Upotreba mikrotalasne rerne sve je prisutnija u savremenom domaćinstvu. Prevashodno služi za brzo i efikasno podgrevanje hrane, za odleđivanje i za neke druge namene sa relativno malim utroškom energije. Pošto postoje kontradiktorna mišljenja o njenoj štetnosti zbog zračenja, posebno zbog uticaja na kvalitet hrane, razmotrimo princip rada i komparativno sagledajmo koliko u svemu tome ima istine. Mikrotalasi su elektromagnetni talasi (EMT) koji su pogodni da prodru u hranu i zagreju je, a da pri tome, neki tvrde, ne promene njen hemijski sastav. Sa slike se može uočiti da mikrotalas predstavlja elektromagnetni talas odgovarajuće talasne dužine i frekvencije. Energija koju talas nosi može da u biološkom tkivu (npr. mesu, ili drugim namirnicama) pokrene slobodne naelektrisane čestice (elektrone i jone) i polarizovane molekule, ali ne može da izvrši jonizaciju, niti da razbija molekule i time menja hemijski sastav sredine kroz koju prolazi. Ceo proces se dešava u potpuno zatvorenom prostoru koji je posebno zaštićen odgovarajućom metalnom konstrukcijom i specijalnim staklom na vratima mikrotalasne rerne. Mikrotalasi pretvaraju molekule vode iz hrane i pića u efikasna grejna tela. Poznato je da molekul vode (H2O) sačinjavaju dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika i kao takav, on predstavlja jedan dipol, jer na jednom kraju ima višak elektrona, a na drugom višak protona. Kod takve strukture vrši se efikasno delovanje elektromagnetnog polja, što dovodi do ispoljavanja fizičke sile koja česticu privlači i odbija velikom brzinom, a po zakonu održanja mehaničke energije stvara se odgovarajuća toplota koja zagreva hranu u mikrotalasnoj rerni. Kod dipola se stvara spreg sila, zbog različitog naelektrisanja krajeva molekula vode, a to dovodi do njegove brze rotacije. Rotaciji se suprostavlja supstanca koja okružuje molekulu, zbog čega dolazi do kašnjenja u promeni smera u odnosu na električno polje. Kašnjenje je srazmerno temperaturi koja se stvara trenjem molekula tokom rotacije. Ne može svaki elektromagnetni talas dovesti do rotacije, a time i promene temperature molekula. To zavisi od njegove talasne dužine, odnosno frekvencije. Pošto je brzina EMT u vazduhu oko 300 000 000 m/s, jednostavnom računicom se dolazi do podatka da je njegova frekvencija kod mikrotalasne peći oko 2,46 GHz. Sa takvom frekvencijom, pored rotacije, dolazi do trenja i do povećanja temperature sadržaja u mikrotalasnoj rerni. Interesantno je da se povećanje temperature ne može izazvati ako nema materijala koji se suprostavlja rotaciji molekula vode. To se može isprobati sa vodenom parom destilovane vode koja se izloži delovanju mikrotalasa. Molekule vodene pare rotiraju, ali se ne izaziva povećanje temperature. Namirnice koje u sebi nemaju molekula vode ne mogu se zagrejati u mikrotalasnoj rerni. Mogu se zagrevati tečnosti i čvrsta tkiva.
Za odleđivanje namirnica, zbog šestougaone kristalne strukture leda potrebna je mnogo veća energija talasa da se molekuli zarotiraju, pri čemu mikrotalas naglo slabi. Proces prodora mikrotalasa kroz zaleđenu hranu traje duže, ali je znatno brži od klasičnog načina odleđivanja. Prostiranje toplote kroz hranu u mikrotalasnoj rerni zavisi od strukture namirnice, ali je znatno brže od klasične peći, što dovodi do velike uštede energije. Dubina prodiranja zavisi od hemijskog sastava, temperature hrane i dužine talasa. Toplota se prostire kondukcijski (prenošenjem sa čestice na česticu), što znači, niti strujanjem (konvekcijom), niti zračenjem (radijacijom), mada kod svake tečnosti je više prisutno strujanje. Od zagrejanih molekula toplota se prostire na sve strane. Hrana se zagreva u paketima impulsa, što se zvučno registruje prilikom rada mikrotalasne rerne, tako da po zvuku osetimo promenu impulsa po nivoima zagrevanja. Impuls se menja posle izjednačenja temperature određenog sloja namirnice, što se odvija dubinski do poslednjeg sloja, kada se automatski prekida rad. Interesantno je da se plastična posuda na rotirajućem disku mikrotalasne rerne daleko manje zagreva od sadržaja u njoj, tako da moramo voditi računa da se pri konzumiranju tečnosti ne opečemo. Preporučuje se da se zagrejana masa ( posebno tečnost ), zbog navedenog i drugih razloga, ne koristi odmah, odnosno da se sačeka do minut vremena. I pored toga što se mikrotalasna rerna koristi već nekoliko decenija, na desetine miliona njih u čitavom svetu, i što su obavljena brojna naučna ispitivanja hrane koja se u njima zagreva, niko nije dao pravi odgovor na sledeća pitanja:
Kakve se promene dešavaju u hrani koja se zagreva pomoću mikrotalasa,
Koja se sve jedinjenja stvaraju u takvoj hrani,
Da li su ta jedinjenja štetna za one koji jedu takvu hranu,
Ako su štetna, koje sve poremećaje zdravlja mogu da izazovu,
Da li ta nova jedinjenja doprinose ubrzanom starenju,
Da li ona, možda, doprinose nastanku i širenju kancerogenih bolesti?
Poznato je da mikrobiolozi odbacuju pripremanje hrane mikrotalasima kao postupak koji nije prirodan i ne doprinosi zdravlju onih koji jedu takvu hranu.
Na kraju recimo da je mikrotalasna rerna konstruisana od metalnog kućišta, generatora mikrotalasa-magnetron, predajne antene, talasovoda, pokretnog reflektora talasa, VN transformatora, filtera, rotirajućeg diska, radnog prostora i posude sa hranom. Princip rada mikrotalasne rerne otkrio je Persi Spenser (1894-1970) prilikom izgradnje jednog radarskog postrojenja, a patent je 1946. godine prijavio Rejteon. Prva rerna je napravljena 1947. godine sa ogromnim dimenzijama (visine preko 2 m) i mase 340 kg. Takva rerna je koštala 2000 do 3000 dolara, a tek je kasnije napravljena sa manjim dimenzijama i pristupačnijim cenama. Vrata mikrotalasne rerne pri radu moraju uvek biti zatvorena jer je mikrotalasno zračenje opasno po ljudsko zdravlje, ali, kako mnogi tvrde, ne za namirnice koje podgrevamo, ili odleđujemo. Mikrotalasna rerna ne može da ugreje namirnice preko tačke ključanja vode, što znači da se ne ponaša kao peć i da je pogrešno da je tako zovemo. Da li da je kupimo i koristimo, stvar je ličnog opredeljenja, jer postoje suprostavljena i naučna i nenaučna mišljenja o njenoj upotrebi u domaćinstvu.
Mikrotalasi su elektromagnetski talasi koji su pogodni da prodru u hranu i zagreju je, a da joj pri tome ne promene hemijski sastav.
Mikrotalas iz MTP je elektromagnetski talas dužine 12.2 cm. On se sastoji od međusobno uslovljenih oscilacija električnog i magnetskog polja. Mikrotalasom se naziva elektromagnetski talas čija je talasna dužina u vazduhu od 1 mm do 30 cm. U MTP se stvaraju mikrotalasi dužine 12.2 cm Kada bismo u prostoru gde postoji mikrotalas na neki čaroban način zaustavili vreme, mogli bismo izmeriti jačine električnog i magnetskog polja (sastavnih delova mikrotalasa) u tačkama pravca duž koga se talas kreće. Videli bismo da se na dužini od 12.2 cm jačina menja od tačke do tačke. U prvoj tački jačina, oba polja, jeste nula. U sledećim tačkama jačine polja rastu do maksimalne vrednosti, da bi zatim padale ponovo na nulu, počele da rastu u suprotnom smeru do maksimalne vrednosti, a onda ponovo pale na nulu. To čini jedan ciklus. Posmatrajmo taj talasić i pustimo vreme da teče. Videćemo da se on pomera kroz vazduh brzinom svetlosti. U nekoj drugoj sredini, na primer iz vazduha mikrotalas ulazi u šargarepu koju kuvamo u MTP, sa mikrotalasom će se desiti neke promene. Vreme njegovog trajanja (vreme potrebno za jedan ciklus) ostaće nepromenjeno, ali će se skratiti njegova dužina (neće više biti 12.2 cm) a brzina prostiranja postaće mu manja od brzine svetlosti. Kada izađe iz šargarepe, ponovo će imati dužinu od 12.2 cm i brzinu prostiranja svetlosti. Ako u prostoru gde prolazi talas naiđe na naelektrisane čestice, one će se pokrenuti pod delovanjem polja talasa, na račun energije talasa, a talas će oslabiti za toliko izgubljene energije. Energija koju mikrotalas poseduje može da u biološkom tkivu (npr. mesu) pokrene slobodne naelektrisane čestice (elektrone i jone) i polarizovane molekule, ali ne može sam da izvrši jonizaciju, niti da razbija molekule i time menja hemijski sastav sredine kroz koju prolazi. Zbog toga mikrotalasi spadaju u nejonizujuća elektromagnetska polja (za razliku od X i gama talasa). U gornjem prikazu posmatrali smo skup tačaka duž pravca prostiranja mikrotalasa i raspodelu jačine polja (električnog i magnetskog) u njima. Posmatrajmo sada samo jednu tačku kroz koju prolaze mikrotalasi. Ako posmatranje traje jednu sekundu za to vreme će kroz tu tačku proći 2.540.000.000 talasića, odnosno u njoj će se realizovati 2.540.000.000 ciklusa (promena jačine polja od nula do maksimuma i ponovo do nule, u jednom smeru, i to isto samo u suprotnom smeru). Ako u posmatranoj tački postoji naelektrisana čestica, na nju će delovati električno polje mikrotalasa; delovanje se ispoljava kao fizička sila na
česticu čija jačina i smer prati promene električnog polja. To znači da će u jednoj sekundi fizička sila dostići 2 x 2.540.000.000 puta svoj maksimum i toliko puta će joj se promeniti smer. Zbog toga će naelektrisanje ličiti na mali usidreni čamac na moru koji se usled delovanja talasa podiže i spušta. U ovom prikazu cilj je bio da se ukaže na to da se mikrotalasi u vazduhu kreću brzinom svetlosti (u drugim sredinama brzina je manja) i da se naelektrisane čestice i polarizovane molekule, koje su obuhvaćene njegovim poljem, pokreću. Takođe, da mikrotalasi ne mogu da izvrše jonizaciju biološkog tkiva, a to znači da ne mogu stvarati nove ili razgrađivati postojeće molekule (menjati hemijski sastav).
Mikrotalasi pretvaraju molekule vode iz hrane i pića u efikasna grejna tela Molekula vode sastoji se od jednog atoma kiseonika i dva atoma vodonika.
Molekula vode sastavljena je od dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika.
Za ponašanje molekule vode nije važan samo njen hemijski sastav, već i geometrija i raspodela naelektrisanja po njoj. Sa slike se vidi da ona predstavlja dipol. To znači da iako nema vanjskih polja koja deluju na molekulu, ona na jednom kraju ima višak elektrona, a na drugom manjak – jedan je kraj pozitivan, a drugi negativan.
Molekula vode zbog svoje geometrije predstavlja dipol. Ponašanje dipola u polju je bitno drugačije od ponašanje jednoliko naelektrisane čestice. Delovanje električnog polja na jednoliko naelektrisanu česticu ispoljava se kao delovanje fizičke sile koja česticu privlači ili odbija. Kod dipola, polje stvara spreg sila, tj. dve sile koje deluju (jedna na pozitvno naelektrisan deo molekule u jednom smeru, a druga na negativni u suprotnom smeru) tako da promena smera polja izaziva rotaciju dipola.
Molekule vode bez delovanja vanjskog električnog polja nemaju posebno usmerenje
Delovanjem vanjskog električnog polja molekule vode se usmeravaju
Molekule vode prate promenu smera električnog polja koje deluje na njih.
Na slici je prikazana jedan molekul vode kroz koju prolazi mikrotalas. Smer električnog polja , dok mikrotalas prolazi kroz molekulu, se menja i izaziva rotaciju molekule. Rotaciji se suprotstavlja supstanca koja okružuje molekulu i zbog toga molekula kasni u promeni smera u odnosu na električno polje. Površina trougla koji prikazuje kašnjenje srazmerna je temperaturi koja se stvara trenjem molekule tokom rotacije. Molekule vode međusobno se povezuju zbog privlačenja suprotnih naelektrisanja. U molekulu, kraj sa atomom kiseonika je negativan i on privlači pozitivno naelektrisan kraj drugog molekula vode, gde su atomi vodonika. Ovakva veza se naziva vodoničnom vezom. Pri sobnoj temperaturi, potrebno je malo energije mikrotalasa da razbije takvu vezu i zarotira molekule. Ako se poveća temperatura vode – odvajanje i izazivanje rotacije molekula vode zahteva znatno manje energije (i izaziva manje slabljenje mikrotalasa koji prolazi kroz nju). Ne može svako promenljivo elektromagnetsko polje zagrejati molekulu vode. Tako, polje talasne dužine manje od 0.3 mm (frekvencije veće od 1000 GHz ) menja se i suviše brzo da bi molekule vode mogle da je slede. Takođe, polje talasne dužine veće od 30 cm (frekvencije veće od 1GHz) u toj meri sporo rotira molekule da ne dolazi do zagrevanja. Za zagrevanje molekula vode nije dovoljna njihova rotacija. To se vidi kada se vodena para izloži delovanju mikrotalasa. Molekule rotiraju, ali se na izaziva povišenje temperature. Neophodno je da prilikom rotacija ili oscilacija postoji trenje, odnosno da se rotacija odvija u sredini koja se suprotstavlja kretanju, a to su tečnosti i čvrsta tkiva.
SADRŽAJ SAJTA
Početna stranica
O FOTI doo
Usluge FOTI doo
Rizici od EMP i upravljanje njima
o
Program stambeni prostor
o
Strah od elektromagnetnih polja
o
Transformatorske stanice u zgradama
o
Dalekovodi i podzemni energetski kablovi
o
Bazne stanice mobilne telefonije
o
Mikrotalasne peći
Princip rada mikrotalasne peći
Mikrotalasi
Molekuli vode i mikrotalasi
Led i mikrotalasi
Prostiranje toplote kroz hranu
Osnovni delovi MTP
Opasnosti od mikrotalasne peći
Rizični scenariji sa MTP
Smanjenje rizika od mikrotalasnih peći
Pitanja i odgovori
Kontakt PROSTIRANJE TOPLOTE KROZ HRANU Prostiranje toplote kroz hranu koja se zagreva mikrotalasima je bitno različito u odnosu na klasične peći i ima brojne prednosti.
Kada je hrana izložena mikrotalasima, oni prodiru u prvi sloj i u tom sloju zarotiraju molekule vode. Dubina prodiranja zavisi od hemijskog sastava i temperature hrane i dužine talasa.
Mikrotalas ‚‚1‚‚ ulazi u hranu i nailazi na molekulu koja je dipol. Fizičkim silama deluje na dipol - izazivajući njegovu rotaciju. Mikrotalas ‚‚2‚‚ nije naišao na molekulu - dipol i prolazi kroz hranu, izlazi iz nje i nakon više refleksije ponovo ulazi u hranu.
Dubina prodiranja mikrotalasa iz MTP u mesu je oko 2 cm. Mikrotalas prodire kroz supstancu nezagrevajući je dok ne dođe do molekule vode koju zarotira u sredini koja se suprotstavlja rotaciji - zbog čega se molekuli podigne temperatura. Od vrućih molekula temperatura se prostire u svim pravcima - zagrejavajući česticu po česticu - kondukcijsko prostiranje temperature.
Molekulu vode, zbog rotacije u sredini koja se tome suprotstavlja, raste temperatura i ona postaje grejno telo. Stvorena toplota se prostire od tačke do tačke (kondukcijom) na sve strane od molekula.
Mikrotalasi su uspeli da zagreju sve molekule vode po celoj dubini kriške mesa. U delu gde ima više molekula tamo je i temperatura viša. U delovima siromašnim vodom temperatura je niža. Zbor sporijeg kondukcijskog prostiranja toplote postoje delovi koji u trenutku posmatranja još nisu bili zagrejani. Brzina stvaranja vrućih molekula (grejnih tela), po dubini, je znatno veća od brzine kondukcijskog zagrevanja. Da bi cela supstanca bila zagrejana na istu ili sličnu temperaturu, treba uskladiti ova dva procesa: prvi, podizanje temperature zbog stvaranja vrućih molekula, i drugi, kondukcijsko prostiranje temperature. Zato se hrana zagreva mikrotalasima koji se šalju u paketima impulsa. Izloži se delovanju mikrotalasa jedno kraće vreme (jednom paketu), a onda se pusti da se kondukciskim zagrevanjem izjednači temperatura u obuhvaćenom sloju. Sledeći paket mikrotalasa, s obzirom da prolazi kroz zagrejani deo (aktivirajući ponovo grejna tela), prodire dublje i stvara nove vruće tačke u sledećem sloju. Pauzom, do emisije sledećeg paketa mikrotalasa, omogućava se izjednačavanje temperature u novom sloju i tako redom. Snaga zagrevanja reguliše se odnosom trajanja paketa impulsa i pauze (kada je generator mikrotalasa isključen). Kod odmrzavanja hrane potrebno je da pauze između paketa impulsa mikrotalasa budu duže. To znači da ćemo energiju zagrevanja raspodeliti na duži vremenski period. Korisnik to čini biranjem manje snage za rad MTP, čime omogućava dovoljno vremena da se kondukcijskim zagrevanjem temperatura izjednači u obuhvaćenom sloju. Kada
biste odabrali veću snagu, na primer sa ciljem da se ubrza proces odleđivanja, kraćim pauzama doveli biste do pregrevanja jednih delova, a nedovoljnog zagrevanja drugih delova hrane. Zagrevanjem mesa izaziva se proces u kojem se njegova mišićna vlakna izdužuju; povećanjem temperature mišićna vlakna se ispravljaju i šire, a daljim povećanjem temperature proteinski lanci se kidaju i dolazi do rekombinacije molekula ili koagulacije. U MTP hrana ne može biti zagrejana na temperaturu od 100°C, jer je to maksimalna temperatura koju mogu imati molekuli vode kao grejna tela. Upravo je to razlog da se u zagrejanoj hrani ne dešavaju hemijske promene (molekule su očuvane). Za termičku obradu mesa, sa nutricionističkog i mikrobiološkog stanovišta, optimalna temperatura mesa treba biti oko 80°C. To je temperatura koja se postiže u mikrotalasnoj peći. Kod površinskog zagrevanja na višim temperaturama (pečenje) dolazi do hemijskih promena, koje se mogu uočiti po intenzivno promenjenoj boji zapečenog mesta i stvaranju hrskavog sloja. Pečenje ne može da se realizuje mikrotalasom. Oni koji ne žele da koriste hranu kojoj je termičkom obradom promenjen hemijski sastav, treba da izbegavaju roštilj. Zagrevanje mikrotalasima mnogo je efikasnije ako je manja debljina hrane koja se zagreva. Mikrotalasi lakše prolaze kroz nju i posudu u kojoj se nalazi, reflektuju se od metalne donje površine radnog prostora MTP, i ponovo, ali sada odozdo, prolaze kroz hranu zagrevajući je. Blok za napajanje i upravljanje; generator mikrotalasa; radni prostor; vrata mikrotalasne peći; sistemi za zaštitu rukovaoca
Deo osnovnih delova MTP
U MTP se pomoću mikrotalasa stvaraju grejna tela u hrani koja se termički obrađuje. Zbog toga MTP mora imati generator mikrotalasa – magnetron. Za rad
magnetrona potreban je visoki napon (3000 V do 4000 V) koji se obezbeđuje u bloku za napajanje.Tehničkim rešenjem je postignuto da magnetron radi samo za vreme trajanja negativne poluperiode mrežnog napona napajanja. To znači da on u jednoj sekundi proizvede 50 impulsa. S obzirom na to da se zagrevanje u MTP odvija u dve faze; prvoj, kada se stvaraju grejna tela i tada magnetron neprekidno stvara impulse mikrotalasa – formirajući paket impulsa, i drugoj, kada se toplota prostire od grejnih tela konvekcijski, kada magnetron ne radi – ima pauzu. Trajanje dužine paketa impulsa i trajanje pauze omogućuje posebna elektronika, a na osnovu izbora režima rada od strane korisnika. Magnetron je stvorio mikrotalase u svom telu. Odatle se oni odvode talasovodom do otvora u radni prostor MTP. Talasovod je metalna cev pravougaonog preseka. Da se ne bi dogodilo da neki deo hrane koja treba biti termički obrađena ostane bez delovanja mikrotalasa, važno je obezbediti da se menja ugao ulaska mikrotalsa u radni prostor. Za to postoji rotacioni reflektor, koji može imati i višestruku ulogu, a to je da sprečava da se talasi reflektovani od unutrašnjosti radnog prostora MTP i vruć vazduh (nastao zbog kontakta sa vrućom hranom) vrate putem talasovoda do magnetrona i ugrozie njegov rad. Radni prostor MTP je oklopljen metalnim zidovima visoke provodnosti. On omogućava da se energija mikrotalasa, nakon jedne ili više refleksija od zidova, utroši na zagrevanje hrane. Ovo oklapanje ima i poseban zadatak: da spreči isticanje mikrotalasne energije iz MTP, kako ne bi učinila rukovaocu ono što čini hrani. Čeona strana radnog prostora su vrata, koja omogućavaju unošenje i vađenje hrane. Ona imaju stakleni prozor sa mrežicom od visokoprovodnog materijala. Mrežica ima otvore takve veličine da se kroz nju može videti šta se događa u radnom prostoru, a da mikrotalasi ne mogu izaći iz radnog prostora. Važan deo svake MTP je sigurnosni sistem za zaključavanje vrata, kako se ne bi desilo da se vrata sama otvore ili da ih neko ne otvori dok je MTP uključena. On omogućava da se vrata otvaraju samo ako MTP nije u radnom režimu. Neke MTP imaju u radnom prostoru rotacionu tacnu na koju se stavlja hrana za obradu. Ova tacna ima zadatak da, okrećući hranu za vreme njenog izlaganja mikrotalasima, pomaže u ravnomernom zagrevanju svih delova hrane (potrebno zbog mikrobiološke zaštite). Mikrotalasne peći imaju i sistem za ventilaciju. On omogućava da se smanji temperatura vazduha u radnom prostoru. Treba imati u vidu da mikrotalasi ne zagrevaju vazduh, već to čini hrana koja postaje sve toplija, pod delovanjem mikrotalasa. Sistem za ventilaciju je tako napravljen da kroz njega mikrotalasi ne mogu izaći iz radnog prostora. Nabrojani su osnovni delovi skoro svake mikrotalasne peći. Pored njih mogu postojati i razni drugi blokovi, koji od MTP čine uređaj koji može da prepozna i preporuči način pripreme, da pamti određene postupke i sl.
MIKROTALASNE PEĆNICE ZA PRIPREMANJE HRANE Ove pećnice su prvi put upotrijebljene za zagrijevanje hrane za vrijeme drugog svjetskog rata. U to vrijeme je Rejton, mala elektronska kompanija kod Bostona (SAD), masovno proizvodila magnetrone (vakuum cijevi neophodne za nove radare), koji su davali visokofrekventne oscilacije. Persi Spenser, iz istraživačkog osjeka te kompanije, slučajno je otkrio da mikrotalasi, koje su stvarali njihovi magnetroni mogu da zagriju hranu. Dok je 1945. godine stajao pored jednog radarskog mikrotalasnog generatora, u njegovom džepu se otopio komad karamela. Ovo ga je navelo da ispita kako mikrotalasi djeluju na druge namirnice. Tako je njegova kompanija, već 1947. godine, iznjela na tržište prvu mikrotalasnu pećnicu. Bila je to glomazna sprava, visoka kao čovjek i daleko od današnjih malih pećnica koje se proizvode u čitavom svijetu. Japanski elektrokoncern SHARP je prvi 1962. godine, započeo serijsku proizvodnju mikrotalasnih pećnica za brzo pripremanje jela. Samo ova firma je prodala više od 27 miliona pećnica širom svijeta. Godine 1966, SHARP je prvi proizveo mikrotalasnu pećnicu sa tanjirom koji se okreće (na kome se nalazi jelo). Tako se postiglo ravnomjerno zagrijevanje jela i izbjeglo otvaranje pećnice i ručno okretanje kako se ranije radilo. Poslednjih decenija su ove pećnice jako usavršene, tako da danas izgledaju veoma privlačno, a po cijeni su pristupačne mnogim kupcima. One se masovno proizvode i prodaju oko dvadesetak godina, tako da ih ima više od 50 miliona u upotrebi u mnogim zemljama. Neka njemačka domaćinstva imaju i po dvije, tri takve pećnice, kupljene kada se malo znalo o njima, ali ih sada rijetko ili uopšte ne koriste, pošto se naknadno doznalo o njihovim lošim osobinama. Ove pećnice nalaze se u bezbrojnim restoranima i kuhinjama preduzeća u mnogim zemljama. Samo u SAD se godišnje proda oko million takvih pećnica. One se i kod nas dosta prodaju, i imaju ih mnoga domaćinstva, pa je neophodno da se bliže upoznamo sa njihovim dobrim i lošim osobinama. .
ŠTA INTERESUJE POTROŠAČE PRILIKOM KUPOVINE MIKROTALASNE PEĆNICE? Većina potrošača ne razmišlja mnogo prije nego što se odluči da nabavi mikrotalasnu pećnicu. Mnogi se i ne potrude da prethodno saznaju nešto više o njoj, već se zadovoljavaju obaveštenjima iz reklama (koje, razumljivo govore sve najljepše o onome što reklamiraju), ili od onih koji ih već imaju. Drugi prihvataju mišljenje prodavca, koji će opet, reći sve najbolje. Tako samo mali broj kupaca zna u šta se ovom kupovinom upušta. Organizacija njemačkih potrošača smatra da svako treba prethodno da se obavjesti o
njihovim prednostima, ali i Bolje obavješteni i kritički nastrojeni potrošači postavljaju sledeća pitanja:
nedostacima.
Da li se mikrotalasna zračenja (vrlo opasna za ljude) zadržavaju u pećnicama ili prodiru i van nje? Da li postoji opasnost za one koji se nalaze u njenoj blizini kada rade? Da li energija mikrotalasa može da razgradi vrijedne sastojke hrane ili da stvori nova jedinjenja čije se djelovanje ne zna? Da li bakterije u jelu bivaju ubijene, kao prilikom uobičajenih načina kuvanja i pečenja? Šta se dešava sa ambalažom u koju je upakovana hrana dok se zagrijeva u pećnici? Da li se isplati kupovina specijalne ambalaže za hranu koju preporučuju proizvođači? Da li nove mikrotalasne pećnice nepotrebno povećavaju otpad materijala koje je teško ukloniti ili ponovo iskoristiti?
Svako ko želi kupiti ovu pećnicu za svoje domaćinstvo, restoran ili kuhinju u preduzeću, treba bliže de se upozna sa pozitivnim i negativnim stranama njenog korišćenja. Tek poslije toga treba da odluči da li će je kupiti ili ne. Proizvođači ističu brzinu spremanja jela i uštedu električne energije, ali se ušteda postiže samo kada su u pitanju male porcije. Suprotno od klasičnog načina spremanja hrane, potrošnja energije se kod mikrotalasnih pećnica povećava sa povećanjem količine jela koje treba pripremiti. .
KAKO MIKROTALASI DJELUJU NA HRANU Mikrotalasi su elektromagnetni talasi frekvencije od 10-8 do 10-12 Hz(tj.sto miliona do deset milijardi oscilacija u sekundi). Oni zauzimaju opseg između radio talasa i infracrvene svjetlosti. Tek nedavno je otkriveno kako se hrana zagrijeva u mikrotalasnoj pećnici. U običnim rernama zagrijevanje ide od spolja prema unutra. Prvo se zagriju molekuli vazduha koji djeluju na molekule na površini hrane, a oni na molekule u dubljim slojevima jela, dok posle određenog vremena i najdublji slojevi ne budu dovoljno zagrijani. Mikrotalasi utiču direktno na samu hranu koja se pritom zagrijeva, dok sama pećnica ostaje hladna. Za razliku od klasičnih, mikrotalasne pećnice zagrijevaju i spoljne i dublje slojeve hrane istovremeno, iako ne jednakomjerno. Mikrotalasi djeluju istovremeno na mnoge molekule u raznim slojevima hrane. Oni izazivaju pokretanje, odnosno rotiranje molekula, kao što su voda, bjelančevine, masti. Posebno snažno utiču na molekule vode, koji počinju da se kreću i sudaraju. Pritom se stvara toplota, koja zagrijeva druge molekule kao što su bjelančevine, masti i ugljeni hidrati. Zato je pogrešno mišljenje mnogih da mikrotalasi zagrijevaju jelo u pećnici od dubine prema spolja. Pošto se dio toplote zagrijevane hrane odaje u okolnu hladniju sredinu (jer sama pećnica nije zagrijana), spoljni slojevi jela se brže hlade od dubljih. Na taj način se dobija utisak da
mikrotalasi više zagrijevaju dublje od onih koji su bliže površini jela. Pripremanjem jela u mikrotalasnoj pećnici postiže se ušteda u vremenu i do 60%, što mnogo znači za zaposlene i one koji ne žele da previše vremena provedu u kuhinji. Tabela 1. POREĐENJE PRIPREMANJA JELA U OBIČNOJ I MIKROTALASNOJ PEĆNICI
Vrsta jela
Obicna Vrijeme pecnica Težina (min) jela (kg)
Mikrotalasna pecnica Težina jela (kg)
Vrijeme (min)
Ušteda u vremenu u % (približno)
Svinjsko rolovano pecenje
1
60-70
1
28
60
Peceno pile
1
50-60
1
26
55
Obloženi kolac 1,5 sa jabukama
50-60
1,5
24
60
Kolac sa sirom 1
30-40
1
13
60
.
LOŠE STRANE ZAGRIJEVANJA HRANE U MIKROTALASNOJ PEĆNICI Potrošači veoma često griješe kada je u pitanju mikrotalasna pećnica. Kada se jelo vadi iz nje, može da bude spolja hladnije nego u dubini. U jelu koje ima različit sastav (ako na primjer, sadrži povrće, meso i tijesto), molekuli vode se pod dejstvom mikrotalasa kreću i sudaraju. Zbog toga se u samom jelu stvaraju toplije i hladnije zone. Da bi se jelo ravnomjerno zagrijalo, potrebno je da toplota ravnomjerno prodire u sve slojeve. Stručnjaci preporučuju da se jelo zagrijeva nekoliko minuta duže, da odstoji neko vrijeme prije nego što se konzumira i da se snažno promiješa da bi se u njemu izjednačila temperatura. Bolna iskustva nisu rijetka. Dešava se, na primjer, da je šolja spolja normalno zagrijana, a napitak u njoj veoma vreo. Mnogi su tako opekli usta, a mnoge bebe su dobile previše vrelu bočicu sa mlijekom. Engleski ljekar, Jan Džejms, liječio je dijete koje je dobilo teške opekotine kad je po sebi prosulo tečnost zagrijanu u mikrotalasnoj pećnici. Tečnost se hladila samo nekoliko minuta i roditelji su vjerovali da je dovoljno ohlađena. Proizvođači ovih pećnica u svojim uputstvima, upozoravaju da hrana zagrijevana u njima, kada se izvadi, nastavlja da ključa. Zato preporučuju da se prethodno dobro ohladi, a tek zatim jede. Mnogi se toga ne pridržavaju što dovodi do nesreće. Dr Jan Džejms je utvrdio da se šolja vode koja je proključala u mikrotalasnoj pećnici ohladi do 55˚C devet minuta kasnije od one koja je proključala na uobičajan način. Pošto se visoka temperatura u hrani zagrijevanoj u mikrotalasnoj pećnici zadržava dosta
dugo, i opekotine od nje su znatno teže. Može da se postavi pitanje – da li znatno zadržavanje toplote u hrani zagrijevanoj mikrotalasima ne ukazuje da se u njoj odigravaju i promjene koje mi još uvijek ne poznajemo, ali koje bi mogle da djeluju na novi, specifičan način, kad takvu hranu unesemo u organizam? Da li, možda, veoma snažno kretanje molekula vode, bjelančevina, masti i mnogih drugih jedinjenja sa polarnom strukturom, izazvano mikrotalasima, ne izaziva i neke posebne, možda nenormalne promjene raznih jedinjenja u našem tijelu kad se takva hrana pojede? Poznato je da makrobiotičari odbacuju pripremanje hrane mikrotalasima kao postupak koji nije prirodan i ne doprinosi zdravlju onih koji jedu takvu hranu. .
PROMJENE HRANLJIVE VRIJEDNOSTI HRANE ZAGRIJEVANE U MIKROTALASNOJ PEĆNICI Stiven Rohlic tvrdi da, i pored relativno visokog standarda tehničke zaštite, mikrotalasne pećnice mogu da stvaraju rasipno zračenje. U samoj hrani stvaraju se slobodni radikali (djelovi jedinjenja) koji mogu da djeluju veoma štetno na one koji je jedu. Savezni njemački zavod za zdravlje je u jednoj studiji došao do zaključka da su promjene hranljive vrijednosti, koje se dešavaju u hrani u mikrotalasnoj pećnici, slične onima kod klasičnog načina pripremanja hrane. Međutim, ova tvrdnja ne kaže mnogo većini potrošača. Mnogi ne znaju da se prilikom uobičajenih načina zagrijevanja hrane (kuvanja, pečenja i drugih) uništavaju veoma korisni enzimi i vitamini, razaraju bjelančevine i biološki aktivne materije koje se nalaze u sirovoj hrani, mijenjaju masti i tako dalje. Zbog toga je zagrijevana hrana manje vrijedna od sirove hrane. Da li mikrotalasi više razaraju mnoga jedinjenja u hrani (koja su neophodna našem organizmu) od uobičajenih načina zagrijevanja hrane, pitanje je na koje nije lako dati odgovor. Iako su promjene u hrani zagrijevanoj pomoću mikrotalasa slične onim koje se dešavaju pri klasičnom načinu pripreme jela, i te male razlike mogu biti veoma značajne. Jela od povrća pripremljena u mikrotalasnoj pećnici gube veliki procenat antioksidativnih materija. Portugalski naučnici su dokazali da brokula skuvana u malo vode u mikrotalasnoj pećnici gubi i do 97% tih materija zbog kojih je i proglašena za najboljeg borca protiv malignih oboljenja. Obarena na uobičajan način brokula gubi samo oko 11% antioksidanasa, pa se preporučuje de se kuva sa malo vode i vrlo kratko. Zasad je dokazano da mikrotalasi unistavaju spoljašnju ćelijsku membranu biljaka, pa se oslobadja veća količina vode nego pri drugim postupcima pripreme hrane. .
NASTANANAK NOVIH, NEPRIRODNIH JEDINJENJA U HRANI POD UTICAJEM MIKROTALASA
Mikrotalasi izazivaju, ne samo duže zadržavanje toplote u zagrijevanoj hrani, već i stvaranje novih jedinjenja. Gerd Luber sa Univerziteta u Beču, našao je u mlijeku zagrijanom u mikrotalasnoj pećnici, nova, nepoznata jedinjenja, i to cis i D oblike aminokiselina. Takva jedinjenja su nepoznata našem tijelu. Zato Luber s pravom postavlja pitanje – šta se dešava kada ih naš organizam ugradi u svoje bjelančevine, jer ne predstavljaju prirodne sastojke (aminokiseline) od kojih su izgrađene bjelančevine, ne samo u našem tijelu, već i kod svih drugih živih bića (životinja i biljaka). Stručnjaci Saveznog njemačkog zavoda za zdravlje smatraju da mikrotalasi izazivaju stvaranje tih novih, neprirodnih jedinjenja, ne samo u mlijeku, već i u mnogim drugim namirnicama, kao, na primjer, u kafi, salami i tečnim začinima. To je slaba utjeha za one koji bolje poznaju ovu materiju. Sigurno je da je sve što se ne nalazi u prirodnoj hrani, strano našem organizmu. Pitanje je kako će on reagovati na nova jedinjenja, kada hranom dospiju u njega. Ako naše tijelo ugradi u svoje bjelančevine neprirodne aminokiseline (jer su veoma slične prirodnim, pa ih vjerovatno, neće razlikovati i odbaciti), one se zatim mogu ponašati savim drugačije, tj. neprirodno. Tako bi one mogle postepeno de izazovu značajne poremećaje životnih procesa u našem tijelu, pa i oboljenje. Treba imati u vidu da najvjerovatnije neće doći do simptoma neposrednog trovanja ili nekog akutnog oboljenja. Mnogo je vjerovatnije da može doći do postepenog, kumulirajućeg štetnog dejstva na pojedine organe, sisteme ili čitav organizam. .
PRELAZ STRANIH JEDINJENJA IZ AMBALAŽE U HRANU ZA VRIJEME NJENOG ZAGRIJEVANJA U MIKROTALASNOJ PEĆNICI Iako su objavljeni rezultati brojnih ispitivanja, još se veoma malo zna šta se dešava sa ambalažom u kojoj se hrana zagrijeva u mikrotalasnoj pećnici, jer se u tu svrhu koriste veoma raznovrsni materijali. Kao idealne posude preporučivane su one od plastične mase, jer se u njima hrana može u manjim količinama zapakovati, zamrznut, a zatim, kad zatreba, direktno iz zamrzivača staviti u pećnicu i veoma brzo podgrijati. Kao i kroz staklo i keramiku, mikrotalasi prolaze kroz plastične folije i zagrijevaju jelo. Konzument, austijski časopis potrošača, pisao je da je dokazano da plastične posude uopšte ne odgovaraju za hranu koja se zagrijeva u mikrotalasnoj pećnici i da one nisu dobre ni za klasične pećnice. Utvrđene su, na primjer, značajne promjene mirisa hrane zagrijevane u ambalaži od plastike. Već početkom 1988. godine, njemački stručnjaci su upozoravali da pojedine plastične folije, koje se koriste za pakovanje hrane, djeluju nepovoljno na miris i ukus hrane kada se ona u njima zagrijeva. Ovo ukazuje da su se u njoj pod dejstvom mikrotalasa odigrale nepoželjne hemijske promjene koje su mogle da djeluju štetno. Naučnici Državnog hemijskog ureda za ispitivanje u Sjevernoj Rajni – Vestfaliji (Njemačka),
utvrdili su značajne promjene mirisa i ukusa hrane zapakovane u plastičnu foliju od poliesterkarbonata kad se zagrije na temperaturu iznad 200˚C. Druga plastična folija od propilena, dala je veoma neprijatan miris kad je zagrijana na samo 100˚C. Stručnjaci upozoravaju da ovo ne treba nikoga da čudi, jer se plastični materijali ne sastoje samo od čistog polimera (osnovnog jedinjenja te plastične materije), već da sadrže i druga jedinjenja koja se mogu aktivirati u samoj pećnici tokom zagrijevanja hrane. Znači, ta nova jedinjenja mogu reagovati sa sastojcima hrane i stvarati druga koja mogu biti i otrovna. Njemački stručnjaci, inače poznati kao dobri hemičari i analitičari, tvrde da materije koje izazivaju promjene mirisa i ukusa hrane zagrijevane mikrotalasima, ne mogu hemijski da se identifikuju. Prilikom zagrijevanja jela mikrotalasima, niskomolekularna jedinjenja, uključujući i isparljiva (posebno rastvarači, koji se koriste pri izradi plastičnih materijala) mogu iz plastične folije da pređu u hranu. Ispitivanjima je dokazano koliko miligrama pojedinih jedinjenja koja potiču iz plastične folije za pakovanje prelazi u hranu. Tako, na primjer, prelazi oko 0,01 mg formaldehida na dm2, a on je veoma otrovan i može da izazove rak. Za vrijeme zagrijevanja hrane (kuvanja, pečenja itd), u njoj se odigravaju veoma složene hemijske reakcije – razlažu se jedna jedinjenja, a istovremeno stvaraju nova. Ove promjene su podstaknute djelovanjem mikrotalasa i visokom temperaturom. Koja se sve nova jedinjenja stvaraju, i u kojim količinama, još je nepoznato. I u samoj plastici u koju je hrana zapakovana, stvaraju se, takođe, nova jedinjenja – pojedina se oslobađaju, a sva ona nisu normalni sastojci hrane. Ta jedinjenja, koja iz pakovanja prelaze u jelo, mogu da reaguju sa sastojcima hrane. Pri tome dolazi do razaranja raznih korisnih sastojaka hrane, njihovog mijenjanja, kao i stvaranja novih, možda i otrovnih jednjenja. Ove reakcije su utoliko intenzivnije, ukoliko je temperatura viša i ukoliko zagrijevanje duže traje. Budući da se toplota stvara u unutrašnjosti namirnice, nije potrebno dodavati mast ili ulje, kako se jelo ne bi zalijepilo za posudu. Zatim, zbog relativno niske temperature pripreme jela smanjuje se opasnost od pojave toksičnih jedinjenja, koja se stvaraju zagrijevanjem masti ili ulja do tačke dimljenja. Nedostatak takve pripreme je u tome što se masti sadržane u hrani više oksiduju i stvaraju veći procenat peroksida (materije koje učestvuju u nastanku slobodnih radikala). Potrebno je takvu hranu kombinovati sa namirnicama koje sadrže mnogo antioksidanasa (svježe voće i povrće) ili već pripremljenom jelu dodati kašičicu hladno cijeđenog maslinovog ulja. Kako novostvorena jedinjenja, koja se nalaze u zdravoj hrani, djeluju u našem tijelu niko zasad ne može dati pravi odgovor. Može se, ipak, zaključitida neka od njih (a mnogo ih je), mogu biti manje ili više otrovna ili izazvati razna oboljenja. .
JOŠ SE NE ZNA DOVOLJNO O HRANI KOJA SE ZAGRIJEVA U MIKROTALASNOJ PEĆNICI
I pored toga što se mikrotalasne pećnice koriste već nekoliko decenija, što su u upotrebi desetine miliona njih u čitavom svijetu i što su obavljena mnogobrojna ispitivanja hrane koja se u njima zagrijeva, još uvijek niko ne može dati pravi odgovor na sledeća pitanja: – Kakve se promjene dešavaju u hrani koja se zagrijeva pomoću mikrotalasa? – Koja se sve jedinjenja stvaraju u takvoj hrani? – Da li su ta jedinjenja štetna za one koji jedu takvu hranu? – Ako su štetna, koje sve poremećaje zdravlja mogu da izazovu? – Da li ta nova jedinjenja doprinose ubrzanom starenju? – Da li ona, možda, podstiču nastanak i širenje nekih vrsta kancera? Ipak, i ono što se sada zna, dovoljno je da se donese pravilna odluka da li mikrotalasnu pećnicu treba kupiti i koristiti je ili ne. .
PRELAZ OTROVNOG VANADIJUMA I DIOKSINA IZ OBOJENIH POSUDA U HRANU I NEGATIVNA SVOJSTVA POSUDA ZA STVARANJE SMEĐE BOJE HRANE Za zagrijevanje hrane u mikrotalasnoj pećnici ne treba koristiti obojene ni ukrašene posude. Dokazano je da se iz njih izdvajaju male količine teškog metala vanadijuma koji prelazi u samu hranu. Vanadijum je biološki aktivan, tj. učestvuje u biohemijskim reakcijama u našem tijelu. Pojedini stručnjaci smatraju da se zasad još ne zna da li to može da šteti zdravlju. Dok se to ne sazna, odnosno, dok se ne otkrije dovoljan broj onih koji su se trovali takvom hranom i zbog toga oboljeli, bolje je da se takve posude ne koriste. Hemijski elemenat Dioksin uzrokuje rak, posebno na dojci. Dioksin je visoko toksičan za ćelije našeg organizma. Zato ne treba zamrzavati vodu u plastičnim flašama jer se na taj način oslobađa dioksin iz plastike. Dr Edvard Fuđimoto, govorio je o dioksinu i njegovom štetnom djelovanju na ljude. Rekao je da ne smijemo grijati hranu u mikrotalasnoj pećnici u plastičnom posuđu. Ovo se pogotovo odnosi na hranu koja sadrži masnoće. On navodi da kombinacija masnoće, visoke temperature i plastike oslobađa dioksin koji prodire u hranu i na kraju u ćelije organizma. Umjesto plastike on preporučuje upotrebu stakla, kao što je vatrostalno, pireks ili keramika, koji ne sadrže dioksin. Dakle, hrana koja je pakovana u plastiku, mora se izvaditi i podgrijati u nečem drugom. Mikrotalasne pećnice nisu podesne za spremanje nekih namirnica. Na primjer, restovani krompir nije smeđ ni hrskav, pečen hleb nema poželjnu smeđu boju, a prženi krompir je bezbojan i mek. Proizvođači ambalaže su se brzo dosjetili i nude „posude za stvaranje smeđe boje hrane”, ali njihova primjena nije dala željene rezultate. Takvi materijali za pakovanje hrane koriste se već duže vrijeme u nekim zemljama. U Engleskoj se pizza i čips stavljaju u specijalnu foliju koja se i sama zagrijeva, a zatim prenosi toplotu na upakovanu hranu. Novija ispitivanja su pokazala, kada se ti materijali zagriju na 200˚C, da se iz njih izdvajaju isparljiva jedinjenja. Pod dejstvom toplote, folija se razlaže, stvaraju se nova jedinjenja koja
se iz nje izdvajaju. Zasad se ne zna o kojim se jedinjenjima radi i u kojim količinama se stvaraju. Poznato je samo da se kod folija od polietilentereftalata radi o više od 30 raznih jedinjenja. Nesumnjivo je da je sve ono što nije normalan sastojak hrane, strano našem tijelu. Strana jedinjenja samo ga opterećuju, jer on mora da mobiliše svoje snage da ih što prije neutrališe i odstrani. Pri tom se troši životna energija, neophodna za sve aktivnosti, kao i odbranu od bezbrojnih štetnih činilaca kojima smo neprekidno izloženi. .
JELO ZAGRIJEVANO U MIKROTALASNOJ PEĆNICI MOŽE DA BUDE BAKTERIOLOŠKI NEISPRAVNO U hrani zagrijevanoj u mikrotalasnoj pećnici postoje toplije i hladnije zone. Zbog toga u hladnijim zonama bakterije mogu da ostanu žive i da se pod povoljnim uslovima razmnožavaju i stvaraju svoje toksine. Posledica toga je povećan broj crevnih infekcija izazvanih hranom zagrijevanom u takvim pećnicama. Prilikom ispitivanja u Austriji, zapaženo je da u toku zagrijevanja prethodno kuvane hrane, nedovoljno zagrijevanje može dovesti da bakterije opasne po zdravlje, koje nisu bile ubijene, počnu da se razmnožavaju i da, zatim, izazovu teška oboljenja. Stručnjaci tvrde da se radi o pogrešnom korišćenju pećnica. Neka jela su suviše zagrijana u površinskim slojevima, dok su u dubljim nešto hladnija. Na taj način, bakterije, kao što su salmonele, ako se nalaze u hrani, mogu da prežive i izazovu teške crijevne infekcije sa dijarejom i visokom temperaturom, pa čak i smrt. U tom pogledu je naročito opasno živinsko i mljeveno meso, ali i gotova jela koja treba samo podgrijati. Savezni njemački zavod za zdravlje je upozorio na opasnost od nedovoljnog zagrijevanja hrane u mikrotalasnim pećnicama, koja tada može da bude bakteriološki neispravna, zbog slabijeg prodiranja toplote u samu hranu, nego prilikom uobičajene pripreme hrane. Smatra se da bi se zato hrana morala nešto duže zagrijevati da bi se u njoj sigurno uništile sve štetne bakterije. Na primjer, salmonela bivaju uništene kada se jelo zagrije na oko 80˚C (ali i u najdubljim slojevima). Ako se hrana zagrije do 100˚C, u njoj su ubijene skoro sve opasne bakterije (osim onih koje stvaraju spore i zato mogu da prežive temperature iznad 100˚C, ali se rijetko nalaze u hrani). Ali, ako se hrana mora intenzivnije zagrijevati tada se u njoj uništava više sastojaka koji su nam neophodni (npr. enzimi i neki vitamini, biološki aktivna jedinjenja i dr.). Takvo jelo je manje vrijedno, odnosno manje korisno kao hrana. .
POSUĐE ZA MIKROTALASNU PEĆNICU Pogodni su: vatrostalno staklo, vatrostalni porcelan i vatrostalna keramika. Drvena posuda se može koristiti samo za podgrijevanje. Karton, hartija i tanki stiropor mogu se stavljati direktno u pakovanju u kome se nalaze. Veoma su popularne supe za brzu primjenu
pakovane u teglice od tankog stiropora. U mikrotalasnoj pećnici ne koristiti metalno posuđe, kašike i viljuške. Zatim, ne koristiti porcelansko i stakleno posuđe na kome je nanesena srebrna ili zlatna šara. Ne podgrijevati proizvode u hermetički zatvorenim posudama (dječiju hranu u flašicama, konzerve i tegle). Skinuti zatvarač sa posude i otvoriti teglu. Takođe ne treba staviti u pećnicu posudu od obične plastike, već onu sa posebnom oznakom koja je termootporna. Ne smiju se koristiti aluminijumska folija ili posuđe od inoksa. .
MOGU LI MIKROTALASI IZAZVATI POVREDE? Da. Mikrotalasi bi se zadržavali u pojedinim djelovima tijela čovjeka kada bi čovjek njima bio direktno izložen. Nastupila bi toplotna oštećenja koja se ne bi mogla ispraviti. Osim ovih oštećenja, kod mikrotalasa ne treba zanemariti ni elektromagnetno zračenje koje se u obliku elektromagnetnog polja stvara oko pećnice kada je uključena. Ne preporučuje se biti u neposrednoj blizini pećnice dok je uključena, jer je elektromagnetno polje, koje se time stvara, nekoliko miliona puta jače od našeg prirodnog elektromagnetnog polja. Pri daljoj izloženosti mogu se javiti teški simptomi poput vrtoglavice, mučnine, razdražljivosti, nesanice i smušenosti. Sve se te opasnosti pravilnom upotrebom pećnice svode na minimum, a i današnji usavršeni modeli pećnica pružaju potpunu sigurnost. Ipak, zbog opreza treba pripaziti na sledece:
Mikrotalasna pećnica u svakom trenutku treba da bude potpuno ispravna i treba je isključiti ako se posumnja i na najmanju neispravnost. Nije preporučljivo zadržavati se duže vrijeme u neposrednoj blizini pećnice, dok je uključena. Nije dobro da djeca budu blizu peći, dok se priprema jelo.
Tabela 2. TEMPERATURA U DUBINI NAMIRNICA ZAGREVANIH U MIKROTALASNOJ PEĆNICI Vrsta hrane
°C
Govede pecenje
80-85
Rostbif: manje pecen, srednje pecen, jako pecen
40-45, 50-55, 60-65
Svinjsko pecenje (vrat)
80-85
Svinjski file
70-75
Pecenje od mlevenog mesa
70-75
Telece pecenje
70-75
Jagnjetina
80-85
Živinsko meso
85
Meso divljaci
75-80
Meso srne i leda zeca
65-70
Riba
75
Iz tabele 3 se vidi da u nekim namirnicama temperatura nije dovoljno visoka da bi sve opasne bakterije bile ubijene. Ako se prethodno pripremljena jela samo podgrevaju, temperature su još niže. Tabela 3. TEMPERATURA PODGREVANJA HRANE U MIKROTALASNOJ PEĆNICI Vrsta hrane
°C
Hrana za bebe
35
Hrana za starije osobe 60-65 Mleko, caj, kafa
60-65
Ako se podgrevana hrana ne pojede odmah, već stoji duže vreme, bakterije koje se u njoj nalaze mogu da se razmnože i zatim izazovu opasne infekcije i trovanja. .
KAKO DELUJU MIKROTALASI NA ŽIVA BIĆA? Mikrotalasi sve više prodiru u naše stanove preko mikrotalasnih pećnica za pripremanje hrane. Kad u njima dođe do poremećaja, ako se na primer stvore vrtložne struje pojavljuje se zračenje u širokom i nepravilnom spektru talasa. Ukoliko je jedna pećnica neispravna, jer se njena vrata ne zatvaraju dobro, kroz taj otvor izlaze mikrotalasi u okolinu. Oni deluju slicno radaru, koji takođe radi pomoću mikrotalasa. Žak La Maja tvrdi da mikrotalasne pećnice predstavljaju poseban izvor štetnih talasa među električnim aparatima u domaćinstvu.On smatra da su one velika opasnost po zdravlje onih koji ih koriste. Kad se neko nalazi u blizini izvora mikrotalasa, oni prodiru kroz kožu u njegov organizam. Naročito su opasni za organe koji imaju malo krvnih sudova, jer se toplota koju stvaraju u tkivima ne može dovoljno brzo iz njih odstraniti. Mikrotalasi mogu da izazovu i opekotine na koži ako se na njoj nalazi flaster sa slojem od aluminijuma koji se veoma brzo zagreva. Dokazano je da mikrotalasi mogu da izazovu smetnje u radu srca ili da poremete rad pejsmejkera (koji reguliše rad srca). Georg Oto tvrdi da uključena mikrotalasna pećnica stvara snažno magnetno polje koje se može prostirati i do četiri metra od nje. On smatra da je još gore dejstvo kratkotrajnog zračenja koje zagreva tkiva. Pritom mnoge ćelije u organizmu bivaju ubijene i organizam mora da ulaže velike napore i svoje rezerve da bi izgradio nove. Mikrotalasne pećnice vremenom sve više zrače u okolinu. Zato se preporučuje da se svake
godine ispita koliko zrače od strane stručnjaka. Dr Robert Beker preporučuje da se svake godine ispita da li se vrata dobro zatvaraju i da li možda ne ispuštaju mikrotalase. Profesor Suskind iz Berklija (SAD), 1961. godine, a zatim i poljski naučnik Pšemislav Čerski i dr Vilijam Lih iz Odseka za biološke efekte Biroa za zaštitu od zračenja u SAD, otkrili su da su miševi koji su bili izloženi dejstvu mikrotalasa oboleli od raka. Kod njih su nadjene promene u ćelijama koštane srži, koje nisu bile posledica termičkog delovanja (zagrevanja), jer su miševi hlađeni za vreme eksperimenta. Mnogi limfociti (jedna vrsta belih krvnih zrnaca) imali su nepravilan oblik i bili povećani. Mikrotalasi su prema tome uticali na sposobnost deljenja limfocita. Za ove promene je dr Lih još 1966. godine rekao da se radi o raku. Ako mikrotalasi mogu da izazovu takve promene kod miševa, ne treba isključiti mogućnost da iste ili slične promene mogu da izazovu i kod drugih vrsta životinja, pa i kod čoveka. Rezultati novijih istraživanja idu u prilog takvom mišljenju. .
MIKROTALASNE PEĆNICE-IZVOR OPASNIH ZRAČENJA Poznato je da mikrotalasne pećnice mogu vrlo brzo da podgreju ili skuvaju jelo, ili ispeku pečenje što predstavlja uštedu u vremenu. Ali, one nisu nimalo bezopasne za one koji se nalaze u njihovoj blizini. Savezni nemački zavod za zdravlje ispitao je 101. takvu pećnicu. Kod skoro polovine zračenja je prelazilo dozvoljene granice i do deset puta, a kod približno isto toliko bilo je 20 do 30 puta intenzivnije od dozvoljenog. Samo kod deset odsto ispitivanih pećnica zračenje je bilo 0,05 mikrovata na cm². Zapaženo je da se kod nekih pećnica kada rade, vrata malo otvore i kroz taj otvor prodire u okolinu mikrotalasno zračenje koje je veoma opasno za one koji se nalaze u blizini. Pomenuti zavod je ispitivao i 63 takve pećnice u hotelima i gostionicama u Minhenu. Neke od njih su zračile više od dozvoljenog, kod drugih se vrata nisu dobro zatvarala, a kod dve su vrata mogla da se otvore, a da se ne isključi zračenje. Ispitivanja pećnica u kuhinji jedne minhenske bolnice dala su još gore rezultate – preko 14 odsto je zračilo više od dozvoljenog, a pojedine i mnogo više. Prilikom ispitivanja više od sto takvih pećnica u nemačkim domaćinstvima, otkriveno je postojanje zračenja oko njih koja su bila u dozvoljenim granicama. Na osnovu toga su stručnjaci zaključili da ne postoji opasnost po zdravlje za one koji ih koriste. Dr Karl Morgan, koji je ispitivao dejstvo zračenja na zdravlje ljudi, rekao je da prema saznanjima dobijenim od 1960. godine do danas, ne postoji ”sigurna količina zračenja”, tj. ona koja može da isključi mogućnost nastanka zloćudnog raka. Osnovni problem je što se ne zna koliko su mikrotalasi štetni. Dr A. H. Frej je otkrio da naš nervni sistem reaguje na mikrotalasna zračenja koje je 300 puta slabije od onog koje se službeno smatralo neškodljivim. Očigledno je da mikrotalasne pećnice nisu bezopasne. Proizvođači u uputstvima i reklamama navode sve njihove prednosti, ali ne spominju da one istovremeno predstavljaju i ozbiljnu opasnost po zdravlje.
Kod novijih pećnica ugrađen je poseban sistem zaštite, tako da se zračenje automatski prekida čim se vrata otvore. Prilikom kupovine mikrotalasnih pećnica preporučljivo je uzeti neku od onih proizvedenih u Rusiji. Rusi imaju neuporedivo strože propise za zaštitu od mikrotalasnih zračenja, nego zemlje Zapadne Evrope. Pa se na primer nemačke pećnice ne bi mogle prodavati u Rusiji. .
KOLIKO MIKROTALASNE PEĆNICE MOGU DA UGROZE NAŠE ZDRAVLJE? U toku poslednjih godina stručnjaci sve više raspravljaju da li su ove pećnice štetne ili ne. Njihova mišljenja se često razilaze u zavisnosti od toga čije interese zastupaju. Andreas Kine, rukovodilac nemačkog Instituta za čoveka i prirodu, tvrdi da mikrotalasna zračenja deluju u osnovi drugačije od klasičnog zračenja. Mikrotalasi izazivaju mnoge efekte kod živih bića. I kod zračenja koje je slabije od dozvoljenog (koje se smatra potpuno bezopasnim za zdravlje čoveka), dolazi kod ljudi do promene ponašanja, kao i reakcija imunog, nervnog i hormonalnog sistema (odnosno čitavog organizma). Laboratorijska ispitivanja kulture živih ćelija dokazala su da mikrotalasna zračenja podstiču nastanak raka. Zato Andreas Kine preporučuje da se u mikrotalasne pećnice ugadi visokofrekventni filter i da ih u stanu treba držati na odstojanju najmanje od jednog metra, ali je bolje i sigurnije dva do tri metra. Na udaljenosti od 5 do 15 metara od takve pećnice, mikrotalasno zračenje je manje nego od velikog televizora ili radarskog tornja u blizini. Jedan inženjer iz Instituta za higijenu zračenja u Minhenu ukazuje da sa povećanjem odstojanja od pećnica opada i njeno zračenje, a time i opasnost za one koji se nalaze u blizini ( na primer oko 90 odsto na 30 cm). Kada se uzmu u obzir nepovoljni činioci (boravak pored pećnice, njeno višečasovno korišćenje kao i dugotrajno delovanje mikrotalasa) opasnost po zdravlje se ne može isključiti. .
MIKROTALASNA ZRAČENJA – OPASNOST PO LJUDE SA PEJSMEJKEROM Časopis JAMA, je pisao o jednom interesantnom slučaju koji se desio u SAD. Jedan amerčki lekar koji je imao ugrađen pejsmejker, poručio je jelo u restoranu i iznenada se onesvestio. Drugi lekar koji se slučajno tu našao utvrdio je da kod onesvešćenog nema pulsa, tj. da je njegovo srce prestalo da radi. Nekoliko minuta kasnije u obližnjoj bolnici, zahvaljijući brzoj intervenciji lekara, srce je ponovo proradilo. Utvrđeno je da se pejsmejker pokvario i da se mora popraviti. Specijalisti za te aparate su se zainteresovali i utvrdili da je u restoranu u blizini stola za kojim je sedeo lekar, bila najsavremenija kuhinja sa mikrotalasnim pećnicama, koje su zaustavile pejsmejker u grudima lekara. Da bi to proverili u klinici su ga stavili na stolicu sa točkovima i provozali na nekoliko metara od mikrotalasne pećnice. Lekar je odmah pokazao znake gubitka svesti (jer je njegov pejsmejker prestao da radi) i morao hitno da
bude udaljen. Posle ovog slučaja američka zdravstvena služba poslala je rukopis rukovodiocima 10.000 klinika širom SAD, upozoravajući na novootkrivenu opasnost za sve osobe sa ugrađenim pejsmejkerom. Mikrotalasi frekvencije koja se koristi u mikrotalasnim pećnicama u stanju su da prodru duboko u telo čoveka i da prekinu rad pejsmejkera. Georg Oto smatra da mikrotalasne pećnice zrače najviše sa prednje strane i da se to može lako dokazati savremenim instrumentima. Erve Ponsle je u svom članku objavljenom u ”Misterija mikrotalasa”, napisao da mikrotalasne pećnice mogu da parališu osobe koje imaju pejsmejker, jer u njemu indukuju struju. Zaključak je da osobe sa ugrađenim pejsmejkerom moraju da neprekidno vode računa da budu što dalje od izvora mikrotalasnih zračenja. .
ZRAČENJA MIKROTALASNE PEĆNICE Prema američkim službenim normama, jedna mikrotalasna pećnica može da ima rasipno zračenje od 1mN/cm². Propisima su regulisane dozvoljene količine zračenja za te pećnice i u drugim zemljama (za proizvođače). Ako se vrata pećnice ne zatvaraju dobro, povećava se količina zračenja koja se širi oko nje. Zbog toga svaku takvu pećnicu treba najmanje jednom godišnje ispitati. Ako se njena vrata ne zatvaraju potpuno to se mora odmah popraviti, a zatim ispitati čitava pećnica i tek tada koristiti. Na tržištu postoje razni detektori za otkrivanje rasipnog zračenja iz ovih pećnica, ali za sad ne postoje propisi za njih, pa su pojedini manje ili više bezvredni, dok su drugi pouzdani. Naučnici imaju različito mišljenje o tome koja količina mikrotalasnog zračenja se smatra bezopasnom. Dr Grej je utvrdio da to mora biti manje od 0,5 milivata na cm². Preporuka svima koji koriste mikrotalasnu pećnicu je da ne stoje pored nje kad radi.
