-
р
а
и
и
р и б л и ж
а
а в а ју ју
ђ
б
л и
е
и
се
в е н
а
в о
д
р
м
п
и
о
Ш
о
а
е и зр е ц и в о ј с л а в и
е в а ју ћ и
л а г о с л о
с
м
с и ,
у
д а м
и
,
м
I .
,
Х
р и с ш
а .
н о к ,
о с п о д е ,
з а у в е к .
риче о
ђ ел и м
А Н Т О Л О Г И Ј А Издавач ПЕТРОВГРАЛ За издавача
и о с ла в
а н чи ч
+
ПРИЧЕ О АН ЂЕ ЛИ МА
П р и р ед ед и о
и ос ав
а н чи ћ
П Е Т Р О В Г Р А Д 20 04.
Садржај а р ац
ои
В Е Л И К И ЈЕ Б О Е ........................................................................ .......................7
ет и
л ад и а Н и о л а ј
Б И Б Л И ЈС К Е Т Е М Е ................ ...................... ............. .............. .............. .............. .............. .............. .............. .............. .............. ......... .. 55 Ж И В О Т П О С Л И ЈЕ Ж И В О Т А (И скуст скуства ва православни православни х хри ш ћ ана)...................................................... 68
и Ниф он П О Д В И Ж Н И К М Е ТЈУ Е П И С К О П И М А ............................................106
и
е т ари е Ет нс и
ЗЕ М А Љ С К И А Н ТјЕ ТјЕ О —Н Е Б Е С К И Ч О В Е К .......... ................. .............. .............. ............. ........162 ..162
а р а ц П а јсјс и е и с т а р а ц П о р ф и р и П О У К Е Б О Ж А Н С Т В Е Н Е Љ У БА В И ....... .............................................170
и л и а н о с П а п а д о п ул о С Т А РА Ц ЈА К О В .................................................................................. ........ 173
ет и
л ад и а Н и о ла ј
М О Л И Т В Е Н А ЈЕ ЗЕ Р У ................. ........................ .............. .............. .............. .............. .............. .............. ............. ............179 ......179 С Т А Р Е Ч Н И К ........................................ .............................................. ...........185 У О Ч И Д РУ ГО Г Д О Л А С К А Х Р И С Т О В О Г..............................
р о т о ј р еј о н с а н т и н О
199
ро с и
С П А С Е Њ Е ЈЕ У Н А Ш И М РУ К А М А ...................................................202 Р А Д О С Т И М О ЈА , Х Р И С Т О С В А С К Р С Е .............. ..................... .............. .............. ..............206 .......206
ве
е ни Р о д и он
р оГ р ад с
Љ У Д И И Д Е М О Н И .............. ..................... .............. .............. .............. ............. ............. .............. .............. .............. .............. ........211 .211 П О С Л Е Д Њ А В РЕ М Е Н А Д А Н А С ........................................................228 С У ЗЕ ЗА С В Е Т .............................................. ............................................. .. 231
и
р а и м В и р иц и
Б Л А Г О С Л О В Љ У Б А В И .............. ..................... .............. .............. .............. ............. ............. .............. .............. .............2 ......2 36
и К о зм зм а Е т о л с и П О У К Е И П Р О Р О Ч А Н С Т В А ............ ................... .............. ............. ............. .............. .............. .............. ...........247 ....247
р о т о је ј е р е ј Г р т о р и је је
ачен
Т А ЈН ЈН И Ж И В О Т Д У Ш Е П О С Л Е С М Р Т И ...... .......... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ....... .....250 .250
Ј
о в
а н
М
о
с
П Р И Ч Е О А Н Т јЕ јЕ Л И М А
х
7
....... .......... ....... ....... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ....... ....... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ....... ....... ....... .......272 ...272 И е
т
и
п
а
д
и
а
К
Н
и
о
Т в
е
и
Т
в л
а д
и
а
и
в
а
д
и
е
и
Н
А
и
в л
И
а д
и
А о
л
ВЕЛИКИ ЈЕ БОГ
ј
а
.. ...... .... ... . ...... . .. .... .. .. ..... .... .... . 2 8 8
ј
.... ....... ..... .... ..... ..... .... ..... ..... .... .... ..... ..... .... ..... ..... .... ..... ..... .... .... ..... ..... .... ..... ..... .... ..... ..... .... .... ..... ..... .... ..... ..... .... .... .. 299
а
Д в
Н
И
т
а
Сшарац Клеоиа
. .. ..... . .. ..... ..... ... . ..... .. . ..... . ... .. 2 8 0
А
И
е
л
И
и
о
л
а
О
ј
И
а
Н Е
Н А Н И М
С У
О В И М
А
О Ж
И
И М
... .. ....... .. ........ .. ........ .. ....... .. ........ .. ....... .. ........ .. ........ .. ...... 30 30 1
Н
и
о
л а
О
Н еки м онах из С китске китске пустињ пустињ е, идући у А лександриј лександрију у да прода свосво-
ј
.... ...... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... ....3 ..304 04
је рукодељ е - јер јер је израђивао к орп иц е - виде н еку сахрану. сахрану. Б ио је је ум ро игемо н1дотичнога града града,, велики паганин паганин , који који је је поби о хиљ аде хриш ћана,
е
т
и
л
а д
и
а
Е в
е
Н
и
о
Е
и
л
а д
и
л
а
ј
Д
а
Н
и
.... .. ....... .. ........ .. ........ .. ....... .. ........ .. ....... .. ........ .. ........ 3 06 06
о
л
а
ј
...... .......... ....... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ....... ....... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ....... ....... ....... ....... .......309 ....309 в
е
и
л
Ц А Р Е В в
е
а д
и
а
Н
З А В Е Т
и
в л
а д
и
и
о
л
а
ј
.............................................................................................
а
Н
и
о
л а
ј
А О С П О Д а
р
И Р р
а
ц
И
е
и
Н И Т
а д
Е
е ј
В
т
е
р
Р
у
ф
и
А
М
А Н Ђ Е Л И
И
Д Е
р
а
т
о
Р А Д О С Т
И С Т О Р И
а
.................................................................... 3 23 23
С Т В О Р И О и
ц
Ј
р
313
в н
и
С М
Р Т
......................................................
337
...................................................
380
.......................................................
390
ч
У Д У Х У
С В Е Т О М
н
О Н А Х А
У
О Н И
Е Г И П Т У
..............................................................................
408
е
Е
.... ...... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... 430 430
јер то то беш е у врем врем е великих великих прогона. Беш е леп леп дан, и читава варош варош иђаш е за њ им , спровођаш е га га до гроба. гроба. К ада је стигао стигао нађе неког неког великог великог пустињ ака, који ж ивљ аш е у пустињ стињ и 60 година година и живљ аш е само само од корењ корењ а и с оним ш то налаз налазаш аш е у пу стињ и, н ађе га га пој по једеног од хијене. О нда је м онах пом ислио: са колико је почасти иш ао ка гробу гробу игемон, који је поб ио хиљ аде хри ш ћана, а овога, овога, који је служ ио Б огу 60 60 годи годи на и ж ивео сам сам о у посту и м оли тви, појела појела је хијена! К акве то то судове им а Бог? Бог? Ч ин и м и се да Бог Бог, будући предобар, допуш та и неправедне неправедне ства ствари. ри. М олићу се Богу да ми п окаж е какви какви су Њ егови егови судови, јер и поједипоједини љ уди расуђуј расуђују про тив Б ож ијег ијег пром исла, Бож ијег ијег бриговођењ а. Јед Један ан је зао, зао, греш ни к је, а иде м у добр о. Д руги је доб ар, али су деца зла, зла, ж ена је болесна, а он утекнувш и од једне наилази на другу невољ у. Један Један је зао зао а ж иви дуго, а други је доб ар и ум ир е рано. Гле, Гле, неки хр иш ћани н је је добар, м оли се Богу, пости, и сам сам о на гнусобе наилази, а други је зао, зао, псује, пије, пије, и тога Бог не каж њ ава. И тако, тако, м онах је уочио м ного таквих таквих ствари, ствари, као ш то се се каж каж е код пророка ро ка Јереми је: Г о с п о д е ,
Ј е р о т
е ј
а ј е ,
е р
п у т
з л и х
н а п р е д у је је ,
а
п у т
п р а
в и х
у в е
л а х о с
И В О Т
П О С Л Е
С М
Т И
........................................................................
439
е
у
н е в о љ
и .
И од тога тога дана дана почео је је да се се моли: "Господе "Господе,, по каж и м и судове С воје, а
р
а
ц
Т
е
о
л и
У а
У Д И
н
т
А а
Б О Ж
р
и
о
н
и
с и
И
о
И
Д
т
с
и
....... .. ....... .. ........ .. ........ .. ....... .. ........ .. ........ .. ....... .. ........ .. .. 44 44 5
о
И
ја ја
с
И
о
с
З Л И
да не бих судио!" судио!" И почео је онајм онајм онах да се м оли Богу да му п окаж е судове судове Њ егове: егове: како то да један, сиром ах, који који је је свет и прав, буде болестан, страда, наи лази на невољ е, а други, греш ан, ради по својој глави, глави, а здрав је и богат, богат,
и
Д У Х О В И
.......................................................
447
им а успеха, успеха, постај постаје велик велик у служ би, у части, и у свем у м у иде добро.1
..... ....... .... ..... ..... .... .... ..... ..... .... ..... ..... .... ..... ..... .... .... ..... ..... .... ..... ..... .... ..... ..... .... ..... ..... .... .... ..... ..... .... ..... ..... .... ..... ..... .... .... 468
1У правитељ правитељ губернатор. губернатор.
8
П
ричеоанђелима
И м олио се м онах дуго Богу да м у покаж е због чега бивају ове неправде. да добри често пате, а злим а иде добро. Н ека м и п окаж е Бог судове С воје, јер је и м ене често саблаж њ авала ова ствар, јер сам видео м ноге неправде, које - како м и се чин и - да је Бог допустио.” А П реблаги Бог, пош то човек не зна судове Њ егове, предочио м у је на овакав начин судове С воје, иако је м огао да га сатре због овог испи тивањ а, да сазна тајне Б ож ије, које не знају ни анђели. А ли п ош то га љ убљ аш е због светог ж ивота, хтео је да га ум удри, јер судове Бож ије ни ко не м ож е знати. Једном је пош ао пустињ ак сам у А лександри ју да прода своје корпи це, јер беш е три дана хода. А ли чи м је пош ао од своје пећине, н а некој лепој пољ ани и заш ао м у је у сусрет други м онах, м лад, веом а леп. — Благослови, оче! — Господ нека те благослови, сине! — К амо идеш , оче? — И дем до трга, да про дам своје рукодељ е. О ни продаваху корпи це и куповаху хлеба, прављ аху двопек и хранили су се зелениш ем који су налазили п о пустињ и. — О че, ја исто у А лександр ију идем . — С лава Богу да им ам сапутника! П ош то је преузео терет старца, м лади м онах м у је рекао: — О че, гледај ш та је. Зн аш ш та треб а да чи не м онаси када ид у на пут. Д а се м оле све време и да разговарају с Богом. То је дуж но ст м онаха и хриш ћана, кад иду путем: да се м оле. — Тако, оче, до А лександри је ћем о се м олити. — Да не пр оговори м о ни реч! — рекао м у је о нај м лади. — И дући заједно три дана овим путем, видећеш на м ени неке страш не ствари. Д а не говориш , да ми не судиш и да не погазиш заклетву! — Да, сине! А ко м и Бог пом огне, нећу ви ш е говорити! Ј1пош ли су обојица. М лади монах нош аш е корпице, и иђаху ћутећи. О ко под нева, када је сунц е ж егло веом а јако, наиш ли су на неко село, изаш ла су пред њ их два м лада човека: — О ци , од сада не м ож ете виш е путовати, јер сунц е ж еж е веом а јако. Х а дете код нас! 1
Та два м ладића су их при м ила са великом чаш ћу, јер на И стоку током т-х не мсж еш путовати, него сам о јутром и вечером . И там о је таква тракако те при.ми у кућу, да ти опере ноге. С паситељ је рекао С им он у
П риче
о
а н ђ е л и м а
9
ф арисеју: ђ о х т и у к у ћ у т в о ју ; н и в о д е м и н а н о 1е н и с и д а о \ (У п. са Л к. 7,44 .) Јер је там о п есак веом а врео, и кад си стигао чо веку у кућу и л ин е ти м ало хладне воде на ноге, чин и ти велико добро. Н оге се уж асно ж аре због песка и камењ а. Ти м ладићи, када су сазнали да су из С китске пустињ е, где беху сам о свети м онаси - С вети А нтоније В елики, С вети М акарије В елики, С вети С исоје Велики, С вети О нуф рије Велики и други велики испо сниц и које им амо у календару - прим или су их са још већом чаш ћу, са љ убављ у, опрали су им ноге, одм орили их и п оставили за сто. Ти м ладићи им ађаху у кући неки сребрни суд, веом а скуп, ш то им беш е остао с колена на колено. У тајсуд су им ставили пустињ ачку храну, из побож ности, указујући им доличн у част. М онаси су јели, благодарили су и пош ли су да отпочин у, јер беху уморни. П ред вече, кад да пођу на пут, м лади м онах је украо сребрн и суд. С тари м он ахје видео и п ом ислио је: "Гледај! П рим или су нас љ уди са толиком чаш ћу, опрали су нам ноге, дали нам да једем о, а овајм онах је украо сребрну зделу". И дући они м ало даљ е, преш ли су преко неке ћупри јице. М лади м онах је осенио он ај суд крстом и бац ио га је у воду. С тарац је видео и пом ислио је: "К аква неправда! Заш то узе зделу и баци је у воду? Заш то је није оставио там о?" А ли је пр ећутао, јер им ађаш е завет до А лександр ије да не говори. У вече су стигли код друго двоје младих. И ови су изаш ли пред њ их, при м или их с љ убављ у, опрали им ноге, како је обичај, и дали и м да се одм оре. Ти су им али детенц е од неколико м есеци. У јутру, кад да пођу, м лади м онах је отиш ао код дечије колевке, а да њ егови родитељ и не прим ете, и уби о га је. С тарац је видео и говораш е у свом ум у: "Са каквим сам зликовцем пош ао ја на пут! Т амо је украо сребрну зделу, овде је уби о дете!" А ли га он беш е упозорио: "В идећеш м ного код м ене на овом путу, немој случајно да проговориш , јер крш иш заклетву!" Д ругога дана око под нева, про лазећи кр оз неко село, изаш ао им је у сусрет неки дом аћин: — О ци , од сада не м ож ете виш е и ћи, јер је сунц е п ри пекл о и велика је врући на. Х ајдете код н ас да се одм орите н еколико сати а пред вече ћете поново поћи.
10
П р и че о а н ђ е л и м а
П р И Ч Е О А Н 1) е л и м а
Та) човек им ађаш е везаног пса, који чуваш е читаво дом аћинство. П рим ио их је човек, угостио их, дао им да се одморе. П ред вече, кад се почело прохлађивати, они су отиш ли. М лади м онах се вратио натраг и - да власник не при м ети - закрстио је пса, и пас је скочио у вис и угин уо је. Т ада старац гледаш е, али ћуташ е: "К аква је ово работа? Т амо је украо сребрн у зделу, онам о је угуш ио д ете, овде је убио пса!" И дући они другога дана, успут су прош ли поред неке крчме. Т амо виш е ни ко не говораш е о Богу, говори о је алкохол у њ ихови м главама: подври скиваху, певаху, звиж даху, псоваху; и када су видели м онахе, почели су викати: 'Тледајп опурде!" - К ада је човек пијан, не говори виш е он, говори ђаво! С тари м онах није рекао ниш та, гледао је својпут. А м лади се окрену ка крчми и направи три м етаније. П ош то се поклонио прем а крчми, пош ао је даљ е. Н а ивици ш уме било је село и нека напуш тена црква. Н ије им ала ни крста, врата беху узета, п розори полупани ; пуста црква, напуш тена сигурно п ре виш е од 40 година. М лади м онах је узео неколико кам енчића, осенио их С ветим крстом и почео их бацати на цркву. А стари м онах говораш е у себи: "В иди ти ово! Д а је од Бога, не би то чинио. А ли од ђавола је, јер се крчм и клањ ао, а на цркву баца камењ е". А ли м у не беш е дозвољ ено да говори. Д о А лександрије беш е још један дан. Т рећега дана ујутру, иду ћи они покрај неког села, стигну до неке куће покривене сламом и трском . Н а кућном трему би ла су дечица, њ их петоро, и плакаху. С тари м онах је извадио неш то из ранца и дао им . Затим их јеуп итао: — Ш то плачете? — Јуче су сахранили м ајку! — А им ате ли оца? — О тац је ум ро лане. Н емађаху, јадни ци , ни о ца ни м ајку. П ош то су отиш ли, м лади м онах се врати натраг и запали кућу. Д еца су се разбеж ала куд који. С тари м онах је пом ислио: "Је ли то човек? Запалио је кућу! Господе, колико ћу ја још трпети овог убицу? Т амо се клањ ао крчм и, о вам о је гађао цркву! О вајсамо зла чини!" А ли ћуташ е, јер ће увече стићи у А лександрију, у варош . К ад су стигли у А лександрију, беш е вече. Т амо беш е нека велика вила и власник не беш е код куће. М лади м онах је м ало погледао кућу, и врло
11
брзо већ је би о н а врху куће. За један сат уни ш тио је целу кућу. Р азлуп ао је кров, врата, про зоре, све ш то беш е у кући п окварио је. С тари се зачудио, како је за сат времен а разлупао целу кућу, и поп лаш ио се кад је видео. А ли сада, пош то беш е стигао у А лександрију, м огао је да говори . К ад је онаји заш ао пош то је разлуп ао целу кућу човекову, узео га је на страну и запитао га: — Д еде слуш а), брате! О д сада виш е не м огу да ћутим ! Је ли би о завет м еђу нам а да не говорим о довде? Ти м ени да каж еш ш та си ти! ТЈаво ли си, човек ли си или анђео ли си! — А ли заш то, оче? Јесам ли ш то зло учи ни о? — М оре, па од три дана, од када идем о заједно, чи ни о си само зла дела! — А ш та сам, оче, учин ио зло? — П а добр о, м оре, они љ уди оданде, кад смо сиш ли с брега, зар нас нису при м или , зар нас нису угостили, и ш то су скупоценије им али поставили су - ону зделу! Н иси ли је отуда украо и б аци о у воду? — Ш та велиш , оче? — Зло си урадио . В елика лудост, јер они љ уди ће нас о суђивати да смо крали! — О че, три велике и доб ре ствари сам учи ни о там о! О на сребрн а здела беш е петохљ ебница из цркве онога села. Њ у беш е украо прадеда оних, али они не знађаху. Беш е писано на њ ојстарим црквени м писм ом : "О во је петохљ ебниц а цркве С ветога Н иколаја, дарована од те и те породи це, и ко је буде отуђио од ц ркве да буде у паклу док је не врати н азад". Т ако је пи сало на здели. И због те зделе девет душ а које су је употребљ авале му чил е су се у паклу. И сада је требало да и ови иду у пакао, јер је употребљ аваху. И м ени је било ж ао њ их, и украо сам зделу; али м ени није бил а потребн а, јер сам Је бацио у воду. С утрадан ће доћи црквењ ак цркве да се купа у оно) води и наћи ће суд. О н, будући из цркве, познавајући црквено пи смо, однеће га свеш тенику. И када буде ставио зделу у С вети олтар, они х девет ће и заћи и з пакла, јер там о је пи сано: "Д а буду у паклу док Је не врате назад". — Значи, оче, ја сам тамо уч ин ио три д обра дела: и они х деветоро и звукао сам и з пакла, и ове ш то су у ж иво ту сачувао сам да не уђу, и дао сам и зделу назад цркви, да је им а, јер беш е веом а потребна. И ти каж еш да сам зло чини о, а ја сам до бро чи нио!
12
П риче
о
а н ђ е л и м а
Т ада се задивио старац: Т ледај, бр ате, како је било , а ја сам рачу нао да је лоп ов, да је укр ао зделу!”
П ри ч е о а н ђ е л и м а
13
— То беш е она напуш тена црква. И будући цр ква пуста, ђаволи играху на Светојтрапези, на про зорим а, на храм у и смејаху се опустош ењ у дом а
— А кад си уби о дете, јеси ли такође доб ро уч ин ио? — Д обро дело сам и там о уради о.
Бож ијег, и беш е ми кри во. И видео си да сам о сенио крстом оне каменчи ће и почео се бацати н а цркву, а ђаволи су се разбеж али оданде. Ја ни сам гађао
— К ако, убио си дете и каж еш да си добро дело урадио?
цркву, н его ђаволе који беху тамо!
— С тани и не суди по свом е уму . Јеси ли видео детенце? О но је бил о
— А онам о заш то си запал ио кућу деци? В идео си дечи цу и није ти
зачето на дан В аскрса. П ош то се нису уздрж али родитељ и н а дан В аскрсе-
било ж ао њих? — Та б ило м и је ж ао виш е него теби! И урад ио сам веом а добр о.
.њ а Господњ ег, дете је, по Б ож јем суду, им ало да у својој 20. годи ни постане разбојни чки заповедн ик и да убије своје родитељ е. То беш е казна за
В идео си да она дечиц а не им ађаху ни м ајку ни оца, и остала су са оном
њ ихово неуздрж ањ е. И м ного је љ уди им ао да побије, и много пом етњ е
страћаром од куће. А ли она не знађаху да под кућн им тремом постоји
им ао је да чин и у свету, јер је био зачет на тако вели ки дан.
благо скривено од њ иховог прадеде. С уд са чистим златници м а. И ја сам
Ја сам овде учи ни о три велик а добра дела: послао сам душ у детенцетову чисту на небо, спасао сам њ егове родитељ е од убиства од руке
запалио кућу, јер они ж ивљ аху у сиром аш тву и не знађаху да им ају благо под кућним тремом .
њ иховог сопственог детета, и они, наш авш и дете м ртво, плакаће веом а
Н акон неколико д ана деца ће траж ити туда да виде ш та је још остало
м ного, и кроз тајплач оп раш та им се и грех који су учини ли уочи дана
и н аићи ће на оно благо и по зваће неког свог деду, који је цркв ени тутор.
В аскрса. И ти каж еш да сам зло чини о, а ја сам добро чинио!
О вај, буду ћи б огобојаж љ ив чо век, узеће под своје старањ е ону децу, и са
— А заш то си там о уби о ч овековог пса? — И там о сам учи ни о доб ро дело! О нај пас ч уваш е цело дом аћин ство, али је сутрадан требало да побесни . И када је требало да дође газдари ца да м у да за јело, им ао је да је уједе, и велик а је гнусоб а им ала да буде у кући онога човека! П ош то нас је прим ио, би ло м и их је ж ао и уби о сам пса пре, да не уједе газдарицу. И ти каж еш да сам зло чин ио, а ја сам д обро чини о!
нађеним новцем направиће им велику кућу са свим ш то им треба, ш коловаће их, и постаће велики љ уди и верници . И ти велиш да сам зло учин ио, оче, ш то сам запалио кућу, али ја сам добро учи ни о, јер да нисам запалио кућу, не би наш ли благо. — А овде заш то си п оквари о кућу? — О че, ова лепа кућа беш е направљ ена новцем од крађе. И било је заповеђено од Бога овако: "П ош то је направљ ена туђим трудом и новцем од крађе,
— А ш то си се код крчм е крстио и кл ањ ао се?
овде м уж и ж ена никада неће ж ивети! Ж ена је требало да ум ре код првога
— И там о сам учи ни о доб ро дело! У ту крчм у беху д ош ли најбољ и
порођаја. С амо м уж удов им ао је да ж иви целога века у овојкући".
дом аћини из села. Ц рквени тутор, кнез и један добар дом аћин. О ни су се
И покварио сам кућу, јер су они отиш ли н а неку свадбу, и кад буду
саветовали д а се удруж е и да нап раве цркву у селу која беш е напуш тена.
дош ли и видели да је све разлупано, н ачини ће на м есту мањ у кућу, соп-
К ад смо м и тада пролазили , они су рекли: "П ом ози, Г осподе, да направим о цркву!"
ственим трудом, и ж ена онда неће ум рети код рађањ а првога детета.
М ада беху у крчм и, ја сам видео да су љ уди хтели да учин е добро дело,
И ти каж еш да сам зло учинио, а ја сам учин ио добро, по вољ и Б ож ијој.
нап равио сам и ја три м етаније и рекао сам : "Господе, пом ози им да напра-
О нда је запи тао м онах:
ве цркву!" И ти каж еш да сам зло чини о, а ја сам добро чи нио. Ја се нисам клањ ао крчми , поклони о сам се Богу, да пом огне оним ш то су се одлучили да обнове запуш тену цркву.
— Да ти м ени каж еш , брате, п ош то си толико велики х чуда уч ин ио,
Задивио се старац, говорећи: "Н и овде нисам био у праву!" — А тамо, кад смо стигли на крај села, заш то си се бацао камењ ем на цркву?
ш та си ти? — А ли да и ти каж еш м ени, свети оче, ш та си траж ио у м оли тви од Бога? — Ја се неколико годин а м оли м да м и п окаж е Бог своје судове, јер м и се учин ило да многе неправедне ствари допу ш та Бог у овом свету.
14
П р и ч р. о а н ђ е л и м а
П ричр. о а н ђ е л и м а
— Д а? А зар ни си чуо прор ока И саију? о п и о с у н е б е са в и ш а о д зе м љ е , о п и о је
ст о даљ е одЗапада,
о п и о су с у д о в и
и м и с л и м о је о д м и с л и в а ш и х , с и н о в и њ у д с и (уп.
Н иси ли чуо С оломона ш та вели? и ш
о ји в и ш и о д с у д о в а в а ш и х
са И са 55, 9).
о је т е ж е о д
е бе н е о ј п о д и за т
о је д у б љ е о д т е б е н е о ј и с п и т и в а т и , д а н е у м р е ш .
Н иси ли чуо Д авида проро ка који каж е: у д о в и Г о с п о д њ и д у б о о с у в ео м а .
К ако си се усудио ти, један човек, да знаш судове Бож ије, које ни арханђели , ни хер увим и н е знају? А ли Б ог није хтео да те сатре, јер је м огао да те сатре због овог и спи тивањ а, али знајући трудове твоје, п ослао је м ене, оче, да ти покаж ем да судови Б ож ји н ису као љ удски. В идиш ли колико си ти судио о м ени? Ш то год сам урадио теби се учини ло да је зло: да сам уб ица, да сам укр ао суд, да сам запали о кућу, и ш то сам год урадио. А то је све било д обро веом а, и све је учињ ено н а велику корист. Било је добро по судовим а Бож ијим , не по судовим а љ удским! И ти си неш то расуђивао, али судови Б ож ији н ису били као твоји, јер они су били врло доб ри! Т и си рекао да сам зло чин ио, а ја сам чи ни о сам о добро. Д акле, од сада да виш е не судиш никога и ш то год будеш видео, реци: о с п о д е , т и с в е з н а ш . а н е п о з а ј е м т в о ј е с у д о в е ! Д акле, С вети оче, ни ко од љ уди да се виш е не усуди да испитује судове Бож ије, јер ни анђели не м огу знати судове Њ егове! А ли п ош то си човек, Бог ти је опростио, али м е је послао да те ум удрим да се виш е не усудиш уходити судове Њ егове, јер судови Б ож ији су м ного дубоко и не мож е их знати ни ко, ни анђели са неба. Д акле, да упам тим о из ове прич е да се у свем у ш то нама у овом свету изгледа криво и зло м ного пу та варам о! Јер не познајем о судове Б ож ије скривене и необухватне. е испитуј неиспитљ иво и не
е л и да д о ст и г н еш
н е д о ст и ж н о !
Амин.
П И Т А Њ А О В Е — а л и је к о м е п р е д о д р е ђ е н о м е ст о с д ес н а и с л е в а П р е с в е т е р о ји ц е ?
— С паситељ вели: С едети м ени с десна или м ени с лева ни је М оје да дајем, него је они х за које је при прем љ ено. Т а два м еста су од О ца о дређена Богом ајци и С ветом е Јовану К рститељ у. К о је Јован К рститељ ? Н ајвећи чо-
15
век рођен од ж ене. А ко је Богомајка? Ш та каж е псалам 44? а д е с н е с р а н е и с о ји ц а р и ц а о д е е н а и у р а ш е н а л а т о м п р о т а н о м х а љ и н о м (уп. са П с 44, 9; н а п . прев.). А ко је родила С ина Б ож ијег од Д уха С ветога, носила Га у утроби и дојила Га, била је "станиш те Д уха Светога". К о м ож е бити већи од њ е? О на је Ц арица Д уха С ветога, Ц арица херувима и сераф им а! С ви секташ и и пагани, на дан С уда, видеће он и тада ко је Богом ајка, кад засија над четом херувим а. Т еш ко њ иховој глави! О двеш ће их сатана у огањ пакла заједно са собом и са свим ђаволи м а који су хулили на Богом ајку! В идите да Х ристос беш е на Крсту распет и пљ уван и бичеван, али ни тада ни је заборавио Богом ајку. П оказа на њ у С ветом е Јеванђелисту Јовану, рекавш и: Е в о т и а ј е \ (У п. са Јн 19,27.) То јест прихвати је! И прих ватио ју је.И њ ојвели: а ј о , е в о т и с и н а !(уп.саЈн. 19,26.)П редаојујенапаж њ унајчаснијем апостолу, и ж ивела је још 15 година до свога преселењ а на н ебо. — ч е , у О т к р и в е њ у с е г о в о р и о ж и г у а н т и х р и с т о в у , 666, к о ј и ј о ћ а н т и х р и с то в а .
— Брате, зар ти м исли ш да се узим а тако до словно, 666? Те три ш естиц е сим боли зују три уж асне страсти које ће владати светом у последњ а врем ена, наим е: I. Б е з у м н у п о х о т у , то јест разврат и пијанство к акви н е беху ни када на земљ и; II. р з о п л е т о , м аш тарско ум овањ е које води у секте, свакојаке раздоре, душ евне болести, врачарство, безнађе и сам оуби ство; III. И трећа ш естица означава н е р а с у д н и г н е в , то јест мрж њ у м еђу љ удим а, ратове, освету, свакојаке злочине, свађу и см утњ у м еђу хриш ћаним а, м еђу родитељ им а и децом , као ш то пиш е у С ветом Јеванђељ у. С ве те страсти, које су сим бо ли зоване бро јем 666, владају данас читавом земљ ом , док не дође крај света и С траш ни суд. Тада ће свако прим ити по својим делима. П а зар ви м ислите да ће бити какав ж иг са бројем 666? Г лупости! А ко ти у т р и захтеваш 666, ја од тебе захтевам "звер ш то говори", и "зетенкастог коњ а" и "риђег коњ а" и "враног коњ а", и "град ш то рађа" (уп. са О тк 13, 5 - 6; 6,4; 6, 5; 17). Град постаје ж ена и рађа. Д е да ти м ени каж еш ; ш та је то? С едам чаш а гнева Бож ијега, седам труба, ш та су? Реци, реци! Н ајпр окл етија секта на свету, која нам прети, јесте секта јехови ста. К акве теш ке хуле износе они п ротив Б ож анства! О ни не верују у Х риста.
16
П ричн
о
П РИ Ч Н О А НЂ ЕЛ И М А
а н ђ е л и м а
То је јудејска поли тичка секта, која се бори пр оти в хр иш ћанства и п окуш ава да нападне догму П ресвете Т ројице, јер одвајају О ца од С ина и од Д уха С ветога. Је ли би о икад О тац без Л огоса? Х ристос је Л огос О чев. Је ли би о икад О тац без Д уха? Ш та се каж е у 32. П салм у? Г о с п о д њ о м р е ч ј у у ч в р с и ш е с н еб ес а и д а х о м е ш в и х у с т а с ва в о јс к а њ и х о в а (уп. са П с 32, 6). Је ли био икад О тац без Л огоса или без Д уха? Зар ниси видео п ри стварањ у човека? а н а ч и н и м о ч о в е к а п о с в о м е о б л и ч ју , к а о ш о с м о м и . С ким ли се саветоваш е О тац, ако не беху С ин и Д ух Свети? Зар ниси видео при по м етњ и језика? а ј д е д а с и ђ е о и д а и м п о м е т е м о ј е з и к (уп. са 1. М ој . 1 ,26; 11,7) . С вета Т ројиц а се од поч етка открива у најтајанственијим П исм им а. Д акле, зло од ђавола ово је: То значи 666! "И доћи ће нека секта на крају света, каж е С вети А ндреј, која се неће осењ ивати крсним знаком, и ставиће им антихрист ж иг на десну руку, и неће је под изати на чело; јер чело је сим вол разум ске стран е душ е, то јест ума." Д ош ле су код м ене још давно неколико ж ена баптисткињ а чак из А бруд-А лбе2. Две су се прекрстиле. О д 30. годин е беху баптисткињ е. Једнаје рекла: — О че, нећу се прекрстити! — П рекрсти се! — каж ем јој. — Н ећу се крстити, не м огу да дигнем руку нагоре! — С тавио ти је ђаво ж иг, зато је виш е не под иж еш ! П рекрсти се, ж ено, па ћеш видети м оћ Бож ију! — Н е, јер не м огу да под игнем руку! И ја јој узм ем десну руку и п рекрстим је трип ут по лицу. — Јао! Јао! С ада сам је м огла подићи ! Т ако је побегао од њ е ђаво који је њ ом владао. — Јао, осећам се веом а лака! — Д а! С ада је отиш ао ђаво с твоје руке! Затим сам је исповедио и п оново се вратила Ц ркви. В идите ли м оћ С ветога Крста? б е зу м
е р а с у д н и
г н е в .
2А бруд - град у ж упанији А лба (А лба).
н а
п
о х о т а , б р з о п л е т о
у м о в а њ
е
и
О
С
Т
А
Х
У
Б
О
Ж
И
Е
17
М
К о се боји Б ога не воли да узим а туђу им овин у. К о се боји Б ога не иде код туђе ж ене. Ко се боји Б ога - и са својом ж еном ж иви у чистоти, по поретку Ц ркве. К о се боји Б ога не врш и побачаје, није пи јани ца, није пуш ач, није кавгаџија, није грам зивац за туђом им овин ом , није непокор ан, пош тује власт, по апостолу П авлу: н д а је о н о м е к о ј и ј е с а ч а ш ћ у - ч а с т , к о ј и ј е с а д а ж б и н о м - д а ж
о с и м
б и н у , к о ји
д а
љ
у б и
е
Б оГ а
са
и
с т
р а х о м
-
с т
р а х ,
и
н и к о м
е
н и ш
а
н е
о с
а је
д у ж
а н ,
(уп. са Рим . 13, 5-8).
б ли ж
К о се боји Бога тајза време недељ не С вете литургије не спава код куће. К о се боји Б ога не остављ а децу да одрастају у безакоњ им а, него их кори и исправљ а, учи и х да се клањ ају Богу, да посте, да одлазе у црк ву и да воде чист ж ивот у породиц и. К о се боји Б ога не губи врем е узалудно. И ли ради, или се м оли Богу, или чита С вето писм о, или м исли о будућем С уду, о смрти, о награди, о блаж енству раја и о паклу. К о се боји Б ога љ уби сваког човека и са м ного љ убави пом аж е сваком човеку који је у невољ ама. К о се боји Бо га не ш теди своје им ањ е од раздавањ а сиром асим а. К о се боји Бога у великом је страху не само да не згреш и Богу делом и ли речју, него и м иш љ у. А ли због чега? - Зна ш та казује Дух С вети: да је Бог видео и вид и н аш у м исао и п ре него се зачне. Јесте ли чули код Јова? Јесте ли чули: Б огобојаж љ ив човек? Ш та каж е Бож анско писм о? и ,
и
б е
Б о Г о б о
е
а ж
н а јб о Г а т
и в
е ја ш
и ји
е
ч о
в е к у
ч о в е к
н а
зе м
И
с т
и
А с и д и ј с к о ј, у
п р е д е л у
А ли чуј ш та каж е: И
о к у .
а , у
б е
р а б и -
е
е о м а
(уп. са Јов. 1,1 -3) . С вако вече пр ин осаш е по једног вола на
ж ртву. А ли заш то? О н ж иви п ре писанога Закона. П ети је од А враама и ж иви скоро хиљ аду година пре М ојсија. И он, тајч овек Бож ији, им ађаш е седам син ова и три кћери, и приносаш е ж ртву очиш ћењ а, као ш то се принош аху крвне ж ртве тада,д а н е б у д у к а к о д е ц а м о ја , б у д у ћ и м л а д а , и ш у Г р е ш и л а ш о Ј о д Б о г (уп. са Јов. 1, 5). Јесте ли чули? К о од данаш њ их отаца и м ајки, који родитељ и још брин у ш та м исле њ ихова деца? Ко се данас још боји грехова своје деце учињ ени х миш љ у? "Теш ко м ени, мож да су ш то зло умовала м оја деца! М ож да су пом ислила на крађу, или на м рж њ у, или н а разврат, или н а пијанство, или на освету. Теш ко мени! Д а принесем ж ртву Богу, да би им Бог опростио, јер су згреш ила миш љ у!"
18
П РИ Ч Н О А Н Ђ ЕЛ И М А
Јеси ли чуо: род итељ деце? Јеси ли чуо: отац деце? Боји се да не буду м иш љ у згреш ила деца њ егова Богу! Јеси ли чуо због чега је Бог похвали о Јова? Е во како казује о П и см о : Б е ш е е д н о Ј а д а н а и д о ђ о ш е а н ђ е л и Г о с п о д њ и п р е д Г о с п о д а (уп. са Јов. 1, 6). Јер је ми лијарди м или јарда анђела. Н ико их не м ож е избројати, као ш то каж е прор ок Јеремија: о ћ е и з б р о ј а т и в о јс у н е б е с у ? Јер их је виш е но п еска морског. И они иду к Богу, који је Ум, п рвоби тни У м, извор свих словесни х ум ова, с неба и са земљ е, и подносе духовни извеш тај ш та раде на спасењ у душ а, ш та раде љ уди на земљ и и како се они бо ре и служ е Богу у спасењ у света. Ш та каж е апостол П авле? и с у п и с в и о н и с л Г е - в е л и о а н ђ е л и м - је Б о 1 а љ е д а с л у е о н и м а о ји ћ е н а с л е д и т и с п а с е (уп. са Јев 1,14). Јеси ли чуо која је њ ихова служ ба? П остављ ени су у служ бу спасењ а рода љ удског. Т ако су дош ли анђели, и вечно долазе као м уњ а и подносе извеш тај Богу ш та раде љ уди на зем љ и, и сваки анђео чувар казује о својојд уш и, која му је поверена, ш та ради у том м инуту. Т ада је дош ао и сатана, и Б ог га пита: — А ти одакле долазиш ? А ли ш та? Зар Бог не знађаш е одакле долази ђаво, кад је Бог на сваком м есту при сутан? К ао ш то се каж е код Јерем ије:]а с а м о ји и с п у њ а в а м н е б о и з е м љ (уп. са Јереми ја 23,24 ). П остоји ли м есто где не би био Бог, у паклу или у рају, или на небу ил и на земљ и? П остоји ли к акво небо и ли н аднебесје над свим небесим а где не би био Бог? П а онда, не знађаш е ли Б ог одакле долази? А ли због чега м у је поставио питањ е? - Д а 6и нам а одговорио каква је била п овест Јова. — О дакле ти долазиш ? — уп итао је Бог сатану. А он је рекао: — Господе, пр охо ди о сам зем љ у и све ш то је под небо м , и ево ту сам. Јеси ли чуо како он дела? Јер није сам . Т рећи на н ебеских звезда је пала, трећин а анђела је пала, као ш то показује С вети Григорије Н исијски. Ј4 у О тр и в е њ се каж е: и д е о с а м в е л и у ц р в е н у а ж д а ју , о ј а ј е с в о ји м р е п о м в у л а (уп. са О тк. 12, 3-4) . Где је стан дем он а сада? У ваздуху . А ли н е сам о овај ваздух који окруж ује наш у планету и остале десетин е м или јарди п ланета, него међупл анетарни пр остор и међузвездани п ростор, који нем а граница.
П риче
о
а н ђ е л и м а
19
Јеси ли чуо коли ко је велик тај про стор? Јер чујеш да је чети п алих ангела Бог дао место под небом . То м есто и м је дао. К о нас учи то? - С вети апостол П авле, уста Х ристова, који вели: н е з о в и о ји в л а д а у у в а з д у х у , д у х о в и з л о б е у в а з д у х у (уп. са Еф . 2,2). И велики пр орок Д авид вели: х ј е о ј и с е с н а а б о р е с в и с и н е , то јест из ваздуха. Збо г тога је с прав ом казао сатана: р о х о д и о с а м з е у , Г о с п о д е , и с в о је п о д н е б о м , и е во т у са м .
И ш та га пита Бог? — Ј е си л и б и о о д с л у г аж
ива и
о ји
могп
Ј о в а ?Ј е р н е м а о н а в о Г а н а з е м
и в и п р а в е д н о в ео м а ,
и, боГобо-
а о Ј о .П а кад то каж е О нај К оји је
створио н ебо и зем љ у, О нај који и спитује срца свију, кад О н хвали једног човека, ко мож е рећи ш то противно? Ј ер н е а н а з е и о н а во Г а а о Ј о , б о Г о б о ја ж
и ва и в р л о п р а в ед н а п р е д а М н о м .
Јеси ли чуо? И не због тога ш то беш е убог или у теш коћам а. Н его беш е врло богат. Јер ш та каж е в е т о п и с м о 7. а б е ш е в р л о б о Г а т , н а јб о Г а т и ј чо е на с т о у (уп. са Јов. 1, 3). Јер љ убљ аш е Бога много силније но ш то љ убљ аш е имањ е. И м ањ е за њ ега не беш е ниш та. Беш е као бачена крпа. И то је показала Јовова повест, коју ћу укр атко и спри чати у н аставку. Ш та се догодило? Рекао је сатана Б огу: — Д а, Господе. Т и каж еш да је Јов врло пр аведан и да те се боји. А ли л и
о д в
о ј
л о
о д
Б
г а
и м
а њ
е
н и ј е
у н и
т и л
о ,
н и ј е
г
о г а .
не боји се О н тебе б адава! — Н его због чега? — К ад С и м у ум но ж ио и м ањ е, и стада њ егова прекри вају чи таву једну земљ у, како Те не би љ убио? И како се не би бојао, кад си м у дао толико им ањ а и части? ТЈаво је сматрао да се Јов због тога боји Б ога, ш то им а им ањ а. А ли н е беш е тако. Јов беш е истин ски богобојаж љ ив. — А ш та ти хоћеш ? — вели Б ог. — Господе, дајга мен и у руке, да Ти ја покаж ем д а ће Те у лице п рокл ињ ати! — рекао је сатана. — Ш та хоћеш , м оре? — рекао м у је О н. — ДајЈова м ени у руке, да м у ја одузм ем им ањ а и дец у и све, да види мо: неће ли Те прокли њ ати у лице? Јер ако си сада С војом силом оградио њ егова им ањ а, и сва им ањ а њ егова и слуге њ егове су Тобо м ограђене, ја му се не м огу приближ ити.
20
П
П риче
Р 11 Ч Р. О А Н Т, Е Л И М А
А ли због чега га ограђиваш е сила Бо ж ија? Јер беш е врло праведан и бојаш е се Бога, и ниш та се не могаш е приб лиж ити њ еговом газдинству. Јер га анђели Г осподњ и чуваху, зато ш то и он чуваш е заповест Бож ију. — Ш та хоћеш ? — упи тао је Бог сатану. — Д ајга м ени у р уке! — одговорио је он. — Д ајем ти га. И ди! А ли се њ ега не дотичи ! Јеси ли видео да ђаво не м ож е ниш та чи ни ти без Бож ијега допуш тењ а? М огао је он отићи на Јова и рани је, јер м у беш е веом а криво на њ ега ш то беш е праведан, али док Б ог није дозволио, није отиш ао. Јер и ђаво је такође слуга Бож ији, јер и њ ега је такође Б ог створи о, и од лази сам о кам о м у Бог допуш та. Јер ако би било тако, да он чи ни ш то хоће, колико м рж њ е им а према љ удим а, за један дан не би остало ниједног човека на земљ и. А ли је ђаволска сила ограђена силом Бога С ведрж итељ а, и не допуш та му да чини виш е но ш то Бог допусти. Јеси ли чуо ш та каж е апостол П етар? - е р а н е Б о Ј , о ји в а с н е ћ е п у с т и т и д а се и с у ш а т е и зн а д в а ш и х м о ћ и , н е
у је д н о с а и с у ш
м
аљ е
п о м о ћ (уп. са К ор. 1 0,13). В идели сте у Јеванђељ у, када је Х ристос у Гадари
истерао дем оне и з двојиц е бесом учн их, да их је запи тао: "К ако се зовете?" - "Л егион, Господе, јесте име наш е." Легион значи 6.000 дем она. Т олико их беш е у двојиц и љ уди! Јер легион је грчка реч, легија војни ка. Л егион или легија. У двојиц и беш е 6.000 демона. Зб ог тога спаваху у гробови м а и не иђаху у одећи, јер иђаху голи п о пустињ и, како каж е Јеванђељ е. Беш е их м ного. Заиста их беш е мн ого, јер једна легија им ађаш е тачно 6.000 дем она, и они су рекли да су једна легија, један легион.А о х о ћ е ш , Г о с п о д е , д а н а с и з т н и ш и з о в и х у д и , д о з в о л и н а м д а и д е м о у с в и њ (уп. са М т. 8, 31; М к. 5,12; Л к. 8, 32). Јер беш е крдо свињ а на обали Галилејскога м ора. Би о сам тамо где су се утопи ле свињ е, јер сам про ш ао кро з сва места, када сам био у Јерусалим у. И када им је допустио, уш ли су дем они у свињ е, и појуриле су у м оре и све су се утопил е. А ли због чега је Господ доп устио ђ аволим а да уђу у свињ е? Због тога ш то М ојсијев закон н е дозвољ аваш е да држ е свињ е, а они, про тивно Закону, држ аху и јеђаху свињ ско месо. И онда их је пустио у м оре, заради он их којих их држ аху, јер их д рж аху ради трговине, да прод ају другим а. Д еде да се вратим о Јову. И дош ао је ђаво код Јова. И први пу т када је стигао над газди нством Јововим , спустио је огањ с неба. А ли ш та? Зар је
о
а н ђ е л и м а
21
сатана на небу? Зар га није арханђео М их аило збац ио с неба? Зар ни је била борба са арханђелом М ихаилом, као ш то видимо у п о а л и п с и 7. И в и ш е и е н е н а ђ е е с т а н а н е б у (уп. са О тк. 12,8). А ли због чега е т о П и с м о каж е о и с о : в ал и т небо”? В аздух се назива небом . Јер чуј ш та вели Г о с п о д а , п т и ц е н е б е с е ! Да како оне не ж иве на небу, пош то их назива птицам а небеским ? Н е. Ж иве у ваздуху. Д акле, да схватите: по"Г а ч н о м и з л о е њ п р а в о с л а в н е вере"С ветога Јована Д амаскина, ваздух се назива небом . Д акле, сатана је спустио о гањ из ваздух а, из зрака. И им ађаш е јадни Јов 7.000 оваца, 3.000 кам ила, 500 јарм ова волова, 500 п ари м агараца, 3.000 слугу опасаних златним појасевим а, који служ аху на толиком им ањ у, седам син ова и три кћери , дворо ве и поседе. И најпр е су стада оваца пала као ж ртве. С пустио је сатана огањ с неба, то јест из ваздуха, и и згорела су Јовова стада одједно м заједно са чобан им а, заједн о са слугама, са бачијам а, са псим а; 7.000 оваца одједном је саж егао огањ . А ли по Б ож анскојикон ом ији остао је један једи ни човек, да би однео вест. И дош ао је к Јову. Јов беш е као цар, нош аш е порф иру и беш е човек веома частвован од царева земаљ ских, јер трговаш е са љ удима из других земаљ а, јер им ађаш е велико им ањ е. И дош ао је слуга и рекао: — Господару! — Ш та је, сине? — Ево, слуге твоје, чо бани твоји и стада твоја п асијаху горо м и равниц ом . И дош ао је огањ с неба - то јест из ваздуха - наједном, и саж егао је стада твоја, и п астире твоје, и слуге твоје, и све ш то беш е там о. И остао сам једини ја и дош ао сам да ти каж ем ш та се догодило. А Јовјерекао: — Н ије то ни ш та, сине! Господ даде, Господ узе, како је Господ см атрдо, тако је учини о! Н ека је благословено им е Господњ е од сада и до ^ека! 7 И н ије роптао. И није ни заврш ио онајод оваца, а дође онајод кам ила: — Господару, Х алдејци су п реш ли Јордан, отели твоје кам иле, 3.000 кам ила, и п астире, и све, и одвели и х у своју зем љ у, и утекао сам једини ја и дош ао сам да ти каж ем. И Јов је рекао: — Н ије то ни ш та, сине! Господ даде, Господ узе, како је Господ см атрао, тако је учини о! Н ека је благословено им е Господњ е од сада и до века! И није ни п рош ло неколико м ин ута, дође трећи, онајод волова:
1Т
П
?
Ч Е О А Н Ђ Е Л II М А
— Господару, разбојни ци су дош ли и з пустињ е, покл али су слуге твоје и узели су он их 500 јарм ова волова и одвели са собом . И Јов је исто рекао: — Господ даде, Господ узе, како је Господ сматрао, тако је учин ио! Н ека је благословено и м е Господњ е од сада и до века! И није прош ло до сам о м ало, а дош ао је онајод м агараца: — Господару, дош ли су Си ријци из предела Д амаска и ухватили су твоје слуге и заједно са м агарц им а пр етерали их у своју зем љ у. А там о беш е 500 пари м агараца, јер су у топлим зем љ ам а најтраж еније ж ивотињ е кам ила и магарац, које м огу трпети ж еђ и ж иве са м ало хране. И Јов је рекао и сту реч: — Н ије то ниш та, сине! Господ даде, Господ узе, како је Господ сматрао, тако је учини о! Н ека је благословено им е Господњ е од сада и до века! И ни реч ни је изрекао ш то м у је за час узео све им ањ е. Н а послетку је дош ао пети. О вајм у је ранио срце, али се он и пак ни је усудио да каж е злу реч против Б ога. О н им ађаш е седам синова и три кћери. И они, видевш и свога оца да вечно чини м илостињ у толиким хиљ адам а сиром аха, почели су и синови да чине исто као и њ ихов отац. П риређиваху гозбу сваке суботе. И једне суботе при ређив аш е најм лађи, затим следећи, док не стизаш е до најстаријега, и затим кћери. И уп раво сада беху пр и н екој великој гозби те суботе; м ного љ уди беш е позвано за трпезу, и он и послуж иваху тамо за трпезом невољ нике. С атана, им ајући Бож ије допуш тењ е, отиш ао је и затресао је кућу - зграду, дворац где беху - и уби о их је све: и оне за трпезом , и Јовове син ове. Н ије остао, до само један, који је дош ао к Јову и рекао: — Господару, ето син ови твоји и кћери твоје беху у кући најстаријега, на гозби, и п отресла се кућа из темељ а и убила их све, и спасао сам се ја случајно (јер се тако, по Бож анској икон ом ији, сам о по један спасаваш е) и дош ао сам да ти кажем. И Јов, када је видео да м у је Б ог узео и децу, исц епао Је сву своју одећу, пао наг у праш ину и завапио: — Н ије то ни ш та, сине, го сам изаш ао из утро бе м атере своје, го ћу отићи у раку. Н иш та нисам донео на овајсвет, показано је да ни ш та не могу изнети . Г оспод даде, Господ узе, како је Господ см атрао, тако је учин ио! Н ека је благословено и м е Господњ е од сада и до века! И у свему ш то му се догодило Јов није рекао ни једну злу реч п ротив свога С аздатељ а. Т олико се Јов силно бојаш е Бога.
П р и ч ео а н ђ е л и м а
23
Т ада сатана, вид евш и да га ни је поразио, м ада му је узео све, отиш ао ■еопет код Бога. Д ођош е и анђели Господњ и, и ето дош ао је и сатана пред Њ ега. И опет га пита: — О дакле долазиш ти? — Господе, п роходи о сам земљ у и све ш то је под небом , и ево ту сам ! И уп итао га је Бог по д руги пут: —■А да ли си био код м ога слуге Јова? — Да, Г осподе, би о сам и уч ин ио сам м у све ш то сам хтео! — Ех! Је ли рекао ш тогод п роти в М ене? — Н е, Господе, али ћ у Т и р ећи неш то. Затраж и гори р ат против Јова. — Ш та хоћеш , м оре? — К ож у за кож у. — Ш та хоћеш да каж еш ? — Д а. У зео сам м у сав им етак и децу, али он је здрав и њ егова супруга је остала здрава. А ли до пусти м и да се дотакнем њ еговога меса и њ егових костију, па да видим о н еће ли Те проклињ ати у лице? То јест, искао је да м у нан есе теш ку болест. Ш та вели? О стао је човек здрав, у ж ивоту. — И ди — рекао м у је Б ог — али г в е с е д у ш е н е д т и ч и ! Јеси ли вид ерлнта је најдрагоцени је у човеку? - Д уш а. е в е е д у драгоцен ија од свега. О на е д р а г ц е н и а е г с в е н е д о т и ч и . ЈерД е д у т п с т ји /н а в м с в е т у . Због тога је толико б орб е за спасењ е душ е. И дош ао је сатана, Б ож јим допуш тењ ем, и уд арио је Јова од табана до тем ена губом . Болест коју ни сте видели; да Бог сачува; распада се месо човеково и постаје рело као снег и тече крв и са црвим а; пр оди ре до кости и н ем а лека Vвекове векова. С ам о је С паситељ исцељ ивао губавце, као ш то сте чули. Т ада је Јов, када се вид ео губав од тем ена до табана, пао на зем љ у од бола; и беш е неко ђубриш те пред њ еговом кућом , и он леж аш е на ђубриш ту. И п ош то га ране бољ аху, и црви м у проузроковаху свраб, наш ао је комад пи ненога лонца, цреп, и оним црепом вађаш е црве из рана. И не беш е губа на Јову дан, м есец или годину. С едам и по годин а ж ивог : VЈова јели црви! Т олико је трпео. И ниш та не казиваш е и трпљ аш е; костур на ђубриш ту који је разједала гам ад. А њ егова супруга, оставш и здрава, јер њ у није ударио, јер беш е слабија • вери, одлаж аш е с торбом по селу у прош њ у и донош аш е му понеш то за
24
П рпче
о
П риче о
а н т јЕ л и м а
храну. Једина м у пом оћ беш е њ егова супруга, једина утеха, да не би ум ро
а н ђ е л и м а
25
О ни беху чули о страдањ у Јова, али не вероваху да је баш тако. И дош ли
од глади.
су из друге зем љ е. К ада су дош ли код Јова, пош то знађаху какав угледан
В идевш и ђаво да није поразио Јова, покуш ао је кроз ж ену, као ш то вели бож ански Јован Златоуст: "К ада је видео да д ијам антски стуб вере, Јова, не
човек беш е, какве дворове и какве слуге им ађаш е, стајала су она три при јатељ а крајЈова седам дана и седам н оћи, и ни један н е могаш е говорити. С амо
пораж ава, прибегао је старом оруж ју". К ојем? - Ж ени, којом беш е поразио А дам а у рају. Зн ађаш е да је ж ена слабија.
га гледаху. И разм иш љ аху: Ш та ће то бити? К аква је ово казна Бож ија? И седм ога дана отворио је уста Ели ф ас Т еманац, и у м есто да теш и Јова у њ е-
И ж ена, када је видела да га једу цр ви годину, две, три , и цео свет ка-
говим ранам а и болу, ум есто да га храбри, јер беху некадаш њ и пријатељ и,
зиваш е да је про клет од Б ога, да га је Бог заборави о и да је чин ио м нога зла пред Богом - јер тако суде љ уди, јер њ ихови судови ни су као Бож ији - тада је овом е ж ена поверовала, и дође к њ ему и рече му: — М оре, човече, ето ш та ти је учи ни о Бог твој. С ве си говор ио да ти Бог пом аж е, да је Бог праведан. Гле, сад те ж иво г једу цр ви на ђубриш ту, узео ти је од толико годин а сав им етак, и д ецу, и ти не казујеш ни једну реч хуле против Њ ега и не губиш своје трпљ ењ е!
по чео је да га рањ ава речју: — Јове, чи ни м и се да те је Бог посекао као остарело дрво које не рађа. Због чега си ти тако дочекао? - Задрж ао си плату удовицам а и надн иц у радни ци м а! Био си неми лосрдан и ж есток! Био си горд! Заборавио си на Бога! Ч инио си безакоњ а пред Њ им ! И тако га је стално корео. И сто и други пр ијатељ , и трећи. И дош ао је четврти, неки Е лијуј. Тајје говорио м ало пр аведни је, јер се бојаш е: "М оре,
Т олико се Јов бојаш е Бога.
да не буде каква посета Господњ а, а Јов праведан , па се бојим да не оклеве-
— Ш таје, ж ено?
там овога човека".
— Рец и реч хуле пр оти в Бо га, изгрди Га ш то те је тако ојади о и умрећеш ! Јеси ли сад чуо како је овајж иво тни сапутн ик п остао оруђе сатани но
А Јов им је почео говорити с кротош ћу: — Д раги м оји, при јатељ и м оји, на д осаду сте дош ли овам о и м ени на рањ авањ е. Бољ е да сам гробу рекао: "М ајко моја" и ц рвим а - "Ви сте ми браћа
V врем е невољ е свога муж а? А Јов јој са кротош ћу говораш е, јер виђаш е
и сестре", него да дођу м оји п ријатељ и и да ме рањ авају речим а. То јест, бољ е да сам се теш ио ц рвим а и м иш љ у на раку, на гроб, него
да ђаво говори кр оз њ ена уста: — Ж ено, хејж ено! К ао луда говори ш и као безум на. Н исам ли ја Јов
да ово чујем из ваш их уста.
који бејах као цареви богат и по ш тован у свету? Н е сећаш ли се какву см о
И рекао им је:
част им али ми на земљ и, и колико имањ а, и колико слугу им ађасмо? П а као
— В и м е окривљ ујете да сам задрж авао п лату слугам а и да сам чин ио
ш то смо п рим или добро из руке Господње, зар да не прим им о и зло?
неправду. Ја се не хвалим , али ћу истину говорити. Б ио сам отац сиротињ и
Ч ујеш ли чо века који се боји Бога, када га задеси невољ а? Д а! Бог м и
и м ајка удовицам а, био сам око слепих и ух о глувих и нога хром их и рука
Је по.м агао толик о врем ена; сада треба да трпи м , као б лагодарн ост Богу
кљ астих. С тригањ е м ојих јагањ аца загревало је рам ена убогих, јер вуну
ш то ми је пом агао м ного пута.
са седам хиљ ада оваца сву давах за одећу сиром асима. М оја се врата нису
И видео је ђаво да га не м ож е поразити. Тада су дош ла код њ ега три пријатељ а: Ви лдад, С оф ар и Елиф ас Т еманац. О ви беху богати као цареви, велепоседници из других зем аљ а, кош куповаху од Јова говеда на хиљ аде, јагањ це и вуну. К ада су дош ли, хпитали су: — Где су дворо ви Јовови? Где је Јов? А љ уди им показиваху:
затворила н и п ред једним странцем , и нам еравао сам силно да сав свој им етак раздам н евољ ниц им а. Д акле, није истина ш то ви говорите. И стина је да м е рука Господњ а кори због м ојих грехова, али ш то м и ви при водите као кри виц у - није истина. В идећи Б ог трпљ ењ е Јовово, након ш то су отиш ла тројиц а пријатељ а, и Е лилуј се м ало уклонио устрану, појавио се Бог у облаци м а и у вихору
— Ено там о н а оном ђубр иш ту костур, једу га црви.
над њим . Јов леж аш е там о седам и по година, беш е остао само ко сти и срце, јер
Брада му беш е до земљ е, и коса ум рш ена с ђубретом.
м у м есо беху изјели црви. И када је дош ао Т ворац неба и земљ е, Јов беш е
26
П Р П Ч Е О А Н Т јЕ Л И М А
П р и ч е о а н т ј Ел и м а
сада рањ ен и од својих пријатељ а изгрђен и о падн ут и од своје супруге, и од свих. О дједном чује глас Бож ији из облака: — Јове, устани као м уж , узм и одећу своју — јер м у је послао о дећу од најбељ их, као снег — опаш и се, па да разговарам о н ас двојица! К о је рекао "устани"! - О нај који ће под ић и све м ртве на Суд у једном трену! У стао је Јов као м уњ а, здрав као трид есетогодиш њ ак, и леп, и весео, обу као је одећу коју м у је Б ог дао. И рекао м ује Бог: "Јове, где си био ти када сам ја засни вао зем љ у? К аж и м и: ко ја је поднебесна ш ири на? Н а ком м есту станује тама и које је м есто светлости? Где си
27
"О пр ости суп рузи својој, јер н ије она к ри ва, него ђаво к оји ју је куш ао!" И оп ростио јојје он и узео ју је, и р оди ла је опет седам син ова и три кћери, и не беш е лепоте под небом подобне синовим а и кћерим а Јововим . Н е налаж аху се на земљ и лепш а деца од њ их. И беху Јовови дани, као ш то се рекло, н акон оне невољ е, сто четрдесет годин а, и уснуо је сит ж иво та и отиш ао је код свога С аздатељ а, у вечно весељ е. Јесте ли чули ш та је код Јова учини о страх Бож ји? П ош то је им ао страх Бо ж ији, ни када беш е богат није се горди о, ни је био ж есток и нем ило срдан; н и када м у је Б ог узео богатство, ни је рекао ни реч про тив Бога.
ти био када сам ја мерио планин е, долине и брда? К ада сам м ору поставио
Е то човека са страхом Бож ијим , који п рин ош аш е на ж ртву по једног
за м еђу песак и оградио м оре песком и рекао м у: Д овде да долазиш , и у теби
вола свако вече, да ни д еца њ егова не буду како м иш љ у згреш ила Б огу. Јесте
нека се разбијају таласи твоји?
ли чули ч овека са страхом Б ож ијим , како га је Бог овенчао? К роз ш та га је
Ја сам развио северац по суху. Ја сам створи о би ћа на земљ и. Ја сам
све провео у овом веку, и отиш ао је да отпочи не у "наручју А враам а", чији
изм ерио теж ин у ветрова. Ја сам означио пут м уњ ам а под небом . Ја сам одредио рађањ а ш ум ских звери, рађањ е ж ивотињ а на земљ и, и љ уди. Ја
праун ук беш е. Ето, дакле, како га је Бог благословио!
сам створио О рион и С еверњ ачу и украсио сам небо звездама, С унцем и М есецом , и светлост сам д аровао Свом саздањ у.
не краде, или да не буде блудни к, или пи јаниц а, или лоп ов, или да не чини зло. Ко им а страх Бо ж ији свагда данон оћно бди н ад собом : да не пом ислим
Реци м и: Где си ти би о тада? Ја сам тебе, Јове, као м леко улио у утро бу
ш то зло о човеку, да не говорим ш то зло, јер је грех, да не учини м ш то
Бр аћо м оја, човека који им а страх Б ож ији не треба нико да чува да
м ајке твоје, згруш ао сам те као сир, и заткао сам те као пл атно, створ ио
зло, јер је грех! К о им а страх Б ож ији п остаје страж ар чи таве м удро сти,
сам ти срце и кости и створио сам те као С воје створењ е у утроб и м ајке
чува своју душ у и ум од злих пом исли, језик свој од злих речи и све биће
твоје, и Ја сам саздао твоје срце и знао сам д а нећеш изгуби ти трпљ ењ е.
своје од делањ а пр оти в Б ога.
И сада, Јове, пош то си чекао М ојдо лазак са стрпљ ењ ем и ниси рекао коју злу реч у толи ким гадостим а и невољ ам а и болестим а, ето Ја ти дару-
*
јем од сада унап ред 140 годи на ж иво та, и биће твоја им ањ а удвостручена:
Ч овек је икона П ресвете Т ројице. О н им а ум , реч и дух. Дух у виду
ум есто седам хиљ ада оваца - ч етрнаест хиљ ада оваца; уместо три хиљ аде
светлосних зракова, који је у срцу ; њ им е је човек већи од анђела. Јер ан-
ками ла - ш ест хиљ ада ками ла и остало исто тако. И д ож ивећеш до петога и
пели нису створени по лику и подоби ју Б ож ијем, н его сам о човек. Човек
ш естога праунука и уснућеш сит ж ивота и доћи ћеш к М ени да се са М ном е веселиш у векове."
реч је лик Х риста, а ж ивотвор ни дух је лик Д уха С ветога.
Т ада је Б ог постао неви див. А њ егова супруга, када је дош ла одакле беш е отиш ла, наш ла га је здравог и врло веселог. И - као ш то се каж е у предањ у - Бог је пустио даж д златни ка три дана и три но ћи у Јовов двор. К упио је Јов поседе и говеда. С упруга њ егова је леж ала ни чиц е три дана и три н оћи, и ш тући од њ ега опр ош тај. И Бог је рекао Јову:
е ж ива икона С вете Тројице на земљ и, им а ум, реч и дух. Ум је лик О ца,
28
11 р и ч е о
а н ђ е л и м а
О Т В О Р Е В
,Ч О В Е К О В О М А У И П А К Л У
П р и че о а н ђ е л и м а
П А Д У ,
а к а ж у С в е т и О ц и и о с о б и т о С в е т о п и с о о а н ђ ел и м а и о
д а-
о в о м п а д у?
У почетку анђели н ису знали да је Д ух С вети н азвао И суса Х риста "А нђелом великога савета" - како Га назива пр оро к И саија - са К ојим се стално саветовао О тац. "А нђели Га ни су знали као С ина Б ож ијег!", каж е о д н е . Д акле, када је С вети арханђео М ихаС вети В асилије В елики у ило узвикну о говоређи: "П оклон ите се А нђелу великога савета", поједин и од анђела нису хтели да М у се поклоне и зато су пали у дубин у пакла, како каж е С паситељ : и д е х с а т а н у 1д е п а д е са н е б а а о м у њ (Лк. 10,18). Разлика изм еђу пада злих ан ђела и човековог јесте у том е ш то су анђели пали по сопственојвољ и, дакле слободно, а човек је пао по об м ани и на под стрек ђаволов. А "грех по савету", каж е С вети Јован Златоуст, "пола је онога који га твори и п ола о нога чи ји је савет". Бо г је доп устио човеку у Рају да учи ни најм ањ и грех, то јест да једе са дрвета познањ а добра и зла. Јер да је јео и са дрвета ж иво та - како каж е С вети Јован Златоуст - не би човек виш е никада им ао покајањ е, окам енио би се у срцу као ђаво, пао би као ђаво, никада виш е не би ум ро и м учио би се у векове у паклу, подобно сатани. А дамовом паду доприн еле су две страсти чо векове - гордост и похота. С војим падом човек А дам н ије изгубио ц елокупну б лагодат Бож ију, јер је пао по ђаволо вом куш ањ у. Т ако су благодат и залог спасењ а остали у човеку, пош то је згреш ио и з незнањ а постао је носилац зем аљ ског тела. С амо оном е који се одрекн е Бога одузим а се благодат Д уха С ветога, али и тај буде прим љ ен кроз покајањ е. А који греш и из незнањ а задрж ава благодат, али прекривену гресима. Е то због којег се узрока ж ена А дам ова звала Е ва, то јест Ж иво т, а не см рт, ш то није пала потпун о као ђаво, и затим - ш то ће се кроз другу Еву, то јест Богомајку, и збавити р од љ удски. П о слову С ветога Јована Златоуста, човек је створен као двојан, сателом и душ ом ; двојно је било и дрво познањ а добра и зла; двојна и п оследица А дамове погреш ке; двојан је и Рај- зем аљ ски Рајили Н аручје А враам ово, где бораве душ е праведни ка до будућега суда, и небески Рај, то јест Ц арство Н ебеско, камо ће ући праведниц и након другога суда. А једењ е садрвета познањ а добра и зла значи "како би било добро ч овеку, да није јео, и како је зло ш то је јео".
29
0 анђелим а треба да знам о да су они саздани Б огом , непром енљ иви, него их је оставио да сам и бо рбом стекну непром енљ ивост. Н и анђели, ни први љ уди нису имали м аш ту (м огућност да умиш љ ају, прим. прир.). Чи м су анђели пали у маш тањ е (уми ш љ еност), нам ах су пали с неба у пакао, јер су ж елели да буду исти као В иш њ и Бог. А љ уди су пали у трену када су посум њ али у реч Бож ију. Ч им је сатана о ће т е б и и ж и в њ им а отео страх од смр ти, говорећи е ћ е е у р е и , (уп. са 1. М ој. 3, 4),човекјепаоу ф антазир ањ еип отом угрех. Н ајвећигубитак јесте да човек забор ави на смрт. Ч им је избрисао човеку из ум а страх од смрти, ч овекје одм ахум ро кроз грех. С вети Јован Златоуст каж е да је први човек пао кроз три ствари: кро з ж ену, дрво и непослуш ањ е. И исто кроз три ствари ће бити спасен: кр оз Богомајку, К рст и послуш ањ е.
а н ам
ош
о ж е те р ећ и о т в о р е в и н и и о с т в ар а њ у ч ов ек а ?
Бог је створио човека и ц ео свет од четири м атерије или стихије. П о сведочењ у С ветога В асилија В еликог: две лаке стихије - ваздух и ватра, и две теш ке стихи је, које теку нан иж е - зем љ а и вода. Те четир и стихи је делују сједињ ене и несливене, али и сливене. А у последњ а врем ена највиш а, најлакш а стихија, то јест ватра, саж ећи ће остале три стихије, али само док буде љ удскога бић а, по р ечи Господа, који вели: д Г н а С в е д р ж и т е љ е в о Ј у п а п и ћ е се с т и х и ј е е м а љ с е (то јест ваздух, зем љ а и вода). А ли казује Д ух С вети устим а Д авидовим да неће уни ш тити стихије и читаво саздањ е, него ће их сам о обнови ти: о ш е ш л и и м с в о ј д у х , б и ћ е с а зд а н и , и о б н о в и ћ е ш ли ц е е м љ (П с. 103, 31). Бог је створи о тр и неба. П рво небо је ваздух; друго је етер, нека вр ста огњ а над ваздухом ; и треће н ебо је небо анђела. Д овде је био узди гнут С вети апостол П авле и ч у н е и с а з а н е р е ч и о је ч о в е у н и је д о п у ш е н о т в о р и т (2 Кор. 12, 2-4 ). Т амо је Рај. Бог је створио чо века по С вом лику и подобију. О н је једино створењ е које је Бог саздао С војим рукам а, а не сам о речју, као све остало. З атим , створио га је саветовањ ем трију ли ца П ресвете Т ројице, јер у а њ у се каж е: а с в о р и м о ч о в е а п о с в о м е л и у и п о д о б и ј (П остањ е 1, 26). Ч овеково тело било је створено од земљ е, а душ а му је на невидљ ив начин уд ахнута од Бога. Ч овек је састављ ен од два дела: тела и душ е - како нас учи наш а П равославна црква. Ч овек им а "биолош ку" душ у као сва ж ива оића, из које прои стичу п ри род не силе као: сила оплођењ а, сила раста, ис-
30
П ри ч е о
П Р II Ч Е О А Н Ђ Е Л И М А
хране, очувањ а, инстинкти итд. А ли ова "биолош ка" душ а човекова припада телу и н е треба је бркати са душ ом бож анскога пор екла, коју је Бог створио у човеку, која се сједињ ује с телом у трен утку зачећа, и кр оз см рт одлази к оном е ш то је вечно. Т ело ће се сједин ити с душ ом на Буду ћем суду, али ће васкрснути одуховљ ено, а не какво је било н а земљ и. Ч овек на земљ и окуси небеско и п очињ е да га дож ивљ ава, јер се још са земљ е м атерија човекова обож ује, озарава се у лицу, разодева се зем аљ ског и одева се у небеско, као ш то су били светитељ и.Ј е р с в а т в а р у з д и ш е ... ч е а ју ћ и о б н о в љ е њ е ч о в е о в е п р и р о д е (Рим 8, 22-23). П остоје три света: доњ и свет, где је само тама, плам сањ е огњ а и тартар, у којем се м уче ђаволи и душ е греш ни ка. П акао је настао у тренутку пада злих анђела. Д руги свет, назван "м еш овитим ", то јест зем аљ ски, где је изм еш ано добро са злим , радост са тугом , доб ро дело са грехом, уж ивањ е са болом, ж иво т са см рћу. О вде на земљ и човек се труди да се спасе грехова и пакла и да стекне спасењ е добрим делим а и покајањ ем. О вде се уж ивањ е у браку награђује болом , м укам а порођаја као и децом . И наче нем а спасењ а. Јер г а в ек а и м а каж е С вети М аксим И споведник: о б е ж и о д б о л о в а а д а у д ел а у в е ч н о м е б о л у .
Т рећи свет је Рај и Ц арство Н ебеско. Т амо је сам о радост, певањ е, светлост и ж ивот вечни. та друго треба
ош
да
нам о о човеку?
Ч овек је "цар творевин е", зато ш то је саздан по саветовањ у П ресвете Тројице по Бож ијем лику и подобију и зато ш то има душ у ж иву и носи у себи, кроз К рш тењ е, О ца, С ина и С ветога Д уха. Ч овек је једино биће које прим а дар напредовањ а у врлини, у светости и у сили, достиж ући обож ењ е. А ли грехом човек је пао из првоби тне части у стањ е ропства, греш нога човека. О давде мож е поново узићи н а првоби тну част да буде син Бож ији, али м ногим и великим ж ртвама и трудовима. Е во ш та о том е каж е С вети Гри горије Н исијски: "К ао ш то је Бог створио човека за м алог бога, бога земљ е, исто се тако, због греха, Бог толико разљ утио на човека, да се цело саздањ е побун ил о пр отив човека. Тело м у је нем оћн о и пун о патњ и, ватра га саж иж е, хладн оћа га убија, зм ија га уједа, вук га кољ е, м оре га дави, зем љ а га гута, глад га м ори и ђаво га куш а до смрти..." И пак, Б ог није напустио човека. Д ао м у је средства за исправљ ањ е, за покајањ е и за спасењ е. Н ајпре м у је оставио б лагодат спасењ а, м ада при-
а
н
ђ е п и м а
31
теш њ ену гресим а. П отом м у је дао Закон савести, да га учи и да га кори за зло. О ставио м у је у срцу чеж њ у за изгубљ еним Рајем, која даје човеку ревност за молитву, сузе покајниц е, духовн о осећањ е ка добром . У Х р о н о г р а ф се каж е даје по изгнанству А дам а из Раја четрдесет дана плакао прародитељ А дам на дверим а Раја, м олећи опрош тај, али херувими који чуваху рајске двери нису м у виш е отворили , јер виш е не м огаш е да уђе у бесм ртност смртни човек без покајањ а и откупн е ж ртве Х ристове. Тада, вративш и се А дам натраг на земљ у, по чео ју је орати, засејавати и обр ађивати у зноју свога лиц а, да би стекао хлеб н асуш ни . И ако беш е далеко од бога, одавде са земљ е човек м огаш е видети Бога, како каж е С вети И сак С ирин , али на тајин ствени начин, са два ока душ е. Једним оком виђаш е Бога путем створеног света, то јест духовним созерцавањ ем творевине, свега ш то је тако чудесно саздано рукам а Бож ијим ; другим оком виђаш е Бога кроз испуњ авањ е Њ егових заповести и кроз духовно осећањ е срца. С вети В асилије В елики каж е у том погледу да колико човек напредује у сазнањ у или у при родн ом созерцањ у творевине, у истојм ери напредује у вери и у љ убави пр ем а Богу. та нас уче
в е ти О ц и о д е в ет а н ђ е о ск и х ч и н о в а ?
Бог је најпре створи о н евидљ иви свет, то јест анђеле. С вети апостол П авле, и касније њ егов ученик С вети Д ион исије А реопагит, у делу е б е с а и ц р в е н а е р а р х и ј а , дели анђеле на девет небеских чи нова. С ваки анђеоски чин и м а од Бога одређену служ бу (Рим . 8, 38; 1. Пт. 3, 22). Тако ш естокрили С е р а и м и , мн огооки е р у в и м и и р е с т о л и , на којим а "Господ духовно почи ва", сачињ авају прву чету анђела. О ви окруж ују плам ени и светлосни п ресто П ресвете Тројице (Језекиљ 1,4-2 8). п о д с а , који сачи њ авај С леде затим и л е , л а с и у другу, средњ у анђеоску чету. О ви им ају задуж ењ е да владају свеколиким свем иром , планетам а, звездама, ветровим а, м орим а и силам а там е, то јест ђаволим а и паклом. С леде затим а ч а л а , р х а н ђ е л и и н ђ е л и , који сачињ авају трећу анћеоску чету и им ају као задатак да обзнане љ удим а вољ у Бож ију. Д акле, наш и анђели чувари су прибр ојани деветој чети, као последњ и м еђу анћелима и најближ и љ удском роду.
32
П р и ч ео а н ђ е л и м а
П р и ч е
* о ји ј е б р о ј а н ђ е л а п а л и х с н е б а , п о С в е т о м п и с м у и ма? те
в е ти м
ци -
а к о м м е с т у п р е б и в а ј у ђ а в о л и д о б у д у ћ е г а с у д а и и м а ју л и д о п у е д а к у ш а ју и у п р о п а ш ћ у ј у љ у д ?
Бо ж анско писм о нам не казује тачно број анђела палих с неба, него нам само казује да који пад ош е с неба заједно са Л уци ф ером беху р е ћ и н а з в е з д а н е б е с и х , то јест анђела (О тк. 12,4 и 9). А стан пали х анђела јесте у поднебесју, а то је место између неба и зем љ е (Еф . 6,1 2). Н а другом м есту се каж е да су зли анђели б ачени у таму, то јест далеко од ли ца Бож ијег, до будућег суда (И саија 14 ,12 -15 ; 2. П т. 2,4; Јд. 1, 6; Л к. 8, 31). Х риш ћани, сви праведни љ уди Бож ији, куш ани су и узнем иравани од ђавола, по допуш тењ у и вољ и Б ож ијој, да се не би погордили, да би им се про верила вера и да би све своје уздањ е полож ил и сам о у Бога (2. Ко р. 12, 7; 1. П т. 1,6 -7). Т акође су хриш ћани куш ани од ђавола ради провере њ ихове љ убави прем а Богу; ради про вере покоравањ а љ уди Богу; да би се добри раздвојили од злих и да би се удостојили веће награде. А ли ђавољ а куш ањ а никада не превазилазе наш е снаге, јер Бог не допуш та да будемо и скуш авани већма него ш то м ож емо (1. К ор. 10,13; 2. П т. 2, 9; О тк. 3,10).
О А Н П уЕ
И М А ,С М
Т И ,
У Д У Ћ Е М
И П О С
Д Њ
М
а д а с е ч о в е к у д а је а н ђ е о ч у в а р ? в ет ом
рш
В О Т У
С У Д а за ч е ћ у , н а р о ђ е њ у и л и н а
П о С ветом П редањ у Ц ркве Х ристове, анђео чувар се даје човеку на С ветом К рш тењ у. О во се м ож е појм ити и из пете моли тве која се чита при врш ењ у оглаш авањ а3, где се, изм еђу осталог, казује овако: "У чин и да се светли анђео придруж и њ еговом ж ивоту - да га избављ а од сваке враж ије напасти, од сусрета са злим , од дем она који нап ада усред дана, од злих м аш тањ а". П оред анђела чувара Бог ш аљ е човеку и друге анђеле у ж ивоту, да би м у пом агали, исправљ али га и теш или у искуш ењ им а и проверам а у духовним борбам а кроз које пролази човек у овом веку. О овом говори бож ански апостол П авле, говорећи: и с у л и с в и о н и д у х о в и за с у ж е њ е , о ји с е
аљ у да с уж е оним а
3У наш е врем е се чин обављ а пред К рш тењ ем.
о ји ћ е н а с л е д и т и с п а с е њ е ?
33
(Јев 1,14.) О вим речим а А постол узноси умове слуш алаца и веома м ного теш и хри ш ћане, јер показује да се Бог веома м ного стара о њ им а, чим је "анђеле, који п ревазилазе љ уде, одредио да служ е за спасењ е љ уди". А ли види м о да и у С таром закону, и у Закону благодати, Б ог ш аљ е анђеле да пом аж у и да служ е изабраним љ удима, као ш то су Лот, А враам, Јаков, М ојсије, В алаам, И сус Н авин, Гедеон, М анасија, проро к Д авид, И лија Т есвићанин, С едрах, М исах и А вденаго, пророк Д анило, Јосиф , Д јева М арија, пастири из В итлејема, М арија М агдалина, капетан К орни лије, апостол П авле и други. К роз ово неколико доказа показао сам да нам П реблаги Б ог одређује анђеле чуваре не само на С ветом К рш тењ у, већ и у целом ж ивоту, пом аж ући н а путу спасењ а праведнике, који Га љ убе и верују у Њ ега. а л и и н е в е р н и ц и , п а г а н и и је р е т и ц и д о б и ј а ју о д Б о г а а н ђ е л е чуваре?
Т акви, пош то нису крш тени у Х ристово име, не добијају анђеле чуваре. О ни не верују у анђеле. А који и пак веле да верују у Б ога, али су јеретици , ж алосте и удаљ ују од себе анђеле Господњ е, који љ убе истину праве вере, полож ену од Х риста и апостола у Њ еговојЦ ркви (видети а ч е е П о с л а н и ц е Ј е в р е и м од Теоф илакта Бугарског, 1904). Ш то се тиче паганских н арода, ови једва им ају по једног анђела чувара за подруч је сваке држ аве, по сведочењ у е т о Г а п и с а , које вели: о с а в п р е д е л е н а р о д и м а п о б р о ј у а н ђ е л а Б о ж и ји х ( о н о в љ е н и а о н и 32, 9). Ти анђели при падају чин у Господстава, као они који владају над народ им а. П о предањ у им а анђела чувара над тврђавама, градовим а, селим а, м анастирим а и било где се велич а им е Бож ије. о ја је н а м е н а а н ђ е л а ч у в а р а у
?
О А Н Т јЕ Л И М А
ивоту верник а и како м у пом аж
у с п а се њ у ?
Н амена анђела чувара јесте да на невидљ ив н ачин ч ува верника од искуш ењ а ђаволови х, од пада у сваковрсне грехе, да га путеводи н а пу ту Ц ркве, покајањ а и м олитве, да гатеш и у теш коћама ж ивота и да га подстиче кроз ми сао н а свеколико добро дело. А нђела чувара је Бог дао човеку ради ч\’вањ а њ еговога тела и душ е. О н ни када не спава, по речи П салм опевца: и т и д а з а д р е м а ч у а р т в о (П с. 120, 3). А нђео чувар чува поверену му душ у у свако врем е искуш ењ а, ако им а зеру и страх Бож ији, по казивањ у истога цара и про рока: н ђ е о Г о с п о д њ : а ја ћ е с п р е м а н о о о н и х о ји с е Г а б о ј (П с. 33, 7). А нђео чувар служ и спасењ у човека (Јев. 1 ,14). А нђео чувар спасава човека у време оп асности Л ап. 5,19; 12, 7-8; 12,15; 9, 11). А нђео чувар јесте дух Бож ији за служ ењ е,
34
П ри ч ео а н ђ е л и м а
П р и ч ео а н ђ е л и м а
ради ч увањ а љ уди (П с. 102, 21; 103, 5; Л к. 16, 22; Јев. 1, 7). С паситељ нам заповеда да н е потцењ ујем о децу, јер а н ђ е л и њ и х о в и н а н е б е с и м а с т а п н о е д а ју п и ц е ц а м о г (М т. 18,10). а п и х р и ш ћ а н и н и зп о г а н ђ е л а , к о ји г а с л ед и ц е л о г а о ји ј е ц и љ
ивота?
л о г а а н ђ ел а ?
Д а, сваки хриш ћанин им а од К рш тењ а једног добро г анђела, који м у стоји с десна и учи га свеколиком богоугодном делу. О н п одр обн о запи сује једно п о једно, сва добра дела која чин и у ж ив оту и пр иказаће м у их у часу С уда, када "ће се књ иге отворити". Т акође, хри ш ћани на од м ладенства следи и један зли анђео (ђаво), који и сам д етаљ но запи сује сваки грех који чи ни човек у ж ивоту, до трена смрти. Ц иљ злога анђела јесте да га свагда куш а и под стиче на грех ми ш љ у, м аш том, чулим а, речју, делом , телом и душ ом . А ко га човек слуш а, пристаје на грех, па га чак и твори, ђаво записује сваку м исао, сваку реч или зло дело учињ ено у ж ивоту, за које ће м у траж ити одговор на појединачном суду, то јест након см рти, ако у ж ив оту ни је био раздреш ен од грехова исповеш ћу и покајањ ем. а к о м о ж е хр и
ћ а н и н д а с е с п а с е и с к у ш е њ а з л о г а н ђ е л а , т о је с
ђ а в о л а , к о ји г а п р а т и ц е л о г а ж и в о т а ?
За спасењ е човеково п отребн о је да буде куш ан од ђавола, јер ако не буде куш ан, неће се спасти. Н е мож е се калити у духовнојб орби и не м ож е им ати ни какву плату за своја добра дела, будућ и да су чињ ена из навике, без икаквог противљ ењ а од стране ђавола. Због тога и С вети П етар вели да супарни
в а ш , ђ а во ,
а о л а в р и ч у ћ и хо д и и
раж и
о Г а д а п ро ж д ер е.
ему
е п р о т и в и т е у т в р ђ е н и в е р о м ... (1. П т. 5,8-9).
к л о н и и с к у ш е њ а , и н и к о с е о д љ у д и н е ћ е с п а с т и '.
Х риш ћанин се м ож е спасити непораж ен од ђаволових искуш ењ а кроз делањ е свих добрих дела и особито кроз м олитву, пост, см ирењ е, љ убав, честу исповест, покајањ е, ми лостињ у и м ного трпљ ењ а. а да х р и ш ћ а н и н
р е ш и с в о јо м в о љ о м , у д а
њ их? И ако о н а ј о ји в о р и Г р е х о д ђ а в о л а ј (1. Јн. 3, 8-10; Јн. 8, 44), па како ли ћ е стајати анђео Г осподњ и уз онога ш то чи ни ђаволо ва дела, то јест уз пијанца, блудника, прељ убочинц а, безверника, лаж љ ивца, тврдицу, човеком рсца и јеретика? И ако грех одгони од човека благослов Б ож ији (Бројеви 14, 34; И сус Н авин 5, 6; П с. 80, 13-14; И саија 48, 18-19), па како би анђео Бо ж ији стајао уз онога ш то твори грех? И ако се Д ух С вети ж алости због греха (Гал. 4, 30; 1. Сол. 5,19), како ли се не би ж алостио анђео Г осподњ и и удаљ ио од онога ш то твори грех и не ж ели да се обрати на покајањ е? И ако је С вети Д ух гневан и љ ут на непослуш не и зле (И саија, 6,3 ,10 ), како ли се не би чисти и С вети анђео Господњ и љ утио на онога ш то твори грехе и не ж ели да се обрати н а покајањ е? Значи, анђео чувар, којег је Бог одредио сваком хриш ћанин у, м рзи грех, јер грех убија душ у, и удаљ ује се од онога ш то чин и б езакоњ е. А ли се пон ово враћа и пом аж е човеку греш нику, када овајдође на покајањ е са сузам а и с болом у срцу због учињ еног (2. К ор. 7,9 ). Јерн а с т а је р а д о с т н а н е б у з а ј е д н о т Ј р е н и а о ји с е а ј (Л к. 15, 7-10), пош то Б огхођедд с е с в и у д и с п а с у и д а д о ђ у у п о з н а њ е и с и н е (Језекиљ 18, 23-3 2; 33,1 1; 2. П т. 3, 9; уп. 1. Тим. 2,4). Д акле, када човек твори зло, ж алости и удаљ ује од себе Д уха С ветога и анђела чувара, а нам есто овога пр иб лиж ује се човеку ђаво и зли дух. А када се хриш ћани н и з свега свог срца обр ати на п окајањ е, весели Б ога и све анђеле с неба, при бли ж ује к себи свога анђела и одгони од себе сатанин ог анђела. И ова се борба води у човековом срцу и ум у свакога трена, до краја њ еговога ж иво та. а к о т р е б а х р и ш ћ а н и н д а с а р а ђ у је с а с в о ј и м
Д акле, наш ж ивот је борба са ђаволом , који нас куш а било кроз наш е сопствено тело, било кроз оне око нас, било непосредно кроз служи тељ е там е. И скуш ењ а су неопходна, јер нас кале у борби са грехом, ради наш ега спасењ а, али сам о да нас не поразе. Један велик и О тац из а ч н и вели:
у је л и с е д о б р и а н ђ е о о д
а ?А к а д а т в ор и к а к в о д о б р о д е л о , б е ж и л и з л и а н ђ е о о д њ
а?
А ко је !р е х 1а д п р е д Б о т (П оновљ ени закони 25, 16; П риче 5, 5; 10, 5; 3, 32), па како би анђео Господњ и љ убио греш нике и н е би се удаљ авао од
35
а н ђ ел о м ч у в а р о м ,
д а б и с т и г а о у Ц а р с т в о Б о ж и је ?
Х риш ћанин треба да опонаш а светитељ е и анђеле, да би био при бројан на небу светитељ им а и анђелим а. Т о јест да неп рестано слави Б ога; да Га хвати и да М у увек благодари за све; да Га слуш а, да чува Њ егове заповести, да љ уби Б ога, да љ уби све љ уде и да у свему води хриш ћански ж ивот. К ао ш то •е анђео служ итељ Бож ији и чува човека на свим путевим а њ еговим (П с. 90,11) и као ш то се анђео повинује вољ и Б ож ијој(П с. 102,2 0-21), исто тако треба да чин и и човек верник. Д а се повинује Богу и да чини вољ у Њ егову. И ако се анђео радује обраћањ у греш ни ка на покајањ е (Л к. 15, 7-10), тако доли кује да чин и и ч овек верник. Д а се радује обраћањ у злих на покајањ е. А ко се анђели старају о спасењ у љ уди и по м аж у им (П ост. 24, 7; П с. 90.11-12; П с. 33,7; М т. 4,6), тако да чине и хриш ћани, особито пастири
36
П риче
о
П риче
а н ђ е л и м а
луш а; да се старају на сваки начин о спасењ у и об раћањ у љ удских душ а на покајањ е. А нђелинепрестано славеБога(П с. 102, 20;И саија6, 3;Л к.2 ,13-14; О тк. 5,11). Т акође и верници су дуж ни да славе Бога, по речи П салм опевца: Б л т о с и љ а ћ у Б о Ј а у с в а о д о б а , п о х в а л а њ е м у је с а л н о у м о ји м у с т и м П с. 33,1 ). И ако анђео свагда бдије око свеколи ког добра, тада је и човек верник дуж ан да непрестано бди над својим ум ом и да узм е на ум дас у п а р н и н а ш , ђ а во , а о л а в х о д и и р а ж и о т д а п р о ж д е р е (1. Пт. 5,8 ). Буде ли сваки хри ш ћанин тако творио, наћи ће се у заједнич ком делањ у са својим анђелом чуварем на творењ у свих добрих дела. а к о п о м а ж е а н ђ е о ч у в а р д у ш и у ч а с у с р т и и д о к а д о с т а је п о к р а ј е н а к он с м р т и ?
Н ајпре анђео чувар се м оли Б огу за поверену м у душ у, да би им ала хриш ћански крај и да би јој се опростили сви греси. Затим при води вернику м исао да се пом ири са свима, да се исповеда код свеш теника почев од детињ ства, да се прич еш ћује Телом и К рвљ у Господњ ом и да све своје лостави у добар поредак. А у часу њ егове см рти, ако је творио добра дела, не пом аж е му сам о едан анђео, него виш е њ их. О во казује С вети Јеф рем С ири н, говорећи: "Зар не знате, браћо м оја, какав страх и невољ у следи да проп атим о у часу наш ега изласка из овога ж ивота, када ће се разлучи ти душ а од тела? В елики страх, велика се тајна збива тамо. Јер долазе код њ ега добри анђели и м но ш тво небеске војске и све супарничке силе и владари там е, обе стране ж елећи да узм у душ у и да ■еп оставе и да јоју станове њ ена м еста. Д акле, ако је душ а овде стекла добра дела, у дан њ енога исхода добра дела која је стекла овде постају до бри анђели и окру ж ују је и не дозвољ авају киједнојод супарн ички х сила да се такну њ е, него је узим ају са радош ћу и весељ е.ч заједно са анђелим а, певајући поб едни чке п есме Богу и воде је В ладики Х ристу, Ц ару славе, и воде је одавде на м есто одм ора, где нем а бола, нити туге, кити уздисањ а, нити суза, нити бриге, већ ж иво т бесм ртни и вечно весељ е, заједно са свим а који су благоугодили Б огу..." (С вети Јеф рем С ири н, л о в о о о м е д а с а Г да и м а м о н а у м у д а н и зл а с а н а ш е Г и з и в о т а , том III). К од греш ника, каж е С вети Јеф рем С ири н, њ ихова зла дела претварају се. у часу см рти, у зле анђеле и прате душ у оп туж ујући је за оно ш то је творила и н ије се покајала, све док не буде бачен а у огањ пакла. П осле смрти анђео прати душ у 40 дана, заједно с другим анђелим а, показујући јојн ајпре б лаж енство раја и затим м уке п акла. Затим је по тре-
о
а н ђ е л и м а
37
ћи п ут воде пред П ресвету Тројицу, и одлу чује јој се, до П оследњ ега суда, прем а њ еним делим а, било м есто одм ора у рају, било м есто осуде. О д тога трена анђео чуварје напуш та до Будућег суда. А како душ а пролази кроз ваздуш на м итарства после см рти, показује нам исти С вети О тац Јефрем, говорећи: "Тада, узевш и анђели душ у, одл азе кроз ваздух, у којем стоје начала, власти и господства супарни чких сила, горки наш и супарни ци, окрутни ц арини ци , уходе и порезниц и, који, сусрећући ду ш у у ваздуху, прате је и износе пред човека грехе и записе из младости, из старости, вољ не и невољ не, учињ ене делом, м иш љ у и сећањ им а. М ноги је страх там о, м ноги потрес подле душ е; неисказана је невољ а коју проп ати тада од мн ош тва м или она непри јатељ а који је прате у стопу, кл еветајући је, гурајући се, сп речавајући душ у да се не насели у светлост и уђе у земљ у ж ивих. А ли С вети анђели, узимајући душ у, одводеје..." (И сти, л о в о о д р у ш м д о л а с у и о с у д у , том III). Т ако С вети анђео чувар, као ш то сам пређе показао, увек стоји уз човека верника, да би га чувао и пом агао м у у жи воту. Још и душ у прати након смрти 40 дана. а л и ћ е н а п о с л ед њ е м в а с к р с н у ћ у д о ћ и и а н ђ е о ч у в а р св а к о г а ч о века?
У дан страш нога Суда анђео чувар пом аж е душ и коју је чувао у овом свету и путује с њ ом пред страш ног Судију. О овој истини пиш е на виш е м еста, и особ ито у а н о н у а н ђ е л у ч у в а р у , где пиш е овако: а д а с е б у д е п о с т а в и о п р ес т о , и
е се б у д у о т в о р и л е , и
р е в н и д а н и м а б у д е е де о, и
с е б у д е с у д и л о , и а н ђ е л и б у д у с т о ја л и и с п р е д , и з е с ве
удим
а с е б уд е за љ у љ а л а , и
е б у д е у с т р а ш и л о и п о т р е с л о , п о а ж и п р е м а м е н и с в о је ч о в е о љ у б љ е и
(П есм а осма). А нђео чувар ће водити душ у прили ком свеопш тег васкрсењ а да би познала своје тело од земљ е, као ш то се каж е у ж ити ју С ветога В асилија Н овог, од 26. м арта. и зб а в и м е п а л а ,
рист а у
олив
а к о с е р а д у ј у а н ђ е л и с н е б е с а з а г р е ш н и к а к о ји с е п о к а ј е и н а к о ји с е н а ч и н ж а л о с т е , к а д а г р е
и?
К ада се греш ни к покаје, анђели с небеса радују се сличн о В еликом П астиру, С паситељ у наш ем И сусу Х ристу, Који је наш ао изгубљ ену овцу, то јест гудски род, рекавш и: а д у ј е с е с а м н о м , е р н а ђ о х о в ц у с в о ју и з Г у б љ е н у (Л к. 15,6). То С паситељ открива и у причи о изгубљ енојдрахм и. Р адост анђела због онога који се обр аћа на п окајањ е О н показује речим а:Т а о , а ж е м в а м , б и в а р а д о с т п р е д а н ђ е л и м а Б о ж и ји м з б о ! е д н о т р е ш н и а о ји с е а ј (Л к. 15,10). А када човек греш и, анђео чувар се ж алости и плаче за њ им , удаљ у:ући се од те душ е, док се она п оно во не об рати Б огу кроз покајањ е.
38
П ри ч
е
о
а н т јЕ л и м а
П риче
ЧА о м есту где се настањ ују душ е љ уди по см рти, сходно п ричи о нем илосрдном богаташ у и убогом Л азару (Л к 16,19-31), С вета Ц рква нас учи овако: током два дана након см рти анђео чувар носи душ у свуда по свету, где је ж ивела и чи ни ла доб ра или зла дела, и она се сећа свега од м ладенства до часа см рти. Т рећега дана одн осе је Богу, а након 40 дана јој се одр еђује м есто покоја или осуде. У е л и к о м п р а в и п у из Тр говиш та, глава 162, каж е се да "душ а, из м ного љ убави п рем а (свом) телу, јер се раставила од њ ега, понекад ид е у кућу где је била у ж иво ту, а пон екад на гроб где је тело по коп ано. А усаврш ена и п раведна душ а одлази н а м еста где је уобич ајавала да се м оли за своје спасењ е, и про вод и два дана н а зем љ и. А трећега дана, заједно са својим анђелом , душ а одлази на небо и стоји пред страш ним П рестолом и клањ а се пред богом . Због тога се трећега дана врш и С вета ли тургија и подуш је за умрлога. А пош то се поклон и Б огу, одлази са анђелом , те јој показује богата и лепа стани ш та душ а праведни ка и светитељ а који су творил и вољ у Бож ију у свету. С ве то види душ а тада (дакле од четвртога до д еветога дана). А деветога дана поново одлази те се клањ а Богу. Због тога се врш и Л итургија и п ом ен деветога дана. Затим је одводи анђео и пок азује јој све преи сподн е муке (и з пакла) до четрдесетога дана (када се по трећи пу т клањ а П ресветој Тројици ). Због тога се служ е Л итургије и п ом ени (за м ртве) четрдесетога дана. А од сада надаљ е, по делим а која је творил а, даје јој се, те се одм ара док не буде дош ао Х ристос да суди свету и да сваком да или плати по делим а њ еговим". То је П редањ е Ц ркве, и то је улога служ би ш то се врш е за упокојене. * та уче
в е т и О ц и о д е с т в и м а и зн а ч а ј у
вете
и т у р г и је ?
Н ем а ничег корисни јег за нас и Богу ом иљ енијег, него ш то је ж ртва С вете Л итургије, јер је она делањ е С паситељ а и васкрснуће љ уди и Њ егово заједни чарењ е с нам а. С вета Л итургија је изнад свеколике м оли тве и славословљ а и доликује нам да се бри нем о о том б ож анском делањ у, јер је за њ у свеколика м олитва ш то се врш и у ц ркви, и то је служ ба која се највиш е пута твори у дане ж ивота наш ега (по Светом С им еуну Солунском). С вета литургија јесте срж , овенчањ е и саврш енство о сталих служ би којим а прин осим а славословљ е и благодарност Богу. О на је истоврем ено и
о
а н ђ е л и м а
39
једина хриш ћанска служ ба заснована и служ ена од самога Сп аситељ а, названа и "венцем седам ц рквен их хвала". За врем е С вете Л итур гије претварају се свети дарови у Т ело и К рв Х ристову. Ж ртвом С вете Ли тургије ми постајемо удеоничарим а бож анских Тајни, које пр им ам о кад год смо до стојни . У деоничарим а те ж ртве постају и уснули у правојвери "које невидим о причеш ћује" Х ристос, њ иховим пом ињ ањ ем на С ветом олтару за опрош тај грехова. М ноге су и велике кори сти С вете Л итурги је за оне који са вером учествују у цркви. Заједно са нам а пр ису тан је сам Х ристос са светим анђелим а и са свим светим а. * П остоји и д руга степениц а, узвиш ени ја од ове: р о з о р љ и в а м о л и т в а . К оја је то? Јеси ли ви део С ветога А нтон ија В еликог? О туда, са своје план ине, у Тиваиди, где он беш е у Египту, умом одлаж аш е код С ветога А м онија, другога великог испосника. О вај беш е изаш ао из ж ивота, и њ егову душ у нош аху анђели на небо. И он се почео клањ ати. И пи тали су га м онаси: "О че, због чега се клањ аш ?" И он је одговорио: "Б рат наш А м оније, велики стуб неба и земљ е, одлази на небо, и поклони о сам се њ еговојдуш и". А беш е велика раздаљ ина од С ветога А нтонија до планин е А м онијеве, али А нтоније виђаш е А м онијеву душ у, како је анђели у зносе на небеса, када је изаш ла из тела. То ће рећи љ уди прозорљ иви и ли са Богопрозорљ ивим умом! К ада човек достигне да буде Богопрозорљ ив, он им а ову м олитву, звану "прозорљ ивом ". Д акле, узилази ум ом тако силно, да он види овде где смо м и колико дем она им а - јер их је много. - и коли ко анђела им а. С ве види . И види онога који је очистио своје срце, види и м исли; м исли које свако пом иш љ а. Њ егов ум постаје толико ч ист, да ти к азује ш та ти м ислиш , ш та други м исли. С ваком зна мисли. Јеси ли видео код С паситељ а? З н а ј у ћ и м и с л и к њ и ж е в н и к а и ф а р и с е ја , р е к а о е : З а ш о з л о м и с л и т у с р ц и м а с в о ји м ? а е л а к ш е ? е ћ и : с т а н и и у з м и о д а р с в о ј, и х о д и ; илирећи : праш а ју и с е Г р е и ? (Уп. са М т. 9,4 и М к. 2, 8-9.) Гледаш е и виђаш е њ ихове пом исли. Д акле, ову м еру достиж е човек који им а прозорљ иву м олитву. Зна м исли свију пр исутн их. В иди зле духове, види анђеле и све који се овде старају за наш е спасењ е.
4п
П
П р и че о а н ђ е л и м а
Р I) Ч Е О А Н Ђ н Л И М А
* То је прва станиц а. С вети Н ил П остник каж е у о б р о т о љ \'6 \-. Б л а ж е у м к о ј и ј е д о с т и г а о д а с е м о л и р и с т у б е з а ш т е , б е з о б л и ч н о ! С паситеЂ ев ум није им ао маш ту, каж у сви свети богослови. Зато ш то он беш е Н ови А дам и дош ао је да обн ови старога А дам а, тачн о како је био у рају. Јер и А дам , када га је Бог створио у рају, ни је им ао м аш ту, ни је им ао ум иш љ ањ е. С атана је пао због ум иш љ ањ а, јер је хтео да постане као Бог, како се каж е код И саије: Т и с и р е к а о у с в о м е у м у : з в и с и ћ у се н а д о б л а ц и а , н а д с е ве р н и м п л а н и н а
а к о је с у н а н е б е с и м а , н а д з в е д а м а н е б е с к и м
и . И чим је Л уциф ер оно умислио, збаци о га је Бог доле с неба, зато ш то је ум исли о да буде као О н, не познавш и да је створењ е: да га је Бог саздао само м иш љ у и м ож е да га сурва за трен. Тако и д а м , к а д а је п а о , и ш у је п а о . Ш та м у је рекао сатана? е ћ е ш л (уп. и, 61 ро, . 3, 4-5 ). И чим је ум ислио да ће бити као Бог, отпао је маш том од са датих м у дарова и затим је био п рогнан из раја. Збо г тогаб о ж а н с к и ц и п о с т а в и ћ у пр е с о св ој и б и ћ у ка о П р е ви ш
н а з и в а ју м а ш т у м о с т о м д е о н а .
и је д а н г р е х н е п р е л а зи и з у м а у о с ећ а њ
(с р ц е ) а к о г а ч о в е к н а јп р е н е з а м и с л и у м о м .
Д акле, а в р е е м о л и т в е н е с м е ш д а у м и ш а ш н и ш т а . Н и свете слике, ни Х риста на С ветом К рсту, нити на престолу С удије. Н иш та. Јерс в е с у м а т е и з в а н с р ц а , и ако останеш да се клањ аш њ им а, не клањ аш се Х ристу. м т р е б а д а с и ђ е у с р ц е , е р с р ц е је к л е т у м а . То је клет о којојХ ристос каже: А и к а д а с е м о л и ш , у ђ и у к л е т с во ју , и з а т в о р и в ш и в р а т а с в о а , п о м о л и с е О ц у с в о е к о ји ј е у т а ј н о с т и ; и О
а ц т в о ј к о ји в и д и
а јн о , у з в р а т и ћ е
е б и ја в н о (уп. са М т. 6,6 ). Зар ви верујете да је то она др вена клет, кућа?
А ко тако схватате, схватате буквали стички . А овде бож ански О ци поим ају сасвим друго: р о ја в р а т а и м а ш акљ учаш
када се
да не говори ш
да
, д о с а Б о г о м ; и в р а т а ср ц а , з а д у х о в е , д а б и с и -
а о у м о м у к л е т р ц а . Јер срц е је клет ум а.
Чујш та вели бож ански отац И сак Си рин: " о в е ч е , с и ђ и у м о м у к л е т с в о г а с р ц а , и т а д а с и с т и г а о н а н е б о ". Јер је и оно клет неба, I Јарства небе-
ског. А ли ко је нам а рекао да је Ц арство небеско у наш ем срцу? - Х ристос. Зар н ије он рекао: а р с т в о је н е б е с к о у н у т р а у в а м (уп. са Л к. 17, 21)? Ето, дакле, да м и им амо Ц арство небеско у своме срцу. И к а д а с т и г н е м о у м о м у с р ц е , с ти г л и с м о у Ц а р с т в о н е б ес к о .
Д акле, силазећи у срце за врем е м олитве, ум наилази на ова два ми тарства: најпре м итарство маш те и затим м итарство разум а на дверим а срца. М удар човек их прелази у трену. а јк р а ћ и з а к о н м о л и т в е е с т е д а н е у
иш
аш
ниш та када
е
о-
л и ш . Јер м аш тарије су тројаке: зле, доб ре и свете. Д а не при м иш ни какву
м аш тарију. Јер ако се зауставиш на маш ти, не мож еш ум ом ући у срце за врем е м олитве. А овде, на м итарству разум а, које је на двери м а срца, наилази на друге зле духове. Н авеш ћу овде један п рим ер, да бисте разум ели. К од м итарства разум а сусрећу наш ум е о о з и т а м е и и л о с о ф и п а и н аводе ум на духовна разм атрањ а. П о сведочењ у С ветога В асилија наш ум им а особину да вечно рађа ми сли, добре или зле. И није крив за то ш то рађа. Јер ш то у м лин сипамо, то мељ е. М и см о они који одлучујемо да ли ћемо пустити м исли. П онекад будеш на м олитви, клечећи и ли стојећи или седећи на столици или на клупи, јер се мож еш м олити и леж ећи, када си болестан или стар, као ш то каж е С вети Григорије Син аит: "С тари и болесни м ож е леж ати главом на јастуку, ако не м ож е стајати, сам о н ека се моли". Бог не захтева од човека полож ајтела, него ум а и срца. У трену м олитве тек види ш да се појављ ују - не зле речи, него из С в е о ш и с м а , као ш то је лукави куш ао Спаситељ а на Гори искуш ењ а. Зар Га није куш ао изС в е о ш П и с м а ? к о ч и д о л е , е р ј е писано:
нђели
а с в о ји м з а п о в е д и ћ е з а т е б е , и у з е ћ е т е н а р у к е , д а к а к о н е
а кам ен с в о јо м {уп. са М т. 4,6). о Г а п и с ? Т ако Јеси ли ви део да је њ ихова улога да те куш ају из чини и са наш им умом , када, на молитви, хоће да сиђе у срце. И на ми тарству разум а, које је на двери м а срца, дођу ти, на п рим ер, на ум ове речи: о д ш а о с и о д м о р а к о њ е С о ј , у т е ћ и в о д е м н о Г е . И ли: о с т а ћ е о вц е с апнеш
ногом
х р а њ е њ а , к а д н е б у д е в о л о в а у з ја с л е .
о л и ш : д р в е н а в р а т а , з а љ у д е; в р а т а у с а н а , а р е ч и ,
ни с ки
41
Ш та је то, јер је и з о ш П и с м а , зар не? К о су волови? К о су овце? К акво значењ е им а то? И намах те одведе умом на тум ачењ е С ветога М аксим а: Разум ни волови - јер су већи волови од оваца - јесу апостоли, епископи и свеш тениц и. У читељ ска Ц рква, јерархија. Ш та су овце? У ченич ка Ц рква, народ. К олико ли је пута Х ристос назвао народ овцама! С ловесне овце! Ш та су јасле из којих се хране и волови и овце? - Ц рква Х ристова. Јер се и У читељ ска Ц рква, и У ченичка, хране П речистим Тајнам а, учењ им а С ветих О таца, С ветим С т а р и м и о в и м з а в е т о м и свим догм ама, свим тум ачењ им а Јеванђељ а. О ткуда све то? И з ових јасала, које јесу Ц рква.
42
П риче
о
П риче
а н ђ к л и м а
А ли ш та овде вели Д ух Свети: о с т а ћ е о в ц е а х р а њ е њ а , а д н е б у д е јест неће бити Х ристовога народа у Ц ркви, када виш е не буде било п астира при Ц ркви. Јер волови, у разум ном виду, јесу пастири Ц ркве. И ето како нам истини та и узвиш ена разматрањ а наилазе за време м олитве! А ли се непри јатељ не љ ути због тога, када види да ти расуђујеш . О н се радује. Д обро је ш то богословствујеш када се молиш ! Браћо, ово нем а ш та да траж и за врем е м олитве! С вети Јован Златоуст каж е: "Т и к а д а с е м о л и ш н е м о ј т е о л о г и с а т и , е р т и с е д е м о н и р у г а ју !" а в о л о в а у з ја с л е . То
д а се м о л и ш
т р еб а д а и м а ш
г р ех о в а и с и р е њ
р ц е ск р у ш
н о и п о т и ш т ен о , б ол с р ц а зб о г
.
Д акле, за време м олитве није допуш тено н и да теологиш еш . Јер разговарајући с каквим духовни м разм атрањ им а за врем е м олитве, чак и да су из С в е о Г а и с а , не мо лим о се, него теологиш ем о. То јест значи да умујем о неш то о речим а С в е о Г а и с м а . П ош то је ово м итарство разу ма на дверим а срца, није допуш тено да говориш за време м олитве ниједну реч из от и с м а . Н его с п у с т и с е у с р ц е е д н о м и с л е н о м о л и т в о м , то јест и с л е ћ и с а о н а и м е Г о с п о да н а ш е г
с ус а
р и с т а.
Д акле, с тим расуђивањ ем силазим о у срце, казујући овако: 'Т осподе И сусе Х ристе, С ине Бож ији, пом илујм е греш ног (или греш ну)”. С другим расуђивањ ем немаш ш та да траж иш . К ао год ш то сам вам већ рекао, код м итарства м аш те, да ниједно м аш тањ е, м а колико било свето, није у срцу, него изван срца и извлачи наш ум напољ е из срца, тако и ова расуђивањ а. Јер ђаво, звани о ло Г а м и и л о с о ф п а л а , им а за циљ да наш ем ум у зада теологисањ е. он ти приводи на м олитви цело в е о п и с м о , ако хоћеш - јер он је стари теолог - и зна га наизуст. С ам о да се не м олиш ! О н зна да га моли тва саж иж е. Због тога ти приводи текстове и А п о с о л а , и из Ј е в а н ђ е љ а , из проповеди које си чуо у цркви. Т и си на м оли тви, а ђаво ти при води велике ствари и врло узвиш ена духовна разм атрањ а. Тада ти доби јаш духовну гордост: "О ве тако узвиш ене речи надол азе ми сада због тога, ш то се мол им Богу". И он разваљ ује уста од см еха! Ти се тада не молиш , теологиш еш . С паситељ ти каж е да се м олиш : и н е п р а з н о с л о в и т е а о л и ц е м е р и , о ји м а с е ч и н и д а ћ е за м н о г е р е ч и с в о је б и т и у с л и ш е н и о д Б о т (уп. са М т. 6, 7). р и с т о с т р а ж и о д в а с м о л и т в у ј е д н о р е ч н у , е д н о м и с л е н у . Јеси ли видео Х ананејку? И ђаш е за Х ристом и викаш е неколико речи: о м и л у ј м е , с у с е , с и н е Д а в и д о в ! и и н е а в и д о в , п о м и л у ј е ! А ли викаш е из срца. О на се није м олил а м ного, м оли ла се једном речју, али је казиваш е из срца, док
О А Н Т јЕ Л И М А
43
није поразила добро ту Бо ж ију да рекне: 0 е н о , в е л и а ј е в е р а ш в о ја ! (Уп. са М т. 15, 22; 15, 28.) Тако и м и, за време м олитве, особито моли тве срца, када ж елим о да се спустим о ум ом у срце, тако да се м олим о, само једном м иш љ у. Јер ако напустиш ову теологију за време м олитве, намах, пом оћу Б ож јом , ум уђе у срце. К лет ум а је срце. К ада чујеш у Јеванђељ у: Т и а д а с е м о л и ш , у ђ у л е с в о ј у , знај да је реч о уласку ум а у срце. Јер там о је Х ристос од К рш тењ а; там о н евеста са Ж ени ком бор ави и сједињ ује се, то јест наш а душ а се сједињ ује са Х ристом у срцу. Ш та се деш ава кад ум сиђе у срце кроз молитву Х ристу? С рео се Ж еник с невестом . Х ристос са наш ом душ ом. Т о духовно сједињ ењ е чини човека да буде један дух са Богом . Т о је ш то каж е А постол: о с е с б л у д н и ц о м с ве ж е д н о је т е л о с о м ... А о с е с је д и н и с Г о с п о д о м е д а н ј е д у х с Њ и м (уп. са 1. К ор .6,16-17). Т осједињ ењ еиприањ ањ еБогуусрцу, кроз И сусаХ риста, доноси велику духовн у сладост и велику топлоту. А ли ни ти је сладост, ни ти топлота из срца тем ељ делањ а. е с р у ш е н о с т с р ц а , к а ј а њ е , б о л с р ц а зб о г г р е х о в а и с у з е п о к а ј а њ а к о ј е с е т а д а л и у . У том стањ у наш а душ а има толико блаж енства, толико олакш а-
њ а, толико топ лоте и духовне сладости, да пош то се врати из овога стањ а сједињ ењ а у срцу са И сусом Х ристом , не м ож е да искаж е три речи. 34С вети О ци веле да се зло које доноси сатана састоји у овом :у б е у м н о ј п о х о т и , н е р а с у д н о м г н е в у и б р з о п л е т о м у о б р а ж а в а њ у и л и н а г а ђ а у .Јеси ли вид ео које је зло од сатане и од свих њ егових слугу? Б езум на п охота, јер су пож елели да буду као Бог, нерасудни гнев, јер се без разбор итости пок рећу да било кога убију, да се свете, да чин е зло би ло ком саздањ у Бож ијем, и б рзоплето уоб раж авањ е, јер уображ авају да буду управо као Бог, заборављ ајући да су од Б ога створени . А ко би ђаволим а одузео ове три страсти, п остали б и п оново анђели. А ли ова три зла чин е њ их ђаволим а. А ако би извадио из њ иховог бића ово, постали би чисти као анђели, као ш то су били првоб итно.
44
П Р 1! Ч Н О А Н Ђ Н Л И М А Д В А
А Е С
Т
П риче С Т Е П
Е
А
Г Р Е Х А
О д када настане у човековом ум у, па док одведе човека до самоу биства, до см рти, грех им а дванаест степена. Бог је дао човеку толико силе да не згреш и! С ам овласне силе. Ч овек им а толико силе, коју је Бог ставио у њ ега, да - ако би до ш ли сви ђаволи нз пакла - не би га м огли нагнати да згреш и. Зар ви н е читате у а л и р у . Г о сп о де , о р у е м б л а т в о љ е њ а о в е н ч а о с и н а с (уп. са П с 5, 12)? И опет се вели у е т о м п и с у :Бог е с а з д а о ч о в е а и о с т а в и о 1 у р х а м а њ е т в о Г а п р о и з в о љ е њ (прем. С олом. 2, 23; И сус С ирах 15, 14). К азаћу вам како грех обузим а човека од најни ж их степена и води га до самоуби ства, ако човек не обрати паж њ у да од почетка заустави грех. Ш таје грех? П о сведочењ уС в е о Г а п и с грехје прест\лгањ е закона Бо-
о
а н ђ е л и м а
45
И ли твори добро дело са злим циљ ем. Д обро дело творено са злим циљ ем прелази н а страну циљ а, па ако је циљ зао, и добр о дело постаје зло. А ко ли је циљ добар, онда и до бро дело остаје чврсто и добро. И сто тако када неко твори дело м илостињ е с циљ ем да га љ уди хвале, или м олитву или пости и ли д руго добро дело које није усмерено ка слави Бож ијој, него ка било ком другом световном циљ у, то добро дело је без душ е. М ртво је. Добро дело им а тело и душ у. е л о д о б р о г д е л а ј е њ е г о в о д е л а њ е , а
е го в а а
ду ш
а
и л и
д р у г о м
ж
и в о т
с т еп е н у
е ц и љ гр е х а
, а к о је
и
е ц и љ
д е л а њ
е
д о б а р
и
д о б р о г а
п р а в е да н . д ел а
с
н е д о ст а т к о м .
К ада когод твори д обр о дело, али га не твори саврш ено, н его с недостатком. С веколико добро дело треба да се твори саврш ено и п отпуно, не окрњ ено. К ада је добро дело творено с недостатком и не саврш ено, тада
ж ијег, ил и ж алац см рти, и гнусоба је пред Б огом, јер је делањ е ђаволово. о м п и с м у грех се назива "м раво-лавом ". р а в о -л а в п о ш б е н е У а ју ћ и х р а н е (уп. са Јов. 4,11) . Зато ш то је грех у почетку као м рав, само пом исао; касније, ако га не будемо убил и супротстављ ањ ем , исповеш ћу и м олитвом , постаће снаж ан као лав. С вети Јеф рем С ири н каж е да је грех зли ђаво, који п ри крадајући се, полако-полако овладава наш ом душ ом . И да бисм о се м огли спасти тога ђавола и зауставити грех да не про дре у наш ум и срце, треба да и.м амо велику трезвено ст ум а, која се рађа из страха Бож ијег, као ш то вели С вети М аксим
се налазим о на другом степену греха. Д аћу вам један п рим ер. К ада се когод м оли Б огу, али не ум ом и срцем, него само уснама и устим а, расипајући се ум ом по стварим а овога века: или м исли на ваш ар, или на оно ш то има још да уради, или се присети да није дао ж ивотињ ам а храну, или било ш та друго, тајје на другом степен у греха. р е ћ и с т е п е н г р е х а је н а с р т а ј л е п о м и с л и . То јест када у ум долази м ам ац зле м исли. Д ође човеку ми сао блуда, или гнева, или убиства, или гордости, или таш те славе, или лукавства, или зависти, или м рж њ е, или освете, ил и - на крају - бил о која страсна и зла м исао, када надо лази чо-
И споведни к: "К оји верује боји се. А који се боји, отреж њ ује се".
веку у ум , то је трећи степен греха.
р в и
с т еп е н
г р е х а
е ст е
к а д
к о г о д
н е ћ е
д а
т в о р и
д о б р о
д е л о .
Б ог је дао човеку силе да твори свеколика до бра дела, а он, ако неће да чини добро дело, чини грех. р у г и
с т е п е н
г р е х а
е ст е
к а д а
к о г о д
тв о р и
д о б р о , а л и
с а
зл и м
То је када сједин им о својум са страсним м ислим а, које сам сад пом енуо, или са било којом другом греш ном м иш љ у. Грех долази н ајпре једноставно у наш ум. С вака страсна поми сао, рецим о: ж ена, новац, слава - н е би била грех. То је м амац једноставне пом исли греха. А ли кад м и м ислим о на ж ену и почињ емо се сједињ авати с миш љ у, донекле са страш ћу, и н а новац, и на славу, и на било ш та, преш ли см о тада умом на четврти степен греха. С јединили см о се ум ом са злом м иш љ у греха. Тај степен се још назива и при стајањ ем . Т о јест када ум пр истаје да разговар а са злом и страсном миш љ у. е т и с т е п е н г р е х а ј е с т е б о р б а . Борба се почев одавде води на свим степен им а греха. Б орб а је када човек при стаје ум ом да разговара с грехом , са страсном м иш љ у, м иш љ у греха, и намах - будући прож ет страхом Б ож ијим - почињ е да се бори да је избаци из ум а. В иди да није добра. е тв р т и
ц и -
м .
С вети Јован Д амаскин каж е овако: "Д обро није добро, ако се не твори на добар начин". Реци м о, да вам дам један при м ер: Н еко пости и не једе, али оговара и кри во м у је на кога. Чем у користи телесни пост, ако није сједињ ен са њ им душ евни пост? И ли чини м илостињ у, али од украденог им етка. И ли чини добро дело, али се горди, м еш а га с таш том славом , с гордош ћу. О пет му је ђаво по губио п лату. Д акле, твори д обр о дело, али оно ни је добро , јер је пом еш ано са злом.
с т еп е н
г р е х а
е
п р и с т а н а к
и л и
с је д и њ
е њ
е .
46
П ричн
О АН ђЕ Л И М А
П риче
Д ош ла м у је м исао м рж њ е, блуда, ми сао освете, м исао гордости, поноситости или зависти, или м рж њ е или злобе, и нам ах, видећи да није добра, почи њ е да се бори да је избаци и з ума. Н а овом степену се сукобљ авају у борби три ума: ђаволски ум, љ удски ум и ум ангелских сила. 'ђаволи вуку наш ум ка злу, ка греху; свете силе или анђ ели - ка добрим м ислим а, а човеков ум стоји у средини и добровољ но се при клањ а добру или злу. У то врем е, док се наш ум бори, б ило пр им ајући зле м исли од ђавола, би ло доб ре - од анђела, ова борба у човековом ум у достојна је или венаца или вечне казне. П осле овога степена А ко је након ове борбе добро вољ но п опустио да се приволи страсној м исли, м исли греха, пр еш ао је сада на ш ести степен греха и прелази добровољ но од приволевањ а на м аш ту, и почињ е да их себи уображ ава. Н акон ш то је човек при м ио страсну м исао, почињ е да се наслађује миш љ у. О д м исли човек почињ е да ум иш љ а грех. Би ло да зам иш љ а лице ж ене коју је страсно љ убио, или је кадгод им ао страсти прем а њ ој, или зами ш љ а лице онога кога мрзи. Зар ти се није кадгод догодило кад стојиш на м оли тви, и н еко ко те м рзи и криво ти је на њ ега, као да се свађаш с њ им ? К ао да 6и м у, када би био там о при сутан, рекао неш то. С ада је ум у бо рби на седм ом степену. Ђ аволи узим ају лик онога ш то нас м рзи или нас је грдио и ли нам је учи ни о какво зло, и п обуђују пр исећањ е на зло које нам је учин ио, и прате пам ћењ е зла с м аш том и силн о војују на душ у: или ликом који је љ убио са страш ћу, или оним који је м рзео и ли је тебе мрзео и чин ио ти неприлике. И ли новцем , ако га волиш . П редстављ а ти кутијиц у с новцем , много хаљ ина, таш ту славу, м ного волова, много оваца, много коњ а, многи им етак и тако даљ е. Т)аво се назива "старим сликаром". У ме да ж ивоп иш е мн ого виш е него ш то ум еш ти. Ч им си м у дозволио, ж ивопиш е и ж ене, и љ уде, и ваш аре, ш та хоћеш . К ада будеш видео да ти то долази кроз м аш ту, почи њ е да војује на тебе идоли м а греха. В иди ш та каж е С вета С ин клитики ја: "И доли су сејавили и супротставила сам се". С ви греси на седм ом степену постају идоли. У м иш љ ају се. Н а табли цара ум а, у м аш ти, појављ ују се: ж ене, љ уди који нас м рзе, новац, рачуни. И душ а на седмом степену греш и ум ом и умиш љ а. Зар се нама не догађа то? К ом е се није догађало и н е догађа се то у сваком трену? р е л
п р и
в о л е в а њ
е д м
и
а з и
с е
е .
с т е п е н
г р е х а
е
г р е х
у м
о м
.
н а
ш
е с т и
с т е п е н
г р
е х а ,
к о ј и
ј
о
а н т јЕ
ЛИм а
47
М ени се, греш ном , догађа, да ли сте мож да ви ослобођени? К о не ум иш љ а грех умом ? И м ислиш да је лак грех умом! Н емој м ислити да је лак! Чуј ш та каж е С вети Јеф рем С ирин: "Б раћо моја, нем ојте м е баци ти у небригу због греха ум ом ". Д а грех умом није теж ак, не би било п отребно да праведни Јов, 1850 година пре доласка Господњ ег, пр ин оси н а ж ртву по вола свако вече. Заш то? И м ао је седам синова и три кћери, и беху млади. И тако се силно Јов бојаш е Бога, да деца њ егова не сагреш е миш љ у, и при носаш е ж ртве очиш ћењ а, да очисти децу од мисленог греха. О н није греш ио м иш љ у, и беш е пре С тарога закона, јер беш е пре М ојсија. П ре писанога закона и Закона благодати грех м иш љ у се очиш ћавао ж ртвама. Д а грех м иш љ у није теж ак - вели С вети Јеф рем - не би Х ристос, сам Л огос и м удрост Бож ија, похоту за ж еном см атрао прељ убом и м рж њ ом на брата - убиством. Ш та вели? о ји п о т е д а н а ж н у а о м за њ о м в ећ је у ч и н и о п р е љ у б у с о м у с р ц у с в о (уп. са М т. 5,28). Ето невидљ иве прељ убе! Само миш љ у. о ји м р з и б р а т а с в о т е с е ч о в е о у б и ц а (уп. са 1.Јн.З, 15). К олико смо м илиона пута убили м и у свом ж ивоту? К олико смо м илиона убистава учинили? - О нолико колико см о пута мрзели брата. К олико смо м илиона пута м и учинили прељ убу? - К олико смо пута са страш ћу погледали коју ж ену, или - чак не гледајући - зам исли ли см о је у свом у м у и приволели смо се греховнојпоми сли, толико смо пута били прељ убочинци срцем пред Богом. Е то заш то је потребно горко кајањ е! С траховито! А човек преби ва у уж асном е греху - ја, греш ник! Због неосећањ а (неосетљ ивост) м и се чин и да нисам баш тако греш ан. Та нисам блу дни чио данас, нисам крао данас! н е о с ећ а њ
а .
К олико см о год пута чинили прељ убу ум ом и м рзели брата, били смо г.рељ убочинци и убице. то установљ ава сам Бог Логос. Д акле, ето, пош то : оворимо о седм ом степену греха, миш љ у, ми смо хиљ адам а пута прељ убочинци и убице. Јер миш љ у чиним о прељ убу и миш љ у м рзим о брата. П остајемо и убице и прељ убочинци , и затим нам се још чини да см о у.онаси. Н исмо м и м онаси, него страш ила за стајањ е у конопљ и, пош то нм амо дугачке хаљ ине. То смо м и кад не чувам о м исао! А ли ђаволи нам се с.меју, јер виде да у нама нем а ж иво та и ж ивљ ењ а, него сам о пр ивида. С пољ аш њ и привид нам не помаже!
48
П р и че о а н ђ е л и м а
П р и че о а н ђ е л и м а
Н ајтанани је и најузвиш ени је и најтајанственије сједињ ењ е изм еђу Бога и човека јесте сједињ ењ е духа наш ег са духом Бож ијим . "О вај дух је ми слена чеж њ а - по бож анском Григорију П алам и - која стоји у виду светлосни х зракова усред срца." О вим се разликујем о од анђела. О вим је човек већи од анђела. Ч овек је икона С вете Тројиц е на зем љ и; ли к је и подоби је Њ егово, као ш то се каж е у (уп. са П ост. 1, 26). Д онде прод ире Њ егово знањ е,- ... о с
а њ
у -.
а
н а ч и н и
о
ч о в е
а
п о
с в о м
д о
е
л и
у
и
р а з д е о б е
п о д о б и ј
д у ш
е
и
д у х а
(уп. саЈев 4,12). В идели сте на парастосу: "Бож е духова и свакога тела.. тако назначава и овде: да је Бог духова. Јер најузвиш ени је и н ајтананије сједињ ењ е није оно изм еђу тела и душ е, него оно и зм еђу духа и Б ога. 14 због тога Бог зна наш е мисли, пре него их поми слим о. И на исповест када одлазиш , немој м ислити да м ож еш утајити коју м исао, јер не стојиш пред духовником ; там о је Х ристос присутан са Богом ајком и твојим анђелом чуваром , и гледа да се како не исповедаш са лукавством. И сповест нека буде најискренија; труди се да оптуж ујеш себе пред духовником ш то се виш е мож е. Јер се вели - немојкако да бацаш кривицу на другога: "Због ж ене сам згреш ио; због м уж а; због ђавола. . изгубио си целу исповест. То је исповест која те не чисти, него прљ а. С м еје се ђаво, п уче од см еха, ако ти б ацаш кри виц у на њ ега. Јер он зна да ти је сам о дон ео м исао, као ш то си чуо С ветога Т еодора С тудита. О н је као рибар: сам о баца м амац. И ти, ако си глуп, хваташ се, ако не ум еш да се чуваш ...
О Д О С Т О
Н О С Т И С В
Н И Ч К О Г Ч И Н
- С А В Е Т И Г РУ П И С Т У Д Е Н А Т А Т ЕО Л О Г И У Т О 1978. Г О Е к о б и с м о у зе л и п о д о с т о јн о с т и к о ја с е т р а ж и о д с в е виш е на
и н е би б и о
ве
т ен и к а , н и к
т е н и к , када бисмо говори ли о ни воу који
се траж и. Јер С вети Јеф рем С ирин вели:"И к а д а б и б и о ч и с т к а о а н ђ е л и и о в а н р с т и т е , н е о ж е ш б и т и с в е т е н и к ".Т олико је узвиш ен свеш тенички чин . В елика је ово ствар!"0! е с к р а јн и и н е и з р е ц в и д а р е , који д а о с и н о в и а д а м о в и м , - с в е т е н с т в о " - вели он. В елика ствар!
свет као
е
Б
о г
49
в е ш т е н и к и а м о ћ д а с в е з у ј е н е с а м о љ у д е , н е г о и а н ђ е л е .Ш то свеш теник чи ни - свеш тенодејствује Тело и Крв Х ристову - не могу чинити највећи м еђу анђелим а. А ли пош то је Бог благоизволео да сиђе до наш е нем оћи ради освећењ а овога доњ ег света, који је откупио пречи стом С војом К рвљ у, оставио је свеш тенство у љ удском роду.
* Н ајлакш и је пут спасењ а кротких и сми рених срцем . К ротош ћу задобијамо љ уде, а см ирењ ем одгоним о ђаволе и призивамо себи у пом оћ анђеле. К ротки и см ирени срцем им ају мањ е искуш ењ а у овом ж ивоту, то јест "налазе покој својим душ ама", јер кротош ћу кроте и стичу љ убав свих љ уди, а см ирењ ем саж иж у ђаволе и одгоне их далеко од себе. * И знајте једно. К амо б удете иш ли им ајте Бога пред очи м а. Јер Бог није сам о овде. О н је и код вас код куће, и у паланц и, и у Б укуреш ту, и у А ф рици , и у А зији, и на м есецу, и н а звездама, у свем у Је присутан. У свему. Јер там о се вели: (уп. са Јерем ија 23, 24)... Бог је чак и у преисподњ и, и зауздава дем оне. Бог С војом сведрж ећом силом , једни м од С војих својстава, ђаволе обуздава, као оп аснога пса, да не би чини ли љ удим а зла колико хоће. Н и у свињ е нису могли да уђу, буД ући задрж ани сведрж ећом Бож ијом силом. Јер ђаволска је сила ограђена силом Б ож анства. Јер се вели код И саије: И м а он силу, али н ије С весилан , јер га Бог обуздава! С ва ђаволска сила ограђена Је силом Б ож анства. Јер иначе, јеси ли видео, када м у је допу стио да куш а Јова, ш та је уради о за један час? С аж егао м у је стада, све м у је смр вио и у био децу! В елику силу и м а сатана, ако му Бог допусти. * а
с а м
о ји
и с п у
а м
н е б о
Б о р и
и
е м
е
у
и
с и л н и
п р е и с п о д њ
с а
С
в е с и л н и м
.
Д ок сте трош или на воз, док сте трош или на аутобус, док сте долазили пеш иц е, анђео Г осподњ и вам је избројао кораке, извагао их и прем ерио, јер ове кораке ни сте учи ни ли ка крчм и и ка свадбам а са свирачи м а, него ка светим м анастирим а, да види те лепу служ бу, да чујете про по вед и да се исповедите, децо.
50
II р и ч е
о
П риче
а н ђ е ли м а
о ји с у и с т и н с к и и з в о р и и с к у ш
а ?
Три су извора искуш ењ а: п о х о т а т е л е с н а , п о х о т а о ч и ју , н а д м е н о с љ е њ а , као ш то каж е С вети апостол и Јеванђелист Јован (1. Јн 2,16 ); или: "Љ убав према уж ивањ им а, славољ убљ е и среброљ убљ е, из којих се рађа свако зло", као ш то каж е С вети Јован Д ам аскин (Д о б р о т о љ у б е , том IV, стр. 188). С а ове три врсте искуш ењ а покуш ао је сатана да куш а и Х риста (М р. 4,2-1 1). о ји с у н е п р и ј а т е
и ш т о р а т у ју с н а м а и к у ш а ју н а с д о с м р т и ?
Т ри су непријатељ а ш то ратују с нам а и куш ају нас до смр ти: ђаво, световна уж ивањ а и тело. С ва та три непријатељ а ратују с нама сваковрсним искуш ењ им а, и мало је хриш ћана који успевају, даром Х ристовим , да изађу као победници у борби са искуш ењ им а и уж ивањ им а овога века. Јера Г о с п о д н е с а ч у в а Г р а д, у з а л у д б и с е р у д и л и (уп. са П с 127,1), вели Д ух Свети кроз уста П салм опевца. А ли, пош то нам пом аж е Сп аситељ , "нико неће покварити наш град" (А нтиф он 3. гласа). о ја с у н а јв е ћ а и с к у ш е њ а п р е к о к о ј и х р а т у ј у с н а м а т а т р и н е п р и а т
а н а ш и х ду ш а ?
ТЈаво, извор свеколикога зла, куш а нас особито м ислим а неверовањ а, хуле, сум њ е, безнађа, гордости и таш те славе; а по средно ђаво н ас куш а кро з љ уде са м исли м а гордости, таш те славе, гнева и разврата; среброљ убљ ем, лаком ош ћу за имовином , завиш ћу, свађом, осуђивањ ем, језичавош ћу и другим . К роз тело ђаво нас куш а ленош ћу, стомакоугађањ ем, пи јанством , развратом , клонулош ћу вољ е, неосећањ ем срца, унинијем и другим а ове врсте. а к о л и к о је
т р ан а к у ш а н х р и ш ћ а н и н ?
П о сведочењ у С ветога М елетија И споведника, ђаво куш а хриш ћанина са осам страна, и то: • О дозго нас куш ају када се прин уђавамо на подвиге и врлин е преко наш их м оћи. Т о јест пост до изнурењ а, преком ерни труд тела, свеноћн о бдењ е и друга добра дела, која једва достиж у саврш ени. • О доздо нас ђаволи куш ају клонулош ћу и ленош ћу у творењ у добрих дела, и тако нам слаби вољ а, разум , гриж а савести, м уж евност и постојаност у духовној борб и. • С лева нас ђаволи куш ају сваковрсни м телесним страстим а: пијанством, лаком ош ћу, тврдичлуком , гневом, м рж њ ом , осветом и сваковрсним телесним и душ евним злобама. Н азивају се тако, зато ш то долазе непосредно од ђавола, и свако лако уочава зам ке лукавога
о
а н т је л и м а
51
С десна нас ђаволи куш ају тананим , теш ко разабирљ ивим , и врло теш ким за препознавањ е и пораж авањ е душ евним и разум ским страстим а, као ш то су:гордост, надменост, ум иш љ еност, таш та слава, осуђивањ е других, бунт ум а, непослуш ањ е, егоизам, јереси, секте, превелико уздавањ е у м илост Бож ију, високоумљ е, хула, сум њ а, неверовањ е, снови, виђењ а, врачањ е и друга. О ве страсти, и м ајући у основи гордост, због које је Л уци ф ер пао у пон ор, врло су теш ко препознатљ иве и исцељ иве. С преда нас куш ају и см ућују ђаволи п ри виђањ им а онога ш то је 6удуће, то јест бацају нас у бриге, у сум њ е о другим а и у преком оћн е телесне трудове за "сутраш њ и дан", као да Бог не води бри гу о нама целога ж ивота. И скуш ани овим м ислим а сабиру им овину за старост, труде се само за овајж ивот, боје се да неће и м ати ш та да једу и ш та да пију, по бацу ју своју децу, говор ећи да неће им ати чи м е да их хране, свађају се за им овину, велике су тврдиц е и љ убитељ и н овца, не чин е ми лостињ у, и егоисти су. С леђа нас ђаволи куш ају под сећањ им а на грехе и страсти који су владали нам а у младости, подстичући нас да их пон ово учиним о. Јер нас ђаволи подсећају на особе са којим а смо греш или , на м есто на којем смо греш или, на узроке грехова који су владали н ама. П одсећају нас на оне са којим а смо б или завађени, на речи којим а су нас љ утили, да бисм о пон ово почели да их м рзим о; подсећају нас на телесне грехе које см о учи ни ли , н а лиц а која су нас саблазни ла, на пијанства и друга зла из прош лости, п обуђујући нам вољ у да / О
: у и зв о р н о м
т е к с т у н е д о с т а је к р а ј о в е р е ч е н и ц е !/
И знутра, то јест из срца, куш ају нас невидљ иви непријатељ и свим страстим а које владају срцем , као: гнев, злоба, пох ота, освета, окам ењ еност, завист, гордост и остало, као ш то каж е С паситељ :А ш т о излази и зуст а изла зи из срца, и оно поГан и чове а. Јер из срца и злазе з л е п о м и с л и , у б и с т в а , б л у д , л а ж н а с в е д о ч е њ а , х у л е ... (М т. 15,18-19).
Због тога се и про рок Д авид мољ аш е, говорећи: Б о ж е , с а з д а ј у м е н и ч и с т о с р ц е , и д у х п р а в о б н о в и у м е н и (П с. 50,10). С пољ а нас куш ају и пораж авају ђаволи кроз пет чула, која су прозори душ е. О собито кроз вид, слух и језик. О искуш ењ им а ш то улазе у срце кроз чула чујемо п рор ока И саију где казује:Г о с п о д е , с м р т е у ш л а р о з п р о з о р е н а ш е . 0 очима вели С паситељ : в а и о ји п о т е д а н а е ну (М т. 5,28). А
52
П
р и ч е
о језику чујем о ап остола Јакова где казује:
А
о
н е
о у р е ч и
н е
Г р е
и ,
(Јк. 3,2). Е то, дакле, да са свих страна ђаво баца стреле искуш ењ а на нас, траж ећи да нас рани гресима и да нас одвуче у погибељ . А ли м и см о дуж ни да исповедим о сва злаумо вањ а духовнику и да одагнам о од себе ђаволова искуш ењ а м олитвом, постом, смирењ ем, чувањ ем ума и читањ ем побож них књ ига. А ли ако се ип ак стреле искуш ењ а не удаљ ују од нас, знак је да су корени страсти ж иви у наш ем ум у. Знак је да још нисм о чисто исповедили м исли, и иж ђикао је грех у нам а. У том случају по требна је врелија м олитва, са сузам а и постом, док не про гнамо грех који влада над нам а (прем а од С ветога Н икоди м а С ветогорца, издањ е 1937, стр. 82). а ј
е
И Ч 1: О А Н 1) г
и
53
а
;л и
1
с а вр ш
е н
ч о ве
,
о ћ а
н је
за у з д а т
и
и
с ве
т
е л
е
ви
д
љ
и
в о
ј
б о р б и ,
о ја с у и с к у
а н а јт е а з а п р е п о з н а в а њ е и п о р а ж а в а
?
Н ајтеж а су за препознавањ е и пораж авањ е разум ска искуш ењ а душ е, то јест: м исли хуле, сумњ е у вери, очајањ а; затим искуш ењ е умиш љ ености, високоумљ е о себи, уздањ е у себе и друго. А од телесних и скуш ењ а најтеж а је за пораж авањ е и најоп аснија м исао разврата, зато ш то је везана за пр ир оду, за тело. Затим , зато ш то онога који се горди у себи Бог остављ а да падне у разврат. Због тога нам С вети О ци заповедају да беж им о од сваке прили ке за разврат, од сваке телесне м исли, пр е но ш то постане грех; да се клони м о сваке особе која нас саблаж њ ава и гура у уж асни грех разврата. З б о г ч е га и м а са т ан а т ол и к о м р ж д о п у ш т а да и ск у ш а в а и п р е л е
е п р е м а ч о в е к у и з б о г ч е га м у Б о г
ћ у је г р е х о м
г ов у т во р ев и н у ?
С атана нем а моћ и разреш ењ е да влада, да обмањ ује или да принуђава човекову вољ у на грех. О н га само куш а сваковрсним м ајсторијама, привиђањ им а, присећањ им а, маш таријама, чулима, слабостим а природе, уж ивањ им а, м ислим а. С атана се никад не показује човеку отворено, н е разоткри ва се непо средно као непријатељ човеков. Н его ратује с њ им скривено, п осредно или кроз зле љ уде, кори стећи свакојаке ђаволске м ајсторије, да не буде разоткривено да он сам ж ели наш пад и наш у погибељ . О н се назива куш ачем и оцем лажи , зато ш то нас кроз искуш ењ а и лаж љ иве замке навлачи на грех. С атана сам о покуш ава да присили наш у вољ у, распирује телесне и душ евне страсти и нагоне наш е приро де, ствара при лике за грех, стално н ас подсећа на наш е падове, али нем а од Бога допуш тењ е и раздреш ењ е да нас при м ора на грех, јер тада не бисм о им али ни какву кривицу, ни какву осуду, и ни ко се не би спасао њ егових замки. М еђутим , ако човек слаби у вољ и и м олитви, ако се наслађује ђаволовим м ам ци м а и при хвата грех, тада није крив ђаво, н его човек.
Због тога је човеку одр еђен анђео чувар, да би м у пом агао, дата му је благодат Д уха С ветога да га крепи, одр еђена м ује Ц рква, исповест, то јест бањ а очиш ђењ а грехова, и д уховни к да га раздреш ава и да га саветује. Због тога м у је одређена н аграда, ако п орази, или осуда, ако је пораж ен. Б ог је доп устио ђаволу да куш а човека, да би ч овека ојачао у вери, да би чо век полож ио сву наду спасењ а сам о у Б ога, а не у своје м оћи, и да би човек верни к сабрао виш е плате код Б ога. Бог остављ а сатану да куш а човека, али н икада недоп уш тађаволудагакуш аизнадм оћи њ еговевере(1. К ор. 10, 13).С амо гордога и н еверника остављ а Бог да буде куш ан од ђавола преко својих м ођи, да би га сми рио, и да би траж ио п ом оћ од Бога и од њ егових служ итељ а. М еђутим , човеку је дата м ођ да се успр отив и ђаволу, да га по рази и да га одагна од себе (Е ф . 6,1 1; 6, 16; Јк. 4, 7; 1. П т. 5,9). о ја с у н а ј в а ж н и а о р у ж а к о ј и м а п о р а ж а в а м о ђ а в о л о в а и с к у ? а
д в а
н а ј
о ћ н и ја
о р у
а
о ји м
а
п о р а
а в а
о
с ве
а м
е
и
и с
у ш
е њ
П рво је и затим М и се непрестано м олим о О цу небеском, говоређи: (М т. 6,13). То јест иш тем о од О ца да нас не остави у искуш ењ им а изнад наш их м оћи и да нас избави од свих ђаволових зам ки п уни х лукавства. Д акле, у било које врем е искуш ењ а треба да се м олим о постојано, са сузама, с постом и са скруш енош ђу срца. С вети О ци нам препоручују да стално казујем о И сусову м олитву, особи то у врем е искуш ењ а, јер И м е Господа као мач вади из наш их срца и исеца непријатељ ева искуш ењ а. Д руго врло снаж но оруж је против ђаволових искуш ењ а јесте смир ењ е. Чујш та вели Д авид: (П с. 114, 6). К ада смо окруж ени искуш ењ им а и страстим а, сми рим о се из срца, то јест см атрајм о се највећим греш ницим а, говорећи да смо због наш их греха и наш е гордости куш ани, и тада ће ђаво поб ећи од нас, јер непри јатељ а најјаче саж иж е сми рењ е, м оли тва са сузам а и пост. Д руга оруж ја у време искуш ењ а јесу: "м уж ествено трпљ ењ е искуш ењ а, често исповедањ е м исли, чи тањ е светих књ ига, избегавањ е разлога за грех, С вето П ричеш ће, тиховањ е, одрицањ е од земаљ ског и друго". ђ а в о л о в а .
а
м
о
л
и
а
,
с м и р е
е .
И
и с
у ш
е њ
е ,
н о
и з б а в и
н а с
и х
о д
н е
у в е д и
н а с
з л о т
п о н и з а н ,
и
с п а с е
о је с у к о р и с т и о д и с к у ш е њ а у н а ш о ј б о р б и с н е п р и ј а т е
ем ђаво-
то ?
П рва је корист ш то се без искуш ењ а и без борбе са искуш ењ им а не м.ож емо спасти, нити им амо збогчега да будемо круни сани п обедни м венлем . Б ез искуш ењ а и духовне борбе није могуће спасењ е душ е. Због тога
54
П
П рнче
Р И Ч Н О А Н Ђ ЕЛ И М А
казиваш е један отац у пустињ и: "У клони искуш ењ а, и нико се од љ уди неће спасти" (О тачни к, издањ е 1930). Затим , искуш ењ а нас при викавају на м ајсторство духовне бор бе, кале нас у ж ивоту, пом аж у нам да душ евно узрастам о. И скуш ењ а нам поспеш ују веру, поучавају нас и пр им оравају да се виш е м олим о, да будемо будн и и трудољ убиви у цркви, у посту, у читањ у побож них књ ига; искуш ењ а нас ш аљ у чеш ће на исповест, на траж ењ е савета и на Свето причеш ће. И скуш ењ а нас смирују, показују нам колико см о слаби и н ем оћни када см о сам и. И скуш ењ а поспеш ују наш е стрпљ ењ е, молитву, сузе, см ирењ е и веру. Ето смисла, циљ а и користи од искуш ењ а на земљ и. че К леопа,
ш
л ад ка Н
о
а н т ц л и м л
кола
БИБЛИЈСКЕ ТЕМЕ
у с н у (Ј а о в ) а т о л е с т в е с т а ја х у н а з е и ц а х у у н е бо , и а н ђе п и Б о с ла ж а х у. И
и а врхом
и п о њ и м а се п е њ а х у и
е , н а в р х у с т а ја ш е Г о сп о д . I М
т а е в р а џ б и н а и к о л и к о је в р с т и и м а ?
П од речју враџбина пои м ам о при зивањ е дем онске силе, уместо Бога, на помоћ човеку, у циљ у испуњ авањ а појединих љ удских жељ а. Враџбину су уп раж њ авали и у јеврејском народ у у врем е С тарозаветнога закона, и код хриш ћана у Закону благодати, (н аж алост) до наш ега врем ена. У С таром закону траж ио је ђаволову пом оћ, о браћајући се врачари, ц ар С аул, због чега је био строго каж њ ен од бога. В рачар је био и В алаам. З б о г ч е г а е п о је д и н и х р и ш ћ а н и
л у ж е в р ач а њ
м?
Због тога ш то је у њ им а ослабила вера и страх Бож ији; због тога ш то се данаш њ и хриш ћани не моле довољ но, да би испунили своје молбе молитвом, а не гатањ ем; због тога ш то не читају С вето П исм о, да виде каква осуда достиж е врачаре, и због тога ш то не одлазе редовн о у цркву, не исповедају се барем у току четири поста и не траж е у случају потребе савет и м олитве свеш теника. П оједини хр иш ћани још прибегавају гатањ у, зато ш то су заборави ли обећањ а која су дали Х ристу на Светом К рш тењ у, када су рекли:" д р и ч е м с е с а т а н е , и с в и х д е л а њ е г о в и х , и с в и х с л у ж и т е а њ е г о в и х ..." Такође, хриш ћани још прибегавају ђаволовојпом оћи, када се њ ихова молба не испуни у Ц ркви или због тога ш то заборављ ају на см рт и на дан Х ристовога суда. Због тога нас Свети О ци упућују да хитам о само Б огу, сам о Ц ркви и свеш теници м а, а не ђаволима и њ иховим слугама. А С вети Јован Златоуст нас саветује, говорећи: "М олим вас, будите чисти од ове обм ане... и када хоћеш да прекорачиш праг своје куће, најпре реци ово слово: 'О дрич ем се тебе, сатано, и твога частвовањ а, и твога служ ењ а, и сједињ ујем се сТ обом , Х ристе!' Б ез овога ум овањ а никада да не излазиш из куће. То нека ти буде палица, то - оруж је, то - одбрам бена тврђава, и заједно с тим речим а осени и чело своје крсним знаком . Јер ако се будеш тако наоруж авао свуда, не само човек, него чак и ђаво да те сретне, неће те мо ћи п овредити" ( р и с т о и т и ја , стр. 316-31 7).
55
А Н Т у Л И -
А Ш
А С Т А Р И
јс . 2 8,12.
А Б РА Ћ
Н аш е С в е о П и с м о почињ е реченицом: "У почетку створи Бог небо и земљ у." П од небом се не подразум ева празан пр остор изнад нас, него ж иви свет невидљ ивих духова. Горња реченица могла би се рећи другим речим а: У почетку Бог је створио невидљ иви и ви дљ иви свет, као ш то се каж е у првом члану наш ег С им вола вере. П салм опевац каж е: "Ријечју Господњ ом небеса се створиш е, и духом уста њ еговијех сва војска њ ихова" (П с. 33,6) . П о тум ачењ у црквених О таца, О тац се назива Господ, С ин - Реч О ца, а С вети Д ух - Д ах О ца. П ророк И саија је видео сераф им е (6, 2), а Језекиљ херувим е (10, 8), са неким другим тајанственим створењ им а око престола Н ајвиш ега. А рхистратиг М ихаило је рекао краљ у А хаву: "Зато чујријеч Господњ у; ви дјех Г оспода гдје сједи на пријестолу својем , а сва во јска небеска стајаш е му с десне и с лијеве стране" (I К њ . о царев. 22 ,19 ). Н еми ја је рекао у својој м олитви: "Ти си сам Господ; Ти си створио небо, небеса над небесим а и сву војску њ ихову, земљ у и све ш то је на њ ој, м ора и све ш то је у њ им а, и ти ож ивљ аваш све то, и војска небеска теби се клањ а" (Н ем. 9, 6). П ророк Д анило је видео Бога на Њ егову престолу - и хиљ адехиљ аде, служ аху Њ ему, а десет хиљ ада пута десет хиљ ада, стајаш е пред Њ им (Гл. 9,10). С вети апостол П авле, говорећи о м оћи Х ристовојкаж е: "Који је икона Бога невидљ ивога, П рворођен и прије сваке твари, јер њ им е 6и саздано све, ш то је на небесим а и ш то је на земљ и, ш то је видљ иво и невидљ иво, били пријестоли или господства или н ачала или власти; све је Њ им е и за Њ ега саздано, и он је прије свега, и све у Њ ем у постоји (К ол. 1,15-17) "; упореди (I П етр. 3,22).
56
П
П
Р И Ч Е О А Н ТјЕ Ј1 И М А
Н абрајајући сва им ена анђелских чи но ва, св. Д ион исије А реопагит, набраја их по њ иховом достојанству (3x3 = 9) и то: Х ерувими , С ераф им и, П ријестоли, Господства, Н ачала, Власти, С иле, А рханђели и А нђели. С ве их ми називамо истим заједничким им еном анђелско мн ош тво. У књ изи по Јову, читам о како је Господ одговарао на ж албе овог паћеника: "Т ада одговори Господ Јову из вихо ра и рече: ко је то ш то зам рачује савјет ријечим а неразум но? О паш и се сада као човјек; ја ћу те питати, а ти м и казуј. Гдје си би о кад ја основах зем љ у? К аж и, ако си разум ан. К о јојје одредио м јере? Знаш ли? И ли ко је растргао уж е преко њ е? Н а чем су поднож ја њ езин а углављ ена? И ли, ко јојје метнуо кам ен угаони? К ад пјеваху заједно звјезде јутарњ е, и сви си но ви Б ож ји кликоваху" (Јов. 38 ,1- 7). А исти свети песник каже: "Ј у а р њ е з в е з д е т а о в е л и ч а н с т в е н о с ја ј и с п у њ е н е н е б е с о м р а с о ш и и с ја је м ов , у зд и ж у
о т а м о - 1д е н о ћ н т д а н е с л е д и д а н у в ја т ,
в ја т ,
в ја т " п е с м у с в а Ј д а
з а у в е ... Т а д а , а д а е зе м
а на пр е лебди ла
у с р ед п р о с т о р а ада,
а д а су п л а н е т е п о х р л и л е н а
с в о ју т р у , а д а , а д а је о о н ч а н о
ес
о д н е вн о
дело. Т а д а с у с ви Б о ж
и синови
лица ли
од радост и.
Н аш а православна црква посветила је понедељ ак светим анђелима. И сваког понедељ ка, у црквеним служ бама, м и се подсећам о на свете анђеле и величамо их у м олитви: "С вети арханђели и анђели, м олите Бога за нас". А нђелско м нош тво је створено пре љ уди. То је први разлог ш то их м и називамо наш ом старијом браћом . 2
.
р и р о д а а н ђ е л а : П рир ода анђела је, у неку руку, сасвим различи та од човечије при роде, у н еку руку, она јојје слична. А нђели су бестелесни и као такви невидљ иви за наш е ф изичке очи. Н ем ајући тела, они сходно томе,
Р
И Ч Е О А НЂ ЕЛ ИМ А
57
нем ају ни телесних по треба: ни бола, н и страсти, ни бри га, за храну, пиће, одело, ни ти за склониш те. Н ити се ж ене, ни удају (М ат. 22, 30). О ни немају ни б рига за будућност, ни страха од см рти. Јер, м ада су били створени пре човека, они ни су остарели, ни ти старе, него су непром енљ иво м лади, лепи и јаки. О ни такође нису забри нути за своје спасењ е и своју бесмртно ст, пош то су већ бесмртни . Н асупрот љ удим а, они се не колебају између добра и зла, пош то су већ добри и свети као ш то су били и када их је Бог створио. С друге стране, анђели су слични љ удим а по том е ш то су личн ости, и сваки је ли чно свестан себе. С лич но љ удим а, они поседују разбор итост, осећајност, слободн у вољ у и делотворну способност. И м ају и личн а им ена као љ уди. Н ека од тих им ена знам о, или изС в е о Г П и с м а , или из Ц рквеног предањ а, као: М ихаило, Г аврило, Раф аило, У риел, С алател, В арахел, Јерем иел, Јегудел итд. У поређујући љ уде са анђелим а, свети апостол П авле наводи речи једног старозаветног п рор ока ко ји је говори о Б огу: "Н еко пак негдје посвједочи говорећи: - 'Ш та је човјек да га се сјећаш , и ли син ч овјечији да га походи ш ? У чин ио си га при времен о м ањ им од анђела, славом и чаш ћу овјенчао си га, и п оставио си га над дјелим а руку твојих; све си по кори о под ноге њ егове. И пош то му покори све, ниш та м у не остави непокорено. А ли садајош не видим о да м у је покорено'" (Јевр. 2,7 -8 ). "Ш та је човјек, те га се опом ињ еш , или С ин човјечји, те га полазиш ? У чин ио си га мало м ањ ега од анђела, славом и чаш ћу вјенчао си га; П оставио си га господарем на дјелим а руку својих, све си метнуо п од ноге њ егове" (П с. 8,4 -6 ). Заиста, Бог је дао огром ну власт безгреш ном човеку над својим делим а. А дам је им ао власт над свима створењ им а на земљ и п ре него ш то је погазио Бож ју заповест и послуш ао С атану, Бож јег противн ика. П ре греха, човек је био раван Б ож јим анђелим а и у м оћи и у чистоти и у лепоти. К роз грех, губил а се човечија власт на Бо ж јим делим а. П ри рода је постала непослуш на њ ему, јер је и он постао непослуш ан Богу. М еђутим, огреховљ ена природа чува у себи наду на пом оћ Б ож ју: 'Јер ж арким иш чекивањ ем творевина очекује да се јаве синови Б ож ји, јер се твар поко ри таш тини , не од своје вољ е, него због онога који је поко ри с надом . Д а ће се и сама твар ослободити од робовањ а пропадљ ивости на слобо ду славе дјеце Бож је. Јер знам о да сва твар заједно уздиш е и тугује до сада" (Рим. 8,19-22). Х ристом препо рођен човек, опет ће бити сличан анђелу, одевен у слав\' Х ристову. Њ егова старија браћа свети и б езгреш ни анђели, п ом аж у му,
58
П риче о а н ђ е л и м а
слично лекарим а који пом аж у болесници м а на њ иховом оздрављ ењ у. К ао ш то се каж е у в т о м П и с м у : "Н ису ли сви они духови за служ ењ е, који се ш аљ у да служ е оним а који ће наслиједити спасењ е?” (Јевр. 1, 14). К асније ћемо о томе говорити опш ирније. у у различ итим видовим а разни м особа о ј а в а а н ђ е л а : А нђели сејављ ај м а, са различи тим циљ евим а и у разним прили кама. А нђсо се јавио и М ојсеју, као пастиру стада у пустињ и: "А М ојсије пасијаш е стадо Јотору тасту својему, свеш тенику м адијанскому, и одведе стадо п реко пустињ е, и дође на гору Бож ију Х орив. И јави м у се анђео Господњ и у пламену огњ еном и з купине. И погледа, а то купи на огњ ем гори а не сагоријева" (II М ој. 3,1-2) . М ојсије није видео н икакво лиц е ни облик, само је из тог огњ а чуо глас који га је позвао и у пу тио ш та треба да ради. А нђео се јавио и свем народу И зраиљ ском пр или ком бекства из Египта: "А Господ иђаш е пред њ им а дањ у у ступу од облака водећи и х путем , а но ћу у ступу од огњ а свијетлећи им , да би пу товали дањ у и ноћу" (II М ој. 13,21). То ни је било јављ ањ е сам ог Бога, него анђела њ еговог. С ам М ојсије то потврђује: "И викасм о Г осподу и Господ чу глас наш , и посла анђела, који нас изведе из М исира; и ево смо у К адису, граду на твојој м еђи" (IV М ој. 20, 16). У следећем случају, као и у неки м другим , анђео се по истовећу је са Господом Богом: "Ево ја ш аљ ем ан ђела својега пред тобом да те чува на путу, и да те одведе на место које сам ти пр ип равио. Ч увајга, и слуш ајга, нем ој да га расрдиш , јер вам неће опро стити греха, јер је мо је им е у њ ему" (II Књ . М ој. 23,20-21). А нђео се Гедеону јавио у вид у оби чно г човека, исто као ш то се арханђел Раф аило јављ ао Т обији. Гедеон је схватио да је то био анђео тек тада када је непознати п осетилац учи ни о чудо. А нђео м у рече: "Господ је с тобом храбри јуначе!" (К њ . о суд. 6,12). Ж ена неког човека М аноја, била је нероткињ а. Јави јојсе анђео са веш ћу да ће родити син а и да га назове им еном С ам сон. П рич ајући овајтајанствени случај свом е муж у, она му рече: "Ч овјек бож ји дође к мени, и лиц е му бијаш е као лиц е анђела Бож ијега, врло страш но, али га не запи тах одакле, ни ти м и он каза својега имена" (Књ . о суд. 13, 6). К ада су С ирц и оп коли ли м есто у ком е је ж ивео пр орок Јелисеј, заплаш ени слуга њ егов је узвикну о: "'Јаох, Господару, ш та ћем о сад?' А он м у рече: 'Н е бојсе, јер је виш е наш их него њ иховијех'. И пом оли се Јелисејговорећи: 'Г осподе, отвори м у очи да види' , и Г оспод отвори м ом ку, те видје, а то гора пун а коњ а и кола огњ енијех
П риче
о
а н ђ е ли м а
59
окоЈелисеја" (II В ар. 6,15 -17). С вакако, овојеби ло м нош тво анђела Бож јих, послатих да заш тите једног пр аведни ка. П рор оку Језекиљ у анђео се јавио у виду ватре: "И видјех, а то обли к на очи као огањ , од бедара м у дољ е бјеш е огањ , а од бедара горе, бјеш е као свјетлост, као јака свјетлост" (Јез. 8, 2). В елики старозаветни п рор ок им ао је следећу визију: "И под игох очи своје, и ви дјех, а то један ч овјек обучен у п латно, а појас бјеш е око њ ега од чистога злата из У ф аза. А тјело м у бјеш е као христоли к, и ли це м у као м уњ а, а очи м у као лучеви запаљ ени, а руке и ноге као м јед углађена, а глас од ријечи њ еговијех као глас м ногога љ удства. И ја Д анил о сам видјех утвару, а љ уди ш то бијаху са м ном , не видјеш е је, али их споп аде страх велик, те побјегош е и сакриш е се. И остах сам, и ви дјех ту велику утвару, и не оста снаге у м ени, и љ епота м и се нагрди и не им ах снаге" (Д ан. 10, 5-8). То је био арханђел Гаврило (Д ан. 8,16). И сти арханђел Г аврило јавио се и свеш тенику Захарију, о цу св. Јована К рститељ а. М ада њ егова појава није била толико застраш ујућа, као она коју је видео Д анило, ип ак се Захарија узнем ири о и обузео га је страх када гаје видео. Због тога м у арханђел и говори: "Н е бој се, Захарија!" (Л к. 1, 12-13) . Ш то се тиче јављ ањ а арханђела Гаврила Д јеви М арији у Н азарету, м и претпостављ ам о да је то јављ ањ е било у једном благом човечанском виду, различ ито од о ни х застраш ујући х по јава у којим а су се анђели јављ али старозаветним љ удима. И пак се Дјева М арија уплаш ила и узнеми рила. Н икакво чудо, јер нас и обич не и зненадн е појаве плаш е, кад им се не надамо . А рханђео је зато и утеш ио Д јеву М арију речим а: "Н е бој се, М арија! Јер си наш ла благодат у Бога!" (Л к. 1, 29-30). К ад се родио Господ наш И сус Х ристос, пастирим а витлејемским јавио се анђео Г осподњ и. И гле, јави и м се анђео Го сподњ и и обасја их светлост Господњ а. И они се страш но уплаш иш е, а анђео им рече: "Н е бојте се!" Ж ене ми росни це су виделе анђела над отвореним гробом васкрслог Господа: "А ли це њ егово би јаш е као муњ а, и одјело њ егово бијело као снијег. И у страху од Њ ега уздрхташ е страж ари, и постадош е као м ртви. А анђео одговарајући рече ж енам а: 'Н е бојте се ви; јер знам да И суса распетога траж ите!"' (М ат. 28, 3-5). Н и у једнојдругојсветојкњ изи није толико писано о анђелим а, као у К њ изи О ткривењ а св. Јована. С вети апостол Јован је видео м нош тво анђета око престола С вевиш њ ега. О н их је видео обучене у чисто бело платно, опасаним око струка златним појасим а (О тк. 15,6). Е во једног врло упеча-
60
П
Р И Ч Н О А Н 'I, Н Л И М А Г1
тљ иво г опи са: "И видје другог анђела силн а гдје силази с неба, који бјеш е одјевен у об лак, и дуга бјеш е на глави њ еговој, и лиц е њ егово бјеш е као сунце, и ноге њ егове као стубови огњ ени; и им аш е у руци своју књ иж ицу отворену, и стаде својом десном ногом н а м оре, а левом на земљ у; и повика гласом громким као ш то риче лав. И кад он пови ка, и говориш е седам гром ова гласовим а својим " (О тк. 10,1-4 ). О бучен у облак! Запам тите ш та је Господ И сус Х ристос прорекао о свом другом доласку: "И тада ће се показати знак С ин а човјечијега на небу; и тада ће про плакати сва плем ена на зем љ и; и угледаће С ин а човјечијега гдје иде на облацим а небеским са силом и славом великом " (М ат. 24-30). Т ако облаци небесни представљ ају анђелско м нош тво. С ва јављ ањ а анђела су само појаве и ни су потпун и и зраз њ ихове при роде. Јер они су чисти духови и сва њ ихова м оћ и лепота је духовна, не м атеријална. К ао ш то богонадахнути псалм опевац говори о њ има: е м а т е р и ја л н е и р а з у
н е а н ђ ел е
с т в о р и о с и њ и х , о Г о сп о д е, п р е в и д љ и в о Г с ве т а : н и
н е п р ес т а н о
л и ч у, Т е би
а м о :
в а л и т
е Г о с по д а , с ва д е л а Г о с п о д њ а ,
ој
у ве л и
е
е п о х в а л е, з а ув е .
А нђели Г осподњ и не ж еле да буду обож авани. К ада је један анђео показивао светом Јовану рајске лепоте и неб еске тајне, ап остол је пао н ич иц е са ж ељ ом да му се поклони и да га обож ава. А нђео му то не дозволи рекавш и: "Н е чини то, јер ја сам чувар твоји сличан сам теби, твојојбраћи , пр ороц им а и они м а који чувају спасењ е ове књ иге. О бож авај и клањ ајсе сам о Богу!" е л а т н о с т а н ђ е л а : Д елатност анђела је двострука: на н ебу да величају Бога а на зем љ и да објављ ују Б ож је заповести које се одн осе на љ уде. С ам а реч "анђео" означава весника или гласонош у. О ни н икада не почивају, ни дањ у ни ноћу, већ н епреки дно кли чу и певају: "С вет је, С вет, С вет Господ Бог С ведрж итељ , К оји бјеш е и К оји јесте и Који долази" (О тк. 4,8). А апостол П авле пиш е о њ им а: "Н ису ли сви они духови за служ ењ е, који се ш аљу да служ е они м а који ће н аслиједити спасењ е?" (Јевр. 14). С вети Григорије Богослов пиш е: "Н еки од ових разум ни х духова стоје пред С вевиш њ им Богом, а други сарађују на одрж авањ у целога света." А свети Д амаскин пиш е: "О ни су м оћни и спрем ни да врш е вољ у Бож ију, и појављ ују се тренутно и на сваком м есту прем а својој духовној природи , где год их Бог одреди."
р
и ч
е
о
а н т е л и м а
61
У о м П и с м у анђели се први пут пом ињ у приликом изгнањ а наш их прародитељ а из раја: "и изгнав човека постави пред вртом Е демским херувим а, с плам енијем м ачем , који се вијаш е и там о и амо, да чува пут ка дрвету од ж ивота" (I М ој. 3,24). М и на прво м м есту анђеле см атрам о за Бож је благовеснике. Један анђео се два путајављ ао А гари, А врам овојслуш кињ и.теш ећи је кад је њ ена господарица ош тро са њ ом поступала. "И рече јој: А гаро, робињ о С арина, откуда идеш , куда ли идеш ? А она рече: Бјеж им од С аре, госпође своје" (I М ој. 16, 7). А другом прили ком : "А Бог чу глас дјетињ и, и анђео Бож ји ви кну с неба А гари, и рече јој, ш то ти је, А гаро? Н е бојсе, јер Б ог чу глас дјетињ и оданде гдјеје" (I М ој. 21,17 ). Њ ен син И смаил о стаоје праотац И смаилћана, који се називају и А гарјаним а. Три анђела су се појавила пред А врам ом у равни ци М авријској. А врам је био без деце, и три п утника су му прор екли да ће доби ти сина. О во се заиста и догодило и дуће године. Т ако је рођен И сак, п раотац Јевреја (1 М ој. 1 8,1 -7) . К адаје А врам био н ачини о ж ртвеник и хтео да ж ртвује Богу свогјединца И сака, у томе га је спречио анђео небески који м у рече: "Н е диж и руке своје на дијете, и не чи ни м у ни ш та; јер сада познах да се бојиш Бога, и кад нијеси пож алио сина својега, јединц а својега, м ене ради" (I М ој. 22, 12). С ам Бог касније драговољ но при нео је свог једин ородн ог сина Г оспода И суса Х риста, који је заклан п опут јагњ ета ради наш ег спасењ а (Еф . 5,2 ). А нђели Б ож ји п ом аж у и спасавају љ уде Бож је. У безбож ном и порочном граду С одом у, ж ивео је само један праведни к Б ож ји - Л от. К ада је Бог због безбош тва и нем орала осудио С одом на пропаст; истоврем ено је послао два анђела, да из овог града изведу и спасу Л ота и њ егову по родиц у (I М ој. 19,1). Један анђео спасао је Јакова од освете њ еговог брата И сава. А пре своје см рти Јаков је говорио о ан ђелу: "А нђео, који м е је избављ ао од свакога зла, да благослови дјецу ову, и да сепо м ојему им ену и п о и м ену отаца м ојих, А врама и И сака прозову, и да се као риб е намн ож е на земљ и!" (I М ој. 48,16). А нђео је спасао три м лади ћа од см рти у В авилону, из усијане пећи за топљ ењ е, где су били бачени зато, ш то су одбил и да се клањ ају ид олим а већ су се клањ али само једном е правом е Богу (Д ан. 3,12). С ваког јутрењ а ми се подсећамо на овајчудесни догађајп есм ом седм ог и осмог ирм оса. А нђео је спасао Д анила из лавовске пећи не у коју је био бачен због своје чврсте вере у једнога Бога. Л авови су се ум иљ авали као јагањ ци . За-
62
П риче
о
П риче
а н ђ е л и м а
препаш ћеном цару Д арију Д анило рече: Бог м ојпослао је анђела свог који је затворио чељ усти лавовске да м е не повреде, ви дећи да сам чи ст и невин пред њ им. Н авели см о неке случајеве где анђели служ е као и зврш иоц и Бож јих наредби. Н авеш ћем о још неке случајеве. Град С одом утону о је у најстраш ни ју каљ угу порока. Господ је послао два анђела да спасу једин ог праведног човека у С одом у, Л ота. О ни су дош ли код Л ота и саветовали га да нап усти тај град, јер Г оспод нас је послао да га униш тимо. О вај град је и спаљ ен сумп ором и огњ ем до пепела (I М ој. 19,1 2-25). Ц ар Давид, и наче слуга Бож ји, огреш ио се једном о закон Б ож ји. Б ог посла анђела свог са исукани м м ачем у руци те погину 70.000 И зраиљ аца. П огибија престаде тек тада, када се покаја цар Д авид и завапи Богу за м илост. А сирски цар С енахирим опколио је Јерусалим м оћном војском . И он и њ егове војводе хуљ аху и ругаху се Господу Богу И зраиљ евом и по зиваху краљ а Језекију и њ егов народ на предају. А ли Језекија ни чи це паде п ред Бо гом и усрдн о се м ољ аш е. Бог посла анђела својега који у асирском логору поб и бли зу 5.000 војни ка. То се догоди н оћу. У јутру цар угледа страш ан пр изор своје по бијене војске. Ц ар по беж е у Н ин евију, где је био уби јен од својих си нова (И с. гл. 36 и 37). Богонадахнути псалм опевац поучен при м ерим а из историје и свог лич ног и скуства познаје улогу коју и грају анђели у ж ив оту поједин ог човека или целога народа, па каж е: "А нђели Господњ и стално стоје око онијех који се њ ега боје и избављ ају их" (П с. 34, 7). И даљ е: "Н еће те зло задесити , и ударац неће по сегнути до колибе твоје, јер анђелим а својим запо вједа за тебе да те чувају по сви јем пу тови м а твојим . Н а руке ће те узијети да гдје не запнеш за камен ногом својом " (П с. 91,10-12 ). "Благосиљ ајте Господа анђели Њ егови, који сте силн и кри јепош ћу, изврш ујте ријеч њ егову слуш ајући глас ријечи Њ егове" (П с. 103,20 ). н ђ е л и ч у в а р и : Горњ им речим а псалм опевац потврђује опш те веровањ е, да анђели ки те и пом аж у и целе народе и поједине љ уде. У стара времен а арханђел М ихаило је см атран за анђела чувара израиљ ског народа. И сус Н авин гаје видео у Јерихону и у пи тао га: "Јеси ли н аш или наш их непри јатељ а? А он рече: нијесам; н его сам војвода војске Господњ е, сада дођох. И И сус паде ни чиц е на земљ у, и поклон и се, и рече му: Ш та заповједа господар м ој слузи својему?" (Књ . И с. Н ав. 5,13 -14). И Д анилује говорио архангел Гаврило о М ихаилу ове речи: "А у то ће се вријеме поди гнути М ихаило велики
о
а н ђ е ли м а
63
кнез, који б рани твој народ; и бић е ж алосно вријем е, како га ни је било од како је народ а до тада; и у то ће се вријем е избавити твојн арод, сваки који се нађе запи сан у књ изи" (Д ан. 12, 1). А постол Јуда оп исује случај када се арханђео М ихаи ло преп ираш е са ђаволом око М ојсијевог тела. Чу вар јеврејскога народа, б ио је чувар чак и м ртвог тела њ ихо вог вође. Ц рквени о ци уче, да постоје анђели чувари народа, земаљ а, цркава и поједин аца; п а чак звезда, елем ената и п ланета (О т. 2). С вети Јован Л ествичник сведочи о свом ли чном анђелу чувару: "К ад год сам чезнуо за виш им напретком у духовном ж ивоту, појављ ивао се анђео и поучавао ме." А ево ш та Василије В елики каже: "Н аш анђео чувар се неће удаљ ити од нас, уколико га м и не отерам о својим рђавим делим а. К ао ш то дим разгони пчеле и см рад голубове, и сто тако см рад греха тера од нас анђела, који чува наш ж ивот." Ш то се тиче дечијих анђела - чувара, чућем о то доцн ије из уста самог Господа И суса Х риста. Н ови Завет је пун анђела. О ни се просто роје око Х риста, свога С творитељ а и вољ еног Господа од почетка Њ еговог зачећа, увек спрем ни да м у служ е. О ни Га служ е и обож авају на земљ и, као ш то су му служ или и обож авали Га на небу и служ ила Га и волели у својЊ еговојнебескојслави са ватреном и узвиш еном љ убављ у. С а задовољ ством и буднош ћу помагали су Њ егов рад - Ц ркву Њ егову на земљ и. И они то чин е сада и чини ће до краја света. К ада се О н род ио у једној сиром аш ној пастирској пећин и, појавио се хор анђелских сила изнад њ е, славећи Бога (Лк. 2, 13). П осле куш ањ а у пустињ и, када ђаво одступи од Њ ега, гле, анђели приступиш е и служ аху М у (М т. 4,11). Н аш и народни ум етници добро су урадили када су приликом сликањ а Х риста приказивали м ного анђела око Њ ега. И сто тако на иконам а П ретече Њ еговог, Богојављ ењ а, П реображ ењ а, Распећа, Њ еговог В аскрсењ а и В азнесењ а. Кад год би се један архи стратиг ил и анђео п ојављ ивао, п ретпостављ а се да је око Њ ега била и читава чета анђела, мада невидљ ивих за наш е љ удске очи. М и м ислим о да арханђел Г аврило није био сам , када је благовјестио Д јеви М арији вест о рођењ у М есије. Н ити да је анђео, који се појавио п рили ком Њ егове м олитве у Гетсим анском врту, и храбрио Га, био без веће пратњ е невидљ ин ђ е л и , с л у г е
р и с т о в е
р к в е :
вих сила. Где је цар, там о је и војска Њ егова. К ога Х ристос воли, Њ ега воле и Њ егови анђели. О н је волео децу и наредио је С војим анђелим а да буду њ ихови заш титниц и. О н је говорио: "Јер
64
П
П Р И Ч Е О А Н 1 )Н Ј 1 И М А
анђели њ ихови непрестано гледају лице О ца м ога који је на небу." О н је не само волео м алу децу него је пои стовећивао себе са малом децом : "И дозва И сус дијете, и по стави га међу њ их, и рече: 'Заиста вам каж ем ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у царство небеско. К оји се пони зи као ди јете ово, онајје највећи у царству небеском. И који п рим и једно такво дијете у им е м оје, м ене при м а, а који саблазни једнога од ови х м алих који вјерују у м ене, бољ е би м у било да обеси камен воденични о врат њ егов и да потоне у дубину м орску'" (М ат. 18,2 -6). Још је рекао: "Н е забрањ ујте дјеци да долазе м ени, јер је њ ихово царство небеско." (То је најздравија основа хриш ћанско г васпитањ а - при вођењ е деце Господу И сусу Х ристу.) То је и главни разлог ш то и анђели воле и ш тите децу. П салмоп евац каж е: "Х валите Господа на небесим а, хвалите га на висин и. Х валите га сви анђели њ егови, хвалите га све војске њ егове! Х валите га, сунц е и м есече, хвали те га све звезде сјајне!" (П с. 1 48,1-4 ). * А нђели су пом агали светим апостолим а и хриш ћаним а од сам ог оснивањ а Ц ркве Х ристове и кроз сва потоњ а времена. К ад сујеврејски пр восвеш теници затворили апостоле у тамн иц у, анђео Бож ји н оћу отвори врата тамн ице, ослободи и х и рече им: "И дите и станите у храм у па говори те народу све ријечи ово га ж ивота." К ада је Ц ар И род, нам есник Галилеје, про гонио цркву, погубио апостола Јакова и исто тако нам еравао да убије апостола П етра, у том е гаје спречио анђео Г осподњ и: "А ли одједном удари га анђео Г осподњ и, јер не даде славе Богу; и будући изједен од црва, издахну" (Д ела ап. 12 ,23). К ада је ђакон Ф илип проп оведао у С амарији, рече м у анђео Господњи: "У стани и и ди п рем а Југу на пу т који си лази од Јерусалим а у Газу; он је пуст. И уставш и пође. И гле, човјек Етиопљ анин, уш копљ еник, властелин К андакије цари це етиопске, ш то бијаш е над свим а њ езин им ризни цам а, који бјеш е дош ао у Јерусалим као поклоник" (Д ела 8,26-28 ). Т ако су анђели пом агали апостолима у ш ирењ у Јеванђељ а у удаљ еним зем љ ама. Један рим ски оф иц ир К орни лије, када се м оли о око три сата једног сунчан ог дана по под не, јави м у се у визији анђео Б ож ји који м у рече да позове П етра из Јопе да га покр сти. П осле П етрове пропо веди К орни лије се покрсти сасвим са свом породи цом својом . И у овом случају анђео Господњ и пом огао је ш ирењ е цркве Х ристове међу незнабош цим а. Д ок је свети апостол П авле са својим пр атиоц им а путовао лађом за Рим , под иж е се на мору велика олуја и запрети да потопи лађу. В елики
р и ч е
О А Н 1 ЈЕ Л И М А
65
нем ир и страх спопаде све путнике, али их апостол ум ири р ечим а: "И ево сада вам савјетујем да будете располо ж ени , јер н и једна душ а од вас неће пр оп асти, о сим лађе. Јер ове ноћи стаде преда м е анђео Б ога чији јесам и коме служ им , говорећи: Н е бојсе, П авле! И ти м ораш изићи пред ћесара; и ево Бог ти је даровао све који п лове са тобом " (Д ела ап. 27, 22 -25 ). ој при чи о сејачу и сем ену Господ И сус н ђ е л и Б о ж и ж е т е о ц и : У свој Х ристос је објаснио ову при чу својим учениц им а овако: "И при ступи ш е му ученици Њ егови говорећи: 'П ротум ачи нам причу о кукољ у на њ иви', а О н одговарајући рече им : К оји сије добро семе, оно је С ин човјечји; а њ ива је свијет; а добро сем е синови су царства, а кукољ синови су зла. А непријатељ који га је поси јао јесте ђаво; а ж етва је сврш етак света. А ж етеоци су анђели!" (М ат. 13, 36-40). Затим је Господ И сус Х ристос прорекао и крајњ у судбину доб рог и злог сем ена: "К ао ш то се, дакле, кукољ сабира и огњ ем саж иж е, тако ће бити на послетку овога века. П ослаће С ин Ч овјечији анђеле своје, и сабраће из царства њ егова све саблазни и оне који чи не безакоњ е. И баци ће их у пећ огњ ену; ондје ће бити плач и ш кргут зуба" (М ат. 1 3,40 -43). А ли и пре краја света, м ногим а од нас већ је изречена пресуда, ш то се јасно закљ учује из јеванђељ ске при че о богаташ у и Л азару: "А када ум рије сиром ах, однесош е га анђели у наручје А врам ово; а ум рије и богаташ , и сахраниш е га. И у паклу, налазећи се у м укам а, подиж е очи своје и угледа издалека А врам а и Л азара у наручју њ егову. И он повика и рече: оче А врам е, см илујсе на ме и пош аљ и Л азара нека ум очи у воду врх од п рста својега да м и расхлади језик; јер се м учи м у овоме пламену" (Л ука, 16, 22-25 ). Запам ти онда, о човече, да своју вечиту судбин у сам себи одређујеш у овом свету. О д тебе зависи, да ли ћеш бити анђелска или дем онска ж етва. Д обро је веровати у м илост Бож ју, али надати се у м илост Бож ју, а даљ е греш ити и не кајати се, јесте право богохулство. Ево, ш та и сам С паситељ говори о п отреби покајањ а: "Тако, каж ем вам , бива радост пред анђели м а Бо ж јим збогједнога греш ни ка који се каје" (Л ука, 15 ,1 0. Теш ко оним а који ум иру без покајањ а. Ево врло строгог упозорењ а хри ш ћани м а у вези са покајањ ем које упућује апостол П етар: "Јер кад Бог не пош тедје анђеле који сагреш иш е, него их бац и у окове м рака пакленога, и предаде да се чувају за суд; и не пош тедје стари свијет, него сачува про повједни ка правде Н оја и седмор о с њ им , и наведе потоп на свијет безбож ни чки; и градове Содом и Гом ор осуди на пропаст и у пепео претвори, поставивш и их за прим ер будућим безбож ниц им а" (II П етр. 2,4-7 ). Господ ће бити м ањ е м илостив прем а оним а, који су сам о по им ену хриш ћани, а својом речју и дели м а су слуге ђаволске. К адкад они по казују знаке кајањ а, као Јуда, али то
66
П
П риче
Р И Ч Е О А Н Е) Е Л И М А
оби чн о бива прекасно: "Јер ће доћи С ин Ч овјечји у слави О ца својега санђелим а својим , и тада ће узвратити свакоме по дјелим а њ еговим " (М ат. 16,27 ).
р у г и д о л а за к
ри тов
Д руги долазак Господа И суса Х риста показаће се у свој својој величанствености и драм атичности. Д ок се прилико м њ еговог првог доласка над пећин ом витлејемском појавило "м нош тво анђела" и својом песмом саопш тило најрадосн ију вест, дотле ће при ли ком њ еговог другог доласка ова слика бити далеко величанственија. Е во ш та о томе пи ш е апостол П авле: "Јер ће сам Господ са заповјеш ћу, гласом арханђела и са труб ом Бо ж јом сићи с неба, и прво ће м ртви у Х ристу васкрснути" (I С ол. 4,16). Господ ће гласом труба арханђелских сакуп ити своје изабрани ке са сва четири ветра зем аљ ска, са једног краја земљ е на други; тада ће п раведни ци засијати као сунце у Ц арству О ца својега. Тада ће мн ош тво анђела на њ иви Господњ ој показати служ бу своју Б ож ијих ж етелаца. XА ли најузвиш енија награда коју је Х ристос предсказао изабрани ци м а и п раведниц им а својим , који су ж ивели п о Њ еговом Јеванђељ у и страдали за Њ ега на земљ и, јесте награда да ће бити равн и анђелим а. О дговарајући на лукава питањ а првосвеш теника и књ иж евника јеврејских чија ће на оном е свету бити ж ена која је на земљ и и м ала седмори цу м уж ева, Г оспод им одговори: "С ин ови овога вјека ж ене се и удају; а који се удостојиш е доб ити онај вјек и васкрсењ е из м ртвих, ни ти се ж ене, ни ти се удају; Јер виш е не м огу умри јети, јер су као анђели и син ови су Бо ж ији кад су синови васкрсени ја" (Л ука, 20, 34-37). С луш ајући ове речи, ми се испуњ авам о страхопош товањ ем и зебњ ом . К ако мож емо б ити равни анђелим а? П исано је о анђелим а: "Богстаде на сабору Бож јем, усред богова изрече суд" (П с. 82,1). Н еш то даљ е: "Рекох, богови сте, и синови виш њ ега сви" (П с. 82,6). Н аравно, анђели се називају боговим а, не по својојбож анскојприроди, већ по своме при сном односу са Богом . К ако љ уди м огу бити са њ им а? А ево ш та псалмоп евац Д авид каж е о анђелим а: к
р а
и
ш
а
е
н
н и
ђ е
р и б л и ж
е в а ју ћ и
б
л и
л
и с
С
в
а в а ју
м
у
т
е д
се
д а н
а
р
в о
м
и
т
л е
е
љ
п о
а
т
о
н е и з р е ц и в о ј
и
н о ћ ,
м
,
,
с л а в и
Х
р и с т
а .
О АНЂЕЛИМ А
67
К ако онда м ож емо бити једнаки анђелима, прославитељ им а Х риста, ми који га свакодневно хулим о и вређам о својим гресима. П ре свега Х ристос говори верним а и они м а који су с љ убављ у испуњ авали заповести Њ егове: "И познати љ убав Х ристову која превазилази разум , да би сте се испуни ли сваком пуноћом Бож јом ” (Еф . 3, 19). У теш им о се онда, чујм о ш та један благовесник н ебеских тајни каж е: "Ш то око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно п рип рем и Бог оним а који га љубе" (I К ор. 2,9). О вде је кљ уч тајне: О ни који пош тују и воле Бога, било да су анђелска или љ удска створењ а, једнаки су пред Богом . У том смислу, такође, м и називамо анђеле наш ом старијом браћом, пош тујући их и м олећи им се из ове наш е долине суза: 0 свети арх анђели и анђели, м олите се Богу за нас греш не.
68
П
П
Р И Ч Е О А Н Т јЕ Л И М А
ЖИВОТ ПОСЛИЈЕ ЖИВОТА (
к у ст в а п р а в о с л а в н и х х р и ш ћ а н а )
р о т о је р е ј Н А Ш
Е
р г и је
И В О Т Н Е Н И М
П О С Т О
е тв е р и к о в А В
А В
А Њ
П оред приче о Л азару и богаташ у, Господ и у другим С војим речим а откри ва тајне небеског ж иво та. Т ако, О н говори А постоли м а: "Гледајте да не презрете једнога од м алих ових (деце); јер вам каж ем да А нђели њ ихови на небесим а стално гледају лице О ца М ога Н ебескога" (М т. 18,10). Т о значи, п рво, да деца им ају А нђеле - ч уваре, и друго, да ови ш тите дјецу пред Бо гом од он их који их п они ж авају. О дговарајући на лукаво пи тањ е садукеја о ж ени којом се, један за другим , ж енило седм оро браће Господ објаш њ ава да о васкрсењ у ни ти се ж ене, нити се удају, већ су као А нђели Бо ж ији на небу (М т. 22, 30). Тим кратким објаш њ ењ им а о загробном ж ивоту која се срећу на виш е м еста у Јеванђел>у, подиж е се дон екле завјеса са њ ега и откр ивају се њ егове тајне.
лаж
на
о д ор а
К А ЗИ В А Њ Е О М И Т А Р С Т В И М з "
и т и ја С в е
рхим андрит Јус ин
и х а м а р т ",
о п о ви ћ , о д п о м а
и т и ја п р е п о д о б н о Г В а с и п и ј а Н о в о Г (26.
из
арт )
Блаж ена Т еодора, која м ного послуж и препод обном В асилију, пош то прим и м онаш ки чин, пр естави се ка Господу (види под 30. децем бром ). То ож алости све који им ађаху духовну љ убав прем а светом С тарцу, пош то им је она била посредни ца код њ ега. А она, кротка и м илостива, христољ убива и целом удрена, и пун а духовног знањ а, све посетиоце с љ убављ у дочекиваш е, и благим ри јеш им а теш аш е. Н о Григорије заж еле да дозна гдје се по престављ ењ у свом налази п репо добн а Теодора, и к акав јој је
РИ 4Е О А Н
т, Е Л 11 М
А
69
удио додељ ен у оно м свијету, и да ли се удостоји н еке м ило сти и радости од Бога због свог усрдног служ ењ а С тарцу. Р азм иш љ ајући о том е, он често м ољ аш е преподобног Василија да м у каж е ш то је са душ ом преподобне Т еодоре. Јер је чврсто веро вао даје то познато угодн ику Б ож ијем В асилију. И пош то често и свесрдно м ољ аш е о томе светога С тарца, С тарац најзад, не ж елећи да ож алости свог духовн ог сина, пом оли се за њ ега Господу, да м у открије ш то је с Т еодором . И те но ћи док је спавао, Г ригорије виде у сну блаж ену Теодору у светлој обитељ и, спремљ енојод Бога за преподобног В асилија, која је блистала небеском славом и би ла преп ун а неисказаних блага. У тој обитељ и препод обна Теодора 6и настањ ена моли твам а угодни ка Бож јег, јер му м ного година послуж и усрдно и трудољ убиво у овом свету, па се светим м олитвам а њ еговим удостоји да у њ еговој обитељ и ж иви благословеним ж ивотом . В идевш и блаж ену Теодору, Григорије се обрадова, и утеш и се њ еном дугом бесједом као на јави. О н је упита, како се разлучи од тела, како преж иве м уку смртну, ш то на см ртном часу виде, и како прође м им о духова у ваздуху. А она м у стаде казивати овако: — Чедо Григорије, о страш нојствари м е питаш ; уж асно је и сетити се њ е, јер видех лица која никад н исам била видела, и чух речи које ни кад ни сам би ла чула. И ш та да каж ем? Због дела мојих сретош е ме тада опасности и страхоте, каквим а се нисам н адала, али, м олитвам а и пом оћју наш ег заједнич ког оца преподо бног В асилија, све то по стаде лако. К ако да ти изразим , чедо, телесне патњ е, страхоту и м уку које сналазе онога који ум ире? Јер као кад 6и ко наг упао у велики огањ , па горео и топи о се и у пепео се обратио, тако самртне м уке и горки час разлучењ а руш е човека. Заистаје см рт страш на греш ни ци м а као ш то сам ја, јер и ја чињ ах грехе, а за праведна дела не знам . К ада се, дакле, мој ж ивот при бли ж и крају, и настаде час разлучењ а од тела, ја видех где око одра мог стоји м нош тво ђавола. Л ица им беху црна као угаљ и катран, очи као ж еравице, а поглед тако страш ан као и сам п акао огњ ени. И они стадош е грајати и пом етњ у стварати: једни рик аху као м арва и зверови , други лајаху као пси, трећи завијаху као вуци, четврти гроктаху као свињ е, и сви бесно гледаху у м ене, прећаху ми, наваљ иваху на мене ш кргућући зубима, ж ељ ни да м е одм ах прогутају. И спрем аху хартије као очекујући долазак неког судије, и отвараху књ иге у којим а беху оп исана сва м оја зла дела. Тада убога душ а м оја беш е у великом страху и трепету. И м ало м и беху сам ртне муке, него м и и тај грозни при зор страш них и опаких ђавола беш е као друга свестраш на смрт. О двраћах очи там о-амо, да не гледам њ ихова страш на лица, нити им глас чујем, али их не м огох избећи , јер безброј њ их ви дјех свуда како се деру
70
П
П р и ч е
РИ Ч Е О А НЂ ЕЛ И М А
и вичу, и не беш е никога да ми пом огне. У таквојн евољ и, сва изнемогла, ја
о
а н ђ е л и м а
71
м етанија направил а и ноћ на бдењ а одрж ала, и када сам од срца уздахнула и
угледах где м и долазе два светлоносна А нђела Бож ја у обли ку дивн их м лади-
Богу, и када сам плакала због грехова својих, и када сам исповедала Богу пр ед
ћа, чију је лепоту нем огуће исказати. Л иц а им беху веома светла, очи - пун е љ убави, коса на глави као снег бела са златастим преливањ ем , одећа им беш е
духовн им оцем грехе своје и искрено се за њ их кајала и испаш тала; и ли ш то
као муњ а, златним појасим а беху крстолико опасани преко груди. П рибли-
сам отрпела неку увреду и злостављ ањ е, и ш то нисам злопам тило, и ш то сам
ж ивш и се м ом е одру, они стадош е с м оје десне стране, тихо разговарајући неш то м еђу собом . К ад их видех, срце м и се обрадова, и ја весело гледах у
за зло добрим узвраћала, и ш то сам се понизила, и ш то сам н ад туђом несрећом уздахнула и саж алила се, и ш то сам саосетила са патниц им а, и ш то сам
њ их. А он и црни ђаволи, видевш и их уздрхташ е, и одступиш е подаљ е. И један
утеш ила плачнога, и ш то сам ком е помогла, и ш то сам неком е у добром дјелу
светлоносни м ладић им довикну: "О бестидни, проклети, мрачни и злобни непријатељ и род а љ удског! Заш то свагда ви први дотрчи те код оних који
при пом огла, и ш то сам неког од зла одвратила, и ш то очи своје окренух од таш тине, и ш то језик својуздрж ах од клетве, лаж и, клевете и празнословљ а; и
ум иру и, н адајући дреку, плаш ите и см ућујете сваку душ у која се разлучује
сва друга моја, чак и н ајм ањ а добра дела, свети А нђели сабираху, и спремаху
од тела? А ли, н емојте се мн ого радовати, јер овде нећете наћи н иш та, пош то
се да их ставе на теразије насупрот м ојим злим делима. А ђаволи, ви дећи то,
је са овом душ ом Бож је милосрђе, и нема вам у њ ојудела!...”
ш кргутаху на мене зубим а, јер су ж елели да ме одм ах дограбе из руку А нђел-
К ад то А нђео рече, одмах се дем они уском еш аш е, надајући си лну дреку и вику. И стадош е износити зла дела моја од м ладости учињ ена, и говора-
сам доб ро учинила ближ њ ем, и ш то се нисам наљ утила на непријатељ а, и ш то
ских и одвуку н а дно пакла. У то време там о се неочекивано појави преподоб ни отац наш В асилије,
ху: "Н иш та у њ ој нем амо, је ли? А ови греси чији су? Н е учини ли о на те и те грехе?" - Т ако вичући они очекиваху см рт. И гле, смрт н аиђе ричући
и рече светим А нђелим а: "Господо моја, ова м и је душ а мн ого послуж ила у
као лав, веом а страш на по изгледу, некако је лич ила н а човека, али ни је им ала м еса на телу, сва је била састављ ена од голих ко стију љ удски х... И
то, он и звуче из својих недара црвену кесу пун у блага, и даде је светим А нђелим а говорећи: "К ада буде пролазила ваздуш на м итарства, и зли дуси
она ми одм ах пр иђе... Н аправи у чаш и неку течност, прин есе ми је устим а
стану и стјазавати ову душ у, ви је откупљ ујте овим од њ ених д угова. Јер
и н атера ме да је попи јем . Н о тајн апи так беш е тако горак, да се душ а мо ја
благодаћу Бож јом ја сам богат. С војим знојем и трудом сабрао сам велико
сваустресе, и искочи из тела као сило м истргнута. И одм ахје светлоносн и
благо, и ову кесу поклањ ам овој душ и која ми је послуж ила". - П ош то то
А нђели узеш е на своје руке. И осврну вш и се назад ја видех тело м оје где
рече, он оде. А зли дуси, видевш и то, беху у недоум ици . Затим у дариш е у
старости м ојој. С тога се за њ у м олим Богу, и О н м и је подари . - Р екавш и
леж и м ртво, неосетљ иво и н епом ично. К ао кад неко свуче своје одело и ба-
кукњ аву, и п осташ е невидљ иви. У том опет дође угодник Бож ји В асилије,
ци га, п а гледа на њ ега, тако и ја гледах на своје тело као на од ело које сам свукла. И чуђах се веома.
доневш и са собом м ного судова пуни х чистог јелеја и скупоцено г ми ра. И
Д ок су ме свети А нђели држ али, опколиш е нас многи ђаволи, вичући:
м иом ира, и осетих како се пром ених и постадох веом а светла. Тада П ре-
"Та душ а им а м нош тво грехова, она м ора да нам одговара!" - И показиваху
подобн и оп ет рече светим А нђелима: "Господо м оја, када све ш то треба
м оје грехе. А свети А нђели стадош е траж ити м оја добра дела, и нађош е, коли-
сврш ите овојд уш и, он да је одведите у дом који м и је од Бога уготовљ ен да
ко сам била учинила: м илостињ у ш то сам уделила убогим а, или сам гладнога
там о ж иви". - Рекавш и то, он постаде невидљ ив. А свети А нђели ме узеш е,
нахранила, и ли ж еднога напојила, и ли голога оденула, или странца у дом
и иђасмо п о ваздуху на И сток.
при м ила и угостила, или светим а послуж ила, или болесника посетила, или сужњ е у тамн ици о биш ла и пом огла им ; или кад сам с усрђем у цркву отиш ла и са ум илењ ем и сузама се м олила, или сам паж љ иво слуш ала црквене моли-
отварајући један за другим он и х изли н а м ене, и ја се исп ун их д уховн ог
* С вакоме хриш ћанину на светом крш тењ у Бог додељ ује А нђела Ч у-
тве и песме, или сам донела цркви тамјан и свеће или неки други по клон, или
вара, који н евидљ иво чувајући човека, упућује га на свако д обр о дело и
сам јелејсипала у кандила пред светим иконам а; или сам икон е побож но ц е-
дањ у и н оћу у све дане ж ивота њ егова све до смртног часа, и запи сује сва добра дела њ егова ш то учини у овом ж ивоту, да би дотичн и човек
ливала; или ш то сам постила среду и петак и све свете постове; и коли ко сам
П
? 11 Ч Е О А Н Ђ Е Л И М А
11ричг. о АНТ,нлимА
Еобио од Г оспода м илост и вечну награду у Ц арству Н ебеском. И сто тако кнез там е, ж елећи да сав род љ удски одвуче у своју п огибао, одређује по једног злог духа сваком е човеку, који сталн о п рати човека, м отри на сва њ егова зла дела, на која га лукавствим а својим и б одри , и скупљ а све зло ш то човек учин и. З атим све те грехе човекове одн оси одговарајући м м итарствим а, где се сваки грех записује, те су тако свим а ваздуш ни м кнезовим а познати сви греси свих љ уди по целоме свету. И кад се душ а разлучи од тела, и хи та да узиђе на небо к Т ворц у свом , тада је они нечастивци спречавају, показујући записане грехе њ ене. И ако душ а им а виш е добр их дела него грехова, они је не м огу задрж ати. П рон ађу ли п ак код њ е виш е грехова него добрИЈС дела, он и је задрж авају за извесно време, и затварају у там ни цу н евиђењ а Бога, и м уче је, уколико им сила Бож ја допуш та да је муче, све док та душ а моли твам а Ц ркве и м илостињ ама својих бли ж њ их не буде искупљ ена. А ко се пак која душ а нађе толико греш на и одвратна Богу, да јој нем а наде на спасењ е, већ је вечна по гибао очекује, они је одм ах низводе у бездан, где је и њ им а спрем љ ено м есто за вечне м уке, и там о је држ е до дру гог доласка Господњ ег, п осле кога ће се она са телом својим заједно са њ им а м учити у п аклу огњ еном . Знајјош и ово: овим путем улазе, и и стјазавају се, само они који су вером и светим крш тењ ем просвећени; а неверници н езнабож ни идолопоклониц и, и М услим ани, и сви туђи Богу, овам о не долазе. Јер још за ж ив ота у телу они су душ ама својим погребени у аду.
О М О Л И Т В И ЗА У М П Р И 1У Ч А Ј
С М Е О
Л Е И ЗН А Ч А
Н О Г П О К А К О
Г
В Е
А Њ
Т Е Н
К А
А ко човјек по истини испови једа гријехе и каје се заучињ ено зло, њ егови гријеси бивају невидиво избрисани М илосрђем Бож ијим , и када њ егова душ а буде доведена пред ваздуш не м учитељ е (дем оне, бјесове), који ће растворити своје књ иге, они у њ им а ниш та неће наћи, па је неће м оћи ни ож алостити ни устраш ити, и душ а ће с радош ћу узлазити к П рестолу Благодати. П ом еним о следећи случај, догађај готово н ам саврем ен (19. вијек - прим. прир.). У околи ни града В ологде налази се велико село, К убенскоје, у коме постоји н еколи ко парохи ја. Р азбол и се једнога дана један од парохи јских
73
свеш теника и већ се приб лиж и смрти, кад виде одар својокруж ен дем оним а, који су се спрем али да ухвате њ егову душ у и да је ни зведу у ад. У то се по јавиш е три А нђела. Један од њ их стаде крајод ра и поч е да се препи ре око душ е са најодвратни јим дем оном , који је држ ао отворен у књ игу, у којојсу би ли записани сви гријеси свеш теникови. У м еђувремену дође други свеш теник, да да брату посљ едњ е П ричеш ће. П оче исповијест. Болесник, управљ ајући уплаш ене очи у књ игу, прои зноси о је са самоодриц ањ ем своје гријехе, као избацујући их из себе и - ш та је видио? Јасно је види о да тек ш то би и зговорио неки својгријех, овај би и ш чезао из дем оно ве књ иге, у којојје ум јесто записа остајала бјелина. Н а тајн ачин он је избрисао и сповјеш ћу из бјесовске књ иге све гријехе своје и, доб ивш и и сцјељ ењ е, остатак својих дана, провео је у дубоком покајањ у, при чајући љ удим а ради њ иховог назидањ а о виђењу, запечаћеном чудесним исцјељ ењ ем.
о н ах и њ а С И Л А И С У С О В Е (И з
на О Л И Т В " рав ослав
а ч у д а у 20.
с в е с а 4,
ј е к у ",
с в а 1993)
П ослије јутарњ ег правила у 5 сати ујутро, тек ш то сам успи јела да прилегнем ради предаха, кад поче необи чно виђењ е. В идјех себе у П етербургу на В асиљ евском острву. С прем ајући се да пођем на служ бу у Саборн у цркву С ветога Н иколе, обукох мон аш ке хаљ ине и м антију и седох у м але кочије. И зненада, обретох се на некаквом м рачном тргу. О д страха и уж аса грознич аво сам се освртала час на једну час на другу страну, траж ећи излаз из тог полож аја. О дједном видим : иду на стотине љ уди. И скљ учиво "м ирјани", а лиц а им м рачна, убијена вјечном тугом , као и м ени. — К о сте ви? — пи там их. О ни одговориш е: — М и смо поп ут тебе, у м агновењ у преш ли у вјечност! Ш та сам у том трену тку осјетила, нем огуће је описати! С трах и трепет овладали су м ојим бићем . Ту м и п риђе неки свијетли м уж , чије је лице остајало скри вено у сјају којим је зрачил о, и рече: — С лиједи м е! — Затим м е поведе - ка м итарствим а. В одио м е је кроз ш ум е, степе и неке зграде. С тепе су биле безгранич не и :а сам осјећала да сам преш ла из зем ног ж иво та у загробн и, али н еспрем на,
74
'П
Р И Ч Н О А Н 1, Н Л И М А
неочеки вано. Затим м е уведе у собу, у којојсе налазило м нош тво "ми рјана": м уш караца и ж ена, одраслих и дјеце. С ви су они били убијени вјечном тугом и болом . Н асред собе код огром ног стола стоји ж ена и говори м и: — Човјече, ово је м јесто за тебе пр ип рем љ ено до Д ругог Д оласка Господњ ег. Ја се окренух ка свим а који су били тамо и упи тах: — Ч им е се ви бави те, м олите ли се Богу овдје? О ни тужн о одговориш е: — Занавијек нас Господ неће чути због наш ег нем арног држ ањ а за дана наш ег земаљ ског ж ивота. М и занавијек нећем о им ати смјелости да призивам о И м е Господње. Д ок см о ж ивјели на земљ и, било нам је дато да се у ж ивоту трудим о, а душ и је била дана моли тва. Запови јест Х ристова о непрестаној м олитви би ла је наш а дуж ност. Д уж ни см о да цијелога свога ж ивота са сваким уздахом произносим о м олитву И сусову, а м и ни јесмо обраћали паж њ у на своја срца. А ли, као ш то ми без ваздуха не м ож ем о ж ивјети, тако је и душ а без м олитве - м ртва. М и смо љ уди, спољ а гледано, најбољ егвладањ а, испуњ авали смо све дуж ности, сам о једну, најваж нију, - м олитву, нијесм о врш ил и. .. Ч увш и то, ја се пом олих и осјених крсним знамењ ем. И ... тада...? Н а својуж ас осјетих да сечак и звук мога гласа вратио к м ени! О базревш и се, опазих ж ељ езну таваницу, ж ељ езне зидове и дрвени бојени под. Т ада задрхтах од си лно г страха и уж аса, од осјећањ а безизлазности сопственог положаја. О ни поред м ене рекош е: — Занавјек нас Господ неће чути. С ам о он и који ж иве н а зем љ и м огу данас пред њ им поми њ ати. Једна ж ена поче да м и говори: — О ви љ уди су би ли добр и хри ш ћани . Љ уби ли су Бога и тво ри ли су добр а дјела љ удим а, али у душ и Господа стекли нијесу. С ви ви до пали сте овдје, због свога равнодуш ног ж иво та, м ислил и сте да тако сви ж иве. — А х — рекох — како се м учи м и страдам . К ао да ме огњ ем ж еж у! С руш их се и осјетих као да м и се тијело дијели од костију. — К акав би ж иво т ти ж ељ ела? — упи та ж ена. О дговарам ј о ј с а трепетом : — Ж ељ ела бих ж иво т да, ум ревш и, ви дим зем аљ ско и Н ебеско, Г оспода и М ајку Бож ију! Н а то се ж ена осмјехну и рече: — С ам о С вети прелазе у Вјечност. О ни који су за свога ж иво та на земљ и стекли Господа у срцу И сусовом м олитвом. А ти, инокињ а (монахињ а),
II р и ч к о
а н т јЕ л и м а
75
њ ојсе нијеси научила. К роз ту м олитву усељ ава се благодат Бож ија и душ е се сједињ ује са Х ристом и не ви ди такве страхове у какви м а се ви налазите. Рајје у душ и ч овјековој - гдје је Господ, там о је и рај. О свом е виђењ у ти треба да причаш свима м онахујућим а и у свијету ж ивећим хриш ћаним а, који п роп адају услед сопственог нем ара. О виђено м е не при чајједин о невјерујућим а и м аловјерним а. С вевиш њ и м ож е да васкрсне и стогодиш њ ега м ртваца, а да би и м свједочио о ж иво ту послије смрти, али о ни м у неће повјеровати и уби ће га! Тек ш то ж ена пр ои знесе те ријечи, у м ени се јави н ека нада у по вратак у земаљ ски ж ивот. С ви који су се налазили у ж ељ езнојсоби, п ростријелиш е м е погледим а, који као да су говорили: — Зар је м огуће да ће изић и из ове там ниц е? Ж ена настави: — А ко човјек ум ре, п рои зносећи у тренутку см рти И сусову м олитву, душ а ће му стати пред Г оспода и бивати са Њ им неразлучно у вјекове. Такође, ако прои зноси м оли тву "П ресвета В ладичиц е м оја, Богороди це, спаси м е греш нога", у вијеке ће бити н еразлучно са М ајком Бож ијом . А ко у својим посљ едњ им тренуци м а човјек не буде у стањ у да изговори н и ри јечи, њ егова ће је душ а, која је тојм оли тви теж ила у вријем е зем аљ ског ж иво та, сама прои зносити на самртној постељ и. У каквом стањ у душ а изиђе из тијела, таква ће у вијеке остати. Н еће бити никаквог побољ ш ањ а. С амо пом ињ ањ е м ож е изм ијенити удес душ ин. И још м и рече: — А х, м онаху јући , м онахујући ! И но ци м а се називате, то јест - и н и другачијим а од осталих у свијету ж ивећи х хриш ћана. А ли, да ли тако ж ивите? В и не полаж ете своје печали на Господа и М ајку Бо ж ију и овако разм иш љ ате: "С ама треба да постигнем, ин аче ми н ема ж ивота." О таквим иноц им а не брине се М ајка Бож ија ни у овоме ни у будућем ж ивоту. А брин е се сам о о они м а који своје печали полаж у на Њ у, који трпе невољ е, сиром аш тво и болести у им е М атере Бож ије и Говоре: "Т ако је, зацијело, угодно Ц арици Н ебеској, све м и се даје по вољ и С вевиш њ ега!" — Х оћеш ли да ти по каж ем нем арне м онахи њ е — настави ж ена — погледај! м
,
И ја видјех - и ду м онахињ е које су служ иле при цркви и крале новац - оне украдени н овац но се на рукам а у вијеке вијекова, заједн о са харти јам а на којим а је назначен о ком е новац пр ипада. П ролазе и друге - оне које ни јесу дјевственост сачувале. У неких послу ш ни ца би ла је при бадачам а
76
П
РН Ч Е О А Н
Г. Л И М А
причврш ћена раса раса.. М еђу еђу њ им а су су биле и оне оне са са пјевнице - њ ихова лица лица била су м рачна, као и м оје - убијена убијена вјечном тугом. Ја ћу на то: — П ојте пјесму М ајци Бо ж ијој ијој, ж елим да је послуш ам ! О не одговарај одговарају: — Н ем ам о см јелости елости у вијеке вјекова. екова. Зато ш то Јој Јој, ж и већ иу обитељ и, нијес нијесм м о служ служ иле чистим чистим срцем срцем . Ја горко горко заплаках над тим ш то смо због свога свога немара и лијености лијености лиш ени среће среће да пјесм есм ом славим славим о Господа Господа и Њ егову егову С вету М ајку. П ослије ослије свег свега а ш то сам сам чула и ви дјела при лази м и ч овјек, који који м е је водио и каж каж е ми: — П ођим о сада на м јесто есто н а ком е се се твоја душ а растала са тијелом. И , м агновено, агновено, ја се нађох у свој својојпостељ и. Би ло м е је страх да се се пом јерим , осм отрила сам све предм ете ете у свој својојкелији, дош ла к себи и п роизнијела роизнијела м олитву са са пун им крсним знаком ... С лава Богу, Богу, то је био сан! сан! Т ек ш то сам сам успјела да изговорим те ријечи, кад, одједном одједном , обр ех се се
П риче
П адох адох пред њ им на кољ кољ ена: ена: — Теш ко м ени! К ако сам сам несрећна! П оново сам дош ла овдје. И заш то сам сам толико разгле разгледала дала предмете у келији, келији, а ни јесам на но ге скочил а? — Сли једи ме! — рече рече он — ходићем о још 20 дана и вр атићем о се ту, ту, гдј гдје ти ти је је суђено суђено д а проб орави ш до Д ругог доласка Х ристовог. ристовог. Ја сам сам , м еђутим , све падала и н икако н ијесам ијесам м огла да идем. О н је к м ени окренуо лице и погледао погледао ме м илостиво. У питах га: — Н ијеси ијеси ли ти м ојА нгел? нгел? — Да! — чух њ егов егов одговор. С тадох тадох да га м олим : — У м оли С вевиш њ ега и врати м оју душ у да се покај покаје. Тада мојЧ увар рече: рече: — В ратићу, али сам о под једни м условом : ако будеш исп ри чала о
77
У м агновењ агновењ у опет се се обретох обретох у свом свом е кревет кревету. у. П оскочих и видјех видјех - код постељ е стоји човјек. човјек. П отрчах својој келејни ци са ријечим а: — Би ла сам на он ом свијету! ету! А човјек човјек свеј свеједнако стоји н а оном е м јесту. есту. Ја се страш но у плаш им да се са м ном неш то не деси! деси! О творих вр ата да се се не бих п остидјела остидјела и устег устегла ла да све испри чам , и видјех видјех - човјек се се укри у зид! И зиђош е на ходник ходник у уж асном асном трепет трепету. у. Зовем сестр сестре. е. О не дотрчаш дотрчаш е к мени са свих страна и стадош стадош е се чуди ти необи чно јп ром јени , која се се код код м ене за за тако кратко вријем вријем е збил збила. а. Јер, Јер, при је свега свега 20 м ин ута вид јеле су су м е на зај заједничкојм олитви. П адох пред пред њ им а на кољ ена, ена, увјеравај еравајући их да сам сам се отада отада потпуно измијенила. измијенила. Н икакав земаљ ски уж ас не м ож е се се упоредити упоредити са уж асим а које сам сам б ила преж ивјела у ж иво ту послије послије смрти. И дан данас говорим о оном е ш то сам сам видјела без без устез устезањ ањ а. Амин.
на оном свијету. ету. И , гле, гле, онајкоји онајкоји м е је водио каж е м ени тада: — Н е ми сли да је све све то то било у сну. сну. Ти си заиста била на оном свиј свијету. ету.
О А Н Ђ Е Ј1И М А
.
О
х о ђ е (
нтонин
И Т А з к њ ш
С Т
И М
" ра восл ав
а ч у д а у 20 2 0. в и е к у ", ",
с в е с а 4, 4,
с в а 1993)
Ж ивјела ивјела са на С ахалин у 1949. 1949. годин годин е, послије послије аутом аутом оби лске несереће несереће отпрем или су ме на копно, у град град Том ск. ск. Б ило м и је тада тада 53 53 године. године. Тек ш то ме доведош е у болницу, ја ја падох у ком у и јави м и се А нгел нгел бијел бијел као снијег, ег, нео би чн е љ епоте: — Устај Устај, А нтони на! И дем о н а м итарства! итарства! У одговор ја ја заплаках заплаках и рекох да сам сам силн о бо лесна и да не м огу да устанем устанем из кревет кревета. а. А нгел нгел ме, пак, ум иљ ато ато наговараш наговараш е: — У стај стај, тамо сви такви иду! — И пру ж и м и м алу узицу. Ја се ухватих за њ у и устадох! устадох! А нгел нгел и ја изиђосм изиђосм о тако тако из болнице и нађосм о се под неком огњ еном ки-
свем у ш то си овдје овдје видјела видјела и чула! П адох на кољ кољ ена, ена, давш давш и обећањ е да ћу све све испун ити, и у том том тренут-
ш ом . П репадох се и гласно гласно заплаках заплаках од стра страха. ха. А нгел нгел м е узе узе за за руку и рече:
ку осј осјетих етих душ евну радост радост.. А А нгел нгел м и још говораш говораш е: — У твом е срцу нем а Господа. Господа. И ти си само обећала да ћеш Га задоби задоби -
ти силн и вјетар вјетар и чу се хујањ е. П огледавш огледавш и горе, угледах угледах огром огром ан тм асти асти облак.
ти. А ко се се подаш лаж ном стиду, стиду, вратићеш вратићеш се на пређаш њ е мјес мјесто. то. Ја ћу с тобом бити и гледаћу ледаћу како како ћеш све све испуњ ават авати! и!
— О гањ гањ се избјећи н е мож е! — Тек ш то про изнесе те ријечи, ријечи, кад н аваава-
— А куда то идем о? — упи тах А нгела. нгела. — Гле, Гле, какав се м рачни облак над н ам а надвија! надвија!
78
П
ри
ч н (1
а н ђ ел и м л
П риче
— То није није облак, но гом ила бјесова — одговори он. — Н е бојсе. бојсе. К рсти се и пр авил но крст на себе стави! стави! П рекрстих рекрстих се и м и стадосм стадосм о да се при ближ авамо страш ном м јесту есту.. С ве ш то је там там о би ло одједном поче да лаје, звиж звиж ди, завиј завија а и урла. И згледом гледом су та чудовиш та подсј подсјећала ећала на псе, псе, али али са роговим а, и при том су стра страш ш но заударала аударала.. О д уж аса аса ум ало се не онесвиј онесвијест естих. их. И велим А нгелу: нгелу:
о
а н ђ е л и м а
79
— М ама, и звади звади нас одавде! одавде! — Ко је је то? то? — упи тах А нгела. нгела. — Твоја дјеца! еца! — од говори он. — Зар си заборави ла да ти је је твојм уж заповј заповједио едио да абортир аш ? Ту се сјетих како сам би ла затруд затруд њ ела и како н ијесам ијесам х тјела да уби јем дијеге дијеге,, како м е је му ж истјерао из куће и наредио м и да абортир ам , како
— Куда м е то водиш ? Т о је тако страш на сила!
се посли је ин тервенци је показало да су биле у питањ у двојке... двојке...
М ојА нгел нгел погле погледа да ме ум иљ ато ато и рече: рече:
Д уго и горко горко плакала сам сам над својом дјецом у тојј тојјами . П отом сам сам подигла очи препу не суза и упитала А нгела нгела::
— Господ је силни ји. И трипут трипут удар удари и по црни м страш страш илим а огњ огњ еним м ачем, чем, закрш акрш тава тава--
— К ада ће се се они ослобо ди ти из ове там там ни це?
јући их. Би јеси еси се распрш иваху са стране стране и до зволиш зволиш е нам д а прођем о у тунел, тунел,
Господ ће ослободи ослободи ти. З а свако свако твојом криви цом убијено убијено ди јете треба
гдје са са десне стран е стај стајаху неки љ уди, уди , њ их п етнаестак. Једна једи на јарко
се м олити Господу И сусу Х ристу, ристу, да те те пом илује, илује, и пет стотина стотина зем зем них
горећа свијећа свијећа освјетљ авала је тунел и љ уде. У питах пи тах А нгела за за љ уде са сви-
поклона п рин ијети ијети за за свако свако дијете. ете. М ораш строго строго држ ати ати п остове и м о-
јећом . О н м и објасни: асни: — То су благословени хри ш ћан и, који су за оп ш ту свијећу свијећу давали м акар п ет пара, свијетло свијетло им је и доб ро. Те свијеће свијеће свијетлеће свијетлеће вјечно .
лити Ц арицу Н ебеску ебеску да умоли Господа Господа да ти оп рости тако теж теж ак гриј гријех какав је уб иство сопствене соп ствене дјеце. дјеце.
К ада погледа погледах х налијево, налијево, угледах угледах као као угаљ угаљ Ц рну зм зм ију, ију, а покрај њ е
там там о бјес бјесовск овска а страш страш ила п алицам а туку пијанице, пијанице, руке им заврћу заврћу п озади озади и при сиљ авају их да једу сваку гадост. гадост. Би ју и ви чу н а њ их:
м нош тво љ уди, налик на окам окам ењ ене угарке угарке.. А нгел нгел м и каза каза да су зм ија и читаво њ егово егово стадо стадо -- плем е сата сатанско. нско. О ни нијесу нијесу признавали свјетлост етлост Х ри стову и, ето, све их је пр огутала там а у вијеке вијеке вјечне.
— К ада род итељ и њ их ови ум ру, сићи ће у јам јам у, а неви ну дјечиц дјечиц у
И демо даљ е путем путем и види м - стој стоје црвени вагони. вагони. П огледа огледах х у врата, врата,
— То је је твоја твоја рабо та! Н апијао апијао си се до п овраћањ а! С воје ћеш доб ро садајести!
П рођосм рођосм о тунел тунел и отвори се пред нама подрум. А нгел нгел ми наред нареди: и:
Љ уди криче, п лачу... Ја, зачуђе зачуђена, на, упи тах тах А нгела нгела::
— Л ези ези у тајпод рум ! П оново угледах угледах бијесе у псећем об личју. личју. Ч ељ усти усти и м разј разјапљ ене,
— Заш то си м е овдје овдје довео? Н ик ада се н ијесам ијесам нап ил а до пи јанства!
ш апе длакаве, длакаве, са са роговим а урасли м у длаку, длаку, губиц у поди гли и чекају ме.
— Знам — о дгово ри А нгел — ал и ни једно се м итар ство не м ож е мимоићи.
Заплаках и рекох А нгелу: нгелу: — К уда ћеш м е послати? послати? О ни ће м е растргнути! растргнути!
Д ођосмо тако тако до м итарства итарства пуш ењ а - вагон вагон пун см рада и дим а. У ваговаго-
А нгел нгел опет ум иљ ато ато поче да м е поучава: поучава: — О храбри се и кр сти се. се. Т а м итарства сви ће п ролазити!
ну сј сједе нагорјели љ уди, а бијеси бијеси их потпаљ ују упаљ еним ци гаретам а...
П очех да се м олим : — Господе И сусе сусе Х ристе, ристе, С ин е Б ож ији, ији, пом илуј м е греш ну! — С ам а
'• Ја.ми м уш карце и ж ене, обавијене обавијене зми јам а: м але им зми је улазе улазе у уста уста и
себе прекр стих и јам јам у закрстих закрстих тр и п ута. П сеће сеће њ уш ке бијесова есова се се зат затрес ресош ош е и п опадаш опадаш е, пораж ене крсним крсним
И дем са светим светим А нгелом нгелом даљ е, долазим долазим о до м итарства итарства блуда. блуда. Видјех Видјех :чп а велике велике даве тијело. Љ уди пок уш авају да са себе себе збаце збаце зм ије, ије, а бијес бијеси и лх ударају пали цам а по глави. Затим Затим се напред указаш указаш е црн а врата врата са са натпи натпи сом "м итарства сквр-
знамењ ем! С тадох тадох молити А нгела нгела да ме ш то брже узм узм е одатл одатле е. А нгел нгел ми
-зстовљ -зстовљ а и празнословљ празнословљ а". Ту су бијес бијеси и зли и ж естоки, естоки, а љ уди је м ного,
пру ж и бијелу врпцу, ја се се ухватих ухватих за њ у и изиђох напољ е. Заједно пођосм о даљ даљ е, кајам и дубокој као бунар. А тамо - дјечица м ала као као
- =•-
ком арчићи у ф лаш и - пиш те, те, плачу, плачу, сва ж ива. Ту се разлеж разлеж е дјечји гласић: гласић:
Д рни и м рачни .П оцр њ ели су су од својих скврни скврни х и празни празни х ријечи. ријечи.
с-песи с-песи ж ељ езним езним пру товим а зас засиј ијецај ецају тијела греш греш ни ка. О вдје се се муче ; хоцкари.
80
Г1 Р И
Ч Е О А Н Ђ ЕЛ И М А
П
р и ч е
о
а н ђ е л и м а
81
И дем дем са А нгело нгелом м по пољу, а тамо тамо трава опака, опака, пуна трњ трњ а. У њ ојгмизавци м рачни, зелени, зелени, сикћу и звиж звиж де. И м а их мн ого, ого, виш е него него траве. траве. Ја Ја сву траву са са гм гм изавци м а закрстих закрстих и зми је као као опарен е попадаш е са са К рста
о м итарствим итарствим а. С вим а говори говори ш то си видј видјела ела,, не бој се! Н ек одбаце они своја греш на дјела дјела и покај по кају се, се, ин аче ће их по стић и вјечне ечн е м уке кој ко је си видјела!
С ветога ветога те те прођох кроз пољ е срећно. срећно. — Ко се овдје м учи? — упи тах А нгела. нгела. — О ни који се ругају ри јечју "гад" "гад" и при зивају на своју главу њ ихове
... Љ екар који м и је у м еђуврем еђуврем ену приш ао, узео узео је огледало огледало и прим акао акао га га м ојим устим а и провјерио диш ем ли, будући да сам сам у коми била чи тавих м јесец есец дана! дана!
буљ уке. уке. П рођосм рођосм о још м ало и обресмо обресмо се на некој некој пољ ани. Н а њ ој огром огром ан п ростор ро стор за игру. игру. Би јеси истјазавај истјазавају играче, који који м а пљ увачка, пјена, пјена, крв из уста уста иде. иде. О ни плачу, не ж еле да играј играју. Б ијеси ијеси их бију бију нем ил осрдн о и
И з болнице су м е отпустили као здраву. драву. С ада м и је 71 71 година. година. Ж иви м са кћери кћери у граду граду А рм авиру, авиру, одлаз одлазим у храм храм Б ож ији. ији. О оном е ш то сам сам видјела прич ала сам сам свим а.
успут им говоре: говоре: — Ви сте сте вољ ели да на свете свете пр азнике и након по стова да играте - па, ето, играј и грајте читав чи тав вијек! вијек! Зачудих се и упи тах А нгела: нгела: — К ада ће они престати да играју и да се избаве од бјес бјесова? ова? — Н е, они ће се се му чити вјечно, без прекида. Ж ивјећи ивјећи на земљ земљ и, својим својим бескрај бескрајним играњ играњ ем силно су прогњ евили Бога. Бога. О собито је греш греш но о празнипразници м а и за вријеме по стова одлазити одлазити на представе — одговори А нгел. нгел. Д аљ е м и пу та није није било - заплетох се се у некакве конце и не м огах огах учини ти ни корак. корак. — Ето, то је је твој гријех. За вријем вријем е р ата ко нц и су б или скупоц јени а ти си их крала! С а кај кајањ ем се при сјетих да, да, радећи у радион иц и, н икада ни јесам есам предавала пр едавала кон це, који који су заостали заостали по слије слије смјене. смјене. Заплаках: — Ш то да радим радим ? — М илостињ а ће искупи ти гријех! — рече А нгел нгел и расјече огњ еним м ачем ачем конце и п арчад тканине који који м е спутав спутаваху. аху. П ођох затим затим са А нгелом даљ е и видјех - п лови велика бијела бијела лађа. лађа. К апетан апетан на тој тој лађи је мој погинули син. П ловећи ка мени, довику је ми: "М оли се се, мама! Н е дајдуш дајдуш у враг врагу, у, бори се са њ им!" П отом угледа угледах х себе себе са А нгелом нгелом на пароброду, пароброду, н атоваре атовареном ном ж итом . Запловисм о ка луци и А нгел нгел ми говори: — ГЈоловину ГЈоловину ж ита треба расути! П ослуш ах га га и узех узех ж ито са брода да бацам. А нгел нгел м е поправи: — Н е треба то ру кам а ч ин ити - већ устим а! Ш то си видјела, видјела, ду ж на си љ удим а да испричаш ! С ада ћу те те врат вратити ити на земљ земљ у, да љ удим а при чаш
М ени је А нгел нгел рекао да сијем слово Бо ж ије ије и ја испуњ авам авам оно ш то м и је Господ Господ преко А нгела нгела наредио. наредио. Господу слава слава,, част и поклоњ ењ е! Амин.
о н ах и њ а Е в п р ак си ј П О В РА Т А К З О Н О Г А Ж В О Т А (п о
апису ст арца
и л о х и ја ја П а т
ос оIи
в п р а с и јјее ссаа К а л и м н о с а
а зи в а њ у с ам е о ја ја с е у п о
онахињ
о ј и л а 1950)
Једнога еднога дана у зим ско доба, 28. 28. новем бра 1911. 1911. године, пош авш и са једним од м оје браће по Х ристу, ристу, по им ену А м ф илохије, илохије, у ж енски м анастир анастир "Зоодоху "Зоодоху П иги" иги" (Ж ивоносни извор), извор), кој који леж и на западном западном крај крају варош варош ице наш ега ега острва острва П атм атм ос, посетих, посетих, по одобрењ у игумани је Еф им ије, ије, једну своју сродни цу м онахињ у. У њ еној келији беху и њ ене две духовн е сест сестре, ре, које кад кад нас видеш е, устадош устадош е да се повуку и удаљ удаљ е, но наш наш а монахињ а, знај знајући да наш а посета сета није није ради н ечег посебног, не даде им да оду. оду. Т ако оне и остадош е. У м еђувр еђувремену, емену, пош то се поведе поведе реч реч о Бож јем пром иш љ ањ у, о нам а љ удим а, једна од двеју м онахињ а, по им ену Е впраксија са острва острва К алим носа, испри ча нам ово ди вно Б ож је чудо чудо које се се са са њ ом десило. У здахнувш и дтбоко, она п оче см ерно казиват казивати: и: — В ерујем да у наш е врем е нем а човека са толи ко свести свести о својој греш ности, ности, а да им а толико толико м ного ного доказа доказа о Бож јем П ром ислу, као као ш то сам сам то ја. — И то рекавш рекавш и, он а заћута заћута са ум иљ ењ ем. — А ко м ож е — р ече друга м онахи њ а са и стом таквом см ир енош ћу — да опи ш е или м акар да схвати схвати бескрајну бескрајну пу чи ну судова Б ож анскога гом исла, којим којим а је једини циљ остваре остварењ њ е наш ега ега спасе спасењ њ а?
82
П
р и ч е о а н ђ
П
е л и м а
— У том случај случају —рече опет см см ерноум на м онахи њ а Е впраксија, у слав славу у Распетог Распетога а мога Господа ГосподаХ риста риста и за за љ убав Заш титнице наш е обитељ обитељ и "Ж ивоносног извора извора", ", П ресвет ресвете е Богородице, и за наш наш у душ евну утех утеху, у, дуж на сам сам данас да вам вам овде излож излож им чудесне чудесне тај тајне које су м и се догодиле по Б ож анском П ром ислу и које су су ме одвеле да се се избавим из канџ и светске суј сујете и да прибегнем бегнем у ово коло (тј (тј. у м онаш тво). В И Ђ Е Њ Е
А С
Е Т О Г А И
О С
И
Н Е Б Е С К О И Ж
Р С Т Е Н О В А Њ
Е Њ
Годин е 1900. 1900. — поче своје казивањ казивањ е м онахи њ а Евп раксија раксија — једне
—
од оних страш ни х ноћи, када сам сам бди ла крајпосте крајпостељ љ е свог свога а блаж блаж еног, еног, теш теш ко болесног м уж а, м ене савлада савлада лак сан, сан, и у сну видех како н астаде астаде велики зезем љ отрес, отрес, и ја као као од страха изађох изађох из куће наш е да се се тобож тобож е спасим спасим . А ли, стадох стадох запањ запањ ена када видех видех да светли светли сав К алим нос од ж иве светлост светлости. и. Т ада, ада, погледавш и к небу, ја видех где где се дели м ич но о твори небо, по јавиш е се врата врата од И стока ка Западу, Западу, и кр оз та врата врата угледах угледах неизрец иву светлост светлост која је долаз долазила од м ногих упаљ ених светиљ светиљ ки. Запањ ена тим тим виђењ виђењ ем, ја при том угледах угледах где где се се кроз та врата врата пом аљ а велики К рст, рст, там не боје, боје, од ораховине. К рст су пратили А нђели, певајући небеске песм песм е, а неки су од њ их кадиони кадиони цим а кадили, да кађењ кађењ ем ом иом ире атмосферу. атмосферу. П ри томе, ја сам сам се трудила да паж љ иво п осм атрам атрам то чудесно чудесно збивањ е, јер м и се хтело да дознам у којем којем се пр авцу к реће повор ка. Н а крају при м етих да се креће ка м есту где где сам сам ја стај стајала. К рст, пак, ти хо и лагано, пође пођ е и заустави аустави се се над мојом мојом глав главом ом . П рем а њ еговојвелич еговојвелич ин и учи ни м и се врло лак. лак. Затим Затим , пош то сам сам се окренула, целивах њ егово егово поднож је, пром уцах прикладне тропаре Ч асном асном е К рсту рсту које нисам нисам баш добро знала. знала. О нда К рст, рст, одм акнувш и се м ало, стаде стаде у ваз ваздуху. духу. Т ада видех из близине Х риста риста Ж ивога, Распет Распетог ога, а, са са трнови трнови м венцем на глави. глави. С десна и лева лева од К рста рста видех м ноге од С ветихтј. ветихтј. часног П ретечу, ретечу, светог светог Н ико лаја, свету свету К алиопу, М арију М агдалину, агдалину, Салом ију, ију, С вету вету В арвару арвару и друге. друге. Затим Затим А нђео принесе Х ристу венац венац од неувенивих, белих цветова, цветова, а О н га, га, приш авш и м и ближ е, ста стави ви на моју моју гла главу. ву. Н е веруј верујући п росто том том е, ја скруш ено рекох Р аспетом аспетом е: "Д а, Господе, Господе, тај тај венац је је врло д иван, али ја им ам свој свој". О н п ак, у одговору н а то то рече м и, о см ехујући се: се: "В енац који им аш , кроз неки дан узећи узећи ти". П осле тога тога показа м и светао светао прстен и рече: рече: "У зми овајпр овајпр стен стен и стави стави га на својпр својпр ст за за обручењ е". С ве то као неочекива-
р и ч е о а н ђ е л и м
а
83
но, веом веом а ме зачуди. зачуди. А ли ја, схвативш схвативш и см исао тог тога, а, рекох рекох Х ристу: "Ж алим Господе Господе,, за за ово ш то видим , но ја ја сам сам већ удата” удата”.. А О н м и у одговору рече: рече: В енац који им аш и тајпр тајпр стен стен који који носи ш , Ја Ја сам ти дао и сада ти то узим ам . П огле огледајда дајда видиш ш та ће се десити десити са прстеном који носиш ". П огледа огледавш вш и прстен, видех да се се топи топи и иш чезава. чезава. "Зато "Зато сада сада стави", стави", рече м и Х ристос, "на прст овајпрстен овајпрстен који ти пруж им ." Ја Ја са задовољ задовољ ством при м их пр стен, стен, али не кријем истину да заж заж алих ш то изгубих изгубих свој свој. Н а крај крају, пош то м и Господ Господ рече да је немогуће да носим два прстена, прстена, ја ја осетих осетих да м орам да прим им нови п рстен и Х ристос ми га стави стави н а прст. Размо тривш и са паж њ ом овај овај прстен, видех га га у виду злат златног ног круга круга који обухвата чврсто мој прст, прст, и на њ ему п рич врш ћен драги кам кам ен на ко;е.м ;е.м беш е нацр тана котва, која својим савијени савијени м крајем пр обад а зм зм ију ију кроз гуш у и држ и је зуби зуби м а. Д ивећи се сјају и ум етности са којим којим беш е израђен израђен прстен, ја упи тах Х риста за за вредност пр стена. "Тајпрстен", "Тајпрстен", рече Господ, "на земљ и је од од непро цењ иве вредности вредности - сам сам о је на небесим небесим а позната позната њ егова егова вредност. П рстен који обух вата твој твој прст, представљ а о ју ју Б л ш о д а , која те уз уз пом оћ С ветите ветитељ љ а које треба треба да при зиваш , ш тити и чу ва од свак свакога ога зта. та. К ам ен на прстену означава н е п о о л е б и в у в е р у , коју коју треба да им аш у М ене. А котва која устим устим а држ и зм ију ију за за врат, врат, јесте есте В ечнодјева ечнодјева М ати ати М оја, која ће, ће, кад полож иш своју наду на њ у као котву и тош тош ло је призиваш у току читаве свој своје борбе пр отив н епријате епријатељ љ а тако тако држ ати њ ихову зми ју да ти она неће неће нанети духовну смрт. смрт. Знаш ли да си си п редодређена да се се бориш про тив ђавола?" ђавола?" - "Н е", е", одговорих м у. - "Знај, дакле, ја ћу узети узети м уж а твога твога а ти ћеш бити м онахињ а. Ево сада сада постај постајеш великосхим ниц а." Рекавш Рекавш и то, то, Господ Господ одмах даде даде знак знак те С вети вети око Њ ега ега почеш е са са ум илењ ем певати певати м итозвучни тозвучни је. Затим Затим Господу дадош е маказе. маказе. Ја, Ја, пак, начи ни вш и три м етаниј етаније, е, сагнух сагнух глав главу у пред њ им и он постригавш и косу м оју, назва м е Е впраксиј впраксија, а, н власи власи м оје даде једном од при сутни х С ветитељ ветитељ а. П осле тога, тога, Господ м и обуче бели бели хи тон, хаљ ину, који, који, кад закопч закопч ах око врата одм ах увидех да сам сам била потпуно нага нага и боса, боса, и Господ Господ ми даде сам сам о тајхи тајхи тон који који п окриваш е тело тело моје. моје. Затим Затим , по ш то ми даде свећу свећу и бро јаниц е, Господ Господ дозва по им ену напред спом енуте Светитељ Светитељ е да ме он и ухвате за за руке и воде ме у опходу хко Часног К рста. рста. П осле тога тога с стадох тадох пон ово пред Распетим К оји м и рече: "Е впраксија, нека ти је знано знано да ћеш ћеш ићи у велику велику бор бу и да ћеш се борити про тив веветн.ких искуш ењ а. А ли нем ој очајавати авати н ити се и најм најм ањ е бојати јер прстен :и се даде зато да, да, им ајући на ум у оно ш то је на њ ем у означено, стојиш у
84
П
П Р И Ч Е О А Н 'I, Е Л И М А
вери и љ убави М ојојчврсто, да на њ ојкао на наковњ у ударајући М ати М оја главу зм ије (тј. ђ авола), сп речава њ егове сил ови те нападе пр отив тебе". Ја, м еђутим , захваћена страхом , м олих Х риста, ако је м огуће, да ми олакш а борбу. Н о О н м и одговори: "М огуће је, дакле, али прем а борби би ће и награда. Н емо ј заборављ ати да је све м огуће оном е који верује, и довољ на ти је Благодат М оја". Рекавш и то, Господ даде знак да м е обаспу златним лиш ћем. Н а крају ми честиташ е С ветитељ и који су били око Господа, пож елевш и м и да се покаж ем као победниц а ђавола. О нда се ја поклоних Х ристу. А О н благословивш и м е знаком К рста, врати се на Н ебо са свом С војом пратњ ом у песмама и химнама. Б О Л Е
Т И
Н Е И
У Л А Ж Е Њ Е
В Ј Е Е
Н О
Т
Р Т
В И Ц А М А
У Н Е Б
-
Н ије од тада прош ло м ного дана, и ја сходно н аговеш тају С паситељ евом , изгубих м уж а, коме тада беш е 22 годин е, док сам ја им ала тада 19 година. А ли, било због љ убави прем а муж у, или због мога нехата, или због олаког схватањ а оне тајне м ога постриж ењ а и он е заповести С паситељ еве, м ене прерана см рт м ога м уж а, врло ож алости, и то утолико виш е ш то њ егове м оралне особин е беху заиста неупор едиве. М оја велика ж алост м е сасвим слом и, и због тога се теш ко разболех. С едам м есеци п осле превремене см рти м ога м уж а, лекари изјавиш е да је и м ени см рт неизбеж на. П оследњ их дана свога ж ивота, скоро цео један м есец, уопш те нисам видела, и м ного сам бунцала, ш то је долазило од разговора са душ ама ум рлих познаника и сродника. Н а крају, чим из наш е куће изађе свеш теник , који м е је тада други пут при честио П речистим Тајнама, ја видех где у њ у уђе неки круп ан м ладић са крили м а и прекрасни м ликом , носећи светло оруж је и о бедрим а својим златан појас, о ком е је виси ла вели ка сабљ а у вид у тестере, чи ја се ручи ца бли стала. К ад га видех како улази о см ехујући се и са великом благонаклонош ћу, ја га дочеках и прим их, и п одигнувш и се, седох у кревет. М ладић, пак, поди гавш и се м ало од земљ е, стаде у ваздуху. У м еђувремену, ја обукох свој огртач и опет легох. Тада тај м лади ћ, кру пн ог раста но при јатног и кротког изгледа, тихо се при ближ и и стаде ми лагано једном ногом својом на м оја колена а другом на груди и р ече ми : "Д а каж еш својој м ајци д а ти обуче најлепш у хаљ ину ... Д а ти стави и прстен на руку, зато ш то треба да те приведем на С уд”. О во испричах својој неутеш ној м ајци. О на разум еде да је то предзнак м оје см рти: одм ах уради све то и поло ж и м е на кревет. П о-
Р И Ч Н О А Н 1,ЕЛИ М А
85
сле тога нареди м и А рханђ ео (тако м и рече да се зове): "К аж и својој м ајци да те полож и тако, да гледаш на И сток". М оја м ајка прво н е хтеде, али кад јојрекох да тако заповеда А рханђео, он а пристаде и п олож и м е тако. Тада А рханђео поново стаде изнад мене, као и пр ви пут, - јер тим е ми показа начин н а који узим а душ е, - па м и рече: "Н е бојсе јер ти сада нећеш ум рети". И стовремен о вид ех мл адић е где радосн о стоје око м ог кревета, а код врата видехчовечуљ ка са црвеном косом , који беш е сличан м едведу и им аш е врло велику главу. П ош то ми он приђе ја се уплаш их. А ли м е младићи храбраху, говорећи: "Н е бој се! М и нарочи то дођосмо да те пратим о". Тада, А нђео, ставш и и опет као пре, узиђе изнад м ене, закрсти м е три пута, и рече: "Д уш о, изађи из тела!" И стоврем ено са тим р ечим а осетих како неш то излаж аш е из груди мојих, хотећи да изађе на уста. У том е схватих да то изиђо х из сопствени х уста у об лик у голуба, који у злете на руку А рханђелову, а овај м е веш то стави у своје наручје. О крен увш и се из њ егова наручја, видех м оје тело м ртво, уста пол уотворен их, а мо ју м ајку и оца где кукају. Затим А рханђео, изиш авш и из наш е куће, држ ећи ме као ш то рекох, уђе у једну велику кућу у и стом наш ем граду, где видех лево и десно м ноге велике и лепе одаје.Такође видех и м лади ће одевене у бело и то са радосн им лицем, где пролазе ш ироки м ходни цим а у реду и без најм ањ ега ш ум а, и саврш ено тихо излазе и улазе из одаја. О во гледах налазећи се у једној од њ их, у којојм е А рханђео, пош то уђе и узм е м е из наручја, преоб рази у м ојчовечији облик. В идех себе обуч ену у хитон своје духовн е хиротон ије (по стрига). Такође имађах на руци и онајпр стен Р аспетога. А рханђео м и заповеди да останем у тојсоби док се он не врати, но, чим он отиде дођош е неки м ладићи који, пош то ме видеш е, а особито кад видеш е прстен на руци, нам игнуш е један на другога и запи таш е ме како се зовем , и записаш е у књ игу моје им е "А тина А лахизи". (Тако беш е моје име пре м онаш ењ а.) К ад они отидош е, дође А рханђео и узевш и м е за руку, па преобразивш и м е опет на чудесан начин у голуба, стави м е у наручје и и зађе из пом енуте куће. О нда прелаж аш е брда и ш ум е бескрајне, "зато ш то је требало", како м и он рече, "да изиђем о на врло високу гору, и да са ње лествиц ом изиђем о на небо". Када пак изиђо см о на ту високу гору, видех црнце дивљ ег изгледа, који дугим и ц рни м конопц им а вуцијаху из м рачне провали је једну ж ену, коју познајем и која и сада ж иви на острву К алим носу, увезану од главе до ногу трулим и окатрањ еним конопцем . "О на", рече м и А рханђео, "скрива један страш ни грех и ако га не исповеди снаћи ће јејош горе муке."
86
р и ч е о а н ђ е л и м
Н а тојгори видех спом енуте лествице, чи ји врх залаж аш е на небеса, и доњ и крајњ ихов не стајаш е на земљ и, него беш е доста одвојен од земљ е. Н е знам од чега су те лествице, боја им беш е сива, а степени ци уски и на при личном растојањ у један од другога. М ене ухвати велики страх, када А рханђео, ставш и н а прву степеницу, изазва велики потрес. А ли, он м е непрестано храбриш е. Затим м и рече да гледам ун аоколо. О кренувш и се на десно доле, видех бескрајно ц рно м оре, које прављ аш е велике и дивљ е таласе. У м ору видех љ удска тела у уж асном стањ у, витлана и бацана там о и ам о по води, у теш ким м укам а. А рханђео м и рече да су то ф арисеји-лицем ери. Д оле испод лествиц а видех један велики део копн а (земљ е) издуж еног облика, на којем стајаху црн и и страш ни демон и са дугим копљ им а, трудећи се да м е закаче и зграбе. Затим , док А рханђео н астављ аш е да узлази уз лествице, које им ађаху четрдесет степеника, видех и д руге дем она да нас прате у ваздуху, безбројни по м нош тву, вичући и траж ећи да м е А рханђео преда њ им а. А ли он, вадећи неп рекидно новце из неке торби це, која м у висијаш е о рамену, раздаваш е их и брзо настављ аш е са узлаж ењ ем. А они следујући за нама, по казиваху запи се м ојих грехова. Затим се окренух нагоре да видим да ли стигосм о до ж ељ енога Н еба, и вид ех да се лествиц а пр отеж е у бескрај, а кр оз њ у, као кро з завесу видех троја Н ебеса. П рво Н ебо им ађаш е плаву боју, друго белу са неким ситним облачићим а, а треће, узвиш еније од прва два, беш е потпуно светло и налик на злато. Н а крају, када стигосм о, нађосм о се пред великим и веом а високим зидо м , на којем беш е нека велика затворена капи ја од мерм ера. К ада стигосмо, А рханђео п окрен у једну велику п олугу, гурнувш и је у једну четвртасту рупу, и отвори капију. П ре него ш то уђосм о, видех и другу лествицу али ш ироку. За њ у упитах А рханђела и он м и рече да је то ш ироки пут који води у пропаст. О кренух се надоле да видим земљ у, али н иш та друго не видех осим велики хаос и то мрачан. И за тајуж асни при зор упитах А рханђела, и он м и рече: "С ве ш то створи Бог, беш е врло добро, али љ уди, потчини вш и се греху тј. см рти, по тчини ш е њ ојзаједно са собом и сву природу, која уздиш ући оч екује своје ослобођењ е". И то рекавш и и звади м е из наручја и оп ет ме чудесно п реобрази у м оју љ удску природу. Н о, сада ја им адох сиром аш ну одећу и бејах боса. П ош то, пак, уђосмо ун утра, изађосмо веом а лако по густој неувенивој трави. Зам олих тада А нђела да ме не враћа на земљ у. "То је нем огуће", одговори м и он , "зато ш то врем е твога неповратног боравка у небесном С иону још није дош ло."
У
Ш
А
В
И
У
о
в
с
о
н
.
. .
Д ок м и он то говораш е, окренух се на лево и видех једнога огром ног човека, врло озбиљ ног, претећег изгледа, који стајаш е и им ађаш е пред собом велику књ игу отворену. Ја се уплаш их од њ ега но он, храбрећи м е, рече ми: "А тина, не бојсе! (Бог ми је са неким циљ ем п оказао овајлик. М ислим да ми рече да је он А дам.) У овојкњ изи коју видиш запи сују се имена и дела оних који улазеу Н ови С ион". У том видех десно од себе и једног м ладића, познатог м и суграђанин а по им ену М ихаила, који сеђаш е на предивном е коњ у. С рдачно га поздравих и, р адујући се, запитах гада дознам разлог тако вели ке части коју им а. "Зар се не сећаш да сам би о ж ртва за истину, бр анећи правду?" И стварно ова) м ладић је био убијен зато ш то је заступао и стину и своје ближ њ е. П осле тога, пођох са А рханђелом м ало напред и стигосмо п ред другу капију и званр едног сјаја и светлости. Б еш е она украш ена од горе до доле разноликим драгим кам ењ ем. Н о, м еђу њ им а су се разликовали неки кам енови далеко већи и драгоценији, и беш е их дванаест по броју. И з њ их излаж аш е најж ивљ а светлост. У сваком пак углу бејаху крстови н еизреци ве лепоте. Зид наоколо беш е златан и светљ аш е као сунце. О капије беху обеш ена три кљ уча: један златни, д руги гвоздени и трећи дрвени. А рханђео, отворивш и оним златни м кљ учем капију, рече м и: "О вим златним кљ учем отварају богати, овим гвозденим праведни, а овим дрвеним сиром аш ни". У први м ах, кад уђосм о и видех она) неизрециви при зор у својњ егово) натпри родн ој лепоти, са једне стране, и са друге стране, сво)у злехудост, стадох у недоум ици и не усуђивах се да учин им ни један ко рак напред. О дбијала сам да газим по бескрајним златним ћили м им а неизреци ве м или не и красоте. О , какав с)а)ан при зор! 0 , какав изванредан и зглед чудесне лепоте и новог бескрајног ж ивота. "Н емој се снебивати", рече м и А рханђео. "И ди сиротиц е, слобод но, јер је сва та доб ра пр ип рем ио Господ за она срц а која делатно нагоне себе да љ убе Господа и непрекидно Га траж е. О на ће ж ивети у векове векова. Н о гле долази нам у сусрет благород на М арија, коЈа Је одређена да те прихвати и приведе да прођеш кроз Н ови С ион, и видиш вечну славу и блаж енства. П репоручујем ти поново да добро уреж еш у ум својсве ш то види ш , јер Је по требно да то испри чаш он им а у свету, да знају да)е ' р и с т о с и д а н а с и ј у ч е и с т и и д о в е а . " В идех, браћо м оја, светлост толи ко р азли чи ту од светлости, коЈа осветљ ава наш у ж алосну водену земн у лопту, колико се разлику је светлост дана од м рака мр кле неозвездане ноћи. Ч удесно беш е то ш то се очи м оје навикош е на то, и ш то не осећах ни н ајм ањ у см етњ у. Н апротив, веом а сам
88
П р и
П р и ч р. О А Н Ђ Е Л И М А
ж елела да посм атрам ту светлост ненасито. А свуда се ш ири о неизрециви м ир. В идевш и све то, осетих се као обухваћена и изнутра и спољ а ж ивим духом, неизм ерном радош ћу и весељ ем . О во н ебо о ком е је реч, и ова светлост, која је стварн о пр ип рем љ ена П раведницим а, уколико иђасмо напред, постајаш е све ж ивљ а и ум илнија. Ја удисах непрестано обузета неизрециво м ж ељ ом да захватим од оног неизрецивог ми ом ира, јер ми беш е горка пом исао да ћу м ало после бити лиш ена свега тога, вративш и се на мн оготуж ну земљ у. И дући тако са М аријом и гледајући са дивљ ењ ем будућу бесконачну насладу П раведних, нађох се пред Ч асним К рстом , који беш е сличан оном е, о којем сам вам рекла у почетку овог свог казивањ а. О пет видехХ риста на њ ему Распетога, не м ртвога, него Ж ивога. Н а ЧаснојГ лави Њ еговојбеш е трнов венац, а око бедара најчистије, и као снег бело п латно. П окрај К рста, који бли сташ е јаче од сунц а, видех лествиц у и трску. П ред тим величанственим при зором свепобедног противдем онског оруж ја, мене ухвати страх, јер онога тренутка см атрах себе као једин у кри ву за Њ егово непр аведно Распеће на К рсту. А ли М арија, која беш е сва одуш евљ ена и показиваш е ж иве знаке духовн е радости и срдачне устрептало сти, рече м и: "Гле, убоги човече, неисцр пн и тајанствени и звор, из којег као из преизоби лн ог потока тече све пребогато вечно наслађењ е Н овог Сион а! Гле, Д рво Ж иво та засађено од почетка усред Раја и предодређено да излечи р ану неп ослуш ности, рану пр аоца, који је презрео то Д рво најсаврш еније љ убави и п ригрли о дрво безум ног равноб ош тва (тј. изједначењ а себе с Богом ) и сујетног сам ољ убљ а и егоизма. Тако, С паситељ не виси, него им ајући р аш ирене руке, задрж ава обест дем она до врем ена када ће ђаво, који нас вара, би ти бачен у језеро огњ ено и сумп орно и б ити м учен кроз све векове векова. Тако, С паситељ узим а грехе света, и сви који верују у Њ ега, бивају избављ ени Њ им е од смр ти и долазе овде и поклањ ају се Т рии постасном Бож анству. Јер у овом Граду је П ресто Б ога и С ина Њ еговог. Т акође су ту сви који М у служ е. Ти, дакле, приђи сада, и поклони се победном украсу чулне и духовне природе. Ц еливај пречи сте ноге Њ егове које сатиру главу зм ије, а исто тако и оно блаж ено Д рво на ком е је уни ш тена см рт!" О ве пуне ж ивота речи Н ебеске М арије, страш но м е потресош е. И ронећи сузе приђох Ж ивоточивом К рсту, и начини вш и три м етаније са љ убављ у се прострех да целивам ноге Х ристове. О н, пак, стиж е да пруж и руку С воју, коју пољ убих са срдачном преданош ћу. П озади, и за тог великог К рста, видех и друга два мањ а.
ч г. о д н љ е л и м а
89
Затим , идући м ало даљ е, видесм о велики врт са златним земљ иш тем и златним јабукама, препун им златних, свеж их и дивн их пл одова. У крају врата, поред пута којим ходисм о видех дрво неслично осталим дрветим а у врту, које беш е сличн о м алојсм окви и им ађаш е лиш ће зелено и дуго, које висаш е на доле. То дрво посм атрах радознало, јер беш е сродније са дрветим а на зем љ и н его са они м а у Рају. У том се по јави и стаде код тог дрвета прекрасни А нђео у белом и рече ми: "Х оћеш да ти узберем да окусиш плод од овог дрвета се зове А дамо во дрво?" А ли, пош то назив тог дрвета изазва у мен и н епри јатну успом ену ја одбих. М арија пак, схвативш и каква је то м оја успом ена, рече ми: "Н е бојсе". И док М арија пође да ми сам а узбере, А нђео стиж е те м и даде у руку један п лод. "П ази сада", рече м и М арија, "кад га окусиш , вид ећеш да им а способно ст да даукус 6и ло којег плода зем аљ ског, или јела, или пића, које ти хоћеш да преставиш себи у сећањ у." И стварно беш е тако. П а ипак њ егов посебан природн и укус беш е неупоредив. М ало даљ е, окренувш и се, видех да тече нека блистава златна вода, али неограни чена ни каквим коритом , и једну дивн у девојку гдје држ и танак ш тап којим управљ а водом , која таласајући се тецијаш е и чудесно ж убораш е. И за ово, упитах М арију, која м и рече: "О ва вода коју видиш представљ а почетак реке Јордана, чији ћеш крајвид ети, кад будеш посетила зем аљ ски Јерусалим ". О Д А Ј А М А
Е Б Е
К И Х
Т А Н О В А
Затим , пош авш и м ало даљ е, нађосм о се пред изванредно великим здањ ем са одговарајућим прозорим а. У ш авш и у њ ега, видесмо м ноге редове клуп а на којим а сеђаш е м ного деце. С ва беху истог узраста до дван аест годин а и блистаху лици м а. Н ека од њ их читаху, нека разговараху са крајњ ом безазленош ћу и љ упкош ћу. О ног тренутка схватих јасно сми сао искрене љ убави. Н ачин, пак њ иховог м еђусобног разговора толико м е очара, да сам пож елела да нен асито гледам ту анђелску децу како разговарају и читају. Н о, пош то не м огох да разум ем којим језиком говоре, упи тах и за то М арију а она м и рече: "То ш то чујеш и не разумеш , јесу оне неисказане речи о којим а говори апостол П авле, учитељ васионе, у својим посланицам а". П ош то јој рекох да је не разум ем јер ни када нисам читала о П авлу, одговори м и: "К ада се вратиш на земљ у, запитајза њ ега неког од учитељ а у твом е м есту и он ће ти об јаснити твоју недоум ицу". Н а крају, по ш то довољ но стајасмо гледајући ненасито оне мале А нђеле, м и их поздрависмо и они н ам отпо здравиш е са натприродном благош ћу, па одосм о. И дући тим и стим путем , ми видесм о
90
П
Р И Ч Е О А Н 'ђ Е Л И М А
у реду нани зане одаје чији зидо ви и м ађаху боју неба. Ту запитах М арију да ли м и се дозвољ ава да уђем и разгледам их. "Д озвољ ава ти се", рече м и она, "али да запам тиш све ш то будеш видела." О творивш и суседну собу ја видех где у средини виси скупоц ено канди ло које осветљ аваш е собу благом светлош ћу и две м онахињ е где седе једна наспрам друге. П ош то им главе беху погнуте, видело се да су у м оли тви. Ја се одм ах повукох, затвори вш и брзо врата, јер м и једна од њ их даде знак да изађем. Запи тах М арију и она м и р ече да су то м онахи њ е које су угодиле Б огу подви завајући се на једном е м есту, због чега 6и угодн о Господу да оне м оли твено тихују у тој соби ци обе заједно и м оле се, као ш то видиш , и ж ањ у плодове духовног весељ а и небеске радости. П осле те, о твори х др угу одају и видех једну ж ену одевену у сјајну светлост. Затим отворих трећу, у њ ојвидех свога м уж а А ндреју, који сеђаш е на престолу, и и знад њ егове главе - по лиц а са седам кандила. Ч им м е виде, он сиђе са престола и поздрави м е благонаклоно. И ја, отпоздравивш и, рекох м у да још нисам ум рла и да је м оја ж ељ а да останем уз њ ега. А он м и рече: "П ознато м и је да ниси ум рла, али да останеш овде за сада је нем огуће, јер одређено врем е твога ж ивљ ењ а у свету још ни је истекло. П остарајсе, дакле, да у овом остатку свога земаљ скога ж ивота покаж еш врлински ж ивот и да не ступаш у други брак да би се удо стојил а оби тавати заједно са мн ом . Е во, прип рем ио сам ти столицу", - при том е показа на једну ом ањ у столицу ум етни чки израђену и бл иставо чисту. "И наче, ако се удаш , онога дана ћеш м е збаци ти са м ога престола" (при том е ми он истовремено и покретом показа начин пада, и додаде:) "а ти се нећеш удостојити да види ш Рај!" О нд а ми то рече, и ја га са пош товањ ем онда поздравих, обећавш и м у да ћу се држ ати њ еговог наређењ а и и зађох. Затим , отворивш и другу собу, нађох се пред м ојим познатим суграђани ном , који беш е умр о пре пет година, а звао се Д им итрије Х ристодулу. П ош то се поздрависмо, рекох му о себи. О н м е уведе у једну пр острану салу и п остави м е пред дванаест млади ћа истог раста, који б листаху већм а од сунца и сеђаху на златним престолим а. У средини пак те сале беш е постављ ена трпеза за ручак. О ва сала беш е осветљ ена преизобилн ом светлош ћу која улазаш е кроз велике пр озоре а они, изгледа, беху свагда отворени . У гледавш и све то изненада, ја се веом а збун их и постидех, и окр етох се да изађем. Н о Д им итрије, чији ж ивот на земљ и беш е образац врлине, задрж а ме и ш та виш е подстаче да приђем и поздравим све њ их. П оздравих их и приђох Д им итрију, а он м и рече: "То су дванаест А постола и дош ли су да м е посете,
П
Р И Ч Е О А Н Т јЕ Л И М А
91
и ево, благодарећи даровим а моје добре ж ене, при прем ио сам им ручак; зато да прен есеш са м оје стране благонаклон ост мојојд обро ј ж ени и да јој каж еш да је забор авил а да изврш и све ш то је обећала, тог и тог м еста, тог и тог дана". Затим м и кр оз један балкон пок аза сјајни пр острани врт. У њ ему видех где се крећу петнаестогодиш њ е девојчиц е и заливају у њ ему дрвеће и цвеће. Те девојчиц е ми р екош е да останем са њ им а. О бјаснивш и да ми је то немогуће, ја се поздравих са њ им а и са Д им итријем , па одох. У ш авш и у другу суседну собу нађох Х ристодула, Д им итријевог брата, који је такође био ум ро, где седи на неком украш еном престолу, као м ало сетан. П риш авш и м у поздравих га, и и сприч ах м у своје утиске које сам стекла до овога часа, а особи то м у рекох за изузетан по лож ај њ еговога брата. "Брат мој", одговори он, "задовољ ан је из виш е разлога, а особи то ш то се удостојио да им а богобојаж љ иву ж ену која све ш то учин и за покој душ е м ога брата, учини са добром вољ ом и без гунђањ а, док све ш то за мене чини м оја ж ена, не чин и са добро м вољ ом и захвалнош ћу. Зато те м олим , да јој каж еш да се ж алим , јер је потребно: и ли да м и ш аљ е те дарове са љ убављ у и без гунђањ а, па м акар били и м ањ е вредности, или да м и не ш аље ф орм ално м ного дарова са хладноћом и гунђањ ем." О бећах м у да ћу испунити њ егову ж ељ у и п оздравих га, па изиђох и сретох М арију, са којом наставих ход прем а деснојстрани. В идех да ходим о п о једном уском бедем у, који са сваке стране беш е засађен разним м ири сним и разнобојним цвећем; као ш то су љ убичице, каранф или , руж е и друго, и све беш е неувениво. У даљ ини угледах вртове. Н а дрвету видех дечија лиц а неисказане лепоте са крили м а. О на, прелетајући п о гранама, прослављ аху Творца. "Та лиц а која видиш ", рече м и М арија, "јесу душ е м але деце. И после њ иховог одласка из земаљ ског света, држ и их Б огородица три дана у наручју С вом е, док не забораве своју зем аљ ску м ајку. П осле се деца довод е овде." Л
А
Е
Ћ
К
А
А
Д
У
.
. .
У том , преш авш и онајуски као ш то рекох бедем , м и иђасм о, не као пре златним ћил им им а, него по простртом зеленилу. Т амо, пак, м ало даљ е видех једно језеро п уно см радног м уљ а. У њ ему се виде једна ж ена где леж и ничице. Запитах о њ ој М арију, и она м и рече: "То беш е м онахињ а и учи ни см ртни грех и не по бри ну се да се покаје". Још у том п ределу видех гвоздено дрво. 0 њ ему видех о ланц у обеш ену девојку, а испод њ е белога пса, који је стално насртао на њ у и страш ни м уједим а задавао јој ране. А
92
П
р и ч е
о
П
а н ђ е л и м а
РИ Ч Е О А Н
ЕЛ И М А
93
она је од бола м ахни то јаукала. "О на се м учи тако", рече м и М арија, "зато
за горењ е. П ош то земљ иш те беш е блатно, не налаж ах места где да станем .
ш то је била м онахињ а великосхим ниц а, па је то напустила и удала се." 0
М ало пак даљ е, у једној великој провалији видех да се про стире тама гу-
таквој м онахињ и говорио м и је један духовник, када сам први пут чула ш та значи монахињ а.
при ближ им провалији, јер се препадох од страха. "О вај предео", рече м и
П осле тога отворих једну усамљ ену собу и видех у њ ој кревет, који
ш ћа од оне прве а у њ ојсе чујаху вапаји и у ж асни јауци. Н е усудих се да се
ум есто душ ека имађаш е плам енове огњ а који б ацаху горе-доле кревет са
М арија, "назива се иш чезнуће.” П о том видесм о дивљ е црне дем оне, са страховитим лици м а и бедном
човеком и ж еном, који су на земљ и ж ивели у разврату и ни су пош товали празнике. В идех даљ е ж ену, која леж аш е у котлу пуном м лаке воде: рече
одећом , блатњ авом и крвавом. О ни удараху у бубњ еве веома јако и сулудо.
м и М арија, учин и м ноге грехе и већ је каж њ ена кљ учалом водом . "С ада се
м ало охрабри, те на демон е гледасмо власно и са презиром . О ни нас посм а-
пак ум ањ и њ ено м учењ е, јер се удостоји да им а син а врло честитог, који
траху ми рно и одлаж аху у правцу овог иш чезнућа. Затим , пош авш и м ало
по ставш и свеш теник м оли се Господу за упокојењ е своје мајке; и као ш то
напред, нађосм о се у једнојудоли ни, где зауставивш и се м ало, чусмо хук
видиш услиш ила се њ егова моли тва.” В идех и другу ж ену која стајаш е на
м ора. П родуж исмо ка месту тога ш ума и видесмо, о, страш нога ли призора!
ватри и, горећи, с ногу, запом агаш е потресно. "Њ ен син", рече м и М арија,
М оре од огњ а, које бучно бацаш е валове од пламена на дивљ у и оком иту
"рђаво од њ е васпитан, хоћ е да се потурч и. А ко дакле он падн е у такво зло, овајће се огањ појачати и гореће цела у плам ену."
О вајп ризор м и повећа страх те потрчах да се сакријем иза М арије; она м е
обалу преплављ ујући у великојвисини ону тм урну атм осферу варничавим
В идевш и све то, м и кренусмо даљ е по нетрулежн ојтрави и у м еђувре-
дим ом . Н а тојобали видесмо војника који н ам даде знак и љ убазно нас позва да изблиза видим о тајстраш ни призор. В идесмо да се у кретањ им а оних
м ену видесмо б езбројно дрвеће и испред свакога од њ их по један ш атор. К од врата свакога ш атора видесмо чо века који седи са ведрим лицем . Н аиђосм о
огњ ених таласа пр еврћу тела љ уди и ж ена разнога узраста и језиво вичу, запом аж ући: "А вај, изгорех!" И заиста беш е страш но то горењ е.
и на једнога усам љ енога човека, где седи на овчијој кож и. П итах га заш то
Тада прекину за м ало своје причањ е мон ахињ а Евпраксија, дубоко
седи сам и нема ни ш та као узглављ е, за макар м али почин ак, нити ш атор? Н а то м и сам он одговори: "С лава С ветом е Богу, јер пош то сам греш ан, ја
уздахнувш и па настави са уздрхталим гласом: — В идех и друге ствари пр епун е страха у том м есту вечите осуде. А ли
ни о вога м еста нисам достојан". Зн а он да ниш та друго нем а до једин о ову
пош то ми сећањ е на то мучи душ у, потребно је да каж ем да тада напустисмо
кож у, на којој сеђаш е, а њ е се удостојио зато ш то је на зем љ и п одари о не-
ту таму и м есто вечне, б езнадеж не осуде, узађосм о уз једне лествиц е и н ађо-
ш то једном јаднику . "А ш то се тиче колиб е, не треба м и", рече он, "јер, као
смо се на ономе п уту где претходно видесм о вртове и собе. К ако диван беш е
ш то видите, небо је близу нас, пун о звезда, и нити им а ноћи, н ити киш е, нити ветра."
овај, свуда разливајући се м ио м ир овога напредн ога Града, Н овога С иона! С ада већ чух и А нђеле где певаху свесаврш ено са чудесном харм они јом , ону вечну А нђелску химну:
У
М
Е
С
Т
И
А
.
.
.
В
Е
Ч
Н
Е
О
С
У
Д
Е
П осле тога, рече м и М арија, да онде близу има и л ествиц а која низводи
в
ј
,
в
ј
,
в
и остало. Ч ух само глас,
ј
,
но А нђеле не видех. У чини м и се да беху горе на ономе златном небу, али су се чули као да беху близу нас.
у пакао и кад је нађосм о, по ђосм о ни з њ у да силазим о ка м есту вечне осуде. С тепеника беш е четрнаест и беху подједнако разм акну ти један од другог. К ад зађосмо у дубоку таму, ја се уплаш их и рекох М арији да је требало да
О
Е
Д
Е
Р
Т
Е
У
С
Н
Т
О
О
В
Л
О
О
Е
М
С
С
В
И
Е
Д
О
Р
Н
У
И
. . .
Т
Е
Љ
узм емо светиљ ку, но она, држ ећи м е стално за руку, рече ми: "О ва там а не м ож е бити савладана од п ролазне светлости, јер је буквално о пи пљ ива ру-
града беш е четвороугласт и њ егова страна им ађаш е три капије. Н а дру-
кам а". Н а крају м и хођасмо по чврстом е тлу. М ени се учини да је доба око
гој страни видех три горе. Једна се зове И згнанство А дам ово, а друга се
вечери, кад се пале лампе. О на најдоњ а земљ а, пустош и страхота, беш е
називаш е Гора прор ока И лије. Даљ е ме М арија поведе те се нађосм о пред
неравна и хаотична. Разређена дрвета беху престарела, осуђена и готова
величанствени м двором . И з једног највећег прозора њ еговог излаж аш е,
П осле оби ђосм о око куле и разгледасм о зидове Н овога С иона. О блик
94
II Р
И Ч I- О А Н Ђ Е Л И М А
П
р и ч е о а н ђ е л и м
а
95
као из извора ж ива и ум илн а, Бо ж анска светлост, која осветљ аваш е Рај.
за Горњ е небо и да ли би би ло м огуће да изађем горе и видим С лаву Бож ју?
"С ећаш ли се”, рече м и М арија, "када см о стајале пред Распетим и када сам
О н м и рече да то није м огуће, јер се још не удаљ их за свагда од земљ е, али,
ти рекла да М у се поклони ш , ш та је рекао? У овом е граду је П ресто Б ога и С ина Њ еговог. У ђим о, дакле, у овајдвор, да видиш и поклони ш се слави
да би разреш ио ту м оју недоум ицу, А нђео повуче завесу и ја видех светлост још саврш ени ју која излаж аш е из златни х поли јелеја. видех б езбро јне
Т рии постасног Бога наш ег!" К адуђосм о, нађосм о се пред једном огром ном просторијом и видех С ве-
хорове А нђела који удараху у звона веом а складно и п еваху најхарм они чније. Та А нђелска харм они чна м елодија и харм они чно брујањ е звона одје-
држ итељ а. И м ађаш е поглед уздигнут горе, осмехнут, али страш ан. Д есном
киваху после у м ојим уш им а - читаве три године. Н а крају, пош то, као ш то
ногом С војом стајаш е на точку који около им ађаш е крила. С десне стране С ведрж итељ еве видех Х риста, који гледаш е С војим кротким и смерним
рекосм о беш е наређено да оставим вечну и неизрециву радо ст и весељ е, ја поздравих н ебеску М арију и п ођох за А рханђелом који крете у правцу
погледом, са крајњ ом неж нош ћу и љ убављ у. Код леве ноге С ведрж итељ а
златнога Града. Н а путу опет угледасмо велики К рст. П риб лиж ивш и м у се
видех лава где леж и, са очим а из којих севаху варни це, а код десне ноге
клекох и са сузама цели вах пречисте ноге Распетога. С а неизреци вим узда-
С паситељ еве другу ж ивотињ у сличну м едведу која им ађаш е лице слично
хом испољ их бол срца свога, зато ш то већ остављ ам светлост и враћам се
човеку. С а леве стране С ведрж итељ еве видех В ладичицу Б огородицу. У чи-
у сенку см рти. А ли С рцезналац С ведрж итељ , видећи да беш е потребно да
ни м и се сразм ерно висока и танка. О на нош аш е одећу небесно плаветну
исцели тајбол душ е моје, рече м и: "Н емој се ж алостити него верујда ћеш
са светлећим звездама, а на глави јој беш е крун а коју држ аху А нђели са
пон ово доћи у Н ови С ион, јер им е твоје, већ је запи сано у књ игу Ж ивота".
страхопош товањ ем и побож нош ћу. В идех горе, изнад О ца и Син а, и П ресветога Д уха у виду голуба, из чијих уста као и з неисцрпн ог извора извираш е
И да не бих им ала неку сум њ у о том е, О н дозва оног огром ног човека и он
Бо ж анска Светлост, која, као ш то рекосм о, осветљ аваш е Рај. П озади, иза С ведрж итељ а, Спаситељ а и Богородиц е, видех војску А нђела: у првом реду стајаху А нђели а у другом е са два крила, а други са ш ест крила. В идевш и све
м и стварно показа м оје име као ж иве, записано у пом енутој књ изи. Због тога, пуна радости поклон их се Господу и са вољ ом пођох са А нђелом. П ош то изађосм о из златних врата и пођосмо у п равцу м ермерних, видех
ово и м ного другога ш то нисам у стањ у да искаж ем, ја се укочи х од страха
старца обуч енога у црн и огртач, гологлавог са светлим лиц ем , седе браде, средњ е висине, крепко га и смелога. Запи тах за њ ега и до знадох да је то све-
и стајах као укопана. А ли м е С ведрж итељ позва кротким гласом и ја М у
ти Н икол ај, и да је доле на земљ и. Јер м ноги од С ветих, а особи то св. Јован
приђох. Н ачиних три зем на поклона и целивах Д есницу В иш њ ега, затим
Бо гослов, св. Гри горије и св. Н икол ај, им ају пр аво да по п отреби посећују
сагнувш и се на десно да се поклони м Бо городици , окретох се и пођох да
земљ у. Д руги п ак Светитељ и бож анском силом испуњ авају благоразум не
целивам ноге С паситељ а али О н м и опет пруж и Д есницу и поклонивш и се
м олбе љ уди из даљ ине. С вети Н иколајм е виде из далека, и осм ехну ми се.
Бо городи ци , повуко х се уназад и стадох, чекајући д а ми д озволи да изађем .
Ја приђох и ц еливах му десницу, а он м е благослови и отиде. П ож елех да
У том , А нђео донесе једну душ у, и за њ ом иђаш е мн ош тво демона који др-
видим њ егову собу, но то беш е далеко а времена м и н е преостајаш е. Затим
ж аху записе грехова те душ е. В идех где се постављ ају теразије на средину.
видех и дру га два старца боса, око ш ездесетих годин а, одену ти и он и у црне
И на један њ ихов крај би стављ ена душ а а на други они записи демона; и
огртаче, и им ађаху главе прекривене кукуљ ама. То су, рече м и А рханђео,
кад требаш е да падне одлука, видех А нђеле да силазе са горњ ег неба, и они,
Ен ох и И лија. Њ ихове одаје видех из далека, целивах њ ихове десниц е, и
пом азујући душ у са ми ром које држ аху у једнојташ ни , преобр азиш е је у узраст око тридесет година и одм ах је поведош е у горњ е небо. А демон и, не при стајући још на ту одлуку, удаљ иш е се вичући: "С уд је неправедан". П осле,
они м е благословиш е. К ад стигосм о на она врата од м ерм ера и им адосм о да изађемо кроз њ их, видех А нђела који нош аш е једног калуђера и предаде оном огромн ом
пош то отиде први ред А нђела, опет ме позва С ведрж итељ и посаветова да
човеку, а он га без испити вањ а ухвати за косу на глави, гурн увш и га доле,
проведем остатак ж ивота по заповестим а Њ еговим. П ош то, изгледа, истиче време м ога боравка у Н овом С иону, дозва Го-
баци га на земљ у те иш чезе. Затим са гњ евом рече: "К ада си неподнош љ ив,
спод А рхангела да м е узм е и однесе доле на земљ у. Т ада запитах А рханђела
иди телесно у пакао".
96
П
П
Р И Ч I: О А Н Т ј Е Л И М А О В Р А Т А К
У
Т Е Л О
П осле тога арханђео, п реобразивш и ме у голубицу, стави м е у наручје своје. У тренутку се окрену х и видех да смо у наш о] кући н а зем љ и. Т ело пак м оје видех да се налази у оном истом стањ у у коме сам га оставила пре три дана. А м оји су га задрж али непогребено, зато ш то ми, како м и рече после м оја мајка, нека вратна ж ила п оказиваш е знаке ж иво та. У томе м е А рханђео узе из свог наручја и рече м и: "Д уш о, уђи у тело!" А ја, у знак последњ е захвално сти цели вах одећу А рханђелову и к роз уста уђох у тело и одох, пробуд ивш и се као из дубоког сна и уздахнувш и дубоко поди гох се и седох на постељ у. К ада видеш е то чудо, м ати м оја и остали п рисутни почеш е, неки да м е љ убе као некога другога Л азара а неки од њ их м и донесош е неш то освеж авајуће за пиће. Н о ја пош то бејах гладна, затраж их д а једем. К ада сам потом оздравила, испричала сам м ногима ово ш то сам дож ивела и видела, а тако исто сам испуни ла оне поруке браће Х ристодула... * Заиста, "свим а љ удим а предстоји једном ум рети, а потом на суд" (Јевр. 9,27 ). Јер ниједан од нас не ж иви себи, и ниједан не ум ир е себи. Јер ако ж ивимо, Г осподу ж ивим о, ако ум иремо Г осподу ум иремо. А ко дакле ж ивим о, ако ум ирем о, Господњ и смо. Јер "зато Х ристос и ум ре и васкрсе и ож иве, да влада и м ртвим а и ж ивим а" (Римљ . 14, 7-9).
В А С К Р С Е Њ Е К Л А В Д И (
з к њ ш
Е У С Т
У Ж А Н И Н Е
" рав ослав
а ч у д а у 20. в и е к у ”,
с в е с а 1,
с в а 1993)
97
ком униста, па су због мене нарочито позвали п роф есора из М оскве и одлучили да изврш е операцију. С М
Р Т
О Д
А К А
А
О
Е Р А Ц И
19. ф ебруара 1964. године у 11 часова су м е опери сали - откри вен злоћудн и тум ор у иструлелим цријевима! Т оком оп ерације ја сам ум рла. К ада су расјекли трбух, ја сам стајала изм еђу два љ екара и са уж асом гледала на своју болест. Ч итав ж елудац би о м и је у гукам а рака, а такође и м ала цријева. Ја сам гледала и м ислила: заш то нас је двије, наи м е, једн а ја стојим аједна ја леж им !? Затим суљ екари извадили м оју дроб на стои рекли: "Там о гдје би требало да буде дванаестопалачно цри јево, по стоји сам о неш то ж итко, то јест оно је сасвим сагњ ило и отуд а см о исци једил и п ола литре гноја". И још су љ екари рекли: "Њ ојнема виш е ж ивота, нем а код њ е ничег здравог, све је сагњ ило од рака". Ја сам све то гледала и м ислила: заш то нас је двије, н аим е, једна ја леж им а једна ја стојим ?! П отом су љ екари вратил и м оју дроб к ако су стигли и ставили су м и на трбух копче. О перацију је изврш ио п роф есор доктор И зраил И сајевич Н еим арк, Јеврејин, у п рисуству десет љ екара. К ада су м и ставили копче, љ екари су рекли: "Треба је дати м ладим љ екарим а ради праксе". И тада су м оје тијело одвезли у м ртвачни цу а ја сам иш ла за њ им и све се чудила: заш то нас је двије?... Д опр ем ил и су ме у м ртвачн иц у и ја сам најпри је леж ала нага, а затим су ме пр екрили чарш авом пр еко груди. Ту, у мртвачницу, дош ао је касније мојбрат са м ојим синчи ћем А ндрјуш ком . М ојсин м и је при трчао и пољ убио м е у чело, горко је плакао и све говорио: "М амице, заш то си ум рла? Ја сам још м али, како ћу без тебе да ж ивим , немам татицу?!" Ја сам га загрлила и п ољ убила, а он на м ене није обраћ ао ни какву пажњ у! М ојбрат је плакао... Д У Ш
Ја сам била безбож ниц а, грдно сам, страш но хули ла на Бога и гонила С вету Ц ркву, водила греховни ж ивот и била сасвим м ртва духом, пом рачена ђаволском п релеш ћу (обманом духовном ). А ли, М илосрђе Бож ије није допустило створењ у С вом е да про падн е и Господ м е је пр извао к покајањ у. Разбољ ела сам се од рака и боловала три године. Н ијесам леж ала, него сам радил а и лијечила се код зем аљ ских љ екара, али кор исти н ије било и м ени је сваким даном постајало све горе. П осљ едњ их ш ест м јесеци сасвим сам занем огла, чак ни воду н ијесам м огла да пијем - почела сам силно да повраћам и смјестили су ме у болницу. Би ла сам веом а активан
Р И Ч Е О А Н Ђ Е Л II М А
А
О С Л И Ј Е
С М
Р Т
-
Р Е Д
Г О С
О Д О
П отом сам се обрела код куће. Д ош ла је ту свекрва, мајка м ога првог м уж а, законитог. Би ла је там о и м оја рођена сестра. С а првим м уж ем својеврем ено н ијесам х тјела да ж иви м , зато ш то је вјеровао у Бога! 14 гле, у м ојој кући почела је диоба м ојих ствари. Ж ивјела сам богато и све своје богатство стекла сам н еправдом и блудом . М оја сестра стала је да узим а најбољ е ствари, а мо ја свекрва мо лила ју је да неш то остави и за м ога малиш ана. А ли, сестра јој ни је ни ш та дала, почела је да јој се свакојако руга и говори: "М али ни је од твога сина и ти м у ни јеси род!" Д ок се сестра ругала,
98
П
р и ч е о а н т
,
П
е л и м а
р и ч е о а н ђ е л и м а
99
Господ је наставио да говори: "Д одијало ми је њ ено богоху лство и њ ен
ја сам пор ед њ е видјела бјесове, они су запи сивали сваку увредљ иву ријеч и радовали се!
см радни ж ивот. Х тио сам да је збриш ем са лица земљ е без покајањ а, али м е
■П отом су сестра и свекрва закљ учале кућу и отиш ле. С естра је однијела својој кући огром ан пакет.
је отац њ ен ум оли о.. . Т реба јој по казати м јесто које је заслуж ил а..." И ја се магновено нађох - у аду. Н а мене су плазиле страш не огњ ене
А ја, греш на К лавдија, у четири часа пол етјела сам увис! И веом а сам
зми је, дугачких језика са којих сип љ е огањ . Б или су ту и свакојаки д руги
се чудила како то летим над Барнаулом . А затим је град иш чезао и п остало је м рачно. П ом рчин а је трајала дуго. Н а путу су м и показивали редом м је-
гми завци . С м рад је там о несносан, а те зм ије су се упи јале у мене и п о м ени
ста на којим а сам би ла од своје м ладости. Н а чем у сам летјела, на ваздуху или облаку, не могу да објасним . Д ок сам летјела, дан је био тм уран , затим
игле назубљ ене, улазе у уш и, у очи, у уста, у ноздрве, у све прол азе - бол не-
је по стало вр ло сви јетло, тако д а се није м огло гледати.
и пом оћи там о ни је било ни од кога. Ту се затим појавила ж ена ум рла од
гмизале, дебеле као палац, дуге четврт арш ина, с реповим а, а на реповим а сносна... П очела сам да вриш тим неким готово туђим гласом, али м илости
С тавили су м е на неку црну платф орм у. М ада сам још била у лету, на-
абортуса, п лачући поч елаје од Господа да траж и опрош тај, м илост. Господ
лазила сам се у леж ећем полож ају, а на чем у сам леж ала не знам , на нечему
јојје на то одговорио: "К ако си ж ивјела на зем љ и? М ене нијеси при знавала
нали к на ф урн ир, али м еком и ц рне боје. У м јесто ули це ту је била алеја,
и п ри зивала, а дјецу си уби јала у утро би својој и љ удим а савјетовала да не
дуж које су се налазили ж бунови , ни ски и м ени н епознати, сасвим танки
треба дјецом ум нож авати сиром аш тво. В ама су дјеца излиш на, а код мене
прутићи , с ош трим са обе стране лиш ћем. Д аљ е су се видјела огром на
излиш ни х нема, и Ја вам све дајем и у М ене свега им а за моје створењ е...
дрвета, на којим а су се налазили веом а лијепи ли стови разних б оја. М еђу
Затим је Господ м ени рекао: "Теби сам дао болест, да би се покајала, али ти
дрветим а су стајале невелике кућиц е, али у њ им а нико га ни јесам видјела. У тојдол ин и стерала се пр екрасна трава. М исли м се: "Гдје ли сам то, када
си до краја на М ене хулила..." Т у се зем љ а завртјела заједно са м ном , и ја сам пол етјела отуда, см рад
сам дош ла - у село или град? Н е виде се ни ф абрике ни заводи ни љ уди. П а
је почео да пр олази, зем љ а се заравни ла, чул а се хука, а затим сам угледала
ко овде ж иви?" Гледам, кад не тако далеко од мене - иде ж енадако лијепа
своју цркву к оју сам и звргавала руглу. К ада су се отвори ла врата и када је
и висока, хаљ ине на њ ојдугачке, а одозго огртач од броката. За Њ ом иде
отуда изиш ао свеш теник, сав у бијелом, од одеж ди су му врцале блеш таве
неки м ладић, силно плачући и за неш то је моли о, а О на на њ ега не обраћа
м уњ е. С тајао је погну те главе. Т ада ме је Господ уп итао: "К о је то?" О дгово-
ни какву паж њ у. П ом иш љ ам: "К аква је то мајка? - он плаче, а она не обраћа
рила сам : "То је наш свеш теник". А глас ми је одговори о: "А ти си говори ла
паж њ у на њ егове молбе?!" Када ми се при ближ ила, м ладић Јојје пао пред
да је он - п аразит! Н е, он није паразит, но труд бени к, истин ски п астир, а
ноге и опет је за неш то м олио, али ја ни ш та нијесам схватала.
не најамн ик. Знај, дакле, ма како он био м али чино м , али он М ени, Господу
Х тјела сам да упи там: "Гдје сам ја?" А ли, О на м и и зненада при ђе и
служ и, и ако свеш теник не про чита над тобом разреш ну м олитву, Ја ти не-
вели: "Господе, куда с њ ом ?" С тајала је, прекр стивш и ру ке на грудим а, а
ћу опростити!" П отом сам ја стала да м оли м Господа: "Господе, отпу сти ме
очи је подигла горе. Н а то се сило вито стресох, п ојм ивш и да сам - ум рла,
на земљ у, там о м и јесинч ић остао!..." Господ м и рече: "Знам Ја дати им аш
и да ми се душ а налази на небу, а тијело на земљ и. И м агновено п ојм их да
синчића. И теби га је ж ао?" О дговарам : "В еома ж ао!" Господ рече: ' Т еби је
им ам м ного грехова и да ћу за њ их м орати да одговарам . С тадох горко да
до једнога чеда, а Ја вас им ам без броја. М ени је свих вас три п ута ж алије.
плачем. О кренем главу да бих угледала Господа, али н ико га не видим , а глас Господњ и чујем ...
А ли, како сте ви пу т неправедни себи и забрали!? Заш то теж ите да стекнете
О н је рекао: "В рати је на земљ у, ни је дош ла у своје вријем е, добр одјетељ врлине њ енога оца и њ егове непрестане м олитве су ме ум илостивиле!"
разграбљ ују твојим етак? К ом е је отиш ло твоје покућство? Твој им етак су
Т у сам тек схватила да је та ж ена - Ц ариц а Н ебеска, а да је мл адић, који је иш ао за Њ ом и плакао - м ојА нгел чувар.
риш те одлазите... У цркву Бож ију не ид ете... Ја чекам када ћете се из сна
себи велико богатство, заш то чин ите сваку неправду? В идиш како данас разграби ли , дијете у дом за сироч ад дали а твоја окаљ ана душ а дош ла је овам о. С луж ила си демона и ж ртве си му приносила! У би оскоп и у позогреховнога про буд ити и покајати се..."
100
П ри ч
р.
о
а
н т, I- и м
П
а
РИ ЧЕ О А
11Ђ
ЕлИ М А
101
П отом је Господ рекао: "С пасавајте сами душ е своје. М олите се, јер
и зато треба да настојите да дајете м ило стињ у потр ебити м а. А особи то је
је веома м ало врем ена остало! У скоро, ускоро ћу доћи да судим свијету. М олите се!" У питала сам Г оспода: "Како треба да се м олим ? Ја не знам м о-
драгоцена вода, која једном капи м ож е да угаси ж еђ м асе несрећних љ уди.
литве!" Господ је одговорио: "М оли се! Н ије м и др ага м оли тва која се чита
Тога, ни гда неи сцрпн ог Бож ијег дара им ате читаве реке и м ора." И одједном , у једном трену тку наш ла сам се у тартару: овдје је још грђе
и товори н апам ет, него м и је ми ла м оли тва коју прои зносите од чиста срца,
него на првом м јесту, које сам видјела. У поч етку су там о би ли там а и огањ ,
из дубин е душ е. Реците: Господе, опро сти ми! Г осподе, пом ози м и! Ч исто-
м ени су при трчавали бијеси са хартијам а и показивали м и сва м оја худа
срдачно, са сузам а очију својих - ето каква ће ми м оли тва и какво искањ е бити угодни и пр ијатни..."
дјела, говорећи м и: "М и смо ти којим а си служ ила на земљ и". И ја сам сам а
П отом се појавила М ајка Бож ија и ја сам се обрела на истојон ој плат-
глави и у м ене се упиш е огњ ене искре. Стадох да вриш тим од неистрпног
ф орм и, али нијесам леж ала него сам стајала. Т ада м и Ц арица Н ебеска рече:
бола али, авај, од м ене се чуло сам о слабо јечањ е. О ни су траж ил и да пију,
'Господе, на чем у да је спустим , у њ е су косе кратке?" Т ада чух: "Дајјојп лете-
да пију, а када 6и их огањ освијетлио, ви дјела сам: то су страш не грдобе,
ни цу у десну руку. .." К ада је Ц арица Н ебеска пош ла по плетениц у, видим :
истегљ ених вратова, избечени х очију. И све м и говораху: "Е то и ти си дру-
дош лаје до велике капије или двер и ... нали к на олтарске, неопи сиве љ епоте
гарица, дош ла к нам а, сада ћеш ж ивјети са нам а. И ти и м и см о ж ивјели на
- из њ их је изби јала таква свјетлост, да ју је нем огуће би ло гледати. К ада
земљ и и ни кога нијесмо видјели - ни служ итељ е Бож ије, ни сиром ахе, него
им је Ц арица Н ебеска приш ла, двери су се пред Њ ом сам е отвориле. О на је уш ла уну тра као у неки д ворац или врт, а ја сам остала на свом е м јесту а
смо се сам о гордили, на Бога хулили, слуш али богоодступни ке, а православ-
поред м ене је остао мој А нгел, али м и он н ије показивао своје лице. У м ени
као и м и, али су се чистосрдачно п окајали, ходили у храм Бо ж ији, п рим али бескућне поклонике, давали н иш тим а, свим а у нуж ди по м агали, добра дјела
се јавил а ж ељ а да зам оли м Господа да м и п окаж е рај. Р екох: "Господе, је ли овдје рај?" Г оспод м и ни је дао одговор . Л О С М Р А Д И Ј У
А К Л А
чи тала своја дјела. Б ијесим а огањ избија из уста. О ни м е почеш е ударати по
не пастире руж или , и н икада се нијесм о кајали. А ли они који су греш ни ци
твори ли , он и се налазе там о горе". Ја сам др хтала од сагледаног уж аса а они наставиш е: "Ти ћеш с нам а
К ада је Ц ариц а Н ебеска дош ла, Г оспод јојје рекао: "У зми је и покаж и јој
ж ивјети и м учи ти се у вијеке, као и ми!" Затим се по јавила М ајка Бож ија и по стало је свијетло -б и јеси су сви
рај". Ц арица Н ебеска пруж ила је нада мн ом своју руку, па м и вели: "К од вас
поп адали ни чиц е а све душ е љ удске, које су ту чам иле, обратиле су се Њ ој:
на зем љ и је рај, а овдје језа греш ни ке, ево какав рај" - и поди ж е као пок рива-
"М ајко Бож ија, Ц арице Н ебеска, не остави нас овдје!..." Једне веле: "М и см о
ло и ли завјесу и ја на лијевојстрани угледах: стоје црни нагорјели љ уди као
толико овдје страдале!..." Д руге каж у: "М и см о толико страдале, а воде ни
скелети, безброј њ их, а од њ их бије смр адни задах. И сада када се сјетим тога, осјећам тајнеи здрж иви см рад и страх м е је да опет не допад нем тога м јеста.
капи, а јара је неи здрж на!. .." И све проли вају горке сузе. И М ајка Бож ија је силно плакала и говорила им : "Н а земљ и сте ж ивјели.
О ни сви стењ у, грло им спечено, и ш ту да пију, да пију, да им неко пода бар
Т ада м е нијесте пр изивал и и н ијесте за пом оћ м олил и, и ни јесте се кајали
капљ ицу воде. М ени је било страш но, кад су почели да говоре: "О ва душ а
пред С ином М ојим и Богом ваш им , и ја вам сада пом оћи не могу. Н е м огу
дош ла је из земаљ ског раја, од њ е вије аром атни м ири с. Ч овјеку су на зем љ и
да преступим вољ у С ина С војега, а О н не м ож е да преступи вољ у О ца С вога
дати пр аво и вријем е да задоб ија Н ебески Р ај, па ако се не потруд и н а зем љ и
Н ебескога, и зато вам не м огу пом оћи, и заступн ика за вас нема. П ом иловаћу
ради Господа око спасењ а своје душ е, неће избјећи уди о овога м јеста..."
само оне у аду страдајуће, за које се мо ле Ц рква и бли ски ро ђаци!"
Ц ариц а Н ебеска показала је на те злосм радне цр не љ уде и рекла: "К од
Д ок сам била у аду давали су м и да једем свакојаке црве - ж иве и црк-
вас у зем аљ ском рају драгоцјена је м ило стињ а, чак и та вода. П одајте м ило-
нуте који су заударали - а ја сам кри чала и говори ла: "К ако ћу да ихједем?!
стињ у, ко колико м ож е од чистог срца, како је рекао С ам Господ у Јеванђељ у:
О дговарано м и је: "П остове нијеси чувала, док си на зем љ и ж ивјела, зар
ако вам ч ак и чаш у хладне воде пода неко у М оје И м е, добиће награду од
ни јеси м есо јела? Ти ни јеси м есо јела но ц рве, п а ћеш и овдје црве јести!
Господа. А код вас не сам о да је воде мн ого, него и м а довољ но свега другог,
О вдје су ум јесто м лијека давали свакојаке гм изавце, ж абе ...
102
П
П ри ч ео а н ђ е л и м а
П отом см о стале да се поди ж ем о, а они који су у аду остали силно су викали: "Н е остави нас, М ајко Бож ија!" П отом је опет наступила тама, и ја сам се обрела на и стојонојп латфо рм и. Ц арица Н ебеска опет је прекрстила руке на грудим а и п одигла очи ка небу, па упитала: "К ако да поступ им са њ ом и куда да је дјенем?" Господ } рекао: "С пусти је на зем љ у за њ ене власи!" У то се одн екуд појавиш е тачке, њ их дванаест, без точкова а крећу се. Ц арица Н ебеска м и вели: "П одигни десну ногу и иди напред, к њ ојлијеву привуци!" С ам а је иш ла напоредо са м ном и, када смо пр иш ле посљ едњ ој тачки, он а се показала без дна, ту је би ла провали ја, којој не бијаш е краја... Ц ариц а Н ебеска вели: "С пусти десну ногу а потом лијеву!" }а ћу на то: "Бојим се, проп аш ћу..." О на м и одговара: "Н ама је и потребно да пропаднеш !" Ја ћу онда: "П огинућу!”- "Н е, нећеш погинути", од говорила је и дала м и у десну руку плетениц у... О на је била сплетена у три ред а... П отом је продрм усала плетениц у и ја сам полетјела на зем љ у...
В
О
У
И
Ј
Е
Л
У
,
С
Ц
Е
Љ
Е
Н
О
М
. . .
И видим ја како по земљ и јуре аутомобили и љ уди иду на рад. Видим како летим на трг нове пи јаце, али се не при зем љ ујем но летим ка оној ледари гдје леж и м оје тијело, и у трен утку стадох на земљ у - бил о је то у 1 час и тридесет м инута. П ослије оне свјетлости м ени се на земљ и виш е није свиђало. П ош ла сам у болницу. Д ош ла сам до м ртвачнице, уш ла у њ у и видим: м оје мртво тијело леж и, глава и рука м ало забачене, а друга рука и б ок п ритиснути другим м ртвацем. К ако сам, п ак, уш ла у тијело, не знам , само сам осјетила ледену студ. Н екако сам ослободила својпри тиснути бок и, снаж но савивш и кољ ена, склупчала се. У том ч асу донели су на носил им а неког мр твог човјека са ногама које му је воз откин уо. Ја сам тада отворила очи и п ом јерила се. Љ уди који су га дони јели, оп азили су да сам се савила и, п рестрављ ени, отрчали, оставивш и оног мртваца. Затим су дош ли болни чари и два љ екара. О ви су наредил и да ме ш то прије однесу у болниц у. А там о су се око мене сјатили љ екари, који су говорили: "Треба јојм озак загрејати!..." Б ило је то 23. ф ебруара у четири часа по дану. Н а м ом е тијелу било је осам ш авова, три н а грудим а, а остали на стом аку и на ногама, будући да су се на мени и студенти вјеж бали.
р и ч е о а н ђ е л и м
а
103
К ада су м и загријали главу и м ене цијелу, отвори ла сам очи и кроз два часа сам пр оговорила. М ој труп био је полуп ром рзао, постепено се опорављ ао, такође и м озак. С почетка су ме вјеш тачки прехрањ ивали, а двадесетог дана донијели су ми д оручак - палачинке са м илерам ом и кафу. О дм ах сам о дби ла да једем. С естра је у страху од м ене отрчала и сви у соби обратили су на м ене паж њ у. Д ош ао је љ екар и стао да ме испитује заш то нећу да једем . Ја сам м у одговорила: "Д анас је петак и м рсну хр ану не ж елим да једем!" И још сам рекла љ екару: "Бољ е сједите, да вам све испричам , гдје сам бил а и ш та сам видјела". О н је сјео и сви су слуш али. Н ајпри је сам се сјетила да каж ем оно ш то сам сазнала о о ни м а који не чу вају постове: они м а који не држ е постове и н е пош тују сриједу и петак, дају там о ум јесто м лијека, свакојаку ж гадију... Љ екар је током м ога причањ а час црвењ ео час блиједио, а болесници су са паж њ ом слуш али. П отом се ту сјатило м ного љ екара и других лица, и ја сам и са њ им а разговарала. Говорила сам све ш то сам видјела и чула, и да мене виш е ниш та не боли... П ослије тога к м ени се слегло м ного свијета и ја сам им показивала своје ране и о свем у сам и м пр ич ала... О нда је м или ци ја почела да тера народ од м ене, а мене су превезли у градску болницу. Т у сам се опоравила. М олила сам љ екаре, ако м огу да брж е залијече м оје ране. С вим љ екарим а који су м е видјели, би ло је заним љ иво како сам то ја могла да ож ивим , када су м и сва цријева била готово сагњ ила и када је м оја утроб а била и зједена раком , а тим при је ш то је све то у м ене било онако убачено и на брзу руку заш ивено. Љ екари су тако ријеш или да изврш е нову операцију, да би се увјерил и... Д
А
С
Е
Е
К
А
Р
И
У
В
Е
Р
И , ето, пон ово се нађох на операци оно м столу. К ада је главни љ екар В алентина В асиљ евна А лабјова скинула копче и отворила м ојтрбух, рекла је: "Заш то су је и отварали. К од њ е све по тпун о здраво ”. Ја сам б ила зам олил а да ми не затварају очи и не дају наркозу, буд ући да ме, говори ла сам , ни ш та није бољ ело. Љ екари су поново извадили м оју дроб на сто. Ја гледам у таваницу - огледало и видим све ш то је у м ени и ш то ми раде љ екари. У питала сам љ екарку ш та је са мно м и какву болест имам ? Љ екарка ми је одговорила: "С ва утроба вам је као у дјетета, чи ста!” У брзо се ту појавио и љ екар који м е је оно први пут оп ерисао, а са њ им и м ноги дру ги љ екари. Ја гледам њ их, а он и м оју утробу и говоре: "Гдје је њ ена болест? Код њ е је све било гњ ило и разједено , а сада је сасвим здра-
= . ^ри лазити с\' отиж с и све!слнако узвпкивали: А х, ах , чхдилп с\' се и Један другога питали гдје је њ ена болест, од које ]е боловал а!?... П итали су н мене: "Боли ли те, К лава?" - "Н е", каж ем им ја. Чуд или су се а затим се увјерили да здраво одговарам. И почеш е да се ш але: "Ето, К лава, сада ћеш оздравити и удаћеш се..." А ја им велим : "Б рж е заврш авајте операцију!..." Т оком о пераци је три п ута су ме пи тали: "К лавдија, не боли те?" - "Н е, ним ало", одговарала сам ја. Д руги при сутни љ екари а било их је м ного, иш ли су и трчкарали п о операци оној сали, као ван себе, хватали се за главу, крш или руке, и б или блиједи као м ртваци!... Рекла сам им : "То је Господ пројавио С воју М илост на м ени, да бих ж ивјела и другим а говорила да над нам а постоји С ила С вевиш њ ега!" Затим сам рекла проф есору Н ејм арку И зраилу И сајевичу: "К ако сте могли да погријеш ите? В и сте м и и зврш или операцију?" О н м и је одговорио: "Ту греш ке није м огло да буде, код тебе је све било разједено р ако м ..." Т ада сам га упи тала: "Ш та сада м ислите?" О дговорио је: "П репородио те је С вевиш њ и!" Ја м у на то рекох: "А ко у то вјерујеш , крсти се, пр им и вјеру Х ристову, у Ц ркви се венчај..." Јер, би о је Јеврејин. О н је поц рвењ ео од збуњ ености и б ио је у страш ној недоум ици у погледу свега ш то се са мн ом догодило. Ја сам све видјела и чула, како су вратили натраг м оју дроб. К ада су направили посљ едњ и ш ав, главни љ екар В алентина В асиљ евна (која ме је тада оперисала) изиш ла је из операц ион е сале, сруш ила се на столиц у и - заридала. С ви су је престраш ено питали: "Ш та, је ли К лава ум рла?... ”О на је одговорила: "Н е, није ум рла. Запреп аш ћена сам тим е откуда јој толика снага... Н ије ни једном зајечала, зар и то опет ни је чудо? То јојје очигледно Бог пом огао!" К асније м и је она још без страха говорила, док сам леж ала у градској болни ци под њ еним надзором , да ју је проф есор који м и је изврш ио прву операци ју виш е пута наговарао да м е некако усмрти, ш то је она категоричн о одби јала, и у прво ври јем е сам а је свуда иш ла за м ном , бо јећи се да ме н еко не убије, сам а м и је давала храну и пи ће! Д ругој операцији при суствовало је веом а много љ екара, међу њ им а и директор медиц инског И нсти тута, који је изјавио да је то небивали случају свјетској пракси .
И Л О Г
К ада сам изаш ла из болнице, одм ах сам п озвала онога свеш теника ком е сам се ругала и кога сам исм ијевала као паразита, али који је у суш тини би о истински слуга Господњ и. С ве сам м у испри чала, исповједила се и
’ .
- г Ј . И 1 Ј С Б с . П V. А р ; ‘ С . ОВ >1 М г а Н а У а . С в с Ш . с Н П К ' с V Мш V > К ) Г ј И ОДи 1} -
м отебан и освеш тао ју је. Д отад су у кући втадали са.мо нечистота, ,• анке. тхче, и ко ће да препри ча све ш та сам ја свеу њ о) радила. Д ругог дана посли је свог покајањ а отиш ла сам у рејон ски ком итет и вратила своју партијску књ иж ицу. Јер, пређаш њ а К лавдија, безбож ница и активи сткињ а, виш е није постојала, пош то је ум рла у четрдесетој години. П о ми лости Ц арице Н ебеске и С вевиш њ ега Бога ја сада одлазим у цркву и водим ж ивот који приличи хриш ћанки. И дем п о разним установам а и причам ш та м и се догодило, и Господ м и у свем у пом аже. П рим ам све који м и долазе и сваком е причам о томе ш та ми се десило. А сада савјетујем свим а који не би да доп адну м ука о којим а сам при чала - п о к а т е с е з а с в е с в о ј е г р и е х е и п о з н а т е о г а !
104
П
р
и чк о
а
нђ
р. л
им
П
а
во ? . П р и л ази л и су ближ е и свеједнако узвикивали: "А х, ах", чудили су се и један другога питали гдје је њ ена болест, од које је боло вала!?... П итали су и мене: "Боли ли те, К лава?" - "Н е", каж ем им ја. Ч удили су се а затим се увјерили да здраво одговарам. И почеш е да се ш але: "Ето, К лава, сада ћеш оздравити и удаћеш се..." А ја им велим : "Б рж е заврш авајте операцију!..." Т оком операци је три пута су м е питали: "К лавдија, не боли те?" - "Н е, ним ало", одговарала сам ја. Д руги при сутни љ екари а било и х је мн ого, иш ли су и трчкарали по оп ерацион ојсали, као ван себе, хватали се за главу, крш или руке, и били б лиједи као м ртваци!... Рекла сам и м : "То је Господ пројавио С воју М ило ст на м ени, да бих ж ивјела и другима говорила да над нам а постоји С ила С вевиш њ ега!" Затим сам рекла проф есору Н ејм арку И зраилу И сајевичу: "К ако сте м огли да погријеш ите? В и сте м и изврш или операцију?" О н м и је одговорио: "Ту греш ке ни је м огло да буде, код тебе је све би ло разједено р ако м ..." Тада сам га уп итала: "Ш та сада мислите?" О дговорио је: "П репоро дио те је Свевиш њ и!" Ја м у на то рекох: "А ко у то вјерујеш , крсти се, прим и вјеру Х ристову, у Ц ркви се венчај..." Јер, био је Јеврејин. О н јепо цр вењ ео од збуњ ености и б ио јеу страш ној недоум ици у погледу свега ш то се са мн ом догодило. Ја сам све видјела и чула, како су вратили натраг м оју дроб. К ада су направили посљ едњ и ш ав, главни љ екар В алентина В асиљ евна (која ме је тада оперисала) изиш ла је из операц ион е сале, сруш ила се на столиц у и - заридала. С ви су је престраш ено питали: "Ш та, је ли К лава ум рла?..." О на је одговорила: "Н е, није умрла. Зап репаш ћена сам тим е откуда јој толика снага... Н ије ни једном зајечала, зар и то оп ет није чудо? Т о јојје очигледн о Бог пом огао!" К асније м и је она још без страха говорил а, док сам леж ала у градској болни ци под њ еним надзором, да ју је проф есор који м и је изврш ио прву операци ју виш е пута наговарао да ме некако усм рти, ш то је она категорич но одбијала, и у пр во вријеме сам а је свуда иш ла за м ном , бо јећи се да ме неко не убије, сам а ми је давала храну и п иће! Д ругој оп ераци ји при суствовало је веом а много љ екара, међу њ им а и директор медиц инског И нсти тута, који је изјавио да је то небивал и случају свјетској пракси.
И Л О Г
К ада сам изаш ла из болнице, одм ах сам п озвала онога свеш теника ком е сам се ругала и кога сам исм ијевала као паразита, али који је у суш тини би о истински слуга Господњ и. С ве сам м у испри чала, исповједила се и
Р И 4 Е О А Н Т јЕ Л И М А
105
при честила С ветим Х ристовим Тајнама. С веш тени к је у мојој кући одслуж ио м олебан и освеш тао ју је. Д отад су у кући владали само нечистота, пи јанке, туче, и ко ће да преп рич а све ш та сам ја све у њ ојради ла. Д ругог дана посли је свог покајањ а отиш ла сам у рејон ски ком итет и вратила своју партијску књ иж ицу. Јер, пређаш њ а К лавдија, безбож ница и активи сткињ а, виш е није постојала, пош то је ум рла у четрдесетој години. П о м илости Ц арице Н ебеске и С вевиш њ ега Бога ја сада одлазим у цркву и водим ж ивот који приличи хриш ћанки. И дем по разним установам а и причам ш та м и се догодило, и Господ м и у свему пом аже. П рим ам све који м и долазе и сваком е причам о том е ш та м и се десило. А сада савјетујем свим а који не би да допадн у м ука о којим а сам при чала - о к а т е с е з а с в е с в о ј е г р и е х е и п о з н а т е о г а !
106
П
РИ Ч Е О
А Н Ђ ЕЛ И М А
П
Свети Нифонт о дв и ж н и к
ђ у еп и с к о п и м
р и ч е
О
А Н Т јЕ Л И М А
107
броје свети ангели, како би и м се они пр етвори ли у н ебеску плату у дан С уда. А још м у откри и како ангели чувари свеш тених храм ова бележ е ко је унутра уш ао и сваке вечери и звеш тавају ангеоске С иле које окруж ују небески Ж ртвеник. Т ада ангели н ебески са већом готовош ћу и радош ћу поју своје славословне п есм е, говорећи: "К олико је велика част за ове љ уде то ш то ни н оћу ни дањ у не престају да славе преблагога Бога, прем да ж иве у светскојсујети! П охи тајм о зато и м и да се спрем но по клон им о С весветој
С И
А
О
И Т ВЕ И П О С Т А
П рође доста дана. Једне ноћи, виде блаж ени у сну како се налази у
Т ројици , појући ЈојТ рисвету П есму!" П ош то је све то сазнао од С ветога Д уха, Н иф онт се старао да се моли неп рестано, сваки час хитајући у цркву.
некој велико ј, ускоји дугачкој кући. Н аједно м , док је стајао наједн ом крају, он види двојиц у црн их м уш караца свирепог изгледа како се бацају пре-
А Т О В А Њ Е С А С К В Е РН О С
О В Љ Е М
м а њ ему, са ж ељ ом да га убију. Д а би им измакао, он пр епаднут крену да трчи ка другом крају куће, док су га цр нц и јури ли. У трену тку када беху
И пак, лукави ђаво који п уни уста љ удска псовкама, даде све од себе
пру ж ил и руке да га зграбе, он стиж е до краја, нађе нека врата, отво ри их,
не би ли и на тајначин поразио Н иф онта. А Н иф онт се борио м олитвом да одагна страш но зло. Једном при ликом , чим је заспао, види он у сну светога П рвомученика Стеф ана. — Радујсе, слуго Б ож ији Н иф онте! — каж е м у он. — Д обар је ж ив от твој, једино ш то га прљ аш псовкама и срамн им речима. А ли обећавам ти,
сав ван себе улете ун утра и снаж но их залуп и за собом . Т ада он вид е да је уш ао у храм Б ож ији. О сетио се да је на безбедном . Заиста, гониоци се нису усудили да уђу унутра. О н одахну и ум ири се. М ало затим , он паж љ иво отвори врата и изађе напољ е. П рође доста далеко, када се они цр нц и, који су вребали п о угловим а куће, изненада појавиш е и пон ово почеш е да га гоне. Ч им их виде, Н иф онт пон ово појури, али овајп ут ка другом крају куће. И тамо нађе врата, која су овајп ут водила неком другом свеш теном храм у, поново му пруж ајући прибеж иш те. Ц рнц и, очајни, по ново се забиш е по угловим а. К ада м ало касније Н иф онт бојаж љ иво изађе и отуда, понови се исто оно од м алопре. То је сањ ао сваке ноћи читавих седам дана. И док је покуш авао да схвати значењ е тог сна, С вети Д ух м у тајно у ум у про говори и каза: — Н емогуће ти је да избегнеш зам ке демонске, ако не нађеш при беж иш те у светим храмовим а Бож ијим и ако се не бориш м олитвом и постом. О тада Н иф онт није избивао из цркве, а у Ц ариграфу беш е мн ого дивних храмова, предавш и се истоврем ено м олитви и посту. Затим га стаде м учити ова по м исао: "А да м ож да није бољ е да, ум есто ш то трчим у храм , седим на једном м есту и траж им м илост Бож ију?" Ч овекољ убиви Бог не одоцн и да м у пон ово открије да сваки пут када неко оде у цркву да би се пом олио, било дањ у било ноћу, њ егове кораке
дете моје, да ћу, уколико м уш ки п оведеш рат са дем оном сквернословљ а, ја ћу бити крајтебе, као твојпо м оћн ик и саборац. Н иф онт се пробуди и промрм љ а, уздиш ући: — Јао теби, бесплод на и нечи ста душ о! Ч ак и светитељ и м аре за твој ж алосни пад, док ти ж ивиш у страш ном немару. О н одм ах устаде, узе са собом свећу и п ође ка храм у светога Стеф ана. П ош то је упалио свећу пред иконом њ еговом , м олио се дуго у сузама, траж ећи њ егову пом оћ. О длазећи, он узе са пута један кам енчи ћ и стави га у уста, говорећи себи самом : — Једи камењ е, бестидн ич е, да не би псовао љ уде. Тај кам енчић стајао м у је у устим а м ного дана, спречавајући га да псује. А ко би се неки пу т заборавио, те изговорио пон еку псовку, он би отиш ао на страну и ударао се по устим а свом снагом , говорећи: — Н ечисти, н ико те досад н ије тако к азни о, зато си се и оси лио . С ада ћу те ја научи ти п амети! А ако би се догодило д а се разгневи н а некога човека и увр еди га, опет би отиш ао на усамљ ено м есто и био се по телу, говорећи:
108
П р
ч
н в н л им
— Р азвезаног ли језика! Н ије ли ти довољ но ш то ти се м исли како стигну по крећу н а гнев, него још и псујеш брата свога и отвараш зјап м рж њ е између себе и њ ега? Чекај сам о, сада ћу те ја научити кр отости и ћутањ у! Н ећеш ти мени да дивљ аш од гнева и да псујеш ... У з то, он себи п остави за епи тим ију да свакога дана сам себи удари по четрдесет ш амара. Т>аво се кидао од озлобљ ености, гледајући Н иф он та где тако беспош тедно ратује са њ им , те м у говораш е са лукавством: — Јадниче, зар да се не саж алиш на сопствено лиц е које је створено по лику Б ож ијем? К ако га то бијеш тако нем илосрдно? — См рдљ ивче, и овам о си дош ао да ми каж еш ш та да ради м са сами м собом? А х! Д а и ти имаш плот, па да м и допаднеш ш ака... Тада бих ти показао како Н иф он т себи угађа! Зар господ ари нем ају права да каж њ авају зле слуге? Заш то да и ја не казни м сопственога слугу? М ој слуга је м оје тело. П реступа закон и ја га каж њ авам! Л укави није знао ш та да му одговори и отиде. А ли пош то је само накратко уступио, а потом се вратио и започео суровији рат, и блаж ени Н иф онт постаде бепосш тедни ји прем а свом телу. М ахнито је сам ога себе био, док су се ш амари м нож или до сто и виш е свакога дана. Беш е то необичан п ризор: м ученик који страда и страш но се м учи, а без м учитељ а, без крвник а! О д свега ш то је себи учи нио, Н иф онт је дословно и скопнео. Н ајнре, лиц е му се пр еобразило од м ногих удараца и несносно га болело. М огао си да видиш ж ивога м ртваца где једва вуче ноге и често се без свести стропош тава на земљ у. А када би долазио себи, говори о је себи сам ом е: — А вајтеби, јадни Н иф онте! А ко ово мало не мож еш да подн есеш , како ли ћеш под нети вечни геенски огањ ? А ли не губи см елост! Јер ако се спољ а наш човек и распада, ипак се унутраш њ и обнављ а из дана у дан.1 Н а овом е месту навеш ћу неш то чудесно, ш то ми је сам он открио.1 2 И м али смо, видите, блиску духовну везу и зато м и н иш та није скривао. Ја сам често иш ао да га посетим . А када бисм о разм ењ ивали целив љ убави, н еко неизреци во благоухањ е које је избијало од њ еговога лица 12 Кор. 4,16. 2 О вде, као и на виш е места даљ е у тексту, у првом лицу говори састављ ач светитељ евог ж итија.
П риче
о
а н ц р
.л
и м а
109
обавијало м е је и опијало. Ш та беш е тајп реслатки м ирис дуго се нисам усуђи вао да га упитам . А ли једнога дана не одолех. — Господа ради —- рекох бојаж љ иво — неш то би х те п итао и м оли м те да ми не сакријеш истину. — П итај — одговори он — и ако треба да ти каж ем , сазнаћеш . И наче, нећу ти рећи. — Реци м и, заш то ти лиц е одаје такво благоухањ е? — Твоја вера даје ти да о сећаш тај м ири с. А ја знам да сам сав обичан смрад. Њ егово избегавањ е да м и одговори раж алостило м е је. А пош то сам настојао да сазнам ш та је пр ава истина, он м и каза: — Дајм и обећањ е да ни ком е нећеш откри ти, па ћу ти рећи. — О бећавам ти. — О нда слуш ај. У часовим а и скуш ењ а, када бијем себе самога, долази ангео, послан од Господа, са једном кадио ни цо м и не престаје да м е кади. А м ене благоухањ е небеско тога тамјана толико понесе, да не осећам бол, него м и се, напротив, наравн о, душ а силн о радује и весели због ангеоске посете и неизрецивога м иом ириса. То је оно ш то те обавија када ми се приближ иш . О стадох задивљ ен тим откривењ ем п реподобн ога оца и због тога чуда прославих човекољ убивога Бога.
А ТО В А Њ Е С А П
О Ћ
Л укави није губио врем е. К роз неколико дана, он се поново баци на Н иф онта, распаљ ујући и драж ећи га овај пут блудним пом ислим а. А ли преподоб ни, увиђајући да је у питањ у дем онски рат, само је понављ ао: — О пет и сто, јадни Н иф онте! С ве исп очетка... И од тога дана он п оче да једе само сув хлеб, изузев суботом и неделл м . Затим би по чи таву седм иц у јео сам о воће. П осле тога јео би тек сваки други дан. П онеки п ут гладовао би и по н едељ у дана, не пи јући чак ни воду. Н а тај начин он је сурово кротио и см ири вао своју плот. И м ао би оби чајда овако говори: —- Реци м о да н еки ч овек п ости четрдесет дана. Н еки д руги, опет, једе редовно целе седми це, али уопш те не пије воду. Е, тајдруги чин и строж и под виг од прво га, јер ко једе, а не пије воду, страш но се м учи и распаљ ује пећ у својо) утроб и. А оном е ко пости и на хлебу и на води б орб а је лакш а. Зато се такав и не мож е поредити са оним другим .
110
П
р и ч е о а н ђ е л и м
П
а
Н еки пут, иако би горео од ж еђи, блаж ени би пож елео да се подсмехне ђаволу. Т ада би усуо воду у чаш у и рекао: — О , како је лепа и свеж а вода коју ћем о сада по пи ти, д уш о м оја! А чим 6и језиком дотакао чаш у, воду би сместа просуо на земљ у! Л укави ђаво, см ућен дом иш љ атом борбенош ћу преподобнога оца, удаљ авао би се, реж ући:
р и ч е
о
а н ђ е л и м а
1 11
Једном тако, док је спавао, Н иф онт виде како се наш ао на неком великом пољ у, а њ егови тајни делови беху пуни смрдљ иве нечисти која му је силно сметала. А уз то му је и неиздрж љ иви см рад допи рао до лица и изазивао м у гађењ е. Н ије знао ш та да ради. Д ок је тако тамо збуњ ен стајао, изненада м у при ђе неки у бело одевен млади ћ и каза му:
— А х, Н иф онте! С ву м и је м оћ слом ила благодат Р аспетога и см иц алице м оје обеснаж ила је бож анствена сила коју но сиш у себи!
— П ођи са м ном . Н иф онт крену за њ им , придрж авајући једном руком см рдљ иви терет
И поред свих по раза, свезлобни није одустајао. П оново се наоруж ао
- толика му беш е тежина. Д ођош е до неког језера пун ог блата. Т ада се ангео окрете и рече Н и-
плотским искуш ењ им а и рин уо на светитељ а у часу док је тајспавао. Н адраж ио га је у сну и дао м у да у сну види како греш и са неким м ладићем ! Н иф онт се пробуди и скочи на ноге. С хвативш и одм ах да је у питањ у било искуш ењ е, он крену да виче: — Јао спавалиц и Н иф онту! Ш та ћем о сад? Н иш та друго до о нога "ле-
фонту: — И спразни овде све ш то носи ш у својим тајни м м естим а. О вајто учин и и см еста осети олакш ањ е. С м рдљ иви терет спаде са њ ега, а он истовремено осети као да су скупа са њ им иш чупани и тајни удо ви њ е-
кару, исцели сам себе".3
гови и да су и они са теретом пали у оно језеро. О д уж аснога бола, Н иф онт
О н у ум у одм ери теж ину греха који као да је почи ни о у сну и донесе одлуку:
се пробуди. У м еђуврем ену ангео му рече:
И стога часа, дохвати се он н еке кратке палиц е и поче ди вљ ачки да се
— М ир ти, вели ки Н иф онте! И иш чезну. Тек тада блаж ени схвати да га је то по сетио ангео Господњ и, те про-
бије по ногам а. Т олико их је ударао, да му о не касније још доста врем ена беху потпуно модре.
слави С веблагога. О д тога догађаја и убудуће, како је сам говорио, д ух блуда над њ им
К ада се већ исц рпео од ударањ а, он се обрати Богу и стаде да М у се
није виш е им ао ни какву власт. А и када би ратовао са њ им , увек би из
— С ада ћеш , ум есто н асладе, да окуш аш горки бол!
са уздасим а м оли, говорећи: — См илуј се, Господе, на м ене
окрш аја излазио к ао јачи, говорећи м у: — Ч екај само, лукавче, знам ја у ш та м е гураш : да пож елим ж ену и
К оји теш ко сагреш их.
да згреш им са њ ом . А ли ш та је ж ена? П лот која носи одећу. П лот која
О прости ми, блудном,
заврш ава у гробу, где трули и смрди . И сам а плот ш та им а? К рв, м аст и
С рам ном и оскврњ еном
ж иле. А и зм еђу њ их је утроба, пуна злосм радне нечисти... К акву насладу
И поведи м е на пут заповести С војих,
да човек тамо нађе? П сино бесрамна! Т и једеш нечист! Зар ме наводиш
За којим толико заж удех.4
да то пож елим ? П а све је то трулеж и несносни смрад. К ако онда то да
И пак, он н астави да са мук ом ратује проти в духа блуда који не
куш ам? Г уби се од мене, душ е нечисти!
оступаш е. П онеки пут био би прим оран да тело удара и камењ ем! Е то са коликом се јарош ћу он борио са изазовим а разврата. Ч итавих четрнаест година водио је Н иф онт страш ну бо рбу са плоћу. А затим га већ сам Бог избави од тога куш ањ а и прекид е рат. Ево како је то било. 3Л к. 4, 23. 4 П с. 118,35.
ТЈаво би се смео од м удрости Н иф онтове и са страхом би се покупио. А када би га видео где посрамљ ен одлази, Н иф онт би стајао и са подсмехом м у добаци вао, ругајући се њ еговојслабости. А ли ни поред свега тога, лукави светитељ а не остављ аш е на миру. И знова и изнова бацао се на њ ега, сваки пут са новом смиц алицом и замком . Једнога дана, док је седео безбри ж но , али бдијући, об рати се Н иф он т Богу и упита Га:
112
П
П ри ч е о
Р И Ч Е О А Н 1, Е Л И М А
а н ђ е л и м а
113
— Господе, је ли ђаво сасвим отиш ао од м ене? А ли п ре него ш то је и изговори о то до краја, угледа м ало даљ е од (П
своје келије, на некаквојгом или нечи сти, склупч аног црн ог пса.
. 3, 34)
"Д а овај пас није демон?", пом исли он , несвесно по казујући п рстом на њ ега. О нај се истога часа баци и крену да киди ш е на светитељ а као да ће
И гле! И зненада Д ух Бож ији поп ут муњ е заблиста пред њ им , преплављ ујући м у срце весељ ем и великом радош ћу.
да га растргне. А ли како приђе ближ е Н иф онту, укип и се.
— Н иф онте, Н иф он те — рече м у. — Ја ћу ти дати силу и власт про тив нечистих духова. А ли при пази сам о на то да увек останеш смир ен.
— М ене траж иш ? — уп ита га љ удским гласом. — Е во м е, дакле, ту
Јер колико волим сми рене, толико се одвраћам од гордих. А ко хоћеш ,
сам ! А ли светитељ дуну у њ ега и учин и да нестане. Д руги пут, опет, док је седећи спавао уједно јстасиди у ц ркви , дође м у ђаво, по пе м у се на ноге и поче да га дрм уса. Н иф онт се одм ах пробуди и покуш а да устане али не м огаш е. К ао да је био везан. И он схвати ш та се догодило. Л укави је пон ово учи ни о своје "чудо"! О н га пљ уну п раво у лице и осуди га: — О , неп опр ављ иви непр ијатељ у Бо ж ији! Т олико си по страдао од Господа м ога И суса Х риста и још се ни си опам етио? Тада успе да мало п ом ери десну ногу. П одиж е је са напором и, учин ивш и п окрет као да је ш утнуо сатану, рече му: — Н ека те Б ог, лукавче, сасвим погуби! Ш то се м ене тиче, ја се не бојим твојих срам ни х напада. И сместа устаде и пом оли се: — Господе Бож е м ој, Ти К оји си све прем удро устројио, Ти К оји си С војом бескрајном силом П редвојио н ебо и украсио зем љ у, Ти К оји држ иш сву твар у ш аци С војој, Д ај м и власт против лукавих дем она, К ако бих се удостојио да их скрш им , С наж ен Д ухом Твојим светим . Руку п оди гнутих ка небу, слуга Бож ији н астави још дуго да се моли...
дакле, да те волим , најпре ти ваљ а имати смирењ е. А ли да им аш на ум у и ово: никада се не закуни, н иком е се не подсмехни, лаж не превали п реко језика. Н икад се нем ој разгневити нити осудити човека, па макар он и сагреш ио. П ази се, јер теш ка је казна за све то. Н е уподоб љ авај се, дакле, греш ници м а. С тупаћеш , свакако, изм еђу замки ђаволових. А ли пам ет у главу да се не уловиш у неку од њ их ... Д рж и се! Ја сам са тобом! К ако му то каза, Д ух С вети и зведе преподобн ога оца у иступљ ењ е. 14 Н иф онт тада виде неки дугачки друм који је водио ка истоку. Ч ували су га некакви љ уди, гром адни и црни поп ут Етиопљ ана, теш ко наоруж ани и са копљ им а у рукам а. Н а почетку друма тискало се мн ош тво љ уди који су хтели да пођу даљ е, али су се бојали страш ни х чувара. У том м нош тву наш ао се, дакле, и Н иф онт. И он је гледао да прође, али ни је знао како. Д ок су сви тако збуњ ено стајали, м еђу њ им а се појави неки м уж , сав одевен у бело, и гласно им каза: — К акав вас је то кукави члук све спопао? — Бојим о се Е тиопљ ана — одговориш е му. О н се тада обрати Н иф онту. — А ти? Заш то не по лазиш ? — И ја се бојим ... — Јеси ли се када пом олио да ти се да см ирењ е? — уп ита га ангео изненада. — А ли ... ја га стално и траж им од Б ога свога! — Е, па, дакле, О н ти га је и по слао! П огледај ш та ће се до годи ти... И ш та је Н иф онт им ао да види! Једним хитрим покретом ангео као да м у расече груди. И там о, пред свима, извади м у срце, баци га на земљ у и на њ егово м есто стави неко друго и другачије. А затим м у каза: — Х ајде сада, по ђи овим путем. Ц рнц и ће те ом етати у пр оласку, али ни један те ни пр стом неће дотаћи.
114
II
ри
ч
е
о
а
н в
е л
и
м
П
а
Тада и остали почеш е да преклињ у ангела: — М олим о те, у чин и и нам а и сто то, како бисм о м огли слоб одн о да
рн
чн
о
а
н т, н л и м а
11 5
— Заиста — по нављ ао је Н иф он т, сав ван себе — чо век не м ож е осетити већу сладост од оне коју пруж а м иом ири с С ветога Д уха. Д а, он
прођемо овим путем !
превазилази сваки уж итак, сваку радост. А х, кад бих заувек м огао уж ивати
— Затраж ите и ви то, са мо литвом и п остом, од Бога и свакако ће вам дати. Н е затраж ите ли, нећете ни д обити. А не добијете ли, нећете м оћи
Vњ ему! Н е бих виш е ж елео радости овога света!
да прођете овим путем - једини м који води у ж ивот! О вај кога сте видели при м ио је срце скруш ено и см ирен о,5јер гаје м ного годин а траж ио од Б ога. А тек га се сада уд остојио ... П огледајте сам о како ступа! С ви погледаш е ка Н иф онту и видеш е га где без препрека иде оним путем . С тиж е до прве страж е, где стајаху два Е тиопљ анина. К ако им се прибли ж и, они на њ ега тргош е мачеве, подигош е их да га ударе, али и м се у том часу руке укочиш е! Н иф онт слободно настави даљ е. Н а исти начин он прође и другу страж у, п а трећу и четврту и све остале. К оначно, стиж е он на неко м есто где су се утврдил е читаве чете Етиопљ ана који се одм ах баци ш е да га нападну. А ли, гле, и они се одузеш е, прем да их беш е толико да су закрчили све, те Н иф онт ни је м огао да прође. Д а би се, дакле, пр оби о, он неке поче да гура, а друге да гази, вичућ и: — Ко је овде довео ове гнусавце да нам заграђују п ролаз у ж ивот? И док су га остали љ уди са дивљ ењ ем посматрали, он лако п рође целим путем и стиж е до њ еговога краја. К ада се блаж ени м ало поврати од виђ ењ а, стаде се питати ш та је све то значило. Т ада га С вети Д ух, К оји још беш е са њ им , обавести: — Х оћеш ли об јаш њ ењ е тога ш то си видео? Д обр о п ази: п ут којим си
К А К О Т РЕ БА
Ћ
Н А Ц Р К ВЕ Н А С А Б РА Њ
Тога дана препо добн и Н иф онт дао м и је и друге савете: — Д обро пази, када се налазиш у црк ви са другим хри ш ћани м а, да се не см ејеш , да не разговараш , да не оцењ ујеш друге и да не појеш сујетно и китњ асто из човекоугодни ш тва. — А ли зар је грех чин ити све то ш то си по м енуо? — нам ерно га упи тах, не бих ли га навео да ми виш е каж е. — П ослуш ај, дете моје. И знад љ уди који стоје у цр кви налази се мн ого виш е ангела, који неви дљ иво п оју заједно са њ им а. И ако неко из црквенога сабрањ а почне да се ш али, или да оговара или да расправљ а о ж итејским стварим а, ангели који га посм атрају остављ ају песмоп ој и поч ињ у да поју тугованке због њ еговога пада, говорећи: ”А х, како је пала у ро пство греха душ а овога човека који стоји у цр кви толи ко нем арно, без страха Б ож ијега, без стида, без пош товањ а! Бог се сагнуо са небеса да чује м оли тву см ерну и речи м олитвене, а уместо тога слуш а ш але и оговарањ а." Њ егове речи м е препадош е. О тада, ако би ми се неки пут ом акла у цркви по нека празна реч, сетио би х се тога и срам ио се од ангела Бож ијих.
пош ао је уски и тесни пут.6Е тиопљ ани су лукави дем они који све чине да ом ету оне који би да прођу. Т еби се сада већ јасно откри ло да тим путем нико не мож е проћи, ако најпре од М ене не затраж и да му дам срце см ирено
Г Н У С О Б А Р А ЗВ Р А Т А
и скруш ено. Ти си га затраж ио и добио си га. О дсад надаљ е нећеш се бојати
О длазећи отуда, прођосм о крајнекога блудилиш та. Н а њ еговом пра-
страха ноћ но га и стреле која лети дањ у, од ствари која у там и п рох оди , јер В иш њ ега си полож ио за прибеж иш те себи.7 И пак, пам ет у главу! В елико
дословно очајно. Ч ас 6и п рекрио лиц е длановим а и бризнуо у плач, час 6и
ће се искуш ењ е подићи против тебе. А ли нећеш бити побеђен, јер Ја сам са тобом . То Д ух Бож ији рече и прекину виђењ е. Н екакво неизрециво благоухањ е које је пратило Њ егово при суство још увек је обавијало светитељ а. 5 П с. 50,19. 6 Уп. М т.7, 13-14. 7 Пс. 90,5-6,9.
гу седео је неки леп м ладић , п лем енитога лика. И згледао је веом а утучено, сагињ ао главу на груди и болн о уздисао. Ч ас би по дигао руке ка небу и у сузам а се м олио , час би се налактио и п огрузио у очајни чко ћу тањ е. Гледајући га таквога, светитељ се толико саж али на њ ега, да и сам поче да плаче. А затим обри са очи, приђе м у и упи та га са отачком љ убављ у: — За им е Бога, брате! Ш та ти се догодило? Заш то седиш овде, пред овим брлогом , плачући тако горко? Реци м и, м олим те, хоћу да знам , јер твоје јадик овањ е раздире м и срце.
116
П
р и ч е
о
П
а н ђ е л и м а
— Ја сам, часни Н иф онте, ан гео Бо ж ији — одговори м у м ладић . — И
р и ч е о а н ђ
е л и м
а
117
— П рљ авији грех од њ ега не п остоји — рекао је. — А ли ако р азвра-
као ш то сви хриш ћани у часу крш тењ а добијају по ангела који и м чува
тан ч овек пож ели да се покаје, Бог га при м а спрем ни је и топли је него све
ж ивот, тако сам и ја одређен од Б ога да чувам једнога човека. А ли он м е је
греш ни ке. Јер О н зна коли ко је силн а та страст, будући да се она храни
ојадио, јер се ваљ а у безакоњ им а. Е но га, и сад је овде у овој јазби ни и гре-
човековим природн им родним поривом , а уз то још демон и на њ у подсти-
ш и са неком блудницо м . И како да не плачем, гледајући тајпад? К ако да не
чу различи тим искуш ењ им а. Ко њ у ж ели да победи, успеће у томе сам о
зарид ам н ад образом Б ож ијим који је пао и погрузио се у такву таму?
ако учин и подвиг, лиш ивш и се сна и хране.
— А заш то га н е посаветујеш да н апусти тај уж асни грех? — упи та га Н иф онт. — Н е м огу да м у при ђем . О ткако је п очео да греш и, по стао је слуга демоним а и ја никакву власт немам над њ им .
И како см о ходали, он додаде: — Једном сам срео н еког човека који је иш ао ш ир оки м пу тем греха. II гле! О твориш е се очи м оје душ е и ја видех тридесетак дем она како праве пом етњ у око њ ега. Н еки су м у зучали поп ут мува око лица, други
— Доб ро, како нем аш власт? Зар ти га није Бог поверио.
су му зујали п опут ком араца у уш им а, док су му тројиц а везала уж е око
— П ослуш ај м е, слуго Б ож ији. Бог је створи о човека само власним и
врата, ногу и појаса и грубо га вукла на све стране. П ред тим ж алосним
доп устио м у је да слобод но п ође путем који м у се доп ада. П оказао м у је
при зором , м ени се очи испун иш е сузам а. "Ко ли су та тројиц а који вуку
узани пут, а показао м у је и ш иро ки. И рекао м у је: У зан је и теж ак пут
човека конопци м а?", пом ислих. И откри м и се да је један био дем он блуда,
који води у ж ивот.8Ш ирок је и простран пут који води у пропаст.9П ош то га је, дакле, наоруж ао бож анственим законом С војим и поу кам а светите-
други прељ убочин ства, а трећи муж елож ниш тва. О ни који су м у зујали као ком арци у уш им а покуш авали су да га гурну у очајањ е. А они који су
љ а Својих, пустио га је да ходи како м у вољ а, са савеш ћу као водичем , при чем у га је, разум е се, најпр е упозори о н а то ш та се налази н а крају
зучали као м уве око лица чинили су га неосетљ ивим и бесрамн им . То ми је Господ објавио. Т ек тада пр им етих да га је њ егов ан гео пр атио и здалека,
свакога од тих п утева - један даје м ало пр ивр ем ене насладе, али води у
држ ећи у руци н еш то као танак ш тап на чијем се крају налазио чудесно
вечне м уке, док други нуди м ало приврем енога напор а, али доно си вечно
леп љ иљ ан. Х одао је пом рачен, утучен, очајан, гледајући тога човека како
спокојство. Д акле, какав савет м огу ја да дам човеку којега м и Бог по вери
се налази у устим а ада, потчињ ен оном тројцу об ож авањ а плоти. Тада
на чувањ е? Сам Господ наш И сус Х ристос, сопственим устим а, ум удрује
и ја подигох руке ка небу, у ж ељ и да изговори м м акар м алу мо литву за
и м оли и п оучава све љ уде да се клоне нечистих дела. А ли он и који пазе
њ ега. А ли лукави дем они истога се часа бациш е на мене као комарци и
на речи Њ егове и прим ењ ују их тако су малаобројни!
почеш е да м е уједају по рукам а, м ислећи да ће ме тако ом ести у м олитви
— А ли заш то свако м ало по диж еш руке ка небу и уздиш еш ? — упи та светитељ ангела.
за њ ихову ж ртву.
— В идео сам око њ ега дем оне - једне да певају, друге да свирају у струне, н еке да м у се злурад о смеју. С рце м и се разди рало док сам гледао те гнусобе како м у се подсмевају. Зато сам и м олио Бо га да избави створењ е С воје од подсм еха м рачни х сила, а уз то и да м е удостоји да се обрадујем њ еговом покајањ у и повратку, м акар један дан пре него ш то оде из овога ж ивота, како бих М у предао душ у њ егову без мрљ е и чисту.
С а страхом и трепетом саслуш ао сам ову при чу светитељ еву. Заиста, ни када раније нисам би о чуо ниш та тако потресно.
Ч Једном при ликом , док је пролазио крајнеке куће, препод обни отац је видео кр оз отворен п розор дом аћин а како седи за трп езом и обедује са сво-
То ангео рече и неста нам с очију.
јом ж еном и децом . И згледали су врло сиром аш ни , али он опази како крај
Д ок см о и м и одлазили, светитељ нађе прили ку да м и каж е неш то о
свакога члана по род иц е стоји п о један леп, у бело одевен, м ладић.
страсти и греху блуда. 8М т. 7,14. “М т.7,13.
— Ш та ли је сад ово? — упита се у себи изнен ађени светитељ . — О ви љ уди који седе су сиромаш ни. М а ш та сиромаш ни? Јад и беда. А ови који стоје, њ ихови служ итељ и, н осе блиставу одећу!
118
II р и ч е о
а
н ч; е
II ри ч
л и м а
Н едоум ицу м у разреш и Г оспод, објаснивш и м у необични п ризор: ти м ладићи беху ангели. Њ их Б ог ш аљ е да стоје крајхриш ћана у време обеда. А ко, док једу, хриш ћани воде корисне и скруш ене разговоре, ангели се радују и веселе са њ им а. А ако ли се за трпезом чују срамн е речи или осуђивањ е, см еста, као ш то дим одгони пчеле, тако и зла беседа одагна ангеле Бож ије. И чим оду свети ангели, долази један м рачни дем он м еђу брбљ иве и сквернословне сатрпезнике, сејући око њ их дим и см рад. О д речи, дакле, и од разговора хриш ћана за трпезом зависи и при суство било ангела светлости, б ило духо ва там е.
А
Т О С В ЕТ
И П РА В Е Д Н И К
— Реци м и, оче, мол им те, још неш то: заш то већина љ уди м рзи праведнике? Заш то их презиру? Заш то су саблажњ ени њ им а? И заш то, са друге стране, им а м ало оних који их пош тују? — П раведни ци м а м ного кор исти, д ете м оје, љ удски пр езир. Њ им а он при лич и, р екао бих, као ш то небу при лич е звезде. Ја сам чак вид ео једног врло г човека који је заради о п едесет венац а за један дан од туђег злословљењ а. — А на који н ачин их је освојио? — упи та брат у недоум иц и. — П ослуш ај: тајчовек ж ивео је у В уколи. Би о је знам ени т и достојан пош товањ а. У чин иојем ного доброг љ удима међу којим ајеж ивео и свеих је волео као ангеле Бож ије. А њ их и пак преласти лукави и они почеш е да осећају непри јазан п рем а свом д оброч ини тељ у као да је он зликовац. Н еки су говорил и да је под м укао, други да је развратан, трећи да је лоп ов, а четврти да је јеретик! В идиш , ђаво им а обичајда свете л>уде оцрњ ује устим а греш ни х љ уди. А ли човек о којем говорим , слуш ајући те клевете, искрено се радовао и благодарио је Богу. Тосподе", говораш е, "покаж и м ило ст С воју они м а који м е мрзе, који м е клевећу и оцрњ ују. Н ека нико од м о]е браће не претрпи какво зло због м ене греш нога, ни у овом ж ивоту, н ити у следећем, него сатри лукаве дем оне који их подигош е против м ене и учини да они нестану. М олим Те, Бож е мој, као ш то се ниси одвратио од мене сквернога, колико год пута да сам сагреш ио и п ритекао Т воме м илосрђу траж ећи опрош тај, тако се ни сада немој одвратити од њ их који оп туж иш е непотребног слугу Твога. Н апротив, освеш тајих м илош ћу С војом и покријих благош ћу Својом ." Тако се м олио, л.уб љ ени брате, тајп раведни к за оне који су га м рзели и зло о њ ему говорили! И погледајкакво се чудо догодило: коли ко год пута
е
о
а
нђ
е л
им
а
119
да је он сили о себе и м оли о се за своје непри јатељ е, толи ко п ута би си лазио ангео Господњи и полагао м у на главу небески венац, украш ен ди јамантим а. То сам он , наравн о, н ије осећао, јер га је Бог овенчавао н евид љ ив о... Зато, чедо моје, добри Бог често дозвољ ава да се врли љ уди злослове и пон иж авају, како 6и тако ум но ж ил и своје венце и н аграде и небеску плату своју.
П Л А
А ЗА М И Л О С Т И Њ
— У врем е епи скопа јерусалим ског К ир ијака10ж ивео је један врло благочастив и м илостив човек, по им ену Созонт. П ролазећи једном при ликом главном градском улиц ом , виде он некога сиром аха који беш е готово наг и дрхташ е од хладноће. Тога човека толико душ а заболе за њ им , да он скиде својогртач и обуче сиро м аха. К ада се вратио кући , већ се см ркло и он леж е да спава. Ч им га обузе сан, он ви де у сну да се обрео у неком чудесном врту, окупаном светлош ћу. В рт беш е пун прекрасног м ири сног цвећа, руж а, љ иљ ана и небројеног другог, као и сваковрсно г дрвећа, толико отеж алог под чудесним п лодовим а, да м у се грањ е повијало ка земљ и. П осред њ их безбројне птиц е певале су са небеском сладош ћу, неп рестано сједињ ујући своје славословне песме са благим ш уш тањ ем лиш ћа. Тајврт заиста се не да описати. И док је тако С озонт, сав ван себе, по см атрао тајпри зор, појави се пред њ им неки непознати м ладић и рече му: "Х ајде са м ном ". О н п ође за њ им и убрзо стигош е до неке, од злата исковане ограде. С озонт баци п оглед иза њ е и виде двориш те и чудесну палату. Д ок јојсе диви о и са заним ањ ем је разгледао, и з њ е кренуш е да излазе ш еснаесторица кри латих м уж ева, сијајући поп ут сунц а и одво јени у четири четворке. С вака четворка но сила је на рам еним а по један златан ковчег. О ни прођош е бодрим кораком ка м есту где је стајао С озонг. Ч им су се при ближ или златној огради, наспрам њ ега, они стадош е, скинуш е ковчеге са рам ена и спустиш е их на земљ у. И згледало је као да чекају некога виш ег од себе. И , заиста, м ало по том види С озонт једног прекр асног човека како и злази и з палате и упућује се прем а ангелим а. "О творите ковчеге", заповеди им он, "и покаж ите овом човеку ш та чувам за њ ега, због огртача који м и је м алочас даровао п реко он ога сиром аха." О ни одм ах отвориш е један златни ковчег и почеш е да из њ ега ваде царске огртаче и хаљ ине, н еке сасвим беле, неке везене, бли ставе и пр едрагоцене. 10С вети свеш теном учени к К ири јак, епископ јерусалим ски, који је објавио Ч асни крст у време свете Јелене, постр адао је заједно са м ајком својом А ном 363. годин е, на личну заповест Јулијана О дступника. Њ ихов спом ен слави се 28. октобра.
120
П
РИ Ч Е О А Н Ђ ЕЛ И М А
П
р и ч е
о
а н ђ е л и м
а
121
П ростреш е га пред њ им . "С озонте, допадају ли ти се?", упиташ е га. "Н исам
— П рестани виш е, н ечиста и ди вљ а зверино , да д оди јаваш створењ у
достојан ни сенку њ ихову да видим ", одговори и м он, сав обн евидео од то-
Бож ијем! Ш та ћеш ти добити, ж алосна бесино, ако - далеко било! - њ егова душ а погине?
га сјаја. А ли ангели наставиш е да му п оказују бли ставе, раскош не и златом проткане царске хаљ ине, све док њ ихов бројне достиж е преко хиљ аду. П о-
— Рећи ћу ти — одговори м у ђаво. — Н ећу до би ти, наравн о, ни ш та.
ш то м у је објавио тако ж иво пи сно да ће за један огртач који је дао при м ити
А ли хтео ја то или не, нуж да ме гони да стално ратујем са хриш ћаним а.
м ногоструко и наследити вечни ж ивот, Г осподар ангела м у каза: "У веравам
И м ам о и м и, видиш , своје господаре који нас прате и проверавају да ли
те, С озонте, да сам сва ова блага пр ип рем ио за тебе, јер када си М е видео
радим о својп осао, односно да ли ратујем о дан и ноћ или м ож да накратко
нагога, см иловао си се и обукао М е. И ди сада и настави да чин иш исто, како
застанем о. И тада јао дем ону кога господ ари у хвате да седи, јер га ш ибају
бих и Ја исто чини о: када ти дајеш неком сиром аху одећу, ја ти и х спрем ам
дивљ ачки, м уче га неми лосрдно и далеко га изгоне. Треба да знаш да и
стотину." П ун радости и трепета, С озонт упита: 'Т осподе мој, хтео бих да
м и и м амо м еђу собом немарне, лењ иве и тром е, као и ви. Д акле, страх од
знам да ли исто то чиниш свим а који су ми лосрдни прем а сиромасим а? Да
казне нас гони да вас никада не остављ амо на м иру!
ли им спремаш стострука блага и вечни ж ивот?" О н м у одговори: "С вако
— Б езум ни че! Д обро, зар не знаш да те очекује о гањ за толике твоје
ко је оставио дом , или њ иве, или б огатство, или славу, или оц а, или м ајку,
грехе? Заш то се онда не уразум иш ? Заш то не одеш да плачеш због неизбе-
или браћу, или сестре, или ж ене, или децу или ш та од земаљ ског, стростру-
ж ног м учењ а које ти је припремљ ено?
ко ће прим ити и ж ивот вечни наследити.11 Н емој се, зато, ни када покајати
Н а то демон н ије знао ш та да одговори. П осрам љ ен, он одједном иш чезе.
због неког свог м илосрђа. И немојда пони ж аваш сиромаха ком си неш то дао. Јер тада ћеш , ум есто плате, пр етрпети два пу та већу ш тету: и пл ату
Тога часа пролаж аш е туда и неки м онах. Беш е мл ад, светлога и анге-
ћеш изгубити, и на будућем С уду бићеш осуђен." У том часу, С озонт се про-
лооб разног лика. К ада га преподобни угледа, он п рим ети како из њ егових
буди, сав у чуду и задивљ ен они м ш то је видео. О н скочи са кревета - јер
уста излазе плам енови и ди ж у се у небо - толико огњ ена беш е њ егова
није им ао виш е никакве вољ е за сном - те узе и други својогртач и отиде
м олитва! П ратио га је поп ут огњ енога стуба један ан гео који м у је чувао
да га поклони н еком другом сиромаху. А чим се вратио н азад, касно н оћу,
душ у и тело. М ачем у руци разгонио је дем оне који су се врзм али око тог
и легао п он ово да спава, и м ао је исто виђењ е! Т ако је ујутру разделио све
доброг м онаха, п ретећи м у и покуш авајући да га заплаш е.
своје им ањ е сиротињ и, одрекао се свега и постао м онах подвиж ни к, испу-
П реподобни са дивљ ењем промрм љ а:
њ ен врлинама. С ве то имајн а ум у, дете м оје, те чини по м ери својих м оћи и ти исто — по саветова светитељ свога посетиоца. — Т ако ћеш на небу
— Заиста, диван је Бог у светим а С војим ; Бог И зраиљ ев сам даје силу и укрепљ ењ е слугама С војим . Б лагословен Б ог!12
уризничити стоструко благо.
Д Е
О Н О Т К Р
В А
Једном при ликом , док је ходао путем, п реподобни отац се приближ и неком човеку који је иш ао пред њ им . И ш та је им ао да види! Један црн и, од-
К А З
А ЗА С РЕ Б О Љ У Б Љ
Једне суботе оде Н иф он т на вечерњ е у цр кву светога А настасија. Т оком служ бе, он наједном угледа П ресвету Б огороди цу која дође и стаде посред народа. И за њ е појавиш е се Б ож анствени апостоли и још
вратни демон пратио гаје изблиза и убацивао м у скверне пом исли. А ли пут-
неколико светитељ а. М ало потом, он а поче да пролази испред сваког хри-
ник, човек благочестив и духован, испитивао је са паж њ ом и расуђивањ ем своје пом исли и зато се сваки час окретао и пљ увао ђавола, руж ећи га.
ш ћанина и да испитује њ егово духовно стањ е. В еликим бројем њ их чини ла
Н а тај при зор светитељ се разгневи. О н уп ери љ утити поглед у де-
бор е за своје спасењ е. Д ругим а се, опет, разочарал а, јер занем арују своју
се задовољ но м и беш е радосна, јер је утврди ла да се они са м ного напо ра
мона и викну му: " У п . М т . 1 9, 29 .
12
У п. П с. 67, 36.
122
П
ри ч
е
о
а н
р. л
и
душ у. П ред њ им а је стајала дуж е, са тугом је одм ахивала главом , под изала главу ка своме С ину и у сузам а Гап реклињ ала да их пом илује. С а много страха и дивљ ењ а пратио је Н иф онт кретањ е П ресвете по храм у и са дубоким ганућем уверио се да В ладичица ни када не остављ а хриш ћане, него се непрестано стара за праведне и греш не, чезнући за њ иховим спасењ ем . П ош то прође све, Богородиц анајзад виде крајврата некогауш копљ еника. С иром аси м у прилаж аху да м у траж е помоћ, али он им ниш та не даваш е. С агну се тада П ресвета њ еговом ангелу чувару и п ита га: — Реци м и, Е ф теиле, им а ли овајч овек м ного злата код куће? — И м а, В ладичи це, јер је среброљ уби в и свет 6и окрен уо за један об ол. 13С воје слуге дивљ ачки туче и остављ а их гладни м а, а уз то их гони да му н апорно раде. — А са којим изговором он не даје м ило стињ у сиро тињ и? — Д олази, П ресвета м оја, ђаво и каж е м у: "О старићеш , разболећеш се и паш ћеш у постељ у. Н емој да дајеш ни ш та од свога богатства, јер када будеш страдао у оскудици , горко ћеш се кајати и говорићеш : 'Ш та м и би да све поделим сиротињ и?' А ли тада ће бити прекасно." То дош аптава, В ладичиц е моја, бесрам на варали ца ђаво. А он у то верује и не показује ни какво састрадавањ е са потребама сиром аш них. — Е, ако је тако, догоди ће м у се оно у ш та верује —•рече строго Б огороди ца. — И нека се после не љ ути н а свеблагога Бога, него на себе самога. Јер Бог није куш ач злом и С ам не искуш ава никога, него свакога куш а сопствена ж ељ а,14јер не п ази, него верује савету ђаволовом . И то рекавш и, Б огородица нестаде заједно са апостолим а и другим светитељ им а. У ш копљ еник се кроз неколико дана теш ко разболе и п аде у постељ у, како је и поверовао да му се м ож е десити. Б олест м у беш е болна и неисцелива. С ве своје злато по трош ио је на лекаре, али п обољ ш ањ а није видео, него м у се, напротив, стањ е још и погорш ало и болови м у постали н есносни. Т ако се м учи о неко врем е, док се није истопи о, угасио и нестао као дим . У м ро је и телом и душ ом . Т ако се испу ни ло и он о ш то је записано : "Гле човека који не стави Бога за по м оћн ика себи, него се пон ада на м нош тво богатства својега и оси ли се у сујети сво јој".15 13 С тарохеленски и византијски новч ић н езнатне вредности. 14 ]к. 1, 13-14. 15 П с. 51,9.
П ри ч н о
а
а н ђ е л и м
а
123
К асније, после см рти уш копљ еникове, свети Н иф онт испри ча тајдогађајн еким својим посетиоци м а и посаветова их: — П азим о и м и, браћо, да н ас сатана не исмеје. Н е буд им о строги и неми лосрдни п рема сиротињ и, ако им амо богатства, јер м ож да ће се и Бог показати п раведно строгим са нам а. И тада ћем о изгубити и ж ивот своји душ у своју - и овајсвет, и Ц арство небеско.
Б У Д У Ћ
С У Д
В ећ се беш е сасвим смркло. С ветитељ је тек заврш ио своју редовну ноћ ну м олитву. П руж ио се преко кам ењ а, како је им ао обичај, да одспава. А ли сан м у није долазио на очи. В рем е је пролазило. Д ош ла је поноћ, а очим а још отворен им он је посм атрао бескрајно небо са звездам а и м есецом . Т ако, сасвим сам , он пом исли на страш ни час суда, сети се својих грехова и поче да рида. Н аједном , он вид и како се свод небески повлачи као завеса, а иза њ ега се појављ ује Господ И сус Х ристос! Б еш е огром ан и лебдијаш е у ваздуху. О ко Њ ега беху се постројили све небески ч ин ови, ангели, архангели и остали, п осм атрајући Га са страхом и трепетом , са м ного пош товањ а и побож ности. Господ даде знак заповедн ику једнога чин а и тајМ у при ђе, сав обневидео од светлости и страха. — М ихаиле, кнеж е Завета — рече м у. — П одигни са својим чин ом , огњ енообразни п ресто славе М оје и пођи у долину Јосафатову. П остави га тамо д а буде спрем ан за М ој долазак. Д а, јер неће окаснити час суда, када свако буде прим ио п лату за дела своја. П охитај, пр иб ли ж ио се тај дан. П латиће сви који су се поклони ли идоли м а и одрекли се М ене, свога саздатељ а, који су боговим а назвали камењ е и дрвеће ш то им дадох за потребе њ ихове. С ви ће се они разбити као крчази грнчарски.16 Тако ће бити и са непријатељ им а М ојим и са јеретиц им а, они м а који су се усудили да ме одвоје од О ца М ојега и он им а који су се усудили да пон изе у твар У теш итељ а М ога, Д уха. А вај њ им а, какве м уке их чекају! — О бјавићу се сада и Јудејим а који не поверо ваш е и распеш е М е. К ада бејах на К рсту, говораху: У а, ти који разваљ ујеш храм ... спаси себе сам ога!17С ада ћу при м енити С воју власт и судићу праведно. М оја је освета, ја 16 П с. 2, 9. 17 М к. 15,29-30.
124
П
р и ч е
о
а н т јЕ л и м а
П
р и ч е о а н ђ е л и м а
125
ћу вратити!18С удићу, разоблич ићу, осудићу и казнићу строго развраћени
м илост и покајањ е, али н ико се на М ене није осврнуо. С ада ће им црв
и лукави род, јер м у дадох п рил ике да се покаје, а он је не искори сти. И сада ћу се осветити.
изјести срце. — О не који су презрели Б ож анствена п исм а, н аписана Д ухом М ојим
— И содом ите, који су о скврн ил и ваздух и зем љ у см радом својим , Ја К оји их спалих п оно во ћу спалити, јер одвр атиш е се од сладости Д уха
рукам а светих М ојих, бацићу у таму и невиделицу. А пош то не испуниш е м оје заповести, него им се наругаш е, сада ћу се Ја њ им а наругати, осрам о-
светога и узљ убиш е насладу ђаволову.
тити их и п редати огњ у.
— С ада ћ е пл атити и пр ељ убо чи нц и, нер азум ни и пом рачени . Н е
— И оне који п ри бегавају заклињ ањ им а и врачањ у да би се исцелили,
беш е им довољ на њ ихова сопствена ж ена, него су као коњ и пом амљ ени
оне који верују да ће им пом оћи нож еви, м отике, српови и друга магијска
за ж енком , сваки за ж еном ближ њ ега свога рж е.19Т ако, због безум љ а сво-
оруђа, строго ћу разобл ич ити . О нда ће им би ти јасно да је требало да се
га, послани су у амби с огњ ени, где их је сатана везао. З ар н ису чули да је
надају на Бога, а не на твар Њ егову. О ни ће се, свакако, успротиви ти, по -
страш но пасти у руке Бога ж ивога?20А ли и пак се не уплаш иш е. Зато ћу их
буниће се и траж ић е оправдањ а, али н иш та им неће пом оћи, јер стигао је
сада казнити строго. П онуд ио сам им покајањ е, а они се не покајаш е.
већ час наплате. — К азнићу, разум е се, и цареве и кнеж еве који су М е стално огорчавали
— К азни ћу и л опо ве и уби це и све злочи нц е. У тартар ћу их б ацити. С ада ћу им показати колико су изгубили ш то нису слуш али Бога и Њ егове заповести. Где су њ ихова до бра дела? Где им је кајањ е? Д ао сам им као при м ер блуднога сина, али и м ноге друге, да не би пали у очајањ е. А ли они пренебрегош е заповести М оје. М ене ом рзнуш е, а блуд заволеш е. М ене се одрекош е, а постадош е робови греха. Н ека падну онд а у огањ који су сам и распалили. — О не који су ум рли у злопам ћењ у пред аћу страш но м нем иру. Јер не заволеш е ми р М ој, него ж ивљ аху у гневу, љ утњ и и злоби. — У чи ни ћу да иш чезну и по хлеп ни , зеленаш и и сребро љ уп ци , ти
непр авдама својим . О длуке њ ихове биле су безаконе, нечасне, горде и погубне за љ уде. У зим али су дарове и судили пр истрасно, кори стећи п раво да би покрили неправду. А М ојсуд не зависи од дарова. К ао Господ и Бог, дакле, учин ићу да нестану у складу са њ иховим лукавством . И онда ће разум ети да сам Ја страш ан и онајкоји узим а дух кнеж евим а, страш ан м им о царева зем ни х.21 Н есреће њ ихове! К акве их м уке чекају! Јер ш кргутаху зуби м а својим 22и изливаху крв невину, кр в син ова својих и кћери!23 — К аквом ћу сам о гневу пр едати и оне свеш тени ке који не беху истински п астири , него најам ниц и! О не који расточиш е виноТрад м ој,24
идол опоклон ици који полож иш е своју наду на злато, а оставиш е М ене,
који расејаш е овце м оје,25који су јурили за златом и сребр ом , који н едо-
као да се нисам о њ им а старао.
стојно при м иш е свеш тенство... К олико ће страш на бити њ ихова казна!
— О суди ћу и оне наводн е х ри ш ћане који каж у да нем а васкрсењ а
К олика м ука њ ихова! У гневу свом и љ утњ и својој потреш ћу их!26 О вце
м ртвих или да постоји сељ ењ е душ а. С ве њ их истопи ћу као восак у ге-
и говеда пропадљ ива гледали су да стекну, а за М ојим словесним овцам а
ени и саж ећи их у огњ у у прах и пепео. Т ада ћу им показати да ли им а васкрсењ а душ а или не.
чем н еправде њ ихове.27 Ш то се тиче свеш теника који се ш але или свађају
— В рачеви, погађачи и звездозналци сасвим ће би ти ун иш тени, раз-
у светим црквама М ојим , у огњ у ћу их спалити, у тартар ћу их рин ути и
вејаће се по в етру и н естати.
није их заболела душ а. Зато ћу посетити п алицом безакоњ а њ ихова и би-
као опеку ћу их разбити!
— П ијанц и и в етроп ир и би ће бачени у пр овалију. Јао њ им а који певају и п леш у и сквернослове бестидно и гордо. С а сенком својом играју. Њ им а ћу праведно и беспристрасно судити. П озвао сам их, а они не само да М е не послуш аш е него М и се још и подсм ехнуш е. Свим а сам понудио 18 Ри м . 12,1 9; Јевр. 10, 30. 19 Јер. 5,8 . 20 Јевр. 10,31.
21 П с.75, 13. 22 П с. 34, 16. 23 П с. 105, 38. 24 Јер. 12, 10. 25Јер. 23, 2. 26 У п. П с. 2, 5. 27 П с. 88, 33.
126
П
I I 1=и ч Р. о
Р Н Ч Е О Л Н 'I) НЛ И М А
— Ја сам О нај К оји ће доћи . Д ош ао сам и пон ово ћу доћи . А ко н ађе
а
нЂ елим
а
127
Зато беш е прогнан и з раја по праведном суду и одлуци Б ож ијој, јер, као
снаге, нека стане пред М ене! — А вај безакон иц им а који падн у у руке М оје! Јер стаће пред М ене
бесрам ном преступни ку, није му доликовало да ж иви у таквом добру. П оново пође м ало даљ е.
наги и откривен и.28Где ће тада бити њ ихова бесрамн ост? К ако ће погледати у лице М оје? Куда ће скрити својстид када буду осрам оћени пред свим
— К аин је — рече — послуш ао савет ђаволов и у би о А вељ а. О н ће свакако изгорети у о гњ у геенском , јер остао је непокајан. А А вел> ће ж ивети
ангелима М ојим?
вечно. М ало ниж е О н прочита:
— О судић у и м онахе који ж ивљ аху небр иж но и тако не сачуваш е обећањ а која дадош е пред Богом, ангелим а и љ удим а, оне који су једно одређивали, а друго чин или. Њ их ћу, дакле, зграбити и бацити у амбис, јер
— О браз благослова је С ит. И кона освећењ а је Ен ос. А пр аобр аз М ога вазнесењ а је вазнесењ е Е нох ово.30 О крећући тако страни цу по страницу, О н стиж е до краја књ иге и
не беш е им довољ на само њ ихова погибао, него су саблазнили и навели на грех и друге. Бољ е би им бил о да се нису одрекли света, него ш то су га се одрекли, а прож ивели греш но и блудно. — Ја сам, д акле, О нај К оји ћ е казнити, Ја сам О најК оји ћ е вратити, Ја ћу суди ти као п раведни С удија свим а који н е хтедош е да се покају! С а трепетом саслуш аш е небројене силс ангела гром огласне речи Господњ е чиноначалнику М ихаилу. — Д онеси м и седам векова стварањ а света! — заповеди сада О н архангелу. М ихаил см еста отидеу дом Завета и донесе их. О ни беху као велике књ иге. П олож и их пред Господа и склони се на страну, пратећи са страхом како О н ок реће страни це историје и чита све ш то се догодило кр оз векове. Т ако С удија узе књ игу прво га века, отвори је и рече: — О вде најпре пи ш е: О тац, С ин и С вети Д ух, један Б ог у трим а лиц им а. О д О ца се роди С ин, творац векова. Јер од Л огоса О чевога постадош е векови, од Л огоса О чевога настадош е небеске силе, од Л огоса очевога утврдиш е се небеса и земљ а и све ш то је у њ им а и духом уста Њ егових сва сила њ ихова!29 Затим пође мало даљ е у књ изи и каза: — О вде пиш е: обр аз невидљ ивога Бо га је први човек А дам , са ж еном својом Е вом. А даму сведрж итељ Бог, творац свега видљ ивог и невидљ ивог, даде заповест, један закон. Д рж ањ е тога закона би ће јем ство блаж еног ж ивота човеково г, јер ће га увек п одсећати да је Бог изнад њ ега. П оглед му пође даљ е. — О вде пи ш е о п реступу који поч ин и обр аз Бож ији, човек. О н беш е обм анут и паде. И ли, бољ е рећи, паде због сопственога нем ара и непаж њ е. 28 У п. Јевр. 4. 13. 29 П с. 32, 6.
каза: — К њ ига првога века: овде су запи сани ж ив от и смрт, пр авда и безакоњ е, смирењ е и преузнош ењ е љ уди који су се родили тих година. С вакоме ће бити суђено по делим а њ еговим . Н а исти начин О н п релиста и књ иге потоњ их пет векова. Затим узе у руке последњ у и рече: — П очетак седмога века: то је конац векова и почетак злобе, лукавства, среброљ убљ а и н ем илостивости. Љ уди сада постају лукавији него и када, завидљ иви, лаж љ иви, лицем ерни, славољ убиви, сластољ убиви и свим гресима потчињ ени. О н прође м ало даљ е кроз књ игу, неш то прочита, а потом подиж е очи увис, удари руком о чело, покри дланом очи и накратко остаде тако непом ичан. Н аједном , као да се поврати. — О диста — као да рече самом С еби — седми овајвек п ревазиш ао је неправдом и лукавством претходних ш ест! П огледа пон ово даљ е у књ изи и каза: — Н езнабош ци и идол и њ ихови обо рени су К рстом М ојим и сатрвени су копљ ем и клинови м а који прободош е ж ивоносно Тело М оје. Н акратко ућута, а затим се поново наднесе над књ игу. — Д ванаест кнеж ева В еликога Ц ара — реч е — бели као светлост потресош е море, униш тиш е звери, подавиш е зм ије, дадош е вид слепима, наситиш е гладне, осиром аш иш е богате и, пре свега, уловиш е м ноге љ уде, давш и им нови ж ивот. В елика је плата њ ихова! М ало даље О н прочита: — Ја, Љ убљ ени С ин , изабрах за С ебе и м учени ке. П ри врж еност њ ихова узнела се до неба. Љ убав њ ихова стиж е до престола М ојега. Ч еж њ а 30 Уп. П ост. 4, 25-26; 5, 24; С ир. 49. 14.
128
П Р И Ч Е О А Н Т) Е Л И М А
њ ихова уђе у срце М оје. Горим од њ ихове љ убави. С лава М оја и сила М оја је са њ им а! Затим окрену м ного страниц а и осмехну се. — Ч овек који је са п обо ж но ш ћу сачувао владањ е С едм обреж јем 31 и прим ио царевањ е над њ им постао је служи тељ ем М оје љ убави и М ојим ревнитељ ем и подраж аваоцем . Зато м у доликује Ц арство небеско. П отом брзо прође и друге страниц е. А на једнојстаде и ускликну: — Н евесто М оја прекрасна и м ногодрагоцена! К олике варалиц е покуш аш е да те пони зе и обеш часте! А ли ти М е ниси издала, М ене, свога јединог Љ убљ еника! Н ебројене јереси те нападош е, али стена на којој си основана не по колеба се, јер врата адо ва неће је над влад ати.32 П реш авш и на следеће страниц е, Господ рече: — О вде су записане све речи љ удске, и д обре, као и оне лош е које је смрт успела да предухитри, а да нису биле и збрисане покајањ ем. Д аљ е беху запи сана и сва друга љ удска сагреш ењ а - м нога, безбројна, као песак мо рски! Господ их пр очи та, сваки час одм ахујући главом и теш ко уздиш ући, док м нош тво ангела стајаху ван себе и у трепету од страш нога читањ а. О н већ дође до средине седмога века, када пусти глас негодовањ а. — Д оста је виш е! О ва по следњ а књ ига п репу на је злосм ради ја греха. К акве лаж и, каква зла, каква непри јатељ ства, каква убиства, смр ад и нечистота! Д оста је! П ресећи ћу то н апола, да се грех једном заувек униш ти! О н одм ах чиноначалнику М ихаилу даде знак за Суд. М ихаил истога часа приђ е својој војсци - толик о бро јној, да им је и земљ а била мала! О ни подигош е неописиви престо Господњ и и удаљ иш е се. А одл азећи, појаху: — С вет, свет, свет је Господ, страш ан, велик, висок, чуд есан и прослављ ен у векове векова. Затим се удаљ и и чи нон ачални к Гаврил са својом војском , гласно појући поб едничку хим ну: — Свет, свет, свет је Господ Саваот, пуна је сва земљ а славе Њ егове.33О д страш нога тог славопоја из н ебројених уста ангеоских потресаху се небо и земљ а. 31 С едмобреж јем се назива К онстантинопољ (главни град, стари Ви зантион), јер се про стире на седам б реж уљ ака. 32 М т. 16, 18. 33 И с. 6, 3.
П Р И Ч Е О А Н Ђ Е Л И М А
129
Т рећи беш е отпуш тен чи ноначалник Р аф аил са војском који појаш е: — Један је свет, један је Господ, И сус Х ристос, у славу Б ога О ца. А м ин.34 Н ајзад отиде и четврта војска. Њ ихо в вођа У риил беш е бео попу т снега, сав од светлости и потресно леп. О длазећи, и он појаш е одуш евљ ено: — Бог богова Господ проговоди и п озва зем љ у од и стока сунца до запада. "С а С иона је благодоличност красоте Њ егове, Бог ће видно доћ и, Б ог наш , и неће прећутати. О гањ ће се пред Њ им разгорети и око Њ ега бура сил на.. ." и остале стихове П салм а.35 В ојници њ егови, опет, клицаху: — У стани, Бож е, и суди зем љ и, јер Ти ћеш наследити све н ароде.36 Б лагословен је који ће доћи , јер долази да суди зем љ и и васељ ени у истини и правди .37 Затим пред Господа донесош е про слављ ени Њ егов крст који је сијао поп ут м уњ е и неизрециво м ирисао. Д рж але су га са мн ого благоверја и пош товањ а две војске, В ласти и С иле. П ризор беш е страш ан и потресан. Д ок су пол ако при лазиле, С иле су појале: — У зносићу Т е, Б ож е м ој, царе м ој, и благосиљ аћу им е Т воје у век и у век века.38 А В ласти антиф оно појаху: — У зносите Господа Б ога наш ега и клањ ајте се подн ож ју н огу Њ егових, јер је свет.39А ли луја, али луја, али луја. Затим би дата бож анска заповест да поново дође чин оначални к М ихаил. О н се см еста појави пред Г осподом заједно са још једни м ангелом који је држ ао неш то нали к луку бледор уж ич асте боје, на чијем крају је висила велика труба. Та труба спољ а беш е пресвучена барш уном , а изнутра беш е прекривена нечим налик праху. Н а спољ аш њ ој површ ини писало је "В А С К Р С Е Њ Е М Р Т В И Х ", а на у ну тр аш њ о ј " Ж И В О Т У Б Л А Г О В Е Р ЈУ У П О К О ЈЕ Н И Х ". Господ је узе у руку, дун у три пута и и зговори три тајне речи . З атим је предаде архангелу М ихаилу и каза му: 34 Бож анствена Л итургија. Х им на после узнош ењ а свегога хлеба. 35 П с. 49. 36 Пс. 81, 8. 37 У п. П с.95, 13. 38 П с. 144, 1. 39 П с. 98, 5.
130
П
р и ч е
о
П ри ч е о
а н ђ е л и м а
— У зм и ову тру бу и пођи на Голготу, где Ја испр уж их на К рсту непороч не руке С воје. Там о дуни три п ута и чекај. П отом п озва другу војску, Н ачалства, и рече њ иховом заповедни ку: — У зм и свеш тену ч ету своју и расејте се по целом е свету. У здигните на облаке светитељ е од истока и запада, севера и југа, и доведи те их М ени у сусрет чи м се зачује труба. Једном другом ангелу О н заповеди да се прем етну небо и земљ а од трулеж ности у нетрулеж ност, да се пом раче сунце и м есец, да падну звезде, да се осуш е реке и м ора, да се све ум ртви ... П отом праведни С удија паж љ иво погледа на земљ у и виде: м агла и м рак свугде, ридањ е и силн и јауци , љ удска вика и уздисањ е од теш ке
а
нђ
е
лим
а
131
очекујући са уж асом и страхом да на земљ у сиђе страш на бож анствена зтаст. А ли одједном громови и м уњ е поцепаш е ваздух, док страш ан трус лотресе долину С уда. С м етош е се сви и почеш е да дрхте. У тврда небеска пову че се као завеса. И гле! И за њ е појави се Часни К рст, блистајући поп ут сунца и расип а:\'ћи бож анствене зраке. Д рж аху га свети ангели, отварајући пу т Господу наш ем И сусу Х ристу, Суди ји васељ ене. У брзо се зачу нечу вено славословљ е из небројени х уста: — Благословен је који д олази у им е Го сподњ е.412Бог 4 Господ и јави нам се.4: Бог силан, вл астан, кн ез м ир а, отац бу дућега века.43
тирани је сатанин е. Зм ија је беснела и м ахнитала. С ве је уни ш тавала и
К ада се заврш ила та ж ива хим на, појави се С удија на облацим а, седе-
газил а као траву, док је гледала ангеле Бож ије како јој спрем ају вечн и
ћи на престолу високом и огњ еном , који је пресветлим плам еним а својим
огањ .
опаљ ивао небо и земљ у.
П осм атрајући све то зло, И сус позва једног огњ еног ангела, чији ли к
Н аједном, и зм еђу мнош тва васкрслих м ртваца, неки почеш е да
беш е строг, поглед суров, а израз нем илосрдан. Т о беш е заповедни к ангела
сијају као сун це и д а се узно се у висине, на об лацим а, да се сретну са Го-
који надзиру огањ паклени. И каза му:
сподом својим . А ли већин а, авај, остаде доле. О ни горко ридаху ш то не
— П ођи и узм и М оју п алиц у која лом и и везује. У зм и и м ири јаду ан-
беху удостојени да и њ их п онесу облаци и душ е им беху ојађене од туге
гела из своје чете, оне н ајспособн ије и најодаб рани је који су одр еђени да
и бола. П адош е на колена пред Господом , али беш е им узалуд, те пон ово
каж њ авају. О тићи ћете на ум но м оре, наћи ћете трагове Зм ијине, власно ћете је зграбити и избити ш тапом М ојим без м илости, све док вам се не
хстадош е. У круг престола П рип реме, на ком је засео В елики С удија, постројиш е
преда војска њ ених н ечистих дух ова. А тада ћете их све чврсто свезати
се све небеске силе са страхом и трепетом . Здесна Њ ем у стадош е сви који
силом палице М оје и бацити их у најгора м учили ш та!
беху понесени на облацима. О стали беху одведени слева Њ ему, а међу њ им а
К ада ангеоска чета отиде да ухвати кн еза там е, беш е дата бож анска заповест архангелу који др ж аш е трубу да затруби.
беху Јудеји, владари , архи јереји, јереји, цареви и м нош тво м онаха и м ирјана. О ни стајаху осрам оћен и, оплакујући себе саме и рид ајући због своје погиби -
С вугде завлада потпу на тиш ин а, као да се све ум ртвило.
;е. Н а лицим а им беху осликани стид, скруш еност, очајањ е, уж ас... Т еш ка
Зачу се прва труба и тела м ртвих се обновиш е.
т\та их сколи. Н еки су дубоко уздисали. Д руги су роп тали са м уком . Тр ећи
О гласи се друга труба и као да из њ е изађе Д ух Господњ и и пон ово
су се погрузили у оч ајнич ко, м ртвачко ћутањ е. Н иоткуда ни је било утехе,
врати сваку душ у у њ ено м ртво тело. С трах и трепет обузеш е свако биће. Језа и уж ас простреш е се небом и земљ ом .
ниоткуда наде... Н апро тив, он и који стајаху здесна Суди ји сви беху ведри и бли стави
Ч у се и трећа труба, још страш ни ја, и потресе све. М ртви см еста
лоп ут сунц а, сви свечано озбиљ ни , прослављ ени и сјајни као светлост, сви огњ ени, као да је некаква богосветла м уњ а учин ила да зраче заиста - ако
устадош е из гробова. С траш нога ли призора! С ви стадош е право - а бејаху небројени и беш е их виш е од зрневљ а на свој земљ и. Н аједном као густа киш а стадош е да силазе ангеоски небески ч ин ови ка П рестолу П рипрем е, појући гласно: — С вет, свет, свет је Господ С аваот, пун а је зем љ а страха и трепета.40С ав народ и н ебројена ангеоска војска стадош е и по гледаш е увис,
ни.је смело рећи - као Господ и Бо г њ ихов. 40 У п. И с. 6, 3. 41 П с. 117,26. 42 П с. 117,27. 43 И с. 9, 6.
132
П ри ч е о а н ђ е л и м а
Г1 Р И Ч Е О А Н Ђ Е Л И М А
133
Ту страш ни С удија погледа и на једну и на другу страну. Н адесно
беш е ш ирока као м оре. В идевш и је, сви греш ниц и слева најеж иш е се и по-
погледа са задовољ ством и неж ни осмех појави М у се на уснама. Затим се окрен у они м а који стајаху слева, али од м ах се узнем ир и и х итро склони поглед са њ их.
бледеш е од страха. Т у Господ заповеди да кроз ту реку прођу сви, и праведни и греш ни,
С ада се зачу Њ егов м оћан и вели чанствен глас како говори првим а: — Х одите, благословени О ца М ојега, наследите Ц арство које вам је
да их огањ искуш а. Н ајпре уђош е они који стајаху здесна. П рођош е сви, беху искуш ани и изађош е као чисто злато кроз огањ . Њ ихо ва дела не само да не сагореш е него
при прем љ ено од постањ а света. Јер огладнех и дадосте М и да једем , ож еднех и написте М е, странац бејах и прим исте М е, наг бејах и обукосте М е,
се кроз искуш ањ е показаш е и сјајнијим и чистијим . С а неописиви м весељ ем видеш е праведници да се у њ иховим добрим делим а не нађе никаква мрљ а.
разболех се и посетисте М е, у там ни ци бејах и дођосте М и.44О ни Га тада у недоумици упиташ е:
њ ихова дела. А ли док су пролазили кро з огањ , плам енови су их прж или , јер
— Господе, када Те видесмо гладнога и н ахрани см о Т е, ил и ж еднога и
они беху греш ни, и заробиш е их посред реке. Д ела њ ухова сместа плануш е
Затим и он и који стајаху слева дођош е на ред, како би се искуш ала и
написм о Те? К ада Те видесмо као странца и при м исм о Те, или нагога и оде-
као слама. А ли тела им остадош е нетакнута, да 6и горела вечно са ђаволом и
нусм о Те? К ада Те видесмо болеснога или у там ни ци , и дођосм о ти?45 А О н им одговори: — Заиста вам каж ем , ако учи ни сте једном од ове браће М оје најм ањ е, М ени учинисте.46
демон им а. Н ико од њ их није успео да изађе из те огњ ене реке. К ао достојни
Затим се гневан о крену другим а, оним а слева Себи, и рече им строго и са гнуш ањ ем : — И дите од М ене, про клети, у огањ вечни , при прем љ ен ђаволу и ангелим а њ еговим . Јер огладнех и не дадосте М и д а једем , ож еднех и не напо јисте М е, странац бејах и не при м исте М е, наг бејах и не оденусте М е, болестан и у там ни ци бејах и не посетисте М е.47 чуду,они га упиташ е:
— Господе, када Т е видесмо гладнога, и ли ж еднога, и ли као странц а, или нагога, или болеснога или у там ни ци , и не послуж исм о Ти ?48 — Заиста вам каж ем , ако н е уч ин исте једном од ових најм ањ их, ни М ени не учинисте.49 Н естаните испред М ене, становниц и тамн их м еста
осуде и казне, сви беху огњ ем заробљ ени. П ош то греш ниц и беху ринути у пакао и пламени језиц и их бациш е на разна м еста казне, страш ни С удијаустаде са престола и по ђе С војојнебеској лож ници. За Њ им пођош е сви небески светитељ и Њ егови. И окруж иш е га силе небеске са страхом и трепетом , појући: — П оди гните врата, кнеж еви н аш и, и узвиси те се, вр ата вечна, и у ћи ће Ц ар С лаве52, Господ и Бог, заједно са светим а С војим којим а дарује вечно наследство! Д руги чи н одговараш е: — Благословен је онајкоји дол ази у им е Господњ е! Бог је Господ и јави нам се,53 заједно са сино вим а Н овога С ион а, они м а који се удостојиш е да по стану деца Бож ија по благодати! А архангели, који су ступали п ред Господом, по јали су и сам и антиф оно н ебеску м елодију: — Х одите, обраду јм о се Господу, ускликн им о Б огу, спаситељ у наш ем;
зем љ е!50 У тартар! Т амо где је плач и ш кргут зуба,51 тамо ћете се м учи ти и плакати у векове!
станим о пред лик Њ егов у исповедањ у и у псалм им а ускликним о Њ ему.54
Ч им је С удија објавио вели ку одлу ку С воју, изли се, наједном , од истока једна огром на огњ ена река која се са силом ваљ ала ка западу. О на
— Јер Бог је велик Г оспод и ц ар велики на целој зем љ и; јер у руц и Њ е-
44 М т. 25,34-3 6. 45 М т. 25, 37-39.
А друга војска одговараш е, слатко п ојући: говојсу крајеви зем љ е и висин е горске Њ егове су!55
46 М т. 25,40.
51 М т. 25, 30; Лк. 13,28.
47 М т. 25,41 -43.
52 П с. 23, 7.
48 М т. 25,44. 49 М т.25,45.
54 П с. 94, 1-2.
50 Пс. 73,2 0.
55 Пс. 94, 3- 4.
53 П с. 117,26-27.
134
П Р И Ч Е О А Н ТјЕЛ И М А О ве и друге чудесне славопоје певали су свети ангели, д он осећи н еиз-
рециву радост оним а који су их слуш али. П ојући тако, они уђош е са Господом и светим а Њ еговим у небеске одаје бож анствене лож ниц е, поскакујући од радости. А врата се одмах затвориш е. Тада И сус позва чинон ачалнике ангеоских војски. П рви се појавиш е М ихаил, Гаврил, Рафаил, У риил, а потом и други. Затим беху позвани дванаест светилн ик а света, свети А постоли. Го-
Г11’ и ч
р.
о А Н Т јЕ Л И М А
135
С лава њ ихова била је силна, а украш ене венце сваки од њ их доби о је по м ери сво га по дви га и зноја. П осле преподобн их м онаха уђе лик светих пророка. Њ им а беш е дата песма над песм ама, псалмоп ојД авидов са тим пани м а и хоровим а, светлост пресјајна, леп ота небеска, весељ е бескрајно и славословљ е С ветога Д уха. Њ ихови венци беху сви од злата и блистави. В ладика бож анске лож ниц е затраж и им да неш то отпоју, а они Га прославиш е песмом толико радосном ,
спод им дарова светлу славу, даде им дванаест огњ еобразни х и звездам а
да су сви окупљ ени светитељ и од радости поскакивали. П ош то су сви при м или своје дарове из непорочн е руке Сп аситељ еве,
украш ених престола и посади их да седну крај Њ ега, У читељ а свога, са
остадош е да сачекају и он а доб ра која око не вид е и ухо н е чу и у срце
м ного почасти. С лава њ ихова беш е једна непролазна светлост, неоп исива
човеково не дођош е.57
и непри ступн а. Х аљ ине им беху златнож уте и блистаху као јантар. Чак су
А тада уђе лик љ уди који су се спасили у свету - сиром аси и б огати,
их и архангели по см атрали са дивљ ењ ем. Н ајзад, Х ристос им даде и двана-
владари и послуш ниц и, слуге и слободни. С ви стадош е пред бож анстве-
ест кристални х венаца, украш ени х драгим кам ењ ем које је заслепљ ујуће сијало док су их анђели носи ли у рукам а и полагали на главе њ ихове. Затим они доведош е пред небескога Ц ара свога седамд есет учени-
нога Ж еника, Господа. Н ајпре, О н раздвоји он е који беху м ило стиви58 и дарова им сладост рајскога Е дем а, небеске скини је свесветле, м ногодр агоцен е венце, радост
ка и апостола Њ егових. И њ им а беху дароване сличне почасти и слава, једино ш то њ ихови венци беху м ањ е светли од оних који при падош е
освећењ а, престоле, ж езла и ангеле светле да их служ е. У следиш е сви који Х риста ради постадош е сиромаш ни духом .59О ни
дванаесторици.
се сада силн о узвисиш е, прим иш е из руке Господњ е прекрасне венц е и на-
П отом се појавиш е и свети м учениц и, читава војска м ученика. Њ им а беш е дато достојанство и м есто великога ангеоскога чина који беш е
следиш е Ц арство небеско. Затим дођош е они који п лачу,60 они који су се исплакали због грехова
пао заједно са Д енниц ом . О дм ах им донесош е и небројене венце који су
својих у топлом покајањ у, те им беш е дата велика утеха С веТе Тро јиц е и
сијали попут сунца и њ им а украсиш е њ ихове освеш тане главе. А они су
сверадо сна рад ост рајска. Ево и х сада и кротки61 и незлоби ви који наследиш е земљ у обећану,
се неизрециво обрадовали и развеселили. У следи потом свеш тени ли к светих јерарха, јереја и ђакон а. И они
где Д ух С вети лије С воју сладост и м иом ирис. К олику су насладу и весељ е
беху овенчан и венци м а вечним и неувењ иви м , али другачијега сјаја и
они окуш али, када су видели како стекош е блаж енство! И како задрхта
славе - сваки прем а свом е делу, ревности, трпљ ењ у и љ убави. Т ако се м о-
од сладости душ а њ ихова, када их Господ украси венци м а руж ичастозлат-
гло видети да су мн оги свеш тениц и славни ји од архијереја, али и м ноги ђакон и да су сјајни ји и од јереја, и од архи јереја. А ли ца сви х њ их си јаху
ним , красним и блиставим ! П осле њ их дођош е гладни и ж едни правде.62 Њ им а беш е дата богата
од радости, весељ а и сређе. Њ им а, уз то, беш е предат и умн и н ебески
плата правде да се насите. А они се од срца развеселиш е, када видеш е Ц а-
ж ртвеник, како би на њ ему, сада веђ вечно, прин осили саврш ену и Богу угодну ж ртву своју.Тада дође ред н а благочастиве м онахе. О д п реподоб-
56 И с. 6,3.
ног збора њ иховог изливао се духовни м иом ири с, а њ ихова прослављ ена
571 К ор. 2, 9,
ли ца сијаху по пу т сунц а, расип ајући богосветле зраке. С ваком е од њ их
58 М т. 5, 7.
беш е дато по ш ест крила и тако, силом С ветога Д уха, сви постадош е као
59 М т. 5, 3.
страш ни херувими и серафим и. О нда они почеш е гласно да поју:
60 М т. 5,4.
— С вет, свет, свет је Господ С аваот, п уна је земљ а славе Њ егове.56
61 М т. 5, 5. 62 М т. 5,6.
136
II р и ч н о
а
н т, е л и м
П Р И Ч Е О А Н Ђ нл И М А
а
ра Х риста како М у славопоју и указују М у почаст свети ангели. Њ ихови венци беху пресветли и ди вни, и зрађени са м ного веш тине.
137
Н акон њ их уђе велико мн ош тво идолопоклоника који ни су познали закон Х ристов, н его и х је водила савест, те су га држ али несвесно. То су
Затим Господ издвоји чисте срцем .63 Њ им а даде свемо ћне тајне
били они који су им али да покаж у да је дело закона написано у срци м а
очи и вид дух овни, силни ји и од светлости, да јасно ви де лице Б ож ије
њ иховим , пош то им савест сведочи.67М ноги од њ их сијали су попут сунца од невин ости и чи стоте. О ни се удостојиш е да наследе Ц арство небеско
у векове векова. Д аде им и својеобразне венце н а којим а су се напред и назад налазили кристални крстови, док здесна и слева беху насликане херувим ске очи.
и да се насладе Богом , те беху овенчани венци м а чудесним , исплетеним од руж а и љ иљ ана. С амо су једно поднели теш ко - то ш то су, будући не-
П отом се наједном сабраш е и м иротворци64. Њ им а беху дати м ир, и м удрост, и Д ух Бож ији, и благовољ ењ е, и м илост и просветљ ењ е светлош ћу
крш тени, били слепи, јер свето крш тењ е је светлост и око душ е и ко га
Х ристовом . Једна невидљ ива рука, која је држ ала небески кист, при бли ж ила
м иом ирис и сладост, али не види ниш та.
нема, м а колико доб ра чини о, наслеђује, додуш е, раји осећа донекле њ егов
им се и написала им на челима речи "И СУ С Х РИ С ТО С , С И Н БОГА Ж И В О -
И долопо клони ке је следила друга чета светих. Т о беху деца хриш ћана
ГА". Н ајзад, дати и м беху и венци блистави на којим а беху исписана им ена
која су из ж иво та отиш ли превремено. С ви су изгледали као да им је по
О ца и С ина и С ветога Духа.
трид есетак годи на. Ж ени к их састрадално п огледа и рече:
Затим дођош е гоњ ени правде ради.65 Њ им а беш е дата бож анска по-
— Х аљ ин а ваш ега крш тењ а је беспрекорн а, али д ела нем а нигде! Ш та
хвала, великога дивљ ењ а достојан ж ивот и неисказиви престоли Ц арства небеског. В енци њ ихо ви били су од бож анственог, невеш таственог злата,
да сада радим са вама?
чије сијањ е је радо вало л икове ангеоске.
— Господе, ти си нас ли ш ио зем аљ ских С војих блага. Н емој нас м акар небеских лиш ити. Ж еник се осм ехну и дарова им вечна блага, даде им венце вере, чистоте,
С ледили су они који су претрпели увреде и прогоне и злословљ ењ е Х риста ради.66О ни су прим или свеш тено блаж ењ е од Бога, похвалу ангела Њ егових и м ного части и славе. Беху им дати и престоли ш арено украш ени, ж езли царски и венц и прекрасни.
Н а то и они смело рекош е:
незлоби вости и блаж енства. С а мн ого дивљ ењ а гледале су их небеске војске, али и он и сам и са радош ћу су носили своје нетрулеж не венце.
П осле свих њ их, пред Г оспода беху доведени он и који се, додуш е,
Би ло је чудесно слуш ати ангеле који су, посм атрајући сабране чете
јесу покајали због својих грехова, али н ису и м али доследан ду ховн и ж и-
свих светих, п ојали п есме прерадосне, пу не весељ а, славе и бож анствене
вот, са м олитвама, постовим а и осталим ш то наш а Ц рква одређује. О ни
сладости. К ада су сви они , дакле, већ уш ли у лож ниц у и били овенчани, виде
се беху удаљ или од лукавих дела, али н ису делали до бро са ревнош ћу и тачнош ћу.
праведни С удија како се Л ож ни ци п рибл иж ава и богосветла Н евеста. Сва
— И то ш то сте избегли п акао м ного вам је — рече им Ж ени к и даде
беш е блистава и страш на и уједно узвиш ена. Ч им је видеш е, свети ангели
им сам о по једну грану, као знак да нису каж њ ени, да не би били бачени у
поскочиш е од радости и блаж енства. О д ногу њ ених, како је ходала, бле-
огањ , н его да буду сврстани на м есто несветло - ни светло ни м рачно. П осле њ их дођош е на ред други који су чини ли м нога добра дела и
скали су зраци поп ут м уњ е. О чи су јој сијале. Д ок је пролазила, ш ирил а је небески м иом ири с, као од бож анских аром ата. Б ила је одевена у царске
небројена ми лосрђа, али пош то су падали или у осуђивањ е и оговарањ е
одеће, спољ а у јарко ц рвену порф иру, а и знутра у хаљ ину од белога лана.
својих ближ њ их, и ли у плотске грехе, и они беху см еш тени у доњ у таму,
Н а својојп рекрасној глави носи ла је бож анску дијадем у којојне беш е равне
где је магла и влага и где једва доп ир е пон еки слабаш ан зрак светлости .
по сјају и лепоти. А нгели задивљ ени, а светитељ и об невид ели гледали су
63 М т. 5,8.
бож анске зраке како се расип ају око те небеске ди јадем е.
64 М т. 5,9. 65 М т. 5,10. 66 М т. 5, 11.
67
. 2, 15.
138
П р п ч г (5
П р и ч е о а н Т)ЕЛ и м а
Д ок је Н евеста улазила у лож ниц у, појави се иза њ е неизбројно м нош тво девствени ца које су је следиле појући и славословећи велич анства Бож ија. К ада већ дође до Ж еника, она М у се поклони три пута заједно са свим оним светим девственицам а. А О н, радосно се см еш ећи, приклони главу и указа јојп очаст као пречистојМ атери С војој. Тада М у се она, уздрж ано прекрстивш и руке, прибл иж и са м ного благоверја и љ упкости и целива бесмртне и недрем ане очи Њ егове, као и м илостиве руке Њ егове. П осле тога бож анског целива, Господ дарова девствениц ам а бли ставе хаљ ине и чисте венце. Затим дођош е умн е силе и лико ви светих и сви се, сверадосни, поклони ш е Богомајци и запеваш е јојхи м не, блаж ењ а и величањ а, руку подигнутих у свеш теном одуш евљ ењ у. Затим Ж еник устаде са С вога престола и, док М у здесна беш е свенепорочн а М ати Њ егова, а слева велики и чудесни п ророк и П ретеча, прође кроз лож ни цу у бож анствену одају, где се налазе незнан а и нечувена и неисказива добра, припремљ ена оним а који узљ убиш е Бога. Са Њ им у ту свесветлу и чудесну одају уђош е и сви свети које, како вид еш е та добра, обузе неизреци ва радост и весељ е. Тада почеш е, као у бун илу од небеске радо сти, да играју и певају и сл аве. .. (А ли то богољ убиви Н иф онт није м огао да м и опиш е и премда сам м ного настојао, ниш та м и ни је рекао. — Н е м огу — само је пон ављ ао, уздиш ући — да представим то својим језиком или да небеско упоредим и са чим зем аљ ским . То је било м им о сваке м аш те и поређењ а, изнад сваке ми сли и виђењ а, изнад свега видљ ивог и невидљ ивог.) К ада је, дакле, Господ поделио светим а С војим доб ра која там о беху, О н заповеди херувим им а да опколе вечну одају, као ш то зиди не опкољ ују град. Затим даде налог да серафи м и оп коле херувим е, престоли серафи м е, поглаварства престоле, началства поглаварства, власти началства, а силе власти. Т ако, као ш то зид ин е опкољ ују град, један чи н о пкол ио је други, образујући седам појасева. Здесна од вечне одаје стаде, у саврш еном строју, М ихаи л са својим чин ом . С лева се са м ного благоверја построји Г аврил са својим чин ом , Раф аил и сточно, а У риил, са својим а, западно . С воја су м еста заузели како им је Господ заповедио. Њ их ове војске беху огром не и скупа са чи нови м а непорочн их сила они окруж иш е одају Бож ију у великој слави. П осле свега тога, и Господ, Си н Б ож ији, п отчини се О цу С вом е Који је потчини о Њ ему све и предаде М у све царевањ е и поглаварство и власт
а
н т>р л и м а
139
коју М у је О н дао.68О н сам, опет, уђе у бож анску и н еприступн у одају, као наследни к О ца С војега и Ц ар и А рхијереј вечни, заједно са свим С војим светим санаследниц им а. Н а концу тајни које се удостојио да види, праведни Н иф онт доби и ово страш но откривењ е: С ам О тац и Родитељ једнороднога С ина, С ветлост непри ступн а и неп ојам на, засија наједном , бли стајући изнад те бескрајне одаје бож анске благодоличн ости и изнад круж но п остављ ених стројева ангеоских чи нова. О светљ авао је одају као ш то сунце об асјава свет, радујући неи зрециви м Бо ж анством С војим и слатком топлотом светлости С воје све свете. И као ш то сунђер упија и задрж ава воду, тако су и свети уп ијали О чево Бож анство и сједињ авали се са Њ им , како би ж ивели вечно са Богом у царству Њ еговом. О тада за њ их виш е није било ни ноћи , ни дана. П остојао је сам о Бог и О тац, С ин и Д ух, светлост и наслада, ж ивот и слава, наслада и весељ е. С ада завлада потпун а тиш ина. О чим а блаж енога Н иф онта беш е са неба дато да види крајњ е тајне. П рви ч ин који је окруж ио одају пр им ио је у вечно н аследство једну песму прерадосну, свесвеш тену и опојну. И тај бож ански и страш ни чи н сместа поче са неисказивим својим славословљ ем, док свети поскакиваху од радости, почињ ући и они да благодаре Господу и хвале Га. П рви чин неизрециви тај песм опој предао је другом , серафи м им а. И они почеш е да поју свескладну и неп ојам ну хи м ну која је као преслатки м ед веселила сва чула светитељ а: они су очим а гледали непри ступн у светлост, њ ухом су м ирисали благоухањ е Бож ије, уш им а су слуш али бож ански славопој непорочних сила, устим а су куш али ново Тело и К рв Господа И суса Х риста,69 рукама су доди ривали вечна блага, а ногам а су плесали у неопи сивој лепоти небеске одаје. П ревасходн ога ли весељ а! Н епојам не сладости! Н еисказане радости! Затим други чин предаде ту бож анску хим ну трећем чину, а трећи четвртом и даљ е редом , док се на крају он а није орил а из небројени х уста. А ли сладост, благи склад и веледолич ност тога слаткопо ја нем огуће је речим а описати. А најчудесније беш е то ш то нису сви чино ви п ојали исту хим ну, н его м ноге и различи те, непознате и до тада нечувене, хим не небеске и богонадахн уте —сваки чин сопствену - а оне су се ипак саврш ено 68 Уп. 1 К ор. 15,24-28. 69 У п. М т. 26, 29; М к. 14, 25.
140
П рично
а н т је л и м а
П р и ч е
О А Н Т јЕ Л И М А
141
преп литале и м еђусобно спајале. Тако су се складно сједињ авале ангеоске
своју рин ух у блато, ум својпом рачих, срце кроз разврат учини х неосетљ и-
војске, славословећи Б ога и дон осећи радост светим а Њ еговим .
ви м ... Јао м ени, греш нику! Ш та да чин им , не знам . О чи м оје гледају срамн е
К ада арм ија бестелесних сила оконч а своје небеско славословљ е, четири чина архангела започеш е Трисвету Х им ну. П ојао је чин М ихаилов, а њ ему
призоре. Уш и м оје сладе се демонским песм ама. Н ос ми траж и зам амн е мирисе. У ста ми се бацају на м ногоједењ е. Руке м и се пруж ају на грех. Т ело м и
је антиф оно појао чин Гаврилов. Затим је, слично тако, запевао други чин,
хита да се уваљ а у кал разврата и траж и м еке постељ е и добро јело. Ж ељ а
Раф аилов, а заврш ио је Уриилов. Њ ихово п салм опојањ е беш е чудесно и нечу-
м оја ж уди за блудом. А х, безаконика пом раченог, смрдл.ивог! К уда ћу, не
вено. Гласови четворице чи нон ачалника издвајали су се у небројеним другим
знам . К о да ме извуче, несрећника, и з онога љ утог огњ а? К о да ме избави из м рклога м рака и страш нога тартара? К о да м е избави од ш кргута зуба? А вај,
гласовим а њ ихових сила и би ли љ упкији и величанственији. П окренути бескрајном том радош ћу и насладом , сви С вети тада почеш е и сам и да из небеске одаје поју и да славе величан ства Бож ија. Т ако су хим не одзвањ але изну тра, ори ле су се и напољ у, појале су се
авајм ени, гнусном! Бољ е би м и било да се ни сам ни роди о! О х, без какве ћу славе остати, ц рн и ја! К акву част, какве венц е, какву радо ст и весељ е ћу изгубити, јер п остадох роб греха! Јадна душ о м оја, где ти је скруш еност?
свугде - хим не које су разгоревале срца светих свечистом и пребл аж еном
Где ти је покајањ е? Где су ти врли не, н есрећни це? К уда ћеш отић и у онај
насладом . А те чудесне песм е које су нади лазиле разум изливале су се у
страш ни дан? Јеси ли учин ила иш та добро, ш то би могло да угоди Богу?
небеским скини јам а непрекидн о, у бескрајне веко ве...
К ако ћеш ући у пећ? К ако ли ће издрж ати ж алосне очи твоје непрекидни плач и вечн о јадиковањ е? К ако ће издрж ати твоја савест бескрајну горчи -
П осле свега ш то је видео, блаж ени Н иф онт, павш и у иступљ ењ е, зачу глас Бога да м у говори: — Н иф онте, Н иф онте! Д ивн о је било твоје про роч ко виђ ењ е и сазрца-
ну бож анске осуде? О , прљ ава душ о, која си свагда ж удела да се ваљ аш по трулеж и, која си свагда служ ила утроби! К аквим ћеш очим а погледати,
њ е. Запиш и, стога, са сваком тачнош ћу све ш то си вид ео и чуо, јер све ће се догодити тако чудесно. То Ја открих теби као верном пријатељ у и љ убљ еном
безакона и покварена, преслатки лик Х ристов? К ако ћеш се појавити пред
сину и наследнику М ога Ц арства, да би ти схватио колико те љ убим . У вери
дане Господ. Реци м и, онда, душ о, им аш ли дела достојна бож анске славе?
се стога и сада, када си тачно по знао како ће се ове страш не тајне о ствари-
Јао теби тада, оскврњ ена душ а моја! И м а да наследиш вечни огањ . И где ће
ти, у М оје велико човекољ убљ е према теби и свим а који се са сми рењ ем
би ти тада грех и отац њ ен, ђаво, да те спасу? Н его...
Њ им ? Реци м и! Реци м и! В идела си све страхоте које ће учин ити у последњ е
покл ањ ају М ом е царству и власти. Јер Ја се свагда радујем да погледам н а смернога и м ирнога и онога који дрхти од речи М ојих.70
... Господе, Господе,
То рекавш и, Господ му разреш и то страш но и м ногочудесно виђењ е које је трајало чи таве две н едељ е!
С паси душ у моју од огњ а,
К ада на крају дође себи, о н се склуп ча сав преп адну т и по че да плаче
О д ш кргута зуба И од страш нога тартара.
и јадику је и да ж али себе самога, говорећи: — Јао мени , греш ник у! Ш та ли чека свејадну д уш у м оју? Јао м ени, кукавном ! У каквом ћу се стањ у наћи, блудни? К ако ли ћу се оправдати пред
Т им се речим а блаж ени м олио, себе самога разобли чујући, док су му из очију сузе у потоц им а лиле.
С удијом ? К акву реч ћу дати за безакоњ а своја? Куда да сакријем м нош тво
Н аредни х дана љ уди су га могли ви дети да једва хода, вукућ и ноге, из-
безакоњ а својих? Н есрећан ли сам , хулни к и несрећник! Н и уздаха нем ам!
ливајући реке горких суза и дубоко уздиш ући. Разм иш љ ао је о страш ним
М ноге сузе не лију из очију мојих! П окајањ е не налазим ! М ило срђа никаквог
тајнам а које је видео и хи тао је да их досегне, остављ ајући свет и све зем аљ -
у мени нема! Н ема ни м олитве! Љ убави ни капи! Н езлобивост и кротост
ско. Често, када 6и се чисто и ж иво под сетио у ум у тога при зора, као да би
ниш та са м ном немају! А х! Ш та да чини м , јадан и прљ ав? К уда да се ухватим
м у се потресао разум од несноснога распал.ивањ а С ветога Д уха.
да се спаси душ а моја? К рш тењ е своје укаљ ах, хаљ ину своју испрљ ах, душ у 70 п .
. 66,2.
— О , к аква радо ст — кли цао је — какав сјајчека свете на н ебесим а! К ако се бојим да не останем без тога!
142
Г1
П
Р И Ч Е О А Н '1}Е Л И М А
А затим би дубоко уздахнуо и додао: — Господе, пом ози м и и спаси п ом рачену ду ш у м оју!
С И Л А К Р С Т Н еки б лагочастиви ч овек исп рич ао м и је други чудесни догађај, који ћу запи сати на славу им ена Господа наш ега И суса Х риста. Једне суботњ е вечери, каж е, м оли о се у предворју храм а светога А настасија, у ком се служ ило у оби чајено недељ но б деније. Тада дође и слуга Бож ији Н иф онт који је, како знамо, често проводио ноћи у храмовим а светитељ а. У гледа, дакле, тајхриш ћанин и некакво м нош тво у бело одевених м ладић а да долазе са њ им , окр уж ујући га радосних лица. А најчудесније беш е то, ш то је пред њ им иш ао и један крст њ егове висине, начињ ен од чистога злата. И иза њ ега, такође, беш е један исти такав крст, и још три сличн а здесна, слева и изнад њ ега. С ви ти бли стави крстови беху сједињ ени у некакав сплет који је светитељ а опасивао и ш титио са свих страна. К ада је долазило и скуш ењ е, Бог би, ж елећн да га искуш а и овенча, допуш тао да се крстови раздвоје, остављ ајући м еђу собом м али п роцеп. К роз њ ега је непријатељ м огао да убацује своје стреле. У часу напада ђавољ ег и њ егове борбе са преподобн им , м нош тва ангела и демона стајали су око њ их и са уж асом посм атрали и сход одм еравањ а снага. Блаж ени Н иф онт, пош то би прво дрском непријатељ у доста удараца задао или их од њ ега прим ио, п одизао би руке ка виш њ ему Б огу и усходио ка Њ ему чистим ум ом. О стајао би тако, траж ећи од Њ ега да м у помогне у бор би пр отив ум не зм ије. А сатана, гледајући га у том поло ж ају и дрхтећи од страха пред гневом Бож ијим , говорио би престраш ен својој демонској друж ини: — И дем о од овога овде, јер је узиш ао на н ебеса и м оли се про тив нас. П ре него ш то се излије гнев Б ож ији на наш е главе, хајде да нестанемо. Н а те речи свога заповедн ика сви би без трага иш чезли! П раведник би, п осле своје прозбе, силазио пон ово на земљ у, долазио себи и, када би видео да непријатељ виш е није ту, благодарио Богу Који га је заш титио. Т ада би и ангели радосни одл азили на небо, док би сечасни крстови поново сплетали, затварајући и заклањ ајући п репод обн ога унутар себе. Ч есто би м у се, додао је тајблаговерни хри ш ћанин , п рибли ж авао ђаво са м нош твом демо на да га наведе на неку страст, али не би м у се дало, јер
р
иче о
а н ђ е л и м а
143
блаж ени, опкољ ен силом К рста, беш е недодирљ ив, те би им се тако подсмехнуо и пљ унуо их. Тада би м рачни дем они, посрам љ ени, иш чезли, док би он још топли је благодарио Б огу Који м у је даровао такву силу п ротив невидљ ивих непријатељ а.
И Т А Р С Т ВО
А Д У
Једном при ликом , у часу док се м олио очи ју окренутих ка небу, изненада око п репо доб нога оца засија бож анствена и н ебеска светлост. У з то се појави и један у бело одевени ангео, држ ећи златну кадион иц у. П оче најпре кадити ка небу, а затим Н иф онту. П отом стаде крај њ ега и стаде тихо по јати... У брзо, виде светитељ како се двери небеске отварају и ангеле Бож ије да поп ут пчела силазе и пењ у се, преносећи душ е умрли х љ уди. В иде он и м ного црнаца - ваздуш на м итарства - који су давали све од себе да ш чепају душ е и оборе их. А ли ангели су пруж али силан отпор лукавим ваздуш ним духовим а, ш ибајући их и спасавајући душ е. У једном часу угледа Н иф онт два ангела како узносе неку душ у на небо. А ли чим се при ближ иш е м итарству блуда, заповедник м итарства стаде да бесни и да негодује. — С а којим ви п равом — пови ка он — узим ате ту душ у која при пада нама? — П окаж и нам какву власт им аш над њ ом — рекош е м у ангели. — Д о самога краја — од говори дем он — он а се ваљ ала у разврату. И као да јој то није било довољ но, усуђивала се још и друге да осуђује! Х оћете ли још и других греха, горих од ових? А нгели дадош е све од себе да заш тите ту душ у. — Д а — рекош е — знамо да је ро бовала тим страстим а, али пр екинула је са њ им а м ало пре смрти. — Н е, није као ш то каж ете! — поб уни се разјарени лукави дух. — О вај човек ум ро је непокајан. Г реш ио је до посљ едњ ега свог даха. Н ити се икада исповедио, ни ти је пр естао да безаконује. И здахнуо. је, дакле, као р об греха. Зато је сав мој! Н а то му један од ан гела строго каза: — Н икада ти нећем о по веровати, нечи сти, јер ти си непри јатељ Бо ж ији и п рви лаж љ ивац. П озваћем о њ еговога ангела који м у је дат на светом крш тењ у као чувар и заш титник. О н ће нам рећи истину.
144
П р и ч е о а н ђ е л и м а
Т ако позваш е ангела чувара те душ е - јер он се још увек налазио крај тела све до њ еговога погребењ а - и уп иташ е га: — Реци нам брате, да ли се ова душ а п окајала због својих греха и ли је ум рла са њ им а? Ж елимо чи сту истину.
П ри ч е о
а
н т, е л и м а
145
пут, из зле навике, и п ао у неки грех, он би га опр ао сузам а и покајањ ем и самоукоревањ ем, као и честим чињ ењ ем м илостињ е. Ш та сад хоћете, зверин е? Д а та душ а оде у пакао? Н е! Јер знајте, лукавци, д а Бог каж њ ава само за оне грехе који н ису били откри вени на испо вести. А све грехе
— Ја ни сам ни човек ни лукави дух, па д а лаж ем — одговори ангео.
који љ уди исповеде са сузама и сми рењ ем и не почине их п оново бриш е
— П ред Б огом вас, д акле, у веравам да од часа када се разболео и још док И почео је да плаче и д а се каје и да и споведа Господу своје грехе, сваки
бож анско м илосрђе. Ти м речи м а ангели оповргнуш е тврдњ е лукавих духова. Затим их одгурнуш е на страну и прођо ш е капију небеску заједно са душ ом која је
час поди ж ући руке мол итвено ка небу. А да ли м у је Бог опр остио влаш ћу
и п акао избегла, и би ла удостојена да на дар при м и спасењ е од Господа.
м у није постало сасвим лош е, овај човек се сетио - не знам како - смрти.
коју им а - и кам о среће да му је опростио, јер О н то и хоће, и м ож е - не знам . А ако, опет, није, слава праведном суду Њ еговом! Ч им то зачуш е, ангели се са презиром подсм ехнуш е демону. П оведо-
М ало затим , види блаж ени где ангели н осе још једну душ у која беш е врло побож на и богобојаж љ ива. Током целога свог ж ивота она није чини ла ни ш та осим добра и м илостињ а. В олела је без разлике све
ш е душ у и наставиш е пут неба, ослобађајући је из дем онске замке.
љ уде, при јатељ е и непријатељ е и до исхода из тела пож ивела је чисто,
Затим светитељ угледа како носе увис другу душ у, душ у неког свирепог човека, гневљ ивог и среброљ убивог. Теш ке беху оптуж бе и разобличавањ а дем онска. О ни стадош е да на-
целом удрено и см ерно. В аздуш ни духови почеш е да јојп рете, ш кргућући зубима. А сирота душ а, уплаш ена њ иховом свирепош ћу, сакри се у наручју ангела. У м еђу-
брајају једн у по једну срам ну реч и теш ке псовк е које је тајчовек изговор ио
врем ену, други ангели, који су силазили да п реузм у душ е, при лазили су јој
док је ж ивео , као и сва друга зла која је поч ин ио .
и са љ убављ у је грлили . К ада, коначно, та света душ а стиж е до капи је небеске, виде преп одоб ни
А ли ангели га стадош е бранити, говорећи да он им а неко пр аве да се спасе. И наведош е за то неколико при м ера: виш е пута за ж ивота, док би смиш љ ао да учини неко зло, он би се изненада предоми слио и не би то остварио, него би осуђи вао и кори о себе сам ога. И ли би се освестио и осетио скруш еност, горко би уздисао и плакао. Н еколико пу та дао је и неш то м илостињ е сиромасим а. Знајући све то, светли ангели суп ротстављ али су се дем они м а и тврдили да ће Бог, будући м илостив, пом иловати и ту душ у.
где се са свих страна н еба пом аљ ају небр ојени ангели, светли и сверадосни , грле је и слатко ц еливају, говорећи : — С лава нека је Богу К оји је избавио и ову ду ш у од страш не зми је! 14 ш то је она даљ е улазила у унутраш њ е одаје небеских ски ни ја, то су се виш е ум но ж авали ангели који су јој хитали да је са радош ћу загрле. Т ако се небеске силе у век раду ју због свакога човека к оји се спасава. К ада већ прин есош е душ у престолу Бож ијем, ангели је предадош е у
Д емони изгубиш е хладнокрвност. О злоједиш е се и узнеми риш е.
руке Си на, Господа наш ега И суса Х риста. О н је назва блаж еном и прин е-
— А ли он је — п раснуш е о ни — од м ладости је... М а ш та све н ије
се је као свету ж ртву О цу С воме. Њ у С вети Д ух одмах обави благодаћу
радио! Р адио је ствари које не доли кују хриш ћаним а! Н е сам о ш то је
С војом и пр еплави је бесм ртном насладом Ц арства небеског. Затим душ а беш е предата чиноначалнику М ихаилу, кнезу Завета, да је
блудн ичи о него је стигао да почи ни и содом итске грехе! А ш та да радим о са њ еговим псовањ ем и и зливи м а гнева? И ш та је све то у поређењ у са још горим и страш ни јим ? Јер он је - чујте и уж асните се - ч ак и уби-
он одведе у вечни покој и блаж енство, како и бива са свим светим душ ама. И гле! С ада преподобни виде страш ни призор - демон е како једну душ у
јао! Ш та сад каж ете? А ко једном таквом човеку доликује спасењ е, онда
вуку у ад. То је био неки слуга који се м ало рани је беш е убио - обесио се!
узм ите цели свет и спасите га ни због чега. А м и то онда одм ах да знам о, а не да се узалуд м учим о и љ утимо! — Ч ујте, несрећн иц и! — реко ш е им ангели. — С ве те грехове из м ладости он је одсекао. Зато м у је Бог и оп ростио . А опет, ако је неки
Њ егов ангео иш ао је иза њ ега, горко п лачући због њ егове погибије. — А х, свелукавих д емо на — говорио је кроз сузе — који наводе љ уде на толика зла! Е то, господар овога слуге, по дем онском наговору, гневио се без икаквог озбиљ ног разлога на њ ега тако, да га је тукао без м ило сти и
146
П
р
ич
а н ђ е л и м а
остављ ао га гладног. А он, н есрећник , од очајањ а које су м у улили дем они, узе уж е и обеси се. И тако се сав прин ео у ж ртву ђаволу и то сопственим рукам а. Јао м ени! Њ ега кога ми је Бог дао да чувам уграби м и м рска зм ија и пр огута га! Н есреће м оје! К ако да се појавим пред Г осподом? И како да погледам у саздатељ а свога, ж алосног због губи тка ове несрећне душ е? И док је ангео тако туговао, сиђе са небеса други ангео, п риђе м у и рече: — О тац наш , Господ С аваот, даје ти ову заповест: "И ди у Рим , где се у овом е часу крш тавадете некога војника. П реузећеш бригу о њ ему силом С ветога Духа К ојега је при м ио крш тењ ем. А ја ћу казнити господара овога слуге и научићу га да се не гневи на оне који м у служ е и да их не бије, нити да их остављ а гладним а, а посебно када му н и због чега нису криви." То ангео каза своме дру гу и пон ово узиђе н а небеса. А овајтада без одлагањ а отиде за Ри м , испуњ авајући заповест Бож ију. А ли тада преп одоб ни виде како се нека душ а узно си кроз ваздух уз велику пометњ у и буку. Ш та се деш авало? М нош тво дем она, вичући и галамећи, борило се да уграби ту н есрећну душ у која је - авај- прип адала свеш тенику! То беш е неки свеш теник по им ену Елеф терије који ж ивот беш е провео у уж асни м плотским гресим а. Ч ак је и неколико убистава починио! В ребао би но ћу на путу и убијао пролазнике, а затим би и м узим ао одећу и продавао је, не би ли угодио својим незакони тим налож ниц ам а. Д ок се тако узносила, та јадна ду ш а ни је успела да стигне ни до трећега м итарства. Д емон см ело пруж и руке, уграби је из руку ангеоских и баци на земљ у. О туда је узеш е други дем они и, ударајући је злурадо, вргнуш е је у амби с и предадош е кнезу там е, да је он тамо задрж и везану заједно са њ ом сличним безаконим душ ама до дана опш тега васкрсењ а. Д ок су се враћали н азад на своје место, м рачни дем они се надим аху од поно са и говораху м еђусобно: — В идиш ? Ч ак смо и свеш теника Н азарећани но вог победи ли и бацили га на колена! (Д ругим им еном ни су се усудили д а назову Господа, осим Н азарећанином или И сусом .) И пак, један м еђу њ им а са тугом је клим ао главом и по дсетио их на горку истину: — А заш то се хвалим о ш то см о средили једног несрећно г попа? Ја м огу да вам п окаж ем небројене друге који блистају врлин ом , а њ их не м ож емо ни да пип нем о...
П риче
о
а н ђ е ли м а
147
— Да нем ају знак И сусов — преки дош е га остали — који их чува са свих страна као утврђени зид, видео би ти наш у моћ! — А заш то да се бојим о дрвета н а ком је разапет Н азарећанин ? То већ показује да см о сасвим проп али! — Н е бо јим о се ми тог дрвета, то доб ро знаш , него страш нога огњ а који из њ ега избија. — К ада 6и само из д рвета избијала ватра, то 6и још бил о м ало зло. А ли чак и када хри ш ћани изобразе то знам ењ е руком и запечате тело своје, и тада... ох, ох, ох, какав плам ен од њ их излеће и спаљ ује нас! О стали схватиш е да се он сетио неког свог великог страдањ а. Д а би им то разјаснио, уп иташ е га: — А где си ти, н аводно, дож ивео све то о чем у говориш , па н ам одузим аш наду? — И м а у К онстантинопо љ у неки човек п о им ену Н иф онт, н аш велики непријатељ . У м ладости њ еговој напао сам га и ја, и остала наш а друж ин а. И злуђивали смо га нападим а, саблазним а и срам ним пом ислим а. Толико га бејасмо распалили , да је најзад п ао у грех, а м и см о због те победе поскаки вали од радости и њ егов грех см о са пон осом запи сали у своје бележ ниц е. А ли он се већ истога часа покајао и п очео да јади кује и да осуђује себе самога: "0! Зар да овоме телу, које ће појести црви, чин им послуш ањ е? Зар овојж ељ и, која ће м е одвући у огањ , да се потчињ авам ?" П ош то то рече, сав се разгневио. М и га се, наравно, нисм о уплаш или. С а презиром смо се смејали пред њ им . А ли он, који је врло лукав и доб ро познаје наш е слабе тачке, претећи пови ка: "С ад ћу вам ја показати, по кварени демони!" О дм ах се подиж е и руком нас осени образом дрвета Н азарећаницовог. А х! Ш та да вам каж ем! К ао да нам је кроз срце прош ао огањ и спрж ио нас! У часу смо нестали. С амо један, најрадозналији и најсмелији, стао је издалека да види ш та ће Н иф он т да учин и. В иди га он, тако, где брзо улази у цркву, чин и три м етаније пред Б огом и каж е: Тосподе, Ја сам чо век греш ан, М лад узрастом , И још увек са својим страстим а ратујем И са распаљ ивањ ем тела. С тога м и не урачунај О вајп ад моју грех, М олим Т е, Х ристе Боже. Ти, као Господ, им аш власт
148
П РИЧ
П
Е О АНЂЕЛИМА
И само речју С војом С агреш ењ а моја да бриш еш ."
р и
че
о
а н ђ е л и м а
149
Д ође тако ангео и стаде крајњ егове постељ е, погледа упереног у небо, неш то чекајући . И , заиста, зачу се глас: — Згази ан тихри ста! Н е ж али га нечистог! Б олн о одсеци б лудн у душ у
— П осле те п розбе — настави дем он — ангео сиђе и овенча га због покајањ а и скруш ености. А ли, гневан на своју плот, он поч е да се бије по
од окова тела! К олико је ж ивео на земљ и, м ира М и ни је дао овај нитков! У судио се још и да осуђује слугу М ога Н иф онта! У дри га без ми лости! Д а
лиц у свом снагом , док није сасвим м алаксао. П отом, под иж ући са великим "Страш ни О че,
не дави виш е сиротињ у зеленаш ењ ем својим ... К ада чу ту страш ну заповест, ангео без оклевањ а подиж е мач свој и удари пр аво у срце, свом снагом , несрећнога зеленаш а. А овај истога
К оји си родио страш нога С ина
часа издахну, ропћући у болу и ш кргућући зубима. А нгео м у узе душ у у
И К оји све Д ухом С војим испуњ аваш , П ослуш ајм е нечистога
страш ни м м укама и поведе је ка амбису. О вде се заврш ило виђењ е светитељ ево. О н дође себи и, пом етен, поче
И покарајове гнусобе
да разм иш љ а, ван себе и потресен он им ш то је видео.
напоро м руке ка небу, поче да м оли Бога, говорећи:
К оје се диче ш то су м е победиле.
— А х, како ли см о н есрећни м и греш ниц и! К ако је ж алостан и горак
Јер Теби једин ом е сагреш их,
крај наш ега ж ивота! А затим долази страш ни суд и вечни огањ у који би-
Ја прљ ави и развраћени ."
вамо бачени, кукавни , заувек... Т реба, стога, на сваки начин да стреми м о спасењ у, силећи себе сам е на чињ ењ е врлин е и држ ањ е Бож ијих заповести.
— И гле! О дм ах ангео који га је овенч ао б аци са висине некакво уж е и све нас завеза. Зати м крен у једн ог по једног да нас вади о туда и д а нам
Једино тако ћем о М у угодити.
Е
задаје по хи љ аду удараца. Д а сте чули там о н аш е јауке, сам о се орил о "ах!" и "ух!"... А он нас је без страха млатио и говорио: "Е во вам ! Т ако! Д а не пр им оравате виш е слуге Бож ије да бију своје тело!" К олико н ас је кињ ио тајнем илосрдни ангео не да се описати. А пош то нас је пош тено и зм латио, после хиљ аду мука пустио нас је на слобод у... О тада, дакле, чим видим тога Н иф онта, ја испарим . Б ојим се да опет једнако не прођ ем ... Н а те последњ е речи демон ове, остали п очеш е да се подсмевају њ еговојмуци. — Х а, ха! Ш та ти се догодил о, несрећниче! О срам отио си се! П они зио те је! К укавице! У м еђувремену, праведни Н иф онт, који је у свом ви ђењ у чуо ш та су говорили лукави ду хови, и сам поче да се см еје са њ им а. М ало затим , угледаон једног ангела огњ еног како силази на С едм обреж је, претеће држ ећи м ач. У том е часу, негде у граду неки ч овек растављ ао се од душ е и теш ко се мучио. О н беш е зеленаш и нем илостивац, а и праведнога Н иф он та стално је обасипао п совкам а и клеветам а. И јеретиком га је називао, и којекако још , осуђујући га пред целим светом: "Заш то он каж е то и то? Заш то ради ово и оно?" Н есрећни к није видео сопствену беду, сам о је гледао на друге.
Н И К О В А С М
Т У
У К А М
Једном приликом , када праведник беш е у цркви - беш е се заврш ила служ ба и он сеђаш е са стране, у једној стасиди - сабра се око њ ега неколиц ин а хриш ћана да чују њ егове корисне речи. — Р еци нам неш то, оче, о различ ити м врстам а см рти. Заш то неки им ају смрт болну, а други м ирну? И заш то неки ум иру у туђини , други у пустињ и, а трећи на м ору? Н еки чак каж у да је за свакога запи сано како ће и када умр ети. — Ч ујте, браћо — одговори преп одоб ни . — О но ш то см о м и ду ж ни да чин им о јесте да плачемо због својих греха и да траж им о у п окајањ у м илост Бож ију. Ш то се тиче тога ш то ме питате, то припада Њ еговом суду и одлуци. И неразум но је, дрско и оп асно то испи тивати. Б ољ е нам је да плачемо и тугујемо због својих безакоњ а, м ож да ћемо успети да нађемо м акар м алу кап спасењ а. Ево, долазе теш ки дани, када ни ко не м ож е да ради .71 А пре него ш то дођу, чиним о добро, како бисмо вечно ж ивели. — Д обра ти је и света беседа, оче — одговориш е му он и. — А ли бу дући да те не питамо злонам ерно, м олим о те, дајн ам неки одговор. 71 Јн.9,4.
150
П Р И Ч Е О А Н Т, Е Л И М А
— П оново вам каж ем, то су судови Бо ж ији и бољ е би бил о да о том е не разговарам о. А ли ... падају ми на ум речи П исм а даћети Бог по срцу твом е,72те ћу вам зато понеш то рећи. А Бог, К оји испи тује наш е произвољ ењ е, нека нам да ш та нам је потребно. И тако поче он да приповеда о неком свом познанику ком е име беш е Т еофи л. Т еофи л је радио у једнојр адион иц и, где је вагао робу. А ли беш е подм укао и по ткрадаш е купц е на ваги. А ли, авај, ни је то било једино зло које је чин ио и ни је он само закидао н а м уци сироти њ е. Б ио је уз то и злопам тив и раздраж љ ив и страш но сквернослован. П рави проли вени језик! Н ије знао за страх Бож ији. Грех се над њ им беш е сасвим зацарио. Још од м ладости њ егове, Н иф онт је често са њ им разговарао, саветовао га, сејао м у је у срце корисн е речи. А ли н ије успео да га при воли добру. Т еофи л би са задовољ ством одслуш ао ш та м у је светитељ говорио, хвалећи га због њ еговога ж иво та и врли не - "блаж ио је м оју гњ илост", говорио је са см ирењ ем светитељ , "не знајући да су мо ја безакоњ а превазилазила и дем онска" - али сам се није м ењ ао. И тако дође час да га пож њ е срп см рти и узме га са овога света. М есец дана до тога, ухвати га срдобољ а, а затим страш ни затвор и нерасполож ењ е. П отом, као да се у њ ега зарило н евидљ иво сечиво које м у је искидало утробу. Т ада му се црева развезаш е и утроба м у покуљ а напољ е. О д тога часа леж ао је полум ртав, у непрекидним предсм ртним м укам а. Т олико га Бог беш е покарао, да се он седамн аест дана кидао и роп тао и ш кргутао зуби м а на постељ и као пом амљ ен. Гризао је сопствени језик са толи ко снаге, да га је на крају одгри зао и испљ уну о заједно са пљ увачком и крвљ у! Ч упао је себи браду длаку п о длаку, док је није сасвим оголио. И стал-
П
151
— Н есрећнич е, заш то си био толико несавестан? З аш то си свим а заЗаш то си се непромиш љ ено заклињ ао страш ним им еном Бож ијим ? Заш то си псовао и злослови о часне људе? Ево ш та ти је све то донело! И заш то си се при чеш ћивао н едостојно, а затим без страха Бож ијег пљ увао на земљ у? Заш то си сиротињ и пи о крв, закидајући им криш ом на ваги? Зато сада, ако та вага не дође овам о, да се пред свим а објави твоје безакоњ е, неће ти душ а изаћи и з тела! И м а да заувек страдаш ! А ли он, како м у језик беш е одгриж ен, није могао да затраж и да м у се донесе вага. С ам о је бројао пр сте и главом давао знаке. А ли како су га други м огли разум ети ш та је хтео? Н ајзад, н еки свет и прозорљ ив човек, који се там о нађе, све то виде својим просветљ еним очим а, чу ангела и затраж и да се донесе вага. Ч им је виде, Теоф ил п оче снаж но да клим а главом и да показује рукам а, као да исповеда да је њ ом е учини о сва своја безакоњ а. Затим м у се оте уздах и он издахну. А нђео казни тељ узе м у душ у и пр едаде је суду Бож ијем. — Ш та м ож ем о да закљ учи м о из једне о вакве см рти? — уп ита преподоб ни слуш аоце после повести. — У складу са делим а дош ла му је и бож анствена правда. П ош то беш е велики греш ник и безаконик - као и ја, несрећни к - толико је строго каж њ ен овде, да би окуш ао м ањ и бол у другом ж ивоту. С ви који су слуш али светитељ а уплаш иш е се тих речи и почеш е да уздиш у, разм иш љ ајући о сопственим гресима.
С К У П
очим а. Траж ио је да м ало почине, да се м ало утеш и... А ли није налазио ни
је косу, није м у остало ни власи! И пак, н аставио је да леж и, јечећи тако да се душ а кидала они м а који то посматраху, ш кргућући зубим а и бројећи
а
кидао на својој проклетој ваги? Заш то си презрео веру и закон Х ристов?
но је бројао прсте на рукам а. Загонетно је клим ао главом . Д ивљ е је колутао м ир, ни утеху! И опет би почињ ао исто - да клим а главом, да чупа косу, да броји прсте, да ро пћ е... Беш е то ж алостан призор! А ли и страш но м учењ е! К ако га је, заиста, истрпео? Н а крају беш е изјео и сопствене усне! П очупао
р и ч е о а н ђ е л и м
Е Љ С К А С М
П ош то их поди ж е и рече им да седну на своје клупе, светитељ поче да им при поведа о догађају који и м беш е обећао. Ж ивео је, каж е, давно у Ц ариграду неки м ладић, по им ену В асилије. И м ао је тек осамн аест година, али био је веом а лукав, сквернослован и
пр сте... С тално јебро јао п рсте,узалуд покуш авајући да изброји неправде које је на ваги уч ин ио!
развратан и често би освитао у озлоглаш еним крчм ама. ТајВ асилије, дакле, радио је код једнога кројача. Ш ио је хитоне и беш е доб ар занатлија, прем да веом а млад. Њ егов газда, по им ену П атрикије - златан човек и
Један ангео који там о невидљ иво стајаш е м учио је огњ еним м ачем својим беднога Т еоф ила, говорећи м у:
у невољ и - често га је слао на спољ аш њ е послове, а он би користио п рили -
72
П
. 19, 5.
мек, који м иловаш е и даваш е,73 како каж е П исм о, свим а који би се наш ли
73 П .
,5 .
152
П ричн о
а
н т>е л и м л
ку да се ваљ а у блату разврата, прљ ајући лепоту и ду ш е и тела свога. А ли им ао је В асилије и једно велико д обро , једну врли ну, као ш то ћемо видети на крају, која је по кренул а благоутроб ије Б ож ије. И тако је С веблаги Бог устројио њ егово спасењ е. А ли пођим о редом . Б ил о је то у врем е када је целу зем љ у н апала глад. Заједно са глађу, напала ју је и тако ош тра зим а, да су у наш ем граду свакодневно ум ирале по хиљ аде љ уди. Н ису стизали ни да их посахрањ ују. Глад и м раз дуго су потрајали. Т ако сви беху пр ин уђени да отпусте своје раднике, а неки чак и слуге своје, јер н ису и м али д а им дају плату, нити да их нахране. Н еки су чак дош ли дотле да продају и сопствену децу, како би до бил и неш то за јело! Заједно са осталим а, разуме се, наш ао се у страш ном полож ају и П атрикије. "К ако ћу обезбеди ти п отреб е и своје, и деце своје и својих радн ика?", разми ш љ ао је. Јер он је им ао м ного служ бени ка. Х тео не хтео, дакле, био је при м оран да их коначно отпусти. В асили је се нађе на улиц и. Још прво га дана п родао је своју хаљ ин у у некојк рчм и и од новц а купио хр ану коју је одм ах појео. К асније, мал о-по м ало, п род ао је и све остало ш то је им ао. Н а крају, стигао је до пр осјачењ а, лутајући полун аг овам о-онам о, оп лакујући своју про паст и дрхтећи од хладноће. Толико је ош тра била сувом разиц а, да су м у се и на рукам а и на ногам а отворил е ране и почеле да крваре. И з дана у дан стањ е м у се погорш авало. али он није ниш та друго говорио, до "слава Ти , Бож е"! К о мож е да опиш е јауке и ридањ а њ егова? К о м уке од глади? К о несносн е болове од рана које м у је м раз отвори о, а које је храбро трпео, благодарећи Богу? С рчаност и трпљ ењ е њ егово по трајали су дуго. А ли једнога дана, исцрпљ ен, склупчао се у некојуличи ци градскојстењ ући, дрхтећи и копнећи од глади... У м еђувремену, од страш не хладно ће, ноге су м у се одузеле, а прсти м у отпали. А он, тај дивни м ладић и истин ски В асилије [царствени - при м . прев.] - цар и светла звезда трпљ ењ а - све је подн осио као други Јов, без роптањ а и без спорењ а са Богом. Н апротив, у толиким својим невољ ама, он М у је благодарио и неп рестано Га славио. Разум е се, у тој свеопш тој невољ и, н игде се није могао наћи ч овек да м у пом огне. С ви су оплакивали сопствену глад и муку.
II
р и ч е о а н ђ е л и м а
153
П осле неколико дан а, једнога јутр а, док је В асилије свакога часа очекивао смрт, прође туда неки побож ни човек, по имену Н икиф ор. С рце му се слом и када га је видео тако јаднога. Б ез оклевањ а он заповеди својим слугам а да га под игну и п ренесу у њ егов дом . Тамо м у је Н икиф ор сопственим рукам а простро м еку постељ у и полож ио га у њу. С ам м у је са љ убављ у пруж ио сваку негу и спокојство. О дреди о је и двојиц у слугу да му служ е, јер сам В асилије не беш е у стањ у ни да се пом ери, пош то м у све ткиво беш е осм удила уж асна хладноћа. В асилије остаде у тој кући две недељ е, док м у не дође час да оде Господу. Беш е суботњ е јутро. Д ок је леж ао у постељ и, и зненада га чуш е где говори: — Д обро м и д ош ли ... Д обр о до ш ли, светлоо бр азни. .. Господ вас посла... Д обро је да сте најзад стигли ... С ачекајте сам о м ало, па ид ем о... — Х ајде, пож ури , м оли м о те! Н ем ој да одоц ни ш , јер Г оспод те зове! — И ја вас м олим , слуге Х ристове, сам о за ов о.. . Е во. .. Један човек м и је позајм ио десет обола... и треба да м у их врати м ... П реклињ ем вас зато, сачекајте... С ачекајте док не вратим дуг свој... Д а то не нађе као и зговор лукави кнез ваздуха... и б аци м еу ам бис... а душ а ми погине! Ч им то чуш е, ангели без противљ ењ а стадош е, јер Господ им и онако беш е заповедио да преузм у душ у В асилијеву без икакве ж урбе и да му послуш ају сваку м олбу. Х ристољ убиви Н ики ф ор који ангеле није могао да види , али је чуо В асилија, одм ах позва једну од слуш кињ а које су пазиле на њ ега, даде јој оболе и рече јој да их однесе оном е од кога их сам ртни к беш е позајм ио . А В асилије одм ах подиж е руке ка небу, про слави човекољ уби вога Бога свом снагом која му још беш е преостала и предаде дух својангелим а. — В идите ли сада, децо м оја —додаде праведни Н иф онт, заврш авајући своју повест — види те ли како п раведн и судија Господ уређује ствари у складу са произвољ ењ ем свакога од нас? О но ш то Бог испитује јесте унутраш њ а бор ба чо векова, а све награђује саобр азно тој борб и. Јер често б ива д а је неко непажљ ив у свом спољ аш њ ем опхођењ у, али има унутраш њ е, љ удима невидљ иво, духовн о делањ е: осуђује себе сам ога, плаче, уздиш е, см ирава се, пок азује састрадавањ е прем а другим а и см атра све бољ им а од себе сам ога. Да, мн оги ж иве изнутра и тајно он ако како Бог жели, п а м акар спољ а и били греш ни, а срцезналац Господ К оји види скри вено не допуш та им
154
П Р И Ч Е О А Н Ђ ЕЈ111М А
да на конц у погину. А они који, нап ротив, изну тра робују злу и лукавству и другим страстим а, чак и ако спољ а чине неш то добро, ш то изгледа као врлин а, ни ш та не добијају. Т ако је и ово м ом че В асили је у себи им ало једно добро: свесрдно састрадавањ е и боловањ е са они м а који су туговали. Е то која беш е врли на њ егове душ е, док је телом он греш ио. Е то какво је било тајанствено б листањ е њ еговога срца ко јим је, како вам на п очетку рекох, стекао благоутробије и м илост Б ож ију. Зато ни Бог њ ега није сасвим оставио да погине, него га је спасио на начин како вам испри поведах.
П РИ
А ТЕ Љ А Н Г ЕЛ А
Једнога јутра, пођосм о да одслуж им о Л итургију у храм у светога Н иколаја, који се налази крај П алате изоби љ а, како је зову. С тигосмо п ре него ш то је служ ба почела. А ли пр аведник одм ах поче да се мо ли Господу, завукавш и се у неки угао. Х итро се погрузио у тајанствено сазрцањ е. (О вде ћу по м енути да је, ако се м оли о а не би јасно гледао Господа, он такву м олитву см атрао изгубљ еним временом .) Д оста касније, чух га како разговара са неким . И зненади о сам се, јер знао сам да још никога нем а у цркви. У једном тренутку разговор п рестаде и м ало потом он, зам иш љ ен, седе у своју стасиду. Х тедох да га упи там са ким је разговарао, али у м еђувремен у поче Б ож анствена Л итургија. Д ок је сабрани народ појао, пр епод обн и отац стајао је п раво, п огледа упорн о при кованог за свети ж ртвеник. С ијао је од радости и ведрине. П оглед м у се изменио. Л ик м у је био блистав и рум ен као свеж а руж а. За време В еликога Входа, светитељ је са чеж њ ом пруж ио р уке ка светињ ама и и згледало је да се м оли п отресно сабрано. С рце м у је снаж но лупало, као да ће да се распукне. П реплављ ен благодаћу Д уха и омам љ ен бож анским еросом , он је чезнуо да потрчи за даровим а, да падне на њ их, да их цели ва... А ли да не би кога саблазнио и из пош товањ а прем а поретку, суздрж ао је својбогонадахн ути пор ив и остао на свом е месту, славећи Бога. О длазећи п осле отпуста из цркве, зам оли х га да м и о ткрије са ким је разговарао тамо, р ано ујутру, и какво је то виђењ е им ао. А он, као чедољ убиви отац, ни ш та ми не сакри. Зато и ја сада записујем све ш то чух, да се про слави и м е Б ож ије и да се обр адују сви ко ји се надају на њ ега. У цркви , дакле, блаж ени је разговарао са ангелом ! Т о беш е ангел који чува свети ж ртвени к. О н се у једном часу јавио светом е и рекао му:
П ри ч е о
а н ђ е л и м а
155
— О давно сам хтео да сретнем твоју прослављ еност! Толи ко сам м олио Бога да дођеш неки пут овам о да се пом олиш , да бих тако им ао прили ку да те упознам и да уж ивам у твојојм олитви. С ветитељ м у одговори: — Д обро , откуда знаш за мене, н ајбож анственији? И заш то си толико хтео да сретнеш м ене, старца иструлелог у гресим а? — Да, управо сам зато толико чезнуо - да бих упо знао то твоје см ирењ е. Јер чуо сам на небу како ти га је Господ даров ао С оп ственом руком . — То си чуо? А ли зар је м огуће да се на н ебу говори о гнусоби каква сам ја? — И стину ти говори м , љ убљ ени слуго Б ож ији — одговори м у ангел, ведро се осм ехнувш и. — Л укавства у м ени нем а. С луш ај, дакле: кад год идем на небески ж ртвеник да пренесем Богу са овога ж ртвеника зем ног мол итве и при носе хриш ћанске, допи ре ми до уш ију ш та други ангели говоре о теби - да је Н иф онт угодио В иш њ ем, јер својим дубоким смирењ ем демоне сатире у прах и пепео, да се сећа у својим м оли твам а небеских сила и д а је зато Господ запо ведио сваком е ангелу да га неп рестано по м ињ е... и друго слично том е. Ето заш то сам толико ж елео да те упознам . И сада благодарим Богу ш то ми је остварио ту ж ељ у... — А ли ни је м огуће, пр ебли стави светилн ич е небески! М ора да се догодила нека греш ка... То ш то м и каж еш да си чуо свакако мор а да су о неком другом Н иф онту ангели говорили. За мене важ и само ова истина - да никакво добро нисам учинио. С ада већ изненађен и ганут њ еговим бескрајни м сми рењ ем, ангел нестаде, не рекавш и м у ни реч. С ветитељ се сагну и покло ни м есту на ком је ангел стајао. А затим се погрузи у разм иш љ ање. "П ази се, несрећни Н иф нте!", пом исли он. "Ч ак и да ти је добра борба и да ти је подвиг достојан похвале и да је сладак плод твојих нап ора, ти си ип ак налик трговачкојлађи, испуњ енојсвакојаким злом , која плови п осред дебелога м ора. А ли ко зна да ли ћеш стићи до луке, где ћеш срести Х риста, или ћеш дож ивети бродолом и труд ће ти се показати узалудним ? И ш та ће би ти тада? О , каква несрећа! И ли зам исли да си њ ива засејана, пун а класја. А ли ко зна хоћеш ли издрж ати до часа ж етве? И ли ће птице и ж ивотињ е дивљ е по зобати твоје класје, а пож ар спали ти слам у која преостане?" Такво га разм иш љ ањ е доведе до скруш ености и он се смири још виш е. То је био уп раво онајтренутак када је сео у своју стасиду, како сам већ пом енуо, м ало пре него ш то је почела Л итургија.
156
П Р И Ч Е О А Н Т јЕ Л И М А
А Н ГЕ
И С А С
П риче
У Ж И Т Е
Затим га упи тах ш та је видео када је почела Бо ж анствена Л итургија. О н м и рече да чим је служ итељ рекао "Благословено ц арство...", он виде огањ како силази са неба и покрива свети ж ртвеник и свеш теника, а да тајн иш та ни је осетио. К асније, када је народ поч ео да по је Т рисвету песму, ч етири ангела сиш ла су и појала заједно са њ им а. Н а читањ у А постолу, појавио се блаж ени П авле да упућује чтеца. Н а "А лилуја", после заврш етка А постола, сједињ ени гласови народ ни усходил и су на небо као каква огњ ена, чврсто и сплетена бројаница. А на Е ванђељ у, једна п о једна реч и злазила је као пл ам ен и з уста свеш тенико вих и узносила се на небеса. М ало пре В хода часних дарова, светитељ изненада виде како се небо отвара и са њ ега се излива некакво н еизреци во и н езем но благоухањ е. А нгели силаж аху са висине, појући хи м не и славословљ а Јагњ ету, П ом азанику и С ину Бож ијем.
о
а н ђ е л и м а
157
К ада служ итељ подиж е С вети Х леб, узвикујући "С ветињ е светима", а док народ појаш е "један је С вет, један је Господ ...", н еко из сабрањ а окрен у се светитељ у и тих о га упи та: — Заш то, оче, свеш теник каж е "С ветињ е светим а"? — О свим а нам а он то говори, дете м оје. То значи: светим удови м а Х ристовим нека при ступи онајко је свет! А други брат, који беш е прост и неук, уп ита га: — А ш та је светост, оче? — То значи следеће... А ко си р азвратан, нем ој се усудити да п останеш судеоник тако велике тајне. А ко си у непријатељ ству са било ким , не при ступај. А ко исм ејаваш или п сујеш и осуђујеш свога ближ њ ег, стој подаљ е од Бож анственога причеш ћа. У том ч асу већ, међутим , служ итељ рече "приђите". Тада светитељ посм атраш е оне који су се причеш ћивали. Л икови неких од њ их поцрнели 6и чим би они прим или бож анствене тајне. А лица других блистала су попут сунца! Блаж ени стаде уздисати и одм ахивати главом ...
И гле! У то се појави пречисти и прељ упки М ладенац! Н а рукам а Га држ аху ангели који Га донесош е и полож иш е на свети диск, на ком се налаж аху часни дарови. О ко Њ ега сабра се м нош тво у бело одевених и пре-
А нгели су стајали крај путира и са пош товањ ем п ратили при чеш ћивањ е. Када би се, тако, причеш ћивао неко благочестив, они 6и му на
блиставих м ладића, који су са дивљ ењ ем и трепетом посм атрали Њ егову бож анствену лепоту.
би окретали главе са очигледни м гнуш ањ ем. Тада непорочн е тајне као да су иш чезавале са свете ж лиц е, тако да је изгледало као да греш ни к не
Д ође и час В еликога Входа. С луж итељ се при ближ и да узм е у руке
прим а у себе Тело и Крв Х ристову. С а осудом Господњ ом и зббраж еном
свети диск и свети путир , подиж е их и полож и н а своју главу, поди ж ући заједно са њ им а и Д ете.
главу полагали венац. А када би, напротив, п рилазио неко греш ан, они
по лицу, он би одлазио сав поцрнео! К ада се Л итургија заврш ила и свеш теник изговорио отпуст, поново
Ч им светињ е изађош е, и док је народ са ум иљ ењ ем п ојао, светитељ
се појави М ладенче на рукам а светих ангела и као да се кров хр ам овни
виде ангеле како лепећу крилим а над главом служ итељ евом, два херувим а и два сераф им а да иду пред њ им а, а безбројне друге ангеле да га окруж ују,
раздели надво је. Туд а ангели и знесош е Дете на небеса уз хи м не и сла-
појући са радош ћу н еисказане славопоје. К ада свеш теник стиж е до свете трпезе и полож и на њ у часне дарове,
свуда унаоколо излио.
ангели је прекриш е својим крилим а. Д војица херувим а стадош е са десне стране служ итељ у, а два сераф им а слева, тако да их он н ије видео. Б ож анствено тајно водство се настави. Н арод је изговорио "В ерујем"
при чао на путу, док см о се враћали у наш у келију. Бог м у је, истина, откри о м ноге тајне које, ако се запи ш у п оједин ачно,
и дође час освећењ а часних дарова. С луж итељ их благослови и каза: "...
Д одаћу, ипак, још понеш то, како би се тим е прославио Бог.
вословљ а, као ш то Га беху и спустили, док се чудесни м иом ири с и сада То је, дакле, би ло он о ш то је праведник видео у цр кви и ш то ми је ис-
како вели и Е ванђељ е, м исли м да ни у сав свет неће стати напи сане књ иге.74
П ретворивш и их Д ухом С војим С ветим. А ми н, ам ин, ам ин." Тада праведни к виде једнога ангела где узим а м ач и кољ е М ладенца. К рв Њ егову ули у свети путир, док М у Бож анствено Тело испарча и смести на диск. Затим се пон ово повуче на своје место и стаде скром но и поб ож но.
74
Јн.21,25.
158
П риче
о
П ри ч
а н ђ е л и м а
>4О дједном , отвори се свод небески и указа се Господ, седећи на пресветлом престолу. О ко Њ ега, постројени са пош товањ ем и побож нош ћу, беху чинон ачалници небеских војски и небројени други ангели. В иђењ е очара светитељ а и осм ејак радости п ојави м у се на уснама. С рце м у је са огњ еном чеж њ ом ж удело да се нађе међу њ им а. К ако би хтео да је птица и да полети ка њ им а! А ли и он и су изгледали као да га са задовољ ством п осм атрају. П оказујући са радош ћу на њ ега један другом е, говораху: — Гле, Н иф онт! Љ убљ ени наш при јатељ је овде! К ако н ас он заиста воли! А ли зато и м и њ ега пом ињ ем о у својим тајанственим свеш тенослуж ењ има! С вагда је благословени блаж ио ангеле и говорио нам: — О , коли ко ангели воле род хриш ћански! К ада бисм о знали колико се они м уче нас ради! Зато, дакле, и ми треба њ их да пош тујемо и да благодарим о својим великим доброчини тељ им а, том драгом кам ењ у, блиставим бисерим а, небеском накиту, б есмртни м цветовим а! Јер они се неп рестано заступају за нас код С веблагога и прекли њ у Га да нам се сми лује и спаси нас од вечнога м учењ а. А да не говорим о о томе ш то стоје крај нас и дањ у и ноћу: када једем о, они стоје крајнас као страж а. К ада спавамо, закривају нас заш титнич ки крили м а својим . А ли и када радим о, и када идемо п утем , и када путујем о м орем , свугде и свагда, они су крајнас, као заш титници и пом оћни ци н аш и у свем у!
Н А Ш И Н ЕП РИ
А Т
И И С А В Е Н И Ц И
К ада је заврш ио своју м олитву, блаж ени наједном зачу неки глас како м у говори: — Н иф онте, окрени се и погледаји за себе, ка западу. О н се сместа окрену и прозорљ ивим оком ви де некакво бескрајно пољ е и на њ ему сабрано небројено мн ош тво ц рних ратника. Један од њ их, страш ни и м рачни грм аљ , хитро се провлачио између њ их, бројећи војску, делећи и х на чете и стројеве и дајући различита наређењ а и упутства заповедн иц им а. — Ратујте бодро и смело! — чу га преподобн и где виче. — С ила м оја велика је са вама! М ене гледајте, да се не плаш ите! Т ако, дакле, где су ратни ци стајали раздвојени у чин ове, п о један за сваки грех, дође још других демон а и донесош е из ада оруж је и ратну опрем у, различ иту за сваки чин. Т риста ш ездесет и пет било је врста и
е
о
а н ђ е л
им
а
159
боја опрем а. Јер толи ко је отприл ик е и грехова који се рађају од страсти , а којим а гневим о Бога м и, несрећни љ уди. Л укави дем они узеш е своје оруж је и спрем иш е се. ТЈаво поче да отпуш та чино ве један по један, дајући им своје волш ебне нап раве, које су одговар але свакојпо једин ојстрасти. Расеја их по цело м свету, у све обл асти Ц ркве Х ристове. А затим дође час да пош аљ е неке и у В изантион.75Т ада му м рачни ли к поцрн и још виш е и он се намрш ти од бриге, наш авш и се у недоуми ци. — К ако да се ухватим у кош тац са Д евицом ? — стално је пон ављ ао, ш кргућући зубим а. — О на се заувек устоличила у Ц ариграду и не м иче се отуда. Л ичн о ш тити В изантион дањ у и ноћу и даје см елост Н азарећани м а, а најпре бор ци м а... Тако не допуш та м ојим а да раде како ваљ а својпо сао... О н испусти један разјарени урли к, и забра тридесетак хиљ ада дем она и посла их у Ц арски град. У то, м еђутим , препод обн и отац зачу поново и сти глас где м у каж е: — Н иф он те, окрен и се сада и погледајка истоку. У здиш ући ж алосно због постигнућа несрећних демон а, он се окрену и виде једно пољ е веће од првога, окупано светлош ћу. Т амо су се налазили постројени небројени ангели, одевени у бело и блистави поп ут м уњ е, прељ упки и п рекрасни . Би ло их је много виш е од демон а, небројене хиљ аде. Један од њ их, н ајвиш и и н ајсветлији, про лазио је кроз један п о један строји подстицао слуге Бож ије да са паж њ ом ш тите и чувају хриш ћане. Затим он посла по два чина у сваку област Ц ркве, а у Кон стантинопољ посла ш ездесет хиљ ада ангела. А пош то расподели сву војску по васељ ени, тајнебески чиноначалник узиђе на небеса... П реподобн и дође себи и, пораж ен виђењ ем, стаде одм ахивати главом , стално понављ ајући: — А х, коли ке се тајне збивају, а м и ни не знам о! К оли ку нам пом оћ невидљ иво пруж а човекољ убиви Господ са неба! А м и, јадници , ваљ амо се у нем ару и лењ ости... О н дубо ко уздахну, подиж е очи ка небу и каза: — С вети О че наш , Б ож е, ж ивотвор че, Д арујсвим а нам а расудност И силу и власт П ротив лукавих духова. У чини да се скрш е 75 Ц ариград.
160
П РИ Ч Р О А НЂ ЕЛИ М А
П р и ч е
П ом оћу и силом Т војом,
161
царство Х ристово. Ко при м а вас М ене прим а,79говори Љ спод у Еванђељ у. А једном , узевш и дете, постави га крај С ебе и рече им : А ко ко прим и ово дете у име М оје, м ене прим а, а ако ко М ене прим и, при м а О нога К оји М е
А пош то се овенчамо М иом ирисним Твојим венцем ,
је послао .80К о је, онда, блаж енији од тебе који при м аш заједно са младен-
П разничн и ћемо саставити лик
ци м а Х риста, а са Х ристом Њ еговога О ца? И м а ли ичег виш ег и светијег од тога? И ди, стога, дете моје, и настави да чи ни ш то добро д ело. Јер м ла-
Заједно са ангелим а Т војим С вуда око престола Т вога, В ладико блаж ени, свети, трисвети,
денци чији ћеш крсни отац да постанеш на светом крш тењ у, ићи ће пред твојом душ ом када се она буде узди зала на н ебеса. В елика је то част за
О че, С ине и Утеш итељ у Душ е,
тебе, а пораз небеских лукавих духбва! А нгели, држ ећи он олико светиљ ки
Бож е страш ни К оји одрж аваш свет.
коли ко је и деце коју си крстио , довеш ће те до престола Б ож ијег, а отуда
Д ок је појао те речи м олитве, п раведн ик је горко п лакао и уздисао, Јер се бојао да га демон и не поб еде, да не изгуби душ у од неке саблазни он их
на м есто вечнога блаж енства. У казаће ти поч аст, дакле, на исти начин на који си и ти прим ио Х риста и указао М у почаст у лику деце.
који чин е безакоњ е.76 П реподобни Н иф онт је непрестано разм иш љ ао о злочинствима демонским и старао се да остане приљ убљ ен Богу. Јер, прем да м у је О н објавио м ноге и н атпри родн е тајне, м ада га је удостојио да вид и ч удесна виђењ а, м ада га је уверио, као војни ка и пријатељ а С вог љ убљ еног, да никада виш е неће дати да се спотакне о кам ен нога њ егова,77 него да ће на аспиду и васил иска стајати и згазити лава и зм ију,78и пак је блаж ени Н иф он т свагда ж ивео и п одвизавао се са великом паж њ ом и см ирењ ем, јер се бојао геене огњ ене и сми цалиц а лукавих демона.
А ГО Д А Т К РС Н О
а н ђ е л и м а
крстио. Л аже! Блаж ен је онајко крш тава душ е и тако их уводи у Ц ркву и
У чини да изађем о као победници Н ад мрачним и лукавим варварима.
Б
о
А
Д руги пут, опет, док је преп одоб ни отац тих овао у својој келији, дође м у у посету неки царски оф ицир. — М олим те, оче, пом ози м и — рече м у он, очигледно ж алостан. — Д ош ао сам да упи там н еш то твоју светост, надајући се да ћу им ати кори сти и наћи м ир, јер м е је узнем ири ла једна пом исао. С ветитељ није чекао да м у овајоткри је своју по м исао. — С атана те је об м ануо — одм ах м у одговори. — П одсм ехнуо ти се, говорећи ти да наводн о нећеш им ати плату од Бога за сву децу коју си 76 П с. 140,9 . '7 Уп. П с. 90, 12.
79 М т. 10, 40.
78 У п. П с. 90, 13.
80 Л к. 9, 47-48.
162
П р и ч е о А Н Т) е л и м
П РИ Ч Е О А Н Ђ ЕЛ И М А
а
163
К ада се вратио к ући, Н ектарије се разбол ео од грип а. У постељ и је
Свеши Некшарије Ешнски
провео двадесетак дана, али је срећом био у добр им рукама и о њ ему су се бриж љ иво старали.
ЗЕМАЉСКИ АНТЈЕО
Током тог периода, Н ектарије је у сну им ао једно ви ђењ е. В идео је сам ога себе где стоји на зеленом паш њ аку и пева славословљ е "С ветлости ж ивотвор на свете славе". И зненада, све се расплам сало и заблистало за-
НЕБЕСКИ ЧОВЕК
слепљ ујућом светлош ћу. Т ада је прим етио да на удаљ ености од отпри лике пет м етара стоји једна ж ена, скром но одевена и са озбиљ ним и туж ни м изразом на лицу. О ко њ ених рам ена сијале су звезде, а пр атили су је свети В асилије В елики и свети Григорије П алам а. Н ектарије", по звао га је њ ен сладак, звон ак глас. "Н ектари је..."
Њ егова проповед је тога дана била посвећена трпљ ењ у. П озивао се на беседу коју је на исту тему изговори о А нтиох, м онах и з Галатије. "К ћери м оја, Д ецо Бож ија", рекао је Н ектарије, "видим да се ваш а срца тихо моле И ресветој Богородиц и. Н аш а света, П равославна црква, увек постављ а Њ ену икон у изнад олтара, чим е показује да се О на налази између неба и земљ е, изм еђу Сведрж итељ а и Њ егове војујуће Ц ркве. То чин им о управо стога ш то је О на наш а најм оћни ја заступн иц а, наш а М ајка на небесим а која чује наш е мо литве и познаје наш е недаће и очекивањ а. С а одваж нош ћу коју М ајка им а пред С ином , О на за свакога од нас посредује пред Њ им . Н ећу се виш е задрж авати на објаш њ ењ у Њ ене небеске улоге, јер верујем да је она добро по зната сваком истинском православном хриш ћанину. Ж елео бих, међутим , да се усредсредим на једну веом а важ ну врлин у
Н ектаријев поглед био је прик ован за њ у. Зачувш и како и зговара њ егово им е, није био у стањ у ни да се покр ене. К ада је најзад сакупи о храброст, узвикн уо је: "П ресвета Б огороди це, како сам се удостојио. .." "Н е бој се. М и те позивам о да нам се при друж иш . Јуче се неколико ангела припр ем ало за тебе..." "Н е разумем ", пром рм љ ао је. "Господ је одлучио да останеш . Н аставићеш да корачаш овим тегобни м путем , путем трпљ ењ а и иш чекивањ а, али ја не знам колико..." "П ресвета Б огородице", дрхтао је он, "не напуш тај м е јер м е хвата страх." "Н емојда се пл аш иш ... настави своју борбу. Господ ће бити уз тебе."
коју је и О на по седовала овде, на земљ и. Т а врлина је трпљ ењ е. О на је патила због сум њ и и н еповерењ а, патила је услед сиром аш тва, ж алости, страдањ а и усамљ ености, али је увек била трпељ ива. Њ енојтрпељ ивости дивили су
М ноги од Н ектаријевих ученика рукополож ени су за свеш тенике.
се чак и ангели и О на је због њ е била и н аграђена. В идите, кћери м оје, ако
Н еке од њ их је и личн о рукоп олож ио. Т о је за њ ега представљ ало велику
се покајете а не покаж ете трпељ ивост, онда сте сасвим м ало учин иле. Без
радост, будући да је знао да им на тај начин отвара бли стави п ут који во-
трпељ ивости не м ож емо задобити остале врлине. Ч ак је и наш Господ И сус
ди до сам их врата Ц арства Н ебеског. П равославни свеш теник, скром ни
Х ристос, извор радости за сваког хриш ћанин а, рекао:
н а ј
о п р е т р п и д о
р а а б и ћ е с п а с е н ..."
расофор, и м а већу м оћ него А рхангео јер м у је допуш тено да, прин осећи бескрвну жртву, испруж и своју руку прем а С амом Богу. С веш теник сво-
ли и да осећају захвално ст јер им је теш ко душ евно брем е скину то са срца.
!ом пропадљ ивом, земн ом руком п ретвара хлеб и вино у бож анско Тело и бож анску К рв. Ч ак и када ум ре, не престаје да врш и В елико Тајин ство и
Н акон отпуста, сви су се окуп или око Н ектарија, прекли њ ући га да остане
придру ж ује се изабраним душ ама свих раса пред ж ртвованим Јагњ етом ,
са њ им а. У спео је да се у Галаксидију задрж и три д ана. За све то врем е, трудио се да утеш и ш то је м огуће виш е ових унесрећених ж ена, почевш и од
С ином Бога ж ивога. П равославни свеш теник је причасник узвиш ене, бо-
К ад је заврш ио своју п ропо вед, и згледало је да су се парохијани утеш и-
они х које су највиш е пострадале.
ж анске ж ртве. Т о је својевољ на ж ртва човека који п риступа бо ж анској Ж ртви.
164
Г1 Р И Ч Г О А Н Т) е л и м
П Р И Ч Е О А Н Ђ Е Л И М А
Један од свеш теника које је Н ектарије недавно рукоп олож ио у истину је постао "м иом ири сни дух овни цвет". О н је знао како д а своје изванредне аргум енте супротстави образованом научни ку при стиглом из Европ е који се чудио чињ еници да неко м ож е да осети или види п остојањ е Бож ије, да одлучи да узм е крст и да се одрекне овозем аљ ских наслада. Н ови свеш теник ]е са неколико речи ук азао на "скривено" тајин ство изговори вш и стихове из П рве саборне п осланице Јована Богослова: в а и о ји Г р и н и је ш в и д е о н и т и Г е п о з н а о (1. Јн. 3; 6). Т акође га је посаветовао да се одрекне страсти које су га м училе и да се сми ри пред другим а, ом огућивш и тим е својојдуш и да се врати детињ ојб езазлености. Тада ће схватити да је закорачио у предворје у којем ће дож ивети драгоцени о пит и окупати се у пресветлоји неуниш тивојнади.
П рош ла су два м есеца и Н ектарију се није указала ниједна при лик а да буде оперисан. У м еђувремену, А тину су потр есали бројни до гађаји као ш то је Вени зелосов изборни пораз, пром ене у влади и повратак краљ а К онстантина. Ц рквени кругови су били п реокупирани п ричам а о паду м итрополита М елетија и поновн ом повратку м итрополита Теоклита на трон. У сред свих ових узбудљ ивих догађаја, см ирени и бледи јером онах са Е гине видео је како се пред њ им отварају небеска врата, а м нош тво ангела чека да га поздрави. Н ектарије је запреп аш ћено застао п ред овим призором , паж љ иво ослуш кујући п ре него ш то је предао душ у. Ч уо је како га слатки, познати глас позива у неку чу десну земљ у. "У ђи, дете, уђи у радост Г осподара својега, овде те иш чекују са круном славе." "Да ли се м ени обраћаш , Г осподе", покуш авале су Н ектаријеве усне да проговоре последњ и пут. Са својим последњ им дахом осетио је како пр евазил ази границе и ко начно предаје своју свету, трпељ иву душ у у руке љ убљ еног Господа, В рховног Господара свих н ебеса, К ојега је прослављ ао седам десет четири године. П обож на сестра Јеф им ија налазил а се у то врем е у бол ни ци и била је уж асно потресена: "П реосвећени, П реосвећени", очајни чки га је дозивала. Т ада је схватила да су се остварила сва њ ена страховањ а и усплахи рено је позвала К остаса С акопулоса: "Г-дине С акопулос, где је г-дин С акопулос? М олим вас, нека м и неко да телеф он, телеф он..." П риш ла јојје сестра која је прекривала прем ин уле у болниц и. М онахи њ а је пок уш авала да јој неш то каж е, али н ије успевала јер је била
а
165
запрепаш ћена једном необи чно м појавом: од м ртвог тела ш ири о се сладак миомирис. Н епосредно н акон тога, мон ахињ а и сестра су одлучиле да м у пресвуку одећу, јер је требало д а га врате на Егину. С кин уле су њ егову стару вунен у поткош уљ у и б ацил е је на кревет где је леж ао човек који је већ годин ам а би о парали зован. И пре него ш то су успеле да га увију у пок ров, он ајчовек је неочекиван о сам устао са кревета и, иако по м ало несигурно, п очео да покреће своје донедавно п арали зоване ноге. Ч овек се пр екрстио и узвикн уо: "Ја стојим , а могу и да хо дам ... слава Богу, уистин у сам исцељ ен! К акву то чудотворну силу поседује ова стара поткош уљ а?" Н ико ни је м огао да разум е ш та се догодило. М онахињ а и сестра од изненађењ а нису м огле да проговоре ни реч. О дузети човек је био чудесно исцељ ен, а од Н ектаријевог тела се распр остирао сладак м иом ири с. Збуњ ена мон ахињ а је узела поткош уљ у и спаковала је у завеж љ ај док су јој се руке тресле. * Л екар и болничко особљ е били су запрепаш ћени откривш и да је убоги црн ори зац са Е гине некада био декан Р изариона па чак и неш то виш е од тога, односно, да је он некада био м итропо лит пентапољ ски. О н уистину н и најм ањ е није личи о на некога ко је заузим ао тако узвиш ен полож ај! М онахињ а Јеф им ија је ту ноћ провела оплакујући покојника. С утрадан ујутро стигао је Н ектаријев пријатељ , архи м андри т и п роп оведни к П антелејм он Ф остини с. Н епосредно за њ им стигао је и протопрезвитер А нгелос Н исиотис, који је некада био њ егов ученик у Ри зариону. Д ош ао је и К остас С акопулос који је дословно био сломљ ен. О ви љ уди су поручи ли ковчег и п огребна кола, а затим су се запути ли у П иреј. Т рајект "П тероти" је полазио за Егину тачно у два часа поподн е. П ош то су се по бри нул и око п отребн их докум ената, погребна кола су се појавила пред саборном црквом П ресвете Т ројице у П иреју. П одне тек ш то беш е прош ло и ц рква је била затворена. С ви, који су овде им али нека задуж ењ а укљ учујући ту и црквењ ака, користили су подн евну паузу. Љ уди су почели да се окупљ ају око ковчега јер се брзо прон ела вест да је старац из Ризари она уснуо у Господу. К овчегје био по стављ ен н едалеко од ц рквено г степениш та, где је требало начи ни ти уо би чајену ф отограф ију. Н ајзад, П иреј је био град који је
166
Г1 Р И
Ч Н О
П
А Н I) Е Л И М А
Н ектарије м ного волео и у којем је често проп оведао. К ада су отвори ли ковчег сви су бил и запр епаш ћени због онога ш то су угледали. С а Н ектаријевог спокојног лица истицало је неш то ш то је личи ло на м иом ири сне капљ ице зноја... Д обри Г осподе! К остас С акопулос је отрчао до оближ њ ег киоска да купи вату којом је бриж љ иво уклонио м иом ирисни знојса њ еговог лица. Љ уди су истог тренутка почели да се отим ају за ком адиче те вате и да их поб ож но приносе свом челу. Д ок су ковчег враћали на погребна кола, они ш то су га носили прим етили су неш то неуобичајено: "О н нем а никакву теж ину", узвикивали су они, "лаган је као перо!"
Т рајект "П тероти" при стигао је на Е гину неш то пре четири часа поподне. Н а предњ ем јарболу им ао је заставу спуш тену на пола копљ а. С вете м ош ти човека Бож ијег путовале су м одрим водама С аронског залива, које је Н ектарије за ж ив ота толи ко волео. Био је јером он ах који је увек настојао да престолу Господњ ем служ и послуш нош ћу, покорнош ћу, разборитош ћу, вером и љ убављ у. У пристаниш ту се већ беш е окупило непрегледно м нош тво љ уди. Н еке ж ене су тихо п лакале а неке запом агале, док је већин а м уш караца јецала "О че, заш титниче убогих, ш та ће сада бити са нама када си нас оставио сироте и саме?" Ф орм ирала се група од готово две стотине љ уди који су се препирали око тога ко ће носити ковчег. С ви ти љ уди би ли су Н ектаријеви при јатељ и. У главном су били р ибари и ловци сунђера и често су путовали на Гибралтар и у Т унис. О датле су м у доносили сунђере са урезаним крстовим а које је Н ектарије користио за свето пр ичеш ће. Би ло је ту и радни ка ш то су радили у м анастиру, зидара и вин оградара, као и трговаца и прекупаца, сви су га они добро познавали. Д а би прекинули даљ у расправу, градоначелник и п олиц ајци су поделили ову гом илу у четир и групе, од којих ћ е свака носи ти ковчег на једној етапи пута до м анастира. У зевш и у обзир п ут који је водио до тамо , претпостављ али су да ће се поворка кр етати отпри лик е два и по часа. К ада је напокон све било договорено, пово рка је кренула. Би о је то дирљ ив и истовремено свечан призор. Е гина још никада не беш е видела да њ ени м еш тани исказују тако снаж на осећањ а. С ваки од овихљ уди је у мисли-
РИ Ч Е О А Н Ђ ЕлИ М А
167
м а целивао м ош ти њ иховог блага, њ иховог изабраног детета, м итрополи та пентапољ ског Н ектарија. Ч итавим путем д о К сантоса Н ектарија је пратила њ ихова љ убав сједињ ена са дубоким , дугим и искреним уздисајим а. И сам град и об ала Егине били су завијени у црн о. Ц рквена звона су звони ла споро, као ш то звоне на В елики петак. С а свих страна је допи рао м ири с тамјана, док су чи тавим путем старице, преф ињ ене дам е и м ладе девојке бацале свеж е цвеће. Група млади х ученик а Ри зарион а, одевених у м антије, свечано је корачала за ковчегом. С ви који су носили ковчег могли су да каж у сам о једно: "О н уопш те нема теж ину, лаган је као перо!" И у самом м анастиру већ се беш е окупило несагледиво м нош тво љ уди. П отицали су из различи тих друш твених средина и из различ итих класа, при падали су различ итом узрасту и долазили су из различитих градова и насељ а. С ви су, м еђутим , дош ли са једном нам ером, односно, са ж ељ ом да се читаве ноћи м оле и да оплакују Н ектарија. У сред тог огром ног м нош тва налази ле су се одане м анастирске м онахињ е. Биле су неутеш не због губитка свог духовн ог руководитељ а и плакале су као деца. П осебно су били д ирљ иви п оступц и слепе игум аније К сеније. С тајала је испред ковчега али ни је могла да вид и м ио м ир исн е капљ иц е које су, сличн о м иру, и стицале из Н ектаријевог чела, н ити је м огла да види да је њ егово лиц е споко јно и благо, због чега је м ного виш е изгледало да је уснуо н его да се упо којио . О на је, м еђутим , м огла да осети благ и сладак м ири с њ еговог "зноја". Т ри пу та се пр екрсти ла и рекла: а ш о т а ц н и је м р т а в . ноћас
о л и за н а с .
ст ит и.
н је т о у в е
аш
апро
Г о во р и о д о
е с л ед е ћ и м р е ч и м а : " ћ е р и
су
н и м с ве ћ а м а . "
н с
е био
ив и до
е б и о у з н а с.
роро ова
нош
в о љ у д и са п р и ло зи м а и в ел и и м
о р а м п р и з н а т и д а с м о м и , у с в о јо ј н а и в н о с т и , ч е с
а л е и б и в а л е и зн е н а ђ ен е д о
н и и зГ у б и о зд р а в р а зу м . н е п л а ч е т е е р су
и д и.
о је , н а о в о п у с т о м е с т о ћ е з а н е о л и о Г о д и н а
п р и с т и ћ и а у т о м о б и л и д о в о зе ћ и заве
и в , о н је ж и в и м о ж е д а н а с
а н а с т и р ћ е н а п р е д о в а т и и Г о сп о д н ас н ећ е н а п у -
м о с е у с т в а р и п и т а л е д а л и ј е П р е о с в ећ е -
а јз а д , з а т р а ж и ћ у о д в а с ,
о је б р а ћ е и с е с
ара,да
н а и Г р ч а д о б и л е п р а ве д но Г с ве т и т е љ а и не о Ј а
с е а н а с м о л и т и п р ед р а с п е
о ћ
и м С п а си т е љ е м .
К сенијине речи биле су богонадахнуте, иако је у дубин и душ е и она плакала као и сви остали. Њ ене прикладне речи пом огле су, међутим , да се љ уди ум ир е и да одагнају обеспокојавајућу п ом исао на см рт. П оклоњ ењ е Н ектаријевим м ош тим а потрајало је три дана и три ноћи. Н з тих м ош тију н епрестано су истицале м ири сне капљ ице "зноја" које су
168
П ри ч е о а н ђ е л и м а
П ричн
подсећале на свето м иро . Једна од сестара би ла је веом а забрин ута: "Т ребало би да пож ури м о са сахраном ", саветовала је К сенији, "јер је то, на крају крајева, сам о тело и п очеће да заудара." Те исте но ћи, ова м онахи њ а је у сну ви дела Н ектарија како стоји п оред њ е. Био је одевен у епископске одеж де. "П реосвећени", у звикнула је и пала на колена да би ц еливала њ егову руку. "А сада, дете м оје, реци м и да ли м оје тело заудара", уп итао ју је негодујући . "Н апротив, П реосвећени, оно дивно м ириш е", постиђено је прош аптала м онахињ а. "Н а ш та те тајм ири с подсећа?" "Н а там јан и алоју." "О нда се немој плаш ити да ће моје м ош ти поч ети да заударају." М онахињ а се пробудил а обузета страхом . О трчала је до ковчега и три пу та целивала Н ектаријеву руку. И овога пута је при м етила да са њ еговог лица капљ е м иом ири сни "зној”. Н акон три дана обављ ен је и п огреб. Н ектарије је сахрањ ен поред капеле, у близини бора који је толико волео и на који је био веом а поносан. Б ило је то исто оно дрво које је једна од п рвих м онахињ а п окуш авала да пресади када је зачула глас: "О стави м ало м еста за гроб!" С ада је би ло сасвим јасно да је Господ одабрао то место да би на њ ему п очи вало Њ егово изабрано чедо. П ре него ш то је ковчег био затрпан, м онахињ е и учени ци Р изариона донели су цветове са лим унова које је он лично засадио п о чи тавом том крају и бацили их у ковчег.
Ц рква је уистину обн овила, п ресаздала човека, и учи ни ла га образом Бож ијим . С вети п ресто Ц ркве - то је истинска трпеза која љ уде храни за ж ивот вечни . С а те трпезе верујући м а се раздаје Х леб небески, Т ело небеско, и они који га окусе никада неће ум рети. С вети престо, установљ ен у средиш ту Ц ркве Х ристове, јесте Трп еза Н ебеска. О н до бија земн е ствари и узноси их на небо, он добија небеске ствари и р асподељ ује их на зем љ и. С вети п ресто Ц ркве додирује земљ у и, истоврем ено, В иш њ и Т рон. Тај престо је страш ан и за саме ангеле, који лете под сводом небеским . ( л у з и ја н а л и т у р ш у у в р е е у з н о ш е њ а д а р о в а и в о з а с а : "Т в о је о д Т в о и х Т е б и п р и н о с е ћ и , о д с в и х и з с в е ... р в а п р и н о с и Б о \у з е а љ с о б л а т , Т е л о и К р в Х р и с т о в у . ..')
. х л е б и в и н о , а за у з в р а т д о б и ј
о
а н ђ е ли м а
169
Ц рква је очекивањ е, уточиш те и утеха свих верујућих у Х риста. Бож анствени Златоуст каж е: "Ц рква коју је Бог устано вио на зем љ и и сто је ш то и лука у океану. У клањ ајући се од ж ивотне сујете, у њ ојн алазим о уточиш те и теш им о се м иром ." "Не удаљ уј се од Ц ркве, јер од њ е не постоји ни ш та силније. О на је чврш ћа од стене, виш а од неба и пространија од земљ е. О на ни када не стари него, напр отив, бесконачно цвета. Због чегаје у П исм у названа плани ном ? Зб ог своје непо колеби вости. З бог чега је названа стеном ? Због њ ене непроп адљ ивости. К роз њ у су бож анственим ганућем какво је, на прим ер, слуш ањ е С ветог писма, прип итомљ ене све дивљ е звери, она про ни че слух свакога човека, про ди ре у душ у и успављ ује страсти које су се тамо распламсале."
170
П
р и ч н
о
арац
П р н ч г о л н т; н л и м
а н ђ е л п м а
а ј и је и
арац
орф ири
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ
4.
а
171
"Кад бисм о видели наш ег ангела и колико нам је он близу, никад
се не бисм о осећали усамљ ено. М и им амо још пријатељ а: Јована П ретечу, херувиме, сераф им е и сам у П ресвету Богородицу." *
ЉУБАВИ М онахиња: "
а р ч е , д а л и се н а ш
а ш е о -ч у в а р у д а љ у је о д н а с
ада
Г р е ш и м о ?"
С тарац: "Б лагословена душ о, кад би нас ангео тако лако напуш тао, "Ч овек даје тело свом сину. Б ог м у даје душ у. К ада дете одрасте, роди тељ и скидају са себе одговорн ост. Б ог сваком човеку д аје ангела-чувара.
свет би већ одавно проп ао! О н не одлази, остаје, с тим ш то пати и празних руку излази пред Бога."
О н читавог ж ивота пом аж е човеку. Због чега се плаш им о да себе поверим о Богу?" * "Знам д а нас наш ангео-чувар заступа и руковод и. К ад се за некога м олимо, наш ангео м ож е да помогне брзином муњ е. О н м ож е да спречи или да сачува онога за кога се м олим о."
"Увек ћемо се подви завати са ж ељ ом и ревнош ћу да не бисмо раж алостили и огорчили наш ег ангела-чувара, јер он данон оћно води сурову борбу да наш у душ у преда чисту у руке Бож ије. Н е дозволим о да празних руку стане пред Бога. Н е препуш тајте своје срце испразним и п риврем еним ствари м а овога света и не губите узалудно своје врем е на њ их, јер ћем о у онајД ан дати одговор. Б ог нам је дао врем е да бисм о га уп отреби ли н а доли чан н ачин. П редајм о васцело своје срце Богу а не свету. Б ог од нас не
О АН ГЕ
У -Ч У В А Р У
1. "Н е би требало да се удаљ ујемо од Б ога, јер нећем о п роћ и без м уке.
траж и н иш та осим чи стог срца. О нај ко је своје срце предао свету, тај је непри јатељ Б ож ији!"
П ом ислите да се ангео-чувар читавог ж ивота труди да у човеков ум полож и позитивне пом исли, и да трпи, да страда и да се ж алости кад човек греш и, да 6и на крају сам ангео стао пр ед Бога празних руку. В и само р азм исли те
"Теш ко сам се разболео", п ричао је старац П ајсије. "Б ила је дубо ка зим а,
о томе! Т о је веома горко. В ећ из сам ог тог разлога ни ко не би требало да
и пало је толи ко снега да ниједно дрво, п огруж ено у белину, н ије личило на
се удаљ ује од Бога. О дносно , не 6и требало да преступа запо вести Бож ије. П окаж им о мало усрдности."
дрво. С тазиц е су се потп уно изгуби ле у снегу, птице су зам укнуле и сакри ле се,
2. "М ноги су видели свог ангела-чувара. Ч им га неко види , он не ж ели виш е ниш та друго. К ад се м ала деца смеју, она виде свог ангела-чувара. Т ребало би да учите малу децу да се моле, јер Бог њ их слуш а." 3. "Бог се брине о свим љ удим а и свакога ш тити. С ећам се једног хриш ћанин а који је им ао м ного деце. Једном при ликом пош ао је са супругом и двоје-троје деце на свеноћн о бдењ е. Там о, где су дош ли, у пи тали су их:
а облаци и м агла прекри ли су А тос. П рекинути су сви контакти с м анастиром С тавроникита и м ислио сам да нећу прож ивети ни н еколико дана, јер м е болест потпуно пр иковала за постељ у. О чекивао сам Господа да узме м оју душ у и да је по С војојм илости п оведе са С обом . Н исам м огао ни чајда скувам, ни пећ да налож им . Н исам им ао ни воце за пиће. М ојж ивот био је препуш тен м илости Б ож ијој: 'Господе, у Т воју м илост се уздам, не остављ ајме!' Н акон ове кратке м олитве коју сам прош аптао с великим напором , видео сам да се у мојој
'Где су вам м лађа деца?' О тац је одговорио: 'О ставили см о их код куће. Б ог
келији појављ ују ангели и светитељ и које ми је послао Бог. 'Н ека преда м ном
је наш ој деци одредио ангела, а ми см о пош ли на свеноћн о бдењ е а не на
иде благодат Твоја, Господе!' Благодарио сам и п рослављ ао свог С паситељ а. Заплакао сам. Један од ангела распаљ ивао је пећ, други је при пр ем ао топлу
забаву.’ В идите ли како су они расуђивали? П рема томе, ми љ уди дуж ни смо да учиним о све ш то мож емо а Бог ће затим све уредити."
храну, донели су м и и м иом ири сни хлеб. Н аш ао сам се у рају. Ш та друго да по-
172
П Р И Ч Е О А Н Ђ рЛ И М А
ж елим? С вети су почели да ме крепе речим а утехе. И сам поглед на њ их давао м и је спокој. У крепили су м е и дали м и н аду. С едели су недалеко од мене све док нисам оснаж ио и био у стањ у да услуж им сам ога себе. Затим су отиш ли, али су се појављ ивали током читаве недељ е. К асније, кад сам се при ди гао и изаш ао из келије, при род у која ме окруж ује гледао сам другим очим а. Тада сам схватио сми сао стварањ а веш таства, см исао стварањ а човека и света. У нутар м ене забли стала је нетварна светлост благодати С ветога Д уха. Ја нисам био тога достојан, и у том е се изразила безгранична љ убав и доб рота Бож ија прем а Њ еговојтворевини. У сваком случају, осећао сам такву благодат која м е је исп уњ авала изну тра и дословн о обу зим ала, да сам у једном трену тку рекао: 'Д оста је, Бож е м ој, јер нећу виш е издрж ати и експлодираћу! И ли ме узм и к С еби или умањ и благодат коју си м и дао. А ко си м и такву благодат дао сада, м огу сам о да зам ислим ш та ће бити у рају! Н ећу да ум рем, м ени је довољ на ова благодат коју сада имам Г Е то, браћо , како је велика и натпр ир одн а пом оћ коју нам даје Творац кад болесник трпељ иво п односи б олест и нем а другог пом оћника н а земљ и. В елика је Твоја ми лост, Б ож е наш !" О тац С илуан је казивао још понеш то о старцу П ајсију: "П рош ле 1977. године у читавојГрчкојвладала је велика суш а, а посебно је пострадала Тесалија. С ељ аци су били потпун о очајни, киш е није било н иоткуда и несрећа је била неизбеж на. П ош ао сам код оц а П ајсија да м у исповедим пом исли и да добијем душ евну корист. Н исам ни пом иш љ ао на м огућу несрећу у сеоским крајевим а: неш то сам начуо о том е, али ни сам обраћао пажњ у. О тац П ајсије је изгледао узнем ирено, иако је у дуб ин и био саврш ено спокојан. С аж аљ евајући н есрећне земљ оделце, на крају наш е беседе м и је рекао: 'О че С илуане, учини једно ми лосрдно дело. С утра увече одслуж и бдењ е и умоли Господа и П ресвету Богород иц у да саберу облаке и излију ки ш у на Т есалију, јер су усеви изгорели од сун ца и ж еге, а народ страда и пада у очајањ е. М и смо о бавезни да их подрж им о својим м олитвам а. Ја ћу такође бдети с тобом , али сваки ће бити у својојкелији.1 'Благослови, оче П ајсије1, рекао сам и отиш ао у м анастир К утлумуш . С утрадан се небо над А тосом пом рачило и н а нас се излила киш а. Радост, м илост Бож ија, благослов. П отрчао сам п рем а келији старца П ајсија, а он, тек ш то ме спазио, каж е: 'Богом благословени, рекао сам ти да се моли ш да киш а оде сам о у Тесалију, а не и на С вету Гору! Сад ћу ти дати епитим ију!' То м и је рекао да би сакрио своју врли ну и пл ам ену м оли тву која је им ала силу да С веблагог Бога приклон и н а ми лост."
П риче
и л и ја н о с
о
а н т јЕ л и м а
173
а и а д о и ул о с
СТАРАЦ ЈАКОВ
У прво време глади 1941. године упркос великој исцрп љ ености Јаков је отиш ао на славу у Галатаки, близу језера на Е вији. О букао је чисто сукнено одело, ставио м ало хране у торбу,у зео црквене књ иге које су му биле п отребне и пеш ке стигао на вечерњ у службу. У по четку је појао са другим а. К ако се вечерњ е ближ ил о крају појци су одлазили. У цркви је остало неколико старица. Н ајзад су и он е отиш ле. И ако исцрпљ ен, Јаков је усправан н аставио да поје и чи та дубоким м елодични м гласом целе ноћи. Н и м онахињ е нису остале да бдију. Једна м лада искуш еница (садаш њ а игум анија) је прим етила [њ егов подвиг] и рекла игум анији. П остиделе су се ш то на њ иховој слави бдије странац, док м онахи њ е спавају. О д тада су неке одлучи ле да те но ћи бдију а н а с т и р а
с в ет о г
и к о л
е ,
пр ем а својој снази. Глад, дакле, и друге недаће заузећа Јакова нису победи ле. М еђутим , ум ало да буде побеђен од презира. У то доба су сви били сиром аш ни. Јаков је био најсиром аш ни ји. И м ао је неко сукн ено одело, али н ије им ао ци пеле. П ојао је у сеоској О драстао човек стоји бос за и сви виде њ егову беду. О сећао се врло руж но. О бузим ао га је стид. В укао је панталон е нани ж е да би п окри о ноге како се не би вид ело да је бос. И пак, н ије м огао да их сакрије. Ч ин ило м у се да ће пућ и од стида. В ратио се кући бол естан од тескобе. П ом исли о је да виш е не иде да поје. М еђутим , за њ ега је било неподнош љ иво да не поје Богу свом е. К ада су м у браћа изаш ла из куће, он је клекнуо п ред ико ну светог Х аралам пи ја (коју беху донели из Л иви сија) и по м олио се. У стао је и одл учи о да иде да поје без цип ела. И отиш ао је једне, па и друге недељ е. М еђутим , неки б езум ни дош љ аци и п репродавци почеш е да говоре гласно: "Зар се не стиди. Зар н е види своју беду: бос, а хоћ е да поје." Јаков је виш е пута чуо [њ ихов говор]. В ратио се кући см ртно ож алош ћен. Н ије ни јео, нити пио. Р азм иш љ ао је да престане да поје. И скоро је био одлучи о. "М ож да", говорио је у себи, "љ уди који м е осуђују им ају п раво ... Ц рква је кућа света, а не би ло која кућ а..." У вече је легао да спар к
а л т и р о м
в и
с в е т о г
Т
о р ђ а .
174
П риче
о
а н ђ е
л
П ри ч е о
н м а
а
н т>г. л и м
а
175
ва после дуге м оли тве. Ч им је заспао угледао је светог Ђ орђа који м у је рекао:
"О че мој, ја сам арханђел М ихаил. Ја не ж елим да ми се храм сагради на м есту где су поби јени ко чи ћи. Н апро тив, ја ћу ти п оказати [друго
Ја, дете, не ж елим да одеш . Х оћу да појеш у м ојојкући као ш то јеси." И он је наставио да поје без ци пела још годин у дана. В елико испити вањ е задесило га је 1942. годин е. Њ егова добра и м ногострадална м ати Т еодора, кћи Јорга К реми даса, кога су Турци убили надом ак Н игде, беш е јако изм учена. И згуби ла је ш есторо деце. Н ајзад су је снаш ле и недаће заузећа. О на ни је издрж ала. У м рла је 1942. годин е. И ако тек беш е прош ла четрдесету, он а је личи ла на старицу од седамдесет и виш е година. Т еш ко се разболела. П озвала је децу 7. јуна и казала им :
м есто]." О н се савио и прем естио коч иће неш то даљ е. У јутро је отац Јаков отиш ао и наш ао премеш тене кочиће. П араклис је требало да буде саграђен на брзину, од блата и трске, будући да није било средстава. С ледеће ноћи су се оцу Јакову појавиле две војсковође са златни м м ачевим а и рекли м у: "М и смо арханђели М ихаил и Гаврил. Реци своме старцу да не ж елим о да се наш а кућа гради од блата и трске, већ од песка, креча и дрвета, а
"В аш ујак К остаум ро је 12. јуна. Ја ћу ум рети три д анар ани је, када се сунце попне у високу трске." Јаков је питао: "К ако знаш м ајко?" О на м ује одговорила: "Д ош ао је анђео и рекао ми."
кров од керам иде.” М еђутим, те грађе није било високо у планини. Ж ивело се сиромаш но. Н ије било ни доброг пута да 6и се грађа превезла. О тац Јаков их је питао о томе и д обио одговор: "Н е брини, оче. М и ћемо се побринути. У вече ће пасти киш а и вода ће донети доста песка. Грађу ће, пак, даровати поб ож ни Х риш ћани." И све се десило као ш то је било пр едречено, уз чудесну пом оћ.
И све се десило тачно по реченом е. П ре него ш то је издахнула, по звала је Јакова и нало ж ил а му: Ж енско (тј. ћерку) остављ ам у Б ож ије и твоје руке. Н емојда одеш пре него ш то је збринеш ." Д оста врем ена пре но ш то се разболела, мајка м ује прорекла неш то важ но: Ги ћеш , Јакове мој, бити свеш теник. П рва ће наф ору из твоје руке узети твоја сестра." Т ако је и било. С а великим болом је Јаков оплакао своју м ајку. О на м у се чак јавила у сну и траж ил а да не плаче. П осле смр ти своје м ајке он се осетио заш титни ком м лађе сестре, А настасије. О н ју је мн ого волео. У селу се задрж авао виш е него ш то је рачунао и ради о је све док је није збрин уо, тј. до њ ене удаје. И ако је им ао нам еру да постане м онах, он се задрж ао како б и н ајпре уд ао сестру.
А П О В Е С Т А РХ А Н
Е
И гуман Н икоди м и јером онах Јаков су 1961. године одлучили да саграде црк виц у у част светих арханђела М ихаила и Гаврила. И гуман је изабрао м есто и кочићи м а одредио границе. П отом је отиш ао у Л им ни. Н оћу се, пак, оцу Јакову јавио један висок, п лав и леп војсковођа са златним м ачем и рекао м у:
>4Д ирљ ива су и њ егова искуства у храм у за врем е Бож анствене Л итургије. Н еизреци во је и предивно оно ш то је видео и дож ивљ авао. В рш ећи предлож ењ е (проском иди ју), он је често видео ду ховно стањ е упокојених које је пом ињ ао. К роз полуо творена м ала олтарска врата видели су пред предлож ењ ем (тј. пр оском иди јом ) како стоји ви соко у ваздуху и н е додиру је тло. П онекад би забор авио да пом ене своју м ајку. И она би м у се јавила, ж алећи се: "Јакове мој. С вим а си дао поклоне. М ени, пак, данас ниси н иш та дао." П ричао је да м у се слично десило и са М акаријем К ипарским . Заврш авајући предлож ењ е и окренувш и се ка С ветој Т рпези, он га је видео како м у стоји с десне стране, др ж ећи дланове један п реко другог као када се причеш ћује свеш теник Телом Г осподњ им. У пом ињ ањ у и молитви за упокојене био је схоластик. П ом ињ ао је мн оге. П ом ињ ао је и м онаха А нтим а који га је м ного н ам учи о. Једном је м оли о Бога да м у откри је где је А нтим отиш ао после см рти. В идео гаје једне ноћи веома туж ног у руж ном м рачном подземљ у. П ош то га је поздравио, А нтим м у рече: "Ја сам овде... К ада м е пом ињ еш долази м и један зрак сунца и ја понеш то видим."
176
Г1 Р И Ч Е О А Н '5 Е Л И М А
С ве је бивало на прост и јасан начин. Блаж ени свеш тенослуж итељ у време херувике мно го пута није био сам у олтару. П рисутни анђели су славили Б ога и окруж ењ е чин или радосним . О ни су саслуж ивали са свеш тенослуж итељ ем и њ ихова крила су га додири вала. О н је гледао њ ихове м ладалачке лик ове... О н излази и врш и велики улазак. Једна при сутна м онахи њ а види како се он кр еће у ваздуху и како улази у олтар не газећи патос. О на се зади вил а и прекрстил а. Б ила је збуњ ена: први пут је видела чудо. К ада се Л итургија заврш ила и м онахињ а приш ла да узм е благослов за одлазак, он јојје једн оставно рекао: "Д анас је Л итургија била некако другачија." О на се одваж ила и отворила уста да опиш е како га је видела на великом уласку. М еђутим , старац ју је предухитрио и рекао да ћути, ни ком е ни ш та не говорећи. [Једном приликом ] је објаш њ авао дуж ности ђакона. Д а би ђакона учини о паж љ ивим , он му је са дубоким ум иљ ењ ем при чао о својим искуствим а и виђењ им а: "А х, оче м ој, када бисте видели ш та се деш ава у врем е херувике, када свеш теник чита молитву: сви бисте по бегли... А нђели невидљ иво силазе и узлазе. М ного пута осећам како ме њ ихова крила ударају у рам ена." У време Л итургије, херувике и наравно пр ино ш ењ а сијала је и блистала чистота, блаж енство и велелепност. П они ж ени јером онах (који је од 1960. године ж ивео и радио увек са неком теш ком болеш ћу) чин ио је велелепне, али не и и зазовне покрете. Њ егово служ ењ е је било царско. И сви су осећали д а велелепност долази из безграни чно г пош товањ а које је им ао прем а С ветојТајни Е вхаристије. О на се, ш та виш е, при родно нам етала због при суства "званичн ика", тј. анђела, арханђела и светих у олтару. С аопш тио је и оно ш то је мн ого пута видео на С ветојТ рпези: "А нђели и арханђели, чедо м оје, држ е Тело Господњ е." Н аведено је врло б рзо постало узрок зрачењ а оца Јакова, најпре незнатног, али стога сталног. М а у ком селу да је служ ио Л итургију и м а где да је иш ао са главом преп одобн ог Д авида, Х риш ћани су хтели не хтели остајали задивљ ени. О н је неш то преносио на њ их. О н их је нечим надахњ ивао, чак и кад није ниш та говорио. Њ егово благо лице, пуно чисте љ убави, њ егово светло чело, њ егове очи које су грлиле човека и топ ла вели чанственост гласа... чудили су љ уде. Т ребало би да човек буде од камен а или расејан па да не осети да је овајм онах н екако другачији. Та другачијост није ниш та друго до [неш то] бож анствено, ш то ш ири љ убав и изазива мир око себе.
П р и ч е
о
а н т је л и м а
177
И заиста, онај ко је седео поред њ ега непри м етно би се уми рио, без обзира да ли је причао или не. О н је преносио пи томост, унутраш њ у тиш ину и м ир. Тајдар имају сам о љ уди Бож ији, изабрани сасуди Њ егови, они који га много воле и п освећено м у служе. "
С Т А
Е Ш
Т Р И
Р Х ..."
С тарац је запостављ ао све ш то је доносило чулни уж итак, као и све тварно. О н се по дви завао и траж ио једин о духовн у радост, коју м у је Бог даривао ноћи м а у свеш теним дож ивљ ајим а, али и преко поклоника. Један од њ их био је и м итропо лит Х алкидона В артоломеј, из В асељ енске патријарш ије. О н је служ ио у м анастиру 2. октобра 1989. године. С тарац се особито обрадовао и са сигурнош ћу м у (још док патријарх Д им итрије није им ао особи те здравствене проб лем е) "прорекао": "Ти ћеш постати патријарх! П астирствоваћеш Ц рквом Х ристовом. Ж елим ти да као патријарх посетиш м анастир препод обног Давида." К роз две године појавио се проб лем н овог патријарха. С м ирен и Д им итрије се упокојио. О ктобра 1991. године старац је питао оца П . и сазнао да избор зависи од турске владе која ће брисати поједина и м ена синодских м итрополи та из списка изабраника. С тарац је потом сиш ао у цркву и пом олио се преподобн ом Д авиду. К асније је изаш ао и рекао оцу Њ : "О че м ој, пом олио сам се преподбном и рекао му: 'Ти си ме) свети Д авиде, услиш ио у свем у ш то сам траж ио. Н е знам ш та ћеш учинити. И ди у Т урску и пом ути Турке и њ ихове папире. П обрини се да отац В артоломеј по стане патријарх."' К асније, када су м у јавили да је В артолом еји забран за п атријарха, он је заблистао од рад ости, у стао, п рекрстио се и рекао три пута: "С лава ти, Бож е". К ао млад 1961. годин е он је прославио проглаш ењ е светитељ а Н ектарија Егинског. С ветитељ је свагда био утеха подви ж ни ку оц у Јакову на разне начине. О н га је утеш ио и на дан њ еговог спом ена, 9. н овем бра 1989, када је отац служ ио Л итургију у манастирском а р а к л и с у с в е т о г Н е к т а р и ј а . Тога јутра, све до возгласа: "Благословено Ц арство О ца и С ин а и С ветог Д уха", он је клечао пред Х ристовом иконом . П очела је, наставила се и заврш ила Л итургија. М еђутим , за њ ега и за м алобројне пр исутне радило се о посебнојЛ итургији. С ви су дож ивљ авали један б листави занос пратећи старца у служ ењ у. С ам је, пак, дао и објаш њ ењ е:
178
П риче
о
а н ђ е л и м а
П риче
"П ри крају славословљ а, чеда м оја (тј. до кје још клечао пред Х ристовом икон ом ), видео сам , опро стите м и, светога Н ектарија. Би о је радостан и појао је заједно са нама: 'С вети Б ож е'... М ож ете зам ислити како сам п отом наставио Л итургију..." Н а готово исти начин виђао је у цркви и пр еподобн ог Д авида. Једне недељ е, док је појао њ егово вели чањ е, он га је видео као калу ђера који благосиљ а поред Р аспетог. С тарац је често ви ђао свете. О н је остављ ао утисак да је сличан д огађај њ егова храна, за коју је само и ж ивео. С тога је јасно због чега је био равно душ ан п рем а тварно ј хран и, коју је узим ао у мали м количи нам а, и из дана у дан све м ањ е. О н је ж ивео као анђео. Д еш авало се често да виде старца као светог или анђела, прем да чеш ђе као анђела. Н авеш ћем о један својеврстан случај. М лади м онах Е. се наш ао ван кухињ е уочи Б ож ића. П огледао је преко пу та, тј. ка старчевој келији, која је сада келија игум ана К ирил а. В идео је старца како иде ка Т амо је застао. С тајао је окренут вратим а црквиц е и двориш ту. П отом је изненада засветлео, пр еобр азио се у анђела и сав постао светлост у чудесној слави. У брзо потом старац је силазио низ степениц е сасвим у при родн ом облику. р
к
в
и
ц
и
с
в
е т
о
г
Х
а
р
а
л
а
м
п
и
ј а
.
ш
лад ка Н
о
а н ц е л и м а
179
кола
МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ
пред величанством Б ож јим . П адате хи тро на колена пред својим харам баш ам а, а оклевате пасти п ред ноге С вемогућега! В елите: зар ће нас овако м алене казни ти Господ? Д а нас је створио већим и снаж нијим , па да нас и каж њ ава! А овако, гле, једва см о неш то виш и од трновог ж буњ а украјдрум а прем а хучној васиони око нас, а ти нам претиш казном несразм ерно В ећег од нас? Безумн ици ! К ад вас ваш е харам баш е позивају на зло, од кога се и васион а затресе, онда не говорите, да сте сувиш е м алени. С ам о се за светла дела изговарате маленкош ћу и слабош ћу. М а да сте малени на очи, под великим сте им еном записани у књ изи судбе. П раотац ваш им ађаш е архангелску величину и блисташ е архангелским ликом . За то је и вам а одређена архангелска награда или архангелска казна. К ад се нечујно у вуче у срце праоца ваш ег ж ељ а, да позна 'ствари ван Т ворца, њ егов лик архангелски потам ни као земљ а, и њ егова величин а разби се у ситниц е - у вас, сем е њ егово. Јер пож ели, да позна ситнице, па се разби у ситни це, да би м огао ући у ситнице, и окусити их, и испитати их. С ве ситнице, сви ситни п реситни, м орају се здруж ити и окрен ути лицем од земљ е ка Т ворцу. Да би се ваш архангелски пр аотац п оново васпо ставио и д а би л иц е њ егово п оно во засјало сјајем огледала окренутог ка сунцу. а
о л е н а ,
п л е м е н а
и
н а р о д и ,
* говорим сам ом себи, па нећеш ни осетити долазак см рти. У тупи ж аоку см рти за ж ивота, и кад дође неће те имати чим убости. П осматрај себе свако јутро као новоро ђено чудо, и н ећеш осетити старости. о с м а т
р а ј
е б е
а о
у м р
л а ,
180
П ри ч е о а н ђ е л и м а
П РИ Ч Е О А Н Ђ ЕЛ И М А Н е иш чекуј дол азак см рти, јер гле см рт је већ дош ла и не избија из
тебе. Зуби њ ени су непрекидно у твом е месу. О но ш то је ж ивело пре твога
181
Т акав сам и ја као овајдућан, рекох себи у стиду. Још носим им е ж ивота, а ж ив от је м ој сав разграбљ ен од суседа м ојих.
рођењ а, и ш то ће надж ивети твоју смрт, оно је и сада ж иво у теби. Једне ноћ и одсука ангел пантљ ику врем ена, којој ни крај не могох сагледати, и показа м и н а пантљ иц и две тачке једну уз другу. "Растојањ е, вели, изм еђу те две тачке то је ду ж ин а твога века."
и
с и
п
и
и
О
н
ш то ће доћо? П итају синови земљ е Рођенога од Д е-
војке твоје, душ о м оја.
— М ој век је, значи, већ про ш ао, узвикну х, и треба да сам спрем ан
А Рођени од Д евојке, блиста јутарњ ом светлош ћу м еђу синовим а
за пут. Т реба да сам као вредна дом аћица, која данаш њ и дан про води чистећи дом и спрем ајући дарове за сутраш њ у славу.
земљ е, који м рачни као угаш ени дани. П ламени сераф им и сијају у Њ еговим очим а; прем удри херувим и се-
Заиста, данаш њ и дан свију синова љ удских испуњ ен је већим делом
де на њ еговим уснам а; господствени престоли држ е став Њ егов. В идећи
бригом за дан сутраш њ и. Н о м ало је оних, који верују у Твоје обећањ е и
Га сама, вођа без зем аљ ске војске сваки ум ни човек п оверује, да то м ож е
брину, ш та ће бити сутрадан после см рти. Н ека буде мо ја смрт, Господе,
бити вођа страш не и безбројне војске невидљ ивих сила.
последњ и уздах не за овим светом но за блаж еним и вечитим С утра. М еђу угаш еним свећам а м ојих пријатељ а и м оја свећа догорева. Н е лудуј, карах сама себе, и не ж али ш то свећа догорева. Зар тако м ало љ убиш пријатељ е своје, да се бојиш поћи за њ им а, за мн огим одш едш им ? Н е ж али ш то свећа догорева но ш то нејасну и дим ну светлост остављ а за собом . * С
и
н
е
и
во
т
испун и зем љ у тела и душ е моје ж ивотом својим , да се
,
им ам с чим п ојавити м еђу ж ивим ангелима.
И ево, окруж ен ангелским војскам а твој вођ, душ о, отвара уста и одговара: — Заи ста, ја сам онај, кога очекујете, и другом е се не надајте. А ко траж ите пут, ја сам П ут. Ја сам ваш е С утра од данас до краја врем ена. С вако добро, ш то ви очекујете од свих сутраш њ их дана, у м ени је. Д анас је ваш е сутра у м ени испуњ ено. И ниједан дан, до последњ ег дана, неће вам донети оно ш то вам ја доносим . Гле, ја сам д ан без по четка и краја. Ја сам ризни ца свуколике будућности и пут ка тој ризниц и. С ва будућно ст не м ож е вам дати ни једно зрно добра, док од м ене не позајм и.
Без Т вога ж ивота ја нећу моћи дисати ваздух ш то ангели диш у, нити
С ви про роц и п оказивали су пут к мени. У м ени се заврш авају и губе
јести хлеб ш то ангели једу. И би ћу оп ет изгнан за врата Ц арства небесног,
сви п ророч ки путови. О д сада сам само ја пут, и ван м ене су беспутице. К ао мн оги потоци , ш то се улевају у једну реку, и п ри том губе свој пут.
испред којих и сада као раслабљ ен леж им . Н амам и м е свет на свој хлеб, и засу душ у м оју кам ењ ем. Н амам и м е
Т ако су се сви пр оро ци улил и у мене, и од сад ја одређујем ток ж иво та.
на рибу, и засу срце м оје камењ ем.
Ко и надаљ е продуж ује да иде путовим а пророка, тај ће ићи п утовим а
Н амам и м е на светлост, и обуче ум мој м раком . Н е мрзим сиромаха, али м и ом рзе свет ш то се као сиромах прави богатим. Н ити м рзим себичнога, али ми ом рзе свет ш то се као себичан прави
неп остојећим , и угруваће се. П ророц и су долазили, да покаж у пут; ја сам дош ао, да будем П ут.
дареж љ ивим . Н ити м рзим безум нога, али ми ом рзе свет ш то се као безум ан прави ум ником . Н ити м рзим болеснога, али м и ом рзе свет ш то као јехтичав
свом душ ом, и свим срцем , и свим ум ом својим .
нам ерно трује воду здравим а. В аралицу и претварача мрзим , Господе, ш то ж ивот м ојзатрпа земљ ом говорећи м и све врем е о небу.
К о хоће за мном да иде, тај не мож е ићи за м ном сам о ногама, но и Д уг је мој пут, и п аш ће од ум ора ко се сам о у своје ноге узда. К ада деца ж еле да иду упоредо с дивови м а, м орају се отказати хода свош м ногам а, и сести на леђа дивовим а.
Беш е богат трговац, па умре, и ду ћан м у би разграбљ ен од суседа
К о хоће да иде упор едо са м ном , м ора се отказати својих ногу, своје
и стајаш е празан још увек са им еном покојни ка на вратим а и исписим а
лтш е, и свога срца, и свога ум а. О нога, ко се откаж е свега тога, ја ћу узе-
драгоцене робе у дућану.
на своје ноге, у своју душ у, у своје срце, у своју м . И неће м и он бити
182
П риче
о
П ри ч е о а н ђ е л и м а
а н ђ е ли м а
теж ак, нити ја њ ему зам оран. О нај пак, ко се не откаж е свега, нити м ож е м ене на путу стизати ни ти задрж авати.
183
С ве четири представљ ају једну четворо струку победу, ш то обасја исток, запад, север и југ свега постојећег света. М олим вам се, А рхангели и А нгели, ко м ож е да уж ива благодет по-
1
>-
о
л
и
м
в
а м
с
,
е
а
ф
и
м
и
ко п рви осети при суство С ин а Д евојачког
,
у свету? Н ечисти духови п рви Га осетиш е, и страхом се испуниш е. Гдеје страх, ту је и пу зењ е; где пузењ е, ту и дрскост. Заиста, највећи кри вци највећм а се боје судије, и кад суди ја наиђе, он и га пр ви познаду. Н раведник не познаје судију, јер не м исли о њ ему, н ити га иш чекује. Грех га не тера, да стриж е уш им а и по гледа, с које ће се стране судија појавити. М олим вам се, Х ерувим и, како нечисти духови осетиш е присуство С ин а Д евојачког у свету?
беде С ин а Д евојачког? О нај, ко м ож е да је разум е, осети и усвоји. К о је разум е, тајсе клањ а С ин у Д евојачком дан и но ћ. К о је осети, тај плаче од радости , ш то ју је осетио, и од стида, ш то ју је тако доц кан осетио. К о је усвоји, тај губи сина ж енин ог у себи и постаје и сам син ом девојачким . В ама се м олим и поклон им , кругови светитељ а и мучен ика, који разум есте, осетисте и усвојисте победу С ина Д евојачког. С а свим а небесним силам а м олите се С ин у Д евојачком за нас, који стојим о још на бојиш ту.
К ао ш то и тама осети светлост. Ш та је осетљ ивије прем а светлости
*
него там а? И камен и би љ ка и ж ивоти њ а још спавају пред зору и не слуте дан, док там а већ осећа долазак про ж дир ача свога, и усколебана спрема се на бекство. Т ако и дем они осетиш е долазак С ин а Д евојачког пре свега земаљ ског народа, чи стијег од њ их. М олим вам се, П рестоли, како савлада С ин Д евојачки нечисте духове?
ц
а
и
с
и
т
држ е Те, Господе, остали се бун тују пр отив Тебе.
Д еца и светитељ и грани ца су изм еђу царства бића и сени н ебића. С тараоци се називају роди тељ им а и бацају Твоју децу са високе стене у понор. С тараоци уоб раж авају, да су они родитељ и, па управљ ају децом Твојом као својом им овином . Заиста, не управљ ају него кри ве и ломе.
Н ечисти духови представљ ају неку м оћ сам о прем а земљ и. Н ебо на
Т уђа су деца, стараоци , коју сте пр исвојил и, и о дговараћете за крађу
њ их гледа као на унапред савладане злом својим . К ад се дом аћин појави
и разбојни ш тво. Н ије ваш ж ивот ни онајш то је у вама, ни ти онај, ком е сте ви послу-
у својој њ иви, лоп ови беж е ка огради и траж е отвор да изиђу. М оли м вам се, Господства и С иле, које су четир и поб еде, које однесе С ин Д евојачки у свету? Ч етири победе јесу победе над ч етири зла, која истич уједн о и з другог као м утна река из м утног извора.
ж ил и као канал. Т уђе је све, осим зла у вама, и о дговараћете за крађу и разбојниш тво. О дговараћете за крађу, јер сте туђе н азвали својим ; и за разбојни ш тво,
П рва је победа над нечи стим а духовим а, од којих д олази грех.
јер сте туђе осакатили и п оруш или . Н ема родитељ а на земљ и. Родитељ је на Небу. Н а земљ и су само
Д руга је поб еда над грехом , од кога долазе болести.
стараоци . О ни, ш то себе називају родитељ им а на земљ и, лопови су и
Т рећа је победа н ад бол естим а које се заврш ују см рћу. Ч етврта је победа над см рћу.
разбојни ци . Н а зем љ и су сам о стараоци; и то је превелика част.
М олим вам се, В ласти и Н ачала, која је највећа победа С ин а Д евојачког? Н иједна није ни већа ни м ањ а. С ам о је прва - пр ва а последњ а - последњ а. Д руга ни је могла бити б ез прве, н и трећа без друге и прве, н ити четврта без треће, друге и прве.
Д ато вам је на старањ е најдрагоцен ије благо, ш то Бог им а. И то је превели ка ч аст. Б лаж енији је онај, ко се ни кад ни је родио , и ком е никад н иш та није поверено у старањ е него ви, ако је ваш е старањ е саблазан и ум ртвљ ењ е душ а.
184
П риче
о
П ричр. о
а н ђ е л и м а
Заш то се радујете деци, ако не м ислите бдити над њ им а као над ан-
а н ђ е л и м а
185
СТАРЕЧНИК
гелим а небесним ? За ш то кукате за њ им а, кад вас рано оставе и побегну к ангелим а? Ту ђем у сте се радов али, и за туђи м кукате. Н е старајте се сам о о осигурањ у тела ваш е деце, јер то и ли сице чи не са лисич ићи м а. Н его се старајте о Богу у деци ваш ој. С астарани Бог по стараће се за све остало. И оно ш то с м уком сабирате деци својој, О н ће им без м уке сабрати, брзо и лако.
вви
Н е изгони те Бога из деце ваш е, јер ћете им отерати м ир, и срећу, и здрављ е, и благостањ е. И ако сву земљ у оставите остављ еним од Бога, оставили сте прегладни м , који ће све појести и по м рети од глади. Н е осигуравајте деци својој ком ад хлеба но ком ад душ е и савести. И би ће деца ваш а осигурана, а ви б лагословени у два света. С тарајте се о туђој им ови ни бољ е него о својој, и награда ваш а биће неизмерна. Ц арска деца дата су вам на старањ е. Заиста, Ц ар неће дати м алу награду оним а, који М у сачувају царевиће, и не избриш у им е Родитељ а из пам ети њ ихове. К роз децу гледа Ц ар зачуђено у вас, и чека ваш е одговоре. А ко одговори буду см ртоносн и, Ц ар ће се повући из деце ваш е, и ви ћете се старати о леш евима. Д еца и светитељ и д рж е Те, Господе мој, остали се бунтају пр отив Тебе. Д еца и светитељ и су Твоје куш ањ е света. П ази, душ о моја, пази и не погреш и.
1.
нтониј
Д ок је свети авва А нтони је оби тавао у пустињ и, опхр вају га нем
врло мрачне поми сли. И говораш е он Богу: - Господе, ж елим да се спасем , али ме пом исли не напуш тају: Ш та да чин им у свом е јаду? К ако да се спасем? И нагнувш и се м ало према вани, угледа А нтоније некога ко беш е исти као он, како седи и ради, а затим како се ди ж е са свога посла и м оли се, и како опет седа и плете коноп , а потом се изно ва диж е на мо литву. Б ио је то анђео Господњ и који беш е послат ради пом оћи и подрш ке А нтонију. И он зачује анђела как о говор и: - Т ако чини, и бићеш спаш ен. А овај, чувш и то, осети велику радост и одваж но ст; и тако чин ећи спасао се. 24. О ткрило се авви А нтонију у пустињ и: - И м а у граду један човек, лекар по заним ањ у, к оји је теби н алик, који све ш то м у претиче даје оним а који и м ају потребу, и свакодн евно, заједно са анђели м а, п оје трисвету песм у.
авви
р с ен и
38. П ричали су како је некакав м онах дош ао у С кит да види авву Арсенија. И уђе он у Ц ркву и зам оли свеш тенике да м у пом огну да види авву А рсенија. А они му каж у: - О дм ори се м ало, брате, и видећеш га. А о н рече: - Н ећу јести ни ш та докле га не сусретнем . И тако, пош аљ у они једнога брата да м у пом огне, јер старчева келија беш е далеко. И покуц авш и н а врата, он и уђу, целивају старца и ћутке седну. Тада брат који беш е из Ц ркве, рече:
186
П Р И Ч Н О А Н Ђ ЕЛ И М А
П риче
о
а н ц е л и м а
187
- Ја одох, м оли те се за м ене.
О н одговори:
А страни бр ат, не налазећи од важ ности п ред старцем , рече брату: - П олазим и ја са тобом.
О вај му рече:
И они заједно изађу. А овај га зам оли , говорећи: - П оведи м е и ка авви М ојсију, који некада беш е разбојни к.
- Купи ми ово. И старац куп и. А када је продао све судове и хтео да пође, вели м у
А кад они дођу до авве М ојсија, овајих са радош ћу при хвати, и п ош то
- За толико.
богаљ :
их лепо угости, отп усти их, и рече м у брат који га беш е водио:
- О длазиш ?
- Е во, одвео сам те код једног странца и код једног Е гипћани на. К оји од њ их дво јиц е ти се допао?
О н одговори:
А овајодговори:
- Д а. О вајм у рече:
- М ени се, свакако, допао Е гипћани н.
- Буди љ убазан према м ени и пренеси ме там о где си ме наш ао.
К ада је то чуо један од отаца, по м оли се Богу говорећи:
С тарац га упрти и пон есе до њ еговог места. А овај м у вели:
- Господе, објасни м и ту ствар, одн осно, к ако то би ва да један избегава
- Благословен си, А гатоне, од Господа и на небу и на земљ и.
љ уде ради им ена Твога, а други да их срдачно при м а, опет ради им ена Твога. И гле, указаш е м у се две велике лађе у реци, и угледа авву А рсенија и
А он, поди гавш и очи не виде никога, јер оно беш е анђео Господњ и који беш е дош ао да би га искуш ао.
Д уха Бож ијег како у м ир у плове у једној лађи, а авву М ојсија и анђеле Бож ије у другој, и как о га они хране.
авви
а то н у
30. И зађе једном авва А гатон у град како би пр одао н еш то судова, и нађе крајпута једног богаљ а. Рече м у богаљ :
а вв и
анилу
7. П рип оведао је авва Д анило из Ф арана: П рич ао је отац н аш авва А рсеније о некаквом брату из С кита који је био вр ло озбиљ ан на делу, али врло н аиван у вери, па је из глупости пао у прелест. И говори о је:
- К уда идеш ?
- Х леб којим се при чеш ћујем о није, наравно, тело Х ристово, већ сим вол.
О дговори м у авва А гатон:
И чују два старца да он тако говори па, знајући да је био врли нскога
- У град да продам судове.
ж ивота, пом исле како он то говори у незлобивости и н аивности, те дођу ка
Рече м у овај:
њ ему и каж у му:
- Б уди љ убазан прем а мени и п ренеси м е там о. С тарац га упрти и понесе у град. О вајм у вели:
- А вво, чули смо о једном е брату неку невероватну ствар; он говори како хлеб којим се при чеш ћујем о није по природ и тело Х ристово, већ сим вол.
- П олож и м е гамо где продајеш судове.
С тарац рече:
О н тако и учи ни . А када је прод ао један суд, упи та га богаљ :
- Ја сам тајко ји тако говори .
- За колико си га продао?
А они га стану м олити:
О н одговори:
- Н емој се држ ати тога м иш љ ењ а, авво, већ поверујонако како је пре-
- За толико. О вај м у рече:
дала католи чанска Ц рква. Јер м и верујемо д а је тајхлеб тело Х ристово а та
- К упи ми погачу.
узевш и прах земаљ ски, Бог створио човека по својојслици, и н ико н е м ож е
С тарац м у купи. А затим опет прода суд. А овајга пита: - А ово за колико?
рећи да он н ије слика Б ож ија, и ако је Бог несхватив, тако и хлеб, за кога је
чаш а крв Х ристова, истински а не сим волички . А ли као ш то је у почетку,
рекао да је тело Њ егово, верујем о да је заиста тело Х ри стово.
188
П риче
о
ГГ р и ч е
а н ђ е ли м а
А старац речс: - А ко се не уверим кроз ствари, не м огу то спознати. А они м у рекош е: - П ом оли м о се Богу ове седм иц е за ту тајну и верујем о да ће нам је Бог открити. С тарац то са радош ћу при хвати и по м оли се Богу говорећи: - Господе, Т и знаш да нисам у невериц и и з злобе; али да не бих био у прелести због незнањ а, откриј м и тајну, Г осподе И сусе Х ристе.
о
а н ђ е ли м а
189
суд. П редстави себи све ш то је одређено греш ни цим а, срамоту пред Б огом , пред анђелим а и арханђелима и пред свим љ удим а, односно м уке, вечни огањ , тартар, таму, ш кргут зуба, страховеи патњ е. А ли представи себи и до бра која су одређена праведницим а: слободу пред Богом О цем и Њ еговим Х ристом , пред анђелим а и арханђелим а и пред свим м нош твом светитељ а, царство небеско и сва њ егова блага, радост и уж ивањ е у њ ему. С ећај се обоје; а због осуде греш ни ка плачи, тугуј, плаш ећи се да се м ож да и ти не обретеш м еђу њ им а; а због добара која су намењ ена праведниц им а, радујсе и весели. П ази
А када старци оду у своје келије, пом оле се и они Богу, говорећи:
да не би како заборави о на то, било у својојкели ји, било негде изван њ е, да би
- Господе И сусе Х ристе откриј старцу ту тајну, да по верује и да м у не
тим сећањ ем и збегао скверне и ш тетне пом исли.1
проп адне труд. И Бог их обојицу услиш и. А када се наврш и седам дана, дођу они у
О авви И аку
Н едељ у у цркву па стану сами на једно постољ е, а у средин и беш е старац. И
ивеј ком
отворе им се очи; па када хлеб буде полож ен на свету Трпезу, њ им а тројиц и
1. П осети једном при ликом авва И сак Т ивејски једну м онаш ку зајед-
је изгледао као дете. А када свеш теник п руж и руку како 6и пресекао хлеб,
ни цу и угледа једнога од браће у некаквом сагреш ењ у, па га осуди. М еђу-
гле, анђео Господњ и сиђе са неба држ ећи н ож те ж ртвује дете и крв њ егову излије у путир. И док је свеш теник секао хлеб на м але делове, и анђео је од
тим , када је изаш ао у пустињ у, дође анђео Г осподњ и и стане пред врата од
детета секао м але ком аде. П а када при ступе да се при честе, сам о старцу допаде крваво месо. А он, видевш и то, престраш и се и повика: - В ерујем, Господе, д а је хлеб Т воје тело а да је чаш а Т воја крв. И м есо које је било у њ еговојр уци , на тајанствен начи н см еста постаде хлеб, и он се одм ах причести благодарећи Б огу. А старци м у каж у: - Бог зна да човек не м ож е да једе сирово м есо и због тога је претворио тело у хлеб а своју крв у вин о за оне који ћ е то при м ати са вером . И захвалиш е они за старца Б огу који није допустио да њ егови по двизи пр опадну, те се сва тројиц а радо сно повуку у своје келије.
О а в в и Е в а гр и ј
њ егове келије, рекавш и: - Н ећу те пустити да уђеш . А он га стаде м олити: - 0 чему се ради? О дговарајући м у, анђео рече: - Бог м е је послао рекавш и: "У питајга, где запо веда да по ставим греш нога бр ата којега је осудио?" О вајсе сместа покаја, па рече: - С агреш ио сам, опрости ми. А анђео рече: - У стани , Бо г ти је опр остио. Ч увај се, пак, убудуће да не осуђујеш ни кога пре него ш то га Бог осуди.
1. Г ово ри ојеавва Е вагрије:
О
- К ада седиш у својој келији сабери свој ум . С ети се дана смрти: види
в ет ом
ре
тада ум ирањ е тела, зам исли несрећу, осети бол, осуди таш тин у света, да би
2. Д ругом при ликом , опет, неки од светитељ а је у своме виђењ у угле-
м огао заувек да будеш пред тиховањ ем, и да не онемоћаш . П рисети се и сада-
дао чету анђела како, по заповести Б ож ијој, силазе са неба, им ајући у сво-
ш њ ег стањ а у паклу: зам исли како је душ ам а које су там о, у најстраш нијој
јим рукама свитак, одн осно грамату исписану изнутра и спољ а; и говорили
тиш ин и, у најж учнијем стењ ањ у и у колико великом страху, агонији и очекивањ у; замисли н епрекидну патњ у, душ евно и бесконачно плакањ е. А ли се-
су м еђу собом: - К о треба ово да преузм е?
ти се и дана васкрсењ а и појаве пред Б огом; зами сли тају ж асни и страш ни
1М онах 9.
190
П
П Р И Ч Е О А Н Ђ ЕЛ И М А Н еки су, пак, говори ли "овај", неки "онај". И одговоре:
- Заиста, он и су свети и праведни; али ово ни ко не м ож е преузети осим Јеф рема. И виде старац како п редају онај свитак Јеф рем у. А када ујутру устане, чује Јеф рем а како проп оведа као да је извор текао и з њ егових уста, и схвати да оно ш то извире и з њ егових уста је од Д уха С ветога.
О авви
ов ну
о л ов у
2. П ричали су како је авва Јован К олов једном пр или ком рекао једном старијем брату:
Р И ЧЕ О А Н Ђ Е Л И М А
191
38. П ри чао је авва Јован К олов о том е како је један старац духо вни к иостао затворн ик; а био је познат у граду и веом а славан. И јавили су му: "Један од светих треба да ум ре, дођи да га цели ваш пре него ш то се упо који". А он рече у себи: "А ко изађем по дану, потрчаће љ уди за м ном и указаће м и велику част, ау том еја нем ам спокоја. П оћи ћу, дакле, ноћу, по м раку, и искраш ћу се од свих". А кад увече изађе из келије, ж елећи да се искраде, гле, пош аљ е Бог два анђела са бакљ ам а да м у осветљ авају пут; и тако цео град похи та да види славу. И колико је ми слио да избегне славу, још виш е беш е прослављ ен. Т им е је испуњ ено ш то је писано: "С ваки који себе пониж ује, узвисиће се".3 8 33
О авви
- Х тео бих да будем безбриж ан, као ш то су безбриж ни анђели и непрекидно славе Бога.
о в ан у
ивеј ком
П а скинувш и свој плаш т изађе у пустињ у и провевш и там о недељу
П ричали су како је м али авва Јован Т ивејски, учени к авве А м оја, про вео
дана, врати се ка свом е брату, и чи м је покуц ао на врата, бр ат му од говори и пре н его ш то је отворио: - К о си ти?
дванаест годи на у старчевојслуж би, када је овајбио бо лестан, и како је ж ивео са њ им у ш ипр аж ју. А старац није показивао и нтересовањ е за њ ега; па иако
А он одговори: - Ја сам Јован, твојб рат. О вајм у рече: - Јован је постао анђео и није виш е м еђу љ удим а. А он га стаде м олити и говорити:
се овајм ного труди о о ко њ ега, ни када м у није рекао: "Д а се спасеш ". А када је требало да сконча, док су старци седели, он га узе за руку и вели му: - Д а се спасеш , да се спасеш , да се спасеш . П а га предаде старци м а рекавш и: - О н је анђео а не човек.
О а в в и М а к а р и ју
- Ја сам. А ли м у брат не отвори већ га остави да јадикује до јутра. А затим м у одговори и рече: - Ч овек си, опет им аш потребу да радиш да би се хранио. А он направи м етанију и рече: - О прости ми. 33. Д ође један старац у келију авве Јована и нађе га како спава а један анђео стоји крајњ ега и хлади га м аш ући кри лим а. И видевш и то, он оде. А овај, када се про буд и, у пи та свога учени ка: - Је ли и ко дол азио док сам спавао? О н одговори: - Д а, некакав старац. И схвати одм ах авва Јован да је тајстарац њ еговог духовн ог узраста, и да је вид ео анђ ела.
и п а т ск о м
33. П рип оведао је авва В итим ије о том е како је авва М акарије испричао: Д ок сам некада ж ивео у С киту, спусте се там о два страна м ладића; и један од њ их и м аш е браду, а другом е је тек почела да изби ја брада. П а дођош е и рекош е: - Где је келија авве М акарија? А ја рекох: - Ш та ће вам он? Рекош е: - Ч ули см о о њ ему и о С киту, па дођосмо да га видим о. Рекох им : - Ја сам тај. О ни направиш е поклон преда м ном , говорећи: 83 Лк. 14, 11.
192
П
р
ИЧЕ
О
А Н 1 ЈЕ Л И М А
П ри ч р, о
- Ж елимо овде да останем о.
- О длазиш ли?
А ја, видећи како су неж ни и научени на богатство, рекох:
А ја рекох: - Н е, спаваћу овде.
- Н е мож ете остати овде. С тарији од њ их рече:
а
н т, е л и м а
193
- А ко не м ож ем о остати овде, идем о негде друго.
Те п ростреш е поњ аву за м ене на једном м есту, а за себе на другом м есту, у углу; па ски дош е своје појасеве и огртаче и спу стиш е се заједно на
Ја рекох у себи: - Заш то их терам, па се саблаж њ авају? Т руд ће их натерати да сам и
ју у чем у је њ ихо в под виг. И отвори се надстреш ни ца и појави се светлост
оду.
поњ аву преда мн ом . И пош то они легош е, ја се пом олим Богу да м и открикао дан; али он и не видеш е светлост. П а пош то су м ислили да спавам, ста-
П а им кажем:
рији д отакне м лађега у бок, па устану, о паш у се и пр уж е своје руке ка небу.
- Х ајде, п рип рем ите келију, ако м ож ете. Рекош е:
А ја сам их видео, али он и м ене нису; и угледах дем он е како као м уве долазе на м лађега; а једни су м у киди сали на уста а други н а очи. И видех анђела
- П окаж и нам м есто, и учинићем о ш то треба.
Господњ ег како држ и огњ ени м ач и одгони дем оне од њ ега. Старијему, пак,
Ја им дадох једну брадву, врећу пуну двоп ека и со; па им пок азах један
нису м огли да се пр ибл иж е. А када су ујутро легли, ја се направи х како сам
тврд кам ен и рекох: - П оравнајте овде и дон есите дрва из оазе, па пош то начи ни те кров, седите. А м ислио сам, вели старац, да ће због умора отићи . А они м е упиташ е ш та се овде прави. Ја им рекох:
се тек про буди о, а исто тако и они. С тарији м и рече сам о ове речи: - Х оћеш ли да проч итам о дванаест псалама? Рекох: - Д а.
- П летене ствари.
И м лађи отпо ја пет псалам а са ш ест стихова и једн им "алилуја". А код сваког стиха излазила је плам ена свећа из њ егових уста и узди зала се на
П а узм ем п рућа из оазе и покаж ем и м како се оснива плетењ е и како
небо. И сто тако, и з уста оног старијег, када би и х отвар ао да п оје, излазио је
треба давати обли к плетењ у, те рекох: - Н ачините кош аре па их дајте чуварим а а они ће вам донети хлеба. И након тога одем. А они стрпљ иво учине све ш то сам им рекао, и
некакав плам ени ко но пац и досезао до трећег неба. И ја изрекох неколи ко псалам а напам ет. П а изаш авш и, каж ем: - П ом олите се за мене.
нису м и долазили у посету три године. А ја остадох да се борим са пом исли-
А они ћутке начи ни ш е метанију. С азнадох, дакле, да је овај старији
м а: "К акав ли је њ ихов п одви г па не долазе да ме пи тају за неке пом исли?
саврш ен, а м лађега је још м учио непријатељ . А неколи ко дана касније умре
И здалека м онаси долазе ка мени, а ови који су близу нису дош ли, нити су
старији брат, а трећега дана за њ им и м лађи. И када су неки од о таца дола-
пош ли ка другим а, осим у цркву да узм у нафору, и то ћутке". П а постивш и
зили у посету авви М акарију, он их је водио у њ ихо ву келију, говорећи:
недељ у дана, пом олим се Богу да м и покаж е у чему је њ ихов подвиг.
- Д ођите да видите м учениш тво м ладих странаца.
И уставш и после недељ у дана, пођем ка њ им а да видим како су. П а пош то покуцах, они м и отвориш е и ћутке ме целиваш е; а ја се помоли м и седнем . С тарији од њ их, п ош то даде знак м лађему да изађе, седе да плете уж ад, ниш та не говорећи; а у девети час покуца и уђе онај м лађи, па припрем и м ало јела и када м у старији даде знак, п остави трпезу; и стави на њ у три двопека и остаде да стоји ћу тке. А ја рекох: - У станите да једемо. П а устадосмо и једосм о; а он донесе крчаг, те се нап исм о. А када је пало вече, рекош е ми:
О авви
о јс и ј
1. Бо ри о се једно м авва М ојсије против б луда, па пош то ни је мо гао виш е да издрж и у келији, п ође и исприча све авви И сидору. А старац га зам оли да се врати у своју келију. О вајне при хваташ е, говорећи: - Н е могу да издрж им , авво. С тарац га узм е са собом , по пн е га у горњ у одају и рече: - П огледај прем а западу.
194
П
р и ч е
о
П риче
а н ђ е л и м а
И погледавш и, он угледа неизмерно м нош тво дем она који беху узнем ирени и спрем ајући сеза борбу, дизаху велику буку. Рече м у опет авва И сидор: - П огледај и прем а истоку. И он погледа и угледа неизмерн о м нош тво светих анђела који беху у слави. И рече авва И сидор: - Ето, то су они које Господ ш аљ е светитељ им а у пом оћ. А они према западу су они који их н ападају. В иш е је, дакле, они х који су са нам а. И тако се авва М ојсије охрабри п а се, заблагодари вш и Б огу, врати у своју келију.
О авви
арку
и п а т ск о м
1. П ричали су за авву М арка Египатског да је провео тридесет година не излазећи и з своје келије. И оби чно је свеш теник долазио да заједно принесу свете дарове. А ђаво, видевш и врлинско стрпљ ењ е овог човека, дом исли седа науди њ еговојтрезвености; и н агна неког ђавоим аног да дође ка старцу тобож због м олитве. А овајопседнути, пре него ће рећи иш та друго, рече старцу: - Твојсвеш теник заудара на грех, немојга виш е пуш тати да улази к теби. А богонадахнути ч овек му рече: - Ч едо моје, сви бацају нечистоћу нап ољ е, а ти си је унео к м ени. А ли писано је: "Н е судите, да вам се не суди"134. М еђутим , и да је греш ан, Господ ће га спасти; јер је писано: "М олите се Богу једни за друге, да оздравите".1’3 И након тих речи, пом оливш и се Богу, он и загна демона из човека и отпусти га здравог. А када, како је већ био обич ај, дође свеш теник, он га дочека са радош ћу. А добри Бог, видећи старчеву незлобивост, показа м у знак. "Н аим е", при чао је старац, "када је свеш теник требао да стане пред свету трпезу, угледах анђела Господњ ег како сиђе са неба и по лож и руку на свеш тени кову главу и овајпостаде као стуб огњ ени. А ја, задивљ ен таквим виђењ ем , зачух глас који м и говори: - Ч овече, заш то се дивиш због овога? Јер ако један зем аљ ски цар неће допустити својим великаш им а да стану пред њ ега прљ ави већ у пуном сјају, како ли тек бож анска сила неће очистити служ итељ е светих тајни који стоје пред небеском славом ?" А одваж ни подвиж ник Х ристов, М арко Египатски, који постаде велики, уд остоји се тога дара јер не беш е осудио свеш теника. * 5 3 1 |Ј4 М т. 7, 1. 135 Јак. 5, 16.
О авви
а к а р и ју
о
а н ђ е л и м а
195
рађанину
Једном је авва М акарије четири м есеца свакодневно посећивао једног м онаха; и н е нађе га ни једанпут да није заузет молитвом ; па задивљ ено рече: - Гле, зем аљ ски анђео.
О
в в и П а ф н у ти ј
1. П рич ао је авва П аф нутије: Д ок сам иш ао путем , догоди м и се да залутам због м агле и обретем се У близин и села. И види м неке љ уде како разговарају, те се зауставим м олећи се због својих греха. И гле, дође ми анђео са м ачем па м и рече: - П аф нутије, сви који осуђују своју браћу биће уни ш тени овим м ачем ; али ти, због тога ш то ниси осуђивао, већ си пон иж авао себе пред Богом као да си ти поч ин ио грех, због тога је твоје им е уписано у књ игу ж ивих.
О
в ви П
в лу
ро то
1. Блаж ени авва П авле П рости, учени к светог А нтонија, исприча оци м а следеће: Д ође он једном при ликом у м анастир ради п осете и ради духовне користи браће, па н акон уобичајеног разговора м еђу њ им а, уђе у свету цркву Бож ију да присуствује уобичајеном богослуж ењ у. И блаж ени П авле посм атраш е сваког који улазаш е у цркву, са каквом душ ом улази н а служ бу; јер им ао је тајдар, који м у Господ беш е подарио , да м ож е да види свакога у душ у, као ш то ми видим о лица један другога. И док су сви улазили светлога лика и озаренога лица, а анђео свакога ОД њ их се радоваш е за њ ега, угледа једног црн ог и м рачног по целом телу; и угледа такође дем оне са обе стране како га држ е и вуку ка себи, стављ ајући м у узду на нос, и њ еговог светог анђела како и х издалека следи туробан и туж ан. А П авле сав у сузама и ударајући се руком у прса, седне пред цркву, плачући гласно због онога ш то је видео. А остали, видевш и њ егово чудно пон аш ањ е и наглу пром ену која га је довела до ж алости и суза, стадош е да га запиткују м олећи га да им каж е заш то плаче, м ислећи да то чини осуђу|\'ћи их све; и стадош е га м олити да уђе са њ им а на богослуж ењ е. А П авле избегавајући их, остаде да седи напољ у, оп лакујући силно онога који се бегпе онако приказао.
196
П риче
о
а н ђ е ли м а
А неш то касније, када се служ ба оконч а и док су сви излазили , П авле опет почне да посм атра свакога, ж елећи да сазна како излазе; и угледа оног човека чије цело тело беш е црно и там но, како је сада белога тела и како га дем они прате издалека а свети анђео се налази крајњ ега и силн о се радује због тога. А П авле, скачући од радости, стаде да виче и да благодари Б огу: - 0 неизрецивог човекољ убљ а и благости Бож ије! П а похитавш и, нопне се на високо постољ е и рече силн им гласом: - Д ођите да видите како су страш на и чудесна дела Б ож ија.194Д ођите да видите О нога који хоће да се сви љ уди спасу и да дођу у познањ е истине.195Д ођите да М у се поклони м о и да при паднем о пред ноге Њ егове,196и да каж емо: "Т и си једини који м ож еш да узм еш грехе". И сви ревносно при трчаш е, ж елећи да чују то ш то се говори. И када се сви сакупиш е, П авле испри ча ш та је видео, пре уласка у цркву а ш та је видео после њ е, па затраж и од онога човека да каж е ш та је био разлог због којега је Бог изненада учи ни о такву пром ену. А човек, на кога П авле беш е показао, без оклевањ а испри ча ш та му се догодило: - Ја сам човек греш ан, вели, и ж ивео сам у блуду мн ого времена све до данас; а сада уш авш и у свету цркву Бож ију, чујем како сечита речи пророка И саије, или чак Бога како говори кр оз њ их: "У мијте се, очистите се, уклони те злоћу дела својих испред очију м ојих, престаните зло чинити. А ко греси ваш и буду као скерлет, постаће бели као снег. А ко хоћете слуш ати, добра земаљ ска јеш ћете".197А ја блудник, вели дирнут речим а П ророковим и уздиш ући у својим м ислим а, рекох Богу: "Ти који си Бог, који си дош ао у свет да спасеш греш нике, оно ш то си сада обећао преко свога пророка, испуни и на мени греш ном и недостојном . Јер ево, од овога часа Т и дајем реч, и обећавам и од срца ти се исповедам, да нећу виш е чинити он о ш то је зло, него ћу одбацити свако безакоњ е и од сада ћу ти служ ити са чистом савеш ћу. Д анас, В ладико, и од овогачаса, при м и м ене који сам се покајао и који се поклањ ам пред Т обом и убудуће се држ им подаљ е од свакога греха". И са тим , вели, обећањ им а изађох из цркве, одлучивш и у себи да не чини м никакав преступ прем а Богу. Ч увш и то, сви повикаш е у један глас ка Богу: "К ако су величанствена дела Т воја, Господе, све си прем удро створи о".19*Знајући дакле, о Х риш ћат П с. 45,9. 1,5 I. Ти м . 2, 4. |%П с. 94, 6. И с. 1, 16-19. 1,8П с. 103, 24.
П
р и ч е
о
а н ђ е л и м а
197
ни, из С ветога П исм а и из светих откривењ а, колико добр оте им а Бог за оне који М у искрено п рибегавају и са покајањ ем исправљ ају оно ш то су претходно греш или , и да опет узвраћа добри м а која је обећао не осуђујући их за претходне грехе, н ем ојм о очајавати за своје спасењ е. Јер, како је обећано п реко пр оро ка И саије да ће нечисте очи стити од греха, да ће их избелити као снег и учин ити достојни м а блага небеског Јерусалим а, тако нас, опет, преко проро ка Језекиљ а уз заклетву обавеш тава да нас неће погубити; јер "тако био ја ж ив, вели Госнод, није м и м ило да ум ре безбож ник , него да се врати безбож ни к са свога пута и да буде ж ив".199
авви
исој
14. П рич али су како је у авве Сисоја, док је био н а самрти а старци седели крајњ ега, њ егово лице сијало као сунце; па им каж е: - Гле, авва А нтони је је дош ао. А неш то касније каж е: - Гле, хор прор ока је дош ао. И опет њ егово лиц е заблиста па каж е: - Гле, хор апостола је дош ао. И њ егово лице опет забљ еш та; а он као да са неким говораш е. А старци га упиташ е: - С а ким разговараш , оче? А онрече: - Ево, дош ли су анђели да ме узм у па их м олим да ме оставе да се м ало покајем .*207 А рекош е му старци: - Н ема п отребе да се кајеш , оче. А он и м узврати: - Заиста, не знам да ли сам и почетак учинио. Т ада сви схватиш е да је саврш ен. И опет њ егово лице наједном постане као сунце; и сви се уплаш иш е. А он им вели: - В идите, Господ је дош ао и каж е: "Д онесите м и сасуд пустињ ски". Т е одмах предаде дух свој. И дође неш то као муњ а а кућа се испуни миомирисом. Јез. 18, 32; 33, 11. 207В . и зреку 49.
198
П риче
о
П риче
а н ђ е ли м а
оф илу
р х и еп и с к о п у
4. И сти авва Теоф ило је говорио: К акав страх и уж ас и невољ у треба да искусим о када се душ а одваја од тела! Јер до нас доспевају војске и силе п роти вни х снага, господ ари таме, световладари зла, началства и власти, духови зла, и неком врстом суда заузим ају душ у, показујући сва њ ена сагреш ењ а, учињ ена у знањ у и незнањ у, од м ладости до узраста када је узета. О ни , дакле, стоје и оп туж ују је за све ш то је учинила. И ш та м ислиш , какав ће бити уж ас у душ и онога часа докле не изађе одлука о њ оји н е оствари се њ ено ослобођењ е? То је час њ ене патњ е, све док не буде видела ш та ће се са њ ом збити. А са друге стране, бож анске силе стоје насупрот проти вни м силама, и оне показују њ ена добра дела. Зам исли дакле, у каквом страху и уж асу се налази ду ш а која стоји усред судиш та, док њ ена пресуда не буде изречена од стране праведног судије. И ако је достојна, оне силе прим ају казну, а она би ва обухваћена овим (бож анским ) силама, и убудуће је безбриж на, и поч ива прем а оном е како је пи сано: "И који певају и веселе се, сви су извори м оји у теби".254Т ада се остварује оно ш то је писано: "Д аљ ила се му ка и патњ а и стењ ањ е";235тада ослобођена душ а одлази ка онојнеизрецивојрадости и слави, у којојће сеи настанити. А ако се, пак, нађе да ж иви у нем ару, чује страш ан глас: "Н ека се удаљ и безбож ни к и не гледа на велич анство Господњ е".256 Т ада настаје дан гнева, дан туге, дан таме и м рака. П редана тами преисподњ ој и осуђена на вечни огањ , душ а ће се мучи ти у бескрајним вековим а. Где ће тада бити хвалисавост овога света, где таш тина, где изобиљ е, где уж ивањ е, где м аш тарењ а, где одм ор, где паре, где благородн ост, где отац, где м ати, где брат? К о ће моћи одатле да иш чупа њ у која гори у огњ у и м учи се на страш ним м укам а? А пош то све то тако бива, какви треба да смо у светом опш тењ у и у благочеш ћу? К акву ли љ убав треба да стекнем о? К акво владањ е? К акав ж ивот? К акав пут? Какву исправност? К акву молитву? К акву безбедност? Јер вели: "Ч екајући ов о старајте се да се нађете пред Њ им чисти и непо рочн и у м иру",2’7да бисм о се удостојили да га чујемо како говори: "Х одите, благословени О ца м ојега; пр им ите Ц арство које вам је при прем љ ено од п остањ а света",258у векове векова. А м ин. 254 П с. 87, 6. 255 И с. 26, 10. 256 И с. 26, 10. 257 2. П т. 3, 14. 258 М т. 25, 34.
а н ђ ел и м а
о
199
Уо чи другог доласка Христовог (З б о р н и к )
а к о ћ е се д р у г и п у т а в и т и
о сп о д н а ш ?
23. Н иш та неће пропасти. Записана је свака твоја м олитва и псалмопој, записана свака м ило стињ а, запи сан сваки пост, запи сана свака верност у браку, записано свако уздрж ањ е Бога ради испољ ено. А првенствено у одн осу на све то ш то је запи сано по браће венц е девственост и чистота. И ти ћеш засијати п опут А нђела. Н о како си паж љ иво слуш ао о доброме, исто тако стрпљ иво послуш аји о њ ему супротном е. Записана је свака твоја ж удњ а за богаћењ ем , свака твоја прељ уба, свако кри воклетство, и богохуљ ењ е, и врачањ е, и крађа, и убиство. С ве ово ће се записати ако то учи ни ш после крш тењ а: јер ш то је учињ ено пре крш тењ а, заглађено је. 24. "А када дође", говори Х ристос, "С ин Ч овечији у С лави С војоји сви свети А нђели с Њ им . "В иди, човече, пред колико сведока ћеш стати на суд. В асцели род љ удски биће там о. Зам исли коли ко је бројан народ ри м ски, па како су бројни други п рости н ароди који сада ж иве, а коли ко их је ум рло за сто година; пом исли, коли ко је љ уди сахрањ ено за хиљ аду година! Зами сли коли ко је било љ уди почев од А дама па до данас: огром но је то м нош тво, али је то још увек м ало у поређењ у с А нђелим а, којих је виш е. А нђели су деведесет и девет оваца, а род љ удски је тек једна овц а. П о том е коли ко је м есто пр острано , треба судити о бројно сти они х који у њ ем у обитавају. Зем љ а коју насељ авам о јесте само тачка у средиш ту неба! Зато небо које окруж ује земљ у им а толико виш е обитаватељ а колико је оно п ространије од зем љ е, а у наднебесју им се не зна броја. А ш то је напи сано: (Д ан. 7, 10), то не значи да је ово тачан број, него П рор ок н ије м огао изрећи већи. Т ада ће бити на суду Бог, О тац свих, с њ им ће седети Х ристос и заједно с њ им а Дух С вети. Т руба А нђелска ће при звати све нас са наш им делим а. Би ли требало и самога овога да се уплаш им о? Н емој м ислити, човече, да је м ала и безболна казна бити осуђен пред толиким м нош твом ! Н е бисм о ли м и често виш е ж елели да ум рем о, него да нас другови осуде? "х и љ
х
и
а
д
а
у
п
у
а
х у
и
т
у
ш
а
и
т
а
с
а
ја
х у
п
е д
њ
и
м
"
а д е
200
IIриче о
П Р М Ч Р О А Н Т) ЕЛ И М А
розре
а тарца
а в р е н т и ја
е р н и г ов с к о г
Д ругим а је Ч . Л аврентије говор ио овако: А нтихри ст ће потиц ати од Јеврејке блудни це и з дванаестог колена "блудодејанаца". В ећ као дете биће веом а способан и пам етан, а нароч ито од м ом ентакада, као дечак од 12 година, буде ш етао самајком поједном врту, те сретне сатану, који ће, изаш авш и и з дуби не бездана, ући у њ ега. Д ечак ће задрхтати од страха, а сатана ће м у казати: "Н е бојсе, ја ћу ти пом агати". И з тога детета израш ће у љ удском обл ич ју"А нтихрист". К ада га буду крунисали, за врем е читањ а "С им вола вере", неће дати да се прави лно про читају речи о И сусу Х ристу као о С ину Б ож ијем ; одрећи ће се тога и при знати само себе. Тада ће П атријарх узвикн ути да је то А нтихр ист, и због овога ће бити убијен. П ри круни сањ у "А нтихрист" ће бити у рукавицам а. К ада их буде скидао да би се прекрстио, П атријарх ће при м етити да овајна прстим а нем а нокте него канџе, и то ћ е послуж ити као још један доказ да је реч о А нтихристу. С ићи ће са неба пророци Енох и И лија, који ће свим љ удима објаш њ авати, узвикујући: "То је А нтихри ст, н е верујте му!" И он ће их уб ити, али ће ови васкрснути и полетети на небо. А нтихрист ће бити од лично научен свим сатанским лукавствим а, и чини ће лаж на знам ењ а. Ч уће га и видеће га читав свет. 'С воје љ уде’обележ аваће печатим а. М рзеће хриш ћане. П очеће последњ е гоњ ењ е хриш ћанске душ е која ће се одрећи печата Сатане. О дм ах ће поч ети про гони у зем љ и Јерусалим ској, а затим ће по свим крајевим а зем љ иног ш ара бити проливена последњ а крв за име наш ега И скупитељ а И суса Х риста. О д вас ће, чеда моја, мн оги дож ивети ово страш но врем е. П ечати ће бити такви, да ће се одм ах видети да ли их је човек при м ио или не. Х риш ћанин ни ш та неће м оћи н и да купи, ни да прода. А ли не очајавајте. Господ неће оставити ч еда своја... Н е треба се плаш ити! Ц ркве ће постојати, али православни хри ш ћани н не сме да се усуди да у њ их иде, јер се тамо неће прин осити Бескрвна Ж ртва И суса Х риста, но ће тамо бити збориш те сатанско... И због тога безакоњ а зем љ а ће престати да рађа, од суш е ће све испу цати, п ојавиће се такве раселин е кроз које ће човек м оћи да проп адне. Х риш ћане ће убијати и ли слати у пр огонство у пуста м еста. А ли Господ ће пом агати и давати хран у следбени ци м а С војим . Јевреје ће такође гонити у једно м есто. Н еки Јевреји ко ји су истински држ али закон М ојсијев неће прим ити печат А нтихристов. О ни ће иш чекивати, паж љ иво посм а-
а
н
л и м а
е
201
трати све ш то овајчини . О ни знају да њ ихови п реци ни су при знали Х риста за М есију, али и овде ће Бог дати да се отворе очи њ ихове, те неће при м ити печата сатанин ог, већ ће пр изнати Х риста и царо ваће са Х ристом . А сав слаби наро д п оћи ће за сатаном , и када зем љ а не даде плода, љ уди ће доћи к њ ему са м олбом да им подари хлеба, а овај ће одговорити: "Земљ а не рађа хлеб. Ја ту ниш та не м огу". Н и воде неће бити, све реке и језера ће пресуш ити. Т а невољ а трајаће три и п о године. А ли изабрани х С војих ради Г оспод ће скратити те дане. Б иће тада још снаж них бораца, стубова П равослављ а, који ће бити под силн им утицајем И сусове молитве. И Господ ће их закрили ти С војом свем огућом благодаћу, и они н еће видети лаж на знам ењ а прип рављ ена за остале љ уде. Још једном понављ ам, у те храмо ве не сме се ићи, Благодати у њ им а бити н еће". С луш ајући ово казивањ е С тарчево једна сестра упита: "Ш та да чин имо? Н е бих ж елела да дож иви м то доба". "Т и си млада, мо ж е ти се десити да дож ивиш " - одговори старац. "О , како је то страш но!" - узвикну сестра. "А ти онд а изабери једно од двоје: или земаљ ско, или небеско". "Б иће рата, настави баћуш ка, - и где он прође, љ уди бити неће. А пре тога Господ ће слабим љ удим а послати лаке болести, и ови ће умрети. А за врем е А нтихриста болести неће би ти. И трећи светски рат већ неће бити ради п окајањ а, већ ради истребљ ењ а". С естра упита: "Значи ли то да ће сви пропасти?" "Н е! ако верујући буду окупани крвљ у, биће прибро јани М ученици м а, док ће неверниц и отић и у ад", - одговори баћуш ка. - И док се не испуни (тј. не надокн ади) бр ој отпалих ангела, Господ неће доћи да суди свету. А ли у последњ а врем ена Господ ће и ж иве који су записани у књ игу Ж ивота приб ројати А нгелим а, чи ји број недостаје, због "отпалих".
202
П
риче
О А НЂ ЕЛ ПМ Л
П рп ч
Прошојереј Консшаншин Осшровски
Спасење је у н ашим рукама
ана Г алилеј ка 2, 1-11). М оја душ а још није спрем на да пр им и Х риста и недостојна је благодатни х утеха. Ја сам обузет плотским делим а и задовољ авам се сопственим вино м душ евног и телесног весељ а. "И ондје бјеш е м ати И сусова". Б огородиц а никада не остављ а Х риш ћане, ч ак ни о не недостојне, какав сам ја. О на је увек близу, иако јој ја, обузет земаљ ским бригам а и таш тином , не поклањ ам дуж ну паж њ у. "А по зван бјеш е и И сус и учени ци њ егови н а свадбу". К ао верујући чо век, ја не заборављ ам Бога, и на своја земаљ ска дела при зивам Бо ж ији благослов. М олим се Богу и светим угодницим а, и они, пош то их не призивам на неш то зло (иако на зем аљ ско), долазе и благосиљ ају м оја дела. "А кад н еста вина, рече мати И сусова њ ему: Н емају вина". И строш ивш и природне снаге, м оја душ а почињ е да тугује. И Богородица, саж аливш и се на моЈу немоћ и ж алост, м оли Господа указујући М у на м оје јадно стањ е. " с у с јо ј р е ч е : х о ћ е ш о д е н е , е н о ? Ј о ш н и је д о ш а о ч а с м о ј ". С паситељ види да нисам спрем ан да пијем н ово вино (в. И рм ос 3. П асхалног канона), да нисам спрем ан да Га при м им (јер бих, иначе, попут М арије, седео крајЊ егових ногу, или бих се, пак, попут М арте, старао да му угодим , а не бих ж алио за при врем еним утехама, када је крајм ене И сточник В ечног ж ивота), и говори М ајци Бож ијој, у одговор на њ ену м олитву, да за мене још није дош ао Њ егов час. А ли Б огородица, им ајући саврш ену веру и љ убав, зна да јој Госнод неће усадити у душ и н икакву ж ељ у која Њ ем у није угодна, и зато "рече мати Њ егова слугама" (то јест А нђелим а. К ако је велико љ удско достојанство А нђели нам служ е! А ја се, греш ни к, предајем таш тини овога света): "Ш то год вам рече, учините". " ... б и с в а д б а у К а н и Г а л и л е јс
о ј " (Јн.
"А о ндје бјеш е ш ест кам ени х судова за воду" - то је м оје кам ено срце, пусто, без вина благодати и без суза покајањ а. "Рече им (А нђелим а) И сус: Н апуните судове водом. И напуниш е их до врха". А нђели м и по м илости-
е
о
а
н т, л и м е
а
203
војзаповесги Б ож ијојдају плач српа, а Г оспод чуд есно п ретвара воду суза у вино бл агодати и радовањ а. "А кад окуси пехарн ик вино које је постало од воде, и не знађаш е откуда је, а слуге знади јаху коЈе су захватиле воду", п ри ређи вач плотске свадбе, разум , гледајући б лагодатно радовањ е, не схвата (за разлику од А нђела) да је то чудо Бож ије, а не прир одн а појава. Н исам ја, ж еник, господар свог ж ивота, нето сам све предао разуму, који м ном е ком андује, и чак када сам у благодатном стањ у, у присуству С амог Х риста, разум , као господар (зато ш то сам му се повери о), овладава м ном е и расејава м е глупим и бесми сленим расуђивањ им а. "П озва пехарник ж еника. И рече му: С ваки човјек најприје добро вино износи, а када се опи ју, он да лош ије; а ти си чувао добро ви но д о сада". К ада се, по својојпом рачености, предајем и спразни м расуђивањ им а, Господ одлази. И с правом . А ли ја знам да је Господ долазио и у чин ио чудо. "О вим , у К ани Г алилејској, учин и И сус почетак знамењ а, и показа славу своју; и вјероваш е у њ ега учениц и њ егови". Тако се душ а греш ника "привременим " доласком благодати уверава у ми лост Бо ж ију и у реалност блага која нам је Господ обећао, ради којих н ам предстоји још м ного трпљ ењ а и труда.
вак о е
о в а ч с в о је е ср е ћ
П ре него ш то ће униш тити С одом, А нђели су, обраћајући се Л оту, дозволили да изведе све сродн ике, а њ ихо во пребро јавањ е почели су од зетова (в. П ост. 19,12). О чито, Л отови зетови телесно нису учествовали у безакоњ им а С одом љ ана, али се њ ихове душ е нису гнуш але греха, и они ни су побегли, без обзира на упозорењ е о скоројпогибији чи тавога града греш ника. С пољ а они ни у чем у нису сагреш или , али су у дубини д уш е саосећали са пороком , и зато су сами себи изрекли пресуду - уврстили су себе м еђу Сод ом љ ане. Д оиста је узрок наш е погибије сам о наш а зла вољ а. В редно је паж њ е и то да је иста казна стигла оне који су сагреш или делом као и оне који се тог дела нису гнуш али.
ем они нас е нуш ај Д ем они нас презиру и гнуш ају се борбе са нама, зато ш то су нас већ одавно победили и свему лош ем научили. О сим тога, м и и сами изм иш љ ам о свакојака зла и учи м о злу једни друге, тако да дем он и и не треба с нам а да се боре, кад смо м и и тако њ ихове слуге. Т ек када човек п окуш а да учини
20 4
П 1>И Ч Е О А Н Ђ Е Л И М А
П
м а и један кор ак ка Богу, кад почн е да ж иви п о заповестим а Бож ијим , тада већ почињ е дем онско гоњ ењ е. М и н апросто клевећемо дем оне када говори м о уоби чајене речи: "Т јаво м е искуш ава". Н аж алост, ствар обич но не иде дотле. Т о је ситуаци ја налик п олож ају заточени ка у конц ентрацио ном логору: он једе својчорбуљ ак, ради за непријатељ а по четрнаест сати на дан и чека м учну см рт. А ли док не покуш а да побегне, на њ ега нико не обраћа нарочиту паж њ у, н апросто га надгледају. М еђутим , кад побегне из заробљ ениш тва, покуш а да се ослободи - н ек се држ и добро!
р а в и о д н о с п р е а д е о н и м а је - п р
ир
Д ем они и љ уди који и м се покор авају исто су тако нем оћн и да се успротиве Б огу као ш то је нем оћна свака твар, и не мо гу да нам нанесу никакво зло ако им Бо г не допу сти, а вечној осуди по длеж у не због дела, која би Господ м огао и да спречи, него због своје зле вољ е.
о у з д а н је а м о Б о г К од преподобног Јована Л ествичника читам о о подви ж ни ку који је доспео до тако високог стањ а да је из руке хранио леопард а, ж ивотињ е га се виш е нису плаш иле, али се он уздао у своја добра дела, у своје подвиге; и ето, када је ум ирао, опк олиш е га ђаволи, и м онаси који су стајали крајњ еговог одра чули су њ егово препирањ е с демон им а, којим а је уми рући п устињ ак морао да се правда. Тако је њ егова душ а напустила тело у препи рц и с дем они м а, и њ егов крајје, по речи м а преподо бно г Јована Л ествичн ика, неизвестан. Т реба, дакле, да се уздам о једино у м илост Бож ију - ж ивели доб ро или лош е, а обично ж ивим о горе него ш то треба.
то е већа
у б ав т о е с т р а ш н и и с у
У свакодневном ж ивоту успевамо да прикр ијем о и м ноге своје неприличне поступке, тим виш е љ удим а остају непознате наш е ми сли и покрети срца. И заведени својим ж ивотн им искуством , м ислим о да ће тако заувек од свих о стати скри вена наш а зла дела. Т о, у ствари, није тачно, јер у Јеванђељ у сам Х ристос каж е да нем а ниш та тајно ш то неће бити јавно, ни сакривено ш то се неће дознати (в. Л к. 8,16-17). Н а С траш ном суду ће се открити
р и
че о
а н ђ н л
им
а
205
апсолутно све, и н ас ће обузети велики стид, п ож елећем о да у земљ у пропадн ем о, као ш то је речено у Јеванђељ у:"Т а д а ћ е п о ч е т и г о в о р и т и го р а м а : а д н и т е н а н а с; и б р е го в и м а : о р и ј е н а с !" (Л к. 23, 30). Ето, на прим ер, замислите м уж а и ж ену. М уж воли ж ену и у сваком погледу је добар и п аж љ ив п рем а њ ој, а ж ена га је преварил а, и то се изненада открил о. К ако ће се она постидети! И утолико ће теж е бити на душ и тојпалојж ени уколико је муж виш е воли и чи ни јојвиш е добра. У право ће такав бити наш полож ајна С траш ном суду. С амо, у овом, обичном ж ивоту ж ена м ож е да се правда, м ож е да клевеће м уж а и да на друте начине успављ ује своју савест. А м ож е и да се покаје и по м ир и са својим м уж ем. А ли то је тако сада, у привременом ж ивоту - на С траш ном суду, м еђутим , биће већ доц кан. С ада је врем е покајањ а и успостављ ањ а јединства наш их душ а са Х ристом . А м и то време траћим о у сам ооправдањ у. А ко се не пренемо, н а С траш ном суду ће се пред читавим светом, пред анђелим а и љ удим а, открити наш блуд, и телесни и м ислени, и онајкоји је скривен од нас самих у дубинама н аш их нечистих душ а. Х ристос нас љ уби, О н би н ама и опро стио, али м и ћем о сам и изгорети од стида и побећи у вечну м уку са својим љ убавником - ђаволом. И ш то су већи љ убав, милосрђе и пр аш тањ е Бож ије, то ће већи бити наш стид и уж аснија вечна мука. Н е треба се заваравати м илош ћу Б ож ијом . О на је бескрајна, готова да прогута и истреби сваки наш грех тако да се душ а покаж е чистом, али ту м илост ми м орам о искори стити сада, овога часа, а ако је одлож им о до С траш ног суда, биће касно.
206
П
Г1 Р И Ч Е О А Н '[■)Н /1 И М А
Радости моја, Христос васкрсе
одви г таре
тва
К арактеристичн а црта настојатељ а, поучавао је отац С ераф им , треба да буде њ егова љ убав прем а подр еђеним а. "М ајка буди братији, а не отац!", говорио је игуману високогорске пустињ е, оцу А нтонију. И сам П реподобни води о је бригу о својим духовним чедим а као бри ж на м ајка. О собиту бригу њ еговууж ивао је Д ивјејевски м анастир, за који га је пред см рт м олила њ егова осни вачиц а и п рва игум ани ја А лександра (у свету А гатија С ем јоновн а М елгунова), када је отац С ераф им , тада још јерођакон п ратио у тај м анастир свога старца П ахоми ја. В иш е од тридесет година би ло је прош ло од њ ене блаж ене кончи не. У м рли су већ и старци П ахоми је и И саија, који су руковод или духовн им ж ив отом ове заједниц е. "Једини сам ја остао од С тараца које је матуш ка А гатија С ем јон овн а мо лил а за њ ен м анастир", говорио је П реподобни С ерафим . Због услова свога пустињ ачког ж ивота П реподобни С ераф им није м огао рани је да преузме по д своје старањ е овај ж енски м анастир, м ада је често по казивао бри гу за њ ега. П ре него ш то је изаш ао из свога "затвора", М ајка Бож ија га је С ам а подсетила на обавезу коју је на себе узео: "Заш то хоћеш да оставиш заповест слуш кињ е м оје А гатије?", рекла је старцу Ц арица Н ебеска, јавивш и м у се код извора. Том при ликом она м у је наредила да м анастир по дели на два одељ ењ а. С ам а м у је показала м есто где ће основати друго одељ ењ е, у ком е ће бити сам о девојке. "П ош то сам ја сам девственик", говорио је П реподобн и, "то је Ц ариц а Н ебеска благословила да у мом е м анастиру буду сам о девојке... Д ева која чува своје девство ради љ убави Х ристове, уж ива част са А нђелим а и невеста је Х ристова".
т и ц а њ е и р а зд а в а њ е бл а го д ат и Д у ха С в ет о И тако, ја бих ж елео, ваш е богољ убљ е, да и ви сами стекнете овајсвагда непресуш ни И сточник благодати Б ож ије, и да свакад себе процењ ујете да ли се у Д уху Бож ијем налазите или не, па ако сте у Д уху Бо ж ијем , нека је
риче
о
а н ђ е л и м а
207
благословен Бог! Н ем а се због чега туговати, м акар овога часа пош ли на С траш ни суд Х ристов! Јер "у чем у вас затекнем , у том е ћу В ам судити". А ко, пак, у Д уху Бо ж ијем не стојите, треба сазнати заш то и због чега је Господ Бо г Д ух С вети изволео да нас остави, па Га онда поно во искати и м олити и не одустајати све док н ам се Го спод Б ог Д ух С вети, П речезнути , не откри је и пон ово не буде с нама С војом благодаћу. А д уш м ане своје - д емон е, који нас силом одвраћају од Њ ега, ваљ а да нападам о све док и м се и сам прах не развеје, као ш то рекао пр оро к Д авид: "В ијам душ м ане своје и стиж ем их, и не враћам се док их не истребим . О барам их и он и не м огу устати, падају по д ноге моје!" Н е говори забадава Реч Б ож ија: "Ц арство је Бож ије унутра у вам а и с напо ром се узим а и само под виж ни ци га задобијају". Т о јест: они љ уди који, н е обазирући се на узе греховне, које су их сапеле и својом пр ин удом и навођењ ем на нове грехе не допуш тају им да приђу к Њ ему, С паситељ у наш ем, са саврш еним покајањ ем, да би са Њ им пострадали, презирујачину тих греховних уза, и силе се да их раски ну - такви љ уди јављ ају се потом пред Ли цем Бож јим бељ и од снега, убељ ени благодаћу Њ еговом . "Д ођите" - каж е Господ - "А ко греси ваш и буду као скерлет, убелићу их као снег". Т ако је негда и С вети тајнови дац Јован Б огослов видео о ваквељ уде у хаљ ина.ма белим , тј. у хаљ инам а оправдањ а, "са палмови м гранчиц ам а у рукам а", као знам ењ ем победе, како певају Богу дивну песм у "А лилуја" и красоту песмоп оја њ ихових н ико на свету не м огаш е подраж авати. За њ их је А нђео Бож ији рекао: "О во су они који дођош е из невољ е велике, и опраш е хаљ ине своје и убелиш е их у К рви Јагњ етовој", тј. опраш е их страдањ им а и хбелиш е кроз причеш ће П речистим и Ж ивотворним Т ајнама Тела и Крви А гнеца, Н епорочног и П речистог Х риста, закланог по Њ еговојсопственој вољ и за спасењ е света пре свију векова, К оји свагда и до данас трп и заклањ е и раздељ ује се (верним а), а остаје ним ало нетрош ив, д ајући н ам попутни ну ж иво та вечног за вечно и бескрајно спасењ е, ради благопр ијатног одговора на страш ном судилиш ту Њ еговом. С воју П речисту К рв и Т ело, Х ристос нам даје и као најскупоц енију и сваки ум превасходећу зам ену за плод са Д рвета Ж ивота, којега је наш љ удски род хтео да лиш и непријатељ човеков (Л уциф ер) ни спавш и с небеса. П рем да је наш непријатељ ђаво најпре лреластио Е ву, па је са овом пао и А дам, Г оспод, ипак, н е сам о да им је ларовао И скупитељ а у П ороду Ж енином , него је и свима нама у Ж ени и С вагдадјеви, Богородици М арији, дао заступницу пред Си ном Њ еним и С-^гом н аш им . О на је сатрла у самој себи и сатире (и сада) главу зми јин у у
208
П ри
ч
е
о
а
н
ђ
!■;л и м
П
а
ричк
о
а н ђ е л и м а
209
своме роду љ удском . О на је непостидна и непобедна Заступн ица чак и нај-
тебе је, м еђутим , пон екад стид да се прекрстиш ! Зн аш ли ти какав грех ти-
очајни јих греш ни ка. Б аш због тога се Б ож ија М ајка и назива "Би ч за дем оне", пош то демон нем а моћ и да погуби човека, сам о ако овајне одступи од прибегавањ а к М ајци Бож ијојза пом оћ.
м е чиниш ? То значи да се стидиш ш то си Х риш ћанин - стидиш се ш то прип адаш Х ристу, ш то у Х риста верујеш , у Х риста се надаш , Х риста по-
З б о г ч е г а с е о с е њ у је м о к р с н и м
н а к о м ?
ш тујеш и волиш !... Н е, нем ој се стидети да признаш да си Х риш ћанин, да си Х ристов, иначе ће се И сус Х ристос постидети да те призна С војим на С траш ном суду С вом е и неће хтети да те при м и у Ц арство Н ебеско.
Због чега се ми осењ ујемо крсним знаком ? К рсним знаком се осењ ујем о тј. крстим о се, пр во ради тога да би тајзнак на нам а видео Б ог. Да, браћо, Б ог види када се м и крстим о, када стављ ам о на себе знак крста. А неки од вас се крсте нем арно, брзајући, и ни м ало се не удубљ ују у то ш то чине! Грех је тако крстити се! В аља се крстити са паж њ ом и страхопош товањ ем . К аж еш - н ем а силе у крсту?! Н ије тачно, и м а у крсту силе, и то велике, када се крстиш како треба - са вером и страхопош товањ ем , и м ислећи о том е ш та заправо чиниш . К рсни знак знак због кога Бог обраћа С воју паж њ у на нас и због кога на нас излива С воју спасоносну д оброту. К рсни је знак
П рем а том е, ми се крстим о ради тога да бисм о показали да см о Х риш ћани, да би то видео Бог, да би видео А нђео-Ч увар наш , да би видео лукави и да би љ уди видели да смо Х риш ћани. П о том е како се човек крсти, м ож е се одредити и какав је Х риш ћанин . Ч ак се м ож е и овако рећи: "К ако се ко крсти, тако и верује"! У духовном ж ивоту у свему се почињ е од малог. К о испуни м ало, утврђује се у већем. И з мајуш ног сем ена страхопо ш товањ а израста велико стабло хриш ћанске побож ности.
онајпечат због кога Бог прим а наш е м олбе. М олити се, знам енујући се крсним знаком , значи м олити се, искати н еш то у им е И суса Х риста:'1Ја нисам дош ао сам , м ене је И сус Х ристос послао к Т еби, Господе! А да је то стварно тако, сведочи печат Њ егов на м ени - крсни знак!" А ко, пак, м ислиш , човече, да у крсту нем а силе, заш то се онда уопш те и крстиш ? И ли н икако н е стављ ајна себе крста, и онда ће сви знати да ниси Х риш ћанин , или га стављ ајонако како треба: не брзајући, са страхопош товањ ем и паж њ ом, удубљ ујући се у то ш то чиниш ! Значи, м и се осењ ујемо крсним знам ењ ем да бисмо п ривукли на себе благодат Бож ију.
у ба ви п р е
а
о г
О нај ко је стекао саврш ену љ убав, ж иви у овом ж ивоту као да га и нема, јер се см атра туђин цем у свету видљ ивом , са трпљ ењ ем иш чекујући невидљ иво. О н се сав измени о у љ убав прем а Богу и заборавио је сваку другуљ убав. К о љ уби себе, не м ож е да љ уби Бога. А ко не љ уби себе из љ убави прем а Богу, тајљ уби Б ога. О најко и стински љ уби Бога см атра се странцем и дош љ аком на зем љ и, јер у свом е стремљ ењ у ка Богу душ ом и ум ом сазрцава Њ ега Јединога.
И још се крстим о тога ради да би то видео лукави, наш непријатељ -
Д уш а, испуњ ена љ убављ у Бож ијом , у врем е изласка свога из тела, неће
ђаво. Д а, браћо, нека и лукави види како се м и осењ ујемо крсн им знаком ,
се убојати кнеза ваздуш нога, но ће са А нђелим а узлетети као и з туђине у
нека види зато ш то он тајзнак не воли. К ао ш то се боји С амог И суса Х риста,
отацби ну своју.
тако се исто лукави б оји и знака Х ристовог - К рста. К рст је најпоузданије оруж је против ђавола, најјача заш тита од њ ега, најош трији м ач про тив - не-
р а с п о з н а в а њ у д е с тв а у с р ц у
пријатељ а... К рсни знак чува нас и ш тити од сваке непријатељ ске силе. К ада ваљ ано ставим о на себе крсни знак, онда нас А нђео Х ристов чува и ш тити. ТЈаво беж и од крсног знака, а А нђео нам на крсни знак при лази.
К ада човек пр им а неш то бож анствено, срце се њ егово радује; а када
Н ајзад, м и се крстим о и ради тога да бисмо пред другим а исповедали
пр им а ђаволско, см ућује се. Х риш ћанско срце, када прим и у себе неш то бож анствено, не потребу-
И суса Х риста, К оји је распет на К рсгу - да, нека љ уди виде К ога м и то исповедамо, у К ога верујемо , у К ога се надам о, К ога волим о, К ога пош тујем о! А
деловањ ем при м љ енога уверава се да је то - са Н ебеса: јер у себи осећа пл о-
је други н еки доказ са стране да м ујето баш од Господа дош ло, него сами м
210
П
Р И Ч Е
О
П ни чн о
А Н Т) Е Л И М А
дове духовне: љ убав, радост, м ир и друго (Гал. 5, 22). Т ом е насупрот, ђаво, и да се пр етвори у анђела светлости (2. К ор. 11,14), и ли п редстави благоликим м ислим а, (тако делује да) срце човеково ип ак свеједнако осећа неку нејасноћу и нем ир у ми слим а. О бјаш њ авајући то, С вети М акарије Египатски говори: "М акар нам ђаво и светла виђењ а пруж ао, он ип ак добро дејство на нас преко њ их не м ож е врш ити - то је извесни знак њ еговог "масла". Дакле, човек м ож е да позна међу тим разноо бразним деловањ им а у своме срцу ш та је бож анствено а ш та ђаволско, како о томе п иш е Свети Гр игорије С ин аит: по деловањ у м ож еш по знати да ли је светлост која је проси јала у душ и твојој, Б ож ија или сатанина...
причеш ћивањ у
ве им
на
а
р и с о ви м
И зузетно важ но и н еопходно за спасењ е душ е свакога Х риш ћанин а је причеш ће С ветим Х ристовим Т ајнама, и то ш то чеш ће то боље! См ућивати се због своје недостојности и због тога се уклањ ати од пр ич еш ћа С в. Т ајнам а грехота је. К ада бисм о м и и океан и спунили сузама својим , ни тада не бисм о м огли да се одуж им о Г осподу за оно ш то на нас излива бесплатно. Б лагодат која нам се даје кроз С вето П ри чеш ће тако је велика да би се човек, када би био и још толико н едостојан и греш ан, очи стио и обн овио, ако само са сми рењ ем и свеш ћу о својојгреш ности при ступа Господу. К о се при чеш ћује тајће се свугде спасти, а онајко се не пр ичеш ћује не верујем . И када бих на коленим а м орао да се вучем до ц ркве, ја бих то чини о сам о да не останем без С ветог П ричеш ћа. Једноју дови ци , ко ја је страш но туговала због тога ш то јој се супруг пред см рт није исповедио и п рич естио, о. С ераф им је рекао за утеху: "Н е тугујзбог тога, радости м оја, не м исли да ће због тога душ а њ егова погин ути! Б ог само м ож е да суди кога ће чим е да награди или казни. П окаткад бива овако: овде на земљ и човек се причеш ћује, а Господу, у суш тини остаје неприч еш ћен; дру ги, пак, ж ели да се прич ести, али се због нечега њ егова ж ељ а не испуни - такав се на невидљ ив начин удостојава С ветог П ричеш ћа преко А нђела Бож ијег!"
а
н
ђ
е
л и
м
а
211
Свешшеник Родион Пешроградски
Људи и демони
1. А н г е л и , р а з л о з и
и х о в о г ст в а р а њ а и о д р е ђ е
П али ангели, или како се још називају пали духови, дем они - бијеси, при падају роду А нгела, и но се у себи сва својства уро ђена ангелској при роди. Због тога, пре но ш то почнемо да говорим о о палим духовима, њ иховој при роди и својствим а, неопходн о је појаснити основн у суш тину А нгелске при роде, разлоге њ иховог стварањ а и назначењ е (сврху, "нам ену"). П рем а одређењ у светог А танасија В еликог, "А нгели су бића ж ива, разум на, бестелесна, способна за славословљ ењ е Б ога, бесмр тна". С вети епископ Д им итри је Ростовски указује да су "А нгели створени по лику (образу) и сличн ости, (подоби ју) Б ож ијем , како је потом створен и човек". П рема светом И гњ атију Б рјанчанинову, лик Б ож ији у А нгелим а, као и у човеку, налази се у уму, и з кога се рађа и у ком е се садрж и м исао, и из кога исход и дух који садејствује ми сли и ож ив љ ава је. Тај лик, поп ут сам ога П рволика, невидив је, као ш то је невидив и у љ удим а. О н управљ а читавим бићем А нгелским , онако као ш то руководи и љ удским. А нгели су бића огранич ена врем еном и простором , и сходно том е, им ају својспољ аш њ и изглед. 0 разлозим а стварањ а А нгела свети Гри горије Богослов у В аскрш њ ој бесједи говори : "Д оброта Бож ија се ни је задовољ ил а сагледавањ ем С аме С ебе: ж елела је да своје добро излије и р аспространи , да би м но ги постали пр ичасн иц и (удеони чари) те Д оброте, а то је својствено н ајвећојД обро ти. О на је, као пр во, и зми слила А нгеле и небеске духове. М исао је била дело, које се производило С ловом (Л огосом , Речју), а заврш авало Д ухом. Н а тај начи н створене су другостеиене С ветлости, које служ е П рвоб итн ој С ветлости... Н еућутним хором славословним оне окруж ују П рвоначелни У зрок, или м у прин осе неш то виш е, према способности, него ш то је славослов песм ом , осијавајући се најчистијом С ветлош ћу, разно ли ко се озарујући њ ом е, сходно својојп риро ди и чину".
212
II ри ч
е
о
а
н т,
е
л
и
м
П РИЧЕ
а
П рема Ц рквеном П редањ у, најбољ е израж еном у делу светог Д ионисија А реопагита' "О н е б е с н о ј Ј е р а р х и и ", девет А нгелских чинова деле се на три јерархије: највиш у, средњ у и н ајниж у, и у свакојод њ их постоје по три чина. У највиш у улазе: С ераф им и, Х ерувим и и П рестоли. С редњ у А нгелску јерархију образују три чина: Н ачала, А рхангела и А нгела. С ви чи нови Н ебеских С ила носе заједнич ко им е А нгели, ш то није назив при роде него - служ бе. Господ откри ва С воју вољ у највиш им А нгелима, а они, са своје стране, просветљ ују остале. Н а тајначи н, тајне Бож ије иду силазним јерархијам а од Сераф им а к А нгелим а, при чем у се свака следећа јерархија посвећује сам о у она знањ а која је способ на да при м и н а датом ни воу своје духовне развијености. С ам а реч "А нгео" ("ангелос") у преводу са грчко г значи : "гласник, весник". Т ајназив А нгели су добили због карактера свога служ ењ а, усмераваног С веблагим Богом на спасењ е љ удског рода. О том е сведочи и апостол П авле, говорећи: "Н ису ли сви (само) служ ећи духови, који се ш аљ у на служ бу ради они х који ће наследити спасењ е?" (Јевр. 1,14). П о м иш љ ењ у светог Гри горија Богослова:"... Будући служ итељ им а вољ е Бож ије, не сам о по при родно ј способности, већ и по обиљ у благодати, они се преносе на сва м еста, и свугде су и уз свакога присутни , како због брзине изврш ењ а служ бе, тако и због лаганости своје при роде". О сим тога, по сведочењ у светог И гњ атија Бр јанчанино ва, (служ ба А нгела) не састоји се сам о у суделовањ у у спасењ у љ удског рода, али су због те служ бе А нгели добили им е међу љ удима, а то им е дато им је Светим Д ухом у Светом П исму. Н а врем е стварањ а А нгела није тачно указано у Светом П исму, али по учењ у прихваћеном од С вете Ц ркве, њ ихово стварањ е претходи ло је стварањ у м атеријалног света и човека.
2.
>а в о , п а л и д у с и и
азло зи
хов ог
ада
Д ок је ђаво био А нгео свијетли и свети, пр ебивао је на небу. Н а небу се оди грао несрећни преврат, и велики број А нгела се одијелио од С ветог С абора Н ебеских С ила, поставш и збором м рачних дем она, са палим Х ерувим ом на челу. У пад и погибељ заведени су и м ноги од највиш их А нгела, од Господства, Н ачала и В ласти (Е ф ес. 6,12). Ево ш таотом екаж е свети К ирило Јерусалим ски: "И тако, први ви но вни к греха и родон ачелни к зла јесте ђаво. Т о н е каж ем ја, већ је Господ рекао: ’]е р ђ а в о гр и е ш и о д п о ч е т а ’ (1.1 1Д ион исије А реопагит је био ученик апо стола П авла, "оног апостола", како каж е авва 1устин Ћ слијски, "који се издигао до у треће небо". (пр им . п рев.)
О
А НЂ Ел И М А
213
1ов. 3, 8). П ре њ ега нико није греш ио. Н ије он сагреш ио због своје прир оде - н его неи збеж но отуда ш то је стекао склоно ст ка греху, ин аче 6и кри виц а за грех падала на О нога Н епогреш нога К оји га је, тобож е, таквим створио. Н апротив, будући створен добр им , он је себе по сопственом избору начинио ђаволом , добивш и им е по делим а својим 1’ и а в о л о с ’ - ђаво, ш то у преводу значи - ' л е в е т н и ). Б ив ш и А рхангео је тако, на крају назван ђаволом због клевете: би вш и д обри слуга Бож ији, постао је С атана у пуном зна 'п р о т и в н и . И то - н ије м оје учењ е, чењ у овог им ена, јер " а т а н а " значи већ духоносног п ророка Језекиљ а. О н, оплакујући С атану, говори: " и с и п е ч а т с а вр ш е н с
ва,пун си
у д р о с т и и с а с ви м
и л еп .
ио си у Едему,у врт
Б о ж и ј м ” (Јез. 28,1 2,13 ). И , после неколи ко речи:" а в р
ен беш е на пу
о-
а д а с е р о д и , д о л е е н е н а ђ е б е з а о њ е у е б и " (Јез. 28, 15). В еома доб ро је речено то ’не нађе сеу теби’ - јер зло ни је спољ а донесено, већ си га ти сам пород ио. О дм ах затим , П роро к је саопш тио и узрок:
в и м а с в о ји м о д д а н а
' р ц е с е т в о је п о н е с е
епот ом
в о јо м ,
и п о в а р и м у д р о с т с в о ју с в је т л о -
ћ у с в о о м ; б а ц и ћ у т е н а з е м у ’(Јез. 28, 17). У складу са ови м говори Господ такође и у Јеванђељ у: ’ и д је х а т а н у д е с п а д е с н е б а а о м у њ а ’(Л к. 10, 18). В иди ш ли сагласност С тарог Завета са Н овим ? Тјаво је пао и м ноге повукао са собом у одступн иш тво. У оне који м у се по коравају он усађује похотне ж ељ е. О д њ ега долазе прељ убочин ство, блуд, и уопш те све рђаво. Захваљ ујући њ ем у је праотац н аш А дам и з РаЈа удаљ ен, и Рајкоји је сам од себе рађао чудесне плод ове, зам ени о је за зем љ у која рађа трњ е". П осле пада злих духова с неба у област поднебесну или ваздуш ну (Еф . 2, 2), за њ их је постао сасвим недоступан свет ж итељ а Н еба, и због тога је сва њ ихова злобна паж њ а искљ учиво обраћена на њ им а блиску земљ у, са циљ ем да ту, м еђу љ удим а, сију зло. тако представљ а н а с у ш н у п о р е б у д е м о н а , који не м исле ни о чем у осим о злу, и ни у чем у не налазе споко јство или уж ивањ е осим у чињ ењ у зла. О сећањ е добра, као и Ц арство Б ож ије, м рски су им. П рем а учењ у светог И гњ атија Бр јанч ани но ва,"... пали духови напустили су висине духовн ог достојанства, и пали у п лотско (телесно) ум овањ е виш е него ли љ уди. Љ уди им ају м огућност да прелазе из плотског ум овањ а у духовно, а пали духови лиш ени су те м огућности. Љ уди ни су подвргнути тако снаж ном утицају плотског ум овањ а, због тога ш то у њ им а падом природн о добро није униш тено, као у овим духовим а. У љ удим а је добро пом еш ано са злом , палим духовима господари једин о зло. П лотско ум овањ е међу злим а духовим а добило је најш ире, пот-
214
11р и Ч Е
О
А Н Ђ Е Л И М А
пуно развиће које оно уоп ш те мож е да достигне. Њ ихов највећи грех је безум на м рж њ а прем а Богу, која се исказује страш ни м , непр естаним богохуљ ењ ем. О ни су се у себи изнели и изнад С амог Бога - природ но урођен Бож ијим створењ им а, преобратили су у непрекидно противљ ењ е, у непом ирљ иво н епријатељ ство. У следтога је њ ихов пад тако дубок, а рана вечне см рти, коју су сам и себи нанели - н еисцељ ива. Г лавна њ ихо ва страст је гордост - обузети чудовиш ном и бесм исленом таш тином , они налазе уж ивањ е у свим вид ови м а греха, и стално и м се враћају, п релазећи од једнога греха другом е. О ни гамиж у у среброљ убљ у, и у преједањ у, и у прељ убочинству. Н емајући м огућности да врш е плотске грехе телесно, они их чи не у м аш тањ им а и осећајим а. С војојбестелеснојп ри роди усадили су пороке својствене плоти. О ни су у себи развили за њ их неп рирод не пор оке неупоредиво виш е, него ш то се они м огу развити м еђу љ удима. П али духови, садрж ећи у себи п очетак и узрок свих грехова, настоје и љ уде да увуку у све могуће грехе, са циљ ем и ж ељ ом да их погубе. О ни нас увлаче у разноврсна угађањ а телу, користољ убљ е, славољ убљ е, при казујући н ам предм ете тих страсти заносним сликам а". Д емо ни н иш та не м огу да учине Т ворцу, који је, као С вемогући Б ог, недосеж ан за било какво д еловањ е од стране твари. З бог тога су они сву своју злобу обратил и п рем а човеку, који је слика Б ож ија и, знајући да Господ љ уби своје створењ е, труде се ш то је могуће виш е да наш коде предм ету Њ егове љ убави.
2.
ољ аш и г л е д , "т е л е с н и с а т а в " и с в о јс т в а п а л и х д у х о в а
С вети М акарије В елики говори да А нгели им ају својлик и изглед, попут душ е која такође им а својли к и изглед, и да тај лик, спољ аш њ и вид, како А нгела, тако и душ е, представљ а лик и изглед спољ аш њ ег човека у њ еговом тијелу. О вајугодник Б ож ији при м ећује да А нгели и душ е, иако су веом а ф ин и по свом е бићу, без обзира на своју тананост јесу ип ак "тела". П рем а исказу И гњ атија Б рјанчан ин ова,"... њ ихова су тела танана, етерна, насупрот наш им земаљ ским телим а која су веом а м атеријална и груба... А нгели, поп ут душ е им ају: удове, главу, очи , уста, груди, р уке, ноге, косу једно м речју, потп уно облич је видљ ивог човека у телу. Л епота доброд етељ и (врли не) и Б ож ија Благодат сијају на ли ци м а светих А нгела. К арактер палих А нгела чини очајни чка злоба, њ ихова лиц а подсећају на гнусна лица
П р и ч г. о
а
нђ лим е
а
215
злочи наца и преступн ика м еђу љ удим а". Д ем они су унаказили себе, униш тивш и у себи добро, а родивш и и развивш и зло. То се одразило и на њ иховом спољ аш њ ем изгледу. Због тога их С вето П исм о назива "зверим а", а главног од њ их "змијом " (А пок. 12,9). " е д а ј з в е р и м а д у ш у о ја т е и с п о в е " (П с. 73,19). "Њ ихов стварни изглед је уж асно страш ан и ругобан, Јов је тако види о ђавола као грозно чудови ш те и представио га страш ном сликом речи м а" (Јов. 39-42). С вето П исм о указује да дем они им ају иста чула као и човек - вид, слух, чуло ми риса, чуло додира. П риписује им и способност говора. Т акође, палим дусим а припи сује и недостатке пале љ удске при роде, н ем ост и глувоћу. С ам Господ назива једног од дем она глувим и н еми м . "З а п о в е д и н е ч и с т о м е д у х у и р е ч е м у : и је м и и г л у в и д у ш е , а и з а п о в и ј е д а м " (М арк. 9, 25), и глуви дух, који н ије слуш ао глас светих А постола и ни је се пови нов ао њ ихо вом наређењ у, зачуо је глас Бога, и истог тренутка, страш но се м учећи и м учећи п оседнутог, изврш и наређењ е Бож ије. П рили ком другог исцељ ењ а човека поседнутогбесом , Јеванђељ е говори да је тајбес био нем . (Л ук. 11,14 ). В еш таство (м атерија) од којег се састоје духови , м но го је танани је од м атерије љ удског тела, и управо због тога, по м иш љ ењ у светог И гњ атија Бр јанчанин ова, "духови су у своме деловањ у м ного слободн ији, а по способностим а мн ого развијенији од љ уди". У Д елим а А постолским речен оје да А нгео Господњ и "узе Ф илипа" и однесе га у А зот (Д ела 8,39-40). У књ изи про рока Д анила читам о како је А нгео донео п роро ка А вакум а из далеког м еста, да би овајнахранио п ророка Д анила изм ученог у борби с лавовим а (Д анило 14, 31-39). С пособн ост брзог савладавањ а простора им ају не само А нгели, већ и демо ни. Беси им ају м оћ да преносе са места на м есто, како грубу земаљ ску м атерију, тако и љ уде. У Јеванђељ у по М атеју читам о како је ђаво, искуш авајући Г оспода И суса Х риста одвео Господа у С вети Град и поставио Га на крило од храма, а потом на веома високу гору (А М т. 4, 1-11). У ж итију светог Јована, Н овогородског архиепископа, опи сано је путовањ е из Н овгорода у Јерусалим и натраг, које је свети и звео јаш ући по лови ну ноћ и, то ]ест трајало је око 2-3 сата. Т о сведочи о том е да бр зин а кретањ а палих духова, иако веом а велика, ипак ни је неограни чена. Д емо ни, слич но А нгелим а, такође им ају способност да прои зводе запањ ујуће пром ене на видљ ивој природи. У К њ изи о Јову читамо о том е како је под дејством ђавола огањ , за који се љ удским чули м а чин ило д а се оор уш ио с неба, спрж ио стада оваца које су при падале Јову заједно са па-
216
П
Р ИЧЕ О
А Н 'I, Е Л И М А
стирим а. О вдје такође сазнајем о и о том е како је због сплетака нечистог духа отпоч ео ураган који је разруш ио кућу у којој су се налазила Јовова деца и она су погинула (Јов. 1, 9). У К њ изи То вијин ој пом ињ е се демон А смодеј, који је убио седм ори цу м уж ева за које је заредом бил а удавана С ара, кћер Рагуилова (Т ов. 3, 8). М атеријално деловањ е духова на веш таство посредством непознатог нам веш таства није нам схватљ иво, као ни м нога друга својства А нгела, представљ ена у следећој повести и з С ветога П исм а. А нгео се јављ а будућем и зраиљ ском судији Г едеону и када је овај приготивио ж ртвени прин ос: "Тада А нгео Господњ и пруж и крајод ш тапа који м у бијаш е у руц и и до таче се м еса и хљ ебова пријеснијех, и по ди ж е се огањ са стијене и спали м есо и хљ ебове пријесне. И А нгео Г осподњ и отиде испр ед очију њ еговијех" (С уд. 6, 12). К ако види м о из свега реченог, бесплотни духови , створени од танани јих веш тастава него човек, обдарени су силам а које им ом огућавају м оћан утицајн а материјални свет. О сим тога, они поседују неупо редиво већа знањ а о устројству и закони м а васион е, и владају м оћи м а која им дозвољ авају да савлађују закон е вид љ иво г света. 4.
е ст о
р е б и в а њ а п а л и х д у х о в а
П рем а учењ у П равославне Ц ркве, духови им ају своје место пребивањ а, своја боравиш та која одговарају њ иховој при роди и својевољ но и забраним квалитетим а. М есто преби вањ а палих ангела постало је поднебесно п ространство, које се другачије назива поднебесје ваздух, повр ш ин а земљ е, и бездан или ад. П о сведочењ у светог И гњ атија Б рјанчани нова,"... про стор између неба и зем љ е, сав нам а види ви азурни б ездан, ваздух, подн ебесје, служ и као об итавалиш те палих ангела низвргнутих са неба. У књ изи о Јову пали ангел је већ представљ ен како блуди неизм ерни м про странством подн ебесја, он лута њ име, хитро га ирелеће, мучен незаситом м рж њ ом прем а љ удском роду (Јов. 1, 7). С вети апостол П авле назива пале ангеле "злим д ухови м а поднебесја" (Еф ес. 2,2). И тако, м нош тво палих ангела расејано је ваздуш ним простором ". О пребивањ у дем она н а земљ и јасно сведоче јеванђелске повести, у којим а се говори о различ итим њ ихови м дејствим а и злоделим а. О ни се појављ ују као узрочни ци различи тих болести и н ем оћи, м огу да улазе у љ уде и ж ивотињ е и да их муче (Л ук. 8, 33. Лук. 13, 16) итд.). Д емо ни ж иве и у води, ш то се види и з учењ а П равославне Ц ркве, која на дан Богојављ ењ а
П
Р
и ЧЕ
О
АН Тј ЕЛ ИМ А
217
Господњ ег, у својим "м олитвама за освећењ е воде", м оли Б ога за очиш ћењ е воде од м огућег при суства палих духова у њ ој. К ада се говори о од ређеном м есту на ком е се налазе раји ад, сматрам о мм есним да наведем о гледиш те америчког подвиж ника С ераф им а Роуза. П о њ еговом м иш љ ењ у, "та м еста налазе се ван "координата" наш ег просторно-врем енског система те м лазни авион не пр олеће "невидљ иво" кроз рај, а васионски бро д кроз треће небо, и уз пом оћ буш ењ а није м огуће доспети до душ а које у аду очекују С траш ни С уд. О ни нису там о, већ у простору по тпун о друге врсте, који п очи њ е управо овде, али се на неки начи н про стире у сасвим другом правцу". О ва теза је у потпун ости сагласна са одговор ом светог Јована Златоустог на питањ е о м есту на ком е се налазе раји ад: "П о м ом е миш љ ењ у, негде ван овога света", говори С вети у Беседи о посланици Рим љ аним а (31, 3-4). У садаш њ е врем е, као м есто пребивањ а ђавола, поглавара палих ангела, служ и ад или, дру кчије речено, б е зд а н , а р т а р , п о д зе м љ е , у н у т р а ш о с т е м љ е . П редсказао је ово пребивалиш те палом духу свети пр орок И саија: "А и с е у п а а о с вр ж , у д у б и н у г р о б н у " (И с. 14, 15). О но ш то је проречено кнезу ваздуш них сила збило се силом и влаш ћу И суса Х риста. Господ је свезао С атану за читаво врем е изм еђу С воја два доласка и, како је речено у т ри , "баци о га у бездан, и затворио и запечатио" (О ткр. 20,7-8 ). И з ж итија С ветих такође је јасно да поглавар пали х ангела - С атана, п реби ва у аду, а на повр ш ин и земљ е и у ваздуху делују беси п од влаш ћу свО јих кнезова, то јест пали х ангела из виш их јерархија. Д ем они силазе у ад ради д оби јањ а наређењ а и упутстава од С атане, и и звеш тавају га о својим деловањ им а и свему ш то се деш ава на површ ин и зем љ е. У аду се такође, прем а учењ у Ц ркве, налазе душ е греш ника које трпе од демона љ ута мучењ а. То у потпуности одговара Х ристовим речим а: " д и т е о д е н е , п р о л е т и , у о га њ в је ч н и , п р и п р а в љ е н ђ а в о л у и а н г е л и м а њ е г о в и м " (М ат. 25, 41). 5. В и д о в и д е л о в а њ а з л и х д у х о в а н а љ у д е
К ао ш то см о рекли, сву своју злобу и м рж њ у дем они су обруш или на човека, који п редстављ а слику Бож ију. С ви њ ихови напори усм ерени су на погубљ ењ е ш то је могуће већег броја љ удских душ а. За то он и ко ристе све своје м оћи и силе. "Тђаво одасвуд куш а", говори свети Г ригори је Богослов, "м отри где да обори , где да ради и н ађе ш та је незаш тићено и откри вено за ударац. Ш то види виш е чистоте, тим виш е настоји да је оскрнави... Зли дух
218
П ри ч к о л 11 т; I-; л и м
11р и
а
узим а на себе двојаки вид, п ростир ући овд е ову, овде ону м реж у: он је - или најдубљ а там а (очи гледно зло) ил и се ир еобраћа у светлог А нгела (скрива се иза при видн а добра и обм ањ ује ум ове см еш ком кротости), због чегаје и неоп ходн а нароч ита опр езност, да се ум есто светлости не би см о срели са смрћу". О неопходности изузетне иаж њ е и будности уп озорава и свети апостол П авле, гов ор ећи ,"... јер се и сам С атана гради да је светли А нгел. Н ије, дакле, ни ш та велико ш то се и слуге њ егове граде да су слуге праведности. Њ ихов сврш етак биће поделим а њ иховим " (2. Кор. 11, 14-15). У бор би са човеком пали ду си делују на њ егово тело, м исаону, о сећајну и вољ ну сферу. О одликама деловањ а демона на тело човеково већ смо говорили у претходном поглављ у ове главе, очигледно смо показали да дем он и м огу да убијају љ уде, н аводе на њ их б олести и улазе у њ их (то јест овладавају њ иховим телом ). О во последњ е ћем о подробн ије разм отрити. Д ем они улазе у унутраш њ ост човечијег тела свим својим "гасоликим " бићем , слично као ш то у њ ега улази ваздух. Детаљ нији опи с ове чињ ениц е налазим о код М отовилова у њ еговоји сповести о том е како је нечисти дух овладао њ еговим телом и мучи о га током м ногих година. Д емон, уш авш и у човека, не м еш а се са душ ом , већ пребива у телу, насилно овладавајући и душ ом и телом . К ако прим ећује свети И гњ атије Брјанчанин ов "гасовиим ају у одређенојм ери својство ш ирењ а, тојест особин у да заузим ају различити про стор, очи гледно да и дем они им ају то својство, тако да се м нош тво њ их м ож е см естити уједно г човека, како о том е говори Јеванђељ е (Лук. 8,30)". У ш авш и у човека, по сведочењ у светог Јована К асијана "беси страш но пом рачују разум не душ евне способности, доводећи ч овека у стањ е слично пи јанству, са осећајим а грозниц е или неке безм ерне студени". М еђутим, наш у душ у демон не мож е учинити својим обиталиш тем . "Н ечисти духови", тврди овај С вети "не продиру у тела њ им а поседнутих на други н ачин него тако ш то претходно овладају њ иховим ум овим а и пом ислим а. У м ове обнаж ене од одеће страха Бож ијег и сећањ а на Бога, зли духови нападају као разоруж ане и лиш ене Бож ије пом оћи и Бож ије заш тите, и зато и м је лако да их поб еде, и најзад се настањ ују у њ им а као у неком свом п оседу". О том е говор и и свети Г ригорије Богослов: "Т)аво не м ож е да овлада нам а у потпун ости ни н а који н ачин, и ако се деш ава да неким а тако снаж но овладава, то се деш ава једино по личн ом опредељ ењ у они х којим а је овладао без њ иховог супротстављ ањ а". Н а тајначин , из свега реченог м огуће је извести закљ учак о том е да се непо средно усељ ењ е злог духа у човека догађа п о н а р о ч и т о м с јо п у Господњ ем и често се
ч
е
о
1
л н , Е л и м л
219
:ављ а као последица страсног и лакоми сленог ж ивота греш ни ка. О владавањ е човјеком посредством спољ аш њ ег потчињ авањ а њ егових душ евних сила вољ и демо на м ного се чеш ће среће од ђавоим аности. К ао карактеристичан при м ер за то м ож е да послуж и Јуда. Еванђелске речи "уђе С атана у Јуду" не треба схватати тако да је Јуда постао поседну т у пу но м значењ у те речи. С вети Јован Бо гослов говори да је кроз страст среброљ убљ а С атана у почетку пр одр о у душ у учени кову (Јов. 12, 6), а затим је потпун о овладао њ еговим срцем (Јов. 13, 2) и онд а се, коначн о, уселио у њ ега (Јов. 13, 27). О вде видим о изразит прим ер овладавањ а душ ом греш ника од стране дем она пом оћу н арастајуће страсти среброљ убљ а. Један од главни х начи на деловањ а нечистих духо ва на љ уде јесте деловањ е на њ ихову мисаону сф еру нанош ењ ем у њ у различитих греховних пом исли. Н алазећи се ван досега телесних чула човекових , дем он и, делујући на њ егов ум, наносе у њ ега разне м исли које она) ко не води духовни ж ивот, узим а за своје. А ко их при м и и саглаш ава се са њ им а, онда тим путем постаје пр овод ни к туђе зле вољ е, која постепено њ им е овладава у потпун ости. "Н еретко", каж е А нтоније В елики, "будући да су сам и невидљ иви, (зли духови) представљ ају се као побож ни саговорниц и, да би обм анули п риви дом побо ж ног лика, и оне које обмануш е, завели куда хоће". Д емо ни, знајући да љ уди воле истину, узим ају на себе личи ну (м аску) и стинитости и на тај начи н и зливају отр ов у своје следбенике. Т ако је некада ђаво об м ануо Еву - говори о јој не своје речи, него јојје наводн о п онављ ао речи Б ож ије, изокрећући при том њ ихов сми сао (П ост. 3, 1). Тако је обмануо и Јовову ж ену, научивш и је прекомернојљ убави к м уж у, а тим е и хули на Бога, "похули Б ога и ум ри" (Јов. 2, 9) - рекла је она, верујући да се због хуле на Бога човек истог часа подвргава см рти и самим тим окончава теш ке земаљ ске м уке. Т ако је ђаво обм ануо и преварио све љ уде, и зврћући сми сао ствари, и све их повук ао у п ровали ју зла. О вде је неопхо дно н апом енути да при лико м борбе са нам ад е м о н и н е н а ју р а с п о л о ж е њ е н а ш е г с р ц а , н е
о г у д а ч и т а ју н а ш е м и с л и , а л и и з р е ч и ,
6и у врем е м олитве пом рачили наш ум злим пом ислим а, које одговарају располож ењ у наш их страсти"" А ево ш та о том е каж е свети И сидор П елусиот: "ТЈаво не зна оно ш то је у наш им м ислим а, због тога ш то ту м оћ и м а само сила Бож ија, али по телесним кретањ им а он лови пом исли. В иди ли, на прим ер, да неко исггативачки посм атра и насићује очи туђом лепотом , коо је
и из оварамо у раз оворим а, и понаш ањ а спољ аш
е г ч о в е а ''у с т а ј
а , с е д а њ а , п о с т у п а а , п о г л е д а , п р а т е н а ш е у н у т а р њ е н а с т р о је њ е , да
2 20
11 р и чг о
П Р И Ч Р , О А Н 1ЈЕ Л И М А
а
н ђ г л и м
а
221
ристећи се њ еговим располож ењ ем , и стог часа побуђује таквог човека на прељ убочин ство. В иди ли савладаног стомакоугађањ ем - тога часа м у ж иво представљ а страсти рођене из стомакоугађањ а и добављ а оно ш то ће овом е послуж ити да своју нам еру спроведе у дело. П одјарује разбо јни ш тво и неправедно стицањ е". У тем ељ итељ хриш ћанског подвига - Х ристос Бог - уједначава снаге они х који се боре и кроти сви репу јарост злих духова, који без допуш тењ а Бож ијег не м огу да искуш авају љ уде, као ш то се види из ж ивота Јововог. Беси сами нису у стањ у чак ни да уђу у крдо свињ а, и Господ им не допуш та да искуш авају човека преко њ егових снага. У б орби хр иш ћани ну О н даје снаге, које м у ом огућавају да изађе као поб едни к. О сим м исаоне сф ере, пали духови м огу се дотиц ати још и осећајне и вољ не стране човечије душ е. Ево ш та о том е пиш е преподобни Н ил С инајски: "К ада завидљ иви д ем он не успе да поб уди о сећањ е, тада делује на крв и сокове, да би кроз њ их п роизвео у ум у уображ ењ а и напун ио га сликам а". Д елујући на тело, бес побуђује у човеку осећајп охоте, јарости, гњ ева итд. Т о је јасно ви дљ иво из пр им ера свете Јустине, у којојје бес, послан од стране врача, расплам савао осећањ а похоте и сладостраш ћа, али је био отеран м олитвом С вете. Д елујући на вољ ну сферу љ удске душ е, дем он као да човека лиш ава снаге, енергије, способно сти за одлучно д еловањ е и свако делањ е уопш те, али опет при м олитви одлази, будући побеђен силом Х ристовом.
чавају на рачун (енергије човекове, трансф орм исан е страсни м наслађивањ ем ). А ко, по речи м а Јована Д ам аскина, "А нгели сазерцавају (сагледају) Бога, коли ко и м је то м огуће, и то им представљ а храну", онда и д ем они , за које је такво б огозрењ е нем огуће, м огу да доби ју енергију вепггачким путем, кроз човека, кор истећи њ егове при лагођене енергије за своју храну. Д а то постигну он и најпре м орају да учин е човека себи сли чн им , и на тајначин добију приступ до њ егове душ е. С трастан и грехољ убив човек представљ а за пале духове изузетно "хранљ иву" средин у. Распи рујући у њ ем у енергију страсти, која нро ж дире њ егове ж ивотне силе, дем он се храни и сам још виш е ојачава у таквом енергетском окруж ењ у. О сим тога, овладавш и греш ником , пали дух користи се њ еговим телом као ин струм ентом за достизањ е ш то већег наслађивањ а страш ћу. Е то још једног разлога због кога је човек остраш ћен и грехољ убив буквално облепљ ен дем они м а. И стовремено је неопходно н апом енути, да пали духови м огу да опскрбе своје слуге нарочитим дем онски м видом енергије која ом огућава поко рни м изврш иоц им а вољ е сила зла да неум орно раде на умн ож авањ у греха. М еђутим , сходно деструктивно сти своје изопачене суш тине, будући лиш ени способн ости стварањ а, беси, на крају крајева, униш тавају и своје следбенике.
Е вагрије м онах п иш е да се дем они разликују по степену зла и снаге, врш ећи р азличи те служ бе. Т о п отврђује и свети Јован К асијан, говорећи да се "једни од њ их наслађују нечистим и срам ни м похотам а, други воле богохулство, неки гнев и јарост, неки се теш е тугом , неки таш тином и гордош ћу - и сваки сије у човечије срце ону страст којом се и сам нар очи то наслађује - али не поб уђују сви одједном страсти, већ се м ењ ају, гледајући н а то ш та изискује врем е, м есто и пријемчи вост искуш аваног". О духовној невидљ ивој борби сведочи овај исти п одвиж ник: "Н а почетнике и нем оћне пуш тају се да их нападају слабији духови, а када ови буду побеђени, онда се ш аљ у силнији", али то се деш ава по м ери ум нож ењ а духовних сила Х ристовог војника. И тако, као ш то видим о, сваки демон им а своју "специјалност": грезнући у злу, он и и м ају и и звесну слободу, јер м огу од м ногих зала да изаберуједн о, за њ их н ајпри јатније. Т ом страш ћу о ни ж иве, старају се да је расплам сају у човеку, и кроз њ у добијају приступ к њ еговојдуш и и телу. О сим тога, сасвим је допустиво пр етпоставити да дем они м огу да се хране и оја-
Д руги начин на који се дем они хране јесте при нош ењ е ж ртава. Ево ш га о том е говори свети В асилије В елики: "Д емо ни, б удући п редани сластољ убљ у и страстим а, у знатној м ери се наслађују и хране ж ртвама. К ада се пале ж ртве, крв се претвара горењ ем у испарењ а и, разлож ивш и се на тај начин на ф ин е делове, прелази у стањ е које одговара прир оди демо на. О ни се, дакако, не хране испарењ им а тим е ш то их једу или пуне њ им а стом ак, већ слично неким ж ивотињ ама, остригам а и другим ш кољ кама које при м ају храну читавим својим бићем . И з тог разлога дем они похлепно прож диру паре које потичу од сагоријевањ а ж ртава, и усисавају у себе дим запаљ еног там јана, као веш таства (материје) које су при прем љ ене за њ ихо ву храну". Т им е се, заправо, и објаш њ ава култ прин ош ењ а ж ртава пред статуам а идола код п аганских народа, како сматра овајутодник Бо ж ији: "У з све идоле којим а се пагани клањ ају и у њ иховојбли зин и, н евидљ иво су при сутни и пребивају демон и, који налазе насладу у нечистим ж ртвам а. К ао ш то у близини м есара, око м еста где се баца покварен а и скорена крв, бораве пси, лаком и за
6.
б о г ч е га п р и н о ш е њ е
р т а в а к о је с у д е м о н и
о т р е б н е је ст е и д о л о п о к л о н с т в о ?
222
П ри ч н о
а
н 1; н л и м л
П р и чн о
том врстом хране, тако и дем они, који робују прож дрљ ивости, ж удно траж е наслађивањ е ми рисом и разлагањ ем крви ж ртава, и лијећу око ж ртвеника њ им а посвећени х кипо ва. М ож е бити чак да се и њ ихова тела која се састоје од ваздуха и огњ а, или од м еш авине тих елем ената, хране тим е. В ласт дем она над њ им а посвећеним кип овим а јасно се открива у повести коју налазим о у К њ изи о царевим а (1. К ор. 10, 21). Када се при носи ж ртва идолу, онда се један њ ен део намењ ује ту при сутном е дем ону, као ш то дем он и у зим ају за себе и један део кр ви, која се претвара у ваздух (п ару), и од запаљ еног сала и других ж ртвени х пр ин оса. Због тога онај, ко п ије из чаш е за изливањ е која се употребљ ава при лико м ж ртвовањ а, пије из чаш е бесовске (1. К ори н. 10, 21). К ако види м о из свега горе реченог, н е з о в о г а в и је ни је сам о невидљ иво, кроз пом исли пленио љ уде, већ је са њ им а и очигледно опш тио, јављ ајући и м се из идола. У том е су м у пом агали и очигледни злотвори какви су у прош лости били Јаније и Зам врије и други врачеви, ж реци, астролози и чаробн иц и. Љ удска заблуда иодр ж авана је њ ихови м чудесим а и демонским прорицањ им а. Бун товне и непријатељ ске силе уопш те са задовољ ством чине такве услуге, да 6и ум нож иле бројучесника своје погибељ и. О сим тога, за лаж на чудеса која су творили , љ уди су им при носил и ж ртве, толико драге бесим а, и одавали им бож анске почасти, на злу радост њ ихо ве сатанске гордости.
н I, н и м
а
223
дозволио да нам само покаж у својстраш ни и одвратни лик, ми бисмо сиш ли с ума". Н аш е грубо материјално тело служ и н ам као својеврсна спасоносна завеса, која нас заш тићу је од неиосредног виђењ а бесова, који би м огли довести до ум не порем ећености онога ко их гледа. И стоврем ено, н еопходн о је при м етити да су врачеви, ч аробниц и и м ађиони чари, улазећи свесно у опш тењ е са нечистом силом , скидали са себе ту заш титну завесу и непосредно виђали дем оне. Таквом виђењ у нечистих духова води и бављ ењ е јогом и другим и сточњ ачким религијам а, које им ају демо нску усмереност. Н а питањ е заш то м ноги љ уди не осећају деловањ е дем она веом а добар одговор даје преосвећени И нокентије, архиепи скоп Х ерсонски. Е во њ егове поуке: "Да би осетио доди р духа таме на себи, човек сам м ора би ти светао, а греш ни к је тама. Н а чистојбелојодећи одм ах се запази и најм ањ а мрљ а, док црна одећа не допуш та да се на њ ојпри м ете ни м рљ е најцрњ е. У душ и светлоји чистој, једна једин а пом исао убачена од ђавола, истог тренутка изазива смућењ е, тегобу и бол у срцу, а у душ и греш ника, тамн оји упрљ аној, и сам о њ егово присуствоје неприм етно. Т о) неприм етности допри носи свим силам а и сам дух злобе: јер, каква м у )е кори ст да буде прим ећен? Д а допусти да га непосредно осете? Т о 6и значило да учин и да беж е од њ ега. Због тога се он, тирански владајући греш ни ком , и стовремено стара да овога држ и у обм ани како делује сам од себе и како је у свем у саврш ено слободан". 8.
7. З а ш т о в е ћ и н а
а
и д о в и д ел о в а њ а
у д и н а
л е д у х о в е
у д и н е в и д и д у х о в е
и н е о с ћ а њ и х о в о д е л ов а њ е н а с б е
П ре гтда, А дам и Е ва видели су А нгеле светлости и говорили са њ им а. С тањ е палости учини ло нас је неспособним а да види м о А нгеле, и једино они м С ветим а који су достигли највиш е саврш енство откри ван је свет духова тако да виш е нису могли бити обм ањ ивани демон им а, (види ж итија А нтонија В еликог, М акарија В еликог и др.). З богтога су, за виђењ е А нгела, неопходне пром ене у сам им љ удима. П о нарочитом пром ислу Бож ијем А нгеле су виђали и сасвим обични љ уди, чак и неки порочна ж ивота, као на при м ер лаж ни пр орок В алаам . Када је у питањ у опш те правило, овде су свети оц и једнодуш ни у том е да непосредно виђењ е демон а јестеза непри прем љ еног човека крајњ е опасно и ш тетно. Ево ш татим поводом п иш еуТум ачењ у41. псалмасвети Јован Златоуст. "К олико демона лијеће ваздухом? К олико п ротивни х сила? К ада би им Бог
Заједни чарењ е са Х ристом ослобађа верујуће хриш ћане од власти ђаволове, али само ако им а)у уистину саврш ену веру, а будући да саврш енство не достиж у сви, ђаволова власт у свету простир е се и над несаврш енима, према м ери њ ихове остраш ћености (потчињ ености страстим а), као и над оним а ко)и у Х риста не веру)у. Н а та) начин , само )е верни м а дарована м огућност да се ослободе од власти ђаволове, захваљ у)ући кр сни м заслугам а С паситељ а. Т а м огућно ст остварује се по м ери и степену вере и духовно г тсаврш авањ а човека. Ето збогчегаје - иако је Х ристова П обеданад кн езом овога света практично остварена С м рћу и В аскрсењ ем Њ еговим - Ц рква Х ристова, у свом е врем еном и постепеном развитку у свету, још увек В о)у:\ ћа Ц рква и таква ће би ти до кра)а света и С траш но га суда. Захваљ ујући искупитељ ским заслугама И суса Х риста и м и м ож ем о да лобеђујем о ђавола. У тица) ђавола на љ уде тим е је ослабљ ен, наро чито н а оне који се "са сво)им страстим а и похотама" распињ у Х ристу. С амо по-
224
П
Р И ЧЕ
О
А Н
П
Е Л И М А
Р И ЧЕ
О
А Н
љЕЛИМА
225
средством греха и страсти беси се лепе за душ у човекову, и она, док преби ва у греху, бива њ им а ослепљ ивана. С вети Григорије Н иски каж е: "К ада је наш а природа пала у грех, Бож ији П ром исао нас није напустио ни у наш ем паду, већ је на пом оћ у ж иво ту сваком е доделио п о једног А нгела из реда они х који су пр им или бестелесну прир оду, али, са супротне стране, оскврни тељ при роде - ђаво довија се да ту по м оћ осујети по средством л укавог и злочиначког демон а, којег ш аљ е човеку да м у науди. Н алазећи се изм еђу А нгела и дем она, човек сам од себе чи ни једног прем оћн ијим од другог, бирајући п о слободнојвољ и једног од њ их за учитељ а. Д обри А нгео указује м ислим а човековим на добро добродетељ и (врлин е), а дем он им показује м атеријална задовољ ства, од којих нем а никакве наде на добро". К ао ш то види м о из исказа светог О ца, кон ачни избор д обра или зла увек остаје на сам ом човеку. А ко прихвати А нгела светла, хри ш ћанин уз пом оћ благодати лако побеђује палог духа. С вети О ци и У читељ и Ц ркве наводе следећа
благодатно деловањ е светих м ош тију, чуд отворних икон а, чак и одеће Светитељ а, чије при суство зли дуси не м огу да поднесу. С ве је то по везано са благодатном силом Б ож ијом која од њ их исходи и саж иж е дем оне. П ознато је да су свети подви ж ни ци јо за време свог зем ног ж ивота добијали власт над нечистим дусима. Т ако у ж итијим а светог А ндреја, м учени це Јулијане и А нтони ја В еликог, чи там о како су он и зле дем он е чак и тукли. У ж итију Јована, архиепископа Н овогордског, п рип оведа се о том е како је С вети п рин удио дем она да га однесе у Јерусалим на поклоњ ењ е и врати натраг. Ж итија С ветих п репуна су сведочанства о поб еди п реображ еног човека над нечистим духовим а.
с р е д с в а за б о р б у с а ђ а в о л о м : в е р у , р е ч Б о ж и ју , п р и з и в а њ е и м е н а Х р и с т
Ђ аво је био и остао - створењ е Бож ије, које се налази у потпу но сти под влаш ћу Творца. Т ворац, пак, по недокучивим судовим а С војим , није униш тио ни њ ега ни њ егове пукове, већ их дуготрпељ иво подн оси све до наш ег врем ена. Ч ак и такав ђаво је са својим слугама по стао и нструм ент О нога против кога у своме слепилу зам иш љ а да се оруж а и бори, или, другачије речено, "злом нам ером зло, ипак, садејствује добру". За љ уде је ђаво постао инструмент куш ањ а, којим се они куш ају и верни Х ристу одељ ују од он их који љ убе грех. Јер, Бог не прин уђава човека на спасењ е, него свим а пруж а м огућност или да се боре проти в ђавола, или да ступе са њ им е у савез. П рем а тврђењ у светог И гнатија Б рјанчани нова, "заповест коју је Б ог дао у рају, која забрањ ује окуш ањ е од Д рвета П ознањ а добра и зла, није повучена". О на непоколеби во стоји, као заповест Бож ија. Ч овек се њ ом е без престанка стављ а на исп ит све до данас. Н епрестано уз њ ега стоји ђаво и саветује му да окуси забрањ ени плод, н асилно га при влачи д а га окуси стекавш и право на то - добивш и га оним наш им првим повиновањ ем њ ем у у рају. О н не престаје да нас заводи пом ислим а греш ни м и световним , претерано расплам савајући страсти у нама. П одиж е се плам ено оруж је у руци палог Х ерувима, и Д рво Ж ивота - добро, непом еш ано са злом , постаје за нас недоступн о, по п раведном суду Бож ијем ". И скуш ењ а и пом исли показују хтењ а наш е самовољ е и нечистоту срца. С вети И сак С ири јски учи да Благодат Б ож ија свакога води кр оз искуш ењ а, да би га постепено поучи ла мудрости и способности пр езирањ а духова злобе: "Благодат допуш та да на њ ега (човека) буду слата искуш ењ а,
п а с и т с љ а н а ш е г, с т р а х Б о ж и ји , с м и р е њ е (с м е р н о с т ),
р е зв е е ,
олит ву,
р с н о зн а м е њ е . О ва средства сваки хриш ћанин м ож е непосредно користити у борби са дем они м а, а постоје још и таква којим а је м огуће користити се сам о посредством свеш теника - то сус в е т а Т а јн а П о а а њ а с а п р и ч е ћ е м с в е т и м Х р и с т о в и м Т а јн а м а , и
олит ве
о је е ч и т а ју н а д о н и м а
ој
с т р а д а ју о д н е ч и с т и х д у х о в а . "К ада мо литвениц и (хриш ћани који се м оле)
м уж ански (храбро ) подн осе искуш ењ а, кају се за своје грехе, доброд уш но трпе увреде, пребивају у м олитви - сведочи препо добн и Јован К арпатски онд а се беси м уче, гризу се и п лачу, али љ удим а није дано да то виде да се не би п огордили". М олитва, која омогућава изливањ е Благодати С ветог Д уха на човека и сједињ ује га са Бо гом , ж еж е бесове, и они, н ем огући да издрж е огањ Благодати, са кри ци м а беж е од оно га ко се моли . Ето због чега пр и било каквом искуш ењ у треба одм ах устати на м олитву, која нам при бављ а пом оћ Бож ију, са којом смо непобедиви. К ао ш то духови им ају утицајна веш таство (м атерију), тако и веш таство (м атерија) им а утицајна духове. И зопш тени духови ће се вечно м учитиу адском е огњ у, у огњ у веш таственом (м атеријалном). У књ изи оТ овији налазим о п одробну и тачну ж иву слику утицаја земаљ ских предм ета на духове. "О н (Т овија) се, идући , сети Раф аилови х речи и узе кадио ни цу, стави на њ у рибљ е срце и јетру и запали. Д емон , осетивш и овај м ирис, по беж е у Горњ и Е гипат где га свеза А нгел" (Тов. 8 ,2-3 ). У црквено јп ракси по знато је о д а г н а в а ју ћ е д е с ш в о ц р в е н о г т а м а н а н а з л е д у х о в е . Т акође се зна за
9.
а з л о з и зб о г
о ј
х
о сп о д д о п у ш т а
о с т о ја њ
л и х д у х ов а
226
П р и ч е
о
саобразно м ери њ егових снага, да би човек осетио њ ихову силу". Н а другом м есту он додаје: "Знајући да, у мери у којој душ а нем а довољ но снаге за велика искуш ењ а, она нем а снаге да поднесе ни вели ке дарове... Бо г не даје велике дарове без великих искуш ењ а". О неопходности таквих искуш ењ а у проц есу ф орм ир ањ а новог човека сведочи и свети Г ригорије Богослов, говорећи да је ж естока борба неоп ходн а ради тога "... да 6и се ђаво овде страш но п осрам ио, б орећи се са оним а који су нем оћн ији од њ ега, а и због тога да би он и ко ји се подви завају у добродетељ и увек им али од Б ога своју славу, очиш ћујући се као злато у ватри". С водећи закљ учке свему горе изнесеном у овом поглављ у, наводим о речи светог Јована Златоуста, који је најјасније ф орм улисао узроке због којих Б ог доп уш та постојањ е ђавола и не спречава га да нас стављ а на искуш ењ а: "К ао прво, ради тога да би ти п ознао да си п остао м ного јачи од ђавола, када се у И м е Х ристово осењ ујеш Ж ивотворним К рстом; као друго, да би ти пребивао у сми рењ у (см ерности) и да се не би преузносио због обиљ а дарова, не заборављ ајући своју нем оћ и сил у онога који ти је пом агао; као треће, због тога, да 6и се онајл укави дух, ако је дотле и сум њ ао да си се од њ ега одвојио, ви девш и твоје трпљ ењ е у искуш ењ им а, уверио да си га ти потп уно н апустио и о дступио од њ ега; као четврто, да би ти кр оз то постао тврђи и јачи; као п ето, да би им ао јасну свест о благу које ти је по верен о, јер ти ђаво не би п ри лазио, да у теби н ије видео ви сок степен богодаро ване части". 10.
а к о
П риче
а н ц е л и м а
е т р е б а о д н о с и т и п р е м а д е м о н и м
К ако се треба односити прем а палим духовим а показао нам је Сам Господ И сус Х ристос, када је, по допуш тењ у Б ож ијем, С атана покуш ао да га искуш а, нудећи м у богатства овога света, сам о да м у се покл они . Б огочовек је рекао: " д и о д м е н е , с о т о н о !" ј ер је напи сано: ' о с п о д у , о г у с во м е , л а њ а ј е и Њ е м у је д и н о м е с у ж и " (М т. 4,10). К ао друго, он је наредио дем они м а да ћуте када су ови викали из поседнутих. В ичући, о ни су разглаш авали истину, нису лагали говорећи "И сусе, С ин е Бож ији" и "С ветац Бож ији" (М т. 8, 20; М р. 1, 24). А ли, Господ није хтео да се истина п роповеда нечистим устим а, а нарочи то не устим а дем она, да они н е би, користећи се тим случајем, злон ам ерно д одали ш тогод своје, и иосејали то у "уснуле љ уде" (М т. 13, 25). И з тог разлога да им то доп уш там о, уп озоравајући следе-
о
а н ђ е ли м а
227
ћим речима: " у в а ј е с е о д л а ж н и х п р о р о а , о ји в а м д о л а з е у о д е л у о в ч и је м , а и з н у т р а с у в у ц и г р а б љ и в и " (М т. 7, 15), и преко А лостола упозорио : "не
верујте сваком едуху " (1. Јов. 4,1 ). И м ајући такве заповести Г оспода наш ег И суса Х риста, дуж ни смо да се чувам о сваког додира са злим духовим а. Н е см ем о слуш ати чаробни ке, м аге, врачаре, астрологе, екстрасенсе, ко нтактере са Н Ј10, разне пр едсказиваче и гатаре. Јер, ако се дем он претвара да преко њ их говори истину, м и смо, по ш то не знамо њ егове праве нам ере, с пр авом дуж ни да га одбијемо речима С ветога П исма: "А г р е ш н и у о г р е ч е : о азу еш о је у р е д б е и о прим аш о ј а в е т у с и м а с о ји м ? и " и је у г о д н а х в а л а и з у с т а р е н и а " (К њ . С ирахова 15,9).
Заврш авајући ово поглављ е чини нам се ум есним да цитирам о у наш е време веом а актуелан о длом ак из дела светог И гњ атија Брјанчанин ова: "И данас се свети А нгели јављ ају у виду п рекрасни х кри латих м ладић а, и данас се душ е светих љ уди јављ ају у лику чо века, у њ еговом телу, у небескојслави, и данас се демо ни јављ ају у гнусном одвратном и уж асном обличју чудовиш та, али ч удови ш та са љ удским л иц ем . Т ако се јављ ају, када се јављ ају у своме обличју. А ли, они узим ају на себе, као и раније, и обли чја ж ивотињ а и гм изаваца, нарочи то њ им а драге зм ије". З ак љ у ч а
К ако пиш е свети И гњ атије Брјанчани нов, "А нгели су обузети непрестаном бригом о наш ојсудбини: А нгели С ветлости употребљ авају све снаге да бисм о се ми, за време свога зем ног странствовањ а, пр ип рем или и заслуж или вечно б лаж енство, а ангели там е употребљ авају све силе да би нас повукли са собом у адску пропаст. Води се љ ут и неп рекидн и рат на земљ и: с једне стране војују свети А нгели и благоверни пр авославн и хр иш ћан и, а с друге, ангели там е и њ им а потчињ ени љ уди. П редм ет борбе је вечна судбина или удео љ уди у загробном ж ивоту и истинито Х риш ћанство на земљ и, то једино средство којим човек достиж е вечно б лаж енство на небу".
228
П р ИЧЕ
О
А Н ђ Е Л И М
П ри ч
А
Последња времена данас
р е г л е д г л а в н и х д о г а ђ а ја н о в е и с т о р и (о д п р в о г д о Д р у г о г д о л а с к а Х р и т а ) У ш естојглави апостол Јован пон ављ а про рочанство које је Х ристос изговорио н а М аслиновојгори, опи сујући у сим волим а управо оне најглавније догађаје из нове историје света, предсказане Х ристом , пр и чем у сваки догађај наступа када А нгео скин е један од седам печата, којим а је књ ига запечаћена. А нгео је скину о п рви п ечат. Јован је угледао "И гле, коњ бели, и О нај који сеђаш е на њ ему и м ађаш е стрелу и дадс м у сс венац, и н аступи п обеђујући, и да победи" (О ткр. 6,2). Н а овајн ачин Јован опи сује А постоле и прве следбенике Х риста како пр опо ведају Е вангелије на зем љ и. К ада је скинут други п ечат Јован је угледао коњ а риђег. "И оном е који сеђаш е на њ ему даде седа узм е ми риса земљ е те да се љ уди м еђусобно кољ у, и даде м у се м ач велики (О ткр. 6, 4) - ово су ратови које је Х ристос предсказао. П осле трећег печата појавио се коњ вран, а на њ ем у јахач који од ређује цене нам ир ни цам а - то је глад. П осле четвртог печата Јован виде коњ а зеленка, "и јахач на њ ем у ком е је им е С м рт; и пакао иђаш е за њ им ; и даде му се власт... да убија м ачем и глађу и пом ором ... (О ткр. 6, 8) - то су разне невољ е последњ их врем ена, предсказане Х ристом . П осле скидањ а петог печата Јован је угледао под ж ртвени ком на небу душ е убијених за реч Б ож ију. М учениц и, п осм атрајући невољ е које се догађају на земљ и, и м ислећи, дакле, да је наступи ло врем е Д ругог доласка Х риста, завапили су, говорећи: "Д окле ћеш , Г осподару С вети и И стинити, одлагати да судиш и осветиш крв наш у на оним а који ж иве на земљ и?" (6, 10). Њ им а је речено да чекају још неко врем е, док се не напун и бројб раће њ ихове и сатрудника њ ихових, који им а да буду поби јени као ш то су и они поби јени. И , заиста, када је А нгео скину о ш ести п ечат отпочеле су оне страш не невољ е у друш тву и у при род и, које је Х ристос предсказао да ће бити у последњ е врем е: избио је уж асни рат ("велики зем љ отрес" - О ткр. 6, 12); поко лебале су се сам е основе свем ира ("С унце постаде црн о као врећа од
е
о
а
н
ђ
е
лим
а
229
.■острети, и лун а постаде сва као крв; и звезде н ебеске падо ш е на зем љ у..." О ткр. 6, 12-13); то значи: н естале су органи заци је друш твеног ж иво та међу ухдим а (- "И свака гора и острво покренуш е се са места својих" - О ткр. 6, ‘.4 '. Н есрећни љ уди, занесени насладам ателесним , неспрем ни за последњ е лане света и за П оследњ и С уд - од страха и уж аса побегли су у пећине и увале плани нске, вичућ и горам а и кам ењ у: "П адни те на нас и сакријте нас од лиц а О нога који седи на престолу и од гнева Јагњ етова (О ткр. 6, 15-16).
" о ч ет а к б ол е ст и "
оследњ
х врем ена
"И скиде А нгео последњ и, седм и печат. О твориш е се последњ е страни це истори је човечанства. Ц ео свет као да је зам ро у очеки вањ у - "наста тиш ин а на небу око пола часа" (О ткр. 8,1). Н а М аслиновој гори Х ристос је рекао ученици м а својим : "У стаће народ на народ и царство на царство, и би ће глади и пом ори , и зем љ отреси по свету. А то је све поч етак страдањ а" (М т. 24, 7-8). У следећим главама ткриве (8 и 9) управо се описују те невољ е које ће се обруш ити на човечанство последњ их врем ена. Б ог је већ најавио п реко Е здре о том е последњ ем врем ену: "Ево долазе дани, када ћу почети да се прибл иж авам, да бих посетио оне који ж иве на земљ и" (2. Ездр. 6,18). В ерско - м орално стањ е љ уди у то врем е биће веом а ж алосно. Бог је заборављ ен м ећу љ удим а који су се предали духовни м заблудам а и м атери(алним бригама, свим врстама порока и злочина (О ткр. 9,20-21). Н а њ их ће се сручити м ноге невољ е - углавном истребљ ењ е оруж јем . С а неба пада 'Град и огањ , пом еш ани са крви" (О ткр. 7, 8), а то вероватно представљ а бом бардовањ е из ваздуха. "Трећина м ора постаде крв" (О ткр. 8, 8). (И з дим а изидош е скакавци... а изглед скакаваца беш е сличан коњ им а спрем ним за бој... И им аху оклопе као оклопе гвоздене, и ш ум крила њ ихових беш е као бука м ногих коњ ских кол а када јуре у бој" (О ткр. 9, 2-9). Зар ов о ни је опи с авиона? П осле трубе ш естог А нгела апостол Јован је видео огром ан бројко њ аника који су им али на себи оклопе огњ ене, плавичасте и сум порасте; и главе коњ а бејаху као главе лавова, и из уста њ их ови х излаж аш е огањ и дим и сумпор" (О ткр. 9,16-17). З ар није ово опис тенкова? Ј1стовремено са тим ратним невољ ама љ уди су затровани лаж ни м учењ и.ма, "горким као пелен" (О ткр. 8,10-11). В ласти (које је апостол Јован упоредио са сунцем , м есецем и звездам а) остадош е немоћ не и неуваж ене на трећини Зем.љ е, тако да је ж ивот у тим областим а Зем љ е постао там ан као ноћ (8,12).
230
П риче
о
а н ђ е л и м а
А нгели упо зоравају љ уде звуц им а трубе на долазеће невољ е, позивајући их да осмисле узрок и значењ е ових невољ а. П од А нгелим а трубачима м ож емо видети и хриш ћанске проповеднике који ће својим проповедим а и списим а објаш њ авати човечанству сми сао наступивш их догађаја. А ли узалуд трубе А нгели, узалуд уп озоравају и дозивају љ уде. Н ик о их не слуш а, чак ни они који још нису изгину ли од свих тих н евољ а, "не покајаш е се од дела руку својих, клањ ају седем оним а, идолим а златним и сребрним и бронзани м (О ткр. 9,2 0-2 1), ни су хтели да се покају за злочи не своје.
о ја в а п р о р о к а (к о ј и у п о з о р а в а ј у љ у д е д а ј е н а с т у п и л о п о с л е д њ е в р е м е с в е т а )
И поред тога ш то се љ уди нису уразум или п осле свих тих невољ а и ни су се покајали за своје преступе и отпадн иш тво од Бога - м ило срдн и Б ог, пред сам својдруги Д олазак, упо требљ ава још једно средство за уразум евањ е љ уди: О н им ш аљ е моћне пророке. А постол Јован је видео м оћнога А нгела како силази са неба и кли че гром ки м гласом , као лав који ри че. Т ада ће се збити д огађаји, као удари гром а. А ли какви су то догађаји, Јован н ам није открио, зато ш то м у је са неба глас запретио да запиш е оно ш то су говорили седам гром ова (О ткр. 10,3). М оћни А нгео, поди гав руку своју ка небу, заклео се О ни м који ж иви у векове векова "да врем ена виш е бити неће", то јест, окон чава се време овога света, и тек ш то ни је затрубил а седм а, последњ а труба А нгелова, када ће се "сврш ити тајна Бож ија, као ш то јави слугама својим прор оци м а" (О ткр. 10,6 -7), то јест, наступи ће крај света. У рукама А нгела беш е отворена књ ига. Јован ју је појео. У устим а њ еговим она беш е слатка, као м ед; али је постала горка у стом аку њ еговом . О во значи да је слатко доби ти од Б ога дар пр орош тва, али је горко и теш ко прори цати међу љ удима у тим уж асним врем еним а (О ткр. 10, 8-10). Без обзира на сва упозорењ а на уж асне последице отпадни ш тва од Бога (јер љ уди сами себе увлаче у невољ е), без обзира на гром огласно упозорењ е из уста м оћн их п ророка пред други Д олазак Х риста, мн оги љ уди не сам о да ће бити ван Ц ркве него ће бити и непријатељ ски настројени п ротив њ е. У једанаестојглави т к р и в е А постол мери трском храм Б ож ији и број поклон ика у њ ему, то јест, броји чланове хриш ћанске Ц ркве. М еђутим , трем храм а (то су љ уди ван Х риш ћанске Ц ркве) А постол није морао да мери, "јер је он дат незнабош ци м а, и они ће газити свети град (гони ће Х риш ћанску Ц ркву у последњ а врем ена) четрдесет и два м есеца" (О ткр. 11, 1-2).
П ничк о
а н ц ел и м а
231
Сузе за свет
а ра ц Т и х о н О тац Ти хон је у блаж енојти ш ин и своје келије осећао бли зину Н еба и удостојавао се честих по сета из Го рњ ег света о чему и з сми рењ а ни је хтео да говори. К ада су га питали да ли сам ж иви у пустињ и, старац је одговарао просто: "Н е! Ж ивим с А нђелима и А рханђелим а, Богородицом , светима, и са Господом И сусом Х ристом !" И стварно, он је још на зем љ и већ ж ивео као на небу. "Једном сам сећа се тога отац П ајсије - кад сам д ош ао да га посетим , наш ао старца како виси са главом доле (п ењ ући се уз степениц е саплео се и закачио крајем расе врата). К ада сам м у пом огао да се извуче из тог теш ког поло ж аја, нисам м огао да се суздрж им и упитао сам: - К ако би се ти, оче, м огао да извучеш да нисам ја дош ао у прави час? О тац Т ихон м е је погледао с недоум иц ом и одговорио: - Тада би м и А нђео-чувар пом огао и подигао би ме. Т ако је он ж ивео у слози с Н ебом и са својим А нђелом. С луж ба у цркви је била за њ ега блаж енство, а Л итургију је највиш е волео. О д ран ог јутра је читао канон е за С вету П ричест и цео дан се прип рем ао за изврш ењ е Т ајне. О . Т ихон је говори о да је хриш ћанин дуж ан да се 24 часа при прем а за прим ањ е С ветог Тела и К рви Господа наш ег И суса Х риста. За врем е служ ењ а Бож анствене литургије душ а старца се узносила у Гор њ и свет. Брата који је певао код њ ега на Б ож анственој ли турги јије м олио да долази на служ бу ш то је м огуће раније, у зору. З а врем е Т ајне када се при носила Б ескрвна Ж ртва м олио је тог м онаха да остане у предворју, ван м але цр кве и одатле пева "Господе, пом илуј" да би м у згодни је бил о да се м оли у потпун ојсам оћи. К адаје долазио ред на Х ерувимску песму, појац је м орао да је понављ а м ного пута, док не чује старчеве кораке при изнош ењ у Ч асних Д арова на Великом В ходу. Јер је отац Т ихон, по њ еговим сопственим речим а, у то врем е био на двадесет, а м ож да и на тридесет м ин ута узнош ен у Горњ и свет. К ада 6и га после служб е питали: - Ш та си видео, оче?
232
П
р и ч н
о
П н и ч н
а н ђ е л и м а
О дговорио би: - Х ерувиме и С ераф им е који славе м ог Господа! М ене на земљ у спуш та А нђео-чувар, и тад опет настављ ам Бож анствену служ бу. Ч есто би му, када је служ ио сам, А нђели певали Х ерувим ску песму, и тад би се старац у неизреци вом ум иљ ењ у м оли о за свет који је одбаци о свог С паситељ а и Господа и није прим ио ту Велику Ж ртву да би се очистио и спасао. К ада се Л итургија заврш авала, он као да се враћао из дру гог света и чудио се како већ пада м рак и тако м ного времена да је прош ло. Н а проском идији би отац Т ихон читао огром но м нош тво имена и после пом ена, скупивш и цедуљ е и приљ убљ ујући их уз лице, м олио Господа у себи да пом ене све ж иве и м ртве у Ц арству С војем . Д уш а га је болела за све, и срце није м огло да се не м оли.
тарац
а сиј
*** К рш тена деца дож ивљ авају небеска тајинства. Б удући да су чиста, њ ихови ан гели-чувари, ко ји н епрестано гледају лице Б ож ије, довод е их у контакт са Њ им . *** Д еца која су уснула у Господу у раном детињ ству одлазе право у рај као ангели. К ада се упо које њ их ови род итељ и, о ни их дочекују на небу са упаљ еним свећам а. Родитељ и бивају духовно награђени и м ајући децу-ангеле. С асвим је другачије ако се догоди супро тно. А ко деца о драсту и застране, то ш тети и њ иховим родитељ им а. *** Д ок су сасвим м ала, деца су сличн а ангелим а. К ада пак дођу у тинејџерске годи не и у њ ихов ж иво т ступе телесна задовољ ства, п ретварају се у м але звери. *** Т оком ф ебруара 1979. С тарац се суочавао са м ногим теш ким проблем им а. Један од м онаха, који је често бор авио крај њ ега, м огао је јасно да запази њ егову тугу.
о
а н ц е л и м а
233
Једног дана по ш ао је да посети старца П ајсија, очекујући да га види туж ног, какав је обично и био тих дана. Н а њ егово изненађењ е, С тарчево лице изгледало је сасвим другачије и блистало је од радо сти. М онаху је рекао: "Б ог је разум ео м оју тугу и п ослао је м ог ангела-чу вара да је удаљ и од м ене. А нгео је изгледао као м ладић од евен у бли ставу одећу и чи м сам га видео, м оја туга је иш чезла. Р екао м и је неколи ко ствари о којим а ти сада не мо гу ни ш та казати." *** Д огоди ло се то у врем е када је старац П ајсије борави о у И вир он ском скиту, на дан 15. августа, дакле у врем е поста. П рош ло је осам дана и за све то врем е С тарац ни је ни ш та јео. То ком деветог дана по ста, један старији м он ах зам оли о га је да м у пом огне да пресели своје ствари у м анастир. У пркос чињ ени ци да већ некол ико д ана није ниш та јео и да се слабо осећао, пош ао је да м у пом огне. Н а повр атку у своју келију осетио је исцрп љ еност и вртоглавицу. И зненада се пред њ им појавио м ладић у блиставој одећи (свети А нгео), носећи у рукам а корпи цу са свеж им воћем . С тарац м у је захвалио, а затим се прекрстио, појео неш то воћа и одм ах осетио побољ ш ањ е. М ладић је у међуврем ену и ш чезао. К ада је старац П ајсије при м етио да је воће свеж е иако није њ егова сезона и да је онајм лади ћ и ш чезао, схватио је да је то би о свети ангео.
Д уховна љ убав је узвиш енија од љ убави коју им ају браћа по телу, зато ш то је овде реч о сродству у Х ристу а не по м ајци . О ни који и м ају ову чисту (првоб итну) љ убав пуни судоброте, јер у себи им ају Х риста а на лиц у изображ ено б ож анство. Н аравно да је немогуће да Х ристова љ убав уђе у нас ако из себе не избаци м о љ убав прем а себи и свету, и усмери м о је на Бога и њ егове икон е, и да се тако н епрестано дајемо другим а не ж елећи да се они дају нам а. О ни који п уно п ате за спасењ е целог света и доп ри но се том е на свој начи н (по дви гом ), и см ерно се предају у руке Бож ије, такви о сећају највећу радост на свету а ж иво т им је непоестано славословљ е јер у себи дож ивљ авају да лете као анђели дан и н оћ славећи Б ога. Д ок он и ко ји су равно душ ни прем а спасењ у за своје душ е покуш авају да нађу радост и м ир у овом таш том ж иво ту и непрестано се м уче и тону у бескрајне вртлоге света, и већ сада дож ивљ авају пакао.
234
П р и ч е
о
л н т
Г1р и ч р. о
,е л и м а
а
н Т) г. л и м
а
235
***
А ревносни , будући да се крећу у небеском свету славословљ а, с радош ћу при хватају искуш ењ а и прослављ ају Бога због њ их, као да су искуш е-
С вако ко се духовно бор и ратује про тив н епријатељ а - ђавола, и п ри-
њ а благослови, и у свем у непрекид но уж ивају благослов Б ож ји, и у свем у се благодарно п онаш ају као п рава деца Б ож ија. М ило стиви Б ог нам даје безм ерне благослове и увек дејствује на наш е
родн о је да буде узнеми раван од њ ега. Ч овек који буде победи о ум ног не-
добро, и све би урадио за нас. Ч ак би учин ио да се сва Њ егова створењ а од
***
биљ ака до ж ивотињ а великих и м алих, ж ртвују за нас. Т ако се и О н сам, Бог, ж ртвовао да би искупио човека. Н аж алост, м ноги од нас су равнодуш ни на све то. Рањ авам о Га својом безграни чном незахвалнош ћу и безосећајнош ћу а О н нам и даљ е пруж а сва своја добра.
пријатељ а биће овенчан од Х риста.
И скуство се обли кује од огњ а дем он а које трпи војни к Х ристов у духовнојборби. П ре него ш то почне борбу непријатељ започињ е бомбардовањ е пом ислим а. М олитва И сусова је најбољ е оруж је против пом исли непријатељ а.
***
***
Једно м је старца П ајсија упи тао брат:
Д уховни напредак подвиж ни ка не зависи од доброг духовног оца, не-
- Ш та да чини м са својим плаховитим карактером који пон екад повреди друге?
го од чистих пом исли послуш ника.
О дговори о је:
***
- Твојплаховит карактер, да би им ао неког смисла, окрени п рема свом старом човеку. Т реба знати да у једно м братству постоје и рањ иве душ е које им ају потребу ако н е за терапи јом а он о барем за утехом , и н икако не за још већим р ањ авањ ем. О ни су анђелске душ е прем а којим а треба да се односим о са пош товањ ем, јер, мислим , да у Бож ијим очим а имају већу вредност анђели у телу од бестелесних анђела. М еђутим , ђаво нас м ного пута исмева на овајначин: с једне стране да се с великим пош товањ ем поклон им о и кон и бестелесног анђела, а с друге стране телесног ангела, наш ег ближ њ ег који је икона Б ож ија, да га рањ авам о и вређам о, итд.
о в р а та к Б о гу а е м
е на небо
Д обри Б ог је створио анђеле, али су неки од њ их својом гордош ћу постали демон и. П отом је Бог створио човека да попун и бројп алих анђела. А и д емон е је оставио слободн им а до извесног степена и врем ена, да 6и нам својим злом пом огли у полагањ у испита на земљ и, како бисмо п реш ли у вечни н ебески ж ивот. С ве док ж иви, човек им а право на духовне испите. М еђустањ е не постоји. П отрудим о се, дакле, да створим о барем духовну основу за прелазак у рај.
П ослуш ник који усваја нечисте пом исли о свом старцу, губи поверењ е и разара самог себе, као ш то се руш и и свод без главног стуба који је ослонац.
236
П
р и ч е
О
П
ЛНЂЕ ЛИМА
Свеши Серафим Вирицки
Благослов љубави
За грех осуђивањ а отац С ераф им је говорио да је то једна од најстраш нијих духовних болести наш ега доба. "М и и м амо сам о да осуђујемо себе. Ч ак и када разм иш љ амо о н еком другом, м и га и нехотице осуђујемо", - говори о је В ири цки старац. Н арочи то је иодсећао недопустивост осуђивањ а свеш тенства: "Л ичне љ удске нем оћи н е м огу ни ком е одузети благодат рукополож ењ а. У врем е врш ењ а С ветих Тајни свеш теник је само оруђе у рукам а Бож ијим . С ве С вете Тајне невидљ иво врш и С ам Х ристос. Коли ко год да је свеш теник греш ан, чак ако је за њ ега припр ем љ ен вечни огањ у паклу, ипак сам о преко њ ега м ож емо доби ти разреш ењ е наш их сопствених грехова. О тац С ерафи м је био дубоко убеђен да човек треба себе да прип рем а за В ечност. Ч им се наш а душ а одвоји од тела, она ће одм ах схватити да знањ а и искуства читавог њ еног зем аљ ског ж иво та губе сваку вредност. Т ада ће се пок азати да сви они предм ети, представе и иојм ови к оји су нам били веома драгоцени и важ ни, уствари не значе ниш та. И сто ће важ ити и за све оне догађаје којим а смо на зем љ и толи ко би ли о пседнути, к ојим а смо посветили и ум и срце, и који су за нас им али толики значај. Ш тавиш е, својства и особи не које је у нам а хвалио и потхрањ ивао овајсвет, на он ом свету ће се показати као ш тетне и уп раво супротне они м особи нам а које треба да поседује ж итељ блаж ене В ечности. Једино земаљ ско искуство које ће човеку бити потребно у будућем ж ивоту је искуство п ознањ а Х риста као свете и Бож анске И стине. Ж ивот оца С ерафи м а био је потпуно усклађен са речи м а светитељ а И гњ атија: "Земљ а је м есто п лача, а небо је м есто весељ а. Н ебеско весељ е израста из сем ена која се сеју на зем љ и. Т а сем ена су м оли тва и сузе... Н ем а на земљ и веће среће од познањ а Бога и привијањ а уз Њ ега свом душ ом . Т а заједни ца ће по стојати од сада па довека. У тојзаједни ци је залог истинског вечног блаж енства, чији предокуш ајпоч ињ е већ овде, на земљ и..." (2. с. 350,373). У једно, старац је свим по дви ж ни ци м а саветовао да ни у ком случају не прих ватају ни каква виђењ а, јављ ањ а или гласове из духовног света. С амо свети Б ож ији угодни ци уз пом оћ благодати Бож ије способн и су да разлику ју светле анђеле од дем она. Јер дем они се такође
ричг;
о
а н ђ г л и м а
237
јављ ају љ удим а, и то у вид у анђела светлости, и згледају као д а су овенчани славом и говоре оно ш то веома личи на истину, а све само са циљ ем да обм ану и погубе неискусне, лаком ислене и радознале. "Телесни и греш ни љ уди ни су достојни да виде анђеле и светитељ е. Т аквим љ удим а својствено је само о пш тењ е са палим тамн им духовим а, који по правилу постају узрок њ ихове пропасти. Треба се м олити да нас Господ избави од искуш ењ а нечастивога", - говорио је ближ њ им а баћуш ка С ераф им .
о
б
р
о
с а
м
о
з
н
а
в
а
о
т
в
о
ј е
р
о
ђ
а
к
е
...
М арија Г еоргијевна П реображ енска је сестричи на светитељ а Т еоф ана П олтавског (Би строва). Њ ен рођени брат био је блаж ене успом ене протојерејЈован П реображ енски, који је служ ио у С вето-Тројиц ком храм у А лександро-Н евске лавре, а њ ен брат од стрица био је уваж ени п роф есор, доктор богословљ а, протојерејЛ иверије В оронов. Д анас у С вето-Т ројиц ком храму служ и њ ен братић, предавач Д уховне академ ије и богословије, кандидат богословских наука, протојерејН иколајП реображ енски. Ево њ еног сведочењ а. ... Бил о је то две и по годи не пре п очетка рата. Ја сам тада ж ивела на два места: у наш ем стану у П етербургу и у мам инојкући у В ирици. У В ирици су ж ивели и наш и рођаци. М ојбрат Вањ уш а и брат од стрица Л иверије певали су у хору вири цке К азанске цркве. У очи бадњ ег дана они м е позваш е да идем оцу С ерафим у: "М аш о!" Х оћем о данас да отпевамо баћуш ки бож ићн е ирмосе. хоћеш ли са нама?" наравно, пристадох са задовољ ством . О ни први уђош е у келију, а ја пођох за њ им а, али и зненада стадох на прагу као окамењ ена. К роз главу м и п ролете м исао: "П а ја, греш на, ни једном ни сам ви дела светог!" С узе саме по текош е низ образе, и ја одм ах зачух њ егов меки и необи чно благи глас: "П риђи, слободно пр иђи!" У ђох у келију. М оју душ у обузе неизреци в осећај. Т реперил а сам од радости, чи ни ло м и се да ћу сваког трену тка полетети... Баћуш ка нас благослови, узе мо је руке, при вуче их себи и стаде их гладити: "К ад год по ж елиш , дођи код м ене!" Н емам речи којим а бих описала оно ш то се деш авало у мом е срцу. С тарац позва матуш ку: "М ати С ерафим а! Д онесите просф оре". Затим нам даде просф оре и рече да узим амо п о ком адић са освећеном водом . К ада отпевасм о и рм осе И ван и Л иверије отидош е кући, сијајући од радости. Ја остадох у келији са блаж еним . Т ада се први пут у ж иво ту на м оју душ у спустио онајм ир Х ристов који п ревазилази сваки разум .
238
П ричк
О
АН ТјЕЛИ
М
А
О д тога дана сам се трудила да ш то чеш ће посећујем баћуш ку и узим ам од њ ега благослов. П очетком рата моја сестра А лександра и ја отиш ле см о у П сковску област на станицу Д но, да набавим о нам ирниц а. И баш смо се затекле тамо када су Н ем ци заузели то м есто, тако да се за тили час обретосм о у И сточној П руској, у логору. О датле нас даљ е пребациш е у Н емачку, где см о радили код неких газди. К ада је наш а арм ија заузела Н емачку, м ене узеш е да радим у ш табу. У отаџби ну сам се вратила тек 1946. годи не. Н аш а кућа у граду била је сруш ена прили ком бом бардовањ а, а у Ви рици ни како нисам м огла да до-
П риче
о
а
н
ц
к
л
и
м
а
23 9
догађај: "У кући см о им али керозинске лам пе и ја сам свако вече проверавала да ли су угаш ене. Једном сам ви дела да у старчевој келији сија некакво светло. В рата нису бил а добро затворена, и ја тихо п ри ђем , п а задрж авајући дах завири м у келију. О но ш то сам угледала потресло м е је до дубине душ е. О д баћуш кин ог лиц а ш ири ла се некаква заслепљ ујућа светлост. Ја се одм ах тргнух н азад да не бих ослепела. С ећам се само да је у том тренутку отац С ераф им био н екако преображ ен. К ако је само б ио м лад и леп у том тренутку! Н исам смела да још једном завири м у келију и на пр стим а се вратих у своју собу, а из келије се још увек ш ири ла он а необ ичн а светлост... Б аћуш ка се увек
бијем до кум ента за боравак. Н исам им ала могућно ст да се запослим и до-
ноћ у м оли о, пон екад све до јутра... К ао да сада гледам ту дивн у сцену: у пот-
бијам "тачкице" за храну. М уж м и је ум ро још пре рата, тако да смо се ја и
пунојтиш ин и усред ноћног м рака јаче од сунца блиста неземаљ ски старчев
м оја десетогодиш њ а ћерка наш ле у безизлазној ситуацији.
лик, као да је ангео.... Н иком е нисам причала ово ш то сам видела, јер теш ко да неко то мож е разумети. У чинило м и се да ме ти м ож еш разумети..."
О братила сам се оцу С ераф им у: "Баћуш ка! Заиста, не знам ш та ће са мном бити. Ш та да радим ?" О н рече: "П адни на колена и по м оли се од свег срца М ајци Бож ијој!" Т у, у старчевојкелији, на столу је поред икон е С паса Н ерукотвореног стајала велика икона П ресвете Б огородиц е К азанске. П риђ ох јој и спустих се на колена. К ако сам ум ела, тако сам и испр ичала В ладим ирки н аш ојо својим невољ ама, осећајући да се и баћуш ка м оли заједно са мн ом . У једном тренутку као да н екакав изненадн и бљ есак јарке светлости обасја моју греш ну душ у. Ја почех да се обазирем , а отац С ераф им рече: "Е, сада при ђи да те благословим!" О н м е благослови и обузеш е м е радост и н ада када зачух њ егове речи: "С ада ћеш добити боравак у Ви рици и радићеш са децом!" Н аредног дана отпутовала сам у П етроград, п раво у У праву унутраш њ их послова. Ч им сам поднела захтев, одм ах м и одговориш е: "Н аравно, добићете боравак". Б ез икаквих препрека сам добила боравак, а истоврем ено м и дадош е и посао, тј. упутиш е ме као васпи тачицу у К амп за опоравак деце у В ириц и. Н ема потребе да објаш њ авам колико је то одговарало м ени и м ојој ћерки. Т ако сам у свом е ж ивоту осетила силу м олитве оца С ерафи м а. Зар није Господ тада и м ени, н едостојној, учи нио чудо? У В ирици сам прим љ ена у хор цркве светих апостола П етра и П авла и постала сам главни појац. Ч есто је недељ ом хоро вођа доби јао коверат у ком е је био позив оца С ераф им а. П осле Л итургије оддазили смо код баћуш ке да певамо, а дивни старац н асје тихо пр атио. Ч ин ил о се да заједно са нам а певају и ангелске силе - толико су били лепи ти светли и радосни тренуци. У кући где је ж ивео отац С ераф им радила је А на К узм иниш на Л огинова. О на је била веом а добра и предусретљ ива. М ноги сује звали А нуш ка, а ја сам пон екад разговарала са њ ом . Једном м и је А нуш ка испричала чудесан
О ву при чу сачувала сам у свом е срцу, а тек касније сам све осм исли ла и схватила да се лице вири цког старца тада сијало као пр еподоб ном С ераф им у за врем е беседе са Н иколајем М отовиловом. Д ух Бож ији је сиш ао тада на баћуш ку и осенио га пунотом С војом . М ислим да је Господу било угодно д а ово сећањ е сачува за потом ке. Г оспод м е је удостојио да исп ратим великог старца у небеске обитељ и. К ада се отац С ераф им упокојио у Господу, наш хор је позван у К азанску цркву . Д ва хор а су певала заједно, и ја сам учествовала са још два п ојца. С тајала сам пред сам им баћуш кин им ковчегом ... С ећам се да је-храм био пун н арода, тако да виш е нико није могао ући, а м нош тво народа је било напољ у око храм а... К ада сам се наклонила над покојником да му последњ и пут цели вам руку, била сам ван себе, јер рука као да је била ж ива. У тим тренуц им а осећала сам се као да сам изван зем аљ ског света. Н ије било ж алости, него сам о он а радост коју сам осећала за врем е рани јих сусрета са баћуш ком . Т ада сам схватила да нас њ егов дух никада неће оставити... Ево и сада, за време наш ег разговора, м еђу нам а, заједно са Г осподом , невидљ иво присуствује и отац С ераф им . С лава Богу за све!
и о а м н а п р о сл а в и п р п о д о б н о г
раф им
Н аталија С тепановна Т ихоно ва је парохи јанка храма, п освећеног К азанскоји кони П ресвете Б огородице м етоха С пасо-П реображ енског В алаамског манастира. С а великим благочестивим трепетом у душ и п рича нам о вирицком подвиж нику, и са истинским страхом Б ож ијим понављ а: "Сам о да не увредим Господа ниједном пр азном речју!"
240
П ричг. о
П р и ч е
л н ђ е л и м а
... Господ ме је удостојио да м ного пута посетим баћуш ку С ерафи м а. С ећањ а на те сусрете су непро цењ иво богатство м ога срца. К ао да и сада пред собом видим великог пастира. С ећам се сваке њ егове речи. П рви п ут сам отиш ла код старца поч етком 1945. године. Зим а је била необичн о ош тра, ж ива у терм ом етру спустила се на ми нус 30 степени. Ја сам на ногама им ала само танке гумене чизм е и већ у возу сам сва пром рзла. У В ири ци н икада раније нисам била, али изгледа да ме је С ам Господ довео до баћуш ке. С тигла сам рано, док на улицам а још није било никога. И ш ла сам право, а после извесног врем ена скренула налево и брзо наш ла кућиц у оца С ерафи м а. П ред кућом је било м ного народа, нарочи то на степениш ту, којим се није могло п роћи. Ја се у себи по м олих овако: "Б аћуш ка! Т ако сам пром рзла! П рим и м е, м олим те, преко реда! овако ни до м рака нећу стићи на ред!" И да видите чудо! Н а вратим а се појави м атуш ка и каж е: "Баћу ш ка је благословио да уђе Н аталија из П етербурга!" Ја пом ислих: "Зар је могуће!? С ам о сам пом исли ла, а он већ зове". И ни сам см ела да се одазовем. Тада м атуш ка поно ви п озив: "Зар нем а Н аталије из П етербурга?" ја се одазвах: "То сам ја, али толи ко им а народ а, како д а уђем преко реда?" "У ђи, уђи", - неж но рече келејница... М ож ете зами слити са каквим страхом сам уш ла. О дм ах сам заборавила да ли је напољ у м раз или врућин а. Б аћуш ка м е је озарио својом љ убављ у... Л еж ао је у скуф ији на м аленом дивану, са бројаниц ам а у рукама. Б ио је тако радостан, оч и су м у сијале од радости, а из њ их као да је истицала доброта. И стог тренутка се и м оја душ а испунила радош ћу и у срцу м и је постало тако топло. Ја извадих хлеб ко ји сам м у донела, а набавила сам га на "тачкице". Н а то м и старац рече: "Ти треба да једеш , ти си гладна". А ја нисам ни м ислила на јело. Т ако м и је било лепо са њ им , да сам све на овоме свету заборавила! В еома ме је утеш ио тада отац С ерафи м . И спричао м и је да ће ускоро бити отворен С вето-Тројиц ки храм у А лександро-Н евскојлаври, а затим ће и читава Лавра пон ово би ти враћена Ц ркви. Ја се том е м ного зачуди х и рекох: "Ш та говорите, баћуш ка! К ако је то м огуће? П а сада све руш е и диж у у ваздух..." С тарац одговори: "Е то, ти не верујеш , али доћи ће врем е када ће почети да се обнављ ају и о тварају цр кве, м анастири, капеле... К ада одеш у Л авру на освећењ е Тр ојиц ког храм а, сети се убогог С ерафи м а, јер мене већ виш е неће бити м еђу вама..." Д адох баћуш ки хлеб, а он м ени даде бом бон е и кекс. Растали см о се веом а топло. С тарац је благословио да и убудуће долазим код њ ега. У п овратку нисам ни осетила м раз, толико м е је блаж ени загрејао својом љ убављ у...
о
л п
Т ј Е л и м а
241
О тац С ераф им м е је увек при м ао као неког најрођенијег. Једном сам при м етила: "Баћуш ка! В и скоро 20 годин а леж ите. К ако је то теш ко". О н сав засија од радосног осм еха и рече: "К ако сам ја срећан! П оред страдалнич ке постељ е је С ам Господ и П ресвета Бо городица, а крајн огује А нђеочувар! Зар не 6и и ти ж елела да леж иш као ја?" "П а не бих баш , баћуш ка" одговорих. "Д обро, сада јури и ж ури, а после ћеш да храмљ еш ..." П оказало се да су ове речи би ле прор очке. П осле старчеве см рти п овреди ла сам ногу и ево већ мн ого година ходам са ш тапом ...
о н ск а
за ст р а
и в а њ
а
В л а д и к е
о ф а н а ,
л у ч а ј и с ц е л е њ
У аскетскојли тератури , ж ити јам а светих ова п ојава је позната по д називом дем онских "застраш ивањ а" или покуш аја бесплотних непријатељ а, м рачни х пом оћн их сила "кнеза овога света" да заплаш е подвиж ни ка претерани м духовним потеш коћам а на овом путу, а све да би он одустао од подвиж ниш тва. С вети А постол каж е о овоме: е р а т у ј е м о п р о т и в к р в и и т и је л а ,н е г о п р о т и в п о г л а в а р с т в а ,и в л а с т и , и г о с п о д а р а т а м е о в о г а св и
е -
(Еф ес. 6,12). Т о је она област духовног ж иво та коју заслепљ ени свет, не п ознајући и не разум евајући, одбацује сасвим , јер се сам н алази у до бро вољ но м заробљ ениш тву, духовнојзаслепљ ености и заведености од тих светодрж аца, те зато не м ож е да уђе у додир с том духовном сф ером у којојсе све то догађа. А ли све је ово реално и откри ва се сам о он им а који воде праву хриш ћанску невидљ иву борбу против м рачних демон ских сила. П али анђели су по својој пр ир оди далеко пам етнији и јачи од човека, али он и н е показују своје постојањ е оним а који иду угодним за њ их ш ироки м путем у погибао (М ат. 7,13). А ли када виде човека који се ослобађа од ропства, онда п очињ у већ очигледну борбу. В ладика Т еоф ан је објаш њ авао то стањ е дем онских застраш ивањ а. Говори о је: "К ада човек ко ји се под визава престане да врш и грубе грехове не сам о делом, већ ми ш љ у, стално се труди да буде сабран у "сећањ у на Бога" или, ш то је исто, у непрестанојум но-срдачној м олитви, тада Господ допуш та под виж ни ку да искуси на себи, у овојили он ојм ери, реално присуство наш их веома м оћни х духовних непријатељ а, палих духова злобе. О ни сав љ удски ж ивот, а није им потреб но ни да једу, ни да се одм арају, из године у годину, дане и ноћи воде своју свирепу, лукаву, злобн у и злон ам ерну неви т а, п р о т и в
д у х о в а з л о б е у
п о д н е б е с
242
П
РИ ЧЕ О
А Н Ђ ЕЛ И М А
дљ иву борбу, при лагођавајући се околностим а. Д ругим речима, неум ољ иво подвргавају душ у подвиж ника искуш ењ им а и застраш ивањ им а. О д њ иховог реалног присуства и деловањ а на човека под виж ни к дож ивљ ава снаж ан страх, трепет и уж ас. Го спод до пуш та све ово зато да би п оказао човеку, с једне стране, он у опасност у којојсе налази слаби, н иш тавни човек, а с друге - да би уверио јадног човека у то да га свемоћ на Б ож анска П ром исао никада неће оставити, ако он сам не остави Господ а Бога..." М ного бесовских претњ и је дож ивео В ладика у дачи која се налазила на обали Ц рног м ора у В арни. О ву дачу је Владики Теоф ану дао м итрополит В арне С им еон, скоро стогодиш њ и старац, који се с изузетном љ убављ у у Х ристу односио прем а А рхиепископу. С а В ладиком је ж ивео келејни к, искусан човек, рани је студент права, војни к, к озак бо гатирске грађе, у чесник грађанског рата. И овајкелејни к је им ао при лику да у свом искуству осети тај духовни рат или "невидљ иву борбу" н а коју он н ије био н авикн ут. С оба у којој је ж ивео се налазил а у близини келије А рхиепископа. Једном при ликом , када је овајвојни к у пр авом сми слу речи но ћу спавао, о дједном је осетио д а се неко н а њ ега навалио и почео да га гуш и. П рва м исао м у је била да су то неки бандити, п љ ачкаш и или убице, и козак је покуш ао да их дохвати песницом ... К ад оно ни ш та, руке му утрнуле... Т ада је схватио да се ту треба м оли ти. И када се обр атио Б огу за брзу пом оћ, н екакав там ни облак, савијајући се у виду рога, изаш ао је из њ ега и н естао... К ада је ујутро и спри чао ово В ладики, овајсе насм еш ио и рекао: "Н е, ту песница не пом аж е. Једино м олитва Господу за пом оћ." И прекрстио м у је чело. О д тада се слично н ије поновило . У овој дачи се налазила и дом аћа црква, тако да В ладика ни је м орао сваке недељ е да иде у В арну, у храм С ветога А танасија А лександр ијског. Б ож анствену литургију је обављ ао на истом м есту. Једном су се за врем е појањ а Х ерувим ске песм е изнад таваниц е храм а, у ненастањ енојпро сторији зачули јасни ко раци и гласни јауци . К елејни к је затраж ио од В ладике благослов да оде и п ровери ко то хода и тако јауче. А ли влади ка Теоф ан није благословио, само је одговорио: "Н емој. Т о се виш е неће понављ ати." И заиста, виш е се није чуло ни тајанствено ходањ е изнад храма, н и јаукањ е. А ли иако је у кући постало м ирн о, око даче, у баш ти, неочекивано су се појавиле зм ије. И владика Теоф ан је то прип исао деловањ у м рачни х сила. Тада је и м орао да се пресели у другу дачу, даљ е од обале м ора, у м есто које се зове Р ум и.
П риче
о
л н ђ ел и м а
243
У нутраш њ и духовни ж ивот владика Теофан је бриж но сакривао од околин е. У овом погледу се, као и у свему осталом , руководи о поук ам а Светих О таца који тврде да је сам о тајни под виг истински под виг и добр одетељ у Х ристу. Зато тек пон еш то знам о о овојстрани њ еговог ж ивота. Т ако је, на прим ер, блиским љ удим а В ладике случајно п остало јасно да би п онекад, када то дозвољ ава топло време, он спавао н а поду своје келије, а не на кревету. Н оћу су се из собе В ладике чули често н ејасни звуци , пон екад гласови, па чак и кри ци. И звесно врем е је архиепископ Т еофан био у В арни за празни к Р ож дества Х ристовог и Б огојављ ењ е. Ж ивео је у стану у кући једног бугарског инж ењ ера. Д ом аћини су ж ивели изнад њ ега. У просторијама у којим а је приврем ено боравио. В ладики се деш авало неш то необично: неш то теш ко би пад ало тако да се тресла сва кућа, чин ило се да се руш и као да је зем љ отрес, чули су се необи чн и звуци, некакви гласови и глас В ладике, али задивљ ујуће спаж ан, н а ш та он у другим околн остим а није био способан, који је изговарао м олитве за изгоњ ењ е дем она. И ако су схватали ш та то значи, дом аћини су на крају замоли ли да каж у В ладики следеће: "Н аш и нерви виш е не издрж авају и м и не м ож емо од уж аса ноћу да спавам о. А ко В ладика буде наставио да ж иви код нас, м ораћем о сам и да поб егнем о из сопствене куће". О дм ах после Богојављ ењ а владика Т еоф ан се вратио у С оф ију. Т амо се њ егова соба налазила у посебном ходни ку, на првом спрату, где ноћу нема ни душ е у целом огром ном здањ у, сам о старац-вратар, али иза м ногих врата и степеница. Д емо нска застраш ивањ а владике Т еоф ана там о нису ни кога узнем иравала. Један случајбесовских претњ и се догодио у м еђународн им спаваћим колим а брзог воза С оф ија-В арна. У то време је архиепископ Т еоф ан путовао с преосвећеним С ераф им ом (С обољ евом ), епископом Л убне, викарем П олтавске епархије, да проведе летњ е месеце на обали Ц рно г мора. 0 овом изузетном демон ском застраш ивањ у су многи чули из при че П реосвећеног С ераф им а, али не и у потпун ости тачно. када је у при суству А рхиепископа неко пом енуо то да се дем он јавио као "велики м ачак". Л ичи о је на огромн огтигра са огром ним вименом и м нош твом брадавица за сисање... Застраш ујућа звер је гледала свирепо , п ретећи је рикала, отвар ала своју чељ уст и ч ин ило седа сам о ш то не скочи на своју ж ртву... И згледа да је то био један од "кнезова", ако не и сам и предводн ик м рачни х сила. М но ш тво брадавица на огром ном вим ену су говорили о томе да има небројено м нош тво сличних себи м ладунаца..."
244
П риче
о
П ри че о
л п ћ е л и м а
Л упа точкова је заглуш ивала оно ш то се деш авало у купеу. В ладика је веома гласно при зивао И м е Бож је. Разбуђени епископ С ерафи м је, прем а свом сопственом при знањ у, био обузет уж асом . Н ије могао ни да се пом ери. О бухваћен страхом , гледао је ђавоим ану звер и м олио се. Задрж авана
а
н т, е л и м
а
245
ђају у дачи п осле њ еговог одласка. В ладика је дубоко уздахнуо и од говорио: "То је лукавство дем онско, ф ин а духовн а обм ана. С а једне стране, то је саблазан за околи ну: "Г ледајте, м онах и А рхиеп ископ чим е се баве? П ирују
силом Бо ж јом , чудови ш те-звер није м огла да скочи, и ако је дивљ ала и по-
ноћу!" А са друге, код м онаха се на тај начи н усађује високоум љ е и гордо сазнањ е: "В идиш , какав сам! Ч ак се дем они радују мо м одласку, лакш е им
куш авала да се баци. О дједном је сам о и ш чезла у облаку искри. У В арни, у коју је владика Т еоф ан долазио из С оф ије лети, п ош товаоци
је сад!" А ли С вети О ци упозоравају: ’Н е верујдем они м а, нарочи то онда када те хвале’".
В ладике су изнајм љ ивали за њ ега скром ну дачу на пет килом етара од града. У тојдачи биле су сам о две собе и кухињ а. У првој соби у коју се улазило с веранде см естио се сам В ладика, друга соба је била п разна, а даљ е се налазила кухињ а у којојсу били см еш тени келејни ци В ладике, који су добр овољ но и бесплатно п реузели на себе ову обавезу. Б ила су тројиц а... У поч етку су они по реду остајали да спавају у кухи њ и, а касније су поч ели касно увече, када
о ф и ја ,
а р н а .
р е д ск а з а њ у ср е т
е о
а р а ц
м
и т р о п о л и т
б у д у ћ н о с т и
а о д с т у п н и к о м р п а н с к и
у си ј
и м .
-б а п т и с т о
о н .
о у к е. .
о т р е
обаве све потребно за В ладику, да одлазе кући да преноћ е. У зрок том е су биле
Једном је код А рхиепископа дош ла једноставна и н аивна м лада ж ена
и тајанствене појаве које су их плаш иле. У празнојсоби изм еђу кухињ е и ке-
и у разговору с њ им је узвикнула: "О х, како бих волсла да научим да уопш тс
лије А рхиепископа одједном 6и се разлегали нечи ји ко рац и који су се веом а добро чули, иако там о ни кога није било. О нда би неко невидљ ив бацао у
не греш им . А ли испада да је то једноставно н емогуће. И спада да ако види ш неш то лош е или чу јеш , да је и то већ твојгрех". - "Н е, није тако. Н ије твој
про зоре даче читаве прегрш ти песка или зем љ е, било је и других необјаш њ ивих звукова. И у оваквим случајевима би се из келије владике Теоф ана чуо
грех ако само ви диш или чујеш неш то зло, лош е. Н ије у том е ствар. А ако се неправилно поставиш према оном е ш то си чула или видела, ако осудиш
необ ично јак за њ ега, јасан и разговетан глас: "И м еном Господа наш ега И суса Х риста, С ина Б ога Ж ивога, изгоним те: иди од м ене, одлази!" Д есио се и овајдо гађај.
или се и сам а саблазни ш у својим м ислим а, па и на неки начин сам а узмеш учеш ћа у туђем греху, онда је то твој грех". - "О нда исп ада да треба да за-
К ада је владика Теоф ан отиш ао у Соф ију, келејни ци су дош ли у дачу да би сакуп или и одвезли у град све ствари ко је су остале: кревете, столове,
м онаси и иду у нарочи ту "ш колу" да науче да се боре с они м ш то чују и виде
столице и остало. За врем е тог спремањ а окруж или су их суседи-викендаш и, Бугари, и са чуђењ ем их питали ш та се догодило прош ле ноћи у дачи ваш ег Владике? "К од наш ег В ладике ноћас није мо гло ни ш та да се догађа. Д ача је била празна. В ладика је још дан пре отпу товао у С оф ију. У дачи није нико остао, а кљ учеви су код нас! А ш та се десило?" - "П а како то? П а сви смо м и сведоци д а су целе ноћ и пр озори д аче бил и јарко о светљ ени и д а је там о би ло неко весељ е, некакав плес". - "А ли и м и см о сведоци да је В ладика отпуто-
творим очи и уш и?" - "Д а, тако је! А ли како и чим е да затвориш ? Е то зато и са својим сопственим м исли м а које нам усађује наш непријатељ . Зато се м онаш тво и назива наука над наукам а", најтеж ом науком . Т а наука се састоји у непрекидн ој, непр естаној бор би са грехом у себи сам ом . О ва наука се правично назива "невидљ ивом борбом", н евидљ ивим ратом или одбраном . А ли не спасавају се уоп ш те сви м онаси, већ сам о они који вредн о испуњ авају све савете светих по дви ж ни ка. А без тога, ако бисм о бил и и испо д стакленог звона, то нас неће спасити , јер грех је у нам а. У наш е срце га је посејао непријатељ наш ег спасењ а, ђаво. С ваке вечери м и понављ амо на м оли тви: "Јер је сем е трулеж и у м ени". А спасавају се веома п росто неучени,
вао дан пр е тога. У дачи у опш те нем а електрич ног светла, а и м и см о после
необр азовани , о ни који суједно ставни као деца. Зато је и речен о у благове-
одласка А рхиепископа затворил и рол етне и такве см о их данас и наш ли".
сти да ако не будемо као деца, нећем о м оћи да се спасемо. Зато је дивн и наш препод обни С ерафи м С аровски волео често да говори: "Где је просто
Ту се разговор прекинуо , збуњ ени суседи су се нем о разиш ли. П рош ло је доста врем ена и једном од учесника о вог разговора са сусе-
- анђела сто, а где слож ено - ни једног там о!" Зн ачи, сва м удро ст је у том е
дим а се пруж ила м огућност да упита владику Теоф ана о том ноћном дога-
да научим о да будемо немудри м удраци и послуш ни Б огу као деца ш то су".
246
П
РИ ЧЕ О
П р и че
А Н Ђ РЛ И М А
- "А како се м ож е борити пр отив самог себе, против својих греш ни х м исли, па то су м оје мисли?" - "Н е, то нису ваш е мисли, нису наш е. Њ их неприм етно у наш ум стављ ају наш и н епријатељ и, демони . А м и по својој огреховљ ености то не прим ећујем о. А свети н ам о том е говоре. Ево, свети А постол нас учи: " б у ц и т е с е у с в е о р у ж е Б о ж и ј е , д а б и с т е с е о г л и о д р ати п роти в лукавства ђаволскога.
о
а н
Тј Е Л И м а
247
Свеши Козма Ешолски
Поуке и пророчанства
р н е р а т у је м о п р о т и в к р в и и т и ј е л а ,
н е г о п р о т и в п о г л а в а р с т в а , и в л а с т и , и г о с п о д а р а т а м е о в о г а с в и ј ет а , р о т и в д у х о в а з л о б е у п о д н е б е с ју . З а т о у з м
т е с в е ор у ж
е Б о ж и је ,д а б и с т е с
о г л и о д у п р и ј е т и у з л и д а н , и о д о љ е в ш и с в е у , о д р ж а т и с е"(Еф ес. 6,11 -
13). А које је то "с в е о р у е Б о ж и ј е "? Т о је непрестана м оли тва: " о л и т е с е б е з п р е с т а н к а ", - каж е А постол Х ристов (1.С ол. 5 ,17).О воме сетребаучити и учи ти, све док Господ н е пода С воју благодат. А б лагодат О н даје сам о см ир еном е. Д ела нас не спасавају, већ сам о см иравају. А спасава нас Бож ја благодат".
о ж а н с к о ст в а р а е се т ч
н о в а а н ге л а
С веблаги и м ногом илостиви Бог јесте и зове се љ убављ у. О н јесте и зове се Тројиц ом . П оведен С војим благоутробијем, Господ п рво створи десет чин ова ангела. А нгели су огњ ени духови, невеш таствени, као и наш а душ а. С ваки чи н је као звезде небеске. К о је покр енуо Бо га те их створи? Њ егово благоутробије. И м и, браћо м оја, хоћемо ли да зовем о Бо га оцем , треба да будемо м илостиви , да чини м о да нам се браћа радују и он да тек м ож емо да назовемо Б ога оцем : "О че наш који си на небесим а..." А ако смо нем илостиви, кам еносрдни и једим о своју браћу, те им уносим о см рт у срца, не треба да оцем зовем о Б ога, него ђавола, јер ђаво хоћ е да м и своју браћу озлобљ ујем о, а не Бог. И тако, браћо м оја, први чин м еђу ангелим а пао је у гордост и заискао да се прослави једнако коли ко и Бог. О д светлог и пребли ставог ангела постао је најм рачн ији ђ аво и н епри јатељ љ уди. И када чујем о за ђавола, да им ам о на уму да је он некада био први м еђу ангелим а. О н је тајш то наводи љ уде да се горде, да завиде, да краду. Т о је онајш то улази у ум рлог, те овај изгледа као ж ив, п а га зову вам пир ом . Т о је онајш то улази и у ж ива човека и узим а лик Х риста, С весвете или неког свеца, па тајјурц а на све стране као бесоим ан ил и говор и како твори чудеса. Т)аво је тајш то улази у човека, па овај м есечари и дем он изује се. И н ека је прослављ ен Б ог К оји нас дарова трим а оруж јим а којим м ож ем о да ратујемо п ротив овога. А ко је овде м еђу вам а неко ко се дем он изује, а хоће да сазна која су лекарства, н ека зна да су лака: исповест, пост и м олитва. Ш то се виш е човек исповеда, пости и м оли, виш е се и ђаво саж иж е и беж и. К ада је од ангеоске славе први чин отпао и када од њ ега постадош е демон и, осталих девет чин ова см ириш е се и падош е, поклони вш и се С ве-
248
П
р
и че
о
П р и ч р. о
а н ђ е л и м а
светој Т ројиц и, те стадош е на своје место вечне радости. И м и, браћо,
3.
о
и
и
а
н
ђ
кл и м
а
249
17
треба да м ислим о о том е коли ко је зло гордост. О на је ни звргла ђавола са
Један човек исповедао се петнаест година код неког духовника и када
висин е ангеоске славе и дала му да вечно гори у пр еиспод њ ој, а сми рењ е
је пош ао једном опет да се исповеди, н ађе га где блудничи са неком ж еном .
је А нгеле под игло н а небеса да се свагда радују слави С вете Т ројиц е. В аљ а нам још да пом ислим о како сведобри Бог мрзи гордог и љ уби смерног. И
И рече: "Ах, теш ко м ени. Т олико година м у се исповедам и ето, сада ћу погинути. Све ш то ми је он опростио, остаде м и неопрош тено." И отиде.
не сам о Бог, него и м и када види м о кога см ерног, гледам о га као ангела,
Н а путу ож едне. Н аиђе на воду која је била тако бистра, да рече: "А ко
хоће нам се да отвори м о и срце своје па да га сместим о унутра. А када
је ова вод а овде тако чиста, как ва ли је тек там о на и звору где тече?", па се
види м о кога гордог, гледамо га као ђавола, те и лиц е одвраћам о своје да га не видим о. Б еж им о зато, браћо м оја, од гордости, јер она је прва кћи
саж е и напи . М ало даљ е наиђе и на извор и ви де где вода тече из уста пса!
ђаволо ва, он а је пут који н ас води у пакао, а им ајм о см ир ењ е, јер он о је
не оп огани када си пр ви п ут пио, а сада си ом рзао воду кад виде да тече из
ангеоско, он о је пут који н ас води у рај. А какви сте ви овде? В олите ли
псећих уста? Д а м ож да није од Бога К оји створи небо, земљ у и све? А ко је
Завапи и каза: "Јао м ени, о погани х се." А ангел Г оспо дњ и м у рече: "Заш то се
сми рењ е или гордост? К оји воли см ирењ е нека устане да м и то каж е, па
пас нечи ст, не тугуј, ни је вода њ егова. Т ако и ду ховни к који те је исповедао .
да га благословим . - Ја, С вече Бо ж ји, воли м см ирењ е. - С кин и своје ха-
Д а опрош тај који ти је давао м ож да није њ егов? О прош тајје од С ветога
љ ине, обуци се у рите и врати се на трг. Н ећеш ? С тидиш се? У ради онда неш то друго. О бријпола брка и изађи на пазар. Н и то нећеш ? Н е каж ем
Д уха. И он је, јер им а образ свеш тенички, ви ш и и од ц арева и од А нгела. И ш та је до тебе да ли је блудничи о? О н п редстављ а псећа уста, а ти нем ојд а
ово само теби, н его и другим а да чују - н е говори те да сте сми рени. В идите ли и м ене са овом брадом ? П уна је гордости и нека ту гордост Господ
тугујеш . С ве ш то ти је опростио, опрош тено је. А сада пођи и уч ини м у
искорени из наш их срца. Х риш ћанин у су потребна два крила да полети и уђе у рај- сми рењ е и љ убав. 2.
и о
и ц а
Један под виж ни к м ољ аш е се Богу да м у открије м ноге тајне. И једном , када изађе из своје келије и по ђе у неко село, срете на путу ко јим је иш ао ангела, али га не познаде - м ислио је да је човек. Н а друм у наи ђош е на воњ авог коњ а. П одвиж ник се ухвати за нос, ангел - ни ш та. П ођу даљ е, па набасаш е на смрдљ ивог вола. П одви ж ни к се ухвати за нос, ангел - ни ш та. К рену даљ е, наиђу на см рдљ ивог пса. П одви ж ни к се ухвати за нос, ангел опет ниш та. И пре него ш то стигош е у село, наиђош е на једну веом а лепу девојку, са наки том и у скупоц ени м хаљ ин ам а. И тада се ангел ухвати за нос. П одвиж ни к то виде, па га упита: "Ш та си ти, ангел, човек или ђаво? К ада смо срели см рдљ ивог коњ а ниси се ухватио нос. Т ако би и са волом и псом , ни сам вид ео да си затворио нос. А сада где сретосм о овакву лепотицу, ти се хваташ за нос." И онд а м у се овајјавио као ангел и рече да ниш та пред Богом не см рди тако као гордост. И како то рече, иш чезе. П одвиж ник се одм ах врати у своју келију и поч е да плаче због својих сагреш ењ а, м олећи Бога да га чува од замк и ђаво лови х и да га не вргне у гордост да не погине.
м етанију и замо ли га да ти оп рости, а њ ега ће Бог да испита". И иш чезе. В рати се човек духовнику и све му испр ича и п оклон и м у се како м у ангел каза. А д уховн ик, како чу ш та се догоди ло, п окаја се и би спасен. И м и треба сами себе да осуђујемо и спасић ем о се.
250
Г1 Р 11Ч К
О
А Н Ђ К Л И М А
П р и ч р. о
Прошојереј Григорије Дјаченко
Тајни живот душ е после смрти
1. П р и ч е о и с х о д у ( л а с к у ) д у ш е и з т е л а з д е л а С в . р и г ор и а В е л и к о г
р е у з ет е
С в. Бенедикт, чији је ж ивот С в. Григорије В елики с дубоки м одуш евљ ењ ем излож ио у другојкњ изи Разговора, тајвелики подвиж ник, "отац и вођ" западног м онаш тва, им ао је виђењ е исхода душ е Германа, епископа капуанског. П рича Св. Гри горија о том е одиш е дирљ ивом топлином и очаравајућом лепотом хагиограф ског стила. "С ерванд, ђакон и настојатељ у м анастиру који неки патрициј Л иберије подиж е у К ампањ и" - приповеда он - "често посећиваш е манастир С в. Бенедикта. Њ их двојиц а беху веома блиски, јер и овајм уж , као и Св. Б енедикт, беш е испуњ ен учењ ем н ебеске благодати, и тако он и један д ругог насићиваху разговорим а о вечном ж ивоту, те срцем окусиш е сладосну храну небесне дом овин е, којом још не м огаху саврш ено да се наслађују (овде на зем љ и). А када би наступио час почи нка, у горњ и део м анастирске куле одлаж аш е мн огопош товани Б енедикт, а у доњ ем делу смеш таш е се ђакон Серванд; ту беху и п ролазне степениц е које вођаху на врх куле. И спред саме куле, на невеликом растојањ у од њ ега, беху станови њ ихо вих учени ка. Једном , док братија још спаваш е, Св. Б енедикт устаде на ноћну м олитву и м ољ аш е се крајпро зора С вемогућем Богу; одједном , у саму по ноћ, он угледа светлост која обасја сву ноћн у там у и тако блисташ е да ноћ по ста светлија од дана. Задивљ ујући до гађајуследи за тим бли ставилом : чи тав свет, како он затим казиваш е, беш е сабран пред њ еговим очим а као под једном сунчаном зраком . М ногопош товани отац упери паж љ иви поглед у тајсјајнебесне светлости и угледа у огњ еном блеску душ у Г ермана, епископа капуанског, нош ену А нђелим а. Тада он пож еле да крај њ ега буде С ерванд, понови вш и два-три пута њ егово им е. И стог часа С ерванда пробуди необични п озив овога муж а, он се поп е на врх куле, погледа и виде само м али део светлости. О н занем е од чуда, а С вети м уж м у редом испри ча све ш то се
л н т
, е л и м а
251
догађало, и од м ах посла једно га брата у К апуу да сазна ш та се зби ва са епископом Герм аном. И споставило се да је он већ прем инуо, и то баш у оном часу када га Св. м уж виде како се узноси на небо"... К ончи на самог С в. Б енедикта била је откривена, такође у чудесном виђењ у, двојиц и њ егових ученика, који су били н а различ итим м естим а и далеко један од друтог: "Т ога дана (тј. на дан њ егове кончи не)" - пр ип оведа С в. Гри горије - "двојиц а њ егових учени ка, један, који беш е остао у м анастиру, и други, који се налазио далеко одатле, им ала су потп ун о једнака виђењ а. О ни видеш е како се пруж а пут, прекривен одеж дама и осветљ ен м нош твом сијајућих светилн ика, источно од м анастира, до самога неба. М уж у светлим хаљ инам а стаде виш е свакога од њ их и упи та чији је то пут који он и видеш е. О ни о дговориш е да не знају. М уж , који им сејавио, рече: "То је пут којим се узноси на небо Господу ом иљ ени Б енедикт"... (К њ . 2. гл. 37,149 у руском преводу; уп. књ . IV, гл. 9).
и т а р с т в а (п о ј е д и н а ч н и с у д п о с л е т
д у
е п о л е
рти)
р т
П ојединачном суду Бож ијем над душ ама, по учењ у Ц ркве, претходи пролазак душ е кроз ми тарства, кроз такозвана искуш авањ а, кроз која душ а човекова про лази у пратњ и А нђела и где је зли дуси, који се налазе у о д н б с ј (Е ф . 6,12 ), задрж авају и разоткривају све грехе које је она уч ин ила у ж ивоту. У ченику преподобн ог В асилија Н овог (који је ж ивео у првојп оловин и X века), Григорију, биле су у виђењ у откривене околн ости см ртног часа и ход по м укама блаж ене Теодоре. Е во ш та му је Блаж ена Теодора испричала: "К ад се приб лиж их крају свога ж ивота и кад м и до ђе час растанка с телом , видех м но го црн их би ћа која стајаху око м оје постељ е; лица им беху црн а као гар, очи као ж еравице, а поглед страш ан да се ни оп исати не мож е. Љ утито ме гледајући, ш кргутаху зубим а као да м е хтедош е пож дерати. И стом при прем аху папи ре, као да чекају некаквога судију и одм отаваху свитке на којим а беху запи сана сва моја зла дела. Јадна м оја душ а беш е у неопи сивом страху и уж асу. С траш ни и зглед црних би ћа за м ене беш е гори и од саме смрти. О кретах се тамо-о вам о, али не могох да не види м црн а бић а и да не чујем њ ихо ве гласове. К ад сам до краја занем огла, видех, н ајзад, два светла А нђела Бо ж ија у лику лепих м ладића који м и п риђош е. Њ ихове одоре сијаху, а на грудим а им беху при појасани златни појасеви у об-
2 52
П р и ч р. о
а н ђ р.л и м а
лику крста. П риђо ш е мојој постељ и, стадош е с м оје десне стране и тихо при чаху м еђу собом , а ја се обрадовах и весело их п осм атрах. К ад их угледаш е, црн а бића задрхташ е и повукош е се. Тада им један од оних м ладића од којих је сијала светлост, строго рече: "0 , бести дн иц и, п роклети и зли непри јатељ и род а љ удскога! Заш то увек хитате да стигнете до ум ирућ ег и својим сиктањ ем узнем иравате душ у која се одваја од тела? Н е радујте се; овде нећете наћи н иш та за себе: Бог је пом иловао ову душ у и ви нем ате ниш та заједни чко с њ ом !" Ц рна бића нељ удски запиш таш е и почеш е да показују цедуљ е с лош им делима које у младости учиних, говорећи: "Зар м и нем амо ниш та с њ ом ? А чији су ово греси? Зар их н ије она почин ила?" В ичући о вако, чекаху м оју смр т. И ево, дође см рт, из м ојих уста излете последњ и уздах а светоно-
11 р и ч е
о
а н ђ нл и м а
253
С вети А нђели сакупиш е и спрем аху се да их ставе на теразије пр отив м ојих злих дела. Ц рна бића, вид евш и то, ш кргутаху на м ене зубим а својим зато ш то хтедош е да ме истргну из руку анђеоских и да м е збаце на дно ада. У тај час се там о н енадано појави отац В асилије и рече С ветим А нђелим а: "С вети А нђели! О ва душ а учин и м ного за упок ојењ е старости м оје и зато се ја за њ у мољ ах Богу, и Бог ми је дарова". П розборивш и ово, он извади испод пазуха неш то налик м ерици са златом и даде то А нђелим а с речим а: "Ево свих мо литава Господу за ову душ у! К ад будете пролазили кро з ваздуш на м итарства и кад лукави дуси поч ну да је му че, а ви ови м откупљ ујте дугове њ ене." П осле овог он отиде, а лукави дуси, видевш и дар препод обн ог Васи-
сни А нђели узеш е мо ју душ у на своје руке. О свртох се уназад и вид ех да
лија, најпре стајаху у недоум ици , затим поди гош е кукњ аву и учин иш е се невидљ ивим а. О нда се опет јави угодни к Б ож ији В асилије, носећи са собом
м оје тело леж и нем о и непокретно. Б аш као кад би неко, збацивш и са себе одећу, гледао у њ у, тако и ја гледах на своје тело, као н а одећу, и врло се
м ного посуда с чистим јелејем и скупоцени м м иром и све их, једну за дру-
том е зачудих. И док ме С вети А нђели држ аху, црна бића нас опколиш е и викаху из свег гласа: "О ва душ а им а м ного грехова, нека одговара за њ их!" Те почеш е показивати м оје грехе а С вети А нђели почеш е траж ити м оја добра дела и налазити благодат Б ож ију у свем у ш то икад уз њ ену пом оћ учиних. С акупиш е све ш то икад учиних добро - када дадох м илостињ у убогим а, или нахраних гладнога, и ли н апојих ж еднога, или оденух нагога, или путника нам ерника уведох у кућу и нам ири х га, или п ослуж их слугама Бо-
гом , изли на м ене, од чега ме испуни м иом ири с духовни и осетих како се пром ених и учиних врло светлом . И опет рече А нђелим а П реподобни: "Кад ви, С вети А нђели, учин ите све ш то је потребно за ову душ у, он да је уведите у стан који м и је Господ пр ип рем ио , па нека там о и остане". П осле овога учини се невидљ ивим ; а Свети А нђели м е узеш е и по ваздуху пођосмо на И сток. и ш
а
с
о
1.
ж ијим , или посетих болесника и онога који леж аш е у тамн иц и и утеш их га;
Д ок иђасм о од зем љ е ка висини небеској, испочетка нас сретош е ва-
и када долаж ах усрдно у храм Бож ији и м ољ ах се сум иљ ењ ем и сузама, или
здуш ни дуси пр вог м итарства, на ком е се греш ни ци м уче за грехе празно-
паж љ иво слуш ах речи и појцрквени, или донаш ах у храм там јан и свеће, или н асипах уљ е у црквена кандила за освећењ е С ветих ико на и ц еливах
словљ а, то јест неразум ност, и сквареност, разузданост. Заустависм о се, а
иконе смерно; и ли када пош ћах и уздрж авах се средом , петком и за време
је м ладости непо требно и н еразум но и зговори ла, а наро чи то оне речи које
свих светих постова, или када се клањ ах и ноћ п рово ђах у бдењ у, или када се обраћах Б огу и п лаках због грехова својих, или и споведах грехе своје
су значи ле неш то срам но или б огохулно, какве се не ретко нађу на језику м ладих љ уди. Т ам о вид ех записане све своје искварене речи, све световне
пред духовни ком и искрено се кајах због њ их и трудих се да их откупим ; или када чиних н ека добра ближ њ им а, када се не љ утих на непријатељ е, не злопамтих и кротко под наш ах невољ е и укоре, када на зло одговарах добром , када бејах сми рена и ж алостих се због туђе невољ е и патих заједно с напаћеним , када пруж ах утехе и руку пом оћи они м а који плачу, када храбрих бли ж њ е у добром е делу, а од лош ег их одвраћах; или када сама уклањ ах своје очи од сујете и језик својзадрж авах да не куне, н е лаж е, н е клевеће и празнослови , - и сва друга, и н ајм ањ а м оја добра дела, једно за другим ,
пред нас и знесош е м ноге свитке где беху записане све речи које сам од сво-
бестидн е песме, разуздане гласове, см ех и ки кот. Зли дуси м и о ткриваху све то, наводећи врем е и м есто, када, где и с ким сам води ла сујетне беседе и гневила Бога својим непр истојни м речим а, не см атрајући то за грех, због чега се не исповеди х дух овни ку и н е покајах се. Ћ утах као без дара речи, не м огавш и да одговорим јер су ме лукави дуси исправно разоткривали. Д ок ја ћутах, стидећи се и дрхтећи од страха, С вети А нђели поло ж иш е неш то од м ојих до бри х дела, а оно ш то недостајаш е надом естиш е из блага које је подарио преподобн и отац В асилије, и тиме м е откупиш е.
254
П РИ Ч Е О А Н Ђ ЕЛИ М А и ш
П РИ ЧЕ а
с ш
о 2.
О туда пођосмо н авиш е и приближ исм о се м итарству за лаж , на коме се откупљ ују све лаж не речи, то јест кри воклетство, узалудно п ри зивањ е им ена Бож ијег, лаж но сведочењ е, неисповедањ е грехова и томе слично. Д уси овог искуш авањ а беху зли и свирепи; они нас зауставиш е и почеш е подробн о да испитују. А ли, ту бејах оптуж ена сам о за два греха: пр во, ш то м и се деш авало да понекад слаж ем у неким неваж ним стварим а, ш то ја чак ни сам ни см атрала за грех; друго, ш то сам се из лаж но г стида неискрено исповедала пред м ојим духовни м оцем . А кривоклетства, лаж ног сведочењ а и њ им а сличних безакоњ а не нађош е код мене, по м илости Х ристовој. С вети А нђели на овом м итарству полож иш е неш то од мојих добрих дела, а пон ајвиш е ме искупиш е мол итве духовног оца м ојега, те пођосм о даљ е. и т
а
с т
о
3.
Д остигосмо м итарство на ком е се искупљ ују осуђивањ е и клевета. О вде нас зауставиш е и ја појм их како је теж ак грех осуђивати бли ж њ ег и како је велико зло клеветати било кога, осуђивати, срам отити , хулити, свађати се и смејати се туђим недостацим а. Такве греш ни ке љ ути мучи тељ и м уче као антихристе који себи дадош е право суда над другим а. А ли м ени, по м илости Х ристовој, м ало тих грехова нађош е јер ја целог свога века пазих да ни кога не осудим , да никога не клевећем , да се ником е не подсм евам и ни кога да не грдим . Т ек понекад, слуш ајући д руге како осуђују, клевећу или се см еју над неким , деш авало се и м ени да се пом ало слож им с њ им а у ми слима, или да неоп резно додам коју своју реч, и одм ах бих се заустављ ала; али, и за сам покуш ај, м учитељ и м и при писиваху осуду и клевету. И онда А нђели, који м е откупиш е даровим а м олитве преподобног Василија, пођош е са м ном навиш е. и т
а
с т
о
4.
Д ођосм о до м итарства чревоугодија (стомакоугађањ а), и одм ах истрчаш е у сусрет зли дуси у нади да ће себи наћи плен. Л иц а им беху скаредна, налик на лица прож дрљ ивих изелица и одурних пијаница. О биђош е нас, као п си, истог трена показаш е поп ис свих случајева прож дрљ ивости, кад сам тајно јела или преко п отребе, или кад сам ујутру, не пом оли вш и се и не пр екрстивш и се, седала за сто или сам у врем е светог поста јела пре црк веног богослуж ењ а. И знеш е на видело и све случајеве м ога пијанства, па чак показиваху оне исте пехаре, чаш иц е и друге судове из којих сам тад и тад пила, на том и том пиру, с тим и тим сабеседниц им а. И свако м оје чревоу-
О
А Н Т јЕ Л И М А
2 55
годије до најситни је под роб но сти по казаш е и радоваху се како су ме већ ш чепали у своје ш аке. Д рхтала сам видећи такво обличењ е (раскринкавањ е) и нисам знала ш та да одговорим . А ли, Свети А нђели, извадивш и довољ но од дарова преподоб ног В асилија, ставиш е то насупрот м ојим гресим а и откупиш е ме. У гледавш и откуп, зли дуси повикаш е: "Теш ко нама! П ропаде наш труд и изјаловиш е се наш е наде!" И баци ш е у ваздух своје списе о м ом чревоугодију (стомакоу гађањ у), а ја се обрадо вах, те по ђосм о даљ е. Д ок м и тако иђасм о, С вети А нђели причаху међу собом овако: "И стински велику пом оћ ова душ а им а од угодника Б ож ијег Василија, и да не беш е њ егових м олитава, м ного би се напатила у ваздуш ним м итарствим а". А ја им , скупивш и храброст, рекох: "Ч ини м и се, С вети А нђели, да нико од ж ивих на земљ и не зна ш та се овде збива и ш та чека душ у после смрти". А ли м и А нђели одговори ш е: "П а зар о свему том е не сведочи Б ож ији завет који се чита у храм овим а и који п роповедају свеш теници ? С ам о љ уди који се везују за земаљ ску таш тину не воде рачуна о томе и, см атрајући врхунцем задовољ ства свакодневн о преједањ е и пијанства, увек једу без м ере и напи јају се, заборављ ајући страх Бож ји. Т рбух им је уместо Б ога, они и не п ом иш љ ају на будући ж ивот и не подсећају себе на оно ш то је речено у С ветом П исму: ш о ва м а о ји с т е с и т и с а д а , е р ћ е е о г л а д њ е т (Л к. 6,25), и о ји с е н а п и а (И са. 5, 12-13). У осталом , они ко ји су м ило стиви и е , е р ћ е т е о е д н е м илосрдни према сиротима и убогим а и који пом аж у они м а којим а је пом оћ потребна, ти ће лако од Бога доби ти опро ш тајгрехова својих и ради м илосрђа свога према бли ж њ им а проћи м итарства беззаустављ ањ а. Речено је у Свето.м П исму: и л о с т и њ а о д с р т и и з б а в а и ч и с т и с в а и гр е х ; о н и о ји ч и н е и л о с т и њ у и п р а вд у и м а ћ е и в о т (Т ов. 12, 9). А ко се не труди да м илостињ ам а очисти грехе своје, тајне м ож е да избегне там не м учитељ е који их бацају у ад и држ е у заточениш тву до С траш ног суда Х ристовог. И тебе овде не би м ин ула љ ута судба да не доби благо мо литава преп одоб ног В асилија". и т
а
с т
о
5.
У том разговору достигосм о м итарство лењ ости, где м уче греш ник е за све оне дане и сате про ведене у испразности. О вде се задрж авају готовани који ж иве од туђеграда, а сами не ж еле да раде, и најам ни ци који узим ају плату, али ке изврш авају обавезе које суузели на себе. Т ам о м уче и оне ко ји се не труде да прославе Бога, лењ и су да у празничне дане и недељ ом иду у храм на јутрењ е, на Бож ију Л итургију и друге свете служ бе. Там о их стављ ају на муке и за малог.ш но ст и непош товањ е како световних тако и духовних љ уди, пропитују их
2 56
П ричг
П Р И Ч Р. О А II Т, Р, Л II М А
за небригу о својој душ и и отуда м ноги падају у провалију. И м ене су там о м ного истјазавали и не би х се м огла од дугова ослободити да С вети А нђели не надом естиш е м оје недостатке даровим а препод обно г В асилија. и т
а
с т
о
6.
О датле дођо см о до м итарства за лоповлу к, где су нас зауставили на
и ш
а
с ш
о
о
а п ђ е л и м а
25 7
11.
П рођо см о и м итарство гордости, где надм ени дуси м уче за сујету, сам озадовољ ство, презир п рем а другим а и сопствено уздизањ е; овде се муче душ е љ уди и за неодавањ е дуж не почасти роди тељ им а и властим а које су постављ ене од Бога, и за непослуш ност прем а њ им а. О вде дадосм о врло м ало за мо је искупљ ењ е, те се ослободи х.
неко врем е, али дадосм о им м ало откупа те пођосм о даљ е, зато ш то м и не нађош е лоповлука, осим неких сасвим безначајни х случајева у мом детињ ству који су учињ ени из неразум ности. и т
а
с т
о
7.
и т
а
о
12.
Затим стигосм о до м итарства за гнев и срџбу па, иако су там о м учитељ и у ваздуху веом а свирепи, тек, од нас мало ш та добиш е и м и п рођосм о даљ е, радујући се Господу, под п окро вом м оли тава преподо бног оца м ога Василија.
М итарство среброљ убљ а и ш кртости прођосм о без задрж авањ а зато ш то се, по м илости Бож јој, ни када у свом ж ивоту нисам б ринула о вели-
и т
а
о
13.
ком стицањ у и нисам била среброљ убива, бејах задовољ на оним ш то је Бог
П отом нам се отвори м итарство злопам ћењ а, где се без милости м уче
дао, нисам била ш крта него сам , оно ш то им адох, усрдно давала оним а којим а је било потребн ије.
они који у срцим а својим гаје злобу прем а ближ њ им и на зло одговарају злом . М илост Господњ а ме и овде избави зато ш то ни против кога не гајих злобу и
и т
а
с т
о
8.
П опевш и се још виш е, наиђосмо на м итарство лихварства где муче оне ко ји даваху новац за проти взакони те кам ате и све друте који се богате на рачун својих ближ њ их, п одм итљ ивце и оне који при свајају туђе. М учитељ и, не наш авш и код м ене лихварство, заш кргутаху зубим а од беса, а м и, благодарећи Бога, кренусмо навиш е. и т
а
с т
о
9.
који и з користољ убљ а ослобађају кри вце, а осуђују невине, као и љ уде који најам ни цим а не дају договорену п лату и ли у трговини употребљ авају нетачне кантаре или м ере, и уопш те, све који чи не било какву неправду. А ли м и, по м илости Бож јој, прођо см о ово м итарство безбедно и дадосм о врло м ало за искупљ ењ е м ојих грехова. а
зло добром . О вде ниш та не платисмо и, радујући се у Господу, пођосм о даљ е. О нда сеја усудих да упи там А нђеле који су ме водили : "Р еците ми , откуда ти страш ни господ ари ваздуха знају тако под робн о за сва зла дела љ уди, и то не само јавна него и тајна?" А нђели м и од говориш е овако: "С ваки Х риш ћани н, п осле светог К рш тењ а, добија од Бога свога А нђела-чувара који чо-
П ред нам а се отвори м итарство непр авде, где м уче неправедне судије
и т
не пам тих нанесене м и увреде, него напроти в, увек, коли ко је до м ене, пруж ах љ убав и узвраћах незлобивош ћу оним а који м е увредиш е, побеђујући
века, невид љ иво га чувајући, уп ућује дањ у и ноћу на свакаква добра д ела и записује сва њ егова добра дела за која би м огао од Господа доб ити м илост и вечну награду у Ц арству Н ебеском . И кнез там е, који својојп огибељ и ж ели да привуче цео ро д љ удски, такође ш аљ е једног од лукавих духова да он, уходећи чо века, при м ећује сва њ егова зла дела и, подстич ући га својим лукавствим а да чин и таква дела, записује све оно л ош е ш то човек учини . Т акав лукави дух проноси по м итарствим а све грехе човекове и зато су они познати кнезовим а ваздуха. К ад се душ а растави од тела и крене на пут прем а Т ворцу
о
1 0.
М итарство зависти п рођосм о без икаквог плаћањ а зато ш то ја никад
свом е на н ебо, о нда лукави духови то спречавају по казујући јојсве грехе које је учинила, и ако душ а им а виш е добрих дела неголи грехова, онд а они не
нисам завидела. Ту муче за нетрпељ ивост, м рж њ у м еђу браћом , недруже-
м огу даје задрж е; а ако се грехова нађе виш е него добри х дела, он и задрж ава-
љ убивост и м рж њ у, али, по м илости Б ога наш ега, ја бејах невина у тим гре-
ју душ у на неко врем е, затварају је у там ни цу коју Бог не види и м уче је колико сила Бо ж ија допусти да је муче, све док та душ а, посредством м олитава
сим а и, м ада видех разјарене бесове који се на мен е кезиш е, ја их се не побојах и м и, радујући се, пођо см о нави ш е.
Ц ркве и м илости бли ж њ их, не добије опрош тај. А ко ли се покаж е да је каква
258
П РИ Ч Е О А Н
н ИМ А
П р и ч р. о А Н 1ЈЕ Л И М А
душ а толи ко греш на и нечиста пред Богом да за њ у нема ни какве наде у спасењ е, онда је зли дуси од м ах бацају у бездан, где је и за њ их сам е при прем љ ено м есто за вечно м учењ е. Там о се пропале душ е држ е до другог доласка Го сподњ ег, а по том ће се, после сједињ ењ а са својим телим а, заједно с ђаволим а мучити у паклу. И тим путем , рекош е А нђели, пролазе тако и подлеж у м учењ у кроз м итарства сам о они који су просвећени вером и С ветим К рш тењ ем, а неверници н е пролазе, зато ш то они, још пре разлучењ а душ е и тела, душ ам а својим при падају аду, и када ум иру, зли дуси без икаквих истјазавањ а узим ају њ ихове душ е као својзакони ти п лен и бацају их у провалију". и т
а
о
14.
П рич ајући тако, стигосм о до м итарства за убиства, на којем м уче не сам о за разбојни ш тво него и за сваку рану, за сваки ударац који је нанесен ближ њ ем , за гневно гурањ е и ударањ е. Ту дадосм о м ало тога, те кренусмо даљ е. и т
а
о
15.
П рођосмо м им о м итарства за м ађије, врачањ а, тровањ а, призивањ е духова. О вдаш њ и духови л иче на зм ије, гује, аспиде и ж абе крастаче, страш ни су и одурни. П о ми лости Бож ијојкод мене не нађош е ниш та, те пођосмо даљ е, праћени кри ци м а демон а: чекајсамо кад дођеш до м итарства за блуд, видећем о како ћеш се отуд ослободити! К ад се подигосм о навиш е, осм елих се те упитах свете А нђеле: да ли сви Х риш ћани пролазе кроз та искуш ењ а и им а ли м огућности да се ту прође без м учењ а и без искуш авањ а? А нђели м и одговориш е: "Н ема другог пута за душ у која се уздиж е на небо, све иду тим путем, али не м уче их све као тебе, већ само теби сли чне греш ни ке који нису у потпун ости исповедали своје грехе, из лаж ног стида скривајући пред ду ховником своја срамн а дела. Јер онај ко од срца исповеди сва своја лош а дела и ко ж али и каје се због оног ш то је учини о, оном е се греси по тпуно изглађују Бож ијим м илосрђем . И када душ а која се покајала долази овам о, м учитељ и ваздуш ни, гледајући у своје књ иге, не налазе у њ им а ни ш та записано, и таква душ а, радујући се, уздиж е се до престола Бо ж ијег. Да си и ти у по тпун ости исповедила све своје грехе и да су ти о про ш тени, па да си се потом трудила да се за њ их колико м ож еш искупиш добрим делима, мин ула би те ова страш на мучењ а и искуш авањ а. У осталом, теби је мн ого пом огло то ш то си већ одавно престала да чин иш см ртне грехе и ш то си остале године свога ж ивота проводи ла честито, а нарочи то ти пом огош е моли тве препод обно г В асилија, ком е си м ного и усрдно послуж ила".
и ш
а
с ш
о
2 59
16.
Р азговарајући тако, до ђосм о и до м итарства блуда, на којем се м уче душ е не сам о за прељ убни ш тва сваке врсте него и за блудна м аш тањ а, наслађивањ е у м исли м а, блудне погледе, поро чн е осећаје и страсне доди ре. К нез тог м итарства беш е обучен у нечисту и см радну одећу, запрљ ану крвавом пеном и м ного злих духова стајаш е око њ ега. Кад м е спазиш е, силно се зачудиш е ш то сам успела да прођем кроз толика искуш ењ а и, показавш и записе са свим м ојим блудним делим а, оптуж иваху ме указујући на лица, на м еста, на врем е, с ким , када и где сам греш ила у м ладости својој. Ћ утах и дрхтах од стида и страха; али С вети А нђели рекош е злим дусима: "О на је већ одавно о ставила блудна дела и последњ е врем е ж ив ота свога провела је у чистоти, уздрж авањ у и посту". А зли дуси одговориш е: "И м и знам о да је одавно престала да чин и грехе, али ни је се искрен о и споведала пред својим дух овни м оцем и н ије добил а од њ ега заповести које следују за искупљ ењ е грехова, зато Је наш а! И ли н ам је оставите, или је откупи те добрим делим а". А нђели дадош е много од мојих добрих дела и још виш е од дарова П репо доб но г В асилија, те се ја тако једва избавих од горке н евољ е. и т
а
о
17.
Д ођосм о до м итарства за прељ убу, где се за грехе м уче љ уди који су ж ивели у браку, али који ни су брачном другу били верни и који ни су чували чистоту својих брачн их п остељ а, као и блудни ци који су отим али и чинили насиљ а. О вде строго муче блудне греш ни ке који су себе посветили Богу и о бећали да ће ж ивети за Х риста, а нису сачували чи стоту. Ја бејах м ного дуж на на овом м итарству: лукави зли дуси м е већ оптуж иш е и већ хтедош е да м е истргну из руку А нђела, али А нђели се дуго с њ им а расправљ аху и пр едстављ аху сва мо ја последњ а дела и подви ге и једва ме искуп иш е - не толик о м ојим добри м делима, која ту дадош е све до последњ ег, коли ко благом оца м ога Василија, од кога м ного ставиш е на теразије против м ојих безакоњ а, - и узеш е ме, па пођосм о даљ е. и т
а
о
18.
П ри бли ж исм о се м итарству за грех содом ије, где се искупљ ују свакакви проти впри родн и греси, родоскврњ ењ е (инцест) и друга одурна дела која се врш е тајно, а за која м е је стид и страх чак и да их се пр исећам . К нез овог искуш авањ а беш е гнуснији од свих осталих злих ђавола, запрљ ан гноје.м и см радом , а такве му беху и слуге, см рад од њ их и схођаш е неиздрж ив,
260
П рпчк
о
л н т , ЕЛ И М
А
П риче
ругобе беху уж асне да је теш ко себи и пред ставити, јарост њ ихо ва и гнев неописиви. О ни нас опколиш е, али по ми лости Б ож јој, не наш авш и код м ене ниш та, побегош е од нас постиђени, а м и п ођосмо даље. И рекош е м и С вети А нђели: "Видела си, Теодора, страш на и гнусна м итарства блуда. Знајда м ало која душ а пролази по ред њ их без заустављ ањ а и откупа, зато ш то је цео свет огрезао у злу искуш ењ а и гадости, и свим љ удим а је грех сладак. М ало ко чува себе од нечи стота блудн их и гуш и у себи телесну п охоту. Зато је м ало они х који ту пр олазе слобод но; м ноги који п рођу пр етходна м итарства овде страдају. Н ачелни ци м итарства за блуд хвале се да они виш е него сви овдаш њ и м учитељ и пуне љ удским душ ам а огњ ену провалију пакла. А ти, Т еодора, захвали Богу ш то си веђ прош ла блудна искуш ењ а, уз м олитве преподоб ног В асилија, оца твога, и виш е нећеш видети страх". и ш
а
с ш
о
19.
П осле овога, дођо см о до м итарства за јерес, где се м уче љ уди за погреш на м удровањ а о вери, одступниш тво од православног исповедањ а вере, за неверовањ е, сумњ у у веру, хуљ ењ а на светињ у и тако даљ е. Ја прођох ово м итарство без искуш авањ а, па се тако нађосм о сасвим близу небеских двери. и ш
а
о
20.
А ли нас сретош е злобн и ђаволи последњ ег м итарства - за нем илосрдност и суровост. С урови овде беху мучитељ и, и кнез њ ихов беш е љ ут, на изглед сув и испијен. О вде се без ми лости м уче душ е нем илосрдн их. А ко је неко и врш ио н ајвеће подвиге, изнур ивао себе постовим а, непрестано се м оли о и пазио н а телесну чистоту, а био н ем илостив, такво г совог м итарства бацају у адски бездан и нем а му м илости занавек. А ли м и, уз Х ристову милост, прођосм о безбедно ово м есто уз пом оћ м олитава преподо бно г Василија. Т ако, избавивш и се од страш ни х искуш ењ а, с радош ћу се најзад приближ исм о сам им небеским дверим а. Н ебеске двери беху као од неког светлог кристала и п редивн о сијаху. У д верим а стајаху м ладић и, светли као сунце, који се, кад м е угледаш е с А нђелим а, радоваху ш то се, уз м илост Бож ију, избавих од м итарстава ваздуш них и, срдачно н ас дочекавш и, уведош е ме унутра. А ш та сам тамо видела и ш та сам чула, чедо Григорије, то се не м ож е исказати. В идех оно ш то око љ удско не виде, и чух оно ш то ухо никада не чу и ш то нико од љ уди који ж ивљ аху на земљ и н икада не пож еле нити му дође у мисли.
о
А Н Т јЕ Л И М А
2 61
И доведена бејах пред П ресто Б ож ји славе непри ступн е, окруж ен Х ерувим им а, С ерафи м им а и мн огом другом војском небеском , која увек слави Бога неизрецивим песм ама. П адох и поклони х се невидљ ивом и недостиж но м Богу, асиле небеске запеваш е слатку песм у, прослављ ајући Б ож ије ми лосрђе, које греси љ удски н е могу победи ти. И зачу се глас од велелепне славе, који нареди А нђелима ш то ме доведош е да ми п окаж у сва обиталиш та С ветих, а потом све муке греш ника, после чега 6и м е оставили у обиталиш ту препо добн ог В асилија. И тако су ме свуда водили, и видех пр екрасна оби тали ш та апостолска, проро чка, м ученичка, светитељ ска и друга. С ва она беху неоп исиве лепоте и пространа, и свуда се чуо глас духовн е радости и весељ а, свуда видех слављ е Светих. С ви се они , угледавш и м е, радоваху м ом е спасењ у и слављ аху Бога који м е избави из ђаволских м реж а. К ад обиђох светле одаје, одведош е м е у ад, те там о видех страш не и неиздрж иве м уке греш ника. П оказујући и х, А нђели м и рекош е: "Гледај, Т еодора, од каквих те м ука избави Г оспод м оли твама угодника свога В асилија! О донуд до м ојих уш ију допираху крици, плач и ридањ е М ученика. Н еки од њ их су страш но кукали и проклињ али дан кад су се родили, али им се нико не см илова. О донуд м е А нђели поведош е у ову одају коју и сам видиш , оставиш е м е ту и рекош е: данас ти С вети В асилије даје подуш је. И ту разум ех да је то четрдесети дан откако се душ а м оја растави од тела и у тајдан ја дођох на ово м есто смир ењ а" (М инеји за 26. м арт, у ж итију преп одоб ног В асилија Н овог). О стањ у праведних душ а до свеопш тег суда С вето П исмо говори овако: као прво, оне се одм ах по одласку из овог ж иво та награђују за ж иво тне подви ге зем аљ ске блаж енством ; тако је праведни Л азар, истог трена по см рти би о однесен у наручје А враам ово (Л к. 16, 22), и разбојни ку који се покајао на крсту, рече Г оспод: а н а с ћ е ш б и т и са н о м у а ј (Л к. 23, 43). К ао друго, они ће уж ивати у спокојству (Л к. 14,25; 2. К ор. 5,8), и ли ослобођењ у од туге и страдањ а (Д ап 7,16-17), би ш е у друш тву с праведницим а и А нђелим а (М т. 8,11; Лк. 16,22), и служ иће Богу (Д ап. 5,8-9; 9-10), певајући хвалоспеве и м олитвам а се залаж ући за оне који ж иве на земљ и. А ли, то стањ е још увек није коначн о. П отпун а слава и блаж енство сваког прем а заслугам а (1. К ор. 3, 8), уследиће тек после свеоп ш тег васкрсењ а и свеопш тег суда, када дође Го спод у назначени дан (Д ап. 17,3 1) и објави суд коначн и, чи јесе охлуке никад неће пром енити (М т. 25,46). 0 стањ у греш них душ а откривено је да су оне удаљ ене од лица Бож ијег (М т. 7, 21; 8,12), затворенеутам ни цу п алих духова (1. П етр. 3,1 8) или у ад - м есто там е, испуњ ено м укам а (Л к. 16 ,22), да схватају и осећају губи так
262
П риче
о
а н ђ е ли м а
П
блаж енства (Л к. 16, 24-25). А ли, њ ихово стањ е неће бити и сто за све, него ће се разликовати п рема м оралном стањ у сваке душ е посебно (М т. 5,22). И опет, то стањ е њ ихово н ије реш ено заувек и коначн о, већ је пром енљ иво за неке је то огорчено ст и вечно неп окајањ е за зло, а за друге - н ада у пом иловањ е од Бога и ж ивот вечни (Ф ил. 2, 10-11; 1. П етр. 3, 18-19). П оследњ и су они греш ни ци који на зем љ и не оставиш е плодове достојне покајањ а, него ум реш е са семеном вере и м орала, зато они и не трпе страдањ а каква трпе греш ни ци н епокајни ци, и њ им а остаје могућност да добију пом оћ од Ц ркве. Јер овако учи А постол:А о н е о в и д и б р а т а с в о је га г д је г р и је ш и г р и е х о м
н е н а
с м р т , н е
а
се
о л и
и
д а ћ е
у
и в о
; о н и м а
о ји
г р је ш е
не
н а
(1. Јн. 6,16). Значи, ко се није коначно од војио од Ц ркве, тела Х ристова (Еф . 1,23), тај, као уд тела, м ож е да се нада пом оћи од стране других удова и сам је способан да при хвати ту пом оћ. И а о с т р а д а е д а н у д , с и м с т р а д а ју с в и у д и ; а о л и с е је д а н у д п р о с л а в љ а , с њ и м е р а д у ј у с в и у д о в и (1. Кор. 12,26). П реко тако тесне м еђусобне везе хриш ћани им ају м огућностда пом аж у својим ближ њ им а који су од њ их удаљ ени огром ним пространствима, који су у заточени ш тву или тамн ици , које муче болести, м олитвама Богу за њ их (Ф ил. 1,4,19; Кол. 1,9;2.Ти м . 1,3).М олитва,какоучиС ветоП исмо,м ож едаутиченасвет душ а које су нас напустиле а њ ена снага се простире и на територију пакла. Горе смо навели апостолске речи о см ртном греху. И С паситељ је рекао да постоји грех који се не праш та у овом веку, ни ти у будућем (М т. 12,32). Д акле, како п остоји грех см ртни , за који је узалудно и м оли ти се, који се неће опр остити ни у овом , ни у будућем ж ивоту, тако постоје и греси који ни су см ртни, за које м оли тва м ож е да донесе благе плодове, да не буде узалудна. "С ваког човека који у себи им а м ало квасца доброте, али који н ије успео да га пр етвори у хлеб, у храну, иако је то ж елео, а ни је м огао то да уради и ли из лењ ости, или због безбриж ности, или зато ш то је то оддагао из дана у дан, те га см рт ми м о очекивањ а сустиж е и покоси, - њ ега неће заборавити праведни С удија и В ладика. Господ ће, по њ еговојсм рти, пр извати њ егове рођаке, пос м р т .
н а н и
а
г р и је х н а
е и п р и а т
с
е ,у с
р т ,
а
њ е га
н е
а ж
е м
д а
е
о л и
е р и ћ е њ и х о в е м и с л и ,п р и в у ћ и њ и х о в а с р ца и у п у
и -
ти душ е како 6и м у пруж или пом оћ и потпору. И кад их Бог усм ери и В ладика такне срца њ ихова, они ће пож урити да надокнаде оно ш то је ум рли пр опустио" (Беседа С в. Јована Д ам аскина о умр лим а у православнојвери). Н а тај начин , у ж ивоту после телесне см рти заточени ци ада добијају пом иловањ е не за сопствено п окајањ е, него за блага дела љ уди који остадош е у ж ивоту, за м олитве које Ц рква даје за њ их у и м е Г оспода И суса Х риста који на себе узе
р
ИЧ Е
О
А Н ђ Е Л И М А
263
грехе света и који н ам даде истинско обећањ е: иа о ш а з а и е у м е (Јн. 14; 14). (види "А тонски листићи " N0 . 32). о је , Ј а ћ у у ч и н и т О важ ности истинског покајањ а после прођених искуш ењ а, Св. Григорије Д војеслов износи следећи ггрим ер: једно г презвитера по зваш е да дође код болесника који беш е на сам рти, да га испо веди и при чести. П резвитер, који беш е заузет обрезивањ ем винограда, није м ного ж урио и кад је дош ао код болесника, изађош е му у сусрет и рекош е да је болесник ум ро. Т еш ко и туж но би презвитеру ш то је болесник ум ро без благослова зато ш то он ни је пож урио. У ш авш и у кућу покојника, он м у се поклони и заплака, см атрајући то својом кри виц ом . У то покојни к ож иве. У страху, и уједно радосно, стадош е га испитивати ш та је било с њ им и како се душ а поново вратила у тело. О ж ивели исприча: "Д ођош е ми н екакви страш ни ц рни љ уди из чијих је ноздрва куљ ао пламен и узеш е м е на силу и повукош е у некаква там на и страш на м еста... А ли, одједном се појави пресветли м ладић с још једни м истим таквим и рече они м а ш то ме водиш е: вратите га - свеш теник плаче за њ им и, ради њ егових суза, Господ м у враћа ж ивот." В аскрсли м ртвац се после овога исповедио, при честио С ветим Т ајнам а, седам дана се непр естано м оли о и осмог дана прем инуо (види књ . прот. А. С вирлина: р а в о с л а в н о и с п о в е д а њ х р и ш ћ а н с е в е р у књ изи и н е ј С в. Д им итрија Ростовског). С в. Јован Златоуст учи: "О нда су нам по требни ... м ноги пом оћн иц и..., велико заступниш тво од А нђела док пролазим о кроз ваздуш ни простор". И сти овајвасељ енски учитељ говори кро з уста ум рле деце: "И м адосмо п оуздане руководитељ е; А нђели који нас водиш е радоваху се".31 С в. К ири л А лександри јски још поду чава: "Н ебеске силе стоје насупрот нечи стим дусима и доносе добра дела душ е... м еђу добрим и злим А нђелима стоји душ а у страху и трепету... гледајући (на зле духове) он а се снебива, узбуђ ена је, не зна куд би и све се труд и да их не гледа, да се сакри је м еђу А нђеле Б ож је".32 К олико је само у М инејим а познатих откривењ а којим а се јасно доказује да на суду уз душ е стоје С вети А нђели! Т ако се и за П реп. А нтони ја В еликог каж е да су ђаволи клеветали њ егову душ у по см рти, а А нђели заустављ али клеветнике. С в. Ниф онт нам на увид износи спор А нђела са ђаволим а због душ а којим а се суди. И то: зли ђаволи, о птуж ујући једног м ртваца, говораху да је тајм ртвац теш ко греш ио на земљ и и да је ум ро без покајањ а. А нђели су пак одговарали: "Н е верујемо ни вам а, ни оцу ваш ем - сатани, све док не упитам о А нђела-чувара ове душ е". А нђео-чувар рече: "Тачно 3 * 31 У п ропо веди о сећањ у на упокојене (у М аргар.) 33У пропо веди о исходу душ е.
264
П Р И Ч Е О А П 1}Е Л И М А
је, м ного је греш греш ио овајч овек, али чим је пао у болесничк у постељ постељ у, почео је да пл аче и да исп овед а своје своје грехе".33 грехе".33 "Д а ли суд над душ ом после см рти траје дуго?" дуго?" Ч етрдесет етрдесет дана34 дана3,543како веруј верује П равославна равославна Ц рква. Тајсуд почињ е посебно за за сваку сваку душ у, исто татако се и заврш заврш ава за за сваког сваког посебно, јер сваки човек ум ир е у своје одређено врем е. Н екрш тени љ уди, пак, право (б ез суда) суда) падају под власт власт ђавола.33 ђавола.33 Н ајзад, зад, "чим "чи м е се се заврш ава тајсу тајсуд?" д?" О ну душ у која га га прође пр ође сусреће м нош тво С ветих ветих А нђела нђела.. Т ако је Св. Н иф онт видео како како су А нђели нђели излазили излазили кроз двери небеске н ебеске у сусрет сусретједнојп раведној душ и и, поздрављ п оздрављ ајући је, прослављ али Б ога К оји је не предаде предаде у руке ђавола. ђавола. Б огоносни О ци откривају нам : "А ко се покаж по каж е да је душ а достојна због свога свога благочестивог благочестивог ж иво та... он да је припри м ају А нђели Б ож ији, ији, и он а онда без туг туге е доврш ава својпут, својпут, а сапутни сапутни ци сујој свете свете силе36, ако њ ена дела победе, по беде, А нђели јој јојпевај певају песм е по хвалне и воде је весе весело ло пред лице Бож ије: у тајтрен тајтрен она заборављ заборављ а све све ш то при пада зем зем ном ж иво ту и сва дела дела која је учини ла"; и још још : "К ад се се то десило (то јест кад је душ а достигла достигла небо) А нђели који су нас водили радоваху радоваху се: се: поч еш е да нас целивацеливају"37. Ш то се се пак тиче тиче греш них душ а, и њ их у почетку прате А нђели. А ли их на њ иховом потоњ ем путу одлучно заус зауста тављ вљ ају, а затим затим их ђаволи на силу бацај бацају у ад. ад. Т ако је преподоб ни Н иф он т видео човека баченог баченог у пакао пакао који који је је био и блудн ик, и врачар, вр ачар, и отим ач, и нај н ајзад зад је ум ро не н е покајавш покајавш и се. се. "А ко сеиспостави да је нека душ а ж ивела раз разуздано уздано и блудно (говори С в. К ири л А лександриј лександријски), С в. А нђели је напуш тај тају и она се подвргава подвргава власти власти м рачни х демона". К ада су за душ у којојсе којојсе суди суди обе стране изј и зједначене, тј. кад А нђели нђел и ставе добра дела за њ ено оп равдањ е, а зли зли дуси наведу исто исто толи ко грехова за њ ену осуду осуду,, онда побеђуј побеђује човекољ човекољ убљ е Бож је. Тим м илосрђем Б ож ијим ијим надомеш та се се недостатак недостатак добрих дела насупрот насупрот злим делим а која која превагуј превагују (види брош уру прот. прот. Е. П опова: опова: у д Б о ж и н а д ч о в е о м о д м а х п о с л е њ е го го в е с м р т и . 33М ин. за 23. 23. децембар. децембар. У ж итију итију пом енутог Н иф онта каже се да ђаволи, ђаволи, видећи како С в. анђели анђели ш тите осуђену, осуђену, рекош е: "А ко је душ а ова достојна м илости Бож ије, ије, онда узм узм ите греш греш ни ке целог света света;; м и нем ам о овде око чега чега да се трудим о". 34Т оком тог врем врем ена, ена, душ а се јављ ављ а на поклоњ ењ е Богу до три пута. П рво поклоњ ењ е је трећи трећи дан после смрти. Затим током ш ест ест дана дана душ а разг разгледа по вољи Бож ијојрај ијојрајске ске ста станове. нове. Д еветог еветог дана дана се опет узноси на по клоњ ењ е Богу. Затим гледа гледа м учењ а у паклу у току тридесет дана. Н ајзад, зад, четрдесетог четрдесетог дана пон ово д олази на поклоњ ењ е Богу и тада тада и добија добија одређено м есто есто где ће боравити. 35О ткривењ ткривењ е Св. Теодоре о м итарствима. итарствима. 36С в. К ирил А лександриј лександријски у проповеди о исходу исходу душ е. 37С в. Јован Зл атоуст. атоуст.
П риче
о
а н ђ е л и м а
у д б и н а п р а в ед н и к а п о сл е те л е н е с
26 5
рти
И С в. М авра је им ала виђењ виђењ е: јавио јој се чудесни чудесни ч овек, лиц е м у је сијало сијало као сунц е; узевш узевш и је је за руку, поведе је је на н ебо, п оказа јојп рекри вени престо престо и на њ ем у белу белу одору и прекрасни прекрасни венац. венац. Ч удећи се тојлепоти, питала је човека човек а који који ју ју је води о: "Ч ије ије је то, господару?" О н јој јој одгово ри : "Т о је теби теби д ато за за твоје подви ге, за за тебе тебе је при пр ем љ ен п ресто, одор а на њ ем у и венац". О н ј је е поведе још виш е, показа јојдруги престо, престо, и сто сто тако прекри вен, одећу и венац; о пет га га она упи та чије чије је то. то. "Т вог муж а Т им оф еја" одговор и п ратилац. "А заш то су они тако далеко један од другога другога?" ?" - "В елика је разлика разлика и змеђу тебе тебе и твог муж а: ти ти си од м уж а добила п одстрек, одстрек, и он је заслуж заслуж ан за твојвен ац" (трећега дана м аја) Једном едном праведна праведна М арта, арта, мајка С в. Си м еона еона Д ивногорца, ивногорца, дош авш авш и сину на Д ивну гору да се с њ им опрости, остаде остаде код њ ега ега да преноћ и. У сновиђењ у она (тј. душ а њ ена) ена) б еш е подигнута на висину небеску небеску и виде пресвет пресветлу лу и чуд есну палату коју ни опи сати сати н ије ије мо гуће. Д ок је ходала по овој палати, виде там о П ресвету ресвету Д јеву Б огороди цу с два свет светла ла А нђела. Бож ија ија М ајка јој рече рече:: "Ш то се чудиш ?" О на се се са стра страхом, хом, с радош ћу и смернош ћу поклони и рече: рече: "О В ладичице! ладичице! Ч удим се лепоти лепоти п алате алате,, јер за за цео свој свој ж ивот не видех таквих таквих п алата алата". ". Б огородица је упита: упита: "Ш та ми слиш , за кога кога се се она спрема?" О на: "Н е знам знам , о, Госпођо!" Б огом ајка: "Зар не знаш да је овајст овајстан ан теби нам ењ ен, и да ћеш у њ ему одсад одсад бити и во вјеки пребивати: син твој твој стече стече га га за за тебе тебе". ". Б огом ајка нареди А нђели м а да на средин у ставе ставе прекрасни пр есто и рече јој: "О ва слава слава ти ти се дарује јер си богоугодн бо гоугодн о ж ивела ивел а у стра страху ху Господњ Господњ ем"; онда дода додаде де:: "Х оћеш оћеш да видиш још и боље?" И нареди нареди јојда пође за Њ ом . У здигош е се се на највиш највиш а небеска небеска места, места, где јојБ огом ајка показа чудесну чудесну и пресветлу пресветлу палат палату, у, лепш у од п рве, испуњ ену небеском небеском слаславом коју ум љ удски удски не мож е да да појм и ни ти м ож е језиком езиком да опиш е. БогоБогом ајка рече: "О ву палату је је син твој саздао саздао за себе, себе, а почео по чео је је да гради и трећу." П ресвет ресвета а Богороди ца је опет поведе навиш е прем а И стоку сунчаном и по каза јој с виси не рајске љ уде и ж ене, и рече: рече: "О ва места син твојдарова они м а који ж иве пош тујући заповест заповести и Г осподњ е, чест честито ито и праведно, који усрдно даруј дарују м илостињ у, па ће од Господа и сам сам и доби ти м илост: илост: блаж ени м илостиви"... (ж итије итије М артино, 4. јула). ула).
ов и
е р у с а л и м ( т к р . 21)
С в. Јован Јован Богослов предст представљ ављ а рајили рајили обиталиш те праведни праведни х као нови Јерусалим Јерусалим .
266
П Р И Ч Е О А Н Ђ Н /I И М А
П Р И Ч Е О А Н ТјЕЛ ТјЕЛ И М А 1. "И в и д ј е х н е б о н о в о и з е м
у н о в у ; е р и р в о н е б о и п р в а зе м
а пр ођош е,
2. И в и д ј е х премљ ен
в е т и г р а д , Ј е р у с а л и м н о в и , гд г д је је с и л а з и с а н е б а о д Б о г а , п р и -
а о н е в је је с а у р а ш е н а
3.
и О н ће ст ановат и с
о ји ји го го в о р и : в о С
и н и је Б о
и је је м е ђ у љ у д и м а ,
и м а , и о н и ћ е б и т и н а р о д Њ е го го в , и с а м Б о г б и ћ е с
има;
Б о г ћ е о т р т и с в а у с у зу з у и з о ч и ју ју њ и х о в и х , и с м р т и н е ћ е б и т и в и -
и:
в о св е ч и н и м
новим . И рече
реч е
и:
в р ш и с ! а с ам А л ф а и О
е дн о м е н а д а р д а т и с а и зв о ра во д е 7.
е га га ,
очет а
и во т а .
и вр а ч а р и м а и и д о л о п о л о н и ц и м а и св и а ла ж а м а , 9. И
с ед а м п о с љ е д њ и х ену Ја
и м а е у д и о у е зе р у о ј
ала, и рече
о ји ј и и м а х у се се д а м ч а ш а н а п у њ е н и х с
и г о во р е ћ и :
10. И о д в е д е 11. И
оди да т и по аж ем Н ев ес
у,
е у Д у х у н а г о р у в е л и у и в и со у , и п о а з а
и Град, све
ам ену аспису
о ји ји з р а ч и
ао
е г о в а б и ја ја ш е с л и ч н а д р а г о м
рист ал;
12. И и м а ш е з и д в е л и и и ви ви с о , и м а ш е д в а н а е с т в р а т а , и н а в р а т и м д в а н а е ст
н ђ е л а ; и и м е н а н а т п и с а н а , а т о с у и м е н а д ва н а е с т п л е е н а си -
р а и љ е ви х . д и с т о а т р о ја ј а в р а т а , и о д с је је в е р а т р о ј а в р а т а , и о д у г а т р о ј
в р а т а , и о д а п а д а т р о ја ја в р а т а . 14. И в а н ае ст
и д Г р а д а и м а ш е д в а н а е ст пос
о ла Ј а
15. А о н а ј 16. И Г р а д л е
е м е љ а , и н а њ и м а д в а н а ес т и м е н а
е т о ви х.
о г о в о р а ш е ссаа
ери Град и вра из
р г Г р а д а б и ја ја ш е
б и с е р а , с в а а в р а т а б и ја ја х у о д е д н о г
лат о чис
о
22. А х р а м а н е в и д ј е х у њ е м у , е р х р а м
а о п р ов и д н о с т а л о . е њ е го в Г о с п о д Б о г С в ед р ж и т е љ ,
Г р а д н е п о т р е б у ј е с у н ц а н и м е с е ц а д а м у с в и је је т л е , е р г а с л а в
24. И
н а р о д и ћ е х о д и т и у с в је је т л о с т и њ е го г о в о ј, ј, и ц а р е в и зе зе м а љ с и д о н и -
еће славу и част својуу 25. И
е њ е го го в а Ј а г е .
е га га ;
в р а т а њ е го го в а н е ћ е с е з а т в а р а
27. И
н е ћ е у Ј г и у њ е га га н и ш
само записани у Јаг ет овој
и д а њ у , е р н о ћ и о в д је је н е ћ е б и т и .
н а р о д а у њ е га га . а нечист о, ни
о ји ји ч и н и г а д о с т и л а
, нег
- и зи з и ж и в о т а ". ".
ном им аш е
ет ар,
р с у з л а т н у , д а и з-
а њ е го г о в а , и зи з и д њ е го го в . и ч е т в ер о у г а о н о , и д у ж и н а је њ е го в а
о л и а и хи и р и н а .
е р и Г р а д т р с о м , н а д в а н а е с т х и љ а д а с т а д и ја ја : д у ж и н а и
и р и н а и ви -
с и н а је ј е д н а а је је . 17. И ч о в ј е ч и јо јо ј ,
удбина гре
н и к а п о сл е т ел е сн е
рти
о ји ји с и л а з и с а н е б а о д Б о г а . о ји ј и и м а с л а в у Б о ж и ју ју , и с в е т л о с т
ам ену, ао
13.
врат а двана ест
, осми вир ил, девеш
, дванаест и ам ет ист .
е т о в у.
Јерусалим ,
н о ва И
дванаест
26. И д о н и је је ћ е с л а в у и ч а с т
о је д р у а с м р т .
д о ђ е е д а н о д с ед а м А н ђ е л а ,
21. И
ам ењ ем: пр-
р е ћ и х а л и д о н , ч е т в р т и с м а р а гд .
е с т и с а рд , с е д м и х р и с о л и
Б о ж и ја ја о с в и је ј е т л и , и с в је је т л о с т
и в и м а и н е в е р ни м а и н еч и с т и м а и у б и ц а м а и б лу д н и ц а м а
ори ог ем и сумпором,
ет и сардони с,
о п а з. д е се т и хр и с о п р а с, е д а н а е с т и а и н
23. И
и С врш ет а .
о ји ј и п о б и ј е д и н а с л и је је д и ћ е с в е о в о , и б и ћ у м у Б о г , и о н ћ е б и т и М о ј с и н .
8. А с ш р а ш
е м е љ и ззии д а Г р а д а б и ја ја х у у р а ш е н и с в а и м д р а г и м
и Јаг е.
а п и ш и , е р с у о в е р и је ј е ч и в је је р н е и и с т и н и т е . 6.
ћу
о с је је д и н а п р и ј е с т о л у :
20.
б и се р а . И
е , н и ж а л о с и н и а у а , н и б о л а н ећ е б и т и в и ш е ; е р п р в о п р ођ е. 5. И р е ч е О н а ј
ом.
19. И
в и т е м е љ ја ја с п и с , д р у г и с а п ф и р ,
у ж у с в о је је м у .
ч у х гл гл а с г р о м и с а н е б а
4. И
18. И б је ј е ш е гр гр а ђ а з и д а њ е г о в а а с и и с , а Г р а д з л а ш о ч и с и х о , с л и ч н о с ш а л у чи с
и м о р а н е а ви ш е .
26 7
и з м ј е р и зи з и д њ е го го в н а с т о ч е т р д е с е т е и ан ђело ва.
и чет ири ла
а, по
ери
1.
и ђ е њ
е
у к а г
е
н и к а
а) Једа Један н благочест благочестиви иви војник беш е на сам сам рти и, вративш и се у ж ивот, причаш е: "Видех там там ну и м рачну реку преко које беш беш е мост; на том м осту је било бил о м итарство: итарство: ко је је греш греш ан, тајје падао у ту тамн у и см рдљ иву реку, а ко је праведан, тајј тајје прелазио пр еко њ ега ега слободн о и весело. весело. Н а другојобали другојобали те реке видела се се зелена зелена ливада, м ирисн ир исна а трава трава и цвеће, видела су се оби тавалиш та, и љ уди који су жи вели вели у њ им а беху беху одеве одевени ни у бело. бело. Н еки станови станови беху беху ближ е реци и м осту, осту, а други други даљ е, до једних је допирао смр дљ иви воњ те реке, реке, а до других н ије. Још се градио градио један светао светао стан, стан, чудесан чудесан и прелеп, од сам ог златног златног камењ а, а за за кога кога - то сеније није знало. знало. Т ако је дивно м ирисало на том м есту есту и они који су ту ж ивели до м иле вољ вољ е су су ужи вали вали већ и у самом самом м иом ирису. Близу оне страш страш не реке видех неког П етра који се упокојио још још пре четири године, како како виси виси у оним оним страш страш ним м естима, естима, вез везан великим великим теш ким ланцим а. У питах питах газаш заш то тако стра страда. да. О дговори о м и је: "Зато "Зато ш то сам сам , кад ми м и је бил о наређено да неког неког казни казни м за њ егове егове злочине, каж каж њ авао не толико да изврш им наређењ наређењ е колико због тога тога ш то сам сам им ао суров и нељ удски удски каракте карактер" р" (П ролог, ролог, м ај23.). ај23.).
268
П
Р И Ч Н
О
II Р II Ч Е О А Н т, Е Л И М А
А Н 'Б Н Л И М А
2 69
6) Један Један изнем огли човек, који који је је био и зну рен духо м због силн ог тртрпљ ењ а, с вапај вапајем м ољ аш е Господа да м у оконча стра страдалнички далнички ж ивот. - Д обро - рече болеснику анђео који м у се се јавио - Г оспод, по неизм ернојблагост нојблагости и С војој, услиш услиш иће ти ти м олитву. П рекинуће твојпри твојпри врем ени ж ивот, али уз један услов: услов: ум есто есто годи ну дана страдањ а на зем зем љ и, ко јим се сваки човек п роч иш ћава као злато злато у ватри, да ли си сагла сагласа сан н да три сата проведеш проведеш у адс адским ким м укам укам а? Твоји греси греси траж траж е очиш ћењ е у мукама твога твога сопственог сопственог тел тела, а, м ораш да болујеш болујеш још годину годину зато зато ш то и теби, теби, као и свим свим осталим осталим верниц им а, нем а другог другог пута на небо осим оног крсног, који који је је поставио поставио безгре безгреш ш ни Богочовек. Т ајпут ти је додијао на зем зем љ и - издрж и те м уке само само три сата, сата, а после, после, м оли твама Ц ркве, бићеш спасе спасен. н.
да ћеш м е избавити одавде за три сата сата,, а у ствари су протекле чи таве годигодине, не, читави читави векови у м ојим неизрецивим неизрецивим м укам укам а. - К акве акве године, године, какви векови? векови? - кротко одговори анђео. - С ат, ат, сам сам о један сат је пр ош ао од м ог одсуства, одсуства, а ти треба да будеш овде још два сата сата.. - Д ва сата сата?? - у страху страху упи та страдални страдални к - два сата сата?? И то је сам сам о један један сат сат прош ао? О х, не могу виш е да трпим , нем ам снаге! снаге! А ко је само само м огуће, огуће, ако је вољ вољ а Господњ а - м олим ти се се: одведи м е одавде одавде!! Б ољ е м и је је да на зем љ и страда страдам м године и векове векове,, чак до последњ ег дана, до самог доласка доласка Х ристовог ристовог на суд суд - само м е изве изведи ди одавде одавде.. Н е м ож е се се издрж издрж ати! ати! С милуј м и се! се! - стењ стењ ући ускликну страдалник, страдалник, п руж ајући руке ка свет светлом лом А нђелу. нђелу. - Бог, као као отац великодуш ности и утехе утехе - о дговори анђео - јављ ављ а ти ти
С традални традални к с се е з зами ами слио: година страдањ страдањ а на земљ земљ и - то је уж асно, асно, бољ е м и је да издрж им три сата сата у тим тим бесконачним м укама, рече он себи, себи, него него годину дана на земљ земљ и. - С лаж ем се да да идем у пакао! пакао! - рече он, најз најзад, А нђелу. нђелу. А нђео тихо тихо узе узе њ егову егову страда страдалнич лнич ку душ у и, затворивш затворивш и је у доњ а м еста еста ада, ада, удаљ и се од страдални ка с речи м а утехе утехе:: "К роз три сата сата доћи ћу по тебе!" С вуда је владао владао м рак, тескоба, одасвуд су су с се е чули звуци звуц и н еизреци вих вапаја г греш реш ни ка, видели су се се духови злобе у њ иховој адскојруж адскојруж но ћи - све све с се е то за за несрећног страдалника слило слил о у неопи сиви страх и тескобу. тескобу. П освуда је вид ео и чуо сам о м уке и вапаје и ни најм најм ањ ег звука звука радости н ије ије било у непрегледном бездану бездану ада; ада; само само су огњ ене очи дем она сјактиле актиле у преисподњ ој там и и п ред њ ега ега су су искакале џи новске но вске сенке, сенке, спрем не да га га сатру сатру и спале својим пакленим дахом. Јадни страдалник задрхта задрхта и заплака: заплака: но на њ егове егове кри ке и вапаје одговарао је само адски без б ездан дан својим ехом који који је зами рао у даљ ини и клокот плам ена који се уздиза уздизао о око п рестра рестраш ш еног мученика. Ч инил о м у седа су су већ већ пр отекли чи тави векови м ука; сваког сваког трена је иш чекивао светлог светлог А нђела да дође по њ ега, ега, али А нђела није било. Н ајзад, греш ни к изгуизгуби наду да ће се се становни становни к раја појавити појавити и, ш кргућући зубим а, заст застењ ењ а; али нико није није обраћао обраћао паж њ у на њ егове егове вапај вапаје. С ви греш ниц и који су се се мучили у бездану бездану пакла беху беху зауз заузет ети и собом , својим сопственим сопственим м учењ им а, а уж асни дем они се у адск адскојрадос ојрадости ти насићиваху њ иховим м укам укам а. Н ајзад, зад, тиха светлост анђеоске славе разли разли се над без б езданом даном . С рајским осм ехом анђео приступи добр овољ ном страдалнику страдалнику и упита га га како се се осећа. осећа. - Н исам исам ни поми ш љ ао да у устима устима анђе анђеос оским ким м ож е бити лажи лажи - прош апута стра страдалник далник једва чујно, гласом гласом испрекидани м од м ука. ука. - О бећао бећао си
благодат благодат свој своју, испуњ авај авајући твоју м олбу. А ли, м ораш да знаш знаш и да памтиш како су су сурове сурове и неиздрж љ иве адск адске е муке (изводи из и с а м а о го р а ц а , стр. 224, пи см о 15).
2. У чем у ће се се с сас астој тојати ати м уке греш греш ника? (п о учењ у С ветих ветих О таца). таца). М учењ учењ а на која ће ће бити бити осуђени осуђени греш греш ниц и праведним судом судом Б ож ијим ијим реч реч Бож ија ија предста представљ вљ а на разне разне начине и с разни разни х страна. страна. О на опом ињ е: 1. О удаљ ењ у г греш реш ника од Бога Бога и њ иховом проклетс проклетств тву. у. " д и т е о 25,41) - рећи ће им страш страш ни С удија - н е п о з н а ј е м в а с е н е п р о л е т (М т. 25,41) 13,27; М т. 7,23). 7,23). о т у д а с т е .. ..., и д и т е о д е н е в и о ји ји ч и н и т е б е за з а о њ е (Л " к. 13,27; И то удаљ ењ е од Бога и про клетство клетство бић е за за несрећник е сам сам о по себи највећа казна. казна. "За онога који им а осећањ осећањ а и разум" разум" - при м ећује ећује С в. ЈоВ ЈоВ ан Златоуст - "ако га га Бог одб аци , то за њ ега ега већ значи значи да ће претрп ети адске му ке" (Рим љ . бесед бесед.. V, стр. стр. 95 прем а руском руском преводу). "Н еиздрж ив је ад ад и м уке у њ ему, уоста уосталом лом , ако бисмо зами слили и хиљ аду аду адова адова,, то још није није ниш та у поређењ у с несрећом коју доноси лиш авањ авањ е оне блаж ене слав славе е кад кад те те Х ристос стос одбаци и кад од Њ ега ега чујеш речи: не познајем вас откуда сте, сте, и оптуж бу да м у, видећи га гладног, гладног, не дадосм о хлеба! хлеба! Јер Јер бољ е је под вргнути се безброј безбројни ни м ударци м а м уњ е нег неголи видети кротко лице Господа како се се од од нас окреће и јасно око Њ егово како не мо ж е да нас гледа гледа (Јев. М т. бесе бесед. д. 23, т. 1, стр. 495).
о л и т в ен о м п о ср е д о в а
у
иви х а упокој не
С вета вета Ц рква се непр естано естано м оли за све упо којене којене оце и браћу наш у, али она, она, исто тако, тако, пон аособ пом ињ е свак сваког ог ум рлог оца или брата наш наш ег, ег, по наш ој благочес благочестивојж тивојж ељ и и зах захте теву. ву.
270
ГТ р и ч е
о
П риче
л н ђ е ли м а
Н а појединачно пом ињ ањ е упокојених одн осе се трећи, девет девети, и, четрдесети десети дан и годин а дана од дана см рти уп окојенога.9 окојенога.9 а ) Т
е ћ и д а н
П ом ињ ањ е упокојених упокојених трећег дана после упокојењ упокојењ а јесте есте апостолско апостолско предањ предањ е. О но се врш и, као прво, зато ато ш то је упокојени крш тен тен у И м е О ца и С ин а и С ветога ветога Д уха, Бога Једнога Једнога у Т ројиц ројиц и, јер јер је сачувао сачувао целом веру коју је прим ио на С в. К рш тењ тењ у, као и зат зато о ш то се се читаво читавог г ж ивота молио Богу Једноме Једноме у Т ројиц ројиц и за отпуш тањ тањ е својих греха; греха; и зато, зато, С вета вета Ц рква, по њ еговом еговом упокојењ упокојењ у, врш и п ом ен за њ ега ега трећег трећега а дана. дана. Д руго, руго, зато зато ш то је упо којени којени сачувао сачувао три бо гословске врли не које које су осно ва наш ег спасењ спасењ а: веру, наду наду и љ убав. И треће, зато ш то је њ егово биће им ало тројствени сасастав став:: дух, душ у и тело, који су заједно греш или и зато зато ш то, по ч овековом преласку у други други свет, све све трој троје е треба да буду очи ш ћен и од греха. греха. О сим овог богословск богословског ог значењ значењ а, пом ињ ањ е упокојенога трећег трећега а дадана им а и својтајанствени значајкоји се тиче стањ а душ е после телесне телесне см см рти. К ад је Св. М акарије акарије А лександри лександри јски замо ли о А нђела, који га је пратио у пустињ и, да му објасни см см исао црквенога пом ињ ањ а (упокојеног (упокојенога) а) у трећи дан, А нђео м у је одговорио овако: овако: "Када сетрећег трећега а дана дана у цркви врш и (м олитвено) прин ош ењ е, тада тада душ а упокојенога упокојенога од А нђела-Ч увара добија извесно извесно олакш ањ е м ука које осећа осећа од разлучењ а са са телом телом , зат зато о ш то је за за њ у учињ ено славос славословљ ловљ е и прин ош ењ е у црк ви Б ож ијој ијој, од чега сеу њ ојрађа добра нада, јер се душ и, токо м два идућа дана, дозвољ дозвољ ава да зај заједно са својим А нђелом иде куда хоће земљ земљ ом . Зато душ а, која воли тело, тело, лута понекад око куће у којојсе налази налази њ ено тело и тако проводи два дана дана као птица која себи себи траж и гнездо. гнездо. В рлинска душ а, пак, обично об илаз ил ази и м еста еста где где је твори твори ла правду. Т рећега дана "О нај, К оји С ам васкрсе васкрсе 4О бичај да се врш и п ом ињ ањ е упокојених трећег, трећег, деветог деветог и четрдесет четрдесетог ог дана после после смрти п остој остоји у Ц ркви још још од давних давних врем ена. О њ ему се јасно асно говори још још у књ изи П равила апост апостолск олских. их. О њ ему, м ањ е или ви ш е јасно, асно, касниј касније, е, говоре говоре Св. Је Јеф рем С иријски иријски (у свом свом е заве завеш ш тањ тањ у)... М акариј акарије е А лександриј лександријски (у С лову о исходу исходу душ е), Св. А м вросиј вросије е М едилански едилански (у Слову поводом смрти Т еодосиј еодосијеву еву), ), П аладиј аладије (у Лавсаику Лавсаику,, гл. гл. 26), И сидор П елусиот елусиот (П осланиц осланиц е, књ ига 1, П осланица 114) 114) - учитеучитељ а четвртог и по четка петог века. века. К асније асније је, потп уно јасно, јасно, о пи сан у спи спи сим а цара Јустиниј Јустинијана ана (Н овела 133), код Јевстрат Јевстратиј ија, а, кон стантиноп ољ ског презвитера (560), и код Св. Јована Јована Д амаскина (у Слову о упокојеним а у вери) вери) и других. О бјаш њ ењ е овог обичаја, обичаја, како код н аведених, аведених, тако и ко д каснијих каснијих писаца, м ада није није потпун о и стостоветно, ветно, ипак се слаж слаж е са са опш тим духом поб ож ности Ц ркве.
о
а н ђ е л и м а
271
У трећи трећи дан из м ртвих, запове заповеда да хриш ћанскојдуш и да се се, подраж авај авајући Њ е-
говом говом В аскрс аскрсењ ењ у, вазнес вазнесе е на Н ебо ради поклоњ ењ а Богу свих свих". ". 6)
е в е
и д а н
С вета вета Ц рква се се на девет девети и дан м оли и при носи бескрвну бескрвну Ж ртву за за упокојеног, еног, такође, такође, прем а апостолском апостолском п редањ редањ у. О на се се м оли Г осподу да душ а упокојеног буде, буде, м оли твама и заузим аузим ањ ем девет чи нова анђелских уд остој остојена да буде убројана убројана у хорове С ветих. ветих. С в. М акарије А лександриј лександријски, ски, говорећи по анђелском анђелском откривењ откривењ у, каж е д да ас се е душ и, п ош то сетрећег трећега а дана дана поклон и Б огу, огу, показује м ноге богопријатне богопријатне обитељ обитељ и С ветих и красоте Раја. С ве ово душ а разгле разгледа да током ш ест ест (идућих) дана, ди већи се и славећи славећи Т ворца свега, свега, Бога. Бога. С агледај агледајући све то, она он а се изм ењ ује и заборављ а на м уку кој ко ју је осећала док до к се налазила у телу. телу. А ли, ако је крива крив а за за грехе, грехе, она - гледајући сладости С ветих поч ињ е да тугуј тугује и да прекорева себ себе, е, говорећи: говорећи: "Т еш ко м ени! К олико сам сам се само и спразнила у овом свет свету! Занета Занета задовољ авањ ем похоте, већи већи део ж ивота свога свога проведо х у нем ару и не п ослуж их Богу како је требало, требало, да би х се и ја удостојила удостојила ове о ве благодати и славе. славе. Т еш ко м ени, свеј свејадној!" П о истеку истеку тих ш ест ест дана дана,, душ а се се пон ово, уз по м оћ А нђела, нђела, ваз вазноси носи на поклоњ ењ е Бог Богу.
а зи в а њ а о с п а с о н о с н о с т и
о л и т а в а за у п о к о ј н е
Б лаж ени кир -Л ука казуј казује да је, кад м у је ум ро р ођен и брат и то у крајњ ем (духовном ) нем ару, моли о Бога да му открије открије судбину судбину ум рлога. рлога. С тојећи једном једном при лико м на м олитви, стара старац ц је је угледа угледао о душ у свог брата брата у рукам а ђавола. П отом је послао неку браћу да оду и п регледај регледају келију ум рлога. О ни су там там о про наш ли злато злато и скупоцене скупоцене ствари, ствари, и кир-Л ука је, потом, нареди о да се се те те ствари ствари однесу у најбли најбли ж и град и разделе разделе сиротињ и. О н је, после тога, тога, опет почео да се м оли и тада је угледао угледао С уд Б ож ији ији и А нђеле светлос светлости ти који су се се отим отим али са дем они м а око душ е њ еговог еговог брата брата.. Д ем они су викали : "Ти си праведан, онда суди: ова душ а је наш а, јер је чин ила наш а недела". недела". А нђели су одговарали да је та та душ а спасена спасена м ило стињ ом , која која је за за њ у раздељ раздељ ена. ена. Д ем они су негодов негодовали, али, узвикуј узвикујући: "Зар "Зар је је умр ли поделио м илостињ илостињ у? Зар није то учин ио овајста овајстарац?". рац?". П рестраш рестраш ени п одвиж ни к је одговори о: "Д а, ја сам сам д ао м илостињ у, али н е за за себе себе,, већ за за ову душ у". Т ада су дем они иш чезнули чезнули и виђењ е се се оконч ало (П ролог, 24. 24. авг август). уст).
27 2
П РИ ЧЕ о
а н ђ е л и м а
П
Јован Мосха
Лимонар
л а в а 10 о т
л н и к у
р н ав и
Ж ивео неки отш елни к" В арнава у пећинам а близу реке Јордана. Једнога дана, док је силазио на реку да се напи је воде, неш то га је ујело за ногу. Би ла је то ш корп ија која је тако остала при пи јена уз ногу. П ош то ни је ж елео да затраж и л екарску пом оћ, њ егова нога је почела да трули, тако да је био п рим оран да зам оли за келију у манастиру П иргиа. Н ога је врем еном све виш е трулила, а блаж ени је својим посетиоц им а говорио да ш то се виш е мучи и трпи спољ аш њ и човек у нам а, утолико наш уну тарњ и човек јача. К ако је авва В арнава отш елник боравио неко време у лаври П иргиа, неки други отш елник се настанио у њ еговојпећини крајЈордана. У ш авш и у њ у видео је ангела Господ њ ег како стоји и знад ж ртвени ка који је авва В арнава саградио и дао да се освети. "Ш та ти радиш овде?" - упита отш елник ангела. "Ја сам ангео Г оспод њ и и од како је освећен овајж ртвени к, Бог м и га је повери о да се старам о њ ему." л а в а 25 б р а т у к о ј и је и з г о в а р а о у с п у т м о л и т в у е п и к л е з
А вва Григорије, који је некада био ч увар царске палате, испр ичао нам је да је у Х озевитском м анастиру ж ивео брат, који је напам ет знао м олитву епи клезе.19О н је једног дана био послан да из про сф орн иц е донесе про сф оре у црк ву и како се кретао прем а храму са просф орам а у рукам а, он ј1 4 *е 11О тш елник је монах - и спосник који ж иви сам у пустињ и. 14 Е пи клеза је литургијска м оли тва коју свеш тени к и зговара у себи пр изивајући С вети Дух да освети П редлож ене дарове (хлеб и вино) у Т ело и К рв Х ристову.
р и ч к
п
а н ђ е л и м а
27 3
напамет певуш ио м олитву епиклезе. И сте ове про сф оре су ђакони ставили на диск, а затим на пр оском ид ију20. Л итургију је тога дана служ ио авва Јован, п розван Х озевит1141 који је касније постао епископ К есарије П алестинске. У врем е епиклезе он није видео, као ш то је то об ичн о бивало, да С вети Д ух силази на предлож ене дарове. П ош то је авва Јован би о веом а туж ан јер је ми слио да С вети Дух није сиш ао ради њ егове сопствене греш ности, уш ао је у проском иди ју плачући и бацио се лицем прем а земљ и. Т ада му се јавио А нгео Господњ и и рекао: "О ткако је брат доносећи просф оре у цркву и зговарао м олитву епиклезе, про сф оре су биле освећене и п отпуно преображ ене." О д тада старец установи о правило да ни ко од нерукоп олож ених не см е знати м оли тву епиклезе напам ет, а да је свеш тениц и не смеју изговарати би ло када и ван о свећеног места. а в а 143 р а з б о јн и ч к о м
в о ђ и
а в и д у
о ји ј е к а с н и е п о с т а о м о н а х
У Т иваиди, у близини града А нтина см о, ради духовне користи, посетили м удрога Ф ивам она. О н нам је при чао да је у крајевим а ерм упољ ским ж ивео неки разбојни к по им ену Д авид, који је мн оге опљ ачкао, поуби јао и учин ио прем нога зла, као ни ко до тада. Једном , док је био на свом разбојнич ком делу у планин и и око себе им ао виш е од тридесет других разбојни ка, дође к себи, п окаја се за све ш то је учин ио и остави вш и све своје другове, отиде у м анастир. П окуц ао је на врата. "Ш та ж елиш ?" - упита га вратар. Ж елим да постанем монах." В ратар отиде до и гум ана м анастира и обавести га о случају. А вва изиђе пред разбојни ка и вид евш и да је он човек у годи нам а, рече: -° Реч проском иди ја им а двоструко значењ с. У архи тектонском сми слу она је лео олтарског простора у којем свеш теник обављ а богослуж бене радњ е које предхоле светојЛ итургији и где он, п о сврш етку исте, употребљ ава переосталну свету П ричест и при пр ем а свете сасуде за служ ењ е следеће Л итургије. У ли тургијском сми слу, проском иди ју сачињ авају мо литвене свеш тене радњ е које су при прем а наш их предлож ених дарова као и посебних честица за служ ењ е свете Ли тургије уз поми њ ањ е пм ена ж ивих и упокојених чланова Ц ркве.
274
П
Р И Ч Е
О
А Н Ђ ЕЛ И М А
"Н е мож еш овде да ж ивиш . О вде се братија м ного умара, њ ихов је подви г велики, а ти си научио другачије да ж иви ш и не верујем да ћеш м оћи да поднесеш правило м анастирског жи вота." Разбојни к га је и даљ е м олио: "Све м огу да издрж им сам о ме прим и." Н о, авва беш е упоран говорећи: "Н е мож еш ." О нда м у разбојни к рече: "Д а знаш , ја сам Д авид, разбојни к и овде сам д ош ао да оплакујем своје грехе. А ко ти не ж елиш да м е прим иш , заклињ ем се теби и О ном е Који ж иви на небесим а да ћу се вратити у своје прво заним ањ е и да ћу сабрати све који су били са м ном , па ћу да дођем да вас побијем и да разори м ваш м анастир." Ч увш и ово, авва га прим и у м анастир, постриж е га и обуче у м онаш ку схиму, а он п оче да се подвизава, убрзо п ревазиш авш и све мон ахе у уздрж ањ у, послуш ности и см иреноум љ у. У то време у м анастиру је ж ивело око седам десет мон аха. О н је свим а био за пр им ер и на корист. Једног дана, док је седео у својој келији, појавио м у се ангео Господњ и и рекао: Д авиде, Д авиде, опр остио ти је Господ Бо г грехе твоје и ти ћеш од сада чинити чудеса." "Н е м огу да верујем да м и је Бог за тако кр атко врем е опр остио све м оје грехе, чак и он е теж е од м орског песка." Н а то м у ангео рече: "А ко нисам ж алио свеш теника Захарију који м и ни је поверовао да ће м у се у старости род ити син, п а сам м у везао језик и тим е показао да не треба да сумњ а у м оје речи, зар ћу тебе пош тедети? Збо г тога ћеш од сада бити потпуно нем." Тада се и Д авид поклон и ангелу и проговори: "Д ок сам био у свету и док сам чи ни о безакоњ а и крвопроли ћа м огао сам да говорим . С ада кад хоћу да будем слуга Бож ији и да му п рин осим славословљ а кроз хим не, ти хоћеш да ми завеж еш језик?" А нгео одговори: "О д сада ћеш говорити сам о у врем е м олитве Богу, али ћеш за све друге ствари би ти нем ." О вако се и догоди. Господ к роз овог свог слугу учи ни м нога чудеса. О н је м огао да поје псалм е, али сем у богослуж ењ им а, ниједну реч није м огао да про говори . А онајкоји н ам је све ово исп рич ао је тврди о:
П
р и ч е
о
а
п
ђ
е
л и
м
а
27 5
"И ја сам га виш е пута видео и кро з њ ега славио Б ога.68" а в а 152 О
а в в и
а р к е л у
к и т ск о м
У лаври М они да см о посетили авву М аркела скитског, а старец, ж елећи да нам да поуку, испр ич а нам следеће: Д ок сам још ж ивео у родном м есту (а био је из А пам ије) налазио се тамо џокеј по им ену Ф илерим . Једног дана он буде побеђен у трц и и зато није добио палм ову гранчиц у у знак победе. Зато су љ уди, који су иначе навијали за њ ега, бурно негодовали: "Ф илерим није добио победничку палм ину гранчицу." К ада сам до ш ао у Ск ит десило се да ме је, понекад, м учила пом исао да се вратим у свет. А ја сам онда у свим тим тренуци м а говорио себи: "М аркеле, М аркеле, Ф илерим у свету не осваја палм ин е гранчице." О ве речи су, по м илости Х ристовој, толико снаж но деловале на мене да ја трид есет и пет годи на ни сам и злазио из С кита све до к варвари ни су опустош или С кит, а м ене протерали у П ентапољ . И сти овајавва М аркел нам је при поведао као о неком другом старцу који је ж ивео у С киту, а у ствари радил о се о њ ему, да је тако једне н оћи устао са намером да обави своје м онаш ко правило. П очевш и га зачу звук трубе као у рату. С м ућен овим старец је разм иш љ ао откуда овајД вук. О вде не постоје војни ци, а ни време ратно није. Разм иш љ ајући овако, он спази како м у се при бли ж ава један демон који м у рече: "Д а, сада јесте врем е рата. А ко дакле, не ж елиш да ратујеш или да будеш нападнут иди лези и спаваји нећеш претрпети напад." О пет је старец рекао: "В ерујте м и, чеда м оја, да ниш та тако не узнем ирава, не рањ ава, не пониж ава, не ож алош ћује и не разоруж ава против нас дем оне као и сам ог зачетника зла Сатану, као непрестано врш ењ е псалм опојањ а. Ч итаво С вето П исм о је корисно, а читањ е истог при чињ ава велику непријатност дем они м а, м еђутим , ни ш та их толико не рем ети као читањ е П салтира. С личн о као и у народу, један део народа прослављ а цара, други део се ж алости тим е и оруж а се пр отив он их који величају цара, тако исто и д ем они - он и се огорчавају и узне.ми равају када се чита Свето П исм о, а још виш е када се поју псалми . П о'ући псалме, с једне стране узносим о м олитве Б огу, а са друге стране прок ли" П о.мен преподобн ог Давида се врш и 6. септембра.
276
П риче
П р и ч е О ЛНТ,ЕЛИМ Л
њ емо дем оне. Тако ми у м олитви каж емо: " о м и л у ј е Б о ж е п о в е л и к о ј и л о в о јо ј и п о о б и љ у м и л о с р ђ а Т в о ј и х о ч и с ш и б е з а к о њ е м о е "7‘И опет: "Н о д б а ц и м е о д л и ц а Т в о г а и Д у х а Т в о г а с в е о г а н е о д у з м и о д м е н е . ”72И опет: сиш
" емој
е о д б а ц и т ч к а д о с т а р и м , к а д м е и з д а с н а га м о ја , н е м о ј
е ост ави-
. ”'3С а друге стране проклињ ем о демон е када каж емо: " с т а ћ с Б о г и р а с у -
На ћ е се н е п р и а т е љ и Њ е г о в и и п о б е ћ и ћ е о д л и ц а Њ е г о в а о н и к о ји Г а м р з е . "74 другом м есту: "Р а з а су н а р о д е к о ји ж е л е р а т . "75 " и д е х н е ч а с т
в о г гд е с е у з н о -
с и и к л и ч е , к а о к е д а р л и в а н с к и , и п р о ђ о х , и к а д г а п о т р а ж и х н е б е ш е 1а и н е н а ђ е с е м е с т о њ е г о в о . ”/6 И следеће: " а ч њ и х о в н е к а с е з а р и е у с р ц е њ и х о в о . "77 И : " о п а ј а м у и и с к о п а и п а д е у њ у к о ју је н а ч и н и о ; з л о б а њ е го в а о б р а т и с е н а г л а в у њ е го в у , и з л о ћ а
е г о в а п а д е н а т е м е њ е г о в о . "76
О пет је старец рекао: "В ерујте м и, чеда м оја, кол ико је велика част и по хвала оно м е ко се и цара свога одрекн е и по стане м онах, јер су духо вна блага изнад чулни х, тако је исто велика срам ота и стид м онаху ко ји се одр екне своје м онаш ке схим е да би по стао цар." О пет је рекао: "У п очетку је човек био сличан Б огу, а удаљ ивш и се од Б ога он је постао сличан ж ивотињ ама." О пет је рекао: "Н аш а при рода нас буди на страсти, а силно под виж ни ш тво гаси те страсти." О иет је рекао: "Н ека те не зачуђује то да, иако си човек, м ож еш да постанеш ангео. П ред нам а је равноангелна слава коју је П одви гополож ни к обећао они м а који се труде." О пет је старец рекао: "Н иш та толико снаж но не прибли ж ава м онаха Богу као прекрасна, света и богољ убива чистота срца. О на нас чини способни м да се никада не удаљ авам о од Б ога." 71 П с. 50, 1. 77 П с. 50, 11. 75П с. 70(71), 9 75 П с. 67(68), 30 76П с. 36(37), 35-36. 77 П с. 36(37), 15 П с. 7, 16-17
О А Н Т , ЕЛ И М А
2 77
О петје рекао: "О ставим о, чеда моја, рађањ е деце и брак он им који гледају у зем љ у и чезну за стварим а овога света и за садаш њ иц ом , а не м огу да се труде да задоби ју вечна блага и н е м огу да се одрекн у пр олазни х вредности." О пет је старец рекао: "П отрудимо се да побегнемо од телесног ж ивота баш као ш то е И з раил поб егао од егип атског ропства." О петје рекао: "П ред нам а су светли и слатки дарови Б ож ији у супротности са горким задовољ ствим а светским." О пет је старец рекао: "И збегавајм о среброљ убљ е, које је мајка свих зала." а в а 199 с т а р ц у к о ј и је г л е д а о а н г е л е д о к ј е в р п р о ск о м и д и ј
Н еко од отаца нам је при чао о старцу који је био толи ко свет и чи ст да је, док је врш ио свету пр оском иди ју, видео ангеле који м у стоје са леве и десне стране. О н је поредак проском иди је при м ио од јеретика и п ош то је био без искуства и довољ ног знањ а у вези Б ож ијих догм ата, он је м олитву и зговарао у једноставности и безазлености, а ни је схватао да м у м оли тва није исправна. П о Б ож ијем про м ислу њ ега је једног дана посетио брат који се добр о разум евао у Бож анске догм ате. Д есило седа је старец пред њ им врш ио проском иди ју. А онајбр ат, који је био ђакон, рече му: "С ве ово ш то си оче изговорио на пр оском иди ји не прип ада православнојвери, него неком кри вом у ч е њ у ." К ако је старец, док је врш ио про ском иди ју, гледао ангеле око себе, није давао значаја ови м речим а, чак их је и п резрео. А ђакон је био у поран говорећи: "Греш иш калуђеру, јер то ш то радиш , то не прихвата Ц рква." С тарец је схватио да га ђакон озби љ но крити кује, а није знао заш то па је, када је пон ово у гледао ангеле, поставио ии тањ е: "П ош то м е ђакон исправљ а, а ја га не разум ем , реците м и о чем у се ради." А нгели му на то одговориш е: "П рихвати то ш то ти он каж е, зато ш то ти добро говори."
278
П р и ч е
о
П риче
а н б е л и м а
"А заш то м и то ви р аније нисте рекли?" - упита их старец. "Бог је одредио да човека увек човек исправљ а." О д тада се старец исправио благодаривш и Богу и брату ђакону. а в а 207 а л е к с а н д р и ј с к о ј д е в и ц и к о ја
е кр
тена
о м о ћ у а н г ел а
П ричали су нам авваТ еона и авва Т еодор да је у врем е патријарха П авла(76) у А лександри ји једна девиц а остала сиро че, а да су њ ени роди тељ и били веома богати. )едног је дана ова девица н а им ањ у које су јојр оди тељ и оставили (постојале су и велике п арцеле у градским парк ови м а) угледала неког човека који је хтео да се обеси. П отрч ала је к њ ем у и рекла: "Ш та то чини ш добри човече?" "О стави м е ж ено и радујсе, а ја се налазим у великој невољ и." "Реци м и истину о себи, м ож да бих м огла да ти пом огнем!" О н јој на то рече: "Н алазим се у великим дуговим а и м ного ме м уче они којим а сам дуж ан. Зато сам одлучио да брзо умрем , јер виш е не м огу подн ети овајуж асан ж ивот." "М олим те, узм и све оно ш то им ам, раздуж и се, само нем ојда се убијеш " - рече му она. О н онда узе све им ањ е њ ено и раздуж и се. К ако је, међутим , она ради овога остала у материјалним теш кођам а, а није постојао ни ко да о њ ојвод и рачун а јер виш е није им ала родитељ е, због нуж де је почела да блудн ичи . М ноги који су је познавали, а такође и њ ене родитељ е, говорили су: "К о зна суд Бо ж ији и због чега је ова душ а толико пала." П осле неког времена, она се озбиљ но разболела и дош ла у покајањ е. Зато је зам олил а своје суседе: "За им е Бож ије, спасите моју душ у и при м орајте свеш теника да м е крсти." С ви су јој, п резревш и је, рекли: "О х, зар ће свеш тени к пр ихватити тебе блудницу?" О на је зато запала у велику тугу. У оваквом стањ у њ ојсе појавио ангео у лику ч овек а којег је она некада спасла и р екао јој: "Ш та је то са тобом ?"
о
а н ђ е л н м а
27 9
"Ж елим да постанем хриш ћанка, а нико не ж ели да разговара сам ном " - одговори она. "Заиста ж елиш да будеш хриш ћанка?" - упита је ангео. "Да, молим те, учини м и то. "Н е брини се! Д овеш ћу љ уде који ће те одвести у цркву." Зати.м је довео двојиц у "љ удн", он и су такође бил и ангели, и сви заједно отид ош е \' црквх. Т ако су ангели узели на себе ли к неких становни ка тога града. О нда су они позвали кли рике ради крш тењ а. О ни су их упитали: "Д а ли ваш а љ убав гарантује за ову ж ену да је крстим о?" "Да" - одговориш е они. О нда су је клири ци крстили у им е О ца и С ин а и С ветога Д уха. Још су је обукли у светле хаљ ине н овокрш тенога. Т ако је она у светло обучена дош ла својојкући , док су ангели по стали н евидиви. К ада су је суседи угледали овако светло обучену као н овкр ш тену, уп итали сује: "К о је то тебе крстио?" "Д ош ли су неки, одвели м е у цркву и замоли ли кли рике да м е крсте." "А који су то били?" П ош то она ни је могла да објасни који су то бил и и ни ш та није м огла да објасни, о ни отидош е код епископа и обавестиш е га о овом . Е пископ је онда позвао све оне који су били надлеж ни за крш тавањ е и упитао их: "Д а ли сте ви крстили ову особу?" О ни су га обавестили да су таји тајстановн ик града гарантовали за њ у. Т адаје епископ позвао те грађане и уп итао их да ли су они д али јем ство за њ у. "Н ити је знам о, н ити п ознајемо , н ити знам о ко је њ у крстио." Е пи скоп је из свега закљ учио да је по среди би о Б ож ански догађај. Зато је њ у по звао и у пи тао: "Реци м и, кћери м оја, ш та си ти тако значајно учин ила у твом ж ивоту?" "Ш та сам ја блудница и сиротица м огла добро да учиним?" "Зар се не сећаш да си бар једну доб ру ствар учинила?" "Н е, не сећам се. С ећам се сам о да сам спасла једн ог човека ко ји је хтео да се обеси јер су га про гањ али њ егови зајм одавци . Д ала сам м у све своје им ањ е и тако га ослободила." Рекавш и ово, он а је почину ла у Господу слободна од свих њ ених свесних и несвесних грехова. О нда је епископ п рославио Б ога рекавш и:"П а веда н си,
о с п о д е , и п а в и с у су д о в и
,7 П с. 118, 137.
в о ј и . "97
280
П риче
о
П гичг
а н ђ е л и м а
Православни брак и породица
и в о т д ет ет а у
ркви
Род итељ и који често причеш ћују своје чедо, прим ећују да оно тога дана, када је прим ило свето П ричеш ће, као да урањ а у дубоки м ир и да у испољ авањ у њ егових приро дни х потреба нем а силовитости, чак ни када суу питањ у оне које су у деце јаче израж ене. П рич еш ћено детенце се каткад преиспуњ ава ж ивом радош ћу и треперењ ем духа, у коме свакога грли као свога рођеног. Н еретко, свето П ричеш ће прате и чудесни догађаји. С вети А ндрејК ритски као м али дуго није проговарао. К ада су се ож алош ћени родитељ и окренули м олитви и благодатним средствим а, у трену прим ањ а светог П рич еш ћа Господ је С војом Благодаћу разреш ио узе језика м алиш ану, који је, као ш то је познато, касније испуни о Ц ркву п отоци м а сладосне речитости и премуд рости! Један лекар на основу властитих по см атрањ а сведочи да су за већину својих болести њ егови м али пацијенти лек наш ли у светом П рич еш ћу и да је у својојпракси уопш те ретко им ао потребу да потом прибегава и м едицинским поступцим а! В елики утицај на дете им а и често одлаж ењ е у цркву, ц еливањ е светога К рста, светога Јеванђељ а, икон а, пр екривањ е "воздухом": а у кући - често принош ењ е иконам а, често осењ ивањ е крсним знаком, кропљ ењ е светом водицом , кађењ е тамјаном , осењ ивањ е хране, колевке и свега са чим детенц е долази у додир, крсним знаком , узим ањ е благослова од свеш теника. У з ту види ву заш титу, долази и н евиди ва - А нгео Ч увар којег је Господ доделио детету у сам ом трену крш тењ а. А нгео дете чува, својим при суством на њ невидиво утиче и, када је потребно, дош аптава родитељ им а ш та треба да учине са дететом у нуж ди.
и н за р уч е
а и в ен ч а њ
З а р уч е њ
С веш теник: ГО С П О Д Е БО Ж Е Н А Ш , Који си био сапутник слуги пагријарха А враама у М есопотам ији, када би послан да за господара свога И сака, испро си ж ену и К оји си м у на извору открио девојку Ревеку, да би је
о
ант,е ли м а
28 1
заручио, -Т и С ам благослови заручењ е ових раба Твојих.... (имена ж еника и н евесте) и у тврди реч коју су једно д ругом е дали, уч врсти их светим једин ством које је од Тебе, јер си Ти на почетку створио м уш ко и ж енско и Т и сједињ ујеш м уж а и ж ену на узајамн у пом оћ и на наследство рода љ удскога. Т и С ам, дакле, Господе Бож е наш , К оји си ниспослао И стин у наслеђу С воме и О бећањ е С воје слугама С војим , оцим а наш им , изабраницим а Т војим из нараш таја у нараш тај, погледајм илостиво н а раба Т вога... (им е ж еника) и рабу Твоју.... (им е невесте) и учврсти заручењ е њ ихово у верности и једнодуш ности, и стини и љ убави. Т и си, Г осподе указао да се у свему даје залог и да се њ им е све учврш ћује. П рстеном би д ата власт Јосиф у у Египту; прстеном се прослави Д анило у земљ и вавилонској; прстеном се јави истина Там ари; прстеном О тац наш Н ебески пројави м илосрђе С воје прем а блудном е сину, јер рече: П одајте му п рстен на руку... С ама десница Т воја, Господе, наоруж а М ојсеја на Ц рвеном е мору; речју Твојом истини том небеса се утврдиш е и земљ а утем ељ и; и деснице ових раба Твојих би ће благословене речју Твојом м оћном и м иш ицо м 'Гвојом уздигнутом . С тога, Т и С ам, Г осподе, благослови ово прстеновањ е и нека А нђео Твој иде испред ових м ладенаца у све дане ж ивота њ ихова. Јер си Т и онајкоји благосиљ а и освећује све и сва, и Т еби славу узносим о, О цу и С ину и С ветом е Духу, сада и увек и у векове векова. Н арод: А мин. а в л е
ум аче
д о к и м о в
е ч и н а с в ет е
а јн е б р а к а
Заручењ е се обављ а прстеновањ ем , отуда м у и назив - "о б р е д п р с т е б р е д р у н и с а њ а (в е н ч а њ а )" оби чн о следује одм ах потом , и састоји се у стављ ањ у крун а (венаца) н а главе м ладенаца... П осле бож анствене Л итургије, у којој су при м или свето П ричеш ће, верниц и стају испред царских двери, човек лиц ем к икон и Х ристовој, ж ена лиц ем к ик он и П ресвете Богом ајке (слици Ц ркве). Т ако се уствари састају испр ед тога пр аобраза брака, прем а светом апостолу П авлу. Д ва прстена поло ж ена су на Ч асну Т рпезу, у срце светињ е. Т ако долазе у додир са тајанством Ц арства и, као сим воли нове судбин е, означавају дим ензију у коју ће супру ж ни ке увести света Тајна. С веш теник веренике благосиљ а уж еж еним свадбеним свећам а, које ће они д рж ати за врем е обреда. С ветлост свећа је подсећањ е на оно ш то н о в а ".
282
П
р и ч е
О
Ј Р Ј И М А АН1
беш е у почетку: "Н ека буде С ветлост!" Т а светлост здруж ује план стварањ а пре пада и реч у становљ ењ а брачн ог једин ства у рају. С а друте стране, плам ен свећа упућује на огњ ене језике П едесетниц е - верени ци иш чекују силазак Б лагодати, своју брачн у П едесетницу... С веш теник крстолико кади веренике. Тајгест сим волич ки се односи на при чу о Т овији - на тренутак када је он тако отерао дем оне и очистио и осветио м есто своје. а п р а г н о в о г а ж и в о т а с а в љ а се з н а р с т а са с в о јо м аш и т н и ч о м с и л о м . "К рст је очистио ваздух и ослобод ио свет од дем онског господарства", учи свети А танасије. П осле јектенија, свеш тени к и зговара пр ву м олитву " е ч н и Б о ж е ", којом иш те Бож ију Благодат да "с је д и н и у д а љ е н е " и да њ ихов савез љ убави учи ни нераски ди вим . У њ ојкао да одјекује најстарија евхаристијска м олитва из и д а х и : "К ао ш то овајразлом љ ени хлеб, некада распрш ен по бреговим а, би сабран да један п остане, тако н ека сабере и Ц рква Т воја крајеве земљ е..." (9). у б а в б р а ч н и а у самом свом надахнућус р о д н а е и о р е н у т е в х а р и с т и јс о ј з а је д н и ц и .
Д руга м олитва упућује на бож ански пр аобраз брака: венчањ е Х риста и Ц ркве. У вези са њ еговом пун отом , свети Јован Златоусти надахнуто каж е: брак н ип ош то није слика ничега земаљ ског. К оптски обред овде пом ињ е Елијезера, А врамовог управника. Њ ега Бог прати на њ еговом путу и открива м у начин да п репозна своју изабраниц у. Т ако Бог управљ а кораке они х који иду једно другоме у сретањ е. Њ егов бож ански план са оним а који се воле залога је Њ егових благослова. Т рећа моли тва није мањ е богата см ислом и открива значењ е прстеновањ а. С м исао стављ ањ а прстенова и њ иховог разм ењ ивањ а изм еђу вереника чудесно се продубљ ује у јерм енском и сир ском обреду где, п рем а врло а а а ја о је ја о старојпракси ,р у з и м а њ е с у д б и н е ... "к оли ко је тајни и садрж аја сакривено у блиставилу п рстенова!... Г оспод И сус Х ристос се верио са Ц рквом и С војом Јојје крвљ у установио м ираз, и п р с е н јоји сковао л и н о в и м а Р а с п е ћ а ! ..." М олитва византијско-словенског обреда говори о Јосифу: ц арски ж иг на окцу п рстена био је знак њ егове м оћи и залог поверењ а и верности цара који м у је ту м оћ дао. И з приче о п ророк у Д анилу баченом у јам у са лавовим а, која се затим пом ињ е, вид и се да је цар удари о ж иг који о безбеђује ослобођењ е пророко во и означава залог верности цареве њ ему. Т амара пред судом Јудин им показује прстен који га под сећа на њ егово об ећањ е и обавезује да му б уде веран. И , на крају, пом ињ е се блудн и син, за кога је отац
П
р и ч е
о
а н т
,
е л и м а
283
наредио да м у подају прстен на руку, као знак датог му опр ош таја и обн овљ ењ а њ еговог царског достојанства. С усрет вереник а као даје запечаћен прстеном Бо ж ијег обећањ а..." а м ански чин праТ и , Г о с п о д е , б л а г о с л о в и и х с а д а н е б е с и м б л а г о с л о в о м !" Бож ћен је непосредно царским даром: "И нека А нгео Твоји де испред ових м ладенаца у све дане ж ивота њ ихова". Т о је упечатљ иви сим вол јединства у једн ом једи нственом бићу , уједн ојједин ственој судбин и: " н г е о б р а ч н е з а е д н и ц е в о д и т у з а је д н и ц у п р е м а Ц а р с т в у ".
ож уда као де онски
ле
нт
П ож уда долази са м еш ањ ем свести у полн и ж ивот. Заиста, там о где је свест одсутна, не врш и се м орално п роцењ ивањ е... П ре греха и закона који га откри ва, љ уди су били одевени у своју наготу и нису се стидели, а потом су се оденули у стид, постали свесни п ада. Н агони су пр естали да "вребају пред вратим а" (П остањ е 4, 7) и наш ли су се у осветљ еном пољ у свести. П рема своме корену речп о ж у д а , е р ћ у ш Г а , с о п с и р гз се п И а , е р е г ћ е озна, чава пољ е несвесног ж ивота природе. Ж ивотињ е немају пож уду, оне им ају нагон руковођен п рир одом , а при рода је чиста. А ли, предлогп о -е п и -, ц о м , В е-, означава интервенц ију наш ег разум а, наш е свести. Н е прљ а човека "трбух", оно н есвесно, него оно ш то излази из њ еговог срца, као сим вола, свесне делатно сти душ е. "Јер, из срца излазе плотске м исли, прељ убе, бестидности". Е то ш та прљ а човека! Грех прељ убе, то је поглед свесне похоте, "извитоп ерени дух" јесте извор пол ни х изоп ачењ а у паганству: м аш та је извитоп ерена када је човек свестан н ечистоте а ипак н а њ у при стаје. Д акле, прем а подвиж ниц им а, демони управо преко м аш те човекове им ају приступ к њ еговоме духу, уз пом оћ м аш те они проводе своју м оћ искуш авањ а. Т о је разум љ иво ако се зна да је м аш та непосредно везана за емо тивни ж ивот а овајза ерос и чедност. Е ротско м аш тањ е растаче дух, јер уж ива у нечистим представам а, не знајући н и за границе ни за крај. Зато К лим ент А лександријски види знак саврш енства у том е када један брат (хриш ћанин ), гледајући сестру (ж ену хриш ћанку ) нем а у својојуо бразиљ и ни чег сексуалног. "О јединствена ж ено, ти си за мене свеколики род", каж е песник, израж авајући "јединственост брачног подвиж ни ш тва". У овој области духовна паж њ а, м олитва и Благодат су једина делотворна оруж ја. Ц елом удреност (чедност) јесте управо - целовито очи ш ћена и укроћена маш та. П рича о Т о в и ј говори н ам о томе и оп исује победу
284
П
р и ч н
о
а н т ј
Р.л
и м л
П
целом удрености над демон ским елементом пож уде. То је задивљ ујуће старозаве гно предокуш ањ е хриш ћанске свете Тајне Б рака. В ођен А рхангелом Раф аилом , Т овија среће једну м ладу девојку, која је им ала дотада седам вереника, ш то ихје све погубио А смодеј(дем он пож уде). С им волика је јасна: верениц и су опседнути дем онском пож удом и њ ихова см рт предочава убилачки карактер ове страсти. М лада девојка, напроти в, представљ а целом удреност (чедност): "Господе, ти знаш да сам ја чиста!", понављ а она у својим м олитвам а, при влачећи тако духовну заш титу А нгела. Т овија "пристане да је заволи и њ егово се срце јако веж е за њ у". О ж ени се С аром а А нгео м у заповеди да спали брачну одају (то је јасни сим вол оч иш ћењ а и моли тве-ж ртве) и још : "када се при ближ иш С ари, устаните обоје и при зовите Бога ми лосрђа који ће вас пом иловати и спасти". Д емон ске чини су побеђене узајам ном целом удрен ош ћу Тови је и С аре. А смодејје побеђен, пож уда униш тена у сам ом корену уз пом оћ небеског заш титника, арханђела - Раф аил н а јеврејском значи л е Б о ж и ји . Тајлек је заправо целом удреност, при сутна у свакојистинскојљ убави, кад је "уж еж ена на О гњ у В ечитога који гута". И њ ихова мол итва је њ ом е прож ета: "Господе, ако и узим ам ову моју сестру овде, то н ије ради задовољ ства чула (слепа страст) н его у свакојчеститости (у пуноти напајанојД ухом С ветим ). И С ара рече са њ им е - амин".
.
о
.
д
с т
о
а
р
с
ц
т
а
о
З
ј
е
о
в
с
с
к
и
м
Д оле у скиту код м алог древно г трем а беху се сакупиле све саме ж ене, око двадесет сељ анки. И звестиш е их да ће старац Зосим а одм ах изићи , и оне се окуп иш е, очекујући га. У казавш и се на трем у, старац се упути п рво њ им а. С вет поче да се гура према трему. С тарац стаде на горњ ем степену, навуче епитрахиљ и поче благосиљ ати ж ене које се гураху прем а њ ему. Д овукош е до њ ега једну болесницу за обе руке. О на, тек ш то опази старца, наједном се сва затресе, као у ф расу. М етнувш и јојна главу епитрахиљ , старац прочита над њ ом кратку м олитву, и она се утиш а и см ири. М ноге ж ене, које се гураху да дођу до старца, беху обливане сузам а м или не и усхићењ а, које изазива еф ект тога тренутка: друге се отим аху да пољ убе макар крајичак њ егове хаљ ине; неке су опет неш то говориле. О н благосиљ аш е све, а с неки м а се разговараш е. Б олесни цу је већ знао; њ у беху довели изблиза, из једног села, н а свега око ш ест врста од м анастира, а и пре су је већ дово дил и њ ему.
р и ч е
о
л н т
,
глим л
2 85
- А ова је издалека! - показа он н а једну још доста м ладу ж ену, но врло слабу и изнурену, није да је била преп ланула, н его сва поц рнел а у лицу. У њ еном погледу беш е нечег као да је ван себе. И здалека, оче, издалека! - триста врста одавлен. И здалека, оче, издалека - говорила је ж ена отегнуто, некако равно м ерно пом ахујући главом час тамо час амо и под ним љ ујући образ ш аком . Г овораш е као да запева. У народу постоји нека ћутљ ива и м ноготрпељ ива туга; он се повлачи у себе и ћути. Н о им а и једна другачија туга - м учн а и теш ка: она н аједаред и нагло и збије са сузам а, и истог тренутка п релази у запевку. Т о је н арочи то код ж ена. А ли она није лакш а од ћутљ иве туге. Запевке ублаж ују и олакш авају сам о тим е ш то још већм а вређају и раздиру срце... Т аква туга ни утехе не траж и: храни се осећањ ем своје неутољ ивости. Запевке су ту само потреба да се рана неп рекид но позлеђује. - В и ћете, канда, бити грађанка, - настављ аш е старац загледајући се у њ у с радозналош ћу. - Грађани смо, оче, грађани - сељ аци см о, али варош ки, у варош и боравим о. Тебе сам дош ла да видим , оче. С луш али см о о теби, баћуш ка, слуш али. С инчи ћа сам м аленог сахранила, пош ла сам да се м олим Богу. У три сам м анастира била, па м и рекош е: "С врати, Н астасјуш ка, и овамо", то јест код вас, род е м ој, ко д вас. Д ош ла сам, јуче сам служ бу одстајала, а данас ето м е код вас. - А рад чега тугујеш ? - С инчи ћа ж алим, баћуш ка, од три је годиниц е био, - још два месеца па три годиниц е. За синчића се м учим , оче, за синчић а. П оследњ и м и синчић остао, четворо см о им али ја и Н ики туш ка, ал’ нам се не држ е деца, не држ е роде мој, не држ е. Троје сам п рвих сахранила, нисам их тако м ного ни ж алила, а овог последњ ег сахраних, па ни како да га заборавим . Е то, баш као да ту преда м ном стоји, не одми че се. Д уш у м и исуш ио. П огледам на њ егову преобуку, на кош уљ ицу и ли изми це, па ме стане запевка. Разм естим ш то је после њ ега остало, сваку ствар њ егову, гледам и запевам . К аж ем Н икитуш ки, истом м ом човеку: П усти ме, реко’, дом аћине, да пођем до богом ољ е. О н је кочијаш , нисм о сироти, оче, нисмо сиро ти, на своје име радим о, све своје држ им о, и коњ е и кочије. А ли наш то нам сад сав мал? П оч’о да пије без мене Н ики та мој, истина је ш то ти говорим ; а и пре: тек ш то се ја некуд окренем, а он одм ах клоне. А сад о њ ему и не м ислим , ево већ три м есеца како сам отиш ла од куће. Заборавила сам га, на све сам заборавила, и нећу да се сећам; а и игга ћу с њ им да радим ? С врш ила сам с
286
П Р И Ч Е О А Н ђК Л И М А
П рмче
п
а н Тј Р.л м
мл
287
њ им , сврш ила са свим е на свету сам сврш ила. И не могу очим а да видим
м еђу А нђела Бож јих; он оданде на тебе гледа и види те, и твојим се сузама
своју кућу ни своје им ањ е, и не м огу ниш та на свету да гледам . - Ево ш та, снајо, - једном је један стародр евни велики свети гељ угледао
радује, и на њ их Г осподу Б огу указује. И дуго ће ти још тајм атерински плач трајати али ћ е ти се под крај об рати ти у тиху рад ост, и б ић е горке сузе твоје
у храму такву исту као ти уп лакану м атер, и и сто тако за јединц ем сином , кога јојбеш е Г оспод узео. "А зар ти не знаш , - рече јојсветитељ , - колико су
са.мо сузе тихе м или не и срдачно г очи ш ћењ а које од грехова спасава. А м алиш у ћу твога спом енути за покојдуш е - како м у беш е име? - А лексеј, баћуш ка.
смели и слободни такви младенци пред престолом Б ож ијим ? И нема никог смелијег и слободнијег од њ их у Ц арству Н ебеском . Т и си нам , Г осподе, да-
- М ило им е. Је л’ то по А лексеју Чо веку Бож јем?
ровао ж ивот, - каж у они Б огу, - и тек ш то га угледасмо, а ти нам га одузе! - И тако слободн о иш ту и моле, да им Господ одм ах даје анђелски чин. П а стога
- Бож ји, баћуш ка, Бож ји, А лексејЧ овек Бож ји! - К акав диван светац! С пом енућу, снајо, спом енућу, и тугу ћу твоју
се, - збораш е тајсветитељ , - и ти радуј, ж ено, а не плачи; и твојм ладенац сада
при м олитви спом енути, и супруга ћу твога спом енути - да му Б ог да здра-
код Г оспода у сабору анђела њ егових п ребива". - Е во ш та је казао свегитељ
вљ а. С ам оје грех ш то га остављ аш . И ди код м уж а и чувајга. О пазиће одан-
уплаканојж ени у стара времена. А он је био вели ки светитељ , и неи стину јој збори ти није м огао. Т е знај, дакле, и ти , снајо, да и твојм ладенац јам ачно сада
де твој син чић да си оставила њ еговог оца, па ће се заплакати због вас; за-
стоји п ред пр естолом Господњ им , и радује се и весели се, и за тебе се Богу м оли. П а стога и ти - не плачи , већ се радуј. Ж ена га слуш аш е подним ивш и руком образ и оборивш и поглед. О на дубоко уздахну. - Т им е ме је и м ојН икита теш ио; исте твоје речи м и је говорио: "Ш та, вели, плачеш , лудо; син чић наш сада сигурно код Г оспода Бога заједно с А нгелим а песм е поје!" О н м ени то говори, а овам о и сам плаче, видим ја, плаче као и ја. Знам ја, - р екох, - Н ики та, а где ће и да буде, ако не код Г оспода Бо га - сам о овде са нам а, Н икита, ту га ето нема, као ш то је пре седео. И да м и је да га м акар сам о једаредиц е угледам, само једареди це да га опет по гледам, и не бих м у приш ла, нити бих м у ш та проговорила - у куту бих се притајила, само да га један једини тренутак вид им , да га чујем како се игра у двориш ту, како тек дође па викн е својим гласићем : "Где си, нано?" С ам о да м и је да га чујем како ће једаред по соби но ж ицам а прећи, само једаред, како нож ицам а чини туп-туп! - ето, тако, често, често, сећам се како трчи к м ени, виче и см еје се, сам о да му чујем н ож иц е њ егове, да их чујем и познам! А ли нем а га, роде м ој, нема. Ево њ егов појаш чић, а њ ега, видиш , нема!... О на извади испод пазуха мали срм ом извезен појаш чић свога синчи ћа, и тек ш то га погледа, сва се затресе од горког и теш ког плача, п окри прстим а очи, из којих наједаред грунуш е сузе као киш а. - А то, пр оговори старац - то Рахила плаче за децом својом и не м ож е да се утеш и јер их нем а", и такав је вам а м атерама удес на зем љ и од ређен. И немој се нити теш ити, н ити треба да се теш иш , - те теш и се, него плачи, само, сваки пут кад пл ачеш , н епрестано се сећајда је твој син чић један и з-
ш то наруш аваш њ егово блаж енство? Та он је ж ив, он ж иви, јер душ а ж иви довека; он ни је код вас у кући, али је невидљ иво уз вас. П а како ће да вам дође кући, кад ти, ето, велиш да си ом рзла своју кућу? К ом е ли ће доћ и кад вас двоје, оца и м атер, неће наћи заједно? Т и га, ето, сад сањ аш и м учиш се, а тада ће ти он м ирн е снове слати. И ди к м уж у, снајо, још данас иди.
288
11 р и ч н
о
л
н
ђ
е
л
и
м
л
Свеши владика Николај
Живот Господа Исуса Христа
лага вест С ара се насмејала, З ахарија је занем ео, а М арија се упл аш ила. О д чега? (1. М ој. 18,12). О д појаве небож итељ а ангела и њ еговог саопш тењ а: С ари у Х еврону, Захарији у Јерусалим у, а М арији у Н азарету (Л к. 1,2 0, 29). Бездетном А врам у било је сто годин а а њ еговојж ени С ари деведесет, када им је ангел саопш тио, да ће идуће годи не роди ти сина И сака. Бездетни свеш теник Захарије и ж ена м у Јелисавета, обоје од плем ена А роно ва, беху стари и брем енити , када му се ангел јави на богослуж ењ у у храм у и саопш ти, да ће м у ж ена роди ти сина Јована, који ће му би ти "радост и весељ е, јер ће бити велики пред Богом? (Л к. 1, 14-15). Безм уж на девица М арија уплаш и се од појаве ангела Бож јега а још виш е од њ еговог саопш тењ а: "Ево затруднећеш , и роди ћеш сина. И надјени му им е И сус" (Л к. 1, 31-33). И он ће бити цар, и ц арству Њ еговом неће бити краја. Ј4ако се ово догодило у разни м времени м а, и у разни м м естим а и различи тим личн остим а, изненађењ е је било исто, сумњ а иста и пи тањ е исто: како је то м огуће? У п рва два случаја како је м огуће да престарела и исуш ена љ удска тела, која су једва им али снаге да себе држ е у ж ивоту, про изведу нове ж ивоте? К ако би то м огло бити? У трећем пак случају невина девица М арија, сва пору м енивш и од стида, испод стида проговара: "К ако ће то бити кад ја не знам за м уж а"? (Лк. 1, 34). К ако то м ож е бити? У небесног весника нем а ни трун сумњ е, да ће се догодити оно ш то он јављ а и предсказује. Јер он се влада по небесној логиц и; гово ри од стране Бога, ком е нема ниш та нем огуће и чија се реч м ора остварити. А ли потом ци А дама и Еве мисле по земаљ ској логици. И ако је мн ого пута с неба љ удим а јављ ено, а и у С ветој К њ изи Б ож јој записано, да је Богу све могуће ш то нам исли и рече, ипак потомц и А дам - Е вини лакш е су веровали нриродн ом току ствари него речи Бож јој. И још уз то, пригњ ечени б унтовном при родом са свих страна и окруж ени злом , они су изгубили способн ост
Г1 г и ч г. о
а
н т, г л и м л
289
веровањ а у велико до бро. В еровали су брзо и лако у свако п редсказано велико зло, али споро и теш ко у велико добро. В елико добро обећа Бог А врам у рекавш и м у, да ће му дати сина од С аре, и да ће Сару благословити те ће кроз тог сина бити м ати м ногим народим а. Н а го се А врам насм еја, као и С ара рани је, и рече: "Еда ће се човеку код сто годин а роди ти син!" (1. М ојс. 17, 17). П осум њ а А врам у велико добро од Бога. А да м ује Бог предсказао велико зло, да ће му ум рети С ара без порода, и да ће му ум реги И смаил, син од слуш кињ е му А гаре, он би то брзо поверовао. Тако би учинио и свеш теник Захарија. У м лађим годинам а када је био способан за рађањ е он се м ного м оли о Богу, да м у дарује пород . А кад је остарео, и он и ж ена м у, он је престао мол ити се, скруш ен и безнадеж ан, прем да увек праведан и м олитвен, м ислећи да га Бог или н е чује или см атра недостојни м искан ога дара. Н о Б ог услиш ава мол итве праведника "У своје врем е", у венцу осталих догађаја, којим О н уп рављ а својим пром ислом . Богу је било п отребно да се Јован роди у истој годин и када и М есија а пе 40 или 50 годин а ранијс, како су њ егови родитељ и ж елели. У сва три наведена случаја важ но је запазити, да је Бог казни о само Захарију због њ егове сумњ е. Рече м у ангел: "Ево, онијеми ћеш , и нећеш м оћи говори ти до онога дана док се то не збуде, јер нијеси вјеровао м ојим ријечим а, којећесезбити у своје вријеме" (Л к. 1,20). К азниојеангел свеш теника, јер он као свеш теник учећи друге да верују у речи Г осподњ е сам је посум њ ао у њ их. К адећи олтар он је видео п ред собом К овчег Завета, у ком е је чувана палиц а А рон ова од дрвета бадемова, која је за ноћ п роц ветала и зреле бадем е показала (4. М ој. 17,8). С ведочанство Б ож је свемоћи. Заш то дакле да посум њ а, да и суха њ ива ж енског тела мож е по Б ож јојречи проц ветаги и плод донети. К ом е је м ного дато, м но го се од њ ега и очекује. У осталом , и ова Бо ж ја казна била је при врем ена, и у своје време, кад је Захарија пон ова проговорио , окренула се на веће прослављ ењ е Бога од стране народа, и на дивљ ењ е новор ођеном сину Захаријин ом Јовану - О ханану. Јер сви се питаху по Г орњ ојЈудеји: "Ш та ли ће би ти из овога дјетета?" (Л к. 1, 66). А баба С ару не казни Бог за њ ен подругљ ив смех нити А врама за њ егов смех, јер беху про сти пастири. Н ајм ањ е нак беш е за казну света Д ева М арија, која из свог чистог и безазленог срца, управо детињ ег срца изрече своју сумњ у речим а: "К ако ће то бити кад ја не знам за муж а"? Н ека је по сто пута благословена безазлена сум њ а М аријин а. Јер својим пи тањ ем она поб уди Б ож јег весни ка да јасно каж е, како ће то бити, и ко ће бити О нај који треба да се роди од њ е. В елики Г аврил објасни јој то
2 90
П Р И Ч Е О Л Н Ђ ЕЛ И М А
П
небесном логиком , непојам ној земљ и: "Д ух С вети доћи ће на тебе, и сила С вевиш њ ега осијениће те; зато и он о ш то ће се род ити бић е свето, и назваћесе С ин Бож ји" (Л к. 1, 35). За врем е док је Гаврил лагано и зговарао реч по реч, све чуднију од чуд није, душ а М аријин а доби јала је крил а као од трепетне љ убави и уздизала се све виш е и виш е од зем аљ ске логике ка небесној. О на је постепено ум ирала земљ и и п риволевала се царству небесном . И као ш то често бива са уми рућим човеком да се тренутно сети целог свог нрош лог ж ивота, тако се и он а сетила свих про читаних м есијанских предсказивањ а. С етила се, како је речено, да ће девојка зачети и ро ди ти сина, ком е ће би ти им е Ем ануил, то јест: С н ам а Бог; и још како је Бог рекао народу И зраиљ ском: "Ја сам твој м уж " (Јерем . 3, 14 и О с. 2, 16). П ри том сећањ у она је осетила, д а је она та изабран а Д евојка, и да је сам Бог њ ен м уж . С етила се и својих родитељ а, Јоаким а и А не, који су њ у родили у својим престарелим годин ам а, по Бож јој сили и благодати. И кад се тога, и свега осталога, сетила ш то је читала и сазнала д ок је била у храм у јерусали м ском , и доц ни је у Н азарету, он а је разум ела, да сада ангел Б ож ји оч екује од њ е пристанак, као од слободно г бића. О чекује сагласност њ ене вољ е са вољ ом Бож јом . Д ок јој је ангел давао објаш њ ењ е на питањ е "како ће то бити", у њ ојсе изврш ио велики п реображ ај. С вака сумњ а и страх и недоум иц а беху исчезли. Њ ена реч "када ја не знам за м уж а" чин ил а јој се сада см еш ном . К ада је Гаврил заврш ио са објаш њ ењ ем и заћутао, чекајући њ ен одговор, она је била готова са одговором . И рече М арија: "Ево слуш кињ е Господњ е; нека ми буде по ријечи твојој" (Л к. 1,38 ). И тек ш то је изговорила те речи, Д ух С вети сиш ао је на њ у и сила С вевиш њ ег осенила је њ у, и она је одм ах осетила у себи трепетну м атерин ску радост од зачећа сина - С ина Бож јег, Б ога - Л огоса, обећаног М есије и Ц ара над царевим а.
о б и ч н а п р о сл а в а п р в о г р о ђ е н д а н а
о в ек о љ у б ц а
И м а љ уди који осећају плем ениту ж алост због тога ш то је велики Господ и С пас наш био при м оран родити се у онако убогим околностима: изван града, у подзем љ у, у овчијем стану, без икакве удобн ости грађанског ж иво та. Без свеће, без воде, без стола и столи це, без постељ е и п осуђа, без суседа да довичеш и пои ш теш . Н иш та осим суре м асивне стене ода свуда, са пон иски м грубим јаслам а и неш то слам е ујаслим а. Т ескобан стан а пространа гробниц а. Заиста, ова плем енита ж алост добри х љ уди била 6и оправдана, кад се не 6и знало оно ш то је убрзо следовало Њ еговом рођењ у те
и ч е о
р
а н
ц
н л и м
а
291
исте ноћи. А оно ш то је следовало потпуно оп равдава оно ш то је претходило, као ш то увек бива у деловањ у Бож јем. Ш та је следовало? Сл едовало је прослављ ењ е Х ристовог рођењ а, какво ни један човек од постањ а света није им ао. Јавио се најпре ангел Бож ји, упутио пастире да иду у ону њ ихову пећину и виде ко им се родио. П отом јавила се војска од ангела са чудесном песм ом . О нд а је настало весељ е пастира. И цело то слављ е заврш ено је тек појавом необи чне звезде над пећи но м и доласком м удраца са И стока на поклоњ ењ е "новом цару" (М ат. 2,1-2). П ром ислите, да ли би се све ово м огло догодити, да се О н род ио у граду. Д а се, реци м о, н аш ло м еста у Витлејему за свету пор оди цу у некојгостиони ци или хану или приватнојкући, где они н икако не би м огли бити сам и у целој згради, него са многим другим лици м а, одраслим и децом , у гунгули стеш њ ени у једном углуједне собе. К ако би пастири у ш ли у град, кад су градске капије у оно врем е биле ноћу затворене, и н а капијам а страж а? И кад би нсоби чна звезда стала над гостиони цом , где се сместило п едесет или сто лица, како би источни м удраци сазнали које је ново рођен и ц ар? Зар сене би у то ум еш ала и рим ска полиција? И зар не би настала гуж ва и неред? И м есто да се одигра бож анствена драм а одиграо 6и се ф арс или бурлеска. Н е, не, нем а ни м ало м еста ж алости. С ве је било како је најбољ е могло оити, не по љ удском саображењ у него по Б ож јем. Господ се м орао родити у засебном дому; м орао је бити О н сам у том дом у. А тај дом м орао је бити неограђен зидо вим а и без икакве страж е, без катанца на вратим а и без ком ш илука, у пољ у близу п ростих и незлобни х а изван града и градске соф истике. Т ако се сам о м огло п оуздано знати, да све ш то се необичн о догађа, догађа се због Њ ега. Заиста "велики си Бож е, и чудн а су дјела Т воја" (П с. 92, 5). П астири чуваху страж у код стада својега. У оно врем е беху велике ш ум е око В итлејема, са проп ланцим а и паш њ ацим а за стоку. И беш е дивљ их зверова, као некад у време Д авида. Сам Д авид је прич ао цару С аулу, како су му давови и м едведи растрзали овце, ик ако их јеон одбијао и убијао (1. Сам . 17, 34!. Због тога су пастири м орали ноћу др ж ати страж у код стада својега. Н аслоњ ени н а своје кукасте ш тапове, какви се и данас виде код чобана Г рка и П рновун аца, они су с времена на врем е довики вали друг друга, да не би заспали и да би зверове плаш или. Н и слутили ни су, да ће те ноћи он и п рви зндети оно "ш то су мн оги пророци и цареви ж елели видјети" (Л к. 10,24). Н аједном јака светлост јави се "и слава Господњ а обасја их" (Л к. 2, 9). У сгед те светлости, бељ е од сунчане, видеш е пастири ангела Бож јега и врло се ■лпаш иш е. То беш е онај исти архангел Г аврил, који је девет месеци раније
292
П
р
И ЧЕ
ПРИЧГ
О А Н ђЕ Л И М А
јавио М арији у Н азарету, да ће родити сина. Њ егова се реч исгтунила те ноћи, и он би послат од Бога пастирима, да њ их учини првим сведоцима на зем љ и тог чудесног догађаја. И охрабри ангел уплаш ене п астире. Н е бојте се, него радујте се. Јер вам јављ ам велику радост, која нећебити само ваш а него васцелог Бож јег народа. Ено родио се очекивани М есија, С паситељ , Х ристос Господ (Л к. 2, 10-12). И дите и видите у пећини дете повито где леж и у јаслим а. И опет вам каж ем , радујте се, јер се радују и небеса и све ангелске силе заједно с вама. У том тренутку јави се м нош тво н ебеске војске, и та војска ангелска прослављ аш е рођењ е Бога Ч овекољ убца слаткогласним неземаљ ским појањ ем. И каква необична песм а: "С лава на висини Б огу И на земљ и мир. М еђу љ удима добра вољ а" (Л к. 2, 14). С амо је безгреш ни А дам у Рају м огао чути слично небесно п ојањ е, али од он да ни ко до насгира витлејем ских. В идели су небеске војске И саија и Језекил и М ихеј, али у даљ ини , око престола С вевиш њ ега на небесим а (Ц ар. 22, 19; И са. 6, 1-3). Н о овде се небесна војска спустила на зем љ у, са својим царем, и отпевала песму у Њ егову почаст, не пред неком одабраном публиком него пред најпр остијим од простих . П ре те тихе но ћи н игде се на црној зем љ и ни је видео тако величан ствени хор н ити се чула таква песм а. А та песм а је у исто врем е и гтрограм атична за но воро ђеног М есију: П рво треба славити и стини тог Бога, који је на висини , а не зем аљ ске идоле. О д истинског слављ ењ а истин итог Бога зависи м ир на земљ и и добра вољ а међуљ удим а. С ам собом О н јеоваплоћен а слава Бож ја; О н је књ аз м ира и мир н аш ; О н је добраво ЛјЗ и љ убав међу љ удима. С а овим логичним програм ом Бог - Л огос раскопаће антилогичн а дела ђаволска. Зато је О н достојан славе и п охвале од неба, и од зем љ е. К ада су ангели заврш ил и свој део прославе, удаљ иш е се у своје небесне обитељ и. Тада пастири потекош е као на крилим а ка пећини. И нађош е све како им је ангел рекао. И м али пастири оваца по клон иш е се великом П астиру љ уди. П а пуни весељ а вратиш е се свом е стаду певајући и славећи Бога (Л к. 2, 15-20). Т ако је на једин ствен н ачин про слављ ено рођењ е Јединственога. Н е у ж дерањ у и пијанчењ у, и не у смеху и кикоту, него у духовној радости и узвиш еном духовном славопоју. А М арија кад чу од пастира о свему ш та се догодило "чуваш е све ове ријечи и слагаш е их у срцу своме" (Л к. 2, 19).
Знала Је она м ного виш е од пастира. Н о све ним кЛЈучем девичког ћутањ а.
спуни
О
АИ'1,
н л и м а
293
држ ала у себи под злат-
е врем
Бож ја м ера времена не слаж е се са љ удском, н ити Б ож ји часовни к са часовнико м човечјим . Б ож ји часовник ни ти заостаје нити брза, док човјечји час заостаје час брза. У доб ру би хтели да се одлож и про м ена, а у невољ и да се убрза. К ада су Јудејци у роп ству В авилон ском држ али, научени од лаж них пророка и врачара, да ће се убрзо ослободити од ропства и повратити дом а, пр орок Јерем ија им поруч ује из Јерусалим а: "О вако вели Г оспод: Градите куће и сједите у њ им а, садите вртове и једите род њ ихо в; ж ените се и рађајте синове и кћери; и син ове своје ж ени те и кћери своје удајте, нека рађају синове и кћери, м нож ите се ту и не умањ ујте се. И траж ите добро граду, у који вас преселих, и м оли те се за њ 1’осподу, јер у добру њ егову биће вам а добр о... јер овако вели Господ: кад се испун и у В авилону седамдесет година по ходи ћу вас... и вратити на ово м јесто" (Јерем . 29, 4-10 ). Т ако је и велики про рок Д анило објавио свом нестрпљ ивом народу, који је у м уци навијао својсат напр ед и напред, да 6и м у се муке скратиле и обећани М есија С паситељ ш то пре стигао, по Б ож јем сату им а да прође С едам десет седм ина, па да се јави "С вети н ад светим а" (Д ан. 9,24). А постол П етар укорева оне који због дугог чекањ а посум њ ају у Бо ж је обећањ е, па каж е: "Н е доцн и Г оспод с обећањ ем , као ш то неки м исле да доцн и" (2. П етр. 3, 9). Н аучен од С ветог П исм а и после дугог искуства, српски н арод је створи о пословицу : "Бог зна врем е свему". П осле двобоја и п обеде над С атаном врати се И сус у сили духовној и пође уз Јордан, да се још једанпут види са својим м или м П ретечом и К рститељ ем Јованом, п оследњ и п ут у овом е свету. И рече м у и прорече; рече му, да је он, Јован своју пр оро чку ул огу добр о од играо, и про рече м у, да ће га I Јрод "Л исица" убрзо ухапсити (Л к. 13,32). М орао је бити видљ ив растанак оних , који су сејош у утробам а својих м атера заволели, том пр ил ико м одвош ш е се два Јованова ученика, А ндреји још један, и п ођош е за И сусом (Јов. 1. 37). И када пођош е у Галилеју, сазнаде И сус да је Јован заиста ухапш ен. П а када зам укош еуста страш нога лава пустињ ског, тада И сус отвори своја •ста и рече им: "И спуни се вријеме и пр ибл иж и се царство Б ож је" (М ар. 1, 15 . Н ебесни часовник и збио је тачно време када Си н Бо ж ји требаш е да твори своја уста. Ш то рече, да се испуни врем е, тим е оправд а све пророк е,
29 4
П Р И Ч Е О А Н -ђЕ Л И М А
који су прори цали Њ егово врем е; а ш то рече, да се при бли ж и царство Бож је, тим е објави долазак Ц ара, који дон оси собом Ц арство Бож је. "П окајте се", пон ављ а О н реч вели ког Јована, да и њ ега оп равда, - "вјерујте јеванђељ е" (М арк. 1,15 ), пон ављ а О н ову реч јеванђељ а, којује пре 30 годи на ангел рекао пастирим а В итлејемским на Њ егов први рођендан, да тим е оправда и свог ангела. И онда и сада јеванђељ е је значи ло Радосну В ест роду чо вечијем . Т ада поче И сус приб ирати ученике к себи, не од великаш а светских него од рибара, простих и сиром аш ни х као ш то беху и пастири В итлејемски. И ви девш и А ндрију и С им она(П етра) брата му, где бацају мр еж е у језеро, рече им хајдете за м ном ; п устите друге нека лове риб у, ја ћу вас учинити ловцима љ уди. И они очас оставиш е своје мреже и п ођош е за Њ им . М ало даљ е виде друга два брата, Јакова и Јована, где са својим оцем Заведејем крп е своје подеране мреж е свог оца и пођош е за њ им (М ат. 4, 27-22). К ао да ихје очарао својим необич ни м погледом и необи чни м гласом ! К ако да се ово не назове првим чудом Х ристовим ? У пратњ и четири своја ученика поче И сус учити народ п о зборниц им а. И Н арод би задовољ ан Њ еговим речим а, јер "Он их учаш е као онајкоји власт им а, а некао књ иж евниц и" (М арк. 1,22). Још већм а би народ задовољ ан од Њ егових чудесних дела. Једнога дана О н исцели човека поседнутог дем оном . И то се брзо разгласи. Д ругога дана О н и сцели неколико болесника од разних болести. И народ навали на Њ са својим болесници м а; и О н одм ах исцели све. Т рећега дана толико се народа сабра око Њ ега, да му не беш е лако јавити се на улици. Т ада, са Јованом и Јаковом , по ж ури кући С им она П етра, чија таш та леж аш е од грозни це. И сус је узе за руку и грозни ца је очас пусти. И ж ена се диж е и служ аш е им . А кад сунце зађе и би вече, дон есош е пред Њ ега "све болесне и бијесне", (М ат. 8, 14-16), и О н их отпусти кући здраве. "И сав град беш е се сабрао пред вратим а, да не м огаш е ући у град него боравиш е у пољ у, и пустим м естима, али народ хиташ е к Њ ему и тамо. И оде глас о Њ ему по свој Галилеји и С ирији чак до м ора (М ат. 4, 24). К ао прохладан вегар на теш кој ж еги. К ао пресахли извор кад одједном набуја, па јурне вода по сухом к ори ту речно м и н апун и га све до уш ћа реке. И појуре сви ж едни да пију, а прљ ави да се окупају. И као ш то нико не м ож е направити границ у ветру и води, тако ни љ убави Х риста Ч овекољ упца. А С им он П етар потрча к Њ ему у пустињ у и рече: "Траж е те сви" (М арк. 4, 36-37)! Н еуки траж е науку, болесни здрављ е, ож алош ћени утеху, ом р-
П риче
о
а н ђ е ли м а
29 5
знути љ убав, уплаш ени храброст, осамљ ени пријатељ а, смртни ци ж ивот. И сви налазе све то једино у И сусу Човекољ упцу. С ви Га траж или онда; сви Га траж е и данас. А налазе Га они ко ји се покајањ ем очи сте и поверују у Њ егово јеванђељ е. И докле је света и врем ена пон ављ аће народи с уздисајем реч С им онову И сусу: Тр аж е те сви! А И сус нађе Ф или па из В итсаиде и позва га: хајде за м но м (Јов. 1,4 3). И Ф илип остави све и пође. О дм ах затим н ађе Ф илип свога друга Н атанаила и рече му све за И суса из Н азарета као очеки ваног и п ри спелог М есију. Н а то м у Н атанил с неверицом и с подсм ехом рече: И з Н азарета м ож е ли бити ш то добро? Ф илип њему: Д ођи и види. А И сус чим виде Н атанаила поздрави га овако: Е во првог И зраиљ ца, у ком е нема лукавства. Зачуђен оваквим поздравом , упита Н атанаил, како он њ ега познаје (Јов. 1,4 5-51). А кад м у И сус рече, да га је он видео по д см окво м пре него га је Ф илип позвао, Н атанаил би сасвим побеђен. Н аравно видео га је на даљ ини својим свевидећим духом, а не телесним очим а. Ч увш и то Н атанаил, у њ ему се све преврну; иш чезе свака сум њ а, и он повика: Рави, ти си С ин Бож ји, ти си цар И зраиљ ев. Т и поверова зато ш то ја прозрех и видех те под смо квом . В идећеш виш е од тога, о, Н атанаиле! Јер заиста, заиста вам каж ем , од атле ћете видјети н ебо отвор ено и анђеле Бож је гдје улазе и силазе к С ин у Ч овечијем . Н ебо се отвори ло н ад И сусом на Јордану, и англеске силе лебделе су над њ им а. И сада су небеса била отворена и ангелске војске пратиле су Га као свога Ц ара, слуш ајући сваку Њ егову реч и гледајући свако Њ егово дело с усхићењ ем и трепетом. Т о ће од сада и Њ егови учени ци ви дети, и радовати се заједн о с ангелим а.
а б у д ет е с и н о в и
ож
У прод уж ењ у своје Н агорне Беседе И сус упоређује стару законску п равду са правд ом коју О н објављ ује. "Речено је старим а, - а ја вам каж ем ". К о је рекао ком е? Рекао је О н исти Бог - Л огос у старо врем е, а рекао је једно) и забрано) али м аленојгрупи љ удског рода, коју )е он кро з м илени јум е васпи тавао, да као свећа све-
29 6
П ри чн о
а
н
нч
им
а
тли у тами бесловесно г света, докле се О н сунце правд е не јави и о светли га новом и силном небесном светлош ћу. С тари закон ни је био по греш ан, али је био м лечна храна за детињ и узрасг, а не тврда хр ана за одрасле. П а како ће увек би ти љ уди који остају при детињ ем узрасту, то ће и тајстари закон остати у важ ности "докле небо и земљ а стоји" (М ат. 5, 18). О н је углавном негативан и претећи, како и приличи за децу. Н е см еш чини ти ово; не см еш чин ити то и оно, говори се деци. Н е см еш им ати м ноге богове, ни ти клањ ати се идолим а, нити убити, нити п рељ убити, нити украсти, нити пож елети туђу им овину , говори стари закон. У целом Д екалогу само је једна заповест по зитивн а, а то је четврта: "П ош тујоца твојега и м атер твоју" (2. М ој. 20 ,12 ). А и за овуједну позитивну заповест обећано је као награда зем аљ ско доб ро и д уг ж иво т на зем љ и. М ного деце, м ного и м овине, стоке, сребра и злата, спокојство, угађањ е и дуг ж иво т до ситости. Т о је све. Н ије било п ом ена о награди небесној, "о великојплати ваш ојна небесима", ни ти о царству небесном уопш те не сам о у Д есетозакоњ у него у целом С таром Завету. Сам о се великим п ророц им а и ретким праведниц им а јављ ало, да поред Б ога на небу, ж иве и м ноге војске од ангела, но не и од љ уди. Б ог и ангели Б ож ји - то је био сав онај други свет. У лазак у тај свет био је затворен за љ уде, ш то и о дговара о изгнањ у А дама и о херувим у са плам еним м ачем на улазу у рај. И праведни и греш ни при м или су за дела своју награду или казну овде на зем љ и, н аравно не случајно ил и по предодређењ у него од Бога правде, строге законске правде. Љ уди су ж ивели дуго на земљ и и ум ирали "сити ж ивота". Н еки, не сви, наслућивали су да душ е не ум иру с телом , али се не враћају Богу, него се спуш тају у Ш еол, или "спавају у праху земаљ ском” (Д ан. 12,2). А ли су сви ж ивели и ум ирали у очекивањ у Н екога с неба "којему су изласци од по четка, од вјечнијег врем ена" (М их. 5, 2). Ш то год се свег већм а кварио , и изабрани н арод већм а уједначавао са неизбраним , то су гром овитије пр оро ци објављ ивали долазак од Бога обећаног С паситељ а, М есије. И праведни ци из покољ ењ а у покољ ењ е иш чекиваху бодро и са уздисањ ем об ећаног С пасител>а. А ли у том иш чекивањ у "у вјери пом ријеш е сви они не прим ивш и обећањ е (О бећано г), него га вид јеш е из далека и по кло ни ш е му се" (Јов. 1, 13). О во потврди сам И сус када рече својим учениц им а: "Благо очим а које виде ш то ви видите. Јер вам каж ем, да су мн оги прор оц и и ц ареви ж ељ ели видјети ш то ви видите, и не видјеш е; и чути ш то ви чујете, и не чуш е (1. П ет. 1,1011; Л к. 10,23-24 ).
11 Р 11 Ч К О
А Н Ђ ЕЛ И М А
29 7
О д Ц ара над царевим а и П ророка над пророци м а праведници су и очекивали неш то ново, али ни кад нико то ш то је дош ло и како је дош ло. Н ик о н ије очекивао, да ће О н ставити себе изнад С тарог Закона, који је чуван у свегињ и н ад светињ ама; још м ањ е, да ће он пренети награде праведни ци м а са земљ е на небо; да ће јављ ати царсгво небесно као п раву стварност, у ком е ће и достојни љ уди, заједно с ангелим а, вечно ж ивети и "сијати као сунце", и да ће најзад љ уди бити син ови Бож ји, кроз чеж њ у и труд да будусаврш ени, "као ш тојесаврш ен О тацваш небесни" (М ат. 5,48). Речено је - а ја вам каж ем . Речено је: не уби. А ја вам каж ем , ко се гневи на брата својега ни заш то, кри в је суду, крив је скупш тин и, кри в је паклу огњ еном . Јер је гнев претеча уби ства, управо уби ство у зачетку (М ат. 6, 21-22). Речено је: неч ин и прељ убе. А ја вам каж ем: свак ко погледа на ж ену са ж ељ ом већ је учини о прељ убу у срцу својему (М ат. 5, 27-28). У срцу је колевка блудне пож уде. Н е дај јој ни да се зачне, јер је она чудо виш те, које чим се роди не м ож е се савладати. Речено је: не куни се кри во. А ја вам каж ем : не куните се ни како (М ат. 5,34-37). М еђу синови м а Бож ијим заклетва је излиш на. К од њ их влада истина и поверењ е, и њ ихова је реч довољ на: да, да или не, не. Речено је: око за око, зуб за зуб. А ја вам каж ем да се не брани те ода зла, него ако те ко удари по десном е твом образу, обр ни м у и други; и који хоће да се суди с тобом и кош уљ у твоју да узм е, подај м у и хаљ ину. К оји нш те у тебе, подајм у: и који хоће да м у узајм иш , не одреци му. Речено је: љ уби бл иж њ ега својега, и м рзи н епри јатељ а својега. А ја вам каж ем: љ убите непријатељ е своје (М ат. 5, 43-47). П рво м оли се Богу за непријатељ а свога. Својом м олитвом ти га м учиш , колебаш га и двојиш све док ти не постане при јатељ . С ам о тако ћете од непри јатељ а учи ни ти при јагељ е себи, и о брадо ваћете Бога, и зади вити ангеле и п остидети ђавола, који разгорева непри јатељ ство међу љ удим а. А ко ли љ убите сам о оне који вас љ убе чините оно ш то чине и незнабош ци, па и ж ивотињ е, али ниш та ш то је достојно син ова О ца неб есног који обасјавајући својим сунц ем и зле и добре, даје вам п ри м ер саврш енства. Ч ин ите дакле и ви тако, и царство Бо ж је ући ће у вас и ви у ц арство Бож је. Љ убав не потребује ни какав писани закон. Зато И сус није ни нап исао никакав закон, слично земаљ ским м удрацима. С ве ш то је О н својом руком написао, написао је једном по праш ин и п ред храм ом јерусалим ским , и одм ах избрисао. Љ убав је, сам п о себи, врховн и закон на небу и на земљ и.
298
П ри ч е о
П ри че о
а н т јн л и м а
А народ нетрем ице гледаш е у лице И сусово и у м ртвојтиш ини слуш аш е ж ивотворне речи Њ егове. Блаж ени сте ви, слуш аоци И сусови, и онда и сада! Заиста "м ноги прор оци и цареви ж ељ ели су видјети ш то ви видите, и не видјеш е; и чути ш то ви чујете, и не чуш е" (Л к. 10, 14).
н
г
лима
299
Свеши владика Николај
А нгели нем ају другог закона изван љ убави. Ш то ће љ убави закони кад љ убав не греш и него ратује проти в греха, а закон и се по ну ж ди пи ш у за оне који греш е. И ш та ће љ убави заповести, кад их она изврш ује и пре него ш то их чује? Љ убави се додаје м удрост, и њ ој се отварају све двери тајне. Љ убави се додаје и сила, те она по кор ава себи све греш ни ке и зверове и дем оне и сву природу. С инови Бо ж ији син ови су љ убави, и царство небесно царство јељ убави. О во су две нечувене новости, о којим а И сус говораш е народу дуго и дуго: љ убав као свеобухватни и самодовољ ни закон над закони м а, и царство небесно као вечна отаџбин а ж ивота и славе свих праведни ка. Љ убав и царство н ебесно.
а
Рат и Библија
б о г д о б р о т е
т а р е ш
Ц ар Језекија ч и њ
а ш е ш
и н а
- у
д р ж
а в и
м
и р , у
о је п р а в о п р ед Г о сп о д о м .
р а ту
п о б ед а
н п р и о н у з а Г о сп о д а ,
О н полупа све идоле и очисти зем љ у од незнабош тва. И ратова про тив Ф илистеја, и победи их. А ли наста једно теш ко искуш ењ е за Језекију. С енахерим цар асирски удари на Јудеју, допре до самих зидова јерусалим ских са огром но м војском . У логорени око Јерусалим а почеш е А сирци руж ити цара Језекију, и добацивати свакојаке хулне речи на Бога И зраиљ ева. ТадаЈ е з е и ја р а з д р и ј е х а љ и н е с в о ј и ве з а о о се б е о с т р и ј е т па отиде у дом Господњ и и уздиж е овакву молитву: Господе Бож е И зраиљ ев, који сједиш на херувим им а, ти си сам Б ог свијем ц арствим а на зем љ и, ти си створио небо и земљ у. П ригни Господе ухо своје и чуј; отвор и Госп оде очи своје и види ; чујречи С енахерим а који посла да руж и Б ога Ж ивога... И зато, Господе Бож е наш , избави нас из руку њ еговијех, да познаду сва царства на зем љ и да си ти, Г осподе, сам Бог. П осле ове м олитве цареве, дође од Г оспода реч кроз пр орок а И саију: н е о д с т у п и о д њ е г а н е го о д р
врат иће се пут ем
о ји м
а з а п о в и је с
и.
Г о с п о д б и ја ш е с
им .
е д о ш а о , а у г р а д о в а ј н е ћ е у ћ и , в е л и Г о с п о д . Ј ер ћ у а
(И са. 37). Т е исте но ћи д огоди се неш то у војсци асирскојп од зиди нам а Јерусалим а, неш то колико неочекивано толико страховито. Ш та се и како се догоди, то једин и Бог зна. Т ек када свану дан, и када Јевреји о чекиваху напад на град, под зиди нам а градским свуда унаоколо леж аху сам о леш еви љ удски. 0 тајни те там не ноћи С вето П исм о Бож је овако говори: с т у о ћ б р а н и т и Ш
а ј Г р ад и с а ч у ва ћ у г
а н ђ е о Г о с п о д њ и и з и д е и п о б и у о
о л у а с и рс о м
с т о и о са м д е се т
и п е т
и с у-
ћ а; и а д у с т а ш е у ју т р у , а т о с е с а м и м р т в а ц и .Ц ар С енахерим надж иве уж асе те ноћи, да дож иви и друге уж асе. Сам , као доцније Бон апарта од М оскве, беж аш е уж аснути ц ар асирски од Јерусалим а ка својој престоници. И стиж е у Н иниву. И оде цар у храм идолски да клањ а, а синови њ егови рођени скочиш е на њ и исекош е га м ачевим а.
3 00
П
Р И Ч 1- О
А Н I, ћ л и м л
р у ж
П г и чг , о
е н е п о м а ж
п л а ч е м
с
и
с у за м
п л а ч е м
и
с у
а м
а
м
о љ
а х у
Г о с п о д а ,
д а
п о ш
а љ
И ш та се догоди? П ред војском јудејском изненадно се појави коњ аник у белом оделу, са златним оруж јем, и јурн у на војску непријатељ ску. Л исијева се војска уп лаш и и збуни, и би страховито пораж ена. Н а бојном пољ у остави Л исија 11.000 леш ева, а он једва успе да умакн е (2. М акав. 11). и л о с т
и в о г
а н г е л а
н а
с п а с е
е
з
а и љ
а .
н'1, г л и м л
3 01
Свеши владика Николај Велимировић
У књ игам а М акавеја описани су м но гобројни р атови изм еђу Јудејаца с једне стране и царева А нтиоха и П толом еја с друге стране. У свим тим ратовим а царске војске биле су и м ногољ удн ије и оруж ани је. И змеђу осталог често су водили и слонове са дрвеним кулама на леђим а, и у тим кулам а стајали су војни ци оклопљ ени, и бацали су брзом етне стреле на Јудејце. С лонови са тим кулам а или страж арама служ или су онда у рату не мањ е страш но него м одерни тенкови. Н о све то није пом огло обесним и незнабож ним царевим а у борби са једним м аленим народом , чија је душ а наоруж ана Богом Ж ивим. пр изивали су Јудејци Бога у пом оћ у часовим а опасности. Ц арске војске су се збуњ ивале и д авале у бекство. Т о се догађало пон екад без видљ ивог узрока. У неколи ко случајева описано је, како су те царске војске гину ле од извесних пр иви ђењ а. Т ако би на пр им ер, када удари на Јудеју Т им отеј, војвода цара А нтиоха, са огром но м и јако наор уж аном силом . Тек ш то борба отпоче, војска царска сагледа у ваздуху неко чудно привиђењ е: пет љ уди на коњ им а са златним уздама и оруж јем како се оком ил и н а њ их, н епријатељ е народа Б ож јег. Г ледајући ту нојаву војска А нтиохова се уплаш и и см ути, и у забуни удариш е један на другога, те изгибе п реко 20.000 војни ка и оста на бојно м пољ у (2. М акав. 10). Д руги пу тудари на Јерусалим војвода Л исија са 80.000 војни ка. В идевш и страш ну силу непри јатељ ску М акавеј, вођ н арада јудејског, пр ип аде с народом на молитву Богу; а
а
Изнад греха и смрти
у б и т е п р и ја т е
е
в о ј !
Љ убав је олтар, на ком е се увек м ора врш ити ж ртвоприн ош ењ е. Љ убав је бож анство, које траж и да увек пред лиц ем њ еговим гори ж ртва, те да се оно види у светлости. П рава љ убав, бож анска љ убав, односи се увек на оно ш то је најбољ е у човеку. А ко ја љ убим своје уображ ењ е, м оја је љ убав лаж . А ко љ убим свога пријатељ а због њ еговог порока, ја љ убим лаж . А ко љ убим Бога због доби тка на лутрији, м оја је љ убав лаж . А ако ја љ убим заиста лаж , ја јој м орам ж ртвовати истину, јер и лаж на л,убав траж и ж ртве. О најко воли своју сујету, ж ртвује јој пам ет; и ко вол и своје тело, ж ртвује м у душ у, и ко воли н овац ж ртвује м у част. И обрнуго: ко во ли разум , ж ртвује овом е сујету, и ко воли душ у, ж ртвује њ ојтело, и ко воли част, ж ртвује овајн овац. И љ убав према п ријатељ им а стаје скупо. Ја говори м о правој, бож анскојљ убави. П ом агати пријатељ а у добру и траж ити њ егову пом оћ за добро - само се то зове права нри јатељ ска љ убав. Ја ж елим при јатељ а не зато да он ласка м ојим слабостим а и затрпава и оправд ава моје погреш ке, но зато да м е попр ављ а у злу и подр ж ава у добру. Т акво пр ијатељ ство је чистили ш те, у ком е се човек чисти од грубих и ни ских навика и склоности. П ријатељ ство је потребније душ и него телу. У ж алости пом исао на пријатељ а довејава ведрину на лице. У трпљ ењ у видети при јатељ а значи олакш ањ е. Н а самртној постељ и присуство пријатељ а улепш ава лице см рти. П ријатељ ство је увек ж иво творн и дах анђела, који н ас прати у ж иво ту, који нас диж е кад паднемо и надахњ ава кад онем оћамо. К акву љ убав прем а при јатељ им а један човек нуд и, такве ће и при јатељ е наћи. С вак им а онаква пријатељ а каква заслуж ује. П рем а каквоћи и вели чи ни ж ртве налазе се и пријатељ и. Ја се м орам отказати свега ни скога, да би м огао им ати за пријатељ а онога, чију висину душ евну л>убим. И м орам се отказати себич ности љ убећи несебичн ог пријател>а. И м орам се отказати грубости љ убећи плем енитог пријатељ а.
302
П ричр. о
П риче
а н ђ ел и м а
П ријатељ ство јеједнош коловањ е. К аквопријатељ ство онакво и ш коловањ е. Н екога пријатељ ство диж е к небу, некога вуче у пакао. П ријатељ ства, која значе заверу против д обра, им а доста. Таква п ријатељ ства се снују м ного и у наш ој средини. П ријатељ е се они , који н ити се познају нити пош тују ни ти један за другог ж ртвују. П ријатељ е се љ уди различи те душ е, не због душ е, него због добити . П ријатељ е се љ уди различи тих начела, не због начела, него због богаћењ а. Због кон цесија и ли ф ерација, због пљ ачке и крађе! П ријатељ им а се зову често привр ем ено и они, који се из дубине душ е презиру. О смејкују сеједан н а другог често они, који осм ејци м а сузбијају излив м рж њ е један пр отив другог. А х, ти осм ејци пријатељ ски! О ни ч есто значе завесу над паклом . П ријатељ е се често љ уди и з кукавичлука; често и з бојазни један од другог; често из сујете; често из досаде. Т о је при врем ено и рачунско при јатељ ство - највећи кор ов који на зем љ и расте и највећи стид љ удски!
д а о в а ск р
у
ртвих
М и смо од земљ е постали и опет у земљ у одлазим о. Н ека нас ниш та не плаш и то, ш то у земљ у одлазим о. Зем љ а је чиста и невина; гроб на њ ојније хладнији од колевке. Земљ а је једно слож еније тело од наш ега и слож енији дух од наш ега. Зем љ а је наш ангео хранитељ , наш добри, кри лати архистратиг, који се у лету свом е око сунц а купа непрестано у сунчано јсветлости. Н а крил им а својим носи он нас, децу своју, око великог светила васионског. О н лети заједно с нам а, пун духа и љ убави и радости ж ивотне, он ж иви сав, скроз. Земљ а је сва ж ива, скроз. Д ух Бож ји је непрестано на њ оји у њ ој. Д ух Бо ж ји је непрестано ож ивљ ава. Разбацане кости п о земљ и плаш е очи но не дух. И струлело м есо под земљ ом плаш и човека но не и Бога. Јер од једног погледа Бож јег све разбацано се сједињ ава и све иструлело ож ивљ ава. С етите се чувене визије пр оро ка Језекиљ а, ког је рука М ихел-анђела бојом овековечила. Б ог казује прор оку до лин у пуну м ртвачких костију, и пита га: "С ине човечји, хоће ли ож ивети ко сти ове? А ја (говори п рор ок) рекох: Господе, Господе, ти знаш . Т ада ми рече: пр орокуј за те кости и каж и и м : сухе кости, чујте реч Господњ у. И прор окова како м и се заповеди, и уђе у њ их дух, и ож ивеш е, и стадош е на ноге, и беш е војска врло велика (Јез. 37,1 -10).
о
а н ц е л и м а
303
П ризнајм о, браћо, Б ога за господара ж ивота, Бога а не см рт. То признањ е одвеш ће нас поверењ у према О цу наш ем небесном, које ће испунити наш у душ у радош ћу и м олитвом: - Бож е ми см о нраш ина, коју си ти ож ивео духом твојим . П оставио си нас у једну доли ну пр епуну м ртвачки х костију и трулог меса. Дајн ам снаге, да мож емо издрж ати н аказни вид мртвих, чији ћемо броји м и данас - сутра повећати. - Т и ћеш васкрснути нас м ртве, Бож е, као ш то си васкрсао Твог најбољ ег сина, Х риста, брата наш ег. Т и н иси рађао децу своју, О че, да она сам о за тренут погледају по раскош ном дом у твом е, па да их после бациш у там у, у велику тамн ицу. Т и их ниси рађао да их тама гута. Ти си их рађао, да ти он и буду другови вечности. - Н е питам о те, О че, у какво ћеш нас тело обући у другом ж ивоту, нити каквом ћеш нас снагом ож ивети. Н е; но м и те сам о м олим о: појачај наш е поверењ е према Т еби и наш у веру у ж ивот. Јер све птто ти будеш учини о од нас биће несравњ ено м удрије од онога ш то би м и учинили од себе. Твоји планови бољ и су од свих наш их ж ељ а. Твоја моћ надм аш ава све наш е уображ ење. Ти који им аш м оћ да створиш , имаш м оћ и да ум ртвиш , и ти који им аш м оћ да умртвиш , им аш м оћ и да ож ивиш . С творитељ у ж ивих и васкрситељ у м ртвих, створи у нам а ж иви м веру у васкрсењ е, јер без те вере ми см о ж иви м ртваци, и посети нас после см рти, и м и ћемо м ртви ож ивети. С амо Т и вазда буди с нам а, у ж ивоту и смрти, и м и ћем о вазда им ати све ш то ж елим о. Јер ти си ж ивот и ж ивотодавац, од увек и до увек. Амин.
304
П 1' И Ч Н О А Н '1, н л и м л
П
Свеши владика Николај
Речи о Свечовеку
риче
о
а н д ел и м а
305
Зато пр огнајте м исао о злу, м онаси, да вас она не би ни звела у преисподњ у злл. Забран ите себи м исао о греху, а грех ће се збун ити , и и згубити п\т ка срцу ваш ем.
О
р ал у
а м о од р ж а њ
В елите, ви дели сте беле зечеве како воде борб у за сам оод рж ањ е, па сте нон аш ањ е белих зечева исписали као ф ирм у на чело целе васионе. Н е ве-
тири ока виш е
дно
В асиона чува речи дуж е но љ уди књ иге. Ш то год, сине, каж еш љ удим а, или ж иво тињ ам а, или огњ у, или цвећу, знај, да је чула В асион а, да је чула и унела у својнезаборав. В аздух је "вечити" календар В асионе; ш то год глас упиш е у ваздух, В асиона ч ита и цен и. Н ека ти је, сине, сваки глас, који пустиш на језик, леп и харм они чан, да се не 6и стидео, кад га чујеш по но во у при суству анђела и арханђела.
лите ли ви тако, веле речиви? Заиста, сунца и звезде см еју се ваш ој теорији, и ан гели и архангелски духо ви гнуш ају се ваш е теорије, но вам а је свеједно, п ош то су бели зечеви видн ији за белило очију ваш их н его сви они први. Ја сам вас хтео при бли ж ити ангелим а, но вам а је болно удаљ авати се из суседства бели х зечева. Х тео сам вас ди ћи на куполу м орала, где богови станују, но ви сте привикли уш иканости у праш ини с гуш терима. Бац ао сам вас на дубоку пучи ну, п о којој богови лако пли вају, а ви,
онаси,нав ите
и с а о!
Т ам о је, м онаси, биће м оје, где су ми сли м оје. К ад ми сли м оје ш етају с ангелим а по и виц и васионе, ш та ме се тиче, где ће се киселити кости м оје! Гур м анска деф ин иц ија човека гласила је: човек је оно ш то једе! А ваш а, м онаси, треба да гласи: човек је оно ш то м исли. Л анци , ш то везују тело м оје, слабији су од паучин е за м исли м оје. К роз деветоре браве м исао п ролази без препоне, и траж и себи друш тво на сунцим а, далеко од тамн ички х зми ја и акрена. О базревш и се по једнојтам нојп ећини смотрих орла каж њ ена и у коноп сиутана. К ако ж иви ш овде, орле? упитах га. А он одговори: и неж овде но у плавом ваздуху и белојсветлости на врхо вим а планин а. Д обро вин о не тоне на дно воде, нити доб ра м исао пони ре у бездан за телом . М исли су једина наш а крила, м онаси, која нас диж у из и изнад врем ена и простора. М исао о вечности п реноси н ас у вечност; ми сао о бескрајном свеједин ству прен оси н ас у бескрајно свеједин ство. М исао о м узици ангелској уврш ћује нас у хор ангела. М исао о сјају Бо ж јем обасјава и нас бож анским сјајем.
под б рем еном свога страха и неверовањ а, почели сте тонути , и поб егли сте натраг, у плићак. В и сте при грлили м орал сам оодрж ањ а не зато ш то је он истина, но да би оп равдали своје каљ уж ањ е у плићаку. О , белоо ки, како вас је страх при терао обали! Заш то ц ркве узим ате за доказ своје ф ил ософ ије, а не богове? Је ли зато ш то и ф ило соф ија ваш а на трбуху стоји и ходи? Гле, само кож е напуњ ене страхом доказују ваш у теорију нем орала. Јер заиста ваш м орал је мо рал у очим а инсеката но нем орал у очим а богова. М исли ваш е су сличн е језеру од катрана, у коме се и ви куп ате и м оје следбенике д авите. Јер купатило м ири сно за вас, см радн о је за богове. О каквом самоод рж ањ у говорите, робови робојевићи? Н е ж иве ли свих седам васиона заједно и не гину ли заједно? К ако ће се одр ж ати један рој роб ова, ако све васион е нагињ у сну и пон оћи ? Д а ли ће све теорије о сам оодрж ањ у спасти м уве на репу коњ ском , ако коњ поклецне и падне у огњ ено језеро?
306
П
РИ Ч Е О
А Н ’1јЕ Л И М А
П ги че о
Свеши владика Николај Велимировић
Нове беседе под Гором
а
н
Ђ
е
лим
а
30 7
ног аугори тета. Н ико се од њ их не усуђује да каж е да је очевидац истине, и лл 1е глелао по четак света, да је видео в рх и дн о света, и да зна крај света. П а како нам они, говоре као обичн и см ртни љ уди, без пуне тројне светлости у себи, и како нам они говоре сам о оно ш то се њ иховим ограниченим трудом исплело и изаткало у њ иховом м озгу, то им се не мож е веровати. И зато см о м и при нуђени да одбацим о сва њ ихова тврђењ а и да усвојим о тврђењ е јеванђелско о Богу, појављ еном у телу међу љ удим а с нам ером да
л ер
откр ије сву истин у. Заш то Јевреји и м ухам еданци н е м огу да усвоје ово тврђењ е? П рво зато ш то држ е, да је тело човечје сувиш е худ и н ечист дом за
У поч етку Јеванђељ а речено је, да је Реч - Бог. А овде се вели, да реч поста тело, ш то значи, да Б ог поста тело. О во јеванђелско тврђењ е не м огу да усвоје три в рсте љ уди: светски
свем оћн ога и пр ечистога Бога, да се усели у њ ; друго, зато ш то он и не верују у свету Т ројиц у, па се питају: ако се Бог јави у човеч јем телу на земљ и, ко остаје на небу и ко управљ а светом на м есто Б ога? И треће, зато ш то они
ф илософ и, јевреји и мухам еданци. Заш то светски ф ило соф и н е м огу да усвоје ово тврђењ е?
м исле, да није нуж но да Бог силази на земљ у, по ш то он м ож е да открије истину љ удим а преко анђела и изабраних љ уди.
Зато ш то они м исле, да није нуж но да Б ог долази у телу м еђу нас, да нам открива истину, пош то је он откри о сву истину у свету, те ко траж и
Н а све ово м и м ож ем о лако одговорити. П рво, да је човечје тело сувиш е худ и нечист дом за свем оћног и пречистог Бога, о томе нем а сум њ е. Н о
истин у м ож е је наћи у свету. Н а ово м и м ож ем о лако одговорити. П рво, сва истина није у свету. Јер да је сва истина у свету, свет 6и б ио Бог, вечит, н епро м енљ ив, бесм ртан, сав
бескрајна м ило ст Бога Ч овекољ упц а не зна за худост и нечистоћу, када је у пи тањ у спас деце Б ож је. Зам ислите, да дете једне м ајке падн е у какву сум порну, см рдљ иву јаму. Д а ли ће м ајка и по м ислити на смрад сум пора и ус-
испуњ ен тројном светлош ћу: ж ивота, м удрости и љ убави. А да свет није
тезати се да хи тно скочи у јам у и сп асава своје дете? Заиста не; него ће б ри-
такав, м и се уверавамо о чигледно и посведн евно. С ав свет је испуњ ен нем оћи, страхом, тамом , и пром енљ ивош ћу. О д тројне светлости пак м и ви-
нути и м исли ти само о спасењ у детета свога, тако, да јојни на ум неће пасти
дим о у свету само оделите варнице: неш то ж ивота, окруж еног см рћу; не-
смрад сум пора. Н о Јевреји и м ухамеданци зам иш љ ају Бога само као судију, а не и као оца, као м ило стиву и најм ило стивију мајку. Зато њ им а и не иде у
ш то м удрости, окруж ене безумљ ем; неш то љ убави, окруж ене м рж њ ом . Раз-
главу, да Бог као страш ни судија мо ж е се обу ћи у худо и нечи сто тело чо-
вејане варн иц е, које искачу и з таме, л елујају се по там и и и ш чезавају у та-
вечје. Бог правде то и не м ож е, али Бо г ми лости м ож е. Д руго, кад би Јевреји
м и. Д руго, све ствари у свету заиста наговеш тавају н ам истину , свака сво-
и м ухам еданци веровали у тројну светлост Бо га тј. у С вету Т ројиц у, он и се
јим језиком , нем уш тим или полунам еш теним : сликама, знацим а, сим волим а, по кретим а и гласовим а. С ве ствари су као слова разбацана: свако слово им а својзначај; но нам а не требају само слова, нам а треба цела реч. К ако да саставим о смисаону и разум љ иву реч из безбројни х разбацани х слова? А ко неко истуца златник у праш ин у и развеје златну п раш ин у по улиц и, како ћете покупи ти сву златну п раш ину , како ли и з те праш ин е саставити и сти златник, и како ли погодити лик царев и натпис на златнику, кога предходно н икад нисте видели? Т реће, светски ф ил ософ и деле се у безбројне групе, које војују једна п ротив друге. О но ш то једна група тврди , д руга одриче. С вака група говори у им е своје, у им е свога искуства, и у им е свог сопстве-
не би ни питали: ко остаје на небу и ко управљ а светом док је Бог на земљ и? Јер Бог је у исто врем е на небу кад је и на зем љ и. Ш та бива с м орем , ако неки м орски талас нађе неку празну п ећину у обали и н апуни је водом? Д а ли се мо ре пом ера са свога м еста? Д а ли пресуш ује? Д а ли м ењ а својобли к и своје им е? Н е, него м оре остаје м оре. Т ако и Бо г остаје на свом м есту, не лом ерајући се, не пресуш ујући и не м ењ ајући ни својо бли к ни своје им е, за зрем е док тренутак-два испуњ ава пећи ну једно га тела и као телесни човек говори с телесним љ удим а. Треће, Бог је откривао и откри ва љ удим а истипреко својих анђела и изабрани х љ уди. Н о, п рво, то се пок азало као недовољ но, а друго тим е Бог није показао саврш ену своју м ило ст као човеко-
308
Ј1 Р И Ч Е О Л Н Ђ Р /I II М А
љ убац. А нђели м огу да упуте љ уде кроз речи, снове и знаке, али не могу при м ером ж ивота да упуте и науче љ уде, пош то су анђели по свом нем атеријалном саставу различн и од љ уди. И забрани љ уди пак никад нису могли да открију сву истин у Б ож ју због своје слабости и греш ности. Н е треба нам очи гледнији пр им ер него нри м ер М ојсеја и А рона, брата М ојсејева. Н ајизабрани ји човек у историји јеврејској јесте М ојсеј. И тај најизабран ији од изабрани х посум њ ао је у речи Бож је, и зато је ум ро ван зем љ е обећане. И забран је био и А рон да као пр восвеш теник учи народ, па је и он п оклизнуо и заједно с наро дом пок лон ио се златно м телету. Је ли и М ухам ед изабран? П а и на њ ега су наилазили м учни часови нем оћи и искуш ењ а, којим а он својом снагом није могао проти встати. И м и п ри знајем о да је Бог откривао и да открива љ удим а истину кроз анђеле и избранике, но то су само делови истине, м рвиц е истине, којим а најгладни ји створ на зем љ и - човек не м ож е да се засити. О туда је јасно да ни ко други ни на небу ни на зем љ и н ије м огао открити љ удим а целу и пуну истину, осим Бога. Д а 6и п ак Бог от кри о љ удим а целу пуну истину, ко ја потпун о утољ ава глад, Бог се није могао јавити на земљ и у виду огњ а, или ветра, или бора, или кипариса, или голуба, или лава, него с а м о искљ учиво у виду човека, пош то само као човек м огао је љ удим а изразити истину, коју би љ уди м огли разум ети и усвојити. И друго, не сам о да Бог не би м огао изразити п уно ћу своје истине и своје благодати пр еко анђела и изабрани х љ уди, него не би се м огао ни кро з ове ни ти кроз икакав други м едијум показати као О тац, саврш ен у мил ости и саврш ен у човекољ убЛ )у, осим једин о и искљ учи во кроз своје сопствено јављ ањ е љ удим а, кроз своје сопствено ваплоћењ е. - И зато см о м и при нуђени да одбаци м о сва ова тврђењ а јеврејска и м ухам еданска и усвојим о тврђењ е јеванђелско као истини то. И е ч п о с а о.
П
р
и ч г о л н т, г л и м л
30 9
Свеши владика Николај Велимировић
Емануил
о в е ст о т о м е к а к о а н г л у п у ћ у је и л и о д в р а ћ а Ј-Јма једна цела књ ига написана о свеш тенику енглеском званом О тац К ирил А нгелски (РаШ ег С угШ оБ Јће А п§е1б). О вајсвеш теник је наш савременик. Н едавно је прем ин уо. О н је служ ио у једнојлондон скојцркви посвећеној С ветим А нгелим а. И им ао је честе визије ангела. М и ћем о н авести овде два случаја, који не представљ ају визије него глас и дејства ангела. О тац К ирил проводио је све врем е дана или у богослуж ењ им а или у посећивањ у болесних и бедни х. Једном је застао код своје куће и разми ш љ ао, чијојкући сад да иде у посету. Н а једном чује глас - глас ангела хранитељ а: И ди и види старицу ту и ту. О н одм ах послуш а и оде. К ад је уш ао у кућу те ж ене, она задивљ ена викн е из постељ е, како се баш м ало час моли ла ангелим а Бож јим да доведу њ ега, о. К ирила. "Ево, вели, ја сам б олесна, а немам кога да пош аљ ем д а Вас зовне. Ту у побочнојсоби породила сеједнаж ена, и н оворођенче је на см рти. П ож урите, оче!" 0 . К ирил је пож урио да би крстио дете пре см рти. Д руги случај. Једно зим ско после под не про вео је о. К ири л у дом у сиром аш ни х, и ту је омркн уо. К ад је по м раку пош ао низ степениц е, неко га гурне назад. О н оп ет појм и да се спуш та низ степенице, кад оп ет нечија рука гурне га јако назад. 0 . К ири л се врати унутра и потраж и свећу. С а свећом пође н из степениц е. Н о кад је дош ао на он у степени цу са које је гурнут назад он види да је остатак степениц а до дна би о п окварен и п оруш ен. Д а је у м раку коракнуо још сам о један корак, он 6и се сруш ио и погинуо. Н о рука ангелска гурнула га је назад и тако сачувала од см рти.
г л а с у к о ји б у д и н а
оли тву
О тац А лексије из С ветог Е разм а ж иви као пустињ ак. Каж е, да га ниш та не узнем ирава. С амо пон екад после пон оћи долази м у глас, који га виче по им ену: А лексије, устаји иди у цркву! О нда се он ди ж е и иде у цркву.
310
П риче
о
а н ђ р л и м а
11
РИ ЧЕ О
А Н 'В Е Л И М А
311
И увек тада види како је канди ло до горело, па треба да се долије. - И од
почнем : Б лагословено царство О ца и С ина и С вјатаго Д уха... Н а једном , на
м ногих других чули смо слич ну повест о гласу који буди и п озива на м оли тву. И м а такође случајева, да тајглас буди он е љ уде који треба да уран е и да
м оје највеће запр епаш ћењ е чујем ја м ногогласан и снаж ан од говор из цркве позади м ене: А м ин! Ја се окренем , но црква п разна као ш то је и била.
иду на п ут. То је глас ангела хранитељ а, који бри не о о ни м а којим а је предат на служ бу.
С аву страху и трепетуја продуж им говорити јектенију. Н о виш е није било одговора. О д тада, вели, ја никад виш е нисам сумњ ао, да силе небеске присуствују у храм у на литургији када свеш теник служ и.
у о гл а с а н ге л а у о г л а с:
Руски часопис "П равославие" у Њ ујорку саопш тава следећи чудесан случајкоји се догодио 1935. године:
е уби!
Н еки Рајко Н . из Великог О раш ја испричао нам је ово чудо:
Е пископ за А љ аску А нтонин путовао је м орем у једнојлађи. Л ађа се
Х тео сам , вели, уби ти свога стрица због неке заваде око ви но града. И
разби ла код једног острва у Бери нговом м ору. С а четири човека владик а се
једне ноћи реш им се да то учин им . Б ила је м есечина. Ја станем у сенку под
некако докоп а обале. Н о ту она четвориц а убрзо ум ру. В ладика ту на остр-
једно дрво украјдрум а, којим је мојстриц требао проћи . У рукам а сам др-
ву прож иви 13 дана, на камену, завејан снегом . О н се непрестано м олио
ж ао секиру, и чекао. Н аиђе мојстриц. Ја зам ахнем секиром да га ударим по
Богу, и једно јутро чује глас ангела: "Још три дана, и ти ћеш би ти спасен". И заиста трећи дан до ђу три А леутца, са А леутских острва, ко ји су били спасе-
глави, но у том тренутку чујем један силан и страш ан глас: "Н е уби!” М ени клонуш е руке, и ја испустих секиру. М ојстриц оде, као да ниш та није чуо, а
ни са оне исте лађе. О ни су отиш ли к својим а и јавили , да је владика погинуо, те тројиц а у чам цу п ођу да траж е тело владичино. У м еђувремену сву-
ја остах у сенци . Н игде ж иве душ е није било на том м есту ни ти у околини. Ч удио сам се, ко м и викну онако страш но. К о је да је, спасо м е је од см ртно-
да се по А љ аски и по острвим а, докле је доп рла вест о погиб ији владике
га греха. А ја сад тврдо верујем , да
он о би о глас м ог ангела храни тељ а.
А нтонина, већ служ иле заунокојене служ бе за душ у њ егову. Н о какво изненађењ е за оне А леутце кад нађу владику ж ивог? О ни га узм у и пренесу мо-
о в е ст о б ео гр а д ск о ј г р е ш н и
тору свога чам ца да га замр злог откраве. Д уго су га тако грејали. М ислил и су, да ће владиц и н оге и ру ке сигурно отпасти. Н о владика је потпу но оздравио. В ратио се к својим а, и сада непрестано благодари Богу. Г
о в и у ц р к в и
П рич а нам данас један свеш теник београдски необ ич ан догађајса једном развратном уличн ом ж еном у Београду. Једнога дана пред вече прош етала она по улиц ам а својим скверним занатом . К адје прол азил а поред једне баш те вид и он а некога човека, како се веш а. В езао коно пац за грану дрвета и на једном нам акнуо себи око врата. Ж ена хитро скочи п реко огра-
П ри ча се за светог С пи ри дон а да кад је он служ ио л итургију чуло се
де, извуче својм али но ж из џепа и пресече коно пац , те човек падн е на зе-
анђелско појањ е у цркви. Љ уди који су спољ а слуш али то појањ е питали
м љ у већ онесвеш ћен. О на га трљ ала док ни је дош ао к свести. Т ада јојрече сам оубица: "Заш то си то учинила? ја не могу да ж ивим , нем ам нигде ни-
свеца, ко м у то тако лепо пева у цркви. Н а то им он од говори да он нема ни каквог појачког хора осим ако анђели не певају. П ричао нам је јером онах Д ом ентијан ш та се њ ему догодило кад је јед-
ш та. Због немаш тине хтео сам сврш ити са овим чем ерним ж ивотом". Ж ена извади све ш то је им ала код себе новаца и да м у, обећавш и да ће га она и
ног празника служ ио литургију у цркви Д ивостинској, м анастирском метоху, украј пута Крагујевац Горњ и М илановац. Н ије, вели, бил о ни једне
даљ е пом агати док он не нађе рада. И проду ж и та ж ена својн епристојни посао, и део зараде од тог посла носила је оном сиром аху и давала на издр-
ж иве душ е у цркви. Ч ак и црквењ ак није био дош ао. Ја сам б ио ж алостан, и
ж авањ е. Н о после ш ест недељ а падне ж ена у постељ у теш ко болесна. П озо-
у ж алости питао сам се: Бож е мој, баш нем а ко рећи ни ам ин кад је отпоч-
ву јој свеш теника. У при суству свеш теника она је, већ на умо ру, почела
нем служ бу Бож ју! Тако ож алош ћен ја сам сврш ио проском идију. Тада от-
говори: "0 анђели Б ож ји, заш то сте мени дош ли? Зар ви не знате, како сам
312
П
р и ч п
о
л н ђ к л и м а
ја прљ ава и греш на ж ена?" М ало по том опет узвикне: "О Господе Х ристе, зар си и Ти дош ао к мени греш ниц и? Ч им е сам ја то заслуж ила? Зар само тим е ш то сам оног јадног бедни ка спасла од смр ти? А вајм ени н едостојној! 0 како је велика м илост Бож ја!" И то говорећи она испусти душ у, и лиц е се њ ено засија као свећом осветљ ено. - Е то ш та значи спасти душ у једног чо-
II р и чс о
а н ђ е ли м а
313
Свеши влааика Николај Велимировић
Царев завет
века. Е то како једно дело м илости прем а ближ њ ем покри ва м ноге грехе! П ри трзајим а душ евним самртни к Л азар и не осећаш е телесне боле. И зм ирено са смрћу тело њ егово држ ало се још м ало у ж ивогу, ж ивотом врло ж иве душ е. Као и обично ш то тело љ удско најбољ е служ и душ и онда када душ а о њ ему и не м исли, тако и у овом случају. У том тренутку на једно м сејави душ и Л азаревојнека необичн а светлост. Беш е та светлост јача од светлости неко лико сунаца сливени х у једно; бела, бељ а од снега, но ублаж ена сенком благог плаветнила. И Л азару се показа, и он виде неки п ростор ш ир и од свега света видљ ивога. Т амо, где би се вид заустављ ао као на границ и тога простора, наједанпуг се см ицала лака завеса као од паре и отварао се други један такав исти п ростор, на грани ци кога оиаж ао се поч етак трећега, на грани ци пак овога почетак четвртога, и тако безкон ца. Н а тим просторим а беху цветна пољ а, градине и ливаде, необичног прораш ћа и необичних боја, па воћњ аци са неким сребрно белим и златно ж утим плодовим а. И као рајске пгице у гранам а дрвећа. О нда чудесни градови, пун и дворова оп ојне лепоте. В иђаху сереке беле као растопљ ено сребро , и П лава језера, по којим а пловљ аху м ноге беле лађе. И сви ти простори беху прекриљ ени м ногим, м ногим народима, одевеним у разнобојне хаљин е, а највиш е у хаљ ине беле, златом проткане и п рекрасно извезене. Н ичи је се лице не м огаш е видети, али се наслућиваш е несањ ана на земљ и лепота код свих. У том сезачу блага и тиха песм а од мн огих хиљ ада и хиљ ада гласова: Б уди им е Господњ е благословен о од сада и до века! П есма бујаш е све јаче и јаче, као кад реке надолазе од силне поплаве; народ се придр уж иваш е народу у појањ у, као талас таласу, док се песма не уздиж е у гром огласно кли цањ е победнич ких војски. П отом наједном све се утиш а. И виђаху се народ и, о девени у небесну красоту, како се повијају тамо ам о као класје зрелога ж ита. И наста тиш ин а без иједног гласа. Т ада се показаш е м ноги огњ еви, на којим а гораш е неш то, од чега се дизаху плави стубови ди м а. И разасу се чуцан м ири с, опојан м иом ир, који устостручава ж иво т у човеку, и м илује га као светлост, и хран и слађе од м еда и м лека. П отом спази Л азар како један човек у сјајној белин и слети са висин а, брзо пође по оном народу, док дође до другог неког човека у црвенојоде-
314
П риче
о
Г1 Р И Ч Н
а н ђ н л и м а
ћи. К ако дође к овом е, узе га за руку, па се обојиц а издвојиш е из народа, и хитро пођош е ка Л азару. О д светлине њ иховејо већм а се појача она н еобич на светлост, ш то се најцре отвори пред Л азарем. У чуду гледаш е Л азар ова два човека, ш то му се прим ицаху. О бојиц а беху прекрасни м дадићи, само ш то се онају белини бли сташ е у већојслави од он ога у скерлету. К ада стигош е пред Лазара, стадош е, и онајпрви отпоче говорити:
лаватр ћа у к о јо ј с е
о в о
п о х в а љ у је
и к а к о н е б ес н и в е с н и к у м и е го в за в е т
к а о п
а в и л а н
у је
а з а
а и
и сп а с о н о са н
ски уздигли благодарењ е Богу. Н е бојсе, Б ож ји човече, ти си учини о добар избор, и оставио си н ароду своме спасоносан завет. Д а си м ујош једно земаљ ско царство задобио и оставио, м ањ е би га обогатио него ш то си га обогатио ови м заветом. Јер су исти ни те и славне оне твоје речи: "З е м а љ с о "А н е б е с
е за м а л е н а ц а р с т в о ,
о вазда
и д о в је
а '.
П огледајове отворене ш ири не предтобом . П огледајоне м нож ине благословених народа на овим ш ири нам а. Т о је сам о један м алени део царства небескога, царства ком е си се ти п ривол ео. Т елесне очи н икад не 6и м огле
А Н I) Е Л И М А
31 5
видети ов оли ко про странство и оволи ке ројеве твари. Гле, ово је све бескрајно веће у м ери и у броју од света зем аљ скога. А ли, то се откри ва сам о духовн ом виду; духовне очи м огу то погледом о бухватити и сагледати. За закљ учане у тело то је закљ учана тајна. Н о н аш заједнички С творитељ сми ловао се на твојочајни вапај, п а сетивш и се твојих до бри х дела отвори о ти је духовн и вид , да све ово сагледаш и да се утеш иш . Т у зам уче весник Б ож ји. Т ада се опет подиж е брујањ е песм е, као оно прво, м еђу блаж еним народим а неба. И Л азар ухвати сми сао неких речи: "
а
о м
с рц у
" а н е б ес а с "
Н е бојсе, Л азаре, рече му. Ја сам весни к Б ож ји, који стоји пр ед лицем свевиш њ ега Ц ара. И ево послат сам к теби, да ти каж ем одговор на питањ е, које те виш е м учи н его стреле забодене у тело твоје. Д а ти каж ем одговор, да ти очистим душ у од мрачних сумњ и, и очиш ћену - да је узм ем. А овај брат м ој, у ц рвенојм ученичкојри зи јесте свети проро к А м ос, твојслављ ени светац, и крсна слава твоја, коју си син оћ п очео славити х лебом и ви ном , а коју данас славиш крвљ у и см рћу. Н е бојсе, но чуји радујсе! Ја сам онајисти весник, који сам ти дон ео књ игу из виш њ ега Јерусалим а. Н евидљ иво сам стао преда те у твом двору у К руш евцу, и оставио ти књ игу на колену. Д ок си се ти колебао и реш авао, ком е ћеш се приволети царству, ја сам стајао теби с десне стране. У иш чеки вањ у твоје одлуке света небеса су ћутала, свети Н ем ањ ић и су треперил и у страху да не изабереш горе, а сви уп окојени праведн иц и српски м оли ли су се Господу за тебе, да те он п окрене на избор бољ ега. И кад си ти учин ио срећан избор, света небеса су запевала, свети Н ем ањ ић и се зарадовали, а сви пр аведни ци срп-
О
"
а
о м
б и ћ у
о љ у б а в иж
у
о р и
у о д го в о р и . о Б о га п р о с а в
с е б л а г и м и л о с т и в о ја в
а ".
О во је царство духовно, продуж и ангел, обож ено, бож анствено, непролазно, несравњ иво, бесм ртно. И стина, љ убав, ж ивот и радост - о во четворо п окрећ у те духовн е светове на непрестану песму. О ни се теби представљ ају као телесни, но они су бестелесни. Гле, ти сада духом гледаш у духове. Т воје су очи затворене, и ти ни ш та не видиш телесним о чим а. Н его то твоја слободн а душ а непосредн о гледа у светове слободне и о слобођен е од тела. У тисци, ш то их ти сада при м аш као слике, облике, боје, гласове и разм ере, не долазе од ф изич ког, м атеријалног света сим вола, него од света нем атеријалног, стварног. 14 као ш то ти сада гледаш м им о очи, и слуш аш м им о уш и, и осећаш задовољ ство ми м о тела, тако бесм ртни духови у овом е царству гледају, слуш ају и осећају. В ид духова н есравњ иво је дуж и, и слух њ ихов несравњ иво ош трији, и осећањ а њ ихова несравњ иво јача од онога ш то телесни човек мож е очим а видети, уш им а чути, и душ ом у телу осетити. Због тога, ми слим нису погреш или и стин ити учитељ и љ уди, кад су назвали тело тамн иц ом , а одвајањ е душ е од тела ослобођењ ем. У погледу опаж ањ а стварности љ уди седеле на три групе. Једни гледају само телесним очи м а у телесне твари, и м исле да гледају стварно ст. То су прави слепци. О ни ж иве у потпуном м раку незнањ а, засењ ени м рачном сенком ствари створених. Д руги иду за очи м а са својим човечјим разум ом , паш тећи се да ухвате смисао ствари, и надајући се при том једино у своје очи и свој разум . И ови не виде ни ш та како треба, али тек назиру н едостиж ну за њ их тајну бић а и ствари. П остоји нека неопаж љ ива тајна иза свега опаж љ ивог света, говоре они. И то је врхунац њ иховог сазнањ а. О туда они ж иве у једном м учн ом сум раку играјућих сенки, које као ш арена завеса скривају исти-
316
П ричк
о
а н ђ е ли м д П р н ч е
ну од њ их. Т рећи пак не поклањ ају м ного вере ни својим очим а ни своме разум у, но с детињ ом про сготом при м ају откривењ е од светих небеса, овако као ти данас. О ва откривењ а гасе код њ их ж еђ за земаљ ским царствим а и господствим а, и стварају ненаситу глад и ж еђ за царством небеским . Т акви су названи: "деца снетлости". Њ им а се даје да виде тајне, и вид ећи да ходе правим путем у земаљ ском ж ивогу. Н и они не виде увек и стално као ш то м и, небески ж итељ и, видим о, него само овда онда, сходно вољ и и м илости светога П ром исла. У ову трећу групу спадао је у свом зем аљ ском ж ивоту и овајди вни слављ еник твој, свети прор ок А м ос, заједно са осталим про роц им а, видиоц им а, апостолим а, светитељ им а и праведницим а. П а и ти, славни кнеж е, убројан си у ред ових просвећених богољ убитељ а. Т ако рече ангел С вевиш њ ега, гш заћута. О нда проро к А м ос ступи ближ е к Л азару, узе овога за руку, и про збори м у: - О храбри се, дивни Л азаре! Т воја душ а м учена је мн огим питањ им а. Ево посланика Бож јег пред тобом . С коро ћеш га звати б ратом својим у једном царству друкчијег сродства и грађанства од он ога на зем љ и. П итај га слободно о свем у ш то м учи душ у твоју. О д овога доди ра и од речи светога проро ка осети Л азар неку чудну и ж ивотворн у струју, која му целу душ у испуни и оснаж и. И он сеусуди питати.
к
о
јо
ј
в
е с
е
н
н
а
и
ј п
к
о
н
т
е б
е
е
к
б
н
и
и
о
е
д
з
г о
в
а
а
ч
о
а
в
е к
а
а
, г л п м а
317
Д ух покреће душ у, а душ а тело. "Д ух је оно ш то ож ивљ ава, тијело не користи н иш та". К ола и војске ангелске у небеском царству ж иве и крећу се сам о Д ухом Бож ијим . О д тога Духа за нас ангеле извиру она четири п отока сласти: истина, љ убав, ж ивот и радост. И сто је тако и прароди тељ рода ваш ег ж ивео и кретао се Д ухом Б ож јим , слично нам а ангелим а. Н о кад се безум но о двојио од п равде и Љ убави небеске, у њ ем у је наступила једна битна п ром ена. П о изгледу он је остао исти, али је у њ ем у изврш ена битна пр ом ена. О тојн ром ени до данас м ало се ш та зна у свету. То је тајна најређих, најћутљ иви јих, н ајпро свећени јих. А ли ти, велики бесм ртни че, треба да знаш , у чем у се ова битна пром ена састојала, да 6и о нда м огао докучи ти и све остало ш то ти срце ж ели знати. Јер ово сазнањ е пол азна је тачка свеколике м удрости и истинског знањ а. У њ ему је стварно о дговор на сва мучећа пи тањ а љ удска, па и на твоја. Ч уј, дакле, најславнији кнеж е у овом нараш тају зем ном ! Би тна пром ена била је у том, ш то је увређени С творитељ тргао из човека Свој С вети Д ух, а човека оставио сам о са створеном д уш ом и при родни м духом њ еговим . С тим при родн им духом, који је створен, а не удахнут од Бога, отпали човск осуђен "у зноју лица свога јести хлеб", слично м рави м а и пчелам а и зверињ у. Т ако се човек спустио до ж ивотињ а, господар изједначио са служ ивотињ а. Н о то није најгоре. Јер су ж ивотињ е у свом ч ин у чудесне и кра-
з а
д
а н т
гам а својим , цар уравњ ао са по дани ци м а својим . Ч овек бог, постао је човек
л а в а ч тв р т а у
о
а
у
п
н
о
а
с
п
и
и
о
а
д
њ
о
е
:
г
Рече Л азар: тек сад увиђам колико сам греш ан и неук. Е во на сам рти сам , а још не знам ш та треба од Бога просити. П арбим се са творцем својим као некада Јов око ствари, које су ван м оје власти и д ом аш аја. Н аучи ме,
сне. Н ајгоре је то ш то се човек ж ивотињ а брзо отиснуо до чо века дем она, по своме слободном избору. П о своме слободном избору, поставш и нечи ст суд за Д уха Светога, он је одвргао и свој пр ир одн и, створени дух, и пр их ватио је у себе трећи дух, дух нечисти, богоотпад ни , бо гоборн и, дух адских ангела. Јер кад је човек и згуби о Д уха С ветога, он је стављ ен н а рас-
слуго С вевиш њ ега, ш та је најпо требни је за човека на сам рти да проси од
крсни цу, где влада створени дух при родн и, и где се сударају два супротна духа: дух светлости и дух таме, или : Д ух Бож ји и дух адски. Н а тојраскрсни -
Бога свога? - Н а крају и на почетку зем аљ скога пута, као и на сваком кораку тога
ци , где влада дух при род ни , и где дувају два супр отна духа, м ноги су се људи окренули лиц ем ка духу там е и см рти, док су се сам о неки окренули
пута, најваж ни је је за зем аљ ског путни ка пр осити у Бога две ствари: прво опрош тајгрехова, и друго - д аривањ е Духа Бож јега. Све ш то се пуни, прво
лицем ка Богу. О вим последњ им м илостиви Б ог даровао је поново С вога Д уха С ветога. То су они дивн и п раведни ци , којим а је дато обећањ е и про-
се мор а испразнити да би се напуни ло, и прво о чистити па онда украсити. У кућу напуњ ену дем онском робом греха Д ух Бож ји не улази, и дом нечист
уколико се овајод рж и на раскрсниц и окренут лиц ем ка Богу ж ивота. Кроз
он не украш ава присуством С војим ни даровим а С војим небеским. Ч овек
речено спасењ е, како њ им а тако кроз њ их и свем у будућем роду човечјем,
је дивно слож ен од тела, душ е и духа. Д ух је покретач и господ ар целог бића
хиљ аде година они су били једини љ уди богови усред љ уди ж ивотињ а, и ш то је најгоре, љ уди демона. Б оговим а и син овим а Бож јим они су назвати
човечјег. К акав дух онакви п окрети душ е и тела. К акав дух онакав и човек.
не због см ртног тела свога и пр иро дне душ е и духа него због Бога Д уха
318
П ричн
о
П
а н б о и м а
С ветога, који је њ им а пон ово дарован, због тога ш то је лице њ ихово на раскрсниц и духова било окренуто, са вером и чеж њ ом , ка Д уху Бож јем С ветом . Зб ог тога је и удахнуо Б ог у њ их од С ебе С вога Духа, те су се удостојили назвањ а богова и синова Б ож јих. Јер све ш то величанствени Т ворац наш даје ж иви м створењ им а С војим , О н или даје од С вога или од Себе. К ада даје светлост, даж д, пл одор одн ост, здрављ е, успех, познањ е при роде - даје од С вога, то јест даје неш то ш то је О н створио, ш то је Њ егово, али ш то ни је О н. К ада пак дарује Духа С вог С ветог - дарује Себе сам ога. То је својство саврш ене, бож анске Љ убави, да дарује не само С воје него и С ебе. И тако, про славитељ у Б ога, знај, да по стоје три врсте духа: С вети Д ух Бож ји, дух природн и и дух дем онски. П онављ ам ти: какав дух у човеку, онакав и човек. Т ри б рата са три различи та духа тако су далеко један од другога као три света: свет небески, свет земаљ ски и свет адски. Е то, зато је човека м огуће правил но цени ти сам о п о духу, који је у човеку. Јер дух је покретач и душ е и тела. И свс мисли, и ж ељ е, и осећањ а душ е као и дела телесна зависе по тпуно од духа, који је у човеку. С а овим знањ ем о духу као са тајанственим кљ учем уђи сада у одаје душ е човекове. К акав дух онаква и душ а. Д уш а није тако проста као дух. У њ ој су три м оћи : ум на, осећајна и делатна. А све то троје јесте као тесто, ком е је дух квасац. К акав квас, он акво и тесто, он акав и хлеб. А ко је квас Д ух С вети, он да су и ми сли у човеку свете и бож анске, и осећањ а света и бож анска, и дела света и бож анска. А ко ли је квас дух при род ни , онда су и м исли у човеку при родн е (земаљ ске), и осећањ а природн а, и дела природна. А ко ли је, пак, квас дух демо нски, онд а су и м исли у човеку демо нске, и ,ж ељ е и осећањ а дем онска, и дела демо нска. С а овим знањ ем о духу и душ и као са тајанственим кљ учем уђи сада у тајне тела човечјег. К аква душ а, онакво и тело. Т ело није тако п росто као душ а, још м ањ е као дух. М ногобројни органи и радњ е тела сим волични су за каквоћу и м оћ душ е. А ко је душ а закваш ена Д ухом Бож јим , онда је и тело, као инструм ент такве душ е, харфа Бож ја, која израж ава оно ш то богонадахнута душ а м исли, осећа и хоће. А ко ли је душ а закваш ена духом при родн им , онда је и тело, као инструм ент такве душ е, израз природе, при родних м исли, природних осећањ а и природн их хтењ а. А ко ли је пак душ а закваш ена злобни м квасом адског духа, онда је и тело таквог човека, као инструм ент душ е, весник адских сила, демон ске вољ е и демон ских дела. Без овог основног пои м ањ а и различењ а, како ће се појм ити човек и оно ш то се с човеком збива у свету? И како ће се разум ети судба једног
риче
о
а и б рл и м а
319
народа и све оно ш то се догађа једном народу? Без тог основног по им ањ а и различењ а, највећи витеж е овога дана, не м ож е нико од см ртних схватити оно ш то се данас збива на овом е пољ у битке. С амо онај ко није задахнут демонским духом и ко се узвисио над обични м природн им духом, у стањ у Је м ирн о гледати у ово кидањ е гкива као у ново ткањ е, и видети у овом болном хаосу космички поредак, и у овим крвавим страхотама од руш ењ а - правилно ум етнич ко стројењ е. Н ије ли ти јасно из овога, ш та је дуж ност свакога човека проси ти од Господа, како у часу сам ртно м тако и у сваком часу и на сваком кораку земн ог путовањ а Д уха Бож јег С ветога? А Бог је пун м илости и љ убави, те из преобилне љ убави дарује и самога Себе оним а, који Њ ега љ убе и с љ убављ у Њ ега од Њ ега иш ту? К ао ш то вам је речено и з најсветијих уста: "кад ви, зли будући, ум ијете добре даре давати дјеци својој, кол ико ће виш е О тац небески датиД уха С ветога оним а који и ш ту у њ ега" (Лк. 11, 13).
лава девета у
к о јо ј
е
о в о
о т
в о
и
о
е н а
а з а
е в о м
в и д а :
л е д а њ
л е
н и м
и
у
б и т
к е
а
д в а
д у х о в н и
Н е потраја дуго, а то се опет разли нека дивн а небеска м елодија по душ и Л азаревој. Т о небески народи певаху песму, од које цар смр тни к појм и ове речи: ш
а ш
Ј а
о
’
н а
д у е
в е
д у
е - с м
е т
в а
ж
ц а
З а в е т К И
у
п о д в о је
б о
с во ј н а
б е
а зо о д
н а м
к н а м
д
а
б л и ж у
е
и л и
. е !
а њ у :
у г а -
н еб о
е д и в н е ! и ж
б о ји ш
к
и в л и ва ,
а
н о
н е б е ск о у н о се .
о с о в -
в љ у
е
н а и , а
и в а
с Ш А м
в е п
о со в а
е , ’а ј
н ђ е л и ј е
а н
с
е
Ј е д н а
У
д а н а , н о а
а
а в
т
к
с ш
за в е т в е ч н о
х
и ш и
ћ а н и м а
сл о б о д у .
а п е ч а т о б о г а т и . ..
О д благости и сладости ове песм е Л азар се толик о ум или , да му по током нотекош е сузе из очију. О н беш е сав у духу, те и не осећаш е сузе. А ли
32 0
Г1 Р И Ч Е О Л Н ■[)Е л и м л
Т урци видеш е и разнолико тумачиш е плач цара хриш ћанскога. Једни тум ачиш е као ж алост за м ртвим војводама пред собом , а други као слабост у страху од своје блиске см рти. А две небеска човека, које ни ко од Т урака не м огаш е видети, стајаху и неш то тајно говораху м еђу собом . О нда свети А м ос корачи б лиж е ка Л азару и благо м у рече: - Т и си ганут овом дивно м песмом , дивн и свечару мој? То се небески свети народ и радују, ш то им при долазе нова браћа са земљ е. Гле, овога дана највиш е им браће стиж е са овога пољ а. Свевиш њ и је даровао овајдан м ени, као С вом е мученику на земљ и, као и сваком свецу својдан. Н а данаш њ и дан страдањ а твога и ја сам претрпео см рт за свету веру. И као сваком свецу у њ егов дан тако и м ени данас света небеса подн осе честитањ а и певају песме. Т ако света небеса сваки дан славе Бога кро з светитељ е Њ егове. М оли тве свих он их см ртних , који м ене светкују у славу Господњ у, ја окађене износим пред Ц ара и С ведрж итељ а небеског. А душ е праведне, које се у м ојдан одвоје од зем љ е, ја пратим с ангелима храни тељ им а у зрачне висине вечне светлости и вечног ж ивота. Још м ало па ћеш и ти, кнеж е, делити овајдан са мно м , као све гац овога дана. А свака деоба небесне славе за нас на небу значи удвојено бл аж енство. - Рекавш и ово свети А м ос стави своју десну руку на лице сам ртника и викну: О твори се! - У том тренутку отвориш е се Лазару оба вида истоврем ено, и телесни и духовни . И са оба вида погледа он п о бојиш ту око себе. И гле, како све ново и чудно! Л ица м ногих њ егових војника, јуче при чеш ћених у С амодреж и, беху светла, као свећам а осветљ ена. О ко глава сијаху им светлосни кругови, који се нрод уж аваху мало на четири стране у облику крстова. П оред сваког тако осветљ еног лиц а стајаш е, као у ваздуху, п о један светлосан пр озрачан човек. И сто као онајнебески весник, ш то говораш е с Л азаром . Н о виде кнез и другачија лица. Т о беху борци као земљ а тамн и. И за њ ихових глава пом аљ аху се и пови јаху там о-ам о некакве наказе црне као катран. И разум еде кнез, да израз тих гнусних наказа одговараш е црн им неделим а и страстим а греш ни ка, уз које се наказе прип ијаху. И још појм и он , да на ш ироком бојиш ту не беш е само борба љ уди него и духова. И ад и земљ а и небо у страш ном судару. Тутањ и звек, пи ска и вриска, бука и клеггет, пок лич и и ро пц и - ваздух испуњ ен свим гласовим а и јецајим а, ш то се на земљ и м огу чути из грла и из ноздрва, од коп ита, од м етала, од труба, од др вених палиц а, костију и зуба, од затегнуте кож е на бубњ евим а, од ветра и киш е. С евањ е м ачева и копаљ а, сијањ е тока и блистањ е кал-
Пгичг о
а н т.е ли м а
321
пака и сребрних узди, лепр ш ањ е азијских зелених барјака и хриш ћанских црвено-белих крсташ а, бела лиц а европских ратника, тамн о-ж ути А зијати и угљ ено-црни А ф риканци, снеж ни турбани и алеве чакш ире, плаве и крм езли доламе, ж уте и оранж ане чизм е, разнобојни коњ и и керови, сиве кам иле и соколи сиви - да ли ће се око љ удско икада ситити таквом излож бом боја са три кон тин ен га? Бор ци устрем љ ени један на другог, једни са м уњ ама у очим а, други са бледилом догоревајуће свеће. П ропети коњ и са искеж еним зубим а од затегнутих узда. С ваки ратник м исли, како ће непријатељ а ум ртвити или себе одбранити. Л ица суједних - књ ига уж аса, других - књ ига јарости, трећих - књ ига устраш ености, четвртих - књ ига бола, или бриге, или н аде - но ни једно осећањ е нити страст без крајњ е заош грености и врхун ца своје силин е. Н еко затворени х очију исказује својб ол на отвор ена уста. Н еко стегнутих уста пројављ ује усијан гнев на очи. Н еко м рш тин ам а лица п оказује сабирањ е снаге из целог бић а свог. Једни падају од топуза пр отивн ич ког. Д руги чупају стреле из спога тела и рукам а стсж у ранс да зауставе крв - авај, докле? Н екога у забуни убија најбли ж и д руг. Н еко оборен н алази см рт ггод копи там а свога коњ а, у кога се нацао као у савезника. Н екога у бекству стиж е стрела, а неко у најгуш ћој бор би остаје нетакнут. Н ити телесни вид м ож е догледати нити природн и разум разум ети, заш то с једним човеком бива овако, а с другим онако. Т о ткањ е и осипањ е судбе м ож е се догледати и схватити само оним другим , духовним видом . Једино у Л азара м еђу свим а хиљ адам а ратника беш е тајвид отворен. И тим другим тајанствени м видо м гледаш е Л азар и виде борбу духова о љ уде. С ходно светлости или тами душ е једнога ратника п рилетаху м у или духови светлости или дух ови м рака. Трен утно свак распознаваш е своје и отим аш е се о своје. М оћни ангели небески одбијаху м ахањ ем руке или дахом уста својих дем оне као гладне ш акале од душ а крстоносних витезова. А ли зверови адски, прем да трепетни пред светим силам а, м учки налетаху на сваку љ удску душ у, чим би изаш ла из топлога тела. О двратним ж валама обзињ аваху они душ е греш ни чке, а ноктим а их као удицом дотицаху, ноктим а, које на арш ине могаху испруж ити. Н о чим би ангели м ахнули руком п ретећи они 6и скупљ али нокте зми јасте колутове, и сами себе гребли од грозне љ утине. Још од њ их исхођаш е неки дим и см рад, непознат земљ и и л,удим а. О бе 6и војске у часу м огле бити угуш ене тим адским см радом , да га ангели не униш таваху небеским ж ивотворним озоном ш то испуњ аваш е њ ихово биће. И Л азар гледаш е и виде, са језом и уж асом, како анђели најзад допу ш таху дем они м а, да узм у понеку црну душ у човечију. А душ е праведни ка они за-
322
П риче
П Р ИЧ Е О АНТ, Е ЛИ МА
А ЕГ ђ ЕЛ ИМ А
о
3 23
Свеши владика Николај Велимировић
криљ иваху својим крили м а, и узим аху их и узнош аху у небесне висине. П ри лету у вис сваки се ангел окреташ е ка светом А м осу и љ убазно га поздра-
Мисионарска Писма
вљ аш е. Јер то беш е А м осов дан. И зачуди се Л азар великим војскама неба и пакла, које не беху мањ е од љ удских војски на бојиш ту. Њ ихо во отим ањ е о душ е љ удске представљ аш е такву једну хитру и утанчану борбу, каква на земљ и н ема сравњ ењ а нигде до унутра у човеку, у ком е се боре супротне м исли. А за све време докле Л азар нетреми це п осм атраш е двојну битку са двојни м видом својим до њ ега допир аш е она небесна мелодија која га и под рж аваш е да не сиђе с ум а од виђених страхота -
52. п е т р а т н и к у
Ј а ’
о
д у ш
а
с
о с о в а
е , д у ш е , ’а ј
е
н а м к н а м
т а
о в и ц и :
см о тв р д а
г ов о г д о ж и в љ а ј
. б л
е !
П ри чао м и један по знати Б еограђанин , како га је Бог спасао, да не буде интерниран . Д отерали нас, вели, у полиц ију и п остројили у двориш те. В ојни чин е ћесареве брецају се, грде, ш ам арају. К ога? С ин ове К осовске! Д ецу Л азареву! О не које хоће да ин тернир ају гурају у страну и ви чу: унутра! А другим а опет, које отпуш тају, вичу: на сокак! Н о ови последњ и би ли су ретки. Ја стојим и дрхти м . А све у себи м оли м се: Г осподе, спаси м е! Господе, спаси ме! Д ође ред на мене. - Ч им е се ти заним аш ? упита ме зловољ но солдат. - Господе, спаси ме! прош аптах ја и последњ и пут, па и не м ислећи ш та ћу одговорити отворих уста и рекох: Г осподине, ја држ им радњ у те децу хлебом храним . О н м е продрм уса вукући м е час лево час десно, као нереш ен ш та ће са мн ом , па тек викну: на сокак! М ного је начина у свемудрога Бога. Н а хиљ аде и хиљ аде начина ш тити О н и спасава оне који м у се м оле. У сваком случају опр авдавају се и у наш е дане речи цара С оломона: Т в р д а је у л а и м е Г о с п о д њ е ; е м у ћ е у т е ћ и
п р а в е д н и
, и
б и ћ е у в и с о
о м
а
л о н у .Зар
је један случајби о, да се непри -
јатељ у заслепе очи , те не м ож е да види ч овека кога гони и траж и? Ч овек ту пред њ им , а он га не види. И ли да ми м оиђе кућу, коју би најрадије опљ ачкао и разорио? Ж ена једног српског оф иц ир а у Београду дож ивела је баш ово последњ е. С м отрил а је непри јатељ ске војни ке како иду из куће у кућу, врш е претрес, пљ ачкају, и одводе народ у роп ство. Бл изу су њ ене куће. Е во их већ у суседној авлији. Ш та да ради? Зовн е свекрву и децу и клекне п ред икону С ветог А рханђела. М олили су се с плачем и јецањ ем. А војни ци су се издирали на суседа и псовали. И зађош е. К апија се залупи. С ад ће у њ ену кућу... Ево... ево! А ли неће. Н е да Бог! М олитва није узалуд. И зиш авш и из суседне куће војници м им оиђош е кућу српског оф иц ира и одош е у другу. Н ије им се про сто дало да виде капију, ни кућу, везану м оли твом са небом .
324
П
р
и
м
н
о
П г п ч г
м г р р л и м л
58. о н ах и њ и В а рв ар и у
см
р у
л и м : О
т р и х а
и н е
у со в е
П итала си м с, часна сестро, о три хаљ ине, у које јс Господ би о облачен и нреоблачен на В елики П етак у току некол ико сати. Заш то га је П илат обукао у скерлетну хаљину? Заш то га је И род об укао у белу хаљ ину? И заш то су га најзад изврш итељ и см ртне пресуде опет обукли у Њ егову сопствену хаљ ину? С ве ш то се догодилоу зем ном ж ивоту Х ристовом - све је препуно смисла, све открива неку истину, и све служ и љ удим а на поуку. Једне су поуке непосредне и одм ах јасне, а друте иосредне и сли ковне, те гтотребују тумачењ а. I Јреоблачењ е Господа у три разне хаљ ине спада у ову другу врсту иоука. С керлетна хаљ ина је хаљ ина ри м ских царева. К ад је Господ говорио пред П илатом о царству С вом е које то се учи нило м атеријалистичном духу рим ског чин овника као безумљ е и као поруга царском достојанству. Зато су ГЈилатови војни ци обукли Х риста у скерлет - разуме се најјеф тинији ш то се могао набавити - да 6и га као назови цара излож или порузи. А ли сама та скерлетна царска боја на Господу сведочила је, да је Х ристос заиста Ц ар. П илатови м ом ци, дакле, лакрдијаш ки су прогласили Господаоним ш тоје О ну ствари био. Н ико од њ их није могао ни пом ислити, даће царство Х ристово наследити ри м ску царевину, и све друге царевине на свету. П рљ ави цар И род очекивао је, да Х ристос учини неко чудо пред њ им . Н ије он ж елео никакво корисно и човекољ убиво чудо него чудо ваш арско, које је само за радознале очи. М еђутим , пред љ им је стајало највеће чудо у свету: Ч овек чист и безгреш ан. ГГ рава супротност њ ему, ро доскврнитељ у и уби ци светога Јована. Ја држ им , да је овајнечисти И савов потом ак м огао поверовати у сва чудеса у свету само не, никако и ни када, у чудо чистоте и безгреш ности једнога човека. И баш то највеће и најневероватније Ч удо стајало је пред њ им . Н о прљ ави бездуш ни к то није могао видети. К ао ш то П илаг, огрезао у лаж идолоп оклонства, гледајући у лице И стине није могао видети И стину, тако ни И род, ослењ љ ен од црн их краста греха, гледајући у лице Н евиности није могао видети Н евиност. Разочаран у свом очекивањ у И род је обукао Х риста у белу хаљ ину. А бела боја је слика чи стоте и невиности. Ч итала си, како су се анђели Б ож ији, ч исти и безгреш ни , јављ али у белим хаљ инам а (Јн. 20, 12)? И тако, дакле, нечисти И род, који је поми слио, да је и Х ристос нечист као и он, као и сви други, обукао м у је белу хаљ ину, символ чистоте и невиности. И као ш то су П илатови војниц и, и ако н и
е
о д
о в о г
с в и јс и ш
,
о
а
н
т
.
г
ч
п
м
а
325
такрлш аш ки. пр изнаш Госпола за Ц ара. гако га је и 11род пр изнаоза човека невиности. То :ест Vобл с.тмчли, Х рисгос је од својих н епријатељ а призна: и об:ављ сн - нако безвољ но и несвесно - они.м ш то је О н у ствари био. Н ат.лд. п ред сл.мо распеће. Г оспод је био поново обучен у Своју сопс: венх аљ ин у. То | е она хаљ ина, коју му је ткала Њ егова Света М ајка, БогоролицЈ. О на иста ха.љ ина, у којој|е он ходио по зем љ и, и о коју су војни ци на Голготи бацали коцку. Н о не впдиш ли у свем у овом е велику поуку за све нас? Љ уди слуте о нам а добро и ли зло, и прем а својим слутњ ам а цене нас, хвале или осуђују. Разни судови љ удски о нама не личе ли на разноб ојне хаљ ине? Ч ас нас облаче у хаљ ину м удраца, час у кош уљ у лудачку. Ч ас нас ките долам ом јунаш тва, час нас покривају дроњ ам а неваљ алства. Н о све се те хаљ ине брзо свлаче и м ењају прем а колебљ ивим и пром енљ ивим судовим аљ удским . А ли на крају крајева, у часу смртном е, свак се од нас показује у правој боји, у својојсопственој хаљ ини. М ир ти, часна сестро, и благослов од Бога. 78. к о н о м у С п а си
см . к о ји п и т а :
З а ш т о н е п р а в е д н и ц и н а п р е д у
Д окле напредују? И ш та им би ва на крају, њ им а и породу њ иховом? Јеси ли се то пигао? Н ека се не спотичу м исли твоје кад видиш , да се неко хвалиш е снагом а заборављ а Д ародавца снаге. С ети се како је охоли и хвалисави Г олијат погинуо од п раћке једног дечака, Д авида. Н ека се не збуњ ује срце твоје кад видиш , да се неко богати неправедним путем. Јеш ће и неће се заситити; отим аће и неће м у бити доста. С ети се богатих С одом љ ана, како су у једном часу засути огњ ем и пепелом са свим богатством својим . Т и си хриш ћанин , а хриш ћанин носм атра догађаје на другојлини ји, у целини , а не делим ично. Н апредак неправедника хри ш ћанин не цени као неки сврш ен догађајнего чека да види ш та ће даљ е доћи. О н зна, да неправедни к не напредује ни својом снагом ни својом пам ећу него сам о зато ш то м у Бог попу ш та да напредује, е да би се кад тад сетио Бога. Јер је неисказано м илостив Бог наш , и доггуш та неправедницим а оно ш то они ж еле, е да би се кад тад досетили , да је то од Бога, и застидели се неправде своје, и поп равили. Богу су м или покајниц и; врло су М у м или они који се скруш ено кају за неправедна дела своја. Н ије С творитељ као твар, да увек одм ах казни чим неко крене кривим пугем. О н
326
П ричн
о
П
а н ђ е л и м а
чека да се залутали сам врати н а прав пут. О н гледа и ћути. Ч ека и не доцн и. Ч удан је у мудро сти, пречудан у м ило сти С војој. Због тога видо вити П салм ист усхићено говори Г осподу:с у д о в и с у в о ји б е з д н а в е л и а . К о ће исиитати сву дубину Б ож ијег пром исла? Н еразум ни се љ уте ш то Б ог не управљ а светом по њ иховом разум у, а разум ни се паш те непрестано да уђу у Бож ији разум . Т еш ко је понекад и најразум ни јем р азум ети заш то једном човеку бива овако а другом онако; заш то млад и жељ ан ж ивота умире док стар и ж ељ ан см рти ж иви ; заш то се по бож ан м учи а безбож ан благује. И најсветије душ е понекад су се збуњ ивале пред загонетком догађањ а. У свеш теном предањ у запи сан је овакав случај: ум ро н еки греш ан бо гаташ , чији су греси били јавни за свакога, и њ егов погреб био је свечан, са епископ ом и м ногим свеш теницим а. У скоро затим нападне хијена на једног испосни ка у пустињ и и растргне га. М онах неки, који је гледао и онај свечани спр овод греш ни ка и крваве остатке праведни ка, у забуни својојзаплаче се и узвикн е: Г осподе, како је ово и заш то? К ако да онајгреш ник им а и благ ж ивот и благу смрт, а овајправедни горак ж иво т и горку смрт? Н а то м у се јави ангел Бо ж ији па објасни: онај зли богаташ им ао је у ж ивоту само једно до бро дело, а оваји спосник им ао је сам о један теж и грех. С вечаним и почасним спроводом С вевиш њ и је хтео исплатити злом богаташ у оно једно добро дело, те да нема н иш та виш е очекивати у оно м е свету; а грозном см рћу испо сника хтео је овом е изгладити и онајједин и грех, да би м у дао пун у награду на небесим а. Због тога ти разм иш љ ајо судовима Бож јим и полож и сву наду у Створитељ а свога. е м о ј е е с т и т и г л е д а ју ћ и н е в а љ а л е ; н е м о ј з а в и д е т и о н и м о ји ч и н е б е за о њ е . Т ако пиш е праведни цар Д авид, кога је дуго и м ного м учило оно ш то и тебе м учи, док му Г оспод није открио кроз разум да разум е. И сти он изговара и ово утеш но и скуство своје:б и ј а х л а д и о с т а р и је х , и
не
ви д ј е х
праведни
а
ост ављ ена
н ит
и
д је ц е
њ е го в е д а
100. у м а р у
а н о л у :О
к р и л и м а
в ет ог
104.
и
о ва н а
Рођ ен си, велиш , у Банату, и крсна ти је слава свети Јован К рститељ . В еру Х ристову см атраш ж ивотом свога ж ивота. К ада ти се отац упокојио, ти си предузео да своју дом аћу славу славиш још свечани је него ш то се то раније чинил о у ваш ојкући. Н о, служб а те донела у М акедонију. П а како си
о
а н ђ е л и м а
327
љ удског спасењ а. Н ека те твојкр илати свети Јован закрили од свакога зла. А м ин.
е ж а к у О с т о ји Р . к о ј и п и т а :
см
.
славску ико ну м орао оставити д ом а, код старе м ајке и сестара, ти си п оручио нову и кону светога Јована код н аш их Д ебарских м ајстора. А ли на твоје велико и зненађењ е ови м ајстори су насликали светога Јована са крили м а. К ад си ти то при м етио м ајсторим а, они су ти објаснили , да је тако К рститељ Господњ и зограф исан на иконам а свуда по овдаш њ им црквам а. Ти си онда пош ао по црквам а, видео, уверио се, и зачудио. П а питаш , заш то се свети Јован П ретеча слика са крил им а? Т и знаш - знаш ли? - да се сам о ангели Бож ији сликају са крилим а. С ликају се тако због тога ш то су они бестелесни д ухови, лако п окр етни на служ бама, на које их Створитељ ш аљ е. А сад чујсведочанство Х ристово о Јовану: о в о ј е о н а ј з а о г а ј е п и с а н о : е т о ј а ш а љ е м а н ђ е л а с в о је г а п р е д л и ц е м е то писао? П ророк Б ож ив о ји м , о ји ћ е п р и п р а в и т и п у т п р е д а н о м .К о ј ји, надахнут Д ухом Бо ж ијим (М алах. 3,1 ). С вети Јован, дакле, назват је ангелом и од про рока М есијин их и од сам ог М есије. И заиста служ ба Јованова бил а је слична служ би ангела небеских. К ада се С паситељ света роди о у В итлејему, ангели су објавили Њ егово рођењ е пастири м а, и п озвали ове, да се радују и славе Бога. П рош ло је од тада тридесет годи на. И С паситељ се јавио на Јордану да отпо чн е С воје спасоносно деловањ е. О нд а Га је свети Јован об јавио и п оказао народу п озивајући љ уде на покајањ е и очи ш ћењ е, како би се удостојили п рим ити Њ ега, М есију и Сп аситељ а. Е то због тога су ум етници хриш ћански од старих времен а често сликали П ретечу Х ристовог као ангела, са кри ли м а. Јер је, дакле, и назват ангелом у С ветом П исм у, и јер је ангелску служ би им ао у м есијанскојисторији
просе хљ еб.
Ч итајчесто П салтир, па ћеш и разум ети и утеш ити се. М ир ти и благослов од Господа.
р и ч р
см а л и и
а б л а г о сл о в е н и
е б л а г о с л о в е н и х л >у д
Н аравно да има. Јер да нем а не би им ало смисла ни про сити благослов нити говорити о б лагослову. Б лагословен и ли н еблагословен - па то чин и главну разлику м еђу љ удим а. Н ераскидљ ива заједница с Бо гом д оноси благослов, а одлу ченост од Бога значи неблагослов. Т ом е учи и јеванђељ ска прича о послуш ном и блудном сину. О д једног благословеног чељ адета м ож е цала кућа да напредује у свем х, а од једног н еблагословено г опет м ож е цела кућа да назадује у свему.
328
П р и ч I’ о
л
1и
н
:л п м а
П рпчг
)еси ли читао у С ветом П исм у прекрасну повест о благословеном )осиф у, кога завидљ ива браћа продадош е м исирским трговцим а? П о благом П ром ислу Бож ијем, који увек ш тити праведника, би Јосиф препродан П етеф рију, великаш у цара м исирскога. А овај великаш познавш и п ош тењ е Јосиф ово постави га над целим им ањ ем својим .А а д а п о с т а в и н а д д о м о м с в о ји м и н а д с в и је м ш
о и м а ш е , о д т а д а б л а го с л о в и Г о с п о д д о м
с и р ц а р а д и Ј о с и ф а ; и б л а го с л о в Г о с п о д њ и б је ш е н а с в е м у ш
о га М и -
о им аш еу
ући и
(1 М ојс. 39, 5). Т ако у С ветом ГЈисму, тако и у ж иво ту сада и свагда. И ли зар ниси н икад чуо о твом селу где неко каж е: откако м и то чељ аде уђе у кућу, благослов Бож ији уђе м и у кућу? П рони цљ иви разум н ародни, надахњ иван Д ухом Бож ијим , дубљ е прониче у тајне бивањ а и догађањ а од зам орен их м озгова оних који ван Д уха Бо ж ијег м ере и суде. И сто тако им а у свету и лица н еблагословених и ли, како би Т урци рекли, б аксузних. Б езверна и м оралн о н ечиста душ а увек је баксузна. "За сирово д рво да се ухвати, осуш ило би се". П рор ок Јона беж ао је од Бога и пр отиви о се заповести Б ож ијој. Т им е се он одвојио од благослова Бож ијег. Због тога ум ало не проп аде од буре лађа, на којој се он возио. Ч им су Јону удаљ или с лађе, бура је престала. М еђутим , због благословеног П авла спасе се од буре друга једна лађа на путу за Ри м , и на лађи 276 душ а, по речи анђела Бож ијег који на сну рече П авлу: е б о ј е , а в л е ! Т и м о р а ш и з и ћ и п р е д ћ е с а р а ; и ев о Б о г и је д а р о в а о с в е о ји п л о в е са ш о б о м (Д ап. 27, 24). Н арочито се у рату мн ого мисли и говори о љ удим а добросрећни м и зло-
у по
срећним . Т о и јесу љ уди с благословом или без благослова. И сус Н авин и згубио једну би тку код града Гаја због баксузлука неког лопова А хана БенХ арм ијевог. И ли зар ниси чуо ни кога где каж е: како м и уђе у кућу то чељ аде, или: како се уортачих с тим човеком , све м и п ође уназад? К ад се уортаче човек од зла и човек од добра, како ће напредо вати, кад један тегли назад а други напред? Д окле цар С олом он служ аш е једном е правом е Богу, би добро и за њ ега и за њ егов дом и за њ егов народ. А ли цар С олом он н апокон узе себи за ж ене и неке незнабож не М исирке, које донеш е баксузлук и њ ем у и дом у њ егову и царству њ егову. Јер због тих ж ена оста С олом он за навек посрамљ ен; дом њ егов обоји се братском крвљ у, а царство се њ егово раском ада. Т ако у С ветом П исму, тако и у ж ивоту сада и свакада. А ти се не бој, ако сам о узаслуш аш оне речи С олом оновог оца, које С олом он није хтео до краја слуш ати: л а г о ч о в је у о ј и н е и д е н а в и је ћ е б е збож нич о, и на пут у с ј е д и (П с.
р је ш н и ч о м
н е с т о ји , и у д р у ш
1,1). Благословена ти Н ова Година.
в у д у ш е гу б н и а н е
118. р г о в ц у
о
д н т .р л и м а
32 9
см
т а н и м и р у
. к о ји п и т а :
а л и је у т о р н и к н е с р е ћ а н д а н
И отац В аш је, велите, држ ао уторни к за несрећан дан, па тако и ви. Ја м ислим , да сте сеи В и и В аш отац огреш или о светог Јована Крститељ а, сматрајући њ егов дан несрећним . М еђугим , ваш а крсна слава је баш сам свети Јован. И ли м ож да не знате - свакако ће то бити - да је Ц рква посветила уторник овом великом и дивном свецу? Н е један него све уторн ике у години. Н о пре свега дозволите једно кратко објаш њ ењ е односно посвете седм ичн их дана. П равославна црква, Д ухом Бож ијим руковођена, п осветила је:п о н е д е о н и е светим ангелима Бож ијим ,уШ орнпкесветом Јовану К рститељ у,с р е д е часном крсту IV сподњ ем, ч е р т свеТим апостолим а Бо ж ијим , СеШ кечасном крсту Господњем, с у б о т свим светим м ученици м а за веру,н е д е васкрсељ у Х ристовом. С ходно овим посветам а прописани су и канони чи тањ а, појањ а и м олитава за сваки седм ичн и дан, које 6и В и као "добар п равославац", како себе називате, требали да читате и знате. И свака ова и освета служ и н ам као јем ство наш е пооеде у борби и труду за снасењ е душ е. Н епобедни ангели Бож ји, као хранитељ и и пратиоци наш и, бодре нас стално, да не клонем о духом . С вети Јован победи о је и себе и крвн ике своје и - врем е. Ч асни крст Господњ и вечни је сим вол победе истине Бож ије над неистином и правде над неправдом . С вети апостоли Бож ији п обедили су свет. Сви свети м учени ци за веру победил и су часном см рћу својом све м учитељ е и све силе паклене. А Х ристос представљ а главног П обедиоц а греха, ада и см рти. О н је надахнуће и синтеза свих добри х победа. О туда недељ а представљ а по превасходству иобеду над победама. М и хри ш ћани верујемо, да победничке силе светлости владају над даним а, а ни како н еки неодо љ иви астролош ки кисм ети. К роз Х рисга је'човек већи од звезда и јачи од свих сазвеж ђа. И тако, дакле, уторн ик, дан великога пр оро ка и претече Х ристовога, нем а нич ега злога у себи, осим онога зла, које љ уди н абаце на њ . Јер данн и врем ена су у Бож ијој власти. И Бог нам даје дане као чисте листове, осветљ ене јарким сунцем . Д а сваки човек остави отисак душ е своје на сваком том листу, од рођењ а до см рти. К ао ш то је Сп аситељ оставио отисак лица С вога на м арам и свете В еронике. Зами слите, колик о ће се наказних и гнусних слика наш их и знети пред С уд Бож ији, ако се благоврем ено не п окајем о, и не поправим о! А ко ли се покајемо, Бог ће све наш е прљ аве дане убелити, и н аказне лико ве наш е обратити у сјајне лико ве ангелске. П о речи
330
П риче
о
а н ђ е ли м а
П риче
про рочк ој: а к о с у г р и је с и в а ш и к а о с к е р л е ш , п о с т а ћ е б и е л и к а о с н и је г , в е л и Г о с п о д (И са. 1, 18). Н ије ли Вам јасно, да не чи не дани н ас несрећни м него м и дане? Н е пада баксузлук дана на љ уде, него баксузлук греш ни х љ уди на дане Бож ије. К ао мрачне мрљ е! Ви спом ињ ете уторник као дан К осовске битке. Ти м е ни ш та не доказујете. Јер С рби су пострадали н а К осову у уторни к не због злокобн ости утор ни ка него због злокобн е властеле своје. Н ародна душ а није осудила уторник, ни ти светог Л азара ш то је отвори о би тку у уторник. Н ародна душ а траж ила је и наш ла је узроке пораза далеко пре оног К осовског уторни ка. И изрекла је душ а народн а праведан суд: "
л и к а о га з и ш
У
б е зу м а
И
и , п р о к л е т е
в је р у
и
у с во м е
к о њ и м а
и м
д у
е ,
е њ е ,
о с и л и ш е ,
у х р а м
н а ф о р у к о п љ
е
п о ш
м
у л а зи ш д о х в а т а ш
!"
П а ип ак - ип ак преостаје једна језива тајна у по гледу дана. Д огодило се, да је неко запалио кућу свом е суседу у петак. К ривац је остао н епрон ађен. П рош ло кратко време, и деца паликући на играјући се запале њ егову кућу - у петак. Је ли петак злокобан дан? Н е, него је грех злоко бан. Један од византијских владара, ико но бор ац, и збацио је иконе из С вете С оф ије на Бо ж ић. Д руге године он буде убијен од завереника п ри уласку у С вету С оф ију - на Бож ић. Је ли Б ож ић онда злокобан дан? Н е, него је грех злокобан. К о у овом е види неку слепу ф аталност дана, тајгата. А ко оваква догађањ а чита као опом ене или сигнале С вевидећег, таји нтелигентно чита. О бичн о се љ уди страш е оног дана, у који су изврш или неки злочин. Н о тајјезиви страх у њ их улева опет онајС вевидећи а не сам дан. - У сваком случају, дакле, сви су дани Б ож ији чи сти и невини . М ир ти и радост од Господа. 132. о д и т е
см
у к о ји п и т а :
а л и д у х о в а
О ж алош ћени за ум рлим сином Ви сте тек сад, под старост, прибегли цр кви за утеху. П итате: и м а ли духова? Т о је пре свега као да питате: им а ли Бога? Јер о г је д у х , нестворени, вечни, свем удри, свемогући, свеблаги. О ко Бога С творитељ а постоји ц арство створених дух ова. То су кола светих и блаж ених ангела. Б езбројп ута они су се јављ али љ удим а, па чак и ж ивоти-
о
л н ђ ел и м а
331
њ ама, од створењ а света па све до данас. М ноги и м ноги случајеви тих ангелских јављ ањ а записани су у Библи ји, нарочи то у Н овом Завету, и у историји Ц ркве хриш ћанске. И да не говорим о духовим а таме и злобе, које је Господ И сус прогонио и з љ уди. То су од Бога отпали паклени духови, у вечно) сенци см рти и очајањ а. Н о В ас, знам, највиш е интересује, да ли постоје духови ум рлих љ уди, ге и дух В аш ега упоко јеног сина? П остоје. Т о п остојањ е после см рти и јесте једини циљ и смисао наш ег кратког постојањ а на земљ и. Ч овече Бож ији: Х ри стом и кроз Х риста све је открив ено и п оказано: и Бог, и духови светлости, и духови там е, и ж иве душ е умрли х праведника, и очајне душ е непокајаних греш ни ка ("богаташ и Л азар"). Ч итајте у Јеванђељ у, како су се у врем е преображ ењ а Г осподњ ег на Т авору јавиле душ е М ојсеја и И лије. Ч итајте даљ е, како су се у часу см рти Х ристове отворили гробови и ум рли се јавили у граду ж иви. О вим је благи С паситељ хтео пре С вога васкрсењ а да посведочи свету опш те васкрсењ е свих љ уди - али једни х за ж ив от вечни а других за осуду (Јн. 5, 29). Још питате: ако постоје духови, какв и су? Д а Вам не да Бог видети духове м рака и злобе ни у овом ни у оном с в е т у ! какви су он и који сеу с ј о с т о је д о б и т и о н а ј с в и је т , то јест Ц арство Н ебеско, одговорен о је у Јеванђељ у. О дговор је дао сам М есија света говор ећи, да су они к а о а н ђ е л и , и с и н о в и с у Б о ж и ј (Л к. 20, 36). Н ека би свемоћни Господ наш И сус даровао и ваш ем драгом сину оно царство правог и стварног ж ивота м еђу светим ангелим а С војим . 144. у д и ји П
т р у П .: О
см о л б и о д б а ч е н о ј
В асзбуњ ује "ош трина" Х ристова, с којом је одбацио м олбу једнога човека. Н еки човек при ђе Господу и рече: ч и т е љ у , р е ц и б р а т у о је м у д а п о д и је л и с а н о м н а с л и је ђ е . Н а то м у Исус оговори: о в је ч е , к о м е н е п о с т а в и с у д и јо м и л и д је л и т е љ е м н а д в а м а ? (Л к. 1 2,13-14). В ама се учиниле ове Спаситељ еве речи сувиш е ош тре и, без м ало, као неприличн е Њ ему. П озивате се на другу реч Њ егову: и ш и т е и д а ћ е в а м , па налазите, да се ово не слаж е с они м . Н о знате ли ви, ш та је искао онајчовек од Х риста? И скао је, да м у Х ристос буде изборн и судија при под ели им ањ а с братом њ еговим . Зар да дели браћу О најкоји је дош ао наземљ уда м ири и сједињ ује? И скао је, да му врш и један км етовски посао Ц ар над царевим а, који се спустио с неба, да учини
332
П р и ч е
о
л н
1, и 1н
љ уде царским синовима! И скао је с при кривеном ж ељ ом , да Х ристос буде на њ еговој страни нро тив брата њ еговог. Т раж ио је, дакле, да П раведник н ад праведници м а криво пресуди и учи ни неправду брату њ еговом! Ш та је онда пр иродн ије и јеванђелскије него да Го спод одсудно одбије такву једну м олбу? И м а прич а о неком ко је славио свегог А рхангела. П а се он стално хвалио, како м у њ егов свети А рхангел испуњ ава све м олбе њ егове. Н о једном завади се тај човек са суседом својим , па се поч не м оли ти светом А рхангелу, да м ачем у бије суседа њ еговог. К ако м у је ова м олба остала неуслиш ана, он се наљ ути и зарече да виш е неће славити своју славу. Т ада му се јави свети А рхангел и рече: био сам ти по м оћн ик кад год си искао неш то ш то је добро за тебе и за друге, али сад кад си се дрзнуо траж ити да ти нослуж им као џелат ком ш ије твога, напуш там те. - О д тога часа остао је овајч овек п ри кован бол еш ћу за постељ у, са које се није дигао све док се није покајао и научио правилн о м ислити и п равилн о се м олити. С етите се, како је Господ одб аци о м олбу дво јиц е С војих ап остола, који су траж ил и, да се огњ ем спали једно негостољ уби во село (Л к. 9, 54). О , брате м ој, Б ог се показује ми лостив баш у том е ш то нам не исиуњ ује све м олитве наш е. К ад 6и Б ог испун ио сваку м олитву свакога човека, љ удски би род брзо проп ао. И ли м ислите, да је нем ило стива мајка, која не да свом е детету пи ш тољ у руке? Н е, него баш из превелике ми лости прем а чеду свом е мајка м у неће испуни ти сваку м олбу. Б ила би заиста свирепа она м ајка, која би свом неодраслом детету чини ла све но вољ и. Јер одкуд би знало дете, ш та је за њ корисно а ш та погубно? Својим ом иљ еним ученицим а рекао је једанп ут Господ: (М т. 20, 22). С вети апостол П авле пиш е: Зато треба пре свега да се мо лим о С творитељ у своме, да нам дарује С војД ух. Јер ко им а Бож ијег Д уха у себи, тај зна п равилно о пш тити с Богом. К ад је дух Бож ији у нама, (Ри м . 8, 26). И тада је м оли тва наш а правилна и вазда од Бога услиш ана. Н ека 6и и В ама Бог даровао Д уха С вога С ветога. е
н
е
о н д а
н
а
м
с а м
о
Д
н
ш
у х
и
а
м
е
ћ
м
о л и
ш
о
с е
166. р а в ар у
о
П ричг
м а
о с и Т .: О
т
а
се
а
и
о
л н г јР л и м а
33 3
Н а себе ниш та не даваш е; све на кућу. Н еумивен, неочеш љ ан, у дроњ ама, ненахрањ ен - тврдиц а прем а себи и другима, он све даваш е сам о на кућу, у којојстановаш е. Г одинам а суседи њ егови ни су м огли видети лице њ егово. А кућа м у беш е спољ а тако украш ена, да је свак од странаца и м им опро лазника м орао узвикнути од дивљ ењ а. О слуш киваш е човек онајсваку реч дивљ ењ а кући својој, и то м у чињ аш е једино задовољ ство. - К акав ли је тек онај ко станује у оваквом двору, кад је двор овакав, п итаху се пр олазниц и? А ли лице дом аћин ово н ико н е виде. Н ајзад, кад он расточи н а кућу све ш то им аде, доведе сам себе до оч ајањ а због глади. Н о једног дана удари гром у њ егову кућу, и запали је. 14 кућа изгоре у пл ам ену, а човек он ајједва се спасе на улицу. В идевш и га народ у граду, уплаш и се од њ ега, јер беш е као страш ило: црн, сув, дроњ ав, нечист. И свак беж аш е од њ ега као од чудовиш та. У свом очајањ у он се упути дру м ом ван града, ни сам не знајући , кам о иде. У том га сретош е неки ц игани, па рекош е себи: овајје згодан за наш у трговипу! И тако га цигани ухватиш с, још виш е нагрдиш е, ископаш е му очи, пребиш е му руке и ноге, па одош е с њ им у прош њ у по свету. Ч овек онајп редстављ а душ у греш ника. В елико богатство - то су велики дарови Б ож ији. Зид ањ е, утврђивањ е и украш авањ е једне куће означава бригу искљ учиво о своме телу и гелесном ж ивоту. Запуш тен, дроњ ав и изгладнео човек - то је запуш тена, оголела и изгладнела ду ш а у телу. Гр ом је изненадн а смр т. Љ уди у граду, који се одвраћају од он ога човека као од чудовиш та, ангели су Бож ији, који се одвраћају од гадне душ е греш нич ке. Ц игани означавају ц рне д ем оне, који воле и хватају себи сличне.
ш
л
и
т
и
а
о
о
т
р
е б
н а с
см и в о т у
р е
189.
а .
н и к
Ч овек неки наследи велико б огатство од оца. Н о он употреби све наслеђено благо на зидањ е, утврђивањ е и украш авањ е једне куће. П а ж ивљ аш е сам у тојкући; нити иђаш е коме нити прим аш е ма кога од добрих љ уди.
ратству " в.
см
о в а н а ": О
ру Б ож
ем
Х ристос се роди, христијани! М ир вам Бож ији! Д а се ми рбож им о, говори незлобни народ. О ву реч народ је см ислио Д иван израз за ди вну јеванђељ ску истину о м иру. Јеванђељ ска је истин а о м иру, да је прави м ир - бож ански , и од Бога. М ир је небеска стварн ост, и сам о с неба м ож е доћи. Т у небеску стварност излевали су на земљ у ангели Б ож ији песмом око пећине, у којој се роди К нез м ира. певали су ангели. П евали су ангели ту песму - која је за зем љ у песм а а за небо стварност; али је ни су исп евали па заћутали. 14 данас је они певају, м ада је она постала нечујна за мн оге отврдле уш и. Ту ангелску песму наро д је изрекао једном речју - м ирб ож ити се. О во значи п рактичну п рим ену те ангелске и
И
н
а
р б
м
љ
о
и
и
м
и
т
р
и
,
.
334
П ри ч к о
а
н
нл и м
П риче
а
песм е у ж ивоту љ уди. О во значи, браћо, да им амо м ир Б ож ији у себи и м еђу собом; да ж ивим о у Бож ијем м иру, и да се поздрављ амо Б ож ијим м иром. К иш и је отаџбин а у висинама, м иру у још већим . В еш тачки м ир је неистина као и веш тачка киш а. М им о Б ога створени м ир само је мост изм еђу дварата. рекао је С ин Б ож ији учени ци м а. Такав је м ир Б ож ији, трајни , радосни, ж ивотворн и: њ ега даје Бог и њ ега прим ају љ уди. (2 Д нев. 15,15; 20, 30), пи ш е у Библији за побож не цареве И зраиљ еве. Због доброте стареш ин а народних Б ог даје мир народу. Главно је, да м ир од Бога долази. Зато се Ц рква м оли Богу за м ир онако исто као ш то се моли и за здрављ е, и за киш у, и за благослов. М ирбож ити се значи и ж ељ у за м иром , и знањ е да је м ир од Бога, и м олитву Богу за мир . Зато м ирб ож ите се, христијани, следбеници Х риста, К неза ми ра. Ц еле м ин уле годи не свађао се свет о м иру - као да се м ир свађом осваја! Бар у овајсвети дан, кад се родио Ч овек м ира, м ирб ож ите се. И скрено и свесрдно пож елите м ир, и поиш тите мир од Бога М иродавца. И Бог ће дати мир љ удима С војим . И они који при м е ми р од Бога, зрачиће м иром на осталу узнеми рену браћу своју. И сви ће прави љ уди пож елети м ир због красоте м ира, и сви ће пасти на колена пред С творитељ ем својим и по м оли ти се за м ир. И љ удима ће се отворити уш и и чуће ангелску песм у о ми ру на земљ и и о добројвољи . И љ удска песма удруж иће се с ангелском, слатком и ж ивотворн ом . Јер ће то бити п есма из стварности и о стварности. М ир вам Бож ији. и р
Г о с п о д
и м
с в о јд а ј е м
с ја с џ м
и р
о д
в а м ,
с в уд а
и т а ч у б е з р а зу м
а н т јЕ л и м а
33 5
и одсече руку свом детету па га онда узм е и однесе кући. Реци , ш та је бољ е: то ш то је отац одсекао једну руку детету, да би га једн ору ког спасао, или пак да је пустио д а га разбојни ци на ком аде секу и пеку? Н едостиж ан је и потпуно н атприродан Т ворац у м илости С војој. И ли зар није недостиж но и натпри родно оно ш то се чуло са К рста: рдде.?О дм ах до Т ворц а по м ил ости стоје ангели свети. О ни се данон оћн о труде, да спасу душ е љ удске, које су им поверене. П рича се за једног хајдука како је срео п опа, уп ерио пуш ку н а њ и вик нуо: деведесет и девет сам њ их убио , сад ћеш ти би ти стоти! П оп рече, да је готов за см рт но заиска воде од хајдука. Х ајдук м у донесе воде. Н о док је поп пи о воду, дође см ртни час хајдуку, и он паде и издахну. Т ада се ђаволи поч еш е спо ри ти с ангелим а око њ егове душ е. Тјаволи су набр ојали 99 злочин а хајдуко вих као и остала ситни ја греш ењ а. О дговоре ангели: Н ије ваш , него је наш ! Јер је учин ио д ва велика јеванђелска дела: пр во, и споведи о је пред свеш теником , да је убио 99 љ уди, и д руго н апојио је ж еднога. Д акле, чак и случајна нен ам ерна до бра дела урачунали су свети ангели оно м злотвору, а ти се још питаш : зар су небеса ми лостива? Заиста м илост своју показују небеса и прем а теби, кад те држ е у ж иво ту као хулитељ а, и трпељ иво чекају твоје пок ајањ е. М ир ти и милост од Бога. п
ч е ,
е р
н е з н а ју
р о
с
и
и
м
,
ш
237. а џ и
230.
о
.
а си ћ у :
см
и с п у њ
н о м
п р е д
к а за њ
см
в а њ а :
н е б е ск о ј
и л о с т
Т воје читањ е превазилази твоје разум евањ е С ветога П исм а. Н еисказано је велика м ило ст небеска, а ти роп ћеш говорећи: заш то м и небо узе једин иц у ћерку? У зе је м ож да баш зато да је спасе од тебе. Н енадм аш на је м илост небеска, а ти говори ш хулећи: кад су небеса м илостива, заш то сунце саж иж е, и вода плави, и ц рв нагриза, и пом ор м ори - заш то? Зато ш то љ уди по неразум у и злоби одвраћају се од блага небеског закон а и срљ ају у поно р п акла, па је потребн о, да их небо оп ом ене, тргне и спаси коли ко се да спасти. Јеси ли чуо п ри чу о оц у, који је из љ убави одсекао руку свом детету? У хватили разбојни ци дете и побегли. О тац појури за њ им а са мачем у руци. С тигне их пред сам ом капијом од куле у часу кад је дете за руку вучено п реко прага. Без двоум љ ењ а отац зам ахне м ачем
М олио сам те, да м и пи ш еш о твом хаџилуку у Јерусалим , и ти си м и врло красно све описао. Ради кори сти наш их чи талаца а с твојом дозволом ја ево објављ ујем један део тво га описа: "Д вадесет година спрем ао сам се за Јерусалим . С ве сам се спрем ао да одем , и свом душ ом знао сам да м орам отићи , али није се дало пре рока ш то је од Бога В исокога. П о селу беху ме почели исм евати. К акон о цар Д авид пиш е: тако и ја. А ли ја нисам м арио . М ени је дато од Бога В исокога у сну пр едсказањ е, и ја сам осећао, да се оно м ора изврш ити. А то је било овако: пре двадесет година падне м и у руке књ ига о путовањ у краљ а М илана у Јерусалим и по И стоку. Ту су књ игу у оно врем е давали ђацим а о испиту. И ја ти ту књ игу проч итам у сласт. Д ок сам је читао све сам у себи м ислио: Бо ж е, да ли ћеш благословити, д а и ја греш ан види м сва она места, где је С паситељ м ој пострадао за м ене? Бож е и
б и ја х
п о д с м
и је х
св и м а
о
о л о
м
е н е ,
336
П
ричн
о
л н т ,н л п м л
В исоки, удостојм е Јерусалим а! Б ож е В исоки удостој ме Јерусалим а! К ад а оно ноћу м ени на сан дође м ладић у калуђерском оделу. Д ође и стаде близу м ене, а м ене као и не види. П а се окрете прем а И стоку и отпоче клањ ати и говори ти, а глас му је као звонц е на јагањ ци м а, па реч е:... "И сила и слава и царство и господство и светлост и радост и м ир ис и песма - ам ин Т еби, В исоки Бож е!" К ад ово изговори п оклони се до земљ е, удари челом о земљ у и полЈуби земљ у, гм се онда окрете м ени и рече м и: Знај, да ћеш сигурно отићи куда си наумио, само - ако престанеш псовати. - И х, теш ко м ени, рекнем кад се пробуд им , ево и ви сока небеса знају за м оју погану псовку! А био сам н совач. М орам се, дакле, лечити од тога. 14 поч нем се м оли ти светом анђелу јер сам тврдо веровао, да м и се оно анђел јавио н а сну. И дође м и кр оз ум заповест, да м есто п совке употребљ авам речи: сунц е те грејало! Т ако ћу се само од учити од псовањ а. И ја заиста тако почн ем. Ч им заустим да опсујем ја викнем : сунце те грејало! и тако до псовке и не дође. И про ђе у том пуних двадесет година. И тек ове године и зврш и се оно ш то м и је обећан о и ш то сам толи ко ж елео. 14 једва једном после 20 годи на у селу престаш е да ми се смеју. Б огу Ви соком нека је сила и слава и ц арство и господство. А м ин." Бог те ж ивео и благословио.
11ри ч н о
а н ђ к л и м л
33 7
Господ није створио смрт
омен умрлих С в. Ц рква непрестано узноси м олитве за наш е умрле очеве и браћу на свакој служ би и н арочито на литургији. О сим тога, св. Ц рква у одређено време прави н арочите пом ене свих н аш их отаца и браће по вери који су се удостојили хр иш ћанске смрти, као и оних које, због изненадн е смрти, Ц рква није испратила својим м олитвама у загробн и ж ивот. Т аква опела се називају весељ енска. О сим заједни чког пом ена постоји још и посебан пом ен сваког ум рлог пон аособ. За пом ен н овопрестављ ених 1Дрква је одредила први х четрдесет дана од дана см рти, см атрајући да је тајброј, по потврди С в. П исм а, довољ ан рок за очи ш ћењ е од грехова и ум илостивљ ењ е Бога (1. М ој. 7, 12; 4 М ојс. 14, 31-34; уп,. М ат. 4, 2). О сим тога, од тих четрдесет дана м оли тви за ум рле се нарочи то посвећују трећи дан у успом ену на васкрслог у тајдан С паситељ а, девети дан - по благочестивојж ељ и Ц ркве да би се дух упокојеног убројио у девет анђелских чин ова, и четрдесети дан - п о старозаветном при м еру оплакивањ а М ојсија у И зраиљ у током четрдесет дана и по вези тог дана с даном вазнесењ а Господа. И на крају, умр ли се пом ињ е и на годину дана од смрти , као и на рођендан и им ендан, зато ш то је ж ив и бесм ртан по духу и једном ће би ти потгтуно обновљ ен када Господ изгради и сам о њ егово тело. С в. М акарије А лександријски је једно м пи тао анђеле који су га пратили у пустињ и: "К акву корист душ е ум рлих им ају од принош ењ а Богу у трећи, девети и четрдесети дан?" А нђео је одговорио : "Б ог није дозволи о да неш то у цркви Њ еговој буде непотребно и б ескорисно; већ је устројио у С војојц ркви небеске и земаљ ске тајне и заповедио да их изврш авамо . К ада се у цркви трећег дана врш и при нош ењ е, анђео чувар олакш ава душ и ум рлога м уке кроз које она п рол ази због раздвајањ а од тела; лакш е јој је због при носа у цркви Бож јој који је за њ у учињ ен, због чега се у њ ојрађа добра нада. У току два дана душ и је дозвољ ено да заједно с анђелим а пратиоц им а иде по зем љ и куда хоће. Зато душ а која воли тело лута по некад бли зу куће у којој се растала с телом ил и близу гроба у који је тело поло ж ено; и тако
338
П риче
о
Г1 Р И Ч Е О А Н Ђ Е Л И М А
л н ђ е ли м а
провод и два дана као птица која траж и себи гнездо. А доброчи ни тељ ска душ а иде по они м м естим а на којим а је обич но ч ини ла добро. Тр ећег дана О нај који је васкрсао из м ртвих наређује свакој хриш ћанској душ и да се, подраж авајући Њ егово васкрсењ е, вазнесе на небо и гш клони Б огу. Д акле, Ц рква им а добар обичајда трећег дана врш и п ринос и м олитву за душ у. П осле поклоњ ењ а Богу душ и се показују разна при јатна пребивалиш та светих и лепота раја. С ве то разгледа душ а ш ест дана дивећи се и славећи Т ворца свега, Бога. Г ледајући све то он а се мењ а и заборављ а на муке које је им ала кад је била у телу. А ко је кри ва за грехе онда кад угледа насладе светих почињ е да ж али и п рекорава себе говорећи: јао м ени! К олико сам опустела у оном свету! П онесена задовољ авањ ем страсти провела сам велики део ж ивота у нем ару и нисам служ ила Богу како треба да бих м огла да се удостојим ове благодати и славе. Јао мени јадној!... П о и стеку тих ш ест дана када је гледала све те радости п раведних, анђели је поново узносе на поклоњ ењ е Богу. Д акле, добро чин и Ц рква врш ећи деветог дана служ бе и прино се за ум рлог. П осле другог поклоњ ењ а В ладика свију заповеда да душ у однесу у пакао и п окаж у јојм еста мучењ а, разне делове пакла и разноврсн е м уке на којим а су душ е греш ника који непрестано плачу и ш кргућу зубим а. П о овим м естим а душ а лута трид есет дана, стрепећи да сама не буде осуђена на овакве муке. Ч етрдесетог дана опет се узноси на поклоњ ењ е Богу; и онда јој С удија одређује м есто гго њ еним делим а. Д акле, правилн о поступа Ц рква када чи ни пом ен за ум рле четрдесетог дана". "У покој, Господе душ е ум рлих слугу твојих!
че
е
р к в е о м и т ар с в и м
П реподобни И саија О тш елник у завеш тањ е својим ученицим а је оставио следеће речи: "свакодневно им ати п ред својим очим а см рт и брин ути се о исходу душ е из тела и како ћеш пр оћи поред власти там е која ће те дочекати у ваздуху" (С лово 1).У 16. С ловуон каж е: "П ом исли сам о колика је радост душ е онога ко се предао н а служ ењ е Богу и који је обавио ту служ бу". П о исходу њ еговом из овог света њ егова дела ће се подви завати за њ ега: анђели ће м у се узрадовати кад виде да се ослободио власти там е. К ад душ а изађе из тела пратеје анђели; у сусрет јојиду м рачне силе које ж еле да је задрж е, м уче у нади да ће наћи у њ ој неш то своје. Тада се не боре анђели са непријатељ им а, већ и дела која је душ а почин ила, она је ш тите и чувају од непри јатељ а не дајући им да је додирн у. А ко дела њ ена победе, анђели јој
339
певају песм у хвале и воде јес весељ ем пред лице Б ож је. У тајчас она заборављ а све ш то при пада земаљ ском ж ивоту и све муке крјеје претрпела. У срдно и свом снагом се потрудим о да за врем е овог кратког века чин им о добро и сачувамо га од додира зла, да би м огли да се спасим о од руку кнезова там е које нас већ иш чекују; а они су лукави и нем илосрдн и. Блаж ен онају ком е нема ничега ш то њ им а припада: њ егова радост, весељ е, м ир и венац су преко сваке м ере". и
М
а к а
и је
л и к
К ад љ удска душ а изађе из тела, тада се саврш ава једна вели ка тајна. Јер ако је крива за грехе, онда долази гомила демона, и зли анђели и м рачн е силе хватају ту душ у и одводе је у своју област. И ни ко не треба да је изненађен због тога; јер ако им се душ а потчинила и повиновала и у овом ж ивоту, док сеналази у овом веку, ако им је робовала, тим пре они ће је задрж ати и остаће у њ иховојвласти када одлази из света. А ш то се тиче добре стране, треба да знаш да ствари стоје овако: уз свете с у г Бож ије још овде пребивају анђели и света духовна бића окруж ују их и чувају. К ада одлазе из тела, тад анђелска лиц а при м ају њ ихове душ е у своју област, у чисти век, и тако их одводе Господу. И стин ска см рт је унутра - у срцу, и он а је скривена; њ ом е ум ире унутарњ и човек. С тога, ако је неко преш ао из смр ти у скривени ж ивот, он заиста заувек ж иви и не уми ре. Ч ак и ако тела таквих врем еном пропадну, опет ће васкрснути у слави јер су освеш тана. Зато см рт хри ш ћана називам о сном и успењ ем . К ао ш то трговац када се враћа из далека, остваривш и велику добит, ш аљ е домаћим а, да би му п рибавили вртове и неопходну одећу, а када дође у дом овин у доноси са собом велико богатство и са великом радош ћу дочекују га укућани и родби на, тако бива и у духовном . А ко неки стичу себи небеско богатство, онда за то сазнају суграђани, тј. духови светих А нђела, и диве се говорећи: "В елико су богатство стекла наш а браћа која су на земљ и". Т акви при ликом свога одласка, им ајући Господа уз себе, са великом радош ћу узлазе ка они м а који су горе, а они који су са Господом при м ају их, п рип рем ивш и тамо за њ их боравиш та, вртове, свесветле и драгоцене одеж де. А ко се човек, који се још налази у борби - када у њ еговојдуш и делују и грех и благодат - престави из овога света, где ће отићи тајкоји поседује и |едно и друго? О тићи ће там о, где (њ егов) ум им а својциљ и ом иљ ено м есто.
340
П Р И Ч С О А Н 13 Е Л И М А
Ти , ако те спопадне невољ а или борба, греба само да се суиротставиш и да ом рзнеш грех. Јер то ш то је дош ло до борбе није твоја ствар; али да ом рзнеш грех - јесте. И тада ће Господ, видећи твојум, зато ш то се подвизаваш и љ убиш Господа свом душ ом својом , истога часа удаљ ити см рт од твоје душ е (то је Њ ем у лако) и п рим иће те у С воје наручје и у светлост. У једном трену истргнуће те из чељ усти таме и брзо прем естити у царство С воје. Б огује лако да све у тренутку саврш и, само ако им аш љ убав према Њ ему. Бог од човека захтева њ егово делањ е, јер душ а је удостојена да буде у опш тењ у са Бож анством . Т рудна ж енау себи носи свога младенца, у там и, м ож е сечакрећи , и у нсчистом м есту. И ако се догоди да м ладенац у предви ђено врем е коначно изађе из утробе, она види створењ е које је ново за небо, зем љ у и сунце, и кога ни када пре није видела. И стога часа иријатељ и и род бина веселог лица узимају м ладенца у загрљ ај. А ако се услед неке незгоде догоди да м ладенац ум ре у утроби, онда за то одређени лекари м орају да ггрибегну ош трим оруђим а, и тада м ладенац п релази из смрти у см рт, из там е у там у. И сто то при м ени и на духовно. О ни који су при м или у себе семе Б ож анства им ају га невид иво у себи, и услед греха који у њ им а ж иви , сакри вено је ово сем е у њ им а на тамн им и страш ни м м естим а. С тога ако се ограде и сачувају семе, у одређено врем е јавно ће га пор оди ти, и коначно , када се разиђу са телом, при м иће их А нђели и сва виш њ а бића. А ко пак онај који је на себе узео оруж ије Х ристово да би се храбро бори о изнем огне, брзо се предаје непријатељ им а и, када се растане са телом , и з там е која га сада обавија прелази у другу, још страш ни ју таму и у проиаст.
у ср е т с д у х о в и м А ли по изласку из тела душ а се налази м еђу другим духовим а, добрим и злим . О бичн о она стрем и он им а који су јојбл иж и п о духу, и ако је још у гелу била под утицајем неких од њ их, он а ће и остати зависна од њ их и по изласку из тела, м а како се одвратни они ч ин или у сусрету. О вде нам се поно во напом ињ е да онострани свет, м ада нам неће бити потпун о туђ, неће бити ни сам о пријатан сусрет с вољ еним а "у луци" среће, већ духовни судар који испи тује располож ењ е наш е душ е за ж ивота - да ли је виш е нагињ ала ка А нђелима и светим а водећи ж ивот испуњ ен врлинама и по заповестим а Бож јим , или се пак пугем н ем ара и безверја учинила погодном за друш тво палих духова. П реосвеш тени Т еоф ан Затворник лепо каж е да се у ваздуш ним м итарствим а душ а пре искуш ава, него ш то се оптужује.
П
р и ч е
о
а н т јк л и м а
34 1
М ада је сам а чињ ениц а суда у загробн ом ж ивоту ван сваке сумњ е како поједин ачног суда одм ах после см рти, тако и С траш но г суда на крају света - спољ аш њ а осуда Бож ја ће бити сам о одговор на унутраш њ е располож ењ е које је душ а у себи изградила у односу на Б ога и духовна бића.
рва два дана после
рти
У току прва два дана душ а уж ива у релативнојслободи и м ож е да посећује на зем љ и она м еста која сујој драга, али већ трећег дача она одлази у друге сфере. О вде архиепископ Јован просто понављ а учењ е познато Ц ркви од 4. века. П редањ е саопш тава да је А нђео који је пратио ирепод обно г М акарија А лександријског у пустињ и рекао, објаш њ авајући црквено пом ињ ањ е ум рлих трећег дана од см рти: "К ада се трећег дана у цркви за душ у изврш и при нош ењ е, А нђео јој ублаж и ж алост коју осећа због раздвајањ а од тела, јер славословљ е и при нош ењ е у цркви Бож јојза њ у буди у њ ојдобру наду. Јер се у току два дана душ и даје да, заједно са А нђели м а који су уз њ у иде гш зем љ и где хоће. Зато душ а која воли тело лута понекад око куће у којој се растала од тела, некад око гроба у који јој је поло ж ено тело; и тако она нровод и два дана, као птица, траж ећи себи гнездо. А врлинска душ а иде по они м м естим а где је обич но чини ла добра дела. Т рећег дана О нај К оји је васкрсао из м ртвих налаж е свакојх риш ћанској душ и да се иодраж авајући Њ егово васкрсењ е узнесе на небо и по клон и Богу" (Речи св. М акарија А лександри јског о изласку душ а праведни х и греш них" ). У п равославном чин у сахрањ ивањ а ум рлих преподобни Јован Д амаскин ж иво опи сује стањ е душ е која се растала од тела, али се још увек налази на земљ и, а не м ож е да опш ти с драгим особама које види: "А вај, какав подвиг чека душ у која се растаје од тела! Н а А нђеле очи п оди ж е, узалуд се моди : прем а љ удима руке пруж а, али не налази п ом оћни ка. О овоме, драга моја браћо, м ислим о у наш ем кратком ж ивоту, м олим о Х риста за покојумрлих и за велику м илост наш им душ ама" (Ч ин опела м ирјана, стихира сам огласна, глас 2). У писм у м уж у сво|'е сестре на сам рти св. Т еоф ан пи ш е: "П а сестра неће ум рети; тело умире, а лиц е остаје. П релази сам о у други поредак ж ивота. У телу које леж и испод л икова светих и које се после износи њ е нема, и у гроб је не сакривају. О на је на другом месту. Ж ива је исто као сад. У прво врем е и прве дане биш е поред вас - сам о ш то не прича и не м ож е да се види, иначе је ту... И м ајте то у мислим а. М и који остајемо плачем о за оним а који одлазе, а
342
П 1’ 11Ч И О А Н Ђ к Л И М А
њ им а је лакш е: то стањ е је радосно. О ни који су ум рли, а онд а су у тело враћени, налазили су га веом а неудобни м за ж ивот. И сто ће и сестра осећати. Њ ој је там о бољ е, а м и оч ајавамо као да се с њ ом нека несрећа догодила. О на гледа и сигурно се чуди томе" ("За душ у кори сно ш тиво", август 1894). Т реба им ати у виду да овај опи с прва два дана после см рти представљ а оп ш те правило, које ни у којем случају не обухвата све ситуације. И стварно, већина ци тирани х у овојкњ изи одло м ака из православне литературе не потпада под о во пр авило, - и то и з очигледног разлога: С ветитељ е који се нису ни везивали за м ирске ствари, него су непрестано ж ивели у иш чекивањ у преласка у други свет, чак не при влаче ни она м еста где су чин или добра дела, они одм ах почињ у да се узносе на Н ебеса. Д руги пак, попут К . И кскула, почињ у, по Б ож ијем пром ислу, да се узносе пре него ш то истекну два дана по особитој м илости Б ож јег П ровиђењ а. С д руге стране, сва саврем ена "посмртна" искуства, м а како било ф рагм ентарна, не потпадају под ово пр авило: вантелесно стањ е је сам о п очетак прво г периода бестелесног лутањ а душ е на м естим а која је везују за земљ у, али н ико од ови х љ уди није провео у стањ у см рти довољ но ду го да би чак м огао да сретне два А нђела који треба да их прате. Н еки критичари православног учењ а о иосмртном ж ивоту см атрају да су слична одступањ а од пр авила "посм ртног" и скуства доказ противречности у православном учењ у, али ови кр итич ари схватају све исувиш е буквално. О пи с прва два дана (као и осталих ) ни како ни је некаква догм а; то је само м одел који п оказује најоп ш тији ред п осм ртног искуства душ е. М ноги случајеви, како у православној литератури , тако и у прич ам а о савремен ом искуству, где су се м ртви одм ах јављ али ж иви м а првог или другог дана после см рти (п онекад у сну) служ е као пр им ер истини тости тога да душ а стварно остаје близу земљ е неко време. (П рава јављ ањ а м ртвих после овог кратког периода слободе душ е су м ного ређи и увек бивају по Б ож јој В ољ и с неким нарочитим циљ ем, а не нечијом слободном вољ ом . А ли до трећег дана, а често и пре, тајпери од се заврш ава.)
итар тва У то време (трећег дана) душ а прол ази кроз легионе злих духова који јојпреграђују пут и оп туж ују за разне грехе у које су је сами увукли. У складу са разним откри вењ им а постоји двадесет таквих препр ека, тзв. "м итарства", а на сваком од њ их се истраж ује оваји ли он ајгрех; пр ош авш и једно м итарство, душ а прелази н а следеће. И сам о ако их успеш но п рође све, ду-
П
р и ч
е
о
А н
ђ е л
и м
а
343
ш а м ож е да настави својп ут избегавш и да буде одм ах бачена у ад. К ако су уж асни о ви дем они и м итарства м ож е се видети и из тога да је С ам а Богородица, када јојје А рханђел Г аврило саопш тио о п риближ авањ у њ ене см рти, молила С ина С вог да избави Њ ену душ у од ових дем она. К ао одговор на Њ ене м олитве С ам Господ И сус Х ристос је сиш ао с небеса да узм е душ у П речисте С воје М ајке и одведе је на небо (то се видљ иво и зображ ава на традици оналној православној икони успењ а). У истину је страш ан трећи дан за душ у ум рлог, и зато су јојн арочито п отребне м олитве. У ш естој глави је наведен н из светоотачки х и хагиограф ских текстова о м итарствим а, тако да нем а потребе да овде још неш то додајем о. М еђутим, и овде м ож емо да прим етим о да описи м итарстава представљ ају м одел мука које душ а подноси после см рти, а индивиду ално искуство се м ож е јако разликовати. Н ебитн е по једин ости тип а броја ми тарства су, наравно, од секундарне важ ности у поређењ у са главном чињ еницом да се душ а стварно ускоро после см рти излаж е суду (појединачном ) н а ком е се "суми ра" ш та је урадил а у "невидљ ивој борб и" коју је водила (и ли н ије води ла) на земљ и против п алих духова. Д аљ е у писм у м уж у сестре на сам рти Т еофан Затворник пи ш е: "У брзо после смрти почињ е подвиг проласка кроз м итарства. Там о ће јојби ти потребна ваш а помоћ! М ислите на ово и чућете њ ен вапајвама упућен: "П ом озите!" - ето на ш та треба да усмерите сву ваш у паж њ у и љ убав. М ислим да ће најстварни ји показатељ ваш е љ убави прем а њ ојбити ако се од тренутка см рти, остављ ајући б ригу о телу другим а, одвојите и у самоћ и утон ете у м олитву за њ у у њ еном новом стањ у, јер она сада им а неочекиване потребе. С тално будите окренути ка Б огу у мол итвама - за пом оћ њ ој, не сам о у току ш ест недељ а, већ и дуж е. У Т еодорином казивањ у, вреће из које су А нђели узим али да би се отарасили м итара су биле мол итве њ еног старца. И сто ће бити и са ваш им м олитвам а... Н е заборавите ово да чините... Т о је љ убав!" К ритич ари п равославног учењ а често погреш но схватају ову "врећу злата" из које су на м итарствим а А нђели " плаћали за дугове" блаж ене Теодоре; понекад је погреш но пореде с латинским појм ом о "виш ку заслуга" светих. О вде исто ти кри тичари исувиш е буквално разум еју православне текстове. О вде се нема у виду н иш та друго до м олитве Ц ркве за умрле, тачније, мо литве светог и духовно г оца. Ф орм а којом се ово описује, - скоро да нем а ни потребе о том е говори ти - је м етаф оричн а. П равославна Ц рква см атра учењ е о ми тарствим а тако важ ним да их спом ињ еу мн огим богослуж ењ им а. Ц рква нарочито излаж е ово своје уче-
344
П р и ч к О АН ККЈ1 ККЈ1ИМ А
П р и ч е о а н Т)Г. л и м а
њ е свој свој свој својој ум ирућој деци. У "К анону на исход душ е" који свеш свеш тени тени к чита крајсам ртни чког одра постоје следећи следећи гропари: "У достојм достојм е да, одлазећи одлазећи са земљ е, не будем задрж ан од ваздуш ваздуш ног кнеза, насилни насилни ка и мучитељ а, ш то на страш страш ном путу стој стоји и испитује" (П есма 4). "П редај редај м е, о В ладичице, у свеш свеш тене тене и часне руке руке С ветих ветих анђела, да да њ иховим крилим а закл заклоњ оњ ен, не угле угледа дам м беш часно, часно, смрадна и м рачна лица демон а" (П (П есм есм а 6). "Ти која која роди Г оспода С ведрж итељ а, далеко далеко од мене одагнај одагнај горких м итарстава итарстава поглавара и владара овога свет света, а, кад будем на самр ти, да би х те прослављ ао вавек, вавек, свет света а Бо городиц е" (П есма 8). О вим речим а Ц рква прип рем а ум ирућег ирућег православ православног ног хриш ћанина за иредстојећа искуш ењ а.
е тр д е се т д ан а Затим Затим , успеш успеш но прош авш и кроз митарств митарства а и поклонивш и се Богу, Богу, душ а у току тридесет седа седам м дана посећује небеске обитељ и и адске бездане бездане још увек не н е знајући где ће да остане, и тек јој се четрдесетог дана о дређује дређује м есто есто до васкрс васкрсењ ењ а м ртвих. Н аравно, аравно, нема ничег чудн огу томе ш то, прош авш и м итарства итарства и заув заувек ек раскрст раскрстивш ивш и са земаљ земаљ ским ским , душ а треба треба да се упозна упозна с правим оностраним оностраним светом светом у чијем чијем ће једном делу пребивати вечно. П рем а откривењ у А нђела преподобном преподобном М акар акариј ију А лекс лекса андријском, ском, нарочито нарочито пом ињ ањ е умрлих у Ц ркви деветог деветог дана после после см см рти (осим опш тег сим боли зм а девет девет анђеоских чинова) је је повезано с тим да су су душ и до тада бил е показиван е рајске лепоте и тек после тога, тога, у току остатка остатка четрдесетодневн ог пери ода су јој показивали по казивали м учењ а и уж асе ада, ада, да би јој четрдесетог четрдесетог дана било бил о одређен о м есто есто где ће чекат чекати и васкрс васкрсењ ењ е м ртвих и С траш траш ни С уд. И овде се ради само само о опш тем тем правилу или м оделу оделу посм ртне реалнос реалности, ти, и без сумњ е, сви сви ум рли не заврш заврш авај вају својпут својпут у складу складу са са овим правилом . Зн ам о да је Теодор а стварно стварно заврш заврш ила свој своју посету посету аду аду управо четрдесет четрдесетог ог - земаљ ским м ерама м ерено - дана. дана.
ањ е ду
е до
тра
ног
уд
П осле истека истека четрдесет четрдесет дана неке душ е пребивају пребивају у стањ стањ у иш чекивањ а вечне радости радости и блаж енства, енства, а друге друге - у страху страху вечних м ука које ће тек тек почети после С траш ног С уда. уда. Д о тада тада још увек увек су су могуће пром ене у стањ стањ у
345
душ а, нарочито нарочито ако ако се се прин оси за за њ их Бескрвна Бескрвна ж ртва ртва (пом ињ ањ е на Л итургији) тургији) и узносе се се м оли тве. У чењ чењ е Ц ркве о стањ стањ у душ а на на небу небу и у аду до С траш траш ног С уда детаљ детаљ но је обрадио свети свети М арко Н ф ески. ески. К орист од мо литви, како зај заједничких, тако тако и личн их за душ е оних који који су у аду аду је опи сана у ж ити јам а светих светих под виж ни ка и у светоотачким светоотачким списим а. У ж итију итију муч енице П ернетуе ернетуе (III век) век) на при м ер, судбина судбина њ еног брата јојје ојје била бил а откри вен а кро з представу воде која се налазила налазил а тако висови соко да он није није м огао да је дохвати с оно г прљ авог и неи здрж иво врелог места где је био затворен . Захваљ ујући њ еној усрдн ој м олитв ол итви и која која је трајала дан и ноћ, н оћ, он је је успео да дох вати воду и о на га је угледала угледала на светом м есту. есту. Н а основу тога је схватила схватила да је ослобођен казне (Ж итија итија С ветих, ветих, 1. ф ебруар). ар). С личан личан при м ер постој постоји и у ж итију подвиж ниц е м онахињ е А наст настасиј асије Л огачове која се се упоко јил а у наш ем двадесетом двадесетом веку: веку: "О на је у своје врем е предузела мо ли твени под виг за за свог свог рођен ог брата П авла који се удавио удавио у пи јаном стањ стањ у. П рво је је отиш ла код блаж блаж ене П елаг елагије ије И вановне која је ж ивела вела у Д ивејевском евском м анастиру анастиру да је упита ш та да чин и за олакш ањ е заг загробробне судбин судбин е брата који је је тако тако несрећно и н ечасно окон чао свој зем аљ ски ж ивот. ив от. О вако су се догово ри ле: да се се А настасиј настасија а затвори затвори у свој своју келију, келију, да пости и м оли се за за брата и да свакодневно свакодневно по сто педесет педесет пута говори говори м олитву "Бо городиц е Д јево"... П осле четрдес четрдесет ет дана им ала је овакво виђењ е: дубока п ровалија, ровалија, а на дну као крвави камен, а на њ ем у - два човека с гвозде гвозде-ни м ланц им а око врата од којих је један био њ ен брат. К ада је ово и спри чала блаж еној П елагиј елагији, и, о ва ју је посаветовала посаветовала да под виг пон ови . П о истеку следећих четрдесет четрдесет дана угледала угледала је исту ону п ровалију, ровалију, исти кам ен на ком е су била иста иста она двојиц двојиц а с ланцим а, с тим ш то је њ ен брат уста устао, о, оби ш ао око камена, опет пао на кам кам ен и ланци м у се се опет нађош е око врата врата.. П ош то је испри чала ово П елагиј елагији и И вановно ј, ова је опет посаветова да се и трећи пут м оли . П осле четрдесет четрдесет дана А настасиј настасија угледа угледа исту исту п ровалију ровалију и исти кам ен на к ом е се сад сад налазио сам сам о један неп ознат човек, а њ ен бр ат је отиш ао од кам ена и нестао; нестао; онајш то је остао остао на кам ену је говори говори о: "Б лаго лаго теби теби ш то им аш јаке заступни аступни ке на земљ и". П осле овога овога блаж ена П елаг елагија ија је рекла: рекла: "Твој брат се ослобод ио од м ука, али али н ије ије з задоби адоби о блаж енство" ("За душ у кори сно ш тиво", јун 1902.) 1902.)..
346
П
Р I I I Ч Н
О
А Н '5 '5 К К Л 11 М А
а
П гичк ц
ра
л е
о
а
н
ц
е
л
и
м
а
34 7
и а
^М олите олите се анђелу чувару, чувару, јер он путује са са нам а цео ж иво т, од К рш тењ а
н о м су д
до см рти, и пратиће душ у четрде четрдесе сет т дана кроз М итарства итарства ваз ваздуш на, до наш ег суда суда,, а и у послед последњ њ е врем врем е биће посредник посредник ради пом иловањ а наш е дуду-
И опет каж е велики апостол П авле: авле: П осеј осејаће се се душ евно тело, тело, устаћ устаће е духо вно тело. Н еће се се виш е поди зати зати земаљ ска телес телеса. а. Знате ли коју коју снагу снагу им ају духовна тел телес еса? а? Знате Знате ли коли ко су ф ина? К ао ш то каж е В асилиј асилије
ш е коју је он чувао. А м ин.
ут ду
е п о сл е с р т и
В елики и блаж ени Јероним Јероним и богонадахнути отац Јова Јован н Златоусти. Златоусти. Д уховна гелес гелеса а јесу есу као телес телеса а анђела, анђела, бесм ртна, светла, светла, и м огу ићи брж е од м уњ е.
Бр аћо м оја, да се се подсетим подсетим о бесм ртности душ е. Д а знате знате јер смо на
Т аква ће бити и н аш а душ а, када када изађе изађе из тела тела.. Јер Јер проро к Јез Језекиљ каж е:
овојземљ овојземљ и странци странци и путници. Ч ујте ш га каж каж е П салтир: салтир: Н иш та је човек човек на
Трчаће, Господе, Господе, у ж урби душ е праведни праведни ка и брж е од зрака зрака муњ е вратиће вратиће се се
зем љ и и странац странац као њ егови егови родитељ и. Н ико не остај остаје на овом свет свету. у. Н и-
Т еби. М ислите да душ а, након изласка изласка из тела, тела, иде овако као и ми?
смо д ош ли да останемо останемо овде. овде. О вде је све све пролазно, нестално; нестално; и заш ли см о
Брж е од муњ е иде, иде, јер таквом таквом брзином и анђео анђео се креће. креће. М ож е обићи свет за трен.
утробе м оје м ајке пао сам сам у јаму. Ч ули сте? сте? Т олики м у се се учини ж ивот н а
Т ако, тела тела праведника, као ш то показуј показују богонадахнути оци , као м у-
зем љ и, н акон 400 година. година. Јер, Јер, после после битке, битке, Бог м у подари још још 140 140 година година
рођењ ем и освануће осванућем м о смрћу. С вети вети и богобој богобојаж љ иви Јов Јов каж каж е овако: овако: И з
њ а понаш аће се се. За трен, трен, тела тела праведника сићи ће до пакла, или уздигнуће уздигнуће се до н еба, иду на крајсвета крајсвета и н ико их не м ож е зауста зауставити, вити, тако су танана и
да из утробе своје м ајке скочи у раку. Један Један скок уч ин и м у се ж иво т.
такву силу силу им ају. Ч ујеш ш та каж е свети свети апостол П авле: авле: П осејаће се се у трулетрулеж ности. Т о ће б ити ч етврта етврта особина, васкрслог тела тела;;у с а ћ е у н е т у л е ж у .
дани су као као цвет пољ ски; тако тако ће цветати." цветати." И пон ово: "Њ егови егови дани као сенка сенка
Зар се не сеј сеје у трулеж ју када се се човек зачне? зачне? П отом , ви ди ш да се се тело квари
ж ивота, после после куш ањ а толиким толиким м укам укам а и болест болестим им а; и толико толико му се се учини, Ч ујете ли ч им е нас упор еђује Ду х С вети? "Ч овек је као као трава, њ егови егови
на земљ земљ и, зато зато га га м ораш брзо сахра сахранити? нити? А потом , у гробу, гробу, не претвара претвара ли ли
пролазе." пролазе." И поно во: "Д ани м оји као сенка сенка про ђош е а ја сам сам као трава трава увенуо." увенуо." И поново каж е: "Угас "Угасили се се као као дим дани м оји и кости кости м оје осуш осуш иш е
се у зем зем љ у и смрад? А ли после васкрсењ васкрсењ а, устаће устаће у нетрулеж нетрулеж ју, каж е велики велики апостол апостол П авле. авле.
се’ се’. И опет: опет: "Д ани наш их година су су као мреж а паука паука". ". С а мреж ом паука паука
Т ела праведника након васкрсењ васкрсењ а им ају анђеоске анђеоске особине. особине. Н е ум иру
упо ређују се се наш и дани . Т о јест, ест, коли ко је слаба слаба м реж а паука тако је и наш ж иво т сла слаб б на земљ земљ и: сенка сенка см см о, сан сан и ц вет на земљ земљ и!
виш е, не старе, старе, не знају за за болести, н ем ају бол ове, н ем ају потр ебе за јелом ,
Бог каж каж е И саиј саији - слуш слуш ајпророче, вичи и каж и пред народом: "С ве
не м ож е их м ач сас сасећи, ећи, не гори гори и х ватра, ватра, не могу их окови задрж ати, ати, прола-
тело чо века јесте трава и сва слава човека чо века је као цв ет траве. О суш и се трава
зе кроз затв затворена орена врата врата,, као ш то је прош ао С паситељ паситељ након В аскрс аскрсењ ењ а.
и ц вет јој паде, али реч Г оспод а остаће остаће у векове". векове".
О ва трулеж трулеж на тела тела постај постају нетрулеж на кро з васкрсе васкрсењ њ е.
Д а се се не ослањ ослањ ам о на овај ж иво т, јер је сенка сенка и сан. сан.
Т о су четири особи не сваког тела тела након васкрсењ васкрсењ а. К ада се се труба труба суда
Знате ли ш та остај остаје у векове векове?? Д уш а. Тело п остане земљ земљ а. Јер Јер сахрањ сахрањ у-
огласи огласи три пута радоваће се онај који се удостоји ових особи на, да буде
јем о а потом откопам о м ртве и за за м ало врем врем ена постану постану се се прахом . Н акон неког врем ена ни кости н е оста остај ју; све се се претвара у ни ш та. 'Го је прва запо-
прав пр ед Богом и да пр им и ове дарове, то то јест: ест: нетрулеж ност, част, част, духовну снагу и славу. славу. А нђел и са неба који који ч увају стихи је и који који ћ е труби ти н а С траш ном С удујесу есу анђели чувари, чувари, који који чувају човека од Б огом даног К рш тењ тењ а па све све до њ егове егове смрти. Зато, Зато, обавезни обавезни смо, када се м оли м о Б огу изј изјутра и увече, увече, поред уоби чајене м олитве, да чи ни м о неколи ко м етаниј етанија а при којим којим а се се м оли м о овако: овако: " в е ш а н ђ е л е, ч у в а у н о г ".
ога
ивот а,
оли сеХ
ист у Богу, а м ене г е-
вест, јер е м љ а је А ли душ а не умире никада никада.. Д уш а је с и и у з е м у ћ е ш о т и ћ и . А остај остаје у векове векова, векова, јер је дух и не м ож е ум рети. Т ако је нач ин ио Бог. А ли, да бисте бисте знали знали ш та се деш ава са душ ом када човек умре, рећи ћу вам вам који је пут душ е након см рти, по п редањ у П равославне равославне 1Дркве 1Дркве. О д см рти и до 40 дана дана након см рти, када се се деш деш ава иојединачни суд суд душ е и Бог разреш разреш ава где да останемо, останемо, на добром или лош ем , до коначног коначног суда, суда, то је врем врем е прол азно, азно, нестално нестално врем е, за за праведни ке и греш ни ке.
348
11
Р И Ч II-
О
А Н Г) Е Л 11 м л
К ада ада човек човек ум ре и када преда преда душ у свој своју, у том том м ом енту испред њ ега ега се појављ ују оно лик о ђавола кол ико је је греха греха чи ни о и о нол ико анђела колико је добрих дела дела им ао у ж ивоту. Т ако каж е С в. Јефрем Јефрем С ирин . А овде је велика битка. Јер Јер свете свете снаг снаге е боре се са ђаволим а да пр идо би ју душ у, п ош то ђаволи говоре да је душ а њ ихо ва јер је греш греш на, али анђели каж у да им а виш е добрих дела. дела. И велика је борба, и зато зато се се душ а пл аш и да напусти тело. тело. "Завеж "Завеж ејојсејезик" език" када свеово свеово види. О нави ди пуно, али не мож е да искаискаж е. О на би рекла: рекла: "Ево коли ко ђавола је дош ло!" В идео је у Старој А гапиј гапији и отац Јевтим Јевтим ије, ије, недељ недељ у дана уочи, см рти, како су су се се бори ли анђели са ђаволи м а за за душ у, говоређи: "П огледајкако огледајкако се боре! боре! А нђели Господњ и са златним златним крун ам ана глави глави и ударају ђаволе. ђаволе. Г леледај дај како беж беж е!" Н едељ едељ у дана уочи см рти прорекао је је да ће умрети, јер би изабрани изабрани човек од Бо га, како говораш е сестринство. сестринство. А ли не виде сви сви ову тајну да би је изрекли ; м огу видети али не и исказати. О нда, у смр тном часу часу велики велики значајим значајим а и анђео анђео са са крш тењ а. К ада он дође, дође, сви сви се одстрањ одстрањ ују. А нђео кој којега ега см см о при м или на С ветом ветом К рш тењ тењ у, им а велику велику снагу. снагу. Зато Зато када се м оли те код куђе, након заврш етка мол итава, да чини те, да обавезно обавезно чи ни те неколи ко м етани етани ја и анђелу којега ега сте сте прим или на К рш тењ тењ у и да говорите говорите овако: овако: "С вети вети анђеле анђеле,, чувару чувару мога ж ивота, м оли се Х ристу ристу Богу, Богу, за за мене греш греш нога (или греш греш ну)!" Јер овајанђео овајанђео не сам о да нас сада сада чува, чува, него нас он чува и п осле см см рти. О н путуј путује са са нам а кроз м итарства итарства,, до 40 дана и им ам о га као као заш титника од Богом даног К рш тењ тењ а. А ко не би било њ ега, ега, ђав ђаво о би чин ио са нама све све ш то ж ели. ели. Ч ујете ете ш та се се каж каж е у П салтиру: салтиру: "Н еће задрем ати ати онај ш то те те чува чува". ". И поново каж е: "Стаће "Стаће анђео анђео 1'осподњ 1'осподњ и око они х ш то се се плаш плаш е Њ ега ега и избаизбавиће их". их". Јас Јасно но је да анђеоје анђеоје онајш онајш то насчу вау садаш садаш њ ем ж ивоту и након см рти, до 40 дана. дана. Д олази олази онај анђео и каж е: "У клони те се, се, ђаволи! ђаволи! Ја познајем ж ивот ове душ е, од њ еног рођењ а до сад сада" а".. И анђео анђео,, долаз долазећи ећи п очињ е да прича са са душ ом овако: овако: "Н емојсе емојсе плаш ити, сест сестро ро душ о!" С вети вети Г ригорије ригорије Н иски каж е нам заш то је назива назива сестром. сестром. Јер и анђео и душ а јесу есу разум разум на би ћа, сам овласна, словесна словесна и духо вна, као ш то каж каж е Свето Јеванђ еванђељ ељ е: "И "И биће сви сви као анђели анђели Бож ији". ији". Е во твог тела! тела! П ри пази душ о, ово је је твоје тело, то је твоја кућа у којој којој си становала. становала. С а овим си се зачела у утроби м ајке твој твоје, са овим си ж ивела 20, 60, 60, 80 година, кол ико је ж елео Го спод да ти ти п одари на зем зем љ и; јер јер у Бога је ж ив от а не у нас.
II Р 11 4 1:
О
А Н Љ К Л ИМ ИМ А
34 9
П рип ази, ази, душ о, када ће труба труба затрубити затрубити на страш страш ном е суду суду,, за за трен трен им а да да вас васкрс крсне не ово ово тело тело,, као као ш то га га видиш видиш , и бићеш са њ им и отићи ћеш на суд суд као као ш то каж е аиостол П авле: авле: "С ви ће стај стајати пред збор збор ом суда И суса суса Х риста, риста, да при м и свако по оном е ш то је чинио, до бро или зло". зло". А нђео чучувар им а да је пон ово п одсети: одсети: "Ево, сестро сестро душ о, када си си био м ало дете, дете, послала послала те м ајка да донесеш коф у воде или да донесеш зелениш зелениш а из баш те, те, или да дотераш гуске уске са са паш е, или да урадиш неки послић у двориш ту. Ето тако тако си м ислио он да: тако тако си онда разум разум ео!” И почи њ е да је подсећајош из детињ детињ ства ства какво какво је добро учи ни лаовим телом и какво зло. зло. "Ево овако си чини о, када си си био први разред разред у ш коли, у други, у третрећи; ево тако тако си чин ила! Н акон изласка изласка у свет свет,, када си си бил а девојка или м ом ак, када си се се ож ени о и ли удала, ево ево то то си чини ла!" И подсећа је из детињ ства ства и до смр ти свакога свакога дана и сваког сваког часа часа ш га учин и. Јер Јер душ а, након изласка ска изтела изтела,, п амти пуно. О на јекаосунчани зраци. Н е отеж отеж ујеј ујејезем езем љ анити тело тело да 6и заборавил а. С ве ће видети као у огледалу огледалу.. То се деш ава првога првога дана дана након см рти. Д руги дан након см рти деш авају се грозни грозни је ствари. ствари. Д ругог дана након см рти узим а је анђео чувар и вод и је је свуда свуда где где је човек иш ао током целог целог ж ивота. ивота. О нда ће се се десит десити и оно ш то пиш е у П салт салтиру: иру: Заш то се се плаплаш им у злом злом дану? дану? јер безакоњ безакоњ е м оје овладаће овладаће мн ом е. Ц ела слика ж ивота човека открић открић е се се другог другог дана након см рти. А ли ћеш рећи: "О че, како како м ож е душ а човека да да прође за један дан онуда куда је човек човек иш ао цео цео ж ивот?" ивот?" Д уш а обилази свет свет за трен ока. ока. Н аш а душ а и анђео чувар чувар иду брж е него него зрак зрак муњ е, као као ш то каж каж е П исмо: "Т рчаће рчаће,, Господе, Господе, у журби и брж е од зрака муњ е, душ е праведника вратиће вратиће се Т еби" - чи тамо код п роро ка Јез Језеекиљ а и још на неким неким м естима. естима. Д уш а је ми саоно саоно б иће и не стиг стигнем нем о казат казати и речи јез језиком иком а ми слим а смо об иш ли зем зем љ у пре изгов изговора; ора; ево, ево, као као кад бих рекао рекао сад сада: а: П екинг, Њ ујорк, М осква, осква, Букуреш т, Сихастриа. Сихастриа. Т аквом брзином путује душ а, када када напустим напустим о тело. тело. И није није никаква теш коћа да иде другог дана са са анђелом анђелом куда је иш ла целог ж ивота. О на ће сам сам о м исли ти и стићи ће на оно м есто, есто, јер путуј путује као као м исао. И где је води другога дана? В оди је где где је човек и ш ао ц елог ж иво та, и показаће по казаће јојгде ој где је учин ил а добр о а где зло. И показ пок азуј ује е јојсам о истину и стину.. "Е во, овде си си играла, овде си се се опи јала, овде си си блудн ичи ла са са толи ким ж енам а
350
П
р и ч е
о
11 р и ч н
Л Н 1, н л и м л
о
н ц гли м
а
а
351
или м уш карцим а, овде овде си псова псовала, ла, овде овде си пуш ила, овде си побацила толи-
ш и када пролази пролази м итарства. итарства. Јер Ц рква, пош то нам је је духовна м ајка моли се
ко деце, овде си прокл ињ ала, овде си крала, овде си си певала, овде си се се улеулењ ила, овде си си се осветила осветила некоме. П они зила си си и п роклињ ала, ала, била си се. се.
ства ства.. Ш та се деш ава док душ а пролази пролази кроз ваз ваздуш не царине? О нда ће ви-
за душ у, која јојје кћерка по дару, дару, кроз крш тењ е, да 6и лако п рош ла м итар-
Н иси се исповеди ла, ни си постила и н едостојно си се се причестила!" причестила!" И показује јој и добра дела: дела: "Ево, душ о, овде си си иш ла у цркву: о вде си си
дети коју коју кор ист је им ала због због исп оведањ а грехова. грехова.
слуш ала реч Бога, овде си пом ил овала сиром ахе, овде си учила децу страстрахом 1осподњ им ; овде си си читала све свете те књ иге, иге, овде си си прегргш прегргш ла гњ гњ ев са са
каж е апостол апостол Јаков: Јаков: "М ного сви сви греш им о и н ико н ије ије без без гре греха ха". ". А ли и зм еђу нас и Б ога постављ ена је тај тајна и спо вести, ко ја је друго
радош ћу, овде си поучила некога, некога, тамо си чини ла ми лостињ у, оденула си нагог, нагог, овде си си напо јил а ж едног, при м ил а си си странц странц а".
времена када када си се другим крш тењ тењ ем крстио, по поретку хриш ћанских
П оказуј оказује јојсве, све, све, и душ а не м ож е рећи ни ш та, јер јојп оказуј оказује е сам сам о истину, јер анђео не м ож е слагат слагати. и. П оказуј оказује јојд обр а и зла дела. дела. И чуди се душ а и пита анђел анђела: а: - С вети анђеле, анђеле, како ти по знајеш све ово?
и з м
е ђ у Њ
е г а
и
н а с
а јн у
С в е т
е
с п о в е с
и ,
н и
е д а
А
н ч о
о
в е
н е
н е
б и
б и
Б о г
се
о с
а в и о
Јер
с н а с а о .
крш тењ тењ е, као ш то каж каж е презвите презвитер, р, чули чули сте сте ш та каж е на исповести: исповести: ”О ”О д Ј аЈ аЈН И .
С ада се види види колико је је душ а им ала користи од и сповести сповести кад пролази м итарства. итарства. Зато, м оли м вас да запам тите: К ада вид иш да се се разболи м ајка, сест сестра, ра,
- К ако да не знам знам , ако сам стално би о уз тебе! тебе!
брат, брат, ж ена, синовац, дете, дете, отац, отац, кћерка, кћерка, нем ој прво до води ти лекара; лекара; прво
Т и си јела, ја ни сам јео, јео, ти си спавала, ја ја ни сам , ти си пи о, ја не м огу пити, ти си одм арала, арала, ја не могу. могу. Ја Ја нисам нисам дух којим којим ож ејести, или пи ти или спават спавати. и. Ја сам сам бдио стално стално - као ш то каж е у П салтиру: салтиру: "Н еће задрем ати ати
доведи свеш теник а да би га исп оведио и да се се очи сти од свих грехова. грехова. Ч овек се се м ора исповедати исповедати обавез обавезно барем четири п ута годиш њ е, читавог тавог ж ивота, за време време четири поста, поста, али али п оготово када види ш да се се раз разбо-
онајш то те чува." чува." Јер Јер да нисам био уз тебе, тебе, ђаволи би те бацил и у про паст,
лео. О нда по зови брзо свеш теника теника да га га исповеди. исповеди. А не онда када м у се се
заједно са твојим видљ ивим и невидљ ивим непријате непријатељ љ им а. Ја Ја сам сам те чувао чувао
завеж завеж е језик език и губи свест свест;; него у врем ену када им а чисту савест савест.. И реци: оче,
и стално стално сам био уз тебе тебе и стално стално сам записивао ш та ми слиш . Јер Јер познајем твој твоје м исли и ш та говориш говориш и ш та чини ш , добро или зло" зло"..
м ајко, м ладићу, каж и ш та си учинио. Н ека нап иш е у неку свеску, свеску, ако зна зна н ека се се подсети свега, свега, јер ако си
1 о се се деш ава другога другога дана. В оди је анђео чувар онуд а где где је иш ла целога ж ивота.
успео да га наведеш на доб ро исп оведањ е, задоби задоби о си једну дуп1у. Јер ш та
А у трећи трећи дан након см рти, душ а ће видети видети нас. нас. В идеће да плаче плаче м ајка,
исп овеђен, и звадиће га Ц рква. О н остај остаје у паклу док се не очисти, јер каж е
плаче сест сестра ра или ж ена или м уж . В иди да га га оплакуј оплакује родбин а и буде м у ж ао.
С вето вето Јев Јеванђе анђељ љ е: Н иш та нечисто неће ући у Н ебеско ебеско Ц арство. арство. Ч уо си ш та каж каж е један едан светит светитељ ељ ? В идео је огњ огњ ено м оре и и з тог тог мора
А ли не носи наш у бригу; бригу; она ми сли онда сам сам о о себи себи и говори: говори: "О ни остај остају на зем зем љ и и покајаће покајаће се, се, јер им ају врем ена да чи не доб ра дела. А ли ја где где одлаз одлазим ? К о ће м ени там там о пом оћи?" И тако тако и де други други дан онуда куда је иш ла цео ж ивот. А ли у трећи трећи дан је застра астраш ш ујуће. П ридод аће се наш ојдуш и анђели пратиоц пратиоц и, ш ест ест анђела анђела но-
говоре говоре С вети вети О ци? И ако је им ао неко смр тне грех грехе, е, врло теш теш ке, ако је умро
излазили су бели голубови као снег снег и летели летели су ка небу. И там о беш е пакао и чуо је галам галам у и кукњ аву. "К ако, Господе, из огњ огњ а да излазе излазе голубови? голубови? , уп ита се се он. Г олубови су биле душ е праведни ка, који су се очи стили епитим ијом ијом оби тавањ тавањ а у аду аду и платили су све све ш то су су м орали и сплатити. сплатити.
силаца светлос светлости ти и са они м од крш тењ тењ а, јесу есу седа седам м , да би са са нама п рош ли
Јер Ц рква по средује са са зем љ е највиш е кроз С вете Л итургије. итургије. Јер Јер ж ртва
застра астраш ш ујућа м итарства итарства.. Ч ули сте сте о ваздуш ваздуш ним м итарствим итарствим а ваз ваздуха. Тада
и откуп откуп наш чин и се се крвљ крвљ у И суса уса Х рист риста. К ао ш то каж каж е апост апостол: ол: Њ егова егова
се врш е служ бе за за оне који ж еле ми лост од Бога и да их сачува сачува од м рачних духова из ваздуха.
крв чисти нас од свакога греха". Х риш ћани н, ако је ум ро исповеђен исповеђен и ако, ако, сач сачува увај ј Господе, им а теш теш ке
Н ајзначајни је С вете тајне за оне који који у м иру ир у јесу исп овест и С вето П рири чеш чеш ће, ће, као и пом ирењ е са са свима. свима. А ли одмах након смрти служ и се 40 дана дана
грехе и није није понео епитим ију, ију, он ће епитим епитим ију ију и здрж ати у паклу. А ли из пакла га м ож е извадити извадити Ц рква, кроз С вете вете Л итургиј итургије, е, разреш разреш ењ ем и ми ло-
С вета вета Л игург игургиј ија и пом ени са са разреш разреш ењ ем и м илостињ илостињ ом , која пом аж е дуду-
стињ ом и тако ће отићи отићи у рај рај.
352
П
р ИЧЕ
П Р И Ч Е О А Н ђЕ Л И М А
О АН'1, е л и м а
л и а о е н с о у м р о н е и с п о в еђ е н о ш
из
л а д о с т и , а и м а о је с м р т н е
р е х е, е ш е , о е а о а д 6и у м р о н е р ш е н . С ве служ бе које ће се на земљ и служ ити за такву душ у м ало ће јојп ом оћи ; јер ниш та нечисто неће ући у Н ебеско Ц арство.
Т ако су ђаволи п оставили м итарства, ако би м огли да нико н е прође ка небу. Знате ли заш то им ају ову мр ж њ у и завист про тив љ уди? Јер душ е праведника допуњ ују број отпалих ангела. в а ј с в е т о н о л и о ћ е р р ж а т
353
- Р екош е ми: и они су били анђели! Д а знате јер на К рш тењ у, п оред доб рог анђела, који стоји са десне стране хриш ћанин а, им аш још једног анђела из легеона паклених господара, једног ђавола који стоји крајлевог рам ена. О најзаписује ш то си зло учи ни о и које си зло говори о и све грехе учињ ене у ж ивоту. А ли до бри анђео записује и добро и зло. Т ако верује Х ристова Ц рква. С ада да види м о ш та се деш ава са душ ом исповеђеног, када долази ђа-
- као ш то показује Св. С им еон Н ови Б огослов - д о е не допуни број п а л и х а н ђ е л а д у а м а п р а в е д н и а . Ч итате ли у П салтиру "О тпали ангели здробиће главе и м ногих на земљ и."
во са свитком где су забележ ени сви љ удски греси. Н е налази и х виш е забележ ене! О нда ђаволи урлају, вриш те и љ уте се јер овојдуш и која је им ала
Д ок се испуни бро јп алих анђела који су пали, јер их беш е м ного; тре-
ш та записано. К ада је хриш ћанин , преко искрене исповести, био разреш ен
ћи део анђела како каж е О ткровењ е: "В идео сам великог ђавола, ц рвеног, који п овуче својим репом трећи део звезда и баци их на земљ у".
од стране свеш тени ка на земљ и, Д ух С вети и збриса там о све њ егове грехе.
П аде трећи део анђела из свих легиона; и од херувим а и од сераф им а, и од осталих, који су им али исту ми сао са сотоно м , да би би ли и сти као Бог.
реш ено и н а небу. Значи , ова тајна испо вести је тако велика, пош то им а снаге да очи сти чо века од свакога греха, да га разреш и свих греха. Јер само
И зато м рзе толико ђаволи, јер знају да свака душ а, ако п рође н а небо, као ш то каж е Јеванђељ е: "И биће сви као анђели Господњ и", биће на њ иховом м есту и одузеће им све.
ако је човек би о пам етан у ж ивоту, ако се чисто и споведао, лако ће прећи застраш ујућа ваздуш на м итарства трећег дана. И м ерић е му се добр а дела са лош им . Д обра деда јесу у обли ку драгуљ а, а дош а дела јесу у обли ку обич-
Зато ч екају у ваздуху и говоре: "Е во нас је Бо г збаци о са неба, а ове душ е ж еле да оду овуда Богу, и заузеће наш е место!" И онда Г оспод допусти
ног камена и ли друге м ере. Д уш а је врло м удра. О на види где иде. А ко види да је на митарствим а
да ђаволи буду на путу душ е, јер Б ог је праведан, а не сам о м ило стив и учи-
греси вуку наниж е, почињ е да плаче и бива туж на, поготово ако види хи-
нили су ђаволи ове царине изм еђу неба и земљ е, да би баци ли у ад оне ш то ум иру н епокајани за теш ке грехе.
љ аде ђавола који је желе отети на свакојцари ни . И каж е јојан ђеб чувар:
И ево како су поређани: П рва је цари на због злоречја: друга због кле-
велике грехе, побачаје, блуд, крађе, п совке, п ијанке и друге, не налазе ни-
Реч Х ристова каж е: "Све ш то ће свеш теник разреш ити на земљ и, биће раз-
- Н емој се плаш ити, душ о, јер не познајеш суд Бога! Н емој се плаш ити! Д уш а се провуче под анђеоска крила, када види оноли ко хиљ ада ђаво-
ветањ а; трећа због љ утости, п отом похлепности и тако даљ е, од најм ањ их греха до највећих.
ла. Т јаво је тако руж ан да када би дош ао овде где се м и н алазим о, н е би
И ко није спом енуо зло? К о се није љ утио? К о није био п охлепан? К о се није улењ ио? Ко ни је попио чаш у виш е у свом ж ивоту? И ли ко није пао
нико остао ж ив. С ви бисм о ум рли због страха од палог анђела. А ли душ а када види хи љ аде ђавола повлачи се под крил а анђела и каж е:
м ислим а, или у м аш ти и делом у блуд, у опијањ е, колебањ е у вери и у остале телесне грехове, или душ евне, као ш то читам о у ж ивоту С вете Теодоре? Ч ули сте ш та је рекла С вета Теод ора када је стигла на м итарство пи јанства... "Ч удила сам се врло јер ђаволи су м е подсетили о свим чаш ам а ракије и вина које сам поп ила у ж ивоту. И показаш е ми колико сам гш ла, у ком тренутку и са ким е сам б ила и ко лик о пута се напијала и коли ко сам пута пила. И пи тала сам свете анђеле: - К ако све ово знају ђаволи?
- Господо м оја, анђели, нем ојте м е оставити! П лаш им се пуно ових! И каж у јојанђели: - Н емој се плаш ити, јер си са нама! М и см о Б ож ија гарда, која ће ге пратити! С ачувај Бож е, да после 40 дана не паднеш у њ ихове руке! А ли сада немој да брин еш , јер те м и чувам о! У трећи дан наш а душ а пролази ваздуш на м и гарства и тачно у трећи дан када је нап устила тело, истом тренутку стиж е по први пут пред П ресто П ресвете и Ж ивотворне Т ројице.
354
П
р и ч е
о
а н
Т ј Е л
II
и м а
И ш та види она там о? Јер С вето П исм о каж е: Бога нико није никада видео. А ли ш та види онда душ а? А ли Бога, И суса Х риста, Њ ега је видео цели свет. И није ли би о Бог? В идео Га А враам , видео Га М ојсије; м еђутим , вид ели су Га како је он ж елео да се покаж е. А ли прир оду Б ога нико није видео, ни ти херувим и н ити сераф им и. С уш тина Бож ија је недоступна свакојрационалној м исли са неба и земљ е. Ш та види н аш а душ а трећега дана, када по први п ут стигне пред престо Бога? Е во ш та види , по сведочанству С ветих О таца. Г ледаће неописану светлост, м или јарде пута јачу од сунца, и м ио м ир ис Д уха С ветога. Ч ује песме херувим а и сераф им а и појављ ују се неки облаци златни и плаветни, и пролазе ка истоку, и анђели клече над њ им а, заједно са душ ом . И одједном зауставе се на м есту окр енутом ка истоку. Јер зато, да запам тите, клањ ам о се ка истоку када се м оли м о; јер престо Бога је ка истоку. Н иси ли видео ш та каж е Св. П исмо? И насадиш е рај у Едему ка истоку. Н исте ли чули ш та каж е И саија? И сток је њ егово им е. Н исте ли чули ш та каж е П салтир, који држ ите у својој кући? Господ се поп ео на небеса, ка истоку. Зн ачи ка истоку је престо П ресвете Т ројиц е. И зауставе се ови облац и и анђели су ту који клече заједно са душ ом која је иста као они. Т рећи дан д уш а им а да чује овај глас на А дамовом језику: "Н осите ову душ у ш ест дана у Рај". Јер у току ш ест дана пр олази нам душ а по Рају брзином м исли. Тада анђели узим ају душ у брзином м уњ е и воде је ка рајским баш там а. К ада стигне душ а там о са анђелим а, ни ко не мо ж е исказати ону лепоту. И онд а ће видети, као ш то каж е С вети А ндрејза један цвет из Раја, да је скупљ и од свих народ а света, од свих укр аса и богатства; јер онај цвет им а ж ивот, никада неће виш е увенути или ум рети. Т амо ће она видети, као ш то рекох, "Рајуж ивањ а", "П алату новог Сиона", "Н ебески Јерусалим" и колико још им ена пом ињ е С вето П исмо. А ли велика радост је када душ а чује певањ а м или она анђела, херувим а и праведника, који певају тамо . П отом види ш аторе праведника, о којим а се пом ињ е на парастосу, као ш то каж е С вети К озм а, који је био по Рају. К олике лепоте им а тамо! Д олази се на неке ливаде, на нека пољ а без краја. П ојављ ује се дрвеће са златним листовим а, златним цветом и под сваким стаблом п о један ш атор и у ш атору златан сто, и на дрвећу певају птиц е чија крила н ико не м ож е опи сати како су лепа; а птиц е неће ум рети у векове векова.
р
и чг о
а
н ђе л и м а
355
11 чуди се душ а, јер код неко га је сребрн и ш атор, код н екога златни , код н еког од оникса, од ру би на, од саф ир а и од осталих богатстава која се помињ у у О ткривењ у. О на ће видети да ни столови нису једнаки. И дрвећа доносе род на свакој грани п о 70 врста воћа. П евају и лиш ће, и цветови, п евају птице; теку реке меда и м лека преко они х ливада. М иом ири с Д уха С ветог, којег човек не мож е исказати. А ли највећа радост душ е када прол ази по Р ају је друга. С усреће се са њ еним рођац им а и пријатељ им а. Д а знате, браћо, да из наш ега рода и м ам о и у Рају и у П аклу, јер Б ог је праведан. К о је чини о зло отиш ао је у пакао; ко је чини о до бро отиш ао је у Рај. И там о у Рају познаћеш када стигнеш , деду или п радеду (рођаке). А ко би те сада питао: "П ознајеш ли свог претка од пре три ста година?" К ако да познајеш ! Једва познајеш он ога уназад 50-60 годин а. Т ам о у Рају, познају се љ уди једни са другим а. С вети Јован Златоусти каж е: "П иташ м е како се душ е познају у Рају? П одсети се Јеванђељ а и пр ич е о богаташ у и убогом Л азару. К ако је ум ро богат и како А враам? Х иљ аде година између њ их п рође и п ознали су се и говораху узајам но". Т амо у Рају сусрећу те рођаци , јер они им ају, уколи ко су добро чин или, највредни ју ствар - спасењ е, и говоре: "Е м ој нећаче, еј! Т и си о нога, из оне држ аве, и онога села. М и см о рођаци са тобом. М и см о се упокојили пре тебе сто година, триста годи на. Т и си онога, ти нас не познајеш , али м и те познајемо. М и знамо где одлазиш . Т и идеш на суд душ е. Н а 40 дана им а да се одлучи где ћеш отићи , у Рајили пакао. А ко ћеш наћи м илост пред Богом и послаће те к добру, да дођеш поред наш их станова, јер ево какву лепоту им ам о овде; какве палате и каква чудеса, које човек не м ож е да појм и. И ево тако дочекују душ е, и душ а путује по Рају ш ест дана. О нда душ а заборављ а да је ж ивела на овојпланети, да је им ала м ајку, да је им ала сестру, да је им ала бр ата. Јер она там о гледа другу радост, страну за овај про лазни свет. И онда анђео са К рш тењ а када види д а се душ а радује врло, при бли ж и јојсе и говори јој овако, ако зна да је душ а праведна: "Д уш о, ево, н акон 40 дана доћи ћеш и заузећеш једно м есто овде!" А ли ако зна да је греш на казаће јој:" е ст ро, душ о, нем ој серадо ват и; нисам е да видиш
а си и з у б и л а у
рат
е д о н ео д а о с т а н е ш ом времену
о вд е .
о л и о си
овео са
и в е ла н а
-
и , а о н и с и и м а л а с т р а х п р ед Б о г о м и н и с и се и с п о ве д а ла и н и с и п о с т и л а и н и с и и ш л а у ц р в у и н и с и ч и н и л а д о б р а д е л а !”
35 6
11 р и ч е
о
л
н т>е
л
и
м
П р и ч е
л
К ада душ а чује да не остаје у Рају - јер он а м исли да ће там о остати у векове - кол ика радост је у Рају, по там ни и по чињ е да гш аче горко. - К ако, не могу остати? - пи та анђела чувара.
о
357
а н ц е л и м а
пред престо П ресвете и Ж ивотворн е Тројиц е, у близину светлости неизрец н б с
да 6и се Богу поклонила. 11тада, на 40 дана, чу ће се овајглас на арам ејском језику, глас А враам а,
.
- Н е! одговара јојанђео. О вуда ћеш проћи да видиш колико су неки љ уди зарадили за мало времена, страхом Б ож јим и ш та су изгубили невер-
ако је душ а праведна: "В одите ову душ у у Ган Е дем!", тј. у уж ивањ е и радост без границ а; али ако је, сачувајБож е, греш на, чује: "В одитеову душ у у Ш еол
ни ци, који се нису покл они ли Богу!
или Х ад", тј. у пакао и м уку.
Т ако прол ази ду ш а ш ест дана по Рају, и са три која је прош ла претход-
А нђели Б ож ији, и ако су добри и м илостиви, ако им Бог нареди да је
но п ред престолом П ресвете Тројиц е, чине укупно девет дана. А н акон девет дана долазе пон ово, као м уњ е са неба, анђели, и одвод е је пред П ресвету
воде, са теш коћ ом је воде, али је воде, у пакао. А ко 6и неко видео како наш а душ а онда м оли анђеле, када види да је
Т ројиц у, и незами сливу светлост.
воде на муке, плакали би и темељ и света. П ровуче се испод крила анђел-
О на не види Бога, јер ни херувим и Га не могу видети: сам о светлост, неи зрециву светлост, која се не да исказати. И заустављ ају се обл аци и н акон девет дана чује ову реч, ако је душ а пр аведна: " радост
а ду ш а н е а и м а у
и ва њ е
б е з гр а н и ц а с в и х д е в е т ч и н о в а а н ђ е л с и х !" А ли ако је греш на: " в а
д у ш а д а н е м а у ж и в а њ е и р а д о с т б е з гр а н и ц а с в и х д е в е т ч и н о в а а н ђ е л с и х !"
О ве речи ће чути н акон девет дана, а потом ће чути следеће: "В одиге ову душ у по п аклу 30 дана". О нда је узим ају анђели о крећу је ка западу, к а паклен ом м есту, које нем а краја. И онд а ће душ а, када је анђели о дведу у пакао, угледатитамош тапиш еСветоП исмо: " а а о је н а јн и ж и ", " у н а р д у б и н е "и " Ј е з е р о о г е н о " из А покалипсе. Там о ће угледати ц р в а о ји н е у м и р е , о ком е је гово-
ских и каж е: - А нђели Бож ији, пресвети, предобри, н ем ојте м е оставити! Где ме водите? Чи јим рукам а ме водите? Ко ће мене извући оданде? Ко ће им ати још м илости п рема м ени? Ко зна са лица земљ е у каквим м укама одлазим ? А нђели плачу и говоре: - С естро, душ о, м и смо слуге Бога, м и им амо заповест. Н е м ож емо ниш та виш е учиниги, осим како нареди Т ворац; да те водим о ка добру или злу! И воде је, ако је, сачувајБож е, душ а ж ивела у злу, у греху и без покајањ а воде је у пакао, а ка добр у је воде ако је била до бра и чувала закон Б ож ји,
рио Х ристос, Бог наш ; угледаће неугасиви огањ , црн и огањ који гори м или -
воде је тада у Рај; прем а делим а, добрим или лош им . Т о седеш ава 40 дана након см рти. Зато Ц рква, духовна наш а мајка, бри-
јарде пута врелији од зем аљ ске ватре и који н ем а грани ца у својојд убини.
не о нам а и чин и пом ене после одласка сваког см ртник а након 3 дана, на 9 дана
Т амо ће видети најкрајњ ији и најцрњ и м рак, ш кргут зуба и тартар, о чему читате у П исму.
и н акон 40 дана, јер се онд а одлучује где ће стајати наш а душ а, у злу или добру.
И када види он олико м ука и толико врста ђавола, угледаће и њ егове рођаке који се м уче, као ш то их је видео и у Р ају. И рођ аци знају куда ће
душ а била у правој вери православној и била је истин ити син Ц ркве Х ристове, и ако н ије пала у неку секту или залутала другде, ил и ако је им ала
проћи , излазе м у у сусрет и вичу му: "Б рате, нећаче, унуче, ти ћеш ићи на
теш ке грехе а исповедала се и при чеш ћивала, Ц рква је м ож е вадити и з му-
посебан суд. М олим о те из свег срца моли Бога и за нас, ако ћеш заврш ити
ка пакла кроз свете служ бе и кроз ми лостињ у. р в а је н а ш а д у х о в н а
у добру. Е во ми се муч им о овде толико година, по двеста, по триста, по пет стотина година!"
тврђава истин е, Ц рква је тело Х ристово, Ц рква је невеста Јагњ ета, као ш то
К ао ш то се радоваш е душ а у Рају када је видела рођаке на добром м есту, тако се сада љ ути на све ове рођаке, ко ји су, због грехова њ их ови х, би ли одређени за муке. И пролазе тридесет дана брзином м исли, као м уњ а, и душ а види небројене и н еизречене м уке пакла.
О д 40 дана остају још једна вратанца отворена за наш у душ у. А ко је
ај а,
која нас је родила на богом даном К рш тењ у водом и Д ухом . Ц рква је стуб и пиш е у О ткровењ у. Зато, он а им а велику см елост прем а њ енојглави са небеса који јесте Х ристос. Ч ули сте ш та каж е Х ристос у Јеванђељ у: "Ја сам ч окот, а ви сте лоза; који остаје у М ени, д оноси пуно рода, а ко не остаје у М ени, у ватру се баца". Значи, запамтите! К он еостајеу Ц ркви, неостајеутелу Х ристовом. К о
Значи , тридесет дана по паклу, и са девет која су прош ла када се врати-
се одцепи од Ц ркве, сви секташ и који су изаш ли и прем реж или свет - јер
ла из раја јесу 39 дана. А у четрдесети дан носе анђели д уш у по трећи пут
им а тренутно п реко 800 секти само у Е вропи - то је кукољ из пш ениц е, то је
358
Г1 Р
И Ч Г.
О
П
А Н Ђ ЕЛ И М А
р и ч е
о
а
н
ђ
е
л и
м
а
359
кве. Д а беж ите од њ их као од ђавола, као од сотоне! О ви, не сам о ш то нису
сотони но семе; "Господе, каж е Јеванђељ е, - н иси ли п осејао добро сем е на њ иви Т војој?"
хриш ћан и, н его су рђави ји од свих незнабо ж аца. Ч увајте се сваке секте, оста-
А ли одакле кукољ ? Зло бић е, тј. ђаво, учин и ово. С екташ и јесу трава
ните синови Ц ркве Х ристове, као ш то су били дедови ваш и и прадедови
која расте у сенци Ц ркве, љ уди покварени у ми слим а и вери, преко којих сотона ж ели да обм ане друге. Да их не слуш ате! К о се отцепи од Ц ркве,
кроз векове. О стани те у Ц ркви , држ ите се ваш е м ајке, која је Ц рква. Јер, сачувај
отцепи о се од Тела Х ристовог. Е во да вам илуструјем: А ко би о во стабло
Бож е, и ако човек оде у пакао због њ егових н еисповеђених и н епокајаних
бил о натоварено до врха бехаром или п лод ови м а, и ако би се један ластар
грехова, Ц рква га мож е извући кроз Богом дане Л итургије, преко пом ена,
некако откинуо и пао због теж ин е доле, да ли ће то још родити? Ш та се деш ава? О суш иће се и залож ићем о ватру.
м илостињ ом и ж ртвом . Без Ц ркве нема спасењ а! К о је изаш ао из Ц ркве нем а виш е Х риста, јер
Т аква је и душ а која се отцепи од Ц ркве. О тцепила се од тела Х ристо-
је Ц рква Тело Х ристово. К о је изаш ао из Ц ркве, није син Б ога по дару К р-
вог. Јер Ц рква је, као ш то каж е велики апостол П авле, тело Х риста. И онај
ш тењ а, него по стаје сотонин син, јер се отцепи о од дух овне м ајке и предаде
ластар, она душ а која се отцепила од Ц ркве, у векове векова неће виш е роди ти и н еће им ати спасењ а. Јер Дух С вети и снага Д уха С ветог, долази
се својим м њ ењ им а и изгуби се. Господ нек вам пом огне. О вим заврш авам и м олим вас из свег срца да
преко силе рукополож ењ а, од апостола до епископа, од епископа до све-
им ате страх Г осподњ и, н ем ојте заборавити м олитву, и да се моли те и за нас
ш теника и од свеш теника се предаје верниц им а преко Т ајни које одреди
греш не. А мин.
Бог да их врш и свеш теник, као иконом Бож анских Т ајни. Н и на један други начин не долази Д ух Свети у Ц ркву. Ч увајте се! Беж ите колико м ож ете, као од ђавола, од они х ш то вас уче да се не покло ни те С ветом К рсту, или Б огородиц и, и ли п ак да не идете у
п а к л у
цркву, или да не слуш ате свеш теника. О ни долазе са сотоном у свом срцу, и
У С ветојГ ори А тонскојж ивео је м онах под им еном А ндрија. И водио је овај свети ж ивот, у девичанству, посту, аскези, м оли тви и бдењ у; у чи-
у м ислим а, да вас одвоје од Ц ркве, од наш е догматске истине, од н аш е пра-
стим м ислим а, у м ислим а С ветог П исм а. А ли разболи се када је им ао близу
вославне вере, која је неизм ењ ена већ 2000. годин а, од Х риста.
трид есет годи на, и 6и о дузет читавих једанаест годин а, а није ум ирао.
С ада су секте пон икл е као печурке након киш е, а све секте су дош ле
О нда, по правди, овајкалуђер под им еном А ндрија постави себи пи-
углавном са запада. Ш там пао сам књ игу против секти, и показао сам тамо
тањ е: "Заш то се мучим ?" Јер није знао каквим је гресим а згреш ио да би
историју, одакле су дош ле, и којим циљ ем су дош ле.
боловао на зем љ и тако грозно. И почео је, сиром а, као сваки човек који не
Д олазе са циљ ем, да нам кваре веру и народ, да нам погубе душ е! Н ем ојте излазити и з лађе спасењ а. Н ем ојте ићи и з Х ристове Ц ркве. Ц рква је наш а духовна мајка. О на нас је родила водом и Д ухом на К рш тењ у. Значи да пош тујете Ц ркву и свеш тени ке и архијереје и С вети С инод.
м ож е издрж ати, да се Богу м оли: Т оспо де, м олим Т е само једно: или да ум рем и ли да оздравим , јер не м огу виш е издрж ати! О стадош е м и сам о кости и кожа!" М олећи се тако, једне ноћи , засијала је јака светлост у њ еговојкелији. П ла-
Д рж ите се наш е Ц ркве као увек. Да будем о добри хриш ћани и да ис-
ш ио се да не буде од ђавола, јер се и ђаво претвара у лик Х ристов, у лик анђела,
пун им о заповест С ветог апостола П авла: Д ајте оно м е ком е треба част - част; дуж нику дуг; ком е страх - страх, и ни ком е нем ојте остати дуж ни.
у лик светитељ а који сија као сунце, и на тајн ачин м ож е да превари човека. Т о је оно ш то каж е свети А постол П авле: "Н ије чудо ш то се сам сото-
Ш та пиш е у посланици Р им љ аним а: "С вака душ а нека се покори власти јер свака власт је од Бога". И по но во каж е: "О нај ш то се не поко рава
на п ретвори у лик анђела светлости и би као слуга праведности". Т о јест,
власти, законим а Б ож ијим се супротстављ а". И заш ла је нека проклета секта, врло о пасна за држ аву и Ц ркву, која се назива "Јеховини сведоци". О ви су највеш тији против власти, држ аве и Ц р-
ђаволи се пр етварају у лик слугу правде. Значи, погш аш и се мон ах и почео је да се крсти. И одм ах је видео да улази н а њ егова врата м ладић л епог лика, оси јаног, са ш тапом од злата у руци, са златном круном на глави и златни м крстом на челу, и рече му:
3 60
П ричк
О АН1ЈЕ /1ИМА
- Н емој се плаш ити, оче, нисам ђаво. Ја сам анђео, чувар твог ж ивота
П
р и ч е
о
а н ц е л и м л
361
страха. П оче вик ати из свег гласа: "Госиоде, пом илуј ме! Господе, оп рости
и п осла ме Б ог да ти каж ем неш то. Ја сам одувек са тобом , све твоје уздахе, све сузе, све болове, све невољ е твоје по знајем . Јер ти сп аваш , а ја никада не
ми!"
спавам ; ти једеш , ја не једем; ти п ијеш , ја не пи јем . П одсетите се ш та каж е псалтир: "А нђели стоје око они х ш то се боје Њ ега и и збавиће их; "и неће задремати онајш то те чува".
њ и. К ада га виде, почео је викати: - Ж алостан ја! Ж алостан ја! Ж алостан ја! С ве сам веровао, сам о ово нисам веровао!
Значи , рече он, ја познајем твоје невољ е. А ли ево ти си се почео м оли-
Н акон три м ин ута светлост раздвоји там у и појави се анђео Г оспод-
- Ш та ниси веровао, оче А ндрија?
ти Б огу овако: "Господе, или да умр ем , или д а оздрави м , јер не могу издрж ати!" И Бог ме посла да ти саопш тим две ствари: - К оје?
дух, ђаво. Ја не м огу сагреш ити, не м огу слагати. К ако м огу слагати кад ја
- Е во ш та каж е Бог нреко м ене: "Ж елиш ли још издрж ати бол, годину
јесам б ож анска светлост, ја јесам друга светлост исп од п рве светлости? К а-
дана на зем љ и ил и да одстојиш три сата у паклу?"
- Н исам пом ислио да анђео Господњ и м ож е слагати! - К ако је ово м огуће да м огу ја лагати? Ја ни сам греш ни к, ја нисам зли
ко м огу слагати?
А ли када је он ов о чуо, рече:
- А ли како смо се договор ил и у мојој келији?
- 1"осподе, анђеле Бож ији, ти који п ознајеш м оје невољ е, зар да болу-
- К ако? - Н исм о ли се договорили да ћеш м е извући након три сата? Ево про-
јем још годину дана на земљ и?! Н е знаш да ми сеједна ноћ чини као годину дана и поготово сви болови ноћу су претеш ки? К ако могу издрж ати још годину дана ову уж асну болест? И заш то се м учим ? Јер знам да сам као човек себе прим оравао, од када сам дош ао на А тос, да чин им Бож ију вол>у. А анђео Господњ и одговори: - Т и не испаш таш због себе. Ти и спаш таш због твојих рођака, који су у паклу и Бог нађе тебе и ж ели да твојим трудом и патњ ом избавиш твој род, д о деветог колена из пакла. Јер се тако деш ава, када један до бри калуђер чини дуж ност, м ноги и з њ еговог рода се избављ ају кроз њ ега.
ш ло је виш е од триста годин а како се овде мучим ! Рече м у ангео: - И стина је Х ристос. Н ије прош ло н и сат времена и требало је да још најм ањ е два сата одстојиш ! - Д ва сата? повик а м онах уж аснут. Је ли м огуће да је пр ош ао само сат времена? - Д ош ао сам да видим да ли м ож еш издрж ати. О нда рече м онах А ндреј:
Н иси ли чуо ш та каж е прор ок Јеремија? Бог наплаћује родитељ ске гре-
- Господе, ако је ово исти на, да је прош ао сам о један сат од када се
хове преко дец е до четвртог колена. Зн ачи, ти страдаш за твоје прадедове. А ли ако ж елиш да избегнеш заједно са њ им а иакао, изабери да ли да почи-
м учим у паклу, води м е назад у м оје тело болесно и да се там о м учим , не једну, већ стотине година, па м акар до Х ристовог доласка, само д а не оста-
ваш још годину дана на земљ и или три сата у паклу. А ли пази ш та говори ш , рече му анђео, јер овога трена узећу ти душ у!
нем виш е ни један трен у паклу. И одједном , бр зино м м исли, узе га анђео и одведе га назад у тело.
С тајао је и разм иш љ ао.
К о је знао да је би о м ртав један сат? К ада је васкрсао, п очео је викати:
- Д обро разм исли! - рече анђео. - Т ри сата у паклу!
- П ом илујте ме! П ом илујте ме! И дође м онах који је био задуж ен за њ егово чувањ е и упи та га:
К ада је рекао ове речи, у зе м у душ у. И где га одведе? О дведе га у геену,
- Ш та је, оче? Заш то вичеш ?
о којојсам вам говорио м алопре, у н ајтеж е м есто п акла, од којега се и ђаволи плаш е. И када га одведе тамо, и баци у црни плам ен, м илијарде пута
- Н ек се скугш цео сабор м анастира. Би ло је триста м онаха. И ставиш е га на високу столиц у и рече свим а о
врелији од овога, био је обухваћен од све там е ш то је господари ла свуда и почео је урлати и јецати од бола, јер аж даје су га почеле уједати и м учи ти; И
чуду које га задеси: јер стајаш е ни сат врем ена у паклу а уч ин и м у се као триста година. Т ако је теш ко пр ош ло врем е. Д а нас сачува ми лост Бога и
кад се нађе там о остаде потпун о без храбро сти, кукао је од оно лик ог бола и
Бо городиц е, све оне који су овде, и да не допу сти Бог неком да испро ба
362
П
р и ч е
о
А Н Ц О И М А
П
м уке пакла. И све, даром С паситељ а и посредством М ајке Бож ије, С ветог Јована К рститељ а и свих светих да н ас сиасе, да се пок ајем о п ре него ш то нап устим о овајсвет, и да се са свим а нађем о у вечној радости.
Р ај
р и ч н
о
А Н ђЕ Л И М А
363
А они су одговорили: - Н е, нисм о, н его у близин у Раја уж ивањ а, јер је дош ла заповест од Бога да га вратим о у тело и да ож иви , јер туж е и плачу за њ им духовни синови! О нда рече А враам: - А ко ће ићи назад на земљ у да васкрсне, треба да му под арим неш то. И даде ми златну чаш у са вином и три ком адића хлеба. И пио сам
- Грехе које је човек п ри знао да су греси и исп оведи о их дух овни ку, ж а-
м ало онога вина, и би тако доб ро и слатко јер прође у м оја чула и иам тим
лио и држ ао канон због њ их, такви ће се опростити. А они за које човек није
да сам п ојео парче хлеба и летео сам изнад ливада. И стигао сам п он ово до оног А рапин а који говораш е да ћу пон ово нр оћи овуда.
знао да су греси, или их је заборави о, не због зле вољ е, него из нем огућности, оне ће се покрити м ило ш ћу Б ога, јер иначе ниједна душ а не би стигла овде. Ч ујеш ли ш та каж е Јеванђељ е: "Н иш та нечисто неће ући у Н ебеско Ц арство". И тако, прол азећи даљ е, створи се пред н ам а један тунел, златна једна пл ани на и велики тунел,
П рош ао сам пон ово провалију и одједном сам видео себе у манастиру, као ш то м е и ви видите. Знао сам да м и је патријарх А враам дао три ком адић а хлеба, и сам о један поједох и попи х вино у "Н едрим а А враамовим ". А ли два комадића су
али тај је тунел сијао као сунце и там о би велики сто, ко м е се ни је видео
остала и ставио сам их у недра. Т о сада траж им . М олим вас, вратите м и два
крај. И стајаш е љ уди за столом и анђели и х служ иш е, и сип аш е им небеске напи тке и служ иш е небеска јела, и би велика радост. И беш е хиљ аде и хи-
ком адића хлеба које м и даде О тац А враам, јер знам да сам их оставио у
љ аде они х ш то су се радовали и певали и стајали за столом . И каж е свети К озм а:
недрим а. И ако ж елите, иди те брзо до м анастира Т рајан и вид ите да ли се м он ах А танасије упокојио!
- К ада сам погледао за сто, поч ео сам да пр епознајем љ уде из наш ег
К ада су братија стигла, м онаха су упр аво из келије износи ли на носилим а. И рече преподобни К озм а:
града, и з Ц ариграда и са села, и наш е м онахе, и рођаке који су добро чин и-
- Знате ли где одлази А танасије? О длази у бли зину Р аја уж ивањ а, за
ли, и пун о сам се радовао јер сам ви део познате ликове. А ли какве кори сти,
онајсто, анђелски, јер чуо сам како рекош е: "У зм ите овога одавде, вратите
јер се задрж ах сам о неко лико м ин ута а чух глас: "У зм ите овог игум ана одав-
га у тело, јер оплакују га и туж е за њ им м онаси њ егови, и доведи те на њ его-
де, одведите га назад, а на њ егово м есто до ведите м онаха А танасија из ма-
во м есто м онаха А танасија из м анастира Тр ајан". Зн ајте да је м онах А тана-
настира Т рајан!". Б еш е м анастир А лф а близу овог м анастира Т рајан, као
сије отиш ао на м оје м есто и радоваће се у векове векова.
ш то је наш м анастир С ихастрије близу м анастира Секу. И одм ах дође ан-
Т ако је био свети К озм а у Рају и видео је там о земљ у кро тки х и станове праведника.
ђео Господњ и, говорећи: - Б рате Козм а, ево нисм о стигли у Рајуж ивањ а.
П одсетите се ови х речи, за зем љ у праведни ка, јер свако ће доби ти та-
- А ли где се налазим о? - А ко прођемо овајтунел стиж емо у Рајблаж енства, али добисм о запо-
кво д рво и сто и јела и напи тке и пти це и све остало у зависн ости како ће се потрудити да чини Бож ију вољ у.
вест од Х риста да те водим о назад у тело, јер плачу м онаси за тобо м ш то су
А постол П авле каж е: "Н аш е ужи вањ е је на небесима". Благо оном хри-
остали без пастира. И м ам о заповест да те водим о. Значи да нећем о доспети у Рајб лаж енства. П оздравио сам се са свим а оним а који м и говораху: "Н е бој
ш ћанину који ж иви на земљ и, а ми слима је на небу; м ислим а се својим узвиси Богу и по м оћи м а својим труди се у добру да 6и отиш ао у Рајуж ива-
се, брате К озм о, јер ћеш поново доћи овам о, на кончин и твог ж ивота". И узеш е ме, и п оведош е м е са друге стране, и п рош ао сам седам језера бола, и
њ а. Там о нем а виш е смрти, нем а старости, нем а бола, нем а болести, нем а страха. Н его у векове ће им ати, као ш то каж е апостол П авле, правду и ра-
водили су м е да види м м уке пакла и пон ово см о стигли на ону ливаду где
дост и м ир Д уха С ветог.
беш е А враам. О досмо потом до њ ега и упита нас П атријарх А враам: - Д а ли сте га водили у Рајуж ивањ а?
Бог и П речиста Њ егова М ајка да нам пом огну свим а да стигнем о и м и греш ни ци , па м акар н аследили "делић Раја", као ш то каж е старац П ајсије у
364
П р п ч к
о
л н
11 р и ч е
' 1 ) Кл п м а
м оли тви, само да не будем о ван Бож ијег Раја, да се не бисм о, сачувајБ ож е, м учил и у векове векова.
р у га и с т и н и т а п р и ч а о и љ
а д у
Г о с п о де , е
(
го д и н а е с т е
а ј
п р е д к а о
Т в о
ју ч е р а ш
и м
о ч и м а , и
д а н
к о ј
с . 89, 4).
Беш е неки калуђер у манастиру и питао се: "К ако м ож е проћи хиљ аду година као један дан?" Т ако је лепо у Рају и такво је велико блаж енство да хиљ аду годин а јесу као један дан. К алуђер беш е црквењ ак и водио је узвиш ени ж ивот. О н се м олио Богородици неколико година и говорио је: "М ајко Бо ж ија, м оли се С паситељ у Х ристу да ми покаж е како хиљ аду годин а пролазе као један дан? Јер знам да су ове речи Д уха С ветог истините". М олио се три године, и Б ог му показа. Би о је црквењ ак, и после ноћно г богослуж ењ а остао је сам у цр кви и читао је акатист Богородиц и. К љ учеве је држ ао у руци а панује држ ао преко рам ена. О дједном у храм улете један орао и стаде на икон остас. А ли био је тако леп, каквог нико још није видео у свом ж ивоту. Би о је у хиљ адама боја, им ао је црн е очи и гледао је по ц ркви . С вако п еро би ло је као драги камен. К алуђер, када је видео о рла, да је стао над ик он остасом , заборави да се м оли и разм исли: "Ја ћу поку ш ати да га ухватим ! Јер ако ћу њ ега ухватити, неће ми требати друго богатство на овојзем љ и! П а м акар сам о једно перо да му узмем! С кочи ка орлу, али орао одлети у средину ц ркве. Ч ин ило се да не м ож е летети. К алуђер за њ им . Зам ало да га ухвати, али ор ао одлете у прип рату. "Ж алостан ја! П ом ози, Г осподе, да га ухватим "! А ли када стави руку на њ ега, орао пол ети, али ни ско, и тако одлете из цр кве и стаде на ограду. К ада се калуђер залети да га ухвати, ор ао пол ети у ш ум у. П отом је м онах прескочио ограду, говорећи: "Господе, пом ози м и да га ухватим !" Зам ало да га ухвати, али ор ао оп ет одлете, сада на неку ливаду. "Господе, немој м е оставити. Б ар једно перо да узм ем!" К ада је поку ш ао п он ово да га ухвати, ор ао по лете ка једнојјели. О нда је м онах по чео плакати: "Г осподе, нисам би о достојан да узм ем ни једно
о
а
н Т) нл и м
а
365
перо". И гледао је ка орлу: "Г осподе, Господе, како је лепа птиц а! Н исам видео тако лепу птицу!" А ли, одједном , орао је почео да пева неку песму коју овајм онах н икад није чуо на ли цу о ве земљ >е. Б еш е то анђео у лику орла, али о н то није знао; и стајао је и гледао орла, који м у је певао 355 годи на. М ислећи да му је прош ао сам о један сат, м онах за ово време ни је ни остарио, а ни је се ни ум ори о, н ити огладнео, н ити о ж еднео, и н ико га није приметио. О длете орао, а м онах је држ ао кљ учеве код себе, кад се једном при сети: "Ж алостан ја, нисам узео пану али и ц рква остаде откљ учана; одох да закљ учам цркву". Сл игао је у бли зину м анастира, а кљ учеве је држ ао у руци; али м анастир није преп ознао. ЈЈ,рква би другачије пок ри вена, а келије беху изм ењ ене. П ом исли у себи: "Господе, или је м ене напустила пам ет, или овајм анастир ни је наш ". Зн ајући да се задрж ао сам о један сат, оти ш ао је код чувара са кљ учевим а у руци. В идећи старца с белом брадом , обасјана лиц а, рече му: - Б лагословите оче! К оји п ут вас овде доводи? - С ине, идем да закљ учам цркву. - А ли одакле си? - О давде, из манастира. - А где си био? - О вде, у близини. - О че, ниси од наш их. - Н е познајеш м е, сине, ја сам онајм онах, црквењ ак и идем да закљ учам ц ркву! - С ачекај, оче, да идем да јавим игуман у. А ли и гум ан је уснио један сан у ком е је доби о следеће откровењ е, неки глас који се три пута јављ ао: "О творите капи је м анастира, да уђе голуб Господњ и!" - О че, дош ао је неки старац, сјајног лица, и каж е да ж ели закљ учати цр кву јер је цр квењ ак. - О твори м у, сине, јер је ово велика тајна! Д ођи са њ им код м ене. К ад су стигли код игум ана, овајупи та старца: - О че, да ли м е познајеш ? - Н е. - Д а ли познајеш м анастир?
366
П
Р ИЧ Е О А НЂ Е ЛИ МА
- Н е познајем га виш е. Ц ркву познајем , али као да ни она виш е није таква. Била је другачије покр ивен а. - А ли где си био до сада, оче? - Б ио сам овде, у ш ум и. И гуман нареди да се звони , и да се скупи цео сабор, ко ји је бројао око 300 монаха. П отом је одвео овог калуђера ка среди ни ц ркве, остави га пред ик он остасом да би га видели сви калуђери , и упи та га: - О че, од свих ових м онаха, познајеш ли некога? - Ж ив је Х ристос, не познајем ни кога, одговори он. - Д а ли ви п ознајете овог калуђера? - пи тао је игуман м онахе. - Н е познајем о га, одговориш е сви. - О че, ако велиш да си отиш ао пре сат времена, ко беш е игум ан када си отиш ао? - уп ита га старац. - А ва И ларион. - К о је био еклесијарх? - А ва А м вросије. - К о је био економ ? - А ва К ириак. - К о беш е ризничар? - А ва Геронтије. О нда рече игум ан: - В елика се тајна открива м еђу нама. Д а дође задуж ени м онах за архиву. И рече му: - "И ди и донеси архиву м анастира овде, уназад за неколико стотина годин а и траж и када је био овајред м онаха". Т раж ио је уназад за 50 година, за 100 година, траж ио је 200 годи на, за 300 годи на и ни су прон аш ли. И траж или су уназад за 355 година и п рон аш ли су неке списе, поједене од м ољ аца, старе, и заборављ ене на тавану м анастира. К ада су почели читати, почели су да их проналазе. - О че, али када си отиш ао? - М ора бити око сат и неш то. - О че, али за коју ствар си се м оли о Г осподу? - М олим се одавно и читам м олитву Богородици да ми С паситељ покаж е оно ш то каж еу П салтиру: Х иљ аду година пред Твојим очим а, Господе јесте као јучераш њ и дан који прође! - О че, ево П ресвети и П редобри Бог удостојио те услиш ењ а твоје молитве. Н иси ж елео да верујеш , али сад ћеш по веровати, хтео си да се увериш . Ево, откада си отиш ао прош ло је 355 година!
ПРИЧЕ
О А НЂ Е Л ИМ А
367
С тарац је почео плакати. И гум ан м у одговори: - П огледај, оче, јер ти Госпо д п оказа чудо за које си се у вери м оли о. А ко ти се 355 годин а учи ни ло као један сат, верујеш ли сада да су хиљ аду година пр ед Господ ом као један дан? - В ерујем, оче! О нда је игум ан заповеди о н еком свеш теник у да обуче брзо одјејаније, донесе С вете тајне и п ри чести старца пред свим а. С тарац п рим и С вете тајне и рече: - О ци, опростите, јер велико чудо м и се збило. Л ице м у се осветли као сунце. Т раж ио је од свију опрош таји уп окојио се у цркви.
р а ју и п а к л Б огонадахнути отац Јован Зл атоуст, указује нам коли ко вреди човеково разм иш љ ањ е о Рају и паклу, и каж е: "А ко о паклу увек будем о м ислили, нећемо заврш ити у њ ему". И опет: "Н ико од оних који им ају пред собом пакао неће ник ад пасти у њ ега" (Реч о будућем суду). А где се налази м есто пакла, по С в. П исм у то нам показује богонадахнути ап. П авле у својојпосланици Е ф есцим а, речим а: А ли О најш то се узвиси, ш та значи друго осим да се спусти у најни ж а места земљ е? П отом каж е: К оји сиђе то је О нај који и и зиђе виш е свију небеса да исп уни сва. (Еф .4,9-10). Е во сведочанства С в. П исм а о м есту пакла. Њ егово м есто "је у најдоњ ем делу земљ е" т.ј. у неизм ерни м дубин ама ваздуха. Зато и богонадахнути отац Јован Д ам аскин, тум ачећи овајдео Св. П исм а, каж е у својим песмам а: "С пустио С и се у најни ж е м есто земљ е и униш тио си вековите браве, које др ж аш е оне везане, Х ристе, и трећи дан, као Јона из К ита, васкрсао си из гроба" (В аскрш њ а служ ба, VI - песм а). У књ изи "В рата покајањ а" одш там пане на румун ском језику у Братови године 1812. пиш е: "П ут на небеса путује се силаском (снисхођ ењ ем ), као ш то се пут пакла путује уздизањ ем (гордош ћу), небо је изнад наш их глава, а пакао под ногам а наш им , да би стигао на небеса мораш се см иравати да 6и себе пони зио, јер пи ш е у С в. П исму: "Јер сваки који се подиж е, по ни зиће се; а који се пони ж ује, п оди гнуће се" (Лк. 12, 11). Ш то се тиче Раја, он би створен заједно са стварањ ем пр вог човека, којему 6и поверен да га ради и господари над њ им е. П акао 6и створен од Бога и за оне пале анђеле, који су се пр етворили у ђаволе, пре стварањ а
368
П
V И Ч ]•: С) А Н 1, Н Л И М А
П г и чн о
првог човека, у м ом енту када је Л уци ф ер м ислио да "буде исти" са Богом. Једно је Раја сасвим друго је Н ебеско Ц арство. Р ајби посвећен чо веку пре пада, у ком е чекају и душ е праведн ика до страш ног С уда, а назван је још и "А врам ова недра"; а Н ебеско Ц арство је м есто где се налази престо и слава пресвете Тројице и где ће ући душ е праведни ка након страш ног С уда, названо још и вечно блаж енство (М ат. 25, 46). 3. К оји је бројпалих анђела са неба, по С ветом П исм у и С ветим О цима? Н а којем м есту поч ивају ђаволи до конач но г суда и заш то м огу испи тати (куш ати), чак и погубити људе? Богом дано П исм о не показује нам тачно број палих анђела са неба, него нам говори да су они ш то су пали са небеса, заједно са Л уци ф ером , били трећи део небеских звезда, тј. анђела (О ткривењ е 12, 4, 9). А стан палих анђела је у ваздуху, м есту изм еђу неба и зем љ е (Е ф ес. 6, 12). Н а другом м есту каж е се да су лош и анђели бачени у там у, далеко од лица Б ож ијег, до кон ачн ог суда (И с. 14, 12, 15; 2. П етр. 2, 4; Јуде 1, 6; Л к. 8, 31). Х риш ћани, сви прави љ уди Бож ији, јесу куш ани од злих анђела допуш тењ ем и вољ ом Бога, да се не би гордили, да 6и им се куш ала вера и да би сву наду поло ж или у Бога (2. К орин .. 12,7; 1. П етр. 1,6-7). Т акође, хриш ћани су куш ани од ђавола да би се испробала љ убав њ ихова прем а Богу (И зл. 13, 3); да би се куш ала наклон ост љ уди ка Богу (Д еутероном 8, 2); да 6и се издвојили добри од лош их и да би се удостојили веће плате. К уш ањ е ђавола не превазилази наш е снаге, јер Бог не допуш та да будемо куш ани изнад наш их снага (1. кор. 10, 14; 2. П етр. 2, 9; О ткрв. 3, 10). 3.
а к о
г л е д а в е ч н и
в о т
О том е ш та је вечни ж ивот грубо ће нам испри чати следећи догађај. Д есио се једном истакнутом лекару по им ену Г енадије, саврем енику бл. А вгустина. Б лаж ени А вгустин нам овако приповеда: 'Тенадије беш е м атеријалиста. Н ије веровао ни у Бога ни у душ у, ни у бесмртност, ни у пакао, ни у ангеле, н и у ђаволе, и био је врло п оно сан због тога. Једне ноћи , до к је спавао, Г енадије усни један сан. П оред њ еговог кревета појавио се неки м ладић. И згледало је да га је он и иро буди о и рекао м у: "П ођи за м ном ”. Генадије је драге вољ е устао и п ош ао за њ им . Н еко врем е су заједно корачали кроз предивна м еста, док нису дош ли до неког града у ком е се чула прекрасна музика.
а н ц н л и м а
36У
Генадије се пробуди о испуњ ен м иром . У ж ивао је у овом догађају, али како је био м атеријалиста, није нато обраћао п аж њ у. "Ш тета", рекао је, "био је то сам о сан". О д тада је п рош ло доста вре.м ена, а онд а се десило да је изненада угледао оно г истог м лади ћа који је у сну стајао уз њ ега и он га је упи тао: - Д а ли м е познајеш , Г енадије? - В рло добр о те се сећам. - Ч ега се сећаш ? - С ећам се да си једно м дош ао и да смо заједно о тиш ли у један град у ком е се чула прекрасна м узика. - К ако си м огао да види ш тајград? К ако си м огао да чујеш м узику? Да ли си био будан или си спавао? - С павао сам! - Где је било твоје тело? - У кревету! - Д а ли су твоје очи биле отворен е или затворене? - Затворене! - Д а ли си ме видео? - В идео сам те. - Д а ли си м е чуо? - Ч уо сам те. - К ако си ме видео? Којим очим а си м е видео? И којим уш им а си чуо и м ене и музику? Л екар н ије знао ш та да одговори и м ладић м у је онда рекао: - В иди ш , иако су твоје очи бил е затворене, твоја чула неактивна, а твоје тело обам рло од сна и непом ичн о, ти си ж ивео, делао и дож ивео неш то врло п ријатно. Т и поседујеш ж иво т који је назависан од тела. И сто се деш ава и након смр ги. В идећеш другим очима, чућеш другим уш им а и ж ивећеш без тела. П рестани стога да сумњ аш да постоји други ж ивот. Генадије се проб уди о и пон ово је ж елео да каж е да је то био само сан, али то виш е није м огао. О вог пута се запи тао: Д а ли је то би о сан или поука? Н ије био у стањ у да да коначан одговор, али је од тог врем ена по чео да верује. Бл аж еном А вгустину је ову повест исп рип оведао сам Генадије, тада већ хриш ћанин.
370
П
р и ч е
о
П
а н ђ е л и м а
3.
а
и је с м
т сл у ч а јн а ?
.ч.гс
оли о
р и ч е
у и у ш е в и м о ји ји в и ш и о д в а ш и х и у
о
е ва , и
а н ђ е л и м а
371 371
и с л и м о је је о д в а ш и х
и с л и \ 11с. 55, 8-10).
С ледећи догађајдесио догађајдесио се у А м ериц и: један један човек је је одлучи о да се обеси на м осту на реци. В езао езао је коно пац за ограду ограду м оста, оста, ставио ом чу око врата и скочио. Д ок је падао, падао, п ом ислио је је да би се се неш то м огло догодити због чега чега се се не би обесио па је при слон ио пи ш тољ уз главу главу и управи о га ка слеслепоочни ци. М етак етак је, м еђутим, еђутим, п рош ао кроз чвор на омчи и пресек пресекао ао конопац. Н епосредно епосредно испод њ ега, ега, површ ин ом воде је клизио клизио м али чамац у који је човек пао п ао и би о спасен! спасен! е п р о д а ј у л и с е д в а в р а п ц а з а е д а н н о в ч и ћ ? а н и е д а н о д њ и х н е п а д н е н а зе зе м и з б р о ја ја н а .
у без
ц а в а ш е га . А в а м а је и
о с а н а г ла в и с в
е б о ј е с , д а л е : в и с т е б о љ и о д м н о г о в р а б а ц (М т. 10, 10, 29-32). 29-32).
Х ристос ри стос је рекао: рекао: а м а је 10,30). А ко ј е и о с а н а г л а в и с в а и з б р о ја ј а н а (М т. 10,30). нам је дакле, дакле, на н еки н ачин и сва коса на глави глави и збројана, ако је је и то по д Бож ијим ијим надзором надзором , онда то то у далек далеко о већој већој м ери м орају бити дани наш ег ж ивота! А ко чак ни длака не падне са главе главе а да Го спод за то не зна и без Њ еговог еговог допуш тењ тењ а, онда то то м ора бити м ного истинитиј истинитије е када када су су у питањ питањ у љ уди. Би ло ш та да чини , О н то чин и р азбори азбори то расуђуј расуђујући, и ако је за за нас нас већина Њ егових егових одлука нераз неразум љ ива. У право то је, како како каж е прича, једа један н ангео ангео Господњ и рекао св. св. Јовану Јовану М илосрдн ом : "Т амо где је Бог ставио ставио тачтачку, ти нем ојстављ ојстављ ати ати знак питањ питањ а". П остав остављ љ а се се, м еђутим еђутим , следеће следеће питањ питањ е: који који су Б ож ији ији разлози разлози за човекову векову смрт? М и, на при м ер знам знам о да крш тена тена новорођенчад, уколико умру, умру, одлаз одл азе е у рај. Б ог је, као свезнајући , свестан ко ће оти ћи у пакао п акао а ко у рај. Због чег чега онда доп уш та да одрасту одрасту они љ уди који који ће отић и у пакао; пакао; због чега чега онда они не ум иру одм ах, чим их крсте? крсте? Због чега чега некога некога одм ах пош аљ е у рај, узевш узевш и га као као но ворођенче, док другим доп уш та да горе у паклу паклу?? Због чега чега неке узим а (но воро ђенчад ), а неке неке оста остављ вљ а? Д а ли код Бога постоје "пр иви леговани?" леговани? " Т аква питањ а су су сасвим сасвим логична и љ удска. удска. Д отле допи ре наш м озак, озак, и ни како даљ даљ е од тога. тога. Н ије ије у стањ стањ у. Ш та м и то захт захтева евам м о? Д а схват схватим им о Бож ије ије раз разлоге? логе? М и не м ож ем о у потпуно сти сти да схватим схватим о ни разлоге разлоге свој својих ближ њ их, па како м ислим о да разум разум ем о (разлоге (разлоге)) Б ож ије? ије? А ко је чак чак и најбистрији бистрији ум апостола апостола П авла, авла, "уст "уста а Бож ијих", ијих", би о збуњ ен Бо ж ијим ијим судовисудовига т с т в а и п р е у д р о с т и и р а з у м а ма, ш та онда онда да чини наш ум? 0 д у б и н о б о га Бож иј а!
а о с у н е и с п и т и в и с у д о в и Њ е го в и и н еи с т р а ж и в и п у
е в и Њ е го го -
је н и с у в а ш е м и с л и , н и т (Ри м . 11, 11, 33), јер свемо свемо ћни Бог каж каж е: и с л и м о је с у в а ш и п у т е в и м о ји ј и п у т е в и , в е л и Г о с п о д ; н е го го
о л и о с у н е б ес а ви ш е о д е -
1 ребало ребало би, дакле, дакле, да и м и запевамо запевамо са хим нограф ом : "У дуби ни судосудова Т војих, Х ристе, ристе, у пуноћи прем удрости С воје, сваком сваком човеку си си утврдио сврш етак етак ж ивота, одредио м у и време време и начин" (Т риод, јутрењ јутрењ е у суботу суботу пред М есопусну есопусну недељ недељ у, 1. ода).
Бож ији ији разлози разлози могу бити нераз неразум љ иви, али су они и пак човекољ човекољ убиви. У њ им а с се е садрж садрж и дубина човекољ човекољ убљ а. "Ти, једини Т ворче, кој који и си у дуби нам а прем удрости С воје све све уредио из љ убави прем а човечанству човечанству и свасваком е подарио ш то је за за њ ега ега нај најбољ е" (Три од, задуш задуш на субота) субота).. Н е сам сам о прем удрош ћу, нег него дубинам дубинам а прем прем удрост удрости и, осим тога, тога, премудрош ћу прож етом човекољ човекољ убљ ем. "С вакоме вакоме си подарио ш то је за за њ ега ега нај најбољ е". е". С ваком ваком е, а не само само н еким а! "Н ад свим уп рављ а добр ота Бо ж ија" ија" (В асилиј асилије е В елики, 101. 101. послани ца). Бог, дакле, дакле, свакога свакога узим узим а у најпогодн најпогодн ијем ијем тренутку. тренутку. О н је је спалио С одом у и Гом ору јер је видео видео да је у љ удим а замр замр ла и последњ последњ а искрица п окајањ а. Д а су су ж ивели дуж е, било би и м још теж теж е у паклу а, а, осим тога, тога, зло зло би се на тајначин тајначин прод уж ило. За њ их је најкорисни је било да умру. С вети В асилиј асилије е В елики о овом е учи: "Разм исли сада сада о том е да је Бог, К оји нас је створио створио и удахнуо нам нам ж ивот, свакој свакој душ и доделио посебан посебан начи н ж ив ота и за свакога свакога одредио р азличи т поч ин ак, јер је за за неке уредио да током дуго врем ена остану у телу, телу, док се други, у складу са тајин ственим пром иш љ ањ ем Њ егове егове мудрости мудрости и правде, правде, брзо брзо ослобађа ослобађај ју теле телесних сних окова. ва. И сто сто се деш ава и оним а који су заробљ заробљ ени; н еки дуго оста остај ју у там там ни ци и бивају бивају м учени, док друге брзо ослобађају страдањ страдањ а. Т ако се деш ава и са са душ ама. Н еке оста остај ју да ж иве дуж е, неке краће, краће, зависно зависно од тога тога колико се свака од њ их удостоји удостоји јер Бог, који који н ас је створи створи о у м удрости и дуби ни већојод оне коју љ удски ум м ож е досегнут досегнути, и, про виђа све ш то се тиче свасвакога од нас" нас" (Беседа (Беседа о м учени ци Јулити). М ного тога тога откривају нам и сведочењ сведочењ а муч еника. Тако је, на прим ер, Бог спасао спасао св. св. Е лефтерија лефтерија м ногих страш страш ни х м ука: уж ареног кревет кревета, а, усијаних реш етака етака,, прокљ учале смоле, бакарне бакарне пећи, п рож дрљ иви х лавова. лавова. Н а крај крају је с св. в. Е леф терију одсечена глава. глава. Б ог је м огао зауставити зауставити џ елата елата и св. св. Е леф терије терије не 6и би о посечен, посечен, исто као као ш то је, на при м ер, зауст зауставио авио про ж дрљ иве лавове лавове.. Њ егова егова недокучива прем удрост је, међутим , см атрала атрала дајето дајето би о најприкладнајприкладнији нији начин да свет светитељ итељ напусти овајсве овајсвет. т. "У дуби нам а Т воје неизрециве прем удрости удрости свим свим љ удима си поста поставио вио границу границу ж ивота и провиђаш будућност будућност, и С воје верне верне слуг слуге е води ш обитавањ обитавањ у у вечном ж ивоту" (М олебан, олебан, 8 гла глас) с)..
372
П
риче
П
а н ч ,рл и м а
о
и т а р с тв а
1.
р е ш
н и ц и
Грех је смр ад због кога кога се наш ангео-чувар удаљ ује од нас. (С друге стране, стране, врли на је за ангела-чувара ангела-чувара м ио м ир ис и аром а која га га при бли ж ава нам а. П ост је, на при м ер, краљ иц а врлина јер очиш ћује ћује душ у од злосм злосм радиј ди ја греха греха и зла, радује радује наш ег ангела-чувар а и због те радости он је је у односу на нас све све пож ртвован ији. ији. "Јер "Јер блудн е увреде дем она н е обесхрабруј обесхрабрују у посника и чувари наш ег ж иво та, ангели, ангели, још ће м арљ иви је ста стај јати крај крај тебе тебе који си очиш ћен постом" - и з служ бе на С иропу сну недељ недељ у). Све анге ангеле ле чуваре чуваре непрестано непрестано п реклињ ем о "да нас не напуст напусте е због због наш ег неуздрж неуздрж ањ а". С ви он и, дакле, који непр естано естано ж иве у греху, греху, удаљ удаљ или су од себе себе свој своје ангеле-чуваре ангеле-чуваре и постали постали слуге слуге дем он им а. У см ртно м часу, часу, приступају приступају дедем они и узим ају њ ихове душ е односећи их право у пакао. (Л к. 12, 12, 20), тј. траж ић е је дем они , јер јер "оскрнављ "оскрнављ ене и непокајане душ е прихватај прихватају дем они" (св. (св. Теодор, Еп ископ е з у м
н
о
ћ
и
т
а
ж
и
ћ
е
д
у
ш
у
в
о
ју
о
д
б
н и ч е ,
о в е
е
едески). Буд ући да су су такви такви греш ни ци , он и н еће стат стати и п ред Х риста, јер је то то велика част! (П с. 1, 5). Зато се у Еванђељ у које се чита на М есопусну есопусну недељ недељ у (М т. 25,31-46) каж е да О н неће судити судити похлепним похлепним а, убицам убицам а, варалицама, варалицама, прељ убници м а и раз развратниц вратниц им а; не, не, дакле, дакле, зат зато о ш то у све свету ту нем нем а греш греш ни ка, него него зато зато ш то су они недостојни такве части. части. О ни ће бити васкрснути, али не зато зато да би им бил о суђесуђено, но , него због још веће осуде" (св. (св. Гр игори је П алам а, 13. беседа). беседа). З а т
о
се
н е ћ е
г
е ш
н и ц и
2.
о д
ж
а т
и
н а
с уд у
р а в е д н и ц и
П равед раведници ници (Јн. 5, 5, 24). О ни одлазе право у рај рај и не про лазе лазе кроз м итарства. итарства. "Д уш е неом етано етано п ролазе кроз ваздух ваздух и зли зли духови и ху том е ни најм најм ањ е не спречавај спречавају" (бл. Т еогност). Ц рква се том е нада и за то то се се м оли: "Н ека м оја душ а не види м рачн а и там там на обли чја злих злих духова и нека је прим е Твоји Твоји светли светли и пон изни ангели" ангели" (суботњ (суботњ а полун оћни ца). Д уш е праведни праведни ка не прим ају само само ангели, ангели, него него и С ама П ресвет ресвета а М ајка Бож ија, ија, па чак и С ам Х рисг рисгос! ос! С ам Х ристос ристос је дош ао и прим ио душ у С воје М ајке. ке. "Ти, С ине м ој и Бож е, прим и м ој дух!" дух!" Када је издахнуо издахнуо св. св. С исоје, дош ли су св. св. А нтони је, св. св. апостоли апостоли , ангели ангели и С ам Х ристос, говореговорећи: "Д ајте м и пу стињ ски сасуд". сасуд". Јасно Јасно је, дакле, да су су пресвета Б огоро ди ца, н е
д о л а
з е
н а
с у
ричг
I' л н т, ГЛИ .М А
373
св. Си соје и м ноги други други светитељ светитељ и и м учениц и отиш ли п раво у рај, не про лазећи лазећи кро з ми тарства. тарства. М итарства, итарства, дакле, дакле, п остој остоје због због они х који који о вајсвет вајсвет напуш тају у м лаком , безвољ безвољ ном м оралн ом стањ стањ у. О на постоје за за оне који из овог света света одлазе одлазе током зим е страст страсти и или у субот суботу" у" (в. М т. 24, 24, 20), тј тј. не усаврш усаврш ивш и се у врлини. О ни су "одговорни "одговорни пред судом судом и исиитивањ ем у време одмазде" одмазде" (бл. (бл. I еогност еогност). ). "Г оворећи о б екству екству у суботу суботу или у зим у, У читељ предсказ предсказује при кривено, као у загонетки, загонетки, пом етњ у садаш садаш њ ег доба које је седм седм и дан у седм седм ици, када ће се крајкао зим зим а вратити" вратити" (Т риод, вечерњ а на С ветли ветли п онедељ ак). 3 .
а
у
О м итарстви м а је напи сано м но го тога, тога, али је је најјаснији аснији и н ајразуразум љ ивији ивији оп ис који који је је анге ангео о Г осподњ и дао св. св. М акариј акарију у Е гипатском. гипатском. Н авеавеш ћем о одлом ак који се односи на њ их: "О д земљ земљ е до неба иостој иостоји лествилествица, и на сваком сваком њ еном степенику степенику налази налази се лег легион ион д емон а. То су такозвана такозвана м игарства, игарства, где зли дух ови п ресрећу душ у и доно се запи запи сана сведочан сведочан ства ства показујући их ангелим а и говорећи : гог и тог дана тог и тог м есеца есеца ова душ а је учи ни ла следеће, следеће, било да је крала, крала, била развратна, поч ин ила прељ убу или рукоб лудн ичи ла, да је лага лагала ла или под стакла стакла некога на злодело. злодело. И све остало остало рђаво ш то је та та душ а почи нил а, они показуј показују ангелим ангелим а. А нгели нгели о нда показују свако добр о дело које које је та та душ а учин ила, као ш то је ми лосрђе, лосрђе, м олитва, присуствовањ присуствовањ е литургиј литургијама, пост иЛ иЛ и било ш та друго. А нгели нгели и дем он и тада сабирају ова дела и ако открију открију да је добри х виш е него него лош их, ангели ангели закриљ закриљ ују душ у и одн осе је на следе следећи ћи степеник, степеник, док дем они као бесни бесни пси ш кргућу зубим зубим а и хитај хитају да ову убогу убогу душ у преотм у из ангелс ангелских ких руку. Д уш а у м еђуврем еђуврем ену дрхти и обу зим а је страх страх и она као да поку ш ава да се сакрије сакрије у ангелско наруч је, и постој по стоји и вели ка расправа распр ава и пом етњ етњ а док се ова душ а не ослободи руку злих злих демон а. О ни долазе на следећи следећи степеник, где се налази следеће следеће м итарство, још свирепиј свирепије е и страш страш ни је. Н а њ ему такође постој постоји м ного ларм е и велике и неописиве вреве око тога тога ком е ће припасти та несрећна несрећна душ а. В ичући на сав сав глас глас,, дем он и и спитују спитују душ у, застраш застраш ујући је и говорећи говорећи : "К уда си си п ош ла? ла? Зар ти ниси запрљ запрљ ала и потпун о оскрнавила св. св. крш крш тењ тењ е? Зар Зар ти ниси она која која је оскрнавила ангелску ангелску одеж ду (схим у)? В рати рати се, се, сиђи. И ди у м рачни пакао. И ди у неугас неугасиви иви огањ огањ . И ди ц рву који ни кад не дрем дрем а". А ко се се деси деси да душ а буде каж њ ена, зли зли дем они односе је у преисподњ у, на м рачно и ж алосно м есто. есто. А вајонојдуш вајонојдуш и у којојје рођен рођен такав човек! човек!
374
П
Р И Ч Р.
О
П риче
А Н ТјЕЛ И М А
И ко ће нам нам , свети свети оче, оче, говорити о тескобама тескобама какве ће каж каж њ ене душ е заде заде-сити на том м есту? есту? А ко се, се, м еђутим , открије открије да је душ а чиста и безгреш безгреш на, она се са великом радош ћу узноси узноси н а небо". небо". Запаж ено је да да ђавоим ђавоим ани љ уди им ају способност способност да да неким љ удим а казују о њ ихови м греховим греховим а, позивајући се исцрп но на м есто есто и врем е када када су их почини ли. О ни, м еђутим, еђутим, м огу огу разоткрити разоткрити сам сам о неисповеђене неисповеђене гре грехохове. ве. И сповеђени сповеђени грехови грехови за за дем дем оне виш е нису грехови. грехови. л а г о о н о м е , о е м у ј о п ро ш е на р и в и ц а , о ј е м у е г р е х п о р и в е н (П с. 32, 32, 1). То се деш ава кроз свето, свето, душ еспасоносно тајин ство И сповести. сповести. И сто се се деш ава и када су су у питањ у м итарст итарства ва и ваздуш ваздуш ни демони . О ни записуј аписују сам сам о неисповеђене неисповеђене грехове. грехове. Зли д ухови заборављ ају испо веђене (и п окајане) грехове, м а какви да су су и м а колико да их је било. "... И пон ово се вазневш вазневш и уп итах ангеле ангеле говорећи: говорећи: на који начин човеку могу још у овом свет свету у бити опр ош тени грехови рехови и како могу бити уклоњ ени из књ ига ваз ваздуш них демона? А он и м и одговориш одговориш е: О ни у век могу могу бити избрисани избрисани и оп рош тени тени када када се се човек човек покаје покаје и исповеди". 4.
а
а
ч
н
?
о т о п и л а
б и
н а с в о да , р е
а
б и
п о
р и л а
д у ш у
н а
у ; п о
р и л а
б и
д у ш
н а ш у с и л н а в о д а (П с. 124; 124; 3-5). 3-5). У тим пресудним пресудним тренуцим тренуцим а, душ и је потребна наш а пом оћ. Г оспод је рекао: рекао: в а ј с е р о д н е и з о н и о с и м о л и т в о м п о с о м (М т. 17, 17, 21). 21). Д уш и су, су, прем а томе, потребне потребне наш е моли тве. тве. Д емони су преклињ преклињ али Господад а и м н е з а п о в е д и д а и д у у б е з д а н (Л к. 8, 31) и да им допусти да уђу у крдо свињ а. Господ је чуо чуо преклињ ањ а дем дем она! Ч ија ија преклињ ањ а? Д емон ска, ска, они х истих истих који који непрестано непрестано воде битку са са ГоспоГосподом! И д о п у с ш и и м ... (Л к. 8, 8, 32). 32). Зар онда Господ неће услиш ити слична преклињ ањ а хриш ћана који се свакодне свакодневно вно боре да изврш е Њ егову егову вољ вољ у? Разум Разум љ иво је је да ће ће њ их далеко радиј радије е услиш ити" (св. (св. Јова Јован н К арпатски). арпатски). Због тога тога треба усрдно да се м олим о м илосрдн ом Богу и служ им о бдењ а за преминуле. С в. С ерафи м С аровски аровски приповеда: "У покојиле се се две м онахињ е, и обе обе су биле игуманије. Господ м и је је открио да су су њ ихове душ е им але теш теш коћа да прођу кроз ваз ваздуш на м итарст итарства. ва. Три дана и ноћи сам ја, најниж и греш греш ник, м олио и преклињ ао М ајку Бож ију за за њ ихово спас спасењ ењ е. Д оброта Бож ија ија им се, м олитвама П ресве ресвете те Богородице, напокон смиловала. смиловала. П рош ле су су кроз вава-
а н ђ е ли м а
375
здуш на м итарства итарства и з задобиле адобиле опрош тај тај грех грехова ова"" (Ж итије с св. в. С им еона Саровског). Значајно је је овде при м етити да је Господ откри о св. С ераф им у да ове душ е им ају теш коће са м итарствима. итарствима. Заш то је то то Г оспод открио? Д а 6и се свет светите итељ љ за њ их м олио. А заш то све светит титељ ељ у? Зато Зато ш то је све светит титељ ељ и ш то њ егова м оли тва поседује одваж ност. но ст. Због тога јује ује Господ Г оспод и чуо. К акво је значењ значењ е свећа свећа које које палим о н епосредно пор ед тела тела почивш ег? ег? О не су такође м олитва. Ч ак се се ни руке почивш ег не полаж у ни з тело тело него него се постављ постављ ају у виду крста како би и м ртво тело, тело, доби вш и об лик крста, подрж ало душ душ у. Н ајм оћније оћније оруж је против страш страш них ваздуш ваздуш них дем она је св. св. П ричеш ће. Т о је ватра ватра која их удаљ удаљ ује. Н а тајначин тајначин душ а безболн безболн о пр олази кроз ваздуш ваздуш на м итарства, итарства, праћена светим светим ангелим ангелим а. С в. Јован Јован Златоуст Златоуст каж каж е: "Још "Још м и је је неко рекао ко то, опет, није није од некога чуо него него се ли чн о удостојио да види и чује чује - како он е, који који треба да напусте ово м есто, есто, уко ли ко се при честе чи сте савести, савести, пр ихватају и окру ж ују св. св. ангели када и м се душ а разлучи са телом и то због због св. св. П рич еш ћа" (Б еседе еседе о свеш тенству, 6. бесе беседа, да, 24). Због тога тога Ц рква посебним каноном одређуј одређује св. св. П рич еш ће за за оне који су на самр ти (13. кано н 1. В асељ асељ енског сабора).
М итарст итарства ва су су дакле дакле,, заст застраш раш ујуће искуш искуш ењ е з за а душ у. Њ ом е овладав овладаваају страх, страх, стрепњ а и бол. и в е б и н а с п р о ж д р л и , а д с е р а с п а л и н е в и х о в н а н а с.
о
5. Т а
о ,
а ж
м
в а м , б и ва
к ве ли
а р а д о с т
е п р ед
а ш е л и м а
Б о ж
и ји ји м
з б о г е д -
15, 10). То јејасно ејасно и из парабол е'о блудн ом нога греш ни а о ј и с е а (Л к. 15, сину (в. Л к. 15,11-32). А ко је дакле дакле толи ка радост пред ангелим а због због једно г греш греш ни ка (чи је спасењ спасењ е још није није осигурано осигурано јер јер су љ уди колебљ иви), коли ко се тек тек м орају радовати када када слуг слуге е Бож ије ије напуш тај тају овај овај свет свет као победни ци . Њ ихово спасењ е је извесно! извесно! Т ада је, заиста, заиста, велико вели ко слављ е на Н ебу! С в. Јован Јован Златоусти Златоусти каж е: "К раљ раљ је у рату, рату, бор и се са опасним непријат непријатељ ељ ем. О н га пораж ава, ава, нагони у бекство, бекство, уни ш тава. тава. В раћа раћа се се у својгр својград ад као као п обедни к. К ако га га љ уди дочекуј дочекују? К личући због њ еговог еговог великог тријум тријум ф а. Н а исти такав такав начин и Н ебеса ебеса дочекују душ е које су су се се у овом веку на зем зем љ и б ори ле са кнезом овога свет света а и п оразиле га, га, а сада сада се се као победн иц и враћају на Н ебеса. ебеса. "О творите се се ш ир ом врата врата и прим ите М ајку незала незалаз зне С ветлост ветлости" и" (вечерњ (вечерњ а на празник У спењ а П ресвет ресвете е Богородице). А нгео нгео Господњ и је рекао св. св. М акаакарију: "А ко се се нађе да је душ а чиста и безгреш безгреш на, узноси се са светлош ћу и там јано м и он и је (ангели) пр ихватај их ватају у наручје". наручје".
376
П
Р II Ч 1:
О
П
А Н '1} Р Л И М А
Н ису ангели једи едини ни који се радују и дочекуј доч екују душ у, ту су и светитељ светитељ и и праведниц и, а такође такође и сродниц сродници. и. "Д ок м и је ангео ангео то то говорио, изнена изненада да се се за зачула чула велика бука јер су пристиза при стизали ли ангели носећи душ у, певајући псалме, са там тамјјано аномм и свећама свећам а које ссу у блистале, блистале, и пратили пр атили сује дугим ни зом све свећа, ћа, а она је та такође кође приступала приступала ссаа ве великом ликом радош ћу и одваж нош ћу, док до к сујојдуш е праведника иш ле у сус сусре рет" т" (В елики С инаксар, август август,, стр. 112, 112, на грчком). Ч удно је да су у А м ерици љ уди, који су у потпун ости овоземаљ овоземаљ ски, а били су клинички м ртви, дож ивели да им се накратко накратко душ а одвој одвоји од тела тела и оде у други свет. свет. В идели су ммитарства итарства и своје приј при јатељ е и рођаке док дочекују њ ихове душ е. К ада су се вратили, вратили, све су при чали љ удим а који су били равнодуш ни; неверниц им а и научници м а који су од тада тада почели дубоко дубоко да раз размм иш љ ају о том том е. О "спр "спрово овође ђењ њ у" душ а. "К ада душ а прође страш на м итарства, она се радује и слави, слави, клањ а се се пред својим С тво творите ритељ љ ем" (бл. Теогност). Теогност). "О на тада тада долази долази пред престо престо Гос Госггтодњ одњ и и клањ клањ а се се пред пред наш им Господом и Богом И сусо сусомм Х рис ристо том". м". О на је та тада да "спроведена". "спроведена". У откровењ о ткровењ у ангела ангела читам о: "О на тада тада види види зборове св. апостол апостола, а, св. св. м учен ученика, ика, св. отаца, девет ангелских чи нова, но ва, сав сав ттај ај неи зреци ви сјај, и чује чује ону ангелску м елод елодиј ијуу и нечу нечувену вену лепоту". Н акон овог поклоњ ењ а, ангели је враћају на зем зем љ у и указуј указују на она м ес еста та на којим а је обитавала у овом ж ивоту иво ту и одм еравају њ ена дела, дела, како добра тако тако и лош а, и каж у: "О вде си си клевета клеветала, ла, там там о се будала будаласт стоо пон аш ала, овде си убила, тамо п очи ни ла кривоклетство, криво клетство, овде била неправедна, татам о си хулила, овде дава давала ла новац под и нтерес, там там о си била би ла пијана, пијана, овде сва свадљ дљ ива, тамо увредљ ива. Затим набрајају добра добр а дела: дела: овде си си дала м илост стињ ињ у, там о си постила, п остила, овде си се се покајала, тамо при суст суствовала вовала литургиј литургији, и, овде си опет била на литургији, овде на м олепствију, овде на бдењ у, овде на м олитви; овде си си се м олил олила а на коленим колени м а, овде стој стојећи, овде овд е си си била уздруздрж љ ива, итд, продуж ивш и гак ако о до девет деветог ог дана дана.. Д еветог еветог дана дана,, пон ово одлаодлази на поклоњ ењ е, као као ш то је иш ла и трећег трећег.. Н акон другог поклоњ ењ а, ангели ангели је пон ово од воде у свет свет,, показ по казуј ујуј ујој рај, н аручје А врамо врамово, во, скини је и м ест еста а почи по чинк нка а праведника; пр аведника; показ показуј ују јоји м учењ е греш греш ни ника... ка... када св све е то види, враћа се се на поклоњ покло њ ењ е четрдес четрдесетог етог дана, због због чега чега се на тајдан тајдан чин и п ом ен по којни којни ку; тог да дана, на, душ и се м ора изрећи одлука и она мо ра отићи куда је одредио човекољ ч овекољ уби ви Б ог, сагл саглаасно дели делимм а и поступц по ступцим им а које је почин поч ин ила ил а у ово овомм свет свету. у. Н а мест м естуу које јојје одредио Бог она бор ави до васкрсе васкрсењ њ а, када ће и тело уст устати ати и наслађивати се својим делим а".
9.
ђ у с о б н и
1.
V
IIII 1 1
('
А I I I , 11 . 1 11 М А
377
о д н о с д у ш
ра вед ни ци
Дл П!се међусобнопознају? међусобнопознају? лаву
о ју ју с и
и о а о ја ја с ам ам а а о н ш
а, ца буду едно
ао ш
о с о
и јјее д н о
(Јн. 17, 22 Где је једин ство, тује и љ убав. А где је љ убав, п остоји заједн едниш иш тво и опш те тењњ е. О гуда сл следи еди и познава познаваљљ е. Рајз Рајзначи начи љ убав убав.. П рем а ттом ом е, јединст единство, во, заједниш тв тво, о, оиш те тењњ е и у ист истоо врем врем е познава познавањњ е. Св. С им еон Н ови Богослов Богослов каж е: "А ко, дакле, дакле, свсти свсти поста постајју боголики и п ознају Бога он оноли оли ко колико кол ико Бог познаје њ их, и ако С ин поз п ознај наје О ца као ш то О тац познај познаје С ина, онда ће и све свети ти видети видети и познати једни друг друге (Т а“ Е дЛ р ско"| ско"|дем дем а, сстр. тр. 230). С в. М ака акариј рије е је упитао анг ангела ела Господњ ег ег:: Р еци м и, свети свети анг ангеле еле,, да ли по почи чивш вш и познају једни другеу др угеу том том вечном св свет ету? у? У сле следио дио је одговор: одговор: "С луш ај, свет светии оч оче, е, као ш то и у овом све свету ту љ уди спавају до јутра а следећег следећег дана уст устај ају и преп ознају он онее које ссуу познавали и претхо претходн дног ог дана, поздрављ п оздрављ ају их и рразг азговар оварај ају са њ им а, и често седе седе ззај аједн едноо радуј рад ујући ући се и распитујући расп итујући сеједн еднии за друге, исто и сто се деш ава и у том све свету; ту; сви по познај знају једн еднии друге, радују радују се и раз разгова говарај рају". Т ако је А нтони нтонијје В елики ж елео да сретне ссв. в. П ахом иј ијаа док је је овајјјош био ж ив, али није овај није био у прилиц прил иции да то то учини . Би о је, међутим , сигусигуран да ће ггаа срест срестии у царству Бож иј ијем ем:: "Заиста, чест честоо сам ж елео да га и личн о види м , али вероват вероватно но да нисам би о тога тога достој достојан. У Ц арст арству ву небеском небеском видећем о један другог другог,, а видећу и осг осгале але свете свете О це". А ва П им ен је исто то то рекао сво својјојм ајци, кој којај аје силнож елела да га поново поно во види вид и н аз азем ем љ и. Т ако јеучи еучини ни о и св. св. С им еон С толпник (С тилит тилит), ), док је м онахињ а С оф ијана, која је била у другом св свет ету, у, и спове споведила: дила: "Там " Там о сам видела вид ела свог свог оца, све свешш теника Јована Јована и м ој ојуу м ајку А настасију, ккао ао и једну од о д м ој ојих их сеста сестара, ра, кој к оја је рани је ум умрла". рла". П оста остављ вљ а се се питањ е: да ли праведн иц и п ознају оне које које су су већ већ срели срели на земљ земљ и? И ли све праве праведне? дне? Знане и незнане? незнане? А нге нгеоо Господњ Го сподњ и је рекао рекао св. св. М ака акариј рију Египат Египатск ском ом : "К ао ш то неко неко оде на трж трж ниц у и та тамм о виђа и имућне и убоге, и ппита ита ко је овај овај а ко онај он ај, и р аспи тивањ ем дознаје ззаа оне које ни никада када раније раније није није срео, срео, исто се се деш ава и там там о". Н а тајн тајначин ачин је је и св. св. А ндреј, Х риста ради јуро уроди диви, ви, траг трагао ао по рају, рају, када је сстигао тигао тамо тамо,, ж елећи да види П ресвет ресветуу Богородицу. (С вет ветии су м у м еђутим рекли да П рес ресвет ветаа Богород родиц иц а никада ни када није није у рају и да ста стално лно корача к орача по п о зем зем љ и). Н а ово питањ е постоји још један одговор. А постол П ета етар, р, Јован Јован и ЈаЈаков преп ознали су М ојсе сејја и И лиј лијуу на гори Т авор (М т. 17, 5). Будући да .
1
378
П
р и ч е
о
П
л н ђ е л и м а
ни ш та нису питали, како су м огли знати ко су они? И ли, како је свети С исоје мо гао преп ознати св. А нтонија, пр орок е, св. апостоле? А постоли на Т авору и св. С исоје бејаху у том гренутку озарени светлош ћу Х ристовом . Б или су при часници Б ож анских С ветлости. У тојС ветлости, у Госпоцу, три апостола су истог часа преп ознала пр орок е, а св. С исоје пр оро ке и апо столе. Т ако ће, у вечном ж ивоту, светлош ћу Х ристовом сваки човек препознати све друге "Ч ак ће и он и, који се у овом свету никада н ису срели у телу", пи ш е св. С им еон Н ови Б огослов, "препознати једни друге јер, као ш то никако није могуће да О тац не познаје С ина или С ин О ца, исто тако и свети, када постану богови п о благодати, када Б ог буде обитавао у њ им а, неће м оћи а да не пр епознају једни друге, него ће вечно гледати славу једни других, као ш то Син види славу О ца и О тац славуС ина( а " Еу/''р1ако"рЕУ а, стр. 230). 2 .
н
у
Д а ли они п ознају једни друте? А нгео Господњ и овде категоричн о одговара: "Г реш ниц и су и тога лиш ени". То и сто је и пагански ж рец рекао св. М акарију: "М и ни кога не мож ем о да гледам о у лиц е, али см о леђим а при појени једни за друге". У право стога ш то у паклу нема јединства нема н и љ убави, па прем а том е нема ни опш тењ а, тако да нема ни познавањ а. Там о влада м рж њ а! Зло и непријатељ ство. О вде на зем љ и, када се двоје љ уди п освађају и см ртно се ом рзну, не ж еле ни да виде једно друго. Ч ак и им е оно г другог, када га чују, услед м рж њ е изазива у њ им а одвратност. У паклу је све то умн ож ено по хиљ аду пута! а а о , о е п а т а и с ш р а д а њ е б о г о г а ш о е н е о г у ћ н о в и ш в о ле т (Д остојевски, "Б раћа К арам азови").
та е
ори сно
а душ
З а д у ш н а с у б о т а : Ц рква је установила п осебну служ бу (јутрењ е, вечерњ е, бож анствену Л итургију) за све душ е од А дама до данас: "опет се м олим о за блаж ени п ом ен и вечни п очи нак свих који су се упо којили са надом у васкрсењ е... од п очетка па све до данас". Т о су задуш не суботе, и установљ ена су два таква дана у току године.
Један такав дан су Задуш ниц е у суботу пред М есопусну недељ у. Т о им а сим воли чно значењ е, јер претходе М есопусној недељ и, када се чита Еванђељ е о Страш ном суду. П реклињ емо Господа да поми лује душ е.
Н ИЧ к
О
ћ
А Н 1) Л И М А
379
Д руге су Задуш ниц е пред св. П едесетницу. Ц рквено предањ е каж е да се дхш е Vпаклу ослобађају од В аскрса до П едесетниц е. П ресвета Богороди ца м олил а је то од Господа након ш то је у пратњ и архангела Гаврила сиш ла у пакао и Господ је услиш ио Њ ену молбу. Н а П едесетницу, душ е се поно во враћају у пакао, због чега је на вечерњ ој на п едесетниц и трећа од колен опреклони х моли тава посебно нам ењ ена почи нку душ а. Тако су и установљ ене Задуш ниц е пред П едесетниц у. Д а би Г оспо д био м илостив прем а душ ам а које се враћају на м есто м учењ а.
р а ст а
е п р а в ед н и к а
(П с. 84, 7, по верзији С ептуагинте, код Д аничића: "И ду збор за збором "). Т о се односи на праведнике. К ако су непрестано бивали про светљ ивани овде, они то настављ ају и у будућем ж ивоту. О ни ће све време узрастати. "Љ убав нем а граница и м и н икада нећем о престати да растемо у њ ој, и у садаш њ ем и у будућем ж ивоту, прим ајући у светлости Бо ж ијојсветлост богопознањ а" (св. Јован С ин ајски, Л ествица, 26. поука). И сто се односи и н а ангеле. С в. Г ригорије С ин ајски у вези са тим пиш е: "У будућем веку, ангели и светитељ и, каж у, ни када неће престати да узрастају у обогаћивањ у својих дарова, н ити ће се ум ањ ити м ера коју им ају; јер у том веку неће бити слабљ ењ а и см ањ ењ а врлине на грех" (Д он и
у зр а с т
а ју
и з
с и ле
у
с и л
бротољ убљ е). М ож е ли, дакле, ико схватити радост и наслађивањ е праведника у будућем веку? У м осећа вртоглавицу! Д а ли је вечни ж иво т бесконачан? Такво је онда и узрастањ е праведн ика. А таква је, дакле, и њ ихова радост. П остоји м еђутим, у томе и неш то чудно: И ако ће они непр естано узрастати, иако ће се њ ихово озарењ е (освећењ е) вечно увећавати, он и н икада неће достићи С ветлост Х ристову, нити ће постати истоветни сањ ом ! О наће увек бити далека. В ечно. Јер је Господ увек недостиж ан. н је д и н и и м а б е с м р т н о с т и ж и в и у с е ш л о с ш и н е п р и с т у п н о ј, о га н и о о д у д и н е в и д е н и т и м о ж е в и д е (1. Т им . 6, 160).
380
П р м ч р, о л н н ол и м д
I I ИИ
Сшарац Тадеј Вишовнички
"Мир и радост у Духу Светом"
итовничк и
то лов
ЧК
I)
А
11 I) г ,111 М
А
38 1
бљ ен ]едино силом Б ож анском , којом све љубе. А м и, кад видим о неку ствар која нам је при влачна, прилеп им о се (одм ах) за њу. И то је уби тачно и страш но. Зато ш то ако дуж е тако остане, она нам постаје идол. У м есто Бога, у наш е.м срц у је тада та ствар, било да се ради о ж ивој или м ртвој (ствари)87. К аква је брзина А нђела? А нђели су духовна б ића, а бр зина духа је као кад се м исао креће. Бр зина м исли је средњ а брзина духа.
онаш ки пут тарца
ад
О че Тадеје, док сте били стареш ина у манастиру Го рњ аку дош ао В ам о у к е с т а р ц а
а д е
1. Бог наш дош ао је, овде, м еђу нас, да нас опет доведе у прво би тно стањ е, какве нас је и створио. О н је све учини о да Га човек м ож е разум ети. О н је м огао да спасе човечански род и на други н ачин , али човек, кад је пао, сам је порем етио сав својунутраш њ и ум ни апарат и он еспособио се за добро. П отпао је под власт духова злобе, драговољ но и м се предао у њ ихову власт и заробљ ениш тво. 2. Зло, које постоји, Бог н ије створи о. Зло је од ум ни х, м ислених д ухова који су отпали од љ убави Б ож анске, који су се окренули прем а својој лич ности (себи сам им а) и остали н епокорн и; и који су почели ум овати своје ум овањ е. А ли, м а колико се свака умн а сила, која није сједињ ена са И звором ж ивота, трудила да неш то добро учини и говори, све те добре речи и све ш то она ради осољ ено је см радом паклени м , јер је једин и Б ог - И звор м ира и радости, љ убави и правде и доброте. 3. С ва створена би ћа су огранич ена, а оно ш то је ограничен о ни је саврш ено, него је створеним би ћим а дато да се усаврш авају. 4. М еђутим , створена бића су пала. П рво н ису сачували своје достојанство (н еки) А нђели, па после, због зависти тих п алих духова, пали су и наш и п рародитељ и А дам и Ева. И у нам а се исто укотвила та особин а - паклена завист. Завист не преза ни од чега и Б огу у лице стално говори проти вно, свуда и на сваком м есту. 28. Н иједном м исленом покрету (који долази) из душ е не см е бити центар било који од п редмета овде на земљ и. М ислени центар љ убави је Господ и са Господом љ убим о све. Кроз Њ ега и у Њ ем у је све. Н е см емо да се везујем о за предм ете (зем аљ ске). 29. А нђелски ч ин ови се не заробљ авају м ислено у твари. О ни гледају твар, али се м ислено у њ у не заробљ авају. Јер, њ ихо в м ислени центар је заро-
је један м лади ћ који је им ао редак дар виђењ а духовн ог света. И спри чајте нам неш то о том е... Тај дечко је био род ом из села Радинац а, близу С м едерева. О н је био, тако, малоу м ан дечко. П осле см рти м ајке остао је да ж иви са сестром . О на се удала и оти ш ла у једно село близу С вилајнц а. Њ егов отац је требало да иде на роби ју и тако је дечак м орао о тићи да ж иви код сестре. Ч есто је знао да оде у село, а после ви ш е не зна да се врати ку ћи па м орају да га траж е по селу. То је стварало п ом утњ у у поро ди ци њ егове сестре и она дође једног дана у м анастир Гор њ ак, ја сам б ио стареш ин а, и каж е: "Да ли бисте хтели да при м ите м ога брата, он им а 19 годи на и хоће да ради, све хоће, али је м ало малоум ан. О де и м орам о стално да идем о по селу да га траж им о. А овде нема ни где села, далеко је, у иланин и. О н ће овде да вас слуш а. М ож е да ради све послове". П а, рекох, доведи га. И она га доведе. П лаш ио се сам да спава, па зам оли м о. Н аума, старца, да га прим и. Једну недељ у дана је био ко д старца, и по сле старац каже: "Зн аш , оче, да га ти пр ем естиш негде са неким другим братом . Ја сам стар, већ при крају ж ивота. О н чим се см ркне, одмах неш то види. П а онда м и стално прича, а м ени није до њ егових при ча, ја хоћу да се м олим ". И ја га онда прем естим у оделењ е где је био искуш еник, садаш њ и епископ С ава. Ја сам га прим ио у м анастир, а није онда им ао ни осмолетку, ту је учио и осм олетку заврш ио, после владика каж е: "Х ајде да га пош аљ емо у богословију", и он заврш и. П осле см рти владике В енијами на упиш е ф акултет, који такође заврш и и за кратко врем е после тога поста владика. И , м етнули смо још један кревет у оделењ е и тако је тајдечко био са С авом , док С аву не позваш е у војску. О н остаде сам, а било га страх да сам спава. И онда по сле увече одем ја там о, на С авин кревег. Ч им се угаси светло, он поч не да при ча. "Је ли вид иш , оче'", каж е. Н иш та ја не видим , одговорим . "Види, иде служ ба у цркви". Н е видим . 'П а
382
П
риче
о
П ги ч с о л м тд л и м л
а н ђ е л и м а
како не видиш ?" П а ти видиш , али ја не видим . И тако је мн ого причао... В иди П ресвету М ајку, види А нђеле, и духове злобе, па се плаш и од њ их, м ного се страш и, м ного страхује од њ их. И онда, ја питам њ ега - већ сам пре поднео м олбу за Свету Гору, да идем тамо - да он м оли П ресвету М ајку, да пита да ли ћу ја да идем на С вету Гору. "Х оћу да питам , хоћу. А знаш ш та м и каж е П ресвета М ајка? Љ убим че моје, ти видиш ово зато ш то си м алоуман, дато ти је да види ш , а други не м огу". Зато ш то је м алоуман, прост као дете... И он је мо лио П ресвету М ајку, да пита да ли ћу да идем на С вету Г ору. И каж е: "Знаш ш та каж е С вета М ајка? Х оћеш да идеш на Свету Гору, хоћеш ". И једног дана, гледа: "В иди, оче, доведош е једнога црнога, два анђела, један са једне, други са друге стране, оно га... јао, оно је ђаволче. Н ије као анђели, он је црн, то је ђаво. Д а видим ш та они каж у, због чега су га довели ту". Гледа, слуш а... "Је ли ви ди ш ти, оче?" П а не видим ! "М а како да не вид иш , гледај!" П рост као дете... "Зн аш , то ђаво хоће да се покаје". Значи, и међу њ им а (злим духовим а) има покајника, али пош то им органи заци ја којом су скупа свезани не допуш та покајањ е, не сме ни да пом иш љ а док не нађе групу А нђела и уђе м еђу њ их да га они заш тите од духова злобе. Н а тајначин једино је м огуће појединачн о п окајањ е, јер м еђу њ им а им а злији од злих. И каж е: "Јесте, хоће да се покаје. Јесте, ђаво је. Е во видиш , долази сад нека роса, као киш а на њ ега пада са висине, је ли вид иш ти то, оче?" Н е видим . "П а како не види ш , гледај!" П а гледам , али не вреди. "С ад све бељ и постаје, губи ону цр ни ну ш то је на њ ему. О на га пере, чисти га... С ад, ено је и он бео као и они А нђели са стране ш то га држ е. Е, сад га уведош е у цркву". И нтересантно... Т ајдечко је вероватно ж ив, он је м лад тада био. К ад м у се отац вратио са осуде, онда је дош ла сестра по њ ега и одвела га. Х вала В ам, оче, и благословите...
383
ж им о ослонац овде на земљ и, а сваки ослонац нам се изм акне. Н емам о тог ослонца који ће да буде неизм ењ ив, постојан. Једини такав ослон ац је Господ. О н је неизменљ ив, исти у векове. И ко се нада у Њ ега, неће бити п остиђен.
о с л у
ш
н о
с т
п о
ч и њ
е
о д
р о д и т
е
к о
г
д о
Ето одакле почињ е послуш ност, од родитељ ског дом а, од м але колевке, атраје нам до краја ж ивота, јер ћем о увек, кроз цео ж иво т, им ати неш то да учим о и да се усаврш авам о, јер се и А нђели и С вети усаврш авају, бесконачн о прелазе из познањ а у познањ е, из силе у силу. Тако и м и овде на земљ и исто, или се усаврш авам о у добру или п адам о у ниско м удровањ е.
п о л и
т и ч а р и
е д
-
о м
а , о д б р а н
и с л е н о с т и ,
и
к у ћ е , п о к а ја њ
и л
и
Б
о ж
ч е Т а д е је , о п р о с т и т е , а о је Б о г е д а н , з а ш
ч о в еч а н с т в а у
у ,
и ј о ј
о 6и и д е ја у е д и њ е њ
у б а в и по д е д н и м Б о г о м б и л а с а т а н с а , и да л и
и
а о п р а-
в о с л а в ц и т р е б а д а в р е ђ а м о н е е б у д и с т е , о ји , п о м е н и л и ч н о , н и с у у о п ш п л е лош и и
о ји с у у в р л и н и м о ж д а и в и ш е н е го м и ?
Н е, не смем о никога да вређамо! М и смо п озвани да будем о као А нђели, и били см о такви пре пада, али см о пали и сад смо деца палих родитељ а. М и не см емо ни кога да вређамо. А нђели никога не вређају и ми ш икога не смемо вређати, ни мислима ни понаш ањ ем, ни ж ивотом . И кад би тако би ло, била 6и харм они ја у свету и не би би ло ди схарм они је.
б о
о м
о љ
а ч к о м
п о к р е т у
и
в л а д и к и
Н
и к о л а ј
о л и о љ у д и ћ е д а се с п а с е ?
П а, Господ зна. Господ ж ели (да се сви спасу). С вако је позван. М ного је позваних, али мало одабраних. Д а се м олим о Господу да будемо у реду Њ егових одабраних. Д а нас не остави, јер м и см о слаби. М и см о тако заљ убљ иве при роде у овом свету. Н исм о као А нђели. А нђели се не заљ убљ ују у твари. А м и, ш то год видим о да је згодно и по наш ем укусу, одм ах бисм о хтели за себе да придобијемо. И чим придоб ијемо, м и брзо изгустирам о ту ствар. И сам о за кратко, и одм ах прелазим о на други предм ет. Ж елели бисмо неш то друго. И ни када да зајазим о те своје осећаје. А кад см о м и такви, ш та да очекујемо од ближ њ их, кад смо и м и такви превртљ ивци? Ч ас једно, час друго, час треће... Значи, треба да се запечатим о там о гдеје оно ш то је непоколебљ иво. М и тра-
-
ч е Т а д е је , х т е о б и х д а п и т а м , п о с т о ји ј е д н о д р е в н о п р о р о ч а н с т в о с
ст о а о добу
а л и Ј у ге и у
и.
ари
ро омен
о м е је п р е д в и ђ е н о т а ч н о ш
а ћ е е с ве д е ш а в а -
ит е то?
За то прор очанство нисам ни чуо, па прем а том е не знам о чему да ти каж ем. И м а разних пророчанстава... Тако им амо, на прим ер, у наш ем народу код У ж ица, Тарабиће. Тарабићи су били прости љ уди, сељаци, побож ни, али нису били баш толико упућени у дубине разум евањ а хриш ћанског жи вота, ни ти у разум евањ е м ислене борбе изм еђу злих духова и А нђела. Јер, види те, у њ ихо вим про рочан ствим а виде се и духови злобе, јављ ају се и
384
П РИЧЕ О
Пгмчг
Л Н '1, Е л и м л
они , као пророч анство. И казују (духови злобе) оно ш то знају, ш та им се доп уш та (да знају), јер ни су свезнајући, али бр зо добијају обавеш тењ а: ш та се деш ава у том и том крају, у том и том времену...
и -З а ш
о
се
о
ађам о
риш ћани
о на папиру
о ч е?
Д а Господ, после наш ег пада, није допустио да се рађам о, човечански род би се угасио, а треба да се попуни човечански род, да попуни бројоних А нђела који су пали, а то је огром ан број. Господ је још у ш естом веку хтео да скрати век овом свету, али је због м олитве М ајке, и пречистих трију душ а, проду ж ио век овом свету, али нас није оставио без батина. Д опустио, да се појави М ухам ед и да нас гони, нас Н ови И зраиљ . М услимани су бич хриш ћаним а. Господ је допустио да незакони ги син - А рагш , гони закони тог - Н ови И зраиЛ ). Господ је могао то да спречи. Господ се родио у П алестини, па и П ресвета М ајка, па и А постоли. М ала А зија јепу на С вети гељ а, човече, па тује С веги Г ригорије Богослов: зар они нису м оћни да Г оспода умоле да опет ту (у М алојА зији) буду Х риш ћани, као ш то је то некад било. А ли, допуш тењ е од Господа је (да Х риш ћана ту не буде). М и смо Х риш ћани на папиру, а на делу - ш та смо? Често смо гори и од незнабож аца и од мн огобож аца, ге још увек батине добијамо.
О
т р ад а
у
у ди и п а л и х д ух ов а
С ве ш то је створено, створено је као узвиш ено, свака твар. И духови који су пали су створени као саврш ена бића. О ни су пали са ум ног саврш енства у ниско м удровањ е и, пош то су се удаљ или од И звора ж ивота, они траж е утеху у (лаж ном ) ж ивоту, они немају прави ж ивот, него га траж е у предм етима, у оно м е ш то је ограничено. Т о им је утеха, то им је храна. С тално. А ли, по ш то су се удаљ или од љ убави, а знају како је било кад су били под руководством Д уха Светога, у пуно) благодати, они ж еле да то копирају, и варају љ уде, човечански род варају, дају (лаж ну) утеху, али сам о да би придоби ли љ уде. И љ уди се тако баве м ногим стварим а: ф илозофи јом , разм иш љ ањ ем, научн им достигнућим а, али све је то кратко. Т а је утеха исувиш е кратка. И опет (код љ уди) настаје чам отињ а, усам љ сност. )ер љ уди се овде на земљ и осећају усам љ ени и м еђу својим најрођени јим а, а то је зато ш то см о пали. Д еца плачу, а гш ач је то и роди тељ а.
о
ЛНЂЕЛПМД
38 5
Т ако исто, и духови који су пали, и он и, такорећи , осећају усам љ еност, па су стално једни с другим а, па свапгга (зло чин е), као ш то и љ уди овде на земљ и греш е. П али духови су једном иш љ ениц и, и заједно су па сваш та раде... свакодневно... тако да се утеш е, али утехе нем а. Т ако и љ уди, он и и ду та.мо па разбијају чаш е и ф лаш е, и п одн апи ју се, па се враћају кући разбијених глава и - опет ниш та. Н икаква утеха не бива. О нда траж е у другом нравц у ж ивота... и нигде да нађу утеху. А они који се сједине са Г осподом , знате, кад се сједине као ш то то А нђели чи не, он и су вечно у м иру, у непрекидном м иру и радости. К од њ их је неизм ењ ив м ир, неизм ењ ива радост.
о сп о д и А н ђ е л и у ч е т в у у у н а ш и м п а т
ам
С вети О ци каж у да А нђели учествују у наш и.м патњ ама, и њ им а је жао ш то никако не м ож ем о да дође.мо к себи, да се и м и обрати.м о к Г осподу, да се растеретим о од тих наш их бри га и наш их секирација, да све то предам о Господу, јер се О н бр ин е (за нас). О д кад нас је створио, О н се брине о нам а, ш та ће с нам а (бити).
" е
оти ви ти се лу" н у р а
ач и - сачувати свој и м и р
Знам о како је Господ, док јеби о у телу, био паж љ ив п рема свим а, прем а сваком е, према они м а који су Га гонили. О н, Б ог С вемогући, Ч ија сам о једна ми сао и реч и - све пада, све се руш и. А ли, О н н ам је показао пут како треба да се учи м о да се уклањ ам о од зла. И Господ С а.м каж е: а с е н е п о и в и м о . К аж е да се не пр отиви м о злу, а "не про тиви ти се злу" значи -с а ч у в а т и с о ју н ут а ш и м и . П ротивљ ењ е је зло, оно ж ели да исто.м м ером узврати, и он да настаје ратовањ е, и то је, онда, храна палих ду хова под небом . А кад нападају, а нем ају противљ ењ е онда им оруж је од.мах пада и пор аж ени су. Зато се по сваку цену по трудим о, уз по м оћ Б ож ију, да Га стално молим о: "Господе, да м и сачуваш унутраш њ и м ир, да м е научиш како да будем м ирн а, тиха, блага душ а, као ш то су А нђели Твоји и С вети".
Зб ог п ада чов ека,све страда Ч удна см о бића. М ного см о награђени од Г оспода, а то не схватамо. П али см о и због пада човека све страда, и сва ггрирода, јер је човек послед-
386
П риче
П риче
О А НТ ј ЕЛ ИМ А
њ и створен да буде господар ц елог м атеријалног света. Н аш и прародитељ и су се кретали као А нђели, као д ухови, м атерија је била од ухотворена, а не овако груба (као данас). П осле прекрш аја заповести (Б ож ије) одм ах је настала грубоћа. Зато апостол П авле каж е: "Ево и природа уздиш е очекујући избављ ењ е синова Бож ијих". О чекује приро да да будем о и збављ ени и да она буде ослобођена од трулеж и, јер је сад трулеж на и изменљ ива. А у нама, у наш ем организм у, постоје сви м огући м инерали ш то постоје и у космосу. М и см о били господари , а сад је све пр оти в нас устало, јер см о м и кр иви (за пад свега). С ад треба да се поп равим о, да се све око н ас обн ови.
ри
ћ а н с т в о н и ј е р е л и г и ја , в е ћ о т к р и в е њ е в е ч н о с т и и ж и в о
За Х риш ћанство не м ож е да се каж е да је религија. Х риш ћанство је откривењ е вечности и ж иво та. В елика је радост А нђела ш то се Б ог тајно од вечности открио свом е створењ у (човеку) и А нђели су м ного радосни због тога. Н аш а (човечанска) при рода је уш ла у тајанство (С вете Тро јиц е) и то је бескрајан дар, а м и то тако м ало цен им о и залепили смо се за ову земљ у. О вде нам је дато да се пр ип рем ам о за вечност, да савладамо зло, да ни кад од љ убави Родитељ а (Н ебеског) не отпаднем о.
како
о н е б л а го д а р н и ,к а к о с о а ову трулеж ност!
е пр ил
пи ли
М и ( род љ удски) см о би ли једна целин а, а од кад нас је грех раздвојио и разбио, н ем ам о јединства. Зато је Господ и дош ао да расточено сједини. А нђели у Ц арству Н ебеском су једноми ш љ еници, ж иве сједињ ено у сродству неисказаном , а м и љ уди, овде на зем љ и, сви см о разбијени. Ж ивим о у породици, са родитељ им а, браћом и сестрам а, и опет нисмо задовољ ни, осећамо се усам љ еним , јер је свако оптерећен. М и хоћем о да се одвојим о (од по роди це), да будем о са неким , и да посветим о себе неком е, да м у посветим о и срце своје и цело биће своје. То ду ш а човекова захтева. Зато Господ, кад је створио А дама, рекао је да није добро да човек буде сам, и зато м у је створио друга у ж ивоту. За Б ога су они (А дам и Ева) били једно, није било м уш ког и ж енског пола. А ли, п осле пада све се то п орем етило. Г оспод је рекао: "Рађајте се и м нож ите се, и напун ите земљ у". К акво је то рађањ е било п ре пада, то је за
о
38 7
а н бе лм м а
нас несхватљ иво. Т ребало је да се напун и зем љ а, али не зем љ а као тачкиц а у васиони , већ требало је сва васион а да се испун и (љ удим а). Н аш и п рародитељ и тада нису им али ово трулеж но, см ртно тело, нису м орали да једу, да би одр ж али ф изич ко тело, тело је било од од ухотворене м атерије. (П осле пада) С ам Бо г је м орао д оћи у при род у која је пала, а коју је О н створио, д а је прео брази и да је васкрсне, да је доведе у првоб итно стањ е. К ад буде дан С траш нога суда, кад нас Господ позове на Суд, онд а ћемо сви поново добити одухотворено тело. У наш им прародитељ им а, који су били круна стварањ а, био је заступљ ен сав м етеријални и духовни свет. П осле пада је све порем ећено, н и м атерија ни је оваква би ла (каква је данас). Г оспод је хтео да оп ет преобрази у прво би тно стањ е не сам о човечански род , већ и сав м атеријални свет у косм осу, да по но во буде одухотворена м атерија. А постол П авле, на једном м есту, каж е да све у косм осу ш то постоји треба да се доведе у нетрулеж но стањ е, проп адљ ивост у непропадљ ивост. Н а дан С траш ног суда, Господ ће да покрене све стихије материјалног света космоса, покренуће и х брзином већом од светлосне брзине. Заповедиће и тако ће и бити. И биће да ће све старо да прође, н астаће ново н ебо и нова земљ а, где врем ена виш е неће бити, неће бити (овог) сунца, него ће Бог светлети! К аква велика радост и какво велико откри ће, и за А нђеле велико откриће! А постол и каж е: јер би и А нђели хтели да завир е у тајне С вете Ц ркве, у њ ене дубине. (0 ) како смо м и м ало благодарни и м ного незахвални, како смо се при лепили за ову трулеж ност!
н и ч е, х о ћ е т
п о д
а зн и о
и
о т
е
ли
д а
е р а о
у
н а м
и с п р и ч а т
п у с т
и њ
у
а т
о
н ђ
е
н е
ш
о
о је
о
о но м
а ј
А
н ђ е о
н ђ е л у
а ж
ш Ш
о
а ва о
га
е
Г о -
н а р о д .
У Е гипту, у једном м анастиру и м али су једног свог по дви ж ни ка који је био око три сата удаљ ен од манастира у пустињ и. М онаси су чули да он разговара са А нђелом и замо лил и и гумана да их пу сти да га посете и пи тају ш та он то разговара са А нђелом, ш та му А нђео говори, јер их је то интересовало. К ад су бил и у бли зини њ егове келије, видели су једнога м онаха на стени. О н их упита где иду. О ни од говориш е да иду код свог сабрата. П оздравите га са м оје стране и каж ите м у да сам га м ного м оли о да се м оли за
388
П
РИ ЧЕ О
А Н Т>Р. Л И М А
П
оно ш то сам га ја моли о. К ад су стигли код м онаха, нису м у одм ах пренели поздраве и м олбе, него су га питали да ли овде у бли зини им а још неки под виж ник , па би хтели и њ ега да посете. О н рече да нема ж иве душ е у близини. "Д обро", каж у они, "ми ћемо ти испричати неш то, а потом да нам признаш . В идиш оно брдо велико, срели см о једног мон аха на стени који нас је упитао где ћемо, и м и см о м у рекли код тебе. Зам оли о н ас је да ти каж ем о да се молиш усрдно за оно ш то је он тебе м олио. Ето видиш , да ту ж иви још неко, а ти кријеш од нас”. С тарац јеућутао. О ни су наваљ ивали да каж е и најзад старац пристаде. "Д обро", каж е, "ако ми обећате да ником ни ш та нећете да каж ете док сам ја ж ив, а кад се упо којим причајте. О но ш то сте видели није м онах него А нђео". "У право смо због тога и дош ли", казаш е они, "дош ли смо, јер см о чули да разговараш с А нђелом". Једног дана ја се мо ли м у својој келији, кад ви ди м пор ед м ене се моли неко, ја се крстим и он се крсти, и то правил но. К ад см о заврш или м олитву, питам га: "К о си ти, одакле си ти, да ниси пустињ ак?" "Не", каж е он, "Ја сам дош ао код тебе с једном м олб ом . Ја ни сам човек, ја сам А нђео". "П а како А нђео, па дош ао код м ене?", питам га. "П а ето, рећи ћу ти. Господ м е је послао у неки предео на зем љ и да благо казни м тај народ због њ ихови х грехова. Ја сам пош ао, обиш ао све, и кад сам видео како они страш но вређају Господа, расиалио сам се ревнош ћу за Господа и строгом казном сам их казни о. К ад сам то урадио о нда м е је Госиод упитао заш то нисам казнио благом казном као ш то м и је рекао и због тога ш то Га нисам послуш ао одстрањ ен сам од послуш ањ а. И ево ја лутам дуго и дуго (пош то за А нђеле године не постоје) и дош ао сам код тебе да м олиш Г оспода да м е врати на послуш ањ е где сам био". "П а како да се ја см ртан човек м оли м за тебе?", упитах ја. А он каж е: "К ад ја не бих знао да Господ слуш а сваку ону душ у која М у се усрдно обраћа и п редано М у служ и, ја не бих ни д ош ао код тебе да те м олим , а ја знам да Господ слуш а". Ви дите, А нђео је прекр ш ио запо вест Бож ију коју м у је Бог дао и сам је добио казну, и сад лута!
о г н а м н е д а е С в о ју с и л у д о к с е н е о ч и с т и м о о д
ла
Господ им а пуно н евољ а са нама, да нас очисти од зла. О н је ж ељ ан да нам да Бож анску снагу, али та Бо ж анска снага коју би нам Господ даровао у пуноћи, због тога ш то још нисм о очи ш ћени од зла, претворила би се (у нам а таквим а) у црну м агију, као ш то су и неки А нђели пали у зло.
у ди се
о ж а н ск о м
илом
р и ч е
о
а н ђ е л и м а
389
т и те о д п ал и х ду хо в а
А пош то је Бог свуда присутан, пали анђели (духови под н ебом) не м огу да раде ш та хоће, већ м огу да чине зло виш е преко љ уди. М и се Бож анском снагом ш титим о од њ их. М и љ уди им амо огромну снагу и кад бисм о се (мислено) конц ентрисали, (пали духови) не би м огли чин ити зло и оно ш то Богу није ми ло. Там о где се служ и м олитва, (иали) анђели, који чи не зло, нем ају дејство.
в е и с т о ч њ а ч к е р е л и г и је су
о д в л а ш ћ у д у хо в а зл о б е
С вуда, и на истоку и на западу, раш ир ил е су се разне ф ил озоф ије као ш то је, на прим ер, инди јска ф ило зоф ија, са својим учењ им а. ГЈод видом (наводног) растерећењ а од исувиш е брзог тем па ж ивота љ уди "веж бају" нервн и систем , али то је чисти ин дијски култ. С ве источне религије су под руко водством духова злобе, свејето (својеврсна) м агија, и љ уди (после тога) не могу њ е да се ослободе. Заш
о
е на
ст о
у р а сп р о с
р а њ е н а т а р е л и г и ја ?
Ч овечански р од је изгубио пр ави појам о Богу. П ознато је у историји света да су и у А сировавилон це уш ли духови злобе, дали су им своју фи лозофи ју, на разне начине, и тако их држ али у ш аци. П осле су на позорниц у дош ли Египћани и њ им а су откривали разне правце учењ а, обм ањ ивали их и држ али их у власти. И сто тако и Г рке, Ри м љ ане и тако даљ е. И нас Х риш ћане заваравају. М али је бројони х који верно и предано служ е Господу. П реподобни И сак С ири н каж е, у оно време: "Једва да се од десет хиљ ада душ а, нађе једна душ а која је предан а Богу". В идим о да се врем е испуњ ава. Јога веж бе про ш ири ле су се на цео свет. И з просветних установа су избацили веронауку, а јога-веж бањ е су увели као праксу. К ад дође врем е, интелектуалци п рим е све оно ш то им се нам еће.
д опш ти
а
н ђ ел и м а у а р ст в у бе ком ду а б о р а в љ а с в е зе м а љ к о
У Ц арству Н ебеском, кад дођем о у додир са А нђелима осећам о невероватно сродство, ви ди м о да ж иви м о један у другом , да см о једно, и то је сродство које се овде на земљ и не м ож е осетити. Зато душ а и заборављ а све, кад пређе у вечност, јер кад дође у доди р с А нђелим а који зраче љ убављ у и до бротом она добија (небеску) лакоћу.
390
П
П ги ч е о
Р И Ч Е О А НТ ј ЕЛ ИМ Л
ре иш
р
ин
ИСТОРИЈА МОНАХА У ЕГИПТУ
Т О В А Њ
А
У
Е Г И П А Т
У
а
н
т
д
л и
м
а
391
IV В Е К У
К рајем IV столећа у А лександрији је ж ивео знам енити хри ш ћански учитељ Д идим . Њ егови родитељ и, хриш ћани, васпитали су га у духу хриш ћанског благочаш ћа. У детињ ству је Д идим дож ивео велику трагедију: као петогодиш њ и дечак, који је м ного обећавао, брзо н апредујући у свем у, од и зненадне болести и згуби о је вид. А ли без обзира н а то, дечак је моли о да га не оставе ненаученог читањ у и п исањ у - а учењ е је већ био започео п ре болести - те је
С В Е Т И
А Н Т О Н И
Е
В Е Л И К И
и заиста успео да овлада овом веш тином користећи као пом агала покретна слова, на основу ко јих је састављ ао речи и чи таве речениц е. И тако се он са не-
И зм еђу осталих поука, велики ава А нтоније својим слуш аоцим а от-
вероватном ревнош ћу сав одао науци, као даје ж елео да надом ести изгубљ ени
криваш е понекад и тајне невидљ ивог света - не да би задовољ ио испразну
вид. Још у м ладићском узрасту хитао је к најпознатијим учитељ им а у своме
радозналост, већ сам о из ж ељ е за мор алном кориш ћу, за одвраћањ ем од
граду и потп уно савладао световне науке онога доба - грам атику, реторику,
м огућих саблазни. "П ојављ ивањ е светих анђела" - говораш е он тихим и
поезију, ф илософ ију и м узику. О величини њ егових способности говори и не-
м ирним гласом - "душ у испуњ ава радош ћу, усхићењ ем, надом. С а њ им а је
вероватна чињ еница да је управо њ ему, Д идиму, иако лиш еном вида, пош ло за руком да реш и и н ајтеж е геом етријске задатке, а ради постизањ а тога циљ а он је сам израдио ф игуре које никада није видео! Д иди м беш е студиозно и ш читао дела П латона и А ристотела, али круна свих њ егових напор а било је подробн о и тем ељ но упознавањ е са Светим П исмом . Н аучио је напам ет целу Библију,
Господ, извор свију радости. У м наш , озарен светлош ћу анђелском , постаје светао, ведар и спокојан. У ду ш и се разгорева ж удњ а за добр им а небеским . Д уш а као да је прип равна да се сједини са блаж еним духови м а, како би се скупа са њ им а вазнела на небо ... С ветлоносни духови су толико кротки, толико м илостиви, да, чим човек, због несаврш ености своје природе, доспе
С тари и Н ови Завет, и био је кадар да прон ицљ иво тум ачи најтеж а места из
у стањ е см ућености због њ ихове необи чне светлости - они истога трена
ових списа. Д обро су м у била позната значајна дела О ригена, њ еговог великог
из срца изгоне сваки страх. Н ису оваква јављ ањ а злих духова: од њ их се у
претходни ка у проуч авањ у текста С ветог П исм а, али, иако га је дубоко ува-
душ и рађа уж ас, смртна чам отињ а, равнодуш ност прем а подвизим а добра,
ж авао као научни ка, Д идим се клонио њ егових греш ака, остајући целог свог
ож ивљ ују страсти... У таквим се околностим а ограђујте знам ењ ем крста...
ж ивота дубоко привољ ен православнојвери. Њ егова одваж ност у одбрани
У колико им допу стим о да макар м ало завладају над нам а, сем е зла које они
православљ а против А ријевих следбеника под стакла је светог А танасија да
по сејуу нам аукорен ић е се и узрасти... Тада се они сам и некако настањ ују
м у изрекне похвале. С а свих страна - из М але А зије, из Си рије, П алестине
у нама и постају видљ иви и у телу и у злим делима н аш им ... Н о немојте се плаш ити напада њ ихових. С ила је њ ихова скрш ена доласком Г осподњ им на
при тицали су чудесном слепом учитељ у вере не сам о обич ни љ уди, него и најзнам енитији епископи, ж елећи да у доди ру са њ им захвате са извора хри-
земљ у. И м ајм о у добр ом е надањ у свагда овакву пом исао: Господ је с нам а
ш ћанске мудрости и да чују њ егова тум ачењ а С ветог П исма. М еђу њ еговим ученицим а били су и отш елници из Т иваиде. И сам велики А нтоније је, дола-
- и непр ијатељ и н ам н е могу зло нанети! Јер непр ијатељ и се увек везују за слабости наш е: чим опазе страх, колебањ е, сму ћеност - одм ах се, поп ут
зећи из дубин е своје пустињ е, посећивао Д идим а. Д иди м је светом А нтонију
лупеж а, при крадају месту остављ еном без страж е, па пом исли наш е преуве-
поверио своју тугу због тога ш то је остао без вида. "0 , Д иди м е" - ускликн у
личавају, см ућеност и страх доводе до неслућени х разм ера, и душ у излаж у
велики подви ж ни к - "немојсе ж алити на губитак вида, немојтако говорити! А ко ти Б ог није подари о телесне очи, к оје им ају сви љ уди, п а чак и најнечи-
м учењ у. А ли чим прим ете чврстину наде наш е, они се са срамом удаљ ују, иш чезавају поп ут дим а. Знајте: све је у руци Бо ж ијој, и демон нем а власти над душ ом хриш ћаниновом ..."1 И з писам а светог А нтони ја монасим а.
стије ж ивотињ е: зм ије, муве, гуш тери - знај да ти је подари о очи анђелске, да Га С озерцаваш лицем у лице!" Блаж ени Јероним се читавих м есец дана наслађивао разговори м а са Д идим ом , да би се касније са усхићењ ем сећао тих
392
П
Р И Ч Е О Л II 'Г,
тл и м
П
л
сусрета. "Тајчудесни слепац је уистину в и д и л а ц , у пуном библијском см ислу те речи, као ш то су се пророц и називали а јн о в и д ц и м а . П оглед њ етов лебди над зем љ ом ... Д идим им а очи - онакве очи каквим а је украш ена невеста из 'П есм е над песмама', очи за које Х ристос заповеда да буду управљ ене прем а висинама, како би сазнале злате ли се њ иве и је ли сазрело класје..." С лепи тумач П исм а гостољ убиво је прим ао ходочаснике, и слава њ егова обиш ла је читав свет... Р уфи н спун им правом и зноси: "У то доба Египатбеш еславан по м уж евим а најученијим у хриш ћанскојм удрости!"23
О А В И
О В А Н У
Н еки љ уди, наставио је ава Јован, м ож да су се по неком спољ аш њ ем изгледу одрекли света, али су заборави ли да очисте и срце своје од порока и да пром ене нарав своју. Т акви врл о често иду у потрагу за светим оцим а, како би чули од њ их какву поуку, али оби чно је не би при м ењ ивали на себе, него свуда наоколо би се хвалили тим е ш то су видели или чули од некога подви ж ни ка, и друге би исто тако они сами под учавали, као да су то њ ихове сопствене речи или знањ а. О ни се касније труде да се дом огну чак и свеш тенства. А како мож е неко ко је и сам п одлегао пор оци м а и страстим а поучавати другога који је м ож да и чи стијег срца од њ ега? Н е каж ем да треба да се избегавају н ека духовна звањ а или свеш тенство, него нем а потребе да га неко сам од себе траж и. П ре свега, треба се потрудити да се из срца избаци сваки по рок и нави ћи се само н а доброчи нства. Бог ће сам изабрати себи С луге, јер као ш то каж е Јеванђељ е:" и је в а љ а н о н а ј к о ји с е с а м х в а л и , н е 1о к о је га Г о с п о д х в а л и " (2. К ор. 10,18).
2А ро1о§. II, 424. 3Јоаппе. У М аг(уго1о§ш т К отап аит под 27. м артом читам о: " Е т п т у
и вљ а ш 5. ]о а п ш 5Е г е т а е , ч о в е к в е л и к е с в е т о с п ш , к о ји је п о р е д с в о ј и х в е л и к и х в р л и н а , п о с е д о в а о и п р о р о ч к и д а р . р е д с ка з и ва о е и м п е р а т о р у Т е о д о си ју по б е д е н а д т и р а н и а М а к с и м о м и Е в т н и је м ". в о исто налазим о и у и н е ју , 20. септембар. О овом под виж нику писали су и м ноги црквени писци: Блаж ени А вгустин у свом делу е С т Н а 1 О ец књ ига V, 26. глава; К асиан (С а551апиз), књ ига IV, 25. глава; 1 . е1 о111, књ ига II, 9. глава; С о Н а Е е 16. и на м ногим другим м естима. књ ига XXIV, 26. глава; Е И о т и з а г а ги т РгаГег (брат) Т ћеобо пси з ћоћег СагЦ ш апиз (картузијански ), у свом е делу а1гит ( и в от о т а ц а ), упи сао је и овога подви ж ника Јована из Р и м с ко I а р т и р о ло т а , м ислим под 28. април, али ту се говори о другом Јовану (Јоаппе Аћћа1е), који се под им еном ћеопе каи псо б орио за култ предака још као паганин. А овде је очигледно, јер нам то сам текст открива, да је ава Јован из овог п рвог иоглављ а ж ивео за време Т еодосија.
Ри
4Е
о л
Н
Ђ
Елим
л
3 93
Главно дело м онаха јесте да се неп рестано м оле Богу. И то на такав начин као ш то пиш е у С ветом е П исму: "И к а д а с т о ји т е н а м о л и т в и , п р а а ј е ак о ш
а и м а т е п р о т и в к ~ш ; д а и О
о п р о с т и в а м а с а гр е
а ц в а ш к о ји е н а н е б е с и
е њ а в а ш а " (М к. 11, 25).
П рем а том е, ако неко стане пред Господа, као ш то см о већ горе споменули, чистим срцем , ослобођен од свих п орока и страсти, тајм ож е видети Бога, али не телесним очим а, него духовни м созерцањ ем .2Богу се увек ваљ а при ближ авати постепено, кроз молитву, са трепетом, онолико колико је том е човеку доступн о. О нај који траж и Б ога треба своју душ у да одврати од свега другога, по р ечи С ветога П исм а: "И п о з н а јп ^е д а с а м а Б о Г ' (П с. 46, 10). К ада тако човек делим ичн о позна Бога, онда он мо ж е да добије познањ е и о свим осталим тајнам а. И ш то душ а њ егова буде и чистија, виш е ће м у се Бог откри вати и јављ ати му тајне С воје. П остепено такав човек постаје пријатељ Бож ији, као ш то и пиш е у П исму: "В и ш е в а с н е н а з и в а м с л у ш а , н е о с а м в а с н а з в а о п р и ја т е љ и м а " (Ј н. 15, 15). И све ш то заиш те од Господа даје м у Бог, као драгом пријатељ у. И све анђелске силе и сва небеса воле тога човека као при јатељ а Бож ијег. И ви који сте већ одабрали да угађате Богу треба да се удаљ ите од сваке сујете, духовн е прљ авш тине и од чулни х наслада, али најваж ни је је да се душ а ослобо ди свакога порока. Г оспод, ж елећи да кроз подвиг изградим о бестраш ће у наш им срцпм а, каж е у С ветом о во д е П исму: " ђ и т е , н а у с к а в р а т а ; е р с у и р о к а в р а т а и ш и р о к п у т у п р о п а с т , и м н о Ј о и х и м а к о и њ и м е ид у. е р с уу с к а в р а т а и т е са н п у т в о д е у ж и в о т , и м а л о и х је к о ј и Г а н а л а з е "(М т. 7,13-14). С паситељ ж ели овде да каж е како се ш ироки пут отвара свакојдуш и када она ж ури да удовољ и свакој својој ж ељ и, од носно она бир а тесан пу т када се одриче својих наклон ости. И не сме човек да се горди због својих подви га, н его да се уклањ а ш то даљ е у пустињ у. У след честих п осета човек се погорди, п опусте узде уздрж ањ а и ум ерености, и по лако се укорењ авају навике и потребе чулног наслађивањ а. Тако и саврш ени п одвиж ни ци падају, а и Давид пева о том е: " а ле ко б и х п о б е о , и н а с
а н и о с е у п ус т и њ и .
охит ао бих даут ечем од
в и х о р а и б у р е " (П с. 55, 7-8).
' С трого се чува од греш ке антропом орф а, односно оних који су Богу припи сивали љ удске одлике. О ваква и сличн а учењ а свакако су дош ла и у то време до м анастира у Египту. Зна се какву је пом етњ у у А лександријској цркви изазвала расправа: Да ли Бог им а тело или не? К ада је Теоф ил, који је исп равно м ислио да је Бог без тела, и злож ио своје учењ е, био је нападн ут од групе египатских м онаха.
394
П р и ч I: о
а
п
т, п л и м л
С ве ово, и још м но го другога (Ра11ас1. 44. глава), говор ио је ава Јован о сујети. П осле и других беседа о разни м кори сним стварим а рекао је на крају и ово: — Сада ћу вам исприч ати ш та се недавно догодило са једним наш им братом . М ож да ће вас овајприм ер учини ти још опрезнијим . Б ејаш е у суседној пустињ и м онах који је ж ивео у једнојпећин и. О н је био човек великога уздрж ањ а, који се трудио да сваки под виг испун и, чак је свакодневно и хлеб себи правио. Д ан и ноћ је проводио у молитви и њ егову душ у украш аваху само доб ра дела. П ош то је тако прож ивео м ного годин а, почео је да верује у себе, заборавивш и да му је све ш то поседује дато од Б ога. Такво стањ е духа одм ах при м ети нечастиви и дође м у увече у лику п рекрасне ж ене, која је залутала у пустињ и. К ако је лутала даним а, она дође премо рена у пећину овога м онаха и уђе код њ ега. П аде пред њ егове ноге м олећи га да је при м и на конак. — Лу тала сам по пустињ и — рече м онаху — али м е је ноћ стигла. Д озволи м и да предахнем у углу твоје пећине, јер се бојим звери. М онах се саж али на њ у и одведе је у дуби ну своје пећине. — Заш то си лутала по п устињ и? — упита је м онах. О на, одговарајући м у, поче да га заводи ласкавим и заводљ иви м речим а, полако га наводећи на блуд. Разговор м еђу њ им а био је све присни ји и веселији. О на је почела да га и доди рује својим рукам а, а њ ему су се м нож иле пом исли и ж еље. И ш та рећи даље? М онах је постао демонски плен. Забор авио је на свој позив, на своје завете... О на одм ах потом иш чезе, а пећи на се испуни смехом м ногих дем она, који су м у се ругали, говорећи: " в а и о ј и с е б е у з в и с у је п о н и з и ћ е с е , а о ј и с е б е п о н и з у је у з в и с и ћ е с е "(Л к. 14, 11). Т ада је он, схвативш и ш та му се све догоди ло те ноћи, пр овео цео дан у плачу без наде на спасењ е. У м есто да обн ови својд ух и п одвиг, он п редаде себе, по речим а А постола П авла, разузданости "п а ч и н и с в а у н е ч и с т о т у п о х л е п о м " (Еф . 4,19) . О н се вратио назад у свет, ш то није требало да уради, и тако је и даљ е остао обм анут од ђавола. Јер то је игра њ егова: да оне који су учин или неки грех обм ањ ује како н емају снаге да се опет врате подвигу. С ада он избегава сусрет са м онасим а. Н ије добро очајавати над собом , јер ако би овај некадаш њ и м онах хтео да се врати у пустињ у, наравно да би врло бр зо би о удостојен пређаш њ ег достојанства и благодати. И ли, испричаћу вам ш та се догодило са једним другим подвиж ником (РаПаб. 45 глава). У граду је ж ивео неки човек који је учин ио м нога зла. М еђутим , Б ог не заборављ а никога, па тако и њ ега призва на покајањ е. У даљ ио се на неко гробљ е, где је свакодн евно оп лакивао сва своја пређаш њ а
I1
V
1'1 М
ћ
О А Н Т> Г, Л И М А
395
злодела. И дане и ноћи проводи о је леж ећи на земљ и, лицем окренут ка њ ој, не изговарајући ни једну реч, не спом ињ ући ни им е Бо ж ије, јер је себе см атрао недостојним ж ивота. М огли су се само чути јецаји и плач. П ош то је у пустињ и п ровео н едељ у дана, почеш е да м у се јављ ају демо ни , који су м у и пом агали у њ еговим злоделима, говорећи: — Где је онајразвратник, који је ж ив от пр овео у телесним наслађивањ им а? Зар си тек сада, пош то су ти досадила злодела, реш ио да постанеш добар хриш ћанин ? С ада си се сетио када виш е нем аш снаге! О старио си у пороци м а и испуњ ен си наш им злом , а сада још и неко добро очекујеш ! Заш то беспотребно исцрпљ ујеш себе када ти то није потребно? Т и ћеш овакав бити и у аду, ш та сада ново хоћеш ? Х ајде, крчм ари и б лудниц е те чекају! С прем или смо ти нову радост ж ивота! Знам о ш та м ож е да те поврати! З ар нећеш ускоро кренути са нам а на обич на дела своја? У беђивали су га да крене са њ им а, али када ниш та не успеш е, они га ш чепаш е и почеш е га тући и мучити. С траш но су га претукли, оставивш и га полум ртва. У јутру га пронађош е рођаци и м еш тани, који су га наговарали да напу сти то место. О н, чи м дође себи, н астави да јеца и пл аче и не хтеде да их послуш а. Д емони дођош е и следећи ноћи, али овај пут нападош е га са још већом ж естином . М ного тога говораху му, али он је и даљ е јецао и само је ово рекао: -—Бољ е је ум рети, него поко рити се дем они м а. Д ош ла је трећа ноћ. М учењ а су се наставила, а и тело овога несрећни ка већ је било изнем огло. П ош то видеш е да се он не предаје, отидош е. А на одласку су неп рестано говорили: — П обедио си нас! П обедио си нас! О вај м онах је после описаних м ука дож ивео тако велико саврш енство, да је м огао до см рти, без већих искуш ењ а, ж ивети у гробовим а. Ту се под визавао, чинећи м нога знам ењ а и чудеса. Сви су гледали на њ ега као да је сиш ао са небеса и сматрали га за анђела. М ноге је подстакао на ревно ст пр ем а добру и на избегавањ е очајањ а. М ного је било он их који су се по њ еговом при м еру поново враћали подви гу и достизали такве духовне висине о којим а раније нису смели ни да пом иш љ ају. П осле су видели да је све м огуће и да Бог никога не остављ а. С м ирењ е и обраћењ е ка Богу доно си сва блага, а гордост и очајањ е смрт и погиб ао. У наш ојпустињ и је ж ивео још један м онах. С коро цео ж ивот је провео у веом а строгом уздрж ањ у и већ је био заш ао у дубоку старост. С ам о добр а
396
П
Р II Ч Р. О
П
Л И Т, ПЛ И М А
деласу га украш авала. М ного је волео безм олвије. П роводио је данеу м олитви, појући псалм е и духовне песме. И Бог је њ ему још за ж ивота, као заслуж ном војнику, при прем ио награду. Д ок још ж ивљ аш е тако на земљ и, Господ га удостоји да м у свакодневно ш аљ е хлеб са неба. Тако је благоугодан био подвиг њ егов, да га је Бог већ у овом ж ивоту удостојио тако вели ких тајни, ш то се није често могло видети. К ад год 6и осетио глад, било је сам о потребно да уђе у своју пећин у и там о би прон аш ао на столу парче веома чистог хлеба, невероватног окуса. О крепивш и се, он би одм ах настављ ао своју молитву и појањ е псалам а. Н а крају га је Бог удостојио п осебног дара пророш тва. И з данау дан све виш е је напредовао у својојврлин и, али ум ало ни је пао када му је једном наиш ло искуш ењ е. П очео је да се горди својим подвизим а и да сматра све ш то је постигао својом личн ом заслугом. К ада се ова мисао потпуно укоренила у њ егов ум, почео је да верује како је већи од других љ уди. Т акође је мислио да има и већа знањ а и да познаје многе тајне Бож ије. С ве виш е се ослањ ао на себе, а и њ егово молитвено правило се потпуно смањ ило. П салме није виш е појао као некад, него је ж ури о да ш то пре заврш и како би им ао времена за одмор. Био је потпуно и лењ за м олитву, а и њ егова славословљ а виш е нису била тако дуга. С ве теж е је устајао из сна, м исли су му почеле да блуде, ум је потпуно пао са своје пређаш њ е висине, а у дубини срца су му се м нож иле одвратне м исли, и све виш е му се јављ ала жељ а да се врати у свет. У њ еговојпећини га је и даљ е свакодневно чекао хлеб. О н гаје узим ао, али није се мењ ао, нити је схватао озбиљ но своје губљ ењ е ревности. Једно вече, заврш ивш и своје моли твено правило, уш ао је у пећину и пронаш ао је као и обично парче хлеба, али тајком ад није био као некад чист, него чак напротив, потпуно прљ ав. М онах се веом а раж алости ш то је хлеб прљ ав, али га ипак узе и поједе. И следећег дана њ егова ревност сејош виш е смањ ила. Н аставио је да чита своје свакодневно прави ло, али је све време био потпуно расејан, м исли су му лутале за врем е моли тве, а ум се потпун о предавао блудним пом ислим а, тако да је почео да их дож ивљ ава као стварне. У вече уђе у пећину и нађе на столу хлеб, који беш е као да су га миш еви и пси изгризли, а мрве свуда наоколо просуте. В идевш и то м онах поче да плаче, али те сузе нису биле довољ не да угасе њ егову похотљ ивост. И пак он поједе тајхлеб и оде на одм ор. Т ада пом исли п очеш е да као стреле обузимају њ егов ум са свих страна и он на крају би ухваћен као плен. Реш ио је да ип ак оде у свет. У ставш и, он крену према насељ у које беш е далеко од њ егове пећине. С ву ноћ је иш ао кроз пустињ у, али насељ е је било још увек далеко од њ ега. П ош то је већ био исцрпљ ен и измучен ж егом , он се осврну око себе не би ли видео м ож да неки
р п
чг о
а
н т; гл и м
а
397
м анастир у близини. У гледавш и пећину некога брата, упути се ка њ ој како би се ту мало одм орио. Ч им је мон ах прим етио непознатог госта, одм ах га је одвео другим м онасим а који су им као анђели Бож ји п отрчали у сусрет. П рим или су га, опрали м у ноге и окрепили га. К ада се мало одм орио, игуман и братија су м олили госта, као ш то је то и обичају м анастирим а, да им каж е неку поуку о спасењ у, јер су га сви см атрали веом а образованим и са великим искуством у духовном ж ивоту. О н их је подучавао да буду истрајни у подвизим а, како да одбацују нечисте пом исли и како да избегавају демоне. И још м ного тога им је проповедао о подвиж ниш тву. Заврш ивш и поуку, пом исли у своме срцу: "Д руге учим, а сам греш им ! К ако ја, овако недостојан, см ем да исправљ ам друге, а не исправљ ам себе? Заш то учиш друге?" И тада он поста свестан теж ине свога пада. О простивш и се са братијом одм ах се вратио у пустињ у, у своју пећину. П авш и на земљ у, завапио је: — " а д и Г о с п о ц н е б и б и о п о м о ћ н и , б р з о б и с е д у ш а м о ја п р е с е л и л а о н а о 1д е с е у ч и " (П с. 94, 17) и " а л о м е н е у б и ш е н а з е м љ и " (Г1с.)118, 87. Заиста сеиспуни ш е на м ени речи из С ветога П исма: "Б р а т п о м а ш н о д б р а т а е с т е а о т в р д Г р а д , и а о т в р ђ а в а н е о с в о ји в а " (П риче Сол. 18, 19). О д тога дана цео свој ж ивот је провод ио у плачу и сузама, а није виш е добијао ни хлеб са неба. Завукао се у дубин у своје пећине, где је леж ао у праху и пепелу, јадику јући и н епрестано м олећи се, све док м у се није јавио анђео Господњ и речим а: — Господ је при м ио твоје покајањ е и сми ловао се на тебе! С ада се чуваји немој да се поново погордиш . П ослаћу ти у посету братију коју си ти подучавао, и дон еће ти благослов. П оделите заједно трп езу и подајте благодарност Богу наш ем!
О А В У Ти ваиди видесмо још једног и веом а пош тованог м уж а, А ву О ра (РаП аб. 9. глава). О н јеби о игуман м анастирау ком ејеж ивело п реко хиљ аду м онаха. П о својојодећи и спољ аш њ ем изгледу, овајдеведесетогодиш њ и старац седе браде до груди, свеж ег лика, беш е као анђео Бож ији. И сам поглед на њ ега уливао је велико п ош товањ е прем а њ ему. Н ог. У М инеју под 7. августом, налазимо њ егово име: "5а п с 1ш г т р а с е < |ш еш Т (" в е т и О р у м и р у с о н ч а в а ”); РаНаЗН Баизјаса ћЈзШ па 9. глава, затим пом ињ у га бох отепих I књ ига 6. глава: 28. № серћ. IX књ ига, 34. глава; Н њ гопу тш ерЈзТ Ас1 С 1еб1рћоп1ет. В идети и: М аг1уго1одш под 12. новем бар; М оћапи т 15. глава Це М агГугИ оц. Козк'еус1иб.
398
П
Р И Ч Р. О А Н 'ђ Е Л И М А
У поч етку је ж ивео сам у н ајудаљ енијем крају п устињ е, а после је основао обитељ у близини града. П ре њ еговог доласка на м есту данаш њ ег м анастира ни]е постојало ниш та, права пустињ а. С војим рукам а је овде засадио п рво дрво, и врло б рзо насред пустињ е је израсла густа ш ум а. О ци који су ж ивели са њ им испричали су нам да на овом м есту није било н иједне травке, н ити икаквог другог зеленог растињ а када је О р поч ео да гради м анастир. Разлог за сађењ е ш ум е био је велика бри га за братство које се сакупљ ало око њ ега. О но (братство) није виш е им ало потребе да лута по пустињ и у потрази за неопходним плодовим а. Сада се виш е нису удаљ авали од м анастира, јер су све им али у својој обитељ и, н ити су м огли да се изговарају за своју лењ ост у м олитви. А ва О р хранио се травом и корењ ем см атрајући ово биљ е најукуснијим м еђу свом осталом храном . П ио је само воду, коју је иначе у овим крајевим а где се он подви завао било теш ко про наћи . Д ан и но ћ је проводи о у м оли тви и славословљ им а. К ада је доспео у дубоку старост јави м у се анђео Господњ и: — И з тебе ће пр ои заћи велики народ, и м ноги љ уди ће бити поверени твом е руководству, и спаш ће се пом оћу тебе м ноги. Н е бојсе ничега! Н ећеш оскудевати н и у чему п отребном е до своје см рти. Ш та год да ти затреба само заиш ти од Господа и бић е ти дано! С аслуш авш и анђела, ава О р одм ах отиде у суседну пустињ у недалеко од града, те начини једну колибу, где је у почетку ж ивео сам . Х рани о се само неким травама, када их је налазио, и то најчеш ће једном недељ но. Б ио је неписмен, али кадаје напуш тао своје пређаш њ е место под визавањ а, пош то је одлазио у крајеве где ће бити у Н епосредном кон такту са љ удим а, при м ио је од Бога необи чан дар да је могао, иако неписм ен, да разум е текст који су м у доносили м онаси. У ствари, он је знао напам ет С вето П исм о и када му је братија пр ин осила Би блију он је говори о све као да чита из њ е. Т акође је им ао и дар да изгони зле духове. М ноги исцељ ени бесом учни ци су нам то посведочили. А чини о је и друга исцељ ењ а. М ного м онаха и других посетилаца свакодневно је долазило к њ ему. Т ако см о и м и били м еђу њ им а. К ада нас је угледао, све нас је радосно поздравио и својим рукам а нам је ом ио ноге. С ви см о се заједно, п о већ нам а познатом овдаш њ ем обичају, пом олили, а потом нам је дуго тумачио текстове С ветога П исм а, непрестано се враћајући на м олитву. В елики подвиж ниц и нису скраћивали своје правило ни када су им али посетиоце, него су се непрестано враћали на њ ега. Беседио нам је м ного о оц им а и о њ иховим духовним подвизим а:
П р и ч г, о
а
н ђ е л и м а
399
— П ознавао сам једног подви ж ни ка — говорио је ава — који п уне три године није узим ао зем аљ ску храну, него м у је анђео Господњ и свака три дана дон осио небеске дарове који су м у бил и ум есто јела и пића. — Т акође сам по знавао још једнога човека — наставио је ава О р — ком е су се јавили зли ду хови у виду небеских војни ка, са огњ еним колим а и са м ного оруж ја, као да су кренули у велики бој. И један м еђу њ им а се издвојио као неки цар и рекао м у: Ч овече, ти си све испунио. О стало је само још да се поклони ш м ени, и ја ћу те узнети на небо И лији. С аслуш авш и га, мон ах м у не поверова, него пом исли у себи: "Ш та то значи? Ја се свакодневно клањ ам С паситељ у и Ц ару мом е, ово није О н! То С паситељ не би траж ио од м ене!”И одм ах је одговорио: — Ја им ам свога Ц ара, ком е се н епр естано клањ ам и служ им ! Ти ниси м ојцар! П осле ових монахових речи демони иш чезнуш е и виш е га никад нису узнем иравали. С ве ово и још м ного тога ш то нам је испри чао ни је се догодило другим а него њ ему самом е. У то су нас уверили д руги оци који су били сведоци свих тих догађаја. В елики је то под виж ни к и м ноги су га прославили још за ж ивота. Н епрестано су му у манастир при стизали нови искуш еници и м онаси, за које је он би о у стањ у да за један д ан сагради келију, п озивајући сву братију да у овом е учествују заједни чким радом : једни би д оно сили воду, други кам ењ е, трећи би секли дрва, и већ до увече келија би би ла готова. А ва О р 6и је затим снабдео свим неопходним стварим а за ж ивот и потом би је предавао н овом е брату. Једном је код њ ега дош ао један лукави, л аж ни брат. С акрио је своју одећу, појавио се скоро наг и пред ставио се као сиро м ах. А ва О р, који је им ао дар про зорљ ивости, одм ах препозна лаж и, и зведе га пред цело братство и изобличи га пред свима. Н ико н ије см ео ниш та да слаж е пред њ им , јер је знао да ће одм ах бити о ткривен. Т акво је било њ егово духовно саврш енство и богатство благодати. И све је ово он стекао подвизим а, уздрж ањ ем и чи стом вером. М ноги од братије који су ж ивели са њ им достигли су исто тако велико саврш енство, тако да када би се сви сабрали у храм у, лич или су на хорове анђела, који су својом телесном и душ евном чистоћом у зносили неућутне песм е и хвалу у славу 1осподњ у!
400
П ЕИЧЕ
О АН
'Р, Е Л И М
О Б Е Н У * Један од стараца (РаП асЈ. 49. глава) кога см о такође ви дели у Ти ваиди пр евазилазио је својом кротош ћу све љ уде. То је био отац Б ен. Б ратија нас је уверавала да се из њ егових уста никада ни је м огла чути н и клетва, ни лаж , ни ти га је неко видео у гневу. Н ије изговарао чак ниједну сувиш ну, нити п разну реч. Ц ео ж ивот је проводио у дубоком ћутањ у. Би о је тихе нарави и у свем у се уподобљ авао анђелим а. У бескрајном смирењ у сматрао је себе ниш тавним . Д уго смо га моли ли да нам каж е неку поуку. И спунио је жељ у наш у и изрекао неколико речи о кротости. Једном је нилски коњ опустош ио оближ њ е им ањ е. Зем љ орадници су м олили старца Бена да им п омогне. К ада је дош ао на то м есто и пош то се појавила ова звер, старац јој се обр атио следећи м речим а: — У и м е И суса Х риста забрањ ујем ти да пу стош иш ову земљ у! Звер је одмах почела да беж и као гоњ ена анђелим а и ни када виш е се није појавила. И сприч ао нам је како је на сличан начин отерао и крокоди ла.
О А В И
А П О Л О Н И
Беш е једанпут глад у Тиваиди. М еш тани су знали да у близини ж иве по движ ни ци који на чудесан начин доби јају храну. О ни заједно са ж енам а и м еш таним а дођош е код А полонија, м олећи га за м ало хране и благослов. Н е двоум ећи се, он је сваком ко је долазио по храну давао, не брин ући се да ли ће бити довољ но за братију. О стале су биле сам о још три котариц е хлеба, а меш тане је м учи ла све већа глад. Т ада светитељ нареди да се и та котариц а изнесе и подели народу, а ин аче овај преостали хлеб је био намењ ен м онасим а. К ада донесош е котарицу, ава подиж е руке ка небу и пович е да сви чују: — Зар рука Г осподњ а не м ож е да ум нож и ове хлебове? Д ух С вети каж е да неће нестати хлеба у котариц ам а док сви не окусе од новог хлеба. И м ноги очевиц и су нас уверили да је у наредна четири У * 6В епо. В идети: РаИасН о 44. глава; В охотепа VI кљ ига, 28. глава; № серћ. IX књ ига, 34. глава. К обгуеуЈи.с А рроПош о. Њ егов деталљ о је описао Т тгоЉ еиб А кхатЈгтиб , а од њ ега је преузео Ерјбсориб 8оуо тепи б VI књ ига, 28. глава; № серћ. XI књ ига, 34. глава. У грчкој варијанти С озомено вог текста стоји А ро, 1Куј, а и кП пбкојА рроНоз. ж и в о т
П ри ч е
А
о
а н ђ е л и м а
401
м есеца н епрестано би ло хлеба за све оне који су долазили код братије по храну. И сто то је учин ио и са ж итом и уљ ем. Д емон, изненађен њ еговим способностим а, дође да га куш а: — Ти ни си И лија, апостол или неко други од пр оро ка па да смеш ово да чиниш ? — Ш та ја то чујем — рекао је ава сатани — зар и про роц и и апостоли нису били љ уди као и ја, а они су нам и оставили да чин им о све ово? И ли је м ож да Бог само тада постојао, а сада га виш е нем а? Бог је свем огућ и м ож е све чини ти. А ако је Бог тако благ и добар, заш то си ти тако зао? С ве ове догађаје и чудеса испри чали су нам м онаси који су ж ивели са њ им у м анастиру и који су се исто тако одликовали великом светош ћу. А и м и сам и ви десмо м нога чудеса: За врем е трпезе братија је доносил а пун е котариц е хлеба и, када би се најели, сви м онаси су опет враћали пуне котарице. О во је само један при м ер, а видели см о тако мн ого сличн их догађаја које нисм о кадри све ни да забележ им о.
О А В И
С И Р У ,
С А И
,
А В Л У И А Н У В И
Е во ш та нам је још испри чао К опри н (РаП асЈ. 55. 56. 57. 58. глава): — Једном су се ава С ир, И саија и П авле срели на об али реке. О ни су били праведни оци, великога уздрж ањ а и дубоке благочестивости. С абрали су се, јер су се спрем али да посете једног под виж ни ка А нуф а.-Требало је да пређу и реку, али у бли зин и није бил о лађе. Рекли су један другоме: — Х ајде да се пом олим о Б огу за наш подухват. А ли П авле и И саија се обратиш е ави С иру следећим речим а: — Ти се први пом оли Господу. М и знам о да те О н слуш а и да ће и спун ити твоје м олбе. А ва С ир је зам олио и њ их да клекну, а и сам је пао на лице своје пред Господом. Заврш или су молитву. С ви су устали, и гле, обали сеприбли ж авала лађа потпуно опрем љ ена за пловидбу. О ци уђош е у лађу веома брзо, те за један сат пређош е про странство за које би и м иначе требало три дана. П ош то изађош е на обалу, рече И саија: — Господ м и показује м уж а код кога м и ж ури м о. Е во он нам иде у сусрет. Н а то ће П авле: — И м ени открива Господ да ће О н кроз три дана у зети оца А нуф а к Себи.
402
П р и ч е
о
П
а н ђ е л и м а
С ва тројица се са обале запутиш е прем а м анастиру. Н е прође м ного времена, и видеш е како им А нуф иде у сусрет, поздрављ ајући их: — Б лагословен је Господ који је благоизволео да вас вид им у телу, као ш то сте м и се раније по казивали у духу. И одм ах поче говорити о подвизим а и заслугама сваког од њ их пред Господом. А на то П авле рече: — Господ н ам је откри о да ће те кро з три дана узети к С еби из овога света. И спричај нам стога о својим успесим а у духовном ж ивоту и о својим под визим а којим а си угађао Господу. Теби не пр ети опасност од сујете пош то ћеш ускоро напу стити овај свет. Зато својим духовн им потом ци м а остави п оуке и сећањ е на своје подвиге. — Н е сећам се својих велики х под вига — о дговори старац А нуф . — Е во на ш та сам само пазио: О ткако сам у врем е гоњ ењ а исповеди о им е С паситељ а наш ег, чувао сам се да после исповедањ а истин е не изађе лаж из уста мојих, да, заволевш и н ебеско, не постанем п ристрасан прем а земаљ ском . И у свем у овоме пом агала м и је благодат Бож ија. Н исам им ао потребу ни за чим земаљ ским, јер су м и анђели Бож ији дон осили храну коју сам ж елео, а по м ило сти Б ож ијој знао сам све ш та се догађа у свету. С рце моје свагда се про свећивало светлош ћу Бож ијом и, будући њ ом е озараван, ни сам им ао потребу за сном . У м ени се свагда разгоревала ж ељ а да видим Господа. П о м илости Бож ијој м ојанђео чувар није одступао од м ене, учећи м е свакој врли ни у овом свету. А та светлост неугасиво је сијала у мојој душ и. С ве м оје м олитве Господ је испуњ авао без одлагањ а. Јављ али су м и се безбројни анђели који су стајали пр ед Њ им . В идео сам и хорове праведни ка и збор ове м учени ка и саборе м онаха и свих светих који у чи стоти срца неућу тно п рослављ ају Господа. В идео сам и сатану и анђеле њ егове који су осуђени на вечни огањ . И сто тако и вечно блаж енство које је прип рем љ ено праведниц им а. Е то то и м ного ш та друго сличн о овом е казивао је он у току та три дана и затим је предао дух својБогу. И тога часа см о видели како су анђели п рим или душ у њ егову и узнели је на небо.Чули смо и појањ е којим је душ а њ егова, узлазећи ка Господу, певала хвалу С вевиш њ ем.
О
Х Е
ричк о
403
а н ђ е л и м а
Е Н У 8
О вде је ж ивео и један други свети м уж по и м ену Х елен (Ра11ас1.59. глава). Још су га у детињ ству научи ли да служ и Господу. Захваљ ујући строгом уздрж ањ у и светим правили м а он је достигао високо духовно саврш енство. Још као дете, ж ивећи у м анастиру, носио је по по треби и з суседног м анастира уж арени угаљ без последиц а на њ егову одећу и тело. Братија се дивила овом е чуду и старала се да подраж ава њ еговојплам еној ревности и подвизим а њ еговим. Једном п ри лико м док је обитавао сам у пустињ и, п ојавила м у се ж ељ а да једе м ед. П огледавш и иза себе видео је саће пун о пр елепог м еда. С хвативш и да је то обм ана ђавола, истог м ом ента је укорио себе: — Беж и од м ене, варљ ива похото! У С ветом П исм ује написано: (Гал. 5,16). О дм ах је напустио ово м есто, удаљ ио се у дубин у пустињ е и тамо се предао веома строгом по сту како би казнио себе због телесне ж удњ е. У трећојн едељ и по ста виде по пустињ и р азбацане разне плодове од сваког рода. И то је била м реж а подм уклог ђавола. С хвативш и то, узвикнуо је: — Н аписано је: л з (М ат. 4,4). Д ош ла је и ч етврта недељ а поста. К ада је утонуо у сан, јави м у се анђео Господњ и речим а: — У стани и једи о но ш то прон ађеш , без икакве сумњ е! К ада се пробудио видео је извор из кога је полако текла вода, а он је био окруж ен аром атичн им растињ ем. П очео је да бере плодове, да их једе и да пије воду са извора. У верио се да никада у ж иво ту није пио и јео ни ш та слађе и п ријатније. У тојоколи ни прон аш ао је пећину у коју је пон екад долазио да се одм ори. П о м илости Бож ијој њ ему никада ни ш та није недостајало за телесни ж ивот, све му је давао Г оспод када би затражио. п
х
о
д
и
т
е
,
и
п
о
х
о
т
у
т
е
л е
е
а з
и
и
у
с
а
Б
о
ж
и
ји
с н
у
н
е
и в
и
ћ е
т
ч о
е
в е
у
ч
о
и
н
и
с а
о
Д
у
х
т
м
о м
х
л е б у
,
н о
о
с в
а
о ј
р е
ч и
о ја
и з
х
8Н е1епо. В идети: код бо готеп ш VI књ ига, 28. глава; ћИ серћогиб XI књ ига, 34. глава; С а551ос1оги5 VIII књ ига; Т прагГ Н Ј5(. 1. глава; код свих ових спом енути х аутор а њ егово им е овако стоји: Н еПеб, а у П аладијевом Л авсаику: Н еПеп. К обсгеућш .
404
П
РИ Ч Е О А Н Ђ ЕЛ И М А О
П
Р Е З В И
Т Е Р У
11 р п ч А П Е Л Е
У * И
В А Н
В идели см о још једнога презвитера у суседној области, оц а А пелеја (Ра11а4. 60. и 61. глава). О вај праведни м уж је по свом е занату био ковач и израђив ао је неопходне ствари за братију. Једном , у тиш ин и н оћи, д ок је био заузет својим послом , јави о м у се ђаво који је узео на себе лик лепотице. А пелеј је голом руком ухватио из пећи ком ад усијаног гвож ђа и бацио њ ој у лице. С траш но и продорн о је вриснула, тако да је врисак чула сва братија која је ж ивела у суседству. О на је иш чезла, а отац А пелеј је од тога м ом ента без икаквих п оследиц а почео узим ати голим р укам а усијано гвож ђе. К ада смо га посетили при м ио н ас је са необичном топлином . Замолили см о га да нам м ало прича о својим подвизим а и о духовном саврш енству оних које је познавао. — О вде, у суседној пустињ и, ж ивео је један брат по им ену Јован. Н исам ни видео, ни чуо за некога ко 6и м у био сличан по духовн ом саврш енству и по своме најстрож ем уздрж ањ у. У даљ ивш и се дубоко у пустињ у, он је три годин е без одм ора, провео под н еком стеном непр естано се м олећи. Н икада ни је ни сео, ни ти легао да спава. П отпун о предан м олитви он је спавао сам о стојећи, он олико коли ко се мож е спавати стојећи н а ногам а. Јео је само у недељу, када је иначе долазио и п резвитер који м у је доносио С вете Тајне, које су у ствари биле и њ егова једина храна. Једном је сатана пож елео да га улови, п реобр азивш и се у оног истог презвитера који м у је долазио. Д ош авш и у уоби чајени час, рекао је да је дош ао са С ветим Тајнама. А ли прозорљ иви старац је препознао ђавољ у превару и са негодовањ ем се извикао на њ ега: — 0 , оче свакога лукавства и лаж и, и стински непријатељ у! Т и не само ш то се непрестано стараш да заведеш душ е хриш ћана, него си се дрзнуо да богохулиш и над страш ни м и најсветијим Тајнама! — Ја сам се надао да те уловим — одговорио је зао дух. —- Т ако сам једном успео да обманем једнога од ваш их и ли ш ио сам га здравог љ удског разум а. П оверовавш и м ени ослабио је, тако да му је м ного праведника једва повр атило достојанство и здрављ е. И рекавш и ово, зао дух је иш чезао. Јован је продуж ио да истрајно преб ива у подви гу непрестане молитве који је узео на себе. И з ногу м у је, услед виш егоди ш њ ег непом ерањ а, ’ А ре11еп. В идети: бо готеп ш VI књ ига, 28. глава; № серћ. XI књ ига, 35. глава.
е
о
а
н т,
е л
им
а
405
поч ела да истиче вода и крв. П рош ле су три године када му се јавио анђео Господњ и: — Господ И сус Х ристос са Д ухом С ветим при м ио је м олитву твоју. И сцеливш и ране твоје, О н ти дарује у изобиљ у небеску храну, односно познањ е Њ ега и речи Њ егове. И додирн увш и њ егова уста и ноге, анђео м у исцели ране и испуни га благодаћу духовне м удрости, и ослобод и га од осећаја глади. Затим м у заповеди да иде на друга м еста и да п рође п устињ е, посећујући другу братију, поучавајући их речју Бож ијом и духовном м удрош ћу. О
А
В И
П
А
Ф
Н
У
Т И
У
°
Би ли см о у м анастиру светога П аф ну тија (РаИ аб. 62. глава), човека Бож ијег. То је био најславнији подви ж ни к у овим м естим а и становн ик далеке пустињ е у области И раклиопољ а, знам енитог Тиваидског града. Е во какве смо и стините приче чули о њ ему од отаца (РаИ асГ 63. глава). Д остигавш и степен анђелског ж ивота, он је једном при ликом зам олио Бога да м у покаж е, са којим од њ егових угодни ка он м ож е да се упореди. Т ада му се јави анђео Г осподњ и и рече: — Т и си сличан једном ули чн ом свирач у који се у суседном селу, недалеко одавде, бави својим занатом да 6и се прехрани о. П оражен неочекиваним одговором, П афн утије се одм ах упути у село да пронађе тога човека. Н аш авш и га, поче га подробн о и спитивати да ли је он учинио н еш то свето и и стински доб ро, другим речим а, поче истраж ивати њ егов ж ивот уопш те. О вајм у искрено одговори: — Ја сам човек греш ан, и сав м ој ж ив от је узалудан. Д о недавно сам био разбојни к а ево сада се, као ш то видиш , бавим најсрамн ијим занатом .* У 10 Рарћпићо. У М аиго1уси5 М агћго1ој>т под именом Раппи сп 29. новем бар; У М агТуБ одш т К отап и т под 24. септембар; У М инеју 25. септембар; У М епо1о§. С гаесит. под именом РарћпиП ит Јегозоф тћат, 19. април; М епо1одш т С гаесит, отац Раћрп ићи т А е§ур1ш т, 25. септембар; М аг(уго1о§ш т К отап и т, Рарћп ићи т Тћаећаеи т (Т ћећагит ерјбсорит), 25. септембар и код № серћ. VIII књ ига, 19. глава и у У И ат 5апсћ А пћтп 30. глава; Рарћпићш М екћаш код Е рјрћатш Рапаг.; У П аладијевом лавсаику 91. глава је Рарћп ић ш С ерћа1а; Рарћ пи ћш Ргебћу!ег бсећоГез звани В ића1ш С абЈЈапит, такође и код СоПаГ. III књ ига, 1. глава и у Со11а1. XVIII књ ига, 15. глава.
406
П риче
о
а н ђ е л и м а
П аф нутије настави да се и даљ е распитује. — Д а ли си ти, још док си био разбојни к, некада учи ни о бил о какво добро дело? — Н исам — одговори свирач. — Н е сећам се да сам иш та добро уч ини о. А ли се сећам једнога случаја из тог мог несрећног пери ода ж ивота. Т ада сам, заједно са још неколико својих другова, отео једну девствени цу која је себе посветила Б огу. О ни су хтели да је обеш часте, и једин и сам се ја том е успротиви о и спасао је. О тпратио сам је но ћу у село и оставио је у њ еној кући. Једном д ругом при лик ом (РаП асЈ. гл. 63) сам срео једну лепу ж ену у пустињ и. — К ако си и заш то овде доспела? — упитао сам је. — Н иш та м е не пи тај. Н а целом свету нем а н ико га несрећни јег од м ене. Н е питај ни за разлог моје несреће. А ко ти је потребна слуш кињ а, узм и м е и иди куда ж елиш . Ја, несрећница, им ам м уж а кога уж асно м уче у там ниц и и изводе га напољ е сам о ради н ових м учењ а. С ве је то казна за дуг. И м али смо три сина и сва три су одведена у ропство у различите крајеве света због овога дуга. И м ене неср ећн у такође гоне да м е ставе на исте м уке. Зато беж им са једнога м еста на друго потп ун о изгладнела и сломљ ена несрећом. С ада знаш заш то се кријем и лутам овим крајевим а. Три дана ниш та нисам ставила у уста. С аж алио сам се на њ у, одвео је у своју колиб у и дао јој да једе. Би ла је сасвим онем оћала од глади. Затим сам јој дао три стотине златника. Зб ог те суме, по њ еним речим а, страдају њ ен м уж и деца. В ративш и се у град, она је платила дуг и ослободи ла м ука м уж а и своју децу. Т ада је рекао П аф нутије: — Ја ни ш та сличн о ни сам учин ио! С вакако претпостављ ам да си и ти вероватно чуо, како је славно П аф нутијево им е међу м онасим а. М ного труда и снаге сам улож ио да бих увео најстрож ија правила по движ ниш тва у својж ивот. И поред тога, Бог ми се јавио и о ткрио м и да ти ни у чем у ниси м ањ е заслуж ан пред Њ им од мене. П ази се, брате! Н е заборављ ајна душ у своју, јер ти велику награду п ри прем а Господ. У том м ом енту овај свирач баци своју ф рулу и пође у пустињ у за П аф нутијем. Заменивш и своје м узичко искуство за складан духовни ж ивот, он наредне две године проведе у пустињ и, у најстрож им подвизима, пребивајући дане и ноћи у м олитви и п евањ у псалама. У покојивш и се, пређе на небо и би приб ројан хор овим а небеских анђела.
П р и ч е О
П
Р
Е
З В
Т
Е
Р
У
П
А
М
О
о
Н
а н ц е л и м а
У
40 7
"
Н е би требало да заобиђем о ни пустињ у која се налази у бли зини града Д иолка (О т1со), која је иако се налази поред м ора, врло сур ова и у којојсу многи велики подвиж ници ж ивели. В идесмо там о једнога дивн ог презвитера П иам она (РаЛ аб. 72. глава), који се одликовао саврш еним сми рењ ем и кротош ћу. И м ао је благодат бож анског виђењ а. Једном док је служ ио свету Л итургију, он вид е анђела како стоји са десне стране. У руц и м у беш е књ ига у коју је запи сивао и м ена м онаха који су дош ли на сабрањ е. С тарац је јасно ви део чија је им ена од братије анђео изоставио. П осле заврш етка Л итургије отац П иам он је по звао све оне који н ису би ли н а списку анђела и уп итао их да ли им ају на савести неки грех који н ису исп оведили до сада. И тада је ава открио како су сви им али см ртне грехе. О ни су се исповедили и сви заједно са оцем П иам оном м олили су се сузама дан и ноћ да им се опросте греси. С ви су ж ивели у тако великом п окајањ у до онога мом ента када се поново појавио анђео, поред престола, записујући њ ихова им ена. П ош то су били сви запи сани, анђео је почео да позива сваког пон аособ да при ступи С ветим Т ајнама. В идевш и ава ово, схвати да су им греси оп рош тени. М ного пута су оца П иам она изм учили дем они, тако да он није био способан да наредни дан служ и литургију. О н је леж ао на поду непом ично и м олио се, но тада би дош ао анђео Господњ и и дао м у руку и одм ах би га исцелио и п ом огао м у да стане п оред ж ртвеник а. Б ратија која је гледала њ егове пређаш њ е м уке била је задивљ ена овим призором .
РЈатгпопе VI књ ига, 28. г.; Њ серћо пк XI књ ига, 35. г.
408
П
П
Р И Ч Е О Л Н Ђ ЕЛ И М А
АНЂЕЛИ И ДЕМОНИ
Т
А
А
Н
С
А
Т
Н
В
Ђ
Е
Е
Н
Л
И
А
Д
И
У
Х
Д
Е
О
В
Н
И
О
Н
А
С
В
Е
О сим видљ ивог, м атеријалног света, постоји и један невидљ иви свет - свет бестелесних бића или анђеоски свет. Ш та су то анђели? С ам а реч "анђео" је реч грчког порекла која на наш им , словенским језици м а значи весник. А нђели се називају весниц им а због тога ш то их Бог ш аљ е да саопш тавају љ удим а Њ егову свету вољ у. К ада су створени анђели? Ч итајући С вето П исмо, м ож емо видети да су анђели створени п ре него ш то је створен нам а видљ иви свет. П о својој при роди , анђели су бестелесни духови који су обдарени вољ ом и разум ом који је м ного саврш енији него онај којим је обдарен човек. Њ ихо в ум је мн ого светлији, њ ихова м огућност познањ а је м ного саврш енија али и поред тога м ного је тајни у које не мож е пр он ићи ни њ ихов, анђеоски ум , јер само је Бог С везнајући и С вевидећи. А нђели су бесм ртни, н емају потребу за храном, одећом и свим они м потребам а које су карактеристичне за човека. А нђели у једном трену м огу доћи с неба на земљ у али не м огу истоврем ено бити и на н ебу и на зем љ и. И нтересантно је напо м енути и то да се због те своје велике и зачуђујуће брзине анђели сликају са крили м а м ада их они нем ају јер су духови неограничени предм етим а или са неким баријерам а које за нас љ уде представљ ају неп релазне п репреке. Због чега су створени анђели? Ради тога због чега је створен и човек, тј. да би прослављ ао Б ога и испуњ авао Њ егову свету вољ у. А да анђели заиста испуњ авају вољ у Бож ију, довољ но је да про чи тамо нека м еста из С ветог П исм а и да се на прави начин упознам о са тим . Р ецим о, Б ог је послао арханђела Гаврила да благовести П ресвету Богородицу о рођењ у С паситељ а света. А нђео је послат да задрж и А врам ову руку у оном трену када је он хтео да принесе свога сина И сака на ж ртву Богу. А ли и данас Бог ш аљ е анђеле благочестивим
ич
р
о
е
409
Л Н Т јЕ Л И М А
љ удим а који траж е спасењ е, те им они (анђели) постају путеводитељ и на путу ка Ц арству Н ебеском. А ли м еђу светим анђелим а постоје и анђели који су нам а веома блиски и који су са нам а од рођењ а. Ти анђели се називају анђели -чувари . Д а ли свако од нас им а свог анђела-чувара? Н аравно, и сам Х ристос говори о том е када каж е: "Гледајте да не презрете једно га од мали х ових; јер вам каж ем да анђели њ ихови н а небесим а стално гледају лице О ца м ога небескога" (М атеј 18,10 ), тј. Господ нас уп озорава да не чин им о зло ни ком е јер њ ихови анђели-чувари бри ну о њ им а, те казују Богу све оно ш та се деш ава оном е коме су послати. А то ш то је речено о деци (у наведеном одељ ку из С ветог П исм а), то се односи и на све љ уде јер свакога хриш ћанина Бог воли без обзира на то да ли је он м ладић или старац, да ли је му ш ко или ж енско, богат или сиром аш ан, јер сви см о створени од Б ога и сви смо предназначени за вечно блаж енство, мада не ж иве сви таквим ж иво том да ће бити удо стојени Ц арства Н ебеског. А ли, Г оспод је благ и О н ж ели да се свако спасе. Д а ли су сви анђели добр и и свети? Н а ж алост, нису сви анђели тако добри и послуш ни вољ и Бож ијој. П остоје и о ни анђели који се називају злим анђелим а а чији је вођа ђаво. То су анђели које је створио Б ог као добре и свете али су он и к асније, својом вољ ом одлучили да престану слуш ати Бога а њ ихов вођа је чак у једном тренутку п ож елео и то да се изједначи са Богом . Ти м својим злим м ислим а и ж ељ ама он је успео да заведе још м ного анђела те је устао пр отив Б ога и на тајн ачин п осташ е непријатељ и добра. Због своје непослуш ности ђаво је са истоми ш љ еници м а изгнан и з места где обитавају светли анђели. В идевш и да не мож е наудити Богу, ђаво и њ егове слуге тада свим а силам а почеш е да нападају човека, непрекид но н астојећи да га са собом пову ку у погибељ .
Н
А
К
С
О
О
Н
В
О
Т
А
У
В
П
Ш
, С
А
И
А
Њ
Д
Х
А
И
Ћ
М
С
Н
А
Е
М
А
В
А
Т
П
О
О
М
Н
А
Ш
О
Н
В
Л
Г А
П
Е
А
С
А
И
О
С
О
Т
В
А
И
О
Н
О
Р
Ђ
Н
Е
Е
О
С
К
О
М
О
К
Њ
И
Г
М
К њ иге Старога Завета излаж у нам м нош тво случајева када су се љ удим а јављ али свети анђели. П ред уласком у рај, Бог је поставио херуви м а (анђела) са огњ еним м ачем (П остањ е 3, 24), анђели су се јавили А враму
410
П
Р
И
Ч Е О А Н 1, НЛ ИМ А
и наговестили р ођењ е њ еговог сина (П остањ е 18, 1-10), анђели су се јавили Л оту и предсказали му униш тењ е Содом а и Гомора (П остањ е 19). Јаков је на путу у М есопотам ију вид ео у сну анђеле како силазе и узлазе по тајанственој лествиц и (П остањ е 28, 12)... С ве су то били добр и, благи анђели светлости, као ш то је то био и анђео који је беседио са М ојсијем на брду Х орив (И злазак 3, 6-7) или онај који м у је дао табли це са десет Бо ж ијих заповести на С инају. П отребно је спом енути и оног анђела са м ачем у рукам а који се појавио пред И сусом Н авином непосредно пред напад на Јерихон, и себе назвао архистратигом небеских сила (И сус Н авин 5, 13-15). С правом се претпостављ а да је то био сам арханђел М ихаи ло, који се, по сведочењ у апостола Јуде, препи рао са ђаволо м око тела М ојсијевог (Јуда 1, 9). А нђео се јавио ж ени М ановој, а затим и самом М ану, те му об јавио вест о рођењ у С амсона (С удије 13, 5). А рханђео Гаврило јавио се про року Д анилу у В авилону (Д анило 8, 15-17; 9, 21). Раф аило је спр овео м ладог Товију у М идију (Товија 5, 4-5; 12, 15). П ророк Захарија у својој књ изи спом ињ е јављ ањ е анђела које му се догодило (Захарија 1, 9-11). У књ игам а С тарог Завета напом ињ е се и то да је сам престо Г оспода С аваота такав да О н седи на херувим им а (П с. 80, 1), затим да пред престолом Њ еговим стоји седам дух ова који су увек спрем ни да испуне Њ егову свету вољ у, четири херувим а стално певају хвалу Г осподу... У С ветом е П исм у Н овога Завета такође наилазим о на мн ош тво сведочанстава о јављ ањ у светих анђела. А рханђел Гаврило јавио се свеш тенику Захарији, о цу светог Јована К рститељ а, и н аговестио м у рођењ е сина који ће бити претеча С паситељ а (Л ука 1,11-20). С ам арханђео Г аврило благовестио је П ресвету Б огородицу о том е да ће родити С ина, С паситељ а света Господа И суса Х риста (Л ука 1, 26-38). П раведни Јосиф , по вести коју му рече небески благовесник, заједно са м ладенцем И сусом и П ресветом Богородицом отиде у Е гипат да би се склонио пред безумн ош ћу нечасног И рода који је ж елео да убије С паситељ а света. Тај анђео је и саопш тио Јосиф у вест о смрти И рода и заповеди о м у да се врати у своју отаџбин у (М атеј2,13-25). П осле искуш авањ а И сусовог у пустињ и, к Њ ему п риступиш е анђели Господњ и и служи ш е М у (М атеј4, 11), док је куш ач (зли анђео) говорио И сусу: "А ко си син Бож ији, скочи доле, јер је писано: А нђелим а својим заповедић е за тебе, и узеће те на руке, да како не запн еш за кам ен н огом својом " (М атеј6,6). Те речи некада давно су записане у псалму Д авидовом (П с. 90,
П Р И Ч Е О А Н Т) Е Л И М А
4 11
11-12) и п оказују да је и у старозаветно доб а м еђу Јеврејим а постојала вера у анђеле-чуваре. Н а последњ ем суду добри анђели ће оделити праведнике од греш ника (М атеј13,49). Т оком м олитве у Гетсим анском врту, пред страдањ е Х ристово, испред С паситељ а је дош ао анђео Господњ и да охрабри И суса (Лука 22, 43). П осле Х ристовог васкрсењ а, анђео се јавио ж енам а м ирон осицам а које су дош ле на Х ристов гроб, а по сведочењ у Д ела А постолских, анђели су се јавили апостоли м а непосредно по Х ристовом вазнесењ у на небо (Д ела А постолска 1,10-11). С вети апостол П етар, када је био затворен у тамн пц и, н а чудесан начин би ва ослобођен анђелом Господњ им (Д ела А постолска 12, 7-9). И из ж ивота апостола П авла мож емо се упознати са сведочењ им а о постојањ у и јављ ањ у светих анђела љ удим а. Тако свети јеванђели ста Л ука говори да је у Т риади ап остол П авле им ао виђењ е у коме м у се јавио један м акедоњ анин (анђео-чувар М акедоније) и моли о га да дође у М акедонију и да там о п роповеда јеванђељ е (Д ела А постолска 16,9). С вети Јован Б огослов у О ткривењ у говори о седам анђела којим а је поверено седам цркви у М алој А зији. Зн амо да се им еним а анђела код Јована Б огослова називају епископ и тих ц ркви али и то, да по свепри хваћеном учењ у Ц ркве, свака црква им а свог анђела-чувара. А у самој књ изи О ткривењ а дато је заиста м ного виђењ а и јављ ањ а анђела, тако да, изм еђу осталог, свети Јован Богослов каж е: "14 потом вид ех четир и анђела где стоје на четири угла земљ е, и држ е четири ветра зем аљ ска, да не дува ветар на земљ у, ни на м оре, нити на икакво дрво. И видех другог анђела где се диж е од истока сунца, који и м аш е печат Бога ж ивота, и п овика силни м гласом четворици анђела којим а беш е дато да пустош е земљ у и м оре, говорећи: "Н е кварите земљ у, ни м оре, ни дрвеће, док не оставим о п ечат слугама Бога наш ега на чела њ ихова" (О ткривењ е 7,1-3).
С А Д А Ћ Е М О Н А В ЕС Т И Н Е К А С В ЕД О Ч Е З И С Т О И Е Ц РК В Е О Т О М Е Д А С В ЕТ И А Н Ђ Е Л И Ч У А У У ДЕ О Д П О Г И Б Е Љ А нђели заиста чувају љ уде од опасности које угрож авају њ ихов ж ивот. К ада је преподоб ни К ирило градио Бјелојезерски м анастир, љ уди који су ж ивели у околин и градилиш та почеш е да гледају на К ирила као на великог богаташ а. Те гласине дођош е и д о уш ију једног разбојни ка
412
II р и ч р. о
а н ђ е л и м а
који је затим окуп ио своје другове, те једне н оћи кренуш е да опљ ачкају препод обног К ирила. К ада су дош ли до м анастирске ограде, разбојни ци угледаш е мн ош тво војни ка са оруж јем у рукам а. Р азбојни ци тада одлучиш е да сачекају да би сан савладао војни ке, али ш то су дуж е чекали они видеш е да су ови војниц и и даљ е будни. С ледећег јутра вођа лопова посла једног уходу да сазна који су то во јни ци у м анастиру, али када се овајврати, он рече вођи да у м анастиру н ем а ни једнога војни ка већ сам о неки п росјаци и п репод обн и старац К ири ло. Т ек тада је вођа разбојни ка схватио д а су то свети анђели чували м анасти р, и покаја се због своје зле нам ере да опљ ачка светињ у. Благочестиви п одвиж ник, авва И сидор, једном при ликом поведе са собом на гору авву М ојсија који је изнем огао од б орбе са својим пом ислима. Д ош авш и на врх, авва И сидор рече: "П огледајна запад!" М ојсије учини како м у каза И сидор, и там о угледа м нош тво дем она који су вриш тали. Т ада м у авва И сидор рече да погледа на исток, а там о М ојсије угледа м нош тво светих анђела. И сидор м у онда рече: "О во су свети анђели које Господ ш аљ е светим а у пом оћ, а они ш то су на западу, то су они који неп рекидн о зам иш љ ају нове гадости усм ерене пр отив човека!" О во виђењ е бестелесних сила успоко ји авву М ојсија те се он врати свом е подвигу. Блаж ени Т еодор, епископ едески, упитао је једног прозорљ ивог столпника о том е на који начин да препозна праведника. С толпник рече блаженом Т еодору: "А ко поред овога стуба на ком е ж иви м прође човек који је праведан и који се боји Господа, ја ћу то видети јер ће свети анђели ићи уз њ ега са обе стране с радош ћу, а дем они се неће смети приб лиж ити таквојдуш и. А ли када про лази човек који је огрезао у греху, тада ћу око њ ега видети сам о дем оне који се радују њ еговојп ропасти а свети анђели ће ићи далеко од њ ега и ридаће над судбин ом несрећни ка који је себе предао на служ бу дем оним а. А ли ако неки дем он хтедне да убије тог злосрећног човека, тада ће се појавити анђео са огњ еним м ачем и и стог трена ће отерати дем она јер ђаво нем а право да убије човека!" А нђели п азе на свакога од нас чак и онда када спавамо. 0 том е нам сведочи следећи догађај: преп одо бн ом П ајсију дође један м онах који је ж елео да разговара са њ им . А ли када уђе у келију преподоб ног, он виде да старац спава а да поред њ ега стоји ан ђео-чувар, те тај м онах са дивљ ењ ем рече: "У истину Господ чува оне који Га воле и прослављ ају!" Тајм онах се не осмели да при ђе старцу, али због тога заблагодари Господу ш то га је удостојио таквог виђењ а, па отиде с радош ћу у душ и.
П
ги ч е
о
ан т
,
е л
11
ма
413
Ти п ослани ци небески не старају се само о наш ој душ и н его и о телесном здрављ у човека. Тако у "О тачнику" н аилазим о на спом ен о једном пу стињ аку који је боло вао од неке бол ести ж елуца, а кога је на чудесан начин исцелио анђео Господњ и који је сам о дотакао болно м есто, и болест истога трена иш чезну. К ада је препо добн и О нуф рије В елики (који је ж ивео у IV веку) заволео пустињ ачки ж ивот и отиш ао из м анастира у Ти ваиди, у једном тренутку док је иш ао пустињ ом , он угледа некакву светлост и веом а се уплаш и, те пож еле да се поново врати у м анастир. А ли та светлост се прибли ж и и он зачу глас: "Н е плаш и се јер сам ја твој анђео који је са тобом од твога рођењ а. С ада те, по заповести Бож ијој, водим у пустињ у. Буди саврш ен и см иреног срца пред Господом , служ и м у с радош ћу и ја никада нећу одступити од тебе!" А нђели се јављ ају светим м учениц им а током њ иховог страдањ а, теш ећи их и укрепљ ујући у њ иховом подвигу. А нђели, који се јавиш е светом м ученику А какију, опраш е њ егове ране топлом водом и исцелиш е их. К ада су затим светог м учени ка бацили у тамн ицу , и оковали у теш ке окове, анђели п оново дођош е и раскидаш е окове са светог мученика. С ветим м учениц им а Евстатију и А натолију, затвореним у там ни ци и осуђени м на см рт глађу, јави се свети анђео, те их ослобо ди окова, исцели и даде им ману, небеску храну, рекавш и: "У свим ваш им страдањ им а бићу са вам а јер сам п ослат од Х риста да вас чувам у вери!" К ада се свети Т еодор Тирон м олио у там ниц и, тада се њ еговојм олитви при друж и и м ного светих анђела тако да су страж ари пред вратим а прво чули певањ е, а затим угледаш е у ћелији м ного м ладића са Теодором , који су били обучени у белу одећу и певали са светим м учени ком ... А нђели им ају посебан значају спасењ у човекове душ е. С вети Д авид је дуго годи на био разбојни к али се касније покајао и дош авш и у м анастир, започе да ж иви строгим , подвиж нички м ж ивотом . А рханђел Гаврило једном дође у њ егову келију те рече: "Д авиде! Господ ти је опр остио грехе ш то си их учи ни о и сада ћеш би ти удостојен великог дара чудотворства." А рханђел М ихаи ло, јавивш и се светојЕ вдокији, рече: "Ја сам кн ез анђела Бож ијих. М ени је дато да при м ам греш ни ке који се кају и да их водим у блаж ени ж ивот. В елика је радост на небу када греш ник при носи искрено покајањ е јер Бог, О тац свију, не ж ели п огибао човекову и њ егове душ е која је саздана по образу Б ож ијем. С ви анђели се радују када виде човекову ду ш у украш ену по двигом и он да је воде ка небу као своју сестру..."
414
Г1 р и ч е о
а н ђ е ли м а
А нђео који се јавио светом Григорију Д војеслову, рекао је: "Господ ме посла к теби да бих с тобом био током твога ж иво та и да узносим твоје м олитве Богу..." П реподобни Н еофи т угледа једном при ликом пред вратим а неке блудни це анђела како плаче, па га упи та заш то то ради? А нђео м у рече: "У тој кући, са блудн ицо м је један ч овек који је м ени дат на чувањ е од Б ога. Н е м огу да гледам то безакоњ е које он чи ни и како да не плачем када је образ Бож ији пао на такво ш то?" А нђели оне љ уде ш то се уздају у Господа чувају од зла или онда када им прети или када их је оно већ задесило. К ако да разум емо речи да анђели пом аж у човека и онда када им зло сам о прети? М ислим о да је то најлакш е разум ети ако п осм атрам о м ајку која учи своје дете да хода и када она пази на сваки њ егов корак, те ако вид и да дете м ож е пасти, она га одм ах узм е у руке и тако сачува од пада. И сто тако по ступају и свети ан ђели јер не доп уш тају да искуш ењ а и саблазни савладају човека. Јосиф, обручн ик П ресвете Богородице, запавш и у сумњ у о Њ еној девствености, н ам ерио је да тајно оде од М арије, али га од тога неразум љ а спречи анђео Господњ и. Ч увајући чи стоту наш их душ а, анђели брин у и о наш ем телу, да и оно не западне у опасност од видљ ивих или невид љ иви х непријатељ а. Једном пр ил ик ом је велик а војска послата да ухвати п роро ка Јелисеја, па су и оп коли ли град у коме је био п рор ок. К ада је њ егов учени к угледао толи ку војску, њ ега обузе велики страх, али га пророк ум ири тако ш то се учени ку отвориш е духовне очи те он угледа м нош тво анђела Господњ их који су стајали око прор ока да би их ш титили (IV Ц ар. 6,17). У сличну утеху долазим о готово сви када нам се догоди да избегнемо неку оп асност, а које постајем о свесни тек он да када она прође. К о, ако не свети анђели, у тим тренуци м а ш тите нас и наш у душ у од погибељ и? А нђели им ају учеш ће и у часу човековог упокојењ а. "М орамо свагда у свом уму им ати и м исао о упокојењ у" - говори свети Теодор С тудит, разм иш љ ајући о разлучењ у душ е од тела које се догађа под будним оком светих анђела. Због тога нам света Ц рква и заповеда да се м олитвам а обраћам о анђелу-чу варујер верујем о и знам о да њ егов светли и радосни поглед олакш ава оне тренутке см рти и успокојава сваког благочестивог хриш ћанин а. С вета Ц рква верује и у то да анђео-чувар бива п окровитељ душ е након њ еног разлучењ а од тела и током њ еног проласка кроз небеска м итарства. Због тога се и обраћамо м олитвом анђелу-чувару: "Буди ми заш титник и
П ри чн о
а
н в нл и м
а
41 5
поб орн ик непобедиви када будем пролазио кроз љ ута м итарства..." (из К анона анђелу-чувару). О овом е сведоче и свети оци Ц ркве. Т ако свети К ирило А лександријски, у беседи на исход душ е, каж е: "Д уш а, подрж авана од светих анђела, пу тује и одлази к небу, а там о се сусреће са митар ствим а на који.м а се испитују греси..." О томе да анђели-чувари бри ну о душ и док он а пролази кроз ми тарства, налазим о сведочанство и у ж итију преподобног Н иф онта, епископ а К ип ра. Н аим е, он је, мо лећи се у храм у, у једном тренутку угледао отворено н ебо и м нош тво анђела од којих су једни силазили на земљ у а други у злазили на небо носећи тамо душ е упокојених. З апазио је и два анђела који су носи ли чо вечију душ у, а када су се при бли ж и ли м итарству за блуд, пред њ их изађош е демони и почеш е да вичу: "С којим правом тврдите да та душ а при пада вама? Т ај човек је сталн о падао у грех, скрн авио себе, осуђивао ближ њ е и ум ро је без покајањ а!" А нђели тада рекош е дем оним а: "И стину вам каж емо, ни вам а ни ваш ем вођи, ђаволу, не верујемо н иш та док анђео-чувар не каж е све о овојдуш и." А тада анђео-чувар рече: "И стина је да је ова душ а греш ила м ного, али од он ога трена када ју задеси оп ака болест, она је почела да плаче и исповеда своје грехе пред Господом . А ко јојје Бог опростио, О н зна због чега је то учин ио, јер О н и м а власт да суди ж иви м а и м ртвим а..." Т ада анђели ш то су носили душ у упокојеног кренуш е даљ е ка небу, а дем они остадош е да тугују јер н ису успели да са собом пову ку у погибељ још једну душ у човечију. П реподобни Н иф онт видео је и душ е оних који су осуђени на ад. Т ако је видео и душ у једног сам оуби це који се обесио. А нђели су иш ли далеко иза те душ е и горко плакали док су се дем они радовали ш то су успели у својој прљ авојнам ери да наведу човека на тако теж ак грех какав је сам оубиство. Реч Б ож ија нас такође учи да не само ш то свако од нас им а свог анђела-чувара, него те анђеле им а и свака љ удска заједни ца, сваки народ, свака држ ава. Тако свети апостол П авле каж е: "Н ису ли сви они духови за служењ е, којисеш аљ уда служ е они м акојић е наследити спасењ е?" (Јеврејим а 1,14), а у књ игама С тарога Завета такође је забележ ено м нош тво догађаја у којим а се јасно вид и улога анђела-чувара: Тов. 5, 6; 9, 11; III Ц ар. 9, 2-19; П ост. 24, 7; П с. 33,8... За разлику од јеврејског веровањ а да само они им ају анђела-чувара, у хриш ћанству је јасно истакнуто да ове анђеле им ају сви народи. С вети В аси-
416
П
Р И Ч Е О А Н Т јЕ Л И М А
П
лије В елики пиш е никопољ ским презвитерим а: "Ви тугујете због тога ш то сте изгнани из града, али ви треба да знате да сте под кровом (= заш титом ) Бога небескога и да су са вам а анђели -чу вари црк ви у којим а служ ите...", а свети Григорије Богослов казује: "О про стите нам анђели, ви ш то бдите над читавом Ц рквом!" Знајући да анђели-чу вари п остојано оби тавају са нама и да су нам они најближ и и свагдаш њ и сведоци ж ивота кога ж ивим о, м и увек м орам о им ати на уму истину о њ им а, те ж ивети на онајн ачин због кога они неће туговати због нас.
С А Д А Ћ Е М О Р Е У К А К В О М
И Т И С Л Е Д Е Ћ Е П И Т А Њ
С Е Б Л И К У (В И Д У ) А В С В Е Т И А Е Г ђЕ Л И ?
:
р и
ч
е о
а
н
ђ
е
л
и
м
а
417
и и знутра пуна очију, и дан и но ћ не м иру ју говорећи: С вет, С вет, С вет Господ С ведрж итељ , К оји беш е и К оји јесте и К оји долази" (О ткривењ е 4, 6-8 ). П остоје сведочењ а о томе да се анђели често јављ ају са оруж јем у рукама. Т ако је херувим који је постављ ен пр ед уласком у рај био н аоруж ан огњ еним м ачем (П остањ е 3,2-4). А нђео Р аф аило, који је пратио м ладог Товију у М идију, им ао је изглед пу тни ка (Тов. 5, 5-6), а ж ене м иро но сиц е које су виделе анђела сведоче да је њ егово лиц е "као м уњ а, и одело њ егово бело као снег" (М атеј28 ,3). П онекад се анђели, исто као и сам Б ог, јављ ају у за нас невид љ иви м образим а, али јасно дајући знак о свом е при суству било громки м гласом или на неки други начин (нпр. П остањ е 4,25; Д анило 10, 7-8...).
А
Н ајчеш ћи об лик (вид), п о сведочењ у С ветог П исма, у ком е се јављ ају свети анђели јесте човечији об лик. У том виду они су се јавили А враму, Л оту, Јакову, М ојсију, И сусу Н авину, Д авиду, Товији, старозаветним пророцима... В идевш и анђела који се пред њ им појавио у облику војника, И сус Н авин је упи тао: "Јеси ли наш или н аш их непријатељ а" - ш то засигурно сведочи да је тајанђео изгледао као војни к из тог врем ена. И у Н овом Завету види м о да су се анђели јављ али у ви ду м ладић а, а м ож да најпознатије јесте оно које су дож ивеле ж ене м ирон осице на гробу Господњ ем. А ли, пон екад се свети анђели јављ ају и у другим облиц им а као ш то је било о нда када је М ојсије угледао куп ин у која је горела а није сагоревала (И злазак 3, 3-4), и ли онд а када је анђео води о И зраиљ це кроз пустињ у те преко дана им ао облик стуба од облака а ноћ у стуба од огњ а (И злазак 13, 21- 22).
С вети пр орок Д анило у својој књ изи даје овакав опис светог анђела: "И поди гох очи своје и видех, а то један човек о бучен у платно, и појас беш е око њ ега од чистог злата из Уф аза. А тело му беш е као хрисолит, и лиц е му као муњ а а очи м у као лучеви запаљ ени, а руке и н оге као мјед (= бакар) углађена, а глас од речи њ егових као глас м нош тва љ уди" (Д анило 1 0,5 -6). С вети Јован Богослов видео је око П рестола Господњ ег "четири ж ива бића, пуна очи ју спреда и позади. И прво б иће беш е слично лаву, друго биће слично телету, треће биће им аш е лиц е као човек, и четврто биће беш е слично орлу у лету. И свако од четири ж ива бић а им аш е по ш ест крила, наоколо
О К У А Ј О С А Д А Д А У К А Н А Е Д Н А К Е О К О ЈИ М А С Е Е О ЗН А Т И И С У С Т В О а н ђ е л а Л И Х И Д О Б Р
О Ж
В иђењ е светих анђела - беседи свети А нтоније - у наш ој душ и не ствара осећањ е узнем ирен ости. А нђели се јављ ају тихо, без речи и са кротош ћу због чега се у душ и појављ ује радост. П ом исли су сабране и душ а је испуњ ена ж ељ ом за будућим блаж енством , као и ж ељ ом да заједничари са светим а. А ли, и ако дође до п ојаве страха, наравно због силин е и несвакидаш њ ег сусрета са анђелим а светлости, тај страх ће бити ум ањ ен кротош ћу и љ убављ у... С друге стране, долазак и виђењ е демона, ствара у душ и осећај неспокојства, пом ућено сти. Затим ту је и велика халабука која у м ногом е под сећа на долазак разбојни ка. Због свега тога у душ и се појављ ује страх, см утњ а, беспоредак у м ислим а, унини је, туга, лош е жељ е, чињ ењ е зла и м орално растројство... К ако см о већ рани је напом енули , осим добр их анђела постоје и зли анђели који се још називају и дем они, ђавол и, б есови.. . П остојањ е злих духо ва је реалност у коју не треба сум њ ати. У свим народи м а кроз истори ју сачувано је предањ е о постојањ у злих духова. Т ако, на при м ер, у персијскојрелигији постоји учењ е о постојањ у зла и о почетку зла које је излож ено кро з учењ е о А рим ану и злим дух овим а који га следе. И сто је и са грчко м религијом , док у рели гији древни х Е гипћана постоји веровањ е да сваки човек по рођењ у добија свога демона. Ж иву увереност древног света у постојањ е злих дух ова
418
П
р и ч е
о
потврђује и то ш то је древна ф ило соф ија често у тесној вези са м агијом како се то м ож е вид ети из старозаветне историје али и и з Ж ити ја светих (упоредити са И злазак 7,11). Ради при хватањ а тачног учењ а о духовим а злобе м и и м амо један сигуран пут, а то је хриш ћанско учењ е које је садрж ано у С ветом П исму и делим а светих О таца. О том е ко је и ш та је ђаво, као и то ш та је то ш то он чин и, о том е најбољ е сазнајем о и з С ветог П исм а које нам уједно казује и средства којим а треба да се служ им о у борби против ђавола. Ш то се тиче практичн е прим ене тих средстава, о томе најбољ е мож емо видети кроз ж ивоте светих угодника Б ож ијих који су читав ж ивот п ровели у борби са ђаволом и њ еговим слугама. П репознавањ е духова злобе јесте велики дар Бож ји(1 К оринћани м а 12,10). И стина, због наш ег телесног стањ а, м ин исм о способни да стално вид им о духове, али због тога им ам о "најпоузданију пророчку реч, и д обро чи ните ш то пазите на њ у као на светиони к који светли у тамн ом м есту, док Д ан не осване и Д аница се не роди у срци м а ваш им " (II П етрова 1,19 ), тј. м ож ем о п репознати своје непријатељ е тако да свагда будемо у стањ у да им се супротставим о. Реч Бож ија нам открива и стину да простор изм еђу неба и земљ е, тј. оно нам а видљ иво бескрајно плаветнил о, јесте м есто где обитавају пали анђели који су прогнани са неба (Еф есцим а 6,12; О ткривењ е 12,7). С а учењ ем да је ђаво заправо личност, зли дух, сусрећемо се на првим страни цам а С ветог П исма. П о сведочењ у прве књ иге С тарога Завета - П остањ а, ђаво се, узевш и обличје зм ије, устреми о на наш е прародитељ е и навео их у грех (3,1-1 9), те се због тога ђаво с пр авом назива и човекоуби цом (Јован 8,44 ). 0 томе да је М ојсију била п озната истина о п остојањ у пали х анђела, о томе н ам сведочи и књ ига по им ену П оновљ ени Закони, где на једном м есту М ојсије каж е: "П риносиш е ж ртве ђаволим а, не Богу, боговим а, којих ни су знали, новим , који из близа дођош е, којих се нису страш или оци ваш и" (П оновљ ени Закон и 32, 17), тј. како ово м есто тум ачи свети Јован Златоуст, Јевреји су приносили ж ртве идолим а у којим а обитавају демони. С вети Јован Богослов истин у о постојањ у дем она тесно везује са истином о доласку у свет С ин а Бож ијег, те каж е: "О најкоји твори грех од ђавола је, јер ђаво греш и од п очетка. Ради тога се јави С ин Бож ји да разори дела ђавољ а" (I Јов. 3,8). И з тих речи м ож емо схватити, да и поред тога ако не знам о ш та је и ко је то ђаво, ип ак м ож емо спознати оно ш та је за наш е спасењ е учинио С паситељ света, Господ И сус Х ристос. Х ристос је дош ао због тога да би
419
П р и ч е О А Н Ђ Е Л И М А
а н т је л и м а
уни ш тио дела ђавољ а, а о том е ш та је учини о ђаво, о том е нам сведочи и Јеванђељ е када каж е: "В ама је отац ђаво, и ж ељ е оца својега хоћете да чини те; он беш е човекоуби ца од поч етка, и не стоји у и стини, јер нем а истин е у њ ему; када говори лаж , своје говори, јер је он лаж а и отац лаж и" (Јован 8, 44). И на мн огим другим м естим а у Н овом Завету наводе се речи Х ристове о том е да постоји чи таво царство злих дух ова и да је ђаво, тај злобни кнез тога царства, заправ о вођа дем она и да се због тога и н азива "кнез овога света" (Јован 12, 31). У п остојањ е ђавола нису сумњ али ни свети апостоли. П одобно И сусу Х ристу, и они су учили о погубном делањ у ђавола али су, као и њ ихов У читељ , исцељ ивали оне љ уде у којим а је завладао демон (Д ела А постолска 5, 15-16) те проп оведајуђи љ удим а Х риста, гледали су на прелазак из незнабош тва у хриш ћанство као на пр елазак из власти ђавола на пут ка Богу (Дела А постолска 26,18). Ч итајући књ иге Н овога Завета ми м ож ем озакљ учити да је ђаво личност која активно дела на својој нам ери да човека ш то даљ е одвуче од Бога и да човека пови нује својим заповестим а. И у делим а светих О таца наилазим о на и стоветан закљ учак. Тако свети И гњ атије Богоносац у виш е наврата напо м ињ е да је потребн о и збегавати сва лукавства кнеза овога света и сваком искуш ењ у се супротстављ ати кротош ћу, вером и љ убављ у. ТЈаво је, по светом И рин еју Л ион ском , створен од Б ога као и сви остали анђели, али он је својом ж ељ ом проу зроковао своје отпадниш Д во од Бога, да би потом , након ш то је створен човек, своју активн ост усмери о на то да уни ш ти човека. В еровањ е Ц ркве у погубни утицајзлих духова на човека, израж ено је и кроз м олитве којим а се молим о Г осподу да нас избави од дем она (нпр. у мол итви пре спавањ а или у м олитви св. М акарија).
У
П
О
С
С
А
Т
Н
О
О
В
Е
И
Ш
И
Л
Е
В
И
Ш
Д
Ћ
И
У
И
Х
О
Ч
И
О
В
П
Њ
И
Е
,
И
И
Ц
С
Н
А
Д
А
У
Ћ
О
Р
О
Д
И
Д
Е
Е
О
М
М
О
О
Е
Н
Н
Е
Ш
Т
О
А
О дакле су се појавили дем они? "Бог" - каж е свети А нтони је В елики - "н ије створио н икакв о зло. Д емон и ни су од Бога доби ли поч етак своје злобе него је то директна последиц а слобод е њ ихово г избора и слобод е њ ихове вољ е. О ни су у почетку саздани као свети анђели, али због своје гордости и супротстављ ањ а Богу, они су изгнани са неб а..." "Зли анђео (=
420
П
Р И Ч Е О
А Н Ђ ЕЛ И М А
ђаво)" - казују нам свети м учени ци Е встратије и М ардарије - "својевољ но је одступио од Бога, и погорди вш и се, лиш ен је славе светих анђела..." Д еница (како се пре свога пада звао ђаво) био је анђео ко ји је им ао високо до стојанство м еђу свим бестелесни м силам а, али је висино м свога полож аја пао у гордост те је пож елео да постане већи и од С ам ог Творца. То је био поч етак њ еговог пада, да 6и затим , атакујући на дру ге анђеле, м еђу њ им а наш ао своје истом иш љ енике, тако да је са собом у пропаст повукао не мали бројбестелесних сила (Еф есцим а 6,12). Та небеска катастро ф а била је врхун ац ли цем ерја, злобе и свега негативног ш то се појавило у ђаволу са ж ељ ом да он постане већи од С ам ога Бога. М орално стањ е палих духова је веом а негативно и у њ им а постоји велика завист прем а било којојдо бродетељ и. Зб ог тога свети А нтони је каж е: "Различита је и м ногооб разна злоба дем она, и они устају про тив сваке добродетељ и. О гром на је и њ ихова завист према хриш ћаним а, а нарочито прем а мо насим а и дјевам а те на њ ихове пу теве м ећу своје зам ке трудећи се да у срца љ уди ставе нечисте и богомрске пом исли и ж ељ е. А ко и стану у том свом делу, то је сам о на кратко, да би по ново насрнул и на човека, овај пу т још силније," Зли дуси не нападају само н а човекову душ у него они атакују на читаво њ егово биће тако да душ у загађују н ечистим и бо гохулним м ислим а, а тело изнуру ју најразличитијим болестим а. С тарцу Н еоф иту демон је постепено стављ ао у срце ову пом исао: "Н ема Б ога. Гдеје Бог? Н ем а ни Х риста! Ја сам тај који управљ а светом и све држ им у својим рукам а." Н ики ти, затворни ку П ечерском, дем он је дош ао преруш ен у анђела и заповедио м у да се престане м олити Б огу... Тело светог С им еона С толпни ка дем он је напао таквом силом да се оно по чело гнојити и из њ ега су излазили црви. С ветог Јоани кија ђаво је напао таквом болеш ћу да овајседам д ана ни је м огао да прозбори ни једнуједин у реч. Д а би смели свете подвиж нике са њ иховог пута, дем они често узим ају најразлич итије обли ке и кори сте сва м огућа средства. Т ако је једном при ликом демон обавијен светлош ћу дош ао пред светог П ахомија и рекао му: "Радујсе, П ахомије, ја сам Х ристос и дош ао сам к теби као при јатељ у!" Д а би саблазни о светог С им еона, ђаво је такође узео обли к светог анђела. Да би саблазнио светог И ларион а, ђаво се претвор ио у нагу ж ену и долазио је крај постељ е светитељ а, а када је свети И лари он осетио глад, ђаво је пред њ ега стављ ао најразноврснију храну и пиће. П реподобној Теодори демон
П р м ч р. о
а
н ђ нл и м
а
421
се јављ ао у обли чју њ еног покојног м уж а. П репод обн ог Теодора од болести среброљ убљ а исцелио је свети В асилије В елики, а де.мон, узевш и изглед В асилија, дође пред Т еодора и рече: 'Т еодоре, како си? Јесу ли те пр естали нападати дем они и ли те ђаво још увек обеспо котва, те ж алиш ш то си све своје им ањ е поделио сиротињ и?" Теодор, видевш и лик свог исцелитељ а рече да ће учин ити све ш то му он (В асилије) каж е. Зачувш и то, демон рече да се м оли Богу да м у подари м ного злата да би тако стекао споко) и да би м огао да пом аж е љ удима. Т еодор заиста тако и у чини те поче да се моли. Тада м у ђаво п оказа једно м есто у пустињ и са пун о злата. Т еодор узе то злато, а дем он м у тада нареди да напусти м анастир и да оде некуда где ће купити им ањ е како не би трпео искуш ењ а. Н есрећни Т еодор био ш спре.ман и то да учи ни , али Бог посла светог Василија и овај м у рече ш та се деш ава и тако сиасе Т еодора од погибељ и. С ветом Т еодору Си кеоту ђаво се ш и о у виду м лади ћа по им ену Геронтије са којим је Теодор иш ао у ш коту. Ш етајући са Т еодором , демон га у једном тренутку доведе до неке узвиш иц е и поче га наговарати да скочи и тако покаж е своју храброст. "БоЈим се - рече Т еодор - "сувиш е је високо!" "У ш коли си увек био храбри ји од нас - наговарао га је ђаво - "а сада се плаш иш . Е во, ја ћу скочи ти п рви. Т еолор поче да одвр аћа м ладића од те сулуде пом исли, али ђаво скочи до ле и устаде као да се ни ш та није догодило. К ада је то видео, у Теодору се поЈави ж ељ а да и сам скочи, али тада се поред њ ега појави свети ГеоргиЈе. узе га за руку и рече: "С тани, то ш то види ш није твој при јатељ Геронтије, него Је то де.мон, непри јатељ човеков!" П онекад се дем они , да би п реварили свете љ уде, претвараЈу у особе препун е вере и благочеш ћа. Тако је преподобно.м А врамш у затворнику, док се м олио, у келију дош ао демон те заједно са њи.м поче да пева псалме. М нош тво дем она једне ноћи дође код преподобног М акариЈа Египатског и поч еш е да вичу на њ ега говорећи: "У стани, певај са нам а, заш то спаваш ?" а старац, препознавш и зам ку, поче да се м оли: "Х ристе Бож е! П ом ози м и да се избавим од ове беде!" И стога трена сви ти дем они нетраго.м несташ е. Д емон и понекад узим ају и обличје разних ж ивотињ а. У врем е молитве пред светог И ларион а ђаволи се појавиш е у виду вукова и ли сица, а преподобн ог С ергија демони су нап адали п ретварајући се у з.мије. Љ уди који им аЈу заједниц у са дем они м а м огу да чине неке чудне ствари (нпр. да лебде, праве ветар и сл.) те са тим е одуш евљ авају и к себи привлаче лаковерне љ уде. Ч аробњ ак по и м ену К иприЈан, коЈи је очевидно служ ио дем они м а, узе Једног м ладића и п ретвори га у птиц у те га посла
422
П риче
0
А Н Ђ ЕЛ И М А
да омаловаж и учењ е светог Јустина Ф илософ а. Д емони такође из нам ере да к себи привуку ш то виш е љ уди, пон екад предсказују будућност, али из разговор а дем она и светог П ахом ија м ож ем о сазнати ш та је то чим е се ђаво служ и у тојсвојој намери. "Знаш ли ти" - питао је свети П ахомије дем она који је дош ао к њ ему да га искуш ава "да ће доћи врем е када братија неће тако усрдно служ ити Б огу као до сада?" "Знам !" - обрадова се демон . "Л аж еш , јер знати будуће м ож е само Б ог, и ти то знаш . Т и си једна велика лаж !" - пови ка на дем она свети П ахом ије. Тада му дем он рече: "Заиста, ја немам ни какво знањ е о будућим догађајим а, али зато веш то користим оно ш та се деш авало некада са љ удим а у слични м ситуацијама, те им то каж ем на свој начин а они поверују да ја заиста про рич ем будућност." Н ападајући на човека током њ еговог земаљ ског ж ивота, зли дуси настављ ају своје атаке и н акон ч овековог упокојењ а. Н арочи то јако дем они нападају човека у тренуц им а када се душ а разлучује од тела, све због тога да би пом утили спокојдуш е. Н ека од дела и средстава којим а се користе демо ни у својој нам ери да човека пову ку у суноврат, пон екад изгледају тако см еш на и про заичн а и потпун о не одговарају њ иховој бестелесној при роди, али као ш то знам о, њ их то баш не интересује, јер за њ их је сам о би тан крајњ и циљ , а то је униш тењ е човека и њ егово одвајањ е од Бога. М рачно и погубно стањ е дем она постаје још невероватн ије с тим е ш то се они н икада не м огу покајати. Једном је дем он, узевш и об лик човека који ж ели да се покаје, дош ао код светог А нтонија те га упита да ли Бог м ож е при м ити п окајањ е од демон а ако 6и неки од њ их ж елео да се покаје? С вети А нтоније тада поче да се м оли Г осподу и да од Њ ега траж и одговор на ово питањ е. Тада пред угодника Б ож ијег дође анђео Г осподњ и и рече м у да древно зло ни када не м ож е постати ново добро и да родоначелни к греха и зла не м ож е започети да твори добр а дела јер је и сувиш е нави као н а гордост те се ни како не м ож е сми рити у покајањ е. А да би се свети А нтони је сам у верио у то, анђео м у рече да заповеди дем ону да следеће три године непрекид но говори: "Бож е, сми луј се нада м ном , старом злобнику! Бож е, спаси ме, мене који сам пом рачен прелеш ћу!” С ледећег дана када је дем он д ош ао код светог А нтонија, старац м у рече ш та треба да чин и. К ада је чуо, дем он поче да виче: "С тарче, да ли си ти норм алан? К ако ја да себе назовем злоб ни ком када сам јатако славан и толико м и се љ уди п ови ну је... Н е, ја нем ам п отребу за покајањ ем !" Тако је сам дем он п осведочи о и дао одговор на питањ е да ли је покајањ е м огуће за зле духо ве као и то да та завист која исп уњ ава
П р и ч р. о
а
н 'Б е л и м л
423
њ их ово би ће ни је дело Б ога, него је то њ ихо ва слобод а коју они кори сте сам о да би чинили ш то виш е зла.
С А Д А Ћ Е М О Е Ћ И Н Е К О Л И К О Е Ч И О Н А Ч И Н У И В И Д У У К О М Е С Е А В А У Л И Д У Х О В И Ч итајући С вето П исмо и дела светих О таца, м ож емо се упознати са м ного случајева јављ ањ а злих духо ва. Н ајпознатије али и н ајпогубн ије за човека бил о је оно јављ ањ е ђавола када се он, у виду зм ије, јавио Е ви и навео је да учи ни први грех (П остањ е 3, 1-23). У право због тога зм ија је постала најчеш ће кориш ћени вид у ком е се појављ ује и изображ ава ђаво (О ткривењ е 12, 9). Ј4з књ ига С тарог Завета м ож ем о видети да је ђаво у том виду био познат и незнабож ачким народим а. Тако су у В авилону одавали п очаст зми ји коју је потом ун иш тио Д анило (Д ан. 14,23-2 7). Е гипћани, Грци, Рим љ ани, такође пош тују змије сматрајући их за бож анства, а бл. А вгустин с правом прим ећује да се ни једна ж ивотињ а у м агији не упо требљ ава толик о као зм ија. А ли н ајчеш ћи о бли к у коме се дем они јављ ају јесте управо ч овечији вид и по свему судећи, управо у том облику, дем он је дош ао и пред С ам ог Х риста у пустињ и да би га искуш авао (М атеј4). Због тога да би ово ш то бољ е разум ели, навеш ћем о неколико прим ера који су забележ ени у Ж итијама. Н едуго до најезде П ерсијанаца на грчку им перију, у К аликијскојепархији (у граду А дан), са економ ом црк ве тога града, Т еофи лом , догоди се следеће: Т еоф ил је међу својим суграђани м а био п ознат као човек од великог угледа и пош тењ а. Био је велики ослонац и п ријатељ там ош њ ег епископа. А када је епископ А даније умро, сви су пож елели да на њ егово м есто дође Т еофил и са таквом про збом отидош е до надлеж ног архијереја. 14 он је при хватио ту ж ељ у грађана А дана, али је Теоф ил због своје скромн ости и см ирењ а одбио ту великучаст. Због њ еговогупорн ог одбијањ а за епископа је изабран други човек, а Т еоф ил н астави да обављ а своју дуж ност економ а. Н е гледајући н а бескрајно чи ст и непорочан ж ивот којим је ж ивео Т еоф ил, п ојавиш е се љ уди који су гоњ ени духо м злобе и зависти, поч ели да клеветају Т еоф ила п рво пред верниц им а а потом и пред епископом . О вај, знајући Т еофи ла као човека велике вере и пош тењ а, у прво врем е није хтео н и да чује о клеветам а које су ш ирили нечасни љ уди, али једнога дана ипак одлучи да Т еофи ла разре-
424
П
Р И Ч Е О
А Н Т, Е
/] И
М А
ш и дуж ности економ а. Т еофи л се без речи повин ова ж ељ и свога епископа али тада се у њ ему п ојави завист и злоба. Д емон који је пре тога руководи о љ удим а који су клеветали Т еофила, сада започе да у њ ему ствара пом исли да је неправедно лиш ен своје дуж ности којује пош тено об ављ ао. М ало по м ало та се м исао у Т еоф илу ш ири ла тако брзо да је постала једин о о чему је он разм иш љ ао. В ластољ убљ е је толико овладало Т еоф илом да је он ж елео да поно во врати свој полож ајте је на крају одлучи о да од дем она затраж и пом оћ. Једнога дана он отиде код неког чаробњ ака и исп рич а м у све, а овај с дем онском радош ћу у срцу рече да ће пом оћи Т еоф илу, заповедивш и м у да следеће ноћи дође на хиподр ом . Т еофил п ослуш а чаробњ ака и дође на договорено место. Н акон неког времена пред њ им се појави свита непознатих љ уди у светлој одећи и са светиљ кам а у рукам а. Б ила је то демон ска свита која је славила свога кнеза-сотону, к оји н едуго по том дође, препу н гордости, те седе м еђу дем оне. Т ада сотона упи та чаробњ ака: "Заш то си довео тога човека?", а овајодговори: "Д овео сам га к теби , господару м ој, због тога ш то је веома разочаран у свога епи скопа и сада траж и твоју пом оћ." К ада је то чуо, ђаво рече: "К ако ја могу пом оћи неком е ко служ и Б огу? А ли ако он хоће да постане м ојслуга, у том случају ја м у м огу пом оћи и доби ће све ш то затраж и од мене!" "Чујеш ли ш та каж е кнез?" - уп ита чаробњ ак Теоф ила. "Чујем" - рече Т еофи л - "и учини ћу све ш та траж и од мене." И када то рече, Теоф ил паде пред ноге ђавола љ убећи и х. А тада му рече ђаво: "Н ека се овај човек одрекне С ина М аријино г и Њ е С аме због тога ш то их ја толико м рзим . И нека своје одрицањ е потпиш е и да ми то затим преда, и тек тада нека од м ене траж и ш та хоће!" "С прем ан сам да учини м све ш то се траж и од м ене" - рече Теофи л и по тписа своје одрицањ е од Х риста и од П ресвете Богороди це. Т ада га ђаво загрли и рече: "Радујсе, пријатељ у м оји м ојверни друж е!" Т ада се они п оздравиш е и ђаво са својом свитом постаде невидљ ив, а Теоф ил и чаробњ ак се вратиш е кућама. Д ругога дана, епископ по заповести Б ож ијој, врати Т еоф ила на посао економ а, али тада се у Т еоф илу јави покајањ е и он по стаде свестан онога ш то је учини о заслепљ ен властољ убљ ем. Д ан и н оћ он је проводи о у сузам а због учињ ене глупости, те он одлучи да напусти своју служ бу и да све своје време усм ери на траж ењ е опр ош таја од Господа. Због тога и отиде у једну црк ву и ту, пред икон ом Бо городиц е, читавих четрдесет дана и ноћи м оли о се да м у се опр ости велики грех. Н акон четрдесет дана и ноћ и Т еоф илу се јави П ресвета Богородиц а и рече му: "Заш то се толико бестидно обраћаш за пом оћ? Зар не знаш да си се одрекао М ене и М ога Син а. Како
П
р
п ч п о л н т, е л и м л
425
се м огу мо лити Господу за тебе када си ђаволу по тпи сао своје одриц ањ е и пр истао да будеш њ егов слуга? Ја ти могу опро стити сам о оно ш то си учин ио пр отив м ене, али не и оно ш то си учин ио п ротив Х риста. Због тога греха потребн о ти је да учин иш м ного под вига и да ти се срце испуни дубоком скруш енош ћу да би ти греси били опрош тени. Теофил, охрабрен јављ ањ ем Б огородице, показа пред Њ ом сву сво1у скруш еност и искрено покајањ е те прин есе пламену м олитву у сузама, траж ећи Њ ену пом оћ пред Господом. В идевш и и скрено и дубоко покаЈањ е. Богородиц а му обећа да ће се пом оли ти за њ ега пред Господом и тада нестаде. Т еоф ил н астави да се искрено м оли за опрош тај и кроз три дана њ ему се опет Јави Б огородица с радосни м лиц ем те м у рече да је њ егово по кајањ е угодн о Г осподу, да су њ егове м олитве услиш ене и да м у Бог опраш та учињ ени грех, али и траж ида наставак свога ж ив ота проведе у искрено] м оли тви и подвигу. Теоф ил тада најискрени је заблагодари Г осподу и Д јеви М арш и те зам оли М ајку Бо ж ију да м у врати пап ир са њ еговим потписом . Б огородипа тада постаде невид љ ива али кр оз три дана, када је Теоф ил спавао, он у сн\' угледа П ресвету Д јеву како му дон оси папир. О сетивш и велику радост. он се прену из сна и тада на својим грудим а угледа папи р са своји.м потпи сом . Т ада он по но во из све душ е заблагодари Г осподу и Б огороди ци , и зати.м, да би и другим а указао на своју греш ку и велико м илосрђе Г осподњ е. он одлучи да се јавно покаје. О н архијереју и спри ча све ш та се деш авало са њ и.м, а овај м у допусти да и пред верујућим народом каж е оно ш та је дож ивео. К ада је то учин ио, Т еоф ил се при чести светим Т ајнам а а сав народ п рин есе хвалу и благодарењ е Господу. С вети свеш теном ученик К ипри јан, који је до свога обраћањ а у хриш ћанство био незнабож ац и бавио се чаробњ аш твом , сведочи о то.ме да је често био у непо средном кон такту са дем они м а, те каж е: В ерутте м и. ја сам м ного пута видео сам ог ђавола јер сваки пут када бих п рино сио ж ртве, сретао сам се са њ им и њ еговим слугама!" У "Л авсаику" се говори о томе да је један п одви ж ни к, п о им ену В алент, дуго ж ивећи у пустињ и, на крају пао под дем онско искуш ењ е. I кпу њ ен гордош ћу, том погубном страш ћу, он је уми слио да са њ им е непрекидно беседе анђели и да свагда служ е са њ им . ТЈаво, уверивш и се да је несрећни В алент у потпу но сти њ егов слуга, узе облик С паситељ а и поче ноћу да долази п ред В алента окруж ен својом демо нском свитом. Један од демон а, у обли ку анђела, тада рече Валенту: "Ти си благоугодио Х ристу својим великим подвизим а и светош ћу свога ж иво та, и сада је О н до ш ао да те посети. З бог тога немој
426
П
РИ Ч Е О
А Н Ђ Е Л И М А
П
Р II Ч Е О
Л Н Т ј Е Л II М
л
427
ниш та чин ити већ када га видиш , падни на колена и п оклони м у се азатим
одлук ом није сагласио игум ан м анастира. У брзо Н ики та западе у велико
отиди у своју келију." О вајтако и у чин и, а другога дана, заслепљ ен својим
искуш ењ е јер по наговору демон а, који м у се јави у ви ду светлог анђела,
безум љ ем, он се похвали б ратији ш та је учини о. Т ада свети оци видевш и у ш та је запао н есрећни В алент, почеш е да се мо ле за њ ега лечећи га од опаке болести зване гордост. Један од тиваидских стараца говорећи о себи р екао је да је он син идол-
Н ик ита престаде да се м оли и само је чи тао књ иге С тарог Завета, а они м а који су долазили к њ ем у ради савета давао је такве поу ке због којих се у њ ему појави велико славољ убљ е. С њ им се заиста ни ко није могао м ерити у знањ у С тарога Завета али оно ш то је било ин тересантно јесте чињ еница
ског ж реца и да је као дете гледао свога оца како п рин оси ж ртве идолим а.
да он н е сам о да је избегавао да чи та Н ови Завет н его није м огао ни д а га
Једном прили ком , након тога ш то је њ егов отац при нео ж ртву, дечак тајно уђе у храм и там о угледа ђавола како седи на трону окруж ен м нош твом демона
слуш а када га је неко други ч итао. С акупивш и своје м олитве, П ечерски оци м еђу којим а су тада били и и гуман Н ико н, М атеј, И сакије, Григорије,
и разговара са својим слугам а. Једног од њ их он уп ита одакле долази, а овај
П им ен, Н естор, ослободили су злосрећног монаха од окова искуш ењ а те
м у рече: "Био сам у једнојзем љ и и там о поди гао велики рат и велику несрећу
оваји зађе из затворни ш тва и одбаци сву славу и знањ е, започевш и поново
тако да је изгин уло м ного љ уди те сам д ош ао да те обавестим о томе." ТЈаво га затим упи та колико м у је времена би ло потребн о за то, а овајрече да м ује за
учити основе мон аш ког ж ивота. Због високог под виж ни ш тва он је 1096. г. би о удостојен епи скопског чина те током једанаест година ни је престајао
то требало м есец дана. К ада је то чуо, ђаво п оче да удара свога слугу прекоревајући га због тога ш то м у је требало тако пу но врем ена за тако м алу ствар. Затим сеђаво обрати другом е: "Ш та си ти урадио?" а овајрече да је био на м ору и да је там о поди гао велику бур у којом је потоп ио м ного бро дова и п одавило
да буде образац н а кога су се м огли угледати сви верујући љ уди у њ еговој епархи ји. Господ је овога угодника уд остојио и вели ког дара чудо творства
се мн ого љ уди. А када је ђаво чуо да м у Је за то бил о п отребно двадесет дана, опет по че да виче и да туче свога слугу. С ледећи исп ри ча да је био на једној
тако да је он у два наврата спасао Н овгород од велике про пасти: п рви п ут је то би ло у време велике суш е када је њ еговим м оли твама Б ог послао киш у на исуш ену и спрж ену земљ у, а други пут је својим м олитвама спасао
свадби и да је там о завадио све сватове па у тучи м ноги п огибош е, па и сам
град од великог пож ара који је претио да по тпуно уни ш ти град. В ећ см о спом енули да се дем он осм ели да узм е и обр аз са.мог Х риста.
м ладож ењ а. К ада је ђаво чуо да м у је за то било потребн о десет дана, силно
У том виду он је једном дош ао и пред препод обног И сакија П ечерског, под-
се наљ ути по поче да туче и овога. Т ада упи та четвртог: "Ш та си ти радио?"
виж ни ка који се седам година под визавао у келији са м олитво.м н а усна.ма.
а овајрече да је био у пустињ и четрдесет годи на са једни м м онахом нагова-
С ва храна коју је он јео током дана би ла је једна м ала про сф ора и неш то
рајући га сваке вечери да падне у блуд, у чем у једне н оћи успе. Зачувш и то,
м ало воде. У келији тог подви ж ни ка није било кревета, него је он спавао
ђаво скочи од радости и поче да љ уби демон а. Тада м у даде некакву круну рекавш и: "Ти си једини уч ин ио н еш то велико!" А када је то видео ж рецов син,
седећи неколи ко м ин ута да би пон ово наставио својподви г. И онда, једне ноћ и, када је окончао певањ е псалам а, он угледа неку необи чн у светлост
он п ом исли у себи: "Бити м онах заиста је велики под виг када се ђаво толико
и пред њ ега дођош е два дем она у обличју анђела рекавш и: "М и смо анђели
радује победи н ад сам о једним човеком." И тада он одлучи да се крсти и да прими м онаш ки чин.
и знај да к теби долази Х ристос!" П реподобн и није издрж ао толико искуш ењ е и он поверова њ иховим речима. Н е осенувш и се крсни.м знамењ ем,
Једном је преподобн и Н иф онт вид ео да је демон дош ао код једног човека који је радио у пољ у, те му ш апну неш то на ухо. Затим тај исти
он лаком ислено паде на колена и покло ни се ђаволу у Х ристово.м облику. С ам о ш то се то догоди, демони р адосно повикаш е: "Н аш си И сакије!", те
демон отиде код другог човека па и њ ему неш то ш апну. Тада оба радника
га окруж иш е и ухватиш е у коло и почеш е да скачу тако дуго и тако силно да су несрећног подви ж ни ка толико и зм ори ли да је након тога неколико
оставиш е свој посао те дођош е на једно м есто где почеш е да разговарају, али тајразговор уб рзо пр еђе у свађу а затим у тучу. С вети Н икита, епископ Н овогородски, био је родом из Ки јева и у м ладим годинам а ступи у П ечерски манастир. С тремећи ка подвизим а, он одлучи да постане затворни к, не обраћајући паж њ у на то ш то се са том
година био раслабљ ен и телом и душ ом. К ада су ф арисеји о птуж ивали И суса да О н и згони демон е силом коју је доби о од дем онског кнеза, И сус им рече: "И ако сатана сатану изгони, сам се у себи разделио; како ће, дакле, оп стати њ егово ц арство? А ако Ја по-
428
П
ри
че
о
а
н ђ нл и м
П р и ч р о А Н Т ЈП И М А
а
м оћу В еелзевула изгоним демоне, синови ваш и чи јом пом оћи изгоне? Зато ће вам они би ти судије. А ако ли ја Духом Бо ж ијим изгоним демоне, онда је дош ло к вама Ц арство Бож ије" (М атеј1 2,26-2 8). Т е речи н ам указују на то да је Х ристос истеривао дем оне из злосрећ ни ка који су пали у њ ихову власт. И стосучин или светиапостоли(Л ука 10,17;М арко 16,17...) атакође и свети О ци у првим вековим а Ц ркве. Свети К ипри јан пиш е градоначелнику Рим а, Д им итрију: "Д ођите, погледајте и чујте ш та се деш ава у наш ем присуству са боговим а које ви пош тујете. Заклињ ањ е и изгнањ е дем она силом Речи Б ож ије доводи дем оне до тога да они м орају напу стити љ уде које они злостављ ају... Д ођите и убедите се у истини тост наш их речи. В идећете да духови којим а толико робујете пред нам а леж е пораж ени ..." У Ц ркви су од давнина постојале м олитве - заклињ ањ а дем она помоћу којих су они и стеривани из љ уди, тако да човек није препуш тен на м илост и нем илост демона и њ иховим искуш ењ им а, а нарочито ако је демон уш ао у нечију душ у и п окуш ава да је руководи по неким својим захтевим а и ж ељ ама.
И З С В И Х Н А В
Д Е Н И Х П
И М
А М О Ж
В И Д Е Т И Д А ЗЛ И Д У Х О В И М О Г У У Т И Ц А Т И Н А Ч О В Е К О В И В О Т ,А Л И И Т О Д А Е И Х О В А В Л А С Т В Е О М А О Г РА Н И Ч Е Н А Е во како је преподо бни П ахоми је победио ђавољ е искуш ењ е: дође ђаво у Х ристовом облику п ред преподоб ног и рече: "Радујсе старче јер си м и пун о угодио. Ја сам Х ристос и дош ао сам к теби као пријатељ у". П реподобн и П ахом ије погледа то привиђењ е и пом исли: "Х ристов долазак човек дож ивљ ава са радош ћу и срце не осећа никакав страх, а ово, ово није Х ристос" те се осени крсним знам ењ ем и одваж но рече: "И ди од м ене душ е злобе!" и истога трена привиђењ е иш чезну.
О В О Х Р И Ш Ћ А Т О С Р О Г У Б
Н А С Н И Н Д С О Р И Т
О М А И
Д И О Ж П О С А
К Е М Д
А У Т У Д А П О Б Е О Ћ У К О Е О Н И
У Ћ Д И И Х А И
О Ђ А В С Е Х П О
И С Л И О Л А .К РИ Ш Ћ Б Е Д И Т
42 9
Д О А С У А Н И И Х ?
П рво средство јесте призивањ е им ена Бож ијег. "И мено.м м ојим изгони ће дем оне" - рекао је И сус Х ристос, С паситељ света (М арко 16, 17). "Од им ена И сусовог тресе се ад и кнез таме и ш чезава. То им е је силн о оруж је пр отив дем она" - казује нам свети Јован Л ествичн ик. Д руго средство је Ж иво творн и К рст Х ристов, а то значи да када им амо искуш ењ а треба да себе осеним о крсним знамењ ем и демони ће побећи од нас. Т реће оруж је против дем она је м олитва и пост. "О вајрод се ничи м не м ож е истерати до постом и м олитвом" (М арко 9, 29). Ч етврто средство је ш то чеш ће причеш ћивањ е светим Т ајнама. П ето средство је смирењ е. Једном п рили ком неком пустињ аку дође дем он у об разу светог анђела и рече: "Ја сам Г аврило и послат сам к теби од Бога", а пустињ ак га погледа и рече: "Да ти ни си м ож да погреш ио и да ниси послат неком е другом јер ја сам човек нед остојан да будем удостојен ви ђењ а светих анђела". К ада је то чуо, дем он истога трена н естаде. Ш есто средство јесте дар препо знавањ а духова (I К оринћ ани.м а 12, 10).
С едмо средство је м олитвено при зивањ е светих угодника Б ож иЈих. О смо средство су молитве свете Ц ркве. В ладајући овим средствим а у борби са демон им а, хриш ћани се не боје борбе са искуш ењ им а ако до њ е дође. Х риш ћанска добродетељ , нарочито ако је сједињ ена с при зивањ ем им ена Х ристовог и са осењ ивањ ем крсни м знам ењ ем јесу стреле које од човека одгоне ђавола. Н а ж алост, неки хри ш ћани ум есто да се упознају са средстви.м а која им пом аж у у борби са ђаволом, п очињ у да траж е пом оћ та.мо где је не.ма: м еђу некаквим гатарам а, видовњ ацим а, маговим а који су заправо лаж ни учитељ и и преваранти. То је велико зло које се нароч ито токо.м последњ и.х година раш ири ло међу православним љ удим а и потребно је да пастири Ц ркве ш то виш е љ уди упознају са правим лицем ти.х врачара. С вака враџбин а је демон ско дело и то треба да нам је свагда на уму! Зато, пре свега се уп ознајм о са учењ ем наш е вере и не.мој.мо слепо срљ ати у пропаст!
430
П
П
Р И Ч Е О А Н Т,Е Л И М А
а ац
ф
ОЧИНСКЕ ПОУКЕ
О С П А С Е
У ДУ Ш Е И РА У
М онаш ки ж ивот је свакодневни крст. Господ И сус Х ристос нас при зива да сараспети с Њ им будемо и сви м и који га љ убим о, да бисм о се удостојили васкрсењ а душ е и духовне радости. О ш тра је зим а, сум орни су мразеви, али је зато рај сладак. П одигните очи и угледајте небески Јерусалим , там о где је срећа, радост и блаж енство који ће вечно трајати у векове векова! О , каква је радост и каква срећа вечно ж ивети у близини Бож ијој! Д а, чеда моја, љ убим о једни друге, јер је тамо све љ убав, и они који немају љ убави неће там о ни ступити. * С ав труд, м ука и искуш ењ а овог ж ивота, благословено м оје чедо, не м огу се упоредити с тим б лаж еним ж ивотом. Ч ак и ако бисмо им али хиљ аду ж ивота и ако бисм о сваки од њ их ж ртвовали, опет не бисмо учини ли ни ш та значајно у поређењ у с будућом славом у којојХ ристос Господар ж ели да нас утврди С војом часном и ж ивотворном К рвљ у! Због тога апостол П авле и каж е да с т р а д а њ а с а д а е Г в ре м е н а н и су н и ш а п р е а с л а в и о ја ћ е н а м е о т р и т (Ри м . 8; 18). О сим тога, пом исли да је сваки човек а о т р а в а и с ве д о б р о њ е ш в о а о ц в е т п о њ с и (И с. 40; 6) и да ће на 1л а с а р х а н ђ е л а и с а т р у б о м Б о ж и јо м н а јп р е (в. 1 .С ол. 4; 16) да би сусрели Х риста. К ада се р т в и у р и с у ва с р с н у отворе двери будућег века и буде уни ш тен садаш њ и свет, наш а природа ће бити васпостављ ена у свом првобитном стањ у.Г о с п о д ћ е п р е о б р а з и т и н а ш п о н и ж е н о т е л о д а б у д е с а о б р а зн о т е л у с л а в е е Ш (Ф илипљ . 3; 21). Н аш а природа, која заједноу з д и ш е и т у Г у ј савасцелом творевином (в. Ри м . 8; 22) ж удно очекује прослављ ено откривањ е деце Бож ије: а р и м и ч е и в а њ в о р е в и н а о ч е у је д а с е ја в е с и н о в и Б о ж и ј (Ри м . 8; 19).
р
и ч г п а н т, гл и м
а
431
Н еупор едива је велич ин а човека, којега је Б ог узнео до таквих висин а и славе! П а ипак, ми, остраш ћени и греш ни, нисм о свесни тог великог блага и равнодуш ни смо према њ ему, а наш начин разм иш љ ањ а у потпуности је овозем аљ ски. О во тело, које је земљ а и злосм ради је, удостојено је да се саобрази слави Б ож ијој, да постане ангелско! Љ уди су сада веш таствени у поређењ у с ангелим а, који су чисто духовна бића. М еђутим , у поређењ у с Богом, ангели им ају неш то "веш таствено". О ни нису чисто ум на (ноетичка) би ћа као ш то је Бог, К оји је недоступн а (н епри ступачн а) светлост. Тако ће и љ уди тада постати као ангели. Т ада ће се открити једин ство пун оће Ц ркве верујућих са Х ристом. К ако то благо и очински каж е наш Господ: , говори О н О цу, х о ћ у д а и о н и о је си м и д а о б у д у са м н о м 1д е с а м а , д а т е д а ј с л а в у о ју о ју с и м и д а о (Јн. 17; 24). М огу ли се световна блага упоредити с овим речим а Господњ им ? Д а будем о тамо где је и наш Господ и где ангели страхују и стрепе да при ступе! 0 , скривена прем удро сти и бесконачно богатство Бож ије! * Ч едо моје, не заборављ ај свој циљ . П огледај небо и лепоту која нас очекује. Ш та су садаш њ е ствари? Зар оне ни су само прах и пепео, само снови? Зар не види м о да је све (овдаш њ е) подлож но трулеж ности? М еђутим , виш њ е ствари су вечне, Ц арство Б ож ије је бесконачно и блаж ен је онајко у њ ем у оби тава, јер ће гледати славу лиц а Бож ијег! Ч едо моје, не заборави да см о у овом свету само п риврем ено, да наш ж иво т виси о конц у и да су све лепоте овог света испразне. П рем а том е, свако ко презре сујетне овозем аљ ске ствари, одн осно ко их не буде страствено ж елео, биће причастан вечним добрим а. К ада, дакле, поседујем о ово познањ е истине, при родн о је да у сваком тренутку поглед својих душ евних очију окренемо ка вечном ж ивоту, ка виш њ ем Јерусалиму, где хорови ангелски с непојм љ ивом сладош ћу и м удрош ћу певају хим не Бож ије. О , чеда моја, какву ће славу задобити ваш е душ е када се након см рти у знесу на небеса и при броје ангелим а на небу! * П росл авим о васкрслог Господа, који нас је удостојио да празнујем о Њ егово свето В аскрсењ е и пом олим о се да нас удостоји да славим о вечни С абат на небесим а, у ново м Јерусалим у и вечнојр адости, гдер а д о с т а ш н и о н е ћ е у з е т и о д в а с (в. Јн. 16, 22). И заиста, чедо моје, зем аљ ску радост
432
11 Р И
Г1 Р И
Ч Е О А НЂ ЕЛИ М А
смењ ује ж алост, док је сасвим другачије са небеском радош ћу, јер она непрестано истиче с неисцрпног и ж ивотодавног И звора. П рисиљ авајм о се у својим хриш ћанским ду ж ностим а да бисмо славили вечну П асху у Х ристовој близини и блаж ено се наслађивали гледајући Га лиц ем у лице, знајући да ту радост ви ш е неће пр екидати н и искуш ењ е ни очајањ е. X-
П ослао сам вам једно пи см о у којем сам неш то м ало пи сао о рају, и верујем да вас је обрадовало. 0 , када бисте могли д а види те сам о делић раја, када бисте сам о на трен утак м огли да чујете појањ е слатких ангела који блистају небеском светлош ћу и ш ире рајски м иом ири с! 0, каква красота и лепота! Н а ж алост, у погледу свега тога м и се налазим о у дубокојпомрчини. Там о све сија неизм ерним блаж енством . Ш та вам говори Х ристов престо? Х ристос Господар седи на престолу и, услед те светлости, н ико не мо ж е да разликује Њ егово свето и најслађе лице. О , каква сладост и лепота! Ш та је лепш е од тога? То је истин ски рај: гледањ е лиц а Х ристовог! С лава Кр сту Твоме, Господе, и Т воме В аскрсењ у! 0 , дуби но п ремуд рости Б ож ије! 0, тајинство тросунчаног Бож анства! Блаж ен је онај ко се см ирио (пони зио) као дете, и н езлобивом душ ом постао послуш ан свим заповестим а љ убави Б ож ије ради! Т еш ко оном е кога је надвладао сопствени егоизам, као ш то је м ене. К олик их је бож анских дарова себе лиш ио такав човек! Ч еда м оја, сми рено п ож ури те да достигнете Х риста, који је нас ради уни зио С амога С ебе - наш ег најслађег, љ убљ еног Х риста, светлост наш их убогих душ а! П огледајте каква нас лепота очекује! К ад бисте сам о м огли да видите како је то лепо! С ве бисте одбацил и, пр етвори ли бисте се у блато по којем ће сви газити, само да не будете лиш ени свега онога ш то вам је приуготовила слатка љ убав И сусова! О томе нам је обичн о говорио мој старац и ја то сада прено сим вама, да бисте се и ви н аслађивали. У чин ио сам - и опростите ми!
Ч Е О
А Н Ђ ЕЛ И М А
433
А постол П авле нам прекрасно говори о рају. Б ио је узнесен до трећег неба и ви део је лепоте Ц арства Н ебеског, због чега је у иступљ ењ у (екстази) у звикнуо: К ако је лепо и п рекрасно Ц арство Н ебеско, и с њ им се не мож е пореди ти ниједна овозем аљ ска лепота! Рајје толико леп да око љ удско ни када ни је бил о у стањ у да сагледа толи ку лепоту, н ити је ухо љ удско икада чуло слађе појањ е, јер небески хоро ви ангела певају н еупор едиво слађе и од најм ил озвучни јих славуја! А постол П авле у наставку каж е да човек својим знањ ем не мож е да појм и ш та је Бог при прем ио за С воја чеда на небесим а, у рају. И стина је да бисмо, спознавш и рајске духовне насладе, били трпељ иви у свакојситуацији, сам о да бисмо и х задобили. С ада пак због свог незнањ а чини м о сасвим супротно и удаљ ујемо се од њ их! О , када бисмо само знали ш та је рај! Љ удски ум није у стаљ у да зами сли вели чин у те лепоте! Т амо н епрестано п евају хоро ви ангела и светих душ а. То је вечна, безграни чна П асха! Т амо душ е радосно беседе једна с другом . О не беседе о том е како су прош ле овај испразни ж ивот и колико им је Бог пом огао да избегну пакао и да се упокоје на овом блаж еном м есту Бож ијем! О не прин осе Богу бескрајну б лагодарност за ту неизм ерну м илост, за даровањ е Раја. Ш та је рај? То је м есто препун о неувели х цветова, пр еиспуњ ено бож анским м иом ирисим а, ангелска сладост, пасхални ж ивот, богочеж њ ивост1, непрестано славословљ ењ е Бога и вечни ж ивот! То је вредно наш ег подвизавањ а! А ли, коли ко су занемарљ иви наш и под визи у поређењ у с овим , да тако каж ем, "ф антастични м " рајем! О , рају, како си прекрасан! Т воја лепота м е привлачи и претвара у другогчовека! Заш то се нисам ревносно труди о и подви завао да бих те задобио? М ојБ ож е, Господе м ој, ослободи нас проклете гордости да бисм о, руковођени светим см ирењ ем , постали ж итељ и најслађег раја! А м ин! Н ека буде!
X-
И опет пом иш љ ам : ја нисам за рај, јер м е дела м оја у томе спречавају, и ја сам само за пакао!
1У ори гиналу : б ож ански ерос, грч. "ерос, <ј>еТо<;". О ваји зраз је у даљ ем тексту превођен као "бо гочеж њ ивост", јер се у српском језик у "ерос" најчеш ће везује за телесну љ убав. (П рим. прев.)
434
II Р И
Ч Е О
А Н Т)
С ад от вориш
П
Л И М А
в о ју р у
Е Р Ц А Њ
У 2
у , н а с и ћ у ју с е д о б р а ;
ад одврат иш
л и ц е С в о је ,
(П с. 104; 28-29). Н аш свеблаги и великодуш ни Бог створио је два света. Н ајпре је у небеском пр остранству створи о дух овни свет, са чинови м а небројених ангела, са безбројни м војскам а ових служ ећих духова, са м ногим "становим а" (в. Јн. 14; 2) и различ итим обитавалиш тим а. О нда је створио овај опип љ иви свет, са човеком као круном Њ егове бож анске пр ем удр ости и заповедио м у да господари и влада над свим ш то је у свету. Д оброта свеблагог Бога преп лавила је небеско п ространство светим ангелим а, и они услед свог великог блаж енства непрестано певају псалм е и хим не у непрекидним славословљ им а, захваљ ујући на тајначин вечнојдоброти и м ил осрђу светог Бога, који их је удостојио такве части, славе и насладе! А ли авај! П рви м еђу ангелим а, назван Л учонош а (Д еница), побуни о се и отпао од Бога! О н је чезнуо и ж удео заједнакош ћу са Богом . а ћ и ћ у у в и с и н е н а о б л а е , рекао је у свом срцу, и з је д н а ч и ћ у с е с иш и м (И с. 14; 14). Чи м се сагласио са овом хулном и гордом пом иш љ у, праведни Б ог је окренуо С воје слатко, прелепо, бож анско лиц е и истог тренутка Л учонош а је уз тресак био збачен са свог узвиш еног полож аја и чина, и би о свезан н ераскид ивим ланц им а у адскојпом рчи ни , повлачећи за собом читаву војску следбеника њ егове злобн е намере. О во се оди грало у небескојобласти. С ад се појављ ујем ја, недостојан и убог, да бих п реп ри чао и укратко излож ио см исао и значењ е које за човека им а стих 104. П салма:К а д о ш о а ло с
риш
е
в о ју р у
у
н а с и ћ у ју
се д о б р а ;
ад
одврат иш
лице
С во е,
а ло с т е
с
(ст. 28-29). К ада је Бог С војом прем удрош ћу створио човека, обдарио гаје С војим обр азом и подоб ијем. У красио га је разум ом и слободом , на истоку је начини о рајску палату која је преизобило вала м ири сним цвећем, б иљ кама и дрвећем различи тих врста и плодова: И у ч и н и Г о с п о д Б > т е н и о ш е и е м љ е с в а о ја а д р в е т а л е п а з а т е д а њ е и д о б р а з а је л о (П ост. 2; 9). О сим тога, украсио га је и пти цам а најразличи тијих облика и боја, да би летеле и слатко појале.
2И ако старац Јефрем користи и зраз "(ргш рЈа", који о бичн о п реводим о као "боговиђењ е" или "созерцањ е", јасно је да не мисли увек на созерцањ е у уж ем смислу, и да под тим изразом подразумева и дубоко разми ш љ ањ е о различитим душ екорисним темама, богомислије. (П рим. прев.)
Р II Ч Г О
А Н Ђ Н Л II М А
435
К ао додатак, у равниц е је населио дивљ е ж ивотињ е и стоку, а начинио је и реку да пр отич е кроз врт и да га напаја својим бујиц ам а и п отоци м а који су оби ловали н ајбистријом водом , како 6и ож ивотворавата и хранила стабла др већа... Н ачин ио је и свеж ваздух, и м ири сне поветарце да би ум ивали лице м алог бога, човека. Једном речју, С вето П исм о нам каж е:И с т в о р и Б о Ј з в е р и з е м а ж е ... пт ице на своду небес о
... и в о д у
о ја т е ц и ј а ш е и з
дема нат апа ући вр
...
(в. П ост. 2; 10). О вајрајски дан окупан сунцем није с.менила ноћ. И гле, доброта наш ег светог Бога оби тавала је и по чи вала у палати п рвостворен ог човека. М еђутим , ко је у стањ у да уистину о пиш е доброту и величанство Бога, који је С воју свем оћн у десницу ш тедро подарио човеку? П очаствовао га је С војим образом и подоби јем, у чин ио га бесмр тним и удостош о га да беседи с Њ им , како би га слатко заједничарењ е с Бого.м и наслађивањ е Њ еговим бесконачним извором блаж енстава задивило богатствим а духовне насладе. В асцелим човековим телом и душ ом владало је бестраш ће, ниш та га није узнем ир авало и над свим је владао. Ц елокупн о човеково стањ е било је обогаћено п ростотом и незлобивош ћу. С ве му је било потчињ ено, као м алом богу и цару. Њ егова душ а била је украш ена девственом чистотом , ш то се одраж авало и на њ еговом прекрасном телу, првосазданој творевини сведрж итељ ске руке Бож ије. Бож ији н адзор и добр ота владали су и над земаљ ским царем и над њ еговом палатом , исто као и над васцелом творевин ом . С ве је им ало бож анску нијансу, јер се и човек при држ авао бож анских заповести. А ли, авај и теш ко м ени! К ако и одакле да ја, убоги, започн ем да са ж аљ ењ ем п рипо ведам о страш ној олуји која је избила кад је Бог одвратио С воје лице? К ојим ћу речим а и са коли ким јадиковањ ем исказати несрећу и трагич но о тпадањ е човеково из рајских н аслада, будући да је био толи ко почаствован, а ип ак толико н езахвалан? К о ће икада моћи да у потпун ости обух вати трагедију одвраћањ а ли ца Бож ијег, А дам овог изгнанства, јадиковањ а природе? Н аравно, нико! К о ће м оћи да разум е понор ж аљ ењ а и неутеш ног јаука несрећног преступн ик а, док је седео на м есту осуде и издалека гледао своју изгубљ ену палату? А дама је преварио Л учонош а, и он је својевољ но при стао на горде пом исли. И он је прихватио м аш тањ а о једнакости са Богом! А дам је преступио заповест, и казна Б ож ија сручила се на њ ега као страш на олуја, зам енивш и рајска блаж енства ж ивотом препуним недаћа и суза. Н есрећни цар земаљ ски се погордио и гле, био је избачен
436
П Р И Ч Е О А Н Т) Е Л И М А
П Р 11Ч Е (> А Н Ћ г I Н М А
из прекрасног и сладосног раја, из своје блиставе палате. А дам је тада пао и био изгнан у горку земљ у, препун у трњ а и чичка, да 6и напорно радио и са знојем и сузама јео хлеб, док м у је душ а била очајна и дубоко уздисала. (П с. 104; 29). С ве се ж алости, све ствари губе свој склад и благодат и издвајају се из доброг устројства, заборављ ају рајску радост и падају у трулеж ност. Т о се м ож е рећи за васцелу природу, а посебно за човека. Н аказни изглед одвратног греха који се најпре појавио у рају удаљ ио је цара од њ егове насладе након ш то му је сам п риступи о и био њ им е прим амљ ен. Т ако је од бесм ртног човек постао смртан, и од бестрасног остраш ћен! Е лементи (стихије) који су м у раније били потчињ ени и неш кодљ иви одм ах су се поколебали и кренули да га униш те, да га поломе. И они су, заједно с њ им , били осуђени на про клету земљ у. Земљ а је теш ко уздисала под бременом преступа који су на њ ој почи њ ени, д ок је са ж арком ж удњ ом и надом чекала откровењ е синова Бож ијих, како би се ослободила робовањ а и била прослављ ена, као ш то апостол П авле пиш е Рим љ анима (в. 8; 19-21). Бог одвраћа С воје лице и све се м ењ а. Н епосредно н акон првог пада уследио је и други, када је К аин убио А вељ а и почи ни о страш но братоубиство. Т ада је грех завладао. Бог је одвратио С воје лиц е због безбож ни х дела љ уди, и вода је преплави ла чи тав свет, претварајући га у застраш ујући гроб за читаву љ удску врсту, изузев за Н оја и њ егову пор одиц у. Бог је одвратио С воју бож анствену пројаву због љ удске изопачености, и огањ је спалио зем љ у С одом е и Гом оре. Б ог је одвратио С воје лице и С воју трпељ ивост, и горди ф араон се утопио заједно са свом својом војском , тако да је м орска вода постала њ егов вечни гроб. В реме и, поново, м орално зло и грех као преступањ е бож анског закона, узроковали су да Бог одврати С воје лиц е од љ уди, тако да је као неизбеж на последица уследило при родн о зло у виду болести, различи тих патњ и а коначно и см рти. М еђутим , кад ш тедри Бог отвори руку С воје доброте, човеково срце постаје царска палата! Р аскош царског величанства заузим а најистакнутије место у њ ему. Ц арске слуге служ е свог цара док он седи на свом незам исливо раскош ном и прекрасном престолу благодати. Ц арска страж а, она поред престола као и она п оред капије, чува цара са будном паж њ ом ! С ве сведочи о богатству и велелепности царевог присуства и благонаклоности. М еђутим , ко је тајцар, и ко су њ егове слуге и њ егови страж ари? а
д
о
д
в р
а
т
и
ш
л
и
ц
е
С
о
ј
,
а
п
о
с
е
с
437
Ц ар? К о 6и то друго м огао бити осим О нога који |е посредством крш тењ а учинио човеково срце С војим сопственим домом Ц арство.м Н ебескнм? То је и О н сам објавио у Еванђељ у: (Лк. 17; 21). Ц арске слуге? То су бож анске м исли које пом аж у благодати Бож ијој тако да је царска палата украш ена, и у њ ој бли стају слава и устројство Бож ије. А ко су царски страж ари? То су трезвеноум љ е, паж њ а и по.мисти бож анске ревности, којим а се чувају и ц ар и палата! Т ада у области срца преовлађују доброта и слатки поч ин ак у Богу. М еђутим , кад неки од царских страж ара занемаре своју дуж ност, тако да се неки препу сте преједањ у и опи јањ у, неки п адну у разврат а неки издају цара непријатељ им а, тада ће овај добри Ц ар, благодат светог крш тењ а, м орати да се скрива и да оде, и виш е неће бити видљ ив. Б лагодат одвраћа лиц е од о вих слугу и од палате, јер ју је оскрн авил а издаја. Тада ће, на ж алост, последњ е стањ е овог човека бити м ного горе него прво. О н ће се тада упод оби ти он ом е који силази у гробну јаму, чији је удео неподнош љ иви смрад. Због тога се и П салм опојац ватрено м оли: Н е одвраћај С воје лице од м ене, да не бих (в. П с. 28; 1). К олико је лепа м ладост у пунојслави свог цветањ а! Т олико је лепа да је неки љ уди не разлику ју од небеских ангела. М еђутим , кад је наош трена коса смрти удари и п ож ањ е, м ора брзо да буде сахрањ ена, јер прети оп асност од заразе. С кри вају је у хладне гробове, јер ће убрзо страш ан смрад заменити прекрасну, м ири сну м ладост. С а човековом душ ом деш ава се неш то слично. К ад је човек очиш ћен од грехова и кад м отри на себе, у њ ему влада благодат Бож ија, краси га бож анска доброта, и свако се наслађује и сам им погледом на таквог човека. Н а ж алост, када човек греш и и не каје се, Бог одвраћа С воје бож анске очи и м орална тама истог часа надвлада човекову душ у. Т ада почињ е да твори рђава дела и нечисти демон и сваким даном све виш е и виш е скрнаве ту несрећну душ у, погруж авајући је из греха у грех и из страсти у страст. То ће душ у учин ити толико см радном да чак ни свети ангели неће м оћи да подн есу тај задах нити да остану уз њ у и да јој пом огну. П рема томе, бож анска благодат се повлачи, а трулеж ност греха започи њ е своје погубно дело. Д уш а тада подсећа на леш који је бачен у гроб: уколико се којим случајем тај гроб убрзо отвори, поглед на црве и њ ихов с.мрад као и њ егово опш те одвратно стањ е изазваће уж ас. Љ убљ ена моја чеда, реци м о и ми заједно са архангело.м Бож ији.м који је, ж елећи да одврати друге небеске ангеле од скретањ а на Л учонош ин б
и
о
а
о
а
р
с
о
н
и
в
о
о
ји
Б
о
о
ж
д
и
л
а
је
з
у
е
н
у
у
т
јр
о
р
а
је
у
в
а
438
П
Р И Ч Е О А Н Ђ Е Л И М А
м рачни п ут непослуш ности и гордости, рекао: "См ерно (добро) стојмо!" Љ убљ ена моја чеда, усправим о своје душ е сваки пу т када се повију. "С тојм о са страхом ", јер м рачни гроб греха пр етећи отвара своја уста уколи ко ни смо опр езни у сваком тренутку. М еђутим , уколико см о опрезни , будни и трезвеноум ни , тада ће отворена рука С ведрж итељ а испунити наш а срца бож анском добротом , и О н сам ће посетити добро чувану палату наш е душ е. Н а тај начин се још у овом ж иво ту мож е окусити бож анска радост и наслада за којом ће, према Њ еговом обећањ у, следити потпун а наслада добрим а Њ еговога Ц арства, прип рем љ еним још од постанка света као награда оним а ш то су Гаљ убили и изврш авали Њ егове заповести. А м ин. Н ека буде.
П
р
иче о
а н ђ е л и м а
439
Јерошеј Влахос ЖИВОТ ПОСЛЕ СМРТИ
Д емоне, који све до последњ ег тренутка ж еле да зграбе човекову душ у, св. Диадох Ф отички је описао као владаре тартара, тј. ада. Ч овек који воли Бога неће се уплаш ити јер љ убав разгони страх, и он ће слободно оставити иза себе "владаре тартара". Д уш а човека, који се радује љ убави Бож ијој, у см ртном часу се заједно ”са ангелим а м ира уздиж е изнад м нош тва (демона) там е" (0 духовном познањ у, Д обротољ убљ е, 1. том). С в. О ци се, дакле, не задовољ авају једин о тим е да нагласе постојањ е дем она и њ ихове насртљ иве јарости уперене про тив љ уди, него истичу и начине на које м ож емо и збећи њ ихове претњ е. У колико у потпун ости исповеда своје грехе, човек се ослоб ађа бојаж љ ивости и страха, испуњ ен је љ убављ у Х ристовом и ослобађа се дем онске злобе. Н ад њ им ђаво нем а власт. Д емон е, који душ и п риступају у тренутку када исходи и з тела, ава И саија назива "владарим а таме". О н учи да ангели п рате човекову душ у када она и сходи и з тела. Т ада, м еђутим , и злазе и силе м рака да би је сусреле и овладале њ ом . У том трен утку ангели се не боре са дем они м а него опасују човека добр им делим а која је учин ио. К ада због добр их д ела која је током ж иво та почин ио човек победи дем оне, "са њ им ће се радовати ангели, видевш и га ослобођен ог од сила таме". У право због тога нас ава И саија опом ињ е да заволим о смирењ е, да им амо љ убави према љ удима, и да разм иш љ амо о Богу и Њ еговојп равичности, да занем арим о потребу за светом и њ еговим почастим а, итд. У изрекама пустињ ских О таца налази се и учењ е архиепископа Теоф ила о теми којом се бавим о. О н каж е да се у врем е разлучењ а одиграва судска расправа изм еђу ангела и дем она. Д ем они и зносе "све грехе које је човек почини о од рођењ а до последњ ег часа, било по слободној вољ и или услед незнањ а" и оп туж ују га. И сто тако, ангели и зносе добра дела која је по чи ни ла душ а тог човека. Д уш а којој се суди обузета је великим страхом . А ко победе дем они, зачуће глас: "У клоните безбож ну душ у да не би видела славу Бож ију". А ко, м еђутим , одатле изађе као поб едни к и буде ослобођена,
440
П
П
РИЧЕ (1 АНЂНЛИМА
дем они ће се постидети а ангели ће прих ватити душ у и повести је у "неизреци ву радост славе". О ваква становиш та налазим о у м ногим светоотачким текстовима. И сихије Свеш теник се моли да кнез таме, када дође, открије да су њ егова рђава дела незнатна и безначајна. О н учи да ће душ у, када уз себе им а Х риста, "О н брзо осветити" (О страж ењ у и светости, Д обротољ убљ е, 1. том ). С в. Теогност исто тако каж е да се праведн а душ а узноси на небеса, одлазећи у м иру да "сусретне блиставог и радосног ангела који силази по њ у, да се са њ им неом етано креће кроз ваздух и зли духови јојни како не могу наш кодити" (0 практиковањ у врлине, Д обротољ убљ е, том 2, стр. 373). С в. О ци не поучавају свим тим стварим а захваљ ујући својој м аш ти него својим озарујућим опитим а. П онекад су им то откривали други свети љ уди, а пон екад су и они сами, озарени Богом, и м али таква застраш ујућа искуства. А нтоније В елики је једном досегао до тачке у којојје лич но видео те уж асне ствари. Д ок је боравио у келији, пао је у занос и видео самога себе како исходи из сопственог тела и корача кроз ваздух, очигледно вођен ангелим а. Н еколици на огорчених и страш ни х демон а спречавала их је да се узнесу на небеса и траж или су објаш њ ењ е за нека дела. О нда су се они, који су водили А нтонија В еликог, бори ли са страш ни м дем оним а, говорећи да му је Бог оп ростио сва она дела која је почи ни о од свог рођењ а и да би га они м огли оптуж ити једин о за она дела која је почи ни о од тренутка када је постао м онах. "А онда је, када након оптуж би ни су доказали да је крив, њ егов пут био слободан и без пр епрека”. У једној страш ној причи А нтонија В еликог каж е се следеће: "Током но ћи пробудио га је неки глас, пож уру јући га да изађе из келије и погледа око себе. Т ада је угледао неког "високог, без телесног обли чја и страш ног"; то је био ђаво који је стајао усправн о, подигнутих руку, д рж ећи н еке и спречавајући их да се узнесу, а ш грћући зубим а прем а осталим а који су успели да побегну и да се уздигну на н ебеса. А нтони ју В еиком је откривен о да је тајстраш ни призор заправо "п ролазак душ а". С в. Јован Л ествичн ик опи сује страш ан призор какав се указао пустинож итељ у Стеф ану, који се под визавао на С инајскојгори, н едалеко од пећине пророка И лије. Д ан уочи своје смрти, он паде у усхићењ е и осврташ е се отворени х очију час десно час лево од постељ е. И као да га неко м учи, говорио је с времена на време, пред свим а који су ту били окупљ ени: "Д а, стварно, истина. А ли сам зато због тога толико година постио!" О нда опет:
Р 11 М Т С' А Н7-.г
441
"Н е, стварно, лаж ете! То неучин их" . И опет: "Д а, заиста |е тако, да! А тм сам плакао и служ ио сам браћи", и поново: "Н е, свејето клевета! А пон екад је одговарао: "Д а, заиста да...и ш та да каж ем на то, заиста не зна.м!... БеЈаш е то заиста страш ан и грозан пр изор, то невидљ иво суђењ е на ком е не.ма милости. Ш то је још страш није, окривљ авали су га и за оно ш то није учини о (Л ествица, 7. поука). *** К ао ш то смо рани је рекли, душ е непокајаних греш ника се, након разлучењ а од тела, налазе у аду који се разликује од пакла. А д је предукус вечних м ука. М огли бисм о га назвати предворјем у којем оп туж ене душ е иш чекују да буду осуђене. С в. Григорије из Н исе каж е да не треба да м исли м о да је пакао место него стањ е душ е, невидљ иво и невеш таствено. К ада говорим о о аду, не м ислим о ни на ш та друго него на душ евну "промену у невиђено и невидљ иво". С в. Н икита С тифат користи реч ад у том смислу - у см ислу м рачних и тамн их м еста - како би означио там ни цу и затвор. А ко душ а није исцељ ена за врем е док је била сједињ ена са телом, након свог разлучењ а са њ им она пати и м учена је страстим а, не осећа олакш ањ е нити утеху и нем а удела у озарујућој (освећујућој) и об ож ујућој енергији Б ож ијој; то је таман, пом рачен начин ж ивота, м ука и м учењ е. То се назива адом . Н асупрот томе, пр аведни ци, када напусте овајж ивот, оби тавају у рају, у А врамовом наручју. Д ругим речим а, они су при часници о бож ујуће и озарујуће (освећујуће) енергије Бож ије. Св. Н ики та С тиф ат каж е да душ е светих, чисте и м иом ирисне, боголике и испуњ ене богонадахнутом славом и најчистијом светлош ћу, и заш авш и из тела блистају као сунце због својих дела праведности, м удрости и чи стоте. Те душ е "њ им а наклоњ ени ангели узносе прем а П рвојсветлости". П рва С ветлост је Троједини Бог, бож анска прир ода Л ица С в. Т ројице, док су друга светлост ангели и праведниц и, причасници П рве С ветлости. *** О н као прво наглаш ава да љ удска природа потиче од Бога. О сим тога, узрок почетка свих бића је у Богу, а не у њ им а сами м а. Н естворена при рода, каква је Бож ија, превазилази сваки см исао м ерењ а; она се не мож е нити увећавати нити ум ањ ивати и уистину се налази и зван сваког одређењ а. Н апротив, створена природа је пром енљ ива, односно, она се увећава и ум ањ ује.
442
П
р и ч
а
л и м л
Љ удска при рода је слож ена, сачињ ена од хетерогених елемената, ум на (ноетичка) и чулна, и она представљ а ж иву слику Б ож анске и трансцендентне силе. У мна (ноетичка, духовна) п рирода п рип ада ангелским и бестелесним силам а које обитавају у н адзем аљ ском простору, јер такав пр остор н ајвиш е одговара њ иховојбестелеснојпри роди . Н а овом м есту св. Григорије говори о телу какво и м ају ангели, за које каж е да је "преф ињ ено, светло и стално у покрету", јер је умна (ноетичка) при рода преф ињ ена, чиста, лиш ена теж ине и увек у покрету. Н асупрот том е, чулна при рода н ије аналогна умн ој. Д а земљ а не би била несрећна и да јој не би недостајала ум на (н оетичка) створењ а, Бог је створио љ удски род, како би се ум но ( ноетич ко) и чулно м огло сјединити уједнојпр ироди . Д ругим речим а, у човекује саж ета васцела творевин а, јер је он састављ ен од ум ног (н оетичког) и чулног. К ао друго, он наводи да је циљ стварањ а човека да ум на природ а прослављ а Бога у васцелој творевини . К ао ш то се тело одрж ава у ж ивоту пом оћу плод ова земљ е уп раво зато ш то је зем аљ ско, исто тако по стоји и натчулни ж ивот којим се одрж ава наш а ум на природа. И сто као ш то храна, улазећи и и злазећи и з наш ег тела у њ ем у остављ а снагу, тако и умн о (ноетичко) добија ж ивот својом п ричаснош ћу истинском Бићу. Ж ивот какав одговара духовнојп рироди је, дакле, при часност Богу. С вака ствар им а себи одговарајући орган. О дговарајући орган за уж ивањ е у светлости је човеково око, а не човеков п рст или би ло ко ји други део човековог тела. Т ако се и боговиђењ е у човеку од играва кроз оно ш то је у њ ему ум но. Ж ивот је, према томе, причасност Богу и сједињ ењ е са Њ им . Т а при часност је, наравно, бо гопознањ е до оне дуби не до које је душ а способна да га садрж и у себи. Н епознавањ е Бога, наравно, значи и непр ичасно ст Богу. У даљ авањ е од оваквог ж иво та јесте пад и незнањ е. О д човековог пада, Бог је настојао да исцели зло у нам а. Зло је удаљ ити се од Б ога и нем ати заједни цу са Њ им , док је лек за то пон овни повр атак у ж иво т и задобијањ е заједниц е са Богом. Д обро је, дакле, исцељ ењ е ум ног (н оетичког) аспекта душ е и разуме се да нико , ко се не врати тајин ству Еван ђелске речи, не зна како да га исцели. О но ш то св. Григорије из Н исе овде наглаш ава - а и ја такође м ислим да је важ но - јесте то да је одговарајуће оруђе за заједн иц у са Богом ум ни (но етички) део душ е. К роз њ ега човек постаје при частан Богу и задоби ја сазнањ е о њ ему, које за њ ега значи ж ивот. К ако је, међути м , пад човеково отуђењ е од ж ивота и њ егова болест а такође и њ егова см рт, потребн о је да
П
Р 11 Ч Е О
А Н Ђ
л 11
А
443
ум ни (ноетички) д ео душ е буде исцељ ен како 6и м огао да види светлост и задоб ије при часност Богу. Љ удску природу уобличи о је Бог како би м огла иш чекивати овакав ж иво т и она се креће прем а Њ ему. Ч овек је створен са циљ ем да се сједини са Богом. С тога уж ивањ е у овом ж ивоту и испуњ ењ е човекове сврхе, а то је теосис, обож ењ е, није надокнада и н аграда него при родн о стањ е. Н епри часност Богу није дакле казна већ болест човекове душ е и читавог њ еговог бића. С в. Григорије наводи као при м ер наш е очи. С пособн ост очију да виде није награда или надокнада, него природ на особина здравих очш х. Н еспособно ст да се гледа није осуда или казна него човекова ботест. С рећан ж ивот је дакле својствен и одговара оним а који су "очистили свота чула . О ни , м еђутим , који и м ају духовн о нечи сте очи и не знају за Бога нису п ричасни Богу. То н ије казна него при родно стањ е болести ум ног дета њ ихове душ е. К ао трећу тачку, повезану са претходне две. он износи тврдњ у да добро које иш чекујем о по својој природи одговара љ удској врсти. П риродн о је да се то задовољ ство, на неки начин , н азове г.тлтом. Н аслаћивањ е оваквим ж ивотом није ствар правде, него при родн о стањ е душ е. С в. Григорије то каж е због начи на на који је питањ е постављ ено: како ће бити суђено детету и куда ће оно бити послано, ако у ж ивоту нш е чини ло ни доб ро н и зло? С в. Григорије каж е да питањ е не требл г.остлвити на овај начин јер то није ствар правде, него пр иро дно г стањ л здрављ а ити болести љ удске природе. То се м ож е разум ети н авођењ ем једног при м ера. П ретпостави.мо да два човека им ају очн у болест и да се један од њ их под вргава лечењ у и при хвата све ш то м у саветује м едиц ин ска наука чак и ако (е то непријатно, док други не само да не прихвата ниједан савет лекара. него и води неум ерен ж ивот. П рви ће, из при родни х разлога, уж ивати у светлости, док ће други, и з исто тако при родн их разлога, те светлостн би ти лиш ен. О вајпри м ер јасно показује да човековојпри роди одговара да се наслађујетаквим ж ивотом , докбо лестнезнањ апреовлађујеу оним а који ж иве по телу". Л ичн ост која исцељ ује и очиш ћује своје духовн е очи и пере незнањ е које представљ а нечистоћу у духовном опаж ањ у душ е, задобија овај природни ж ивот. Н еко други пак, док избегава очиш ћењ е и ж иви у привидни.м задовољ ствим а, чинећи болест теш ком за исцељ ењ е, бива отуђен од природног и ж иви ж иво т који је противан п риро ди, не постајући при часник тог при родн ог ж иво та који је заправо заједни ца са Богом.
444
П
р
ич
а
н
т ,
н
П
м
А ко је то при родан ток и п ри родан заврш етак човека у коме је, зависно од начина ж ивота, око њ егове душ е исцељ ено или не, случајје неш то другачији када је у пи тањ у дете. Буд ући д а оно н ије превасходно (духовно) оболело и будући да нема потребу за очиш ћењ ем и ли исцељ ењ ем, оно ж иви у складу са приро дом , и зато га, као н еискусно у злу, ниједна болест душ е не спречава да уж ива у причасности С ветлу. У чењ е св. Григорија из Н исе даје нам при лику да овде истакнемо како човекова душ а при ликом рођењ а није нечиста него чиста. Човек дож ивљ ава озарењ е ума почев од свог рођењ а. В идим о, дакле, да чак и деца м огу им ати ум ну м олитву, сагласно р азум е се, сликам а и п редставам а њ ихо вог узраста. К ада је личн ост створена, њ ен ум (нус) је у стањ у озарењ а. М ного пута смо п осм атрали децу која се моле, чак и када спавају. Један светогорски м онах каж е да, када м ала деца усмере прем а нечему своју паж њ у и почн у без разлога да се см еју, то значи да су видела свога ангела. О но ш то се деш ава светитељ им а, за које је при род но да буду са ангелима, деш ава се и са малом децом.
Р II Ч Р О А Н
Т, Р Л II М А
445
Сшарац Теоклиш Дионисијашски ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ
П а зар, љ убљ ени мој - рече м онах Х ризостом - нисте схватили да се м онах налази и зван света? Да је он залог Богу, биће које лебди између н еба и земљ е? Бог узим а световног човека по д своје С тарањ е, одваја га од м етеж а, од узрока таш тине, од лагодности света, од свега ш то м ириш е на прах земаљ ски. О слобађа га од сувиш ног терета и уводи у блаж ени и рајски свет узвиш ене фи лософ ије по Х ристу. О дева га у анђеоску одећу и пом аж е му да а му каж е: О слона ноге обује сандале "у п и п а в н о с т з а је в а н ђ е љ е м и а ".' П боди о сам те од брига овога света, од трњ а душ е, и уздигао сам те до вид ика м ога литургијскога Духа. У свету, спутан њ еговим закони тостим а и њ еговом неизбеж ном злобом, теш ко си м огао да ми се приближ иш - уколико си био достојан да м и се при ближ иш - и да чујеш м ојглас. Теш ко би ме познао, и веом а ретко би м е се сетио. С кидам са тебе терет који носе сви љ уди ш то ж иве у свету. О слобађам те робовањ а човечанским потребама и позивам те у своју близину. У чин ићу те једнаки м по части са анђеоским силам а и поверићу ти најлепш е посланство које је икада поверено љ удима. Ж елим да се непрекидно бориш за себе и за своју браћу; да помаж еш браћи у њ иховим духовним потребама, онолико колико твојмонаш ки чин допуш та. Т реба да будеш духовни орао. Д а будеш изнад слабости и страсти. Т воја сераф им ска љ убав према м ени као светиљ ка треба да плам ти у твојим грудима дан и ноћ. В реме за тебе неће протиц ати. Б ићеш предан неизрецивом духовном созерцањ у у коме ћеш видети м ене; бићеш у свеш теном п и ј а н с т в у због незасите сладости м оје славе. Н азивам те анђелом... *** У м онаш кој е л о л о налазе се чудесне приче. Н адахнути бож анском љ убављ у, подвиж ниц и су вековим а били удостојавани да их служ е и хране анђели. Н ије ми познато дали је м ојпријатељ пустињ ак Н икоди м им ао ту изузетну част. С клон сам, м еђутим , да поверујем да је био "при врем ено Е ф .6,15.
44 6
П р и ч р. о
П Р И Ч Н О А Н Т, Е Л И М А
м ањ и од анђела".2Б ио је анђео у телу. У поч етку наш ег познанства нисам био у стањ у да то схватим . С ећам сеједног догађаја од пре петнаест годин а: док смо разговарали, и зненада се окренуо п рем а мени и упи тао ме: - Брате Теолипте, јеси ли ж ив? П огледао сам га изненађено. - О че - одговорио сам - ж ив сам. О н загонетно клим ну својом белом главом. - И видиш Бога? - упита. П о њ еговом лицу, сећам се, разли се благ осмех. - П а, оче - одговорих на њ егово "неразум но" пи тањ е - "Б о т н и о н и ј пи тате... - Ч едо м оје - рече он - веруј м и да Бога мож еш видети. Зар Господ није рекао: " о ји м е н е у б и , о Г а ћ е у б и т и а ц м о ј; и а ћ у 1а у б и т и ј а в и ћ у м у с е с а м ''?2 Д уго см о ћутали...
а
н т, г л и м
а
44 7
Игуман Марко Московски
ЉУДИ БОЖИЈИ И ЗЛИ ДУХОВИ
"К ао ш то пчеле гони дим и см рад голубове, тако и А нђела-чувара ж ивота наш ег грех тера од нас"
в и д е о н и а д "1, а В и
С вети В асилије В елики
ли духови и
и х о в ут и ц а ј н а љ у д о п
е д о в о
а
У прол огу за 1. дан јула, у прич и С ветог Н ила, каж е се следеће: "љ удска душ а јесте изм еђу А нђела и дем она. Јер А нђео... учи врлинам а; а дем он... учи греху. Душ а им а власт да следи кога ж ели: или А нђела, или демона. Тога ради пази да не увредиш А нђела".
2 В иди Јевр. 2, 9. ' Јов. 1,18. 2 Јов. 14,21.
Д а је ђаво бли зу нас потврђује следећа прича: "С вети А ндреј, Х риста ради јурод иви , који је једно м био на тргу у Ц ариграду, срео је м онаха, око чијег врата се об авила страш на змија. О вог м онаха су красиле м ноге врлине, али, на несрећу, био је среброљ убив и ш крт човек. П ош то се удаљ ио неколико корака од њ ега, А ндреј се зачудио, прим етивш и да су изнад главе инока у ваздуху би ле исписане речи: "Зм ија среброљ убљ а је корен сваког безакоњ а". А ли се још виш е зачуди кад, осврнувш и се иза себе, угледа А неђела и дем она, како се боре за душ у ин ока. Т Јаво је доказивао да м онах, као среброљ убац и стога идолослуж итељ , при пада њ ему, а А нђео је, указујући на м ноге врли не старца, тврд ио д а је он достојан Бож ије ми лости. Њ ихо в дуготрајан спор је био реш ен одозго. Глас са неба је рекао А нђелу: "Ти немаш ш та да траж иш код њ ега, јер сам о м илостиви доби јају од мене опр ош таји н аслеђују небеске обитељ и". П осле овога А нђео одмах остави и нока" (П рол., 4. д.).
4 48
11 р и
че
о
а
н '5 е л и м
а
П ** *
У ж итију П реподобног Н иф онта говори се да м у је једном после м олитве Бо г показао велико пољ е, на којем је стајало м нош тво злодуха, подељ ених у пукове. И ето, н екако док је при прем ао п укове за битку, један од најцрњ их Е тиопљ ањ а, преб ројавао је војни ке и говорио : "Г ледајући ме, не бојте се ничега, јер ће сила м оја бити са вама". А неки од злодух а су донели м нош тво различи тог оруж ја и разделили га пуковима. Д ок је П реподобни Н иф онт то посм атрао, обратио м у се глас: "О крени се, Н иф онте, прем а И стоку и гледај". И он, окр енувш и се, угледа чисто пољ е, на којем је белоризаца, спрем ни х за битку, било двапу т виш е него злодуха. Затим је дош ао неки ч овек, изгледа светли јег од сунц а, и рекао: "О вако заповеда Господ С аваот, идите целом земљ ом, пом аж ући Х риш ћаним а и чувајући их" (Ч етиј М инеј, 23. децем бар). Дакле, са овим пом агачим а наш а битка про тив сила таме потп уно је извесна, али А нђели су сам о пом агачи, а м и сам и м орамо да водим о борбу. ** *
о
р
е
к
л
о
л
и
х
д
у
х
о
в
а
,
и
х
о
в
и
р
в
и
Г
р
е х
и
к
а
з
н
а
П рема учењ у П равославне Ц ркве, излож еном у детаљ ном К атехизису, "невидљ иви свет је створен п ре видљ ивог и А нђели п ре човека", то јест А нђели су створени пре свега, кад, осим Бога ниш та није постојало. То се н е б о и з е м љ види из првих речи књ иге П остањ а: п о ч е к у с т в о р и (1. М ој. 1,1). П ош то је небо, које видим о, створено после (1. М ој. 1,6,8,14 ,17), онда у тим речим а под "Н ебом " треба подразум евати духове који су у С ветом П исм у представљ ени као они који насељ авају небо (П ост. 1, 2). 0 том е се м ож е закљ учити из речи Б ога, упућених Јову: а д п е в а х у з а ј е д н о з в и ј е зд е у т а р њ е и с в и с и н о в и Б о ж и к л и к о в а х у (Јов. 38,7); одавде се види да су А нђели п остојали већ четвртог дана стварањ а. Т ворац А нђела их је створио по С вом Л ику -бестелесни м , по њ иховој при роди - сличним неком духу и нематеријалном огњ у1, о чем у цар и пророк Д авид каж е: и н и ш в је т р о в е д а с у и А н ђ е л и , п л а м е н о Г њ е н и д а с у т сл уг е ( с. 103, 4), описујући п ламеност љ убави А нђела прем а Богу, њ ихову
В. Јован Д амаскин. И злагањ е православне вере. Књ . 2, гл. 3.
Р
пЧ
Е О
А Н Т) Е Л И М А
449
брзину у служ ењ у Богу и љ удима, њ ихову теж њ у Виш њ ему и да они немају м атерију, сличн у наш ем телу. Н азивајући А нђеле бестелесним бићим а, О ткривењ е учи да су А ђели личн абића, којаим ајуразум (1.П ет. 1,12; Гал. 1,8)и слободн увољ у(Л к. 15, 10). П о свом ум у А нђели се при казују као узори (2. С ам. 14, 20); они знају оно ш то човек не зна и не м ож е да зна (М к. 13, 32), иако се њ ихово знањ е не одно си на тајне срца и на оно ш то ће се десити у будућ ности (2. Ц ар. 6, 30; Ј4са. 44,7). А ли ни су сви А нђели сачували прву м удро ст и светост, које им је Бог дао; својом слободном вољ ом м ноги од њ их су постали зли. Н а небу је м еђу А нђелим а Бож јим био велики дух светлости2, први по сили и власти коју м у је Бог дао, назван по својој светлости - Д енни ца. О н је био један од Б огу најближ их духова. П рослављ ен виш е од свих духова Д енница је пом исли о да постане самостални цар и рекао је у свом срцу: а ћ и ћ у н а н е б о , в и ш е з в и је з д а Б о
и ји х п о д т н у ћ у п р и ј е с т о с в о ј...
заћи ћ уу висине
н а д о б л а к е , и з је д н а ч и ћ у с е с а и ш и м (И са. 14, 13-14). И ето, Господ је са светлог неба збацио духа, који се пом утио пр отивљ ењ ем Т ворцу, у ад - у дуби ну гробну (И са. 14, 15). Како је Д енниц а био начелник н еких духова, он је и њ их п обуни о против владике сваке твари и п овукао их за собом . И , на тајначин, светли А нђели су постали зли духови (Л к. 7, 21; Еф . 6,11, 12). А нђели су, дакле, постали зли својом вољ ом . Господ наш И сус Х ристос гово ри о је Јеврејим а да је ђ а в о ч о в е к о у б и ц а о д и с к о н и , и н е с о ји у и с т и н и (Јн. 8,4 4). А ко он н ије стајао у истин и, значи да је истини био П оучен, и да је им ао сву снагу и средства да одб аци од себе сваку саблазан. У складу са речим а И суса Х риста, учили су и свети апостоли: И а н ђ е л е к о ји н е о д р ж а е с в о је д о с т о ја н с т в о ,
Г о н а п у с т и ш е с в о је б о р а в и ш
е , о с т а в и о је з а с у д
в е л и к о Г а Д а н а у о к о в и м а в је ч н и м п о д м р а к о м , п иш е апостол Јуда (Јуд. 6).
П од им еном началства овде се подразумева првоб итно стањ е А нђела, које је садрж авало у себи како унутраш њ е саврш енство разум а и вољ е, тако и спољ аш њ е врлине бестелесних духова. А нђели су м огли да сачувају своје пр вобитн о стањ е (началство) и да сачувају стани ш те, које је том стањ у одговарало, али по сопственој вољ и ни су пош товали ни једно, ни друго. С вети апостол П етар у 2. посланици говори о паду А нђела да Богн е п о ш е д ј а н ђ е л е к о ји с а Ј р и је ш и ш (2. П етр. 2, 4), значи, сугериш е м исао да су неки анђели поступи ли упркос Бож јој вољ и. 2 П реподобни Јован К асијан претпостављ а да је сатана пре пада припадао лику Х ерувим а. Вид ети "Реч смрти" епископа И гнатија (Б рјанчани нова). С тр. 73.
450
П Р И Ч Е О АН ЂЕ ЛИ МА
С ледећи речи Г оспода наш ег И суса Х риста и Њ егових А постола, П равославна Ц рква се увек држ ала оне м исли да су А нђели, иако су им али од свога стварањ а саврш енство разум а и вољ е, али Б ог није у њ ихову при роду унео апсолутну нуж ност да увек изаберу само до бро, на тајн ачин им али слободу избора између добра и зла. И м ајући м огућност одступањ а прем а злу, неки су злоупотребили слободу избора и постали зли. Е во како о томе уче С вети О ци и учитељ и Ц ркве: "Д емон се назива аж дајом , зато ш то је устао на Бога, у почетку је био анђео", - п иш е С вети Т еофи л А нтиохијски, а С вети И ринеј Л ионски каж е да је "ђаво сам био узроком свог отпадниш тва"3. И сту м исао потврђује С вети А нтони је Велики: "Зли духо ви се не називају тако због тога ш то су такви створени . Б ог није створи о н иш та зло - и они су били створени као добри" и С вети М акарије В елики: "С ва разум на бића, под којим а подразумева А нђеле, дем оне и душ е, Творац је створио као чисте, а то ш то су се неки од њ их окрен ули п рем а злу, то се њ им а десило због самовољ е, јер су по сопственој вољ и о дступил и од од говарајуће зами сли" 4. И зузетно је расуђивањ е С ветог К ирила Јерусалимског о овом предмету: "П рви ви новн ик греха и родоначелн ик зла је ђаво. П ре ђавола нико ни је греш ио. О н, пак, није сагреш ио п о при роди, - по потреби, јер тада не би било греха. Н апротив, б удући да је створен као добар, по сопственој вољ и је по стао ђаво и због својих дела је доби о о во и м е. О н је био А рханђео, али је потом био назван ђаво због клевете Бога пред љ удим а; а он је клеветао Бога да би скренуо љ уде с пута истине. Би о је добар Б ож ји слуга, а потом постао сатана у пуном значењ у тог им ена, зато ш то сатана означава противни ка"5. О том е да је ђаво пао својом вољ ом , говори и С вети В асилије Велики: "Д емони н е учествују по самојсвојојсуш тини у противљ ењ у добру, већ по сопственој вољ и, одступањ ем од добр а скренули су у грех, то јест у зло. О д добр а не мож е да се деси зло. А заш то је лукав човек? П о сопственој вољ и, јер је и он им ао слободн у вољ у, и њ ем у је била дата власт да буде с Богом или д а се удаљ и од њ ега. А рханђео Г аврило увек предстоји п ред Богом , сатана је А нђео, који је по тпун о п ао и з свог сопственог чин а; слобода вољ е је првог сачувала међу виш њ им , а последњ ег је збаци ла. Једног је спасила 3 П рилог уз П равославни преглед, 1868, стр. 571. 4 П оуке Св. М акарија В еликог, стр. 161. 5 К атихетска поука 18.
П
р н ч е
о а н д е л и м а
451
љ убав према Богу, а другог је од Бога одбило њ егово противљ ењ е Богу". Д акле, како говори С вети Григорије Н иски, "ђаво је сам себе лиш ио радосногж ивота". С м атрам о да је потребно да се наведе још и карактеристично расуђивањ е С ветог Јована Д амаскина о п аду ђавола: "Од анђеоских сила надзем ног чин а начелник, ком е је Бог поверио очу вањ е земљ е, није био створен као зао по пр иро ди, већ је био доб ар и створен због добра, и н ије им ао од Т ворца у себи ни најм ањ ег трага зла, али није подн ео изненадн о озарењ е и част које м у је поклонио Т ворац, и по слободној вољ и се претворио од при родн ог у противп риро дног и погордио се против Б ога - свог Т ворца. П ож елевш и да устане проти в Њ ега, први је одступио од добр а и упао у зло. Зло ни је ниш та друго, до лиш авањ е од добра, као ш то је и там а лиш авањ е од светлости. Д обро, пак, јесте духовн а светлост, као ш то је зло дух овна там а. Буд ући да је саздан од Т ворца као светлост и да је био добар, он је по слободној вољ и постао там а. О н је отргао, за њ им се повело, с њ им је пало безбројно м нош тво њ ем у потчињ ених анђела; на тајначин су они п роизвољ но постали зли, самовољ но се удаљ ивш и од добр а прем а злу, због слободне вољ е, коју је он д обио од Т ворца"6. Д акле, и з наведених речи светих О таца Ц ркве јасно је да је ђаво, будући да је створен као добар, п о својојвољ и п остао зао. С ад је при род но пи тати: кад је пао ђаво? П ад анђела се није десио у току ш ест дана стварањ а, јер по заврш етзку стварањ а, прем а сведочанству књ иге П остањ а"п о ш е д а Б о ! с ве о ј е с в о и о , и м е , д о б о б е е в е о м а " (П ост. 1, 31). А ако су за ш ест дана створене твари би ле добре, онда не м ож е да се ми сли да су се А нђели за првих ш ест дана лиш или првоб итног блаж енства. А ли, пад анђела је претходи о пад у човека, јер, да су се анђели о држ али у истин и, он да не би било куш ача, који би их довео до крш ењ а Бож је заповести. У чему се састојао првоби тни грех анђела? У С ветом писм у нем а потпуно јасног учењ а о томе, али са вероватнош ћу се м ож е закљ учити да је првоби тни грех палих анђела била гордост и да се један од анђела, саврш енији од дру гих, сувиш е уобразио у свом саврш енству и навео на то потчињ ене духове прим ером или убеђењ ем. То се види, пре свега, из искуш ењ а прародитељ а јер им је куш ач сугерисао ж ељ у за већим саврш енством , него ш то је лик Бож ји, који су они дотад им али. Зб ог тога вероватно, ш то је и сам ђаво учи ни о и сти тај грех, на који је навео човека, З а в и ш ћ у ђ а в о л а у ш л а ј е с м т у с е т , - каж е С оломон (П рем . 2, 24). 6 Тачно излагањ е П равославне вере. Књ . 2, гл. 4. стр. 57-58.
452
П
РИ Ч Е О А Н Ђ ЕЛ И М А
П Р Н Ч Е О А Н Т) е л п м д
И сус Х ристос је рекао: .„ а в о н е с т о ј и у и с т и н и ... е р е о н л а ж а и о т а ц (Јн. 8,4 4). Н е стоји у истин и, то јест није сачувао истинске представе о својим стварним односим а прем а Богу. У њ ему се појавила лаж , то јест лаж на представа о свом сопственом саврш енству и сили. П реувеличано виђењ е себе га је и навело на м исао о м огућности да се изједначи са Виш њ им (И са. 14, 13-14), да постане независан од Њ ега (као ш то се често из историје види да се војсковође, пош то их цареви прославе, труде да заузм у њ ихово м есто). ** *
П ош то су облож ени изузетно ф ином , па ипак сличном љ удској, плоћу, дем они м огу да осете ударце. Е во ш та читам о у ж итију С ветог А ндреја, Х риста ради јуродивог: једном је С ветом А ндреју, који се налазио у црк ви света А настасија у К онстантиноп ољ у, дош ао ноћу један од начелни ка дем она у пратњ и м ногих других дух ова таме. Т >аво је им ао у руци секиру, а сви демон и су били н аоруж ани различи тим оруж јем. О ни су јурнули на њ ега да би га убили , а светац је завапи о Б огу за пом оћ. О дјекнуо је гром и појавио се велики скуп љ уди, одевених у беле одежд е, а иза њ их је дош ао старац плем енита изгледа. Л ице м у је бил о светлије од сунц а, а м нош тво слугу гаје пратило. О н им је рекао: "Затворите врата, да ни ко не п обегне, и п охватајте Етиопљ ане". Н аредба је била истог тренутка испуњ ена. П ритом А ндрејје чуо да један од дем она каж е другом : "Теш ко нам а! П реварили см о се: Јован ће нас нем илосрдно м учити". Јован је наредио белорисци м а који су дош ли с њ им , да скин у гвоздени ланац са врата А ндреја. Јован, узевш и лан ац и пресавивш и га трипут, стаде на врата цркве и нареди да се дем они доводе један по један. Д оведош е првог дем она, и звалиш е га на земљ у, и Јован га удари ланцем сто пута. Д емон је вапио попут чо века:" П ом илуј ме!" Такву казну до бил и су сви дем они , један за другим . П осле тога Јован им рече: "И дите јавите се ваш ем оцу - сатани: како ће м у изгледати о но ш то вам је учињ ено?" Д емони н естадош е, белорисци се такође удаљ иш е. В еличанствени старац, при ш авш и А ндреју, саопш тио је да је он Јован Б огослов, и да је њ ему п оверено старањ е о А ндреју. ** *
А о том е, како се односе дем они прем а ж ртвама које им се приносе, говори С вети Јован Златоусти у "С лову о В авилу" (про тив Јулијана и пагана). ЈТспричавш и које су околности дале повод за изградњ у паганскогхрам а А полону у Д афи ни, предграђу А нтиохијском, З латоусти говори да је ђаво,
453
искористивш и легенду, у пагански храм сместио дем она ради завођењ а и погубљ ивањ а љ уди. Д емон је, присутан уз идола, предсказивао будућност, чим е је подрж авао заблуде пагана. У Д афин у су пренетем ош ти С веш теном ученика В авиле, и демон је испрва заћутао, а затим се и п отпуно удаљ ио из паганског храма. "Т акав је обичај дем она, - додаје С вети О тац, - кад им се љ уди клањ ају као боговима м ирисом и дим ом крви, они годинама, попут крвож едних и незаситих паса, бораве на тим м естим а да би се хранили и наслађивали. А кад им неко не прин оси такве ж ртве, онда они пропадају као од глади. Д ок год се прин осе ж ртве, док год се изврш авају одвратни тајни ритуали , дотле су и демон и п рисутн и и веселе се"7. А на који н ачин д у х о в и з л о б е (Е ф . 6,1 2) м огу да се хране ж ртвам а, које се прин осе идолим а, објаш њ ава С вети В асилије В елики: "Д емони, будући да су се препустили славољ убљ у и страстим а, у знатнојм ери се наслађују и хране ж ртвама. Д ок се ж ртве пале, крв се горењ ем претвара у испаравањ а и, распавш и се, на тај начин , на танке делове, прелази у стањ е, својствено п ри род и дем она. Н аравно, они се не хране испарењ им а, тако ш то их једу или ш то њ им а пуне црево, већ се њ им а хране слично неким ж ивотињ ама, остригама и осталим ове врсте, које узим ају храну свим својим бићем . И з тог разлога дем они похлеп но гутају гасове, који настају од горењ а ж ртава, и увлаче у себе дим там јана који сагорева"8. О бјаш њ авајући 11. стих 10. главе П роро ка И саије, исти С вети отац каж е:"(З а р и д а ј е , и п о в и у Ј е р у с а л и м у и у С а м а р и ји ; е ћ у л и у ч и н и и Ј русалим у и
е Ј о в и је м л а ж н и је м б о т в и м а о н а о
и њ е з и н и је м л а ж н и је м б о Ј о в и а ?" (И са.
а о сам учинио С ам ариј
10, 11). Н а тајн ачин ће заплакати кип ови израђени од д рвета, кам ена или н еке друге м атерије, који су добил и од ум етника лик и изглед човека или бесловесних ж ивотињ а, четверонож аца, или п тица, ил и гм изаваца, какве су биле статуе и ки по ви Е гипћана?.. То се деш ава овако: у кладама дрвета, којим а је љ удским рукам а дат лик и изглед, и уопш те у свим идоли м а, било да су израђени од драгоцене или јеф тине м атерије... невидљ иво ж иве као сустанари и при суствују неки демон и, који н алазе насладу у нечи стим ж ртвам а. Бл изу тезги са м есом, там о где се баца поквар ена и згруш ана крв, бораве пси, лаком и на ову врсту хране; слично њ им а и дем они, робови прож дрљ ивости, који похлепно траж е насладу, у м ирису и распадањ у крви при нетих ж ртава, лете око ж ртвеника, који су им посвећени... у п ричи коју читамо у књ изи о царевим а, јасно се 7 С в. Јован Златоусти, т. 2, стр. 554. 8 К ом ентар Исаије, Т. 2, стр. 165
454
П
ри
че
о
а н т ј
П РИ Ч Р О дН Ћ ЕЛ М М А
Ел и м а
455
откри ва власт демон а изнад статуа, које су њ им а посвећене. " у з е в и Ф и л и с т е ји к о в ч е г Б о ж и у н е с о ш е 1 у д о м Д а т н о в , и н а м е с т и ш е Ја д о А с ју т р а д а н к а д у с т а ш е
оћанирано,а т о
ат н л
ат на.
а ш е ни ч и ц е н а е м љ
п р д к ов ч м п о д њ и м " (1. Ц ар. 5, 2-3). К ип, видљ ив за све, био је Д агон; онајкоји је леж ао ни чиц е био је дем он, сруш ен славом , која је окруж авала ковчег Бож ји; дем он је и п ао на своје лице, а са собом је обор ио и сруш ио видљ иву ствар. И з тог разлога се они који као хр ану кор исте ж ртве, прин ете идол им а, сматрају судеониц им а трпезе демон а (1. Кор. 10,21)... Ето заш то је речено: зарид аће кипови , то јест дем они, који у њ им а ж иве"9.
0 утицају злих духова на љ уде говори и и скуство оних ли ца, која прате својдуховни ж ивот. Е то ш та пиш е отац Јован К ронш татски: "Н е, реците ш та хоћете, али човек понекад није претерано раздраж љ ив и п акостан сам п о себи, већ уз најздуш нију пом оћ ђавола. С ам о посм атрајте себе или друге за време раздраж љ ивости и ли пакости, кад ви или неко други ж ели да униш ти онога који вам је истински и ли ум иш љ ени непријатељ ; упореди те (понекад после кратког времена уз пом оћ А нђела Чувара) спокојство, кро тост и доброту ваш ег карактера или карактера човека којег сте посм атрали, који следе после тога, са супротним стањ ем, које само ш то је прош ло, и рећи ћете себи: "Н е, изгледа да то уопш те није онајчовек, који се још м алоп ре љ утио и беснео, та то је човек, из којег су дем они изаш ли". У њ ему нем а ни трага од претходне пакости и претходне неразум љ ивости. Н еки одбацују по стојањ е злих духова: појаве у љ удском ж ивоту, сличне овим а, м орају јасно сведочити о њ иховом постојањ у. У колико свака појава им а одговарајући узрок, и уко лико сепрем а пло довим а дрво познаје, ко онда не види у човеку који безум но бесни, злог духа који делује ун утар њ ега, који не мож е да се појављ ује другачије него на тај њ ега достојан н ачин , који не одговара често карактеру ли ца које бесни, ни каснијих њ егових поступака. К о у изливањ у љ удске злобе не преп озна деловањ а начелни ка и творца злобе, тај при пада броју он их који им ају уш и, али н е чују, а им ају ум, али не разум еју... П а сваки човек који је склон раздраж љ иво сти и који одиш е злобом , сам осећа јасно у својим грудим а при суство непријатељ ске зле силе, која га прим орава да делује некако нехотичн о, суп ротно оном е, како би он разум ом и склонош ћу ж елео да делује".
9 К ом ентар И саије, т. 2, гл. 10, стр. 531-534.
Н аш и прародитељ и су били блаж ени. Њ ихово тело је пуцало од крепости и здрављ а; а њ ихова душ а је била чиста и невина, са свеж им и активним силам а, и наслађивала се м ирн ом савеш ћу, која ничим није била пом ућена. Заједно с тим, спољ аш њ а природа са свим својим царствим а - ж ивотињ ским, биљ ним и рудним - била је покорна човеку. О на му је служ ила као свом цару и владики и, будући ди вна у целини и делови.ма, сами м својим лепотам а му је пруж ала велико уж ивањ е. П раоцим а је за станиш те на располагањ у био рајсладости, најбољ е место на зем љ и, испуњ ено биљ кама свих врста, лепим за гледањ е, добр им за јело (П ост. 2, 9), које су садрж авале у себи све ш то је сам о м огло да задовољ и потребе чулно -разум них бића, да развија и непрестано одрж ава осећај саврш еног блаж енства у њ им а. Главни извор блаж енства за наш е прародитељ е је било то ш то се Сам Бог појављ ивао и разговарао са њ им а, као О тац са вољ еном децом , С ам је њ им а руководио, са изузетном љ убављ у и неж нош ћу; окруж ивао их је са свим ш то је могло да допринесе пуноти њ ихове среће. И ето, ђаво је завидео прарод итељ им а због њ ихове бескрајне среће и хтео је да је уни ш ти и , заиста је успео у томе. Зм ија-ђаво је клеветом на Б ога превари о Е ву, и кроз плод дрвета, који садрж и п ознањ е зла, довео је љ удски род до см рти, - ни је тек тако назван човекоуби цом од почетка (Јн. 8,44). С вети Јован Златоусти каж е: "В идећи да се човек налази у највећој части и да скоро ни по чем у није мањ и од А нђела, како и Блаж ени Д авид каже: ч и н и о с и 1а (ч о в е к а ) а л о а њ е г а о д а н ђ е л а (П с. 8,5), тако, видећи на земљ и зем аљ ског А нђела, демон, који је и сам некад боравио м еђу виш њ им силам а, али је због развраћене вољ е и неизм ерне гордости пао са тих висин а, кори сти се великим лукавством да би лиш ио ч овека Бож ијег благослова, учин ивш и човека незахвални м , да би одузео од њ ега сва блага, која м ује даровало Б ож је човекољ убљ е. А ш та он то ради? Н алази зм ију, која је разум ом превазилазила све звери, ш то је посведочио и М ојсејови м речим а: л и , з м и а б ј е ш е л у к а в а и м о с в е з в и је р и п о љ с к е , к о је с т в о р и Г о с п о д Б о Ј (1. М ој. 3,1). И скористивш и зм ију као оруђе, ђаво преко њ е ступа у разговор са ж еном и тако намам љ ује у своју об м ану овајнајједноставнији и најнем оћн ији сасуд. Р азговарајући са зм ијом , Е ва је рекла да је Бог забран ио не само да се пр оба од плодова дрвета познањ а добра и зла, већ и да се ово дрво доди рне; и рече ж ена зм ији: и је д е м о р о д а с а с в а к о т д р в е т а у в р т у ; с а о р о д а с о н о ш д р в е а у с р е в р т а , к а з а о је Б о Г , н е је д и т е и н е д и р а е у њ , д а н е у м р е т (1. М ојс. 3, 2-3). О вим својим речим а открила је тајну свог душ евног стањ а, коју је при м етио
456
П
П
РИЧЕ (1 АН Ђ Е Л ИМ А
куш ач: само страх од смрти ју је задрж ао да се повин ује Богу. З б о Ј о ш иј (1. М ојс. 3,4) . Р асејан је страх од смрти, н и : е ћ е е в и у м р и је т сад ђаво без м уке одвлачи Е ву на своју страну; он говори л аж и клевеће на Бога: е т з н а Б о / д а ћ е в а м с е у о н а ј д а н а д о у с и т е с Г а о т в о р и т и о ч и , п а ћ е е п о с т а т и а о о Јо ви и з н а т и ш о је д о б р о ш о л и з л о ( 1. М ојс. 3, 5). Е ва не проти вречи ђаволу: она м у верује, и због тога се не противи . Ч увш и да је Бог, наводно, из зависти забран ио да пробају од дрвета, погордивш и се надом у једнакост са Богом, Е ва се сувиш е уобразила: И н а ви д и д а ј о д т в ар а ж
р о д н а д р в е т у д о б а р з а је л о и д а
а е м и л и н а Ј л е д а т и и д а је д р в о в р л о д р а Ј
(1. Јн. 2,16), проговори телесна похота: дрво је изгледало добро за храну; п роговори ла је похота очи ју: дрво је изгледало пријатно за очи; проговорил а је гордост: изгледало је да дрво дарује знањ е. "Н евољ е ни су настале од дрвета, већ од љ удске самовољ е, од безбри ж ности и непаж њ е, које је он показао у односу н а заповест" (С в. Јован Златоусти). "Д рво је у Рају било због тога ш то је била потребна заповест за куш ањ е наш егпослуш ањ а" (С вети В асилије Велики). К риви ца није у дрвету, већ у нама, у наш ој непослуш ности; б о Ј зн а њ
с а м а Е в а у за б р а р о д а с
е Ја и о у с и , п а д а д е и м у ж у с в о је м у ,
е и он о уси
(Е М ој. 3,6). Тако је био унет греху љ удски род. Тад им се отвориш е очи и видеш е да су голи; па сплетош е лиш ћа смокава и начини ш е себи пречаге (1. М ој. 3, 7). П рва последица греха у наш им прароди тељ им а није била свест о некојболести - душ евној или телесној, већ о својој голотињ и. С а свеш ћу о голотињ и појави се и унутраш њ и стид. П ре прародитељ ског греха бјеху обоје голи, А дам и ж ена му, и н е б је ш е и х с р а м о т (1. М ој. 2,25), а после прародитељ ског греха они н ачини ш е себи пречаге, а кад зачуш е глас Господа, који је иш ао по в рт у, онд а се сакриш е иза дрвећа. Господ зове А дама, овај одговара: у х Ј л а с т в о ју в р т у , п а с е п о п л а ш и х , е р с а м , е с е с а р и х ( 1.М ој 3, 8-10). И упи та Господ: о т и а з а д а с и Ј о ? а н и е с и ј е о са о н о Ј а д р в е т о с а м т и з а б р а н и о д а н е је д е ш с а ? (1. М ој. 3,11). Б огж ели да изазове покајањ е код А дама. А ли, првосаздани ум есто да отворено при зна својгрех и покаје се, пребаци своју кри виц у на Б ога: е н а , о ју с и у д р у и о а н о м , о н а м и д а д е с а д р в е т а , е је д о х . А е н а п р е б а ц у је с в о ју р и в и ц у н а з м и (1. М ојс. 3, 12-13). Д акле, љ уди не сам о да су пали у грех, већ су били упо рни у њ ему. Н епослуш ност и непокајањ е су на прве љ уде, а преко њ их и на цео љ удски род, н авели п раведан Б ож ји гнев. С уд Господа, повезан са казном , прародитељ и су прихватили ћутке и без одговора, а про буђена савест им је ставила до знањ а да њ ихова судбина, п осле прекрш аја Бож је заповести, не м ож е да остане у ранијем облику, да грех и злочин м орају да буду каж њ ени,
РИЧЕ О
457
и да је добродуш но при хватањ е и скруш ено поднош ењ е ове казне на'6ољ е средство да заслуж е м ило ст и врате себи Бож ију љ убав. К азна коју је Бог изрекао обм ањ ивачу - зм ији им је ставила до знањ а да они ни су били предати на беспом оћну ж ртву злој и непријатељ ско; сили, која их је свргнула с висине н евино сти и б огоподо бно сти. Б ез обзира на дож ивљ ене невољ е, остајала им је м огућност да се уздигну од свог пада, да устану про тив свог непри јатељ а, да се боре с њ им и да победе, доб ијајући за то снагу и средства од Бога, К оји се по јавио не само као њ ихов С удија, већ и као њ ихов осветник. Н е будим о толико непром иш љ ени, па да ропћемо на наш у прам ајку, им ајући на уму да и м и сам о непрестано понављ амо њ ен грех - непослуш ност према заповестим а Бож јим ; бољ е да погледам о како да се носим о са искуш ењ им а да бисм о и збегли м реж е непријатељ а, те због тога изађим о из Едема и пођим о у Јорданску пустињ у, јер оно ш то смо и згубили у рају поново је за нас стечено у овом м есту суза и уздаха, које је за нас пр оли о Бож ји С ин. Б ог није допустио и скуш авањ е Сп аситељ а због њ ега С амог, већ због прим ера јаке борбе против искуш ењ а, да би љ уди знали како да осујете непри јатељ а... ** *
Д акле, према сведочанству светих О таца Ц ркве, средства искуш авањ а ђавола су разноврсна. А због чега ми п онекад не прим ећујем о нападе ђавола, на то одговара П реосвећени И нокентије, архиепископ Х ерсонски: "Д а бисм о осетили на себи до дир ду ха таме, треба сам и да будемо светли, а греш ник је там а. Н а чистом белом оделу и мала мрљ а се одм ах прим ети, а на црном оделу се не прим ећују ни најцрњ е велике мрљ е. У душ и светлоји чистојби ло која ми сао коју убац и ђаво, одм ах изазива збуњ еност, теж ин у и срчану бол; а у душ и греш ника, там ној и оскрнављ еноји сам о њ егово при суство је непри м етно. С ам д ух злобе свим силам а се труди да то остане непри м ећено: јер какву корист им а од тога да буде при м ећен? Д а дозволи да га човек дир ектно осети? То би значило да нас нагони у бекство од себе. ето он се, тирански владајући н ад греш ни ком , истоврем ено труди да га држ и истој обм ани, како он тобо ж е ради сам по себи и да је у свему саврш ено слободан"10.
0 греху и њ еговим последиц ам а, Х арков, 1883, стр., 171.
458
П
р и ч е
о
П
а н т ј е л и м а
Ч им е и како се мож е искуш авати онајили овајчо век на грех, одговара С вети И сидор П елусиот: '"ђаво не зна оно ш то нам је у ми слим а, зато ш то то искљ учиво при пада јединственој сили Б ож јој, али по телесним покретим а он м ож е да ухвати м исао. В иди ли, на прим ер, да неко радознало гледа и храни очи туђом лепотом ? И скористивш и њ егову жељ у, одмах побуђује таквог човека на прељ убу. А ко ли види гневног и раздраж љ ивог? О дм ах ош три мач и уперује на убиства. А ко види користољ убивог? П одстиче на разбојни ш тво и неправедно стицањ е. Ви ди ли оног којег обузим а стомакоугађањ е? О дм ах м у ж иво при казује страсти, које се рађају стом акоугађањ ем и о стављ а оно ш то служ и да се њ егова намера спроведе у дело. *** Н ајопасни ја је страст величањ а себе; поводо м тога С вети Јован Л ествичник каж е: "Н адмени м онах неће им ати потребе зе дем оном (да га баци у пропаст), зато ш то је сам себи већ постао дем он и непријатељ ". П реподобн и О ци В арсонуфи је и Јован каж у: "О скврњ ењ е (истечењ е) у сну се деш ава час због претераног хвалисањ а, час из зависти ђавола; за последњ е треба рећи да кад непријатељ у не пом аж у наш а охолост и презасићеност, онда он не м ож е ово често да понови: сличн о оном , који кад гради кућу, не нађе потребн е материјале, те се труди узалуд, сличн о том е и ђаво"11. С вети Јован Зл атоусти каж е: "Н ека ни ко не м исли као да је ђаво тобож е тако м оћан, да м ож е да нас спречи да идемо путем, који води п рема врлини. Ј4стина, он м ами и саблаж њ аванемарне, међутим насилно не задрж ава и не присиљ ава"1 12. С вети Јован Л ествични к каж е: "Д емони нас са свом силом нападају онда, кад виде да смо неспособни из нем оћи да ступе с нама у борбу". С в. М аксим И споведник каже: "М ојнем ар дем они увек користе као при ли ку да устану про тив м ене"13. Златоусти каже: "А ко ж иви м о нем орално, п остајем о лак плен ђавола"14. Д а се зло зачињ е у нам а сам им а, каж е и сам Господ: Јер из срца излазе зле пом исли (М т. 15,19). *** С вети А нтони је В елики каж е: "С ам ђаво је свестан своје нем оћи, па прем а томе, нећемо падати духом , осећати бојазан у душ и, н ећем о сам и изм иш љ ати п оводе за страх, говорећи: "А ш та ако дође дем он и п околеба ме? 11 Д обротољ убљ е, т. 2., стр. 608. 12 Беседе о књ изи П остањ а, д. 1, стр. 434. 13 Д обр. Т. 2. стр. 322. 14 Беседе о Јеванђељ у по М атеју, д. 1. стр. 186.
Р
11 ч Е
О
А Н Ђ Е Л И М А
459
А ко ме ухвати и обори? "И ли: "Ако м е изненада нападне и изазове панику?" Н ећем о никако дати м еста таквим м ислим а и ж алостим а у себи, као они који гину. Н его ћем о бити добродуш ни и увек ћемо се радовати, као они који се спасавају; сталн о ћем о м исли ти да је са нам а Господ, К оји је дем оне свргнуо и учинио их непокретним (С војим Ж ивотворним К рстом показавш и да се заграђују од власти злих духова). У век ћемо разм иш љ ати да нам, пош то је с нам а Господ, непријатељ и н е могу ниш та. О ни какве нас нађу, долазећи код нас, такви и сам и постају у односу прем а нама; и какве м исли у нама налазе, таква нам п ривиђењ а и приказују, нудећи нам искуш ењ е у ономе, на ш та смо похлепни. Збогтога, ако н ас нађу бојаж љ иве и успани чене, одм ах нас нападају, као разбојни ци , који су наш ли незаш тићено м есто, и оно ш то ми сами о себи м ислимо, то још и увеличавају. А ко виде да смо страш љ иви и бојаж љ иви, онда још виш е повећавају бојазан при виђењ им а и претњ ам а, а јадну душ у ово м учи. А ли, ако нас нађу како се радујемо због Господа и да разм иш љ амо о будућим добрим а, да у м ислима им амо дела Господњ а и како м ислим о да је све у Бож јојруци , како демон није у стањ у да савлада Х риш ћанин а и како уопш те ни н ад ким е нема власти (ко при зива Бога у пом оћ), демон и се онда, кад виде душ у која се учврш ћује таквим м ислим а, са стидом окрећу натраг". Т ако се, непријатељ , вид ећи да је Јов ограђен врли ном , удаљ ио од њ ега; али је Јуду учин ио својим заробљ еником , н аш авш и га без такве заш тите. *** С вети К ирил Јерусалимски каж е: "Н иси ти сам главни ви новн ик дела; постоји неко дру ги, н ајзлобнији саветни к - ђаво, он све наговара, али не м ож е да победи оне који м у се не покоравају. З ато затвори своја врата и удаљ и га од себе, и неће ти нанети ш тету. А ако без гнуш ањ а прихватиш у себи п охотну м исао, онда посредством пом исли он а ће пустити у тебе корењ е, завезаће ти ум и од вући н а пучи ну зла"15. С вети Јован Златоусти каж е: "А ко ђаво и јесте отим ач, од нас зависи да ли ћем о м у дозволи ти да о тим а"16. С вети Јефрем С ири н каж е: За оне који воле Бога свом д уш ом борба против ђавола је исто ш то и н иш та, а за оне који воле свет она је теш ка и неиздрж љ ива"17. С вети Г ригорије Н иски каж е: "Кад је наш а прир ода пала у грех, Бог нас пале није оставио својим П ром ислом , већ додељ ује сваком од нас 15 Тум ачењ е посланице К олош анима од Св. Теофана Затворника, стр. 26. 16 Беседе о Јеванђељ у од М атеја П ер., д. 2, стр. 270. 17 Д обротољ убљ е, д. 1, стр. 343.
460
11 Р И
Ч Н О
Г1 ри ч н о
А Н 1) Е Л И М А
као пом оћ у ж иво ту по једног А нђела бестелесне природ е; али са супр отне стране изопачивач приро де см иш љ а то исто посредством неког лукавог и злобног дем она, који би ш тетио човековом ж ивоту. А човек, налазећи се изм еђу А нђела и дем она, сам по себи чин и једно јачим од другог, слободн ом вољ ом бирајући учитељ а изм еђу ово двоје. Д обри А нђео предочава пом ислим а добро врлине, које се оним а који напр едују откри вају у поуздањ у, а онајдруги п риказује м атеријална задовољ ства, од којих нем а ни какве наде на добро. Зато, ако се неко клони он ога ш то мам и он им ш то је рђаво, пош то усм ери по м исли на оно ш то је најбољ е, и ако то као поро к остављ а иза себе, а душ у своју као неко огледало окрене лиц ем ка вери у до бро, да се у чистоти сопствене њ егове душ е утисну све слике и п редставе добра које га чека, онда м у брат иде усусрет и пруж а м у пом оћ; јер по дару речи и разум ности душ е љ удске А нђео је на неки н ачин човеку бр ат"18. а
д
н
ђ
е
л
а
,
н
а
с
т
а
н
а
к
з л
и
х
д
у
х
о
в
а
Бог је све А нђеле створи о као доб ре. А ли, један део њ их, као би ћа, која им ају слободу вољ е, је злоупотребио своју слободу и стао на пут противљ ењ а Богу, тј. пао је у грех. Н иш та их није на то при силил о. С вето П исм ојасно сведочи да су у почетку (потоњ и) п али духови били безгреш ни. Т о се, пре свега, види и з речи С ам ог Господа И суса, кад О н Јеврејим а, који ни су веровали њ еговим речим а, разобли чујући их, говори да је њ ихов отац ђаво, који "не стоји у истини" (Јн. 8,44). И сто тако С вети апостол П етар у својој2. посланици каже: "...Бог не пош тедје А нђеле који сагријеш иш е, него их баци у окове мрака пакленога и предаде да се чувају за суд" (2. П етр. 2, 4). С вети апостол Јован Богослов сведочи: "О нај који твор и гријех од ђавол а је, јер ђаво гријеш и од почетка" (1. Јован. 3, 8). С вета Ц рква јеустим а својих б огонадахнутихљ уди - великих подвиж ника побож ности - увек тврдила да су пали духови били створени као добри, а затим су сам и п остали зли. "Н е каж емо м и", пиш е Блаж ени Т еодорит, "да је Господ тобож е све духове злобе од почетка створио као зле, ни ти да им је тобож е дата таква при рода; већ то да су се они сами п адом вољ е од најбољ ег устреми ли ка горем ". О сврћући се на пад ђавола у грех, С вети К ири ло Јерусалим ски пиш е: "П ре ђавола ник о ни је згреш ио; а он је згреш ио и то не зато ш то је од прир оде добио н еопходн у склоност прем а греху (иначе би узрок греха пао н а оног, ко га је таквим створи о); већ, буд ући да је створен као добар, сопственом вољ ом је постао ђаво". П рем а речим а Блаж еног А вгустина, 18 И сто, стр. 272-273.
а
н т, г и м
а
461
"ђаво је дух нечи сти;...он је дух по при род и, а нечист је по греху; од ова два својства прво је од Б ога, последњ е је од сам ог ђавола’". А ли, како је дош ло до пада ђавола у грех? С вим створени.м А нђелим а је створена слобода: или да буду са Богом или да се удаљ е од њ ега. У тренутку стварањ а А нђели нису добили коначно саврш енство и по звани су били да га постигну кроз непрестано заједничарењ е са Богом ш то им је, са своје стране, обезбеђивало неизрециво блаж енство. А ли Х ерувим -Д енница, најближ и Богу, саблазнио се својом блискош ћу са В иш њ им и својом улого.м п осредника између Бога и А нђела, најближ их Њ ему. У њ ему се разбуктала гордост пред А нђелим а, свест о својојнадмоћ ности, пош то су кроз њ ега други А нђели добили светлост и благодат од Бога. Заш то се највиш и А нђео погордио - то питањ е не сме да интересује љ удски ум , јер одговор на њ ега зна са.мо једини Бог. Зар је логично да се ми , ограничена б ића, удубљ ујемо у он е тајне постојањ а, које зна сам о В иш њ и? Заједно са гордош ћу у Д енни ци се појавила завист прем а Богу као И звору свих небеских сила и добара. Затим је он, први лучон ош а у анђеоском свету, почео да гори од безум не ж ељ е да се изједначи са Богом, да и сам буде бог за небеске анђеоске чин ове и цео остали свет. Завист је Д енни цу по дстакла на клевету против Бога пред А нђелим а, и ово је створи ло саблазни у њ иховој средини, ш то је и довело до највеће катастроф е у анђеоском свету. П ророк И саија овако опи сује пад Денни це:" а о п а д е с а н еб а , з в и је з д о
ани це,
ћери зорина ?
а о се обор и на зе
у
о ји с и
и о н а р о д е ?А Г о в о р и о с и у с р ц у с о м : и з а ћ и ћ у н а н е б о , в и ш е з в и је З д а Б о ж и ји х п о д т н у ћ у п р и е с т о с в о ј, и с је ш ћ у н а 1о р и зб о р н о ј н а с т р а н и с је в ер н о ј; и з а ћ и ћ у у в и с и н е н а д о б л а е , и з е д н а ч и ћ у се с а
иш
и м " (И са. 14,12-14). О вим ре-
чим а прор ок И саија показује Д енни цу као веом а великог властољ упца, који је изгубио своју власт услед своје преком ерне гордости . Д енни ца је повукао за собом безбројно м но ш тво анђела, које је саблазнио. 0 трагедији, која се десила на Н ебу, читам о у О ткривењ у св. Јована Богослова: "И н аста рат на небу; М ихаил и А нђели њ егови завојш тиш е на аждају, и ратова аж даја и анђели њ езини ; и не одољ еш е, нити и м се виш е нађе м јеста на небу. И збачена би аж даја велик а, стара зми ја, која се зове ђаво и сатана, који заводи сву васељ ену, избачена би н а земљ у, и с њ ом збачени биш е анђели њ езини" (О ткр. 12, 7-9). У С ветом Јеванђељ у по Л уки, С ин Бож ји говори да је видео пад сатане: " и д ј е х с а т а н у Г д е п а д е с а н е б а а о м у њ а " (Л к. 10,18 ). Д аје ђаво повукао са собом део А нђела, о том веом а јасно говори Х ристос, описујући С траш ни С уд:"Тада ће рећи и он им а ш то м у стоје с лијеве стране: И дите од мене,
462
П
р и ч е
о
П ри ч ? о
а н ђ е л и м а
проклети, у огањ вјечни који је прип ремљ ен ђаволу и анђелима њ еговим" (М т. 25,41). П ад злих духо ва у грех је био толико дуб ок да они виш е никад неће устати, неће се покајати због свог зла и горд ости. За њ их н ем а м еста покајањ у, они ни кад неће м оћи да добију благодат Бож ју. Зли духови су отпали од Бога потпуно свесно, пром иш љ ено, јер Господ им је даровао изузетно велики р азум и откри о им м ноге небеске тајне. О тпали су без било каквог утиц аја спољ а и са крајњ е упорн ом разјаренош ћу. У з то, као бестелесни дух ови, он и су слободн и од би ло каквог м атеријалног ом отача и, према томе, нису били излож ени ни каквим искуш ењ им а плоти. Због тога је отпадањ е дела А нђела од Б ога за њ их било исто ш то и см рт, после које нема м еста покајањ у, баш као ш то нема м еста ни п окајањ у човеку после њ егове см рти. а к о у с к л а д и т и п о с т о ја њ е а Б о ж
и јо м д о б
л и х д ух о в а
о т о м
Т)аво, отпавш и од Б ога, постао је начело, извор, пун ота и оличењ е зла, које је у својојосн ови бунт п роти в Б ога. Зл о сам о по себи није сам остално начело, ни је некаква првоб итн а зла при рода, веч на као Бог, није посебна сам оникла суш тина, већ стањ е вољ е духовно-разумн ог бића, отпалог од Бога. Руски теолог В. Л оски је писао: "Н ачело зла поти че од слободе твари. Е то заш то је оно неоп ростиво : зло се рађа само од слободе бић а, које га чини. Зло је недо статак доб ра. Б ог је бесконачн о добро . Због тога се зло не односи на Бога, већ само н а ограни чена разум на створењ а". Бог ни је створи о зло и Бог не сноси одгово рн ост за њ ега. Н апро тив, Г оспод својим П ром ислом претвара зло у добро. О бјаш њ авајући пор екло зла, С вети Григорије Н иски пиш е: "Разум ној при роди је дарована слобода, спојена са снагом , која прон алази оно ш то при ж ељ кује, да 6и по стојала слободна вољ а. Д обро ни је било н иш та прин удно, већ се убрајало у заслугу слободној вољ и. И пош то ово слободно кретањ е омогућује да се остварује сопствена вољ а, наш ао се неко (Д енни ца-највиш и А нђео), који је злоуп отребио слободу и, по речи м а апостола, п остао"и з и ш љ ч з л " (Рим љ . 1, 30). А он нам је, пош то га је и сам ог створи о Бог, брат, а пош то се сам овољ но одрекао учеш ћа у добру, отворио је врата злу и, пош то је по стао отац лаж и, ставио се у ред наш их вечн их н епријатељ а... Због тога је то и за остале био п овод за губитак доб ара, ш то се затим и десило са љ удском природом".
а
н
л и м
е
а
463
Ч есто љ уди постављ ају питањ е да ли је Бог знао, стварајући А нђеле, да ће део њ их отпасти, и ако је знао, заш то их је онда створио? С вакако је знао, јер је О н свезнајући. А ли, заш то их је С вевиш њ и створио, на таква питањ а С вето П исмо н ам одговара: "Јер м исли М оје нису ваш е м исли, нити су ваш и путеви М оји путеви, вели Господ; него колико су небеса виш е од земљ е, толико су путеви М оји виш и од ваш их путева, и м исли М оје од ваш их м исли" (И са. 55, 8-9). Л ичн ост и тело човека су највећа твореви на Бога, због тога Господ, будући да је бескрајна Љ убав, ж ели да опш ти са Својим духовно-разум ним створењ им а кроз љ убав, и управо због тога С војим продуховљ еним творевин ам а Бог даје способност љ убави, која се заснива на избору. И А нђели, и човек су слободни у и збору - или да ж иве у заједничарењ у са својим Т ворцем, или да одбију такво заједничарењ е. А ли, одступањ е од Бога као и звора добра лиш ава створењ е добра и одводи га на пут зла. Н еки могу да упитају: "К ако саБож анском љ убављ у, добротом ускладити то да ће се бића, која је створио Бог, вечно мучити?" О дговарајући на ово пи тањ е, треба пре свега рећи да С весвети Б ог воли само добро, и да О н н икако не м ож е да воли зло, грех. А код ђавола, злих духова ниш та добро ни је остало. В ећ због тога нечисти духови не м огу да буду објекат Бож је љ убави. П оред тога, даровавш и п алим анђелим а при стварањ у слободу вољ е као један од највиш их С војих д арова, Господ је не огранич ава, не рем ети, да би насилно п ривукао ова бића ка блаж енству. А вечно блаж енство свих разум но-м орални х бића се налази ун утар њ их сам их, говорећи сликовито, у њ иховом срцу, и оно не м ож е бити дато ником спољ а, ако за њ ега нем а основе у срцу, коју припрем а сам о разум но-м орално би ће. А у злим духовим а није остало н и најм ањ е зрнц е добра, из којег би м огла да настане и развије се ж ељ а да се ослободе зла и да постану д обри. К акво је њ ихово стањ е, таква ће бити и њ ихова вечна судбина. Ради бољ ег усвајањ а реченог навеш ћем о следећи прим ер. Зами слим о човека код ког се необуздано развила страст блуда, прем а полни м изопаченостим а, воде га проти в вољ е у манастир, где све одиш е светом атмосф ером целом удрености; или богохулника, богоборца, окорелог у м рж њ и п рема вери, Ц ркви, н асилно одвлаче у црквени хо р, да стално узноси својим устим а славословљ а Господу. К ако ће им бити - и блуднику, и богомрсцу у атм осфери м оралне чистоте и светости неприродној за њ ихово унутраш њ е стањ е? Да Господ није прогнао пале духове с неба, онд а би небеска атмосф ера светости љ убави, Бо ж анствена С ветлост, која озарава Н ебеска боравиш та, пекла ове покварене зле духове безброј пута м учни је од пакленог пламена. Е то заш то
464
П
Р И Ч Е
0
П
А Н ' !} Е Л И М А
се у томе ш то је Господ прогнао с Н еба А нђеле, пале у грех такође испољ ила и Њ егова доброта. А осуда злих духова за сва њ ихова зла дела на бескрајна м учењ а у паклу се налази у потпун ом складу са Бож јим правосуђем. Т реба још једном рећи да се својим м алим љ удским ум ом, својом слабом логиком, не треба м еш ати у те највиш е сфере тајни ж иво та, које су познате сам о Богу и где се налази граница, непро бојна за љ удски разум . Зар човек-створењ е, које је у рукама Т ворца исто ш то и глина у рукам а грнчара, им а право да буде тако дрзак да пита В иш њ ег заш то О н ради ово или оно? *** Зли духови не могу да испољ е насиљ е над неким човеком, уколико им Бог то не допусти. А ли, допуш тајући дем оним а да врш е зло, Бог истовремено С војом силом ограничава њ ихова погубна деловањ а и усмерава сва демонска дела на добро - на духовну корист љ уди, њ ихово спасењ е, јер зли духови п руж ају љ удим а прили ку да се веж бају у добру и учврш ћују у врлини . И з С ветог Јеванђељ а знам о да без допуш тењ а Бож јег, зли духови не м огу да уђу чак ни у нечисте жи вотињ е. И з историје праведног Јова се види да ђаво не м ож е да почн е да искуш ава Бож ијег угодника другачије, него да измоли дозволу В иш њ ег за то. О дговарајући на пи тањ е заш то Бог није уни ш тио ђавола, који је навео човека на грех, С вети Јован Златоусти каж е: "О н је тако п оступио старајући се о нама... К ад би нас лукави савладао насилно, ово пи тањ е би им ало извесну оправданост. А ли, пош то он нем а такву моћ, већ се само труди да нас придобије (док м и м ож емо и да не пристанемо), заш то онда отклонити разлог за заслуге и одбац ити средство за остизањ е венаца? Бог је оставио ђавола (да делује у свету) због тога да би они , које је он већ п ретходн о победи о тј. љ уди, њ ега самог (ђавола) свргнули? *** К ао доказ постојањ а ђавола м ож е се навести и то да човек за време м олитве осећа нарочи то супро тстављ ањ е невидљ иве силе, која делује на њ егово срце. Човек м ож е да се бави са ж ељ ом би ло каквим послом , али чим стане на молитву (овде није говор о оним а који диш у м олитвом као ваздухом , већ о оним а, који ни су изнутра озарени м олитвом , који нису душ ом спрем ни за њ у), одмах му није добро, истог трена осети немоћ организм а, почињ е да зева или тоне у сан, на п ам ет му долазе различи те пом исли. А кад човек заврш и са моли твом , опет се осећа бодро, као да се ниш та није десило. М ноги љ уди могу да каж у да им је лакш е да ураде би-
Р
11 Ч
Е О
А Н Ђ ЕЛ
11 М
А
465
ло какав теж ак посао, него да се моле. И ако они, који су осегили сладост м олитве, за које је м оли тва разговор с Богом , не престају да сведоче да за њ ихову душ у нема веће радости, већег блаж енства и ми ра, него оно ш то они осећају за врем е м олитве. О ткуд толики контраст између искуства једни х и других? К ако је неиздрж иво теш ко љ удим а, који дубо ко у себи још нису спрем ни за м олитву, да присуствују богослуж ењ у у храм у! Н ичим другим до супротстављ ањ им а ђавола не м ож е се објаснити брзина и успех с којим се ш ири зло: Реците о неком човеку клевету и лаж , - и то ће се брзином м уњ е свуда прош ири ти. А ли, потрудите се да почнете да ш ирите м еђу љ удим а неш то ш то води ка њ иховојдуховнојчи стоти, плем енитости, - одм ах ће постати очигледно како се невидљ иве силе труде да угуш е раст овог доброг сем ена. Рад ђавола је очевидан и у том е ш то је љ удско срце виш е располож ено да прим и све ш то је порочно, подло, греш но, а на оно ш то је чисто, узвиш ено, свето - срце често остаје глуво. *** П рир одн о се постављ а питањ е: заш то су у XX веку, кад је човек почео да лети у космос, на Земљ у почели да долећу Н Л О -и? П остоји ли веза изм еђу продора љ уди у просторе васионе и појаве Н Л О -а? Да, овде постоји најдир ектнија веза. Н а прим ер, прва полетањ а дом аћих косм онаута су за један од својих ци љ ева им ала доказивањ е да нем а Бога, нем а Н ебеског Ц арства. У опш те, косм онаути ка је убедљ иво сведочанство о паду духовн ости човечанства и губитка хриш ћанских вредности. А губитак хриш ћанске вере и побож ног начина ж ивота код м илион а љ уди их је веом а зближ ио са демоним а. Н ечисти духови непрестано воде борбу против љ удског рода. С паситељ нас је научио да се дем онски род одгони и побеђује постом и м олитвом. О вим духовним оруж јем љ уди су силно посрамљ ивали дем оне у ранија времена. А данас већина љ уди или уопш те нема духовни ж ивот или је он сувиш е слаб. 0 каквом одлучном супротстављ ањ у ђаволу се ту м ож е говорити. Е во, те паклене силе нападају човечанство. И то ш то се дем онска бића јављ ају на Зем љ и у облику неких ванзем аљ аца на својеврсни м летећим апаратим а, које љ уди виде као м еђупланетарне летелице и косм ичке бродове, такође је повезано са епохом освајањ а космоса. С аврем ени љ уди траж е ванземаљ ске цивилизације, ж еле да са њ им а успоставе контакте. Знајући то, ђаво хоће преко Н Л О -а коначно да одвуче љ удску паж њ у од Бога и да је усредсреди н а при вид не представнике ванземаљ ских цивили зација.
466
П
р и ч е о
А Н Т јЕ Л И М А
Д ревни летописи и каснији и звори сведоче да су се и рани је у атмосф ери понекад појављ ивале огњ ене кугле, које савремени научни ци убрајају у Н Л О . У колико је то заиста било оно ш то се данас уобичајено назива Н Л О -ом , иако их саврем еници нису схватали као м еђупланетарне станиц е, онда се м ож е претпоставити да су оне намењ ене за обм ану данаш њ е генерације љ уди. Зли духови су схватили да ће појаву некаквих загонетни х огњ ених кугли н а небу, м акар још пре Х ристовог Рож дества, или у неком веку хриш ћанске ере, човечанство у XX веку тумачити као појаву Н Л О -а у далеким времени м а. Та све оно лош е, погубно, ш то стално спрем а против љ уди, ђаво им при ређује врло лукаво, опрезно да се не би раскринкао. Јер да никад раније није било Н Л О а, и да су се одједном појавили п ред очим а једне генерације, ту би се могле и разобли чити дем онске сплетке, пош то С вето П исм о упозорава да у последњ е време "страхоте и знаци би ће с неба... У м ираће љ уди од страха и од очекивањ а оног ш то наилази на свијет..." (Л к. 21,1 1,26) . Н Л О , крећући се са веом а значајном брзином , м ож е у тренутку да се заустави и ли да измени правац лета. А ово пр отивречи закону да је свим м атеријални м телим а својствена ин ерција. Н ије се једном м огло видети како Н Л О м ењ а свој изглед, задобијајући разновр сне геометријске облике. Д ате чињ енице говоре о том е да је по својој природи Н Л О нематеријалан. О вај закљ учак потврђују и следеће чињ енице. Н а прим ер, одређена брзина лета неких Н Л О -а у земљ инојатмосф ери је 20км /с. То је скоро три пута виш е од прве косм ичке брзине (7,9 км/с), оне брзине, чије прекорачењ е доводи до тога да косми чко тело побеђује силу Зем љ ине теж е и удаљ ује се у пр осторе С унчевог систем а. Д ругим речима, по ф изичким законим а ниједно ф изичко тело не мож е да се у атмо сф ери Земљ е креће брзин ом од 20км/с. А ко до појаве Н Л О -а не долази по закони м а натприродн ог, онда они крш е основне природн е законе, у чију истини тост не треба сум њ ати. С друге стране, п ак, м ного тога указује на по тпуно м атеријалну п рир оду Н Л О -а: они се м огу ф отограф исати, неки од њ их су у рејони м а слетањ а остављ али трагове на зем љ и ил и крајњ е непри јатан м ири с, који под сећа на неш то иструлело. Н еки су успевали чак да задрж е пилоте-хуманои де, који су се притом понаш али врло агресивно, гребли канџ ам а, а кад су једног од њ их успели да затворе у пртљ аж ни к путничког аутомоб ила, он је на тајанствени нач ин нестао. С ад зами слите с каквом м рачном силом је човечанство прину ђено да им а посла. То да зли духови на начин, н епојм љ ив за љ уде, м огу да утичу на м атерију и м атеријалне ствари - познато је из ж итија С ветих. С етим о се при -
П
Р
ИЧ
Е О
А Н Ћ Е Л II М А
467
м ера из ж итија С ветог Јована Н овгородског, који је у XII веку за једну ноћ на злом дух у слетео из Н овгорода у Јерусалим, поклон ио се гробу Господњ ем и вратио натраг у Н овгород. Једном за време ноћ не м олитве С ветитељ Јован је чуо да у лавабоу неко запљ ускује воду, у бли зини није било никог. О н је схватио да зао дух покуш ава да га заплаш и. Благочестиви под виж ни к је оградио ум иваоник крсним знамењ ем и самим тим је затворио куш ача. А лукави дух није м огао да подн есе моли тву С ветитељ а, која га је пекла као огањ , и почео је да га моли да га пусти из умиваони ка. С вети сеслож ио, али под условом да га зао д ух дон есе за једну н оћ у Јерусалим и врати у Н овгород. ТЈаво је при стао на то. О н се претворио у коњ а, С вети Бож ји угодни к је сео на њ ега и за једну ноћ је отиш ао на ходочаш ће Гробу Господњ ем. Зао дух је м олио С ветог да ово никоме не каж е, у противном је подвиж нику претио искуш ењ им а. Али, С ветитељ , свакако, није м огао да закљ учи такав посао са нечистом силом. И з хриш ћанског см ирењ а он је, не изговарајући своје им е, у проп оведи испричао својојп астви да зна човека који је заробио дух таме и отиш ао на њ ему на путовањ е у С вети Г рад на поклоњ ењ е Гробу Господњ ем. За освету зао дух је почео д а изми ш љ а свакојаке сплетке проти в С ветог: п одм етао м у је у келији ж енске ствари, а једном , кад су се поред келије С ветитељ а окупили грађани, који су дош ли код њ ега, зао дух, претвори вш и се у мл аду ж ену, искочи пред народ из келије С ветитељ а да би окаљ ао Бож јегугодника, изазвавш и код љ уди подозрењ е према њ ему, као блуднику. О вај при м ер показује да зао дух м ож е да утиче на м атерију: да узм е лик коњ а, да подм еће ж енске ствари. Знајући и з Ж ити ја С ветих сличн е прим ере утиц аја нечисте силе на м атеријални свет и будући упо знати са чи њ ениц ом да су на м есту слетањ а Н Л О -а остајали трагови на зем љ и, које је тобож е остављ ала међупланетарна станиц а или ствари, чо веку сасвим непознате, човек не м ож е а да не постави питањ е: није ли све оно би љ е и ж иво тињ е, које се налазе при ископавањ им а, као и врсте древних љ уди, као ш то је питекантроп, синан троп и друге, које еволуци они сти користе као обр азлож ењ е свог безбож ног учењ а, ф алсиф икације, које подм еће ђаво? Један од истраж ивача Н Л О -а Џ он К иљ је једном рекао: "Ш але са Н Л О ом су исто онако лош е, као и ш але са црном м агијом".
