosmeđe oči koje su zurile u mene. Boja očiju mu je bila između zelene i smeđe, ali dovoljno svetla da odudara od tamne kože, i bude jedinstvena, baš kao i moja. I nisam bila uobražena. Slušala sam kako su mi oči neverovatne još od rođenja. Kad idem negde, svaki dan mi stranci govore kako im je neverovatna, ili divna, ili prelepa moja svetlozelena boja očiju. Ovaj tip, moj naredni klijent, gospodin latino ljubavnik lično, imao je očaravajude oči. Upijala sam sliku. Zlatna masivna ogrlica visila mu je oko vrata sa ogromnim srcem ukrašenim dijamantima koje mu je padalo na grudnu kost. Na bilo kom drugom to bi izgledalo kitnjasto i neukusno. Njemu je to davalo osobenost i odgovaralo je ličnosti zavodljivog latino ljubavnika kakvim se predstavljao. Pune, anđeoske usne oblikovane u zavodljivi osmejak – i znala sam samo po ovoj slici da du se potruditi da ih uzmem. „Bog te mazo“, izgovorila sam što sam mogla boljim latinoameričkim naglaskom.
464
Mili se zakikotala. „I mislila sam da de ti se dopasti. Je li mi oprošteno za matorog dobricu?“, pitala je, misledi na Vorena, mog šezdesetpetogodišnjeg klijenta. „O da, ne moraš ni da pitaš.“ „Dobro, posladu ti podatke i sve isplanirati. Ideš u Majami, na Floridu, za ovu tezgu.“ Majami? Suzdržala sam se da ne povičem. „Ima li još nešto?“ pitala je Mili. „O da, još samo ovo. Zašto me unajmljuje?“ Odjednom se udutala. Spustila sam se na krevet. „Tetka…“ „Želi da glumiš glavnu ulogu u njegovom novom spotu. Neki singl koji izbacuje kasnije ove godine.“ „Spot? Muzički spot? Moradu da plešem i glumim?“ Glumački deo i nije bio tako loš. Barem je bio bliži onome što sam prvobitno želela da radim u životu. „Da, dušo. Radices sve što budu hteli. Ne znam. Izgledaj seksi, pretvaraj se da voliš gospodina ljubavnika, pleši, znaš, sve što mladi danas vole da vide.“ Iz pluda mi je izletelo zavijanje nalik na umirudu mačku. „Tetka, ja ne plešem.“ Cmoknula je usnama. „Pa, pretpostavljam da de te naučiti, zar ne. Želi tebe. Video je tvoju kampanju Ljubav na platnu, očigledno je i kupio jednu sliku. Kad je video kampanju sa Havaja i tvoje slike sa Vestonom Čeningom i Mejsonom Marfijem u žutoj štampi, rekao je da si savršena riba za snimanje. Šta god to značilo.“ Zavrtela sam glavom i glasno dunula, a od siline su mi se naduvali obrazi. „Dobro, onda du videti šta de biti. Majami mi zvuči zabavno.“ „Drago mi je što tako misliš, lutko. Moram da idem, čeka me klijent.“ „U redu, ali sranje! Još nešto: Medi se verila.“ „Molim? Upravo sam joj poslala poklon za dvadeseti rođendan. Poklon-bon za Starbaks koji de joj obezbediti kafu narednih godinu dana. Kako to misliš, verila se?“ Ton joj je bio pomalo neprijateljski i razumela sam zašto. Tetka Mili nije verovala u svetost braka. Dođavola, nisam bila sigurna ni da ja verujem u to, posle mojih roditelja i onoga kroz šta je prošla tetka Mili. „Kaže da je zaljubljena u momka. Počeli su da žive zajedno. Upoznala sam i njega i njegovu porodicu. Zaista su pristojni ljudi… čak, normalni. Prava savršena porodica sa televizije.“ „Takvi su najzajebaniji.“ Opsovala je, što nije često činila. „Znam, ali imam stvarno dobar predosedaj. Osim toga, diplomirade, a onda se venčati za nekoliko godina.“
465
Glasno je dunula, veoma nezadovoljna vestima. „Osim ako prvo ne zatrudni. Onda de njen san da postane naučnica i sav trud koji si uložila u pladanje njene školarine nestati. Puf. Iščeznude u treptaju oka i zamenide ga balava, usrana, kmezava loptica mesa koja te veže do kraja života.“ „Au, reci mi kako se zaista osedaš.“ Ubacila sam se u pokušaju da unesem malo vedrine u taj težak razgovor. „Mislim da je premlada da bi se vezala za nekog fakultetskog majmuna sa punim kurcem.“ Napudila sam usne i razmislila kako najbolje na ovo da odgovorim. „Pobrinudu se da ne zatrudni i da ta vrata drži čvrsto zaključana. Zaista de čekati još nekoliko godina. Ali to što žive zajedno mi je donelo veliko olakšanje.“ „Ako se radi o novcu, posladu joj sve što joj treba da pregura godinu.“ „Ne radi se o novcu, tetka. Zaljubljena je i oseda se bezbedno. Okolina nije najbolja i potpuno je sama u tatinoj kudi. Džinel se vozi pored kude, ali kao što si rekla – mlada je i, naravno, lepa i naivna. Ne želim da bude povređena. Ako de joj zajednički život sa verenikom doneti sigurnost, onda to podržavam.“ Zvučno je udahnula, a dah joj je zvučao još isprekidanije nego pre. „Dobro. Samo brinem za nju.“ „I ja, ali sve je u redu. Obaveštavadu te.“ „Molim te.“ „Volim te, tetka Mili.“ „Volim i ja tebe, draga moja devojko.“ I veza je utihnula. Pa neka sam prokleta; tako neprijatan razgovor nisam očekivala. Naravno, svetla tačka je bio seksi latino ljubavnik. Napomenula sam sebi da skinem neke njegove pesme na ajpod da ih slušam u avionu i upoznam se s njegovim melodijama pre nego što postanem zvezda njegovog novog muzičkog video-spota. Jedina nevolja je u tome što ova belkinja ne ume da igra. Nisam čak znala ni šta dođavola ljudi misle kad kažu viči do krova ili spuštaj se do poda. Jedna pesma uz koju sam đuskala išla je nekako ovako: Izašla je da igra… i očas posla… vrtela je guzom kao čigra, čigra, čigra. Zašto je bilo seksi spuštati guzu do poda? Je li žena sedela ili klečala? Mislim da bi klečanje bilo seksi ako bi devojka oponašala pušenje, ali nisam mogla ni zamisliti da bi to bio omiljeni plesni pokret. O, dobro. Možda du pogledati neke njegove spotove na Jutjubu, pa da i ja zaigram i zavrtim guzom a da se ne izblamiram. ***
466
Čim sam sve stvari složila na krevet, krenula sam kroz ogromnu kudu da potražim Ketlin ili Vorena. Prvo sam pronašla Vorena u kancelariji. Lagano sam pokucala na vrata, ne želedi da ga ometam. „Uđi.“ Kroz teška drvena vrata, čulo se njegovo mumlanje. Ušla sam, podigao je pogled i prestao da piše. „Jesi li spremna za let večeras?“ „Jesam. Hej, imam pitanje ako ti ne smeta.“ Podigao je čupave obrve. Pokazao mi je rukom da sednem na stolicu nasuprot njegovom stolu. „Ide li i Ketlin s nama na put?“ Odmahnuo je glavom. „Ne, zašto?“ Ovog puta sam ja podigla obrve. „Ništa, samo mi je čudno što ne vodiš svoju devojku sa sobom.“ Spustio je olovku i sklopio ruke, spustivši bradu na njih. „Iskreno, nikad mi nije palo na pamet da bi je to zanimalo.“ „Kad je poslednji put išla na odmor?“ Pogled mu je odlutao do prozora kao da razmišlja o tome. „Zaista se ne sedam.“ „A kad si je poslednji put izveo na večeru.“ Zabacio je glavu unazad. „Večeru? Ona meni priprema večeru. To je deo njenog posla. Zašto bih je izvodio na večere?“ Zažmurila sam, polako izdahnula i odbrojala do deset. „Vorene, ovo de zvučati grubo, ali za tvoje je dobro i mislim da to možeš da podneseš.“ Kad je skupio oči, pojavila mu se bora iznad nosa. Očigledno je bio uzrujan. „Ne ponašaš se prema njoj lepo.“ Njegov zapanjeni izraz me je iznenadio. Nemogude da mu je to novost. „Dozvoli da se ne složim. Ketlin mi vodi kudu, spava pored mene svake nodi, kupuje najlepše cvede, hranu…“ „To je sve za tebe!“ Glas mi je zvučao oštro i zaustio je da nešto kaže, a onda se predomislio. „Žao mi je.“ Nagnula sam se napred i stavila ruku preko njegove. „Vorene, držiš je zaključanu u ovoj kudi kao služavku, a ne kao svoju devojku. Ne izvodiš je, ne kupuješ joj cvede.“ Otvorio je usta da nešto kaže, ali presekla sam ga. „Puštaš je da kupuje cvede za kudu. To nije isto kao kad ti muškarac koji te voli donese ili ti pošalje buket koji je sam izabrao.“ Naslonio se na naslon stolice. „Nastavi. Očigledno imaš još nešto da kažeš. Kaži.“ Olizala sam usne. „Ta žena te voli. Učinila bi sve za tebe, a ti je držiš ovde kao tajnu koje se stidiš.“
467
Čitavo lice mu je pocrvenelo. „Je li to ona rekla?“ Odmahnula sam glavom. „Ne sa toliko reči, ali to bi bila suština. Svakog dana joj dolaziš kudi; puštaš joj da ti poslužuje hranu, ne jedeš sa njom i očekuješ da legne s tobom svake nodi i da joj to ne smeta?“ „Ja… ja… ha, verujem da si me uhvatila nespremnog, draga moja. Nisam siguran ni kako da ti odgovorim.“ Prošao je rukom kroz prosede uvojke. „Samo vidim kako je gledaš. Zaljubljen si u nju, zar ne?“ Odgovorio je bez oklevanja. „Naravno, volim je. Godinama; ne bih joj nikad bio neveran.“ „Pa zašto se onda šepuriš mnome kao nekom malom drocom, kad imaš divnu ženu koja bi volela da se dotera i bude pored tebe makar samo kao podrška. I osim toga, izvedi je negde. Kupi joj poklon. Pokloni joj neko cvede, čak i ako ga ubereš iz bašte.“ Pokazala sam kroz prozor na zeleni prostor. „Reci sinu za nju. Prestani da je kriješ u mraku. Samo želi da bude sa tobom, zaista bude sa tobom na sve načine koji su važni.“ Klimnuo je glavom i pogledao kroz prozor, a misli su mu očito bile negde drugde. Preostalo mi je da se nadam da de razmisliti o ovome što sam rekla i nešto preduzeti. Mogla sam samo da verujem, a verovala sam da de odlučiti ispravno. Ustala sam i krenula. „Mija?“ Dlake na vratu su mi se naježile i nadala sam se da me nede grditi što mu se tako bezočno mešam u ljubavni život. Okrenula sam se i pogledala ga. Preko lepog lica mu se razvukao blag osmeh. „Hvala što si dovoljno hrabra da postaviš ovog matorca na njegovo mesto.“ To mi je izmamilo ogroman osmeh. „Naravno.“ „Kad vidiš Ketlin, zamoli je da dođe ovamo.“ „Prilično sam sigurna da se nede protiviti.“ Namignula sam i odskakutala iz kancelarije da pronađem njegovu devojku. Nešto de se promeniti u domadinstvu Šiplijevih, i to sasvim sigurno nabolje.
468
DEVETO POGLAVLJE Njujork je bio upravo onakav kako sam ga zamišljala, i više od toga. Grad je ključao od ljudi, svetala, visokih zgrada i, što je najbolje, raznolikosti. Svaka nacionalnost, boja, vera, etnička pripadnost bili su zastupljeni u ovom ogromnom kotlu čovečanstva. Mnogo mi se dopalo. Svaki blagosloveni trenutak buke, škripe, pritiskanja i guranja tela, krivudanja poput miševa u lavirintu što pokušavaju da stignu kuda god da su išli bio je pravi doživljaj. Deo mog života koji ne bih mogla da zaboravim ni da hodu. Bilo je previše života na ovako živopisnom mestu. „Mija, dušo, ideš li?“, pitala je Ketlin, pridržavajudi vrata otmenog hotela. For sizons je bio poznat po razmetljivim cenama koje su mogle da plate samo slavne ličnosti i onaj jedan procenat najbogatijih. Gledajudi ovaj neverovatan grad, videdi ga sasvim novim očima, zaljubila sam se. Nije me bilo briga što sam samo pratila klijente, služila im kao pratnja, što me je ta grupa gledala kao pohlepnu kurvu. Ništa me nije zanimalo. Tog trenutka nisam osedala ništa, ved sam bila zahvalna što mi se pružila prilika da doživim nešto što inače možda nikad ne bih bila u prilici da doživim. „Da“, prošaputala sam i dalje opčinjena prizorom četvrtastih oblika koji su se izdizali ka nebu ravnim i šiljastim vrhovima. Jedinstvena, isklesana arhitektura davala je svakoj zgradi poseban izgled, činedi ih upadljivim u dugim nizovima zbijenih građevina. Jedna ruka me je uhvatila za mišicu i povukla. „Hajde, gradska devojko, pogled iz našeg apartmana na pedesetom spratu oboride te s nogu.“ Razrogačila sam oči. „Odseli smo na pedesetom spratu?“ Zakikotala se. „Da.“ „Koliko spratova ima?“ pitala sam, izvijajudi vrat da osmotrim vrh zgrade. Nije to bila najšira zgrada, imala je samo četiri prozora u nizu, ali lepo je izgledala. Arhitekta je očigledno dugo radio na dizajnu, u želji da izgleda posebno. Linije nisu bile čvrste, imala je zaobljene ivice s izgledom stepenica od prizemlja do vrha. „Pedeset dva. Voren nije bio sredan što nismo rezervisali penthaus, tako da to ne spominji.“ Kao da bi mi to palo na pamet. „Nekoliko drugih muškaraca koji idu na taj događaj obezbedili su dva poslednja sprata za svoje društvo“, nastavila je da objašnjava dok me je vukla u raskošno predvorje. Potpetice su glasno kuckale o mermerni pod. Tamni mermer je bio isečen u obliku paukove mreže sa širokim linijama koje su bile iznenađujude bele. Čovek bi pomislio da de se tako nešto uprljati, naročito u gradu gde ljudi dolaze i odlaze i vreme može da bude nepredvidljivo. Beli kameni stubovi nizali su se u prostoru 469
dok nas je portir vodio do lifta. Voren se ved pobrinuo za prijavu i čekao nas je kod kolica za prtljag kad me je Ketlin dovukla. Kad smo ušli u apartman, umalo da progutam jezik. Nikad nisam videla tako lepu sobu. „Verujem da je smeštaj po vašem ukusu, gospođice Sonders?“, pitao je Voren očigledno šaljivim tonom. Ostala sam bez reči. Od zaprepašdenja sam zanemela. Umesto odgovora, samo sam klimnula glavom i upijala okruženje. Bela, bež i zlatna bile su preovlađujude boje, dajudi prostoru prozračan, a ipak prijatan izgled. Čovek bi mogao da sedne i ostane tu… možda zauvek. Prozori su pokrivali vedi deo zidova, pružajudi otvoren pogled na grad u svoj njegovoj veličanstvenosti. Soba je bila čisto savršenstvo. Blistavi crni klavir nalazio se u uglu kao da čeka raspoloženu osoba da mu dodirne slonovaču. Poželela sam da sam muzikalna. Ali nisam bila. Tehnički, umela sam da pogodim melodiju. Vedina glumaca to ume, i nisam tu bila izuzetak, ali nisam imala muzičkog dara. To me je uglavnom ukratko opisivalo. Sposobna za sve i svašta, zlatna sredina, ni za šta posebno nadarena. Ketlin je šetala po prostoriji, divedi se svemu, držedi Vorena ispod ruke. Kakav god odnos da su imali poslednjih nekoliko godina, konačno su ga razotkrili. Ketlin je doslovno blistala od srede. Radost joj je izbijala kroz sve pore. Kako se to odražavalo na mene, nisam znala i nije me bilo briga. Dok god su njih dvoje sredni i napreduju, a ja i dalje dobijam honorar, sve je divno što se mene tiče. Iako je to definitivno narušavalo moj položaj na sutrašnjem humanitarnom događaju i bududim večerama. Hodu li se i dalje pretvarati da sam mu devojka za ukras ili prijateljica? Hode li povesti Ketlin sa sobom? Sva ta pitanja su smesta bila zaboravljena kad sam ušla u kupatilo. Kakva raskoš. Po ulasku sam odmah prešla prstom preko belog mermernog toaletnog stočida i sela na rub četvrtaste kade. Da, četvrtaste kade, veličine bračnog kreveta. Dvoje je lako moglo da sedne u nju i upusti se u ozbiljnu podvodnu akciju. U ogledalu preko puta primetila sam kako u mene zuri namrštena devojka. Nede biti vodenih sportova za tu žensku u ovoj veličanstvenoj, neviđenoj kadi. Uzdišudi, pogledala sam kroz prozor od poda do tavanice… u kupatilu. Pretpostavila sam da su prozori neprozirni na neki način, i da se vidi sve šta je napolju, ali ne i unutra. Inače bi neko sa objektivom ganjao gole slavne ličnosti. Dok sam tako stajala, shvatila sam koliko sam umorna. Ne samo da sam bila iscrpljena od putovanja. Iscrpljena od toga što ne znam šta da radim. Iscrpljena od
470
života sa strancima, iako su bili ljubazni i krajnje velikodušni, i uglavnom, primamljivi kao preliv preko sladoleda od vanile. A onda me je kao kad se beton stvrdnjava u pločnik, pogodila stvarnost. Moj život nije bio moj. Mlađa sestra mi živi sa muškarcem kog sam videla samo jednom. Jednom! Čak ni tata to ne bi dozvolio. I tata. Ostavila sam ga u komi u bolnici. Šta je meni, dođavola? Istina, iako je ova čitava godina bila njegova krivica, i trebalo bi da budem ljuta na njega, poznavala sam svog oca. On mi ovo nikad ne bi poželeo. Da uništim sopstveni život, Medin, zbog čega? Da isplatim siledžiju s kojim sam nekad spavala i mislila da ga volim? Ne, pustio bi Blejna da ga ubije ne bi li me zaštitio od toga da živim ovako. Životom pratilje. Zavrtela sam glavom i ušla u sobu za koju je Voren rekao da je moja. Kad sam spustila lice na bele oblake, setila sam se druge prilike kad sam uradila to isto u sobi udaljenoj pet hiljada kilometara. Ta soba je pripadala muškarcu za kog nisam bila uverena da me može iskreno voleti i koji bi me ostavio. Povredio bi me kao i ostali, uništio zauvek moj poslednji tračak vere u suprotni pol. Da budem iskrena, mislim da sam se više plašila da nede modi da se uporedi s muškarcem kakvim sam ga zamišljala u najdubljim, najmračnijim fantazijama, muškarcem koji bi mogao biti sve u jednom. Odani, zaljubljeni muškarac o kakvom sam oduvek sanjala i kakvog sam tražila kao tinejdžerka i u ranim dvadesetim, ali neuspešno. Sad više nisam znala šta smo jedno drugom izvan zone prijateljstva s povlasticama. Takođe sam znala da du na sve načine izbegavati da to saznam. Barem dok ne prođe ova godina. Cilj je bio postavljen i na vidiku. Blejna sam ispladivala svakog meseca, krvavi novac mu je legao na bankovni račun i osiguravao ocu, Medi i meni bezbednost. Zasad. Kad bi teroristička grupa želela da uništi američku ekonomiju, trebalo bi samo da te večeri zauzme Brajant park. Došle su sve velike humanitarne organizacije. Sve su imale tezge na šljunkovitoj površini oko glavnog travnjaka u sredini. Nizovi i nizovi svetiljki prostirali su se vodoravno visoko iznad trave. Visoki stolovi sa srebrnim stolnjacima i ukrasnim fenjerima nalazili su se na svakih tri do pet metara na tom ogromnom prostoru. Došli su ljudi iz svih mogudih velikih korporacija. Bila sam prilično sigurna da sam primetila Trampa i Gejtsa kako šetaju unaokolo sa slavnim ličnostima, kao i gomilu vladinih zvaničnika. Tu i tamo bi zablistala poneka slavna filmska zvezda i morala sam da se obuzdavam da ne potrčim za nekom od njih. Bila je to prava parada najbogatijih.
471
Dok sam upijala svetla, ljude i muziku što je dopirala kroz skrivene zvučnike, neko me je podigao u vazduh. Okrenuta sam, privučena uz čvrsto telo, i stegnuta u snažan zagrljaj. Miris kolonjske vode pomešan s poznatim muškim mirisom zagolicao mi je čula i nasmešila sam se. „Puštaj me, balvane jedan!“, bacakala sam se i vikala dok mi je telo klizilo niz čvrste mišidave grudi koje sam tako dobro, ali ne i prisno, poznavala. Rukama mi je obuhvatio obraze, a smaragdnozelene oči koje sam obožavala su mu sijale. Bakarna kosa mu se presijavala pod svetlom i spustila sam mu ruke sa vrata na ramena. „Jesam li ti nedostajao, slatkišu?“ Poljubio me je u čelo kao brat sestru koju nije dugo video. „Mejse“, nasmešila sam se i privukla ga u zagrljaj, čvrsto ga držedi. Bio je neko poznat u moru stranaca. Držala sam se za njegovo izduženo čvrsto telo kao pijavica, bez ikakve namere da ga pustim. Čvrsto me je zgrabio za obe ruke i povukao me u stranu. Pogledom mi je proučavao lice, a zatim je skupio oči. „Deluješ umorno.“ Dunula sam, izdahnuvši vazduh. Čovek s kojim sam provela mesec dana, što mi je postao jedan od najboljih prijatelja na svetu, primetio je ono što niko drugi nije. Oni te ne poznaju. Prekorevao me je glas u glavi. „Hodeš da kažeš da izgledam kao govno?“, nadurila sam se. Osmotrio mi je telo, upijajudi tesnu zlatnu haljinicu koja mi je isticala svaku oblinu, i to doslovno svaku. Toliko je bila pripijena da nisam mogla obudi ništa ispod. Preko lica mu je prešao nimalo bratski izraz. „Nisam govorio o tvojoj haljini, slatkišu. Telo ti je i dalje stopostotno jebozovno.“ Udarila sam ga po grudima i pobunila se. „Gde je Rejčel?“, pitala sam, i tad nam je prišla ona sa svojim manekenskim stasom. Mejson ju je posmatrao kako nam se približava od bara sa dve čaše šampanjca. Na sebi je imala prelep beli komadid haljine. Izgledala je čarobno. „Uvek blizu mene, odmah da ti kažem.“ Bostonski naglasak mu je došao do izražaja kad je prešao jezikom preko usana, a onaj seksi osmeh mu se lukavo razvukao preko lica. „Pravi si srednik“, našalila sam se. Namignuo je i kucnuo me po ramenu. „Misliš da ne znam?“ Kad nam se Rejčel približila, celo lice joj se ozarilo. Plava kosa joj je sijala na svetlu, a obrazi se ljupko rumeneli. Pružila je Mejsu čaše i zagrlila me. „Mija, bože moj. Šta ti radiš ovde?“ Odmakla sam se ne puštajudi je. „Ja? Šta vas dvoje ovde radite?“ Pokazala sam na Rejčel, a zatim i Mejsona.
472
Slegnuo je ramenima. „Sve je deo imidža. Najvedi humanitarni događaj ove godine.“ Prebacio je ruku preko njenog ramena. „Moj predstavnik za medije misli da de mi prisustvo ovakvim događajima samo učvrstiti ono što gradim sa svojim investitorima.“ Rejčel mi je pružila čašu koju je verovatno donela Mejsonu, ali njemu izgleda nije smetalo. Samo se smeškao gledajudi od mene ka njoj. „U pravu je.“ Uzela sam čašu i otpila. „Hvala.“ Malo smo prodaskali. Nisam imala pojma gde su Voren i Ketlin. Verovatno je svima predstavljao svoju pravu devojku. Ja sam samo bila tu, uglavnom zato što nismo želeli da Vorenu neko prigovara. Ako sam tu, ne bi ispalo da se ljutim ili da on izlazi s nekoliko žena odjednom, pa da tako naljuti Benoove. Pretpostavljam da sam tako izgledala kao potrošna roba, ali zapravo, sve sponzoruše su takve i to nije bilo ništa novo muškarcima koje sam ranije upoznala, s izuzetkom šezdesetšestogodišnjeg gospodina Benoa i njegove dvadesetpetogodišnje trudne supruge. Dok sam razmišljala o njoj, kao da sam je prizvala. Kristin Benoa mi je mahala preko travnjaka. „Društvo, možemo li da se ponovo nađemo za jedno sat vremena? Moram da se družim u ime mog klijenta.“ Rejčel me je ponovo zagrlila. „Mija, nisam imala priliku da ti zahvalim. Da ti kažem koliko mi je ono što si učinila značilo, i meni i Mejsu. Mi… pa, volimo te kao da si nam član porodice, znaš?“ Volimo te kao člana porodice. I Mejs me je zagrlio dok je Rejčel ružičastim prstima brisala uglove očiju. „U pravu je, znaš“, šapnuo mi je u uvo. „Zaista te volimo kao člana porodice. Kad god poželiš malo da pobegneš, dođi nam u posetu, uvek de te čekati karta na tvoje ime. Važi?“ Koraknuo je nazad i sagnuo se tako da su nam se zelene oči našle u istoj ravni. Klimnula sam glavom i steglo me je u grlu. „Ozbiljno tako mislim. Pošalji poruku da želiš da dođeš u Boston i obezbedidu ti kartu. Razumeš?“ Široko sam se osmehnula i poljubila ga u obraz. „Razumem, brate.“ Namignula sam i odmakla se. Obgrlio je Rejčel oko struka, i privukao je sebi. Prelepa slika. Tako lepa da sam izvadila telefon iz torbice i ovekovečila ih. Jednog dana kad budem imala svoj dom, izradidu je i staviti na zid ili policu iznad kamina. Ta slika je uhvatila trenutak kad su mi njih dvoje rekli da sam im porodica i da me vole. Dok sam se okretala, mahnula sam im. „Vidimo se kasnije, važi?“ Oboje su mahnuli i ja sam se okrenula da se uputim preko prostranog travnjaka ka Kristin.
473
Dok sam se provlačila između muškaraca u smokinzima i ženama u haljinama po poslednjoj modi, razmišljala sam o onome što su rekli. Vole me i deo sam njihove porodice. Dvoje ljudi s kojima sam provela samo mesec dana prisvajaju me kao svoju. Kao porodicu. Očigledno mi nisu bili porodica u kojoj sam se rodila; to bi bilo nemogude, ved po izboru. Prijatelji su porodica koju biraš. Kao Taj, Toni i Hektor, svi su me oni na neki način smatrali porodicom. Ves i Alek su mi bili nešto sasvim drugo. Uz sve ostale, to mi je iznad svega rešavalo umor i brigu koji su me mučili na ovom jednogodišnjem putovanju. Ti ljudi koje sam primila u svoje srce, u dušu. Muškarci i žene što de ostati sa mnom… i postati deo sada moje porodice. Oni su bili razlog za ovo putovanje, isto kao i dug koji sam morala da isplatim, ako ne i više. Ranije sam bila ja, tata, Medi i Džinel. Tetka Mili, naravno, na neki način. Ali sad sam mogla da računam i na ove ljude. Mogli smo jedni drugima da pričamo smešne priče preko telefona. Šaljemo imejlove. Da mislim na njih kad bih se našla na nekom mestu ili videla nešto što me je podsetilo na njih. Isto kao sa sopstvenom krvi i mesom, samo još bolje, zato što su me oni izabrali. Ponovo mirna, ušetala sam pravo u Kristinin zagrljaj. Sitna, trudna, seksom opsednuta žena bila je sva nasmešena, a kosa joj se talasala. Tesna haljina što je nosila naglašavala joj je trudnički stomačid na koji je spustila ruku. Sklonila sam joj ruku i okrenula je na stranu. „Blagi bože. Vidi ti se stomačid!“, rekla sam, a ona je žustro klimnula glavom. Uzbuđeno je izgovorila: „Znam! Zar nije divno! Samo mi je iskočio pre par dana i odjednom se video dokaz moje i Franijeve ljubavi. Saznademo šta demo imati za nedelju dana!“ Na spomen njegovog imena, Franses Benoa je prišao ženi iza leđa i stavio joj ruku na stomak. „Kako je moja bundevica i naše maleno?“ Kristinine oči zasijaše kao stotinu sveda na rođendanskoj torti. Bilo je jasno po njenom jeziku tela koliko iskreno voli muža, jer ga je čvršde privlačila sebi, milujudi mu ruku na svom stomaku. Bilo je čudno, neuobičajeno i uvrnuto videti nekoga više od četrdeset godina starijeg od nje kako je ljubi u vrat, ali hej, ko sam ja da sudim? U redu, možda ih jesam pomalo osuđivala. U moju odbranu, svako pri zdravoj pameti bi tako postupio. „Upravo sam govorila Miji kako demo saznati za bebu.“ Klimnuo je glavom i poljubio je u slepoočnicu. „Osim toga, Mija, sve je spremno za projekat s naše strane.“
474
Razrogačila sam oči. „Ved?“ „Da, Frani i ja znamo koliko je taj cilj važan. Radili smo do kasno prošle nedelje i platili prekovremeno nekim radnicima, ali sa naše strane je sve na svom mestu. Kad roba i ljudi stignu, isplanirademo raspored isporuke za Veliku Britaniju:“ Prošla sam rukom kroz kosu i zadržala je tako. „Ne mogu da verujem da ste to uradili. Zna li Voren?“ „Upravo sam mu ispričao. Uostalom, traži te. Je li sve u redu među vama?“, pitao je Franses, neobično radoznalo za čoveka kao što je on. „Savršeno. Hvala na pitanju.“ Još sam im nekoliko puta čestitala na bebi i poslu, i pogledom potražila Vorena. Umesto toga, pogled mi je pao na savršenstvo u smokingu. Senator Aron Šipli me je gutao pogledom. Na trenutak mi se dopalo to očito divljenje dok se probijao između drugih gostiju i postojano mi se približavao. Sa sobom je nosio i punu čašu dilibarske tečnosti. Na oko tri metra od mene, prineo je čašu usnama i iskapio je. Oči su mu bile zacakljene, pogled tvrd i nije bilo ni traga od onog seksi muškarca kog sam upoznala pre mesec dana. Na njegovom mestu je bio grabljivac koji me je dodirivao u snu. Sranje. „Lepa, lepa Mija. Izgleda da ti je pratilac izabrao drugu za ples.“ Napudio je usne kad se približio i stavio mi ruku na kuk, stežudi ga prstima. Pokušala sam da ga odgurnem, ali obgrlio me je oko struka. Nisam mogla dizati galamu tako što bih se otimala. On je bio senator Kalifornije, a ja niko. Bila sam bezimeno lice koje se vezivalo za njegovog oca poslednjih nekoliko sedmica. „Možeš li da me pustiš?“, priljubila sam mu se uz grudi, pokušavajudi da mu se izmigoljim iz stiska. Nije bilo šanse. Čvrsto me je držao. „Hajde, Mija. Upravo sam primio vest da mi otac tuca dadilju još otkako mi je majka umrla. Dođavola, možda i odranije. Nisam raspoložen za tvoje gluposti.“ Zavrtela sam glavom. „To nije istina. Ta veza se stvarala decenijama. Razgovaraj s njim, Arone. Dozvoli mu da ti objasni.“ Stegao je usne u dve bele crte. Sprovodio nas je kroz gomilu, a njegov stisak mi je stvarao modricu na nežnoj koži boka. Pogledala sam preko ramena i uhvatila Rejčelin pogled u daljini. Izgledala je zabrinuto i stavila je ruku na Mejsonovo rame dok me je pratila pogledom. Nažalost, on je bio zauzet razgovorom sa grupom muškaraca koji su mu možda bili navijači. Razgovor sa slavnim bacačem Red soksa bio je veliki događaj čak i kad je neko izuzetno bogat navijač. Da se i ne spominje kako bi mu to moglo otvoriti vrata za nove mogude reklame i sponzorstva.
475
Pre nego što sam se snašla, poveo me je preko zelenog travnjaka, između dobrotvornih tezgi poredanih okolo i uz kamene stepenice. Na kraju me je poveo pored stubova njujorške biblioteke. Biblioteka je bila zatvorena i mračna. Bilo je dosta mračnih uglova, a tamo me je Aron i vodio. Na kraju sam u svom šampanjcem ošamudenom mozgu shvatila da ne idemo samo u šetnju. Vodio me je nekuda, odlučan da sprovede ono što je naumio. Okrenula sam se na peti i istrgla mu se iz ruke. „Šta ti je, dođavola, Arone?“ Raširila sam ruke i pogledala oko sebe. Nije bilo apsolutno nikoga na vidiku. Bili smo najmanje stotinak metara udaljeni od zabave i svedoka. „Misliš da si nešto posebno, zar ne?“ Reči su mu bile ispunjene jedva suzdržanim otrovom. Odmahnula sam glavom i pokušala da zvučim smireno. „Nipošto, zapravo. Upravo suprotno bi bilo tačnije“, priznala sam. Namrštio se i krenuo napred dok nisam podigla ruke ispred sebe. Nastavio je dok nisam naišla na betonski zid mračne prostorije. Još nekoliko koraka i naslonio bi se grudima na mene. Razmišljala sam kako to najbolje da rešim, ali šampanjac mi je usporio reflekse. „Arone, ne želiš to da radiš.“ Prešao mi je nosom preko slepoočnice i kičmom mi je prošla jeza od straha, a naježile su mi se i dlačice na vratu. „Naravno da želim.“ Uzalud sam mu gurala grudi. On nije bio sitan i nisam ga mogla ni pomeriti. Zacerekao se. „Pokušavaš da pobegneš, kurvo mala“, pijano je procedio. „Nisam kurva, Arone. Znaš to.“ Ugrizao me je za mesto gde mi se spajaju rame i vrat. „Znam da te je otac unajmio da mu budeš kurva pred njegovim sjebanim bogatim prijateljima. Znam da radiš za agenciju za pratnju i primaš mesečne uplate za to. Vreme je da se tatin novac isplati“, govorio je mahnito. Tad sam počela da se otimam, ali nisam imala mnogo snage. Udarila sam ga pesnicom u usta, rascepila mu usnu pre nego što mi je jednom rukom obuzdao obe moje, a onda drugom počeo da me pipa po telu. Pritisnuo mi je telo o betonski zid tako čvrsto da sam osetila kako mi ovaj grebe nežnu kožu leđa dok me je on ispipavao. Počela sam da vrištim, ali poklopio je moja usta svojim. Čulo se samo kao da neko viče pod vodom. Zatim mučni zvuk otkopčavanja pantalona i spuštanja rajsferšlusa kao moje posmrtno zvono. Vrisnula sam glasnije, ali ugrizao me je za usne i udario mi glavom o beton. Sve mi se zamaglilo i osetila sam kako mi podiže haljinu do struka. Hladan vazduh me je presekao preko golog mesa. Zvezde su mi zaigrale pred očima od snažnog udarca. Udarac mekog tkiva o zid nije doprineo mojoj psihičkoj pribranosti. Osetila sam kako mi njegovi prsti klize po stomaku, a
476
zatim me je grubio ščepao za međunožje. Žuč mi se podigla u grlu, i zagrcnula sam se. „Tako du te jako jebati, kao pravu kurvu. Jebeno belo smede.“ Urliknuo je i pljuvačka me je poprskala po licu. Nije to bio čovek kog sam upoznala na dolasku. Nije bio isti čovek s kojim sam uživala u razgovoru i s kojim sam nekoliko puta flertovala. Ne, ovo je bio muškarac što me je dodirivao dok sam spavala, i to bez imalo kajanja. Tad sam prvi put pomislila da nešto duboko nije u redu s mladim senatorom. Osetila sam kako mi naslanja glavič na noge dok mi se trljao o butinu. Prošaputala sam: „Ne“, i odmahnula glavom, ali dobila sam samo odvratno cerenje kao odgovor. Stavio mi je ruku preko usta kad sam vrisnula, prigušivši zvuk. Ugrizla sam ga, a on je opsovao i ponovo mi udario glavom o zid. Ovog puta sam klonula i telo mi je gotovo sasvim omlitavelo. Izgubidu svest i tad de me uzeti. Možda je tako i bolje. Da ne znam šta mi radi umesto da budem budna i osetim svaki njegov odvratni pokret. Tog trenutka sam prizivala crnilo.
477
DESETO POGLAVLJE „Jesi li spremna da te opalim?“ Bilo je poslednje što sam čula, i to izgovoreno s krajnjim prezirom. Nisam mogla zamisliti da bi tako nešto izgovorio mladi senator koga je svet obožavao. Čovek koji je vrlo lako mogao postati predsednik Amerike jednog dana. Čekala sam da napadne; umesto toga, nalet hladnog vazduha mi je preleteo preko kože. Telo mi je bilo oslobođeno težine koja me je pritiskala uza zid. Od dobovanja u glavi i srcu, jedva sam čula metež, a za njim roptanje i žuljanje nogu o beton. Kolenima sam udarila o betonski pod kad sam se srušila, nesposobna da stojim. „Pokazadu ti kako to izgleda kad te neko opali, govno jedno!“, urlao je Mejson. Podigla sam pogled, zbunjenost mi je obavijala glavu kao roj ljutitih pčela, kad sam ugledala Mejsona u žestokoj tuči sa Aronom. Aron je u nekom trenutku sigurno uspeo da navuče pantalone, jer nije bio polugo, ved su udarce razmenjivali dva zapanjujude privlačna muškarca u smokinzima. Zatreptala sam kad sam videla Rejčel kako pritrčava kroz gomilu ljudi u daljini, dok su joj potpetice prvo škripale na šljunku, a zatim kuckale glasno po kamenim stepenicama. „O, bože! Mejsone, gde je Mija?“, vrisnula je, a ja sam pokušala da se javim, ali glas me je izdao. Udarci u glavu su mi privremeno oduzeli mod govora. Mejson je snažno udario Arona u lice. Krv mu je pokuljala iz usta preko sivog betona, bojedi ga u crveno. Zakolutala sam očima i znala sam da de mi pozliti. Zagrcnula sam se i čula Mejsona kako nešto govori, ali nisam razabrala šta. Spustila sam se na vlažan, hladan beton, spuštajudi lice i slepoočnicu na njega, u potrazi za olakšanjem od bola koji me je potpuno obuzimao. Uzburkana vulkanska kiselina mahnito mi je stegla utrobu kad mi se povradanje podiglo u grlu. Napela sam se, jedva sposobna da pomerim ili podignem glavu. „Mija, o ne. Gospode, dušo.“ Rejčelin glas je probio mrežu dezorijentisanosti, i osetila sam kako mi podiže telo u krilo pošto je klekla. „Dušo, gola je od pojasa nadole i povređena.“ Spustila mi je haljinu, pokrivajudi mi nagu donju polovinu. Prstima mi je lagano opipala rane na leđima i lepljivu tvar na glavi. Izgleda da mi je zid biblioteke uzeo više od delida leđa. „Mora u bolnicu“, povikala je Rejčel, drhtavim glasom. U daljini su se čuli snažni povici i žestoki udarci mesa o kosti. Krupne, vlažne kapi nečega pale su mi na lice, a jedna mi je skliznula do usana. Liznula sam slani ukus i shvatila da su to Rejčeline suze. Nagnula se bliže i poljubila me u čelo. „Sve de biti u redu. Pobrinudemo se za tebe.“ 478
Odjednom me je tama konačno obavila. Oštar miris bolničkog anestetika probio mi se do čula. Olizala sam suve usne i osetila ukus sličan vati. I pre nego što sam otvorila oči, na usta su mi naslonili slamku, i pohlepno sam povukla vodu. Bolela me je posekotina na rasečenoj usni, tamo gde me je Aron ugrizao. Otvorila sam oči i ugledala Rejčel kraj sebe. Ruka mi je bila topla i kao da ju je nešto pritiskalo. Pogledala sam u debe i ugledala bakarnu kosu i krupnu šaku koja je držala moju. Zglobovi su mu bili ožuljani i prošarani krvlju. Pomerila sam ruku i zavukla prste u Mejsonovu lepu svilenkastu kosu. Polako je podigao glavu i zelene oči su mu bile tamne i tužne. Uspela sam da se osmehnem koliko mi je otečena usna dozvoljavala. Uhvatio me je za ruku i poljubio u dlan. „Kako se osedaš, slatkišu?“ Nekoliko puta sam trepnula i u sebi procenila povrede. Kolena su mi bila povređena, leđa su me bolela kao sam đavo, ali najgore mi je bilo bubnjanje u glavi. „Je li me…?“, zaustavila sam se, ne mogavši da izgovorim reči. Rejčel me je pomilovala po glavi, neprestano mi sklanjajudi šiške sa čela, dok su joj se suze slivale niz lice. Mejson je stegao vilicu i odmahnuo glavom. „Ne, nije. Hvala bogu. Je li…“ Lice mu je poprimilo zao izraz, kakav nikad pre kod njega nisam videla. Nešto između zlobe i čiste mržnje. „Ubio bih ga golim rukama. Kako stvari stoje, u prilično je lošem stanju. Policija ga je uhapsila zbog napada. Može jebeno da se oprosti s karijerom.“ Zažmurila sam i pustila suze da teku. „Bože, barem da sam preduzela nešto više kad sam se probudila i zatekla ga kako me pipa u snu…“ „ŠTA!“ Mejson je povikao tako glasno da je i bubnjar u mojoj glavi tako jako zalupao, pa sam se uhvatila za slepoočnice. Oba dlana su me bolela. „Mejse…“ Rejčel je uhvatila Mejsona za ruku i utišala ga. „Njena glava, dušo“, podsetila ga je. „Ima potres mozga i boli je; vidim joj na licu.“ Mejson se nagnuo napred i poljubio me u čelo. Morala sam priznati da mi je prijalo posle onako usrane večeri. Ali suze nisam mogla zaustaviti. Tekle su mi u potocima niz obraze. Koža na licu me je svrbela. Šaputao mi je utešne reči i kako de se brinuti o meni. Članovi porodice brinu jedni o drugima. Dok me je Mejson tešio, čula sam Rejčel kako govori: „Jeste, dobro je. Imala je tešku nod. Ko je to? O da, bila je s tobom na Havajima. Da, neki senator ju je napao, ali sad je dobro. Molim? Šta deš ti? Halo?“ „O, ne. Ko je to bio na telefonu?“ doviknula sam Rejčel. Odmakla je telefon i pogledala u ekran. „Piše Seksi Samoanac.“
479
Zažmurila sam i zaječala. „Jesi li to upravo rekla Taju kako sam u bolnici jer me je senator povredio?“, pitala sam, a grlo me je stezalo poput farmerica veličine trideset četiri na mom dupetu veličine trideset šest. „Jesam li pogrešila?“, nasmešila se na sebi svojstven način. Nije bila ni svesna kakvu je oluju pokrenula. Pružila sam ruku da uzmem telefon. Čim mi ga je stavila na dlan, razmišljajudi kako da opozove tog opasnog krupnog Samoanca, zvrjanje se pojačalo, od čega mi se ponovo zavrtelo u glavi, i izazvalo mučninu. Isključila sam telefon, s tim da Taja pozovem kasnije. „Nemojte se više javljati na moj telefon. Iz toga nede izadi ništa dobro.“ Skupila je obrve. „Zašto?“ „Nema veze, ja du to rešiti.“ Zažmurila sam jer više nisam mogla držati oči otvorene. Silom su me budili još četiri puta tokom nodi da me provere zbog potresa mozga koji sam pretrpela. Konačno sam se probudila kad sam osetila mnogo krupniju ruku na svojoj. Jednu mi je stavio na vrat, sa palcem čvrsto pritisnutim na moj puis, a drugom je držao moju. Namirisala sam ga pre nego što sam ga ugledala. Mešavina vatre, drveta i okeana pružala mi je neverovatan osedaj mira. Nisam ni morala da otvorim oči jer sam znala šta bih videla. „Osedam te, curo.“ Palcem mi je prelazio preko pulsa na vratu. „Otvori te lepe oči“, Tajev promukli glas mi je umirivao svaki napeti živac. Suze su mi potekle kad sam ugledala svog seksi Samoanca posle tri nedelje. Crne oči su mu bile ljutite i u njima je sevao jedva potisnuti bes. „Niko nede da mi kaže kako mu je ime. Ko je nepozvan spustio ruke na tebe?“ Govorio je sadistički tihim glasom. Nisam na to navikla od Taja Nika. Kad je govorio, svi su ga čuli. Bio je krupan i glas mu se daleko čuo. Polako sam udahnula i trgla se kad me je bol presekao kroz leda i glavu. Ako je mogude, pogled mu je postao još mračniji. Stegla sam mu ruku i pokušala time da izrazim ono što nisam mogla rečima. Zažmurio je, nagnuo se napred i nežno me poljubio. „Niko ne sme da povredi moju aiga. Moju porodicu.“ Udario se po grudima kao gorila. I opet ta reč. „Porodica.“ „Taj, koliko ima sati? Jesi li se ukrcao na avion odmah posle telefonskog razgovora?“ Kratko je klimnuo glavom i pognula sam glavu od stida. Svi ti divni muškarci brinu za mene. To me je dirnulo. Uprkos paklu koji sam doživela sinod. „Hodu da pođeš sa mnom na Havaje. Ejmi i ja demo brinuti o tebi. Tina de biti oduševljena da te neguje.“ Tina je bila samoanska reč za majku.
480
„Znaš da ne mogu, Taj. Moram da radim.“ Uhvatila sam se za slepoočnice i stegla ih. „Ovo de biti glavni trač za štampu. Jebiga, šta da radim? Šiplijevi su izuzetno važni, a Voren… o, bože, njegov sin.“ Suze su mi krenule niz lice, pa sam pokrila oči. „Voren de se pobrinuti da mu sin bude propisno kažnjen za svoja dela“, zagrmeo je Voren Šipli lično. „Draga devojko…“ rekao je, a glas mu je bio ispunjen osedanjima dok je prilazio krevetu, sa Ketlin za petama, mada je ona rukom prekrila usta kad je tiho uzviknula. „Žao mi je zbog ovoga što je Aron uradio. Došli bismo ranije, ali zadržala nas je policija i proganjaju nas mediji. Za sve sam ja kriv.“ Pokušala sam da pročistim grlo, stegnuto od osedanja, ali nije mi uspelo. „Ne, Vorene, za sve je kriv on.“ „Znao sam da je neuravnotežen kad popije. Zato to retko i radi. U prošlosti je imao poteškoda sa pidem i postajao je nasilan u pijanom stanju, ali mislio sam da je to prevazišao. Sve dok mu, naravno, nisam rekao za Ketlin i mene. Tad kao da je nešto puklo u njemu.“ „Nešto de definitivno pudi u njemu“, zarežao je Taj pored mene. Voren ga je pogledao, i odmerio ga dok je ustajao. Zapanjenost mu je preletela preko lica. To se mnogima dešavalo pred Tajem. Bio je neobično krupan i upečatljiv, baš kao što je bio dobar jebač. „Tvoj prijatelj, pretpostavljam?“ Taj se lupio po grudima kao pravi alfa mužjak. „Porodica.“ Nasmešila sam se i potapšala ga po ruci, vukudi ga za podlakticu, primoravajudi ga da ponovo sedne. Seo je tiho, fokusiran isključivo na mene kao da su ostali u sobi nebitne mušice, dosadne samo zato što postoje. Bože, što sam volela Taja. „Dakle, pošto mi je veoma žao, spremni smo da platimo sve medicinske troškove, obezbedimo ti najbolju mogudu kasniju negu i bilo koju svotu u dolarima koju smatraš prikladnom za svoje vreme i patnju. Koliko god mrzeo što se ovo dogodilo, a zaista je tako, Mija, i više nego što možeš da pretpostaviš“, procedio je, duboko se mrštedi, dok su mu bore na licu bile izraženije nego ikad pre, „moram da mislim i na živote svih ljudi koje se trudim da spasem. Ako se sazna za ovo, to de biti ne samo političko samoubistvo za mog sina, moj projekat, ved i za živote koje smo planirali da spašavamo…“ Zavrteo je glavom i spustio je postiđeno, nesposoban da nastavi. „Gospode bože. Žele da ovo gurneš pod tepih. Zbog političara?“, Tajev glas je drhtao dok je govorio. „Curo, to nije u redu. Pravda mora biti zadovoljena…“ počeo je, ali presekla sam ga.
481
„Taj, mnogo je toga na kocki. Objasnidu ti. Kasnije. Kad budemo sami, obedavam.“ Pogledom sam uhvatila njegov i nemo sam ga molila da me posluša i smiri se. Stegao je usne i podigao obrve, ali dutao je i malo mi jače stegao ruku. A onda, pošto sam duboko udahnula i izdahnula, izgovorila sam reči koje ni za milion godina nisam mogla zamisliti da du izgovoriti. Puštala sam mogudeg silovatelja da se izvuče iz zatvora. Trebalo mi je da skupim svu snagu da pomislim na sve ljude, žene i decu u zemljama širom sveta koji nikad nede dobiti moderne lekove kakve mi imamo u Americi. Bez pomodi Vorenovog projekta nikad nede primiti tu pomod. Izgubio bi sve investitore, naročito gospodina Benoa, ako se istina obelodani. S druge strane, mediji ne bi morali da kopaju preduboko da saznaju ko me je unajmio i zašto. To bi negativno uticalo i na druge živote, ne samo na Šiplijeve i mene ved i tetke Mili, Vesa, Aleka, Tonija, Hektora, Mejsona, D’Amikove, koji su me prošlog meseca unajmili za reklamiranje kupadih kostima, Taja i sve ostale povezane s njima. Tako rešena, izložila sam sve Vorenu na jedini način koji je imao neke veze s razumom a da sam mogla pogledati sebe u oči sutra. „Vorene, nedu ništa redi i nedu podneti tužbu, ali imam neke zahteve.“ Voren me je uhvatio i za drugu ruku i klimnuo glavom. Ketlin je nastavila da plače. Polako sam iznela ono što sam smatrala da je pošteno. „Idi de na rehabilitaciju zbog pida. Ne zanima me hode li to biti privatno, neko bezimeno mesto, i uzede odsustvo zbog hitnog slučaja u porodici. Nešto dete ved izmisliti. Šta god da je, potrebna mu je pomod. Takođe de mu trebati lečenje kod stručnjaka zbog nesposobnosti da obuzdava bes.“ „Dogovoreno“, odgovorio je bez oklevanja. „I želim rukom pisano pismo u kome de izjaviti da de potražiti pomod, s njegovim potpisom, i original de ostati kod mene. U pismu de biti navedeno da de to sve odraditi ili du ga ja predati medijima bez obzira na to da li postoji neko zakonsko ograničenje za podnošenje krivične prijave ili ne. Predadu im to pismo u kom de jasno pisati o njegovoj obavezi da potraži pomod. Razumeš li?“ Voren je nakrivio glavu i poljubio me u ruku. „Mija… oprosti. Draga devojko, tako mi je žao. Hvala ti, hvala što si tako ljubazna.“ „I još nešto… novac.“ „Sve što želiš, tvoje je. Milioni, koliko god.“ Zagrcnula sam se. Bio je spreman da mi da milione dolara da mu ne uvalim sina u nevolju i spasem mu projekat. Uostalom, kad neko ima toliko novca koliko Voren Šipli, milioni su verovatno kap u moru.
482
Gadila mi se pomisao da bi pokušao da me potkupi, ali znala sam ga u dušu. Jedini cilj mu je bio da mi pomogne, ublaži mi bol kako god zna i ume. Novac je bio uobičajeno sredstvo za nekoga ko je odrastao sa srebrnom kašičicom u ustima. „Ni dolara. Neču uzeti ni novčid. Nede biti nikakve nagodbe niti bilo kakve razmene novca za dutanje. Nisam kurva; ja sam žena koju je on oskrnavio. Trebalo bi da ide u zatvor zbog onoga što mi je učinio, Vorene, ali zbog tebe i zato što pokušavaš da pomogneš svetu, onima manje srednim, povlačim se. Postupidu suprotno svemu što verujem da ne bi ništa zaustavilo napredak ovog programa. Nemoj da zažalim zbog toga.“ Dve suze su mu se skotrljale s lica i žurno ih je obrisao. Pomilovala sam ga po obrazu i pogledom mi je poručio da je razumeo. Da je tačno znao odakle dolazim, šta žrtvujem, i on de poštovati svu ozbiljnost toga. Spremio se da pođe. Ketlin me je zagrlila na svoj majčinski način, koji sam obožavala, i plakala mi je svuda po majici, dok me je čvrsto stezala. Leđa su me bolela na povređenim mestima. Trpeljivo sam stegla zube, kao ratnik tek stigao iz bitke, i uzvratila joj zagrljaj uprkos bolu. I njoj je bio potreban koliko i meni. Nekoliko dana nakon što sam otpuštena, ostala sam u Njujorku, gde su se za mene brinuli Mejson, Taj, Rejčel i Ketlin. Voren se držao na odstojanju iako mi je dvaput dnevno slao cvede. Mejson i Taj su tih dana jedva savladali bes. Zanimljivo, ali njih dvojica su se odmah dopali jedan drugom, šalili se kao stari drugari, zavitlavali jedan drugog zbog sporta i razlika između kopna i ostrva. Na kraju sam nagovorila Taja da ode kudi porodici i devojci. Ejmi mi je pružala neverovatnu podršku i slala mi je šaljive poruke da me oraspoloži. Bila je dobra duša i radovalo me je što baš ona čeka Taja kod kude. Poslednjeg dana s njim sedeli smo na balkonu hotela For sizons i uživali u pogledu. „Čarobno, ha?“, pokazala sam stopalom na obrise grada. Slegnuo je ramenima. „Više volim prostranstvo okeana i palme od ogromnih građevina i svetala, ali razumem da je i to nekome privlačno. Previše užurbano, previše ludo, previše svega ako mene pitaš.“ Razmislila sam o tome. Previše svega. Dakle, bio je u pravu. Namestila sam stopalo, prebacivši jedan nožni članak preko drugog. Osmotrio mi je potpuno zalečenu tetovažu. Ovog puta se tako široko osmehnuo, i to ne onim svojim uobičajenim zavodljivim osmehom, ved srdačnim i širokim. Uhvatio mi je članak džinovskom rukom i povukao ga na krilo. Namestila sam se na stolici da može da ga pogleda.
483
„Veruj u putovanje, ha?“, podigao je pogled sa tetovaže da me pogleda u oči. „Da.“ Prstima je prešao preko slova, a zatim i maslačka, preko svake latice s malim ispisanim slovom. Palac mu se zaustavio na malom T. Vrelina iz njegovog prsta žarila mi je kožu i popela mi se uz nogu do mesta koje je tako dobro poznavalo Taja. Zapravo, prilično sam sigurna da mi je pica napisala pesmu Oda Taju i ljubavna pisma sa željom da mi se vrati otkako sam ga ostavila. S druge strane, Taj nije imao istu strast u pogledu kao nekad. Pretpostavljala sam da taj pogled sad pripada lepoj plavuši što ga je čekala na Havajima. „Šta ova slova znače?“, pitao je. Pomislila sam da se napravim luda i kažem koja slova, ali Taj mi nikad nije lagao, pa sam i ja morala uzvratiti s istim poštovanjem. Privukla sam stopalo bliže i pokazala na svako slovo. „Odnose se na muškarce što su mi uticali na život na način koji želim da zapamtim. Podseda me na to da mi je svako iskustvo bilo suđeno i da sam se tog trenutka osedala iskreno voljenom.“ Suze su me zapekle u očima, ali udahnula sam, zadržala ih i glasno progutala knedlu. Taj je prešao prstima preko slova T. „Ovo predstavlja mene?“ Nisam mogla da odgovorim jer me je taj trenutak ispunio takvim emocijama da sam samo klimnula glavom. Nagnuo se i poljubio slovo. „Sviđa mi se, curo; deo mene je uvek sa tobom.“ Na to sam se nagnula na levu stranu i poljubila mu tetovažu na desnom ramenu, onu koja je predstavljala prijateljstvo na samoanskom. Onu koju je uradio da predstavlja mene i naše zajedničko vreme. Pomilovao me je po glavi kad sam se naslonila na njega. „Moraš kudi“, podsetila sam ga. „Tamo me mnogo toga čeka“, odgovorio je čvrsto. „Znam. Volim te, Taj. Hvala što si došao.“ „Nemoj nikad sumnjati u to da si voljena, curo. Porodica je ono što stvoriš, a ja du uvek biti uz tebe.“ Otišao je te nodi. Otputovao prvim letom za Oahu. Sa sobom je odneo još jedan deo mog srca i učvrstio mi uverenje da de mi pomodi ako mi zatreba. Narednih nekoliko dana sam provela u Bostonu sa Mejsonom i Rejčel. Mejson se ponašao kao da sam preživela kugu i treba me obasipati pažnjom kao da sam potpuno slomljena. Nisam bila, ali sam svejedno iskoristila priliku. Uživala sam u društvu Mejsona, njegove brade i saigrača. I ponovo se pokazalo koliko su mi ti
484
muškarci važni u životu. Imala sam ljude oko sebe. Mnogo ljudi na koje sam mogla računati. Da me podignu, zaštite, bore se za mene i, najviše od svega, da me vole. Kad sam spakovala torbu, pronašla sam pribor za pisanje i notes. Nisam bila sa Vorenom i Ketlin, ali zaključila sam da zaslužuju nešto da pamte vreme koje smo proveli zajedno. Pronašla sam kovertu u fioci radnog stola i nažvrljala adresu njihove vile. Nisam imala povratnu adresu, jer nisam bila u svom stančidu u Kaliforniji, pa sam samo napisala Mija Sonders na poleđini. Vorene i Ketlin, Žao mi je kako se sve završilo. Znam da nikad nikom ne biste poželeli ovo što se dogodilo meni, i ne krivim vas. Hvala vam što ste mi poslali obaveštenje o Aronovoj rehabilitaciji. Kad sam čula da je potražio pomod zbog onoga što se desilo, malo mi je bilo lakše da sve podnesem. Veoma bih volela da pronađe preko potreban mir. Kristin Benoa mi je rekla da je prva isporuka robe za Veliku Britaniju planirana za slededi mesec. Malo je redi da sam bila oduševljena tom vešdu. Sve de se isplatiti ako svi ti ljudi dobiju potrebnu pomod da žive dugo i sredno. Želim da oboje znate da mi je sa vama bilo istinski lepo. Napredak vaše veze u nešto dugotrajno me je zaista nadahnulo. Hvala što ste mi dozvolili da budem deo vaših života. Mija Presavila sam pismo i stavila ga u kovertu, a zatim zamolila Rejčel da mi ga pošalje. Ovog puta nisam pobegla dok su spavali i dozvolila sam im da me odvezu na aerodrom. To je bilo najmanje što sam mogla nakon što su mi priskočili u pomod i brinuli se o meni proteklih nedelju i po. Pozdravili smo se i dogovorili se da demo se čuti kao i obično. Dosad mi je bilo vrlo lako da održavam novosklopljena prijateljstva. Možda zato što nisam imala drugih prijatelja osim Medi i Džinel kod kude. Kad sam podesila sedište u avionu, razmislila sam o prošlom mesecu. Od provodadžisanja, seksa preko poruka, vrelih snova, do tajnih poslovnih dogovora i pomodi zemljama Tredeg sveta, kanadskih nimfomana i napada – bio je to đavolski mesec. Ali utvrdila sam tri činjenice koje nikad nedu zaboraviti. Prvo, Ves je bio moj prokleti kriptonit i morala sam paziti da se zaštitim ako sam želela da izdržim još šest meseci. Drugo, nikad ne treba suditi knjigu po koricama, čak i kad se pojavljuje u smrtno privlačnom odelu, sa političkim
485
položajem i neograničenim finansijama. I trede, prijatelji su porodica koju čovek bira, a ja sam imala najbolje prijatelje i porodicu na planeti. Da, život je čudan, ali ja ga živim iz sve snage. Prihvatam svaki dan i trudim se da doživim što je više mogude. Prihvatam i dobro i loše, pa čak i ono ružno jer je to sve deo procesa. Baš kao što moja tetovaža kaže: morala sam da verujem u putovanje. A putovanje me je vodilo ka čokoladnom hip-hop umetniku po imenu Anton Santjago, da snimim muzički spot. Kažu da belci ne umeju da skaču; pa, ova bela riba ne ume da pleše. Jul bi trebalo da bude zanimljiv.
486
Jul DEVOJKA
NA
MESEC
DANA
PRVO POGLAVLJE Plavokosa. Plavooka. Visoka. Boginja. Gospode bože. Svemir mi se smejao dok sam stajala ukopana i odmeravala ženu manekenske građe. Izgledala je kao Rejčelina nestvarno savršena sestra, a mislila sam da je Rejčel prelepa. Ne, ne. Kako sam samo pogrešila. Žena je stajala pored sjajnog crnog poršea bokstera i vrpoljila se neverovatno usplahirena. Prstima je žustro dobovala po znaku koji je držala s mojim imenom. Nespretno prebacivanje s jedne vrtoglavo visoke potpetice na drugu još jače je odavalo plahovitost što se oko nje širila u talasima. A opet, moglo je to biti i zbog vreline Majamija. Blagi bože, kako je samo bilo sparno, a ona je ipak bila savršeno skockana, kao da je izašla pravo iz nekog muzičkog špota za rok pesmu. Nosila je tesne farmerice u kojima joj se lepo ocrtavala guza. Zabalavila sam na njenu majicu i monogram preko velikih sisa koji je glasio: Zagrli me i umri. Imala je najmanje deset ogrlica s različitim perlicama, različite dužine i veličine oko nežnog vrata. Frizura joj je bila očaravajuda, u stilu rok zvezde, pokupljena unazad u složene uvojke i puštene rokerske pramenove. Nakon što sam je neko vreme proučavala, uperila je u mene čeličnoplavi pogled. Dunula je, ubacila karton kroz prozor automobila i prišla mi. Odmerila me je od talasaste crne kose, preko letnje haljine, do jednostavnih ravnih cipela na velikim stopalima. „Ovo ne dolazi u obzir.“ Očajno je zavrtela glavom. „Hajde, vreme je novac“, usput mi je dobacila preko ramena. Otvorila je prtljažnik i ubacila mi kofer. „Inače, ja sam Mija.“ Pružila sam joj ruku dok je spuštala moderne sunčane naočare i pogledala me preko njih. „Znam ko si. Ja sam te izabrala.“ U tonu joj se osedalo blago nezadovoljstvo kad je upalila auto i pritisnula papučicu za gas, ne čekajudi da zavežem pojas. Telo mi je poletelo napred, i oduprla sam se o glatku kožnu ploču. „Jesam li te nekako naljutila?“ Namestila sam pojas i osmotrila joj profil. Dugo i polako je izdahnula pre nego što je zavrtela glavom. „Ne“, zastenjala je. „Izvini. Anton me je izludeo. Bila sam usred velikog posla kad mi je rekao da idem po tebe jer njemu treba naš vozač da bi mogao da tuca neke dve droce na zadnjem sedištu eskalejda.“ Nakostrešila sam se. Divno, izgleda da mi je novi šef ovog meseca ljigavi gad. Ne još jedan. „Grozno.“
488
Brzo je skrenula desno na auto-put. „Možemo li početi iz početka?“ Zvučala je iskreno i pokunjeno. „Inače ja sam Heder Rene, asistentkinja Antona Santjaga. Najzgodnijeg hip-hop umetnika u zemlji.“ „Stvarno?“ Opa. Nisam znala da je tako važan. Obično ne slušam hip-hop. Više alternativnu muziku i rok. Klimnula je glavom. „Da, svaki album mu je postao platinast. Glavna je 'faca hip-hopa, i svestan je toga.“ Nasmešila se. „Želi da te upozna odmah, ali ne možeš idi u tome.“ Pogledala je u moju običnu zelenu letnju haljinu. Isticala mi je oči i kosa mi je uz nju izgledala čarobno. Osim toga, bila je udobna za putovanja. „Zašto ne?“ Povukla sam rub haljine, odjednom osetivši nelagodu. „Anton očekuje seks-bombu sa primamljivim oblinama.“ Ponovo mi je odmerila odedu. „Imaš obline, ali haljina je previše obična, ličiš na devojku iz komšiluka, kao Sandra Bulok. Moradeš obudi nešto što sam ti kupila. Kod kude te čeka garderober prepun odede. Nosideš je. Očekuje da sve vreme budeš zanosna.“ Mrštedi se, usmerila sam pažnju napolje dok je porše krstario Oušen drajvom. Zgrade u art-deko stilu sa pogledom na Atlantik nizale su se na ogromnoj površini zemlje. „Dakle, voda je sa obe strane?“ Primetila sam kad smo prešli preko jednog od glavnih mostova. Heder je zamahala rukom. „S jedne strane se nalazi laguna Biskejn bej, a s druge Atlantik. Kao što vidiš“, pokazala je na niz visokih zgrada, „vedina su hoteli, kao što je Koloni i ostale čuvene znamenitosti. A onda, tu su ljudi“, promrdala je obrvama, „koji mogu priuštiti da tu žive, kao Anton.“ Proučavajudi svaku zgradu dok je porše klizio putem i vetar duvao kroz prozore nosedi mi kosu, primetila sam mnoštvo raskošnih boja u paletama koje nisam često viđala. U Vegasu je sve izgledalo smeđe ili terakota boje. U Los Anđelesu ima svega, od blistavobele do raznih prigušenih tonova koji se uklapaju u kalifornijsko okruženje. Ali ovde, svetlonarandžasta, plava i ružičasta svuda su se mešale s belim. „Vidiš sva ona mesta?“ Pokazala je na poslovne zgrade poput hotela Koloni i Bulevar, mašudi rukom kroz vetar. Klimnula sam glavom i nagnula se preko nje da vidim bolje. „Nodu sve svetle neonskim bojama. Nešto kao u Vegasu.“ Vegas. Bila sam sigurna da su mi se oči raširile dok mi se u pludima podizalo postojano tupo udaranje. Srce mi se odjednom steglo od snažne potrebe. Morala sam pozvati Medi i Džinel. Čoveče, Džin de odlepiti kad joj kažem šta se dogodilo u Vašingtonu. Možda bih mogla nekako da se izvučem i ne kažem ništa? O tome je svakako vredelo ozbiljno razmisliti. „Baš je kul. Ja sam inače iz Vegasa, pa jedva
489
čekam da ih vidim osvetljene.“ Naslonila sam se na sedište i uživala u povetarcu, puštajudi napetost koju sam ponela iz Vašingtona i Bostona, kad sam napustila Rejčel i Mejsona, da iščili. Petljajudi, izvadila sam telefon i uključila ga. Nekoliko puta je zvrcnuo. Proverila sam, Rejčel mi je pisala da se javim kad stignem. Dobila sam poruku od Taja, koji me je pitao je li mi novi klijent pristojan ili ponovo treba da se ukrcava u avion. I poruka od Džinel. O, ne. To nije bilo dobro. U stomaku kao da mi se otvorila provalija veličine Velikog kanjona Kolorada, beskrajna pedina straha koja je ispunjavala širok, otvoreni prostor. Za: Miju Sonders Od: Smrdljive Drolje Napali su te? U bolnici? Zašto sam, jebote, to saznala iz poruke Tajevog brata! Ako nisi ved mrtva, ja du te ubiti! Udahnula sam kroz zube i otkucala odgovor. Za: Smrdljivu Drolju Od: Mije Sonders Samo mali nesretan slučaj. Ništa važno. Sve je u redu. Ne brini za mene. Pozvadu te kasnije kad se smestim kod latino ljubavnika.
Za: Miju Sonders Od: Smrdljive Drolje Latino ljubavnik? Sereš? On je najveda faca hip-hopa i opasno seksi!
Za: Smrdljivu Drolju Od: Mije Sonders Čula sam da je drkadžija.
Za: Miju Sonders Od: Smrdljive Drolje
490
Taj može da me drka kad poželi… najbolje jezikom!
Za: Smrdljivu Drolju Od: Mije Sonders Nisi normalna!
Za: Miju Sonders Od: Smrdljive Drolje Volela bih da mu budem pirinač i pasulj u predjelu. Curo na kraju obroka. Vruda palačinka na koju duva, a ondajesmaže.
Za: Smrdljivu Drolju Od: Mije Sonders Prestani! Luda kurvo. Gospode. Pored tebe sam kao jebena svetica.
Za: Miju Sonders Od: Smrdljive Drolje Barem znam da deš me, ako odem u pakao, ti tamo sačekati! Glasno sam se nasmejala i Heder upita: „Posao?“, pokazujudi na moj telefon. Pritisnula sam dugme i isključila mu zvuk pre nego što sam ga vratila u torbu. „Izvini. Najbolja drugarica. Proverava jesam li stigla.“ Uzdahnula sam i zabacila kosu preko ramena. Vrudina me je ubijala. Nagnula sam se i podesila ventilaciju da me zapahne ledenohladnim blaženstvom. A, bolje. Heder očigledno nije brinula što troši svež vazduh, jer je spustila i prozore. „Bliske ste?“ Skupila je usne kad je skrenula u podzemnu garažu. Namrštila sam se. Koji deo izraza najbolja drugarica nije čula? „Da. Ne možemo biti bliže. Znamo se oduvek.“ Dunula je i naglo se zaustavila. „Imaš srede. Ja nemam nijednu drugaricu.“ Kao da me je struja udarila. „Kako to misliš? Svi imaju prijatelje.“
491
Odmahnula je glavom. „Ja ne. Previše sam zauzeta da bih negovala odnose. Anton mora biti najbolji. Iako sam mu samo asistentkinja, upravljam i kudom. Osim toga, završila sam poslovni menadžment. Jednog dana du možda odlučivati u ime nekog umetnika. Ako želim da mi se snovi ostvare, moram mnogo da radim.“ „Valjda.“ Slegnula sam ramenima i pratila je dok je žustro hodala ka liftu, prolazedi pored niza skupocenih automobila. „Prokletstvo“, prošaputala sam sebi u bradu, upijajudi mercedes, rendž rover, eskalejd, BMW, bentli, ferari i nekoliko drugih evropskih automobila kojima još nisam znala marku. Ono što sam videla – ono što me je ukopalo u mestu, zalepilo me za beton – bilo je šest najprimamljivijih dvotočkaša koje sam u životu videla. BMW HP2 sport – beli sa plavim ivicama i motorom od 1.170 kubika. Samo što se nisam upiškila. Zatim, bio je tu i jedan MV Agusta F4 1.000, jedini sa radijalnim motorom. Okrenula sam se, pustila ručku kofera, i prešla rukom preko jebeno privlačnog sedišta tredeg motora. Ajkon šin sav crn sa sjajnim hromom. Milovala sam ga kao ljubavnika, vrhom prsta, prelazedi mu preko zaobljenih krivina i upadljivih ivica. Taj motor je koštao više od sto pedeset hiljada dolara! Jebeš mi sve. Ne, stvarno, moram se tucati na tom motoru. Vazduha, treba mi vazduha! Udahnula sam i čučnula, i dalje ne skidajudi pogled sa lepote. Ljubavi, dodi mami. Mogla bih živeti sredno u ovoj garaži samo zuredi u ove motore mojih snova. „Uh, hej? Zemlja zove Miju? Šta to, dođavola, radiš?“ Glas joj se probio do moje svesti, ali nisam odgovorila. Bio je kao dosadan komarac koji se stalno vrada, koliko god da ga terate. Polako sam ustala, okrepljujude udahnula, i još jednom osmotrila zbirku. Jedan narandžasto-crni bogato opremljen KTM super djuk nalazio se na začelju. Verovatno najpristupačniji od svih, definitivno na mom spisku neverovatnih motora koje bih jednog dana mogla da priuštim. „Čiji su ovo motori?“, pitala sam, a glas mi se spustio za oktavu, iz divljenja prema čistom seksu na dva točka. „Antonovi. Ovo je njegova zgrada. Tu su mu muzički studio, plesni klub, teretana i, naravno, živi u penthausu. I ostali članovi tima imaju stanove u zgradi. I ti čak imaš svoj u potkrovlju koji nam služi da ugostimo slavne ličnosti ili ljude koji rade na njegovim albumima.“ „Vozi li on te motore?“ Osmehnula se. „Voliš motore, ha?“
492
„Moglo bi se redi.“ S mukom sam procedila reči, iako još nisam uspela da odvojim pogled od te ljudskom rukom stvorene lepote. „Možda de te povesti u vožnju.“ To mi je privuklo pažnju. „Vožnja.“ Klimnula je glavom, a osmeh joj je bio tako lep da bi mogla reklamirati razne proizvode širom planete. „Zajebi to. Ja se ne vozim, dušo. Ja vozim.“ Heder mi je dala petnaest minuta da se osvežim pre nego što me odvede dole da se upoznam sa Antonom. Uskočila sam pod tuš, sprala prljavštinu od puta, i ugledala odedu koju mi je donela. Odeda bi bila prejaka reč. To što mi se nalazilo na krevetu bilo je parče tkanine, maleni šorts, i cipele s visokim potpeticama koje su se vezivale unakrst preko čitavog lista sve do kolena. Navukla sam šorts i osmotrila donji porub u ogledalu. Obline su mi bile jasno vidljive svakom pažljivom oku. Pakleno. Okrenula sam se napred. Šorts je bio skrojen tako visoko da je postava džepa virila napolje. Majičica je bila slatka. Lepršava, i spojena sa dve tanke trake na svakom ramenu. Zažmurila sam, odbrojala do deset i u sebi se malo ohrabrila. Možeš ti to, Mija. Pre samo mesec dana šedkala si se unaokolo u bikiniju sa Tajem i ostalim modelima. Sad si više obučena nego tada. Osim toga, nisi ovde zbog svojih vrhunskih moralnih načela, ved da izgledaš seksi i budeš privlačna u rok spotu. Hm, u hip-hop spotu. Zastenjala sam kad sam skupila kosu u konjski rep. Činilo mi se kao da je milion stepeni, ili je meni možda temperatura skočila na sto. Polako udišudi kroz nos i izdišudi na usta, ustala sam i izašla u dnevni boravak. Heder je telefonirala. Odmerila me je kako izgledam od nožnih prstiju do kose. Kad mi je stigla do glave, ružno mrštenje joj je iskrivilo lice. Prišla mi je ne skidajudi uho sa telefona, povukla mi gumicu za kosu, i pustila guste uvojke da mi padnu oko ramena. „Bolje“, prošaputala je dok mi je nameštala kosu. Zatim je pucnula prstima i otišla do vrata. „Jesi li ti to meni jebeno pucnula prstima?“ Opušteno drugarstvo koje smo ostvarile tokom vožnje kolima od aerodroma sasvim se raspršilo. Imala je dovoljno pameti da se pokaje. „Izvini“, izustila je. „Da, Antone, sad du je dovesti.“ Zvučala je razdražljivo kao da je u pitanju neki predmet koji možete baciti uvis i iz hira ga uhvatiti. „Nadi demo se u plesnom studiju. Da, za pet minuta.“
493
„Mija, izvini. On me potpuno izludi. Nažalost, malo je nadrndan. Nisam htela da budem gruba. Izgleda da mu plesači ne valjaju, nisu mogli da mrdnu ni da su im stavili pčele u gade.“ Pokušala sam da se nasmejem zajedno s njom, ali nisam uspela. Strah mi se odbio od svakog rebra i teško mi se spustio u stomak. Kako de tek da poludi kad sazna da ni ova belkinja ne ume da pleše. Barem sam bila osigurana što se tiče povradaja novca. Platio mi je honorar bez obzira na to umem li da plešem ili ne. Ples nije bio deo mog profila, i nikad nisam tvrdila da to umem. Lift se otvorio prema hodniku, zastakljenom čitavom dužinom. Obična svetla su bila ugašena, crna svetla su treperila, a reflektori osvetljavali nekoliko prilika, tela koja su se uvijala uz nesnosno glasnu muziku. Muškarac u šortsu i majici pljeskao je u ritmu i izvikivao brojeve plesačima kao znak gde treba da im budu stopala i ruke, ali nisam baš bila sigurna u to. Heder me je povela da stanemo u stranu. Tad sam prvi put dobro odmerila Antona Santjaga. Upijala sam mu glatko mišidavo telo i usta su mi se osušila. Prostorija oko mene je pulsirala kao otkucaji srca dok se lagano kretao. Svaki muzički ton naglašavao mu je pokrete ramena, dok je njihao kukovima uz svaki otkucaj. Telo mu je bilo prekriveno klizavim znojem od izbačene ključne kosti, preko četvrtastih grudnih mišida, i niz đavolski zategnute stomačne mišide. Ne samo da je bio isklesan ved mu je telo vrištalo: „Zagrli me, dodirni me, obavij svoje golo telo oko mene.“ Okrenuo se, plesači su ga pratili, a onda je udario o pod… telom. Uradio je seriju sklekova uz ritam, a zatim i jednom rukom, dok su mu se mišidi podlaktica zavodljivo napinjali. Ponovio je, ali ovog puta sa pomeranjem kukova kao da se izvija ka podu. Majko božja… poželela sam da se zavučem tamo i legnem, pa da može vežbati taj pokret na živoj, vreloj ženi. A bila sam vrela. Jebeno uspaljena. Hladila sam se dok sam gledala kako mu se telo izvija, okrede, i kako on skače u vazduh na noge, gde je ponovo zanjihao karlicom na najzavodljivije stihove. „Vozi, dušo, vozi…“ uvijanje tela „Sa mnom de trajati cele nodi…“ udarac „Pusti da ti udovoljim…“ uvijanje tela „I vozi, dušo, vozi…“ udarac Poklopio je svoj paket krupnom šakom, povlačedi ga nagore dok mu se telo izvijalo u vazduh. Izgledao je kao zlatnosmeđi bog koji je upravo kresnuo devojku iz snova i proveravao je stanje svoje alatke pre nego što se ponovo upusti u seksualni okršaj.
494
Muzika je naglo stala. „U redu, društvo, dosta za danas. Antone, dobri smo“, viknuo je tip u šortsu. Anton nije rekao ni reč, samo je hladno podigao bradu. Čopor devojaka je doskakutao do njega sa vodom i peškirom. „O, Antone, bio si divan. Tako seksi.“ Stao je metar-dva ispred mene, ne odvajajudi pogled. Zeleno na zeleno. Njegov plamtedi, a moj jebeno napaljen pogled. „Ostavite me.“ „Ali mislile smo da demo se posle probe malo zabaviti?“ Dve devojke su galamile da mu privuku pažnju. Čelo mu se namrštilo. „Anton se ne ponavlja. Vete al carajo“, rekao je, i oterao ih odmahivanjem ruke. Po mrštenju i žalosti na njihovom licu, šta god da im je rekao, nije moglo biti ništa dobro. Kasnije sam saznala da je to značilo odjebite. „Lusita.“ Olizao je usne tako da vas bukvalno zagolica oko kičme i utroba vam se stegne. Tako je, pica mi se stegla samo od njegovog oblizivanja. „Sad kad si tu, šta demo s tobom?“ Njegov portorikanski naglasak mi je izluđivao čula, dok me je on neprekidno odmeravao od glave do pete. Kao da je pružio ruku i milovao me po koži, tako sam osedala taj pogled. Zelene orbite su mu se zamaglile od čiste požude. Stajali smo tako, gledajudi se pravo u oči, dok smo vodili nemi rat jedno protiv drugog. Nozdrve su nam podrhtavale, oči se skupile, i konačno sam progovorila. „Mogao bi da me nahraniš. Umirem od gladi“, odgovorila sam. Heder, koja je stajala mnogo bliže nego što sam mislila, prasnula je u smeh, i razbila napetost između mene i latino ljubavnika. Sad kad sam ga videla ispred sebe, potpuno mi je bilo jasno kako je dobio taj nadimak. Naglo je okrenuo glavu ka njoj. „Izvini, Antone“, rekla je i skrenula pogled, ne uspevši da sakrije osmeh na licu. Pružio mi je ruku. „Mija, hajde da te napunimo.“ Način na koji je to izgovorio, doslovno me je naveo da pomislim na stotine drugih potpuno nepriličnih sitnica pored hrane. „Dobro, hajdemo.“
495
DRUGO POGLAVLJE Anton nas je sve troje poveo do lifta, pa do penthausa, svog stana. Istog trena kad su se vrata otvorila prošao je kroz njih, ostavljajudi nas dve iza sebe. „Znaš šta treba da radiš, Ejč“, doviknuo je preko ramena i ne osvrnuvši se za sobom. Heder me je povela u suprotnom pravcu. „Hajde, devojko. Mislim da de nam trebati pide. Veliko.“ Ušli smo u prostranu otvorenu kuhinju. Beli ormaridi su visili čitavom dužinom zida, svaki sa jedinstvenom crnom pužastom drškom, kao da je svaka napravljena zasebno. Neobično duga radna ploča pružala se ispred ormarida i najsavremenijih aparata. Deset barskih stolica sa okruglim sedištima bilo je poredano u savršen niz ispod crnog granitnog pulta. Izvukla sam jednu i sela, povlačedi maleni šorts što sam više mogla da mi se dupe ne bi prelilo preko savijene ivice stolice. Ne bi bio lep prizor. „Voliš li nar?“ Heder je izvadila dve kristalne čaše za martini. Klimnula sam glavom. „Mnogo.“ Izvadila je džinovsku bocu votke grej gus, šejker i sok. „Dakle, šta Anton namerava da radi sa mnom?“, pitala sam dok je ubacivala kockice leda u šejker, a onda nespretno sipala votku, dodajudi sasvim malo soka od nara. Lukavo se osmehnula. „Misliš, osim toga što de te tucati?“ Više je zvučalo kao optužba nego pitanje. Ustuknula sam, ne mogavši da poverujem u drskost onoga što je upravo izgovorila. „Nemoj da se prenemažeš. Videla sam kako ste se kresali očima u studiju. Pretpostavljam da deš još večeras ležati ispod njega.“ Gurnula je čašu za martini, do vrha napunjenu tamnocrvenom tečnošdu, ka meni. „Naiskap“, rekla je i otpila izdašan gutljaj. Učinila sam isto, tražedi u tečnosti hrabrost da je postavim na njeno mesto. „Nemaš baš visoko mišljenje o meni, je li tako?“ Skupila je obrve. „Zar se ne tucaš sa svim klijentima? Ti si pratnja.“ Koliko prezira u toj jednoj jedinoj reči. Na to sam tresnula čašom o pult, i crvena tečnost se prelila svuda po ploči. „Jebem se s kim hodu, kad hodu. To nije deo mog ugovora. Pratilja sam, ne kurva.“ Oštro sam dunula i nastavila: „Nudim druženje ili ispunjavam neku potrebu, ali to ne uključuje obavezno i seks sa klijentima.“ Bila sam ogorčena iako jesam spavala s nekim klijentima, ali ne sa svima. 496
Ja kažem s kim, i kada. Tačka. Sedanja na čoveka koji je želeo da mi na silu nametne to s kim i kada zlokobno su mi se uvukla u podsvest. Da sam mogla, potisnula bih te uspomene kako god znam, zaključala ih u neku veoma mračnu kutiju i bacila ključ. Nedeš me savladati. Osveta mi se pela kroz grudi, kroz grlo, podstaknuta ostacima straha zbog onoga što se desilo sa Aronom. „Sad znam zašto nemaš nijednu prijateljicu. Osuđuješ ljude, nadrkana si i otvoreno gruba!“ Povukla se unazad nekoliko koraka dok nije naletela na ormaride na suprotnoj strani, gde se čelični dupli frižider zatresao. Da je nisam pažljivo gledala, ne bih prepoznala sjajno plavetnilo njenih očiju. Pročistila je grlo, stavila nežnu ruku dugih prstiju na grudi i progovorila: „Oprosti, Mija. Bila sam nepristojna.“ „I te kako nepristojna!“ Usta su me zabolela od stezanja zuba. Istresla sam ostatak pida, puštajudi vatrenu tečnost da zaustavi kiselinu koja mi se podizala u dnu stomaka. Oblizala je usne, a oči su joj letele s jedne strane na drugu. „Još jednom te molim da mi oprostiš. Nisam te unajmila da mu budeš ljubavnica. Ima on toga dosta. Bideš glavna ženska uloga u novom spotu. Žena koju želi, zavodnica koju ne može da ima.“ Zavodnica. E to još nisam bila. Zvučalo je tako smešno, naročito u svetlu vrelog razgovora koji smo upravo vodile, da sam zabacila glavu i nasmejala se. Frktavim, štucavim grohotom iz dubine stomaka što je prerastao u histeriju. Hederine obrve poleteše skoro do kose. „Uh, dobro… pa, za tebe više nema pida!“ Namignula je, uspešno razjasnivši okolnosti. Spustila sam lakat na pult i bradu na ruku. „Danas je bio čudan dan. Dođavola, prošli mesec je bio ludilo. A sve to je samo šlag na ludoj torti zvanoj moj život.“ Zavrtela sam glavom i prošla prstima kroz kosu. Bila mi je sve duža i duža. Možda bih mogla izvudi malo slobodnog vremena od latino ljubavnika da odem na šišanje. Uprkos onome što je rekla, Heder nam je obema sipala po još jedno pide. „Možemo li da proglasimo primirje? Zaista ne želim da me mrziš, i tačno je da nisam razumela značenje tvog posla.“ Plave oči su joj bile okrugle i krupne na lepom licu, čak nevine. Pružila sam ruku. Pogledala je u nju i pokretom usporenim od iscrpljenosti prihvatila ju je u svoju. Rukovale smo se. „Primirje.“ Nasmešila sam se. Uzvratila mi je i ponovila tu reč.
497
„Dve dame koje se rukuju preko alkoholnih pida mogu uznemiriti muškarca. Kakvu to zaveru vas dve kujete?“ Ušao je Aron u lepršavim belim platnenim pantalonama sa uzicom što mu je visila opasno blizu muškosti. Upario je pantalone sa čistom zelenom košuljom, koju je ostavio raskopčanu, pokazujudi zategnuti stomak. Savršeno manikirani nokti na nogama virili su ispod širokih nogavica. Prokletstvo, čak su mu i stopala bila primamljiva. To je govorilo više nego što treba o neobično lepom primerku ispred mene. Posmatrala sam ga kako se krede elegancijom kuguara čak i uz sve mišide koji su ga opteredivali. Nije bio nizak, ali ni naročito visok. Pretpostavljala sam negde oko sto osamdeset centimetara, što mi je odgovaralo, ali uglavnom sam više volela da su muškarci viši od mene, kao Ves i Alek. Ves i Alek. Dva potpuno različita osedanja prostrujala su mi kroz mene od same pomisli na njih. Jedan je ostavio trajan nagoveštaj zajedničke bududnosti, a drugi trajnu želju. Anton je prišao Heder i obgrlio je oko ramena. „Tako, Ejč, Lusita de mi biti zavodnica u spotu koju ne mogu da imam?“ Stegao ju je za mišicu, privlačedi je prijateljski uz sebe, ali nije odvajao pogled od mog. Nemo je klimnula glavom i zakolutala očima. Drugu ruku je podigao do lica gde je nastavio da pipka donju usnu palcem dok me je proučavao. Kao da mi je vrhovima prstiju prelazio preko celog tela, kako je pomerao pogled preko moje kože. Nedu lagati. Obeznanila sam se. Jako. Prokletstvo, što se tiče izgleda, nije nimalo zaostajao za načinom na koji se kretao i govorio. Nagoveštaj portorikanskog naglaska, način na koji su mu se reči naizgled kotrljale sa jezika kao ovaplodenje seksa… nešto su mi učinili. Nešto što nisam želela da osetim nakon onoga kroz šta sam prošla u junu sa Aronom. Ipak, čujte i počujte, ovaj tip, latino ljubavnik, mora da je imao visokonaponske feromone jer sam osetila sve do jednog poput fizičkog udarca o moje prepone. „Prokleto si dobra, devojko.“ Pokazao je bradom na mene. „Imaš pokrete?“ „Hm, kakvu vrstu pokreta?“, pitala sam. Okrenuo se od Heder na vrhovima prstiju i kretao se u seriji brzih krugova dok nije zaobišao dugački pult i kliznuo prema meni uz pljesak, mešanje kukovima i izbacivanje grudi. Zaustavio mi se tik ispred lica, a mirisao je na sapun i kokos, podsedajudi me na izležavanje na sunčanoj plaži na Havajima. Poželela sam da i sad ležim na havajskoj plaži, po mogudnosti ispod ovog boga seksa. „Pokrete, muñeca“, šapnuo je. Osedala sam mu vreo dah na licu, a mali oblačidi vazduha dražili su mi živce i budili receptore požude iz jednomesečnog sna.
498
Gledala sam ga pravo u oči i nagnula se napred, naslanjajudi obraz na njegov, da mu šapnem u uho: „Šta znači muñeca?“ Izgovorila sam to tiho, gotovo kao da mu milujem kožu. „Lutka.“ Glas mu je bio hrapav, kao da je progutao pregršt peska. „A Lusita?“ Primakla sam mu usne dovoljno blizu obraza da mu osetim čekinje na bradi. Zastenjao je i spustio mi ruku na kuk, dodirom lakim kao pero koji je moj um ležerno odbacio. „Malo svetio.“ Malo svetio? Pomerila sam glavu unazad, razbijajudi napetost trenutka i oreol žudnje koji nas je obavijao. „Malo svetio?“ Nisam mogla suzbiti smeh. „Zašto?“ Najlakšim dodirom vrhovima dva prsta, prešao mi je preko ramena i klizio naniže preko nežne kože ruke. Naježila sam se, a čvornovate kandže su mi se pele od mesta gde mi je držao ručni zglob, pa uz ruku, preko grudi, gde su mi se obavile oko srca i stegle. Crnilo mi je zamutilo vid, a srce mi je glasno zalupalo. Koža mi se zategla, skupila, svaki živac me je peckao od želje da potrčim, ustuknem… pobegnem. „Jesi li spremna da te opalim?“, zarežao je, a njegov dah me je ošinuo po licu, zasipajudi me kapljicama pljuvačke. Telo mi je pritisnuto o betonski zid biblioteke. Mučan zvuk otkopčavanja njegovih pantalona i razdvajanja rajsferšlusa ličio mi je na moje posmrtno zvono. Vrisnula sam što sam mogla glasnije, ali ustremio se tako brzo i ugušio mi zvuk na usnama, a zatim mi udario glavom o beton. Bol mi je sevnuo ispred očiju kao zvezde na otvorenom pustinjskom nebu. „Ne!“ „Ne!“ Vrisnula sam i odgurnula čvrsto telo koje mi je stajalo preblizu i odskočila sam unazad dok nisam udarila o ivicu kauča. Kauč? Ha? Pomerajudi glavu napred-nazad, otresla sam paučinu sedanja što su mi zamutila rasuđivanje. Jebeno sranje! Šta. Je. To. Dođavola. Bilo? Kad sam došla sebi, ugledala sam dva užasnuta para očiju. „Mija…“ zaustila je Heder, s rukom preko usta. „Lusita, ja… perdóname. Oprosti. Jesam li te nekako povredio?“ U Antonovom glasu se čula odbojnost i nešto što mi je ličilo na strah. Sranje. Ovo se nije dobro odvijalo. Zašto mi se to sedanje vratilo? Šta ga je, dođavola, pokrenulo?
499
Odmahnula sam glavom. „Ne, ne, izvinite. Mislim da sam samo umorna od putovanja i nisam jela, a tako sam brzo popila to pide… da, sigurna sam da je zbog toga.“ Moralo je biti. Anton je stegao usne u tanku liniju. „Hajde da te nahranimo. Ne trpim da članovima mog tima nisu zadovoljene potrebe. Dođi. Ejč, hajdemo u naš omiljeni restoran.“ Pružio mi je ruku i prihvatila sam je. Poznato komešanje uzbuđenja je još bilo tu, ali sad na rubu razdražljivosti. Samo od držanja za ruku. Staje. To. Dođavola. Ovo nisi ti, Mija. Morala sam to brzo da rešim. Ali kako? Pošto nisam znala šta drugo da radim, pošla sam napolje za njima, dok su mi misli i dalje bile uzburkane i strah me u stopu pratio. Večera je bila izvanredna. Predivne nj oke al gorgonzola, kako su ih zvali u Galebu, vrhunskom italijanskom restoranu u koji nas je Anton odveo. Bila sam potpuno neprikladno obučena, ali isto je bilo i sa njim i Heder. Kad smo ušli, nekoliko Antonovih telohranitelja nam je bilo za petama. Ušli smo kao da smo kraljevske krvi. Ugledao nas je upravnik restorana i prišao nam kao da bosonog hoda po usijanom uglju. Postavio nas je bez čekanja za sto u uglu s prelepim pogledom na Atlantski okean. Anton je poručio nekoliko predjela uz širok i besprekorno beo osmeh. Njegov pogled zaslepio je svaku ženu u prečniku od šest metara i privukao pažnju ostalih gostiju. I Heder i ja smo naručile predjelo, a ja u želji da pojedem nešto đavolski pikantno, sa bezbroj kalorija, uzela sam i moje večito omiljene, preukusne vazdušaste jastučide, njoke prelivene krem sosom. Pravi raj na nepcima. Anton je naručio testeninu sa račidima i pojeo je svoju porciju brzo, kao da de mu skočiti sa tanjira nazad u okean. Kad sam se začudila njegovom grozničavom obedovanju, namrštio se, obrisao usta, i zagledao se u Atlantik. Heder je pažljivo promenila temu pre nego što je stigao da odgovori. Očigledno je znala nešto o toj naročito vrudoj temi što ja nisam. Pogledala sam u nju, i odsečno je zavrtela glavom. Razgovor se prebacio na muzički spot i planove. I tada sam morala da bacim džinovsku atomsku bombu i priznam kako apsolutno ne umem da plešem. „Uopšte?“ Skupio je obrve. Odmahnula sam glavom i ugrizla se za usnu. Podigao je ruku, protrljao bradu, i udahnuo: „Morademo da uradimo nešto tim povodom. Ti si“, pokazao je od vrha moje glave do stola, „perfecto, ah… savršena kao zavodnica. Ejč, nisi mogla izabrati bolju. Moramo rešiti ovo pitanjce.“ Protrljao je ruke. Zenice su mu potamnele. „Misliš li isto što i ja?“ Obradao se Heder, ne meni.
500
Izvila je usne nagore, kucnula kažiprstom po usnama i slegnula ramenima. „Ako je slobodna. Plesna trupa u San Francisku je upravo završila, a onaj manijak što joj je uhodio prijatelje je nestao.“ Promeškoljila se na sedištu. „Objavljena je vest. Možda de ona kao koreografkinja rešiti poteškode koje imaš s pratedim plesačima. Pozvadu je, proveridu je li zainteresovana da ti spašava dupe. Znaš da de te koštati.“ Nasmejao se. „A šta ne košta, Ejč? Želim nju. Umoran sam od zezanja s tim glupim kretenom, a ona je trenutno najbolja. Dodaj latino mešavinu. Ona de znati kako da osmisli pravilne okrete. Želim da sva pažnja bude na Miji. Želim da bude tako poželjna u spotu da svima pođe voda na usta. Svaki muškarac de je želeti, a nijedan je nede dobiti.“ Sladostrasno se nacerio, ubacio celog račida u usta, i spustio repid na pomodni tanjir. Sav je blistao, vidno uzbuđen zbog svoje zamisli. „Pa, uh, ko je ta koreografkinja?“ Heder je otpila gutljaj belog vina i obrisala usta. „Vrlo nadarena savremena plesačica koja je nastupala sa plesnom družinom iz San Franciska poslednje dve godine, pa nismo mogli da je ukrademo.“ Uprla je prst u Antona dok je držala čašu s vinom. „Anton se zaljubio u njeno telo i kretanje kad smo prošle godine gledali njen nastup.“ To me je iznenadilo. „Zanima te pozorišna produkcija?“ pitala sam. „Da, Lusita. To me smiruje i zavodi moju muzu. Volim da gledam druge kako plešu i pevaju uz klasične i nove inovativne komade.“ „U svakom slučaju“, ubacila se Heder, „saznali smo da podučava ples isključivo za pozorište iz San Franciska. Znaš da nede predi iz San Franciska u Majami.“ Poslednji deo je uputila njemu. Anton se namrštio. „Čini mi se da hode da bude sa sestrama. Ali ako joj ponudimo dovoljno i brzo je ščepamo, možda de pristati da dođe dok je tu Mija i dok snimamo. Mogla bi zaista da doda ono što nam je potrebno da podigne taj spot na viši nivo.“ Heder je naglo ustala. „Sad du je pozvati.“ Pogledala je na sat. „Kod njih je tri sata manje nego kod nas, tako da je dobro.“ Bez ijedne reči više ustala je od stola i krenula ka otvorenoj terasi. Pijuckala sam vino i gledala u okean. Povetarac je lepršao oko nas, ali grejne lampe blizu našeg stola pružale su dovoljno toplote. „Ta tvoja asistentkinja je prilično preduzimljiva.“ Nasmešio se. „Jeste. Zato je i držim.“ „Mogu li da budem iskrena?“ pitala sam skupljajudi usne, čekajudi. Naslonio se unazad, prebacio nožni članak preko kolena, i raširio ruke. „Naravno.“
501
„Zašto si tako oštar prema njoj? Zar se ne bojiš da de te napustiti?“ iskreno sam se pitala zašto bi neko ostao sa čovekom koji se čas ponaša kao da njegovo govno ne smrdi, a čas je opušten i raspoložen. Kao da je imao dve potpuno različite strane. „Odakle ti je to palo na pamet?“ Skupio je oči. Slegnula sam ramenima. „Ne znam. Možda zbog toga što režiš na nju preko telefona, hodaš ispred nje kao da ti je potrčko, i dobacuješ joj naređenja dok odlaziš.“ Namrštio se. „Hederino mišljenje mi je važnije od svih ostalih. Jedino njemu pridajem značaj… uvek. Verujem joj bezuslovno.“ „Mene umalo da zavaraš.“ Dohvatio je pide i iskapio ostatak širaza. „Je li ti spominjala odlazak?“ Po tonu sam shvatila da mu se nije dopadala pomisao na njen odlazak. „Ne! Ni slučajno. Ali imam neki osedaj da želi više.“ „Više?“ Pitanje je teško visilo u vazduhu. „Kao u vezi?“ Odmahnula sam glavom. Zar je zaista toliko narcisoidan? Posmatrajudi mu telo i anđeosko lice, pretpostavljala sam da ima pravo. Donekle. „Ne, koliko znam. Mislila sam na posao. Spomenula je kako sanja o tome da bude umetnička menadžerka. Čini se da tebi trenutno nedostaje menadžer.“ Podigao je ruku do usta i prešao palcem preko te krajnje primamljive donje usne. „Nemam ga. Obično prenesem svoje odluke Ejč, i ona sve sredi.“ Zanimljivo. „Znači, na neki način ti je ved menadžerka, samo bez povlastica ili uticaja koje to zanimanje nosi. Šteta za nju.“ Opušteno sam se igrala kosom i namestila stolicu tako da gledam u vodu i dam mu prostora. Okean je bio apsolutno prelep. Srce me je zabolelo kad sam shvatila koliko mi nedostaje dom. Dom. Uh. Izgleda da sam nenamerno odgovorila na pitanje o kom sam razmišljala vedi deo proteklih meseci. Dom je bio Kalifornija.
502
TREĆE POGLAVLJE Sunčevi zraci su se probijali kroz zavese, zaslepljujudi me svojom veličanstvenošdu. Tredi je dan i konačno sam se osedala dovoljno naspavano. Juče sam imala gomilu sastanaka sa kozmetičarima, stilistima i timom. Te večeri trebalo je da se nađemo sa koreografkinjom. Doletede u toku prepodneva i želela je da se odmah upozna sa čitavim timom u plesnom studiju. Nadala sam se da nije neki krut i opasan vojnički tip. U meni su se borili strepnja i uzbuđenje, i nervirala sam se hode li uspeti da me nauči da vrckam, a da ne izgledam kao Elejn iz one Sajnfeldove grozne epizode Voljeni tata. Ova bela devojka ne ume da pleše. To je uvek bio kamen spoticanja između mene i mog agenta. Umem da pogodim melodiju, glumim i očigledno sam prilično dobar model, ali nikad nisam bila nadarena za ples. Međutim, Džinel, ume da pleše kao vihor. Njen rad u Ljupkim lutkama ju je proslavio, a pozornica ju je volela. Iako sitna, svašta je umela s onim svojim malenim telom i znala je da se krede po pozornici bolje od svih koje poznajem. Tuga me je obavila kao ogrtač. Džin bi volela da bude ovde i upozna se sa slavnom koreografkinjom iz San Franciska. Čim saznam ko je to, obavestidu je, i proveridu šta zna, ako nešto zna, o tajanstvenoj ženi za kojom je Anton poludeo. Pa, barem što se njenog plesa tiče. Telefon mi je zvrcnuo čim sam ga uključila. Proverila sam poruke, pogleda još zamudenog od dobrog sna. Jedna je bila od Medi, koja me je obaveštavala o školi, zahvaljivala mi na poslednjem čeku za knjige i hranu. I dalje me je mučilo što više nisam morala da joj pladam životne troškove. Duboko sam disala i svaki dan bivala sve opuštenija. Nikad se nedu potpuno odredi odgovornosti kad se radi o mojoj mlađoj sestri. Previše mi je usađena u svako vlakno mog bida. Međutim, stalno sam morala da se podsedam da je sad odrasla, da živi sa verenikom i ima ciljeve u vezi sa karijerom i bududnošdu. Bila je sredna, zdrava, i zbrinuta sa tipom koji izgleda udovoljava svakom njenom hiru. Bolje bi mu bilo da ostane takav ili du vezati tog jebača i pincetom mu iščupati jednu po jednu dlačicu sa grudi. Od naredne poruke sam se smrzla. O, ta moja najbolja drugarica de dobiti svoje. Samo je na jedan način mogao saznati za moj rođendan: ako mu je neko rekao. Za: Miju Sonders Od: Vesa Ceninga 503
Ptičica mi je rekla da ti je sledede nedelje rođendan i da si u Majamiju. Iskamči slobodan dan. Nedeš valjda provesti rođendan sa strancem? Dolazim da te vidim. Budi spremna. Moramo da nadoknadimo ovih nekoliko meseci. Sva srdita, pozvala sam malu zmiju koja je odala tajnu. „Halo“, javio se pospani glas. „Mija, jesi li dobro?“, opet je progovorila, ovog puta malo pribranije. „Kako si mogla?“, zakreštala sam u telefon, držedi ga kao da je čekid spreman za udarac. Uzdahnula je i promumlala: „Neko je morao.“ Zevnula je. „Stvarno? Neko je morao. To je tvoj odgovor? Tako sam ljuta na tebe“ ljutito sam prosiktala u telefon. Zašto sam šaputala, nisam znala, pošto u stanu nije bilo nikog osim mene. Ponovo je zastenjala i zevnula. „Mija, igrala sam se brojalice Eci-peci-pec sa zgodnim frajerima čije sam brojeve ukrala iz tvog telefona.“ Zakolutala sam očima i stegla zube. Ličilo je na nju da ukrade brojeve umesto da ih traži. „Izbor je pao na Vesa. Ne treba da provedeš rođendan sama.“ Glas joj je postao ljutit između piskavog zevanja i uobičajene šaljivosti. „Došla bih ja, ali znaš da ne mogu uzeti slobodno posle odmora u maju. Koliko uopšte ima sati?“ Bacila sam pogled na sat na nodnom stočidu. Osam sati ujutru na Istočnoj obali. Odgovorila sam, cerekajudi se: „Pet kod tebe. Tako ti i treba. Sad moram da se bakdem sa Vesom.“ „Bakdeš s njim? Hmm, ja bih radila mnogo više od toga. Zašto si uostalom tako ljuta?“ Imala je pravo. Džin se uvek petljala u moj život i nikad se pre nisam ljutila na nju. Možda zato što nisam bila spremna da se vidim sa Vesom tako brzo posle Aronovog napada, jer se još nisam oporavila od njega. A povrh svega, još sam se i zaljubljivala u tog frajera. Jebiga! U tome je nevolja. Moj um je to mogao da potiskuje, da se bori protiv srca koliko god hode, ali na kraju svega ipak sam bila zaljubljena u tog zavodljivog plavokosog seksi boga koji je izgledao podjednako dobro u nisko spuštenim kupadim gadama, u smokingu, ili kao od majke rođen. Definitivno mi se više sviđala varijanta s golom zadnjicom. Oblizala sam usne, setivši se našeg poslednjeg susreta u Čikagu. Bio je žestok, puten, i urezao mi se u sedanje zauvek. „Halo, Mija? Jezik ti je zauzet kurcem? Nadam se da jeste. Nadrkana si otkako je onaj glupavi političar stavio svoje prljave ruke na tebe.“
504
„Džin! Napadnuta sam. Imaj malo milosti.“ Glas joj je smesta smekšao. „Znam, dušo. Žao mi je. Samo ne želim da to đubre tako utiče na tebe. Niko ne sme da ima mod na tobom. Zapamti. To si mi ti rekla nakon sveg sranja kroz koje si prošla sa Blejnom.“ Zaječala sam. „Ne znam, devojko. Anton je zgodan da ti voda pođe na usta…“ Presekla me je na svoj dobro poznat način. „Ribo, šta bih dala da sam sad na tvom mestu. Ne, ne na tvom. Ti voliš da glumiš nedostižnu. Pogledajte mene i moje impresivne sise, dođite da ih vidite, o, ne, ne možete ih dobiti. Ja, ja bih bila na kolenima ispred tog zgodnog čokoladnog frajera i usisavala mu muškost kao sladoled sa ukusom frapučina.“ Prasnula sam u smeh. „Znam da bi, kurvo smrdljiva.“ „Ko, ja?“ Pretvarala se da je iznenađena. Zastenjala sam i izvrnula se na krevet. „Ali, Džin, evo o čemu se radi. Istog trena kad mi se primakao, uspaničila sam se. Samo mi je pred očima sevnulo sedanje na onu nod sa Aronom.“ Mrštedi se, cupkala sam zanokticu sve dok nije prokrvarila. Bol nije bio ništa u poređenju sa brigom da sam pretrpela više nego što sam mislila da jesam nakon onoga što se dogodilo. „Hmm, mislim da moraš sebi dati malo vremena. Vrši li pritisak na tebe?“ Glas joj se stegao, i visoki ton je dostigao krešendo. Bio je to znak da de prasnuti. „Ne, ne, ne. Nimalo. Samo na početku je bilo ozbiljnog flertovanja između nas, ali sad kao da mi je na libido palo mokro debe.“ „Hmm, možda de ti prijati da Ves dođe u grad. Znaš, da ponovo nađeš sebe.“ „Ti to navodiš naslove filmova?“ „Dušo, ne znam šta bih ti rekla kad nedeš da kresneš krajnje zgodnog, neopisivo lepog, bogatog, preslatkog frajera. To se kosi sa svime što jesam.“ „Istina… velika kurva“, dodala sam lakomisleno. „Moraš se držati onoga što znaš.“ Zakolutala sam očima i uzdahnula. „Dobro. Ali duguješ mi.“ Morala sam se potruditi da zvučim čvrsto i nepopustljivo, naročito najboljoj drugarici, ali činilo mi se da sam prilično uspela. „Znači, oprošteno mi je što sam se mešala?“ zaskičala je sidušnim, gotovo usplahirenim glasom. Zuredi u tavanicu, pustila sam da me vijugave šare na njoj umire. „Da, zasad. Ali nemoj više nikog da zoveš. Ozbiljno, Džin!“ „Časna izviđačka!“ požurila je da doda. „Nisi nikad bila izviđačka!“ Ukorila sam je i nasmejala se. „Načas mi je dobro zvučalo.“ Zakikotala se.
505
„Kako god. Vradaj se u krevet opajdaro!“ Nacerila sam se i, iako me nije mogla videti, sigurna sam da je znala da joj je sve oprošteno ved po mom glasu. „Hej, hej, pičko! Volim te, kučko.“ „Ja tebe još više, kučkasta faco.“ Prekinule smo vezu, i pročitala sam Vesovu poruku još jednom. Dodi de za dve nedelje. Rođendan mi je četrnaestog jula. Dan pada Bastilje. Pomislila sam da bi možda bilo bolje da završim s tim. Za: Vesa Čeninga Od: Mije Sonders Džinel je trebalo da duti. Zaista ne moraš da dolaziš. Bidu dobro. Volim što misliš na mene. Volim? Ponovo ta prokleta reč. Volim. Volim li Vesa? Iskreno? Nisam znala. Možda. Verovatno. Mogude. Definitivno nisam nikako mogla o tome da razmišljam sad kad sam sa drugim klijentom. S klijentom koji je, kako se Džin tačno izrazila, bio čokoladni preslafki frajer. A takođe i igrač. Ali zar nisam i ja takva? Bila sam s Vesom, Alekom i Tajem, a evo sedim u stanu još jednog bogataša, i razmišljam o tome koliko je privlačan. Brzo kao munja, otvorila sam internet i ukucala reč Igrač. Internet me je uslužno snabdeo slededim: Igrač 1. Osoba koja učestvuje u sportu ili igri. Fudbaler. 2. Osoba što igra uz muziku. Plesač. Nisam te vrste igrača imala na umu. Odmah ispod te definicije nalazio se link za drugu veb-stranicu sa nazivom Metropolitan Dictionary28. Otvorila sam ga. Igrač Muška osoba nadarena da manipuliše ili „se igra“ s drugima, i vesta u zavođenju suprotnog pola pretvarajudi se da joj je stalo dok je u stvari zanima samo seks. Hmm, da li se izraz igrač koristi samo da opiše muškarce? Delimično sam želela da se time utešim, i to iskoristim. Nažalost, mučila me je griza savesti i nije 28
Engleski: Dictionary – rečnik. (Prim. prev.) 506
mi dozvoljavala da imam tako visoko mišljenje o sebi. Neko dosadno bockanje navelo me je da posetim Intelektopediju. Ranije me nikad nije izneverila. Prva definicija je rekla sve crno na belo, navodedi upravo ono čega sam se plašila. Igrač može da se odnosi na: Igrač u smislu muško-ženskih odnosa: muškarac ili žena koji imaju ljubavne afere ili seksualne odnose sa suprotnim polom bez namere da se venčaju ili stupe u monogamni odnos. Samo mi je to trebalo da vidim. Potvrđeno. Mija Sonders, dušo, ti si igrač. Pošto sam provela mnogo vremena šuredi kožu sve dok nije poprimila mučnu i preosetljivu ružičastu nijansu, krenula sam ka liftu. Heder mi je porukom poručila da se obučem opušteno i nađem se s Antonom na krovu. Zašto na krovu, nisam imala pojma, ali oni su me pladali, pa sam postupila po zahtevu bez odgovora. Prošlo je sat vremena od moje poruke Vesu, a još mi nije odgovorio. Nisam znala ni šta bih želela da mi kaže. Hode li navaljivati i silom pokušati da mi ponovo osvoji srce? Deo mene je to tako očajnički želeo da sam jedva disala. Drugi deo je želeo da nam odnos ostane ovakav kakav je, barem za sada. Bez očekivanja, bez polaganja prava jednog na drugo, samo prijatelji. S povlasticama. Prijatelji s povlasticama. Jesam li zaista želela takav odnos sa Vesom? Mojim Vesom? Sranje. I kad je postao moj Ves? Pretpostavila sam negde između priznanja da sam se zaljubila u njega i razmišljanja o tome da mi je dom Kalifornija. Ne, ne samo Kalifornija. Njegova kuda u Malibuu. Tamo sam bila najviše svoja. Slobodna da budem samo Mija. Zarežala sam i pritisnula dugme na liftu tako jako da me je palac zaboleo. Protresla sam ga i posmatrala brojeve kako se povedavaju. Zašto sada? Nakon odvratnog iskustva, lečenja rana u Bostonu sa Rejč i Mejsom, zatim dolaska ovamo i upoznavanja sa zgodnim frajerom koji je otvoreno pokazao zanimanje za mene ili barem moje telo, i sve je to dovelo do ovoga? Možda je sve zapravo oduvek i vodilo do ove tačke? Gde sam osedala da mi emocije i strahovi ključaju poput lave, kao vulkan koji bi svakog trenutka mogao da se aktivira? Lift je zvrcnuo, i našla sam se u veoma neobičnom svetu. Biljke, drvede, i vlažan vazduh koji mi je zapahnuo kožu, i otežao mi disanje. Vlažnost je bila tako gusta da se mogla šedi kao puter. „Gospode…“, nagonski sam progutala, pokušavajudi da savladam osedaj ribe na suvom.
507
„Lusita! Ovamo“, čula sam Antona kako me doziva, ali samo sam videla obrise muškarca, nejasnu belinu koja se kretala od biljke do biljke. Kad sam pažljivije pogledala, košulja, platnene pantalone, čak i brodarice bile su mu bele, samo malo prljave pri vrhu, kod prstiju. Ogroman azijski šešir virio je ispod velikog žbuna dok sam se približavala. Stala sam i zagledala se u njega dok je čupao korov, uvijajudi ga pri dnu i čupajudi ga zajedno sa razgranatim korenjem. „Šta radiš?“ „Uređujem baštu. Tamo su ti rukavice. Imaš li dara za to?“, pitao je, i kao da mu se u glasu čula nada. Odmahnula sam glavom. „Bojim se da ne. Vedinu ubijem.“ Uspravio se, a platnena košulja mu se zategla preko svih mišida. Uzbudljivo komešanje pokrenulo mi se nisko u stomaku, ali ugasilo se kad mi je prišao bliže, nadohvat ruke. Gledaj, ali ne diraj. Zanimljivo. „Pretpostavljam da demo to morati da promenimo, zar ne?“ Navukla sam rukavice, uz sleganje ramenima. „Nisam nikad ranije probala. Tamo u Vegasu imamo vrlo malo zelenila. Kamenje umesto travnjaka, kaktuse umesto žbunja, i sukulente umesto cveda. Te jadnike ne treba mnogo održavati.“ „Da, ali kad brineš o nečemu drugom osim o sebi, to donosi radost.“ Lep način razmišljanja. „Evo, vidiš ovu biljku?“ Ispratila sam mu prste i osmotrila divlji zeleni izdanak koji nije ličio na druge. „Ovaj korov de se na kraju proširiti kroz čitavu saksiju papaje.“ Nabrala sam nos, jer nisam znala šta je to papaja. Osmehnuo se. „To je grm, ali cveta. Vidiš ovo?“ Podigao je stabljiku koja je na sebi imala cvet drugačiji od svega što sam do tada videla. Bio je tamne ljubičaste boje u sredini, sa tri duge latice svetle zelenkasto-žute boje. Svakako nešto jedinstveno. „Korov de napasti čitavu površinu i uništiti lepotu što raste unutra. Pomalo kao negativne misli.“ Negativne misli. „Kako to?“ Blago se osmehnuo, a oči su mu bile svetlozelene. „Sedi sa mnom, Lusita.“ Učinila sam kako je tražio, spuštajudi dupe na malu ivicu saksije. „Negativne misli se poseju kao seme u mozak, a onda, čim narastu, preuzmu ti čitav um, zagade ti sposobnost da jasno vidiš istinu i lepotu. Da vidiš iskrenost iza osobe ili okolnosti. Na kraju, te misli preovladaju, i više ne možeš da se raduješ što imaš tu osobu u životu. Kao korov. Rašde i zauzeti čitavu saksiju dok sva lepota ne bude uništena i ostane ti samo ono što nikad nisi želela. Korov, ili u ovom slučaju, negativna misao.“ „Iznenađuješ me.“ Uhvatila sam ga za mišicu i stegla je. Kad mi je spustio ruku na koleno, ukočila sam se. Strah i ružnoda dopuzali su mi iz središta njegovog
508
dodira uz nogu, preko tela, i teskoba mi je stegla grudi. I nesvesno sam zadržala dah. Zelenim očima je proučavao moje, i zažmurio je, polako trepdudi, pre nego što mi je pustio koleno. Kao da sam ponovo prodisala. Okrenula sam glavu, stavila ruke na kolena, i udahnula kroz nos, a zatim izdahnula na usta, trudedi se da budem neprimetna. Nije uspelo. Primetio je, ali bio je dovoljno pristojan da ništa ne kaže. Kad sam se ponovo dovela u red, konačno mi je odgovorio na pitanje. Promrdao je obrvama i oblizao one pune, sočne usne. „Vedinu iznenadim.“ Imao je i tu zajedljivu stranu. „Znači, baštovanstvo ti je hobi?“ Klimnuo je glavom. „Si. Obožavam da gledam kako ono što je lepo raste. A volim i da jedem ono što uzgojim.“ U glasu mu se čuo ponos. Izgleda da je taj hobi bio omiljen latino ljubavniku, i nekako ga je činio stvarnijim, malo prizemnijim. Reč jesti mi se vrzmala po glavi. Setila sam se načina kako je jeo pre neko veče i kako je reagovao kad sam mu rekla da nisam jela. „Voliš li hranu?“ pitala sam, igrajudi se listom nekog grma kome nisam znala naziv. Sve je bilo tako egzotično i novo mom neizvežbanom oku. Ustao je i otišao do drugog žbuna. „Hrana je neophodna. Niko ne bi trebalo da bude bez nje.“ „Zvučiš kao neko ko je živeo bez nje i zna kako je to.“ Vilica mu se stegla i usne su mu se istanjile. Pun pogodak! „Hodeš li mi redi zašto se ukočiš kad te dodirnem, čak i na prijateljski način? Mada bih voleo da te dodirujem i drugačije. Ako si raspoložena.“ Oči su mu žarko blesnule, dokazujudi da mu se zapravo sviđam isto kao i on meni, samo što nam nije suđeno. Hodajudi kroz redove cveda i žbunova, prešla sam preko pitanja i izjave da ga privlačim. „Šta je ovo?“ Pokazala sam na grm sa jarkožutim čupavim loptama i tamnozelenim listovima poput paprati. „Slatka akacija. Cveta cele godine, ali ne diraj je…“, rekao je baš kad sam uhvatila žuti pupoljak i ubola se na trnje. „Jao!“ Povukla sam prst i zamahnula njime kroz vazduh. Uhvatio ga je i uvukao u usta. Troje mi se desilo odjednom. Prvo, vatra mi je buknula u stomaku, donosedi sa sobom svu mogudu požudu i potrebu tako jaku da mi je mesto između butina odmah ovlažilo. Drugo, ona strašna, mučna strepnja obavila mi je celo telo, potpuno me je ukočila i zarobila.
509
Trede, ispred očiju mi se zacrnilo. Kad sam otvorila oči, ponovo sam bila tamo. Uz onaj jebeni zid.
510
ČETVRTO POGLAVLJE „Misliš da si nešto posebno, zar ne?“ Aronove reči su me ujedale pune otrova. Odmahnula sam glavom i pokušala da zvučim smireno. „Zapravo, ne.“ Istina, ali, sudedi po njegovom odgovoru, nije se složio. Namrštio se, okrenuo, i krenuo prema meni sve dok nisam podigla ruke da se branim. Nije se zaustavio. Nastavio je, i našla sam se pritisnuta uz betonski zid mračne prostorije. Još nekoliko koraka, naslonio je grudi na moje i pre nego što sam postala svesna šta se dešava. Plitko dišudi, razmišljala sam kako najbolje da postupim, ali šampanjac mi je usporio reflekse, a udovi su mi postali teški i obamrli. „Arone, ne želiš ovo da radiš.“ Približio mi se licu, i prešao mi nosem preko slepoočnice. Drhtaji straha prošli su mi kroz kičmu, i naježile su mi se dlačice na vratu. „Naravno da želim.“ Glas mu je zvučao mrtvo, lišen bilo kakvih emocija. Odgurnula sam mu grudi da vidim hode li popustiti. Nikako. Strah, jasan i vreo, golicao mi je čula, i u menije narasla želja da se borim ili bežim. „Pokušavaš dapobegneš, kurvo mala“, pijano jefrfljao. „Nisam kurva, Arone. Znaš to.“ Odgurnula sam ga iz želje i potrebe da se izvučem. Tad je postalo još gore. Sagnuo se i ugrizao me za mesto između ramena i vrata. Jako. Tako jako da sam vrisnula, i bol mi je sevnuo iz rane. Nije ga bilo briga, iskoristio je što je jači. „Znam da te je moj otac unajmio da mu budeš kurva pred njegovim sjebanim bogatim prijateljima. Znam da radiš za agenciju za pratnju i primaš mesečnu plutu za to. Vreme je da se tatičin novac isplati.“
„Dios mio, Mija. Molim te! Ja sam tu. Anton. Anton! Nedu te povrediti!“ Anton me je čvrsto grlio, sprečavajudi me da se pomerim. Taj osedaj stezanja je bio tako jak da sam mu se, koristedi svu snagu, okrenula u naručju, i vrisnula. Pustio me je kao da sam granata koja mu je upravo pala u ruke. Otrčala sam do kante za smede u uglu i povratila. Snažno napinjanje mi je protreslo telo. Nisam imala mnogo toga pošto još nisam doručkovala. Hvala bogu. Uglavnom kafu i žuč. Anton je stajao blizu, ali ne tako blizu da me ponovo obuzme strah. Ruke je skrstio na grudima, a šešir je skinuo i pustio ga da mu visi na uzici na leđima. Oči su mu potamnele i ispunila ih je tuga, možda čak i sažaljenje. 511
„Ne gledaj me tako!“, zarežala sam i obrisala usta rukom. Morala sam ponovo da se istuširam. Znoj mi je izbio po čelu, i stomak mi se stegao još jednom. Ošamudeno sam se odvukla do druge klupe u blizini i sela. Pošao je za mnom, ali nije seo. Oslonio se rukom na koleno i čekao da podignem bradu, a onda su nam se pogledi sreli. „Pričaj sa mnom.“ Ton mu je bio pun saosedanja i brige. Zapljusnuli su me očaj i bes. „Hodeš da pričaš sa mnom?“ Udarila sam se po grudima. „A šta je s tobom i hranom, Antone?“ Uzvratila sam. Udahnuo je i uhvatio usne palcem i kažiprstom. Nešto mračno mu je pomutilo zelenu boju očiju. Linije na licu su mu smekšale kad je uzdahnuo. „Odrastao sam u siromaštvu. Velikom siromaštvu. Bio sam tako siromašan da smo danima preživljavali na vodi i otpacima koje smo moji i ja skupljali po kontejnerima skupih restorana u blizini naše stradare od kude. Portoriko nije samo sunce, prelepe žene u bikinijima, i beskrajne plaže. Ima mnogo delova što veoma podsedaju na zemlje Tredeg sveta. Istočna strana ostrva je veoma opasna, a ja sam tamo odrastao.“ „Koliko brade i sestara imaš?“ „Dvoje. Jednog brata i jednu sestru. Ali papa umro kad smo bili jako mali. Mi mama je davala sve od sebe, ali puno puta sam nodu otišao na spavanje gladan. Godinama mi je krčao stomak.“ Ustao je i raširio ruke, prava slika kralja u svom zamku. „Više ne. Mi mama sad dobija mnogo novca od mene i živi tihim, srednim životom, i više ničeg nije željna. Tako je i sa mojim hermanos. Bratom i sestrom“, objasnio je na engleskom. Zažmurila sam i odbrojala do deset, jedino sam tako mogla da se smirim. Kad mi se lupanje srca umirilo, otvorila sam oči i progovorila: „Poslednji klijent je imao sina, političara, na veoma visokom položaju u američkoj politici. Napao me je fizički, pokušao da me siluje. Bio je veoma blizu toga. Preblizu.“ Čak su mi i same reči imale ukus odvratne prljavštine na jeziku. „Kad?“ Pitao je nežno, što me je navelo da mu verujem, poverim se onako kako inače ne bih nekome koga poznajem tek nekoliko dana. „Pre gotovo tri nedelje.“ „Coño29, tako nedavno? Gospode, Mija. Je li đubre u zatvoru?“ U tome je bila nevolja. Odmahnula sam glavom, i skupio je oči. „Nisam ga tužila.“ Kad sam to naglas priznala, kao da mi se nož zario u stomak. Iako sam znala da je to za vede dobro, i dalje sam se borila sa činjenicom da se u suštini izvukao. Da, trpeo je posledice i ispunjavao zahteve koje sam postavila, ali ništa 29
Španski: Sranje. (Prim. prev.) 512
od toga nede popuniti prazninu u meni, tu rupu što bi je moglo ispuniti samo saznanje da je pravda zadovoljena. „Ne. Imao je olakšavajude okolnosti. Uradila sam ono što sam morala. Nisam imala dobru priliku. Da sam ga prijavila, ne bismo bili povredeni samo nas dvoje, mnogi bi pretrpeli štetu zbog zatvaranja tog bolesnika.“ Klimnuo je glavom. „Ponekad su odluke koje moramo doneti teže nego što bilo ko može da shvati.“ Izgovorio je to bez ikakve osude. Upravo sam mu ispričala kako me je jedan gad napao i gotovo silovao, a ja ga svojom voljom nisam strpala iza rešetaka. Nije znao ništa o okolnostima, odlučio je da prihvati moju odluku kao neophodnu. Zašto ja nisam mogla tako? Jasno mi najavljujudi, seo je pored mene i pružio ruku. Nudio mi je podršku i utehu. Uplašena, ali rešena da to prevaziđem, prihvatila sam je. Je li osedaj bio isti kad sam držala za ruku Taja ili Mejsa? Ne, nije. Ta dvojica muškaraca su znali kroz šta sam prošla i, iz nekog razloga, njihov dodir mi nije smetao u danima posle napada. Onaj sad poznati strah zagolicao me je po dlanu, pa sam mu kratko stegla ruku i povukla se. „Hvala“, prošaputala sam. Podigao je obrve. „Ne čemu?“ „Što me ne osuđuješ.“ Glas mi je pukao, i osedanja su me smesta savladala. Polako je udahnuo. „Ne živim tvoj život. Ne mogu nikako da razumem je li neka odluka mogla biti bolja ili gora jer nisam ja morao da je donesem. Samo ti moraš da živiš sa svojim izborima. Vidim da tebe ovaj veoma optereduje.“ Klimajudi glavom, udahnula sam i pritisnula dlanove jedan o drugi sve dok mi zglobovi na prstima nisu pobeleli od naprezanja. „Pa, možemo li biti prijatelji bez drugih mogudnosti?“ pitala sam, odjednom zabrinuta hode li ga ta odluka naljutiti. „Privlačim li te, Lusita?“ Malo svetio. Blesavko jedan. „Da“, odgovorila sam bez oklevanja. „Ipak deš sebi uskratiti zadovoljstvo parenja sa mnom?“ Široko sam se osmehnula. Zadovoljstvo parenja? Kako mu je to palo na pamet? „Nažalost, mislim da mi novi partner trenutno nije u planu. Osim toga, recimo da postoji neko drugi.“ U redu, priznala sam. Šta, dođavola, da radim s tim? Udario se po butinama i ustao. „Šteta. Nadao sam se da du te odvudi u krevet.“ „Ne bih rekla da de ti nedostajati društvo u doglednoj bududnosti.“
513
„To je istina.“ Ponovo je promrdao obrvama. „Znači, prijatelji?“ Ovog puta je pružio ruku da potvrdimo dogovor. „Prijatelji.“ Podigao je šešir i ponovo ga namestio na glavu. „Sad deš mi, kao prijateljica, pomodi da iščupam sav korov.“ „Mislim da bih to volela, Antone.“ Malo rada na suncu, da kroz znoj izbacim odvratne otrovne emocije koje su mi ključale odmah ispod površine, preporodilo bi me. „Pod jednim uslovom…“ Stavila sam ruku na kuk i nakrivila glavu. Osmehnuo se, s vragolastim dečačkim sjajem u očima, zbog koga sam požalila što sam odlučila da se nedu pariti. „Reci svoje uslove, ženo.“ Zbog njegovog naglaska, odgovor mu je zvučao besmisleno dvosmislen. „Želim da se provozam na jednom tvom motociklu.“ Zabacio je glavu i nasmejao se. „Voziš se motorom?“ Naljutilo me je što se tako upadljivo zapanjio. „Ne vozim se, lutko“, naglasila sam, upotrebivši njegov način tepanja. „Dušo, ja vozim.“ Njegova razdraganost mi je dala nadu. Napudio je usne. „Jedva čekam da naplatim naš dogovor.“ Pokazao je na veliku korpu. „Rukavice su tamo, još jedan šešir, i kofa.“ „Dogovoreno!“ *** Marija de la Tore. Tako se zvala koreografkinja. Kad sam je videla uživo, umalo da progutam sopstveni jezik. Imala je kao gavran crnu kosu poput moje, i neopisivo lepe obline za plesačicu. Bila je mišidavija od mene, a telo bi joj mogli isklesati u mermeru na večno obožavanje. Govorila je engleski, ali prelazila je na španski iz čistog hira. Etnička pripadnost joj je bila jedinstvena. Da sam morala da pogađam, rekla bih grčka ili italijanska i možda španska. Definitivno mediteranska. Sve u svemu, bila je krajnje egzotična. Dok se kretala, sve oči su bile uprte u nju. Imala je gipkost i otmenost, za razliku o svih ostalih plesača ovde. „Zavodnica!“, uzviknula je Marija, gledajudi u parče papira. „Mija Sonders?“ Proučavala je gomilu dok se sve glave nisu okrenule ka meni. Došla sam u prednji deo studija gde su svi sedeli. Dotad sam stajala naslonjena na zid pozadi, ne želedi da smetam. Ispitivala je svakog plesača, tražila da izvedu serije koreografija, a onda je polovinu odbacila. Bez oklevanja ih je poslala da se pakuju. Surovo, ali delotvorno.
514
Oči su joj bile ledenoplave dok mi je proučavala telo. „Ti nisi plesačica“, rekla je otvoreno, čak i ne tražedi da ponovim korake kroz koje su drugi prošli. Gotovo mi je laknulo što ne moram da se blamiram pred drugima. „Nisam, unajmljena pratilja.“ Slegnula sam ramenima i stavila ruke na kukove. Skupila je oči, i malo slovo V joj se stvorilo na vrhu čela. „Izlaziš li s nekim ovde?“, pitala je jasno. Hvala bogu što je neko znao tačnu definiciju pratnje i nije automatski sumnjao da sam kurva. Nasmešila sam se. „Anton i Heder su me unajmili za ovu ulogu. S njima možeš raspraviti zašto su tako odlučili.“ Nakrivila je glavu na jednu stranu, a zatim na drugu. „Okreni se.“ Uradila sam kako je tražila. „Još jednom.“ Okrenula sam se još jednom dok se nisam našla licem prema njoj. „Umeš li da plešeš?“ „Profesionalno?“ Nasmejala se. „Ne, znam da ne umeš da plešeš profesionalno. Tvoje telo ne laže. Mada, apsolutno vidim, na osnovu tvojih oblina i lepote, zašto si izabrana za ulogu zavodnice. Ali pitam se, plešeš li iz zabave, mrdaš li kukovima, hula, salsa, tango, bilo šta?“ Odmahnula sam glavom, uplašena kako de reagovati, iako je bila savršeno profesionalna sve vreme, čak i kad je sasekla polovinu plesača. „U redu, moradu da razmislim o tvojoj ulozi i kako da te predstavimo pred kamerama. Ne bi bila ovde za taj hip-hop spot da Anton nije želeo tebe za ulogu. Poradidemo na nedostacima.“ To nije zvučalo tako loše. Barem me nije potpuno izbacila iz tačke. To bi bilo mnogo lakše, a ipak bih bila pladena zbog savršeno prikladne odredbe ugovora da nema povradaja novca. Ali nekako, pomisao da bih izneverila ili razočarala Antona, Heder, ili tetku Mili, što se toga tiče, kad bi me poslali kudi, nije mi se sviđala. Iznenadila sam se kad sam shvatila da sam sredna što me je zadržala. Uprkos tome što ne plešem, i tako dalje. Marija je proverila ostale plesače. U prostoriji ih je sad ostala šačica pratedih i ja, kad je ušao Anton. „Mamacita“, pozdravio je Mariju oduševljenim prijateljskim zagrljajem. „Mama, izgledaš prokleto lepo.“ Osmotrio je preostale pojedince koji su šetali unaokolo, istezali se uz baletsku šipku, uvežbavali korake. „Raščistila si radnju, vidim.“ Osmehnula se. „Antone, znao si da du najuriti vedinu plesača. Ne treba ti toliko za ono što imam na umu. Slušala sam pesmu mnogo puta u avionu. Po
515
mojoj zamisli, uglavnom de ti trebati ona“, pokazala je palcem na mene, „i možda par ovih što su preostali.“ Heder je podigla obrve, ali i dalje je dutala, stojedi na korak iza mesta gde su Marija i Anton vodili razgovor. Ja sam ih pratila, ne želedi nešto da propustim, ali i dalje sam se trudila da budem neprimetna. „Hajde da popričamo negde nasamo. Osim ako nisi želela da radimo večeras?“ Pitanje je visilo u vazduhu, čekajudi njen odgovor. Kucnula je prstom po usnama. „No, vamos a dejar descansar esta. Van estar muertos de los pies con lo que he planeado para el resto de la semana.“ Govorila je brzim, vatrenim španskim, i osmeh joj je ukrasio usne. Anton je zavrteo glavom smeškajudi se dok je izlazio iz kancelarije. „Usted es una mujer malvada. Me encanta.“ Poveo je Mariju ka izlazu iz plesnog studija. Kad je stigao do vrata, okrenuo se, gledajudi u mene. „Lusita, ti ideš kuda i ja osim ako jedno od nas…“ pokazao je na sebe, Mariju, i Heder polukružnim pokretom, „kaže drugačije. Entiendes?' Klimnula sam glavom, gurnula obe šake u zadnje džepove farmerka, i pošla za njima. Pridržao mi je vrata. Spustio mi je pogled sa lica, skliznuo kratko do sisa i okolo da mi odmeri dupe. Marija se zakikotala. „O, da, prava je seductora.“ Dok smo koračali, udarila sam Heder ramenom o rame. „Volela bih da znam šta su rekli na španskom.“ Heder je uvijala uvojak kose dok smo hodale, razmrsujudi pojedine delove. „O, Marija je u osnovi rekla da plesači ne moraju da rade večeras jer im treba odmor. Planira da ih izmori dok ne popadaju u nesvest do kraja nedelje.“ Zinula sam, ali nisam ništa izgovorila. „Anton joj je odgovorio da je zla žena…“ Glas joj se promenio kad je završila sa, „… i to mu se sviđa kod nje.“ „Prokletstvo, devojko, ti govoriš španski?“ Nasmešila se. „Prijavila sam se za program Rozeta Stoun prve nedelje kad sam počela da radim kao Antonova asistentkinja nakon što sam diplomirala na fakultetu pre četiri godine. Trebalo mi je nedelju dana da shvatim da du uspešno raditi u njegovom svetu samo ako znam šta tačno govori – sve vreme. Međutim, španski kojim se služe Portorikanci se malo razlikuje od onog koji se govori u Meksiku ili čak u Španiji. Uglavnom razumem šta pričaju čak i kad upotrebe drugačije reči ili stil. Pomalo kao što se razlikuju dijalekti i sleng u zavisnosti od toga u kom delu Amerike živiš.“ „Uh, ali to je zaista divno. Vidi koliko značiš Antonu.“ Pocrvenela je i spustila pogled pre nego što je slegnula ramenima. „Možda vidiš nešto što ne postoji.“
516
Skupila sam obrve i zaustavila je, uhvativši je za lakat. Anton i Marija su odmakli ka liftu. „Idete li vas dve?“ Anton je pridržao vrata. „Uh, sačekaj nas malo“, zamolila sam. „U redu“, pristao je i nastavio da daska na maternjem jeziku sa Marijom. „Šta se dešava? Ponašaš se čudno otkako je došla Marija.“ Ugrizla se za donju usnu i naslonila na suprotni zid. „Sad kad je ona tu, sve moje zamisli i predloži za spot bide potpuno zaboravljeni. Ubedila sam bivšeg koreografa da doda nešto novo što sam smislila, ali sada…“ Zadutala je, a razočaranje joj je curilo iz svake rečenice kao iz zarđale slavine. „Zna li Anton za tvoju zabrinutost?“ pitala sam. Žustro je odmahnula glavom. „Ne, ionako me ne bi slušao. Sad kad je ona tu, sve uši i oči bide uprte u sve što ona radi ili kaže.“ Narogušila sam se. „Ali mislila sam da si želela da dođe. Jedva si čekala da je pozoveš i dovedeš.“ „Zato što je najbolja. Anton zaslužuje najbolje.“ Sklopila sam ruke ispred sebe, i razmislila o tome na trenutak. Ima li tu i nečeg više nego što priznaje? „Jesi li zaljubljena u Antona?“ Pitanje mi je izletelo pre nego što sam stigla da ga ulepšam ili malo ublažim. Razrogačila je oči i nagnula se napred, stavljajudi ruke na kolena dok joj je celo telo drhtalo. A onda joj je smeh pokuljao iz pluda dok se uspravljala. Oči su joj zasuzile, obrazi se zarumeneli, i pravo frktanje izletelo je iz nosa dok je zavijala od neobuzdanog veselja. Očigledno sam pogrešila. „Pretpostavljam da nisi?“ pitala sam. „Izvini, nisam.“ Obrisala je suze koje su joj se slivale niz lice i dubokim udahom je napunila pluda. „Dušo, ne bih se nikad zaljubila u njega. Želim muškarca kome du biti na prvom mestu, a ne jedna od mnogih.“ Likovala je. „Obe znamo da je Anton ljubavnik svima, a nikome nije posveden.“ Ljubavnik svima, a nikome nije posveden. Nisam čula ništa istinitije u skorije vreme. Anton ni blizu nije izgledao kao neko ko bi se skrasio ili obavezao jednoj ženi na neodređeno vreme. „Pa zašto onda ne možeš da razgovaraš s njim?“ „Ne znam. Svaki put kad pokrenem temu kreativnog režiranja nekog određenog projekta, on me saseče pre nego što izrazim mišljenje. Nalazim se na tački u karijeri, Mija, kad du ili napredovati ili otidi.“ Klimnula sam glavom. „I, šta deš da radiš?“ „Pa, među nama“, pogledala je preko hodnika ispred, a zatim i iza nas, proveravajudi je li čisto, „jedan agent me je izabrao za drugu muzičku grupu.
517
Spreman je da mi da posao kreativnog direktora, odmah ispod agenta za talente. Za hip-hop grupu iz okoline Nju Džerzija. Grupu u usponu. Uz veze koje sam ostvarila i zamisli koje sam ved razradila, taj tip me mnogo želi. Spreman je da mi plati gotovo duplo u odnosu na sadašnju platu ako napustim Antona.“ Razrogačila sam oči. „Opa, Heder, to je neverovatno. Šta čekaš?“ Ponovo se ugrizla za punu donju usnu. Lepe plave oči su joj poletele u stranu, i udarila je vrhom cipele o pod, prevlačedi nogom po tepihu. „Uh, teško je. Sa Antonom sam ved četiri godine. Uvek sam brinula o njemu. Mislim, nemam pravu porodicu. Jedinica. Roditelji su mi umrli kad sam bila veoma mlada. Odgajili su me baba i deda, koji su takođe preminuli.“ „Dobro, kakve to ima veze s tvojom odlukom da radiš negde drugde? Negde gde bi radila ono što želiš, upotrebila obrazovanje koje si stekla napornim radom, i ostvarila karijeru kojoj si podredila život.“ Provukla je ruku kroz neobuzdane plave uvojke. „Mija, tako mi je teško. Anton mi je nešto najbliže porodici. Čak i ako mu nisam na prvom mestu, on je i dalje moj.“ Ramena su joj klonula. „On mi je najbolji prijatelj, jedini prijatelj.“ „O, dušo“, protrljala sam joj ruku. „Koliko je to tužno? Odana sam čoveku koga nije briga za mene, a ipak je sve što imam.“ Zgrabila sam je za mišicu, privukla je u naručje i zagrlila. Čvrsto me je stegla. Zanimljivo, ali njen dodir mi nije izazvao napad panike. Suze su joj se slivale niz obraze dok me je grlila i šmrcala mi u vrat. Pomilovala sam joj kosu i ponavljala joj da de sve biti u redu. Na kraju su joj se jecaji pretvorili u kikotanje. Odmakla sam se, palcem joj obrisala suze što su joj se slivale niz obraze i pogledala je u oči. „Pametna si, lepa, i Antonu je više stalo do tvog mišljenja nego što si svesna. Samo razgovaraj s njim.“ Duboko je uzdahnula i kratko klimnula glavom. „Hodu. Hvala, Mija.“ „Uspede kako i treba, ali samo ako si iskrena i prema sebi i prema Antonu. Ne može znati kako se osedaš ukoliko mu ne kažeš. I definitivno nede promeniti ništa ako ne postane svestan tvojih potreba i činjenice da imaš i drugih prilika za razmatranje.“ „Misliš li da de se ljutiti?“, pitala je dok smo išle prema liftu. Pritisnula sam dugme, i pokrenuo se negde iznad nas. „Poznaješ ga bolje od mene. Mislim da de biti veoma zabrinut što mu se nisi obratila i što razmišljaš o odlasku a da mu nisi pružila priliku da popravi grešku. Koliko sam ja shvatila, samo tebe sluša.“ Odmahnula je glavom. „Ne. Radi šta želi, kad želi.“
518
„Mislim da je to malo oštro, a nije ni sasvim tačno.“ Zakolutala je očima i skrstila ruke na grudima. „Možda.“ Osmehnula sam se i ušla u Antonov penthaus kad su se vrata otvorila. „Hajde, devojko, da vidimo koji je đavo s gospođicom ples sa zvezdama.“ Heder je frknula: „Devojko, nemoj da te čuje kako to govoriš. Može da te ispraši! Čula sam da ima prilično preku narav.“ „Heder, dušo, imam i ja. Imam. I. Ja.“
519
PETO POGLAVLJE Kad smo ušle u penthaus, Anton i Marija nisu dokono sedeli za stolom. Ne, bili su na sredini sobe i plesali. „Onda tvoj lik uradi ovo“, Marija je izvela nekoliko složenih koraka, izvijala je telo, kružila kukovima, dodirnula pod, i odskočila gore u još jedan okret, praden udarcem stopala u visokoj potpetici uz glasan zvuk, „tačno na vozi, dušo, vozi“ Anton je izveo tačno što i ona, samo kad je on ponovio te pokrete, sve tri smo bile opčinjene. Dok je stajao u širokim platnenim pantalonama i apsolutno ničemu više, osim dijamantskog priveska u obliku srca koji mu je visio na oznojenim grudima, bio je pravo oličenje lepote. Pravo oličenje muževnosti u najboljem izdanju. Heder je pročistila grlo. Dva para očiju usmerila su se prema nama. „Jesmo li vam potrebne?“ Bojažljivost u njenom glasu me je razdražila. Tako nikad nede stedi poštovanje te dve slavne usijane glave pred nama. Odvažno sam se ubacila. „Heder zapravo hode da kaže kako je smislila neke pokrete s prošlim koreografom koje bi želela da podeli s vama.“ Okrenula sam se ka Antonu, a on me je gledao nakrivivši glavu. Izbečila sam oči na njega i blagim pokretima ramena dala mu znak da se trgne. Trebalo mu je neko vreme, ali konačno je shvatio poruku. Uzeo je peškir koji je bio prebačen preko kauča i obrisao je znoj sa lica. „O, je li tako, Ejč? Kako to da mi nisi ništa rekla ranije?“ Skupio je obrve u nemoj optužbi. Heder je skupila usta i stegla vilicu. „Antone, probala sam mnogo puta da ti iznesem predloge. Rekao si mi da to razradim s koreografom, a ti deš videti krajnji ishod.“ Tad smo Marija i ja primetile kako zure jedno drugom pravo u oči kao da se nadmedu. „Mi amiga, pošto si me ti unajmila kao novu koreografkinju, kako bi bilo da meni izložiš te zamisli, pa možemo da razgovaramo o njima za večerom. Suena bien?“30 „Mogu li da poručim neku hranu?“, ponudila sam. „To je moj posao.“ Heder je uzdahnula. Zavrtela sam glavom. „Ne, večeras nije. Šta kažete na suši?“ Praktično sam zaplesala u pantalonama, što je zapravo više ličilo na zaplitanje nogama pradeno mrdanjem ramena. Marija je posmatrala tu moju tačku, a zatim je zaječala, 30
Španski: Zvuči dobro? (Prim. prev.) 520
šapdudi na španskom tako tiho da sam jedva čula: „Tengo mi trabajo por de lante.“ „Šta je rekla?“ Uperila sam optužujude prst u Mariju dok sam se obradala Heder. Marijine oči su zasijale od nestašnog i lukavog osmeha. Heder me je potapšala po ramenu i pružila mi kreditnu karticu. „Opusti se. Samo je rekla nešto o tome kako je čeka puno posla. Ništa uvredljivo.“ Streljajudi je pogledom, zarežala sam: „Pratim te.“ I Anton i Marija prasnuše u smeh i odoše u kuhinju. „Pide, Mija?“ doviknuo je Anton. „Da, šta god vi pijete, odgovara i meni.“ Okrenula sam se i uputila se u dnevnu sobu. Izvadila sam telefon, i otvorila aplikaciju Grab hab. Odmah su mi iskočili Jami čajniz i Suši bar sa preko sto kritika i prosečnom ocenom od pet zvezdica. I što je najbolje… besplatna dostava! Ura, ura, suši večera! „Ne, ne, ne, ne shvataš!“ Hederine reči su bile oštre, a pokretala ih je vrhunska votka kojom smo se nahvale. Ustala je i otišla do sredine sobe. Treča tura vodnih martinija stajala je na stolu ispred nas, zahvaljujudi Mijinim opakim barmenskim veštinama. Bila sam prezadovoljna sobom i čekala sam da se Heder izjasni. „Moja zamisao je bila kombinacija koreografije iz špota za numeru Bili Džin Majkla Džeksona i video-klipa za Aptaun girl Bilija Džoela.“ Marija je proučavala beleške ispred sebe, krivedi glavu na jednu, pa na drugu stranu, dok se Antonova pesma neprestano vrtela da nadahne muzu. „Si, si, kapiram te. Mija može ovako da se šepuri.“ Pokazala je seksi, zavodljiv hod. „Onda de Anton krenuti za njom, pomalo njišudi kukovima i brzo pomerajudi stopala kao Majki Džekson, ali u sopstvenom hip-hop latino stilu“, rekla je uzbuđeno. Anton se pridružio Mariji kad je ponovila korake. Dok je njihala kukovima, pažljivo sam posmatrala jer de na kraju to biti moja uloga kad se uključe kamere. „Vidiš, Mija, dođi ovamo.“ Ustala sam, prilično pijana, obrisala prste lepljive od martinija o farmerice, i pratila sam njen primer. Okrenula se i uhvatila me za kukove kao da je muškarac koji pleše sa mnom. „Sad se pretvaraj da ja nisam tu i mrdaj kukovima kad te potapšem po boku.“ Prešle smo nekoliko koraka, kad me je potapšala. Njihala sam se naprednazad, hvatajudi njen ritam. „Sad stani i sagni se napred, polako dotakni prste na nogama, kao da deš vezati pertle. Zatim pomiluj noge prema gore, pa pređi preko struka, pa preko grudi.“
521
Učinila sam kako je rekla. „Tan caliente“,31 promumlao je Anton. Stavio mi je šake na kukove i protrljao slabine o moju guzu. Nije bio ukruden, ali onaj grozan osedaj je izbio odnekud i oblio me je znoj. „Antone“, upozorila sam ga. Usna mi je zadrhtala, odajudi strah koji mora da mi se video u očima, pokazujudi nešto što nisam bila u stanju da izrazim, jer je odvojio ruke kao da se opekao. „Oprosti, muñeca.“ Okrenula sam se i stavila ruku na grudi. „Ne, oprosti ti meni. Samo vežbamo. Kasnije de biti lakše. Obedavam.“ Sklopila sam oči i uputila tihu molitvu nebesima da brzo prevaziđem taj otpor prema dodiru. Od toga mi je zavisio posao. Sa drugog kraja prostorije čula sam da mi telefon zvrji, najavljujudi novu poruku. Anton je podigao bradu kao da mi odobrava kratak predah. Požurila sam do torbice na pultu, brzo izvadila telefon i pročitala poruku. Za: Miju Sonders Od: Vesa Čeninga M slučajno, nema šanse da propustim tvoj rođendan. Pomiri se s tim. Dolazim u Majami za nedelju dana. Obavidemo to na lakši ili na teži način. Kako god više voliš, dušo, ali nedeš se izvudi. Nisam imala pojma da imam publiku. Heder se nije ustručavala da mi pročita poruku preko ramena. „Ko je Ves? Tvoj dečko?“ Koje Ves? Zaista odlično pitanje. Moj prijatelj, ljubavnik, dečko, čovek mojih snova? Na neki način, sve to i više. „Uh, definitivno prijatelj, na neki način dečko, valjda. Nismo ustanovili ništa zvanično još. Idemo polako. Znaš kako je.“ Zagrcnula se. „Ja? Uh, ne. Ja sam kraljica veza za jednu nod. Pored posla nisam imala prostora za nekog posebnog, mada se nadam da du ga jednog dana nadi.“ Anton joj je prebacio ruku preko ramena. „Ma, hajde, Ejč. Bio je tu onaj tip koji te je spopadao pre par nedelja. Sedaš se? Umalo da se ukenja kad sam ti upao u stan nenajavljen.“ Zastenjala je. „Sedam se, Antone. Ne moraš da me podsedaš.“ Nasmejao se i udario se po butini. „Tucali ste se kao zečevi! Šta se dogodilo s njim?“ „Ti! Ti si mu se dogodio, Antone. Baš kao i Risu, i Dejvidu, i Džonatanu. Svaki put kad se približim nekom frajeru, ti mi to sjebeš svojim zahtevima, upadanjem u 31
Španski: Tako vrelo (Prim. prev.) 522
moj stan bez kucanja. Uplašiš ih i oteraš pre nego što stignem da ih bolje upoznam.“ Zarežala je i nadurila se. Ljutito je skupio oči. „Zajebavaš me? Kriviš mene što nemaš srede u ljubavi?“ Skrstila je ruke na grudima. „Ne. Ne zajebavam te! Kad ti najpoznatiji hip-hop umetnik ušeta u stan nenajavljen, a izgleda tako kao ti i zove me dušo, to ne ostavlja baš najbolji utisak na mogude udvarače.“ Stavila je ruku na čelo i pritisnula prstom i palcem slepoočnice. „Zašto ovo trpim?“ progunđala je sebi u bradu. Spustio je ramena, i podigao joj bradu. „Ejč, dušo, pričaj sa mnom.“ „Da pričam s tobom! Pričadu s tobom. Ponudili su mi drugi posao. I mislim da du ga prihvatiti. Šta kažeš na takav razgovor!“ Glas joj je odzvanjao u prostranoj sobi. „Šta! Nedeš me jebeno ostaviti!“, zagrmeo je. O, ne. Marija i ja smo se povukle nekoliko koraka dok nismo naletele na pult. Heder je podigla prst. „Umorna sam od toga što me ne slušaš. Nedeš da me unaprediš!“ Podigla je glas, a ja sam prinela martini usnama. Marija je učinila isto dok smo ih gledale kako se svađaju. „Ne slušam tebe? Samo tebe i slušam!“ pobunio se. „I nisi nikad tražila unapređenje! Šta želiš? Više novca? Rešeno!“ Lice joj se zgrčilo u tako bolan izraz da sam i ja osetila žestinu njenog gneva. „Ne radi se uvek o jebenom novcu! Grrr, tako me izluđuješ.“ Povukla se za kosu i okrenula prema staklenom zidu sa pogledom na Atlantski okean. „Možda je najbolje da odem.“ Anton je napravio dva koraka i spustio joj ruke na ramena. „Ne. Nedu te pustiti.“ Reči su mu bile obojene kajanjem. „Možda nemaš izbora. Ovo je moj život“, šapnula je, a suze su joj punile oči. „Ti si prava za mene. Ne mogu da radim ni sa kim drugim.“ „A ja ti ne mogu više biti asistentkinja.“ Iskrivio je lice. „Nisi mi jebena asistentkinja. Istina, brineš o meni, ali brineš o svemu! Šta želiš od mene? Samo traži, Ejč, i tvoje je. Ne mogu tamo gde želim bez tebe kraj sebe.“ Marija me je gurnula laktom. „Tucaju li se oni?“ Da nisam bila upudena, i sama bih pomislila isto. Odmahnula sam glavom. „Možda bi trebalo“, primetila je. „Ne, to je bratsko-sestrinski odnos. Kao kad se svađaš s najboljim prijateljem. Imaš li ti prijatelja?“ Ogroman osmeh joj je osvetlio lice i učinio je još lepšom, ako je to bilo mogude. Kučka. Želela sam da je mrzim, ali bila je sasvim normalna i pokazala je
523
da je neko ko se mora shvatati ozbiljno. Takođe je bila krajnje profesionalna, povrh toga što je bila dobra u svom poslu. „Tri srodne duše. Te kučke me poseduju. Od njih budem sva loco32. I ovo je tako, samo njih dvoje nisu nikad otkrili koliko jedno drugom znače. Sad vidimo posledice te greške.“ Zinula je od čuđenja kad smo nastavile da gledamo okršaj. Nažalost, sve se završilo prebrzo tako što je Heder izjurila i zalupila vratima. Prokletstvo, mora da sam propustila dobar deo. „Sranje!“ viknuo je Anton. „Terca puta mujerl“, dodao je. Pogledala sam Mariju. „Mislim da je ovo naš znak.“ Klimnula je glavom. „Kad muškarac viče o ludoj tvrdoglavoj ženi, bolje da ga ne sprečavamo da se izduva.“ Na vrhovima prstiju smo se izvukle iz kuhinje i izašle iz stana. Bile smo smeštene u nameštenim stanovima za goste, pa smo izašle na istom spratu. Marija je otišla na jednu stranu, a ja na drugu. „Hej“, doviknula sam za njom. „Da?“ „Misliš li da ču modi da odradim posao dovoljno dobro?“ „Naravno da hodeš. Imaš mene da te naučim.“ Namignula je, otvorila svoja vrata, i mahnula. Motor mi je brujao pod dupetom dok sam ga izvozila iz garaže na ulice Majamija. Anton je vozio ajkon šin. Motor je bio crn sa hromiranim detaljima. Anton je na sebi imao crne farmerice, belu majicu i crnu kožnu jaknu. Ja sam obukla farmerice laki brend, prilično iznošene i meke na pravim mestima. Naročito na dupetu. Pozadina mi je izgledala prokleto dobro u njima, i bila sam svesna toga. Kosa mi je bila upletena u pletenicu i uvučena u kožnu jaknu koju sam nosila preko crvene, bele i crne majice sa koncerta Vajt strajpsa koju sam dobila kad smo Džinel i ja jednom davno bile na njihovom nastupu u Vegasu. Seven Nation Army i dalje mi je bila među omiljenima. Sedela sam na KTM super djuku bogato ukrašenom narandžastim i crnim. Brujao mi je među butinama, milujudi mi slatko mesto bolje nego što bi neki ljubavnik. Bilo je nečeg apsolutno prelepog i oslobađajudeg u vožnji motora. Anton mi je davao znake rukom, vodedi me kroz grad Majami i Saut Bič. Dok bismo čekali na semaforu, kratko bi mi opisivao razne delove. „Ovde meštani i turisti razmrdavaju svoje culos.“ Pokazao je na beskrajan niz klubova na Aveniji Vašington. Zatim smo krenuli Avenijom Kolins, gde mi je pokazao brojne restorane i hotele. 32
Španski: Luda (Prim. prev.) 524
Naravno, vozili smo se Oušen drajvom. S jedne strane su se nalazile sve same četvrtaste zgrade u artdeko stilu koje mi je pokazala Heder kad sam stigla pre gotovo dve nedelje. Na drugoj strani su se pružali prostrani travnjaci istačkani palminim drvedem čitavim putem, sve dok se trava nije spojila sa peskom, a posle se video samo okean. Stali smo kod turističkog i domadeg okupljališta zvanog Đelato-Go33 Nikad nisam probala njihov sladoled, ali Anton se kleo u njega. Ušli smo u mali, pomalo neugledan kafid. Mislim da je Antonu to savršeno odgovaralo, jer su ga obično svuda prepoznavali. Nosio je sunčane naočare i unutra i nije ih skidao. Ja sam svoje podigla navrh glave da osmotrim ponudu. „Dakle, đelato je kao sladoled?“ Klimnuo je glavom. „Jeste. Italijanski sladoled, samo što se ne pravi sa tradicionalnim kremom. Prave ga sa mlekom. Takođe se manje budka, pa u njemu ostane malo vazduha i bude gušdi. Više ga volim jer su ukusi jači, i zdraviji.“ Proučila sam izbor. Čokolada mi je izgledala previše tamna, pa sam pomislila da de imati ukus kao gorki kanoli kakve dobijate u italijanskim restoranima. Fuj. Mrzela sam kanole. Prišao mi je žilav tip. Kosa mu je bila zalizana i podignuta na veoma moderan način. Na sebi je imao majicu na kojoj je pisalo: „Đelato-go, svež svakog dana, zdrav, lagan, nemastan, ukusan, i kremast.“ Na pločici s imenom je pisalo Freš Frančesko, i iako je mogao biti Italijan, teško je bilo odrediti je li tako ili ne. „Bella signora, kako vam Frančesko može pomodi danas?“ Naglasak mu je definitivno bio italijanski. To je rešilo zagonetku. „Ne znam. Moj prijatelj“, pokazala sam na Antona, koji je ličio više na terminatora nego na latino ljubavnika, „kaže da vam je đelato izvanredan. Pošto ga nikad pre nisam probala, šta preporučujete?“ Freš Freni se mahnito osmehnuo. „O, signora, sve de vam se dopasti. Pravimo svež svakog dana, domadi, sa manje šedera i bez masnog krema. Zadržali biste takvo telo godinama da jedete našu poslasticu!“, uveravao je, i nasmejao se. Pokazao je na zeleni koji je u sebi imao neke tačkice. „Šta je to?“ „O, dobar izbor. Naš čuveni pistakio. Uvozimo plodove sa Sicilije da bi bio stvarno poseban.“ Anton mi se nagnuo preko ramena i šapnuo mi u uho: „Stvarno je čaroban i veoma ukusan. Ja bih ti verovatno preporučio nešto malo jednostavnije. Voliš li karamel?“
33
Italijanski: Gelato – sladoled. (Prim. prev.) 525
„Voli li kockar novac?“ pogledala sam ga tipičnim zajebavaš me pogledom. Zakikotao se. O, kako sam volela taj smeh. Podsedao me je na dobra vremena i jednog drugog zgodnog frajera koji de sutra dodi. „Prilično sam sigurna da devedeset devet posto ljudi voli karamel. Ako kažu da ne vole, lažu. Obično zato što izbegavaju nešto što goji ved samim pogledom na to.“ Frančesko nas je strpljivo posmatrao dok smo raspravljali o prednostima svakog ukusa. Kako je jagoda previše dosadan ukus ako hodu da probam nešto novo i neobično. Želela sam nešto sasvim drugačije. Probaj nešto veliko ili idi kudi, kako kažu. „Freni, uzedu karamel dulce de leche, molim vas.“ „Odličan izbor!“ Napunio je najvedu činiju kremastim desertom. Bila sam prilično sigurna da su mi oči bile veličine pice kad mi ga je pružio. „Trebalo je da tražim mali“, izjavila sam, odmeravajudi džinovski desert. Zavrteo je glavom. Kosa mu je poskakivala, ali ostala je savršena. „Svi se vradaju po još. Uzmite veliki.“ „Ako vi tako kažete.“ „Kažem.“ Anton je, naravno, naručio pistakio, što me je naljutilo. Mene je odvratio, a onda ga je on naručio. „Bitango!“ grdila sam ga. „Šta je bilo?“ Podigao je naočare na kosu i gurnuo džinovsku kašiku u usta. Mmm, mogla bih ga gledati kako jede sladoled čitav božji dan. Izgledao je tako jebeno dobro. Odjednom sam se ugrejala. Skinula sam jaknu i stavila je preko naslona stolice. Učinio je isto. Neko vreme smo sedeli dutke i uživali u prokleto najboljem đelatu na svetu. Naravno, bio mi je prvi, ali nisam mogla ni zamisliti da postoji bolji od ovoga. Po sastavu i svilenkastosti ličio je na nešto između sladoleda i smrznutog jogurta. Svejedno, obožavala sam ga. „Šta deš uraditi sa Heder? Još je ljuta?“ „Razjarena, i jedva da priča sa mnom.“ Namrštio se i uzeo još jedan zalogaj. „Ne znam šta da radim. Ne mogu je pustiti da ode.“ „Šta ako joj je to potrebno?“ Skupio je obrve i narogušio se. „Ved sam slavan. Rad sa mnom donede joj vede ime nego neka zvezda u usponu.“ „Ali jesi li spreman da joj dopustiš da ima vedi uticaj nego što ga sad ima?“ „Uticaj?“ „Znaš, poštovanje. Ulogu.“ Skupio je oči i nabrao nos. „Znači o tome se radi? Ne želi da mi bude asistentkinja?“
526
Poželela sam da kažem: „uh, da“, ali suzdržala sam se jer očito nije imao pojma. „Čini mi se da je Heder prilično pametna.“ Klimnuo je glavom. „Lepa.“ Ponovo se složio. „Ali mnogo je više od asistentkinje. One nodi si i sam rekao da ona sve rešava. Ili barem o svemu vodi računa.“ „Da, pa? Na šta ciljaš? Pričaj, Lusita.“ Uzela sam zalogaj sladoleda i pustila ga da mi se otopi na jeziku, progutala sam ga i spustila kašiku. „Mislim da želi da ti bude menadžerka. Ne znam dovoljno o muzičkoj industriji da ti tačno kažem, ali ako ti ona osmišljava nastupe, rukovodi tvojim timom, brine o tebi“, uzela sam kašiku i uperila je u njega, „onda mi zvuči kao da taj posao ved obavlja, samo bez plate, poštovanja ili zvanja, trudedi se iz petnih žila da sve odradi sama. Možda njoj treba asistentkinja!“ podsmehnula sam se. Podigao je obe ruke na lice, prevukao ih preko čela, pa preko nosa i usana, pokazujudi koliko je očajan. „U pravu si, Mija. Cristo en una cruz, tienes razón.“34 Uglavnom sam razumela i ne tražedi prevod. „Ta devojka nema život od tebe. Znaš, rekla mi je da nema nijednog prijatelja osim tebe. Da si joj ti jedina porodica. Njen najbolji prijatelj.“ „Rekla je to?“ Oči su mu potamnele, i uhvatio je bradu dlanom. Klimnula sam glavom. „Dođavola, Ejč mi je oduvek bila najbolji prijatelj.“ „Jesi li joj to ikad rekao?“ „Pretpostavio sam da zna.“ Glas mu je otkrivao koliko ga je pogađalo saznanje da je Heder nesredna. Nasmejala sam se. „Znaš kako kažu o ljudima koji pitaju?“ Oči su mu izgubile mekodu i ugao usne mu se izvio dok je odmahivao glavom. „Ko pita, ne skita. Kapiraš! Trebalo je da pitaš.“ Zavrteo je glavom i ponovo navalio na sladoled. „Luda si. Je li ti to neko nekad rekao?“ „Stalno mi to govore, ali moja drugarica Džinel obično koristi malo živopisniji rečnik.“ Kad sam izgovorila redi najbolja drugarica, ponovo je klonuo. Bacio je preostali sladoled u kantu. Duboka bora mu se stvorila između obrva, i blago mrštenje mu je naružilo lepo lice. „Hajdemo. Imaš probu, a ja moram da razgovaram s mojom devojkom.“ U sebi, samo što nisam skočila i zaplesala od radosti. A onda sam pogledala u super djuk koji sam vozila, i obuzelo me je isto osedanje.
34
Španski: Doslovno – Hriste na krstu, imaš pravo. (Prim. prev.) 527
ŠESTO POGLAVLJE „Ponovo!“ vikala je Marija. „Ne. Zaustavi muziku.“ Zamahala je rukom visoko u vazduhu, i muzika je stala. Stajala sam u uglu i čekala svoj red da me izriba. Uglavnom sam izvodila krajnje zavodljivi hod, praden njihanjem kukova ovako ili onako, savijala sam se, hodala unazad, mrdala sisama, i izvijala leđa. Na kraju, posle mene je dolazio Anton, izvodedi svoje pokrete sa pratedim plesačima. Neki pokreti koje sam naučila bili su usklađeni s onim što je on naučio i radio telom. Da budem iskrena, to nije bilo ni blizu koraka koje je Marija zahtevala od ostalih plesača, a ved sam bila smladena. Bio je to prokleto dug dan. Bili su mi potrebni tuširanje, hrana i krevet. Osim toga, sutra mi je bio rođendan, i Anton mi je dao slobodan dan. To je takođe značilo da de dodi Ves. U meni su se podjednako borili uzbuđenje i strepnja dok sam razmišljala o svom opuštenom režiseru-surferu. Tako sam žarko želela da vidim Vesa da su me zubi boleli. Međutim, nisam želela ni da mi srce bude slomljeno kad mu kažem da sam spremna za vezu. Da budem jedina devojka. Njegova devojka. Nadala sam se. Ali da bih to uradila, morao bi da prekine sa Đinom Deluka. Nema više neobaveznog seksa s najlepšom glumicom u zemlji. Sama pomisao na nju budila je u meni zelenooko čudovište koje je podizalo svoju odvratnu, ružnu glavu. Ako demo tako, moramo da se obavežemo. Jebiga. Obaveza. Tu reč nisam ved dugo izgovorila niti je dovodila u vezu sa suprotnim polom. Uglavnom zato što bi me svaki put zajebali, ovako ili onako. „Mija, hermosa, dođi ovamo.“ Marija je pokazala na crni krst označen na podu. Tu je trebalo da stanem i uvijam telo uz Antonovo u spotu. Pobrinula se da znam tačno koliko mi koraka treba, gde treba da mi stoji ruka, a gde noga, i kako de biti razmešteni ostali plesači. Između nje i Heder postavili su sve igrače da žude za mnom, plešu oko mene dok hodam, sedam, i naslanjam se na zid. Morala sam da naučim nekoliko različitih tačaka, ali vedinu sam savladala. Bila je ljubazna koreografkinja sa beskrajnim izvorom strpljenja. Svaki put kad bih zabrljala, ostali plesači bi se mrštili, jer su znali da de morati sve iz početka. Međutim, Mariji nije smetalo da ih vodi kroz korake iz početka. Zahtevala je da svoje uloge dovedu do savršenstva. Marija me je postavila, a onda se pretvarala da je Anton. „Izvedi svoje pokrete.“ Prostrelila je pogledom plesače. „Ne radim ovo zato što je Miji potrebna pomod. Svi ste kilavi. Baš me briga ako ste umorni. Nije me briga ni ako imate 528
upalu mišida ili vas bole stopala. Hodete da budete u najvedem hip-hopu spotu današnjice?“ Plave oči su joj postale ledenohladne dok ih je sve ljutito odmeravala. „Ovo je cena. Trabaja por el. Radite za to!“ Ponovila je prekor i na engleskom, kao i obično. „A sad, Mija, idemo iz početka.“ Vratila sam se u ugao prostorije i duboko udahnula, zažmurila, i usredsredila se na ono što sam želela da postignem. Ovo mi je bio prvi muzički spot. Lice de mi biti na televiziji, internetu i mobilnim telefonima širom sveta. Tako si ovo ukapirala, devojko. Rasturi to za Mariju, za plesače, za Antona… dođavola sa svim tim, rasturidu ovo sranje za sebe! Muzika je zasvirala, svetla su se prigušila, i zanjihala sam kukovima i ramenima s jedne strane na drugu. Baš kao Džesika Rebit. U određenom trenutku, krenula sam preko prostorije. Pre nego što sam prešla pet koraka, par muških ruku me je uhvatilo za kukove. Muzika je zasvirala jače, zažmurila sam i prepustila se, izvijajudi leđa, puštajudi Antona da mi se pripije uz leđa dok sam mu ja stavila ruku pozadi na vrat. Miris kokosa je lebdeo oko mene dok je izgledalo kao da uživamo na suncu. Kukovi su se sudarali, ruke spajale, i Anton me je zavrteo, a zatim zatalasao telom od mojih butina preko karlice do stomaka gde se izvio unazad. Uradila sam isto, snažno se odgurujudi telom. Pao je na zemlju, isto kao i ostali plesači, kao da sam ih ja oborila. Zatim se podigao na kolena, mrdajudi kukovima prema meni, pokazujudi muževnost. „Vozi, dušo, vozi…“ bum „Sa mnom, celu nod…“ „Pusti me da te zadovoljim…“ bum „I vozi, dušo, vozi…“ Muzika je savršeno pratila naše pokrete. Pred kraj pesme, Anton je izveo neko ludo trčanje i skok od ogledala u studiju u stilu modernog nindže, dočekavši se na noge gde me je povukao za struk, spustio se na koleno, i oborio me preko njega. Leđa su mi se gotovo bolno izvila preko kolena, a on mi je spustio čvrst, sočan poljubac na usne. I tad se desilo… opet. Dobro sam ga udarila pesnicom po ustima, rasekavši mu usnu pre nego što me je uhvatio za ruku, a drugom mi ispipavao telo. Grimizne kapi su mu se slivale niz bradu, i zubi su mu poprimili odvratnu crvenu boju. Aron me je tresnuo o betonski zid. Oštar bol mi je prešao preko nezne kože leda kad ju je gruba površina
529
izgrebala. Donjim delom tela me je pritisnuo jače, ponovo i ponovo, dok me je tucao nasuvo, a ukrudeni ud mi je udarao o međunožje kao čelična cev. Vrisnula sam, ali poklopio mi je usta svojim tako brzo da sam samo zakrkljala. Bučno sam se otimala kad sam čula mučno zveckanje kopče njegovog kaiša i otvaranje rajsferšlusa, kao da se svaki zubac usporeno rastvarao. Osvetio mi se tako što me je ugrizao za usne i udario mi glavom o beton. Videla sam zvezde i dugu pred očima, i sve mi je postalo maglovito. Uhvatio mi je porub haljine, čvrsto mi je podižudi do struka. Hladan vazduh me je presekao preko golog mesa. Novi kovitlaci iskrivljenog svetla zavrteli su mi se pred očima. Nekoliko puta sam zatreptala, pokušavajudi da ostanem svesna. Aron mi je prešao prstima preko stomaka, stigavši do cilja, gde me je grubo uhvatio za međunožje, pritiskajudi mi meko tkivo. Čula sam sebe kako jecam dok mi se žuč podizala do grla, i žestoko peckanje me teralo da povratim. „Jebadu te tako jako, uzedu te kao kurvu, što i jesi. Jebeno belo smede“, režao je i pljuvačkom me prskao po licu. Taj čovek me je dodirivao dok sam spavala, a kad sam mu prigovorila, nije pokazao nimalo kajanja. Aron Šipli, kalifornijski senator, silovade me. Baš tu, u javnosti dok se ogromna žurka odvija na manje od šezdeset metara. Osetila sam kako mi pritiska glavid o noge dok mi se trljao o butinu. Šapnula sam: „Ne“, i zavrtela glavom, a kao odgovor sam dobila samo odvratno keženje. Spustio mi je ruku na usta, prigušujudi mi vrisak. Ugrizla sam ga za šaku. Slanobakarni ukus krvi mi je ispunio usta. Opsovao je i ponovo mi udario glavom o beton. Nisam više mogla da stojim i skljokala sam se uz zid. Telo gotovo više nisam ni osedala i dok me je obavijala tama, bila sam sigurna da de me silovati. „Skidaj jebene ruke sa mene!“ viknula sam dovoljno glasno da srušim kudu. „Mija, ne, ne! Lo siento. Lo siento. Oprosti. Lusita, vrati nam se. Sranje!“ Anton mi je pridržavao glavu dok sam dolazila sebi. Stomak mi se okretao i krčao. Teturavo sam se uspravila, otrčala do najbliže kante za smede i izbacila ručak. Marija je stajala iznad mene, pridržavajudi mi kosu, umirujude mi šapdudi u uho. Kad sam završila, ugurali su mi peškir i bocu vode u ruku. Progutala sam osvežavajudu tečnost, ali mi se spustila kao da sam gutala žilete, sve dok nisam sprala svu žuč. Marijine oči su bile tvrde, tamne i hladne. Uhvatila me je za ruku i povela u sobicu pored plesnog studija. „Ko te povređuje? Poznajem ljude. Veoma, veoma bogate ljude koji nede trpeti da neko đubre povređuje dobru ženu.“
530
Odmahnula sam glavom. „Marija, ne, nije onako kako izgleda.“ Žustro se podbočila, i nakrivila glavu u stranu, dok su joj crne vlasi pobegle iz konjskog repa. „Stvarno? Jer, meni se čini da te je neko tako povredio da imaš flešbekove. Da ne spominjem činjenicu da se ukočiš svaki put kad te neki plesač ili Anton dodirne. Pa reci mi, zar to nije istina? Umišljam li ja to sranje? Znam tačno kako izgleda zlostavljana žena, hermosa, jer sam i ja bila ta. Godinama. Ne mogu dopustiti da se to dešava dobrim ženama, kao ni moji prijatelji. Dođavola, ni Anton to ne bi dozvolio.“ Zabacila sam kosu, duboko udahnula i pogledala je. „Anton zna. Niko tu ništa ne može da učini. Ved je rešeno“, slagala sam. Zapravo, i bilo je rešeno, pa i nije bila laž. Ali s druge strane, očigledno nisam mogla da se pomirim s tim krajnjim rešenjem. „Treba mi više, Mija, jer trenutno kiptim od besa. Sad sam muy caliente, i to ne u dobrom smislu. Žedna sam krvi. Zato pričaj. Čak i ukoliko te boli, i ako deš se rasplakati, i u slučaju da želiš nešto da udariš. Moraš to da izbaciš. Ne možeš pustiti da ostane zatvoreno u tebi. Veruj mi, prošla sam kroz to i izašla iz svega jača i pametnija.“ Zvučalo je skoro kao da drži govor – ne, kao da da je blagoslov. Nešto u šta je stoprocentno verovala. Nešto što je bilo lično, deo njene duše, i bila je dovoljno jaka da to podeli sa mnom. „Prošli klijent je imao sina koji me je napao, seksualno i fizički. Bila sam u bolnici nekoliko dana.“ Oči su joj se raširile i sevnule kao hiljadu požara u šumi osušenog drveda. „Oporavljam se, ali malo mi smetaju dodiri. Neobično je. Ne shvatam.“ Prišla mi je i sela za radni sto u sredini sobe na koji sam se naslanjala. „Nije neobično. Jednom kad izgubiš poverenje u suprotni pol, teško je vratiti se. Zna li Anton?“ Klimnula sam glavom. „Onda nije trebalo da te ljubi ili grli na takav način.“ Razdražljivo sam dunula. „Anton i ja radimo na tome. Ples je u redu, čak i kad me zagrli, ali onog trenutka kad me je savio preko sebe i poljubio, ja-ja kao da sam se vratila tamo. U onu nod.“ Klimnula je glavom i zagrlila me. „Prvo, Anton nije trebalo da uradi to što je uradio.“ Probala sam da je prekinem, ali podigla je ruku. „Ne, znao je o čemu se radi, a onda te je prebacio preko sebe tako da te je doveo u osetljiv seksualni položaj. To nije bilo mudro. Popričadu s njim o toj improvizaciji. Taj pokret nije bio deo koreografije. Zapravo, taj cabron35 ne bi trebalo da ulovi zavodnicu. Čitav
35
Španski: Glupan, tupan. (Prim. prev.) 531
smisao je u tome da je ona van domašaja!“ Bila je krajnje ogorčena. Skupila je savršeno oblikovane crne obrve, i napudila lepa usta. „Verovatno se samo na trenutak zaboravio“, pravdala sam ga uz bled osmeh. Zaškiljila je. „Da, da. Pozabavidu se tim nasrtljivcem.“ Još jednom me je stegla za rame. „Bideš dobro. Trebade vremena. Verovatno bi trebalo da nađeš stručnjaka da porazgovaraš s njim. Anton i ja demo ti pomodi, kao i ostali kojima je stalo do tebe.“ Tad sam se setila Džinel. Morala sam da razgovaram s njom o tome. Zaista razgovaram o tome, a ne da guram pod tepih i pretvaram se da mi nije ništa. Sve du joj ispričati tako da se i ona isprazni. Bide ljuta. Više nego ljuta. Zapravo, smrtno ljuta, ali slušače me, pustide da se izduvam, pomodi mi da prebrodim. Tako du uraditi. Kasnije du je pozvati i sve ispričati. „Sad demo završiti s ovom probom. Sutra si slobodna. Sto ne odeš do svog stana. Hodeš li na večeru večeras?“ Odmahnula sam glavom. „Izvini, Marija. Mrtva sam. Volela bih da se okupam, namažem puter od kikirikija i džem na hleb, i blejim ispred televizora pre nego što se onesvestim. Imaš li uopšte pojma koliko si nas izmorila? A fizički, ja i nisam imala tako ludo teško ulogu kao ostali!“ Oči su joj blistale, malopređašnji gnev se hladio, i vradale su se njene uobičajene srebrnoplave oči u koje biste, kunem se, mogli gledati danima a da se ne umorite. „Naporan rad je dobar. Tako još više ceniš krajnji ishod.“ Ustale smo i povela me je nazad u prostoriju. Anton je koračao gore-dole, gotovo probijajudi rupu u podu. „Lusita!“ Ramena su mi klonula. „Zaneo sam se. Lo siento. Molim te, oprosti mi.“ Izgledao je neverovatno tužno, izmučeno, kao da je uradio nešto totalno pogrešno. A nije. Naravno, možda se zaboravio na trenutak, ali njegova reakcija na raspoloženje u prostoriji i način na koji se proba odvijala bila je savršeno prirodna. Da nisam bila tako sjebana, bilo bi mi zabavno, čak poželjno. „Antone, dobro, sam, ozbiljno.“ Prišla sam mu i raširila ruke. Ustao je i prepustio se mom zagrljaju. Kad me njegove ruke nisu stezale, bilo je lako biti mu blizu. Prijatno. „Možeš me zagrliti.“ Podigao je ruke i jače me privukao na grudi. Podigli su se taj dosadni strah i strepnja, ali potisnula sam ih. Anton je bio dobar čovek sa ogromnim srcem. Pogrešio je, a to ne bi čak ni bila greška da nisam bila žrtva napada. „Žao mi je, Mija. Nede se ponoviti“, šapnuo mi je u uho i pustio me.
532
Marija je pljesnula rukama da pridobije opštu pažnju. „To je sve za danas, narode. Idemo kudi. Sutra imate slobodan dan, zatim se vradamo probama, gde demo usavršiti tačku. A onda snimamo!“ Desetak igrača je povikalo od srede, pozdravljajudi se udaranjem dlana o dlan, grledi se, uz tapšanje po leđima. „Jesi li sigurna da deš biti dobro?“ pitao me je Anton kad je Heder ušla u prostoriju. Primetila je kako stojimo i namrštila se. Pokušala sam da se osmehnem kad nam je prišla. Zaustavila se na metar od nas, skrstila ruke na grudima i napudila usne. „Kažu da hodeš da pričaš sa mnom?“ Anton se narogušio. „Hladan pristup“, promumlao je, i ja sam se nasmejala, još jednom ga zagrlila, pa se udaljila. „Poručideš hranu?“, pitala je Heder. Odmahnula sam glavom. „Ne, jedem kod kude večeras. Moram da se odmorim i napravim toplu kupku da potopim ove mišide!“ Govorila sam dovoljno glasno da me Marija čuje. Izbacila je grudi i zabacila glavu dok se smejala, vidno ponosna na sebe. Prokletstvo, ta kučka je stvarno odlična. U svemu, od njenog raskošnog tela do plesnih sposobnosti, lepote – bila je odlična i mnogo više od toga. Pitala sam se ima li frajera. Alek bi je raspametio. Dođavola, Alek je i mene raspametio. Nema više Aleka. Uzdahnula sam i prišla Heder, zagrlila je i šapnula: „Budi blaga prema njemu. Možda nema pojma, ali voli te kao sestru. Imaj malo vere u njega, važi?“ Odmakla sam se i zadržala je ispruženih ruku. Plave oči su joj se ispunile neprolivenim suzama i klimnula je glavom. „Dobro, samo napred, tigrice“ rekla sam i pljesnula je po dupetu u prolazu. „Jao! Kučko!“ viknula je, mada joj se po veselju u glasu videlo da nije ljuta. Podigla sam ruku iza leđa i pokazala joj srednji prst. „Sedi na njega i zavrti se!“ Iza sebe sam je čula kako govori Antonu: „Možeš li da veruješ?“ Nasmejao se, a onda mi je uši ispunilo prigušeno mumlanje. Okrenula sam se i videla Antona kako je snažno grli. „Ne ostavljaj me, Ejč. Trebaš mi.“ „Ne trebam ti.“ „Gluposti. Ti brineš o meni.“ Čekala sam da vidim kako de odgovoriti. „Da, znaš šta? Tako je. Vreme je da to shvatiš i uradiš nešto po tom pitanju, ili odlazim.“ „Idi i potrčadu za tobom. Nede neki drugi bend uzeti moju menadžerku“, zagrmeo je.
533
„Menadžerku?“ Promuklo je izgovorila, gotovo kao daju je zabolelo. „Tako je. Neko želi da nastupam na njihovim manifestacijama? Obratide se mojoj menadžerki. Žele da im reklamiram proizvod? Obratide se mojoj menadžerki. Žele da vodim svečanu dodelu nagrada? Obratide se mojoj menadžerki. A to si, chica, ti. Odsad, pa nadalje, Heder Rene je menadžerka latino ljubavnika.“ Koračala je tamo-amo ispred njega. „Dakle, to znači da du dobiti povišicu?“ Klimnuo je glavom. „Veliku jebenu povišicu, Ejč. Šta kažeš na petnaest odsto od svake tezge.“ Marija je oštro zviznula. „Ozbiljno?“ „Obezbedi mi poslove, i bideš pladena. Razmislio sam, Ejč. To je više nego pošteno, a pored toga, pladadu ti i troškove s našeg poslovnog računa kad putujemo. Ime de ti se pojavljivati na albumima, i sve ostalo. Dakle“, pružio je ruku, „jesmo li se dogovorili ili ne?“ Raširila je oči. Otvarala je i zatvarala usta kao da ne može dodi do daha. „Ali… ali… ali, to je tako mnogo.“ Bila je to retorička izjava, ali Anton je svejedno odgovorio: „Ne, to mi je potrebno da održim svoj dar. E sad, hodeš li me još držati u neizvesnosti, ili demo se dogovoriti?“ Pružila je ruku. Zadrhtala je kad je prihvatila Antonovu. Bez oklevanja ju je tako čvrsto zagrlio, da joj umalo, kako mi se učinilo, nije kosti polomio. Bila sam i sama u tom zagrljaju kad je bio zabrinut ili uplašen. „Nemoj nikad sumnjati u moju ljubav prema tebi. Ejč, ti si najdarovitija žena koju poznajem. Pokredeš me. Sestra, moja hermana, moja mejor amiga što brine o meni, sklapa nam najbolje ugovore, ostvaruje moje snove. Žao mi je što to nisam uradio ranije.“ Šmrcala mu je u vrat, a suze su joj se slivale niz obraze. Obgrlila sam se, nesposobna da se udaljim. Bilo je predivno gledati ih. „Ejč, morademo da nam unajmimo novu asistentkinju. Ti deš biti zauzeta rešavanjem svakodnevnih potreba. Ooo, unajmi neku malu seksi Latinoamerikanku?“ Oči su mu zacaklile, i usne su mu se razvukle u zavodljivi osmeh. Odmahnula je glavom. „O, dođavola, ne. Tucao bi je u roku od pet sekundi. Unajmidu homoseksualca. Kraj priče. Ništa ne sme da nam odvlači pažnju.“ Slegnuo je ramenima. „Smaraš.“ Zavrteo ju je i postavio na noge. „Hodeš li sad pozvati bastardo što pokušava da te ukrade od mene i redi mu da nisi više na
534
raspolaganju, unapređena si, a on neka odjebe? Ako vidim tog ljigavog hijo de puta36, nedu biti ljubazan. Pokušao je da mi otme devojku.“ Zakikotala se. „Zapravo je vrlo pristojan.“ Okrenuo je glavu i ljutito je pogledao, pokazujudi zube. „Dobro, dobro! Redi du mu danas da nisam zainteresovana.“ Oči su mu smekšale i nasmešio se. Tog trenutka sam izašla iz studija na vrhovima prstiju i krenula u svoj privremeni stan. Sad je sve bilo u redu. Pa, barem sa Antonom i Heder. Još mi je ostalo da vidim kako du ja prodi sa Vesom. Sutra du otkriti.
36
Španski: Kurvin sin. (Prim. prev.) 535
SEDMO POGLAVLJE Dok sam se proučavala u ogledalu, zaključila sam da de mi ova kombinacija odgovarati. Gornji deo crne haljine bio je od rebrastog materijala, a donji širok i lepršav, i oko pet centimetara iznad kolena. Bila sam seksi, mlada, moderna, a ipak svoja. Opuštena Mija. Umesto da obujem odgovarajude cipele s visokim potpeticama, ostala sam bosa. Ves de uskoro stidi, i nisam imala pojma šta je smislio. Hodemo li razgovarati? Maziti se? Hode li biti čudno pošto nam je to prvi put da se vidimo od onog susreta u martu? Susret. Naježila sam se. To je zvučalo previše neobavezno za moj ukus. On je verovatno to naše martovsko ludilo smatrao produžetkom prijateljstva s povlasticama. Prisetila sam se vremena kad smo se upoznali. „Čemu nazdravljamo?“, pitala sam. „Šta kažeš na prijateljstvo?“ Osmehnuo se, spustio mi toplu ruku visoko na butinu, mnogo više nego što bi to učinio prijatelj. Prijalo mi je. „Dobri prijatelji.“ Pogled mu je pao na moja usta dok sam grickala donju usnu. „Prijatelji s povlasticama?“, pitala sam, podižudi obrvu da pojačam utisak i prekrštajudi noge. Ruka mu se pomerila još nekoliko centimetara više sve dok nije prešla preko gole butine. Pogledao me je pravo u oči, od čega mi je postalo toplo, zapravo vrude, pod tako žarkim pogledom. „Bože, nadam se“, prošaputao je, naginjudi se bliže. Da, to je bio početak nečega za šta nisam ni slutila da de se pretvoriti u nešto više. Više prijateljstva, više zabave, više života, i iznad svega – više ljubavi. Zvono je zazvonilo u stanu, odjeknulo je preglasno u tom velikom prostoru. Duboko sam udahnula, ispravila ramena, uhvatila kvaku i otvorila vrata. I tu je stajao on kao blistavo kalifornijsko sunce koje se presijavalo po Tihom okeanu. Nestvarno savršenstvo. „Vese…“, uspela sam samo da izgovorim pre nego što mi je stavio ruku na stomak, pomerajudi me nekoliko koraka od vrata. Spustio je torbu na pod, nogom zatvorio vrata, i povukao me u naručje. U trenu je spustio usta na moja. Zaronio je svežim jezikom i ostala sam bez daha. Jezici su nam se dodirnuli, oživljavajudi uspomene. Ruke su se ispreplele, ponovo se upoznajudi. U trenu sam se našla uz vrata, nogu obavijenih oko njegovog struka, dok mi je on rukama pridržavao stražnjicu, a ja mu svoje ruke zavlačila u kosu. Čvrsto sam 536
ga držala uz sebe, ljubedi ga kao žena koja nije danima popila ni gutljaj vode. Imao je ukus mente uz trag alkohola. Mohitosi. Nasmešila sam se i povukla ga za usne. Zastenjao je i pritisnuo muškost ispod farmerica pravo na moj željni splet živaca. Uzviknula sam i odvojila usne od njegovih. Dok sam se borila za vazduh, ljubio me je svuda po vratu, uvlačio kožu, grickao, lizao. „Ne mogu da te se zasitim. Moram unutra…“ Mumlanje mu se prigušilo kad je zaronio u moje raskošne lopte u dekolteu, gde je uspeo dovoljno da svuče majicu. „I ti meni trebaš.“ Podigla sam mu glavu i opet ga poljubila. Učinilo mi se da sam čula kako mi se gadice cepaju sa strane i kao da sam osetila kratak bol kad mi ih je povukao sa tela u žurbi da me skine. Zatim me je jače pritisnuo o vrata. Zastenjala sam, osedajudi pritisak kostiju šake o moje međunožje dok me je razodevao. „Uzedu te. Jako. Bideš ponovo moja.“ Oštro me je ugrizao za usnu dok mi je jednom rukom obuhvatio zadnjicu, a drugu mi prebacio preko leđa i stegao me za rame. „Jebote, Mija“, mrmljao je dok je nameštao kurac. „O, o, bože…“ Misli su mi se kovitlale, ispunjene zadovoljstvom. Zategla sam se svuda, juredi kao brzi voz ka svom olakšanju. Tako brzo. S Vesom je to uvek bilo sigurno. Svakim izvlačenjem, oslobađanjem i prodiranjem cepala sam se, telo mi je pucketalo od potrebe, i samo što nisam bila gotova. „Svršidu…“ upozorila sam ga. Prešao mi je jezikom preko vrata. „Ved?“, procedio je kroz stegnute zube i brzo udahnuo. „Jebiga, nedostajao sam tvojoj pici. Dušo, kao mengele na mom kurcu. Tako. Prokleto. Čvrsto. I. Sve. Jebeno. Moje.“ Ta izjava i još jedan prodor, praden pritiskom njegove karlične kosti o moj okidač, i to je bilo sve. Trzajudi se, zavijajudi, uz grčenje nožnih prstiju, uhvatila sam se za Vesovo telo dok je on nastavio da se zariva u mene, u potrazi za sopstvenim parčetom raja uz modan krik. Telo mu je zaronilo duboko, sve do korena, gde sam ga iscedila do kraja. Dah mu je snažnim naletima udarao o moj vrat i osetila sam kako mi se vrata bolno zarivaju u leđa. Nekoliko trenutaka kasnije, kad nam se disanje malo usporilo, podigla sam mu glavu zagnjurenu u moj vrat sve dok nam se oči nisu srele. Lenjo se osmehnuo. „Hej, dušo. Nedostajao si mi.“ Primetila sam stidljivi drhtaj u sopstvenom glasu. Zakikotao se i protrljao čelo o moje. „Ukapirao sam. Očigledno ne tako kao ti meni, s obzirom na to da sam te napao čim sam te ugledao.“
537
Osmehnula sam se i poljubila ga, unosedi svu svoju radost, sredu i kajanje zbog vremena koje smo proveli razdvojeni. „U redu je. Ako si primetio“, stegla sam se oko njegove smekšale, i dalje poluukrudene alatke u meni, „bila sam sasvim za to.“ Namignula sam i spustila mu noge sa kukova, zaječavši kad smo se razdvojili. „Hodeš pide? Da odremaš? Još jedna runda?“ Nasmejao se i taj zvuk mi je odjeknuo kao bubanj u grudima. Volela sam njegov smeh. „Možda ne tim redom, ali razmišljam – tuširanje, hrana, još jedna runda, a onda spavanje.“ Promrdao je obrvama. Poravnala sam suknju. „Sad kad si spomenuo, prilično sam gladna.“ Verovatno zato što nisam ništa jela jer sam bila previše napeta što du ga ponovo videti. „Šta kažeš da poručim nešto dok se tuširaš?“ Namrštio se. „Želeo sam da se tuširam s tobom, dušo.“ „Onda nikad nedemo dodi do onog dela plana koji se odnosi na hranu.“ Nakrivila sam glavu spustivši ruku na kuk. Upijao me je pogledom, zatim se nasmešio i zavrteo glavom. „Je li tuš tamo?“ Pokazao je ka zadnjem delu stana. „Da. Poručidu nam hranu. Idi, speri putovanje sa sebe i, uh, znaš.“ Pokazala sam mu neodređeno na donji deo tela. „Kurac? Hodeš da mi kurac bude čist, dušo?“ Osmehnuo se, a seksi podrhtavanje tih usana smesta mi je uticalo na picu, čije je slabašno pulsiranje uhvatilo jači ritam. Promeškoljila sam se, stiskajudi noge, a onda sam dunula pretvarajudi se kako taj glupi razgovor nije delovao na mene. „Hej, ako hodeš da imaš prljav kurac, tvoja stvar. Ja sigurno nedu stavljati usta na njega posle šestočasovnog leta avionom i znojave jebačine kraj vrata. Idi da se tuširaš. Pobrinudu se za hranu, a onda demo nastaviti gde smo stali.“ Brzo se okrenuo i uputio ka kupatilu. „Ako to nastavljanje znači da du vedi deo vremena provesti među tvojim butinama, s ovim“, prostački se uhvatio za ud preko farmerica, na šta sam se zakikotala, „i ovim“, promrdao je prstima, „i ovim“, kucnuo se po ustima, „život de mi biti potpun.“ Zakolutala sam očima i zavrtela glavom, ne obazirudi se, pa je otišao, iako je znao da je pogodio pravo u metu. Tad sam počela da osedam kako mi se naše pomešane tečnosti slivaju s unutrašnje strane butina. Sranje. Pocepao mi je donji veš. Nije bilo prepreka. Bio mi je neophodan peškir, pa sam možda mogla i da mu se pridružim pod tušem.
538
Sa stomacima punim sušija i rolnica s jajima, Ves i ja smo se sklupčali na kauču, i pažljivo mi je provlačio rukom kroz kosu. Pustila sam da mi se prirodno osuši dok smo jeli i razgovarali. Sad smo bili zadovoljni samim tim što smo zajedno. Nisam mogla da se setim kad sam se osedala tako opušteno pored muškarca kog sam volela. Nisu nas pritiskali vreme, napetost, drama – samo smo bili zajedno. Bilo je lepo. Više nego lepo – upravo sam oko toga želela da pustim korenje i upustim se u nešto još lepše, nešto trajnije. Ves je bez reči ustao i uhvatio me za ruku. Pošla sam za njim, pa, trenutno bih verovatno pošla za njim bilo kuda. Poveo me je u spavadu sobu. Nebo je poprimilo nijanse ružičaste, narandžaste i plave kad je sunce počelo da zalazi. Okrenuo me je prema tom prizoru. Bili smo u soliteru s pogledom na okean. Okean me je uvek podsedao na vreme s njim. Obgrlio me je oko struka i nagnuo se bliže. „Sutra ujutru demo surfovati.“ Nasmešila sam se i naslonila se na njega. „Volela bih.“ Pevušio mi je u vrat i zavukao mi prste ispod haljine na ramenima. Obukla sam je bez grudnjaka posle tuširanja. Hej, devojka ima pravo da se nada. Spustio je materijal dok mi nije pao na gomilicu kod nogu. Iskoračila sam iz nje i odgurnula je nogom. Stavio mi je ruke na struk i polako ih podigao do grudi. Koža mi se naježila. Krupne šake položio mi je na grudi i s poštovanjem ih obuhvatio. Zažmurila sam, plitko dišudi, i naslonila mu se na šake. „Nedostajale su mi. Najbolje sise koje sam ikad video.“ Spuštao mi je sitne poljupce po ramenima. „Najbolje što sam ikad dodirnuo.“ Stegao ih je, uspostavljajudi ritam koji me je naveo da nesvesno pomeram kukove napred. „Tako osetljive na dodir“, mumlao mi je pozadi u vrat. „Samo na tvoj dodir“, promrmljala sam, trljajudi mu glavom o grudi. „Je li tako?“ Ponovo je zapevušio. Fokusirala sam se na lake dodire njegovih prstiju dok su se nežno igrali mojim dojkama i bradavicama, milujudi ih i masirajudi. Obuzimala me je toplina, spor, uzavreli osedaj od vrhova bradavica, kroz grudi, i okolo, da bi mi se teško spustio na mesto između butina. Onda je ponovo progovorio, uzbuđujudi me, podsedajudi me na jednu od najboljih nodi u životu. „Pravilo broj jedan“, počeo je, i široko sam se osmehnula, nesposobna da obuzdam čistu sredu zbog onoga što sam se nadala da de uraditi. „Imademo ludu količinu seksa u naredna tri dana.“ Tri dana? Snažno mi je stegao nabrekle vrhove, presecajudi svako dalje razmišljanje. Uzviknula sam, prisedajudi se tog osedaja,
539
presredna što sam konačno u njegovom naručju posle mnogo vremena. Taj muškarac je potpuno brisao svaki strah i strepnju. Samo mi je njegov dodir trebao, za njim sam žudela i njega želela više nego bilo koga drugog. Mesto između nogu mi je omekšalo i steglo se iz čista mira. Bio mi je potreban tamo, baš tamo. Da me dovede do ushidenja. „Čini mi se da se sedam tog pravila“, izgovorila sam zadihano, naslanjajudi se na njega, pritiskajudi guzu na njegov nabrekli ud. O, nebesa, nedostajala mi je ta čelična krutost. Iako smo ranije ved imali seks, trebalo je dosta toga da nadoknadimo. Zasmejao se i ponovo me uštinuo za obe bradavice. Iskre munjevitog zadovoljstva prostrujale su mi kroz sise, pa sve do klitorisa, koji je pulsirao i žudeo za milovanjem. „Pravilo broj dva“, nastavio je, „bidemo monogamni.“ Ovog puta sam se ja nasmejala, ali osvetio mi se tako što mi je uvrnuo i prešao noktom preko preosetljivih vrhova. Zaječala sam i zadrhtala mu u naručju. „Sedam se i toga“, izustila sam. „Samo onda se to odnosilo na mesec dana. Koliko dugo ovog puta?“ Srce mi se steglo. Nisam bila sigurna oseda li on istu napetost i iščekivanje kao i ja. Nije znao da se u meni nešto promenilo, da sam odustala od ranijih stavova o nama, i cvilela u sebi kao đavolica u nodi. Povukao me je za bradavice, izduživši ih do tačke kad su se zadovoljstvo i bol spajali u simfoniji vreline i potrebe. „Neograničeno.“ Glas mu je grubo i promuklo valjao preko moje kičme. Zubima mi je prelazio preko ramena dok ih nije zario na isto mesto u koje i Aron. Očekivala sam da se oduzmem. Umesto toga, telo mi je poskočilo pod njegovim veštim rukama, brišudi svaku misao osim želje za njim. Mojim Vesom. „Znači li to da deš presedi veze sa drugom prijateljicom?“, zažmurila sam, čekala, zadržavala dah, previše uplašena da bih se nadala onome što sam želela. U prošlosti, nikad nisam dobila ono što sam želela od muškarca u kog sam bila zaljubljena. Nikad. To kao da mi je bio deo genetskog koda. Imala sam gen da samu sebe sjebem. Toliko sam želela da Ves uništi taj moj strah od nepoznatog i povrati mi veru u muškarce. Veru u njega. Da mi otključa srce, širom ga otvori, i ude u njega. „Prekinuo sam to prijateljstvo kad sam te tucao preko telefona.“ Prošlo je ved mesec dana od našeg seksa preko poruka. Blagi bože, stvarno je bio ozbiljan. Jeza mi je prolazila kroz kičmu, i u isto vreme, preplavila me je čežnja. „Pravilo broj tri: Uvek spavamo u istom krevetu. Ne želimo ovo da pobrkamo s nečim što nije.“
540
Meškoljila sam mu se preko kurca dok nije zastenjao, spuštajudi mi ruku na bok i trljajudi se o mene, kružedi. „Mmm. I, uh, šta je ovog puta?“ Postajalo nam je sve teže da završimo razgovor jer je bio krudi od batine. Gadice su mi se natopile od želje koju je izazvao. Odmakao se od mene, i poželela sam da zajecam. Pokušala sam da se pobunim, ali držao me je čvrsto, krivedi mi glavu u stranu i mazedi mi pregib na vratu. Tad mi je otvorio čitav svet. „Dušo. Ti, ja… to je raj. Odsad, pa nadalje, kuda god da ideš, šta god morala da radiš do kraja godine, ovaj raj de te čekati raširenih ruku.“ Raj. Nije lagao. Vreme provedeno zajedno, zajednički mesec, susret u Čikagu, svi pozivi, poruke, sve je to bio deo paketa. S njim sam mogla da budem svoja, živim život i budem sredna. „A pravilo broj četiri?“ Reči su mi izletele, zadihano, pune obožavanja. To je bilo to, ključno pitanje. Pre više od šest meseci, stajali smo tako i on je postavljao pravila. Pravilo broj četiri glasilo je da se nedemo nikad zaljubiti. Srce mi se popelo u grlo. Nakostrešila sam se kao mačka. Rukama mi je stezao i mazio bradavice s poštovanjem koje ved predugo nisam osetila. Još nije odgovorio. Zabrinutost, panika i čežnja rasli su mi u duši, okrenula sam se, obgrlila ga oko vrata i prstima ga povukla za kosu, privlačedi mu lice ka svom. Oči su mu bile zelene, i lepota i otmenost Vestona Čeninga ostavili su me bez daha. Predivan osmeh mu se razlio preko lica, i čvrsto sam ga zagrlila. „Zajebi pravilo broj četiri. Prekršio sam ga pre šest meseci kad sam se zaljubio u tebe.“ Suze su mi ispunile oči, tako da ga nisam jasno videla. Nagonski sam progutala knedlu u grlu. „Vese, ja…“ „Znam, dušo. Nešto se u tebi promenilo. Od moje posete u martu, razgovora telefonom, poruka, sranja sa Đi…“ Stavila sam mu prst na pune usne koje sam želela da progutam i zapalim žarkim poljupcima. Poslednje što sam želela da čujem bilo je kako ta jebeno seksi usta izgovaraju njeno ime ovde i sad kad sam se spremila da mu priznam da ga volim. „Ne sad, sad smo tu samo ti i ja.“ Glas mi je zadrhtao. Klimnuo je glavom. „Reci mi ono što želim da čujem, Mija. Što mi je potrebno da čujem. Zaslužio sam.“ Zahtevao je samo iskrenost. Želi. Treba. Zaslužuje. I bio je u pravu. Sve je to bila istina, i konačno, nakon šest meseci blebetanja, pokušaja poricanja, želje za poricanjem, potpuno sam se prepustila. Prvi put u životu uzedu nešto za sebe. Nešto dobro, lepo i samo moje. Moj raj.
541
Zagledana u njegove beskrajno duboke zelene oči, provlačedi mu prste kroz pepeljastoplave uvojke kose, razbarušene od seksa, prelazedi mu usnama preko čekinjaste bradice, nagnula sam se dovoljno blizu da me čuje, koliko god tiho izgovorila. „Volim te, Vese.“ Ruke su mu se čvrsto obavile oko mog skoro nagog tela dok je upijao moju izjavu. Osedala sam kako ga napetost napušta u modnom izbijanju energije. „Ovog puta te nedu pustiti.“ Reči su mu zvučale grubo, zbog žestine osedanja koja su tinjala u njemu. „Volim te.“ Poljubila sam ga u obraz, i zagrljaj mu je malo popustio. „Volim te.“ Poljubila sam mu obrve, i uzdahnuo je. „Volim te.“ Poljubila sam mu usne, i otvorio ih je. Par trenutaka kasnije, udarila sam leđima o krevet, a njegovo telo se našlo iznad mog. „Voliš me?“ Bilo mu je potrebno da mu to priznam, oči u oči, srce uz srce. „Da.“ Celo lice mu se razvuklo u prekrasan, razoružavajudi osmeh. „Voledu te tako jako, dušo. Sutra možda nedeš modi da hodaš.“ Nasmešila sam se i zaskičala kad mi je pokidao gadice i uhvatio me za bradavicu. Kad me je naveo da se uzvrpoljim i zadišem, i gotovo svršim samo od toga što mi je obrađivao dojku, počeo je da me ljubi po telu nadole. „Rastvori te duge noge, dušo. Široko ih razmakni. Želim da okusim raj.“ Poslušala sam, razdvojila butine, otkrivajudi mu sve. Moju ljubav, moje telo – dokazujudi mu tog trenutka da je sve njegovo i da može slobodno da me uzme. Oči su mu zasijale i provukao mi je prste kroz rascep. „Tako je klizavo. Sviđa mi se kako reaguješ na mene. Kako ti telo reaguje, olakšava mi da te uzmem. Ali prvo, želim gutljaj tvog meda. Sanjao sam da stavim usta na tebe, ispijem te, i počnem sve iz početka. Uhvati se za posteljinu, dušo, jer jebeno umirem od žeđi.“ „Prljavi gade“, rekla sam pre nego što mi je palčevima rastvorio latice i spustio usta na mene. Ispustio je zvuk između ropca i stenjanja, a onda je duboko zaronio jezikom. Tako jebeno duboko. Rukama mi je obuhvatio stražnjicu, i podigao mi kukove do lica, ulazedi unutra. Povikala sam, čvrsto se držedi za čaršav, i pustila sam ga da me povede. Mislim da su mi bile potrebne dve i po sekunde i svršavala sam. Ispuštao je požudne zvuke kao životinja koja se gosti pre nego što je seo, oblizao usne i obrisao usta podlakticom. Namestio je kurac i zavukao ga, prodirudi do korena.
542
Trgla sam se, telo mi se zateglo kao doboš od prvog orgazma i bilo je na putu ka drugom. „Vese. Dokrajčideš me“, izustila sam zadihano, gubedi sposobnost razmišljanja dok je ulazio i izlazio iz mene. Obavila sam mu noge oko kukova. „Dušo, nadam se da du biti tvoj kraj i tvoj početak, i sve između. A sad zaveži. Vodim ljubav sa svojom ženom.“ Od tih reči, srce mi je smekšalo. A onda je Ves te večeri vodio ljubav sa svojom ženom… iznova i iznova. A negde usred nodi ubedila sam ga da je toj ženi potrebna dobra jebačina, gde me je odmah okrenuo na šake i kolena, pljesnuo me po zadnjici i tucao dok nisam vrištala u ekstazi.
543
OSMO POGLAVLJE Talasi su se razbijali o dasku, voda mi je zapljuskivala lice, i nisam mogla biti srednija. Vesovo zategnuto telo veslalo je rukama dalje kao mašina, s namerom da ovog puta uhvati vetar. U trenu se uspravio i zasekao kroz vodu. Pratila sam ga i, čujte i počujte, uhvatila i sama mnogo manji talas. Ipak, osedaj je bio neverovatan, i zajedno smo jahali ka obali. Zabola sam dasku u pesak dok je Ves na svojoj jahao sve dok nije mogao da skoči sa nje. Podigao ju je pod snažnu mišku i krenuo ka meni. Uhvatio me je pozadi za glavu i spustio usne na moje. Jezici su se preplitali i zubi škrgutali kako je poljubac postajao sve vreliji. Iz druge ruke je ispustio dasku na pesak i uhvatio me je za dupe preko ronilačkog odela, ritmički ga stežudi. Uz mrmljanje se odmakao i protresao kosu, sa koje poleteše slane morske kapi. Sa lepih mišidavih grudi kapljala je voda dok se otkopčavao i puštao da mu gornji deo odela padne oko zlatnosmeđih grudi. Poželela sam da ga zaskočim dok sam ga gutala pogledom tako zgodnog. Moj Ves, podsetila sam se. „Nekome se izgleda sviđa ono što vidi. Samo nastavi, dušo, i bacidu ti dupe na pesak, a moj kurac de da zaroni.“ Uhvatili su me uzbuđenje i jeza, i kao da su zvona zazvonila svuda oko mene kad sam odgovorila na to primamljivo obedanje, nimalo uplašena. Štaviše, bila sam spremna da preduzmem korake ka ostvarenju tog upozorenja. Ves je vrteo glavom, kezedi se kao školarac koji je smuvao devojku. Definitivno je imao devojku. „Slobodna si danas, je li tako?“ Klimnula sam glavom. „Da, rekla sam Antonu da mi treba još jedan dan, ali sutra du morati da vežbam jer narednog dana snimamo spot.“ Prebacio mi je ruku preko ramena. „Onda si sva moja.“ Umesto da priznam koliko je to zapravo tačno, samo sam se nasmešila, potpuno sredna tako zagrljena dok smo hodali preko peska. „Nazad u stan?“ Nisam se čak ni trudila da glumim stidljivost, namere su mi bile jasne. Dok smo bili razdvojeni, uživala sam u telesnim zadovoljstvima sa Tajem i Alekom, ali to nije bilo isto. To nije uključivalo ljubav. Ranije mi je s tim drugim muškarcima bilo zabavno. Značilo mije, da, kao deo putovanja, sasvim sigurno. Ali s Vesom je jednostavno bilo… nešto više. Podigao je svoju dasku, a zatim i moju. Viteštvo zaista nije umrlo. Odšetali smo do kolibe na plaži i predali daske i odela. Obukla sam šorts, majicu i navukla
544
patike. On je obukao platnene bermude i majicu i obuo brodarice, pa me uhvatio za ruku kad sam zavezala kosu u neurednu punđu na vrhu glave. Ves je iznajmio džip kabriolet. Pokrenuo je automobil i, s rukom na mojoj goloj butini, kao da se podseda da je još tu, uputio mi je prepredeni osmeh i izvezao auto na Oušen drajv. Zaključila sam da je najbolje izležavati se na suncu i vrelini Majamija i uživati u mladosti i ljubavi. To nije bilo novo osedanje, ali prvi put posle dugo vremena verovala sam i želela da mi taj osedaj ispuni pore, pokulja kroz vene i protutnji preko srca. Vozili smo se putem koji je vodio do ogromnog imanja. „Gde smo?“ pitala sam Vesa kad je izašao iz kola, zaobišao ih i otvorio mi vrata. Uhvatila sam ga za ruku i iskočila, podižudi sunčane naočare na glavu da osmotrim raskošan park i neku naizgled istorijsku građevinu. „Viskaja muzej i bašte. Ved neko vreme želim da dođem ovamo. Mnogo sam ga istraživao, i mislim da bi mogao biti savršeno mesto za naredni scenario na kom radim.“ Uhvatio me je za ruku i ušli smo. Kad smo dobili turistička obaveštenja od osoblja, mogli smo slobodno da obiđemo kudu i park. Ves me je vodio iz sobe u sobu. Jedva sam uspevala sve da vidim. Umetničke zbirke, neverovatno raskošne spavade sobe nameštene tako da bi i kralj mogao živeti u njima. Ko bi znao da takva mesta postoje i izvan kruga prekomerno bogatih i slavnih? Tad mi je sinulo. Sranje. Ves je bio bogat i slavan. Nisam se mogla setiti je li samo milioner ili milijarder. Nije mi bilo ni važno. Novac je dobar samo za to da vam obezbedi ono što vam je potrebno za život i malo više da se zabavite. Nisu mi bile potrebne ogromne količine love da bih bila sredna. Samo da izvučem taticu iz duga i nastavim sa životom. Jako dugo nije progovarao, jer smo oboje upijali bogatstvo, istoriju i pojedinosti koje su projektanti uneli u nešto ovako jedinstveno. Svaka prostorija u ovoj zgradi bila je posebna na neki svoj način, prikazujudi osnove života jedne porodice. Porodice koja se ugasila i poklonila imanje Okrugu Dejd, koji se odlično brinuo o njemu. Imanje je donosilo novac okrugu i bilo je mesto gde su se parovi venčavali, gde su se snimali filmovi, i gde se puštalo ostalih devedeset devet posto stanovništva da se divi neverovatnom bogatstvu prethodnih vlasnika. Odavalo je čaroban, nestvaran utisak, kakav imaju samo krajnje raskošna mesta. Kao neki zamak, zamišljala sam. „Hodeš li me odvesti u neki dvorac?“ Hodala sam dugačkim hodnikom. Umetnička zbirka u Viskaji bila je neprocenjiva, a neka dela su poticala još iz renesanse.
545
Podigao je bradu, zatvorio oči, a zatim ih otvorio kao da pokušava da razbistri pogled. „Naravno. Ima nekoliko neverovatnih u Nemačkoj. Isplanirademo putovanje.“ Tek tako. Isplanirademo putovanje. U Nemačku. I tako živi onaj jedan procenat. Ja sam najdalje bila na Havajima. Nikad nisam bila ni blizu da zaradim dovoljno novca i platim avionsku kartu za međunarodni let. „Zar to nije skupo?“ Pokušala sam da sakrijem usplahirenost koju je probudio tako jednostavan odgovor, „isplanirademo putovanje.“ Slegnuo je ramenima. „Meni nije. Kap u moru, dušo.“ Kap u moru. Putovanje u Nemačku je kap u moru za nekoga s Vesovim mogudnostima. Sranje. Na kraju demo morati da razgovaramo o njegovom preteranom bogatstvu i mojoj nemaštini. Suzi, moja lična raketa, bila je najskuplji predmet koji sam posedovala, a ona po ceni nije bila ni blizu novije polovne honde sivik. Duboko sam udahnula i čvršde mu stegla ruku. I tad sam obedala sebi da nedu dozvoliti da se novac ispreči između nas. Ako želi da se razmede putovanjem u Nemačku, on najbolje zna šta može da priušti, a šta ne može. Nikad ne bih ustrojila svog muškarca, ni u kakvom smislu, ali zaista sam želela da razgovaram o tome kad se ovo sve završi. Prošli smo kroz široka, dvostruka vrata i ispred nas su se pružali samo bogato oblikovani travnjaci i zelenilo dokle god je pogled dopirao. „Ovo su bivša vila i imanje poslovnog čoveka Džejmsa Diringa, iz Diring Makormik internešenel Harvester forčuna“, konačno je rekao. Meni to ništa nije značilo, ali slušala sam i klimala glavom. Očigledno se uživeo u istoriju ovog mesta i, morala sam priznati, činilo mi se kao da sam ušla u knjigu Tajni vrt, što je bio veoma prijatan osedaj. Ves je stajao ispred stepeništa koje je vodilo u jedan od mnogih parkova. „Imanje Viskaja uključuje italijanske renesansne vrtove, prirodnu šumu, kao i originalne istorijske seoske pomodne zgrade okolo. Veličanstveno je, zar ne?“ Pitao je dok smo šetali držedi se za ruke. Vrtovi su bili čarobni i okrug je sigurno trošio ogroman novac na održavanje. Sve je bilo uredno potkresano do poslednje sitnice, uglavnom raskošno osmišljenih kreacija, što me je podsedalo na lavirinte, kao i na seosku čipku. Pokazao mi je na jednu oblast. „Na pejzaž i arhitekturu uticali su Venecija i toskanska italijanska renesansa, i arhitektura je u stilu mediteranskog preporoda, sa baroknim elementima. Pol Čalfin je bio glavni dizajner“, potvrdio je.
546
Udahnula sam i upila mnoštvo cvetnih mirisa pomešanih sa sveže pokošenom travom. „Zaista je prelepo.“ S rukom u ruci, šetali smo i šetali sve dok nismo naišli na neobičan vodopad. Bile su tu stepenice na dve strane sa ogromnim saksijama na svakom nivou. Voda je padala po sredini kamena i betona. Mahovina i minerali su obojili blokove u živu narandžastu i zelenu boju dok se voda slivala sa svakog nivoa. Ves me je postavio ispred pozadine, odmakao se nekoliko koraka unazad, i podigao je telefon. Nasmešila sam se, i slikao me je. „Želim ovo da zapamtim, dušo“, promrmljao je kad me je privukao u naručje i poljubio me odmah ispod uha. Živci su mi ustreperili od uzbuđenja, iznosedi taj opojan miris na površinu. Uputila sam mu široki, opušteni osmeh i, pre nego što sam stigla da ga sprečim, napravio je naš selfi dok smo se smeškali u telefon. „Hodu i ja jednu!“ izjavila sam, i on me je zagrlio dok smo hodali, samo ovog puta tela su nam se dodirivala od ramena do kukova. Nisam mogla poželeti ništa bolje. Našli smo se ispred četvrtaste građevine. „Vidiš ono?“ Uzbuđeno je pokazao. „Uh, da, prilično je velika, dušo.“ Podsmehnula sam se, ali prešao je preko toga. „Ovo je bilo prikazano u Gvozdenom čoveku 3! Slikaj me ispred nje.“ Nasmejala sam se, uzela mu telefon, a on je namestio ruke ispred sebe u položaj superheroja i slikala sam ga. „Baš si blesav!“ Nasmešila sam se, i ponovo me je privukao u naručje. „A ti to voliš.“ Zelene oči su mu zasijale, a lice smekšalo od izraza blažene radosti. U to sam lice želela večno da gledam. „Volim te“, izjavila sam. Oštro je udahnuo. „Kako te reči deluju na mene. Bože, Mija, ne mogu da ti opišem. Tako sam prokleto sredan što ih čujem. Imam osedaj da sam ceo život čekao da to čujem.“ Razigrano sam ga udarila po grudima. „Poznaješ me tek sedam meseci.“ Izvukla sam mu se iz zagrljaja, zanjihala kukovima, izvela predstavu, očajnički pokušavajudi da razbijem taj napeti trenutak. „Hajde. Moramo da pređemo još milion kilometara travnjaka.“ Sustigao me je kad sam ubrzala korak. „Neverovatna si.“ Kad sam ga gurnula kukom, zateturao se. „Bolje bi ti bilo da veruješ! Sve je ovo stvarno.“ Ponovo me je uhvatio i čvrsto stegao. „I sve je moje.“ A onda me je poljubio. Ne nežno. Ne jako. Poljubio me je tako da me obori s nogu, sporo i zavodljivo,
547
tako da sam počela da dahdem, stenjem mu u usta, hvatam ga za kosu, i privlačim ga bliže. Želela sam više, i nije me bilo briga gde smo niti kako da to dobijem, samo da mi to pruži. Odmah. „Želim te…“, prošaputala sam između lizanja i slatkog uvlačenja njegovih sočnih usta. Nacerio se, i osetila sam mu osmeh na zubima, i ruku kojom me je čvrsto stezao za kosu. „Znam“, šapnuo je, povukao me i uhvatio za ruku. „Dođi. Kao što si rekla, imamo još milion kilometara travnjaka da pređemo i, kao prvo, želim da te odvedem kudi da te napastvujem.“ Pratila sam ga, pomalo ošamudena i ozlojeđena što je igra završena, ali ipak jedva čekajudi nove igre kad se vratimo kudi. „Gde je izlaz?“ Zabacio je glavu i nasmejao se, dubokim, grlenim smehom koji sam potpuno obožavala. Lepo se smejao. A opet, kod njega je sve bilo lepo. „Uskoro, dušo. Od iščekivanja, dušo, sve postane još žešde. Imamo celu nod.“ Skupila sam usne i zacerekala se. „Ali jedno od nas mora da radi sutra, a želi da je njen muškarac iznuri večeras, i to ne hodajudi po beskrajnim stazama i lepim vrtovima, ved obrađivanjem njenog vrta.“ Značajno sam promrdala obrvama. „Zlodo!“ „Tako je. Zlo ne miruje. Zato, hajdemo. Izmori me.“ Osmehnula sam se, a on me je podigao u naručje kao princezu i zavrteo me ukrug. Bilo je zabavno. Bezbrižno. Bili smo to Ves i ja. Čim su se vrata lifta zatvorila, bacio se na mene. Ruke su mu bile svuda po mom telu, jezik u mojim ustima. Zahtevao je, uzimao, proždirao me. Rukohvat u liftu mi se zario u leđa, i jauknula sam i trgla se. Vesove ruke su mi se spuštale niz leđa dok nije napipao šipku koja mi je zasmetala, zatim mi je spustio ruke na zadnjicu i butine, i podigao me. Bila sam sredna zbog toga iz dva razloga. Prvo, šipka mi nije više povređivala kičmu, i drugo, kurac mu se našao tačno u potrebnoj visini, i pritiskao mi čvrsto ljubavnu tačku. Bilo je divlje, nevaljalo, i upravo ono što sam želela. Vrata se otvoriše, što je trebalo da zaustavi tako otvoreno javno pokazivanje nežnosti, ali otišli smo predaleko, sve dok zvuk smeha i nepokretnost lifta nisu Vesa dozvali svesti. Odmakao je glavu malo od mojih usta i ugledao dve prilike što su tamo stajale, Antona, koji je pridržavao vrata lifta, i Heder, koja je rukom preklopila usta suzbijajudi napade smeha. „Lusita…“, Antonov glas je bio šaljiv. A onda je pogledao u Vesa. „Pretpostavljam da si joj ti momak.“ Glas mu je bio gladak i sladak kao med. Oči su
548
mu igrale od veselja, i napudio je usne. „Drago mi je što si se konačno pojavio. Ti barem možeš da je dodirneš.“ Proučavao je predstavu ispred sebe nimalo zbunjen. Kao da je tako nešto viđao svaki dan. A znajudi Antona i njegovu sklonost ka ženama – mnogim, mnogim ženama, u njegovom krevetu ili negde drugde – razumela sam zašto mu to ni najmanje nije smetalo. Heder je histerično mahala rukama iza Antona. Ves je nelagodno promumlao, duboko iz grla, što je zazvučalo pomalo kao rezanje, a pomalo kao negodovanje ljubomornog dečka. Zakikotala sam se i spustila mu noge sa struka, i on me je spustio, ali nije mi dozvolio da se udaljim, verovatno zato što mu se batina ozbiljno ukrutila. I ozbiljno, kurac mu je bio masivan, dugačak i krut, spreman za akciju. Nadurila sam se, jer je i on meni nedostajao koliko i ja njemu. Ves je zaškiljio u Antona kad mu je pružio ruku i izašli smo iz lifta na mom spratu. Anton je prihvatio pruženu ruku. „Dakle, Mija nije spominjala da deš dodi, ali pretpostavljam da si morao da vidiš devojku, nakon što ju je onaj cabron napao prošlog meseca. Poštovanje, čoveče. Veliko poštovanje.“ Potapšao ga je po leđima. „Molim? Koji tip? Napao Miju?“ Anton se trgao. Samo što nije nastalo sranje. Pokušala sam da mu dam znak rukama, slala sam mu dimne signale, mahala, ali ništa ga nije zaustavilo. Uhvatio je Vesa za rame. „A, ne brini. Nedu nikome odati tajnu. Ali to što ne smem da je dodirnem, sranje, čoveče, prelepa je, i čovek želi da spusti ruke na nju makar prijateljski, znaš. Pa“, iskezio se, pokazujudi na lift, „znaš.“ Namignuo je. „Taj bastardo koji je to učinio nezvan strpao ju je u bolnicu. Mora da si bio skroz loco, ha?“ Ves se zaustavio na putu kao mom privremenom stanu. Skupio je oči i stegao obe šake u pobelele pesnice. Iskosa me je pogledao. „Neko te je napao? Neki tip te je strpao u bolnicu? Jebeni klijent?“ Smireni način na koji je pitao zvučao je opako, baš zastrašujude, jer je bio ispunjen otrovom. „Mija? Odgovori mi.“ Stajala sam mirno, dok su mi se suze skupljale u očima. „Nije bilo tako strašno“, prošaputala sam. „Je li i ovaj tip pokušao da te dodiruje nepozvan?“ Pokazao je palcem preko ramena na Antona, očigledno pogrešno razumevši ono što je Anton želeo da kaže. Razrogačila sam oči i zaustila da nešto kažem, ali nešto na mom licu je izgledalo pogrešno, jer se on okrenuo, zgrabio Antona za vrat i pribio ga uza zid. „Jesi li je jebeno dodirnuo?“ Ves ga je ponovo gurnuo o zid. Anton se brzo pribrao i uhvatio Vesa za podlaktice. Uplašila sam se da de započeti tuču. Nije. Anton je
549
ostao miran i pustio je Vesa da ga drži uza zid. Vesove ruke su drhtale od napora. „Nešto sam te pitao“, povikao je. „Ne.“ Jedna reč, gledajudi Vesa pravo u oči, izazivajudi ga da mu ne poveruje. Stavila sam ruke na Vesova leđa, ne znajudi šta da uradim. Nisam želela da pogoršavam. Suze su mi skliznule niz obraze. „Vese, dušo, Anton pokušava da mi pomogne da prevaziđem ono što mi se desilo. Molim te, pusti ga. Razgovarademo. Ti i ja. Nije me povredio.“ „Šta znači to što ne možeš da je dodirneš? Zašto si jebeno rekao tako nešto?“, grmeo je pravo u Antonovo lice. I Anton je opet pokazao strpljenje sveca, što je bilo čudno, jer sam znala da se bavio boksom i vežbao kao luđak. Verovatno bi savladao Vesa, ili barem rasturio ovaj hodnik pokušavajudi. „Kad je stigla, nije mogla podneti ni običan zagrljaj. Bilo je loše, čoveče.“ Spustila sam se na kolena. Ne. Ne. Ne. Ne. Ves nije trebalo da zna. Nisam želela da ovo upropastim. Bilo je previše sveže, previše važno. Sad de videti da sam oštedena. Nedovoljno dobra za njega. Nisam dobila dovoljno vremena s njim. Heder je nešto vikala što nisam čak uspela ni da čujem kroz gromoglasnu buku u glavi. Podigle su me u naručje jedine ruke na kojima sam želela da budem. Vesove. „Dušo, žao mi je. Dušo, u redu je, u redu je.“ Drhtala sam uz njega. Nekako me je uneo u stan i seo na kauč, ušuškavši me u krilu. Držao me je dugo dok sam plakala. Tešio me je, milovao po kosi, šaputao mi nežnosti. Konačno, kad sam presušila, dao mi je nekoliko gutljaja vode iz čaše koja se pojavila niotkuda. „Ostavidemo vas. Amigo, izvini. Nisam znao. Puneta! Lo siento.“37 „Ako vam nešto treba, ostavila sam vam naše kartice na pultu. Kasnije demo razgovarati. Pobrini se za našu devojku“, rekla je Heder. Našu devojku. Smatrali su me njihovom devojkom, ali želela sam da budem samo Vesova devojka. Šmrcala sam mu u vrat, uživajudi u mirisu okeana, žaledi što nismo kod njega u Malibuu, a ne u Majamiju u nepoznatom, iako lepom stanu. „Hej, jesi li dobro?“ Podigao mi je glavu i obrisao mi preostale suze dok sam klimala glavom. „Jesi li gladna?“ Odmahnula sam glavom. „Žedna?“ Isti odgovor. „Šta ti treba?“ „Treba mi da me voliš.“
37
Španski: Prokletstvo. Žao mi je. (Prim. prev.) 550
„Mija, volim te od trenutka kad si skinula kacigu na plaži. Dođavola, možda se čak desilo i ranije, kad mi je mama pokazala tvoje slike na veb-stranici. Znao sam da moram da te imam. I ne samo u krevetu.“ Čvrsto me je stegao. „Mada mi se i to sviđalo.“ Nestašno se osmehnuo. „S tobom je uvek bilo nešto više, Mija. Kod tebe mi se sve sviđa. Pred tvojim telom sam slab od želje. Zbog tvoje ljubavi prema životu i novinama poželim da ti stavim svet pod noge samo da ti izmamim osmeh. Voledu te danas, sutra, i svaki dan posle toga.“ „Dokaži.“ Zastenjao je, a zatim uzdahnuo. „Dušo, treba da razgovaramo.“ „Dokaži“, molila sam, a glas mi se graničio sa preklinjanjem. Provukao je ruku kroz pepeljastoplavu kosu i prešao njom preko lica. „Jebote“, progunđao je. „Tačno. Jebi me.“ Odmahnuo je glavom. „Ne večeras. Večeras du da te obožavam.“
551
DEVETO POGLAVLJE Napred-nazad. Napred-nazad. Naglo zaustavljanje. Čupanje kose. Mrštenje. Psovanje. Okret. Sve iz početka. Posmatrala sam Vesa kako hoda gore-dole, pušedi se od besa. Odjednom je stao, stegao obe ruke u pesnice i okrenuo se ka meni. „Jebeno du ga ubiti. Uništidu ga. Politička karijera“, oštro je zamahao rukom kroz vazduh, „gotova. Krvavo de platiti!“ „Ved jeste.“ Podigla sam pogled kad se hladnoda u prostoriji pretvorila u belo usijanje. Vesove oči su bile crne kao ugalj sa tankim providnim zelenim prstenom. „Mejson ga je ved prebio“, šapnula sam i zadutala. Gutajudi knedlu koja kao da mi se zaglavila u grlu, pokušala sam da govorim, ali njegov pogled me je udutkao. Tako je ozbiljno skupio obrve da mu se iznad nosa stvorio čvornovati broj jedanaest. „Mejson? Ko je jebeni Mejson?“ Zatreptala sam na grubost u njegovom glasu. „Uh… uh, Mejs mi je bivši klijent…“ Oči su mu bile ledene, lišene osedanja, a onda ih je razrogačio. „Prijatelj“, dodala sam. Ponovo se ushodao. „Ne mogu da verujem. Devojku mi napadne neko đubre“, okrenuo se i nastavio da hoda, „i završi u bolnici, a meni niko ništa ne kaže o tome! Gospode bože, Mija! Ovo je tako sjebano.“ Verovatno ne bi pomoglo da sam mu rekla kako nismo zvanično odredili status naše veze sve do juče. Pomislila sam da bi to sad došlo kao so na ranu. Stajao je mirno, sklopljenih očiju, a vilica mu je poigravala od čvrstog stezanja. „Ne znam šta da radim.“ Skočila sam, zgrabila ga za ruke i podigla ih između nas, trljajudi ih sve dok napetost nije popustila. „Dušo, ne možeš ništa da učiniš.“ Jako se ugrizao za usnu, tako jako da sam se zabrinula da de progristi nežno meso i prokrvariti. „Mija, tako sam ljut.“ Glas mu je bio promukao i izmučen. „Moram nešto da uradim.“ Otvorio je oči i pogledao me. „Ne. Moraš se pobrinuti za mene. Pomozi mi. To možeš da uradiš. Gotovo je.“ I bilo je. Poslednjih sat vremena sam opisivala sve mučne pojedinosti onoga što se dogodilo, trenutke koji su doveli do napada i njegovih posledica. Ves me je sve vreme držao za ruku, strpljivo je sedeo dok sam prepričavala to odvratno iskustvo, milovao me po leđima i brisao mi suze. Slušao je i reagovao tek kasnije. Kad sam mu ispričala prihvatljivu varijantu onoga što mi je Aron uradio te nodi i 552
ranije, kad me je neprikladno dodirivao dok sam spavala… tad je počeo da hoda. I psuje. Zatim je isplivao bes. Zavrteo je glavom i uhvatio se za kosu po ko zna koji put. „Nije gotovo. Imam prokletu rupu u stomaku. Dušo, jedino što bi me smirilo jeste da razbijem tog kretena. Zar ne shvataš?“ Oči su mu sevnule dok su mu ruke drhtale. „Povredio je ženu koju volim. Teško. Mora da oseti taj bol.“ „Kao što sam rekla, oseda ga. Mora da poseduje terapeuta, Anonimne alkoholičare, i tako dalje. Dušo, ako ovo dospe u javnost ili neko sazna šta se dogodilo, mnogi drugi de biti povređeni, ne samo Aron. Stotine, možda i hiljade ljudi u drugim zemljama. Voren, njegov tata, morao bi da se povuče iz projekta. Njegovi investitori ne bi nikad podržali čoveka čiji je sin seksualni napasnik i pijanica. Molim te, pokušaj da razumeš.“ I opet hodanje. Prepoznala sam mu po položaju ramena da je shvatio. Ved smo o tome razgovarali. Ispričala sam mu za Vorenov posao, projekat na kojem radi, za novčane priloge koji pristižu i kako bi to sve moglo presušiti ako ispliva nešto tako odvratno. Stari dobri momački klub bi ga razapeo i svi bi povukli novac. Veston je to znao. Pristao je na to jer, kad bi se suočio sa istim okolnostima, i on bi povukao sredstva. „Vese, takođe se bojim posledica…“ Pokušala sam da pokrenem i veoma osetljivu temu mog posla i kako bi me ostatak sveta video. Skupio je oči, i naslonio se na rub stolice preko puta mene. „Posledica?“ Klimnula sam glavom. „Da. Po tebe, Aleka, Mejsona, Tonija, Hektora, D'Amikove, Taja, Antona. Prevelika je opasnost, ako ga stigne pravda u vidu suđenja i medija.“ „Dušo, ne pratim te. Ko su svi ti ljudi?“ I tad je sve postalo stvarno. Veoma stvarno. Stvarnost od koje parovi postaju jači ili raskidaju zauvek. Nisam imala izbora. „Vese, znaš da se bavim pratnjom. Ljudi uglavnom misle da sam dobro pladena kurva, i u nekim slučajevima to bi se moglo i smatrati tačnim.“ Dunuo je i ispustio dugačak uzdah. „Takođe, to što mene mogu da priušte kao pratnju znači da su ti ljudi krupne zverke sami po sebi.“ „Ne razumem. Objasni.“ Obradao mi se prilično nemilosrdno. Zaista je želeo da se u to upustimo? Dobro. Uputidu ga. Slegnula sam ramenima. „Sam si tražio.“ Obavila sam prst oko prvog prsta druge ruke, i brojala ih. „Osim Vorena i njegove pomodi siromašnima u zemljama Tredeg sveta, klijent neposredno pre njega bio je D’Amiko. Odradila sam kampanju Lepota dolazi u svim veličinama.
553
Vest da je unajmio pratilju da reklamira njegove proizvode mogla bi uništiti ono što je izgradio.“ Uperio je prst u mene. „Video sam tu kampanju. Bio sam mnogo ponosan na tebe, dušo. Izgledala si izvanredno. Čarobno, zaista.“ Blistala sam od ponosa zbog njegove pohvale. Osedala sam se predivno što je Ves bio ponosan na moj posao. „Zatim?“ „Mejson Marfi.“ Razrogačio je oči, prepoznavši ime. „Da, čuveni bejzbol igrač Boston Red soksa. Unajmili su me da mu glumim devojku i poboljšam imidž. Na kraju je i uspelo, i našao je srodnu dušu u svojoj predstavnici za medije.“ Otišao je do bara u uglu prostorije. Podigao je viski i klimnula sam glavom. Trebalo mi je pide da prođem kroz ovo. Uzeo je dve čaše i napunio ih sa po tri prsta dilibarske tečnosti. Da, bide to jedna od onih nodi. Prava ispovest. Samo sam se mogla nadati da me nede razapeti zbog mojih grehova. Pružio mi je čašu, i otpila sam gutljaj. Alkohol mi je opekao grlo kao ljute bombone, ostavljajudi još gušdi ukus koji mi je cvrčao na jeziku i lepo mi grejao trbuh. „Jesi li spavala s njim?“ Seo je na stolicu preko puta mene. Razdvajao nas je dug i tanak stakleni sto. Nije mi promakla razdaljina među nama, pa makar i nenamerna. Nije bilo važno. Ovo je moralo da se dogodi. Odmahnula sam glavom. „Ne, nisam. Mada, nije da nije pokušao.“ Osmehnuia sam se, a on se namrštio. Dobro, idemo dalje. „Pre njega je bio Toni Fazano.“ Nakrivio je glavu. „Onaj tip s restoranima?“ To mi je izmamilo osmeh. „Da.“ „Za šta te je unajmio?“ Ovog puta je zvučao malo vedrije, glas mu nije bio optereden tolikom razdražljivošdu. „Da mu budem verenica.“ Zacerekala sam se, a Ves se narogušio. „Najbolje od svega jeste zašto me je unajmio.“ Osmehnuia sam se. Vesu mora da je laknulo od osmeha zato što mi je nesigurno uzvratio. „Zašto?“ „Ne mogu da verujem da se ne sedaš o čemu smo pričali u martu, niti boravka u njihovoj kudi. Mislim, da, nisu bili upadljivi u baru, i jesmo popili neku čašicu više, ali stvarno? Ne sedaš se ničega o Toniju i Hektoru?“ Odmahnuo je glavom i slegnuo ramenima. „Zapravo ne. Sedam se kako su izgledali, da sam ih upoznao, i da sam se napio s dvojicom kul tipova. Međutim, uglavnom se sedam tvojih usta, da sam te uzeo naslonjenu na zid, onog
554
neverovatnog tuširanja, i da sam onako pijan životinjski vodio ljubav celu nod sa najseksepilnijom ženom na svetu.“ „Životinjski?“ podsmehnula sam se. Klimnuo je glavom. „I zašto je morao da te unajmi da mu budeš verenica?“ pitao je, vradajudi me na našu temu. Zavukla sam noge pod zadnjicu i udobno se namestila, spustivši čašu na naslon fotelje. „Sad du ti ispričati. Moram da te uvedem u radnju.“ Usne su mu se izvile u osmejak i pomislila sam kako sam upravo odnela malu pobedu. „Dobro, pucaj.“ Naslonio se i otpio gutljaj viskija. Volela sam da mu gledam vrat i Adamovu jabučicu kako poskakuje od napora. Sve u vezi sa Vesom me je zanimalo, naročito sad kad smo bili zajedno. Nadala sam se da demo i ostati zajedno posle ovog razgovora. „Nakon što sam stigla u Čikago, posluga mi je unela torbu u sobu. Soba je bila ogromna, mnogo veda nego što sam očekivala, iako je Toni živeo u penthausu u gradu.“ Nije ništa govorio, samo je čekao da nastavim. „Kad me je tip ostavio sa prtljagom, čula sam zvuk tuša. Nemaš pojma koliko sam se uplašila, videvši da sam u sobi, verovatno glavnoj spavadoj sobi, a neki tip kog nisam poznavala, stranac, tuširao se.“ Nekoj devojci bi to bio zabavno i smešno. Vesu… ne baš. Stegao je vilicu, i glasno zaškrgutao zubima dok sam požurila da nastavim. „I otvore se vrata, i tamo se pojavi taj ogroman, nezgrapni frajer u peškiru, i tad je postalo stvarno zanimljivo…“ Pokušala sam da ga pripremim za preokret, ali i dalje je izgledao ljutito. „Ne mogu redi da se radujem nastavku“, odgovorio je. Zakolutala sam očima. „Dakle, stajala sam tako zbunjena, ne znajudi šta da kažem, a onda se iza njega, pojavio još jedan tip sa peškirom omotanim oko struka i zagrlio mog klijenta. Zagrlili su se tako polugoli. Kao da su se tuširali… zajedno.“ I tad mi je Ves pokazao blistavobele biserne zube. „Gej je!“ Zavrteo je glavom i slegnuo ramenima. „Zar ne čitaš vesti? Ne obradaš pažnju na tračerske časopise?“ Oblizao je svoje savršene usne i podigao bradu. „Uopšte. Izbegavam ta sranja kao kugu. Retko se zasnivaju na istini i obično na kraju povrede osobu o kojoj pišu.“
555
Zakolutala sam očima, ali sam nastavila: „Toni je gej. Bio je u dugoj vezi s jednim predivnim advokatom po imenu Hektor Čavez. Zapravo, tokom tih mesec dana koliko sam bila tamo, stvarno sam se zbližila s njima. Više s Hektorom nego s Tonijem iz očiglednih razloga.“ Namignula sam. „Očigledno“, nemo je izgovorio. Zadobovala sam prstima po nozi i uzela pide. „Zatim, pre Tonija bio je Alek.“ Čim sam se setila vremena provedenog s Alekom, ponovo sam osetila prazninu u stomaku. Tog meseca sam Aleku poklonila deo sebe. Deo koji nisam želela nazad. Istina je bila jednostavna: volela sam svog vulgarnog Francuščida, i isto tako sam uživala u njegovom krevetu. Ne više nego sa Vesom, ali bio je visoko na spisku divnih muškaraca s kojima sam spavala, isto kao i Taj. „Alek je bio umetnik“, progunđao je. Kako je to znao, nisam se mogla setiti. Mogude je da sam spomenula Aleka i vreme koje sam provela s njim, ali nije mi ništa odavao. Napudila sam usne, spustila pogled na napola popijeno pide i otpila još jedan veliki gutljaj viskija. „S njim si bila u seksualnoj vezi“, izgovorio je ne optužujudi me, pa sam se nadala da de sve biti u redu. Klimnula sam glavom. Slegnuo je ramenima i zagledao se u zalazak sunca. „Ali bilo je samo neobavezno, baš kao sa Đinom.“ Samo pominjanje imena te kučke, izazvalo mi je talas ljubomore, probudilo se čudovište u meni, i obuzeo me je đavo. „Alek je bio poseban. Znači mi nešto.“ Počela sam da se branim, ne shvatajudi da se upuštam u nešto sa čim nisam bila spremna da se nosim. Nakrivio je glavu, nagnuo se napred i spustio laktove na kolena dok je šake sklopio ispod brade. „Je li tako? Poseban kako?“ Suze su me zapekle u uglovima očiju. „Pored njega sam se osedala lepom.“ „A pored mene ne?“ izazivao je. Narogušila sam se. „I pored tebe, ali uz njega sam osetila da mogu pokazati Miju koju niko drugi ne vidi, onu koju si i ti video, ali ne i ostatak sveta. Naterao me je da spustim masku i pustim svet unutra. Od njega sam naučila veoma važnu lekciju.“ „A to je?“ Ton mu je bio povređen i uplašen. „Da volim sebe.“ Zažmurio je, udahnuo, izdahnuo i opustio se. „Mija, imaš sve mogude razloge ovog sveta da voliš sebe.“
556
Odmahnula sam glavom. „Nisam verovala u to. Ne pre Aleka. Ne pre nego što sam kroz njegovu umetnosti videla ono što vide i svi ostali. Iako sam bila slomljena, borila se u životu, postala pratilja jer moj pijani kockar od oca nije mogao da se pobrine za sopstvene dugove, ja“, udarila sam se po grudima, „Mija Sonders, konobarica iz Vegasa, zasluživala sam više. Zaslužila sam sredu. Zaslužila sam ljubav.“ „A ja ti to ne dajem?“ Glas mu je pukao kad je to izgovorio. „Daješ, samo u to vreme, to mi je pružio i Alek. Na neki način, i dalje je tako.“ Oči su mu otvrdnule, a onda mu je tuga prešla preko lica. „Voli te.“ Klimnula sam glavom i on je zažmurio. Brzo sam odgovorila. „Alek veruje da voliš one s kojima si dok si s njima. Da je u redu poneti sa sobom deo tog drugog dok nastavljaš dalje kroz život.“ „Želi li da mu se vratiš?“ I pojavila se ljubomora kod mog inače opuštenog surfera-filmadžije. „Ne. Ne na taj način. Alek voli svaku ženu s kojom je, ili ne bi bio s njom. Verovatno ima slomljenih srca širom planete, svakodnevno, jer on upravo ovog trenutka voli neku novu.“ „Ja ne živim tako. Mija, ja sam muškarac za jednu ženu kad se posvetim, a posvedujem se tebi. Nama. Da bi nam ovo uspelo, moraš i ti da se posvetiš.“ Pročistio je grlo. „I moramo da prevaziđemo tu prošlost. Jer, dušo, to je upravo to. Prošlost.“ Kratko sam pomislila na Đinu, ali nisam znala tačno kad je tucao nju, a vodio ljubav sa mnom. Samo sam znala da više nede, i verovala sam mu. „To su svi meseci. Znači, spavala si samo sa jednim muškarcem otkako smo bili zajedno?“ Gledao me je u neverici. Imao je razloga za to. Zažmurila sam i pripremila se. „Ne. Bila sam i sa Tajem Nikom, muškim modelom, na Havajima.“ „Havajima? U maju?“ „Da. „Jednom?“ Toliko je toga zavisilo od mog odgovora. Glas mi je zadrhtao. „Ne“, priznala sam, jer ako ništa drugo, nisam bila lažljivica. Nipošto nisam želela da započnem prvu pravu vezu posle mnogo godina lažima. „Jebiga!“ Ustao je i počeo da hoda, čupajudi se za kosu i psujudi. Izgleda da mu je to bio uobičajeni odgovor.
557
„Ne razumeš. Vese, to je bila samo zabava! On je ved s nekom drugom sada. S devojkom kojom namerava da se oženi!“ Viknula sam da mu bude jasnije. Ves mi je bio previše važan da nam bi nam ovo naudilo. Vrteo je glavom. Ramena su mu opet klonula. „Sranje. Dušo, ubijaš me. Provela si mesec dana u raju voledi nekog drugog?“ Upotrebio je reč raj da bi me mučio. Igra više nije bila fer. „A ti si poslednjih ko zna koliko meseci tucao Đinu Deluka, američku prokletu ljubimicu, srcolomku, najseksepilniju ženu na svetu, i meni to ne treba da smeta?“ Kao na pucanj iz topa, povukao se nekoliko koraka unazad i uhvatio se za komodu iza sebe. „Mija, ona meni ne znači ništa!“ Uhvatio se za grudi. „Ništa!“ ponovio je. „Teško mi je u to da poverujem. Tucao si je neobavezno mesecima.“ Napravila sam navodnike u vazduhu na reč neobavezno. „Misliš da ona ne smatra da je to nešto više?“ Odmahnuo je glavom. „Ne misli. Kunem se.“ „Kako god. Ponavljaj to sebi dok ne poveruješ. Ja barem mogu da kažem kako sam provela vreme s Alekom i Tajem i ostavila sam to iza sebe. Nemam više nikakve veze s tim. Ja. Volim. Tebe! Njima nikad nisam izgovorila te reči na takav način. Možda ih volim kao prijatelje, kao ljude do kojih mi je stalo i kojima je stalo do mene, ali nisam zaljubljena u njih. Ogromna razlika. Nisam nikad bila zaljubljena u njih. Možeš li ti isto da kažeš za Đinu? Ha?“ Glas mi se pretvorio u skičanje, i znala sam da sam se izgubila kad sam ustala i bacila čašu o zid. Nije se čak ni razbila. Nigde zadovoljenja. Prokleti Anton i njegova ljubav prema kvalitetnoj staklariji. Zarežala sam, bacila se na kauč, i spustila glavu u šake. „Zato se nikad ne zaljubljujem.“ Izgovorila sam te reči glasno i ponavljala ih u sebi, ponovo i ponovo, kao zapevanje. Bez upozorenja, Ves me je povukao i okrenuo tako da su mi kolena obuhvatila njegove kukove. „Nemoj nikad zažaliti što me voliš. To bi me povredilo više nego išta što možeš da kažeš ili uradiš.“ Obuhvatio mi je obraze. „Je li to sve? To je sve? Dva frajera? Jedan napadač i nekoliko novih prijatelja?“ Oblizala sam usne i klimnula glavom. „Dobro, dušo.“ Progutao je pljuvačku i priznao sopstvenu istinu. „Kod mene je bila Đina, povremeno. Možemo predi preko toga.“ Srce mi je zapevalo. Smekšala sam, kao uz uspavanku za laku nod. Bilo mi je tako lako da budem s njim, ovako, u krilu, dok su me njegove ruke milovale.
558
Možemo predi preko ovoga. Oči mi se ponovo ispuniše suzama. Obrisao ih je palcima kad su krenule. „Ne, ne, dušo. Odsad smo samo ti i ja. Sve smo priznali i s tim je završeno. Znam šta treba da znam, ti znaš da Đine više nema. N-E-M-A“, ponovio je, slovo po slovo. „Ostalo je samo ovo. Ti i ja. Sad na tome možemo da gradimo.“ Klimnula sam glavom i zagnjurila mu glavu u vrat, udišudi taj okean i njegov poseban miris koji sam obožavala. „Volim te.“ Izgovorila sam te reči tako da ih čuje i zna da i ja moram da ih čujem zauzvrat. „Dušo, volim i ja tebe. Ja i ti. Samo ja i ti.“
559
DESETO POGLAVLJE Zvrjanje telefona me je probudilo iz najboljeg sna. Ves i ja smo obilazili zamkove u Nemačkoj, s rukom u ruci, kao mlad, veoma zaljubljen par. Sve dok nije zazvonilo. Čim bi prestalo, počelo bi opet. Ves se nagnuo preko mene, zgrabio dosadni predmet, i javio se. Sranje. Ne. Loša zamisao. Mogao je biti bilo ko. Ako mi je bivši klijent, bio prijatelj ili ne, moglo bi biti loše. Stvarno loše, i to vrlo brzo. Zevnuo je. „Da, da. U redu, samo trenutak. Gospođa Milan.“ Zakolutala sam očima. Tetka Mili. Dohvatila sam telefon i stavila ruku preko zvučnika, prigušujudi zvuk. „Ona je zapravo moja tetka Mili. Jer ime joj je Mili, ne Milan.“ „Stvarno?“ „Mislila sam da sam ti rekla.“ „Prilično sam siguran da bih to zapamtio.“ Protegao se i poljubio me u rame. „Idem da nam skuvam kafu pre nego što kreneš u studio.“ Stegla sam ga za mišicu, uhvatila ga pozadi za glavu, i nežno ga poljubila. Nasmešio se i odmakao. Prinela sam telefon uhu. „Tetka Mili. Zašto za ime sveta zoveš tako rano? Mislim, tebi ovo mora da je neverovatno rano.“ Čula sam kako kucka po tastaturi u pozadini. „Da, da, još nisam otišla na spavanje. Ne obazireš se na moje pozive čitave nedelje, a moram da te obavestim o slededem klijentu, pošto sutra kredem na odmor. Želim da budem sigurna da je sve dogovoreno unapred. Ovaj je… ne znam. Nešto s njim nije u redu.“ Tetka Mili je uvek zvučala stopostotno sigurna u sebe. „Kako to misliš? Zašto nije u redu? Neki čudak?“ Uzdahnula je. „Ne, ne, zapravo je previše čist na papiru. Uporno je tražio da te rezerviše čim budeš na raspolaganju. Proveravao je na svakih par nedelja da vidi je li neko otkazao. Što se, naravno, nije desilo.“ „Dobro, znači, zaista me želi. Je li rekao zašto?“ „Izgleda treba da mu glumiš davno izgubljenu sestru. Priča o nekom poslu koji de pasti u pogrešne ruke ako ne bude imao brata ili sestru za investitore, blabla. Njeno ime je iskočilo u nekom poslovnom ugovoru, ali on je ne poznaje. Nisu mogli da raspoznaju nažvrljano ime. Moglo bi biti Mija Sonders ili Mija Senders, ili nešto slično, ali imaš isti datum rođenja kao ta osoba, a ime ti je Mija Sonders. Zato mora da te dobije.“ 560
Cupkala sam usne. „Čudno. Jesi li ga proverila?“ Uzrujano je uzdahnula i kao da mi je tim uzdahom stegla srce. „Misliš da bih te ikad dovela u opasnost?“ Samo što se nisam nasmejala, naročito posle propasti sa Aronom, ali ona o tome nije mnogo znala. Zapravo – ništa. Dobro sam sakrila to sranje. „Znam da mi misliš najbolje, tetka. Izvini.“ Zacoktala je jezikom, i sve je opet bilo dobro. Laka pobeda. „Temeljno je proveren. Mlad je. Tek mu je trideset i na čelu je jedne od vodedih naftnih kompanija sa sedištem u Teksasu.“ „Opa. U nafti je krupna lova, je li tako?“ Tetka Mili je zamumlala. „Tako je. Ne znam sve pojedinosti osim toga da jedva čeka da te upozna. I dopašde ti se. Nije neki matori, debeli gospodin. Ved zgodan kauboj, živi na rancu!“ Zastala je. „Nisam videla dodatnih dvadeset pet hiljada od našeg latino ljubavnika. Izgleda da se nisi zabavila onoliko koliko sam mislila da hodeš.“ „Mili, ne tiče te se, ali ne, nisam. I nedu.“ „Možda se predomisliš kad ti pošaljem sliku ovog kauboja. Lično me nikad nisu zanimali kauboji, ali nešto kod ovog mi je poznato, osetila sam nešto što ved dugo nisam. Možda zato i imam neki čudan osedaj, jer mi taj mladid izaziva onaj osedaj ved viđenog. Hmm, nema veze. Sutra du ti rezervisati let od Majamija do Dalasa. Hodeš li da ostaneš nekoliko dana u Majamiju, Dalasu, ili da odeš kudi pre nego što kreneš za Teksas?“ Kuda. Na tu pomisao sam se široko osmehnula. Tako široko da je Ves, kad je ušetao u sobu sa šoljom kafe, stao u mestu, nakrivio glavu i podigao obrvu u nemom pitanju. „Šta je bilo?“, tiho je izgovorio, ali odmahnula sam glavom, smeškajudi se kao luda. „Mili, volela bih da provedem nekoliko dana u Malibuu pre slededeg klijenta u Dalasu. Poletedu sa Međunarodnog aerodroma u Los Anđelesu.“ Ves je zavrteo kukovima i zategao stomačne mišide, zbog čega sam poželela da mu skinem bokserice i popušim kurac. Odmah. „Dobro, lutko, sve du srediti. Dobro je što dolaziš kudi malo. Hajde da se nađemo na ručku.“ „Dobro zvuči. Volim te.“ „Da, draga. I ja tebe.“
561
Mili je prekinula vezu, pa sam isključila telefon i okrenula se svom momku. „Posle ove nedelje, dodi du u Malibu na šest dana. Pitam se gde bih mogla odsesti.“ S potpuno ravnodušnim izrazom lica Ves je odgovorio: „Imaš stan.“ Skupila sam se. Moj stan. Trebalo je da ispraznim to mesto i smestim stvari u skladište. Zapravo, možda bi to trebalo da dodam na spisak onoga što moram da obavim dok sam u Los Anđelesu. Nije bilo razloga da pladam stanarinu za mesto u koje nisam kročila poslednjih sedam meseci. „Dušo, mislila sam…“ prekinuo me je tako što me je bacio na krevet. „Prešao sam te!“ Poljubio me je tako duboko, tako potpuno da sam zaboravila kako treba da se spremam za probu. „Tako sam te zeznuo.“ Protrljao mi je nosom nos i zasuo mi vrat nizom nezgrapnih, sočnih poljubaca. „Naravno da želim da dođeš kod mene. Roditelji me stalno gnjave da te vratim.“ „Da me vratiš? Nisi me ni imao.“ Seo je i spustio ruke na moje grudi, gde mi je malo-pomalo podizao rub potkošulje. „Imao sam te.“ Odmahnula sam glavom. „Osvojio sam te još tad.“ Ponovo sam zavrtela glavom. „Ne?“ Umesto da mi podigne potkošulju i uhvati me za željne, napete sise, uradio je upravo suprotno i zagolicao me. Prste mi je zavukao u osetljive površine između rebara, terajudi me na glasan smeh. „Priznaj da sam te osvojio!“ zahtevao je. Jedva sam ga čula od salvi smeha koje su izlazile iz mene. Odmahivala sam glavom i pokušala da ga uhvatim za nemirne prste. Nisam mogla disati. Moje telo više nije bilo moje, ali prokletstvo, bio je u pravu. Osvojio me je od prvog trenutka. „Dobro, dobro“, molila sam ga. Odmahnuo je glavom. „Nije dovoljno.“ Podigao mi je ruke iznad glave. „Reci.“ Morala sam dvadesetak puta duboko da udahnem da bih zaustavila taj razdirudi treperavi osedaj kojim mi je brujao svaki nerv. A onda sam mu se zagledala u oči, i nekako sam znala da mu je odgovor važan, ma kakav bio. „Osvojio si me u januaru, Vese“, izustila sam, a glas su mi ispunile emocije. „Nisam želela u to da poverujem. Mnogo sam se trudila da to poreknem. Gurnem u neku pregradu gde to niko nede pronadi. Čak ni ja. Naročito ne ti. Ali takva osedanja izgleda uvek nađu način da se oslobode. Tako mi je drago što jesu.“ Jedna usamljena suza spustila mi se niz lice. Nagnuo se i polizao je. „Volim ukus tvojih suza. I znaš šta?“ „Šta“, procedila sam, brišudi obraze dok me je netremice gledao. „Osvojila si i ti mene, dušo. Još tad.“
562
Jučerašnja proba je bila surova. Bilo mi je još gore što je Ves gledao, režao, streljao pogledom Antona svaki put kad bi zatalasao telom uz moje i spuštao mi ruke na kukove. Uloga zavodnice u tom spotu bila je da zavodi muškarca, natera ga da krvari od želje za njom. Sad sam se osedala sigurnom u svojoj koži, jer mi je Vesova ljubav dala neophodno samopouzdanje da podnesem dodir drugog muškarca. Jednostavno rečeno: bila sam nezaustavljiva. Vrela i blistava. Marija je bila van sebe od srede, i to se nastavilo kroz svaku fazu snimanja. „Da, da, seci!“ Kamere su prestale da snimaju. Antonove ruke su me stezale za kukove, lice mu je bilo kraj mog stomaka u veoma izazovnoj pozi. Odskočio je kao da mi nije upravo prelazio nosem preko kolena, preko butine u čarapi, podižudi mi haljinicu zubima. Ipak, kad su povikali seci, bilo je gotovo. Bum. Ponovo je bio smireni, ljubazni Anton, koji se upadljivo držao na odstojanju. Taj plan je uspevao, jer se strah od njegovog dodira, strepnja koju sam osedala vedi deo meseca smanjivala, i uglavnom bila na dobrom putu da nestane. Marija je bila u pravu. Razgovori sa Džin i Vesom – sa dvoje ljudi koji su me poznavali onako kako drugi nisu – pomogli su mi da se oporavim. Shvatila sam da mi nije samo dodir drugog muškarca izazivao onakvu reakciju. I krivica je izazivala ta nagla sedanja, bojazan, stalno prisutan strah koji se uvlačio u moje iskustvo sa Antonom. Na kraju sam morala prihvatiti da sam odlučila ispravno. Na kraju krajeva, time što sam svojom odlukom spasla sve ostalo u suštini sam spasla i sebe. Ne bih nikad mogla živeti sa znanjem da su ljudi do kojih mi je stalo kao i hiljade jadnih nepoznatih ljudi snosili posledice. Napustila sam prostor snimanja i otišla do stilistkinje. Pružila mi je poslednju odevnu kombinaciju. Ovo de biti krajnji test. Odedu je napravio kreator kog je Anton poznavao – ako se to moglo nazvati odedom. Zapravo, fino istkani komadi tkanine bili su spojeni tako da su mogli lako da se pokidaju. Šminkerka i stilistkinja su obletale oko mene dok je Ves stajao sa strane i držao jezik za zubima. Kao neko ko snima filmove i svakodnevno ima posla s glumcima, čovek bi pomislio da ima mnogo više obzira i prihvata činjenicu da glumim lik, i ne razmišlja mnogo o tome. Potpuno pogrešno. Dutao je, kao pouzdan i dostojanstveni filmski profesionalac, ali znala sam da ga je to koštalo. Ukočeno držanje, stegnute usne, pogled koji mu je leteo od nagih delova mog tela do mesta gde me je Anton dodirivao. Sve su to bili znaci da se jedva uzdržavao. „Znaš da se možeš vratiti u hotel. Snimidemo poslednju scenu, i možemo svi zajedno večerati.“ Pokušala sam još jednom da ga ubedim da ode, ali zapravo nisam to želela.
563
Odmahnuo je glavom. „Dušo, ovde sam. Samo ti radi svoj posao, a mi demo posle nastaviti.“ Ton mu je bio jednoličan, lišen emocija. Isprobala sam drugačiji pristup. „Stvarno mi je drago što si ostao. Tako mi je lakše.“ Treptanjem sam odagnala suze. Prišao mi je, podigao mi bradu, nagnuo se napred i ovlaš me poljubio. Šminkerka se pobunila i opsovala. Nasmešila sam mu se kraj usana. „Uvalideš me u nevolju.“ Konačno se osmehnuo i promrdao obrvama. „Volim da te uvaljujem u nevolje. Siguran sam da ima raznih načina da ih bude i više.“ Odgurnula sam ga, cerekajudi se, pokajnički sam pogledala u šminkerku i poslala Vesu poljubac. Oblizao je pune usne i palcem potapšao donju. Obožavala sam to. Bilo je tako prokleto seksi. „Obrati pažnju, hermana. Završna scena je teška. Jesi li spremna za nju?“ Ves de poludeti kad vidi šta je spremljeno za kraj. „Nikad spremnija“, potvrdila sam, ali poželela sam da dodam, za ženu koja de ostati gola u sobi punoj plesača, ekipe, Antona i mog muškarca. Ukratko, razmišljala sam da kažem Vesu šta de se desiti, ali odustala sam. Ako budemo uspeli da završimo iz prve, sve de se odigrati jedno za drugim, i nede imati izbora – osim da prihvati. Svi znaju da je lakše tražiti oproštaj nego dozvolu. Ovo je bio upravo takav trenutak. Stilistkinja me je otpratila do nove tačke, brzo i nerazgovetno mumlajudi preko komada tkanine, šljokica i nakita. Kad kažem nakit, mislim na ono zaslepljujude veštačko drago kamenje sa ravnim dnom i raznobojnim vrhovima. Vrhovi dojki su mi bili prekriveni draguljima zalepljenim tako da su mi bradavice i areola bili pokriveni, ali mesnate lopte su delovale vede. Sidušne tange, takođe napravljene od svetlucavih kamenčida i niza dijamanata preko kukova, pokrivale su mi izdepilirani predeo. Još nešto za šta Ves nije znao, jer smo to uradili u kupatilu za vreme ručka. Sve je to bilo sakriveno ispod komadida tkanine koji se nije mogao nazvati haljinom. Naročito pošto sam znala da de je pokidati u paramparčad za nekoliko trenutaka čim se uključe kamere. Pažljivo sam se popela na podijum. Težak ritam Antonove pesme nas je okružio. Blesnulo je svetio i nastavilo da treperi, pa je bilo teško gledati bez treptanja. Mašina za vetar me je zapahnula tom nežnom, čulnom bujicom od koje mi je kosa lepršala divlje i slobodno. Opušteni uvojci su leteli pod strujanjem vazduha, što mi je davalo, nadala sam se, privlačan izgled kakav su Anton i njegov tim želeli.
564
Ves je stajao u mraku pravo ispred mene. Prvenstveno sam mu videla lice, a najviše zelene oči. Ruke je skrstio na grudima i netremice me gledao. Prostorija je nestala. Plesači su se kretali oko mene dok sam ja mrdala ramenima, njihala kukovima, i udisala i izdisala kao što me je Marija naučila da bih postigla zadihanost od koje muškarci poblesave. Njene reči, ne moje. Anton je krenuo iz pozadine. Osetila sam kako mi rukom prelazi preko boka. Zatvorila sam oči i ponovo ih otvorila, videvši samo Vesa, a ono što sam videla odbilo mi se o kičmu i spustilo teško u stomak. Požuda. Tako jaka telesna žudnja da su mi bradavice otvrdnule, a kamenčidi me prijatno štipali. Usred scene sa stotinu ljudi oko mene, Ves mi je zapalio telo kao baklju. Anton je nastavljao da pleše oko mene, dodiruje me, nemo peva svoje stihove, preklinje. Tu i tamo bi mi dodirnuo deo odede i razmetljivo otkidao komad po komad. Trzala sam se kao što su me naučili, kao da mi kida delove oklopa. Pretpostavljala sam da je to poruka. On uklanja oklop zavodnice tako da postane njegova. Plesači obavijeni tkaninama sa crnim zjapedim rupama, koje su otkrivale svetlucavu kožu, vrteli su se oko mene kao aveti. Metafora u koreografiji koju je sastavila Marija na osnovu Hederinih predloga, bila je zaista jedinstvena. Kad je pesma dostigla vrhunac, plesači su se okupili oko mene. Kamere su bile na svakom uglu. Na snažan zamah Antonovih kukova, dok je stajao neposredno ispred mene, svaki plesač mi je pokidao deo odede, a ostatak je pao, ostavljajudi me samo u vešu od dragog kamenja. Anton je pao na kolena. Držala sam se samouvereno i modno, potpuno se uživevši u ulogu. Kad je Anton podigao ruke, kao u molitvi, preklinjudi da bude moj, uhvatila sam ga za obraz jednom rukom, drugu mu stavila na grudi, a kamera nas je snimala izbliza. Odmerenim pokretima, napudila sam usne i nečujno izgovorila poslednje reči njegove pesme savršeno sinhronizovano sa ženskim glasom na snimku. „Zaboravi me.“ A onda, kad su se kamere povukle, stavila sam ruku preko grudi, odgurnula ga, i spustila drugu ruku na mesto između butina. Zatim sam zažmurila, nakrivila glavu u stranu i dole. Svetla su se ugasila. „Seci, seci. To je kraj!“ viknuo je režiser. Preko ramena su mi prebacili ogrtač, i našla sam se u Antonovom naručju. „Lusita, bila si genijalna!“ Poljubio me je u obraze, čelo, slepoočnice, kosu, i na kraju, uhvativši me za oba obraza, zagledao mi se duboko u oči, s jasnom namerom. Nagnuo se napred i nežno mi poljubio usne. Tek nagoveštaj poljupca, ali sasvim dovoljno. Najbolje od svega bilo je što apsolutno nisam osetila strah.
565
Nije bilo flešbekova, samo uteha prijatelja koji mi čestita. Držao me je za mišice, ali odjednom ih je pustio, i osmejak mu je zaigrao na licu. „Mislim da si mi sasvim dovoljno dirao devojku, ha, amigo?“, jednolično je izgovorio Ves. Anton se okrenuo i privukao ga u pravi muški zagrljaj, uz snažno tapšanje po leđima. „Ti si pravi za nju, amigo. Sad demo proslaviti!“ S jednom rukom preko mog ramena, a drugom oko struka, smestio me je između sebe i Vesa, uprkos Vesovom ranijem upozorenju. Antona kao da nije bilo briga. Živeo je život u trenutku i nije se osvrtao na Vesov prvobitni nadrkani stav. Ved samo zbog toga je bio poseban. Živeo je život u sadašnjosti, uživao u prijateljima, poslu, i slavio je što je češde mogao. Heder i Marija su nas sačekale na kraju pozornice uz zagrljaje i bocu kristala. „Rasipnik“, primetila sam suvo, ali ipak sam otpila izvrsnu tečnost, puštajudi da mi se zlatan penušavi nektar prelije preko čula ukusa i zapleše na jeziku. „Bila si neverovatna!“ Heder me je stegla u čvrst zagrljaj. „Imala sam izvrsnu učiteljicu.“ Blistavo sam se osmehnula Mariji, ne uspevši da suzbijem oduševljenje. Spot de se prikazivati širom sveta, ljudi sa svih strana de me videti… nisam imala reči da to opišem. Čarobno. Predivno. Neverovatno. Sve to i još više. Kad se to još pojača sa Vesom i troje novih prijatelja – svet kakav sam poznavala bio je da bolji ne može biti! *** Torbe su bile spakovane, a na televiziji su tiho išle vesti o dešavanjima po Majamiju. Zatvorila sam i poslednju torbu prepunu odede koju su za mene odabrali Heder i Anton. Ponedu ih u Kaliforniju i ostaviti u skladištu zajedno sa svim ostalim stvarima koje sam morala da spakujem u kutije i iznesem iz rupe od iznajmljenog stana. Razmišljala sam o poslednjoj nedelji provedenoj ovde. Kao i na Havajima, jedna od najboljih u životu. Vesova poseta i novozapočeta veza, kao i to što smo se obavezali jedno drugom bilo je najlepše od svega. Otišao je dan nakon što smo završili snimanje špota. Rekao je da de dati sve od sebe da uzme slobodne dane kad i ja, ali verovatno de morati malo i da radi. Uglavnom kod kude u kancelariji. Meni je jedino bilo važno da budem s njim. I odmorim se za slededi posao. Dalas, Teksas i naftni tajkun. Nisam mnogo znala o tome zašto sam mu potrebna, osim činjenice da du se pretvarati kako sam mu davno izgubljena sestra. Koju nikad nije upoznao. Dakle, očigledno, moj izgled nije bio važan, samo to što
566
su mi ime i datum rođenja isti kao njeni. Trebalo mi je nekoliko dana da shvatim da mi Mili nije saopštila njegovo ime. Ispostavilo se da se zvao Maksvel Kaningam. Na brzinu sam istražila tog kauboja. Posedovao je pedeset jedan odsto kompanije Kaningam nafta i gas, koja se nalazila među vodedih dvadeset pet naftnih kompanija u svetu. Za čoveka od samo trideset godina ovo je bilo veliko dostignude. Međutim, u toku pretrage, shvatila sam da je nasledio polovinu kompanije tek pre godinu dana. Nije pisalo kome je pripadalo preostalih četrdeset devet procenata, ali sam znala da u vedini ogromnih kompanija manji procenti često pripadaju investitorima. U svakom slučaju, pladao me je da budem njegova sestra, Mija Sonders. To je svakako bilo čudno. Kad sam otvorila njegovu sliku, imala sam osedaj kao da sam ga ved srela. Zapitala sam se jesmo li se on i ja našli na nekoj istoj otmenoj zabavi u proteklih šest meseci. Razmišljajudi kako du to uskoro saznati, otišla sam do torbe izvadila pribor za pisanje. Antone, Kako zahvaliti nekome ko ti je pomogao da preboliš traumu? Ne mogu otidi samo u Holmark i izabrati kartu sa natpisom Hej, pomogao si mi da se vratim sa ruba. Hvala ti, druže! hi-hi Ali iskreno, ponašao si se prema meni sa brigom i poštovanjem, kao pravi prijatelj. Podelio si svoju prošlost sa mnom, dopustio mi da podelim svoje iskustvo sa tobom, spasao me onako kako ne mogu ni da opišem. Oduševljena sam što si sredio svoje poslove i lični odnos sa Heder. Ona je lepotica sa neverovatnom radnom etikom. Nedeš joj nikad modi platiti koliko vredi, jer čak ni ti nemaš toliki novac. Samo se pobrini da joj vratiš kroz pohvale i ljubav za dobro odrađen posao. Čak je i tvrdokornim menadžerima ponekad potrebno tapšanje po leđima. Naročito od najboljeg prijatelja. Iskustvo sa snimanjem špota nedu nikad zaboraviti, ali u najdražoj uspomeni de mi ostati naša vožnja motorom. Čista lepota. Hvala ti što si podelio svoje igračke sa mnom.;) Znam da de ova naredna pesma zapaliti svet. Kupidu je čim izađe. Do slededeg puta. Tvoja Lusita. Mija *
567
Heder, Upoznavanje s tobom mi je bilo poklon. Nadam se da znaš da du ti uvek biti prijatelj, bez obzira na to gde sam. Zovi, šalji poruke, gnjavi me koliko god često želiš, a i ja du raditi isto. Zašto? Zato što to rade prijatelji! Jedva čekam da čujem za sve zvrčke koje de ti Anton prirediti. Takođe mi je drago što ste rešili međusobne nesuglasice. Najbolji prijatelji, oni koji to ostanu čitavog života, uvek pronađu način da se vrate jedni drugima. Sredno na novom poslu! Tvoja prijateljica, Mija I tada sam dohvatila kofer, ostavila ključ od stana na stolu, zaključala vrata i otišla. Anton i Heder su mislili da demo se nadi ovde za dva sata, ali rastanci mi nisu najbolje išli. Više sam volela da odletim ranom zorom na novo odredište, jer sam znala da me slededa pustolovina čeka odmah iz ugla. Ponovo sam preuzela život u svoje ruke, i bila sam zadovoljna odlukama koje sam donela, gde sam bila i šta mi je bududnost nosila. Mogudnosti su bile beskrajne, naročito kad sam zamislila mog surfera-filmadžiju u kupadim gadama, s peskom po stopalima i člancima, kako me mahanjem doziva na otvoreno prostranstvo Tihog okeana. Vreme je da se pođe kudi… barem nakratko.
568
Avgust DEVOJKA
NA
MESEC
DANA
PRVO POGLAVLJE Istog trenutka kad sam zakoračila na kalifornijsko sunce neko me je zgrabio, podigao u vazduh i vrtoglavo me zavrteo u krug. Vlažne usne su pronašle moje. Sunce, okean, i miris mog muškarca prožimali su vazduh oko mene. Prijatnost, ushidenje i olakšanje preplavili su me dok sam usisavala Vesovu donju usnu kao halapljiva pijavica – želedi još više njega, žudedi za njim od glave do pete. Obavij me sobom. Samo na to sam mogla da mislim dok mi je okretao glavu s jedne strane na drugu, produbljujudi poljubac, uzimajudi me daleko preko granica pristojnosti u javnosti. „Uzmite sobu!“ Dreknuo je dečji glas, kvaredi nam sredu zbog dobrodošlice. Protrljala sam nosom o nos uživajudi u njegovom mirisu, načinu na koji su mu spuštene trepavice podrhtavale kao da je i njemu teško da prihvati tu neodoljivu zamisao da smo to mi. Ves i Mija. Veza. „Hej, dušo“, izgovorila sam tiho, a u glasu mi se čulo koliko mi je nedostajao. Zavukao mi je prste sa vrata u kosu, nežno me držedi za glavu. „Moja devojka“, prošaputao je zadivljeno, vrtedi glavom pre nego što me je ponovo nežno poljubio. Taj poljubac je možda bio manje vatren, ali ne i manje značajan. „Hajde. Želim da te odvedem kudi. Gospođa Kroft ti je spremila doček.“ „Stvarno? Rekao si Džudi da dolazim?“ Nasmešila sam se i stegla mu ruku. Zanjihao mi je ruku i poveo me do limuzine. „Naravno. Morao sam joj redi da mi devojka dolazi na nedelju dana. Da bude spremna.“ Zamumlala sam: „Baš pažljivo od vas, gospodine Čening…“ Stavila sam jednu nogu na pod limuzine, izbacivši guzu da se što bolje vidi. Kao pčele na med, tako se i on fokusirao na moju pozadinu. Vragolasto sam zavrtela njome i nasmešila se kad su nam se pogledi sreli. „… Tredi“, izgovorila sam i namignula. Zavrteo je glavom i pljesnuo me po dupetu, jako. Moradu dobro da protrljam to mesto. „Ulazi, dušo. Gubimo vreme, a hodu da te pojebem pre nego što te nahranim.“ Ušao je u limuzinu uvežbanom elegancijom. Bio je oličenje lepote. Visok, izdužen, vitak na svim pravim mestima. Lepo oblikovani stomačni i grudni mišidi bili su blago vidljivi kroz tanku tkaninu majice. Imao je na sebi bermude tipične za surfere, a ne bogate slavne filmadžije kakav je umeo da bude, barem kad treba. Na nogama je imao patike. Čim je vozač krenuo, Ves je podigao zatamnjeno staklo i navalio. Samo tren nisam bila sigurna hode li preduzeti nešto, ali trebalo je da znam. Želja je bila 570
prevelika. Prošlo je nedelju dana otkako smo se videli. U trenu me je stavio na krilo, zajahala sam ga, stavio mi je krupne šake na dupe, i nežno mi trljao, milovao i gnječio meso. „Hodeš li mi ispuniti san i pustiti me da te odmah ovde tucam?“ U zelenim očima sevala mu je vatrena požuda. Zavrtela sam glavom i pritisnula telom niže, naslanjajudi se na njegov ukrudeni alat. Ljuljajudi kukovima napred-nazad, uspostavila sam ritam od kog smo oboje zadahtali. „Ne-ne. Ja du tucati.“ Osmeh nalik mom raširio mu se preko usana. Podigao je ruke preko moje lepršave suknjice, gde mi je zavukao jednu pozadi u gadice, bolje me hvatajudi za guzu. „Dušo, prepuštam ti se u potpunosti. Uzmi me kako god želiš. Dok god mi je ta čvrsta pička obavijena oko kurca, poslušadu svako naređenje.“ Kad sam ga čula da izgovara reč kurac, kao da mi je udario klitoris usijanim žaračem. Zacvrčao je i zadobovao, tražedi pažnju. Ne gubedi mnogo vremena, podigla sam mu se sa butina, skinula gadice, i spustila se na kolena na pod limuzine, odakle sam mu uhvatila i povukla bermude. Kurac mu je poskočio, oslobođen. Eureka! Obavila sam ruku oko korena i stegla ga. Zastenjao je zatvorenih očiju, i glava mu je pala unazad na kožno sedište. Kap semene tečnosti zasijala je na vrhu i bila je previše primamljiva da bih je propustila. Spustio je pogled baš kad sam mu polizala glavid. „Gospode bože!“ Zaškrgutao je zubima, ali držala sam mu noge široko razmaknute. A onda sam mu bacila pogled na lice i videla muškarca koji je bio na ivici da izgubi kontrolu. Dok trepnete, povudi de me gore i nabiti na kurac. Znala sam. I on je znao. Navikao je da ima kontrolu, i svaki put kad bih pokušala da je preuzmem, pokušavao je – kao i svaki džentlmen – da mi to dopusti. Međutim, čim bih mu obavila usne oko kurca, izgubio bi se u trenu. Nemojte me pogrešno razumeti. Obožavao je moja usta, uživao, ali za felacio je obično bio zainteresovan nakon što bi me pojebao do ludila. Moj muškarac je prvo očekivao bliskost, pa tek onda prljavu jebačinu. Držedi ga čvrsto oko korena, usisala sam širok čvornovati glavid, palacajudi jezikom po rascepu i ispijajudi tečnost koja se tamo skupljala. Baš kad je zamahnuo kukovima, uzela sam ga u grlo. Kad mi je tako dugačak stigao do kraja, progutala sam debeli glavid. Kao što sam predvidela, Ves se izgubio. Uhvatio me je rukom za vrat, i snažno mi se zario u usta još nekoliko puta, izgubivši sposobnost smislenog govora. „Tucam ti vrela usta.“ Zarivao se, čvrsto me držedi rukom na svom kurcu.
571
„O, da.“ Osetila sam kako se povlači nekoliko centimetara. „Uzmi ga“, zarežao je zabijajudi se ponovo kao da je ljut na mene što mu pušim kurac. „Što je dobro.“ Stegao je zube kad se ponovo povukao. „Još jednom u grlo, dušo.“ Zario se jako, a ja sam opustila vilicu i disala na nos. Zaustavio se upravo tu, odlažudi zadovoljstvo. „Uzimaš me tako duboko. Bože, Mija. Volim te.“ Odmakao se, ovog puta sasvim. Zategavši stomačne mišide, uhvatio me je ispod ruku i povukao gore preko kolena da ga zajašem preko butina. Noge su mi bile široko razmaknute, pica otvorena, pa je namestio kurac. „A sad uzmi što je tvoje, dušo.“ I jesam. Snažno i duboko, onako kako sam zamišljala cele nedelje. Kao i obično, zavukao je vesti palac između naših tela i kružio. Ostala sam bez daha. Kružio je. Zadržavajudi dah, hvatala sam ritam, primajudi ga u telo dok nisam više izgubila orijentaciju gde on završava a ja počinjem. Vreme je usporilo. Okruživali su nas samo toplota, zadovoljstvo i vreli poljupci. Držao me je za ramena, povlačedi me na kurac istovremeno dok je prodirao u mene. Vrisnula sam mu u usta, ali progutao je zvuk. Protresao me je orgazam. Bila sam potpuno nespremna za žarko zadovoljstvo i vrelinu koja mi je obuzela svaki živac i poru dok je nastavio da se zabija u mene. Kad sam prestala da mu pomažem, izgubljena u njemu, u nama, nagnuo se napred, obgrlio mi leđa rukom, spustio koleno na pod, i ispružio me. Sva sam se pretvorila u čula, iskrilo je u meni na sve strane, i ponovo sam jurila ka ponoru. „Vese, dušo“, samo sam uspela da izgovorim. Odgovorio je tako što mi je obema rukama pritisnuo zadnje strane butina, gurajudi mi kolena ka grudima, i ulazedi još koji centimetar u mene. Bilo je i nemogude i mogude u isto vreme. Iz usta mi je izleteo krik, i ovog puta nije ni pokušao da ga priguši, samo je nastavio sa surovim ritmom. Divlje je pomerao kukove, a kurac mu je predivno dražio svaki moj nervni završetak. „Bože, kako mi je nedostajala ova pička. Obožavam tvoju picu, dušo. Želim da umrem ovde. Jednog dana, kad budemo imali devedeset, umredu tucajudi te. Baš. Ovako.“ Kružio je kukovima i naginjao se, pritiskajudi me svojom težinom i kurcem tako duboko da sam ga osetila u pupku. „Daj mi ga“, režao je kroz zube. „Ved sam ti ga dala, dušo.“ Podsetila sam ga na razorni orgazam, koji me je i doveo na pod. Gospode, taj čovek je bio mašina, radedi kukovima, uzimao me je lepo i polako svakim prodiranjem. Zavrteo je glavom. „Ne, treba mi opet. Hodu da mi pica stegne kurac kao mengele. Hodu da svršim dok me tvoja pička steže. Zajedno, dušo.“ Poljubio me je
572
i povukao za donju usnu, a onda je počeo iznova. Pošto je znao tačno šta mi treba, opet je zavukao ruku između nas, zavrteo čarobnim palcem, i primenio duge lagane prodore sve dok mi se mišidi utrobe nisu stegli, i slabine, udovi, i sve između nisu uradili upravo ono što je rekao. Stegla sam ga. „To je to. O, Mija, što je dobro.“ Zavukao se duboko, zadržao se čvrsto u mom telu, i ispraznio se. Moja vagina ga je potpuno iscedila. Kad se smirio, pao je preko mene, okrenuo se na stranu i povukao me za sobom. Licem mu se razvukao budalast osmeh, i naizgled ga je preplavio neki osedaj mira. „Osedaš se bolje?“, pitala sam kroz kikot. Otvorio je oči i podigao mi ruku na obraz, obuhvatajudi ga. „Uvek mi je bolje kad sam s tobom.“ „I meni.“ „Lutko!“, dočekala me je Džudi, širom raširenih ruku. Dotrčala sam do nje i zagrlila je. Odmakla se i pogledala me, odmeravajudi me. „Tako mi je drago što te vidim, ljubavi.“ Engleski naglasak joj je bio ljubak i svaka reč koja joj je padala sa usana bila je kao šeder ili med. Nasmešila sam se. „Sredna sam što sam tu, Džudi.“ Udahnula sam taj divan miris belog luka, prženog crnog luka, i zelene paprike. „Šta ima za večeru? Miriše božanstveno.“ Voda mi je pošla na usta pri pomisli na hranu. Nisam ništa jela tokom šestosatnog leta od Majamija do Malibua osim energetske pločice i, posle okršaja u limuzini, trebalo mi je ozbiljno okrepljenje. Nedu nikako modi da udovoljim Vesovom nezasitom apetitu za mnom ako se ne okrepim. Džudine oči su zasijale dok se vradala u kuhinju. „Hrana za raspoloženje. Nešto da te podseti na dom.“ Bacila je pogled na Vesa i zakolutala očima. „Svinjski kotleti, sveže grilovano povrde, kuskus sa parmezanom i topli hleb sa belim lukom. Kako ti zvuči?“ „Božanstveno.“ Kupila me je ved sa svinjskim kotletima. Uglavnom sam jela po restoranima celog meseca. Anton i Heder nisu imali običaj da jedu kod kude, uglavnom zato što nisu imali vremena za nabavku, a pošto su toliko izlazili, nisu zaposlili kuvara. Ali Anton je imao dovoljno novca. Definitivno je trebalo da unajmi nutricionistu da bi mu telo ostalo u formi i zdravo. Dovoljno je vežbao. Kad bi jeo manje kaloričnu hranu, ne bi morao toliko da vežba. Napomenula sam sebi da prenesem Heder svoja razmišljanja ved u slededoj poruci. Sad kad je i zvanično Antonova menadžerka, trebalo bi više tome da se posveti, a ne onome što on želi da jede za doručak, ručak i večeru.
573
Džudi me je povela do kuhinje. „Dođi, dođi.“ Potapšala je visoku barsku stolicu. „Pričaj mi šta si radila prethodnih meseci.“ Da joj pričam šta sam radila? Hmm. Možda neku prečišdenu verziju. „Pa, bila sam svuda. U Portlandu, Čikagu, Bostonu, Njujorku, Vašingtonu, na Havajima i u Majamiju.“ Klimnula je glavom i promešala sos koji se grejao na ringli. „I jesi li upoznala nekog zanimljivog?“ Istegla je vrat, ali prodorno me je gledala. Osmehnula sam se. „Upoznala sam mnoge, Džudi. Stekla gomilu novih prijatelja.“ „A moj sinak, je li ti i on prijatelj?“ Pitala je majčinski, onako kako bi to učinio neko ko vam je prvo bio dadilja, pa tek onda kudna pomodnica. Nagnula sam se napred, spustila lakat na pult i glavu na ruku. „Mislim da znaš da mi je Ves više od prijatelja.“ Podigla je pogled i stavila ruku na grudi. „Znam? Ništa ja ne znam. Prosvetli ovu staru ženu, uputi me u to šta se dešava.“ Zakikotala sam se na to šta se dešava, prisetivši se neobuzdanog seksa u limuzini, ali zaustavila sam se kad me je presekla pogledom. „Izvini. Uh…“ Povukla sam uvojak kose i omotala ga oko prstiju. „Mislim da se može redi kako smo se Ves i ja dogovorili. Zajedno smo.“ „Zajedno.“ Glas joj je bio optužujudi, i nisam razumela zašto, a onda je nezadovoljno zafrktala. Šta se dogodilo između trenutka kad sam ušla, grljenja, poziva na večeru, i ovog neprijateljskog stava? „Imaš li nešto protiv što smo zajedno?“, pitala sam oprezno. Odmahnula je glavom. „Ne, ne. Odakle ti takav utisak?“ „Uh, ponašaš se malo čudno, Džudi. Jesam li rekla nešto što te je uvredilo?“ Nagnula se napred i potapšala me po ruci na pultu. „Nipošto, ljubavi. Samo znam da si mom sinku mnogo nedostajala kad si otišla. A onda je povremeno dolazila ona uobražena žena, i zabrinula sam se.“ A, shvatam. „Dina. U redu je. Znam sve o njoj.“ „I ne smeta ti?“ Skupila je oči u dva proreza. Pažljivo sam promislila kako najbolje da odgovorim. Ne bi svi razumeli naš odnos. Dođavola, ni ja ga dobar deo vremena nisam razumela, a posebno ne sada kad je sve tako sveže i novo. Oblizala sam usne i duboko udahnula. „Ves i ja smo uvek gajili osedanja jedno prema drugom.“ Klimnula je glavom kao da je to uopšte ne čudi. „I sve vreme smo bili u kontaktu, ali nismo se bili obavezali. Mogao je slobodno da radi šta želi, kao i
574
ja. Sad kad smo razmotrili ovo što se dešava među nama, dademo sebi vremena da vidimo kako nam ide i uživademo dan po dan. Zvuči li razumno?“ Slegnula je ramenima. „Ne tiče me se, ali volim što sam videla osmeh na licu mog dečaka kad je ušetao s tobom podruku. Čitavu nedelju je planirao tvoj dolazak. Pobrinuo se da imaš šta da obučeš, i sve je stavio u svoj garderober, mogu da dodam.“ Osmehnula se onim svojim lukavim osmehom, kako umeju samo majčinski tipovi. Osmehom kojim mi je govorila da zna nešto što drugi ne znaju, ili bi mogla da prenese neku lepu mudrost od koje bismo se raspametili. Na te reči sam se nasmejala. „Znači, uselio me je u svoju sobu?“ Blistavo se osmehnula. „Jeste, i dobila sam uputstva da te sutra odvezem do tvog stana s par pomagača da sve spakujemo i preselimo. Želi da doneseš stvari ovamo.“ „Uh, šta?“ Odmahivanje glavom mi nije pomoglo da brže shvatim šta mi je govorila. „Želi da iselim stvari iz stana i uselim se ovamo, ovamo? Kao, da se za stalno uselim u ovu kudu?“ Skupila je obrve. „Zar nije očigledno?“ Udarila sam rukom po pultu. Peckav bol mi se zakotrljao od dlana, pa dalje. Stegla sam bolnu ruku drugom i protrljala je. „Izgleda da demo gospodin Čening i ja morati kasnije malo da popričamo. Nemoj sutra to planirati.“ Ponovo mi je potapšala ruku. „O, ljubavi, zaista ne znaš sa čim imaš posla. Taj dogovor sa nosačima za sutra ostaje. Bidu spremna da ih povedem sutra u deset.“ Ovog puta sam ja skupila oči. „Kažem ti da se to nede desiti.“ Zakikotala se. „Dobro, dušo, samo ti veruj u to.“ „A što ne bih? To je moj stan. Ja du redi šta ide, i definitivno kuda de biti odneto“, uprla sam prstom u mermerni pult, „a to nede biti ovamo.“ Iako bih volela da živim ovde. Da mi se sprema večera, ukusna jela svake nodi. Da sedim na terasi i uživam u pogledu na okean, ili sa suprotne strane na brda. Da spavam na blaženom oblaku od Vesovog kreveta. Ali to ni slučajno nede biti sada, samo zato što to zahteva moj novi dečko. Džudi je prestala da meša, smanjila je temperaturu, i pogledala me. Naslonila se laktovima na pult i nagnula napred. „Ljubavi, ved dugo sam sa Vesom. Otkako je bio mali. Malo je toga što ne dobije kad se na nešto nameri. Dobro bi ti došlo da to odmah shvatiš. Ako želi tebe, onda de te i imati, ili de umreti pokušavajudi.“ Kad sam razmislila o tome, stvarno razmislila, pomalo mi se sviđalo što neko tako žudi za mnom. Međutim, nisam bila, niti du postati, vlasništvo nekog bogataša. Ako je mislio da de me useliti bez ikakvog prethodnog razgovora,
575
morade malo da razmisli. „Pa, moj dragi dečko de morati sam da me zamoli“, izjavila sam s rešenošdu koju sam prokleto pokušala i da osetim. „Šta da te zamoli?“ Ves je ušao u prostoriju iz kancelarije, gde je otišao da proveri neki posao pre večere. „Džudi mi kaže da si tražio od nje da povede nosače i isprazne mi stan, pa donesu sve ovamo dok sam tu.“ Izbacila sam kuk, podbočivši se. Godinama sam usavršavala taj ozbiljan i nepopustljiv stav. Namrštio se i slegnuo ramenima. „Zar ne želiš da budeš sa mnom?“ Gospode, kad je ved tako rekao, morala sam da odgovorim sa: „Da, naravno.“ „I želiš na kraju da živiš ovde?“ Nakrivio je glavu u stranu, ne branedi se. „Pa, da“, rekla sam, ne shvatajudi na šta misli. „Dobro.“ Prišao mije, i zarobio me stavljajudi duge ruke sa obe strane na pult iza mene. Spustio je lice tako nisko da ga pogledam pravo u oči. Zeleno na zeleno. Osetila sam mu dah na usnama i privukao je pažnju i ostalih delova mog tela. „Mija, dušo, hodeš li preseliti svoje stvari kod mene i smatrati ovo svojim domom?“ Oblizala sam usne i zagledala mu se u prelepe oči, primedujudi kako se sitne boride oko očiju i usana posebno ističu. Činile su ga još lepšim. Privlačnijim. Udahnula sam, a on je čekao, hladan kao led, dok mu nisam odgovorila. Bila sam potpuno nemodna pred njegovim čarima. „Dobro, uselidu se.“ Osmehnuo se onim osmehom kojim je topio ženske gadice tako da bi se pretvorile u baricu kod nogu, i oduzela sam se. „Volim te.“ Šta god da je u pitanju, ako na kraju završi time, sasvim sigurno de dobiti šta želi. Ozbiljno, trebalo je da se pripremim za budude nežno izgovorene reči volim te i njihov uticaj na moj zdrav razum. „Volim te“, odgovorila sam. Poljubio me je najnežnijim dodirom pre nego što se povukao, odmakao i zapljeskao rukama. „Dobro. To je rešeno. Večera spremna, Džudi? Sve gotovo?“ Okrenula sam se i iznova podigla dupe na stolicu. Džudi se lukavo smeškala dok nam je posluživala večeru. „Sve je baš kako treba, sinko.“ Pogledala me je iskosa i namignula. Želela sam da je mrzim što je bila u pravu, ali nisam mogla. Ljubav koju je osedala prema Vesu bila je utemeljena na čitavoj večnosti provedenoj zajedno, i na kraju krajeva, poznavala ga je bolje nego ja. Zasad… ali ne zadugo.
576
DRUGO POGLAVLJE I peta kutija je bila zalepljena i spremna za nošenje. Premestila sam džinovsku kutiju punu odede na gomilu koju sam ved pripremila. Džudi je pevušila u kuhinji i lepila svoj deo. „Ovde je gotovo“, veselo je doviknula. Namrštila sam se. „Lutko? Šta te je tako rastužilo?“ Istezala sam vrat na jednu, pa na drugu stranu, iščekujudi ono pucketanje u znak olakšanja napetosti, i namrštila sam se kad se ništa nije dogodilo. „Ne znam. Mrzim selidbe. Uvek su mi tako konačne. Kao, kad preduzmeš taj korak, nema nazad.“ „Ma koješta. Smestideš se kod nas kao da si oduvek bila inventar.“ Inventar. Divno. Nešto stalno i nepokretno. Ali preselidu se u kudu novog klijenta za nekoliko dana. Ves je to znao, i još o tome nismo razgovarali. Morala sam znati da du modi završiti ono što sam započela za svoju porodicu bez gomile novca koju bi mi dao moj ludo bogati dečko. Nipošto nisam želela da budem grebatorka. Ljudi mrze grebatore. Ja mrzim grebatore. Odvratni su, i rešila sam da nikad ne budem takva. Ves je, s druge strane, izgleda veoma voleo grebatore i želeo je da se grebem. Nije dolazilo u obzir. Na kraju prepodneva i pošto smo spakovali čitav moj život u roku od tri sata, raspoloženje mi se nije popravilo. Otvorila sam mobilni i pozvala kučku. „Bolje bi ti bilo da je dobro. Držim na oku jednog lovatora kockara“, rekla je Džin u telefon. Verovatno sam se još više namrštila kad sam ispustila zvuke gađenja. „Šta? Ne osuđuj me. Ne sedim ja lepo na zgodnom jebaču broj sto dvanaest, u roku od – koliko – šest meseci? Devojka mora da se brine za svoju bududnost. „Džin, ozbiljno? Veliki kockar? Ti si mi sama rekla da nema kockara lovatora. Da ti gadovi samo gube kude, žene, i dečje školarine u nadi da de osvojiti lovu. Nemoj da padaš na to smede. Pravi parajlija bi bio iza zatvorenih vrata i igrao tajni pokeraški turnir sa ostalim bogatim ortacima, a ne bi se razmetao pred devojkom iz Vegasa. Ohladi se i pričaj sa mnom.“ Pučke tanje žvakom mi je glasno zazvonilo u uhu, i iako mi se učinilo da mi je probilo bubnu opnu, radije bih čula taj zvuk nego da pušenjem onih cigareta ide ka tome da dobije rak. „Uselila sam se u Vesovu kudu.“
577
Pucketanje žvake je prestalo. Sve je prestalo. Nikakav zvuk nije dopirao iz telefona. Odmakla sam telefon i pogledala u ekran. Ne, i dalje je bila tu. „Džin? Halo?“ „Jebeno si se uselila kod neženje broj jedan? Nemoj. Da. Zajebavaš!“ Zvučala je zapanjeno i na ivici da izusti blagi bože. „Hm, pa ne baš. Mislim, na neki način. Da. Možda. Uh… da?“ Grickala sam nokat i čekala. „Uselila si se kod Kena u Malibu?“ Zatreptala sam i sačekala. „Kod gospodina Pravila?“ Rugala se. I opet mi je dutanje bila jedina mogudnost. Znala sam je čitav život, i trebalo je vreme da se tako nešto shvati. „Zlatni bog na surferskoj dasci?“ Ton joj je ovog puta postao sanjalački. U redu, ovo sad ved nekuda vodi. „Scenarista, onaj što menja likove tako da liče na moju najbolju prijateljicu? Uselila si se u njegovu kudu, na imanje u Malibuu?“ „Nije zapravo imanje…“ počela sam, ali me je presekla. „Zaveži! Jesi. Li. Ti. Luda? Treba li da ti pregledaju glavu?“ Protrljala sam potiljak i opipala ga. „Ne kad sam poslednji put proveravala.“ Zastenjala je. „U redu, reci mi jedno. I grozno mi je što moram to da te pitam, dušo, ali moram.“ Polako sam udahnula i pripremila se za ono što se spremala da mi istrese u lice. „Radiš li to zbog onog idiota bez muda što te je napao u Vašingtonu?“ Zažmurila sam i obgrlila se. „Ne, dušo, ne. Ni slučajno. Kad sam bila u Majamiju, došao mi je na rođendan.“ „Da, da, znam. Ja sam mu poslala poruku, sedaš se?“ „Dok je bio tamo, priznali smo jedno drugom osedanja – nešto o čemu smo tu i tamo pričali još od mog boravka ovde u januaru. Džin, volim ga.“ „O, pobogu. Ne opet to sranje o ljubavi!“ Počela je nešto da mumla što nisam sasvim razumela, ali znala sam da mi drži pridiku. „Ti voliš svakoga, Mija. To ti je u DNK, tvom genetskom kodu. Upoznaš se sa zgodnim frajerom. Pojebeš se sa zgodnim frajerom. Zaljubiš se u zgodnog frajera. Ovo nije ni prvi niti poslednji put da ponavljaš tu šemu.“ Džinel je bila u pravu. U prošlosti mi je to bio način delovanja. Ne i sad, ne sa Vesom. „Nisam sa ostalim frajerima s kojima sam se tucala ove godine. Kako to objašnjavaš?“
578
„Da objasnim valjanje u senu? U redu, kad se momak i devojka sretnu, dogodi se hemija koja oslobađa feromone…“ Zastenjala sam i oštro dunula. „Džinel! Fokusiraj se.“ Gotovo sam lupila nogom o pod od nezadovoljstva. Sranje, pozvala sam pogrešnu sestru. Trebalo je da pozovem Medi, rođenu sestru, a ne srodnu dušu. Ona bi bila na sedmom nebu. Uglavnom zato što je pronašla onog pravog, i verila se pred udaju. Takvi ljudi žele da i svi ostali budu isti: sredni i zaljubljeni. „Mija, ja… samo ne želim da budeš povređena. Ponovo.“ Dugo i duboko je uzdahnula. Toliko da sam osetila tu njenu uznemirenost čak i sa ove razdaljine. „Znam, Džin. Znam. Samo, on i ja se mesecima cimamo napred-nazad. Da nisam morala da se bakdem s tatičinim sranjima, još bih bila ovde.“ „Da se nisi baktala s tatičinim sranjima, ne bi tamo nikad ni otišla!“ Pun pogodak. Pravo u metu. „A šta je sa onom ribom Đinom? Šta se s njom dešava?“ Ton joj je bio izveštačen, i nije skrivala nezadovoljstvo. „Nema je.“ Nakašljala se. „Nema je. To je to. Kraj.“ Preterani način na koji je to rekla pokazivao je da mi nije poverovala. Slegnula sam ramenima, što nije mogla videti. „Prema Vesu, da.“ S druge strane se ponovo začulo nakašljavanje. „Barem je razuman.“ Iz mene je pokuljao smeh, oslobađajudi me pritiska u grudima. Stezanje koje sam osedala kao gorušicu počelo je da popušta, donosedi olakšanje. „Budi sredna zbog mene“, prošaputala sam. Tračak preklinjanja čuo se u toj molbi. „Dušo, jesam. Uvek du biti, ali znaš da najbolja prijateljica mora da igra obe uloge. Da te štiti čak i onda kad ti nedeš. Tako piše u jebenoj knjizi o najboljim prijateljima, odmah ispod onog dela gde kaže potapši ih po leđima i oraspoloži ih posle veze za jednu nod kad ne mogu da se sete imena frajera s kojim su se tucale, kao prave kurve. Moj posao je da sprečim da se ne osedaš kao kurva čak i kad se ponašaš kao kurva.“ Njen način razmišljanja je imao smisla. Sjebanog, uvrnutog smisla, ali ipak joj je stalo. Džinel me je volela više od vedine ljudi, i to sam znala isto kao što sam znala da volim žestoke koncertne majice i moj motor Suzi. „Hvala. Što voliš i brineš… iako si jeftina drolja.“ Udahnula je. „Shvatam. Dakle, vradamo se na to. U redu.“ Coknula je jezikom. „Sredila sam te. Tako sam te sredila, razdrkana fufo.“ To je bila moja drugarica. Osmehnula sam se. „Ja barem ne vrtim guzicom da nekog smotam“, dobacila sam.
579
Odglumila je zaprepašdenost. „Ja barem ne ležim na leđima i širim noge za lovu, kurvo!“ „Volim te, Džin.“ „Volim tvoju ružnu facu. Vidimo se uskoro?“ „Nadam se, spljoštena guzice.“ Prekinula sam što sam brže mogla. To je bilo pravilo. Pobedila sam. Zamahnula sam pesnicom u vazduh i zaplesala, usput kružedi kolenima i vrtedi dupetom kako me je naučila Marija de la Tore u Majamiju. Dođavola, ova belkinja ume da igra. E sad, izgledam li kao pile sa odsečenom glavom ili ne, to je ved sasvim druga priča. Barem je moja reč bila zadnja u razgovoru s drugaricom. Retko se dešavalo, ali ova runda je… bila moja. „Ne želim da ideš.“ Ves je zavrteo kukovima, pritiskajudi duboko. Brzo se ponovo ukrutio još dok je bio u meni, iako smo upravo završili rundu žestokog seksa. „Ved smo prošli kroz ovo. Pristao si.“ Namrštio se i malo gurnuo kukove napred. Još nam se znoj na telima nije ohladio, a on je ved radio na drugoj rundi. Nezasit. Bila sam vrlo, vrlo sredna devojka. Stegao mi je prstima mesnati deo bokova. „Znam da jesmo, ali mislio sam da te mogu ubediti na neki drugi način, prijatniji način.“ Protegao se i uzeo ružičasti vrh u usta. Vrelina njegovih usta oko moje bradavice u kombinaciji sa nežnim palacanjem jezika, navela me je da mu se nagonski trljam o karlicu, uvlačedi krutu muškost među butinama još dublje. Oboje smo zastenjali. „Vidiš, ved počinješ da shvataš.“ Iskezio se i probijao se u mene dok me je povlačio za struk nadole. Sasvim se ukrutio u meni. Stavila sam mu ruke na grudi, i uz pomod butina se podigla, pa spustila. „Uhh, bože! Upozori me slededi put. Dušo, uštrojideš me pre nego što zabava i počne.“ Pridigao se, oslonio na pete, i pomerio do uzglavlja, gde se naslonio i privukao me u naručje. Podigao je oba kolena pod uglom od devedeset stepeni i namestio čeličnu batinu u novi, predivan položaj. Udala bih se za taj položaj, kad bih mogla. Uzdišudi, obavila sam mu ruke oko vrata i privukla mu usne na moje. Jezik na jezik, grudi na grudi, i srce na srce, mazili smo se. Nijedno se nije pomeralo, a on je bio debeo i dugačak, i dalje duboko u meni. Ljubila sam ga, potpuno mu se predajudi. Želela sam da zna da je ovo među nama stvarno, i kuda god otišla, bidu mu posvedena. Njemu. Nama. Ves je zamumlao i grickao mi usne. „Otputovadeš tim avionom sutra, je li tako?“
580
Klimnula sam glavom i protrljala čelom o njegovo. Usta su nam bila tako blizu da nam se dah mešao. To je bilo tako prisno. Biti mu tako blizu, razmenjivati životno važan vazduh, s njim tako duboko u mom telu. Sve je bilo i više nego čarobno. Kao što jeon rekao ranije… raj. I tada mi je sinulo. Imademo godine ovoga, čitav život deljenja, ljubavi, življenja jednog za drugo. Nažalost, upravo tad sam morala malo da živim sama, za taticu i za mene, pre nego što ostanem u ovom balonu zauvek. „Vese, dušo, znaš da moram. Moram očistiti našu vezu očevog duga.“ Odmahnuo je glavom. „Bilo bi tako jednostavno da samo uzmeš novac. Isplatiš siledžiju i ostaneš ovde, sa mnom. Zar ne želiš da ostaneš ovde? Počneš život iz početka?“ „Volela bih, Vese, ali znaš me.“ Pritisnula sam grudi rukom, preko srca. „Znam to u srcu, uvek du osedati kao da ti nešto dugujem. Pola miliona dolara nedu nikad modi da ti vratim. Nikad. Ne možemo početi vezu tako da budemo jedno drugom dužni. To nije u redu. Nije nov početak.“ Spustio je ramena i uhvatio me za obraze. „Ubija me to što deš provoditi vreme s drugim muškarcem. Dozvoliti mu da te zavodi, zaljubi se u tebe.“ Ovog puta sam ja njemu obuhvatila obraze. „To se nede dogoditi.“ „Ne?“ Izazivački je podigao obrve. Prelazedi mu preko meke obrve, odmahnula sam glavom. „Ne, nede.“ „Ali dogodilo se meni. Zaljubio sam se. Kladim se da bi se polovina muškaraca, ako ne svi, na neki način zaljubili u tebe. Kako možemo znati da u narednih pet meseci jedan od njih nede biti najdivniji muškarac kog si u životu upoznala? I šta ako hode da te obori s nogu? Ha? Šta onda?“ Oštro sam udahnula. „Nemogude.“ „Ali jeste…“ počeo je, dok mu nisam stavila dva prsta preko usana, koje sam neizmerno želela da grickam. „Ne, nije mogude zato što sam ved zavedena. Ved sam upoznala najdivnijeg muškarca u životu, i toliko sam ved oborena s nogu da više ne umem ni da stojim.“ Osmehnuo se tim zavodljivim surferskim osmehom koji sam želela da gledam svaki dan do kraja života. Shvatila sam to kao znak, vreme da mu pokažem koliko mi znači. Primakavši usne tik iznad njegovih, prošaputala sam: „Moje srce pripada tebi. Moje telo pripada tebi zato što te volim. Moraš se prepustiti i verovati mi.“ Zažmurio je. Izgledao je kao anđeo kad bi sklopio oči. Crne trepavice na osunčanoj, preplanuloj koži. Njegova kosa, zlatnoplavi razbarušeni uvojci, zapljuskivala mi je srce talasom tako duboke odanosti da sam jedva disala.
581
Sklonila sam mu uvojak kose sa čela i prstom mu pomilovala slepoočnicu, spuštajudi mu se niz lice i bradu, koju sam uhvatila između palca i kažiprsta. Podigla sam mu lice dok nije otvorio oči. „Volim te, Vese. Tebe. Molim te veruj da du odraditi ono što moram i znaj da du ti biti verna.“ Tad sam ga poljubila. Prepoznala sam trenutak kad se poljubac promenio. Usne su mu bile čvršde, usta otvorenija, jezik pohlepniji, ubacio je i zube u igru, uhvatio me pozadi za vrat i izmamio mi poljubac. Poveo me je vatrenom stazom požude i tako žestoke želje, ukrao mi sve osim potrebe da se parim. Tela su nam se stopila dok mi sve druge misli nisu odletele na vilinskim krilima stotinama kilometara od poprišta naše ljubavi. „Želim te stalno“, promumlao je, zarivajudi mi prste u rame u isto vreme kad je pokrenuo i kukove, prodirudi u mene svakim udarcem. Zatupljujude zadovoljstvo je bilo tako jako da bi mi zubi zacvokotali svakim prodiranjem. Pila sam mu sa usana, prelazila mu ustima preko obraza ostavljajudi vlažne tragove poljubaca, prelazedi na uho i usisavajudi meku hrskavicu dok nije zastenjao i dok mu se telo nije zateglo. „Uvek želim više“, potvrdila sam zadihano, raspamedena kad me je podigao opet, uvlačedi kurac među nežne zidove moje vagine, pokušavajudi da izvuče što je više mogude zadovoljstva, ne samo za mene ved i za sebe. Kad sam mu se stegla oko kurca, upotrebljavajudi mišide moje pice kao mengele, stegao je vilicu. Obožavala sam da mu izmamim osmeh. Da mu pružim toliko zadovoljstva da zaboravi na sve žene pre mene. Prodiranje za prodiranjem, sudarali smo se što smo jače mogli. Ovo nije bilo vođenje ljubavi. Nije bio seks. Bilo je tvrdo jebanje, ne baš ljutito, ali definitivno nije bilo ispunjeno ni leptiridima, ni dugama, ni nežnim zavetima ljubavi. Prostote koje je izgovarao umesto tih bezazlenih ljubavnih izjava samo su me još više uzbuđivale, postajala sam sve vlažnija i prosto luda za njegovim kurcem. „Ima tako da te boli ta pica.“ Zario se u mene. Tog trenutka sam se držala za vrh uzglavlja, pa sam spustila zadnjicu, i krenula mu u susret nagim udovima i vlažnom vaginom. Tucao me je tako jako i tako žestoko da sam izgubila mod povezanog govora. Neprekidno roptanje, mumlanje i stenjanje izlazili su mi iz usta dok sam ga jahala, samo tren od mog drugog vrhunca te nodi. Uvukao mi je bradavicu u usta i zagrizao nabrekli vrh. Uzviknula sam, pridržavajudi mu glavu na dojci kao majka novorođenče. Nisam želela da prestane da sisa, ili grize, niti da mi šalje te munjevite trzaje ekstaze pravo u klitoris svakim povlačenjem.
582
„Neko voli da mu se obrađuju sise, ha, dušo?“ Nisam mogla da odgovorim, previše izgubljena u lepoti tucanja s njim. Zamenio je dojke i sisao, grizao i uvrtao tu bradavicu sve dok nisam zavrtela kukovima tako vlažna, čuvši i sama zvuk spajanja naših klizavih tela. Ošamutilo me je klizanje i izvlačenje njegovog kurca dok se zavlačio duboko, a zatim prelazio preko preosetljivog tkiva dok se povlačio. Osedaj je bio i rajski i paklen istovremeno. Svako prodiranje je bilo tako dobro, uzdahnula sam. Svako povlačenje isto tako, samo sa besmislenom brigom što mu telo napušta moje, a nisam nikako želela da ga pustim. „Hodu da mi svršiš na kurcu, dušo. Moram osetiti tu slatku pičku kako se steže oko mene. Tako je jebeno seksi, kao da nikad ne želi da me ostavi. Ne brini…“ Zario se snažno, i uzdahnula sam, osedajudi talase i golicanje nadolazedeg orgazma koji samo što nije eksplodirao. „Tako du te ispuniti da deš osetiti kako ti se tečnost sliva između nogu danima, kao dokaz ko poseduje tu picu. Ja. Daj mi je sada!“, naredio je, i zamislite – telo mi je odgovorilo. Stegla sam svaki mišid, svaki nervni završetak mi je varničio, svaki novi talas se razbijao preko mene. Svaki centimetar kože mi je bio živ, voljen i, što je najvažnije, obožavan. Sklopila sam mu ruke oko vrata, spojila usne s njegovim, i ljubila ga iz sve snage. Dugim zamasima sam kružila jezikom, grickala ga zubima, sve dok se i njegovo telo nije ukrutilo kao kamen i dok nije zastenjao, zaječao i zgrčio se ispod mene. Nisam odvajala usta od njegovih, osedajudi ukus njegove želje, strasti i ljubavi dok je izbacivao semenu tečnost, pumpajudi je u mene. „Ljubav“, izgovorio mi je u usta tim punim usnama, vlažnim i plavim od mojih poljubaca. „Ljubav“, ponovila sam. „Moje“, izustio je, dok su mu poslednji trzaji orgazma protresali krupno telo. „Moje“, složila sam se, uglavnom zato što sam bila njegova i on moj. Odsad, pa nadalje, nede biti potrebna druga definicija. Samo sam se nadala da de potrajati, da de se konačno pomiriti sa mojim poslom i našim položajem kao parom. Nisam odlazila, ali nisam mogla ni ostati. Zasad. Ali uskoro, i nadala sam se do kraja života, bidu u ovom krevetu, sa ovim muškarcem, i raditi ovo isto za godinu dana, deset godina, pedeset, dok god dišem. „Ipak ideš“, rekao je, ljubedi me po vratu i ključnoj kosti, masirajudi mi potiljak i umirujudi me do stanja čistog blaženstva. Doduše, nije da ved nisam bila tamo posle dve runde ludog seksa. „Da, ali znaš šta?“, zavlačila sam mu prste u kosu pozadi na vratu. „Hmm?“ promumlao je pomalo potišteno.
583
„Vratidu se za samo tri nedelje. Obedavam da du dolaziti kudi između poslova.“ Ogroman osmeh mu se razlio licem. „Kudi?“ Nasmešio se, uopšte ne krijudi činjenicu da je voleo što sam upotrebila tu reč tako da niko nije mogao osporiti da sam mislila na ovu kudu ovde u Malibuu. Ovu u koju me je lukavo naveo da se uselim. „Da, kuda mi je tamo gde si ti.“ Spustila sam mu glavu na grudi i poljubila mu predeo kod srca. „Ali nedostajadeš mi.“ Uzdahnuo je. „Ti deš meni nedostajati još više.“ I iako sam u to sumnjala, mnogo mi je značilo što ga čujem da to kaže i veruje u to. Nikad nisam bila nekome to nešto više, ali sad kad jesam, razumela sam zašto to ljudi rade. Posvedivali su se osobi koju vole. Saznanje da sam nečiji izbor, njegovo svetio, sredan završetak usranog dana, davalo mi je osedaj modi koji nije mogao biti pomračen. Bide uvek tu, i sijače, jer de mi njegova ljubav osvetljavati put kudi.
584
TREĆE POGLAVLJE Stigla sam na aerodrom sa ukočenim vratom i teška srca. Odlazak od Vesa da bih se susrela s novim klijentom u Dalasu nije prošao dobro. Želeo je da ostanem, uzmem novac koji mi je stalno nudio i odustanem od posla. Tvrdoglavi lik nije mogao prihvatiti da ovo moram da uradim. Da sama otplatim dug Blejnu, kao i da spasem tatu. Završim nešto od početka do kraja i izađem kao pobednica. Kad bih to znala, jednom zasvagda postala bih vlasnica sopstvene sudbine. Svaka odluka koju bih od tog trenutka donela bila bi takva zato što sam ja tako htela. Bila bi moja. Bilo je to moje putovanje, i nameravala sam da ga završim. Da li sam želela da me to košta veze sa Vesom? Ne, ni za milion godina. Međutim, morao je da se smiri i shvati da se tu ne radi samo o njemu i njegovom viđenju života. Nije sve tako jednostavno – samo date nekome pola miliona i svi svetski problemi su rešeni. Još smo bili svezi. Upoznavali smo jedno drugo. Ved na samom početku je preuzeo ulogu vođe i uselio me kod sebe. Još gore – dozvolila sam mu. Bez prave borbe, ispraznila sam svoju usranu rupu od stana u Los Anđelesu, strpala kutije u jednu od njegovih pet garaža, i unela kutiju sa najvrednijim stvarima – koje još nisam otpakovala – u svoju staru sobu. Zapravo, sve ostale moje gluposti mogle su da nestanu i samo su mi predmeti u maloj kutiji, šezdeset centimetara sa šezdeset, bili važni. Ne želedi da gubimo ono malo zajedničkog vremena koje nam je preostalo, nisam ni pitala za unošenje svojih predmeta u kudu da joj dam pečat, kao što bi to inače svaka žena uradila. Možda mi je trebalo vremena da shvatim da sam se tehnički uselila kod Vestona, ali sam nameravala da nastavim da radim kao pratilja do kraja godine. Tako nešto niko ne bi želeo da ispriča prijateljima i porodici o novoj devojci. Misli su mi bile potpuno zbrkane. Izašla sam iz aerodroma rasejana i prazna, izgubljena u sopstvenoj glavi. Dok sam hodala stazom, mrmljajudi sebi u bradu, topla ruka me je uhvatila za mišicu i zaustavila me. Podigla sam pogled, gore, i gore, sve do ruba kaubojskog šešira stetson, koji mi je zaklonio sunce i pogled mi se usredsredio. Ugledala sam svetlozelene oči. Te oči su bile tako svetle da su podsedale na zeleni ametist, kao i moje. Prokleto iste kao moje. Uvrnuto. Osmeh je ulepšavao snažnu, četvrtastu, čekinjastu bradu. Beli zubi su blesnuli kad je nešto rekao, ali nisam čula šta, previše izgubljena u sopstvenim mislima. Zlatnoplavi uvojci videli su mu se pozadi na vratu, pokazujudi da mu je kosa ispod šešira bila neukrotiva, verovatno kovrdžava, i bilo joj je potrebno šišanje. 585
„Mija? Ti si Mija, je li tako?“, pitao je čovek, ali njegov snažan glas me je pogodio u srce i stegao ga. Ne od želje, ved nekog bledog nagoveštaja nečeg drugog. Osetila sam nešto poznato, kao davno izgubljeni san, kog sam se sedala kad sam se probudila, ali nisam mogla tačno da sastavim delide. „Šederu, jesi li dobro?“ Još jedna krupna šaka me je uhvatila za drugu ruku. Pogledala sam u te ogromne ruke. Nokti su mu bili čisti, ravno odsečeni kao da ih je nedavno podsekao. Uzmaknula sam, ali čvršde mi je stegao ruke. „Ja, uh, dobro. Oprosti.“ Nekoliko puta sam zatreptala, pokušavajudi da razbistrim glavu. „Poznajemo li se?“ Osmeh mu se raširio. „Ne, ali u narednih mesec dana smatram da demo se prilično dobro upoznati. Ja sam Maksvel Kaningam. Krade Maks.“ Pružio je mesnatu ruku. Žuljevi su mi protrljali dlan, oštro grebudi meso. Na sebi je imao žutu polo majicu rastegnutu preko širokih mišidavih grudi, ako je suditi po obrisima ispod tkanine. Porubi na rukavima oko nabreklih bicepsa samo što se svakog trenutka nisu pokidali od same veličine mišida. Uz majicu, koja mu je slučajno vrlo lepo pristajala uz stas, nosio je tamne farmerice sa širokim kožnim kaišem sa srebrnom kopčom, barem sedam centimetara širokom i pet centimetara visokom, sa zlatnom zvezdom u sredini. Na nogama je imao prašnjave smeđe kaubojske čizme koje su mu išle uz kaiš. Pretpostavila sam da se potrudio da ih upari. Dok sam mu odmeravala garderobu, on je proučavao moju. Te zelene oči, toliko nalik na moje, proučavale su moju jednostavnu letnju haljinu i sandale. Kosa mi je bila puštena i crne kovrdže su mi padale svuda. „Tako si lepa“, prošaputao je, a glas mu je zvučao promuklo kao da nije nameravao da to izgovori. Oči su mu bile izgubljene i kao povređene, tako da sam poželela da pružim ruke i zagrlim ga. Nisam znala odakle mi taj poriv, naročito posle onoga što mi je Aron uradio u Vašingtonu. Osvrnula sam se na ljude koji su prolazili i zgrabila haljinu samo da zaposlim ruke. Vazduh među nama je bio neprijatan, gust, ispunjen neizrečenim. Kad muškarac kaže ženi da je lepa i gleda je kao da de je rasporiti, očekuje se bilo kakav odgovor. „Uh, hvala.“ Razrogačio je oči. „O, uh, izvini. Nisam mislio tako kako je zvučalo. Samo si zgodna, stvarno zgodna, i iako sam video tvoju sliku, nisam bio spreman za živo bide. O prokletstvo, ni ovo nije zvučalo dobro.“ Protrljao je vrat pozadi i pogledao u svoje noge, a mrštenje mu je naružilo pune usne.
586
„Gospodine, je li ovo vaš kamionet?“ Radnik obezbeđenja aerodroma u svetledem prsluku prekinuo je naš nelagodni razgovor i pokazao na srebrni ford F150. „Da, nešto nije u redu?“, pitao je. Čovek je klimnuo glavom. „Ako se ne pomerite, nede biti u redu. Ometate saobradaj. Krenite.“ Pokazao je još jednom na kamionet. „O, bože. Oprostite. Mija, ovamo.“ Podigao je moj kofer, otvorio zadnja vrata i ubacio ga. Zatim je otvorio moja vrata i pružio ruku. Pogledala sam u nju kao da je bila umočena u kiselinu. „Mija, šederu, ne bih te nikad povredio. Malo sam čudan, ali ako pođeš na ranč, smestidemo te i Sindi de sve popraviti.“ Uputio mi je osmejak i uporno pružao ruku. Kad sam je prihvatila, opet sam osetila onaj uvrnuti osedaj, i nešto me je bockalo na rubu sedanja. Vrebalo je tik ispod površine, kao kad ne možete da se setite naziva neke pesme, a navrh vam je jezika. Popela sam se u kabinu i sela. „Ko je Sindi?“ Široko mi se osmehnuo, ogromnim blistavim osmehom koji je bio uznemirujude poznat. Bila sam sigurna da sam ranije ved upoznala tog čoveka. Sigurno. Maksvel se smestio za volan, ubacio kamionet u brzinu, proverio retrovizor, i krenuo. „Sindi mi je žena.“ Dva sata u kamionetu i konačno smo se vozili šljunkovitim prilazom. Dvospratna žuta rančerska kuda, sa jarkoplavim žaluzinama na svakom prozoru, nalazila se na kraju prilaza. Bela drvena ograda okruživala je prednji deo kude, gde se malo dete igralo sa lutkama na debetu na kasnom letnjem suncu. Žena u dugoj letnjoj haljini naslanjala se na beli drveni stub pored stepeništa koje je vodilo na trem što se protezao oko cele kude. Haljina joj se prelivala u plavim i zelenim nijansama, podsedajudi me na tropske vode kakve sam videla u Majamiju. Pomerila je svetlu šaku i spustila je na veliki, zaobljeni trbuh. Izgledala je kao da de se svakog trena poroditi. Stomak joj je bio veličine košarkaške lopte ispod duge haljini'. Svi tlosmeđa kosa joj je letela na blagom povetarcu, nesputana gumicom ili trakom. Čitavo njeno bide, plodnost koju je tako lako pokazivala, delovalo je vazdušasto u tom okruženju. Kad se automobil zaustavio, mahnula je Maksu i on joj se osmehnuo. Onaj isti džinovski osmeh koji je imao u kolima pre par sati kad je govorio o svojoj ženi ponovo mu se razvukao preko vilice. Otad sam naučila da mu se žena zove Sindi, i
587
imao je derku po imenu Izabel i sina na putu. Bio je ushiden zbog toga što de modi da prenese ime Kaningamovih na sina. Saznala sam da je jedinac, kog je podigao Džekson Kaningam, koji je nedavno preminuo i ostavio mu pedeset jedan posto kompanije. Drugih četrdeset devet posto trebalo je da ode njegovoj sestri. Onoj koju nikad nije upoznao. Čiji su rođendan i ime, kako mu je rečeno, bili isti kao moji. Još mi nije bilo sasvim jasno šta ježeleo da radim, ali je rekao da de sve postati jasnije u narednih mesec dana. Ja sam bila prosto oduševljena što je oženjen, i to po svemu sudedi sredno. Nisam morala da se pretvaram da sam mu ljubavnica. Pošto mi je veza s Vesom bila tako sveza, kao da mi je sam Bog poslao ovu ulogu davno izgubljene sestre. Nede biti držanja za ruke, lažnog grljenja, niti čednih poljubaca pred drugima. I moj surfer-filmadžija de se obradovati toj vesti. Srce me je zabolelo pri pomisli na Vesa. Nije prošao ni dan, a razdaljina među nama je bolela više nego što sam mislila. U proteklih šest meseci bila sam na različitim mestima nedeljama a da ništa nisam čula. Dođavola, u maju čak nisam razmenila s njim ni poruke jer smo oboje bili previše povređeni posle nezgode sa Đinom. Zaškrgutala sam zubima, razmišljajudi o najzgodnijoj holivudskoj miljenici i kako mi je ščepala čoveka u svoje kandže. I pre nego što sam shvatila, Maksvel mi je otvorio vrata i pomogao mi da siđem. „Draga, dođi upoznaj se s Mijom. Bel, dođi da upoznaš tatinu prijateljicu“, doviknuo je devojčici. Žena se dogegala stepenicama, jednom rukom se pridržavajudi za rukohvat, a drugom za napupeli stomak. Čim se približila, stavio joj je ruku na stomak, a drugu joj obavio oko vrata. Sagnuo je lice i zagledao joj se u oči. „Kako si, draga? Dobro?“ Ljupko mu se osmehnula i obrazi su joj se zarumeneli kad je klimnula glavom. „A naš dečak?“ Pomazio ju je po stomaku. „Ne može bolje, Makse. Dobro smo, kunem se.“ Nagnula se napred i nežno ga poljubila, tek ovlaš pre nego što se odmakla. Proučavala me je svetloplavim očima, boje blistavih safira. Pružila je ruku. „Sindi Kaningam. Dobro došla u naš dom.“ Protresla sam joj nežnu ruku. „Mija Sonders. Drago mi je što sam ovde.“ Devojčica se krila iza majčinih nogu, i ručicom joj je obgrlila koleno. „A ko je ova lepotica što se tamo krije?“ Pokazala sam na stidljivo dete. Maksvel je udahnuo, a grudi kao da su mu se još više raširile i podigle. „To je moje prvorođenče, Izabel. Bel, zlato, izađi i upoznaj se s tatinom prijateljicom.“ Detence je izvirilo iza maminih nogu. Oči su joj bile svetlozelene, a zlatnoplava kosa poput očeve uokvirivala joj je srcoliko lice kao oreol. Anđeoske usne su se napudile kad se izmigoljila iz skrovišta. Upijala sam joj oči i kosu, i
588
ponovo me je presekao taj osedaj nečeg poznatog. Mora da sam ved negde naletela na tu porodicu, ali nisam znala gde. „Zdravo, ja sam Mija.“ Mahnula sam joj prstom dok je Izabel povlačila maminu haljinu i njihala se s jedne strane na drugu, šutirajudi stopalima zemlju oko sebe. Haljina joj je bila sva u duginim bojama, kao što je i pristajalo detetu njenih godina, a tokom vožnje sa Maksom saznala sam da je imala četiri godine. „Sviđa mi se tvoja haljina.“ Zelene oči su potamnele. „Volim duge. Tako su lepe.“ „Jesu, slažem se. Jesi li ikad videla pravu dugu?“ Kleknula sam tako da je pogledam u oči. Klimnula je glavom živahno kao što bi samo neko njenih godina. „I ja. Znaš šta kažu za duge, zar ne?“ Lepe okice su joj se raširile i odmahnula je glavom. „Pa, irska legenda kaže da se na kraju duge nalazi dup zlata. A taj dup zlata štiti kudni duh! Mali veseli čikica u zelenom odelu i cilindru!“ Nasmejala se. „Možda možemo nadi jedan dok si tu?“ pitala je glasom punim nade. Slegnula sam ramenima. „Zvuči kao velika pustolovina. Čim budemo videle dugu, krenudemo u potragu. Ti i ja. Važi?“ Izabel me je uhvatila za ruku. Sindi i Maks su pogledali u naše ruke. Bilo je očito da su iznenađeni po tome što su zaustili da progovore, ali nisu rekli ništa. „Pokazadu ti našu kudu. Voliš li palačinke? O! A šta misliš o Medvedidima dobrog srca7. Koji ti je omiljeni?“ Kad vas dete veselo vuče za sobom, ne preostaje vam ništa drugo ved da ga sledite, što sam i učinila. „Uh, volim Sredka, onog s detelinom na stomaku. I palačinke su njam-njam. Naročito kad im dodaš čokoladni sirup.“ Zastala je i okrenula se, skrstila ruke na grudima, i lupila nogom u malenoj sandali o pod. „Kako mi nikad nemamo čokoladni sirup na našim palačinkama?“ pitala je roditelje, očigledno smatrajudi da to pitanje zaslužuje punu pažnju svih prisutnih. I Sindi i Maks su se nasmejali i zavrteli glavom. „Isprobademo Mijin način ujutru, Beli Bu“, odgovorila je Sindi, milujudi derku po kosi. „Htela si Miji da pokažeš njenu sobu, sedaš se?“ Okrenula se i zakikotala se kad je potrčala stepenicama. „Hajde, Mija!“ viknula je. „Uvek ima ovoliko energije?“, pitala sam joj roditelje dok sam se pela stepenicama za veselim detetom. „Da!“, odgovoriše uglas, i svi smo se nasmejali.
589
„Bide ovo zabavan mesec, ved vidim“, izgovorila sam i okrenula se da vidim idu li za mnom. Maks je protrljao vrat i pogledao u ženu. Ona je skrenula pogled, ne gledajudi ni mene ni njega. „Drago nam je što si tu, Mija“, rekao je samo to, ali na neki čudan, značajan i usplahiren način. Imala sam osedaj da du vrlo brzo misliti upravo suprotno. Kad sam se smestila u sobu te nodi, izvadila sam telefon i pozvala Vesa. „Hej, dušo. Jesi li se ušuškala za spavanje?“, pitao je bez uvoda. Nasmešila sam se i zavukla dublje pod jorgan. „Jesam. A ti?“ Zevnuo je. „Ne još.“ „Ali zvučiš umorno.“ Promumlao je samo mmm i taj zvuk mi je odmah prostrujao telom, omekšavajudi me i vlažedi kao i uvek zbog njega. Izdajnik. „Jesam. Imao sam dug dan. Ali nedostaješ mi. Za manje od nedelju dana sam se ved navikao da mi budeš tu u krevetu.“ Smejudi se, igrala sam se končidem koji je visio iz šava na debetu. „Samo ti nedostaje tucanje sa mnom.“ „Istina. Ti gola u krevetu pored mene – definitivno ima tu nus-pojavu. Lepo je kad ne moraš sam u krevet. Mislim da de mi to biti najteži deo, pored tvog njuškanja kad se okreneš i protrljaš mi nos i usta o ruku, a onda me još i izbalaviš.“ „Ja ne balavim!“ Od srca se nasmejao, što me je rastužilo, jer sam znala da ga nedu videti još tri nedelje, i to pod uslovom da bude kod kude, a ne na snimanju nekog filma. „Ne, ne balaviš, ali se zato priljubiš uz mene. Koliko god da sam mislio da du to mrzeti, zapravo obožavam.“ „Volim te“, ubacila sam se. Uzdahnuo je. „Znam.“ Zvuk njegovog disanja strujao je oko našeg razgovora, dok sam zamišljala da sam tamo, s glavom naslonjenom na njegove grudi, osluškujudi taj zvuk dok mu je dah lebdeo kao povetarac preko moje kose. Okrenula sam se i zagnjurila lice dublje u debe, uživajudi u njegovoj mekodi i mirisu deterdženta od lavande. „Pričaj mi o klijentu. Jesi li ved provalila zašto mu treba da mu glumiš sestru?“ „Zapravo nisam. Ispričao mi je dok smo se vozili od aerodroma da mu je otac, Džekson, nedavno preminuo i ostavio pedeset jedan posto kompanije, a ostatak sestri koju nije nikad upoznao i nije čak ni znao da je ima.“ „Uvrnuto“, dodao je.
590
„Je li? U svakom slučaju, očigledno, prema nekom rukom pisanom svedočenju koje je otac stavio u testament, ta sestra ima moje ime i datum rođenja. Što je takođe čudno, iako je Mija prilično često ime. Bilo ih je dve u mojoj generaciji dok smo odrastali. A i Sonders je često. Mada, prema Maksu – to je moj klijent – prezime je bilo napisano rukom tako da je moglo biti napisano i sa a, što povedava tu mogudu grupu ljudi. Rekao je kako je to stvarno bio uspeh što me je pronašao i uspeo da me unajmi. Šta god to značilo.“ „Ha, samo čudno je što imaš potpuno isto ime i datum rođenja, i on te je pronašao. Mislim, kako mu je to uopšte pošlo za rukom?“ To mi nije ni palo na pamet, ali pitanje je bilo odlično. „Ne znam. Ali saznadu.“ „Šta još znaš o tom tipu?“ Mogla sam zaključiti po njegovom tonu da de ga istražiti. To me je potajno i oduševilo i naljutilo. Mili ga je ved proučila i rekla da je bezopasan. Krajnje bogat, ali bez razloga za brigu, svakako nije bilo ničega što je Ves trebalo da istražuje. „Vese…“, počela sam sa upozorenjem, tako da zna kako se osedam. „Stvarno, taj tip je bezopasan. Ima trideset godina, kauboj je, živi na običnom rancu bez svih onih otmenih drangulija za koje bi pomislio da neko tako bogat ima. Njegova žena Sindi je divna i trudna je s drugim detetom, van sebe je od srede što čekaju sina. Derka Izabel ima četiri godine i veoma je draga devojčica. Pristojni su.“ „Pa zašto je onda pristojna porodica unajmila pratilju? Dušo, to je čudno. Kapiram to sa imenom, ali ipak, mogao je unajmiti bilo koga da mu glumi sestru ako je imao na umu dobrobit kompanije. Zašto tebe? Zašto nekoga sa potpuno istim imenom i rođendanom?“ „Možda se drugačije piše.“ Pokušala sam, ali znala sam da nisam uspela kad je zaječao kao i uvek kad bi uvrtao kosu. „Ne uvrdi kosu!“ ispalila sam. Nasmejao se. „Kako si…“ „Kad si nezadovoljan, počneš da vučeš kosu. Volim tvoju kosu i želim da je gledam do kraja života ili barem narednih trideset godina, zato prestani da je čupaš! Prerano deš odelaviti.“ Iz telefona se začuo grohotan smeh. Udahnuo je i zakikotao se kad je odgovorio. „Dobro, dobro, ali samo da te podsetim da moj otac ima lepu kosu i u njegovim godinama, pa mislim da nemaš razloga za brigu.“ Zamišljajudi Vesa za trideset godina, postalo mi je toplo i nežno iznutra. „Ne brini za mene, u redu?“ „Nemogude. Dok ne dođeš kudi, i ne budeš spavala u krevetu pored mene, brinudu. O, i šta si rekla, gde je ranč?“
591
Ovog puta sam se ja nasmejala. Ne možeš skrenuti misli tom mom frajeru. Dala sam mu adresu i čula sam kuckanje tastature. „Ma daj“, prošaputao je. „Šta?“ Sela sam, odjednom zabrinuta. „Njegov ranč je odmah pored ranča mog prijatelja. Pa, žena mi je prijateljica, ali živi tamo pola godine. Bio sam im na venčanju na tom ranču.“ „Ko je to?“ „Aspen Brajt Renolds.“ Čula sam to ime i ranije, ali nisam ga mogla povezati sa licem. „Pa, zapravo, sad je Aspen Džensen. Udala se za Henka Džensena, koji doslovno poseduje imanje odmah pored Kaningamovih. Ne mogu da verujem. Upoznao sam se s Maksvelom“, rekao je pomalo iznenađeno. „Treba da se povežeš sa Aspen ako su tamo. Pozvadu je.“ Čim je moj dečko spomenuo ženu koju poznaje sa takvom prisnošdu, opet sam osetila ljubomoru. „Kako je poznaješ?“ „U poslu je. Vlasnica je Er brajt indastriz. Misliš da sam ja bogat? Dušo, ona je na samom vrhu bogatih žena u ovom poslu, i mlada je. Ima možda trideset godina, i nedavno je rodila derku. Znam da dolaze na ranč što češde mogu jer je Henk kauboj. Treba mu otvoreni prostor i sve što uz to ide. Moradu je pozvati. Dogovoridu nešto, ako želiš.“ „Uh, možda. Ne znam. Nisi ti tu da me upoznaš. Možda bi bilo čudno.“ „Pa, u svakom slučaju, pronadi du još podataka o Kaningamovima.“ „Dušo, stvarno, Mili je to ved sve obavila…“ Presekao me je. „Moja devojka – moja briga. Tako de mi biti prijatnije. Ako ved provodiš vreme daleko od našeg doma, moram znati da si bezbedna. Osim toga, sve mi je to sumnjivo. Priznaj barem to, Mija?“ Iskreno, nekako nisam ni čula šta je rekao nakon onoga moja devojka – moja briga. da je muškarcu tako stalo do mene da istražuje ljude za koje radim, bio je sasvim novi nivo ljubavi za mene. To svakako nikad pre nisam doživela. Sama pomisao na to naterala me je da poželim da uskočim u avion, odvezem se do njegove kude u Malibuu, i naskočim mu na kurac. Nažalost, nedu uraditi ništa od toga, pa sam odgovorila neodređeno: „Uh, ha. Valjda. Ako deš tako bolje spavati, Vese. Samo nemoj da brineš za mene. Idem na spavanje kao kokoška.“ „Kao kokoška? Ved pretvaraju moju devojku u seljanku?“ Zadirkivao me je. Zakikotala sam se. „Volim te.“ „Sanjaj raj.“ Glas mu je bio promukao i tog trenutka mi je toliko nedostajao da sam čvršde stegla telefon.
592
„Misliš da sam u tvom zagrljaju?“ Čekala sam dok ga nisam čula da uzdiše. „Pozvadu te sutra.“ „Volim te. Čuvaj se.“
593
ČETVRTO POGLAVLJE Maksvel nas je odvezao do sedišta Kaningam nafte i gasa. Trebalo nam je četrdeset pet minuta. Zgrada je bila ogromna. Više je ličila na mali univerzitet nego na poslovnu zgradu. Nisam sigurna zašto, ali očekivala sam da je na nekom prašnjavom rancu, nešto što bi pravi kauboj nazvao svojim radnim mestom. Gde god sam pogledala nalazili su se glatki beli stubovi i izbočeni stakleni zidovi. Drvede se nalazilo svuda naokolo kad smo se provezli kroz čuvanu kapiju. „Au, koliko ljudi ovde radi?“ Maks je pazio kuda vozi, polako upravljajudi kamionetom kroz parking dok se nije zaustavio blizu ulaznih vrata na mestu jasno označenim sa Maksvel Kaningam, generalni direktor, na blistavo-belom znaku sa upadljivim crnim slovima. „Ovde? Otprilike dvanaest hiljada zaposlenih u ovom kampusu.“ „Kampus?“ Zakikotala sam se. „Zvuči prikladno. I liči na koledž.“ „Ovde obavljamo mnogo dobrih poslova. Ali kompanija u celini zapošljava više od sedamdeset pet hiljada.“ „Ljudi? Bože blagi. A ti si zadužen za sve njih?“ Spojio je obrve i nakrivio šešir. „Nije sve tako bajno kako zvuči. Ili zapravo, ja to ne dozvoljavam. Hajde, provešdu te okolo. Ima mnogo toga da se vidi.“ Izvukla sam se iz vozila. Zastao je s rukom na vratima. „Džentlmen otvara vrata dami“, opomenuo me je. Na to sam automatski stavila ruke na kukove, a jedan sam izbacila zauzimajudi stav. „Dragi brate“, našalila sam se, čisto da čujem kako zvuči, „nisam ti ja žena. Ja sam ti sestra.“ Nasmešio se, a ipak mu je neki spokoj prešao preko lica, pre nego što ga je brzo izbrisao. „I jesi, šederu. Hajde, ljudi su veoma zainteresovani da upoznaju moju jednu i jedinu davno izgubljenu sestru.“ Savio je lakat, pa sam provukla ruku i podigla sunčane naočare navrh glave. „Tvoj tata je sve ovo izgradio ni iz čega?“ Osmotrila sam kampus, barem ono što se videlo sa parkinga. Odmahnuo je glavom. „Ne, ne. Posao je započeo davno moj deda, pravi zapadnjački Džon Vejn. A onda je rastao sa generacijama. Sad je“, široko je zamahnuo ispruženom rukom, pokazujudi veličinu imanja, „nešto stvarno upečatljivo. Dok sam odrastao, samo sam želeo da upravljam rančom i radim u ovoj kompaniji. Uvek sam bio tatina desna ruka, ali sad kad njega nema, preuzimam upravljanje.“ Skupio je usne, i raspoloženje je postalo setno. 594
Protrljala sam mu rame i mišicu. „Hej, žao mi je zbog tvog tate. Ako je makar malo bio kao ti, verovatno mnogima nedostaje.“ „Da, verujem da si u pravu. Ali zašto mi je tolike godine tajio da imam sestru, ne mogu da razumem.“ „Znači, mama ti se onda sigurno preudala?“ Dunuo je i otvorio široka staklena vrata. „Moja majka se nije nikad venčala sa tatom, iako je bilo pokušaja. Tata je rekao kako ju je prosio mnogo puta u godinama dok su bili zajedno. Čak je i zahtevao kad su dobili mene. Umesto toga, samo se pokupila i nestala. Ostavila je spomenar koji mi je napravila, neke zajedničke slike nje i tate, i to je sve. Nikad se više nije javila. Barem je tako tata rekao.“ Ramena su mu se ukočila, a koža preko vilice kao da mu se zategla. Bilo je očigledno da mu mama nije bila omiljena tema za razgovor. Poveo me je u lift, spustivši mi ruku na donji deo leđa. Popeli smo se stepenicama do vrha. Iako je kompanija zapošljavala mnogo ljudi, zgrada nije bila visoka. Pretpostavljam da su želeli da zadrže čari sela, pa verovatno nisu hteli nebodere koji se pružaju ka nebu i zaklanjaju sunce. „Zdravo, Dajana, kako si?“, pozdravio je sitnu ženu za radnim stolom ispred dvostrukih vrata. Kosa joj je bila bela i pokupljena u urednu punđu. Ružičaste naočare su joj nesigurno stajale na nosu. Široko se osmehnula i pružila ruku. Maks ju je prihvatio, nagnuo se napred, poljubio je, i potapšao po njoj. Žena je bila dovoljno stara da mu bude baka, ali videla sam joj po pogledu da je pametna i oštra kao žilet. „A ko je ova krasna mlada dama?“ Odmerila mi je telo, proučavajudi me, ili mi je barem procenjivala izbor odede. Tako otvoreno zanimanje mi nije bilo ni uznemirujude ni nepristojno, samo je bila radoznala. „Moja sestra Mija.“ To je izgovorio s takvim ponosom da me je pogodio pravo u srce, kao da me je snažno zagrlio i čvrsto stegao, i poželela sam da sam mu zaista sestra. Svaka žena bi obožavala takvog brata, tako brižnog, očigledno porodičnog čoveka, i reklo bi se snažnog vođu. Ona je ustala i pokazalo se da je još sitnija nego što sam mislila. Raširila je ruke, a osmehom je mogla obasjati tmuran dan. Privukla me je u topao zagrljaj. „Tako mi je drago što sam te upoznala, Mija. Dobro došla u porodicu, draga devojko.“ Obuhvatila mi je obraze. „Sad nam nisi stranac, čuješ li?“ „Uh, u redu, trudidu se da ne budem.“ „Hvala, Dajana. Pusti je sad“, zamolio je Maks i povukao me za ruku. Pustila me je i skrstila ruke na grudima, veselo se osmehujudi kao da se grli. Dok smo se
595
udaljavali, čula sam je kako šmrca u pozadini i mumla: „Nisam mislila da du ikad dočekati ovaj dan.“ Maks je otvorio vrata kancelarije. A kakva je to kancelarija bila… Malo je redi ogromna. Nalazila se na uglu zgrade i imala je pogled na ostatak kampusa. Stotine jutara zemlje prostiralo se naokolo, i razne zgrade su se nalazile među drvedem. „Trudimo se koliko god možemo da vodimo računa o okolini, ali uvek postoje aktivisti koji žele da zaštite planetu. Kapiram, ali to ne menja našu potrebu za prirodnim izvorima.“ Ton mu je bio blag, nimalo optužujudi, samo je iznosio činjenice. „Imaš li mnogo poteškoda s obzirom na to da vodiš ovakav posao?“ pitala sam, gledajudi u prostrane predele. Naslonio se na radni sto i zagledao se napolje zajedno sa mnom. „Pa, dešava se. Uvek postoji potreba za otvorenošdu, odgovornošdu, ponekad se pojave neprilike sa spornim materijalima.“ „Šta je to?“ Ostalo sam razumela, ali to oko materijala i ne baš. „Nabavke zlata, bakra, kalaja, volframa, i tantala često su neophodne za upotrebu u proizvodnji ili funkcionalnosti proizvoda. Uvek treba pregovarati o energiji i zaštiti okoline sa vladom i našim postrojenjima u drugim zemljama.“ Klimnula sam glavom. „Radite globalno?“ „Da. Zar si zaboravila, zapošljavamo više od sedamdeset pet hiljada ljudi. Nisu svi u Americi. Mada, imam ljude koji mi vode svaki ogranak. Moji rođaci kao i neki direktori koje smo zaposlili. U svakom ogranku postoji Kaningam u najvišem rukovodstvu koji vodi računa o porodičnom interesu.“ „A investitori?“ „Imamo i njih mnogo, ali oni ne poseduju delove kompanije, samo zaradu. Što mi više zarađujemo, i oni dobijaju više novca. Nažalost, to je delom razlog zašto si tu.“ Okrenula sam se i sela na kožnu fotelju. „Objasni mi to.“ Uzdahnuo je i seo na fotelju preko puta mene. Između nas se nalazio stakleni sto sa dnom naizgled napravljenim od osušenog drveta. Sto je doprineo rustičnom zapadnjačkom izgledu prostora. To mi se sviđalo. Odgovaralo je čoveku koji je tu radio. „Pa, tata je u oporuci ostavio četrdeset devet posto kompanije mojoj sestri.“ „Onoj koju još nisi upoznao.“ Skrenuo je pogled i odgovorio. „Hm, da, moglo bi se redi. Zapravo, ostavio je toj ženi skoro polovinu kompanije i dao mi je godinu dana da je nađem. Tražio sam je mesecima.“ Nasmejao se. „Ovo de zvučati tako glupo, i verovatno nedeš
596
verovati, ali čuo sam tvoje ime u zabavnim vestima koje gleda moja žena. Spomenuli su ga u vezi sa čovekom kog sam upoznao pre nekoliko godina. Naši prijatelji, pa sam ih pitao za tebe.“ „A ko je taj prijatelj?“ „Moj prijatelj je Henk Džensen. Naš komšija i njegova žena…“ „Aspen, prijateljica Vestona Čeninga. Jesam li pogodila?“ Raspoloženje mu se ponovo promenilo, kao da ga je zapljusnuo talas, i seta koju sam ranije osetila potpuno je nestala. „Da, tačno! Upoznao sam tipa na njihovom venčanju na rancu pre par godina. Pristojan momak. Filmadžija. U svakom slučaju, video sam tvoje ime u nekoj zabavnoj emisiji, a onda sam potvrdio u časopisu u prodavnici. Pa sam, uh, tražio da te provere.“ I eto ga. Iskreno. Jednostavno. Nije bilo ničeg zlog što bi moglo da me ujede. Zaista je samo tip koji traži sestru što se slučajno zove isto kao ja. „Zamisli koliko sam se iznenadio kad sam saznao da si pratilja. Priznadu da me je to pomalo i zaprepastilo.“ Te reči je progunđao, gotovo ljutito, nimalo njemu nalik. „Zašto si, uostalom, pratilja?“ Podigla sam ruku. „Sačekaj trenutak. Ne pokušavaj da promeniš temu. Dao si da me istraže, i šta si otkrio osim taj deo s pratnjom, a što znaš da je istina?“ „Svašta pomalo. Znam da ti je tata u bolnici na oporavku. Znam da si konobarisala u Vegasu i Kaliforniji, gde si imala i malu glumačku ulogu. Video sam par tvojih reklama. Stvarno si dobra.“ Auuu, video je da glumim. „Hvala.“ Osmehnula sam se i shvatila da skredem sa teme. „Šta još?“ „Da sad radiš za Izvrsnu pratnju i primedena si u tračerskim časopisima kao devojka Vestona Čeninga. Ali onda, mesec dana kasnije, radila si za nekog Francuza koji slika. I posle toga, iskočila si u vezi sa Fazanovima, ljudima koji poseduju sve one italijanske restorane. Voleo bih da imamo jedan ovde u blizini. Jeo sam jednom kod njih i, prokletstvo, baš je bilo dobro.“ Ponovo me je nasmejao i podsetio na vreme sa Tonijem i Hektarom, i na čitav klan Fazanovih. „Predivna su porodica. Mnogo ih volim. Je li to sve?“ Odmahnuo je glavom. „Pojavila si se opet u novinama kao devojka igrača Boston Red soksa. Zašto si za ime sveta bila s tim tipom koji igra za tako usran tim. Trebalo je da izabereš nekoga iz Teksas Rendžersa. E, to je tim!“ „Ozbiljno? Znaš čitavu moju životnu istoriju, a brine te tim za koji igra moj klijent?“ Osetila sam kako mi temperatura raste, a sa njom i osedaj osujedenosti. Niko ne bi trebalo da zna toliko o mom privatnom životu. Naročito klijent.
597
„Znači, to ti nije bio dečko?“ Trgao je glavom unazad. „Ali video sam kako se ljubite u novinama. I s onim Vestonom, takođe.“ Zastenjala sam i očajnički uzdahnula. „To su mi sve klijenti. Osim Vestona. On mi je dečko, ali tad nije bio. Tek nedavno smo započeli vezu.“ Ispravila sam ramena. „Nije važno. Šta ti treba od mene?“ Oblizao je usne i protrljao bradu. „Jednostavno. Treba da mi budeš sestra tako da investitori ne dobiju udeo u kompaniji.“ „Ali kako de to uspeti? Na kraju de sve shvatiti.“ „Ne, mislim da nede. Previše je blizu. Zamisli moje iznenađenje kad sam saznao da ta Mija Sonders koju sam video na televiziji i u onom časopisu ne samo da se isto zove, ved je i rođena na isti dan koji je naveo moj otac. Zasad de biti dovoljna tvoja vozačka dozvola, a onda, dok ne dođemo do izvoda iz matične knjige rođenih i DNK testiranja za sud, nadam se da du ved pronadi pravu Miju Sonders. Moju Miju. Čitavog života sam samo želeo da budem deo ogromne porodice. Tata nije imao više dece. Zato sam se i oženio mlad, i Sindi i ja smo odlučili da imamo bebu. Želim čitav čopor dece da upravljaju porodičnom kompanijom jednog dana. A sad moram to da zaštitim. Zato si ti tu.“ Kad sam ga čula da kaže moja Mija, srce me je ponovo zabolelo. Shvatila sam šta je želeo – pravu porodicu sa majkom, ocem, sestrom, bratom. Ja sam imala Medi, a sad sam imala proširenu porodicu u prijateljima, ali smo uvek bile samo Medi, ja i tatica, kad je bio dovoljno trezan makar da pokuša da glumi oca. I ja sam žudela za porodičnim okruženjem. Za tom dubokom krvnom vezom s nekim, i ono što smo imale Medi i ja značilo mi je sve na svetu. „Učinidu sve što ti je potrebno. Samo me obavesti.“ „Tako lako? Pristadeš da mi pomogneš, podeliš svoje podatke i pretvaraš se da si ona?“ Odluka mi i nije tako teško pala. Bila sam devojka, muza, verenica, model, devojka za ukras, i zavodnica. Što ne i sestra dobrog čoveka koji je samo želeo da zaštiti porodični posao? Pružila sam ruku. „Pristani da drugu derku nazoveš po meni, i učinidu to“, izgovorila sam što sam ozbiljnije mogla. „Stvarno? To je sve što želiš? Imenjakinju?“ Oči su mu smekšale, i opet me je pogodio taj uporan osedaj da ga poznajem, da sam taj pogled ved videla ranije. Spustila sam ruku. „Zaista bi nazvao dete po meni, ha?“ Slegnuo je ramenima. „Ako mi spaseš porodičnu kompaniju, smatram da je to najmanje što mogu da učinim. Osim toga, sestra si mi.“ Rekao je to s takvim ubeđenjem da sam skoro poverovala.
598
„Vidim da si prilično pošten. Ali šalila sam se. Ništa mi ne duguješ. Samo obezbedi svojoj porodici dobar život.“ „Ne želiš više novca? Nedeš me ucenjivati? Znaš da bi mogla. I to krupno. Kompanija ostvaruje milijarde dolara prihoda svake godine. Mogao bih da te obezbedim za čitav život.“ S ubeđenjem koje sam osetila od glave do pete, odmahnula sam glavom. „Dobro delo se čini zato što tako treba, a ne zato što neko za to plada. Ved si platio honorar da me dovedeš ovamo. Poslala sam ga mom uterivaču duga. Sve je rešeno.“ Svetlozelene oči su mu potamnele. „Uterivač duga? Taj novac koji sam poslao je otišao za otplatu duga? Moj istražitelj nije otkrio nikakav dug na tvoje ime. Imala si veoma malo ušteđevine i nešto ispisanih čekova, mada su oni ispisani za pladanje koledža. Mislio sam da tim novcem vradaš školarinu. Taj novac je bio namenjen tebi!“ Glas mu je bio ljutit i stegao je šake u pesnice. Takav odgovor nisam očekivala. Zaječala sam. „Vidi, Makse, moji dugovi nisu tvoja briga. Dođavola, nisu čak ni moja.“ Govorila sam automatski, a nije trebalo. „Kako to misliš? Čiji dug pladaš?“ Ustao je i stavio ruke na kukove. Sunce mu je palo na sjajnu kopču na kaišu, i trenutno me zaslepilo. „Ne tiče te se.“ Sklopila sam oči, pokušavajudi da izbegnem svetio. Sijalo je kao da me probada nečim jačim od bleska sunčevih zraka, istinom, pravo kroz srce oštrom strelom. „Naravno da me se tiče. Sestra si mi.“ „Lažna sestra“, podsetila sam ga upozoravajudim tonom. Onakvim kakav su ljudi obično slušali. Ne i on. Nimalo se nije zbunio. Razmetljivo je skinuo stetson, spustio ga na radni sto i provukao prste kroz razbarušenu kosu. Kad mu se spustila, kad su mu svi zlatnoplavi uvojci pali oko ušiju, izgledao je više nego poznato. Na najkradi mogudi tren ličio je na moju mlađu sestru Medi. Gospode, čak mi je i on nudio kul-ejd.38 „Slušaj, nedu ulaziti u pojedinosti o dugu. Ali znaj da ga rešavam.“ „Ali šta je s koledžom? Ako si ovde, onda očigledno nisi u školi.“ Pritisnula sam pesnicama oči. Ovo ga se zaista nije ticalo. Vedina klijenata nije ovako rano saznala pojedinosti o mom privatnom životu. Samo Ves, ali to je bilo drugačije. Negde u dnu svesti znala sam da je on nešto više. Samo mi je trebalo vremena da to potvrdim. Sad mi se taj krupni kauboj mešao u život, a po
38
Vrsta pida. (Prim. prev.) 599
stegnutoj vilici i čvrstom stavu reklo bi se da nede odustati dok ne dobije odgovore. Duboko dišudi, nagnula sam se napred. „Davno sam napustila školu, Makse. Školarina nije za mene.“ Stavio je ruku na bradu. „Pa za koga je onda?“ „Moju sestru Medison. Pladam joj školovanje.“ Ruka mu je teško pala na sto i drvo je zapucketalo pod pritiskom. „Imaš sestru?“ izustio je. „Uh, da, pet godina mlađu. Studira u Nevadi, bide naučnica“, izgovorila sam s ponosom i ljubavlju. Mlađa sestra mi je bila jedini razlog za ponos. Sve što sam učinila u životu učinila sam za nju, zbog nje. Imade sve što život može da ponudi, i godinama sam činila sve da to ostvarim. Tad sam se nasmejala, shvativši jednu važnu sitnicu, i narugala sam se kauboju zbog toga. „Mislila sam da ti je tvoj istraživač to spomenuo.“ Zamahala sam prstom na njega. Kad su nam se pogledi sreli, primetila sam mu bol i ukočenost u očima. Progutao je nekoliko puta, otvorio usta, a onda ih opet zatvorio. „Još jedna sestra“, prošaputao je. „Medison.“ Izgovorio joj je ime kao molitvu, nešto što treba postaviti na oltar i obožavati. „Dve sestre. Sve što sam oduvek želeo. Neka sam proklet.“ Zavrteo je glavom, zažmurio i suza mu je skliznula niz obraz. Šta. Se. Dođavola. Upravo. Dogodilo.
600
PETO POGLAVLJE „Makse, šta je bilo?“ pitala sam kad je ustao, otišao do prozora i provukao ogromnim rukama kroz zlatne uvojke. Pročistio je grlo. „Uh, ništa.“ Šmrcnuo je, pokušavajudi da se pribere. Ništa mi nije bilo jasno. Prešao je sa razgovora o nafti na zadiranje u moj privatni život, a onda je napravio zaokret od sto osamdeset stepeni ka suzama. Nije imalo smisla. Mislim, nekako sam ved shvatila da je slab na porodicu, ali ništa što sam rekla nije trebalo tako krupnog muškarca da slomi i rasplače. Ustala sam, prišla prozoru i mestu gde je stajao, i spustila sam mu ruku na rame. Bilo je čvrsto, odajudi fizičku snagu. Definitivno nije sedeo na toj farmi s podignutim nogama. Ne, imala sam utisak da je Maks tip koji radi rukama, i to često. „Je li zbog tate?“ Oči su mu bile apsolutno izmučene kad je skupio obrve i zavrteo glavom. Napetost je izbijala iz njega kao fizički zid magnetske energije. Pre nego što sam se osvestila, privukao me je u zagrljaj i stavio mi lice nasred svojih grudi. Pridržavao mi je glavu dok mu je čitavo telo podrhtavalo. Kad je u pitanju muškarac njegove veličine, to je značilo kao da se cela zemlja tresla s njim. Šta je devojka mogla u takvim okolnostima, ved da ga čvrsto zagrli ili da je proguta snaga njegovog bola? Grlila sam ga i šaputala reči utehe: „U redu je, Makse. Bideš dobro. On je sad na boljem mestu.“ Ova poslednja rečenica kao da ga je naterala da me još jače stegne. Pomislila sam da isprobam drugačiju taktiku. „Smiri se. Seti se da imaš predivnu ženu i preslatku derku, porodicu koja te voli.“ Ruke su mu se stezale i postepeno popuštale svakim udahom. Maks se nakašljao, koraknuo unazad i okrenuo se. Obrisao je obraze, pročistio je grlo i nakašljao se. Trudedi se da budem obzirna prema njemu, kretala sam se po prostoriji dajudi mu prostora da razbistri glavu i sabere se. Nešto kasnije je progovorio: „Oprosti, Mija. Nisam ni znao šta sam potisnuo ispod gvozdenog oklopa.“ Lupio se pesnicom po grudima. „Bilo bi lepo od tebe da ovo nikome ne spominješ.“ Spustio je i skrenuo pogled. Slegnula sam ramenima. „Hej, svi se borimo s nekim sranjima, Makse. Tvoje je samo još novo.“ Njegov stav i položaj vilice pokazivali su mod koju je imao ispod površine. „Dođi da ti pokažem ostatak kampusa.“ 601
„Pratim te.“ Pružila sam ruku, pokazujudi mu da sam spremna. Prošli smo pored Dajane dok smo izlazili iz kancelarije. Osmeh joj je bio vedar i širok. Sklopila je ruke na grudima. Zablistala je od srede kad mi je Maks ponovo ponudio savijenu ruku. Zakikotala sam se i nagnula se prema njemu, koliko zbog njega toliko i zbog mene same. Mislim da mu je trebalo prijateljsko telo da se na njega nasloni. Čak i da se on nije naslonio, ja bih to učinila za njega. Par sati me je vodio iz odeljenja u odeljenje, predstavljajudi me svima kao svoju sestru. Mogla sam se zakleti da mu je svakim predstavljanjem, nivo ponosa u glasu prelazio od lažnog ka iskrenom za manje od treptaja oka. Čitava ta zamisao je bila zapanjujuda i osedala sam se čudno, kao da sam čamac na jezeru bez sidra i vesla. Nisam imala ništa osim snage sopstvenih ruku da beskrajno veslam po hladnoj vodi i nekako se domognem kopna. Maksvel me je odveo do inženjerskog odeljenja, gde me je predstavio vitkoj ženi sa dugom smeđom kosom vezanom u francusku pletenicu. Nosila je naočare bez okvira i imala ukočen izraz. Čim smo ušli u kancelariju, oko nje se podigla izmaglica nepoverenja. Odmah sam znala da de zadavati nevolje našoj igri skrivanja prave sestre. „Mija, upoznaj moju rođaku Sofiju Kaningam. Ona ovde upravlja inženjerskim odeljenjem i član je našeg finansijskog odbora pošto je ulagala u kompaniju.“ Pružila sam ruku, a ona ju je pogledala sa prezirom pre nego što ju je tako jako stegla da sam se zgrčila i ustuknula, bežedi od njenih kandži. „Drago mi je što smo se upoznale“, slagala sam. „Kladim se. Dakle, Mija, nestala sestra za koju niko nije znao.“ Njena zajedljiva primedba pogodila je metu, to jest Maksa, ne mene. Zastenjao je. Ja sam ostala pribrana i ravnodušno zurila u nju, ne dopuštajudi joj da nasluti moja osedanja. „Gde si se krila sve ovo vreme?“ Smesta sam zakolutala očima. Više nisam mogla da ih obuzdavam. „Uh, u Vegasu?“ Odgovorila sam iskreno gde sam provela vedi deo života. Ako bi bilo ko istraživao, otkrio bi da je to istina. „Je li tako?“ Izbacila je kuk i podigla naočare više na nos. „Zanimljivo kako mi je stric odjednom preminuo i ostavio tebi polovinu svega za šta smo se mi satirali više od deset godina.“ Znajudi da pred ovakvom ribom nema povlačenja, sklonila sam kosu s lica, provukla ruku ispod Maksvelove i podigla nos na nju. „Izgleda da imam srede, ha?“ Sofija je zagunđala i rukom je mahnula prema stolu. Pokazala je na veliki svežanj papira ispisanih nečim što je moglo biti i na stranom jezikom koliko sam
602
seja razumela u nacrte, formule i oznake. „Makse, ove šeme treba da provere odbor, pravna služba i finansijsko odeljenje da bismo nastavili sa projektom za istočnoazijsko postrojenje. Kad deš imati vremena da ih pregledaš?“ Maks me je obgrlio oko ramena. „Sofi, upravo sam upoznao sestru. Proveli smo zajedno samo jedan dan. Možda mi možeš dati par dana da se upoznam s njom pre nego što me zatrpaš poslom? Upozorio sam te da neko vreme nedu biti na raspolaganju kad ona stigne.“ Uzdahnula je i nadurila se. „Znaš da ne volim da zaostajem. Ovo je važno, Makse. Važnije od neke strankinje“, gotovo je zarežala. Ukočio se. „Sofija, znaš koliko mi porodica znači, i nedu dopustiti da tako govoriš o mojoj sestri. I ona je član porodice, isto kao i ti. To što nismo znali za nju dosad ne menja tu prostu činjenicu.“ „Dobro, videdemo ved to sa sestrom.“ „Proveravadeš je?“ Visoko je podigla obrve. „Možda i hodu. Šta bi rekao na to?“ Naslonio se podlakticama na sto i uneo joj se pravo u lice. „Čista je kao suza. Proveravaj koliko hodeš. Nedeš ništa pronadi. Ali slobodno. Obavi istraživanje. Znam šta si naumila. Znam da te zanima glavna nagrada, a to je onih četrdeset devet procenata, ali testament je činjenica. Razgovaraj sa Pravnom službom. Proveri sve pojedinosti. Kopaj koliko god želiš. Nedeš pronadi ništa drugo osim istine.“ Smotao je nacrte koje mu je pružila i stavio ih je podruku. „Bacidu pogled na ovo kad mi se ukaže prilika. Kad ne budem zauzet oko moje sestre.“ Na to se okrenuo, stavio mi ruku na leđa i poveo me iz sobe. „Dakle, ta tvoja rođaka oduvek je bila kučka?“, pitala sam bez ikakve zlobe u glasu. Nipošto nisam želela da ga još i ja naljutim posle tog razgovora. Nasmejao se i obgrlio me oko ramena, opet me privlačedi na svoje krupno telo, dok smo hodali besmisleno dugim hodnicima. Mrzela sam da priznam, ali uživala sam u toj bliskosti kakvo je bilo povezivanje između muškarca i žene lišeno seksualne privlačnosti da pokvari običnu ljudsku povezanost. S Maksvelom je bilo lako. Našli smo se na nivou koji nikad ne bih očekivala da nisam lično doživela. Maks je bio dobar i, što sam više vremena provodila s njim, sve sam više uživala u njegovom društvu. Sviđalo mi se što je iskren, razuman, pravi muškarac. I naravno, s tom mišlju, misli su mi odlutale do mog savremenog kauboja. Pomislila sam kako bi uživao sa Maksom. Zapravo su imali mnogo toga zajedničkog. Obojica su veoma cenili svoje porodice, uživali u jednostavnim sitnicama iako lako mogu da priušte raskoš. Obojica su vredno radili i, koliko sam
603
znala, neizmerno su voleli svoje žene. Sedanje na Vesove ruke oko mene dok smo išli ka aerodromu projurilo mi je kroz podsvest kao teretni voz. Vesove ruke labavo obavijene oko mog struka. Prstima je pravio opijajude krugove po osetljivoj koži mojih leđa. „Ne želim da ideš“, rekao je jednostavno, kao da ved ne znam šta misli. Još otkad smo jedno drugom priznali osedanja, mnogo brže sam osedala njegova raspoloženja i način razmišljanja. Ranije me je možda sprečavalo to što nisam želela da dozvolim taj stepen bliskosti. „Vratidu se za tri nedelje, i pričademo svake nodi.“ „Obedavaš?“ Srce mi je zalupalo od tog pitanja ritmom od kog su mi zaklecala kolena. Svom težinom sam mu se naslonila na grudi. Ispuštao je onaj zadovoljan zvuk, od kog sam i ja prela, i protrljala sam mu nos o majicu da zadržim taj miris svuda po sebi, i u avionu do Dalasa da samo duboko udahnem, pa da bude sa mnom. „Tri nedelje i vratidu se ovamo. Osim ako mi ne kažeš da se nađemo negde drugde, nameravam da se vratim u dom.“ Svaki put kad bih njegovu kudu u Malibuu nazvala domom, prelep osmeh bi mu ukrasio lice. „Volim kad govoriš o našem domu.“ Spustio mi je ruke na zadnjicu i stegaoje, privlačedi me na svoje slabine, gde mu je ud ved bio napola ukruden. „Znam. A vidim i koliko du ti nedostajati.“ Pribila sam se na njegovu sve tvrđu batinu, promumlaoje neku prostotu i zavukao mi ruke u kosu, povlačedi me za koren, zabacujudi mi glavu unazad. Bila sam mu potpuno prepuštena na milost i nemilost i uživala sam u svakom trenu. „S tobom je tako lako, sestro.“ Maks mi je prekinuo sanjarenje o događajima od pre dva dana. Osvrnula sam se oko sebe da vidim gleda li neko. Hodnici su bili pusti. Žamor se čuo iza svakih vrata dok smo prolazili. Neko je razgovarao telefonom, preglasno se čuo spikerfon, neko je udarao savijenim časopisom po ruci dok je koračao tamo-amo. Čak je i kuckanje po tastaturi zvučalo krajnje glasno, ali definitivno nikog nisam videla. Dakle, zašto me je zvao sestrom? Možda je samo pokušavao da se navikne na tu novu bliskost. Prilično kasno sam shvatila da sam uživala što to čujem, mnogo više nego što je to dobro za moje zdravlje, i ako tako nastavi, zaboravidu na činjenicu da mu zapravo nisam sestra, ved neko ko glumi tu ulogu. Unajmljena glumica. Prihvatila sam igru, gurkajudi ga u rame, zapravo pre u ruku, pošto je bio tako prokleto visok. Sproveo me je kroz ogromnu zgradu do kafeterije. Samo što to nije
604
bila obična kafeterija kakva se viđa u filmovima. Ovo mesto je imalo četiri restorana, kolica sa grickalicama, drvene stolove i sedišta za one koji su poneli ručak od kude. Pokazao mi je svaki restoran. Jedan je bio italijanski, jedan američki, zatim azijski i na kraju meksički. „Gde bi volela da jedeš? Svuda je besplatno.“ „Besplatno?“, zaprepastila sam se dok sam razmatrala ponudu. Bila sam u Teksasu. Napravila bih propust kad ne bih barem jednom probala teks-meks, pa sam pokazala na restoran sa velikom ljutom papričicom i sombrerom na reklamnom znaku. „Da. Zaposleni mi često rade smene od dvanaest do osamnaest sati. Dođavola, neki ostanu i preko nodi u takozvanom bunkeru da malo odremaju, a onda se ponovo bace na posao.“ Narogušila sam se. „Zašto ih teraš da toliko rade?“ Proveo me je kroz restoran koji je pružao punu uslugu, samo što nije bilo kasa niti hostesa. Seli smo gde smo želeli i jelovnik je ved bio na stolu. „Nije namerno, ali, šederu, neki naši projekti su krajnje vremenski ograničeni. Moglo bi nas koštati razlike u ceni nafte po barelu što duže projekat traje. Nama su to izgubljeni vreme i novac, što se neizbežno prenosi na potrošača, običnog čoveka na benzinskoj pumpi.“ Klimnula sam glavom i sela, otvarajudi jelovnik. „Težak je to posao; nedu lagati, ali radnici su mi veoma dobro pladeni za sve neugodnosti. Na primer, hrana u ovim restoranima je besplatna. Imamo jaslice, teretanu i prostoriju za zabavu za sve koji žele malo da se izduvaju kad pritisak postane preveliki. Dođavola, imamo čak i zen-vrt da se prošetaju i dođu u dodir s prirodom.“ „Opa, rekla bih da mnogo toga radite za vaše zaposlene.“ Nasmešio se i mahnuo rukom konobarici u prolazu. „Trudimo se. Želim da moj tim, bez obzira na kojoj se lestvici nalazi, radi vredno, ali da zna da ga cenimo i da su nam svi u njemu važni, znaš?“ Klimnula sam glavom. „Mislim, shvatam u teoriji, ali nikad to nisam doživela. Pa, dosad. Mili se dobro brine o meni.“ „Mili?“ „O, izvini. Gospođa Milan, kao što voli da je zovu. Zapravo mi je tetka.“ „Sa tatine strane?“ odmah je pitao. Igrajudi se slanikom, odmahnula sam glavom. „Ne. Sa mamine.“ Spustio je lakat na sto i naslonio glavu na šaku. „Pričaj mi o njoj.“ Da sam razmišljala ispravno i da nisam bila opijena prelepim okruženjem i prijatnim razgovorom, njegovo zanimanje bi mi bilo čudno. Koga još zanima nečija
605
nepoznata tetka? „Uh, za početak, rekla bih da sam izgled nasledila od nje i mame.“ „To je istina“, složio se, a ja sam skupila oči. Kako je mogao da zna je li istina ili ne? Pre nego što sam stigla da pitam, prekinula nas je konobarica. Oboje smo naručili isto: kombinaciju tostade i enčilade sa sirom, ali Maks je dodao i dva takosa. Bio je prava planina od čoveka. Trebalo mu je mnogo da se zasiti. Verovatno je svakodnevno jeo sve živo što postoji u kudi. „Dakle, nastavi. Tetka Mili je mamina sestra i vlasnica Izvrsne pratnje. Je li tako? I tako si ti ušla u posao?“ „Da, hitno mi je bio potreban novac.“ „Smem li da pitam zašto?“ Nezadovoljno sam dunula. „Samo ne razumem zašto te zanima.“ Skrenuo je pogled, a obrazi su mu porumeneli. „Recimo da sam radoznao. Sviđaš mi se kao osoba, Mija. Ved vidim da si dobra i želim da ti ostatak boravka ovde bude prijatan. Barem deš, kad odeš kudi, imati još jednu osobu na koju možeš računati. Voleo bih da budem taj.“ Naučila sam kroz ovo putovanje da ne budem tako cinična. Taj je prirodno bio takav. Muškarac koji štiti žene, sve žene, ne zbog nekog zastarelog, prevaziđenog stava, ved zato što mu je stalo. I Maks je imao tu crtu. Duboko sam udahnula i odlučila da budem iskrena. Sve du mu izložiti, i ako zbog toga bude promenio mišljenje o meni, neka bude. Morala sam rizikovati u životu. Rizikovati sa ljudima i vezama, ako želim da ih zadržim na duže staze. „Tata mi se uvalio u neku nevolju. Uglavnom je pijanica, i stalno se kocka. Obično je kudi donosio tek toliko da platimo stanarinu. Ostalo – hrana, troškovi, sve što je ljudima potrebno da žive udobno – moralo se platiti na druge načine.“ Oči su mu postale ledene. „A kako se to pladalo dok ste odrastale?“ Podigla sam bradu i fokusirala se na čaj koji mi je donela konobarica, dodajudi veliku dozu šedera i cededi limun. „Obično sam ja radila da dodatno zaradim. Kupovala sam odedu za Medi i mene u domadim humanitarnim prodavnicama. Veoma sam pazila na odedu, jer sam znala da je moram sačuvati za nju. I znaš šta, nikad se nije žalila. Ona je bolja od nas dve, moja devojčica.“ Srce me je zabolelo dok sam pričala o Medi. Čim se vratimo na ranč, pozvadu je. Prošlo je predugo, i morala sam je obavestiti šta se dešava, naročito da sam se uselila kod Vesa. Možda bi ona i Met mogli da dolete za Božid. Pretpostavila sam da je to zavisilo od toga gde du ja biti za vreme praznika. Još sam imala debeo dug da otplatim.
606
„Vas dve mora da ste veoma bliske.“ Glas mu je bio promukao i emotivan, kao što sam dosad ved videla kod njega. „Jesmo, onoliko koliko dve osobe mogu biti. Uglavnom smo imale jedna drugu nakon što je mama otišla i tata se propio. Zapravo, nikad se nije oporavio pošto ju je izgubio.“ Namrštio se i promumlao nešto za šta sam se mogla zakleti da je bilo: „Poznat mi je osedaj“, ali smesta sam prešla preko toga. Nije poznavao našu majku, ali opet, rekao je da nije poznavao ni svoju, pa je možda na to i mislio. Zavladala je duga tišina dok je kidao papirnu salvetu, a ja se izgubila u prošlosti. Prisedala sam se trenutaka kad bismo Medi i ja volele da smo imale majčino društvo, ženu na koju bismo se ugledale dok smo odrastale u žene. Konobarica nam je donela hranu, i nekoliko trenutaka smo samo zadovoljno jeli zajedno. Konačno, Maks je uzeo ogroman zalogaj enčilade, a zatim spustio viljušku. Kad je sažvakao i progutao, sklopio je ruke ispred sebe, naslanjajudi bradu na njih. „Hodeš li mi pričati o Medison?“ Glas mu je bio nežan, gotovo skrhan. Pošto sam bila kao ponosna mama medvedica, uopšte mi nije bilo teško da pričam o mojoj devojčici. „Medi, ili Meds, kako je zovem“, osmehnuo se i ponovo podigao viljušku, kao da se istovremeno udubljuje u priču i jelo, „prelepa je. Duga plava kosa, veoma visoka i vitka sa očima kao moje. Mada se svakog dana sve više pretvara u ženu.“ „Nije smeđokosa?“ Podsmehnuo se, što mi je bilo čudno, ali nisam ništa rekla. „Nije, sasvim suprotno od mene.“ Pogledala sam u njegovo zapanjeno lice i pažljivo mu proučavala svaku crtu. „Znaš“, nasmejala sam se, „više liči na tebe nego na mene! Trebalo je da nju uzmeš za lažnu sestru!“ Zakikotala sam se, i vilica mu se stegla. „Je li ti otac plavokos?“ Odmahnula sam glavom. „Ne, i njegova kosa je crna. Mislim da je Medi povukla na baku. Tako mi je barem ispričao tata.“ „Hmm. U redu, šta još? Rekla si da studira?“ Sela sam malo uspravnije. „Postade naučnica i doktor nauka!“ Nije bilo šale. Moja sestrica de napraviti nešto izuzetno od svog života i nisam mogla biti ponosnija. „Zvučiš stvarno uzbuđeno zbog toga.“ Iskrivila sam glavu i posmatrala ga dok je gurkao hranu po tanjim, kao da više nije zainteresovan za jelo. „Što ne bih bila? Čitav život je podižem da bude nešto izuzetno. Morala sam joj biti mama, tata i sestra poslednjih petnaest godina. I
607
pladam još školarinu, smucam se od države do države zbog toga, i da spasem tatu.“ Namrštio se i skupio oči. „Reci mi u kakvu se nevolju tvoj tata uvalio. Pomenula si da se kockao. Je li se nešto dogodilo?“ Ubacila sam zalogaj tostade u usta, uživajudi u krckanju salate i mešavine šnicle, sira, zelenog sosa i pasulja. Odlično. Strpljivo je čekao da sažvadem. „Ispostavilo se da je dugovao nekim zelenašima pozamašnu svotu. Nije mogao da plati, kao i obično. Prebili su ga gotovo nasmrt. Završio je u komi. Uhvatili su me u bolnici i rekli mi da de, ako ne dobiju novac, ubiti njega sigurno, a ako on umre, napašde Medi i mene. Nazvali su to dugom preživelih.“ Promeškoljila sam se na sedištu i sklonila kosu s lica. „Nažalost, poznajem gada koji mu je pozajmio taj novac. To mi je bivši, i nemilosrdan je. Ubio bi me da ne trepne, baš kao i tatu i sestru ako ne dobije lovu. Zato radim ovo što moram da ga isplatim.“ „Koliko duguješ?“ Normalna osoba bi verovatno zadržala ovakav podatak za sebe, ali meni je dojadilo da čuvam tajne. Ponekad je potrebno izbaciti gnusobu iz sebe ili de vas progutati celog. „Milion dolara.“ Razrogačio je oči. „Znam. Ludo, zar ne?“ Zažmurio je i naslonio glavu na naslon separea. „A tvoj honorar je sto hiljada dolara mesečno. Znači, pladaš u ratama?“ Stavila sam prst na nos. „Pun pogodak!“ Nasmejala sam se, ali on nimalo. „Koliko još duguješ?“ Uzela sam još hrane i razmislila. „Uključujudi i ovaj mesec, četiri stotine hiljada.“ Dunuo je. „I zato nemaš novca na računu. Svaki višak šalješ sestri, zar ne?“ „I ponovo tačno. Dobro ti ide ova igra, Maksimuse!“ Nasmejao se. „Maksimus.“ Osmotrila sam mu džinovski stas. „Vidiš li ti sebe? Ogroman si. To ime ti odgovara.“ „Mija.“ Ton mu je bio smrtno ozbiljan. Kad je stavio ruku preko moje na stolu, znala sam da je nešto naumio. „Voleo bih da u potpunosti isplatim taj dug. Čitav milion. Tako deš dobiti svoj novac nazad. Ne treba da pladaš za očeve grehe.“ Oblizala sam usne, izvukla ruku i pogledala ga pravo u oči. Nikad nedu razumeti zašto muškarci kao Maks smatraju da sve svetske probleme mogu rešiti novcem. Svi muškarci s kojima sam u poslednje vreme imala dodira nosili su u sebi crtu princa na belom konju što spašava damu u nevolji.
608
„Zašto bi to uradio?“, pitala sam lakomisleno, iako to Maks nije dobro prihvatio. Čitavo telo mu se ukočilo i stegao je vilicu tako jako da sam se uplašila kako de slomiti zub. „Zato što mogu.“ Procedio je te reči kroz zube kao kad se beli luk protisne kroz malo rende. Zavalila sam se na stolici i pogledala ga u oči kako bi shvatio da sam smrtno ozbiljna. „To se nikad nede dogoditi.“ I on se naslonio na naslon i ispružio dugu ruku da se namesti lepo i udobno. „Bilo bi mudro kad bi naučila da prihvatiš poklon.“ Poklon. Bio je lud, krajnje neuračunljiv, kao i ljudi koji hipnotišu zvečarke. „Reci to mom bogatom dečku. Imam ideju. Kako bi bilo da vas dvojica osnujete klub? Klub imamo više novca nego pameti, i podelite poklone ljudima kojima su zapravo potrebni. Meni je dobro, i tako de i ostati dok ne isplatim dug, ne preselim svoje dupe u Malibu za stalno i ne vidim sestru kako hoda binom i prihvata diplomu fakulteta, zvanje mastera, a zatim i jebeni doktorat. A sad, možemo li ovo da zaboravimo? Ljutiš me, a uživala sam u lepom besplatnom ručku. Usput, za besplatnu hranu, ovo je…“ Sagnula sam glavu i zamumlala iznad još jednog zalogaja najhrskavije, najukusnije tostade. „Neverovatno!“ Pogledao me je kao da mi je izraslo trede oko posred čela. „Kako ti kažeš, šederu“, podsmehnuo se. Šederu. On postane Maksimus, što je stvarno kul nadimak, a ja šeder? Jadno.
609
ŠESTO POGLAVLJE Slededu nedelju smo proveli upoznajudi se. Upoznala sam se sa raznim članovima njegovog tima, provela mnogo vremena tek da me vide u kancelarijama, ali uglavnom sam se družila s porodicom kao velikom zajednicom, što je bilo neobično lepo. Da su Medi i Ves bili tu, osedala bih se kao kod kude. Maks me je odveo u besplatan restoran. Veoma me je pritiskao da izaberem omiljeni. Svi su bili tako ukusni. Danas, kad smo završili ručak, pokazao mi je i drugu polovinu kampusa. Onu polovinu u kojoj nismo proveli mnogo vremena. Otkrila sam da se tamo nalazilo dosadno osoblje, Odeljenje za ljudske resurse, Pravno odeljenje, Odeljenje za odnose sa javnošdu i Marketing. Da sam imala pedometar, prilično sam sigurna da bismo izmerili deset hiljada ili čak i više koraka. Na kraju smo se ukrcali u njegov kamionet i odvezli na ranč. Dok sam izlazila iz vozila, iznenadila sam se kad sam ugledala još jednog džina od čoveka koji je držao detence na boku. Drugom rukom je obgrlio veličanstvenu plavušu. Kosa joj je bila kao zlatan konac i spuštala joj se ravno niz leđa. Na sebi je imala uzanu suknju, nebeskoplavu svilenu bluzu, i japanke. Osim obude, bila je doteranija nego vedina ljudi koje poznajem. Baš je mogla obuti cipele umesto što je verovatno samo izula besmisleno skupe visoke potpetice. Dok smo se peli stepenicama, čuli smo kraj ženine rečenice. „… hvala, voleli bismo da nam uskoro dođete na večeru.“ „Dakle, vidi ko nam je došao“, šaljivo je povikao Maks, pljesnuvši se po butinama dok se smeškao paru na tremu. Muškarac se okrenuo i osmeh mu se razlio. Zaustavila sam se i pogledala u primerak pravog lepotana koji je stajao ispred mene. Bio je građen kao Viking. Pepeljasto-smeđa kosa, isklesana vilica, ravni beli zubi, i tek toliko razbarušen da devojka zamuca. Rukavi tesne polo majice rastegli su se oko masivnih bicepsa, širih od mojih butina, a ja nisam bila mršava kao štap. Plavo-zelene oči su mu sijale dok me je odmeravao brže nego što to muškarci obično čine. Mislim, nisam bila model ili tako nešto, ali nikad mi nije nedostajalo muške pažnje u prošlosti, i priznajem, grudi su mi bile vrlo privlačne. Ovaj frajer me je odmeravao kao da me procenjuje, a ne odmerava. Poželela sam da se napudim, sve sa drhtanjem usne, dok se plavuša nije okrenula. Tad sam shvatila. Oči su joj bile zapanjujude plave i podsetile su me na havajsku vodu kod obale Oahua. Te oči su bile smeštene na besprekornom bledom licu sa punim 610
crvenim usnama, visokim jagodicama i malim nosem. Jednom rečju: jedna od najelegantnijih prelepih žena koje sam u životu videla. Sve to uz mršav, a ipak ženstven stas, i postalo je jasno zašto je imao oči samo za nju. Svaki čas je bacao pogled na nju kao da bi zagrizao zalogaj. Bilo je tu gladi, ključala je ispod površine. Poznavala sam taj osedaj jer je tako mene gledao Ves, kao da mu nikad nije dosta. Shvatila sam da plavuša to u potpunosti ceni po osmejku kojim mu je uzvratila. Na čovekovom boku nalazila se najslađa devojčica. Ako izuzmemo malu Izabel. Izabel i ja smo postale prave drugarice. Tog jutra sam se probudila uz njenu ruku koja mi se igrala s kosom dok je ležala pored mene u krevetu. „Kako to imaš crnu kosu?“, pitala je. Nasmejala sam se, protrljala sanjive oči i odgovorila joj da je to zato što mi je mama imala crnu kosu. Mala usta su joj oblikovala o i sve je povezala. „I moj tata ima žutu kosu, pa i ja imam žutu kosu!“ Prasnula sam u smeh zajedno s njom, rekla joj kako je pametna, a onda je pustila da se igra sa mojim stvarima dok sam se ja spremala da se pridružim Maksu u kancelariji. „Henk i Aspen Džensen“, Maks je pokazao na seksi muškarca u tesnim ranglericama, a onda na njegovu ženu, savršenu ženu, „i njihova derka Hana.“ Zagolicao je devojčicu po stomaku, a ona je ljupko ciknula. „Ovo je moja sestra, Mija Sonders.“ Maks je ponovo objavio ponosnije nego što su okolnosti zahtevale. Pružila sam ruku i rukovala se s njima, i bilo mi je drago što mi Henk nije prejako stegao ruku. Volela sam kad muškarci imaju jak stisak, ali prilagođen pojedincu. „Zadovoljstvo mi je što smo se upoznali. Neobično je što zapravo poznajete moju jaču polovinu, Vestona Čeninga“, rekla sam. Aspenine oči su zasijale. Kad kažem zasijale, mislim na to da je izašlo sunce, da su ptice zapevale i leptiri zalepršali oko nas. Bila je tako prokleto lepa. Da nije delovala tako ljubazno, verovatno bih sedela sa Džin i ogovarala je kako je savršena i kako je nepravedno da kučke kao ona bacaju sve dobre frajere na kolena. „Volim Vestona!“ Stavila je obe ruke na grudi. Muž joj je nešto progunđao pored nje i sirovo zarežao u stilu ja Tarzan, ti Džejn. „Šta ti to znači da voliš drugog muškarca, anđele?“ Ton mu je bio smrtno ozbiljan, iako je podigla ruku i opušteno odmahnula da ga udutka. „Nisam znala da ima nekoga. Tako je dobar i veoma zgodan.“ Na tu primedbu, Henkova ogromna šaka obavila se oko njenog struka i povukao ju je na grudi. „Sad nagoveštavaš da si zagrejana za druge muškarce, draga?“ Zakolutala je očima i potapšala ga po ruci na svom stomaku. „Nikad nisam izašla s njim, poljubila se, niti imala bilo šta drugo osim poslovne večere, i onaj jedan ples… na našem venčanju, zato se opusti, momčino.“ Naglasila je reč
611
venčanje. Podigao je ruku na njena rebra, opasno blizu dojke, i uzdahnula je kad joj je spustio sočne poljupce na goli vrat, nimalo se ne ustručavajudi da javno pokaže ljubav, ili pre, posedovanje. Prevrnula je očima i nasmešila se. „Pedinski čovek“, izjavila je drhtavo i zadihano. Zatim ga je odgurnula stražnjicom. „Idi druži se sa Maksom i decom da se mi devojke ispričamo.“ Stegao je vilicu pre nego što je klimnuo glavom, ali kad je krenula, obgrlio ju je oko vrata, privukao je sebi i spustio usta na njena. Ciknula je, a zatim zamumlala na poljubac, istopila se u mestu, potpuno obuzeta mužem. Odjednom sam osetila kako mi Ves žestoko i bolno nedostaje. Razdaljina kao da je svakog dana postajala sve veda. Nisam znala je li to zbog činjenice da smo na samom početku ljubavi ili je to iz potrebe da budem povezana s nekim ko me poznaje prisno, ko zna ko sam zapravo i voli me uprkos tome, ali činilo mi se kao da nas deli čitav svet, iako je u pitanju bilo samo par država i kratak let avionom. Sindi nas je provela kroz kudu do zadnje verande, gde je ventilator blago duvao, i gde se nalazila pletena garnitura s jastučidima i talasastim sedištima, i stakleni bokal ispunjen ružičastom tečnošdu. „Dorađena ružičasta limunada.“ Nasmešila se. Obgrlila sam je oko ramena i privukla je bliže. „Moj tip žene.“ Osmehnula sam se. Odgovor joj je bio čudan. Umesto da se nasmeje, promumlala je: „Nadam se“, a onda se odmakla, i nasula nam pune čaše vodnog alkoholnog napitka. Bio je tu još jedan bokal označen tužnim licem. Pokazala sam na njega i namrštila se, u skladu sa tom sličicom iscrtanom markerom. „To je za mene.“ Protrljala je zaobljeni stomak. „Nema cuge još dva meseca“, napudila se. Blagi bože. Imala je još dva meseca trudnode, a bila je ogromna. Uostalom, nisam znala dovoljno o tome da bih procenjivala kako trudna žena treba da izgleda u sedmom mesecu. Potapšala sam je po leđima pre nego što sam sela. „Šteta.“ Slegnula je ramenima. „Vredede čim on dode na svet.“ Pošto nikad nisam propuštala besplatno pide, otpila sam gutljaj i pustila da mi hladan napitak s limunom i votkom pređe preko čula ukusa. Ne samo da je bio ukusan ved mi je i osedaj mira prešao preko neobičnog raspoloženja tog dana, i osetila sam se lakše i opuštenije. U početku smo sedele i razgovarale o beznačajnim sitnicama – vremenu, poslednjim modnim trendovima, o čemu apsolutno ništa nisam znala. Aspen je priznala da joj lični asistent bira sve što oblači, i poludeo bi da je vidi u japankama.
612
Očigledno ih je duboko prezirao, čim je ona o tome pričala. Promaklo mi je njegovo ime pošto mi je alkohol zagrejao utrobu i razvezao jezik. „I moja sestra London je trudna. Nosi blizance!“ Aspen je to izjavila tako sredno da je bilo očigledno kako je iskreno uzbuđena što de postati tetka. Kad sam čula reč sestra, skočila sam da uzmem torbu i izvadila sam mobilni. Sindi je zabrinuto skupila oči. „Šta se dogodilo?“ pitala je. Odmahnula sam glavom. „Ništa. Samo me je Aspen podsetila da treba da nazovem Medi. Trebalo je da to uradim još pre nekoliko dana.“ „Ko je Medi?“, pitala je s rukom na stomaku. Postoje sela, stalno je gladila stomak. Bilo mi je previše neobično da bih je pitala zašto to radi, a nisam želela ni da je uznemirim. Trudne žene su čudna vrsta. Verovatno du i ja jednom krenuti tim putem, ako Ves bude želeo decu. Još jedna tema o kojoj bi moj novi dečko i ja trebalo da razgovaramo u bududnosti. Ali prijalo mi je iščekivanje tih ozbiljnih razgovora. Nikad ih nisam vodila sa drugim momcima, a mislila sam da mi bez njih nema života. Kakva sam budala bila. Sad sam imala novi put, i oko njega zalaske sunca, surfovanje i zagrljaje u brdima Malibua s mojim ličnim zgodnim frajerom. Odgovorila sam dok sam se kikotala tako kako samo dve pune čaše limunade s votkom mogu da vas nateraju na to. „Moja sestra, bleso.“ Sindino lice je ubledelo i podigla je ruku do usta. Oči su joj se smesta ispunile neprolivenim suzama. Sranje. Šta sam rekla? „Imaš sestru po majci?“ Zakreštala je kad sam klimnula glavom. „Maks mi to nije spomenuo.“ Progutala je jecaj. Šta je ovim ljudima? Kao da je samo spominjanje reči sestra bio prekidač za emocionalni slom. Pustila sam telefon da zvoni, ali odgovorila sam dok sam čekala. „Ništa čudno. Rekla sam mu tek prošle nedelje.“ Tako je brzo ustala da se zanjihala. Aspen ju je uhvatila za ruku na stomaku. „Jesi li dobro?“ „Moram do Maksa. Gospode, zato je bio tako čudan.“ Osvrnula sam se, ne shvatajudi o čemu se radi. „Ako ti tako kažeš“, uzvratila sam, ne shvatajudi zašto je vazduh postao tako napet. Što se mene ticalo, sve je bilo u redu. „Halo?“, javila se Medi. „Mija?“ Jaooo, javilo se moje svetio. „Hej, devojčice“, odgovorila sam i okrenula se da pogledam u prostrani pejzaž. Brda su se talasala zelenim poljima prošarana cvetovima narandži. Daleko u daljini videla sam zadnji deo crvenog ambara. Na desnoj strani sam videla obrise drugog ambara, samo što je taj bio svetložut kao i kuda. Veliko K bilo je ispisano na prednjoj strani iznad vrata. Nekoliko konja je
613
tumaralo naokolo blizu zgrade udaljene kao barem dva fudbalska igrališta od mesta gde sam stajala. Bilo je još životinja koje sam jedva razaznavala u daljini. Napomenula sam sebi da odem i pogledam ambar i sve domade životinje. Nikad pre nisam bila na farmi. Možda bi me Maks naučio kako da jašem konje. Tako bih otkačila dva važna detalja sa svoje zamišljene liste želja. Farmu i jahanje konja. „Gde si sad, seko?“ pitala je Medi. „Dalas, Teksas, na pravoj pravcatoj farmi.“ Prava pravcata farma. Prava farma. Farma na farmi. Frknula sam dok sam pokušavala i nikako nisam uspevala da smislim kako da kažem ono što želim ispravno. Od alkohola mi se sve malo zamaglilo. „O, šališ se! To je tako dobro. Imaju li životinje?“ Klimnula sam glavom, iako nije mogla da me vidi. „Imaju. I konje. Videdu hode li me Maks povesti na jahanje.“ „Čoveče, što imaš srede. Met i ja smo upravo završili naporan dan prijavljivanja na sva jesenja predavanja.“ Glas joj se promenio, s nagoveštajem tuge tako tanane da je jedva izvirivala ispod srede kojom je uvek zračila. Okrenula sam se i shvatila da nisam sama. Sindi i Aspen su sele i posmatrale me. Uglavnom Sindi, kao da je upijala svaku moju izgovorenu reč. Aspen je s druge strane bacala poglede na mene, smeškala se i ispijala limunadu. Henk de večeras imati pune ruke posla s pripitom plavušom ako ona nastavi da pije tim tempom. Ako se prijavljivala za jesenja predavanja, to je značilo da nije imala mnogo posla. U prošlosti, kad je bila između semestara, provodile smo vreme zajedno. Ali sad kad sam radila za agenciju, nisam to sebi mogla da priuštim. „Žao mi je što ne mogu dodi u Vegas i provesti raspust s tobom.“ Opustila sam se na stolici i stavila ruku na slepoočnice trljajudi ih da izbacim napetost koja mi se lagano privukla dok sam razmišljala o tome koliko mi nedostaje sestrica. Medi je šmrcnula i znala sam da plače. „U redu je. Sad imam Meta… valjda.“ „Valjda? Šta se promenilo?“ pitala sam, smesta se otreznivši, i mama u meni je brzo isplivala na površinu. „Ništa. Dobro smo. Stvarno dobro, zapravo. Mija, počeo je da priča o pomeranju venčanja.“ Strah, bol u srcu i đavolska doza gneva pogodili su me kao topovsko đule u lice. Osetila sam se kao Pera Kojot što juri za onom groznom Pticom Trkačicom, koju nikad ne uhvati, ali uvek se povredi na neki smešan nasilan način. „Medi, ne možeš se udati za njega tako brzo…“ Progutala sam džinovsku knedlu u grlu, pokušavajudi da zvučim razumno, a ne kao nametljiva starija sestra.
614
Ponovo šmrcanje, samo ovog puta sam je čula kako tiho jeca i znala sam da plače kao kiša. Godinama sam brisala te suze i tešila je dovoljno dugo da bih tačno znala kad se bori sa nečim vedim od onoga što može sama da savlada. I opet sam u sebi proklela naše đubre od oca. Da nije bilo njega, sad bih bila tamo i pomagala joj da se izbori sa bilo čim u životu što je muči. „Ne znam, Mija. Želim da budem s njim, ali sve mi je prebrzo.“ Zavrtela sam glavom još dok je govorila. „Tako smo mladi i tek smo počeli da živimo zajedno.“ Pokušala sam da se uživim u ulogu sestre, a ne mame medvedice, i postavila sam joj pitanje od milion dolara. „Jesi li sredna?“ „O, blagi bože, Mija, tako sam sredna. Sve je savršeno. Mislim, zajednički život u poslednja dva meseca bio nam je kao u snu. Jednostavno se uklapamo, znaš?“ „Znam.“ Tako sam se i ja osedala s Vesom, ali sad nije bio trenutak da spominjem moju životnu novost kad se ona muči s nečim daleko važnijim. Sindi mi je prišla, zabrinutog pogleda. Stavila mi je ruku na koleno, i ja sam je poklopila svojom, u potrazi za ženskom solidarnošdu, dok sam rešavala ovo sa Medi, gajedi nemogudu nadu da du je ubediti kako treba da sačeka. Da dopusti sebi da bude mlada i zaljubljena i ne srlja u tako ogromnu životnu promenu. Medi je uzdahnula. „Imam osedaj da on samo želi sve da ubrza, i iako znam da želim da se udam za njega, i da je on pravi za mene, ipak želim da usporimo, znaš?“ Brzo sam klimnula glavom i zabacila kosu unazad iza uha. „Jesi li mu rekla?“ Začulo se stenjanje, a zatim i tup zvuk. Gotovo kao da se srušila unazad na meku površinu kao što je krevet, s telefonom na uhu, isto kao kad je bila tinejdžerka i živela kod kude s tatom i sa mnom. „Da, ali onda se on sav rastužio i pomislio kako ga ne volim jer ne želim odmah da se udam. Želeo je da odemo na Strip i sami se na brzinu venčamo u jednoj od onih kapela. Rekao je da nikome ne kažemo i onda napravimo veliko venčanje kad diplomiramo, kao što smo planirali.“ Ne, ne, ne, ne. Pritisnula sam slepoočnice palčevima tako jako da su mi možda ostali i tragovi. Krajnjim naporom sam nekoliko puta polako udahnula pre nego što sam odgovorila. „I šta si odgovorila na to?“ Nastupila je dugačka tišina pre nego što se oglasila. „Rekla sam mu da se ne bih nikad udala bez tvog prisustva. To bi ti slomilo srce, a ja bih radije hodala po užarenom ugljevlju nego tebe povredila. Volim te, Mija. Ne bih to nikad mogla da uradim. Obedala sam ti.“
615
Uzdahnula sam i uhvatila se za kosu na vrhu tako jako da me je bol malo razbistrio. „Volim i ja tebe, seko, ali ne možeš odlučivati na osnovu toga kako bi one delovale na mene. Ako želiš to da uradiš, pa makar ja bila tužna što sam to propustila, podržala bih te.“ Jecaj koji sam čula iz telefona potpuno me je slomio. Želela sam da budem uz nju, da je zagrlim, pomognem joj da prebrodi te zbunjujude trenutke u životu. „Ne, nije samo to. Zaista želim da budeš prisutna. Tačka. I ako Met to ne može da razume, pa, ko ga jebe.“ „Ko ga jebe?“ zacerekala sam se i ponovila: „Ko ga jebe? Medi, ne mogu da verujem da si to rekla!“ Moja čedna i pristojna sestrica je baš imala rečnik. Nikad pre nije tako govorila preda mnom. Nasmejala se. „Samo mi je izletelo.“ „Pa, bilo je smešno. I, dušo, ne brini. Ti i Met dete to rešiti. Veza, ona prava, zauvek, podrazumeva i dobre i loše, pa i ružne trenutke. Ovo je samo trenutak gde deš morati nešto da prihvatiš ili odbiješ. Reci mu kako se osedaš. Objasni da želiš da čekaš, ostaneš još neko vreme verena i fokusiraš se na fakultet. Ostalo de dodi. Ako te voli, dušo, a znam da je tako, razumede. Na kraju. Nemoj mu dozvoliti da vrši pritisak na tebe ako nisi spremna, u redu?“ Još jedan uzdah, a onda sam čula buku u pozadini. Medi je ispustila iznenađeni zvuk, a onda je telefon zapucketao od statičkog elektriciteta. „Dušo, žao mi je. Žao mi je. Nije trebalo nikako da te nagovaram da se sad venčamo. Samo te mnogo volim. Oprosti mi. Oprosti mi. Nemoj me ostaviti.“ Čula sam Metove prigušene molbe kroz telefon. Tad je Medi prošaputala: „Moram da idem, Mija.“ Glas joj se ponovo stegao. „Idi kod svog čoveka, devojčice. Volim te.“ Obrisala sam jednu zalutalu suzu koja mi je skliznula niz obraz. „Ja tebe volim još više“, odgovorila je i prekinula vezu. Isključila sam telefon, skrstila ruke na grudima i pustila suze da teku. I pre nego što sam se osvestila, krupne ruke su me zagrlile i privukle u naručje. „Tako mi nedostaje“, izgovorila sam u snažne, čvrste grudi na kojima sam se našla po drugi put tog dana. Maks me je čvrsto stegao, a neka druga ruka me je milovala po leđima. Sitnija, ženstvenija. Sindi, shvatila sam. „Hajde da dovedemo tvoju devojčicu u Teksas“, izgovorio mi je Maks u kosu, gde me je poljubio u slepoočnicu onako kako bi brat pravu sestru. Ali nisam mu bila sestra i ta misao me je još više rasplakala.
616
Šmrcajudi u njegov muški, kožni miris, naslonila sam mu dlanove na grudi. Prokletstvo, stvarno je bio čvrst kao čelik. „Ne mogu. Potrebno je da budem fokusirana na posao, a osim toga, tako ste dobri.“ Odmahnuo je glavom, a njegova žena je ponovila taj pokret. „Ne. Voleli bismo da nam dođe ako može da se izvuče.“ Tehnički je bila na školskom raspustu, uslužno se umešala moja podsvest. Tad sam se setila Meta. „Ionako ne bi došla. Ona i verenik žive zajedno, odnedavno, i sumnjam da bi je on rado pustio da dođe u Teksas i bude sa nekim strancem.“ Maks se namrštio, a njegova žena se osvrnula po prostoriji kao da pokušava da pronađe nešto drugo na šta bi se fokusirala. „Nisam ti stranac. Osim toga, dovešdemo ih oboje. Imamo dovoljno prostora. Što nas je više, tim bolje“, dodao je. Istrgla sam mu se iz naručja, trebalo mi je prostora. Muški zagrljaj i uteha uticali su mi na rasuđivanje. „Šta? Ne. Ne možete to. I ne poznajete ih. Osim toga, zašto biste želeli da dođu moja sestra i njen verenik? Nema nikakvog smisla.“ „Da li bi te to usredilo? Rekla si da ti nedostaje.“ Odmahnula sam glavom, očekujudi u nekom trenutku razjašnjenje, ali ništa se nije dogodilo. Samo još veda magla i zbunjenost. „Pa, da, ali nisam ovde zbog sebe. Ved zbog tebe i spašavanja tvoje imovine.“ Tad se dobri, ljubazni, prizemni Maks promenio. Oči su mu se skupile u tanke proreze, usne jako razvukle u tanku liniju, i tako je jako stegao vilicu da bi verovatno mogao šedi staklo. „Imovina mi ništa ne znači bez moje porodice. I zato demo dovesti ovamo tvoju sestru i njenog momka. Kraj priče. Sindi, dušo, hodeš li se pobrinuti za to?“ Ovaj zahtev nije dozvoljavao raspravu. „Da, dušo. Mija i ja demo to rešiti sutra. Hajde, smiri se. Popuši cigaru i popij viski s Henkom. Razgovaradu s njom“, odgovorila je kao da ja nisam u sobi. Ne u sobi, dođavola, kao da nisam ni na istom prokletom kontinentu. Napetost, druženje s Maksom, ispijanje ružičaste limunade, razgovor s Medi o njenoj životnoj odluci, i sad Maksovo nametanje odluka uzeli su svoj danak. To je prelilo čašu i bila sam gotova. G-O-T-O-V-A. Bio mi je potreban krevet i desetak časova sna. Bez reči sam odjurila prema svojoj sobi. Sindi je povikala za mnom, sustižudi me kod stepenica. „Mija?“ „Sutra. Trenutno mi samo treba prostora i sna. Možeš li to da mi pružiš, ili treba muž da ti naredi da me ostaviš na miru?“, prasnula sam.
617
Zinula je od zaprepašdenja i bolni izraz joj je prešao preko lica. Oblizujudi usne, klimnula je glavom, okrenula se i odgegala se iz prostorije. Teška srca sam se popela stepenicama. Sutra du joj se izviniti. Nije zaslužila moj bes. Samo ništa otkako sam došla u Dalas nije imalo smisla. Iznurila me je Maksova neprekidna potreba da me naziva sestrom, a onda i njegov i Medin emocionalni slom. Sad je klijent, čovek koji me je unajmio radi posla, želeo da dovede moju sestru i njenog verenika u Teksas. Ko, dođavola, to radi? Da sam malo razmislila, stvarno razmislila, shvatila bih da bi svi muškarci koji su me unajmljivali uradili potpuno isto da su me videli slomljenu. Nije trebalo to da radim, razgovaram s Medi pred drugima. Samo, kad sam razgovarala s njom, a ona bila tako neraspoložena, zaboravila bih na stvarnost i jedino mi je bilo važno da ona bude dobro. Njena sreda mi je bila najvažnija. A izgleda da sam sad imala toliko ljudi oko sebe kojima je iskreno stalo do toga šta mislim, šta mi je potrebno. Jedva sam se navikla da mi Veston pruža takvu pažnju, a kamoli čopor drugih ljudi koje sam sad smatrala prijateljima. Prijatelji. To je bilo to. Znači tako se ponaša prijatelj? Mislim, ako uzmem Džinel za primer, ta ludača bi pokrenula nebo i zemlju zbog moje bezbednosti i srede. Sve bi učinila u okvirima svoje modi. Je li ovo bilo isto? Maks i Sindi pokušavaju da mi budu prijatelji? Verovatno. Dođavola, ne znam. Ne poznajem ih tako dugo. Postoji li vremenska granica koliko dugo treba biti s nekim prijatelj pre nego što počnu da ti nude skupe avionske karte i nedeljni boravak članovima tvoje porodice? Mesec dana, godinu, deceniju? Trljajudi oči, srušila sam se na stomak na krevet i ušuškala se. Zašto im je toliko stalo do osobe koja im zapravo nije član porodice? Izmučena i emotivno iscrpljena, odlučila sam da večeras ništa ne mogu učiniti. Trebalo mi je spavanje. Sutra du se pozabaviti preterano velikodušnim Kaningamovima i izvinidu se Sindi što sam se brecnula na nju i bila gruba. Sve de biti jasnije na svetlu dana.
618
SEDMO POGLAVLJE Kaningamovi se očigledno uopšte nisu obazirali na tuđu privatnost. Dok se nisam probudila i proverila telefon, dobila sam poruke i od Vestona i od Medi. Obe sam ih pročitala dok sam trljala sanjive oči. Medina poruka je bila savršen dokaz moje tvrdnje. Za: Miju Sonders Od: Medi O, bože, Met i ja smo tako uzbuđeni što dolazimo u Teksas. Ju-pi! Stižemo u petak! Inače, tvoja prijateljica Sindi je bila stvarno ljubazna. Totalno kul. Rezervisala nam je privatni avion!
Za: Miju Sonders Od: Medi Jesi li dobila moju prošlu poruku?
Za: Miju Sonders Od: Medi Privatni avion!! Jao! Tako je kul! Gospode! Izgleda da gospođica seljančica Sindi brzo radi. Nekako je nabavila Medin broj iz mog telefona a da nisam ni primetila. A onda sam pogledala po sobi. Odeda od juče mi je bila savijena i ostavljena na komodi, a brz pogled na moju odedu pokazao mi je da sam u muškoj majici. Stvarno velikoj majici. Ogromnoj, zapravo. Ispustila sam dugačak uzdah. Presvukla me je. O, čoveče. Sad sam se osedala kao teška kučka. Ta draga trudnica mi je ušla u sobu, zatekla me komiranu, u cipelama, i pobrinula se za mene. Čak mi je dala i muževljevu majicu. Sranje. Nadam se da nije zvala Maksa da joj pomogne. To bi bila dvostruka blamaža. A opet, ipak mi je ukrala telefon i narušila mi privatnost po zahtevu muža, što ju je čvrsto svrstalo u ne baš divnu kategoriju. Za: Miju Sonders 619
Od: Vesa Čeninga Hej, dušo. Nedostajao mi je tvoj glas sinod. Javi jesi li dobro. Bez odlaganja sam ukucala njegovo ime i pozvala ga, jer mi je bila nužna povezanost s tim muškarcem koga sam sad volela čitavim svojim bidem. Sededi na krevetu prekrštenih nogu, čekala sam prilično nestrpljivo da se javi. Baš kad sam pomislila da du morati ostaviti poruku, zadihano se oglasio. „Mija“, rekao je odmah posle pozdrava, „jesi li dobro?“ Frknula sam, razmišljajudi kako sam daleko od dobrog, ali ne i u pravoj opasnosti. Samo sam gubila razum. „Jesam. Izvini što sinod nisam zvala. Mislim da sam zaspala pre nego što mi je glava dodirnula jastuk. Dan mi je stvarno bio dug. Neverovatno dug.“ „O, da, pričaj mi o tome. Sad imam malo vremena, i nedostajala si mi.“ Na reči da sam mu nedostajala steglo me je u grudima i prepone su mi zadobovale. Prokletstvo, šta mi taj čovek radi. Još nekoliko nedelja i učinidu nešto tim povodom. Ali u tom trenutku, bez blagodeti njegovog fizičkog prisustva da mi ublaži napetost, prepričala sam mu čitav dan, kršedi čak i muško pravilo i pričajudi mu Maksovom slomu u kompaniji, pa čak i to kako se Sindi neobično ponašala sa mnom, kao da hoda po jajima. Takode sam mu ispričala i za Maksovu rođaku Sofiju Kaningam i kako joj nije bilo nimalo drago zbog mog iznenadnog dolaska u porodicu, baš kad je trebalo da dobije debeli udeo u onih četrdeset devet posto Kaningam nafte i gasa. A onda sam mu objasnila Medine okolnosti i šta se sinod desilo, uključujudi i to kako se Sindi pobrinula za mene preturala mi po ličnim stvarima da bi stupila u vezu s Medi bez moje dozvole. Dugo nije ništa rekao. „Dušo, jesi li tu?“ „O, da, tu sam. Samo nisam oduševljen ovim što si mi ispričala. Znao sam da je čudno čim si mi ispričala za taj posao, a moj istražitelj nije otkrio ništa, samo dobre detalje o tom tipu. Pouzdan, porodični čovek, vodi veliki posao, i naslednik bogatstva kompanije Kaningam nafta i gas. Očigledno, Kaningamovi kriju zavrzlamu oko sestre i procenta, jer moj čovek kaže da nije našao ni reč o tome u svom istraživanju.“ „Stvarno? Hmm, rekla bih da ima smisla što kriju dok sve ne razreše.“ Sklonila sam uvojak kose iza uha i ugrizla se za usnu. „Vese, teško mi je ovde. Što više vremena provodim s ovom porodicom, sve više želim da ovo bude stvarno“, prošaputala sam, plašedi se da de me istina, ako je izgovorim naglas, progutati celu.
620
Glasno je izdahnuo. „Dušo, znam da žudiš za tim odnosom. Nemoj samo previše da se vežeš. Osim toga, imaš mene i Medi. Mi smo tvoja porodica. Uvek deš imati dom kod mene, dušo, i moje porodice. I jednom, u bududnosti, to demo i ozvaničiti.“ Ton mu je bio nepokolebljiv, ali reči su me pogodile pravo u srce kao šok za sistem, neopisivo mi nadražujudi živce. Sva sam se pretvorila u klupko živčane energije iščekujudi slededi magnetni puis. Blagi bože. Je li on to upravo nagovestio ono što sam mislila da jeste? „Vese…“ upozorila sam ga, ne želedi sasvim da zalazim u to, ali svesna da de se, ako to ne uradim, ta misao jebeno gadno poigrati s mojom glavom. „Znam, znam. Nisi još spremna za razgovor o braku.“ Zakikotao se, i to nam je olakšalo razgovor. „Samo znaj, dušo, posveden sam ti zauvek. Tvoj dom je sa mnom i mi smo sad porodica. U redu?“ Porodica. Od same pomisli na to koža mi se prijatno naježila. „Da, dušo. Dobro. Kako ide snimanje filmova?“, pitala sam, ne želedi da se sve vrti oko mene i mojih briga. „Dobro. Iako radim na romantičnom delu, dobro bi mi došla stvarna pomod oko toga.“ Glas mu je poprimio onu promuklu notu kao da je progutao kutiju kamenja od koje bi me ošamutila požuda i obuzela bolna želja za njegovim dodirom. „Poznaješ li neku seksi, dugonogu brinetu s tako velikim sisama da zabalavim čim pomislim na njih i dupetom o kome bih mogao napisati čitavih deset strana scenarija?“ Nasmejala sam se i obmotala uvojak kose oko prsta. „Hmm, mogla bih se setiti nekoga“, rekla sam, zavodljivim, hrapavim glasidem za koji sam znala da ga izluđuje. Zastenjao je. „Dušo, ved sam se ukrutio.“ „Mmm, izvadi ga.“ Čula sam zvuk rajsferšlusa kako klizi i šuškanje odede. „Dobro“, odgovorio je. Njegov željan glas mi je vinuo samopouzdanje u svemir. Naslonila sam se na uzglavlje kreveta i prinela telefon na uho tako da mu uhvatim svaki dah. „Obuhvati rukom koren i pretvaraj se da je to moja ruka. Stegni dovoljno, ali polako, ne previše.“ Zastenjao je. „Sad oliži palac i kruži oko vrha. Zamisli kako sisam glavid tvog tvrdog kurca. Palacam jezikom preko te male površine kože, što te izluđuje.“ „Jebote, ved me izluđuje. Trebaš mi ovde, dušo“, stenjao je. „Ližem gore-dole tvoju alatku, glatko i brzo. Spuštam ruku da ti obuhvatim i pomazim jaja, a onda te brzim usisavanjem uvučem u grlo. Tako si duboko da jedva dišem, dahdem ti oko uda dok mi se ne smiluješ i ne izvučeš ga, dajudi mi
621
malo prostora. Ukus ti je tako dobar, kao more i muškarac. Moj muškarac. O, dušo, tako sam vlažna zbog tebe.“ Uzdahnula sam, a Ves je sve teže disao dok sam ja dočaravala prizor. Odbacujudi oprez, zavukla sam ruku između nogu ispod čipkanih gadica. „Natopljena sam za tebe, Vese.“ „Dodiruješ li tu lepu pičkicu?“ procedio je. „Mmm, da, mislim na to kako povlačiš kruti kurac i zamišljam da sam tamo, pa sam se tako napalila, dušo.“ Zastenjala sam i brzo radila na klitorisu, uzano kružedi. Nije mi trebalo dugo da počnem da poskakujem, posežudi za telom koje je bilo dve i po hiljade kilometara daleko. „Jesi li blizu?“ pitala sam kad je zastenjao. „O, da, tucaš li tu slatku pičku prstima, lepo i jako kao što bih ja?“ U glavi mi je sevnula slika, i čim sam pomislila na njegove velike prste u sebi, nagrnula je nova poplava vlažnosti. „Da“, graknula sam i zadržala dah, gurajudi dva prsta u vlažnu vrelinu. Donjim delom dlana sam trljala klitoris, šaljudi drhtaje zadovoljstva iz svog središta do grudi, pa u svaki ud. „Svršidu…“ „I ja. Snažno trzam kurac, razmišljajudi kako du te uzeti uz ulazna vrata istog trenutka kad dođeš ovamo za dve nedelje. Pokidadu ti gadice i zabiti se u tebe, probošdu te kurcem tako jako da više nikad nedeš hteti da me ostaviš.“ „Vese, Vese, Vese…“, zapevala sam, podižudi kukove, tucajudi samu sebe, zamišljajudi njega kako me zakucava u drvenu površinu. Moj frajer je voleo da me tuca uz zidove i vrata. Pritisnula sam jako na splet živaca usklađeno s njegovim teškim disanjem, i protresao me je orgazam. Celo telo mi se ukočilo, osetljivo tkivo između butina se steglo oko dva prsta koja su još bila duboko zavučena u mene. „Bože, da! Volim te“, šapnula sam u telefon baš kad je iz njega pokuljao niz prostota. „Jebote, dušo. Što je dobro. Seksi, jebena ženo. Moja. Cela moja“, mumlao je u telefon, a ja sam opušteno masirala klitoris, puštajudi da iz mene izlaze mali trzaji zadovoljstva dok sam slušala mog muškarca kako svršava na pomisao da me tuca. Ubrzo mu se disanje usporilo. „Dušo… volim tvoj glas. Kao tečan seks iz telefona.“ Zakikotala sam se i prislonila slušalicu čvrsto na uho. „Uživala sam da te slušam kako svršavaš zbog mene. Hvala što si uzvratio.“ Zamumlao je. „Mmm, zadovoljstvo je bilo samo moje, Mija. Bidu zauzet večeras, ali svejedno me zovi. Ostavi mi poruku pre nego što odeš na spavanje da znam da si dobro. I zapamti: volim te.“
622
Široko sam se osmehnula. Intimnost sa Vesom, pa makar i preko telefona, dala mi je vetar u leda neophodan da odlučim kako du se postaviti prema dobronamernim Kaningamovima. „Volim i ja tebe. Lepo se provedi na poslu.“ „I ti, dušo. Zovi me ako ti trebam.“ Želela sam da mu kažem kako mi uvek treba, ali to je bilo previše raspekmeženo čak i za mene. Umesto toga, samo sam čekala da prekine vezu, držedi se za telefon kao da mi je slamka spasa. Te večeri, san koji sam sanjala nekoliko puta tokom godina vratio se. Imala sam oko četiri godine i igrala sam se u posebnom parku povezanim sa jednim kazinom u Vegasu. Jedan dečak sa dubom žutih kovrdža na glavi vodio me je naokolo za ruku. „Tata kaže da moram da te pazim jer on ima stvarno važan sastanak s tvojom mamom.“ Dečak je bio stariji od mene, možda duplo. Imao je smešnu kosu i velike zube sa razmakom između dva prednja. „Koliko imaš godina?“ „Četiri i po“, odgovorila sam kao da sam mnogo starija nego što sam izgledala. Popeo se na mali kameni zid, spustio na koleno, i pružio mi ruku da mi pomogne pri penjanju. Oprezno sam stavila stopalo na izbočinu dok nisam shvatila da prilično dobro održavam ravnotežu. „Meni je ved deset. Dvocifren broj“, izjavio je ponosno kao da je odrastanje nešto za šta se može osvojiti nagrada, a on je ved dobio svoj pehar. Umesto da ga uhvatim za ruku, podigla sam se sama. Iako sam bila vrlo ponosna što sam se popela, pretvarala sam se da je bilo lako. „Moj tata kaže da su godine samo broj. Koji najbolje služi na onim crno-belim-crvenim točkovima kakve imaju u maminom kazinu.“ „Rulet?“ Smešnoje skupio obrve. Slegnula sam ramenima jer nisam bila sasvim sigurna, iako je taca voleo da boravi za takvim stolovima. I sad je bio tamo. Igrao je tu igru. Mama je imala svoj nastup s onim čovekom. Znala sam da je moralo biti stvarno važno jer je na sebi imala ono odelo sa dijamantima i veliko perje joj je bilo zakačeno za kosu i iza leđa. To na leđima joj je gotovo dodirivalo pod, a bilo je tako meko. Dozvoljavala mi je da ga dodirnem, ali nisam smela da se igram s njenom lepom odedom. Rekla je da je preskupa i brinula se da du je pokvariti.
623
„Mom tati se sviđa tvoja mama“, kazao je dečak dok se njihao sa jedne šipke na drugu na igralištu. Stajala sam pokraj mesta gde se ljuljao, ali nisam mogla dosegnuti prečage čak ni kad sam se podigla na vrhove prstiju. „Svima se sviđa moja mama. Ona je glum-mica.“ Jezik mi se zapetljao oko reči koju je mama stalno izgovarala. „Ako se ne sviđa ljudima, onda ne radi dobro posao.“ Ponovila sam ono što mi je mama ranije rekla. Dečak je klimnuo glavom, a kosa mu je pala preko očiju. Sklonio je pramenove, i prodorne zelene oči su zurile u mene. Ljudi su mi stalno govorili da su mi oči kao mačje, ali meni se činilo da su oči tog dečaka bile sličile mačjim. Pomalo kao mamine. „Pa, moj tata kaže da želi da se oženi tvojom mamom da budu porodica. Tako bi ti bila moja sestra.“ Namrštila sam se. „Ne može se oženiti mojom mamom jer ona ved ima mog tatu. S prstenom i sve.“ Dečak je skupio oči. „Stvarno? Mislim da on to ne zna.“ Veselo lice mu se rastužilo. „Nadao sam se da du dobiti mamu, a tvoja je lepa i dobra.“ Odmahnula sam glavom. „Nije baš dobra, samo se dobro pretvara.“ Nakrivio je glavu. „Je li loša prema tebi?“ Otišla sam do Ijuljaški i sela. „Nije. Ali ne voli me kao što mame mojih drugara vole njih.“ Stao je iza mene, povukao Ijuljašku, i gurnuo me napred, dobro me zaljuljavši. Sad sam mogla da nastavim kad me je pokrenuo. Zatim je otišao do druge Ijuljaške i seo, ali nije se pokretao. „Onda je ne želim za svoju mamu.“ „Da, možda tvoj tata može izabrati neku bolju?“, ponudila sam. „Dobra zamisao. Mislim da du mu pomodi da pronađe jednu stvarno dobru i lepu. Možda bi mogla da mi pomogneš?“ Široko sam se osmehnula i spustila noge na zemlju da zaustavim Ijuljašku. „Bilo bi zabavno.“ Dečak i ja smo proveli narednih sat vremena šetajudi po kazinu, držedi se za ruke, birajudi žene koje bi mu mogle biti nova mama. Nažalost, nismo se mogli složiti oko one prave pre nego što su nas njegov tata i moja mama pronašli. Ona je plakala, i kad se spustila na koleno, protresla me je i vrisnula da je trebalo da ostanemo na igralištu. Čovek se spustio na nivo očiju sa dečakom, stavio mu obe ruke na ramena, i izgrdio ga, ali dečak nije plakao. Izvinio se, a tata mu je rekao koliko se uplašio i čvrsto ga zagrlio. Moja mama mene uopšte nije zagrlila. Dečak me je tužno pogledao preko tatinog ramena i nemo izgovorio: „Izvini.“ Mahnula sam i gledala kako čovek hvata mamu za ruku, privlači je sebi i ljubi.
624
Dečakov otac je nastavio da ljubi mamu sve dok ga nije odgurnula i rekla mu da prestane. Zamolio ju je da pođe s njim, povede i mene, napusti taj život i živi s njim. Upravo tada se pojavio moj tata i pokazao mami kofu punu žetona. Podigao me je, zavrteo i čvrsto zagrlio, kao i uvek. Tata me je najbolje grlio. Zatim je pokazao mami kofu i privukao je sebi, govoredi kako idemo na večeru. Nasmešila se i okrenula od dečaka i čoveka kao da ih uopšte ne poznaje. Videla sam kako su čovekova ramena klonula i kako je obesio glavu. Stavio je ruku na dečakovo rame i dečak mi je mahnuo na rastanku. Prestravljeno sam se probudila, a san je bio tako živ da sam gotovo još čula zvonjavu i zvuke kazina svuda po sobi, videla poker aparate i jarko treptanje svetala. Zatvarajudi oči, zavukla sam se ispod jorgana, izravnala jastuk, i okrenula ga na hladnu stranu. Obično sam dobro kontrolisala svoje snove, tako da sam mogla da im se vratim ili razmišljam o tome šta sam želela i zašto sam nešto sanjala. Ovog puta kad sam zažmurila, uletela sam u još jedno sedanje. Mama i tata su se ponovo svađali. Medi je bila u kudi sa tetkom Mili. Bio joj je četvrti rođendan i birali smo joj poklon. Tata je želeo da poseti mamu na poslu i proveri hode li dodi kudi na vreme za žurku. Mama je smatrala da nije pošteno skratiti posao da bi se slavio rođendan četvorogodišnjakinji. Rekla je kako se Medi ionako nede ničega sedati, pa kakve onda ima veze? Tada je neki čovek naleteo na njih dvoje na ulici. Tinejdžer je stajao pored njega i uhvatio mamu oko struka. Okrenula se, spremna da vikne na napasnika iako joj je priskočio u pomod. Odmah sam shvatila da je to dečak iz prošlosti samo mnogo stariji. Otac je izgledao nepromenjeno. Čak je nosio i veliki kaubojski šešir kao i onog dana pre nekoliko godina. Kad mu je mama ugledala lice, pobelelaje kao duh i povukla se ka tati. Ovog puta ju je on pridržao. „Meril?“ obratio se čovek mojoj mami, kojoj su ruke drhtale. „Bože, prošle su tolike godine. Uh, ovo je, ovo…“ „Maksvele.“ Glas joj je pukao kad je izgovorila dečkovo ime. Maks. Tako je. Zvao se Maks. Samo sam to ranije zaboravila. Tinejdžer je nakrivio kaubojski šešir i odgovorio: „Gospođo“, pre nego što je zavukao ruke u džepove farmerka. Još sam videla kako mu plavi uvojci vire ispod velikog crnog šešira. Zatim je pogledao u mene. Te svetlozelene oči sijale su ljubazno kad je nakrivio šešir i prema meni. „Kako ste, gospođice“, rekao je, i osmehnuo se. Pitala sam se seda li me se, ali sumnjala sam. „Ko je to?“, tata je pitao mamu.
625
„Uh, ovo je stari prijatelj. Džekson Kaningam i njegov sin… Maksvel.“ Kao da joj je glas pukao pod čistim pritiskom što izgovara dečakovo ime. Tata je pružio ruku i predstavio se. Džekson nije skidao plave oči sa mame. Ona nije odvajala pogled od Maksa. Bilo je nečeg u njenom pogledu, tajne skrivene tako duboko da sam znala da bi nas istina sve slomila kad bi isplivala na svetio dana. I tako smo nas petoro nelagodno stajali, dok je Džekson otvoreno zurio, a mama kao da se skupljala u sebe. Tata je konačno prekinuo taj trenutak tako što me je povukao za ruku i objavio kako kasnimo na važan događaj. „Uh, da, moramo da pođemo. Drago mi je što sam te videla, Džeksone. Nadam se da ste ti i Maks, uh, tvoj sin, dobro.“ „Sačekaj, Meril, hajde da razmenimo brojeve.“ Džekson je pružio ruku dok je mama odmahnula glavom i izbegla njegov stisak, pratedi tatu i mene. „Nemoj, Meril. Ne opet…“ Molba mu je bila gotovo šapat na vetru. „Tako je najbolje. Bolje vam je bez mene.“ *** Oglasio se alarm, ali čula sam samo tih osam reči koje su se valjale u kandžama sna, ali u poslednje vreme i po mom ličnom putu po đavolskoj stazi sedanja. „Tako je najbolje. Bolje vam je bez mene.“ Čvrsto sam sklopila oči, trudedi se da se ne sedam. „Tako je najbolje. Bolje vam je bez mene.“ Glas joj je bio tih, i zvučao je gotovo kao pesma. „Tako je najbolje. Bolje vam je bez mene.“ Miris njenog parfema kovitlao se kroz vazduh moje spavade sobe dugo nakon što je otišla. „Mija, dušo draga…“, bledo sam se sedala kako mi je milovala čelo dok sam se uspavljivala, sa samo deset godina uz jorgan sa slikom princeze, previše topao, ali čvrsto ušuškan oko mene. Poljubila me je u kosu i prošaputala mi iste te reči: „Tako je najbolje. Bolje ti je bez mene.“ Tad je otišla i više se nikad nije vratila. Dugo sam odbijala to sedanje, pomišljajudi da nije stvarno, da sam sve izmislila. Isto kao što sam odbijala snove o dečaku i njegovom ocu. Samo što to nisu bili snovi. Bile su uspomene, i jedno je postalo jasno kao dan. Znala sam da su Maksvel Kaningam i njegov otac poznavali moju majku.
626
OSMO POGLAVLJE „Makse, moramo da razgovaramo“, rekla sam kad sam ušla u kuhinju. Sindi je pravila veliki doručak, palačinke, slaninu i jaja. Stomak mi je glasno zakrčao kad se miris slanine raširio kuhinjom. Sindi je pokazala na prazan tanjir na stolu dok ga je Maks punio svim i svačim. Sela sam kao slonica – noge su me izdale, preumorne od nošenja težine mog tereta. „Izvoli, jedi. Treba da ti ponešto objasnimo“, rekao je mrzovoljno. Pre nego što sam bilo šta izustila, ubacila se Sindi. „Znam da si verovatno ljuta“, počela je dok je ispred mene stavljala vrelu šolju kafe. Spretnošdu kakvu ja sigurno nikad nedu imati, ubacila je dve kašičice šedera i šlaga, prisedajudi se tačno kakvu kafu pijem. Tako nešto je samo doprinosilo njenoj ljupkoj prirodi. Obradala je pažnju na sitnice. Nebitne sitnice koje su činile da nekome bude prijatno, kao kakvu kafu piju ujutru. „Počedu tako što du redi da mi je žao“, objavila je. „Ne, nije“, izjavila sam jasno kao dan, pažljivo joj proučavajudi lice da vidim da li se iskreno kaje. Zakolutala je plavim očima, i zaustavila se spuštajudi ruku na stomak, sa lopaticom umrljanom od jaja u drugoj ruci. „U pravu si. Nije mi žao. Potrebna ti je sestra ovde, i moramo da ih upoznamo.“ Oni moraju da ih upoznaju. Taj deo me je izbacio iz takta. „Zašto? Ono što se dešava između mene i moje sestre nema nikakve veze s tobom ili tvojim mužem i njegovim poslom.“ Osvrnula sam se na Maksa i on je spustio pogled, odlično izbegavajudi razgovor i gurkajudi nepojedena jaja po tanjiru. To što nije gutao hranu takođe je upadalo u oči. Taj čovek je obožavao da jede. Znači, svaki put kad sam ga videla kako jede, počistio bi dva tanjira hrane pre nego što bi bilo ko u blizini uspeo da pojede jedan. Duboko je uzdahnuo, i celo telo mu se raširilo od napora. „Mnogo nam je stalo do tebe, Mija. Možeš li jednostavno to da prihvatiš i zaboraviš ostalo?“ Dunula sam, uzela debeli komad slanine i ugurala ga u usta. Hrskava, slana mesnata lepota razlila mi se preko čula ukusa kao prekrivač savršenstva. Slanina. Savršena božja hrana. Zamišljeno sam žvakala nekoliko trenutaka, razmišljajudi kako da se postavim. Da, samo su ljubazni, iako preterano. Ali – i to veliko ali – uradili su to bez pitanja. To je moj život, moja porodica, ne njihova. Moraju shvatiti koliko je ozbiljno to što su uradili. „Slušajte, Makse, Sindi…“, mahnula sam prema njima. Sindi je spustila lopaticu, isključila ringlu, i odgegala se do muža. Obgrlio ju je oko struka dok mu 627
se ona uhvatila za rame. Predstavljali su jedinstveni front, i nešto mi se tu nije sviđalo. Bez obzira na to, morala sam nešto važno da kažem i, bogami, uspedu u tome. „Ne možete mi se mešati u život. Ovde sam zbog posla. Za koji ste bogato platili. Iako smo se sprijateljili, nemate pravo da mi se mešate u život. Ti si mi klijent. U suštini sam unajmljena radnica, a ne deo porodice. To što dete dovesti Medi i njenog verenika ovamo prelazi sve granice, i toliko mi je neprijatno…“ Zavrtela sam glavom, ne znajudi kako da završim to što sam morala redi a da ih ne razapnem. „Prekoračili ste granicu.“ Glas mi je zadrhtao od srdžbe koja je ključala u srcu problema. Maks je udahnuo i klimnuo glavom. „Govorim u ime moje žene i u svoje ime kad kažem da žalimo što smo ti se mešali u život, ali molim te, znaj da nam namere nisu bile loše.“ „Dobro, da, i put do pakla je popločan dobrim namerama.“ Skupila sam usne i podigla koleno do grudi, balansirajudi na stolici. „Molim vas, ne zaboravite svoje mesto. Mislim da su granice ovde zamudene. Pretvaram se da sam neko da biste prevarili vaše investitore sve dok ne pronađete pravu sestru. Koliko god želela da je to istina… nisam tvoja sestra. Ne moraš se ponašati kao stariji brat koji spašava mlađu sestru.“ Rekla sam sve crno na belo. Maks je stegao vilicu i zažmurio. Sindi se sagnula, poljubila ga u slepoočnicu, i prošaputala mu u uho nešto što je zvučalo kao: „Reci joj“, ali nisam bila sigurna. Prošlo je nekoliko mučnih trenutaka neprijatne tišine sve dok, konačno, Maks nije otvorio oči i popustio stisak oko ženinog struka. „U redu, Mija. Shvatam. Igrademo na tvoj način.“ „Makse, dušo…“ zaustilaje Sindi, ali podigao je ruku i presekao je. Odmahnuo je glavom i fokusirao oči na mene. „Možemo li da promenimo temu?“, pitao me je i poprimio je ton čvrstog i strogog poslovnog čoveka. Klimnula sam glavom i poigrala se salvetom, jer mi se odjednom učinilo da sam nekako pogrešila. Razgovor se tako brzo promenio da nisam imala ni priliku da spomenem snove, ili radije sedanja, pre nego što je naglo ustao, pri čemu mu je stolica zaškripala po pločicama. „Moram se spremiti za posao, Mija. Danas je dan de.“ „De?“ Izbacio je vilicu. „Nalazimo se sa investitorima. Vreme je da se nabaci sestrinska fasada.“ Zamumlao je tako da sam imala osedaj kako su mi se oštri šiljci probili duboko kroz čvrst oklop oko srca. Onaj koji tek što sam stavila tog jutra
628
nakon što sam otkrila da su me nasamarili. Priznajem da su me njegove reči pogodile. Ne, veoma su me zabolele. Moje brige su bile opravdane, a on je prekoračio svoja ovlašdenja, ne ja. Pa zašto sam se onda osedala kao đubre u dubini duše? „Kad kredemo?“, pitala sam ustima punim jaja. „Za četrdeset pet minuta. Sindi dušo, bidu na verandi. Treba mi vazduha“, promumlao je i otišao. Pojela sam doručak i razmislila kako da mu povratim veselo raspoloženje u kakvom je uglavnom bio otkako sam došla, ali ništa mi nije padalo na pamet. I naravno, sad smo tako napeti morali da se sretnemo sa komisijom investitora i predstavimo im bratsko-sestrinski odnos, i budemo što uverljiviji da smesta odustanu od razmišljanja o prenosu vlasništva. Vožnja do Kaningam nafte i gasa bila je naporna. Maks je uključio muziku i nije mi rekao ni reč čitavim putem. Povremeno bi se atmosfera promenila i videla bih ga kako steže ili otpušta stisak na volanu. Pomislila bih da de nešto redi, ali bi samo izdahnuo i ponovo se fokusirao na put. Kad smo izašli iz kamioneta, ipak je prišao mojoj strani, kao pravi gospodin, i pomogao mi da izađem iz vozila. Odelo koje sam obukla pristajalo mi je kao rukavica. Osedala sam se snažno, modno, i spremna da se uhvatim ukoštac sa gomilom dosadnih poslovnih ljudi. Uzana suknja je bila prihvatljive dužine sa izrezom pozadi, pristojne visine. Ništa previše izazovno. Bluza uz nju je bila mentol-zelena, i isticala mi je oči. Blejzer do struka i siva boja prelepo su mi naglašavali kosu. Ko god da je to izabrao, obavio je odličan posao. Kad smo ušli u zgradu, svaka žena u prečniku od petnaest metara odmerila je Maksa. Zaista je izgledao divno u crnom odelu i besprekorno beloj svečanoj košulji. Bolo kravata od crne upletene kože bila je pričvršdena pri vrhu zvezdom, koja je bila ista kao logo kompanije. Dopunio je izgled savršenim crnim stetsonom, dok mu je plava kosa virila pozadi. Nasmešila sam se i uhvatila ga za ruku. Oštro je udahnuo i savio mi prste oko ruke. Udar elektriciteta i bliskosti prostrujao mi je kroz sredinu dlana. „Osedaš li to?“, pitala sam, želedi više nego išta da znam je li osetio tu povezanost među nama. Nije bila seksualne prirode kakvu sam doživela sa drugim muškarcima s kojima sam bila intimna. Prosto je bio dobar osedaj držati ga za ruku. Kao da nas je svemir spojio i trebalo je da budemo tu tog trenutka, ujedinjeni – povezani na način koji izgleda nisam uspevala da shvatim.
629
Nakrivio je glavu prema meni. „Šederu, ved vekovima osedam povezanost s tobom. Još od onog prvog puta kad smo se sreli kad smo bili mali.“ Progutala sam jecaj koji je hteo da mi izleti iz pluda. „Znao si?“ Klimnuo je glavom. „Setio sam te se čim si izašla iz aviona, ali ima tu nešto više. Neka muka, ako baš hodeš. Kao da je deo koji mi nedostaje na nekom drugom mestu, putuje po zemlji. Deo koji ne mogu da dodirnem niti vidim, ali znam da je tu.“ Zavrtela sam glavom i jače mu stegla ruku. „Ne razumem. Kao da te poznajem, ali te ne poznajem.“ Obgrlio me je oko ramena i privukao me na grudi. Topao osedaj mira i spokoja ispunio mi je srce i čitavo bide. „Bide u redu. Rešidemo to. Prvo moramo da prebrodimo današnji dan i ovaj sastanak. Kucnuo je čas, dušo.“ Poveo me je iz lifta. U mislima mi se mešala nostalgija sa sadašnjošdu. Nakratko sam zažmurila i ugledala dečaka iz svojih snova, čije oči su bile tako slične mojima. Odbacila sam te misli, podigla bradu i stegla vilicu. Izbacila sam bujne grudi dok sam ispravljala kičmu, i spremila se za bitku. Šta god da se dešavalo između Maksa i mene i naše iskrivljene prošlosti, sad je bila važna sadašnjost. Njegovo nasledstvo, kompanija koju je njegova porodica posedovala generacijama i gradila od nule, zavisilo je od toga hode li investitori poverovati da sam mu sestra. Čvrsto sam mu stegla ruku kad je otvorio staklena vrata ogromne sale za sastanke s pogledom na raskošan pejzaž i kampus iza pošumljenih površina. „Razvali ih“, šapnula sam, i zakikotao se. Poveo me je do stolice u prednjem delu prostorije. Ostale su samo dve prazne, a na barem dvadesetak su sedeli ljudi takođe u odelima. Na tredoj stolici od one koju mi je Maks pridržao sedela je Sofija Kaningam. Njen prezir i neprijateljstvo prema meni bili su opipljivi dok sam nameštala suknju pozadi i ponosno sedala. Maks nije seo. Umesto toga, stao je iza stolice i stavio ruke na naslon. „Dame i gospodo, sazvao sam današnji sastanak da vam saopštim najuzbudljiviju vest. Kao što se svi sedate, pre nekoliko meseci, moj otac, Džekson Kaningam, sve nas je iznenadio testamentom. Kad je preminuo, saznali smo da je četrdeset devet posto Kaningam nafte i gasa zaveštao mojoj polusestri, pet godina mlađoj od mene, za koju nisam znao da postoji.“ Razvio se žamor između grupica širom prostorije. „Tišina, molim!“ Raširio je ruke, i priča je prestala. „U očevoj oporuci navedeni su ime i datum rođenja žene s kojom delim poreklo. Zove se Mija
630
Sonders. Rođena je četrnaestog jula, pet godina posle mene. Ova osoba sa moje leve strane je ta žena. Neizmerno sam ponosan što mogu da vam predstavim sestru, ženu koju sam tek nedavno počeo da upoznajem, ali sa kojom ved osedam blisku povezanost – gospođica Mija Sonders. Ustani, seko.“ Ustala sam i sve oči bile su uprte ka meni. Šaputanja su ispunila prostoriju. „Uopšte ne liče.“ „Vidim po očima.“ „Prelepa je.“ „Ima sličnosti.“ „Nemogude da mu je to sestra. Pogledaj je.“ „Kosa joj je crna. Njegova je plava. Nisu u srodstvu.“ Kad je ovog puta udutkao prisutne, glasno je povikao: „Dosta!“ Lica oko stola su delovala ogorčeno, a neka i potpuno uvređeno. Konačno je Sofija podigla ruku. Maksvel je nakrivio glavu. „Sofija? Imaš li nešto da kažeš?“ Pažljivo je spustila ruke ispred sebe na konferencijski sto od mahagonija, kao savršena slika razuma. „Kao član ove porodice i investitor, ne možeš očekivati da svi članovi odbora i investitori u ovoj prostoriji uzmu tvoju reč zdravo za gotovo u ovom slučaju. U pitanju su milijarde, i generacije Kaningamovih ulagale su svoj ugled u ovo. Kakav dokaz imaš da je ovo zaista tvoja srodnica?“ Zurila sam u Maksa i gledala kako steže prste, zarivajudi ih u crnu kožnu stolicu dovoljno da ostavi srpasta udubljenja od noktiju. „Svoju reč, i čast kao generalnog direktora ove kompanije i glave porodice, je li to dovoljno ili ne?“ Izazvao ju je pred punom prostorijom kolega. Oči su joj plamtele, a đavolski osmeh je dokazivao samo ono što sam ved naslutila. Ništa, osim čvrstog, neoborivog dokaza nede biti dovoljno da je ubedi. Žena je bila željna krvi i udela u novcu. Iznenadni strah mi se spustio niz kičmu dok sam kršila prste u krilu, uvijajudi ih tamo-amo, pitajudi se kako de je se Maks otarasiti. Nakrivio je glavu i zagledao se u rođaku. „Ako ti treba dokaz, dokaz deš i dobiti.“ Mahnuo je i malena Dajana, njegova vesela asistentkinja, žustro je ušla u prostoriju sa daljinskim u ruci. Za njom je ušla moderno obučena crnkinja u snežnobelom odelu. Odelo je bilo tako sjajno u odnosu na njenu kožu boje abonosa da sam osetila talas ljubomore. Crnkinje su imale najbolju kožu, a ova žena je oduzimala dah. Kosa joj je bila upletena u niz pletenica čvrsto priljubljenih
631
uz glavu i vezanih pozadi na vratu, odakle su se spuštale sve do stražnjice. Prelepo. „Hvala, Dajana.“ Maksvel se osmehnuo, i ona mu je blistavo uzvratila, potapšala ga po grudima pravo preko srca, i otišla do dve fotelje u uglu prostorije, gde je sela. Prelepa crnkinja ju je pratila, spustila je aktovku pored fotelje i sela, leđa pravih kao strela. Jarkocrveni đon njenih lubutenki zasijao je kad je otmeno prebacila jedno koleno preko drugog. Bile su mi potrebne takve zgodne crne prijateljice. Kao da su uvek znale kako da se obuku. Mogla bih svašta da naučim o poslovnom šiku od takve žene. Maks je pritisnuo nekoliko dugmadi na daljinskom, i pojavio se LCD televizor iz zadnjeg zida, a svetio sa sredine prostorije padalo je pravo na prazan ekran. Još nekoliko škljocaja i iskočila je slika moje vozačke dozvole iz Nevade. Maks je, ne gubedi vreme, progovorio: „Želiš dokaz. Primer A. Vozačka dozvola Mije Sonders koja dokazuje ne samo da je ime potpuno isto kao ono navedeno u oporuci ved se poklapa i datum rođenja.“ To me je zbunilo. Mislila sam da su Mili i Maks izjavili kako je ime tako napisano da se ne može potvrditi šta jenavedeno. Moradu to posle da proverim. „Da li ti je ovo dovoljno, ili ti treba nešto više?“ Pitanje je bilo upudeno Sofiji. „Svako može da krivotvori vozačku dozvolu.“ Zamahala je rukom na ekran, krajnje uvređena. „U redu, onda, primer B. Karta socijalnog osiguranja Mije Sonders dokazuje njeno ime i državljanstvo. Da nastavim?“ Sofija je nezadovoljno dunula i oholo odgovorila: „Obavezno. Tako ti dobro ide. Mada, nisam videla ništa što ne može biti oboreno pred sudom.“ Slededi snimak mi je oduzeo dah. Izbile su mi suze i zapretile da poteku. Obrisala sam uglove očiju i zagledala se u ekran, izgubljena u tornadu uspomena. „Ovo je slika koju je moj otac čuvao i gde me majka drži, a pored je Mijina slika. Sličnost je neporeciva“, izgovorio je promuklo i nakašljao se. Kako je to mogude? Na toj slici je apsolutno bila moja majka, mnogo mlađa, ali ipak ona. Uvek bih je prepoznala. I na toj slici je držala dečačida, možda godinu dana starog sa plavim uvojcima kao oreol oko bebine glave. Zavrtela sam glavom, i suze su mi nekontrolisano potekle. Žamor je dostigao grozničavi vrhunac. Sofijin glas je bio napet, ali ipak nije odustajala. Morala sam joj odati priznanje. Bila je oličenje upornosti. „Mnogi liče, Makse.“ Klimnuo je glavom. „Istina, ali ima još nešto.“ Pružio je ruku prema elegantnoj ženi i pozvao je rukom.
632
„Članovi odbora, zovem se Ri Si Zajas, i advokatica sam pokojnog Džeksona Kaningama i Maksvela Kaningama. Gospodin Kaningam me je unajmio da dokažem zakonitost nasledstva Mije Sonders i njeno poreklo.“ Glas joj je bio hladan, smiren i obrazovan. Odmah mi se dopala, ali njene naredne reči su me uplašile. „Ako pogledate u ekran, videdete kopiju izvoda iz matične knjige rođenih Maksvela Kaningama iz Dalasa, Teksas, pored izvoda Mije Sonders iz Las Vegasa, Nevada. Kao što vidite, žena navedena kao majka – Meril Kolgrouv i njen broj socijalnog osiguranja, prikazan jasno na oba zakonski ispravna dokumenta – potpuno je ista. Ovaj dokument je važedi pred sudom i dokazuje da Maksvel Kaningam i Mija Sonders imaju istu biološku majku.“ Svi u prostoriji zadutaše. Apsolutno se ništa nije čulo. Snažno me je preplavio talas osedanja. Prestala sam da dišem i drhtala sam pred neoborivim dokazom. Nesvesna da me talas emocija slama i pretvara u zgrčenu masu, suze su mi jurnule niz obraze. Maksvel je čuo promenu u mom glasu kad sam progutala jecaj. Čučnuo je pored mene, s kolenom na podu, i bolno mi stegao ruke. Nije me bilo briga. Otupela sam, uzdrmana do srži. Spustio mi je usne na ruke i ljubio ih. „Trebalo je da ti kažem istinu“, šaputao je. „O-oprosti mi.“ Osedanja su mu ugušila reči tako da je zamucao od napora da ih izgovori. Nisam bila u stanju da odgovorim, ali to nije bio kraj. Ne, lepa žena o kojoj du kasnije razmišljati kao o crnom anđelu životnih promena nije se tu zaustavila. „Zbog veoma važne prirode naslednog prava po rođenju i novčane svote koja je u pitanju, smatrala sam da bi bilo razborito otidi i dalje i urađen je DNK test. Uzeli smo uzorak kose sa četke gospođice Sonders i rezultati su upoređeni sa rezultatima gospodina Kaningama. Videdete na ekranu da su rezultati ubedljivi: Maksvel Kaningam i Mija Sonders dele identične majčinske genetske oznake koje dokazuju bez imalo sumnje da su njih dvoje zaista brat i sestra, od iste majke.“ Tad sam se slomila, kao i ostali u sobi. Nisam čula svoje misli iznad povika oko stola. Samo sam sedela, nepomično, pokušavajudi da sakupim delide svog života u nešto što bi ličilo na stvarnost koju sam mogla da razumem. Ništa se nije dešavalo. Nisam dobila neverovatne napade mudrosti, nije bilo savršeno smeštenih podudarnosti koje bi objasnile kako su mi mali kvadratidi i linije na ekranu ispred mene konačno promenili život… zauvek. Više nisam bila Mija Sonders, devojka što je podigla mlađu sestru, devojčica koju je majka napustila kad je imala deset godina, sa ocem teškom pijandurom. Nisam bila samo žena
633
koja nije znala gde joj je dupe a gde glava od ljubavi prema muškarcu daleko boljem od sebe. Postajalo mi je jasno da sam nešto više. Ja, Mija Sonders, bila sam biološka sestra Maksvela Kaningama. Čoveka na čelu imperije i porodice o kojoj apsolutno ništa nisam znala. Ova dokumenta se nisu mogla oboriti. Maks mi je bio polubrat. „Mija, Mija, šederu, molim te, reci nešto. Bilo šta“, molio me je, klečedi ispred mene. Pogledala sam u iste svetlozelene oči koje je majka dala i meni, i Medi, a i njemu. „Ti si mi brat.“ Reči su mi u jednom dahu izašle iz usta. Klimnuo je glavom. „Jesam.“ Proučavao mi je lice kao da mi gleda pravo u dušu i vidi deo sebe. „Moj pravi brat“, ponovila sam. „Da. A ti, ti si moja mlađa sestra.“ Progutao je knedlu i olizao usne. Bore oko očiju su mu postale uočljivije, pod teretom onoga što je čuvao skriveno u sebi. „O, bože. Ne mogu…“ Udahnula sam. „Medi!“ Suze su mi krenule niz obraze, i on mi je obuhvatio lice i obrisao ih palčevima, milujudi mi jagodice. „Da. Sad razumeš zašto je tako važno da je dovedemo. Zaslužuje da zna istinu.“ Zažmurila sam i pomislila na Medi i kako de ova vest uticati na nju, na našu porodičnu dinamiku. Naglo sam odgurnula stolicu i Maks je spustio ruke na pod da se pridrži. Ustala sam i osvrnula se, tražedi najbliži izlaz. Potreba da pobegnem bila je jaka, oštra i bolna, kao da izloženi živac nadražuju električnim impulsima, i shvatila sam svu ozbiljnost ovog događaja. Ovo više nije bilo pretvaranje. Maks me je doveo ovamo zato što je sve vreme znao za ovu činjenicu i čekao je da se nađemo pred svim ovim strancima da mi otkrije istinu. Želela sam da mu budem prava sestra. Nekoliko puta sam o tome razmišljala u proteklih deset dana. Tog trenutka mi je sve bilo tako zbrkano u mozgu da sam poželela da vrištim, grebem i zavijam dok sve, moj život, ali i, još važnije, istina ne budu ponovo sastavljeni i Pandorina kutija čvrsto zatvorena i zakopana tako da nikad ne bude nađena. Izjurila sam iz sobe samo sa jednom mišlju – pazi šta želiš, jer može da ti se ostvari i uzdrma čitav tvoj svet.
634
DEVETO POGLAVLJE Hauba kamioneta je bila hladna na dodir, i rashladila mi je dlanove kad sam se naslonila na nju, savijena u struku, gledajudi u svoja stopala. Samo diši. Udah… Izdah… Udah… Izdah. Ponovi. Uskoro de sve imati smisla. Ponavljala sam tu mantru iznova dok nisam iza sebe začula krckanje šljunka i ugledala par crnih kaubojskih čizama. Dugo nije progovorio, na čemu sam mu bila zahvalna. Konačno mi se snažno lupanje srca stišalo do normalnog ritma, ustala sam i okrenula se, pridržavajudi se za prednji deo kamioneta. Maks je stao ispred mene, klonulih ramena, a duboko mrštenje mu je naružilo inače lepo lice. Oči, ogledala mojih, bile su mu zamagljene i nesigurne. „Mija, ja…“ Podigla sam ruku da prekinem dalje izgovore. „Znao si i nisi mi rekao.“ Udahnuo je, stavio obe ruke ispred sebe i kršio prste. „Nema opravdanja. Samo sam želeo da te upoznam, provedem neko vreme s tobom, možda prepustim istini da prirodno ispliva…“ „Prirodno, kao u prostoriji punoj jebenih stranaca kad ne mogu da reagujem! Na šta si, dođavola, mislio Makse?“ viknula sam, nimalo više ne suzbijajudi bes. „Trenutno samo mislim zašto si želeo da me povrediš?“ Oštro sam udahnula kad su mi suze ponovo zapretile. Podigao je ruke i prišao mi. Nisam mogla da se odmaknem ili pobegnem kad me je zarobio uz hladan metal kamioneta i sprečio me da se pomerim. „Mija, ne bih te nikad namerno povredio. Nije trebalo tako da ispadne. Nisam znao da de Sofija postavljati sva ona pitanja, i sve se desilo tako brzo.“ Odmahnuo je glavom. „Gospode bože. Sestra si mi. Šederu, ved te volim.“ Svetle oči su mu potamnele i zasijale kad mu se vilica stegla, a mišid u dnu brade zaigrao. „Mija, pre bih umro nego što bih namerno dozvolio da budeš povređena.“ Zažmurila sam jer nisam mogla da gledam kako nas istina oboje lomi. Voleo me je. Moj brat. Imala sam živog rođenog brata. Blagi bože, ovo je bilo žestoko i nisam pojma imala kako da se postavim. Samo sam morala da se izvučem odatle. „Vodi me kudi.“ „U Vegas?“ Glas mu je pukao. „Ne. Bože!“ Dunula sam. „Nazad na ranč. Treba mi vremena. I moram da shvatim kako dođavola da kažem Medi za ovo.“ Klimnuo je glavom, otključao vrata kamioneta i otvorio mi ih. Ušao je i upalio kamionet. Kad smo se našli na deset minuta od ranca, stavio mi je ruku na koleno. 635
„Znam da ti ovo ne znači mnogo sada, i znam da pokušavaš sve ovo da prihvatiš, ali zaista mi je drago što si mi sestra. Nakon što je tata umro, pre nego što smo našli testament, bio sam potpuno izgubljen. Kad sam saznao da imam sestru, nekoga moje krvi, to mi je dalo novi smisao. Nešto dobro i ispravno na šta da se fokusiram. Kad sam ti video sliku na onoj internet-stranici, kako si ista kao moja majka… znao sam da de sve dodi na svoje mesto. Konačno se nedu osedati tako sam.“ „Ali imaš Sindi i Izabel, i uskoro i sina. Nisi nikad sam.“ Spustila sam ruku na njegovu i stegla je, a led u srcu mi se istopio od njegovog priznanja. Klimnuo je glavom. „Da, i oni su najsavršeniji deo moje bududnosti. Ali ima nešto posebno u tome kad deliš s nekim roditelja. Kao da smo dve strane istog novčida. Imao sam taj osedaj, kao što sam ti rekao. A onda kad sam te ugledao i setio se da smo se videli nekoliko puta, nekad davno, jednostavno sam znao da je istina.“ Oblizala sam usne i zagledala se kroz prozor. „Čitav život sam sanjala o tebi. Pa, nisam znala da si to ti, ved dečak koji se igrao sa mnom na igralištu.“ Tad sam se nasmejala, setivši se naše jurnjave. „I kako smo se šetali da ti nađemo novu mamu.“ Osmehnuo se. „Da, mnogo sam razmišljao o tom prvom putu, i pitao se šta se dogodilo sa tom ženom kojom je tata bio očaran i njenom derkom. Sad mi ima više smisla. Po mom mišljenju, tata je jurio za našom majkom, a ona nije želela da bude uhvadena.“ Ljutito sam dunula i skrstila ruke na grudima. „Da, pa, ni moj tata je nije mogao zadržati. Znaš li gde je?“ Odmahnuo je glavom i automobilom zaobišao mrtvog tvora na putu. „Nisam nikad pokušao da je tražim.“ „S tvojim novcem i vezama, pretpostavljam da bi ti bilo prilično lako.“ Pogledao me je krajičkom oka, ali nije skidao pogled sa puta. „Bilo bi. Jedino, šederu, što, kad žena napusti bebu i preuda se, ima porodicu čitavu deceniju, a onda i nju napusti, očigledno ne želi da bude deo njihovih života, inače ne bi odlazila. Ponekad ljudi jednostavno ne žele da budu nađeni, ili pre svega ne bi ni bežali.“ Vrtela sam tu misao po glavi dok smo se vozili ka rancu. Definitivno je bio u pravu, ali taj mučan osedaj koji sam imala zbog maminog odlaska, naročito nakon što sam se setila svega sinod u snu, naveo me je da razmotrim i drugu mogudnost. „Pomišljaš li nekad da je možda želela da je neko potraži?“
636
Isključio je kamionet, skinuo šešir i provukao prste kroz kosu. „Znaš, nikad nisam o tome tako razmišljao. Šta ti misliš?“ Okrenuo se postrance u kamionetu. Neko vreme smo zurili jedno u drugo. „Mislim da je majka gadno zajebala. Kad je neko navikao da brlja, često ne želi da te brljotine ukaljaju ono jedino dobro što ima u životu. Možda nas je volela više nego što mislimo da je mogude.“ Zažmurio je i namrštio se. „Ako je tako, možda bismo barem mogli to da ispitamo.“ „Slažem se.“ Odluka je pala. Maks de upotrebiti svoja sredstva, i udi demo majci u trag. Morala sam da joj postavim nekoliko odabranih pitanja. Kao prvo, zašto nam nikad nije rekla da imamo brata. Istog trenutka kad su se otvorila vrata limuzine i sestrina plava kosa poletela na povetarcu, ostala sam bez daha. Medison Sonders, moja sestrica, bila je pravo priviđenje u tri četvrt pantalonama, platformama i jednostavnoj majičici. Medi je pružila torbicu i Met ju je jedva uhvatio kad je potrčala prema meni, nasmejana, raširenih ruku. Pripremila sam se i čekala da mi se baci u zagrljaj. Kad jeste, kao da je oblak ljubavi obavio ruke oko mene i ispunio mi čitavo bide radošdu. Skičala mi je u uho. Obično bih je zavrtela i glumila šašavu stariju sestru, ali ovog puta sam je tako čvrsto stegla da bi me odvojili od nje samo gvozdenom polugom. Osedaj straha koji se pojavio kad sam je pustila, kad mi nije bila blizu, okružio me je kao gusta magla. Oduvek mi je bila sve i znala sam, koliko god sam bila uzbuđena što je vidim, da postoji nešto novo što de opteretiti ovu posetu. Pošto mi se izvukla iz zagrijala, namrštila se, uhvatila me za lice i pritisnula čelo o moje. „Šta je bilo? Zašto si tužna?“ Obrisala mi je mokre obraze, brišudi mi suze kojih nisam ni bila svesna. Pročistila sam grlo i polako udahnula. „Samo si mi nedostajala.“ Pokušala sam da je umirim. Skupila je kapke u dva proreza. „Nisi iskrena prema meni. Ne sviđa mi se, ali izrešetadu te kad budemo same.“ Napola sam se nasmejala, a napola frknula. „U redu, devojčice. Daj mi da te vidim!“ Odmakla sam je od sebe i ozarila se kao kad sunce proviri na oblačan dan. „Najlepša devojka na celom svetu, ali…“ „Samo kad se osmehne“, dobacio je Met. Uhvatio ju je oko struka, privukao je uz sebe van mog toplog zagrljaja. Platide mi za taj potez. Skupila sam oči na njega. „To ja treba da kažem!“
637
Zakikotao se. „Znam.“ Promrdao je obrvama. „Medi mi je to rekla milion puta! Jedva čekam da to ispričam našoj deci jednog dana.“ Protrljao je nos o sestrin, i poželela sam istovremeno i da mu začepim usta i da ga zagrlim. Snažan glas iza mene pročistio je grlo ili opsovao. Nisam bila sigurna. „Medi, tu su uh, neki ljudi koje bih volela da upoznaš.“ Okrenula sam se i ugledala Maksvela kako grli svoju ženu, Sindi. Izabel je skakutala po stepenicama verande iza njih, izgubljena u sopstvenom svetu, kao i vedina četvorogodišnjakinja. Maks je razrogačio oči i neprivlačno je zinuo. I Sindine oči su imale taj pogled uplašene srne, samo što je rukom prekrila usta. Nijedno nije reklo ni reč kad sam uhvatila Medinu ruku i privukla je bliže. „Uh, društvo, hej?“ Mahnula sam drugom rukom ispred njih i oni kao da se istovremeno prenuše. „Gospode…“ šapnuo je Maks. Sindi je promuklo procedila: „O, moj bože.“ Okrenula sam se Medi. „Obično nisu tako uvrnuti, ali ovo su Maksvel Kaningam i njegova žena Sindi. Društvo, ovo su moja mlađa sestra Medison Sonders i njen verenik Met Rejns.“ Medi je podigla obrve pošto su Maks i Sindi nastavili da zure. Maksvel joj nije skidao pogled sa lica. Kao da je doživeo strujni udar, usta su mu bila blago otvorena, a oči se pomerale tamo-amo neobično sporo. Sindi je progovorila prva, ali ono što je rekla Medi nije imalo nikakvog smisla. „Ona izgleda… Gospode, izgleda isto kao ti.“ To je izjavila kao da ju je neko pogodio iz pištolja za omamljivanje. „Nestvarno je“, konačno je izgovorio Maks, krivedi glavu u stranu. Met je obgrlio Medi oko struka i povukao je korak unazad. „Šta se ovde dešava? Vas dvoje kao da ste videli duha.“ Izgovorio je upravo ono što sam i sama mislila. Mada, sigurno je bilo čudno videti sestru po prvi put, naročito onu koja tako liči na vas. Skupila sam prste dok su njih dvoje napadno odmeravali moju sestru. Zabrinula sam se da de se izlanuti pre nego što dobijem priliku da joj sama kažem. Ja sam joj morala saopštiti da ima brata. Na kraju se Izabel progurala između nogu roditelja i pogledala je u novu gošdu. „Opa! Lepa si kao princeza.“ Izabel je potapšala Medi po nozi. Medi se spustila na koleno da se nađe licem u lice sa devojčicom. I Medi i ja smo uvek bile dobre s decom, ali Medi je bila posebno vesta. Privlačila ih je kao video-igrica
638
tinejdžera. Devojčica joj je uhvatila uvojak kose. Razrogačila je oči. „Žuta je kao moja i tatina!“ Pogledala sam u devojčicino lice i videla sličnost između Medi i nje, a onda sam sagledala Maksvela novim očima. Kosa im je imala istu zlatnoplavu boju. Čak su im se i boja kože i oblik lica podudarali. Oni su zaista ličili na brata i sestru, dok smo Maks i ja imali samo manje sličnosti. Jedno pored drugog, izgledali su sablasno slični. Medi je pogledala u Maksa i nasmešila se. I tad se dogodilo. Prepoznavanje. Ne samo da je prisnost zaiskrila u vazduhu oko nas ved sam, videvši lice male Izabel pored Medinog, videla i da imaju potpuno isti osmeh, dok sam na Maksvelu videla tredi. Kao da sam gledala u mikroskop i čitala genetski kod, samo ovog puta uživo. Fizički, Maksvel, Medi i njegova derka Izabel delili su isti osmeh, ali ne sa našom majkom ili sa mnom. Meni su ranije stalno ponavljali da smo Meril i ja imale isti osmeh. Oduvek sam mislila kako je Medi imala neke tatine crte, ali tog trenutka se nisam mogla setiti da sam ih ikad uporedila i našla bilo kakvu sličnost. Medi je pomilovala Izabel po glavi. „A kako se ti zoveš?“, pitala je. „Izabel, ali i Bel.“ Medi ju je kucnula po nosu. „Pa ti si najlepša devojčica koju sam u životu videla, i ako ja tebi izgledam kao princeza, onda ti mora da si kraljica!“ Odglumila je iznenađenje i stavila ruku na grudi. Izabel se ljupko zakikotala. „Možda možemo da se igramo dok sam ovde u poseti, čim upoznam tvoju mamu i tatu i provedem malo vremena s mojom sestrom. Kako ti to zvuči?“ „Jako zabavno!“, ciknula je Izabel i zapljeskala rukama. A onda se kao munja okrenula i potrčala stepenicama vičudi: „Donedu moju krunu!“ Uspentrala se drvenim stepenicama i zalupila mrežastim vratima kad je utrčala u kudu. Medi se zakikotala i ustala, pružajudi ruku. „Drago mi je što upoznajem Mijine prijatelje. I hvala vam još jednom što ste poslali avion i limuzinu. Prvi put sam se vozila u limuzini!“ Nasmešila se. Maks je zavrteo glavom kao da tera muve. „Meni je drago, dušice. Hajde, uđite.“ Pružio je ruku i poveo nas na trem. „Sindi je pripremila sva svoja najbolja seoska jela. Prženu piletinu, prženu bamiju, domade rezance sa sirom, i svezu pitu od hikorije.“ Posle dve nedelje uživanja u Sindinom kuvanju, voda mi je krenula na usta. „Njena hrana je najbolja, ozbiljno. Hajdemo.“ „Pratimo te“, odgovorila je Medi. Uhvatila sam sestru za ruku i blago je gurnula u rame. „Hvala što si došla. Nedostajala si mi.“
639
Naslonila se na mene kao stotinu puta tokom svih ovih godina. „Kad god mi se ukaže prilika da te vidim, moram da je iskoristim. Naročito kad se leti privatnim avionom!“ Nasmejala se. „O, bože, da si to videla. Poslužili su nam šampanjac… u avionu!“ Glas joj se pojačavao zajedno sa uzbuđenjem. „Nisu nam čak proverili ni lične karte!“ šapnula je tako da samo ja čujem šta mi govori. Sestrinske tajne bile su uobičajene između nas, ali to samo što se nije promenilo. Srce me je zabolelo. Sad joj je i Maks bio brat, i imala sam ogromnu, preveliku odgovornost da smislim kako da joj to saopštim. Oduvek smo bili samo Medi, tata i ja. Trojac usamljenih srca koje je žena i majka napustila iz bogzna kojih razloga. Sad sam znala da postoji taj sasvim novi deo nas, deo koji je imao dalekosežne posledice na to ko smo i kakva demo porodica biti u bududnosti. Još nisam uspela da se naviknem ni na Metov dolazak u porodicu. Pitala sam se je li Medi u tome uspela uz opteredenost učenjem i sve nedavne promene u životu. Bilo je to mnogo za mladu ženu od samo dvadeset godina. Otac u komi, sestra se vucara po svetu kao pratilja, odnedavno verena, živi sa pomenutim verenikom, a sad u svu tu zapetljanciju dolazi i brat. Brat za kog nije znala ni da postoji. I meni je bilo teško da se saberem. Uplašila sam se da de za Medi to biti previše. Bila je krhkija od mene. To ju je i činilo posebnom, iako me je često podsedala da nije lutka od porcelana i da se nede razbiti svaki put kad čuje neku lošu vest. Samo, moj posao poslednjih petnaest godina bio je da je štitim od svega ružnog što bi život mogao da joj priredi. Još nisam razlučila je li ova vest neprijatna ili ne. Osedala sam se kao hladna i okrutna kučka što sam o Maksu i njegovoj porodici razmišljala kao o još jednoj našoj neprilici, ali to je bila čista istina. Poslednjih deceniju i po naša stvarnost je bila prilično surova, a ovde samo što na nas nije pala bomba u stilu Džerija Springera. Brat. Još gore, stariji brat kog smo imale i pre nego što smo se rodile. Mama je znala da on postoji i nikad se nije potrudila ni da ga spomene. Dođavola, srela sam dečaka dvaput. Imala je priliku da prizna, a odabrala je da to ne učini. Pitala sam se je li tata znao. Smesta sam odbacila tu misao. Ne, nije mogao znati. Da jeste, rekao bi nam. Porodica mu je bila previše važna, iako je to na čudan način pokazivao. A onda, šta je bilo sa sirotim Maksom? Mama ga je ostavila kad je bio sasvim mali. Tako mali da je nije ni zapamtio. Pomalo kao Medi. Nije se sedala ničega u vezi sa mamom. Ja sam se sedala svega. Sve do poslednje jebene pojedinosti. Što sam više razmišljala o tome, sve sam se više ljutila. Kako se usudila da tako ostavi
640
Maksa? Pobegla je u Vegas, rodila mene, udala se za tatu, rodila Medi, a onda takvo napuštanje izvela i sa nama? Šta je to bilo u njenoj deci što ju je teralo da tako lako odlazi? Pogledala sam u Medi, koja se smejala na neku Maksovu šalu, držedi Metovu ruku na trpezarijskom stolu. Sjaj u očima dok su joj treperile od veselja bio je nestvaran i neodoljiv. Njen osmeh, bože… Nisam bila pesnikinja, ali činilo mi se da bih mogla sklepati i sama nekoliko šekspirovskih soneta o tome kako bi mogao odagnati i najmračnije raspoloženje. Ne bih nikad mogla izdati Medinu ljubav i poverenje. A majka je to uradila ne samo jednom ved i sa sve troje dece. I još gore, zanemarila nas je na neoprostiv način tako što jednima nije rekla za druge. Maks je imao trideset godina. Meni je bilo dvadeset pet, a Mendi dvadeset. Bile su to dve decenije bratsko-sestrinskog vremena koje nikad nedemo vratiti. Kad sam sela i razmislila o svim praznicima, rođendanima, diplomama, porodičnim okupljanjima koje smo propustili, u meni je proključao bes. Osvetoljubivo čudovište s ogromnim kandžama, zlo i iskeženo, raslo mi je u dnu stomaka. Dala sam sve od sebe da ostanem mirna. Meril Kolgrouv Sonders, moja majka, počinila je najgori greh koji bi jedna žena mogla da učini. Slomila je srca dvojici muškaraca, uništila im veru u ljubav. Napustila troje dece. Uskratila deci bratsko-sestrinsku ljubav. Dok sam gledala Medi i Maks kako razgovaraju, razmišljajudi o svim trenucima kad je trebalo da ona bude tu, čudovište u meni je režalo i praskalo, spremno da napadne, sakati i povredi. Više nego ikad želela sam da je pronađem. Morala sam, zapravo. Ovog puta de biti prozvana za svoja nedela, ako ne zbog muškaraca koje je slomila, onda zbog dece. Više je nisam žalila. Žalila sam sebe, Medi i Maksvela. Troje dece koje je napustila. Godinama sam se pitala zašto je otišla. Šta sam učinila da bude tako loše? Šta je mala slatka Medi mogla učiniti? Šta je tata morao učiniti da je otera? Sad kad sam znala da je napustila i Džeksona i Maksvela, duboko usađena mržnja prelila se u svaki živac i poru mog tela. „Mija, trgni se iz sanjarenja.“ Medi mi je pružila hladno pivo. „Nazdravljamo.“ „Čemu treba da nazdravimo?“ pitao je Maks, a pogledi su nam se sreli preko stola. Oči su mu bile i sredne i tužne istovremeno, i pomislila sam kako sam ja verovatno tako izgledala poslednjih petnaest godina. „Ništa nije važnije od sadašnjice. Treba uživati u njoj“, rekla sam, i svi su podigli pivo.
641
„Pijem u to ime“, uzvratio je Maks, a reči su mu bile ispunjene emocijama koje smo samo Sindi i ja zapazile. „Za bududnost – neka bude čarobna kao danas!“, izjavila je Medi, blaženo. „Za bududnost.“ Neka bude sve o čemu smo uvek sanjali.
642
DESETO POGLAVLJE Prokletstvo! Petnaesti put sam ved pokušavala da pozovem Vesa. Ništa osim govorne pošte. Nažalost, dobila sam poruku istog dana kad sam saznala da mi je Maksvel pravi brat da Ves mora odleteti na snimanje. Ovog puta na udaljeno mesto duboko u srcu Azije. Jedan glumac je doživeo prilično ozbiljnu saobradajnu nesredu, što je značilo da moraju ponovo da snime neke njegove scene. Pretpostavljala sam da nede biti na raspolaganju neko vreme, ali to me nije sprečilo da pokušavam da ga dobijem svakog dana u proteklih pet dana. Pogodilo me je što nisam ovaj novi razvoj događaja mogla da podelim s Vesom. Nije mi trebalo dugo da se naviknem da računam na tog čoveka. Možda je takva prava ljubav. Par se oslanja međusobno do mere kako niko drugi ne bi. Naravno, imala sam Džinel u Vegasu, ali još nisam htela ovim da je opteredujem. Osim toga, Medi je zaslužila da sazna pre moje najbolje drugarice. Ovo je pogađalo nju, i još nisam smislila najbolji način kako da joj kažem da nam je Maksvel polubrat. Ali ono što jesam uradila bilo je da joj ukradem četku za kosu i tražim od Maksa da njegovi ljude obave isti DNK test. Želela sam nešto sa njenim imenom što bi potvrdilo da je i njen brat. Nije da nisam verovala da je istina. Dođavola, što sam više vremena provodila s njima dvoma, sve više sam se osedala kao uljez. Ne samo da su ličili ved su im i pokreti i način na koji su krivili glavu dok razmišljaju bili isti, kao i ono neumorno provlačenje prstima kroz kosu bez posebnog razloga osim da je dodirnu. Kako su se lako i često smeškali. To dvoje je delilo nešto što nisam mogla da shvatim. Nisam ni želela. Medi je uvek bila moja, a sad du morati da je delim. Naravno, Maks je bio divan. Ved se ponašao prema meni kao mlađoj sestri, iako se povinovao mojim odlukama kad je u pitanju Medi. Sredom, poštovao je taj odnos i sve čega sam se godinama odricala i nije pokušavao to da pogazi. Samo je svakog dana pitao kad demo joj redi. Ostala su nam još dva dana pre nego što ona i Met odlete nazad i još dva pre nego što se ja vratim u Malibu. Trenutno nisam bila sigurna ni da de Ves biti tamo. Čak nisam znala ni kakav de to biti osedaj. Da budem sama u toj velikoj kudi. Naravno, sad je to trebalo da mi bude dom, ali nisam imala dovoljno vremena da se naviknem. Trenutno mi je to bilo mesto za predah između dva klijenta. Na kraju du ostaviti svoj pečat. Začula sam kucanje na vratima moje spavade sobe.
643
„Uđi.“ Zatvorila sam dnevnik u koji sam zapisivala misli i osmehnula se kad je Maks ušao. Bio je tako krupan da je gotovo ispunio dovratak, ali iznenadila me je žena koja je ušla za njim. Bila je to advokatica Ri Si Zajas. Prokletstvo, izgledala je izvanredno. A ja sam tu sedela u helankama i majici, bosonoga, s neurednom punđom i bez šminke, dok je ona ušla u modnom crvenom odelu sa odgovarajudim grimiznocrvenim ružem. Crne oči su joj izgledale nežno kad je ušla i spustila aktovku na krevet. „Uh, šta se dešava?“ Gledala sam od Maksa do Ri Si. „Imam neke zapanjujude vesti o testu koji ste vi i gospodin Kaningam tražili za gospođicu Medison Sonders.“ Način na koji je to izgovorila izazvao mi je talase straha uz kičmu, i bolno sam se uspravila. „Šta, šta je bilo? Ona je dobro, je li tako?“ Nisam imala pojma šta DNK test može medicinski da pokaže, ako išta može, ali sam nagoveštaj da je u pitanju nešto zapanjujude naterao me je da obema rukama zgrabim prekrivač. Maks je seo pored mene i prebacio mi ruku preko ramena. „Šederu, opusti se. Medi je zdrava kao dren. Zapanjujude je ono što je test otkrio, a što se odnosi na našu genetiku. Doveo sam Ri Si da ti lično kaže i želeo sam da budem tu da znaš da sam uz tebe.“ Progutala sam pljuvačku i uhvatila ga za ruku, a zatim je podigla na grudi. „Makse, plašiš me.“ Ramena su mu klonula, uhvatio me je za obraze i privukao mi čelo usnama, da mi spusti lagani poljubac. „U redu je. Svi su dobro.“ Pročistio je grlo. „Nastavite, gospođice Zajas, recite šta ste otkrili.“ Čitavom sobom je zavladala mrtva tišina. Vazduh kao da mi se zgusnuo oko tela, kao da se magla spustila oko nas dok sam posmatrala kako vadi svežanj papira i širi ih po krevetu. „Lakše je ako vam pokažem.“ Postavila je tri papira u urednu liniju prema meni tako da lako vidim. Na jednom je pisalo Mija Sonders, na slededem Maksvel Kaningam, a na poslednjem Medison Sonders. Bili su to isti papiri kao oni pokazani na LCD ekranu na prošlonedeljnom sastanku. Poznati kvadratidi i linije. „Vidite ovde gde se vaša genetska obeležja poklapaju sa onim gospodina Kaningama?“ Klimnula sam glavom. Prešla je na Maksov papir i pokazala na Medin. „A vidite li sad kako se ove genetske oznake slažu?“ Bile su gotovo identične, kao kopije. „Da. Šta to znači?“ Namrštila sam se dok sam pokušavala da sastavim sve delove i dobijem konačnu sliku.
644
„Dobro, a sad uporedite svoj nalaz sa gospođicom Medison Sonders.“ Premestila je moj nalaz pored Medinog. Nisu se svi kvadratidi poklapali, ali mnogi jesu. Slegnula sam ramenima. „Šta to znači?“ Maks mi je protrljao leđa dok sam pokušavala da pronađem odgovor do kog su očito želeli da sama dođem bez njihovog objašnjavanja. Ri Si je uzdahnula. „Gospođice Sonders, ovaj test je urađen tri puta da bismo bili sigurni. Gospodin Kaningam je zahtevao tri testa tako da se rezultati ne mogu osporiti.“ Zavrtela sam glavom. „Guknite ved jednom. Ved znamo da je i Medi Maksova sestra. Šta je tako iznenađujude?“ Maksvel je sklopio oči, ali čekao je da advokatica odgovori. „Gospođice Sonders, ovo pokazuje da su Medison Sonders i Maksvel Kaningam sto posto krvno povezani. Dele istu majku i oca. Vi delite istu majku s njima, ali imate drugog oca.“ Svet oko mene je stao. Svaki mišid, svaki dah, svaki atom u meni se zaustavio. Nekoliko trenutaka mi se vid gubio i vradao, a srce lupalo tako jako kao da mi je neko stajao na grudima. „Gospode, onesvestide se“, bilo je poslednje što sam čula pre nego što mi se svet zacrneo. Probudila me je kasnije toplina s jedne strane tela, dok mi je desna šaka potpuno utrnula. Nešto mi je čvrsto stezalo ruku dok mi je leva strana tela bila pakleno vrela. Nekoliko puta sam zatreptala, videvši tavanicu gostinske sobe na rancu Kaningamovih. Soba je bila mračnija, osvetljena samo slabom lampom u uglu. Žuboravi šum dolazio je i odlazio kao naleti vetra, donosedi zvuk u delidima. Naprežudi se, čula sam da mi dolazi sa desne strane. „Molim te, samo neka joj bude dobro. Ne mogu je izgubiti sad kad sam je našao. Ne mogu je sad izgubiti. Ne mogu. Molim te, neka joj bude dobro.“ Te tihe prigušene reči izgovarao je Maks. Okrenula sam glavu i ugledala ga kako se naginje iznad kreveta, čelom naslonjenim na naše spojene ruke. Tako me je čvrsto držao da sam bila sigurna kako mi krv više ne cirkuliše. Promrdala sam prstima i naglo je digao glavu. „Hvala bogu!“ Prišao je uzglavlju i spustio mi oreol suvih poljubaca na čelo. Oči su mu bile vlažne kad se odmakao. „Nasmrt si nas uplašila. Bila si bez svesti sat vremena.“ Probala sam da se okrenem, ali leva strana mi je i dalje bila prikovana pod teškim teretom. Okrenula sam glavu i ugledala Medi sklupčanu uz mene, s rukom
645
čvrsto obavijenom oko mog struka. Glavu mi je prislonila na rebra i nežno mi je disala uz vrat. „Šta se dogodilo?“ prošaputala sam, ne želedi da kvarim trenutak. Prošlo je previše vremena otkako sam ležala ovako sklupčana s mojom devojčičom. „Onesvestila si se i onda utonula u san od iscrpljenosti. Čak sam pozvao i doktora da te pogleda. Rekao je da si dobro, samo čvrsto spavaš. Objasnio je da telo to nekad radi pred nekom činjenicom koju um ne može odmah da savlada. Oprosti, Mija. Nisam znao da de ono što ti je saopštila tako delovati na tebe.“ Odmahnula sam glavom. „Gluposti. Dobro sam. Nisam dugo spavala, brinula sam zbog svega ovoga.“ Rukom sam neodređeno pokazala po sobi, ali znao je na šta sam mislila. „I bila sam zabrinuta zbog dečka. Nisam ga čula nekoliko dana, u Aziji je na snimanju filma. A onda me je tvoja advokatica zaprepastila ovim, i mislim da sam se samo ugasila.“ Potvrdio je očima, saosedajno i pun razumevanja. Medi se promeškoljila i zatreptala širom otvorenih očiju. „Hej, jesi li dobro?“, pitala je i sela. Prolazedi joj prstima kroz kosu, upijala sam svaku crtu njenog lica: oči slične mojima, prdast nosid, i anđeoski crvene usne. Kako god, i dalje mi je bila sestra, makar i polovično, što je izazivalo sasvim nove brige. „Dobro sam. Dođi, sedi. Moramo da razgovaramo o nečemu.“ Podigla sam se do uzglavlja i poigravala končidima na jorganu. Mogla bih se kladiti da ga je Sindi sama sašila. Ne bi me iznenadilo. Bila je slika i prilika seoske žene. Maks je seo u dnu kreveta i spustio mi toplu ruku na koleno. Počela sam da se navikavam na tešenje starijeg brata. „Medi, dušo, izašle su na svetlost dana neke činjenice o nama i našoj porodici.“ Skupila je obrve. „Šta, na primer?“ „Pa, ispostavilo se da je naša majka imala dete pre nas.“ Trgla je glavom unazad i otvorila usta. „Znam, veruj mi, i mene je zapanjilo. Ali uh, devojčice, Maks nam je brat.“ Pokušala sam sve da ublažim tako da pridobijem njenu saosedajnu stranu. Od nas dve ona je definitivno bila nežnija. Razrogačila je oči, a onda uradila nešto što nisam očekivala. Osmeh joj se lagano razvukao licem. „Ti si nam pravi brat?“ pitala je, a divljenje joj je ispunjavalo svaku reč. Maks je klimnuo glavom. „Jesam, dušice, jesam.“ „Ali kako?“ Izgovorila je isprekidano i nesigurno. „Saznao sam da je moj pokojni otac testamentom ostavio skoro polovinu porodične kompanije ženi po imenu Mija Sonders.“
646
„Nemogude!“ Rukom je poklopila usta. Tiho se zakikotao. „I te kako. U svakom slučaju, unajmio sam čoveka da istraži Miju Sonders. Kad sam video sliku tvoje sestre, znao sam da je ona i moja sestra. Čak smo se i sreli u prošlosti kad mi je otac išao u Las Vegas pre nego što si se ti rodila.“ „I Maks je obavio DNK testiranje mene i tebe i tako je potvrdio da smo biološki zaista brat i sestre.“ Medi se podigla na kolena i stavila je ruke na butine. Celo telo joj je oživelo kao petarda. Primila je ovo bolje nego što sam zamišljala. „Ovo je tako kul!“ Bacila se Maksvelu u zagrljaj. „Oduvek sam želela brata!“ Cičala je oduševljeno. Da, mnogo bolje nego što sam mislila. A cele nedelje sam brinula. Samo što ovo nije bio kraj. Potapšala sam Medi po leđima i Maks ju je pustio. Obrisala je suze iz očiju i osmehnula se. „Devojčice, nije to sve, i nisam baš sigurna kako da ti ovo kažem.“ Osmeh joj je izbledeo i nakrivila je glavu u stranu. „Samo mi reci, Mija. Ovo što si mi ved otkrila je divno. Porodica nam je veda. Nismo više samo ti i ja. Sad imamo brata i snaju… i oh, da“, zapljeskala je rukama, „imamo bratanicu i bratanca na putu! Jedva čekam da kažem Metu i tati! Ovo de nam biti najbolja godina. Met de imati tebe na venčanju, meni de Izabel bacati cvede…“ Pričala je i pričala. Uzdahnula sam, i Maks joj je spustio ruku na rame. „Šederu, sestra pokušava da ti kaže nešto što možda nede biti tako lako da se proguta. Drago mi je, dođavola, ushiden sam što si tako sredna jer smo porodica i delim s tobom ta osedanja.“ Medi mu se blistavo osmehivala kako je samo ona umela. Jebiga, sranje. Zašto je dođavola moralo biti tako teško! Činilo se kao da uvek ja moram prenositi loše vesti. Barem ovog puta moglo je ostati na tome da nam je Maksvel brat, pa da proslavimo, počnemo s porodičnim okupljanjima i međusobnim upoznavanjem, i tako dalje. Ne, moralo je da se zapetlja tako da čovek koga si čitavog života smatrala ocem zapravo nije tvoj pravi otac. O, a osim toga, pravi otac ti je preminuo, pa nedeš nikad ni imati priliku da ga upoznaš. Suze su mi nezvane potekle niz obraze. Duboko sam udahnula i pustila ih da teku. „Medi, advokatica je pronašla još nešto o tvojoj genetici.“ Obrisala sam suze, ljuta što teku i što ne mogu da ih zaustavim. Maks mi je pružio ruku i u očima mu se videla tuga. Znao je koliko de me ta izjava koštati i bio je tu da podeli moju tugu. Mrzeo je što sam povređena i što de
647
ovo što du redi samo doneti još bola. Oduvek je želeo veliku porodicu, a sad de je proširiti za dve sestre. „Mogu li?“, pitao je, i tad je postalo sasvim jasno da više zaista nisam sama. Možda mi je bio brat kratko vreme, ali ved je bio spreman da uskoči i reši poteškodu, kaže ono što mora biti rečeno, podeli brigu sa mnom. Klimnula sam glavom, ne znajudi šta drugo da radim. Tresla sam se od emocija i svaki jecaj kao da mi je zadavao oštar udarac u pluda. „Medi, dušice, Mija pokušava da ti kaže kako je advokatica otkrila da ti i ja imamo iste roditelje.“ Nekoliko puta je zatreptala, ali nije se ni pomerila. „Misliš da nas troje imamo iste roditelje? Ali onda bi to značilo da je tata i tvoj tata, a to nije ni znao?“ Visoko je podigla obrve. Stomak mi se stegao od straha kad sam izgovorila reči koje de joj zauvek promeniti život. „Ne, devojčice. Tata nije tvoj tata. Ti i Maksvel imate iste roditelje. To znači da je tvoj pravi otac bio Džekson Kaningam.“ Zapljusnuo ju je talas suza, koje su joj se slivale nežnim licem u bujicama. Kao kad odron klizi niz kalifornijsku planinu, tako se njeno lice zgrčilo od suza, slina, i isprekidanih jecaja. „Ali, ali, tata… ne razumem.“ Odmahnula je glavom i pokrila lice dok je plakala. Privukla sam je na krilo i licem mi je smesta potražila vrat kao i uvek u teškim vremenima. „Ali ti si mi i dalje sestra.“ Štucnula je. „Da, dušo, da, biološki smo i dalje sestre, ali smo polusestre.“ „Meni nije samo pola!“ viknula je, kvasedi mi ključnu kost vrudim suzama. Poljubila sam je u razdeljak i milovala je, šapududi joj da je volim, da du uvek biti uz nju, da se među nama nede ništa promeniti. Pokušala sam da iskoristim to što nam je Maksvel brat da je izvučem iz emotivnog sloma. Na kraju je prestala da se trese, i disanje joj se usporilo i ujednačilo. Uspavala se uz plač. Ovo nije bila neuobičajena reakcija. Kad je izlazila s momcima u srednjoj školi i kad bi joj oni slomili srce, otprilike je isto ovako reagovala. Maks je ustao i ushodao se. „Hode li biti dobro?“ Ličio je na životinju u kavezu. Telo mu je bilo ukočeno, ruke stegnute u ogromne pesnice, i zauzeo je položaj spreman za bitku. Nije nas čak ni poznavao, a bio je spreman na sve da zaštiti novu porodicu. „Hode, bide dobro. Pretpostavljam da joj je ovo bio težak udarac. Kao i meni, ali navikle smo da preživljavamo teškode.“ Pogrešila sam što sam to rekla, jer se namrštio i pogledao me, a svetle oči su mu dobile ledenozelenu nijansu. „Ne više. Sad imate porodični novac i veze.“ Namrštila sam se. „Ne želimo vaš novac ni veze.“
648
Odmahnuo je glavom. „Nema veze. Svejedno to dobijate. Advokati ved rade na tome da prenesu tih četrdeset devet procenata na tebe.“ „Šta? Mora da se šališ?“ Stao je i stavio ruku na kukove. „Ništa se nije promenilo, Mija. Testament je neoboriv. Otac očigledno nije znao za Medi, ali ti dobijaš gotovo polovinu kompanije.“ „Ne želim je!“ „Ne želiš da budeš deo moje porodice?“ Glas mu je bio napet, čak bolan. „Naravno da demo biti porodica. Ali ne treba mi tvoja kompanija da bih ti bila sestra. Osim toga, šta je sa Medi? Ona ti je prava sestra!“ Ton mi je bio oštar i neumoljiv. „Pa i ti si! Polusestra ili sto posto, meni je isto.“ Zažmurila sam i pokušala da razmislim, ali previše emocija mi se kovitlalo u glavi. „Onda želim da joj dam moju polovinu.“ Nasmejao se. Zabacio je glavu, uhvatio se za stomak i od srca nasmejao, savladan histerijom. „Dadeš akcije vredne milijarde dolara i sve što uz to ide našoj sestrici?“ Narogušila sam se i stegla usne. „Ona mi je jedina važna.“ Dunuo je. „Da, ubijaš se da joj platiš školarinu, i seliš se s mesta na mesto da budeš šta god neki stranac od tebe traži da otplatiš očev dug, ali nedeš da uzmeš novac koji je po zakonu tvoj? Ti si stvarno nešto posebno, šederu.“ „Sama du redi advokatu.“ „Prekasno. Ved sam rekao advokatu da napravi nacrt ugovora kojim demo podeliti kompaniju na tri dela. Uskoro dete ti i Medi biti veoma bogate žene, ali trebade još šest meseci do godinu dana da ispunite uslove iz testamenta, a onda demo oboje morati da predamo svoj deo.“ „Ali Džekson nije bio moj otac. Zašto bih ja dobila udeo u ovome? Podelite vas dvoje između sebe.“ Žestoko je odmahnuo glavom. „Tata nije tako hteo. Znao je ko si, znao je da nisi njegova, ali ipak je želeo da ti to dobiješ. Da je znao da je Medi njegova, u dubini duše znam da bi želeo da nas troje sve podelimo. Takav je čovek bio. Čast i porodica su mu bili sve.“ „Nedeš se predomisliti, zar ne?“ uzvratila sam. „Nedu.“ „Jesi li uvek ovakav?“ „Kakav?“
649
„Nametljiv, tvrdoglav, nerazuman?“ Usne su mi se razvukle u podrugljiv osmeh iako nisam želela. Nasmešio se, seo na krevet, i uhvatio me za ruku. „Kad se radi o mojoj porodici, budi sigurna da jesam.“ Zvrjanje telefona me je probudilo iz dubokog sna. Sna u koji utonete nakon što progutate dva benadrila. Potražila sam telefon i javila se bez proveravanja ko zove. Pretpostavila sam da je Mili. Poslala sam joj poruku, tražila da mi pošalje podatke o narednom klijentu, ali da mi da par dana u Malibuu pre nego što odem. Pristala je, i nisam se čak ni potrudila da proverim ko mi je slededi klijent. Ranije to izgleda nije bilo važno, ali verovatno me je proveravala pre nego što sutra odletim za Malibu. Medi i Met su se danas vradali u Vegas Maksvelovim privatnim avionom sa novim saznanjem da ima brata, da de postati bogata, i saznanjem da joj čovek koji ju je podigao nije pravi otac. „Halo, halo, je li to Mija Sonders?“ Nazalni glas mi je rasterao blaženu pospanost. Pročistila sam grlo. „Uh, da. Ja sam Mija Sonders, ko je to?“ „Ovde Vilma Braun iz Bolnice i doma za oporavak Kindred u Las Vegasu, u Nevadi.“ Sela sam kao da su na mene prosuli kofu ledenohladne vode. „Šta se dogodilo s mojim tatom?“, pitala sam žurno, čekajudi da čujem da je dobro. „Gospođice Sonders, bojim se da se vašem ocu stanje pogoršalo. Dobio je virusnu infekciju koja mu je zahvatila nervni sistem. Nažalost, nismo imali raniju medicinsku dokumentaciju jer vam se otac i nije puno ranije lečio, i dali smo mu najjače mogude antibiotike da suzbijemo infekciju.“ O, ne, o, ne. Po glasu sam shvatila da je loše. Stvarno jebeno loše. „Hode li biti dobro?“, presekla sam je. „Žao mi je, gospođice Sonders, ali ispostavilo se da je alergičan na taj antibiotik. Nekoliko puta je imao napade pre nego što smo stigli da mu damo drugi lek da ih zaustavimo, kao i alergijsku reakciju. Pokazalo se da je alergičan i na taj lek i došlo je do zastoja srca.“ Srce. Mu. Je. Stalo. Srce mu je stalo. Srce mu je… stalo. Koliko god puta i na koliko god različitih načina da sam vrtela tu rečenicu u glavi, ipak mi je oduzela sposobnost da dišem. „Gospođice Sonders? Živ je, ali u
650
kritičnom je stanju. Ne izgleda dobro. Žao mi je što to kažem, ali trenutno je kritično. Verovatno biste vi i vaša porodica trebalo da dođete što pre možete.“ „Šta?“ Poslednji put kad sam ga videla bio je dobro. Medi mi je upravo rekla da je izgledao odlično, da su lekari zbunjeni što se ne budi. „Možda mu nije preostalo mnogo vremena. Treba brzo da dođete ako želite da se oprostite.“ „Hvala vam. Ukrcadu se na slededi avion. Molim vas, učinite sve što možete“, preklinjala sam. „Hodemo. Zbogom, gospođice Sonders.“ Kritično stanje. Ne izgleda dobro. Dođite brzo. Da se oprostite. Zažmurila sam, a te reči su mi se kretale ispod kapaka kao niz vesti koje se kredu u dnu televizijskog ekrana. Koliko god puta videla te reči, i u sebi ih tiho ponovila, krajnji ishod je bio isti. Otac mi je umirao.
651
Septembar DEVOJKA
NA
MESEC
DANA
PRVO POGLAVLJE Beli zidovi. Ništa osim belih zidova sa ispucalom, oguljenom bojom i pločice na tavanici sa ružnim mrljama boje rđe. Zatreptavši nekoliko puta, podigla sam glavu i okrenula je s jedne na drugu stranu, napred-nazad. Čvor u ramenu mi je bio veličine Mont Everesta i stajao je tu gotovo nedelju dana. „Žao mi je, dušo. Nije mu bolje.“ „Mija, uz tebe smo.“ „Nastavidemo da se molimo za čudo.“ „Šanse su mu veoma male, bojim se.“ „Obavezno javite ostatku porodice.“ „Razgovarajte s njim. Oprostite se.“ Utešne reči i objašnjenja lekara vrteli su mi se u glavi kao stara gramofonska ploča. Kao da sam samo podizala ručku i vradala je nazad da ponovi istu melodiju. Preumornim očima sam zurila u jedinog čoveka koji me je uvek voleo. Od trenutka kad sam prvi put udahnula vazduh, kad me je učio da igram bejzbol, bodrio me kroz školovanje, sve dok mama nije otišla, a on se slomio. Čak i kad mu je lice bilo jarkocrveno, govor otežan, a pogled zamagljen, voleo me je, i računala sam da de nas ta ljubav izvudi. Uglavnom i jeste. Sededi mu pored kreveta, uhvatila sam ga za ruku, u nadi da de mu moj stisak, toplina koju sam mu utiskivala u dlan, prodreti u telo i redi mu da se bori. Bori za svoje derke. Bori za mene, svoju krv i meso. Provela sam poslednjih petnaest godina boredi se za njega, za Medi, i sad je morao da se trgne. Bude tu. Potrudi se da nam se vrati. Možda nismo ništa posebno, samo dve mlade žene koje pokušavaju da nađu svoj put, ali bile smo njegove, i morala sam verovati duboko u sebi da smo vredne borbe, ili demo ga izgubiti… zauvek. Ušla je druga medicinska sestra iz jutarnje smene. Bila je lako-noga, i nije stvarala zvuke dok je proveravala tatine vitalne funkcije i beležila nešto na kartonu pre nego što mi je uputila sažaljivi osmeh. To je sve što sam dobila poslednjih nekoliko dana. Izvinjenja, mrštenja, oprezne izjave saučešda. Pogledala sam u Medi, koja je ležala sklupčana u fetalnom položaju na malenom dvosedu, usnula. Kao i ja, odbijala je da ode osim da se na brzinu istušira i presvuče. Ako de tata izdahnuti, mi demo tome prisustvovati.
653
Još nismo razgovarale o onome što nas je mučilo. Onome što me je tako teško pritiskalo u grudima, da sam se mogla zakleti kako mi je usput polomilo nekoliko rebara. Nisam mogla normalno da dišem znajudi da Medi pati. Pogodilo ju je saznanje da joj je Džekson Kaningam bio pravi otac, obe nas je izvrnulo naopačke, tako da smo naletele jedna na drugu. Obilazile smo jedna oko druge na vrhovima prstiju, i od te razdvojenosti mi se koža ježila. Medi mi je sad bila potrebnija nego ikad, a kao da mi je klizila kroz prste, nesigurna u svoj položaj. Mrzela sam to i još više sam mrzela našu majku što nam je ovo priredila. Jedino dobro iz svega ovoga bio je Maksvel. Dopremio nas je ovamo privatnim avionom i zvao je svakog dana. Čak nam je platio i hotel u blizini bolnice za narednih mesec dana. Naš novi brat je mislio na sve, i pobrinuo se da novac ne bude prepreka. Odjednom smo dobile najbolje lekare – timove ljudi koji su dolazili da proveravaju oca, proučavaju njegov karton. Tražili su rešenje ne samo za njegov neurološki status, i proveravali je li mu mozak mrtav, ved i hode li uspeti da prevaziđe fizičko širenje virusne infekcije, uključujudi ne jednu ved dve alergijske reakcije na lečenje od kojih mu je stalo srce. Nekoliko doktora se plašilo najgoreg. Dok nisu stigli novi timovi specijalista, bolnica je tatu ved otpisala. Rekli su da ne mogu ništa više da urade i preporučili nam da ga skinemo sa aparata. Aparata za održavanje života. Da mu isključimo podršku koja mu je davala život. Nisam mogla. Da sam ja bila u sličnim okolnostima, da li bi tata odustao od mene, zaustavio mašine koje mi pomažu da dišem? Pakao bi se bukvalno pretvorio u led pre nego što bi se to desilo. Stajao bi iznad mene i pumpao mi pluda i neprekidno me oživljavao ako bi me to održalo u životu makar još jedan minut. Morala sam mu pružiti istu priliku. „Dobro jutro, gospođice Sonders“, pozdravio me je doktor Zgodni kad je skinuo tatin karton sa kreveta i proučio ga. Neko vreme je nešto beležio, proveravao, okretao stranice i ponavljao. Ustala sam, protegla ruke iznad glave i malo razmrdala leđa, pokušavajudi da se oslobodim neprekidnog bola u kičmi od sedenja na plastičnoj stolici gotovo nedelju dana. Leđa su mi se pobunila, i trgla sam se. Doktor Zgodni je zavrteo glavom, zuredi u mene preko crnog okvira naočara. Crna, kovrdžava kosa mu je bila kratko ošišana i gotovo kao da se sijala. Delovala je mokra, i sudedi po svežem mirisu šampona, upravo se istuširao. Miris te sapunjave lepote podsetio me je na to koliko sam prljava. Prošlo je ved dva dana otkako nisam izašla iz bolnice. Nije bilo tog dezodoransa koji bi prikrio prljavštinu ispod mojih pazušnih jama.
654
„Dobro jutro, doktore. Kakva je prognoza? Ima li poboljšanja?“ Trudila sam se da ne zvučim kao da se previše nadam jer se svakog dana, gotovo sedam dana, samo mrštio i odmahivao glavom. Ali danas je došao trenutak. Znala sam, jednostavno sam znala da de nam se sreda preokrenuti. Uredan mlad doktor je stao pored mene kraj kreveta i stavio mi je ruku na rame. Stegao ga je, i trudila sam se da ne zastenjem od napetosti koju je tako mali stisak izazvao. Bila sam tako napeta da mi se svaki dodir, ma koliko kratak bio, činio kao veličanstveni događaj. „Prema podacima, u jednom trenutku u toku nodi, pluda vašeg tate počela su da se kredu uz aparate. To je blago pozitivan odgovor koji pokazuje da bi možda mogao disati i sam, ali nedemo trčati pred rudu.“ Nije bilo reči kojima bih izrazila zahvalnost za taj tračak nade. Umesto toga, bacila sam se na njega i obgrlila ga oko struka. Prelila sam sve što sam imala u taj zagrljaj, držedi se za njega kao da mi život od toga zavisi. Izgleda da mu nije smetalo. Zapravo, zagrlio me je. Obavio mi je ruke oko tela, držedi me na grudima. Stajali smo tako, potresena žena i lekar, iscelitelj. Naslonila sam se na njega i molila se Bogu da mu da mod da mi spase tatu, zasluživao to tata ili ne. Morala sam verovati da svi zaslužuju drugu priliku. Verovala sam da bi se i tata složio, kad bi preživeo. Možda de mu to biti poziv na buđenje, da shvati kako je život vredan življenja. Zvonjava mobilnog telefona razbila mi je taj jedini pozitivan trenutak te nedelje. Odskočila sam i pogledala u nebeskoplave oči doktora Zgodnog. „Izvinite. Samo se mnogo…“, počela sam, ali on me je presekao. „Mija, ne treba nikad da vam bude žao zbog zagrljaja. Vidim da ste veoma jaka mlada žena, ali svakome je potreban oslonac. Nastavidemo da se molimo za čudo. Vratidu se da ga opet pogledam za nekoliko sati.“ Klimnula sam glavom i, kad sam se okrenula, ugledala sam Medi sa mobilnim zalepljenim za uho. „Uh, da, ovde je, tetka.“ Pružila mi je mobilni dok je sklanjala plave pramenove, raščupane od spavanja, s lica. Izgledala je onako kako sam se ja osedala, kao živi mrtvac. Ispustila sam dugačak uzdah i prinela telefon uhu. „Halo?“ „Šta se, dođavola, dešava? Nisi mi odgovarala na pozive, nisi došla na let, i naravno, nisi se pojavila u Tusonu, Arizoni, gde te očekuje klijent broj devet!“ Pokušala sam da odgovorim, ali ništa nije izlazilo. Trebalo je da kažem izvini, trebalo je da kažem nešto, ali nisam osedala ništa u sebi. „Mili… “
655
„Nemoj ti meni Mili. Uvalila si se u duboko sranje, mlada damo! Da si pročitala sitna slova ugovora, videla bi da, ako ispališ klijenta, ne samo da gubiš sto hiljada dolara honorara ved i ti njima duguješ sto hiljada zbog neprilike!“ Što sam brže mogla izašla sam iz tatine sobe i izjurila kroz hodnik napolje, u baštu. Još je bilo rano i niko još nije izašao. „Hodeš da kažeš da sad dugujem nekom bogatom kretenu sto hiljada dolara?“, zaurlala sam u telefon. „Ti to vičeš na mene?“ Glas joj je bio prožet otrovom i bio je podjednako ubistven. „Sama si se uvalila.“ „Nisam imala izbora! Tata je na samrti!“ „I onda se ti samo pokupiš i ne kažeš mi? Mija, da sam unapred javila klijentu, ovo bi se možda moglo izbedi. Trenutno si dvesta hiljada dolara u buli. Nisi imala dovoljno na glavnom računu da pošalješ Blejnu mesečnu ratu.“ O, ne. Telo mi je zadrhtalo i noge me više nisu držale. Drhtedi sam se skljokala na najbližu klupu. „Propustila sam uplatu…“, procedila sam, dok mi je strah vezao jezik. „Da! Zvala sam te nekoliko puta na dan. Na kraju sam zvala Medi, iako se ni ona nije javljala sve do danas.“ „Telefon mi je bio isključen. Tata je na ivici poslednjih nedelju dana, Mili. Još se nije izvukao. Ne mogu da ga ostavim.“ Drhtavom rukom sam prošla kroz kosu i povukla je za koren, i oštar bol mi je doneo bistrinu misli koja mi je očajnički bila potrebna. „Ne mogu te izvudi, Mija. Moj novac je uložen u posao i novi projekat u koji sam upravo sve uložila. Moradeš razgovarati s nekim tvojim bogatim prijateljem. Možda s nekim ko ti je platio dodatni honorar?“, predložila je – kao da je to tako lako. Seks i novac. To je bila njena igra. Da tražim od Vesa ili Aleka dvesta hiljada dolara? Nije dolazilo u obzir. Nipošto. „Nešto du smisliti.“ „Samo znam da bi ti bilo bolje da to smisliš što brže možeš. Slededi klijent ti je Dru Hofman.“ Ime mi je skakutalo u glavi kao kuglica po ruletu dok ne padne na dobitni broj. „Doktor za zvezde? Onaj što ima svakodnevni TV šou, liniju vitamina, odedu za vežbanje i DVD-jeve? Mora da se šališ.“ „Upravo taj. Video je tvoju kampanju za kupade kostime Lepota dolazi u svim veličinama. Želi da se pojaviš u njegovoj emisiji u dnevnom delu koji de nazvati Živa lepota. Mija, ako to prođe zapaženo, mogla bi osigurati redovno pojavljivanje u emisiji na početku nove godine. Samo bi morao sačekati nekoliko meseci da počneš. Bez pritiska.“ Zakikotala se. Pravim veštičjim smehom kakav se čuje u
656
lošim filmovima. Da sam stajala pored nje, trebao bi mi nadljudski napor da odvojim koščate prste s njenog vrata. Bez pritiska. Mili je to izgovorila kao da nije nikakva posebna vest. Snažno sam pritisnula slepoočnice. Kao da mi se sva krv sjurila u srce i naterala ga da lupa jače nego obično. Da nisam bila ovde s tatom, to bi bila neverovatna vest. Pažnja medija koju sam dobila pružila mi je mali uvid u glumački svet. Mediji su me zapazili i, kad izađe Antonov spot narednog meseca, to de se definitivno lepo poklopiti. Ali ova prilika, da imam redovno pojavljivanje u TV emisiji doktora Hofmana? Ludilo. Ovo je bila velika prekretnica koja mi je bila potrebna da pronađem sebe, sopstveni put. Prokletstvo, morala sam da pričam s Vesom. Da čujem njegovo mišljenje, vidim poznaje li lično slavnog doktora i je li nešto čuo. Naravno, nisam to mogla uraditi jer ga nisam čula ved dve nedelje. Nisam znala gde je, kad de se vratiti, Džudi je samo rekla da je otišao u toku nodi. Rekao joj je da se nede vratiti između dve i tri nedelje i da mi prenese kako de me pozvati. Samo je to umela da mi kaže. Primila sam pucketavu poruku preko govorne pošte od njega koja je bila tako loša da gotovo ništa nisam razumela. Ubrzo de dodi kudi i voli me. Osim toga, ništa. Naravno, postavljalo se potpuno novo pitanje kako du pronadi dvesta hiljada dolara ili ubediti Blejna da mi da još vremena. „Nadam se da de se tata uskoro oporaviti. Nemoj da mi otkazuješ posao za oktobar dok se ne čujemo. Pokušadu da ne budem tako nedostupna, ali trenutno mi je teško, Mili. Imam i neku porodičnu situaciju o kojoj moram s tobom da razgovaram. Nešto ozbiljno što ima veze s mamom.“ „Čula si se s Meril?“ Glas joj se spustio do šapata, do te mere da sam morala pritisnuti telefon jače na uho. Zavrtela sam glavom na besmislenost tog pitanja, i to mi je bila potvrda da ne želim u to da zalazim. Tata mi se ovde bori za život. Naša majka, Milina sestra, i njene krajnje loše odluke tokom poslednje tri decenije nisu zasluživale pažnju. Poslednje što sam želela bilo je da se sad bavim mamom i njenim tajnama. „Ne, nisam. Samo je nešto iskrslo. Kad se tata izvuče, pozvadu te, u redu?“ Čula sam kako je uzdahnula. „Hode li… uh… biti dobro?“ Razdražljiv smeh mi je skliznuo sa usana. „Ne pretvaraj se da te boli dupe za mog oca. Oduvek si ga mrzela, prezirala ga što nas nije doveo u Kaliforniju kad je mama otišla i ostavila nas na cedilu. Učinio je najbolje što je mogao.“
657
Kroz telefon sam je čula kako gunđa u neverici. „Najbolje bi bilo da vam je zapravo obezbedio život. Kad je moja sestra bila tamo, bili ste sredni. Ništa nije uspeo da održi kad je otišla.“ Glas joj je bio leden i smrzla sam se do kostiju. Duboka potreba da branim tatu uskovitlala mi se u stomaku. Tetka ili ne, čačkala je mečku i trebalo ju je postaviti na njeno mesto. „Barem nije otišao. Žena koja ti toliko nedostaje napustila je derke od deset i pet godina, ali valjda je to u redu, ha? Nije prvi put da je napustila porodicu. Dođavola, koliko mi znamo, možda ih ima čitavu gomilu širom zemlje. Verovatno imam i drugu bradu i sestre za koje ne znam.“ Mili je šmrcnula i glas joj je zadrhtao. „Majka ti nikad nije bila dobro, lutko. Znaš to. Duboko u sebi znaš da nikad nije nameravala da se zarobi brakom i decom. Njenoj duši je bilo potrebno da slobodno luta ili bi se osedala zarobljeno u sopstvenom životu.“ „Opravdavaš je?“ „Mija, volela te je.“ Dunula sam. „Tako ti to zoveš? Pokupiš se i napustiš derke? Ljubav. Nije ona znala šta znači ljubav.“ Sad kad sam imala Vesa, znala sam to sasvim pouzdano. Kad nekoga toliko volite, više vam je stalo do srede te osobe nego do sopstvene. Žrtvujete se za njeno dobro, ne za svoje. Naravno, i uzimate i dajete, ali sve je to deo zajedničkog života, stvaranja porodice. „Mama nije znala šta znači voleti, Mili“, ponovila sam. „Nemoj tako da govoriš. Meril samo nije bila sva svoja u glavi sve vreme. Takva je bila odmalena.“ I tad sam odlučila da joj treba ozbiljna doza trežnjenja kad je u pitanju njena draga sestra. „Dovoljno sam čula. Učini sebi uslugu. Zašto još jednom ne potražiš ime Maksvela Kaningama?“ „Tvog poslednjeg klijenta? Proverila sam ga. Znaš to.“ U glasu joj se čula dosada, razdražljivost. „Uradi to, Mili. Potraži mu podatke o rođenju.“ Veza je zapucketala kad sam krenula prema vratima da uđem ponovo u bolnicu. Bio mi je nužan kofein, odmah. „Mija, ne razumem te. Podatke o rođenju?“ „Da.“ „I šta očekuješ da du nadi?“ Nasmejala sam se. Pravim prasedim, frktavim smehom, cerekanjem poput hijeninog, od kog mi se čitavo telo napinjalo. Razno medicinsko osoblje koje je prolazilo hodnikom gledalo je u mene kao da su mi izrasla krila i kao da sam se
658
predstavljala da sam vila. Nije me bilo briga. Mahnitost nije retka u današnje vreme i pretpostavila sam da je tim ljudima ved dosta mentalnih bolesti da bi meni nudili pomod u prolazu. „Otkrideš da je ime majke Maksvela Kaningama Meril Kolgrouv. Otac mu je bio Džekson Kaningam.“ „Šta! To mora da je neka šala. To ne može biti. Laže te. Neko te laže.“ Strah i zaprepašdenost u njenom glasu bili su vrlo jasni. Barem nije učestvovala u sestrinoj izopačenosti. „Da, Meril se pokupila i ostavila sina kad je imao godinu dana. Tri godine kasnije se udala za tatu, a godinu dana posle toga dobila mene.“ Nisam nameravala da objašnjavam jebeno porodično stablo, ali izazvala me je do krajnjih granica time što je branila jedinu ženu koja to nije zasluživala. „Nije mogude. Znala bih…“, izustila je. Čim sam stigla do kafeterije, otišla sam do aparata za kafu, ubacila pedeset pet centi i postavila papirnu čašu ispod mlaza. Kafa je bila grozna, ali barem me je držala budnom. Pa, jedno sat vremena, a onda sam se ponovo, kao zombi, odvukla do aparata. Još jedna rutina koju sam ponavljala nekoliko puta na dan. Duboko sam udahnula i spustila sam čelo na aparat dok je zujao, prosipajudi kafu. Zujanje i brujanje je prijalo mojoj bolnoj glavi. „Veruj. Ali postaje još gore.“ „Mija, nemoj.“ Jecala je, šmrcala i štucala u telefon. Iskreno, tog trenutka, nije me bilo briga. U poslednje dve nedelje doživela sam više šokova nego što bi ijedna normalna osoba trebalo. Morala je sa mnom podeliti ovaj teret istine. „Maksvel Kaningam. Ne samo da nam je brat ved je i Medin biološki brat po oba roditelja. Znaš li šta to znači, Mili? Ha?“ Glas mi se povisio, a srdžba upravljala svakom rečju. „To znači da je tvoja sestra varala mog tatu. Imala je aferu sa Džeksonom Kaningamom deceniju nakon rođenja njihovog prvog deteta i zatrudnela je s Medi. Ta gadura je predstavila Medi kao tatino dete i nije se nikad potrudila da prizna. Eto, takva je tvoja sestra. Nauči da živiš s tim. Ja jebeno jesam.“ Isključila sam telefon, dohvatila šolju, i iskapila sve u jednom gutljaju. Kafa je bila dovoljno vruda da mi opeče jezik, uništavajudi mi čulo ukusa. Nije mi bilo važno. Bol de mi skrenuti misli sa očevih muka. Izvadila sam novčanicu od jednog dolara iz džepa, ubacila je u mašinu, dodala deset centi, i stavila sad praznu šolju na jednu stranu i šolju za Medi na drugu. I opet sam pritisnula čelo na brujanje, koje je trajalo duže. Na trenutak sam se prepustila crnilu.
659
„Gospode bože, šederu, dođi ovamo“, začula sam najdraži zvuk, pored glasa mog Vesa, pre nego što sam se okrenula i bacila se u široki zagrljaj čoveka kog sam sad znala kao svog brata. „Makse“, zagrcnula sam mu se u grudi. Uhvatila sam mu se za leđa i pustila suze da teku. Slivale su se brzo i ljutito. Natapale su mu crnu majicu kao olujni pljusak, ali on me je samo jače stegao. Prvi put otkako sam primila onaj poziv osedala sam se sigurno. Zaštideno. „Hvala. Hvala što si došao“, izrekla sam između jecaja. Ako je bilo mogude, zagrlio me je još jače, čvršde. Okružio je toplinom moju ledenu utrobu. „Ne bih ništa radije činio nego pomogao sestrama u nevolji. Samo se osloni na mene, šederu.“ I tako sam i uradila, dugo, dugo. Kad mi se jecaj oteo iz grudi i izleteo iz usta, ostao je jak. Kad su mi kolena zaklecala i više nisam mogla da stojim, podigao me je. Kad sam preklinjala da mi otac preživi i molila se Bogu, izgovarao je reči zajedno sa mnom. Nisam nikad imala nekoga na koga bih se oslonila, nikoga ko bi ostavio sve da bude kraj mene kad mi je potrebno. I tako je, dok sam bila zaključana u skloništu njegovog naručja, ostavio pečat na mojoj duši. Imala sam brata i sad više nikad nisam želela da saznam kakav bi mi život bio bez njega.
660
DRUGO POGLAVLJE „Mija, šederu, jedva stojiš na nogama. Moraš malo sklopiti oči ili de ti telo jednostavno otkazati poslušnost kad najmanje budeš očekivala.“ Izvukla sam se iz topline njegovog zagrljaja, obrisala oči rukavom košulje, i nekoliko puta umirujude udahnula. „U redu. Opusti se, Makse, bidu dobro.“ „Ne, nede“, začuo se Medin glas na desetak koraka iza nas, pošto je krenula za nama. Pogledala je u aparat za kafu i pokazala. „Je li jedna za mene?“ Klimnula sam glavom i ispratila joj svaki pokret dok je pripremala kafe. Zapravo se potrudila da doda i mleko i šeder. Ja sam je pila čistu, iako sam mrzela crnu kafu. Ionako joj nisam osedala ukus. Isto je bilo i sa hranom. Uglavnom, ne samo da mi je sve izgubilo ukus ved je i svet oko mene izgubio mnogo boje. Medi je došla do Maksa i ušetala mu pravo u naručje. To je bilo prvi put. Maks ju je zagrlio i oprezno privukao, milujudi je po kosi. Zažmurio je kao da mu je taj trenutak previše značio. Znala sam da je želeo da bude blizak sa mnom i Medi, ali u Teksasu se sve odigralo tako brzo da nisu imali vremena da se zbliže. Od trenutka kad smo saznale da nam je Maksvel brat do otkrida da mu je ona prava biološka sestra, stigao nam je poziv u vezi s tatom i morale smo da otputujemo. Podigla je glavu, naslonivši mu se bradom na grudi. „Hvala što si došao, Makse.“ „Kao što sam rekao tvojoj sestri, ništa trenutno ne bih radije činio.“ „Našoj sestri.“ Glas joj je blago zadrhtao kad je izgovorila te dve reči. Maks se namrštio i skupio obrve. „Šta kažeš, dušice?“ Dušica. Otkako nas je upoznao, zvao ju je dušicom, a mene šederom. Nekako mi se više sviđalo moje tepanje. „Naša sestra“, ponovila je Medi. „Rekao si tvojoj sestri. Samo sam te ispravila. Svi smo naši, i želim odmah da razjasnim da nema veze čija krv u venama je sličnija, Mija de uvek biti sto posto naša sestra.“ Skupio je usne. „Apsolutno si u pravu. Nisam tako mislio. Izvinjavam se.“ Izvinjavao se? Za šta? „Makse, nema potrebe za izvinjavanjem, stvarno. Medi je samo malo preosetljiva. Emocije su nam trenutno uzavrele.“ Medi je skupila oči. „Ne, nisam. Kažem kako jeste. Onako kako si me uvek učila dok sam odrastala. Da se nikad ne sakrivam iza laži. Nikad nemoj da dutiš kad nešto važno mora da se raspravi. Ne želim više da ovo u meni kuva. Maks treba da zna da si mi ti važnija od bilo koga na svetu. Ako demo biti porodica, bez obzira na to kakva, tamo gde je tvoje mesto – i moje je. I jednostavno je tako. Tačka. Nije 661
me briga ko mi je biološki otac.“ Pokazala je niz hodnik. „Onaj čovek tamo mi je tata. Nikakav test krvi nede to promeniti.“ Maks je polako udahnuo, a ja sam vukla nogu po linoleumu na podu, ostavljajudi bele tragove, razmišljajudi kako najbolje da odgovorim na ovaj ispad. Očigledno se osedala čudno, nije znala gde pripada, branila je naš odnos i imala pomešana osedanja u vezi sa tatom i poreklom. „Medi… Maks, njegova žena Sindi, i beba Izabel, kao i mališa na putu, svi su sad dodatak klanu Sondersovih, u redu? Nemoj o tome razmišljati kao o promeni, ved više kao o dodatku. To što su oni Kaningamovi ne znači da si i ti.“ Tad je Maks načinio kobnu grešku. „Pa tehnički jeste Kaningamova, samo što to nije znala.“ Videla sam tačan trenutak kad je ta izjava pogodila moju devojčicu. Telo joj se ukočilo kao strela, grudi se podigle i munje su poletele iz očiju kad je ljutito stala pred Maksa, uperila prst u njega – apsolutno sam mrzela kad je meni to radila – i nekoliko puta ga bocnula u grudi. Jao. Znala sam iz ličnog iskustva kako taj mršavi prst boli. „Jesi li ti poludeo? Znam da se u Teksasu to drugačije radi, ali dobro me sad slušaj. Ja jesam, uvek sam bila i uvek du biti Medison Sonders. Kapiraš? I pre mi je bilo dobro u mojoj koži, i nedu to menjati samo zato što neki DNK test dokazuje drugačije. Priznajem da sam zapanjena što imam brata i zapravo sam sredna zbog te činjenice, ali nedeš me osvojiti kao neku utešnu nagradu umesto Meril Kolgrouv. Kapiraš?“ „Devojčice…“ Nisam prepoznavala sopstveni glas od žalosti u njemu kad sam zagrlila sestru. Čitavim telom se priljubila uz mene i stavila mi lice na vrat. „Ja sam Medison Sonders! Nisam Kaningamova“, jecala je prekrivena gustim velom moje kose. „Hej, dušo, niko ne pokušava da promeni ni tebe, ni tvoje ime, niti to ko si. Uvek deš biti moja sestra. Uvek deš biti tatina derka. Sad samo imamo čitav drugi deo porodice da ih volimo i upoznamo. Ništa se ne menja, Medi. Ništa. I dalje smo ti i ja protiv sveta, dobro?“ Klimnula je glavom, ali nastavila je da plače. „Ozbiljno. Maks nije došao da bilo šta menja, zar ne, Makse?“ Nakašljao se i spustio ogromnu šaku na sestrinu glavu. „Dušice, ved sam zavoleo i tebe i Miju. Vi ste moje sestrice, i od trenutka kad smo se svi upoznali, imam tu svest o porodici. Čitav život sam priželjkivao tebe i tvoju sestru. Želeo sam takvu porodicu. Sad kad je imam, sredan sam, dušo. Sindi, Izabel, i beba Džek imade stvarno divne žene u svojim životima, i osedam se blagosloveno zbog toga. To je sve, draga. Zato sam ovde. Da vas podržim dok se brinete o tati.“
662
Nekoliko trenutaka kasnije Medi je podigla glavu. Uhvatila sam je za obraze i obrisala joj suze. „Ništa se nije promenilo, je li tako?“ „Č-čini se da se m-mnogo toga pro-promenilo.“ Rukavom je obrisala slinavi nos. Bljak. Obe smo bile odvratne. „Iako se tako čini, zaista nije. I dalje studiraš, na putu si da postaneš gospođa Metjua Rejnsa, i imaš mene zauvek. E sad još imaš i ovog velikog, opasnog, bogatog kauboja za brata.“ „Pa svi smo bogati.“ Predusretljivo se ubacio Maks, što zapravo i nije mnogo pomoglo. Blagi bože. Trebalo bi da postoji dugme za isključivanje. Zar brada ne bi trebalo da ih imaju na sebi? Nisam stigla da razgovaramo o kompaniji Kaningam nafta i gas kad nam je stigla vest o tati. Medine obrve su se spojile, stvarajudi joj ljupku boridu iznad nosa. Kad je bila mala, poljubila bih tu boridu i govorila joj da se ne mršti jer de joj tako ostati i kasnije de to mrzeti u životu. „Nismo bogati, Makse“, obrecnula se. „Daleko, daleko od toga.“ Oštro me je pogledao. „Nisi joj rekla?“ Skrstio je ogromne ruke na još širim grudima. Poželela sam da mi se zemlja otvori ispod nogu. Sad de ovaj razgovor izazvati mnogo više buke. Prvo Mili, a sad Maks i Medi. Bože sveti. „Šta da mi kaže?“, navalila je Medi. „Makse, dešavaju nam se neki prilično ozbiljni događaji. Samo mi treba još jedna zapetljancija.“ „Kakva zapetljancija?“, pitala je Medi. „Stvarno nije ništa loše. Pre de biti dobro“, dodao je Maks. „A šta bi to bilo?“, pitala je. Umesto da učestvujem, bila sam prokleto preumorna da tražim lakši način da joj to saopštim, a Maks je izgleda jedva čekao da to uradi, pa što onda ne bi? Pijuckala sam kafu, priznajem, ta kremasta tečnošt je uvek imala bolji ukus kad bi mi je napravio neko drugi – a možda je i zbog dodatka mleka i šedera – i posmatrala sam Maksa dok je objašnjavao Medi kako demo svi troje imati udeo u Kaningam nafti i gasu, mada sam ga nagovorila da podeli moj i Medin deo napola tako da njemu i dalje ostane pedeset posto kompanije. Na to je imao pravo po rođenju, to je bila njegova zaostavština, a mi nismo odrasle želedi deo tog kolača. Nas dve bi trebalo da imamo po dvadeset pet posto, što bi nam donosilo ogromnu svotu novca, ali nas takođe nede obavezivati da svakodnevno odlučujemo i
663
bavimo se poslom, ako ne želimo. Ja svakako nisam želela. Medi, s druge strane, s njenom diplomom, možda bi bila zainteresovana za tu mogudnost u bududnosti. Nakon što joj je Maks ispričao pojedinosti, samo je stajala, možda zaprepašdena ili izgubljena u mislima. Nisam bila sigurna tog trenutka. Konačno, svetla su se upalila i došla je sebi jer joj se lice ozarilo. Rumenilo joj je oblilo obraze, i ona blistava ličnost moje mlade sestre isplivala je na površinu. „Posedujem dvadeset pet procenata jedne od najvedih naftnih i gasnih kompanija u državi.“ „Da, gospođice.“ Maksove usne se razvukoše u lukavi osmejak. „Ma daj!“ Stavila je ruke na grudi i stegla ih. „Nestvarno.“ „Nestvarno je imati sestre. Imate pravo da budete deo porodičnog posla“, ponosno je objavio Maks. „Znači, kad završim koledž, ako želim, mogla bih samo da radim za kompaniju?“ Baš kao što sam i pretpostavila, moja pametna naučnica od sestre de se potpuno baciti na to. Maks se nasmejao. „Naravno. Voleo bih da obe dođete i radite u centrali u Dalasu.“ Nakostrešila sam se i odmahnula glavom. „Izvini, ova devojka iz Vegasa je sad devojka iz Kalifornije.“ „Videdemo.“ Osmehnuo se i zagrlio i Medi i mene. „Ali zasad moram propisno da vas nahranim.“ Pomirisao mi je kosu. „I da se istuširate. I treba vam barem četiri sata sna.“ I Medi i ja smo htele da se pobunimo, ali proveo nas je pravo pored tatine sobe. Ništa se nije promenilo u petnaestak minuta, koliko smo bili u kafeteriji, a on sam. „Ne možemo ostaviti tatu samog“, rekla je Medi. „Nedete. Naleteo sam na tvog momka. On i njegova majka su ionako krenuli da vas zamene. Sedede s vašim tatom dok se vi malo ne odmorite. Bez rasprave. Ovakve mu ne pomažete. Bio bi ljut kao đavo kad ne biste pazile na sebe, siguran sam.“ Ton mu je bio odlučan. Ispustila sam zvuk između smeha i frktanja, ali nije odgovorio. Tati je stalo. Definitivno nas je voleo, ali obično bi tako utonuo u pide da danima ne bi primedivao imamo li Medi i ja hrane. Jednom nismo jele dva dana. Imala sam dvanaest godina i nisam bila dovoljno odrasla da radim, a Medi je imala sedam. Pojele smo svu hranu iz kude, uključujudi i suve i konzervirane namirnice. Kad su prošla dva puna dana bez ičega da pojedemo, postala sam očajna. I tako sam otišla do glavnog stola s hranom u
664
jednom prepunom kazinu i natrpala torbu kiflicama i piletinom kad niko nije gledao. Pobrinula sam se da stanem blizu porodice sa decom, i niko nije primetio. Izvukla sam se iz kazina i Medi i ja smo jele tri dana od toga što sam ukrala dok se tata nije povratio i opet snabdeo kudu hranom. Uradila sam to još nekoliko puta tokom godina kad bi postalo loše. Odgovor na Maksovu izjavu bi bilo jedno odlučno ne. Tata verovatno ne bi ni primetio boli li nas nešto, jesmo li umorne niti bilo šta drugo. On je mene poznavao mesec dana, a Medi samo jednu sedmicu, i ved je shvatao šta nam treba. Predvođene brižnim bratom, pustile smo ga da nas odvuče preko puta ulice do hotelskog dvosobnog apartmana koji nam je obezbedio pre nedelju dana, apartmana u kom nijednom nismo prespavale. Jedino smo ga koristile za tuširanje, i to ne baš dovoljno, ako bi se sudilo po ustajalom mirisu koji se širio prostorom. Maks je uključio klimu i seo na krevet. „Vas dve, tuširanje, odmah.“ Pokazao je na Medi i mene. Zatim je podigao telefonsku slušalicu. „Da, želeo bih… uh, sačekajte. Volite li hamburgere?“ Voda mi je pošla na usta na mesnati hamburger sa sirom. Ved danima nisam imala apetit. Takođe nisam pojela ništa što bi makar izdaleka ličilo na obrok. Bila sam na strogoj dijeti koja se sastojala od kafe, snikers čokoladica i grickalica, i to samo kad sam se naterala da nešto progutam. O, Medina savršena bududa svekrva donosila je hranu svakog dana, ali nisam se mogla naterati da jedem. Tata nije jeo. Zašto bih ja? Ovako, nekoliko kila lakša, dok sam samu sebe jela, znala sam da takva nikome ne valjam. „Mogu hamburgeri, Makse, hvala ti“, odgovorila sam, a Medi je samo klimnula glavom. Videla sam joj po držanju i stavu da posustaje i videlo se da popušta pod teretom. Pošto je apartman bio dvosobni, imao je i dva kupatila. Ja sam se istuširala u jednom, Medi u drugom. Kad sam izašla, na komodi sam našla mušku majicu i čiste bokserice. Nisam se ni setila pidžame i definitivno je nisam spakovala. Odvukla sam se do dnevnog boravka, gde je sedela Medi, držedi džinovski hamburger. I ona je na sebi imala majicu i bokserice. „Bliznakinje“, našalila sam se, a Medi se gotovo udavila kad se zakikotala. „Morao sam vam nešto dati da obučete. Nemate ništa za spavanje. Šta ste inače oblačile za krevet?“ Zurila sam kroz prozor, samo da izbegnem pitanje. Medi se opredelila za iskrenost. „Makse, čuvale smo stražu u bolnici.“ Trgao je glavom i uhvatio se za kolena. „Mislite, niste spavale u krevetu otkako ste otišle sa ranča?“
665
Medi, bog je blagoslovio, nije primetila upozorenje u njegovom glasu. „Ne. Ja sam uglavnom dremala na dvosedu, a Mija na stolici.“ Pogledao je u mene. „Spavala si na stolici nedelju dana?“ Uperio je prst u mene. „A ti mora da si se grčila kao pereca da bi se uglavila u dvosed“, usmerio ga je na Medi. „Za ime božje, nije ni čudo što izgledate kao podgrejani leševi. Gde su, dođavola, ti vaši muškarci?“ Duboko se namrštio i čvršde stegao kolena. „Jebeno dobro pitanje“, promumlala sam gutajudi pomfrit. Bio je savršeno hrskav, proporcionalno slan i mastan, i neizmerno ukusan. Pošto sam progutala barem deset, uzela sam hamburger. Medi je žvakala, a onda progovorila. „Mija nije htela da ide. Ja nisam htela da ostavim Miju. Zajedno smo u ovome, je li tako, seko?“, pitala je, kao da je čuvanje našeg oca na samrti nešto što smo morale da odradimo sa spiska sestrinske solidarnosti. Ali bilo je slatko. Znala sam da je želela da se tata izvuče iz ovoga isto koliko i ja, ali takođe smo se plašile šta de se desiti kad sazna da joj nije biološki otac. Maks je ustao i ushodao se po sobi vrtedi glavom. „Pa, ostadu ovde oko dve nedelje, ili barem dok se ne izvuče. Onda moram da se vratim Sindi. Ne mogu odsustvovati u poslednjem mesecu njene trudnode. Možda bih mogao dovesti devojke ovamo. Tako bismo bili svi zajedno u ovome, šta god da se desi.“ Je li mogude da postoji ljubaznije i velikodušnije ljudsko bide? Ne bih rekla. Nikad nisam poznavala ovakvog muškarca, i verovatno i nedu. Da, upoznala sam neke prilično posebne u protekloj godini, neke koje bih mogla nazvati najboljim prijateljima, izuzetnim ljubavnicima, i više od toga u nekim slučajevima. Ali Maks je bio jedinstven. Njegova ljubav prema porodici mogla se uporediti sa Tajevom prema njegovom samoanskom klanu Nikovih na Havajima. I oni su bili povezana družina, ali Maksova žestina, način na koji se držao, pazio na Medi i mene, brinuo o nama kao da to želi večno da radi, značili su mnogo više. Teško bih to opisala a da ne zvučim kao preterano bljutava Holmarkova čestitka. Jeli smo narednih deset minuta, a Maks je pokazivao na tanjir svaki put kad bi neka od nas zastala da udahne, odgurnula tanjir i naslonila se na kauč. Želeo je da počistimo tanjire i nije prihvatao nikakvo odbijanje. Na kraju smo se prejele. Dok smo se osvestile, naslanjale smo se jedna na drugu, rame na rame, a oči su nam se tako sklapale da ih više nismo mogle držati otvorene. „Devojke, hajte.“ Maks me je gurkao, ali samo sam se još više naslonila na Medi. Ona se odmakla, i zadrhtala sam na promenu temperature. Oči su mi i dalje bile teške da bih ih otvorila. Trebalo mi je da ih nakratko odmorim i bidu kao nova.
666
Odjednom sam se osetila vazdušastom, kao da letim na anđeoskim krilima na nepoznato odredište. Posle kradeg cimanja, spuštena sam na oblak, meke, čiste slojeve pamuka, i mekani jorgan se ušuškao svuda oko mene. Protrljala sam obraz o njega, ne otvarajudi oči. „Samo nekoliko minuta i vradam se“, promumlala sam. Osetila sam neki topao i vlažan pritisak na čelu. „Dobro, šederu, nekoliko minuta. Svakako.“ Rekao je još nešto, ali bilo je izobličeno, i nisam razumela. Kad sam se probudila, još se nije sasvim smrklo. Sela sam i pogledala u krevet pored mog. Medi je čvrsto spavala. Promeškoljila sam se i izvukla iz kreveta. Čim sam spustila noge na debeli tepih, osetila sam vrtoglavicu i nesvesticu. Bila sam više nego umorna. Potpuno iscrpljena. Bilo je sedam sati. Sveti bože. Ovde smo ved osam sati. Tata! Kad sam se setila da mi se tata preko puta bori za život, smesta sam se pokrenula. Nabacila sam neke farmerice i majicu na V izrez, čiste čarape i konversice. Razbuđena, obučena i u pokretu, bila sam spremna za pet minuta. Na nodnom stočidu sam pronašla gumicu za kosu i vezala sam je u dug konjski rep na izlasku iz sobe. Maks je sedeo na kauču i gledao TV. „Budna si.“ „Spavala sam osam jebenih sati, Makse!“, povikala sam, uputivši se prema pultu gde sam ostavila ključ od sobe i novčanik. Nije ga zbunio moj mali ispad. „Trebalo ti je.“ Postoje trenuci u životu kad poželite da raspalite dobru osobu po licu. Ovaj je bio takav, ali ipak nisam. „Treba da budem sa ocem. Šta ako se probudi i bude sam? Još gore, šta ako…“ nisam čak mogla ni da pomislim te reči, a kamoli da ih izgovorim. Ustao je i pružio ruke ka meni da me umiri. „Opusti se. Upravo sam završio razgovor sa Metom i Tifani Rejns. Nema promena.“ „Trebalo je da me probudiš posle nekoliko minuta!“ viknula sam i uhvatila se za kvaku na vratima. „Kako da ti verujem, ako me ne slušaš kad te zamolim nešto tako jednostavno?“ dobacila sam na odlasku dok sam pokušavala da zalupim vratima. Samo, pošto smo bili u hotelu, prokletinja se zatvarala polako zahvaljujudi delotvornoj hidraulici. To me je samo još više razjarilo. „Mija!“, čula sam Maksa kako viče dok sam čekala lift i pritiskala dugme iznova i iznova. To nije ništa ubrzalo, ali sam se tako osedala prokleto bolje! Maks je izašao iz sobe i oprezno mi prišao. „Mija, oprosti. Stvarno ti je bio potreban san. Stalno sam bio na vezi sa porodicom da budem siguran kako bismo
667
stigli tamo za dva minuta ukoliko dođe do bilo kakve promene. Ne bih nikad pokušavao da te kontrolišem.“ Prevrnula sam očima i skrstila ruke na grudima. „Da, dobro, šta hodeš da kažem? Brinem za tatu. Ne znam tačno gde mi je dečko, i nisam se čula s njim ved dve nedelje.“ „Nisi se čula s Vestonom ved dve nedelje?“ „Jesam li jebeno mucala? Gospode.“ Pritisnula sam rukom čelo gde mi se vradao stalno prisutan bol. Namrštio se i uhvatio me za mišicu. „Obavidu neke pozive. Ako neko nešto može da sazna, onda je to Aspen. Ima mnogo veza u filmskoj industriji. Da li bi ti to pomoglo?“ Mirovna ponuda? Prihvatidu je. Klimnula sam glavom. „Da, hvala ti.“ Otvorila su se vrata lifta, i ušla sam. On je ostao u hodniku. „Sačekadu da se Medi probudi“, rekao je. „Ne budi je. Treba joj odmora.“ Razrogačio je oči i podrugljivo se osmehnuo. „A tebi ne? Vidim kako to ide. Ti odlučuješ u Medino ime, ali kad ja pokušam da pomognem tebi, onda sam kreten?“ Osmehnuo se onim iskrivljenim osmehom od koga je Sindi, znala sam, padala u nesvest. „Ja sam starija sestra“, usprotivila sam se kao da sam time odgovorila na sva pitanja svemira. Palcem je pokazao na grudi. „Stariji brat.“ Nasmešio se i uzvratila sam mu prvi put te nedelje. „Da, dobro, to je novo. Takav se položaj mora zaslužiti, Maksimuse.“ Oči su mu zasijale dok je pridržavao vrata lifta da se ne zatvore. „Nameravam to da činim do kraja života, šederu.“ Pustio je vrata da se zatvore i mahnuo pre nego što se okrenuo i uputio nazad u sobu. Maks je rekao svoje. Došao je da ostane i namera mu je bila da budemo velika, sredna porodica. Dobio je dve sestre. Potomke njegove majke i oca. Nešto što nije imao pre samo nekoliko nedelja. Kakav je tip čoveka, iskoristide to na najbolji mogudi način i dati Medi i meni sve što ima. Dođavola, ved je nam je dao previše, ali sam bila previše obuzeta sobom i svojom brigom, pa nisam mogla izraziti koliko mi je njegovo prisustvo ovde značilo. Nameravala sam, kad se ova godina završi, da dam sve od sebe i budem deo njegovog svakodnevnog života, i jedva sam to čekala. Poradidu na tome kad budem mogla. Bide vremena. Nadala sam se.
668
TREĆE POGLAVLJE „Dolazim i donosim poklone!“, Džinel je ušetala u bolničku sobu. U jednoj ruci je nosila biljku, ne cvede, a drugoj tajanstvenu smeđu papirnu vredu. Spustila je saksiju sa pustinjskom biljkom pored nekoliko buketa cveda, prišla tati, i poljubila ga u čelo, pazedi na cevčice svuda oko njega. „Probudi se, matori. Devojke de ti ostareti gledajudi te kako spavaš“, rekla je. Samo Džin je umela da bude draga i zajedljiva istovremeno. Kratko mu je posmatrala lice kao da očekuje da uradi ono što je tražila i otvori oči. Nije. Zavrtela je glavom, okrenula se i pogledala u mene, glave nakrivljene u stranu. Odmerila me je od glave do pete i zacoktala je jezikom. „Pa, izgledaš malo bolje. I dalje usrano, ali mora da si se pristojno naspavala i konačno nas sve počastila tuširanjem.“ Nagnula se napred i onjušila mi glavu, glasno potvrđujudi: „Da, sveza kao ruža.“ Gurnula sam je u grudi i nasmešila se. „Zaveži, droljo. Šta imaš u vredi?“ Brzo je zatreptala i stavila prst na obraz. „Šta misliš?“ Napola sam se nasmejala, osedajudi se ved veselije u njenom društvu. Zamahala je kukovima i rukama, pravedi predstavu od sedanja na dvosed i vadedi stvari iz kese. „Dobro, pošto je prošlo nedelju dana i ta mlitava guzica nije izlazila iz sobe, mislila sam da de nam dobro dodi neko ozbiljno sranje da brže prođe vreme.“ Vadila je jedan po jedan predmet i pokazivala mi ih. „Špil karata, ukrštenice, sudoku…“ „Sudoku? Šta je, dođavola, to?“ Slegnula je ramenima. „Neka vrsta matematičke igre.“ „Donela si mi matematičku igru? Meni?“ Iscerila se i okrenula nekoliko stranica knjige. „Ne znam. U prodavnici je radio neki stvarno sladak frajer i pomalo smo pričali. Rekla sam mu šta tražim i on mi je pokazao sve ovo. A ja sam samo uzimala i flertovala.“ Pogledala je kroz prozor kao da se priseda trenutka. „U svakom slučaju, rekao je da mu je to omiljeno, voli da rešava sve te zagonetke, bla-bla. Stvarno, više me je zanimalo da gledam kako mu se usta pomeraju i pitala sam se kako bi bilo da mi stavi te pune usne na moju…“ Pokazala je na međunožje. „Džin!“ Pogledala sam u tatu. „Devojko, može da te čuje.“ Čelo joj se nabralo. „Stvarno? Misliš?“
669
„Da, mislim. Zato nemoj da pričaš kako želiš da ti prodavač, znaš.“ Pokazala sam na svoje prepone. Zakolutala je očima. „U svakom slučaju, neka se Medi pozabavi time.“ Pametno. Medije bila mozak porodice. „Imam i neke modne časopise i, naravno, tvoj omiljeni…“ Podigla je izdanje časopisa Strit bajk i zamahala mi njime ispred lica. Na naslovnoj strani je bila vrela Plejbojeva zečica, ispružena preko nove novcate jamahe YZF-R1. Motor je bio blistav kao pustinjski auto-put posle prve kiše. Imao je jarkoplave ukrase i mnogo sjajnog hroma da zaslepi oči frajera koji ga proučavaju kad bi trebalo da voze. Motocikl sa četiri cilindra, motor sa šesnaest ventila bio je tehničko čudo sa unakrsnom pločastom osovinom, vezivnim žicama od titanijuma, i komorama za kompaktno sagorevanje. Ta privlačna zver je imala negde oko dvesta kilograma. Dala bih levu sisu da imam nešto tako lepo. A, ne zapravo. Pa, možda. Oči su počele da mi se pune suzama. Prokletstvo, imala sam najdivniju najbolju drugaricu. „Hvala, Džin“, izgovorila sam glasom stegnutim od emocija. Prekrstila je sitne i zategnute noge, naslonila se i raširila ruke. „Dakle, da čujem novosti? Gde je surfer? Zašto nije ovde?“ Tim jednim pitanjem, emocionalna težina sveta mi se ponovo svalila na ramena. Zvala sam Džudi, njegovu kudnu pomodnicu, i čak dobila i njegovu sestru Džinan, pa i majku Kler. Nijedna nije ništa čula, i sve su počele da brinu. Nisu smatrale da je za Vestona neuobičajeno da bude van domašaja, jer nekad bi prošlo i mesec dana da se ne javi, ali od činjenice da se ni meni nije javio dizala im se kosa na glavi. A meni? I ne baš. Naročito ne sad kad smo se obavezali jedno drugom i kad sam mu se uselila u kudu. Jedva smo čekali da provodimo vreme zajedno. Trebalo je da bude kod kude kad završim u Teksasu, a onda sam se nadala da du ga videti pre nego što pređem kod klijenta broj devet. Nisam ništa čula. Na kraju sam pozvala Dženifer, režiserovu ženu. Bila je u poslednjem mesecu trudnode, pa joj muž nije otišao sa Vesom, i zato je Ves i morao da ode, i to duže nego što je očekivao. Ispostavilo se da je preuzeo ulogu glavnog režisera. Poslednje što je režiser čuo od jednog asistenta bilo je da sve teče glatko, ali nisu imali uslugu da obavljaju telefonske pozive ili koriste internet. Bili su duboko na ostrvima u Jugoistočnoj Aziji sa malom filmskom ekipom, tek petnaestak ljudi – a među njima je bila i Đina Deluka. Imalo je smisla, iako sam zbog toga škrgutala zubima i srce mi se stezalo. Znala sam da je njen lik usred ljubavnog trougla u priči, i pošto je jedan lik preminuo, morala je ponovo da snimi sve scene, ali to
670
nam nije dalo odgovor na pitanje kad de se vratiti niti zašto nije mogao pronadi način da telefonira. „Samo znam da je negde u Aziji na snimanju, ali ništa novo nisam čula.“ „Trebalo bi da je ovde, Mija. Ovo mu nede doneti poene kod najbolje drugarice. Svakim danom koji propusti ovde morade da se penje sve više i više na mojoj usranoj listi.“ Uzdahnula sam i protrljala vrat pozadi, pokušavajudi da razbijem neke čvorove. „Veruj mi, bio bi ovde da zna šta se dešava. Govorna pošta na telefonu mu je ispunjena. Više i ne zvoni, odmah se prebaci na poruku da je pošta puna i da pokušam kasnije ponovo.“ „Misliš li da se desilo nešto loše?“ Oči su joj smekšale i lepe usne su se stegle u ravnu liniju. Pogledala sam kroz prozor, a zatim u tatu. Koliko god me bolelo da to kažem, priznala sam koliko sam mislila da je loše. „Jeste, Džin. Mislim da se dogodilo nešto stvarno loše i niko ne zna.“ „Treba li da pozovemo policiju ili tako nešto?“ „Još je rano. Pitala sam njegovu porodicu, i oni ne žele da bilo šta izađe u medije ako nešto procuri iz policije, ali iskreno – zabole me uvo. Po mom mišljenju, što više ljudi zna, tim bolje, ali možda je to sebično s moje strane. Ne znam dovoljno o poslu da bih znala je li ovo neobično. Totalno preterujem. Sigurna sam da je sve u redu. U redu je.“ Izgovorila sam to dvaput pokušavajudi da ubedim samu sebe iako se nisam mogla otresti ružnog osedaja. Džin je sklopila ruke, spustila laktove na kolena i stavila bradu na isprepletene prste. „Šta deš uraditi?“ Nije to rekla tako da me povredi, ali pošto sam znala da zapravo ništa ne mogu da uradim, kao da me je probola strelom kroz srce. Čovek kog sam volela je nestao, nedostupan ved tredu nedelju, i niko ga nije čuo. I još gore, jedino sam ja izgleda brinula. Možda mi je to bio znak da sam od muve pravila slona. Slegnula sam ramenima i naslonila se leđima na naslon stolice, spuštajudi glavu na tvrdu plastičnu ivicu i zuredi u ploče na tavanici. „Ne znam. Maks zove Aspen Renolds, njegovu prijateljicu…“ „Čekaj, koga? Premotaj unazad. Ubaci u rikverc! Onu Aspen Renolds. Aspen Brajt Renolds iz Er brajt indastriz7. Neverovatno lepu plavušu, sa krupnim mužem kaubojem, koji joj je sušta suprotnost. Tu Aspen Renolds? Onu koja ima najslađe detence na svetu po imenu Hana?“ „Uh, da. I stvarno je uvrnuto što znaš toliko o ženi koju sam ja tek nedavno upoznala.“
671
Ustala je. „Upoznala si je?“ Stavila je ruku na kukove i zauzela veoma ljutit stav. O, ne, čoveče, ovo mi danas nije trebalo. Umela sam da savladam Džin samo kad je imala manje ispade besa, a nisam imala psihičke snage da se time bavim danas. „Ne mogu da verujem. Kunem se, uvek kad dođeš u položaj da možeš da mi pomogneš, svojoj najboljoj drugarici, glavnoj drolji, kao da mi na čelu piše: Preskoči je!“ Obema rukama sam pritisnula slepoočnice. „Džin, reci mi zašto je poznanstvo sa Aspen tako važno.“ Ispustila je zvuk nalik na nešto između stenjanja i gađenja. „Ona je najveda u industriji. Modeli, časopisi, glumice, velike predstave u Vegasu…“ Naglasila je predstave u Vegasu. „Dakle, upravlja nekim predstavama i ti želiš da upadneš u jednu?“ pitala sam otvoreno tako da brže stignemo do tačke njenog nezadovoljstva. Što se brže time pozabavim, tim bolje. „Sad zvuči kao da sam pohlepna. Ozbiljno, Aspen je glavna u mnogo čemu u obe industrije. Svi je znaju. Među najbogatijim je ženama u svetu, a tek joj je trideset!“ Glas joj se povisio kako joj je uzbuđenje raslo. Misli su mi poletele nazad na ranč, kad sam upoznala tu dugonogu plavušu. Bila je draga, imala je na sebi zaista lepu odedu, ali uparila ju je sa japankama. To mi je reklo da odedu oblači baš kao i svi mi ostali, ali uživa u udobnosti posle dugog radnog dana. Plavuša je takođe živela na skromnom ranču negde u nedođiji u blizini Dalasa – kao prva Maksova komšinica. Imali su lep ranč, ali ništa kao iz serije Lifestyles of the Rich and Famous ili nešto tako slično. Bila je to lepa farma sa divnom zemljom, konjima, nekoliko volova, ali uglavnom samo mirno mesto za život male tročlane porodice. „Žena mi je delovala prilično obično.“ Džinel je zamahala rukom kroz vazduh. „Nije obična. Savršena, da. Obična, ne. Bukvalno sam zaljubljena u nju.“ Zaškiljila sam očima. „Mislila sam da si u mene zaljubljena.“ Nadurila sam se. Napetost u sobi je popustila kad se Džin nasmešila i budnula nazad na stolicu. „Ona je moja devojka iz snova. Misliš da bi me mogla upoznati?“ „Da. Ako odemo na Maksov ranč i oni budu kudi, naravno da mogu.“ Zapljeskala je rukama i zaneseno se zagledala u zid iza moje glave. „To bi bilo divno.“ Kako god. „Luda si.“ „Mmm, načisto“, zastenjala je. Narednog dana mi je zazvonio telefon dok sam vadila uvelo cvede iz buketa koje je tata primio. Margarete koje je Džudi Kroft poslala u Vesovo ime, iako Ves i dalje
672
nije znao šta se događa, još su se držale. Njihove bele latice i žuta sredina podsedale su me na stvarno dobra vremena. Nadala sam se da de nam tako izdržljivi biti i veza i njegova ljubav, ali još važnije, njegov život. Pogledala sam u telefon i na ekranu je pisalo Nepoznat broj. Javila sam se. „Halo?“ „Je li to Mija Sonders?“, pitala je žena. „Da, jeste. Ko je to?“ Naježile su mi se dlačice na vratu. Nešto nije bilo u redu. Osetila sam isto kad su me iz bolnice zvali u vezi s tatom, i sad sam imala isti osedaj. „Ovde Aspen Džensen. Sedaš se da smo se upoznale…“ počela je, ali presekla sam je: „Da, zdravo. Izvini, Aspen. Nisam ti prepoznala glas preko telefona. Šta mogu da učinim za tebe?“ Na vezi je zavladala duga tišina. „Mija, ne znam kako ovo da ti kažem, ali Maks me je zamolio da saznam gde je Veston.“ Strah. Zidovi čistog crnog zlog straha pritisnuli su mi telo sa obe strane kao da de me zgnječiti između dve metalne ploče. Borila sam se da dođem do daha. „Znam. Rekao mi je. Zahvalna sam ti što koristiš svoje veze. Jesi li saznala nešto?“, pitala sam, jednostavno znajudi da de me to što de redi zaboleti. „Mija, dušo, njegov tim, čitava ekipa je nestala. Pa, ne baš svi. Moji ljudi su saznali da su, dok su snimali na jednom ostrvu u Jugoistočnoj Aziji, stigla tri čamca puna ljudi s puškama. Poznati su kao deo radikalne i religiozne ekstremističke terorističke delije. Naoružani ljudi su iskočili tvrdedi kako čiste svoju zemlju i Amerikanci de im poslužiti za primer.“ Zastala je na nekoliko trenutaka, pročistila grlo i nastavila: „Dušo, pucali su na devet članova ekipe, sedmoro ih je umrlo, ukrali su im opremu, zarobili preostalih šest. Dvoje ranjenih je preneto u bolnicu, gde je jedno umrlo tokom operacije. Drugo se još bori za život. Mija, ostalih šestoro je uzeto za taoce. Dušo… tako mi je žao. Naša vlada se umešala. Umešao se i predsednik.“ O. Moj. Bože. „Ne razumem! Kažeš mi da je ili mrtav, ili se bori za život u bolnici ili ga teroristi drže kao taoca?“ Knedla veličine loptice za golf mi se stvorila u grlu kad sam postala svesna okolnosti. Glas joj je pukao, i shvatila sam da jeca. „Žao mi je, žao mi je…“ A onda je telefon na tren utihnuo dok se nije začuo muški glas. „Draga, ovde Henk. Znam da si verovatno đavolski uplašena, ali ne znam je li među onima na koje su pucali ili zarobili. Mogao bi biti i živ. Činimo sve što možemo da dođemo do obaveštenja.“
673
Pala sam na pod baš kad je Maks utrčao u sobu. „Šta se, dođavola, desilo?“ Podigao me je, smestio na mali dvosed, a onda dohvatio mobilni. „Ovde Maksvel Kaningam. S kim razgovaram?“ Zadutao je i dugo slušao. Telo mu se ukočilo kao kamen na moje oči. Vilica mu se stegla i procedio je kroz zube: „Šta se preduzima? Hodu obaveštenja. Potrebna su mi imena ljudi koji nisu preživeli i ono dvoje iz bolnice. Odmah mi trebaju ti podaci, Henk. Imate li ti i Aspen veze u izvršnoj vlasti?“ Dok sam gledala Maksa kako korača u teškim kaubojskim čizmama, sinulo mi je: Ja sam imala veze u vladi. Voren Šipli. A taj čovek mi je dugovao veoma veliku uslugu pošto mu nisam strpala sina u zatvor nakon što je pokušao da me siluje. „Ja imam“, rekla sam. Izgovorila sam to više šapatom, pošto me je gušila ona džinovska lopta emocija. Maks je nastavio da govori, ali poklopio je rukom slušalicu. „Samo trenutak. Šta, seko?“ Potisnuvši taj razorni teret i želju da se sklupčam u sidušnu lopticu i plačem dok ne utonem u slatku obamrlost, uspravila sam se i sela. „Uh, moj junski klijent. Voren Šipli. Sin mu je kalifornijski senator i Voren vodi poslove na visokom nivou u vladi između ove zemlje i drugih zemalja širom sveta. Poznaje predsednika. Ima zajedničku sliku u kancelariji. Duguje mi uslugu.“ Skupio je oči i usta su mu se iskrivila. Nisam nameravala da mu otkrivam zašto bi meni neko iz bogatog, visokog društva dugovao uslugu, nikad. Prebolela sam. Prevazišla sam to i bilo mi je dobro i psihički i fizički. Dok se sve ovo nije dogodilo. Plan, bilo kakav plan, pomogao bi mi da verujem kako du preživeti dok ne dobijemo još podataka. Ves, moj prelepi Ves. Mogao bi biti u kandžama ljudi kojima apsolutno nije stalo do Amerikanaca, naše politike, naših verskih ubeđenja – ljudi koji sve vreme muče i ubijaju one koji ne dele njihova ubeđenja. Još gore, mogao bi ved biti mrtav, ili se možda bori za život u nekoj udaljenoj bolnici u Aziji. Dragi bože, molim te, molim te, neka bude živ. Molim te, dozvoli da mi se vrati. *** Nakon što sam se okupala u hotelu, sela sam i drhtedi kao list na vetru, telefonirala sam Vorenu. Bio je sredan što sam ga pozvala sve dok nije čuo razlog. Obedao je da de upotrebiti svaki njemu znan izvor, uključujudi i lične veze s predsednikom, i javide mi se u toku dana, ako ne i pre. Rekao je da ima i neke
674
izvore na Filipinima koji su dobri u pribavljanju obaveštenja o terorističkim grupama. Tako dobri da su mu pomogli da ih sve izbegne dok je prošlog meseca prenosio svoju robu kroz Aziju. Činilo mi se da je narednih šest sati prošlo kao da sam gazila kroz beton. Ljudi su dolazili i odlazili, okupljali se oko mene, ali nisam ih primedivala. Njihovo prisustvo mi nije dopiralo do mozga. Možda sam klimala glavom, odgovarala povremeno sa da i ne, ali uglavnom sam hodala po bolnici i hotelu kao zombi. Jer to sam i bila. Od silnog straha kao da mi je čitava koža bila naelektrisana. Kad bi me neko dodirnuo, kao da me je bocnuo usijanim žaračem. Nisam se nikako mogla opustiti. Samo sam mogla da čekam, pitam se i brinem. Gospode, briga za Vesovu bezbednost bila je nešto fizičko, živo, zastrašujude što je upravljalo mojim mislima i postupcima. Ja više nisam bila ja. Bila sam samo to – briga. Od brige nisam mogla da jedem. Od brige nisam mogla da vodim običan razgovor sa ljudima koji su me voleli i brinuli za mene. Ne, tako duboko mi se taj crv uvukao u podsvest da Mija više nije bila tu. Samo je to živelo u meni, uvlačilo mi je svoje ružne, odvratne misli u mozak. Misli su se pretvarale u slike mog prelepog Vesa šdudurenog u uglu, golog, prestravljenog, ranjenog, u neizdrživim bolovima, kako vrišti da ga puste da ode, da izađe. Znao je u sebi da možda nikad nede otidi, da de verovatno umreti tamo. Otrčala sam u kupatilo i povratila ono malo doručka što sam pojela tog jutra. Napinjala sam se i grcala u toaletu, pokušavajudi da izbacim tu zlu zver iz sebe, zbog koje me je savladao očaj i više nisam znala kako izgleda lepota. Više je nisam videla, čak ni dok sam gledala u sestrino lice. Jedino lice na čitavom svetu u kom sam pronalazila utehu, do Vesa. „Vese!“ vrisnula sam, i opet se napela iznad šolje. „Vrati se, prokletstvo! Ne ostavljaj me ovde. Obedao si mi raj!“, zavijala sam, i nesvesna da sam u privatnom kupatilu gde mi se tata borio za sopstveni život. Suze su mi se slivale istovremeno dok sam izbacivala žuč i stomačnu kiselinu. „Šederu!“, Maks je čučnuo pored mene. Obuhvatio me je butinama oko rebara, i pridržavao mi kosu. „Nisi sama, Mija. Tu sam, seko. Uvek du biti tu. Nisi sama“, prošaputao mi je u kosu kad je stomak prestao da mi se napinje. Pokrio me je svojim telom kao debetom, branedi me od jeze koje se nisam mogla otresti još otkako sam stigla u Vegas pre više od nedelju dana. Pomogao mi je da ustanem, naslonio me na umivaonik, navlažio ubruse i obrisao mi prvo usta, pa posle i lice. „Nedu preživeti, ako ga više nema“, šaputala sam.
675
Zažmurio je i pritisnuo čelo o moje. „Pobrinudu se da preživiš. Potrebna si Medi. Potrebna si ocu, i Mija, dušo, potrebna si meni.“ „Ali, Makse, volim ga.“ Izmučeno je uzdahnuo. „Znam, dušo. Znam, i kad bi se nešto desilo Sindi, poludeo bih, ali ti ne možeš. Ne sada. Još ne znamo šta se dešava. Sačekajmo malo. Pusti neka tvoj prijatelj sazna šta može. A onda, u zavisnosti od toga šta oni kažu, nešto demo preduzeti. Zajedno. U redu?“ Prešla sam jezikom preko usana i protrljala bolno čelo o njegovo. Obavila sam mu ruke oko glave, naslonila mu lice na topao vrat i pustila suze da teku. Grlio me je i pustio da se isplačem dok sam mu ja šaputala o svojim strahovima – da sam izgubila Vesa, da sam izgubila tatu, da du izgubiti Medi kad se uda, i sad kad imam Maksa, da du izgubiti i njega. Uporno mi je ponavljao da se ništa od toga nede desiti. Rekao je da moramo imati malo vere u boga, u tatinu i Vesovu snagu, i da demo se svi izvudi iz ovoga i biti ponovo na okupu. Više od svega želela sam da verujem u to što mi je obedao. Prvi put u životu molila sam boga, svemir, bilo koga ko bi me slušao i pomogao mi da se moji najdraži izvuku živi i zdravi.
676
ČETVRTO POGLAVLJE „Dragi bože, ja, uh, znam da se ne molim veoma često i ne idem u crkvu onoliko koliko bi ti voleo.“ Zastenjala sam i duboko udahnula. „To je laž. Znaš da je laž. Ne idem nikad u crkvu. Ne sedam se kad sam poslednji put kročila u nju. Stegla sam usne, pritisnula ih o skupljene prste i sklopila oči. Naginjala sam se preko stranice kreveta u hotelu. Sunce je upravo zašlo, i Medi i Met su otišli na večeru pre nodne smene kod tate. Trebalo je da se odmaram, ali nisam mogla zaspati. Brinula sam za Vesa, uplašena do ludila zbog onoga što mu se možda dešava, i samo sam na njega mogla da mislim. Očajnički sam želela da se ukrcam na avion i odletim na ostrvo gde je poslednji put viđen. Ali nisam čak imala ni tačne pojedinosti o tome na kom su ostrvu bili. Voren nije zvao, a prošlo je dvanaest sati. Dvanaest punih sati apsolutno ničega. Ni reči, ni nade, ničega. I to me je i dovelo do trenutka kad sam klekla ispred kreveta, sklopila ruke u molitvi, i preklinjala Boga, s kojim nikad nisam ostvarila istinsku povezanost. „Dozvoli mi da počnem iz početka, bože. Mogu to, zar ne?“ Zavrtela sam glavom. „Mogu ja to. Nije te briga. Znaš da nisam savršena. U redu, počinjem.“ Celo telo mi je drhtalo kad sam počela iz početka. „Nestao je čovek koga volim. Odbijam da verujem da je mrtav. Mislim da bih znala da je mrtav. Zar ne? Mislim, Ti stvaraš tu vezu između srodnih duša, zar ne? Srodne duše osedaju jedna drugu na neopisiv način. Zato, da moja druga polovina nije više među živima, osetila bih.“ Dok sam čekala da vidim hode li mi Bog odgovoriti, osedala sam se prilično prazno iznutra. Kad bi poslao samo treptaj, udar energije, pulsni talas, bilo šta što bi mi nagovestilo da sam na pravom tragu, bila bih oduševljena. Trenuci su prolazili dok sam čekala. Ništa. Stenjudi, polako sam izdahnula. „Evo o čemu je reč. Ves mi znači više nego što sam bila u stanju da mu priznam. Ako mi ga oduzmeš, nedu imati prilike da mu to kažem.“ Uzdahnula sam i skupila hrabrost da kažem to što treba da kažem Vesu, pa makar i kroz molitvu. „Pokazao si mi da je voleti nekoga lako, iako mi je uvek bilo samo teško. Biti s tobom je kao sedeti na površini sunca, a ne opeci se. Ljubav prema tebi me je promenila. Postala sam drugačija. Žena vredna onoga što si mi obedao. Našeg raja.“ I tad su suze potekle. „Molim te, bože, nemoj mi oduzimati raj pre nego što sam stigla da udahnem vazduh, upijem toplotu, uronim udubinetelepote.“ 677
Počela sam da se ljuljam napred-nazad, i šaputala sam reči ponovo i ponovo u molitvi, kao pesmu. „Molim te. Molim te, ne uzimaj mi Vesa.“ „Ne uzimaj mi Vesa.“ „Ne uzimaj mi Vesa.“ Nekoliko zvižduka me je probudilo iz isprekidanog sna. Zaspala sam dok sam se naginjala preko kreveta gde sam klečala u molitvi. Poslednje čega sam se sedala, bilo je da sam molila Gospoda da mi ne uzme čoveka koga volim. Samo de vreme pokazati je li mi se sažalio. Ekran na mom mobilnom je zatreptao kraj zida na nodnom stočidu, gde sam ga ostavila da se puni. Kao starica sa teškim artritisom, pokrenula sam ukočene zglobove i iscrpljeno telo da ustanem. Podižudi ruke visoko ka tavanici, stala sam na nožne prste i posegnula uvis, istežudi umrtvljene mišide. Zglobovi su mi pucketali, bunedi se zbog nedelju i po dana sedenja na plastičnim stolicama, klečanja pored kreveta, i nedovoljnog odmora. Odvukla sam se do stranice kreveta i spustila se, uzimajudi telefon. Šta ako mi javljaju za Vesa? Grudi su mi se stegle i od strepnje i od iščekivanja kad sam pogledala i namrštila se. Za: Miju Sonders Od: Blejna Kretena Pintera Lepa, lepa Mija. Nisam primio uplatu. Duguješ mi. Dugujem mu! Kako je drsko to jebeno đubre. Pritiskanje slepoočnica nije mi ublažilo napetost koja me je obuzimala što sam morala da poslujem s Blejnom. Jednostavna činjenica je bila da nisam imala potreban novac i on nikako nije mogao nekim čudom da se pojavi. Ne samo da du biti sto hiljada dolara u zaostatku zbog propuštene uplate ovog meseca ved de mi i prošlomesečni honorar otidi klijentu kog sam ispalila. Tehnički, nedostajalo mi je dvesta hiljada jer mu nede biti pladeno ni na kraju ovog meseca. Dosad sam mu isplatila šestomesečnu svotu na kraju svakog meseca, što je ukupno iznosilo šest stotina hiljada, od milion, koliko je tata dugovao. Mili nije imala drugog izbora ved da klijentu broj devet uplati sto hiljada koje sam zaradila u avgustu od Maksa da spasem njega i njegovu kompaniju. Obično nisam primala honorar do kraja meseca, a pošto nisam radila u septembru, izgubila sam još sto hiljada. Posao je
678
posao, a čovek koji može da baci sto hiljada dolara na pratnju mogao bi da razvlači Mili na sudu doveka. Sve bi izgubila. A sad sam ja bila u opasnosti da izgubim sve… opet. Jebiga! Šta da radim? Da je Ves tu, ponudio bi da plati dug. Naravno da bi. Ovog trenutka ne bih imala izbora ved da prihvatim ponudu, barem dok ne dobijem dodatni novac od mog novog udela u Kaningam nafti i gasu. Mogla bih tražiti novac od Maksa. Dao bi mi ga… ali, uh, ne mogu to da mu uradim. Ništa gore od izgubljene sestre koja moli za lovu. „Hej, ja sam ti nova sestra. Hvala ti za dvadeset pet posto tvog porodičnog nasledstva. Mogu li da pozajmim dvesta hiljada dok ti ne uzmem novac sledede godine i tako ti vratim?“ Srušila sam se na krevet i opet pogledala poruku. Morala sam tražiti još vremena. Za: Blejna Kretena Pintera Od: Mije Sonders Tati se pogoršalo stanje. Nisam radila ova dva meseca. Treba mi još vremena. Još pet meseci i vratidu ti s kamatom. Smatrala sam da de spominjanje kamate pomodi. Ako ništa drugo, Blejn je bio poslovni čovek i novac je bio izvor njegove modi. Za: Miju Sonders Od: Blejna Kretena Pintera Hajde da razgovaramo uz večeru. Na našem mestu. Sedaš se. Napetost mi se smesta pretvorila u gnev. Kako se usuđuje da me nagovara da izađem s njim, kad mi otac umire, a dečko mi je nestao? Dobro, nije znao za dečka, ali svejedno. Šta pokušava da izvede? I poslednji put kad sam bila tu, pozvao me je da izađemo. Sad opet. Kao da je zaboravio da me je prevario, ne sa jednom, ved sa dve žene – jebeno istovremeno – istog dana kad me je zaprosio. Kad me je pitao, trebalo mi je malo vremena da razmislim. Morala sam da odlučim želim li da budem izdržavana žena. Ponudio mi je svet – nakit, penthaus s pogledom na Strip. Sve. Rekao je da nedu morati ni o čemu da brinem osim da izgledam lepo i brinem o svom muškarcu. Tad mi je zvučalo kao vraški dobra ponuda. Osim toga, ponudio je i da plati Medine studije ako pristanem da mu budem žena.
679
Pošto sam bila tako mlada, morala sam da razmislim. S jedne strane, obezbedila bih sebi izlazak iz pakla, ali bih smesta upala u drugi. Znala sam da nije samo poslovni čovek. Primedivala sam tajne sastanke, stalnu i neobičnu potrebu za telohraniteljima. Ljudi koje smo sretali u kazinu su ga poznavali, ili su znali za njega, i video im se strah u očima, koji nije mogao da se sakrije. To mi se nikad nije sviđalo. Tek kasnije, nakon što sam ga uhvatila s kurcem u njegovoj recepcionerki dok je ustima ispitivao odvratnu pičku njene sestre bliznakinje, otkrila sam čime se zaista bavi. Kad mi je rekao da se bavi pozajmljivanjem, to nije bilo za domadu brokersku kudu ili banku. Radilo se o sasvim drugoj vrsti pozajmljivanja gde, ako ne platite na vreme s kamatom, kao da ste skočili u vodu prepunu ajkula, i to u betonskim cipelama. Takav je čovek bio Blejn Pintero, a ja sam imala srede da se upetljam u njegova sranja jer je usput sjebao tatu i mene. Za: Blejna Kretena Pintera Od: Mije Sonders Ne mogu. Otac mi umire. Navedi uslove. Za: Miju Sonders Od: Blejna Kretena Pintera Ne pregovaram pisanim putem. Večera. Naše mesto. Nemoj mi se protiviti. Zažaličeš. Šta bi mi još mogao uraditi, kao da ved nisam poželela da sam mrtva? Još više de mi povrediti oca? Osim toga, ved je dobio šest stotina hiljada dolara od mene. Dokazala sam da me vredi čekati. Na brzinu sam izračunala u glavi i otkucala odgovor, moledi se da zagrize mamac. Osedala sam mučninu u stomaku. Morala sam da pojedem nešto više od ostataka Maksovog jučerašnjeg sendviča ako sam želela da se uhvatim ukoštac s kretenom kakav je bio Blejn. Za: Blejna Kretena Pintera Od: Mije Sonders Ne. Primičeš sledeču uplatu krajem oktobra sa pet posto kamate. Samo to mogu da ti dam.
680
Pročitala sam nekoliko puta, zatim pritisnula pošalji. Sela sam, stiskajudi telefon, čekajudi da iskoči oznaka da je pročitao. A onda sam se molila. Jako. Neka prihvati ponudu. Pusti me da se barem iz ovoga izvučem. Za: Miju Sonders Od: Blejna Kretena Pintera To su dve propuštene isplate. Zao mi je, lepa Mija, daj mi ono što želim i nađi se sa mnom na večeri u petak uveče, ili deš mi đavolski platiti. Jebiga! Ništa mi ne ide. Vrata su se zalupila i prenula me iz zamišljenosti. Maksvel je ušetao u sobu. „Hej, ocu ti je bolje!“, obavestio me je ponosno i radosno. Grudi su mu se nadimale kao da je pretrčao sto metara. Brzo sam ustala, a onda se pridržala kad me je zapljusnuo talas vrtoglavice. Sjajne zvezdice su mi zamutile vid dok sam brzo treptala. „Šta se dogodilo?“ Čim sam se pribrala, prišla sam mu, i zajedno smo izašli iz hotelske sobe, spustili se liftom, i prešli ulicu. „Ne znam zapravo. Doktor je upravo rekao kako de ga skinuti sa respiratora. Očigledno diše sam.“ Nije bilo pametno stati nasred pešačkog prelaza veoma prometne ulice Vegasa, ali njegova izjava me je toliko zapanjila da sam upravo to uradila. Preplavio me je talas olakšanja, nalik na cunami, ovladao mi svim mislima i oduzeo mi sposobnost da se kredem. Maks se zakikotao i obgrlio me oko ramena. „Hajdemo, seko. Idemo da vidimo tvog tatu i čujemo šta doca još ima da kaže.“ Kad smo ušli u sobu, Medi je bila tamo, šdudurena u naručju verenika Meta. Njegovi roditelji su stajali sa strane, dutke im pružajudi podršku. Lekar je pritiskao dugmad na tatinim aparatima. Pogledao je u mene kad sam prišla. „A, savršeno. Hvala, gospodine Kaningam, što ste je doveli tako brzo“, obratio se Maksu, a onda se fokusirao na mene. „Sad kad ste vi i vaša sestra ovde, mogu da vam saopštim vest. Gospodin Sonders je očigledno počeo da diše samostalno. Sad je dovoljno ojačao da možemo postaviti ventilator koji se aktivirati samo ako zasidenost kiseonikom padne ispod izvesnog nivoa.“ Olizala sam usne i polako udahnula, pokušavajudi da se priberem. „Znači li to da mu je bolje? Lekovi deluju.“ Doktor je zastao. „Ne znamo pouzdano, ali definitivno je dobar znak. Iz mog iskustva, pacijenti koji počnu samostalno da dišu na kraju daleko brže ojačaju.
681
Nevolja u slučaju vašeg oca jeste to što je ved bio u komi. Koju nismo mogli da objasnimo. Svi nalazi su mu bili normalni. Dok nije zakačio virus, praden dvema anafilaktičkim reakcijama, što je sve predstavljalo ogroman napad na sistem. Takođe je postojala veoma realna opasnost da de postati zavisan od ventilatora. Dobro je što je počeo da diše sam, ali za ovakav oporavak je potrebno vreme, i samo demo morati sačekati da vidimo. Znademo više u narednih nekoliko dana, ali do sada, rekao bih da su izgledi mnogo bolji“, objasnio je pre nego što je zatvorio tatin karton, zakačio ga na krevet, i izašao iz sobe. Medi mi je prišla. „To je dobra vest, je li tako?“ Usne su joj zadrhtale isto kao kad je bila devojčica i trudila se da bude hrabra. Privukla sam je u zagrljaj. Obavila je duge ruke oko mene i zagrlile smo se. „Mislim da je tako, devojčice. Zaista. Tata je jak. Mnogo toga je prošao, ali ima nas da nam se vrati. Valjda se i to računa. Mora biti dovoljno.“ Maks nam je prišao i privukao nas na svoje tople, široke grudi. „Dovoljno je. Verujte mi, dame, vas dve ste više nego dovoljne.“ „Slažem se“, dobacio je Met i nasmešio se mojoj sestri. Još jedan bod za Meta. Sve vreme je bio uz Medi, i odlazio je samo nodu kad bi se završile posete u bolnici, ali vradao joj se prvom prilikom. I njegovi roditelji su dolazili svaki dan na nekoliko sati. Porodica Rejns nam je definitivno čuvala leđa. Ta porodica de voleti Medi do kraja života, i ako budu imali dece u bududnosti, bide razmažena i ništa im nede nedostajati. Dobro obavljen posao, Mija. U glavi sam čestitala samoj sebi. Barem sam nešto uradila dobro. Podigla sam sestru da bude nešto više, da želi i radi za sve što život može da ponudi. Bila je na putu da dobije sve, i nisam mogla biti srednija zbog nje. Kad bi sad ta dobra karma obasjala i mene i vratila Vesa kudi i tatu u svet živih, i ja bih imala sve. Na to sam izvadila mobilni iz džepa i poslala poruku jedinom čoveku koga nisam želela da vidim ni po koju cenu. Za: Blejna Kretena Pintera Od: Mije Sonders Večeradeš sam u petak uveče. Pomiri se s tim. Pritisnula sam palcem pošalji. Ko ga jebe, i njega i njegova sranja. Kasnije te nodi, primila sam poziv koji sam čekala čitav dan.
682
„Halo, Vorene?“, javila sam se tako brzo da su mi reči bile pomalo nerazumljive. „Hej, Mija.“ Vorenov glas nije bio topao, ali nije bio ni hladan. Bio je čvrst i pun tuge. Bože, ne. Sela sam na ivicu stočida i pripremila se za najgore. Maks me je pogledao i nagnuo se napred, spustivši mi dlanove na kolena. Poklopila sam mu ruku svojom i držala ga tako čvrsto da su mi zglobovi pobeleli. „Samo mi reci. Je li mrtav?“ Te dve sekunde pre nego što je odgovorio kao da su trajale ceo život. Nedu nikad zaboraviti kako sam se osedala u tim trenucima. Uništeno. Rastureno. Slomljeno. Tri stanja kakva nikad nisam želela ponovo da osetim, oživela su kao sidušna varnica kremena o čelik. Sredom, nije se razgorelo u vatru. „Ne, dušo, nije.“ Udahnuo je i nakašljao se. „Je li u bolnici?“ Duboko je uzdahnuo. Nije ostalo ništa da se kaže. Znala sam. Jebeno sam znala. Bio je živ, i nestao. Čoveka kog sam volela, čoveka s kojim sam želela da provedem ostatak života, čoveka zbog kog mi je trebalo sedam meseci da srušim svoje zidove zarobili su radikalni verski teroristi na drugom kraju sveta, a ja sam bila ovde. Sedela sam na stočidu u hotelu, praktično povezanim sa bolnicom gde mi se otac borio za život. Svet mi je trenutno bio sjeban više nego ikad, i nisam imala pojma kako to da popravim. „Slušaj me, time se bave predsednik i državni sekretar. Sad, Amerika ne pregovara s teroristima, ali razgovaramo sa drugim zvaničnicima u Indoneziji.“ „Indonezija? Jesu U tamo bili kad su snimali?“, pitala sam zbunjeno. „Ne, snimali u veoma udaljenoj oblasti u severnom delu Šri Lanke. U severnom delu ostrva nije bilo terorističkih napada od dve hiljade devete, i vojska je dosta prisutna u zemlji, ali ne tako daleko na severu. To se smatra opasnom oblašdu.“ „Zašto su dođavola snimali tamo, ako je bilo opasno?“ Voren je zastenjao. „Dušo, produkcijski tim je pronašao par jedinstvenih mesta za snimanje scene, a tvoj dečko je želeo da ta scena bude baš kako treba.“ Prokletstvo, Vese. Hteo je da podigne tu svoju novu ulogu na ko zna koji nivo i uspeo je. „Glupan“, zaškrgutala sam zubima. „Pa, u svakom slučaju zarobljeni su između ostalih Veston i Đina Deluka, glavna glumica u filmu.“ „Đina Deluka.“ Promrmljala sam, a samo njeno ime mi je igralo po živcima.
683
„Uhvatili su njih dvoje i četvoricu drugih muškaraca. Ali loše je. Mija, dušo, moram nešto da ti kažem.“ Glas mu je otvrdnuo. Znak da treba da slušam i to što čujem uzdrmade i zemlju po kojoj hodam. Progutala sam strah i čekala da nastavi. Maksova ruka je bila topla, pružala mi podršku i ljubav, i čvrsto sam je stegla, ali nije je ni pomerio. „Poslali su video-snimak vojsci, a ona nama.“ „Šta je na snimku, Vorene?“ Drhtaji straha spustili su mi se niz kičmu i sela sam uspravnije. Čvor u stomaku mi se tako stegao da sam mogla samo da zadržim dah. „Na snimku tvoj momak govori. Na kolenima, licem u lice sa još jednim članom ekipe. Naterali su ga da kaže ono što su želeli.“ Glas mu se presekao i čula sam isprekidano disanje. Suze su mi se slivale niz lice kao da mi je telo znalo i pre uma da de prilike od užasnih postati nepodnošljive. Maks je pokušao da mi obriše suze, ali odmahnula sam glavom. Voren je pročistio grlo i pribrano nastavio: „Uh, rekao je kako žele da pokažu zapadnjacima svuda šta de im se desiti ako im zagade zemlju svojom grešnom liberalnom politikom i odvratnim verskim ubeđenjima. Dušo, dok je Ves govorio, maskirani tip je podigao mačetu i odsekao glavu drugom članu ekipe.“ Iz pluda mi se oteo jecaj. „Bože, ne. Ne, Gospode, molim te, ne!“ vrištala sam. Maks je zgrabio telefon, uključio spikerfon i spustio ga na sto da čuje. „Šta je rekao?“ zarežao je Maks, ponovo me štitedi kao medved. „Odsekli su glavu jednom članu ekipe pred Vesom!“ plakala sam, a suze su mi tekle kao Nijagarini vodopadi. Maksovo lice se stvrdnulo, usne pobelele dok su se stezale u oštru liniju. „Saberi se, Mija. Moraš da se sabereš, dušo. Šta još, gospodine Šipli? Ovde Maksvel Kaningam, njen brat. Možete slobodno da govorite.“ Voren se nakašljao, a onda nastavio da nam priča kako su teroristi otputovali brodom sa šest talaca u Indoneziju, mnogo vedu zemlju, gde im je bilo lakše da se sakriju. Naša vojska je ved imala prilično dobru predstavu gde ih drže, i nakon što su im poslali taj video-snimak, obidi de sva moguda mesta. Postojalo je pet mogudnosti. Povezali su sve timove specijalnih snaga i, čim sakupe podatke o tome gde tačno drže taoce, krenude na spasilački zadatak. Rekao je da bi mogli prodi dani pre nego se sazna za krajnji ishod. Kad se poziv završio, sedela sam ošamudena. Moj opušteni surfer-filmadžija, muškarac mojih snova, gledao je kako mu saradnika i, znajudi Vesa i njegov način zbližavanja s ljudima, prijatelja ubijaju pred očima. Kako se to, dođavola, može
684
preboleti? Šta god bude trebalo, bidu uz njega stalno. Ako preživi, poljubidu mu svaku ranu, i duševnu i fizičku. Izbrisadu sve rečima, telom, tako što du ga voleti više nego što je ikad u svom životu doživeo. „Volim te, Vese.“ Glasno sam izgovorila. Njemu, za njega. Iako nije bio ni blizu, možda, samo možda, te reči mogu odlepršati kroz vazduh do udaljenog mesta u Indoneziji, gde bi ih on, barem, osetio… na svojoj koži, u srcu, i u duši.
685
PETO POGLAVLJE Dve nedelje u Vegasu i pretvorila sam se u pravog zombija. I Medi i ja smo se vrtele jedna oko druge kao oni mali roboti koji automatski čiste pod, ali nismo naletale jedna na drugu. Kao da smo plesale rumbu, rekla bih? Kao da smo imale senzore na pola metra oko tela, kretale smo se kroz lavirint dana bez dodirivanja. Možda nam je bio potreban dodir, ali nijedna nije mogla da učini taj napor. Pre nekoliko dana su uklonili aparat za disanje. Tata je definitivno disao sam, a lekovi su konačno suzbili infekciju. Lekari su bili zadovoljni novom prognozom. Medi i ja smo bile zadovoljne takođe, ali činjenica da su mu cevčice i dalje izlazile iz svakog otvora umanjivala je to zadovoljstvo. Za nedelju dana, Medi i Met de se vratiti na fakultet. Morala je da se pripremi za tu promenu. Bila je na tredoj godini studija i uzela je koliko je god predmeta mogla. Moja preterano vredna sestra. Potajno sam volela što je preuzimala toliko obaveza jer je to značilo da se nede uskoro udati. Prisetivši se toga, još sam morala da popričam sa dobricom Metom zato što mi je pritiskao sestru da se uda. Ako je voli, morade da sačeka. Da završi školu i pokaže joj kakav je čovek. Osim toga, pitala sam se kako de prodi razgovor o tome da je Medi uključena u Kaningam nafti i gasu i da de raditi u Teksasu. Da li bi to predstavljalo smetnju? Met je imao veliku porodicu na području Vegasa, takvu od koje ne želite da se udaljite. Da li bi učinio to za nju? Pretpostavljala sam da de samo vreme pokazati. Telefon mi je zvrcnuo u zadnjem džepu, i izvadila sam ga. Bila je to videoporuka s nepoznatog broja. Otvorila sam je mrštedi se i ono što sam videla gotovo me je bacilo na kolena. Još nisam ni otvorila poruku, a pojavilo se lice koje sam poznavala gotovo kao svoje. Džinel. Crni povez preko očiju, raskrvavljen nos, krv joj se slivala sa usne u usta. Bez reči sam istrčala, doslovno istrčala u park i pritisnula na malu strelicu da odgledam video. Šta sam, dođavola, uradila? Snimak se pokrenuo i Džinelin glas je bio uplašen, a suze su joj se slivale niz obraze ispod tkanine vezane oko glave. Olizala je usne i zajecala. Donja usna joj je bila rasečena, natekla i ljubičasta. Vratila 'sam snimak unazad i videla da je na sebi imala radni kostim. Perje i šljokice su joj se pokidali kad se pojavila muška ruka. Mesnatim prstima joj je prelazio preko razmaka između grudi u odvratnom pokazivanju modi. Poželela sam da vrisnem, povičem i bacim telefon, ali nisam
686
mogla. Džin je bila tamo negde, pipao ju je, pretpostavila sam, neki Blejnov siledžija. Đubre mi se svetilo preko najbolje drugarice. Nije mi palo na pamet da bi oteo nju. Užasnuto sam zurila dok joj je čovek stavljao tu debelu ruku oko vrata, oponašajudi pokret kojim bi joj ga prelomio. „Mija!“, zaplakala je, a ja sam čučnula, dok se sve oko mene zacrnilo. Sunce se ugasilo. Park oko mene je nestao. Tu sam bila samo ja, mrak i trenutak gde posmatram najbolju drugaricu kako plače iz straha za život. „Kaži, kučko!“ Siledžija joj je stegao ruke oko glave i vrata. Džinel se zakašljala i zagrcnula, pa klimnula glavom. „Mija, uh, večera u sedam… večeras. Znaš mesto. Ako pozoveš policiju, oni de…“ Glas joj je pukao i muškarac ju je žestoko protresao. Krv joj je ponovo potekla iz nosa u usta. Olizala ju je i viknula je kad ju je jako počupao. „U-ubide m-me ako nekom kažeš.“ Kad se ponovo pokazala na ekranu, prošaputala je: „Nisi ti kriva. Volim te, Mija.“ Ekran se zacrnio i znak pristigle poruke me je pokrenuo. Otvorila sam je. Za: Miju Sonders Od: Blejna Kretena Pintera Ona je slatka lutkica. Mnogo se sviđa mom prijatelju. Sedam sati tačno. Budi tamo. Kao obuzeta, otkucala sam odgovor rekordnom brzinom i poslala ga bez čitanja. Za: Blejna Kretena Pintera Od: Mije Sonders Bidu tamo. Molim te, molim te, nemoj je povrediti. Pre nego što sam stigla da obrišem sline i suze s lica, odgovorio mi je i srce mi se steglo. Za: Miju Sonders Od: Blejna Kretena Pintera Nemoj mi se ponovo protiviti ili du mu dozvoliti da radi šta hode. Obuci se lepo. Imamo planove.
687
Pala sam na stražnjicu i trtica me je zabolela kad je udarila o beton. Taj bol nije bio ništa u poređenju s bolom u mom srcu i odvratnom kiselinom koja mi je palila rupu u stomaku. Blejn i njegove siledžije uhvatile su Džinel. Teroristi su držali Vesa. Tata je u komi. Život mi je postao uvrnuti akcioni triler. Ja sam bila bezazleni, bespomodni lik, emocionalno slomljen. Nisam imala drugu mogudnost ved da sledim Blejnove zahteve. Želeo je da se nađemo na, kako je rekao, našem mestu, i nadi du se s njim tamo. Kakav uvrnuti kreten. Mislio je na italijanski restoran Luna rosa, gde me je odveo na prvi sastanak. Sedeli smo u bašti s pogledom na jezero Las Vegas. Bela treperava svetla obavijena oko palmi davala su njegovoj koži nebeski sjaj. Tad sam bila potpuno zaljubljena u Blejna. Preko metar i devedeset, nekoliko godina stariji, sa crnom kosom koja je izgledala savršeno uz čisto tamnoplavo odelo. Mogao je biti model sa svojim vitkim telom i građom. Jedinstvene zeleno-žute oči uvek su mu išle u prilog. Mogao je opčiniti samo jednim pogledom svaku devojku da skine gadice. Definitivno mi se zavukao pod kožu prvi put kad sam mu poslužila pide u kazinu, gde sam radila pre više godina. Te nodi je došao, naručio viski, i posmatrao me punih dvadeset minuta dok sam radila, a on ispijao pide. To je bio početak kraja. Pogled mu je bio zalepljen za moje dupe, sise, i sve ostalo, pa sam se osetila seksi, zbunjeno i poželjno, što mi je nedostajalo otkako se Beni pokupio i nestao, da bih saznala kako me je zapravo šutnuo da bi spasao sopstveno dupe. Predala sam Blejnu račun, a on mi je ostavio divnih sto dolara napojnice i izašao je iz bara bez reči ili ijednog pogleda u mom pravcu. Tad sam to potisnula, misledi kako se i nije zainteresovao za mene pošto me nije pozvao da izađemo. Pretpostavila sam da sam mu samo prijatno odvratila pažnju od sporta i vesti koji su se vrteli na ekranu u baru. Malo sam razmislila, zahvalna zbog dodatne stotke koja de sestri i meni kupiti namirnice za nedelju dana. A onda, kad sam završila smenu i stala na stazu da pozovem taksi, sjajna cipela je iskoračila kroz otvorena vrata BMW-a sa zatamnjenim staklima i Blejn mi je ponudio da me odveze. Automobil je bio predivan, ali ni blizu kao njegov vlasnik. Glupa, zanemela dvadesetogodišnja Mija ušla je u auto sa đavolski seksepilnim strancem i dozvolila mu da je odveze kudi. Nije mi se nabacivao taj prvi put. Sve vreme je bio džentlmen, otpratio me je do ulaza, poljubio u obraz i pitao može li me izvesti sutra uveče. Pristala sam i vede smo započeli u Luna rosi. Naručili smo picu i skupo vino, što mi je prijalo. Mogao me je odvesti u neki otmeni restoran i osvojiti me pravim gurmanlukom u pokušaju da me zadivi ili
688
odvuče u krevet. Umesto toga smo razgovarali, popili dve boce vina i pojeli picu, a za njom i najukusniji tiramisu koji sam ikad probala. Jednom mesečno, za dve godine koliko smo bili zajedno, odlazili smo na naše mesto i gutali picu i vino. Onda bismo se oteturali do limuzine i jedan telohranitelj bi nas odvezao nazad do kazina. Ponekad smo bili tako napaljeni u liftu da bih mu se obavila oko kukova i on bi ved bio duboko u meni kad bi se otvorila vrata penthausa, pa bi nastavio da me tuca uza zid. Blejn se apsolutno nije obazirao hode li nas videti ljudi koji su možda živeli tu ili rezervisali druge sobe na najvišem spratu. Jednostavno ga je bolelo uvo, i to mi se sviđalo kod njega. Dođavola, mislila sam da ga volim, i verovala da on voli mene. Bila sam tako mlada, glupa i puna sperme da sam progutala svaku priču koju mi je servirao, odbacujudi svaki obzir i živedi za trenutak. Ne više. Naučila sam te lekcije na teži način. Ako je mislio da de osvojiti neke poene tako što demo se nadi u Luna rosi, trebalo je bolje da razmisli. Nisam ponela ništa lepo da obučem na Maksvelov ranč zato što smo, pa, boravili na ranču. Uglavnom smo opušteno provodili vreme u njihovoj kudi, družedi se s njihovim prijateljima i uživajudi u prirodi. Srce me je zabolelo kad sam pomislila na Maksa. Kad se tati stanje popravilo, izjavio je da mora otidi da obiđe ženu i derku. Sindi je ostalo još mesec dana do rođenja sina Džeksona, a morao je da proveri i prenos vlasništva kompanije i obavi sve hitne poslove dok je tamo. Obedao je da de se svakog dana javljati. Nikad u životu nisam istinski težila ka tome da budem izuzetno bogata, ali stalno sam razmišljala o tome kako bi taj prenos mogao da se ubrza da dođem do svog dela i možda isplatim Blejna, pa bi čitava ova zbrka bila gotova. Živela bih u Malibuu i surfovala, ljubila i vodila ljubav s muškarcem s kojim sam želela da provedem čitav život. Nažalost, Maks me je upozorio da de postupak izvršenja oporuke i promene vlasništva i u mom i u Medinom slučaju, na osnovu naših uzoraka DNK kao dokaza rodbinskih odnosa, potrajati, ali de se na kraju isplatiti. Ako preživim sve ovo, možda de Maks biti i u pravu. Zasad nikako nisam uspevala da vidim to blistavo svetlo na kraju tunela. Trenutno mi se činilo kao da vozim po klizavom putu bez uličnog svetla za vreme uragana u automobilu sa polomljenim brisačima i pokvarenim kočnicama. Stigla sam u Luna rosu tačno u sedam. Medi mi je pozajmila hajinu koju sam joj poklonila posle kupovine u Čikagu sa Hektorom. Bila je jednostavna, tamnoljubičasta sa dubokim V izrezom na leđima. Dosezala je do sredine butina, i
689
tkanina mi se lepo rastezala preko grudi. Da nisam bila tako ljuta na onoga zbog koga sam je obukla, osedala bih se kao milion dolara. Umesto toga, osedala sam se kao smede, iako to niko ne bi rekao spolja. Debeli sloj korektora sakrio je tamne kolutove i kese ispod očiju, i narumenila sam obraze. Sredom, bila sam od onih devojaka kojima nije trebalo mnogo šminke da privuku pažnju, i znala sam tačno šta se Blejnu sviđa. Pustila sam kosu i prebacila je preko ramena, jer mi je jednom rekao da tako voli. Dok sam prolazila između gostiju restorana, ugledala sam ga napolju. Dvorište. Naravno, izabrao je najromantičnije mogude mesto za istim stolom gde smo sedeli i na prvom sastanku. Ustao je dok sam prilazila stolu. Podigao je pogled i odmerio me kao grabežljivac koji procenjuje plen, nečujno i brzo, netremice. „Pokušavaš da zaradiš neki poen time što si izabrao ovaj sto?“, pitala sam i sela, ozbiljno namrštena. Njemu se lice, s druge strane, vidno ozarilo. „Vidim, setila si se. To je dobro, lepa Mija.“ Narogušila sam se. Bože, mrzela sam što mi je tepao kao nekada. Kad smo bili zajedno, stalno mi je govorio kako sam lepa, prelepa, i da ga nijedna druga nede privudi kao ja… dok ga, naravno, nisu privukle dve odjednom, recepcionerka i njena razvaljena sestra bliznakinja. Ko uostalom jebe sestre? Odvratno. Pre nego što sam stigla da kažem ijednu reč više, prišao je konobar sa bocom vina. Poznavala sam tu marku. Prepoznala bih je svuda. „Signore, činjale kaberne sovinjon iz regije Koli dela Toskana centrale.“ Nasuo mu je tamnocrvenu tečnost u čašu. Blejn je podigao okruglastu čašu, zavrteo je, onjušio, i otpio gutljaj. Tako jebeno uobraženo, došlo mi je da povratim. „Dve hiljade šesta?“, ispitivao je konobara. „Apsolutno, signore.“ Blejn je klimnuo glavom, i konobar nam je napunio čaše do četvrtine. Uzela sam svoju i iskapila je odjednom. Blejn je pogledao oko sebe i nasmešio se pre nego što je spustio ruku na ogradu prema spokojnim vodama jezera Las Vegas, dok je drugom držao dršku čaše. Uperio je laserski oštar pogled u mene. „Želela bih još jedno“, zatražila sam, a on se nasmešio, nagnuo napred, i nasuo mi drugo pide. Ovo sam pijuckala polako i čekala da progovori. Dugo nije. Samo me je posmatrao, naizgled mi proučavajudi izgled. Konačno, nisam više mogla podneti tišinu.
690
„Gde je Džinel?“ Oštar, mračan pogled prešao mu je preko zmijskih očiju. „Paze je, uveravam te.“ Ton mu je bio ljubazan, nimalo u skladu sa temom. Dunula sam. „Stvarno? Tako nazivaš otmicu i prebijanje nedužne žene na putu do posla? Paze je?“ Procedila sam kroz zube. Tako sam jako stezala drveni sto da su mi nokti ostavili male polukružne tragove. Odmahnuo je rukom i nagnuo se bliže. „Mija, oboje znamo da bi ti prijateljica bila mrtva da želim da je ubijem. Sad se opusti i hajde da uživamo u našem izlasku.“ Izlazak. Je li ovaj luđak ovu prinudu upravo nazvao izlaskom? Brzo sam zatreptala da oteram zaslepljujudi bes. Poželela sam da zgrabim nož, tako prikladno ostavljen nadohvat moje ruke, i zarijem mu ga u hladno srce. Nažalost, đubre ga verovatno ne bi ni osetilo. Ved je bio mrtav iznutra. „Ne razumem zašto si želeo da dođem. Znaš da bih ti isplatila novac“, šapnula sam i pogledala oko sebe. „Nikad te u životu ne bih ispalila.“ Osmehnuo se. „O, ali lepa, lepa moja Mija, napalila si me.“ Promrdao je obrvama, a ja sam potisnula nagon da se ispovradam po stolu. Nekad davno sam iskreno bila zaljubljena u njega. Bio je razorno zgodan, neodoljivo privlačan, i odličan ljubavnik. Sad sam jedva imala stomak da ga gledam, i njega i ono što je predstavljao. „Blejne, uzeo si mi nešto veoma dragoceno i želiš da razgovaraš o seksu?“ Podigao je obrve. „Ne želim da razgovaram o njemu, ne. Radije bih ga upražnjavao s tobom, ako me to pitaš.“ Čvrsto sam stegla vilicu. „To se nikad nede dogoditi, zato to smesta izbaci iz glave. Odjebao si iz mog života… bukvalno. Nema više povratka, nikad.“ Glas mi je bio prigušen i pun upozorenja. Zavrteo je glavom i napudio usne dok je vrteo vinsku čašu ukrug. „One dve mi nisu ništa značile. Samo sam se oslobađao napetosti pošto mi nisi odgovorila na prosidbu.“ „Tako što si imao seks sa dve žene?“ „Naravno, Mija. Muškarac ima potrebe i ponos. Ti si moj povredila.“ Dao je izgovor kao da je uradio ono na šta je kao punokrvni mužjak imao pravo. „Dakle, tucao si dve kurve da bi se osedao kao muškarac?“ Tad su mu oči otvrdnule, a glas se pretvorio u čelik. „Barem ti ne možeš nagoveštavati da nisam muškarac.“ Odmahnula sam glavom. „Zašto uopšte vodimo ovaj razgovor?“ „Zar nije očigledno?“ Polako je zatreptao i zagledao se.
691
„Meni nije.“ Došla sam iz jednog jedinog razloga. Zbog Džinel. Spustio je laktove na sto i bradu na dlan. Bio je oličenje smirenosti i pribranosti, dok sam ja kipela u sebi od brige i straha. „Želim da mi se vratiš. U krevet. U život. Kao moja žena.“ Te reči su pale kao nuklearna bomba, razarajudi sve za sobom. Pogledala sam po restoranu da vidim je li još neko preživeo eksploziju. Bilo je tako razorno, ali, avaj, samo u toj tačkici zvanoj moj život. Malo je redi da ovo nisam očekivala. Pre bih očekivala drugi dolazak Gospoda nego ovu izjavu. „Blejne“, jedva sam prošaputala. „Nemogude da si ozbiljan.“ „Smrtno. I spreman sam da pregovaramo oko uslova. Ovde. Sada.“ „Ovo mora da je nodna mora. Blejne, čuješ li ti sebe? Upravo si mi rekao da želiš da nastavimo gde smo stali kad smo raskinuli.“ „Znam tačno šta želim, a to si ti. Mislim da sam bio jasan. Sad duti i slušaj šta nudim.“ I slušala sam, ne zato što mi je on tako rekao, ved zato što sam bila tako zapanjena da mi je mozak stao i nisam umela da mu odgovorim. Čovek je bio zvanično lud. Neporecivo. Apsolutno. Prosto nije bilo drugog objašnjenja. Pre nego što je stigao da mi kaže šta nudi, konobar je isporučio dve vrude pice, jednu margeritu i jednu veliku. Od samog mirisa mi je pošla voda na usta. Prošlo je par dana otkako sam se propisno najela. Rejnovi i Maksvel su me nagovarali da jedem, ali hrana mi jednostavno nije više bila privlačna otkako je Veston verovatno smrtno gladovao, a tata hranu primao kroz cevčicu. Ali večeras du jesti samo iz jednog razloga: da završim s ovim što je pre mogude. „Otkako si otišla, imao sam vremena da razmišljam o našoj vezi i zajedničkom životu“, rekao je. Otkako sam otišla? Raskinuli smo. Odselila sam se iz države, bila pratilja poslednjih osam meseci, i živela u Los Anđelesu šest meseci pre toga. Sve zajedno, bili smo više od godinu dana razdvojeni, a on sad ovo govori kao da sam ga ostavila prošle nedelje. Bila sam s drugim muškarcima, zaljubila se. Ništa od ovoga nije imalo smisla. „Blejne, nije me bilo duže od godinu dana…“, počela sam, ali presekao me je trzajem zgloba. „Nije bitno ni vreme ni razdaljina. Sad si ovde i zaključio sam da si ti žena za mene.“ „Jesi li do tog čudovišnog zaključka došao pre ili nakon što si pojebao one đavolske bliznakinje?“
692
„Pokušavam da se povezem s tobom, Mija“, zarežao je. „Bilo bi ti pametno da paziš na ponašanje. Ovo du ti ponuditi samo jednom.“ „Nema dogovora. Ne želim to što prodaješ.“ Zavalio se na naslon i skrstio ruke na grudima. „Mislim da deš shvatiti kako nisi u prilici da odbiješ moju ponudu, ako me saslušaš. Sve brige bi ti bile rešene, i sve bi se vratilo onako kako treba. Bili bismo zajedno i vodili sve ovo.“ Raširio je ruke, kao da drži čitav Las Vegas na dlanu. Kakav uobraženi stvor. „Ne, Blejne, imala sam to što nudiš, i pobegla sam od toga.“ Ustala sam, a stolica mi se prevrnula na pod uz glasan prasak. „I bežim i sad od toga. Ovo je bila greška. Pozvadu policiju.“ „Drugarica de ti biti mrtva do jutra“, procedio je taman dovoljno glasno da ga čujem. Okrenula sam se, a čitavo telo mi se zapalilo od gneva. Naježile su mi se dlake na rukama i vratu. Taj ton – čula sam taj ton i pre kad je izdavao naređenja u telefon, pravio planove kako de naterati ljude da plate. Povređivao je sve koji bi se usudili da ga pređu na najsumanutije i najsurovije mogude načine. S takvim tipom sam imala posla. Ne sa bivšim koji me je nekad grlio, ljubio i voleo do besvesti. U takvog muškarca sam se zaljubila. Ovo je bio njegov alter ego. Svi su gledali ovu stranu sa hladnim, teškim strahom. Ovo je bio njegov svet. Mi ostali samo živimo u njemu. „Šta moram da uradim da je pustiš?“ Glas mi je drhtao, emocije su me savladale. Podigla sam stolicu i pogledala po restoranu. Vedina gostiju je otvoreno piljila, posmatrajudi kako se priprema vatromet. Verovatno su mislili da se dvoje ljubavnika svađa. Ne neki način i jeste bilo tako. „Malopre sam bio nostalgičan što sam ovde, gledao sam te preko puta sebe, znao da želim da te gledam do kraja života.“ Oči su mu otvrdnule i zaškiljio je. „Sad kad si se osramotila, a samim tim i mene sa svojim glupostima, više se ne osedam tako velikodušnim.“ „Reci cenu“, otvoreno sam rekla. „Četiri stotine hiljada koje mi duguješ ili ti za jednu nod u mom krevetu.“
693
ŠESTO POGLAVLJE Blejnove oči su bile staklaste, sjajne, žudkastozelene. U te oči sam gledala svaki put kad me je poljubio, dodirnuo me i vodio ljubav sa mnom. Razgovor koji smo vodili, a od koga je svaki delid mog bida želeo da se sklupča i umre… napalio ga je. Bože, voleo je da ima mod nad ljudima i stvarima. To ga je uzbuđivalo. „Dakle, šta kažeš?“ Olizala sam usne, otpila veliki gutljaj vina, i pustila da mi opeče grlo kao kiselina. Gledajudi preko vode, razmišljala sam o svojim nevoljama. Mogla bih sve lako da okončam ako ga pustim da me tuca. Radila sam to i pre. Bio je odličan u krevetu, oduvek. Davao je, voleo, brinuo o mom zadovoljstvu. Mogla bih iskapiti par boca vina i pustiti ga da se iživljava, i sve ovo bi se završilo. Bilo bi gotovo. Finito. „Ako ti se prepustim na jednu nod, priznadeš da je dug ispladen, pustiti Džinel i moju porodicu na miru? Uključujudi i mog oca?“ Izvio je usne u samozadovoljan osmeh. Kad bi to nešto promenilo, izudarala bih ga i sklonila mu taj osmeh sa ljigavog lica tako da svi u blizini vide koliko ga prezirem. Polako je ispijao pide i mumlao. Jeza mi je prošla kroz kičmu i steglo me je u stomaku. Nekad sam obožavala taj zvuk, trudila se za to mumlanje na kolenima, obrađujudi mu kurac. Sad je to tiho mrmljanje bilo upozorenje pred eksploziju. Crvena laserska tačkica na kriminalcu pre nego što mu specijalne jedinice ne raznesu glavu, kao u filmovima. Konačno je odgovorio: „Da. Dug tvog oca de biti pladen, drugarica bi ti bila puštena nepovređena, a ti i tvoja porodica biste bili mirni.“ Pogledao mi je u grudi, nakrivio glavu i olizao usne. „Jedva čekam da ti okusim pičku, čujem te kako vičeš kad ti stavim zube i jezik na ono slatko dugme. To bi mi bila muzika za uši.“ Usisao je vazduh kroz zube. Oči su mu plamtele. Kladila bih se u sav novac na svetu da mu je kurac bio krut kao stena dok je zamišljao šta bi mi sve radio. Jedina nevolja je bila u tome što ja nisam osedala isto. Nekad su me njegove prostote palile. Nekad, ali ne i sad. Uvek sam bila žena čije gadice bi se ovlažile kad god bi joj se muškarac prljavo obradao, a Blejn je to znao bolje od vedine. To mi je bio okidač. Samo što je on bio pogrešan muškarac, pogrešan glas. Odmahnula sam glavom kad su mi prizori mene i Vesa kako se valjamo po njegovom krevetu, smejemo, uživamo jedno u drugom kako nisam doživela ni sa kim drugim proleteli kroz podsvest. Tvrd, brz seks uza zid dok se oboje ne bismo 694
raspametili. Kako smo satima zadovoljavali jedno drugo ustima, ljubili svaki centimetar kože. Pušila sam mu ponovo i ponovo dok me usta ne bi zabolela i dok više nije mogao da mu se digne. Pružao mi je tako mnogo orgazama ustima da me je telo bolelo, a osedaj među butinama postao čudan bez njegovih prislonjenih usta, tako da bih se onesvestila. Nodi u Majamiju gde smo vodili ljubav, šaputali obedanja jedno drugom u usta, obedavali večnost – sve mi se to vrzmalo po glavi. Sve mu se to vratilo, vratilo čoveku kog sam volela. Nije dolazilo u obzir da narušim to poverenje. Čak i sad kad je Džinelin život visio o koncu, nisam mogla izdati Vesa. Morao je postojati drugi način. Blejn je strpljivo čekao, vrteo je vinsku čašu između dva duga prsta kao da ima sve vreme ovog sveta. Preterano samouvereni, samozadovoljni gad. Zašto nisam primetila te osobine pre nego što sam se duboko upetljala s njim? „Blejne, trebade mi malo vremena da razmislim.“ Zatreptala sam, pokazavši malo svoje zavodljive prirode, očajnički pokušavajudi da ga zavedem. Skupio je obrve. „Ne. Odluči sad, večeras.“ Ton mu nije dopuštao raspravu. Čak mu se i telo vidno ukočilo. Tako je jako stezao postolje čaše da sam se nadala kako de se slomiti, razbiti mu se na dlanu, pa de mu trebati ušivanje. Sanjarenje o njegovoj propasti nije mi pomoglo da smislim kako da izbegnem ono što je želeo, a ipak spasem najbolju drugaricu. „Šta ako i nešto malo dodam mojoj molbi?“, poigravala sam se s kosom, vrtedi uvojak oko prsta. „Mali podsticaj, da mi daš vremena da razmislim?“ Nakrivio je glavu i fokusirao pogled na mene. „A kakav bi to podsticaj bio, lepa Mija?“ „Poljubac.“ Odlučila sam nepromišljeno. Milion puta mi je rekao dok smo bili zajedno da je voleo da me ljubi. Jednom je čak otišao tako daleko da je izjavio kako bi mogao preživeti samo na mojim poljupcima, ni hleb ni voda mu ne bi trebali. To mi je bio jedini kec u rukavu. Sve ostale karte su mi bile čist blef. Kad bih ga poljubila dovoljno uverljivo, mislim da bi uživao u izazovu. Voleo je dobru poteru i sviđalo mu se sve vede iščekivanje onoga što je želeo. „Hmmm, s tobom nije lako pregovarati, lepa moja Mija. Koji su tvoji uslovi?“ „Dve nedelje, i pustideš Džinel večeras, sad, smesta.“ Namrštio se i stegao šaku u pesnicu. „A kako da znam da nedeš samo nestati i ostaviti me da izvisim?“ Zakikotala sam se. „Našao bi me.“
695
Oči su mu zasijale kao lopta spuštena na Tajms skveru u Njujorku kao znak za početak nove godine. „Osim toga, ne mogu tek tako izvesti tatu iz bolnice i sakriti Medi i sve ostale koje sam volela. Zaboravi, Blejne. Znam tačno kako radiš, i ne može se pobedi dovoljno daleko od tvojih kandži. Grešim li?“ Naslonio se na leđa i protrljao bradu pre nego što je palcem obrisao donju usnu – pokret od kog su mi se nekad gadice odmah vlažile. Sad sam bila suva kao pustinja Sahara. Na mene više njegove čari, izgled i seksi pokreti nisu delovali. Ovih dana i svakog dana, na mene je delovao samo opušteni filmadžija-surfer koji je donosio neviđeno loše odluke da zalazi u opasne oblasti zemlje Tredeg sveta. Pomisao na Vesa razdirala mi je srce, ali polako sam udahnula i izdahnula, smirujudi se da ne bih pukla. Sastanak sa đavolom nije mi dopuštao pukotine na oklopu. Plakadu kad se vratim kudi, ali niko nije znao bolje od mene da neprijatelj ne sme da vas vidi slabu. Udari vas tamo gde ste meki. Nikad mu više nedu pružiti tu priliku. „Ne, ne grešiš. I imaš nedelju dana.“ Uzbuđenje i olakšanje mi prostrujaše venama. Popuštao je. Sve za običan poljubac. Poželela sam da skočim uvis i zaplešem, ali zadovoljila sam se radovanjem u sebi. „Dobro.“ Izvadio je mobilni iz džepa i zadržala sam dah. Pritisnuo je nekoliko dugmadi i prineo telefon uhu. „Devojka. Odvedi je njenoj kudi. Oslobodi je.“ Nekoliko trenutaka je slušao. „Ne, ne možeš je imati. Ne diraj je nipošto. Ako otkrijem da je povređena, pozdravi se sa životom. Dovedi je kudi u roku od jednog sata.“ Pritisnuo je dugme na telefonu i ugurao ga u džep sakoa. „Rešeno. Drugarica de ti uskoro biti kod kude.“ Klimnula sam glavom i popila ostatak vina. Hvala bogu. Džinel de biti bezbedna. Zasad. „Uživadu u svom poljupcu večeras kad te odbacim. Onda deš imati nedelju dana da mi se javiš. U međuvremenu, drugarica de ti biti puštena i uživademo u ostatku večere. Jedi. Trebade ti snaga da odlučiš ove nedelje.“ Kad smo stigli u hotel, otpratio me je do sobe. „Daj mi ključ.“ Ispružio je ruku, dlana okrenutog nagore. Odmahnula sam glavom. „Medi je unutra sa verenikom.“ „Zar nemaš sopstvenu sobu?“ Prišao mi je bliže, a ja sam se povukla dva koraka unazad dok se nisam zalepila za zid. Nimalo dobar položaj. Želela sam da imam kontrolu. Inače bi mogao otidi dalje nego što sam mogla da podnesem.
696
„Nedeš udi. Seti se našeg dogovora – jedan poljubac.“ Primakao se bliže, s rukama na zidu oko moje glave, zarobivši me. Oči su mu potamnele, poprimile zlatnu nijansu zelene i žute. Nekad sam volela da gledam kako mu oči menjaju boju, naročito kad je bio napaljen. Sad sam se osedala mrtvom u sebi. „O, lepa, lepa Mija, uvek zapamtim sve pojedinosti svake pogodbe.“ Približio je glavu, i osetila sam mu dah na licu. Zažmurila sam i pomislila na Vesa, kako ovo radim ža Džinel, za tatu, moju sestru i da obezbedim vreme – jedino što mi nije išlo naruku otkako sam započela ovo putovanje pre devet meseci. Usne su mu bile tople i vlažne kad su nakratko dodirnule moje. Vese. Oprosti mi. Polako sam podigla ruke na njegov struk i pomilovala mu snažne grudi. Zastenjao je i ovlaš me ugrizao za donju usnu. Uzvratila sam tako što sam grickala njegovu gornju i uvukla je u vlažnu vrelinu svojih usta. Uvek smo se igrali pre nego što bismo prešli na bolji deo. Naslonio se na mene, a dugačak i debeo kurac mi je pritiskao kuk. Jednu ruku mi je spustio do dojke i stegao je. Otvorila sam usta da se pobunim kad je zaronio u njih. Jezik mu nije oklevao. Ne, to je bio poljubac ljubavnika koji je znao kad da pruži, a kad da uzme. Poznati plesni partner. Spustio mi je ruku do struka, kružio mi preko zadnjice, i privukao mi donju polovinu na sebe, trljajudi se o mene. Nisam se mogla suzdržati. Zastenjala sam. Prošlo je više od mesec dana otkako sam imala neku vrstu seksualnog olakšanja i, iako sam mrzela svaki tren, njegovi pokreti i način na koji me je dodirivao probijali su mi se do mozga u centar zadovoljstva gde je stanovao Ves. Odjednom nisam ljubila Blejna. Proždirala sam Vesa. Podigla sam ruke da mu obuhvatim glatke obraze i lizala sam usta svog muškarca. Probala sam, zadirkivala, uživala u sočnim, dugim zamasima njegovog jezika oko mog. Mašta mi je dočarala Vestonov miris, mešavinu okeana i muškarca u haosu potrebe i želje. Privila sam kukove uz njega i zaronila jezikom, klizedi mu uz telo kao zmija koja se uvija oko svog plena. Vesa. „Bože, nedostajao si mi, dušo“, izgovorila sam mu u usta. Zaječao je, i talasi vreline su mi ispunili telo, paledi ga. Ruke su mu bile svuda, zavlačile su mi se pod haljinu, stezale mi zadnjicu. Pomerao je kukove i savršeno pritiskao krutost o moj okidač. Dahtala sam i podigla nogu više, zarivajudi potpeticu u njegovu mesnatu butinu, privlačedi ga. Oči su mi bile čvrsto sklopljene dok sam obučena vodila ljubav sa mojim muškarcem. Nedostajao mi je njegov dodir, njegovo telo.
697
„Mija, nateradeš me da svršim. Pusti me unutra da mogu propisno da te pojebem, ili du ti ovde pokidati gadice.“ Taj glas. To nije bio… „Vese?“, izustila sam, otvarajudi oči i treptanjem rasterala izmaglicu od žudnje. Blejn je prekinuo da mi niže poljupce po vratu. Telo mi je oblio znoj od napada panike, kapljice su mi izbijale oko kose dok sam pokušavala da dođem do daha. „Ko je jebote Ves?“ O. Moj. Bože. Upravo sam protrljala intimne regije svuda o Blejna uza zid dok sam zamišljala svog dečka. Stomak mi je krčao dok mi se utroba bunila, spremajudi se da eksplodira. Vrata pored nas su se otvorila. Maks je snimio naš sumnjiv položaj, i nozdrve su mu zatreperile. Zaprepašdenje što ga vidim tu tog trenutka mora da mi se pokazalo na licu u vidu panike. „Dalje od nje!“, zagrmeo je Maks i odgurnuo Blejnove grudi krupnim dlanom. Blejn je poleteo na zid preko puta. Sranje. Sranje. Sranje. Progutala sam gnusan odgovor koje je moje telo pripremilo kad sam shvatila da sam se gotovo pojebala s Blejnom dok sam zamišljala da je to Ves. Gospode, sve bih uništila. Ves mi nikad ne bi oprostio. I bezdušna rupa zvana stomak mi se opet uskovitlala kao ciklon na okeanu. „Jesi li ti Ves?“, podrugnuo se Blejn. Maks je trgao glavom unazad. „Ko je ovaj šaljivdžija?“ Prostrelio me je pogledom. „Uh, moj bivši, uh, Blejn Pintero.“ Blejn je popravio sako, protresajudi ga, a onda je zakopčao jedno dugme na sredini. „Mija i ja imamo prošlost.“ „Slušaj. Posladu ja tebe u prošlost.“ Požurio je ka njemu i u trenu ga uhvatio za vrat. Za grdosiju od muškarca, stvarno se brzo kretao. „Ti si drkadžija koji joj preti?“ „Pretim? Zar to radimo, Mija? Čini mi se da si uživala u našem malom ličnom trenutku. Umalo da eksplodira kao petarda na Četvrti jul, da si sačekao još tren.“ O, nebesa. „Blejne, ne!“ pokušala sam da izgovorim reči, ali promašila sam metu, mnogo. Pre nego što sam stigla da zaustavim Maksa ili kažem bilo šta da zaštitim Blejna, Maksova ruka nalik na cepanicu poletela je ka Blejnovoj vilici. „Slušaj me, govno malo. O mojoj sestri pričaš.“
698
Maks je prodrmao Blejna uza zid. Glava i telo su mu odmah klonuli, ali na kraju je zatreptao nekoliko puta pre nego što se vratio u sadašnjost. Ovo de mi se tako razbiti o glavu. Jebiga! „Imaš brata?“ Razrogačio je oči i pogledao me. „Uh, da. Makse, pusti ga.“ Maks se uopšte nije obazirao na mene. „Ako te ponovo vidim da mi diraš sestru, ulovidu te i živog du te oderati tupim nožem!“ Prikucao ga je uza zid. Udario je glavom nekoliko puta, stvarajudi tup zvuk. „Jebote, čoveče! Pusti me, nakazo!“, vikao je Blejn, dok su mu zubi bili ružičasti od krvi. Ved sam videla da mu je jedna strana lica otekla. Iskreno, nije mi ga bilo žao, naročito jer sam znala šta je uradio Džinel i tati. „Makse, stvarno, dobro sam. Blejn i ja smo se sporazumeli večeras. Dobro sam.“ „Ostavide te na miru?“ Blejn je ljutito dunuo i ponovo se uspravio kad sam odvojila Maksa od njega i postavila ga ispred vrata naše hotelske sobe. „Uh, moglo bi se redi.“ „Hodu to da čujem, šederu. Hodu da to čujem od ovog majmuna.“ 2arežao je i vilica mu se stegla. Uhvatila sam ga za ruku i gurnula ga, pokušavajudi da ga uguram u sobu, ali nisam mogla ni da ga pomerim. Ako nije želeo da se pomeri, u tom slučaju bi verovatno bio potreban buldožer. Blejn je izvadio maramicu i obrisao krv oko usta. „Bez brige, veliki. Mija i ja smo se dogovorili, ako hodeš da znaš. Mija, ostavidu te sa, uh, bratom.“ Zgađeno je odmerio Maksa od glave do pete. „Zapamti, nedelju dana.“ Tad se okrenuo i pritisnuo dugme lifta. Vrata se smesta otvoriše i, dok sam trepnula, otišao je. Uzdahnula sam i naslonila se na kvaku. Maks je provukao ruku kroz kosu. „Šta je, dođavola, to bilo? Bacila si se na tu budalu. Šta je sa Vestonom?“ Zastenjala sam i probila se pored njega da uđem. Propustio me je i ušao za mnom. Odbacila sam torbicu i otišla do mini-bara, izvadila bočicu viskija, otvorila je i istresla je jednim oštrim pokretom. Maks se naslonio na ivicu kauča. „Popila si pide, sad pričaj.“ Kao da je hteo da naglasi kako nikuda ne ide, skrstio je ruke. „Ništa. To što si video nije trebalo da se desi.“ Dunula sam uvis preko vrelog čela i posegla za još jednom bočicom viskija. „Šta uostalom radiš ovde?“ „Prokleto dobro pitanje, dušo. Vidiš, obavljao sam neki posao kod kude, proveravao je li sve spremno za dolazak mog dečaka, kad sam primio mahniti poziv mlađe sestre. Pričala je i pričala nešto o tome kako si joj toliko čudna da se
699
zabrinula. Kaže da nikad nisi bila tako uzrujana. I kao stariji brat, i jedini koji ti sad čuva leđa pošto ti je dečko nestao, dojurio sam nazad. Avion mi je bio spreman ako zatreba.“ „Ne bi trebalo da si tu“, rekla sam. „Treba da budeš sa Sindi i Izabel, da čekate bebu. Potreban si im.“ Noge su mi otežale kao da sam na njima imala skije, pa sam se odvukla do kauča i skljokala se na njega. „I dobide me. Čim ukapiram šta se dešava ovde sa tobom. Medi mi kaže da je nešto iskrslo i sigurna je da nije dobro. Zašto me nisi pozvala, Mija?“ Glas mu je bio umoran, ispunila ga je promuklost koja je počela da mi se sviđa. Jačina i drhtaj su govorili: „Ja sam čovek kome je stalo do tebe, volim te i učinidu sve da te zaštitim.“ To mi je trebalo u životu. Naročito sada. „Blejnove siledžije su otele Džinel. Tukli su je da bi došli do mene.“ „Zašto? Mislio sam da se to rešava. Rekla si mi da je sve u redu prošlog meseca. Da držiš sve konce u rukama.“ Glas mu je bio optužujudi i kao da mi je zario nož u srce. Bes mi je zatalasao svaki živac u telu, ustala sam i zakoračala, osedajudi potrebu da izbacim taj užas iz sebe. „Bilo je u redu!“ povikala sam. „A onda se tatino stanje pogoršalo. Nisam stigla do slededeg klijenta ovog meseca.“ „Pa?“ „Pa! Po ugovoru, ako me neko rezerviše za mesec dana, a ja ga ispalim, dugujem mu sto hiljada!“ „Gospode bože, Mija!“ Glas mu je bio uznemiren kao i moj iako nije njegovo dupe bilo u opasnosti. Sama sam se borila s tim užasom i dobro mi je išlo. „A onda, pošto je Mili morala da uplati tom klijentu novac koji sam dobila od tebe, propustila sam uplatu Blejnu. Slededeg meseca du raditi četiri sedmice pre nego što budem mogla da pošaljem ratu. I zato kasnim. A on mi dokazuje da me može pritisnuti kako god želi.“ Oči mi se ispuniše suzama i potekoše niz obraze. „Sve je tako sjebano!“ Skljokala sam se na stolicu. Prišao mi je i seo ispred mene na stočid. Drvo je zapucketalo pod težinom. „Koliko duguješ?“ Zatreptala sam, puštajudi suze da i dalje teku. „Trenutno, čitavih dvesta hiljada.“ Skupio je obrve. „To je sve?“ Odmahnula sam glavom. „Ne, tih dvesta hiljada dugujem odmah. Za avgust i septembar.“ „Dušo, koliko duguješ ukupno?“ Glas mu je sad bio mek, obojen brigom.
700
Ramena su mi klonula kao da sam nosila taj novac u zlatnim polugama na ramenima. „Četiri stotine hiljada.“ Odgovorila sam. „I kakav ste dogovor sklopili?“ Oblizujudi usne, šmrcnula sam, duboko udahnula, i pogledala ga u oči, iste kao moje. „Nede ti se dopasti.“ „Šederu, ved mi se ne dopada. Samo mi reci.“ Uhvatila sam ga za ruke, suze su mi ponovo potekle, slivajudi mi se niz lice. „Ili du mu platiti četiri stotine hiljada ili…“ nekoliko puta sam progutala knedlu, pokušavajudi da je tako ogromnu potisnem dublje u grlo da mogu da progovorim, priznam istinu o onome što sam razmišljala da uradim, ali znala sam da ne mogu. „Ili…?“ Oči su mu bile tako ljubazne, a usta se iskrivila u blago mrštenje. „Ja. Nod u njegovom krevetu.“ Maks se nagnuo napred i pritisnuo čelo na moje. „Dušo, to de se dogoditi samo preko mene mrtvog.“ Bio je odlučan i nepopustljiv, sto posto ozbiljan. Frknula sam na tu bolesnu, uvrnutu misao što mi je prolazila kroz glavu. Maks nije znao da je Blejn bio upravo takav tip čoveka koji bi to i uradio a da i ne trepne. Telefon mi je zazvonio i zazujao uz butinu. Stalno sam ga nosila sa sobom, ne ostavljajudi ga ni na pola metra od sebe u slučaju da stignu vesti o Vesu. Pogledala sam u ekran. Blagi bože. Džinel. „Halo, Džin?“, javila sam se, očajnički želedi da joj čujem glas i uverim se da je dobro. Blejn je obedao da de je pustiti i da de biti kudi u roku od sat vremena. „Kod kude sam“, jednostavno je rekla pre nego što je prekinula vezu.
701
SEDMO POGLAVLJE Taksisti u Las Vegasu su divni! Bacite im sto dolara i lako de prekršiti sve mogude saobradajne propise. Izludela sam od brige što mi je najbolja drugarica bila oteta, zlostavljana i puštena kudi – sve u jednom danu. Svaki nervni završetak mi je varničio kao neizolovana žica spremna da protrese svakoga ko je dodirne. Kad je vozač stao ispred njenog stana, bacila sam mu pregršt dvadesetica koje sam nosila za hitne slučajeve, uključujudi i stotku koju sam mu ved obedala, i izletela sam iz kola, pa uz stepenice, do njenih vrata. Umesto da zalupam na vrata kao da mi život od toga zavisi, kao što sam želela, izvadila sam privezak u obliku daske za surfovanje, na kom sam imala svih pet ključeva. Jedan od Vesove kude, tatinog stana, zatim Medinog, ključ od mog motora Suzi i od Džinelinog stana. Pet metalnih podsetnika na ljude koji su mi značili sve na svetu, iako sam imala hrpu novih prijatelja, koji su dolazili na drugo mesto. Gurnula sam ključ u bravu, otvorila vrata i ušla tiho, na vrhovima prstiju. Lampa na nodnom stočidu je bila uključena, ali nije se čuo nikakav zvuk. Prošla sam pored njenog ogromnog tamnocrvenog kauča, prevelikog za taj prostor, ali bio je i najudobniji komad nameštaja u svemiru. Kad bih sela na tu vazdušastu lepotu, oblikovala mi se prema butinama, leđima i prigrlila bi mi telo u srdačan zagrljaj. Da, najbolji ležaj na svetu. Kuhinja i hodnik su bili u mraku, pusti. Prošla sam lagano kroz hodnik koji je vodio do dve spavade sobe. Džin je uvek imala sobu za goste. Govorila je kako želi da sigurno imam mesto za boravak gde god živela. Eto, takva je najbolja drugarica ona bila. Svetlo u njenoj sobi je gorelo. Pokucala sam na vrata. „Džin, Mija je“, rekla sam. „Odlazi“, čula sam je kako mumla kroz plač. Otvorila sam vrata. Bila je sklupčana u uglu sobe, još u pokidanom kostimu. Osušena krv joj se skorela oko nosa i usta, i po vratu gde je curila. Ružičaste šljokice su se presijavale pod jarkim svetlom. Upalila je luster, svetla na oba nodna stočida, a i svetlo iz kupatila je osvetljavalo sobu. Bila je osvetljena kao parada u Diznilendu, tako jarko da bi čovek oslepeo kad bi stalno držao oči otvorene. Polako sam joj prišla, škiljedi, i čučnula sam pored nje. Telo joj se treslo kao list na vetru. Spustila sam joj ruku na koleno i trgla se, a zubi su joj zacvokotali. Suze su joj tekle niz lice u potocima, ostavljajudi crne, lepljive tragove maškare i šminke da
702
se mešaju sa prljavštinom na licu. Obraz joj je bio natečen, oko je poprimilo ružnu ljubičastu boju, a usna je izgledala kao da je treba ušiti. Gnev kakav nikad pre nisam osetila, obuzeo mi je celo bide. Tako sam se zapalila da sam se zabrinula kako du opeci najbolju drugaricu običnim dodirom. Pošto sam znala da sam joj potrebna, stegla sam vilicu i zaškrgutala zubima tako jako da sam čula to žuljanje iznutra. Gledajudi u njeno sitno telo, povređeno, izudarano, iscrpljeno, krv mi je proključala. Duboko dišudi, uhvatila sam je za ruke. „Dođi, dušo. Pobrinudu se za tebe.“ Istrzano je odmahnula glavom. „Ne, moraš da i-ideš. Ako se v-vrate, s-sigurno de odvesti tebe. Rekao je, r-rekao je da deš biti nj-njegova, Mija. Žele tebe.“ Tako mi je jako stegla mišice da sam znala kako de mi ujutru osvanuti modrice u obliku tragova prstiju. „Ovog puta n-nede s-stati dok te ne d-dobije“, mucala je kroz cvokotave zube, a oči su joj imale divlju boju različka. Devojka je bila van sebe od straha, i mrzela sam što sam za to bila ja kriva. Povredili su mi najbolju drugaricu zbog mene. Hvala bogu što je dobro. Pobrinudu se da tako i ostane. Privukla sam je u zagrljaj. Trenutak kasnije, suze su se pretvorile u jecaje, i celo telo joj se treslo od plača. Pustila sam je dvadeset minuta da se isprazni, istera demone onoga što joj se desilo. Nede oni nikad otidi. Dugo de se verovatno osvrtati preko ramena i dvaput, ako ne i triput, proveravati brave na vratima. Veoma je mogude da de joj trebati i savetovanje da se oporavi. Šta god joj bude potrebno, omogudidu joj. Nekako, na neki način. „Hajde, dušo. Dođi da te operemo.“ Milovala sam je po kosi i leđima dugim, umirujudim pokretima. Klimnula je glavom i pustila me da je uspravim. Kad sam joj videla odedu, umalo da ponovo odlepim. Prednji deo je bio rasečen sve do pupka, a tanka tkanina joj je jedva pokrivala grudi. Bilo je i drugih razreza kod obe butine kao da je gad pokušavao da joj dobro osmotri međunožje. Okrenula sam je i uvela u kupatilo. Ugrizla sam se tako jako za jezik da sam osetila krv, pokušavajudi da ne vrisnem, ne povičem i uništim sve pred sobom dok ne pronađem te gadove i strpam ih u rupu dva metra ispod zemlje golim rukama. Uključila sam vodu i pomogla joj da se svuče. Odmah je pokrila grudi iako sam ih videla milion puta. Džin nije bila stidljiva, a nisam ni ja. Znale smo se čitavog života, ali ako joj stidljivost pomaže, nedu ništa redi. Proverila sam jeli voda dobra, a onda sam skinula majicu i pantalone, i ostala samo u grudnjaku i gadicama. Zatim sam nas obe uvela pod tuš. Krajnjim naporom, zaobilazila sam razne modrice, posekotine, i ogrebotine koje sam nalazila svuda po njoj, želedi da podnesemo krivičnu prijavu, ali
703
poznajudi Blejna i koliko ljudi u lokalnoj policiji ima u džepu, taj bi nam trud bio uzaludan. Đubre bi nam se smejalo u lice. Iscedila sam obilnu količinu gela za tuširanje na sunder i zatražila joj kao od deteta da ispruži ruku, a onda i drugu, podigne stopalo, a zatim i drugo. Stavila sam još sapunice na sunđer i pružila joj ga. „Operi se spreda i dole, Džin.“ Klimnula je glavom i uradila kako sam joj rekla, kao da je robot koji sledi naređenja. Uzela sam malo šampona i oprala joj dugu plavu kosu, polako joj trljajudi glavu, u nadi da du joj malo olakšati napetost. Kad sam stigla do zadnje strane vrata, uzdahnula je i konačno su joj se ukočena ramena opustila i klonula. Bod za Miju! Ponovila sam postupak sa regeneratorom, pazedi na pokrete, ne dodirujudi joj druge delove tela. Kao deca i tinejdžerke zajedno smo se tuširale stotinu puta, ali posle onoga što se desilo danas želela sam da bude sigurna da je voljena i da je niko nede zloupotrebiti. Da poštujem njen prostor i da du biti uz nju kako god ona želi. Ova žena je bila, u svakom smislu i pogledu, moja sestra, i volela sam je više od života. Da sam mogla da izbrišem to što se desilo i budem na njenom mestu, javila bih se dobrovoljno da je spasem makar i tračka boli. „Dušo, lagano operi lice ovim, dobro?“ Pružila sam joj sapun za lice. Protrljala je ruke preko sapuna kao da ih zagreva. Uzela sam ga od nje, a ona je sklopila ruke i uradila kako joj je rečeno. Svaki put kad bi prišla usnama, obrazu, oku, trzala se i dahtala od bola. Svaki taj zvuk bio je još jedan ekser u Blejnovom kovčegu. Želela sam da plati za ovo što je uradio Džinel. Jebiga, želela sam da iskrvari za sve što je uradio mom ocu i mojoj najboljoj drugarici. Prešao je granicu time što je oteo Džinel da dokaže svoj stav. Morala sam nešto da smislim. Nismo mogli ovako živeti u strahu. Nisam mogla brinuli da de Blejnove siledžije oteti i mučiti ljude koje volim svaki put kad izađu iz kude ili sa posla samo da bi mi urnisao mozak. Kad sam je oprala, posmatrala sam kako se poslednji tragovi crvenkastosmeđe sapunice i krvi slivaju u odvod. Iskočila sam iz tuša i pustila je malo samu. Obrisala sam se i ušla u njenu sobu da uzmem donji veš. Skinula sam mokre gadice i obukla suve kao i njen sportski grudnjak. Imala je obline za tako sitnu ženu, ali moje sise su bile mnogo vede i ne bi nikad stale u njene manje korpe. Iz fioke sa pidžamama izvadila sam dve majice i dva para plišanih kariranih pantalona. Meni su bile kratke, ali nije bilo važno. Pošto nisam želela da ostavim Džin dugo samu pod tušem, obukla sam pidžamu i odnela drugu u kupatilo. Kad sam ušla, nije se ni pomerila. Ni makac. Samo je stajala tako, voda joj je zapljuskivala leđa, i tupo je zurila u suprotnu stranu tuš-kabine. Pružila sam ruku,
704
isključila vodu, dohvatila džinovski peškir pored tuša, i obavila ga oko nje. Nije se uopšte bunila dok sam je brisala, i sklanjala je pogled, izgubljena u sopstvenim mislima. „Želiš li da pričamo o tome?“, pitala sam. Odmahnula je glavom. Prvi pokret koji je napravila sama bez uputstva. „Dobro, ne moraš.“ Zažmurila je i duboko udahnula. Suze su potekle, ali nisam ništa rekla. Pričade kad bude želela. Za sada, samo du brinuti o njoj i biti tu. To je najbolje što mogu. Čim sam je obukla, odvela sam je do toaleta gde sam joj pomogla da sedne. Zatim sam joj palcem i kažiprstom podigla bradu da joj proučim lice. Usna je bila prilično rasečena, ali ne tako da ne bi sama zacelila. „Odmah se vradam.“ Rekla sam to i krenula, ali pre nego što sam napravila korak, zgrabila me je za majicu i zadržala me. „Ne ostavljaj me.“ Glas joj je drhtao. Stavila sam ruke na njene i odvojila ih od moje majice. Zagledala sam joj se pravo u oči, svetlozelene naspram boje plavog različka. „Džin, nedu te ostaviti. Idem po kutiju za prvu pomod u hodniku da ti sredim lice, važi?“ Zenice su joj bile ogromne. Kao dve džinovske crne rupe. Sva je drhtala, ali kratko je klimnula glavom. Stegla sam joj ruke, a onda ustala i polako izašla iz prostorije. Čim sam prešla prag, otrčala sam do ormarida i preturala po njemu dok nisam pronašla crvenu kutiju sa velikim belim krstom. Pogurala sam ostale stvari koje su mi poispadale nazad u ormarid i požurila nazad do Džinel. Opet se nije ni pomerila, samo je zurila u prazno. Naježila se kad sam se približila. „Još nešto.“ Otrčala sam do ormara i izvadila njen omiljeni duks sa kapuljačom. Bio je jarkoružičast i imao je blistave metalne kuglice na leđima u obliku anđelovih krila preko celih leđa. Stavila sam joj kapuljaču preko mokre kose, pomogla joj da zavuče ruke i zakopčala ga. Ponovo je uzdahnula, zavukla ruke u džepove i stegla duks čvršde oko tela. Trudedi se da budem pažljiva, prešla sam preko posekotina nekom mašdu i zalepila flastere gde sam mogla, i dala sam joj četiri brufena. „Ovo de ti ublažiti bol. Jesi li gladna?“ Odmahnula je glavom, i pomogla sam joj da ustane. Pomerila sam joj prekrivače sa kreveta, i smestila je ispod njih. Zatim sam pozatvarala ostala vrata u kudi, poslala kratku poruku Medi i Maksu tako da znaju gde sam, i legla sam u krevet pored Džin. Prevrnula sam se, prebacila joj ruku oko struka, i obuhvatila je otpozadi. Priljubila sam joj se uz vrat.
705
„Sad si dobro. Tu sam, i Džin, žao mi je. Tako mi je žao što ti se ovo desilo, ali kunem se, kunem se Bogom, nede se ponoviti. Obedavam.“ Privukla mi je obe ruke na grudi i držala me čvrsto. A onda su ponovo došle suze, i to jako. Grlila sam je, tešila je, šaputala joj sve dok konačno nije zaspala. A onda sam, iscrpljena, i ja pala u carstvo snova. Milovanje lako kao pero prelazilo mi je preko ruke gore-dole. Sanjivo sam otvorila oči i našla se licem u lice sa jedinom osobom koju sam želela da vidim više nego što sam želela da dišem. „Tu si“, prošaputala sam, uplašena da de, ako trepnem, nestati. Ves mi je prelazio vrhovima prstiju po golim rukama, potvrđujudi svoje prisustvo. „Naravno da jesam, dušo. Gde si mislila da du biti?“ Nakrivio je glavu u stranu i drsko se osmehnuo. Prelepo. Progutala sam pljuvačku i potisnula osedanja koja su se kovitlala oko mene. „Mislila sam da si nestao. Da sam te izgubila.“ Nagnuo se napred i prešao mi usnama preko vrata, preko majice, usput me grickajudi i ljubedi. „Jedino mesto na koje du otidi, dušo, jeste između tvojih butina. Raširi ih.“ Uhvatio me je odlučno za njih sa unutrašnje strane. Bez razmišljanja i brige, uradila sam upravo to. Raširila sam noge lepo i široko. Seo je na pete. Dobro postavljen palac pritisnut na moje vrelo mesto kao da je imao rendgenski vid i mogao je da vidi kroz moj donji veš ružičasto meso ispod. Prst se vrteo oko bolnog, tvrdog jezgra moje potrebe. Pogled mu je bio fokusiran na zadatak, zalepljen za prostor između mojih butina. „Pogledaj to. Natapaš taj pamuk pred mojim očima.“ Mjauknula sam i zabacila kukove, želedi više, trebalo mi je više. „Dušo…“ izgovorila sam zadihano, pomerajudi kukove u ritmu blaženih malih krugova. „Misliš li da te mogu naterati da svršiš bez dodirivanja tvog golog tela? Navedem te da vrištiš svršavajudi samo zbog mog palca?“ Oči su mu zasijale, a požuda mu se videla u svakom sporom treptaju. Olizao je usne, videla sam kako su se navlažile, i samo sam želela da ga poljubim. Pomerao je palac jedva me dodirujudi, tako da sam izvila leđa. „Možeš li, Mija? Mislim da možeš.“ Znao je šta radi. Izgovarao je prostote, igrao se sa mnom. Dodirivanje preko prepreke podiglo mi je uzbuđenje do zapaljivog nivoa.
706
Nagnuo se napred, pridržavajudi mi noge snažnim mišicama, spustivši laktove sa obe strane mojih butina i sprečavajudi mi svaki dalji pokret. Protrljao mi je klitoris nosem i glasno udahnuo. „Dušo, tako dobro mirišeš. Nedostajalo mi je to. Da zaronim lice u tu vrelinu. Najbolje mesto na svetu.“ Mazio mi je tkaninom prekriveno međunožje, trljajudi mi nosom napupeli čvor, sa ustima baš tamo gde sam ih najviše želela. Osedala sam mu vreo dah kroz gadice, baš iznad rascepa. Zatim se uneo još više, isplazio je jezik i usisao vlažnu tkaninu, stenjudi od uživanja u meni kroz tkaninu. To mi je pružilo nov doživljaj, kakav nisam imala nikad pre, ali želela sam da pokidam gadice. Da ga pustim da me ima u potpunosti bez prepreka. „Vese“, vrtela sam kukovima što sam najbolje mogla dok mi nije ponovo pritisnuo butinu. „Nema pomeranja, dušo. Želim da ti telo prihvati svaki gram zadovoljstva koje ti dajem.“ A onda se bacio na posao. Lizao mi je i sisao usmine i klitoris kroz minijaturnu pamučnu tkaninu koja me je pokrivala. Vrlo brzo sam bila tako vlažna da nije bilo važno što me guta kroz veš, tako je bilo prokleto dobro. Kad mi je palcem trljao to slatko mesto i zavlačio mi jezik u unutrašnjost, pamuk me je grebao po preosetljivom tkivu, i telo mi se ukočilo. Pritisak je počeo da se stvara u mojoj vagini, klizio mi je ka grudima, obavio mi se oko srca i raširio se u udove dok se nisam zgrčila. Zadovoljstvo me je protreslo, ali Ves se nije zaustavio. Pridržavao me je dole i naterao me da osetim zadovoljstvo ponovo i ponovo sve dok mi nije pokidao gadice i zaronio jezik duboko u rascep. Tako da su me njegovi pokreti pomerili nagore na krevetu. Nije mi se mogao dovoljno približiti i ispustio je primitivne, životinjske zvuke. Nebesa, mogla sam svršiti samo od tih zvukova. Mumlao je, lizao, usisavao, grizao i grickao me do čiste obamrlosti, dok mi se telo njihalo uz njegovo lice. Čvrsto sam mu se držala za pepeljastoplavu kosu dok mi je rastvarao latice međunožja i sisao me tako dugo i tako jako da više nisam mogla prestati da svršavam. Na kraju je odvojio usta, podigao ruku, podlakticom obrisao moje sokove sa lica, podigao mi kukove, držedi ih raširene, i zavukao je u mene kurac tvrd kao stena. Vrisnula sam kad mi je celo telo zadrhtalo od tako savršenog ispunjavanja. „Jebeno se probudi, ti luda pičko!“ Džinel me je drmala kao što me je Ves drmao u snu, samo on je to radio preko svog koca koji mi je zarivao u vlažnu vaginu.
707
Ovaj novi osedaj mi je bio stran, sitni koščati prsti su mi protresali gornji deo tela, neprijatno bolno. Otvarajudi oči, brzo trepdudi, pogledala sam po sobi i shvatila gde sam. Džinelin stan. Osmotrila sam sobu. Vesa nije bilo. Nigde ga nisam videla. Prokletstvo, to je bio samo san. Predivan san od kog sam bila klizava kad mi je sve iscurilo između butina, a to je bilo poslednje što sam želela dok sam ležala u krevetu sa najboljom drugaricom. „Šta ti je, jebote?“ Glas joj je zvučao kao da je progutala kamenje. „Džin, izvini. Jesam li te probudila?“ Podigla sam se na laktove i sklonila duge pramenove kose iz očiju. Sela je na pete, a kosa joj je bio divlji talasasti žbun plavih uvojaka. Skupila je zdravo oko, a ono natečeno joj je bilo zatvoreno. Živa i bezbedna pored mene, kunem se, nikad nije bila lepša. „Da, jesi, dok si pokušavala da me pojebeš nasuvo!“ Namrštila se i zakikotala u ruku. „Prljava kurvo!“ Sigurna sam da sam tako razrogačila oči da su mi zamalo iskočile iz duplji kao kod lutke koju stežete protiv stresa – stisnete joj telo, a oči joj iskoče. Pustite je, i vrate se u obično stanje. Tako sam se i ja tad osedala. „Nemogude.“ „I te kako je mogude! Pomerala si se i pričala u snu.“ Podigla se na kolena i prešla rukama preko grudi i struka. „O, Vese, dušo, to.“ Trgla se i ruka joj je poletela prema razbijenoj usni. „Jao.“ Zamahnula je nogom i udarila me pravo u butinu. Ne tako jako da mi ostavi modricu, ali dovoljno da mi kaže šta misli. „Ne teraj me da se pomeram i smejem. Zar ne vidiš da sam sva sjebana?“ Pokrila sam lice obema rukama. „Uhh, izvini, Džin. Prošle su nedelje otkako smo Ves i ja bili intimni, a onda sam se sinod vatala sa Blejnom i Maks me je prekinuo, hvala bogu, pre nego što smo otišli predaleko.“ „Vatala si se s Blejnom, drkadžijom koji je naredio da me otmu?“ Oči su joj postale tamnoplave i ljutite. „Ne! Pa, da, ali moram da objasnim. Saslušaj me.“ Napudila je usne, trgla se, pretpostavila sam od bola zbog posekotine, a onda je skrstila ruke na grudima. „Bolje bi ti bilo da mi objasniš. Za to što si me probudila tucajudi me u leđa kao neka luda drolja, treba ti dobro objašnjenje.“ Prepričala sam joj ceo događaj od trenutka kad sam primila njegovu poruku sa snimkom, preko izlaska s Blejnom i onoga što se desilo u restoranu, do našeg dogovora o jednom poljupcu za dodatnih nedelju dana i naredbu da nju puste.
708
Izgledala je još ljuda kad je shvatila da sam to uradila zbog nje. Ali zabrinula se što sam se toliko unela u poljubac. I mene je to brinulo, ali iz drugih razloga. Definitivno nisam želela da se ponovo spetljam s Blejnom ni na koji način, ni u kakvom obliku, ili u bilo kom smislu, i nisam želela da izdam Vesa tako što du se preko seksa izvudi iz duga. Ali pored svega toga, i dalje nisam znala šta da radim. „Znači, ljubila si ga i onda si odjednom zamislila Vesa?“ Klimnula sam glavom. „Bilo je tako stvarno. Blejn me je ljubio, a onda kao da se pretvorio u Vesa. Džin, da nas Maks nije prekinuo, ne znam šta bih uradila.“ „Tako si duboko utonula u maštu?“ „Da. Kunem se, kao da sam mogla da ga namirišem i onaj morski miris njegove kože čak i kad se istušira posle surfovanja.“ Zavrtela je glavom i nasmešila se koliko joj je povređena usna dozvoljavala. „Baš si odlepila za tim tipom, ha?“ Pomislila sam na Vesa. Na to koliko verovatno pati i osetila sam fizički bol u stomaku. „Džin, poludela sam od ljubavi prema njemu. On je onaj pravi za mene.“ Raširila je zdravo oko. „Udala bi se za njega?“ Brak. O tome nikad nisam zapravo razmišljala pošto mojim roditeljima nije uspelo, kao i vedini prijatelja s kojima sam odrasla. Ali tada, tog trenutka, dok sam sedela na krevetu sa povređenom najboljom drugaricom, srce mi se potpuno otvorilo pred njom i klimnula sam glavom. „Mislim da bih, da“, priznala sam šapatom. „Opa. Skroz si sjebana.“ Žalosno, ali bila je u pravu, jer ako se Ves ne izvuče živ, izgubidu mnogo više od muškarca koga sam volela. Izgubidu srce i zdrav razum.
709
OSMO POGLAVLJE Džin je uzela nedelju dana odsustva, objasnivši šta joj se desilo. Šef se sažalio i rekao joj da ostane kod kude koliko god treba. Svi su u gradu znali ko je Blejn i kako je upravljao podzemljem Vegasa. Pošto nijedna nije žurila da se rastanemo posle jučerašnje traume, Džinel je pošla sa mnom u hotel. Još je bila malo utučena, ali iz sata u sat definitivno se vradala ona vesela devojka koju sam znala i volela. Provele smo prepodne razgovarajudi o Vesu i u kom pravcu de nam se veza razvijati ukoliko se on vrati u jednom komadu. Priznala je da se zabrinula što sam se preselila kod njega, ali sad kad je videla koliko me je pogodilo to što ga nema, zbog snova i maštarija, shvatila je da sam izgubila glavu za njim, i tek tako izjavila je da me podržava. Lako i jednostavno. Kad smo ušle u hotel, Maks je sedeo u trpezariji sa Medi i Metom. Ostao je s njom preko nodi pošto sam ja otišla. Na stolu je bila postavljena hrana, dovoljno da nahrani čitavu vojsku. Maks je ustao kad nas je video. Prišao mi je i podigao me u svoj ogroman, srdačan zagrljaj. Čvrsto sam ga zagrlila, kao da se borim za život, dok me je on stezao kao da de ga istisnuti iz mene. „Brinuo sam se za tebe, šederu. Drago mi je što si se vratila, i to s drugaricom.“ Polako me je spustio na pod i pritisnuo čelo o moje. „Jesi li dobro?“ pitao je. Uhvatila sam ga za oba obraza, nagnula se unazad i poljubila ga u čelo. „Dobro sam, Maksimuse.“ Nasmešila sam mu se, na njegovo zadovoljstvo, i uzvratio mi je istom merom. Okrenuo se ka Džin, koja je nelagodno stajala, njišudi se. „Hej, dušo, jesi li dobro?“ Podigao joj je ruku do lica, a svetle oči su mu otvrdnule i nozdrve se raširile. „Ovo je grozno, muškarac u besu tuče ženu.“ Frknula sam. „Misliš da je to grozno? Gotovo je ubio tatu. Taj tip i njegove siledžije su sušto zlo. Sad samo moram da smislim šta da radim da se toga rešim.“ Taman je hteo da mi odgovori, kad mi je zazvonio telefon. Osvrnula sam se po sobi, ali sve oči su bile uprte u mene. Sinod je u Indoneziji trebalo da se desi prepad. Izvadila sam telefon i ugledala ime Vorena Šiplija. „Halo, Vorene?“ „Da, ja sam, Mija. Imam neke vesti.“ Glas mu je bio smiren, ali čvrst. „Sediš li?“
710
Odvukla sam se do najbliže stolice i skljokala se na nju, pritiskajudi telefon na uho. „Dobro, da. Spremna sam. Jesu li ga pronašli?“ Srce mi je tako divlje zalupalo da sam se mogla zakleti kako ga osedam u vrhovima prstiju, i ruku i nogu. Kao da mi se čitavo telo pretvorilo u veliko srce. „Pronašli su ga, ali ceo zadatak je bio gadan. Izgubljeno je mnogo života.“ Zažmurila sam, izgovarajudi u sebi molitvu za sve koji nisu preživeli. „Reci mi šta se dogodilo, i gde je Ves?“ „Na sigurnom je, pružaju mu pomod na tajnoj lokaciji.“ Kao da mi se nakovanj od dve tone podigao sa grudi, zamenjujudi moje najgore strahove mnogo manjim teretom. Sad mi je još samo trebalo da ga vidim. Poljubim mu usne. Zagrlim ga i uzmem ono što je moje… zauvek. Tad su mi do mozga doprle Vorenove reci. Tajna lokacija? „Šta? Moram da ga vidim!“ Pročistio je grlo. „Dušo, ne možeš. Ne još. Ukazuju žrtvama medicinsku pomod, a onda de ih ispitati o onome što su možda saznali o terorističkoj deliji. Svaki podatak koji imaju mogao bi biti neverovatno važan u borbi protiv terorizma. Ta grupa je naročito gadna, dušo. Šta su sve radili ženama i deci koji nisu njihove vere, ne možeš ni zamisliti. U to se čak i ne ubraja osamnaestoro turista koji su obezbeđeni i spašeni u napadima.“ „Osamnaestoro turista? Mislila sam da su bili samo Ves i petoro preostalih članova filmske ekipe.“ Maks je seo pored mene i spustio mi ruku na koleno. Noga mi je poskakivala kao petogodišnjak na trambulini. Medi mi je sela sa druge strane i uhvatila me za ruku, ljubedi je. Uhvatila sam je za ruku i prinela je licu, tražedi utehu u njenoj toplini i prisustvu dok sam slušala Vorena. „Nema veze. Kako je on, znaš li?“ Čekala sam zadržavajudi dah u iščekivanju bilo kakve vesti kako je Ves. „Samo znam da su počeli ubijati taoce kad je tim napao. Očigledno su rešili da, kad ved moraju umreti, povedu i zle Amerikance i njihovu versku propagandu s njima. Jednog čoveka su upotrebili kao ljudski štit. Obukli su ga u njihovu odedu, naterali ga da drži nenapunjenu pušku i izađe iz kolibe u kojoj su ga držali. Snajperisti nisu imali pojma da on nije neprijatelj. Ubili su i njega i čoveka koji ga je isterao sa puškom uperenom u leđa.“ „Gospode.“ Srce mi se steglo. Glas mu se utišao. „Dušo, šta su sve radili onoj ženi, glumici, ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju.“ Đina Deluka.
711
Jebiga. Mrzela sam tu ženu – ne zato što sam imala pravo da je mrzim, ved zato što je imala neobavezan seks s Vesom neko vreme. Dobijala je od njega ono što sam ja želela, ali nisam bila dovoljno jata da uzmem. Ipak, nisam joj želela nikakvo zlo. Možda da joj se neka ružna slika kako jede hot-dog pojavi u nekom tračerskom časopisu, ali ne i da je zlostavlja šačica bolesnika iz krajnje sebičnih razloga. „Je li, uh, dobro?“ Ispustio je dugačak uzdah. „Fizički i psihički, ne. Hode li preživeti? Da.“ Treptanjem sam odagnala suze, trudedi se da ostanem što pribranija. „Je li još neko preživeo?“ „Čekaj.“ Čula sam ga kako šmrca i izduvava nos u daljini. „Dobro sam, Keti, pričam s Mijom. Moram ovo da završim. Da, čaj bi mi prijao. Hvala ti, draga“, rekao je Ketlin. Ketlin je bila žena koju je konačno priznao da voli posle mnogo godina. Bili su zajedno, i bila sam sredna što je mogude doživeti i drugu priliku za ljubav. „Oprosti, Mija. Čak i u mojim godinama nije nimalo lako govoriti o ovome.“ „Mogu zamisliti.“ Udahnula sam, stegla Medinu ruku i progutala pljuvačku. „Kad se vrada kudi, i kad mogu da razgovaram s njim?“ „Moji izvori kažu da de biti kudi za dve nedelje. Ukazuju mu pomod, uzimajudi u obzir i činjenicu da je ozbiljno izgladneo, da gotovo uopšte nije spavao, i da je bio mučen i tučen, kao i da je bio svedok nekim neverovatno okrutnim događajima.“ Svaka Vorenova reč kao da mi se poput čiode zarivala u svaku poru. Koža me je svrbela od potrebe da vidim Vesa, dodirnem ga, volim. „Vorene, moram da ga vidim. Razgovaram s njim.“ „Čim saznam nešto više o tome gde je i kad ga možeš videti, obavestidu te. Sačekaj samo nekoliko dana, u redu?“ Smesta sam ustala i zakoračala po sobi. „Nekoliko dana? Hodeš da čekam nekoliko dana da razgovaram s čovekom koga volim, čovekom kog nije bilo više od tri sedmice? Jesi li ti lud? Vorene, to je smešno. Prvo ga drže radikalni ekstremisti, a sad ga zadržava vlada? Jebena Amerika? Zemlja slobodnih!“ zagrmela sam tako glasno da mi je Maks spustio ruke na ramena, opet mi preoteo telefon i prebacio ga na spikerfon. „Šipli, ovde Maks. Šta treba da uradimo da moja sestra razgovara telefonom sa momkom?“ Voren je progunđao i glasno dunuo. „Treba povudi jebeno mnogo veza.“ „Onda mi se čini da deš morati postati lutkar. Kako mi sestra kaže, duguješ joj uslugu.“
712
„Mija, ispričala si mu?“ Glas mu se pretvorio u led. „Ne!“ Viknula sam, ljuta što je uopšte pomislio da bih pričala o tome drugima, iako moj brat nije bio bilo ko. Maksove svetlozelene oči su potamnele, ženice se raširile i zastrašujude zasijale. I tad je shvatio da je ta usluga koju mi je Voren dugovao bila dovoljno velika da sjebe veoma bogatog i veoma modnog čoveka. Tako nešto je obično bilo za zatvor. Kad bi Aron zajebao makar toliko da propusti jedan čas za savladavanje besa ili savetovanje, imala sam tu mod da ga i zvanično tužim, pa bi izgubio položaj kalifornijskog senatora. Država, doduše, ne bi mnogo izgubila. Jednim telefonskim pozivom, mogla sam uništiti karijeru Arona Šiplija. Ne samo to, znala sam da bi to usput sjebalo i Vorena, a nipošto nisam nameravala da uništim sve dobro što je činio kroz novi poslovni poduhvat da pomaže ljudima u zemljama Tredeg sveta. Sad kad sam znala kakve se sve ludosti dešavaju u tim zemljama, bilo mi je još važnije. „Mija, videdu šta mogu izdejstvovati, ali ništa ne obedavam.“ „Pomoglo bi mi bilo šta. Bilo šta, molim te.“ Glas mi je bio tih, emocionalan, i molediv kad sam to izgovorila kroz suze. Medi me je zagrlila i privukla sebi. Zagrlila sam je, kao nešto najpouzdanije što sam imala u životu. Moja sestra. „Ako su ti potrebni novac ili neka druga sredstva, pozovi me“ izjavio je Maks otežudi, kao pravi vlasnik poslovnog carstva. „Potrudi se, koliko god da košta. Čuješ li me?“ „Jasno i glasno“, odgovorio je. Tog trenutka, bila sam previše ranjiva da bih mislila ispravno, a kamoli odgovorila. Moj muškarac je spašen, samo su drugi životi izgubljeni, ali spašeni su i životi onih turista, međutim, nisam ga mogla videti niti razgovarati s njim. Sad ga je vlada sklonila na tajnu lokaciju na još par nedelja. Gospode. Kako du preživeti narednih četrnaest dana bez vesti? Jednostavno, nedu. „Dobro je. Neka je pozove na mobilni i potrudi se da to bude brzo“, zahtevao je Maks, a ja sam mu se nasmešila kroz suze. Prepustila sam svom bratu da pomera planine. Dođavola, bio je dovoljno krupan da to obavi jednom rukom. Sad mi je bilo jasno kako je uspevao da vodi tako veliku kompaniju. Ne samo da je bio snažan i pravičan, ved kad je govorio, drugi su slušali. Rođeni vođa. Tako je to kad ti je otac Džekson Kaningam. Nisam poznavala čoveka, ali sin koga je podigao bio je nešto posebno.
713
Posle tog razgovora, otišla sam u krevet. Džinel je zaspala na drugom, a Medi se sklupčala pored mene. Očigledno se brinula celu nod iako sam joj poslala poruku gde sam. Želela je da dođe da me vidi. Met ju je naterao da ostane s njim. Met. Treptanjem sam se rasanila, ustala bez uznemiravanja Medi i Džinel i na vrhovima prstiju otišla u drugu sobu, nosedi nove farmerice i majicu dugačkih rukava. Čim sam se istuširala vrudom vodom, znajudi da je Ves bezbedan – nedostupan, ali ipak bezbedan – osetila sam se mnogo bolje. Tata je disao samostalno, lekovi su mu suzbijali alergijsku reakciju i lekari su verovali da su mu prognoze dobre. Sad sam samo još morala da se pozabavim Blejnom, ali prvo sam rešila da malo prodaskam sa sestrinim verenikom. Ušla sam u dnevni boravak i zatekla Maksa kako drema na kauču. Balkonska vrata su bila otvorena i povetarac je ulazio u sobu, koja je bila obasjana narandžasto-ružičastim sjajem izlaska sunca. Videla sam Metove noge na ogradi. Uzela sam bocu vode iz mini-bara, izašla napolje i odlučno zatvorila vrata. Met se okrenuo prema meni, sa crnim sunčanim naočarima na nosu. Na sebi je imao kariranu košulju i lepe tamne farmerke. Na nogama je nosio konversice. Oličenje studenta. Pa, privlačnog studenta. „Kako je Medi?“, pitao je kad sam sela, a telo mu se uzbunjeno ukočilo. Podigla sam noge na ogradu, zabacila kosu i pogledala na Vegas. Pustinjske planine koje su okruživale grad pružale su predivan pogled i bile su deo zanimljivosti što su dovodile turiste u gomilama. One i kazina, naravno. „Opusti se, dobro je. Još spava.“ Ramena su mu se opustila i zavalio se na udobnoj stolici. „Stvarno se zabrinula za tebe sinod.“ Zakikotala sam se. „Umem da se brinem o sebi.“ „Ne škodi da se osloniš na nekoga koga voliš.“ Nakrivila sam glavu i zaškiljila na njega. „Misliš, isto kao što si je ti pritisnuo da se odmah uda?“ Razrogačio je oči. „Uh, ispričala ti je.“ Premestio je noge tako da zajaše stolicu i nagnuo se napred, spuštajudi glavu. Jadan dečko. Nije imao pojma s kim ima posla. „Mete, hajde da nešto razjasnimo. Brinem sama o Medi od njene pete godine. Sestra sam joj, ali vedi deo vremena sam joj morala biti i roditelj. Bliske smo.“ Spojila sam dva prsta. „Da, shvatio sam, ali mislio sam da je to što se dogodilo nešto samo naše. Pogrešio sam.“ Glas mu je bio tih, pokajnički. „Nadam se da to nedeš skoro ponoviti.“
714
Skupio je obrve, mrštedi se. „I dalje želim da se oženim njom. Čim bude želela“, žurno je odgovorio. Ispružila sam ruke. „Kapiram. Nisam joj rekla da se ne udaje. Iskreno, mislim da ste divan par. Odgovaraš joj, i to si i sad dokazao.“ Zamahala sam rukom kroz vazduh. „Samo, treba joj malo vremena da se prilagodi. Zajedno ste tek nekoliko meseci. Uživajte jedno u drugom, budite šašavi, družite se s prijateljima i vredno studirajte. Nemojte da zbog žurbe da prebrzo odrastete propustite ono najbolje u životu. Putovanje.“ Pogledala sam u svoje stopalo i natpis koji je počeo da mi znači više nego što sam slutila da je mogude. Slova isprepletena s laticama na povetarcu podsetila su me na to da treba da razgovaram s prijateljima i dodam nove latice. Iako mi se činilo da mi se život oteo kontroli, trebalo bi da nađem vremena za druge koji su mi postali veoma bitni – Aleka, Mejsona, Rejčel, Tonija, Hektora, Anđelinu, Taja, Heder i Antona. Sama pomisao na svako to lice prizvala je uspomene na bolja vremena i izmamila mi osmeh na lice. „Zašto biste uopšte tako žurili da stajete na ludi kamen?“, pitala sam i fokusirala mu se na jezik tela. Izgledao je… poraženo, a nisam imala pojma zašto. Nije bio tip koji bi varao, i ako jeste, sasvim sigurno bih ga ubila, pa nije moglo biti to. Klan Rejnsovih je delovao prijatno, i nije mi se činilo da bi pritisak za brak dolazio od njih. Roditelji su mu delovali sredno što im je sin pronašao divnu devojku i podržali su njihovu odluku da žive zajedno. Zavrteo je glavom. „Mislideš da je glupo.“ Nasmejala sam se. „Verovatno, ali ipak mi reci.“ Osmehnuo se, a onda mu je osmeh nestao, istom brzinom kojom mu se i raširio licem. Polako je i dugačko uzdahnuo. „Ima ta neka grupa momaka. Sportista. Krupni tipovi, zgodni. Uvek daskaju s Medi posle predavanja, opušteno je nagovaraju da uči s njima, da im pomogne oko domadeg. Kažu da bi joj čak i platili da ih podučava.“ „A ona?“ Lice mu se iskrivilo od gađenja. „Dođavola, ne. Ne bi ona to nikad.“ Odgovor sam znala i pre nego što sam pitala, ali želela sam da čujem njegov odgovor. Bod za Meta. „Nastavi.“ „Samo što nede da odustanu. Uspešni su, svi su iz bogatih porodica. Mogli bi joj dati sve što želi, i bave se sportom. Medi voli sport. Ja ga gledam samo zbog nje.“ Zafrktala sam od smeha. „Gledaš sport zbog moje sestre?“ Nisam se mogla uzdržati ved sam zabacila glavu i glasno se nasmejala. Čoveče, baš mi je prijalo.
715
Naravno, Medi se uhvatila jedinog muškarca koji ne voli sport. Eto dokaza kako se suprotnosti privlače. Met se zakikotao. „Pa da. Ona to voli. Kaže da to vas dve i tata radite zajedno kao porodica, a pošto želim da budem deo njene porodice, gledam i ja.“ Slatko. Jebeno preslatko. Moja sestra je baš dobro prošla s ovim momkom. „Ne razumem šta te muči. Jesi li ljubomoran na te frajere?“ Ramena mu ponovo klonuše. „Ne znam, možda. Ja volim biljke. Radidu za kompanije koje se bave poljoprivredom, botanikom i slično. Oni de postati profesionalci, voditi porodične poslove, i mogli bi joj pružiti život kakav ja ne mogu. Ja sam samo štreber koji ume s biljkama. A Medi, bože, prelepa je. Ljubazna. Umiljata. Ludo pametna. Mogla bi imati koga poželi ako samo pucne prstima.“ Au, sad sam shvatila. Bio je nesiguran. „Mogla bi. Moja devojčica je više nego prelepa. Ali znaš šta, Mete?“ Oči su mu bile tužne kad me je pogledao. „Šta?“ „Medi voli tebe. Medi želi da se uda za tebe. Dala ti je nešto veoma posebno, i želela je da to samo ti dobiješ. Kapiraš na šta mislim?“ Nasmešio se i obrazi su mu se zarumeneli. Jebeno preslatko. Pričamo o seksu, a on crveni. Da, bio je prokleto gotovo savršen za moju devojčicu. „Mislim da kapiram. Ali mislio sam da je nedu, ako je ubedim da mi bude žena, znaš…“ „Izgubiti?“ Klimnuo je glavom, i potapšala sam ga po ramenu. „Sve što mogu da ti kažem, Mete, jeste da imaš vere. Nikad se ne bi ogrešila o tebe. Nije takva.“ Potapšao me je po ruci. „U pravu si. Pričali smo o tome. Uglavnom sam joj sve priznao. Mislila je da sam lud, rekla je da sam najzgodniji muškarac kog je upoznala, a onda je skočila na mene i dokazala mi koliko me voli.“ I tu je izgubio jedan bod. „Odvratno. Jesi li ti to ozbiljno ispričao meni, sestri tvoje verenice, kako ste imali izvanredan seks pomirenja? Bljak. Bolesno!“ Nasmejao se. „Prebrzo?“ „Jebeno prebrzo. Fuj, sad moram stručno da pročistim uši. Uvrnut si! Prvo pričamo o biljkama, a onda o seksu? Bože. Ne znam kako Medi to trpi.“ Nasmešila sam se i pogledala ga na jedno oko. Narednih sat vremena smo proveli zajedno, u druženju, smehu i razgovoru o smešnim sitnicama koje njih dvoje rade u slobodno vreme, osim razgovora o seksu. Pitala sam ga šta misli o preseljenju u Teksas ako Medi poželi da radi u Kaningam nafti i gasu. Rekao je da de to prepustiti njoj. Idi de kuda ona bude
716
želela. Met je razumeo da, do Maksa, Medi nije imala drugu porodicu osim mene, i želeo je da bude sredna. Pored toga, sviđao mu se Maks i oblast gde je živeo. Očigledno su on i Medi razmišljali da možda kupe neku zemlju u Teksasu i on bi je obrađivao. Možda bi pokrenuo sopstveni mali posao sa domadim proizvodima, ili nešto slično. Sve dobre i postojane zamisli za bududnost. Složio se da de venčanje obaviti nakon što oboje diplomiraju. Pošto smo Met i ja popričali i izgladili manje nezadovoljstvo koje sam osetila kad sam čula da navaljuje na Medi da se venčaju, kao da mi je još jedan teret pao sa ramena. Jedina preostala briga, pored toga što sam želela da dođem do momka, bio je kreten. Blejn Kreten Pintero.
717
DEVETO POGLAVLJE Petak je stigao, a ja nisam bila bliže rešenju kako du dođavola da umirim Blejna bez novca i bez želje da se zavučem pod čaršave s njim. Tata se oporavljao. Medi i Met su bili dobro i vratili su se svojim životnim planovima. Maks je bio još u gradu, a Džinel bezbedna. Zasad. Ja, sa druge strane? To je ved bila sasvim druga priča. Bila sam u jebenom haosu. Prošlo je nekoliko dana, Ves me nije zvao i nije bilo drugih vesti od Vorena, iako sam ga zvala tri puta dnevno otkako mi je saopštio da je Ves živ. Odlučio je da mi se ne javlja na pozive. Jednom mi se javila Ketlin i rekla mi da radi na tome i nede stati dok ne sazna činjenice o Vesovom boravištu. Ali da bi nešto postigao, nije mogao da sluša moj slomljeni glas. Razumela sam. Da sam bila na njegovom mestu, ni ja ne bih ništa uspela da obavim dok me psihopata, emotivna olupina zove svakih pet minuta, raspitujudi se za nove vesti. Mora da je ovako u paklu. Poznajudi čoveka koga volim, osoba zbog koje bih dala život je patila i duševno i fizički, a ja nisam bila uz nju da je dodirnem, pružim joj ruku, ili joj pomognem u oporavku. Grozno… neopisivo. Vrat mi je bio neprestano ukočen od stalnog gledanja u telefon, čekanja, nadanja pozivu s nepoznatog broja. Svaki put kad bi prokletinja zazvonila, čitavo telo bi mi poskočilo, svi živci zaiskrili, a srce divlje zalupalo, da bih na kraju otkrila da me zove Maks, ili Medi, ili Džin. Grrr. Sinod sam se konačno slomila i pozvala prijatelje. Hektor je plakao kad sam mu pričala šta se dogodilo Vesu. Toni se naljutio i pitao treba li mi novac, avionske karte, bilo šta što bi pomoglo. Tako je preduzimljiv. Uverila sam ga da se snalazim i verujem kako de uskoro biti kudi. Poprilično debela laž. Obojica su mi strogo naredili da im se javim sledede nedelje ili de me proganjati. Nisam nimalo sumnjala da de ispuniti tu pretnju. Mejson ni blizu nije bio tako prijatan. Pobesneo je. Bio je spreman da izostane sa poslednjih utakmica sezone iako su Red soksi razbijali, a on im je bio glavni bacač. Setila sam se našeg razgovora od sinod. „Mija, ovo je sranje. Čekaš da sve postane tako zajebano, pa tek onda zoveš?“ Glas mu je zvučao udaljeno, kao da je odmakao telefon od usta. „Ne, Rejč, nedu da se smirim. To nije u redu. Mi smo joj porodica.“ Njegove reči da sam mu porodica su me jako pogodile. Nisam imala prava da zadržim svu tu dramu za sebe. Ljudi su brinuli za mene, čak me i voleli isto kao i ja
718
njih. Bilo je vreme da počnem više da računam na njih, ako ne fizički, onda barem emocionalno. Vratio se telefonu. „Ne mogu da verujem kako si otkrila da imaš brata. To je ludo.“ „Jeste, ali stvarno je divan, i slušaj ovo: Sad sam vlasnica dvadeset pet procenata Kaningam nafte i gasa.“ „Kako, jebote? Zajebavaš me?“ „Ne. Džekson Kaningam je očigledno znao za mene sve vreme i želeoje da dobijem deo nasledstva kao Maksova sestra. Ali nije znao za Medi, koja je, kako se ispostavilo, bila punokrvni član klana Kaningamovih. Mama ju je podmetnula mom ocu.“ „Gospode. Mama ti je ludača.“ *** Pomislila sam na Mejsona i njegovu mamu, preminulu zbog raka dojke kad je bio mlad. Njegova majka bi dala sve na svetu za još jedan dan sa svojom decom, a moja majka je napustila ne jedno, ne dvoje, ved troje dece kojoj je bila potrebna. Tako krupan događaj je nemogude oprostiti. Zapitala sam seje li Maks uspeo da unajmi istražitelja da otkrije gde nam je završila naša draga majka. Ako nađe Meril Kolgrouv, hodu li uopšte znati šta da joj kažem? Odvratna si? Da joj tresnem u lice kako smo svi divni. Pa, Maks i Medi su divni. Ja? Ja sam pratilja koja otpladuje dug čoveka kog je ona ostavila. Kad smo Mejs i ja završili razgovor, obedala sam da du im se više posvetiti, da du ih posetiti sledede godine, upoznati ih s Vesom. Slededi su bili na redu Anton i Heder. Naravno, Anton je zauzeo filozofski pristup svemu, i raspitivao se kako je to uticalo na naš život, kako sam se ja osedala. Kunem se da je Anton, latino ljubavnik, bio hipik ispod svih tih zlatnih lanaca. Heder je, s druge strane, izgovorila gomilu nemoj i bože blagi. Uglavnom je bila zabrinuta za mene i kako podnosim Vesov nestanak. Nisam imala mnogo šta da kažem, jer da jesam, istopila bih se u baricu suza. Ako ništa drugo, dugovala sam Vesu da ostanem jaka i nastavim da se borim, i to sam i nameravala da uradim. Alek je, naravno, bio Alek. Sve u njegovom glasu, njegova iskrena ljubav, učinilo je da se osedam bolje. Umeo je s rečima, i rekao mi je da veruje u moje sposobnosti preživljavanja. S druge strane, ako bih želela, rado bi me odveo u Francusku, gde bi uživao u mom telu i ispunio mi dušu svetlom. Njegove reči, ne
719
moje. Mada, izgovorio ih je tako rečitim francuskim da me je celo telo zagolicalo. Morila sam zaustaviti taj privlačni niz umiljatim upozorenjem, što je moj Francuščid razumeo. Ljubav je njemu bila ljubav, ali prihvatao jeda postoji i ona koja traje zauvek, i poštovao je moje želje. To je znadlo da nema više seksi igrica sa zavodljivim francuskim umetnikcm. Morala sam taj deo da izgovorim na engleskom i ponovim na francuskom da bi me ozbiljno shvatio. Taja sam pozvala poslednjeg. Kao što sam i očekivala, nije dobro primio vesti. Toliko da mu nisam sve ni rekla, jer da sam mu rekla za Blejna, njegove pretnje, i otmicu, ukrcao bi se na slededi avion sa petoricom džinovskih Samoanaca žednih krvi. Blejnove krvi. Naravno, meni bi to sve olakšalo, ali ti ljudi bi bili povređeni. Muškarci kao što je Blejn previše su razmetljivi da bi se borili rukama, kao što je dokazao događaj s Maksom u hodniku. Blejn nije ni pokušao da udari Maksa. Ne, Blejn bi upotrebio siledžije, noževe, i sasvim sigurno pištolje. Ne bi se zaustavio dok ne bi pobio čitav klan Nikovih i zakopao ih dva metra ispod zemlje u zabiti pustinje u Nevadi da ih više niko ne nađe. To se neče desiti mom seksi Samoancu. Nipošto, nikako. Taju sam ispričala o tati i Maksu. To je ved bilo dovoljno da ga zabrinem. Pričali smo do dugo u nod. Nakratko sam se zapitala šta Ejmi misli o našem dugom razgovoru, ali usred te naše priče poljubila ga je za laku nod i rekla mu da ga čeka u krevetu. U glasu joj se nisu čule ni zabrinutost, ni zloba niti strepnja. Kad sam za to pitala Taja, samo je odgovorio: „Ejmi je kul. Razume da si mi ti porodica.“ I evo je opet. Ta reč. Porodica. Kad sam krenula na ovo putovanje pre devet meseci, ta reč se odnosila na ukupno četvoro ljudi. Medi, Džinel, tatu, i tetku Mili. Sad nisam mogla izbrojati na dve ruke koliko ljudi sam smatrala proširenom porodicom, da ne spominjem novopronađene krvne srodnike Maksa, Sindi i Izabel kao i bebu Džeka na putu. To je bilo četvoro novih bliskih rođaka. Bilo je teško shvatiti koliko se život promenio tokom devet meseci. Više nego što sam mogla zamisliti u svojih dvadeset pet godina. A onda je tu bio i Ves. Ponovo sam pogledala u telefon. Ništa. Obukla sam se, mrštedi se, zapravo ulažudi trud. Ako du ved moliti, pozajmljivati i preklinjati Blejna da mi da još vremena, barem sam želela da izgledam lepo. Telefon mi je zazvonio, i požurila sam da proverim ekran, moledi se da je Veston. Ono što sam videla, izazvalo mi je mrštenje koje sam osetila do prstiju na nogama. Sva životna snaga mog bida je isceđena, i pretvorila mi se u baricu oko nogu.
720
Za: Miju Sonders Od: Blejna Kretena Pintera Nadam se da si dobro i da ili imaš moj novac ili si spremna da prihvatiš moje uslove. Vidimo se na našem mestu za sat vremena. Čekadu. Naravno da hode, taj uvrnuti drkadžija. Kad sam zgrabila torbicu i prebacila je preko ramena, Maks je dohvatio ključeve i pogledao me. „Šta je bilo?“, pitala sam. Usne je skupio u ravnu liniju. Njihova uobičajena ružičasta punoda bila je lišena boje. Jezik tela mu je bio ukočen i zbunjujudi. „Vozim te.“ Nakostrešila sam se. „Uh, ne. Bidu dobro. Nede me povrediti, Makse. Želi da me tuca, ne da me ubije.“ Stegao je vilicu i mišid mu je zaigrao. „Oteo je tvoju najbolju drugaricu, Mija. Ovo ne treba olako shvatiti.“ Uzdahnula sam i stavila mu ruku na mišicu. Nagonski se ukočila. „Makse, nede mu se dopasti tvoje prisustvo. Znam sa čim, ili tačnije s kim imam posla. Previše mu vredim i novčano i fizički da bi uradio nešto ishitreno. Bidu dobro.“ Gledala sam ga pravo u oči i bezočno lagala. Blejn je bio nepredvidiv. Nikad nisam znala šta bi ga uznemirilo, nasmejalo ili šta bi ga pretvorilo u ovaplodenje da. Nadala sam se toj duhovitoj strani i nameravala sam da mu pristupim iz tog ugla, koristedi njegovu želju da me odvuče u krevet Tiše puta. Možda bih upotrebila njegovu ljubav prema novcu i obedala mu više. Mnogo više. Mogla bih lako nastaviti da radim za Mili, zarađujudi potreban novac uz sve ono što du dobiti od Kaningam mfte i gasa. Znam da Maks nije želeo da taj novac puni džepove kriminalcu, ali nisam imala izbora ako sam želela da makar prividno živim normalnim životom. „Veruj mi. Rešidu ovo“, izgovorila sam ispravljajudi ramena i kičmu. Zavrteo je glavom i otvorio vrata. „Veruj ti meni.“ Pokazao je na grudi. „Ja du ovo rešiti. Ved sam ti rekao i ponovidu ti, dušo. Ja brinem o svojoj porodici. Kraj razgovora.“ Ramena su mi klonula dok sam ga pratila do lifta i u iznajmljeni automobil. Ništa nismo pričali tokom vožnje do Luna rose. Nisam imala pojma šta bih mu kazala, a mislim da su njemu na pameti bile reči koje radije ne bih čula. Ušli smo u restoran i, kao i obično, Blejn je sedeo u dvorištu za našim stolom. Raširili su suncobrane da obezbede hladovinu. Voda sa jezera održavala je temperaturu u dvorištu barem deset stepeni nižom od normalne vreline Vegasa. Dok smo prilazili, Blejn je ustao. Nosio je čisto bež odelo koje mu je savršeno pristajalo. Koralna košulja raskopčana oko vrata naglašavala mu je ten i isticala sjaj
721
u očima. Podsetile su me na mačje oči u mraku, kako su žudkasto-zeleno svetlucale. Pružio je ruku Maksu i pokazao glavom na sto pored nas. „Vidim da si dovela i telohranitelja, kao i ja.“ Osmehnuo se. Njegove siledžije su rastvorile sakoe. Videli smo crne četrdeset petice. Maks mi je pridržao stolicu i sela sam, a svoju je namestio tako da lako vidi Blejna i njegove telohranitelje. Pametan potez. Volela bih da sam se ja toga setila. Na trenutak sam osetila iskrenu zahvalnost što je Maks navalio da dođe, iako zaista nisam želela da ga umešam u ovu zbrku. „Želite li pide?“ Blejn je podigao ledeni pino griđo. Usta su mi se osušila, i klimnula sam glavom. Nasuo mi je čašu i držao je u vazduhu dok Maks nije pogledao i odmahnuo glavom. Bio je prezauzet zauzimanjem upečatljivog stava da bi se zamajavao vinom. Otpila sam gutljaj i zamumlala. Blejn je oduvek imao izuzetan ukus za vino. Mnogo vremena je provodio radedi to – isprobavanje, odlasci do vinarija gde je probao najnoviju ponudu i tek stvorene zalihe. Nekad sam zavidela njegovom prefinjenom nepcu. „Hajde da se odmah bacimo na posao, može?“, rekao je Blejn, i umalo da se zagrcnem na vino. Još nisam smislila kako du se izvudi iz ove nevolje, ali umredu pokušavajudi. Ozbiljno, umrla bih jer bi me Blejn verovatno ubio na mestu, ali nisam imala drugog izbora. Morala sam da probam. „Vidi, Blejne, znam da si rekao kako ne mogu dobiti više vremena, ali ima toliko toga što ne znaš da se dešava i, pa, ja…“ Oči su mu potamnele i presekao me je. „Bolje bi ti bilo da mi kažeš kako prihvataš mogudnost broj dva, koja vodi do moje spavade sobe, jer izgovori su kao šupak, lepa moja. Svi ga imamo, ali nema mnogo onih koji žele da imaju posla s njim.“ Duboko sam udahnula, a suze su me zapekle ispod kapaka. „Onda deš jednostavno morati da me ubiješ.“ Blejn je glasno udahnuo istovremeno kad je Maks kao čekidem lupio pesnicom o sto, od čega su čaše zazvečale, a moje vino se prelilo. Posegnula sam za čašom u pokušaju da uhvatim šta mogu pre nego što se sruši na pod. „Ovo je sranje“, zarežao je Maks i ustao. Moj brat je i inače bio džin, ali naspram onih koji sede bio je planina od čoveka. Zavukao je ruku u zadnji džep i napetost u prostoriji se popela sa sto stepeni na hiljadu. Blejn se sagnuo, a njegove siledžije su skočile kao nindže. Za tren su prislonile cevi pištolja na Maksovu slepoočnicu i u potiljak. Ukočio se.
722
„Bolje bi ti bilo da imaš veoma dobar razlog što guraš ruku u džep, kauboju, ili de te moji momci ispratiti odavde i pobrinuti se za tebe kao što se nekad radilo na Divljem zapadu. Ovo je moj jebeni grad“, procedio je Blejn kroz stegnute zube. „A ovdašnje policajce ja pladam. Dobro razmisli o tome pre nego što napraviš slededi pokret.“ Maks je zatreptao i usmerio prodoran pogled u Blejna. „Vadio sam kovertu. Tip iza mojih leđa vidi da nemam oružje.“ „Govori istinu, šefe“, nabijeni tip koji je ličio na mafijaša iz nekog drugorazrednog filma dobacio je preko Maksovog ramena. Blejn je podigao bradu, a Maks je izvadio kovertu. Nagnuo se napred, spustio je na sto, i kucnuo po njoj kažiprstom. „Evo ti tvoj novac. Svih četiristo hiljada.“ Prilično sam sigurna da tog trenutka ne bih mogla upotrebiti reč iznenađenje da objasnim kako sam se osedala. U meni se borilo toliko različitih osedanja. Olakšanje. Strah. Ponos. Ljubav. Poslednje me je, međutim, izbacilo iz ravnoteže. Gađenje. Istog trenutka sam osetila gađenje prema sebi što je moj brat, sasvim mogude najdraži čovek na svetu, koji nije zaslužio ništa od ovoga, otpladivao moj dug. Dug mog oca. Prilično veliki dug. Nije isto kao kad bih rekla: „Hej, braco, možeš li mi pozajmiti pedeset dolara?“ Ne, ovo je bilo četiri stotine hiljada dolara. Gotovo pola miliona. „Ne možeš“, šapnula sam. Glas mi je bio stegnut, kao da pričam kroz vatu. Presekao me je pogledom. „Ved jesam. Niko nede pretiti mojoj sestri niti povrediti moju porodicu kad ja mogu to da rešim.“ „Može li se ovom novcu udi u trag?“ pitao je Blejn gledajudi u kovertu u kojoj se sigurno nalazio ček, pošto je bila veoma tanka. Četiristo hiljada, čak i u stotkama, moralo je biti popriličan svežanj. Maks je klimnuo glavom. „Vodi do mene, da. Podigao sam ga sa ličnog računa. Ako želiš gotovinu, nabavidu je do kraja dana i ostavidu ti je na recepciji tvog kazina. Želeo sam da donesem ovaj ček da pokažem dobru volju.“ Blejn je podigao obrve. „Ne smeta ti da telefoniram, proverim je li ovo u redu?“ Maks je dunuo. „Nimalo.“ Klimnuo je glavom, i jedan siledžija je uzeo ček i uputio se ka zadnjem delu dvorišta. Prvi put sam pogledala naokolo i shvatila da nije bilo drugih gostiju, a bilo je vreme ručka, petak, trgovački deo grada. Pretpostavila sam da je Blejn hteo da se osamimo. Pijuckajudi drugu čašu vina koju mi je nasuo, nestrpljivo sam
723
čekala. Nisam znala šta da radim ili kažem Maksu. Šta sam mogla da kažem da ovo ispravim? Drhtedi, stavila sam ruku preko Maksove. Poklopio ju je krupnim dlanom. Pogledala sam ga u oči, zeleno na zeleno, i očajnički pokušala da mu prenesem sva osedanja i emocije koje sam gajila prema njemu jer se žrtvovao da bi spasao moj život, Medin, Džinelin, i tatin. „Hvala ti.“ Zagrcnula sam se. Stavio je čelo na moje. Istog trena kad su nam se čela dodirnula, osetila sam onu iskru bliskosti. Onaj osedaj koji imate kad ste sa porodicom. To se desilo prvog dana kad sam ga srela na aerodromu i rukovala se s njim. „Uradio bih to ponovo. I sto puta ako treba da budeš bezbedna i sa mnom. Volim te, seko.“ Glas mu je bio tih, ispunjen nežnošdu. Te reči su mi se zavukle u grudi sve do srca, gde su se ugnezdile. „Volim i ja tebe, Maksimuse.“ Privukla sam ga sebi i čvrsto zagrlila. „I nadi du način da ti vratim.“ Zakikotao se. „Dušo, uskoro deš biti bogata. Nadi deš način.“ Nagnuo se unazad, uhvatio me za obraze i palčevima mi obrisao suze. „Sve je u redu, šefe“, javio je mafijaš. Blejn je sklopio ruke i isprepleo prste. „Šteta, lepa Mija. Radovao sam se što deš se ponovo nadi ispod mene.“ Od samih reči me je prošla jeza, i zadrhtala sam. Tad je Maksu prekipelo. „Vreme je da pođemo, dušo.“ Povukao me je za mišicu, i gotovo me podigao sa stolice. „Donedu ti gotovinu večeras do sedam. Javio sam banci da de mi možda trebati u kratkom roku i spremaju novac.“ „Odlično.“ Blejn je ustao, zakopčao jedno dugme na sakou i pružio ruku. Maks je zurio u ruku, ali na kraju ju je prihvatio. Bože, bio je predobar. Kad bi bilo barem još milion takvih da upravljaju svetom. Bilo bi to daleko srednije, mirnije mesto. Maks mi je stavio ruku na krsta i pogurao me napred. „Čekajte!“, rekao je Blejn i okrenula sam se. Polako mi je prišao, kao lav spreman da napadne. Udahnula sam i čekala da me hladnim rukama uhvati za mišice. „Ovo je onda kraj, ili nije?“ „Moj dug je pladen“, odgovorila sam. Milovao mi je ruke gore-dole. „Slobodna si, lepa, lepa Mija.“ Nagnuo se napred i praktično sam osetila kako iz Maksa izbija napetost kad me je poljubio prvo u jedan obraz, a zatim i drugi. Na kraju je podigao ruku, uhvatio me za obraz i palcem mi prešao preko donje usne. „Oduvek sam želeo najbolje za tebe. Na sopstveni način. Budi dobro.“
724
S tim pozdravom se okrenuo i odlučno izašao iz restorana. Maks me je poveo do kola, ali pre nego što je otvorio vrata, zgrabila sam ga za ruku, povukla jako i zarila mu lice u grudi. Obavila sam mu ruke oko struka i snažno ga zagrlila. Unela sam sve što sam imala u taj jedan zagrljaj. Strah. Tugu. Olakšanje. I na kraju veliku dozu zahvalnosti. Nedu nikad modi da mu vratim i pritom nisam mislila na novac. To du vratiti bez po muke uz posao i novcem koji du dobijati od kompanije. Ali nikad nedu modi da otplatim njega. Njegovo prisustvo kad mi je bio potreban. Njegovu brigu o meni. Samo sam znala da du do kraja života biti zahvalna na svemu što je Maksvel Kaningam predstavljao. Sve do smrti. Zauzeo je položaj odmah pored moje mlade sestre, a mislila sam da to mesto niko živi nede zauzeti osim Vestona.
725
DESETO POGLAVLJE Kažu da je sloboda povlastica, a ne pravo. Ne osedam se ni povlašdeno niti istinski slobodno. Dug Blejnu je ispladen, ali srce mi je još bilo zaključano u tamnici, preklinjudi da bude oslobođeno. Otac mi se oporavljao, prognoze su bile dobre. Iako mu je mozak još bio zaključan. Moj spasitelj, moj brat Maks, odleteo je kudi da bude sa ženom Sindi, u iščekivanju da de se mali Džekson uskoro roditi. Medi i Met su se vratili na fakultet i u udobnost svog stana blizu univerziteta. Džinel je rešila da se vrati na posao, naoružana teškom šminkom kojom je pokrila još nezalečene modrice. Njeni planovi su se promenili od napada. Dogovorili smo joj razgovore sa savetnikom o onome što se dogodilo, ali rekla mi je da bi, kad se vratim kudi i skrasim se sa Vesom, volela i ona da dođe. Da promeni malo okolinu, nađe novi posao. U osnovi, želela je da pobegne iz Las Vegasa, i nisam je krivila. Bilo je previše uspomena na teška vremena. Učinidu sve što mogu da joj pomognem da se oporavi, a ako je to značilo da du je morati smestiti u Vesovu gostinsku kudu, tako demo i uraditi. Ved neko vreme sam razmišljala o reči dom. Iako mi je grad greha predstavljao dom vedi deo života, tu se nisam osedala kao prava ja. Malibu me je privlačio, ali ko bi me tamo sačekao kad sletim? Kao da su svi nastavili da žive svoj život. Svi osim mene. Za nedelju dana je trebalo da počnem snimanje TV emisije sa slavnim doktorom za zvezde, doktorom Hofmanom, ali nisam bila spremna za taj skok. Ali pošto mu nisam mogla platiti još sto hiljada da se izvučem, morala sam da odem, kako god se osedala. Unajmio me je da odradim novi deo koji bi se nadovezao na moje parče slave. Taj deo je prikladno nazvan Živa lepota. Jedina nevolja je bila u tome što život za mene više nije imao boje. Samo sam videla nijanse sive, crne i bele. Lepota koja me je okruživala je nestala, iščilela dok se sve boje nisu izbledele u ništa. Nisam osedala ništa. Ležedi na krevetu hotelske sobe, zurila sam u nebo – mračno, prekriveno oblacima, pustinja se pripremala za letnju oluju. Savršeno je odgovaralo mom raspoloženju. Oluje su bile neobične u to doba godine, ali ne i nepoznate. Sela sam u indijanski sed i stezala telefon u ruci. Grmljavina je tutnjala u daljini i počela sam da brojim. Jedan… Dva… Tri… 726
Četiri… Bum! Zagrmelo je i sevnula je munja. Negde sam čula da, kad između sevanja i grmljavine prođe pet sekundi, znači da je oluja daleko oko kilometar i po. Zaslepljujuda bela crta poletela je preko sivog neba kao prejak blic foto-aparata, i trenutno mi zamutila vid. Brzo kao što je došla, tako je i nestala. Baš kao i Ves. Veston Čening III ušao mi je u život na talasu. Doslovno. Od trenutka kad je iskoračio iz mora na pesak posmatrala sam ga kako korača prema meni. Bog sunca. Preplanula koža, tršava mokra kosa, okeanske suze su mu se slivale niz grudi koje su bile tvrde kao isklesane u kamenu. Oči boje sveže pokošene trave usred kalifornijskog prolednog dana potražile su moje, ali nijeme to privuklo. Privukli su me njegovo samopouzdanje, vragolast osmeh, lak način na koji je hodao, govorio i vodio ljubav. Kao da mu je telo bilo određeno da bude pored mog. Da ga dodirujem. Držim u sigurnosti svog zagrljaja. Ili je možda bilo obrnuto. Ja sam imala potrebu da budem pored njega. Da me dodirnu njegova ruka, njegovo srce, njegova duša. „Molim te, vrati mi se“, molila sam se naglas. Telefon mi je zazvonio. Prenuo me je iz utučenosti, i spustila sam pogled. Nepoznat broj. Vrelina je buknula u meni, žaredi me iznutra i peckajudi tako da su mi se dlake na rukama naježile. Zazvonio je ponovo i podigla sam ga, pritisnula dugme da se javim, i udahnula. „Halo?“, graknula sam u slušalicu, previše uplašena da bih rekla nešto više. „Mija“, čula sam zadihani odgovor, gotovo kao da je uložio krajnji napor da izgovori ta četiri slova. Suze su mi krenule niz lice. „Vese“, izgovorila sam, ne znajudi šta drugo da kažem, ali osedajudi potrebu da izbrbljam sve u jednom dahu. Srce mi se popelo u grlo, telo zgrčilo od napetosti. Tako sam jako stegla telefon i naslonila ga na uho da me je ruka zabolela, ali nije me bilo briga. „Dušo, tvoj glas. Gospode, dušo, tako mi je drago što čujem…“ Pročistio je grlo i duboko uzdahnuo. Tako duboko da sam osetila pritisak svuda oko sebe. „Vese, reci mi da si dobro.“ Konačno sam uspela da povezem više od jedne reči. Grubo se nakašljao. „Dobro sam. Samo malo izrabljen.“ Moglo se očekivati od mog momka da bude neozbiljan u ovakvom trenutku. „Moram da te vidim, dodirnem te, poverujem di si stvaran.“ Disanje mu je bilo otežano kad je odgovorio: „Znam. Toliko želim da te vidim da boli. Ali ne mogu. Moram, uh, da ostanem ovde malo, grrr.“
727
„Zašto? Zašto? Jesi li povređen?“ Glas mi je tako jako drhtao da nisam čak sigurna ni da sam izgovorila ono što sam mislila da sam rekla. Lakše bi mi bilo da podnesem nož u grudima nego saznanje da je on u bolovima, ranjen na neki način, a ja ne mogu fizički do njega. „Da, dušo, povređen sam. Dobio sam, uh, metak u vrat. Ali dobro sam. Stvarno, bidu dobro.“ Zastenjao je i čula sam šuškanje, ali sve mi se zamutilo posle ovoga što je rekao. Dobio sam metak u vrat. Vrat! Ko dobije metak u vrat i preživi da o tome priča? „Vese, dušo, moram da te vidim. Jebeno odmah. Gde si? Reci mi gde si. Ukrcadu se na slededi avion. Imam prijatelje koji imaju privatne avione. Brat mi može pozajmiti svoj.“ Brbljala sam, ved smišljajudi koga da zovem da najbrže stignem do njega. „Brat?“ Zvučao je zbunjeno i nisam ga mogla kriviti. Prstima sam pritisnula slepoočnice. „Da, imam brata. Pravog brata. DNK je to dokazao. I on je, uh, isplatio tatin dug.“ „Šta, ko?“, pitao je kratko, ali nisam bila sigurna je li to zato što ga je bolelo ili zato što je prvi put čuo tu nenadanu vest. „Maksvel Kaningam.“ Nakašljao se i zastenjao. „Jebote!“, ponovo je izustio zadihano. „Prestanite da mi merite pritisak. Pokušavam da razgovaram s verenicom. Odbijte. Pustite me na trenutak“, zarežao je. Verenica? Predi du preko toga zasad. Verovatno je samo hteo da osobi koja ga je prekidala stavi do znanja kako ima važan telefonski poziv. Verovatno. Možda. „S kim pričaš?“, pitala sam. „Sa sestrom Rečid!“,39 odgovorio je, ali prilično sam sigurna više zbog osobe koja ga je proveravala nego zbog mene. „Vese, dušo, gde si?“ Čitavo bide mi je očajnički iščekivalo bilo kakav podatak. „U Australiji, mislim.“ Šta je dođavola radio u Australiji? „Poslednje što sam čula je da si bio u Indoneziji.“ „Da, kad se napad dogodio, morali su mnoge od nas zdravstveno da zbrinu, a pošto smo bili odvedeni u Indoneziju i tamo držani zatočeni, želeli su da nas odvedu na bezbednije mesto s kojim naša vlada ima zdrave i miroljubive odnose.“ Naslonila sam se na uzglavlje i zagledala u mračno nebo. „Kad du te videti?“
39
Lik iz filma Let iznad kukavičjeg gnezda. (Prim. prev.) 728
Uzdahnuo je. „Iskreno, dušo, ne znam. Ispituju taoce što brže mogu, ali takođe se brinu da budemo bezbedni. Tvoj prijatelj gospodin Šipli ih je sve zajahao. Proneo se glas o njemu.“ Zakikotao se, a zatim jauknuo. Bože, samo da sam tamo, poljubila bih ga da prođe. Morala bih pozvati Vorena da mu kažem koliko mi znači to što je upotrebio svoje veze. Glas mi je pukao kad sam mu rekla kako se osedam. „Dušo, želim da te držim za ruku. Gledam te kako spavaš. Osetim kako ti se grudi podižu i spuštaju. Čujem ti otkucaje srca. Potreban si mi kod kude.“ „Najviše od svega želim da se vratim kudi kod tebe, dušo. Uskoro. Obedavam. Učinidu sve što mogu da se izvučem odavde.“ „Možeš li me zvati svakog dana dok se ne vratiš?“ Ponovo se zakikotao, samo ovog puta tiho. „Svima su nam dali mobilne telefone. Možemo da pričamo koliko god želimo.“ Kao da mi je slon ustao sa grudi i odšetao. Još sam osedala ostatke tereta, ali s vremenom de se i to smanjiti. „Znači… tvoja verenica, ha?“ Morala sam malo da ga zadirkujem. Malo se našalim s mojim momkom kao i uvek. Zamumlao je i taj zvuk mi je smesta odjeknuo na posebnom mestu. Ves se vratio. Hvala ti, bože. „Imamo mnogo toga da raspravimo, ali da, ti i ja, tako de biti. Nedu čekati raj. Bacidu te preko ramena ako treba, makar se šutirala i vrištala, i odvešdu te tamo. Nedu preživeti još jedan dan brinudi za tebe. O tome šta bi ti se dogodilo da sam ja tamo poginuo.“ „Nemoj. Vese, nemoj to ni da izgovoriš.“ Suze su mi potekle kao iz kabla. „Mija, ne možemo se sakriti od života. Nikad ne znamo koliko vremena imamo niti šta nam se može dogoditi u životu. Samo znam da du sve to prodi sa tobom. Zauvek. Ti i ja. Bideš moja žena.“ Nasmejala sam se kroz suze i radovala se osedanju od kog su mi se raširile grudi, a srce naraslo tako veliko da je moglo da mi pukne od srede. „A šta ako kažem ne?“ našalila sam se, sigurna da de on to prepoznati. „Ne, ne dolazi u obzir.“ Utišao se i zavodljivi ton od kog sam smesta ovlažila silazio mu je sa usana. „Da, Vese. O, bože, Vese, da. Daj mi jače, Vese. Da, udadu se za tebe, Vese.“ Ponovo je zamumlao i taj zvuk je prošao kroz mene kao da me je pogodila munja koju sam kroz prozor videla da seva na nebu. „Ja sam dobar momak. Dadu ti izbor.“
729
Zamahala sam nogama i nemo vrisnula. Moj frajer je stvarno poseban. Zatvoren u nekoj vojnoj bolnici u Australiji nakon što su ga skoro mesec dana držali kao taoca, a on priča o braku i šali se s devojkom ranjen u vrat. „Bila sam stvarno uplašena“, priznala sam tiho. „I ja. I borim se s tim tako što pomažem u spašavanju drugih koji su možda još tamo. Moram da pomognem. Ako mogu ostati ovde još nedelju dana i spasti barem jednu osobu, dušo, vredede. Mi demo čitav život provesti zajedno.“ „Tako je“, potvrdila sam, pokušavajudi da popravim raspoloženje dovoljno da prebrodim ovu sedmicu. Ako je on mogao preživeti mesec pakla, uspedu i ja nedelju dana. „Volim te, Mija.“ Te reči, i to što sam ih čula s njegovih usana, došle su mi kao melem na ranu. „Ja tebe još više, Vese. Mnogo više.“ Progutala sam knedlu nekoliko puta i obrisala nos rukavom. „Sestra Rečid mora da mi promeni zavoj“, izjavio je uz dugo zevanje i jedno jao. „Dobro. Hodeš li me pozvati kad se probudiš sutra?“ Postavila sam pitanje, ali je to zapravo više bila molba. Zevnuo je i nešto promumlao. „Vese!“ Od straha mi je zatreperio svaki živac kad nije odgovorio. „Da, izvini, dušo. Mislim da me je drogirala. Oči mi se zatvaraju brže nego što mogu da ih otvorim.“ „Volim te“, ponovila sam bez posebnog razloga osim što mi je prijalo da to govorim. „Mmm, i ja tebe. Moja Mija.“ Zvučao je pijano i napola usnulo. A onda se veza prekinula. Teških udova, zavukla sam se pod jorgan, držedi telefon blizu. Ušuškala sam se i gledala lajt-šou napolju. Sve moje misli bile su usmerene kao Vesu. Osetila sam olakšanje, znajudi da je siguran i zbrinut, ali i nemod jer nisam bila uz njega da pomognem. Takođe sam razmišljala o udaji za njega, kako demo dugo zajedno živeti. Sve de početi kad se vrati kudi. Imala sam toliko toga da mu kažem, i želela sam da znam sve pojedinosti o njegovom zarobljeništvu. Da poljupcima izbrišem svaku povredu koja se nije mogla videti. Znala sam iz iskustva posle Aronovog napada da tako nešto može dugo da traje. Moje je bilo tako kratko u poređenju s onim što je Ves preživeo. Nede biti lako oporaviti se od nečeg tako užasnog. Pouzdano sam znala da je gledao kako mu prijatelji, ljudi do kojih mu je bilo stalo, umiru pred očima.
730
Trenutno sam samo bila zahvalna što je živ. Moj momak je preživeo i zajedno demo zaceliti rane. Oboje. Posmatranje nekoga koga volim dok spava mi je omiljena razonoda. Dok sam odrastala, to je bila Medi. Zaspala bi dok sam joj čitala, milovala kosu i pričala priče. Nakon što bi zaspala, dugo bih je gledala. Upijala zlatnu boju njene kose, luk obrva, napudene ružičaste usne. Čak i u snu, izgledala je kao anđeo. Mnogo sam bila sredna što sam sestri mogla da pružim miran san nodu. To mi je bio cilj svakog dana. Kad sam bila sa Alekom, igrala sam mu se s kosom dok se ne bi probudio nasmešen, prevrnuo me i zaskočio, puštajudi one prelepe smeđe uvojke da mi padaju oko lica dok me je voleo. Isto sam radila i sa Vesom. Bio je najmirniji u snu, i kad je ležao na leđima, usne bi mu se uvek blago izvile. Kao da je, šta god da je sanjao, bilo vredno osmeha, čak i tokom počinka. Volela sam to kod njega. Nema lepšeg usnulog muškarca od muškarca koga volite svim srcem i dušom. Sad sam gledala tatu. Ventilator je sklonjen, kao i cevčice iz nosa i oko lica. Još je ostala cevčica za hranjenje, kateter, narukvica za merenje krvnog pritiska i infuzija. Inače, izgledao je kao da samo drema. Mislim da je to i bio najteži deo njegove tako dugotrajne kome. Dok sam čekala kraj njegovog kreveta, stalno sam očekivala da otvori oči. Svaka poseta me je pogađala sve više i više, jer se nije budio. Lekari su rekli da se, posle napada, nakon što je gotovo umro od dve alergijske reakcije i virusne infekcije, nadaju da de se probuditi, ali nisu mogli biti sigurni. Jedina dobra strana, prema neurologu, bila je ta što je postojala moždana aktivnost, ali nisu bili sigurni šta to znači ako ili dok se ne probudi. Stalno sam im postavljala staro pitanje. Kad misle da de se probuditi? I uvek su mi odgovarali isto. Kad bude želeo. Zapravo, nisu znali. Nije bilo čarobnog jednostavnog dugmeta ili prekidača za uzbunu kojim bismo to mogli izazvati. A buka, verujete li mi? Da, probala sam i to. Udarala sam mu o ogradu kreveta. Stavljala mu slušalice na uši sa hevi metalom koji sam znala da mrzi, samo da se probudi i kaže mi da isključim tu đavolsku muziku, ali ništa. Tišina. Nikakvog pokreta. To je bilo teško progutati. Držala sam ga za ruku. Uvek je bila topla, ali beživotna. Krv je tekla kroz vene, ali magnetizam, energija, životna snaga, šta god nas čini onim što jesmo, nisu postojali u njemu. Sedela sam i gledala u njegovu izraslu kosu, bradu i brkove. Džinel ga je dobro održavala u mom odsustvu, ali trebalo mu je šišanje – da ne spominjem koliko bi malo sunca učinilo čuda za njegovo bledilo. Poprimio je onu
731
bledosivkastu boju kakvu dobije neko kad dugo ne izlazi napolje. Otac mi je u komi devet meseci. Toliko treba ženi da zatrudni i rodi bebu. „Kad deš se probuditi, tata? Imam toliko mnogo, previše toga da ti kažem.“ Nekoliko puta sam duboko uzdahnula pre nego što sam nastavila. „Vradam se sutra u Malibu. Koliko god želela da budem ovde sa tobom, naši životi ne mogu više da stoje. Tvoj dug je otpladen, tata, ali ne bez žrtve. Ponekad se osvrnem na ovu godinu i mislim da treba da ti zahvalim. Bez tvog duga nikad ne bih upoznala sve te divne ljude koje sam srela tokom godine. Oni de nastaviti da budu deo mog života još dugo. I, naravno, upoznala sam Maksa. Mog brata.“ Ustala sam i zakoračala po sobi. „Mama je imala dete pre mene, tata. Dečaka. Pet godina starijeg od mene. Sad mu je trideset. Zove se Maksvel, i boljeg brata ne bih mogla poželeti. Sigurna sam da si primetio to sa imenima. Maksvel, Mija i Medison. Baš kao ona i tetka Mili. Mama je bila tako predvidljiva.“ Razmišljala sam o tome kako nas je ostavila, i kao da mi se zmija ponovo obmotala oko srca pri pomisli na ženu koja me je rodila. Da, veoma predvidljiva. Stala sam u mestu i pogledala kroz prozor. Tamni oblaci od sinod su nestali, ostavljajudi besprekorno plavo nebo za sobom. Prišla sam tati i provukla mu prste kroz meku crnu kosu. Uvek je bila svilenkasto glatka, i čak i dok je ovako mirovao, nije bilo razlike. „Ovo putovanje me je odvelo do jednog muškarca, tata. Muškarca u kog sam se tako duboko zaljubila da sasvim sigurno znam kako je on onaj pravi. Onaj koga sam čekala, koji mi je sve.“ Napeto sam mu zurila u lice, nadajudi se nekom treptaju života, osmejku, bilo čemu… ali ne. „Idem sad. Ne znam kad du se vratiti. Medi i Met de te obilaziti. Dopašde ti se Met. Dobar je za nju. Ponaša se prema njoj kao prema kraljici. Lekari de učiniti sve što mogu da te povrate, ali od tebe zavisi, tata. Moraš jako da se boriš. Za nas.“ Zažmurila sam i udahnula. „Ako se nešto promeni kod tebe, dodi du prvim avionom.“ Nagnula sam se napred i poljubila mu čelo. „Drago mi je što si preživeo svu ovu strahotu.“ Otišla sam do ivice kreveta i pogledala u čoveka koji me je podigao. Nije nikad bio savršen, niti je tvrdio da jeste, ali voleo nas je, čak i kad je apsolutno mrzeo sebe. „Znaš, tata, nisi smeo da pozajmljuješ sav onaj novac, i sigurno nije bilo u redu da prebaciš taj teret na moja ramena, ali ne žalim zbog odluka koje sam donela ove godine niti zbog ovogodišnjeg putovanja dosad. Ne bih promenila ovo što sam doživela ni za šta. Kroz to kao da pronalazim sebe, sve više i više svakog meseca. Možda du do decembra shvatiti još više. Kad bi me pitao, kad bi me bilo ko pitao… sve bih ponovila. A vožnja još nije gotova.“
732
Oktobar DEVOJKA
NA
MESEC
DANA
PRVO POGLAVLJE Tišina. To me je dočekalo kad sam ušla u Vesov dom u Malibuu. Moj dom. Ne znam šta sam očekivala. Možda mi je padalo na pamet da de se svemir odjednom otvoriti i poslati raj na Zemlju u vidu mog muškarca živog i zdravog na američkom tlu, kako stoji u prijatnom okruženju našeg doma, jer je, na kraju krajeva, to bilo to. Naš dom. Ves je nepopustljivo nastojao da promenim način razmišljanja o kudi koju je Džin nazivala palata u Malibuu. Druga mogudnost, po Vesu, bila je da nađemo nešto novo zajedno. Nisam to želela. Iskreno, najradije bih zaronila u sve njegovo. Celo. Jedinstveno. Potcenjeno. Veličanstveno. Vredno je radio za sve što je stekao tako mlad. Nije bio razmetljiv niti pohlepan. Opušten nameštaj čistih linija prosto je mamio da se na njega sedne i odražavao je i takav način razmišljanja. Dok sam prolazila kroz mračne prazne sobe, iznova sam se povezivala sa njegovim stvarima, iako su se promenile. Nešto je bilo drugačije. Osvrtala sam se, pažljivo proučavajudi sitne razlike otkad sam poslednji put bila ovde pre dva meseca. Na polici iznad kamenog kamina nalazila se mala statua balerine od tridesetak centimetara, duga noga joj je bila ispružena i podignuta. Rukama je pridržavala nogu za članak iznad glave dok je balansirala na vrhovima prstiju. Figurica je pripadala mojoj majci. Podigla bi se na prste, savila unazad, i pokazala mi tačno kako balerina izvodi taj pokret. Majka mi je bila kabaretska igračica u Vegasu, ali pre toga je bila balerina koja je igrala klasični i savremeni balet. Volela sam da je gledam kako se krede. Dok je čistila kudu, vrtela bi se uz muziku koju je samo ona čula. Crna kosa joj je padala do struka i lepršala oko tela kao crni veo. Sa pet godina sam mislila da mi je majka najlepša žena na svetu, i volela sam je više nego bilo koga drugog. Ta ljubav je bila pogrešna, ali statua nije. Zauzimala je ponosno mesto na polici iznad kamina, i mada sam želela da je oborim i razbijem o pod, ostavila sam je tamo. Da nisam želela da je zadržim, poklonila bih je. Uspomene ponekad bole, čak i one stvarno lepe. Okrenula sam se i osmotrila dnevnu sobu. Na jednoj komodi se nalazila uramljena fotografija koju sam prepoznala. Medi. Dan pre nego što je pošla na fakultet. Pratila sam je po školi kao izgubljeno kuče. Medi je s druge strane skakutala, držala me za ruku i usput je njihala. Išle smo od učionice do učionice, dok mi je pričala o svim predmetima i iz kojih knjiga je učila za njih. Blistala je od srede i uživala sam u tome, jer sam ved tad znala da de moja devojčica, moja
734
mlađa sestrica, postati uspešna. I ved jeste. Bila sam više nego ponosna na nju. Samo joj je nebo bilo granica i ništa je nede zaustaviti. Produžila sam do kuhinje i pronašla kolaž slika zakačenih magnetima za frižider. Nasumične slike koje sam skinula sa frižidera iz mog stančida. Medi, Džinel, tata. Bilo je tu i par drugih. Slike što nisam odštampala. Ves i ja. Jedna sa večere, i selfi napravljen u krevetu gde su nam se videla samo lica. Mora da ih je on dodao. To je bio početak svega. Prešla sam prstom preko Vesovog osmeha. Bio je tako samouveren i seksi dok me je grlio u svom krevetu. Grudi su mi se stegle i protrljala sam bolno mesto. Uskoro. Uskoro de biti kudi. Morala sam verovati. Verovati u putovanje. Sad sam više nego ikad morala verovati u reči koje sam istetovirala na stopalu. Ulazedi u prostoriju koja je postala naša spavada soba, ukopala sam se u mestu, zapanjeno zinula, a oči su mi se pretvorile u dva velika tanjira. „Jebeno sranje.“ Zadivljeno sam gledala u sliku što je zurila u mene. Moju sliku. Bio je to poslednji portret koji mi je Alek napravio u februaru, dok sam stajala na vidikovcu Svemirske igle i upijala pogled na Sijetl. Kosa mi je letela iza leđa poput lepeze crnih uvojaka. Tog dana sam se osedala oslobođenom. Oslobođenom tereta koji mi je otac nenamerno svalio na leđa i zahteva da budem šta god je klijentu potrebno – sve je to nestalo u tom trenutku mira. Tad sam bila samo Mija, devojka koja prvi put vidi pravu lepotu u pejzažu ispred sebe. Nisam mogla da verujem. Veston je kupio najskuplji rad koji je Alek stvorio. Mislim, kroz naše razgovore tokom godine, konačno sam mu ispričala za Aleka. Pa, ne baš svaku sitnicu, samo ono osnovno. Stavila sam naglasak na umetnost, kako me je svako delo promenilo, omogudilo mi da vidim život, ljubav i samu sebe jasnije. Bili smo u krevetu, goli, obmotani jedno oko drugog kad sam mu rekla koliko sam dugovala Aleku za tu lekciju. Kako mi se činilo pogrešnim što sam mu uzela novac zbog onoga što mi je dao, ali nisam imala izbora. Izvadila sam telefon, pregledala brojeve i pritisnula dugme za pozivanje. „Ma jolie, čemu dugujem ovo veliko zadovoljstvo da ti čujem glas“, javio se Alek svojim mekim, zavodljivim glasom koji me je podsetio na daleko bolja, srednija vremena provedena ispod grešnog Francuza. Okrenula sam se, popela se na krevet, sela u turski sed i zagledala se u sliku. „Ja, uh, ne mogu da verujem…“ Umesto da završim, okrenula sam telefon i slikala delo, poslala mu ga i podigla telefon opet do uha. Čula sam zvuk moje poruke kroz liniju. „Mija, parle moi, jesi li dobro?“ Zvučao je zabrinuto.
735
Glas mi je drhtao dok sam upijala svaku površinu lepote koja je visila preda mnom iznad Vesovog kreveta. Vesovog i mog. „Proveri poruku.“ „Ne zanima me taj vid komunikacije, chérie.“ „Samo ti to uradi.“ Zaječala sam, nadajudi se da sam ga ubedila. Čulo se nekoliko škljocaja. „A, mais oui, vidiš sebe, non?“ Postoje trenuci kad poželite da posegnete kroz telefon i zadavite osobu s kojom razgovarate. Ovo je bio takav trenutak. „Ne shvataš smisao, Alek. Zašto vidim sebe u spavadoj sobi mog dečka?“ Uzdahnuo je. „Ma jolie, imaš copain? Dečka?“ Svet se kotrljao u njegovom francuskom naglasku i gotovo sam zaboravila da me ljuti što ne shvata. „Doživotno si se obavezala. Félicitations!“ Čestitao mi je, ali ipak mi nije odgovorio zašto je slika bila tu. Zastenjala sam. „Alek, dušo, obrati pažnju.“ Promumlao je. „O, chérie, uvek imaš moju pažnju. Naročito kad si gola preda mnom. Sedam se tačno kakav je bio osedaj kad si mi bila u naručju tog meseca. Sedaš se, oui?“ „Alek, nedemo sad prizivati uspomene. Trebaju mi odgovori. Od tebe. Kako je ovo delo završilo ovde u mojoj spavadoj sobi?“ Zakikotao se i uzdahnuo. „Uvek u potrazi za obaveštenjima. Možda je trebalo da bude iznenađenje, compte tenu de votre amant“ Francuski mi je zarđao otkako ga nisam učila niti mnogo razgovarala sa Alekom telefonom u poslednjih par meseci, ali u osnovi je zaključio da je to bilo iznenađenje od mog ljubavnika. „Ves ju je kupio?“ „Ne baš.“ Kičma mi se ukočila i tako sam jako stegla zube da sam mogla zdrobiti kamenje među njima. „Ovo nije trenutak za ustezanje. Ispljuni, Francuščidu.“ Napravio je zvuk pljuvanja. „Pljuvanje je ružna navika, u tome ne učestvujem.“ Zakolutala sam očima i izvrnula se na krevet. „Alek…“, upozorila sam ga. „Nije tvoj ljubavnik platio sliku“, rekao je jasno. „Pa kako je onda stigla ovamo?“ Izvlačenje odgovora iz mog Francuza, kad očigledno nije želeo da ga da, bilo je teže nego zaustaviti kod muškarca nadolazedi orgazam nakon nekoliko ozbiljnih rundi. Jebeno nemogude. Na kraju je uzdahnuo. „Ma jolie, bidu iskren prema tebi, oui?“
736
Kao da sam morala da odgovaram – znao je šta želim, ali ipak sam to uradila. „Oui. Merci.“ „Tvoj ljubavnik je pozvao mog agenta. Želeo je da kupi Zbogom, ljubavi. Odbijao sam da prodam.“ To me je začudilo. Umetnik koji je stvorio delo izrazito da bi ga prodao i podelio sa svetom odbija da proda? „Zašto? Nema smisla.“ Ponovo je nerazgovetno promumlao. „Jednostavno je tako. Volim te i želeo sam da budem siguran da de u tvojoj lepoti uživati pravi ljudi. Imam pravila za svaku sliku. Od dve nemam nameru da se rastajem.“ „A koje bi to dve bile?“ Glas mu se pretvorio u prigušeno seksepilno rezanje koje sam odlično poznavala. „Volim da nas gledam u našem trenutku ljubavi. Okačio sam Našu ljubav u sobicu u svojoj vili u Francuskoj. Je nepouvais pas m'en séparer“, rekao je i mučila sam se da sklopim te reči u nešto što ima smisla. Uglavnom, mislim da je izjavio kako nije mogao podneti da se rastane od nje. Nasmejala sam se. „Alek, to je glupo. Svrha izložbe bila je da podeliš umetnost.“ „Ahh, ali želim da je svakog dana gledaju prave oči. Ostale sam prodao, svaku osobi koju sam proverio i s kojom sam lično razgovarao.“ Zavrtela sam glavom i oblizala suve usne. U meni su se uskovitlala osedanja, videvši sliku, razgovarajudi s Alekom, dok mi je nedostajao Ves. Osedala sam se kao da je preko mene prešao tornado. Pokušavala sam da pokupim razbacane delide misli i osedanja iako se nisu pravilno uklapali. „A ova slika? Kako je stigla ovamo?“ „Razgovarao sam s tvojim Vestonom. Ispričao mi je ko je, objasnio da je upoznat sa prirodom našeg odnosa. Očekivao sam grabuge.“ „Grabež?“ Očekivao je grabež? Šta? „Merde. Non. kako se ono kaže… pokulj?“ Na to sam prasnula u smeh. „Pokolj?“ Smejala sam se. „Oui. Pokolj. Međutim, bio je pravi gospodin. Rekao je kako je video fotografije sa izložbe na internetu i poželeo je da ih kupi.“ „Kupi. Kao, sve?“ „Oui“, odgovorio je kao da to nije ništa posebno. Bilo mi je krajnje neobično da je moj opušteni surfer želeo da potroši milione na slike… moje. Definitivno demo razgovarati o bacanju njegovih teško zarađenih dolara kad se vrati. Bože, nadam se da de se vratiti.
737
Ustala sam i brzo prošla kroz kudu, razgledajudi sobu po sobu. Nisam videla više nijednu svoju sliku. „Pa…“ „Odbio sam. Rekao sam da može dobiti samo jednu, i ako izabere onu pravu, prodadu mu je.“ Gospode. Alek je bio uvrnut tip. Složen, neobičan, nežan, otvoren, zahtevan, razorno dobar u krevetu, ali vrlo neobičan. Uostalom, zar nisu svi umetnici takvi? Ne možete objasniti tu njihovu čudnu prirodu niti je odrediti zato što se vedina ne ponaša na isti način. „I?“ „Dobro je izabrao. Izabrao je tebe.“ Na te reči sam osetila kako su mi se ruke naježile. Protrljala sam ih i obgrlila se kad ved nije bilo nikog drugog da to uradi. „Na svima sam ja, Alek.“ „Non. Ostale su bile trenuci u tvom životu, iskustva, kao i nešto što si glumila, zarad umetnosti. Ta naročita slika predstavlja upravo ono što si danas. I želeo je nju. Zato sam mu dozvolio da te ima.“ Reč ima mu je čudno zvučala. „Šta to znači?“ „Smatraj to poklonom za vas dvoje. Za vašu ljubav.“ „Dao si mom dečku sliku vrednu četvrt miliona dolara?“ „Zapravo, ta je vredna pola miliona.“ „Jebote!“ „Mija. Je t'aime. Ionako bih ti dao pola zarađenog novca. Ovako dobijaš predivan podsetnik na to ko si svakog božjeg dana. Prezadovoljan sam što ju je okačio iznad vašeg kreveta. Nije mogao izabrati bolje mesto za tu sliku.“ Šmrcnula sam, dok su me suze peckale u očima. „Volim i ja tebe, znaš? Na naš način.“ Zaista sam tako i mislila. Nasmejao se. „Oui. Znam, ma jolie.“ I u skladu sa nazivom slike, završio je razgovor sa dve reči: „Zbogom, ljubavi.“ Nadala sam se da to nije poslednji put da se čujem sa mojim pohotnim Francuzom. Iako je na svoj način zapravo dao blagoslov Vesu i meni, i dalje sam ga želela u svom životu. Uvek de biti deo ovog putovanja i voledu ga dok ne umrem. Samo Vesa volim više. U Vesa sam zaljubljena i želim da dođe kudi. Nod je bila svežija nego prošli put kad sam bila tu, ali bila sam prehlađena nedeljama. Pogledala sam u zvezde i zapitala se vidi li ih i Ves sa mesta gde je. Iako sam obedala sebi da du prepustiti njemu da zove, izvadila sam telefon i ukucala broj. Automatski sam prebačena na govornu poštu. Snažni napadi napetosti prolazili su mi kroz svaku venu dok sam umirivala disanje, trudedi se da
738
ne paničim što se ne javlja. Verovatno spava. Čovek se oporavlja od rane na vratu, za ime božje. Opusti se, Mija. Razgovarala si s njim juče. „Hej, uh, ja sam. Samo sam želela da ti čujem glas večeras. Kod kude sam. Uh, u Malibuu.“ Pogled mi je odlutao ka tamnim talasima oke ana u daljini. Glas mi je drhtao dok sam govorila. „Kuda je tiha. Ne znam gde je Džudi.“ Talasi su se razbijali o obalu i vetar mi je podizao kosu, još više me hladedi. „Volim što si mi raspakovao stvari. Ili je to možda bila Džudi, mada se nadam da si ti u želji da nas spojiš.“ Cupkala sam končide iz poruba farmerica. „Vese, bože, nedostaješ mi. Ne želim da spavam u našem krevetu sama.“ Koliko god se trudila da ne zaplačem, suze su ionako krenule, i nekoliko izdajnica mi se spustilo niz obraze. Nisam znala šta drugo da mu kažem, pa da mu stavim do znanja koliko mi je potreban. Koliko sam ga želela. Nisam verovala da mogu živeti lepo bez njega. „Zapamti me“, prošaputala sam i prekinula. Nama su te dve reči značile više od bilo koje druge svečane izjave što smo mogli dati jedno drugom. Još jednom sam pogledala ka nebu, okrenula se i ušla u svoju staru sobu. Ako ved ne mogu dobiti ono pravo, onda nedu ni spavati u zajedničkom krevetu. Laka kao pero. Tako sam se osedala. Bila sam sva ošamudena kad su me zagrlile snažne ruke. Šdudurila sam se bliže u tu toplinu, trljajudi nos o nju, udišudi poznati muški miris. Ono malo nodi što bih zaspala čvrsto, uvek su bile ispunjene njim. Umesto da se borim protiv toga, večeras du se prepustiti. Pustidu radost zbog njegovog prisustva, njegove pažnje, da mi se uvuče u kosti, obavije oko srca i zaštiti ga. Zamišljala sam da me Ves smešta u krevet. Naš krevet. Jastuk je mirisao na njega, okean, pesak, i ono malo dodatne sočnosti što je bila isključivo njegova. Zadržala se tu. Protrljala sam lice o meki pamuk. „Nedostaješ mi…“ Glas mi je pukao kad mi je suza krenula iz oka. Dodir lak kao pero prešao mi je preko obraza. „Tu sam. S tobom“, šapnuo mi je u uho. Snovi su veličanstveni u sposobnosti da budu istovremeno i okrutni i divni. Uz sve to sam samo želela da nestanem u osvit zore. Trepdudi sam otvorila oči, i tako iscrpljena ugledala sam oblik. Njegov oblik. „Ne ostavljaj me. Ostani.“ Brzo sam zatreptala pokušavajudi da držim oči otvorene. Prozor je bio otvoren, i ulazio je prohladan povetarac s okeana. Zagnjurila sam se ispod teškog jorgana, povlačedi ga do brade. A onda me je obuzela vrelina. Jedna ruka mi je obgrlila struk i uživala sam u snu. U njegovoj blizini, grljenju, i njegovom dahu na vratu. Priljubio mi je krupno telo otpozadi, i pritisnula sam stražnjicu na izmišljenog Vesa, ne maredi što nije zapravo tu. Pretvaraču se da jeste i barem du jednu nod
739
spavati. Njegov zagrljaj mi se činio tako stvaran, licem mi je mazio kosu, vrat, rame. Uhvatila sam tu ruku na mom struku i podigla je između grudi, ljubedi je po prstima, udišudi mu miris duboko u dušu. Dovoljno da, kad se sutra probudim, imam utisak kako je tu. Težak uzdah mi je zagolicao dlake oko uha. Suze su potekle kad sam čvrsto sklopila oči, ne želedi da mi ovo priviđenje nestane. Konačno su mi toplota na leđima i osedaj mira koji me je okruživao ublažili tugu i bol. Duboko u snuje progovorio: „Spavaj, dušo. Bidu ovde. Nikad te više nedu napustiti.“ „To je dobro“, promumlala sam Vesu iz sna i prigrlila ga čvršde kao kad Peščani čovek uhvati najnoviju žrtvu. Vesove ruke su se sklopile oko mene i na površinu je isplivala iskra prepoznavanja. Svaki deo tela izmišljenog Vesa dodirivao me je na neki način. Baš kao kad je zaista bio tu. Uzdahnula sam i dozvolila sebi da utonem. Glas mu je bio dalek, izobličen kad je progovorio: „Zapamtio sam te, Mija. Svaki dan dok nisam bio ovde, bila si tamo, sa mnom. Živeo sam od uspomene na tebe.“
740
DRUGO POGLAVLJE Žestoka, paklena vrelina lizala me je po koži, talasajudi se preko svake obline dok se nije usijala. Pod teretom te vatre bilo mi je teško da se pomerim. Probala sam da podignem noge i shvatila sam da ih nešto pritiska. Dlakava noga mi je bila prebačena preko butina. Čekaj. Šta? Kad mi se mozak ponovo uključio, sve u meni se ukočilo. Srce mi je lupalo tako snažno kao da imam bubanj na grudima, dovoljno glasno da probudi osobu koja je spavala iza mene. Smesta me je oblio znoj, a strepnja mi je uskovitlala receptore za strah. Polako sam pomerila udove obamrle od straha i pripremila se za napad. Stegla sam ruku u pesnicu, spremila lakat za udarac, povlačenje i okret, kao što su me učili na časovima protivpožarne zaštite u osnovnoj školi. Samo, tamo je bilo: Stani. Spusti. Zakotrljaj. Ponavljala sam to u sebi. Udari. Zakotrljaj se. Spusti se. U smislu da se spustim sa kreveta i potrčim kao da me đavo goni. Iza mene se čulo muško stenjanje i još me je jače stegao nogama. „Čujem te kako razmišljaš.“ Glas mu je bio promukao od sna. Baš kad sam se spremila da napadnem i izvučem se dobro osmišljenom metodom udari, zakotrljaj se, spusti se, taj glas mi je presekao plan kao oštro sečivo satensku traku. Novi osedaj je zaiskrio oko mene dok su mi se dlake podizale svuda po koži, pradene neobuzdanom jezom. Suze su me zapekle u očima i okrenula sam se. Smrtni stisak oko mene je popustio dovoljno da se pomerim. Sad sam se našla licem u lice sa jedinim muškarcem kog sam želela više od vazduha. Ves. Suze su potekle. Podigao je ruku i uhvatio me za obraz. „Jesam li ti nedostajao?“ Osmehnuo se i izgubila sam se. Brzo kao nindža okrenula sam ga na leđa i zajahala mu kukove. Veoma upečatljiv deo njegovog tela jedva je čekao da me pozdravi, ali njemu du se kasnije posvetiti. Usta su mi se ved pokrenula. Spuštala sam mu poljupce po svakom centimetru lica. Svuda po čelu, na oba obraza, preko izrasle brade, koja me je zagolicala i usput mi dražila usne. Izbegavala sam mu vrat, gde mu je zavoj štitio ranu. Bože, ne mogu da verujem da je ovde glavom i bradom. Konačno sam spustila usne na njegove. Smesta ih je otvorio. Čekala sam manje od pola sekunde da ga prisvojim. Jezik mu je bio topao, vlažan, i predstavljao je sve o čemu sam sanjala poslednja dva meseca. Obuhvatila sam mu lice i jezici su nam zaplesali. Vesove 741
ruke su mi prelazile gore-dole preko leđa, kukovi mu naletali na moje središte, umirujudi me baš kao da pali šibicu iznad želje za njim što je gorela u meni. Nakratko se odmakao od poljupca i žestoko zarežao: „Moram udi u tebe, Mija. Učini me celim.“ Ne razdvajajudi usne, premestila sam se na kolena da skinem gadice. Čim sam to uradila, izborila sam se s njegovim boksericama i spustila ih što sam dalje mogla dok mi se nisu našle kod nožnih prstiju. Završio je posao tako što ih je zbacio sa nogu i uhvatio me za kukove. Kurac mu je bio dugačak, debeo i tvrd kao kamen, i ponosno uzdignut čekao je da uđe u mene. Nije bilo potrebe za predigrom, nežnim dodirima, ili zavodljivim rečima. Ovo nije bilo vođenje ljubavi, ili tucanje osobe koja vam je nedostajala posle duže razdvojenosti. Ne, ovo je bilo čisto polaganje prava. Životinjske a ipak ispunjeno nepopustljivim osedajem obožavanja i telesnom potrebom. Podigla sam se još jednom, razmazala sjajnu kapljicu tečnosti oko njegovog nabreklog glavida, stenjudi dok sam balavila od želje da mu popušim, ali više mi je bila potrebna snažna povezanost. Silovito sam se spustila i vrisnula kad je mesnati žilavi kolac oštro ušao u mene. Vazduh mi je izleteo iz pluda kad mi se vagina stegla i zapulsirala oko krutosti u meni. Padajudi napred, spustila sam mu dlanove na grudi preko srca i zagledala mu se u svetlozelene oči. „Vese“, pomilovala sam ga po grudima, „stvaran si.“ „A ti si melem za bolne oči.“ Udahnuo je, a pogled mu je sve govorio. Koliko sam mu nedostajala. O njegovoj želji za mnom. I kako ga je naša ljubav dovela kudi. „Gospode, izbezumljujude si lepa.“ Jače me je stegao za mesnati deo kukova, tako da je stisak ostavljao modrice. Nije mi smetalo. Želela sam njegovo obeležje na sebi. To što me je fizički obeležio značilo je da je kod kude, učinio je to lično, glavom i bradom. Nikad ga više nedu pustiti da ode. Stavio mi je ruke na majicu, i prevukla sam je preko glave i odbacila u stranu. Zatim sam se zaljuljala na njemu. Uvukao je vazduh kroz zube i zažmurio. „Ne zatvaraj oči!“ Glas mi je zadrhtao. Oblizao je usne, namestio me tako da mu je kurac jedva bio u meni pre nego što je pustio da gravitacija učini svoje i ja se ponovo nabijem na njega. Oboje smo ostali bez vazduha od dubine. Kurac mu je nabrekao kad sam se stegla. „Zašto, dušo?“, pitao je, zarivajudi se u mene. Kao kamen tvrdim udom trljao mi je ono savršeno mesto unutra. Milovala sam mu lice, dodirujudi mu svaku crtu vrhovima prstiju, proveravajudi je li stvarna. Kad sam mu stigla do usana, usisavao mi je i grickao
742
prste, šaljudi kroz mene iskre čiste ekstaze. Pica mi se stegla i mesto gde su nam se tela spajala ovlažilo. Ljuljajudi se napred-nazad, gore-dole, pustio me je da uspostavim ritam. „Zašto?“, pitao je ponovo, igrajudi mi se bradavicama, vukudi ih i izdužujudi u bolne vrhove koji su vapili za toplinom njegovih usta. Spuštajudi mu šake na grudi, podigla sam se i snažno spustila, trljajudi klitoris o njega. „Sranje, dušo. Nateradeš me da svršim.“ „To mi je namera.“ Kao i da mu skrenem pažnju sa pitanja. Nije prihvatio. Stegao me je za struk, sprečavajudi me da se pomerim. Kao da sam bila zakucana za zid, samo što sam bila zarobljena na džinovskom pulsirajudem sočnom parčetu muškog mesa. Zacvilela sam, potpuno ispunjena, jer mi je zadovoljstvo da ga jašem dok ne svršim bilo uskradeno. „Reci mi.“ Zavrtela sam glavom, oslobađajudi se napetosti u vratu koja kao da me je mučila celog života. „Dušo, u mojim snovima, oči su nam zatvorene“, jednostavno sam odgovorila. Odgovor je bio neodređen, skrivajudi istinu. „Jesi li me mnogo sanjala?“ Pitanje me je iznenadilo, otišlo pravo u središte dosadnog straha koji sam sad proživljavala. Da du se probuditi sama, slomljena, i sa rupom u srcu tako velikom da bi u nju mogao da se slije ceo Tihi okean, a da se ne udavim. U početku nisam odgovarala dok nije promeškoljio kurac u meni, pravedi kružne pokrete, od čega mi je klitoris zadobovao, a ostatak tela zadrhtao. „Jesi li, dušo?“ Klimnula sam glavom i ugrizla se za usnu, uživajudi u svakom grču. Poželela sam da mi nikad ne izađe iz tela. Da budem iskrena, nisam želela nikad da ode. Tačka. „Jesi li svršavala misledi na mene?“ Oči su mu blesnule tamnom, šumskizelenom bojom, a ženice se raširile. Uzdahnula sam i opustila se kad me je pustio da promrdam kukovima, lovedi i tražedi i najsitnije tragove olakšanja. Tiho sam udahnula i odgovorila. Uradila bih sve za njega, čak i ako bih se postidela. Došao je kudi. „Ponekad. Ti bi, uglavnom, nestao, a ja bih ostala sama u nepoznatom krevetu.“ Uhvatio me je za kukove, pomogao mi da se podignem, i upravljao mi pokretima dok sam se spuštala, centimetar po centimetar. Debeli kurac mu se probijao kroz osetljivo tkivo polako, šaljudi mi drhtaje nadolazedeg orgazma kroz utrobu.
743
„Ne zatvaraj oči“, ponovila sam. „Ne idem nikud.“ Podigao se i povukao unazad dok se gornjim delom tela nije naslonio na uzglavlje. Kurac mu je ušao nemogude duboko i izdahnula sam, zabacujudi glavu, kosa mi se spustila preko leđa, zagolicala me po rubu stražnjice i njega po butinama. Jednom rukom me je čvrsto držao za struk, drugom mi je krenuo sa dna kičme nagore, milujudi mi leđa između lopatica dok mi nije zavukao prste u kosu i stegao je u šaku… snažno. Podigao mi je glavu dok nam se pogledi nisu sreli. To čvrsto povlačenje za kosu i peckava vrelina pri korenu izazvali su mi bol koji se brzo pretvorio u zadovoljstvo. Zastenjala sam, zadržavajudi usta iznad njegovih. „Ovo, dušo. Što mi imamo. Ti i ja. To me je održalo u životu. Dugujem ti život.“ Oči su mu se ispunile suzama dok je zurio u mene kao da mi vidi pravo u dušu. Odmahnula sam glavom i oblizala usne, usput dodirujudi njegove. Uzdahnula sam kad su mu se dve suze skotrljale niz lice. „Ne, Vese. Ja živim za tebe. Naveo si me da poverujem kako zaslužujem više. I, dušo, ti si to moje više… i to mi je sve.“ Držali smo jedno drugo za lice dok su nam se usne spajale, uzimale, davale, volele. Ono što sam ranije smatrala ljubavlju apsolutno se nije moglo porediti s ovim. Znala sam da nikad nedu voleti drugog čitavim svojim bidem kao Vestona Čeninga III. Odmakao se, prelazedi mi preko lica poljupcima, dok me je njegova alatka i dalje probadala. Kao da je bio zadovoljan samo time što je u meni, i što smo jedno telo. „Uskoro demo se venčati.“ Osetila sam mu vreli dah na uhu, ali redi su mu bile još vrelije, izvlačedi tu vrelinu pravo iz mog srca. Stegla sam se oko njega i zastenjao je. „Je li to bila prosidba?“ Pomerila sam kukove, podsedajudi ga gde smo spojeni. Zadovoljstvo što je tamo, tvrd i odlučan, delovalo je kao pravi afrodizijak. Uzdahnula sam, podigla se na kolena, izdigla se nekoliko centimetara, a onda se spustila, raspaljujudi vatru. Uzdahnuo je i ponovo mi se poigrao bradavicama pre nego što se nagnuo napred i uzeo jednu u topla usta. Držala sam mu glavu na dojci, uživajudi što je ponovo tu. Bradavice su me bolele od iščekivanja. Snažno mi je usisavao vrh, povlačedi se i puštajudi ga da mu ispadne iz usta. Pljuvačka mu se presijavala na njoj na jutarnjem svetlu. Seksi pokazatelj onoga što se dešavalo tamo dole.
744
„Ne prosim te, zato što ne dolazi u obzir da kažeš ne“, izgovorio je pre nego što je zavrteo jezikom preko zanemarene dojke. „Je li tako?“ Uzdahnula sam i zavrtela kukovima da postignem vede trenje. Zastenjao mi je oko dojke. „Ovo telo je moje.“ Snažno je sisao vrh, šaljudi mi vrtloge zadovoljstva dole, od čega sam neverovatno ovlažila. Usnama mi se spustio do kože ispod koje mi je srce brzo kucalo. „Ovo srce je moje.“ Lizao je i ljubio to mesto, i isprepleo mi šake iza vrata. Usne su mu lebdele iznad mojih. „Ova ljubav je naša.“ Zapečatio je tu izjavu dubokim, izluđujudim, opojnim poljupcem. Bio je u pravu. Ova ljubav je bila zaista naša, i u narednih sat vremena pokazao mi je tačno kako ona izgleda, raspamedujudi me iznova i iznova. *** Posmatrala sam Vesa kako spava i diše nakon što smo vodili ljubav. Nikad nisam mislila da de mi obično posmatranje čoveka koga volim kako spava, diše, i jednostavno postoji pružiti takav mir, ali jeste. Đavolski me je iznenadio kad sam se probudila s njim sklupčanim iza leđa. Ipak, dok sam mu prolazila prstima kroz kosu, bilo mi je teško da poverujem da je bezbedan, zdrav i kod kude. Izmučen, ali živ, i spava pored mene. Vrata spavade sobe odjednom su se otvorila i ušetala je Džudi. Prvo je pogledala mene, a onda u Vesa. Naramak čiste posteljine joj se zatresao u rukama kad je zapanjeno uzdahnula. Nasmešila sam se. Lice joj se ozarilo, obrazi ljupko zarumeneli. Odmah je spustila brdo peškira i posteljine na komodu i okrenula se, a zatim izašla iz sobe. Polako sam se izvukla iz kreveta, obukla belu majicu koju je on nosio, i pustila da me njegov miris okruži. Iskrala sam se iz sobe na vrhovima prstiju i otišla u kuhinju, gde je Džudi vadila kutije s hranom iz ormara. Ruka joj je zadrhtala kad je spustila mešavinu za palačinke na pult. „Džudi?“ Obišla sam pult, a ona je zastala i spustila ramena. Naglo se okrenula i čvrsto me zagrlila. „Moj sinak je kod kude. Hvala Gospodu na nebesima.“ Suze su joj se mešale sa smehom dok sam je grlila. „Sad možemo biti porodica.“ I eto je opet. Ta jedna reč što je počela da mi znači više od bilo koje druge. „Ako bude po Vesovom, moglo bi biti vrlo brzo.“
745
Odmakla se, držedi me za mišice. Nabrala je čelo i iskrivila glavu. „Kako to? Je li te pitao…“ Prinela je nežnu ruku ustima i razrogačila oči. „Taj mali đavo.“ Glas joj je bio ispunjen divljenjem i uzbuđenjem. „Nije me pitao da se udam za njega.“ Namrštila se i stavila ruke na kukove. „Šta?“ Odmahnula sam glavom, pogledala je pravo u oči i rekla joj ono što je želela da čuje: „Kazao mi je da de se oženiti mnome.“ Žena koja je najviše brinula o njemu pored njegove majke nasmešila se. „Rekla sam ti: kad on nešto reši , uvek istera svoje.“ Okrenula se i izvadila šerpu, tiganje i druge potrebne posude. „Šta radiš?“ Pogledala sam na sat. Tek što je prošlo podne. „Pravim vam najbolji doručak na svetu.“ Naravno. Kako bi Džudi drugačije pokazala sredu nego pripremajudi jelo sa iskrenom ljubavlju. A ja bih pojela sve do poslednjeg zalogaja. Stomak je ved počeo da mi zavija pri pomisli na domadi ručak. Nisam zapravo sela i jela tako da ne gurkam hranu po tanjiru još od Teksasa. Kuvala sam sebi kafu kad su me oko struka obgrlile dve snažne tople ruke. „Mmm, nisi bila tamo kad sam se probudio. To mi se ne sviđa.“ Po glasu mu se jasno čulo da se ne šali. Bilo mi je čudno da to čujem od mog opuštenog, bezbrižnog frajera. Više nego čudno. Smejudi se, naslonila sam se leđima na njega. Slepoočnica mi je dodirnula nešto grubo i hrapavo. „Otkad?“ Poželela sam da se našalim s njegovom izjavom. Nije me bilo briga za tu naglu promenu njegove ličnosti. Ranije, kad smo spavali u istom krevetu, onaj ko bi se probudio prvi pustio bi onog drugog da se odmori. To nam je bio običaj. Sad se sve promenilo. „Nemoj postavljati pitanja na koja ne želiš da dobiješ odgovor“, upozorio me je, a glas mu je bio tvrđi nego obično. Još je bio tu onaj opušteni Ves, ali izgleda da je bio zakopan ispod ove mračnije varijante njegove ličnosti. To što mi je smetalo ispod slepoočnice imalo je oštru ivicu, koja me je bocnula. „Jao.“ Podigla sam ruku i prešla preko hrapave tkanine. „Jebiga!“ Bolno gunđanje pomešano sa siktanjem izletelo mu je iz usta kad me je stegao za kukove. Okrenula sam se da vidim gde je povređen. Sa strane na vratu imao je veliki beli zavoj, koji sam videla i pre nego što sam ga napala kao izgladnela nimfomanka. Na sredini je imao grimiznu mrlju koja je svakog trena postajala sve crvenija.
746
„O, bože, tvoja rana. Sranje! Trebalo je da budem pažljivija.“ Tad mi je sinulo da i nešto drugo kod njega nije sasvim savršeno. Sad kad sam ispunila i zadovoljila potrebu za našim spajanjem, pažljivije sam ga proučila. Preko grudi je imao nekoliko mrlja i modrica. Na jednoj podlaktici nalazio se čitav niz koji je ličio na opekotine. Drhtavim prstima sam ispitala rane. „Dušo…“ Bilo mi je teško da govorim od knedle u grlu. „Dobro sam. Oboje smo u našem domu, i sad možemo dalje.“ Glas mu je bio stegnut. Srdžba mu je prosecala poput noža svaku promumlanu reč. „Ali nisi.“ Nagnula sam se napred i poljubila svaku poluzalečenu ranu i ožiljak koji sam pronašla. Vrat je najviše zabrinjavao. „Zašto ta rana nije bolje zarasla?“ „Otvorila mi se nekoliko dana posle operacije i morali su je ponovo zašiti. Očigledno, moraš stalno ležati, bez naglih pokreta, ako ne želiš da ti se rana otvori.“ Osmehnuo se, a ja sam se namrštila. Da sam to znala dok ga nije bilo, načisto bih poludela. Mora da je bio deset puta gori. Mogu samo da zamislim kakav je pacijent bio. Dok sam nastavljala da mu ispitujem telo i pregledam svaku povredu, zapazila sam crvene tačke na levoj podlaktici koje su sad izgledale kao ljutite crvene masnice, krateri sa krastama po sredini. Htela sam da spustim usta na jednu, ali uhvatio me je za vrat i odmahnuo glavom. „Nemoj. Ne želim da ovo zlo ukalja tvoje savršenstvo.“ Vilica mu se stegla, a oči su mu ličile na dve crne rupe jedva oivičene smaragdnozelenom bojom. Ne obazirudi se na njegove reči, pažljivo sam se zagledala u taj jedan trag. Zažmurio je i stegao vilicu. „Oči, dušo.“ Podsetila sam ga na ranije upozorenje. Znao je da sam još osetljiva zbog njegove otmice, i samo smo zajedno moglito da prevladamo. Morali smo otvoriti te psihološke rane i iskrvariti tu gadost tako da ih zalečimo. Pogledao me je pravo u oči. Nozdrve su mu zatreperile dok sam mu se nadvijala iznad povreda. Ne sklanjajudi pogled, spustila sam usne preko jedne od tih ružnih opekotina. Ako su bile ono što sam mislila, a videla sam ranije jednog Blejnovog siledžiju kako primenjuje tu vrstu kazne, radikali su gasili cigarete na ruci mog dragog Vesa. Mučili su mu divnu preplanulu kožu, ostavljajudi podsetnike na to gde je bio. Želela sam da sperem te uspomene nečim lepim. Zato sam uradila jedino što sam umela. Poljubila sam svaki trag, uzimajudi ga natrag. „Ovo je moje telo“, prošaputala sam mu njegove reči, prelazedi mu preko ruke sve do grudi. Spustila sam mu usne na srce, ljubila i lizala to mesto baš kao što je i on to činio meni. Tiho i duboko je zastenjao, ali držao je oči otvorene. „Ovo je moje srce.“ Oblizala sam usne, podigla se na vrhove prstiju i obavila mu ruke
747
oko ramena, pazedi da mu ne dodirnem povređeni vrat. Prinosedi usne blizu njegovim, izgovorila sam na kraju: „Ovo je naša ljubav.“ Tad sam ga poljubila, dugo i duboko svom ljubavlju koju sam čuvala u sebi u protekla dva meseca. „Hodete li vas dvoje da se grlite ceo dan, ili dete pojesti đakonije koje sam pripremila?“ doviknula je Džudi sa drugog kraja kuhinje, prekidajudi nešto što bi se sasvim sigurno pretvorilo u još jednu rundu tvrdokorne jebačine tu, na mestu. Ves mi se nasmejao uz usne. Jednom rukom me je pridržavao za struk, držedi nas tako spojene, dok me je drugom držao za stražnjicu, gde me je pošteno ispipavao. Osetila sam treptaj uzbuđenja među slabinama. Protrljala sam nosom o njegov. „Imamo čitavu večnost, dušo. Hajde da jedemo. Premršav si“, rekla sam, osedajudi rebra dok sam mu prelazila rukom preko golih grudi. Izmršavio je, ali to nije uticalo na njegove savršene mišide i ravne trbušnjake. Seksepilna udubljenja na kukovima bila su mu malo izraženija, gotovo kao strelice koje su pokazivale pravo na predmet moje opčinjenosti. Dlanom sam mu poklopila kurac, koji je ved bio napola krut. „Kasnije?“, kroz pitanje sam dala obedanje. Stegao me je za dupe i očešao mi se o klitoris. Gospode, umeo je da mi pronađe vruda mesta bez po muke. „Dobro, dušo, ali moja si. Ceo dan, celu nod.“ Frknula sam, pa sam pokupila kosu u neurednu punđu na potiljku, i vezala je gumicom koju sam držala oko ručnog zgloba. Pramenovi su mi popadali oko lica dok mi je on očima prelazio preko golih nogu, gde sam mu pružala izdašan pogled na butine, i preko grudi, gde se tkanina razdvajala i spuštala preko širokih i punih golih dojki. Tucao me je očima i gore i dole, što me je smesta navelo da stegnem butine i olakšam pritisak. „Neandertalac“, izgovorila sam i namignula. Prišunjao mi se, obavio me rukom oko struka i privukao me na grudi. Nagnuo mi se do uha i prošaputao: „O, dušo, pojma nemaš. Preživeo sam misledi samo na tvoje telo, tvoje jebene ružičaste usne obavijene oko mog kurca, i čvrstu vrelinu tvoje pice koja me steže. Bacidu ti se kao jebeni pedinski čovek na dupe.“ Oštrim dahom me je zagolicao po usnoj školjki. Njegove reči su me mamile i uzbuđivale dok nije završio sa: „Treba mi to. Ti si mi potrebna. Uvek.“ Rastopila sam se oko njega. „Mogli bismo preskočiti doručak?“ Ponudila sam mu glasno, puna nade, a međunožje mi je ved ubrzano pulsiralo od uzbuđenja, žudedi za prodiranjem. „O, ne, nedete! Napravila sam gozbu mom sinčidu za dobrodošlicu. Dolazite ovamo, vas dvoje!“ Džudi nas je grdila, preterano se duredi. Ves i ja nismo mogli
748
obuzdati smeh. Naša iscrpljenost, zalečena srca, i neobuzdana potreba za fizičkom povezanošdu doseli su nas do delirijuma. „U redu, Džudi, ješdemo, ješdemo“, prihvatio je Ves. Poželela sam da se nadurim, i jesam, dok nisam sela za pult i dok pred mene nije postavljen tanjir sa kog su se pušili slanina, jija i palačinke s vodem kao prilogom. Bacila sam pogled na Vesov tanjir i videla isto. Obuzela me je velika radost. Odjednom sam osetila ogromnu glad. Kao da sam godinama gladovala, a zapravo bilo je samo nekoliko nedelja. Gledajudi ga kako stenje nad svežim palačinkama, u meni je buknula glad do nesludenih razmera. Ubrzo sam prožderala toliko hrane da de morati da me izguraju iz kuhinje. „Džudi, nadmašila si samu sebe“, rekao je Ves, očistivši tanjir. Sanjivo je treptao. Doživeo je više u mesec dana nego što vedina doživi za ceo život. „Šta kažeš na tuširanje?“ predložila sam. Širom je otvorio oči. Zelena boja očiju dobila mu je nijansu zapanjujude sveže pokošene trave, što je bio znak da je napaljen. Ustao je i zgrabio me za ruku, povlačedi me sa stolice. „Obavezno. Pratim te.“ Zakikotala sam se i zanjihala kukovima dok sam hodala ka spavadoj sobi. „Samo hodeš da mi gledaš dupe.“ „Prokleto tačno.“
749
TREĆE POGLAVLJE Para je ispunila kabinu kad sam zakoračila ispod vodenog mlaza. Ves je imao jedan od onih tuševa koji su bili postavljeni visoko iznad stalka i pokrivali su čitav prostor prijatnim mlazevima tople vode. Bile su još dve mlaznice postavljene na svakoj strani četvrtastog prostora radi primene maksimalne sile na bolna leđa i grudi. Pošto mu je glavni hobi bio surfovanje, bila sam sigurna da mu je vodena masaža leđa i grudi bila neophodna za opuštanje nakon dugog boravka u ledenom Tihom okeanu. Ušao je u kupatilo, spustio donji deo pidžame i otvorio staklena vrata. Bestidno sam mu prelazila pogledom po nagom telu. Skinuo je zavoj sa vrata. Linija koja mu se pružala od grla, pa okolo, do zadnje strane vrata bila je prošarana gomilom sitnih šavova. Približila sam se što sam se više usudila, a njegov nabrekli ud me je bockao u stomak kad sam prišla dovoljno blizu da proučim posledice rane od metka. Oprezno sam podigla ruku prema vratu. Celo telo mu se ukočilo, ali dozvolio mi je da proučim ranu nepokrivenu zavojem. „Kako si ovo preživeo?“, pitala sam, pošto sam znala da vedina ranjenih u vrat odmah iskrvari. „Đina“, izgovorio je, kao da je to odgovor na pitanje. Namrštila sam se, shvativši da nisam pitala čak ni da li je živa. „Je li preživela?“ Odsečno je klimnuo glavom. Od tog običnog pitanja telo mu se ukočilo kao da je od kamena. „Tehnički, da.“ Rekao je samo to, i nisam tražila objašnjenje. Došao je kudi, a ispričade mi šta se dogodilo kad bude spreman. Nisam bila mnogo upudena u to, ali znala sam da bi navaljivanje da odmah sve prepriča moglo biti vrlo štetno. Nisam želela da ga odbijam od sebe. Umesto toga du da ga grlim i obasipam ljubavlju. Kao i on mene kad sam mu priznala šta se dogodilo sa Aronom. Kasnije du izvudi pojedinosti. „To je dobro, dušo.“ Progutao je knedlu i spustio mi ruke na struk, privlačedi me na glatke grudi. „Kad su me pogodili, brzo je delovala. Pokrila je ranu i primenila dovoljan pritisak da spreči preveliki gubitak krvi dok tim nije stigao do mene. Mene su prvog izneli.“ Prešla sam prstom preko rane. „Boli li?“ „Da. Svaki put kad pomeram vrat ili gutam“, priznao je.
750
Sačekala sam da skrene misli sa bola i povrati veselo raspoloženje, pa sam se nagnula i ljubila ga oko šavova, pomerajudi se prema grudima. „Potrudidu se da ti bude bolje, može?“ Osmehnuo se, a oči su mu zasijale od požude. Oblizao je usne, i čežnjivo sam gledala u taj prorez, ali bio je tu jedan drugi deo njega koji je zahtevao pažnju. Ljubedi ga po grudima, prevlačila sam mu jezikom po sredini sve do pupka pre nego što sam se spustila na kolena na hladne mokre pločice. Dohvatio je peškir sa vešalice i bacio ga na pod. Voda se prelila preko bež tkanine, zatamnivši je. Namrštila sam se, a on mi je glavom pokazao na noge. „Za kolena. Ne želim da se povrediš.“ Nasmešila sam se, zavukla presavijeni peškir ispod kolena, i uhvatila ga za kukove. Nagnula sam se napred, klizedi mu otvorenim ustima svuda po donjem delu stomaka. Pridržao se za pločice i staklo na suprotnim stranama. Željno sam mu obavila ruku oko korena kurca i čvrsto ga stegla. Kolac mu se zategao prema mom licu, a široki glavid mi je okrznuo donju usnu. Ne odvajajudi oči od njegovih, prešla sam jezikom preko malog proreza. „Jebote!“ Zažmurio je i zastenjao. „Otvori oči, Vese.“ Reči su mi izletele žurno i bolno. Zavukao je ruku u moju kosu i zgrabio punu šaku. „Mija, dušo, tu sam, čekam da mi moja žena obavije te lepe ružičaste usne oko kurca i natera me da zaboravim sve, osim tog slatkog raja od njenih usta.“ Kad je izgovarao prostote za vreme seksa, i to zapovedničkim tonom, ja bih se izgubila. Vrhovi prstiju su mi se naelektrisali i struja mi je sevala kroz telo sve do klitorisa, koji je žudeo i pulsirao. Pre nego što je stigao da izgovori još jednu reč, uvukla sam mu jednim potezom debeli kurac u grlo. „Jebeni pakao. Kako je prokleto dobro.“ Urliknuo je dok sam ja uvlačila obraze obrađujudi ga jezikom. Volela sam zvuke koje je ispuštao za vreme seksa. Osedala sam se kao kraljica što odvodim svog čoveka do blaženstva, ponovo i ponovo. Poigravala sam se s njim, prelazedi jezikom preko svake strane. Serija psovki i dugi uzdasi silazili su mu sa usana dok sam ga zadovoljavala. Podigla sam mu ruku do jaja, i poigrala se njihovom težinom, uvlačedi ga duboko. Nastavio je da me vuče za kosu, što mi je bio nov osedaj. To nije pre radio. Gotovo kao da se plašio da du ga ostaviti da visi. Ili to, ili je želeo kontrolu. Nešto me je golicalo pozadi na vratu dok mi se on plitko zavlačio u usta.
751
Kad sam podigla pogled, nije mi se dopalo ono što sam videla. Oči su mu bile otvorene, ali nisu gledale u mene. Zurile su prazno u zid. Odmakla sam se, a on me je jače stegao za kosu, pokušavajudi da me silom vrati do kurca. Nisam bila sigurna je li uopšte tu negde u blizini naše kude na brdu Malibua ili ispod tuša sa mnom. Vrtedi glavom, snažno sam ga odgurnula, i kurac mu je pljesnuo o stomak. „Dušo, vrati mi se“, rekla sam kroz vodu koja je padala oko nas. Nije odgovorio. „Vese!“ Izgovorila sam glasnije. Trgao se i zavrteo glavom. „Šta je bilo?“ Nekoliko puta je zatreptao i nežno mi pomilovao lice vrhovima prstiju. To je bilo bolje. Više nalik na čoveka kome sam odlučila da poklonim život. „Gledaj u mene. Želim da me gledaš dok te volim.“ Nasmešio se, i to je bilo nešto najlepše što sam videla posle ko zna koliko vremena. Taj osmeh je podsedao na duge šetnje plažom, surfovanje po okeanu, ukusne večere, vođenje ljubavi i poljupce dok nam usne ne napuknu. Bio je to moj frajer, živ i zdrav, potpuno sa mnom tog trenutka. Obavivši usne oko njega, potrudila sam se dvostruko. Uvukla sam ga celom dužinom u usta i gledala ga, ne skredudi pogled. Vrhovima prstiju mi je prelazio preko lica dok je isprekidano udisao, izdisao, dahtao, stenjao i podsticao me. „Bože, Mija, tvoja lepota me lomi napola. Nisam ceo bez tebe“, rekao je kad sam mu zamumlala oko kurca. Telo mu je drhtalo tamo gde sam ga držala za kukove. „Nateradeš me da svršim. Odmakni se, i tucadu te uza zid tuš-kabine“, naredio je, ali nisam ga slušala. Umesto toga sam odmahnula glavom. Uzdrmadu mu svet. Snažno usisavajudi kao najsnažniji usisivač, prelazila sam mu zubima preko preosetljive kože. Zamahivao je kukovima kratkim pokretima. Jednom rukom se naslanjao na zidne pločice, a drugom mi je obuhvatio lice. Prešao mi je palcem preko usana tamo gde su se širile preko uda. „Hodeš li me progutati, dušo?“ Nastavio je sa sitnim zamasima dok sam ga ja podsticala postavljajudi ritam. Klimnula sam glavom oko njegove batine, uzela je u grlo i zastenjala. Znala sam da je blizu, i vibracije i čvrsto stezanje mog grla gurnude ga preko ruba. „Jebote. Jebote. Jebote.“ Nije skidao pogled sa mene dok mi je pumpao vrelo seme niz grlo. Progutala sam sve što je izbacio, usisavajudi slanu tečnost. Kad su mu se kukovi usporili do nežnog ljuljanja, ostala sam uz njega, klizedi jezikom svuda po omekšaloj muškosti, ližudi i ljubedi je, dok se nije konačno zaustavio. Uhvatio me je snažnim rukama ispod pazuha i podigao me. Obgrlio me
752
je, privijajudi moje golo telo uz svoje, kad je spustio usne. Preuzeo je kontrolu nad poljupcem, ne žuredi. Ljubili smo se pod tušem dok voda nije postala mlaka, a kurac mu se ponovo ukrutio. Moje uzbuđenje mu je navlažilo prste kad mi je gurnuo dva duboko, i zastenjao je na to s kakvom lakodom ih je moje telo prihvatilo. Bila sam natopljena između butina, i to ne samo od tuša. Ne, to što sam mu popušila tamo, spustila se na kolena zbog njega i potčinila se njegovom zadovoljstvu, neopisivo me je uzbudilo. Volim da pušim, ali više od toga volim da imam takvu mod nad tako snažnim muškarcem. „Hajde. Ima nekih delova tvog tela s kojima moram ponovo da se upoznam.“ Izvukao me je iz tuša i obavio me mekanim peškirom. „Je li tako?“ „Da, idi sad na krevet i lepo, široko raširi butine. Želim da zagnjurim lice između tih dugačkih nogu. Da te gledam kako se grčiš ispod mene dok te dovodim do vrhunca. Spremi se, Mija, jer jednom nede biti dovoljno.“ Pogledom mi je prelazio preko oblina kad sam spustila peškir, legla na krevet, i raširila butine. Oči su mu se smračile, i postale tako tamne kao da nije ostalo nimalo zelenog u njima. Kad je mom muškarcu pao peškir sa kukova, pokušala sam da ne zabalavim. Upravo sam mu popušila, a ved sam ga želela ponovo u ustima. Možda de se večeras opredeliti za položaj šezdeset devet, tako da se izgubimo jedno u drugom. Spustio je jedno koleno na krevet, a zatim i drugo dok mi se pružao između raširenih nogu. Prstima mi je rastvorio usmine, a zatim se sagnuo i lizao me od dna ka vrhu. „Mmm. Znaš šta du ti raditi večeras, dušo?“ Glas mu je bio natopljen željom. Čekala sam, duboko dišudi. Kružio mi je palcem preko spleta živaca, a ja sam se plitko podizala tražedi još. „Igradu ti se sa vlažnom picom dok se ne onesvestiš. A onda du udi u tebe i zaspati sa kurcem zavučenim unutra i sa jezikom nadohvat tvojih sisa. Odgovara li ti to, dušo?“ „Jebote“, šapnula sam dok sam zamišljala tu razorno seksi sliku. „To mi je plan“, rekao je i snažno me pljesnuo po dupetu pre nego što je sagnuo glavu. Krici od kojih se krv ledila razbili su blaženstvo najboljeg sna koji sam imala u životu. Ves i ja smo bili na tropskom ostrvu, a imali smo samo jedno drugo da uživamo dan i nod. Bilo je seksi, prljavo, i odlična zamisao za medeni mesec. Dok
753
povici muškarca koji je ležao pored mene nisu razbili tu sredu i bacili me u samo središte pakla. Ves se zgrčio oko debadi, trzao je glavom levo-desno, a telo mu se izvijalo tridesetak centimetara od dušeka dok je i dalje vrištao. Znoj mu je oblio kožu, i probala sam da ga dodirnem. Čim sam stavila ruku na njega, odgurnuo ju je. „Nemoj jebeno da me diraš! Dalje od nje!“, vrištao je iz sve snage. Šta je ovo, jebote, bilo? Skočila sam sa kreveta, upalila svetlo, ali nije prestajao da se bacaka. Zle kandže košmara ga nisu ispuštale. Negde sam pročitala da ne smete dodirivati nekoga ko mlatara u snu jer može da vas povredi. Ne znajudi šta drugo da radim, dohvatila sam čašu vode sa nodnog stočida, pomolila se onom gore, i polila mog muškarca. Otvorio je oči i seo, zamahujudi rukama, s jednom stegnutom u pesnicu, spremnom da udari. Da, zaista mi je drago što sam pročitala taj članak o nodnim morama. Sad sam mogla biti na podu s modricom na oku. „Mija! Mija!“, očajnički je vikao, gledajudi oko sebe, praznih očiju, nefokuskanih. Prišla sam mu dovoljno blizu da me vidi. „O, hvala bogu, dobro si.“ Uhvatio me je za kukove, bacio na krevet, i našao se na meni u tren oka. Zgurali smo čaršave i jorgan sa kreveta dok me je ljubio, grizao i grickao po vratu, ramenima, i dole ka grudima. Nije zastao ni da mi skine potkošulju, samo mi je spustio bretele i oslobodio mi sise. Uhvatio je jednu u usta dok mi je istovremeno zavlačio ruku u gadice i dva prsta u moju vrelinu. Bila je čvrsto stegnuta, otečena od prethodnih vratolomija, ali to ga nije odvratilo. Bio je izgubljen u mislima, a ja sam mu bila protivotrov. Grubo mi je spustio gadice i, za manje od minuta otkako sam ga probudila, bila sam prikovana za dušek i kurac mu je pronašao put. Bio je mašina, zaranjao je u mene ponovo i ponovo bez imalo prefinjenosti. Jedini cilj mu je izgleda bio da se otarasi onoga što ga je mučilo na samom rubu podsvesti. „Volim te, volim te, volim te“, ponavljao je dok se zarivao u mene. „Nemoj da odeš.“ Stegla sam ga jače, snažno trljajudi klitoris o kariku, a pipci uzbuđenja su se bolno širili kroz mene čak i uz ovaj žestok ritam. Bila sam robinja njegovom telu, a on moj gospodar. Oči su mu bile čvrsto zatvorene, donja usna stegnuta među zubima dok me je bezumno tucao. Čvrstim rukama mi je držao kukove, omogudavajudi da nam se sudare tela, opet i opet. Dok se zarivao u mene, počeo je brzo da izgovara redi, besmislene žalosne molbe, kao da nisam tu da ih čujem. „Želim te.“ Ubod. „Potrebna si mi.“ Ubod.
754
„Ostani.“ Ubod. „Nemoj da ideš.“ Ubod. „Volim te.“ Ubod. „Moja Mija.“ Ubod. Obmotavši mu ruke i noge oko tela, držala sam ga što sam čvršde mogla, čitavim telom kao mengele da zaštitim muškarca kog sam volela. Prestao je da pomera kukove tako brzo i jako kad je otvorio oči. „Mija, tu si. Moja Mija.“ Reči su mu bile pune poštovanja, kao da bih nestala kad bi trepnuo. „Vese, dušo, tu sam, baš ovde.“ Priljubila sam se uz njega, u želji da mu prenesem toplinu svoje kože i snagu nogu kojim sam ga obavijala. Sitne linije su mu se pojavile oko staklastih očiju. „Hodu da ode. Moram to da oteram.“ Ton mu je bio očajan, i učinila bih sve da uklonim to, šta god bilo, ispunim prostor ljubavlju i svetlošdu, i svime što smo bili mi. „Uzmi od mene ono što ti treba“, prošaputala sam i ljubila ga po kosi, čelu, i svuda gde sam mogla dohvatiti dok me je prodiranje njegovog tela u moje sprečavalo da uradim bilo šta drugo osim da ga držim. Zavukao mi je obe ruke ispod leda i obavio mi ih oko ramena. To mu je dalo neverovatan oslonac. Ubrzao je ritam i nabio me na somotom obložen čelični kurac tako jako da su mu zubi zacvokotali. Nisam mogla ništa drugo ved da prihvatim vožnju, ali, sveti bože, kako je bila gruba. Pred kraj, kad mu se probio tračak zdravog razuma, zavukao je ruku između naših tela i kružio mi po klitorisu dok nisam pronašla zadovoljstvo. Taj tren pristojnosti – njegova potreba da zadovolji – podsetio me je da je muškarac kog volim trenutno izgubljena duša, i uz moju pomod pronadi de izlaz iz tame i vratiti se na svetlo. Narednih nekoliko dana obrazac je bio isti. Ves je vodio ljubav sa mnom preko dana kad je bio prisebniji, a žestoko me je tucao nodu, uzimajudi od mog tela sve što mu je bilo potrebno da odagna nodne more i pronađe spokoj. Iscrpljena nakon što me je snažno potucao i četvrti put te nodi, okrenula sam se, i legla mu na grudi. Zebnja i strah koji su ga kontrolisali tog trenutka kad sam ga probudila iz košmara kroz brzo vatreno tucanje konačno su ga napustili kad je ušao duboko u mene. Dugo nakon toga, obasipao me je nežnim poljupcima i šaputao mi o kajanju i ljubavi. Kajanju zato što me je iskorišdavao iz sebičnih razloga, i ljubavi zato što je znao da bih to učinila iznova i iznova dok se ne oslobodi zla što mu je živelo u sedanju. Isprekidane reči koje je šaputao kroz taj čin, otkrivale su da je preživeo neizmernu patnju. Bila mu je nužna ozbiljnija pomod od privremenog predaha u telu žene koju je voleo. To čudovište što mu je
755
gmizalo u glavi trebalo je izbaciti na isti način na koji sam ja izbacila moje kad me je povredio Aron. Smatrala sam da je došlo vreme da razgovaramo o onome što ga muči. Barem toliko da preduzme prve korake na putu ka izlečenju. „Dušo, moraš razgovarati s nekim o tim košmarima i načinu na koji odgovaraš na njih.“ Spustila sam bradu i poljubila ga iznad srca. Ukočio mi se u zagrljaju. „Jesi li ljuta što koristim tvoje telo? Ne radim to namerno. Jebiga, Mija, ne znam…“ Nesvesno je provukao ruku kroz kosu. „Samo ti možeš to da zaustaviš.“ „Vese, u redu je. Volim da ti pružim šta god da ti je potrebno da se oporaviš. Ali šta zaustavljam?“ Prvi put sam ga to pitala otkako se vratio. Pogledao me je u oči. „Sedanja. Dolaze kad spavam, i ne mogu da ih se otresem.“ „Dok ne uposliš telo i um nečim drugim?“ Nasmešila sam se i promrdala obrvama, pokušavajudi da ublažim napetost koju je ovaj razgovor izazivao. Stidljivo me je pogledao. „Da, uglavnom.“ Uzdahnuo je i prešao mi rukom gore-dole po golim leđima. Nakon što mi je iskoristio telo, trebalo mu je povezivanje na emocionalnom nivou. Dugo me je milovao. Mislim da je tako proveravao jesam li dobro. „Hodeš li mi pričati o njima?“ Zadržala sam dah i pokušala da se pokažem kao snažna. Dovoljno snažna da čujem šta god je imao da kaže. Odmahnuo je glavom i stegao vilicu. „Dušo, ne treba ti to sranje u glavi.“ „Ispričala sam ti za Arona.“ Zaustio je da nešto kaže, odbaci sličnost tih okolnosti, ali nisam odustajala. „Znam da nije isto, ali meni je to bilo traumatično. Sjebalo me je, a ovo tebe boli, dušo. Ako demo biti tim, partneri u svemu, moramo jedno drugom da lečimo bol, ublažavamo ga tako da nas taj teret ne uništi. Na kraju krajeva, lakši je kad ga nosi dvoje. Počnimo malo-pomalo. Ispričaj mi šta se dogodilo kad su pucali na tebe.“ Zažmurio je i progutao knedlu. Nije otvarao oči tako dugo da sam pomislila kako je zaspao, ili je pokušavao, dok nije progovorio. „Vezali su nas za zid konopcima s rukama iznad glava. Nikad nisam osetio takvu bolnu napetost kao tad kad nisam mogao da pomerim ruke. Mnogo su nas šutirali, bacali svašta na nas, pljuvali nam u lice. Zapravo, verovatno sve najgore što bi mogla da pomisliš da se desilo. Tog dana sam znao da se nešto sprema. Nisu više zbijali šale i igrali se svojim igračkama – odnosno nama. Nešto ih je poremetilo i ljutito su razgovarali. Kao da su se uplašili, verovatno su znali šta de se dogoditi. A onda su se odjednom začuli pucnjava i zvuk helikoptera. Nisam znao šta da mislim.“
756
Udahnuo je, i sklonila sam mu nemirni uvojak sa čela. Neko vreme je dutao, i zabrinula sam se da nede nastaviti. „Šta se onda dogodilo?“ Nisam želela da navaljujem, ali znala sam da mora skinuti malo tereta s duše. S turobnim izrazom lica, otvorio je oči. „Dvojica su se bacila na kolena i molila se. Baš kao što bi svako van sebe od straha. Molili su se. Tek posle toga, kad je puščana paljba postala glasnija, i začuli se bat čizama po zemlji i glasovi koji su na engleskom izvikivali naredbe, jedan od tih muškaraca je podigao pištolj i pucao sebi u glavu. Drugi me je pogledao sa čistim gađenjem u očima, zamahao pištoljem i nasumično pucao. Đina je vrisnula, ali ruke su joj pale. Jedan metak ju je pogodio u nogu, ali drugi odmah iznad šaka presekavši konopac, tako da su joj se ruke oslobodile.“ Disanje mu je postajalo sve teže, pa sam se nagnula napred, poljubila ga u grudi, vrat, čelo, nos. „U redu je, dušo. Tu sam. Samo napred. Ispričaj mi i ostalo.“ Uhvatio me je za potiljak. Nije me privukao u poljubac, samo me je držao i gledao me u oči. „Tad mi je taj tip prišao i povikao nešto. Uperio mi je pištolj u glavu. Kad je opalio, vrata kolibe su izletela iz šarki. Doslovno se nisu videla od oblaka dima. Druga puška je opalila baš dok je muškarac gledao u vrata, i onda sam video kako mu je telo poletelo unazad, s rupom od metka između očiju.“ Jače sam ga stegla, a njegovi drhtaji su prolazili i kroz mene dok sam slušala sve do poslednje reči. „Đina se dokotrljala i upotrebila prljavu krpu što je ležala između nas i naslonila mi je na ranu na vratu dok je tim američkih vojnika obezbeđivao prostoriju. Izvikivali su naredbe u voki-toki ili tako nešto. Ne znam zapravo. Sledede čega se sedam – jedan od njih me je podigao i pojurio ka helikopteru. Nedu nikad zaboraviti buku. Bila je zaglušujuda. Eksplozije, puščana paljba, vrisci, povici.“ Zavrteo je glavom i protrljao rukom preko lica. „Mija, pišem scenarije u kojima ima takvih specijalnih efekata, ali ne mogu da se porede sa stvarnošdu. Ništa ne može da se poredi sa sveprožimajudim strahom koji ti obuzme svaki molekul bida dok te drže zarobljenog. Čak i kad su me vojnici pokupili, i dalje sam verovao da du umreti. Da niko ne može preživeti to što se desilo. A Đina… bože!“ Suze su mu ispunile oči i potekle mu niz obraze kao vodopad preko ruba litice. „O, bože, dušo, šta su joj samo radili“, jecao je. „Sjebana je za ceo život.“ Natapao mi je suzama kožu dok sam ga držala. Dosad je ved sedeo i namestio se tako da sam ga zajahala s nogama obavijenim oko kukova. Došla sam mu kao debe. Grlila sam ga čak i kad su mi se suze spustile preko ramena i duž kičme. Neprekidno sam mu ponavljala kako je bio hrabar, kako je sad dobro, kako demo sve prevazidi, ali nije prestajao da plače. Bio je samo na nekoliko koraka od
757
potpunog sloma, ali bila sam kraj njega, i ponovo du ga sastaviti, komad po komad. Utonuo je u nemiran san, privijajudi me uz sebe, ne popuštajudi stisak. Bila sam mu spas i, na kraju krajeva, nije mi smetalo.
758
ČETVRTO POGLAVLJE „Prestani!“, zakikotala sam se u mraku dok mi je Ves ispipavao guzu. Njegov duboki smeh mi se uvlačio u dušu. Mumlao je, hvatajudi me za guzu. „Ne mogu.“ Mazio me je nosom po vratu i nestašno me grickao. „Stvarno izgledaš ukusno u toj suknji. Sranje. Trebalo je da te vodim na više poslovnih sastanaka tokom onog našeg zajedničkog meseca. Izgledaš kao nevaljala bibliotekarka.“ Naslonio mi je ukrudeni ud na leđa. Odabrala sam jednostavnu crnu uzanu suknju i plavu svilenu bluzu. Džudi me je uverila da to izgleda profesionalno i da de dobro prodi kod direktora koji su vodili Šou doktora Hofmana na kablovskoj televiziji u Senčuri prodakšensu. Jedino su me upozorili da ne oblačim zeleno. Očigledno, vedi deo pozadine je bio zelen, što je značilo da bih se stopila sa slikama koje je trebalo da postave oko mene. Ispostavilo se da mi šou ne bi zapravo platio honorar pratilje onako kako sam zamislila. Čuvena producentska kompanija ne bi potpisala ček kompaniji pod nazivom Izvrsna pratnja. Mili je sastavila poseban zvaničan ugovor navodedi sebe kao moju predstavnicu i naplatila je sto hiljada dolara da bi mi osigurala novac za isplatu Blejnu. Novac koji du sad vratiti svom bratu. Maks me je pogledio kao da imam četiri oka kad sam mu predložila isplatu na mesečne rate. Šta god on rekao ili uradio, ima da dobije taj novac. Kraj priče. Zbog ovih godinu dana sa Izvrsnom pratnjom morala sam da otkažem drugog agenta pre nešto malo više od devet meseci. Beskrajno me je oduševljavalo to što je Mili imala dara da upravlja i ovom novom stranom našeg ugovora. Prošli agent mi nije donosio ništa unosno niti korisno za karijeru, pa se nijedno nije naročito potreslo kad sam ga otpustila. Držedi Vesa za ruku, prepustila sam se čistom blaženstvu na nekoliko trenutaka pre nego što sam se okrenula, sočno ga poljubila u usta i odmakla se. Oči su mu bile vesele kad se bacio na mene, obgrlio me oko struka i čvrsto stegao u snažan zagrljaj. „Hej, nije pošteno.“ Lako sam ga udarila po grudima. „Mnogo si jači od mene!“ napudila sam se. „Bolje bi ti bilo da to zapamtiš. Ništa me nede sprečiti da te uzmem. Zar to ved nisi shvatila?“ Osmehivao se dok mi je spuštao poljupce od ključne kosti, preko vrata, pa sve do uha. „Mmm“, promumlao je, i taj zvuk mi je pokrenuo požudu, koja mi je zacvrčala i zatreperila po nervnim završecima.
759
„Vese…“ Zastenjala sam, zabacujudi glavu, pružajudi mu bolji pristup. Ustima mi je radio štošta od čega bih potpuno zaglupela. Pretvorila bih se u maloumnu budalu svaki put kad bi me dodirnuo. „Dušo, moram stidi na prvi dan na poslu.“ Nežno me je lizao oko usne školjke, a prstima mi je prelazio preko guze. „Dobro, dobro. Znam da moraš da ideš.“ Nagnula sam se i cmoknula ga u usta. „Šta deš raditi danas?“, pitala sam s blagom strepnjom, iako sam pokušala da je sakrijem iza stidljivog osmeha. Slegnuo je ramenima, raširio ruke i pustio ih da mu padnu na butine. „Mislim da du surfovati, možda malo vežbati kod kude u teretani.“ Protrljao je grudi. „Moram povratiti fizičku snagu.“ Stavila sam mu ruku na obraz i sklonila mu nemiran uvojak kose. „Treba ti šišanje“, zadirkivala sam ga, vrtedi uvojak oko kažiprsta. „Onda du se podšišati“, odmah je odgovorio. „Hej.“ Obavila sam mu ruke oko struka i naslonila mu obraz na grudi. „To je bio samo predlog.“ S bradom još na njegovim grudima, pogledala sam ga u oči. Bile su jasno zelene, kao i obično, samo pomalo iscrpljene. Trljao me je gore-dole po leđima, uhvatio me pozadi za vrat i privukao bliže, dok nam se usne nisu gotovo dotakle. „Ne brini za mene. Brini o sebi i doktoru za ljubav.“ Prevrnula sam očima. „Tip je oženjen supermodelom.“ „Da, mladim supermodelom. Ženom mršavom kao štap. Veruj mi.“ Zamahnuo je kukovima, prešao mi rukama preko bokova i uhvatio me za grudi. „Kad vidi ove obline, požalide što je izabrao čačkalicu umesto poslastice.“ Frknula sam mu u vrat. „Jesi li ti to mene nazvao desertom?“ Nasmejao se i zastenjao. „Ukusna si kao najukusnija poslastica. Nisam ništa pogrešio, dušo.“ Zavrtela sam glavom i odmakla se uzimajudi torbicu. „Budi dobar danas. Nedostajadeš mi.“ Okredudi se, dobacila sam mu poljubac. „Dušo, i ne znaš koliko deš mi nedostajati.“ Mahnuo je, i iskoračila sam na jarko kalifornijsko jutarnje sunce. Limuzina me je čekala. Inače bih radije vozila Suzi pošto nisam imala mnogo prilike ranije, ali Ves je bio uporan. Osim toga, na sebi sam imala seksi uzanu suknju, pa nisam ni mogla da vozim motor. Čim sam se smestila na crno mekano kožno sedište limuzine, izdahnula sam kao da sam mesecima zadržavala dah. Ono što nije rekao na odlasku prilepilo se za mene kao loš miris pored kog prođete u prodavnici parfema. „Dušo, i ne znaš koliko deš mi nedostajati.“
760
Deo mene je želeo da ostane kod kude s njim, i danonodno uživa u njemu. Samo, tako nijedno ne bi krenulo putem izlečenja. Kao što je Ves patio, tako sam i ja imala sopstvenih briga. Kad bi imao košmare i tražio utehu u mom telu, a zatim se okrenuo i zaspao, počele bi moje muke. Ostajala sam budna, gledala ga kako čvrsto spava koliko god sam mogla, uživajudi u činjenici što je kod kude, ceo, i moj. Što nije bilo sasvim tačno. Bio je živ i zdrav fizički. Um mu je bio kao švajcarski sir. Posle nedelju dana, znala sam da mu treba pomod, i trebalo je da mu kao životna saputnica pružim ono što mu je potrebno. Kasnije uveče, potražidu mu terapeuta. Možda du pozvati njegovu sestru Džinan i pitati je za mišljenje. Ves ne bi želeo da pričam njegovoj majci o nodnim morama niti o tome kako ne želi da se vrati na posao. Bio je potpuno ravnodušan kad bi razgovor makar izdaleka skretao ka njegovim životnim strastima, snimanju filmova i pisanju scenarija. Kler bi se previše zabrinula i počela bi da lebdi nad njim kao nad petogodišnjakom. Samo što je njemu bilo trideset godina i nije mu trenutno bila potrebna takva pažnja. Trebalo je samo da se pronađe u svemu tome, shvati šta još ima, ožali ono što je izgubio i pronađe način da ponovo živi. Smatrala sam da de s vremenom prevazidi tu odbojnost prema svom poslu i pomiriti se s tim da je izgubio tako veliki deo tima – neki od njih su čak ubijeni pred njim. Nisam mogla zamisliti kako je to delovalo na njegovu psihu. Trebalo mu je nekoliko slobodnih meseci. Imao je više novca nego što je mogao da potroši, pa to nije bilo neizvodljivo. Možda bi bilo mudro da odsustvuje sa posla posle traume koju je doživeo, i blagotvorno za dušu. Elegantno odevena plavuša, od dvadesetak godina, očigledno zategnuta kao doboš, provela me je kroz Senčeri prodakšens. „Moradete biti ovde svakog radnog dana tačno u devet.“ Pogledala je na sat i nakostrešila se. U redu, zakasnila sam par minuta. Čovek na ulazu me je uputio u pogrešan studio. I tako, iako sam krenula pola sata ranije nego što je trebalo, ipak sam stigla nekoliko minuta kasnije. „Naravno. Sad kad znam kuda idem, bidu tu ranije.“ Žena koja se ponosno predstavila kao asistentkinja doktora Hofmana, Šandi, kratko je klimnula glavom i žustro produžila. Vrtoglavo visoke potpetice lupkale su joj po betonskom podu u skladu sa ubrzanim ritmom mog srca. Ved mesecima me niko nije ovako požurivao. Zaboravila sam kako se u Holivudu sve odvija brzinom svetlosti. Morate biti brzi ako želite da držite korak. „Šminka i garderoba su tamo unutra.“ Šandi je pokazala na sobu sa nekoliko stolica ispred velikih ogledala s loptastim sijalicama koje su naglašavale svaku
761
boru i mrlju na licu. Nisam bila oduševljena što du sedeti na tom užarenom mestu. Kad sam se osvrnula, uhvatila sam joj pogled kako mi klizi preko suknje i bluze. „Prolaziš što se tiče stila, mada na kosi moraš malo poraditi. Ovde se ne radi o divljim amazonkama. Začešljademo je unazad, napraviti meke uvojke, da izgleda malo elegantnije i profesionalnije.“ Kucnula se po bradi savršeno manikiranim, svetloružičastim noktom. „Kamera de te voleti. Isto kao i Dru.“ Nije uspela dobro da sakrije mrštenje kad se okrenula i produžila. Stigle smo do vrata sa krupnim belim slovima Dru Hofman ispisanim u zvezdi. Šandi je pokucala na vrata. „Uđi, Šandi“, začuo se glas gladak kao med. „Gospođica Sonders je ovde. Rekao si da želiš da se vidiš s njom pre nego što se sastane sa piscima?“ Čitava ličnost joj se promenila pred mojim očima. Nestalo je mrštenja, zamenio ga je ogroman osmeh, više nije prezrivo škiljila. Ne, oči su joj bile širom otvorene i sjajne. Lepo ružičasto rumenilo oblilo joj je obraze dok je razgovarala sa čovekom kog nisam mogla videti. „Da, da, draga. Uvedi je.“ Draga? Šandi je široko zamahnula rukom i povela me u sobu. Muškarac koji me je tamo dočekao bio je upravo onakav kakvog sam očekivala. Bio je stariji od mene barem petnaest godina, ali to mu nije škodilo izgledu. Crna kosa mu je bila prošarana sedim vlasima na slepoočnicama. Sivim pronicljivim očima se izgleda dopadalo ono što su videle. Bio je mnogo širi nego što se činilo na televiziji, možda zato što je često nosio hirurške mantile koji su mu sakrivali telo. Sad, sa metar osamdeset, u elegantnoj košulji što se lepo sužavala na struku i pantalonama koje su mu padale preko svake obline, jasno sam videla zašto su ljudi padali u nesvest zbog dobrog doktora. Bio je seksi. Vrlo jednostavno. „Izvanredno.“ Pružio je ruku. Stavila sam na nju dlan, a on je spustio ruku preko moje. Ko to još radi? Prihvata ruku u obe svoje. „Mnogo si lepša uživo nego na slikama“, laskao mi je. Nakrivila sam glavu i osmotrila ga. „Nisi ni ti loš, doco.“ Zavodljivo sam ga pohvalila. Doktor Dru Hofman je bio zapaljivo zgodan. Jesam li želela da skočim na njega i jašem ga do jutra? Ne, nimalo, ali to što su mi srce i seksualni nagon pripadali Vesu nije značilo da sam mrtva i ravnodušna na ovaj prokleto lep muški primerak. Zavrteo je glavom i poljubio mi ruku. „Drago mi je što sam te upoznao, gospođice Sonders. Jedva čekam da vidim šta deš smisliti za svoj deo. Zaista si se
762
dopala medijima, naročito posle objavljivanja spota Latino Ljubavnika. Prilično si tražena.“ Frknula sam prilično neženstveno. „Uh, verujem da si se preračunao. Nisam popularna. Izlazila sam s nekim popularnim muškarcima i glumila u video-spotu, ali to je sve.“ Zacoktao je jezikom i pustio mi ruku, što je bilo dobro jer mi je postalo malo uvrnuto što je tako dugo drži. Otišao je do stola i raširio neke sličice iz časopisa i isečke iz novina. „Šta onda kažeš na ovo?“ Prišla sam i pogledala izloženo. Ništa me nije moglo pripremiti za ono što sam videla. Desetak časopisa sa mojom slikom na naslovnoj strani. Jedna s Tonijem, druga s Mejsonom, pa reklamna kampanja s Mišelinom i mojom crnobelom slikom na Havajima. Bilo je tu čak slika Aleka i mene na umetničkoj izložbi Ljubav na platnu u Sijetlu. Činilo se kao da je u toj seriji fotograf obratio posebnu pažnju na svaki dodir i Alekovo obradanje meni. Videla sam čak i sliku na kojoj se nagoveštavalo kako sam nova devojka Antona Santjaga i trenutno ga varam sa novim lepotanom Vestonom Čeningom. Nezadovoljno sam odgurnula časopise. „Ne znam šta da kažem.“ Dru je seo na kauč i raširio ruke potpuno opušteno. Taj čovek je bio gospodar svog posla, kralj u svom zamku, i ništa nije moglo da ga poremeti. „Nema šta da se kaže. Ti si bududa zvezda, i nameravam da to iskoristim.“ Slegnula sam ramenima i sela preko puta njega dok nam je Šandi pripremala pida kod komode pored vrata. Spustila je šolju kafe ispred mene, što nisam tražila, iako mi je dobro došla. Ništa mi nije više išlo na živce od ljudi koji pretpostavljaju nešto o meni što nije istina. A opet, puno toga jeste bilo istina, pa je samo trebalo ponešto razjasniti. „Hvala ti, Šandi. Možeš sad da ideš.“ Otpustio je sjajnooku asistentkinju odmahivanjem ruke. Otpio je gutljaj kafe i proučavao me. „Dakle, o čemu deš pričati u prvom pojavljivanju ovog petka?“ Skupila sam oči i spustila šake na kolena. „Kako to misliš? Nisam dobila scenario.“ Glava mu se trgla unazad i razrogačio je oči. „Hodeš da kažeš da ti tvoja predstavnica nije rekla?“ Naglo sam podigla obrve. „Uh, šta je trebalo da kaže?“ Zakikotao se i pljesnuo po kolenu. „Draga, trebalo bi da napišeš čitav prilog za Živu lepotu. Sve je na tebi. Šta ti smatraš lepim. Na osnovu tvojih uloga u Lepota dolazi u svim veličinama i Ljubari na platnu, kao i spota koji si snimila,
763
istraživanje nam je pokazab da bi to što ti pripremiš i smatraš važnim kad je reč o lepoti odjeknulo kod naše publike.“ „Zezaš me?“ Odmahnuo je glavom. „Bojim se da ne, draga. Čini mi se da treba da popričaš sa predstavnicom i baciš se na posao. Želim da vidim nacrt za tvoj petnaestominutni deo do srede. Tad možemo da se nađemo, razgovaramo, i kad budemo snimali uživo u petak, modi du da se nadovežem na tvoju temu sa publikom u studiju.“ Morala sam tek tako da osmislim petnaest minuta programa u vezi sa Živom lepotom. Za šta me je Mili to prijavila? Mislila sam da du glumiti, igrati ulogu. Ne, ja sam bila ta uloga. Ovo je bio stvaran život. Obuzeli su me uzbuđenje i strah. Mogu li ja to? Hodu li umeti da smislim nešto što de biti dovoljno zanimljivo da milioni ljudi gledaju svake nedelje u emisiji doktora Hofmana? Mislim da du uskoro saznati. Možda mi Ves može pomodi? Možda bi i njemu pomoglo da ponovo otkrije svoju strast. Odjednom sam jedva čekala da krenem, zaspem idejama svog muškarca i smislim nešto što bi zadivilo producente i samog doktora Hofmana. „Pa, šta sad da radim?“, pitala sam uobraženog seksi doktora. „Da se baciš na posao. Vidimo se u sredu na preprodukcijskom sastanku. Nemoj me izneveriti. Lično sam te tražio. Očekujem da zadiviš moje gledaoce.“ Ustala sam i krenula ka vratima. Okrenula sam se i zabacila kosu preko ramena. „Pašdete u nesvest. Poželedete da nikada ne odem.“ Lukavo se osmehnuo. „Dokaži, draga.“ Ne osvrdudi se, izašla sam iz kancelarije. Doktor Hofman je imao veliki ego, i definitivno me je gledao kao parče mesa, ali ne toliko da bi nešto pokušao. Možda je bio dobar momak sakriven iza razmetljivog, jebeno seksi pakovanja. Moji radari za kretene se nisu oglašavali, a posle iskustva sa Aronom, bila sam uvek krajnje oprezna. Tokom vožnje kudi, izvadila sam telefon i pozvala Mili. „Izvrsna pratnja, Stefani na telefonu.“ „Zdravo, Stefani, Mija je. Možeš li me povezati sa tetkom?“ „O, hej, devojko! Drago mi je što te čujem. Gospođa Milan kaže da si napustila posao pratilje. Je li sve u redu?“ Bilo je nemogude ne nasmejati se. Svakako sam izašla iz tog posla. Nisam ni želela time da se bavim pre svega, ali sad kad mi je dug ispladen, mogla sam da pređem na nešto lepše. Pošto je Maks isplatio Blejna, Mili me je izvukla iz
764
novembarskog i decembarskog ugovora. Zasad bih uradila četiri segmenta za Šou doktora Hofmana, a ako mi obnove ugovor, možda i više. Mislim da je sve zavisilo od toga hode li mi se posao dopasti ili ne i hode li se njima sviđati ono što im ponudim. „Sasvim sam dobro. Radila sam te poslove samo zato da bih isplatila dug koji je moja porodica napravila. Sad kad je sve izmireno, nastavila sam dalje i vratila se kudi u Malibu. Inače, je li tetka tu?“ Vratila sam se razlogu svog poziva. „O, naravno. Čuvaj se, Mija! Nemoj da se otuđiš“, rekla je i prebacila vezu. Zazvonilo je nekoliko puta. „Zdravo, lutko. Kako ti je u zemlji silikona, plastične hirurgije i starleta?“ „Dobro, baš kako se i moglo očekivati. Ima li nešto, draga tetkice, što si zaboravila da mi spomeneš u vezi sa Živom lepotom?“, pitala sam, nagoveštavajudi joj da zaista ima. Kroz telefon se čulo kuckanje po tastaturi. „Ne znam. Njihovi ljudi su poslali ugovor, pregledala sam ga, pregledao ga je i pravni tim i sve je bilo savršeno u redu. Nemoj da okolišiš. Šta nije u redu?“ Ton joj je bio sav poslovan, i bilo mi je drago zbog toga. To znaci da je shvatila ulogu moje predstavnice veoma ozbiljno. „Mili, nisi mi nijednom spomenula da du morati sama da pišem priloge.“ Zamumlala je i nastavila da radi uz razgovor. Mogla sam je zamisliti kako čita mejlove, kucka po tastaturi, spaja usamljene muškarce sa prezgodnim ženama. „Ne vidim u čemu je problem. Ne budi tupava, draga. Pređi na stvar.“ Uzdahnula sam. „Mili, moram da napišem svoj deo. Sve, svake nedelje.“ „I što bi to bilo smetnja? Pametna si, lepa i kreativna. Trebalo bi da ti bude prosto kao pasulj.“ Ječedi, igrala sam se uvojkom kose i zurila u druge automobile koji su prolazili prometnim gradskim auto-putem. Imao je šest traka s obe strane, a automobili su se ipak nizali branik uz branik. Obliznula sam usne. „Volela bih da sam znala šta mogu da očekujem.“ „Dušo, poslala sam primerak ugovora. Opširno piše kakva ti je uloga. Potpisala si. Žao mi je što nisi pročitala. I za ubudude, redi du ti da nikad, i ponavljam, nikad ne potpisuješ ugovor koji nisi pažljivo pročitala.“ Ta primedba mi je nadražila ved načete živce. „Ti si mi predstavnica. Trebalo je da me upozoriš.“ „Kriviš mene što nisi bila pripremljena? Lutko. Žao mi je. Međutim, preuzimam odgovornost samo zato što te nisam potpuno pripremila kad sam znala da si u posebnom emotivnom stanju. Mada, ne bih pristala na ugovor da nisam verovala kako je to pravi potez za tebe. Koliko god bila dobra glumica, nisi
765
najbolja. Priznajmo. Ne glumiš naročito dobro sa drugima. U takvom okruženju, sam donosiš odluke. Pa, moraju da ih odobre izvršni producenti – uglavnom doktor Hofman – prema nacrtu obaveza, i onda je rešeno.“ Nakratko je zastala kao da me pušta da to upijem pre nego što nastavi. „Dobideš dvadeset pet hiljada po prilogu, dušo. To je više novca nego što bi zaradila za deset reklama za tampone ili testove trudnode. Ovo ti je dobar potez za karijeru. Uhvati se s tim u koštac i napravi nešto. Ovo je tvoja prilika.“ Mili je bila u pravu. To je bila moja prilika. Moje vreme da dokažem kako mogu da radim i nešto drugo osim modelinga, pretvaranja da sam neko ko nisam, ili nečija ljubav. Mada, to mi nije smetalo. Biti Vesova ljubav mi je značilo sve, ali to je bilo nešto lično, privatno, između nas. Ovaj posao, ova prilika je bila samo moja. Kucnuo je čas da Mija Sonders počne da niže uspehe. Dobijete samo jednu priliku za nešto ovako veliko, i nije dolazilo u obzir da je propustim. „Znaš šta, tetkice, u pravu si.“ Nasmejala se. „Naravno da jesam. Dušo, uvek sam u pravu. Baci se na posao. Petak je, znači, imaš samo pet dana da smisliš nacrt za prilog. Jedva čekam da to vidim na televiziji. Snimadu svake nedelje.“ Bilo mi je drago što čujem da je mojoj tetki, jedinoj majčinskoj figuri što mi je ostala u porodici, dovoljno stalo do mene i moje bududnosti da me gura ka uspehu. Možda je moja tetka Mili Kolgrouv bila oštra poslovna žena koja je poslovala na ivici zakona, ali ipak je imala srce, i ono je kucalo za mene. „Hvala što si verovala u mene.“ Šapat mi je bio promukao. Jedva sam procedila reči. Zamumlala je: „O, lutko. I više sam nego ponosna na tebe. Glavu gore. Sve de ispasti onako kako treba.“ Morala sam verovati u to da je u pravu. Sve de ispasti onako kako treba. Ta rečenica mi se vrtela u glavi kad se vozač zaustavio ispred naše kude i pomogao mi da izađem. Ušla sam, spremna da ispričam Vesu sve što mi se desilo i željna da čujem njegovo mišljenje o Živoj lepoti, kad me je prizor ispred mene razbio na milion komada. Ves. Moj Ves. Rukama je grlio brinetu. Onu koju sam predobro poznavala. Stezala ga je oko leđa, zafivajudi mu prste u ramena. Lice joj je bilo okrenuto ka meni, oči čvrsto sklopljene, dok je Ves gledao na drugu stranu. Dok sam tako stajala, udutkana tutnjavom sopstvenog srca, čiji zvuk mi je ulazio i izlazio iz ušiju, podigla je glavu. Suze su joj se slivale niz obraze u potocima. To je bila ona. Žena koju nikad više nisam želela da sretnem. Đina Deluka sedela je na mom kauču, u mom novom domu, u zagrljaju mog muškarca. Jebiga.
766
PETO POGLAVLJE Ne znajudi šta drugo da radim, pročistila sam grlo… glasno. Dovoljno da se par koji se grlio na kauču okrene. Ves mi je video lice, i ustao je kao oparen. Zatim je uhvatio Đinu za ruke i pomogao joj da ustane. „Uh, Mija, uh… nisam te očekivao tako brzo“, rekao je, provlačedi rukom kroz razbarušenu kosu, nimalo ne ublažavajudi nezgodan položaj u kom sam ga zatekla. Pogrešan odgovor, druže. „Vidim to. Da vas ostavim same?“, procedila sam kroz stegnute zube. Raširio je oči, pogledao u Đinu, a zatim u mene. „O, bože, ne!“ Podigao je ruke. „Dušo, ovo nije tako kako izgleda.“ Napudila sam usne i nakrivila glavu. „Ne? Jer meni liči na to da čovek koga volim teši svoju bivšu dok sam ja na poslu.“ Zavrteo je glavom i odmakao se od Đine. „Dušo, nipošto. Ne-ne. Nemoj to tako da tumačiš.“ Prišao mi je i pružio ruke. Odmakla sam se pre nego što me je dohvatio. Ruke su mu pale uz telo. Odmahnula sam glavom. „Reci mi onda šta je pre nego što poludim“, upozorila sam ga, i skrstila ruke na grudima. Poželela sam da lupkam nogom o pod i nateram ga da požuri pre nego što mi udari para na uši i eksplodiram. „Mija, Ves i ja nismo radili ništa, kunem se“, začula sam slomljeni glas iza Vesa. Đina se naslonila na kauč i tek tad sam je dobro osmotrila. Jedna noga joj je cela bila u gipsu, a par štaka je bio naslonjen na kauč blizu nje. Čim je ustala, primetila sam da joj telo nije živahno kao pre. Sad je bila suvonjava i smrtno mršava. Proučavala sam šta je ostalo od Đine Deluka od vrha sad spljoštene smeđe kose bez, nekada raskošnih i sjajnih, uvojaka što su mogli da pariraju bilo kojoj reklami za panten, pa do vrhova nožnih prstiju. Ovo nije bila ista žena koju sam srela u januaru. Tačnije, ovo je bila prazna ljuštura nekad neverovatne lepotice. Zatreptala sam nekoliko puta ne znajudi kako da odgovorim kad mi se Ves prišunjao i obgrlio me oko ramena. „Mija, Đina je samo u poseti. To je deo njene uh…“ Glas mu je utihnuo. „Moje terapije“, završila je. „Čudim se da joj nisi rekao, Vestone.“ Oči su joj bile tužne, beživotne, gotovo prazne. Iz nekog razloga mi je bilo drago što ga je nazvala punim imenom naspram nadimka koji sam ja koristila. To mi je pomoglo da postavim razdaljinu između njih koja mi je tog trenutka bila potrebna. 767
„Nije bilo moje da kažem“, izjavio je ozbiljno. Đina je sklonila kosu s lica, obrisala oči, a zatim pogledala u mene. „Moj terapeut kaže da treba da posedujem preživele. Povezem se s ljudima koji su prošli kroz isto što i ja, i setim se da sam živa. Pokušam da nastavim sa životom. Zato sam došla, Mija.“ Glas joj je zadrhtao. „Ves me je samo tešio. Prošli smo mnogo toga tamo, i… uh… s njim se osedam bezbednije“, priznala je, i još suza joj se slilo niz obraze. „Više se uopšte ne osedam bezbedno. Nema dovoljno obezbeđenja i brava na vratima.“ Protrljala je mišice. „Stalno sam uplašena.“ Glas joj je tako drhtao da sam poželela da je zagrlim. Njeno priznavanje straha i opisi onoga što je preživljavala pogodili su me do srži. „Žao mi je. Nije trebalo da pretpostavljam. Mnogo toga ste preživeli zajedno. Završite razgovor. Nisam ljuta. Molim vas…“ pokazala sam Vesu rukom da sedne pored te sirote žene. „Ne žurite. Na tren sam bila ljubomorna, ali verujem Vesu, i verujem u našu ljubav. Ne bi mi nikad bio neveran.“ „Ne, ne bih“, potvrdio je, a u očima mu je sijalo nešto što nisam umela da odredim. Samo sam znala da je stvarno. Nagnula sam se napred i poljubila mu ovlaš usne, da mu i fizički stavim da znanje da je između nas sve zaista u redu. „Istuširadu se i pozvati Medi i Džinel.“ „U redu. Bidu gotov pre večere“, obedao je. Dok sam odlazila, zaustavila sam se i kucnula prstom po butini, pre nego što sam se okrenula. „Đina, drago mi je što si preživela. Vesu je stalo do tebe, i znam da ste mnogo toga prošli, zato se ne ustručavaj da dođeš ovamo kad god poželiš. Želim da oboje budete dobro. Niko ne bi trebalo da živi u stalnom strahu.“ Promeškoljila sam se na nogama i slegnula ramenima. „Dakle, hodu da kažem, nadam se da du te uskoro ponovo videti.“ Bila mi je nužna sva snaga, sva zrelost koju sam mogla da skupim da izgovorim to što sam rekla, naročito zato što, pre nego što se sve ovo preselilo na drugi kraj sveta, sasvim sigurno nisam želela nikad više da vidim Đinu sa Vesom, niti da se na bilo koji način približi našem zajedničkom životu. Ali sad sam morala biti čovek. Preživeli su zajedno nešto traumatično, što im je promenilo život, i ako sam imalo želela da mu pomognem, možda bi tome doprinela i pomod njoj. Vredelo je smeškati se i podnositi sve ukoliko bi to predstavljalo makar mali korak u Vesovoj borbi protiv unutrašnjih demona. Mogla bih potisnuti i ugušiti ljubomoru zbog njegovog fizičkog i psihičkog zdravlja. „Hvala, Mija. Ljubazna si.“ Glas joj je bio tih i isprekidan kad je odgovorila. Nasmešila sam se i klimnula glavom, ne znajudi šta drugo da radim. „Dušo?“, pitao je Ves.
768
„Da?“ Spustila sam ruku na dovratak u hodniku koji je vodio do naše spavade sobe. „Svakog dana te volim sve više.“ Izgovorio je te reči, ali nisam ih samo čula. Osetila sam kako mi se zarivaju u srce i gnezde se tamo, čvrsto i sigurno, da ostanu doveka. Dok sam ležala na ogromnom bračnom krevetu, pozvala sam Džinel. „Hej, fufo?“, odgovorila je, ali bez uobičajene živahnosti i zadirkivanja. Najbolja prijateljica mi je prošla pravo mučenje prošlog meseca. To što su je oteli i zlostavljali Blejn i njegove siledžije očvrsnulo ju je na meni neshvatljive načine, naročito zato što se skrivala iza hrabrosti i duhovitosti. „Šta radiš?“ pitala sam, nadajudi se normalnom razgovoru. Želela sam da se opet pojavi ona opuštena, prosta, brbljiva devojka. Ona što nije prezala da me naziva pogrdnim imenima za koja sam znala da su iz ljubavi. Bio je to neobičan način za pokazivanje naklonosti, ali nama je odgovarao, i želela sam da se vrati. Džin je izdahnula, udahnula i ponovo izdahnula. O, ne. Ne, ne, ne. Poznavala sam taj zvuk, godinama sam ga slušala preko telefona. „Pušiš li?“, povikala sam u telefon i sela na krevet. „Ne mogu da verujem! Koji ti je đavo, Džin? Izdržala si gotovo osam meseci bez dima, i sad si ponovo počela? Ozbiljno?“ Srce me je bolelo zbog nje, jer sam znala da je u trenu uništila osam meseci truda. „Opusti se, kučko!“, uzvratila je. „To je lažna cigareta. Električna. U ovoj nema ničeg osim nekog mentol sranja sa parom umesto mentol cigareta koje sam volela da pušim.“ Sad sam ja nezadovoljno dunula. „Ali zašto uopšte i to pušiš? Zar to nije isto kao i pušenje, navika koje pokušavaš da se oslobodiš? Zar to nije poraz tvog cilja?“ „Vidi, Mija, prošla sam jebeno svašta, u redu? Želela sam prokletu cigaretu. Umesto toga, kupila sam ovo lažno sranje da sebi olakšam. Ti nisi ovde. Ne znaš kako mi je da se nosim sa svim tim sranjem sama.“ Tad je ton razgovora dobio sasvim drugačiji prizvuk. Iz telefona su pokuljali bes i emocije kad je Džinel nastavila. „Mrzim svoj posao. Mrzim svoj stan. Jebeno mrzim što sam u Vegasu. Sve me podseda na njega. Okrenem se i pitam se hodu li ga ugledati.“ Iz grudi joj se oteo jecaj, zvuk koji sam retko čula da dolazi iz moje stamene, čvrste drugarice. „Najobičnija šetnja do kola, i brinem se hode li me ponovo oteti. Morala sam tražiti od svog menadžera, najvedeg gada na svetu, da me otprati, jer sam bila
769
ubeđena da de drkadžija biti tamo. Imaš li pojma kako je to?“ Pitanje joj je bilo piskava retorička izjava. Ne, ne, nisam imala pojma. I kad bih mogla, menjala bih se s njom odmah. Jedino je bilo pozitivno to što je sve izbacivala iz sebe, ako ništa drugo. Obuzeli su me krivica, gnev i tuga, kidajudi mi svaku emociju koju sam imala na sitne komade. Želela sam da je zagrlim, kažem joj da de sve biti u redu, ali gajila sam iste strahove kao i ona. To što je bila sama u Vegasu nije pomagalo ni meni ni njoj da odagnamo brige. Sredom, ved sam pričala s Vesom o tome šta me je mučilo. Nije mogao da veruje šta se sve dogodilo dok smo bili razdvojeni. Tad sam uradila ono što sam se zaklela da nikad nedu. Zamolila sam svog dečka za uslugu. Uslugu koja se odnosila na karijeru. Nešto što sam se zaklela da nedu uraditi ni sa jednim klijentom. Uradila sam to s Vorenom, ali malo drugačije. Dugovao mi je… mnogo. I platio je. Njegov dug prema meni je bio otpladen kad je došao do podataka o Vesovom boravištu, do kojih niko drugi nije mogao dodi. Dok sam se vradala u mislima u sadašnjost, setila sam se kako sam pitala Vesa zna li neku predstavu u Los Anđelesu kojoj bi bila potrebna ljupka plesačica ili neko sa Džinelinim jedinstvenim darom u plesačkom svetu. Obavio je neke pozive i povukao neke veze. Za dve nedelje, ako Džin bude želela, modi de da podigne karijeru na novi nivo. „Hej, dušo, smiri se. Slušaj me.“ Čulo se neko petljanje, duvanje nosa u maramicu, a onda duboki uzdah. „U redu, sad sedim na krevetu. Slušam te.“ „Imam predlog za tebe.“ Zakikotala se, i taj zvuk mi je došao kao najlepša opera na sočnom italijanskom pravo u moje uši. „Povezadeš me sa tetkom Mili?“ Napola se nasmejala, napola frknula. Tako smo se trenutno šalile. Koliko god Džin tvrdila da želi da bude pratilja, zaista nije bila tip žene koja bi mirno stajala uz nekog poslovnog čoveka i samo izgledala lepo. Ja sam imala srede s muškarcima koji su me unajmljivali, ali te okolnosti su bile jedinstvene. Takve pogodnosti ne bi važile i za neku drugu devojku. Mili je to ved jasno stavila do znanja. Bio bi to standardan posao izlazaka sa matorim prdonjom ili bogatim kretenom koji bi očekivao i malo vatanja na kraju večeri. Iako je Džin pričala razna sranja, nije bila stvorena za takav život, bez obzira na veliku zaradu. „Ne, nedu. Ovo nema nikakve veze sa poslom pratnje.“ Duboko sam udahnula i pribrala se. „Šta kažeš na preseljenje u Malibu? Da neko vreme budeš kod mene i Vesa dok se ne snađeš?“ počela sam, a ona me je presekla:
770
„Učinila bih to bez razmišljanja, Mija, ali to mi nede rešiti posao. Nedu da se preselim bez mogudnosti da jednog dana tamo nađem posao. To bi moglo potrajati mesecima, a vas dvoje tek što ste se ponovo spojili. On mora da se pozabavi sranjima u svojoj sjebanoj glavi, baš kao i ja. Zaista želite da se opteretite još jednim slučajem ludila?“ „Da, da, hodu. I nisi mi dozvolila da završim. Vesov prijatelj je vlasnik malog pozorišta ovde. Veoma provokativni plesovi, a upravo su izgubili koreografa. Ko bi bolje od prave burleskne plesačice iz Las Vegasa mogao da nauči te žgoljave kučke sa silikonskim grudima i napumpanim usnama kako da drmaju implantate u guzama i dobiju pravu vrhunsku predstavu dostojnu Vegasa? Moglo bi biti neviđeno!“ I neviđeno smešno, pomislila sam. Džinel dugo nije ništa govorila. Jeza mi se spustila niz kičmu dok sam čekala. Konačno je tiho progovorila: „Našla si mi posao koreografa? U losanđeleskom pozorištu? O, bože“, rekla je, a divljenje joj je obavijalo reči kao toplo debe na hladan dan. „Džin, još ne znam šta to sve uključuje, ali zarada je veda nego tvoja sada, neuporedivo veda, i ne bi morala da pladaš kiriju. Možeš boraviti u gostinskoj kudici pored naše. Tamo možeš živeti koliko god želiš. Dođavola, možeš tamo ostati večno.“ „Ti i Ves mi nađete posao iz snova, ponudite mi besplatnu sobu i hranu na neodređeno i priliku da se preselim u sunčanu državu, gde mi živi droljasta najbolja drugarica?“ Razmislila sam o onome što je rekla. Ima li nečeg što mi je promaklo? Mogla bih ponuditi još jednu maslinovu grančicu. Još nešto da je nagovorim da prihvati ovu priliku i dođe? „Uh, da, uglavnom.“ „Je li ti to jebeno pušiš krek?“ Udahnula sam i protrljala čelo. „Ne otkad sam poslednji put proveravala.“ Pokušala sam da se slabašno nasmejem. „E pa nameštaj mi onda krevet, ludačo! Najbolja drugarica ti se doseljava u zemlju voda i oraha! Sveti bože! Bidu koreografkinja burleskne predstave u Los Anđelesu. O, bože, šta du obudi?“ Raspoloženje joj se od psihopatski žalosnog promenilo u opijeno uzbuđeno. Ovu njenu verziju sam razumela, volela, i obožavala više od bilo koje druge. Obuzela ju je neverovatna sreda, provukla se kroz telefon i obavila mi brige i melanholiju u snažan zagrljaj zahvalnosti. „Stvarno?“ pitala sam, samo da proverim jesam li je dobro razumela.
771
„Dođavola, da! Jebeno se pakujem večeras! Imam toliko posla. Moram da dam otkaz, spakujem se, osmislim plesne tačke, odvezem se u Kaliforniju. Znaš li šta mi to znači, Mija?“ Široko sam se osmehnula i snažno prislonila telefon na uho. „Čini mi se da znam!“, nasmejala sam se jer je njena radost prešla i na mene, i izazvala mi ono razneženo toplo treperenje zbog kog sam znala da sam donela pravu odluku. Konačno. „To znači da mi se čitav život upravo promenio nabolje! I za to moram da zahvalim tebi i tvom Malibu Kenu. Daj ga na telefon! Hodu da mu izjavim ljubav preko telefona“, izjavila je ushideno. Odmahujudi glavom, spustila sam se na krevet i obgrlila se. „Ne mogu. Sad razgovara sa Đinom.“ Sve je utonulo u mrtvu tišinu. Samo sam čula njeno otežano disanje dok sam je zamišljala kako trči po kudi i usput se priprema za ovu životnu promenu. „Molim? Zašto je ta pičkasta kradljivica muškaraca u tvojoj kudi, razgovara s tvojim čovekom, a ti nisi tamo.“ „Mnogo puta si upotrebila zamenice u drugom licu u jednoj rečenici.“ „Da, pa, reci mi da grešim. Taj muškarac je tvoj. Šta se desilo?“ „Istina. Ali verujem mu.“ Uvrtala sam uvojak kose oko prsta. „Svašta su tamo preživeli zajedno, Džin. On nije još zapravo ni započeo sa oporavkom. A ona izgleda jezivo.“ „Dobro!“, rekla je prebrzo. Moja najbolja prijateljica je bila samo iskrena. Štitila me je kao i ja nju, i smatrala je da se Đina ogrešila o mene. Tehnički nije, jer Ves je bio slobodan kad se upustio u vezu s njom. A ja sam se u to vreme tucala s Tajem. Upravo to što je bio sa Đinom navelo me je da shvatim koliko želim da mu budem jedina žena u životu, s kojom de voditi ljubav, ljubiti se, sa kojom de spavati u istom krevetu i prolaziti sve ostalo. Morala sam obuzdati Džininu osvetoljubivu stranu. Naročito ako de se doseliti ovamo. Putevi bi joj se verovatno ukrstili sa Đininim. „Džinel, stvarno, nije dobro. Da je toliko izmršavila povradajudi ili drogirajudi se, ili da sam joj videla strah u očima zato što nije dobila ulogu ili joj je srce slomila neka druga budala, radovala bih se. Ali tamo im se desila neka velika nesreda. Ne znam čak ni da li bih mogla to da slušam, ali čini mi se da moram ako želim da pomognem Vesu da se izleči. Video je svašta, zbog čega ima nodne more. I ukoliko de mu Đinino izlečenje pomodi, moram se potruditi da budem čovek. Znaš?“ Džinel je prestala da se šali. „Znači gadno su je povredili?“ Šaputala je kao da bi i neko drugi mogao da je čuje, a ona se trudila da bude pristojna.
772
„Pretpostavljam… nepopravljivo“, iskreno sam odgovorila, ne znajudi kako to drugačije da opišem. „Pa, onda si bolja od mene.“ Zacerekala sam se. „Živa istina, zar ne?“ Preokrenula sam raspoloženje, da budemo onakve kakve smo inače. „O, prljava kurvo! Priznajem. Samo zato što si mi pronašla posao iz snova i puštaš me da se uselim u kudu u Malibuu. Znaš, možda nikad i ne odem.“ Slegnula sam ramenima i nasmešila se. „Možda nedu ni želeti!“ Istina, možda i nedu. Medi je u Vegasu, kao i tata. Mili i Ves su ovde. Maks i njegov klan u Teksasu. Ostali koje sam volela najviše na svetu bili su raštrkani svuda. Džin bi mi još malo ublažila tu bol. „Kako je tata?“ Džinel je promumlala: „Pa, vitalne funkcije su mu ponovo dobre i lekari se nadaju da de se probuditi. Samo je pitanje vremena. Prema skeneru, funkcija mozga mu je normalna. Virusi alergijske reakcije nisu ga oštetile onoliko koliko su mislili, pošto ih je preživeo.“ Žmuredki sam se u sebi zahvalila onome gore. Poštedeo mi je oca i bio milostiv. Sad je samo trebalo čekati. „A Medi?“ „O, ona je sasvim dobro. Vratila se na fakultet, živi svoj život sa Metom, sasvim normalna, uspešna i vredna dvadesetjednogodišnjakinja.“ „Dobro, upravo to želim da čujem.“ „Znaš, poslednji put kad sam razgovarala s njom, rekla je da je mnogo pričala sa Maksom o Kaningam nafti i gasu i njihovom odeljenju za istraživanje i nauku. Očigledno, zamenide neke kurseve da bi se fokusirala više na nauku o zemlji i mineralima. Kaže da zaista razmišlja o tome da ode tamo posle diplomiranja i radi za njega. Čak je i Met rekao kako je to dobra zamisao.“ „Da, ali šta je sa njegovom porodicom? Deluju prilično bliski“, rekla sam. „Očigledno, najozbiljnije, roditelji su mu izjavili da bi se preselili u Teksas. On je jedinac, a oni su sve bliže penziji. Maks je rekao Metu da bi mu zaposlio oca, pa čak i mamu. Nešto u vezi sa porodicom koja se drži zajedno ili neka slična glupost.“ Naravno. Maks jebeni svetac. Spasao je mene, prigrlio Medi, mene i sve oko nas. Volela sam brata, ali ovo je prevršilo meru. Možda je zato bio tako sredan. Bio je savršen primer nekoga ko drugima čini ono što bi voleo da drugi čine njemu. Prema svima se odnosio sa poštovanjem, voleo je porodicu iznad svega, i želeo da svi budu sredni. Zauzvrat, on bi bio sredan do kraja života. Shvatila sam. Zapitalasam se kad de početi mene da pritiska da se preselim u Teksas. Taj čovek
773
je voleo da bude okružen porodicom, i gradio je svoju bazu. Ne bi me čudilo da nađe nešto što bi dovuklo i Vesa i mene da se preselimo u Državu s jednom zvezdom. Makar samo zbog junetine. Moralo bi biti nešto neverovatno da bih ja pristala na takvu promenu. A.ko bi moja mlađa sestra bila tamo, to bi bila prednost, i on je to znao. Dovedi mlađu sestru, i starija de za njom. „Da, Maks je nešto posebno.“ Džinel je sanjivo uzdahnula. „Devojko, on je sve to i kesica čipsa pride, a znaš koliko volim čips. Nikad mi nije dosta jedan.“ „Nabacuješ se mom bratu?“, pretvarala sam se da sam uvređena. „Da li sunce izlazi na istoku i zalazi na zapadu? Jesi li videla svog jebenog brata? Bog u kaubojskim čizmama i sportskoj majici!“ „O, brate“, rekla sam, ne želedi da slušam to o Maksu, iznad svih. „Prokleto tačno, o, brate. Samo, ako mene pitaš, ja bih vrištala: Jebote da, Makse. Jače, Makse. Daj mi ga, Makse!“ Zavijala je i stenjala da pojača utisak, od čega sam dobila blagi nagon za povradanjem i knedlu u grlu. „Bolesna si.“ Zagrcnula sam se. „Ali voliš me.“ „Treba da proverim glavu“, odvratila sam. „Dok ti to radiš, ja du se spakovati. Vidimo se za dve nedelje. Volim tu tvoju ružnu facu, kurvo!“ viknula je i prekinula vezu. Prokletstvo. Ova runda je bila njena. U slededoj pobeđujem ja.
774
ŠESTO POGLAVLJE Jezivi vrisak trgao me je iz najslađeg sna. Kao da mi je to novo pravilo, skočila sam iz kreveta, pritisnula prekidač za svetlo, i gledala kako se muškarac kog volim bacaka, prevrde i viče, bežedi pred demonima što vrebaju iz najdubljih mesta u njegovom umu. To mi je slamalo srce. Telo mu se izvilo, gole grudi sjajne od znoja izdizale su se u vazduh, kao da mu celo bide traži spas. Nabrekli kurac mu se podigao ispod bokserica u vulgarnom prikazu muškosti. Pre nego što sam ga probudila, zažmurila sam i duboko udahnula, puštajudi da me njegovi krici dovedu u potrebno stanje. Zahtevno, snažno, da ga vratim iz dubine očaja, ponovo i ponovo. Bila bih šta god je potrebno dok konačno ne pronađe mir. Ništa drugo nije dolazilo u obzir. Ves bi opet pronašao spokoj. Skinula sam spavadicu preko glave i pustila je da padne u svilenkastu gomilicu na pod. Isključila sam emocije i skinula donji veš. Ostala sam čvrsta i zagrmela sam: „Vese“ Stajala sam naga, samo za njega, kad je munjevito otvorio oči. Zenice su mu bile skoro sasvim crne, gotovo nisam mogla razaznati ni nagoveštaj zelenog. Bio je životinja. Izgubljen u strahovima, uperio je pogled u mene. „Moje!“, zarežao je kroz stegnute zube i pojurio napred. Usta su mu se u trenu našla na mojoj dojci. Zadovoljstvo me je preseklo kroz bolno usisavanje. Rukama me je hvatao i vukao za guzove dok je trljao tvrd kurac o mene. „Tako je. Sve je ovo tvoje, možeš slobodno da uzmeš. Samo moraš da mi kažeš zašto me voliš“, izjavila sam dok sam ga hvatala za kosu i čvrsto ga držala na dojci. To je bio nov način što sam isprobavala. Teorija koju sam imala. Da ga nateram da se seti zašto sam tu. Da ga vratim u sadašnjost tako da mu uspomene na zarobljeništvo brže izblede. „Volim da te jebem!“ Naslonio se na mene i odneo me do zida dok nisam leđima udarila o površinu. Promenio je dojke i prekrio usnama drugu. Obuhvatio mi je tešku loptu, vukudi me prstima za vrh, uvijajudi ga do tačke zadovoljstva odakle se širila vazdušasta mreža do mog klitorisa. Uzdahnula sam i raširila noge šire, tako da ga dobijem više. „Ali reci mi šta voliš kod mene, i pustidu te da uđeš tako duboko da nedu modi da dišem.“ Naglo je ispustio bradavicu iz usta, oteklu i sjajnu od njegovog obrađivanja. Mjauknula sam zbog gubitka. Prineo je usta mojima, i okrenula sam lice u stranu, izbegavajudi poljubac, koji sam želela više nego išta.
775
„Šta radiš?“, procedio je kroz zube, a bes je curio preko požude za koju sam znala da je tu, zamagljujudi proces izlečenja. Podigla sam nogu i protrljala vlažno međunožje o njegovu butinu, natapajudi mu kožu i dokazujudi želju. Skupio je oči. „Voliš li me?“, pitala sam ponovo. Glas mu je bio tvrd, svaka reč mi se zarivala pravo u osetljivo srce. „Znaš. Da. Te. Volim. Sad. Mi. Daj. Šta. Mi. Treba.“ Odmahnula sam glavom, spustila mu bokserice tako da izađe iz njih, a da odvoji pogled od mog. Upotrebila sam svu snagu iz nogu i naskočila, obavijajudi mu ih oko struka. Uhvatio me je za dupe kao da sam pero. Oštro je udahnuo kad me je pritisnuo na zid i namestio mi kurac između butina. Tako blizu, a ipak tako daleko. Ne bi me nikad uzeo bez dozvole. Barem ne za vreme košmara. Nešto u njemu ga je sprečavalo da pređe to rastojanje, i bila sam mu zahvalna na toj maloj usluzi. Zavukla sam mu ruke u kosu i čvrsto ga držala. „Daj mi ono što meni treba, i hodu.“ Prešla sam mu jezikom preko vrata. Slana blagodet okeana i muškarac zagolicali su mi čula. Ves je zastenjao, pritiskajudi mi čeličnu muškost na klitoris, trljajudi me, neumoljivo tražedi ono što sam mu uskradivala. Zabacila sam glavu i privukla ga bliže, nos uz nos. Zenice su mu se smanjile i zelenilo je ispunilo prazninu. Nagnula sam se napred, smešedi se, i nežno ali kratko prešla usnama preko njegovih, milujudi ih i podsedajudi ga gde je. Uzdahnuo mi je u usta, prihvatajudi lagani poljubac. „Reci mi zašto me voliš?“, ponovila sam. Jednu ruku je podigao sa moje zadnjice i zavukao mi je u kosu, hvatajudi me pozadi za vrat. Palac mi je spustio na obraz, nežno i s ljubavlju. Krupnim telom me je pritiskao o zid. Nisam nikako mogla da se izvučem, niti bi on dozvolio da se razdvojimo makar i centimetar. Tog trenutka smo bili povezani fizički, psihički i, što je još važnije, emocionalno. „Ljubav prema tebi mi je prirodna kao disanje. Potrebna si mi da bih živeo. Ti, Mija. Udišeš mi život.“ Oči su mi se ispunile suzama i naslonila sam čelo na njegoyo. „Uđi, dušo. Uzmi šta ti treba.“ Dala sam mu znak koji je čekao. „Volim te“, rekao je dok je zamahivao kukovima i ulazio u mene jako i brzo, skroz do korena. „Jebeno volim svaki tvoj centimetar. Više nego išta“, izgovorio je uz naročito duboko prodiranje od kog sam ostala bez daha i udarila glavom o zid. „Volim da budem povezan s tobom, u ženi bez koje ne mogu da živim.“ „Svakog dana te volim sve više“, ponovila sam njegove ranije reči. Palcem mi je prelazio preko obraza dok se kukovima neumoljivo zabijao u mene. „Hvala ti. Hvala ti što me uvek ponovo vratiš.“ Udarao je kukovima,
776
prodirudi ponovo i ponovo, dovodedi mi telo u sve vede stanje blaženstva. Stalno me je tako podizao da sam, kunem se, mogla dodirnuti zvezde dok vodimo ljubav. Zadovoljstvo, bol i ljubav prožimali su mi čitavo telo. Uspela sam. Vratila sam ga. Oterala sam mu košmare i na kraju ih pretvorila u nešto prelepo. Zidovi vagine su mi se stegli, čvrsto ga hvatajudi dok se zarivao u ono mesto u meni zbog kog bih počela da zavijam. Privila sam se uz njega, priljubila mu se uz grudi, znoj nam se mešao, tela su nam se spajala, duše plesale. Svetla su sevala i povetarac sa okeana mi je prelazio po koži od otvorenih prozora. Zaječao je od olakšanja, grizudi mi nežnu kožu na mestu spajanja ramena i vrata. Vreli izlivi njegove tečnosti uleteli su u mene, pokredudi i moj vrhunac. Svršila sam jako, stiskajudi ga, rukama, nogama, stežudi ga u sebi. Nisam nikad želela da ga pustim. „Hvala“, šapnuo mi je uz obraz dok mi je dahtao u uho. „Hvala, dušo.“ Držao se za mene kao očajnik. Držao me je tako čvrsto da sam jedva disala, ali nije bilo važno. Moja ljubav je bila njegov dah, i živela sam kroz jednostavan čin vođenja ljubavi s njim. Narednog jutra kad sam se probudila, Ves nije bio tu. Navikla sam da se budim s njegovom toplom i prisnom težinom kraj mene, kojom me je čvrsto privlačio uz sebe. Posle prethodne nodi, brinula sam šta de nam jutarnji sati doneti. Kako de reagovati na gole istine na svetlu dana? Bacivši pogled na sat, primetila sam da je rano, stvarno rano. Sunce je upravo izlazilo na horizontu. Išetala sam neodevena na balkon, nimalo ne maredi za to. Usamljena prilika je stajala u daljini dok se sunce polako podizalo. Želela sam da podelim ovaj novi dan s njim, uživam u lepoti naše ljubavi, u našoj sinodnoj pobedi nad tamom. Samo što je on potražio utehu u okeanu, mirnoj lepoti darova majke prirode, a ne u toplini mog tela pored sebe. Teška srca sam pokupila beli bikini. Bio je skrojen više za želju nego korist, ali nalazio se na vrhu gomile koju je Džudi oprala, pa sam ga obukla. Kad sam malo razmislila, dohvatila sam i belu potkošulju koju je Ves nosio juče i pokrila sam kupadi da izgledam pristojnije. Ako du razgovarati s Vesom o tome šta mu se zbiva u glavi, nisam želela to da upropastim tako što bih ga fizički izazivala. Gazedi bosonoga kroz pesak, prešla sam stotinak metara do vode. Ves je stajao u plidaku, puštajudi da ga talasi zapljuskuju po člancima i povuku se nazad. Stopala su mu bila čvrsto ukopana u pesak, tako da se održi uspravno. Na sebi je imao široke platnene pantalone koje je zavrnuo do kolena i ništa više. Dugo sam samo zurila u njega, više očarana njegovom lepotom nego lepotom okeana. Dugi talasi pepeljastoplave kose leteli su mu na povetarcu, a gole grudi su mu se zlatile
777
pod prvim zracima sunca. Videla sam mu po ukočenosti ramena i stavu da je napet. Prišla sam polako, dovoljno bučno da mi čuje korake po pesku. Okrenuo je glavu kad sam se približila. Izgubljeni pogled mu je nestao u trenu, a zamenili su ga svetlost i ljubav. Upijao mi je pogledom telo od stopala do divlje grive kose što se vijorila na povetarcu i poklonio mi je jedino što sam želela još otkako je došao kudi: džinovski osmeh, od uha do uha. Ostavio me je bez daha, i pre nego što sam se osvestila, potrčala sam tako da je pesak leteo iza mene dok sam jurila u njegovom pravcu. U poslednjem trenutku sam skočila, a on me je uhvatio u vazduhu i zavrteo me. Čvrsto sam ga zagrlila u želji da to zapamtim, zaključam u srce i dušu, pa da se vratim tome svaki put kad sam tužna, zabrinuta ili nemodna. Moj Ves, muškarac u kog sam zaljubljena… deo njega se vratio. Prinela sam usne njegovima i poljubila ga. Nisam čekala da mi uzvrati. Jednostavno sam ga uzela. Pritisnula sam mu jezik na usne i zavukla ga, dubokom strasnim zamasima oko njegovog. Toliko silovito da je izgubio ravnotežu i pao na dupe na pesak. Srušila sam se preko njega, zajahavši mu kukove. Nimalo poljuljana, grickala sam mu donju usnu dok nisam čula izdajničko stenjanje koje je uvek ispuštao kad sam ga ljubila. Uhvatio mi je gornju usnu između svojih, i ostala sam bez daha. Proveli smo tako čitavu večnost. Sededi na pesku, ljubedi se kao tinejdžeri. Ves je imao ukus peperminta i morskog vazduha. Obrazi su mu bili hladni na dodir, ali grudi naslonjene na moje bile su tople od zlatnih sunčevih zrakova. Grlila sam ga, usisavala mu jezik i stenjala mu u usta. Odmakao se i duboko smo disali. „Čoveče, baš si raspoložena ovog jutra. Nije trebalo da te ostavljam u krevetu.“ Protrljala sam nosom o nos i cmoknula ga u usta kroz isprekidano disanje, jer još nisam želela da se odvojim od njegovih usana. „Zašto si onda to uradio?“ Odgovor je verovatno značio više meni nego njemu. Zagolicao me je po butinama, i zakikotala sam mu se u usta. „Spavala si tako čvrsto. Nisam hteo da te budim.“ Polako sam udahnula, pokušavajudi da usporim srce, koje je ubrzano kucalo. „Je li to bio jedini razlog?“ Uhvatio me je za obraze. „Sinod je bilo prilično žestoko. Možda mi je bio potreban trenutak da razmislim o tome.“ Obožavala sam ga još više što je priznao.
778
Klimajudi glavom, nagnula sam se unazad, obavijajudi mu ruke oko ramena. „Jesi li nešto zaključio?“ zabrinuto sam grickala usnu. Podigao mi je ruku i palcem mi je nežno povukao, a onda se nagnuo i uvukao je u usta, milujudi je jezikom. Provlačedi mi šake kroz kosu, upijao mi je celo lice. „Mislim da mi odgovaraš.“ Zakikotala sam se. „Pa, nadam se!“ Razigrano sam ga gurnula u grudi. Odmahnuo je glavom. „Ne, dušo. Sinod su mi se otvorile oči. Izvela si me iz pakla kao i obično, ali ovog puta imao sam kontrolu na drugačiji način. Nisam upravljao tvojim telom da sluša moje zahteve niti da me pusti da se izgubim u tebi. Umesto toga, vratila si me iz košmara i podsetila me za šta treba da živim. Kad si me pitala zašto te volim, milion razloga mi je proletelo kroz glavu, potiskujudi svaku zlu misao i zamenjujudi je nečim prelepim. Nečim što je stvarno, živo i iskreno. Mojom ljubavlju prema tebi.“ Suze su me zapekle i zamutile mi vid. „To mi dobro zvuči.“ Nasmejao se i pomazio mi vrat, trljajudi mi kožu hladnim nosom. Držala sam ga pozadi za vrat, zadržavajudi ga uz sebe. „Veoma dobro. A onda, posle onog juče, sa Đinom…“ Zavrteo je glavom, i reči su mu zamrle iako mu se stisak pojačao. „Reci mi. U redu je. Podnedu. Seti se… dovoljno sam jaka da ponesem teret s tobom. Bide ti lakše.“ Uzdahnuo je i prineo mi usne uhu. „Dušo, mnogo su je povredili. Vezali su me i prisilili me da gledam kako je grupno siluju. Mnogo njih. Kao neki zli red uništenja. A ponekad ju je silovala nekolicina njih istovremeno.“ Progutao je suze. Stegla sam ga jače. „Postavili bi je u uspravan položaj, vezali za gredu na tavanici i dvojica bi je tucali odjednom. Vrištala je tako glasno da bi joj usta prelepili trakom, pa su joj se sline i suze slivale niz prljave obraze. Na kraju bi se onesvestila od bola. Zahvaljivao sam Bogu na tim trenucima. Kad više nije bila svesna i nije osedala to što su joj radili…“ Zakašljao se i zaštucao mi u vrat. Suze i emocije su zaustavile reči koje je očajnički pokušavao da izbaci. „O, bože… Mija, ostavljali su je da tako visi da je svi gledamo. Krv joj se slivala niz noge i skupljala se kod stopala. Ponekad sam želeo da je ubiju, da ne mora više to da preživljava. Silovali su je svakog dana. Svaki božji dan sam gledao kako deo nje umire u šakama tih luđaka. Najgori pakao koji sam mogao da zamislim. A ona ga je proživela.“ Zario mi je prste u rebra dok su ga sedanja proganjala. Privukla sam ga bliže i zagrlila ga snažno, u želji da mu prenesem svoju snagu i odagnam bol.
779
Suze su mi nesvesno potekle niz obraze. Grlila sam Vesa dok je on grlio mene i, sededi tako zajedno na plaži, izbacili smo tu pustoš, strah i bol koji su nas pritiskali svakog trenutka otkako se vratio. Iscrpljena u svakom smislu te reči, stigla sam do tačke gde više nisam imala suza. Teško se naslanjao na mene, ali nisam bila sigurna je li još budan. Disanje mu je bilo sporo i postojano na mojim grudima. Neki prsti su mi utrnuli, a drugi su me peckali od snažnog stiskanja, i bila sam prilično sigurna da de i meni ostati modrice na rebrima tamo gde me je stezao. Nosidu ih ponosno. Spustila sam ruke i prošla mu prstima kroz razbarušenu kosu. Nešto kasnije, zaječao je i zamumlao mi u vrat. Taj zvuk me je u trenu zapalio. „Misliš li da možeš ustati?“, pitala sam ga. Dunuo mi je u vrat. „Radije bih se naslanjao na tebe do kraja života.“ Zakikotala sam se i poljubila mu čelo. „Može, samo ne dok sedimo na pesku. Možemo li da se preselimo u spavadu sobu?“ Stomak mu je zakrčao, osujetivši mi nameru da ga fizički spopadnem. „Šta kažeš na to da se preselimo u kuhinju. Siguran sam da Džudi upravo priprema nešto predivno.“ Pošla mi je voda na usta od pomisli na Džudin izvanredan domadi doručak. Željno sam ustala sa svog muškarca i pružila mu ruku. Pogledao je u nju, a zatim u mene, pre nego što mi je pružio topli dlan. Potom je ustao i privukao me u zagrljaj. „Divim ti se.“ Frknula sam. „Kako to?“ „Ispričam ti nešto odvratno, nešto što me izjeda, a ti to nekako primiš ljupko i snažno. Ne znam kako to radiš.“ Zavrteo je glavom i držao me za ruku. „Lako. Imam tebe da me podržiš. To je deo nas, rekla bih. Dobro, loše, pa čak i ružno može na kraju da se pretvori u nešto lepo ako se time pozabavimo zajedno. Razdvojeni smo slabi. Zajedno možemo preživeti sve.“ Povukao me je za ruku i krenuli smo ka našem domu. „Verujem da si u pravu.“ Podigao nam je ruke i poljubio mi dlan. „Mija, s tobom je sve mogude.“ „Čekaj, da razjasnimo. Moraš da osmisliš prilog, napišeš ga i snimiš do slededeg petka?“ Pitao me je Ves kroz puna usta belgijskih vafla. „Mmm, Džudi, boginja si. Ovi vafli su prava bomba!“, viknula sam, olizala prste, a zatim pogledala u nasmešeno lice svog muškarca. „Da, tako je. Ludo, zar ne?“
780
Provukao je rukom kroz kosu, naslonio se leđima na naslon i otpio kafu. „Jeste, ali nije nemogude. Imaš li neku predstavu o čemu bi želela da pričaš u tom prvom delu?“ Ubacila sam još jedan rajski zalogaj u usta, sažvakala ga i progutala pre nego što sam odgovorila: „Pa, pošto nemam mnogo vremena, razmišljala sam da prvu epizodu posvetim majkama domadicama.“ Namrštio se. „Objasni.“ Sededi na nozi i naginjudi se napred, šarala sam prstom po površini stola. „Ne znam tačno. Ali razmišljala sam kako se mnoge mame odreknu svega zbog dece, karijere i hobija samo da bi odgajale decu. To mi je samo po sebi divno. Mnoge volontiraju u školi, vode roditeljske sastanke, razvoze klince na sportske aktivnosti. Ne znam. Na tome im niko nije zahvalan. Mislim, njihova deca sigurno jesu, a verujem i muževi, ali nekako kao da je sramota redi da si domadica, znaš?“ Otpila sam gutljaj kafe i spustila šolju. Točkidi u glavi su mi se okretali kao ludi. „Kako ti je to palo na pamet?“ Preterano je umakao vafl u sirup. Što ne pojedeš i malo vafla uz sirup, došlo mi je da mu kažem, ali sam se ugrizla za jezik. Trudio se da povrati malo težine i, ako de sirup tome doprineti, nisam imala ništa protiv. Slegnula sam ramenima i nastavila da jedem. „Znaš, kad sam bila sa Maksom i Sindi na ranču, posmatrala sam Sindi koliko radi. Kuvala je sve obroke, obavljala svu kupovinu, čistila celu kudu, brinula o Izabel, i sve to uz trudnodu. Povrh svega, odlično joj ide ručni rad. Nije samo stavljala Izabel ispred televizora po ceo dan. Naravno da ju je puštala da pogleda nekoliko emisija i odigra neke video-igrice, ali pored toga, pravila je zajedno sa njom trake za glavu i mašne.“ „Trake za glavu i mašne? Za šta?“ Zakolutala sam očima. „Ti to ozbiljno? Zar si baš toliko muško?“ Nasmejao se i pokazao na izvajane grudi, podižudi obrvu. „Uh, da.“ „U redu, u pravu si.“ Prešla sam jezikom preko usana i bestidno upijala prelepi prizor mog polugolog muškarca. Njam. „Ne gledaj me tako, ili nedeš završiti ni doručak ni to izlaganje. Nastavi sad.“ Zacerekala sam se i vratila se na temu. „U svakom slučaju, pravila je trake za kosu i mašne, stvarčice koje devojčice Izabelinih godina vole da nose. I kad je Izabel išla u predškolsko dva dana nedeljno, davala ih je drugim roditeljima kao male darove od Bel. Bilo je lepo. Napravila je nešto sa derkom, a onda nekom ulepšala dan tako što bi mu to poklonila. I kad sam otišla u školu s njom po derku, polovina devojčica tamo nosila je Sindine jedinstvene poklončide.“
781
„Stvarno lepo. Ali kako deš to napraviti da bude dovoljno zanimljivo gledaocima?“ „Mislila sam da deš mi oko toga ti pomodi.“ Zavalio se i pogledao kroz prozor, napudivši usne. Čoveče, što je bio zgodan. Znala sam da muškarci ne vole kad ih neko smatra zgodnim, ali on je prosto bio naočit. Naravno da je bio privlačan, zavodljiv, jebeno seksi, ali i lep. Valjda vam ljubav to učini. Gledate partnera kroz ružičaste naočare. „Šta kažeš na to da pratiš jednu mamu kamerom?“ „Nešto kao rijaliti?“ Klimnuo je glavom i točkici se zavrteše. „Pronađi mamu koju poznaješ, a što radi nešto što ti smatraš lepim. Razgovaraj s njom. Snimaj je tokom dana, koliko čini za druge, i pokaži lepotu koju si videla i ostatku sveta. Ljudi koji gledaju Šou doktora Hofmana de to progutati. Najverovatnije vedi deo publike i čine mame domadice. Kladim se da de i producenti progutati predlog.“ „Hodeš li raditi na tome sa mnom?“ Zatreptala sam i zadržala dah. Ovo je bila faza broj dva, da ga nagovorim da se vrati na posao. Ne, nije bilo baš snimanje filma ili pisanje scenarija, ali bio je isti delokrug rada, svakako. Nasmešio se i spustio ruku na moju. „Ako de te to usrediti, hodu.“ „Hode. Mnogo. Ovo je tako divno!“ Ustala sam i zaplesala. „Luda si, znaš to?“ Nasmejao se. Još sam malo skakutala okolo, a zatim mu dotrčala do krila i spustila se. „Barem sam tvoj tip ludila.“ „Istina. Ne bih ni voleo da je drugačije.“
782
SEDMO POGLAVLJE Ves je bio sto posto u pravu u vezi sa dobrim doktorom. Dru Hofman i njegov tim ukočenih direktora prihvatili su moju zamisao. Učinila im se jedinstvenom. Što je bilo odlično, jer sam tog dana imala snimanje sa majkom koju sam pronašla. Čudno, ali to mi je bio najteži deo posla. Nisam poznavala nikoga u Los Anđelesu osim Vesa, njegove porodice, svog bivšeg agenta i tetke Mili. Apsolutno nisam imala predstavu kako da nađem nezaposlenu majku koja bi se uklopila u ovaj segment. Nisam imala dete s drugarima za igru i nisam živela blizu Sindi, svoje snaje, koja bi mogla da mi pomogne. Samosažaljevajudi se, otišla sam do prodavnice da udovoljim sebi i kupim jedan kapkejk, ili pet-šest, kad sam doslovno naletela na kolica neke žene. Imala je bebu privezanu za grudi i detence koje je zavijalo u kolicima. Preterano sam joj se izvinjavala, ali pratila sam je okolo kao psihopata. Nije bila naročito mlada, možda u ranim tridesetim. Smeđa kosa joj je bila pokupljena u konjski rep. Helanke su joj malo previše bile zategnute preko butina, a par neobičnih japanki krasio joj je noge. Očigledno je volela ukrase za stopala. Lažni dijamanti su sijali dok je koračala ka baštenskom delu prodavnice, a papuče su joj usput šljapkale o pete. Razgledala je cvede i biljke, ispitujudi zemlju, a onda je uradila nešto što me je iznenadilo. Izvadila je bocu vode iz ogromne torbe, koja je zapravo mogla da se presavije i kao torba za povijanje, i istresla je sadržaj u saksije. Zatim je otkinula žuto lišde sa biljaka, otišla do fontane, napunila bocu, i još nekoliko puta ponovila postupak. „Šta to radite?“, pitala sam dok sam se pretvarala da mirišem neke krasuljke. Zapravo nisu imali nikakav miris, ali to me nije sprečilo da mi posluže kao paravan. „Trebalo im je više vode ili bi uvenuli. A ove, ako im ne otkinete uvelo lišde, mogle bi prestati da rastu.“ „Odakle to znate? Jeste li baštovanka ili tako nešto?“, pitala sam. Odmahnula je glavom i obrazi su joj se zarumeneli. „Ne. Samo domadica.“ Ding. Ding. Ding. Ding. Ding. I imamo dobitnicu! To su bile čarobne reči. Odmah sam živnula. „I, uh, ide li vam baštovanstvo od ruke?“ Uz ovakvu prisnost kojom sam joj se obratila, očekivala sam da de ustuknuti, narogušiti se, a zatim mi okrenuti leđa, ali nije. Zapravo, izgledala je sredna što daska o nečemu što je zanima.
783
Opet joj se rumenilo popelo od vrata do obraza. „Ljudi mi kažu da moja bašta može da se takmiči sa onom Marte Stjuart.“ Osedao joj se ponos u glasu, ali ne i uobraženost. Ved samo to je bilo teško pronadi u ovom gradu. Hmmm. „Je li tako? Volela bih da je vidim.“ Iskoristila sam priliku i provela narednih trideset minuta pričajudi sa njom o tome na čemu radim. Rekla sam joj kako de joj moja produkcija platiti nekoliko hiljada dolara ako mi dozvoli da je pratim i snimam. Doktor Hofman je poslao imejl u kom mi je podrobno izložio budžet za moj prilog. Mislila sam da sam ja budžet, ali ne, imala sam oko deset hiljada na raspolaganju za garderobu, rekvizite i šta god mi još može zatrebati. Najsmešnije od svega, kad sam ponudila majci novac, njen odgovor me je zapanjio. „O, ne morate da mi platite. Ako bi to pomoglo drugim mamama da uvide koliko je važno podizati decu i biti duša doma, bilo bi mi drago da pomognem.“ Naravno da bi. Ali znala sam da je Šou doktora Hofmana zarađivao lovu, i nakon što sam je posetila kod kude, znala sam da bi joj dobro došla dodatna kinta u kašici. Pobrinudu se da joj se novac pojavi na računu čim završimo sa snimanjem. Šta je najbolje u vezi sa novim poslom? Mogudnost da se povede dečko sa sobom! Osmeh na mom licu mora da je bio ravan osmehu Češirske mačke. Postojala je sreda, i postojalo je ovo. Apsolutno jebeno ushidenje. Teškom mukom sam održavala pribranost kad smo stigli u kudu Hajdi i Dejvida Rajana u sam cik zore. Ves je rekao da, ako želimo da je uhvatimo u prirodnom stanju, treba da krenemo onda kad ona započinje dan. Kuda je bila omalterisana dvospratnica obojena raskošnom terakota bojom. Nalazila se celih šest metara udaljena od druge sasvim slične kude, samo što je ona bila boje peska. Sve kude u toj slepoj ulici imale su razne nijanse zemljanih boja. Neke su bile dvospratnice, druge jednospratnice, ali definitivno su bile sagrađene tako da se uklapaju jedna sa drugom, savršene za porodice i život u predgrađu. Bili smo u Seritosu, u Kaliforniji, dobrih tridesetak minuta vožnje od centra Los Anđelesa, ako nema saobradajne gužve. Kad sam izašla iz auta, raznosač novina je sa bicikla bacio novine, koje su savršeno sletele na prag Rajanovih. Podigla sam palac u pravcu klinca, koji je nastavljao da me oduševljava neobičnim bacačkim veštinama. Ves se nasmejao i obgrlio me oko ramena. „Idemo, gradska devojko.“ „Samo da znaš da sam ja više devojka iz pustinje i Grada greha.“
784
„Ne isporučuju novine u Las Vegasu? Mislim da isporučuju.“ Napudila sam usne i slegnula ramenima. „Nikad u moju kudu niti u moj komšiluk. Previše smo bili siromašni. A tvoje se neki čudom pojavljuju na stolu svakog jutra. Imamo li mi raznosača novina na biciklu?“ Oči su mi zasijale dok sam razmišljala o tome. Odmahnuo je glavom. „Ne bih rekao. Morademo pitati gospođu Kroft. Ona se time bavi, ali nisam nikad video dečaka kako vozi uzbrdo da bi nam bacio novine preko kapije“, podrugnuo se. Nadurila sam se. Imao je pravo. Iako meni nije bilo milo. Odagnala sam razdražljivost zbog njegovog pametovanja, i pokucala na velika vrata boje čokolade. Otvorio je ih Dejvid Rajan i namrštio se. Kravata mu je labavo visila oko vrata, prugasta košulja mu je bila ispasana, i bio je bos. „Uh, mogu li da vam pomognem?“ pitao je. Namrštila sam se. „Došli smo zbog snimanja TV priloga. Ovo je dom Hajdi Rajan, je li tako?“ pitala sam, osedajudi se pomalo nesigurno. Ves je stajao iza mene, pridržavajudi me iza leđa. Iza njega je stajao Vejn, kamerman. Šalila sam se da me je podsedao na Vejna iz Vejnovog sveta, kultnog klasika iz ranih devedesetih. Imao je dugu kosu i nosio je kapu, kariranu košulju i platnene bermude. Kao da nikad nije čuo za kodeks oblačenja. Hajdi se pojavila iza Dejvidovog, vidno iznenađenog, lica. „Mija! Hej, uđite. Mislila sam da dete dodi kasnije.“ Dejv je jače otvorio vrata da nas propusti i Vejn je uključio kameru. „Ne još“, upozorila sam ga. „Sačekaj da malo popričam s njima, proverim da ne smetamo previše. Ipak je ovo njihov dom i njihov život.“ Objasnila sam im plan i ostavila Hajdi da potvrdi s mužem je li sve u redu. Kad su se nešto kasnije vratili, videlo se da je ponosan i smeškao se. „Izvinite. Spomenula je nešto sinod, ali ja nisam baš pažljivo slušao posle dugog dana na sudu.“ „Pa, slažete li se onda da počnemo odmah? Nede sve stati u prilog, pošto traje samo petnaest minuta, ali definitivno želimo da snimimo Hajdi kako obavlja uobičajenu rutinu, ako vam ne smeta.“ Nasmešio se, i osmeh mu se preneo i na sjajne plave oči. Crna kosa i sivo odelo su ih samo još više isticali i davali mu izgled Klarka Kenta. Vejn je uključio kameru i ušli smo u kuhinju, gde je troje dece sedelo za stolom napravljenim za šestoro. Hajdi je bila do guše u poslu sa prženjem jaja i slanine, i mazanjem tosta. Deca kao da uopšte nisu bila zbunjena dolaskom troje stranaca.
785
„Vejne, snimi je kako kuva i hrani decu, a onda ih ostavimo da doručkuju, u redu?“ Ves je ved ulazio u posao, a ton mu je bio poslovan i preduzimljiv. Hajdi je lepršala po kuhinji u kudnoj haljini, služedi doručak, hranedi bebu iz bočice i nekim keksom. Kretanje joj je bilo kao poezija. Uvežbana sonata. Naizgled niotkuda, pripremila je dva ručka, jedan za sina koji je bio školarac i drugi za muža. Pored ručka je spustila dečački ranac i školski pribor. Zatim kafu što je trebalo da je ponese Dejvid, koji je ostavio tanjir na stolu, nakon što je progutao obrok, da bi odjurio na sprat i završio sa spremanjem. Čim su otac i sin otišli zajedno, Hajdi je nastavila sa sklanjanjem ostataka doručka. Posle toga pojela je samo krišku tosta. Za porodicu obrok dostojan kraljeva, a sama je imala tek toliko vremena da pojede suvu krišku hleba i gutljaj kafe. „Moram spremiti Lindi i Lisu za druženje i igru u vrtidu.“ Pokazala je na devojčicu za koju sam pretpostavljala da ima tri godine i bebu od samo šest meseci. Do kraja dana smo je pratili svuda. Život joj je bio iscrpljujudi. Sasvim sigurno mi nije usadila veličanstvenu ideju o stvaranju gomile mojih malih kopija ili osnivanju sopstvenog košarkaškog tima. Ves je, s druge strane, bio oduševljen, sviđalo mu se koliko je delotvorna i nesebična. Pobrinuo se da se naprave najbolji snimci – ljupki trenuci između majke i deteta, muža i žene – i bio je uzbuđen onako kako sam se ranije samo mogla nadati da de biti jednog dana. Kad smo se vratili kudi nakon što smo otišli sa Hajdi po sina u školu, sela je da sa njim uradi domadi. Matematika za tredi razred je bila nečuvena. Ni nalik onome što sam ja imala u njegovim godinama. Hvala bogu što imam nekog kao što je Ves, koji de modi da se pozabavi time s našom decom jednog dana. Čekaj. Šta? Jesam li ja to upravo razmišljala o rađanju dece sa mojim filmadžijom surferom a da mi sama ta pomisao nije bila mrska? O, gospode. Duboko sam se uvalila. Nikad pre nisam razmišljala o deci s prethodnim muškarcima. Uopšte. Sudedi po sjaju u Vesovim očima dok je držao bebu Lindi, on je očigledno planirao da ih ima u bududnosti. Dođavola, ako se ne pripazim, oženide se mnome bosonogom i trudnom pre kraja godine. Ves je podigao pogled dok sam ga gledala kako se igra s bebom. Oči su mu imale boju najdivnijeg smaragda. Da, deca su ga činila srednim. Bestraga. Podarila bih mu dete samo da me gleda sa takvom ljubavlju i željom. Zavrtela sam glavom i vratila se na posao. Takav razgovor je trebalo obaviti posle par rundi u spavadoj sobi, dok smo pijani, romantični i razneženi.
786
Na kraju, pošto su deca stavljena da odremaju, a najstariji izašao da se provoza biciklom, Hajdi je odšetala do zadnjeg dvorišta. Kad je otvorila klizeda vrata, zabezeknula sam se. Kao da smo se našli u čarobnoj tajnoj bašti sa malim kipovima anđela, žuboravim potočidem, raskošnim zelenilom i cvedem… Bože… Cvede je bilo u saksijama svuda okolo i pored drveda. Raznih boja i vrsta. Nisam mogla izbrojati koliko je tu bilo raznovrsnih kutaka. „Au.“ Ves je lagano dunuo. „Ovo je neverovatno.“ Hajdi je čula svaku reč i blistala je od ponosa kao okean u podne. „Hvala. Dođite da vas provedem. Ovalnog je oblika, tako da možete šetati okolo. Znam da nije ogromno, ali…“, slegnula je ramenima, „toliko možemo da priuštimo, i ja to volim.“ Vejn je snimao dok sam ja šetala pored nje, ispitujudi je za njene metode, zašto je izabrala razne biljke tako da prilog ne bude dosadan. Podigla je veliku korpu sa baštenskim rukavicama i makazama. Pored su bile još jedne rukavice, koje mi je pružila, i smesta sam ih stavila. Kretale smo se ovalnom stazom i stigle do ugla sa gusto posađenim ružama. Svake predivne boje koju biste mogli da zamislite. „Ovo je čarobno, Hajdi.“ Udisala sam razne mirise cveda, uvlačedi ih što dublje u pluda. Hajdi mi je pokazala koje ruže treba odrezati i gde, tako da ih dobijemo nekoliko desetina s dugim drškama. Zatim smo otišle do drugog dela i narezale neko manje cvede, za koje je rekla da je jednogodišnje. Jedno je bilo jarkoljubičasto, a nazvala ga je paukov cvet. „Prilično opasno ime za tako ljubak cvet.“ „Izgled ume da prevari.“ Bebi-alarm na kuku joj je zapištao, pa se zaustavila, prinela ga uhu, i obe smo čekale. Zadržala sam dah. Nisam znala zašto. Samo mi se činilo da tako treba. Pošto se zvuk nije ponovio, zakačila je voki-toki ponovo na kuk i nastavila. „Ovo su irski zvončidi.“ Odsekla je četiri dugačka cveta, duža od pola metra. „Vidiš ovu jarkozelenu?“ Klimnula sam glavom. „Izgledade predivno sa ružičastim i žutim ružama. A miris?“ Prinela mi je biljku nosu. Prijatna nota peperminta zagolicala mi je čula. „Miriše izvanredno. Kao pepermint.“ Pošto smo prošetale kroz čitav prostor, ponele smo naše korpe pune gomile zelenila, kako mi se činilo. Spustila ih je na kuhinjski pult i pokazala meni i publici
787
kako pravilno ukloniti trnje i gde treba šedi da bi cvetovi duže trajali. Pričala je i o potrebi da se pazi na vodu i vaze. Međutim, posle njenog slededeg poteza bilo mi je jasno da de ovaj prilog biti pun pogodak. Iz dugačke fioke je izvadila šareni papir. Zatim je uzela gumice koje je poskidala sa povrda iz prodavnice i umotala je cvede u papir i gumice. Potom je uzela traku i pokrila ružne gumice. „Šta deš uraditi s tim?“ pitala sam, pomišljajudi da du možda nešto od te lepote poneti kudi gospođi Kroft. Ona bi se oduševila! „Pa, svake nedelje odnesem nekoliko buketa u rehabilitacioni centar u blizini. Ima nekoliko pacijenata koji nemaju porodicu i običan buket može mnogo da im ulepša čitavu nedelju.“ Upoznala sam mnoštvo divnih ljudi tokom godine, ali nikoga kao što je Hajdi Rajan. Na kraju dana, okrenula sam se Hajdi kad smo stali ispred njene kude. Muž joj se upravo vratio s posla. Privukao je ženu koju je očigledno voleo u sigurnost svog zagrljaja i poljubio je u obraz. Protrljali su se nosevima pred kamerama, što je bilo očaravajude, a onda ju je umiljato pitao šta ima za večeru. Na to je ona odgovorila: „Šta god napraviš!“ Smejudi se, okrenula sam se kameri koju je Vejn držao na nekoliko koraka od mene. „Hvala, Hajdi Rajan, što ste nam otvorili svoj dom i pružili na uvid vašu dnevnu rutinu mame domadice, koje po mom mišljenju zaslužuju titulu superžena, i što ste nas proveli kroz prekrasnu baštu. Posao koji obavljate u domu sa porodicom i u zajednici trebalo bi pohvaliti. Mi vam iz emisije Šou doktora Hofmana čestitamo. Ja sam Mija Sonders i vidimo se sledede nedelje u drugom prilogu Žive lepote.“ Naredni dan sam provela sa Vesom i uređivačkim timom u sastavljanju savršenih odlomaka dok nisam dobila perfektan sadržaj za petnaestominutni prilog. Ves je pokazao na ekranu izuzetne detalje koje treba istadi. Bucmaste ručice bebe Lindi ispružene ka mami, način na koji je Dejvid gledao svoju ženu kao da niko drugi ne postoji u prostoriji osim nje dok mu je posluživala doručak. Kako je Hajdi sa uživanjem gledala malu Lisu za vreme časa fizičkog. Sigurno i strpljivo, Ves mi je objašnjavao zašto su baš ti sidušni trenuci bili zlatni i važniji od drugih. Kad smo sve ponovo pustili, videla sam da nije pogrešio. Uostalom, ne bih ni sumnjala u njega. Posao mu je bio snimanje filmova i pisanje scenarija. Petnaestominutni prilog dnevne emisije bio je sitnica za čoveka njegovog dara i iskustva, a ipak se zajedno sa mnom posvetio ovom projektu isto
788
kao što bi visokobudžetnom filmu od dvesta miliona dolara. Divila sam mu se i zaljubila se još malo više u njega zbog toga. Škripanje i zvuk udaranja vrata o zid prenuli su nas sve troje iz udubljenosti. Dru Hofman je ušao u polupraznu sobu u sedištu Senčeri prodakšensa žustro i glasno, nimalo zabrinut što je troje ljudi unutra bilo fokusirano na snimak pred njima. Na njega se kao jeftino odelo lepila plavokosa žgoljavica sa neverovatno velikim sisama. Znala sam kolike su jer su joj gotovo ispadale iz oskudne čipkane bluzice. Ako bi se pomerila previše nalevo ili izvila leđa samo još centimetar, definitivno bi joj ispala bradavica. „Zdravo, doktore Hofmane. Upravo pripremamo prilog da ga vaš tim večeras pregleda pre sutrašnjeg prikazivanja.“ „Zato sam i došao, draga.“ Ton mu je bio pohotan, a plavokosa vešalica koja mu se zalepila za grudi zavukla mu je prst u kosu. „Ooo, sviđa mi se tvoja nova devojka. Seksi je. Sa svim tim oblinama, kladim se da je ukusna kao rođendanska torta. Možemo li da se igramo s njom, doktore, molim te, lepo te, lepo molim, sa višnjicom i šlagom?“ Gugutala je žena, pudedi ružičaste, sjajne usne na svaki samoglasnik. Plavuša mu je zatresla grudima pred licem, uvežbanim pokretom koji je ranije izvela mnogo puta, i primetila sam da je Druov pogled zaronio u njen široki izrez. I upravo tad je Ves okrenuo stolicu i ustao. „Izvinite? Jesmo li se ved upoznali?“ Dru je raširio oči i iskra prepoznavanja prešla mu je preko lica dok je proučavao Vesa. „Veston Čening III, čuveni scenarista…“ izgovorio je Hofman, s očitim divljenjem u glasu. „Šta vas dovodi u naš skromni filmski kutak?“ Ves je nakrivio glavu ka meni i obgrlio me oko struka. „Zaposlili ste mi verenicu“, ogovorio je, kao da to sve objašnjava. Uh… verenica? Spustila sam pogled na prst bez prstena. Ves je primetio pokret i narogušio se, ali je odutao. „Verenica? Mija…“ Dru je otvorio usta i zatvorio ih kao da razmišlja šta sledede da kaže. Umesto toga, plavuša ga je pretekla. „Divno! O, bože, ja volim, volim, volim tvoje filmove. I tako si zgodan!“ Drolja koja se pripijala uz dobrog doktora vrpoljila se na visokim potpeticama. Mada, zatresli su joj se jedino implantati. Inače, na svim ostalim mestima nije imala ni trunku sala. Kad bismo je jače protresli, kosti bi joj verovatno zakloparale kao i mozak veličine kikirikija, koji bi joj se zakotrljao u
789
glavi, i to bi bilo sve. Pružila je ruku. „Ja sam Brendi, inače, ali znate – na normalan način, B-R-E-N-D-I“, izgovorila je slovo po slovo. Normalan način? Kako se inače piše Brendi? Uzdahnula sam i jače stegla Vesa. Nakašljao se kroz smeh u pesnicu. Predobro me je poznavao. Osmehnula sam se, ali nisam ništa rekla. „O, bože! Trebalo bi, znači, da izađemo učetvoro! To bi bilo, znači…“ Uvrtala je uvojak kose za koji bi pažljivije proučavanje utvrdilo da je zapravo ekstenzija. Zakolutala sam očima i sačekala da joj se upali lampica i da završi misao. „Ne znam, kao najbolji par cipela na svetu!“ Oštro sam udahnula, što je primetio samo Ves jer su Brendi i doktor Hofman bili prezauzeti odmeravanjem Vesa. Nisam ih mogla kriviti. I ja bih po čitav dan mogla da mu buljim u telo. Bio je najukusniji slatkiš. „Izvinite, društvo, ali ako želite da vam ovo dostavim večeras, moramo ceo dan da radimo. Ves pomaže pošto imamo malo slobodnog vremena“, odgovorila sam. Doktor Hofman je zaustio da nešto kaže, ali se to u njemu zadržalo. „Tako je. Pročitao sam u vestima… grozno je to što se desilo vama i onoj lepoj glumici.“ Zavrteo je glavom, a meni su se naježile dlake na ruci. „Preživeli ste vedi deo meseca u zarobljeništvu sa Đinom Deluka, je li tako? Ekstremisti su vam poubijali polovinu tima. Jebeni divljaci.“ Izjave su mu zvučale iskreno, ali nisu popravile vatreni zid koji je stajao pored mene. Ne, ne, ne, ne. Sve je tako dobro išlo. Ves se još jače ukočio. „Uh, da. Drago mi je što sam kod kude. Drago mi je što sam vas upoznao, doktore Hofmane i Brendi.“ Rukovao se sa oboje kao pravi profesionalac. „Nažalost, moramo da se vratimo poslu.“ Tada je seo. Urednik mu je pružio slušalice, i Ves se zagledao u ekran. Razgovor završen. Neodređeno sam mahnula dvojcu, sela, i uradila isto što i Ves. Na kraju je doktor Hofman rekao nešto, i vrata su se zatvorila, vradajudi nas u svet mama domadica i Žive lepote. Stavila sam ruku na Vesova ukočena leđa. Gotovo sam osedala napetost što je izbijala iz njega kao živa zadihana životinja, koja se krije odmah ispod površine. Prvo je zadrhtao kad sam ga dodirnula, ali dok sam mu klizila rukom gore-dole po leđima i ispitivala ga u vezi sa onim na ekranu, opet je počeo da se opušta. Kad smo ubacili prilog, izvršnim producentima se odmah dopalo. Vratili smo se u uredničku sobu, uzeli naš proizvod, zahvalili se uredniku i ušli u katakombu zvanu Senčeri prodakšens. Mislila sam da smo izbegli opasnost. Nažalost, pogrešila sam. Prokleto pogrešila.
790
OSMO POGLAVLJE Čitave sedmice uspeli smo da izbegnemo svaki dodir s medijima. Jedini put kad je Ves izašao iz kude bio je onda kad je otišao sa mnom na snimanje Rajanovih, što je bila vukojebina, Egipat, što se holivudskih medija ticalo. Nažalost, izgleda da im je neko iz Senčeri prodakšensa – doktor, producenti, ili možda Brendi što se normalno piše – dojavio. Mora da su mislili kako de biti dobro za Vesa da bude viđen kako izlazi iz njihovih kancelarija s nekim ko je povezan sa slavnim doktorom. Zato je imalo smisla što su doktor Hofman i njegova žena supermodel stajali odmah ispred vrata kancelarije kad smo pokušali da odemo. Čim smo iskoračili kroz vrata, zaslepili su nas blicevi. Doživela sam slavu i ozbiljan susret s paparacima sa Antonom u Majamiju, ali ovo je bilo daleko od šačice kamera i ljubaznih muškaraca s debelim stomacima oklembešenim preko pojaseva koji su mesnatim prstima škljocali milion puta u minuti da uhvate najgori mogudi snimak za svoje tabloide. Ovo je bio skup medija. Jebena ludnica. „Vestone, kako si se osedao kao talac terorista?“, neko je viknuo. „Jesi li ubio nekoga dok si bio tamo?“ „Gde su te povredili?“ „Kako si se osedao kad su ubili Trevora pred tobom?“ „Jesu li povredili tvoju devojku, Đinu?“ „Ko ti je Mija Sonders?“ Doktor Hofman je prišao gomili sa svojom ženom. Ona se pretvorila od glupače do supruge i vrhunski plačenog top-modela za tren oka, i stala je pored njega, stežudi ga za mišicu. Mi smo stajali iza njih, tražedi izlaz. „Molim vas, tišina. Naš prijatelj, gospodin Čening, i njegova verenica, gospođica Sonders, zaslužuju malo privatnosti posle svega što su prošli, zar ne? Imajte malo pristojnosti.“ Verenica? Reč se zakotrljala kao talas kroz gomilu predstavnika raznih medija, šaputana, izgovarana i izvikivana sa tolikim decibelima da je to bilo nemogude ispratiti. Nisam očekivala da de se ovako saznati da se udajem za Vesa. Još nisam imala ni prsten. „Doktore Hofman, doktore Hofman, hode li gospodin Čening i gospođica Sonders govoriti u vašoj emisiji o njegovom zarobljeništvu?“ vikao je jedan izveštač iz petnih žila. 791
Doktor se široko osmehnuo. Drkadžija. Kreten. Uživao je u dodatnoj reklami, a sigurno ju je i isplanirao. „E sad, gospođica Sonders je zaposlena u mojoj emisiji. Radide prilog svakog petka. Treba svi da gledate. Odličan je, naročito jer joj verenik pomaže oko toga.“ „Je li to istina, gospodine Čening?“ Ajkule su poludele. „Ved ste se vratili na posao nakon što je desetak vaših ljudi ubijeno?“ To je bilo to. Zgrabila sam Vesa za ruku, probili smo se kroz gomilu i potrčali. Potrčali da spasemo živu glavu. Toliko nas je fotografa jurilo da nam je bilo teško da spazimo šumu kroz drvede, ili u ovom slučaju – parking gde sam ostavila Suzi. Skočila sam na nju, upalila je dok mi je Ves stavljao kacigu na glavu i obavijao mi ruku oko struka. „Nemoj kudi. Samo vozi, dušo“, rekao mi je u uho, čvrsto me držedi. „Samo vozi.“ Ima da se udam za ovog čoveka. Tačka. *** Te nodi se Veston probudio uz stravičan krik. Ovog puta je zatresao krevet, i oboje smo se probudili prestravljeni. Dahtao je kad sam upalila svetlo i skočila iz kreveta, ne znajudi šta du otkriti ili treba li da mu ostanem nadohvat ruke. Oči su mu bile crne upale rupe. Obe nozdrve su mu se širile, a rezanje mu je iskrivilo usne. Zurio je u mene kao da sam mu plen, a on nije jeo danima. Ne. Sedmicama. „Vese…“ Skinula sam spavadicu, puštajudi tkaninu da mi sklizne s tela i skupi mi se kod stopala. Nisam se ni trudila da nosim donji veš otkako su mu počele nodne more. Kidao je svaki par gadica sa mene, tako da su mi ponekad visile u trakama sa kukova, odakle bi ih prosto svukao. Muškarac kog sam volela nije bio pri sebi tog trenutka. Dobro mu je išlo i nije imao košmar dva dana. Pretpostavljala sam da de se vratiti, ali nadala sam se da du imati barem dva dana predaha. „Trebaš mi“, režao je. „Zašto?“ Prešla sam prstima preko bradavica više zbog njega nego zbog sebe. Mada, nije mi teško padalo. Kosa mi je bila puštena i padala mi je niz leđa u crnim talasima, onako kako je voleo. Stegao je zube, i mogla sam se zakleti da sam čula tiho mumlanje, upozorenje iz dubine grla. „Moje“, procedio je. Odmahnula sam glavom. „Ne, nisam zadovoljna. Reci mi da me voliš.“
792
„Volim te“, odmah je uzvratio, ali ne nežno i romantično. Govorio mi je da me voli na bezbroj načina. Ljupko, nežno, blago, očajnički itd., ali ne tim tonom. To nedu prihvatiti. Ovaj razjareni pakao nije bio muškarac kog sam volela. Ovo je bila nečija slomljena kopija, ali ne on. Um mu je bio izgubljen u kolibi u dvorištu koje je desetkovala američka vojska. „Ne. Zašto me voliš?“, precizirala sam, obilazedi krevet i približavajudi se. Pogledom mi je pratio svaki korak. „Zato što ga oteraš?“ Taj očajan ton me je razbio kad bi moja sentimentalna strana obično prevladala. Barem smo išli ka nekom rešenju. Znoj mu se slivao niz kožu, prema izvajanim grudima i mišidima stomaka. „A kako ja to oteram?“, izbacila sam goli kuk u stranu. Pogledom mi je ispratio taj pokret. „Zato što te ovde niko ne povređuje, je li tako? Ne ovde u našem krevetu.“ Trgao se i odmahnuo glavom. „Vese?“ Odmahnuo je glavom i ustuknuo. „Delujem li ti povređeno?“ Morao je da uvidi istinu. Da se ponovo poveže sa stvarnošdu. Pohotno mi je prelazio pogledom po nagom telu, ali sa nagoveštajem prisnosti, povezanosti. Vradao se, polako ali sigurno. Obavila sam posao. Ako ništa drugo, uvek sam ga vradala sebi. „Ne. Izgledaš dovoljno dobro za tucanje.“ Ta prostačka reč pronašla je put pravo do mog međunožja, gde sam smekšala, spremajudi se za njega. Morala sam biti jaka, privesti ovo kraju pre nego što kidišem na njega baš onako kako je želeo. „A zašto želiš da me tucaš?“ zahtevala sam da znam. „Zato što si ti sve dobro i ispravno na svetu. Pored tebe mogu da dišem.“ Glas mu je bio hrapav i neobuzdan, pravi muški. Srce mi se rastvorilo i suze su zapretile da poteku, ali ostala sam čvrsta. Za njega. Za mene. Za nas. „A zašto možeš da dišeš pored mene? Zato što si siguran kod kude, u našem krevetu?“ Te reči kao da su mu odzvanjale duboko u glavi jer je nekoliko puta zatreptao i crnilo je iščezlo. Zeleno, boja sveže deteline, isplivala je na površinu, gutajudi sav taj mrak. „Mija, dušo, dođi ovamo.“ Govorio je tonom koji sam obožavala. Onim koji bih mogla da slušam po ceo božji dan.
793
Jače sam zanjihala kukovima kad sam se popela na krevet, uspuzala sam mu se uz noge i zajahala ga. Kurac mu je bio tvrd kao granit na mojoj butini. „Ovo je za mene?“, pitala sam dok sam mu rukom obuhvatala koren. „Znaš da jeste.“ Lukavo se osmehnuo. Od košmara do smeškanja? Bum, bum, bum. Hvala lepo. Odlično, Mija. „I šta da radim s tim?“ pitala sam izveštačeno, oblizujudi usne, premišljajudi se između usta i pulsirajude vreline između butina. Očekivala sam šaljivi odgovor, ali podigao je ruke i provukao mi prste kroz kosu na vratu dok mi je obuhvatao lice, dok me je gledao pravo u oči. „Voledeš me. Kako god želiš. Koliko god dugo želiš. Dok sve ne nestane. Jer to ti radiš. Moja Mija. Moje sve. Odnosiš mi sve grozne uspomene i menjaš ih novim.“ Suze su me pekle u očima, ali uspela sam da ih zadržim. Sad je bilo vreme za ljubav, za povezivanje, a ne za tugu i žalost. „Vodi ljubav sa mnom“, molila sam nežno. „Gospode, mislio sam da nedeš nikad pitati.“ Zakikotala sam se kad mi je poklopio usta ustima, pretvarajudi mi smeh u stenjanje, koje se pretvorilo u raznovrsne uzvike zadovoljstva dugo u nod. Zzzz. Zzzz. Zzzz. Zamahnula sam rukom blizu lica i ušuškala se opet u Vesov topli zagrljaj. Zzzz. Zzzz. Zzzz. Jebiga. Polako sam otvorila sanjive oči i pogledala na sat. Pet ujutru. Ozbiljno? Ves i ja smo završili naš seks-maraton negde oko tri ujutru. Mislila sam da de telefon na kraju prestati da zvoni dok sam se vradala u carstvo snova. Pogrešno. Zzzz. Zzzz. Zzzz. Što ga nisam podesila na neuznemiravanje? Tako rade normalni ljudi. Nameste telefon na Ne uznemiravaj ili ga pune u drugoj sobi. Glupača, morala sam tu prokletu spravicu ostaviti odmah pored jebene glave. Zvučao je kao roj besnih pčela dok mi je vibrirao na drvenom stočidu. Izvodedi istezanje, pružanje, hvatanje na koje bi i olimpijski gimnastičari bili ponosni, dohvatila sam telefon i zavukla ga ispod pokrivača. Ves mi je poklopio polovinu tela, što mu je bio običaj posle košmara. Kao da je čitavo telo koristio kao štit. Gurajudi ga, pokušavajudi da se pažljivo pomerim, samo sam ga navela da me još jače stegne. To sam shvatila na teži način. A pošto sam želela da budem u istom krevetu sa svojim muškarcem, podnosila sam pritisak i vrudinu i jednostavno sam se navikla na to. Uvek bih radije izabrala
794
njegovu težinu koja me pritiska nego da je završio mrtav u nekoj zemlji Tredeg sveta. „Halo“, promumlala sam u telefon. „Mija, šederu, stigao je!“ Maksov oduševljeni glas mi je zagrmeo kroz slušalicu. „Tako je veliki. Pravi grubijan, moj dečak! Proveri telefon, draga. Poslao sam ti sliku.“ Nasmejala sam se i zatreptala nekoliko puta vadedi telefon ispod debeta, tražedi poruke i otvarajudi prvu od dvanaest Maksovih poruka. Težina koja me je pritiskala na dušek promenila se. Ves se nagnuo, povukao prekrivače sa mog skrovišta i zagnjurio mi lice u vrat tako da vidi. Čekinjasta bradica koja mu je izrasla preko nodi prijatno me je grebuckala. Ushideno sam mrmljala dok sam proučavala svaku sliku. Svaka je bila lepša od prethodne. „Onaj Maks?“ pitao je Ves tihim mumlanjem. Grlo mi se steglo, potpuno ispunjeno emocijama dok sam zurila u bebu Džeksona. Samo, nije mi taj anđeoski mini-džin privukao pažnju. Pa, prvo jeste. Međutim, na jednoj slici se video povijen u pelene kako leži u prozirnoj plastičnoj bolničkoj kolevci. Iznad glave mu je stajala kartica na kojoj je krupnim slovima pisalo DEČAK. Nije mi to izazvalo nemi potok suza niz obraze. Ne, bilo je to ime. Maksvel i Sindi su Medi i meni nešto poklonili danas. Nešto što de nas povezati do kraja života. Iznad najlepše bebede glavice pisalo je ime. Urednim, savršenim rukopisom na kartici se jasno videlo: Ime: Džekson Srednje ime: Sonders Prezime: Kaningam Težina: 4,7 kg Dužina: 57 cm „Makse…“, izgovorila sam mu ime, ali mislim da mi je izašlo kao izobličen kašalj. Ves je ugledao ime na ekranu i poljubio me u obraz. „Dobar je“, šapnuo mi je dok sam zurila u svog bratanca. „Najbolji“, graknula sam, a onda prinela telefon uhu. „Jesi li videla? Jesi li videla iznenađenje?“, pitao je Maks sa toliko ponosa i ljubavi da sam jedva izdržala. Srce samo što mi nije puklo. Oblizala sam usne i obrisala nos o plahtu. Sva sreda, pa ih je gospođa Kroft redovno menjala. Mada, to je verovatno radila zato što je znala koliko puta imamo seks na njima.
795
„Makse, ne znam šta da kažem…“ I nisam. Niko mi dosad nije tako nešto poklonio. „Jao, seko, ne moraš ništa ni da kažeš osim da je savršen.“ Piljila sam u Džeksonovo malo lice, plavi uvojci su mu stvarali oreol oko temena. „O, jeste. Tako je savršen. A ime… hvala ti.“ Maks je teško disao u telefon. „Mija, ne mogu ti redi koliko mi znači to što imam tebe i Medi u životu. Bio sam tako izgubljen posle tate…“ Glas mu se produbio. „Kad sam otkrio da si ti moja sestra, i Medi… Šederu, ovo je samo jedan način da vam Sindi i ja pokažemo da smo s vama do kraja života. Čuješ me? Do kraja života. Vas dve ste moje sestre, a Sonders je deo vas. Ne želim da bilo šta stoji između nas. Ovo je moj način da vam kažem da se to više nikad nede desiti.“ „Volim te, Makse. Stvarno si najbolji stariji brat. A Džekson Sonders Kaningam je besprekorno ime. Jak, zgodan, baš kao i njegov tata. Jedva čekam da ga vidim.“ Maks se zakikotao. „Neobično da si baš to spomenula. Sindi i ja smo mislili da biste svi mogli dodi na ranč za Dan zahvalnosti. Ako, uh, ne radite?“ Dan zahvalnosti. Praznici. O njima dosad nisam nikad brinula. Šou mi se prikazivao na praznike. Šta de producenti zahtevati? Ako me zadrže i za novembar, uz veliko ako, mogla bih se potruditi i snimiti prilog za nekoliko dana, tako da odem u Teksas za praznike. Pravi porodični Dan zahvalnosti. Ali možda bi Ves želeo da budemo s njegovom porodicom. Sranje, nisam znala. O tako nečem se obično dogovarate sa partnerom. „Uh, zvuči zabavno, ali ništa ne obedavam. Moram razgovarati sa Vesom i videti šta de biti sa emisijom. Je li u redu ako kažem da mi treba malo vremena da razmislimo gde demo biti?“ Maks se nasmejao. Ne onim usiljenim ženskim smehom, ved gromkim, koji je zagrmeo kroz telefon i pogodio me pravo u grudi. „Naravno, šederu. Moraš se dogovoriti sa svojim čovekom i Medi. Pretpostavljam da de ona morati da vidi s Metovom porodicom. To su dobri ljudi. Možda ih pozovem da svi dođu.“ „Polako, frajeru. Upravo si dobio bebu. Možda Sindi ne želi kudu punu ljudi samo mesec dana posle porođaja.“ Smatrala sam da je to važno spomenuti. Nisam baš najbolje znala šta sve ide uz novorođenče, ali u svim TV emisijama i filmovima koje sam gledala čini se da su prvi meseci iscrpljujudi. „Sindi je to predložila!“ rekao je. „Uzmi to kao trudničke priče. Hej, uživaj u bebi Džeku. I obavezno mi šalji slike. Hodu poštansko sanduče puno slika najslađeg dečaka na svetu.“
796
„Čuo sam te!“, odvratio je veselo. Glas mu je zvučao neizmerno aredno. Poželela sam da sam tamo da ga zagrlim i kažem mu koliko sam sredna zbog njega. Ova udaljenost od nekoliko hiljada kilometara bila je grozna. „Pozdravi Sindi i čestitaj joj! Dečačid je tako napredan! Više od četiri kilogram. Gospode bože!“ „Hej, takva nam je porodica. Tata je pričao da sam i ja bio blizu četiri i po kilograma. Pripazite se ti i tvoj tip.“ Nasmejao se u telefon. Poželela sam da zavučem ruku u telefon i zveknem ga! „Kako si zao. Povlačim sve što sam rekla“, pobunila sam se. „Ne duri se! Drago mi je što ti se dopalo iznenađenje. Volim te, seko.“ I suze ponovo potekoše. Gospode, činilo mi se kao da mi je život postao serija Holmarkovih čestitki. Svaka nova čestitka koju bih izabrala izazivala je pravi gejzir. „Volim i ja tebe, Maksimuse. Čuvaj se.“ „Hodu. Vrati se na spavanje. Šta uopšte radiš na telefonu ovako rano?“ Pre nego što sam stigla da mu ljutito odgovorim, prekinuo je vezu. Prokletstvo, prvo me je Džin pobedila u telefonskoj raspravi, a sad Maks. Ispala sam iz igre. Uzdahnula sam baš kad su me dve ruke okrenule, i šdudurila sam se uz Vesove grudi. „Hej.“ Skupila sam se u njegovom toplom naručju kao malo mače i pronašla sam udobno mesto. Milovao me je po kosi i pevušio. „Porodica ti je dobro?“ Klimnula sam mu glavom uz grudi. „Da. Sindi je dobro, beba ima divno ime, a ja sam po drugi put tetka.“ „Kakav je osedaj?“ promumlao je Ves, ali zvučao je stvarno daleko. Iscrpljenost je uzela svoj danak. Iako je vest bila dobra i mada sam poželela da je podelim sa svima, lagano sam tonula u san. „Osedaj je… osedaj je savršen.“
797
DEVETO POGLAVLJE Asistent me je poveo kroz vrata kancelarije izvršne producentkinje naše emisije u Senčeri prodakšens. Leona Markam je izgledala mladoliko za svoje godine, ali zadržala sam to za sebe. Da bi uopšte stigla na ovaj položaj, verovatno je dobro zagazila u četrdesete, ali nije izgledala ni dan starija od trideset. Kosa joj je bila gusta griva smeđih kovrdža preko ramena koje su joj lepo isticale zlatastosmeđe oči. Na sebi je imala besprekorno belo odelo s lakovanim cipelama sa opasno oštrim visokim potpeticama. Suknja joj je bila tako uzana da joj je pristajala uz stas kao druga koža. Od čvrstih listova do glatke vilice, ova žena je uložila dosta vremena u sebe, i isplatilo joj se. Bože, baš joj se isplatilo. Bila je neopisivo zgodna. Mogla sam se samo nadati da du tako dobro izgledati u njenim godinama. Kad sam sela, bacila je pogled na moju jednostavnu suknju u obliku slova A, svilenu bluzu i sandale sa punom petom. Danas nije trebalo da snimamo, pa sam ostavila lepe krpice kod kude. Zapravo, Ves i ja smo upravo završili tredu rundu montaže za najnoviji prilog Žive lepote. Bio je o vatrogasnom odeljenju u Istočnom Los Anđelesu koje je spašavalo kučide i obučavalo ih da služe kao pomodnici fizički i mentalno hendikepiranim i povređenim vatrogascima. Vatrogasci su na smenu obučavali pse da donose predmete, otvaraju vrata, potraže pomod, upozoravaju na bezbednosne prepreke i, što je još važnije, pružaju ljubav. Pokazali su mi za tih par dana koliko su psi koje su obučili uticali na živote ljudi kojima su poklonjeni. Tu su svi bili dobitnici. „Gospođice Sonders…“, počela je, ali zaustavila sam je. „Može Mija.“ Nasmešila sam se, sela i sklopila ruke u krilu. „Hvala, Mija. Takođe, Leona je u redu.“ Klimnula sam glavom i čekala da čujem zašto sam tu. Pre nego što je stigla bilo šta da kaže, vrata su se naglo otvorila i ušli su doktor Hofman i njegova asistentkinja sjajnih očiju, Šandi. „Oprosti što kasnim. Šandi i ja smo upravo pregledali uvodne beleške o vatrogascima i spasilačkim psima koje su pripremili Mija i njen verenik, gospodin Čening.“ Prevrnula sam očima na tako drsku upotrebu Vesovog imena. Naravno, Leona je čekala moju reakciju, a ne doktorovu. Izvila je usne u lukav osmeh i prigušeno sam se zacerekala.
798
„Mija, draga, prilog je“, stavio je prste na usta i poljubio ih kao što bi učinila italijanska majka pravo sa Sicilije, „veličanstven. Izvrsno. Znao sam, jednostavno sam znao da deš biti odličan dodatak emisiji. Jesam li pogrešio, Leona?“ Leona je sedela iza džinovskog radnog stola, spustila je laktove na rokovnik i stavila ruke pod bradu. „Ne. Nisi. Zapravo, o tome si i došla da razgovaramo, Mija.“ Pre nego što je nastavila, pritisnula je nekoliko dugmida na telefonu. „Gospođo Milan, jeste li tu?“ Tetkin glas je odjeknuo oštro i jasno kroz zvučnik. „Jesam. Hvala što si me pozvala. Čemu dugujem ovo zadovoljstvo?“ Ovog puta sam spustila pogled i pokušala disanjem da odagnam želju da prasnem u smeh. Mili je ovako izveštačeno pričala samo kad je nešto htela ili je želela nekoga da zadivi. Imala sam osedaj da je u pitanju ovo drugo. „Pozvala sam vas obe sa doktorom Hofmanom jer imamo neke novosti i predlog za vas.“ Ves je rekao da bi se ovo moglo dogoditi. Zadržala sam dah, ne želedi da se nadam. Dođavola, previše sam se plašila da bih se nadala. Kao na iglama, sela sam uspravnije i čekala. „U slučaju da niste primetili, šou ide krajnje dobro. Od Mijinog prvog priloga za Živu lepotu, gledanost nam je porasla za dvadeset pet procenata. Mislili smo da je prvi prilog tako dobro prihvaden ne samo zbog sadržaja ved i zbog činjenice da ste ti i gospodin Čening nedavno bili u vestima. Vesti o njegovom zarobljeništvu i nagađanja da je film propao mogli su biti razlog što je prvo prikazivanje tako dobro prošlo. Međutim, drugo je dodalo još deset procenata svakodnevnih gledalaca. Onog dana kad je drugi prilog prikazan, dobili smo dodatnih pet miliona gledalaca.“ Namrštila sam se. „Šta to znači na engleskom?“ pitala sam, ne želedi da zvučim glupo, ali moglo je biti mnogo, ili je moglo značiti da ne privlačim dovoljno novih gledalaca. Iskreno, nisam imala pojma. U Americi živi preko trista miliona ljudi. Nisam nikako mogla da procenim je li dovoljno pet miliona više. Leona se naslonila leđima na naslon stolice i raširenih očiju zavrtela glavom. „To znači da, kad si ti na programu, petnaest miliona ljudi te gleda, nasuprot dnevnoj gledanosti Šoua doktora Hofmana od devet do deset miliona.“ „Opa!“, pustila sam da ta jedna reč kaže sve. To je sasvim sigurno značilo da razbijam. Doktor Hofman je blistao i seo je na stolicu pored mene. Pucnuo je prstima i pokazao na komodu s velikim izborom pida. Šandi se odvojila od zida na koji se naslanjala da mu donese šta god joj je dutke zatražio.
799
Bez razmišljanja sam zarežala i ispustila zvuk gađenja. „Šta je bilo?“ pogledao me je nezainteresovano. Namrštila sam se. „Vi to ozbiljno? Upravo ste pucnuli prstima asistentkinji. Krajnje nepristojno!“ Odmahnula sam glavom i ukrstila pogled sa Leonom. „Izvinite. To je bilo preterano.“ Zakikotala se. „Ne, u pravu si. On je preterao.“ Pokazala je palcem prema Druu. „Nažalost, to je deo njegove privlačnosti. Nesvesni gad.“ Način na koji je to rekla zvučao je kao kompliment, mada je bio sve samo ne to. Dru je dunuo i zaškiljio kad mu je Šandi pružila čašu sa, pretpostavila sam, rumom i koka-kolom, pošto je flaša sa malibuom još stajala napolju, a pored nje otvorena limenka koka-kole. „Hvala ti, draga moja“, umiljato joj se zahvalio, a ona je, kao ponosna maca koja je uhvatila pticu i spustila mu njen leš kraj stopala, zračila sredom. U želji da se vratim u montažnu sobu sasvim sigurno privlačnijem muškarcu, koji me je podučavao kako da oblikujem odličnu priču i strpljivo čekam, pljesnula sam rukama po butinama i privukla im pažnju. „Ima li još nešto?“ „Žuriš?“, pitala je Leona dok se iznova naslanjala na kožnu stolicu. Bila je kraljica na svom prestolu, a studio je bio njen dvorac. Mogla sam da slažem, ali radila sam na tome. Ves me je učio da je iskrenost najbolja politika u svemu. „Da, tako nekako. Ves me čeka u montaži. Završavamo prilog Usluga je divna za emisiju u petak.“ Klimnula je glavom. „Sigurna sam da de biti hit. Jeste li još tu, gospođo Milan?“ pitala je usput. Tetkin glas je zapucketao kroz telefon. „Jedva. Imate srede što moram da završavam papirologiju dok vas troje čavrljate. Možemo li predi na stvar? Imam nekog posla za petnaest minuta.“ Bila je neposredna, i to mi se sviđalo kod moje tetke. Kad je bila u poslovnom raspoloženju, nije nikad okolišala niti gubila vreme. Tu osobinu sam cenila kod svih. Leona se nasmešila i kucnula po stolu. „Pa, da pređemo na stvar, tvoj rejting i rejting emisije naglo rastu. Očigledno želimo to da iskoristimo. Dakle, doktor Hofman i Senčeri prodakšens složili su se da vam ponudimo redovno pojavljivanje u emisiji. Nastavideš nedeljni prilog Žive lepote, ali od novembra bismo želeli da ti znatno povedamo vreme u emisiji.“ „U kom smislu?“, pitala je Mili. „Pa, prvo smo mislili da Mija redovno učestvuje u emisiji zajedno sa doktorom Hofmanom. Ima izgled i privlačnost za mlađu publiku.“ Bacila je pogled na Drua. „Nisi ti star, ali od nje si stariji dvadeset godina. Možda de
800
dvadesetpetogodišnjakinja koja procenjuje određena pitanja, razgovara sa mladim umetnicima i slavnim ličnostima osvežiti emisiju.“ Okrenula sam se Druu. „Doco, odgovara li vam to? Mislim, ako je ovo što govori istina, delili biste televizijski prostor sa mnom, što nikad pre niste radili. Jeste li sigurni da to želite?“, pitala sam. Koliko god da sam želela da skačem gore-dole i vičem: „Da, uzmite me, uzmite me!“ setila sam se da bih radila sa nekim ko je dugo bio usamljeni jahač. Možda nije za to. A ako nije, onda nede uspeti. Stalno bi me napadao, a ja bih videla tu ružnu stranu ovog posla. Ne bi nam dobro išlo. Dru se nagnuo napred i uhvatio me za ruku sa obe svoje. Neprikladno? Da. Sasvim. Potpuno nalik na Drua? Nesvesnog gada, kako je to Leona izrazila? Apsolutno. „Mija, draga, to je bila moja zamisao.“ Pogledala sam iskosa u Leonu, a ona je klimnula glavom, pudedi usne. „Zašto?“ pitala sam, pomalo zanemela. Uspravio se pošto mi je dvaput potapšao ruku. „Ne postajem mlađi. Ne, nisam mator, ali postoji nešto što još želim da uradim. Da provodim vreme sa ženom, na primer.“ Osmehnuo se i promrdao obrvama. „Videla si je.“ Zakikotala sam se i klimnula glavom. „Osim toga, predugo sam ved van medicine, osim slavnih klijenata koje primam po potrebi. Zarđadu tako. Ako izguramo šest meseci do godinu dana da ti preuzmeš polovinu tereta, mogao bih da radim više, bavim se specijalnim slučajevima, proširim klijentelu i tako dalje. Stvarno, oboje dobijamo. A s tobom, sad kad si zvezda u usponu… nebo je granica, draga.“ Čoveče, mrzela sam kad me zove draga. Uvek mi je zvučalo odvratno iako sam znala da je hteo da mi udeli kompliment. „Ako, i to veliko ako, Mija bude zainteresovana za to, trebade nam brojke, radni sati, putne obaveze i razrađen plan isplate. Ostala je još samo jedna nedelja u mesecu.“ Milin glas se začuo iznad kuckanja noktiju po tastaturi. „Sad ugovaram Mijine poslove za novembar i decembar. Ukoliko želite da to razmotri, trebade nam vaš predlog do sutra po podne.“ Namrštila sam se, gledajudi u telefon kao da de mi on razjasniti ovu gomilu sranja koje je tetkica upravo ispljunula. Pouzdano sam znala da mi ne ugovara nikakve poslove jer sam joj rekla da, čim završim ovaj mesec, nedu više raditi. Vratila bih Maksu dug i razmislila, mada mi je ova ponuda bila san. Redovno pojavljivanje u dnevnom televizijskom programu? Stalan posao, s tim da radim ono što volim? Stežudi šake u pesnice ispod stola, molila sam se da Mili zna šta radi i da mi nede sjebati ovu priliku. Vera. Morala sam verovati. Dovela me je
801
dovde. Nisam imala razloga da sumnjam u to da de i ubudude brinuti o onome što je najbolje za mene. Leona je nakrivila glavu kao da razmišlja o vremenskom roku koji je Mili odredila. „Dobro. Moj tim de se pozabaviti time. Dobidete sve sutra do kraja radnog vremena.“ „Odlično. Ako nema ničeg više, pozdravidu vas. Mija, lutko, pričademo kasnije večeras. Zvadu te.“ „Hvala te… uh, gospođo Milan“, ispravila sam se. Nisu morali da znaju našu malu tajnu. Uglavnom zato što ih se nije ticalo. Veza se prekinula i ustala sam. „Mogu li sad da se vratim na posao?“ Leona se osmehnula i ustala, pružajudi ruku. „Nadam se da demo ti čestitati na tome što deš uskoro postati i zvaničan član porodice Senčeri prodakšensa.“ Nasmešila sam se i pošla ka vratima. Čim sam uhvatila kvaku, zastala sam i okrenula se. Tri para očiju su me posmatrala, čekajudi da progovorim. „Znate, ova godina mi je bila najčudnija i donela mi je najviše iznenađenja u celom životu, ali sve do danas nisam osetila u pogledu karijere da sam se pronašla, da radim ono što treba da radim. Hvala vam što ste mi otvorili oči čime želim da se bavim.“ Leona je stavila uvojak kose iza uha i podigla obrvu. „Pitanje glasi: veruješ li da te je godina dovela ovamo s razlogom? I, osim toga, znači li to da ti je mesto ovde kod nas, da radiš na ovoj emisiji?“ Videla sam po načinu na koji je stegla vilicu, kako se uspravno držala, da joj je moj odgovor nešto značio. Bez trenutka razmišljanja, odgovorila sam: „Zasad, i u doglednoj bududnosti, da, jeste. Jedva čekam da se bacim na posao!“ Slegnula sam ramenima, otvorila vrata, zatvorila ih iza sebe, pa odskakutala do lifta što de me odvesti do Vesa i priloga na kom smo zajedno radili. Odlepide kad čuje dobru vest. Ostajem u Malibuu, dobila sam poslovnu ponudu, i jednom du se udati za muškarca svojih snova. Ni od čega do nečega u rasponu od deset meseci. Neverovatno. Ves je bio ludo sredan zbog mene. Proslavili smo ispijajudi previše šampanjca, vodedi ljubav na otvorenoj plaži, gde smo započeli jutarnje surfovanje, i valjajudi se tako slani i uprljani od peska po našem velikom krevetu. Ves je imao košmare te nodi, samo mu je odgovor bio sasvim drugačiji. Osetila sam kako se uplašeno probudio, ali nije vrištao. Ipak, znala sam rutinu, pa sam krenula da skočim iz kreveta, ubedim ga da se smiri, a onda ga volim svakim centimetrom svog tela dok mu u glavi ne ostanemo samo mi i naša ljubav, ali zaustavio me je snažno mi obavivši ruku oko struka. Bio je tvrd kao stena uz moju zadnjicu, i bez razmišljanja sam izbacila kukove i protrljala se o
802
njega. Zasiktao je, dah mu je prešao preko moje usne školjke, navodedi me da mu se potčinim. „Dušo, dobro sam.“ Ton mu je bio grub, ali to što mi je tepao bio je dobar znak. „Voliš li me?“ odmah sam pitala. Delovalo je svaki prethodni put, ali večeras se nešto promenilo, gotovo kao da su scenario ili rutina izmenjeni. Spustio je ruku i uhvatio me za međunožje. Moja vlažnost mu je smesta ovlažila prste kad je zavukao dva u mene. Zastenjala sam tiho i duboko. „Dušo… voliš li me?“ opet sam pitala. Ugrizao me je za rame, spuštajudi mi satensku bretelu preko mišice. „Da. Volim svaki tvoj jebeni centimetar. Volim da te jebem. Jebeno te volim“, zarežao je i gurnuo mi još jedan prst, zavlačedi tri debela prsta u moje središte, ponovo i ponovo. Izvila sam se da mu pomognem i posegnula iza leđa da ga obgrlim oko vrata. „Gde si, dušo?“ pitala sam kroz izmaglicu požude, dok su mi se kukovi pomerali u susret njegovom plitkom zaranjanju. „U tebi“, odgovorio je dok mi je lizao vrat. Drugom rukom mi je pridržavao bradu. Izvio se kao nindža i gurnuo me licem na dušek, a njegovi blagosloveni prsti su nestali. Nezadovoljno sam zastenjala. Odgovarao je na svako postavljeno pitanje, ali ton i način na koji je odgovarao bili su pogrešni. S neverovatnom preciznošdu povukao mi je kukove nagore, tako da sam se oslonila na kolena kad se zario u mene. Viknula sam, zapravo vrisnula. Iako me je pripremao, nisam bila ni blizu spremna za čelični kolac među nogama. Kurac mu je bio tvrd kao kamen i neumoljiv dok se zabijao u mene. „Uzedu te iznova i iznova, dušo. Treba mi. Treba mi tvoja slatka pička. Treba mi tvoja vlažnost. Tako je suva, tako jebeno suva. Ne mogu da dišem!“ Zabijao se u mene, naginjudi mi se preko leđa. „Nema vlažnosti. Ti si moja oaza u ovoj paklenoj rupi“, mumlao je dok mi je zarivao zube u kožu na donjem delu leđa. Grizao me je tako jako da sam vrištala, ali samo me je ugrizao još jače. Mnogo me je bolelo, ali, istovremeno, kurac mu je pogađao mesto u meni koje me je uzbuđivalo. Svakim surovim prodiranjem vodio je bitku sa svojim demonima, podižudi me sve više i više. „Vadi me odavde, dušo. Vodi me“, preklinjao je. Bilo mi je previše – pritisak, bol, preciznost svakog prodiranja i pražnjenje u mene. Nisam mogla zaustaviti odgovor svog tela. Ponovo i ponovo je ulazio u
803
mene sve dok me nije odveo preko ivice. Bio je u bezumnoj potrazi za mojim zadovoljstvom, ali on nije svršio. Konačno, nakon što sam i četvrti put poletela u nebesa, srušila sam se na dušek, ali on mi je i dalje čvrsto držao butine. „Ne! Trebaš mi. Potrebna si mi da se oslobodim“, viknuo je, kroz jecaje. Nisam ni znala da mi je ostalo toliko snage, ali odgurnula sam se unazad, klečedi na kolenima, nataknuta na kurac. Probao je da me ponovo gurne dole, ali uspela sam da ga odgurnem umesto toga. Konačno je izvadio kurac kad je pao na dupe. Okrenula sam se i zajahala ga, pritiskajudi mu kolenima butine i rukama mišice. Podsetilo me je na izložbu buba gde je leptir zakačen čiodama za ploču. Tako sam i ja razapela svog dečka. Bio je tako iscrpljen da mi je dozvolio. Hvala bogu. Suze su mu se slivale niz lice dok je vrteo glavom s leva na desno. Koža mu je bila natopljena znojem. Sasvim sam mu se primakla licu. „Pogledaj me!“ Govorila sam dovoljno glasno da se probijem do njega kroz jecaje. Otvorio je oči. Zenice su mu bile potpuno raširene. Baš kao što sam i sumnjala, duboko je utonuo u flešbekove. „Vese!“, vikala sam. „Vrati. Mi. Se.“ Poljubila sam mu usne i svaki put mu davala ljubav, postojanost i dom. Osedala sam kako se sve više uključivao, dok mi konačno nije zavukao prste u kosu, pridržavajudi mi glavu, i dok nam se usne nisu našle jedne uz druge. „Mija… ti si raj“, prošaputao mi je kraj usana, ližudi povređeno meso. „Vese…“, ljubila sam ga svom ljubavlju koju sam imala. Duboko, sa preplitanjem jezika, povređivanjem usana, iz duše, dok nisam rekla nešto što je sve zapečatilo. „Seti me se, Vese. Dušo, seti se nas“, zajecala sam i oči su mu se naglo otvorile. Dva zelena kruga boje sveže pokošene trave na sunčano jutro. „Ništa me nede naterati da te zaboravim, Mija. Da zaboravim nas. Ti si moje zauvek. Jedino se zbog tebe borim protiv ovoga… ti si moj lični raj.“ „Dušo, volim te“, zagrcnula sam se od emocija koje su mi nadimale grudi. „Bože, Mija, nije mi dovoljno da ti kažem da te volim.“ Usnama je nastavio da mi govori ono što nije mogao rečima. Hvala ti. Poljubio me je u čelo. Hvala ti. Poljubio me je u obraze. Hvala ti. Poljubio mi je vrat. Hvala ti. Poljubio mi je usne. Ponavljao je taj krug dok sve nije nestalo i našli smo se na ostrvu ušuškani duboko u sigurnosti naše ljubavi. Ništa nije moglo razbiti taj raj. Ništa.
804
DESETO POGLAVLJE Zgrada je bila visoka, smešno razmetljiva unutra, i prepuna poslovnih ljudi i žena u elegantnim odelima koja su verovatno više koštala od mog motora. Ves mi je tako čvrsto stegao ruku da sam je migoljila sve dok se nisam oslobodila stiska. Dlanovi su mi bili vlažni i lepljivi dok smo koračali kroz veliko zatvoreno predvorje do liftova. Proučila sam ploču s dugmidima i pritisnula sedam. Sredni broj sedam. Samo sam mogla da se nadam. „Zašto smo tu?“, Ves je uzdahnuo i naslonio se na zid lifta. Dunula sam i naslonila se na njega. „Znaš zašto. Vreme je.“ „Dobro sam“, procedio je kroz zube. Krivedi glavu, izbacila sam kuk i zagledala mu se u oči. „Stvarno? Opet vodimo ovaj razgovor? Jer sinod mislim da je nisi ti držao za vrat, dok je ležala prikovana za krevet, a muškarac kog voli ju je tucao.“ Nozdrve su mu zatreperile i tako je jako zaškrgutao zubima da sam ih čula kako grebu jedan o drugi. „Znaš da te ne bih nikad povredio.“ Prišla sam mu, naslonila grudi na njegove, uhvatila ga za obraze i naterala ga da me pogleda. „Namerno, ne, mislim da ne bi. Ali nisi uvek pri sebi kad se probudiš. Ponekad se boriš za sopstveni život, ponekad si muškarac koji je svakodnevno gledao kako siluju ženu do koje mu je stalo, čovek što mesec dana koristi seks da bi zalepio zjapedu crnu rupu na srcu. Dušo…“ Obgrlio me je rukama. „Radim ovo zbog tebe. Zato što ne mogu podneti pomisao da te povredim. Ne želim da se prošla nod ikad više ponovi. Ono je bilo dno dna. Ne znam ni kako možeš da me gledaš, a kamoli da stojiš pored mene. Tako sam prokleto sebičan. Učinidu sve što je u mojoj modi da te zadržim. Molim te, ne ostavljaj me, Mija.“ Ispustila sam sav vazduh iz pluda i poljubila ga u vrat. „Nedu te nikad ostaviti.“ Lift je zazvonio i vrata su se otvorila. Izašli smo s rukom u ruci, zajedno, ali ranjeni. Sinod je kap prelila čašu. Stigli smo ispred vrata s neprozirnim staklom na kojima je debelim crnim slovima pisalo Anita Šofner, psiholog. Otvorila sam vrata i ušli smo u čekaonicu. U uglu se nalazila recepcija, gde je sedela dvojnica Andžele Lensberi. Pogledala nas je hladnim plavim očima i celo lice joj je postalo prijatno kad smo ušli. „Uh, imamo zakazano kod doktorke Šofner.“
805
Nasmešila se, uzela je formular i pružila mi ga. „Izvolite. Molim vas, ispunite ovo i doktorka de vas pozvati“, pogledala je na sat; bilo je petnaest do četiri, „u narednih petnaest minuta. Sastanak se obično završava pet minuta ranije.“ Klimnula sam glavom i povela Vesa do čvrstih stolica sa rukohvatima. Pomogla sam mu da ispuni papire, iako je i sam bio savršeno sposoban za to. Napetost oko njega se mogla šedi nožem, bila je tako gusta. Protrljala sam mu podlakticu dok mu je koleno poskakivalo. Nisam ga pre viđala ovako razdražljivog. Videla sam ga u svim mogudim okruženjima, ali nikad negde gde mu je bilo tako otvoreno neprijatno. Čak je bio vidno nepoverljiv. Ispreplela sam nam prste, prinela mu šaku usnama i poljubila je. „Hej, bide u redu. Udi du s tobom. Ako ti i posle petnaest minuta i dalje bude neprijatno, otidi demo. U redu?“ Duboko je udahnuo i izdahnuo. „Dobro. U redu je. Samo… mrzim ono što se desilo i, ako nastavim da pričam o tome, bojim se da de mi samo biti još gore.“ Slegnula sam ramenima. „To se možda može desiti, ali, na kraju, dobio bi neki završetak, pomoglo bi ti da se oporaviš tako da ti to konačno postane deo prošlosti, a ne sadašnjosti.“ Izgovarala sam tako guste gluposti da sam jedva videla ispred sebe. Nisam imala pojma kakve de koristi imati od razgovora sa psihijatrom čija je specijalnost posttraumatski poremedaj, ali svi s kojima sam o tome pričala zaklinjali su se u to. Rekli su kako mora potražiti pomod, raditi na tome. Mislila sam da radim nešto dobro što ga podsedam na ono što ima, otvoreno ga volim, ali, na kraju, možda je to bio i deo problema. Jedino što sam sigurno znala bilo je da je prošla nod bila loša. Stvarno loša, i nisam želela da to ikad više doživim ili da se plašim da legnem pored čoveka kog volim. Vrata su se otvorila i, na moje iznenađenje, izašla je Đina Deluka. Nije nas još primetila, ali kad je Ves primetio nju, bolno mi je stegao prste, presecajudi mi cirkulaciju. Đina je govorila tiho, brišudi oči svežnjem maramica. Žena pored nje joj je trljala mišicu, a zatim ju je polako privukla u zagrljaj. Doktorka ju je tešila i grlila. To mi je bilo dovoljno da shvatim kako smo došli na pravo mesto. Radila je s ljubavlju i saosedanjem, a mom momku je upravo to trebalo. Đina se okrenula i stala kao ukopana. Vlažne oči su joj zasijale i usne su joj se razvukle u širok osmeh. „Vestone, došao si.“ Zavrtela je glavom i pružila ruke. Automatski joj je prišao i privukao je u zagrljaj. Bolno nezadovoljstvo što je uopšte morao da je dodiruje zatalasalo mi se niz kičmu. Stegla sam šake u pesnice da suzbijem smešnu ljubomoru koja bi isplivala svaki put kad bih videla glumicu. Znam da sam bila nerazumna, ali nisam se mogla suzdržati.
806
Ves se odmakao, a Đina mi je oprezno mahnula. „Znači konačno si prihvatio moj savet da posetiš doktorku Šofner. To je odlično. Sam Bog mi ju je poslao. Pozovi me ove nedelje ako hodeš da pričamo, znaš…“, ramena su joj klonula, a izraz joj je od radosnog prešao u poražen u delidu sekunde, „uh… na čemu god bude želela da radiš. Nije da ti je potrebna pomod ali, uh…“ Otresla je ruke kao da su joj mokre i protegla ih je. Konačno je udahnula. „U svakom slučaju, sredno. Nadam se da de ti pomodi koliko i meni.“ Tad je otišla, žuredi kroz vrata kao da joj gori pod nogama. Da, ljubomora mi nikako nije bila na mestu. Ta žena je bila potpuno slomljena i trebalo joj je Vesovo prijateljsko lice. Između njih je trenutno postojala samo preživljena trauma. Ves je bacio pogled na mene, tužno i sažaljivo. Uhvatila sam ga za ruku. „Ništa nisi mogao da učiniš. Hajde da vidimo tu doktorku, ha?“ Zažmurio je i klimnuo glavom. Okrenuli smo se i doktorka nam je pridržala vrata. „Vi mora da ste Veston Čening i Mija Sonders. Uđite, molim vas.“ Ušli smo u sobu, i zapahnuo me je miris vanile. U uglu je gorela bež sveda, širedi prijatan miris koji se lepo slagao sa prostorijom. Čitav zid na levoj strani bio je ispunjen knjigama od poda do tavanice. Uredno poredane knjige iz medicine zajedno sa nekoliko redova romana koje sam prepoznala i još jedan sa delima velikih pisaca. Dok sam bila kod Vorena, puno sam čitala. Isto i kod Aleka. Obojica su bili veliki ljubitelji knjiga, i brzo sam se oduševila klasicima. Knjige koje se nisam potrudila da pročitam u srednjoj školi kao što su Dikensova Velika očekivanja, Šekspirov Romeo ijulija omogudile su mi beg u neko drugo vreme gde je sve moglo biti jednostavnije, ali nije bilo. Život je ispunjen ljudima, vezama, ljubavlju i strahom. Poput realnog života, bez obzira na doba, sve se vrtelo oko jednostavnog čina ljubavi ili straha od nepoznatog. Doktorkin ogroman starinski sto od trešnjevog drveta, s okruglim nogama i iskošenim ivicama, stajao je duž zida. Izgledao je tako težak da bi dvojica muškaraca trebalo da ga podignu kad bi doktorka poželela da poradi na feng šuiju. Kod desnog zida nalazila se garnitura za sedenje sa stočidem za kafu. Dugačak prugasti kauč sa sjajnim zlatnim i belim prugama bio je okrenut ka prostoriji. Dve fotelje s visokim naslonima bile su okrenute prema kauču, stvarajudi prijatan utisak, koji mi se sviđao. „Molim vas, sedite.“ Doktorka Šofner nam je pokazala ka tom delu. Ves me je poveo do kauča i, pošto sam sela, seo je i on pored mene. Kad kažem pored mene, mislim da je gotovo seo na mene. Uhvatio me je za ruku i privukao je sebi u krilo, gde ju je poklopio drugom rukom. Doktorka je primetila
807
pokret, ali nije ništa spomenula. Ves očito nije bio sav svoj. Nije se svaki dan viđao tako samouveren muškarac da se tako drži za ženu. Doktorka je sela na visoku tamnocrvenu fotelju, prekrstila noge i spustila bradu na savijene šake. Kosa boje meda joj je bila pokupljena u elegantnu punđu, a naočare sa kornjačinim okvirom ljupko su joj stajale na nosu. Na sebi je imala tamnoplave pantalone i bež bluzu sa ovalnim izrezom. Izgled joj je bio profesionalan, a ipak pristupačan. Privezak joj je visio sa zlatne narukvice oko belog ručnog zgloba. Imao je srce. Nakratko sam zamislila da joj je to poklonio neko ko je voli, možda muž ili dete. Pogledala sam po sobi, i sa svog mesta sam jedva videla jednu porodičnu fotografiju okrenutu ka njenoj fotelji. Još jedan bod za doktorku. Porodična žena. Njen ugled, pomod koju je pružala Đini i činjenica da ima porodicu uverili su me da bi mogla pomodi mom momku da prebrodi grozno iskustvo iz Šri Lanke i Indonezije na lep način. Doktorka Šofner je pogledala u mene, pa u Vesa. „Koliko shvatam, vas dvoje ste došli zato što imate nekih neprilika posle skorašnjeg tragičnog iskustva.“ Klimnula sam glavom. Nismo se ni pomerili ni progovorili. „A ta trauma utiče na vaš odnos?“, nagađala je doktorka, zadirudi pomalo u lične razloge zašto smo došli. „Da“, odgovorila sam čvrsto. Vesova ramena su se ukočila kad je progovorio. „Sinod sam je gotovo primorao na seks. Bio sam zaglavljen usred sna“, rekao je otvoreno. „Ne želim da mi se to više ponovi, niti da rizikujem da je povredim. Volim je. Nameravamo da se venčamo. Možete li to da popravite?“ Tako je žurno pitao da sam samo zurila i čekala da doktorka odgovori. Doktorka Šofner je oblizala usne i pucnula jezikom. „Pa, dobro, nadam se da du pomodi…“ Presekla sam je. „Nije me ni na šta prisilio, i svakako me nije povredio. Pre svega sam bila iznenađena i uznemirena zato što mu se rutina pri nodnim morama promenila. Nisam više sigurna kako da ga vratim.“ Doktorka je podigla obe ruke. „Čekajte, čekajte. Nodne more. Rutine. Napad. Brak. Hajde da usporimo. Gospodine Čening… Vestone… mogu li vas zvati Veston?“ Klimnuo je glavom. „U redu, Vestone. Znam ko ste. Čitala sam novine i imam neku predstavu o tome šta ste možda prošli.“ Naravno, upravo smo videli Đinu kako izlazi iz kancelarije. Očigledno, ispričala joj je šta se desilo.
808
Sklopila je ruke ispred sebe i nagnula se napred. „Doživeli ste nešto što nijedno ljudsko bide ne bi trebalo, nikad. Zarobljeništvo je nešto što ste preživeli. To vas ne određuje.“ Naslonila se unazad i polako izdahnula. „Sad, treba da pričamo o vašem ličnom iskustvu. Prođemo kroz taj događaj i razgovaramo o njemu, koliko god vam to bilo odbojno ili gnusno. Možemo to nasamo ili uz Mijino prisustvo. Od vas zavisi.“ Ves je pogledao u mene, zatim je skrenuo pogled. „Zasad, ostaje. Ali možda slededi put, kad uh“, pročistio je grlo, „budemo razgovarali o pojedinostima, to možemo sami. Može li tako?“ Pitanje je uputio doktorki, ali je gledao u mene. I u svemu ovome je želeo moje odobrenje. Nije shvatao da sam samo želela da njemu bude bolje, da bude onaj stari. Da pronađe mir. Široko sam se osmehnula i stegla mu ruku. „Dobro, pošto je Mija ovde s nama, što ne bismo razgovarali o tom pitanju prisile koje ste spomenuli.“ Zakolutala sam očima i spremila se da poričem, opet, kad mi je Ves stavio prst na usne. „Dušo, ono što se desilo je neoprostivo. Plašim se da zaspim pored tebe večeras. Zato sam i pristao da dođem ovamo. Ako de ovo pomodi, uradidu sve što je potrebno.“ Podigla sam bradu i posmatrala mog snažnog muškarca, ljubav mog života, kako priča nepoznatoj ženi o našoj mučnoj nodi. „Često imam nodne more. Mija je pronašla način da me probudi iz njih“, govorio je. „A kako?“, pitala je, podižudi notes sa stola i nešto beležedi. Obrazi su mu pocrveneli, otvorio je i zatvorio usta. Ta stidljivost mi je bila neobično ljupka i poželela sam da ga izljubim dok nisam i sama porumenela. Podigao je ruku i uhvatio se pozadi za vrat, trljajudi ga i vrtedi glavom. „Vodimo ljubav“, odgovorila sam tiho, u želji da ga poštedim neprijatnosti. Doktorka se osmehnula. „A kako ga to vrada?“ Pitanje je bilo upudeno meni. „Ne znam tačno. U početku je stvarno ljut, znoji se, zenice su mu raširene. Obično se probudi uz vrisak ili krik, ili moram da ga budim tako što upalim svetlo jer se bacaka.“ Doktorka je beležila i čekala da nastavim. Proverila sam želi li Ves da govori umesto mene, ali on je samo pokazao da nastavim, pa sam tako i postupila: „Ponekad vidim da je još tamo.“ „Tamo?“ Podigla je obrve. Uvrtala sam kosu oko kažiprsta, razmišljajudi kako da odgovorim kad je Ves uskočio. „U snu, u dvorištu, vezan lancem za zid, sedim u sopstvenoj prljavštini.“
809
Naslonila sam se unazad, nadajudi se da de on preuzeti priču. „A onda čujem Miju kao kroz maglu, ili kao iz velike daljine kako me ispituje.“ Namrštio se i pogledao u svoje cipele, koje je upario sa crnim ispranim farmericama. „Šta vas pita?“ prekinula ga je doktorka. Slegnuo je ramenima, ne dižudi pogled, kao da su mu cipele nešto najzanimljivije na svetu. „Da li je volim. Gde sam. Tako nešto. Obično mi to pomogne da se vratim. Ali onda ja… uh… razumete, moj donji deo je, uh, tako…“ Nije mogao da nastavi iako je pokazivao na deo tela od kog su meni klecala kolena. Trebalo je da bude prokleto ponosan na tu alatku. Činila mi je nešto neverovatno i zasluživala sve pohvale. „Ukruden? Spreman za snošaj?“ Doktorka je govorila jednoličnim glasom, bez trunke nametljivosti. Poželela sam da zapljeskam njenom profesionalizmu pošto su mi misli zastranile na samo spominjanje njegovog velikog kurca. „Da!“ potvrdio je preglasno, a zatim zatvorio oči. „Mislim, da. Gospode! Ovo je tako neprijatno.“ Protrljala sam mu rame i nagnula se bliže. „Nipošto.“ „Zaista nije, Vestone. To je prirodan odgovor na strah, i zbog onoga kroz šta ste prošli, uplašeni za sopstveni život, ima smisla što u partnerki tražite utehu i ljubav. Ne vidim nikakvu nepriliku u tome. Međutim, nešto mora da se promenilo ili ne biste bili ovde.“ Klimnuo je glavom i stegao usne tako jako da su pobelele. Pustio mi je ruku, ustao, i zakoračao iza kauča, često bacajudi poglede kroz prozor. „Mogao sam je povrediti. Stegao sam je za vrat.“ Izgovorio je te reči kao da su pokrivene bljuvotinom. Odvratne i pogane. „A onda sam pokušao da joj se zavučem među butine. Oni su to radili! Radili su to Đini!“ Zgrabio je kosu na slepoočnicama i zavrteo glavom jače nego što bi iko uračunljiv to uradio. „A ja sam to pokušao da uradim Miji. Bože! Šta nije u redu sa mnom?“ povikao je. Doktorka je ustala i prišla mu pre nego što sam uopšte uspela da shvatim šta je rekao. Nešto mu je promrmljala i pomogla muda ponovo sedne. „Vestone, ponekad kad smo zarobljeni u strahu, um nam vrada neke posebne događaje da ih na neki način preradi. Na taj način je tvoj um možda želeo da se pozabavi onim što si video. Mija, veruješ li da je Veston pokušao da te povredi?“ Žestoko sam odmahnula glavom. „Ne. Apsolutno ne. Istog trena kad sam mu viknula ime, kao da se uključio prekidač, ali plašim se da je ono sinod bio veliki korak unazad, i nadamo se da mu možete pomodi da reši ta pitanja“, dodala sam, dok sam se primakla bliže Vestonu. Delovao je jadno, gotovo se skupio u svom
810
uglu na drugom kraju kauča. Čim sam mu se približila, prebacio mi je ruku oko ramena i zagnjurio mi je lice u vrat. „Bože, tako sam sredan što te imam. Mija, dušo…“ Pomilovala sam ga po obrazu i uhvatila pogled doktorke Šofner. „Znam. Prebrodidemo ovo. Zajedno.“ Poslednje nedelje oktobra, Ves je odlazio kod doktorke Šofner tri puta nedeljno. Po svom izboru. Rekla mu je da mu je potrebna opsežna terapija da bi krenuo putem izlečenja. Bio je potpuno za to. Drugi dodatak našoj rutini bila je mala bela pilula koju je sad uzimao svake nodi pre spavanja. Zahtevao je da mu doktorka da nešto što de ga ukomirati. Koliko god da de mi nedostajati naš divlji seks usred nodi, nede mi nedostajati razlog koji se krio iza njega. To nam je takođe donelo i blagodeti punog, neprekidnog sna od šest do sedam sati. Posle nedelju dana dobrog nodnog odmora i nestanka njegove zabrinutosti da de me napasti u snu, nas dvoje kao da smo bili potpuno drugi ljudi. Svet je bio naša ostriga i mi demo živeti u njemu. Konačno. Ves i ja smo ustajali prilično rano ujutru, vodili ljubav – još jedna vanredna nagrada, a onda bismo surfovali. Ja bih onda otišla na posao ili u preuređenu gostinsku sobu koja mi je sad bila kancelarija, a Ves bi išao u teretanu, bio na plaži, ili petljao nešto u svojoj sobi. Još nije bilo razgovora o filmu koji je bio gotovo završen niti o tome hode li pisati nešto u bliskoj bududnosti. Nije mu bio nužan novac. Kuda i vozila su mu bili otpladeni, i imao je gomilu investicija. Prema Vesu, nijedno nije trebalo da brine zbog novca do kraja života i opet bismo živeli udobno. Meni to nije bilo dovoljno. Nisam brinula zbog novca. Ved zbog njega i njegove motivacije, ambicije, životnog posla. Konačno, on i doktorka bi morali da porade na toj temi, ali trenutno mu je najvažnije bilo da se oporavi od traume. Još jedna nesredna posledica njegovog boravka kod kude i terapije za posttraumatski stres bilo je to što bih mnogo puta, kad dođem kudi, zatekla njega i Đinu na kauču ili u dvorištu kako se smeju. Džudi bi me namršteno pogledala čim bih ušla, kao da mu dopuštam da nas uništi. Nije razumela da između mene i Vesa ništa ne može da se ispreči. Bilo je prekasno. Sad smo bili jedno drugom sve. Da li mi je bilo drago da viđam Đinu Deluku, ženu s kojom se nekoliko meseci neobavezno tucao? Ne, nije. Je li mi doktorka ponavljala da je to deo i njegovog procesa izlečenja koliko i njenog? Da, jeste. I tako, nažalost, smeškala sam se i trpela. Mogla bih istrpeti bilo šta dok god je Ves bio na putu da pronađe sredu.
811
Pošto je sad bio kraj meseca, imala sam nešto neverovatno čemu sam se radovala. Da, pojavljivadu se u Šouu doktora Hofmana dvaput nedeljno uz petnaestominutni prilog petkom, ali danas je trebalo i da stigne Džinel. Jedva sam čekala! To što de mi najbolja drugarica biti na celih petnaest metara dalje niz kamenu stazu do gostinske kude smiride me onako kako sam mislila da je nemogude. Čim sam čula da se auto zaustavio na šljunčanoj stazi, skočila sam sa stolice na terasi i pojurila. Čula sam kako Ves objašnjava Đini to moje neobično ponašanje dok je ona pijuckala šardone. „Najbolja prijateljica joj dolazi da živi ovamo iz Las Vegasa i odsešde u našoj gostinskoj kudi“, čula sam ga kako kaže dok sam trčali u božičnim čarapama po pločicama ulaznog hodnika. Kad sam naglo otvorila vrata, stajala je tamo, s rukom podignutom da pokuca. „Šta dođavola radiš ovde, jebena ružna kurvo!“ Raširila sam ruke i bacila mi se u naručje. „Bože, što loše mirišeš.“ Duboko je udahnula miris moje kose i stegla me kao da de me ugušiti. „Tuširaš li se?“ Odmakla se i nasmešila, ali nije mi sklanjala ruke sa lica. „Dobro izgledaš… za jednu kurvu. Gospode, nedostajalo mi je tvoje droljasto dupe. Znaš li koliko je teško privudi muški pogled kad nemam pored sebe ravno dupe da ga uporede sa ovim“, prešla je rukama preko svog sitnog, ali oblog stasa, „i da mi budeš posrednica?“ Oči su joj zacaklile i suze su zapretile da poteku. „Kakva šteta za tebe! I nemoj slučajno da si zaplakala!“ Napudila sam se i privukla je ponovo u srdačan zagrljaj. Bila je tako sidušna u poredenju sa mnom. Ves se nakašljao i sprečio nas da nastavimo s bockanjem. Okrenula sam se, široko se osmehnula i predstavila Džin. „Vese, dušo, ovo je moja najbolja prijateljica, Džinel. Džin, upoznaj se sa Vestonom Čeningom III.“ Ves je nečujno ponovio III i namignuo mi. „Drago mi je što smo se upoznali.“ Pružio je ruku. Džinel nije ništa rekla. Usta su joj bila otvorena, a oči samo što nisu iskočile iz glave. „Prokletstvo, gade su mi mokre. Čekaj, ne nosim ih. Nevidljive gadice su mi mokre!“ Zažmurila sam i u sebi proključala. Ves se gromoglasno nasmejao. Zgrabio je Džinel i privukao je u zagrljaj. Protrljala je sitno telo o njega. da je bilo koja druga osim nje pokušala da ga ispipa, raspametila bih se i ubila bih je. Ali pošto sam znala da ona to radi više zato da bi me živcirala, pretvarala sam se da ne primedujem.
812
„Uh, dobro, to je, uh, dovoljno grljenja.“ Odmakao je Džin od sebe. Prenemagala se, hvatajudi ga za prednji deo majice i pokušavajudi da ga privuče. Uhvatila se kao pijavica. Odmahujudi glavom, pljesnula sam je po rukama. „Nadi sebi svog“, šaljivo sam je prekorela, a ona se nadurila. „Kakva si ti to drugarica? Zabavljaš se sa filmskim Malibu Kenom, a za mene nemaš nijednu lutku s kojom bih se igrala?“, promumlala je i skrstila ruke. I naravno, tad se pojavila Đina, stežudi svoju torbicu. Džin je pogledom upila njeno prelepo telo, savršenu kosu, zube, odedu i šminku, i pokazala je palcem na nju preko ramena. „A ko je to? Smeđokosa Barbi?“ Nasmejala sam se, ali ugrizla sam se za jezik kad sam videla da se Đina mršti. Ved je dovoljno toga prošla. „Džinel, ovo je Đina Deluka, Vesova prijateljica.“ Džinel je odmah shvatila, i znala sam da nede biti dobro. Skupila je oči i telo joj se ukočilo. „Misliš da ova jebe…“ Poklopila sam joj usta rukom, ali nastavila je da izbacuje psovke, branedi ono što je smatrala mojom čašdu dok je pokušavala da se oslobodi. Navalila sam čitavih dvadeset kilograma na njenih tananih sto pedeset dva centimetra. Izveštila sam se u tome da je zauzdavam svih ovih godina. „Uh, bilo nam je drago. Džin je umorna, dugo je putovala. Pokazadu joj njenu kudicu.“ Fizički sam je odvukla od ulaznih vrata, dok su joj se pete vukle po podu. Čim smo izašle, odgurnula me je. „Šta je, dodavola, to bilo? Ta pička je tamo i glumi neku prijateljicu, a on joj ga je zavlačio pre samo nekoliko meseci! Ne mogu da verujem da joj dopuštaš da ti dolazi u kudu. Jesi li ti poludela?“ Uzdahnula sam i odvukla je do njenog smeštaja. „Ne, nisam poludela. Ali za ovaj razgovor de nam trebati neka ozbiljna cuga.“ Otišla sam do vitrine s pidem koju je Džudi napunila. Džinine oči su zasijale kao božična jelka. Frknula sam. „Sviđa li ti se tvoj novi dom?“ Raširila sam ruke kao Vana Vajt. Džin se osvrnula. Bio je to jednosoban stančid, sa malom kuhinjom, dnevnom sobom, i zasebnom spavadom sobom i kupatilom. Savršeno za mladu ženu koja počinje život iz početka. „Vede je od mog stana u Vegasu. Jesi li sigurna da me želiš ovde? Ono što se desilo tamo, da, moglo bi se ponoviti bilo kada.“ Zavrtela je glavom. Nije nameravala da se izvinjava. Nije to bio njen stil. Retko se izvinjavala za ono što jeste.
813
Prebacila sam joj ruku preko ramena i kucnule smo se glavama. „Znam, i volim te baš takvu kakva jesi. Ali moramo o mnogo čemu da pričamo, da znaš kako da se postaviš u određenim prilikama.“ Pružila sam joj votku i brusnicu, sele smo na somotski kauč i sve sam joj ispričala. Do kraja smo obe zevale jer smo se par puta dobro isplakale. Bilo je gotovo katarzično izbaciti sve iz sebe pred nekim ko me zna. Pred nekim ko me je poznavao gotovo celog života i ko me ne bi osuđivao, ispitivao, ili me video u negativnom svetlu. Bila je tu, pored mene, i sad du i ja biti uz nju dok zaboravlja svoje iskustvo. Možda bih i nju mogla odvesti kod Anite Šofner. Izvanredne terapeutkinje. Spomenudu joj kasnije, ali ne sada. Prvo sam želela da se udobno smesti. „Znači, bide ti dobro ovde?“, ukrstila sam prste i nadala se da de ostati. „Mija, bila mi je potrebna ova promena. Došlo je vreme da ostavim sve iza sebe. Onaj bedan posao, osedaj beskorisnosti, život u istoj usranoj rupi iz dana u dan, a i ti si mi nedostajala. Došlo je vreme za pustolovinu. Spremna sam da vidim šta de mi život prirediti ovde u Kaliforniji.“ „Redi du ti nešto. Ako sam išta naučila ove godine, to je da verujem u putovanje.“ Pokazala sam na stopalo, i ona se lukavo nasmešila na tetovažu od koje sam napravila ličnu pesmu. „Ima li u blizini salona za tetovažu?“ Promrdala je obrvama kao prava koketa. Klimnula sam glavom, savila ruku i sačekala da me uhvati ispod nje. Zaboravila sam na spavanje na samu pomisao da de se tetovirati. „Da, verujem da ima jedan.“ Prelepo se osmehnula. Uvek je bila ljupka, a sad je bila tu, sa mnom, spremna da započne život iz početka. I ovog puta du biti tu da joj pomognem. „Vodi me.“ Pokazala je na vrata, i preplavio me je osedaj potpune lakode. „Ovog puta zaista ja vodim.“ I to sam mislila doslovno. Nakon što su mi deset meseci govorili šta da radim, kuda da idem, nakon što sam unajmljivana da budem neko drugi ne bih li spasla nekog tredeg, umorila sam se od pradenja. Odsad upravljam sopstvenom sudbinom.
814
Novembar DEVOJKA
NA
MESEC
DANA
PRVO POGLAVLJE Snežne pahulje. Jedinstvene, krhke, ne postoje dve slične. Apsolutno očaravajude. Uhvatila sam jednu u usta dok su padale s neba. Rastopila se čim mi je dotakla jezik. Stajala sam opčinjena pred naletima dok su mi padale po trepavicama, trenutno mi zamagljujudi vid. Oterala sam ih treptanjem i izdahnula. Oblačid pare mog toplog daha ličio je na dim. Raširila sam ruke i polako se vrtela ukrug, puštajudi paperjaste pahulje da mi sledu na lice i rastvorene šake. „Ako si završila s igranjem u snegu, možemo li sad u hotel?“, smejao se Ves. „Smrzao sam se!“ Pritisnuo mi je ledeni nos na topao vrat. Obgrlio me je oko leda, čvrsto me grledi. Stavila sam ruke preko njegovih. „Tako je divno! U Vegasu retko pada sneg, a u Los Anđelesu nikad.“ Zadivljeno sam gledala to čudo prirode. Priljubio mi se uz vrat, ljubedi ga. „Da, divno je… jaja su mi se smrzla, a kurac se pretvorio u ledenicu.“ „Pa, oduvek sam volela aromatizovan led.“ Zakikotala sam se i okrenula se da se nađemo licem u lice. „Hvala što si pošao sa mnom. Iskreno, nisam bila spremna da se odvojim od tebe.“ Nasmešio se tako da sam poželela da ga zaskočim. Blagi bože, momak mi je bio zapaljivo zgodan, čak i ovako zatrpan odedom sa kapom na glavi. „Ko bi propustio dve nedelje u Njujorku sa prelepom damom?“ Nagnuo se bliže, protrljao nosem o nos, i cmoknuo me u usta. Lažov. Kad su mi na televiziji saopštili da moram u Veliku jabuku na par nedelja da snimam slavne ličnosti za poseban prilog Šoua doktora Hofmana – Budi zahvalan, pored mog nedeljnog Živa lepota, uopšte nije delovao zainteresovano. Rekao je kako je izbegavao Istočnu obalu kao kugu tokom zime. Pretpostavljam da Atlantski okean nije bio dovoljno topao, ni talasi privlačni okorelom surferu… a temperature su u poređenju sa kalifornijskom Zlatnom obalom bile ledene. Pomirila sam se sa činjenicom da du biti bez njega te dve nedelje, što mi je bilo prebrzo posle njegovog zarobljeništva. Ježila sam se na samu pomisao da du biti odvojena od njega, ma koliko dugo, ali trudila sam se da delujem smireno. Bio je na putu oporavka i neverovatno je napredovao sa terapijom. Nisam nikako želela da misli kako ne verujem da de se snadi te dve nedelje bez devojke koja ga preterano štiti i pazi na njega. Tek kad sam počela da planiram kako du intervjuisati svog drugara Mejsona Marfija, bacača Red soksa, i Antona Santjaga, Latino Ljubavnika, počeo je da se 816
predomišlja. Jedne nodi prošle nedelje poverio mi se kako je jedan čitav sastanak sa terapeutkinjom Anitom Šofner posvetio muškarcima iz mog života. Znao je da se redovno čujem sa Mejsonom, Tajem, Antonom, Alekom, Hektorom i Maksom. Naravno, nije mu smetao Maks, moj davno izgubljeni brat, ili Hektor, jer je gej, i to u ozbiljnoj vezi s Tonijem. Priznao je da je pomalo ljubomoran na ostalu četvoricu. Upoznao je Antona i cenio je to što mi je Latino Ljubavnik pomogao u teškim trenucima, ali ipak mu nije verovao jer je bio na glasu kao zavodnik. Čak mu se i od Mejsona, koji je bio ludo zaljubljen u svoju predstavnicu za medije, Rejčel, dizala kosa na glavi. Ali jesam li rekla nešto o tome? Ne. Ne, ako de moj muškarac zbog toga podi u Njujork sa mnom. Znala sam da je okrutno, ali kad me je pitao šta du raditi s njima posle intervjua, samo sam slegnula ramenima i rekla: šta god oni budu želeli. Pet minuta kasnije, pakovao je kofer. „Kad se nalazimo s tvojim prijateljima?“ U glasu mu se nasludivala razdražljivost. Čudno je reagovao na moj ponovni susret s Antonom i Mejsonom. Frajer mi je uvek bio čvrsto na zemlji i dobro se osedao u svojoj koži. Samo, posle onoga što je doživeo u Indoneziji, još nije bio onaj stari opušteni Ves. Njegova terapeutkinja me je uveravala da de biti potrebno vreme i samo treba da nastavim da mu pružam nešto dobro na šta de se fokusirati – a to smo mi, i naš sve lepši odnos. „Večeras se nalazimo s Antonom i Heder. Isplanirao je večeru za nas u svom stanu. Mejs i Rejč de dodi tek kasnije ove nedelje.“ Nisam rekla Vesu da nam je Anton ponudio svoj penthaus na Menhetnu. Znala sam da Ves ne bi bio oduševljen. Kad smo bili u Majamiju, Anton mu se sviđao, ali tad smo tek priznavali jedno drugom ljubav. Previše smo razmišljali o tome šta ono drugo misli da bismo brinuli o bilo kome oko nas. Nigde ne žuredi, raspakovali smo stvari u hotelske fioke, istuširali se, i vodili ljubav. Osedala sam kako mu napetost izlazi kroz pore kad se ispraznio u mene, dok su mu ljubavne reči klizile s usana. Dok sam ležala trudedi se da dođem do daha, ležedi preko svog muškarca, osetila sam kako je podigao moju levu ruku, prineo je usnama, i poljubio mi svaki prst. A onda je taj podmukli gad navukao nešto teško na moj domali prst. „Kad demo se venčati?“, pitao je iznenada. Oboje smo bili goli, upravo smo imali žestok, zadovoljavajudi, opijajudi seks posle puta, i mlitavo sam mu ležala na grudima. Jahala sam ga kao raspomamljena i verovatno de mi ostati tragovi njegovih prstiju na kukovima kao dokaz.
817
Zatreptala sam i sklonila kosu sa lica, stavljajudi ruku preko ruke na njegovom srcu. Volela sam da osetim kako mu srce kuca ispod mene, znajudi da je moje. „Je li to prosidba?“ zadirkivala sam ga. Skupio je oči i pokazao mi bradom na šaku. Pogledala sam u prsten sa svetlucavim dijamantima. „Ved smo razgovarali o ovome.“ Dodao je: „Znaš da te nedu pitati. Nemaš mogudnost da odbiješ.“ Reči su mu bile odlučne i nisu ostavljale prostora za dogovor. Podigla sam se i sela gola na njega, usmerivši svu pažnju na najlepši prsten koji sam videla, što mi je sad ukrašavao prst. Bio je to običan krug optočen dijamantima. Nije bio razmetljiv kao vedina vereničkog prstenja. Ne, ovaj je bio jednostavan, ali ipak blistav. Neverovatan broj svetlucavih dijamanata ispunjavao je unutrašnjost prstena oko celog prsta. Nede se ni za šta kačiti. I dalje sam mogla da vozim Suzi i da ne brinem zbog rukavica. Bio je jednostavno savršen. Suze su mi ispunile oči. „Znači, stvarno me nedeš pitati?“ Progutala sam mali jecaj dok sam zurila u očigledno verenički prsten. Seo je, obgrlio me oko leđa, odgurnuo se petama o dušek i pomerio unazad dok nije seo naslonjen leđima na uzglavlje, sa mnom na svom krilu. Zavukao mi je prste u kosu, držedi mi lice u ravni sa svojim. „Da li ti je zaista potrebno da te pitam?“ Oči su mu bile blistavozelene dok me je terao da ga gledam pravo u oči. „Potrebno? Ne. Želim li? Pomalo“, priznala sam dok su mi suze curile iz očiju. Uzdahnuo je i protrljao čelom o moje. „Nemoj da zažalim zbog ovoga“, šapnuo je, dok mu je glas drhtao, verovatno od usplahirenosti – čak i brige – zbog toga kako du odgovoriti. „Mija, ljubavi moja, živote moj, hodeš li se udati za mene?“ Pogledala sam ga u oči i videla zabrinutost, kao da bih mogla redi ne. Ni za milion prokletih godina ne bih odbila da se vežem za ovog čoveka zauvek. „Umesto još jednog prstena, mogu li da dobijem još jedan motor?“ Zatreptao je, zabacio glavu i nasmejao se. Poljubila sam ga u grudi dok se smejao, ljubila sam ga i grickala preko vrata, sve do uha. „Da, dušo. Udadu se za tebe.“ Izgovorila sam te reči koje je želeo da čuje. Jače me je stegao. „Mnogo du te usrediti.“ Pogledala sam ga smrtno ozbiljno. „Znači, kupideš mi novi motor?“, pitala sam puna nade.
818
Odmahnuo je glavom i poljubio me – ponovo i ponovo dok mi usta nisu tako natekla da sam jedva osedala kako naslanja usne na moje. „Kada?“ zarežao mi je u uho, spuštajudi mi se ka golim grudima. Izgledalo je da de runda broj dva početi u roku od dve i po sekunde. „Uh… sledede godine?“, odgovorila sam, privlačedi mu glavu na dojku dok me je povlačio za istureni vrh. „Mmm. Dobro, onda prvog januara.“ Mumlao mi je oko nabrekle bradavice. Vukao me je za drugu bradavicu i snažno sisao prvu. „O, da.“ Stenjala sam. „Čekaj… šta?“ Pokucala sam na vrata Antonovog njujorškog penthausa. Ves je stajao pored mene, s rukom oko mog struka, grledi me. Vrata su se otvorila baš kad sam se spremala da iznova pokucam. Bila sam zapravo iznenađena što moram uopšte da kucam, pošto su me najavili sa recepcije. „Stigli ste!“ rekla je Heder, skakududi na vrhovima prstiju. Nosila je čizme sa otvorenim prstima i tankim visokim potpeticama, zbog kojih je, ionako visoka, poprimila izgled boginje. Plava kosa joj je bila divna, poput kose rok zvezde, kao i kad smo bili u Majamiju. Na sebi je imala tesnu jarkoružičastu majicu dugih rukava na kojoj je belim slovima preko grudi pisalo Ružičasto je nova crna. Majica je bila neuredno upasana u tesne farmerice s kaišem sa nitnama koji kao da je govorio opasna sam. U kosi je imala ljubičaste pramenove zbog kojih je izgledala krajnje moderno. Dođavola, i bila je krajnje moderna. Stvarno je trebalo više da izlazim s devojkama. Džinel me je gnjavila dve nedelje da idem s njom u kupovinu u Los Anđeles. Moradu to da uradim kad se vratim. Heder me je izvukla iz Vesovog zagrljaja i privukla u svoj, zanjihala me levo i desno, a onda me odmakla i odmerila me. „Devojko, zar ti nisam kupila odedu u Majamiju? Zašto je ne nosiš?“ Nabrala je nos, što je značilo da nije htela da bude zla, ved samo iskrena. Zaječala sam i odmahnula glavom. „Ovako mi je udobno.“ Povukla sam majicu dugih rukava sa Lordinog koncerta na kom sam bila sa Medi prošle godine. Ta riba je zapalila publiku, a majica je bila prokleto dobra. Obukla sam je s tesnim izbledelim farmericama, sa izrezanim rupama na butinama, i parom cipela za šutiranje govana, kako ih je Maks nazivao – iako nikad u njima nisam šutnula nijedno govno i bile su relativno nove. Sindi je poslala po jedan par Medi i meni da nas podseti šta nas čeka kad dođemo u Teksas. Bile su zaista kul. Crna koža,
819
zanimljiva šara na vrhu, koji je bio pre četvrtast nego špicast. Najbolji deo? Imale su sjajnu kopču na članku. Heder ih je odmerila. „Hmm, čizme su slatke.“ Ves je pročistio grlo iza mene. „O, bože. Heder, sedaš li se mog dečka, Vesa?“ pokazala sam na Vesovo rame. „Uh, misliš verenika, dušo.“ Lukavo se osmehnuo i namignuo. Heder je razrogačila oči kao da je doživela strujni udar. „O sunce mu kalajisano! Venčadete se! To je divno!“ Zagrlila nas je oboje istovremeno, obuhvativši nas oko vrata. „Dođavola, da. Anton de se oduševiti. Obožava venčanja.“ Zafrktala sam od smeha. „Vidi ti to? S obzirom na to da nikad nije bio oženjen…“ „Da, ali bio je veren mnogo puta!“, lakomisleno je dobacila. Provela nas je kroz prostrani penthaus do kuhinje, gde smo zatekli Antona kako mrda kukovima ispred velike pednice sa šest ringli na muziku koju je samo on čuo. Prostorija je predivno mirisala. Uhvatila sam miris nečeg prženog, što me je podsetilo na hranu južnije od granice. „Ko se venčava?“ Anton se okrenuo, s drvenom varjačom u ruci. „Lusita! Ti? Reci mi da nije istina.“ Stavio je obe ruke na srce i naslonio se na ivicu pulta. Nasmejala sam se. Ves nije. Prebacio mi je ruku preko ramena. „Da. Pokaži im prsten. Venčademo se prvog januara.“ Reči su mu bile ispunjene muškim ponosom. Podigla sam ruku i pogledala u Vesa, zbunjena. Anton je razrogačio oči. „Tako brzo. Opa. Što bi moja baka rekla, vi baš ne dangubite.“ Nasmešio se i namignuo. „Nismo odredili datum.“ Nakrivila sam glavu prema Vesu. Oštro je podigao obrve. „Verujem da jesmo neposredno pre nego što smo došli. Sedaš se?“ „Sve što se izgovori za vreme vrelog blaženstva snošaja ne računa se. To je prinuda!“ Isturila sam donju usnu. Ves se nasmešio i zavrteo glavom. „Kasno je. Pristala si. Sad samo treba da odlučimo gde.“ Zavukao mi je prste kroz kosu na vratu i prionuo je da me masažom oslobodi napetosti od celodnevnog putovanja, a opteredenost veridbom da i ne spominjem. Još nisam rekla Medi ili Džin. Poludele bi kad bi se saznalo pre nego što razgovaram s njima.
820
„Razgovarademo o ovome kasnije. U redu?“ Podigla sam se na prste i poljubila ga jednom, a onda i drugi put za svaki slučaj, da ne pomisli kako mu prkosim. Rukom mi je obuhvatio obraz. S lakodom sam okrenula glavu i poljubila mu dlan. Oči su mu bile nepoverljive, ali razumela sam da je to velikim delom zbog toga gde smo i s kim se družimo večeras. „U redu, dušo. Kasnije. Na primer, sutra.“ Odgovor mu je bio odlučan i pomalo zapovedan. Pogodba je pogodba. „Dogovoreno. A sad, Antone, reci mi šta radiš. Poslednji album ti inače rastura!“ „O, Lusita, taj album je bio ludilo. Je li ti se dopala ona pesma gde sam pevao preko ženskog glasa?“ „Totalno! A ti, Heder, kako si se snašla u ulozi menadžerke?“ Poslednji put kad sam ih videla, tek što je bila unapređena. Anton tad nije shvatao koliko je iskorišdavao najbolju prijateljicu i asistentkinju. I kad je umalo nije izgubio, ponudio joj je više da ostane. Koliko sam znala, sve je posle bilo savršeno. Pre nego što je stigla da odgovori, ubacio se Anton, što i nije bilo neobično za njega. Obožavao je da bude u središtu pažnje. Odgovaralo je njegovom zanimanju vrhunskog i uspešnog repera. „Ejč je asombroso… kako se to kaže? Neverovatna! Kakve nastupe organizuje, kakvu odedu nabavlja. Fantásticol Najbolja odluka koju sam u životu doneo je to što sam je unapredio. Drago mi je što sam se setio.“ „Ti!“ Heder i ja smo povikale u isto vreme, a onda prasnule u smeh. „U redu, možda i nisam sam smislio. Ali prihvatio sam.“ Prevrnula sam očima. Heder se zlobno smeškala i skrstila ruke. „Kako god, Antone. Čime deš nas nahraniti?“, pitala sam, kad sam zaobišla pult i gurnula ga kukom. Nije ni na tren prestao da meša sos na koji je pazio kao jastreb. „A, samo najbolje za mene i moju familia. Arroz con polio.“ „Prepoznajem reč piletina, ali šta je ostalo?“ Zakikotao se. „Uglavnom pirinač i piletina.“ „Baš si dao sve od sebe, vidim“, rekla sam. Anton mi je sklonio kosu s ramena i prešao mi palcem preko obraza. „Za tebe bih, Lusita, prevrnuo svet.“ Ton mu je zvučao ozbiljno, ali sjaj u oku je odavao šalu. Frknula sam. „Sa piletinom i pirinčem?“ Skupio je obrve. „Hej, nemoj da se šališ. Svi vole piletinu i pirinač, si?“
821
„Si, Antone. Vese, želiš li nešto da popiješ?“ Okrenula sam se prema Vestonu. Iz očiju je slao strele pravo u Antonov potiljak, a ja nisam imala pojma zašto. „Vese?“, pitala sam ponovo dok me nije pogledao. „Pide?“ Heder je prišla i otvorila frižider. „Hladi mi se šampanjac, koji bi trebalo da otvorimo, zajedno sa martinijima koje du da napravim. Svakako imamo razlog da proslavimo pošto dete se venčati! O, bože! Umirete li?“ Pitala je dok je išla ka ormaridu i vadila četiri šampanj čaše. Duboko sam udahnula punim pludima i pustila da mi napetost sklizne s ramena dok sam pružala ruku i zurila u prsten. „Ne, ne umiremo. Srednija sam nego što sam mislila da du biti u ovom životnom trenutku? Baš tako!“ Pogledala sam u Vesa, i celo telo kao da mu je smekšalo, oštrina od malopre kao da je nestala posle mojih reči. Ramena mu više nisu bila tako visoko podignuta, spustio je glavu na dlan, s laktovima položenim na kuhinjski bar u tromijem, mnogo opuštenijem položaju. „Koja žena ne bi bila van sebe?“ Nagnula sam se preko bara i zgrabila ga za ruku. Prihvatio je, podigao mi ruku i poljubio mi dlan. Zagolicalo me je u donjem delu leđa, i u sebi sam pratila kako mi se penje uz kičmu. To golicanje se pretvorilo u vrele pipke kad mi je palcem prešao preko sredine dlana. Kunem se, kao da mi je pritisnuo vrud prekidač za klitoris čim mi je noktom prešao po unutrašnjoj strani šake, morala sam da prigušim stenjanje. Sad nije bilo ni vreme ni mesto za uzbuđenje. Morali smo pregurati ostatak večeri pre uživanja u lepoti naše ljubavi. Ali hodemo. O, da, hodemo. I tog trenutka sam odlučila da du tako uzbuditi svog muškarca da de odlepiti od požude i pre nego što me odvede nazad u hotel. Igrajudi njegovu igru, uhvatila sam ga i povukla za ruku. Zatim sam mu prelazila prstom sa unutrašnje strane od lakta do zgloba, pravedi mu osmice. Oči su mu zasijale, i osmehnuo se, pokazujudi bele ravne zube i očaravajude usne, koje bih neumorno ljubila. Na trenutak sam se zabrinula da de mi se tajni plan da ga zavedem i izludim od požude vratiti kao bumerang. Brzo je kapirao, taj moj frajer. Bez obzira na sve, vredelo je napraviti kompromis. Zaobišla sam pult i stala pored njega. Odmah me je privukao sebi. Heder nam je sipala besmisleno skup šampanjac. „Hajde, Antone. Smanji ringlu i dolazi ovamo“, pozvala ga je. Anton je okrenuo prekidač, zavrteo se na vrhovima prstiju kao da je u spotu Majkla Džeksona, izvio telo unazad, ispružio stopalo i doplesao do nje. „Praviš se važan“, nakašljala sam se.
822
Ves je ovog puta prasnuo u smeh. Moj frajer se konačno opustio, ali mislim da je to imalo veze sa činjenicom da, prvo, nosim njegov prsten; drugo, stojim kraj njega; i trede, Anton je zapravo bio kreten. Jebeno seksi kreten, ali svejedno kreten. Ovaj prvi deo ne bih nikad priznala, čak ni pod krajnjom prisilom, jer bi Ves poludeo. Osim toga, kad bi Antonovi obožavatelji znali koliko je blesav, i dalje bi ga voleli jer je njegova muzika bila pun pogodak, a on zgodan kao sam đavo, a ta blesavost bi mu zapravo možda samo donela i nekoliko dobrih devojaka. Nada umire poslednja. Anton je podigao čašu i svi smo ga sledili. „Za Lusitu i njenog hombre, da blistate kao sunce i dugo budete zajedno izgubljeni u amor. Salud.“ Nasmešila sam se, i Ves se prvi put Antonu iskreno nasmešio i klimnuo glavom. Anton je pogledao u Vesa, zatim u mene, podigao je bradu i ispio punu čašu odjednom. Završio je veselo sa: „Segundo ronda.“40 Ves me je stegao za rame, i bacila sam pogled na njega. „Drago mi je što smo došli“, priznao je. Zažmurila sam, udahnula, i naslonila mu čelo na vrat. „I meni. Dobri su prijatelji i samo mi žele najbolje. A. To. Si. Ti.“ Na svaku reč sam ga bocnula u obraz. Podigao mi je glavu i sočno me poljubio u usta. „Shvatam. Glava mi je još… znaš… sluđena.“ Govorio je tako tiho da sam samo ja mogla da čujem. Nije bilo važno, jer se posle naše zdravice Anton vratio kuvanju, a Heder je otišla da nam ponovo naspe pide, a onda i da pusti neku muziku. „Ne.“ Milovala sam mu slepoočnice. „Samo se nepotrebno brineš. Nikad nede biti drugog. Kunem se.“ Klimnuo je glavom i nagnuo se dovoljno blizu da mu osetim dah na usnama. Gotovo sam mogla da mu okusim šampanjac u dahu. „A ja du se pobrinuti za to“, prošaputao mi je kraj usta pre nego što me je uvukao u dubok, vlažan poljubac, mnogo dublji nego što je bilo prikladno. Prekinuli smo na zvuk pljeskanja ruku, povika i navijanja sa druge strane pulta. Bide to duga nod.
40
Španski: Druga runda. (Prim. prev.) 823
DRUGO POGLAVLJE „Ne! Ne dirajte je. Đina! Đina!“ Probudila sam se na Vesov povišen glas. Dozivao je Đinu. Oterala sam san iz očiju i previše čaša šampanjca, pojačanih sa mnoštvom martinija, i sela sam. Ves se pored mene bacakao i prevrtao. Čaršavi su mu bili obavijeni oko tela, a čelo istačkano kapima znoja. Čak su mu se i grudi presijavale okupane znojem, od kog se odbijala mesečina što je dopirala kroz prozore. Mora da se mučio s ovim košmarom mnogo duže nego obično. Najčešde je bilo dovoljno da mu spustim šaku na ruku ili grudi, i smirio bi se, možda probudio, možda i ne. Prošlo je nekoliko dana od kada je sanjao. Gotovo cela nedelja. Terapija je odlično delovala. Otkako smo otišli iz Malibua za Njujork, prošle nedelje je propustio poslednji razgovor s doktorkom. Na trenutak sam proklinjala sebe što sam bila tako sebična. Želela sam da bude sa mnom na zadatku u Njujorku kad mu je verovatno bila potrebna udobnost i sigurnost doma da nastavi sa procesom izlečenja. Prošlo je samo pet sedmica od zatočeništva. Ni približno dovoljno da napusti jedino mesto gde se osedao bezbednim. Sranje! Izvukla sam se iz kreveta baš kad je ponovo viknuo. „Dina… ne. Ne. Ne, o, bože. Mija! Mija! To je moja žena! Skidajte prljave ruke s nje!“ Vrištao je, a telo mu se izvijalo u naizgled krajnje bolan luk. Upalila sam svetla i viknula:. „Vese! Molim te, vrati mi se!“ Nisam želela da rizikujem da ga diram. Jednom kad sam to učinila, izbacio je ruku i zakačio me laktom po rebrima, od čega mi je ostala gadna modrica, a on se posle osedao gore nego ja. Otad nisam nikad više probala da ga fizički probudim. „Ako pipnete Miju… ubidu vas. Ubidu vas! Ona je moja!“ urlao je. Dohvatila sam bocu vode sa stočida pored kreveta, otvorila sam poklopac, pomolila se onom važnom tipu gore i prolila je po Vesovim grudima. Telo mu se zatreslo i ruke su poletele u suprotnim pravcima. Bila sam spremna na to i samo sam se malo sklonila na vreme da izbegnem njegov nagonski odgovor. „Mija!“ Zenice su mu bile potpuno raširene, a usne skupljene. „Jesi li dobro?“, zarežao je. Nisam bila sigurna je li ljut na mene, još izgubljen u zlim kandžama sna, ili je iskreno želeo da zna. Oblizala sam usne i sklonila kosu s lica. „Dobro sam. Voliš li me?“, pitala sam ga isto pitanje kao i svaki put kad bi imao takve snove. „Više nego ikog na svetu.“ Odgovorio je odmah.
824
Krenuo je da ustane, ali ispružila sam ruku. Još nisam bila sigurna ko je ta osoba. Moj Ves. Zarobljenik Ves. Žrtva Ves. Opasni, ljutiti Ves. „Ko sam ja?“, pitala sam, pokušavajudi da utvrdim je li još zarobljen u košmaru. „Ti si Mija Sonders, uskoro Mija Čening.“ Reči su mu bile nežne, iako napete, kao da ga boli dok ih izgovara. Osmehnula sam se na spomen mog imena uz njegovo prezime. „Stvarno lepo zvuči.“ „Naravno da zvuči. Dođi ovamo.“ Oči su mu povratile jasnozelenu boju u koju sam se zaljubila pre više meseci, ali bila sam još oprezna. „Zašto me voliš?“ Nasmešio se, protrljao vilicu i pustio da mu ruka padne na čaršave. „Zato što nisam ja bez tebe. I ne želim nikad da budem ja bez tebe.“ Zažmurila sam i dopuzala mu preko kreveta u krilo. „Dušo“, uhvatila sam ga za obraze, „reci mi šta se desilo.“ „Posle“, prošaputao je pre nego što mi je obavio ruku oko leđa i uvukao moju bradavicu u usta preko svilene spavadice. Voleo me je u donjem vešu. To je bilo iznenađenje. Izgledao je kao muškarac koji više voli da baci gadice na pod pošto mi ih je obično skidao gotovo čim bih ih obukla. Ipak je govorio kako voli da me gleda u njemu. Izvila sam se pod njegovim žarkim poljupcem, uživajudi u tome kako mi svila golica vrh zajedno sa usisavanjem. Božanstveno. Bez mnogo uvoda, pronašao mi je porub spavadice koji mi se skupio na kukovima i podigao mi ga preko glave tako da ima nesputan pristup mojim dojkama. Bile su natečene i bolne od potrebe dok mi je on hranio želju dugačkim lizanjem, dubokim usisavanjem, i razigranim vrelim grickanjem. Igrao se sa oba užarena vrha sve dok nisu pocrveneli kao trešnje i isto se tako zaokruglili. „Volim tvoje dojke.“ Kružio je jezikom oko jedne. „Vole i one tebe“, dahtala sam, želedi više, tražedi mnogo više. Pokrenula sam kukove i trljala se o njegovu muškost, koja mi se ponosno podigla između butina. Bio je predivno nag ispod mene. Kad smo završili s vođenjem ljubavi nakon što smo se vratili sa večere s Antonom i Heder, nije se ni trudio da oblači bokserice. Samo se prevrnuo uz mene nakon što sam obukla spavadicu – bez donjeg veša – i uskočila u krevet pored njega. Prebacio je nogu preko mene i zaspao. „Primi me u sebe, dušo. Želim da se obaviješ oko mene.“ Nikad nije rekao ništa bolje.
825
„Rado“, šapnula sam mu uz usne, uvlačedi donju u usta dok sam klečala, hvatala ga za dugačak debeo kurac, i nameštala ga na ulaz. Sklapajudi oči, uzela sam ga u svoje telo, uživajudi u svakom predivnom centimetru njegovog kurca, koji se protezao preko preosetljivog tkiva do krajnjih granica. Čim sam sela do kraja i kurac mu se duboko uglavio, oboje smo uzdahnuli. Posle takvih uzdaha, sve ono što se desilo pre nestajalo je. Život, ružni snovi, sve ono što smo još morali da uradimo narednog dana. Nestalo. Sve zbrisano čim su nam se tela spojila u jedno. Čisto blaženstvo. Pustila sam ga da me s rukama na kukovima podiže i spušta ritmom koji je uspostavio. S Vesom je baš svaki put bilo neverovatno. Ništa se nije moglo uporediti sa čistim zadovoljstvom koje sam osedala kad bi se ugnezdio duboko u meni. Nikad mi to nede dosaditi. Znala sam da du, šta god nam bududnost donese, umreti želedi da budem samo sa ovim muškarcem do kraja života. Pratedi ga, malo sam ubrzala. Polako sam se podizala, a onda naglo spuštala uz mumlanje, sve dok nije počeo i on da se zariva na svako moje spuštanje. Svaki put mi se činilo kao da me njegov ud probada pravo do duše. „Tako prokleto duboko…“, stenjala sam i na usta mu spustila žestok poljubac. Zaječao mi je u usta dok smo oboje uživali u još jednom susretu naših tela. „Moram da te jako tucam, Mija. Oteraj sve demone…“ Zažmurio je, zarivajudi mi prste u bokove. „Hajde da ih oteramo, dušo.“ Podigla sam se i stegla unutrašnje mišide tako da nema izbora ved da obrati pažnju na golu ženu koja mu je stezala kurac dok mu je sedela na krilu. „Gospode! Predobra si za mene“, rekao je dok mi je obema rukama prelazio preko leda i hvatao me za ramena. O, sranje. Svaki put kad bi me tako uhvatio, tražio je najbolje uporište. Sutra du smešno hodati, ali orgazam koji je išao s tim potpuno bi me protresao. Baš kao što sam i sumnjala, istog trenutka kad sam se podigla, povukao me je rukama nadole i snažno se zabio u mene. Uzviknula sam, osedajudi se kao da me je zarivanje njegovog debelog kurca rascepilo napola. Iznova se zakucavao u mene, uzimajudi sve što mu treba da otera demone što su ga mučili, a ja sam ga potpuno pratila. Svaki prodor i povlačenje, svaki dah koji nam je izletao iz usta vradao mi je mog muškarca, ovde, u sadašnjost. Na mesto gde je vladala ljubav, a demoni su mogli da se zavuku nazad u svoje rupe i crknu. Telo mi se ukočilo, a Vesovi prodori su istovremeno postali još uporniji. Stegao je zube i čvrsto zatvorio oči. Nije mi padalo na pamet da ga pustim da padne u provaliju bez mene s njim.
826
„Vese…“, pozvala sam ga, upozoravajudi. Neumorno se zarivao u mene, stremedi ka rubu. Svaki neuron i živac u meni su oživeli, varničili, i bili spremni da se zapale, ali htela sam da bude sa mnom. Uvek sa mnom. „Vese, dušo.“ Glas mi je bio slab, izgubljen u magli krajnje požude. Jahala sam na tako ogromnom talasu zadovoljstva, koji je mogao celu da me proguta, ali želela sam i njega tu. „Vese.“ Progutala sam jecaj dok mi razarajudi osedaj jahanja njegovog kurca nije oduzeo sposobnost da se suzdržim. Konačno, konačno je otvorio oči. Jarkozeleni krugovi požude zurili su u mene, i procedio je samo jednu reč: „Svrši.“ I prvi put u životu ta jedna reč je bila dovoljna. Poletela sam kao raketa u orbitu, stežudi svoje telo oko njegovog dok se zabijao još nekoliko puta, i zajedno smo pronašli nirvanu. Uzvici su mu se pomešali s mojim, i znala sam da de biti sve u redu. Dok god smo mogli jedno drugo da vratimo iz pakla, uvek demo imati ovo. Čim smo se istuširali, dovukla sam se nazad u krevet, umorna do besvesti, ali željna da znam šta se dogodilo. Terapeutkinja je rekla da treba da radi na tim pitanjima ili de se rane zagnojiti i snovi de postati samo gori. Ispružila sam se preko njega i spustila bradu na ruke, kojima sam mu prekrila srce. „Dakle… šta se dogodilo u tom snu?“ Uzdahnuo je i provukao rukom kroz neurednu pepeljastoplavu kosu. Ta razbarušenost od spavanja mu je mnogo dobro pristajala. Da nije upravo prekinuo vožnju rolerkosterom – takav sam osedaj imala u vagini posle previše seksa – bila bih spremna da se ponovo provozam i vrištim s njim. Avaj, bolan osedaj među nogama potvrdio mi je da je središtu mog zadovoljstva svakako bio nužan predah. „Zaista ne želiš taj užas u glavi, Mija. Dođavola, ne želim ga ni ja, a kamoli da ti brineš zbog toga.“ „Jesu li ti se vratila sedanja?“ Znala sam da mu se to vrlo često dešavalo. Odmahnuo je glavom, zastao, i zamišljeno se ugrizao za usnu. „Na neki način, valjda. Bio sam tamo u kolibi. Sve je bilo drugačije. Prvo su zgrabili Đinu kao i obično.“ Zadrhtala sam, znajudi tačno šta su ti ekstremisti uradili njegovoj bivšoj. Neprestano silovanje nije povredilo samo nju. Ves je bio prisiljen da to gleda iz dana u dan. „A šta se promenilo?“ pitala sam tiho, ne želedi da ga odvratim od priče.
827
Udahnuo je, zatreptao par puta i prineo ruku uvojcima kose koji su mi pali po licu. Kratko je trljao pramenove između prstiju. „Ona se pretvorila u tebe“, rekao je na kraju. „Kako to?“ Namrštio se, ali nastavio je da mi se igra sa kosom. Pogled mu je bio fokusiran na moje lice kao da pokušava da mi zapamti svaku crtu sa takvom žestinom kao nikad pre. „Kosa je prvo bila drugačija. Bila je to Đinina crna kosa, samo ne tako crna i svilena kao tvoja.“ Namrštio se. „Zatim usne.“ Prešao mi je prstom preko njih. Odgovorila sam tako što sam mu poljubila jagodicu na prstu. „Nos joj se produžio na moje oči.“ Istim prstom mi se spustio od čela do vrha nosa. „Još nisam mogao da verujem…“ Glas mu je postao promukao, kao da je progutao kamenje. „Nisi verovao u šta?“ „Verovao sam da je ona sve dok se njene plave oči nisu pretvorile u svetlo, svetlozelene. Oči kakve sam video samo na jednoj osobi… tebi.“ „O, Vese, bože…“, progutala sam emocije koje su mi stezale grlo. „To nisam bila ja.“ Zažmurio je i pokazao na srce. „Znam to ovde, ali ovde se“, pokazao je na slepoočnicu, „pojedinosti ponekad izmešaju. A nodas je bilo najgore. Jednog trena se sve odvijalo kao onih nodi kad su odvodili Đinu, ali onda se ona pretvorila u tebe. I Mija… ne bih preživeo da sam video kako se to dešava tebi. I sad jedva podnosim, kad sam video da se desilo nekome do koga mi je stalo, ali tebi? Gospode… sama ta pomisao me ubija.“ Obuhvatila sam mu lice. „Vese. Ovde sam. Nisam nikad bila tamo. Preživeo si nešto užasno. Gledao si kako se nešto najgore mogude dešava nekome koga si voleo. Ali to nisam bila ja. Volela bih kad bi postojao način u toku nodi da ti to dokažem. Da te izvedem sa tog mesta, van tog načina razmišljanja.“ Obavio mi je ruke oko golih leđa. „Ved jesi. Ovo što radiš. Kako mi pomažeš nodu. Bolje mi je. Kunem ti se.“ Suze su mi se skupile u očima. „Znači, to što sam te dovukla ovamo nije ti pogoršalo stanje?“ Nasmešio se, zatalasao stomačnim mišidima, i povukao me preko grudi dok nam se nosevi nisu dodirnuli. Ljubio me je dugo, polako i duboko, držedi me čvrsto iza vrata, tako da sam mu bila prepuštena na milost. Dok mi je blago grickao usne, nežno je odmakao lice od mog. „Samo mi ti održavaš zdrav razum. Bez tebe, bez naše ljubavi, krenuo bih lošim putem. Mija, ti mi daješ razlog da se borim, razlog da živim. Daješ mi nadu u bududnost. Nije mi
828
teško da budem s tobom. Ne bih pošao da sam mislio kako de mi prijati da se razdvojimo.“ Priljubila sam mu se uz grudi i poljubila ga tačno preko srca. „I da nisi došao, ne bih imala ovaj svetlucavi prsten na ruci.“ Zamahala sam levom rukom tako da vidi, a i da ja vidim dijamante kako sijaju na mesečini. Bilo je veličanstveno i ostajala sam bez daha svaki put kad bih pogledala taj jednostavan dizajn. Takav stil mi je savršeno odgovarao i dokazivao je da me moj muškarac veoma dobro poznaje. Dunuo je. „Nemoj misliti ni na tren da te ne bih pitao prvom prilikom. Kupio sam taj prsten čim sam otišao iz Majamija.“ „Majamija! Ali to je bilo davno!“ Zakikotao se. „Da, ali ako se sedaš, imali smo vrlo malo vremena pre nego što si krenula za Teksas, a onda sam ja bio na poslu. Poslu iz pakla.“ Naježila sam se. „Posle toga, trebalo mi je da se oporavim. Nisam želeo da pomisliš kako tražim izlaz iz posttraumatskog stresa, ili na brzinu pokušavam da se ponovo sastavim. Želeo sam da znaš da sam spreman, ozbiljno spreman da se posvetim tebi i našem zajedničkom životu.“ „Volim te, Vestone Čarlse Čeninže III.“ Rekla sam i nasmešila se. „Tredi.“ Ponovio je, zadirkujudi me. Zato sam ga zaokupila nečim drugim, tako što sam mu poklopila usta svojim. * * * Telefon je zazvonio tri puta pre nego što se javila sva zadihana. „Halo.“ „Džin, šta se dešava? Zašto si zadihana?“ Pogledala sam na sat i na njemu je stajalo jedanaest sati ujutru, osam po pacifičkom vremenu. Ves i ja smo ostali u sobi danas, odmarali se, gledali filmove i tražili da nam donesu hranu u sobu. Zakazali smo masažu za parove u hotelskom spa centru za sat vremena, ali mislila sam da je dobar trenutak da mojim devojkama javim vest. Ved sam zvala Medi, i bila je ushidena. Govorila je kako demo imati duplo venčanje kad diplomira. Kad je Medi bila uzbuđena, nije mi preostajalo ništa drugo ved da joj udovoljavam. Međutim, zaboravila sam da joj kažem kako Ves veruje da demo se venčati na Novu godinu. Nešto sam želela da joj ispričam i u četiri oka, uz pide, a možda i više od jednog. „Uh, bez razloga. Ooooo, uh… mmm. Prestani“, rekla je kroz telefon, ali sumnjala sam da se obrada meni.
829
„O, kurvo mala. Tu ti je neki muškarac!“ Zakikotala sam se u telefon i zacoktala. Ona bi mene istresla iz gada da je bilo obrnuto. „Ha? Ne. Nema muškarca. Ja? Ju.“ Glumatala je. „Jebote… baš tu.“ Šaputala je kao da joj telefon nije kod usta, ali ne i dovoljno daleko da ne čujem šta govori. „Tuca te upravo sada?“ Bljak. Postoji nešto što ne želiš da podeliš sa najboljom drugaricom. Kao na primer ovo. „Mija, dušo, ovo je loš trenutak. Tako je… tako… loš…“ Glas joj je utihnuo. „Stvarno? U redu, dobro, samo sam htela da ti javim da me je Ves zaprosio. Udaj em se prvog januara, mesto demo tek utvrditi. Uživaj u jebačini.“ Prekinula sam vezu i počela sa odbrojavanjem. Pet. Četiri. Tri. Dva. Telefon mi je zazvonio na dlanu. Na ekranu mobilnog pisalo je Smrdljiva Drolja. Sačekala sam da odzvoni četiri puta samo da joj se malo dupe puši. „Ved si prestala da tucaš tipa koji navodno nije tu? Mora da je ševa bila loša.“ Požurila sam da je malo bocnem. Disala je teško, iako sam po zvucima shvatila da se krede po gostinskoj kudi. „Ti si mene zvala, sedaš se? U osam sati u jebeno jutro, radnim danom, dok mi je onu stvar neko usisavao prvi put posle bog zna koliko meseci i baciš mi onakvu bombu? Grozna si. Znaš to, Mija?“ Izgovorila je prilično razdražljivo. „Da znaš samo koliko si grozna… rekla bi… prokletstvo, ja sam grozna!“ Prasnula sam u smeh, izvrnula se na krevet i pogledala u prsten koji mi se presijavao na suncu. Veličanstveno. Nisam mogla prestati da gledam u njegovu raskoš. „Jesi li završila sa prigovaranjem?“ Zaječala je. „Pa, pošto sam sad ostala bez razornog orgazma jer si mi tom bombom uništila zadovoljstvo, da, završila sam. A sad, počni iz početka i sve mi ispričaj. Ako ispustiš i najmanju sitnicu, zamenidu ti šampon u kupatilu sa losionom za skidanje dlaka. Da vidimo kako bi se Vesu svidela delava mlada.“ Kroz smeh sam joj ispričala kako me je zaprosio. Medi sam predutala tu sitnicu da smo pre toga imali odličan seks, ali ne i Džin. Moja najbolja prijateljica je živela za takve priče. „Opa. Onda ga prokleto treba čuvati. Dakle, hodeš li se zaista udati za njega prvog dana nove godine?“
830
Slegnula sam ramenima iako nije mogla da me vidi. „Nisam sigurna. Deluje mi prilično rešeno. Meni datum i nije toliko važan. On je, s druge strane, odlučio da novu godinu započnemo kao gospodin i gospođa. Što je veoma neobično pošto je, kad smo se upoznali u januaru, on bio taj koji je razmišljao sasvim suprotno.“ „Ali i ti si“, dodala je predusretljivo. „U pravu si. Kao da su prošle godine otad, a zapravo je prošlo samo deset meseci. Misliš li da sam luda i da se zaledem s njim?“ „Sačekaj.“ Čula sam je kako hoda kroz malu gostinsku kudu u Malibuu. Vrata su se otvorila i zatvorila, i u daljini kao da sam čula talase okeana. Verovatno je bila ispred kude i gledala u Tihi okean. Nije me bilo samo dva dana, a kuda mi je ved nedostajala. Neverovatno koliko mi je brzo Vesovo malo imanje postalo dom. „Stvarno, Mija, znaš da nisam stručnjak za ljubav, ali jesam stručnjak za tebe. Imala si neke stvarno odvratne muškarce u prošlosti.“ „Uhh. Ne podsedaj me.“ „Ne, moram, zato što te to delimično čini ovakvom kakva si danas. Pored kretena Blejna, bilo ih je nekoliko i pre njega u koje si se zaljubila što su ti slomili srce.“ „Istina.“ Klimnula sam glavom i grickala iskrzanu ivicu nokta. „Ali nijedan te nije slomio. Vesov nestanak u Indoneziji? To te je uništilo.“ Sama pomisao na to vreme, neverovatan bol i gubitak veliki kao planina koji sam osetila, ne znajudi gde je on ni hode li se vratiti kudi – nikako nisam želela da ponovo oživljavam to vreme. „Da“, uspela sam tiho da procedim. Džinel je polako udahnula i zabrinula sam se da možda puši, ali nisam imala srca da je tog trenutka zbog toga napadam. „Dakle, možeš li zamisliti sebe bez njega? Ili još bolje: možeš li zamisliti sebe ikad više s nekim drugim?“ „Apsolutno ne“, odmah sam odgovorila. A to je izgovorila žena koja voli ljubav, čak i pošto se toliko puta opekla u prošlosti. Povrh svega, uživala sam u neobaveznom seksu kao i svako drugi, ali niko nikad ne bi mogao da zauzme Vesovo mesto kod mene. „On mi je sve na svetu, Džin.“ „Eto ti tvog odgovora.“ „Podržavaš li me?“ čekala sam, zadržavajudi dah. Nije mi trebalo Džinelino odobrenje, ali kao što je rekla, zaista me je dobro poznavala. Veoma dobro. I ne bi se suzdržavala da mi kaže kako du napraviti ogromnu grešku da u to veruje. „Dušo, podržavam te u svemu što radiš. Možda mi se ne sviđa uvek, ali podržadu te. Međutim, s Vesom… on ti je sve na svetu. Vidim to kod tebe, ali što je još važnije, Mija, vidim i u njegovim očima svaki put kad te pogleda i kad misli
831
da ga niko ne vidi. Lud je od ljubavi za tobom. Sunce, Mesec, zvezde… dođavola, i Zemlja mu se okrede samo zbog tebe.“ „Hvala, Džin. Mnogo mi znači.“ „Znaš šta mnogo znači?“ O, da, spremala mi je zvrčku. „Šta?“ „Odloženi orgazam. Tao de morati iznova da me pali. Samo što se s tim seksi samoanskim pastuvom brana široko otvara sama od sebe.“ Ispustila je zvuk kao da se oblizuje. „Blagi bože! Tucaš se s Taom, Tajevim bratom? Kako? Kad?“ Zakikotala se. „Razgovaramo od maja. Znao je da dete otidi. Uzeo je slobodne dane. Provešde dve nedelje kod mene da upije malo kopnenog sunca i peska. Pretpostavljam da demo morati izadi iz spavade sobe da se malo osunčamo.“ „Droljo mala!“ „Znam! Tako sam uzbuđena. Devojko… vidim svaki put havajske bogove vatre kad mi…“ „Dosta!“ Zavrtela sam glavom. „Molim te, poštedi me pojedinosti.“ „Ua. Nisi zabavna!“ „Vrati se svom muškarcu. Uživaj u toj samoanskoj lepoti.“ Osvrnula sam se po sobi i oslušnula zvuk tuša. Još je radio. Dobro. „Znam iz iskustva. Izude te iz cipela.“ „Mislim da du morati da se obujem da bi se to desilo, ali kapiram. Kapiram te, devojko.“ Razvukla je reči da naglasi. „Svaka čast! Lepo se provedi!“ Smejala sam se i plesala po sobi, oduševljena što mi najbolja drugarica uživa sa stvarno dobrim frajerom iz izvanredne porodice. „O, hodu. Hodu, sestro. Volim tvoje ružno lice.“ I kako ved liči na nju, spustila je slušalicu pre nego što sam stigla da joj odbrusim. Prokletstvo! Opet je pobedila.
832
TREĆE POGLAVLJE Ves i ja smo ušli u predvorje iz lifta, na putu da se nađemo sa Mejsonom i Rejčel na ručku. Čim sam zaobišla visoki mermerni stub i zakoračila u veličanstveno otvoreno predvorje, ugledala sam Mejsonovu krupnu priliku s rukom opušteno prebačenom oko njegove žene. Okrenuo se, i pogledi su nam se sreli. Široko sam se osmehnula. Srce mi je lupalo u grudima. Poslednji put kad sam ga videla, brinuo se o meni u hotelu nakon što me je napao kalifornijski senator. Ukopala sam se u mestu, ali Mejson nije. Praktično je dojurio na onim dugim nogama do mene. Obgrlio me je i podigao, a zatim zavrteo u vazduhu. Skupila sam noge da ne bih usput nekoga zakačila. Konačno se zaustavio, spustio me na pod, obuhvatio mi obraze, i poljubio me u čelo. „Bože, lepo izgledaš, slatkišu. Daj da te dobro odmerim.“ Imao je bostonski naglasak. Nešto u tim bostonskim momcima je baš umelo da uzbudi devojke. Odmerio me je od glave do pete. Kao i obično, nisam bila odevena po poslednjoj modi, ali potrudila sam se da izgledam dobro. Naročito za mog muškarca. Imala sam na sebi crne farmerice, uzan pleteni zeleni džemper, smeđe antilop čizme na visoke potpetice, okrugli raznobojni šal i smeđu kožnu jaknu do kolena. „Da, izgledaš zapaljivo zgodno!“ Gurnula sam ga u rame. Sad nam je ved prišla i Rejčel. „Mija, drago mi je što te vidim. Cele nedelje od ovog tipa samo slušam kako je uzbuđen što de te videti i upoznati tvog dečka.“ Ljupko se nasmejala i privukla sam je u zagrljaj. „Rejč, drago mi je što vas vidim, naročito u ovakvim okolnostima.“ Odmakla sam se i sklonila joj zlatnu kosu s ramena. „Izgledaš čarobno. Ljubav ti lepo stoji.“ Osmehnula se od uha do uha kad ju je Mejs zagrlio oko ramena i poljubio je u slepoočnicu. „Da, da, tako je“, složio se. Ves nije prekidao naše pozdravljanje, ali osedala sam njegovu vrelinu odmah iza leda. Nagnula sam se unazad i, ne brinudi da du izgubiti ravnotežu, posegnula sam iza sebe. Kao što sam i pretpostavljala, bio je tu, čekajudi da mi pruži ruku ili me pridrži. Osmehnula sam se i podigla pogled dok sam ga grlila oko struka. Osmehnuo se i namignuo. Bože, obožavala sam kad mi namiguje. To kao da nam je bio neki poseban jezik. To jedno namigivanje je govorilo: „Da, znaš da sam tu, i uvek du biti.“ „Mejsone Marfi, Rejčel Denton, ovo je moj dečko Veston Čening.“
833
Ves je pružio ruku da se rukuje prvo sa Mejsonom, a onda i sa Rejčel. „Mija, misliš verenik?“ Nakrivio je glavu i protrljao mi nosom slepoočnicu pre nego što mi je spustio poljubac tamo. Rejčel je razrogačila oči, sjajne kao farovi usred mrkle nodi. „Udaješ se?“, ciknula je. Ramena su mi automatski poletela ka ušima. „Nego šta!“ Skakutala je gore-dole, skinula rukavicu, i pokazala mi levu ruku. „I ja!“ Zaustila sam da nešto kažem, ali emocije i radost su me tako savladali da sam skakutala kao petogodišnje dete koje je saznalo da de putovati u Diznilend. Zagrlile smo se, cičale i skakutale dok nismo ostale bez daha. „Da vidim tvoj prsten!“, gotovo je viknula. Ispružila sam ruku. „Prekrasno.“ Blago mi je okrenula prst da ga vidi celog. „Neupadljiv i nimalo razmetljiv kao neki koje poznajem.“ Zakolutala je očima i pogledala u Mejsona. Mejson se isprsio i lukavo osmehnuo. „Da vidim tvoj.“ „Ne možeš ga promašiti“, rekla je suvo, potiskujudi uzbuđeni osmeh. Ispružila je levu ruku, i dragulj na njenom prstu me je gotovo oborio. Bio je ogroman. „Blagi bože, koliko karata ima?“ pitala sam zadivljeno, proučavajudi džinovski četvrtasti dijamant koji joj je prekrivao čitavu površinu prsta. „Četiri karata središnji kamen, jedan karat svaki sa strane. Ukupno šest karata.“ Mejsonov uobraženi odgovor me je podsetio na trenutak kad smo se upoznali, a on se ponašao kao potpuni kreten. Napudila sam usne, stavila ruku na kuk, i pogledala ga iskosa. „Šta? Šta da kažem. Volim bejzbol, ali ne toliko kao moju devojku.“ Privukao je Rejčel sebi. „Ti zaslužuješ više.“ „Samo sam želela muškarca“, progunđala je, ali znala sam da joj nije smetalo. Nije bila tip žene koja je marila za tako nečim. Naravno, oblačila se neverovatno dobro, savršeno je držala Mejsa u redu i mogla je s lakodom da se druži sa najbogatijima, ali duboko u sebi, bila je obična devojka koja je samo želela muškarca. Ves mi je prebacio ruku oko ramena i nagnuo se, prinosedi mi usne uhu. Čim mi je njegov dah zagolicao dlačice, spustila mi se plima želje niz kičmu. Imao me je, a ja sam ved želela još. Hode li ikad biti drugačije? Đavolski sam se nadala da nede. „Mija, ako želiš veliki kamen, vrlo rado du ti ga kupiti. Samo sam mislio da ti ne…“
834
Prekinula sam ga tako što sam se okrenula, obuhvatila mu lice rukama i poklopila mu usne svojima. Njegov iznenađeni uzvik mi je bio poziv da mu uguram i jezik. Posle kradeg preplitanja jezicima, odmakla sam se i pobrinula se da me pogleda svojim zelenim očima pravo u oči. „Volim svoj prsten više nego bilo šta drugo što posedujem. Više i od Suzi – to jest dok mi ne kupiš dukati, ili kasnije MV agustu FCC, a to košta oko sto četrdeset zelembada, što je ludo, ali dukati je samo četrdeset, što je i dalje mnogo love…“ Ves mi je stavio dva prsta na usta i nasmešio se kao luđak. „Moja devojka ima priliku da dobije prsten vredan pola miliona dolara, a ona umesto toga želi međunožnu raketu. Gospode, ti si savršena žena.“ „Savršena žena!“ Poljubila sam mu usne i osetila pepermint iz paste za zube. Njam. „Dobro, sram vas bilo“, zacerekao se Mejs, prekidajudi nam trenutak. „Moja devojka i ja umiremo od gladi. Imate li neku želju kuda da idemo na rudak? Možda danas?“ Skupila sam oči i pogledala ga kroz proreze. „Izvini, bacaču, ljubim svog verenika. Smeta ti?“ Mejson je podigao ruke, pretvarajudi se da je ljut. „Kako god. Hajdemo, Rejč. Idemo da pronađemo neku hranu!“ Zanimljivo, ali kad su Ves i Mejs počeli razgovor o sportu, videla sam kako napetost u Vesovim ramenima popušta. Pitao me je, pre nego što smo se dogovorili da se susretnemo s Mejsonom, jesam li imala odnose s njim. Kad sam mu rekla da nisam, činilo se da mu je laknulo, ali je i dalje bio oprezan. Nešto uvezi s tom novom ljubomornom stranom mi se nije sviđalo. Moradu o tome da porazgovaram s Anitom, Vesovom terapeutkinjom, kad se vratimo u Malibu. Moj bududi muž je imao mnogo predivnih osobina, ali ova nova ljubomora nije bila jedna od njih. Pretpostavila sam da je to zato što smo sad bili zvanični, i možda je mislio da polaže pravo na mene? Stvarno nisam znala. Samo sam primedivala da je svaki put kad bi se Mejs približio Rejčel moj frajer to primedivao i još se više opuštao, kao da ga je svaki i najobičniji dodir uveravao da nema razloga za brigu. Ipak, sve se zapravo svodilo na to da nema razloga za brigu zato što sam se obavezala njemu i samo njemu. Morao je da mi veruje. Zato sam se zapitala zašto je želeo da se tako brzo venčamo. Čemu žurba? Ako je hteo da se ženi tako brzo zbog ljubomore, odmah du to zaustaviti.
835
„Dakle, kad nameravate da se venčate?“ pitala sam Rejčel. Oči su joj zablistale, i nagnula se napred preko šanka. Pronašli smo pab blizu hotela koji je bio topao, imao je jabukovaču i veliki izbor stranih piva na točenje, što je zanimalo momke, a uz to i pristojan jelovnik. „Razmišljali smo krajem sledede godine. Bejzbol se obično ne završava sve do početka oktobra, pa verovatno odmah posle toga. Možda trede ili četvrte nedelje u oktobru, je li tako, dušo?“ Gurnula je Mejsa u rame. Spustio je ruku na ogroman prsten veličine njegovog dlana. „Da. Kako god ti odlučiš. Bidu tamo, i nosidu šta god ti izabereš.“ Šta očekivati od muškarca kome je jedini plan bio da ništa ne planira za sopstveno venčanje. Planiranje. Uhh. To je bilo poslednje na svetu što sam želela da radim. Rejčel je zakolutala očima. „Bide ogromno. Oboje imamo tako velike porodice, naravno, bide tu i svaki član tima i gomila članova drugih timova s kojima je prijatelj. Poslednji put kad sam brojala, to je bilo oko četiristo pedeset.“ „Šta četiristo pedeset?“ „Ljudi.“ „Gospode! Mislim da čak nisam ni upoznala toliko ljudi u čitavom životu.“ Rejčel je slegnula ramenima. „To je deo posla kojim se bavimo. Što više, to bolje, rekla bih. Bide neverovatno. Sve sama planiram. Kad smo ved kod toga, čekaj da izvadim kalendar.“ Ukucala je nešto u ručni uređaj koji je nosila u torbici. Nije to bio telefon, ali i nešto manje od laptopa. Rekla bih ajped. „U redu, dakle, koji datum planirate? Nadajmo se da nede imati utakmicu, ali, nažalost, ništa ne možemo da obedamo.“ Napudila se, i činilo se da joj je iskreno žao. „O, dobro, nismo još tačno odredili.“ Pokušala sam, ali Ves to nije prihvatao. „Izvini, Rejčel, jesi li ti to pitala za datum našeg venčanja?“ Pogledala ga je. „Jesam.“ „Prvi januar, nova godina“, odgovorio je s apsolutnom sigurnošdu. Mejs je zviznuo. „Prokletstvo, to de brzo. Sve ste pripremili, slatkišu?“ Na to tepanje, Ves je zaškiljio na Mejsona. Uzdahnula sam. „Ves želi da to bude na prvi dan nove godine, ali ja još nisam pristala.“ Odmahnuo je glavom. „Nije istina. Potpuno si pristala.“ „I treba li da te podsetim da se pitanja postavljena usred orgazma kod mene ne računaju?“ Mejson je nekoliko puta udario po stolu i od srca se nasmejao. Čak se i Rejčel zakikotala iza ruke.
836
Ves se osmehnuo. „Dušo, znaš da du dobiti ovu bitku, a ipak deš i ti iz nje izadi kao pobednica. Verovatno bi trebalo da počnemo sa planiranjem. Moja majka de želeti da se u sve umeša, a sedam nedelja nije mnogo vremena.“ „Sedam nedelja“, ostala sam bez daha, shvativši koliko je to zapravo blizu. „Da se u sve umeša?“ Zavrtela sam glavom. To nipošto nisam želela. Nipošto. Nikako. „O, ne. Mija izgleda kao da hode da zbriše. Slatkišu, jesi li dobro?“ pitao je Mejs, ali alarmi u glavi su mi neprekidno odjekivali: „Opasnost… Opasnost… Opasnost.“ Odjednom mi se telo zapalilo, i povukla sam šal sa vrata. „Vrude je. Je li vrude ovde?“, pitala sam društvo, pokušavajudi jače da udahnem. Srce mi je tako jako zalupalo da sam protrljala grudi. Imala sam osedaj da su mi se stegle kao da mi se kamion spustio na njih i samo što mi nije slomio rebra i oduzeo i poslednji tračak vazduha koji sam uspela da udahnem. Kao da sam disala na slamku, samo male količine vazduha su mi stizale do pluda. „Mija, smiri se. Dušo, pogledaj me. Imaš napad panike. Pogledaj me!“ Vesov glas se probio do mene kroz ošamudenost, i fokusirala sam mu se na oči. U njima se kovitlao strah. „Diši sa mnom. Udahni… sad polako izdahni.“ Disala sam s njim neko vreme dok mi se kamion nije podigao sa grudi i konačno sam uspela potpuno i duboko da udahnem. „Dobro, eto ga. Evo, uzmi malo vode.“ Pružio mi je čašu. Otpila sam ledenu tečnost i pustila da mi se stomak smiri. „Šta se desilo, Mija?“ Mejson je bio iza mene. Osedala sam kako mi miluje leda gore-dole. „Slatkišu, moraš malo da ohladiš. Sve ovo oko venčanja može da te izludi, ali zapravo, tu se samo radi o tebi i mom novom drugaru Vesu. Sve ostalo su samo sitnice.“ Zažmurila sam i osetila kako mi je Ves obuhvatio obraze. „Dušo, zar ne želiš veliko venčanje?“ Odmahnula sam glavom. „Nikad nisam“, tiho sam odgovorila, polako dolazedi sebi. Na trenutak sam pomislila da du se onesvestiti. „Dobro, onda. Imademo malo. Dođavola, obavidemo to sami ako želiš.“ I opet sam odmahnula glavom. „Ne, mama bi ti bila jako tužna. Ne bih joj to nikad uskratila.“ „Pa šta kažeš na nešto malo, neobično? Koje mesto te podseda na vas?“ Tiho je pitala Rejčel dok sam ja zurila u Vesove predivne oči. Oboje smo se nasmešili i istovremeno odgovorili potpuno isto: „Plaža.“ Rejčel je zapljeskala. „Što je to bilo slatko! Jaooo.“
837
Mejson je zaječao. „Venčanje na plaži. Odlično, drugari. Kako dete to izvesti u januaru? Zar nije hladno?“ Ves je odmahnuo glavom. „Nije. Zapravo, vreme je u Malibuu u januaru prelepo. Dvadesetak, čak i do dvadeset šest ponekad. Ume da se spusti i do šesnaest. Kako god, i dalje je savršeno.“ Naša plaža. Da se udam za čoveka kog volim samo na nekoliko koraka od mesta gde smo surfovali, šetali, mazili se i gledali zalazak sunca. „Vese, savršeno. Hajde da se venčamo na našoj plaži.“ „A šta je sa proslavom?“, pitao je. I tu bih verovatno osvojila neke ozbiljne poene kod budude svekrve. „Šta kažeš na imanje tvojih roditelja?“ Oči su mu zasijale i osmehnule se u znak odgovora. „Ona bi to volela. Možemo se venčati na plaži radi nas. Napraviti proslavu u kudi mojih roditelja.“ Uhvatio me je za obraze. „Gospode, svakog dana te volim sve više i više.“ „Divno“, šapnula sam dok se on smejao i nežno me ljubio. Ni nalik njegovim uobičajenim vatrenim poljupcima, ved onako kako se pamti. „Pa, to je dogovoreno. Sad znam da de biti malo, ali možemo li i mi da dođemo? Mejson de biti slobodan u januaru, a voleli bismo da vidimo Malibu.“ „Naravno. Što više, to bolje.“ Ponovila sam njen raniji odgovor. „Stvarno?“ Vesov zaprepašdeni izraz verovatno je značio da nije čuo zajedljivost u mom glasu. Odmahnula sam glavom. „Ne, zapravo ne. Mogu sastaviti spisak od dvadesetak imena ili manje koje bih pozvala. Možeš li ti da svedeš svoj spisak na dvadeset ili manje?“ Udahnuo je kroz zube. „Ne znam. Ali pričademo o tome. Večeras demo sastaviti spisak.“ Večeras. Napravide spisak ljudi koje de pozvati na naše venčanje večeras. Čovek je čvrsto rešio da se to desi za sedam nedelja. Sad sam samo morala da proniknem u razlog zašto. Ručak s Mejsonom i Rejčel pretvorio se i u večeru. Imali smo toliko tema za razgovor da smo se družili u pabu, pili pivo, jeli i pričali o svemu – od njihovih stvarno obimnih planova za venčanje, do kude koju su nameravali da kupe. Takođe smo popričali o njegovoj porodici, njenoj, mom događaju s Maksom i svemu između. Mejsonu sam ved napomenula da ne govori ništa o Vesovom zarobljeništvu ili činjenici da sam ga zvala prilično redovno tokom proteklih mesec dana da mu ispričam šta osedam u vezi sa Vesovim i mojim neprilikama. Umeo je
838
da pruži nepristrasan muški savet i nije bio tip čoveka koji bi imao nešto protiv Vesa ili mu bilo šta rekao. Bili smo prijatelji, Mejs i ja. Stvorili smo vezu tokom mesec dana koje sam provela tamo i ponovo kad me je spasao prošli put u Njujorku. Moj odnos s njim je veoma ličio na odnos koji sam imala sa bratom Maksvelom – još jednom osobom koju je trebalo da pozovem i najavim venčanje. Uostalom, trebalo je da odemo u Teksas za Dan zahvalnosti, pa du ga ionako videti za par sedmica. Pre svega, trebalo je da porazgovaram s Vesom i njegovom opsesivno-kompulsivnom potrebom da se smesta venča. „Znaš, sviđaju mi se Mejson i Rejčel. Odličan su par. I dobar tim“, rekao je Ves dok je skidao košulju. Na trenutak mi je pobegao tok misli. Ugledala sam Vestonove gole mišidave grudi i to je zasluživalo trenutak tihog razmišljanja. Podsetilo me je na neku Moneovu ili Van Gogovu čuvenu sliku. Kad su bile potpuno izložene, uz pravo osvetljenje, bacale su posmatrača u zanos, baš kao i seksepilno telo mog muškarca. Ves se osmehnuo. „Maca ti je pojela jezik?“ Verovatno je video kako mi sline cure niz bradu. Odmahnula sam glavom. Ne. Nede se dogoditi. Ne skredi sa kursa. Potrebni su mi odgovori. „Vese, mogu li nešto da te pitam?“, izgovorila sam istovremeno kad je skinuo farmerice i ostao samo u boksericama. Bori se, Mija. Bori se! Možeš ti to. Ne dozvoli da ti seksi gad skrene misli. Ovo je važno. Olizala sam usne dok sam upijala poslasticu od mog verenika. Gospode, mogao bi biti muški model, samo sa ozbiljnim mišidima. Sati i sati provedeni u surfovanju učinili su čudo za njegov stas. „Naravno, dušo.“ Seo je pored mene, uhvatio me za članak na nozi i prešao mi rukom po listu. To milovanje nije bilo seksualno, ali moje telo nije pravilo razliku. Istog trenutka kad mi je njegova ruka dodirnula kožu, toplina koju nisam mogla zanemariti raširila mi se od mesta dodira kroz čitavo telo. Misli, Mija. Dobro. Zažmurila sam i pokušala da se setim šta sam želela da kažem. „Dušo, plašiš me. Šta je bilo?“ Ton mu je bio razdražljiv. Prstima mi je stegao bradu, ne prejako, ali me je definitivno vratio u sadašnjost. „Zašto uporno želiš da se tako brzo venčamo?“ Žurno sam ga upitala. Ramena su mu klonula. Spustio je laktove na kolena i glavu na šake.
839
„Vese, dušo, šta je bilo?“ privukla sam se kod njega i prešla mu rukom po leđima. „Nije da ne možemo da čekamo. Znam da bismo mogli malo da planiramo, ali Mija, bože, posle mog zarobljeništva… jedino što mi je davalo nadu bilo je razmišljanje o tebi. Ti si bila moja konstanta. Morao sam da preživim. Jednostavno sam morao jer sam želeo da budem s tobom više nego išta.“ „Vese…“ Glas mi je pukao kad sam mu spustila čelo na leda i zagrlila ga otpozadi. „Tako mi je drago što si sa mnom i što možemo zajedno da planiramo bududnost.“ „Dakle shvataš, nije neophodno da žurimo, samo ne želim da izgubim više ni trenutak života bez tebe. O tome da se oženim tobom i burmi na tvom prstu bilo je jedino o čemu sam mislio kad mi je bilo stvarno loše. Smišljao sam stotinu načina na koje bih te mogao zaprositi. Stotinu načina na koje bi odgovorila, ali na kraju, u krevetu gde smo bili samo ti i ja, daleko od terapije, poslovnog stresa, moje porodice, znao sam da je trenutak pravi.“ Poljubila sam ga u leda i pustila da mu se reči slegnu. Nije želeo da izgubi više ni minut bez mene. Nije se radilo o ljubomori ili zaletanju u nešto. Ved o posvedenosti. Želji da bude sa mnom. I ja s njim. Da budemo jedno. Porodica. „Dobro. Dakle, to je to. Venčademo se na našoj plaži u Malibuu i uputiti se do kude tvojih roditelja na prijem. Hodeš da sastavimo spisak gostiju?“ Okrenuo se, oborio me na leda i našao mi se između butina u tren oka. Talenat je jedan od mnogih razloga zašto volim svog muškarca. „Posle demo sastavljati spiskove.“ Promrdala sam obrvama. „Posle čega?“ pitala sam izveštačeno. „Nakon što đavolski pojebem verenicu.“ Reči su mi se zatalasale kroz grudi i zagolicale me sve do vreline među butinama. „Mislim da je izvodljivo“, složila sam se i nasmešila, podižudi se ka njegovim ustima da ga poljubim. „Zato što si ti seksepilna“, izgovorio je, usisavajudi mi donju usnu. Zastenjala sam i obavila mu noge oko struka, privlačedi ga bliže. „Jebi me, onda“, odvratila sam zadihano. „Sa zadovoljstvom.“ Zarežao je. „Na čije zadovoljstvo? Moje ili tvoje?“ zadirkivala sam ga, kroz smeh, uživajudi u toj veseloj strani naše strasti. Osmehnuo se. „Naše, dušo. Uvek naše.“
840
ČETVRTO POGLAVLJE Nedelju dana kasnije, studijski tim je stigao u Antonov penthaus u cik zore. Anton se još nije ni probudio. Očigledno su on i Heder zapalili grad s još nekoliko faca iz muzičke industrije. Ipak, dozvolio mi je da iskoristim njegov stan da snimim prilog i intervjuišem i njega i Mejsona tamo. Heder je, naravno, bila budna, i izgledala je kao rok zvezda, iako sam joj videla ljubičaste tragove ispod lepih plavih očiju. Šminka joj je bila savršena, a odeda pun pogodak kao i obično. Ja sam na sebi imala veoma seksi crnu prugastu uzanu suknju, crne čizme do kolena i belu svilenu bluzu s mašnom oko vrata. Krupna crvena narukvica i ogrlica upotpunjavale su izgled. Mora da je izgledalo prilično seksi. Ves me je praktično napao kad sam izašla iz spavade sobe tog jutra, pre nego što smo napustili hotel. Ukrudena alatka mu je bila dovoljan dokaz da me želi, a da ne spominjem kako me je privukao na sebe i obuhvatio mi zadnjicu obema rukama, trljajudi se o mene kao manijak gladan seksa. Morala sam da upotrebim svu samokontrolu da mu ne dopustim da me uzme upravo tamo uza zid našeg apartmana. Avaj, čvrsto sam rešila da du brzo snimiti prilog, provesti vreme s prijateljima i vratiti se ličnom detonatoru G-tačke. Kunem se, način na koji me je Ves gledao bio je dovoljan da mi se slabine zapale. Potiskujudi misli na Vesa golog i spremnog u hotelu, udahnula sam da se smirim, zažmurila i odbrojala do deset. Kad sam otvorila oči, osetila sam vedu ustremljenost na posao i zadatak preda mnom. Ekipa je užurbano radila oko mene, raspoređivali su se u plišanom dnevnom boravku. Bio je uređen u ozbiljnom portorikanskom stilu koji me je odmah podsetio na Antona. Baš se potrudio sa tom sobom. Izabrala sam je za prilog sa Antonom jer je najbolje odražavala čoveka kakav sam verovala da on jeste – njegova lična, a ne javna strana. Ta soba je govorila o bogatoj i šarenoj raznolikosti portorikanske kulture, što je, koliko sam znala, bilo vrlo blisko Antonovom srcu. Na zidovima su visila umetnička dela Portorikanaca, a imao je drvene statue majstora iz svog rodnog grada. Tkani prekrivači koje je napravila njegova majka bili su lepo i brižljivo raspoređeni preko tamno-bordo kožnih kauča. Sam nameštaj je navodio gosta da privuče stolicu i ostane neko vreme. Takav je bio Anton. Pravim prijateljima i porodici stalno je pružao ruku gde god je mogao i uvek je pružao udobno mesto onima koje je voleo da budu pored njega gde god bio. Prišla mi je Keti, moja asistentkinja. produkcije na ovom projektu. Kosa crna kao ponod bila joj je dugačka sve do dupeta, iako je nikad nisam videla puštenu i 841
slobodnu. Uvek ju je nosila upletenu u dugačku francusku pletenicu. Mnogo mi se sviđala. Naočare u stilu Vudija Alena večito su joj klizile niz dug, šiljast nos. Kad bi stala ispred nekog, gurkala bi ga svetloružičastim noktom. Svaki. Božji. Prokleti. Put. Pitala sam se nosi li naočare glume radi ili su joj bile nužne da se uklope u njen hipsterski stil. Kako god, nisam htela ništa da kažem jer je bila neverovatna, i raditi s njom bilo je kao san. Koliko sam razumela Vesa, bilo je teško nadi asistenta produkcije koji nije bio naporan ili se nije otimao da bude u središtu pažnje. Takođe je smatrao da je Keti stara duša u telu mlade žene. Nisam još otkrila kakvi su joj bududi ciljevi, ali zasad sam se nadala da je dovoljno zadovoljna da ostane dok traje i prilog Žive lepote u Šouu doktora Hofmana. „Gospođice Sonders…“ Zakolutala sam očima. Sto puta sam joj rekla da me zove Mija, ali glatko je odbijala. Njoj je to bio znak nepoštovanja. „Gospodin Marfi je došao sa gospođicom Denton. Uvela sam ih oboje u šminkernicu, što je iznenadilo gospođicu Denton.“ Keti je pogurala naočare više na nos iako joj uopšte nisu padale. Nasmešila sam se. „Znam. Neka se čudi. Ne zna da de Mejson objaviti javnosti da mu je verenica u mojoj emisiji. Držao je to u tajnosti, očigledno. I sama sam nedavno saznala, ali želi da objavi svetu da više nije slobodan, okoreli neženja.“ Ketine oči su zasijale. „Sviđa mi se. Doktor Hofman de se oduševiti, a i Leona“, zavrtela je glavom na pomen velike šefice koja je vodila čitav šou, „ima da vam ljubi stopala!“ Zakikotala se, stavila ruku preko usta, i pogledala oko sebe kao da se plaši da de je neko čuti kako se ne ponaša profesionalno. Uhvatila sam je za mišicu. „Keti, tu smo samo ti i ja. I u pravu si. Leona de umreti od smeha kad čuje tu vest u mojoj emisiji. Ponekad je dobro imati prijatelje na visokim položajima, je li tako?“ Gurnula sam joj blago rame, a ona je porumenela i klimnula glavom. „Dakle, znamo li je li soba za snimanje spremna? Pošto nam Anton nede biti na raspolaganju barem još dva sata, volela bih da počnemo s Mejsonom.“ Klimnula je glavom, kucnula prstom po elektronskoj napravi i napudila usne. „Pobrinudu se. Bide sve spremno dok ne izađu iz šminkernice.“ Prošla sam kroz kudu i proverila razna mesta koja smo izabrali za snimanje za razne delove priloga. Ves i ja smo odlučili da demo raditi zajedno i odraditi što je mogude više na ovom putovanju jer nam je bilo potrebno materijala za čitav
842
mesec. Tako bih imala slobodan kraj novembra i vedi deo decembra da budem s porodicom. Maks nam je jasno stavio do znanja da de, ako mu sestre ne dođu na ranč u Teksas na Dan zahvalnosti, biti povređen. Naravno, bio je pravi muškarac, pa ne bi izgovorio tako nešto, ali je definitivno nagovestio kako demo mu ulepšati čitavu godinu ako dođemo. Pod uticajem postporođajnih hormona, Sindi nam je veoma jasno stavila do znanja kako de njen muž biti slomljen ako ih Medi i ja ne posetimo. Štaviše, očajnički sam želela da upoznam Džeksona, mog prvog bratanca. Tu je bila i činjenica da je brat platio nekoliko stotina hiljada dolara očevog duga da spase moju najbolju drugaricu i mene u septembru, pa sam pomislila kako bi odlazak u Teksas za Dan zahvalnosti bilo najmanje što mogu da učinim. Pronašla sam Mejsa i Rejčel u jednom velikom gostinskom kupatilu. Taj prostor jebio ogroman! Zapanjila me je činjenica koliku kudu je Anton imao u gradu samo za Heder i sebe. Rejčel i Mejson su sedeli ispred velikog ogledala iznad duplih umivaonika. „Hej, društvo, ulepšavaju li vas za kamere?“ Rejčel je skupila oči. „Da, ali zašto mene šminkaju?“ Pokušala sam da se napravim luda i samo sam opušteno slegnula ramenima. „Za svaki slučaj ako budemo snimali prostor, a možda ti na kraju postavimo i par pitanja.“ Ne želedi da upropastim iznenađenje, prišla sam Mejsu. „Izgledaš opasno seksi, brate.“ Udarila sam ga po ruci što sam jače mogla. „Jao!“ Skupio se i protrljao ruku. „Volim i ja tebe, Mija. Vidiš kako se ponaša prema meni, Rejč? Nema poštovanja. Trebalo bi da ispričam novinarima nešto grozno o mesecu koji sam proveo sa njom, kao na primer…“ Počešao se po bradi, pretvarajudi se da razmišlja. Pucnuo je prstima i pokazao na moj odraz u ogledalu. „Na primer, kako je čačkala nos i brisala slince o moj zid.“ Luđački se cerekao. Oči samo što mi nisu iskočile iz glave. „Bolestan si! Da se nisi usudio!“ Skupio je oči. „I te kako hodu. Nemoj da me izazivaš, nasilnice.“ Protrljao je ruku, koja verovatno nije baš toliko bolela. Imao je najboljeg prijatelja Džuniora, što ga je više puta udarao mnogo jače. „Slabidu!“ uzvratila sam, ne maredi za posledice. „Prestanite, vas dvoje. Vreme je da se uozbiljite“, javila se Rejčel. Zvučala bi mnogo ozbiljnije da nije pudila usne kao riba dok joj je šminkerka nanosila sjaj na usne. „Mija, jesi li spremila pitanja? Volela bih da ih vidim.“
843
O, sranje. Sad sam bila u nevolji. Nije lako sakriti nešto od predstavnice za medije. Pogledala sam u Mejsona, a on je podigao obrve. „Uh, da, ali, uh…“ Pokušala sam da smislim nešto čime bih joj skrenula pažnju, a da izbegnem i pokazivanje pitanja koja sam nameravala da postavim Mejsonu. „Rejč, dušo, ved sam ih odobrio.“ Iz očiju joj sevnuše varnice. „Šta? To je moj posao. Ne mogu da verujem da si to uradio.“ „Dušo…“ Oči su mu smekšale, pružio je ruku i uhvatio njenu. „To je Mija. Nede pitati ništa nepristojno, a ti si bila zauzeta s onim piskaralom iz Pauer stronga. Sedaš se?“ „O, taj tip je bio kreten. Znaš li šta je hteo da ti ponudi? Da im reklamiraš drugu liniju proizvoda za džabe? I to ne u dobrotvorne svrhe.“ Zavrtela je glavom i obrazi su joj se zacrveneli od srdžbe. „Smatrali su kako su preveliki da bi pladali svaku promociju. Svinja“, prošaputala je sebi u bradu. Dobro, to je bila moja prilika. „Vidimo se u sobi za snimanje. Koliko de vam još trebati da se spremite?“ „Oko pet minuta“, rekla je šminkerka koja je nameštala Mejsonovu kosu u nešto stilizovano, a ipak opušteno. „I meni“, javio se i šminker. Držao je veliku četku za rumenilo i nanosio je puder na Rejčelino lice za kraj. „U redu, hajde da vam namestimo mikrofone.“ Keti je pokazala rukom kroz hodnik prema sobi za snimanje gde sam nameravala prvo da snimam. „Zdravo, i dobro došli u poseban prilog Žive lepote, koji smo nazvali Budimo zahvalni. Današnji gost nam je niko drugi do profesionalni igrač bejzbola Mejson Marfi.“ Okrenula sam se ka Mejsonu, koji je sedeo na belom kožnom dvosedu preko puta mene, potpuno smiren. „Mejsone, hvala ti što si nam se pridružio danas.“ „Sve za tebe, slatkišu. Znaš to.“ Namignuo je. Nasmešila sam se i naslonila. „I dalje si sladak, vidim.“ „Samo prema tebi. Pošto si mi slomila srce.“ Ovaj deo priloga nisam očekivala. Naravno, koliko je javnost znala, izlazila sam sa Mejsonom Marfijem mesec dana u aprilu. „Nisam. Grozan si.“ Lukavo se osmehnuo. „Ne, samo smo dobri prijatelji.“
844
„Tako je. I s obzirom na to da smo dobri prijatelji, volela bih da objavim nešto o tebi što tvoji obožavaoci i gledaoci Šoua doktora Hofmana ne znaju. Jesi li spreman?“, zadirkivala sam ga. „Samo navali.“ Zavalio se, raširio ruke preko naslona dvoseda i podigao nožni zglob na drugo koleno. Izgledao je opušteno i bilo mu je prijatno. Baš takvu njegovu stranu smo želeli da predstavimo svetu. Znala sam da se i Rejčel slaže s tim. „Dobro, moje prvo pitanje je: Kakvi su ti planovi za Dan zahvalnosti?“ Prešao je rukom preko čekinja na bradi i nasmešio se. „Družicu se sa porodicom. Mojoj bradi i ocu su praznici važni i činimo sve što možemo da budemo zajedno kad god možemo.“ „To lepo zvuči.“ „Tako je, ali još je bolje to što du tamo povesti i verenicu.“ Znala sam da su mi oči zasijale kao novogodišnja jelka kao i njegove dok je skretao pogled ka Rejčel, kojoj se brada obesila do grudi. „Objavljuješ li da si veren?“, pitala sam, naginjudi se napred kao da prvi put čujem tu tajnu. Klimnuo je glavom. „Da, gospodo. Pa, ti bi trebalo da znaš. Ti si nas i spojila!“ Nasmejao se i zakikotao. „To je istina, ali krili ste vezu pošto smo ti i ja izlazili zajedno u aprilu. Ljudi su verovatno prilično iznenađeni ovom vešdu. Gotovo da čujem kako se srca lome širom nacije dok razgovaramo o ovome.“ Pljesnuo se po kolenu i nakašljao u stegnutu pesnicu. „Mislim da je došlo vreme da svet sazna koliko sam posveden.“ Reči su mu bile samouverene i drske kao i obično. „Dobro, narode. Prvi smo vam preneli. I kao posebnu poslasticu, Mejson Marfi de svetu predstaviti verenicu posle reklama. Ostanite s nama!“ „I, seci“, viknuo je režiser. Skočila sam i radosno povikala: „Ovo je divno!“ Zaskičala sam, tražedi Rejčel među ekipom da vidim kako de odgovoriti na njegovo saopštenje. „Rejč, dođi ovamo. Dođi da sedneš.“ Rejčel je stajala po strani, usplahireno posmatrajudi. Videla sam da joj se nije dopalo kako jer prilog počeo jer sam osedala napetost iz tog dela prostorije. Međutim, Mejs i ja smo se složili da je kucnuo čas da svetu otkrijemo kako ono vreme koje smo nas dvoje proveli zajedno nije bilo ništa važno, a osim toga, umorio se od skrivanja njihove veze. Naravno, pričalo se kako mu je ona devojka, ali nisu to nikad potvrdili. Tračerski časopisi su imali neke slike nastale tokom
845
njihovih izlazaka, ali opet – ništa zvanično nije bilo saopšteno dosad. Bilo im je lako da to predstave kao njegove sastanke sa svojim timom za medije. „Šta to radiš?“ Uhvatila je Mejsonovu ispruženu ruku kad ju je povukao da sedne na kauč pored njega. „Umoran sam od pretvaranja. Sledede godine deš biti moja žena. Želim da svet to zna. Nema više skrivanja. Nema više poricanja. Završio sam s tim. Dolazi nam nova godina, i želim narednu sezonu da provedem tako što de sve žene sveta znati da sam tvoj. Još bolje: želim da svaki muškarac zna“, prešao joj je rukom preko leda na dvosmislen, mada ne sasvim neprikladan način, „da si moja.“ Odmahnula je glavom. „Ne znam šta da kažem.“ Ugrizla se za usnu, vidno zabrinuta kako de obožavaoci prihvatiti tu vest o njegovom privatnom životu. Nasmešio se i obgrlio je oko struka, privukao je uz sebe i poljubio u obraz. „Pa, ja znam. Hajde da to obavimo, Mija.“ „Tako je, Mejse.“ Kamere su se ponovo uključile i kamerman je ispružio ruku i odbrojao od jedan do pet. „Dobro došli nazad u našu posebnu epizodu Šoua doktora Hofmana pod nazivom Budimo zahvalni. Sedim ovde sa Mejsonom Marfijem, koji je nedavno proglašen najboljim bacačem u istoriji bejzbola, a koji ima nešto da podeli sa našom publikom. Mejsone, možeš li predstaviti ovu prelepu ženu što sedi pored tebe?“ predložila sam. Kamerman se pomerio i reflektor je obasjao moje prijatelje. „Naravno. Ovo je moja verenica Rejčel Denton. Ona mi je predstavnica za medije i radi za moju kompaniju. Rekao bih da je trenutno prilično ljuta na tebe i mene zbog zavere koju smo joj skovali iza leđa i objavili ovu vest, ali nije me briga.“ Nasmejala sam se. „Nemoj se ljutiti, Rejčel. Mejson je želeo da te iznenadi.“ Rejčel se nasmešila i obrazi su joj blago porumeneli kad ju je Mejson stegao za rame. „Dakle, Mejsone, nacija zna da si ved neko vreme slobodan. Kako se osedaš što si pronašao ovu srednu ženu kraj sebe?“ „Znaš, Mija, osedam se zahvalno. Rejčel mi je savršena bolja polovina, i jedva čekam da mi postane žena.“ Oblizala sam usne i gledala kako Mejson oduševljava svet i svoju devojku u intervjuu koji de se prenositi na nacionalnoj televiziji. „Dobro, Mejsone, sad kad si bacio ovako veliku bombu zbog koje de otplakati sve neudate žene sveta, hajde da se vratimo na temu. Otkrivamo na čemu su
846
zahvalni naši poznati prijatelji. Ved si spomenuo verenicu, sa čim se potpuno slažem. I treba da budeš zahvalan na Rejčel! Ali na čemu još?“ Zavalio se i napudio usne. „Dobrim prijateljima, obožavaocima, mom timu, sportu u celini. Ne bih bio tu gde jesam danas da nisam voleo bejzbol. Ali najviše sam zahvalan na porodici – mom tati, bradi i bratanici. Pored Rejčel, oni su moj svet.“ „Hvala ti, Mejsone, što si sa obožavaocima podelio vest o predstojedoj svadbi. Želim vam veoma dug i sredan brak.“ „A šta je sa tobom?“ dodao je, dok su kamere nastavile da snimaju. Pogledala sam po prostoriji i ponovo u Mejsona, koji se cerio od uha do uha. Istim onim osmehom koji sam više puta htela da mu zbrišem sa tog lepog lica. „Uh, molim?“ Rejčel je izvila usta u lukavi osmeh. Da, to dvoje su definitivno bili stvoreni jedno za drugo. Uobraženost se ženi lukavstvom. „Ispravi me ako grešim, ali verujem da je to veoma poseban prsten na tvojoj ruci“, dobacila je Rejčel, slatko kao med. „Da, Mija, podeli svoju vest sa svetom!“, navalio je Mejson. O. Moj. Bože. Džukela. Izaziva me! Počela sam da se znojim ispod pazuha i osetila sam kako mi vlaga izbija oko ruba kose, jer sam se pod reflektorima osedala kao da sam u sobi za ispitivanje Policije uprave Ouklanda. „Uh…“, osmehnula sam se, pogledala u svoj prsten i nisam mogla da poreknem ono najbolje što mi se u životu desilo. Dok sam razmišljala kako da odgovorim, obuzdam paniku i barem zaustavim kameru i presnimim kraj, podigla sam pogled kao da mi je bradu povukla nevidljiva nit. Vazduh u prostoriji je postao tako nabijen da sam bila sigurna kako bih doživela strujni udar da sam dodirnula bilo koju površinu. Oči su mi srele one koje sam nameravala da gledam do kraja života. Kao na znak, Ves je ušao u kadar i pružio mi ruke. Stavila sam obe svoje u njegove i povukao me je da ustanem. Pre nego što sam stigla da odgovorim, bilo šta kažem, stavio mi je ruku na obraz i poklopio mi usta svojim. Poljubio me je snažno, dugo, i odlučno. Nije to bio vlažan poljubac, ali ukoliko mu je nedostajalo žara, obilovao je ljubavlju. I sve to dok su kamere još bile uključene. „Zdravo, dušo“, rekao je Ves, a zelene oči su mu se ispunile veseljem. Na sebi je imao prelepe elegantne pantalone i svezu belu košulju sa somot sakoom. Istinski čarobno.
847
„O, dobro“, udahnula sam i pogledala u kameru, pomalo ošamudena, „ovo je Veston Čening, moj verenik.“ Smeškala sam se kao lujka. Ves je izvio usne, isprepleo prste s mojima i drugom rukom mahnuo prema kameri. Odličan potez. I tad sam otprilike izgubila konce sopstvenog šoua. „Upravo je postalo zanimljivo“, čula sam Mejsa. „Reci nam, Mija, na čemu si ti zahvalna ove godine?“ Nisam mogla odvojiti pogled od voljenog muškarca kao da mi je telo zahvatio požar. „Na Vesu.“ Uzdahnula sam. „Imam mnogo razloga da budem zahvalna. Moja sestra, moj brat, tata, najbolja drugarica i svi novi prijatelji koje sam stekla, a zbog kojih osedam, gde god da sam, kako sam voljena. Zaista, mislim da sam ove godine na tome zahvalna. Na ljubavi. U svim oblicima.“ „Volim te, Mija Sonders, i jedva čekam da mi postaneš žena“, izgovorio je Ves jasno kao dan sa kamerom veličine frižidera odmah ispred naših lica. Svi paparaci što su kampovali oko naše kude u Malibuu i kancelarije Senčeriprodakšensa, koji su kopali u potrazi za bilo kakvom vesti o Vesu i njegovom zarobljeništvu, milionima uloženim u film čije snimanje je trenutno obustavljeno, Dini Deluka, i svemu ostalom, bide van sebe od besa zbog ove vesti objavljene u mojoj emisiji, a ne u njihovim šugavim novinama. Povrh sve te drame, ovaj prilog je trebalo da se prikazuje u petak, što je značilo da de ne samo ceo svet saznati da stajemo na ludi kamen ved i Vesovi roditelji. Bolje bi nam bilo da ih obavestimo o venčanju čim odemo odavde danas. Ves me je okrenuo prema kamerama. Odgovorila sam, naglo vradena u stvarnost usred emisije. Izgovorila sam u jednom dahu odjavu, trudedi se da zvučim dovoljno dobro da ne moramo ponavljati snimanje. Nije dolazilo u obzir da kroz sve ovo prolazim dvaput. „Zahvaljujem našem gostu, Mejsonu Marfiju, i njegovoj verenici, Rejčel, što su podelili novost sa nama. Sigurna sam da govorim i u ime doktora Hofmana kad kažem da ste nam dobrodošli u šou kad god poželite nešto da objavite.“ Pogledala sam u kameru i nasmešila se. „Dobro, narode, budite zahvalni na svemu lepom u životu, jer toga ima dosta. Znam da ga ja svakako imam.“ I tad sam obavila ruke oko muškarca mojih snova, naslonila čelo na njegovo i čula kako režiser viče Seci, baš pre nego što je Ves spustio usne na moje. Označio me je kao svoju na nacionalnoj televiziji. Kako, dođavola, posle toga izjaviti ljubav?
848
PETO POGLAVLJE „Šta radiš ovde i šta si to, dođavola, upravo uradio?“, prekorila sam Vesa dok sam se privijala uz njega. Iako sam bila ljuta, nisam mogla odvojiti telo od njegovog krupnog, seksepilnog mišidavog stasa. Njam. Zacerekao mi se uz vrat i spustio mi nežan, topao poljubac. „Mija, opusti se. Mejson mi je ispričao za plan da objavi svetu kako de se oženiti ljubavlju svog života i pomislio sam… dođavola, hodu i ja da se pridružim. Nema smisla da to i dalje ostaje tajna.“ Grickala sam usnu i zurila mu u prelepe zelene oči. „Ali, ali, šta je sa krvožednim paparacima? Proganjaju te nedeljama. Zar im to nede samo dati još municije da te napadaju?“ Namrštila sam se, uplašena da je napravio ogromnu grešku. Mogla bih to da promenim tako što ne bih prikazala kraj emisije, iako bi nam on vinuo gledanost u nebesa. Nije vredelo žrtvovati Vesovo zdravlje i sredu zbog dodatnih par miliona gledalaca. Ves je odmahnuo glavom. „Mija, ovo de imati suprotno dejstvo. Dade paparacima veseliju temu od smrti i grozota što su nam se desile na drugom kraju sveta. Đina se jedva drži. Znaš li zašto?“ Čak i obično spominjanje Dine Deluka pokretalo mi je strah uz kičmu i ježilo mi dlake na rukama. Stegla sam zube i pokušala da se pretvaram kako mi ne smeta. „Ne. Zašto?“ Uhvatio me je za obraz. „Zato što nema nikog da zagrli svake nodi. Ja imam, i želim da svet to zna. Dajmo tim ljudožderima da se uhvate za nešto jače. Nije mi teško da pričam po čitav dan koliko te volim, kao i o svojim namerama da se oženim tobom.“ Uzdahnula sam. Bio je tako drugačiji od onoga kakav je bio u januaru. Pre deset meseci bio je isključivo fokusiran na posao i film. Sad se sve vrtelo oko mene. „Ako misliš da de ti to pomodi da se oporaviš, tu sam uz tebe, i pružadu levu ruku da je svi vide.“ Osmehnuo se. „To je dobro, zato što imamo dogovoren intervju sa časopisom Pipi.“ Razrogačila sam oči. „Nedu pričati sve o nama.“ Promrdao je obrvama pokušavajudi da mi odagna strah. Predobro me je poznavao. „Takođe nameravam da pričam malo i o onome što se dogodilo tamo, kako se lečim, i možda to podseti i neke druge koji se bore
849
sa posttraumatskim sindromom da ljudima jeste stalo i da ih njihovo iskustvo ne čini onim što jesu. To je nešto što im se desilo.“ Pramen kose mu je pao u oči, pa sam ga sklonila. Sedanja na to vreme bez njega prošla su mi kroz glavu, donosedi sa sobom reku groznih uspomena. Bože, ne znam šta bih uradila da se nije vratio kudi. Ne bih bila tu gde jesam danas bez njega, to je sigurno. Sigurno ne bih bila ovako sredna. Svakog dana sam se čudila koliko volim svoj život i kako mi se sve promenilo nabolje otkad sam započela ovo putovanje pre gotovo godinu dana. Nagnula sam se i poljubila ga, želedi da unesem celu sebe u taj poljubac – ponos koji sam osedala zbog svakog koraka što je preduzeo da se izledi, zbog čarolije koju sam verovala da imamo u našoj vezi i, što je najvažnije, ljubavi koju sam gajila prema njemu. Ponekad mi se činila tako snažnom da nisam znala šta da radim s njom. Ali tada, pred ekipom, Mejsonom i Rejčel, i svima ostalima, poljubila sam mog muškarca iz sve snage. Zastenjao mi je u usta i presavio me preko noge. Prostorijom se prolomilo zaglušujude pljeskanje. „Prokletstvo, Lusita, kasnim na žurku! Ima li tu neki red da stanem u njega? Deliš besos? Ako je tako, ja sam slededi!“ Antonov snažan glas me je dovoljno prepao da prekinem poljubac i nasmejem se svom momku u usta. Ves se namrštio, a zatim nasmešio, pokazujudi mi tako da je prihvatio tu Antonovu nepopravljivu prirodu prema svim ženama. „Kasniš, i to dva sata. Šta si radio sinod?“ Osmehnuo se onim seksi osmehom kojim je vlažio ženske gadice. „Mislim da bi bolje pitanje bilo šta nisam radio sinod.“ Zacoktao je jezikom i podigao obrve. Uzdišudi, zavrtela sam glavom. „Hajde. Neka ti Keti stavi bubicu, pa da počnemo tvoj prvi prilog.“ „Znači nema beso?“ Zaneseno se napudio. Zakolutala sam očima i bacila pogled na Vesa. „Nema jebenog beso. Ako hodeš da sačuvaš usne, druže, zadrži izjave za sebe“, zarežao je u Antonovom pravcu. Anton se zaustavio, skrstio ruke na grudima, zabacio glavu i prasnuo u smeh. Kao prava hijena, tu ispred nas. „Oprosti, amigo, bez uvrede. Sviđa mi se kako braniš našu Miju.“ Ves se narogušio. „Misliš, moju Miju, Antone. Hodaš po tankom ledu, što se mene tiče. Nemam ništa protiv tebe, ali ozbiljno, moraš se malo uzdržati ako ne želiš nešto da započneš.“ Glas mu je bio oštar i hrapav. Apsolutno nije bilo razloga da bude tako grub.
850
„Vese… stvarno. Anton se samo zeza. Opusti se.“ Prišla sam mu i zagrlio me je. Stalno sam zaboravljala da mu se od zarobljeništva pojavila ta ljubomorna crta na koju nisam navikla, niti mi se naročito sviđala. Beskrajno me je živciralo što je sumnjao u sve i svakoga oko mene da pokušava da mi privuče pažnju, što zaista nije bila istina. Ni blizu. Čak i sinod, optužio je konobara za večerom zato što mi je, prema Vesovom mišljenju, tip odmeravao grudi. Gle, čuda. Imam ogromne sise. Vedina muškaraca ih odmerava. Toliko sam se ved navikla na to da pre primetim kad mi muškarac ne bulji pravo u grudi kad me prvi put vidi nego kad to čini. Anton nam je prišao. „Vestone, amigo, radujem se zbog tebe i Mije. Srce mi se ispuni krajnjom sredom kad čujem da je pronašla svoje zauvek. A vidim da si i ti opčinjen njom. Kao i ja. Ona mi je amiga. Ništa više, ništa manje. Govorim to, kako se kaže, piloto automatico? Mija je hermosa mujer.“ Setila sam se da mi je Heder rekla kako hermosa mujer znači lepa žena. „Tvoja verenica izaziva u meni tu blesavu stranu. Razumeš? Si?“ Ves je lagano izdahnuo i ramena su mu se vidno spustila u opušten položaj. Zažmurio je i spustio bradu kao da preklinje. „Izvini, Antone. Ne znam šta se dešava. Čak i njeni prijatelji bude tu neku surovu stranu u meni. Molim te, oprosti mi, važi?“ Molba mu je bila iskrena, i koliko sam videla, Anton mu je smesta oprostio. On se nikad nije ljutio zbog sitnih nesporazuma. „A, nema problemo. A sad, muñeca41, gde želiš da se namestim za taj intervju?“ „Uh, hajde da počnemo u onoj sobi sa portorikanskom umetnošdu.“ Anton se iskezio. „Vidimo se tamo.“ Sačekala sam da izađe iz sobe, uhvatila Vesa za ruku i odvela ga hodnikom do zadnjeg dela penthausa, gde se nalazio Antonov stan. Čim smo stigli tamo, pridržala sam vrata da ga propustim. Milion emocija strujalo je kroz mene i postojao je samo jedan način da ih na brzinu izbacim. Između njegovog izliva ljubavi prema meni na nacionalnoj televiziji i sve do pretnji u stilu pedinskog mačomuškarca, čitavo telo me je peckalo od uzbuđenja, srede, ljutnje, straha, strepnje i svega ostalog. Čim sam prošla kroz vrata, zatvorila sam ih, okrenula se u mestu, i bacila se na njega. Pre nego što je stigao da progovori, stavila sam usta na njegova i gurnula mu jezik u grlo. Hvala. Bogu. Imao je ukus kao da mi hiljadu sitnih bombonica pucketa na jeziku. Zastenjala sam mu u usta dok me je hvatao za dupe. Usisala sam mu donju usnu u isto vreme kad sam ga pogurala grudima sve dok nije pao preko duge tapacirane klupe. Tako nešto je moglo koristiti za sedenje ispred 41
Španski: Lutka. (Prim. prev.) 851
kamina ili kao postolje za noge. Nisam imala blage veze, ali znala sam tačno za šta du je upotrebiti i, ako sam dobro poznavala Antona, a mislim da jesam, đavolski bi mi polako zapljeskao. „Au, dušo, šta se dešava? Mislio sam da deš me raščerupati što sam bio prvoklasni kreten prema tvom prijatelju. Iskreno, ne znam šta me je spopalo.“ Nije me zapravo bilo briga. Iskreno, fokusirala sam se na to da mu otkopčam kaiš više nego na bilo šta drugo. Podigla sam suknju do struka. Ves nije mogao odlučiti hode li otvoriti ili zatvoriti usta, i pogled mu je bio prikovan na moju golu kožu. Nosila sam crne čarape do butina i jednostavne crne čipkane tange ispod uzane suknje. „Vidi, nemamo mnogo vremena, ali trebaš mi. Baš ovde. Baš sad. Dakle, vadi ga.“ Moj muškarac me je gutao očima kao da sam čokoladna krofna pored šolje kafe. „Gospode, ženim se savršenom ženom.“ Pridigao se kao da radi trbušnjake, otkopčao kaiš i izvadio ukrudenu alatku. Milovao ga je dok nije dobio kap tečnosti na vrhu i dok nije postigao punu veličinu. Kleknula sam na klupu i liznula mu glavid, prelazedi jezikom preko te ukusne kapljice pre nego što sam ga progutala. „Jebote, to.“ Pre nego što sam uspela da se namestim u bolji položaj, žestoko me je pljesnuo po golom dupetu jednom, dvaput, tri puta. „Da se nisi usudila da mi ga popušiš“, zarežao je i odmakao se, hvatajudi me za kosu. Frizer de mi poludeti. Ves je seo na klupu i jauknula sam na prizor njegovog tvrdog i spremnog kurca. Nagnuo se unazad, s obe ruke na ravnim kožnim ivicama klupe da se pridrži. „Zajaši me. Uzmi me do korena. Sve do samog kraja.“ Rado sam to učinila, pomerila tange u stranu, namestila njegov vlažni vrh na ulaz u moje međunožje, i polako sam skliznula. Centimetar po centimetar njegova širina se probijala i ispunjavala me. Čim se usadio duboko, tako da sam ga guzovima pritiskala po nežnoj koži jaja i hrapavom rajsferšlusu raskopčanih pantalona, nagnula sam se unazad. „Želim da te gledam kako uzimaš ono što ti je potrebno, dušo. A sad se pomeraj.“ Glas mu je bio tiho, promuklo brujanje, od kog mi se novi talas žudnje pokrenuo kroz sistem. Hvatajudi ga za kolena, upotrebila sam ruke i oduprla se nogama o pod da bih mogla da se podižem i spuštam. Videvši kako mu klizav kurac nestaje u mom telu, to je ved samo po sebi delovalo kao afrodizijak. Što sam više gledala, postajala sam sve vlažnija i snažnije sam se spuštala. Svakim pokretom Ves je roptao, dok
852
nisam videla samo njega i njegovu modnu alatku kako me dovode do vrhunca. Sve u mojoj glavi i telu stoprocentno je bilo fokusirano na klizanje mesa po mesu. Nisam mogla objasniti taj osedaj kad bi me Ves ispunio. Svako spuštanje je bio pravi raj. Svako povlačenje i odvajanje od njegovog mesa krajnji pakao. Zadovoljstvo pomešano s bolom. „Vidi to. Tako je lepo. Dok te gledam kako me primaš, podižeš mi se sa kurca, postajem sve tvrdi. Jedva čekam da ispalim tako visok mlaz u tebe da deš danima imati stalan podsetnik na mene.“ Glas mu je bio grub, kao i stisak njegovih prstiju na mojim kukovima. Zastenjala sam, a ta misao mi je uskovitlala luđačku potrebu i želju. Nešto u meni je jednostavno puklo i počela sam da ispuštam životinjske zvuke poput siktave, ljutite mačke. „O, da, tu si. Osedam.“ Ugrizao se za usnu i pogledao mi između butina. „Obožavam to dugmence crveno kao trešnja, koje prosto preklinje da ga dodirnem. Kad bih mogao biti na dva mesta odjednom, sisao bih taj klitoris tako jako da bi vrištanjem srušila zgradu.“ Podigao mi je palac do usta. „Lizni ga.“ Učinila sam kao što je tražio, uvlačedi slani prst u usta i vrtedi jezikom oko njega dok se nisam mogla suzdržati i ugrizla sam ga za meso. Nasmešio se. Taj osmeh je bio poguban po mene. Podizala sam se i spuštala, trljajudi se o njega koliko god sam mogla, besomučno nastojedi da dobijem šta želim. Da poletim onoliko visoko koliko me odvede. Isprekidano je udahnuo kroz zube. Bio je tako prokleto duboko. Činilo mi se da mu se kurac zariva u moje središte. Bilo je tako dobro. „Hodeš da svršiš? Da te nateram da vrištiš?“ Lice mu je bilo kao maska čiste požude. Te prelepe oči koje su upravljale polovinom mojih misli bile su obični prorezi, i to uglavnom crni. Usta su mu bila opuštena, donja usna vlažna od beskrajnih dugih poljubaca. Odmahnula sam glavom. Želela sam da vrištim više nego bilo šta na svetu, ali nisam htela to da radim dok može da nas čuje soba prepuna ljudi. Verovatno su svi ved znali šta smo naumili, i nekako mi je ta pomisao dala još vedu snagu. „U redu, dušo. Znam šta ti treba.“ Stavio je vlažan palac pravo na moj klitoris, poklopio mi usta svojim, i dražio mi ga ponavljajudi pokrete. Obavila sam mu noge oko struka i stegla ga iz sve snage kad me je pretresao čudovišni orgazam. Uzviknula sam, ali poljupcem mi je prigušio svaki zvuk, gutajudi moj orgazam kao da polaže pravo na njega, a tako je i bilo.
853
Kad sam svršila, podigao me je sa vlažnog kurca, okrenuo me tako da sam se našla na kolenima, svukao mi sidušne tange preko nogu, raširio mi guzove i zaronio mi u picu otpozadi. „Vese!“, uzviknula sam na taj žestok prodor. Pošto sam sedela na klupi, skupljenih kolena, bila sam mnogo stegnutija, a on u odličnom položaju. Nagnuo mi se preko leda i šapnuo mi u uho: „Ako ne želiš da čitav svet sazna šta se dešava u ovoj sobi, predlažem ti da budeš tiha.“ „Ali ne mogu“, stenjala sam tiho i meškoljila dupetom tako da mu omogudim pomeranje unutra. Ved sam svršila, ali taj novi osedaj i ispunjenost nisam mogla zanemariti. Ponovo mi je bio potreban. Uvek mi je trebalo više. Štipkao me je za vrat i rame. „U redu, dobro.“ Posle kradeg petljanja pradenog zveckanjem, pružio mi je kaiš presavijen napola. „Zagrizi“, rekao je, dok mi ga je postavljao ispred usta. Čim sam zagrizla, povukao se i izvukao iz mene sve do širokog glavida, gde se zaustavio tik u meni. „Sad du te uzeti iz sve snage, Mija.“ Kad je rekao da de me uzeti iz sve snage, to je jebeno i mislio. Imala sam dovoljno vremena da jače stegnem zubima kaiš i uhvatim se za tapaciranu klupu pre nego što mi se celo telo pomerilo napred pod snagom njegovog prodiranja. Glasno sam zamumlala, ali nije mi pobegao nijedan uzvik. Jahao me je snažno, sve vreme izgovarajudi pohotne pohvale mom telu i kako se osedao dok sam bila tako obavijena oko njega. „O, da, tako de biti dobro.“ Uhvatio me je za dupe, nekoliko puta me pljesnuo po njemu s obe strane sve dok mi prostor između butina nije bio natopljen od vlažnosti, koja mi je curila niz noge. Zadnjica mi je gorela od čulnih udaraca, ali sve je to samo doprinelo da izgubim glavu u izmaglici požude koju je uvek izazivao u meni. Bez ijedne reci više, uhvatio me je jednom rukom za kuk, drugom za desno rame, i počeo da se zariva u mene što je jače mogao. Rubom svesti sam zapazila taj zvuk udaraca, ali nije me bilo briga, a očigledno nije ni Vesa, iako mislim da je nešto promumlao. Ne znam. Samo sam znala da mi je muškarac tvrd kao kamen i da mi je kurcem udarao po onom mestu zbog kog sam videla zvezde. Zagrizla sam to parče kože kad mi se zadovoljstvo raširilo kroz svaku poru, vrhove prstiju i stopala. Kad sam bila blizu da eksplodiram, posegnuo je rukom napred, stavio mi dva prsta na klitoris i trljao me do ludila. Samo mi je to trebalo da me ponovo vine u orbitu. Kad sam svršila, telo mi se steglo oko njegovog kurca koliko je god moglo, a on me je uhvatio za oba ramena i držao me. Tako duboko uglavljen, pomerao je ud u meni, puštajudi da mu moje telo izmuze iz kurca svaku kapljicu koju je ispustio, prskajudi seme duboko u mene. Jebeno divno.
854
Dok sam pokušavala da dođem do daha, shvatila sam da mi je čelo zalepljeno za crvenu klupu, da se Ves navalio preko mene i da su mu ruke bile zauzete. Ovome sam se nadala dok smo vodili ljubav. Voleo je da me vrada iz ponora zadovoljstva lakim dodirima po celom telu. „Moram priznati, to je bila prokleto dobra zamisao, ali neko je dvaput bio pred vratima da nas traži. A onda sam čuo Antona kako otključava i viri unutra pre nego što je zalupio vrata, govoredi kako demo biti na odmoru još dvadesetak minuta.“ Zakikotao mi se uz oznojen vrat. Sranje, pitam se hodu li morati da presvučem košulju. Verovatno je bila izgužvana i mokra od znoja. „Izluđuješ me“, rekla sam, kad sam ponovo prodisala. „Prestani da me iznenađuješ seksi potezima i tom svojom muškom ljubomorom, zbog čega poželim da te zaskočim. Jedno od nas mora da bude odraslo u takvim prilikama.“ Namrštila sam se i odmakla, pokušavajudi da ga izbacim iz sebe, iako sam bila zadovoljna njegovim položajem, klečedi na klupi, s dupetom u vazduhu, pokrivena telom svog muškarca. Nažalost, čekao me je posao i malo blamiranja. Ves se cerekao, izvukao se iz mene i zahtevao da se ne pomeram. Pre nego što sam shvatila šta radi, neka mekana krpa obrisala je naše pomešane tečnosti između butina. „U redu, ne može čistije.“ Ustala sam, obukla tanušne gadice, spustila jednu nogu sa klupe, i spustila suknju. Osedala sam da mi je kosa raščupana i udebana pozadi na mestu gde ju je nekoliko puta uhvatio. Zadnjica mi je bila usijana od udaraca, a mesto između butina osetljivo, natečeno i bolno kad sam spojila noge. „Sranje. Upravo sam pošteno pojebana, i moram idi da snimim prilog. Tamo me čeka dvadeset ljudi. Šta sam, dođavola, mislila?“ Pogladila sam kosu, pokušavajudi da sredim pacovsko gnezdo. Ves se kezio, sklonio kurac, i dohvatio kaiš. Opipao je udubljenja od mojih zuba na sjajnoj koži. „Nešto jebeno najseksepilnije u životu. Ima ovo stalno da nosim“, izjavio je. Ja sam se, s druge strane, pušila. „Nisi morao tako da me jebeš, i to ovde od svih mesta. Gospode bože. Mogla bih da izgubim posao.“ „Mija, ti si počela, i nedeš izgubiti posao“, rekao je dok je ponovo provlačio kaiš kroz petlje. „Donosiš im previše novca, a, osim toga, imaš nešto što svi ostali prilozi nemaju.“ Spustila sam ruke na kukove, izbacila jedan, nakrivila glavu i prostrelila ga pogledom. „A šta je to?“
855
„Mene.“ Osmehnuo se široko i s lakodom, što sam obožavala. Od povratka, ti osmesi su počeli da se pojavljuju češde, i sa svakim novim verovala sam da lečenje sve više napreduje pred mojim očima. „A od kakve je to koristi?“ Ved sam znala odgovor. Podrugljivo se nasmejao. „Hej? Imaš nagrađivanog scenaristu. Seti se, uređujem priloge zajedno s tobom.“ Pretvarala sam se da razmišljam o tome, kao da odmeravam pomaže li mi ili ne. O, znala sam bez svake sumnje da postajem sve omiljenija na televiziji i u Šouu doktora Hofmana upravo zbog Vesove veštine. Toliko da su druge televizijske emisije i produkcijske kude ved počele da njuškaju okolo. Jedni su čak pričali da bi mi ponudili sopstveni dnevni šou, nešto u stilu Opre ili Elen. U osnovi – sve što bih mogla poželeti pružili bi mi na srebrnom tanjiru. Ves i ja smo razmišljali o ponudama zajedno kao porodica, raspravljajudi o tome šta bi se uklopilo, a šta ne, u naš svakodnevni život. Još nismo došli do odgovora, ali imala sam vremena. Obavezala sam se doktoru Hofmanu barem do kraja godine i za početak sledede. „Zdravo, egoisto, ja sam Mija.“ Drsko sam mu odgovorila da ga malo živciram. Zavrteo je glavom. „O, dobideš ti svoje!“ „Obedavaš?“ „O, da. I to kad najmanje budeš očekivala.“ „Uh, mislim da se to ved desilo.“ Nasmejao se, privukao me na grudi i zvučno me poljubio. „Bilo je neverovatno i vredno svakog paklenog trenutka koji demo proživeti.“ „Ne grešiš.“ Nasmešila sam se. „Hajde. Idemo da izgladimo sve sa timom. Predlažem da ih odvedemo na pivo i picu posle snimanja.“ „Trebalo bi da bude dovoljno!“ Počela sam da upoznajem svoju ekipu, i delovali su mi kao grupica ljubitelja sporta i piva – prizemni ljudi koji su voleli da jedu picu i druže se sa slavnim ličnostima. „Pozdravimo svi Antona Santjaga, poznatog i kao Latino Ljubavnik. Ja sam se probila u svetu zabave posle učešda u tvom spotu ove godine za pesmu koja je veoma uspela, koliko shvatam.“ „Da, jeste. Dame je vole, ali muškarci su izgubili glave za tobom kao zavodnicom.“ Anton je priču prebacio na mene umesto da zagrize mamac i priča o sebi.
856
Osetila sam kako mi se vrelina diže iz grudi do lica. „Hvala. Moj verenik je svakako uživao.“ Namerno sam namignula Vesu da zna kako se i ja trudim da izađemo u javnost. Anton se nasmejao. „Znam da su te to pitali i ranije i odbijao si da odgovoriš, ali zašto Latino Ljubavnik? Mislim, stvarno, daj, Antone. Među prijateljima smo. Daj nam malo prljavštine!“ Pogledao je u kameru, savršeno se napudio, tako da de gledateljke moje emisije poželeti da poližu ekran, i odgovorio je: „Volim žene. Sve žene. Nisu mi važni oblici ni veličine. Naravno, poreklo mi je latinoameričko. Sabereš dva i dva i, perfecto, Latino Ljubavnik.“ Zavalio se kao kralj u zamku, i pristajalo mu je. Na sebi je imao belu majicu dugih rukava vedim delom rastvorenu – da pokaže izvajane grudi – i par širokih belih platnenih pantalona, kao i jednostavne smeđe antilop mokasine. Oko vrata mu je visio zlatni lanac i presijavao se pod svetlima. Čokoladni ten uz crnu kosu i zelene oči naterao bi ženu, svaku ženu, da mu se baci pred noge od obožavanja. Sve je to bio Anton, s trešnjicom na šlagu. Neobično je koliko bio zapanjujude zgodan, a ja sam se ipak samo nadala da de jednog dana pronadi pravu ljubav. „Sad kad imaš slavu i bogatstvo, šta bi rekao na čemu si zahvalan ove sezone?“ Zabacio je glavu i podigao pogled. „Zahvalan na krovu nad glavom, hrani u stomaku, prijateljstvu moje menadžerke Heder Rene, ljubavi mi mama i mojih hermanos. Naravno, na svim svojim amigos i muzičkim obožavaocima, ali znaš, ove godine, želim da zahvalim tebi, Mija. Spasla si me da ne izgubim nešto veoma blisko. Zahvalan sam na tebi i našem prijateljstvu.“ Nisam mogla zaustaviti suze koje su mi napunile oči. Naravno, to je bio trenutak kad de mi se kamera sasvim približiti i zakoračiti u moj prostor. Nespremna za to, pogledala sam u kameru baš kad mi je skliznula suza. „I eto ga. Anton Santjago, Latino Ljubavnik, moj i vaš prijatelj. Hvala ti što si došao danas, Antone. Divno je što si bio deo ovog posebnog priloga o zahvalnosti. Želim ti još mnogo uspeha u muzičkoj industriji i u svim bududim poduhvatima. „To bi bilo sve o Antonu“, izjavila sam, široko se osmehujudi. Još jedno snimanje, i Ves i ja demo krenuti za Teksas da provedemo Dan zahvalnosti sa mojim bratom, njegovom ženom i decom, kao i sa mojom sestrom i njenim verenikom.
857
ŠESTO POGLAVLJE „I šta sad radimo ovako upakovani, smrzavamo se i šetamo po centru Menhetna sa ekipom kamermana iza nas?“ Ves nam je njihao ruke dok smo šetali. To jednostavno držanje za ruke i to što smo zajedno podsetilo me je da je sve u redu. Imala sam mnogo razloga za zahvalnost, a na samom vrhu tog spiska bio je muškarac za kog du se udati, Veston Čening. Prizori i zvuči Njujorka bili su svuda oko nas. Sneg je padao u nanosima, a pahuljice se topile čim bi dotakle zemlju. U Vegasu nije bilo mnogo snega, i nikad nije ovako izgledalo. Zimska čarolija. Neodređeno sam slegnula ramenima. „Nešto bih htela da isprobam. Veruj mi samo. Bide zabavno.“ Obgrlio me je rukom i privukao me sebi. Osedala sam kako prenosi toplinu iz svog tela u moje dok smo hodali kroz ulicu ka nepoznatom odredištu. „Dušo, ti si jedina kojoj verujem.“ Uz krajnji napor potisnula sam emocije koje samo što nisu proključale i izbile. Umesto toga, ostala sam jaka i naslonila se na njega da uživamo u šetnji. Grad je bio veličanstven. Bez obzira na vreme, ljudi su šetali, kretali se od vrata do vrata, ulazili i izlazili iz žutih taksija brže nego što čovek stigne da podigne ruku. Taksi vozila su se pojavljivala niotkuda, čim bi se neko približio ivici pločnika u užurbanoj ulici na Menhetnu. Obilje mirisa širilo se vazduhom od raznih uličnih prodavača što su prodavali sve – od hot-dogova do čurosa i pice. Kad smo stigli do Rokfeler centra u samom centru Menhetna, zaustavila sam se ispred klizališta. „Ovde je savršeno zasad.“ Nasmešila sam se, a Ves me je samo pogledao i zavrteo glavom. Kamermani su postavili opremu dok sam osmatrala okolinu. U blizini sam videla čoveka kako pomaže devojčici koja mu je očigledno bila derka da veže klizaljke. Opušteno sam im prišla. „Zdravo, izvinite, gospodine. Ja sam Mija Sonders i intervjuišem ljude za prilog u Šouu doktora Hofmana o zahvalnosti.“ Čovek se uspravio i postavio ispred derke. Taj pokret je verovatno bio nagonski postupak oca koji štiti dete. „Da, pa?“ Glas mu je bio dubok i nepoverljiv dok me je odmeravao. Pokazala sam preko ramena na kamermane i Vesa, koji su stajali sa strane ispred klizališta. „Pa, pitala sam se da li biste mi dozvolili da vas intervjuišem. Samo jedno-dva pitanja. Pokušavam da prikazem Amerikance kako žive 858
svakodnevni život i dele ga sa ostatkom sveta. Pojavljivanje na TV-u bi bila divna uspomena za vašu devojčicu kasnije u životu.“ Nasmešila sam se smeđokosoj, smedookoj devojčici. Na sebi je imala crvenu zimsku kapu i duga smeđa kosa joj je ispadala sa strane. Obrazi su joj se smrzli i poprimili savršenu ružičastu boju. Čovek koji je takođe imao smeđu kosu i smeđe oči se sagnuo. „Da li bi želela da budeš na TV-u, Ana?“ Stavio joj je prst ispod brade i podigao joj glavu da ga pogleda. „Naravno, tata.“ Zapljeskala sam rukama. „Izvrsno! Ako vam ne bi smetalo da dođete ovde ispred kamera, bilo bi divno!“ Pošto je devojčica ved obula klizaljke, tata ju je lako podigao u naručje. Nije mogla imati više od pet ili šest godina, a on je bio krupan čovek. „Dakle, gospodine…“ „Pikering. Šon Pikering.“ Zapamtila sam im imena da ne zabrljam pred kamerama. Nisam želela predugo da ih zadržavam i, više nego išta, želela sam da ovaj prilog bude životan. Ako zabrljam… pa, život je bio pun sitnih grešaka i čak ni ljudi na televiziji nisu savršeni, koliko god javnost možda mislila da jesu. „Dobro, momci, jeste li spremni za snimanje?“ Tehničar za zvuk mi je pružio mikrofon i slušalicu. Namestila sam ih, spustila dugu kosu sa obe strane glave tako da me zaštiti od hladnode i, sudedi po Vesu, izgledala sam mnogo slatko sa kariranom kapom na glavi. Kamerman je izjavio kako mi se zeleni kaput lepo slaže sa crnom kosom i zelenim očima. „Jeste li spremni?“ pitala sam Šona. Klimnuo je glavom i bezbednije prislonio derku na sebe. „Kad god vi kažete.“ Kamerman je odbrojao od pet do jedan. „Ovde sam sa Šonom Pikeringom i njegovom derkom Anom, u samom srcu Menhetna, u Rokfeler centru, gde se oni spremaju za klizanje, omiljenu razonodu mnogih Njujorčana. Hvala vam, Šone, što ste mi dozvolili da vas prekinem na neko vreme.“ Osmehnuo se. „Drago mi je što mogu da pomognem.“ „Želela bih da znam, Šone, sad kad nam je Dan zahvalnosti odmah iza ugla, na čemu ste zahvalni?“ Pogledao je u kameru i čvrsto zagrlio derku. „Zahvalan sam na mojoj Ani. Ona je jedino što mi je ostalo od njene majke, moje pokojne žene.“
859
Nisam znala kako na to da odgovorim. Kako bi iko odgovorio kad čuje za nečiji tako težak gubitak? Žao mi je zbog vašeg gubitka? Verovatno nije želeo to da čuje. Kamera je nastavila da snima i, posle manjeg zastoja u razgovoru, Šon je nastavio: „Teško je biti samohrani otac, ali zbog ove devojčice“, protrljao je nosem Anin, „svaki dan u proteklih pet godina mi je bio vredan.“ Ana se zakikotala i uhvatila tatu za obraze. „Tako je hladno, tata!“ Nasmejala se i uputila nam osmeh od kog bi se svako razvedrio. Pročistila sam grlo. „Gospođice Ana, a na čemu ste vi ove godine zahvalni?“ Okrenula je krupne smeđe oči prema kameri. Videla sam da je kamerman prišao nekoliko koraka bliže. Ana je zatreptala i nasmešila se. „Zahvalna sam na mom tati. On je najbolji tata na celom svetu. I vodiče me na klizanje i kupiti mi hot-dog i sok, iako baka kaže da to nije dobro za mene!“ Opet se zakikotala i poželela sam da je zgrabim i izljubim joj slatke rumene obraščide. „Izgleda da imaš baš kul tatu.“ „Najboljeg na svetu.“ Nabrala je slatki prdasti nosid. „Čuli ste, narode. Hvala Šonu Pikeringu i njegovoj derki Ani što su sa nama podelili na čemu su zahvalni.“ Zaustavila sam se, nasmešila u kameru, i sačekala znak. Kamerman je podigao palac. „Bili ste odlični. Hvala vam. I tako mi je drago što ste to podelili s nama.“ Pružila sam ruku ka kamermanu. „Imaš li ih?“, pitala sam. Pružio mi je dve spremne viza poklon-kartice od sto dolara. „Naš poklon za vas. Želim vam da pronađete sebi nešto lepo.“ Čovek je uzeo kartice. „Nismo to uradili zbog novca.“ „Znam da niste. Ali zahvalna sam vam na doprinosu. Uživajte!“ Nasmešila sam se. Par ruku me zagrli otpozadi. Naslonila sam se na poznato telo, uživajudi u toplini kojom je zračilo. Ledenohladan nos mi je protrljao mesto odmah iza uha. Ciknula sam, ali čvrsto me je držao. „Odlična ti je zamisao. A poklon je bio baš lep dodatak.“ „Pa, lepo je dobiti neko iznenađenje povremeno. A osim toga, Antonu i Mejsonu nismo morali da platimo intervju. Odlučila sam da iskoristim nešto novca i kupim viza poklon-kartice u vrednosti od nekoliko hiljada dolara. Tako bismo svima koje intervjuišemo poklonili kartice i verovatno im ulepšali dan.“ Okrenuo me je i čvrsto namestio u udoban zagrljaj. „Sviđa mi se, Mija, i volim te.“
860
Čoveče, izgleda da mu je bilo važno da mi što češde govori kako me voli. A meni nikad nede dosaditi da to slušam. „Hvala ti. Hajdemo sad na novo odredište. Mislim da de biti zabavno na Empajer stejt bildingu!“ Zakikotao se. „Vidim šta radiš.“ Promrdala sam obrvama i osmehnula se. „Razgledamo znamenitosti i istovremeno radim. Ja to zovem dva u jedan!“ Ponovo me je privukao sebi i poljubio me. Potpuno. Duboko. Do kraja. * * * Ves i ja smo se, držedi se za ruke, popeli do samog vrha Empajer stejt bildinga, gde sam zatekla stariji par, u osamdesetim godinama. Rado su pristali da ih intervjuišem. Čim smo sve postavili, i sa parom što je stajao ispred panorame Njujorka, kamere su se pokrenule. „Ovde sam sa Zavijerom i Marijom Figeroa na vrhu Empajer stejt bildinga. Tu smo na jednom od najpoznatijih mesta na svetu da vas pitamo na čemu ste zahvalni.“ Čovek je prineo ženinu ruku usnama i spustio na nju dug poljubac. „Zahvalan sam na svojoj ženi, Mariji. U braku smo šezdeset godina. Podarila mi je četiri sina da se ponosimo njima, dobro je održavala kudu dok sam ja služio šesnaest godina u oružanim snagama za vreme Vijetnamskog rata, i bila je sa mnom i u dobru i u zlu.“ Okrenuo je glavu i drhtavom rukom je uhvatio za obraz. „Ti si samo moja.“ Nežno ju je poljubio dok su se njoj suze slivale niz naborano lice. Seda kosa joj je bila pokupljena u savršenu punđu i presijavala se pod sunčanim njujorškim nebom. Kad su se okrenuli prema kamerama, pružio joj je maramicu koju mu je verovatno ona ispeglala. Obrisala je oči i nasmešila mi se. „A sad, Marija, sigurna sam da je ovome teško parirati, ali možete li mi redi zašto ste došli danas na vrh Empajer stejt bildinga na ovaj snežan, sunčan dan?“ Žena je zagladila kosu i zagledala se u daljinu. „Dolazimo ovde svake godine, jednom godišnje na isti dan.“ „A zašto?“, navaljivala sam. „Tu me je moj Zavijer zaprosio pre više od šezdeset godina. Živimo malo izvan grada, i jednom godišnje svakog novembra, upravo na ovaj dan, dođemo ovde u znak zahvalnosti. Jedno drugom i gradu što nam je pružio ovako prelepo mesto za život. Nemamo mnogo, ali ono što nam nedostaje u novčanom smislu ili
861
savremenim pogodnostima nadoknađujemo ljubavlju. Je li tako, dragi?“ Stegla je jače muža, koji ju je grlio. „Apsolutno, ljubavi.“ * * * „Dakle, obišli smo Rokfeler plažu i Empajer stejt bilding. Šta demo sad?“ pitao je Ves kad smo ušli u iznajmljeni u kombi. Nasmešila sam se i spustila ruke na sedište ispred mene, praktično skakududi na sedištu od uzbuđenja. „Kip slobode i Ostrvo Elis, naravno!“ Zakolutao je očima. „Prava si turistkinja!“ Uhvatio me je za ruku i prineo je ustima da me poljubi isto kao što je muž to uradio ženi gore na vrhu Empajer stejt bildinga. „Istina! I ne stidim se toga. Bila sam ved jednom u ovom gradu, ali okolnosti nisu bile dobre.“ Sedanje na Aronove grabežljive ruke koje su me pritiskale na betonski zid biblioteke blizu Grant parka izazvalo je u meni talas gađenja. I Ves je osetio promenu, sudedi po stegnutoj vilici i skupljenim usnama. Zavrteo je glavom. „Nikad više. Štitidu te životom“, procedio je kroz zube. Pomilovala sam ga po ruci i stegla je. „Znam. Znam. Ne brini. Ovaj izlet je predivan. Verila sam se sa čovekom mojih snova…“ Gurnula sam ga ramenom o rame, pokušavajudi da ga oraspoložim i da zaboravi na napad. „Družili smo se s nekim mojim najboljim prijateljima. I ovde sam s tobom, ispitujem ljude o tome na čemu su zahvalni dok razgledamo najbolje turističke znamenitosti Njujorka. Šta može biti bolje?“ Lagano je izdahnuo. „U pravu si. Ovo je prilično dobro. Drago mi je što sam došao s tobom.“ Šdudurila sam se uz njega i pustila da mi njegova toplina nahrani dušu. „I meni.“ Kombi se zaustavio na parkingu za trajekt do Ostrva Slobode. Platili smo karte i prošli kroz temeljan sigurnosni pregled, koji je trajao duže nego što sam očekivala. Ovo je značilo da demo neke intervjue morati obaviti sutra. Imali smo samo još dva dana u gradu, i želela sam da provedem jedan dan s mojim frajerom, ali to mi nije delovalo verovatno. Ved su bila tri sata i pašde mrak, što nije bilo dobro za snimanje i pronalaženje dobre pozadine za intervjue. Cilj nam je bio da nam ceo
862
prilog bude i vizuelno primamljiv. Da pružimo publici putovanje kroz Njujork koje inače ne bi možda mogli priuštiti. Dosada, divno je uspevalo. Na trajektu sam odlučila da ubijem dve muve odjednom i intervjuišem nekoga ko stoji sam. Čim sam se okrenula, pronašla sam tačno šta mi je trebalo – skupljenu plavušu s upadljivim plavim očima kako stoji uz ogradu. Vetar joj je nosio kosu dok je stajala dutke, gledajudi kako se ostrvo približava. Prekinula sam je i pitala da li bi želela da učestvuje u prilogu. Obradovala se. Njen škotski naglasak me je iznenadio. Otkrila sam da je spisateljica ljubavnih romana, da prisustvuje skupu pisaca u Americi i ima slobodan dan. Zato je rešila da ga iskoristi i vidi panoramu Njujorka u svoj veličanstvenosti. Zgrabila sam mikrofon i stala veoma blizu ograde broda dok je plovio kroz vode Aper beja. „Prijatelji, stojim na svojoj prvoj vožnji trajektom, koji žurno plovi prema Ostrvu Slobode, i pronašla sam ovu divnu ženu. Džanin Mar je iz Škotske došla u posetu našoj dragoj naciji. Kako je prošla tvoja prva poseta Americi?“, pitala sam. „Lepo. Prepuna sam utisaka, ali sve u svemu, bilo je nezaboravno. Volim Amerikance. Svi žure da stignu na sledede odredište kao da je osoba sa kojom se sastaju najčarobnija osoba na svetu i moraju tamo brzo da stignu.“ Škotski naglasak joj je bio gust kao melasa i isto tako sladak. Nasmešila sam se u kameru, ne deledi njeno oduševljenje ljudima koji žure naokolo, ali uživajudi u njenom pozitivnom stavu. „To je jedan način da gledamo na to. Znam da se vradaš u Škotsku sutra i vi ne slavite Dan zahvalnosti, ali pitam se, na čemu si zahvalna?“ Džanin je pogledala po brodu i u kip, obrise Njujorka, i konačno na zaliv. „Na svetu. Na našoj planeti. Pogledajte je. Bez obzira na to gde si, da li je to Njujork ili su to prostranstva moje domovine, Škotske, svuda i uvek možeš nadi lepotu.“ Kad sam završila sa Džanin, uzela sam njenu posetnicu da potražim te poročne vrele ljubavne romane koje je napisala i dala sam joj poklon-karticu. Došlo je vreme da siđemo sa broda. Pre nego što ostali turisti uspeju da se izgube u izvanrednom, ogromnom Kipu slobode, zaustavila sam Martinove, kanadsku porodicu koja je prvi put došla da vidi kip. „Hvala, Džejkobe i Amanda Li Martin, što ste mi dozvolili da intervjuišem vas i vaš podmladak pre susreta sa ovom predivnom damom. Pre svega, hajde da kažemo gledaocima odakle ste.“ Amanda je držala njihovu jedinicu, malenu devojčicu, na boku, dok je njen muž držao dvojicu starijih blizanaca uz sebe. „Došli smo iz Otave, u Kanadi“, odgovorila je ponosno.
863
„I jeste li dosad uživali u putovanju?“ „Jesmo. Samo, obuzdavanje šestogodišnjih blizanaca zajedno sa ovom dragom devojčicom u gradu ove veličine nije lako.“ Nasmejao se Džejkob. „Kladim se da nije. Pa, znam da treba još mnogo toga da obiđete, i ovi mališani su spremni za razgledanje našeg izvanrednog kipa, zar ne, momci?“ Podigla sam glas da im privučem pažnju. Dve male pesnice poleteše u vazduh, uz istovremeno gromoglasno potvrđivanje. „Dobro. Recite mi, onda, Amanda, na čemu ste zahvalni?“ Lepe oči boje karamele su joj se zamaglile od neprolivenih suza. „Na porodici. Oni su sve što mi je potrebno.“ Nasmešila sam se i pomerila mikrofon ka njenom mužu Džejsonu. „A vi, Džejsone?“ „Isto.“ Slegnuo je ramenima. „Najviše sam zahvalan na ženi, dva sina i derki.“ Pošto sam znala da de se gledaocima to dopasti, čučnula sam, a kamera me je pratila. Uperila sam mikrofon u prvog blizanca. „Na čemu si zahvalan?“ Napudio je usne i razrogačio oči. „Bombonama!“ Viknuo je jače nego što sam očekivala. Nasmejala sam se. „Dobar odgovor. A ti?“ Pridržala sam mikrofon i bratu. „Na biciklu. Volim moj bicikl. Divan je i ima kul munju na prednjem delu“, govorio je odlučno. Svi odrasli su se zakikotali. Ponovo sam ustala i prinela mikrofon bucmastoj devojčici koja nije mogla imati više od dve i po godine, možda bliže tri. „A ti, malena. Da li bi rekla Americi na čemu si zahvalna?“ Umesto odgovora, gurnula mi je otrcanog ružičastog slona ispred lica i pravo u kameru. „Zahvalna si na tvom slonu?“ Klimnula je glavom, a onda zagnjurila lice u majčin vrat. „Hvala vam, klane Martinovih, što ste s nama podelili informaciju na čemu ste zahvalni.“ Martinovi su bili više nego zahvalni na petsto dolara vrednoj viza kartici. Izjavili su kako im je to putovanje bio životni san i veliki udar na ušteđevinu. Tih pet stotina de im pomodi da se vrate štednji za slededu pustolovinu iz snova. Odlučila sam da de poslednji intervju biti u Grejt holu na Ostrvu Elis. Pronašla sam starijeg čoveka pored dvojice drugih muškaraca, od kojih je jedan držao za ruku dečaka koji nije mogao imati više od osam-devet godina. Ti muškarci su mogli biti moji pradeda, deda i tata.
864
„Izvinite, da li bi vam smetalo da vas intervjuišem za televizijski prilog sa temom zahvalnosti?“ Jedan muškarac se obratio najstarijem na nemačkom. Ovaj je glavom. „Naravno, možete nam postavljati pitanja, a ja du prevoditi mom opa.“ Znala sam da reč opa znači deda na nemačkom. Provela sam krade vreme upoznajudi trojicu muškaraca i dete. Bili su četiri generacije Kapmajerovih. Robert Kapmajer je bio u devedesetim i izgledao je prokleto dobro za svoje godine, kao i njegov sin Ričard, koji je bio u kasnim šezdesetim. Ričardov sin Erik se približavao četrdesetim, dok je Erikovom sinu Nolanu bilo osam godina. Kad sam saznala zašto su tu, nisam mogla zaustaviti suze. Ves me je tešio dok se nisam pribrala i popravila šminku najbolje što sam mogla bez tima šminikera da me spremi za snimanje. Čim sam se pribrala, kamere su se zavrtele. „Stojim ovde ispred Ostrva Elis sa četiri generacije muškaraca iz porodice Kapmajer. Hvala vam što ste stali da pričate sa mnom.“ Prvo sam razgovarala sa Robertom, najstarijim Kapmajerom. „Gospodine Kapmajer, hvala što ste pristali da pričate sa mnom.“ Klimnuo je glavom. Očigledno, nakon što se penzionisao, odlučio je da de uglavnom pričati na maternjem jeziku, ali znao je engleski veoma dobro. „Kako mi vaši sin i unuk kažu, prošli ste preko Ostrvo Elis hiljadu devetsto četrdeset devete, nekoliko godina pre nego što se zatvorilo hiljadu devetsto pedeset četvrte.“ „Jesam. Najbolji dan u mom životu.“ „Zašto?“ pitala sam, iskreno zainteresovana. „Zato što sam bio slobodan. Nemačka je upravo preživela poraz nacista i zemlja se podelila na dva dela. Mnogi članovi moje porodice su bili ratni zarobljenici u to vreme. Obedao sam majci, koja je izgubila mog oca u ratu, da du pronadi način da budem slobodan. Zato sam napustio zemlju, kudu i pronašao novi dom. Tamo gde du se osedati bezbednim da živim, radim, volim i zasnujem svoju porodicu.“ „I da li biste rekli da ste zahvalni na Americi, na mogudnostima koje vam je pružila?“, pitala sam automatski. Kratko je klimnuo glavom, ali prišao je i otpratio me do unuka, Nolana, koji je uznemireno držao oca za ruku. Njegov pradeda je podigao bradu. „Zahvalan sam na svojoj slobodi i slobodi mog sina Ričarda, mog unuka, Erika, i praunuka, Nolana Kapmajera. Vidite, kao Amerikanci, oni de uvek biti slobodni.“
865
Zahvalila sam muškarcima na njihovoj priči i poklonila im kupone, koje su nameravali da dalje poklone u dobrotvorne svrhe. Gledajudi u kameru, sa suzama u očima i Vesom pored sebe, odlučila sam da je to kraj mog priloga. Nije bilo potrebe za nečim više. „Danas ste čuli ljude Njujorka. Porodice, samohrane očeve, posetioce iz drugih zemalja i različite generacije Amerikanaca. Saznali smo da su ljudi zahvalni na svojim suprugama, muževima, deci, roditeljima, svetu i, iznad svega, slobodi koju nam ova zemlja pruža. Volela bih da odvojim trenutak i zahvalim svim veteranima naše velike nacije što su nam omogudili da možemo da budemo zahvalni na novom danu, jer se oni bore za našu slobodu. Izazivam sve vas što gledate ovaj šou da zahvalite nekom kome treba da budete zahvalni. Širite radost i ljubav koje uzimamo zdravo za gotovo svakog dana, i uzvratite. Ali iznad svega… budite zahvalni na onome što imate i uživajte u tome. Hvala vam svima što gledate. Do slededeg puta, živite lepotu.“ Tog trenutka kamerman je podigao palac. Ves me je zgrabio oko struka i zagrlio me. „Tako sam ponosan na tebe, dušo. Ovaj prilog de dirnuti mnogo ljudi.“ Priljubila sam se uz njegovo toplo telo, utiskujudi ovaj trenutak u sedanje da bih ovaj osedaj jedinstva, ljubavi i saosedanja oživela u narednim godinama. Danas sam bila ponosna na sebe. Osmislila sam sadržaj, sprovela zamisao u delo i znala sam da de odjeknuti kod miliona gledalaca kad bude prikazan. „Hajde da proslavimo!“, predložio je Ves, spuštajudi mi niz poljubaca od dna vrata do uha, čiji kraj je uvukao u usta i ugrizao ga. Vrelina mi je prostrujala kroz telo i spustila mi se između nogu. „Šta si imao na umu?“, podigla sam obrvu i lukavo se osmehnula. „Ti, ja, boca šampanjca, korpica jagoda, šlag i udoban hotelski krevet.“ Nasmešila sam se. „Kupio si me ved sa ti i ja.“
866
SEDMO POGLAVLJE Istog trenutka kad se iznajmljeni auto zaustavio ispred velike kude, raščupana plavokosa devojčica štrcala je niz stepenice, mašudi rukama, a za njom njen otac. „Izabel, pusti tetku da izađe iz kola, dušo!“, doviknuo je moj brat Maks sa trema dok je silazio. I sama previše uzbuđena, iskočila sam iz kola i uhvatila malu žeravicu kad je skočila. „Tetka Mija!“ cičala je. Kad me je zvanično nazvala tetkom, osetila sam da me odavno ništa nije tako dirnulo. Zagrlila sam bratanicu i pustila je da obavije i ruke i noge oko mene. Pritisnula mi je ručice na obraze. „Ja du biti kraljica!“, praktično mi je vrisnula u lice. Glasno sam se nasmejala i čvrsto je zagrlila. „Važi, ljubavi. Ja du biti princeza. Hej, jesi li spremna da upoznaš teču Vesa?“ Razrogačila je oči. „Imam teču Vesa?“ Reči su joj izražavale zaprepašdeno uzbuđenje, kako i pristaje njenim godinama, a imala je gotovo pet godina. Prebacila sam težinu na jedan kuk. „Imaš.“ Ves je prišao i uhvatio je za ruku. „Zdravo, Izabel. Ja sam Veston.“ „Kakvo smešno ime.“ Izletelo joj je uz iskrivljen osmeh. „Bela!“ smesta ju je prekorio Maks, ali odmahnula sam glavom i popreko ga pogledala. Bila je dete, a deca su nedužna. Ves se nasmejao u znak odobravanja. „Znaš li šta je još blesavije?“ Primakao joj se licu. Skupila je usne i pogledala ka nebu. „Hot-dogovi?“ Na to smo se i Ves i ja nasmejali. Maks je samo stajao s rukom preko usta, ne želedi da je ohrabruje smehom. „Šta je bilo?“ Lice joj se ogorčeno zgrčilo. „To je hrana, a ne vrud pas. Blesavo.“ Morala sam joj odati priznanje. Logično je razmišljala. „Istina. Ali hteo sam da kažem kako je blesavo što moje ime u svom sastavu ima i broj!“ Ustima je oblikovala iznenađeno O i raširila oči. „Nemogude!“ „Mogude. Zvanično ime mi je Veston Čarls Čening III.“ Podigao je tri prsta, a ona ih je gledala kao da de mu poleteti s ruke poput malih raketa u nebo pravo pred njenim očima. „Au. To je… tako kul! Tatice, mogu li i ja da dobijem broj u imenu? Volela bih da budem peta.“ Tad se i Maks nasmejao. „Dušo, ti ved imaš ime, i ne, ne možeš dobiti broj uz njega. Ali napunideš pet godina u aprilu. Možeš li sačekati dotad?“ 867
„Ne, tatice, stvarno ne mogu. To je zauvek dugo.“ Napudila se i poljubila sam joj slatki obraščid. Mirisala je na javorov sirup i bojice. „Uđi, Bela, i reci mami da su stigli tetka i teča. U redu?“ Promrdala je nogama, pa sam je spustila, i odjurila je kao strela. Čoveče, što se deca brzo kredu. Kuda god da su išla, to je morala biti luda trka, pa makar morala predi svega šest metara. Prišla sam bratu i naslonila mu se na grudi. Obavila sam mu ruke oko krupnog stasa i zagrlila ga što sam čvršde mogla. Mirisao je na kožu i prašak za veš. Poznato i prijatno. „Tako mi je drago što te vidim, šederu. To što si došla ovamo za Dan zahvalnosti znači mi, uh, znaš…“ Pustio je da mu reči utihnu, jer mu je glas zvučao promuklije nego inače. I zaista sam znala koliko mu je to značilo. Maksvel Kaningam je iznad svega bio porodičan čovek. Bogat kao što je nebo ogromno, ali on bi rekao kako je ljubav porodice ta koja ga je učinila bogatim, a ne milioni na bankovnom računu. „Maksvele Kaningame, upoznaj se sa mojim verenikom Vestonom Čeningom.“ Maks se široko osmehnuo, pružio ruku, i čim ju je Ves prihvatio, Maks ga je prihvatio u muški zagrljaj sa pljeskanjem po leđima. „Stvarno mi je drago što sam te upoznao, ortače. Mija se razbolela koliko si joj nedostajao. Kladim se da ti je drago što si opet u Americi s našom devojkom.“ Ne bih verovala da nisam videla svojim očima, ali Vesovi obrazi su se zarumeneli. Zavrteo je glavom, promeškoljio se i klimnuo glavom. Takođe sam primetila da nije napao Maksa što je rekao naša devojka kao što je uradio sa Antonom. Zanimljivo. „Mnogo mi je drago što sam se vratio. Samo sam mislio na ovu prelepu ženu i želju da je učinim svojom.“ Obavio mi je ruku oko struka i privukao me uz sebe. Maksove oči su se raznežile. „Ponekad čovek mora da prođe kroz pakao da bi znao koliko mu je dobro. Pretpostavljam da si ti to shvatio na teži način, i prokleto mi je žao zbog toga, ali sredan sam što si se vratio u zemlju slobodnih i domovinu hrabrih. Dobro došao na moj ranč.“ Ovo je bila prava kaubojska dobrodošlica, i još sam više volela brata zbog toga. Ves je nakrivio glavu i pojačao stisak. Osmotrio je zemlju oko sebe, zapanjujude zelenim očima. „Čarobna zemlja. Ti poseduješ sve ove hektare?“ pitao je, pokazujudi na drvede i prostor iza njega.
868
Maksvel je pokazao na oblasti koje je želeo da vidimo. „Ne toliko koliko Kaningam nafta i gas, ali ovde posedujem dosta. Vidiš onaj ambar sa slovom Dž na njemu? To je imanje Džensenovih. Znaš Aspen.“ Ves je podigao ruku da pogleda u ambar. „Blagi bože, potpuno sam zaboravio. Bio sam ovde na Aspeninom i Henkovom venčanju pre par godina.“ A onda je odmerio Maksa. „Čoveče, ved smo se sreli.“ Maksvel se nasmejao i klimnuo glavom. „Da, na venčanju, kratko. Hajdemo unutra. Da te ponovo upoznam sa mojom ženom Sindi.“ Krenuo je stepenicama, ali Ves ga je zaustavio. „Šta je sa onom zemljom tamo?“ Pokazao je na dugačak široki prostor pun visoke trave i mnoštva drveda. „I to je moje. Zemlju pored farme Džensenovih prodao sam Aspen i Henku kad su se venčali. Zakleli su se da nede prodati zemlju. Takođe posedujem i površine oko moje kude. Ima par praznih farmerskih kuda za koje nisam siguran da li da ih rušim ili zadržim u porodici.“ Ves je napudio usne i uhvatio Maksa za rame. „Mislim da bi trebalo da ih zadržiš u porodici.“ Ves je loše oponašao Maksovo južnjačko otezanje. „Mislim da si u pravu“, složio se Maks, i nešto mu je prešlo preko lica dok je nemo komunicirao sa Vesom. „Na kudama de trebati da se poradi, ozbiljno da se potrudi“, rekao je neobavezno. Počela sam potpuno da gubim nit razgovora i pošla sam ispred njih dvojice, koji su ostali da pričaju o kudama i zemlji. Dosadno. „Nije mi stran težak posao“, bile su poslednje Vesove reči koje sam čula. Verovatno je trebalo da me zabrinu, ali, iskreno, jedva sam čekala da vidim bratanca, da bih mislila o rančevima i zemlji. „Hajdemo, momci. Želim da upoznam bebu Džeka!“ Nije postojalo ništa slade od držanja bebe stare samo nekoliko sedmica. Bilo je stvarno divno što su mu oči izgleda bile zelene, baš kao Maksove, Medine i moje. Kosa mu je čak imala smeđe paperje na vrhu glavice, koja mu je mirisala na puder. „Mislim da bi na kraju mogao ispasti smeđokos“, rekla sam glasno nikome određeno. Sindi je sela pored mene. „Stvarno?“ Pomilovala ga je po glavici. Čim je Džek osetio ili namirisao mamu, napudio je usne i počeo da ih pokrede kao da sisa. Zatim je počeo da vrti glavom. „O, neko je gladan“, gugutala mu je.
869
Umesto da izađe iz sobe, Sindi je dohvatila debe prebačeno preko kauča, pokrila je sebi rame i ruku, petljala je nešto ispod debeta, i čula sam kako hrani Džeka. Život supermame. „Boli li?“, pitala sam, gledajudi dole gde je hranila dete. „Nedu te lagati, Mija. Boli đavolski prvih nekoliko dana, i bradavice ti mogu na kraju ispucati i raskrvariti se, ali povezanost koju osedaš sa detetom i hrana koju dobija iz tvog mleka pomažu ti da prebrodiš te prve dane mučenja.“ „Mučenja?“, progutala sam knedlu. Nasmešila se. „Kunem se da vredi. Kad smo ved kod toga, red je da ti se čestita, vidim“, rekla je gledajudi u moju levu ruku. Namrštila sam se. „Maks ti nije rekao?“ Sindi je odmahnula glavom. „Naravno da jeste. Zezaš me? Čekao je cele dve sekunde da mi kaže. Zapravo, tek toliko da prekine vezu pre nego što je zaurlao moje ime kroz kudu da mi kaže kako mu se obe sestre udaju. Probudio je Džeka i Izabel.“ Pogledala sam po sobi da se uverim da nema nikoga. „Ako se tata ne probudi, pitadu Maksa da me otprati do oltara.“ Oči su joj se ispunile suzama, i šmrknula je. „Ne znaš koliko de mu to značiti.“ Suza joj se skotrljala niz obraz, i obrisala ju je. „Nemoj da plačeš.“ Ustuknula sam, pomišljajudi da nije trebalo ništa da kažem. „Dušo, to su hormoni. Plačem zbog svega. Dođavola, juče sam gledala TV, i pojavila se reklama za tablete protiv gorušice. Trudna žena je rukom pritiskala srce. Da, to me je rasplakalo. Setila sam se kako me je mučila gorušica sa Džekom i sva sam se zarozala od plača. Stvarno, nije mi ništa.“ Nasmejala se. Opa. Trudnoda stvarno može da uzdrma ženu. Žestoko. Kako du ja to podneti? Želim li uopšte? Pomislila sam na to kako Veston drži našeg sina ili derku i odlučila: da, prošla bih kroz sve samo da imam dete koje bi Vesovim očima gledalo u mene jednog dana. „Jeste li vas dvoje završili? S rađanjem dece?“ pitala sam kad je izvukla usnulog Džeksona ispod debeta, namestila košulju i vratila debe preko kauča kao da se ništa nije dogodilo. Da, supermama. „Ne. Mislim da demo imati još dvoje.“ Oči su mi se raširile kao olimpijski bazeni. „Četvoro dece!“ Nasmešila se. „Maks želi šestoro! Pristala sam na četvoro. Želi veliku porodicu oko sebe stalno. Kaže da se tako isplati vredno raditi, i voli da dolazi kudi
870
posle celodnevnog posla jer ga tu čekaju zvuči dece. Namerava da im da tvoje i Medino ime. I ja sam pristala.“ Skupila sam oči. „Sindi, ved si to uradila kad si dodala Sonders kao Džeksonovo srednje ime. Ne moraš ponovo to da radiš. Uopšte. Stvarno.“ Odmahnula je glavom. „Želimo da nam deca poznaju tetke i rastu uz njih. Da znaju da smo im ta imena dali jer su ih dobri ljudi voleli. Ko je bolji od njihovih tetaka?“ Uh, mogla sam smisliti stotinu ljudi koji to više zaslužuju, ali ne bi me slušali. Na teži način sam otkrila da, kad Maks i Sindi nešto odluče, stvore čvrst tim i niko ih ne može slomiti. Takve ljude bi svako želeo u porodici. Ljude uvek spremne da vam čuvaju leđa, vole vas bez obzira na sve i stave vas na prvo mesto. Još jedan razlog da budem zahvalna. Zvuk škripanja guma po stazi i Izabeline nožice kako skakudu po stepenicama u ludoj jurnjavi najavili su dolazak Medi i Meta. Držedi se za ruke, Ves i ja smo prošetali između drvoreda na bratovljevom imanju. „Maks je odličan tip“, rekao je Ves, zaobilazedi džinovsku cepanicu. Nasmešila sam se i stegla mu ruku. „Jeste. Najbolji je.“ „A tvoja sestra, au. Kao da sam upoznao tvoju suštu suprotnost, a ipak nekako i ne.“ Sitne boride na čelu su mu postale vidljivije kad je skupio usne. Zakikotala sam se. „Medi je ljubav. Ona sva zrači ljubavlju. Slobodna duša. Samo umesto da ima hipi prirodu, kao svaka tipična slobodna duša, inteligentna je, nosa zadubljenog u knjige, i ne dozvoljava ničemu da je porazi. Mislim da je to i privuklo Meta njoj. On je povučeniji, konzervativniji, ali porodica mu je stvarno ljubazna i potpuno su posvedeni njemu i Medi, i njihovom zajedničkom životu.“ Klimnuo je glavom. „To je dobro. Verovatno je lepo znati da ne moraš više da brineš za nju.“ Slegnula sam ramenima. „Ne znam. Moglo bi se pomisliti, ali čitav sam život brinula o njoj. Brinula sam se da sve bude savršeno koliko god sam mogla. To mi je na neki način bila svrha. Sad, ona razbija na fakultetu, približava se diplomiranju. Maks je ved otplatio narednih nekoliko godina školovanja tako da stekne i zvanje mastera i doktora. Rejnovi pladaju njoj i Metu stan, pa ne moraju da rade i mogu samo da se fokusiraju na studije. I sad kad ima novac, opet zato što se Maks za to pobrinuo, ja joj ni za šta više nisam potrebna.“ Ves se zaustavio nasred čistine. Odmakli smo se gotovo pola kilometra od Maksvelove kude. Jedva sam je videla u daljini kroz cestar drveda. „Osedaš li se beskorisnom?“ Nakrivio je glavu i čekao da odgovorim.
871
Razmislila sam o reči beskorisna i kako se to odnosi na okolnosti. „Ne baš. Više nepotrebnom. Nisam navikla da sestri budem nepotrebna.“ Podsmehnuo se. „Ne bih išao tako daleko da kažem kako si nepotrebna sestri. Čim je stigla, videlo se da si joj ti oslonac. Iako je znala sve u toj prostoriji osim mene, odmah je prišla tebi, pored tebe je sela na večeri, oko tebe je obigravala. Mija, mislim da si joj ti više nego sestra. Ti si centar njenog sveta. Baš kao i mog.“ Bože, što ga volim. Znao je tačno šta da kaže da se osedam bolje. „Znam da odrasta i da se sve menja. Samo, teško je. Bila sam odgovorna za nju od njene pete godine.“ Vilica mu se ukočila i mišid mu je zaigrao na obrazu. „Nije trebalo da ti budeš odgovorna za sestru. Imala si samo deset godina. Majka i otac su ti pravili pogrešne izbore i, iako je sve ispalo dobro po tebe i Medison na kraju, ipak nije trebalo da se odričeš sopstvenog detinjstva zbog toga. Mi tako nedemo odgajati našu decu“, rekao je oštro. Savršen trenutak da načnemo temu o kojoj zapravo nismo nikad raspravljali. „Dakle, želiš decu?“, pitala sam, pokušavajudi da zvučim opušteno. Koliko god bih volela da imamo jedno ili dvoje dece, nisam bila smrtno rešena da to i ostvarim kao neki ljudi koje sam poznavala, kao plodna Sindi, na primer. Naglo je podigao glavu. „Naravno da želim. Ti ne?“ Dah koji nisam ni znala da zadržavam dok sam čekala njegov odgovor izleteo mi je iz pluda kao oblačid ka teksaskom nebu. „S tobom, želim.“ Prišao mi je i uhvatio me ovlaš za kukove. Bilo mi je drago zbog toga. Ovakav razgovor je trebalo da se vodi dok se dodirujemo. „Nikad nisam o tome razmišljala pre tebe, što mislim da dovoljno govori o našem odnosu.“ Osmehnuo se osmehom od kog srce zastaje i zbog kog bih poželela da mu se uspužem uz telo i uzmem ga upravo tu, na otvorenom polju. „Ni ja. Pa, barem ne ozbiljno. Kad sam razmišljao o životu za vreme zarobljeništva, stalno sam te zamišljao trudnu s našim detetom, kako nosiš našeg sina i držiš za ruku našu derku jednog dana u ne tako dalekoj bududnosti. Davalo mi je nadu. Nešto što sam priželjkivao i sanjao u najmračnijim trenucima.“ Pročistio je grlo. „Ponekad su mi oči bile širom otvorene, ali video sam samo tebe i bududnost koju sam se plašio da nedemo imati. Ponavljam, zato i ne želim da čekam sa venčanjem. Želim da živimo svakog dana iz sve snage i prihvatamo sve što nam nosi zajednička bududnost.“
872
Provukla sam mu prste kroz pepeljastoplavu kosu. „Veoma mi se dopada ta zamisao.“ Izdigla sam se na vrhove prstiju i poljubila ga. Stajali smo na otvorenom polju i ljubili se kao da nikad nedemo dobiti drugu priliku. Žestoko. Neukrotivo. Divlje. Poljubac je postajao sve vreliji i nije bilo ničega i nikoga u blizini da zaustavi vatru. Ves je postao nestašan, prelazedi mi rukama preko leda i zatim me hvatajudi za dupe. Lako me je podigao, obavila sam mu noge oko struka i gurnula mu jezik dublje u usta. Pre nego što sam shvatila šta se dešava, krenuo je dugim i odlučnim koracima. Šest metara dalje, našli smo se u gustišu drveda i naslonio me je leđima na ogromno deblo. Grane su se visoko pružale ka nebu, a deblo je bilo šire od naših tela. Spustio mi je stopala na zemlju, pa mi brzo raskopčao pantalone. „Ovde?“ Mahnito sam se osvrnula oko sebe, proveravajudi da zaista nema nikog u blizini. Spustio se kolenima na zemlju. Skinuo je patike, svukao mi farmerice i donji veš, ostavljajudi me samo u džemperu i dugom kaputu. Približio se mom vlažnom središtu i udahnuo. „Gospode, volim kako mirišeš kad si napaljena.“ Podigao je pogled ka meni kad je izbacio jezik i prijatno mi zapalacao preko klitorisa. Zastenjala sam i uhvatila ga za kosu. „Ti si lud“, prošaputala sam. „A ti si ukusna. Sad se nasloni i uživaj.“ Raširio mi je stidne usne sa oba palca, ližudi me od ulaza do vrha mog požudnog kružida. Vesu je trebalo tačno jedan minut da počnem da mu pritiskam glavu o svoje središte, bestidno mu se trljajudi o usne, očajnički tražedi ono mesto koje de me poslati preko ruba. Uhvatio me je od dole za butinu, podigao je, i prebacio sebi preko ramena, pružajudi sebi bolji pristup. „O, gospode, Vese. Svršidu.“ Lizao je dugačko i duboko, gurajudi jezik što je dublje mogao u tom položaju. Telo mi je gorelo od peckanja, i samo što nisam svršila. „Dušo“, upozorila sam ga, u slučaju da poželi da stane i uzme me kurcem. Zamumlao je, raširio me jače, i snažno mi usisavao klitoris. Samo mi je to trebalo. Svaka pora mi je vrištala. Svaki neuron goreo. Čitavo telo mi je zacvrčalo od vreline kad me je preplavio talas zadovoljstva. Tucala sam mu lice kao kad cenjeni džokej jaše trkačkog konja. Orgazam je trajao i trajao sve dok nije odvojio usne od mene. Viknula sam. Nisam još završila s njim niti njegovim darovitim jezikom. „Ne!“
873
A onda je opet sve u svetu bilo dobro kad je nekako otkopčao pantalone, izvadio debeli kurac, i surovo ga zario u mene. Brzo mi je podigao noge i obavila sam mu ih oko struka, želedi ga bliže. Leđima sam udarila o drvo, a on mi je rukom zaštitio potiljak da ne udaram glavu pod njegovim silovitim prodorima. „Jebadu te dok ne svršiš ponovo. Želim da ti progutam orgazam sa usana.“ Govorio mi je u usta, a onda mi zavukao jezik i isprepleo ga sa mojim. Okusio je moje uzbuđenje, i slano i slatko istovremeno. Zastenjala sam i podigla glavu dok mi je on grickao i ljubio izloženi vrat. „Volim te, Vese. Bože, toliko te volim da me ponekad boli.“ Nabijao mi je telo na to drvo kao da je drvoseča koji seče deblo. Samo što se on debelim kurcem zarivao u moju picu u isto vreme dok sam zamišljala sekiru kako udara u drvo. Jako. Neumoljivo. Nemilosrdno. „Idemo“, procedio je kroz zube, ubrzavajudi ritam. „Dušo, treba mi da se pomeriš“, preklinjala sam ga. Pomerio je kurac kružnim pokretom i zastenjala sam. Kad sam naglo udahnula, javljajudi mu da je pogodio pravo mesto, lukavo se osmehnuo. Zatim je izvadio kurac do samog vrha i zavukao ga ponovo, glavidem pogađajudi to naročito mesto u meni od kog mi je G-tačka zapevala aleluja. „O, da, ponovo deš svršiti za mene.“ Ulazio je iznova i iznova, ne popuštajudi. Čelo mu se orosilo znojem, i sve teže mi je disao u lice. Kukovi su mu se kretali tako brzo da nisam mogla pratiti taj ritam. Kurac mu je udarao u tu G-tačku opet i opet sve dok mi se celo telo nije rastopilo i dok nisam povikala, svršavajudi, ka mračnom nebu. Svršio je odmah posle mene, izbacujudi vrelu tečnost svakim udarcem, dok oboje nismo bili gotovi. Omlitaveli i zadovoljeni, i dalje povezani ispod džinovskog drveta u teksaskoj šumi.
874
OSMO POGLAVLJE Kad smo se obrisali što smo bolje mogli, Ves me je uhvatio za ruku i poveo me ka Maksovoj kudi. „Kupicu ovo imanje od tvog brata. Pronadi demo tu kudu, renovirati je, ili je srušiti i sagraditi kakvu god želiš novu“, rekao je potpuno van teme. Misli mi nisu bile ni blizu kupovine zemlje i renoviranja kude. Još sam bila u krajnjem blaženstvu, naslonjena na drvo dok u mene prodire čovek kog volim. Kad su mi reči konačno stigle do bistrog dela mozga, ukopala sam se u mestu. Još smo imali vremena pre večere za Dan zahvalnosti. „Izvini. Izvini ako te ne pratim nakon što si me upravo tucao uz drvo desetak minuta ranije. Hodeš li ponoviti?“ Olizao je usne kao da me još oseda na njima. Verovatno je tako i bilo. Pošto me je uzeo ustima, tucao me je do besvesti uz drvo, i na leđima sam imala tragove debla kao dokaz. Kad sam promrdala ramenima, osetila sam kako me jakna i džemper grebu preko osetljivih mesta. Možda de mi se posrediti i nede mi ostati nikakvi fizički tragovi, samo blaga bol da me podseti na našu ludoriju. „Pričadu sa Maksom o kupovini ovog dela zemlje pored njegove. On ima stotine hektara i rekao je kako je ovo nekad bila farma, kao i ona malo dalje. Kazao je kako su obe na raspolaganju.“ Pokušala sam da shvatim šta to sve predlaže. „Nismo čak ni videli kudu. Samo smo zagrebali po površini ovog imanja. Kako zapravo znaš da je želiš?“ Okrenuo se i pogledao u gusti cestar iz kog smo upravo izašli zajedno sa drugim delom otvorene zemlje što je vodio do Maksvelovog ranca. Slegnuo je ramenima. „Nema veze kako izgleda. Možemo sagraditi nešto što želimo ako nam se ne svidi ono što je tamo. Cilj je da imamo porodičnu kudu. Daleko od sjaja i čari Južne Kalifornije.“ Podigla sam ruke. „Čekaj malo. Kažeš da hodeš da odemo iz Malibua?“ Bila sam krajnje zbunjena – i to ne samo od posledica ludog seksa. „Voliš plažu. Ja volim plažu.“ Pokazala sam na grudi, a srce mi se ved stezalo pri pomisli da naša kuda u Malibuu nije više naša. „Istina. Ali imamo novac. Mnogo novca. Više nego što de nam ikad zatrebati. I kako se tvoja karijera krede, želedeš mesto gde možeš pobedi kad ti Kalifornija presedne. Osim toga, i sama si rekla da de se Medison preseliti ovamo kad završi fakultet.“
875
„Zapravo, spomenula je da de se preseliti ovamo odmah posle osnovnih studija. Maks de srediti da se prebaci ovde na master i doktorske studije, tako da u međuvremenu počne raditi za Kaningam naftu i gas. Dodi de i Met i njegova porodica.“ Lice mu se ozarilo. Izgleda da, što je više razmišljao o tome, postajao je sve živahniji. „Savršeno. Mogu da žive tamo na onoj drugoj strani. Met kaže da njega i njegovu porodicu zanima poljoprivreda. Mogu obrađivati i našu i njihovu zemlju. Naravno, bidemo partneri u tome, i imademo još jedan dom. Možemo dolaziti svakog meseca. Tako ne bi propustila Izabelino i Džeksonovo detinjstvo i ne bi predugo bila odvojena od brata i sestre. Tako svi dobijaju.“ Sve što je nudio bilo je više nego što sam se mogla nadati. Volela sam tog čoveka beskrajno duboko. „Učinio bi to za mene?“ pitala sam, a glas mi se stegao od ljubavi i srede. Odmahnuo je glavom. „Ne. Učinio bih to za nas. Ne želiš da budeš bez sestre, a ja ne želim da budem bez svoje porodice. Imademo dom na oba mesta. Smatraj da demo doleteti ovamo barem jednom mesečno. To de nam postati redovno, tako da svakog meseca provedemo nekoliko dana u našem teksaskom domu. I kad ne budemo snimali, dolazidemo i na više nedelja odjednom. Stvarno, kad god želimo. Siguran sam da bismo Sindi mogli da poverimo da povremeno proverava i provetrava.“ Nije to očekivao, ali ipak me je uhvatio kad sam skočila, obavila mu noge oko struka i poljubila ga iz sve snage. „Volim te.“ Poljubila sam ga u obraze. „Volim te.“ Poljubila sam ga u čelo. „Volim te.“ Poljubila sam mu bradu. „Volim te.“ Poljubila sam mu oči. „Volim te tako mnogo i jedva čekam da se udam za tebe!“ Vrisnula sam pre nego što sam spustila usne na njega. Ves je, što mu je išlo u prilog, cenio moju vrstu ludila i sve vreme se smejao, dok više nije mogao jer su mu usne bile zauzete ljubedi me. „Da! Ne šalim se. Ne, mama, nisam. Želimo da napravimo mali obred na plaži na našem imanju u Malibuu, a onda demo napraviti proslavu kod vas.“ Ves se nasmejao i provukao ruku kroz kosu. Razvukao je osmeh istog trenutka kad je pozvao majku ne samo da joj najavi da demo se venčati ved i da demo to obaviti vrlo brzo. „Znam da je to za samo šest nedelja. Unajmidu planera da to pripremi. Ne, mama, nedeš… Mama, nismo zvali da ti kažemo ovo da bi ti preuzela na sebe teret.“
876
Govori u svoje ime. Nipošto nisam želela da planiram venčanje. Da se ja pitam, izgovorili bismo naše da na plaži i tucali se kao zečevi u našem krevetu odmah posle. Nije mi bila potrebna torta niti čitava ta zbrka. Samo Ves. Samo mi je to trebalo. Ves se okrenuo i pogledao me. Sedela sam na krevetu, prekrštenih nogu, naslonjena na laktove, koje sam podbočila na kolena, i sa rukama podmetnutim ispod brade. Gledala sam mog frajera kako korača tamo-amo, i dalje s onim ogromnim osmehom. „Znam da je ludo, ali, mama, ludo sam zaljubljen. Ne, nije previše. Dobro sam. Zapravo, postadu bolji nego ikad ranije. Ženidba ženom sa kojom želim da provedem ceo život samo de mi pomodi da se još bolje oporavim.“ Verovao je da sam ja razlog što se tako dobro oporavlja posle zarobljeništva. Ja sam verovala da je zbog psihijatra, ali bilo je još sitnica na kojima je morao raditi. Kao prvo, na toj novoj ljubomori i, drugo, apsolutnoj potrebi da odmah uredi svoju bududnost. Dobra vest? Nije imao nodne more više od nedelju dana. Ovde u Teksasu zapravo je spavao bolje nego ikad pre. Kod kude se preplašeno budio, odlazio do plaže i slušao okean dok se ne bi dovoljno umorio da se vrati na spavanje. Tokom ko zna koliko nodi sam ga pronašla kako hoda plažom, gledajudi okean umesto da se priljubi uz mene i spava. Ne u Teksasu. Ovde, pod krovom mog brata, sa čitavim klanom u istoj kudi, spavao je kao zaklan. Možda je bilo nečeg u tome što je pobegao od gužve. Izgleda da je pronalazio utehu u tišini teksaskih nodi. Prestao je da hoda. „Stvarno? Ti deš se pobrinuti za prijem?“ Pogledao je u mene. „Mija izgleda čarobno u zelenom“, izjavio je, gledajudi me iskosa. „Znam da je nede nositi. Čekaj da je pitam.“ „Mija, koje boje želiš za venčanje?“ Namrštila sam se. „Ne znam. Moram da odaberem boju?“ Ha? Nikad mi nije padalo na pamet da du brinuti o tako nečem. Mislim, viđala sam venčanja u filmovima gde su bile horde deveruša. Ja sam želela samo Medi i Džin. „Mama kaže da moraš izabrati dve boje, tako da zna kakve ukrase da kupi.“ „Šta god kupi, odgovarade mi“, odgovorila sam ne maredi. „Mama, ne. Mija prosto nije ženskasta u tom smislu. Mislim.,.“ Odmerio me je pogledom. „Definitivno je ženstvena, ali nije opteredena takvim detaljima. Zaista nije… ozbiljno, izaberi šta god želiš. Ne, nije je briga. Mama…“ Ponovo se ushodao. Čuvši ga kako raspravlja s majkom o nečemu što je tako očigledno bila moja odgovornost, povikala sam: „Svetlozelena i krem.“
877
Stao je. „Čekaj. Koje boje, dušo?“ Stidljivo sam uvrtala palčeve i prste. „Mislim da bi svetlozelena i krem bile lepe.“ Široko se osmehnuo. Bože, kako mu je lako bilo udovoljiti. „Mija kaže svetlozelena i krem. O, da. Jednostavno cvede. Šta god želiš. Da, šta god želiš.“ Zakolutao je očima, pokazao na telefon i iskrivio lice. „Mija i ja demo se pobrinuti za obred. Da, nabavidemo stolice, senicu i sve to. Mama, samo se fokusiraj na prijem. Koliko ljudi?“ Na brzinu sam izbrojala sve koje sam želela da pozovem: Medi, Met, Maksvel, Sindi, deca, Džinel, Taj i Ejmi, Entoni i Hektor, Mejson i Rejčel, Voren i Ketlin, Alek, Anton i Heder, tetka Mili, moj otac ako se probudi i možda još nekoliko. „Dvadeset pet s moje strane.“ „Dvadeset pet. Čekaj, mama.“ Pritisnuo je mobilni na grudi. „To je sve? Samo za obred, je li tako?“ Odmahnula sam glavom. „Ne, sveukupno.“ Zatreptao je. „Mama, imademo malo venčanje. Mija de pozvati samo dvadeset petoro. Zato deš venčanje na plaži morati ograničiti samo na porodicu. Da, ozbiljan sam.“ U sebi sam zastenjala. Nisam još ni pogledala venčanice, a zbog nedostatka porodice i šire rodbine sam bududoj svekrvi delovala kao neka jadnica. „Kako misliš na koga? Džinan i njenu porodicu, moje najbliže, mama. Raspravidemo to kasnije. Švedi naš spisak na trideset ili manje za plažu. Pozovi koga god dođavola hodeš na prijem, ali neka sve bude jednostavno. Miju i mene ne zanima ludovanje. Dobra hrana, nešto pida, malo plesa i bidemo zadovoljni. Je li tako, Mija?“ Osmehnula sam se. Moj me je frajer dobro poznavao. „Tako je!“ Poslala sam mu poljubac, a on je promrdao obrvama. „Dobro, moram da idem. Sredan Dan zahvalnosti tebi, tati i porodici. Reci svima da ih volim i uskoro demo dodi kudi. Da, bidemo kudi za Božid. I ja tebe volim.“ Prekinuo je vezu i bacio telefon na krevet pre nego što me je oborio na njega. „Imaš srede što te ovoliko volim. To je bilo okrutno.“ „Razgovor s mamom ti je bio okrutan?“, zadirkivala sam ga. „Ne. Razgovor s mamom o planiranju venčanja kad nam uopšte nije stalo ni do čega drugog osim da izgovorimo da. Duguješ mi.“ Naslonio se kukovima na mene, a ja sam obavila noge oko njega, privlačedi ga bliže. „Mmm. A kako du ti platiti?“ Uvrtala sam mu pramen kose oko prsta.
878
„Bideš mi seksualna robinja do kraja života“, brzo je odgovorio. Nasmešila sam se. „Divljače. Mislim da bismo mogli razumno da se dogovorimo.“ „Ne-ne. Želim te do kraja života.“ Zavukla sam mu prste u kosu i poljubila ga. „Mislim da se može odraditi.“ „Ne, tebe bih ja odradio.“ Nasmejala sam se. „Opet ta šala!“ Zacerekao se i spustio mi gomilu poljubaca na vrat. „Stara, ali dobra.“ „Misliš kao ona o ručnom radu?“ Podigao je glavu. „Kakvo savršeno poređenje. I taje stara, ali dobra. Mogu li sad da dobijem to staro, ali dobro?“ Na taj znak, stavila sam ruku između nas. Istog trenutka kad sam ga uhvatila za dugme na farmericama, trglo nas je kucanje na vratima. Oboje smo odskočili kao da nas je neko polio kofom leda. „Sindi kaže da je vreme za klopu! Hajde, siđite“, doviknuo je Maks kroz vrata. Barem je imao pristojnosti da ne uđe. Nisam se mogla setiti jesam li zaključala vrata ili ne. Malo dalje niz hodnik čuli smo Maksa kako ponovo kuca i ponavlja poziv na večeru, samo što je tog puta rekao: „Gotova je supa.“ Ves me je podigao. „O, i mama je rekla kako je sledede godine Dan zahvalnosti kod njih.“ Udahnuo je kroz zube. Odmahnula sam glavom. „Onda deš ti redi Maksu. Po mogudstvu dok mene nema na vidiku.“ „Kukavice!“ Nasmešio se, isprepleo prste s mojima i izveo me iz sobe i kroz hodnik do naše prve zajedničke večere za Dan zahvalnosti. Prvi pravi Dan zahvalnosti, koliko sam se sedala. Samo mi je nedostajao tata. Voleo bi da sedi za stolom s porodicom. Nikad to nismo imali dok sam odrastala, iako se trudio, na sopstveni način. Sedala sam se mnogih Dana zahvalnosti gde je pekao piletinu ili bi je doneo iz Kentaki frajd čikena kad nije bio sasvim pijan, jer tad je propuštao ceo praznik. Ipak mi je nedostajao. * * * Sindi i Maks su nadmašili sebe. Za par s novorođenčetom, napravili su ludilo od proslave. U velikoj prostoriji pored kuhinje trpezarijski sto sa šesnaest mesta bio je postavljen i pripremljen za šest odraslih osoba i jedno dete. Džekson je udobno spavao u kolevci pored čela stola. Svirala je tiha muzika – neko Šopenovo delo.
879
Znala sam tog pijanistu samo zato što mi je bio omiljen, iako mi je Ves više puštao klasiku. Voleo je da sluša klasičnu muziku dok smo se vozili kolima ili sedeli na terasi gledajudi u okean. Sredinom stola se prostirao zlatni stolnjak. Tanjiri su bili postavljeni bliže jednom kraju stola nego drugom, što je zapravo ostavljalo prostora za svu hranu, koja je ved bila izneta na sto. Maks i Sindi su pripremili pravu gozbu. Tanjiri, kristal i pribor svetlucali su pod svetlom sveda. Izgledalo je neverovatno lepo. Nisam nikad sedela za takvim stolom. Nisam ni sanjala da de mi se pružiti takva prilika. Svi su ušli i stali iza stolica. Maks je ispružio ruke. „Hajde da se pomolimo.“ Maks nas je proveo kroz molitvu i završio sa trenutkom tišine da pošalje zahvalnost i ljubav onima koji nisu bili tu s nama. I opet su mi misli odletele ocu, koji je ležao u komi u bolničkom krevetu u Las Vegasu. Sam. Na Dan zahvalnosti. Iako često nismo slavili praznik zbog njegovog pijanstva ili iz nekog drugog razloga, ipak smo bili zajedno. Ko je sad bio s njim? Niko. Osetila sam kako me steže u grudima, i protrljala sam ih. „Jesi li dobro?“ šapnuo je Ves, pridržavajudi mi stolicu da sednem. Uvek pravi džentlmen. Zapravo, svi muškarci su pridržali svojim ženama stolice. Maks je čak pridržao i Izabeli stolicu pre nego što je sam seo. „Dobro sam. Samo sam tužna što moj otac nije tu da provede praznike s nama. Mislim da bi mu se dopalo ovo.“ „Dopalo bi mu se.“ Medi se nežno osmehnula i sela. Čim smo se svi smestili, počeli smo da dodajemo jedni drugima hranu. Imali smo durku, domade punjenje, krompir-pire, kukuruz, sos, boraniju, sos od brusnice, sveže kiflice i još mnogo toga. Bogami, tanjir mi nije bio dovoljno veliki. „Da li svi ovako jedu za Dan zahvalnosti?“ pitala sam, posmatrajudi svoj pretrpan tanjir. „Baš!“ Frknula je Medi i podigla svoj tanjir. „Ne može sve ni da mi stane!“ Smejala se. Maks, Sindi, Met i Ves su zastali i pogledali u Medi i mene. „Šta?“, pitala sam. „Mislim, ovo je mnogo hrane za jednu večeru.“ Ves je stegao vilicu, a Maks je podigao ruke do usta. „Kad ste poslednji put vas dve imale večeru za Dan zahvalnosti, sa durkom i svim što uz to ide?“ Pogledala sam u tu luđačku količinu hrane. Nije bilo mogude da sve to pojedemo. Mada, kako mi je voda krenula na usta od samog mirisa, svakako du dati sve od sebe. „Uh, ne znam. Medi?“, pitala sam.
880
Odmahnula je glavom. „Nismo nikad dosad imale durku za večeru. Mislim, jele smo duretinu u kazinu, i pokušala sam i ranije da pripremim durede grudi, ali ništa ovakvo. Podseda me na švedski sto u Sizaru. E, oni su umeli da slave Dan zahvalnosti. Sedaš se one godine kad smo se ušunjale!“ Zakikotala se, a ja sam se zlobno osmehnula, prisedajudi se kako smo odlučile da demo imati pravu večeru za Dan zahvalnosti, pa makar nas to ubilo. I tako smo izašle iz kude, prešle tri kilometra do Stripa, i ušunjale se u Sizar palas. Tamo je bilo toliko ljudi da nisu ni primetili dve devojčice koje su napunile tanjire i odmah izašle. Ili ih nije bilo briga dok god smo jele. Zvučalo je kao tužna priča, ali odlično smo se provele. Nasmejala sam se. „Najbolja praznična večera koju smo imale… pa, dosad“, izgovorila sam, dok sam ubacivala u usta duretinu umočenu u sos. „O, čoveče, što je ovo dobro!“ Maks je skrstio ruke na grudima. „Hodeš da kažeš da niste nikad večerale ovako za stolom dosad? Kad imate dvadeset pet i dvadeset jednu?“ Razmislila sam o tome. Iskreno, nijednoj od nas nikad nije ni palo na pamet da nešto propuštamo. Zapravo, ne može da vam nedostaje nešto što nikad niste ni imali. Umesto odgovora, samo sam odmahnula glavom i probala domade punjenje. „Ovo je predobro, Sindi!“, pohvalila sam je. Lice joj se ozarilo i pohvala joj je prijala. „Hvala ti. Čekaj da probaš Maksovu boraniju. Ne kuva mnogo, ali pravi opasnu boraniju!“ Nasmejala se. Bila sam joj zahvalna što je doprinela da razgovor skrenemo sa prošlosti. Kad je podigla pogled, bezvučno sam joj šapnula hvala. Klimnula je glavom i vratila se jelu. Posle toga, za stolom je zavladala tišina i raspoloženje je postalo pomalo napeto. Morala sam to da popravim. Ovo nam je bio prvi Dan zahvalnosti i želela sam da svi budu sredni. „O! Ves i ja imamo nešto da objavimo.“ Medije razrogačila oči. „Trudna si!“ Napravila sam kiselo lice. „Bože, ne! Fuj, Medi.“ Ves se nasmejao na moj odgovor i zagrlio me oko struka dok sam stajala kraj njegove stolice. „Ne brini. Planiramo par malih Čeninga u bududnosti, ali prvo bismo želeli da se venčamo.“ Zavrtela sam glavom. „Da, Medi. Gospode. Ali htela sam da kažem da smo odredili datum.“ Svi su za stolom čekali da završim. „Prvi januar.“ „Ovaj prvi?“ izustila je Medi. Najširi, najrazneženiji osmeh mi je prešao preko lica. Nisam se mogla suzdržati. Udavala sam se za… „Pet nedelja!“
881
„O, moj bože. To je tako brzo. Jesi li sigurna da nisi trudna?“ Nabrala je čelo kao i Met, ali iz sasvim drugih razloga – zato što nije očekivala od mene da du se vezati za nekog frajera toliko da se udam pre svega, a kamoli za pet nedelja. Met se namrštio zato što sam mu rekla da sačeka dve godine pre nego što se oženi mojom sestrom. Mogla sam pretpostaviti da nije bio sredan zbog ovog saznanja, ali svejedno je namestio osmeh na lice. Da, dobar momak. „Pa neka sam proklet! Gde?“, pitao je Maks, s radošdu u očima. Za njega je brak značio porodicu. A on je bio sav za porodicu. „To je najbolji deo. Napravidemo mali obred na našoj plaži ispred kude u Malibuu, a onda prijem kod Vesovih roditelja. Oni planiraju proslavu, a mi demo se pobrinuti za sam čin venčanja. Stvarno jednostavno, uglavnom porodica i bliski prijatelji. Verovatno pedesetak gostiju na plaži i koga god klan Čeningovih bude želeo da pozove na veselje. Možete li svi da dođete?“ „Kao da bih to propustila! Ja sam glavna deveruša, zar ne?“ Medine oči su zasijale i postale tamnozelene. „Tako je. I volela bih da naša Izabela baca cvede. Da li bi volela to, ljubavi?“, pitala sam je. Sredno je gurala krompir u usta. „Kako se to baca cvede?“, pitala je punih usta. „To znači da deš nositi lepu haljinu i krunu i bacadeš latice cveda po plaži dok ne dođeš do pravog mesta tako da tetka Mija može da šeta preko cveda.“ „Nosidu krunu?“ Znala sam da je spominjanje krune dobra zamisao. „Tijaru verovatno.“ „To je kao kruna s dijamantima?“ Pitala je veoma ozbiljno. „Da, ljubavi, jeste.“ Duboko je udahnula, a celo lice joj je porumenelo dok su joj se oči raširile. „Bidu cvetna kraljica! Na plaži! Mamice! Mamice! Mamice!“ Zavrištala je pre nego što je Sindi stigla da odgovori. Džekson se probudio i zaplakao na sestrin glasan ispad. Maks je uzeo Džeka i odmah ga umirio, držedi sina u veoma sposobnim rukama. Stavio mu je malu okruglu stvarčicu koju su zvali duda da sisa, i ovaj se šdudurio i opet sklopio očice. Teško je biti novorođenče. Jedi, spavaj, kaki. Ponovo. „Da, Izabel, ti deš biti cvetna kraljica. Sad, možeš li pričati tiho i pokušati da ne probudiš ponovo brata?“ obratila joj se Sindi majčinskim glasom, i ponadala sam se da du ga i ja usvojiti kad dođe vreme. „Ovo je jednostavno divno. Hajde da nazdravimo“, predložio je Maks i podigao čašu. Svi smo podigli pide. „Neka mi obe sestre budu ovako sredne u bududim brakovima kao što sam i ja u svom svih ovih godina…“
882
„I za najnovijeg člana porodice!“ Podigla sam čašu prema Džeku. „I zato što mi je čitava porodica baš tamo gde sam oduvek želeo. Za mojim stolom, družimo se, stvaramo uspomene.“ „Salud. Živeli.“ Glasovi su odzvanjali kroz sobu i prekinulo ih je pištanje iz mog zadnjeg džepa. Sranje. Nisam isključila mobilni. Izvadila sam ga i kratko pogledala u ekran pre nego što pritisnem odbijanje poziva, dok nisam prepoznala broj iz Las Vegasa. „Izvinite“, rekla sam brzo i javila se. Gurnula sam prst u drugo uho i ušla u kuhinju. Osetila sam kako mi se krv povlači iz lica, i osetila sam slabost i drhtavicu dok sam slušala obaveštenja medicinske sestre o mom ocu. Završila sam razgovor i vratila se za sto spuštajudi ruke na naslon stolice, pre da bih sebe pridržala nego iz nekog drugog razloga. Medi je nagonski ustala. „Šta se dešava? Je li to bilo u vezi s tatom?“ Pogledala sam je u zabrinute oči. Nisam znala kako da odgovorim. Jezik kao da mi je bio otečen, a usta su se osušila. „O, bože. Tata je. Je li…?“ Ostavila je pitanje nezavršeno, ali svi u sobi su tačno znali šta je pitala. Ves je skočio na noge i obgrlio me rukom. Naslonila sam se na njega i zavrtela glavom kao da hodu da je razbistrim. Konačno sam oblizala usne i progovorila: „Budan je. Tata je budan i pita za nas.“
883
DEVETO POGLAVLJE „Kako to da uvek šmugneš u Vegas svaki put kad te konačno dovučem u Teksas?“ našalio se Maks dok sam ubacivala odedu u kofer. Ozbiljno sam ubacivala krpice unutra bez slaganja. Moradu šesti na njega da ga zatvorim, ali nije me bilo briga. Cilj mi je bio samo da što pre stignem na aerodrom. „Jesi li uspeo da nabaviš avion?“, pitala sam, dok su mi ruke tako neobuzdano drhtale da ih je Ves zgrabio i pritisnuo ih na grudi. Njegova toplina mi se prelila kroz hladne kosti pravo u srce. „Bide sve u redu. Tata ti je budan i pita za tebe. To je dobra vest. U redu?“ Prodorno me je gledao da mi pruži podršku kad mi se činilo kako se sve oko mene raspada. Samo sam morala stidi u Vegas, videti lično tatu, i onda du biti dobro. Maks mi je stavio ruku na leda. „Avion Kaningam nafte i gasa je napunjen gorivom i spreman je da poleti čim stigneš tamo. Jesi li sigurna da ne želiš da i ja pođem?“, pitao je Maks, a emocije su mu obojile reči. Okrenula sam se i zagrlila ga, stežudi mu široki stas što sam jače mogla. Želela sam da oseti koliko mi je današnji dan značio. „Ne. Hvala. Hvala ti na svemu. Na najboljem Danu zahvalnosti koji sam ikad imala. Što si najbolji brat o kom sam mogla sanjati. I što si tu.“ Glas mi je zadrhtao. Jedva sam se suzdržavala. „Ali Medi i ja moramo ovo da obavimo, i ja imam Vesa, a ona Meta.“ Izbacio je grudi. „Ali ja sam ti brat. Želim da budeš zbrinuta.“ Bože, predivan čovek. Ves mi je prebacio ruku oko ramena. „Makse, dobro du se brinuti o njoj, a pobrinudu se i da Met pazi na Medison, mada mislim da ga ne treba na to podsedati. Dobro nam je. Stvarno. Redovno demo te obaveštavati. Važi?“ Pružio mu je ruku. Maks je klimnuo glavom i uhvatio Vesa za ruku, a zatim ga ogromnom šapom uhvatio za drugo rame. „Drago mi je što se ženiš mojom sestrom. Znam da sam malo previše zaštitnički nastrojen kad se radi o ovim ženama, ali seti se, druže, tek što sam ih dobio i ne mogu rizikovati da ih izgubim.“ Ves ga je potapšao po leđima. „Kapiram. I zaista želim da razgovaramo o kupovini one zemlje od tebe posle venčanja.“ „Tvoja je“, smesta je odgovorio Maks. „Dao bih sve da mi sestra živi ovde. San bi mi se ostvario kad bi mi ona deo godine bila prva komšinica. Pričadu sa Metom o drugoj zemlji. On je ponosan čovek iz ponosne porodice. Želede da sami
884
kupe tu zemlju. Mislim da du im ponuditi dogovor da obrađuju njihovu, vašu i moju.“ Ves je skupio usne i opet pružio ruku. „Odličan plan. Hode ih biti još?“ Maks se osmehnuo. „Uvek, druže.“ Dok smo izlazili iz gostinske sobe, sreli smo se sa Metom i Medi. „Izvini, Makse, ali radi se o tati.“ Medin glas je pukao, i zadrhtala je. „Samo idi, dušo. Vreme je da vidiš tatu.“ Na stepenicama smo zagrlile Maksa, Sindi, Izabel i slatkog malog Džeksona. Bilo je gorko-slatko, ali neophodno. „Vidimo se uskoro“, rekla sam. „Brže nego što misliš, šederu. Obedavam.“ Maks je mahnuo dok smo ulazili u auto i kretali ka aerodromu. Stižemo, tata. Drži se. Medi i ja smo se držale za ruke dok smo hodale jedna pored druge dugim belim hodnikom. Bile smo tu stotinu puta ranije, ali danas je bilo nekako drugačije, nekako novo. Stegla sam joj ruku, i ona je stegla moju. „Uvek demo biti ti i ja, seko“, rekla sam, ponavljajudi joj redi koje sam joj govorila dok smo bile male. Svaki put kad smo se plašile ili nismo imale hrane, kad bi nam isključili struju u našoj stradari ili kad bi se tata obeznanio na kauču, a trebalo nas je voditi u školu, to sam joj govorila. „Zauvek“, odgovorila je isto kao i uvek. Osmehnula sam se. Moja udaja za Vesa i njena za Meta nede nam promeniti odnos. Ništa ne bi. Ne samo da smo bile u srodstvu ved je ta veza i rođena u godinama borbe, kad smo se mogle osloniti samo jedna na drugu, i volele smo jedna drugu kad nikog drugog nije bilo briga. Naravno, znale smo da nas tata voli, ali nije nas voleo dovoljno da se izvuče iz boce dovoljno dugo i pokaže nam kako izgleda zdrav život. To smo morale da otkrijemo same, a sad smo… saznale. Stigle smo do vrata koja su bila otvorena. Glas televizijskog voditelja mogao se čuti u daljini. Medi i ja smo zajedno ušle. Tata je sedeo na krevetu, nije ležao. Proseda kosa mu je bila zalizana i začešljana unazad kao da se nedavno istuširao, mada su ga verovatno okupali sunđerom. Brada mu je potpuno izrasla, a sede dlake su se mešale sa crnim. Uperio je smeđe oči u nas, a mi smo stajale i suze su nam se slivale niz lice. „Moja d-deca.“ Ukočeno je raširio ruke jer ga mišidi verovatno nisu slušali. „Zagrlite vašeg matorog“, rekao je, a glas mu je bio promukao od dugog dutanja. „Tata!“, viknula je Medi i pritrčala krevetu.
885
„Tata“, rekla sam ozbiljno, gledajudi ga kako mi grli sestru. Želela sam da se probudi svakog dana proteklih jedanaest meseci i, konačno, milošdu božjom, bio je tu. Živ. Budan. „Mija, d-dođi o-vamo.“ Graknuo je i malo pomerio prste pored sebe kao da mi pokazuje da sednem pored njega. Medi je ved ležala na krevetu, sklupčana uz svog tatu. Samo što joj on nije bio pravi otac. Bol me je presekao kao da me je neko udario u stomak. Sad nije bio trenutak za otvaranje tih rana. Prišla sam ocu, sela, i stavila mu ruku na glavu. Prešla sam mu preko lica od čela, preko slepoočnice i obraza, do bockave bradice. Koža mu je imala zdrav ružičasti sjaj kakav nije imao godinama, koliko sam se ja sedala, i shvatila sam da je to moj otac mrtav trezan. I bio je veličanstven. „Dobro izgledaš, tata.“ Ruka mu je zadrhtala kad ju je podigao, uhvatio me pozadi za vrat i teško mi je spustio na rame radi oslonca. Tad sam mu se naslonila na grudi i pustila da sve izađe iz mene. Meseci brige, straha da nede uspeti, verovanja da možda nedu videti jedinog roditelja koji mi je preostao. Sve to. Oboje smo se u trenutku rasplakali. Grlili smo jedno drugo i plakali. Medi i ja smo se okrenule našem tati, glava spuštenih na njegove grudi. Uhvatila sam Medi za ruku i stavila je na tatino srce. „Bože, volim vas d-devojke. V-v-iše nego i-išta. Pokazadu v-vam. Bidu d-dobar t-tata. K-kunem se.“ Glas mu se nekoliko puta prekidao, a suze su mu curile po nama, ali nismo se obazirale. Nikad nam pre nije obedavao da de biti bolji. U prošlosti, probudio bi se posle terevenke, izvinio se, rekao kako se nije mogao uzdržati, i to bi bilo to. Jednom je priznao da je pio kako bi oterao tugu i kockao se da ublaži bes koji je osedao prema našoj majci. Zažmurila sam i pomolila se Bogu da je ovog puta ozbiljan, jer mu je ovo bila poslednja prilika da nam se iskupi. Dugo smo tako ležale na očevim grudima, sve dok se nismo sve troje isplakali. Ništa nije ostalo od našeg psihičkog i emocionalnog povezivanja osim šmrcanja i dugih uzdaha. „Uh, z-zdravo?“ izrekao je tata, prekidajudi tišinu koja je vladala oko nas. Okrenula sam glavu i ugledala Vesa kako stoji na vratima. Licem mi se raširio ogroman osmeh. Kad sam ga ugledala, bilo je kao da sam videla otvoreno nebo puno zvezda u besprekornoj nodi na našoj plaži u Malibuu. Tata je zagunđao: „Tvoj, Mija.“ Nasmešila sam se. „O, da, i te kako je moj.“ Skočila sam sa kreveta, obrisala rukama lice i zagrlila mog muškarca.
886
Ves mi je poljubio osmeh na licu, zube i sve. „Volim taj tvoj osmeh, dušo.“ Uhvatio me je za obraz i obrisao mi preostale suze palčevima. „Dođi ovamo. Želim da upoznaš mog tatu“, rekla sam, ošamudena sve do vrhova nožnih prstiju. Držedi Vesa za ruku, povela sam ga do očeve postelje. „Vestone Čening, upoznaj mog oca, Majkla Sondersa. Tata, ovo je moj verenik, Ves“, izgovorila sam neizmerno ponosno. Tata je skupio oči. „Verenik?“ Baš kad sam htela da odgovorim, u sobu je ušao Met. Medi je skočila i potrčala ka svom čoveku. Uhvatio ju je i zavrteo. Na usne mu je spustila sočan, a ipak nedužan poljubac. „Dušo! Moj tata je budan!“ Skakutala je na vrhovima prstiju, a on ju je čvrsto zagrlio. „Dušo?“ tata se nakašljao. „Moja d-devojčica ima d-dečka? G-gospode.“ „Uh, tata, mnogo se toga dogodilo otkako si nastradao.“ Nisam bila sigurna koliko treba da mu kažem. „Nastradao? D-drkadžije su me z-zaskočile.“ Naslonio se unazad i zažmurio. Srčani monitor je počeo mahnito da pišti. Pretpostavila sam da mu je skočio pritisak, ali nisam znala mnogo o medicini. U sobu je utrčala bolničarka i namršteno odmerila tatu. „Moradu vas sve zamoliti da odete.“ „Ali…“ pružila sam ruku ka ocu. „Tako ga dugo nije bilo.“ Bolničarka je odmahnula glavom, pritisnula nekoliko dugmadi na mašinama pored tate i ljutito me pogledala. „Pričademo napolju. Svi morate otidi. Možete se vratiti ujutru kad se odmori.“ Ramena su mi klonula. Prkosno sam se probila pored zle bolničarke, otišla do tate i poljubila ga u čelo. „Odmori se. Imamo mnogo toga da pričamo. Vratidemo se ujutru.“ Medi se pozdravila i sastale smo se s bolničarkom napolju. Obavestila nas je da mu nisu rekli koliko je dugo bio u komi. Lekari su želeli da urade još testova u vezi s njegovim psihičkim sposobnostima i da odmah započne fizikalnu terapiju. Podsetila nas je da ga čeka dug oporavak i da moramo biti strpljivi. Uz obedanje da demo sutra ujutru razgovarati s doktorom, krenuli smo napolje. Ves i ja smo uzeli sobu u hotelu preko puta, a Medi i Met su otišli do svog stana. * * *
887
„Hej, kučko, kako si? Kako je tata?“, pitala je Džinel kad sam se javila na telefon. Odbila sam da pričam s bilo kim osim sa Džin. Ves se čuo sa Maksom. Znala sam da je ludeo od brige, ali bili smo dobro. Trenutno nije imalo šta da se kaže, a nisam želela da raspravljam o osedanjima s bratom. Poznavao nas je, ali nije znao kako sam se snalazila. Nije znao sve pojedinosti našeg odrastanja, a nisam trenutno bila u stanju da o tome pričam. Znala sam da je bio ogorčen na našu majku isto kao i ja, ali takođe nije znao ništa dobro ni o tati osim činjenice da smo ga volele. Svi ostali pozivi su bili od prijatelja koji su želeli da mi čestitaju Dan zahvalnosti. Ponovo novo iskustvo. Udahnula sam i sklupčala se ispod debeta. „Dobro, koliko znam. Imademo više informacija kad se sutra nađemo s lekarom. Bolničarka nam je rekla kako ne zna koliko je dugo bio u komi. Kad smo pokušale da mu predstavimo Vesa i Meta, skočio mu je pritisak, i isterala nas je.“ „A kako si ti?“ Zastenjala sam. „Čudno je. Pre nego što se probudio, bila sam ljuta na njega. Mnogo više nego ikad pre. I znaš, mislim da imam pravo na to. Ali tad kad je pružio ruke, kao da sam ponovo bila devojčica, želedi tatinu ljubav više nego išta.“ Suza mi se skotrljala niz obraz na jastuk. Nos mi je procurio, ali nisam se obazirala. Obrisala sam ga čaršavom. „Meni to zvuči prilično normalno, draga. Mislim, tata de uvek biti tvoj tata. Možda nije bio najbolji otac, ali barem nije otišao“, kazala je, pokušavajudi da me oraspoloži. „Ali zar nije? Svaki put kad bi posisao viski, nestajao je. Svaki gutljaj džeka denijelsa pretvarao ga je u drugu osobu. Onu što je zaboravljala da ima dve male derke koje je trebalo nahraniti, obudi i voditi u školu. A ova poslednja glupost? Milion dolara? Kao da je tražio da umre.“ Zastenjala je i ispustila dug uzdah. „Možda je to učinio namerno.“ Ta obična misao me je presekla kao munja, a njen električni naboj me je prosekao kroz kost, tkivo i mišid. „Blagi bože. Možda si u pravu. Možda nije imao pojma o kockanju, ali ne bi nikad bio toliko glup da duguje tipu kao što je Blejn Pintero čitav milion.“ „Ponekad kad želiš da se rastaneš sa životom, ideš lakšim putem. Tata je znao da de Blejn krenuti na njega.“ „Da, znao je.“ Zavrtela sam glavom, a zaprepašdenost mi je obuzela sve misli. „Kakav je okean?“, pitala je Džinel usput, ali nije zvučalo kao da pita mene.
888
„Mmm, slane suze bogova, Ku lej“ dovoljno jasno sam čula tih, ali dubok muški glas. Znala sam tu reč. Ku lej. To je značilo voljena na havajskom. Čula sam Tajevog tatu kako to govori svojoj ženi. I Tao je to upravo rekao mojoj najboljoj drugarici. Zakuvalo se. U želji da promenim temu, zgrabila sam ovaj novi trenutak. „A kako si ti provela Dan zahvalnosti? Jesi li pojela mnogo duretine?“ pitala sam izazivački. Tiho je zastenjala u grlu. „Devojko, recimo samo da je jedina ptica koju sam progutala bila ogromna količina debelog samoanskog kurca.“ Prasnula sam u smeh. Samo je Džinel umela da poveže Dan zahvalnosti s nečim prljavim. „Ozbiljno, Mija, nemam pojma šta du dođavola raditi kad on ode. Moradu napraviti zalihe baterija, to je sigurno. Uništava me seksom.“ Uzdahnula je. „Sad znam zašto si se mesec dana tucala s njegovim bratom. Ti Nikovi… Gospode bože, ono mi više nikad nede biti isto.“ Zaječala je. „Pogleda me onim crnim očima i, kunem se, noge mi se rastvaraju kao kad je Mojsije razdvojio Crveno more.“ Zakikotala sam se. „Što si uvrnuta.“ „I zadovoljena. Sve vreme. Baš kad pomislim da je gotov, spreman da spakuje zver među butine, ponovo izvadi taj debeli kurac i ja opet cvilim za njim.“ „Prestani! Poštedi me pojedinosti.“ „Misliš kako može da upotrebi ruku da…“ „La-la-laaaa, la-la-laaaa, la-la-laaa-la-laaa.“ Nastavila sam da pevam Zvončide dok nije zadutala. „Samo si ljubomorna.“ „Nimalo.“ Prisetila sam se mog Vesa kako me je uzeo uz drvo pre neki dan, i zagolicalo me je između butina. Frknula je. „O, tako je, imaš ti onog surfera i scenaristu u tom sranju. Kako je Ves, inače?“ Spustila je glas gotovo do šapata. „Jesu li mu nodne more prestale?“ „Bolje mu je. Nije ih imao duže od nedelju dana. To je ogroman napredak. Sad je uvrteo sebi u glavu da de kupiti zemlju od Maksa i sagraditi kudu pored njegovog ranca. Da imamo još jedan dom.“ „Divno! Kaubojska zabava. Jupi!“ Okrenula sam se i zagnjurila duboko ispod debadi. „Bilo bi odlično kad bismo mogli da viđamo Maksa i Sindi i gledamo moju bratanicu i bratanca kako odrastaju.“ „Hej, oduvek si želela da pripadaš negde. I sad je tako.“ „Ali šta je s tatom?“ „Šta s njim? On mora da izabere sopstveni put. Ne možeš odlučivati umesto njega. Odrasla si žena koja de se udati za muškarca svojih snova. Medi takođe.
889
Obe ste se skrasile. On mora da shvati šta želi u životu i da radi na tome. Hajde samo da se nadamo da je naučio lekciju iz ovog ležanja u komi i da de se truditi da ostane trezan. Zbog sebe. Ne samo zbog tebe i Medi. Mada, imam mišljenje o tome.“ Napudila sam se. „Znam. Znam. Kaže da de nam se odužiti. Biti bolji čovek.“ Dunula je. „Verovadu kad budem videla. U međuvremenu, nadadu se najboljem, i mislim da i ti treba tako da se postaviš.“ „Znaš, u pravu si. Odrastao je čovek koji jednom mora da se pobrine za sebe. Ne mogu više planirati život oko njega ili bilo koga drugog odsad.“ „Tako je, devojko. To želim da čujem od tebe. Što se mene tiče, želim krupnog, preplanulog tetoviranog Samoanca koji doziva samoanske bogove dok mu ja cedim kurac, pa da mogu malo i da se naspavam. Prokletstvo, stalno mu govorim da mi treba malo sna za lepotu. Sluša li me? Ne.“ Zacerekala sam se. „Dobro, droljo smrdljiva, idi, jebi se. Reci Tau aloha od mene.“ „Hodu. Volim te. Čujemo se kasnije, ljigavušo.“ „Ja tebe volim još više, droljo droljasta.“
890
DESETO POGLAVLJE Tata je sedeo na krevetu kad sam rano ujutru stigla. Ves, bog ga blagoslovio, ostao je u hotelu da radi na uređivanju filma koji smo snimili za decembarski božični specijal Šoua doktora Hofmana. Odradila sam dosta posla unapred i bila sam vrlo zahvalna na tome sad kad sam imala posla oko tate. „Hej, d-devojčice, dođi s-sedi.“ Prstima je kucnuo po krevetu jer mu glas i pokret još nisu bili sigurni. Sudedi prema onome što je lekar rekao, prodi de još dosta vremena pre nego što mu pokret i govor postanu savršeni. Prišla sam mu i sela, uhvatila ga za ruku i prinela je usnama da je poljubim. Koža mu je bila tanka kao papir, ali ipak svetlije boje nego kad je bio pod gasom. „Pričala sam sa doktorom jutros. Rekli su da znaš kako si bio u komi proteklih jedanaest meseci.“ Tata je ozbiljno klimnuo glavom. Nisam mogla zamisliti kako se osedao, znajudi da je gotovo godinu dana života prošlo pored njega. „Šta se dogodilo, tata? Kako si se tako gadno uvalio s Blejnom?“ Zažmurio je i stegao mi ruku. „Mija, bio sam v-veoma s-sebičan.“ Naravno, mogla sam se složiti s njim, ali i dalje mi nije dao odgovor na pitanje. „Kako to?“ Slegao je ramenima. „Više me nije bilo b-briga. Za m-moj ž-život, za m-moj ddug, nisam osedao n-ništa osim praznine.“ Svaka reč je bila izgovorena sa čudnom slutnjom, kao da me priprema za surovu stvarnost. Nakrivila sam glavu u stranu i pogledala ga pravo u oči. „Tata, jesi li namerno pozajmio i izgubio onoliki novac?“ U sebi sam se prisetila razgovora sa Džinel kad mi je nagovestila da je pokušao samoubistvo tako što je preterao s dugovanjem psihotičnom zelenašu. Odmahnuo je glavom. „Ne b-baš. Možda. N-ne znam. B-bio sam tako uumoran. Dosadilo mi je da se p-pitam z-zašto je otišla. Dosadilo mi je da b-budem p-pijan. Da b-budem n-najgori za vas d-devojke. Jednostavno mi je d-dosadilo. Zato me nije bilo briga što sam dugovao Blejnu sav taj n-novac i n-nisam n-nikako mogao da mu v-vratim. Znao sam da de se pobrinuti za mene, i to bi b-bilo to. Vas b-bi pokrilo o-osiguranje.“ Zažmurio je i polako udahnuo. „V-više nego što bih vam ja m--mogao dati ž-živ.“ Progutala sam jecaj, ustala i naslonila se leđima na zid. „Misliš, želeo si da umreš?“
891
Pogledao me je i istina mu se videla jasno kao dan u crnim očima. „Nisam više ž-želeo da ž-živim t-tako kako sam ž-živeo.“ Jasnije priznanje krivice očigledno nedu dobiti. „Gospode, tata, ne mogu čak…“ Duboko sam udahnula, sagnula se napred, i smirila uznemirene živce sporim, ravnomernim disanjem. „Nemaš pojma šta sam morala da uradim za tebe svih ovih meseci da otplatim dug!“ Iznenađeno je podigao obrve. „Šta? Dug je o-otpladen?“ Zažmurila sam i naslonila glavu na zid. „Blejn i njegove siledžije su nameravali da te ubiju, a onda da napadnu Medi i mene zbog, kako su rekli duga preživelih. Nisi valjda mislio da de te ubiti a da ne dobiju svoj novac?“ Razrogačio je oči na upalom licu, pa su mu izgledale još tamnije, još više upale. „Ne.“ Odmahnuo je glavom. „To nikad nisu r-rekli. Ja… ja samo…“ „Ti šta?“ Povikala sam. „Mislio si da deš ponuditi sebe i sve de biti oprošteno?“ Pogledao me je dok sam koračala tamo-amo. „Da, tačno.“ „Neverovatno.“ Sva sam drhtala i čupala kosu, očajnički pokušavajudi da smanjim napetost. Poželela sam da vrisnem kao veštica. „Radila sam za Mili kao pratilja da otplatim tvoj dug!“ Reči su mi bile oštre i otrovne. Kao da mu se sva krv povukla iz lica, i bio je beo kao duh. „K-kurvala si se zzbog m-mene?“ Suza mu je skliznula niz obraz, i celo telo kao da mu se zgrčilo iznutra kad su ga savladali jecaji. „Bože, ne. Ne. Ne moja d-devojčica.“ Viknuo je u šake. Pritrčala sam mu. „Tata, nije bilo tako. Nisam morala da spavam s njima. Samo sam morala da budem ono šta su hteli mesec dana. Zarađivala sam stotinu hiljada mesečno i pladala sam Blejnu u ratama.“ Trebalo je da mu kažem šta se desilo s Blejnom u septembru i kako me je Maks spasao, ali smatrala sam da ne bi podneo celu istinu. Očevo telo se treslo dok sam ga grlila. „Tako mi je ž-žao. Bože, ž-žao mi je ttako mnogo. Nedu nikad modi da nadoknadim ni t-tebi ni t-tvo-joj sestri. Nikad.“ Milovala sam ga gore-dole po leđima. Bio je tako mršav da sam mu osetila svaku izbočinu na kičmi. „Možeš početi tako što deš biti živ. Sto deš nam ponovo biti tata. I što deš ostati trezan“, dodala sam, nadajudi se da nede poludeti kao i obično kad bih pomenula problem sa pidem. Dugo me je grlio, šapatom mi se izvinjavajudi u kosu, govoredi mi kako je ponosan na mene, koliko me voli. Na kraju, samo sam to zapravo i želela od tate. Ljubav, prihvatanje i ponos. Shvatila sam, tog trenutka, da sam to sve i imala. Da,
892
zajebao je mnogo kad smo bile deca, ali pred nama obema je još bio život, i pre svega sam želela da ga provedem stvarajudi nove uspomene, živedi u potpunosti. Mobilni mi je zazvonio u zadnjem džepu. Pustila sam ga da zvoni i nastavila da grlim tatu. Nije prestao da zvoni. Čim je trebalo da bude prebačen na govornu poštu, počeo bi da zvoni ponovo. Neko je definitivno pokušavao da me dobije. „Izvini, tata.“ Odmakla sam se, ustala sa kreveta, i izvadila telefon. Na ekranu je pisalo Maksimus. Nasmešila sam se i prinela telefon uhu. „Zdravo, brate moj“, rekla sam izveštačeno. „Trebalo je da me pozoveš danas.“ Zvučao je kao veliki medved. „Zar nemaš ženu, moju bratanicu i bratanca da im budeš kaubojska glava porodice?“ Nasmejala sam se i pogledala tatu. Lice mu je bilo zgrčeno u zapanjen izraz. „Koliko puta moram da ti kažem da se brinem za svoje?“ Zakolutala sam očima. „Kako god. Dobro sam. Opusti se. Vrati se malom Džeku, i poljubi Izabel umesto mene.“ „Jesi li dobro?“ Opet sam pogledala u oca. „Više nego dobro. Tata se oporavlja, udajem se za muškarca mojih snova i život je predivan.“ Maks mi se zakikotao u uho. „U redu, šederu. Pazi na sebe, i pozvadu te za dan-dva.“ Dan-dva je za Maksa značilo da de me pozvati sutra ujutru. Nasmejala sam se u sebi, uživajudi što imam brata, koji je ludo štitio i preterano pazio svoje ved odrasle sestre. „Volim te, seko.“ „Volim i ja tebe, Makse.“ Isključila sam telefon i okrenula se. „Ko je to bio?“, pitao je tata. „Moj brat, Maks“, odgovorila sam bez razmišljanja, potpuno zaboravljajudi da mi otac nije bio budan proteklih godinu dana. Nije znao za Maksvela Kaningama niti za Medi i istinu o njenom ocu. „Sranje“, prošaputala sam, zuredi mu u zbunjeno lice. „Koji brat?“ Zažmurila sam i sela na krevet. „Tata, to je stvarno dugačka, zajebana priča sa srednim krajem, ali verovatno ne bi trebalo o tome da slušaš sad, pošto si se tek probudio iz gotovo jednogodišnjeg sna.“ Uzdahnula sam, mrzedi što sam se izlanula pre nego što sam se prisetila da je bio u komi godinu dana. „M-mlada d-damo, dovudi dupe ovamo i r-reci s-svom ocu sve o tom tvom bbratu i kako si saznala za njega. Jesi li se č-čula s m-majkom?“
893
„Ne, tata, nisam.“ Na samo spominjanje majke ledena jeza mi je prošla kroz vene. Medi je stigla nedugo nakon što sam započela priču o susretu sa Maksvelom Kaningamom i kako me je unajmio da mu glumim davno izgubljenu sestru iako je ved znao da smo u rodu. A onda, kad je saznao za Medison, uradili smo testove krvi, koji su potvrdili da nam je genetski zaista brat. „I to je to? T-tvoja majka je bila u vezi p-pre m-mene, imala je dete i napustila ga. Je li to s-sve?“ Medi se ugrizla za usnu i pogledala kroz mali prozor, dok su joj se oči punile neprolivenim suzama. „Šta mi niste r-rekle?“ Spustio je obrve i namrštio se. Uzdahnula sam. „Mislim da je to dosta za danas, tata. Mnogo si toga prošao. Mi smo svašta prošle. Možda bi trebalo da se malo odmorimo.“ Tata je nepopustljivo odmahnuo glavom. „Ne. Prekinudemo s-svaku t-tajnu ovog t-trenutka.“ Uperio je prst u bolničko debe. Ramena su mi klonula, i suze potekle niz Medino lice. Prosto progutaj žabu, Mija. Obavi to i reši se tereta. „Mija… Medi…“ Upozorio nas je tata. Medison se sva skupila. Prišla sam joj i obgrlila je odnazad. Naslonila se na mene, podigla ruke ka licu, i zaplakala. „Blagi bože, šta nije u redu?“ „Tata, kad smo obavile testove, pokazalo se da Maksvel Kaningam i Medi imaju iste majku i oca.“ Zažmurio je i protrljao čelo. „Znači, istina je. N-nisam ti biološki otac.“ Medi je glasno uzviknula i odmahnula glavom. „O, dušo, dođi ovamo.“ Raširio je ruke i pala mu je u naručje, plačudi mu na grudima. „A-ali, a-li, ti si moj tata!“ jecala je kao da je u bolovima. Učinila bih sve samo da joj odagnam bol, ali nisam mogla. Pomilovao ju je po kosi. „Da. I uvek d-du i b-biti. Nijedan t-test nede odvojiti m-moje devojke od mene.“ „Ne odnosi se na mene, tata. Test očinstva je potvrdio da ja imam samo istu majku sa Maksvelom i Medi.“ Tata je zavrteo glavom i nastavio da miluje njenu zlatnu kosu, koju je nasledila od pravog oca. „Uvek sam sumnjao da m-me mama v-vara. U nekim trenucima mi se činilo da sam video kako s-stoji preblizu t-tog visokog plavokosog k-kauboja. Ne sedam mu se i-imena.“
894
„Džekson Kaningam. Dolazio je u Vegas kad sam bila mala. Ona je videla svog sina, a ja brata za koga nisam ni znala. Dok nije zatrudnela sa Medi. Onda su te posete prestale“, odgovorila sam pre nego što je stigao da pita. Oblizao je usne i poljubio Medi posred glave. „Da, posle Medi je počela ččudno da se ponaša.“ Tužno se osmehnuo. „To jest č-čudnije nego i-inače. K-kao da nije m-mogla da miruje ili ostane na j-jednom m-mestu duže. Stalno je mmenjala poslove u p-predstavama, selila se od kazina do kazina, ž-žaledi se na ovo ili o-ono. A onda je jednom Vegas postao p-problem. Zatim sam ja p-postao pproblem. Ostalo je, što kažu, istorija.“ A onda je otišla. Tog dela se vrlo jasno sečam. Ves i ja smo do kraja novembra ostali sa ocem. Fizički se zaista dobro oporavljao. Psihički i ne baš. Tokom te dve sedmice obavestila sam ga uglavnom o svemu što nam se događalo u životu, objasnila mu šta sam radila svakog meseca, a onda mu konačno priznala šta se dogodilo kad je dobio onaj virus i alergiju koji ga umalo nisu ubili. Izjavio je kako je sve vreme bio blaženo nesvestan. Tvrdio je kako je jednog dana bio premladen i sklopio je oči na crnom asfaltu, priželjkujudi smrt, a onda ih je otvorio u beloj bolničkoj sobi. Ničeg između se nije sedao. Terapeut je rekao kako je to normalno i da de se možda kasnije setiti da smo mu se obradali, ili de se setiti naših glasova u snovima, ali mozak i telo su mu uglavnom bili zdravi. Sad je samo trebalo da vredno radi na fizikalnoj terapiji, ide na savetovanja zbog zavisnosti i uključi se u Anonimne alkoholičare u svom kraju. Zasad, psiholog mu je zakazao jednu posetu i dva telefonska poziva nedeljno dok ne oseti da je spreman za vedu samostalnost. Ves je zaposlio dve medicinske sestre da brinu o tati, u dve smene od po dvanaest sati, da ga vode na preglede i terapije, i prave mu društvo. Medi je odustala od dodatnog predavanja da bi imala više vremena za svakodnevne posete. Iako sam se osedala loše što nedu biti tu, podsetila sam se da sam se zbog njega odrekla svog života na godinu dana. Došlo je vreme da idem kudi u Malibu, da Ves i ja isplaniramo venčanje i uživamo u brojnim sitnicama na kojima smo morali biti zahvalni. Sededi u zadnjem dvorištu, zuredi u okean, zamišljala sam naš dan venčanja. Znala sam gde demo postaviti stolice za goste, gde de biti prolaz, i tačan izgled mesta gde du izgovoriti da čoveku koga volim.
895
Pijuckala sam hladnu čašu šardonea i prekrstila noge ispod mekanog debeta koje mi je donela gospođa Kroft. Nije zapravo bilo hladno u Malibuu, iako je decembar tek počeo. Telefon mi je zazvonio, i narogušila sam se. Trebalo je da bacim tu prokletinju na pesak, pa da na miru sedim i uživam u svom domu. Ves je bio na surfovanju, lovedi talase. Videla sam mu usamljenu priliku kako jaše talas u daljini. Bio je krajnje seksi dok je upravljao tom daskom. Prokletstvo, baš sam bila sredna žena. Javila sam se na telefon i ne pogledavši u ekran, fokusirana na svog muškarca koji je razbijao talase na dasci. „Halo?“ „Gospođice Sonders, ovde je Šandi, asistentkinja doktora Hofmana.“ Uvek je to radila. Predstavljala se kao asistentkinja doktora Hofmana, kao da to ved nisam znala posle dva meseca rada s njim. „Da, Šandi. Zdravo. Šta mogu da učinim za tebe?“ „Doktor Hofman ima za vas naredni zadatak.“ Skupila sam oči. „O? Obično ja biram temu.“ Glas joj je postao previše samouveren, čak drzak. „Ne ovog puta. Želi da idete u Aspen, u Koloradu, da intervjuišete i snimite tamošnje umetnike. Jedan čovek je pozvao stanicu i ponudio mnogo novca da snimite prilog o njegovoj ženi.“ „Ko mu je žena?“ „Neka sa planine koja sasvim pristojno slika planine i drvede. Ne znam zapravo. Asistentkinja de saznati pojedinosti. Doktor je mislio da biste, dok tamo skupljate kintu za šou, mogli snimiti prilog o lepoj umetnosti sledede nedelje.“ „Sledede nedelje? Želi da idem tamo naredne sedmice? Zezaš me. Tek sam stigla kudi.“ Razdražljivo je zastenjala. „Ne tiče nas se to što ste se provodili s porodicom za vreme praznika. Sad je vreme da se obavi posao. Treba li da kažem Druu kako vam je teško da radite, jer sam sigurna da poznaje mnogo popunjenih brineta koje bi mogao pozvati da vas zamene…“, zapretila je. „Ne! Ne. U redu je. Odradidu to. Mogu li dobiti istu ekipu iz Njujorka?“ „Želite onu gotičarku, Keti?“ Gotičarka. Žena je imala crnu kosu, nosila naočare sa crnim okvirom i odmah su je svrstali u gotičarke. Ponekad sam zaista mrzela Holivud. Uglavnom sam prezirala samo Druovu asistentkinju. Uzdahnula sam. „Da, volela bih Keti Roulinski, molim vas. Zapravo, može li Senčeri da je postavi za moju zvaničnu asistentkinju produkcije?“ „Moradete razgovarati sa Druom ili Leonom o tome.“
896
„Dobro. Hvala, Šandi, na pozivu. Jedva čekam da dobijem pojedinosti o prilogu.“ Zastenjala sam, pritisnula dugme za isključivanje telefona, zabacila ruku i zavitlala telefon u pesak. Vesova ruka se stvorila niotkuda i uhvatila telefon u vazduhu. „Jesi li izgubila nešto, dušo?“ Nasmejao se, krenuo preko peščanog brežuljka i uz stepenice. Ronilačko odelo mu je visilo oko kukova, grudi su mu bile mokre. Uključio je tuš na vrhu stepeništa i oprao stopala od peska. Bez razmišljanja sam, potpuno obučena, otišla pravo do njega, nagnula se, pronašla trag vode i prešla jezikom od predivnog trougla iznad njegovih kukova, preko tvrdih trbušnjaka i izvajanih grudnih mišida dok nisam stigla do usta, gde sam mu uvukla usne u žestok poljubac. Priljubila sam telo uz njegovo, puštajudi ledenohladnu vodu iz okeana da mi natopi odedu. Nije me bilo briga. Tog trenutka sam morala da budem s njim i utopim misli i telo u muškarca kog sam volela i prebolim činjenicu da du morati otidi za nedelju dana. Podigao me je i obuhvatio mi stražnjicu pre nego što je prošao kroz kudu do naše spavade sobe, gde je nastavio da mi na najbolji način iskazuje dobrodošlicu. * * * Ves mi se poigravao s kosom dok sam mu ležala zadihana na grudima. „Je li rekla o kakvom je novcu reč? Zašto bi nam taj čovek s planine pladao da tamo snimamo? To bi moralo da bude mnogo novca.“ Klimnula sam mu glavom na grudima i naslonila bradu na ruke koje sam mu spustila na srce. „Čudno je, ali Aspen u Koloradu je predivan, koliko sam čula. Nisam nikad bila tamo. A ti?“ Nasmešio se. „Aspen? Da li je dečko odrastao u bogatoj porodici iz visokog društva Holivuda bio u Aspenu? Hmmm…“ „Šta?“ Zavrtela sam glavom, ne shvatajudi šalu. Oči su mu zasijale. „Mija, Aspen je zimi zemlja snova za bogate i slavne. Moji tamo imaju kudu. Veliku.“ „Stvarno?“ Zatreptala sam, ne shvatajudi u potpunosti u kakvom bogatstvu je odrastao čovek za kog sam se udavala, niti koliko je lično bogat. Nasmejao se. „Da, stvarno. Ima mesta za spavanje od četrnaest do šesnaest odraslih, ali ima i raznih ležaja na razvlačenje. Mada, moji ih nikad nisu koristili.“ „Au. Zašto tako veliko?“ Znala sam da ima samo sestru, njenog muža, i roditelje.
897
Nosem mi je pomazio nos. „Mama kaže da je unapred mislila na unuke i njihove porodice. Kupili su tu kudu na početku braka po povoljnoj ceni, iznajmljuju je preko godine, imaju kudepazitelja. Obično idemo svake godine na nedelju dana. Skijamo, upijamo planinski vazduh, družimo se.“ „Uh. Misliš da bismo mogli odsesti tamo? S našom televizijskom ekipom?“ „Da. Mama ne dozvoljava da se kuda iznajmljuje u decembru u slučaju da porodica želi da je koristi.“ „Odlično. Pozvademo Medi i Meta. Bide na zimskom raspustu. Oooo… pitam se da li bi Maks došao?“ „Zbog tebe?“ Pakosno je spustio glas. Blago sam ga uštinula za bradavicu. Nedovoljno da zaboli, samo igre radi. „Šta to treba da znači?“ Iskezio se. „Mija, Maks te obožava isto kao i svoju ženu, decu i tvoju sestru. Živi za porodicu. Samo reci da želiš nešto i on de okrenuti nebo i zemlju da ti to pruži. Takva mu je priroda. Kladim se da mu je i tata bio takav.“ „I Medi je“, rekla sam. Setila sam se kako je teško bilo mom ocu kad je saznao da je istina ono u šta je sumnjao – da mu Medi nije biološko dete. „Da, to im je zajedničko.“ Klimnula sam glavom i spustila je na njegove grudi. „Misliš da bi tvoja porodica razmislila o proslavi Božida u Koloradu na nekoliko dana? Mogli bi da dođu Džinan i njen muž Piter, Maks i njegov klan, Medi, Met i njegovi roditelji, i Džinel?“ „Dušo, zar nisi shvatila da du baš kao i tvoj brat, ako želiš nešto od mene, učiniti sve što je u mojoj modi da ti to pružim.“ Nije se šalio. Izjavio je to kao prostu činjenicu. Istopila sam se od nežnosti. Poljubila sam ga polako sa dovoljno strasti da započnemo drugu rundu dobrodošlice. Čim sam se odmakla, oči su mu se zacaklile i napola zatvorile. „Mislim da sanjam beli Božid.“ Nasmešila sam se i liznula mu krug oko bradavice. U trenu me je okrenuo i smestio mi se između butina. „Stiže Deda Mraz, stiže Deda Mraz, Deda Mrazovim putem…“ pevušio je dok mi je čekinjastom bradicom prelazio preko nežne kože vrata, sve dok se nisam veselo zasmejala. „Izgleda da je Božid poranio ove godine“, zastenjala sam kad mi je sklopio usne oko bradavice i povukao je. Kroz mene je prostrujalo zadovoljstvo. Podigao se i odmerio me dok je spuštao bradu dole, dole, dole, zadržavajudi se tik iznad vrelog međunožja. „Mija, ti si poklon koji ne bledi.“
898
Poželela sam da mu lukavo uzvratim, tako da zadahde od požude, ali bilo je prekasno. Svašta mi je radio usnama, jezikom i prstima, tako da mi je oduzeo mod govora. Poslednja misao pre nego što sam skliznula preko ruba u mračne vode naše strasti bila mi je da de svake godine, za svaki praznik, svaki prokleti dan mog života zauvek biti ovako dobar, dok god imam Vesa da ga s njim podelim. Samo napred, svete. Konačno sam imala sve. Sredu. Porodicu. Prijatelje. Sestra mi je bila zbrinuta. Imala sam brata. Otac mi je bio na putu ozdravljenja, a čovek koji me je obožavao želeo je da provede život sa mnom kao dokaz za to. Nameravala sam da provedem ostatak života uzvradajudi mu.
899
Decembar DEVOJKA
NA
MESEC
DANA
PRVO POGLAVLJE Izvlačenje iz kreveta prekrivenog ogromnom količinom debadi, uz pritisak ruke mog muškarca kojom me je čvrsto obuhvatio oko struka, bilo je teže nego što sam mislila. Uzeli smo nodni let do Aspena, u Koloradu, i stigli pre izlaska sunca narednog dana. Ves me je proveo kroz porodičnu kudu, da se blago izrazim. Ono malo što sam videla ved je bilo vede od našeg doma u Malibuu u Kaliforniji. Stigli smo do njegove sobe, gde smo pali na krevet isprepletenih udova. Kladila bih se da smo oboje zaspali pre nego što su nam glave dodirnule jastuk. Ali tog trenutka, bila sam potpuno budna i, sudedi po tračku svetla koji je virio kroz zavesu, verovatno je bilo podne. Centimetar po centimetar, pomerala sam se i izvlačila iz Vesovog zagrljaja trudedi se da ga ne probudim, ustala sam iz kreveta i sledila se. Majica na bretele i gadice mi nisu bile dovoljne. Soba je bila apsolutno ledena. Na vrhovima prstiju sam otišla do termostata i promenila temperaturu na dvadeset četiri stepena. Da proverimo grejanje! Prošetala sam, pronašla kupatilo i obavila posao što sam tiše mogla pre nego što sam pronašla svoj kofer. Našla sam helanke, Vesov duks i moje čupave papuče. Gospođa Kroft me je uveravala da de mi trebati, i bila je u pravu. Moradu kasnije da joj zahvalim na predostrožnosti. Mnogo utopljenija i prikladnije obučena, izašla sam iz sobe i sišla stepenicama. Kad sam stigla na pola puta, zastala sam. Preko puta stepenica, nalazio se čitav zid od prozora. Iza toga, nalazilo se beskrajno more planina. Zimski bele sa zelenim i crnim tačkama gde su se stene i drveče probijali kroz debeo sloj snega što je prekrivao čitavu planinu. Prizor je oduzimao dah. Nije se drugačije moglo opisati. Kao zombi sam otišla do duplih vrata, otključala ih i otvorila, puštajudi ledeni vazduh da mi zapljusne telo i um. Dah mi je odmah oblikovao oblačid magle dok sam sanjalački zurila u prizor koji je svakako bio božje delo. Kad bih pogledala u plažu i Tihi okean kod kude, taj pogled bi me ukopao i smirio. Pogled na ogroman planinski lanac nije bio nimalo spokojan. Bio je veličanstven, nestvaran, kao da sam zurila u fotografiju, a ne nešto stvarno. Bum! Oduvao me je. Odjednom su me ruke obgrlile oko grudi, privlačedi me u topao zagrljaj. Vesova brada me je mazila po vratu i ramenu. „Prelepo, zar ne?“ Polako sam izdahnula. „Mnogo više od toga.“
901
Poljubio mi je vrat, a vrelina njegove kože me je peckala. „Drago mi je što ti se sviđa, jer de nam ovo biti dom naredne dve i po nedelje.“ Glas mu je zatutnjao kroz moja leđa u svaku poru. „Nedu se žaliti“, rekla sam, i dalje se divedi lepoti majke prirode. Zakikotao se. „To sad kažeš. Setidemo se koliko voliš sneg za nekoliko dana kad budemo vadili auto iz njega.“ Napudila sam usne, zbog čega mi se nabrao nos. Voleo je kad to radim. Čak me je i sad pogledao, nasmešio se, i okrenuo se da mi spusti poljubac na obraz. „Šta kažeš na doručak?“, pitao je. Na spomen doručka, stomak mi je zakrčao. „Samo du uzviknuti: Jupi“, zacvrkutala sam. Nasmešio se i ostavio me da gledam. „Nemoj ostati dugo napolju. Dupe de ti se smrznuti.“ „Nadam se samo opušteni delovi!“ Okrenula sam se i pljesnula ga po zadnjici baš kad je ulazio u kudu. Bio je u pravu i, par minuta kasnije, dupe mi se smrzavalo – u prenesenom značenju – pa sam ušla da pomognem mom čoveku u spremanju doručka. Kad sam ušla, pronašla sam svileni ogrtač prebačen preko fotelje i ogrnula sam ramena. Ves je bio zaposlen oko kuhinjskog pulta, vadedi tiganje i pripremajudi slaninu. Rekao je kako je javio unapred i zatražio od kudepazitelja da snabde kudu osnovnim potrepštinama. Treba da odemo u kupovinu, ali on se pobrinuo za osnovne namirnice kao što su jaja, slanina, mleko, puter i kafa, na čemu sam mu bila krajnje zahvalna. Kuvala sam kafu dok je Ves pržio slaninu i zagrevao tiganj za prženje jaja. „Dakle, šta želiš da radimo danas?“ pitao je mrdajudi obrvama. Prevrnula sam očima. „Ne to.“ Podigao je obrve. „U redu, da, to, ali ne baš sad. Jedva čekam da obiđem kraj. Razgledam grad, nabavim još namirnica i saznam gde meštani izlažu svoja umetnička dela. To de mi pomodi da isplaniram kako da predstavim prilog. Osim toga, ekipa de stidi za par dana, pa demo morati biti spremni za nedelju dana s njima.“ Klimnuo je glavom i nastavio da priprema doručak. Kad smo jeli, istuširali smo se, gde me je podsetio da definitivno želim malo onoga, pre nego što smo uskočili u iznajmljeni automobil i uputili se ka centru grada. Nisam bila spremna za krajnju lepotu koja me je pogodila istog trenutka kad smo se dovezli do centra. Uzbuđeno sam izašla iz kola i okrenula se ukrug. Pejzaž mi je
902
oduzeo dah dok sam upijala veličanstvene planine. Centar grada kao da je bio smešten u kotlini, nalik na skriveni kvadrat u središtu zemlje. Ljudi su ulazili i izlazili iz prodavnica, u odedi jarkih boja, koja je odudarala od snežne pozadine visokih planina u daljini. „Sad shvatam“, prošaputala sam dok sam nastavljala razrogačenih očiju da zurim u lepotu što nas je okruživala. „Šta shvataš?“ pitao je, hvatajudi me za ruku u rukavici. I kroz slojeve kože i vune, osetila sam kako mi se njegova toplota uliva u dlan. „Zašto je ovo mesto tako poželjno. Čarobno je. Bila sam na Jezeru Taho i videla i ranije snegom pokrivene planine, skijala na njima takođe, ali s ovim se ništa ne može porediti.“ Polako sam izdahnula, pokušavajudi da sve upijem, znajudi da nedu modi. Bilo je previše toga lepog. Nadala sam se da de mi za dve nedelje sva ta veličanstvenost utonuti u banke sedanja, pa da uživam u njima kad god mi se bude učinilo da du umreti od toplotnog udara u Južnoj Kaliforniji. Ves je bacio pogled na ogromne planine. „Ne, i razumem odakle ti to. Bio sam ovde toliko mnogo puta, bilo bi lepo videti mesto iz tvog ugla novim očima.“ Nasmešila sam se i stegla mu ruku. „Kuda prvo?“, pitala sam, nadajudi se da de mi pokazati put. Privukao me je sebi i prebacio mi ruku preko ramena. „Hajde da popijemo nešto toplo ovde“, pokazao je na Kolorado kaje, „a onda demo malo prošetati. Zvuči li ti to dobro?“ Naslonila sam se na njega. „Sve mi s tobom zvuči dobro. Hvala što si pošao, u svakom slučaju.“ Bradom sam mu protrljala vrat. Osmehnuo se tako široko da sam bila sigurna kako se sunčeva svetlost odbila od bisernobelih zuba činedi ih još blistavijim. Zelene oči su mu bile pune oduševljenja i odmah sam se istopila. To što je bio opušten, što se dobro osedao u sopstvenoj koži i bio ispunjen osedajem mira bilo mi je dovoljno da budem sredna čitavog veka. Imala sam neki snažan osedaj u vezi s Vesom. Nešto što mi je pogađalo samu suštinu bida. Podjednako me činilo blaženo srednom i bezumno uplašenom. Radost je, međutim, nadvladala strah, i pretpostavila sam da de tako uvek biti s nama kako smo se približavali zaklinjanju na vernost jedno drugom. Bilo je teško poverovati da du za samo tri kratke nedelje biti gospođa Vestona Čeninga. Još nisam mogla dodi sebi. Dok smo šetali, Ves mi je pokazivao razne restorane za odlazak na večeru i moguda mesta za ispijanje koktela i drugih alkoholnih pida ako budemo
903
raspoloženi. Otišli smo sve do Glavne ulice, gde sam ugledala čudnu ružičastu zgradu na samom uglu. Jednostavno se zvala Pekara i kaje Glavne ulice. Pokazala sam je Vesu. „Jesi li jeo u onom slatkom mestu?“, pitala sam. Dok je odgovarao, izašla je žena otprilike moje visine. Bila je vitka, u opasno dobroj kožnoj jakni koja joj se spuštala do kolena i bila vezana pojasom u struku. Jarkoružičasti šal joj se vijorio ispred nje, privlačedi pažnju na njen vrat. Veoma poznata crna kosa slobodno joj je padala u uvojcima oko ramena. Zaškiljila sam, očajnički pokušavajudi da joj bolje vidim lice, ali gledala je u svoju tašnu. „I imaju najbolja jaja benedikt…“, čula sam neodređeno Vesove reči, ali misli su mi bile fokusirane isključivo na ženu preko puta ulice. Peckavi osedaj mi se proširio po živcima, zbunjujudi me. Ženin stas, kosa, struktura kostiju podsedali su me mnogo na nekog poznatog. Snažan osedaj bliskosti poigravao mi se u najvedim dubinama mozga, i prišla sam za nekoliko koraka ivičnjaku, dijagonalno u odnosu na pekaru. Žena je izvadila sunčane naočare i, neposredno pre nego što ih je stavila, pogledi su nam se sreli. Presekla sam se i odskočila, naletevši na Vesa od težine tog običnog pogleda koji mi je uputila. „Nemogude…“, procedila sam, nesposobna da oblikujem još neku reč od zbrke uskovitlanih emocija. Gnev. Bes. Očaj. Bespomodnost. Napuštenost i sve između projurili su mi kroz telo kao teretni voz kroz prirodu. „Šta je bilo, Mija? Šta se dogodilo? Dušo, bela si kao duh.“ Zatreptala sam i pogledala u Vesa, koji je stajao ispred mene, hvatajudi me za mišice i čvrsto me držedi. „Ja, ja… ne može biti ona.“ Odmahnula sam glavom i pogledala oko njega, ali žena je otišla. Nestala kao da je nikad nije ni bilo. „A-a-ali bila je tu!“ Pogledala sam u druge prodavnice i niz stazu. Ništa. Otišla je. „Ko? Šta misliš koga si videla?“ pitao je Ves zabrinuto. Progutala sam knedlu veličine golf loptice u grlu, i sa suzama u očima sam pogledala čoveka koji je nameravao da mi zauvek posveti život. Nikad me neče ostaviti. Sa sigurnošdu i snagom koju mi je dala ta spoznaja, udahnula sam hladan vazduh i izgovorila njeno ime: „Meril Kolgrouv.“
904
Namrštio se i skupio obrve. „Dušo, ne pratim te. Koje Meril Kolgrouv?“ „Moja majka.“ Ves i ja smo gledali levo i desno po ulici dobrih deset minuta, osmatrajudi ulaze u prodavnice i zavirujudi unutra. Ništa. Žena je prosto nestala. Žurno me je poveo do iznajmljenog automobila, i vratili smo se u njegovu porodičnu kudu. Čitavim putem nisam progovarala, toliko duboko izgubljena u emocijama da ni reč nisam mogla izustiti. To nije mogla biti ona. Kao da se pojavila niotkuda. Nemogude da je sudbina tako okrutna. Bilo je nestvarno da se Meril Kolgrouv nađe u ovom gradidu gde sam došla da snimim prilog za Živu lepotu i provedem praznike. Šta ako živi ovde? Nemogude. Mora da mi se prividelo. Osim toga, nisam videla majku više od petnaest godina. Verovatnoda da du naleteti na nju u Aspenu, u Koloradu, bila je smešna. To je bio neko ko je mnogo ličio na nju, ili barem na ženu koje sam se sedala. Misli su mi se kovitlale u glavi kao tornado. Nasumično. Grozničavo. Razorno. Dok nismo stigli do kude, ubedila sam sebe da to sigurno nije bila moja majka. Videla sam nekoga ko je bio iznenađujude sličan, i to je bilo to. Kraj priče. Nije bilo razloga za brigu. Međutim, moj frajer nije došao do istog zaključka. Kad smo ušli u kudu, otišao je odmah do bara, izvadio dve čaše, i napunio ih sa oko dva prsta dilibarske tečnosti iz kristalne ukrasne boce. „Pide?“ Bila je to prva reč koju je izgovorio otkako sam mu rekla da mi se učinilo kako sam videla majku. „Naravno.“ Sela sam na udobnu, visoku barsku stolicu koja se vrtela i čak imala i rukohvate. Ni nalik na jeftine stolice što su se mogle kupiti u obližnjim supermarketima. Prešla sam prstima preko alki koje su izgleda bile zakovane na rustično privlačan način. Ves je otpio veliki gutljaj viskija. Adamova jabučica mu je privlačno poskakivala, pogađajudi ženu u meni. Nagnuo se napred i spustio laktove na pult. „Šta misliš? Je li to bila ona?“ pitao je smireno. Shvatila sam mu po napetosti tela i nesigurnosti u očima da nije znao kako najbolje da započne razgovor o ženi o kojoj sam s njim vrlo retko razgovarala. A moj odgovor mu je prilično dobro pokazao šta sam osedala prema osobi što me je rodila. „Nisam sigurna.“ Slegnula sam ramenima. „Sličnost je bila jeziva.“
905
Klimnuo je glavom. „Zašto smo ovde, Mija?“ Ramena su mi se automatski podigla do ušiju kad me je obuzela napetost. „Ne znam, dušo. Čudno je. Šandi, asistentkinja doktora Hofmana, kazala nam je da dođemo. Sve je dogovorila sa timom i rekla mi za zadatak.“ „Kad bi trebalo da se sretnemo sa tim čovekom sa planine? Tim tipom koji je dao pozamašnu donaciju“, napravio je znake navodnika u vazduhu, „u ime domadih umetnika, među kojima je i njegova žena.“ Nisam mogla poredi da je sve bilo čudno. Međutim, bila sam navikla na čudno. Uvrnuto čak. Čitava godina mi je bila sazdana od nasumičnog niza događaja što su me vodili tamo gde sam bila potrebna ili poslata. Dosad je sve bilo dobro. Upoznala sam čoveka za kog du se udati. Sklopila gomilu doživotnih prijateljstava. Pronašla brata Maksvela. Spasla oca. I započela novu karijeru koju sam volela. Imala sam ozbiljnih prepreka na putu, ali sve se na kraju završilo u moju korist. Nisam imala želju da to mnogo preispitujem. Ustala sam sa stolice, zaobišla bar i prišla mom muškarcu da ga zagrlim oko struka. „Zove se Kent Benks. Verovao ili ne, i ja sam smatrala da je malo čudno. Zato sam pozvala Maksa, ispričala mu i, znaš šta se tad desilo?“ Osmehnula sam se. Moj brat je neobično štitio Medi i mene. Vest da je neki nepoznat tip u planinama izričito tražio i izgleda platio veliku svotu novca da snimim prilog o domadim umetnicima nije se dopala njegovoj muževnosti. Zapravo, probudilo je u njemu krajnje zaštitnički stav. Ves se nasmešio i prislonio me na grudi. „Pozvao je svoje pse?“ „Pse u vidu privatnog detektiva, da. Maks je više nego paranoičan. Znaš to.“ Moj frajer me je čvrsto zagrlio. „Jesam li ti rekao koliko mi se tvoj brat sviđa? Mnogo dobar tip.“ Spokojno se zagledao u daljinu. Zakikotala sam se i pritisnula mu nos na grudi. Udahnuvši njegov losion posle brijanja i zimski miris osetila sam treperenje uzbuđenja. Mesto među butinama mi se automatski steglo na samu pomisao da ga ponovo imam. „Jeste.“ „Šta je otkrio?“ Stegao me je jače i pritisnuo mi prst u donji deo leđa, masirajudi me da me oslobodi preostale napetosti od celodnevnog putovanja i šetanja po centru Aspena. Zastenjala sam kad je pritisnuo naročito bolnu tačku. „Uh, rekao je kako je tip penzionisani veteran. Završio je arhitektonski dizajn. Zarađuje ogromnu lovu dizajnirajudi planinske kude širom sveta. Izgleda da je sve po zakonu. Nastavio je
906
da istražuje, ali nije delovao previše zabrinuto. Naročito kad sam mu rekla da deš sve vreme biti sa mnom.“ Prešao mi je rukom preko leđa i kose. Uhvatio me je pozadi za vrat i okrenuo mi lice tako da ga pogledam pravo u oči. „Nedu nikad dozvoliti da ti se nešto desi. Ti si moj život. Moje sve. Ne želim da postojim u svetu u kom nema tebe.“ „Takođe“, prošaputala sam. Nagnuo se napred i dotaknuo me usnama. Lako kao pero. Zadržao je usne iznad mojih tako da sam osedala pokret kad je progovorio. Prodro je duboko, pravo u moje srce. „Uvek du te štititi. Od svega i svakoga.“ Nosem je dodirnuo moj kad je pomerio lice za centimetar. „Bez obzira na to je li u pitanju tvoj posao, tvoja porodica, ili duhovi što iskaču niotkuda. Odsad, Mija, sve rešavamo zajedno.“ Klimnula sam glavom. „U redu, dušo. Rešavamo zajedno“, potvrdila sam i naslonila čelo na njegovo. Taj jednostavan dodir njegove glave uz moju oslobodio me je brige i sumnje koje sam imala zbog mogudnosti da sam videla majku ili onoga kako bi trebalo da se osedam zbog toga. „Mogu li sad da te poljubim?“, pitao je dubokim promuklim glasom muškarca koji je gubio kontrolu. Želela sam to. Čak mi je bilo potrebno. Nasmešila sam se. „Molim te, poljubi me sada.“
907
DRUGO POGLAVLJE Zejnova taverna je bila mesto gde su se okupljali meštani, opuštali se, pili pivo i jeli krilca, sudedi na osnovu podataka sa veb-stranice. Ves se složio sa tom procenom. Kad je bio na koledžu, on i njegovi drugari iz bratstva otišli bi u pab posle skijanja i pokupili bi neke snežne zečice koje su čekale zgodnog, bogatog frajera da ih obori s nogu obuvenih u agsice i odvede u porodičnu planinsku kudu. U to vreme, Vesa je samo zanimao dobar provod. Sad me je vodio strmim stepenicama, gde su nas dočekala zelena vrata. Na širokom četvrtastom znaku čitavom dužinom zida zlatnim slovima na crnoj pozadini pisalo je Zejnova taverna. Činilo mi se nerazumnim da gosti moraju silaziti stepenicama da udu u restoran pošto je u ovom delu zemlje padalo prilično mnogo snega. Imalo bi više smisla peti se stepenicama tako da ulaz ne bude zatrpan snegom. A možda je to bio način da se mušterije zadrže unutra i potroše lovu a da i ne primete. Ves mi je pridržao vrata. Prostorija je bila udobna i odmah me je podsetila na pab Kod Deklana u Čikagu, gde smo izašli sa Hektorom i Tonijem na Dan Svetog Patrika. Taj dan je bio jedan od brojnih razloga zašto smo Ves i ja zajedno. Pojavio se niotkuda i poklonio mi nod koju nikad nedu zaboraviti, a zatim ostavio iza sebe samo miris muškarca i seksa u vazduhu da me mazi. Tad sam znala da smo nešto više, iako sam se vraški borila protiv toga. Otišla sam tako daleko da sam provela nod sa Alekom u aprilu. Čim sam saznala da Ves tuca Đinu Deluka, zvezdu njegovog trenutnog filma, namerno sam de udaljila. Dođavola, mesec dana sam uživala u samoanskom kurcu pokušavajudi da zaboravim seksepilnog surfera. Nije uspelo. Samo sam postala još svesnija toga šta želim na duže staze. Osedala sam toplu ruku mog muškarca na leđima dok me je vodio ka podrumu. Nekoliko televizora sa ravnim ekranima bilo je raspoređeno po raznim mestima u prostoriji – prikazivali su fudbalsku utakmicu. Iz daljine nisam prepoznala ko je igrao, ali broj gostiju u raznim dresovima i sve oči zalepljene za ekran pokazivali su da je reč o važnom meču. Ves me je odveo do šanka i pomogao mi da skinem zimsku jaknu, a zatim ju je prebacio preko naslona stolice. „Dakle, kad de se taj tip nadi s nama?“ Pogledao je na sat dok je nameštao stolicu i naslonio se na šank. U doba kad se moglo pogledati na mobilni telefon da se vidi koliko ima sati, bilo je neobično videti muškarca sa ručnim satom. Ves je bio tradicionalniji i staromodniji nego što je to priznavao. „Mislim u sedam.“ 908
Klimnuo je glavom. „Hajde da popijemo pivo. Sad je dvadeset do sedam, pa imamo malo Vremena.“ „Dobro bi mi došlo pide, sigurna sam.“ Uzdahnula sam i spustila lakat na sjajan šank. Spustio mi je ruku na rame i stegao me. „Dušo, ništa se nede dogoditi dok te ja čuvam. Sa mnom si bezbedna. Ako je taj tip uvrnut, odmah du ga dovesti u red. Kraj priče. Nemoj ništa da brineš, ved uživaj u pidu sa tvojim čovekom. Kapiraš?“ „Da. Hvala.“ Spustila sam ruku na njegovu i nagnula se dovoljno da mu poljubim kožu na ručnom zglobu gde mu se podigao rukav majice. „Šta bi želela?“ Napudila sam usne i pogledala u veliki izbor piva na točenje. „Zapravo, uzedu jabukovaču ako je imaju.“ Prišao nam je barmen. „Hej, Vestone Čeninže! Kako si, brate?“, doviknuo je muškarac dugih riđih brkova i brade, usta razvučenih u široki osmeh. Zubi su mu bili savršeni. Oči su mu bile gotovo iste boje kao i kosa, crvenkastosmeđe. Na sebi je imao crno-crvenu kariranu košulju raskopčanu taman da se primeti obična bela majica ispod. Farmerice koje su videle i bolje dane padale su mu preko prljavih martinki. Ovaj čovek nikako nije bio kancelarijski tip. Ne, verovatno je ručno pravio nameštaj od drveta koje je lično posekao. Bio je krupan tip, kom je pristajao stil drvoseče. Ves je prihvatio njegovu mesnatu ruku. Moj momak je bio natprosečno visok, čvrste građe. Međutim, ovaj tip je izgledao kao da bi mogao prelomiti drvenu dasku golim rukama uz malo truda. Mogao se slobodno porediti s mojim bratom Maksom po krupnoj, mišidavoj građi. „Aleks Korvin! Kako si, druže?“, viknuo je Ves, rukujudi se obema rukama. Sviđalo mi se to kod muškaraca. Meni je to bio pokazatelj da im je iskreno stalo. Bradati tip je zavrteo glavom, pri čemu mu se zanjihala i brada. Nisam znala nikoga ko je puštao punu bradu, ali taj tip je to radio sa stilom. Morala sam priznati da je bio seksi. Sviđao mi se izgled drvoseče. Dodavola, kladim se da se sviđa svim ženama. Nasmešila sam se na tu pomisao. Morala sam ga slikati da sliku pošaljem Džin. Zabavila bi me smešnim izjavama, a s obzirom na to u kakvom su mi stanju bili živci, dobro bi mi došlo Džinelino kikotanje. Zagrlio me je. „Aleks, ovo je moja verenica, Mija Sonders. Mija, ovo je Aleks. Zajedno smo išli u školu.“ Pružila sam ruku, i svojom mesnatom ju je tako obuhvatio da se nije ni videla. Nj am.
909
„Drago mi je, Mija. Prokletstvo, Vese.“ Aleks se osmehnuo i ugrizao za donju usnu. „Našao si sebi jednu živu. Je li tako?“ „Umesto mrtve?“, upitala sam, ne mogavši da obuzdam jezik. I Ves i Aleks zabaciše glave i nasmejaše se. Aleks je milovao bradu kao što to često radi Deda Mraz u tržnom centru kad se pretvara kako razmišlja je li dete bilo nevaljalo ili dobro. Ves se nasmešio i poljubio me u slepoočnicu. „O, definitivno sam pronašao pravu.“ Aleks je spustio laktove na šank i pogledao me zaverenički. Pokazao je glavom na Vesa. „Ako se ovaj tip ne odnosi lepo prema tebi, i zatreba ti pravi muškarac, znaš gde deš ga potražiti, je li tako?“ Glas mu je bio zavodljivo promukao. Ves je pružio ruku i gurnuo ga dlanom o čelo. „Beži odavde!“ Obojica su se zacerekali. „A sad stvarno, Alekse, poslednji put kad sam te video, radio si na Vol stritu. Nisi izgledao kao ludi planinar. A sad si tu u našem svratištu, i služiš pivo i burgere?“ pitao je Ves, zabrinuto. Aleks je obrisao šank ispred nas. „Idem da vam donesem pide i vratidu se da objasnim.“ Oboje smo naručili. Doneo mi je kruškovaču, a Vesu pivo, i poslužio par mušterija pre nego što se vratio do nas. „Dakle, ovako.“ Skrstio je krupne ruke preko grudi i pogladio je bradu pre nego što je nastavio. „Zaradio sam brdo love na Vol stritu, znaš?“ Ves je klimnuo glavom i otpio penasto tamno pivo. Malo pene mu se zadržalo na gornjoj usni, i zurila sam u tu belinu kao da se u njoj kriju sve tajne svemira. Pošto nisam mogla da je uzmem, nagnula sam se napred, obrisala je palcem i polizala. Ves je podigao obrve i oči su mu potamnele. „Ne počinji“, upozorio me je, očigledno mi primetivši želju u očima. Odagnala sam je i obratila pažnju na Aleksa, koji je zadutao. „Nastavi.“ Ves je klimnuo glavom. „Jeste li sigurni? Deluje mi uzbuđeno. Imam lep tvrd sto pozadi koji možete iskoristiti ako ne budete mogli da se suzdržite.“ Nasmešio se. Celo lice mi se zapalilo. Bila sam sigurna da su mi se zacrvenele i grudi i vrat, bojedi mi obraze. „Ne, čoveče. Sve je u redu. Dobide svoje kad dođemo kudi.“ Ves mi je namignuo. Namignuo. Mi. Gad jedan, dobide svoje. Predstavio je kao da se samo ja ložim.
910
Naslonila sam hladnu čašu na obraz, uživajudi u hladnodi što mi je ublažavala vrelinu, dok je Aleks nastavljao. „Ispostavilo se da sam jebeno mrzeo da se bakdem brojevima, osim ako nekome nisu donosili zaradu. Volim da radim sa gomilom, upoznajem nove ljude, pružim im lepo mesto gde mogu dodi i uživati. Stres i napetost, čoveče, ubijali su me. Zato sam se izvukao.“ Ves se zagrcnuo na pivo. „Tek tako si otišao? Zar nisi zarađivao mnogo nula?“ Aleks se nasmešio. „Da. Dovoljno da otkupim ovaj bar od vlasnika, uložim lovu sebi u stan iznad, i sad uživam u udisanju svežeg vazduha. Svakog. Jebenog. Dana. Obožavam svoj život.“ „A šta je sa ženama?“, pitao je Ves. Na to pitanje, Aleks je spustio ramena, a kod čoveka njegove veličine, to je izgledalo kao da je bacio par džakova s peskom na pod. „Jednog dana“, odgovorio je tako da sam poverovala kako če mu se to i desiti jer je bio spreman. Ves mu je spustio ruku na podlakticu u znak podrške. „Radujem se zbog tebe.“ Aleks me je pogledao, lukavo se osmehnuo, i klimnuo glavom. „I meni je veoma drago zbog vas.“ „Ne mogu da se požalim.“ Ves me je zagrlio i privukao na grudi. Kad smo popili pide, Ves nam je poručio još jednu turu. I pre nego što sam se osvestila, neko me je potapšao po ramenu. „Uh, vi ste Mija Sonders?“ Pitao je duboki glas iza mene. Zavrtela sam se na stolici i okrenula se. Zatim sam podigla pogled. Još više. U grubo lice muškarca sa gustom crnom stepenastom kosom koja mu je padala u oči. Četvrtasta vilica mu je bila uredno obrijana, a na bradi je imao malo udubljenje u koje bi žena poželela da stavi palac i drži ga tamo dok ga ljubi. Barem bih ja poljubila ovog muškarca da sam bila dobrih trideset godina starija i u potrazi za zgodnim gospodinom. Na sebi je imao toplu majicu dugih rukava sa raskopčanom kariranom košuljom. Zapravo, to se verovatno zvalo stil drvoseče, jer je i Aleks bio slično odeven, a bio je četvrt veka mlađi. „Naravno da jesi Mija.“ Pogledom mi je prelazio preko svake crte. Kose, lica, i površno tela. Duže mi se zadržao na očima, od čega mi se drhtaj spustio niz kičmu. Ves je ustao i postavio se ispred mene, zaštitnički kao i obično. Samo ovog puta, bila sam mu zahvalna jer me je taj tip gledao kao da me poznaje, što me je uznemirilo. „Vi ste Kent?“, pitao je Ves.
911
Kent je pružio ruku. „Kent Benks. Zbog mene ste došli“, rekao je automatski. Ves se rukovao s njim i predstavio se. Učinila sam isto. Kent je pokazao rukom na separe sa strane. „Hodete da sednemo malo?“ „Naravno. Hvala“, kazala sam, i uzela svoje pide. Ves je učinio isto sa još punom čašom ginisa. Kent je izabrao separe gde nije bilo mnogo buke. Mesto je bilo malo bučno zbog utakmice u tredoj četvrtini. Gomila kao da nije navijala ni za koga posebno. Gotovo svaki potez je praden povicima, pljeskanjem i psovkama. Bila sam navikla na to, pošto sam odrasla u Vegasu i vedi deo života radila u barovima. Buka mi nije smetala, i lako sam mogla da je zanemarim. Seli smo, i prešla sam odmah na posao. „Dakle, gospodine Benkse. Hodete li mi redi zašto ste platili veliku svotu novca da ovamo dovedete baš mene da snimim emisiju o domadim umetnicima, među kojima je i vaša žena?“ Kent se namrgodio. „Nisam platio ni žute banke da vas dovedem ovamo.“ Podrugljivo se osmehnuo i zavalio skrstivši ruke na grudima. Pogledala sam u Vesa. Izgledao je podjednako zbunjeno. „Asistentkinja mog šefa je rekla kako ste donirali novac da me dovedete ovamo ne bih li snimila prilog o vašoj ženi, domadoj umetnici.“ Čovek je odmahnuo glavom. „Nije istina.“ „Uh, čini mi se da je došlo do nesporazuma. Zar niste tražili mene?“ pitala sam nesigurno. Ako nije, zašto sam bila tu, i zašto se našao sa mnom u lokalnom restoranu da razgovaramo pre intervjua? „Tražio sam vas, da, ali ne tako kako vi kažete.“ Ves je pružio ruku ka meni kad sam zaustila da se raspravljam. Ništa nije imalo smisla, i okolišao je. Mrzela sam kad ljudi to rade. Osedala sam se kao budala. „Gospodine Benkse, moja verenica i ja pokušavamo da dokučimo zašto ste je zvali ovamo. Baš nju.“ Kent se igrao sa kartonskim podmetačem na stolu. „Mislio sam da de to biti dobra reklama za moju ženu. Rad joj je stvarno dobar, a vi radite priloge o ljudima koji stvaraju lepotu. Verovatno zato što se i sami tako lepi, pa vam je lako. Moja žena, uh, videla je vašu emisiju i… usplahirila se.“ Pogledao je po prostoriji. Nešto je predutkivao. U Vegasu naučite da čitate izraze lica ili njihove priče kako kažu kockari. Kent Benks definitivno nije govorio potpunu istinu. „Usplahirila se?“ pitala sam. „Da. Nije tip žene koju je lako ukrotiti. Kad vas je videla na ekranu, ja… uh… znao sam da du morati da vas dovedem.“ Zavrtela sam glavom. „Zašto mene?“
912
Kao da me je ponovo ispitivao pogledom. Nije mi bilo prijatno. Osedala sam se nesigurno, zanimalo me je da li mi nešto fali. Inače me to nije brinulo. Obično sam bila samouverena, ali pod pogledom ovog ogromnog čoveka, osedala sam se… sitnom. „Niste morali biti vi. Mogao je biti bilo ko.“ Pokušavao je da zvuči opušteno, ali prozrela sam ga. Čula sam mnoga sranja od muškaraca kao što su moj tata, Blejn i drugi. Ovaj tip je bio namerno neodređen, a nisam znala zašto. „Pričajte mi o sebi.“ Morala sam saznati više o osobi koja me je dovela ovamo pre nego što pozovem Šandi i izribam je. Sve više mi je ličilo na to da mi je kučka smestila. Verovatno je želela da me udalji iz emisije na neko vreme, pa da ima doktora Hofmana samo za sebe. Čudna riba. Bio je ludo zaljubljen u svoju ženu, holivudsku starletu, a njegova asistentkinja je ipak činila sve što je mogla da mene udalji od njega. Znala je da sam luda za Vesom, ali ipak me je udaljila od studija što je više mogla. A tu je bio i taj nepoznati brđanin i priča koju je izbljuvao. Nije mi se slagalo. Ništa se nije uklapalo. Kad se nešto ne uklapa, tata mi je uvek govorio… da kopam dublje. Pošto me je Kent doveo ovamo, moralo je biti nečeg više. Nešto mi je promaklo. Kent je dozvao konobaricu i poručio pivo. Čim je otišla, uzdahnuo je. „Penzionisani veterinar. Služio četiri puta vojsku. Stekao sam diplomu arhitekture kasnije i iskoristio sam veze u vladi da dobijem neke vede poslove. Radio sam to petnaest godina, što mi je omogudilo život kakav sam želeo. Život sa dobrom ženom, novcem u banci, divnim domom i zemljom da uživam. Živim američki san. Sve što sam oduvek želeo.“ „Imate li dece?“ pitala sam. Skupio je oči. „Ne. Oduvek sam ih želeo. Nisam ih dobio.“ „Zašto ne?“ „Nikad nije bilo pravo vreme. Služio sam vojsku do trideset pete. Upoznao sam ženu kad mi je bilo četrdeset. Nije želela decu.“ Otpila sam veliki gutljaj kruškovače. „Žena vam je umetnica?“ Klimnuo je glavom. „Ima galeriju na Glavnoj ulici, zove se 4M.“ „Četiri M, broj i slovo?“ ponovila sam, da znam kuda sutra da odem. „Da.“ „Šta to znači? Četiri i M, mislim?“ Odmahnuo je glavom, a lice mu je postalo ozbiljno. „Nisam siguran. Rekla je da joj je davno to predstavljalo nešto važno što je ostavila iza sebe.“
913
Ves je ispio do kraja svoje tamno pivo i spustio je čašu na sto. „Pa, nije bilo naročito zabavno. Vidite, gospodine Benkse. Siguran sam da ste pristojan čovek. Tako mi delujete. Ali Mija ne bi trebalo da bude ovde pod sumnjivim okolnostima.“ „Kako to mislite?“, Kentov glas je postao oštar, gotovo grub. „Nedu dozvoliti da mi bududu ženu voza neozbiljna i loše obaveštena asistentkinja. Mija, dušo, siguran sam da demo, ako pozoveš doktora Hofmana, sve razjasniti i vratiti se u Malibu pre Božida.“ „Malibu. Odatle ste?“ Izgledao je iznenađeno, kao da je mislio da sam iz nekog drugog mesta. „Da“, rekla sam, razmišljajudi o propuštenoj prilici da imamo snežni Božid. Nisam želela da idem. „Dakle, prevalila si dalek put od kude da ne bi obavila posao zbog kog si došla. Žena mi je nadarena, i siguran sam da deš, ako posetiš njenu galeriju i ostale domade umetnike, možda pronadi nešto što si sve vreme tražila. Deo sebe“, rekao je zagonetno. „Umetnost ima tu mod. Otvara dušu, pušta svetlost unutra na mesto gde je samo postojao mrak“ Zabacila sam glavu. „Hodete da kažete da imam mračnu dušu?“ Polako je zatreptao. „Nipošto. Kako si došla do tog zaključka?“, pitao je, izvrčudi moj odgovor. „Kad smo ved kod toga, mislim da demo podi. Hvala, gospodine Benkse, što ste se našli s nama. Sve ovo je samo… izgleda… ne znam“, zavrtela sam glavu i sklonila kosu s ramena, „čudno, nekako.“ Ustao je, gurnuo ruke u džepove i zagledao se. I opet me je odmerio, ali se i dalje nisam ježila. Kao da je u meni video dvojnicu nekoga koga poznaje. Medi mi je jednom rekla da, koliko je čula, svi negde imaju svog dvojnika, blizanca. „Nadam se da deš ostati, Mija. Imam osedaj da deš pronadi nešto što nisi nameravala da nađeš.“ Nasmejala sam se. „Jeste li vi vidoviti ili tako nešto?“ Podrugljivo se osmehnuo. „Ne. Samo sam mudar matorac.“ „Matorac? Nemate više od pedeset.“ „Pedeset pet.“ „Ni to nije staro. Mladi ste u srcu.“ „Mislim da sve ljude vodi srce, na ovaj ili onaj način.“ Još je brbljao nešto slično, da budem iskrena, čudno za penzionisanog veterana-arhitektu. „Nadam se da deš razmisliti o ostanku. Lično bih to smatrao blagoslovom ako bi posetila galeriju.“
914
Blagoslov. Kakav jedinstven izbor reci. Ves mi je pomogao da obučem debelu zimsku jaknu. „Videdemo.“ „Da, verujem da de se mnoge oči otvoriti u narednih dan-dva.“ Napudila sam usne. „Dobro.“ Ves me je uhvatio podruku. Okrenula sam se i mahnula džinovskom čoveku. Podigao je ruku i polako pomerio prste, kao da ne želi da se oprosti. Ves me je žurno poveo do kola i pomogao mi da uđem. Čim je ušao, okrenuo se da me pogleda. „Sumnjiv mi je ovaj tip.“ „Bio je bezopasan. Naribadu onu Šandi što nas je poslala ovamo uzalud. To nije bilo lepo.“ „Ne, nije. Ipak, šta želiš da uradiš? Kamermani nam stižu sutra uveče. Porodica nam dolazi pred kraj nedelje da bude tu do posle Božida. Želiš li da otkažeš, pa da idemo kudi? Božid na plaži?“ Izazivački je promrdao obrvama. Napudila sam se i pogledala ga, polako trepdudi. Spustio je rame. „Beli Božid?“ Široko sam se osmehnula. „Beli Božid.“ „U redu, dušo. Onda de biti beli Božid! Hodeš li da uradiš prilog?“ pitao je. Razmišljala sam kako bih mogla da odbijem. Obično sam sama birala teme, ali intervjuisanje domadih umetnika nije bila loša zamisao. Gledaocima bi se svidelo, naročito u ovo doba godine kad ljudi vole da se bave zanatima. „Mislim da bi trebalo“, razmišljao je. „Bilo bi prilično lako. Obidi demo galerije, razgovarati sa umetnicima i prikazati prelepa mesta gde ta umetnost nastaje. Baš u skladu sa ovim godišnjim dobom.“ „Istina. Osim toga, htela bih da upoznam ženu tog tipa. Ti ne?“ Odmahnuo je glavom. „Ne baš. Plašim se da demo navudi neki baksuz na nas.“ Frknula sam. „Baksuz?“ „Da. Znaš, kao“, udario je po komandnoj ploči, „baksuz!“, viknuo je. „Lud si!“ zakikotala sam se. „To je moj izraz.“ „Nije više. Upravo sam ti predala taj pehar.“ Podigao je ruke kao da nosi zlatni pehar. „Posvedujem ovu nagradu mojoj predivnoj ženi, Miji, čija ludost ne poznaje granice, koja ume da barata rukama, voli da liže… usisava…“ Zamahnula sam rukom u prostor između njegovih ruku. „Vrati mi moj pehar!“ Ostatak vožnje smo proveli šaledi se i pričajudi o ludilu. U svim oblicima. Dok nismo stigli kudi, oboje smo malčice poludeli.
915
TREĆE POGLAVLJE Telo pored mog bilo je nemirno. Ves je nasumično pomerao noge ispod pokrivača. Mumlao je nešto tiho što nisam mogla razumeti. Pružila sam ruku i spustila mu dlan na grudi. Odmah se smirio. Na jedan jedini dodir. Tako smo snažno bili povezani. „Mija, moja Mija“, uzdahnuo je. Nastavio je da mumla besmislice. Kroz prozor sam videla da je sunce počelo da se pomalja na horizontu. Ostavila sam zavese dovoljno razmaknute tako da prvo što vidim, kad otvorim oči, bude zid besprekorno belih planina. Pogled tako drugačiji od glavne ulice u Vegasu ili beskrajnog okeana u Malibuu. Sviđalo mi se. Sviđalo mi se što nam je Bog dao toliko poklona u obliku raznovrsnog pejzaža. Ovaj je bio naročito lep. Pitala sam se kako je u prolede. Sve zeleno i raskošno, bilo bi zabavno voziti bicikl i šetati. Moradu pitati Vesa možemo li dodi i kad vreme bude toplije. „Molim te, Mija… samo… molim te.“ Glas mu je bio gotovo šapat, ali tad sam čula svaku reč. Molim te šta? Sela sam i odmerila ga. Gole grudi su mu bile izložene, sve sa čvrstim i izraženim mišidima. Dobio je nekoliko kilograma. Moj momak je koristio kudnu teretanu i okean da izvaja mišide u čvrst, sočan oblik. Od samog pogleda na njega osetila sam nalet požude. Mesto između butina mi je ovlažilo dok sam uživala gledajudi njegovo telo. Nesposobna da se suzdržim, prstom sam mu prešla po sredini grudi. Zastenjao je i okrenuo glavu u stranu kao da pokušava da mi se približi čak i u snu. Pomerila sam pokrivač i videla da mu je kurac napola ukruden. Pošla mi je voda na usta. Taj kurac je bio moj. Moj ceo. Nijedna druga žena ga nikad nede dodirivati, sisati, niti tucati taj alat osim mene. Ja sam ga posedovala. I zauzvrat, posedovao je i on mene i sve što uz to ide. Ta razmena nije bila poštena. Nisam bila nagrada, ved sam trenutno mogla da mu radim šta god sam htela, a on bi se povinovao. Sasvim. Potpuno. Neobuzdano. Opijalo me je saznanje da imam mod nad tuđim željama, da mogu pružiti zadovoljstvo samo ako želim. Potpuno sam sklonila debe, zajahala ga i spustila se niže. Postavila sam lice neposredno iznad njegovog golog kurca i udahnula. Njegov mošusni muški miris mi je pogodio čula i stegla sam šake u pesnice. Ves. Samo jedan muškarac je mirisao tako, i kunem se da je moje telo poznavalo taj miris. Kako smo bili povezani na unutrašnjem, osnovnom nivou – telo je poznavalo telo. 916
Koristedi samo jezik, ovlaš sam mu dodirnula najdeblji deo muškosti. Slan, bogat ukus rasprsnuo mi se preko nepca i vrelina mi se proširila kroz telo i spustila između butina. Povila sam se i pica mi se stegla, želedi taj debeli Vesov komad duboko u sebi… ali ne još. Ispustila sam mu vreo dah preko kurca. Jedva primetno se promeškoljio i zastenjao, a alatka mu se ukrutila na moje oči. Čarolija muškog tela je bila veličanstven prizor. Kako je uzbuđenje jurilo do najprijatnijeg dela njihovih tela sa žestinom koja se nije mogla ponoviti nigde drugde. Dok sam gledala Vesa kako se ukruduje, očaravala me je njegova lepota. Ranije nikad nisam smatrala penis lepim, ali Vesov je bio. Mekan, visio je desetak centimetara, i dalje pohvalne veličine, sa ravnomerno podsečenim dlakama. Ali u erekciji, alatka mu je bila neodoljiva. Bila sam ubeđena da je stvorena mene da zadovolji. Dugačka, debela, i tvrda od kamena na samo spominjanje tucanja sa mnom. To mi se najviše sviđalo. Muškarcima je ponekad trebalo vremena da se uzbude. Ne i Vesu. Nagoveštaj snošaja – i bio je spreman da me pribije uz najbliži zid. Seksualni apetit mu je bio ravan mom. Savršene polovine jedne celine. Ravnom površinom jezika krenula sam od dna uda i olizala ga pravo do vrha. Vesovo telo se steglo oko mene, stomačni mišidi se pretvorili u četvrtaste cigle, a ruke mu poletele ka mojoj glavi. Nisam se zaustavila. Budan ili ne, moj muškarac je voleo da mi oseti usta na sebi, a ja sam to želela više od ičeg. Šišajudi glavid, podigla sam pogled. Sanjivo me je gledao, polako trepdudi. Kružila sam jezikom oko glavida, uživajudi u bistroj kapi tečnosti što se pojavila. Zastenjala sam kad mi je ta slana kap zagolicala nepce. „Ti si boginja. Nikad se nedu odredi naše ljubavi“, procedio je kroz stegnute zube dok sam ga zadovoljavala. Mumlala sam mu oko kurca, a onda ga uvukla što sam dublje mogla. Ono što nisam mogla dosegnuti ustima, obuhvatila sam rukom. Zabacio je glavu, ali prstima mi je stegao kosu. Znala sam da je želeo da se pomera, ali se suzdržao. Volela sam ga još više zbog tog herkulovskog suzdržavanja. Da je bilo obrnuto, ja bih se ved trljala o njega. Ali znala sam da je u tome veoma uživao. Ispružila sam mu se preko nogu i trljala mu se o butinu. Bol u klitorisu mi je obuzdavao pokrete. Kad sam mu dodirnula nogu vlažnim međunožjem, udahnuo je između zuba. „Dušo, okreni se i daj mi tu picu na lice. Odmah.“ Odmahnula sam glavom i jezikom mu prevukla nekoliko puta niz ud. „Za tebe. Ne mene.“
917
Čvrsto mi je zgrabio kosu kod korena i podigao mi glavu. „Ako je za mene, okreni se i daj mi pičku. Želim tvoj med na jeziku kad svršim. Sad. Se. Okreni“, zarežao je. Pošto sam otišla predaleko, okrenula sam se i zajahala mu glavu, s kolenima na jastucima. Prošao mi je prstima polako kroz vlažnost. „Gospode bože. Jesi li ved svršila?“ Odmahnula sam glavom, nesposobna da progovorim uz njegove razigrane prste. „Sranje, Mija, natopljena si. Kad sam ti ovoliko potreban, uzmi šta je tvoje. Reci mi sad, šta ti treba?“, pitao je, sa ustima na nekoliko centimetara od moje natopljene pice. Oštro sam udahnula. „Potrebno mi je da svršim“, priznala sam bestidno. „Onda hodeš.“ Spustio mi je ruku na kičmu i podigao se do mesta gde mi se glava nadvijala iznad njegove muškosti. „S mojim kurcem u grlu.“ Ne čekajudi ni tren duže, spustila sam mu usne iskosa na kurac i spuštala mu poljupce otvorenih usta od dole prema vrhu. Još nisam stigla do glavida, a ved je izbacivao obilnu tečnost. Kad sam stigla do širokog vrha, uzdahnula sam. Izabrao je taj trenutak da mi usnama obuhvati klitoris i snažno ga usisa. Posle uzdaha je brzo usledio nagon za grcanjem kad mi je pogurao glavu dole i zamahnuo kukovima tako da mi je zavukao kurac u grlo, istovremeno dok mi je prste zavlačio u unutrašnjost. Telo mi je poletelo kao raketa, trzajudi se i grčedi u orgazmu. Osedala sam se kao riba na udici. Vesova usta na mom klitorisu pokrenula su zadovoljstvo kroz mene, dok me je prstima držao visoko, i zagrcnula sam mu se na kurcu. Čim je Ves shvatio u čemu je nevolja, podigao mi je glavu stegnutom rukom punom kose. Potpuno novo sevanje elektriciteta pomešano sa bolom pri korenu kose, prst koji me je mahnito tucao i sisanje klitorisa, pokrenuli su mi novi nalet uzbuđenja. „Mija, tvoja usta, dušo. Stavi ih tamo gde treba. Popuši mi i ponovo du te vinuti među zvezde.“ Vrtedi glavom kao da se budim iz sna, bacila sam se na posao. Svaki dugi pokret jezikom preko njegovog ukrudenog uda bio je ispraden dugim lizanjem moje pice. Svako uvlačenje bilo je pradeno usisavanjem klitorisa. Uzimala sam ga duboko gore-dole. Oponašao me je jezikom preko mog otvora. U jednom trenutku, zgrabio me je prstima za guzove i raširio me. Kružio je jezikom po zabranjenom krugu i dole do mog natopljenog međunožja. Trljala sam mu se o lice, tražedi još zadovoljstva. I pružao mi ga je – obilato. Čvrsto sam ga držala za koren kurca, odlažudi mu nadolazedi orgazam.
918
„Šta, jebote?“ zagrmeo je, i podigla sam mu se sa usta i van domašaja. Pre nego što je stigao da me izgrdi, namestila sam mu se preko kurca i spustila se do kraja. Oboje smo uzviknuli. Zgrabio me je za kukove i držao dok sam ga jahala okrenuta leđima kao kaubojka. Osedaj u tom položaju je bio oštar. Svaki pokret je bio kao nabijanje na kolac na najgori, a ipak začuđujude najbožanstveniji način. Okrenuta mu prema stopalima, nagnula sam se napred i stavila mu ruke na listove da se pridržim. „Gospode bože“, izustio je. Prstima me je stegao za kukove. Pošto sam se nagnula napred, kurac mu se zario tako duboko da sam jedva disala. „Jebote“, procedio je kroz stegnute zube. Mirovala sam nekoliko trenutaka, puštajudi telo da mi se prilagodi novom prodiranju. Bila sam potpuno nepripremljena za dubinu i ugao kurca u meni. Kunem se, da sam se nagnula unazad, osetila bih ga u stomaku. Podižudi se sa kolena, klizila sam uz i niz njegovu alatku, ispitujudi taj novi osedaj. Svaki nervni završetak mi je oživeo energijom dok mu se obim širio i dužina produžavala, stalno me ubadajudi u to poročno mesto u meni. „Vese“, zagrcnula sam se, hvatajudi ritam. Bio mi je potreban još više. „To je to, dušo, uzmi me duboko. Jače. Možeš i jače“, stenjao je, i grčio nožne prste ispred mene. Baš kad sam uhvatila taj novi osedaj, skinuo je ruku sa mojih kukova, praden vlaženjem moje zabranjene rupe. Izgubljena u ritmu, pomerala sam kukove ukrug, mrdajudi kurac u meni. Slededi put kad sam se podigla, zavukao mi je palac. Kad sam se duboko spustila, i palac je ušao duboko. „O, bože. Ne znam mogu li da izdržim…“ pokušala sam da se podignem, ali nije mi dozvolio. „Uzedeš sve što imam da ti dam, Mija.“ Gurao je i vadio taj pohotan prst dok sam ga ja bezumno jahala, uhvadena u beskrajan krug nadražaja. „Jednog du dana uzeti sve. Sve što imaš da daš i čuvati ga na sigurnom. Štitidu te iz sve snage.“ Glas mu je bio ispunjen emocijama ili požudom, ili možda i jednim i drugim. Nisam znala. Samo sam znala da me on ispunjava, upotpunjava, upravlja mojim prokletim svetom. „Bože, volim te“, rekla sam kad sam se podigla, snažno spustila, zabacila glavu, i svršila, mešajudi duboko. Palac je nastavio da se pomera, gura kroz mene, izvlači mi orgazam tako visoko da sam ostala bez daha. „O, pica ti je kao najslađi smrtonosni zagrljaj“, rekao je dok mi je puštao dupe, hvatajudi me za kukove, i probijajudi se u mene nekoliko puta dok nije visoko podigao kukove, uronio duboko i olakšao se u mene uz dugačko blaženo
919
jecanje. Sve mi je to bilo previše. Previše osedaja. Previše ljubavi. Jednostavno… previše. Zamračilo mi se pred očima. Probudila sam se od Vesovih prstiju u mojoj kosi, s glavom na njegovim golim grudima. Ispružila sam nožne prste i osetila bol u mišidima stomaka, leđa i donjim delovima. Zapravo sam se osedala kao da sam jahala divljeg konja i pala. Ali znala sam da sam pobedila. „A, evo moje devojke. Na tren si mi se izgubila.“ „Koliko sam dugo bila u nesvesti?“ promumlala sam mu u grudi, ne želedi više da pomerim ni mišid. Zakikotao se. „Dovoljno dugo da te svučem s kurca, okrenem te i prislonim na sebe. Ne mogu da verujem da si se onesvestila.“ „Da, pa, bilo je žestoko“, uzvratila sam, ljubedi mu grudi. Nastavio je da mi miluje kosu i mazi me po leđima. „Bilo je. Šta te je navelo da isprobaš taj položaj?“ Napola sam slegnula ramenima. „Ne znam. Nisam to nikad pre radila, i kad si me zaludeo, morala sam da te uzmem u sebe. Bilo mi je brže nego da se okredem.“ Zamumlao je. „Istina. Definitivno je upalilo. Volim da vidim kako ti se dupe pomera gore-dole iznad mene. Osim toga, pruža mi odličan pogled na to kako mi kurac duboko ulazi. Sviđa mi se to, dušo.“ „Sram te bilo!“ grdila sam ga uz osmeh pre nego što sam ga gricnula za grudi i poljubila da prođe. „Hej, nastavi tako i pobrinudu se da ne možeš posle da hodaš“, upozorio me je. Podigla sam glavu i promrdao je obrvama. „Ozbiljno?“, promumlala sam i vratila se da uživam u njegovom telu. Prelazila sam mu rukama gore-dole po grudima, mazedi ga isto kao što bih nekog dlakavog prijatelj a, iako je Ves uglavnom bio gladak, osim svetloplavog paperja po kurcu. „Misliš da de uvek biti ovako dobro?“ pitala sam, znajudi da nikad nisam imala bolje. Posmatrajudi moju istoriju, nisam bila sa muškarcem koji me je izluđivao u seksu. Želela sam ga stalno sa Vesom. Danju i nodu. Oznojena posle vežbanja u teretani, prekrivena peskom, slana od okeana, uzela bih svog muškarca u svakom obliku. To mi se nije činilo normalnim. Ves mi je podigao bradu tako da ga pogledam u oči. „Mislim, kad si zaljubljen, uvek de biti dobro. Naša tela postaju fizička manifestacija naše
920
posvedenosti. Kad je iskreno i stvarno, ishod nije važan. Važno je biti zajedno, povezati se fizički i psihički da bismo uvek bili jedno.“ Nasmešila sam se, pridigla se, i uvukla ga u spori duboki poljubac. „Želim da to uvek imam s tobom.“ Izgovorila sam te reči kao obedanje, sa uverenjem da bih učinila sve da to zadržim između nas. Zavukao mi je ruke u kosu. „Dušo, uvek demo imati ljubav. Godinu dana odsad, deset godina, čak i pedeset. Prepoznajem moju drugu polovinu kad je vidim. Ništa me nede sprečiti da te učinim svojom zauvek. Za par sedmica, bideš moja i pred zakonom, ali ostaje to da si ovde ved moja.“ Pokazao je na srce. Oči su mi se ispunile suzama dok sam ga slušala kako mi tiho izjavljuje ljubav i kako iskazuje uverenost u zajedničku bududnost. „Da, tako je. Tvoja sam. Zauvek.“ Priljubila sam mu se uz grudi i razmišljala o bududnosti. Nismo mnogo raspravljali o drugim temama osim o tome da budemo zajedno, o mom preseljenju u njegovu kudu u Malibu, i radu s doktorom Hofmanom. „Kako vidiš našu bududnost, Vese?“, pitala sam, uzbuđena i pomalo usplahirena. Vedina parova razgovara o velikim planovima pre nego što se dogovori oko venčanja. A za dve kratke nedelje nede biti povratka. Nisam se uplašila, niti bilo šta slično. Znala sam da mi je sudbina da stojim pored njega, ali u kom svojstvu? Supruge, naravno. Prijatelja, svakako, ali šta je još video ispred nas? Zamumlao je. „Pitaš li me gde nas vidim za pet godina? Kao kad praviš petogodišnji plan kad diplomiraš na fakultetu.“ Namrštila sam se. „Nisam nikad išla na fakultet, ili ga nisam završila, zapravo. Ali da, tako nekako. Šta želiš od bududnosti, i kako mene vidiš u njoj?“ Čvršde me je stegao, privlačedi me bliže. Preneo mi je prijatnu toplinu na prednji deo tela. Ko jebe Diznilend. Njegove grudi su bile najsrednije mesto na planeti. „Pa, rekao bih da deš u narednoj godini postati veda zvezda nego što si mislila sa Šouom doktora Hofmana.“ Podigla sam glavu i videla da je iskren. „Ozbiljan sam. Mislim da te je publika zaista zavolela, i Senčerijevi direktori razmatraju kakav dragulj imaju. Nede te pustiti da odeš zbog drugih prilika olako. Tako da demo morati time da se bavimo.“ Ponovo sam mu se spustila na grudi i zadovoljno ga pustila da priča. „Jedva čekam da radimo sve što inače rade bračni parovi. Prave roštilj leti, pozivaju prijatelje u goste, zajedno kuvaju, surfuju…“ Osmehivao se dok sam mu milovala usnama tvrde grudne mišide. „Ti deš raditi, a ja… pa, ne znam šta du da radim.“ Uzdahnuo je.
921
I ne gledajudi u njega, postavila sam pitanje od milion dolara – ili bolje redi više miliona dolara – koje je visilo nad nama otkako se vratio iz Indonezije. „A šta je sa filmom?“ Istog trenutka mi je zario prste u kožu, ali ne toliko jako da me povredi. Dovoljno da mi stavi do znanja kako ga to veoma pritiska. Osetila sam da se meškolji i čula ga kako pomera glavu na pamučnoj jastučnici. „Teško je. Ne znam šta je ispravno. S jedne strane, treba li potpuno da odustanemo od projekta iz poštovanja prema izgubljenim životima? S druge strane, oni su umrli stvarajudi ga. Ako ga ne završimo, da li bi to bio znak nepoštovanja? Novac od zarade bi pomogao njihovim porodicama na duže vreme. Znam da su mnogi imali decu. Naravno, verovatno su imali dobre polise životnog osiguranja, a filmsko osiguravajude društvo imalo je odštetne klauzule u slučaju da neko nastrada na poslu, ali ništa ne može zameniti najdraže.“ Brzo je udahnuo. Glas mu je pukao kad je nastavio: „Ne smemo ih zaboraviti. Ja ih nikad nedu zaboraviti.“ Podigla sam pogled baš kad mu se suza spustila niz obraz. Prebacila sam težinu i stavila nogu preko njegovog tela, zajahavši ga oko struka, nagnula sam se napred i uhvatila ga za obraze tako da mu popijem suze. Obrisala sam ih poljupcima, unela ih u sebe sa nadom da du mu skinuti deo tog ogromnog tereta. „Želiš li moje mišljenje?“ pitala sam. Osoba kao što je Ves ne bi volela netraženi savet. Ako ga bude želeo, dadu mu ga, ali ne bih ga dodatno opteredivala time. Pročistio je grlo. „Da.“ „Završi taj film ako možeš. Doniraj prihode, uključujudi i svoj, porodicama ili osnuj humanitarnu fondaciju koja pomaže ljudima. Čini mi se da ne želiš da izvlačiš korist iz nečega što je dovelo do toga da izgube živote, je li tako?“ Zažmurio je. Još suza mu je poteklo iz uglova očiju. Brzo je klimnuo glavom. „Dobro, onda neka njihova smrt dobije neki značaj.“ Disanje mu je otežalo, grudi mu se ubrzano dizale i spuštale. Videla sam da mu je teško. Ipak, činjenica da me nije odgurnuo, snažno i na brzinu pojebao da se izduva, ved je umesto toga izabrao da se izbori sa bolom i emocijama bila je dobar znak. To je značilo da je napredovao na putu oporavka. „Sviđa mi se ta zamisao. Osnivanje fondacije ili doniranje novca u dobrotvorne svrhe, nešto značajno za svaki izgubljeni život. Razgovaradu sa direktorima i sponzorima. Videdu šta oni misle. Svi čekaju da ja nešto kažem, a iskreno, nisam pojma imao kako da postupim.“
922
Osmehnula sam se i vrhovima prstiju mu pomilovala usne. „Nije pogrešno povudi se da bi se izborio s nečim. Ali jeste ako se kriješ večno, ne odajudi poštu onome što je izgubljeno. Mislim da znaš šta treba da uradiš.“ Klimnuo je glavom i uhvatio me za obraz. „Ti si moje svetlo u vrlo mračnom iskustvu. Znaš to, je li tako?“ Stavila sam ruku na njegovu kojom me je držao za obraz. „Obasjavadu ti put, uvek, svakog dana.“ „To svetlo vodi nazad do tebe, Mija.“ Glas mu je bio tih i upečatljiv. „Uvek de biti tako. Reci mi sad ovo: Šta deš raditi posle završetka ovog filma? Hodeš li se vratiti?“ Brzo je odmahnuo glavom. „Ne. Barem ne odmah. Vratidu se onome što znam, što mi prija.“ „Pisanju?“ Nasmešila sam se, a u glasu mi se čula nada. Oči su mu zablistale zeleno pod jutarnjim svetlom. „Pisanju. Imam neke zamisli. Nešto sasvim drugačije od rata i borbi.“ Ponovo sam legla i zavukla mu glavu pod bradu. „Da? Kao na primer šta?“ „Priča je o devojci.“ Zagrlio me je, spuštajudi mi ruke na krsta. „Kakvoj devojci?“ „Prelepoj. S telom o kom muškarci sanjaju. Sa zlatnim srcem.“ „Hmmm… i?“, pitala sam. Lagano mi je prelazio prstima po kičmi kao da nešto slika. „Prihvata posao pratilje.“ Osmehnula sam se. „O, i šta se onda desi?“ „Izlazi s gomilom muškaraca“, odgovorio je grubo, jer mu se taj deo priče očito nije sviđao. Nasmejala sam mu se u vrat. „Izlazi?“ „Mm-hmm. Ali samo se u jednog zaljubljuje. Razumeš, bila je to ljubav na prvi pogled.“ „Je li? S pratiljom je to valjda bila požuda na prvi pogled“, predložila sam, ali nije naseo. Uhvatio me je za dupe i stegao. Osedala sam kako se kruti ispod mene. „Ne. Vidiš, ta žena je bila posebna. Ne samo da je bila lepa sa zapaljivo zgodnim telom i zlatnim srcem ved je imala i dar.“ „Kakav dar?“ pitala sam, sad ved radoznala. „Pa, dar nije nešto fizički, samo po sebi. To je dar ljubavi. Ako neki muškarac s kojim se viđa dobije taj dar, bide sredan do kraja života.“
923
Podigla sam glavu da ga sočno poljubim u bradu pre nego što sam pitala: „I kome daje taj dar?“ „Zar nisi shvatila?“ Pošto je prebacio loptu meni, malo sam se zbunila. „Mislila sam da jesam.“ Nasmejao se i poljubio me u slepoočnicu pre nego što je završio. „Daje malo tog dara svakome do koga joj je stalo, i svi se pomalo zaljubljuju u nju.“ Podrugljivo sam mu se nasmejala u bradu. „Ali šta je sa njenom pravom ljubavi? Kako ona može da zavoli na prvi pogled ako svakome daje deo sebe?“ „Zato što joj samo jedan muškarac daje u potpunosti dar svoje ljubavi. Njemu je dovoljno da dobije vedi deo nje, dok drugi vole te delide koje je svima podelila. Na kraju, svet oko njih postaje bolji jer ti pojedinci sa sobom ponesu deo nje. Šire dalje tu ljubav i radost, i ulepšavaju svet.“ Zamisao mu je zvučala konačno i pomalo tužno. Možda volim mnogo ljudi, sigurno više nego kad sam započela ovo putovanje pre godinu dana, ali definitivno se ne bih složila da je dar te ljubavi zamenio dar nekom drugom. „Predivna priča“, izjavila sam, pomalo nelagodno. „Šta? Misliš da nije tačno?“ Odmahnula sam glavom. „Do izvesne mere, mislim. Zamisao da svi imamo neku ograničenu količinu ljubavi da je po'delimo jeste zanimljiva, ali mislim da to ne ide tako. Verujem da ljubav raste i nastavlja tako kod svake osobe kojoj je pokloniš. Kao da poseješ seme. Što ga više zalivaš i hraniš, verovatnije je da de izrasti u prelepo drvo. Iz tog drveta de izrasti grane i lišde de opasti, ali kad se godišnje doba promeni, izrašde nove grane i novo lišde. Baš kao i ljubav.“ „Onda bih možda mogao nazvati priču Drvo ljubavi.“ Nasmešila sam se i rukom mu okrenula lice prema svom da ga poljubim. „E iza te priče mogu da stanem.“
924
ČETVRTO POGLAVLJE Ves je zaustavio kola uz ivičnjak ispred smeđe dvospratne zgrade od cigle. Stepenice su vodile do umetničke galerije Aspen grouv. Keti, Ves i ja smo izašli iz kola. Filmska ekipa je parkirala pored nas iznajmljeni kombi i počela da istovara ono što im je potrebno. „Ovo nam je prva od četiri stanice. Potvrdila sam sastanak sa domadim vajarom i direktorom galerije. Bili su oduševljeni predlogom da intervju obavimo ovde“, potvrdila je Keti dok smo se peli stepenicama. Dočekao nas je čovek u odelu koji se predstavio kao Brajs. Proveo nas je kroz galeriju, objašnjavajudi razna dela domadih umetnika sve dok nije ušla neka žena. Bila je visoka i vitka sa vatrenocrvenom kosom koja joj je padala u punim okruglim uvojcima ispod zelene beretke. Oči su joj bile jasne i plave kao vedar kalifornijski dan. Na sebi je imala debeli bež pleteni džemper, debeo raznobojni šal, šarene helanke, i moderne čizme do kolena. Kad mi je pružila ruku da se rukujemo, pedesetak zveckavih narukvica ljupko joj je zasijalo na svetlom zglobu. „Zdravo, ja sam Esmeralda Makini, vajarka. Mnogo vam hvala što ste došli danas.“ Na to se široko i prelepo osmehnula. Sve na ovoj ženi je moglo da osvetli dosadan i mračan dan. „Drago nam je što smo ovde. Šta kažete na to da počnemo tako što dete nam pokazati svoj rad? Moji momci de snimati, a ja du vas ispitivati. Odgovara li vam to?“, pitala sam. Esmeraldino lice se ozarilo tako da bi čovek pomislio kako je sunce sijalo pravo na nju. „Naravno!“ Povela me je do prozirnog postolja. Na vrhu se nalazila bista sačinjena od tankih metalnih traka. Bila je jedinstvena i zanimljiva. „Ova je moja. Zove se Oduvana.“ Dodirnula je same vrhove metalnih traka koji su se širili kao da vetar nosi kosu modela unazad. Kamere su snimale, ali bilo je teško odupreti se tom delu. Linije očiju, usana i nosa bile su zapanjujude tačne za obične presovane metalne trake. „Neverovatno je složeno. Kako se počne ovako nešto?“ pitala sam. „Uzela sam pljosnate metalne ploče, isekla ih u manje neizmerene delove. Deo zabave je uzeti naizgled nasumične parčide metala i sastaviti ih u celinu. Dok zagrevam i nameštam delove, poprimaju oblik.“ Dodirnula sam ivicu postolja, ne usuđujudi se da dodirnem samo delo. „Mislite, kad počnete projekat, ne znate kako de izgledati?“ 925
Odmahnula je glavom. „Ne. Pretpostavljam poput pisca koji sedi ispred prazne stranice čekajudi da mu naiđe priča – i ja samo pustim delide da mi govore šta da stvorim. Dok ubacujem nove metalne trake na mesto, oblik se sam javlja, a ja samo pratim.“ Sklopila je ruke ispred grudi. „Kao da je predodređen da bude to što de biti. Kao život. Ne može se isplanirati sve što je lepo. Ponekad lepota dobije oblik pred tobom.“ Esmeralda je bila duboko u pravu. U poslednje vreme, definitivno sam naučila kako se lepota javlja na načine koje nisam mogla ni zamisliti dok se nisu dogodili. Slededa na redu je bila Boldvinova galerija. Ovu je držala i vodila Džonalin Boldvin, lokalna fotografkinja. Unutra, galerija je bila dugački beli pravougaonik smešten u još jednoj zgradi od cigala. Ova je bila van utabane staze. Fotografije različitih veličina visile su svuda po otvorenom prostoru. Na sredini su se nalazili zasebni zidovi oko kojih su posetioci mogli da se kredu i razgledaju slike sa svih strana. Sitna Azijka duge crne svilene kose pokupljene u čvrst konjski rep i sa sivocrnim očima sačekala nas je na ulazu u galeriju. „Zdravo, Vi mora da ste Mija Sonders. Ja sam Džonalin Boldvin. Dobro došli u moju galeriju.“ Koža joj je imala lepu preplanulu smeđu boju, i pegice preko nosa i obraza bile su jedino odstupanje od savršenog tena. Usne su joj bile svetloružičaste, što joj je u paru sa toplim tonovima koje je imala na sebi davalo ružičasti sjaj. Od glave do pete bila je odevena u tamnocrvenu tuniku i odgovarajude helanke. Debeli zlatni lanac visio joj je sa vrata i hvatao odsjaj svetla sa tavanice. Jednostavno i privlačno. „Hvala što se nas primili, Džonalin. Jedva čekamo da vidimo Vašu umetnost.“ „Onda, molim vas, pođite ovamo.“ Džonalin nas je povela do ogromne fotografije. Slika je predstavljala polovinu ženskog lica, a rukama se držala za obraze. Samo što je delovalo iskrivljeno, kao da je slikana kroz napuklo staklo. „Možete li mi redi nešto o ovom delu?“, pitala sam, opet očarana pojedinostima slike. Pokazala je na deo fotografije. „Vidite ove linije ovde. Tu sam fokusirala sočiva.“ Skupila sam pogled i fokusirala se na pukotine na slici.
926
„S druge strane ovog stakla bila je prelepa žena, predivno odevena. Zamolila sam je da se nagne preko pulta i pogleda kroz izložbenu kutiju. Zatim sam pomerila neravno staklo preko sočiva i uhvatila njenu lepotu u izmenjenoj percepciji. Kao što jasno vidite, žena iza iskrivljenog pogleda je prelepa, iako ne znamo ko je niti kakva je njena priča. Možda je lepota koju vi vidite maska.“ Džonalin je protumačila šta ona vidi i zašto je izabrala da uhvati taj prizor tako savršeno, i to me je nateralo na razmišljanje. Fokusirala sam se na sliku, pokušavajudi da shvatim njenu percepciju. Nakrivila sam glavu i pogledala fotografiju iz drugog ugla. Golim okom, kad sam se usredsredila, videla sam da ima savršeno crvene usne, isti takav lak na noktima i lepu kožu. Kroz napuklo staklo, međutim, videla sam nesavršenosti koje inače možda ne bih zapazila. „Ovo nazivam Neotkrivenom lepotom“, rekla je Džonalin, vidno ponosna na svoj rad. Očarano sam je pratila kroz galeriju. Način na koji je hvatala slike i menjala ih u nešto drugo bio je prosto genijalan. Jedna serija fotografija me je stvarno pogodila. Zatražila sam od kamermana da se fokusira na dve slike što su visile jedna do druge. Jedna je bila beskudnica naslonjena na zgradu – jedno stopalo prebačeno preko kolena, naslonjena na zid iza sebe. Pored nje se nalazila bela kesa za smede, verovatno sva njena imovina. Duga crna kosa joj je bila prljava i raščupana. Verovatno je nije oprala čitavu večnost. Žena je gledala u stranu. Na licu je imala oštre bore, i neizbrisiva tuga joj je sijala iz očiju. Bila je očigledno siromašna i verovatno bez nade. Slededa fotografija je bila slikana kroz izvitopereno, ispupčeno parče stakla. Na njoj je bila ista žena, ali slika potpuno izmenjena. Crte su joj bile mekše, kosa više nije izgledala prljavo, ved je bila crna i kovrdžava. Torba pored nje, sjajna lopta belog svetla, kao da ju je osvetljavala, dajudi joj zdrav izgled. „Kad obrišeš grubost stvarnosti, ono što nađeš ispod je… posebno.“ Džonalin je skrstila ruke i divila se svom radu. Bio je vredan divljenja. Podigla sam ruku ka slici, privučena da se približim. „Neverovatno je kako vidite nešto.“ Blago se osmehnula. „Tako svi treba da ih vidimo. Lepa žena može izgledati savršeno, ali kad pogledaš kroz nove oči, ima mana. Svi imaju nedostatke. Zatim ovde“, pokazala je na tužnu ženu, „možete uzeti ženu koja je očigledno beskudnica, prljava, okorela od života, a ipak u njoj otkriti nežnu skrivenu stranu. Život i iskustva nam menjaju spoljašnji izgled, ali nikad u potpunosti ono što smo u sebi.“
927
Mnogo sam duže razgovarala sa Džonalin nego što je trebalo. Ves nam je prišao s leda dok smo daskale u kutku za sedenje sa strane. Spustio mi je ruke na ramena i protrljao ih pre nego što se nagnuo napred. „Mija, ako želiš da obiđeš sve četiri galerije danas, trebalo bi da krenemo. Počinje da pada sneg.“ Pogledala sam u Vesa i nasmešila se. Poljubio me je u čelo. Udaljeni škljocaj foto-aparata prekinuo je trenutak. Džonalin je porumenela kad je sklonila fotoaparat sa lica. Znala sam da je stajao na stolu ispred nas, ali nisam mislila da de ga upotrebiti. „Izvinite, prosto ne mogu da odolim kad vidim nešto što treba zabeležiti.“ Osmehnula sam se, nimalo uznemirena zbog njenog postupka. „Ali nemate iskrivljeno staklo.“ Umetnica se nasmešila. „Nije mi bilo potrebno. Važno je da uhvadeni trenutak bude iskren. Posladu vam sliku mejlom da vidite i sami.“ Ves me je uhvatio za ruku i pomogao mi da ustanem. „To bih veoma volela. Bilo mi je stvarno prijatno razgovarati sa Vama, videti Vašu umetnost i kako je vidite. Obedavam da du sve lepo prikazati u prilogu.“ „Ne sumnjam da dete mi učiniti veliku čast. Hvala Vam, Mija.“ Stegla mi je ruke obema svojim. Čista klasa. Umesto da odemo do sledede galerije, Ves nas je odveo do istorijskog Crvenog luka na ručak. „Restoran je otvoren 1892. i pravi najbolju francusku supu od luka i uštipke od račida“, objasnio je gotovo iskačudi iz čizama dok me je uvodio kroz vrata. Restoran je bio krcat. Zidovi su bili tamnocrveni, što je pružalo topao, ušuškan ugođaj i gostima davalo utisak da treba da dođu, druže se i ostanu neko vreme. Odmah sam se osetila kao kod kude. Topao vazduh je dolazio kroz velike ventile, pa mi se smrznuti nos raskravio i zagolicao me. Ves je pozvao unapred i rezervisao za šestoro. Tročlana ekipa za osvetljenje, zvuk i kameru bila je osnovna, ali radila sam s njima i u Njujorku. Obavili smo dobar posao i direktori Senčeri prodakšensa su ga lepo prihvatili. Morala sam još da rešim pitanje stalnog asistenta, a želela sam Keti. Čim smo se smestili i naručili uštipke od račida, topao umak od spanada i artičoka poslužen sa domadim hlepčidima i naša predjela, skupila sam hrabrost da pokrenem temu moje sadašnje asistentkinje.
928
„Dakle, Keti, kako ti se ovo dosad čini?“, pitala sam zagonetno, igrajudi se sa slamčicom u pidu. Keti je pogurala naočare više na nos. „Stvarno dobro. Očigledno Vam se svidela umetnost gospode Boldvin. To de se lepo pokazati na ekranu. Mislim Vaše oduševljenje.“ Spustila je pogled i obrazi su joj se zarumeneli. Klimnula sam glavom. „Slažem se. Umetnost joj je jedinstvena i pokazuje važnu stranu lepote na način koji de odjeknuti kod šire publike, ali nisam mislila na Džonalinu umetnost kad sam pitala šta misliš kako ti se ovo dosad čini.“ Skupila je obrve i namrštila se. „Nisam sigurna da razumem, gospođice Sonders.“ „Uskoro de biti Čening, za dve nedelje!“, dobacio je Ves, prebacujudi ruku preko stolice i posesivno me grledi oko ramena. Keti se ovog puta široko osmehnula, a obrazi kao da su joj zasijali. „Udajete se?“ Veselo sam klimnula glavom. „Da. Kad se vratimo, stajemo na ludi kamen u Malibuu. Na prvi dan nove godine.“ Sklopila je ruke na srcu i uzdahnula. „To je divno. Zaista izgledate savršeno zajedno“, gugutala je. Ves se rastopio na pohvalu. Jače me je stegao oko ramena, i nosem mi pomazio bradu. „Potpuno se slažem s tobom, Keti“, izjavio je, nasumično mi ljubedi obraz, uho i vrat. Zakikotala sam se i odgurnula mu glavu, iz želje da se vratim na ono što sam pokušavala da kažem pre nego što mi je sve pokvario. „Keti, odmah du ti sve redi jer moram, i imaš vrlo malo vremena da odlučiš.“ Zabrinutost joj je smesta prešla preko lica. „U redu. Slušam.“ „Želim da mi budeš asistentkinja“, izbrbljala sam. Skrenula je pogled, a zatim ga vratila. „Mislila sam da jesam.“ Uzdahnula sam, podigla ledeni čaj i otpila veliki gutljaj dok sam klimala glavom. „Jesi. Ali mislim odsad.“ Prepoznala sam trenutak kad joj je sinulo. Celo lice joj se ozarilo i usne su joj se razvukle u osmejak. „Mislim, zauvek. Dok god radim za Šou doktora Hofmana, želim da mi budeš asistentkinja. Da mi pomažeš oko priloga, planiraš ih sa mnom i tako dalje. Znaš šta je dobro, a šta ne, dok ja uglavnom samo znam šta želim da radim i kako to da izrazim pred kamerama. Potreban mi je neko od poverenja da mi pomogne da prilozi ispadnu najbolji što mogu, i da publici ispričamo pravu priču.“ Keti je klimala glavom i pre nego što sam završila sa objašnjavanjem. „O, bože, kakva divna prilika.“ Namrštila se. „Ali živim u Njujorku.“
929
„Da, znam to. Prvo, možemo obavljati deo posla virtuelno, kao sad, ali ne zadugo. Mogli bismo ti platiti dodatak za preseljenje. Dođeš početkom januara i pronađeš stan, ali krajem januara deš mi biti potrebna u Kaliforniji.“ Odmahnula je glavom. „Ne razumem. Zašto ja? Ja sam niko.“ Podsmešljivo sam frknula. „Niko? Sve odradiš savršeno. Kapiraš mene, šta pokušavam da postignem. Razumeš i lako se povezuješ s ljudima koje treba da intervjuišemo. Po mom mišljenju, ti si mi savršena kandidatkinja.“ „Ali asistentkinja doktora Hofmana me mrzi…“ Presekla sam je. „Ja du se pobrinuti za Šandi, ali ne odlučuje ona. Odlučuju njen šef i Leona. S njima sam ved raspravila. Dali su mi odrešene ruke da odaberem koga god želim, i odabrala sam tebe. Sad, razumem ako ti treba vremena da razmisliš…“ „Nema potrebe. Želim taj posao.“ Glas joj je bio čvrst i samouveren. Nasmešila sam se. „Iako moraš da se preseliš?“ „Zime u Njujorku su surove, a porodica mi je rasuta svuda. Osim toga, ovo mi je prilika da budem u redovnoj emisiji, donosim važnije odluke i radim s nekim ko mi se iskreno sviđa. Mrzim kad me šutiraju tamo-amo. Želim da se skrasim i izgradim život. Rad s Vama i gospodinom Čeningom mi je bio vrhunac karijere dosad“, uzbuđeno je objasnila. Verovatno najživlje što sam dosad videla. Pročistila sam grlo baš kad nam je konobar doneo predjela. Ves je uzeo uštipak i ubacio ga u usta tako brzo da sam se zabrinula da de se zadaviti. „Šta je bilo?“, pitao je preko punih usta. Nasmejala sam se. „U svakom slučaju, ima samo jedan uslov.“ Podigla sam obrve dok se pripremala. Ispravila je ramena, podigla bradu i usmerila pogled pravo u mene. Bilo mi je teško da ne prasnem u smeh, ali i ja sam uprla pogled u nju i izgovorila svoj uslov. „Moraš pristati da me zoveš Mija. Dosadilo mi je ovo sa gospođicom Sonders.“ Zadržala sam ozbiljan izraz što sam duže mogla pre nego što sam zafrktala od smeha. Do trenutka kad smo završile razgovor, svi za stolom su zavijali od smeha. Obavestila sam ostatak ekipe kako nameravam da zadržim i njihove usluge i svi su delovali sredno zbog mogudnosti da i dalje sarađujemo. Posle ručka, krenuli smo u tredu galeriju i sastali se sa čovekom koji je sebe nazivao Bob Šumar. Deljao je drvo dok je sedeo na stolici za ljuljanje koju je sam napravio. Galerija mu je postavila stolicu u uglu pored izloga. Bob je imao
930
sedamdeset godina i uživao je okružen umetnošdu kao što je uživao i u upoznavanju novih ljudi. Ova galerija je izuzetno privlačila domade turiste i, pošto je njen vlasnik dao prostora Bobu Šumaru da obrađuje drvo, prodaja je porasla za trideset procenata. Sedeo je na stolici, izrađivao male jedinstvene radove koje su turisti mogli da kupe baš na tom mestu, kao i druge radove izložene u galeriji zajedno s raznovrsnim umetničkim delima od skulptura do slika, i više. Dok sam intervjuisala Boba, saznala sam da je dvaput služio u Vijetnamu, prvi put 1965. godine. Tokom dugotrajnog čekanja na akciju, rezbario je drvo pomodu peroreza, izrađivao male toteme ili figurice od drveta. Te radove je poklanjao svojoj bradi po oružju da ih šalju kudi porodicama, i tako im stave do znanja da misle na njih. Bio je otpušten početkom sedamdesetih zbog trostrukog ranjavanja: dvaput u nogu i jednom u kuk. Noga mu nije zacelila kao što se nadao. Kako mu je u stolici za ljuljanje bilo daleko udobnije, Bob Šumar je od hobija počeo da pravi redovan posao. Pošto je više voleo da razgovara s porodicom, prijateljima i javnošdu, a nije želeo da radi od devet do pet, pronašao je nešto što mu je odgovaralo, nešto što je voleo, i pretvorio ga u posao. Njegova priča je nadahnjivala i uzdizala dok su se u svetu vodile tolike borbe, rešavajudi posledice rata i pozivajudi samo na mir. U Bobovoj priči bilo je neizmerno mnogo nade za naše ranjene veterane kojima bi dobro došlo malo optimizma. Njegovu priču nije bilo lako čuti. Bio je ranjen štitedi slobodu i, dok je sedeo u izlogu umetničke galerije u Aspenu, u Koloradu, nije se kajao ni zbog jednog jedinog dana svoje službe. Predivan junak koji je izrađivao zanimljive komade bio je neverovatan, ali nije ga ta priča činila posebnim, ved deo njegovog iskustva koji je svaka osoba što ju je sreo odnosila sa sobom. Dok smo daskali, napravio je malo drveno srce okruženo okeanskim talasima. „Venčani poklon“, izjavio je kad mi ga je pružio. Rad je bio kvadratnog oblika, deset puta deset centimetara. Donji deo mu je bio ravan, tako da je mogao da stoji i bude izložen. „Kako ste znali?“, ostala sam bez daha. Odmahnuo je rukom na moje čuđenje. „Stari čovek ume da prepozna zaljubljenu ženu. Osim toga, svetlo koje se odbija od tog prstena me je gotovo prokleto zaslepilo!“ Zakikotao se. Oboje smo se nasmejali, a vlasnik galerije mi je umotao poklon u svileni papir i pružio ga Vesu.
931
Na odlasku sam zagrlila starca. „Hvala vam što ste podelili Vašu priču sa mnom. Znam da je ni ja, a ni gledaoci ovog priloga nedemo nikad zaboraviti.“ „Zbog ljudi kao ti, draga moja, vredi rizikovati“, odgovorio je, smeškajudi se i mašudi, kad me je Ves zagrlio i izveo na hladnodu. Vredi rizikovati. Kad smo napustili Boba Šumara i stigli u umetničku galeriju 4M, još sam bila uzbuđena. Bob je rekao da zbog mene vredi rizikovati. Znala sam da je mislio na ratovanje. Vojnici su se borili i davali sebe onako kako civili to ne bi mogli ni da zamisle. Morate biti posebna osoba da svakodnevno rizikujete život zbog trista miliona ljudi koje čak i ne poznajete. Ponos. Služba. Bobu je to, kao i svaki život, bilo vredno. Njegove reči su me podsetile na to da je sve istinski vredno u životu takođe i vredno rizika. Međutim, nije svako bio spreman da preuzme takve rizike da postigne šta želi od života. Stvarno tužno, kad sam malo razmislila o tome. Ušavši u galeriju 4M, zapahnuo me je pomešani miris limuna, mente i jasmina. Zastala sam odmah na ulazu i pustila da mi ta poznata mešavina obuzme čula. Godinama ved nisam osetila tu kombinaciju mirisa. Da budem tačna: petnaest godina. Srce mi je jako zalupalo u grudima i usta su mi se osušila. Na drugoj strani prostorije stajala je visoka žena sa živahnim crnim uvojcima koji su joj padali do ramena. Bila je sva u crnom i nameštala je sliku na zidu preko puta mene. Nisam se mogla pomeriti. Bila mi je okrenuta leđima, ali po obliku njenog tela, lakim pokretima ruku – kao u plesačice – ne samo da sam je prepoznala ved me je to prepoznavanje potpuno slomilo. Kao da sam videla duha. Žena se okrenula, sklopila ruke i prišla bliže. Skupila je svetlozelene oči, i povukla je naočare sa srebrnim ramovima što su joj visile preko bluze dugih rukava. Stavila ih je i zastala, kao zalepljena za pod. Ni ja nisam pomerila ni mišid, upijajudi pogledom ženu ispred mene. Mnogo se promenila u proteklih petnaest godina, ali toliko da je ne bih odmah prepoznala. „Mija“, izustila je. Vesova topla ruka obuhvatila je moju. Uspela sam samo da mu je stegnem smrtonosnim stiskom. „Dobar dan, gospođo…“, počeo je Ves. „Benks“, odgovorila je. Narogušila sam se, ponovo mu stiskajudi ruku. Nije me puštao, na čemu du mu biti večno zahvalna. Da nisam bila povezana s nečim stvarnim, verovatno bih se onesvestila ili pobegla vrištedi.
932
„Gospođo Benks, ja sam Veston Čening, i došli smo da Vas intervjuišemo u vezi sa Vašom umetnošdu i galerijom. Čini mi se da se Vi i Mija ved poznajete. Kao što vidite, ona je malo zaprepašdena, pa ako mi možete razjasniti šta se dešava ovde, bio bih Vam prilično zahvalan.“ Moj Ves. Mirotvorac. Ali nije znao da ovu zbrku ništa ne može raščistiti. Petnaest godina gubitka i napuštenosti ne može se izbrisati jednostavnim objašnjenjem. To sam ved znala. Godinama sam pokušavala da rešim zagonetku zašto mi je žena koja me je rodila uništila svet u tako nežnim godinama, kad sam imala samo deset. „Mija, svuda bih te prepoznala.“ Glas joj je drhtao. Zvučala je drugačije, nekako mirnije. Oblizala je usne, i gledala sam sa užasnutom opčinjenošdu ženu za koju sam verovala da je zauvek izgubljena, a što je stajala ispred mene, izgledajudi bolje nego ikad. Bolje nego što je imala pravo da izgleda. „Draga devojko, prošlo je tako mnogo.“ Reči su joj bile kao otrovan bodež, koji se zariva u moje ranjive, meke delove. Čula se potisnuta emocija i zvučala je iskrenije nego što sam se sedala da je ikad pre bila, ali ipak nije probila mermerni zid oko mog srca koji sam podigla protiv nje i uspomene na nju pre mnogo godina. Ne znajudi šta drugo da radim, izgovorila sam jedine reči koje sam uspela da smislim. „Zdravo, majko.“
933
PETO POGLAVLJE Ves mi je stegao ruku tako da me je gotovo zabolelo. Istrgla sam je iz stiska i zanjihala se. Odmah me je uhvatio i čvrsto privio uz sebe. Konačno je ušla Keti, otresajudi sneg s kaputa i podižudi ruku da se javi mojoj majci. „Zdravo, ja sam Keti, a ovo su Mija Sonders i njen verenik Veston Čening. Hvala što ste nas primili. Oprostite ako smo malo zakasnili…“ „Verenik?“ izustila je majka, odmeravajudi mog bududeg muža. „Uh, čestitam.“ Njen pokušaj učtivog razgovora i lažno čestitanje su me dotukli. „Da li je mogude da sam ušetala baš u ovu galeriju da intervjuišem ženu koja me je uništila pre petnaest godina?“ Reči su mi bile dovoljno zlobne da seku staklo. Zaista sam se nadala da de prošeci i njeno crno srce. Oštro je udahnula, kao i Keti. Čitava prostorija je utihnula. Keti se meškoljila s noge na nogu, gledajudi mene, zatim moju majku i, konačno, Vesa. „Hmm… pretpostavljam da smo završili za danas?“ „Keti, samo ti kreni do kude s ostatkom tima. Mislim da de nam za naš prilog biti dovoljna i tri umetnika. Pripremite sebi večeru. Mija i ja demo brzo za vama.“ Ves je uskočio da me spase. Keti mi je prišla i uhvatila me za ruku. Stegla ju je u znak podrške. „Na raspolaganju sam ti večeras ako ti treba prijatelj, Mija.“ Sad mi je izgovorila ime. Konačno. Izgovaranje tih reči mi je značilo više nego što je mislila, ali uspela sam samo kratko da klimnem glavom dok je ona davala uputstva momcima i krenula s njima iz galerije. Nas troje smo ostali sami. Majka je ponovo oblizala usne, osvrdudi se – verovatno je gledala hode li još neko udi i spasti je iz ovog košmara. Jer to je upravo bilo to. Košmar neviđenih razmera. Pomirila sam se s tim da više nikad nedu videti tu ženu, da nikad nedu saznati zašto je – ili kako – mogla da ostavi onako svoju decu. „Uh, šta kažete da sednemo tamo i razgovaramo?“ Glas i ruke su joj drhtali dok je pokazivala na deo za sedenje. Ja? Prišla sam pravo do nje, pogledala je u lice, i gledala kako joj se oči pune suzama. U trenutku čiste slabosti, podigla sam ruku i ošamarila je preko lica što sam jače mogla. Suze su mi nesvesno krenule niz obraze. Viknula je kad sam je udarila i uhvatila se za obraz. I njene suze su potekle kao velike debele vodene laži u koje ni na trenutak nisam poverovala. 934
Glas joj je pukao kad je odgovorila: „P-pretpostavljam da sam zaslužila.“ „Zaslužuješ i gore od toga. Mnogo gore“, zarežala sam kroz stegnute zube. Pročistila je grlo i sklonila kosu s lica. „Molim te, Mija, volela bih da objasnim.“ Podrugljivo sam se nasmejala. „Objasniš? Volela bi da objasniš.“ Glas mi se pojačao za milion decibela, a zapravo je verovatno bio samo prošaputan uzvik. „Šta da objasniš… majko!“ Podsmehnula sam se. „Kako si ostavila desetogodišnju derku samu. Ne čekaj…“ Približila sam se za korak. Pošto sam nameravala da udarim tu zlu ženu još jednom, Ves me je zgrabio za mišice, privukao me na grudi i odmakao nas unazad. Lice joj se zgrčilo. „Ne razumeš!“ povikala je. „Nisam želela da odem.“ Ljutito sam dunula. „Nemaš pojma kroz kakav smo pakao prošle Medi i ja zbog tebe. Nakon što si otišla, tata se pretvorio u okorelog alkoholičara. Sa deset godina sam morala da brinem i o njemu i o mlađoj sestri!“ Razrogačila je oči. „O, da. Kladim se da to nisi planirala. Zato što si nas napustila, otac je potonuo. Polovinu vremena je zaboravljao i da ima decu. Medi i ja smo nekad danima bile bez hrane. Danima!“ Ves me je jače stegao za ruku. Nisam bila sigurna je li to bio znak podrške ili je hteo da bude siguran kako joj nedu iskopati oči. Kako god, to me je zadržalo u mestu. „Morala sam da kradem iz kazina i kopam po kontejnerima da ne umremo od gladi!“, urlala sam. „Nemaš pojma koliko si nam zla nanela.“ Majka je zaplakala i pala na kolena. Stavila je ruke na grudi. „Mija, bože. Dušo, žao mi je. Tako mi je žao. Mislila sam da postupam ispravno. Nisam znala!“ Telo joj se treslo od jecaja. Vazduh je bio ispunjen krivicom, ali ne mojom. „Žao ti je?“ Zavrtela sam glavom. „Žao što si otišla, ili što to nisi učinila ranije?“ Glas mi je kipeo od kiseline, i podjednako je nagrizao. „Ne, nisam nikad želela da odem. Morala sam. Tako je bilo najbolje. Da budete bezbedni!“ Stavila je ruke na lice i zaplakala. „Bezbedni?“ Zaurlala sam. „Bili bismo bezbedni da smo imali majku koja nam je obezbedila hranu na stolu, toplu vodu u kudi, čistu odedu da obučemo.“ Jedva sam govorila od emocija, ali nije me bilo briga. „Bože! Nisam mislila da de tako teško podneti moj odlazak. Volela sam Majkla. Želela sam da nastavi sa životom…“ Nasmejala sam se i ponovo nasrnula na slomljenu ženu. Ves me je zadržao.
935
„Dušo…“ Glas mu je bio zapovednički, ali nežan. „Razumem da si ljuta, ali fizičko nasilje nije način. Reci joj šta treba da kažeš i idemo.“ Zelene oči su mu bile pune srdžbe zbog mog bola. Klimnula sam glavom i čučnula kraj nje. „Bila si sve mom ocu. Sunce, mesec, zemlja po kojoj je hodao. Mi smo bile samo loša imitacija.“ Vrtela je glavom i ponavljala. „Ne, ne, ne, ne. Nije trebalo da bude tako.“ Telo joj se ponovo zatreslo od svežeg naleta suza. „Da, pa šta si očekivala? Jesi li očekivala da de se ponašati kao i Džekson Kaningam?“ Naglo je podigla glavu. „Pronašla si Džeksona?“ zinula je. „Džekson je mrtav“, oštro sam odgovorila. Telo joj se trglo kao da je pogođena metkom u grudi. „Šta?“ „Preminuo je pre nekoliko godina. Ali ne pre nego što je ostavio trag. Trag novca, sa mojim imenom u oporuci. Zamisli moje iznenađenje kad me je pozvao moj brat, Maksvel Kaningam.“ „Maks…“ prošaputala je, a lice joj se zgrčilo od nepodnošljivog bola. Klimnula sam glavom. „Da, znam za Maksvela… mog brata. A takođe znamo i da je Medi Džeksonova.“ Skupila je obrve. „To nije tačno!“ uzvratila je. „Misliš da nismo proverili? Medison nije biološko dete Majkla Sondersa. Ona je Džeksonova. Imamo testove očinstva kao dokaz.“ Stegla sam zube. „Misliš da ti verujem da si iznenađena? Prevarila si mog oca više puta. Neodređeno se sedam da sam upoznala Maksvela kao dete.“ Odmahnula je glavom i dlanovima pritisnula slepoočnice. „Ne, ne, ne, ne. Ne razumem. Ne sedam se toga“, vikala je. „Sereš!“, vrisnula sam dovoljno glasno da se skupi na kolenima. Ves me je uhvatio ispod ruku i podigao me. Iza nas se začuo glasan tresak, nalik na udarac vratima. Uleteo je Kent Benks. Videvši moju majku na podu, spustio se na kolena i obgrlio je krupnim rukama. „Šta se, dođavola, dešava?“ zarežao je. „Vi meni recite. Vi ste nas doveli ovamo! Morali ste znati da mi je ona majka!“ Naglo je podigao glavu da me pogleda u oči. Nozdrve su mu se raširile i pobelele, a usta se iskrivila. „Da, znao sam da si joj derka. Poverila mi se kad te je videla na televiziji. Ispričala mi je za tebe, tvoju sestru i tvog brata. Mislio sam da radim nešto dobro. Da spajam porodicu…“
936
Podsmehnula sam se. „Jeste li ludi? Ova žena nas je napustila. Dođavola, sestra i ja nismo ni znale da imamo brata do pre nekoliko meseci. Bilo bi lepo da smo to saznali od naše majke!“ Narugala sam se. „Izlazite!“, zagrmeo je Kent. Kad je čuo taj ton, Ves me je pomerio iza sebe. „Nisam siguran da je moja verenica završila razgovor s majkom.“ Majka je nešto mrmljala u bradu, skupljajudi se uz Kenta. Podigao ju je u naručje. „Mislim da ste dovoljno učinili. Očigledno mnogo toga ne znate. Pozvadu vas kasnije.“ Dunula sam. „Nemojte se truditi. Nemam više ništa da kažem ovom jadnom izgovoru za ljudsko bide.“ Na to sam se okrenula i izjurila iz galerije. Ves je brzo pošao za mnom. Krenula sam ulicom, a gnev mi je kolao venama i gurao me napred. Otežali dah mi je stvarao oblačide na ledenom vazduhu. Kad sam usporila i konačno se zaustavila, nisam bila sigurna gde sam niti šta radim. Samo sam znala da mi je hladno i da sam sama. Zajecala sam i osetila kao da sam izgubila ravnotežu kad me je dočekao par spretnih ruku i zagrlio me. „Tu sam, dušo. Tu sam. Hajdemo kudi.“ „Ne mogu nikoga da vidim.“ Zaplakala sam mu na grudima. Bol mi se raširio oko srca, stegao ga i postao nepodnošljiv – kao da mi se srce cepalo napola. „Ne moraš. Pobrinudu se za to. Samo dopusti da se pobrinem za tebe“, prošaputao je i odneo me do kola. Vreme kao da je proticalo u izmaglici dok me konačno nije odneo uz stepenice, skinuo mi odedu i smestio me u topao oblak. Vrelina na leđima me je uplašila dok me nije obavila toplina koja mi je odnekud bila poznata. Priljubila sam se uz Vesa Čeninga. Držala sam se za njega, naš život, i sve što mi je pružalo sigurnost. Zagrljaj mu je bio čvrst i neumoljiv. U njegovom naručju, obavijena ljubavlju, sklopila sam oči. Probudila sam se narednog dana i dalje obavijena Vesom. Držao me je u sigurnosti svog zagrljaja cele nodi, ne puštajudi me ni na tren. Zatreptala sam nekoliko puta, a onda videla Vesovo lice blizu mog u živim bojama. Osedala sam mu topao dah na sebi. Prešla sam mu vrhom prsta preko nosa. Promeškoljio se i lenjo otvorio oči. Nisu ličile ni na jedne druge. Bile su sjajnozelene, kao sveže pokošena trava. Blago se osmehnuo, nagnuo napred tih nekoliko centimetara koji su nas razdvajali, i poljubio mi nos.
937
„Kako si?“ Glas mu je bio dubok i promukao i osetila sam ga do vrhova nožnih prstiju. Mogla sam da lažem i kažem mu da sam dobro, ali znao bi da ne govorim istinu. I ne bi mi odutao. Takav je čovek bio. Međutim, nisam više želela da skrivam ono što me muči, da srce okružujem zidom pred njim. Jedina osoba koja je zasluživala takvo ponašanje bila je ta gubitnica od moje majke. Nije bilo važno što sam žalila što nije bilo drugačije. Žudela sam da bude drugačije. Devojčici koja odrasta treba majka. Neko ko de biti tu da joj poljubi rane, izledi joj srce kad ga neki dečak slomi, nauči je da bude žena na koju bi svet bio ponosan i, iznad svega, nauči je kako da bude majka, kako da pazi na drugo bide više nego na sebe. „Nisam dobro, Vese“, priznala sam. Trebalo mi je mnogo da ogolim dušu, ali učinila bih to za njega, jedinu osobu na celom svetu koja me je volela više nego sebe. Znala sam to celim srcem. „Da, tako sam i mislio. Šta se dešava ovde?“ Pokazao mi je na čelo. Zažmurila sam, uživajudi u tom jednostavnom dodiru. Za mene je to bilo više od pokreta. Bila je povezanost. Nešto opipljivo što sam mogla da shvatim, za šta sam mogla da se uhvatim kad mi se činilo da je sve ostalo oko mene pucalo po šavovima. „Kad sam je videla u njenoj galeriji. Izgleda savršeno. Zdravo…“ Zavrtela sam glavom, uhvatila ga za ruku i prinela je ustima. „Boli što je nastavila sa životom. Živela je dobrim životom dok ste tvoj brat, sestra i ti morali da patite zbog nje. Ti i Medison naročito. Shvatam, dušo.“ Glas mu je bio mek i pun razumevanja. Podigla sam mu ruku do usta i poljubila svaki zglob. „Zašto boli tako jako?“ Suze su mi se skupile u očima i skliznule mi niz obraze. „Zato što, šta god da je uradila, koliko god da te je povredila, i dalje je tvoja mama. Voliš je.“ Oštro sam udahnula. „Ne možeš voleti duha.“ „O, dušo, možeš. I voliš. Vidim ti to na licu, i znaš šta?“ „Šta?“ šmrknula sam. Nisam želela toj ženi da poklonim više nijednu suzu. „U redu je voleti je. Čak i ako te je tako neizmerno povredila.“ I suze su nagrnule jače. Nisam ih mogla zadržati, biti snažna Mija kakvom su me svi smatrali. „Je li? Ženu koja me je ostavila da brinem sama o sebi i sestri kad mi je bilo deset godina?“ „I tvoj tata je imao udela u tome, dušo. Ako ved optužuješ, i on snosi deo krivice.“
938
Dunula sam. „Ona ga je uništila golim rukama.“ Odmahnula sam glavom. „Trebalo je da ga vidiš pre nego što je otišla. Brižan otac, posveden muž. Obožavao je zemlju po kojoj je hodala. I zbog čega? Da ga ostavi u prašini kao smede. Uništila nam je porodicu. I ne samo to… uništila je i Maksa.“ Zagrcnula sam se. Spustio je bradu. „Mislim da to nije istina. Maks je najdraži čovek kog sam upoznao. I to otvoreno. Prihvatio je tebe i Medison i uveo vas u porodicu čim je saznao da ste u srodstvu. To govori mnogo o tome kakav je čovek bio Džekson Kaningam. Dao je svom sinu sve što je mogao iako nije imao majku. Voleo ga je. Naučio ga kako da voli. Maks nosi to znanje sa sobom. Voli svoju ženu, decu i sestre. Možda mu je nedostajala majka, ali život mu nije bio uništen.“ Razmišljala sam o onome što je rekao. Bio je u pravu, naravno. Džekson Kaningam je možda mnogo voleo moju majku i bio je povređen njenim odlaskom, ali nastavio je dalje. Brinuo se za sina, naučio ga kako da bude čovek. Dobar čovek. Najbolji. Pokazao mu je značaj porodice. „Moram da razgovaram s Maksom i Medi.“ Promeškoljio se i privukao me na grudi. „Dodi de za dva dana. Stvarno hodeš sad da ih zoveš i zabrineš ih? „Maks de se naljutiti ako to ne uradim“, odvratila sam. Osmehnuo se. „Istina. Vrlo je osetljiv kad ste Medi i ti u pitanju. Šta deš redi?“ Odmahnula sam glavom i naslonila se na njega. „Ne znam. Istinu. Zaslužuje toliko. Onda može da odluči kako želi da se postavi.“ „A šta je s tvojom majkom.“ Nakostrešila sam se. „Šta s njom?“ „Hodeš li i s njom ponovo razgovarati? Nešto mi je bilo čudno sinod. Izgledala je iznenađeno što te vidi, kajala se, i stalno ponavljala kako ne znaš čitavu priču.“ „Verovatno zato što ne želi da se suoči s onim što je uradila.“ Uzdahnuo je. „Možda. Ne znam. Prilično brzo je pala na pod. Činilo mi se da se slomila onako kako se ne viđa često, čak i kad se suočiš sa nečim teškim.“ „Ko zna? Verovatno pokušava da ubedi sebe kako je imala dobar razlog da nas napusti. Sve nas. Redi du ti odmah, nedu to prihvatiti. Šta god da kaže, nede me navesti da joj oprostim to što nam je priredila. Ništa.“ Telefon je zazvonio četiri puta, što je bilo neobično za Maksa. Nosio je mobilni u zadnjem džepu, i znala sam da ne radi. Konačno se javio na peto zvonjenje. U pozadini se čuo plač bebe.
939
„Čekaj, čekaj… bratanac ti tako vrišti da de zapaliti komšiluk. Ukakio je cela leđa. Leđa, seko. Usrao se sve do kose. Kako je, dođavola, to uradio?“, vikao je kroz telefon. Prilično brzo sam shvatila da sam na spikerfonu, i sačekala sam dok nisam čula da je predao maleckog Sindi. Kretenski potez. Nasmešila sam se prvi put otkako sam videla našu majku juče. „Usrao se po leđima!“, ponovio je. „Dakle, šta hodeš da uradim s tim? Operi sina!“ uzvratila je Sindi, a ja sam se nasmejala. „Sindi, ljubavi mog života, platidu ti milion dolara da nam opereš sina“, preklinjao je. „Tvoj novac je i moj novac, ili si to možda zaboravio?“ zarežala je, prilično razdražljivo. Ovo se pogoršavalo u porodični okršaj u kom nije trebalo da učestvujem, niti sam želela. „Društvo, šta kažete da me pozovete kasnije.“ „Mija, dušo, jesi li to ti?“ rekla je Sindi. „Jesam, zdravo! Izvini zbog smetnje. Morala sam o nečemu da razgovaram s Maksom uh… prilično važnom, ali može me pozvati kad sredite bebu Džeka.“ Čula sam je kako uzdiše. „Ne, ne. U redu je. Makse. Ja du uzeti našeg sina, ali ima da budeš zadužen za pelene i presvlačenje cela naredna dva dana!“, oplela je po njemu. Čulo se mnogo pucketanja, a onda sam čula samo Maksa. Mora da je isključio spikerfon. „Šederu, bolje bi ti bilo da je nešto važno. Menjanje pelena dečaku kao što je Džekson je grozno. Kao da se nešto uvuklo u to dete i crklo svaki put kad moram da ga presvučem. Grozno je.“ Ne želedi da duže čeka, a i živci samo što mi nisu popucali, izbrbljala sam ono što je trebalo da kažem. „Pronašla sam našu majku.“ Veza je nakratko utihnula. „Jesi li razgovarala s njom?“ „Ako pod razgovorom podrazumevaš vikanje, grdnju i šamar, da, mislim da bih slobodno mogla redi kako sam razgovarala s našom majkom.“ „Gde si je pronašla?“, pitao je. Nasmejala sam se napadno, ne zato što mi je bilo smešno. „Slušaj ovo. Ona je umetnica koju je trebalo da intervjuišem u Koloradu.“ „U Koloradu je?“ „Baš u ovom gradu. Da.“ „Sveti bože“, prošaputao je. „Da, baš tako.“ Oštro sam izdahnula. „Jesi li dobro?“ U glasu mu se čula iskrena briga, i volela sam ga zbog toga.
940
Pomislila sam da slažem, kažem mu da sam dobro, baš kao što sam se premišljala sa Vesom tog jutra u krevetu, ali nisam mogla. Zasluživao je više od toga. Zasluživao je iskrenost. „Ne, nisam. Nisam sigurna kako da postupim. Prošlo je petnaest godina.“ „Meni trideset“, rekao je mračno. „O, Makse, žao mi je. Moramo ovim da se pozabavimo zajedno. Kad dođeš ovamo za vikend, pričademo, smislidemo šta demo sa tom novošdu.“ „Misliš da du dozvoliti da se s tim cunamijem boriš sama? Stižem najkasnije sutra. Spakovadu porodicu i dolazimo par dana ranije.“ „Makse, stvarno, može to i da sačeka.“ Probala sam da budem razumna iako sam želela da dođe više nego išta. „Jesi li povređena?“ pitao je. Uzdahnula sam. „Makse, znaš da jesam. Ovo je bio udarac.“ „Onda dolazim. Dosta priče. Sad ču da pričam sa ženom. Moramo da se spakujemo. Jesu li nam sobe spremne ili nam treba hotel?“ Odmah me je preplavilo olakšanje. „Volim te, Makse. Znači, stvarno te volim.“ „Dušo, znaš da i ja volim tebe. Ovo je porodično pitanje i, ako nekoga od nas nešto muči, ostali treba da priskoče. Sad, hode li mi soba biti spremna ili da rezervišem hotel, šederu?“ Progutala sam knedlu koja mi se od stresa zaglavila u grlu. „Sve je spremno za tebe i porodicu. Ves je čak poručio i kolevku za Džeka. Kudepazitelj ju je odneo u vašu sobu. Tu je i krevet na rasklapanje za Izabel.“ „Zvuči sjajno. Mija, nemoj više da brineš zbog ovoga. Bidu tamo sutra. Porodičnim pitanjima se bavimo zajedno, u redu, seko?“ „Porodičnim pitanjima se bavimo zajedno. Kapiram, Maksimuse“, ponovila sam, verujudi u svaku reč. Zakikotao se. „Dobro. Pozovi Medi i pitaj hode li i ona dodi ranije. Ako hode, avion de mi prvo sleteti u Vegasu pre nego što krenemo za Kolorado.“ Naravno, Maks de u svemu ovome biti glas razuma. U skladu s njegovim uputstvima, pozvala sam Medi i ispričala joj šta se desilo. Zaprepastila se baš kao i ja. Ona i Met su pristali da uzmu slobodne dane i dođu ranije, pošto je ionako počeo božični raspust. Rekla sam Medi da pozove Maksa i utvrdi kad tačno treba da bude na aerodromu. Tad sam krenula u potragu za svojim zdravim razumom – u vidu filmadžije i surfera koji se pretvorio u brđanina. Pronašla sam ga u kuhinji kako priprema doručak.
941
„Šta želiš da radimo danas?“ pitao je dok je okretao palačinke na obližnji tanjir. „Hajdemo na skijanje“, predložila sam, jer mi je trebalo da osetim strujanje vazduha kroz kosu, hladnodu na licu i brzinu padina da me podsete da sam živa. Da de i ovo prodi. Porodica mi je na putu ovamo, i zajedno demo se pozabaviti tom ženom koja nas je slomila tako da se ne može ni popraviti niti zaboraviti.
942
ŠESTO POGLAVLJE „Hodeš li mi redi zašto gacamo kroz šumu oko kude u snegu?“ pitala sam, povlačedi kapu jače preko ušiju. Kosa mi je bila vezana na vratu i visila mi je preko jedne strane. Inače bi mi kapa ved pala. Kosa kakva je moja ne podnosi da bude ukrodena. Ves se iskezio i uhvatio me za ruku, vukudi me kroz svež sneg. U drugoj ruci je vukao sanke sa smeđom sportskom torbom. „U koliko sati stižu Maks i Medison?“, pitao je, izbegavajudi pitanje. Pratila sam ga preko debla od davno zaboravljenog oborenog drveta. „Večeras oko šest. Zašto?“ „Pa, ako dolaze da proslave Božid, zar ne misliš da treba da imamo pravu jelku?“ Dah mu je bio otežan kad mi je pustio ruku i sanke su poskakivale uz brežuljak. Jelka. Pravo božično drvo. Nisam se sedala da sam ga ikad imala, samim tim ni Medi. Porodica bez novca ne brine o tako nečemu. S obzirom na okolnosti, nikad nismo ni pokretale tu temu. Više smo brinule hodemo li imati večeru nego jelku. Dođavola, morala sam objasniti Medi kad je imala pet godina da je Deda Mraz zapravo izmišljotina. Čarobni debeljko nam nije ostavljao poklone ispod nepostojede jelke. Medi i ja smo jedna drugoj same pravile poklone. Kad smo porasle, radile smo nešto malo više. Razmenile bismo poklon ili dva, ništa preterano. „Zašto me tako gledaš?“, pitao je, nakrivivši glavu, zabrinutog izraza. Slegnula sam ramenima. „Nikad pre nisam imala jelku.“ „Nisi nikad imala božičnu jelku?“ Zaprepastio se tako da je zinuo i ispuštao ledene oblačiče daha oko sebe. Kratko je klimnuo glavom. „Podseti me da tresnem tvog oca u lice kad se oporavi“, rekao je ogorčeno. Zatim je požurio niz padinu, uhvatio me za ruku, pomogao mi da se popnem, i pokazao u daljinu. „Vidiš one? Bile bi savršene za božično drvo.“ Iza čistine se nalazila površina sa manjim borovima. Gotovo kao da su imali sopstvenu farmu božičnih stabala ovde. „A kako demo da ga izvadimo iz zemlje?“ Zakikotao se. „Isedi demo ga, dušo. Dođi ovamo.“ Uhvatio je konopac sanki, i zajedno smo se spustili niz padinu da bolje osmotrimo drvede. Svako stablo je bilo najmanje dva metra visoko i ogromno. „Ne znam šta da mislim. Ne izgleda mi pošteno ubiti drvo radi ukrašavanja. Možda bi trebalo da kupimo veštačko?“ 943
Podrugljivo se nasmejao. „Glupost. Ovo nam je prvi zajednički Božid. Tvoj prvi sa bratom i porodicom. Zajedno demo ga učiniti posebnim. I zato nam treba pravo drvo. Biraj jedno.“ Raširio je ruke. Bio je u pravu. Nikad pre nisam imala božično drvo, ili ga se barem nisam sedala. Stvarali smo prekrasne uspomene i tradiciju kao par, zajedno sa proširenom porodicom. Uzbuđenje zbog stvaranja novih uspomena uvuklo mi se u podsvest, uništavajudi brige zbog životne sredine i gubitka jednog drveta u šumi sa hiljadama stabala. Nekoliko minuta sam kružila oko svakog drveta. Nakon što sam odbacila desetak, pronašla sam savršeno. Bilo je modno, zeleno, i mirisalo je na zemlju. Grane su se ravnomerno širile, tako da de ukrasi modi lepo da se rasporede. Privuklo mi je pažnju i zurila sam u njega, zamišljajudi ga sa raznobojnim kuglama, lampicama i božičnim izgledom. Ves mi je prišao i prebacio mi ruku oko ramena. „Je li to pravo?“ Nasmešila sam se i klimnula glavom. „To je to.“ Nagnuo se napred i poljubio me u obraz. Pre nego što je stigao da se odmakne, uhvatila sam ga za glavu i zvučno ga poljubila u usta. Bio je to dug, dubok i veoma vlažan poljubac. Jezik mu je zaplesao s mojim, uzimajudi koliko i dajudi. Zavukao mi ga je u usta, pokredudi uzbuđenje u meni koje mi je splasnulo nakon što sam videla majku. Vratilo mi se svom silinom, i to sve zbog ljubavi prema ovom čoveku. „Volim te“, rekla sam dok su nam se usne još dodirivale. Osmehnuo mi se kraj usta. Osetila sam kako mu se zubi pomeraju kad je rekao: „Ja tebe volim više. Hajde sad da posečemo naše drvo, hodemo li?“ „Kako?“ Pogledala sam u sanke. Otišao je do torbe, otvorio je i izvadio sekiru. Skinuo je plastični štitnik sa sečiva i bacio ga nazad na torbu. „Ozbiljno deš to uraditi.“ Namrštio se. „Šta? Misliš da ne mogu?“ „O, sigurna sam da možeš. Samo mi se čini kao veliki posao.“ „Mija, ljubavi, vredi raditi za sve što vredi imati.“ I na to je zamahnuo sekirom i zario oštricu pravo u donji deo drveta. Drvo se zatreslo, pahulje i borove iglice padale su sa svakim novim udarcem. Dok je Ves sekao naše božično drvce, izvadila sam telefon i slikala Vesa. A onda sam sliku poslala Džinel. Za: Smrdljivu Drolju
944
Od: Mije Sonders Kakvo drvo drvoseča ima? Telefon mi je gotovo odmah zazvonio. Za: Miju Sonders Od: Smrdljive Drolje Kakvo drvo? Pa ne znam tačno. Ako je Samoanac, rekla bih, od dvadesetak. Za: Smrdljivu Drolju Od: Mije Sonders Dvadesetak čega? Za: Miju Sonders Od: Smrdljive Drolje Centimetara, budalo. Je li ti sneg zamrzao mozak? Za: Smrdljivu Drolju Od: Mije Sonders Odvratna kučko. Za: Miju Sonders Od: Smrdljive Drolje S kim si takav si. Osim toga, ti si meni poslala sliku muškarca kako čepa drvo. ;) Glasno sam se nasmejala. Opičena Džinel. Zavrtela sam glavom, kikodudi se. Kakav lik. To me je podsetilo da joj još nisam javila da sam pronašla mamu. Odmah bi poludela i izgovorila svakakve gadosti. Verovatno je zato i nisam još pozvala. Hodu. Samo, posle. Posle čega? Nisam znala. Pretpostavljala sam da du usput dodi do tog odgovora. Može se ljutiti na mene kasnije. Ali Džin bi mi i ljuta oprostila, razumela, i svejedno me volela. Tako je s najboljim drugaricama. Znala je o meni sve ružno, lepo, i ono između, i ipak me je volela. Isto kao i ja nju. „Čemu se smeješ?“, pitao je Ves. Disao je teško. Čelo mu je bilo znojavo i znoj mu se slivao niz slepoočnice. Naporno je radio. Za mene. Trudio se da imam nezaboravan praznik.
945
Odmahnula sam glavom. „Ništa. Samo Džin.“ „Dobro je?“ Nasmešila sam se jer sam znala tačno zašto ili zbog koga je dobro. Pitala sam se šta de biti kad se Tao vrati na Havaje. Hode li podi za njim? Poznajudi Džinel, nede otidi iz Malibua tako brzo pošto je dobila posao i stan, ali ne znači da to nede poželeti. Moradu s njom o tome da popričam… između ostalog. „Dobro je, dobro. Tao je s njom, sedaš se?“ Namrštio se. „Ponovi mi, ko je Tao?“ „Brat mog prijatelja Taja. Upoznala ga je na Havajima.“ Ponovo je uzeo sekiru, snažno zamahnuo pravo po sredini velikog zjapedeg žleba koji je ved usekao. „Misliš klijent broj pet.“ Glas mu je bio lišen emocija. Dlake na vratu mi se naježiše. „Da. Taj Niko. Moj prijatelj.“ Naglasila sam tu reč iako je znao istinu o tome kakav nam je odnos sada, a kakav je bio. „Onaj s kojim si se mesec dana tucala dok sam ja patio za tobom?“ Ponovo je zario sekiru u drvo. Iver je poleteo od siline udarca. Zinula sam. „Ovo nije pošteno, znaš i sam. Ti si tad bio sa Đinom, ako se dobro sedam.“ Klimnuo je glavom. „Da. Najgora životna odluka“, rekao je, i duboko se namrštio. Nisam se složila s njim. Đina mi je bila i jeste bolna tema, ali prebolela sam njihovu vezu. Dobro… lažem. Prihvatila sam to što su sad jedno drugom, i Vesu bi bilo bolje da prihvati Taja jer mi je taj džinovski Samoanac jedan od najboljih prijatelja. „To sad kažeš. U svakom slučaju, pomirila sam se sa Đinom, a ti treba sa Tajem. Dodi de nam na venčanje.“ Udario je u drvo i odmakao se, naglo podigavši glavu. „Šta? Nisi mi to rekla.“ Stegao je sekiru, a čukljevi su mu pobeleli kao sneg oko nas. „On i njegova verenica Ejmi jesu među mojih dvadeset pet gostiju. I mi demo idi na njihovo venčanje ovog leta na Havajima.“ „On se ženi ovog leta?“ Uzdahnula sam. „Da, Vese. On. Moj prijatelj Taj. Isti čovek koji se ukrcao na avion u junu i pomogao mi da se oporavim posle napada. Zajedno s Mejsonom.“ „To je trebalo da budem ja!“ Okrenuo se i zamahnuo sekirom, udarivši drvo tako jako da je konačno popustilo i palo napred. Vazduh oko nas kao da je zatreperio kad se ogromno stablo srušilo. „Jesi li završio sad?“, pitala sam s rukama na kukovima, nezadovoljno nakrivivši glavu. Sad je ved dobro poznavao taj moj stav.
946
Ramena su mu klonula. „Ne volim kad drugi muškarci brinu o tebi. U redu?“ „Znam. Shvatam. Ni ja ne volim što si bio sa Đinom. Ali to je prošlost. To ne menja činjenicu da mi ti ljudi nešto znače, iako drugačije nego pre, i ti to znaš.“ „Kažeš da mu dolazi i verenica?“, pitao je tiho. Prišla sam mu i spustila mu ruku na rame dok je gledao u oboreno stablo. „Da, dušo, divna mu je verenica, Ejmi. I ona zna za nas i ne zamera. Nas dvoje smo nešto značili jedno drugom jedan mesec od čitavog života. Nismo bili ništa više od onog dana kad sam se ukrcala na avion krajem maja. Udajem se za tebe za par sedmica. Ona se udaje za Taja za šest meseci. Prijatelji smo. Stalo nam je jedno do drugog. To je sve.“ Objasnila sam mu svoja osedanja prema Taju najiskrenije što sam mogla. Nisam nikako želela da Ves bude ljubomoran na drugog muškarca. Toga mi je bilo dosta. „Oprosti. Samo… čim pomislim na tebe s nekim drugim, zacrveni mi se ispred očiju. Nije pošteno, ali u pravu si. Oboje imamo prošlost, i ti si bila divna dok sam pokušavao da pomognem Dini da savlada traumu. Žao mi je. Opraštaš li mi?“ Okrenuo se i obgrlio me oko struka. „Uvek du ti oprostiti. I pokazadu ti koliko kad odvučemo ovo drvo u kudu i odmrznemo se ispod vrelog tuša.“ Značajno sam promrdala obrvama. „Kako ti to zvuči?“ Brzo se pokrenuo i, dok sam se osvestila, našla sam mu se u naručju, mlatarajudi stopalima, s ustima na njegovim. Baš kako sam uvek želela. Odmakao se zvučno me poljubivši i ponovo me spustio na zemlju. „Predlažeš seks u ime pomirenja?“ „Uh, dodavola, da!“, zakikotala sam se, i poljubio me je još jednom. „Prihvatam! Sad drži sanke da nabacim na njih naše prvo porodično božično drvo. Ves i ja smo čitav sat vukli to drvo do kude, podižudi ga stepenicama do trema, gde ga je on dugo tresao. Očigledno je morao da izbaci mogude šumske prijatelje, otpale borove iglice i preostali sneg. Zatim je, ne šalim se, izvadio fen za lišde, stavio ga na malu brzinu i osušio drvo. Baš kao sušenje kose. Čitav postupak je bio neverovatan od početka do kraja. Kasnije smo proveli još sat vremena pod tušem, mazedi se. To je bilo zabavnije nego doživljaj s drvetom, ali nisam mu to rekla. Sad sam sedela na kauču, preturala po kutijama sa kuglicama, lampicama i drugim božičnim ukrasima ne iz jedne, ne iz dve, ved iz četiri ogromne kutije. Za porodicu koja nije često dolazila u ovu kudu svakako su se dobro opremili kudnim
947
potrepštinama. Ved sam ukrasila policu iznad kamina, gde je Ves zapalio vatru. Zelenilo sa lažnim grančicama božične zvezde bilo je strateški raspoređeno zajedno sa srebrnim svednjacima koje su Vesovi roditelji dobili za venčanje od njegovih babe i dede. Izložila sam to dragoceno blago i upalila tamnocrvene svede da bi sve izgledalo još privlačnije. Ves i ja smo zajedno okitili jelku lampicama i brojnim ukrasima. Uz ukrase kupljene u prodavnici bila je tu i kutija ispunjena posebno pravljenim domadim. Na poleđini su bili Vesovo i Džinanino ime. Ves se osmehnuo kad sam podigla gipsani izlivak male šake. Svaki prst je bio obojen drugom bojom, a onda posut zlatnim sjajem. Pozadi je bilo Vesovo ime i pet godina, ispisanih majčinim pažljivim rukopisom. „Kad smo bili mali, mama je zabavljala Džinan i mene tako što smo pravili božične ukrase. Zatim bi ih ostavila ovde da ih upotrebimo kad slavimo Božid po drugi put u Aspenu. Odlična tradicija.“ Podigao je malu šaku i nasmešio se. „Možemo to uraditi sa Izabel. Neka i ona napravi nešto i doda u kutiju.“ Spustio se na kauč pored mene. „I naša deca de ih jednog dana praviti.“ Deca. Razgovarali smo malo o tome, ali ne više od površnog razgovora, gde smo se oboje složili da ih želimo jednog dana. „Kad želiš da osnujemo porodicu, Vese?“, pitala sam, usplahirena zbog njegovog odgovora. Uhvatio me je za ruku i ljupko mi poljubio svaki zglob. To je bio neki naš način. Nešto jedinstveno za nas. „Zavisi od toga kad želiš da uzmeš predah. Da se ja pitam, počeli bismo odmah. Napunidu trideset jednu ove godine. Ali tebi je tek dvadeset pet i cela karijera je pred tobom. Mada, ne moraš da radiš“, podsetio me je. „Šta kažeš da uzmemo godinu dana samo za nas, a onda ponovo razgovaramo u isto vreme naredne godine?“ „Meni odgovara, dušo“, složio se lako. Čoveče, stvarno je bio divan. „Pa, to je bilo lako“, našalila sam se. „Zašto ne bi bilo? U braku jedna osoba ne dobija sve što želi. Moji roditelji su se uvek prilagođavali jedno drugom. Mislim da je u tome ključ. I u iskrenosti. Ako budem žarko želeo decu, pričademo o tome. Moramo oboje biti spremni za to. Mislim da je to najbolji način da rešavamo sve što nas čeka. Zar ne?“, pitao je. Razmislila sam dok sam okretala drugi ukras po dlanu. „Da, mislim da si u pravu. Ako budemo iskreni, i spremni na ustupke, trebalo bi da nam bude dobro.“ Osmehnuo se i poljubio me u obraz. „Bide nam više nego dobro. Dok god sam oženjen tobom, ženom mojih snova, nema ničeg što nedemo rešiti zajedno.“
948
Od tih reči talasidi srede su mi zapljusnuli srce i obavili ga radošdu. Okrenula sam se svom čoveku i poljubila ga. Zatim smo se još malo mazili na kauču pre nego što smo završili sa ukrašavanjem drveta. Baš kad me je Ves prebacio na krilo i stavio mi ruke preko džempera na grudi, glasna zvonjava je odjeknula velikom prostorijom. „Šta je to?“, zastala sam, s rukama ispod njegovog džempera. Vlažno me je poljubio u vrat. „Zvono na vratima. Stigla ti je porodica.“ „Stigla mi je porodica“, ponovila sam, još pomalo ošamudena. Onda mi je sinulo. Stigla mi je porodica. „Tupih!“ Skočila sam. „Stigla mi je porodica. Tu su!“ povikala sam, trčedi u čarapama sa motivom Deda Mraza do ogromnih duplih vrata. Otvorila sam vrata i dočekalo me je Maksovo namršteno lice. „Gospode bože, šederu. Ledeno je! Morala si da izabereš snežno mesto za naš prvi Božid, zar ne? Prosto si morala!“ grdio me je, i skočila sam, obavila mu ruke oko vrata i poljubila ga u obraz. „U redu, mislim da ti je oprošteno.“ Obrazi su mu se zarumeneli dok sam ih uvodila. „Medi“, šapnula sam, sredna što vidim moju devojčicu. „Mija!“ Zagrlila me je dugim rukama i stegla tako jako da sam ostala bez daha. „Tako si mi nedostajala!“ Glas joj je bio ispunjen emocijama. „Ne mogu da poverujem da smo u Koloradu! Ovo je tako dobro.“ „Dobro je prava reč“, složio se Met, pre nego što me je zagrlio jednom rukom. „Hvala što si nas pozvala, Mija.“ „Hvala što ste došli, Mete.“ Maks je izašao iza i popeo se stepenicama s automobilskim sedištem za bebu i plavim debencetom. Pružio mi je sedište, teško čitavu tonu. Čime je, dođavola, hranio tog mog bratanca? Čebe se pomerilo, i provirila sam. Džekson se smeškao i žvakao svoju ruku. Unela sam bebu u toplu dnevnu sobu i spustila je na pod pored jelke. Svukla sam čebe tako da gleda u lampice pre nego što sam se vratila da im pomognem da unesu stvari. Kad su se svi smestili i svako dobio topli napitak, porodica je pomogla Vesu i meni da završimo s ukrašavanjem. Kao što sam i pretpostavljala, Medi je uživala u božičnoj jeki. Oči su joj bile ogromne dok je zurila u završeno drvo. Obgrlila sam je oko struka i naslonila joj glavu na rame. „Prelepo, zar ne?“ „Jeste, Mija. Stvarno jeste. Hvala ti. Na ovome, na tome što si nas dovela sve zajedno. To je… Ne znam. Mnogo.“ „Jeste mnogo. I zajedno demo uživati“, obedala sam joj.
949
Prišao je Maks i smestio se između nas tako da mu obe spustimo glave na masivna ramena. Upravo je tu taj krupni momak voleo da bude. Okružen porodicom. Obe nas je jače zagrlio. „Sutra demo pričati o njoj“, rekla sam im. „Ali ne danas. Danas demo slaviti to što smo porodica, večerademo zajedno i podeliti čaroliju trenutka.“ „Slažem se“, izgovorila je Medi promuklo. „Kako god moje devojke žele. Porodica se brine o porodici.“ Maks nas je čvršde stegao i privukao nas još bliže. Uzdahnula sam i uživala gledajudi u svoje prvo božidno drvo sa sestrom i bratom. Čak i sa pitanjem naše majke koje nam je visilo nad glavom, ipak smo imali ovo. Porodicu. Bez obzira na sve. Životi su nam bili samo jači zbog onoga kroz šta smo prošli. Zato smo još više cenili ono što smo imali. Dani kao ovaj današnji bili su nam nove i prelepe uspomene koje du pamtiti dok sam živa.
950
SEDMO POGLAVLJE Doručak je završen i Ves i Sindi su otišli u kuhinju da raspreme. Met je zabavljao Izabel, koja ga je ved zvala teča Met, što se njemu, prema Medinim rečima, mnogo sviđalo. Met je bio jedinac, pa je uživao u tome da ima bratanicu i bratanca. Tako mi se još više sviđao. Poznavao je vrednost porodice. Međutim, bolje bi bilo da mu ne padne na pamet da mi u skorije vreme napumpa sestru. Maks, Medi i ja sedeli smo na garnituri okrenutoj kaminu. Medi je podvila noge ispod sebe, dok sam ja svoje prekrstila. Maks je bio sav poslovan. Prava kolena, laktovi na njima i ruke sklopljene ispred. „U redu, devojke, moramo odlučiti kako demo postupiti prema majci. Nema više okolišanja. Dakle, Mija, ispričaj nam šta se desilo u galeriji.“ Ispričala sam sve čega sam se sedala, uključujudi i to da sam je udarila, na šta svakako nisam bila ponosna, i njen jadni pokušaj tvrdnje kako nije znala da je Medi Džeksonovo biološko dete. Kako je tvrdila da se ničega ne seda, uključujudi i one naše odlaske u kazino kako bi mogla da nastavi dugogodišnju vezu sa Maksovim ocem. Čak je rekla i kako je to uradila da bismo bili bezbedni i kako ne znam celu priču, kao da ona zna nešto zbog čega bi ono što nam je uradila bilo prihvatljivo. Ne, dok sam živa. Maks je podigao pesnicu do usana. „Kao prvo, ja želim ponovo da je vidim. Kažem joj šta imam. Mislim da bi bilo dobro da idemo zajedno. Saslušamo je, pobrinemo se da ona nas sasluša. Šta vi kažete?“ Nisam mogla sakriti mrštenje. „Misliš li da de je uopšte biti briga?“ Slegnuo je ramenima. „Ne znam, nije me briga. Ovde se ne radi samo o njoj. Radi se o nama, šta smo doživeli, i imamo pravo da joj kažemo u lice koliko se ogrešila o nas. Medi?“ Medi mi je potražila ruku, pružajudi mi podršku, i ispreplele smo prste. Sestrinska solidarnost. Uvek je tako bilo među nama. Sad smo imale brata i trebalo je da otvorimo vrata još šire i pustimo Maksa da ušeta. Tehnički, više se nije radilo samo o njoj i meni. Bio je tu Maks, njegova porodica, Ves, Met… svi su imali udela u ovom okupljanju jer je pogađalo one koje su najviše voleli. Naime, nas. Medi je duboko uzdahnula. „Plašim se. Ne znam čak ni šta da kažem nekome koga se ne sedam.“ Glas joj je bio jedva čujan. „U pravu si“, klimnuo je Maks. „Mija, misliš li da si joj rekla sve što si imala?“ Podrugljivo sam se nasmejala. „Ne znam.“ 951
„Pa, šta kažeš na ovo? Vas dve dete podi sa mnom, pružiti mi podršku, tako da ja mogu da joj kažem šta imam.“ Izjavio je to odlučno, ali definitivno mu se u glasu osetila napetost. Maks nije voleo da traži pomod. Pod normalnim okolnostima, verovatno je i ne bi tražio. Ovaj zahtev me je pogodio kao teretni voz koji se povukao i pregazio me ponovo. „Makse…“ Grlo mi se steglo od emocija. Odmahnuo je glavom. „Sad, znam da ste vas dve bile napuštene, i jako vas je povredila. Meni je to isto uradila. Nije ostala ni dovoljno dugo da mi izraste prvi zub. Dođavola, žena je isparila pre nego što sam se prvi put ošišao. Voleo bih da je vidim. Da povezem ime sa licem. Dobro bi mi došle sestre tamo. Da me podrže.“ Ustala sam, prišla mu, sela pored njega i lako ga obgrlila. „Izvini. Bila sam sebična. Ne radi se samo o meni, ved o svima nama. I ti si bio povređen. I u pravu si. Treba da idemo tamo svi zajedno. Jer to smo sada. Porodica. Je li tako?“ „Prokletstvo, u pravu si!“ Glas mu je bio tako oštar da je sekao staklo. Medi se primakla na kauču i priljubila uz njega. „Želim da budem uz tebe. Dok god si ti uz mene, bidu i ja uz tebe. U redu?“ Oči su joj bile staklaste i tužne. Vatra je pucketala i varničila u tim bledozelenim dubinama. „Onda je dogovoreno. Pozvadu Kenta Benksa i dogovoriti nešto“, rekla sam. Maks je klimnuo glavom i svi smo dutke sedeli, izgubljeni u mislima, posmatrajudi vatru. Kent Benks je jedva čekao da se nade s nama. Rekao je da nešto moramo znati pre nego što nam dozvoli da se vidimo licem u lice s majkom. Na kraju smo se našli u separeu u Zejnovoj taverni. Ves i Met su sedeli za barom, zezajuči se s Vesovim drugom Aleksom. Dovoljno blizu da nas paze ako nešto pođe po zlu, ali dovoljno daleko da nam daju privid privatnosti. Ved sam se srela s Kentom. Delovao je čudno, ali bezopasno, iako se postavljao krajnje zaštitnički prema svojoj ženi. Nije zvanično ni bio u braku s njom. Pitala sam se zna li to. Ja sam znala, jer se nije potrudila ni da se razvede od mog oca pre mnogo godina. Moj otac. Polako sam izdahnula. Još jedno razočaranje. Nije mi se javljao na telefon otkako sam otišla iz Vegasa pošto smo ga smestili u njegovu kudu sa par medicinskih sestara. Sestrice su javljale da terapija dobro deluje, ali psihički – ponovo je upadao u žalosno stanje. Nadala sam se da de ostati jak, prekinuti beskrajno samosažaljevanje, ali možda sam se previše nadala. Trenutno sam se samo nadala da nede piti i da de se držati terapije. Učinila sam više nego što je trebalo u protekloj godini i definitivno više nego što je zaslužio. Sad je sve bilo na njemu.
952
Naučila sam vrlo vrednu lekciju iz svega. Ljubav nije bila uvek dobra. Mogla je biti zlikovačka, nemilosrdna i nesigurna, ali to nije značilo da je nestala. Oporavljala sam se od toga, a Ves mi je pomagao sa emocionalnom ranom što mi je ostala kad me je žena koja me je rodila napustila. Preko lica mi je preleteo hladan vazduh kad je Kent ušao. Odmah nas je uočio. Seo je na prazno mesto koje smo mu ostavili na kraju separea. Nijedno nije želelo da mu bude blizu, pa smo Medi i ja sele s jedne strane, a Maks se pobrinuo da svojim krupnim stasom zauzme drugu. Ako je Kent primetio tu nameru, nije ništa rekao. Protrljao je ruke, terajudi hladnodu. „Hvala što ste došli.“ Maks, alfa mužjak za stolom i onaj koji je najviše želeo da vidi majku, progovorio je prvi. Pružio je ruku u znak pozdrava. „Ja sam Maksvel Kaningam. Upoznali ste moju sestru Miju Sonders. Ovo nam je najmlađa sestra Medison Sonders.“ I Medi i ja smo se izveštačeno osmehnule, ali nismo pružile ruke. „Siguran sam da jedva čekate da odmah predem na stvar. Da bih to uradio, moram početi od početka“, izrekao je Kent tihim i postojanim glasom. Maks je klimnuo glavom i rukom mu dao znak da nastavi. Medi i ja smo dutke sedele. Kent je polako udahnuo. „Kad sam upoznao Meril, bila je izgubljena, putovala je kroz ovaj kraj u vozilu koje je bilo na izmaku. Bila je prljava, danima se nije istuširala, možda čak i nedeljama. Kasnije sam otkrio da je imala samo nekoliko komada odede da presvuče i vrlo malo ličnih stvari. Mislio sam da beži od nekog nasilnika, i tada nije opovrgla, pustila je da pretpostavim najgore.“ Dunula sam i zakolutala očima. Pogledao me je iskosa i nastavio. „Upoznao sam je u lokalnoj biblioteci. Došao sam da uzmem knjigu iz koje sam istraživao za školu. Ona je došla da se ugreje.“ Medi mi je stegla ruku ispod stola. Saznanje da je i neko drugi patio isto kao i mi, pogađalo je sestrinu meku dušu jače nego moju. Samo što za to nije bilo osnova. Majka je imala topao dom. Izabrala je da ga napusti. Od mene nede dobiti saosedanje. „Na kraju sam počeo redovno da je viđam u biblioteci. Posle nedelju dana, shvatio sam da se nije presvlačila, kosa joj je još bila prljava i, iskreno, smrdela je. Ali imala je nešto u očima. Neku iskru koja me je zanela kad me je pogledala. Jednog dana sam joj ponudio da pode kudi sa mnom, da joj pomognem u vezi sa tim od čega je bežala. I opet nije porekla šta se dešava, pa sam je okupao, nahranio je, dao joj krov nad glavom. Dani su se pretvorili u nedelje i uživao sam u
953
njenom prisustvu. Pomagala mi je u školovanju, čistila mi kudu, kuvala i imala je dara za umetnost.“ „Kuda ovo vodi, gospodine Benks? Ovo nam ne govori ništa drugo osim da vas je lagala baš kao i nas. Nije slučajno postala beskudnica. Tako je izabrala. Njen muž, moj otac, nije je nikad ni prstom povredio. Nikad. Uništila ga je, a uništide i vas“, izjavila sam sa zlobom koja je ispunila prostor oko nas. Dramatično je odmahnuo glavom. „Ne, molim vas. Slušajte samo. Ima nešto što ne znate.“ Maks se nagnuo napred, a odgovor mu je bio oštar kao sečivo noža. „Smisao? Pređite na stvar.“ Kent je podigao ruke u znak molbe. „Primetio sam posle par meseci da je počela da se čudno ponaša. Nerazumno. Došao bih kudi, a čitav kuhinjski pod bi bio pokriven brašnom, a ona bi po tome plesala kao balerina. E sad, normalni ljudi ne rade tako nešto. Meril je, s druge strane, to radila redovno. Drugi put bi prosula palmoliv po drvenom podu i klizala se po njemu.“ „Da, to bi bila naša majka. Sve vreme je tako radila. Davala nam sladoled za večeru. Izvodila nas napolje po ledenom vremenu da plešemo po kiši za vreme oluje. Tata je tad mnogo radio da bi ona imala sve što želi, pa nije mnogo toga video. Kad bi došao kudi, ona bi često otišla u kazino da pleše u predstavi. Godinama su bili kao brodovi koji su se mimoilazili u nodi.“ Kent je klimnuo glavom. „Dakle, videle ste. Čudno ponašanje. Više nego čudno, zapravo manično. Kao da bi joj svi šrafovi odjednom popustili. Bila bi ushidena do te mere da sam brinuo da je na drogama, ili potištenija nego iko, pa je trebalo čudo božje da ustane iz kreveta.“ „Blago rečeno, gospodine Benks.“ Sedala sam se milion puta kao dete kad mi se majka ponašala kao ludača umesto da bude majka kakva je trebalo da bude. Ali to ništa nije bilo važno, jer smo je voleli. „Kakve to veze ima s njom sada?“ prekinuo ga je Maks. „Svakakve. Trebalo je mnogo ubeđivanja, ali konačno sam je odveo na pregled. Jeste li znali da vam majka ima težak bipolarni poremedaj?“ pitao je Kent. Svi za stolom su tako zadutali da nam se čulo disanje. „Bipolarni poremedaj. Kao depresija?“ pitao je Maks. Kent je ozbiljno odmahnuo glavom. „Pati od depresije, da, ali više je od toga. Ima promene raspoloženja. Raspoloženje joj se tako brzo i duboko menja da su joj potrebni teški lekovi da to podnese. Kad je na lekovima, dobro joj je. Može da zadrži posao. Kroz taj proces, otkrili smo da je darovita slikarka i sposobna je da živi srednim, mirnim životom. Ovde u Aspenu sa mnom. Raspoloženja joj se i dalje
954
menjaju, i dalje pati od depresije i manije, ali na lekovima ti napadi nisu tako jaki i dešavaju se rede. Terapija je do izvesnog stepena drži pod kontrolom.“ Duboko je udahnuo, kao da sakuplja misli, i kao da zna kako ovo što de sledede redi nede biti dobro prihvadeno. „Ne znam je li to mogla obaviti i ranije. Žena kakva je onda bila, žena koju sam tad upoznao, ne bi nikad mogla da brine o detetu bez lekova. Stanje joj je bilo ozbiljno i očigledno nije bilo lečeno vedi deo njenog života, a niko ne može sam da se leci. Nisam iznenađen nekim njenim postupcima.“ Skupila sam oči. Opet je umirujude podigao ruke. „Ne kažem da je ono što vam je uradila ispravno. Kažem da pošto nije bila lečena, u maničnom stanju, mogla je misliti kako je savršeno logično izvesti decu napolje zimi da plešu po kiši za vreme oluje. Manija stvara sopstvenu logiku, sopstveno opravdanje zašto je nešto neophodno. I to može imati apsolutnog smisla. „Tokom tih godina, u svojoj maničnosti, dok joj se možda činilo da su joj postupci potpuno opravdani, kad bi se manična faza završila, a počela depresivna, shvatila bi da su joj deca mokra, smrznuta i gladna, i da je, u najboljem slučaju, loša majka, a u najgorem, opasna po svoju decu. Nosi krst svojih grešaka svakog dana u životu.“ Zavrteo je glavom kad mu nismo odgovarali. Lično, nisam imala pojma šta da kažem. Toliko misli, osedanja i emocija zamaglilo mi je rasuđivanje, steglo mi utrobu. Trebalo mi je vremena da razmislim. Vremena da sve obradim. „I sad, iako ju je događaj od onog dana doveo u loše stanje, ipak želi da te vidi. Ne zna da ste vi ostali ovde, mada pretpostavljam da de hteti da vidi i vas ostale. Objasni. Izvini se. Ali sad ste svi odrasli, sa gledištem odraslih ljudi. Ne možete zaboraviti ono što se dogodilo u prošlosti, ali možda dete razumeti. Ona je pre svega, i što je najvažnije, moja žena. Ved skoro četrnaest godina…“ Presekla sam ga. „Nadam se da shvatate da niste zvanično u braku. Nije se nikad razvela od mog oca.“ Glas mi je bio tih, ali imao je otrovnu oštrinu. Klimnuo je glavom. „Shvatam da nam brak nije zakonit, ali meni to ne znači mnogo. Štitim tu ženu ved toliko dugo i nastavidu s tim do poslednjeg daha. Dakle, ako želite samo da je slomite, onda de najbolje biti da svako krene svojim putem.“ Spustio je ruke na sto da naglasi konačnost. Maks je ustao sa ispruženom rukom. „Dozvolite da popričam sa sestrama. Raspravidemo o ovome i javidemo Vam se kasnije večeras.“ Kent je ustao, rukovao se s Maksom i zakopčao kaput. „Jedva čekam da mi se javite. Znam da ste svi povređeni i da sam vas zaprepastio ovim što sam danas
955
rekao. I ja sam bio, ali ponekad vam život priredi tako nešto. Važno je kako se postavite prema bolu koji vam određuje karakter.“ To su mu bile oproštajne reči. Kad je završio, okrenuo se i izašao, ne osvrdudi se. Maks je seo s teškim uzdahom. „Dakle, šta mislite?“ Podigla sam obrve. „Vese, dušo, može jedna tura tekile?“, doviknula sam. „Odmah“, uzvratio je poručujudi. To je bio moj čovek. Potpuno me je kapirao. Medi se lukavo osmehnula. „Poslednji put kad si popila previše tekile imala si seks-okršaj u drugoj sobi sa zgodnim tetoviranim Samoancem i ne shvatajudi da sam tamo.“ Podsetila me je na pijanu nod sa Tajem na Havajima. Seks-okršaj. Samo je moja sestrica mogla da smisli nešto tako nevino da opiše vulgarnu, prljavu, pornografsku nod jebačine. Gurnula sam je u ruku. „Nemoj to da spominješ pred Vesom“, šapnula sam joj u kosu, koja je mirisala na trešnju i vanilu. Maks se iskezio i zažmurio. „Ne treba mi ta slika u glavi trenutno. Cenim skretanje pažnje, ali šta vas dve kažete na ovo što smo čuli o majci?“ Uzdahnula sam i prigrlila Medi, tražedi njenu podršku, dok je možda i njoj trebala moja. „Iskreno, nisam sigurna. Ima mnogo smisla. Sve što je ispričao o njenom čudnom ponašanju je istina. Kad je mama bila raspoložena, bile smo na sedmom nebu, a kad bi potonula? To je lako nailazilo, a teško prolazilo. Nismo nikad znale šta nas sa njom čeka. U prošeku, kad nije bila u maničnom, kako je on rekao, ili teškom depresivnom stanju, menjala bi poslove, uvaljivala nas u dugove, zaboravljala da dođe po nas u školu, ili bi spaljivala hranu jer se ne bi setila da je gurnula nešto u rernu. Ponašanje koga se sečam odgovara njegovom opisu.“ „Menja li to tvoje mišljenje o njoj?“ Pitanje od milion dolara. Slegla sam ramenima. „Možda. Možda malo. Sigurno mi pomaže da shvatim zašto je bila takva kakva je bila. Ne objašnjava zašto se pokupila i otišla. Zašto nije razgovarala o tome sa lekarom? Potražila pomod. Kad nas je napustila, ved je zagazila u tridesetu. Kako je takva bolest mogla tako dugo da prođe neopaženo? Mrzim što to kažem, ali zvuči mi neviđeno prikladno.“ Medi je odabrala taj trenutak da se ubaci. „Ako nije bila pri sebi, Mija, možda je zato otišla. Možda je verovala kako nas spašava? Da je znala kako nešto s njom nije u redu.“ Maks je stegao vilicu. „To ne bi objasnilo zašto je mene ostavila tako malog, a ostala s vašim tatom deset godina.“ „Ne, ne objašnjava. Osim ako je tvoj tata video nešto što moj nije. Tražio da se leci, a ona to izbegavala.“
956
„Pretpostavljam da nedemo znati dok ne razgovaramo s njom. Da zovem Kenta i dogovorim sastanak? Voleo bih da ovo obavimo pre Božida, pre nego što stigne ostatak porodice. Šta je sa Metovom porodicom? Dolaze li?“, pitao je Maks Medi. Odmahnula je glavom. „Ne. Pošto Met ima mene i sve nas, otišli su na krstarenje koje su odavno priželjkivali. Nikad nisu želeli da ostave Meta samog, ali pošto sad nije, pitali su hode li nam smetati ako odu. Rekla sam im da uživaju, da demo se mi provoditi s vama ove godine pošto nam je prvi zajednički Božid. Ali sledede godine demo biti svi zajedno. Ako je to u redu.“ Spustila je bradu i pogledala u mene, pa u Maksa. Osmehnula sam se i uhvatila je za bradu da me pogleda. „Hej, tvoja porodica s Metom je podjednako važna kao i Vesova i Sindina. Razumeš? Potrudidemo se da se sakupimo za praznike i nadoknadimo. Dođavola, ovde ima dovoljno prostora. A sa Vesovim i Maksovim planovima za dva ranca bide dovoljno prostora i u Teksasu.“ Razrogačila je oči. „Kakvim planovima?“ Maks se nasmešio i stavio ruke pod bradu. „Ves hode da kupi farmu i zemlju pored naše.“ „Selite se u Teksas?“ Medi se uzvrpoljila na sedištu kao da ima pundravce u gadama. „Uh. Ne, da. Možda. Makse, grozan si!“ Optužujude sam uperila prst u njega. Samo se pakosno osmehnuo. „Ves hode da imamo još jedan dom. Ima li boljeg mesta od mesta pored Maksa i njegove porodice? A pošto dete se i ti i Met preseliti u Teksas za par godina, tamo deš biti i ti.“ „O, bože! Ovo. Je. Sjajno! Imadu brata i sestru na istom mestu.“ Osmehnula se tako široko da je mračna soba zasijala. Ves je prišao sa poslužavnikom tekile. Ne tri čašice. Poslužavnik. Pun. Spustio ga je, privukao stolicu, i seo. Met se zavukao u separe pored Maksa. „Čuo sam da počinje neka pijanka. Hodemo li?“ Ves se nacerio. Volela sam taj osmeh. Govorio je o veselosti, golotinji u krevetu i lenjim nedeljama koje su nas očekivale. Beskrajni dani pružanja i primanja ljubavi. Takav de mi život biti sa Vesom kao mužem. Jedva sam čekala. Svi su uzeli po čašicu. „Za bududnost“, rekla sam. „Beskrajne mogudnosti“, blistala je Medi. „Za porodicu“, završio je Maks. Nas petoro je popilo i slistilo tonu hrane sve dok se Met nije dobrovoljno javio da prestane s pidem kako bi nas odvezao nazad. Mi ostali smo nastavili sa
957
zabavom, jer smo svi zajedno pretrpeli udarac zbog majke. Šta nam je preostalo, ved da živimo za danas? I jesmo. Celu nod. Kent je odredio da demo razgovarati sa majkom dva dana pre Božida. Bili smo pod velikim pritiskom kad nas je Maks dovezao pošljunčanom stazom do prostrane brvnare, veoma nalik na kudu Vesove porodice. Nije bila čak ni tako daleko od njihove. Trebalo nam je čitavih pet minuta da dođemo do doma Kenta i Meril Benks, jer pod tim prezimenom je sad živela. Kent je otvorio vrata i poveo nas u ogromnu dnevnu sobu. Imala je prozore s pogledom, ali ne preko celog zida kao kod Vesa. Ova je imala kružne prozore kakvi se viđaju na brodu, samo mnogo vede od brodskih. Ovi su imali najmanje jedan i po metar u obimu, možda i više. Široka dvostruka vrata u daljini pored savremene kuhinje verovatno su vodila na trem. U kuhinji su bila spuštena svetla u mutnoj kraljevsko-plavoj boji, koja su visila okružena potpunim belilom. U boji su jedino bila svetla i keramika na granitnim radnim površinama. Sve je bilo krajnje savremeno, a ipak prijatno. Komadi tkanine razbijali su belinu tu i tamo po celoj dnevnoj sobi. Najupadljiviji komad, nešto što je najviše privlačilo pažnju u celoj sobi, bila je slika koja je visila iznad ogromnog kamina. Bio je to živopisan prizor pejzaža iza kude, samo u prolede kad je sve bilo zeleno i prštalo od boja. Umetnik koji je ovo naslikao bio je ozbiljno darovit i s neverovatnim okom za pojedinosti. Na udaljenom kraju ogromne garniture za sedenje sedela je naša majka. Na sebi je imala crne helanke i veliki beli džemper. Kosa joj je bila izrazito crna u odnosu na džemper. Iz daljine je sijala skoro tamno-plavim sjajem. „Dođite, sedite.“ Kent nam je pokazao prema kaučevima. Sve troje smo obišli kauč i seli ujedinjeni nasuprot Meril. Kent je seo pored svoje družbenice. Uhvatila ga je za ruku i stegla je čim je seo. Videla sam kako mu boja nestaje iz prstiju dok ga je stezala, kao da je on nit od koje zavisi njen zdrav razum. Možda je tako i bilo. Sad kad sam znala da joj je psihičko stanje bilo tako krhko. „Mija, hvala što si došla. Maksvele… Medison…“ Glas joj je pukao i suze su joj krenule niz obraze. „Tako mi je drago što vas vidim. Nisam ni pomišljala da du ponovo…“ Zaustavio ju je prigušeni jecaj. Kent joj je pružio maramicu, kojom je obrisala oči i nos. „Izgledate tako… Bože, svi ste neverovatno lepi“, izjavila je s divljenjem u glasu.
958
Pogledala sam u Medi da vidim kako se drži. Obrazi su joj se zarumeneli i nos je procurio. Obrisala ga je rukavom. Ja? Više mi nije preostalo suza. Godinama sam plakala zbog ove žene, a nedavno danima. Presušila sam… ispraznila se. „Lepo je što se konačno sastajemo sa ženom koja nas je rodila licem u lice“, rekao je Maks, prebacivši ruku preko Medi. „Znam za Medi i mene – ovo kao da je prvi put.“ Majka je klimnula glavom, a nova reka suza joj se slila niz obraze. Pročistila je glas. „Znam da ništa što kažem nede odneti bol koju sam izazvala…“ Stegla sam zube, ne želedi da se sve svede na mene, jer nije se radilo samo o meni. Napustila je sve nas. „Ali sad mi je bolje i razumem kakvu sam štetu napravila. Znam, Mija, da si veoma ljuta na mene i, da sam znala kako de moj odlazak biti gori od mog ostanka, ne bih nikad otišla.“ „Zašto si otišla?“, postavila sam pitanje koje sam umirala da pitam petnaest godina. Oblizala je usne i sela uspravnije. „U ono vreme nisam razmišljala ispravno. Ko zna koliko puta sam se zatekla da stojim u kuhinji, a ne znam šta radim. Bilo je sve više poziva iz škole da nisam došla po vas. Propuštala sam posao a da nisam ni shvatala. Jednog dana sam otvorila oči i našla se kako stojim na auto-putu i bosa hodam prema pustinji. Bila sam u spavadici. Otac vam je radio nodnu smenu, a ja sam bila između poslova u kazinu. Vas dve ste ostale kudi same. Nisam imala pojma gde sam.“ „To zvuči grozno“, progovorila je Medi, uvek prva da ispravi sve što ne valja u svetu i pomogne ljudima. Meril je klimnula glavom. „Bilo je. I to gubljenje u vremenu, gubici sedanja, završavali su se opasnim okolnostima, a nisam znala kako da to zaustavim. Poslednja kap je bila kad sam upala u takvu depresiju da sam popila čitavu bocu očevog viskija. Bila sam ubeđena da me vara.“ Podrugljivo sam frknula. Podigla je pogled i obrazi su joj se zacrveneli. „Znam da sam ja bila ta koja je varala. Pa, nisam zapravo znala. Uglavnom sam bila zbunjena gde sam i u kom trenutku. Ali u svakom slučaju… te poslednje nodi sam pila viski. Stavila sam vas dve u auto i sela za volan.“ Maks je stegao vilicu i gotovo sam čula kako škrgude zubima dok je ona govorila. „Nekako sam sišla sa auto-puta i odvezla u pustinju. Neki dobronamerni stranac je video kako silazim sa auto-puta, pozvao policiju i pratio me. Auto se konačno zaustavio. Onesvestila sam se za volanom. Policajci su došli, uzeli vas
959
dve, a mene strpali u pritvor da se otreznim. Vaš otac me je izvukao i trebalo je da se suočim s optužbama za ugrožavanje dece i verovatno odslužim neko vreme u zatvoru. Samo…“ „Ti si otišla“, završila sam, pakosno joj zarivajudi nož u srce. „Tad nisam znala da sam bolesna. Niko nije.“
960
OSMO POGLAVLJE „A šta je sa mnom?“ pitao je Maks. Isto sam se i ja prokleto pitala. Maks je razjasnio. „Ostavila si me pet godina pre nego što si se upoznala sa Majklom Sondersom.“ Meril je polako udahnula i obrisala nos. „U pravu si, jesam. Džekson je bio dobar čovek. Hteo je da se brine o meni, da neguje porodicu. U to vreme sam još mislila kako du biti slavna igračica. Treba da znate da mi je tad bolest bila neobuzdana, haotična. Misli su mi stalno bile zbrkane. Mislila sam da Džekson želi da me strpa u zlatni kavez. Da me veže tako što du mu rađati decu.“ Maks je dunuo. „Da te veže?“ „Pogrešno si me razumeo.“ Viknula je jače. „Ostala sam u drugom stanju čim sam upoznala Džeksona. Poremedaj mi je bio van kontrole. Nisam nikome verovala. Volela sam Džeksona, ali nisam bila zaljubljena u njega. Nije to bila ona večna ljubav. Svaki dan sam bila sve zbunjenija. Nisam znala šta se dešava. Terapeutkinja mi je ovde rekla da je verovatno bila postporođajna depresija, pojačana mojim mentalnim stanjem. Kad ženini hormoni tako divljaju i kad pati od bipolarnog poremedaja, ishod može biti katastrofalan.“ „Da, i ja bih rekao da je katastrofa najbolji opis“, izjavio je Maks izričito. „To ne znači da mi nije bilo stalo, da te nisam volela, Maksvele. Jesam. Volim te! Mnogo. Ali nisam znala kako da brinem o tebi. Imala sam grozna razmišljanja o Džeksonu, o tome da ubijem sebe i tebe. Učinila sam jedino što sam mogla…“ Još suza joj je poteklo niz lice i procurio joj je nos. „Otišla si“, rekao je jednostavno. Te reči su me pogodile pravo u stomak i probudile zver koja mi je spavala u grudima. Klimnula je glavom. „Znala sam da Džekson ima novac, mod i podršku. Brinuo bi o tebi dok se ja ne saberem. Ali to se nikad nije desilo. A onda kad sam upoznala Majkla, on je bio tako ljubazan i nežan. Brinuo je o meni. Obožavao me je.“ Zajecala je i štucnula. „Prvo smo oboje bili otkačeni i drugačiji, i to mi se sviđalo kod nas. Nas dvoje protiv sveta. A onda smo se iz hira, u mojim maničnim trenucima, venčali u kapeli u Vegasu. Ubrzo nakon venčanja, zatrudnela sam sa Mijom. I pa… znate ostalo.“ Šmrcala je i brisala suze. „Kako to da nas nikad nisi pozvala?“ pitala je Medi, tiho i tužno. „O, dušo, želela sam. Svakog dana. Ali plašila sam se. Plašila sam se šta biste rekle. Plašila se šta bi Majki rekao. Plašila se odlaska u zatvor. A onda sam se
961
plašila da du izgubiti Kenta. Jedinog muškarca koji je shvatio šta nije u redu i obezbedio mi pomod.“ „Znači, niste znali za nas?“ pitala sam Kenta. Odmahnuo je glavom. „Ne. Meril se slomila kad te je videla u Šouu doktora Hofmana prvi put. Tad je sve provalilo iz nje. Cela istina. Konačno, pozvao sam ljude iz emisije. Kazao sam im da sam ti očuh i kako znam gde ti se nalazi davno izgubljena majka, pa želim da spojim porodicu.“ Uzdahnula sam, ispuštajudi sav vazduh iz pluda. Jebena Šandi. Mogla je da nas unapred obavesti o ovoj bombi. Jedva sam čekala da je ščepam za onaj njen dug i tanak vrat. „Šta očekujete da dete izvudi iz ovoga?“, pitala sam hladno, pogleda laserski fokusiranog na slomljenu ženu preko puta mene. Nažalost, zver u meni je ni najmanje nije žalila. Nas troje smo patili godinama dok je ona živela u šumi, veselo slikajudi pejzaže i provodedi dane kao slikarka i domadica bez obaveza. Ali imala je obaveze. Od kojih je pobegla na samom početku. Prešla je rukom po butini. „Uh… nisam mislila tako daleko unapred. Uglavnom sam htela da skinem taj teret koji mi je petnaest godina pritiskao grudi. I kunem se da nisam znala ko ti je pravi otac, Medison. Tad sam puno pila. Da otupim bol. Džekson je dolazio u grad poslom i često pokušavao da me nagovori da se vratim u Teksas, ali odbijala sam. Rekla sam mu da sam udata za drugog. Da sam dobila Miju. Svidela mu se Mija.“ Nežno mi se osmehnula. „Te njegove posete su mi prolazile u euforijama i depresijama izazvanim alkoholom. Jedva se sedam bilo čega.“ Medi je klimnula glavom i igrala se vereničkim prstenom, vrtedi ga oko prsta. „Ali valjda je trebalo da znam. Kad sam vas dvoje videla zajedno… neverovatno koliko ličiš na Džeksona. Bio bi tako ponosan da te je upoznao, Medison.“ Medi je klimnula glavom, a onda su joj ramena zadrhtala. Maks ju je privukao u naručje, gde je zagnjurila glavu i zaplakala. Pokazala sam palcem na njih. „Vidiš li ovo?“ Meril je uplašeno razrogačila oči. „To si ostavila iza sebe. Nisam sigurna kako bismo mogli da se vratimo iz onoga što se desilo… svima nama.“ Oblizala je usne, a onda se ugrizla za donju. „Razumem. Mislim da mi je najveda nada bila da počnemo iz početka. Znam da nikad nedu biti majka koju ste želeli ili kakvu ste zaslužili, ali majka sam vam, i volela bih da pokušam i upoznam vas. Ako mi dozvolite.“
962
Slegnula sam ramenima, ne znajudi kako da odgovorim. Tako sam je dugo mrzela i zamerala joj što nas je napustila da mi je bilo teško samo da prihvatim ovu novost i sve izbrišem. Shvatila sam da je psihički bolesna. Logično sam zaključila da za mnogo toga što je uradila nije bila kriva. To nije menjalo činjenicu da sam morala prevazidi godine i godine patnje pre nego što uspem da pronađem sažaljenje u sebi i ponovo uspostavim odnos s njom. Maksov glas je bio grub i hrapav kao kamenje na betonu. „Što se mene tiče, voleo bih da probam.“ Meril je zatreptala i nasmešila se. Naravno. Maks je bio oličenje porodičnog čoveka. Porodica mu je značila sve i brzo je opraštao, a još brže bi zavoleo. To mu je bio največi dar i najosetljivija tačka. Žalila sam što nisam bila više kao on. „Moja žena Sindi i ja imamo dvoje dece. Izabel ima pet godina, a Džekson tek nešto malo više od dva meseca. Bilo bi lepo da upoznaju baku.“ Meril je stavila ruke na usne. Suze su joj potekle kao iz slavine. „Unuci. O, za ime božje, Kente, imamo unuke!“, rekla je oduševljeno, a svaka reč joj je bila obojena srečom. Maksove grudi su se nadimale od očiglednog ponosa. Sklopila sam oči i sačekala, a onda sam čula Medin drhtavi glas. „I ja. Volela bih da pokušam. Ali bide teško. Zapravo te i ne poznajem. I, uh, moj verenik i ja živimo u Las Vegasu. Mija je u Malibuu, a Maks u Teksasu.“ Merilin glas je podrhtavao od nade kad je odgovorila: „U redu je. Možemo početi sa telefonskim pozivima i mejlovima. Onda bismo možda Kent i ja mogli dodi. Moja galerija dobro radi. Imam ušteđenog novca kojim mogu platiti putovanje.“ Kent joj je protrljao ramena. „Ako želiš da vidiš svoju decu i unuke, Meril, platidu ti avionske karte. Imamo sve vreme ovog sveta da to ispravljamo, dušo.“ Uhh. Želela sam da mi se ne dopadnu njih dvoje. Kent je pokazivao da je ljubazan, pouzdan i strpljiv. Bio bi odličan deda Maksovoj deci. Tad su se sve oči okrenule ka meni. Zažmurila sam, ne želedi da me osuđuju zbog mojih osedanja. Godinama sam je volela, a još duže mi je nedostajala… i na kraju sam je zamrzela. „Mija?“ pitala je naša majka. „A ti? Je li ostao neki delid tebe kom nedostajem, što želi da sve bude drugačije?“ Glas joj je pukao i ponovo je zajecala. Stegla sam šake u pesnice, zarivajudi nokte u meko meso dlanova. „Nedostajala si mi svakog dana godinama. Svaki put kad me je neki mladid povredio nedostajala mi je majka. Svakog dana kad je tata zaboravio da nam obezbedi jelo nedostajala mi je majka. Svaki put kad bi se tata nalio do besvesti
963
nedostajala mi je majka. Toliko teških godina. Morala sam da brinem o ocu, a Medi da budem i majka i sestra. Zbog tebe sam krala, bila gladna više puta nego što mogu izbrojati i lagala svakom školskom savetniku i zdravstvenom radniku o tome kako živimo.“ Zinula je. „Tako mi je žao…“ „Sigurna sam. I meni je žao što sam morala da kradem kao tinejdžerka. Žao mi je što sam morala da nam perem odedu u sudoperi sa tečnošdu za pranje sudova. Žao mi je što sestra i ja nismo nikad imale pravi Božid, ili rođendane gde bi nam majka ugađala kao svim našim prijateljima dok smo odrastale. Ali iznad svega, majko“, procedila sam tu reč kroz stegnute zube, „žao mi je što ti nismo bile dovoljne da potražiš pomod. Što tata nije bio dovoljno muškarac da uzme stvar u svoje ruke i pomogne ti. Ne samo zbog tebe i njega ved i zbog nas. Medi i mene. Da i ne spominjem kakvo je to ludilo bilo kad sam saznala da imam pet godina starijeg brata. Dvadeset pet godina, majko!“ Škrgutala sam zubima. „Mogla sam da imam Maksa dvadeset pet godina. Imaš li pojma koliko bi nam život bio bogatiji da smo znali da postoji? On nam je sad sve! A ti… ti si ga sakrila od nas. Psihička bolest ili ne. Znala si da si imala sina i nisi ni zucnula. Samo zbog toga ne znam mogu li ti ikad oprostiti, niti imam li prostora u srcu trenutno. Možda u bududnosti, ali definitivno ne danas.“ Na to sam ustala. Čitavo telo mi se treslo. „Bidu u autu“, rekla sam Maksu, koji je ved ustao zajedno sa Medi. Verovatno je hteo da me spreči da je ponovo ne udarim. Želela sam. O, kako sam želela, ali to mi ne bi ublažilo bol u srcu. Ne bi zacelilo zjapedu ranu koju je ona izazvala pre mnogo godina. Samo vreme de izlečiti te rane. „Žao mi je!“, Meril je cvilela iza mene. Nisam se okretala. Umesto toga, popunjavala sam pukotine oko srca koje mi je susret s majkom otvorio. Napunila sam ih betonom, zalila gipsom i obgrlila se rukama kao u zaštitni kavez. Nede srušiti ovaj zid. Ne još. Kad je ved došlo do toga, bez obzira na njenu bolest i poremedaj, trebalo mi je da brine više o meni nego o sebi. Što sam pretpostavljala da bi bilo teško s ozbiljnom smetnjom kakva je njena, ali u mom svetu su mi bili potrebni ljudi jake volje, ljudi što rizikuju jedni za druge. Trenutno nisam mogla sakupljati delove prošlosti sa ženom koja me je tek tako ostavila. Drhtaji su mi protresali telo dok sam dutke ulazila u kudu i pravo u svoju sobu. Kad sam ušla, svukla sam svu odedu osim majice i šortsa koje sam nosila ispod. Podigla sam debeli jorgan i uskočila u krevet. Zgrabila sam Vesov jastuk i zaronila lice u
964
njegov miris. Pre nego što sam shvatila šta se dešava, toplo telo se zalepilo uz moje, i teška ruka me obgrlila oko grudi. „Hodeš li da pričamo?“, pitao je Ves. Podigla sam mu ruku, privukla mu prste do usana i poljubila svaki. „Ne baš.“ „Hodeš da se tucamo?“, pitao je sa nagoveštajem šale. Stari Ves se svakim danom sve više i više vradao. Bila sam više nego zahvalna na ovom medicinskom i psihičkom čudu. Opušteno sam uzdahnula. „Ne baš.“ Zagnjurio mi je topao nos u vrat. „Ne baš. Hodeš li danas na sve tako odgovarati?“ Slegnula sam ramenima. „Možda.“ „Dušo, moraš razgovarati o tome. Reci mi šta se dešava u toj tvojoj lepoj glavi.“ Da bi naglasio šta misli, stavio mi je ruku na glavu i počeo da mi je masira. Masaža je bila božanstvena i upravo ono što mi je bilo nužno da mi ublaži stres koji je buknuo posle susreta sa Meril. „Ja sam loša osoba“, konačno sam priznala. Prsti su mu se smesta zaustavili, ali zatim odmah nastavili. „Nisi. Reci mi ko ti je ubacio tu bubu u glavu da nađem tu osobu i nokautiram je.“ Zacerekala sam se. Uvek me je štitio. „Pa, ne bi morao daleko jer sam ja ta osoba.“ Provukao mi je prstima kroz kosu, širedi mi je preko ramena. „U redu, onda mi objasni zašto žena koju volim, žena koju obožavam, ima tako loše mišljenje o sebi?“ Bože, kako sam ga volela. Čak i u ovakvim trenucima, gde bih se inače sakrila, on je uspevao da se progura. Tokom vožnje kolima, Medi i Maks su oboje pokušali da razgovaraju sa mnom, otkriju kako se osedam, ali odbila sam ih. Zapravo, bila sam prilično zlobna prema njima, govoredi im da me ostave na miru i odbiju od mene. Nisam baš bila najponosnija na to. Ponovo sam mu poljubila prste, spuštajudi usne na poznatu kožu. „Maks i Medi su oboje spremni da prihvate Meril.“ „A ti si loša osoba zbog…?“ Prepustio je meni da završim pitanje. „Zato što ne želim ponovo da je primim. I dalje sam ljuta kao vrag. Sad sam još ljuda nego pre. Mislim, razumem da ne vlada uvek svojim razumom, ali šta je sa trenucima kad je zdrava? Šta je sa trenucima kad je bila uračunljiva? Mogla je da nas pronađe, pozove nas, proveri svoju decu. Razvede se od tate i nastavi da živi. Njen odlazak je ostavio džinovsku rupu u kudi Sondersovih koja nikad nije mogla biti popunjena. I još gore, ne znam ni da li joj je stalo do toga. Ne samo što smo ostali da se brinemo sami za sebe zbog njene bolesti ved ima tu i nešto više.“
965
„U redu je što si ljuta. Sranje, dušo, ja sam ljut zbog tebe. Ali na kraju de se taj bes stišati, a onda ko zna?“ „A šta je s tim što nam nikad nije rekla za Maksvela? Po mom mišljenju to je neoprostivo. Da Džekson Kaningam nije ubacio moje ime i podatke u testament, ne bismo nikad saznale za Maksa. Ne bi bilo veselog porodičnog okupljanja, ne bih imala bratanca i bratanicu. Ne bismo imali ranč u Teksasu kao drugi dom.“ Zastenjao mi je u vrat i poljubio me tamo. „Razumem, i u pravu si. Mislim da je mogla pronadi način da to rasvetli. I ako je sa Kentom uglavnom bila pod lekovima, to znači da joj je glava bila bistra vedi deo vremena otkako je otišla. Zašto vam se onda nije javila?“ Tad sam ispričala Vesu o vožnji u pijanom stanju i optužbi za ugrožavanje dece, ali stvarno? Počiniš zločin, odslužiš kaznu. Verovatnoda da bi država Nevada stavila ženu iza rešetaka kojoj je dijagnostikovan bipolarni poremedaj nedugo nakon neželjenog događaja bila je ravna nuli. Osim toga, znala sam mnoge koji su vozili pijani, pa nikad nisu otišli u zatvor. Naravno, činjenica da je imala dvoje dece na zadnjem sedištu, zapravo optužba za njihovo ugrožavanje verovatno bi je sprečila da neko vreme bude s decom, ali znali bismo gde je. Znale bismo za Maksa. Tata se ne bi pretvorio u izgubljenog pijanduru. Barem je postojala takva mogudnost. „Vidi, Mija, ne možeš sebe kriviti što se tako osedaš. Videla si više i prošla kroz takve neprilike samo zato što je ona napustila porodicu. Treba ti neko vreme da obradiš ovu novinu kroz tu debelu lobanju.“ Ponovo mi je protrljao glavu i zastenjala sam. „Opusti se malo, hodeš? Moraš puno toga da obradiš. Zapravo, svi moramo zahvaljujudi ovih poslednjih nekoliko meseci.“ Klimnula sam glavom, okrenula se i naslonila mu glavu na grudi. Mirisao je na lepak i slane ribice. Dublje sam udahnula. „Zašto mirišeš kao petogodišnjak u zabavištu?“ Nasmešio se. „Sindi, Met i ja smo pravili domade ukrase sa Izabel. Da li bi ti htela da napraviš svoj prvi ukras za našu jelku?“ Osmehnuo se, i nagnula sam se napred dovoljno da mu poljupcem izbrišem taj osmeh s lica. Smesta se produbio, a onda sam se odmakla. „Stvaramo uspomene?“ Podigla sam obrvu. Osmehnuo se i klimnuo glavom. „I te kako. I to samo dobre.“ „Hodeš li mi napraviti topli kakao?“, napudila sam se isturivši donju usnu. To nije mogao da odbije. Ves je nedavno otkrio moju sklonost ka toplom kakaou sa slatkim korenom. Pronašla sam kutiju toga u ormaridu kad sam kuvala kafu jutros.
966
„Napravidu ti šta god hodeš što de ti vratiti osmeh na lice i božidni duh u srce.“ „Volim te. Znaš to, je li tako?“ Sklonio mi je pramen kose s lica. „Nisam sigurna da bih izdržala sve ovo bez tvoje podrške. Sa tobom je sve lakše. Mogla bih da osvojim svet dok si ti kraj mene.“ Poljubio me je u vrh nosa. „Tako bi trebalo da bude. Misliš da ti meni nisi spasla dupe kad sam se vratio iz Indonezije?“ Oči su mu postale tamnozelene dok ih je skupljao fokusiran na mene. „Mija, bože. Pretvorio bih se u pravog luđaka da mi nisi pružila podršku. Šta sam ti sve radio. Šta si me puštala da radim… dođe mi da poludim. Ti lično si me vratila u život. Dugujem ti sve.“ „Ne duguješ mi ništa. Seti se, ja dajem, ti daješ. Dok god smo zajedno, uvek demo imati šta nam treba.“ Osmehnula sam se i protrljala nos o njegov. „Sad mi samo treba ogromna šolja vrelog kakaoa, božične čarape, božična muzika, dečji smeh i moja porodica. Jesi li spreman da mi daš sve to?“ izazivala sam ga. Ves se kretao brzo, podigao me i poseo me na ivicu kreveta. Otišao je do komode i izvadio neke helanke, a zatim mi ih dobacio. Zatim je otvorio moju fioku sa ludim čarapama i izvadio par dokolenica s prstima – zelene sa crveno-belim tufnama i smeđim prstima. Na vrhu su imale par crnih očiju, a kod članka veliku sjajnu crvenu loptu. Nisu se mogle obuti uz cipele, ali bile su tako zabavne. Kupila mi ih je Džinel i rekla mi da ludujem sa Rudolfom. Pomogao mi je da obučem čarape i dodao mi svoju toplu majicu dugih rukava preko majice na bretele. „Da te čovek pojede“, promumlao je. Frktavo sam se nasmejala, gledajudi se. Kako može voleti ovakvu budalu, nisam znala, ali sam mu svakako bila zahvalna. Uhvatio me je za ruku, izašli smo i uputili se u dnevnu sobu. Medi je bila sklupčana sa Metom na kauču i posmatrali su vatru. Sindi se igrala sa Džekom po strani i tepala mu. Izabel je vredno radila na drugom ukrasu dok joj je Maks pomagao. Sve oči su se okrenule prema meni kad smo ušli u sobu. Kucnuo je čas. Morala sam stati pred sve te ljude koji me vole i nadati se da me nede previše napasti. „U redu. Dosta mi je jadikovanja. Još sam ljuta na našu majku. Nisam spremna da se bavim njom svakog dana u životu, ali vi ostali mi svi trebate. Zato, ako mi opraštate moje durenje i zlobu, priznadu da mi je žao i nadati se da demo predi preko ovoga.“ Maks se osmehnuo. „Hej, seko, hodeš da pravimo ukras? Bel je ved izabrala jedan za tetku Miju.“
967
Pogledala sam u Medi, i ona mi se široko osmehnula. „Najlepša devojka na svetu“, rekla sam gušedi se od ponosa koliko sam volela i nju i Maksa što su jednostavno prešli preko svega kao da se ništa nije ni desilo. „Ali samo kad se smeši!“ viknula je Izabel od stola. „Znam to. Tata to meni kaže!“ Prišla sam Izabel, sagnula se i poljubila je u plavu kosu. „Je li?“ upitala sam, uhvativši Maksov pogled. „Da. Čuo sam od jedne pametne žene koju poznajem“, priznao je. Kad sam čula da moj brat preuzima moje izjave i deli ih sa svojom derkom, postalo mi je toplo oko srca. Ubrzo se začula božična muzika i zapevali smo božičnu pesmu. Nekoliko trenutaka kasnije, ogromna šolja vrude čokolade stvorila se ispred mene. „Za moju kraljicu“, namignuo je Ves. „O, kraljice!“ viknula je Izabel. „Imam jednu krunu za tebe da je ukrasiš, tetkice. Evo, ova je za tebe, ova je za Medi, a ova za moju mamicu. Sve možemo biti kraljice i princeze ovog Božida!“ cičala je Izabel kroz kikotanje. Nasmešila sam se i uzela malu penastu krunu. Izabel je bila okružena svetlucavim bojicama, lepkom i nakitom. Sve što bi jednom zanatliji trebalo da stvori domade božične ukrase. Mala ljubav je bila u pravom umetničkom raju. Ja, s druge strane, nisam imala pojma šta treba da radim. Zato sam sela pored bratanice i prepustila petogodišnjakinji da me nauči kako da izradim domadi ukras. Uprkos neprilici s mamom, ovo mi je ved bio najbolji Božid dosad, a postade još bolji jer je Vesova porodica dolazila sutra, na Badnje veče. Planirali smo gozbu. Sindi de napraviti durku i punjenje, dok sam ja nameravala da nastavim kroz život bez odvratne uspomene guranja ruku u lešinu. Iako mi se sviđao ukus, od same pomisli da pripremam duretinu hvatala me je jeza. Međutim, nameravala sam da ispečem fine kolače sa Medi. Nas dve smo mogle ispedi gotovo bilo šta. Taj dar smo sigurno nasledile od balerine što pleše po prosutom brašnu. To je bila jedina osobina koju nam je žena što nas je rodila prenela. Možda izgledam kao majka, ali nisam bila ni nalik na nju. Nikad nedu biti žena na koju se ne može računati, bez obzira na okolnosti.
968
DEVETO POGLAVLJE „Zvončidi zvone, Betmen miriše, Robin je sneo jaje! Betmobil je izgubio točak i Džoker je pobegao, hej!“, vrištala je Izabel iz petnih žila dok je lupala na sva vrata u hodniku. Zastenjala sam, prevrnula se i sela. „Nedemo nikad imati decu.“ Ves se zakikotao, povukao me dole za struk i priljubio mi se uz leđa. Bože, kako je bio prijatno topao. Bockao me je u guzu popriličnom jutarnjom erekcijom. Uz prepredeni osmeh, promeškoljila sam se i skočila iz kreveta. „Ne dolazi u obzir! Ne-ne! Čuvamo se za sutra uveče. Spremila sam nešto posebno da obučem za tebe na Božid.“ „A što to znači da te ne mogu kresnuti i sad?“ Skupio je obrve. Skakutala sam naokolo i izvadila odedu koju sam nameravala da obučem tog dana. Par crnih uskih farmerica, mekane, svetlosmeđe agsice i opušteni bež džemper na V izrez. Jednostavno, a ipak dovoljno ljupko za susret sa bududom porodicom i proslavom praznika s njima. Uzdahnula sam. „Zato što želim da to sačuvam za kasnije. Dođi sad, ustaj iz kreveta. Hajde da se istuširamo i pomognemo u kuhinji. Porodica ti stiže za nekoliko sati i želim da kuda izgleda savršeno.“ Izvukao se iz kreveta. Na sebi nije imao ništa osim tamnocrvenih bokserica i erekcije. Gospode, kako je samo bio seksi. Kad me je uhvatio kako zurim u njega i oblizujem usne, podigao je rukom svoj teški kurac i jaja preko veša. Prilično sam sigurna da mi je kap pljuvačke kliznula niz bradu. „Jedan na brzaka pod tušem?“, pitao je skidajudi mi majicu preko glave. Zvučno sam progutala knedlu. „O, da. Brzinski pod tušem.“ Popustila sam. Zacerekao se i ugurao me u otvorenu tuš-kabinu. Božična muzika. Obavljeno. Ukrasi postavljeni. Obavljeno. Đakonije na stolu. Obavljeno. Kolači se hlade. Obavljeno. „Šta je sa durkom i ostalim?“ pitala sam Sindi dok je cedila neki sok preko džinovske zlatne ptice. „Bide gotova na vreme. Trebalo bi da bude spremna za oko dva sata. Podesidemo da i krompir, boranija i kiflice budu otprilike tad gotovi.“ 969
Bacila sam pogled na jelku i okrenula pojedine ukrase drugačije, iz želje da sve bude baš kao što treba. „Dušo, opusti se. Mama de se oduševiti“, rekao je Ves, uhvativši me u tom poremedenom ponašanju. Nisam bila poznata po takvoj potrebi za redom. Bože, nadala sam se da de biti tako. Kler Čening je možda bila bogata, pravi društveni leptir među bogatašima, ali bila je takođe i prava mama. Pobrinula se da joj deca odrastu usađujudi im moralno ponašanje, vrednosti i radnu etiku. Kler je takođe znala kako da pripremi dobar domadi obrok, i zato je vedi deo hrane pripremala Sindi, a ne ja. Mada, nameravala sam da je pridobijem sjajnim desertima. „Samo želim da sve bude savršeno“, izgovorila sam tiho. Ves me je obgrlio otpozadi i spustio mi glavu na rame. Oboje smo zurili u jelku. Morala sam sebi odati priznanje. Svetlucala je kao da je sišla sa stranica savremenih časopisa za uređenje doma. Barem sam ja tako mislila. Bila je to savršena mešavina domadih i prelepih tradicionalnih ukrasa koje je klan Čeningovih posedovao godinama. „Mija, jeste savršeno. Mami je samo stalo da bude sa porodicom za vreme Božida. Sve ovo“, pokazao je na jelku, ukrase, đakonije koje sam vredno izložila, „samo je dodatna nagrada.“ Polako sam udahnula i izdahnula. „Ako ti tako kažeš. Samo želim da zna da sam sposobna da ti pružim dobar život. Da de nam praznici biti porodični, ispunjeni lepotom.“ Nasmejao mi se na rame i poljubio mi vrat. „I hode. Obavila si predivan posao.“ Uhvatila sam ga za ruke, a zatim ih stegla kad se začulo otvaranje vrata, a za njim i mnoštvo koraka u čizmama na ulasku u predvorje. „Stigli su.“ Osmehnuo se i spustio mi sočan poljubac na vrat pre nego što je pojurio za malom plavokosom munjom niz hodnik da dočeka porodicu. Prošlo je nekoliko mučnih minuta, pri čemu sam poslednji put nameštala ukrase na stočidu za kafu, kad su svi ušli. Prvi je ušao Čarls, raširenih ruku, i privukao me u ogroman medveđi zagrljaj. „Mija, sredan Božid. Gde je cuga? Trebade nam nakon onakvog sletanja. Kunem se bogom, pilot je sigurno dozvolu dobio u životnoj školi, kako je samo upravljao kroz turbulencije. Nesrednik.“ Maks je podigao bocu vina i piva. „Imamo sve što Vam treba, gospodine Čening“, doviknuo je. „To mi kaži“, odgovorio je pošto me je poljubio u obraze i uputio se da upozna mog brata. Nisam morala da ih predstavljam. Maks je to mogao i sam.
970
Kler je ušla u sobu, sklanjajudi svetloplavu kosu sa lica. „Mija, drago mi je što te vidim.“ Prišla mi je i čvrsto me zagrlila. Kosa joj je bila hladna na mom nosu, i udahnula sam poznati miris bresaka, kajsija, ruže i mošusa. Kombinacija parfema za koji sam kasnije saznala da se zove trezor. Kad se odmakla, razrogačila je oči. Polako je prošetala po sobi. Raširila je nežne prste da dodirne sjajnu granu, pomiluje venac preko police iznad kamina, dok se nije naglo zaustavila ispred jelke, opipavajudi domadi ukras. „Neverovatno. Nije izgledala ovako vesela godinama. Kako ste uopšte pronašli vremena da sve ovo odradite?“ pitala je. Napetost koja me je pritiskala podigla se i oduvala dok sam joj pričala kako me je Ves odveo da posečemo moje prvo božično drvo. „Tvoje prvo drvo? Teško da ti je ovo prvo.“ Ugrizla sam se za usnu i skrenula pogled, ne znajudi šta da kažem o tom svom lošem odrastanju. Pojavila se Medi, prebacila mi ruku preko ramena i pružila drugu ruku. „Naša porodica nije uživala u praznicima, ali nas dve jesmo. Ja sam Medison Sonders, Mijina sestra. Čula sam toliko toga lepog o Vama, gospođo Čening.“ U pravi čas da sve spase! Kroz glavu mi je zvonila stara pesma o Super Miš. Stegla sam sestru oko struka, dutke joj se zahvaljujudi na promeni teme. Nisam volela da pričam o tome šta nismo imale dok smo odrastale, naročito s nekim ko je imao sve. Osedala sam se jadno, iako sam znala da ne bi trebalo. Nije da sam imala izbora. Kler i Medi su razmenile nekoliko reči dok Kler nije pažljivije pogledala policu iznad kamina. Vrhom prsta je prešla preko srebrnih svednjaka. „Blagi bože, tu su bili!“, izustila je. „Čarlse, sedaš li se ovih?“ pitala je dovoljno glasno da je njen krupni muž čuje. Došao je do žene. Obgrlio ju je oko struka. „Venčani poklon mojih roditelja. Pitao sam se zašto ih nisam ved dugo video. Sad se sedam, doneli smo ih ovamo da proslavimo naš prvi Božid kao četvoročlana porodica, sedaš se?“ Podigla je ruku do čela. „O, bože, sedam se sad. Godinama smo ih tražili, a sve vreme su bili ovde.“ „Pronašla sam ih pomešane sa nekim drugim ukrasima u kutiji za toster“, iskezila sam se. „Pa, eto objašnjenja.“ Zakolutala je očima i pogledala u muža. „Ko bi rekao da de ti skupoceni svednjaci završiti u staroj kutiji za toster?“ Zakikotala se i udarila muža po ramenu, očigledno njega krivedi za to. „Misliš da sam to ja uradio?“, nasmejao se, s krivicom u glasu.
971
„Ko drugi? Deca su bila još bebe.“ Zavrtela je glavom i fokusirala se na svednjake. „Šta god da se desilo, oduševljeni smo što ste ih pronašli.“ „Predlažem da ih držite napolju cele godine. Ako vam je nešto tako važno, podseda vas na važan dan i važne ljude, zašto vam stalno ne bi ukrašavalo kudu?“, slegnula sam ramenima, a zatim sam smesta osetila kako mi se peckava vrelina penje uz kičmu kad sam shvatila šta sam rekla. Sranje. Mija bržeg jezika od pameti vama na usluzi. „Mislim… uh, ako želite.“ Zažmurila sam i osetila kako mi se vrudina penje u grudi, vrat i obraze. „Sasvim si u pravu. Kad pođemo, ponedemo ih sa sobom i staviti ih na policu iznad kamina kod kude, Čarli“, obratila se mužu. „Kako god želiš, draga.“ Poljubio ju je u slepoočnicu. Fiju! Metak izbegnut. Kler se okrenula i uhvatila me podruku. „Stvarno si veoma pametna devojka. E sad, može li ova pametna devojka doneti staroj ženi čašu vina? To putovanje avionom je bilo pravi košmar.“ Namrštila se. Čak joj je i mrštenje bilo dostojanstveno i lepo. Verovatno zato što je bilo šaljivo, i što nije potrajalo. Ves je bio u pravu. Brinula sam hodu li ostaviti lep utisak na njih, i jesam, ali nisu zbog toga došli. Želeli su da upoznaju našu porodicu isto koliko smo mi želeli da se povežemo s njima. Par sati kasnije, nakon nekoliko čaša vina, poslužena je večera. Sindi i Maks su prevazišli sva očekivanja. Svako jelo je bilo bolje od prethodnog. Durka je bila sočna, a sos vrhunski. Bila sam prilično sigurna da sam pojela duretine i domadeg nadeva koliko sam teška. Za stolom je bilo radosno i glasno. Baš kao što sam volela. Medi mi je sedela sa jedne strane, a Ves sa druge. Zajedno smo gledali čaroliju druženja sa našim voljenima, potpuno zadivljeni. „Sad imamo porodicu, Medi“, šapnula sam joj. Glas joj je bio tih kad se nagnula prema meni. „Nisam nikad mislila da demo imati nešto ovako lepo. Nedu to nikad uzeti zdravo za gotovo.“ Stegla sam joj ruku. „Ni ja.“ „Hej, šta se vas dve tu došaptavate?“ pitao je šaljivo Ves. Odmahnula sam glavom. „Ništa. Samo uživam u ovoj nodi.“ Ves se nagnuo napred i očešao mi usne u jednostavnom poljupcu. Svaki njegov poljubac je nešto značio. Ali ovaj je bio najbolji. Zato što se zbio tokom večere na Badnje veče, gde smo prvi put spojili naše porodice. Piter, Džinanin muž, glasno je pročistio grlo i ustao, podižudi vinsku čašu. Blago je kucnuo nožem po kristalu.
972
Sve oči su se usmerile prema njemu. Spustio je čašu na sto i zagrlio Džinan oko ramena. „Imamo nešto da objavimo.“ Klerine oči se smesta ispuniše suzama. Džinan se osmehnula tako široko da sam joj videla desni. „Samo napred“, predložila je mužu, a glas joj se prekinuo kad su joj suze krenule niz lice. „Očekujemo bebu!“, objavio je Piter. I pre nego što mu je reč beba potpuno izašla iz usta, i Ves i Kler su ustali i zaobišli sto. „Divno!“ rekla je Medi, dižudi šampanjac. Kucnula sam čašom o njenu i obe smo ispile. „Čestitamo. To je divno“, kazala sam. Ves je zagrlio sestru i podigao je u zagrljaj. „Mija i ja se radujemo zbog vas.“ Tog trenutka sam shvatila puno značenje tog Mija i ja. Ves i ja nismo samo bili zajedno. Sad smo bili mi, ujedinjeni tim. Čim se venčamo sledede sedmice, spominjade nas kao Čeningove. Nikad pre nisam bila tako nešto. I morala sam priznati, dok sam gledala Vesa kako grli članove svoje porodice, miluje sestru po još ravnom trbuhu, da je biti deo nečeg vedeg, voljene porodice, ono što je istinski važno. Sad sam to shvatala. Danas mi je sinulo dok sam bila sa Maksom i njegovim klanom, Medi i njenim čovekom, i Vesovom porodicom. Nisam više plivala u barici sa samo par ljudi kojima sam se mogla obratiti. Sad sam bila u okeanu mogudnosti gde su svi oko mene bili spremni da mi pruže ruku, da mi dobace uže za spašavanje kad vode života postanu previše burne. Bila sam sredna. Istinski, predivno, prekrasno sredna. * * * Nas dvanaestoro je sedelo oko jelke gledajudi kako Izabel izbezumljeno razgleda planinu poklona koje joj je doneo Deda Mraz. Da i ne spominjem da smo i Medi i ja donele poklone i, kako se ispostavilo, isto su uradile i Kler i Džinan. Jedva su čekale da idu u kupovinu za devojčicu i, kad su otišle, nakupovale su se naveliko. „Hvala bogu što imaš privatni avion, Makse“, kikotala sam se, posmatrajudi Izabel kako otvara gomilu pribora za barbike i ciči od srede na svaki poklon. Maks je dugo izdahnuo. „Seko, u pravu si. Napunidemo tovarni prostor samo njenim poklonima.“ Tad nas je preplašio glasan vrisak. „Tata! Dobila sam pravu krunu kakvu nosi princeza!“ Izabel je pritrčala i pohvalila se najnovijom dragocenošdu.
973
„Opa, to izgleda mnogo lepo, Bel.“ Maks je skupio oči. „Čekaj trenutak, daj mi da vidim.“ Zgrabio je tijaru, ne pravu krunu, što petogodišnjakinja apsolutno nije razlikovala. Proučavao ju je pod svetlom prozora. „Ko ti je to kupio, dušo?“ Odmahnula sam glavom jer sam joj ja kupila barbi rok bend. Medi je pokazala na štafelaj i vodene boje. Kler je pokazala na još neotvoren poklon, kao i Džinan. „Da vidim to, devojčice“, rekla sam, i pružila mi je tijaru, skakududi gore-dole u ružičastoj pidžami. Tijara je bila ukrašena raznim kristalima. Pogledala sam s unutrašnje strane i pročitala firmu. Svarovski. Bože sveti. Ovo je bila prava kristalna tijara. Onakva kakve su bogatašice nosile na venčanjima ili otmenim balovima, a ne lažna kakve se kupuju među igračkama u Targetu. „Čije ime je bilo na pakovanju, dušo?“, pitala sam. Izabel je slegnula ramenima i stavila je na glavu, a male iglice su joj lepo zaronile u kovrdže. Zatim je sklopila ruke na grudima i zavrtela se onako kako samo prave princeze umeju. Da je imala lepršavu balsku haljinu, i sama bih u to poverovala. Ves je seo na rukohvat kauča i pružio mi svezu šolju kafe. Izgledao je preslatko u flanelskom donjem delu pidžame i beloj termo-majici. Da ga nisam progutala sinod, sad bih zabalavila za njim. Između nogu me je zabolelo da se podsetim kako me je jako uzeo, ali to me nije sprečilo da kujem planove i za večeras. Možda me je ubedio da ukinem zabranu seksa koju sam pokušala da mu nametnem pripremajudi se za večeras, ali izadi du kao pobednica. „Vidim da si uzela moju krunu. Izgleda prelepo na tebi, Bel“, obratio se našoj bratanici. Maks i ja smo ga odmah pogledali. Medi je frknula i zavrtela glavom. Kler se ljupko osmehnula. „Šta?“, pitao je, apsolutno nesvestan kakvo je zaprepašdenje svojim smešno razmetljivim poklonom izazvao. „Kupio si petogodišnjakinji tijaru od pravih svarovski kristala?“, pitala sam. Gledao je levo-desno. Niko nije progovarao. „Pa, da. Voli da bude princeza. Princezi treba prava kruna, a one u prodavnici igračaka su bile grozne. Video im se lepak. Ova“, pokazao je na svetlucavu novu tijaru, „zlatar me je uverio da se nede raspasti i napravio ju je vrhunski zanatlija.“ „Beznadežan si.“ Nasmejala sam se i odmahnula glavom. Kladim se da je ta kruna koštala više od povratne karte do Evrope. Slegnuo je ramenima, ne shvatajudi sasvim smisao. „Pogledaj je. Obožava je. Samo ste ljubomorni jer sam joj kupio bolji poklon nego vi.“
974
Potapšala sam ga po butini. „U pravu si, dušo, ljubomorna sam“, izjavila sam da mu udovoljim. Iskezio se, spustio na kolena i preturao po božičnim poklonima. Pronašao je i ostale koje je kupio i podelio je svakom po jedan. Mislila sam da su pokloni koje sam ja kupila za sve, ali očigledno nije bilo tako. I on je bio zasebno u kupovini. Napomena: Razgovaraj o božičnoj kupovini sa mužem sledede godine tako da ne dupliramo poklone. „Ne budi ljubomorna. Kupio sam i tebi nešto sjajno.“ Podigla sam levu ruku, pokazujudi verenički prsten. „Ved sam dobila nešto sjajno.“ „To nije božični poklon. Hajde. Otvori.“ Kutijica je bila umotana u crveni i zlatni papir. Pokidala sam ga i unutra pronašla kutijicu za nakit. Podigla sam pogled ka Vesu i namrštila se. Znao je da nisam tip devojke koja očekuje mnogo dragulja, niti sam žudela za njima. „Veruj mi.“ Prešao mi je prstom preko obraza i sklonio mi kosu iza uha kao što je često činio. Otvorila sam poklon i unutra pronašla platinasto srce. Srce nije bilo sasvim ravno. Visilo je iskosa na lančidu. Sredina mu je bila probušena tako da se kroz njega videla koža ili majica. Ogrlica je bila prelepa. „Okreni ga i pročitaj natpis.“ Koleno mu je grozničavo skakalo, od uzbuđenja ili razdražljivosti. Pretpostavljala sam da je zbog onog prvog. Poseduješ moje srce. Jednostavan natpis je pratio liniju tankog srca. Jednostavno, ali sa mnogo dubljim značenjem. Progutala sam knedlu kad mi se pravo srce skupilo i steglo. „Sviđa li ti se?“, pitao je. Zažmurila sam i trudila se da ne zaplačem. Nisam želela da me ostatak porodice vidi uplakanu i slinavu. Umesto toga, ustala sam, uhvatila ga za obraze i poljubila ga pravo u usta. Par trenutaka smo se ljubili pred prostorijom punom ljudi. Ne samo ljudi. Pred našim porodicama. Smatrala sam da im je to dobra praksa jer demo se kasnije u životu Ves i ja često tako ponašati u javnosti. U ovakvim trenucima ne bih mogla da se zaustavim. „Sačuvajte to za venčanje!“, glasno je zaječao Maks da me podseti gde sam. Odmakla sam se. Vesove oči su bile blistavozelene. „Sviđa joj se“, prošaputao je. Pokušavajudi da obuzdam emocije, pozvala sam Izabel da mi pomogne u pretraživanju planine božičnih poklona da nađemo poklon za Vesa.
975
Predala sam mu moj poklon. Osmehnuo se kad je ugledao kutijicu što nije bila mnogo veda od one koju je on poklonio meni. Pokidao je papir isto kao Izabel. Tako sam još nešto saznala o njemu. Voleo je poklone. To sam zapamtila za kasnije, ved planirajudi kako du ga razmaziti za rođendan ako mu to donosi toliko radosti. Otvorio je kutiju. Unutra je bio sat od belog zlata sa debelim smeđim kaišem. „Mija, neverovatan je. Nešto što du definitivno nositi…“, topio se. „Okreni ga“, zatražila sam. Na poleđini je lepim rukopisom pisalo u dva reda: Zato što si me zapamtio… Tvoja sam. Mija Progutao je knedlu tako polako da nisam bila sigurna kako to da shvatim. „Samo jedan poklon koji sam dobio je bolji od ovog.“ Udahnuo je i podigao glavu. Oči su mu bile nežne i iskrile su od radosti. „Poklon tvoje ljubavi.“ Nasmešila sam se i opet ga poljubila. Mnogo kasnije te večeri otvorila sam vrata kupatila obučena u Vesov poslednji božični poklon. Grudi sam ugurala u crveni plišani pušap grudnjak sa belim paperjastim rubom. Donji deo je bio minijaturna suknja sa istim paperjastim rubom koji mi nije do kraja pokrivao guzu. Na nogama sam imala par crvenih čarapa i crne lakovane kožne vrtoglavo visoke cipele. Te cipele nisu bile za hodanje. To su bile cipele za jebanje. Kosa mi je padala u crnim uvojcima niz leđa, golicajudi me odmah iznad stražnjice. Izgled sam upotpunila odgovarajudom Deda Mrazovom kapom. Dok sam se naslanjala na vrata kupatila, svetlo iza mene padalo je na krevet. Ves je ležao na njemu potpuno nag, sa ved ukrudenim udom, vlažnim na širokom glavidu. Jebote! Poželela sam da ga poližem od korena do vrha i nazad. Uzmem ga u sebe i pokažem mu koliko mi je današnji dan značio. Koliko mi je promenio život nabolje. Da ga navedem da to oseti svakim prodiranjem, svakim poljupcem, svakim dodirom kao što sam ja osetila sve do srži kostiju. Trudedi se da ostanem pribrana, podigla sam ruku iznad glave i izazivački izvila leđa. „Jesi li bio nevaljao ili dobar ove godine, dečače?“ spustila sam glas, pazedi da čuje koliko ga želim u svakoj reči. Uzdahnuo je kad me je video. „Jebote, dođavola.“ „Daaaakle… nevaljao?“, podsmehnula sam se.
976
Ispružio je ruke i stegao šake u pesnice kao da se jedva suzdržava. „I jedno i drugo! Dolazi sad ovamo i pusti me da otpakujem poklon!“, zarežao je i spustio ruku da obuhvati nabrekli kurac. Želela sam da se spustim na kolena i dopuzim do njega, pa sam tako i uradila. Poludeo je… a onda i ja. Ispostavilo se da je moj frajer definitivno bio nevaljao, ali, oh, na tako lep način. Uzdahnuo je kad me je video. „Jebote, dođavola.“ „Daaaakle… nevaljao?“, podsmehnula sam se. Ispružio je ruke i stegao šake u pesnice kao da se jedva suzdržava. „I jedno i drugo! Dolazi sad ovamo i pusti me da otpakujem poklon!“, zarežao je i spustio ruku da obuhvati nabrekli kurac. Želela sam da se spustim na kolena i dopuzim do njega, pa sam tako i uradila. Poludeo je… a onda i ja. Ispostavilo se da je moj frajer definitivno bio nevaljao, ali, oh, na tako lep način.
977
DESETO POGLAVLJE Najdraža Mija, Žao mi je što ti se nisam javljao na pozive proteklih mesec dana. Ne želim da moje neprilike više utiču na tvoj život. Ja sam slomljen. Znao sam i ranije da imam poteškoda spidem. Shvatao sam da put kojim sam išao nije bio zdrav i da me na kraju može ubiti. U ovo vreme prošle godine nije mi bilo važno. Ved sam izgubio tvoju majku. Vas devojke sam odgurnuo. Bilo bi jednostavno da se sve okončalo. Sad znam da je to bilo bežanje. Ti i Medison nikad nije trebalo da prolazite kroz ono što sam vam priredio. Ježim se od pomisli da si radila za Mili da me spaseš i otplatiš mi dugove. Ne želim više nikad da budem takav teret tebi i sestri. Zato du zasad dati sebi neko vreme da razmislim šta treba da radim. Kako ili mogu li uopšte da se promenim. Javidu se kad shvatim. Sad živite život za sebe. Ne brinite za mene. Zamolidu te da paziš na sestru, ali to je glup zahtev. Bila si joj bolji roditelj nego majka i ja ikad. Mija, nadam se da si sredna s tim muškarcem i zadovoljna životom u Kaliforniji. To ti želim. Sredu. Ti, više nego bilo ko drugi, zaslužuješ sredan kraj. Volim te više nego što deš ikad znati. Tvoj tata Suze su mi tekle niz lice dok sam ponovo čitala pismo koje sam primila pre par dana. Toliko suprotstavljenih osedanja me je kljucalo u glavi i stvaralo zbrku. Kako da ih isključim? Posle toliko godina brige za tatu, je li trebalo samo da prestanem da brinem? Zaboravim da imam oca? Možda je to bila dobra zamisao. To je definitivno izjavio u pismu. Da živim svoj život. Nastavim, ne brinuči za njega. Kad sam poslednji put tako uradila, završio je s milionskim dugom, a ja u kancelariji tetke Mili, gde sam prodavala svoje društvo onom ko ponudi najviše. Nisam više bila ta devojka. Nikad više nisam mogla biti ta devojka. Sutra du se udati za Vestona Čarlsa Čeninga III. Nede više biti Mije Sonders. Na njenom mestu de biti udata žena. Bolja žena, jer du imati snagu Vesove ljubavi pored sebe u svemu. Uključujudi i to kako du se ponašati prema ocu u bududnosti. 978
Što sam više razmišljala o njegovim rečima, ljutnja mi je sve više rasla. Kako se usudio da me otpise! Takvo pismo je bilo prilično smešno, ali sasvim prikladno, jer sam ja koristila isti način delovanja sa vedinom klijenata. Izgleda da sam to nesvesno usvojila od dragog starog tate. Još me je ljutilo. Sutra se udajem. Znala sam da bi mu putovanje bilo teško, ali očekivala sam da de se potruditi. Ves je nameravao da pošalje privatni avion po njega, plati bolničarkama da mu pomognu tokom putovanja, samo da mi otac bude na venčanju. To je bio jedini dan u životu kad mi je bilo potrebno njegovo prisustvo. Trebalo mi je da brine više o meni nego o sebi. Želela sam da živi za mene tog jedinog blaženog dana čitavog mog postojanja, a on nije mogao. Znao je da se udajem prvog januara. Razgovarali smo o brigama da možda nede biti spreman da putuje tako brzo nakon izlaska iz bolnice. Zakleo se da ga ništa nede sprečiti da vidi kako mu se derka udaje. A onda sam primila pismo. Pogledala sam prostrani okean sa balkona naše spavade sobe. Ljudi su se kretali po ravnijem delu plaže, pripremajudi sve za sutrašnji događaj . Izrađeni su drveni podijum i senica. Postavljeni su na privatni deo plaže koji je bio u Vesovom vlasništvu, pa smo napravili i kamenu stazu do njih. Sutra de sezonsko cvede ispuniti prostor koji de nam poslužiti za naš mali privatni obred. Kasnije demo tamo postaviti klupu da možemo sedeti i upijati besprekoran pogled na okean. „Hej, ludačo, šta se radi?“ Skočila sam na stolici. „Gospode! Možda da najaviš dolazak slededi put, hodeš li?“ Džinel se spustila preko puta mene. Odmah je podigla noge na ogradu. „Što si tako napeta?“ Spustila je sunčane naočare da me pogleda preko okvira. „Frka? Noge su ti se ohladile?“ Lukavo sam se osmehnula i zavalila. „Devojko, noge su mi tople kako samo mogu biti u agsicama.“ Podrugljivo se osmehnula. „Agsice su ružne. Niko ti to nikad nije rekao? Ne ružne, nego jebeno ružne. Ko želi da hoda unaokolo kao da se sprema da gazi kroz duboki sneg?“ Sklonila je plavu kosu nazad. „Ne razumem kome se to sviđa.“ „Meni, eto kome!“ Podigla sam stopalo na ogradu i osmotrila čizme. Bile su prilično ružne. Da nisu bile tako prokleto udobne, bacila bih ih. Avaj, čim sam uvukla stopala u njih i videla koliko su lake ili da kažem osetila koliko su lake – kao da hodam po divnim paperjastim oblacima – osvojile su me. „Pa, hodeš li mi redi šta ti je izazvalo taj izraz na licu? Kad sam izašla ovamo, izgledala si kao da si nanjušila psede govno, a nisi mogla otkriti odakle dopire smrad.“
979
Uzdahnula sam i pružila joj pismo. Zgrabila ga je i proučila. Iskrivila je usta i zapanjujude su joj pobelela dok je čitala. „Sebični drkadžija.“ Glas joj se podigao za oktavu. „Ne mogu da verujem da ti je ovo uradio pre venčanja. Posle svega…“ Odmahnula je glavom. „To je to. Lično du ga ubiti. Ne može zajebati moju najbolju prijateljicu nakon što si se žrtvovala.“ Ustala je i podbočila se. „Znaš šta? Pozvadu ga. Redi du mu da je beskičmenjak, nikakav…“ Presekla sam je odmahivanjem ruke iz zgloba. „Nede pomodi. Ako išta, samo de se gore osedati i ponovo de se vratiti pidu. Pretpostavljam da ionako hode. Ton ovog pisma ne ostavlja mi mnogo poverenja u ishod. Ali znaš šta, Džin?“ Dunula je i ponovo sela. „Ne mogu više da brinem. Završila sam. Naravno, uvek du voleti oca. On je moj tata. Koliko god dobrih dela da sad učini, ili kakvim god sranjem da me zaspe, to se nikad nede promeniti. Trenutno nemam prostora u srcu da dozvolim novo razočaranje, kao s majkom. Boli li? Jebiga, da, boli. Jako. Ali sutra je novi dan.“ Pomislila sam na Vesov osmeh, način na koji me je dodirivao, gledao me sa obožavanjem. „Ves sve čini lepim. Čak i mene. Fokusiradu se na to i živeti život kupajudi se u lepoti koju mi pružaju on i zajednički život.“ Klimnula je glavom. „Pre svega, uvek si bila lepa. Jebeno zapanjujude prelepa. Drugo, kapiram te. Ne razumem, jer želim da šutnem matorca u jaja, ali vidim da ti je to potrebno da bi nastavila dalje. Vreme je. Osim toga, svi idemo dalje.“ Skrenula je pogled u daljinu gde je okean gurao talas za talasom na besprekornu plažu. Imala sam taj pogled da u njemu uživam svaki dan. Bila sam prokleto sredna i morala sam da prekinem to samosažaljevanje i počnem da cenim sve što imam. Međutim, najpre, Džinel je rekla nešto što je bilo vredno pažnje. „Treba li da shvatim iz te izjave da se seliš… na primer, na Havaje?“ Tužno se osmehnula. „Ne, ne selim se. Zadržadu se ovde neko vreme. Ako vam ne smeta da boravim u gostinskoj kudi.“ „Nimalo. Ostani koliko god hodeš. Ostani zauvek. Ved sam ti rekla da želim da budeš tu. Potrebna si mi. Kad se skrasim, trebade mi moja najbolja drugarica. Ali moram redi da sam malo iznenađena. Tebi i Taou je dobro išlo, zar ne?“ Klimnula je glavom. „Da, ima sve što sam ikad želela u muškarcu. Samo, ne želi me. Pa…“ Zlobno se osmehnula, ali nije joj se videlo u očima. „Želi samo delove mene.“ Udarila sam je po mišici. „Šalu na stranu. Kako to misliš?“
980
Slegnula je ramenima i skrstila ruke na grudima, očigledno zauzimajudi odbrambeni stav. „Voli da provodi vreme sa mnom, šali se, a tucanje je predivno…“ „Sve zvuči savršeno“, prekinula sam je, ne želedi da počne s iznošenjem pojedinosti. Kad se radilo o seksu, moja najbolja drugarica nije bila stidljiva. Nipošto. Uživala je da iznosi najprljavije pojedinosti, i ponekad sam želela da ih čujem, ali ne nod pre venčanja. Moralo je biti nečeg svetog u tome. Zabacila je glavu i pogledala u nebo. „Želi suprugu i majku za svoju bududu decu. Ženu o kojoj de brinuti, a ne ženu što želi da radi. Godinama sam usavršavala svoj zanat. Hodu još godinama da plešem pre nego što odustanem. Oduvek sam sanjala o otvaranju plesnog studija za decu nakon toga. A onda, ako du prihvatiti majčinstvo, uradidu to kad ja odlučim. Mogla bih držati studio i deca bi išla sa mnom. Tako je radila moja učiteljica plesa. Deca su joj bila u ogradici za bebe dok je ona podučavala. Možda je napladivala manje za časove pošto je moglo dodi do prekidanja tu i tamo, ali uglavnom je bilo odlično. Odrasla sam s tom decom, plesala s njima kasnije u predstavama. Je li mnogo ako to isto priželjkujem za sebe?“ Skupila je oči kad je stavila laktove na kolena i spustila glavu na šake. „Ne, nije mnogo. Ako je to tvoj san, moraš da se boriš za njega, osim ako se ne ukaže neka druga prilika koju želiš još više. Jesi li razgovarala s Taom o tome šta si planirala za sebe?“ Uzdahnula je. „Da, i rekao je kako njegova žena nede raditi, osim ako nije u pitanju porodični nastup.“ „Pa, i oni su plesači, možda bi mogla…“ Zakolutala je očima i pogledala me kao da sam tvrdila da je Bred Pit na ulaznim vratima spreman da ponudi usluge oplodnje. „Dobro.“ Polako sam izdahnula. „Nije baš tvoj stil plesa.“ Narogušila se. „Ne.“ „Ali… Tao je tvoj tip muškarca. Vredi li zbog njega odustati od tog sna?“ Zažmurila je i duboko udahnula. „Jesam li grozna ako kažem ne, ne vredi? Barem ne sad, kad mi je tek dvadeset pet. Za par godina, možda bih mislila drugačije. Ali dotad…“ „On de nastaviti dalje. Ne, shvatam. Pa, jeste li definitivno raskinuli?“ Dunula je i sela. „Ni blizu. Mada se nadam da de shvatiti poruku.“ Nasmejala sam se. „Misliš pre nego što se ukrca na avion i ulovi te?“ Ruka joj je poletela napred, pokazujudi na moj nos. „Pogodak! Imamo pobednicu.“ Zaječala sam. „Ovo mi je poslednje veče kao slobodne devojke.“
981
„Hej, nisam ja kriva što mu se toliko dopalo da ti je ponudio prsten! Sama si kriva. Ustaj, ženo, i idi u kuhinju da mi napraviš sendvič.“ Koliko je samo snage imala u ruci kad me je povukla da ustanem. „I nedemo više brinuti zbog tog sranja. Naredna dvadeset četiri sata bide ti najsredniji u životu, a kao glavna deveruša, ima da se pobrinem za to.“ Zgužvala je očevo pismo u loptu i bacila ga preko ramena sa balkona. Nisam čak ni pogledala da vidim gde je palo. „Shvataš da mi je Medi glavna deveruša, je li tako?“ odgovorila sam. Stavila je ruke na uši. „La-la-la-la-laaaaa-la-la-la-laaaaaa.“ Ah, Medi de je verovatno dovesti u red. Prekrivači su se tako polako pomerili da ne bih ni primetila da se za njima nije pomerilo i koleno koje je pritisnulo dušek. Polako sam udahnula, dišudi ravnomerno tako da ne zna da sam budna. Miris mog muškarca i okeana pogodio mi je čula, izazivajudi mi nalet požude i želje kroz telo. Ipak, pretvarala sam se da spavam, jer me je više zanimalo kako namerava da izvede taj iznenadni napad nego da mu stavim do znanja kako znam da je tu. Nešto sveže, ali ne hladno, dodirnulo mi je zadnji deo vrata i spustilo se u laganom milovanju preko svake izbočine na mojoj kičmi. Nisam mogla sprečiti drhtaje koji su usledili. „Znam da si budna, dušo.“ Izgovorio je i ugrizao me za stražnjicu preko jednostavnih pamučnih gadica. Nisam očekivala verenika nod uoči venčanja jer smo se dogovorili da se nedemo videti, kao što nalaže tradicija uobičajenog nevesta-mladoženja scenarija. Obično me nije zanimala tradicija, ali zvučalo mi je ljupko kad je Kler Čening to zatražila. I evo ga moj frajer – krši pravila. „Nismo se još ni venčali, a ti ved kvariš tradiciju?“ Zavukao mi je ruke ispod gadica i povukao ih niz noge. Ostala sam na stomaku, licem okrenutim na stranu da mu vidim slededi potez. Ako ved krši pravila, morade da obavi sav posao sam. Tad bih mogla da tvrdim kako sam bila samo bespomodna žrtva, a ne podstrekač. „A tebi je kao stalo.“ Podrugljivo je dunuo i protrljao tom hladnom stvarčicom preko mog golog dupeta pre nego što mi ju je zavukao između butina. „O!“ Skočila sam kad mi je osedaj prešao preko otvora. Stvarčica je nestala i ostala sam samo sa golicavom potrebom među butinama i zvukom Vesovog dubokog disanja.
982
„Ruže pomešane s medom između tvojih butina. Dušo, voda mi ide na usta“, prostenjao je. Prebacila sam se na bok i okrenula. Trljao je kao krv crvenu ružu ispod nosa. Čim su nam se pogledi sreli, isplazio je jezik i olizao ivicu ruže. Otvorila sam usta, zamišljajudi šta je okusio na tom cvetu. „Ukusno, ali nedovoljno.“ Grlo mu se pomerilo, a oči su se zažarile vrelije od vatre. Gledala sam kako me je zajahao. Na sebi sam imala samo belu rebrastu potkošulju, pošto mi je skinuo gadice. „Vese, ne bi trebalo da si ovde“, upozorila sam ga malodušno. Talasi vreline zapljuskivali su mi matericu i širili se, a preko butina mi se širila potreba dok sam govorila. Sudedi po tome kako me je gledao – kao da sam fontana mladosti, a on umire od žeđi – nije nameravao da ode, ved da mi zaglavi debeli kurac duboko i ostane tu dovoljno dugo dok ne obezbedi sebi blaženstvo. Znala sam, a znao je i on. Zašto sam se, dođavola, opirala? O, tako je. Njegova majka pomenula je da je štos u dobrom početku braka u tome da apstinirate u nodi pre venčanja. Da ne vidite nevestu pre nego što krene kroz prolaz u crkvi. Iznela je pregršt glupih sujeverja, što mi je tog trenutka dobro zvučalo. Suočena sa muškarcem Vesovog izgleda, koji je želeo da mi radi to što je želeo, sve ono zbog čega bih mu zapevala hvalospeve i povezala se ponovo sa Svevišnjim… ta sujeverja su mi sve više zvučala kao folklor što me je duže gledao u oči. Bilo je neke žestine u njegovom telu kad se postavio iznad mene. Samo u boksericama i majici, podigao je jednu snažnu ruku i prevukao je majicu preko glave, otkrivajudi gvozdene grudi na moje zadovoljstvo. Ne grudi. Ne, samo ne to. Nisam mogla odneti pobedu protiv beskrajnih prevoja i primamljive kože preda mnom. Nje bilo mogude. Ved sam prošla tim putem. Bio je stenovit, neravan, i prepun šiljaka koji su mi bušili zamišljene gume. Jednom kad bih spustila usne na te grudi, samo na jedan kao kamen tvrd kvadrat njegovog stomaka… igra bi jebeno bila završena. Imaš volju ratnice, podsetila sam se. Čula sam taj izraz u nekoj reklami, ili u nečemu što sam gledala na TV-u, i ponavljala sam to sebi. „Hodeš li mi uskratiti ono što je moje?“, pitao je, spuštajudi mi obe ruke na potkošulju. Sklupčao je prste hvatajudi tkaninu i brzim pokretom pocepao je pamuk pravo po sredini. Jebote. Imaš volju ratnice.
983
Naginjao se napred dok sam ja odmahivala glavom. Reči mi nisu nailazile. Toplim ustima mi je obuhvatio zategnuti vrh pre nego što ga je usisao dugo i tako prokleto čvrsto. Imaš volju ratnice. „Vese…“ Čula sam sebe kako šapudem. „Reci mi da ne želiš ovo i otidi du.“ Uvlačio mi je prvo jednu bradavicu, a onda i drugu grubim zamasima jezika i sitnim grickanjem zuba. Mučio mi je dojku, cimao je, trljao i uvrtao svog drugara dok mi se kukovi nisu pokrenuli sami od sebe. Tražedi, posežudi, pokušavajudi da pronađem nešto da ublažim tu izvanrednu žudnju koju je pokrenuo. „UUhh. Ne mogu.“ Uzdahnula sam, obavijajudi mu ruke oko glave i podižudi se ka njegovim ustima. „E tako, to je moja devojka“, zarežao je i usisao mi što je jače mogao dojku u vrela usta. Podsticala sam ga, stenjudi i držedi ga tamo. Želela sam da nastavi, žudela za tim. Pomerio je koleno između mojih butina i odgurnuo mi desnu nogu, a zatim i levu, nameštajudi mi se između njih. Bio je to pokret na koji sam se navikla posle toliko meseci uživanja u raznim načinima na koje je moj muškarac vodio ljubav sa mnom. Večeras je želeo da bude blizu, što je bliže mogao. Priljubio je telo uz moje i kože su nam se spojile što su više mogle. Bez daljeg odlaganja, podigao mi je kukove i zaronio debeli kurac, sve do jaja. Uzdahnula sam, a pica mi se stegla oko njegove alatke od prodiranja. „O, bože“, uzviknula sam kad ga je izvukao i snažno zabio. „Voledu te ovako zauvek, Mija.“ Povukao se i vratio se. „Svakog dana svog života…“ Povukao se, a zatim ponovo čvrsto zaronio. „Bezuslovno… bideš voljena“, obedao je i onda uhvatio ritam. Uhvatila sam se za njega, prošaputala mu svoje zavete na večnu ljubav u vrat, na usne, grudi, gde god sam mogla da dosegnem, sve dok pritisak nije postao prejak. Počelo je da mi pulsira u krstima i širilo se, talasi vreline zagolicali su me u svakom udu i zasvrbeo me je svaki nervni završetak. Zavukao je debelu alatku u mene, jednom, dvaput, tri puta, sve dok vatra koju je pokrenuo nije buknula, a ja se uzvinula, planula tako jarkim plamenom da je taj požar zaslepio sve oko sebe. Vesovo telo iznad mene je bilo fina mašina mišida i kostiju, svaki njegov centimetar fokusiran na moju potrebu, koja je u mene ubacivala toliko zadovoljstva koliko je telo moglo da mi podnese. A podnosilo je i podnosilo, dok me nije doveo do vrištanja. Usnama mi je prigušio drugi vrisak, upijajudi moju želju za njim. Ugrizla sam ga za usne dok mu se telo kočilo, svakim delidem me
984
stežudi kao da bi odleteo kad se ne bi tako čvrsto držao. Nekoliko brzih, snažnih nabijanja, i pritisnuo me je, razbijajudi mi čvor preosetljivih živaca, što mi je pokrenulo drhtaje zadovoljstva još jednom, poslednji put, dok se praznio u mene. Trenuci su prolazili dok smo oboje teško disali jedno drugom u vrat. Zabrinulo me je koliko me je žestoko želeo. Kad je njegova mama iznela zamisao, nije se mnogo protivio. Možda uopšte i nije nameravao da to primeni. Odgurnula sam mu lice sa grudi i podigla mu bradu. Odmah me je pogledao u oči. „Jesi li dobro?“, pitala sam promuklog glasa i zadovoljena. „S tobom sam. Naravno da sam dobro“, odgovorio je. Dobar odgovor, pomislila sam, pre nego što sam se pomerila nekoliko centimetara tako da ga poljubim polako i postojano, pa se onda povučem. „Jesi li imao nekog naročitog razloga za razbijanje tradicije?“ Zakikotao se pre nego što je zastao. Oči su mu nevaljalo zasijale kad je odgovorio: „Zapravo sam se držao tradicije.“ Namrštila sam se. „Kako to misliš?“ „Pa, postoji tradicija što kaže da, ako želiš da budeš sa osobom koju voliš u nastupajudoj godini, moraš je poljubiti kad otkuca ponod.“ Bacila sam pogled na sat. Pokazivao je 12.15. „Ali ved je prošla ponod.“ Osmehnuo se. „O, ljubio sam te u dvanaest. Tačno u ponod, vrištala si ne zbog prvog, ved drugog orgazma pravo u moje grlo. Progutao sam ga u potpunosti.“ „Ti si uvrnut.“ Razigrano sam ga gurnula, ali pomerio se taman da legne pored mene. Prelazio mi je rukama preko telo kao da želi da zapamti ovaj trenutak. „Jesi li spremna za ono kasnije danas?“ „Nikad u životu nisam bila spremnija.“ Tako se široko osmehnuo da me je gotovo zabolelo srce. „Je li to pravi razlog što si ovde? Da se uveriš kako se nedu ponašati kao nevesta u Odbegloj mladi?“, pitala sam, šdudurivši se uz njega. „Ne, siguran sam u našu ljubav. Samo nisam imao potrebu da budemo razdvojeni. Dosta nodi smo proveli odvojeno, zar ne misliš?“ Poljubila sam ga u srce. „U pravu si. Toga smo imali i previše. Ovo je naša tradicija, poljupci u ponod na novogodišnje vede i zajednička nod pre venčanja, jedno drugom u zagrljaju.“ „Ne bih nigde radije bio. Hajde sad na spavanje. Sutra imamo puno posla.“ Namignuo je i poljubio me u čelo.
985
EPILOG Veston Istog trenutka kad pogledaš u oči osobe sa kojom deš provesti ostatak života – shvatiš: Ovo je poslednja žena koju deš poljubiti. Poslednja žena s kojom deš se valjati po krevetu i hladnoj posteljini. Žena što de te pratiti kroz sve preostale dane koje imaš na ovom svetu. Ima nešto tako potpuno konačno u tome. Samo što nemaš osedaj konačnosti. Imaš osedaj olakšanja. Kao da si radio milion dana, a onda konačno shvatio da si stigao do cilja. Ovo je cilj. Ovaj trenutak je sredan kraj. Za nas oboje. Mija. Kad je izašla na trem, držedi brata ispod ruke, sve je iskliznulo… Zvuk talasa… nestao. Gosti što posmatraju priviđenje u belom kako silazi bosonogo stepenicama i krede se kamenom stazom… nestali. Moja sestra, koja stoji pored mene… nestala. Sveštenik… nestao. Nije bilo ničeg osim Mije. Više nikad nede biti ničeg osim Mije. Ona je razlog mog postojanja. Ne bih bio ovde danas da nije nje. Koraci su joj bili odmereni, u skladu sa muzikom koju više nisam čuo. Jedna duga noga ispred druge. Haljina joj je bila jednostavna i elegantna. Nije se razlikovala od nje. Imala je tanke bretele, koje su se spuštale u V izrez na grudima, niz kristala oko rubova. Dopao mi se njen stas. Oblik peščanog sata sa bujnim oblinama. Haljina joj se spuštala na uskom struku i širila se, lepršajudi na januarskom povetarcu. Vreme u Malibuu je bilo blago, sa savršeno prijatna sunčana dvadeset četiri stepena, najvažnijeg dana u našim životima. Ramena, ruke, noge i stopala bili su joj goli. U boji su joj jedino bili talasasta kosa boje abonosa, ružičasto nalakirani nokti na nogama i crvenilo raskošnih usana. I naravno, njene oči. Prijatelji su se šalili da sam odlepio na Mijino telo, ali nije tako. Bile su to njene oči. Najbleđa zelena, kao zeleni ametist ako bih morao da izaberem odgovarajudi dragulj. Te oči su me pokorile od prvog dana, onog prvog dana kad je skinula kacigu, i kad je sunce obasjalo te produhovljene orbite. Još tad sam znao da bi ona mogla biti moj kraj. Ali ono što nisam znao bilo je da mi je bila i početak i sredina. Nisam želeo da čujem za svet bez nje. S njom su mračni dani postajali svetli, okrutni dani nežni, a dobri veličanstveni. Nema toga što ne bih učinio za ženu koja je došetala
986
do mene, spremna da me prihvati kao svog muža. Samo se nadam da du biti sve što joj treba. Sad i svakog narednog dana. „Da li ti Vestone Čening III…“, Mija je nečujno izgovorila i zakikotao sam se, a zatim to sakrio pretvarajudi se da kašljem dok je sveštenik nastavljao. „Lepo se ponašaj“, šapnuo sam dovoljno glasno tako da me samo ona čuje. Namignula mi je kad je sveštenik stigao do mog dela. Pogledao sam svoju devojku pravo u oči i mislio svaku reč od glave do pete kad sam odgovorio: „Da.“ Na to mi je poklonila ogroman osmeh. Osmeh koji nije bio planiran niti promišljen. Živeo sam za te neobuzdane blažene osmehe. „Da li ti, Mija Sonders…“ Sveštenik je zatražio njene zavete, ali sve mi je bilo zbrkano. Dok joj se usta nisu pokrenula. „Da“, izgovorila je, oblizala usne i ugrizla se za donju. Poželeo sam da požurim svetog čoveka da prede na onaj dobar deo. Deo gde postaje moja. Zakonski. Kako je obedano, razmenili smo jednostavne platinaste burme. Mija nije bila žena koja je želela da bude obasuta dijamantima. Ne, moja devojka je želela da živi s vetrom na licu i brzinomerom koji se penje do zastrašujudih nivoa. Pošto sam ja bio tip muškarca koji svojoj ženi pruža ono što želi, a želeo sam samo da je usredim, pravi venčani poklon ju je čekao na kolskom prilazu. Isprsio sam se sa MV agustom FCC, motorom za kojim je balavila. Da, pretražio sam joj internet-istoriju. Čudna je to žena. Čovekbi očekivao da vidi kako je pretraživala nešto poput Viktorijas sikreta i Blumingdejls, ali ne i moja devojka. Ne, vedina njenih pretraga bila su mesta za medeni mesec i veb-stranice s motorima. Nasmešio sam se dok je sveštenik nastavljao da brblja. Prsti su mi se trzali od iščekivanja dok sam je držao za ruke, čekajudi onaj deo gde je trebalo da zapečatimo doživotni dogovor. „Sad možeš poljubiti mladu.“ Nije još ni izgovorio reči kad sam uhvatio svoju devojku za obraze i ustima progutao njena. Mirisala je na mentol i šampanjac. Apsolutno preukusno. Nakrivio sam joj glavu i gurnuo joj jezik u usta, uvlačedi joj jezik u igru. Tiho je zastenjala dok se dobrovoljno prepuštala poljupcu, hvatajudi me za ramena, privlačedi me bliže. Živeo sam za taj trenutak da me čvrsto stegne. Bio je to dokaz da je i njoj svaki poljubac značio isto koliko i meni. Nisam želeo nikad da je pustim. Najbolje u svemu tome kad se oženite ženom koju volite je to što nikad i ne morate.
987
U protekloj godini, zajedno s Mijom i pod njenim uticajem, i ja sam naučio da verujem u putovanje. Samo, kad smo ved kod toga, naša putovanja se nikad zapravo ne završavaju. Svaki dan može biti početak novog. Novog života. S Mijom, našom porodicom, i prijateljima koje smo usput stekli… naše putovanje je zapravo tek počelo. KRAJ Nekako… Nastavite s čitanjem posebnog dodatka Gde su sad.
988
GDE SU SAD Alek Diboa, svetski poznat umetnik i pohotni Francuz, živi u svojoj domovini, gde njegove slike i dalje suvereno vladaju svetom umetnosti. Trenutno deli svoje vreme sa dve francuske zavodnice koje istovremeno tvrde da su trudne s njim. Hektor i Toni Fazano su dobro i žive američki san. Venčali su se ubrzo posle Mije i Vesa i unajmili mladu studentkinju koja je pristala da bude surogat majka, donirajudi dva jajašceta da ih obojica oplode spermom, tako da dobiju biološko dete. Platili su devojci studije, i ona zadovoljno radi u sedištu njihove kompanije. Hrana Fazanovih je stigla i do zamrzivača i nadmašila je sva druga smrznuta jela kao vodedi proizvod među smrznutom hranom odličnog ukusa, kako im je tvrdio slogan. Svi Fazanovi su sad multimilioneri, uključujudi i mamu Fazano. Mejson i Rejčel Marfi venčali su se kao što je i planirano – na zabavi koju je časopis Pipi proglasio venčanjem veka. Mija im je bila jedan od svedoka, a smoking joj je pristajao kao nikome. Mejs i Rejč trenutno imaju troje dece, koja zaokupljaju Rejčel dok joj muž postavlja rekorde u bejzbolu. Otad postavlja i sopstvene rekorde i one za Red sokse. On i žena planiraju da jednog dana kupe tim. Taj i Ejmi Niko imali su raskošno havajsko venčanje s vatrenim plesom, hulom, i tradicionalnim samoanskim duhom. Ejmi otad izbacuje malene Tajeve kopije. Posle četiri dečaka, konačno je dobila plavokosu, plavooku boginju po imenu Nejša, samoansko ime, što doslovno znači skriveno blago. Voren i Ketlin Šipli provode drugu polovinu života putujudi po svetu. Vorenov poseban projekat godinama je primao priznanja zbog obezbeđivanja resursa zemljama Tredeg sveta i zemljama pogođenim ratom. Dobio je nagradu za humanitarca godine od američkog Crvenog krsta za trud u dobrotvornim davanjima. Arona Šiplija optužio je Predstavnički dom i osudio Senat nedugo nakon neprilike sa Mijom. Pošto je ostao bez priliva očevog novca, pribegao je proneveri velikih svota od sponzora kampanje i obedavao usluge korporacijskim konglomeratima u glasanju Senata. Trenutno se nalazi u privatnom federalnom zatvoru sa minimalnim obezbedenjem u Bejkersfildu, u Kaliforniji. Anton Santjago i Heder Rene u poslednjih deset godina našli su se na vrhu svih mogudih lista hip-hopa poznatih muzičkoj industriji. Sad zajedno vode Voli nas, najtraženiju muzičku produkcijsku kudu za pop i hip-hop. Provode dane i nodi
989
radedi i podižudi svoju derku, koju su prikladno nazvali Fejt42. Njih dvoje su, i uvek de biti, najbolji prijatelji, što ih je na kraju odvelo do odluke da dobiju zajedničko dete pre nego što bude prekasno i budu prestari. To dete je bilo proizvod veštačke oplodnje. Sredni su u zajedničkom domu sa derkom dok se smenjuju u tom poslu. Maksvel i Sindi Kaningam žive na istom rancu u Teksasu sa petoro dece. Na Maksovu žalost, Džekson je jedini dečak, a Sindi je odbila da još rađa. Dali su jednoj devojčici drugo ime Mija, a drugoj Medison. Peto dete su nazvali po Sindinoj majci. Maks je zauzet kao i uvek upravljanjem Kaningam nafte i gasa uz pomod mlađe sestre. Blejn Pintero i njegov tim veselih uterivača služe deset uzastopnih doživotnih robija u zatvoru sa maksimalnim obezbedenjem u Nevadi zbog podmetanja bombe koja je ubila desetoro ljudi. Tih desetoro su bili dileri droge, trgovci belim robljem, zelenaši, i poznate ubice, dakle osobe koje bi svakako bile uhapšene. Ispalo je dobro, kako god okrenete. Majki Sonders nikad nije preboleo ženin odlazak i konačan razvod petnaest godina kasnije. Ostao je u Vegasu i zaposlio se kao domar u lokalnoj kuglani. Više se ne kocka i ne pozajmljuje novac od zelenaša, a vreme uglavnom provodi u programima Anonimnih alkoholičara. Mija i Medison se trenutno vrlo retko čuju sa ocem. Doktor Dru Hofman i dalje je doktor za holivudske zvezde, u Kaliforniji, i ženio se i razvodio šest puta. Keti Roulinski napredovala je na poslovnoj lestvici i sad vodi Senčeri prodakšens kao izvršna direktorka, ima vilu na Beverli Hilsu i udala se za svog zgodnog asistenta. Kent i Meril Benks žive život kao i uvek što su živeli. Kent dizajnira savremene brvnare širom sveta, dok njegova, sad zakonita, žena, Meril, slika i vodi galeriju. Uživaju u redovnim posetama Teksasu, gde provode vreme udovoljavajudi unucima. Mili Kolgrouv, poznatija kao gospoda Milan, i dalje vodi Izvrsnu pratnju. Klijentela joj je elitna, a njene devojke čuvene su po lepoti i diskreciji. Mili se zabavlja s istaknutim gospodinom koji je do nje došao prvobitno kao klijent u potrazi za zrelijom ženom. Umesto pratilje, pronašao je nju. U stabilnoj su vezi ved nekoliko godina. Mili odbija da ga zove drugačije osim jačom polovinom, pošto veruje da bi im izjašnjavanje uništilo vezu. Džinel zvana Smrdljiva Drolja vodi elitnu plesnu školu koja posluje sa slavnim ličnostima i glumcima u usponu koji treba da nauče ples u centru Los Andelesa. Imala je nekoliko dobrih i loših veza dok konačno nije naletela na muškarca koga 42
Engleski: Vera. (Prim. prev.) 990
nije mogla odbiti, od kog nije mogla pobedi ili se sakriti. Njena životna priča jeste i uvek de biti u stanju kretanja. Ali srednija je nego što je ikad bila. Medison i Met Rejns su u braku. Ona je doktorirala i postala je glavna naučnica u Kaningam nafti i gasu. Met i njegovi roditelji vode poljoprivredno imanje Čening, Kaningam i Rejns. Medison i njen muž imaju sina po imenu Mičel i trenutno očekuju i drugog. Dete još nije dobilo ime pošto se par prepire oko izbora još jednog imena na M. Medi želi da se drži tradicije, a Met želi da je prekine i počne iz početka. Ves i Mija Čening, naš junak i junakinja, žive sredno u Malibuu preko školske godine, a u Teksasu za vreme praznika i raspusta i šest sedmica svakog leta. Imaju dvoje dece, sina po imenu Maršal Džekson i derku po imenu Madilin Kler. Zajedno, muž i žena pišu, produciraju, biraju ekipu i režiraju sopstvene filmove. Poslednji film koji su napisali i producirali, Calendar Girl, napravio je čudo na bioskopskim blagajnama i doneo im trista miliona od prodaje karata samo prve nedelje. Par uživa u surfovanju, igranju sa decom, radu na najnovijem filmu i vođenju ljubavi uz zvuke okeana pod okriljem nodi. Verujudi u putovanje koje ih je spojilo, sad hodaju jedno uz drugo. PRAVI KRAJ Za sada…
991
