Franci Najranija poznata otadžbina germanskih plemena, među koje spadaju i Franci Fr anci bile su oblasti koje okružuju zapadni deo Baltičkog mora (južni deo Skandinavskog poluostrva, poluostrvo itland! i dana"nja severna Nemačka do reke #dre na istoku$ #datle su se oni postepeno "irili preko centralne %vrope, ali su se u &' veku morali suočiti sa utvrđenim rimskim granicama od u"e )ajne do u"a *ona$ +ada se to dogodilo njihov teritorijalni razme"taj bio ej sledei na donjoj )ajni živeli su Franci, gornji tok )ajne nastanjivali su -lemani, .arkomani su bili na teritoriji teritoriji dana"nje /e"ke, 'a 'andali i 0epidi su nastanjivali dana"nje dana"nje ugarske ravnice, a odatle do *ona bila je zemlja 0ota$ &za Franaka u severozapadnoj Nemačkoj živeli su Saksonci, dok su -ngli i iti zauzimali poluostrvo itland$ &stočno od Saksonaca živeli su Svevi, a jo" dalje od njih 1angobardi$ )azme"taj i seoba Franaka Naziv Franci javlja se prvi put sredinom III veka , a odatle na starogermanska plemena nastanjena na području između )ajne i 'ezera$ #ni nisu bili homogena skupina ve grupe srodnih plemena •
• •
SALISKI FRANCI 2 bili su naseljeni na donjoj )ajni, ali krajem &' veka kao
rimski 3ederati brane rimske granice$ RIPuarski FRA F RANCI NCI 2 naseljeavali su obale srednje )ajne$ ISTO/NI FRANCI 2 naseljeavali su krajeve istočnije od )ipuarskih Franaka i oni su postali osnovno stanovni"tvo u nemačkoj Frankoniji$
Na teritoriju )imskog carstva prvi dolaze Franci sredinom &' veka kao rimski 3ederati, obavezani da brane državne granice$ 4ada su na primer Salijski Franci nastanjivali obe obale donje )ajne$ #ni koje je )im plaao bili su dužni da sprečavaju upade drugih 3ranačkih plemena na rimsku teritoriju$
Salijski Franci nastanjeni na teritoriji rimske države kao 3ederati iskoristili su op"te pomeranje germanskih plemena krajem &' veka da zaposednu i postanu gospodari Severne 0alije i početkom početkom ' veka pomerali pomerali su se dalje u unutra"njost, unutra"njost, ali su priznavali priznavali vrhovnu vlast vlast )ima sve do 567 godine$ +ao rimski 3ederati učestvovali su u bitci na +atalaunskim poljima 589 godine, kada su pod vođstvom -ecija naneli poraz :unima$ ;a kasnije stvaranje i "irenje 3ranačke 3ranačke države bilo je vrlo važno "to je znatni deo Franaka i dalje ostao na svojim stani"tima stani"tima na istočnoj obali )ajne$ Franačka država razlikovala se od države 'izigota, #strogota i 'andala po tome "to je ona pored novoosvojenih teritorija zadržala i svoju staru postojbinu$
9$ Stvaranje 3ranačkog kraljevstva i dinastije Merovinga )odonačelnik dinastije .erovinga koja je stvorila 3ranačku državu bio je (448458) koji je predvodio Franke u bitci na +atalaunskim poljima 589$ Nasledio ga je sin (458-481) koji je takođe služio u rimskoj vojsci u 0aliji$ Njegov rod se naselio oko grada 4urnea na dana"njoj 3rancusko
ored toga on je izvr"io hristijanizaciju svog kraljevstva i izdao prve zakone kojima su sređeni pravni odnosi u njegovoj državi$ ?$ @irenje 3ranačke države pod :lodovehom >ad zapadnog rimskog carstva, kada su Franci i 3ormalno oslobođeni vrhovne vlasti rimskih careva, predstavljao je izuzetno povoljnu priliku za vladare Salijskih Franaka da zaposednu vei deo 0alije, ali i da pro"ire svoju vlast na )ipaurijske Franke na srednjoj )ajni$ )imske teritorije u 0aliji držali su naslednici rimskog vojskovođe -ecija$ Franačka vojska kojom je zapovedao :lodoveh u"la je u srednju 0aliju (između Sene i 1oare! 48 godine i porazila rimske trupe kojima je komandovao poslednji rimski upravitelj 0alije Sivargije$ 4ada je :lodoveh preneo svoje sedi"te u >ariz i nametnuo se kao vođa svih Franaka$ -lemani, germansko pleme, prodrli su preko )ajne početkom ' veka i naselili se u istočnoj centralnoj 0aliji$ +ralj :lodoveh zaustavio je njihovo dalje "irenje 5A7 kada ih je te"ko porazio, zaposeo neke njihove teritorije i veim delom ih potisnuo iz 0alije$ Njihovi ostaci stupili su tada u službu ostrogotskog kralja 4eodoriha (5A<8?7!$ ;a ratove sa -lemanima prema sačuvanoj tradiciji vezano je kr"tenje :lodoveha$ Franci su 5C7 godine doprli do 1oare i težili su da svom kraljevstvu pripoje Burgundiju$ .eđutim pre izbijanje neprijateljstava :lodoveh se 5A? oženio +lotildom, burgundskom princezom i erkom burgundskog kralja koji je odbacio arijanstvo i primio katoličanstvo$ .eđutim brak sa burgundskom princezom nije ga sprečio da se oko 8DD godine ume"a u borbe oko prestola između dvojice brae, naslednika prestola$ Nastojei da pomogne jednom pretendentu na kraljevski presto koji je bio sklon da odbaci arijanstvo napao je Burgundiju, ali je doživeo neuspeh jer su Burgundima u pomo pritekli #strogoti i 'izigoti$
*esetak godina nakon pobede nad -lemanima :lodoveh je objavio rat 'izigotima u južnoj 0aliji (-kvitaniji!, koji su se tu osamostalili nakon pada zapadnog carstva$ Svoj napad je pravdao činjenicom da su 'izigoti arijanci$ E bitci kod 'ujea, u blizini >oatjea 8D6 godine :lodoveh je porazio vizigotske trupe$ 'izigotski kralj -larih && bio je poražen i ubijen, a cela -kvitanija je pripala Franačkoj$ Njegovu pobedu olak"ala je činjenica "to je na njegovoj strani bilo uticajno akvitansko sve"tenstvo kome je vlast 'izigota
$ >okr"tavanje Franaka pod :lodovehom :lodoveh je primio hri"anstvo nakon pobede nad -lemanima 4! godine$ 4e"ko izvojevana pobeda nagnala je :lodoveha da navodno pređe u katoličku veru jer mu paganski bogovi nisu pružili pomo$ .eđutim, verovatno su na njegovu odluku uticali i politički razlozi$ >rimanje hri"anstva stvaralo je osnovu za kulturnu integraciju Franaka i 0alo<)imljana i obezbeđivala :lodovehu podr"li crkve$ :lodoveha i nekoliko 3ranačkih vođa, kao i oko $DDD Franaka pokrstio je )emigije, arhiepiskop )emsa$ :lodovehov čin pokr"tavanja ubrzao je prodor katoličke vere među druge 0ermane koji su primili hri"anstvo, ali u njegovom arijanskom obliku$ >rilikom osvajanja južnih delova 0alije, :lodoveh je zatekao u njima uređenu crkvu$ )adi stabilizacije crkvenih politika naredio je da se 511 održi crkveni sabor u Orleanu , koji je postavio temelje za savez između države i crkve$ Bez obzira na sva zlodela koja je počinio katolička crkva je blagosiljala :lodoveha u svim njegovim poduhvatima$ #n je crkvi zauzvrat poklanjao zemlji"ne posede, zidao hramove i pomagao u "irenju hri"anstva$
5$ ;akonodavna delatnost kralja :lodoveha Na teritorijama kojie su osvojili krajem ' i početkom '& veka, a potom delimično i naselili, Franci su zatekli dosta 0alo<)imljana kojima je bio stran germanski pravni sistem$ ;bog toga je :lodoveh u svojoj državi uveo dva različita pravna sistema za svoje podanike Franke popisao je običajno pravo i obnarodovao tzv$ Salijski zakon ili Lex Salicia, a za 0alo<)imljane važio je i dalje Breviarum Alaricianum ili Alarihov kodeks.
8$ :lodovehovi naslednici :lodoveh je umro 899 godine i sahranjen je u >arizu$ Nakon njegove smrti 3ranačka država je podeljena između četvorice njegovih sinova$ Naime tada nije bilo razlike između kraljeve lične imovine i imovine države ve se država smatrala svojinom kralja$ ;bog toga su se sve oblasti koje je :lodoveh potčinio kao 3ranački kralj tretirane kao njegova zemlja i posed, a ne kao državna zemlja$ #vakvo shvatanje monarhije i nasledstva prestola naziva se >-4)&.#N&-1N&. jer sinovi od oca u ovom slučaju nasleđuju državu kao ba"tinu, "to znači da je mogu poklanjati, deliti ili zadržati po svojoj volji$ 4ime je postavljen temelj u nasleđivanju prestola u Franačkoj državi koja je zbog takvog načina nasleđivanja bila rasparčana skoro tokom čitavog merovin"kog perioda$ &zuzetak su bili kratki periodi u kojima je država bila na kratko objedinjena u rukama jednog kralja$ 'e posle :lodovehove smrti počinje da se nasluuje kasnije potpunije i preciznije izvedena podela Franačke na nekoliko oblasti •
AUSTRAZIJA <
činile su je stare 3ranačke zemlje koje su se prostirale na obe
strane )ajne$ NEUSTRIJA 2 činile su je oblasti severne 0alije koju je :lodoveh osvojio )imljanima 5C7 g$ BURUN!IJA 2 činile su je oblasti kraljevine Burgundije koju su Franci osvojili 85 god$ A"#ITANIJA 2 koju je :lodoveh oduzeo 'izigotima nakon pobede kod 'ujea 8D6 godine$ #d nje je kasnije 3ormirano zasebno vojvodstvo$ •
•
•
>o"to su :lodovehovi sinovi podelili državu između sebe svaki od njih četvorice upravljao je svojom apanažom kao samostalnom državom$ *ržava je podeljena na sledee :lodovehove sinove • • • •
($%%&$') postao je kralj Aus*ra+ije $ kralj Orleana i Akvi*anije $ ($%%&$,) ($%%&$$-) kralj .ari+a$ kralj Neus*rije i kralj ($%%&$/%) Franaka posle 558 godine$
;ajednički su delovali samo u slučajevima odbrane države ili njenog daljeg "irenja$ Nekoliko puta oni su se udruživali radi ratova sa susedima >rvi put radi rata protiv Burgundije u kom je pretrpljen neuspeh 5"# godine$ *rugi put opet protiv Burgundije koja je osvojena u kampanji 5#"-5#4 godine$ 4rei put kao saveznici 'izantije u ratu protiv #strogota$ 5# osvojena je >rovansa sa .arsejom$ • •
•
•
Naslednici :lotara & su pored toga zavr"ili ratove sa -lemanima i osvojili su 4iringiju, prinudili Saksonce da plaaju danak i naterali Bavarce da prihvate vrhovnu vlast 3ranačkih kraljeva$
Najmlađi :lodovehov sin :lotar & uspeo je da pred kraj života ponovo ujedini Franačku (558-51)$ .eđutim nakon njegove smrti kraljevstvo je opet podeljeno$ 7$ Ra* 0ve kraljice ($1'&/%') :lotara & (899<879! nasledili su njegovi sinovi
(879<868! u -ustraziji$ (879<8C5! u Neustriji$ (879<876! u >arizu$ (879<8A! u Burgundiji$ Njihova vladavina kao i vladavina kasnijeg kralja *agoberta (G7C! bila je ispunjena dubokom krizom 3ranačke države i dinastije .erovinga koja je najvi"e do"la do izražaja u ratu dve kraljice (86<79!$ • • • •
#vom ratu prethodili su politički brakovi :lotarovih sinova Sigiberta i :ilperika koji su se oženili erkama vizigotskog kralja, odnosno rođenim sestrama$ Sigibert je oženio B)EN:&1*E, a :ilperik 0-1%S'&N4E$ .eđutim :ilperik se uskoro razveo od 0alesvinte i oženio se služavkom F)%*%0EN*#.$ 1jubomorna Fredegunda je naredila da se 0alesvinta udavi da bi na taj način naglasila svog značaj kao nova i legitimna žena :ilperika$ Brunhilda od -ustrazije, sestra umorene 0alesvinte, koju je želela da osveti započela je rat protiv :ilperika i 3redegunde$ #vaj rat koji je počeo 86 i trajao do 79 ostao je upamen kao rat dve kraljice$ ;a vreme rata počinile su sukobljene strane mnoga ubistva i svireposti po kojima je rat upamen$ E isto vreme ovaj rat je bio rat između dva dela 3ranačke države 2 Neustrije i -ustrazije$ E Neustriji živeo je pored Franaka i veliki broj 0alo<)imljana, dok je stanovni"tvo -ustrazije bilo sastavljeno mahom od istočnih Franaka ili nekih drugih germanskih plemena$ >ored toga ove dve zemlje bile su i privredno različite$ Neustrija je bila zemlja sa krupnim zemlji"nim posedima, dok je s druge strane -ustrazija dugo vremena čuvala svoje staro dru"tveno uređenje u kom je dominirao sitni posed slobodnih seljaka$ )at dve kraljice koji je započeo 86 godine nastavljen je i posle smrti njihovih muževa 2 Sigiberta (G868! i :ilperika (G8C5!$ +raljica Brunhilda koja je posle muževljeve smrti nastavila da vlada u ime svog maloletnog sina (868<8A7!, poku"avala je da bitno ojača kraljvesku vlast i da se energično obračuna sa separatizmom i neposlu"no"u 3ranačke aristokratije$ Njen saveznik u tome je bio burgundski kralj 0untram (879<8A!, koji je takođe u želji da ojača kraljevsku vlast bio u sukobu sa monom aristokratijom u svojoj državi$ +ao posledica ovog saveza sklopljen je 8C6 godine tzv$ Andelotski ugovor između :ildeberta && i 0untrama$ #vim ugovorom utvrđeno je večno prijateljstvo i uzajamno nasleđivanje u slučaju da jedan od ova dva kralja ostane bez potomstva$ ;atim je utvrđena granica granica između dve kraljevine i dogovorena saradnja o kažnjavanju neposlupnih članova kraljevskih družina (leuda!$ >ored toga ovim ugovorom oba vladara potvrdila su stare poklone svojim pristalicama i crkvi$
0untram, kralj Burgundije, umro je 8A godine$ >o odredbama Andelotskog ugovora do"lo je do ujedinjenja -ustrazije i Burgundije$ .eđutim :ildebert && je urmo ve 8A7 godine, pa je kraljica Brunhilda nastavila da vlada -ustrazijom i Burgundijom u ime svojih unuka$ #na je nastojei da ojača kraljevsku vlast nastavila borbu sa austrazijskom aristokratijom, dopisivala se sa papom 0rgurom 'elikim (8AD<7D5!, pomagala trgovinu i brinula o putevima (kraljevi u Franačkoj su malo pažnje poklanjali ovim stvarima!$ E upornoj borbi sa Neustrijom, na čijem su čelu stajali Fredegunda i (8C5<7?A!$ Brunhilda je ipak pretrpela poraz 79 godine zbog zavere 3ranačke aristokratije$ &staknutu ulogu u njenom svrgavanju imao je >&>&N 1-N*%NS+& i -)NE1F, episkop .eca$ Brunhilda je optužena da je pogubila deset članova kraljevske kue .erovinga te je posle trodnevnog mučenja surovo ubijena$ +raljica ve poodmaklim godinama je vezana za konjske repove i rastrgnuta$ 4akođe su umoreni i svi mogui pretendenti na presto u Neustriji$ :lotar &&, naslednik :ilperika, iza"ao je kao pobednik iz rata dve kraljice i kao jedini preživeli predstavnik dinastije$ Stoga je pod njegovom vla"u ujedinjena cela Franačka$ +ako je pobedu dugovao monoj 3ranačkoj aristokratiji bio je prinuđen u prvim godinama svoje vladavine svoju zahvalnost aristokratiji pokaže odgovarajuim koncesijama$ 4o je značilo odustajanje od izgradnje jake kraljevske vlasti$ 6$ 'ladavina :lotara && E ratu d$e kra%ji&e ($1'&/%') koji se zavr"io pobedom :lotara && i ponovnim ujedinjenjem -ustrazije, Neustrije i Burgundije u jednu državu, dosta je ojačala 3ranačka aristokratija, a posebno upravnici kraljevog dvora 2 majordomi$ Eostalom zavera Pipina Landenskog, austrazijskog majordoma, omoguila je :lotaru && da odnese pobedu nad kraljicom Brunhildom$ #d tada pa sve do zbacivanja poslednjeg .erovinga uloga majordoma u upravljanju 3ranačkom državom se sve vi"e poveavala$ #bjediniv"i pod svojom vla"u -ustraziju, Neustriju i Burgundiju, :lotar && nije preduzeo ni"ta da ove oblasti integri"e čvr"e u jednu, nedeljivu državu$ 4o je bilo pre svega sa 3ranačkim patrimonijalnim shvatanjem monarhije$ ;bog toga je u svakoj od ovih oblasti, koje su činile 3ranačku državu, postojao i dalje po jedan majordom koji je u svojim rukama objedinjavao sve najvi"e upravne 3unkcije 2 oni su upravljali kraljevskim dvorom, predvodili vojsku i praktično vr"ili kraljevsku vlast u svojim oblastima$ Franačka aristokratija koja je bila jedini istinski pobednik u ratu dve kraljice dobila je neposredno po zavr"etku istog znatne ustupke$ Naime :lotar && je 795 godine sazvao u >arizu op"ti sabor svetovnih i crkvenih velika"a i po njegovom okončanju izdao poseban edikt kojim je propisao sledee 9$ *a se svim leudima priznaju pokloni u zemlji"tu, koje su im dali kraljevi prethodnici$ ?$ *a e gro3ovi za pojedine okruge i drugi službenici biti postavljani iz redova lokalnih zemljoposednika$ $ *a slobodni ljudi nee biti osuđivani, ako im se sudski ne dokaže krivica$
5$ *a episkope nee postavljati kralj, ve e oni biti birani od strane sve"tenstva i vernika$ 8$ *a episkopi imaju juridsdikciju nad svojim sve"tenicima$ *ajui 795 godine ustupke svetovnim i crkvenim velika"ima :lotar && se takođe morao svečano pokajati za sve gre"ke koje su do tada počinili kraljevi i obeati da one nee biti ponovljene u budunosti$ E želji da obuzda separatističke tendencije austrazijske aristokratije :lotar && je 7?? godine proglasio svog maloletnog sina *agoberta za kralja -ustrazije, dok je pod svojom vla"u zadržao oblasti Neustrije$ C$ 'ladavina *agoberta & ("!-#!) je bio poslednji merovin"ki kralj koji je koliko 2 toliko uspe"no
vladao celim 3ranačkim kraljvestvom, a posle njegove smrti započeo je period tzv$ lenjih kraljeva$ *agobert & je postao kralj -ustrazije jo" za očevog života 7?? godine, jer je :lotar && želeo da njegovim krunisanjem za austrazijskog kralja donekle zadovolji separatističke tendencije austrazijske aristokratije$ >o"to je jo" bio maloletan svu vlast u -ustraziji su držala dvojica aristokrata Arnul2 (G759!, episkop .eca i .i3in I 4an0enski (G75D!, koji je postao majordom *agobertove palate$ +ada je 7?A godine umro :lotar &&, *agobert & je postao jedini vladar 3ranačke kraljevine$ .eđutim morao je ve na samom početku svoje vladavine da se suoči sa separatizmom u kraljevstvu, pa je slično kao i njegov otac bio prinuđen da svog mlađeg sina Sigiberta &&& (75< 787! postavi za kralja -ustrazije$ #n sam je zadržao Neustriju i Burgundiju, a to je po Fredegarovoj hronici navodno te"ko ožalostilo Franke iz -ustrazije$ -utor Fredegarove hronike čak tvrdi da su austrazijski Franci izgubili rat protiv slovenskog kneza Sama (7?7<78C!, ne toliko zbog ratničke snage Slovena ve zbog slabog morala, jer su verovali da ih je *agobert potpuno napustio preseliv"i se u Neustriju$ Spoljna politika *agoberta & bila je dosta aktivna, tako da je i on poput svog slavnog pretka :lodoveha & (5C9<899! vodio nekoliko ratova nastojei da pro"iri granice svoje države$ Njegova vojska je godinama ratovala u -kvitaniji (0askonji! sa Baskima koji su pod pritiskom 'izigota napu"tali svoje pirinejske oblasti i upadali u -kvitaniju$ #dlučujuu pobedu Franci su postigli 78 godine, ali i pored toga napredovanje Baska nije potpuno zaustavljeno$ Bez obzira na *agobertove vojne uspehe, jugozapadna -kvitanija je polako prelazila u ruke Baska$ Franačka vojska iz -ustrazije je napala D
ugled i značaj Franačke na zapadno
A$ 1enji kraljevi i moni majordomi *agobert & je jo" za života krunisao svog maloletnog sina (#4-5) za kralja -ustrazije$ +asnije je ubedio velika"e da njegov prvi sin (#8-5') bude priznat za kralja Neustrije i Burgundije$ ;bog toga se posle njegove smrti nije postavljalo pitanje nasledstva oba prestola$ +ako su naslednici *agoberta & bili jo" maloletni državne poslove vodili su njihovi majordomi$ Slabljenje vlasti merovin"kih kraljeva kao i istovremeno jačanje moi i uticaja njihovih majordoma neminovno su vodili 3ranačku državu u nove krize, koje e na kraju rezultirati uspostavljanjem nove dinastije +arolinga$ >rvi nagove"taj skorog kraja merovin"ke dinastije dogodio se 787 godine kada je nakon smrti Sigiberta &&& austrazijski majordom Grimoald (75<786!, sin >ipina 1andenskog prognao Sigibertovog maloletnog sina *agoberta i za kralja postavio svog sina pod imenom Hildebert ''Usvojeni'' (787<77?!$ #va uzurpacija je donekle legalizovana kroz instituciju usinovljenja, ali uprkos tome nije bila dugog veka$ Neustrijski kralj (5'-'#) i njegovo plemstvo su 77? godine napali -ustraziju i pogubili :ildeberta, sina 0rimoalda$ :lotar &&& je tada na presto u -ustraziji doveo svog mlađeg brata ("-'5)$ Naglo jačanje majordoma, koji su u svojim rukama držali stvarnu vlast, svakako nije bilo po volji 3ranačke aristokratije koja nije želela jake kraljeve, ali ni jake majordome$ #tpor aristokratije moi majordoma doveo je 76 godine do zavere protiv Ebroina (787<7C!, majordoma u Neustriji i Burgundiji$ +ada je :lotar &&& umro, %broin je hteo da za kralja u Neustriji i Burgundiji postavi ('5-!1)$ .eđutim neustrijska aristokratija se pobunila, proterala %broina i nakon toga je austrazijski kralj :ilderik && preuzeo vlast u celom kraljevstvu (76<768!$ #n je bio poslednji kralj koji je poku"ao da učvrsti autoritet kraljevske vlasti$ Stoga veoma neomiljen među velika"ima :ilderik && je 768 godine ubijen za vreme lova$ Nakon toga do propasti merovin"ke dinastije kraljevi su bili najobičnije marionete u rukama aristokratije i majordoma$ >rema rečima Ajnharda kraljevi iz dinastije .erovinga vremenom su izgubili svaki značaj$ #sim titule, kralj nije imao ni"ta vi"e od jedne vile gde je živeo i gde je imao mali broj slugu$ +raljevska palata koju je određivao majordom bila je veoma skromna, kao uostalom i svakodnveni život kraljeva$ 'rhovan vlast je pripadala majordomu koji je vodio upravu nad čitavom kraljevinom i koji je vr"io sve unutra"nje i spoljne poslove$
Nakon ubistva :ilderika && za kralja u Neustriji i Burgundiji je postavljen 4eodorih &&&, dok je na presto u -ustraziji doveden (/1$&/15), sin Sigiberta &&&$ Nakon *agobertove smrti 4eodorih je postao 3ranački kralj, ali bez ikakvog uticaja$ Na vlast u -ustraziji se vratio proterani %broin, a majordom u Neustriji i Burgundiji postao je Pipin II Heristalski (768<695!$ Ebrzo je između dva 3ranačka kraljevstva i njihovih majordoma izbio nemilosrdni rat$ 7CD godine >ipin && je pretrpeo poraz kod 1aona$ .eđutim nakon %broinove smrti (7C! >ipin :eristalski je ponovo napao i konačno potukao snage Neutrije kod 4ertrija 7C6 godine$ Nakon toga on je postao glavni majordom u Franačkoj$
Nakon "to je postao majordom čitave kraljevine >ipin :eristalski je vodio uspe"ne ratove protiv -lemana, Friza i Bavaraca, potčinjavajui ih vrhovnoj vlasti Franačke$ >ipin :eristalski je imao samo jednog zakonitog sina, 0rimoalda &&, koji je poginuo pre smrti svog oca$ Nakon >ipinove smrti u Franačkoj je izbila kraa anarhija koju je okončao >ipinov nezakoniti sin Karlo (695<659! zvani Martel (čeki!$ #n je porazio sve protivnike i postao dux francorum$ +arlo .artel se smatra za pravog rodonačelnika dinastije +arolinga$ 9D$ -kvitanija, >rovansa i Bretanja u '&& veku Borba za prevlast između majordoma oslabila je 3ranačku državu i ojačala u njoj separatističke težnje pre svih -kvitanije, Burgundije i >rovanse$ E -kvitaniji je bilo malo Franaka, ve je dominiralo brojno romansko stanovni"tvo, te je odatle i počelo romanizovanje zapadnih delova 3ranačke države, kasnije Francuske$ E -kvitaniji koja je priznavala vrhovnu vlast 3ranačkih kraljeva bili su postavljani gro3ovi koji međutim nisu uspeli da nametnu svoju upravu$ ;bog toga su sami -kvitanci počeli u drugoj polovini '&& veka da biraju svog vojvodu i vremenom je vojvodska vlast prestala da bude izborna i postala je nasledna$ &zmeđu >irineja i reke 0arone živeli su Baski koji su uporno napadali -kvitaniju, pa je vojvoda morao da sprečava njihovo "irenje$ Separatizam -kvitanije je poku"ao da suzbije ve >ipin :eristalski, ali u tome nije uspeo$ -kvitansko pitanje je naročito mučilo >ipinovog naslednika +arla .artela, a akvitanski vojvoda %udo (696<68! je čak uspeo da porazi nekoliko +arlovih vojski$ &pak pod pritiskom -rabljana iz @panije -kvitanija je priznala +arlovu vlast te je pod njegovim vođstvom izvojevana pobeda kod >oatjea 67 godine$ &pak separatizam -kvitanije ugu"en je tek za vreme +arla 'elikog$ >rovansa je bila posle -kvitanije druga oblast koja se skoro potpuno osamostalila za vreme tzv$ lenjih kraljeva$ 0lavni grad ove oblasti bio je .arsej$ >o"to se nalazila daleko od centralne vlasti na njenom području nije bila uspostavljena mesna uprava 2 nije bila podeljena na paguse tj$ okruge niti je bila potčinjena gro3u$ Formalno ona je priznavala vrhovnu vlast Franačke, ali stvarno je živela potpuno samostalno pod vla"u svog patricija koji je bio nezavisni vladar$ Bretanja je bila trea oblast u kojoj je 3ranačka vlast bila slaba$ #na je bila nastanjena Britima koji su se iz %ngleske, pod pritiskom -ngla i Sasa, povukli u -rmoriku i tu zasnovali sopstvenu državu$ Franački kraljevi iz dinastije .erovinga, a posle njih i +arolinga su u vi"e navrata poku"avali da osvoje ovu oblast, ali uzaludno$ Najvi"e "to je ikada postignuto jeste da je Bretanja priznavala vlast Franačke, ali je to trajalo trenutno koliko i Franačka mo$ Sa njenim opadanjem Bretanja bi odbacivala ovu vlast$
99$ *ru"tveno uređenje i državana uprava u vreme dinastije .erovinga +raljevska vlast Najznačajnija obaveza kraljeva bila je da predvode vojsku u ratu$ +ralj je bio vojnik i stare"ina rodovskog dru"tva$ #snovno kraljevsko ovla"enje bilo je da pozove svakog sposobnog i slobodnog Franka pod oružje$ #n nije priznavao nikakve privilegije drugim rodovima, ni po rođenju, ni po bilo čemu drugome$ *rugi važan zadatak koji je imao kralj bilo je čuvanje običajnog prava$ +raljevstvo je bilo izborno, ali je izbor bio ograničen na lozu .erovinga$ .erovinzi su gledali na kraljevstvo kao na porodičnu ba"tinu$ 4akvo patrimonijalno shvatanje monarhije do"lo je prvi put do izražaja 899 godine i od tada se redovno koristilo sve do uklanjanja dinastije$ 'lasteoske porodice predstavljale su najbližu okolinu kralja$ >ostojale su dve grupe podanika koje su učestvovale u upravnom aparatu 3ranačke kraljevine$ 4o su bili 1%E*& tj$ grupa ljudi koja se po privilegijama približava kralju i kralj je bio taj koji ih je birao$ *ruga grupa su tzv$ -N4)ES4&#N&, koji su predstavljali grupu ljudi koje je kralj regrutovao i koji su činili kraljevsku družinu$ Svako ko je hteo da bude njen član morao je da položi doživotnu zakletvu na vernost kralju i tek tada je mogao da stupi u kraljevu službu$ Sama zakletva se zvala trusis$ *ok su 1%E*& predstavljali činovnike, -N4)ES4&#N& su bili vojnici koji su sačinjavali oružanu pratnju kralja$ +raljevski dvor +raljevski dvor je bio centar državne uprave odakle je kralj upravljao svojom državom$ Na svo stanovni"tvo, bilo )omane bilo Franke, kralj je gledao kao na ljude koji su od njega lično zavisni$ Najbliže kraljeve agente, pomoni personal njegovog dvora, činile su njegove provbitne lične sluge 2 .&N&S4%)&-1H&, birani iz redova robova ili oslobođenika$ 4ako se činovnik koji je prvobitno stajao na čelu državne uprave zvao S%N%@-1 (od senescalus 2 stariji rob! ili AOR*O (maior domus 2 upravnik imanja!$ >ored njih postojali su i drugi dvorski činovnici istog ranga postojala je +-NH%1-)&- za izdavanje isprava, sklapanje mira i slanje pisama$ E njoj je veinom bilo zaposleno pokoreno romansko stanovni"tvo$ E ovu grupu je ulazio i )&;N&/-) koji je uvek i"ao uz riznicu, koja je bila pokretna$ &nače običaj je bio da se ne odvaja privatna od državne riznice$
ŠTL (stabulum! je kod Franaka zauzimala važno mesto, jer je osnovni vid vojske prestavljala konjica, a konj je bio i prevozno sredstvo$ Najpoverljiviji ljudi su bili zaposleni u "tali, a jedan od njih je bio comes stabuli koji je predstavljao nadzornika "tala$ #d ove titule potiče kasnije najvi"e plemika titula u Francuskoj 2 cometabl$ Enutra"nja uprava -ntička upravna organizacija 0alije gotovo potpuno je i"čezla u vreme seobe naroda$ Sačuvale su se samo njene osnovne jedinice$ Svaka provincija se naime delila na civitates teritorije kojima je upravno sedi"te bio grad, u kom je ujedno bilo i sedi"te episkopa$ .erovin"ka država je preuzela teritorijalnu jedinicu civitates kao osnovu za izgradnju državne uprave$ Naime 3ranački kraljevi su u svaki do gradova koji su bili sredi"te civitatesa postavljali po jednog predstavnika kraljevske vlasti 2 comesa$ 4u praksu su Franci preuzeli od 'izigota i Burgunda koji su pre njih u gradovima 0alije postavljali kraljevske vojne i dvorske 3unkcionere, koji su nazivani comesima$ .erovin"ki comes je imao upravna, sudska i poreska ovla"enja i time 3aktički položaj potkralja$
E oblastima naseljenim pretežno germanskim stanovni"tvom nisu stvarane oblasti zvane civitates ve su tu Franci 3ormirali svoje tradicionalne okruge 2 paguse$ E svakom od njih na čelo je postavljan jedan gro3 koji je imao ista ovla"enja poput comesa$ ;bog toga su 3unkcije comesa i gro3a dobile isto značenje$ Homesi ili gro3ovi su postavljani iz redova -N4)ES4&#N-$ ;natna područja kraljevskog 3iska (poseda samog kralja! bila su u upravnom pogledu izostavljena iz vlasti comesa odnosno gro3a$ Na njima su upravnici kraljevskih imanja vr"ili upravnu, sudsku i 3inansijsku vlast$ Svi okruzi bili civitates ili pagusi delili su se na manje oblasti zvane stotnije i njima su upravljali stotnici ili tungini$ >ostanak zemlji"ne svojine (prekarii, bene3icii i imunitet! E 3ranačkom dru"tvu postojalo je mnogo slobodnih ljudi, koji su živeli na različitim ekonomskim i socijalnim nivoima$ >ostojali su sitni slobodni seljaci koji su obrađivali samo onoliko zemlje koliko im je bilo dovoljno za prehranjivanje svoje porodice$ Bilo je malih zemljoposednika za koje je radilo između 8 i ?D zakupaca$ >otom bilo je i ljudi koji su bili prilično imuni iako nisu imali sopstvene zemlje$ E periodu '&& i '&&& veka stvoreni su veliki zemlji"ni posedi koji su se bez prestanka poveavali bilo da je reč o crkvenim ili velika"kim posedima$ 'eina bezemlja"a, sitnih ili pak srednjih posednika, tražila je za"titu ekonomski monijih ljudi tzv$ patrona$ #vde se na"iroko koristilo pravo preporuke ili ius commendationis! pa je patron ubrzo postajao senior čoveka koji je stajao pod njegovom za"titom$ >ored individualnog patronata postojao je i zajednički patronat ili zajedničko za"titni"tvo tj$ kada su čitava sela prelazila pod patronat obično svog najbližeg suseda$ 4akav oblik se naziva patricinia vicorum tj$ pokroviteljstvo nad čitavim selima$ 'eoma rasprostranjen bio je pojam >)%+-)&- koji se mani3estovao u nekoliko oblika 9$ Bezemlja" je od veleposednika uzimao komad zemlje na kori"enje, mahom doživotno (precaria data!$ ?$ #siroma"eni seljaci često su prodavali svoju zemlju privilegovanim veleposednicima s tim da je opet dobiju nazad na kori"enje (precaria oblata!, ali ne vi"e kao svoju ve kao tuđu zemlju$ $ /esto je prekarist dobijao od manastira pored svoje zemlje i komad crkvene zemlje ( precaria remuneratoria!$ E najtežem položaju vezanom za prekarij bili su mali prekaristi ili oni koji su pre toga bili bez zemlje, jer su dospevali u položaj pravih kolona, dužnih da plaaju i danak i kuluk$ >ored prekarija veleposednici su praktikovali i B%N%F&H& tj$ privilegovano držanje zemlje$ ;ahvaljujui ovom sistemu vlasnik je dobijao verne pratioce i nejgova zemlja je obrađivana, a primalac je imao sredstava za život$ 4akođe bene3icij je podrazumevao vojnu službu u korist davaoca bene3icija$ ;a primaoce bene3icija upotrebljavani su različiti nazivi$ 'remenom e najrasprostranjeniji postati naziv koji potiče od reči vassus" *ržava je sankcionisala postanak privatne vlasti veleposednika pomou &.EN&4%4-$ Su"tina ove institucije je bila je u tome da je kraljevim agentima i gro3ovima zabranjeno da stupaju na teritoriju pojedinih privatnih lica koja su od kralja dobila povelju o imunitetu$ >ovelja o imunitetu je omoguavala na datoj teritoriji vr"enje nekih sudskih, administrativnih i 3iskalnih 3unkcija$ Sve ove dužnost prenesene su u nadležnost lica koje je dobilo imunitet$ Emesto državnih agenata (iudices publici ! sve 3unkcije vr"ili su privatni agenti nekog magnata koji je dobio imunitet (iudices privati !$ 4ime je on dobio privatnu vlast nad stanovni"tvom koje je
živelo na njegovoj zemlji$ Ez sve to posebna kraljeva milost izražavala se u tome da je nekom magnatu davano upravo pravo da u svoju korist sa teritorije za"tiene imunitetom, inače prihode koji su i"li u kraljevsku blagajnu$ 9?$ Sudsko uređenje i 3ranački zakoni (4e6 Salica i 4e6 Ri3auria! *vorski sud Najvi"u sudsku vlast u Franačkoj imao je kralj koji je svoja sudska prava prenosio na dvorski sud, čije je članove imenovao po slobodnom nahođenju iz redova svojih najuglednijih leuda$ Na čelu tog suda bio je comes palatii (dvorski gro3 ili palatin!$ #vaj sud nije bio apelaciona instanca koja bi re"avalaalbe na odluke lokalnih sudova ve je skoro isključivo re"avao sporove između kraljevskih leuda, koji su bili izuzeti iz nadležnosti lokalnih sudova$ 1okalni sudovi 1okalno sudstvo u Franačkoj razvijalo se posebno, a na njegov razvoj presudno je uticalo 3ranačko običajno pravo$ E prvo vreme među Francima je običaj bio da se svi sporovi re"avaju na redovnim skup"tinama stotina uz prisustvo predstavnika seoskih op"tina ili thungina$ 'e u vreme :lodoveha & (5C9<899! koji je zaslužan i za popisivanje i kodi3ikaciju običajnog prava Salijskih Franaka, preneta je na gro3ove nadležnost za suđenje veine sporova$ >ri tome su oni sudili u prisustvu najuglednijih predstavnika lokalne zajednice (najmanje tri porotnika!, koji su zajednički donosili presudu$ Najče"a kazna po starom germanskom običaju bila je globa$ 4reina naplaenih globa uvek je pripadala kraljevskoj blagajni (3redum!, a jedan deo je ostajao gro3u, koji je pored prihoda od globa dobijao od vladara na kori"enje i jedno kraljevsko imanje na svom upravnom i sudskom području$ Sudski sporovi re"avani su na osnovu različiti zakona, zavisno od etničke pripadnosti stranaka u sporu 2 za Salijske Franke važio je Salijski zakon ili 1e= Salica (zabeležen za vreme vlade *agoberta &!, a za 0alo<)imljane -larihov kodeks$ ili Salijski zakonik predstavlja najstariji zakonski spomenik Franaka, a potiče s kraja ' ili početka '& veka u vreme kralja :lodoveha &$ ;apisan je na latinskom jeziku i u njemu je popisano i kodi3ikovano 3ranačko običajno pravo$ Salijskim zakonom je pre svega propisan sudski postupak i propisane novčane kazne za krivična dela poput krađe stoke i druge nasrtaje na tuđu pokretnu i nepokretnu imovinu$ ;a najteža krivična kao "to je ubistvo i ranjavanje propisana je krvnina koja predstavlja neku vrstu novčane protuvrednosti svakog čoveka u 3ranačkom dru"tvu$ Svaki pojedinac imao je po Salijskom zakonu svoju ljudsku cenu (vergeld 2 krvnina!, koja je zavisila od dru"tvenog statusa žrtve, njenog pola i uzrasta Lex Salica
;a ubistvo slobodnog Franka, ukoliko je pripadao kraljevskoj pratnji, plaalo se 7DD solida$ 4oliko se plaalo i za ubistvo gro3a (čl$ 59 i 85!$ ;a ubistvo drugih slobodnih Franaka plaalo se po ?DD solida (čl$ ?A i 59!$ ;a ubistvo )imljanina koji je živeo na kraljevskom dvoru plaalo se DD solida (čl$ 59!$ ;a ubistvo )imljanina 2 zemljoposednika plaalo se 9DD solida (čl$ 59!$ ;a ubistvo )imljanina 2 poreskog obveznika plaalo se 7?,8 solida (čl$ 59!$ ;a ubistvo ili otmicu kunog sluge plaalo se D solida (čl$ 6!$ .eđu posebno za"tiene osobe spadale su trudnice, slobodne žene sposobne da rađaju i dečaci do 9D godina, pa je krvnina za njihovo ubistvo iznosila 6DD solida za ubistvo trudne žene, 7DD solida za ubistvo slobodne žene i 7DD solida za ubistvo dečaka do 9D godina$ Ebistvo sa •
• •
• • •
poku"ajem prikrivanja tela ubijenog kažnjavano je teže nego ubistvo bez poku"aja prikrivanja$ >olovinu vergelda dobijali su sinovi ubijenog, a drugu polovinu su delili između sebe njegovi najbliži srodnici$
u +RO,INI $ FRANA#"A !R$A#A MERO#INA7
9a$ germansko pleme Franci 1. Stvaranje 3ranačkog kraljevstva i dinastije .erovinga 2. @irenje 3ranačke države pod :lodovehom (481-511) 3. >okr"tavanje Franaka pod :lodovehom 4. ;akonodavna delatnost kralja :lodoveha 5. :lodovehovi naslednici 6. )at dve kraljice (5'#-1#) 7. 'ladavina :lotara && (584-"!) 8. 'ladavina *agoberta & ("!-#!) 9. 1enji kraljevi i moni majordomi 1. -kvitanija, >rovansa i Bretanja u '&& veku
11. *ru"tveno uređenje i državana uprava u vreme dinastije .erovinga 12. Sudsko uređenje i 3ranački zakoni (4e6
Ri3auria)
Salica i 4e6
