MENADŽMENT (ORGANIZACIJA) I TEHNOLOGIJA GRAĐENJA
NORMIRANJE I PLANIRANJE PREDAVANJA ZA STUDENTE VII SEMESTRA
UVODNO PREDAVANJE ŠTA JE PLANIRANJE GRAĐEVINSKIH RADOVA? PLANIRANJEM GRAĐEVINSKIH RADOVA DAJE SE ODGOVOR NA PITANJA: 1. ŠTA SE RADI? Projektna dokumentacija: tehnički opis, osnove i preseci, predmer radova rezultat: planerski predmer, formiranje tehnoloških celina 2. KAKO SE RADI? Tehnologija izvođenja radova rezultat: tehnički opis, usvojena tehnologija, frontovi rada, strategija izvođenja radova 3. OD KOJIH AKTIVNOSTI SE SASTOJI ČITAV POSAO (PROJEKAT)? Ciljevi planiranja, nivo planiranja, ugovorne obaveze alati: WBS (work breakdown structure ) rezultat: spisak aktivnosti 4. KOJI RESURSI SU POTREBNI ZA SVAKU AKTIVNOST? Normiranje - statički planovi rezulat: radna snaga (h), materijal (m3, t, m2...), mehanizacija (h) 5. KOLIKO KOŠTA I KOLIKO TRAJE SVAKA AKTIVNOST? Normiranje - statički planovi rezultat: trajanje i koštanje svake aktivnosti 6. KOJIM REDOSLEDOM SE IZVODE AKTIVNOSTI? Mrežno planiranje - dinamički planovi rezultat: struktura mrežnog plana 7. KAD AKTIVNOSTI POČINJU I ZAVRŠAVAJU? KADA I KOLIKO RESURSA JE POTREBNO? KADA I KOLIKO NOVCA JE POTREBNO? statički planovi, struktura mrežnog plana alati dinamičkog planiranja: proračun "napred-nazad", gantogram, histogram resursa, ciklogram (ortogonalni plan), finansijski histogram, "S" kriva rezultat: početak i kraj svake aktivnosti, vremenske rezerve, dinamika angažovanja resursa, dinamika potrebnih finansija 8. DA LI SU PLANOVI OPTIMALNI? Ocena planova na osnovu rezultata tačke 7 (ciljevi, ugovorne obaveze, uposlenost resursa ...). Po potrebi, sprovodi se optimizacija planova: po završetku tačke 7 (prva iteracija), postupak se ponavlja (tačke 5-6-7) do usvajanja konačnih planova
ŠTA JE PLANIRANJE GRAĐEVINSKIH RADOVA (FORMALNO)? PLANIRANJE I NORMIRANJE RADOVA (ZAJEDNO SA JOŠ NEKIM ELEMENTIMA: ORGANIZACIJA GRADILIŠTA, ZAŠTITA NA RADU, ŠEMA UPRAVLJANJA PROJEKTOM, MATRICA ODGOVORNOSTI itd.) ČINI "PROJEKAT ORGANIZACIJE I TEHNOLOGIJE GRAĐENJA". U MNOGIM ZEMLJAMA TO DOKUMENTACIJE, KOD NAS NIJE.
JE
OBAVEZAN
DEO
ČEMU SLUŽI PLANIRANJE? Planiranje na projektima ima višestruku funkciju:
1. 2. 3. 4. 5.
ZA FORMIRANJE PONUDE ZA UGOVARANJE IZVOĐENJA RADOVA ZA UPRAVLJANJE IZVOĐENJEM RADOVA ZA KONTROLU IZVOĐENJA RADOVA ZA NAPLATU IZVEDENIH RADOVA
NAPLATA IZVEDENIH RADOVA
FORMIRANJE PONUDE
KONTROLA IZVOĐENJA RADOVA
UGOVARANJE IZVOĐENJA RADOVA
IZVOĐENJE RADOVA
slika br.1 - Poslovi na projektu za koje je potrebno planiranje
PROJEKTNE
NORMIRANJE Svrha normiranja radova je višestruka: •
• • •
pruža potrebne elemente za planiranje potreba u materijalu, mehanizaciji i radnoj snazi omogućuje određivanje koštanja i trajanja aktivnosti za potrebe mrežnog planiranja omogućuje ostvarivanje nagrađivanja prema učinku služi kao referentna vrednost u slučaju sporova tokom izvođenja radova itd.
Po definiciji norme predstavljaju : prosečan utrošak radnog vremena, materijala i mehanizacije za izradu jedinice mere prema tehničkim propisima. Izražene su pod pretpostavkom dobre organizacije radnog mesta, rada pod normalnim uslovima prosečnog radnika koji racionalno koristi svoje znanje, materijal, alat i mašine, ostvarujući dobar kvalitet građenja. Normativi se zasnivaju na proverenim rezultatima nauke, tehnike i iskustva. Norme delimo po proizvodnim resursima na: norme ljudskog rada, norme mašinskog rada i norme materijala. • • •
Norma ljudskog rada je vreme potrebno prosečno obučenom radniku, da po određenom postupku i redosledu radnih operacija, određenom vrstom materijala, određenim alatima i mašinama, u normalnim uslovima okruženja, uz normalno zalaganje i zamor, izvrši tačno određeni posao.
Normativ je dokument donesen konsenzusom i odobren od priznatog tela koji za opštu upotrebu daje pravila, uputstva ili napomene za delatnosti ili njihove rezultate s ciljem postizanja najboljeg stepena uređenosti u datom kontekstu. U današnjem društvu norma je pisani dokument koji zavisno od stepena prihvatanja, može imati nacionalni, regionalni ili međunarodni status. Građevinske norme su osnov za uspešnu i profitabilnu realizaciju projekata: •
•
POGREŠNO IZVRŠENIM NORMIRANJEM DOBIJAJU SE NEREALNE PONUDE KOJE VODE U LOŠE UGOVORENE POSLOVE I GUBITAK PROFITA. BEZ PRECIZNOG NORMIRANJA NE MOŽE SE ADEKVATNO IZVRŠITI OPERATIVNO PLANIRANJE I UPRAVLJANJE RADOVA NA DNEVNOM I NEDELJNOM NIVOU, ŠTO VODI U NEADEKVATNU REALIZACIJU RADOVA, KAŠNJENJA I NEPOTREBNE TROŠKOVE.
Kod nas se koriste sledeće norme: 1. Prosečne norme u građevinarstvu (zastarele). 2. Normativi i standardi rada u građevinarstvu - "Komgrapove norme", opšte priznate, priznaju se na sudu. 3. Interne norme - sastavljaju se na osnovu iskustva izvođačke firme. 4. Izvedene norme – iz praktičnog učinka (Up) mašina. Za pojedine specijalizovane postupke i tehnologije građenja stvarne podatke o utrošcima resursa imaju jedino firme koje rade na tim poslovima ili imaju licencu za određenu tehnologiju. Praćenjem utrošaka resursa tokom vremena, upoređivanjem dobijenih rezultata i svođenjem na normalne uslove rada uz primenu matematičke statisike dolazi se do očekivanih utrošaka resursa koji ustvari predstavljaju interne norme. Postoje različite metode merenja vremena i obrade podataka: merenje(merenje štopericom, foto pregled, tehnička evidencija, metoda trenutnih zapažanja, snimanje kamerom itd), unapred određena vremena (korišćenje merodavnih vremena priznatih po različitim metodologijama: MTM, WF, BMT itd.), korišćenje izveštaja (na primer građevinskog dnevnika), procena vremena (procenjuje se odmah ukupno vreme, subjektivna metoda, mogućnost greške). •
•
• •
Norme su grupisane po vrstama radova (zemljani, betonski, tesarski,...). U okviru vrste radova norme su razvrstane po različitim pozicijama rada. Na početku svake vrste radova dat je opis radova sa definisanim uslovima izvođenja (na pr. prosečna visina dizanja krana, prosečna dužina puta prenosa oplate i sl.), kao i preporuke u smislu povećanja ili smanjenja normativa u skladu sa promenama uslova izvođenja. Norme mogu biti: •
•
•
Građevinske norme vremena (GNV), potrebno vreme za izvršenje jedne jedinice mere proizvoda (npr. h/m3, h/m, h/t). Građevinske norme učinka (GNU), vrednost količine rada izražen u jedinici mere (m3, m3, kg) koju radnik određene kvalifikacije može da izvrši u jednici vremena (obično za 1h) Građevinske norme utroška materijala, služe da bi se utvrdila potreba u materijalu za jedinicu mere (daju se podaci o rasturu materijala)
Odnos norme vremena i učinka: GNV * GNU = 1 Norme mogu biti elementarne i kompleksne. Elementarne se odnose samo na jednu operaciju koja je sastavni deo tehnološkog procesa, dok se kompleksne norme odnose na izvršenje većeg broja radnih operacija koje zajedno čine jednu poziciju rada. Svaka kompleksna norma se sastoji od određenog broja elementarnih normi. U našim normama je prisutna podela na devet kategorija radnika. Postoje mišljenja da bi ovaj broj trebalo redukovati i prilagoditi kategorizaciji koja se danas koristi u većini preduzeća. Jedan od velikih problema u građevinarstvu je nedostatak standardizacije radova, kojima bi se znatno olakšao tenderski postupak na projektima. Da bi se to ostvarilo, potrebno je uraditi nove referentne normative, koji bi važile na nivou države. Drugi problem je zastarelost naših (ne)zvaničnih normi u kojima postoje mnogo prevaziđenih tehnoloških postupaka, a nedostaju savremene tehnologije (npr suva gradnja).
STRUKTURA RADNOG VREMENA U skladu sa definicijom normativa, prethodno se mora znati potrebno vreme za obavljanje nekog rada ili određenog radnog ili tehnološkog procesa. Metodologija izrade normativa u građevinarstvu pretpostavlja da se raščlanjivanjem radnog procesa dođe do glavnog predmeta proračuna, a to je ukupno vreme rada koje je potrebno za određeni posao. Ukupno vreme rada, potrebno za neki posao, ne sastoji se samo od vremena izrade nego od još nekoliko sastavnih elemenata. Struktura radnog vremena je veoma bitna sa stanovišta proračuna realnih normativa ili zbog prilagođavanja normativa realnoj situaciji. Struktura radnog vremena prikazana je na slici br.2. ����� �����
���������� �������
������
����������
�������
��������
��������
��������
��������
slika br.2 - Struktura radnog vremena
Pripremno-završno vreme. To je vreme koje se utroši pri početku i završetku rada, tj. za pripremu za rad, te završne aktivnosti. Iznosi 10-15 % ukupnog vremena normativa. Pomoćno vreme. Pomoćno vreme ne spada u proizvodno, ali je u funkciji proizvodnje, npr. čitanje projekata, provere dimenzija, vertikalnosti, horizontalnosti, pitanja poslovođi i sl. Iznosi 15-20 % ukupnog normativa. Tehnološko vreme. To je proizvodno vreme koje iznosi 40 –60 % ukupnog normativa. Dodatno vreme. To je vreme potrebno za odmor tokom rada. Sastoji se od kraćih odmora posle određenih operacija i glavnog dnevnog odmora na polovini radnog vremena. U dodatna vremena ubrajaju se i nepredviđeni prekidi u radu zbog kvarova, nestanka električne energije i sl. U dodatna vremena ne ubrajaju se samovoljni prekidi rada radnika zbog nediscipline i sl. Dodatna vremena u normativu rada učestvuju s 20-25 %. Uticaj trajanja radnog vremena i broja smena na učinak takođe utiče na realnost normativa: •
•
Radno vreme 8 sati: učinak radnog vremena 100%. Radno vreme 10 sati: učinak radnog vremena 106-108%, ne 125%! Rad u smenama takođe smanjuje učinak radnika: prepodnevna smena – učinak 100%; popodnevna – učinak 90%; noćna –učinak 80%.
RADNI USLOVI Kod radnika je osnovno izazvati motivaciju i volju za neki rad, kao i osigurati povoljne radne uslove za njihovo izvršenje. Klasifikacija pojedinih činioca radnih uslova: Spoljni činioci Subjektivni činioci (u vezi s prirodom čoveka) Činioci vezani za organizaciju proizvodnje • • •
Značaj prepoznavanja činioca radnih uslova je u tome što oni, preko korektivnih koeficijenata, utiču na proračun UKUPNOG VREMENA potrebnog za obavljanje određenog posla. Spoljni činioci su: klimatsko-meteorološki uslovi, temperatura, vlažnost, promaja, osvetlenje na radnom mestu, buka i šumovi, prašina, ostali štetni činioci. Uticaj istovremenog delovanja visoke temperature i velike vlažnosti vazduha može radnu sposobnost radnika svesti na minimum (tropski krajevi). Slične efekte umanjenja sposobnosti radnika može imati i oštra klima sa niskim srednjim temperaturama. Optimalna temperatura radne okoline zavisi od vrste i težine posla i iznosi za pojedine slučajeve: vrlo lagani rad (ovde spada i umni rad) oko 18ºC; lagani rad od 16ºdo 18ºC; intenzivan fizički rad od 13ºdo 16ºC. Najvažnije mere protiv negativnog uticaja klime: izbegavanje najtoplijeg dela dana; primena zaštitnih mera i uređaja (zaštita od sunca, osvežavanje vodom, uzimanje tečnosti, pogodna odeća i obuća...); angažovanje lokalne radne snage. Slični efekti kao kod klimatskih uslova mogu nastati na radnom mestu i usled specifične primene tehnologije (asfaltiranje, obrada betona, zaparivanje, negovanje svežih betonskih radova). Optimalni uslovi na radnom mestu: relativna vlažnost vazduha <70%; brzina vetra <6 do 8 m/min zimi, dok leti može biti i veća; dovod svežeg vazduha po jednom radniku ne sme biti manji od 28,5 m�/smeni. • • • • • •
Prirodno svetlo je ugodnije ali je neujednačenog intenziteta tokom dana i godine. Veštačka rasveta treba biti što sličnija dnevnom svetlu – difuzna, stalnog intenziteta i bez titranja, ne smije izazivati zasleplenje, ne sme stvarati neugodne senke. Intenzivna buka negativno utiče na organ sluha i na nervni sistem, oštećuje sluh i deluje razdražujuće. Prevelika buka smanjuje pažnju i koncentraciju radnika što može dovesti do povećanja broja nesretnih slučajeva i povreda na radu, kao i na opadanje kvaliteta izvedenih radova. Mere zaštite: korišćenje zaštitne opreme za uši; izolovanje mesta gde vlada velika buka; izrada zvučne izolacije; ugrađivanje uređaja za prigušivanje zvukova; izolovanje radova koji stvaraju buku vremenskom raspodelom posla. Prašina deluje štetno na sluznicu nosa, organa za disanje, oči. Prašina nastaje prilikom: istovara cementa iz džakova, kod postrojenja za preradu kamena, kod vršenja zemljanih radova i saobraćaja po zemljanim putevima itd. Poseban slučaj stvaranja prašine je kod miniranja u tunelima. Mere sprečavanja: evakuacija prašine ventilatorima; upotreba ličnih sredstava zaštite (maske i zaštitne naočare); primena tzv. vodenih zavesa (pregrada od vodene magle). Kod vršenja zemljanih radova neophodno je prskanje zemljanih puteva. Profesionalno oboljenje od čestica silicijumske prašine koja se taloži u plućima - silikoza.
Ostali štetni činioci mogu biti: zagađenost vazduha, štetna zračenja, industrijski otrovi (kod bojenja, zavarivanja...), zagađenje radnih prostora gasovima koji nastaju radom motora sa unutrašnjim sagorevanjem (naročito izraženo u tunelima, podzemnim iskopima i radionicama). Mere zaštite: upotreba pogona koji ne zagađuje vazduh, pneumatski pogon, elektro pogon, kontinuirano merenje koncentracija CO(<0,02 %) i CO2(<0,9 %).
Subjektivni činioci su: Pol i starost radnika Umor Monotonija (jednoličnost) Nepovoljan položaj tela tokom rada • • • •
Puna radna sposobnost radnika počinje od 20-te godine i traje 40 godina. U tom periodu rastu iskustvo i stručna sposobnost dok fizička sposobnost opada. Tokom vremena povećava se sposobnost i radna rutina. Mladi radnici su podložniji većem broj nesreća na radu. Stariji radnici su skloniji većem broju bolovanja. Fenomen umora je posledica hemijskih promena u organizmu, koje nastaju tokom rada. Na umor utiču: fiziološki stimulansi (osveženje umivanjem svežom vodom, pogodna gimnastika, duboko disanje i...) i psihološki stimulansi (ugodna radna atmosfera, uredne životne navike....). Treba naravno izbegavati štetne stimulanse. S obzirom na umor uočena je opravdanost radne smene u trajanju od 8 sati. Efikasna mera protiv uticaja umora je primena pravilnih intervala odmora i rada, po mogućnosti aktivan odmor. Smanjenje umora direktno utiče na smanjenje nesreća na radu. Monotonija se javlja kod serijske proizvodnje usled osećaja zasićenosti i nelagodnosti usled stalnog izvršavanja iste vrste posla (treba imati u vidu da serijska proizvodnja u građevinarstvu povoljno utiče na učinak radnika, treba naći ravnotežu). Mere za sprečavanje monotonije su: promena vrste posla tokom radne smene, podizanje osećaja i svesti za zajednički rad itd. Za nepovoljan položaj se smatra svaki položaj u kojem se radnik mora nalaziti tokom rada (stalno stajanje, sedenje, hodanje...). Posledica je deformacija pojedinih organa. Sprečavanje neželjenih posledica postiže se boljom organizacijom radnog mesta (npr. studija pokreta). Studija pokreta optimizuje položaj radnika u odnosu na položaj alata i mašina na radnom mjestu. Nastoji se da se svi radovi koji zahtevaju naročito nepravilan položaj radnika potpuno mehanizuju (rad u klečećem položaju, rad iznad glave...).
Činioci vezani za organizaciju proizvodnje su vezani za tematiku operativnog planiranja na nivou dnevnog i nedeljnog rada u okviru radnih brigada, kao i sa pravilnom organizacijom gradilišta. Operativno planiranje je veoma važna oblast za uspešno planiranje ali izlazi iz okvira ovog kursa.
PRORAČUN POTREBA U RADNOJ SNAZI, MATERIJALU I MEHANIZACIJI Potrebe u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji određuju se za konkretnu poziciju rada. Pozicija rada predstavlja tehnološki zaokružen posao. Svaku poziciju rada karakteriše jedinica mere, količina i jedinična cena. Cena se računa po nekoj od formula: C = (Ers + Emat + Emeh) * (1 + φ) C = k Ers + Emat + Emeh C = krs Ers + kmat Emat + kmeh Emeh gde su: • • • •
Ers - troškovi radne snage Emat - troškovi materijala Emeh - troškovi mehanizacije φ, k, krs, kmat, kmeh - faktori režije
Prva formula je problematična zato što nije realno da se sve tri komponenete cene množe sa istim režijskim faktorom. Najkorektnija je treća formula zato što omogućava da se obračunaju realni manipulativni troškovi na materijalu i mehanizaciji, a da se profit praktično ostvaruje preko krs.
Uputstva za vežbe (pravilan usnos podataka u tabele): Mehanizacija: Mehanizacija se unosi sa 1/Up JEDNE mašine. Ako je učinak dat po drugoj jedinici mere, množi se „koeficijentom prelamanja“, odnosno unosi se 1/(Up/kp) tj. kp/Up. Koeficijent prelamanja određuje količinu materijala po jedinici mere pozicije. Na primer: za oplatu m 2 po m3 pozicije; za armaturu kg po m 3 pozicije; za ulje l po m3 pozicije itd. Cena mehanizacije se unosi sa: Th = It/hgr + Ee + Eos Troškovi mašiniste su ušli u Kh mašine! Radna snaga: Radnici se unose sa n/Up Cena radnika se unosi prema satnici. Materijal: U normi je dat koeficijent rastura. Utrošak materijala se, po potrebi, preračunava preko „koeficijenta prelamanja“. Unosi se utrošak u jedinici mere pomnožen sa kp. Cena oplate se deli sa brojem korišćenja
PRORAČUN TRAJANJA Proračun trajanja se sprovodi u cilju određivanja trajanja aktivnosti u mrežnom planu. Postoji nekoliko karakterističnih slučajeva: •
Ručni rad (ne učestvuju mašine)
•
Potpuno mehanizovan rad
•
Mešani rad (ručni i mehanizovan)
Princip proračuna je isti, razlika je u manjim detaljima
Uputstva za vežbe: Nakon popunjavanja prvih kolona, u kolone 8,9 se upisuju normativi. Sledeća kolona se dobija množenjem normativa sa količinom radova iz kolone 4. Taj rezultat označava ukupan broj radnih sati za izvođenje celokupne količine radova. On se u sledećoj koloni uvećava za 20% da bi se kompenzovao neproduktivan rad. Tako dobijen broj radnih sati se deli sa brojem radnih sati u smeni (8h) i dobija se broj „radnika dana“. Termin „radnika dana“ označava da je konstantan proizvod broja radnika i broja dana. Smanjivanjem broja radnika povećava se broj radnih dana i obrnuto. Poslednje 4 kolone se popunjavaju sledećim redosledom: 1. Prvo se unosi broj smena (1, 2 ili 3) 2. Zatim se popunjava kolona 17 (16 kod ručnog rada). To broj mašina iz užeg izbora ili broj mašina kojim se usklađuju učinci. Kod ručnog rada to je broj glavnih radnika, koj zavisi od fronta rada, tehnologije gradnje i drugih uslova iz mrežnog plana. 3. Proračunava se kolona 18 za sve operacije sa strane, tako što se broj radnika-dana podeli sa usvojenim brojem mašina (radnika) i brojem smena. Maksimum određuje trajanje pozicije rada u danima. 4. Proračunava se broj pomoćnih radnika tako što se broj radnika-dana podeli sa usvojenim brojem dana iz prethodnog koraka.
