Morava2

Доц. др Ема Миљковић Филозофски факултет, Ниш

Поморавље од пада под османску власт до Првог српског устанка

Након што успева да оствари сан своје династије освајањем ари!рада "#$%. !одине !одине,, султан султан Ме&мед Ме&мед '' (сваја) (сваја) *"#$"+"#"-, *"#$"+"#"-, креће наредне "#$#. !одине !одине пут р/ије. 0ако 0ако су (сманлије тада заузеле заузеле велики део српске Деспотовине, морали су су да се повуку повуку услед муњевите &ришћанске реакције1 удру2ена српско+у!арска српско+у!арска војска, под во3ством 4анка 5уњадија, продрла је све до 6рушевца, а 7урци до2ивљавају пораз. Ме3утим, Ме&мед (сваја) није ду!о )екао. 8ећ у рано пролеће "#$$. !одине р/ија је поново у центру ње!ови& осваја)ки& планова. 9од налетом (сманлија пада Ново :рдо, а у/рзо затим и 6рушевац. 7урци сти2у у долину 8елике Мораве. Деспот ;ура3 :ранковић, у покушају да спасе /ар део своје др2аве, након неуспешно! покушаја стварања савеза против (сманлија са . !одине у!овор са Ме&медом Ме&медом (сваја)ем, по коме је деспот препустио султану )итав ју2ни део др2аве, изузев крајева северно од 6рушевца и западне Мораве, за које је сносио вазалне о/авезе. 9рема казивању 6онстантина 4ани)ара ?одузео је деспоту )итаву рашку земљу све до Мораве, оставивши му само оно што  је од Мораве до медерева@. медерева@. Ме3утим, мир није ду!о трајао. =м/ициозни и предузетни султан, који је за !раницу своје др2аве на :алкану одредио Дунав креће "#$. !одине моравском долином ка северу, осваја :рани)ево, а AB. јуна "#$C. !одине (сманлије /ез /ор/е улази у српску престоницу, медерево, )име за р/ију у целини, и 9оморавље као њену 2илу куцавицу по)иње ду!и период историје под османском влашћу. 9адом медерева и српске Деспотовине уништен је последњи од/рам/ени /едем који је одвајао
века века,, па и ду2е ду2е све све до /итк /иткее на Мо&а Мо&а)у )у "$A> "$A>.. !оди !одине не о/ел о/еле2 е2ен енаа је у!арс у!арск ко+ османским суко/има, од који& се мно!и оди!равају управо у 9оморављу. Долина Мораве у том периоду периоду /ила је поприште крвави& суко/а, суко/а, и мета пља)кашки& упада и једне једне и дру!е дру!е војск војске. е. . "#E>. !один !одине, е, у!арск у!арскаа војск војскаа успела успела је да заузм заузмее Fа/ац, ?десно око султаново@ како !а је по народној традицији звао Gмај (!њени 8ук, а у јесен те исте !одине B.BBB људи да и& насели на територији
века века,, па и ду2е ду2е све све до /итк /иткее на Мо&а Мо&а)у )у "$A> "$A>.. !оди !одине не о/ел о/еле2 е2ен енаа је у!арс у!арск ко+ османским суко/има, од који& се мно!и оди!равају управо у 9оморављу. Долина Мораве у том периоду периоду /ила је поприште крвави& суко/а, суко/а, и мета пља)кашки& упада и једне једне и дру!е дру!е војск војске. е. . "#E>. !один !одине, е, у!арск у!арскаа војск војскаа успела успела је да заузм заузмее Fа/ац, ?десно око султаново@ како !а је по народној традицији звао Gмај (!њени 8ук, а у јесен те исте !одине B.BBB људи да и& насели на територији
изло2ени упадима војски, или /е2и на територију територију
насељавано насељавано је српско српско становништо становништо !орње! 9одриња 9одриња,, таро!

8ла&а и :рда. 6олико су у овој о/ласти сео/е /иле динами)не сведо)и процена да се само током "$. века становништво 9оморавља, као и неки& дру!и& српски& о/ласти као што су рем и 9осавина, на пример, изменило три пута. Мир који је склопљен "$B%. !одине, први пут прецизира !раницу изме3у (сманско! царства и . !одине !одине,, за становништ становништво во 9оморавља 9оморавља по)иње по)иње период мирније! мирније! 2ивота, 2ивота, али /ез из!леда из!леда за скоријим скоријим осло/о3ењем од османске власти, која која се до то! периода у овој о/ласти у потпуности у)врстила.

I Поморавље од пада под османску власт (1455-1459) до избијања еликог !е"ког #ата (1$%&)

". (сманска административно+управна подела у 9оморављу

9о османској административној подели, која је /ила на снази у )итавом арству, 9оморавље је припадало најпре Iумелијском, а затим, већим делом и :удимском /е!лер/е!луку *санJаци медерево и 6рушевац-, основаном "$#". !одине. 7ериторија повезана сливом три Мораве улазила је у састав ;устендилско!, 8у)итрнско!, 6рушева)ко! и медеревско! санJака, који се у народу, али и домаћим и западним изворима )есто назива :ео!радским пашалуком, који је као посе/на административна јединица успостављен током 8елико! /е)ко! рата, када, након 6арлова)ко! мира ">CC. !одине, о/ласт :ео!рада поново постаје по!рани)на о/ласт. < унутрашњој структури санJака постојало је неколико врста ни2и& управни& јединица *на&ије, су/ашилуци, кадилуци-, од који& је основна /ила на&ија. На&ија је имала своју та)но одре3ену територију, а у српским земљама формиране су од стари& средњовековни& 2упа или власти, тамо !де су постојале, а !де нису на&ије су формиране око зна)ајнији& утвр3ења или !лавни& насеља у појединим о/ластима. 6ако је подела санJака на на&ије /ила подло2на променама, а и услед недостатка сви& релевантни& историјски& извора, није мо!уће комплетирати листу на&ија )ија је територија у целини или делом припадала 9оморављу. то!а,

илустрације ради наведимо да су у сливу 8елике Мораве

седамдесети& !одина "$. века постојале следеће на&ије1 Gа!рлата, 9етруш, 4а!одина, 6у)ево, Kева), Lу/остиња, Kу!омир, Kепеница, Некудим, Kу)ица, Mдрело, Iесава, Iаваница. На&ија названа по реци Морави, настала је на месту српске средњовековне 2упе Мораве, у сливу Gападне Мораве, и простирала се од 9о2е!е до ушћа реке Hру2е. На&ија са именом Морава за/еле2ена је "#$$. !одине и

у (/ласти :ранковића, и поред простора око ју2не Мораве, о/у&ватала је и део око !орње итнице, Неродимке и Kепенца. Дакле, по свом доласку на :алкан, (сманлије су са со/ом донеле и нови управно+админситративни и војни поредак, што је проузроковало и промене у дотадашњој ор!анизацији феудално! уре3ења, тј. односа на земљи. 7имарски систем, као окосница османско! друштвено! уре3ења /ио је на снази на )итавој територији српски& земаља које су /иле под влашћу султана. 7ако, ор!анизација тимарско! системау 9оморављу није се /итно разликовала у односу на дру!е наше крајеве и о/ласти. (сманлије су дошле у српске земље са намером да ту ду!о !осподаре и )итав систем управе по)ивао је на тој основној максими N што лакше и што ду2е владати освојеним подру)јима. Gато они нису у корену уништавале затекле односе, наро)ито не на земљи која је /ила основ при&ода, већ су настојали да и& што /оље уклопе у свој систем власти. 0пак, нета)на /и /ила тврдња да (сманлије нису  развиле свој феудални систем, већ да су успостављали своју власт ме&ани)ки, не мењајући постојеће односе. 7имарски систем је ори!инална институција у којој су одре3ена решења /ила преузета из исламско!, а зна)ајан /рој дру!и& из византијско! насле3а. <з све то, карактеристике тимара су се разликовале у зависности од о/ласти и периода. 7имарски систем до2ивео је своју кулминацију у време султана улејмана Gаконодавца, који му је дао кона)ни о/лик. 9осле то!а, иако се /ројно повећала, тимарска ор!анизација је по)ела да сла/и и да !у/и ранији зна)ај. 9о !ру/ој подели, земљишни поседи у (сманском царству су сврстани у тимаре *!одишње до "C.CCC ак)и-, зеамете *!одишње од CC.CCC ак)и- и &асове *преко "BB.BBB ак)и !одишње-, у зависности од при&ода који су доносили. <2ивање тимара /ило је стро!о условљено вршењем слу2/е1 она је мо!ла /ити цивилна или верска, али је ипак нај)ешће /ила војно! карактера. < слу)ају да не врши слу2/и, или да је врши лоше, преступник /и из!у/ио тимар, /ез дру!е врсте казни.  дру!е стране, у2ивалац тимара који је /ио запа2ен по својим заслу!ама до/ијао је додатке на свој прво/итни тимар. 7имар није /ио наследан, и није се аутоматски преносио на оно! ко ту исту слу2/у наследи.

0нституција тимара у (сманском царству није подразумевала територијалну целовитост, јер су у састав тимара поједини& спа&ија )есто улазила села која су /ила доста удељена једна од дру!и& и изме3у који& су се налазила насеља која су са)ињавала делове тимара дру!и& спа&ија. 7имар је формиран и одре3иван по висини при&ода која је припадала сваком поједином спа&ији за слу2/у коју је вршио, тј. /ио је фискална а не територијална концесија. 7ако је, на пример, извесни :е&адир )ери/аша Мораве, заједно са својим синовима 5амзом и =лијом, у2ивао "#$$. !одине тимар у (/ласти :ранковића, који се састојао од села Iи/ник, на самој о/али :ина)ке Мораве, као и од села ту/а и ;урковци, удаљени& од Iи/ника %C.$, тј. %A километра. < процесу освајања (сманлије нису уништиле све старо феудално племсто, наро)ито не ситно, те носиоци османско! тимарско! система у фази ње!ово! успостављања у српским земљама, и шире на :алкану, нису /или искљу)иво муслимани. 5ришћани спа&ије /или су у дру!ој половини "$. века релатнивно /ројни на целокупној територији српски& земаља под османском влашћу, па тиме и у 9оморављу. < медеревском санJаку, на пример, према подацима пописа из "#E>. !одине, р/и су )инили $BO сви& тимарника у о/ласти. Ме3утим, при&оди са њи&ови& тимара су /или релативо ниски, у поре3ењу са износима које су у2ивали тимарници муслимани. 4едан од властелина српске средњовековне др2аве, а касније један од највећи& српски& племића у . !одине тимар на територији медеревско! санJака. Pе!ов тимар је о/у&ватао пазарно место 4а!одину, са !одишњим при&одом од .$% ак)и.

A. Мре2а насеља у 9оморављу током османске власти

0мајући у виду )ињеницу да је у дру!ој половини "$. века

територија

9оморавља /ила поприште суко/а османске и у!арске војске, као и да се српско становништво и у каснијем периоду склањало са !лавно! путно! правца, !де је /ило

на удару османски& војника, као и цивилни& функционера, мре2а насеља у овој о/ласти није /ила онолико !уста, колико /и то плодна земља око Мораве омо!ућавала. 7оком 8елико! :е)ко! рата *">%+">CC-, када је услед ратни& дејстава, зулума, епидемија страдао велики /рој р/а, поједина насеља у 9оморављу остала су !отово пуста, након )е!а запо)иње талас демо!рафске о/нове, која је имала изузетан зна)ај за до!а3аје који су наступали. :лизина аустријске !ранице, преко које се увек мо!ло пре/ећи, привла)ила је )итаве !рупе становништа које су се насељавале на територији :ео!радско! пашалука. (сманска власт радо је, као и у прет&одним временима, при&ватала досељенике, да /и што већи део плодне земље /ио стављен у функцију. 0 период аустријске управе у северној р/ији *"E"+"E%C-, иако свакако не доноси /ла!остање, представља за српски народ у 9оморављу период демо!рафске о/нове. 0пак, стварни демо!рафски рат по)иње после склапања :ео!радско! мира "E%C. !одине, када ове територије по)ињу да насељавају досељеници

са

ју2ни&

и

западни&

делова

српско!

етни)ко!

простора.

=нтропо!ео!рафска истра2ивања показала су да је долина Мораве у!лавном насељавана становништвом са ју!а, из 8ардарске долине, са 6осова и Мето&ије и из Новопазарско! санJака. На територији 9оморавља, као уосталом и на целини српско! етни)ко! простора, током османске власти постојала су два основна типа насеља1 !радска и сеоска. Gвани)на османска администрација делила је, даље, сва !радска насеља на утвр3ена и отворена места. <твр3ена места мо!ла су /ила паланка, кале и &исар, а отворена варош, каса/а или ше&ер, који су мо!ли /ити самостални, или су, пак, /или под!ра3а утвр3ени& места. <падљиво је да се на )итавој траси ари!радско! друма у долини 8елике и делими)но 4у2не Мораве није развио ниједан ше&ер. амо летими)ан по!лед на карту утвр3ени& места на територији р/ије у периоду "#$C+">%. !одине, као и ис)итавање записа страни& путника који су прошли кроз 9оморавље, допушта закљу)ак да је уз Мораву постојао мали /рој утвр3ења. (ва појава мо2е се о/јасити двојако1 најпре, освојивши једну земљу, (сманлије су прво рушили јаке утвр3ене !радова, да /и спре)или потенцијално! непријатеља да се њима користи *нпр. 6ули)-, а задр2авали су само оне

најзна)ајније, /ез који& нису мо!ли да ор!анизују своју концепцију од/ране новоосвојене о/ластиQ осим то!а, османски концепт од/ране по)ивао је на укљу)ивању велико! /роја локално! &ришћанско! 2ивља у од/рану територије, )име је реално /ила смањена потре/а за великим /ројем утвр3ења. 7ако, у 9оморављу у периоду "#$C+">%. !одине, постоје следећа утвр3ена места1 6ули), 6рушевац, Марково кале код 8рања и Iесава. (сманско утвр3ење 'ули"  поди!нуто је највероватније "#%. !одине, ради /оље! утвр3ивања линије од/ране изме3у медерева и Hолупца. 6ули) је имао велики зна)ај у од/рани северне !ранице од у!арски& упада у периоду до Мо&а)ке /итке "$A>. !одине. 9осаду 6ули)а "#E. !одине )инили су само муста&физи и азапи, док је "$">. !одину ова твр3ава до)екала са /ројнијом посадом, од који& су мартолоси, зен/ерекJије, кова)е и каменосека)а /или из редова српско!, вероватно локално! становништва. Муслимани *"" кућа- који су 2ивели у вароши, тако3е су вршили војну слу2/у. 9оред муслимана, у вароши је 2ивела !рупа ?стари& филуриJија@ *E кућа, осам нео2ењени& одрасли& мушкараца и једно удови)ко дома)инство, који су како је за/еле2ено ?дошли са стране@, и који су као и раније плаћали филурију. 8ероватно је да се ради о становништву са влашким статусом које је /ило пре/е!ло у . века 6ули) је имао до/ро ор!анизовану, стационарану посаду, која је заменила  раније присутне крајишке одреде. редином "E. века *">>$- Евлија Dеле/ија је прошао кроз 6ули) и оставио дра!оцена сведо)анства о из!леду ове твр3аве. 0ако је 6ули) за Евлију ?диван град

који лежи на једном зараванку на обали Дунава, има троструке бедеме, а зидан је од камена у облику петоугаоника@, он ипак уо)ава да је то стара потамнела твр3ава, са поцрнелим зидовима и капијама, која је местими)но и оштећена. 7урци су напустили 6ули) "E"E. !одине, после пада :ео!рада у руке =устријанаца.

ве до кона)но! пада Деспотовине *"#$C-, 'руева у који су 7урци први пут ушли )ак "%>, а затим поново "#"%. и "#A>, да /и !а кона)но освојили "#$$. !одине, 6рушевац је /ио седиште османско! крајишта према р/ији, те је сто!а /ио изузетно зна)ајан. Мало располо2иви& извора не допушта реконструкцију крушева)ко! утвр3ења у каснијем периоду. 6ако ни у једном попису 6рушева)ко! санJака из ">. века нема помена утвр3ења ни посаде, са великом си!урношћу се мо2е тврдити да у том периоду 6рушевац више није /ио утвр3ени !рад. 6рушевац је у ">. веку имао статус каса/е, у коме је "$">. !одине у/еле2ено AB# кућа муслимана према # куће &ришћана. 9одаци турско! !ео!рафа 5аJи 6алфе и путописца Евлије Dеле/ије из средине "E. века, сведо)е да је 6рушевац у том периоду, поред то!а што је /ио каса/а и седиште кадилука, тако3е представљао и јако утвр3ење, у коме Евлија  Dеле/ија на пример зати)е посаду од EB војника.

<твр3ење *арково кале код рања поди!нуто је у средњем веку, а народно предање !а везује за краљевића Марка. (сманлије су у ово утвр3ење увели своју посаду одма& након освајања "#$$. !одине. 7оком

">. века, а последњи са)увани

попис је из времена елима '' *"$>>+"$E#-, ово утвр3ење имало је !арнизон који је /ројао око тридесет људи, што се о/јашњава сталном опасношћу од &ајду)ије која  је /ила присутна у овом делу 9оморавља. < саставу твр3авске посаде из "$"C. !одине помиње се и имам, што указује на постојање Jамије у оквиру само! утвр3ења. Француски путник Mан 9алерн Форезјен прошао је овим крајевима "$A. !одине, и на високој планини у /лизини 8рања видео твр3аву која, како наводи ?из!леда веома стара@. 7о ипак не мора да зна)и и да је утвр3ење /ила

напуштено. Hласовити Евлија Dеле/ија не помиње 8рање, док проницљиви Ен!лез, др :раун наводи како је дошао у 8рање, ?које се налази на подно2ју /ре!а. Mдрело  је јако, а !рад њиме доминира и затвара пролаз@, те се на основу ње!ово! казивања не мо2е закљу)ити ништа о самом утвр3ењу.

Манастирско утвр3ење #есаву , 7урци су први пут заузели "#%C, а кона)но освојили "#$. !одине. 9рви подаци о саставу посаде ове твр3аве се2у у "#>E. !одину, када је у њој слу2ио диздар, ће&аја и AC муста&физа, од који& је један /ио &ришћанин, и који су сви у2ивали тимари у о/ласти :рани)ева. < састав !арнизона су још улазила и )етворица топJија, &ришћана, који су у замену за вршење слу2/е у2ивали два заједи)ка тимара. 0звесни свештеник Никон имао је о/авезу да даје два )лана посаде за слу2/у у твр3ави Iесава, а заузврат је у2ивао тимар са при&одом од A.E$ ак)и. < твр3ави су још 2ивели муселеми *&ришћани осло/о3ени  рајински& да2/ина у замену за вршење одре3ене ду2ности у твр3ави-, ци!ани+ !во23ари *пет људи-, каменоресци, дрводеље и !во23ари, њи& укупно ">, као и "# муселеми који су статус ?осло/о3ени&@ стекли ?предавши твр3аву Iесава@. < десет !одина мла3ем попису *"#E>-, наводи се да је манастир који је постојао у твр3ави Iесава претворен у твр3авски ма!ацин. Двадесети& !одина ">. века код твр3аве Iесава одр2авао се пазар, )ији се закуп није плаћао. < вароши је 2ивео Jемат муслимана *C кућа-, који су /или осло/о3ени пла)ања дела да2/ина, али са о/авезом да одлазе у ратне по&оде. лу2/у у твр3ави, поред посаде сли)но! састава као и у прет&одном периоду вршило је још и $ кућа села (рашје. Hодине "$C. Iесава се последњи пут помиње као утвр3ено место, да /и се у каснијим изворима она наводила као каса/а и средиште кадилука.

4еднако за)у3ени као и з/о! релативно мало! /роја утвр3ени& !радова, страни путници који су током ">, а посе/но током "E. века крстарили кроз српске земље и тако )есто /ивали у 9оморављу, запа2ају велики /рој паланки, мањи& утвр3ења из!ра3ени& од дрвета, земље и дру!о! сла/ије! материјала, опасано!  ровом и о/лепљено! о!радом од /рвана. 7урци су при/е!авали из!радњи овакво!

економи)но! типа утвр3ења у 9оморавњу у првом реду ради заштите од &ајду)ије. < овој о/ласти највећи /рој паланки /ио је из!ра3ен ду2 трасе ари!радско! друма. 9оред то!а што су се мо!ла /рзо из!радити, ова утвр3ења су се мо!ла истом /рзином, и /ез мно!о 2аљења и напустити. < паланкама је по правилу /оравила посада са заповедницима, а око њи& су се о/и)но стварале мале )аршије, које у слу)ају паланки у сливу три Мораве нису прерасле у већа насеља. < 9оморављу су за време османске власти постојале следеће паланке1 =лексинац, из!ра3ен током прве половине "E. века, коју први спомиње Француз 6икле ">$. !одинеQ :ато)ина, из!ра3ена "$C%. !одине по наре3ењу инан+пашеQ 4а!одина, у којој се паланка први пут помиње ">AB. !одине, али се )ини да није ду!о /ила активна, јер када туда пролази Евлија Dеле/ија *">>B-, паланка је запуштенаQ

6олари, !де је паланка

из!ра3ена током "E. векаQ 9араћин, у коме је по свему судећи паланке поди!нута на по)етку "E. века, пре ">A. !одине, која је спаљена током 8елико! /е)ко! рата ">C$. !одинеQ Iа2ањ, село које је услед сво! поло2аја на ари!радском друму још у ">. веку имало дер/енJијски статус, з/о! сталне опасности од &ајдука. 9аланка се у овом месту први пут спомиње "$C#+C$. !одине, али је највероватније из!орела, јер османски извори помињу из!радњу паланке и ново! &ана "$C+CC. !одине. 4ош ">C>. !одине, у Iа2њу је постојало утвр3ење палана)ко! типаQ и 5асан+пашина паланка *данашња медеревска паланка- поди!нута у /лизини мезре :ела рква у периоду "$>B+"$>>. !одине. 8ећина путописаца наводи да је паланка смештена на /рду, а Ен!лез R. :ар/ери /еле2и да је ово место ?ограђено палисадима или кољем, које је само једно за друго позакивано и улепљено@. Dетрдесети& !одина ">. века на месту српско! средњовековно! насеља Iавно!, 7урци ће са!радити Морава 9аланку, касније названу Sуприја.

еоска насеља /ила су преовла3ујући тип насеља у 9оморављу током )итаво! периода османске власти. еоска насеља имала су доминантану позицију у односу на све дру!е кате!орије насељени& места. На њима је по)ивао економско+ социјални и укупан друштвени 2ивот ове провинције. 9одаци о њи&овом развоју, вели)ини

/роју и структури становника !оворе о привредним, социјалним и

демо!рафским кретањима у овој о/ласти која су у разли)итим периодима имала и  разли)ит интезитет. (на су се одра2авала и на 2ивот села, њи&ово економско напредовање односно ста!нирање. (сновна подела сеоски& насеља у румелијском ејалету (сманско! царства, па и у медеревском санJаку, /ила је на царска *тј. она која су улазила у састав султаново! &аса- и тимарска. 0ако /и, условно ре)ено, мо!ло да се !овори о кате!орији манастирски& села, као што је на пример /ило село Доње ење, које је припадало имању манастира Iаваница, и оваква села се мо!у подвести под кате!орију тимарски&, јер су калу3ери Iаванице, на пример у2ивали тај посед у виду тимара, а не као неки дру!и о/лик својине. 9оред ове основне поделе постоји још неколико критеријума по којима је мо!уће извршити типоло!ију сеоски& насеља у 9оморављу, и то1 најпре по привредној функцији насеља, тј. основном на)ину привре3ивања и евентуалном специјалном статусу *ова подела се своди на истицање )ињенице да су села /ила сто)арска или ратарска, али се тако3е мора на!ласити да су постојала )итава насеља која су вршила слу2/е од посе/но! зна)аја за др2аву, као што су дер/енJијска, ула)ка, соколарска села и сл.-, по /роју становника, затим !ео!рафском поло2ају *од првенствено! је зна)аја /ило да ли су се налазила на неком ва2ном путном правцу или не-, као и по економској снази *да ли се у селу одр2авао пазар или пана3ур-. ледећи !оре наведену типоло!ију, у најкраћем се мо2е навести да су у сливу 8елике и 4у2не Мораве преовладавала ратарска насеља. На )итавом току 8елике Мораве, по попису из "#E>. !одине за/еле2ено је само једно сто)арско насеље, и то Kов)а у :рани)еву, у о/ласти Iесаве. то)арска насеља постојала су у сливу Gападне Мораве, и то од изворишта Gападне Мораве испод Hолије, ширећи се ка истоку, до ушћа реке Hру2е у Gападну Мораву. Мре2а сто)арски& насеља нај!ушћа је управо око изворишта Мораве до о/ронака 4елице, да /и затим од Dа)ка ка истоку та мре2а постајала ре3а, и испреплетана са ратарским насељима. На основу располо2иви& извора, мо2е се утврдити да је просе)на вели)ина насеља у 9оморављу у дру!ој половини "$. и ">. веку износила двадесетак кућа. Највеће је /ило село Милошевац, које је "#E>. /ројало A#A, а "$>B. !одине A%#

домаћинства, подељена у )етири ма&але. 8елики /рој становника у овом насеља мо2е се о/јаснити ње!овим специјалним статусом. Наиме, становници села Милошевац вршили су дун3ерску слу2/у за смедеревску твр3аву, а заузврат су /или осло/о3ени од ?шеријатских намета, намета текјалифи урфије и аваризи диваније@, као и намета звано! Jирми Jинајет и ресума на /урад. 6ако у каснијем периоду османска администрација није прецизно и редовно водила пописе становништва, није мо!уће пратити тренд у вели)ини сеоски& насеља у "E. и ". веку. Након :ео!радско! мира "E%C. !одине, просе)на вели)ина сеоски& насеља на територији :ео!радско! пашалука износила је "" кућа по селу, да /и уследио већ поменути талас демо!рафске о/нове, те ова о/ласт "B#. !одину до)екује са утростру)еним /ројем сео ско! становиштва. асвим је разумљиво, услед на!лашено! зна)аја ово! путно! правца, што су се у/рзано развијала она насеља која су /ила смештена ду2 трасе ари!радско! друма, који је великим делом водио долином Мораве. < тим насељима о)и!ледан је и пораст /роја муслиманско! становништва, што је наравно, проузроковало и из!радњу инфраструктуре својствене муслиманским насељима *Jамија, &ан, каравансарај и сл.-. 7ако је на пример, село 6олари, у коме је "#E>. /ило уписано само једно домаћинство, а "$">. !одине )ак имало статус мезре, двадесети& !одина TU' века до/илV своје сталне становнике, који су током )итаво! TU' века /или искљу)иво муслимани. < време Мурата ''' у 6оларима је /ило %% домаћинства. Даљем развоју 6олара допринела је из!радња паланке ">AB. !одине. 4ош један интересантан пример насеља које је "#E>. !одине улазило у састав &аса смедеревско! санJак/е!а, а које се налазило на ари!радском друму је село :ато)ина, које је "#E>. !одине имало A$ потпуни& и једно удови)ко домаћинство, да /и "$">. !одине /ило насељено искљу)иво власима, који су се /авили у!лавном вино!радарством и давали пуни износ пореза. (д те !одине, колико је познато, у селу се одр2ава и пазар и пана3ур. 6рајем двадесети& !одина у :ато)ини је 2ивело )ак >> породица, "$ пунолетни&, нео2ењени& мушкараца, као и два муслимана, као и #C влашки& домаћинстава. 9описи по)ев од "$%>. !одине /еле2е релативно мали /рој кућа у :ато)ини, а има индиција да је тридесети& !одина /ила )ак потпуно

напуштена. 0звесно је да се ово опадање /роја становника ово! села мо2е о/јаснити укидањем влашко! статуса у медеревском санJаку тридесети& !одина ">. века. (д дру!е половине TU' века расте /рој муслиманско! становништва :ато)ине, што је свакако у директној вези са исељавањем српско! становништва,  јер је османским властима морало /ити у интересу да села ду2 пута /уду до/ро насељена, па су ту доводили и смештали муслиманско становништво, )есто им дајући посе/на заду2ења. тановништво :ато)ине /ило је заду2ено да &рани поштанске коње. 9ораст муслиманско! становништва по)ев од двадесети& !одина TU' века, за/еле2ен је и у Kу)ици, седишту истоимене о/ласти. 7ако су у овом селу "#E>. у/еле2ене ## , а "$">. !одине >A српске куће, као и AA нео2ењена мушкарца. Rемат муслимана први пут уписан је у попису из "$A. !одине, и )инило !а је само $ кућа. 7и& !одине се и у овом насељу уо)ава пад /роја српски& домаћинстава, који је мањи за #BO + у/еле2ено је % потпуни&, > сама)ки& домаћинстава и један немоћни старац. ли)на ситуација остала је и током шезедесети& !одина TU' века. 6ао седиште на&ије, веома се развило и село :ован, у коме се тако3е јавља муслимански становништво, као и о/јекти исламске ар&итектуре. Ме3утим, :ован се ипак не развија у веће !радско насеље, тако да је током )итаво! периода османске управе у 9оморављу задр2ао статус села. (дре3ени /рој сеоски& насеља уз 8елику Мораву, која су се налазила на траси ари!радско! друма вршила су дер/енJијску слу2/у. (дма& након пада под османску власт, пазар и пана3ур у о/ласти 9оморавља др2али су се у већим насељима, по правилу у оним која су имала више од >B кућа1 9о2е!и, 4а!одини, 7рстенику, 6ра!ујевцу. Ме3утим, седамдесети& !одина "$. века, услед у)естали& у!арски& провала, уз попис 4а!одине, 7рстеника и 6ра!ујевца у/еле2ено је да се у њима некада одр2авао пазар, али да се више не др2и з/о! ?стра&а од непријатеља@, те да се њи&ово становништво раз/е2ало. <з попис села Mа/ара, на пример, у/еле2ено је ?Село Жабаре, држало је пазар и панађур, сада су  устали са својих станишта и населили се у границе села илиш!ани близу ораве у  "рани#еву@. < каснијем периоду пазарна места у 9оморављу постале су и зна)ајније постаје на ари!радском друму, као што је :ато)ина, на пример.

%. Етни)ка и социјална структура становништва

Етни)ки састав становништва 9оморавља у сеоским насељима током )итаво! периода османске власти /ило је &омо!ено, тј. р/и су )инили апсолутну већину. < !радским насељима, пак, владало је етни)ко шаренило, јер су у њима 2ивели 7урци, р/и, и!ана, исламизовани припадници разни& народа ју!оисто)не Европе. 7урака је, као што је већ на!лашено, /ило у саставу !арнизона, као и у појединим зна)ајнијим насељима *:ато)ина, 4а!одина, 6рушевац-. и!ана је /ило у 6рушевцу, 8рању и 9араћину. < 6рушевцу и 9араћину они су 2ивели у оквирима своји& посе/ни& ма&ала, док су у 8рању у/еле2ени као Jемат и!ана ме&тера N  војни& музиканата *"> кућа и A нео2ењена мушкарца-, који су за своју слу2/у у2ивали извесне пореске олакшице. Нај/ројнија !рупа и!ана *AA куће- 2ивела је у 6рушевцу. 6од ове !рупе мо2е се јасно пратити процес исламизације, јер су по)етком ">. века !отови сви и!ани који су 2ивели у 9оморављу /или &ришћани, да /и и& пописи из седамдесети& !одина ">. века /еле2или као муслимане. 8рло је илустративан пример и!ана који су "$EB. !одине пописани у 9араћину, а који носе имена1 Ме&мед син 7одора, Hрујо син Димитрија, =лија син Димитрија, =&мед син имеуна и 7одор син имеуна. Ме3утим, /ез о/зира на верску припададност и!ани су пописивани заједно, што није /ио слу)ај с а припадницима дру!и& народа који су припадала разли)итим конфесијама. <опште, процес исламизације &ришћанско! становништва у !радским насељима у 9оморављу, као и у )итавом 6рушева)ком и медеревском санJаку, одвијао се током )итаво! ">. века и "E. века. 8ише )инилаца утицало је да се овај процес интензивирао управо од тридесети& !одина ">. века1 померање !ранице (сманско! царства на север, у)вршћивање османске власти, као и развој муслимански&

верски&,

просветни&,

културни&,

до/ротворни&

и

дру!и&

институција. 9роцес исламизације на селу, иако присутан, није за&ватио веће !рупе становника, те је до краја османске власти /рој преверника у селима 9оморавља остао изузетно низак. 0сламизација на поморавско село, дакле, није сезала ду/око, нити је до/ила широке размере1 у већину села она уопште није продрла, а и она

села која су њоме /ила за&ваћена, само су делими)но исламизована. Није редак слу)ај исељавања муслиманско! становништва из поморавски& села, ради насељавања у насељима !де су муслимани /или /ројнији. 7оком ". века, талас досељавања 4евреја =шкеназија из Нема)ке у (сманско царство осетио се и у 9оморављу. 0стовремено са знатним повећањем /роја јеврејско! становништва у !радовима на Дунаву *:ео!рад, медерево, 8идин-, 4евреји се насељавају и ду2 ари!радско! друма, у долини Мораве, Нишаве и Марице.

оцијални састав становништва 9оморавља одликује, /арем у првом веку османске власти у овим крајевима, разли)итост друштвени& кате!орија, слојева и !рупа

становништва,

са

прецизно издиференцираним пореским

о/авезама.

Најопштија подела друштва у )итавом (сманском царству на аскер и  рају, примењива је, свакако, и на становништво 9оморавља, с тим што применом ове поделе свакако није завршена друштвена диференцијација становништва ове ре!ије. Друштвена структура становништва које је 2ивело у сливу три Мораве, условљена  је )ињеницом да је долина 8елике Мораве највећим делом улазила у састав медеревско! санJака, који је до освајања :удима *"$#"- и 7емишвара *"$$A- имао статус крајишта, те је и подела на друштвене !рупа /ила сло2енија. 9описи !радова садр2е податке о )иновништву, улеми, војницима, занатлијама. (д османски& функционера у !радским насељима у 9оморављу постојао је кадија у 6рушевцу, а још се поједина)но спомињу миралаји, војводе, на&ијски сераскери, ће&аје, диздари, алемдари, писари...(д ду&овни& функционера спомињу се мутевелије вакуфа, мудериси *професори-, муалими *у)итељи-, &ати/и, имами, мујезини, &оJе...Мно!и од муслимани који су 2ивели у !радовима /или су у војној слу2/и, као што сведо)и /елешка уписана уз попис домаћинстава у 6рушевцу "$%>. !одине1 $ве!ина муслимана који станују у споменутој касаби  уписују се као акин%ије& 'ошто постоји служба на граници, они одлазе и служе, а када настане свети рат, они увек у#ествују и све време су у акцији& (ни се труде да хватају лопове и разбојнике када се појаве у околини& )епрестано раде на о#ува*у и одбрани +арства& а своју службу ослобољени су од авариза-&

< !радским насељима у 9оморављу, као и у )итавој Iумелији, 2ивео је велики /рој занатлија1 кова)и, пушкари, терзије, о/ућари, мутап)ије, касапи, /акали, свећари, /ер/ери...< располо2ивим изворима тр!овци се посе/но не помињу, али постојање &анова и каравансараја у 6оларима, 5асан+пашиној паланци, :ато)ини, 4а!одини, 9араћину, Iа2њу, =лексинцу, посредно сведо)и о њи&овој делатности. < попису !радски& насеља спомиње се и !радска сиротиња, која је слу2ила у кућама /о!ати& !ра3ана, и о/ављала све !ру/е послове у !раду. 9осе/но су дра!оцени и занимљиви подаци о друштвеној структури сеоско! становништва, јер је историја села у 9оморављу историја ње!ово! становништва, као што је током )итаве османске власти на српском етни)ком простору историја села заправо историја српско! народа. рпско становништво 9оморавља највећим делом припадало је друштвеној !рупи раје, ?поданика@, који су се плаћањем &ара)а ?искупљивали@ за своју пасивну уло!у у доминантно муслиманском друштву. 5ара) *или Jизја како се ова о/авеза још назива у османским документима- /ио је ду2ан да плаћа сваки пунолетан, за рад спосо/ан р/ин, који није о/ављао војну или полувојну слу2/у. 9оред ове основне пореске о/авезе, српска раја плаћала је и испенJу *спа&ијску !лавницу, као и земљорадни)ке да2/ине на пољопровредне производе *ушур од 2итарица, ресум на ширу, поврће, воће, ресум на свиње, 2ировину, ов)арину, п)еларину, млинарину...-. Iаја је /ила о/авезна да плаћа и /аду&аву, која је о/у&ватала више нов)ани& да2/ина, казни, !ло/а и такси. < ратним временима раји је /ила наметана о/авеза плаћања да2/ина звани& аваризи диваније и текјалифи урфије, тј. др2авне порезе и намете као надокнада др2авни& издатака током ратни& дејстава. 7оком времена, то постају сталне да2/ине, које су у великој мери оптерећивале рају. рпске породице које су 2ивеле у 9оморављу у статусу раје имале су право да поседују наследни земљишни посед, који се називао /аштина. 9од /аштином се подразумевала земља намењена пољопривреди која се налазила изван окућја, и која се није мо!ла оту3ити, па се користила из !енерације у !енерацију. Gемљу која /и

ду2е од три !одине остала нео/ра3ена, /ез оправдано! разло!а, спа&ија је имао право да одузме кориснику и да додели дру!ом уз тапију. Да2/ине муслиманске раје /иле су знатно лакше, а тако3е поло2ај раје настањене у !радовима /ио је повољнији од оно! на селу. ласи, сло/одни сељаци сто)ари, представљају дру!у основну друштвену

!рупу српско! народа, које се након османски& освајања формирају у српском друштву. 8лашко становништво је као накнаду за вршење војне слу2/е у2ивало велике пореске олакшице, а тако3е је /ило и зна)ајан колонизаторски елемент, те сто!а и веома ва2ни за турску др2аву. < 9оморављу, влашко сто)арско становништво у!лавном је 2ивело у сливу западне Мораве. Pи&ов статус /ио је  ре!улисан посе/ним законским прописима, по којима су они /или ду2ни да дају од сваке куће један златник *филурију-, две овце *једна с ја!ње!ом и ован-, котур сира, три конопца и шест улара, мешину масла и једно! овна. 8ласи су /или ор!анизовани по принципу једна кућа N једна филурија N   један )овек за војни)ку слу2/у, а тако3е је постојала и о/авеза звана петница, !де је на сваки& пет кућа по један мушкарац одлазио у санJак+/е!ову слу2/у. 9омерање

!ранице

(сманско!

царства

према

северозападу

*"$A"-

проузроковало је и промену у статусу становништва са влашким статусом. 6ако се смањила потре/а за војницима, централна власт у 0стан/улу по)ела је да користи влашко становништво за насељавање пусти& места, као и за о/раду земље. До звани)но! укидања влашко! статуса у медеревском и 6рушева)ком санJаку, што зна)и и у 9оморављу, долази "$%>. !одине. 7ада велике !рупе влашко! становништва одлу)ују да крену даље, ка северозападу у потрази за новим крајиштима, у првом реду ка лавонији. (ни који су остали на територији р/ије, при&ватају рајински статус и пореске о/авезе. +ербен,ије су /или )увари опасни& места и прелаза на путевима. тојећи

на неком узвишењу стра2ари+дер/енJије су упадарајући у /у/ањ давали знак путницима да је пут /ез/едан. ем то!а, они су имали о/авезу да проширују и )исте тешка и каменита места и поправљају неке увале кроз које се тешко пролази, затим да секу дрвеће поред пута, као и да одр2авају и стра2аре поред мостова и скела, као и да !аје једно!, два или три поштанска коња, што је тако3е /ио задатак и

улак,ија. Дер/енJије су /или наору2ани лаким ору2јем1 ду!им штитовима,

копљима, /уздованима, стрелама, са/љама и пушкама, а своју слу2/у су вршили даноноћно. Gна)ај дер/енJијске слу2/е /ио је и у томе што су се на тај на)ин становници везивали за насеља у /лизини путева, која су увек /ила изло2ена већим опасностима од упада непријатеља, па је самим тим и њи&ова раја )ешће тра2ила заклон у селима удаљеним од !лавни& путни& праваца. :рој дер/енJијски& насеља у 9оморављу, на пример, растао је из деценије у деценију1 "#E>. !одине /ила су уписана све!а три *Kуковица, Миросава и Моштаница, да /и се у дру!ој половини ">. века њи&ов /рој повећавао великом /рзином, и то на целој ду2ини трасе :ео!рад+офија. На делу ари!радско! друма који је пролазио кроз 9оморавље, постојали су следећи дер/енди1 Kандол, 6олари, 5асан+пашина паланка, Iадовање, :ато)ина, До/роводица, Hра/овац, Kуковица, Мутиловац, Mа/ари, вилајнац, 4а!одина, Мијатовац, Iавно, :ра)ина, 9ретрковац, 9реде/ел, Iа2ањ, Sи)ина, :о/овиште, мољановац, :ујмир, Дра2евац, 7рнава и 8ртиште.

*остари  или упри,ије /авили су се одр2авањем скела и мостова на

Морави. Морава код Iавно! до/ија мост тек ">$. !одине, иако је путници који пролазе 9оморављем у ">. веку /еле2е као велику реку, која се у пролеће ни!де не мо2е прећи /ез /рода. Француз 6икле напомиње да је мост носио име султана Ме&меда, те да је /ио од дрвета, али веома лепо !ра3ен. :оље о/авештени Евлија  Dеле/ија тврди да је мост поди!ао Ме&мед+паша Sуприлић, те описујући прелаз преко моста куда је прошао на свом путовању из 4едрена у :ео!рад ">>B. !одине, примећује1 ?та ријека WМорава, Е.М.X , теку!и нагло, однесе дрвени мост, па су путници и намјерници присиљени да се превозе лађама и да тако подносе врло велике тешко!е@. < сливу 8елике Мораве скела је сао/раћала код Iавно!, !де је одувек /ио прелаз преко Мораве, као и код села 8укашиновца. 9релаз код Iавно! уписан је у најстаријем османском попису р/ије из "#E>YEE. !одине. 9ри&од од ње!а износио је A.#E ак)и и о/ављао се /родом. Dитав век касније, крајем ">. века за/еле2ено је да у овом послу становницима Iавно!

пома2у још и два суседна села, те да !одишњи при&од од ово! прелаза износи )ак "B.BBB ак)и. 9релазећи Мораву код Iавно!, анонимни пратилац /арона де 6орманена је за/еле2ио1 ? адржасмо се врло дуго да бисмо превезли наш пртљаг  зато што, на нашу несре!у, наиђосмо на велику гужву од кола, буду!и да су на том послу бродари били веома неспретни&@ кела код села 8укашиновца повезивала је ари!радски друм са споредним путем, највероватнијем оним који је водио ка 6рушевцу. Fездесети& !одина ">. века при&од од ово! прелаза износио је $.CC> ак)и, што сведо)и да се и овде одвијао !уст промет. 9ореске олакшице за своју слу2/у у2ивале су и улак,ије. који су се /авили !ајењем поштански& коња. <лакJијска села у 9оморављу /ила су смештена уз ари!радски друм. Pи&ов /рој се мењао у зависнос ти од периода, а и недоступност сви& релевантни& извора не допушта да се на)ини потпуни списак ови& насеља. (но што се са си!урношћу мо2е установити, то је да су мензил&ане у периоду "#$C+">%. !одине постојале у 6оларима, Kандолу, 6леновцу, Iадовању, :ато)ини, До/роводици, 4а!одини, :ра)ину, 9реде/елу, 9ретрковцу, Sи)ини, :о/овишту, 7рнави и 8ртишту. < !рупу са посе/ним статусом спадали су и оризари, сељаци који су радили на пирин)аним пољима. (ва кате!орија српско! становништва у 9оморављу постојала је током ">. века, а затим нестаје. 9ролазећи кроз 9араћин ">>B. !одине, Евлија Dеле/ија је за/еле2ио1 ? .ако је обрадива земља овог краја врло плодна, то  је овде раније успијевао пирина#& Стога би шехер могао бити богато мјесто&  .лима је заиста пријатна, а излетишта и ловишта обилна, али каква корист од свега тога када нико нема склоности за земљорад*у, па је земља остала пуста и  запуштена@. < кате!орије становништва који су у2ивали пореске олакшице спадали су и занатлије који су се /авили одр2авањем твр3ава, као што је /ио !оре наведен слу)ај са становништвом села Милошевца. истем повластица за становништво 9оморавља, као и 6рушева)ко! и медеревско! санJака у целини, није ду!о опстао. 8ећ је на!лашено да је влашки статус укинут "$%>. !одине, а затим су постепено олакшице одузимане !отово свим

кате!оријама становништва које су и& у2ивале. 4едини изузетак представљале су дер/енJије, )ија је слу2/а )ак до/ила на зна)ају, у условима по!оршања унутрашње! /ез/едности у арству, након све изразитије појаве &ајду)ије од краја ">. века. 7е промене довеле су до то!а да је српско становништво 9оморавља аустријску управу која је у овим деловима р/ије уведена "E". !одине до)екало са упрошћенијом социјалном структуром не!о што је то /ило одма& након османско! освајања медерева и кона)но! пада српске Деспотовине.

#. 9ривреда

(сновна подела привредне активности у 9оморављу током )итаво! периода османске власти, као и у )итавом арству, /ила је на !радску и сеоску привреду, које су се разликовале како по !ранама којима су се /авиле, тако и по структури  радне сна!е коју су мо/илисале.  о/зиром на већ истакнуту )ињеницу да су основу демо!рафски& и социјални& кретања у 9оморављу )инила сеоска насеља и становништво, сеоска привреда представљала је вековима доминантну привредну !раду. еоска привреда ослањала се у првом реду на пољопривреду, као на своју основну !рану, али су се у њеном оквиру одвијали и одре3ени о/лици занатства и тр!овине, као секундарни& делатности. 9ољопривреда је свакако /ила најзна)ајија и најпродуктивнија привредна !рада у 9оморављу за време османске власти. Највећи /рој раје 2ивео је на земљи и од земље. Gа привреду села, поред природни& услова *шуме, клима, котлине, итд. - веома ва2ан )инилац /ила је /ројност земљорадни)ко! становништва. <  раније време, када није /ило усавршени& пољопривредни& алатки, радне руке /иле су примаран )инилац пољопривредне производње. 9утници са запада који пролазе долином Мораве запа2ају, ипак, да су ју2ни делови р/ије, 7оплица и 6осово поље /оље о/ра3ени од предела уз ари!радски друм до Ниша. (д пољопривредни& култура највише су се !ајиле 2итарице1 пшеница, је)ам,  ра2, просо, зо/. Hајене су тако3е, али у мањој мери, индустријске /иљке попут лана

и конопља, од који& се у нашим земљама од давнина правило ру/ље и летња одећа. (д ма&унасти& /иљака !ајило се со)иво. 8ећ је напоменуто да је у долини Мораве у ">. веку !ајен и пирина). а)уване османске пописне књи!е из дру!е половине "$. и ">. века омо!ућавају да се утврде цене за поједине пољопривредне производе, као и да се прате њи&ове промене. Iаст цена пшенице, је)ма и проса /ио је већи од инфлације која запо)иње већ од двадесети& !одина ">. века, те она до "$>B. !одине износи #BO. 7ако је у периоду "#E>+"$>B. !одине цена поједини& 2итарица порасла )ак AE$O, што се мо2е о/јаснити повећаном потра2њом за овим производима, тј. њи&овим мањком на тр2ишту, а не само инфлацијом и падом вредности османско! сре/рно! новца, ак)е. Gависно од тра2ње, цена поједина)ни& производа, на пример пшенице расла је /р2е од цена дру!и& производа *је)ам, просо-. ве поменуте 2итарице користиле су се за људску ис&рану. 4е)ам су користили најсиромашнији слојеви, а зо/ само у крајњој ну2ди. (д сви& 2итарица *сем од зо/и- млело се /рашно, а од проса се правила и нека врста каше. 9оред 2итарица, у свакодневној ис&рани становништва веома је /ило заступљено со)иво. < непосредној /ези са производњом 2итарица је и постојање велико! /роја воденица у )итавом 9оморављу, на /рзим ре)ицама и потоцима. Gа разлику од средњовековне р/ије, !де воденице нису о/авезно подизане уз насеље, у османском времену воденице су увек пописиване у оквиру насеља. (д остали& култура, у нешто већем о/иму !ајена је винова лоза. 8инова лоза  је најинтензивније !ајена на манастирским имањима, у првом реду на имању манастира Iаваница, које је "$">. !одине у/еле2ено као вакуф, са !одишњим при&одом од )ак "".BBB ак)и. 9оред !ро23а, !ајило се и дру!о воће *ораси, крушке, шљиве-, али у мањем о/иму, у!лавном за ли)ну употре/у. Gа сопствене потре/е, домаћинства у 9оморављу !ајила су и тр2ишни вишак

поврће *купус, лук, репа, мрква-, док је евентуални

и воћа и поврћа изношен на веће пазаре на продају *нпр. у

6рушевац-. 9оморавље је свакако /ило и ре!ија !де је ри/олов /ио изузетно заступљен. (смански законски прописи из прве половине ">. века нала2у да ?од ловилишта

 рибе на реци орави део улова, који је као ли#но приход уписан сан%ак/бегу, износи половину уловљене рибе& (д риба уловљених у блатима, која су уписана спахијама  узима се ушур&@ Iи/а је /ила веома ва2ан састојак у свакодневној ис&рани становништва. Hајење свиња и употре/у свињско! места ислам је за/рањивао својим припадницима, али су &ришћани имали право да се /аве уз!ојем свиња и да и& користе за јело. 7ако је становништво 9оморавља !ајило свиње, за шта су давали да2/ине које су припадале тимарнику1 од сваке свиње једну ак)у у време клања. < релативно развијене пољопривредне !ране, којима се /авило !отово свако село у 9оморављу свакако спада п)еларство. Мед се користио у ис&рани уместо изузетно скупо! шећера, који се сматрао луксузном ро/ом. 8осак је тако3е /ио ва2ан производ за оно време, јер су свеће /иле најраспрострањенији вид расвете. Да2/ине од кошница улазиле су у састав спа&ијски& при&ода и наплаћиване су о св. 0лији, по правилу у новцу. еоска привреда у 9оморављу у периоду османске власти о/у&ватала је и делатност поједини& занатлија. 0звесно је да су се ти мајстори поред заната /авили и пољопривредном производњом, али су тако3е подмиривали потре/е сеоско! становништва за занатским производима. Најраспрострањенији /или су кова)и, а спомињу се, мада мно!о ре3е, и !рн)ари, ко2у&ари, папу)ари, шустери. < целини, мо2е се закљу)ити да је сеоска привреда у 9оморављу /ила ослоњена на сопствене ресуре, и у највећем /роју слу)ајева задовољавала је потре/е аутоконзумације. (д краја ">. века, када криза по)иње да на!риза основе османско! друштва, осећа се најпре ста!нација, а затим и опадање о/има пољопривредни& делатности у 9оморављу. весни стања у арству, !де је сваки тр2ишни вишак одузиман да /и се задовољиле потре/е војске или о/ез/едило редовно сна/девање престонице, српки сељаци у 9оморављу производили су само онолико &ране, колико им је /ило неоп&одно за сопствене потре/е. 9ол Iико записао је приликом сво! путовања кроз р/ију ">>$. !одине1 ?0урци своје поданике не цене више него што #овек цени свога вола или магарца, само за ноше*е терета и обавља*е ропских послова&@

Експлоатисани преко сваке мере, српски сељак /е2ао је са села у !рад, настојећи да о/ез/еди се/и основну е!зистенцију.

Hрадска привреда у 9оморављу по)ивала је на тр!овини и занатству. 0ако у овој о/ласти није /ило највећи& муслимански& !радски& насеља са статусом ше&ера, и на њеним тр!овима одвијала се 2ива тр!ова)ка делатност. На основу са)увани& законски& прописа за 6рушевац и 6ули) из ">. века, закљу)ује се да се тр!овало 2итарицама, ри/ом, стоком, вином, маслом, медом, сиром, сољу, салом, зејтином, маслинама, јајима, воћем, поврћем, ов)ијим ко2ама, производима од !во23а, одевним предметима, сукном, )о&ом, ланеним платном, дрвима за о!рев, даскама и дрвеном !ра3ом, дрвеним лопатама лу)ом, катраном. 9утујући из офије ка медереву ">>". !одине, Евлија Dеле/ија је /оравио у 6рушевцу, у коме зати)е ?три мала и један велики тргова#ки хан@. ?(вдје има свега сто педесет ду!ана@, наставља даље Евлија, ?али нису грађени од тврдог  материјала нити су наро#ито лепијепи него су ве!ином грађени од дрвета@. Gапа2ајући интересантне дрвене /ардаке, Евлија исти)е да ?на #аршији и на базару нема много друге робе@. 9оред ари!радско! друма, промет ро/ом се одвијао и реком Моравом, која  је у то време /ила пловна све до Ниша. 6ако се ро/а преносила Дунавом узводни и низводно Моравом, у кануну за твр3аву 6ули) из "$">. !одине прецизиране су да2/ине на ро/у која Моравом сти!не до Дунава. 7ако, османски законодавац је одредио да ?ако се са /рода који присти2е Моравом изнесе товар пре не!о што /род сти!не до Дунава, од /рода се узимају две аспре, једна од њи& је капуданова, а једна санJак+/е!ова. =ко је оно што /род доноси вино, узима се петнаест аспри. (д врећа се узима по једна аспра.@ Gатим, одре3ено је да ?ако /род до3е Моравом до Дунава, за /е!лук се узима дванаест аспри, а за санJак+/е!а петнаест аспри@. 9осе/но је одре3ено да се од свако! /рода давало по )етири ак)е за да2/ину звану  ртина, која је постојала искљу)иво у твр3ави 6ули), а која је представљала надокнаду за услу!у коју су /родовима )инили дунавски азапи, који су код 6ули)а извла)или /родове који су дотле сти!ли Моравом.

Iе)ни ток Мораве, као и Дунава уосталом, користио се тако3е, у ратним временима, за транспорт тешко! наору2ања, као и велике коли)ине провијаната.

$. Манастири 9оморавља

< ду!им вековима османске власти у 9оморављу, као и на целини српско! етни)ко! простора, једина српска средњовековна институција која је опстала и која се старала о о)увању српско! национално! корпуса, вере и традиције /ила је рпска православна црква, )ија се делатност одвијала у веома тешким околностима. рквени прваци морали су да пока2у мно!о умешности, дипломатске спретности, па и лукавства да о)увају ду&овно јединство српско! народа. Iад 9ећке патријаршије звани)но је о/новљен султанским актом из "$$E. !одине, мада је и у веку који је прет&одио том )ину српска православна црква, иако /ез своје сопствене ор!анизације, /ила утицајан фактор историјски& з/ивања у српским земљама. рпска православна црква /ила је од само! успостављања османске власти у српским земљама уклопљена у њене основне постулате. 9равославни верски по!лавари у периоду након о/нове 9атријаршије /или су у суштини султанови вазали, који дсу /или од!оворни за стање у својој цркви, и највећим делом за покорно владање своје пастве. < царству изразито исламско! карактера, какво је /ило (сманско царство, &ришћанским поданицима, ме3у којима и православним р/има, /ило је дозвољено сло/одно

исповедање

вере, уз услов

да

ни)им

не

у!ро2авају

осећања

?правоверни&@ тј. муслимана. Дакле, /ез о/зира на ре)има исказану верску толеранцију, &ришћани су у (сманском царству /или !ра3ани дру!о! реда, који су морали да поштују )итав низ о!рани)ења од о/ла)ења, па до за/ране употре/е црквени& звона и из!радње нови& цркава и манастира. <колико /и проценили да то по!одује њи&овим интересима, представници централне власти нису презали и да промене намену сакрално! о/јекта, па је тако уз попис села Доња рвена тена, уз које је "#>E. !одине уписан и манастир Манасија, десет !одина касније у/еле2ено  је1 ? анастир који се налази у тврђави 1есава на овом тимару нико не поседује&

0врђавски је магацин@. < документима из дру!е деценије ">. века не помиње се више ма!ацин, али помен имама и &ати/а уз помен ово! манастира недвосмислено сведо)е да је у манастиру тада постојала исламска /о!омоља. < време аустријске власти, услед експлозије /арута разорена је припрата, па је са!ра3ена нова, освећена "E%$. !одине. Након :ео!радско! мира, османска посада се опет враћа у Iесаву, за коју је "BB. !одине за/еле2ено да у манстиру седи диздар. 0пак, с о/зиром да су се налазили на великој удаљености од !радски&, а )есто и сеоски& насеља, српски манастири /или су најмање изло2ени удару османске политике према неисламски& сакралним о/јектима. (туда је велики /рој српски& средњовековани& манастира опстао током ду!о! раздо/ља османске владавине и наставио свој 2ивот до наши& дана. (/ласт 9оморавља, са својим црквама и манастирима, у том по!леду није представљала никакав изузетак. Најзна)ајнији манастири у 9оморављу у периоду раздо/ља османске власти поред већ поменута Iесава *Манасије-, /или су 6опорин, Iаваница и Lу/остиња. Gа ове манастире мо2е се изнети општа констатација да су и током османске власти успели да одр2е своја имања, мада у знатно мањем о/иму не!о што је то /ило у српској средњовековној др2ави. <право историја манастира Iаванице нај/оље илуструје поло2ај не само српске цркве, већ и )итаво! српско! народа под османском влашћу. 6алу3ери Iаванице, прите2авали су "#E>. !одине тимар, са ко!а је при&од износио >.BCA ак)е, !де су поред испенJе, најва2није ставке /или ушури од вино!рада и пшенице. 6алу3ери Iаванице /или су осло/о3ени плаћања &ара)а и испенJе. Gаузврат, они су имали о/авезу да опреме два оклопника !одишње и да и& пошаљу у војни по&од. 7оком ">. века, при&од тимара калу3ера Iаванице се смањивао, па су за време елима '' *"$>>+"$E#- /или прину3ени да откупе своје имање, укљу)ујући и  ризницу. < дру!ој половини "E. века, манастир до/ија редовну материјалну помоћ од влашки& војвода, а ">EA. !одине о/новљене су ћелије под кулом кнеза Kазара. 7оком ратни& дејстава ">+">C". Iаваница је паљена, пља)кана и на крају запустела. Pени монаси су са патријар&ом =рсенијем ''' кренули пут севера и настанили су у ент =ндреји, да /и се ">CE. !одине вратили у рем и настанили у

манстир 8рдник, који се од тада назива и Iаваницом. (/нова манастира у 9оморављу запо)ела је "E". !одине, али су је 7урци поново запалили у рату "E. !одине. Неду!о затим је поправљана, а на њеној о/нови радили су и 6ара3ор3е и Милош (/реновић. (но по )ему се о/ласт 9оморавља разликује од остали& делова српско! етни)ко! простора јесте десет манастира у у (в)арско+6а/ларској клисури, од који& су сви, осим 8аведења, )ију из!радњу ле!енда приписује тефану Немањи и ње!овом сину ветом ави, док !а историјски извори први пут спомињу "#$A. !одине, и <спења и 0лиња, који су новије! датума, из!ра3ени у "$. и ">. веку, када су 7урци већ за!осподарили 9оморављем. 7ра2ећи усамљена места, удаљена од османски& административи& и привредни& центара, монаси су се склонили у ове прелепе пределе у меандрима западне Мораве, уронивши у /ескрајно зеленило околни& шума. < овим манастирима није се само )увао и ширио ду& ветосавља, већ су имали велики зна)ај и у развоју народне свести, описмењавања и српске културе. Манастир :ла!овештење истори)ари уметности, као и /ројни посетиоци рпске вете Hоре како се )есто назива овај део 9оморавља, сматрају најлепшим ов)арско+ка/ларским манастиром. Манастир је из!ра3ен ">B". !одине, на темељима старе цркве, као мало, али складно !ра3ено и пропорционално здање са дрвеним тремом пред улазом који штити фреске насликане на спољашњем западном зиду цркве. Фреске је ">%A. !одине насликао непознати, сасвим извесно, локални мајстор, )ији се стил одликује изра2еним смислом за о/ликовање фи!ура, као и ода/иром мирни& и склади& /оја. 9осе/ну вредност ово! манастира )ини иконостас из исто! времена са лепим иконама и посе/но рез/ареним украсима ме3у којима се исти)у два змаја под крстом.

II Поморавље од избијања еликог !е"ког #ата (1$%&) до Првог српског устанка (1%/4)

Iато/орни велики везир 6ара Мустафа+паша кренуо је по)етком ">%. !одине на )елу османске ордије у њеном последњем по&оду у централну Европу. ан улејмана 8ели)анствено!, заузимање :е)а, распршио је неуспелим по&одом окрутни и неспосо/ни султан Ме&мед 'U *">#+">E- и ње!ов преам/ициозни велики везир. 9ораз под :е)ом представљао је само увод у рат који ће се водити )итави& шеснаест !одина, и који ће оставити трајне последица на даљи ток историје српско! народа. :оравећи те исте !одине у манастиру Никољцу под 6а/ларом, патријар& =рсеније ''' је записао1 ? 2 в та лета беше велико зло по всеи  земљи от амире султан/ехмеда и велика нужда обдржаше христиански род&  "еху велики сурсати и намети по всеиу землји, и јако гредеху по мору и по суху все силе измаилские летуше јако змие крилате на славно град "е#, но 3оспод грдим противит се тшт 4празних руку5 взврати се, а војску му сву 6гри ма#у предадоше&  2 бист велика нужда по всеи земљи@. Дешавања у 9оморављу од аустријско! освајања :ео!рада септем/ра ">. !одине до поновно! турско! заузимања :ео!рада окто/ра ">CB. !одине су, према оценама истори)ара то! периода српске историје, /ројнија и зна)ајнија не!о у два прет&одна века османске управе у српским земљама. Два пута ће у том релативно кратком раздо/љу осваја)ке војске, најпре аустријска, а затим османска прећи кроз 9оморавље, палећи села, пља)кајући и у/ијајући народ, уништавајући цркве. (д/ацивши 7урке под :е)ом, =устријанци су ">#. !одине кренули у контранапад, освајајући . !одине =устријанци су освојили :ео!рад, преносећи терет рата на р/ију. 0з :ео!рада, аустријска војска се ка ју!у креће у три правцу, низ Дунав, западном р/ијом од Fапца према <2ицу и ари!радским друмом кроз 9оморавље. 9ора2ена османска војска, у расулу и осветни)ком /есу з/о! тешко! пораза, сејала

 је стра& по 9оморављу, остављајући за со/ом з!аришта и смрт. 9овла)ећи се од :ео!рада према Нишу, 7урци су спалили низ насеља и у/или око "ABB р/а. (стао  је за/еле2ен зло)ин који је по)инио 4е!ен (сман+паша, турски одметник, који је са својим најамницима крстарио земљом, пустошио насеља, пља)као. < немо!ућости да реши овај про/лем, 9орта !а је узела у своју слу2/у, !де је )ак досе!ао ран! /е!лер/е!а Iумелије. < тешкој ситуацији, 4е!ену је поверена и од/рана :ео!рада. 9осле /екства испред :ео!рада, 4е!ен је сти!ао у медерево, !де се задр2ао два дана, колико му је /ило потре/но да !а опља)ка и спали. Gатим прелази у медеревску

9аланку,

одакле

проду2ава

за

Ниш.

=устријанци

заузимају

9о2аревац, и из помоћ српско! становништва !раде мост на Морави. Iешен да се освети р/има, 4е!ен креће са својом војском долином Мораве до села До/ранице, !де је у манстиру у/ио BB+CBB стари& и немоћни& лица у з/е!у, док је оне младе и у пуној снази одвео у ропство. <з пут је спалио "$B српски& села са комплетном летином, а стоку одвео. ентралној власти у 0стан/улу постаје јасно да се &итно мора нешто предузети ако не 2еле да из!у/е све своје европске поседе. 9рви корак у тим правцу /ио је &апшење и у/иство 4е!ен (сман+паше, највеће! унутрашње! непријатеља, марта ">C. !одине. амо дан након што је 4е!енова !лава донета у 4едрене, султан улејман '', који је на престо ступио ">E. !одине, окупља војску за по&од ка северу. 0 док се султан заносио плановима о заузимању :ео!рада, =устријанци планирају да заузму Ниш и Никопоље. Hлавнина царске војске /ила је сконцентрисана изме3у медерева и медеревске 9аланке. Gамисао аустријске команде /ила је да војска кроз два ду/ока клина продре кроз непријатељску територију1 уз Мораву и Нишаву према офији, и уз Мораву до 6осова 9оља, а затим ка 4адранском мору. 9оморавље је постало позорница о!ор)ени& суко/а две војске. < 2ељи да што лакше и /р2е савладају Мораву, =устријанци су распола!али са $B понтона на колима. 6рајем ав!уста ">C. !одине, 7урци су тешко пора2ени на Морави, код села Hра/овца. =устријанци незадр2иво напредују према ју!у, заузимају Ниш и настављају са продором у два правца. Енеј илвије 9иколомини допире до копља, које осваја окто/ра ">C. !одине.

0пак, срећа на /ојном се окреће, 7урци успевају да консолидују своје редове и

да осна2е

др2авне

финансије. 9о)етком

">CB.

!одине,

наносе

пораз

=устријанцима код 6а)аника, што представља увод у њи&ову контраофанзиву према северу, у којој ће још једанпут тешко страдати српско становништво најпре 6осова, а затим и 9оморавља. < 2ељи да спре)и катастрофу, аустријски цар Kеополд ' успева да на!овори Kудви!а :аденско! да преузме команду над војском. (н сти2е у :ео!рад ав!уста ">CB, и одма& затим сазива саветовање !енерала у 4а!одини. =устријанци повла)е посаде са ју!а р/ије *Kесковац, 9рокупље-. Ниш пада под ударом силовите османске војске. 7урке више ништа не задр2ава да на јуриш крену ка :ео!раду. На свом по&оду ка :ео!раду, велики везир Фазил Мустафа+паша Sуприлић напао је медеревску паланку, и посекао цео !арнизон. На јуриш је заузето и медерево, !де је по/ијена посада од A$B људи. 9ут ка :ео!раду /ио је дефинитивно отворен. 9ад :ео!рада у турске руке . окто/ра ">CB. !одине /ио је најте2и морални пораз =устријанаца у овом рату. ултан се тријумфално вратио у ари!рад, у уверењу да новосте)еном сна!ом и поуздањем мо2е повратити у %. !одине. 9оновно османско заузимање средишни& делова :алканско! полуострва пратила је сурова турска одмазда над српским народом. На удару се нашао и патријар& =рсеније ''', који је у последњем тренутку успео да по/е!не из 9ећи, спасивши само мањи део манастирски& дра!оцености. Gа патријар&ом је кренуо и народ )ији се /рој путем преко Ново! 9азара и туденице све више увећавао. 7име  је по)ела 8елика ео/а р/а, један од кљу)ни& до!а3аја у )итавој историји српско! народа. 9о)етком марта ">CB. !одине, 9орта решава да предузме мере да заустави исељавање народа, те издаје ферман о о/устављању покоља у повраћеним о/ластима. 9осле покоља у Нишу, када по)иње да се расељава и становништво 9оморавља и северне р/ије, 9орта у дру!ој половини септем/ра позива ?становнике села на путу од )иша ка "еограду, сеоске старешине и попови који су прешли на сремску страну и све становнике Срема@ да се врате на своја напуштена

о!њишта. :ез о/зира на ово свакако закаснело реа!овање централне власти у 0стан/улу, /рој становника у )итавој р/ији, до :ео!рада, вишеструко је смањен. До :ео!рада народ је стизао од први& месеци ">CB. па све до јесени исте !одине. 9рве !рупе кренуле су са 6осова, затим из прешевске, кумановске и кратовске о/ласти, па из краја око 6а)ани)ке клисуре, Ново! 9азара, 8рања, а затим се придру2ило и становништво 9онишавља и 9оморавља, неки& делова исто)не р/ије, Fумадије и шире околине :ео!рада. 0з/е!лице су се )амцима пре/ацивали преко аве и Дунава до по)етка окто/ра, када је :ео!рад понов пао у турске руке. На 2алост, до данашњи& дана није нам познат /рој из/е!лица из 9оморавља који је напустио своју земљу и отишао у непознато, тра2ећи си!урност и минималну е!зистенцију, док се укупан /рој становника р/ије који је у овом ми!рационом таласу напустио своја о!њишта процењује на >B.BBB+EB.BBB људи. 8елики :е)ки Iат је и даље /еснео, али =устрија више није имала сна!е да предузме офанзиву ју2но од аве и Дунава, па се ратовање пренело на :а)ку, рем и лавонију. 0пак, све до склапања 6арлова)ко! мира ">CC. !одине територија 9оморавља је представљала ?дру!и фронт@ у позадини турске војске. рпске )ете у C#. на )елу српски& )ета из CC. !одине, 9оморавље се поново нашло у поло2ају !рани)не о/ласти. Наиме, одред/ама ово! мира, (сманско царство !у/и све територији преко аве и Дунава, осим 7емишварско! :аната. (д то! тренутка суштински по)иње ме3ународна подела (сманско! царства, која ће у)инити крај османској владавини у Европи, =зији, и =фрици. 0пак, 6арлова)ки мир /ио је само по)етак ду!а)ко! и оз/иљно! урушавања ?/олесника на :осфору@, како су западни савременици називали

(сманско царство. 9ред српским народом у 9оморављу, и шире на )итавом српском етни)ком простору стајала су нова искушења. Новоуспостављеном османском административном поделом из ">E. !одине основан је :ео!радски пашалук, у који су )итавом ду2ином ушли сливови 8елике и Gападне, а делом и 4у2не Мораве. Hлавна сао/раћајна артерија арства, ари!радски друм о/ез/е3иван је системом паланки. Највећи др2авни при&од у овој о/ласти /ио је 3умрук *царина-. < подру)је /ео!радско! 3умрука потпадале су све скеле и прелази на ави, Дунаву и 8еликој Морави. < 3умрук су улазили и при&оди од !радски& тр!ова и др2авни& монопола. (/ласт 9оморавља, исцрпљена ратом тешко се опорављала. 6риза која све ду/ље за&вата (сманско цартво о!леда се у &аоти)ном стању у јањи)арској и спа&ијској ор!анизацији. Dитлук са&и/ије су !ра/иле земљу и претварале је у наследна имања, док је раја остајала /ез своји& /аштина, те је о/ра3ивала ту3у земљу под најнеповољнијим условима. 8езу изме3у српске раје и османски& власти у 9оморављу, и )итавом 9ашалуку, )инили су, по давнашњој традицији на&ијски и сеоски кнезови, који су сара3ивали са османским властима и одре3ивању и наплати пореза и да2/ина. 0нституција кнезова, о/новљена после ">CC. !одине, у великој мери је у/ла2ила заоштреност изме3у власти и српске раје. (ви народни представници, постали су !арант њи&ове /ез/едности пред централном власти. 6арлова)ки мир представљао је само увод у ?ратове за р/ију@, који 5а/з/уршка монар&ија и (сманско царство воде на српском етни)ком простору у ". веку. < овим ратовима, р/и су и ратници, и таоци, и 2ртве. Нови ратни суко/ из/ио је "E">. и трајао до "E". !одине. (во! пута, =устријанци нису ратовали ју2но од аве и Дунава, па је 9оморавље остало ван директни& ратни& дејстава, али је склапање 9о2арева)ко! мира "E". !одине донело велике промене у ор!анизацији власти у 9оморављу. Наиме, по одред/ама ово! мировно! у!овора, који представља највећи успе& =устрије у њеним те2њама да успостави своју власт над /алканским народима, аустријско+османска !раница ишла је од 6арпата, реком (лтом до Дунава, затим уз Дунав до 7имока, па уз ову  реку до Gаје)ара, одакле је у ју!озападном правцу преко планина стизала на Мораву

код Sићевца, за&ватала талаћ, па је уз Gападну Мораву ишла нешто западније од  Dа)ка, који је припао =устрији. 8елики део 9оморавља нашао се под аустријском влашћу. =устријски слу2/ени документи из то! периода називају делове српско! етни)ко! простора који су се нашли под њи&овом управом ?6раљевином р/ијом@, док је земља даље подељена на дистрикте. (/ласт 9оморавља улазила је у састав 4а!одинско!, 9араћинско!, талаћко!, Dа)анско! и Iесавско! дистрикта. =устријска управа у р/ији,а тиме и у 9оморављу, /ила је веома лоше ор!анизована и неефикасна. Dиновници су вршили насиља и /или корумпирани, финансијска и економска политика спрово3ене су у складу са интересима аустријске управе, док је народ /ио преоптерећен да2/инама. =устријанци су покушали да остваре доминацију и у црквеном 2ивоту . < овом периоду, јасна су настојања наметања уније са католи)ком црквом, па су )ак и аустријске школе у р/ији /иле подре3ене том циљу. рпски народ није мно!о о)екивао од аустријске управе, али се ипак надао да ће имати више права не!о под 7урцима. Ме3утим, )ини се да се =устрија није /ила заинтересована за по/ољшање поло2аја оно! дела српско! народа, који је дошао под њену непосредну власт. 8идевши да за време аустријске власти није /ило позитивни& резултата, српски народ се о/ратио Iусима за помоћ,који су доста допринели о/разовању српско! народа. < том периоду, руски утицај се у првом реду осећа у књи2евности и уметности. 9ериод аустријске управе у 9оморављу *"E"+"E%C- представља прекид у историји турске власти над српским народом. р/и су аустријску власт до)екали са пуно ентузијазма и уверења да ће она донети мно!о то!а позитивно! и допринети о/нови српске националне др2аве. 0пак, показало се да тај оптимизам српско! народа није имао велико! основа. рпски народ, разо)аран, није узео велико у)ешће у рату "E%E+"E%C. !одине. =устријска војска још једанпут се спушта ју2но од аве и Дунава, и кроз 9оморавље !ра/и према Нишу, који осваја у лето "E%E. !одине. 0пак, осокољени з/о! аустријско! пораза под :ања Kуком, 7урци крећу свом силином и на фронту у

р/ији, те пре истека "E%E. !одине =устријанци !у/е 8идин, Ниш, 6рушевац, медерево...7ок рата се преноси на север. Након /итке код Hроцке, јула "E%C. !одине, =устријанци се повла)е из :ео!рада и при&ватају одред/е :ео!радско! мира по коме су =устријанци из!у/или све оне територије у р/ији, Малој 8лашкој и :осни, које су стекли "E". !одине. 9оморавље је поново под 7урцима. Gанимљиво је да још док је османска војска /ила у Нишу "E%. !одине, српски народни прваци склапају споразум са 9ортом о мирном при&ватању турско! поданства. Мисао о споразуму са српским народом потекла је од видинско! сераскера 0ваз+/е!а, родом из 4а!одине. леде једнако тешке !одине за српско становништво 9оморавља... Финансијска криза у арству проузрокује све те2е о/лике злоупотре/а над рајом, све више јањи)ара отима сеоске /аштине, постављајући се у поло2ај )ифлук+ са&и/ије, земља је пуста и недовољно о/ра3ена. 0 српска црква дошла је под удар др2авно! терора, па је "E>>. !одине укинута 9ећка патријаршија. Мир је потрајао педесет !одина. Hодине "E. аустријске трупе поново планирају да заузму :ео!рад, што им не полази за руком, те настоје да му пресеку везе са Нишем и :осном, не /и ли тако остварили свој циљ.
Мораве до Дрине. Iатовали су и &ајдуци, ме3у којима и 6ара3ор3е 9етровић. Pе!ова )ета продрла је до 6рушевца, =лексинца, Ново! 9азара, јенице и 8ише!рада. <опште, највећи терет ово! рата понели су српски фрајкори који током "EC. !одине осло/а3ају 9о2аревац, Sуприју, 4а!одину, 9араћин, 6арановац и 6рушевац, у коме је о)ишћена и црква кнеза Kазара, која је 7урцима слу2ила за смештај коња. 9о)етком "ECB. !одине 7урци су наставили да окупљају своју војску. 9родором до =лексинца зауставља се наступање Ми&аљевићево! фрајкора у оквиру аустријске војске у р/ији. 7урци крећу у јак напад. =устријанци при&ватају мир, који је склопљен ав!уста "EC". !одине у /у!арском !раду виштову, по принципу Z[\[]Z ^]V+а, при )ему је =устрија напустила р/ију. р/и су се осетили разо)арано и издано. =устрија је 2ртвовала р/ију, остављајући р/има или да се покоре 7урцима или да се преселе у њене земље. <пркос несрећном завршетку, овај рат оставио је мно!о позитивни& последица на даљи историјски развитак српско! народа, не само у 9оморављу. На )ело српско! народа из/иле су зна)ајне ли)ности из редова о/оркнезова, свештеника и тр!оваца, ра3ају се о/риси српско! национално! про!рама, а кроз  ратовање фрајкора и )етовање &ајдука сте)ена су неоп&одна војна искуства за завршну /ор/у осло/о3ења од 7урака. 6ако је записао 8ук т. 6араJић, ?од .о#ине крајине буна у Србији по#етак свој има@.

0 сам османски султан елим ''' *"EC+"BE- увидео је неоп&одност  реформи у арству, а пре све!а на територији :ео!радско! пашалука, која је, /удући !рани)на, имала изузетан зна)ај у од/рани )итаве османске др2аве. Gа време рата последње! рата са =утријом "E+"EC", 9орта се уверила да су њени поданици отишли на страну =устрије з/о! то!а што су патили од јани)арско! насиља и да је ову ва2ну !рани)ну о/ласт мо!уће умирити само ако се уконе узроци

незадовољсва

српско!

народа.

7о

се

мо!ло

постићи

искљу)иво

при/е!авањем радикалним средствима1 заво3ењем реда код !радски& посада и коренитим реформама у самом :ео!радском пашалуку, а тиме и 9оморавља.