Nekronomikon

2

3

VRHUNCI FANTASTIKE, knjiga 1 Hauard F. Lavkraft, NEKRONOMIKON Copyright © 2008, 2012 EVEREST MEDIA Izdava~ EVEREST MEDIA 11070 Novi Beograd Narodnih Heroja 32/16 Po{tanski fah 19 www.everest.rs

DRUGO, DOPUNJENO IZDANJE Najbolje horor pri~e Hauarda F. Lavkrafta

Urednik BOBAN KNE@EVI]

Priredio Dejan Ognjanovi}

U zagradi naslov originala i ime prevodioca. Sve prevode dodatno je redigovao Dejan Ognjanovi} ISTORIJA NEKRONOMIKONA (History of the Necronomicon; Dejan Ognjanovi}) NIARLATOTEP (Nyarlathotep; Dejan Ognjanovi}) DAGON (Dagon; Ratko Radunovi}) POLARIS (Polaris; Ivan Jovanović) BEZIMENI GRAD (The Nameless City; Ivan Jovanović) OTPADNIK (The Outsider; A.B. Nedeljkovi}) HRAM (The Temple; Jasna Jovanov) ÛDNA VISOKA KU]A U IZMAGLICI (The Strange High House in the Mist; A.B. Nedeljkovi}) ČINJENICE VEZANE ZA POKOJNOG ARTURA DŽERMINA I NJEGOVU PORODICU (Facts Concerning the Late Arthur Jermyn and His Family; Ivan Jovanović) FESTIVAL (The Festival; Ratko Radunovi}) GONI^ (The Hound; Dejan Ognjanovi}) HERBERT VEST – REANIMATOR (Herbert West – Re-Animator; Marko Fan~ovi}) S ONE STRANE (From Beyond; Ratko Radunovi}) PIKMENOV MODEL (Pickman’s Model; A. B. Nedeljkovi}) MUZIKA ERIKA ZANA (The Music of Erich Zann; Ratko Radunovi}) ISPOD PIRAMIDA (Under the Pyramids; Jasna Jovanov) PACOVI U ZIDOVIMA (The Rats in the Walls; A. B. Nedeljkovi}) UKLETA KU]A (The Shunned House; Jasna Jovanov) SNOVI U VE[TI^JOJ KU]I (Dreams in the Witch House; Jasna Jovanov) DANI^KI U@AS (The Dunwich Horror; Dejan Ognjanovi}) U ZIDINAMA ERIKSA (In the Walls of Eryx; Violeta Stoji~i}) BOJA IZVAN OVOG SVEMIRA (The Colour out of Space; Marko Fan~ovi}) SENKA NAD INSMUTOM (The Shadow over Innsmouth; Dejan Ognjanovi}) ZOV KTULUA (The Call of Cthulhu; Dejan Ognjanovi})

15 Uvod 4 2 a n o k i m o n o r k e N a j i r o t Is 31 Niarlatotep 37 Dagon 45 Polaris 51 B ezimeni grad 65 Otpadnik 75 89 Hram i c i l g a m z i u a ć u k a k o s i v a n d a r Ču u t r A g o n j o k o p a z e n a z e v e c i 01 Činjen 1 u c i d o r o p u v o g e j n i a n i m r e ž D 113 Festival 125 Gonič 5 3 1 r o t a m i n ea r t s e V t r e b r e H 163 S one strane

l e d o m v o n e m k Pi a n a Z a k i r E a k Muzi Ispod piramida a m i v o d i z u i v o c Pa Ukleta kuća i ć u k j o j č i t š e v Snovi u Danički užas a s k i r E a m a n U zidi ra i m e v s g o v o n a v B oja iz m o t u m s n I d a n a Senk Zov Ktulua Napomene i z o r p r o r o h o e B elešk Biografija Pogovor Bibliografija

173 18 7 199 225 245 271 303 342 369 395 453 484 501 514 525 554

{enje, dekadenciju duha i plimu bestijalnosti koji }e, po~ev od II svetskog rata (koji nije doìveo), obeleìti ostatak sumornog XX veka. Sa intenzitetom koji moè da nosi samo najdublja i najiskrenija proìvljenost njegove stranice vibriraju egzistencijalnom mu~ninom i otu|enjem podjednako socijalnim i anatomskim. Seksualna i polna nesigurnost, nestabilnost identiteta, rat polova… neke su od tema sna`no impliciranih u njegovim sugestivnim pri~ama. I sâm autsajder, zgroèn tendencijama sveta koga se gnu{ao, povukao se u zabran pisanja, ba{ kao i bliski mu duhovni srodnik, Kafka – sa sli~nim usudom da tek posthumno doìvi popularnost koja mu je za ìvota izmicala. Lavkraft je bio u stanju da prizove gnusni univerzum {to obitava odmah iza nevidljive granice sa na{im: gomilanje i ponavljanje njegovih inkantatornih re~enica zabeleènih grozni~avim stilom poseduju magijsku mo} da otelotvore i plasti~no oìve grozote koje ve}ina

N

epoznat za ìvota, skrajnut i osu|en na tavorenje u opskurnim ~asopisima, H. F. Lavkraft je ubrzo posle smrti postao predmet kulta ~ija snaga do danas ne jenjava. Moglo bi se ~ak re}i da njegov kult na prelomu milenijuma postaje sve ja~i i rasprostranjeniji, jer su uàsi zabeleèni izme|u njegovih redova u me|uvremenu postali op{ta mesta na{ih ko{mara. Svojom neobuzdanom i neprevazi|enom ma{tom on je u fantasti~nom modusu ve} opisao dru{tveni kolaps, etni~ko ~i{}enje, koncentracione logore, genetski inènjering, nuklearno pusto10

11

drugih umetnika nije ni slutila. Njegova komplikovana demonologija poprimila je tolike razmere da je ovaj kartograf ko{mara postao jedan od najve}ih i najuticajnijih mitotvoraca XX veka, a njegov mit o Ktuluu i drugim nezemaljskim boànstvima-demonima objektivni je korelativ kosmi~ke strave koja se rasprostire kroz beskrajne aleje prostora i vremena. Demoni o kojima Lavkraft pi{e nisu prizemne Baba-Roge za pla{enje male dece, ve} entiteti ~ije pipke svi mi ose}amo oko svojih vratova, ~iji nam ledeni dah kostre{i dla~ice na vratu u dubokim no}nim ~asovima, ~iji nam zubi i kandè svakodnevno u golu drhtavu koù urezuju knjige krvi. Zbog svega toga, Lavkraft nije samo najve}i pisac horora u XX veku, ve} je i – nevezano za bilo koji ànr – jedan od retkih pisaca koji su umeli da se uhvate u ko{tac sa uàsima prisutnim i dalekim, slu}enim i doìvljenim, odsanjanim i prorokovanim, uàsima koji su obeleìli XX vek i koji, na àlost, ni na po~etku novog milenijuma ne pokazuju znake slabljenja. Vi{e od horor pisca, vi{e od pukog pisca, Lavkraft je istovremeno i prorok i {aman i U~itelj novog doba u kome imamo sumnjivu privilegiju da ìvimo. Sa mazohisti~kom uporno{}u Lavkraft iscrtava putanje koje su nas dovele do ivice ambisa, kao i ono {to nas u njegovim dubinama gladno ~eka. On je tamo ve} bio. Izronio je, na~as, iz mare tenebrarum kako bi ostavio svoje izve{taje i upozorenja, a onda se

12

vratio tek neznatno smireniji u blaènu tminu nepostojanja. Njegova deliri~na proza donosi spajanje razu|enog znanja koje }e nam razotkriti tako uàsavaju}e horizonte stvarnosti, i strahotnost na{eg poloàja unutar nje, da }emo ili poludeti od otkrovenja, ili od te svetlosti pobe}i u mir i sigurnost novog mra~nog doba.

13

UVOD: OVO OGAVNO GROBLJE UNIVERZUMA 1. LAVKRAFT NA SRPSKOM Knjiga koju drìte u rukama predstavlja prvo ambiciozno i sistematsko predstavljanje Hauarda Filipsa Lavkrafta (1890-1937) na srpskom jeziku. Iako se smatra jednim od najve}ih, ako ve} ne i najve}im piscem horora u XX veku, Lavkraft je u naše okruženje dospeo neobja{njivo kasno, vi{e od pola veka nakon smrti. âk i kada se to najzad desilo, prošlo je bez ikakve pompe, krajnje skromno i sporadi~no, bez reda i sistema. Zahvaljuju}i izdava~u i uredniku Bobanu Kneèvi}u, prvo se u SF magazinu Alef br. 17 pojavila horor-fentezi pri~a „ûdna visoka ku}a u izmaglici“, u slede}em broju pri~a „Ne~astivi sve{tenik“, a kasnije i ~etiri pri~e u Kneèvi}evom zborniku Horor iz 1990. godine („Otpadnik“, „Pacovi u zidovima“, „Pikmenov model“ i „Danvi~ki uàs“), sve u prevodu Aleksandra B. Nedeljkovi}a. Godinu dana ranije, 1989., Rad je objavio zbirku S onu stranu sna, sa pomalo proizvoljnim, ali ipak solidnim izborom od {est pri~a („S onu stranu sna“, „Ukleta ku}a“, „U klopci faraona“, „Hram“, „Ne~astivi sve{tenik“ i „Snovi u ve{ti~joj ku}i“), u prevodu Jasne Jovanov. Ova zbirka je zna~ajna jo{ i po tome {to je u njoj po prvi put na srpskom objavljen kra}i esej posve}en Lavkraftu (pogovor „Slovo strave“ prire|iva~a Svetislava Jovanova). Izuzev {ture odrednice u Enciklopediji nau~ne fantastike Zorana @ivkovi}a (Prosveta, Beograd, 1990), taj kratki tekst na samo ~etiri strane zadugo je bio jedini knji{ki osvrt na delo ovoga pisca. 15

Usledio je BIGZ sa romanom Slu~aj ârlsa Dekstera Vorda (tako|e iz 1990); u okviru istog izdanja objavljen je i Lavkraftov fundamentalni esej „Natprirodna strava u knjièvnosti“ – oba u prevodu Gordane Velmar-Jankovi}, kao i nadasve skromna „Bele{ka o piscu“ (na jednoj stranici) Radoslava Brati}a. Napokon, krajem te sudbinske 1990. ni{ka Gradina objavljuje drugi (i zna~ajniji) Lavkraftov roman, U planinama ludila, pra}en ciklusom pri~a: „Izjava Randolfa Kartera“, „Srebrni klju~“ i „Kroz kapiju srebrnog klju~a“, u prevodu Sonje Dekani} Janoski. Prvi op{irniji tekst o Lavkraftu na srpskom jeste poglavlje „Mutant iz bajke: kroz kapiju dubokog sna“ u knjizi Ranka Muniti}a ûdovi{ta koja smo voleli 2 (Terra Press, Beograd, 1997). Muniti}, poznatiji po svojim napisima o filmu, doticao se Lavkrafta sporadi~no i u svojoj ranijoj knjizi Alisa na putu kroz podzemlje i svemir. Pored njega, jedini studiozniji tekst o Lavkraftovom delu objavljen je ponovo u Kneèvi}evom izdanju: magazin Znak Sagite br. 5 (1998) doneo je obiman esej „Nekrofilija - nekad i sad“ autora Dejana Ognjanovi}a, koji je pra}en Lavkraftovom biografijom i bibliografijom, kao i prevodom njegove pri~e „Goni~“ (reprintovana u antologiji Strah: Mala antologija horora, prir. Milka Kneèvi}-Iva{kovi}, Itaka, Beograd, 2005.) U prvoj polovini 2008. godine pojavilo se izdanje pod naslovom Ktulu pri~e (Tabernakl) sa nekoliko novih pri~a u osrednjem prevodu \or|a Petrovi}a. Odabir je proizvoljan, budu}i da ve}ina naslova uop{te ne spada u Ktulu mitos („Zov Ktulua“, „Pohodilac mraka“, „Snovi u ve{ti~joj ku}i“, „Stvorenje na pragu“, „Sena iz drugog vremena“, „Kroz kapije srebrnoga klju~a“). I to je bilo sve – do pojave I izdanja Nekronomikona u jesen 2008.

16

Posle tog izdanja primetan je porast interesovanja za Lavkrafta: izdava~ Tabernakl reprintovao je neke od gorenavedenih prevoda u druga~ijem pakovanju, u knjigama S onu stranu sna, U planinama ludila, Srebrni klju~, a tre}e izdanje Slu~aja ârlsa Dekstera Vorda potpisuje novi prevodilac (Ljudmila \uki}). Ovaj izdava~ izdao je i zbirku pod naslovom Reanimator (2009). Tri najbolje i najduè pri~e u njoj („Dagon“, „Reanimator“ i „Senka nad Insmutom“) ve} su prethodno bile objavljene u Nekronomikonu (ali u boljim prevodima), dok se po prvi put na srpskom tu nalaze kra}e pri~e („Alhemi~ar“, „Beli brod“, „Bezimeni grad“, „Grob“). Celokupan sadràj slabo je preveo Tihomir Jovanovi}. [to je jo{ va`nije, ugledni ~asopis za knjièvnost i kulturu, Gradac iz â~ka, posvetio je svoj tematski broj Hauardu Lavkraftu (br. 171-172, 2009). U ovom tematu na preko 190 strana, koji je priredio Dejan Ognjanovi}, uz obilje odabranih Lavkraftovih napisa i eseja o njemu, premijerno su objavljene tri pri~e („Polaris“, „Bezimeni grad“ i „înjenice vezane za pokojnog Artura Dèrmina i njegovu porodicu“) i esej „Bele{ke o jezovitoj prozi“ koji su sada, po prvi put u knji{kom obliku, u ovom dopunjenom izdanju Nekronomikona.

2. O OVOM IZBORU Namera prire|iva~a jeste da pruì autoritativan i potpun pregled svega onoga najboljeg i najzna~ajnijeg {to je Lavkraft kao pisac pruìo, i da se to ~itala~koj publici najzad predstavi sa adekvatnom ozbiljno{}u i pa`njom. Iz opusa koji ~ini pedesetak pri~a i novela odabrane su dvadeset i tri najreprezentativnije. Pri odabiru se vodilo ra~una o slede}em: da u izbor u|u sve pri~e koje se smatraju knjièvno i ànrovski najkvalitetnijim; da se u njemu na|e i ve}ina poznatijih i popularnijih (iako neke od njih mo`da nisu spisateljski vrhunci); da se ponu|enim izborom pokrije {to je ve}a mogu}a raznovrsnost tema i ideja koje je Lavkraft u~inio prepoznatljivo svojim; najzad, da izbor ~ini {to vi{e do sada neobjavljivanih pri~a – naravno, imaju}i u vidu napred navedene principe. Tako, po prvi put se na srpskom nalaze dve najbolje Lavkraftove novele, koje su do sada u prevodima misteriozno zaobilaène: „Boja izvan ovog svemira“ i „Senka nad Insmutom“. Po prvi put na srpskom, tako|e, u ovoj knjizi su i izvanredne pri~e „Muzika Erika Zana“ i „Dagon“, nenadma{no atmosferi~ni „Festival“, ~uveni „Herbert Vest – Reanimator“, idejno potentni „S one strane“ i netipi~na pri~a nau~nofantasti~nog horora „U zidinama Eriksa“. Po prvi put u knji{kom obliku sada su tu i apokalipti~na pri~a „Polaris“, mra~no-poetski „Bezimeni grad“ i „înjenice vezane za pokojnog Artura Dèrmina i njegovu porodicu“ koja je zna~ajna zbog tretmana teme degeneracije i devolucije, naro~ito osobene za Lavkrafta. Ovom izboru dodata je i jedna od najpopularnijih i najčešće antologiziranih Lavkraftovih priča, „Otpadnik“. Pored odli~nih pri~a koje su ranije ve} objavljivane i koje se u ovom izboru nisu mogle zaobi}i, u zbirci se nalaze i dva kratka, ali vanredno zna~ajna fragmenta: minijatura-prozna poema „Niarlatotep“ i fiktivna „Istorija Nekronomikona“ koje, svaka na svoj na~in, bacaju zna~ajno svetlo na Lavkraftov univerzum oli~en u pri~ama koje slede. Tu je, najzad, i Lavkraftov esej „Bele{ke o horor prozi“ u kome ~italac moè prona}i redak osvrt ovog pisca na ànr horora koji ga je proslavio. 19

najpribli`niji izgovor bio Kh’lulu, odlu~io sam da zadrìm univerzalno ustaljeni izgovor – Ktulu.

3. O PREVODIMA

4. O KRITI^KOM DELU

Lavkraft je imao sre}e utoliko da su se njime na srpskom do sada bavili prili~no iskusni i kvalitetni prevodioci. Ipak, ve} objavljivane pri~e u ovom izboru predstavljene su u bitno redigovanim verzijama: u njima su, uz minuciozno upore|ivanje sa originalnim Lavkraftovim tekstom, izvr{ene brojne ispravke kako bi se eliminisale postoje}e gre{ke, neta~nosti, nepreciznosti i stilske neujedna~enosti, i kako bi se svi tekstovi uskladili u terminologiji, topografiji i t.sl. Sli~no vaì i za nove prevode, koji se ovde po prvi put pojavljuju: svi su oni detaljno pregledani i doterani kako bi bili {to bliì Lavkraftovom izrazu i duhu njegovih re~i. Dva kultna toponima, nakon konsultacijama sa ameri~kim stru~njacima, ovde su dovedena u ispravan oblik: ono {to je u ranijem prevodu bilo poznato kao „Danvi~“ ovde je prepravljeno u „Dani~“, dok je „Insmaut“ (po analogiji sa drugim engleskim toponima koji se zavr{avaju sa „mouth“, kakvi su Plimut, Bornmut, i dr.) korigovan u ispravan oblik koji glasi – Insmut. Sli~no je postupano i sa drugim imenima mesta, likova i „bogova“. Jedini izuzetak je famozni „Ktulu“ – uprkos detaljnim Lavkraftovim instrukcijama u jednom pismu, prema kojima bi ljudskom jeziku

Predugo se i{lo sa haoti~nim i proizvoljnim objavljivanjem pri~a ovog zna~ajnog pisca. Tek u Nekronomikonu ovda{nji ~itaoci mogu prona}i ne samo promi{ljeno odabrane pri~e, ve} i kratke kontekstualne uvodnike za svaku od njih, detaljne napomene, kao i obiman pogovor na kraju knjige, koji ih stavljaju u idejni i estetski kontekst Lavkraftovog dela, i ànra horora kojem pripadaju. Svaka pri~a pra}ena je kratkim uvodom koji govori o njenom nastanku, izvorima, zna~aju za Lavkraftov opus, i potonjim uticajima i medijskim varijacijama (stripovske i filmske adaptacije). Pri napomenama (sakupljenim na kraju knjige, kako ne bi ometale pra}enje samih pri~a) vodilo se ra~una da ne budu preop{irne, i da doprinose boljem razumevanju pri~a, kao i da podsti~u na dalje istraìvanje one koji budu zaintrigirani mestimi~no {turim Lavkraftovim aluzijama. U njihovom sastavljanju od izvesne pomo}i bila su ve} postoje}a anotirana izdanja istaknutog Lavkraftovog prou~avaoca S. T. Dò{ija (vidi bibliografiju na kraju knjige), ali valja naglasiti da ovima nedostaju brojne anotacije okultne i ezoteri~ne prirode, koje u ovoj knjizi poti~u iz drugih izvora. Pogovor na kraju govori o idejnoj zale|ini Lavkraftovih pri~a, neraskidivoj od njegovih zapleta, te o njegovoj estetici horor pri~e koja ga isti~e kao najsamosvesnijeg i najozbiljnijeg prakti~ara ove vrste u XX veku, i da tako argumentuje tvrdnje o neospornom zna~aju ovog pisca. Najzad, kako bi pri~a bila potpuna, na kraju knjige nalazi se i kratka biografija, i anotirana bibliografija najzna-

20

21

~ajnijih izdanja Lavkraftovih dela, kriti~kih dela o njemu, i nekoliko najbitnijih izdanja njegovih nastavlja~a.

Tijane Jevti} koje krase uvodni deo knjige.

5. O ILUSTRACIJAMA Lavkraftova je proza nagla{eno vizuelna i imagisti~ka, i od svoje najranije pojave, u magazinu Weird Tales, inspirisala je brojne ilustratore i umetnike, po~ev od umnogome nenadma{enog Virdìla Finleja, pa sve do dana{njih, poput K. V. Dètera, D`. Koultarta i drugih. Umesto linije manjeg otpora, koja bi se sastojala u reprintovanju ve} postoje}ih inostranih ilustracija, u duhu ambicija ovog izdanja angaòvan je doma}i umetnik za originalne ilustracije. Rezultat je pred vama. Nijedna vizuelizacija Lavkraftovog dela nikada ne}e u potpunosti zadovoljiti njegove ~itaoce, jer svako u svojoj glavi ima unekoliko razli~itu viziju njegovih groznih opisa: neosporni kvalitet radova Nikole Vitkovi}a u tome je {to je uspeo da prenese ne samo grozu, ve} i morbidnu lepotu, ne samo trule` ve} i specifi~nu ambivalentnu lavkraftovsku fascinaciju neljudskim formama i kosmi~kim ambisima, {to se retko vi|a u pre-eksplicitnim lavkraftovskim ilustracijama kakve obi~no nalazimo. Sli~no se moè re}i i za elegantne, originalne, mra~nofantasti~ne ilustracije

22

23

ISTORIJA NEKRONOMIKONA Ova skica napisana je u jesen 1927. na pole|ini jednog formulara, a varirana u okviru pisma Klarku E{tonu Smitu od 27. novembra iste godine. Mnogo pre Borhesa, mnogo pre postmodernizma, ova intelektualno-„istorijska“ intertekstualna igrarija, sa svojim komi~no-ozbiljnim aluzijama na istovremeno istorijske i fiktivne li~nosti, na autenti~ne i izmi{ljene naslove knjiga, na geografske i imaginarne toponime, spojene u konglomerat koji prevazilazi pojmove „stvarnog“ i „izmi{ljenog“, izazvala je vi{e zabune, misterije i legende od bilo koje sli~ne dvadesetovekovne tvorevine. Kao poziv na igru Lavkraftovim kolegama, ona je mnogo kasnije posluìla i kao osnova za brojne druge, daleko opse`nije „Nekronomikone“. Potonji se mogu na}i u rasponu od sme{no-infantilnih tomova „Crnih Znanja“ preko antropolo{ki i mitolo{ki potkovanih i u~enih falsifikata pa do okultisti~kih spisa sa pretenzijama nezemaljskog porekla. I pored svih njih, ovaj Lavkraftov Nekronomikon – naveden u samo dva kratka citata iz same knjige, u pri~ama „Festival“ i „Dani~ki uàs“ – ostaje daleko najinspirativniji, najfascinantniji i – najrealniji. Za detalje u pogledu naziva knjige i okultnih referenci za nju vezanih – vidi komentare na kraju knjige.

O

riginalni naziv knjige je Al Azif – pri ~emu je „azif“ re~ koju Arapi koriste da ozna~e no}ni zvuk (koji proizvode insekti), a za koji se pretpostavljalo da je urlikanje

demona. Sa~inio ga je Abdul Alhazred, ludi pesnik iz Sanae, u Jemenu, za koga se tvrdi da je bio u naponu slave za vreme vladavine Omiada kalifa, pribli`no oko 700. godine na{e ere. Posetio je ru{evine Vavilona i podzemne tajne Memfisa i proveo deset godina potpuno sam u velikoj ju`noj pustinji Arabije – poznatoj kao Roba el Khaliyeh, ili „Prazno prostranstvo“ prema drevnima, ili Dahna, tj. „Crvena“ pustinja kako je dana{nji Arapi nazivaju, a za koju se veruje da je nastanjuju zli duhovi-~uvari i monstrumi smrti. O ovoj pustinji mnoga neobi~na i neverovatna ~udesa kazuju oni koji se pretvaraju da su u nju prodrli. U svojim poslednjim godinama, Alhazred je obitavao u Damasku, gde je napisao Nekronomikon (Al Azif), a o njegovoj kona~noj smrti i nestanku (738. god. n.e.) mnoge se uàsne i protivre~ne stvari pripovedaju. Ibn Kalikan, njegov biograf iz XII veka, tvrdi da je Alhazreda usred dana zgrabilo nevidljivo ~udovi{te i grozno ga pro`dralo pred bezbrojnim posmatra~ima, sle|enim od strave. O njegovom ludilu mnoge se stvari pri~aju. Tvrdio je da je video basnoslovni Irem, ili Grad Stubova, i da je ispod ru{evina izvesnog bezimenog pustinjskog grada prona{ao {okantne letopise i tajne neke rase starije od ljudske. Bio je Musliman indiferentan prema Islamu, i oboàvao je stvorenja koja je nazivao Jog Sotot i Ktulu. 950. godine je Azif bio preveden na gr~ki, a do tada je u~estalo, mada potajno, bio u upotrebi me|u filozofima tog doba. Preveo ga je Teodorus Filetas iz Konstantinopolja, pod nazivom Nekronomikon. îtav vek potom poticao je ljude na uàsne eksperimente, kada ga je zabranio i spalio patrijarh Mihailo. Posle ovoga o njemu se ~ulo samo u potaji, ali Olaus Vormius je 1228. na~inio latinski prevod i taj tekst je dva puta {tampan – jednom u XV veku, u crnoj gotici (o~ito u Nema~koj), i jednom u XVII (verovatno u [paniji) – oba ova izdanja budu}i bez jasnih znakova porekla locirana su u vremenu i prostoru samo na osnovu unutra{njih tipografskih naznaka. Ovo delo je, kako u gr~koj tako i u latinskoj verziji, zabranio Papa Gregorije IX godine 1232. ubrzo nakon latinskog prevoda, koji je i privukao pa`nju na njega. Arapski original je izgubljen jo{ u 25

vreme Vormiusa, sude}i po indicijama u njegovoj uvodnoj bele{ci; i niko jo{ nije potvrdio da je spazio gr~ki primerak – {tampan u Italiji izme|u 1500. i 1550. – jo{ od dana kada je, godine 1692, spaljena kompletna biblioteka izvesnog ìtelja Salema. Engleski prevod koji je uradio Dr Dòn Di nikada nije {tampan, i postoji samo u fragmentima sa~uvanim iz originalnog njegovog manuskripta. Od latinskih tekstova sa~uvanih do danas, zna se da jedan (iz XV veka) postoji u Britanskom Muzeju, pod klju~em i katancem, dok se drugi (iz XVII veka) nalazi u Nacionalnoj Biblioteci u Parizu. Izdanje iz XVII veka je u Vajdener biblioteci na Harvardu, i u biblioteci Miskatonik Univerziteta u Arkamu, tako|e i u biblioteci Univerziteta u Buenos Airesu. Brojni drugi primerci verovatno postoje u tajnosti, i ~esto se govorka da primerak iz XV veka ~ini deo zbirke jednog ~uvenog ameri~kog milionera. Jo{ nejasnije glasine navode da je jedan primerak iz XVI veka, na gr~kom, sa~uvan u porodi~noj biblioteci salemske familije Pikmen; ali ako je i bio tamo sa~uvan, izgubljen je zajedno sa slikarem R. A. Pikmenom, koji je nestao po~etkom 1926. Knjigu strogo zabranjuju vlasti ve}ine zemalja, i svi ogranci organizovanih crkava. Njeno ~itanje dovodi do nesagledivih posledica. Na govorkanjima o ovoj knjizi (za koju mali broj op{te javnosti uop{te zna) R. V. êjmbers je navodno zasnovao ideju za svoj rani roman, Kralj u ùtom.

Hronologija • Al Azif napisao Abdul Alhazred oko 730. g. u Damasku. • Teodorus Filetas ga prevodi na gr~ki 950. godine, pod nazivom Nekronomikon. • Patrijarh Mihailo 1050. spaljuje gr~ki tekst. Arapski u ovo doba ve} izgubljen. • Olaus 1228. prevodi gr~ki tekst na latinski. • 1232. Papa Gregorije IX zabranjuje knjigu. • XV vek: izdanje na gotici {tampa se u Nema~koj. • XVI vek: gr~ki tekst {tampan u Italiji. • XVII vek: {panski reprint latinskog teksta.

Ova minijatura, ili pesma u prozi, napisana je u novembru ili decembru 1920. godine. Objavljena je pr vi put u ~asopisu United Amateur, u broju sa datumom iz novembra 1920. god. koji je iza{ao najmanje dva meseca kasnije. Kao {to je slu~aj sa ve}inom Lavkraftove proze, i ovo delo je inspirisano snom; {tavi{e, po~etni pasus napisan je neposredno po bu|enju. Kao mogu}u inspiraciju za Niarlatotepa pojedinci pominju ~ak i Nikolu Teslu, ~ije su demonstracije tehnolo{kih inovacija izazivale sli~na ose}anja misterije, uzbu|enja, pa i straha — ali ako ta asocijacija i postoji, ona je zanemarljiva. Zlokobna figura Niarlatotepa, glasnika Starih Bogova, srodna je arhetipskim likovima iz svetskih mitologija i okultnih tradicija: lutalica, luda, ~ovek sa Raskr{}a,

31

pustinjak… Tot Hermes… Merkur… Baron Samedi… Pe{~ani \avo… Nepovezane reference u vezi s njim u razli~itim Lavkraftovim delima kao da ukazuju na to da je Niarlatotep menja~ oblika, odnosno da se javlja i u ljudskom i ‘demonskom’ (haoti~nom, amorfnom) stanju. U oba slu~aja, on je glasnik Haosa koji priprema i najavljuje dolazak Starih Bogova poput neke morbidne verzije Jovana Krstitelja. Simboli~ki, predstavlja rastakanje razuma i prevlast ludila, ili mo`da neku novu vrstu svesnosti koja nije uslovljena trodimenzionalnim svetom... Ovo je jedno od pr vih njegovih pojavljivanja u Lavkraftovim pri~ama: kasnije bitno figurira u ‘Snovitoj potrazi za nepoznatim Kadatom’ (The Dream-Quest of Unknown Kadath, 1926-27), ‘[apta~u u tami’ (Whisperer in Darkness, 1930) i ‘Pohodiocu mraka’ (Haunter of the Dark, 1935). Njemu je posve}ena i XXI pesma Lavkraftove zbirke soneta Gljive sa Jugota (Fungi from Yuggoth), napisane deset godina kasnije.

iarlatotep… puzavi haos… ja sam poslednji… ja }u kazivati praznini {to oslu{kuje… Ne pamtim ta~no kada je zapo~elo, ali be{e to pre nekoliko meseci. Op{ta napetost be{e nepodno{ljiva. Periodu politi~kih i dru{tvenih prevrata pridruì se ~udna i sumorna slutnja odvratne telesne opasnosti; opasnosti rasprostranjene i sveobuhvatne, takve opasnosti kakva se moè pojmiti jedino u najstra{nijim prikazama u no}i. Prise}am se da su ljudi hodali okolo bledih i zabrinutih lica, i {aputali upozorenja i proro~anstva koja se niko nije usu|ivao da svesno ponovi ili sebi prizna da ih je ~uo. Ose}aj monstruozne krivice be{e nad zemljom, a iz ponora izme|u zvezda hujale su ledene struje od kojih su ljudi drhtali u mra~nim i usamljenim mestima. Be{e primetna demonska izmena u sledu godi{njih doba — jesenja èga se zlokobno zadràvala, i svima se ~inja{e da su na{ svet, a mo`da i ~itav univerzum, iz ruku poznatih bogova i sila pre{li u vlast bogova i sila neznanih. I upravo tada nastupi ~as kada se Niarlatotep pojavi iz Egipta. Ko je on bio, niko ne moga{e da kaè, ali o~ito je bio od stare tamo{nje krvi i izgledao poput Faraona. Domoroci kle~ahu pred njim, ne umev{i da objasne za{to. On im kaza da se podigao iz crnila dvadeset i sedam vekova, i da je ~uo poruke sa mesta izvan ove planete. Me|u zemlje civilizovane do|e Niarlatotep, tamne koè, vitak i zlokoban, stalno kupuju}i ~udne instrumente od stakla i metala i kombinuju}i ih u instrumente jo{ ~udnije. Pri~ao je mnogo o naukama elektriciteta i psihologije i na predstavama demonstrirao mo}i koje posetioce ostavljahu bez re~i, a koje mu, opet, doneso{e slavu neprevazi|ene veli~ine. Ljudi savetovahu jedni druge da odu i vide Niarlatotepa, i pri tom drhtahu. A gde je Niarlatotep hodio, mir je i{~ezavao, jer tamo sitni no}ni sati behu pokidani vriskovima ko{mara. Nikada do tada vri{tanje u ko{maru ne be{e toliki javni problem; sada mudraci gotovo poèle{e da zabrane san u sitnim satima, ne bi li vriskovi gradova manje grozno uznemiravali bledi, saàljivi mesec dok je ovaj svetlucao na zelenim vodama {to teko{e pod mostovima i na starim zvonicima {to su se ronili naspram bole{ljivog neba. Se}am se kada je Niarlatotep do{ao u moj grad — veliki, stari, uàsni grad nebrojenih zlo~ina. Moj prijatelj mi je kazao o njemu, i o neodoljivoj fascinaciji i primamljivosti njegovih otkrovenja, i ja po~eh da gorim od ùdnje da istraìm njegove najdublje misterije. Prijatelj mi re~e da one po uàsu i impresivnosti prevazilaze moje najgroznomornije ma{tarije; a da su slike odraène na platnima u zamra~enim sobama prorokovale o stvarima koje se niko sem Niarlatotepa ne usu33

NEKRONOMIKON

NIARLATOTEP

|iva{e da pominje, i u pr{tanju njegovih varnica be{e od ljudi oduzimano ono im nikada ranije oduzeto ne be{e a {to se ispoljavalo samo u o~ima. I ~uo sam jo{, iz tu|ine, da su oni {to pozna{e Niarlatotepa gledali prizore koje drugi ne vide{e. Be{e vrela jesen kada odoh kroz no} sa nemirnom gomilom da vidim Niarlatotepa; kroz sparnu no} i uz beskrajno stepeni{te do zagu{ljive sobe. I senovita na platnu videh zakukuljena obli~ja me| ru{evinama, i ùta zla lica {to vire onostran palih spomenika. I videh svet kako se sukobi sa crnilom; sa talasima uni{tenja iz ultimativnog svemira; kako se sumanuto vrti i okre}e i bori oko sve ble|eg, sve hladnijeg sunca. Onda se varnice za~udno razigra{e oko glava posmatra~a, i kosa im be{e nakostre{ena dok su im seni, grotesknije nego {to ih umem opisati, isko~ile i ~u~ale na glavama. A kada ja, hladnijeg i nau~nijeg duha od ostalih, promrmljah drhtavi protest zbog opsene i stati~kog elektriciteta, Niarlatotep nas sve otera van, niz strmo stepeni{te na vla`ne, tople, napu{tene pono}ne ulice. Vri{tao sam glasno da se ne bojim; da se nikada ne mogu upla{iti; a drugi sa mnom vri{tahu zarad utehe. Zaklesmo se jedni drugima da je grad bio potpuno istovetan, i jo{ uvek ìv; a kada elektri~no osvetljenje po~e da bledi mi se dadosmo u beskrajno psovanje gradskih slu`bi, i smejasmo se ~udnim izrazima lica koja smo pri tom pravili. Verujem da smo ose}ali kako se ne{to spu{ta sa zelenkastog meseca, jer onda kada po~esmo da zavisimo od njegovog svetla poneso{e nas ~udne, nevoljne formacije {to krenu{e u mar{ sa prividno jasnim odredi{tima, iako se o njima niko ne usu|iva{e da pomi{lja. Jednom ja pogledah ka plo~niku i na|oh da su plo~e razlabavljene i zamenjene travom, sa jedva opazivom trakom zar|alog metala tamo gde su nekada {ine tramvaja leàle. I ponovo spazismo vagon tramvaja, usamljen, bez prozora, zapu{ten, i bezmalo prevrnut. Kada se osvrnusmo ka horizontu, ne mogasmo videti tre}u kulu kraj reke, i primetismo da je silueta one druge kule zubasto polomljena na vrhu. Onda se podelismo u uske kolone, od kojih svaku kao da je privla~io drugi pravac. Jedna nestade u uskoj uli~ici levo, ostaviv{i za sobom samo odjek potmulog leleka. Druga se zaputi niz ulaz u podzemnu èleznicu {ibljem urastao, urlaju}i smehom koji be{e sumanut. Moja kolona be{e usisana ka otvorenom prostranstvu, i tog trena osetih studen {to ne pripada{e vreloj jeseni; jer dok smo se teturali izvan mra~nih mo~vara, spazismo oko sebe kako na paklenoj mese~ini belesaju zli snegovi. Snegovi neobja{njivi, bez tragova u sebi, naneseni samo u jednom smeru, gde leà{e procep tim mra~niji zbog svetlucavih zidova. Kolona izgleda{e zaista tanu{na dok je sneno i mehani~ki kora~ala ka procepu. Ja sam zaostajao za njima, jer crna jama usred zeleno obojenog

snega be{e zastra{uju}a, i u~ini mi se da ~ujem odjeke uznemiruju}ih jauka dok su moji dru`benici nestajali; ali moja mo} zadràvanja za njima be{e krhka. Kao da sam prizvan onima {to odo{e pre mene, ja upola zalebdeh izme|u titanskih nanosa snega, drhte}i i upla{en, kroz bezvidni vrtlog nezamislivog. Vri{te}i u bezumlju, otupeo od delirijuma, samo bogovi {to jesu mogu da odrede. Mu~aljiva, osetljiva sen {to se uvija u rukama koje i nisu ruke, nasumice ba~ena kroz neznanu tminu trule`ne kreacije, strvine negda{njih svetova u urvinama {to behu gradovi, mrtva~ki vetrovi {to hukte pokraj bledih zvezda i ~ine da mutno trepere. Onostran svetova nejasni duhovi ~udovi{nih stvorova; jedva vidljivi stubovi neposve}enih hramova {to se gnezde na bezimenim stenama pod pokrovom nebesa i uzdiù se ka vrtoglavom vakuumu izvan sfera svetlosti i tmine. A kroz ovo ogavno groblje univerzuma prigu{eno, izlu|uju}e lupanje bubnjeva, i tanu{an, monotoni fijuk bestidnih frula dopiru iz nepojmljivih, neosvetljenih odaja izvan Vremena; gnusobni poj frula uz koje sporo, nezgrapno i apsurdno ple{u golemi, mra~nja~ki ultimativni bogovi — slepi i bezglasni, bezumni gargojli ~ija je du{a Niarlatotep.

34

35

DAGON Pri~a je napisana u julu 1917. godine, a pr vi put objavljena u ~asopisu Vagrant, u novembru 1919. Dva puta je {tampana i u ~asopisu Weird Tales (oktobar 1923. i januar 1936). Direktna inspiracija za pri~u bio je san u kome se Lavkraft sa mukom probija kroz sluzavo blato. Kao prozna inspiracija mogla je da posluì pri~a Riboglavi (Fishead) Ir vina S. Koba, u kojoj amfibijski stvor opseda jedno jezero. Dagon je zna~ajan iz vi{e razloga: pre svega, nastao je nakon duge pauze tokom koje je Lavkraft bio razo~aran u sebe kao pisca. Posle pri~e „Grob“ napisane juna 1917. kao oma` E. A. Pou, Dagon je tek druga njegova pri~a iz zrelog perioda, i ve} u njoj on nalazi svoju temu i stil, koje }e razra|ivati kasnije. Dagon je koren iz koga }e se potom razgranati dve najpoznatije njegove pri~e o pretnjama iz okean-

POLARIS Napisana u prole}e ili leto 1918. Prvi put objavljena u amaterskom listu Philosopher (decembar 1920), a u Weird Tales tek posle Lavkraftove smrti, u broju za decembar 1937. Inspirisana je snom koji Lavkraft u pismu Morisu Mou iz maja 1918. ovako opisuje: "Pre nekoliko no}i sanjao sam ~udan san o ~udnom gradu – gradu mnogih palata i pozla}enih kupola koji leì u udolini izme|u niza sivih, uàsavaju}ih brda... Bio sam svestan ovog grada vizuelno. Bio sam u njemu i oko njega. Ali zasigurno nisam tu bio telesno prisutan." Ova pri~a pruà jedan od prvih izraza teme kojom se Lavkraft ~esto bavio: du{a pretka koja opseda svog dalekog potomka. To je tako|e tema njegove pri~e "Grob" ("The Tomb") napisane te iste godine, a svoj najuspeliji i najeksplicitniji izraz dobila je u romanu Slu~aj ârlsa Dekstera Vorda (1927). Razlog za toliko prisustvo ove ina~e u ànru netipi~ne teme u Lavkraftovom opusu sva-

BEZIMENI GRAD Napisana januara 1921. Prvi put objavljena u magazinu Wolverine novembra 1921. Dvaput odbijana za Weird Tales i tamo objavljena tek posle Lavkraftove smrti, u broju za novembar 1938. Pri~a je zasnovana na snu koji je Lavkraft sanjao inspirisan zavr{nom frazom iz jedne Dansenijeve pri~e, koja glasi "neodjekuju}e crnilo ponora" ("unreverberate blackness of the abyss") i navodi se u samoj pri~i. Jo{ primetniji je uticaj odrednice o Arabiji iz Enciklopedije Britanike, za kojom je Lavkraft ~esto posezao (naro~ito za odrednicom o okultizmu). Odatle je prepisao deo koji opisuje Irem, grad stubova, a koji glasi: "Pretpostavlja se da ga je podigao [edad, poslednji despot Ada, u oblasti Hadramuta, i koji jo{ uvek, nakon uni{tenja njegovih stanovnika, stoji ~itav, kako Arapi kaù, nevidljiv obi~nim o~ima, ali povremeno, u retkim intervalima, otkriva se nekom namerniku kome su nebesa naklonjena."

OTPADNIK Napisana u prole}e ili leto 1921. Prvi put objavljena u Weird Tales aprila 1926. pa reprintovana u broju za jun-jul 1931. Ovo je pri~a iz rane faze u kojoj su primetni svesni i nesvesni omaì Edgaru Alanu Pou. Recimo, po~etak pri~e podse}a na uvodne pasuse Poove "Berenise", a scena bala u dvorcu na istu takvu iz "Maske crvene smrti" (gde se, tako|e, javlja nezvani gost kojeg isprva niko ne prime}uje). Zaplet, posmatran doslovno, nema mnogo smisla niti logike, ~ak ni uz obilatu suspenziju neverice, i u potpunosti je podre|en iznena|uju}em preokretu na kraju. Podre|enost zapleta efektu svakako je poovski postupak, ali mora se re}i da je {ok na kraju proizveden prili~no mehani~ki, {to je i sam Lavkraft priznavao u kasnijim pismima u kojima nije imao lepih re~i za ovo svoje delo, svestan njegovih nedostataka.

HRAM (Rukopis na|en na obali Jukatana)

Ova pri~a je napisana u neodre|enom periodu izme|u juna i oktobra 1920. god. Pr vi put je objavljena u ~asopisu Weird Tales (septembar 1925; reprintovana u februaru 1936). Ovo je pr va Lavkraftova pri~a koja nije prethodno bila objavljena u amaterskim ~asopisima (verovatno zbog duìne) ve} je ‘premijeru’ imala u Weird Tales. Kao i prethodni ‘Dagon’, za pozadinu ima Pr vi svetski rat i na sli~an na~in nagove{tava postojanje drevnih, zaboravljenih civilizacija ~iji je uticaj na sada{njost jo{ uvek vidljiv. U ovom slu~aju, Lavkraft gotovo eksplicitno aludira na Atlantidu: on nije verovao u realnu zasnovanost tog mita (smatraju}i ga anti~kom alegorijom), ali se u izgradnji sopstvene mitologije vrlo slo-

ÛDNA VISOKA KU]A U IZMAGLICI Ova kratka pri~a je napisana 9. novembra 1926. Pr vi put je {tampana u ~asopisu Weird Tales iz oktobra 1931. Inspiracija za ovu pri~u je dvojaka: s jedne strane postoje sli~nosti sa nekim lokacijama na obali Nove Engleske koje je Lavkraft obilazio (Magnolija, Gloster…), mada ih je on u pri~i ma{tovito razvio. Druga vrsta uzora jeste mra~no-fantasti~na proza Lorda Dansenija, koja je vr{ila jedan od najve}ih uticaja na raniju fazu Lavkraftovog pisanja. Tokom dvadesetih Lavkraft je napisao ~itav niz tzv. „dansenijevskih“ fantasti~nih pri~a, prete`no osrednjeg dometa u pore|enju sa njegovim kasnijim opusom, mada ne i u pore|enju sa sli~-

PACOVI U ZIDOVIMA Kratka pri~a napisana avgusta i po~etkom septembra 1923. Pr vi put objavljena u Weird Tales (mart 1924; reprint jun 1930). Inspiracija za pri~u za~eta je snom o tapetama koje pucketaju i otkrivaju ne{to uàsno iza sebe, uz dodatni podstrek epizode o pacovskoj po{asti iz knjige Sabina BeringGulda ûdni mitovi srednjeg veka (The Curious Myths of the Middle Ages, 1869) pa do detalja iz pri~e „Neprekinuti lanac” („The Unbroken Chain”) Ir vina S. Koba. Su{tina je, me|utim, ~isto lavkraftovska: gnu{anje pred genetskim nasle|em „okaljanih” predaka, i strava pred mogu}no{}u devolucije, koja postaje jasnija u svetlosti ~injenice da su mu oba roditelja zavr{ila u ludnici. „Pacovi u zidovima” predstavljaju vrhunac Lavkraftovog „poovskog” perioda, u kome je postepe-

UKLETA KU]A Napisana

sredinom

oktobra

1924. Prvo je 1928. {tampana kao knjiìca u izdanju prijatelja V. Pol Kuka (nije povezana niti distribuirana), a pred ~itaocima se pojavila tek u Weird Tales za oktobar 1937. (dakle, nakon Lavkraftove smrti). Ova pri~a je bazirana na stvarnoj ku}i u Providensu (ul. Benefit, br. 135), ali je prava inspiracija potekla iz puste ku}e koju je Lavkraft spazio u gradi}u Elizabet u Nju Dèrsiju, i koju opisuje u pismu iz novembra 1924. godine: ‘ Pakleno mesto gde crna ko no} dela mora da su bila po~injena u ranim hiljadu sedamstotim’ sa mra~nom neofarbanom povr{inom, neprirodno {iljatim krovom i spolja{njim stepeni{tem koje vodi do pr vog sprata i zagu{ljivo zakriljena masom br{ljana toliko gustog da je te{-

SNOVI U VE[TI^JOJ KU]I Pri~a je napisana u februaru 1932. godine. Pr vo objavljivanje — Weird Tales, jul 1933. Lavkraft je pr vobitno bio nesiguran u pogledu njene knjièvne vrednosti, i zato je tek vi{e od godinu dana kasnije pri~u ponudio uredniku WT-a. „Snovi...” predstavljaju najeksplicitniji primer lavkraftovskog spoja tradicionalnog

horora

(ve{tice,

vrad`bine, natprirodni stvorovi) sa naukom i nau~nom fantastikom (hiper-prostor, paralelne dimenzije, put kroz vreme, vanzemaljska stvorenja i civilizacije...). Treba naglasiti da je, naspram SF-a, naglasak ipak na originalno shva}enom okultizmu: nisu potrebne mehani~ke naprave za preduzimanje vi{edimenzionalnih

DANI^KI UZAS Napisana avgusta 1928. Prvi put objavljena u Weird Tales za april 1929. Dani~ je naziv engleskog gradi}a, potopljenog ispod jezera i ovekove~enog u pesmi Aldèrnona Svinberna By the North Sea. Iako je u pri~i sme{ten u severniji deo dràve Masa~usets, zapravo je inspirisan lokacijama u okrugu Vilbrem (u ju`nom i sredi{njem delu dràve), koje je Lavkraft posetio u leto 1928. Osnovna premisa pri~e, o boànstvu koje oplodi smrtnu ènu i tako na~ini nadljudski porod, mitolo{ki je zasnovana na biblijskoj pri~i o ‘palim an|elima’ (Nephilim) koji su sa smrtnim ènama izrodili rasu ‘divova’. Me|utim, jo{ verovatnija inspiracija svakako je bila poznata novela „Veliki bog Pan“ Artura Makena, pisca kome se Lavkraft divio, i na koga eksplicitno aludira u ovoj

S ONE STRANE Ovo je kratka pri~a napisana u jednom danu — 16. novembra 1920. (kasnije je revidirana). Pr vi put je objavljena u ~asopisu Fantasy Fan iz juna 1934. Tokom dvadesetih bila je nu|ena brojnim ~asopisima, uklju~uju}i i Weird Tales, ali je uvek bila odbijena. Reprint u Weird Tales desio se tek februara 1938. dakle, godinu dana posle Lavkraftove smrti. Iako se izvesne paralele mogu povu}i sa pri~ama Artura Makena i Aldèrnona Blekvuda, najdirektnija inspiracija za ‘S one strane’ jeste knjiga Hjua Eliota Moderna nauka i materijalizam (Modern Science and Materialism, 1919) koja se bavi ograni~enjima ~ovekove percepcije i ~injenicom da je naizgled ‘kompaktna’ materija zapravo sa~injena od mnogo praznog prostora. Eliotova knjiga posebno je uticala na razvijanje Lavkraftovog ‘kosmi~kog mehanicizma i

PIKMENOV MODEL Ova kratka pri~a napisana je po~etkom septembra 1926. Pr vi put je objavljena u Weird Tales u oktobru 1927. godine (reprint u broju iz novembra 1936). Inspirisana je stvarnom lokacijom u starom delu Bostona koja je, na Lavkraftovo zgraàvanje, poru{ena samo godinu dana nakon pisanja pri~e, zbog novogradnje. Ovo se odnosi i na podzemne tunele koji su kori{}eni za krijum~arenje u predrevolucionarnim danima. Upe~atljiv ambijent starosti i truleì, podloga je za pri~u koja ovaplo}uje ali i kroz dijaloge eksplicira Lavkraftove teorije o estetici horor pri~e (njome se bavio u eseju „Natprirodna strava u knjièvnosti“ na kome je radio upravo u vreme njenog pisanja). U okviru te estetike, posebno se nagla{ava realizam, {to dobija ironi~an

173

XXXXXXXXXXX

MUZIKA ERIKA ZANA Ova kratka pri~a napisana je u decembru 1921. godine. Pr vi put je objavljena u ~asopisu neprofesionalnih pisaca United Amateur u martu 1922. godine, a potom i dva puta u Weird Tales (maj 1925. i novembar 1934. godine). Smatra se jednom od najboljih i najpopularnijih Lavkraftovih pri~a iz rane faze, a i on sam ju je svrstavao u tri svoja najuspe{nija rada (uz „Boju izvan ovog svemira” i roman U planinama ludila). Njena popularnost se ogleda i u ~injenici da je naj~e{}e reprintovana, izme|u ostalog u klasi~noj antologiji horor pri~a, Creeps by Night koju je 1931. priredio De{iel Hemet, a objavljena je ~ak i u londonskom dnevniku Evening Standard (1932. god). Kao ta-

187

ISPOD PIRAMIDA Pri~a je napisana u februaru 1924. Pr vi put je objavljena u Weird Tales (trobroj za maj-jun-jul 1924.), pod naslovom Imprisoned With the Pharaohs (U klopci faraona; pod tada{njim naslovom se pr vi put pojavila i na srpskom). ‘Ispod piramida’ je Lavkraftov originalni naslov, upotrebljen na njenom rukopisu. Pri~a je pr vobitno pripisana Hariju Hudiniju, tada ~uvenom ma|ioni~aru poznatom po osloba|anju iz najkomplikovanijih okova i zatvora. Vlasnik Weird Tales magazina, u kome je Hudini imao rubriku „Pitajte Hudinija”, unajmio je Lavkrafta da anonimno napi{e fikcionalizovanu verziju doga|aja koji se Hudiniju navodno zaista desio; proceniv{i da se radi o pukoj izmi{ljotini, Lavkraft je dobio dopu{tenje da pusti svojoj ma{ti na volju i pri~u o bekstvu iz podzemne grobnice oplemeni

ÎNJENICE U VEZI SA POKOJNIM ARTUROM D@ERMINOM I NJEGOVOM PORODICOM Napisana u jesen 1920. Prvi put (pod punim naslovom) objavljena u magazinu Wolverine (mart i jun 1921), a u Weird Tales aprila 1924. sa naslovom "Beli majmun" ("The White Ape"), na Lavkraftovo protivljenje i zgraànje. Inspiracija za ovu pri~u je dvojaka. Uop{teno, ona je zasnovana na Lavkraftovom idealu rasne ~istote i gnu{anju nad idejom me{anja rasa, kako na kulturnom tako i na telesnom planu. Konkretno, ona u fantasti~nom modusu obra|uje temu me|urasnih seksualnih odnosa i stvaranja me{ovitog potomstva, koja je, u to vreme,

FESTIVAL Napisana oktobra 1923. Pr vi put objavljena u Weird Tales (januar 1925; reprint oktobar 1933). Knjièvni uticaji na Festival mogu se na}i u pri~ama Artura Makena u kojima se bavi preìvelim ostacima rase ‘Malog Naroda’, i u knjizi Ve{ti~ji kult u Zapadnoj Evropi (The Witch-Cult in Western Europe, 1921) Margaret Marej. G|a Marej je bila antropolog i autor odrednice o ve{ti~arstvu u Enciklopediji Britanika, ali njene teze o kontinuiranom postojanju pradrevnih kultova sve do na{eg doba ve}ina autoriteta prima sa velikom rezer vom. Svejedno, Lavkraft je u njima video inspiraciju za brojne pri~e u kojima se bavio sli~nom tematikom, pa se tako i na knjigu gospo|e Marej poziva u nekoliko navrata. Drugi bitan uticaj na lokaciju i atmosferu pri~e, sme{tene u fiktivni gradi} Kingsport, jeste Lavkraf-

GONI^ Pri~a je napisana oktobra 1922. godine, a pr vi put je objavljena u ~asopisu Weird Tales u februaru 1924. godine. Direktna inspiracija za pri~u bila je poseta groblju kraj Holandske Reformisane Crkve iz 1796. u Bruklinu. Lavkraft pi{e u pismu iz septembra 1922: „Sa jednog od tro{nih nadgrobnih spomenika — sa datumom iz 1747. — odlomio sam komadi} i poneo ga sa sobom. Leì preda mnom dok ovo pi{em, i trebalo bi da sugeri{e nekakvu horor pri~u. Mora}u da ga neke no}i stavim pod jastuk dok spavam… ko zna kakav stvor bi mogao da iza|e iz vi{evekovne crnice, da bi izvr{io osvetu zbog skrnavljenja svog groba?” Ne treba zanemariti ni jak utisak koji je na Lavkrafta ostavila zbirka umetni~kih predmeta groteskne provenijencije u vlasni{tvu prijatelja Semjuela Lavmana, koju je video te jeseni, kao ni radove (likovne i prozne) Klarka E{tona Smita, s kojima se tako|e pr vi put susreo tih meseci.

HERBERT VEST REANIMATOR Pri~a je napisana izme|u oktobra 1921. i juna 1922. godine. Pr vi put je objavljena u nastavcima, u humoristi~kom ~asopisu Home Brew (brojevi februar–jul 1922) za koji je pisana po narud`bini. Kasnije je iza{la i u magazinu Weird Tales (1942). Netipi~no za Lavkraftov opus, ova pri~a nudi jedini slu~aj horora sa nagla{enim elementima humora: zaplet je zapravo parodija, u manjoj meri na Franken{tajna Meri [eli, a vi{e na tada{nje pisce senzacionalisti~ke, ‘petpara~ke’ proze. Kao takva, ona je jedini zna~ajniji prozni dokaz Lavkraftove sklonosti ka makabristi~kom humoru, neprekidno izraàvane u njegovim veoma duhovitim pismima, ali i u pojedinim esejima i pesmama.

U ZIDINAMA ERIKSA

vi{ni bog Mamurta” („The Monster-God of Mamurth”) Edmonda Hamiltona (Weird Tales, avgust 1926), u kojoj se govori o nevidljivom gradu, ali njegov originalni nacrt Lavkraft je bitno nadogradio i produìo. Sterling je u vreme pisanja ove pri~e imao 16 godina. Iako je Lavkraft ~esto koristio SF motive za svoje horor pri~e, ovo je jedina njegova proza u kojoj je SF dominantan, i koja se u potpunosti zbiva izvan Zemlje. Iz dana{nje perspektive njen nau~ni aspekt deluje zastarelo, budu}i da

Napisana januara 1936. Pr vi put objavljena u Weird Tales (oktobar 1939). Lavkraft je ~esto redigovao i doterivao tu|e pri~e: nekada za novac, a nekada u saradnji sa prijateljima. Plodovi tih kolaboracija prili~no su neujedna~eni i uglavnom su inferiorni u odnosu na ~iste Lavkraftove radove. Dve pri~e se isti~u: „Voljeni mrtvac” („The Loved Dead”, 1923) prema ideji ^. M. Edija (o nekrofilu-ubici), i „U zidinama Eriksa” po zamisli Keneta Sterlinga. Sterling je bio SF fan koji se pred kraj Lavkraftovog ìvota dopisivao s njim. Ideju za „Eriks” stekao je iz pri~e „ûdo-

se de{ava na Veneri obrasloj dùnglama i nastanjenoj gu{terolikim stvorovima. Ipak, treba znati slede}e: nau~nici su u vreme njenog nastanka verovali u takvu mogu}nost, i tek je 1956. (dvadeset godina kasnije!) radio-talasima pokazano da temperatura

BOJA IZVAN OVOG SVEMIRA Pri~a napisana marta 1927. Prvi put objavljena u SF magazinu Amazing Stories za septembar 1927. Budu}i da je urednik Hugo Gernzbek (po kome je nazvana jedna od vode}ih SF nagrada) bio notorna cicija, i za ovu pri~u platio mizernih 25 dolara, Lavkraft vi{e nije nudio svoje pisanje ~oveku koga je u pismima nazivao „Hugo Pacov“ (Hugo the Rat). Lavkraft je „Boju izvan ovog svemira“ smatrao prevashodno „ve`bom“ iz gra|enja atmosfere, a manje delom u kome je zaplet centralan. To je samo jedan od aspekata koji je izdiù iznad konvencionalnih SF i horor pri~a kakve su u njegovo vreme objavljivali ànrovski ~asopisi. Mnogo bitnija je ~injenica da je

SENKA NAD INSMUTOM Novela napisana novembra-decembra 1931. Prvi put objavljena u privatnom izdanju, kao knjiìca (Everett Pa.: Visionary Publishing Co. 1936); potom u Weird Tales za januar 1946 (ali u skra}enom obliku). Ova novela nastala je u vreme kada je Lavkraft bio duboko sumnji~av prema

sopstvenim

spisateljskim

mo}ima,

pogo|en nedavnim odbijanjem rukopisa U planinama ludila, na koji je mnogo polagao. Nije bio zadovoljan krajnjim rezultatom, i ovaj je dugo u otkucanoj verziji kruìo me|u njegovim prijateljima, sve dok ga August Derlet nije ponudio za Weird Tales (bez Lavkraftovog znanja). Odbijen je zbog prevelike duìne. Kasnije ga je jedan Lavkraftov poznanik od{tampao u 400 primeraka (samo 200 povezano koricama); ova verzija, sa finim ilustracijama Frenka Utpatela, ali prepuna {tamparskih gre{aka, bila je jedino sopstveno knji{ko izdanje koje je Lavkraft za ìvota video. Prvi put je bez gre{aka ili skra}ivanja objavljena u zbirci Outsider, and Others (1939).

ZOV KTULUA (Na|eno me|u spisima pokojnog Frensisa Vejlenda Turstona iz Bostona)

Pripovetka napisana u avgustu ili septembru 1926. ali skicirana bar godinu dana ranije. Prvi put objavljena u Weird Tales (februar 1928. godine). Inspirisana snom iz jednog popodneva godine 1920. U tom snu, Lavkraft donosi glineni bareljef (koji prikazuje procesiju egipatskih sve{tenika) u muzej. Na komentar kuratora da ih zanimaju samo stare stvari, Lavkraft kaè da je bareljef nastao prema snu, a ‘’snovi ~ovekovi stariji su od setnog Tira, ili zami{ljene Sfinge, ili vrtovima opasanog Vavilona’’ (ova fraza je doslovce preneta u pri~u). Kada kurator pogleda bareljef, odjednom ga obuzme uàs, i grobnim glasom pita Lavkrafta: ‘’KO SI TI?’’ ‘’Hauard Filips Lavkraft...’’ kaè ovaj. ‘’Ne, ne – pre toga?’’ insistira ~ikica. Lavkraft odgovara da ne pamti nijedan drugi identitet sem onih iz snova... Neke paralele mogu se povu}i i sa horor pri~ama s kojima je Lavkraft bio upoznat: Mopasanova ‘Horla’

NAPOMENE

NAPOMENE

LJUDI: Dr Dòn Di (John Dee, 1527–1608), astrolog i okultista koji se bavio i nekom vrstom {pijunaè, jedno vreme bio li~ni lekar kraljice Elizabete I. Bez sumnje najve}i engleski mag sve do Alistera Kroulija, Di je uz pomo} medijuma, Edvarda Kelija, u poznijem delu svog ìvota izveo ~itav niz prizivanja astralnih entiteta. Enohijanska azbuka i tablice koje je od njih primio i dan-danas se nalaze u osnovi nekih od najvitalnijih postoje}ih okultnih struja. Ideja o Dijevom prevodu Nekronomikona na engleski poti~e od Lavkraftovog prijatelja, pisca Frenka Belknapa Longa, u pri~i ‘Pro`dira~i prostora’ (The Space Eaters). Lavkraft je ovu pri~u ~itao u rukopisu ranije te godine (1928) kada je nastao i ‘Dani~ki uàs’. To je samo jedan u nizu primera na koji je tzv. Mit o Ktuluu rastao, {irio se i bio dopunjavan od strane brojnih Lavkraftovih kolega i korespondenata. Katul – Rimski pesnik, u pri~i ‘Pacovi u zidovima’ pomenut zbog pesme broj 63, u kojoj se Atisovo ludilo i samo`rtvovanje opisuju u prvom licu. Atis je bio mitski ljubavnik boginje Kibele koji je skon~ao posvetiv{i joj sopstvene odse~ene testise. Lavkraft je bio veliki oboàvalac rimske istorije i knjièvnosti, tako da ovo pozivanje na Katulovu pesmu nije nimalo slu~ajno.

Svrha ovih napomena je da pobliè objasne imena i pojmove ~ije zna~enje mo`da nije dovoljno o~igledno u samim pri~ama, ili da ukaù na druge, vi{e nivoe zna~enja onih koji deluju razumljivo, i stave ih u kontekst zna~enja koje je Lavkraft imao na umu.

484

Keops – Gr~ki naziv za egipatskog faraona Kufua koji je naredio gradnju onoga {to je danas poznato kao Keopsova piramida. Nije jasno kakvom oma{kom je Lavkraft u pri~i ‘Ispod piramida’ dao tako drasti~no pogre{ne datume gradnje piramida, budu}i da je Kufu (Keops) ìveo 2551–2528. p.n.e., Kafre (Kefren) 2520–2494 p.n.e., a Menkore (Mikerin) 2490–2472. p.n.e. [to se ti~e Sfinge, ~iju gradnju tradicija pripisuje Kefrenu, postoje egiptolozi koji veruju da je ona hiljadama godina starija od piramida oko nje, ali oko ovoga ne postoji slaganje niti definitivna potvrda. 485

Ovaj esej („Notes on Writing Weird Fiction“ 1933) Lavkraft je napisao posle ponovnog i{~itavanja brojnih klasi~nih horor romana i pri~a, i predstavlja ekstrapolaciju ànrovske (op{te) i sopstvene (li~ne) poetike. Lavkraft je za svoje pisanje, i prozu sli~nu tome, uvek koristio termin "weird story" {to bi, prevedno na srpski, najpribli`nije bilo prevedeno kao "~udna pri~a". Me|utim, u srpskom taj termin ne postoji ustaljen u tom obliku i mogao bi samo da unese zabunu kod ~italaca. Budu}i da se taj termin gotovo u potpunosti poklapa sa onim {to se danas ustaljeno naziva "horor pri~om", u prevodima je svuda upotrebljen ovaj oblik.

BELE[KE O HOROR PROZI Hauard Filips Lavkraft Moj razlog {to se bavim pisanjem jeste da sebi pruìm zadovoljstvo vizuelizacije koja je jasnija, detaljnija i stabilnija a vezana za one nejasne, nedosti`ne, fragmentarne impresije ~udesa, lepote i avanturisti~kog i{~ekivanja koje u meni izazivaju izvesni prizori (scenski, arhitekturalni, atmosferi~ni itd.), ideje, de{avanja i prizori koje sre}em u umetnosti i knjièvnosti. Odabrao sam pri~e strave zato {to najbolje odgovaraju mojim sklonostima – budu}i da je jedna od mojih najja~ih i najupornijih èlja ta da postignem u trenutku, iluziju nekog ~udnog obustavljanja ili kr{enja ropskih ograni~enja vremena, prostora i prirodnih zakona koji nas zauvek drè zato~enim i frustriraju na{u radoznalost vezanu za beskrajna kosmi~ka prostranstva izvan radijusa na{eg pogleda i analize. Ove pri~e ~esto nagla{avaju element strave jer strah je na{a najdublja i najsna`nija emocija, upravo ona koja je najpogodnija za stvaranje iluzija koje prkose Prirodi. Strava i nepoznato ili ~udno uvek su blisko povezani, tako da je te{ko stvoriti ubedljivu sliku skrhanog prirodnog zakona ili kosmi~ke otu|enosti ili „spolja{njosti“ bez nagla{avanja emocije straha. Razlog zbog koga vreme ima tako sna`nu ulogu u mnogim mojim pri~ama je u tome {to se taj element u mojoj svesti nadnosi nad sve ostale kao najdublje dramati~na i sumorno uàsavaju}a stvar u univerzumu. Sukob sa vremenom mi se ~ini najja~om i najplodnijom temom u svekolikom ljudskom izraàvanju. 503

BIOGRAFIJA

Hauard Filips Lavkraft (20. 08. 1890 –15. 03. 1937) BIOGRAFIJA

POREKLO I otac i majka imali su roditelje engleskog porekla. Njegov otac, Vinfild Skot Lavkraft, bio je putuju}i trgovac; umro je u ludnici 1898. paralizovan, izmu~en halucinacijama, uma pomu}enog, kako izgleda, nele~enim sifilisom. Misterija vezana za o~evu bolest (u detinjstvu) i stid zbog povoda i na~ina njegove smrti (kasnije, kada je saznao celu istinu) svakako su se odrazili na Lavkraftov svetonazor u celini, ali i na preokupacije u pojedinim pri~ama, posebno u svetlu toga da mu je i majka skon~ala u mentalnoj instituciji progonjena halucinacijama. U ovome se moè videti jedan od razloga njegove preokupacije motivima ludila, privi|enja, fizi~ke i mentalne degeneracije, porodi~nih tajni... kao i koren panteona ‘bogova’ u kome je Azatot, slepi i bezumni ‘bog’, u sredi{tu univerzuma, a opsluùje ga Niarlatotep, puzavi haos.

Lavkraftova porodica 1891

515

Lavkraft 1900

DETINJSTVO Posle o~eve smrti vaspitavale su ga maj ka i tet ke. Od u vek preosetljiv i povu~en, od najranijeg detinjstva pa do smrti imao je èstoke ko{mare u kojima su ga, ~esto u egzoti~nim kiklopovskim gra do vi ma i gra |e vi na ma, pro go ni la fan ta sti~ na bi }a ko ja je na zvao „nightga unts“ (re ci mo, no} nja ci, ia ko se ra di o pri vat nom konceptu za koji ne postoji ekvivalent u srpskom). îtanje i {etnje kroz rodni Providens (koji je ret ko na pu {tao) bi li su mu omiljeni na~ini provo|enja vreme na. Za vr {io je sa mo sred nju {kolu, ali zbog nervnog sloma nije uspeo da upi{e fakultet, i nedo sta tak vi so kog obra zo va nja poku{avao je da nadoknadi obilnim ~itanjem knjiga iz raznorodnih oblasti (istorija, fizika, hemija, astronomija…).

LAVKRAFT G O V O N A IZV A M U Z R E V UNI an Ognjanović Dej

KONTRASTI I KONTRADIKCIJE ûdna i jedinstvena figura Haurda Filipsa Lavkrafta izdiè se nad poljem horor proze kao istinski autsajder, izvan prostora i vremena. Odre|eni parametri mogu nam donekle pomo}i da iz izmaglice mita koji Lavkrafta okruùje izvu~emo deli}e konkretne fizionomije i pisca smestimo u neki pribliàn kontekst, samo da bi ovi fragmenti smesta potonuli nazad u legendu ~im u razmatranje uzmemo nove, i nove parametre. Kako fiksirati pojavu koja se toliko gnu{ala svega ovozemaljskog da je i sama poprimila od fantazmi i snova kojima je od najranijeg detinjstva bila predana? I treba li uop{te poku{avati da u prepoznatljive okvire strpamo duh ve}i od ìvota, ili bar onoga {to se obi~no pod ìvotom podrazumeva? îni se da po~etna pozicija za razumevanje Lavkrafta po~iva u onome {to se ne da imenovati, s one strane, onostran zidina sna, u carstvu Hipnosa, zaklju~anom srebrnim klju~em. Jer, moèmo li zaista o~ekivati da nazremo konture [apta~a u Tmini a da i sami nemamo u sebi dobar deo te Tmine? Moèmo li mu bar malo pri}i ako nismo u stanju da pojmimo Senku izvan Vremena — da ~ujemo Zov Ktulua — da vidimo Boju {to dopire izvan ovog Svemira? Moèmo poku{ati. Od na{ih sopstvenih predispozicija zavisi}e i nivo uspeha misije unapred osu|ene na pribli`nost i nepotpunost. Kao {to }e biti pokazano, Lavkraftova neuklopivost u bilo kakve kli{ee neraskidivi je deo su{tine njegovog bi}a. Amerikanac, a nepokolebivi Anglofil koji je do groba nazdravljao engleskom kralju Dòrdù, a Rat za nezavisnost od Engleske najve}om gre{kom ameri~ke istorije. Ro|en na kraju devetnaestog, sazreo i umro u prvoj polovini dvadesetog, a zapravo u duhu sve vreme bitisao u Engleskoj s kraja osamnaestog veka — uz povremene ekskurzije do starog Rima, i do eona mnogo pre ili posle ljudske civilizacije. Dèntlmen u svakom zamislivom smislu re~i, koji je najve}i deo ìvota proveo na rubu siroma{tva. Bezrezervno predan zdravom razumu, logici i egzaktnim naukama, i paralelno s tim –od najmla|ih dana do same smrti — proganjan dugotrajnim, razra|enim i krajnje fantasti~nim ko{marima. 527

bibliografija

KOMPLETAN HRONOLO[KI SPISAK SVIH LAVKRAFTOVIH PROZNIH DELA Ovaj spisak načinjen je prema hronologiji koju je sam Lavkraft sastavio u jednom od svojih poznijih pisama, a blago je korigovan i dopunjen kasnijim saznanjima Lavkraftovog vodećeg proučavaoca, S. T. Džošija. Što se tiče naslova čiji rukopisi nisu sačuvani – većinu njih je sam Lavkraft uništio, smatrajući ih početničkim i bezvrednim pokušajima iz svojih mladih dana. Spisak takođe sadrži i "kolaboracije", odnosno priče koje je Lavkraft toliko suštinski revidirao, ili ih kompletno pisao na osnovu sinopsisa drugog autora, da se umnogome mogu smatrati pretežno njegovim – iako je većina njih slabija u odnosu na one na kojima je sam radio. Godina nastanka (i datum, ako je poznat) znače upravo to: vreme kada je priča napisana. Neke od njih objavljene su više godina kasnije, a mnoge tek posthumno. Srpski naslovi su dati samo za one priče koje su do sada prevedene, zajedno sa mestom (knjigom ili časopisom) gde su objavljene. Primedbe ukazuju na one priče čiji rukopisi nisu sačuvani, i za koje se zna samo na osnovu Lavkraftovih pisama, kao i priče koje je pisao u saradnji sa drugim autorima.

Godina nastanka — Originalni naslov, Srpski naslov / izdanje (Napomene) 1897? — The Noble Eavesdropper (nije sa~uvana) 1897 — The Little Glass Bottle 1898 — The Secret Cave or John Lees Adventure 1898 — The Mystery of the Grave-Yard 1898 / 1902 — The Haunted House (nije sa~uvana) 1898 / 1902 — The Secret of the Grave (nije sa~uvana) 1898 / 1902 — John, the Detective (nije sa~uvana) 1902 — The Mysterious Ship 1905. 21. IV — The Beast in the Cave 1907 — The Picture (nije sa~uvana) 1908 — The Alchemist, ‘Alhemi~ar’ / Reanimator 1917, jun — The Tomb, ‘Grob’ / Reanimator 1917. jul — Dagon, ‘Dagon’ / Nekronomikon, Reanimator 1917 — A Reminiscence of Dr. Samuel Johnson 1917 — Sweet Ermengarde 1918. maj? — Polaris ‘Polaris’ / Gradac, Nekronomikon 1918 — The Mystery of Murdon Grange, (nije sa~uvana) 1918 / 19 — The Green Meadow, ko-autor: Winifred V. Jackson 1919 — Beyond the Wall of Sleep, ‘S onu stranu sna’ / S onu stranu sna 1919 — Memory 1919 — Old Bugs 1919. 16. IX — The Transition of Juan Romero 1919. XI — The White Ship, ‘Beli brod’ / Reanimator 1919. 3. XII — The Doom That Came to Sarnath 1919. XII — The Statement of Randolph Carter, ‘Izjava Randolfa Kartera’ / U planinama ludila 1920. 28. I — The Terrible Old Man 1920 — The Tree 1920. 15. jun — The Cats of Ulthar 1920. The Temple — ‘Hram’ / S onu stranu sna, Nekronomikon 1920 — Facts Concerning the Late Arthur Jermyn and His Family, ‘înjenice vezane za pokojnog Artura Dèrmina i njegovu porodicu’ / Gradac, Nekronomikon 1920? — The Street 1920 ? — Life and Death (nije sa~uvana) 1920. Poetry and the Gods, ko-autor: Anna Helen Crofts 1920. po~etak novembra — Celephaïs 1920. 16. novembar — From Beyond, ‘S one strane’ / Nekronomikon 1920. po~etak decembra — Nyarlathotep, ‘Niarlatotep’ / Nekronomikon 1920. 12. decembar — The Picture in the House 1920 / 21 — The Crawling Chaos, ko-autor: Winifred V. Jackson 1920 / 21 — Ex Oblivione 1921. januar — The Nameless City, ‘Bezimeni grad’ / Gradac, Nekronomikon, Reanimator 1921. 28. februar — The Quest of Iranon

555

NEKRONOMIKON

ANOTIRANA BIBLIOGRAFIJA LAVKRAFTOVA DELA PROZA: The Outsider, and Others (ed. August Derleth and Donald Wandrei), Arkham House, Sauk City, 1939 Prvo knji{ko izdanje sabranih Lavkraftovih pri~a, novela, i romana U planinama ludila, ali bez Slu~aja ârlsa Dekstera Vorda. Budu}i da je bazirano pre svega na verzijama pri~a kakve su objavljene u ~asopisima, ovo izdanje sadrì brojne gre{ke i nepotpunosti, koje su kasnije pre{tampavane u dèpnim izdanjima tokom ‘60-ih i ‘70-ih, sve do korigovanih i anotiranih izdanja na kojima je radio S. T. Dò{i po~ev od 1980-ih. Crawling Chaos (ed. James Havoc), Creation Press, London, 1992 Vrhunski izbor pri~a, pra}en kratkim ali odli~nim predgovorima Kolina Vilsona i Dèjmsa Hevoka. Savr{ena {tampa na kvalitetnom papiru. The Annotated H. P. Lovecraft (ed. S. T. Joshi), Dell Publishing, New York, 1996 Korigovane i anotirane pri~e „Pacovi u zidovima“, „Boja izvan ovog svemira“, „Dani~ki uàs“ i roman U planinama ludila. Pored toga, sadrì odli~an Dò{ijev uvod, dodatke o Lavkraftovom poimanju horor pri~e, i o njegovim filmskim adaptacijama (kratak i nepotpun tekst), kao i brojne crteè i fotografije lokacija, slika i osoba koje Lavkraft pominje u ovim delima. More Annotated H. P. Lovecraft (ed. S.T. Joshi and Peter Cannon), Dell Publishing, New York, 1999 Korigovane i anotirane pri~e „Herbert Vest – Reanimator“, „Pikmenov model“, „Zov Ktulua“, „Stvar pred vratima“, „Uàs na Red Huku“, „Ukleta ku}a“, „Stanovnik tame“, „Hladan vazduh“, „Goni~“, „Slika u ku}i“. I ovog puta sa obiljem retkih ilustracija i fotografija, ali bez ikakvih dodataka. Tales of H. P. Lovecraft (izbor i predgovor: Joyce Carol Oates), The Ecco Press, Hopewell, 1997 Sadrì samo deset naslova (me|u njima je i roman U planinama ludila), ali je zbirka zna~ajna kao prvo izdanje Lavkraftovih dela koje prire|uje i predgovor pi{e neka vanànrovska, op{teprihva}ena knjièvna veli~ina.

558

559

Nekronomikon

Recommend Documents