Neodoljiva

Zvoncica

~1 ~

Foxy

Zvoncica

NEODOLJIVA

~2 ~

Foxy

Zvoncica

1. poglavlje

Kako li je sada, u ovo sumorno godišnje doba, na Kajmanskim ostrvima? Džulijet je pustila mašti na volju. Na Karibima je sigurno lepše nego ovde, u londonskoj berzi rada. Sumorna čekaonica i izgaženi tepih ništa nije nalikovalo luksuzu na koji je Džulijet odmalena navikla. Oči su joj se ispunile suzama samosažaljenja. Te oči su njenog oca uvek podsećale na ljubičice, a Džulijet ih je nasledila od majke koje se nije sećala. Umrla je dok je Džulijet bila beba. Da je njen otac živ, čovek poput Dejvida Hemonda ne bi uspeo da je prevari. Ali otac je umro od tumora na mozgu pred njen devetnaesti rođendan. Godinu dana kasnije upoznala je Dejvida i smatrala ga je čovekom svog života. Nije primetila da su njega zanimale samo akcije koje je nasledila. Džulijetino venčanje s Dejvidom bio je veliki društveni događaj. Tri godine kasnije napustio ju je zbog žene koju joj je predstavio kao svoju sekretaricu. Njih dvoje su sve isplanirali. Dejvid je zloupotrebio Džulijetino poverenje i, pre nego što je pobegao, sav njen imetak prebacio je na svoje ime, a novac u inostranstvo, na svoj račun. Kako je mogla da bude toliko naivna?! Nije pročitala njegov karakter, pala je na šarm. Nikada nije proveravala ono što su joj prijatelji govorili o Dejvidovim “izletima”. A sada raspolaže smešno malom sumom novca koju je ostavio na zajedničkom računu. I uskoro će ga potrošiti... Naravno da je Džulijet imala prijatelje koji su je podržavali nudeći joj finansijsku pomoć, ali ona je to odlučno odbijala. Videla je samo jedan izlaz: pronaći izvor prihoda. Ali kako kada nije završila nikakvu školu? Džulijet se osvrnula po čekaonici. Da li ostali koji čekaju - trojica muškaraca i dve žene - imaju bolje kvalifikacije? - Gospođa Hemond? - Ja sam - posle razvoda je, doduše, ponovo uzela devojačko prezime Lorens, ali dokumenta su još uvek glasila na Dejvidovo prezime. - Molim vas, izvolite. Ušla je za crvenokosom ženom u prostoriju. - Sedite. Da li ste popunili formulare? - Da, izvolite - Džulijet je pružila papire koje je izgužvala od uzbuđenja. - Izvinite - rekla je stidljivo se osmehnuvši. ~3 ~

Foxy

Zvoncica Marija Votkins nije reagovala. Bezizražajnog lica, listala je papire. - Imate dvadeset četiri godine i nikada niste radili? - Ne. - A zašto niste? Šta se to nje tiče? - Da li je to važno? Potreban mi je posao da bih se izdržavala. Zar taj argument nije dovoljan? - Nažalost, nije. Poslodavci zahtevaju detaljnu biografiju. Ako hoćete da vas preporučim, moram da znam zašto nemate diplomu niti preporuke. Džulijet je zastala knedla u grlu. - Bila sam udata - objasnila je. - Vidim - gospođa Votkins je podigla upitnik. - Razveli ste se pre devet meseci. I za sve to vreme ništa niste radili? - Ne. - Biće teško naći posao za vas. Nemate ni kvalifikacije ni preporuke. Kako da znamo da ste pouzdani? - Naravno da jesam! - protestovala je Džulijet. - Mogu da vam verujem, ali to se ne vidi iz vaših dokumenata. Ako želite posao, treba vam pismeni dokaz o ranijem zaposlenju. - Znači, ne možete mi pomoći? - Trenutno ne mogu. Osim ako želite da perete sude. Na ulazu ćete naći prospekte o daljem školovanju, od kurseva kuvanja do seminara stranih jezika. Uzmite šta vas zanima i pročitajte. Položite neki kurs i dođite ponovo kada budete imali preporuke. Mogu samo da vas posavetujem da ne gubite vreme. Samo dobro vaspitanje nateralo je Džulijet da se savlada. - Hvala - polako je ustala. Razmisliću o tome - ili ću naći drugu agenciju. - Srećno - rekla je gospoda Votkins ironično. Džulijet se posle tog razgovora osećala depresivnijom nego inače. Ali šta je mogla da očekuje? Ko bi zaposlio ženu koja nije imala dovoljno pameti da pre udaje prepozna varalicu? Slomljena, uputila se u svoj mali stan. Lepu staru vilu u Saseksu, u kojoj je rođena i odrasla, Dejvid je prodao ubrzo posle venčanja navodno zato da bi kupio kuću u Londonu. Prilikom razvoda saznala je da je kuća zapravo bila iznajmljena. ~4 ~

Foxy

Zvoncica Prijatelji su zbog Džulijetine naivnosti odmahivali glavom. Na sreću, ostao joj je očev stan u Londonu, mali apartman prepisan na njeno ime. U povratku je primetila mali bar i odlučno je ušla u njega. Preko dana obično nije pila alkohol, ali u ovakvom stanju neće joj naškoditi. Prostorija je bila osvetljena prigušenim lampama i to joj je prijalo. Sela je za šank. Nizak, s pivskim stomakom, konobar je bio užubran i dobro raspoložen. Za razliku od gospođe Votkins! - Zdravo - pozdravio ju je. - Izvolite? Džulijet se predomišljala. Da li da uzme četvrt litra vina? - Džin-tonik za damu, Hari - dobacio je neko u tom trenutku. Besno se okrenula da nepoznatoj osobi kaže da je u stanju sama da naruči, međutim, kada je prepoznala muškarca, oči su joj se raširile od iznenađenja. To je bio Keri Danijels, stari prijatelj iz detinjstva s kojim se nije ni čula ni videla od svog venčanja. - Keri! Otkud ti ovde? Da nisi na odmoru? - Bilo bi dobro da je tako - naiskap je popio dupli viski. - Sad radim u Londonu. - Stvarno? Otkad se Keri u trinaestoj godini, posle smrti roditelja, preselio kod babe u Kornvol, Džulijet je izgubila kontakt s njim. Došao je na njenu svadbu i tada joj je oduševljeno pričao o poslu u južnoafričkoj filijali jedne renomirane banke. Izgleda da je san o uspešnoj karijeri bio kratkog daha. Stvari su se tako brzo menjale. Ko je to bolje znao od nje? - A šta ti radiš? - uprkos slabom osvetljenju, Džulijet je primetila da Keri izgleda nekako istrošeno. Lice mu je bilo natečeno, imao je visoke zaliske i dobio je poneki prekobrojni kilogram. Tek mu je dvadeset osam godina, a izgleda bar deset godina starije. Šta mu se dogodilo? Da li je i on patio zbog nesrećne veze? - Sasvim sam dobro - rekla je podižući čašu da mu nazdravi. Zagrcnula se jer je u koktelu bilo više džina nego tonika. - Život ide dalje. - Čuo sam ponešto o razlozima tvog razvoda. Kako neko može biti tako odvratan?! - Da - zašto da protivreči? - A ja sam bila glupa guska. - Da sam bio ovde, to se ne bi desilo! Pokazao bih mu gde mu je mesto. Gde je on sada? Džulijet se ugrizla za usnu. Dirnulo ju je Kerijevo saosećanje, ali Dejvidu teško da bi takav čovek predstavljao ozbiljnu pretnju. ~5 ~

Foxy

Zvoncica - Verovatno na Karibima, na Kajmanskim ostrvima. Ali ne bih da pričamo o njemu. Šta se desilo, desilo se, nema popravnog. - Previše si bila popustljiva - zaključio je Keri. - Svi grešimo, a posle je lako pametno pričati o tome. - Istina - Džulijet se tužno nasmešila. Ali Keri je bio uporan. - Reci mi gde živiš. Čuo sam da je prodata kuća tvojih roditelja. - Tačno. Tata je imao apartman ovde, u gradu i sad u njemu živim. Ništa posebno, ali je moje. - Kako neko može biti tako prost?! - nastavio je Keri. - Sad sigurno moraš i da se zaposliš. - Upravo tražim posao - priznala je Džulijet. - To je veoma teško jer nisam završila školu i nemam preporuke, a od svojih prijatelja ne očekujem da garantuju za mene. - Znači, tako - Keri je naručio još jedan viski. - Šta ćeš sad? Imaš li plan? - Nažalost, nemam. A šta ti radiš? - Džulijet je htela da promeni temu. - Još uvek si u banci? - Ne. Banke ne žele da čuju za mene posle skandala. Mora da znaš ponešto, bilo je u svim novinama. Zbog svojih briga Džulijet nije pratila izveštaje u medijima. - Šta se desilo? - Isuviše smelo trgovao sam akcijama i to je banku koštalo milione. Srećan sam što me nisu pritvorili - slegnuo je ramenima. - Izgleda da je moja baka još uvek uticajna u bankarskim krugovima, inače se ne bih izvukao. Džulijet nije mogla da poveruje sopstvenim ušima. - Nekoliko miliona?! - Tako ti je sa mnom, ništa ne radim napola. U južnoafričkim randima cifra zvuči još gore. Tražili su od mene da budem spreman na rizik i bio sam. Ali nisam imao sreće. Džulijet je odmahnula glavom. - Da li je tvoja... da li je ledi Elinor bila mnogo besna? - To nije pravi izraz. Bljuvala je vatru. Naš odnos je uvek bio zategnut, ali posle ovoga sasvim je uništen. Džulijet je zurila u svoju čašu. Dobro se sećala ledi Elinor, ta stara žena oduvek je izazivala strahopoštovanje. Keri je kao tinejdžer morao da se preseli kod bake jer su njegovi roditelji poginuli prilikom jedrenja. ~6 ~

Foxy

Zvoncica Džulijet je iskreno žalila svog druga koji je morao da odraste uz nevoljenu baku. Podigla je glavu. - Da li si našao drugi posao? - Za prvu pomoć, da - gorko se nasmešio. - Verovala ili ne, radim u jednom kasinu. Naravno da ne radim s novcem. Pozdravljam goste i brinem o redu... ja sam vratar. - To se ledi Elinor sigurno ne sviđa. - Ona to ne zna, misli da radim u kancelariji. Još uvek se nada da ću jednoga dana naći odgovarajuću prihvatljivu suprugu, da ću se smiriti i upravljati imanjem. Jedino Markeze predstavlja opasnost jer je stalno na oprezu, prati svaki moj potez i vreba grešku. Mada je Keri, po Džulijetinom mišljenju, već napravio grešku, nije to naglas izgovorila. - Markeze? - Da, Rafael Markeze, rezultat greške moje tetke Kristine. Nemoj mi reći da ga ne znaš! - A da, imaš tog rođaka! - On nije moj rođak, nego vanbračno đubre - uvređeno ju je ispravio Keri. - Ne možeš od mene očekivati da osećam nešto prema njemu. Uvek se trudio da posvađa baku i mene. Nikada neću zaboraviti kako se ponašao prema meni. - Da li je stariji od tebe? - Nekoliko godina, prevalio je tridesetu. On mi je trn u oku, a baka to zna pa me nervira govoreći da će njemu sve ostaviti. Ali ona to ne misli ozbiljno - Keri se smešio. - Isuviše je konvencionalna. - Ako tvoja tetka nije bila udata, kako to da Rafael ne nosi njeno prezime? - U krštenici je navela Karla Markezea kao oca. A Karlo pojma nema o tome, ne zna da ima sina. Kristrina je uvek bila nestalna, u potrazi za promenama. - Mislila sam da je bila slikarka - Džulijet se sećala te žene iz priča svog oca. - Ne, ali je sebe smatrala takvom. Svejedno, Rafael je rano ostao siroče i to je jedino što nam je zajedničko. Njegova majka je posle nekoliko čaša koktela pala s balkona jednog hotela. - Strašno! - Džulijet se čudila što Keri bez emocija priča o svojoj tetki. Pogledala je na sat. Ako želi da kupi nešto za jelo, moraće da požuri. Keri kao da nije primetio da se unervozila i nastavio je da priča. ~7 ~

Foxy

Zvoncica - Sledeće nedelje idem u posetu baki. Rekao sam joj da moja devojka želi da je upozna. - Tvoja devojka? Iz Kejptauna ili iz Londona? - Ona, u stvari, ne postoji Izmislio sam je jer mi baka stalno govori da je vreme da se oženim. - O, Keri! - Znam, znam - mahnuo je konobaru da mu donese još jedno piće. Gde da nađem pristojnu devojku do četvrtka? Ja više volim one druge... Džulijet je zadržala dah. - Ti si gej? - Otkud ti to? - Keri je bio uvređen. - Nisam, ali devojke koje se meni dopadaju teško da mogu predstaviti ledi Elinor. Još uvek ne želim da osnujem porodicu. Tek mi je dvadeset osam godina i želim da se zabavljam. Šta će mi obaveze? Gde je nestao stidljivi dečak koga se sećala iz detinjstva? Džulijet nije mogla da prepozna Kerija. Primetila je da je podigao glavu i da je odmerava ispod oka. O, ne, pomislila je, neće valjda da me startuje! Koliko god bila razočarana, s njim se neće upustiti. - Moram dapođem - rekla je. - Kuda? - Kući, naravno - odgovorila je. Klimnuo je glavom. - Da li bi izašla sa mnom na večeru? - O, Keri! - To sam i mislio. A mogu odmah i da te pitam: da li bi me pratila na bakino imanje i glumila moju devojku? Tražiš posao, ja ti ga nudim i dobro plaćam. Nije mogla da poveruje svojim ušima. - Mora da se šališ! - Zašto? Dobro se poznajemo. Kome ćemo time nauditi? - Keri... - Džulijet! Baka bi te odmah prihvatila. Znaš da te ona oduvek voli. - Jedva me poznaje. - To nije tačno, ona mnogo zna o tebi - usprotivio se Keri. - A kad se vratimo, napisaću ti preporuku da lakše nađeš posao. Prihvati, šta time možeš izgubiti? ~8 ~

Foxy

Zvoncica

2. poglavlje

Zbog plime plaža se nije videla. Kuća je delovala nestvarno. Ovde nedostaje vlasnik kome je stalo do imanja, pomislio je Rafael i skrenuo džipom na puteljak do kuće. On nikada neće biti vlasnik jer ledi Elinor neće prepustiti imanje vanbračnom detetu svoje kćerke i nekog seljaka. Ali to ga nije mučilo. Njegov atelje odlično je poslovao i nije imao vremena da se bavi renoviranjem stare kuće. Bilo je sasvim dovoljno to što vodi knjige, brine o porezu, kosi travu i čisti baštu od korova. Osim toga, nije imao novca da obnovi ovakvo imanje. Ako je ledi Elinor zaista toliko bogata kao što se priča, ona to dobro krije. Keri je svoju baku smatrao veoma bogatom i trudio se oko nje. Rafaelu je to bilo odbojno. Da Keri ima mrvicu karaktera, Rafael bi ga odavno obavestio o namerama te odlučne vremešne dame koja je zapravo volela moć, a ne svoje unuke. Ako ikada imanje prepiše Keriju, biće to pod određenim uslovima. On nikada neće moći slobodno da raspolaže njime. Kako god bude glasio testament, Rafael je sumnjao u to da će imetak biti dovoljan da pokrije troškove poreza na nasledstvo. Stara dama je već neko vreme živela od kredita. Rudnik cinka koji je posedovala bio je iscrpljen, a zemlja koja je davana pod zakup nije donosila veliku dobit. Zdravlje ledi Elinor nije bilo najbolje u poslednje vreme. Pritiskala ga je pomisao na to šta će biti s imanjem posle njene smrti. A zaslužilo je da povrati stari sjaj. Rafael je vozio pored zapuštenog teniskog igrališta. Bio je blizu obale. Sećao se kako je kao dete voleo da ode do kućice za čamce i kako je učio da vesla. Izašao je iz džipa i poneo namirnice koje je kupio. Ledi Elinor će se ljutiti zbog toga, ali obradovaće se Zozi Morgan, kućepaziteljka i družbenica stare gospođe. Iako je parkirao pred glavnim ulazom, u kuću je ušao na stražnja vrata. Žozi je u tom trenutku ušla u kuhinju. - Fileti! - uzviknula je oduševljeno. - Razmazićeš nas, Rafaele! - Koga ću ako neću vas? Kako je gospođa danas? Sinoć sam hteo da dođem, ali nešto je iskrsnulo. ~9 ~

Foxy

Zvoncica - To nešto sigurno je Olivija - nasmejala se Žozi raspakujući namirnice. - Ne treba da slušaš sesoske tračeve. Gde je ledi Elinor? Hoću da je vidim. - Da pristavim kafu? - Ne, hvala. Da li je ona u bašti? - Kao i obično. Sigurno je čula tvoj automobil. Sluh joj je oštar uprkos godinama. Rafael je ušao u zimsku baštu iz koje se pružao pogled na rečno ušće. Ledi Elinor sedela je u fotelji i rešavala ukrštene reči. Sama je sebi postavila zadatak da do jedanaest sati reši ukrštenicu. Rafael je pogledao na sat. Ostalo joj je još petnaest minuta. - Ako nemaš vremena, idi - grubo je rekla. Poljubio ju je u obraz. - Ne žurim, a ti imaš još malo vremena da rešiš ukrštenicu. - Žozi me je zamajavala. Misli da mora da priča sa mnom kad mi donese kafu. Sto puta sam joj rekla da to ne radi. - Bez Žozinog ogovaranja kafa ti ne bi ni prijala - rekao je Rafael. - O čemu ste danas pričale? Ili je to možda tajna? - Otkad ti poštuješ tajne? - zadirkivala ga je ledi Elinor. - Pričale smo o Keriju. Doći će u četvrtak da nas upozna s verenicom. Pretpostavljam da će ostati preko vikenda. - S verenicom? Onda mogu da ti čestitam. Sigurno ti je laknulo što on najzad pokazuje da je ozbiljan. - Ukoliko je priča istinita - gunđala je ledi Elinor. Ako je Keri odlučio da glumi, neće mu uspeti, pomislio je Rafael. - Poznajem tu devojku, njeni roditelji bili su naše komšije. To je Džulijet, devojačko prezime joj je Lorens. Ali bila je u međuvremenu udata, pa se razvela. Nekoliko godina mlađa je od Kerija. Njen otac bio je industrijalac, majka joj je umrla posle Džulijetinog rođenja, a otac pre nekoliko godina. - Dobro si obaveštena. - Moram da budem, ne želim da se Keri oženi bilo kojom. Ova devojka je iz dobre kuće. - Zar ne misliš da će ti biti malo previše da budeš domaćica mladom zaljubljenom paru? - Bronhitis je prošao. To se dešava svakog proleća. ~ 10 ~

Foxy

Zvoncica - Ako misliš da imaš snage, u redu - Rafael je bio dovoljno pametan da ne protivreči staroj gospođi. - Pitaću Žozi da li joj treba pomoć. Ako će biti smešteni u gostinskoj sobi, proveriću da li je sve u redu u kupatilu. - Pod mojim krovom neće deliti krevet! - podviknula je ledi Elinor. Keri će spavati u svojoj staroj sobi, a gospođica Lorens u Krisitininoj. Kada je izgovorila ime njegove majke, Rafael se trgnuo. - Celu večnost nisi izgovorila njeno ime. - Stvarno? - starica je slegnula ramenima. - Kristina je bila moja kćerka. Nije mi se dopadao njen način života, ali nisam je zaboravila. - A da li si joj oprostila? - Previše sam stara da nekome nešto zameram. - Dobro - krenuo je prema vratima. - Da li je to sve? - Žozi mi je pričala da je sinoć održan prijem u tvom ateljeu. Zašto ja to nisam znala? Naslonio se na vrata. - Mislio sam da te to ne zanima. - A na osnovu čega? - Da li stvarno očekuješ objašnjenje? Evo: upravo ti nisi bila saglasna s tim da zarađujem novac slikajući portrete, jer ne želiš da budem kao moja majka, jer ti je moja nezavisnost trn u oku. Da li je to dovoljno? - Ne sviđaju mi se neki ljudi s kojima se družiš - odgovorila je ledi Elinor. - Ali nikada nisam sprečavala tvoju majku da čini ono što je smatrala ispravnim, a isto ću se tako ponašati prema tebi. Ona se radije s malim detetom vucarala preko pola sveta nego da ja saznam za njega. Kada je umrla, a ja saznala za tvoje postojanje, ni za trenutak nisam oklevala da te prihvatim, Rafael je uzdahnuo. - Znam. - Ako ne mislimo isto... - Izvini što ti ništa nisam rekao. -... ne znači da mi je svejedno šta se s tobom dešava. - Znam - ponovio je. - Trebalo je da te obavestim. Zaista nisam bio fer. Bio je tamo jedan fotograf, slikao je. Kada objave članak, doneću ti ga. Nije bilo ništa spektakularno. Gosti su dobili po čašu vina i mogli su da pogledaju atelje. - Sigurno si to dobro organizovao. Uskoro nećeš imati vremena da navraćaš ovamo. ~ 11 ~

Foxy

Zvoncica - Za tebe ću uvek imati vremena. A sad moram da krenem, treba da se nađem sa Olivijom. - Olivija Holdernes? Kćerka lorda Holdernesa? - Lord Holdernes nema dece, znaš to vrlo dobro. Olivija je njegova žena. Treba da naslikam njen portret koji želi da pokloni mužu za šezdeseti rođendan. - Izgleda da je dobro poznaješ. Oni nisu dugo u braku. - Osamnaest meseci, sigurno znaš i to - ironično je odgovorio Rafael. Ledi Elinor je tačno znala šta se dešava u komšiluku. - Ona je njegova treća žena. Lord često menja žene novijim modelima. - Nemoj biti prost. I dobro razmisli u šta se upuštaš. Pitam se zašto se nije odlučila za poznatijeg portretistu iz Londona. - Očigledno misliš da nisam talentovan. Ali ne brini, odavno je poznajem. Njen otac ima hotel, a Olivija je najmlađa kćerka. - Onda je mnogo mlađa od Holdernesa. - Otprilike trideset godina. Ali izgleda da su srećni zajedno. - Misli na moje upozorenje - na njegovo iznenađenje, ledi Elinor je ustala iz fotelje i prišla mu. Iako malo pognuta, bila je upečatljiva. Kosa joj je bila seda, ali njene oči su i dalje bile jasne. - Čuvaj se - rekla je ljubeći unuka u obraz. - Možda to ne pokazujem često, ali stalo mi je do tebe. Račun za struju bio je poslednja kap u punoj čaši. Džulijet ga je zatekla u poštanskom sandučetu kada je stigla kući. Zar je moguće da je potrošila toliko struje? Uvek je pazila da ne uključuje bespotrebna svetla, a rernu gotovo da nije uključivala. Ali radila je mikrotalasna i podno grejanje. Račun će sledećih meseci biti manji, ali to je nije utešilo. Kada ju je Keri dva dana kasnije pozvao telefonom i još jednom zamolio, pristala je. Ponudio joj je popriličnu svotu za četiri dana. Moći će da plati sve račune i čak će joj ostati malo za život. Ali kada je Keri došao po nju, pitala se da li je pogrešila. Da li joj je Keri drag? Jedva da je bila u kontaktu s njim i nije znala kakav je sada njen drug iz detinjstva. - Uskoro stižemo. Ako hoćeš, možemo napraviti pauzu. Džulijet je želela da sve što pre prođe. - To bi bilo neučtivo. Tvoja baka nas čeka na ručak. ~ 12 ~

Foxy

Zvoncica Džulijet je primetila da ni on nije oduševljen time što ide u posetu. Mora da se stara gospođa mnogo mešala u njegov život. Ali gde bi on bio bez svoje bake? Verovatno u južnoafričkom zatvoru. - Tačno - odgovorio je. - Bolje da požurimo. More je baš neobične boje. Podseća me na Mauricijus. Imali smo tamo neverovatan apartman. - Mora da je bilo užasno skupo. - Da, voleo bih da sad imam toliko novca - rekao je. - Zato moram veoma oprezno da postupam sa starom damom. - Da li ona zna na šta trošiš novac koji ti daje? - Ono što sam ti ispričao ostaje među nama. Nikome ne spominji moje finansijsko stanje. Obećaj! A zašto bih odbio kad mi povremeno da nešto novca, pa ona u njemu pliva! Iako imanje deluje zapušteno, znam da ima para. Ledi Elinor je mudra pa to krije. Džulijet se sve manje sviđalo to što za novac glumi Kerijevu devojku. - Pričaj mi o svom rođaku - pokušala je da promeni temu. - Kakav je? Da li ličite? - Kad bi bar tako bilo! - Keri se iznervirao. - Ako mene pitaš, on je Ciganin. Taman ten, crna kosa, neuredan i samozadovoljan. - Znači, ne voliš ga? - Opisao sam ga onakvim kakav jeste. Muva se oko bake i uradi za nju ponešto. Ona će ga hvaliti, kladim se, samo da bi mene ocrnila. - Keri, možda... - Znam o čemu pričam. Čovek kakav sam ja treba da radi nešto bolje nego da menja sijalice i popravlja česme. Ja sam savetnik, a ne majstor. - Možda on to radi da bi joj pomogao - završila je Džulijet rečenicu. Teško je naći nekoga za sitne popravke u kući. - Moguće. Markeze ipak ne sme umisliti da će posle bakine smrti polagati pravo na bilo šta. Čim se otvori testament, zabraniću mu prilazak imanju. Ono je moje, ja sam jedini zakoniti naslednik. - Zašto si toliko ogorčen? Odmahnuo je glavom. - Nisam. Uskoro stižemo. Kuća je baš na mestu gde se reka uliva u more. Ulica koja je vodila do obale bila je oivičena akacijama i rododendronima. Uskoro će procvetati, pomislila je. Kuća je okrenuta moru, iz nje se pružao predivan pogled. Dok su prilazili, ugledali su parkirani džip. Keri je počeo da gunđa. Prilazio im je visok, atletski građen muškarac. Imao je na sebi staru jaknu, iznošene farmerke i kožne čizme. Džulijet je znala da je to Rafael. ~ 13 ~

Foxy

Zvoncica Osetila je leptiriće u stomaku. Kosa tog veoma atraktivnog čoveka crna je i duža, ali nije izgledao neuredno. Nije posebno lep, ali lice mu je markantno. Ledi Elinor sigurno nije volela Rafaela samo zbog veštih ruku. - Keri - pozdravio je Rafael kada je prišao automobilu. - Rafaele - uzvratio je Keri vadeći kofere iz prtljažnika. Očigledno nije nameravao da ga upozna s Džulijet. Razbesnela se zbog njegove neučtivosti. Tako se ne ponaša verenik. Izašla je iz kola, prišla Rafaelu i pružila mu ruku uz osmeh. - Ja sam Džulijet, Kerijeva devojka.

~ 14 ~

Foxy

Zvoncica

3. poglavlje

Jelo je bilo pripremljeno, što je Džulijet očekivala. Keri je njihov dolazak najavio za jedan, a stigli su u petnaest do dva. Džulijet je morala sebi da prizna da je pokušavala da privuče Rafaelovu pažnju. To ju je iznenadilo, jer posle Dejvida nijedan muškarac nije probudio žudnju u njoj. Ali on nije pokazivao zainteresovanost. Bio je ljubazan prema njoj i to je sve. - Vi ste, znači, Kerijeva verenica - odgovorio je na njen pozdrav. - Ledi Elinor je pomislila da ste se predomislili - prihvatio je njenu pruženu ruku, a Džulijet se učinilo kao da se opekla. Rafaelove oči bile su tamne i opasne poput olujnih oblaka koji su se nadvili nad gradom. Džulijet je već osećala koliko joj naporno pada uloga verenice, a igra je tek počinjala. Povukla je ruku. Keri je stao uz nju i posednički ju je zagrlio. - Kakve gluposti pričaš? I šta ćeš ti ovde? - upitao je Rafaela. - Trebalo je da budeš pristojan, znao si da dolazimo. Rafaela nije pogodio rođakov oštar ton. - Drago mi je što te vidim, Keri - nasmešio se. - Baka mi je javila da u poslednje vreme nemaš vremena za nju jer si stalno s nekakvim umetnicima. A vidi sad: tek što sam stigao i ko me dočekuje? Ti, naravno! Rafael je posmatrao Džulijet koja je pocrvenela. - Da sam na tvom mestu, izjave stare gospođe ne bih tako ozbiljno shvatao. Ona obožava da nas zavadi a ti svaki put nasedneš. - Znam, znam, niko je ne poznaje bolje od tebe - Keri je i dalje sipao otrov. Rafael je ostao ljubazan i slegnuo je ramenima. - Često sam s njom, to je činjenica - objasnio je. - Da li je zato bolje poznajem... videćemo. - Nemoj misliti da je teško prozreti tvoju igru. Zamišljaš da si u prednosti jer tu živiš, a ja sam u Londonu - Keri je demonstrativno privukao Džulijet uza se. - Kada se budemo venčali, ti ćeš otpasti, veruj mi. ~ 15 ~

Foxy

Zvoncica Džulijet je od stida poželela da propadne u zemlju. Bilo je neprijatno glumiti Kerijevu verenicu, ali slušati ga kako priča o tome da se bliži čas venčanja, bilo je nepodnošljivo. Kako li je Rafael procenio situaciju? Sudeći po njegovom osmehu, bio je naviknut na Kerijevo preterivanje. Na sreću, u tom trenutku pojavilo se kučence i skrenulo razgovor na drugu temu. Kuče se zaletelo na Kerija i zgrabilo ga je za nogu. - Glupi psu! - Keri je pokušao da ga odgurne. Rafael se sagnuo i podigao psa u naručje. - Nije glup nego izuzetno pametan - rekao je. Džulijet je posmatrala njegove krupne šake i osetila je knedlu u grlu. Kako je moguće biti ljubomoran na psa? Ledi Elinor ih je mirno primila. Poprilično je ostarila, ali je i dalje bila autoritativna, kakvu ju je Džulijet pamtila. Ako je suditi po pojavi i načinu ponašanja, Rafael joj je više bio sličan nego Keri. Pitala je Džulijet za njen propali brak. Ledi Elinor nije mogla da shvati kako neko devet meseci posle razvoda može ponovo da se veže. Keri je na to imao spreman odgovor. - Džulijet je bila mlada i neiskusna pa je izabrala pogrešnog - tvrdio je. - Dejvid Hemond je bio zainteresovan samo za njen novac - Džulijet je primetila da se ledi Elinor nasmešila. Na sreću, Rafael u tom trenutku nije bio prisutan. Džulijet je oduševljeno prihvatila predlog da je odvedu u sobu posle ručka. Ledi Elinor je očigledno želela da razgovara s Kerijem u četiri oka. Nadala se da Keri neće davati obećanja koja posle neće moći da ispuni. Kada je raspakovala kofer, Džulijet se osvrnula oko sebe. Prostorije su bile upečatljive. Čak ni njena roditeljska kuća nije bila tako bogato opremljena. Ali sve je polako propadalo. Džulijet se nadala da će sve proteći dobro. Nadala se da je radoznalost ledi Elinor zadovoljena i da će joj stara dama dopustiti da Kerijevim automobilom obiđe okolinu. S prozora se pružao predivan pogled na ušće reke u more. Bilo je tek pola pet i pošto nije želela da ostane u sobi, odlučila je da potraži Žozi. Možda će ona moći da joj ispriča ponešto o istoriji kuće i njenim stanovnicima. Želela je pre svega da sazna nešto više o Rafaelu. Pogledala se u ogledalu. Džulijet je znala da nije preterano lepa ali je atraktivna. Kosa joj je prirodno talasasta, pa posle pranja može samo da se očešlja i da opet odlično izgleda. Još je imala pramenove, i to već duže vreme jer nije imala para za frizera. ~ 16 ~

Foxy

Zvoncica Ili su to prve sede? Zabrinuto se primakla ogledalu. Posle svega što je proživela to je uopšte ne bi iznenadilo. Tiho se odšunjala niza stepenice i otvorila je vrata za koja je mislila da vode u kuhinju. Ukopala se u mestu. Za stolom su sedeli Žozi i Rafael uz popodnevni čaj. - Gospođice Lorens! - domaćica je ustala. - Upravo sam htela da vam donesem čaj - pokazala je na pripremljeni poslužavnik. - Ako hoćete, mogu vam ga odneti u salon. Ukoliko je njen neočekivani dolazak iznenadio Rafaela, on to nije pokazao. Samo ju je posmatrao. - Zar ne bih mogla da popijem čaj ovde, u kuhinji? Zajedno s vama i gospodinom Markezeom? - upitala je Džulijet. - Rafael - rekao je. Nije želeo da je pobliže upozna, ali nije bilo razloga da bude neljubazan. - Mislim da bi Žozi bilo draže da odete u salon. Džulijet je podigla glavu. - A ja bih radije ostala ovde - objasnila je. - Da li je to problem? - Ne smetate nam, gospođice Lorens - pokušala je Žozi da ublaži napetu atmosferu. Džulijet je izazivački pogledala u Rafaela. - Mislila sam da ste otputovali. Rafaelu se tog trenutka učinilo da u njenom ponašanju primećuje istu aroganciju kao u Kerijevom. - Vratio sam se. Da li je to problem? - imitirao ju je. - Neću se izjašnjavati - odgovorila je Džulijet, ali je osetila da je pocrvenela. Ipak nije toliko samouverena kao što glumi, zaključio je Rafael. - Kako to? Stekao sam utisak da uvek kažete svoje mišljenje. - Rafaele, molim te! - Žozi ga je uhvatila za ruku. - Gospođica Lorens je samo htela da porazgovara - sipala je čaj. - Limun, mleko ili šećer? upitala je. Džulijet se već neko vreme nije dobro osećala u svojoj koži. Pokvarila je mirnu atmosferu koja je vladala pre njenog dolaska. - Malo mleka, molim. I Rafael je delimično kriv za napetu atmosferu. Možda je Keri ipak bio u pravu? - Da li vam se sviđa soba? - upitala je Žozi. - Da, hvala - Džulijet je sela. - Čaroban je pogled na ušće. ~ 17 ~

Foxy

Zvoncica Rafael ju je sve vreme gledao. Zašto je stara gospođa smestila Džulijet baš u sobu njegove majke? I šta je ova atraktivna žena videla u njegovom rođaku? Nedavno se razvela, to je čuo. Možda je zato delovala tako ranjivo i stidljivo. Džulijet je osećala njegov pogled na sebi. Šta li misli o njoj? Da i ona želi samo novac od stare dame? Ponovo je Zozi pokušala da pokrene konverzaciju. - U subotu uveče biće priređena večera. Znaš li za to? - upitala je Rafaela. - Ne, a i zašto bih? Da nisam možda pozvan? - Ne. Doći će lord Holdernes i njegova žena. - Stvarno? - namrštio se. - Elinor ništa ne prepušta slučaju. - Tako je... - Žozi je odjednom ućutala jer se setila da nisu sami. - U redu je - tešio ju je Rafael. - Ako ti zatrebam, doći ću s pozivnicom ili bez nje. - Hvala, Rafaele. To je zvučalo iskreno. Ton je odavao da su ovo dvoje ljudi bliski. Pogledala ga je. Zamišljeno ju je posmatrao. Znala je da i on razmišlja o njoj. Za njega je ona verovatno bezosećajna žena hladna srca, koja se bacila Keriju oko vrata zbog njegove društvene pozicije i finansija. Kad bi znao istinu! Odlučila je da popravi loš utisak. Opet ga je pogledala. - Keri je rekao da ste umetnik. Da li sam negde čula za vas? - Keri je rekao da se smucam sa takozvanim umetnicima - uzvratio je. - Rafaele! - Žozi je bila van sebe. Džulijet je prihvatila izazov. - I vi to radite? - upitala je. Pogledao ju je, ali ovoga puta bez trunke neprijateljstva. - Ne. Kerijev običaj je da sve što ne razume proglasi smećem. - Rafaele, molim te... Džulijet je prekinula Žozi. - Ne brinite, gospodo Morgan. Gospodinu Markezeu se očigledno ne dopadam, ali to nije problem, jer ni on meni nije posebno simpatičan popila je ostatak čaja. - A sad izvinite, idem da se prošetam. Nadam se da nemate ništa protiv. Ne osvrćući se, izašla je iz kuhinje. ~ 18 ~

Foxy

Zvoncica Tog trenutka ugladala je Kerija na hodniku. Situacija se još više zakomplikovala kada je shvatila da je Rafael krenuo za njom, što Keri sa sprata nije mogao da vidi. - Gde si nestala? Svuda sam te tražio - Keri očigledno nije bio dobre volje. - Šta si radila sve vreme? Ako se nadala da će se Rafael diskretno povući, prevarila se. - Pila je sa Žozi i sa mnom čaj u kuhinji - odgovorio je umesto nje. Nadam se da nemaš ništa protiv. - Naravno da imam! - Keri ih je u neverici posmatrao. - A šta je bio povod za to? - Slučajnost - Džulijet je bila na ivici živaca. - Tražila sam Žozi da popričam s njom o ovoj kući i njenoj istoriji. - A šta će on tu? - Keri je pokazao rođaka. - Zatekao sam se u kuhinji ako baš hoćeš da znaš. Ne tiču te se moji dolasci i odlasci. Kuća još uvek nije tvoja. - Nažalost - uzdahnuo je. - A gde je baka? Mora da je opet u bašti. - Legla je - Rafael je jedva savladavao bes. - Ona to uvek radi po podne. Da češće dolaziš, znao bi. Keri nije odgovorio. Zagrlio je Džulijet, što se njoj nije dopalo. - Da se prošetamo, draga? Sve ću ti pokazati. - Ne, molim te, nisam raspoložena - spretno se oslobodila njegovog zagrljaja. - Idem da se okupam. Rafael je zapanjeno gledao za njom. Znači, njoj je svejedno, menja planove ne polažući Keriju račune. - Da se okupaš? - ponovio je Keri. - Odlična ideja. Kade su dovoljno velike za dvoje. Često sam se pitao šta su baka i deda radili u njima. - Sigurno ne ono što ti zamišljaš, Keri - ledi Elinor je odnekud iskrsnula. - Rafaele - obratila se drugom unuku. - Pre nego što kreneš hoću s tobom da porazgovaram.

~ 19 ~

Foxy

Zvoncica

4. poglavlje

Džulijet se okupala, ali to je nije opustilo. Pločice su bile ledene kada je izašla iz kade. Nije mogla da nađe fen za kosu, a svoj nije ponela. Razmažena sam, priznala je sebi. Dosad je odlazila u dobre hotele, ali prošla su ta vremena. Razmišljala je o nagomilanim računima koji su je čekali kod kuće. Koliko god neprijatan bio ovaj boravak, dobiće novac da pokrije troškove. Da nije onog Rafaela, ne bi bilo strašno. Kritički je procenjivala svoju garderobu. Nije mnogo toga ponela. Pre nego što je Dejvid blokirao njenu karticu, često je išla u šoping i zato je imala brdo odeća za sve moguće prilike. Iz Kerijeve priče o bakinom načinu života stvorila je pogrešnu sliku pa nije ponela nijednu večernju haljinu. Obukla je svilene pantalone i bluzu. Malo posle sedam krenula je dole. Večera je bila u pola osam, ali nije želela da kasni. Otvorila je vrata salona. Žozi je upravo izašla iz prostorije pa se Džulijet našla nasamo s lejdi Einor i prihvatila je ponuđeni šeri. - Moraćete sami da se poslužite - rekla je stara gospoda. - Od artritisa su mi ukočeni prsti. - I moj otac je patio od toga. Govorio je da je to od mnogo pisanja. Ledi Elinor je klimnula glavom. - Ako se ne varam, vaša majka je umrla mnogo pre vašeg oca započela je ledi Elinor razgovor. - Umrla je ubrzo posle porođaja - potvrdila je Džulijet. - Moj otac se nikad nije oporavio od toga. - Mogu da zamislim, pogotovo što je bio toliko stariji od nje. Očigledno je bila dobro informisana. - Na sreću, imao je vas - nastavila je ledi Elinor. - Mora da ste bili bliski. - Da - još uvek je s bolom u srcu mislila na svog oca. - Da li ste ga poznavali? - Nisam, ali moj sin i snaha često su pričali o Maksvelu Lorensu i njegovoj kćerki, jer je Keri mnogo vremena provodio tamo. Keri je patio kada se preselio ovamo jer je izgubio prijatelje. Džulijet je uzela gutljaj serija. ~ 20 ~

Foxy

Zvoncica - Čini se kao da to nije bilo tako davno. - I nije - ledi Elinor je uzdahnula. - Ali kad je neko star kao ja, prošlost mu se čini još bližom. Niste izabrali Kerija, on je bio gost na vašoj svadbi. Da li ste kasnije zažalili? - Moglo bi se reći - odgovorila je Džulijet. - Ne želite ništa više o tome da kažete? - Ne - Džulijet je bilo neprijatno. - Bila sam mlada i neiskusna, napravila sam grešku, to je sve. Dejvid me nikada nije voleo, želeo je samo moj novac. - Zar vaš otac nije insistirao na predbračnom ugovoru? - Već je bio mrtav - objasnila je Džulijet. - A ja sam verovala Dejvidu. - Niko nije imun na novac - ustvrdila je ledi Elinor. - Možda je Rafael izuzetak. Upoznali ste ga, zar ne? On je sin moje kćerke Kristine koja nije htela da se uda za oca svog deteta. - Smem li da pitam zašto mislite da Rafael nije zainteresovan za novac? - Džulijet se nadala da njeno pitanje nije indiskretno. - Nije mu stalo do mog novca. Ne treba mu da ostvari svoje želje. Njegovi atelje i galerija uspešno posluju. Džulijet se iznenadila. - On je slikar? - On je i slikar - ispravila ju je ledi Elinor. - Zapravo je profesor likovnog i predaje u školi. - Zaista? Baš interesantno! - Mislite? - stara žena je zvučala skeptično. - Rafaelova majka mi je svojom ljubavlju prema umetnosti slomila srce. I ona je divno slikala pa šta je postalo od nje? - Keri mi je ispričao da je pala s balkona. - Tako glasi zvanična verzija. - A ona nije u skladu sa činjenicama? - Džulijet je bila iznenađena. - Ne želim da iznosim nagađanja. Pričajte mi o tome kako ste se Keri i vi ponovo sreli. Kakva slučajnost! Idete često u kazino? - U kazino? - upitala je Džulijet. - Da, tamo gde on radi - odmahivala je glavom. - Pravo je čudo što je posle fijaska u Meksiku pronašao bilo kakav posao. Poznata vam je njegova prošlost? - Da - priznala je u trenutku kad je Keri ušao u salon. Nosio je smoking. ~ 21 ~

Foxy

Zvoncica Stajao je nepomično koji trenutak kao da očekuje kompliment. Ali samo se kuče uznemirilo. - Bako - naklonio se i pogledom je besno ošinuo psa. Onda je seo kraj Džulijet. - Izgledaš divno, draga - rekao je ljubeći je u vrat. - I divno mirišeš. Šanel? - Ne - nije mu rekla da koristi dvostruko jeftiniji parfem. - Čekali smo te. - Žao mi je. Da sam znao koliko ti nedostajem, požurio bih. - Nisi dobro razumeo, Keri. To je bila kritika - objasnila je ledi Elinor. Nisi joj nedostajao, baš smo se lepo ispričale. - Stvarno? - nije mu se svidelo to što je čuo. - Upravo je htela da mi ispriča kako ste se posle toliko godina ponovo sreli. Na nesreću, nisu se setili da se dogovore oko tog detalja. Zato je morala opet da slaže. - Slučajno smo oboje bili pozvani kod Bejnbridževih. Godinama se družimo s Džonom i Deborom. - Da - potvrdio je Keri s olakšanjem, a ne kao zaljubljeni čovek koji se priseća prvog susreta. Džulijet je shvatala zašto ledi Elinor ne veruje Keriju. Nadala se da ne poznaje Džona i Deboru. - A kada je to bilo? - Pre pola godine - rekao je Keri. Kako je mogao da bude tako nepromišljen? Ledi Elinor je odmah reagovala. - Već ste pola godine zajedno? Pa kako ja tek sad to čujem za to? Prilikom tvog poslednjeg dolaska, pre šest nedelja, nisi spominjao ni Džulijet ni veridbu. Oborio je pogled, a Džulijet je pokušala da spase situaciju. - Ja sam kriva, ledi Elinor - rekla je u nadi da je crvenilo od stida neće razotkriti. - Molila sam Kerija da krije našu vezu. Nisam dugo razvedena pa nisam želela da mi prebacuju to što odmah ulećem u drugu vezu. - Ali vi upravo to radite! - ledi Elinor je odmahnula glavom. Na to nije imala odgovor. Pre nego što je situacija eskalirala, Žozi je ušla da ih pozove za sto. Ostatak večeri protekao bez neprijatnih momenata, ali Džulijet nije bila sigurna u to da li je ledi Elinor zadovoljna odgovorima ili je nastavak rasprave odložila za drugi dan. ~ 22 ~

Foxy

Zvoncica Zbog napete situacije Džulijet jedva da je spavala. Pre sedam izašla je iz sobe. Sunčano jutro mamilo ju je da prošeta po okolini. U kući je vladala potpuna tišina. Džulijet je razvukla zavese i pristavila vodu za kafu. Upravo kad je kafa bila gotova, čula je da neko pritiska kvaku. Iznenađeno se okrenula. Pred njom je stajao Rafael noseći kese pune namirnica. Osetivši miris toplog peciva, shvatila je koliko je gladna. - Izgleda da se ovde osećate kao kod svoje kuće - rekao je odlažući kese na sto. Na sebi je imao belu majicu kratkih rukava koja je isticala njegov tamni ten. Džulijet je bila fascinirana. Pocrvenela je. Šta je to u njemu što u njoj budi fantazije kojih treba da se stidi? - Želite li nešto? - zbunjeno je upitala. - Zavisi od toga šta nudite - očito ga je zabavljalo crvenilo na njenim obrazima. Ovu ženu lako je prozreti i izbaciti iz koloseka. Džulijet svakako nije onakva kakvu je očekivao uz svog rođaka. Rafael je znao koliko je nerazumno upustiti se u nešto s Kerijevom verenicom, pa ipak nije mogao da odoli iskušenju. Džulijet je osećala da je Rafael provocira, ali nije znala razlog. Za njega je ona razvedena žena, verenica njegovog rođaka. Da li je shvatio koliko je neiskusna u odnosu na muškarce? - Htela sam da vam ponudim kafu - odgovorila je sabravši se. - Ako mislite na to u vašoj šolji, moram odbiti. Navikao sam na bolje. Potrepštine za filter kafu pronaći ćete tu negde - polako je raspakivao kese. - Šta hoćete od mene? Da vam skuvam kafu? - Džulijet nije mogla da dođe sebi. - I šta tražite ovde u ovo vreme? Rano je za posete. Pre nego što je odgovorio, Rafael je uzdahnuo. - Da li ste uvek agresivni kada se stvari ne odvijaju onako kako ste zamislili? Drugi put me upozorite da vas se klanjam. Džulijet nije reagovala na njegov napad. - Niste odgovorili na moje pitanje. Da li vas je ledi Elinor pozvala? Rafael je gledao u vrhove svojih cipela. - Moglo bi se tako reći - odgovorio je konačno, jer nije hteo da joj otkrije razlog svog dolaska. - Zašto? - Džulijet nije popuštala. Odjednom joj je na um palo nešto strašno. - Da li je ledi Elinor dobro? - upitala je zabrinuto. ~ 23 ~

Foxy

Zvoncica Zagledao joj se duboko u oči, a njoj se zavrtelo u glavi. - Jeste, koliko znam - odgovorio je. - Da Ii ste se sinoć lepo proveli? - Da, bilo je to veoma prijatno veče - otpila je gutljaj kafe. - Mmm, ovo baš prija - rekla je. - Ako vi tako kažete - Rafael joj nije verovao, ali unutrašnji glas ga je upozoravao na to da se obuzda. - Želite li kroasan? - ponudio je. - Svež, iz rerne. - Stvarno? Sami ste ih pekli? Prvi put ovog jutra iskreno joj je odgovorio: - Ne, legao sam u jedan, pa nije bilo teorije da ustanem u pet i pečem pecivo. Šta li je radio dokasno? Sigurno je bio s nekom ženom. - Prihvatam vašu ponudu - Džulijet nije mogla da odoli mirisu jer mesecima nije mogla da priušti sebi kroasane. Kako je ova žena seksi! Rafael bi rado mrvice s njene brade pokupio poljupcima. Njene nenašminkane usne mamile su na greh. Trgnuo se. Šta mu je? Ona je Kerijeva, nikad je neće imati. Zato je mora držati na odstojanju. - Ovo je bilo izvrsno, hvala - rekla je. - Bilo mi je zadovoljstvo. Kako ga je ljubazno gledala! Izgleda da ju je osvajalo dobročinstvo, da li da to iskoristi? Čuli su se neki zvuci prekinuvši mu tok misli. - Šta Keri i vi planirate za danas? - upitao je neobavezno. - Ništa posebno. Upravo sam pošla u šetnju do ušća. - U tim cipelama? - kritički ju je odmeravao. - Udobne su. - Ali nisu vodootporne. Morate obuti gumene čizme, obala je puna vode. - Onda ću ostati u bašti. Imate li danas predavanja? Namrštio se. - Da li vam je ledi Elinor to pomenula? - Da. To nije tajna, zar ne? - Nije - odmahnuo je rukom. - Ona to svakome priča jer je njoj veoma važan stalni izvor prihoda. Posmatrao ju je sa osmehom na licu, a njeno srce kucalo je sve brže. Kako je atraktivan! Od pomisli na dodir njegovih ruku sva se naježila. Ali nema šanse... On nju smatra Kerijevom verenicom i tako se ponaša. ~ 24 ~

Foxy

Zvoncica Žozi je u tom trenutku ušla u kuhinju. Njenom oku ništa nije promaklo. Rafael je stekao utisak da mu čita misli. - Rano ste ustali, gospođice Lorens - rekla je Žozi. - Htela sam u šetnju - objasnila je Džulijet. - Onda sam ja došao i zadržao je - dodao je Rafael. - A ona nema gumene čizme. - Koju veličinu nosite? - Trideset devet - odgovorila je Džulijet. - Mogu vam pozajmiti svoje. Za broj su veće, ali obujte dva para čarapa - Lepo od vas - zahvalila se Džulijet. - Molim vas, zovite me Džulijet

~ 25 ~

Foxy

Zvoncica

5. poglavlje

U podne se Rafael vratio u stan iznad galerije u kojoj je izlagao svoje i tuđe radove. Oduvek je sanjao o takvom projektu i mada nije mnogo zarađivao, to je bio važan deo njegovog života. Pre podne je proveo u školi. Posle ručka očekivao je Oliviju Holdernes. Možda će snimiti nekoliko fotografija da bi dobio inspiraciju za njen portret. S vremenom je postao strastveni fotograf, ali je najviše voleo slikarstvo. Rafael je uz kafu razmišljao o susretu s Džulijet. Zašto je ta žena u njemu budila najgore osobine? Bila je ljubazna prema njemu, a ipak ju je uvek iznova provocirao... bar u početku, kasnije je morao da se bori s drugačijim problemima. Nije želeo da misli na to. Ona je Kerijeva verenica i nikada u životu nije radila - tako je zaključio iz razgovora. Ledi Elinor opisala ju je kao razmaženu jedinicu bogatih roditelja. Čim je završila srednju školu, udala se da bi postala razmažena supruga. Ipak mu nisu bili jasni razlozi razvoda. Verovatno su se dosađivali. Bila mu je zagonetka to što je ona izabrala Kerija. Možda je od one vrste žena koje ne mogu bez muškaraca? Zna li koliko je Keri nepouzdan kada je o novcu reč? Ali zašto da razbija glavu o tome? On ima svoj život, nezavisan je i ne treba mu ničija pomoć. To je najviše ljutilo ledi Elinor. Da je bio kao njegov rođak, stara dama bi se sa obojicom poigravala. Pozvonila je Olivija. Nimalo ne liči na Džulijet, razmišljao je. Ali zašto ih poredi? Olivija je prsata plavuša koja uvek nosi kratke suknje i visoke potpetice da bi privukla pažnju na svoje zavodljive noge. Džulijet je vitka i elegantna, ali mnogo komplikovanija od Olivije. - Imam samo sat vremena - rekla je Olivija spustivši se u fotelju. Bobi misli da sam kod frizera. Rafael je podešavao svetla da bi naglasio crte njenog lica. Ona se zasmejala. - Šta da mu kažem ako bude pitao zašto mi je frizura ista? Imaš li neku ideju? Rafael se još nije navikao na činjenicu da je Olivija postala ledi Holdernes. Pre nekog vremena priznala mu je da se lord Holdernes zaljubio u nju jer je sasvim drugačija od njegovih prethodnih supruga. Nije mu bilo teško da u to poveruje. ~ 26 ~

Foxy

Zvoncica - Da li mi je frizura dobra? Bilo bi šteta da nije jer ti poziram - ponovo se zakikotala. - Zamisli, imaću svoj portret. Da li je ovo glupa ideja? - Zašto? Ti dobro plaćaš, a meni treba novac. - To nije tačno i dobro to znaš - namrštila se. - Popi, supruga našeg predstavnika u parlamentu, pričala mi je o tvom prošlonedeljnom prijemu. Kaže da su mnoge značajne ličnosti naručile portret od tebe. Žao mi je što mi nismo bili, ali Bobi se nije osećao dobro. Morala sam da ostanem uz njega. - Dobro si postupila - potvrdio je. - A frizura mi je stvarno u redu? Moj frizer kaže da mi ova boja baš pristaje. Rafael je klimnuo glavom. Znao je da je Olivija brineta... kao Džulijet. Namrštio se jer mu se Džulijet opet prikrala u misli. Izbaci je iz glave!, rekao je sebi. - Ne treba popreko da me gledaš. Bobi misli da sam prirodna plavuša. - Stvarno to misli? Čudno - Rafael se nasmejao. - Baš si prost! - blago ga je udarila po ruci. - Kladim se da se ne sećaš kako izgledam. Bilo je isuviše mračno a ti... - Bio sam pijan - završio je rečenicu. - Hajde da više ne gubimo vreme. Smiri se. - Dobro. Ipak je to bilo predivno veče - prisećala se Olivija. - Svega se sećam. Kada sam se sledećeg jutra probudila, mislila sam da je to ljubav. - Bilo je to avantura - ta veza bila je kratka i sve drugo osim romantična. - Bili smo tako usklađeni - nastavila je Olivija. - Rafaele! Da li me slušaš? Namrštio se. Nije mu uspevalo da podesi svetio i kameru. - Naravno da te slušam, ali ovo je za mene posao. Ako si htela da pričaš sa mnom, mogla si me pozvati na piće. - Žao mi je ako sam ti teret. - Nisi mi teret - rekao je mada mu je strpljenje bilo pri kraju. - Izvini što sam loše volje, sinoć sam popio previše vina. Iznenađeno ga je pogledala. - Vina? Otkad piješ vino a ne viski? - Otkad sam otkrio da se njime jeftinije, stiže do cilja. Stvarno misliš da će tvoj muž biti saglasan sa ovim? ~ 27 ~

Foxy

Zvoncica - Da me naslikaš nagu? Naravno - samouvereno se smešila. - Bobi je lud za mojim telom. - U redu - Rafael je odustao od rasprave u nadi da je dobro procenila svog muža. - Kakvu sliku želiš? Olivija je ispravila suknju da bi mu skrenula pažnju na svoje noge. Rafael je morao da prizna da Olivija ima divne noge. Snimio je više fotografija, a ona ga nije ispuštala iz vida. Opet se pitao da li je pametno što je prihvatio ovaj posao. - Pređi na sofu. Napraviću nekoliko skica da procenim koja je najbolja poza. Olivija je skočila. - Treba li da se svučem? - upitala je. - Ne! - odlučno je odbio Rafael, na šta ga je sumnjičavo pogledala. Danas to nije potrebno. Pokušavam da uhvatim kompoziciju. Detalje ćemo ostaviti za kasnije. Mnogo toga može se odraditi i bez modela. - Znači, ne treba da se svlačim? - upitala je razočarano. - Ne, u početku. Treba da si srećna zbog toga. U ovoj staroj zgradi promaja vuče sa svih strana. - Kako ti kažeš. Očigledno je htela da mu pokaže svoje telo. Možda je trebalo više pažnje da obrati na upozorenje ledi Elinor...

***

Džulijet je dva sata šetala uz reku. Osećao se dašak proleća i drveće je počelo da zeleni. Kada se vratila, ušla je na zadnja vrata, očistila je Žozine čizme i vratila ih. Htela je da ode u svoju sobu da se osveži, ali Keri ju je čekao. - Gde si bila? - upitao je. - Ako si htela u šetnju, mogla si da me pozoveš. - Izvini, naprečac sam se odlučila. Morala sam na svež vazduh popravila je vetrom razbarušenu kosu. - Napolju baš duva. - I ja bih da pobegnem iz ovog mauzoleja. - Žao mi je - ponovila je. - Šta god da kažem, ništa to neće promeniti - Keri je delovao uvređeno. - Hajde sa mnom u baštu. Popićemo kafu s bakom. ~ 28 ~

Foxy

Zvoncica - Odmah, samo da sredim frizuru. - To može da sačeka. Džulijet je bila iznervirana, ali je ipak poslušala. - Evo je, bako! - najavio je Keri. - Mislio sam da spava, ali već je bila u jutarnjoj šetnji. Pre nego što je Džulijet uspela nešto da kaže, ponovila se scena iz prethodnog dana. Pas mu je pritrčao i zubima ga uhvatio za nogavicu. A Keri se ukočio. - Dobro jutro - Džulijet se nasmešila ledi Elinor i pomilovala je psa. Lejdi Elinor se zabavljala posmatrajući tu scenu. - Sviđate mu se, gospođice Lorens - zaključila je. - Moj pas oseća dobar karakter. Keri se pretvarao da ne razume dvosmislenost te konstatacije. - Dok sam bila dete, imala zlatnog retrivera - rekla je Džulijet u želji da relaksira zategnutu situaciju. - Zamolila bih vas da mi se obraćate imenom. Ledi Elinor je klimnula glavom. - Sedite, Džulijet. Da Keri nije toliko glasan, pas ga ne bi primetio. - Nisam glasan, bako. Da zamolim Žozi da donese šoljicu za Džulijet? Onda ćete vas dve moći lepo da se ispričate. - Najzad neka korist od tebe - složila se ledi Elinor. - Donesi šoljicu i svežu kafu, Žozi ne mora da dolazi. - Nisam tvoj sluga - protestovao je Keri. - Nije ni Žozi - ledi Elinor je nestrpljivo udarila štapom o pod. Požuri! Džulijet je iznenadilo to što se Keri nije više bunio. Zbog nasledstva bio je spreman ponešto da otrpi. - Da li vam je šetnja prijala? - upitala je ledi Elinor čim se Keri udaljio. - Bili ste na obali reke? Žozi vas je upozorila na blato? - U stvari, upozorio me je gospodin Markeze. - Rafael je bio tu? - starica se namrštila. Džulijet je osetila da su joj obrazi pocrveneli. - Da, doneo je sveže pecivo. Rano sam ustala i baš sam kuvala kafu u kuhinji. - A, tako - ledi Elinor se zamislila. - Kakvo je vaše mišljenje o Rafaelu? To je bio čovek o kome nije želela da misli niti da se izjašnjava. - Izgleda da je fin. Živi li u blizini? Ledi Elinor se nasmešila. ~ 29 ~

Foxy

Zvoncica - On je sve, samo ne fin. Težak je čovek, beskompromisan, fascinantan, ali nikako fin. Džulijet je bilo neprijatno. - Svakako je drugačiji od Kerija. - Da, na moju veliku sreću. Rafael vam nije rekao gde živi? - Ne, nismo mnogo pričali. - Ima atelje i stan u Polgelin Beju, radi u školi u Bodminu, ali to sam vam već spomenula. - Da li imate neku sliku koju je naslikao? Ledi Elinor dugo nije odgovorila na to pitanje pa je Džulijet pomislila da je nešto pogrešno rekla. - Rafael smatra da me ne zanima njegov umetnički rad. Možda ćete mi reći svoje mišljenje o njemu. Ali kako kad nikada neće videti bilo koje njegovo platno! Keri je sigurno neće tamo odvesti. - Da li ste Keri i vi odredili datum venčanja? - upitala je ledi Elinor tako neočekivano da je Džulijet počela da zamuckuje. - Ne, mi smo hteli... Tek smo se verili... Nije još vreme za venčanje... - I ja sam stekla takav utisak. Džulijet nije želela da probudi sumnju pa je dodala: - Možda na leto. - Nemate prsten. Džulijet je odmahnula glavom. - Verovatno Keri nije pri novcu - zaključila je ledi Elinor. - Podsetite me kasnije da zavirim u svoju kutiju s nakitom. Tačno znam koji je prsten za vas. Nije moglo biti gore! Džulijet se nije usudila da pogleda u oči staroj dami. Nije mogla da zamisli da nosi prsten koji je nekada bio na ruci ove žene. Kada se Keri vratio, ledi Elinor ga je obavestila o svom planu. - Sutra uveče biće priređena večera povodom vaše veridbe - najavila je. - Kakav bi utisak stekle zvanice kada bi primetile da verenica nema prsten? - Ti si pravo zlato, bako - Keri ju je zagrlio. - Šta bismo mi bez tebe? ~ 30 ~

Foxy

Zvoncica

6. poglavlje

Neko je pokucao na vrata. Džulijet se oblačila i pretvarala se da ne čuje. Sigurno je to Keri koji hoće da priča s njom. Pristala je da glumi njegovu verenicu, ali posle priče o prstenu učinilo joj se kao da je on iskorišćava. Ledi Elinor je ispunila obećanje. Bilo je očito koliko Keriju prija pogled na kutiju s nakitom. Ali ledi je zaklonila sadržaj rekavši mu da će na vreme biti obavešten o svom nasledstvu. Na sto je spustila nekoliko prstenova: dijamantski, prsten s brilijantima i smaragdom i jedan s rubinom. Po Keriju se videlo da procenjuje koji je najskuplji. Ledi Elinor je pozvala Džulijet da sedne kraj nje. - Koji vam se najviše dopada? Svi imaju prošlost. - Sve jedan lepši od drugog - rekla je Džulijet zadivljeno. - Da - Keri nije mogao da se kontroliše. Stao je kraj Džulijet da bolje vidi. - Ovo je baš lepo od tebe, bako. Oboje smo ti zahvalni. - Da - potvrdila je Džulijet. - Ne mogu da se odlučim. - Predomišljaš se? - upitao je Keri besno. - Dijamantski je pravi za veridbu. Džulijet je znala kako on razmišlja, zato je izabrala prsten s rubinom. - Mislim da mi se ovaj najviše dopada. - Ali... - pobunio se Keri. - Pošto će Džulijet nositi prsten, ona treba da odluči - prekinula ga je ledi Elinor. - Ovo je jedan od mojih omiljenih prstenova. I jedan od najmanjih, pomislila je Džulijet. Učiniće sve da se Keri ne obogati na račun svoje bake zahvaljujući lažnoj verenici. Kada je i drugi put neko pokucao, Džulijet se pitala da li je Keri došao na razgovor zbog prstena. Čim ga je dobila, odglumila je umor i povukla se u sobu. Nije mogla da izbegne suočavanje s njim. Prišla je vratima. Iznenadila se kada je ugledala Žozi. - Već sam pomislila da ste gospodin Keri i vi izašli. - Bila sam u kupatilu - slagala je. - Da li se nešto desilo? - Da... Ne... ~ 31 ~

Foxy

Zvoncica - Sedite - Žozi je izgledala kao da jedva stoji na nogama. - Samo... ledi Elinor neće moći da prisustvuje večeri. Nije joj dobro. Morala sam da pozovem doktora. - Mogu li nekako da pomognem? Žozi je odmahnula glavom. - Ledi Elinor je teška pacijentkinja. Odbija da je drugi vide bespomoćnu. Ne bi se obradovala da odete do nje. I na mene se ljuti što sam pozvala doktora. - Ali morali ste! - Znam, ali ona je takva. Došla sam jer hoću nešto da vas zamolim. Možemo li večeras poslužiti hladno jelo? Dolazi lekar i... - Naravno - prekinula ju je Džulijet. - Tost, meze i sir biće sasvim dovoljni. - Gospodin Danijels se neće složiti s vama. - Ne brinite zbog toga, sve ću mu objasniti - rekla je Džulijet odlučno. Ako ne mogu da pomognem ledi Elinor, mogu li vama u kuhinji? Žozi se začudila. - Vi? Ledi Elinor se ne bi složila. - Ne mora da sazna - Džulijet se nasmešila. - Rado bih pomogla. - Šta da odgovorim na to? - Zovite me Džulijet i kažite mi kada očekujete lekara? Pola sata kasnije Džulijet je u kuhinji rezala sir. Pojavio se Keri. - Tu si se, dakle, sakrila! Čovek bi pomislio da me izbegavaš - tek tada je primetio da je vezala kecelju. - Šta to, zaboga, radiš? Džulijet je i dalje mirno nastavila da radi. - Zar ne vidiš? - Vidim da si preuzela Žozin posao. Gde se ona izgubila? - Ona ima dovoljno obaveza. Pojma nemaš koliko je teško baviti se ovakvim domaćinstvom. - Svejedno, ti nemaš šta da tražiš u kuhinji - odgovorio je. - Zar treba da pomisle da se ženim služavkom? Džulijet je zastao dah. - Nikome osim tebi na pamet ne bi pala takva ideja. A bila bih srećna da imam makar i posao služavke, jer je to posao kao i svaki drugi. Ne mogu sebi da dozvolim izvoljevanje. - Prestani. Nikad nećeš čistiti za nepoznate ljude, čak ni za novac. Ali mislio sam na nešto drugo. Baka ne bi bila srećna da zna da radiš u kuhinji. ~ 32 ~

Foxy

Zvoncica - Trenutno ima druge brige. Nije joj dobro. Zar ti Žozi nije rekla? Morala je da pozove lekara. - Stvarno? Pa to i nije loše - Keri se zamislio. - Ne, Žozi mi ništa nije rekla. Džulijet je primetila da se on nije obukao za večeru. - Šta si dosad radio? Pažljivo je zatvorio vrata za sobom pa joj je prišao. - Bavio sam se knjigovodstvom. Ne možeš da zamisliš šta sam otkrio! - Da li te je to zamolila ledi Elinor? Nestrpljivo je odmahnuo rukom. - Naravno da nije. Ona ništa ne zna. Ali kad već njene knjige vodi taj Markeze, i ja imam pravo da zavirim u njih. Zamisli šta mi je došlo pod ruku! Dopis od nekog trgovca nekretninama iz Bristola. On želi da kupi celo imanje da bi ovde izgradio luksuzne stanove. Sigurno joj nudi milione. - Ledi Elinor nikada neće na to pristati. - Tačno, zato mi je prećutala tu vest. Mora da je odmah odbila jer je dopis datiran pre nekoliko meseci. - Odlično! - Džulijet je odahnula. Iako je tek pre dva dana došla na imanje, već joj je priraslo za srce. Zaslužuje da se restaurira u starom stilu. - Odlično? - Keri ju je gledao u neverici. - Ponuda je šansa koja se nudi jednom u životu. Ja bih je oberučke prihvatio. - Upravo zato ti nije pokazala to pismo - odgovorila je Džulijet sarkastično. - Tebi ne pada na pamet čak ni da se raspitaš za njeno zdravlje! Mogla bi biti na samrti, a ti ni to ne bi znao. - Nažalost, sudbina mi nije baš toliko naklonjena - promrmljao je. - Još uvek mi nisi objasnila zašto si tu - ponovio je. - Da bih pomogla Žozi. Ona mora da brine o ledi Elinor pa bi nam servirala hladnu večeru, što tebe sigurno ne bi oduševilo. U frižideru sam pronašla džigericu, pa ću je pripremiti. U redu? - Ja ne jedem džigericu! - namrštio se. Da je to bilo pripremljeno po nalogu ledi Elinor, hvalio bi jelo na sva usta. Džulijet je to znala. - Ići ćemo na večeru. - A tvoja baka? Treba da umre od gladi? Keri je prevrnuo očima. - Ona ima Žozi i trenutno ne želi da me vidi - namrštio se. - Gde je prsten? - U mom džepu. Zar uvek misliš samo na novac? ~ 33 ~

Foxy

Zvoncica - Nemoj mi držati pridike! Ako nećeš sa mnom, odoh sam! - besno je napustio kuhinju i ubrzo se čuo zvuk motora. Bila je deprimirana. Pitala se da li je bila dobra ideja što je odlučila da kuva. Ali nestala je njena sumnja kada se Žozi nešto kasnije obrela u kuhinji. - O, gospođice Lorens, niste morali to da radite! Ovo odlično miriše! - Bilo mi je zadovoljstvo. Ledi Elinor mora nešto da pojede da bi povratila snagu. Žozi ju je zahvalno uhvatila za ruku. - Vi ste divna devojka. Ko bi pomislio da će gospodin Keri naći takav dragulj? Džulijet ništa nije rekla, samo se nasmešila... Dok je Džulijet večerala u bašti, došao je Rafael. - Dobro veče, Žozi mi je rekla da ću vas ovde naći - pozdravio ju je. - Hteli ste da me vidite? - Džulijet je jedva izgovorila, tresla ju je trema. - Ne, hteo sam da vidim ledi Elinor. Čim mi je Žozi javila, došao sam da je obiđem. Očigledno se više brinuo o baki nego Keri. - I, kako je? - Nije najbolje. Najteže joj pada to što mora da se drži lekarovih instrukcija. Džulijet nije znala da li da ustane ili da ostane da sedi. - Ako mogu nešto da učinim... - Nadam se da neće biti ozbiljnijih problema - nasmešio se Rafael. Ledi Elinor ga je zamolila da se zahvali Džulijeti za večeru. Ali dok ju je gledao pod prigušenim svetlom, u njemu su se uzburkala osećanja. - Mislite li da ju je uznemirila Kerijeva i moja poseta? - Ne. U februaru je preležala i trebalo je da se čuva. Ali baka se ne pridržava ničijih saveta. Džulijet je bila dirnuta. - Mnogo ste zabrinuti za nju? - Ne više nego obično. Dala mi je zadatak da vam se zahvalim za večeru. Rekla je da je bilo izvrsno. Crvenilo na licu učinilo ju je još atraktivnijom. - Ona to sigurno nije rekla, izmislili ste. Rafael je pošao prema stolu za kojim je sedela, svestan činjenice da se igra vatrom. Znao je da Keri nije tu. ~ 34 ~

Foxy

Zvoncica - A gde je naš princ iz bajke? - upitao je sedajući na stolicu. - U nekoj kafani juri ženske? - Ne tiče vas se, ali otišao je da se nađe s nekim prijateljima. Ja bih im smetala, pa nisam pošla s njim. Primetila je na njegovom licu da joj ne veruje. Ali nije joj pritivrečio, samo ju je gledao, kao da nešto očekuje od nje. - Jutrošnja šetnja bila je divna - pokušala je da nastavi razgovor. - I bili ste u pravu, ima blata. Na sreću, obula sam Žozine gumene čizme. Rafael ju je gledao. Znao je da se ona unervozi čim ga vidi, ali još uvek nije znao zašto. Da li je privlači ili je nešto drugo u pitanju? - Koliko ste dugo Keri i vi vereni? - upitao je. - Od... od pre nekoliko nedelja. U stvari, poznajemo se iz detinjstva. - Ledi Elinor mi je to ispričala. - Izgleda da ona vama sve govori! - izletelo joj je pre nego što je razmislila. - Da li vam to predstavlja problem? - Ne, zašto bi? - pokušala je da ispravi grešku. - Izgleda da ste vas dvoje poprilično bliski. - Ne bi se tako moglo reći. Ledi Elinor veruje samo Žozi - zaključio je. - To nije tačno, tu je i Keri. - Keri je njena krv, ali on je bezveznjak. Mora da ste i vi to primetili. Skočila je sa stolice. - Kako se usuđujete to da kažete?! - Zašto? - upitao je. - Hoćete da kažete da to još niste primetili? Mislio sam da ga upravo ta osobina čini atraktivnim u vašim očima. - To je glupost koja me vređa! Rafael je znao da je ona u pravu, ali je nastavio da je provocira. - A čime sam vas uvredio? Time što vam pripisujem određeno iskustvo ili što sumnjam u Kerijev šarm? - Znate na šta mislim. Rekli ste da je bezveznjak! - Pa zar nije? I ledi Elinor je to odavno shvatila. - Izvinite, odneću sudove u kuhinju. Stao joj je na put. - Još nismo završili razgovor. ~ 35 ~

Foxy

Zvoncica - Ja jesam - Džulijet je naterala sebe da ostane pribrana. - Zašto me ne pustite da prođem, gospodine Markeze? Čak vam se ne dopadam. - Nisam to rekao! - Rafael je bio iznenađen. - Ali ste tako mislili. Ako sam nesvesno bila isuviše prisna, izvinjavam se. Izgleda da hemija među nama ne štima. Kako je moguće da je toliko nesigurna? Rafael to nije mogao da shvati. Zapravo, trebalo je on da se izvini. Kakav je bio čovek za koga je bila udata? Kasnije je ubeđivao sebe da nije nameravao da je dodirne. Prema njegovom sistemu vrednosti Kerijeva verenica za njega je bila tabu. Ali kad je pokušala da se okrene, uhvatio ju je za zglob. Uplašeno ga je pogledala, a on ju je privukao sebi i poljubio.

~ 36 ~

Foxy

Zvoncica

7. poglavlje

Džulijet se prekrila ćebetom po glavi. Dozvolila je Rafaelu da je poljubi. I to kako! Nije to bio bezazlen, već strastan poljubac. Pritom ju je tako snažno zagrlio da je osetila svaku njegovu reakciju, a ona je... uživala! Rafael to nije iskoristio i umesto da mu bude zahvalna, žalila je što nije nastavio. Bila je fascinirana Rafaelovom snagom i erotskim nabojem. Kada ju je privukao sebi, osećala je nešto čudno. To je bio tako prijatan osećaj... Nikada ništa slično nije osetila čak ni s Dejvidom. Želela je da oseti strast. Zašto sad nije mogla da bude uzdržana? Ako je pristala na to da glumi Kerijevu verenicu, mora se kontrolisati. Za sve je kriv Rafael. Poljubio ju je, a ona bi sve za njega učinila i najradije mu se odmah predala. Šta bi se desilo da ih Žozi nije prekinula? Na sreću, oboje su na vreme čuli njene korake. Da svetio nije bilo prigušeno, Žozi bi sigurno primetila šta se dešava. Sledećeg jutra Žozi je zamolila Džulijet da ode kod ledi Elinor koja je ležala u krevetu, naslonjena na jastuke. Njena soba bila je puna antikviteta. Kada je Džulijet upitala ledi Elinor kako je, ova je odmahnula rukom. - Sinoć ste razgovarali s Rafaelom? - upitala je. - Da. Ja... - Džulijet se trudila da se ponaša normalno. - Rekli ste mu da dođe u baštu. - Rafael se uvek brine za mene. Šta je rekao za prsten? Jeste li mu kazali da sam vam ga ja dala? - Nije ga video - da bi preduhitrila sledeće pitanje, dodala je: - Stavila sam ga u džep dok sam radila u kuhinji, i posle ga nisam vratila na prst. To je bila istina. Tek kad je posle onog poljupca požurila uza stepenice, setila se vereničkog prstena pa ga je navukla na prst. On treba da je podseća da ne napravi još neku grešku! - Razumem. Radujem se što danas vidim prsten na vašoj ruci. - Predivan je! Vratiću vam ga kad pođemo kući. - Izgleda da me niste dobro razumeli, Džulijet. To je poklon. ~ 37 ~

Foxy

Zvoncica - Ali... - Džulijet nije mogla da slaže. - Nije mi potreban. Keri će kupiti verenički prsten. - Znači, ne dopada vam se? - To je najlepši prsten koji sam videla. - Onda nećemo više o tome. Raduje me to što verenica mog unuka nosi taj prsten i što će ga jednoga dana dati svojoj unuci. Uživajte u lepom danu, videćemo se kasnije. Na stepenicama je srela dobro raspoloženog Kerija koji ju je pozvao na izlet. Posle kraćeg razmišljanja pristala je. Pošli su krivudavim putem prema obali. U luci su bili usidreni ribarski čamci i sportske jahte. Keri je predložio da popiju piće u bašti restorana na keju. Sedeli su na suncu i uživali. Osećala se kao pravi turista. Potom su prošetali ulicama punim galerija i suvenirnica. - Ima li tvoj rođak ovde atelje? - upitala je i odmah zažalila. - On to sebi ne može da priušti. Njegova kuća je u jednoj od sporednih uličica. Dođi, pokazaću ti njegov atelje. Tebe neće ostaviti pred vratima. - Molim te, nemoj! - nije želei a da vidi Rafaela ni po koju cenu, ali Keri ju je uvukao u jednu uličicu. - Njegov stan je iznad ateljea i pošto nema nastavu subotom, sigurno je kod kuće. Vrata su bila zaključana, a zavese navučene. U blizini se zaustavio automobil i mlada žena je izašla. - Krenuli ste kod Rafaela? - upitala je okrenuvši se iznenađenom Keriju. - Vi mora da ste njegov rođak! Sećam vas se. Džulijet je osećala da je Keriju neprijatno. Nije mu se dopao ton nepoznate žene, ali očigledno su njen dekolte i mini-suknja izazvali njegovo divljenje. - Da, ja sam Keri Danijels - predstavio se. - S kim imam čast? - Olivija Holdernes. Poznajete me kao Liv Melrouz. Često ste dolazili kod nas pre nekoliko godina. Moj otac je vlasnik hotela. - Vi ste ledi Holdernes? - Keri je bio iznenađen. - Ista sam kao nekad - slegnula je ramenima. - Bobi i ja večeras idemo kod vaše bake na večeru. Nije vam rekla? A ko je ovo? Još jedna rođaka? Olivija je odmeravala Džulijet od glave do pete. - To... to je Džulijet Lorens... moja vere nica. Olivija se zbunila. ~ 38 ~

Foxy

Zvoncica - Verenica? Kladim se da je ledi Elinor oduševljena njome - ironično se nasmejala. Džulijet se umešala u razgovor. - Jeste - odgovorila je pretvarajući se da nije shvatila pozadinu komentara. Keri, hajdemo. - Da li ste pričali s Rafaelom? - Ne - priznao je Keri. Olivija je pozvonila na obližnjim vratima. - Sigurno je kod kuće, čeka me. Džulijet je poželela da propadne u zemlju. Očigledno je Rafael imao sastanak s ovom ženom. Još će pomisliti da ga špijuniraju! Pitala se kako da reši ovu neprijatnu situaciju, ali Rafael je otvorio vrata. Očigledni se upravo vratio s džogiranja, bio je u šortsu i majici mokroj od znoja. - Dragi, kako to izgledaš? - upitala ga je Olivija. - Poranila si - odgovorio joj je. - Baš sam pošao da se istuširam. - Možemo li da uđemo? - Olivija se na smešila. Džulijet je povukla Kerija za rukav, želela je da odu. Ali Keri je imao drugačije planove. - Možemo li, Markeze? Želim da vidim tvoj stan. Rafael je u prvom trenutku hteo da odbije. Stalno je mislio na Džulijetine meke usne i na to kako mu je uzvratila poljubac. Videti je u svom stanu značilo je ponovno buđenje strasti. A ona je verenica njegovog rođaka... Ipak, nije smeo da izazove Olivijinu sumnju. Ona je umela da izvuče čudne zaključke. - Uđite, Olivija će vam skuvati kafu. Keri je povukao Džulijet za sobom. - Požuri, draga, ispuniće ti se želja da vidiš velikog umetnika u njegova četiri zida. Ako je Rafael čuo komentar, nije reagovao. Apartman je bio svetao i prostran, ukusno namešten. Kada je zbunjena Džulijet podigla glavu, oči su joj se srele s Rafaelovim. - Izvinite - rekao je i izašao iz sobe.

~ 39 ~

Foxy

Zvoncica

8. poglavlje

Džulijet je gledala za njim, a onda je primetila da je Keri odmerava. Šta bi pomislio kada bi saznao šta ona oseća prema Rafaelu? Kada se domaćin vratio, Olivija je pokazivala Džulijeti slike na zidovima. - Izvinite ako nisam delovao oduševljeno kad sam vas video - izvinio se Rafael. - Upravio sam se vratio s džogiranja. - Trčanje ume da bude lepa promena u odnosu na puzanje - primetio je Keri zajedljivo. Šta mu je?, pomislila je Džulijet. Zar želi da se svađa? Šta ona da učini? Olivija je odgovorila. - Tvoje mišljenje nikoga ne zanima, Keri - potom se okrenula Rafaelu s osmehom na licu. - Dragi, Džulijet želi da vidi sve tvoje slike. Da joj pokažem atelje? Ti možeš na miru popiti kafu. - Ako hoće da vidi slike, pokazaću ih joj ja. Hoćete li, Džulijet? - Rado - odgovorila je ne obraćajući pažnju na Kerijeve ljutite poglede. - I ja ću s vama - Olivija je ustala. Ako ona krene, i Keri će im se pridružiti, a Rafael ga nije želeo u svom ateljeu. - Imam skice koje još ne želim da otkrivam - rekao je Oliviji. - Dobro - razumela je. Plašila se da bi Keri za večerom mogao da ispriča njenom mužu o skicama za njenu sliku. - Keri i ja ostaćemo ovde i prisećaćemo se dobrih starih vremena. Džulijet nije znala da li je Keri ljut ili počastvovan tom idejom. Rafael je ušao u atelje i odmah sklonio jednu sliku sa štafelaja. Da li je to skica koju niko ne treba da vidi? - Vaš atelje zaista je upečatijiv - rekla je zadivljeno. Svuda su bile skice i platna, pastelne krede, četkice svih veličina... - Ovo odgovara mojim zahtevima - pogledao ju je pravo u oči. - Niste došli da biste se divili mojim slikama, zar ne? - Naprotiv - uzdahnula je. - Zašto se čudite? Ako mislite na ono sinoć, uradite isto što i ja... najbolje je da sve zaboravimo. ~ 40 ~

Foxy

Zvoncica - Baš je lepo znati kako brzo me brišete iz sećanja - podrugljivo se nasmešio. Džulijet nije bila imuna čak ni na takav osmeh. - Želite da pričamo o tome? - Vi ste načeli temu. - Da, to nije smelo da se desi i u tome se, izgleda, slažemo - i dalje je gledala oko sebe. - Smem li da vidim neku sliku? - Da li uvek skačete s teme na temu? Još uvek ne znam da li ste inscenirali da ostanemo nasamo? - Ne umišljajte, gospodine Markeze. Verena sam s Kerijem i to mi mnogo znači. - Ma nemojte! Sinoć sam stekao drugačiji utisak. Slegnula je ramenima. - Iznenadili ste me. Nisam to očekivala. - Verujem, jer sam i sam bio zatečen. Da li vam je Keri rekao s kim je bio sinoć? - Nije i nisam ga pitala. Možemo li pričati o nečemu drugom? - Kako želite - Rafaelu je bio zagonetan odnos između Kerija i njegove verenice. Pa ipak, Džulijet ga je neodoljivo privlačila. Skrenuo je pogled s nje. Okrenuo je jedno platno, ugledala je ribara na barci. Džulijet je zastao dah. - Ovo ste vi naslikali? Savršeno, ribar od krvi i mesa - približila se za korak. - Verovatno ste navikli na čestitke i hvalu. Klimnuo je glavom. Džulijet je pokušavala da smisli šta da kaže. - Moj otac je bio veoma zainteresovan za slikarstvo i ono malo što o tome znam mogu njemu da zahvalim. Sklonio je tu sliku pa joj je pokazao portret ledi Elinor. Bila je to samo skica, ali karakteristične crte lica bile su veoma naglašene. - Izvanredno! - Džulijet su nedostajale reči. - Znači, i ledi Elinor je pozirala za portret? - Nije, baka je odlučno dobijala da je portretišem. Nacrtao sam je po sećanju. - Odlično vam je to pošlo za rukom. - Počastvovan sam vašim pohvalama. Džulijet se smešila. To ju je činilo još lepšom, a za njega je predstavljalo opasnost. - Ako mi se dopada slika, to ne znači da i slikar mora da mi se dopadne. ~ 41 ~

Foxy

Zvoncica - Sad sam tužan - iznenada se nečega dosetio. - Šta je vaš otac mislio o vašem mužu? - O Dejvidu? Moj otac ga nije upoznao. - Žao mi je. - I meni - odgovorila je. - Da je duže poživeo, verovatno ne bih napravila toliko grešaka. - Vaš brak je, dakle, bio greška? Iako je to bilo veoma lično pitanje, Džulijet je odlučila da odgovori. - Može se tako reći. Moj otac Dejvidu nikada ne bi prepustio moje celokupno imanje. - Kao što ste vi to uradili? - Da - pocrvenela je. - Znam da je to bilo neodgovorno. - Taj tip mora da je bio pravi prevarant, ali verovatno veoma šarmantan. Zato ste se udali za njega? - Ni sama ne znam zašto sam to učinila - pogledala je u pod. - Otac je malo pre toga umro i bila sam sama... nemam ni braću ni sestre. Ali neću da vam dosađujem. Izboriću se sa svojom greškom. - A Keri će vam u tome pomoći? Kuda vodi ovaj razgovor? Džulijet je zatvorila oči. Nije mogla da laže Rafaela. - Verujem Keriju - odgovorila je. - Pošto nemam ništa, neće se oženiti mnome zbog novca. - A zašto će to učiniti? - upitao je. - Zato što me voli, pretpostavljam - odgovorila je konačno, mada ne preterano ubedljivo. - Bolje da ga sami to pitate. - Nije potrebno, dovoljno ga poznajem. Džulijet, kada ćete se opametiti? - Opametiti? A vi mislite da je pametno to što ste se upustili s manekenkom? - Da li hoćete da kažete da spavam s Olivijom? - Zar ne spavate? - ironično se nasmejala. - U svakom slučaju, ona bi to rado, guta vas pogledom. Zamalo da počne da se pravda, ali je postao svestan komične situacije. Nasmešio se. - Pitam se zašto ste to zaključili - rekao je opasno tiho. - Vama jedan muškarac nije dovoljan? Keri vas ne zadovoljava? - Sram vas bilo! Idem gore. Videla sam šta me je zanimalo. - I to je nešto - vratio je portret ledi Elinor na mesto. ~ 42 ~

Foxy

Zvoncica - Još nešto bih da kažem - Džulijetin glas je podrhtavao. - Kritikujete Kerija, a ni vi niste bolji. Umišljate da znate sve o ženama. Odmahnuo je glavom. - Ne možete suditi o razlici među nama dvojicom. Pojma nemate o muškarcima. Iako za sobom imate brak i razvod, ne znate šta se dešava u muškim glavama. Zato se osećam odgovornim prema vama. - Osećate se odgovornim za mene? Nema razloga, gospodine Markeze. Šta god da mislite o meni, budite uvereni u jedno: znam šta radim. - Naravno. Nervirao ju je njegov cinizam. - Da vam kažem istinu, gospodine Markeze? Pričom o odgovornosti samo skrećete s teme, a zapravo želite da dovedete u pitanje Kerija kao naslednika. Prebledela je kad joj je čvrsto zgrabio ruku. - Odmah povucite reč! Ovaj prsten! Odakle vam? Keri vam ga je kupio? - Ja... ledi Elinor mi ga je... pozajmila. - Pozajmila? - Keri mi još nije kupio verenički prsten, a lord i ledi Holdernes dolaze na večeru... Ledi Elinor je mislila da treba da imam prsten na ruci... - I dala vam je baš taj prsten? - podigao je Džulijetinu ruku da bolje vidi prsten. - Izvinite, ali ni vi ne verujete u to da će Keri vratiti ovakvu dragocenost. - To vas se ne tiče! Prsten pripada ledi Elinor, ne vama. - Pripadao je mojoj majci. - Oh! - uzviknula je Džulijet. - Nisam to znala. Ledi Elinor mi je rekla da ga je dobila kao mala devojčica. Ni u snu ne bih pomislila... - Zaboravite, nije važno. Verujem vam - pustio joj je ruku. Izvinjavam se. Posle majčine smrti vratio sam prsten ledi Elinor i zato nemam pravo da se bunim. - Ali... - Džulijet je progutala knedlu. - Odmah ću ga vratiti - rekla je odlučno. - Ne treba mi prsten. - Pa da mi baka prebacuje da sam vam uništio veče? Ne, hvala. Dakle, zato se ledi Elinor obradovala njenom izboru. Znala je da će Rafael to primetiti. I zato ju je pitala šta je on rekao tim povodom. Džulijet nije želela da je bilo ko iskorišćava, pa ni ledi Elinor. Neće se upustiti u takvu igru jer ne želi da povredi Rafaela. Duboko zamišljena, ~ 43 ~

Foxy

Zvoncica okrenula se da pođe i zapela je za sliku okrenutu zidu. Slika se prevrnula, zajedno s mapom punom skica.

~ 44 ~

Foxy

Zvoncica

9. poglavlje

Džulijet je osetila slabost u kolenima. Da li je izgubila ravnotežu ili je to zbog aktova koje je ugledala? Ledi Holdernes u različitim pozama na Rafaelovom kauču - lascivno opružena, otkrivajući posmatraču sve čari svog tela. Ono što je zaključila iz Olivijinog ponašanja potvrdile su ove slike: ona je Rafaelova ljubavnica. Rafael se istog trena stvorio kraj nje i uhvatio ju je u naručje da ne bi pala. - Glupo dete! Zašto ne pazite? Šta će Keri pomisliti ako se vratite s masnicom na oku? - Kerijevo mišljenje ne treba da vas brine. Da li lord Holdernes zna za aktove njegove žene? Rafael je uzdahnuo. Zašto ih je ostavio nadohvat ruke? Nije bilo druge nego da Džulijet kaže istinu. - Ne zna. Slika na kojoj trenutno radim treba da bude iznenađenje i poklon za njegov rođendan. Zato bih vam bio zahvalan o tome ne pričate. - Treba da vam poverujem? Mislite da sam baš toliko naivna? Džulijet je pokušala da se oslobodi. - To je istina, kunem se - čvrsto ju je držao za zglob ruke. - Mislite li da bih bio nasamo s vama da sam u vezi sa Olivijom? - Ovde smo jer sam želela da vidim slike - podsetila ga je. - Koje nisam želeo da vam pokažem - dodao je. - Zbog Olivije, naravno. - Ne, nego zbog ovoga - Rafael ju je privukao sebi i spustio glavu. Iznenađena i uzbuđena, Džulijet nije uspela da reaguje. Rafael je počeo da miluje njene grudi. Ispunila ju je čežnja, želela je da za njega učini sve, baš sve... Rafael je primetio da gubi samokontrolu. Želeo je ovu ženu toliko da mu je pomutila razum. - Želim te - njegove usne klizile su po njenom vratu. Drhtala je osećajući njegove ruke na svojim grudima. Koža joj je bila meka i nežna, Rafael nikada nije osetio takvu žudnju. Krv je proključala u njegovim venama. - Predivna si - šaputao je muklim glasom. ~ 45 ~

Foxy

Zvoncica Nesposobna da nešto kaže, Džulijet je milovala njegovo lice, obraze, bradu, dodirujući mu gornju usnu. Bila je začarana, srećna i osećala je da je živa. Bila je spremna da mu se poda. Neopisiva želja da je poseduje iz Rafaelove glave potisnula je sve misli. Strasno ju je ljubio pritiskajući je uza zid. Uživala je u bliskom kontaktu. Osećala je da joj se kukovi njišu u određenom ritmu, želela ga je sad i ovde. - Uspori - rekao je plašeći se da će sasvim izgubiti kontrolu. Ako ga još malo bude izazivala... Džulijet su te reči ošinule kao grom, čarolija je nestala. - Šta si rekao? - pokušala je da ga odgurne. - Džulijet, zar ne razumeš... - Pusti me! - Ne misliš to ozbiljno. - Naprotiv - skupila je hrabrost i stala mu je na nogu. Samo na trenutak bilo joj je žao. Onda je popravila svoju odeću. - Šta si očekivao? - upitala je s gorčinom u glasu. - Misliš da sam glupa? Hteo si da me zavedeš da zaboravim ono što činiš lordu Holdernesu iza leđa. Ali plan ti je propao. Nemaš nimalo savesti. - Počni da se ponašaš kao odrasla žena! - Rafaela je još uvek bolela noga. - To što sam te zagrlio nije ni u nikakvoj vezi sa Olivijom ili njenim mužem. Ja sam slikar, zaboga! - Ipak... - Nema ipak! Lepo ti je bilo u mom naručju, uživala si u mom dodiru dok nisi shvatila da varaš onog svog nazoviverenika. Olivija je odavno otišla, a Rafael je i dalje bio loše raspoložen. Mada Džulijet nije pominjala nemili događaj, Olivija je nešto naslutila. Pod izgovorom da ga boli glava, Rafael je Oliviju poslao kući. Pravi razlog bio je taj što nije mogao da se koncentriše na posao. Posle tuširanja hladnom vodom oglasio se telefon. Umotao je peškir oko struka, noga ga je još uvek bolela. Na vezi je bila ledi Elinor. - Šta je bilo? Zar baš danas nemaš pametnija posla nego da pričaš telefonom? - grubo je upitao. S druge strane žice zavladala je tišina i Rafael se pokajao. Nije ledi Elinor bila kriva što je Džulijet napravila budalu od njega. - Šta je s tobom, Rafaele? - upitala je ledi Elinor. Po njenom glasu osetio je da želi nešto od njega. - Čula sam da je mladi par danas bio kod ~ 46 ~

Foxy

Zvoncica tebe jer je Džulijet želela da vidi tvoje slike. Kako ti se ona dopada? To je baš fina devojka, uopšte nije tip žene kakav smo očekivali. - Ne mi, nego ti - ispravio ju je. - Ja ništa nisam očekivao. - Može biti, ali upoznao si je i sigurno si stekao nekakvo mišljenje o njoj. - I sinoć ste duže razgovarali, kako sam čula od Žozi. Rafael je poželeo da opsuje. - I šta hoćeš da čuješ? Da mi se dopada? Da zavidim Keriju? Tebi se dopada, neka to bude dovoljno. - Rafaele, danas se čudno ponašaš. Samo sam htela da čujem tvoje mišljenje. - Zaista? Zapravo, hoćeš da čuješ da li želim da spavam s njom - čim je to izgovorio, zažalio je. Međutim, ledi Elinor se nasmejala. - I? Želiš li? Siroti Keri ne sluti šta mu se sprema. Rafael je stisnuo šake. - Ponekad si stvarno nemoguća - odgovorio je. - Reci, šta hoćeš od mene? Upravo sam se istuširao i hladno mi je. - Znači, ne želiš da pričao o Džulijet? - Zašto bih? Ona ti se sviđa i to je važno. Toliko ti se sviđa da si joj dala prsten moje majke. - Aha - ledi Elinor je bila zaodovljna. Izgleda da je upravo to želela da čuje. - Da li mi prebacuješ? Plašiš se da ćeš izgubiti prsten jer će ga Keri prodati? - Kako mogu izgubiti nešto što nije moje? - uzdahnuo je. - To je tvoj prsten, možeš raditi s njim šta hoćeš. - Možda jeste, možda nije. Nisam te zato zvala. Htela sam da te pozovem na večeru. - Šališ se? Nema šanse da dođem! - Rafaele, molim te. Zar da samo ja sedim bez pratioca za stolom? napravila je pauzu. - Lord i ledi Holdernes takođe dolaze. - A šta se to mene tiče? - Mislila sam da je ledi Holdernes tvoja stara prijateljica. - Nekada je bila moja prijateljica, već sam ti to objasnio. Olivija je jutros bila ovde, baš u isto vreme kada su došli Keri i Džulijet. - Kakva zbrka! - našalila se ledi Elinor. - Dakle, dolaziš li večeras? Šta da odgovori? Zakleo se sebi da neće ići na imanje dok je Džulijet tamo. Da je gleda kraj drugoga... ~ 47 ~

Foxy

Zvoncica Pripreme za večeru Džulijet nisu pričinjavale nikakvo zadovoljstvo. Tešila je sebe da je to poslednje veče koje će tu provesti. Sutra će otputovati i zaboraviće Rafaela kome je dozvolila da je dodiruje, ljubi i... Moraće da izbriše taj događaj iz misli, pa će nekako preživeti poslednje veče u ulozi Kerijeve verenice. Pogledala se u ogledalu. Crna elegantna satenska haljina savršeno joj je pristajala. Bila je kratka i naglašavalo je njene vitke noge. Na nogama je imala cipele sa veoma visokim potpeticama. Osećajući nelagodu, stavila prsten na ruku. Ali Rafael to neće videti. Ujutro će prsten ostaviti na stočiću. Ako joj Keri to prebaci, baš je briga. Ispunila je sve njegove zahteve. Krenula je dole. Čula je glasove iz salona. Otvorila je vrata i zastala kao ukopana. Da li joj se pričinjava? Nije bilo ni lorda ni ledi Holdernes. Kraj kamina je stajao Rafael u elegantnom crnom odelu. Izgledao je kao pravi unuk ledi Elinor koja je sedela na sofi. Pružila je ruku Džulijet. - Uđite, draga. Zamolila sam Rafaela da mi večeras bude pratilac. Rafaele, posluži Džulijet pićem.

~ 48 ~

Foxy

Zvoncica

10. poglavlje

- Šta želite da popijete? - Rafael je bio ljubazan. - Šeri? Džulijet je poželela votku, ali se uzdržala. Krenula je za Rafaelom do bara. - Zašto mi niste rekli da ćete doći večeras? - bila je besna. - Verovali ili ne, pozvan sam pre nekoliko sati. Ledi Elinor voli da se igra mačke i miša sa svojim gostima, zar to još niste primetili? - Ne poznajem je toliko dobro. Stigla sam tek pre dva dana. - Stvarno? - Rafael je odmahnuo glavom. - Čini mi se da ste duže ovde. - Koliko vas poznajem, to nije kompliment. - Šta se vas dvoje domunđavate? - prekinula ih je ledi Elinor. - To je nepristojno. - Ne može da odluči šta će popiti - objasnio je Rafael. - I, šta želite? - Šeri - zbunjeno ga je gledala. Ledi Elinor ju je pozvala. - Šta vam je Rafael rekao? Nešto nije u redu? - On... Pričali smo o piću - slagala je pocrvenevši. - Zaista? - ledi Elinor je odmeravala Rafaela koji je donosio piće Džulijet. - Nadam se da nisi uplašio mladu damu. - Zašto bih? Jedva se poznajemo. - Posetila te je danas u ateljeu - ispravila ga je ledi Elinor. - Šta mislite o njegovim slikama, dušo? Da li je talentovan? - Ja... Čini mi se da jeste. Nisam stručnjak za to. - To nije odgovor, želim da čujem vaše iskreno mišljenje - ledi Elinor se namrštila. - Živite u Londonu, sigurno navraćate u galerije i možete da uporedite... Rafael je hteo da pomogne Džulijet. - Ne može se moja galerija porediti s nekom londonskom i ne možeš zahtevati od Džulijet da sudi o mojim slikama kad ni sama nemaš nikakav sud. - Ovo je tipično za tebe - starica je nestrpljivo gledala u vrata. - Gde je Keri? Gosti treba da stignu svakog trenutka. ~ 49 ~

Foxy

Zvoncica - Jedna slika posebno mi se dopala - rekla je Džulijet, ali izabrala je pogrešan trenutak jer je upravo tada ušao Keri. - Stvarno? - ledi Elinor ju je prodorno pogledala. - Zašto mi to niste odmah rekli? Zašto sam stekla utisak da Rafaelove slike nisu ostavile nikakav utisak na vas? - Zato što je tako! - Keri je iskoristio priliku da se umeša u razgovor. Da li si nas, bako, zato poslala tamo da besplatno glumimo špijune? - Besplatno? - stara dama ga je neprijateljski odmerila. - Pazi šta pričaš! Kao vratar u kasinu nemaš pravo da prigovaraš svom rođaku koji pokušava da učini nešto od svog života. Keri je za trenutak ostao bez reči. U neverici je gledao čas Rafaela, čas Džulijet. - Ko ti je... Ako je Džulijet... - Niko od njih nije mi rekao ni reč o tvom poslu - obavestila ga je. - Ali nisam ja od juče. Imam prijatelje u Londonu koji znaju šta ti se dešava. Zar ti je to važno? Ili nešto kriješ? - Ne, naravno da ne krijem - kipeo je od besa. Dolazak lorda i ledi Holdernes ublažio je napetu atmosferu. Ledi Elinor je ustala da se pozdravi s njima. Ako je pomislila da je duboki dekolte ledi Holdernes neprikladan za večeru, prećutala je to. Šezdesetogodišnji Robert Holdernes bio je prigodno obučen, bespekornih manira i očigledno ponosan na svoju mladu suprugu. Izvinio se zbog kašnjenja. Ledi Elinor je odmahnula rukom i zamolila Rafaela da ih ponudi pićem. - Pusti mene, bako - zamolio je Keri. - Šta želite, lorde? Skoč sa sodom? Martini? - Prvo pitajte moju ženu. Šta želiš, dušo? - Molim čašu belog vina. I tebi bi to prijalo, znaš šta ti je rekao doktor. - On je staro gunđalo - uzvratio je njen muž. - Slažem se s tobom - rekla je ledi Elinor. - Još te nisam predstavila gostima - pokazala je na Džulijet. - Džulijet Lorens, Kerijeva verenica. - To je pravo iznenađenje - lord Holdernes pružio joj je ruku. - Nismo znali da ima devojku. - Ni mi - prokomentarisala je ledi Elinor. - Ovo je moja žena, gospođice Lorens. Vas dve ste otprilike istih godina i sigurno ćete pronaći zajedničke teme, zar ne, draga? - Da budem iskrena... - počela je Džulijet, ali ju je Keri prekinuo. - Dakle, dva bela vina? ~ 50 ~

Foxy

Zvoncica Kada ih je Keri poslužio, prišao je Džulijet i zagrlio ju je. - Sudbina mi je naklonjena, lorde. Nadam se da je i vama. - Jeste. - Olivija je divna žena, oduvek sam to govorio - Keri nije shvatao da se kreće po opasnom terenu. Lord ga je začuđeno pogledao. - Poznajete moju ženu? Keriju je zastala knedla u grlu. - Nju svi poznaju - prekasno je shvatio da je takva konstatacija dvosmislena. - Ali po čuvenju, naravno. - Po čuvenju? - Lord Holdernes se jedva suzdržavao. Pošto Rafael nije želeo da se situacija pogorša, pokušao je da se umeša. - Keri je hteo da kaže da je za ledi Holdernes, kćerku Kena Melrouza, čuo svako u okolini, zar ne, Keri? - Upravo tako - iako mu je Rafael pomogao, Keri ga je neprijateljski pogledao. - Verovatno mislite na činjenicu da je njen otac vlasnik velikog lanca hotela - lord Holdernes se malo smirio. - Moja žena je tamo radila u kancelariji, nikad sa strankama. Rafael i Olivija značajno su se pogledali. Večera je bila postavljena u bašti. Ledi Elinor napravila je raspored sedenja za stolom. Rafael je bio tačno naspram Džulijet. Kad god bi podigla glavu, susrela bi njegove oči, što ju je činilo nervoznom. - Uradila je to da bi me iznervirala - rekao je Keri Džulijet misleći na činjenicu da on i Rafael sede ravnopravno uz ledi Elinor. - Starica bljuje otrov jer nemam posao koji bi odgovarao njenim predstavama. - Rafael je tvoj rođak, nema svrhe da se zbog toga uzrujavaš. Uostalom, ujutro odlazimo. - Ipak bih voleo da znam šta priča o meni kad nisam tu. - Baš si iskompleksiran. Malopre te je spasao iz neprijatne situacije. - A zašto? - nije popuštao Keri. - Verovatno ne želi gužvu jer je u vezi s Olivijom. Ona se dobro snalazi u njegovom apartmanu. I nije joj se svidelo kada ste vas dvoje otišli u atelje. Vidi, vidi, i Keri je umeo da čita između redova. Šta li je shvatio? Pojačao se pritisak koji je Džulija cele večeri osećala. - Vi ne jedete, Džulijet - ledi Elinor se namrštila. - Ja... nisam gladna - Džulijet je zurila u svoj tanjir. ~ 51 ~

Foxy

Zvoncica - Možda ne volite piletinu? Ili nije pripremljena na odgovarajući način? - Ne, ne - Džulijet je osećala da su sve oči uprte u nju. - Nema to veze s hranom. - Nego sa čim? - Zar ne primećuješ da je tvojoj gošći neprijatno? - umešao se Rafael. Ona nije navikla na takvu direktnost. Da načnemo još jednu bocu šardonea? Hoćeš li pozvati Žozi? Ledi Elinor ga je prekorno pogledala. - A kako bi bilo da svoje mišljenje zadržiš? Ovaj prekor na Rafaelov račun bio je melem za Kerija i on se trijumfalno nasmejao. Ipak je ledi Elinor prihvatila Rafaelov predlog i pozvala Žozi pritom odmeravajući čas Rafaela čas Džulijet. A Rafael se nadao da, u želji da pomogne Džulijet, nije preterao. Posle deserta popili su kafu u salonu. Keri je zapodenuo razgovor s lordom Holdernesom o kućama i imanjima. - Iz bakine priče znam da je vaše imanje staro kao i ovo. Pitam se kako čovek može da finansira održavanje tako starih zdanja. Džulijet je znala kuda vodi taj razgovor i uputila mu je prekoran pogled, ali ga je on ignorisao. - Nekako nam polazi za rukom - odgovorio je Lord. - Bilo bi šteta kada bi se na njih gledalo samo iz ugla ekonomičnosti. - Slažem se s vama - Keri je klimnuo glavom. - I ja volim ovu staru kuću, ali ona propada. Voleo bih da mogu da ti pomognem, bako namrštio se kao da duboko razmišlja. - Da li si ikada razmišljala o tome da prodaš deo imanja? - Sad je dosta! - Rafael je strogo pogledao svog rođaka. - Ne pričam s tobom - Keri se ponovo okrenuo baki. - Moraš se složiti sa mnom jer ako se uskoro nešto ne preduzme, krov će pasti nekome na glavu. - Keri... - U redu je, Rafaele - ledi Elinor ga je pogledala. - Keri ima pravo na svoje mišljenje i baš me je zanimalo da ga čujem. Njegov predlog u vezi sa prodajom imanja već ima neke konsekvence. - Nisam mislio na kuću, naravno - Keri je očigledno shvatio da je pogrešio. - Možda deo farme i pašnjak - pogledao je oko sebe tražeći ~ 52 ~

Foxy

Zvoncica nečiju podršku. - Džulijet, sigurno uviđaš da bi to bilo najbolje rešenje. Niko ne želi da kuća propadne. - Mislim da ja znam šta je najbolje za imanje - ledi Elinor je okončala diskusiju. - Da li tvoja žena igra bridž, Bobe? - upitala je ispijajući gutljaj kafe. Olivija je odmahnula glavom, a ledi Elinor se začudila. - Onda je krajnje vreme da naučite, draga - rekla je. - Najbolje da odmah počnete. Keri se odmah prijavio za četvrtog igrača. - Nemate ništa protiv, Džulijet? - upitala je ledi Elinor. - Rafaele, pobrini se za našu gošću. Mogao bi da joj pokažeš slike svoje majke u biblioteci.

~ 53 ~

Foxy

Zvoncica

11. poglavlje

Rafael se grozno osećao dok je otvarao vrata biblioteke. I njega je nervirala navika ledi Elinor da ljude pomera kao figure na šahovskoj tabli. Kad je pogledao oko sebe, doživeo je još veći šok. Na dva zida biblioteke bile su izložene slike za koje je mislio da su izgubljene. Njih je ledi Elinor nasledila posle kćerkine smrti. Još više su ga iznenadile njegove slike. Impresije iz Venecije u blagim pastelnim bojama, slike Kornvela i brežuljci Toskane naslikani uljem. To su bili njegovi počeci kojih se danas stideo. Mislio je da su završile kod anonimnih kupaca. - Bože! - zastao je kao ukopan i zatvorio oči. - U čemu je problem? - upitala je Džulijet. - Mislite da je meni prijatno u vašem društvu? - Slike... - To su dela vaše majke? - Džulijet je prišla platnima. - I ovi akvareli? Rafael je klimnuo glavom. - Volela je Italiju, posebno Toskanu - glas mu se čuo kao odnekud iz daljine. - Dugo smo tamo živeli, bio sam sasvim mali. Džulijet ga je zamišljeno posmatrala. - Koliko ste imali godina kad vam je majka umrla? - Sedam - odgovorio je. - Pošto nisam imao drugih rođaka, poslali su me baki u Englesku. U početku sam mrzeo ovu zemlju, bila mi je hladna. Džulijet je osetila sažaljenje prema dečaku koji je neočekivano izgubio majku. Gde je bio njegov otac u to vreme? Nije se usudila da pita. - Ali slike... - počela je oprezno. - Ako su ovde, onda... - U tome je stvar - prekinuo ju je Rafael. - Kada sam pre nedelju dana bio ovde, duž zidova bile su police s knjigama. Od mojih slika ovde su neke početničke stare možda i petnaest godina. - A šta je bilo s njima? - Advokat iz Bodmina pozvao me je i rekao da bi želeo da vidi moje slike. Rekao je da mu se sviđaju i kupio ih je. - Sigurno su mu se svidele. Isuviše ste samokritični. ~ 54 ~

Foxy

Zvoncica - Ne razumete! - besno je počeo da šeta uzduž i popreko po prostoriji. - To je bila finta, došao je po nalogu moje bake. Tada sam živeo na imanju i imao mali atelje u pomoćnoj zgradi. Baka nije ozbiljno shvatala moj rad i uvek mi se podsmevala. Isto je radila i mojoj majci koja zato nije htela da se vrati u Englesku. Džulijet se namrštila. - Ledi Elinor je kupila slike? - Ko zna? Možda je mislila da ću jednoga dana biti slavan? Onda bi tvrdila da je prva prepoznala moj talenat. A da se nisam proslavio, nikome ne bi rekla za kupovinu. - Srećna sam što nisam upetljana u takve porodične zavrzlame. - Ako se udate za Kerija, bićete - zastao je pred njom i prstom dodirnuo njenu gornju usnu. - Zaista planirate da se udate za tog jadnika? - Nije on jadnik - usprotivila se. - Ne možete da sudite o njemu svakim delićem tela osetila je njegov dodir. - Recite mi istinu - rekao je tiho. - Šta vas vezuje za njega? Šta volite na njemu? Njegovu ličnost? Izgled? Nešto treće? Džulijet je ćutala. - Šta vam je? Ostali ste bez reči? - iako mu je razum govorio da ćuti, nastavio je da provocira: - Za zaljubljenu verenicu malo toga možete da kažete o svom izabraniku. O čemu ste razmišljali dok sam vas ljubio i milovao? O Keriju? - Prekinite! - pokušala je da ga odgurne od sebe. - Kakav je u krevetu? - Rafael je bio kao začaran. Džulijetin otpor ga je izazivao. Čak ni pomisao na to da je ledi Elinor možda očekivala tako nešto od njega, nije ga zaustavila. - Da li je seks s njim bolji ili gori nego s bivšim mužem? Verovatno bolji, jer stvarno ne znam šta bi luzer poput njega mogao da vam ponudi. - Kako se usuđujete? - Džulijetin glas postajao je sve tiši. - On bar nije u vezi s udatom ženom. - Kao ja? - uhvatio ju je za bradu nateravši je da ga pogleda u oči. - Ako mislite na slike aktova, već sam vam objasnio. Da li je teško da shvatite zašto je tražila da sliku uradim ja? - Naprotiv, to je lako - odgovorila je ironično se smešeći. - Kome bi se drugom obratila ako je htela mladog ljubavnika? ~ 55 ~

Foxy

Zvoncica - Olivija voli svog muža. Pošto su vas slike uznemirile, mislite da emotivno reagujem na njih. Ako bi me svaka naga žena koju kao umetnik vidim uzbuđivala, odavno bih umro od iscpljenosti. - Vulgarni ste! - Možda, a vi ste neverovatni! Mogao bih čak da tvrdim da je Keri priču o veridbi izmislio da bi dobio poene kod bake - gledao ju je s visine. - A ni vi niste bolji. U vezi ste s beskičmenjakom samo da biste se dočepali imetka stare gospode. Džulijet ga je spontano ošamarila. - Vi... Vi... - nije joj palo ništa pogrdno na pamet. - Zašto ne kažete kopile? Ne biste bili prvi - gorko se nasmešio odgurnuvši je od sebe. - Patite od iste boljke kao ledi Elinor, ne umete da prihvatite istinu. - To nije tačno! - situacija je postajala sve gora. Pojurila je iz sobe pravo u kupatilo na spratu jer joj je bilo loše. Stigla je na vreme. Oprala je zube i osvežila se. Tada je čula da neko kuca po vratima. - Ko je? - oprezno je odškrinula vrata. Rafael je stajao pred njom. - Želim da se izvinim - gurnuo ju je u sobu. Tek je tada primetio da je bleda. Pod očima su joj se ocrtavali crni podočnjaci. - Pravi sam idiot! - privukao ju je sebi. - Možeš li da mi oprostiš? Džulijet je drhtala i nije imala snage da izusti ni reč. - Mala moja - nežno je spustio usne na njene. Džulijet je zatvorila oči. Kada su poljupci postali strasniji, počela je da ih uzvraća. Njegovo milovanje bivalo je smelije, a ona je gubila dah. Privukao ju je uza se i osetila je koliko je uzbuđen. - Bila si sigurna da ću poći za tobom. U pravu sam, zar ne? - upitao je ljubeći je po vratu. I njen puls bio je ubrzan kao i njegov. Rafael je jedva uspevao da kontroliše situaciju. - N... ne... - odgovorila je jedva čujno. Oči su joj bile zatvorene dok su njegovi prsti klizili niz njene noge. - Želiš me... - Ne pričaj, samo me ljubi - nežno je obuhvatila njegovo lice i usne su im se ponovo srele. Rafael se poigravao njenom donjom usnom. Džulijet je osećala slatki bol duboko u sebi. Kao pijana, čvrsto se držala njega, a prste je snažno zarila u njegova ramena. ~ 56 ~

Foxy

Zvoncica Rafael je znao jedno: mora je imati što pre, jer više nije mogao da se kontroliše. Najradije bi odmah strgnuo odeću s nje da joj vidi grudi. - Hajdemo u krevet - predložio je promuklim glasom. Džulijet se ukočila. Pogledao ju je začuđeno. - Nećeš valjda reći da ti ne prijaju moji dodiri? Stekao sam drugačiji utisak, a tvoje telo govori da si spremna. Džulijet, draga, ne možeš da zamisliš koliko si mi potrebna. - Mogu, ja... želim te - glas joj se izgubio. Bože, nervozna je. Kako može žena, koja je bila tri godine u braku, da bude nesigurna u ovakvoj situaciji? Šta su joj uradili njen bivši muž i Keri? Ipak, želela ga je, to je jedino važno. Privukao ju je još bliže i malo pridigao da bi mogla da ga obujmi nogama. Njihova tela bila su usklađena. - Nemoj više lagati sebe, Džulijet. Želimo jedno drugo. - Da, da... ali... - Znam, verena si. - Nije to u pitanju - oborila je pogled. - Bojim se da ću te razočarati. Ja... nisam dobra u krevetu. - Ko to kaže? Keri? - Ne, Dejvid, s Kerijem još nisam spavala. Rafaelu je pao kamen sa srca. Trijumfalno ju je odneo u spavaću sobu, na krevet i uključio je lampu na stočiću. - Rafaele, misliš li da bismo... - Opusti se, draga. Ono što radimo lepo je, ispravno i dobro. Usrećiću te, obećavam. Bilo mu je teško da bude uzdržan. Džulijet je bila toliko zavodljiva u svojoj bespomoćnosti. Ne ispuštajući je iz vida, skinuo je sako i bacio ga na pod. - Džulijet! - spretnim prstima otkopčavao je njenu haljinu. Nije nosila grudnjak. Nežno joj je milovao grudi, pristima pa onda usnama. Talasi vreline preplavili su njeno telo. Najradije bi mu se odmah predala, ali nešto ju je kočilo. Oči su mu bile pune strasti. - Pomozi mi - pokazao glavom dugmad na njenoj haljini. Poslušala ga je i drhtavim rukama otkopčala preostalu dugmad. Onda je obema rukama obuhvatila njegovu glavu ponudivši mu usne. Rafael ju ~ 57 ~

Foxy

Zvoncica je ljubio, ispunila ju je slatka letargija. Osećala je nešto što joj Dejvid nikada nije pružio. Ležala je pred njim u čipkanim gaćicama. Nije se stidela, naprotiv, uživala je u njegovom zadivljenom pogledu. Ipak ju je nakratko uhvatila panika dok je pokušavao da skine i taj poslednji komad odeće s nje. - Rafaele! - nije znala da li želi da ga zaustavi ili da ga moli za još. Oboje su goreli od želje. Odmaknuo se od nje, skinuo je košulju i otkopčao pantalone. Za Džulijet je ovo bilo novo iskustvo. Dejvid joj nikada nije svlačio odeću niti je za njega postojala predigra. Za loš seksualni život u braku izgleda ipak nije bila samo ona kriva. Rafael je poljupcima obasipao njen stomak. Žudnja ju je praplavila. Ne ispuštajući je iz vida, i on se oslobodio odeće. Nežno joj je šaputao pokušavajući da sačuva delić samokontrole. Ali njen dodir je i to poremetio. Džulijet je zadržala dah kada ga je osetila u sebi. Dejvid je oduvek tvrdio da je frigidna, šta ako je bio u pravu? Rafael je osetio šta se događa u njoj. - Sve je savršeno - umirivao ju je nežno. Polako se opustila i ovoga puta sasvim mu se predala. Njihova tela kretala su se u istom ritmu. Zaboravila je sumnje i sve u njoj težilo je ispunjenju. - Rafaele! - vrisnula je zagrlivši ga oko vrata. - Draga! Trudio se da željeni trenutak odloži. Ljubio ju je i milovao pokrećući se sve brže, dok oboje nije preplavio neopisivi osećaj sreće. Uplovili su u svet požude i strasti...

~ 58 ~

Foxy

Zvoncica

12. poglavlje

Šta je to učinio? Rafael je još uvek bio sjedinjen s njom. Uzbuđenje ga nije prošlo, a osećao je da nailazi novo. To nije smelo da se desi. Njegovo ponašanje je za svaku osudu, vodio je ljubav s Kerijevom verenicom! Podigao je glavu da se izvini Džulijet, ali ona je zaspala. Oko njenih usana poigravao je osmeh. Kada ponovo bude pri zdravom razumu i postane svesna činjenice da je iskoristio njeno neiskustvo, okrenuće glavu od njega. I to s pravom. Ovo je neoprostivo. Odvojio se od nje ne probudivši je. Obukao se. Morao je da požuri, jer je partija bridža verovatno pri kraju. Primetiće da ih nema. Ipak se kolebao jer nije hteo da je ostavi samu. - Kuda si krenuo? - upitala ga je. Naslonila se na lakat, sanjivo ga posmatrajući. Da li zna kako to na njega deluje? Osetio je nagli priliv uzbuđenja. Ona je to primetila, oči su joj zasijale. - Ja... - počeo je da zamuckuje. - Hteo sam da vidim šta rade ostali, da li još igraju karte. - Da li je to važno? - U stvari, nije - činilo mu se kao da je u drugom svetu, a ovaj razgovor delovao mu je banalno posle strasnih zagrljaja. - Ali možda te Keri traži. - A da li je to važno? - pokrila se do grla. - Ah, sad razumem. Hoćeš da naša veza bude tajna. U redu je voditi ljubav s verenicom svog rođaka dok to niko ne sazna. Kako sam mogla da pomislim da su naši zagrljaji značili nešto više? Zašto nije otišao? U tom slučaju bio bi pošteđen ovog razgovora. Ovako je morao da pogleda istini u oči i postavi pitanje, a plašio se odgovora. - Šta time hoćeš da kažeš, Džulijet? - opasivao je kaiš. - Da li je ovo promenilo tvoja osećanja prema Keriju? Da li si se za ova dva dana, koliko se poznajemo, smrtno zaljubila u mene, želiš da se udaš i da mi rodiš decu? To bi mi laskalo, ali da li si zaista spremna da raskineš veridbu s Kerijem zbog mene? ~ 59 ~

Foxy

Zvoncica Rasprišile su se njene maštarije. Rafael je nije želeo na duže, što je jasno zaključila iz njegovih reči. - Ne, to... to nije moguće - jedva je izgovorila. Gorko se nasmejao. - Tako sam i mislio. - Ne razumeš, ja... - Razumem, i to vrlo dobro - upao joj je u reč. - Za tebe u obzir dolazi samo punopravni naslednik imetka ledi Elinor.

*** Rafael je bio u ateljeu kada je neko pokucao na prozor. Bilo je nedeljno jutro i nije želeo da ga uznemiravaju. Ko mu je došao u posetu? Keri i Džulijet trebalo je već da krenu u London. Ili je možda Keri pošao zaobilaznim putem, jer je shvatio... - Rafaele! Znam da si tu, molim te, otvori! Ipak nije Keri. Iznerviran, otvorio je vrata. - Dobro jutro, Olivija. Ako se dobro sećam, za danas se nismo dogovorili. Zašto mi smetaš? Olivija je ignorisala njegov neprijateljski stav i ušla u atelje. Rafael je zalupio vratima za njom. - Htela sam da čujem šta se desilo sinoć - direktno je rekla Olivija. Iznenađeno ju je pogledao. - Sinoć? Ne razumem. Dopalo ti se? - Očigledno ne koliku tebi smešila se. - Zašto mi nisi rekao da si pozvan? - Nećeš mi verovati, ali juče ujutro nisam znao za to. - Je li? - šetala je po ateljeu zagledajući stvari po policama. - A zašto te je ledi Elinor naknadno pozvala? - Misliš da sam vidovit? Za stolom treba da bude određeni broj gostiju, to je jedino što mi pada na pamet - postajao je sve bešnji. Olivija ga je zamišljeno posmatrala. - Znači, nećeš da mi kažeš. Onda mi objasni zašto si iznenada otišao. Zašto se nisi oprostio od nas i popio još čašu vina u društvu? - Nemaju svi šofere. Kad vozim, ne pijem. ~ 60 ~

Foxy

Zvoncica - Mi bismo te povezli, ali nestao si pre nego što smo to mogli da ti ponudimo. I ledi Elinor misli da je to nevaspitano. - Može biti, ali bio sam umoran. U poslednje vreme mnogo sam radio... ako možeš da shvatiš šta to znači. - Dakle, tvoj prerani odlazak nije ni u kakvoj vezi sa onom, kako joj je ime... Džulijet? - Sa Džulijet? - nadao se da ga neće odati izraz lica. - Otkud ti to? - Nemoj se pretvarati! Celo veče proveli ste zajedno. - Molim? Možda smo pola sata razgledali slike u biblioteci. Onda je ona otišla u svoju sobu. Sedeo sam u fotelji i čitao dok niste završili partiju karata. - 1 u to treba da poverujem? - ironično se nasmejala. - Pitam se kakve planove ledi Elinor kuje. Naravno da uživa u tome da Keri igra kako ona svira. Ali primorati ga na bridž, a njegovu verenicu poslati iz prostorije s drugim, to nije bilo fer. - Ledi Elinor ne zna značenje te reči. A sad te molim da odeš jer sam u poslu.

*** - Ko je kriv za sve? Markeze, naravno. To kopile! - Keri je povećavao brzinu na auto-putu. - Da se on sinoć nije umešao, možda bih ubedio baku. Džulijet nije imala strpljenja da sluša Kerijevo jadikovanje. - Da se on nije umešao, ti bi mnogo gore prošao. Napravio si veliku grešku. Preostaje ti da se nadaš da će se sve zaboraviti do sledeće posete. - A kako zamišljaš moju sledeću posetu? Kako da se tamo pojavim bez tebe? - Da ne bude zabune, tvoju verenicu glumila sam jednom. A čini mi se da bi se ledi Elinor obradovala našem raskidu. - Zašto? Dobro smo glumili. I tebi je prijalo, priznaj. Treba da mi budeš zahvalna. Žene poput tebe retko dobiju drugu šansu da nešto učine od svog života. - Ne razumem! Misliš li zaista da je uloga tvoje verenice dala neki smisao mom životu? - Ne mora to biti samo gluma - odgovorio je posle kraće pauze. ~ 61 ~

Foxy

Zvoncica - Molim? - mora da ga nije dobro razumela. - Ne gledaj me tako šokirano - nasmešio se. - Nudim ti brak. Trebalo je to odavno da učinim. Ovo je idealno rešenje za oboje.

~ 62 ~

Foxy

Zvoncica

13. poglavlje

Rafael se parkirao ispred bakine kuće. Od one večere prošlo je dve nedelje i za to vreme nije posetio ledi Elinor. Ni danas ne bi došao da ga Žozi telefonom nije zamolila. Baki nije dobro, a ne želi da primi lekara. Izašao je iz automobila i pokupio namirnice. Zatekao je Žozi u kuhinji. - Hvala ti što si odmah došao, Rafaele! Tako si nam nedostajao pogledala je sadr- žaj kesa koje je doneo. - Jagnjetina i špargle! Razmazićeš nas. Pa još i losos... - Jede li baka? - Gotovo ništa i ne prestaje da kašlje. Bronhitis joj se pogoršava. Nije dozvolila doktoru da ude u njenu sobu. Ti si jedini koga će poslušati. Ti si njen ponos i sve će učiniti za tebe. - A ti, Žozi? Šta ćeš ti učiniti za mene? Sigurno si znala za slike, a ništa mi nisi rekla. Žozi je pocrvenela. - Nisam smela. Tog popodneva pred večeru bili su radnici, postavljali su slike u biblioteci. Ne pitaj me zašto je to tražila, ne znam. - Gde je? U bašti? - U krevetu. Svakog dana sve kasnije ustaje. Izgleda da je izgubila želju ne samo za hranom nego i za životom. - Bože! - Rafael je pogrešno procenio situaciju i sada ga je grizla savest. Baš je bio neodgovoran što tako dugo nije dolazio. Požurio je u sobu ledi Elinor. Nakratko je zastao pred vratima da sredi misli. S jedne strane bio je besan na nju što se tako poigravala s njim, a s druge strane bio je veoma zabrinut za njeno zadravlje. Ona ništa od toga nije smela da primeti ako je želeo da joj pomogne. - Uđi, Rafaele, ako baš moraš - javila se kada je pokucao na vrata. Očigledno je čula zvuk njegovog automobila. - Znaš li koliko je sati? - glumeći bezbrižnost, ušao je u sobu i istog trenutka se uplašio. Nikada je nije video toliko oronulu. Lice joj je bilo bledo i izmučeno. - Mislim da je oko podne - odgovorila je ravnodušno. - Pa šta? Ionako nemaš vremena za staricu do koje ti nije stalo i koju čak mrziš. ~ 63 ~

Foxy

Zvoncica - Otkud ti to? Ledi Elinor je gledala kroz prozor. - To je jedino objašnjenje za tvoje ponašanje. Pozvala sam te onomad na večeru i specijalno za tebe priredila izložbu. I kako si mi se zahvalio? Pobegao si bez pozdrava i objašnjenja i više se nisi javio. - Očekuješ zahvalnost? - sada je bio iznerviran. - Za šta? Za to što sam morao da se suočim sa svojim prvim radovima za koje sam mislio da su prodati? Što si slike moje majke krila od mene? Rekla si mi da su one nestale posle njene smrti. - Ona se ubila - glas ledi Elinor bio je leden. - Možeš li da zamisliš kako sam se osećala kada sam postala svesna istine? Kristina je bila moja kćerka, volela sam je. A ona je od mene otišla nekom seljaku u Italiju, koji ju je tukao pa je morala da pobegne i od njega. - To nije istina! Moji roditelji često su se svađali, to je tačno, ali majka se nije ubila zbog toga! Izgubila je ravnotežu i pala s balkona, to je bio nesrećan slučaj. - To sam pričala ljudima. Bio si bespomoćno i osetljivo dete, htela sam da te zaštitim od ogovaranja - ledi Elinor ga je odlučno pogledala u oči. Ali sada si čovek i više ne mogu sama da nosim taj teret. U tom trenutku srušio se sav Rafaelov svet. Privukao je stolicu krevetu i spustio se na nju. - Ispričaj mi sve - zamolio je. - Kristina nije bila srećna s tvojim ocem. Pošto je imala nešto novca, mogla je da ga napusti i da s tobom ode u Švajcarsku - nakratko je zatvorila oči. - Nažalost, počela je da pije, malo je slikala i ostala je bez novca. Jedne noći skočila je s balkona. Očevici su to ispričali. Dva dana kasnije dobila sam njeno pismo, tražila je da te u slučaju njene smrti dovedem u Englesku i tu odgojim. Planirala je svoju smrt. Rafael je ćutao. Onda je pogledao baku u oči. - Znači, zato me nikada nisi volela. Ledi Elinor se trgnula. - Nisam te volela? O čemu pričaš? Pa obožavam te. Čim sam te ugledala, osvojio si moje srce. Prepoznala sam te u mnoštvu dece kada sam otišla po tebe - Rafael je prvi put u životu video suze na licu svoje bake. - Ni u snu ne bih pomislila da stupim u kontakt s tvojim ocem nastavila je. - To ionako ne bi imalo smisla jer sam kasnije saznala da je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Možda je njegova iznenadna smrt bila razlog za ono što je Kristina učinila... nikada to nećemo saznati. Svejedno, u tom kobnom trenutku obratila se meni. Šta god ti mislio o tome, do kraja života biću joj zahvalna. ~ 64 ~

Foxy

Zvoncica Rafael se zamislio. - Nije ti bilo lako. U kratkom roku izgubila si dvoje dece. Ledi Elinor je oborila glavu. - Da, bilo je strašno i kada su Čarls i njegova supruga nastradali. A onda sam u kući odjednom imala dvojicu dečaka kojima je trebalo da budem i otac i majka. Znaš šta? Mislim da ste se vas dvojica, Keri i ti, pobrinuli za to da ne poludim. - To ipak ne objašnjava zašto si majčine slike sakrila od mene. - Tako mi je bilo jednostavnije. Kristini je slikanje bilo važnije od majke, trebalo je mnogo vremena da joj to oprostim. Otkad su slike u mom posedu, bile su spakovane na tavanu, zajedno s tvojim platnima koje sam kupila posredstvom advokata. - Ne razumem, zašto si to uradila? - To je bilo logično - uzdahnula je. - Ako niko ne vidi tvoje slike, na možeš postati poznat. Ako sam kćerku izgubila zbog umetnosti, nisam želela da izgubim i unuka. Rafael je zanemeo. Onda je odmaknuo stolicu i seo na bakin krevet. - Nikada me nećeš izgubiti - zagrlio ju je. - Ponekad si teška osoba, ali ne mogu drugačije nego da te volim. Ledi Elinor ga je blago odgurnula od sebe. Njeno lice dobilo je boju i glas joj je postao sigurniji. - Emotivan si kao tvoja majka. Ja sam drugačijeg soja i imam probleme sa osećanjima. Zato hajde da promenimo temu. One subote gotovo sam te primorala da veče provedeš s Džulijet. Jesi li mi oprostio? Iz straha da će pročitati njegove misli, Rafael je ustao i počeo da šeta po sobi. - Šta tu ima da se oprosti? Treba da se izviniš Keriju. - Keri je to dobro podneo. Čak isuviše dobro. To je čudna veridba napravila je pauzu. - Džulijet je prsten tvoje majke, koji sam joj poklonila kao verenički, ostavila na stočiću. - Verovatno će joj Keri kupiti drugi. Dobro je što nisi ostala bez te uspomene. - Kako ti kažeš. Inače, šta misliš o njoj? - O kome? - Rafael je glumio začuđenost pokušavajući da se sabere. - O Džulijet, naravno, o kome drugom? Žozi misli da će ta veridba biti raskinuta jer ta devojka više tebi priliči. - Šališ se? ~ 65 ~

Foxy

Zvoncica - Ne šalim se, Žozi je u to ubeđena. Nemoj mi reći da nisi pomislio na tako nešto. - Naravno da nisam. Džulijet je lepa žena. Čovek bi morao biti slep da to ne primeti. - A ti nisi slep, to svi znamo. Bar ako je polovina onoga što čujem istina. - Ne treba da slušaš ogovaranja. - Ipak se slažem sa Žozi. Džulijet nije za Kerija. Nadam se da će to na vreme shvatiti.

~ 66 ~

Foxy

Zvoncica

14. poglavlje

Džulijet je pronašla pismo u sandučiću kada se vratila s posla. Našla je posao u butiku i čeznula je za danom kada će moći da da otkaz. Ali zasad joj je taj posao bio potreban da plati večernju školu. Išla je na kurs obrade podataka i menadžmenta, i pokazala je zavidan talenat. Njeni predavači bili su uvereni u to da će Džulijet po završetku kursa naći zanimljiv i dobro plaćen posao. Trenutno je trpela i ćutala. Posle povratka iz Kornvola Keri joj je dao preporuku. Odbila je novac. Srećom, brzo je našla posao. Kada se istuširala, otvorila je koverat. U zaglavlju je pisalo da je od advokatske kancelarije iz Bodmina. Ruke su joj drhtale, a slova poigravala pred očima dok je čitala dopis. Ledi Elinor je umrla a Džulijet je pozvana na otvaranje testamenta 2. jula. Ledi Elinor više nije živa? Džulijet to nije mogla da zamisli. Kako li je Rafaelu? Tokom svoje kratke posete imanju shvatila je koliko je njemu stalo do bake. Sada je baka mrtva, a Keri će naslediti imanje. Sigurno će ga odmah prodati jer je njega interesovao isključivo novac a ne ta divna kuća. O, Rafaele... Od povratka u London veoma se trudila da ne misli na Rafaela, ali to joj nije baš polazilo za rukom. Još uvek nije bila u stanju da bez tuge i bola misli da onaj vikend. Tada joj se činilo da joj se smeši sreća. Sama je kriva što nije uspelo jer nije bila iskrena prema Rafaelu. Igrala je ulogu Kerijeve verenice do kraja i tako je lagala sve, uključujući Rafaela. Tamo su nju i Kerija verovatno još uvek smatrali parom, inače je ne bi pozvali. Džulijet se ugrizla za usnu. Moraće da obavesti advokata da je navodna veridba raskinuta. Odjednom su joj suze grunule na oči. Veoma joj se dopala ledi Elinor, bila je veoma ljubazna prema navodnoj unukovoj verenici. Čak joj je i prsten poklonila. Džulijet je odlučila da prisustvuje pogrebu da bi staroj dami odala poslednju počast. To, naravno, podrazumeva još jedan susret s Rafaelom. Od onda ništa nije čula o njemu, što je znak da mu uzajamna strast i nije mnogo značila. Sigurno ju je odavno zaboravio. ~ 67 ~

Foxy

Zvoncica Kada je najzad legla u krevet, još uvek nije bila sigurna u svoju odluku. Htela je da prisustvuje sahrani, ali ona ipak nije član porodice i njeno prisustvo moglo bi biti neprikladno. Odlučila je posle neprospavane noći. U vreme pauze za ručak pozvala je advokata. Rekla mu je da bi došla na sahranu, ali ne i na otvaranje testamenta jer je raskinula veridbu s Kerijem i tako prekinula svaki kontakt s tom porodicom. - Nemate izbora, gospođice Lorens - objasnio joj je advokat. - Ledi Elinor navela vas je u svojoj oporuci i morate da prisustvujete otvaranju testamenta. Stara gospoda vas je veoma poštovala, ako smem da primetim. - Poštovala me je? - Džulijet je poželela da propadne u zemlju od stida. Ledi Elinor je mrtva i sad neće moći da joj se izvini. - Da, to je naglasila. Vidimo se u ponedeljak. Radujem se što ćemo se upoznati - time je razgovor bio završen. - Problemi? - šefica je ušla u kancelariju zatekavši Džulijet kako zuri u telefon. - Može se reći - Džulijet je oklevala. - Mogu li u ponedeljak da dobijem dan od godišnjeg odmora? Moram na sahranu. - Da li je u pitanju član porodice? - Nije. Ali mi je veoma važno. Obećala sam. Moram u Kornvol. Radi se o ledi Elinor Danijels... Dobro sam je poznavala - to nije bila laž, ali je bilo preterivanje. - Ledi Elinor Danijels? - šefica je bila začuđena. - Da li je ona tvoja kuma? - Ne, dobra prijateljica mog oca. Duga je to i komplikovana priča uzdahnula je. - Nedavno sam je posetila i zauvek bi me grizla savesta ako se ne bih od nje oprostila. - Misliš da će ti za to biti dovoljan jedan dan? - Hoće. Otputovaću u nedelju, a vratiću se u ponedeljak noćnim vozom. U utorak ću na vreme stići na posao.

***

Znači, Keri i Džulijet su još uvek zajedno. Iako je Keri to tvrdio, Rafael je bio skeptičan. Prilikom poslednje posete imanju Keri je došao sam. ~ 68 ~

Foxy

Zvoncica Džulijet je bila prehlađena i nije htela da zarazi ledi Elinor, glasilo je objašnjenje. Rafaelu nije palo na pamet da proveri istinitost te tvrdnje. I dobro je što nisam, pomislio je gledajući Kerija i Džulijet s druge strane rake. Pobesneo je. Otkud pravo toj ženi da se pojavi na sahrani njegove bake? Kako uspeva da izgleda tako nevino i čisto kada je zapravo beskrupulozna. Prevarila je svog verenika s njegovim rođakom. Žozi je gledala Rafaela. Iako su joj oči bile natečene od suza, znao je da njoj ništa neće promaći. - Šta je bilo? - upitala je. - Šta bi trebalo da bude? - sarkastično se nasmešio. - Baka je mrtva, a Keri ne može da dočeka da proda imanje. Zar može biti išta lepše? Uhvatila ga je za ruku. - Nemoj biti takav pesimista, sačekaj malo! Tvoju baku niko nije vukao za nos, mogao si to da zaključiš na osnovu priče o tvojim slikama. Trebalo bi da znaš da je i ledi Elinor imala tajne. - Ja nemam tajne. Moj život je otvorena knjiga. - Je li? - Žozi je pogledala u Džulijet, što Rafaelu nije promaklo. Zagonetka oko imanja biće rešena po otvaranju testamenta. Rafael je znao da će to za njega biti prava tortura. Moraće da gleda kako imanje pada u ruke Kerija i Džulijet. Njih dvoje su zaista par, oboje su beskrupulozni. Koliko god da je Rafael optuživao Džulijet, nije mogao da je zaboravi. Nijedna žena dosad nije ga tako začarala i otkad je otišla, On je živeo sasvim povučeno. To mora da se promeni, odlučio je dok ih je posmatrao. Čim bude u prilici da ode u Bodmin, navratiće u neki bar na piće i pokupiće neku lenu. Neće mnogo birati, važno je samo da zaboravi Džulijet. A ona je primetila ledene poglede koje joj je Rafael upućivao. Ako je dosad gajila i najmanju nadu, sve se sad raspršilo. Što brže iz misli izbaci njegove zagrljaje, naredila je sebi. Da, nije mu otkrila šta oseća jer bi u tom slučaju prekršila obećanje dato Keriju. Ipak, da je Rafaelu makar malo značila, on bi joj se u međuvremenu javio. Ona zvanično već tri meseca nije bila Kerijeva verenica. Sveštenik je završio govor i Rafael je bacio šaku zemlje na sanduk. Ne osvrćući se, krenuo je prema parkingu. Džulijet je htela da pođe za njim, ali ju je Keri zaustavio. - Kuda? ~ 69 ~

Foxy

Zvoncica - Šta te se tiče? - energičnim pokretom oslobodila se njegovog stiska. Bila je sve vreme ljuta na njega jer se ponašao tako kao da je ona zbog njega pozvana. - Vidimo se kasnije. - Hoćeš da pričaš s Rafaelom - zaključio je besno. - Zaboravi ga, draga, bolje se posveti meni. Odmahnula je glavom. - Svi misle da smo zajedno i da predstoji venčanje - nastavio je. - Da ne bih ispao lažov pred bakom, nisam joj rekao da smo raskinuli. - Umišljaš da sam pozvana zbog tebe? - A zbog čega drugog? - Keri se samouvereno smešio. - Mislim da se varaš! Ako još danas ne kažeš svima da smo raskinuli veridbu, sama ću to uraditi. Da se nisi usudio da me pratiš! Dok je Rafael čekao Žozi oslonjen na automobil, ugledao je Džulijet kako mu prilazi. Sažaljenje i saučešće poslednje je što je želeo od nje. Da ne bi primetila koliko ga njena blizina izbacuje iz koloseka, potrudio se da namakne ravnodušan izraz lica. Kako samouvereno i elegantno izgleda, pomislio je gorko. Ledi Elinor je dala uputstva za sahranu i zabranila je crninu. Džulijet je to poslušala, a njena odeća izražavala je poštovanje. Na pozdrav joj nije odgovorio, samo je klimnuo glavom. - Htela sam da kažem koliko mi je žao zbog ledi Elinor. Bila je jaka žena, puna života. I... bila sam šokirana kada me je advokat obavestio o njenoj smrti - započela je razgovor. - On ti je pisao? - Rafael se namrštio. - Zašto si bila šokirana? Kakav god da je Keri, nije mogao da prećuti činjenicu da je ledi Elinor teško bolesna. - Prećutati možda nije pravi izraz. Nismo pričali otkad smo otišli sa imanja. - Ma nemoj! - Rafael se ironično nasmejao. - Čak i ako ne shvatate ozbiljno veridbu, mora da ste u kontaktu. Smešno je to što govoriš. - Izgleda da više veruješ njemu nego meni. Ako hoćeš da čuješ istinu, evo: nikada zapravo nismo bili vereni. Meni je trebao novac da platim račune i preporuka da konačno dobijem posao. Tako me je Keri nagovorio da za novac i preporuku jedan vikend glumim njegovu verenicu. Rafael je u neverici zurio u nju. - Keri ti je... platio? ~ 70 ~

Foxy

Zvoncica - Ne. Kada je ponudio, nisam mogla da primim novac. Nakon što sam upoznala ledi Elinor osećala sam se tako... - suze su potekle i izgubila je glas. - Moralno jadno? S pravom. Ona bi te izbacila iz kuće da je znala istinu. Zar te nije stid? - Veoma. Ali šta je trebalo da uradim? Nisam mogla da pogazim obećanje dato Keriju. Zar ne možeš to da razumeš? - Ne. U mojim očima ti si varalica koja gazi preko leševa, i to u pravom smislu reči. Ako nije bilo veridbe, savetujem ti da je bude što je moguće pre. Posle otvaranja testamenta Keri će biti bogat čovek. Približavala im se grupa ljudi pa Džulijet nije mogla da objasni. - Ako me gledaš s visine zato što sam bila bez novca i posla i što mi je trebalo nešto da premostim taj period, to je tvoj problem. Ali zahvaljujući Kerijevoj preporuci, sad imam posao i finansijski sam nezavisna. Šta god mislio o meni, znaj da me baš ništa neće naterati da se udam za Kerija. To je sve što imam da kažem na tu temu. Zateturala se, ali je odgurnula njegovu ruku kada je hteo da je pridrži. - Čim se ovo završi, idem kući i više me nikada nećeš videti.

~ 71 ~

Foxy

Zvoncica

I5. poglavlje

Voz iz Bodmina bio je gotovo prazan, pa je Džulijet sedela sama u kupeu. Naslonila se na prozor i zatvorila oči. Iako je bila umorna, nije mogla da zaspi. Događaji iz tog dana odmotavali su joj se pred očima, ali još uvek nije mogla da shvati šta se zapravo desilo. Izgleda da je i Keri bio zatečen, ali je uprkos razočarenju odlučio da prespava na imanju. Bilo joj je svejedno šta on radi. Ono malo simpatija koje je osećala prema njemu nestalo je zbog njegove besramne laži: Rafaelu i ostalima i dalje je govorio da su njih dvoje vereni. Ipak, Keriju nije pošlo za rukom da prevari ledi Elinor. Bila je dobro informisana o svemu, čak je znala za njegovu aferu s jednom striptizetom. Keri je pokušao da porekne. Nagovarao je Džulijet da mu da alibi, što je ona odbila. Kada je advokat objasnio zašto je Džulijet pozvana na otvaranje testamenta, Keri se okrenuo protiv nje. Osudio ju je da su umiljavala ledi Elinor radi novca. To je Džulijet veoma povredilo. Nije mogla da pogleda Rafaela. Kako god loše mislio o svom rođaku, u jednom se sigurno slagao s njim: bili su ubeđeni da je Džulijet pričala ledi Elinor o svojim finansijskim problemima. A Džulijet to nikada nije uradila. Ipak, ko bi joj poverovao? Džulijet je nasledila ona tri prstena koja joj je ledi Elinor onomad pokazala i od kojih je izabrala prsten Rafaelove majke. Džulijet je dirnula velikodušnost ledi Elinor, ali je ipak smatrala da je to bilo neumesno. Radilo se o porodičnom nakitu na koji ona nije polagala pravo. Ali advokat je objasnio pravno stanje stvari: aneks testamenta napisan je pre nekoliko nedelja na izričit zahtev ledi Elinor i time je bio pravosnažan. Žozi je prilikom čitanja testamenta sedela kraj Džulijet i samo joj je stegnula ruku: - Ledi Elinor vas je volela. Htela je da vam ostavi nešto što će vas uvek sećati na nju. Šta god da se desi, nikada se neće odvojiti od dva prstena. Prsten Rafaelove majke poslaće njemu poštom iz Londona. Ako bi mu ga odmah dala, verovatno bi ga bacio njoj pod noge. ~ 72 ~

Foxy

Zvoncica Žozi je nasledila sto hiljada funti - Keri je uzviknuo kada je to čuo - i pravo da doživotno ostane u kući. Čak je Rafael bio iznenađen tolikom velikodušnošću svoje bake, ali je prvi čestitao Žozi. - Zaslužila si to - potvrdio je. - Samo zahvaljujući tebi, ledi Elinor je očuvala imanje i tamo je da živela do kraja. - Ipak, sto hiljada funti! - pobunio se Keri. - Znam da baka nije imala mnogo novca i preterana je ta suma. - Ledi Elinor je imala pravo da raspolaže svojim imanjem i novcem kako želi, mladiću - advokat je odbrusio Keriju. - Sada bih nastavio, preći ćemo na podelu imanja. Svi su ućutali. Dvesta hiljada funti u vrednosnim hartijama pripalo je Keriju, a ostatak imovine, zajedno s kućom, zemljom i sefom u banci, starijem unuku. - Otkud ovakva odluka? - Keri je odmahivao glavom. - Ledi Elinor ima samo jednog pravnog naslednika, a to sam ja! Rafael je kopile i to u svakom pogledu. - Moram da vas razočaram, gospodine Danijels - advokat je izvukao koverat pruživši ga Rafaelu. - Ovaj dokument pripada vama. Vaša baka naložila mi je da vas zamolim da joj oprostite. - Šta se ovde dešava? - Keri je pocrveneo od besa. Testament mu nije doneo ono čemu se nadao. Rafael je izvukao dokument iz koverte i u neverici je zbunjeno treptao. Nestala je sva boja iz njegovog lica i Džulijet se uplašila da će se on onesvestiti. Advokat je prišao Rafaelu i uzeo mu papir iz ruke. - Ovo je venčani list - objasnio je - Karla i Kristine Markeze, rođene Danijels, koji je datiran pre više od trideset dve godine, što znači pre rođena njihovog deteta. Keri više nije mogao da izdrži. Istrgnuo je papir i počeo da maše njime. - To je falsifikat! - vikao je. - Starica više nije bila pri zdravoj pameti histerično se okrenuo advokatu. - Ko je falsifikovao ovaj dokument? Ne morate da mi odgovorite, jer znam: Markeze lično. - Dokument je valjan i pravno važeći - advokat je mirno uzeo papir iz Kerijeve ruke. - Žao mi je, Rafaele. Tvoja baka je odavno htela to da ti kaže, ali je odustajala jer se plašila da će te izgubiti. Imanje je tvoje. Ukoliko pogledaš dokumenta, videćeš da ga je od početka tebi namenila. ~ 73 ~

Foxy

Zvoncica Džulijetine oči napunile su se suzama. Draga ledi Elinor! Znala je kome imanje leži na srcu. Koliko god da je teška finansijska situacija, Rafael će se truditi da sačuva imanje. Keri bi ga odmah prodao. Dok je advokat Rafaelu i Žozi objašnjavao detalje, Džulijet se iskrala. Njeno prisustvo više nije bilo potrebno a nije želela da se nađe oči u oči s Kerijem. On će osporiti testament i moliće nju da mu u tome pomogne, a ona to neće učiniti. Nekoliko dana kasnije Keri je sačekao Džulijet ispred butika u vreme pauze za ručak. Grubo ju je povukao u stranu. - Zdravo, draga. Zašto si tako brzo nestala posle čitanja testamenta? Svuda sam te tražio. - Nije bilo razloga da ostanem - namrštila se. - Otkud znaš gde radim? - Bio sam u tvojoj zgradi i komšinica mi je rekla da radiš u butiku. - Šta hoćeš od mene? Imam samo pola sata, a moram nešto da pojedem. Prevrnuo je očima. - Zar se tako pozdravlja bivši verenik? Idemo u restoran, tamo ću ti sve objasniti. Bilo bi glupo svađati se s njim nasred ulice pa je pristala teška srca. - Dobro, ali hoću samo sendvič i kafu. Hajdemo preko, u bistro. - Ne nosiš prstenje - primetio je kada su seli. - Vredi oko četvrt miliona. Da li si to znala? Gledala ga je s nevericom u očima. - Šališ se! - Ne, video sam procenu osiguranja - oklevao je. - Hteo sam da te pitam da li bi mi ih pozajmila kao zalog za kredit? - Ne mogu. - Kako to misliš? - Nemam ih sve. Juče sam prsten Rafaelove majke poslala njemu... - Zar si poludela? - Keri nije mogao da se savlada. - To je najvredniji komad! Ni ja u početku toga nisam bio svestan. Ali izgleda da je kamen prava retkost. Tim bolje što sam ga vratila - odgovorila je mirno. - Ako je to sve što si hteo da mi kažeš, odoh na posao. - Ali šta je s preostala dva prstena? Hoćeš li mi ih pozajmiti? Duguješ mi, Džulijet. Bez moje preporuke ne bi dobila posao. ~ 74 ~

Foxy

Zvoncica - Sad si preterao! Ispunila sam svoj deo dogovora i odrekla sam se novca. Ti si nasledio akcije, trebale bi da ti budu dovoljne. - Pih, jedva sam otplatio stare dugove - kada je pokušala da ustane, povukao ju je za ruku. - Ako misliš da će se Markeze pokazati velikodušnim zbog tvog postupka, zaboravi. Olivija ga je sigurno već obrlatila. Mada Džulijet nije pridavala pažnju Kerijevim komentarima, pitala se kakav će biti Rafaelov život. Naslediti imanje prava je sreća, ali renovirati zapušteni posed i održavati ga, sasvim je nešto drugo. Moguće rešenje problema bilo je ono koje je Keri onako nespretno predložio. Kada bi Rafael prodao deo pašnjaka, dobio bi dovoljno novca da renovira kuću. Jasno je zašto se ledi Elinor nije upustila u takav poduhvat, ali ako Rafael želi da sačuva kuću, moraće nešto da preduzme. Njena veza sa imanjem i ukućanima bila je kratkog veka, a ipak ju je mučio osećaj da nije zaslužila velikodušnost ledi Elinor. Dok je prala sudove, čula je zvono. Obrisala je ruke i prišla interfonu: - Da? - Džulijet? Osetila je da su joj se usta osušila. - Da. - Mogu li gore? Posle susreta na sahrani trebalo je da odbije. Ali želja da ponovo vidi Rafaela bila je jača od ponosa. - U redu - pritisnula je dugme i požurila u kupatilo. Imala je samo minut da se spremi. Brzo je obukla mini-suknju i košulju koja je naglašavala vitkost njenog tela. Na brzinu se očešljala i on je već pozvonio. Zatvorila je vrata od kupatila i spavaće sobe i otvorila ulazna. Rafael je stajao pred njom. Iako je bio ležerno obučen u crne farmerke i majicu, delovao je elegantno i muževno. Najviše ju je fascinirao crtež ugljeni koji je držao ispred sebe. Ugledala je sebe opruženu na krevetu. Bio je to nežan crtež bez drastičnih kontrasta, uzdržan, a ipak erotičan. Mora da mu je tako ostala u sećanju posle vođenja ljubavi. - Lepo je videti te opet, Džulijet - prekinuo je Rafael ćutanje. Pozvaćeš me unutra? Nije smeo da je razoruža njegov pobedonosni osmeh. Sigurno je poneo crtež da bi je izbacio iz koloseka... i to mu je uspelo. ~ 75 ~

Foxy

Zvoncica - Zašto treba da te pustim u svoj stan? - upitala je. - Sigurno sam poslednja osoba na svetu koju želiš da vidiš. - Mnogo se varaš - njegov osmeh je izbledeo. Urolao je crtež. - Ovo je za tebe ako ga želiš. Imam ih još gomilu kod kuće. Za trenutak je izgubila dah. - U to treba da poverujem? - Ne lažem te - odgovorio je mirno. - Ako hoćeš, poseti me u ateljeu pa ćeš ih tamo videti. Džulijet je uzela crtež. - Šta hoćeš od mene, Rafaele? - Da razgovaram s tobom i da ti se izvinim. Grozno sam se ponašao na sahrani. U tvojoj blizini sve moje najgore osobine izađu na površinu, ali i one najbolje. Opet nije imala snage da mu odoli. - U redu, uđi. Dnevna soba je pravo. Mogu li nečim da te ponudim? upitala je nervozno. Nikada joj se dnevna soba nije učinila toliko uskom i morala je nekako da skrene svoje misli. - Može limunada ako imaš. Izvadila je limenku iz frižidera i pružila mu je. Kada su im se prsti dodirnuli, kao da je vreli talas prošao njenim telom. Činilo se da na Rafaela slučajni dodir nije delovao. - Ovo baš prija - rekao je. - Hvala. - Hoćeš li da sedneš? Spustio se na sofu i udario šakom na mesto kraj sebe. - Dođi, sedi i ti. Džulijet je odbila. - Radije ću da stojim. Već si se izvinio, šta još hoćeš? - Misliš da nemamo više šta da kažemo jedno drugom? - smešio se. - Da... Ne... - nesigurno je prekrstila ruke na grudima. - Želim da ti čestitam. Srećna sam što je ledi Elinor tebi prepisala imanje. - Zašto mi to odmah nisi rekla umesto što si bez reči pobegla? Ne misliš da je to detinjasto? - Nisam pobegla - rekla je prkosno. - Ionako te nije zanimalo šta imam da ti kažem. Htela sam da se oprostim od Žozi, ali pošto ste oboje razgovarali sa advokatom, nisam htela da smetam. - Keri te nije otpratio na stanicu? - gledao ju je ispitivački. - Nije. Da li je rekao da jeste? - Rekao je nešto slično. Ali vi ste i dalje u kontaktu. ~ 76 ~

Foxy

Zvoncica - Nije tačno. Ako te baš zanima, videla sam ga samo jednom posle sahrane. Molio me je da mu dam prstenje kao zalog za kredit. Naravno da sam to odbila. - To ti verujem. Keri nema trunke savesti Rafael je odmahnuo glavom. - Možda smatra da nemam pravo na nakit. I u pravu je. - To je glupost i ti to znaš - Rafael joj je prišao. - Ledi Elinor je namerno tebi ostavila sva tri prstena - izvadio je kutijicu iz džepa i otvorio ju je. - Jedinstven i vredan komad, to će svako potvrditi. Tvoj je, uzmi ga. - Neću - sakrila je ruke iza leđa. - To je prsten tvoje majke i pripada tebi. - Pravno gledano, nije tako - namrštio se. - Ili si mi ga vratila zato da ti ga lično donesem? - Nisam! - uzviknula je. - Osim toga... Keri mi je rekao da si u vezi s ledi Holdernes. - Keri koji laže čim zine? - I sama sam primetila da se odlično snalazi u tvom stanu. A skice... Uzdahnuo je. - Već sam ti to objasnio. Olivija me je molila da naslikam njen akt kao poklon mužu za šezdeseti rođendan. Da li je trebalo da odbijem? Slika je završena, lord Holdernes je oduševljen. Da li je to dovoljno? Odlučila je da promeni temu. - Crtež koji si doneo... mislim da je baš dobar. - Znači, nećeš ga pocepati čim izađem iz tvog stana? - Otkud ti ta ideja? - Nisi htela ni prsten - spustio je kutijicu na stočić. - Keri je juče bio kod mene. Zahtevao je da mu dam prsten i to s dozvolom da ga proda. Kao naknadu za to što sam prevarom dobio njegovo nasledstvo. - Ali nisi! A on je dobio dvesta hiljada funti. Zar je to malo? - Znam. Ipak, grize me savest. Ledi Elinor se nije ponela fer prema njemu. Baš je velikodušan čovek, pomislila je Džulijet. - Šta to znači? - Ponudio sam mu svoj stan i atelje. Može da ih proda ili izdaje. Ubuduće ću živeti na imanju, tamo ću napraviti atelje. Renoviraću kuću. Žozi će mi pomoći. - Kako ćeš to izvesti? Izvini, to nije moja stvar - požurila je da kaže. ~ 77 ~

Foxy

Zvoncica - Misliš zbog finansija? U sefu je bilo još akcija koje sam prodao. Ostalo mi je dovoljno kapitala za radove. - Sad si bogat čovek - Džulijet se nasmešila. - Drago mi je zbog tebe. - Stvarno? - pomilovao joj je obraz. - Zar nisi pogodila moje namere? Obradovao sam se kada si vratila prsten, jer je to bio savršen izgovor za ovu posetu. - Trebao ti je izgovor? - Naravno. Nikada sebi neću oprostiti to kako sam se ponašao na sahrani. Džulijet je osetila snažne udare srca u grudima. - Samo si rekao šta misliš o meni. - Ne - odmahnuo je glavom. - Nije važno, ne ljutim se zbog toga. Bilo je neodgovorno što sam se upustila u dogovor s Kerijem. Loša situacija... to je moje jedino objašnjenje. - Tako je i sa mnom. Draga, dobro me slušaj. Milion puta zažalio sam što sam ono izgovorio. Bio sam besan na tebe, mislio sam da si s Kerijem i bio sam slep od ljubomore. Poslednja dva meseca života ledi Elinor bila su grozna. A kada sam te na sahrani ugledao ruku pod ruku s njim... Džulijet nije mogla da izbegne njegov prodorni pogled. - To mogu da razumem. Šokirala te je bakina smrt. - Nije samo to. Nešto ranije rekla mi je da je moja majka izvršila samoubistvo. Džulijet je rukom pokrila usne. - Ali kako je ledi Elinor to saznala? Nije bila u kontaktu s kćerkom. - Dan pre smrti moja majka je poslala pismo i zamolila baku da me prihvati. - O, Rafaele! - Sigurno si iznenađena kao i ja. Ali da li to nešto menja u vezi s tobom? - Kako to misliš? - Kako? - spustio je ruke na njena ramena. - Sigurno osećaš koliko te volim. Džulijet je ostala bez reči. - Ja... ne znam šta da kažem. - Mogla bi da kažeš da osečaš isto - predložio je. - Čeznem za tobom. ~ 78 ~

Foxy

Zvoncica Posle toga dugo je vladala tišina U prostoriji. Rafael je nežno ljubio Džulijet unoseći u poljupce sva svoja osećanja i želje. A Džulijet je osećala isto: ovo nisu bili dodiri iskusnog ljubavnika nego zaljubljenog muškarca. Milovao je njene grudi, zatim ih je ljubio i ona je osećala da nestaje pod nežnim dodirima. Drhtala je u njegovom zagrljaju. - Naravno da te volim - rekla je tiho. - Ne možeš da zamisliš kroz šta sam prošao otkad si otišla sa imanja privukao ju je sasvim sebi. - Mislio sam da mi nikada nećeš oprostiti i nisam znao kako ćeš reagovati na činjenicu da je moja majka sebi oduzela život. Noćima nisam mogao da spavam. Stalno sam zamišljao da si s Kerijem. - Mi nikada nismo bili zajedno - ruke je uplela u njegovu kosu. - Moraš da mi veruješ. Zao mi je zbog samoubistva tvoje majke, ali to ne menja moja osećanja prema tebi. Čak sam joj zahvalna na pismu koje je poslala ledi Elinor. Zamisli da si i danas u Italiji. Nikada se ne bismo sreli. - Možemo li da ostavimo razgovor za kasnije? - glas mu je podrhtavao. - Umreću ako te odmah ne zagrlim. Džulijet ga je povela u spavaću sobu. U početku polako, a zatim sve brže, počeli su da svlače jedno drugo. Kada je Džulijet nespretno pokušala da otkopča njegov kaiš, rekao je: - Pusti mene, imam više iskustva. Ali ne tako mnogo kao što ti zamišljaš. Znaj, ti si prva kojoj sam rekao da je volim. Odneo ju je nagu u krevet. - Kako si lepa! Kako sam te samo pustio da odeš? Džulijet ga je zagrlila. - Nisam drugo ni zaslužila. Lagala sam te. - To je govorio tvoj razum. Ali šta je bilo sa osećanjima? Nasmešila se. - Zar moraš da pitaš? - Posle onakvog mog ponašanja, moram. - Za mene je to bila ljubav na prvi pogled. Nežo ju je poljubio. - Džulijet, više ne mogu da čekam.

~ 79 ~

Foxy

Zvoncica

Epilog

Džulijetin prvi Božić na imanju bio je najsrećniji u njenom životu. Venčali su se u oktobru, u najužem porodičnom krugu. Posle medenog meseca na romantičnom ostrvu u Indijskom okeanu vratili su se na imanje. Džulijet je insistirala na tome da venčanje bude u jesen. Želela je da Rafaelu ostavi dovoljno vremena da razmisli o svemu. Nije se odmah preselila na imanje, prvo je završila školu. Zahvaljujući stečenom obrazovanju, Džulijet je upravljala radovima u vezi s kućom, a Rafael se posvetio slikanju. Posle Olivijinog akta imao je sve više posla. Keri je otputovao u Njujork i za sobom ostavio brdo dugova. Uprkos protivljenju advokata, Rafael je isplatio sve rođakove dugove i nije pritom mislio na Kerija, nego na ledi Elinor. U januaru je Džulijet otkrila da je trudna. Dotad nisu pričali o planiranju porodice, pa je bila nesigurna kada mu je saopštila novost. Rafael je bio oduševljen, ali posle se bacio u razmišljanje. - Misliš da je prerano? - upitao je zabrinuto. - O, dragi, najsrećnija sam žena na svetu. Zar možeš da zamisliš nešto lepše od bebe koja raste u meni? Te večeri, ležeći u krevetu, posmatrali su pahulje kroz prozor. - Zamisli - sanjario je Rafael - sledeći Božić dočekaćemo utroje milovao je njen još ravan stomak. - Moram da iskoristim vreme koje nam je preostalo na najbolji mogući način... Krajem meseca Džulijet je dobila pismo od advokata svog oca. Njen bivši suprug Dejvid Hemond iznenada je umro na Kajmanskim ostrvima i ona je bila jedini naslednik. Nekoliko puta morala je da pročita dopis da bi shvatila njegovo značenje. I Rafael je bio iznenađen. - Da li te je ovo mnogo pogodilo? - upitao je zabrinuto. Odmahnula je glavom. - Ne, to nije pravi izraz. Ipak, mislim da je njegova smrt tragična. - Izgleda da je ipak sačuvao mrvicu pristojnosti - rekao je Rafael inače ti ne bi vratio ono što ti je oteo. ~ 80 ~

Foxy

Zvoncica - Možda mu se pred smrt probudila savest. Niko ne zaslužuje takvu sudbinu, ali nikada ga nisam volela. Sad to znam. Rafael ju je uzeo u naručje. - Opet si bogata žena - primetio je. - Ne želim taj novac, pokloniću ga nekoj zadužbini ako se slažeš. - Naravno, ne treba nam ništa dok imamo jedno drugo.

KRAJ

~ 81 ~

Foxy