UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET POLITIČKIH NAUKA
Seminarski rad iz političke ekonomije
Multinacionalne kompanije
Beograd, decembar 2011.godine
Sadržaj
Uvod ....................................................................................................... 2 1. Pojam multinacionalnih kompanija ................................................. 2 1.1. Teorije o multinacinalnim kompanijama ................................... 3 1.2. Definicija .................................................................................... 4 1.3. Tipologija multinacionalnih kompanija ..................................... 5 2. Nastanak multinacionalnih kompanija............................................. 5 3. Multinacionalne kompanije kroz istoriju ......................................... 7 4. Strategija multinacionalnih kompanija ............................................ 9 5. Politički i ekonomski uticaj multinacionalnih kompanija ............. 10 6. Savremene multinacionalne kompanije ......................................... 11 7. Multinacionalne kompanije u Srbiji .............................................. 13
Zaključak ............................................................................................. 15 Literatura .............................................................................................. 16
Uvod
O multinacionalnim kompanijama danas niko ne g ovori ravnodušnim tonom. Za jedne, multinacionalne kompanije predstavljaju najrazvijenije ekonomske organizacije koje su potpuno prilagoĎene savremenoj naučno-tehnološkoj revoluciji i nivou razvoja proizvodnih snaga. Za njih, multinacionalne kompanije su glavni konstitutivni element internacionalizacije proizvodnje i integracije svetske privrede. U njima vide osnovnu polugu napretka, ravnomerne raspodele proizvodnih snaga i bogatstva u svetu, prototip racionalnosti, ekonomičnosti, tehnološkog progresa, uklanjanja prepreka koje razdvajaju z emlje i sputavaju
meĎunarodne ekonomske odnose kao i faktora koji doprinosi uklanjanju razlika meĎu narodima i zemljama i uvoĎenju univerzalnog razvojnog modela. Za druge, ova preduzeća su ogromna, tajanstvena, neuhvatljiva. Smatraju se gotovo monstruoznim organizacijama koje
svojim delovanjem razaraju nacionalne entitete i stavljaju u podreĎen i zavistan položaj narode pa čak i čitave države. Proglašavaju ih glavnim krivcima i uzročnicima nereda, eksploatacije, dominacije, hegemonije, nemorala, nemara i konspirativnosti u savremenim ekonomskim odnosima. Predmet su naučne i političke kritike kao najviši oblik ekonomsk og
imperijalizma, glavni instrument očuvanja i širenja kapitalističkog načina proizvodnje. Mogu se shvatiti i kao glavna prepreka bržem razvoju manje razvijenog dela sveta. Malo je pojava u savremenoj svetskoj privredi o kojima ima toliko razlika u gledištima kao što je to slučaj sa multinacionalnim kompanijama, pri čemu skala mišljenja varira od emfatične afirmacije do potpune negacije. Brojne interpretacije ovog pojma zavise od mnogo faktora: socijalne pripadnosti, ekonomskog položaja, meĎunarodne povezanosti sredina iz koje ljudi potiču. Nema konsenzusa oko toga na koji način treba pristupiti proučavanju ovih kompanija, što nas dovodi do različitih teorijskih interpretacija ove pojave. Čak su i politički stavovi različitih zemalja, odnosno njihovih vlada, u dosta slučajeva protivurečni. Stavovi nacionalnih režima prema korporacijama i stranom kapitalu kreću se od politike ’’otvorenih vrata’’ uz nuĎenje mnogih povlastica stranim investitorima, do potpune zabrane ulaska stranog kapitala.
O multinacionalnim kompanijama danas se u svetu mnogo piše i raspravlja. Literatura o multinacionalnim kompanijama naglo je izborila važno mesto u ekonomskoj nauci , mada sa znatnim zakašnjenjem u odnosu na nastanak same pojave. Ipak, u savremenoj ekonomskoj literaturi još uvek nisu dati definitivni stavovi i zaključci o ovoj tako aktue lnoj i interesantnoj pojavi svetske privrede. TakoĎe, i u našoj ekonomskoj literaturi nedostaju naučni radovi o multinacionalnim kompanijama.
Sama činjenica da pojava multinacionalnih kompanija nije dovoljno istražena i da o njima nema dovoljno informacija dovodi do toga da se o njima stvaraju pogrešne predstave. Najpre su se ovom temom bavili stručnjaci, a kasnije je ona sve više postajala predmet opšteg interesovanja. Multinacionalne kompanije su postale centralna, goruća i protivrečna tema svakidašnjice u svetu i kod kuće poslovnih ljudi, političara, studenata, crkvenih velikodostojnika, domaćica, radnika. Tome je doprinela njihova ambivalentna priroda ali i pojmovna zbrka koja jasno otkriva protivurečnost s jedne i nedovoljno poznavanje ove relativno nove pojave s druge strane.
1. Pojam multinacionalnih kompanija
2
1.1.
Teorije o multinacinalnim kompanijama
Izvoz privatnog kapitala u obliku direktnih ulaganja multinacionalnih kompanija, višedimenzionalna je pojava čije proučavanje zahteva interdisciplinarni pristup. Formiranje jedinstvene teorije multinacionalnih kompanija onemogućila je kompleksnost te pojave: nedovoljno istorijsko iskustvo, umešanost ideoloških i političkih interesa, nedostupnost
informacija. Nepostojanje ove jedinstvene teorije ne znači da se ekonomska teorija njom nije bavila. Naprotiv, mnogi aspekti multinacio nalnih kompanija danas sve više i više postaju predmet proučavanja u okviru posebnih ekonomskih i drugih teorijskih disciplina. Todora Vukomanović govori o sledećoj podeli teorija koje su se bavile multinacionalnim korporacijama: ’’Budući da još nije došlo do prihvaćene teorijske sinteze različitih konceptualnih pristupa, parcijalnih t eorija, hipoteza i modela, teško je definitivno klasificirati teorije i teoretičare u ovoj materiji, osim što se mogu podeliti na marksiste i graĎanske 1 pravce. ’’ U pojedinim slučajevima nije nimalo lako povući jasnu graničnu liniju izmeĎu pojedinih teorijskih pravaca. Mnogi argumenti govore o tome da bi teoriji multinacionalnih kompanija trebalo pristupiri dvojako, odnosno trebalo bi povezati dve teorije: teorije
kompanija, budući da one jesu kompanije i raznih varijanti teorije meĎunarodnog kretanja faktora. Pomenuću neke od škola koje su ovoj problematici pristupile iz različitih uglova i ukazale kako na pozitivne, tako i na negativne osobine ovih korporacija. Iako
su multinacionalne kompanije nastale znatno kasnije od osnovnih marksističkih radova Marksa, Engelsa i Lenjina, možemo ipak reći da su oni sa analizom kapitalizma udarili temelje i teoriji o multinacionalnim kompanijama. Marks i njegovi sledbenici su smatrali da je
istorija sveta ništa drugo do klasna borba. Čovek stvara i menja društvene odnose, da bi se na odreĎenom stepenu razvoja oslobodio njih i ovladao njima. Analiza multinacionalnih kompanija može biti jedino sastavni deo celovite marksističke an alize razvitka proizvodnih snaga, odnosno kapitalističkih društveno -ekonomskih odnosa. Po marksistima, na multinacionalne kompanije treba gledati kao na organizacionu manifestaciju procesa centralizacije i koncentracije kapitala, kao na zakonitost razvoja kapitalizma na odreĎenom
stupnju razvoja. Delatnost multinacionalnih kompanija razmatraju kritički, i u njima vide najviši oblik koncentracije i centralizacije kapitala . Multinacionalne kompanije ne vide kao subjektivnu teoriju duha ili puku slučajnost već kao plod razvoja proizvodnih snaga. Veruju da se samim uklanjanjem multinacinalnih kompanija ne bi postiglo ništa, ukoliko se ne bi otklonili oni odnosi koji su i učinili multinacionalne kompanije nosiocem eksploatacije i neravnopravnog razvitka. Zato tre ba menjati samo način proizvodnje da bi bilo moguće otkloniti posledice koje izaziva delovanje multinacionalnih kompanija.
Nacionalistička škola pri razmatranju problematike multinacionalnih kompanija, u prvi plan stavlja pitanje nacionalnog razvoja kao o snovne vrednosti, izražavajući sumnju u slobodno meĎunarodno tržište i vrednosti koje bi u njemu bile sadržane. Ističe potrebu smanjivanja troškova i obima stranih ulaganja i vidi negativne posledice istih koje sputavaju domaće preduzezništvo. Ova škola predlaže uspostavljanje efikasne i temeljite kontrole nad prilivom stranog kapitala i traganja za alternativnim rešenjima. U interesu postizanja što boljih uslova predlaže se voĎenje pregovora u svakom pojedinačnom slučaju. Škola zavisnosti naglašava spoljne faktore i uticaje meĎunarodnog sistema na razvoj zemalja u razvoju koji nastaju usled saradnje sa stranim kapitalom. U ovoj analizi su sadržane i društveno- političke i ekonomske posledice usled korišćenja stranog kapitala u zemlji domaćina. Naime, princi pi i metode koje koriste multinacionalne kompanije dovode do stanja zavisnosti koje onemogućava celoviti razvoj zemlje domaćina. Lek protiv ovakvog uticanja, škola zavisnosti vidi u promenama strukture moći, naročito u spoljnim, ali delimično i u 1
Dragomanović, T., Američke multinacionalne korporacije danas, Niro Export Press, Beograd, 1981., str. 8. 3
unutrašnjim odnosima. Ova škola je dosta heterogena, pa su tako neke varijante sasvim slične osnovnim postavkama nacionalističke škole, dok se druge izrazito približavaju marksističkom pristupu.
Poslovna škola postojeću neravnomernu raspodelu dohodaka unutar zemal ja prihvata kao jedinu mogućnost, a sve društvene, ekonomske i političke dimenzije ekspanzije multinacionalnih kompanija zanemaruju. Osnovna politička poruka koju poručuju je ubrzavanje razvoja preduzetništva i profita kao glavnog motiva njihove delatnosti . Tako bi meĎunarodni ekonomski odnosi morali da obezbede slobodno kretanje roba i kapitala odnosno faktora proizvodnje meĎu zemljama. Tako je poslovanje multinacionalnih kompanija najprofitabilnije ukoliko se proizvodi tamo gde postoje najbolji i najpovoljniji faktori proizvodnje i prodaje tamo gde su najbolje cene i profiti. Tradicionalni ekonomski pristup razvija celovitiju ekonomsku teoriju u odnosu na
poslovnu školu sa kojom ima dosta sličnosti, naročito po pogledu pojmovanja slobodne trgovine i maksimiranja priliva stranog kapitala. Ono po čemu se razlikuje od poslovnog pristupa je prihvatanje državne intervencije, u vidu carina i poreza na priliv robe i kapitala. Intervenciju države vidi kao neophodnu, ali u toj meri da se otklone samo kratkoročno negativni efekti neobuzdanog širenja kapitala. Model rasta koji uvode multinacionalne korporacije povećavaju blagostanje u celom svetu, a i u svakoj pojedinačnoj zemlji. Neotradicionalna škola veruje u pozitivnu ulogu stranih ulaganja, ali ističe neophodnost odgovarajuće kontrole nad njima zbog njihove grabežljivosti, oligopolističnosti i koncentracije moći. Brine ih gigantizam i moć sadašnjih multinacionalnih kompanija. Pristalice ove škole smatraju da se izmeĎu stranih ulagača odnosno multinacion alnih korporacija i zemlje domaćina mogu pojaviti razlike u interesima. Neotradicionalisti, baš kao i tradicionalisti, polaze od ideala slobodne konkurencije, iako smatraju da delatnost multinacionalnih kompanija treba ograničiti. Granica izmeĎu tradiciona lizma i
neotradiciolizma je često teško uočljiva budući da osnovni kriterijum za razvrstavanje predstavlja stepen tolerisanja državne intervencije, a to je veoma teško odrediti. Ovi pristupi se u mnogim slučajevima i prepliću, tako da je razgraničenje izmeĎu ovih pristupa jako otežano. 1.2.
Definicija
Termin ’’multinacionalna kompanija’’ je relativno nov iako pojava koju on označava svakako nije nova. Prvi put je upotrebljen tek početkom šezdesetih, a već sedamdesetih godina ova problematika postala je centralna tema novinskih, radio i televizijskih komentara i
predmet naučnih istraživanja. U stručnoj literaturi i publicistici postoje različiti termini za označavanje istog pojma, ali se ponekad tim terminima daju različita značenja. Nazivi koji koegzistiraju i oz načavaju ovaj pojam su: transnacionalna preduzeća, multinacionalne korporacije, transnacionalne kompanije, globalna društva, nadnacionalne kompanije. Na osnovu raznih definicija mogu se odrediti ekonomski, organizaciono- upravljački, motivacioni i pravni kriterijumi koji se pri definisanju multinacionalnih kompanije ne mogu
zaobići. Kriterijumi za odreĎivanje ovog pojma mogu se podeliti na kvalitativne i kvantitativne. Čini se da je lako odrediti ove kriterijume i samim tim lako definisati ovaj pojam, meĎutim, teško je odrediti čak i kvantitativne kriterijume jer često ne raspolažemo sistematski srednjim podacima o mnogim elementima. Mnogo teži posao nas čeka za funkcionalne, kvalitativne kriterijume, gde nema objektivnih merila i gde jedino analiza pojedinačnih slucajeva može da otkrije da li se na osnovu odreĎenog kvalitativnog kriterijuma
neka kompanije može svrstati u red multinacionalnih.
4
Ekonomska definicija naglašava veličinu, geografsku rasprostranjenost i strani sadržaj. Organizacionom definicijom se ne koriste ekonomisti i njom se naglašavaju razlike koje postoje izmeĎu relativno labave, nezavisne i nekoordinirane str ukture malog investitora u inostranstvu i celovite i tesno povezane strukture multinacionane kompanije. Motivacionu definiciju koriste teoretičari upravljanja koji naglašavaju filozofiju i motivaciju u odnosu na multinacionalnost. Najkompleksnija definicija multinacionalnih kompanija je pravna definicija jer postoji niz kriterijuma koje koristi i meĎu kojima postoji mnogo protivrečnosti.
Metod koji je najpreporučljiviji prilikom pravnog definisanja multinacionalnih kompanije je otkriti tipične pravne probleme koji dolaze do izražaja kod ovih preduzeća, a koji nisu karakteristični za ostala, pa ih na toj osnovi pravno definisati. U najvećo j meri su za odreĎivanje multinacionalnih kompanija karakteristični sledeći kriterijumi: veličina, multinacionalnost, odnosno strani sadržaji, organizacija, kontrola i zajednička strategija, vlasništvo, ostali kriterijumi: od tehnoloških, finansijskih i tržišnih do drugih karakteristika 2 kao i ciljevi delovanja. Na osnovu dosadašnjih saznanja smo uvideli da definicija multinacionalnih kompanija mora biti sagledana iz različitih aspekata. 1.3.
Tipologija multinacionalnih kompanija
Već smo pominjali složenost ove teme i razlike izmeĎu viĎenja mnogih teoretičara. Sama njihova pojava je dosta kompleksna, pojavljuju se u mnogostrukim oblicima i
varijacijama, koje je jako teško tipizirati i klasifikovati. Ove kompanije se ne mogu svrstati na jedan model, što zbog drugačijih načina organizovanja kompanija, svojinskih struktura, strategija, itd., tako i zbog neprekidnog procesa promena koji je kod ovih korporacija jako izražen. Tako imamo brojne pokušaje odreĎivanja tipologije multinacionalnih kompanija. Za neke ekonomiste, osnovni kriterijum u klasifikaciji multinacionalnih kompanija jesu shvatanja i ponašanje njenih rukovodilaca. Prema shvatanju M. Perlimutea, na toj osnovi
se mogu uočiti tri glavna tipa multinacionalne kompanije: etnocentrične, policentrične i 3 geocent rične. U etnocentričnim kompanijama, sva moć je koncentrisana u matičnoj zemlji. Policentrične karakteriše decentralizovano odlučivanje, gde lokalne afilacije imaju relativnu autonomiju. Najzad, geocentrične korporacije odlikuju globalna, svetska orijenta cija. Ona je potpuno denacionalizovana, vlasnici kapitala su u raznim zemljama, a upravljanje, poslovanje i distribucija profita su internacionalizovani. Postoji i tipologija koja je zasnovana na procesu transformacije administrativne strukture kompanija, od elementarnih ka kompleksnim formama. Tako A. R. Robinson, koji je razvio ovu tipologiju, razlikuje inostrano orijentisane, internacionalno, multinacionalno,
transnacionalno i supernacionalno preduzeće. 4 Lokacija centra odlučivanja o inostranim operacij ama zavisiće od toga kakav značaj rukovodstvo pridaje inostranim tržištima, od obima poslovanja, strukture firme, diverzifikacije proizvodnje, itd.
2. Nastanak multinacionalnih kompanija
2 3
Svetličić, M., Zlatne niti transnacionalnih preduzeća, Ekonomika, Beograd, 1986, str.186. Pavlović, D., Multinacionalne kompanije, Redakcija ekonomskih informacija TANJUG-a, Beograd, 1974., str.
8. 4 Ibid., str. 8-9.
5
Prema marksističkom shvatanju, objašnjenje nastanka multinacionalnih kompanija treba pronaći u analizi opštih ekonomskih i društvenih odnosa u kojima su multinacionalne kompanije nastale. Dakle, treba osvetliti s jedne strane materijalne uslove, a s druge društvene odnose, a onda i njihovo dijalektičko preplitanje. Valja s agledati stepene i činioce razvoja proizvodnih snaga, njihov relativni značaj sada i ranije , kada se u osnovnim potezima počela formirati pojava koju danas označavamo kao multinacionalna kompanija. TakoĎe je neophodno proučavati odnose u kojima je došlo do takvog razvoja proizvodnih snaga i organizaciono-institucionalnih oblika u kojima se oni pojavljuju- u nacionalnim i u multinacionalnim razmerama. Najzad, treba videti i da li postoji usaglašenost ili distanca izmeĎu stepena razvoja proizvodnih snaga i od nosa u samim multinacionalnim kompanijama. D. Lilienthal je prvi put 1960. godine kompanije koje su imale svoje afilacije van
svoje matične zemlje nazvao multinacionalnim kompanijama. Neko bi možda zaključio da su multinacionalne kompanije stvarno nastale 1960. godine, s obzirom da je navedeni naziv tada
prvi put upotrebljen. Mada ima i takvih mišljenja, za marksističku misao to je potpuno neprihvatljivo. Ovakav argument izgledao bi približno kao da tvrdimo da dete koje je već roĎeno ne postoji sve dok mu ne damo ime. 5 Sigurno je da se sadašnje kompanije razlikuju od svojih prethodnica, ali ne možemo reći da neki njihov oblik nije postojao pre imenovanja. U analizi nastanka multinacionalnih kompanija, od kada postoje pa do danas, neophodno je poći od njihovih sadašnjih osnovnih karakteristika, da bismo na osnovu toga utvrdili kada, gde i kako su u njihovom razvoju počele da se pojavljuju te karakteristike kao
što su: multinacionalnost, veličina, zajednička (globalna) strategija, oligopolistički položaj, relativna autonomnost. Ako sa tih stanovišta pratimo različite načine prodiranja stranog kapitala u inostranstvo, uvidećemo da je pre XX veka bilo malo kompanija u čijim aktivnostima su se mogle uočiti ove karakteristike. Istorijsko poreklo i evolucija mult inacionalnih kompanija je relativno slabo istražena. U vreme merkantilizma, tačnije prilikom ekspanzije mornarice koja je bila od presudne važnosti ne samo zbog ratova na moru, već i zbog ekspedicija u do tada nepoznate zemlje, bogate retkim i dragocenim r obama, plemenitim metalima, začinima, nailazimo na začetke današnjih multinacionalnih kompanija. Već u XVI veku, najmoćnije nacionalne države Evrope daju monopolska prava odreĎenim kompanijama da rukovode svim neophodnim operacijama u kolonijama. Tako je 1555. nastala Muscovy Company.
Brojne knjige i članci pominju velike trgovačke kompanije XVII i XVIII veka, kao što su British East India Company, Dutch East India Company, The Hudson’s Bay Company, The Royal African Company i druge, koje su obavljale trgovinu sa Azijom, Afrikom i
Amerikom. Čak je i u Firenci u XIV veku postojalo 150 firmi koje bi mogle da se označe kao multinacionalne po opsegu svojih aktivnosti. ’’Ove kompanije, od kojih su neke poput Britanske istočnoindijske, imale veću vojnu moć od mnogih tadašnjih država, imaju od vlade ili monarha dat monopolski položaj da od svakog ’’uljeza’’ štite nacionalni monopol nad proglašenom teritorijom (kolonijom), odnosno r esursima, proizvodnjom i trgovinom koja se 6 tamo odvija.’’ Predmet monopolske spoljne trgovine bila su brojna dobra čija je cena bila odreĎena po volji činovnika ovih velikih kompanija. Eksploatacija domaćeg stanovništva se podrazumevala radi povećanja profita. Ovakva monopolska društva su bila snažne poluge koncentracije kapitala.
5 6
Svetličić, M., Zlatne niti transnacionalnih preduzeća, Ekonomika, Beograd, 1986., str. 20. Mitrović, D., Međunarodna politička ekonomija , FPN, Čigoja štampa, Beograd, 2009., str. 31. 6
Ipak, većina autora smatra da su pomenute trgovačke kompanije u većoj ili manjoj meri prethodnice multinacionalnih kompanija, ali da su ipak moderne kompanije bitno drugačiji fenomen. Poreklo je ispravno i povezati za procese internacionalizacije kapitala u drugoj polovini XIX veka i pojavom monopola sa početka XX veka. Pre 1914. , više američkih kompanija preraĎivačke industrije operisalo je u raznim zemljama sveta. Jedna od njih je i firma Singer koja je 1867/8. godine izgradila prvu fabriku u Glazgovu u Velikoj Britaniji. To
je bila prva kompanija koja je proizvodila i masovno plasirala na tržištu širom sveta jedan proizvod u suštinski istoj formi i sa istim imenom. američkih multinacionalnih kompanija preraĎivačke industrije postojao je već devedesetih godina prošlog veka. TakoĎe, i znatan broj evropskih multinacionalnih kompanija ima tradiciju od pola veka pa i više. MeĎu pionirima u širenju operacija evropskih Veliki broj
firmi izvan nacionalnih granica Fridrih Bajer, koji je 1865. investirao u fabriku anilina u Albani (država Njujork), zatim švedski industrijalac Alfred Nobel koji je osnovao 1866. godine fabriku eksploziva u Hamburgu. Britanska kompanija Lever Brothers je 1900. godine imala fabrike u Australiji, Kanadi, SAD, Švajcarskoj i Nemačkoj. I druge evropske kompanije
su sledile ove primere i tragale za većim profitima u zemljama sveta. Najpoznatije od njih bile su: Nestlé i Maggi u prehrambenoj industriji, Imperial Chemical u hemijskoj industriji, Royal Dutch Shell u petrolejskoj industriji, Dunlop i Michelin u industriji guma.
Mnogi evropski preduzimači su osećali da je investiranje u SAD najbolji način da konkurišu američkim kompanijama, tako da su neke evropske firme preduzele široke poslovne operacije u ovoj zemlji, najpoznatije su već pomenute British Courtaulds, Royal Dutch Shell i Lever Brothers. MeĎutim, u poreĎenju sa krupnim američkim investicijama u Evropi, ove investicije su bile poprilično skromne. 3. Multinacionalne kompanije kroz istoriju Proces internacionalizacije kapitala, koji je Lenjin opisao u svom delu Imperijalizam kao najviši stadij kapitalizma, bio je prekinut I svetskim ratom. IzmeĎu dva svetska rata
postepeno se povećao udeo direktnih investicija u meĎunarodnom kretanju kapitala, što suptinski označava proširenje proizvodne aktivnosti privatnih kompanija izvan nacionalnih granica. Ipak, ovaj period i nije bio tako povoljan zbog brojnih faktora koji su obeshrabrivali
preduzimače da na internacionalnom planu šire svoje operacije, kao što je ratna psihologija, oživljeni nacionalizam, monetarna situacija i velika kriza tridesetih godina. U periodu izmeĎu dva rata, neke firme su proširile prostor svog delovanja van nacionalnih granica. Belgijsko- luksemburška firma Arbed je 1925. godine otvorila svoju afilaciju u Nemačkoj, kao i holandski Filips 1926. General Motors je preuzeo 80% svojine Opela. Poslovne operacije u Evropi razvile su američke korporacije: Proctor and Gamble, Hoover, Remington R and. Od kompanija preraĎivačke industrije koje su znatno razvile internacionalne kompanije treba pomenuti: Catepillar Tractor, Chrysler, Firestone Tire and Rubber, General Electric, Eastman Kodak, Coca Cola, IBM, National Cash Register, Quaker Oats i mnoge druge.
Najraširenija forma internacionalizacije industrijskog preduzeća u ovom periodu bili 7 su karteli. Prvi kartel formiran je 1896. sporazumom američke firme Alcoa i švajcarske 7
Kartel je oblik organizovanja manjih preduzeća u cilju uspešnije zaštite na tržištu od velikih poslovnih sistema. Predstavlja klasičan oblik monopolističke organizacije, u kojoj preduzeća zadržavaju svoju samostalnost. 7
AIAG. Od 1918. ovakav vid poslovanja doživeo je ekspanziju. MeĎunarodni kar telni sporazumi postojali su za sve značajne preraĎene metale, hemijske i farmaceutske proizvode. Prvi kartel čelika formiran je 1926. godine izmeĎu glavnih proizvoĎača iz Nemačke, Luksemburga, Belgije, Francuske. 1928. godine potpisan je i Petrolejski kar tel izmeĎu britansko-holandskog Shell-a, britanskog Anglo-Persian (danas British Petroleum) i
američkog Standard Oil of New Jersey. Ove tri kompanije su dogovorile i zajedničko odreĎivanje cena, uzajamno korišćenje olakšica koje poseduju, koordinaciju svoj e reklame, podnošenje svojih planova zajedničkom komitetu. Posle II svetskog rata dolazi do velikog rasta internacionalnog kapitala sa odlaganjem jedne decenije. Nastaje nova forma meĎunarodne ekonomske aktivnosti , dolazi do razvoja proizvodnje van nacionalnih granica na osnovu inostranih direktnih investicija. Inostrane
direktne investicije predstavljaju najvišu formu meĎunarodnih ekonomskih transakcija. U samoj osnovi koncepta multinacionalnih kompanija je suštinska namera da se inostrane investicije plasiraju, umesto u vidu zajmovnog kapitala (indirektno investiranje), u
vidu preduzimačkog kapitala (direktno investiranje). Prednost direktnih u odnosu na indirektne investicije je mogućnost inostranog investitora da osnuje preduzeće (ili kupi već postojeće) i da ga kontroliše. TakoĎe, strani investitor ostvaruje dobit direktno u zavisnosti od poslovnog uspeha preduzeća (a ne u obliku kamate kao u slučaju plasmana zajmovnog kapitala). Talas inostranih direktnih investicija posle II svetskog r ata, doneo je ogroman porast u
obimu investicija. Ove investicije se koncentrišu u industijski razvijenim zemljama, dok su ranije bile orijentisane samo prema kolonijama i regionima koji su proizvodili sirovine.
Dakle, ove investicije se sada koncentrišu u preraĎivačkoj industriji, a naročito u sektorima moderne tehnologije, dok su ranije bile plasirane u rudnicima i plantažama. Mreža afilacija se sada konstituiše tako da u ekonomskom i administrativnom smislu čini deo multinacionalne kompanije, formirajući integrisano proširenje matične ploče. U ovom periodu mnoge multinacionalne kompanije alociraju proizvodnju različitih proizvoda ili komponenti afilacijama u različitim zemljama, što često involvira transfer delova i komponenti izmeĎu afilacija. Na taj način dolazi do po rasta unutarkompanijske razmene koji umnogome doprinosi porastu meĎunarodne trgovine. Neophodan faktor ovog ogromnog toka robe je i značajna liberalizacija spoljnotrgovinske razmene meĎu industrijalizovanim zemljama do koje je došlo posle II svetskog rata. Multinacionalne kompanije su ovakvim poslovanjem u izvesnoj meri doprinele i internacionalnoj specijalizaciji i podeli rada.
Već smo govorili o tome kako su najveći doprinos formiranju multinacionalnih korporacija dale SAD i najmoćnije države Starog kontinenta. Na teritorijama ovih država su nastale, a potom se i razvijale. MeĎutim, nemoguće je govoriti o multinacionalnim kompanijama, a ne pomenuti Japan koji se uključio u širenje svojih proizvodnih del atnosti na svet. Kada se osvrnemo na japanske proizvodne delatnosti u inostranstvu, vidimo da su se one odvijale u dve faze. Prva faza trajala je otprilike do 1970. godine. U periodu od 1951-1971. godine, od 1.140 proizvodnih filijala, oko 42% ili 479, osn ovala su mala matična preduzeća,
za razliku od multinacionalnih firmi iz SAD i Evrope, u čijim investicijama u inostranstvu prednjače velike firme.8 One su, kako bi izbegle uvozne restrikcije zemalja u razvoju, izbegavale jednu proizvodnu operaciju širokih razmera. Raspršile su jedan broj proizvodnih operacija ograničenih razmera širom Azije i Latinske Amerike. U drugom fazi, krajem 8
Curumi, J., Japanci dolaze; Uzajamno dejstvo multinacionalnog biznisa i politike, BIGZ, Beograd 1982., str. 106.
8
šezdesetih i, naročito, početkom sedamdesetih sve više japanskih investitora u inostranstvu počinje da integriše svoja preduzeća u okvirima istih zemalja sa proizvodima koji su u vezi jedni sa drugima, kako bi povećale efikasnost rada preduzeća. Posle 1971. godine, kada je japanski jen revalviran u odnosu na američki dolar, direktne japanske investicije u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi postale su sve prisutnije. Mnoge japanske firme su vremenom shvatile da mogu direktno da konkurišu vodećim američkim i evropskim firmama i to ne samo u Sjedinjenim Državama i Evropi, već i u Aziji. izmeĎu prvobitnih i sadašnjih multinacionalnih kompanija samo kvantitativna. MeĎutim, drugi smatraju da je moguće uočiti brojne razlike izmeĎu ovih korporacija. Možda je najočiglednija razlika to da su one nekada bile na margini, dok su danas dominantni či nilac. Pre II svetskog rata, uloga ovih kompanija nije bilo preterano cenjena čak ni u najznačajnijim industrijskim sektorima, kao industrija uglja, železnicama, proizvodnji gvožĎa, čelika, brodogradnji, mašinogradnji, industriji tekstila, industirji poljo privrednih proizvoda. Uopšte, udeo aktivnosti multinacionalnih kompanija bio Neki ekonomisti smatraju da je razlika
je veoma mali u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti u industrijalizovanim zemljama. Novina u razvoju multinacionalnih kompanija i osobina koja je kroz istoriju
neprekidno jačala jeste razmera njihove moći i dalekosežnost njihovog uticaja. One danas po svojoj strukturi, veličini a i ponašanju dobijaju karakteristike jednog političkog sistema. Mnoge od njih imaju jednaku ili superiorniju moć od mnogih nacionalnih država. To su totalni sistemi i njihovi ekonomski efekti su samo komponenta mnogo šireg aspekta dalekosežnih posledica i uticaja. Ove kompanije imaju snažan društveni, a i politički uticaj, te su i u razvijenim zemljama u poziciji da dovode u pitanje razne mere i aspekte ekonomske i socijalne politike nacionalnih vlada.
Multinacionalne kompanije danas menjaju strukturalne odnose izmeĎu privatnog kapitala i nacionalne države. Ove korporacije i nacionalne države predstavljaju bazične jedinice svetske kapitalističke privrede i neretk o se nalaze u suprotstavljenom odnosu: slabije nacionalne privrede su dezintegrisane i restruktuirane u jedan nov globalni model. Sve veća internacionalizacija kapitala i proizvodnje znače novu integraciju svetske privrede kojom dominiraju gigantske korpor acije, dok istovremeno u širokim područjima sveta dolazi do suprotnog procesa, neke vrste nacionalne dezintegracije. One su danas nova sila u svetskoj privredi.
4. Strategija multinacionalnih kompanija
Osnovu strategije multinacionalne kompanije čini težnja za dugoročnim rastom profita koji je omogućen i olakšan mnogim prednostima operacija izvan nacionalnih granica. Šireći proizvodnju van nacionalnih granica, multinacionalne kompanije mogu neprestano povećavati produktivnost proizvodnje u velikim serijama. Multinacionalne korporacije se razvijaju u granama u kojima kvalifikovana radna snaga i primena moderne tehnologije imaju dominantno mesto. U tim granama u kojima su zastupljene multinacionalne korporacije proizvodnja je uglavnom orijentisana na izvoz, pa tako izvoz kapitala dovodi ne samo do
višeg profita na osnovi snižavanja troškova proizvodnje i masovne produkcije, već i do osvajanja novih tržišta i povećanja potrošnje. Multinacionalne kompanije često koriste svoje afilacije u različitim zemljama za specijalizovanu proizvodnju raznih proizvoda, sastavljajući od ovih komponenti finalne proizvode. Tipičan primer za ovakav vid proizvodnje je korporacija IBM koja sastavlja svoje 9
kompjutere za evropsko tržište u specijalizovanim fabrikama u sedam ili osam različitih zemalja.
Strategiju multinacionalnih kompanija karakteriše i visoka finansijska moć i mogućnost aktivne i fleksibilne finansijske politike. Tako je multinacionalna kompanija uvek u prednosti nad njihovim nacionalnim konkurentima u istraživanju i primeni inovacija. Multinacionalne kompanije su sposobnije da podnesu velike rizike savremenog inovacijskog procesa koji je neophodan kako bi snizio troškove proizvodnje i uvećao profit. One koriste i
mogućnosti dobijanja finansijskih sredstava na raznim inostranim tržištima kapitala. Mogu obezbediti finansijska sredstva po najpovoljnijim uslovima tako što koriste postojeće razlike kamatnih stopa na nacionalnom nivou. TakoĎe, multinacionalne kompanije ulivaju veliko poverenje raznim kreditorima i lokalnom kapitalu koji teži da im se pridruži. Ove korporacije lakše i povoljnije dobijaju finansijska sredstva od lokalnih banaka u odnosu na domaće preduzetnike. Najpoznatije multinacionalne kompanije, čak mogu lakše da obezbede finansijska sredstva od mnogih drž ava. Multinacionalne korporacije teže da razviju globalnu strategiju u kojoj bi se na najprofitabilniji način kombinovali činioci proizvodnje u svetskim razmerama. Dak le, usredsreĎuju proizvodnju tamo gde su troškovi niži, a obavljaju prodaju tamo gde su izgledi za profit veći. Jedan od temelja strategija multinacionalnih kompanija je težnja da pored vitalnih sirovinskih resursa, osiguraju i jeftinu radnu snagu u zemljama u razvoju. Na taj način, one doprinose i rešavanju problema nezaposlenosti u pojedinim zemljama, školovanju tehničkih i drugih kadrova. MeĎutim, u sferi zapošljavanja postoje i brojni konflikti izmeĎu uprave kompanija i sindikata koji predstavaljaju radničku klasu. U takvoj konfrontaciji, multinacionalne kompanije imaju superiorniji položaj, a radnička klasa ima sužene mogućnosti da putem štrajkova doĎe do kompromisnog rešenja. Novčana nadoknada za rad u afilacijama je po pravilu dosta niža u odnosu na nadnicu u matičnoj zemlji i to predstavlja najosnovniji faktor za sticanje visokih profita multinacionalnih kompanija. Deo novca bi
trebalo da se zadrži u zemljama u razvoju i potroši na već pomenuto školovanje radnika i stvaranje novih radnih mesta. Maksimalna eksploatacija afilacija će doći ukoliko i taj uslov nije ispunjen, odnosno kada se u afilaciji zaposli stru čni i tehnički kadar iz inostranstva. Cilj multinacionalnih kompanija je i izbegavanje plaćanja poreza. Tehnike poreske evazije su mnogobrojne, a zasnivaju se na iskorišćavanju razlika u fiskalnom zakonodavstvu i praksi raznih država. Pa se tako, veštom p olitikom cena, glavnina dobiti realizuje u afilacijama koje se nalaze u zemljama sa niskom poreskom stopom.
Širenje multinacionalnih kompanija povezano je i sa rastu ćom standardizacijom i unifikacijom potrošnje u svetskim razmerama. Ipak, različita nacionalna tržišta imaju svoje specifičnosti, pa je stoga aktivnost koju sprovode multinacionalne kompanije koristeći iskustvo samo jednog nacionalnog tržišta često ograničena. Postojanje nacionalnih specifičnosti u prohtevima i ukusima obezbeĎuje prostor nacionalnim preduzećima umanjujući, koliko-toliko, ostale prednosti njihovih konkurenata, multinacionalnih kompanija.
5. Politički i ekonomski uticaj multinacionalnih kompanija
Poslednjih godina, svet je postao svedok dramatičnog razvoja multinacionalnih kompanija koje su postale jedna od glavnih pojava u meĎunarodnim ekonomskim odnosima. 10
Rasprave koje su često voĎene u Ujedinjenim nacijama o ovim kompanijama ukazuju na preokupaciju i razmišljanje o njima. Više nego očigledne su, pored ekonomskih, i političk e i socijalne dimenzije ovog problema. Pored trgovine i i ndustrije, multinacionalne kompanije su
aktivne i u svetskoj politici, gde se vrlo često njihove odluke smatraju mnogo važnijim od odluka vlada pojedinih zemalja. One su čak i u prednosti u odnosu na vlade država, zbog toga što za razliku od vlada, nikome ne odgovaraju za svoju politiku i akcije. Dakle, ne podležu kontroli i regulisanju jedne vlade koja može time da osigura maksimalan stepen harmonije izmeĎu njihovih operacija i javnog interesa. Multinacionalne korporacije svoju zaradu iz zemalja u kojima deluju najčešće izvlače u vidu deviznih rezervi. Ovakav oblik izlaza deviza mnogo je veći od početnog kapitala koji multinacionalne kompanije unose u zemlje u razvoju. Multinacionalne kompanije poseduju i
modernu tehnologiju koja im omogućava dobijanje raznih unosnih poslova, što lokalne firme dovodi na rub stečeja i propasti. Prednost multinacionalnih korporacija je u tome što svoju proizvodnju usklaĎuju sa potrebama svetskog tržišta, a ne domaćeg stanovništva. Suprotno mišljenju mnogih pojedinaca da ovakve investicije dovode do tihe okupacije nekih zemalja u razvoju, iskustvo pokazuje da prisustvo ovih kompanija u nekoj zemlji ne dovodi do okupacije, nego do nezaposlenja radnika koji su pre toga bili uposleni u različitim sferama
državne ekonomije. Poslovanje multinacionalnih kompanija dovodi do posledica nejednakog ekonomskog
razvoja. Jedna od najuočljivijih nejednakosti ekonomskog razvoja je izmeĎu severa i juga. Najveće razlike u stepenu razvoja privrede prisutne su na dva kontinenta: u Aziji i Evropi. Veliki je raspon u stepenu razvijenosti privrede u Aziji od Japana do Bangladeša. TakoĎe, jasno je vidljiv i stepen privredne razvijenosti u Evropi od Švajcarske do Albanije. Što se drugih kontinenat a tiče, oni su mnogo homogeniji u odnosu na pomenuta dva. Pa tako u Severnoj Americi i Australiji preovladava visoka razvijenost najrazvijenijih, a malo je onih koji pripadaju u skupinu najnerazvijenijih zemalja. U Africi preovladavaju najnerazvijeniji uz
nešto osrednje razvijenih na severu, jugu i jugozapadu kontinenta. Nema najrazvijenijih u Africi.
6. Savremene multinacionalne kompanije
Od vremena nastanka multinacionalnih kompanija, došlo je do dubokih i korenitih promena u poslovanju a i uopšte karakter istikama ovih korporacija. Kompanije većine visoko razvijenih zemalja u periodu od šezdesetih godina prošlog veka, teže ka usavršavanju i uvećavanju svog meĎunarodnog prisustva. MeĎutim, multinacionalne kompanije ovog perioda su danas zastareli oblik, ne samo po pitanju karakteristika same kompanije, u koji
najpre spadaju osnovni oblici organizovanja, već i po pitanju uloga zemalja u kojima su smeštene njihove filijale.9 One sada posluju pod novim globalnim tržišnim uslovima i savremenim tržišnim tokovima, pa je stoga njihovo poslovanje specifičnije u savremenoj svetskoj ekonomiji, od upravljanja, standardizacije, nove suštine masivnosti i kvaliteta, visoke modernizacije proizvodnje proizvoda i usluga do načina poslovanja i generalne ekonomske uspešnosti. Neke od karakteristika koje bi
trebalo da odlikuju današnje multinacionalne kompanije bile bi: strogo profesionalni menadžment, efikasno prilagoĎavanje potrebama kupaca, 9
Sokić, S., Srbija u procesima kapitala; Deo 1, Svetski izazovi i ekonomski principi, Zavet, Beograd, 2008., str.
213.
11
informacione prednosti, visoki kvalitet u meĎunarodnim i proizvodnim tokovima. MeĎutim, danas koegzistiraju brojne multinacionalne korporacije koje ne poseduju ove uloge. Zbog toga
se one smatraju ’živim organizmima’ prilagoĎavanja, kvalitetnog organizovanja, ali i kompanijama koje propadaju kako zbog žestoke konkurencije, tako i zbog lošeg poslovanja i nezadovoljavanja standarda koji se od njih podrazumeva.
razvijenog društva, došlo je do pojavljivanja novog fenomena. Naime, javlja se kombinovano vlasništvo dela sredstava za proizvodnju, najmodernijeg sadržaja i nauč no-stvaralačkog shvatanja, iz različitih zemalja preko filijala multinacionalnih kompanija. TakoĎe, funkcije koje ove kompanije danas imaju, dosta su usložnjene u odnosu na funkcije njihovih prethodnica. Cilj internacionalizacije nije samo stvoriti globalno preduzeće, nego i stvoriti put ka njegovom uspehu, svakim danom stvarati snažniju i moćniju kompaniju u odnosu na prethodni dan. Tako je uloga marketinga sve značajnija u savremenim uslovima jer postiže konkretne rezultate i jaku efektnost. U uslovima savremenog i
Danas preovlada
mišljenje da su multinacionalne kompanije treća sila sveta, odmah posle Sjedinjenih Američkih Država, koje su na prvom mestu, i Japana. Kao svetska sila one predstavljaju jedan od glavnih fenomena savremenih tendencija ali i nezaobilazni faktor tranzicije. Zemlje u tranziciji će pokušavati svim silama da privuku multinacionalne
kompanije kako bi podstakle investiranje u svojim preduzećima. MeĎutim, kako je multinacionalnim kompanijama glavni cilj poslovanje ostvarenje profita, one će se na takav korak retko odlučiti, jer im je u najvećem interesu ulaganje koje će imati niz ekonomskih pogodnosti o kojima smo već govorili. Često se savremene multinacionalne kompanije koje deluju u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji vide kao savremeni oblik teritorijalnog osvajanja sveta, a kao izgovor za pravno-ekonomsku osnovu koriste proces globalizacije. Multinacionalne kompanije
pokušavaju i da podrede ekonomski interes svoje filijale interesu cele kompanije. Teže formiranju filijala nad kojima će imati potpunu kontrolu, i iz kojih mogu da izvuku ekonomski maksimum tako što će ostvariti što povoljnije ekonomske, finansijske, pravne, političke, organizacione i mnoge druge uslove. Multinacionalne korporacije danas su vid ekonomski najorganizovanije snage savremenih
meĎunarodnih ekonomskih odnosa i meĎunarodnog kretanja kapitala. Na takav položaj ovih kompanija uticao je i gigantizam ekonomske snage internacionalnog kapitala, ali i fleksibilnost organizacije, uticaj i stalna aktivnost kompanija na meĎusobnim pos lovnim aktivnostima. Multinacionalne kompanije danas vode i sopstvenu monetarnu politiku, koja se u većini slučajeva bitno razlikuje od monetarne politike koju vode drža ve u kojima su locirane afilacije multinacionalnih kompanija. Ovakva situacija može da dovede i do stabilnosti monetarne politike ovih zemalja, mada ovakav epilog ne odgovara kompanijama jer u tom slučaju, ukoliko doĎe do devalvac ije nacionalnih valuta, afilacije se mogu naći u krizi i sa smanjenim profitom. Ipak, one su u velikoj prednosti ukoliko se tako nešto dogodi, jer imaju u svojim fondovima ogromne sume rezervnog kapitala kojim, u saglasnosti sa svojom ekonomskom i razvojnom politikom, utiču čak i na stabilnost valute u pojedinim svetskim razmerama. Ovaj kapital je sastavljen od razli čitih nacionalnih valuta, pa tako u zavisnosti od
situacije, kompanije odreĎene sume slobodnog kapitala pretvaraju u najstabilnije valute u tom trenutku. I izmeĎu afilacija je, ukoliko to zakonska regulativa dozvoljava, moguće plaćanje u drugim nacionalnim valutama, meĎusobna kreditiranja zbog novih investicija, itd. Na taj način se u skorije vreme formirala specijalna poslovna politika likvidnosti multinacionalne kompanije, u kojoj se isplata vrši u trenutno najslabijoj a naplata, pak, u najjačoj valuti. Ovakvo poslovanje iziskuje i poseban štab stručnjaka i analitičara koji budno prati sva monetarna kretanja u svetu i izučava stabilnost pojedinih valuta i državnih ekonomija. Jačanje 12
ovakvih poslovnih aktivnosti dovodi i do ubrzanog stvaranja snažnog multin acionalnog bankarstva. Dolazi do integracije izmeĎu finansijskih sredstava multinacionalnih kompanija sa najvećim finansijskim magnatima sveta. Multinacionalne kompanije na ovaj način sve više nalaze sebi mesto i u savremenim novčano -finansijskim tokovima. U najnovijim dogaĎajima, usled dužničke krize u Evropskoj Uniji , vodeći ljudi nekih kompanija strahuju da politički lideri neće uspeti da kontrolišu širenje dužničke krize, pa razmatraju razne načine i tragaju za najboljim rešenjem koje bi im zaštitilo novac. Neke već sada prebacuju novac u sigurne investicije i pojačano kontrolišu troškove, dok neke čak razmišljaju i o osnivanju sopstvenih banaka.
O multinacionalnim kompanija se u poslednje vreme vrše brojna istraživanja. Tako su troje naučnika iz Ciriha izradili zanimljiv matematički model kojima su naučno dokazali ono što se naslućivalo već neko vreme, da svetom vlada mala grupa uticajnih kompanija, a najuticajnije meĎu njima su, očekivano, banke. Naučnici James Glattfelder, Stefano Battisto i Stefania Vitali proučavali su 43.060 multinacionalnih kompanija. Istražili su njihovo vlasništvo koristeći tehnike za proučavanje komplikovanih pojava u prirodi. Na kraju su pronašli ’’jezgro’’ od 1.318 kompanija sa povezanim vlasništvom. Otkrili su da je u središ tu mreže snažan čvor povezanih kompanija i da oko 40% vlasništva nad svim multinacionalnim kompanijama u svetu drži, preko mreže vlasničkih odnosa, grupa od 147 multinacionalnih kompanija u jezgru. Od toga čak tri četvrtine čine banke. 10 U istraživanju koje je zasnovano na prihodima koje su kompanije ostvarile u prethodnoj godini, na prvoj poziciji za 2011. godinu, po veličini prihoda je američki maloprodajni gigant Wal-Mart, sa prihodom od 421 milijardu i 849 miliona dolara. Američki Wal-Mart prate čak tri naftne kompanije, holandski Royal Dutch Shell, američki Exxon Mobil 11 i BP iz Velike Britanije. Peto, šesto i sedmo mesto zauzele su multinacionalne kompanije iz Kine, Sinopec Group, China National Petroleum i State Grid. Slede ih dve japanske korporacije Toyota Motor i Japan Post Holdings. Na desetom mestu je još jedna američka
kompanija, Chevron. Iz objavljene liste saznaje se da se meĎu najuspešnijima nalaze 133 američke, 68 japanskih, 61 kineska, 35 francuskih, 34 nemačke i 8 indijski h multinacionalnih kompanija. Najbrži porast i napredak na listi ostvarila je američka kompanija Fannie Mae, koja je prošle godine bila na 270. mestu, a ove godine je dostigla čak 15. poziciju.
7. Multinacionalne kompanije u Srbiji Srbiju mnogi investitori vide kao vrlo pogodnu za investiranje. Tome su doprineli
mnogi razlozi, navešću neke od njih. Finansijski sistem u Srbiji je najvećim delom reformisan, Srbija ima i bescarinski tretman u izvozu na tržišta Rusije, Jugoistočne Evrope i Evropske Unije. TakoĎe, poreske stope u Srbiji su znatno niže u odnosu na ostale zemlje Evrope. Radna snaga se karakteriše iskustvom u poslovanju po zapadnim standardima, visokim tehnološkim obrazovanjem i adaptacijom na novo radno okruženje i boljim poznavanjem engleskog jezika u poreĎenju sa drugim državama u ovom delu Evrope. Veliki broj preduzeća koji je godinama čekao na investicije uz pomoć Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza i Agencije za privatizaciju pronašao je strateške partnere, čime su se permanentna budžetska izdvajanja za 10 11
Više o istraživanju na: www.newscientist.com Fortunova lista 500 najuspešnijih multinacionalnih kompanija za 2011. godinu (GLOBAL 500), na:
http://money.cnn.com/magazines/fortune/global500/2011/full_list/
13
subvencije društvenim i državnim preduzećima zamenila konačnim paketima podsticaja. Tako su, na primer, u Srbiji svoju proi zvodnju započeli Tatravagonka, Beneton i ostali. Država je takoĎe u susret izašla i investitorima čiji je izbor bio da pokrenu proizvodnju „od nule“, tzv. greenfield investicije, i njima je obezbedila podsticajne pakete za investiranje i otvaranje novih radnih mesta. Na taj način su u Srbiju došli Panasonik, Leoni, Falke a odnedavno i svetski priznat nemački Bosch koji je potpisao ugovor sa Vladom Republike Srbije o izgradnji nove fabrike u Pećincima. Tako je i firma Muehlbauer preko programa Ministarstva ekonomije za dodelu bespovratnih sredstava za podsticaj investicija, koji administrira SIEPA, dobila 500.000 evra za otvaranje 100 novih radnih mesta (5.000 evra po novom radnom mestu), dok ukupna investicija ove kompanije iznosi 4.000.000 evra.
Investicije u Srbiji beleže svoj porast, naročito u sektor trgovine. Naime, ovogodišnje investicije u već pomenuti sektor iznosile su više od milijardu evra. Kao najveći investitori pominju se belgijska Delez grupa, Merkator-S kompanija, nemački Metro. Mnogi procenjuju da će još mnogi trgovinski lanci želeti da svoje objekte otvore upravo u Srbiji. Mnogi ekonomisti, biznismeni i političari uporno ističu značaj multinacionalnih kompanija za oporavak privrede u Srbiji. Tako se, najčešće, spominje investicija Fijata u Srbiju i ističe se zbog toga što je u našu zemlju privukla čitav niz drugih proizvoĎača. Inače, pomenuta investicija italijansk og Fijata je i najveća greenfield investicija u Srbiji u poslednjih 20 godina. Svedoci smo da se u poslednje vreme dosta kompanija odlučilo da otvori svoje fili jale baš u Srbiji, kao što su američka kompanija Kuper tajer, nemački Boš, južnokorejska kompanija Jura koja ima čak četiri fabrike u Srbiji . Sve ove investicije su doprinele ukupnom neto prilivu stranih direktnih investicija u Srbiju, pa je tako za deset meseci ove godine on iznosio 1,75 milijardi dolara, što je za 119,1% više u odnosu na isti period prethodne godine prema podacima Privredne komore Srbije.
U Srbiji uspešno posluju brojne multinacionalne kompanije i veli ke banke. Pored već pomenutih, tu su i: Telenor, Mobilkom, InBev, Banca Intesa, Lafarge, METRO Cash&Carry, Carlsberg, Wacker Neuson, Siemens, Continental-ContiTech, Stada, Messer Henkel i mnoge druge. Najveća američka ulaganja u Srbiji, odnose se na kompanije Philip Morris, U.S.Steel, ,
Pepsi Co, Coca Cola, Ball Corporation, Cooper Tire i Microsoft. Veliki simolički značaj za Srbiju ima otvaranje razvojnog centra kompanije Microsoft u Beogradu 2005. godine, koji je tada predstavljao jedan od samo tri takva centra u svetu.
14
Zaključak
Do konsenzusa oko toga šta su zapravo multinacionalne kompanije, koji je osnovni kriterijum da bi neka kompanija bila multinacionalna, i da li su posledice njenih delovanja pozitivne, neutralne ili negativne nije se došlo, niti se njegovo postizanje nazire u budućnosti.
Da li će se multinacionalna kompanija posmatrati kao najveći eksploatator u kapitalističkoj privredi, kako ju je video Mark s, ili će se posmatrati kao nosilac napretka, kako je vide zagovornici kapitalističke proizvodnje, zavisi od ugla posmatranja i konteksta u koji je stavimo.
Kroz istoriju, multinacionalnost je postepeno rasla i širila se neprekidno, osvajajući jednu po jednu teritoriju, odnosno otvarajući jednu po jednu afilaciju. Od potpuno marginalizovane i neprimetne uloge u nekadašnjem ekonomskom, političkom i društvenom životu uspela je da sebi obezbedi ključnu poziciju u novijem vremenu. Multinacionalne kompanije su postale vodeća svetska sila koja parira ne malom broju zemalja, a mnoge čak i premašuje svojim uticajem u skoro svakom aspektu društvenog života. Veličina multinacionalnih kompanija, geografska rasprostranjenost, višestrukost njene aktivnosti, vlast nad resursima u čitavom svetu i upotreba tih resursa za postizanje njihovih ciljeva, po osnovu i rezultatima postaju rivali tradicionalnoj ekonomskoj razmeni meĎu narodima. Poslovanje multinacionalnih kompanija daleko prevazilazi poslovanje domaćih nacion alnih preduzeća u svakom pogledu. Multinacionalne korporacije su postale sinonim za dinamiku, brzi razvoj, tehnološki napredak, širenje meĎunarodnih ulaganja i drugih ekonomskih odnosa, kao i prototip novih odnosa izmeĎu ekonomije i politike. Ono što je sigurno, multinacionalne kompanije se ne mogu izbeći, jer je saradnja sa njima u skladu sa opštim opredeljenjem za otvorenu strategiju društveno -ekonomskog razvoja i povezivanje sa svetom. I iako ih većina doživljava kao nešto daleko i apstraktno, one su s e uvukle u naš svakodnevni život više nego što možemo da zamislimo. Počevši od hrane koju jedemo, odeće koje nosimo, tehnologije koju koristimo, automobila koje vozimo. Uticaj multinacionalnih kompanija u današnjem svetu je neporeciv i neizbežan. A da li ć e multinacionalne kompanije zbog globalzacije i ubrzanog tehnološkog razvoja dovesti do slabljenja nacija i sve većeg jačanja svojih maraka, ostaje da se vidi.
15
Literatura o
o
o
o
o
o
o o
o o o o o
Curumi Joši, Japanci dolaze; Uzajamno dejstvo multinacionalnog biznisa i politike, BIGZ, Beograd, 1982. Dragomanović Todora, Američke multinacionalne korporacije danas, Niro Export Press, Beograd, 1981. Mitrović Dragana, Međunarodna polička ekonomija, FPN, Čigoja štampa, Beograd, 2009. Pavlović Dragoslav, Multinacionalne kompanije, Redakcija ekonomskih informacija TANJUG, Beograd, 1974. Sokić Sreten, Srbija u procesima kapitala; Deo 1, Svetski izazovi i ekonomski principi, Zavet, Beograd, 2008. Svetličić Marjan, Zlatne niti transnacionalnih preduzeća, Ekonomika, Beograd, 1986. Veselinov Dragan, Politička ekonomija, FPN, Čigoja štampa, Beograd, 2009. Vojnović Milan, Transnacionalne korporacije, Institut za meĎunarodnu politiku i privredu: Privredni pregled, Beograd, 1977.
money.cnn.com/magazines/fortune/ www.merr.gov.rs www.newscientist.com www.siepa.gov.rs www.tanjug.rs
16
