Mala_knjiga_za_velike_roditelje

EdicijaSAZREVANJA Recenzenti DraganaJovanoviiBoka Prof.dr JanezBedaj BogdanZorL Dr ZeljkoCurl.i Doc.dr lvanSkoflek

Zoran Milivoievil . Katja Bilban . Vi da Kok el i MiSa Ktamberger . Tiada Steiner ' Bor ut KoZ uh

Struina redakcijaprevoda Nata5aCveiii Stardevii

Mala kniiga lVas/ovoriginala Malaknjigaza velikestar5e- prirodnikza vzgojootrok Z. Milivojevii, K, Bilban,V Kokelj,M. Kramberger, T Steiner, B. KoZuh Psihopolis institut, NoviSad2007.

zArfElrr(E RoDITEUE Prirudnik za vaspitavanje dece

llustracijana korici MarkoMilovii Prevod sa slovenadkog Iuana Raki6 @ 2007ZoranMilivojevid, KatjaBilban,VidaKokelj,MiSaKramberger, Tja5a Steiner,BorutKoiuh

DrugoStampanje, 2008. TreieStampanje, 2009.

w

PSIHOPOLIS INSTITUT Novi Sad

Predgovor srpskom izdanju U poplavibrojnihknjigao vaspitavanjudece, ovo je jedna od retkih koje zaistanude odgovor na pitanje: kako detetu postavitigranice uz pomo6 odgovaraju6ekritikeikazne. Stav koji autorizastupajuje ljubavine moZe,,pokvada ljubavinikadanije previ5e,da ,,previSe" je riti"dete, ve6 da nedostatakili odsustvo kazneono Stoga u stvari ,,kl/ari".Pravi kvalitetvaspitnog pristupa opisanog u ovoj knjizividi se u uravnoteZenostitri osnovne roditeljskefunkcije: postavljanja ciljevau oblikujasnih zahleva,davanjapohvalai nagradakada dete ostvarujeciljeve,odnosno davanja kritikei kazne kada dete odbija da ispuniroditeljskezahteve.Ove tri osnovnevaspitneili roditeljske funkcije predstavljenesu jednostavnimvizuelnim modelom koji Zargonskinazivamomercedes model.Knjigavam obja5njavakako da svoje dete, pomo6u ljubavi i prikladnog vaspitnog stila, zaista pripremiteza samostalanZivotu dru5tv.. Nadinvaspitavanjapredstavljenu ovoj knjizizasnovanje na savremenoj psiholo5kojSkolikoja se zove transakcionaanaliza,odnosdr ZoranaMilivojevi6a. no na udenjutransakcionogpsihoterapeuta Ve6 petnaestak godina ovaj strudnjakje po pozivu supervizor u mnogimvaspitnimustanovamakojeu Slovenijirades mladimaproblematidnogponaSanja.Uloga supervizoraje da pomaZevaspitadima u re5avanjuraznoraznihproblema koji se pojavljujuu njihovom radu s mladim Sti6enicimaodredenog zavoda. Svoje supervizorskeuslugeje pruZaoili i daljepru2au vaspitnimzavodimaVi5nja Gora, Logatec,Smlednik,Preddvor,Kranj, Planina,Krizni cenlarza mlade u Ljubljanii, posebno,zavodJar5eu Ljubljani. Ova knjigaje nastalana inicijativuBorutaKoZuha,socijalnogpedagoga i direktoraljubljanskogDoma za mladeJar5e(Mladinskidom Jar5e),a povodom proslavepedesetgodina postojanjaove znadajnevaspitne ustanove.Ovajzavod se ranijenazivaoPrelaznidomza mlade (Prehodnimladinskidom) i u sistemubrigeza mlade imao je

znadajnuulogu u podetnomdijagnostikovanju razliditihdisocijalnih pona5anjai davanju preporukeza dalji socio-pedago5kitretman. Knjiga je na slovenadkomobjavljena2OO4.godine u Ljubljanii s ponosom moZemo re6i da je u proteklom periodu postala veoma popularna u strudnim krugovima. Danas mnogi strudnjaci u Slovenijimodel izlo1enu ovoj knjizismatrajuveoma korisnimsredstvom koje vaspitadimaomogu6uje da na veoma jasan nadin pomognu roditeljimada otkrijui ispravesvoj vaspitnistil. ,,psihopolis institut"je2007. godine objavio drugo izdanjeove knjige na slovenadkom,a sada objavljujei tre6e izdanje,na srpskom jeziku. Tja5aSteiner,KatjaBilban,Vida Kokelji MiSaKrambergersu diplomirani psiholozi,dugogodi5njesaradnicedr Milivojevi6a,koje su dale znad,ajan doprinos razvoju,,mercedes"modela.Poredtoga Sto su strudnjaciza transakcionu analizu (transakcionisavetnici),sve detiri imaju dugogodi5njupraksu u oblasti vaspitavanja.principi koje ovde izla\u nisu rezeryisanisamo za profesionalnuupotrebu: prema njimaoni koji su napisaliovu knjiguvaspitavajui sopstvenu decu. Sve su zaposleneu Domu zamlade Jar5e u Ljubljani,zakoji se moZe re6i da je principe izlolene u ovoj knjizi ugradio u svoju svakodnevnuvaspitnu praksu, okrenutu kako mladima tako i njihovim roditeljima.Sve detiri autorke su, zajedno s jo5 nekim strudnjacimaizzavodaJar5e,veoma aktivnekao edukatori.U proteklihnekolikogodina su u SlovenijiodrZalevelikibroj predavanjai radionicau vrti6ima,osnovnimi srednjimSkolama,i svim onim mestima gde se radi s mladima,kako bi drugim strudnjacimai samim roditeljimapribliZilemodel. Zadovoljstvonam je Sto se ova mala ali veoma znad,qnaknjigakoja se, u poplavislidneliteratureu prethodnomperiodu,izborilaza svoje istaknutomesto u Sloveniji- sada mole ditati i na srpskdm ieziku. lzdavai 6

SAI'RZAJ Ta$toMalnknjtga za velikeroditelje? L."..

9

MAMAMt JE REK|-A:,,NESMES!"- zNACt,NE vou ME Kada dete naide na prve zabrane roditelja,njegovereakcijesu burne. Odgovarajuiimpostupanjemve6 ga u ranom detinjstvupodinjemouditi da ga volimodaki kad mu ne ispunimoZeljuilikadane5topogre5noudini

11

I....

rzNA$HusrAu DErErovE usl U na5im razgovorimasa detetom nadu se i poruke koje tu ne bi smele biti.U ovom poglavljuupoznajemotri osnovnevrsteporukakoje koristipohvalubi6a,pohvalupona5anjai kritikupona5anja. mo u vaspitavanju: Udimojo5 i za5toje potrebnoreii kad nam nekakvopona5anjesmeta i kakoda to udinimonajefikasnije.

19 ZIATNA PRAVItA VASPITAVANJA je stvarati U vaspitavanju deceneophodno ravnote2u izmedutri stvari: 1) Sta i koliko zahtevamo od svoga deteta, 2) koliko ga desto i kako pohvaljujemo odnosnonagradujemo, i 3) kolikodesto i kako kritikuje. mo odnosno kainjavamo njegovo neprihvatljivopona5anje.Od toga zavisikako 6e jednog dana na5edete samostalnoi zadovoljnoZiveti.

39

..... Zeuu sMo NA.rBoLfE, ALt... Upoznajemonajde56egre5kekoje kao roditeljipravimokada vaspitavamo svoiudecu.

83

I,,.."sV

MoZEMoBITIDoBRIRoDITELIII Podse6amose nekolikonadelakojihse kao dobri roditeljipridrZavamo.

127 Nudimonekoliko,,recepata" za najlak5epostizanjepromenepona5anja koje nam smeta kod druge osobe.

141 7

Zaito Mala knjiga za velike roditelje? Jestelise ikad prenerazili kadavam je mali u suzamaodbrusio:,,Ne volimte!"?Jesteli crveneliusredprodavnicepored svog uplakanog mali5ana,koji se odmah po prodornom kriku ,,Ho6Lttog medvedi6a!" bacio na zemljui zavri5tao,dok su se svi osvrtalida vide ko je taj bezose6ajniroditelj?MoZdaste ga pod nekim slidnimokolnostimai udarili,iako ste sebi obe6alida ne6etenikad,pa i danas to sebi prebacujete?

Ako traiite recept: 2 kailkepohvalnihreti kaiiilce upornogpretenja I/ziolje jasnih zahteva 1 velika kailka vereu sebe Sve5astojkeuporno meiqte i zailnitedobromvoLjom! Pijatnol

Svi mi roditeljismo sa svojom decom ve6 preZivelimnogo napornih trenutaka,a jo5 nas mnogitek dekaju,pa sanjamoo tome da vaspitavanjebude jednostavnokao recept na prethodnojstrani.No, svakoga dana se iznova moZemo uveritida sami recepti nisu dovoljni. Pitamose moZemoli uop5te dovoljnonaglasitikolikoje bitno osetanjebitivoljen, ose6atida smo voljeni,ose6anjeda smo za nekogaod neprocenjivevrednosii, da dinimo jedan vrlo vaZan deo njegovog sveta. Ljubav koju dete dobija od svojih roditelja,i koju im ualra1a, omogu6i6emu da kasnijeu Zivotustvaradobre odnose s drugim ljudima.Psiholo5kateorijatransakcioneanalizeistideda to kakavje neko bio kao dete veoma desto ostaje u odraslojosobi kao egostanje deteta,odnosno kao unutrainjedete,koje je aktivnocelog ZivoIa. Mi odraslismo potrebnideci kako bismo ih voleli i naudilida vole same sebe. Ljubav koju im kao roditeljiiskazujemodeca ugraduju u sopstvenupredstavuo sebi, tako da na osnovu roditeljskeljubavi razrijalu sposobnost za samoljubav.Princip je da deca kasnije u Zivotuimaju prema sebi isti odnos kakavsmo mi kao roditeljiimali prema njima. Na taj nadin nastajukako samoljubavtako i samopo5tovanjei samopouzdanje. U svim godinamaodrastanja,mi odraslismo im potrebnida budemo pored njih,da im pruZamopodr5kui prihvatamoih onakvekakvi jesu.Tu smo da ih po5tujemoi naudimoda po5tujusebe,druge ljude i svoju okolinu,da ih uvedemo u Zivoti naudimokako da Zive medu drugim ljudima. Sopstvenimprimerom im pomaZemo da

izgradeodgovaraju6e odnosepremaljudima,Zivotinjama, prirodii situacijama. Svojojdeci Zelimosamo najbolje:da uspejuu Zivotui da budu sre6na.MoZdasmo dvrstoodludilida pri vaspitavanju svojedece ne6emoponavljati ono Stosu na5iroditeljidinili.Kadapostanemo roditelji, gre5kesvojihroditelja, u Zeljida izbegnemo trudimose da se pona5amosuprotno- dime moZdapravimosasvimsuprotnu, ali jo5 ve6ugre5ku.S drugestrane,u odnosusa svojomdecom ponavljamonekepostupkesvojihroditelja,a da toga uop5tenismo svesni.Preuzelismo njihov nadin vaspitavanja, ne razmisliv5i prethodno o tomeda lije to zaistanajboljimogu6iput.O roditeljstuu smo udilipre svegaod svojihroditelja: samonjihsmo imaliprilike posmatramo poslu, da u tom vi5eputasmo duliu Stasu najvi5e verovali,njihovepostupkesmo osetilina vlastitojkoZi.MoZdasmo im za to zahvalni,amo2danas posledicei danasprate. I mi tokomvaspitavanja sopstvenedece destonale6emona razne dileme.lakosmo strudnjaci osposobljeni za rad sa mladimai njihovimroditeljima, i imamovi5einformacija o tomeStaje u vaspitavanju dobro a Sta nije, - neprestanose iznovanalazimopred pitanjimana koja ne moZemoda nademo odgovor,ili bar ne dovoljnodobarodgovor.Zatose i daljeobrazujemo, razgovaramo s kolegama, a mnogoudimoi iz iskustva. Tokomradasa mladima susre6emose i sa njihovimroditeljima, ikrozrazgovoresaznajemo sa kakvim se pote5ko6amanajvi5esusre6u,tako da zajedno traiimo nadinena koje oni mogu pomo6isvojojdeci da Stobolje odrastu.Znanjakojasmo pri tome steklizapisalismo u ovoj knjizi, 2ele6ida ih podelimosa vama,u nadida 6e vam bar malopomo6i. Zoran,Katja,Vida,Mi*a, Tjaia i Borut

10

MAfrIIAilII TE REK|/.:,,NESMESI- ZNAEI,NE VOLI ME

il

... kada se Pericarodio Beba koja je dobila ime Petar potpuno je bespomo6na i ne moZe da preZivisama. Potrebnisu joj roditeljida je nahranekada je gladna, da je obuku kad joj je hladno,da je ute5ekad je upla5ilaveZ susedovogpsa. Roditeljisu potrebnida se pobrinu da se Perica ose6asigurnoi da mu je prijatno.Ako se iz bilo kog razlogaose6a neprijatno,on zaplade,- d onda se roditeljipobrinuda sve ponovo bude u redu i da Pericamirno zaspi ili da zadovoljnogude i sme5kaim se. Pericaje toliko mali i nemo6an i toliko ni5ta ne razumeda se od njega ba5 ni5ta ne moZe trai:iIi.Roditeljise brinu o svim njegovim potrebama,omogu6avajumu da se pored njih, kao i u svetu oko njih,ose6asigurnoi prihva6eno.Upravoto je kamentemeljacda on jednog dana odraste u mladog samostalnogPetra. Naravno,do tamo treba pre6idug put sa mnogim preprekama.Da bismo svoje dete pripremiliza uspe5noukljudivanjeu okolinui da se jednog dana podne s6mo staratio sebi, moramo ga prvo nauditi da pravi razlikuizmedu onoga Sto Zeli i onoga Sto je moguce. Mi 6emo svakako zadovoljitisve potrebe svog deteta, tj. pobrinuti se da ne bude gladno,da mu bude toplo, da bude voljeno,duvanoi negovano.S druge strane,ni u kom sludajuse ne podrazumevada 6e dobiti sve igradkekoje Zeli,niti da 6e on dobiti pomfrit kada svi ostalidlanoviporodicejedu skuvanipire. Bi6e nam mnogo lak5eu uloziroditeljaako budemo znalikada da mu ispunimoZeljua kada je primerenijeda mu ne5touskratimo.Trebada ocenimoStana5em detetu zaista treba, Staje Zeljakoju moZemo ispuniti,a Sta je Zelja koju ne moramo ispunitijer je dete Zeli samo da bi imalo ve6i ugodaj Detejo5 neznatu razliku.desto je dak i odraslimamanje ili vi5e te5ko da prihvateogranidenjakoja im Zivoi postavlja.lako sanjamo o odmoru u egzotidnimtoplim krajevima,morademo se zadovoljitikupanjemu obliZnjojreciiliSetnjomu obliZnjemSumarku, po5tonas u narednimmesecimaipak dekajuregistracija automobi13

la i kupovinanovog name5taja.lza na5edeie 6e bitivelikiSokkada se na putu ispunjenjasvojihZeljabude srelosa prvim preprekama. TajSokje za njega utolikove6iStomislida ga ne volimoako mu ne ispunimosve Zelje. Pericau prvoj godini ZivoIaima iskustvo bezuslovnevoljenosti,jer mu roditeljiispunjavajusve Zeljei brinuse za njega i njegovose6aj ugodnosti.To Sto mu roditeljiispunjavajuZeljedetetuje znakda ga vole. No, kada Pericapodneda puzi naokolo,i pre ili kasnijepodne da radi stvarikoje roditeljine6e ili ne smeju dopustiti,- tada 6e roditeljipodetida odbijajuda zadovoljePericineZelje,i nastupi6e drama druge godine. Ve6 u drugoj godini detetove Zelje dolaze u sukob sa Zeljamanjegovih roditelja,koji zabranama i zahtevima podinju da postavljaju granicedetetu.DuZnostroditeljaje da navedudete da diniza sebe korisnestvari,a da prekinepona5anjekoje mu Skodi.Ne samo da dete nema znanleni iskustvokoje je potrebno,ve6 je njegova mo6 rasudivanja nerazvijena,tako da jednostavno nema sposobnost promi5ljanjao posledicamasvoje Zeljei svog pona5anja.Ali, uprkos tome, Pericaima Zelju,i to snaZnuZelju.Uloga odraslih,pre svega roditelja,jeste da predvide mogu6e posledice i da detetovo pona5anjeusmeravajuu skladu s njima. Na primer,odraslimaje jasno da dobre radne navikedoprinose kasnijemuspe5nomZivotu u dru5tvu,dok deteteZisamo onome Stou njemupobudujeprijatne osete i prijatna ose6anja. Po5to svome detetu Zelimo da pomognemo na putu ka uspehu,postupno6emo ga navikavatina obavljanje razliditihobaveza,koje mu se u tom trenutkune6e diniti zabavnim, niti 6e mu nuditizadovoljstvo.Takoigranjesa dvogodiSnjakom moZemozavr5itizajednidkimrazvrstavanjemigradakapo kutijama, Sto za dete ne6e biti preteZakzadalak, a mole biti prvi korak ka odgovornom preuzimanjuobaveza.Na taj nadinpobudujemo poziIivan razvojdetetoveaktivnostina razliditimpodrudjima. Uz to, mi roditeljii procenjujemokakvimje opasnostimaizloZeno na5edete, kao i kako 6emo ga za5tititia istovremenoi nauditida Stiti 14

samo sebe. Decuje desto neophodnozaustaviti,preusmeriti, sprediti da se upuste u opasne situacije.lztog razlogau brojnimsituacijama roditeljiPericiporuduju,,NE"na sve mogu6e nadine:izrazom lica,tonom glasa, pokretima,- ili mu iz ruku uzmu kutijusa dugmi6imakada ju je tek otkrio i podeo se divitiblagu u njoj. Roditelji se imaju pobrinutida sprede potencijalnunezgodu. Dugmi6i se mogu na6itamogde nikakone pripadaju:u uhu, nosu ili ustima,a odatle u du5niku.Zbog naizgled neduZnezabave moZe biti ugroZeno detetovozdravlje,dak i Zivot,pazalo roditeljine oklevajuve6 Pericitakvu igru ne dozuoljavaju.Mali5anzbog toga, naravno,nije zadovoljan- ipak ga svi ti raznobojnii sjajnidugmidijako zanimaju i me5anjeroditeljamu se uop5te ne dopada. Pre svega, nije ni navikaoda mu roditeljibilo Sta odridu ili zabranjuju.Njihovo,,NE" Pericaprevodiu ,,Nevole me". JoS ne razumeda je mogu6eda ga roditeljivole a da mu istovremenone dozvoljavajuda radi ne5to u demu uliva. Zato njegove uporne poku5aje da mu roditeljivrate kutijusa dugmi6imamoZemoprotumaditikao intenzivnuteZnjuda ga roditeljivole, u Staje spremanda uloZiogromnuenergiju(suze, galamu,divljanje, bes, ...). Malo dete, naime,razmi5ljavrlo jednostavno.Njegovmisaonisvet je crno-beli- stvarisu ili bele ili crne, izmedu nema nideg.To je po principu,,sveili niSta". razmi5ljanje Belo:,,Roditeljimi sve dopu5taju.Roditeljimi daju sve Sto Zelim. Roditeljime vole." Crno: ,,Roditelji mi ne5to ne dopu5taju.Roditeljimi ne5to ne daju. Roditeljime ne vole." Postavljanjegranica detetu za roditeljeje uvek neprijatno.Po5toga volimo, onda se na negovu patnju odazivamo saose6anjem.Kada je na5em detetu te5ko, te5ko je i nama. No, upravo zbog toga Sto zaista volimo svoje dete, mi 6emo stisnutizube i istrajatiu onome Stoje zanjega dobro, iako je zbog toga trenutnoveoma nesre6no. 15

kao upozorenjena gre5ku u pona5anlu.Zbog toga reaguje burno, plane i vreda onoga zakoga pogre5noverujeda se usudio da mu prebaci kako je glup i nesposoban.Takvaosoba nije u stanju ni da tazume konflikte:svaki put kada neko odbije da ispunineku njenu Zelju,ona 6e mislitida je drugi ne voli, da je prezirei odbacujeSto6e, moZda,vratitiistom merom. Periciniroditelji znlu da moZemo biti dobri i vredni po5tovanja i kada ne uradimo sve najbolje,ili sve kako treba. Zato ne krijusvoje gre5ke od deteta i priznaju da nisu sveznalice.Tako, kao roditelji, pomaZemosvom detetu da razume kako nije valno biti savr5enda bi nas drugi voleli,i da moramovoletisebe i ako ne uradimouvek sve na najboljinadin.Ako svoju decu uspemo tome nauditi,dali smo im odlidnuosnovu zaputkrozZivoL

Y

IZ NASIHUSTAU

(o o

18

Da bismo bili zadovoljniljudi,nije dovoljnoda se pobrinemosamo za osnovneZivotnepotrebe:da smo siti,obudenii da imamo krov nad glavom. Bitna su nam priznanjadrugih, za nas vaZnihljudi; Zelimoda budemo zapaj:enii iskrenopohvaljeni.Pohvalaili bodrenje mogu biti ne5to Sto nam druga osoba kaie, a moZe biti i samo nei:ni zagrllajna5eg partnera ili partnerke,ljubazanpogled prijatelja, ili stisak ruke od na5eg Sefa. Obidno dobijamo manje pohvala,podsticajai podr5ke nego Sto bismo Zeleli,a ni sami sa njima nismo baS dareZljivi.Naime, niko nas nije naudiokolikoje vaZnopruZanjepodr5kei pohvaljivanje da bismo se ose6aliuspe5nimai zadovoljnima.U stvarisu nas ceo Zivot,,Stitili" od njih,misle6ida pohvalommoZe5pokvaritidoveka. Savremenasaznanjao vaspitavanjui meduljudskimodnosimaodbijaju takvo shvatanjepohvale i uveravajunas u njen znadaj. ZaIo treba da naudimo kako davati pohvale i podr5ku. Deci su vi5e nego odraslima potrebni paZnja,pohvala i priznanje, pogotovuod roditelja.U prvimmesecimaZivotao njimase brinemo pre svega hrane6iih, vodeci raduna da im nije hladno, da nisu mokra. No, uskoro im trebaju i druge vrste pa2nje.Ako im se ne posve6ujemo,trudi6ese na sve nadineda zadobijuna5u painju, dak i tako Sto 6e gnjaviti,galamitiili plakati.Ako budu morala da birajuizmedutoga da ih ne primeiujemoi da ih kaznimo,radijeie izabrationo drugo, iako je neprijatno,samo da dobiju paZnju koja im je potrebna. Dakle, kada smo lo5e volje, zauzetidrugim obavezamaili umorniod posla,a dete nam se mota ispod nogu i gnjavi, moramo biti svesni da nam takvim pona5anjempoku5avaporuditi da se tog trenutkaose6a neZeljenimi Zelida privudena5u paZnju. Samo to i ni5taviSe.PokaZimomu da smo ga primetilii recimo mu da ga volimo. Dobijamo i dajemo manje podrSke i pohvala nego Sto bismo ieleli, ali to moiemo da promenimo. Svako voli da ga drugi ljudi prihvataju, slu5aju i hvale.

ffi 21

Kao roditelji,dete udimo da govori, da razgovara,da uspostavlja odnose sa nama i sa drugim ljudima.pohvalamai pobudama mu pomaZemoda se dobro ose6au sopstvenojkoli,da bude samouvereno,ponosno na sebe i svoje postupke,i da sebe prihvataonakvim kakvojeste.

realistidna. Ako nekomekaZemoda je veomaprecban,porukaje pona5ana taj nadin,tako realistidna ako se ta osobasistematidno da o njojzaistato i mislimo. AkonekomekaZemoda je glupaguska, reklismo ne5toStosigurnonijeistina. Pri komunikacijitreba da se trudimo da uvek upotrebljavamo samo realistidneporuke. S drugestrane,porukekojeprimamoi Saljemo moguse podelitipo pona5anje tomeda li se odnosena bi6eili na osobe.Kadaupu6ujemoporukena osobu,te porukesadrZeopisosobeilinekihnjenih po5tena,jogunasta,ljubomorna, karakteristika: da je ljubazna, sebidna.Kadaopisujemoono Stoosobaradi,njenuaktivnost ili proizvodte aktivnosti,tada upu6ujemoporukena pona5anje.Kada govorimoo tome kako neko ne diZedasku u toaletu,ne pere sudove,ne distiSporetposlekuvanja,dobroigrako5arku,lepopeva, preglasno pu5tamuzikuitd.,tadaopisujemopona5anja. priPorukena osobui porukena pona5anje noseu sebi razlidita krivenaznadenja. Svakaporukaupu6enana osobuimplicirada je nekopo svojojpriroditakavkao osoba,kao lidnost.Toje poseban problemkadatraZimood nekogada ne5topromeni.Kadaiznervirani otac koji podudavasvoju k6erkumatematiciizgovoriljutito: ,,Ajdemislive6 jednom,glupagusko!",on ne samoda poniZava je kao svojuk6erku,ve6prednjustavljanemogu6zadatak.Defini5e glupobi6e,istovremeno Iraieciod njeda razmi5ljapametno.

22

poRudureuor 5rn u srvARlDETETU

Moramoznatida se mi, ljudisporo i te5komenjamokao lidnosti. Ako je nekove6inusvogZivotabio ponizanpremadrugima,te5ko 6e postatisamouveren ili arogantan;ko je bio Skrti sebidan,te5ko postati 6e dareZljiv, ali nijenemogu6e.

PorukekojeSaljemo i dobijamomogubitirealistidneilinerealistidne. Kadau svojimporukamaopisujemostvarnost,one su realistidne.Kadasadrzajporukene odgovarastvarnostina kojuse poruka odnosi,biloda je iskrivljena negativno ilipozitivno, porukaje ne-

No,mnogolak5emenjamopona5anje. Kadanaszanimapromena nekog neZeljenogpona5anja,mnogo je jednostavnije traZitipropona5anjaumestoda traZimopromenucelomenutog konkretnog kupnogbi6adrugeosobe.Mnogoje lak5ere6ida namsmetapo23

mokrenadaska na Soljii lra2iripromenuupravotog ponasanja, negood nekogatraZiti da postaneuredan.lzatokritikiupu6enana ponasanjepovedavaSanseda 6eje primalackritikeuvaziti,takoda promenuna boljemoZemoodekivati. Ukolikonaszanimada Iije u poruciizrafuen nekivrednosni stav onda se porukemogupodelitina pozitivne,negativnei neutralne. Kadaje porukapozitivna,onda mi u stvaripohvarjujemo ono sto nam se kod osobedopada.s drugestrane,kadaje porukanegativna,tadakritikujemo ono sto namse u ponasanjuosobene dopada. Neutralne porukene nosenikakav vrednosni lud, ni pozitivan ni negativan:kao kadasaop5tavamo nekuinformaciju.

realistidnaPOHVALAosobe

t

Kako si spretan!

-Koztu cfri;ava.

o L

>o

Porukeu kojimagovorimoo dovekukao osobi utiduna njegovo mi5ljenjeo sebi i utvrdujunjegovidentitet.Kada nekogahvalimo kao osobu,onda 6e se on iriona dobroose6ati, rop.i,r"noj kozi, postova6ese i dopadatisam sebi.A ako budemokritikovali njegove osobine,zakojesmove6reklida se vrlote5komenjaju,podece o sebida mislilose,ne6ese postovati i samopouzdan4e ce mu biti poljuljano. Realistidne kritikeponasanja koristimo samoondakadazelimoda postignemopromenuponasanjakod odredenogdoveka.Ako nam se pak pona5anje dopadai odobravamo ga, koristimorearistidnu pohvalu,dime postilemo da dovek Zelida to ponasanjei u bududnostiponovii na taj nadinga utvrduje.

1-

o

nerealistidnaKRITIKAosobe

>(J

t.

o

o G

Negativnimporukamauvek kritikujemosamo ponasanjedoveka,a nikada,stvarnonikadanjega kao osobu.

realisti6naKRITIKAosobe

o L

G realistidnaPOHVALApona5anja t

Y

Dobro si op'raosudove.

o

t

Nikvjod nLleOQsvlrao 1u.4qmpo7rc11u . . *bAo do6tu*acJi-"

F

UveksbPra@p6greino.

Nisiizneo sme6e.

lI

L

nerealistidnaPOHVAI-Apona5anja

realistidnaKRITIKA pona5anja

I

nerealistidnaKRITIKApona5anja

p o n a Sa n j e Sema proistideiz modelaza analizuporuka ,,Strouk-diskauntkontinuum"(,,Stroke-Discount Continuum")r,koji je razvioMilivojevii,a koji upotrebljavamou transakcionoi analizi.

Poruka ,,Spretansi" i poruka ,,Lenjsi" Poruke detetu kao osobi: realistiEne pohvale i realistiCne kritike Porukeupudenedetetukao osobi glavnosu sredstvokojim gradimo detetovidentitet,po5tooblikujunjegovusvesto sebi. One utiduna to da li je dete zadovoljnosobom, da li veruje u svoje sposobnosti i 1 Strouk(engl sfroke)oznadavasvakurealnu,a diskaunt(engl,discount)svakunerealnuporuru

24

25

kolikose po5tuje.Teporukemogubitiformulisane kaopohvaleilikao kritike.Pohvalamaizra2avamo postovanjepremaodredenojosobi i njenimosobinama,i na taj nadinjadamonjenosamopouzdanje. To su porukezbog kojihse ose6amodobrou odnosuna samesebe. Veomasi sposoban. Pamelansi. Lep si. Dopadaimi seba! tnkavkakavsi. Volimte. Ljubazann. Sretnasamlto si moja kterka. Kakosi istrajna! Postovanje ne izraiavamosamoredima,ve6i toplimpogledomnamenjenim prijatelju kogsmosreli,stiskomruke,pazljivimslusanjem ilizagrljajem. Dok je jos malo,dete nema nikakvupredstavuo tome karcvoje. ono od nasmorasaznatikakvesu osobinenjegovelidnosti.poruke adresirane na detetovuosobudirektnose ,,upisuju" u njegovusliku o sebi, u njegovidentitet.Na taj nadinpostajutrajnideo nlegove lidnosti.Ponavljanjem pozitivnihporukapostizemoda dete podinje verovati da je ono zaista takvo. Upotrebom realnih pohvala usmerenihna njegovu lidnost,jadamo samopouzdanjedeteta, njegovodobromisljenje Eradimoi utvrdujemo o sebi. lstiprincipvazii kadaje redo kritikovanju detetakao osobe.Negativneetiketedetetakode,,upisuje" u svojuslikuo sebi.Detese brzo poistovetis ovimetiketamazbog toga sto su potkrepljene realnim detetovim pona5anjem. Na primer: Detetukojeje nespretnokaZemo:,,Tisi smotan.,, Detetukojeje slagalokaZemo:,,Tisi laZov." Detetukojetrazipaznjukalemo:,,o,kakosi ti zahtevnodete!', F-

Podsetimose da je kritikauvekzahtevzapromenu.Dakle,ciljsvake kritikeje PROMENA.Kada detetu ka2emoda je ,,smotanko",time mu porudujemoda je takvo i da to ne moZe promeniti.Ukoliko upu6ujemokritikuna detetovuosobu, a istovremenotraZimoda dete to promeni, - pravimo paradoks u komunikacijitime Sto traZimodve stvarikoje se medusobno iskljuduju: Budi spretan,smotanko! Prestanida laiei, Iaiove! Pustime malo na miru, zahtevnistvore! Prematome, i ako su kritikeosobe u zoni realistidnihporuka,dakle tadne,one nisu u funkcijipromene,ve6 su diskvalifikacije deteta. Efekat upotrebe takvih poruka je uveravanjedeteta da ni5ta ne vredi i da je lo5e.Takveporuke ga obezvredujui dovode do toga da o sebi misli lo5e, kako sada dok je dete, tako i kasnije kao odrastaodovek.I zalo realistidnekritikeosobe ne smemo upotrebljavatiu vaspitavanjudece. Umesto njih treba koristitirealistidne kritikepona5anja. Kada dete poku5avada izbegne zadalak koji mu je neprijatan,te zbog toga Zelimo da ga kritikujemo,moZemo to uraditi na dva nadinakoja su na slici u polju rea!istidnekritike.MoZemomu re6i: ,,Kakosi lenj!",dime ga kritikujemokao osobu.A moZemomu re6i i: ,,Prestani izbegavatirad, iakotije neprijatan,i uradisvojzadatak." U prvom sludaju smo dete etiketiralikao lenjo, izrazilisvoje nezadovoljstvoi razotaranje njegovim karakternimcrtama, i nesvesno porudilida se ono ne6e promeniti.U drugom sludajujasno smo oznadilidetetovo pona5anjekoje je neprihvatljivo,rekli smo mu kako umesto toga treba da se pona5a, ali najva2nijeSto smo mu porudilijeste da ono mo2e da se promeni i da zalo od njega to zahtevamo.

27

Poruka ,,Najpametnijedete na svetu" i poruka ,,Kozoglupava" Poruke detetu kao osobil nerealistitne pohvale i nercalistitne kritike

TI WRADI

Sada govorimo o porukama koje nisu realistidne,dakle ne odraZavaju stvarnost.Detekojeod nasdujeda je prasebrani6ese od toga, po5tozna kakoizgledaprasea kakoono samo.Re6i6e nam da ono to nije,a u tonu na5egglasa prepozna6e da mu porudujemo kakos njimne5tonijeu redu,ali ne6eznatiSta,i bi6e mu neprijatno.Razneguske,krave,koko5ke,kozei magarcidesto - akoni5tadrugo,kadsmoza volanom. se naduu na5emredniku Kada namaupu6ujutakveporuke,mi odrasli,za razlikuod dece, razumemoSta o nama poku5avaju re6i pripisuju6i nam osobine raznihZivotinja, madanamzbog tog znanjanijemnogoprijatnije. jedno,kakosi prljav!"nijeu Zatoporukanamenjena detetu,,Prase redu,jer nijerealistidna, pa nekai zvudikaotepanje.

Da se podsetimo:kritikuju6i samo neprihvafljivo ponasanjedeteta, izbegavamo mogu6nostda ga zbunimoprotivurednim porukama, kao Sto su: ,,Podnive6 da radi5, lenjivde,', spora6u,,, ,,pofuuri, se, glupane".Detenamverujeono Stomu stalnogovo_ ,,Opameti rimo (da je len5tina, spora6,glupan...)ipolako podinjeida se ponasau skladus tim. Postose za lenstineznada ne rade,za spora6eda ne za glupaneda nisupametni,dete ne razume ^ure, naseporukei ne zna Staho6emood njega,a mi odrasline postiZemoono Stood detetastvarnohoiemo: promenuponasanja.

w N-

Ako ielimo da dete odgojimo u samouverenuosobu koja se po5tuje i veruje u sebe, upotrebljavamo samo realistiine pohvale usmerenena osobu, a izbegavamo realistiine kritike deteta kao osobe.

U nerealistidne kritikeuvr5tavamo sveZalbekojekoristimokaoapoku5avamo,dak i nesvesno,nekogauvreditigovore6imu da je uradio ne5topogre5no. tebenikad niita neie

prtlja. Popiiu Ti si lud. Ti si glup. To su poruke koje dovekaobezvredujui zaista ga pozivajuda reaguje ose6anjemuvredenosti.Dete im potpuno veruje i 29

ugradujeih u predstavuo sebi,kao i drugeporukeadresirane na njegovuosobu.Dete moze poverovatida je lose i bezvrednoili dak da bi bilo boljeda se uopstenijeni rodilo.Takvauverenjasu desto uzrok raznih psihopatoloskihporeme6aja.ovei poruke spadajuu govorprezirai govormrlnje,izato ih nikakonijeu redu upotrebljavari u razgovorus decom.obra6anjedeci iz pozicije prezira i potcenjivanja njihovog bi6a jeste Stetno, te takve poruke treba potpuno izbacitiiz na5eg nadina ophodenjas decom. Govorprezirai govormrZnjenikakonemajumestau komunikaciji s decom.

pohvalom Realistidnom pravilnopona5anje, utvrdujemo a realistipostiZemo promenu dnomkritikom pona5anja. neprimernog

porukenamenjene U nerealistidne detetukao osobispadajui nepohvale. realistidne

KadadeteudimoStaje dobroa Stanije,trebaga pohvalitiza svaki postupakkojije pravilan.

Poruka ,,Dobro si oprao sudove" i poruka ,,Nisi izneo sme6e" Poruke detetovom ponaianju: realistitne pohvale i realistiGne kritike, ili jednostavnije: pohvala ponaianja i kritika ponaSanja

Leposi pospremilasvojusobu. Bai si sepotrudiookodomategzadatka. Odlltnosi spremioveteru. Takvimporukamaiskrivljujemo detetovurealistidnu srikuo sebi,a utvrdujemopreteranupredstavukoju o sebi ima. Deteuvekmoze srestinekogako je pametniji,lep5ii spretnijiod njega.pogotovo kadase susretnes grupomdeceu vrti6uili u prvomrazredu,mora6e se pomiritis tim da postojei deca koja su u nedemuboljaod njega,Stoje te5koi neprijatno.Dakle,na5zadatakje prvenstveno to da ga naudimoda je dovoljno dobro i ako nije najbolje.To postizemosamo uz pomo6realistidnih pohvaladetetakaotakvog.

w

Nerealistidneporuke usmerenena osobu, bilo da su u formi kritike ili pohvale,detetu ne donose niita dobro, U oba sludaja lo5e uti6u na detetovu predstavu o sebi, i zato ih ne upotrebljavamo.

Pohvalesu detetuprijatne.Ono ih razumekao potvrduroditeljske ljubavi. Tose odnosii na neverbalne pohvale:kadadetepomazimo, stisnemok sebi i kaZemomu da je ne5toveomadobro uradilo. Takvipostupcisu za deteprijatni, onovidida smosre6nikadauradi ne5tokakotreba,i zalo6e se i u bududnostipona5atina istinadin. Sa decom staromdo dve godine ponekadse sluZimostvarima konkretnijim od pohvale:pravilnapona5anjanagradujemonedim konkretnim, kao Stoje bombonaili igradka. I pohvalomi nagradomutvrdujemoi jadamoodgovarajude ponaSanje.Kadadetevi5eputaponoviodredenopona5anje, naudiloga je, tako da mu za to pona5anjevi5ene trebapohvalanitinagrada, Redi,,Molim"ili ,,Hvala", poSpremiti igradke,uraditizadatkeili pospremitisobutakopostajustvarnavikei ne5toStose podrazumeva. Kadadete uradine5toStoje za nas neprihvatljivo, moraod nas o poruku. tomedobitiodgovaraju6u

30

31

Ne dozvoljavam da seigrai hranom.Ako viie nisigladan, moiei da odeiod stola. Ne dopadami seto ito nesklanjaicipelekadaseauje!. skloniih! Netuda dieparactroiii na cigarete. Moramoimatina umu da je ponasanjekojeje za nas neprihvafljivo detetuobidnoprijatnoi zabavno,ili mu baremne smeta.ZaIone razumezastooko toga pravimotolikugalamu.Kadaudimodeteda neko pona5anjenije u redu, moramoulozitipoprilidnoenergije. Mozdanam ne6euspetini prvini drugiput,ali moramobitiuporni ako ho6emo da se nekog pona5anjaodrekne.ponekadje to ponasanje za detetolikoprijatnoda nasakritikane delujei ono1ene uvaiava. onda ga kaznjavamo.ViSeo odgovaraju6im oblicima krtnjavanjakojemozemoupotrebitisazna6emo u poglavrju o kazni.

K

Pri vaspitavanjudece samo realisti6nepohvale i kritike postupaka,zajedno sa realistidnimpohvalamadeteta kao osobe, jesu poruke koje upotrebljavamoda bismo ga odgojili u zrelo i samostalnobi6e.

Poruka ne crta tako lepo kao ti- i -Niko poruka ,,Uveksve uradiS naopako" Poruke detetovom ponaSanju: nerealistitne i nerealistiine kritike

pohvale

Kaonerealistidne porukeo detetukaoosobi,ni nerealistidne poruke o ponasanjunemajuStada rraheu nasemredniku.lskrivljene su, nejasnei ne odrazavaju stvarnost. Detekomesu namenjene ne zna kakoda ih razumei Stanjimaho6emoda mu porudimo, po5tomu porudujemo ne5toStonijeistinailije vrlopreuvelidana istina.

Pleieinajboljena svetu. NIkodo sadanije tu kompoziciju odsviraotakodobrokao ti. Nikadniita ne uradi! do kraja. Nikadanepovuteivoduu toaletu. pohvalepona5anjasu preteravanja kojamogu uveriti Nerealistidne dete da je nekuve5tinudo krajasavladalo,iako to nijetadno.To mole biti i opasno.Na primer,nakonStosu roditeljipokazalioduSevljenje detetovomve5tinomvoZenjatricikla,dete moZeZeletida pose ukljudiu saobra6aj.Kada osoba koja primanerealistidne povezane vi5eim ne verusa stvarno56u, hvaleshvatida one nisu je, tako da ove porukegubefunkcijupravepohvale. i uvredikritikemogute5kooZalostiti Sa drugestrane,nerealistidne ti dete,- naroditoako se jakotrudilo,a mi taj trudnismoprimetili. kojeje pogre5no Kritikabi trebaloda jasnooznadiono pona5anje kakobi deteznaloStatadnoda popravikod sebe.Kakosu nereadete ne listidnekritikeuglavnompreteranouopStenei iskrivljene, znatadnoStada promeni,takoda one ne postiZusvojcilj.Poseban je problemStoovalarepreteranonegativneporukedete doZivljava kao nepravedne,kao porukeosobe koja nije fer, tako da l
1) realistiun"oon*5"o;oo.T;l#

dobrihosobinaili

x

2) realistiine pohvale pona5anja ili POHVALEPONASANJA, 3) realistidne kritike pona5aniaili KRITIKEPOruASAwJA. 33

KAKO PRAVITNOKRITIKUJEMO Kritikajesteizazivanje neprijatnosti kod drugoga, araneprijatnost je ono Stoga motivi5e na promenusvogpona5anja. Medutim,kadakritikujemo, i namaje neprijatno, jer ne zelimodaizazovemoneprijatna ose6anjakoddrugih- upravozatoteskokazemo Stanamsmeta.lpaksmo mi,rjudi,takvida radougadamodrugima jerZelimoda nasprihvatei vole.No,ako ho6emoda drugipromene ponasanjekoje nam se ne dopada,u reduje da budemoiskrenii ka2emoStanamsmeta,iakonamje u tom trenutkuneprijatno. lstonamje tako neprijatnoi kadakritikujemo ponasanjesvogdeteta. Mi ga volimoi ne6emoda se loseose6ailida mu budeneprijatno.Akonaspritomevodimisaoda svomedetetukoristimo timesto ga udimoStaje ispravnoa Stane, uspe6emoda savladamo neprijatnaose6anja, ili 6emobar nauditida zivimosa njima.Ako istrajemo dok je dete malo, kasnije6emo u zivotuose6ativeliko zadovoljstvogledaju6isvog odraslog,zadovoljnog,odgovornogi samostalnog sinaili k6erku.

ostanemou dobrimodnosimasa njima.Upravoje tome kritika namenJena.

&

Kritikovanje je uvek neprijatno, kako za nas, tako i za onog iije pona5anjekritikujemo. Da bi dedjeusi na najboljinadindureprijatnei neprijatne stvarikoje ho6emoda im porudimo,dr2imose slede6ihpravila: Uvek kritikujmosamo ponasanje,a ne osobui njeneosobine, kojene moZeda promenr.

34

Nisi raspremiostoza sobom.

Stonam Budimovrlo konkretni.Moramore6ikojeje to pona5anje je pona5anje zasmetalo. smetai kadanam i u kojojsituacijito Jutrosposletuiiranja nisi obnsaopod koji si ispolivao. -%..*

i;

Recimojasno i razumljivo.Najboljeje direktno,bezzaobilalenja jertakonajmanjerizikujemo da re6iStanamsmetai Staodekujemo, nasosobane6erazumeti. Molim te da sledetiput otreseiblatosa cipelaispredkute, a ne u predsoblju.

M Stepenujmokritiku.Ako dete uradi ne5topogre5noi mi mu to kaZemo uobidajenim, mirnimglasom,ono6e nasjednakodobroduti, ako ne i boljenegokad bismovri5talina sav glas.Emocijaljutnjeu na5emglasune doprinosida nas drugidujebolje,ona mu u stvari komunicira kolikoje namane5tovalno:Stoje valnijeto je i emocija da snaZnija. Ali,poredtoga,snaZnaljutnjaimafunkcijui da zastra5i, uka2edrugomda smo spremnida ga kaznimoakose ne podredi. mogu6kritiku, Kadadetetumirnosaop5timo timesebiostavljamo povisimo glas put, pona5anje nastavi, nostda slede6i ako se takvo i o5trijezahtevamopromenupona5anja.Od dece moZemoodeki- ne da bi nasbockapona5anje neprihvatljivo vatida 6e ponavljati la, ve6 zato Sto im se to pona5anjedopada i te5ko im je da ga Akove6prviputurlamodo iznemoglosti, napustena na5unaredbu. ne preostajenam baS mnogo za slede6i put, a ni dete ne6e razumetizaStose tolikouzbudujemokada radi ne5toStomu prija. Ako ga vi5eputaopomenemoza istustvari pri tom pokaZemoda 35

smo svakiput sve lju6i,detetu6e postatijasno da nestosa njegovim pona5anjem nijeu redu. Razmotrimo transakcijeizmedumamei petrau slede6emprimeru.

Mama:

;lr:,t,l::

(Mirno) Radioje preglasan. (Nezainteresovano) Mhm. Molimte, uti5ajga na normatnu(Utiia radio Kroz d,esetminuta jadinu,jer ga dujemsvedo radioje jednakoglasankao i pre) dnevnesobe.(ritika) (oitrije) Zar se nismoranije razumeli?Uti5ajradio,Petre. (Stepenovana kritika)

(Nevotjno) A daj,sad 6ul Kadje brukadobrapesma.Ti stvarno ne razUmes...

(Ljutito) Ne, ne razumem.Ako budem moralajoSjednom da dodem, iskljudi6e5ga i do6i6e{ (tJcveljeno) Okej, okej, uti5avamga. u dnevnusobu. Da li se razumemo? Qrenjakaznom) (Glasno i vrloljutito)Takodakle! Ponovosam tu. Odmah ugasi radio i dodi u dnevnu sobu.

(Ljutito gasiradio,neitomrmljasebi u

Odmah ! (azna)

bradu i uvredenoodlazi u dnevnu sobu.\

Petarje odludioda ne uvazimaminukritiku,i zalomamaostvaruje svojupretnjuda 6e ga kazniti. Redosledkojimi, roditelji,upotrebljavamo kadaostajemopri svom zahtevujeste: 36

1. kritikapona5ania 2. pretnja kaznom 3. kazna 4. istrajavanjepri izredenojkazni. Ako istrajemou svojimzahtevimai ostvarimozapre6enukaznu, deca 6e slede6iput znatida mislimoozbiljnoi promeni6eponaSanjeve6 poslekritikeili pretnjekaznom. RecimoSto pre. Kadanam nekopona5anjesmeta,ispravnoje da to detetusaop5timoStoje pre mogu6e.Ako se dete pona5ana nadin,a mi tome prisustvujemo bez redi,deteto shvata neZeljeni kao da mu dozvoljavamo da se tako pona5a.Kadaodmahreagujemo,izbegavamo ili da se posle mogudnost da na to zaboravimo je i ne sedamoo demu u odredenomsludajubilared.lzbegavamo pona5anjem detetagomilai da ve6 to da se na5enezadovoljstvo poslejednogdana,kada nam se nakupii drugihstvari,u nekoj i izvidemose za sve maloj,ne tako bitnojsituaciji,eksplodiramo gre5keunazad.Dete ne bi razumelodemu tako silovitareakcija. Zatouvekmoramopazitina pona5anjedece i opominjatiih na ono Toje, naravno, te5ko.Ponekadsmo umorni,ne Storadepogre5no. prevideli ono Stodete radi i nastavili da dA nam se, radijebismo i kaZemomu da to Sto dlanak,negoda priskodimo ditamozanimljiv nam se dugorodnone radi nije u redu.No, takvanedoslednost isplati.Naime,izla2emose rizikuda 6emosvakiput sveteZeuveriti dete da prekineodredenopona5anje.lpak,ako od desetsituacija jednomili dvaputne kaZemoodmahsvomdetetuStaje pogre5no udinilo,to ne6e dovestido katastrofei ono 6e uprkostome biti dobrovaspitano. Nikada ne ignori5imo.Ponekadnas detetovopona5anjetoliko uvrediili razotaradaprostone znamovi5eStabismomu rekli.Zato prestanemo sa njimgovoriti,odludimoda 6emoga prezretii pretga dete. ne prime6ujemo. Drugimredima,ignori5emo varatise da dete 6e ga pogre5no lakoje i prekidrazgovoraoblik porudivanja, granice protumaditi. Mi Zelimoda mu porudimoda je prekoradilo je da su nas njegovi i da udinilone5tovrlopogre5no, dopustljivog 37

postupcidoveliu lose raspolozenje, a ne ono samo. sa druge strane,deteignorisanje razumekao znakdaonokaoosobaza nas vi5enijebitnoi da nijevrednona5epaZnje. Ignorisanje, dakle,nije pravilanoblik izra2avanjanezadovoljstva, jer ga dete pogresnorazume.Ako nam njegovoponasanjesmeta, moramomu to jasnore6ikakobiznaloStada promeni.

ZLATNA PRAVILA VASPITAVANTA

3E--

PODIZEMODETEONAKOKAKO MISTIMODA JE ISPRAVNO Roditelji imajuteZakzadatak.Kadanamse rodidete,mijednostavno samimtim dinompostajemoroditelji, a da prethodnonismonikomei nigde morali pokazatisvoje roditeljskoznanje.iak i ako bismo moZdahtelida svojeroditeljske ve5tineili,boljeredeno,predstavei posaonegdeusavr5imo uverenja o tomekakose obavljaroditeljski ili proverimo, to destonijemogu6e.lakou novijevremeponegdepostoje ,,Skole za roditelje",ipak nigde ne moZemodobiti doztoluza poslovai duZnosti. roditeljskih obavljanje Po rodenjudetetapodinjemo obavljatine5tou demujo5 nemamoiskustva.Nemamopouzdanogznanjaotomekakozadovoljitito malobi6e.OnoStozasigurno imamojeste velikaljubavprema detetu.Zelimoda mu budemo najboljimogu6iroditeljiitrai:imonadinada to i postanemo. iesto pomi5ljamona svojeroditeljei na vaspitavanje kojesmo mi dobili.Obe6avarno sami sebi da ne6emopravitigre5kekoje mislimoda su na5iroditeljipravili- na primer:da ne6emobiti tako strogisa svojomdecom kao Stosu na5iroditeljibili sa nama,da 6emo imativi5e obzirapremadetetovimZeljamai da ga ne6emo ogranidavati u njegovomdetinjstvu.MoZdapak mislimoda na5i pa mi zbog toga danasimamo roditeljinisubilidovoljnozahtevni, takvuprofesijui takavposaokoji nam ne donosedovoljnonovca, takoda te5koZivimo.Zatose nadamoda 6e na5edeteposti6ivi5e od nas,te 6emood njegavi5eodekivati, zahtevatii IraliIi. MoZdase moZeverovatisvekrvikoja kaie da dete samo od sebe rastei raztijase ida je bitno pru2alimu mogu6nostda postanei ostaneonakvokakomu je sudeno.A moZdaje u pravudrugarica koja smatra da su dobri roditeljioni koji detetu mogu ponuditi bezbednoutodi5tei Stovi5ega po5tedetilo5ih,neprijatnih i te5kih trenutaka,kojidanasvrebajuna svakomkoraku. Kaonoviroditelji, mi u su5tinineznamotadnoStasu osobinedobrih roditelja, aliznamoda 6emose svimsnagamatruditi,da 6emopos41

su deca u Skolidanas postavljenapred previsokezahteve,mnogo su optere6enai devojkase mora ponekadi odmoriti. Nasa uverenjao tome Staje dobro za dete vode nas i usmeravaju u na5em ume6u vaspitavanja.

Bez obzira na na5e predstave o tome kakvi su dobri roditelji,svi Zelimo da za izvesnovreme na5a deca odrastu i oostanu mladi odrasliljudi koji Zive,ili bar zapodinjusamostalanZivot. NAS CILJ: Pripremiti dete da jednog dana zaLivi samostalan iivot u dru5tvu drugih ljudi.

x

A KAKO DA ZNAMO DA TRAZIMOONO 5TO TREBAI DA ZAHTEVAMOBAS KOTIKO TREBA? da bismo odgojilii vaspitalidecu veoma bitnaza vaspitavanje. Ta dinjenicaje veoma vaina ukorikozelimoda promenimonesto u

Radimo onako kako verujemo da je ispravno.

x Razmislitemalo i napi5itebar pet stvari koje su veoma bitne da bi neko bio dobar roditeli: 42

Sve vreme,od najranijegdetinjstvapa nadalje,pripremamodete za samostalanZivot.Ve6 od malenaga udimo Staje dobro a Sta nije, Sta sme, Sta ne sme, a Sta mora. Svake godine kada na5e dete ugasi sve6ice na rodendanskojtorti, poZelimoda Sto vi5e toga saznai uspe5nonapreduje.Svojezahtevei odekivanjao onome Sto bi moraloznati,ispunitii posti6ineprestanomenjamoi prilagodavamo njegovom uzrastu. Hajde da pogledamo nekoliko stvari koje moZemo odekivati od detetau razliditimdobima: Od trogodi5njaka traiimo da sam obuje cipele. Od sedmogodi5njakada pravilnoprede ulicu. Desetogodi5njakve6 moZeda ostanesam kod ku6e,a trinaestogodi5njak da ujutrusam ustane na vreme. Od sedamnaestogodi5njaka odekujemo da 6e deo svog vremena tokom leta posvetitinekom letnjem poslu. - Dete 6e mo6i da prati na5e zahteve o napretkukoji vodi 43

ka sve ve6oj samostalnostisamo ako su ciljeviuskladenisa njegovim razvojem,odnosno uzrastom. Neki ljudi veruju da deca rastu i razvijaluse na isti nadin kao biljke: rz semena se razvija mlada biljka, kojoj dajemo dovoljno vode, hrane,svetlostiitoplote,od koje nakonodredenogperiodanastane lepa odrasla biljka. lz tog uverenjaneki ljudi svoju decu obasjavaju ljubavljui odekuju da 6e se ona, posle oko osamnaestgodina, razviriu fine odrasle ljude. Na zalost, ovaj scenario ne vazi. Ljubav jednostavnonije dovoljna.osim sto ih je potrebnovoleti, decu je potrebno i vaspitavati. Mnogi roditeljiimaju ideju o tome sta bi oni zelelida njihovodete bude ili postigne,ili kako da 2ivikada jednog dana odraste.Mnogi imaju ovakveidejejos pre nego sto postanu roditelji.Mnogi roditelji imaju izvesnaodekivanjaod svog deteta.Ukolikodete jednog dana ispuni ova odekivanja,oni 6e biti sre6ni- inade6e biti razod,arani. lzraz'od,ekivanje' upuiuje na dekanje,na pasivnostizato ga mi ne volimo. To Sto se roditeljnada da 6e dete postati ovakvo ili onakvo nema nikakvoguticajana detetovusudbinu.Neki roditeljiodekuju da 6e genetikaodraditisve, a neki da 6e njihovaodekivanjanekalio telepatskiuticatina dete. Umestotoga, mi predlazemoda roditelji imaju aktivnuulogu. Umesto pasivnihodekivanja,roditeljitreba da postavljaju detetu odredene ciljeve, a zalim da, pod pretnjom Kazne, zahtevaju da ih ostvari. Zahlev je kada roditelj detetu postavljaodredenicilj, trazi odredeno ponasanjeizahteva od deteta da se i u bududnostipona5ana odredeninadin. Mi smatramo da je svaki roditelj duzan da svom detetu postavlja odredene zahteve. zahtev nije samo odekivanje,nije molba, nije objasnjenje,nije upozorenje.Zahtevje jedna vrsta naredbe,poziva na red. (Jesteli primetilida je red 'naredba'izvedenaiz re6i,red,?) Dete nema urodenu sklonost ka redu niti motiv da se angazuje u neprijatnimpona5anjimakako bi uspostavilored. Na to ga moraju podsticati roditeljisvojim zahtevima.Jedino 6e na taj nadin roditelj 44

stimulisatidete da ostvarineke od svojihpotencijala.U tom smislu nema nikakvedileme oko toga da li su roditeljskizahtevi nuZni. Problem nastaje kada su ovi zahtevi preterano visoki, ili su pak preniski,ili ih uop5tenema. Ako, u Zeljida postignevi5e nego mi sami, detetubudemo postavljali previsokeciljeve,tada su na5i zahtevi previsoki. Ako budemo zahtevali vi5e nego Sto dete moZe, ako budemo zahtevali da postignetakve ciljevekoje moZe ostvaritisamo uz velikeZrtve,ono destone6euspetida ih postigne.Po5toonda ne6eispunjavatina5e previsokezahteve,ne6emoimatidovoljnoprilikada ga pohvalimoi zalo 6e vrlo retko od nas duti da je uspe5no, dobro i sposobno. desto 6emo mu morati re6i: ,,Nijedovoljnodobro. Odekivaosam viSe. ViSe se potrudi."Tako 6e, polako ali sigurno, dete o sebi stvarati mi5ljenjeda je neuspe5no i nesposobno da ostvari na5a odekivanja.Bilo Sta da uradi,to ne6e biti dovoljnodobro za nas. Tako 6e i ciljeve koje samo sebi postavlja postavljativrlo visoko, desto previsoko, pa 6e ih te5ko postizati i ne6e biti zadovoljno sobom. Verovatnose slaZeteda lo5e mi5ijenjeo samom sebi nikako nije dobra osnova zazadovoljan Zivot. No, i kada od deteta Ira2imoda dosegne ciljevekoje smo postavili suvi5enisko,dakle kada su nadizahtevipreniski,to moZelo5euticati na njegovu predstavu o sebi. Ako budemo od svog deteta odekivalipremalo, manje nego Sto ono u stvarnostimole, time mu ne6emodinitiuslugu.Dete6e ve6 vrlo rano shvatitidazna i postiZe manje od svojih vr5njaka.Ako svom trogodi5njakusvaki put kad ho6e da se popne na tobogan kaiemo da je jo5 premaliza Io, da je Io za njega prete5koili opasno, time mu porudujemoda nije dorastaopenjanjuna tobogan.A on vidi da druga deca u vrti6uto mogu, te zato sumnja u svoje ve5tinei sebe doZivljavakao nespo- Sto nije dobra invessobnog u poredenjusa svojimprijateljima, ticija ni u njegovo samopo5tovanjeniti u njegovu samostalnost. Kada nekogavolimo,vaZnonam je kako se ta osoba ose6a.Saose6anje s osobom koju volimo normalanje sastojak odnosa ljubavi. 45

Kadanekogavolimo,izbegavamo da se ponasamona nadineza kojeznamoda kod te osobeizazivaluneprijatnaose6anja,a trudi-

Nekadami, roditelji , zarosto volimodete,da bismoga zastitiliod neprijatnihose6anja,od njega zahtevamopremalo.Da bismo izbeglineprijatna ose6anjakod deteta,ne Zelimood njegatra2itida radi i one stvarikoje su neprijatne.Jedna od tih stvarimoze biti pospremanjeigradaka.petogodisnlakbez sumnje moze da pospremisvojeigradke, alito muje neprijatno i on to nevolidaradi. Roditelji sa preniskim odekivanjima to 6e uraditiumestonjega.Ako se ovo bude ponavljalo, oni 6e dete nauditida ne mora da radi neprijatne stvari.Kakomnogekorisnestvarizahtevajuda se deteza svojudobit angazujeu ponasanjima koja su trenutnoneprijatna, ovo dete ne6erazvititu sposobnost.posta6erazmaleno. Akoje deteve6inomsvogdetinjstva zastiienood togada se ose6a neprijatno, oduzetisu mu dozivljajii iskustvakojamu u odredenim

ju, a na sve mogu6e nadine poku5avajuda spretno izbegnu aktivnosti koje im ne prijaju.Malo dete je okrenutouZivanjui prijatnosti: ono je pravimali hedonista. Roditeljisu tu da u izvesnojmeridetetunametnuono Stoje istiautor naz\taoprincipom realnosti.To jednostavnoznadi da dete treba da naudi i usvoji da postoje prijatnestvari koje su Stetne,kao i neprijatne stvari koje su korisne.Dete se opire ovom udenju i roditelji nekada moraju da primene svoju mo6 i silu. Nekada se ljubav izraZavakao prisila,a nekada dak i kao nasilje u smislu fizidke kazne.U stvari,red je o nasiljudru5tvenogprincipanad biolo5kim principom. Upravo zbog toga Sto se u vaspitavanju pojavljuju i ovakvimomenti,detetu6e biti lak5eako znada ga roditeljivole. Bez ustezanjamoZemoreii da je malom detetu smisao Zivotada u njemu uZivai da mu je lepo, i ni5tavi5e;sigurno,za svoju decu to Zelei roditelji.Volelibismo da na5edete u Zivotubude Stosre6nijei zadovoljnije,da se ne pati i da mu u te5kim situacijamabude Sto lak5e,da u Skolinemaproblema,da moZeda biradobre posloveitd. Ali da bi moglo tako Ziveti,moramo ga uditida prevazidei istrpii neprijatnetrenutkekoji od njega zahtevajutrud, napor i uporan rad da bi postiglociljeve,- Sto 6e mu kasnije,kada se osamostali,i donositiprijatnostii omogu6itiuspe5ani zadovoljanZivot. Da bi nam moglo biti lepo u Zivotu,da bismo sada zadovoljnoZiveli, moralismo uraditiSto5taneprijatno.Moralismo trpetikada bi nam u Skolipostavljalizahtevnei neprijatnezadalke, provoditisundana popodneva nad SkolskimudZbenikom,prevazilazitistrah kad smo pred nastavnikompokazivalisvojeznanje i suoditise sa te5ko6ama koje donosi razdobljemladosti. Za razvijanjesamostalnostisu, dakle, dobri i neophodni i zahtevi koji nam ne prijaju.RedovnoodlaZenjeu Skoluje za'mnogu decu neprijatno,ali je za svu decu korisno.

46

47

svojedetedobropripremamo za2ivotako ga udimoda radii one stvarikojemu nisuprijatne.Timeomogudavamo da mu neprijatne stvarivremenom postajumanjeneprijatne. Detece ih se iz meseca

WilW4, SAIWo

neprijatnostkada ga nestospredida ostvariaktivnostna koju je navikao.I zalo je u mnogimsludajevimanas cilj upravopomo6i detetudarazvijenekunaviku. setimose kadsmo svogmalisanaudilida perezube.Malomdetetu pranjezuba uop5tene donosiprijatnaose6anja.lsprvanam Je svakogdanatrebalodostavremenada ga nateramoda otvoriusta. Kada se pitamo Sta smemo ili moramo da odekujemo od deteta, neka nam orijentirbude da moZemo,smemo i zaistamoramo od njega odekivatii one aktivnostikoje mu ne prijaju,ali su korisne.To je jedna od roditeljskihduZnosti.

vi5ene oduzimatolikotrudaivremena.Na krajudetes6moho6e da perezube i ulaze6iu kupatilos6mo uzimadetkicuza zube.re vi5enemapotrebeda ga opominjemo. Da bismodetetupomoglidarazrijeodredenunaviku,jednostavno moramobitiupornii dosledni.Tekkadashvatida nikakone moze rzbeciodredenuneprijatnu aktivnost, dete6ese pomiritisnjomiprihvatitije. Nau6imo ga da izlazi na kraj sa neprijatnostima.

X

Navi6idete da obavlja neprijatnea korisnezadatkejeste neophodno ne samo zarazrijanje radnih navika,ve6 dete tako naudi i da se podrediroditeljimai njihovim zahtevima; ujedno mu pokazujemo i razlikuizmedu podredenostii poniznosti. Zahtevajmo da obavlja i one korisne stvari koje mu ne prijaju. Ako ih dobro uradi, pohvalimo ga. Recimo mu unapred kakva 6e biti kazna ako ne uradi zadatak. $to ranije nau6imo dete da se podredi na5im zahtevima koje doiivljava kao neprijatne, bolji 6e biti odnos izmedu deteta i nas u budu6nosti. Zabranimo one aktivnosti koje su detetu prijatne, ali su u stvari Stetne ili opasne. Kada prekr5i zabranu, kaznimo ga,

K

49

ld''

KAKoDA NAUdtwloDETEirn JE DoBRo

A STA NIJE?

Ana je udenica prvog razredasrednje skore.Roditeljiod Ane traze da redovnoide u Skolu,da udi najmanjesat i po dnevno,da svaki dan posle rudka opere sudove i da se stara o tome da joj je soba ureona. Ana je vederasiza5la,a ho6e da i slede6egpetka provede vede sa prijateljimai da ostane duze nego obidno. posto ispunjavasve zahteveroditeljai obavlja sve svoje obaveze,roditeljisu spremnl da s njom o tome razgovaraju,a da li 6e joj to dozvoliti- odludi6e

pregovaramo sve u redu, spremrffSffi0"Ualil|ilill,,'1 razgovaramoo povratkudo:@ho6i. bi bio kompromisizmeduonoga Sto ho6e5ti i onoga Sto ho6emo mi (Tataje uverenda njegovakfurkanema \ta da traii napolju tako kasno,i zato ne popuita.)

stvarnobih voleladuZe u petak.Vec sam ino odraslada mi mo2eSverovati. 6e mi se smejatikad sazna kada moram kuci! Molimte, bicu dobra cele nedelje,jo5 iu ti i auto oprati ako hoie5,

Ana, o tome smo ve6 razgovarali. Mama ija smo pristalina kompromis jer nam je jasno da odrasta5i da ce5 polako sve samostalnijeraspolagati sopstvenimvremenom.Prvo nam dokaZi da si spremnada ispo5tuje5na5 dogovor tako sto 6eSse vratitido oonoii Tako gradiSpoverenjei mod 6eSi sledeii put da se dogovara5sa nama. Ako pak ispadneda ne misli5ozbiljno,sledeceg vikenda uop5te ne6e5smeti da izade5. (U sebi)Ne6e i6i, ozbiljanje Na tebi ie odluka.

SCENARIOB: Anase ne vracana vreme. pet minutaposlepono6i.Roditelji su zabrinutii Pro5loje detrdeset ljuti.Ana tek sada dolaziku6i.Misli:,,Sad6e me gnjaviti,ali preZive6u.Bitnoje da sam se dobroprovela." Ulazipognuteglave.Evo kakotekutransakcije:

Roditelii:

Tata:eujemda ho666 izadessa prijateljima

i S l iubi oskop,aonda otiSlida pogledamo novi klub

Tata:Kada bi oti5laI kada bi se vratila? Filmpodinjeu osam,a na5libismo se pola sata ranije Po5tou klubu sve poiinje tek u jedanaest,vratilabih se Mama: To je prekasno. kuci oko dva. Tata:Ko sve ide?

(Ana nabroji par prijatelja koje roditelji poznalu)

Tata:I meni se vreme posle ponoii dini prekasno Po5tosi do sad savesno ispunjavalasve Sto smo se dogovarali, mama ija smo spremnida

(U sebi)lmam celu nedeljudana pred sobom. Sna6iiu se vei nekako MoZda uspem da uverimtatu da mi dozvolida ostanem duZe

50--

@

Roditelii: jo5 ostalitamo, niko nije je A to samo dobrih pola sata

Mama: Sta smo tako dugo? Tata:JoSjednom: zakada smo se dogovorilida se vrati5?

U pono6 Ali niko nije...

Mnma: Ana! Nas troje smo imalidogovor. Pri tom nije vaZnoStasu drugi radili Ti si sama odgovornada se pobrineSza sebe i da dode5 sa zabave na vreme.Ako nisi imala prevoz,mogla si i da pozove5taksi

51

fa: Nadam se deka ako se ne vreme.Samasi se odludila imalasi moguinost da bira5,

MOIE DETEJE DANASBILO DOBRO.5N ON URADIM DA BUDEDOBROI SUTRA? ne6u vi5e!

Tata: Kako da ti verujem na red, kad si upravo prekr5iladogovor?poverenjese

U prvom sludaju (scenarioA), Ana je ispostovaradogovor sa roditeljimai vratilase ku6iu dogovorenovreme.

pona5anju. je putokaz TimeSto ka dobromi ispravnom Nagrada dete nagradimo,govorimo mu koje nam se pona5anjedopada ili koje je za nas prihvatljivo.Nagrada u detetu izaziva prijatna ose6anja, i ono je sre6no Sto je ispuniloodekivanjaroditelja,Sto su primetilinjegovtrud i dostignu6a,azalu nagradu6e biti spremno da se i dalje trudi. lzmedu pohvala i nagrada postoji izvesna razlika, koju dete veoma jasno intuitivnozna. Za razlikuod pohvale,nagrada je uvek ne5to konkretno. lako 6e i jedne i druge doZivetikao znakove roditeljskeljubavi,dete 6e ipak vi5e voleti nagrade. Pa ipak, za pravilan razvoj deteta pohvale su vaZnije od nagrada. Nekada granica izmedu pohvala i nagrada nije tako jasna, tako da nagrade moZemo shvatiti kao konkretne pohvale, a pohvale kao simbolidnenagrade.

POHVALAKAO SIMBOLIENANAGRADA

Mamaje jos dodala:,,stvarno sam sre6nasto izrastasu odgovornu mladudevojku."Timeje pohvarira Anu kao osobu,uputirajoj realistidnupohvalulidnosti. U drugomsludaju(scenarioB),Ana je prekrsiladogovor,a roditelji su joj to jasnoporuditikritikujudi njenoponasanjei kaznivsije.

je potvrda Kadase detepona5aonakokakoZelimo,pohvaljivanje pona5anjem trebada i da tako njegovim detetuda smozadovoljni i se pona5ai ubudu6e.U tim trenucimadete ose6azadovoljstvo je pona5anjem. njegovim ponos zadovoljan roditelj Sto moZda Takodeose6a sigurnostu ispravnostsvog pona5anja.Dete 6e takoda pohvaljivanje Zeletida to ose6anjeponovii u budu6nosti, u stvaripove6avaverovatno6uda 6e se dete i drugi put pona5ati i ojadana isti nadin.Dakle,pohvalompona5anjaudvr5dujemo pona5anja. poZeljna pozitivna, deietova vamo

Kakosu pohvalei nagrade,te kritikei kazneveomavazniinstrumentiu vaspitavanju dece, pogledajmoih detaljnije:Zastonagradujemoi kaznjavamo? Kadai kakonagradujemoikazni^uamo da bismopostigliZeljenirezultat? 52

53

Zatopohvaljujemo detetovoponasanjeu srede6imsituacijama: -

-

Kada se pona5alo onako kako mi ho6emo.

Kada je prestalo sa neprimernim pona5anjem.

nadin se pohvaljuienapredaku utenju,uprkos tome Stoje ostvareni nivo znanja ili ve5tinejo5 daleko od potrebnognivoa.Podsticajne pohvale deluju kao katalizatori,jer u velikoj meri ubrzavajuproces udenja.zbog toga nije ni dudo Sto mnogi vrhunskiuditeljiitreneri koristepodsticajnepohvale. Obra6ajmo paZnju na male korake, male napretke,male uspehe, male stvarikoje dete dini,kako bismo ga mogli pohvaliti.Dete u procesu udenjanijesigurnoda li radikakotrebai Stao tome misledrugi. ZaIo mu na5a usputnabodrenjai pohvaletrebajuve6 tokom udenja i napredovanja,jer ih doZivljavakao podr5ku u onome Sto radi: Dobro ti ide, samo tako, naPred. Odliho. Samo istrai. Za potetakje veomadobro. Napredujei!Danas si samo tn puta pogreiio. U reduie Ta mala greika nije valna.

- Kada se pona5a onako kako mi ho6emo, a pre toga nije.

Da podsetimo: pored pohvala detetovog pona5anja izuzetno su vaZnepohvaledetata kao osobe. Kao Stosmo ve6 rekli,hvale6injegovu lidnostpomaZemodetetu da izgradipozitivinusliku o sebi' a hvale6i njegove osobine koje nam se dopadaju jadamo detetovo dobro mi5ljenjeo sebi. Dokazanajedinjenicada 6e dete vremenom podetida mislio sebionako kako smo mi o njemugovorili'Tako6e znatida je sposobno,pametno,istrajno,ljubazno,lepo,umiljatoitd. Pohvala detetovog bi6a povezana je sa izralavanjem ose6anja ljubavi, po5tovanja i vere u detetove sposobnosli. Zato su takve poruke osnova zaono Sto 6e kasnijepostati detetovaljubav prema sebi, samopoStovanjei samopouzdanje.Dobro je da detetu bar jednom dnevno uputimo nekiizrazodobravanjai ljubavi. Svakog dana bar iednom pohvalimo dete kao li6nost, njegove osobine koie nam se dopadaiu. Pohvalimo detetovo PonaSanie'

5;[-

s 55

L07E TESAM DANAS VEE

fftrB

w@wvALx@?

Dokle da ga hvalim? Pohvaljivanjedetetovog pona5anja dovodi do toga da se dete de56e pona5a na odredeni nadin,a desto ponavljanopona5anje polako postajedetetovanavika.Tajnadin pona5anjapostaje karakteristidanba5 za to dete, tako da moZemo re6i da dato pona5anje postaje deo detetovog karakteraodnosno lidnosti.Tada vi5e nije potrebno pohvaljivatipona5anje,ali je uvek dobro podsetitidete da mi o njegovojlidnostimislimopozitivno. Proces pohvaljivanjanikada ne prestaje.I nakon Stoje dete usvojilo neka pozitivnapona5anjazbog kojihga vi5e ne hvalimo,tokom odrastanja uvek postoji neko novo pozitivno pona5anje koje je potrebnousvojiti.Ovi procesise smenjuju.

5ta ako ga ne pohvatim?

Glavna funkcija pohvala nije samo da stabilizujuodredeno pona5anje,ve6 prvenstvenoda odnos izmedu nas i druge osobe, u ovom sludajudeteta,defini5ukao pozitivan.PohvaleodrZavajupozitivanmeduljudskiodnos, a upravo pozitivanmeduljudskiodnos dini da smo ljudimava2ni i da oni Zele da udine neke neprijatne stvari samo da bi nama bilo prijatnije.Na ovaj nadin se postiZe pravo po5tovanjei postaje se pravi autoritet.

Mogu li preterati s pohvalama? uspostavljati kontakte sa ljudima- jer6e se ose6atinesposobnim, ne6eimatidovoljnosamopouzdanja.

U svemu se moZepreterati,pa i u pohvalamai nagradama.Postoje dve osnovne gre5kekoje dovode do pada vrednostiili inflacije pohvala. Prva gre5kaje davati nagla5enopreterane,dakle nerealistidne,pohvale.Neki roditeljismatrajuda se morajustalnoodu5evljavatidetetom i njegovimpostupcimakakobiono bilosigurnodagazaistavole. pohvaledovode do detetoveiskrivljeneslikeo sebi, Sto Nerealistidne mo2ebiti izvorproblema,pogotovu u susretus vr5njacima.iesto je rezultatda deca prestanudaveruju roditeljimai njihovimsubjektivnim pohvalama:,,Tito meni kaZe5zato Stosi moja mama."

56

57

Drugagreskaje upuiivatipohvalepreteranodesto.probleminastaju kadase dete navikneda je stalnopohvaljivanje normalnostanje i pita se Sta nije u redu sa njim kada ga vaspitadicau vrti6une pohvaljuje stalno.zbog toga i u pohvaljivanju trebana6imeru.Decu trebadestopohvaljivati, ali ih ne treba,,gu5iti"pohvalama. NAGRADA za razlikuod simbolidnepohvale,nagradaje konkretna.o pravoj nagradigovorimokadaimamona umunekuugodnostili materijalnu nagradu.Biramoono Stoje detetuva2noi Stoono voli. Materiialna nagrada Materijalna nagradaje nestoopipljivo.Detenagradujemo materijalnomnagradom za ponasanjeili skup ponasanjakoja su dovela do konadnog rezultata.TrogodisnjegLuku roditeljiuspavljujuu njegovojsobi.Ako pet no6izaredom odspavau svojojsobi,nagradi6ega robotomkojegveomaZeli. Materijalnom nagradomnagradujemo i odredenoponasanjekoje ukazuje na velik napredak deteta. ietvorogodisnjaAndelinaje i5la kod zubarai insistiralada je u ordinacijuuvek prate roditelji. Roditeljisu je podsticali,govorilida je ve6 dovoljnohrabrai samostalnada na slede6em odlaskuudeu ordinaciju sama,izatosu jojza nagraduobe6alinovuigradku. Ugodnost Ugodnostje nestoStodeteZeli,nekaprivilegija; nikakonekanuzna potrebakoju mu i inademoramozadovoljiti(,,Aza nagradu,ve_ dera!").Tomozebitigledanje crta6ailifilma,izletpo njegovomizboru, gledanjepredstaveu cirkusu,emisijena televiziji, ve6idzeparac 58

itd. Petnaestogodi5nji lvantokom nedeljekod ku6eobavidogovoreneobaveze(usisastan,operesudove,ima urednusobu),pa zato roditeljiudovoljenjegovojZeljida u petakuvedeizadesa prijateljima. Kada obe€ati nagradu Kada ho6emoda dete podstaknemona neko novo pona5anje, tada mu obe6amonekukonkretnunagradu.MoZdasmoto upotrebilida bismospredilidetetovaglasnamoljakanja da mu kupimoto i to kadasmo i5lis njimu radnju.Kodvrlomalogdeteta,kojemisli da odmahmoradobitisveStovidi,ovametodamoZdajoSi nijetako uspe5na,ali kod mdo ve6edecevredipoku5ati. ldemou radnjuikupitemo samoonoito nam treba.Od tebe oiekujemda ne moljakaiza slatkiie.Ako ovogputa to uspei, za nagraduidemona lutkarskupredstavu. Ako smo detetuobe6alikonkretnunagradu,a ono se pona5alou mi datoobe6anjemoramoi ispuniti, skladusa na5imzahtevima, inadenamdeteslede6iput ne6everovatii osta6emobezjednogod uspe5nijih vaspitnihpristupa.Ako roditeljiiznevere obe6anje, to je veoma traumatidandoZivljajza dete i naru5avanjegov odnos premaroditeljima. Tokompsihoterapijskog radas odraslimadesto pamte otkrivamoda veomadobro nekusituacijuiz ranogdetinjstva u kojojsu shvatilida se ne mogu oslonitina redisvog roditella.Za deteje to straSnoiskustuo. No,ne upotrebljavajmo to predestoi nezasipajmodetenagradama za svakusitnicu.Mdo detemoZemonagraditizamanjestvari:tako se preodlaskalekarumamadogovorisa Ma5omda 6e hrabroi bez vri5tanjapodnetivakcinaciju,a nagradakoja je deka jeste vo6ni kup.TinejdZer dobijakonkretnunagradukadapostignecilj u kojije duZevremeulagaotrud,kadabudeuporan,postignebitnijinapre59

dak ili uradinestoposebno.Ako svogtinejdzerazadulimoza redi distoduu njegovojsobi,pohvalimo ga sto ima urednusobu.Time mu dajemona znanjeda smo primetilinjegovtrud,mada konkretna nagradau toj situacijinije potrebna.No, ako se kada usisava svojusobu seti da usisai ostatakstana,mozemoga i konkretno nagraditi. Kadaje ponasanjeprimerenonjegovojstarosti,ili kadamu zeljeno ponasanjepredeu naviku,nijevi5epotrebnoposebnonagradivati dete. Dvogodi5njaka nagradimokad obavi nuZduu no5u,Sto sa petogodi5njakom vi5ene radimo,jer se od njegau toj starostiodekujeda sam kontroli5esvojesfinktere.srednjoskolcane nagradujemo Storedovnoodlazina dasove,ali mozemoda nagradimci poboljsanjeodredenogponasanja:ako mladidkojineopravdanoizostajesa dasovanedeljuili dve dana nemavise neopravdanih izostanaka,moZedobitinagradukao Stoje odlazaku bioskop. Ako su nagradepredesteili ih detedobijatek tako,postojiinflacija nagrada,te nagradivanje nematakovelikudinak- po5tose dete ne mora mnogotruditida bi bilo nagradeno.ponekadsmo tako sre6niStonam je dete obe6aloda 6e ispunitineki nas zahtevda bismoga najradijeodmahnagradili, ali ipaksadekajmo da ispuni obe6anje.

POHVALA PoNASANJA

Drago mi je ito si sesama setilada opereizube.

POHVALA OSOBE

Volim te.

mi srl I Verujem Dopada i tone ll mljackai kad jedei

t ebe

UGODNOST

(lvan je do sada u radnji traZioslatki5e, plakao, koprcao se i bacao po zemlji) Polto u radnji nisi gnjavio za slatkiie, vodim te na lutkarsku predstavu (Skorosvakog jutra u vrtidu se ponavljala pridada MiSaplade kada mama odlazi.) Vet ti jutra nisi plakao kad sam te ostavljalau vrtiiu Moiei da i kuda fumo u subotu iii na izlet

Tosi dobro llTi si sposoban (Do sada je mama svako jutro vi5e puta napi sao . ll ipam et an detak budilaM ar inu. )

Dragomi je ll ito ne kasntill na nastavu

Kakosi ti ljubazna!

MATERIJALNA NAGRADA

(Petarima tri i po godine i job uvek ne6e da koristinoSu.) Kakosam sretnalto si kakio u noiu a ne u pelenelZa to tei dobiti parte tokolad.e (Devojcicapola kod zubara nije otvori usta ) Poitosi pustila zubara da ti staviplombu, idemoodmahda ti kupimo neku lepu slikovnicu (Jasninaje duZnost da sredu.jei usisava svoju sobu.)

Poitosi secelenedelje ustajalana vreme, idemoda ti kupimo lepubluzu.

Veomasam sretnaito si usisalaceostan, a ne samosvojusobukao ito smo sedogovorile Zasluiila si veii dieparacza ovu nede\u

Poitovei mesecdana marljivoobavljaisve duZnosti,za nagraduu petakmoiei duie da ostaneinapolju sa prqateljima.

Poitosi celenedelje a obavljaosvojeobaveze da te nismopodsetali, kupi(.emoti kartu za koncertpo tvom izboru.

Nagrada moZe da bude sve Sto detetu mnogo znaii, sto mnogo voli. To mo2e biti pohvala,ugodnost ili materijalna nagrada,koju je zaslu:ilo lepim pona5aniem. 60

t 61

DETESE NE PONASAONAKO KAKO RODITETJIZEIE

:'*

Verujemo da je tome uzrokrelnjasavremenih roditelja da bududobri roditelji, da decipruZekvalitetno pridemusu zaboravili detinjstvo, na razliku izmedukratkorodnih idugorodnih ciljeva.U zeljidapomognu svojojdecidapostanusre6na,roditeljisvevisevoderadunakakose njihovadecaose6ajuu sada5njosti, zaboravljaju6i da je njihovciljda pripremedecuza samostalan i sre6anZivotu budu6nosti. Kadanekoko verujeda je dobarroditeljsamoonajko deteusre6uje pokusadakaznisvojedete,u trenutku6e predsobomvidetipo svim kriterijumima dubokonesre6no dete.Jasnoje da 6e ovaosobatada

tinjstvakoja6e na kraju,premapsihoanaritidkom udenju,dovestido razuojaneke neuroze.sve je to doveloda od druge polovineXX vekana Zapadupostanedominantan mit o sre6nomdetinjstvui mit o dobromroditeljukojikoniinuirano usre6ujesvojedete. Jasnoje da u ovakvojpostavcinemamestani zakaznuni za ona neprijatnai ruZnaose6anjakoja ona izazivai kod deteta i kod roditelja.To dinida su deca nepripremljena za samostalanzivotu kojem6e moratida se nosei sa problemimai neprijatnim ose6anjima koja oniizazivalu, ali i sa dinjenicomda mnogesvojezeljene6e mo6ida ostvare. 62

Kaznaje povezanas ose6anjemljutnjeonogakoji kaZnjava.lzbegavanjukaZnjavanja samo pridoprinosizabludada su prihvatljiva jatnaose6anja,a da ona zbog kojihse lo5eosedamotrebasakrivatiili da ih dakuop5tene trebaose6ati.No,svakaod emocijakoje ima odredenunamenui kao takvaje u odredenim doZivljavamo nekoose6anje, TimeStopokazujemo uslovimaprikladnai poZeljna. drugimaporudujemoda nam se dogada ne5tovalno. Sto je to vaZnije,ose6anjeje snaZnije. Sve se vi5eu na5ojkulturiizraiavanjeljutnjeshvatakao ne5tolo5e, necivilizovano. iovek kojijasnopokazujesvojbes lakobivaobeleZen je da ljutnjom No, dinjenica kao nekoko ne mole da se kontroli5e. je porudujemodetetuda njegovopona5anjeneprihvatljivo i da namje ljutnjeje, dakle, veomavalno da to pona5anjepromenl lzra2avanje jeva2an nadinna kojiljutnjuizra7:avamo. Aliveoma bitnoi neophodno. Mogu6eje na dete kulnmo vikati.Kada smo ljuti,to ne znadida psovatiili bitinasilni.I ako smo eksplodirati, moZemonekontrolisano veomabesni,ipaktrebada saop5timo detetuStaje pogre5nouradilo. izraZavanje Ako detetu opomenune uvaZi,moZemoda stepenujemo posledicukoja6e uslediti. ljutnjei povisimoton glasaili naglasimo Kaodobriroditeljiho6emoda omogu6imosvomdetetuda u Zivotu postupaodgovornoi sigurno,Ij. daznaStasme,a Stane sme,Do toga 6emo ga dovestitako Sto6emo mu vi5eputa re6i ,,NE"i pri tome istrajati.Odgovornismo za njegai znamoda je to za niega dobro,jer 6e u Zivotu,kadaistupiiz na5eguskogporodidnogkruga, jo5 mnogo puta duti ,,NE".U svetuvaZeodredenapravila,kakou meduljudskimodnosima,tako i u postupanjusa stvarima.Dete komeje kod ku6edozvoljenoda radisve Stomu padnena pamet svet.Ako ho6emoda ne6ebiti osposobljenoza stvarni,spoljaSnji ga naudimoda Zivisa pravilima i ogranidenjima, moramoznatikako Alitaj procesudenjanijejednosda mu ta pravilajasnopostavimo. tavaniveoma destoje povbzans kaZnjavanjem. Najpremu moramojasnore6iStaod njegau odredenimsludajevida ih obavlja, Moramoinsistirati ma odekujemo, Stasu mu duZnosti. 63

da se drZipostavljenih ogranidenja i da po5tujedogovorekojesmo sklopili.Recimomu unapredkalcve6e biti neprijatneposlediceako budekr5ilodogovore. iesto se desida nas dete ne poslu5aodmah,a na5e izra?avanje zahlevase pretvoriu moljenjeili vikanje,Stodetetuude na jedno uvoa izadena drugo,i udinkanema.Uticajna promenudetetovog pona5anjabi6ejadi ako stepenujemosvojuupornostpri zahtevanju.U tome nam moZepomo6imodelpetstepenica'. ISTRAJAVANJE PRI EREEENOJ KAZNI

s deizredenojkaznl Toznadida nemanaknadnogpregovaranja i slidno.Ceo latetomoko duZinekazne,vandrednih,,pomilovanja" nac autoritetazasnovanje na karicikojasledi,ie vaZijednostavno praviloda moramoistrajatiu kaZnjavanju. Princip istrajavanjau kaZnjavanjuzahtevaodredenuve5tinu u kazne.Obidnoje roditeljkoji izridekaznuljut,pa pod odmeravanju uticajemljutnjeizridetalcvekaznezakole i sam kasnijesmatrada su preo5tre,te je voljanda ih ublaZi.Mnogoje bolje izre6ine5to ali je kasnijene ublaZavati, bla2ukaznunegoStoje detezasluZilo, istrajavati. ve6 u njenomdoslednomodrZavanju PRVEDVEST EPEN IC E: DAVAN'E INFORMACIJE i KRITIKA POilASANJA

KRITIKA PONASANJA (simboliina DAVANJE

fNFoRMActlE 4

Y

Kada dete radi ne5toSto nije u redu,onda mu najpretreba dati informacijuda to Storadinijeu redu.Toje prvi,veomablagstepen kritike,pri demuod detetaodekujemoda samona osnovute informacijeshvatida trebada promenipona5anje. Ako deteto ne udini, onda je potrebnoenergidnije traZitipromenunjegovogpona5anja, trebamu uputitijasnukritikupona5anja.Ako detene poslu5ai ne uvaii ni to na5eupozorenje, sledijo5intenzivniji zahtevza promenu pona5anja: pretnjakaznom.Ako ni timene uspemo,tadadetemopo5toje ramokaznitiu skladusa prethodnodatim upozorenjem. kaznaneprijatna, dete6e u budu6nostipoku5atida je izbegnetako 5to 6e promenitipona5anje.Medutim,veomaje vaZnoistraiatipri 64

Kao Stointuitivnorazlikujenagraduod pohvalei vi5evoli nagradu, kritikumanjimzlom.I krideterazlikujei kritikuod kazne,smatraju6i Razlikaje u tomeSto tikai kaznasu zahteviza promenupona5anja. je l
Storadi5nijelepo."Kao Stoje redeno,roditeljdetetudaje informaciju o nepoZeljnom pona5anjuu nadi da 6e samo na osnovuove informacije deteispravitisvoje ponasanje.Kodnestoodraslijedece kojaimajusposobnostsamokontrole to i jestemogu6e.Nikadane smemozaboravitida je kritikau funkcijipodudavanja deteta,da je cilj da ono usvojiodredenoznanjei da ga samostalnoprimenjuje. Ukolikodetenijeu stanjuda se samokontroli5e ili ukolikoto ne zeli, roditeljpojadavasignali sa davanjainformacijeprelazina kritiku kaojasnijii direktnijizahtevza promenupona5anja. Kritika je zahtev za promenu pona5anja,a kaznaje prisila da druga osoba promeni pona5anje.

I

Da se podsetimo:koristimosamorealistidnu kritikuponrsanluponaianja kitiku i nikada ne kritikujemodete kao osobu. Kritikomjasnoi preciznoizdvajamo ono pona5anje kojezelimoda dete promeni.Detetukojevudemadkuza rep ka2emo-. Ne dozvollavam da vutei ma(kuza rep,jer nju to boli. Dopadami sekadje neino mazii. Timesmo mu rekliStaje uradilopogre5noi kako bismo htelida se pona5a.Detetubi Stetila \ kritikakoja sadrZidiskvalifikaciju i etike

tiranjenjegakao osobe:

-\ \

Znosi jer vuteima&u20.rep. -(W Timega obeleZavamo kaozlo,a ono to nije; samoho6eda se pribliZiZivotinji, a ne zna kako.ZaIoga upozorimo gde gre5ii ujednomu pokaZemokakotrebada ostvariono Stoho6e. 66

II

-/"/ -r-=

\

\'/

)

_tn,,69

_-

Ponekad sama kritika pona5anja nije dovoljna i svoju nameru da dete promeni pona5anjemoramo podupreti pretnjom kaznom.

TREEA STEPENICA: PRETN'AKAZNOM traZimoda sklonicipeleu ormarodmahkada ih Ako od tinejdZera izuje,ilida prljavedarapestaviu korpuzaprljavveS,a ne na zemlju, - ne smemoih samiskloniti,dak ni ako nam nekodode u posetu, Takoga nego moramobiti uporniu tome da to uradina5tinejdZer. udimoda prihvatiodredeneduZnostii u skladus njimaodgovornost a dete ga krSi.Ne Praviloje postavljeno, za sopstvenopona5anje. 2ivce",a detetu6e smemoopominjatiu nedogled,jer 6emo,,izgubiti jedno pridikuje, a na kraju mama opet uvoi iza6inadrugo to u6ina 6e ipaksamanapravitired.Umestoda ostajemona istomnivoukrii gnjavimo, trebada pojadamointentikei da a/ocamo,dosadujemo zitetsvogzahtevaza promenupona5anja:trebazapretitikaznom. njegotj. kritikovali to Stosmoga prvoupozorili, Ako ne funkcioni5e pre6enje prelazimo na pona5anje na5ih zahteva, ili neuvaZavanje vo kaznom. Ako nesklanjaicipele,smanjituti dieparacza tetiristodinara. Ako ni to nemaefekta,ostvarimopretnju. KadaAna nijedo5laku6iu dogovorenovreme,roditeljibi napravili gre5kuda su joj popustilii verovalina red da slede6iput ne6e zakasniti.U stvarnostiovalryopona5anjeima suprotanefekti smanjujeverovatno6u da 6e Ana slede6iput do6ina vreme.Njenoiskustvo bi bilo da iakoje zakasnilauprkosjasnomdogovoru,jednosali su bililjuti,iskritikovalije, tavnose ni5talo5enijedesilo.Roditelji ni5tadrugo- opetsu joj dozvolilida uvedeizadei nadalise da 6e se vratitina vreme.Zbogtoga Ana razmi5lja: ,,ToStoste lo5evoljei - samoda ja smemnapolje."Cak i akoAna maloljuti,pretrpe6u 67

zaistaverujeda 6e u slede6ojsituacijipopravitisvoje pona5anje,to se verovatnone6e desiti.Kada slede6iput bude iza5lauvedei kada se bude pribliZilodogovorenovreme da se vrati ku6i,Ana 6e Zereti da ostane u dru5tvusa svojimprijateljima. Zbog toga 6e na6i neki nadin da opravda svoju Zelju da ostane, umanjuju6i vaZnost posledicesvog ka5njenja.Ana je naudilada molbamai obe6anjima mo2e da isterasvoje, samo ako je dovoljno uporna i uverljiva. Kakoje Zeljaemocija,Anije potrebnasuprotnaemocijakako bi prilikomslede6egizlaskamogla da osetipraviunutrasnjikonfliktkada se priblizidogovorenovreme da se vrati ku6i.Ta suprotnaemocija jestestrah od kazne. Da bi imalatakvuemociju,Ana moraznatida 6e zaista biti kaZnjena,a dabi znala da 6e je roditerjizaista kazniti, ona u svom iskustvu mora imati doZivljajkainjenosti. U energetskom smislu,Ana 6e imati unutra5njikonfliktu kojoj je Zeljavudeda ostane s prijateljima,a strah odkazneje vude da se drZidogovora kako bi i slede6iput mogla iza6i. Ako je dete navikloda roditeljiuvek samo kritikujui prete kaznamaa onda se ni5taod toga ne desi, moramo Sto pre promenitisvoj nadin vaspitavanja.Dete 6e se isprva opirati i pokusavatida istera svoju volju kao i do sad. Mi, roditelji,ponekad smo umorni i popustimojer nam se dinida nemamo energijeza bitkusa detetom.Dete6e se pak opiratisamo dok ne shvatida zaistamislimoozbiljnoi da nema sansi da se izvude.Toznadida pretnjukaznommoramoi ostvariti.Ako smo mu zapretilitrodnevnom zabranom gledanja televizije,ne smemo popustitidrugogdana, ve6 kaznumoramo ostvaritiu potpunosti. Bitno je i da se oba roditeljaslaZuo pitanju pona5anjakoje zahtevaju od svog deteta ivrste kazne.Ako je mama izreklakaznu,tovaZi i kada je ona odsutna a tata prisutan.Da bi kazna bira prihvailjivai za mamu i zaIaIu, i da bi je iznelido kraja, najboljeje da se o njoj prethodno dogovore, azalim da objasne i detetu kakvo pona5anje odekujui koje su posledicenepostovanjazahteva.Dete ne treba da misli da gakainjava odredena osoba ve6 celokupni porodidnisisIem. ZaIo je vaZna i baka, koja mu ne sme potajno davati moralno 68

opravdanjei podr5ku,uveravatiga da kazna nije opravdana i da je ona jedina koja ga zaistavoli. Ako zapre6enukaznu kasnije moramo izvr5iti,onda je upravo stepenica na kojoj pretimo kaznom trenutakzaizbor kazne. Pri izboru kazne moramo pazitida njome ne kaznimo i sami sebe ili da se ne odludimo za kaznu koja nije izvodljiva.Zato adolescentu ne6emo zapretitida ne6esmeti da ide sa ostatkom porodice na more, po5to ga ne moZemoostavitisamog kod ku6e, niti 6e se porodica odre6i zajednidkogputovanja.

STEPENICA: CTTVRTN

rnzurnvnnrr

Kao dva najprimerenijaoblika kazne obidno se pokaZuoduzimanje ugodnostti nepijatno akorisno zaduierye. Ugodnost moZemo razumetii kao ne5to iznad standarda- odlazakna koncertje ne5to Sto dete Zeli,ali i ako mu to ne dozvolimo i dalje 6e dobro Ziveti. Da bismo sigurnoznalirazabratioduzimanjeugodnostiod oduzimae i ielie. nja detetu potrebnih stvari,moramo uvideti r azlikuizmedup otreb je Ziveti. Hrana, moZemo ne Potreba ne5to bez dijeg zadovoljenja voda i san su neke od glavnihtelesnihpotrebadeteta,koje moramo zadovoljitida bi dete preZivelo.KaZnjavanjekoje detetu onemogu6ava zadovoljenjepotreba jeste zlostavljenjedeteta (na primer,kaznitidete ne daju6imu vederu).lstosu tolikovaZnei psiholo5kepotrebe,kao Sto je potrebaza dodirom,za sigurno56u,prihvatanjemi ljubavlju. Zadovoljenjepotrebaje nuZniuslovzaZivot i normalnirazvoideteta, dok ispunjenjeZelja utide samo na stepen detetovog ulivania. Za razliku od potreba, dije je ispunjenje povezano s preZivljavanjem, ispunjenje 2elja je povezano sa zadovoljstvom,odnosno kvalitetomZivota.MoZemo re6i da zadovoljenjedetetovih potreba 69

spadau temeljnaljudskapravadeteta,dok je ispunjavan je Zelja ugodnost ili privilegija.Oduzimanjemprivilegijenikako ne o5te6ujemo dete,ve6 ga udimoda jednom,kao odraslaosoba,i samo zna da pravitu razliku. Gledanjelutkarskepredstaveza dete je svakakokorisno,a po5tou pozori5tene idemo svakogdana,to mozemoiskoristitikao povremenuugodnostili nagradu.DleparacdetetunijenuZnapotreba,poStose roditelji starajuda budesitoi odeveno.osnovnanamenadzeparcaje da na5tinejdZer naudida raspolaZe je pak novcem.DZeparac ugodnostkojumu mozemooduzetiako ne ispunjava svojeduznosti (na5ezahteve)i ne drZise dogovorakojeje sa namasklopio. Neprijatno a korisnozadu?enjetreba da budeprimerenodetetovim sposobnostima i starosti.Dobraidejaje da detepopraviono sto je pokvarilo. Ako se u blatnjavim cipelamaSetalopo stanu,nekaodisti pod i cipele,ili ako uprkosnasemzahtevune odnesetanjiri escajg sa stola,nekaoperei rasporedisve sudove.Detemora da uradi neSto5to mu, dodu5e,ne prija,ali mu koristi.Tako6e se nauditi odgovornomponasanju, ste6iradnenavikei shvatitida se moraprijer ipakne Zivisamo. lagodavati,

KAZNA

KRITIKA PONASANJA

ODUZIMANJE UGODNOSTI

NEPRIJATNO KORISNO ZADUZENJE

Ne doouitam da udarai sesticui Recijoj ako ti neito smeta.

patike Poitonisi dao da ti Opetsi ostavio predsoblja! )peremzube,ne smei nasred Moje neprestano da gledaicrtaiepred nLJe opomlnJanJe spavanJe dovoljno.Zato odmahidi u i otisti i predsoblje skloni svecipele!I svete! to morati da uradii svakiput kad svojepatiketako ostavii.

Nisam zadovoljnakako si usisao.U uglovimajoi ima prllavitine.

Poito nisi na vreme uradiodomati zadatak,danasnt smei da igrai ignce na kompjuteru.

Poitosi mrvicesa baciona zemlju umestoda ih otistiS , idi odmahpo usLslvacL usLSaJ tmpT

Ne volim da za vremejela gled.aiteleviziju.Iskljuti W.

70

Poitosi proile nedelje neopravdano izostajaosa (asova, ovenedeljeneki dobiti dieparac

nn1r7

Poitoposlejel,anisi sklonilasvoj tanjir i Lborza jelo, o temu imamo dogovor,sada (.eioprati svesudove od rutka

Na5 mali ponekad dobije po guzi

ljutudaracje manifestacija fizidkozlostavljanje deteta.,,Pedago5ki" ili,u najgorem nje,zarazlikuod udarcakojije manifestacijaprezua udaracnemaza ciljda sludaju,mrZnjepremadetetu.,,Pedago5ki" povredidete, nanesenekiprelomilislidno;njeda mu povreditkivo, gov cilj je da dete osetibol a ne bude povredeno.U tom sludaju ja 6u udinitida roditeljporuduje:,,Akonastavi5da se tako ponaSaS, te bolii zatoti je najboljeda promeni5pona5anje." lakoverujeda postojenekesituacijeu kojimaje racionalnoi stoga ne prepofizidkusilunad detetom,Milivojevi6 opravdanoprimeniti NijesvakiroditeljduZanda firudujeobaveznofizidkokaZnjavanje. kozidkikalnjavasvojedete. Naprotiv!Ali u pomodnoj,,politidkoj rektnosti",gde je zgra2avanje nad bilo kojimfizidkimkaZnjavanjem postaloznak nedije,,savremenosti", vaZnoje duti i ovakavstav. je i moraliziranje Ovde vi5ered o tome da se izbegnehisterisanje kojesvakiudaracizjednadava s fizidkimzlostavljanjem dece.

O tome,dodu5e,svi neradogovorimo,ali po5tose svakogdana desavada neka deca dobiju batine,a ponekodete bude dak i povredeno, pretudeno, - boljeje o tomeprogovoriti negopredtim zaVaraliu5ii odr. Mnogoroditeljapriznajeda su posezaliilijos uvekponekadposeZu

utesimodetei da izademona krajsasopsfuenom saves6u.lza nas i zaderejeboljeda stisnemozube,odvojimomalovremenai pokuSamoda ga zaposlimonekomaktivnos6u u kojojmu ne trebanase intenzivno ude56e, takoda moZemoodahnuti. Milivojevi6 pravijasnurazlikuizmedufizidkogzlostavljanja (brutalnih udaracai premla6ivanja) i fizidkogkaznjavanjadece. Nekada i samojedanudarac,zbog svojebrutalnosti isurovosti,moleznaditi 72

koristitifizidku Mislimoda u vaspitavanjudece nije preporudljivo je jer imadostaslabosti.Fizidkakazna kaznu, taj nadinkaZnjavanja - jer ubrzomoZemo samapo sebite5kai nijeje lakostepenovati, pre6i predesto prejako granicu i/ili i fizidkogzlostavljanja. kaZnjavati PritomemoZemopovrediti dete,iakonismoimalitunameru.U isto problema, nadinure5avanja vremedeteudimoneodgovarajudem roditeljibrzoistresuljutnjuna dete.Tokratko FizidkimkaZnjavanjem traje,pa moZdazaloza nekeroditeljei jestenajlak5inadinka2njavanja:stvarje zavr5enasa nekolikoudaraca.Tele je istrajatisa kaznomnekolikodana,kadadetetunpr.zabranimoda ide napolje jer namu tom sludajutrebavi5e ilida gledateleviziju, sa prijateljima su naimesvi,i deca i njihovi,,duvari". energije.U ,,zarobljeni5tvu" Nekadatro5imoenergijuna sopstvenu dilemu:da li smo prestrogi, pogotovu onda kada nas dete moli da li smo dobri ili lo5iroditelji, ili ublaZimo. da kaznupromenimo u svojunadmo6,a tinejdZeru Udarcimamalomdetetupokazujemo jer jasno ose6a da ne nalazimodrugog velikojmeri nemo6, on 73

nadinada postignemoono Sto ho6emo.Butnovnitinejdzernam se suprotstavljajer je uverenda je u pravu. Kada umesto argumenata ili autoriteta primenimo udarce, mi snaZno podrivamo njegovo po5tovanjeprema nama i naru5avamozajednidkiodnos.Zbog toga tinejdzeridesto kalu da preziru roditeljekoji u nesporazumimane koriste redi ve6 udarce. Na taj nadin vrlo bzo gubimo kontakt sa detetom, Sto ozbiljno ugro2avanaS odnos sa njim. Zato nam se ne6e obratitidak ni kada mu bude trebalanasa pomo6, niti 6e sa nama delitisvoja lepa iskustva. No, ipak postoje odredene situacijeu kojima je fizidka kaznajedan od odgovaraju6ihnadina kaznjavanja,ali samo pod stvarno hitnim i ekstremnimokolnostima,- kada je ugrozenodetetovo zdravljei livot a dete odbija da nam se podredi, te moramo da reagujemo brzo i nemamo vremena za obja5njavanje.Medutim, dak ni to ne va2i za decu mladu od godinu dana ili stariju od deset godina. Fizidkokaznjavanjedece mlade od godinu dana po definicijispada u zlostavljanje.

Udaracpo zadnjicinije ugrozioTanjinozdravlje,jer u tom delu tela ljudi nemajunikakvebitne organe koji bi mogli biti o5te6eni,- Sto za Samar nikako ne vaZi.Tanjinamama je odludila da tako svojoj k6erkiporudida u nekim situacijamanema vremenazarazgovorili igru.Udaracpo guzi nije bio prejak,ali je Tanjuzabolelo,Stoje bilo dovoljnoda ona definitivnorazumeda mama ozbiljnomisli. Ponavljamo:mizasupamo stav da je fizidkukaznu potrebno razlikovati od zlostavljanjadeteta.Tvrdimoda postoji razlikaizmedu udarca po zadnjici,koji potideiz brige za dete i ujednoje jedini prihvatljivi oblik fizidke kazne, i udarca iz preziraili mrZnje prema detetu. Da ili ne,trebaje glebismo mogli prosuditidalije kaznaodgovaraju6a dati u Siremkontekstuodnosa deteta i roditelja.Nije svaki vaspitni udarac po zadnjici razlog za telefoniranjecentru za socijalni rad. Ponekadje nekoliko- ne vi5e- udaracaotvorenimdlanom daleko, daleko manje zlo za dete od psihidkog zlostavljanjakoje dine roditeljiSto ,,nikadanisu udarilisvojedete".

U takvim situacijamaje neophodno da detetu damo na znanje da mi odludujemoi da imamo mo6 da ga zaustavimo.NaS cilj je da nam se u ugrozavaju6imsituacijamadete podredi i prihvati nase zahteve,a da na to ne ode mnogo vremena. Mama je parkiralaautomobil, i dok je odvezivalasestomesednog Marka,dvadesetomesednaTanjaje ispuzalaiz automobira.Mamina kratkotrajnanepaznja bila je dovoljna da se Tanja zaputi ka kolovozu. Mama je povikala:,,Ne!Tanja,ne sme5l Ostanipored mene!', A Tanjaje, kao da je zabavljamamino zabrinuto podizanje glasa, ubrzalakorak.situacijaje bila vrlo opasna,jer se automobilbzo prrbliZavao.Mama je ostavila Marka, otrdala za Tanjom i snaZno je fiednom) pljesnulapo zadnjici.Nju je to zaboleloi podela je da plade,a mama ju je uzela u narudjei odnela nazadu auto. Tamoju je zagrlilai objasnilajoj da je put opasan i da ju je mogao pregaziti auto. Zatim ju je ostro zamolilada uvek mora odmah poslusatikada jojkale da se ne udaljava. 74

N@@TE<

MENEEE

@NTAVoro

75

nije efikasno,jer detetune govorimoSta nije dobro uradilo,zbog promenupona5anja, Stonamje bio cilj. degane postiZemo odredenoponasanje ilinekonedelo,ve6misleda su odbadena, da su kaZnjena kaoosobe,jer ih roditelji ne vole. Ako spadate medu roditeljekoji su odludili da nikada ne6e udariti svoje dete, svakako pozdravljamovasu odluku. Ali morateposti6iisticilj:detemoraponekadbezuslovno da uvazavavase zahteve. Malomdetetuje desto mogu6eodvratitipaznjunekimprivladnim predmetomiliaktivno56u tako dazaboravistaje radilopre negosto smo ga prekinuli. Ponekadne idetako lakoi moramosmislitineke efikasnije nadine.Jedanod njihje da detedvrstostisnemok sebi, da ne mole da se pomeri,- pa nekase ritaiobrie okosebekoliko ho6e,mi smojadi.Takodei svojimdrZanjem, tonomivisinomglasa i ljutitimpogledompodupiremo svojuporukudetetuda smoozbiljni ida nikakone6emopopustiti. Naszahtevmoraprevladati. Bezobzira na to kolikoje upornodete,mi moramobitiuporniji,

76

MoZemose odluditida ponekadnamernoprevidimoneko njegovo pona5anje. razlikujemo kojasu Kaoroditelji, onadetetovapona5anja zanasvrlovaZnai ona kojasu manjeva2na.ZaIo6emoza pona5anja kojasu namveomava2naod deteiaodludnotraZitipromenu,a ona manjevalna 6emo moZdaprevideti.MoZdaza nas nije od velike vaZnostida li dete ujutruname5takrevet,ili nam ne smetaako ne sklonicipeleu ormarza obu6u.No, svakako6emotraZitida pere kada zube,i prekotoga ne6emopre6i.lstotakoneiemozanemariti 6emose udarimalogbratailipobegnesa nastave. U timsludajevima promenupona5anja. odludnoume5atii zahtevati Kako bilo, nikadase ne pretvarajmo da ne prime6ujemo dete,jer ve6kao ono to ne6eshvatitikaokritikuili kaznuza svojepona5anje, odbijanjenjegasamog.

Dete i ja se ponekad ignoriiemo

PETA STEPENICA: ISTRAJAVANJE PRI IZREEENOJKAZNI

Ponekadsmo ljuti ili razo\,arani detetovimponasanjemi odludimo da 6emoga kaznititakoStoga nedemoprimedivati. pretvaramo se da ga nema,kaoda za nasne postoji.Alideteignorisanje ne shvata kao kaznui njegovaprva reakcijabi6e trazenjepaznje,u stilu: mama,tata,pogledajte ,,Hajde, me!",ivrte6ese okonas.MoZda6e pokusatida privudepa2njuponasanjemna koje6e roditeljisigurno odreagovatipa 6e uraditinekakvuglupost.Mi 6emo tada samo postati jo5 lju6i. Detetovodgovor na pitanje ,,Za5tome ne prime6uju?" je ,,Mamai tata me ne vole",i zbogtoga 6e se ose6ati bezvrednim i nebitnim.Takose neprijatno ose6amoi mi, odrasli, kada nas nekone prime6uje. va2noje pre svegato da ignorisanje

Roditeljise ne ose6ajudobroporedtuZnog,uplakanog deteta.Ako na5edete naizgledneute5nopladeili moli i obe6ava,kroz glavu namvr5ljamisaoda smo lo5iroditelji.iesto je u tom trenutkulak5e popustitii ne kaznitidete,jer je kaznaneprijatnai za roditeljakoji kainjava. lpak, odrasli smo i znamo da to za na5eg mali5ana dugorodnonijedobro,zalonesmemoizabratilak5iput,ve6onajza koji znamo da je ispravan,iako je katkadteZi.Ako ne budemo mu da smo spremnida popu5tamo, uporni,pokaza6emo da se damo prevaritilepim obe6anjimai da, prema tome, ono moZe namada manipuli5e. Dete6e brzonauditida plakanjemi iznudivanjempostigneono StoZeli.Naudi6e da tugom,upornimplakanjem 77

ili koprcanjemi bacakanjempo zamljinateraroditeljeda popustei dajumu da radiStaho6e. Dete6e protestovati i poku5atiskorosve samo da isterasvoje,ali mi moramoistrajati. Ako svakiput kad poku5ada postignesvojeza nas neprihvatljive Zeljebudemoupornii ne popustimoprednjegovim plakanjem, brzo6e nauditida smo ozbiljnikad kaZemo,,NE". Dakle,mi ogranidavamo, kritikujemoi kaZnjavamo detetovoneprihvatljivopona5anje, posmatramodete i usmeravamo ga, a ono 6e vremenomna5a shvatanjaprihvatitikao svoja i tako 6e u budu6nostiznatiStaje dobroa Stanije,bez obzirana to da li smo mi u blizini.Kadabude razvilosvojsistemunutra5nje samokontrole, to 6e znaditida je prihvatilona5apravilakao svojai da premanjimai postupa.

je da kaznane6e i odgovoriobaki:,,Tadno Nato je tatamdo razmislio vratititelevizor,ali nam to i nije cilj. Ne kaZnjavamoga zato Stoje igraou dnevnojsobi.Mogao ve6Stose neobuzdano razbiotelevizor, je zapetinogom,proletetikrozstaklenuvitrinui povreditise. Morada kaznekakobi ubudu6epaziokadse igra." osetineprijatnost Cuv5iove argumente,bakaje samosleglaramenimai za6utala. ve6da dete na osvetazbog udinjenog, Smisaokaznenijenekalc'ra emotivnomplanune5tonaudii negativnopona5anjene ponoviu pomaZeda se deteodrekne neprijatnosti ProZivljavanje budu6nosti. pona5anjazbog kojegje kaZnjeno.

KAZNA I NOVO PONASANJE Cruu KAZNJAvANJE KADAJETELEvrzoR vE€ RAZBIJEN Devetogodi5njiAleksandarje morao ostati nekoliko sati sam kod ku6e. Bilo mu je stra5nodosadno i pozvaoje druga iz susedstvada se igraju.Dok su mlatiliStapovimai rvalise u dnevnojsobi, imitiraju6i svoje heroje iz ,,Ratovazvezda",Aleksandarje zapeo za tepih, izgubio ravnote2ui oborio televizor,diji je ekran pukao. Skru5enoje sadekao roditelje,odekuju6ida bude kaZnjen.

78

sa svimsvojimpona5anjiKadadete naudida se ne poistove6uje nijenapadna ma,tadanaudidanapadna nekonjegovopona5anje njegakao osobu.Tadanaudida se dobradeca mogunekadalo5e pona5ati.Nekadaje dobropozvatideteda se distanciraod nadina svoje pona5anje.Jedan od na koji se pona5ai da komentari5e misli5, Stanijebilo u redu u nadinaje pozivna samokritiku: ,,Sta tome kakosi se pona5aopredgostima?"

Kada su mama, tata i baka doSli,bili su neprijatnoiznenadeni.Tata je bio ljut i vikao je na Aleksandra.Poslekra6egvedanjas mamom, izrekaoje kaznu: dve nedelje nema popodnevnog druZenjas drugarima i jedan mesec bez dleparca.

Saznanjeo tome Stanijebilo u redune znadida 6e deteautomat ski znatii kakoje trebaloda se pona5aumestotoga.Zatojeva2no pona5anjaobratitipaZnjui na poZeljnoponaporedneprihvatljivog Sanje.Na primer,roditeljmoZepitati:,,Akakoje umestotoga trebalo da se pona5a5?"

Tada se ume5alabaka: ,,Toje suvi5estrogo.Viditeda mu je jako krivo zbog televizora,nije ga dete razbilo namerno. iemu ka2njavati jadno dete kada je televizorve6 razbijen?To ne6e vratiti televizor."

Kadaje dete mdo i ne zna Staod njegazahtevamoi kojihpravila i da mu trebada se drZi,mi smo duZnida ga o tome informiSemo objasnimokako stvaristoje.Medutim,informacijao tome koje je detetovoj pona5anjepoZeljnodestonijedovoljnada se suprotstavi 79

Zeljida se ponaSana neprihvailjivali njemuprijatannadin.Kada smo sigurnida deteznakakotrebada se ponasau datimokolnostima, od njegatrebatraZitida svojeponasanjeuskladis tim znanjem.Na taj nadinmu pomazemoda jada onaj deo svojelidnosti kojimu pomaZeda boljei ispravnijeupravljasobom. Zato preporudujemo da se svakokaznjavanje povezesa jasnom predstavomo novom pozeljnomponasanju.od malog deteta roditeljimogutrazitida ode u sobu i da iz nje izadetek kada ima odgovorna pitanjekakoje u datoj situacijitrebaloda se ponasa. od tinejdzerane trazimoda ode u sobu (iakoje molda upravoto ono Stobi on tadaZeleo)ve6tra2imoda u razgovoru pokaze da zna kojeje pona5anjeispravno. Insistiranje na pozitivnimponasanjima veomaje vaznokada su u pitanjuhronidnanegativnaponasanja,obrascikoje dete ili mlada osoba ponavalja.Toje kao kada neko ide istimpogresnimputem preko livade,pa ugazitravu i napravistazu;kada podneda ide novim, ispravnimputem, trava 6e se oporavitii ponovo prekriti stazu,takoda ako bilo ko pogledalivadune6eznatida je tu nekada bilastaza.Na slidannadinfunkcioniserjudskimozakkadanova pona5anja zamenjujustara.

ZTOEINI KAZNA: PRAVEDNOST I PRIHVATANJEKAZNE osnovni principka2njavanjajepravednost.To zna6idakaznarreba da odgovara ,,zlodinu"koji je podinjen.To znadi da za mde prekr5aje detetrebada budeka2njenoblai:imkaznama, a za velike prekr5ajestrozimkaznama.Medutim,za odredivanjetezine kazne nema mnogo objektivnihpravila(osim moZdatrajanjakazne)na osnovukojih bi se kaznjavanjestepenovalo.Neka kaznajednoj

60--

mogu6a,drugojosobita istakaznamoZe osobimoZebitinajstroZa bitiblaga,a tre6aosobase moZeradovatitomeSto6e bitikaZnjena na isti nadin.To je problemu popravnimzavodima:ono Stoje za ve6inumladihkazna,kao na primerostajanjeprekovikendauzavoje pravanagrada,jer su njihoveZivotneokoldu,za nekeSti6enike nostitalcve da im je mnogoudobnijeda ivikendproveduu zavodu negoda idu ku6i. vaino je da otprilike Upravozato Stoje mnogotoga subjektivno, Ako se odludimoda osobakojukaZnjavamo. znamokakorazmi5lja zakaznufrustriramonekudetetovuZelju,da mu oduzmemoneku ugodnost,treba da znamokolikoje daia Zeljaili ugodnostvahna samomdetetu.Sto mu je data ugodnostvainiia,to 6e njenooduzimanjedetedoZivetikao stroZukaznu.Ako ne znamokolikoje detetu vaZnoda ide na treningkaratea,pa mu zakaznuzabranimoda nedeljudana ide na trening,moZemodo6i u prilikuda detetakvu kaznudoZivikao sasvimpreteranuizbog Ioganepravednu. Ukolikose to desi,imamoozbiljanproblem- jer detemislida roznakneprijateljditeljnijefer i moZemislitida je talorokaZnjavanje snaZnim prema moZe uzrratiti dete njemu. Zbog toga roditelja stva je prkosom,inatom,pa dak i osvetnidkommrZnjom.To svakako Zbogsvegatoga znakdaje dobarodnosroditeljai detetanaru5en. doiivratuna da detetov i voditi prestrogo trebaizbegavati kainjavanje Ijaj teiinekaznebudeu skladus prekriajemkoieje utinilo. Ako dete smatrada je kaznapravednau odnosuna ono Sto je kazneveomaieva2no udinilo,ono 6e kaznuprihvatiti.Prihvatanje jer potvrdujeda dete prihvatavrednostisvojihroditelja.Nekadau odmeravanjukaznemoZepomodiako roditeljzapitadete: ,,1kako biti sam sebekaznioza ovoStosi udinio?"

81

I

Recimo detetu da ga volimo. Pohvalimoga kada uradi nesto dobro. Pohvalom ili nagradom pokaiimo detetu koje je njegovo pona5anjevaljano. Pohvalamagradimo detetov pozitivan odnos prema samom sebi. Kritikom ponasanja i kaznamajasno mu stavimo do znanja koje pona5anje ne prihvatamo. Kritikujmo detetovo pona5anje kada ho6emo da to pona5anjepromeni. Pomozimo detetu da jasno shvati kako treba da se ponaia umesto na onaj na6in koji smo kritikovali Ako je mogu6e, neka kritika i kazna odmah slede detetovo neprimernoponaSanje. smisao kazneje pomo6i detetu da u budu6nosti ne ponovi dato pona5anje. Budimo dosledni i uporni. 2naiu6i da kainjavanjem dinimo nesto za detetovo dobro, za njegovu budu6nost, pobedimo sopstvena neprijatna ose6anja. Nikada ne ignori5imo dete.

HTELISMONAIBO

Fb te",

Porodidno vaspitavanje je najvaZniji deo socijalizaciie deteta. Pravilno podiZu6i dete, pripremamo ga za samostalan Zivot u dru5tvu drugih ljudi. No, svi mi roditelji,u svojoj Zelji da damo najvi5ei najboljeod sebe, pravimo i gre5ke- Stoje sasvim ljudski. lz gre5akamoZemoSto5tanauditi,zato hajde da pogledamo nekoliko prida o razliditimpogre5nim nadinimavaspitavanja.lako svi su takvi opisaniroditeljiimajunajboljenamere,njihovivaspitnistilovi da ne pripremaju dete za samostalan Zivot u ljudskom dru5tvu. Umesto toga, oni na putu ka samostalnostidonose dodatne pote5ko6eili su stranputicekoje vode sa tog puta.

85

smo pohvaleikritiketih roditeljastavilinaleraziie,one se ne bi najednaku krivileni na jednustranu.Njihovodetebi dobiloi pribliZno kolidinuzahteva.

ZAHTEVI

POHVALE NAGRADE

KRITIKE KAZNE

Roditeljimogu U svakojod ove tri dimenzijemogu6eje preterivati. naturatidetetuprevi5eciljeva,moguga odve6desto svakodnevno pohvaljivatii nagradivati,a mogu ga i odve6 desto kaZnjavati. funkcijapreteranoizraiena,ona Ukolikoje nekaod ovihroditeljskih maksimum,spolja5njipojaskruga.Uvekkadaneki ulaziu negativni krakulaziu ovajmaksimum,to pokazujeda nedegaima preterano stilroditemnogoi da vaspitnistilnijedobar.Na slicije predstavljen lja koji pred dete postavljaprevi5ezahtevai koji previ5ekritikujei zahtevei kritiku-kaznu su kracikojioznadavaju ka2njava.Zbogtoga negativnom maksimumu,zarazlikuod u sivompojasupreterivanja, krakakojioznadavapohvale-nagrade. ZAHTEVI

Duzinasvakogkrakana slici oznalavakolidnuonoga sto u toj 1e dimenzijipredstavljeno: roditerjskih zahteva,pohvalainagrada,i kritika i kazni.Kadapredstavljamo idealnovaspitavanle, sva tri kraka su jednakeduzine- tada crtezpodse6ana znak poznatefabrike automobila, po kojojjei dobioime.

Negativni maksimum (Preteranomnogo)

ZAHTEVI POHVALE NAGRADE

POHVALE NAGRADE

KRITIKE KAZNE

Tobiznadiloda ,,idealni" roditelji jednakojmeridetetu u pribliZno da_ ju pohvalei nagradujuga, kaosto ga i kritikujui kainjavaju.Ako bi86--

KRITIKE KAZNE

Kao Sto svakaod tri roditeljskefunkcijemoZebiti preteranoizratakoje mogu6ei Zena,pa je njenkraku negativnommaksimumu, suprotno:da roditeljskafunkcijabude nedovoljnoizra\enaili dak ciljeve, neizralena.Primerza to su roditeljikojidetetune postavljaju pohvaljuju pak i ne ne ili ili oni koji ne kritikujui ne'kaZnjavaju, nagradujusvojedete. U tom sludaju,kracikoji odgovarajudatim pojasu,koji funkcijamaveomasu kratkii nalazese u unutra5njem minimum. zovemoneqativni 87

Evo primeraroditeljakoji ne postavljaciljevei ne pohvaljujesvoje dete,ali gazatopreteranokritikuje.Zbogtogase na crtezukraciza zahtevei za pohvalu-nagradu nalazeu unutrasnjem sivompojasu, negativnomminimumu,a krak koji oznadavakritiku-kazni.r jeste u spolja5njem sivompojasu,negativnom maksimumu. ZAHTEVI

Negativni maksimum (Previ5e) Negativni minimum (Premalo)

POHVALE NAGRADE

KRITIKE KAZNE

modelaje to Stose njimemogujasnoidentiPrednost,,mercedes" fikovatii vizuelnopredstavitirazliditivaspitnisiilovi,kakodobritako modelu- jer ne redje o jednostavnom i oni kojito nisu.Naravno, svesti kojeje veomakompleksno, moZese celokupnovaspitavanje, Pa ipak, odnos. medusobni pet i njihov funkcija roditeljskih na jer poja5njava je pokazalose da model izuzelnokoristan ljudima osnovnestuarikojedinetemeljsvakogvaspitavanja. stil (svatri krakau optimalnoj Kadaroditeljiimajuoptimalnivaspitni dete.Mi pod bi6esocijalizovano zoni),rezultatnjihovogvaspitavanja meri u dovoljnoj podrazumevamo koje ono detetom socijalizovanim je pri svoju tome saduvalo prihvatasocijalnenormei pravilaa koje dete prirodnost,spontanosti integritetsvojelidnosti.Socijalizovano je koja lidnost i kreaiivnu potencijale zdravu izraste u da ima sve Ovalcvodete6e imatidovoljnorazvijeneradne dovoljnodru5tvena. navike,5to 6e mu obezbeditidugorodniuspehu Zivotui dati modovekakojije na5aodobarodnos gudnostda ZiviZivotzadovoljnog izmedurada,odmorai zabave.

ZAHTEVI

Optimum

88

joS1996.godinei od tadaga modelrazAojeMilivojevi6 Ovajvizuelni iskustvoje pokazaloda NaSe i decom. koristimou radus roditeljima je ,,mercedes"modelveomadobro sredsfuozavizuelnopredstavljanjevaspitnogstilaodredenogroditelja.Takoi sam roditeljmoZe, jednimpogledomna model,jasnouvidetikoje su njegovefunkcije OnoStopostaje razrijeneili nerazvijene. a kojepreterano optimalne, jasno jeste roditeliskih odnos medusobni upravo veoma funkciia,niiho' je Nekada zaistatadnaona izrekada va ravnoteZaili neravnoteZa. jednaslikagovorikao hiljaduredi.A svakapromenapodinjeuvidom nekogproblema' nekeneravnoteZe, nekogporemedaja, u postojanje

ili preterano Nasuprottome,kadasu odredenefunkcijenerazvijene je raztijene,kada poreme6ennjihovmedusobnibalans,tada roditelji,uprkossvojimnajboljimnamerama,imajunekiod vaspitnih Takose na osnovu,,mercestilovakoje nikakone preporudujemo. vaspitnistilovikoji dovode des" modelajasno mogu identifikovati do razmalenog,do preza5ti6enog, do preteranosocijalizovanog, deteta. ili do maltretiranog do zanemarenog 89

DETETUPREUSE USTOVTJAVAMO TJUBAV (Prcterano socijalizujuGi vaspitni stil i sindrom preterano sociializoyanog deteta)

Jasniniroditeljisu nacrtaliovarcvu slikusvognadinavaspitavanja: ZAHTEVI

Jasnaje ,,veomavrednai posrusnadevojka".rmadetrnaestgodina i ide u osmi razred.rma uzoranuspeh, savesnoradi doma6e zadalkei u Skolije skorouvekspremnada odgovaraza najbolju ocenu.sedi u prvojklupii na pitanjanastavnice upornodizeruku. Roditeljije mnogovole, k6erkaje za njihnajve6eblago u zivotu. Vaspitajuje, kao i svi roditelji,u lelji da joj u budu6noitibroe sto lep5ei lakse.Mnogoodekujuod nje i ne zadovoljavaju se prosed90

nim ocenama.Cestoje podse6ajuda je danasvalno biti obrazovan. Misleda samo najboljimogu upisatifakultet,a da je dobar fakultetono Sto obezbedujedobar posao i dobru karijeru.Kada Jasna donosi ku6i petice i pohvale,kao znak da joj u Skoliide veomadobro,tadajoj roditeljikaZune5tou stilu: Fino.A \ta tei sutraodgovarati? Peticu? A znai Lida kterkamog kolegea togpredmetaidena republitkotakmitenje? Normalnoje da dobijeipeticu.I ja bih da su i meniroditelii ovakveuslovekojemi tebiobezbeduiemo. obezbedili Takoje, morai biti vrednada bi jednogdanabila sre(.na. Akobudeiimala svepetice,za raspusttemootiii na lepo . putovanje. Uprkos svojim uspesima,Jasna retko biva iskrenopohvaljena. Kadaje jako dobra,Io je za njeneroditeljenormalnostanje,tada jednostavnoi ne prime6ujukolikoje dobra.Jasna se trudi da napravitakavuspehkoji6e njeniroditeljiprimetitii pokazatijoj da je vole.Medutim,to je veomateSko,po5tonjeniroditeljimisleda je normalnoto Stoje ona najboljai da se to jednostavnopodrazumeva. Ako u nedemuispadneda nijenajbolja,roditeljitoshvatajukao jer se nijedovoljnopotrudilada od sebe dA njenunezahvalnost, maksimum,iakojojoni obezbedujusve usloveda budeizuzelna. Jasnadobijepohvalusamokadapostignenekitakovelikuspehda drugimazastajedah. Nekadadobije pohvalui ako nije postigla uspeh - ukolikose u tom svom poku5ajutoliko spektakularan jasnoda je bila herojskipoZrtvovana. Tada trudilada je roditeljima je pohvalenjenumarljivost. joj pokazujuljubavsamokadaoceneda je ispunilanekiod Roditelji Tektadaje ona,po njihovimmevisokihzahtevakojijoj postavljaju. pohvaluili nagradu.Zbogtoga zasluZuje rilima,uspe5nai tektada je njojjasnoda ljubavmorazasluZiti; da je ne6evoletitakvukakva 91

o tomeda bi moZdabiloboljeda se sobi,a ponekaddaki razmi5lja nikadanijeni rodila.

PitajmoJasnuStanajde56e dujeod svojihroditeljakadanisu zadovoljninjenimdostignu6ima u skoli,i dobi6emoslede6eodgovore: pbjasni mi, molim te,zaito C\WO\XAI Stasedeiavas tobom?Da se nisizaljubila? Znala sam da te! popustiti.loj, lta te biti od tebe! Bai si lenjau poslednje vreme. Ako sene budeipotrudila,od tebenetebiti niita. I,{emoie! biti zadovoljnasamotetvorkama. Zar nisi sposobna za viie? ie56e dobija kritikeusmerenena nju kao osobu nego na njeno pona5anje. Kadase povremenodesida dobijedetuorkuili daktrojku, ona plade,doZivljava to kao tragediju,ose6ase bezvredno, glupoi nesposobno. je za njuznakljubavi,a uverena Pohvala je da zaslulujeljubavsamo ako ispuniodekivahjaroditeljai da je vole samoakoje pohvale, -Sto naravnonijeistina.Roditeljije, bezsumnje,vole i kadapravigre5ke,ali ona to ne zna,jer joj to ne govore. Zbog toga mislida je roditeljine vole kadaje nesavrsena, tako da se maksimalno trudi da im udovoljii postigneono sto zele. U svakomsludaju,mozemore6ida Jasnanijesre6nadevojka,jer je pod neprestanim pritiskomprevisokih zahtevasvojihroditelja. od Jasneroditeljiprevi5eodekujui previsetrale.ona se stalnolomi da udovoljidrugima,- na prvommestusvojimroditeljima,zalim nastavnicima i drugaricama u Skoli- da bi bilapohvaljena. Ako im udovolji, akouradionoStood njeodekuju, tekondamislida,,nesto vredi".lma losupredstavuo sebi.Nijezadovoljnasobom,ni svojim izgledom. Mislida se nedopadanijednommomkui da su svenjene drugariceboljeod nje,zadovoljnije i sre6nije.iesto pladeu svojoj

o-

na slidannadin,naroditooni kojisu Mnogiod nas su vaspitavani su skromnosti skru5enostvelike da duhu uverenja vaspitavaniu osobinaoholihljudi.Skromnostje vrlinea da je samouverenost ali ne i kadase Ziviu korisnaosobinau vremevelikogsiroma5tva, pitanje. Pa ipak,desto preZivljavanje ne dovodeu koje okolnostima se skromnostprenosiiz generacijeu generacijukao kulturolo5ka opravdanja. vrednosti onda kadza nju nemaracionalnog I Jasniniroditeljisu podizaniu istomduhu.Ako ih pitamoza5tone hvaleJasnude56ei moZdamalodrukdije,oni kaZu: sasvim Sta ima da je hvalimo,pa to lto ona obavliasvojeobaveze je normalno.Hvali se 0n0ito je zaistaavanredno. Tadapostane da setrudi akoga hval.e. Mislimo da tovekprestane pa viie ne napreduie. samozadovolian, Zar nistetuli za onu narodru: ,,Kosehvali, tai sekvari" ili ,,Decu trebaljubitisamodokspavaju"!? Ni menenisu pohvaljivali,pa ita mi fali? Kada bi Jasniniroditeljiznali da time Sto joj ne pokazujuljubav dinevi5eStetenegokoristi,sigurnoto ne bi radili.Gre5ka direktnije je u nekimnjihovimuverenjima: Naravnoda ja kao staiji i iskusnijinaibolieznam kakomojedete trebada iivi svojiivot. prolaziu iivotu. umepodrediti,lakie Stosetovekbolje Kadasi najbolji,svi te cene.Moje detemorada budemedu najboljima. Stoviie radii, viie vredii. StoviSepostignei,to si sretniji. Ako mislil da si uspeian,prestajeisetruditi. sobomje motorrazvoja. Nezadovoljstvo 93

=la

I

Roditeljska ljubav ne sme biti uslovljena. Dete mora sebe voleti. Dete, kakvo je da je, zasluiuje ljubav samo zato Sto postoii. Dete ne zna da ga volimo ako mu to ne kaiemo ili pokaiemo. Da bi na5e dete bilo sre6no i zadovoljno, moramo ga nauditi da o sebi misli dobro. Ko veruje u sebe i svoje sposobnosti, rakse 6e se suoiiti sa nevoljama, Svako put kada dete uradi ne5to Sto je iznad proseka to zahteva pohvalu. Veliki napredak je sastavljen od malih, t zato treba pohvaliti svaki napredak, ma koliko mali. Moramo primetiti i pohvaliti i detetov trud, a ne samo rezultate. Pohvale i nagrade stimulisu raanoli napredak. Svakoga dana moramo pohvaliti dete za ne5to.

RAZMAZIEEMO DETE

h< j'iB,rs-^r 4)?n#T,%:

(Razmaiujudi vaspitni stil i sindrom razmaienog deteta)

Markovimama itata su svoj nadinvaspitavanjanacrtaliovako: ZAHTEVI

POHVALE NAGRADE

KRITIKE KAZNE

godina.lzuzelnoje bistarmomak,a ve6 drugi Markoima Sesnaest put pohada prvu godinu strudneSkole.U osnovnojSkolije bez ikalcvog trudadobijaodobreocene.PrikrajuosnovneSkolenjegove alije jo5 uvekprolaziosa lako6om.Roditelji ocenesu se pogor5ale, da se upi5eu nekuod lak5ihSkola,kakose ne bi su mu savetovali previ5eoptere6ivao. Sada,u srednjojSkoli,nikakomu ne ide pa ne ide.SveStou Skoli morada radidinimu se glupavo.iesto beZisa nastavei tada bez te5ko6auverimamuda mu napi5eopravdanje.Kadaje kod ku6e, 94

95

sedi za radunaromi bez prestankauZivau igranjukompjuterskih igrica. Uvede obidno do kasno u no6 gleda akcione filmove. Nekadaoko pono6iprobudimamuda mu pedepaladinke.Ujutru te5koustajei destokasnina dasove. Markovimamaitatasu obojebilivrlostrogopodizani.Njihovenajjasnije uspomeneiz detinjstvajesu se6anjana razlilitekazneStosu ih retkozaobilazile, a kojesu smatralinepravednima. KaZuda nisuimali ba5sre6nodetinjstvo, Stozamerajusvojimprestrogim roditeljima. Kadaim se rodioMarko,obe6alisu sebida 6e bitidobriroditeljii da od sveganajvi5eZeleda njihovsin u Zivotubude sre6an.Obe6ali su sebida 6e premasvojojdeci bitisasvimdrukdijiod onoga,kakvi su bilinjihoviroditeljipremanjima. U vaspitavanju doslednopo5tujutaj dogovor.Kao dete, Markoje mogaoda dinisveStobi mu srcepoZelelo. lmaoje mnogoslobode, i nijekaZnjavan ni kada se pona5aozaistanesta5no,dak ni ako bi pri tome povredivaodrugudecu.Svevremesu mu briZnopol
pravo,Markojestedobijaokritike,ali nikadanijekaZnjenu pravom smislute redi,- jer su kritikekojeje dobijaobilesamo nemo6ni vapaji,umestoda buduodludnizahtevi. ili pasivnaotekivanja Markoviroditeljinisudovoljnodobrorazlikovali zahteva nadanjada 6e dete uraditiono StoroditeljZeliod aktivnih pod pretnjomkazneda ih kojeroditeljtrebada postavi,insistiraju6i dete prihvatikao svojeduZnosti. mo6i da svojuroditeljsku da iskoriste imalisuvelikiproblem Takode, prihvate roditeljsku da Umesto predu na kaZnjavanje. kritikovanja sa odgovornosti da kazneMarka,oni bi ponovopoku5avalida mu drukdijeod prethodne,sve u nadi da 6e uputekritiku,formulisanu prona6ital
se, na primer,Markoviroditeljinadalida 6e on ipak nekakozavrsiti fakultet,izgraditiuspesnukarijerui bitisre6anu zivotu.slidnotome, iako su verovalida ga kritikujuprevi5e,nemo6nakritikane moze zamenitimo6nukaznu,takoda je na crtezukrakkritike-kazne nedovoljnoizra2en(nemo6nakritikaje oznadenaisprekidanom linijom). Zbogtogaje tadnijislede6iprikazvaspitnog stiraMarkovihroditelja: ZAHTEVI Pasivna odekivanja

Nemo6na kritika i emocionalna ucenjivanja

POHVALE NAGRADE

Kadaje Markobio mali,njegoviroditeljisu uzivaliu tomesto je on dete,,,jakevolje"i ,,snaZnog ,,energidno", ,,Zivahno" karaktera". Medutim,kakoje rastaotakoje postajaosnaznijii bilo ga je sveteze kontrolisati. lako su roditeljipovremenopomisljalida u Markovom ponasanjupostojinekiproblem,ipak su se nadalida 6e sve biti u redu,jer su verovalionomeStosu proditali:da svakodetekojedobija mnogoljubaviautomatskiizrastauzdravulidnost. Kakoje sve bilo podredenotome da se Markoose6audobno,prijatno, zadovoljnoi sre6no - a nikako neudobno,neprijatno, nezadovoljno i nesre6no- Markoje ostaomalihedonista.Tokom vremenaje malihedonistapostaovelikihedonista,i Markomje sve vi5eupravljala njegovare2njada se uvekose6aprijatnoa da izbegne svakuneprijatnost. Postoni onda kada bi mu postavljali odredenezahtevenisuuspevali da pronadunadinkako bi ga nateralida ih podneispunjavati, 98

On je nastavljao Markoviroditeljisu se podeliose6atinemo6nima. bez obzirana da izbegavasvakuaktivnostsamoakoje neprijatna, na lidnehigijene, Tose odnosiloi na odrZavanje to kolikoje korisna. je radio Marko rada. oblik koji i na bilo pospremanje, na udenje kao samo ono Stoje Zeleoi tako sve svojeaktivnostidoZivljavao igru.Zatonikadanijerazvioradnenavike. Markoje navikaoda Zivitako Storoditeljiod njegaskoroni5tane zahtevajuili zahtevajunemo6no,da sam odludujeo tome Sta6e raditia da mu drugi ispunjavajuZeljejednu za drugom' 2ive6iu kojese stalnoobazirena to kakose on ose6a,Markoje okruZenju da je to normalnostanje,i da to i od drugihljuditrebada zakljudio zahteva.Poredtoga,polakoje do5aoi do drugihvaZnihspoznajai uverenja: Kadamevole,iele da seosetampniatno. Kadami ispuneieliu, osetamsepiiatno. Akomevole,duini su da mi ispuneieliu. Ako mi ispunjavaiuielje,znati voleme. ne voleme. Ako mi ne udovolie, mene. mojeieljejednakoie odbacivaniu Odbacivanje Svikoii me kitikuiu ne voleme, a moida me i mrze. o sebi,ali se ne ose6adobrojer ga Markoima dobro mi5ljenje Njegovo i postavljanjezahtevaizbaciizlal
Svi seistresajuna mene. Zaito su seokomilina mene? Nastavnicaje stvarnoglupa. Netu da gubim vremeu toj groznoj ikoli. Poitooni ne volemene,ne volim ni ja njih. svojimponasanjemMarkopokazujeda se ne snalazii da ne razume konflikte.lakonjegoviroditeljishvatajuda nestonijeu redu,da postojiproblem,primenjuju sasvimpogre5nu,,terapiju": misleda

jasnestvari:prvaje da roditeljijasno i odludnoodbijajuda ispune sve detetovezelje koje smatrajuneodgovaralu6im, druga je da roditeljikoji su kritikovali jednostavnokaznedete ako tu kritikune uvaZi.Dakle,postavljanje granicase svodinaznalire6i ,,NE"i znati

tati izvanporodice.Ako zna gde su granicei znada se od njega odekujeda ih uva2ava,ose6a6ese bolje, bezbednijei mo6i 6e zaistada budesre6no. lakomnogiljudipogresnoverujuda previseljubaviislcvari decu,to nikakonije istina.Na taj pogresanzakljudakupu6ujei sama red Zrazmahen': kao da je neko ma2en,malen,pa se na krajuu tome

100

roditelje- kakvisu Markovi- pitamokakopo Kada razma2uju6e njihovommi5ljenjupostupajudobri, uzorni roditelji,dobijamo odgovorekojilidena slede6e: Dobarsam rodite\akoje moiedetesretno. ja sam loi roditeli. Ako je detenesretno, Akoseon dobrooseta,i mi sedobrooseiamo. Kaznaje nasilje.Detetrebapodaati beznasllja. Detetutrebaslobodada bi razvilosvoiuLitnosti svojekreativne potencijale. Samo sadistitkiroditeljizahtevaiuda im sedetepodredi. vaspitnistilzbog ose6anjakriNekadamoZemoimali razma2uju6i viceStosmo veomazauzetii dininamse da zadeteimamopremapremanjemubiti lo vremena.Kadasmo sa detetom,poku5avamo konflikti svadu,te takodolazimou opasi izbegavamo StousluZniji nego Stoje ispravnoi dobro.Zalo 1e vi5e mu dozrolimo nost da na5e dete na pravom putu da postane razmaleno.U podetkuje vremekojeprovodimosa detetomprijatno,ali ne zaboravimo:pre ili kasnije6e postatineophodnoda postavimogranice'Sto kasnije granice,traja6emnogoduZeivi5e6emotruda podnemopostavljati u to moratida uloZimo. Detetu treba kako ,,neina", tako i n,stroga"liubav. Da bi bilo sre6no,moramo ga nauditi da ne znadi da ga ne volimo ako kaiemo ,,NE"' Detetu nanosimo Stetu ako mu dozvoliavamo previ5e ili 6ak sve. je primereno strogi, to ie za niegovo U redu da budemo T dobro. U redu je da jasno kaiemo Sta se sme, a Sta NE. Moramo postavliati zahteve detetu i terati ga da ih osWari, jer bez toga ne6e posti6i ono za 5ta ie sposobno. 101

I

lako ga volimo, moramo dozvoliti da mu ponekad bude neprijatno i te5ko. je Duinost roditelja da radi za dete korisne stvari iako 6e to diniti da se ono ose6a neprijatno. Ako dete bude znarogde su granice, rakse 6e se sna6i u iivotu, Nije nam cilj da dete bude sre6no samo u sadainjosti, ve6 da ga naudimoda bude samostalnoi sre6no i u budu6nosti.

STITIMODETE PRETERANO (Prezaiti€uju6i vasPitni stil i sindrom prezaSti6enog deteta) lvaninamama je ovako nacrtalasliku svog nadinavaspitavanja: ZAHTEVI

POHVALE NAGRADE

KRITIKE KAZNE

lvanaje veoma mirnadevojka.lma petnaestgodina.Ko je zna, srednjuskolu, lde u trogodisnju opisujeje kaotihu i nenametljivu. u Skolui je odvoze tadnije:vozi se - posto svakogdana roditelji dolazepo nju poslenastave. Jos od malih nogu, devojdicaje bila malo drukdijaod ve6ine vrsnjaka.Uprkostome sto je sve vremebila zdrava,vrlo je kasno prohodala,a i peleneje veomadugo nosila.U vrti6use nikada nigdenijepentralai bojalase da se spustana toboganu.Nijebila hrabrai spretnakao drugadeca. da je prilidno Skoleuditeljisu prime6ivali U niZimrazredimaosnovne nitida prijelukoristi Nijeznaladazavelesebipertle, nesamostalna. je je samo ako bi neko nestopitao. noz. Bilaje tiha, progovarala napustiAkobi uditeljica Htelaje da svevremebudeblizuuditeljice. upla5eno. la sobu,lvanabi izgledala 103

Njenimamaitata dvrstoverujuda je njihovzadarakdalvanuzastite od raznoraznihopasnostikoje je vrebajuu zivotu.svoju ljubav premadevojdicipokazujukrozsvojupreteranubrigu: Dobi roditeljikoji stvarnov.olesvoje.dete morajuneprestano d.ase Unnuza.nJega. Moraju ga zaitititi predbilo tim loiim ito mu semoie d.esiti. Ako roditeljpomisli da bi semoglo desitineito loie,on mora odmahna to upozontidete.Akoseto desi,a on ntle upozoriod.ete, bite knv. Rodtteljikoji nisu stalnozabinuti jesunemarniroditetjikoji ne volesvojedete. Roditeljistalnopokusavaju da je zastiteod lodihiskustavai neuspejoj ha. u brizida 6e se ne5todesiti,jos od malenaje stalnoupozoravaiu: Pazi,neperyi sena stolicu,moiej da padne!i glavu da razbijei! Pazise,moie ti seneito desiti. Budi oprezna,nesretanikad nespava,zapamti to! Ostavinoi! Mogla bi seposeti!Ja tu ti isetihleb. Kada se rodi, dete je potpunobespomo6noi njegovZivotzaista zavisiod roditeljske brige.Medutim,kakose razijai raste,roditelji ga vole,Stitei vaspitavajusa jasnomidejomda dete trebapostepenoda odrastei postanesposobnoza samostalanZivot.Na tom

zaleteu nekuprepreku, nekurupu,na ulicu,da na njihnekonaleti itd. Roditeljukoji preza5ti6uje ovi rizicisu neprihvafljivi i on jednostavno ne dozvoljavadetetuda se upustiu udenjevoznjebicikla.

ioa-

u kojimase njegovi detetuda se bavi akitivnostima Zabranjuju6i poruduje tri stvari: roditelj detetu odavno angaZuju, vr5njaci Ovajsvetje veomaopasnomesto! da sebine o sebi! Deteje potpunonesposobno je jedno stvorenie! nesposobno Dete lz toga sledi da je dete potpunonemo6noako pored njega nije i slidno). roditeljili nekanjegovazamena(uditeljica Zbog svega toga lvana se pla5i sveta, ne usudujese da ga istraZuje, da se odvojiod roditeljai da krenepremadrugoj deci. - po5tonije a kasnijei stidljiva, Zbogtogaje ona prvoprepla5ena, poznaje dobro. s ljudimakojene naudilada komunicira lvaniniroditeljiotpisujunjenusposobnostda se duvai da brineo sebi.Ovasposobnostpostojina svakomuzrastuve6od detetakoje ima dve godinei stalnoraste.Njeniroditeljimisleda je dovoljan glupo, pa da ona udinine5toiracionalo, trenutaknjihovenepaZnje poverenja u nju, A zbogtoga Stonemaju opasnoi ,,samoubiladko". nemaga ni onasamau sebe. roditeljidinetime Najve6uStetulidnostisvog detetapreza5ti6ujudi Psiholo5kii psihoterapijski Sto mu zabranjujuda budesposobno. pravackojise zovetransakcionaanalizagovorio tome kakoroditelji u detinjstuupi5uosnutakZivotnogscenarijapremakojem6e njihovo dete kasnijeZiveti.PosebnoStetneporukekojedeteprihvatasu jer negirajunekaosnovnapravadeteta- przabrane, scenaijske venstuenoda vredi,da budevoljenoi da postoji.Zabranasposobnostidete diniupravonesposobnimi trapavim,i to na dva nadina: 2) Stose potvrdujeevident1) detesebedefini5ekao nesposobno, ve5tina. nim nedostatkom S jedne strane,dete prihvataetiketunesposobnogkoja se stavlja na njegovdoZivljajsebei podinjeda verujeda je zaistanesposobi aktivnostima no. S drugestrane,dete se ne angaiujeu razliditim 105

samo zbog toga ne naudiodredeneve5tineniti razvijespretnost. Time Sto zaista ne zna da se ponasa ili sto je zaista trapavo (neuveZbano) dete potvrdujeda je po svojojprirodinesposobno. Ne veruju6iu njenesposobnosti, lvaniniroditeljisvevremepotcenjujusvojuk6erku.Na taj nadinje spredavaju da otkrijeza staje sve sposobna.TimeStouvekpomi5ljajuna najgore,svojstrahprenose na nju i tako je kode u napretkui sticanjuiskustava.Njen put ka potpunoje blokiran.I kadaje lvanapostalaodraslije samostalnosti dete,oni su od njeodekivalida ne izlazi,da uvekostaiekod ku6eu njihovom,,bezbednom skloni5tu". Ako budeisama iila na igraliite,mi temobnnuti.Moida,se izgubii ili te nekokidnapujeili te napadnepedofiI. l{e verujdrugim ljudima,mogute razotarati. Mnogosi naivna.Sta bi ti da nemanas? budei iila na taj rodendan,pazi da ti ne ubacedroguu sok. '\ko Strahi prevelikabrigaza lvanuspredavajuroditeljeda premanjoj formirajuodgovaraju6aodekivanjai zahteve.Njihovaodekivanja nisuprikladna, uveksu preniska, a ciljevisu prelakizalvanu.Uglavnom od nje uop5tei ne odekujuni5taosimda tokomsvogdetinjstva i mladostipreZivi,da jednostavnoostaneZivai zdrava.Oni ne razmi5ljaju Sta 6e biti kada njih jednog dana ne bude i kada na ovom svetuostavelvanukojaje odrasla,ali nesamostalna i nesposobna.Onimisleda 6e veditoZiveti. Mamajoj pakujeSkolskutorbu da ne bi nista zaboravila; bira joj ode6ujer neverujeda bi se lvanasamostalnodovoljnotoploobukla. Tatajoj sede hleb jer je nol ostar.I kada komsinicanestopita lvanu,odmahumestonje odgovaratata. Ako dete nijeaktivno,ne moZeni6tapogre5noni da uradi.Ne moramoga spredavati; njegovopona5anjeu stuarinikadanijeneprikladno,pa zaroponasanjetakvogdetetane trebani menjatini kritikovati.Zbogtoga je na na5emcrtezupremalokritikekojabi dete106

tu reklaStaradipogre5no.S drugestrane,ako deteskoroni5tane Takolvananije radi,onda ima i premaloprilikada ga pohvalimo. podsticaja, kojimabi joj dobijala(ilije dobijalapremalo)pohvalai porudilida ne5todobroradii gradilinjenusamouverenost. roditelji lako lvaniniroditeljine pohvaljujusvoju k6erku,oni joj pokazuju ljubavikrozgrljenjei maljubav.Nekadaje to direktnopokazivanje za nju,straZenje,ali ve6inomsvojuljubavpokazujuzabrinuto56u pokazivanMedutim, hovanjemiza5titom kaoljubav-zabinutost. je ljubavine moZezamenitipohvale,kojesu detetupotrebneda bi se emocionalnoispravnoraztiialo. U stvari,lvaninaiskustvabismomogliprebrojatina prste,kakodobra tako i lo5a.Vaspitnistil njenihroditeljadinida su joj uskra6eni kojise u Zivotusvakognjenogprosednogvr5njaka mnogidoZivljaji jednostavno podrazumevaju. Onao sebimislilo5e,ose6ase nesutemeljeno posobnoi ne verujeu sebe,Stoje destoi dinjenidno njenesposobpo5tosu, zbog nedostatkaiskustavai uveZbavanja, nostizaistamanjerazvijene. kojijeneosporno moZemore6ida su lvaniniroditelji, Kaozakljudak Stetu.Ude namerasvojojk6erkiudiniliveliku veomavole,iz najboljih je da se uvekde5avaono najgore,Stonije istina.Ako stanemona glavuili slomistolicu,to ne znadida 6emosigurnopastii povrediti ti vrat. Roditeljidestoponavljajuda su stalnozabrinutiza k6,erku' u Skoliu prirodi,zaniihsuto bilinajKadaje lvanabilana ekskurziji, strepnje.Nisu mogli da spavaju,sve gori dani, puni konstantne devojdicimoZedesiti.Njihova njihovoj se sve mislili Sta vremesu zabrinutostih je nagnalada vi5eputa telefonompozovuuditeljicu kakobi proverilijeli sa njihovomk6erkomsveu redu. Za\to se roditeljitako pona5aju?RazlogleZiu njihovimuverenjima o dobromvaspitavanju: Decasu potpunonerazumna,nikadane moieteznati lta te im jednogtrenutkapastina pamet. 107

Dobi roditeljiuvekititedeteod mogutih opasnosti. Moram zaitititi kierku od loiih iskustav a. Stoboliepredvidimmoguteopasnosti, to tu boljemoti d.aje zaititim. Ako joj sebudedesiloneito ito nisampredvideln,oseta(useuiasno Rnvom. joj Sta te ti glupi sportovi?Tu seljudi samopovreduju. - je mala mi bnnemoo njoj, a kad budepunoletnanekaradi Dok ita hoie. Poredovih uverenja,koja tvore filozofijuprezadti6uju6eg vaspitavanja,postojei dubljilid,nirazlozikojetrebauzetiu obziru radus ovimroditeljima. iesto prezasti6uju oni roditeljikojisu veomatesko zadelidete;koji su ga dobiliu poznimgodinama;koji imajusamo jednodete;oni dijeje detezbog nekeopasnebolestibilou bolnici u prvih nekolikogodina Zivota;koji su imaliporodidnutragedijui izgubilinekodrugodete;onikojisu i inadestalnozabrinuti iose6aju se krivimza sva5ta. Verovatno6a da 6emo preterivati u zasti6iv.anju sopstuenogdeteta je ve6aako smo samohraniroditelji.Ako brinemosamoza jednog dlanaporodice,mo6i 6emovise da brinemoo njemunego kad bismomoralito da dinimoza viserjudi.Tadasmo u opasnostida 6emoprevi5ebrinuti,vi5enego sto je za dete korisno.Nekirazvedeniroditelji kojisutokomraanodadoZiveliveliki lidnistresStitedete da bi ga postedelineuspeha,neprijatnih ose6anjai losihiskustava, a time mu ne pomazu.Radisamostalnogzivotadete moranauditi da pobedujeneprijatnaose6anja,da se suodavasa neuspesimai lo5imiskustvima. PrezaSti6eno dete i razmaieno

dete

Primetilismo da mnogiprofesionalci ne razlikujudobro razmaleno od prezasti6enog deteta.Razlogje to sto u praksidestonailazimo

ioE--

i razma2eno u smisluda je jednodeteistovremeno na kombinaciju, je odigledna' pitanju razlika disti tipovi, prezaSti6eno. Kada su u i je je dete nemo6noi uplaSeno,arazmaleno mo6noi Preza5ti6eno je roditeljje mo6an, a razma2uiu6i dominantno.Preza5ti6uju6i godinakakotrdkara nemo6an.Kadana ulicividitedeteod pet-Sest uz mamu pla5e6ise da se ne izgubi,imateslikupreza5ti6enog deteta,a kadaviditekako mamatrdkaraza detetomistoguzrasta koje je poZeleloda krene u odredenom pravcu, imate sliku razma2enogdeteta. NaSzadatak nije da brinemo za dete, ve6 da ga nau6imo da brine za sebe, Tokom detetovog odrastania iednostavno ne moiemo iskljuditi sve rizike. Dete mora normalno iiveti, a to podrazumevaprihvatanieminimalnogrizika. Moramo dopustiti detetu da se, u skladu sa svoiim mogu6nostima, raaniiakroz situaciie koie nisu apsolutno bezopasne. preprekama da bi ih pobedilo i da s mora suoditi Dete se bi napredovalo. I iz lo5ih iskustava dete moie nauditi ne5to dobro. Preterana briga Skodi detetu. Napredova6eako od niega oiekuiemo ono 5to zaista moie posti6i. Sposobnosti se razviiaiu. Svaki maistor ie u poietku bio nespretan. Ve2ba6ini maistora. Znanie i ve5tina smaniuiu rizik. Dopustimo detetu da bude aktivno. Kada je dete savladalo neku veStinu,zabrinutost postaie bespredmetna. Hvalimodete da bi o sebi lepo mislilo, a kritikuimo njegovo pona5anieako radi ne5to Sto ie nedopustliivo.

t

109

ZANEMARUJEMO

kako bi ga deca i nastavniciprimetili.lma veoma slabe ocene i desto dak i najlak5ezadatkere5avanepravilno.Nijega briga za lo5e ocene, i Skolamu je nevaZna.

(Zanemarujuti vaspitni stil i sindrom zanemarenog deteta)

Dejanoviroditeljisu ovakonacrtalisemusvognadinavaspitavanja: ZAHTEVI

Roditeljise ljute na razrednuzato Sto ih stalno zove u Skolui desto pronalazeneke izgovoreda se ne pojave.Kada neko od njih i dode u Skoluna sastanak,kale da kod ku6e ne znalu Stada urade da bi Dejan bio mirnijiu Skoli.Kaiu da je verovatnoglup i da je za niega Skolaprete5ka.Nastavnicitvrdedrukdije:kaZuda je mladi6prilidno bistar,ali lenj. Prime6ujuda se emotivnovezao za neke nastavnike, mnogo vi5e nego ostaliudenici.U Skolisamo grabiza pohvalamai paZnjom,ali uvek izabereneprikladannadin da ih dobije. Kada ga grde ili dak kazne,baca stolicuna zemlju,vreda nastavnikaili jednostavnoode iz razreda.Te5kopodnosi kritiku,jer je svaka krilikaza njega dokaz da ga drugi ne vole. U razredunije omiljen.Ako ne5to nije u redu, daci okrive Dejana,- a momak se sve vreme trudi da ga prihvatekao svog prijatelja.Pre nekolikonedeljaje u prodavnici ukraovelikudokoladu,doneo je i razdeliodeci u razredu. Poslenapornogsastankau Skoli,roditeljiDejanuobidnokaZune5to ovakvo: r

POHVALE NAGRADE

KRITIKE KAZNE

Dejanima petnaestgodina,i po drugiput pohadaosmirazred.Ne

tavnik.va2i za razrednogklovnakoji stalnoradi nesto pogresno 110

r.

,

w |

. t

t 1

1

'+. Zivot nam je dovoljnoteiak ibez problemakojenam ti pravtS. Ne nameravamosvakitas da odlazimou ikolu. Pobnniseda nas viie nezovu. ispasti.Ne znam zaito se Od tebeovakoili onakoniita ne(.e razrednatolikouzbuduje. a onda...videteiti vet! Joi ti godinei imatei osamnaest,

Roditeljipraktidnone postavljajuDejanunikakvezahteve,tako da on ne dobija ni pohvalei retkoga nagraduju.JedinoSto privladi peinju roditeljaje Dejanovolo5epona5anje.Kadase on lo5epomadamu desto na5a,od njegazahtevaju da promenito pona5anje, ne kalu tadno kako bi irebaloda se pona5ana ispravannadin. Uglavnomse svevrtioko negativnogpona5anja. 111

U vaspitnomstiluDejanovihroditeljanema mnogo ni realistidne kritike. Kritikujuga onda kad im ,,prekipi"- kada svojimpona5anjem ugroZavastvari ili dogadaje koji su njima veoma vaZniili zbog kojih se ose6ajuneprijatno.Kritikovalisu ga, na primer,jer su moralida idu u Skolui tamo da slu5ajuprituZbeo njegovompona5anju,a tada su se, bez sumnje, neprijatnoose6ali.Onda kritikujui njega samog kao osobu ili lidnost,a ne njegovopona5anje:

ocenisasvimdrukdijeod drugih.Niacijama,a obidnodesavanje zbog kojegbi se gde ne izdrZidugo,jer nemaose6anjesigurnosti od ose6aosmireno.Neznatadnostadrugiodekuju njegai kakoda o se ponasada bi bilosve u redu.Poredtoga,ima losemisljenje je ga kao da pa zato, sebii smatrada nijevredanljubavidrugih, je pokuneprijatno, mu Kada princip zadovoljstva. mdo dete,vodi je pohvala mu Savada prekinetu situaciju.Ponasase zbunjeno: veomavalna, ho6eda ga drugiprihvate,ali ne mariza kritikekoje dobija- kao da ho6e da se drugimadopada,ali ne6e da se Toneieu stvariznadidaneznada se ponasadrukponasadrukdije. dije,prikladno.Ako nestone6e5,onda si otpadnik,onda pravis nered;ako ne znaS,onda vai:i{za glupavog,nesposobnog'U svakojdedjojglaviboljeje da si otpadniknegoglupan.

Ti si i ovakoi onako izgubljenslutaj. Grozansi! Boljeda te nisam ni rodila. Krv mi pijei svojim bezobrazlucima.

pomoZemnogovi5enegoStosvojimpona5anjem Dejan,u su5tini, odgokazuie.Da su mu se od malenau domadojokolinipostavljali Skolski ni mu varaju6izahtevi,pratiobi ih bezve6ihte5ko6ai onda zadacine bi bilitakostranii nebitni.

U retkimprilikamaga pohvale,a to je svakakopremalo da mu pruZi prilikuda naudiStaje ispravnoili Sta radi kako treba. Dejano sebi ima lo5e mi5ljenje,jer ga roditeljine pohvaljujukao osobu, kao lidnost.Verovatnoje retko kad, ako je ikad imao prilikeda duje da je divan,pametan,sposobanili da ga vole.Zato desto pita: ,,Jesamli ovo dobro uradio?Jesam bio dobar danas?"

Dejankod ku6e nije dobijaoispravnu,realistidnukritikupona5anjai zato pogre5norazume i kritikukoju dobija u Skoli.Ako ga nastavnica u Skoliopomeneda nijeu reduStoopet nijedoneo lenjirilisestar, on misli: ,,Nevoli me, ba5 me je uzela na zub. Kako je naporna, koko5kamatoral" On jednostavnone znai ne razumeda ga neko moZevoleti i po5tovatii onda kada kritikujenjegovo pona5anje. NaSzakljudakje da je vaspitnistil Dejanovihroditeljatakavda je on zanemarenu vaspitavanju,da je vaspitno zapu5ten.To znadi da u njegovom odrastanju na prvom mestu nedostaje pokazivanje ljubavi,ali ivaspitnipodsticaji.Roditeljisa njimvdo malo razgovaraju sa ciljem da ga vaspitaju: ne govore mu Sta je ispravno a Sta pogre5no. Dejan zaista ne zna gde su granice, ne zna kada se pona5a dobro a kada neprikladno.Kada vreda nastavnicu,on ne zna sa sigurno56uda radi ne5topogre5no,ili bar nezna i ne moZe da proceni kolikaje njegova gre5ka.LoSese snalaziu raznim situ112

mu nisupomoglida raziie ose6anjeda je u porodiciprihRoditelji Zivotuimati va6eni voljen.Zbog toga 6e na putu ka samostalnom mnogovi5epreprekanegodrugimladi. Najve6ideo vremenakoje provede sa porodicom,momak je prepustensam sebi.Njegoviroditeljisu ubedenida se delerazviia dujemo: samo.Ako ih pitamoStaza njihznadidobrovaspitavanje, Vainoje da ie detesitoi obuteno.U pravogtovekate arastlsamo. Deteje kaocvet,trebaga samozalivatii hraniti. Kakavserodio,takavnekabude. Sta radeti u ikoli, zalto ga oni ne nautekakoda seponaia? Ne moguja stalnodabudemporednjegai da ga pazim' Ko (e zaraditiza hranu i ostalo? 113

I u Dejanovom sludaju,kaoi u svimprethodnim, razlogzagre5keu vaspitavanju dolaziiz pogre5nihuverenjanjegovihroditeljao tome Staje dobro vaspitavanje. Kada roditeljishvateda dete nije drvo kojes6mo raste,da mu za razrojsvakakotrebajujasno pokazani ljubav,nadzori pravilaigre,onda6e Dejanubitilak5e.Uspe5nije 6e savladavatipreprekekojepred njegapostavljaodrastanje, jer6e za njihbiti spreman.Ljudskodrustvou kojemdetetrebada odrastei da se prilagodi, nijedeo prirode.Ljudskodru5tvosu tokommnogo generacijanapravilisami ljudi.Zbog toga ne trebaodekivatida 6e se detena nekiprirodannadinprilagoditivestadkom sistemukakav je savremena civilizacija. I zaroje nuznousmeravati dete i od njega zahtevatiodredenired. Razlozizazanemarivanje u vaspitavanju mogu biti i drukdiji,manje pogresnim u vezisa uverenjima roditelja,a vi5esa nadinomzivota. Danassu roditeljiveomazauzelii sve je manjevremenaza decu. Ako u nekomkrademperioduskoro uop5tenemamovremenaza svojedete,- nijestra5no,ono ne6ebitivaspitnozanemareno.

Pohvatimodetetove dobre strane, niegove vrline, recimo mu svakoga dana da ga volimo. Dete se ose6a bezbedno samo ako zna Sta se od niega oiekuie, 5ta sme i Sta ne sme. Time Sto od deteta traiimo da ispuni na5e iasne zahteve, stvaramo preduslove za to da u budu6nosti s6mo sebi postavlja cilieve. Razgovaraimovi5e sa detetom. Guimo Sta nam govori' Postavliaimo Pravila u Porodici. Recimo mu Sta radi ispravno i dobro - pohvalimoga i nagradimo. Recimo mu i Sta radi pogreSnona ako odbiia da to ponaSanjepromeni, izgrdimo ga i prikladno kaznimo.

I

Medutim,ukolikotakoZivimoduzevreme,ilijeto stalniritamnaseg zivota,ondamoramoposebnoobratitipaznjunakvaritet tih sat-dva vremenakoje na dan provedemosa detetom.lakoje vaZnai kolidinavremena,ipakje bitnijekakose bavimodetetomnego koliko vremenaprovedemosa njim.Tokomtog malog broja sati mi ga moramovaspitavati. Tada6emomu intenzivnije postavljati granice, hvalitiga, voletii kaznjavati nego Stobismoto radiliceo dan malo po malo.Valno je da u ovomzgusnutomvremenune zaboravimo da se s detetomigramo.

T 114

Dete se ne vaspitava samo. Vaspitavamoga mi, roditelji. Vaspitavanjeje aktivan proces. Ne moiemo odekivati da se dete vaspita s5mo, gledaju6i nas. Bez sumnje mu je potrebno pokazivatida ga volimo samo 6e tako i s6mo voleti sebe. 115

PREvISE rnZrurnvAMo

se destotude;drugidaci kaZuda se sa njimni o demune moZedojer odmahudariako mu ne5tone odgovara. govoriti,

DETE (Zlostavljaju6i vaspitni stil i sindrom maltretiranog deteta)

fizidka Njegoviroditeljiverujuda je osnovaza dobro vaspitavanje kazna.I Andrejevotacje tako podizan:ako bi uradione5topogrezvezde". Sno,tuklibi ga Sibomili bi dobiotakavSamarda bi ,,video lz detinjstvase se6akakose svevremetrudioda ne zaradibatine. i Otaci danasmislida su batine,kadaih je dobijao,bilezasluZene je izaSla". da ,,batinaizrai,a Pitamoga Stato znadibiti dobarroditelj.On nam kaZeslede6e:

Andrejeviroditeljisuovakopredstaviri nadinna kojivaspitavaju svog srna: ZAHTEVI

Dobi roditeliidetetujasnopokaiu kadantledobro. Detemorada zna koie jati i u Pravu. Akome neposluia,prebituga da zapamtiza ceoiivot. Akoga samojo! jednomuhvatimda to radi, glavuiu mu otkinuti. ikod njega' Kodmeneje iiba funkcionisala, funkcionisate Mamane misliistokao otac.KadaAndrejdobijebatine,njoj bude Zaoi uveravatatu da to nemasmislajer batinenikakone pomaZu Nato joj otacobidnoodgovara: daAndrejpopravisvojepona5anje. ga put nije dovoljnobolelo,pa nije ProSli ,,MaStanemasmisla! zapamtio.Kadaga dohvatimovajput,valjda6e konadnozapamtiti glasnommuzikom." da ne smeda smetakom5ijama

POHVALE NAGRADE

KRITIKE KAZNE

mouvereno ivolida se hvalitimeStotreniraboksi dze tegove.U bkoli

alina druginadin'Kadanemaoca, I mamagakainjavaneprikladno, a Andrejne6eda uradiono Sto mu se kaZe,mama mu zapreti: re6i6utati,pa 6e5opetdobitikai5em!" ti ve6,bezobraznide, ,,Vide6e$ Jasnoje da AndrejdestobivafizidkikaZnjen.Jedanod razlogaje i to Sto mu roditeljine postavljajujasnezahteve.Uglavnornmu ne kaiu i ne objasneStatadnoho6eod njegai Stasu njegovizadacii duZnosti,negojednostavnoodekujuda momaksam od sebezna misli".Andrejevotacje desto Statreba,da im jednostavno,,prodita ponavljaoono Stoje duo od svogoca: ,,Jaokom,a ti skokom'" 117

Poredpreteranodestogi preteranointenzivnog fizidkogkaznjavanja od oca,Andrejod majkebivakaZnjavan poniZavanjem: Idiotebezobzirni, pa jesili ti normalan? Ponekad sezapitamjesiIi ti uopitemojedete.verovatno su te zameniliu p orodiliitu. Kakomoiei da budeitakogrozan? U tebistvarnofuti d.avo. Ti si lud. Takonemoquteq detakan(ma niqde. 2oo rr. Takvimredimadetetune govorimosta je pogresnouradilo.iak i ako mislimoda detedobrozna gdeje zabrljalo, to nijeuvekistina. Dete6e samood sebeznatiStaje uradilopogresnosamoako mu vi5e puta budemoobjasnjavali Staje dobro a sta ne, u brojnim razliditim sludajevima. iestim ponavljenjem pravilautidemoda ih detenesvesnopreuzmekaosvoja.Tektada6e i samopodetida se pona5apo njima,a kadase ne budepravilnopona5alo, zna6eda gresi.Ako detetupremaloputa kazemokakvoponasanjeodekujemo od njega,iliako mu to uop5tene kaZemo, ondaono,daki ako je ve6mladi6ilidevojka,ne6esamood sebeznatio demuje red. PitamoAndrejazastoje poslednjiput dobiobatine.Kazenam da uopstenijesiguran.MozdazatoStoje prevrnuo soljicusa kakaoom kojaje ondapalana zemljui razbilase.Medutim, to mu se jednom ranijeve6desilo,a tataga nijeudario.Mozdaje sadadobiosamar jer je mamabila na roditeljskom sastankutog dana.A moldazaro Stoje zaboravioda pro5etapsa Na pitanjezastoga ponekadne pohvaletek tako,samozatosto je on njihovodeteiliStoje uradionestodobro,roditelji odgovaralu: Nemamoza ita da gahvalimo. Hvaliiemoqa kadanam dokaieda sezaistapromenlo. 118

Samo ioi da ga hvalimo! Pa biteioi gori' ,\ko ga budemohvalili, prestateda nas seplaii i da nas poituie. Stoje on nestainiii, mi mlraml biti stroli. Detenijednu re(.ne razume tako dobro kao lto razume udarac' lakoAndrejevaspoljasnjostkaZeda on ima dobro misljenjeo sebi, to nijetadno,njegovaspolja5njapojavase ne poklapasa njegovim stvarnimose6anjima.Zbog poruka koje dobija od roditelja,on o sebi, zapravo,ima lode misljenje.Misli da nije vredantude ljubavi, ose6ase nemo6no,nikomene veruje,Ziviu neprestanomstrahuod toga da 6e ga neko udariti,dak i kad mu se to sigurno ne moZe desiti.Ako mu se nastavnicapribliZii stavi mu ruku na rame da bi ga potap5ala,Andrej se odazove neprikladnoza takvu situaciju. utrne,stresese i svoju palnju usmeri na to $ta 6e ona dalje uraditi Svaki dodir shvata kao mogu6e fizidkonasilje.Da bi se otresao stalnogstrahaod toga da ie ga neko udariti,on svojim izgledom nagla$avatelesnusnagu i pona$ase tako da u drugoj deci izaziva strah.Na taj nadinim porudujeda se ne usude da ga napadnu. Roditeljiga svojimponasanjemude da od drugihljudi moze odekivati da mu ,,ditajumisli", da sami od sebe znaju Sta on ho6e i odekujeod njih.Sve nesporazumeu komunikacijisdrugom decom nije po mome" ili ,,Akomi se suprot- a to za Andrejaznadi'.,,Ako stavljaju"- on desto resava mi5i6ima,pesnicama ili Stapom,a obaveznoponiZavanjemivredanjem.svoj strahod drugih prenosi i na njih neprestanopokusavaju6ida ih zastrasi.Naravnoda Andrej neznada ako neko ne uradiono sto mi ho6emo,to jos ne znadida nas ne postujeili ne voli. on, u stvari,ne razlikujepostovanjei straiverujeda ga drugi po5tujusamo kada ga slu5ajujer hopo5tovanje, ga se boje. Rezultatsvegatoga je da i Andrejima te5ko6apri osamostaljivanju 'i funkcionisanjuu ljudskomdru$tvu.Kada bi njegoviroditeljiznali kat
lakosmoza prikazsindroma zlostavljanog pomadetetaodabrali Io stereotipan primernasilnidkog ponasanja, naglasavamo da se ovajsindrompojavljuje u razliditim vidovima. Detekojeje fizidki maltretirano mozese poistovetiti sa svojimagresorom, sa onim

mrZnjei prezira.Sve pod pretpostavkomda se jasno razlikuje i mrZnje. ose6anjeljutnjeod ose6aniaprezira Dete zasluZujeljubav. Recimo mu da ga volimo. ViSe razgovarajmosa svoiim detetom. Detetu moramo re6i Sta ie dobro a Sta ne. Moramo mu re6i i Sta oiekuiemo itraiimo od niega. Samo tako 6e mo6i da zna. Kazna detetu govori Sta ne sme, a ne Sta mora. KaZnjavanjeima smisla samo ako detetu iasno kaiemo Sta je uradilo pogre5no. Prete5ke kazne idu na Stetu deteta. Prete5ke kazne dete doiivliava kao nepravedne i misli da ga roditelj ne voli. Vaspitavanieniie samo kainiavanie. Pre6esto ka2njavanjeje signal da s na5im vaspitavaniem ne5to nije u redu. Ne vredajmo dete - na taj nadin mu ne govorimo 5ta radi pogresno. Ne uiimo dete da probleme reSavazastraiivaniem i fizidkom snagom. Na kraju ipak nasilie rada nasilie. Naudimo ga da i liudi koii ne vaile za fizi6ki iake postiiu ono 5to iele. Govor prezira i mrZnjejeste oblik psihidkog maltretirania deteta.

PSIHICKO I FIZICKO ZLOSTAVLJANJE Ve6smoistaklisvojstavda se tizilkakazna, uprkosrazliditim svojim slabostima, ipakne moZeizjednaditi s fizidkim maltretiranjem

deteta. Danas, kada mnogo ljudi smatra da je svaki oblik fizidkog ka2njavanjaisto Sto i maltretiranjedeteta, ima sve vise takvihoblika zlostavljanjau kojima nema fizidkog kalnjavanja.pojavljujuse razni oblici psihidkog ili psiholoskogmartretiranja,u kojima dominira otvorenoili prikrivenoponiZavanjeizastrasivanjedeteta.Zbog toga, da bi se proceniloda lije red o sindromumaltretiranog deteta,nije dovoljno fokusiratise na fizidkonasiljekao element odnosa roditelja i deteta. Potrebno je sagledati odnos u celini i traziti razlidita ponasanja koja odra2avajuneprijateljskiodnos odrasle osobe u uloziroditeljaprema detetu,posebnodirektneili prikriveneznakove

x

2 U transakcionoi analizi se koristi koncept dramskog ttougla, koji je izmislioStiven Karpman (Karpman,1968),u..kojemse na zaplete izmedu ljudi gieda kao na relacije tri arhetipske uloge: Progonioca,2rlvei Spasioca.Zarazraduovog konceptavidi Milivojevicevu knjigu/gre koje igraju narkomani (psihopolis,Novi Sad, 2OO7)

120

121

l*

A KAKO VI VASPITAVATESVOJEDETE? lzabralismo one pride koje vrro naglasenoukazujuna neke greske u vaspitavanju. Roditelji svakog od spomenute dece izraieno preterujuu nekimvaspitnimpristupima.Njihovistavovio tome sta je dobro vaspitavanjeodiglednoidu u krajnostikoje nisu dobre. lzabrali smo ovaj nadinda biste lakse razumelikako nasa uverenjao vaspitavanju utidu na nase ponasanje u ulozi roditelja.Na sre6u, takve krajnostisu relativnoretke.ies6e sre6emo roditeljekoji svoje dete vaspitavajuu skladu sa jednim od navedenihpristupa,ali u nesto blaiem obliku.ieste su ikombinacije,bilo da mama vaspitavana jedan a tata na drugi nadin,bilo da se istiroditelju razliditim oblasti_ ma ponasa na suprotne nadine.Takojedno dete moZe biti istovremeno razma^enoi zanemareno,razmaieno i prezasticenoi slidno. I u sludajevimakoji su blazi od navedenih,desto nalazimoda je neka od tri osnovneroditeljskefunkcijeneadekvatnaili po kolidini (premaloili previ5e)ili po svom sadrzaju,iti i po jednom i po drugom. To znadi da 6e, kao i u navedenimkrajnjimsludajevima,ta deca imativi5e problemana putu ka osamostaljivanju i da 6e biti manjezadovoljnasobom.

Poku5ajmoda zakljudimoSta radimo dobro, a Sta bismo volelida vam da ispunite popravimou vaspitavanjusvojedece. PredlaZemo uvid u svojvaspitnistil, tabelukako bistedobiligrubu orijentaciju, Najprekrsti6emu tablicioznadite: -

koliko desto svom detetu saop5tavatesvoje zahteve, koliko desto hvaliteili nagradujetedete i koliko desto ga kritikujeteili kaZnjavate.

Ako smo kolidinu svojih zahteva, pohvala/nagradai krilikalkazni oznadilirecimoovako:

vazno je da detetu postavljamo primerene ciljeve, da ga hvalimo i nagradujemo kada ispravno postupa, a da ga kritikujemo i ka2njavamo ako njegovo ponasanje nije u skradu sa na5im zahtevima. Dobroje ida detetupostavljamozahteveprimerenenjegovimgodinama, i da tih zahtevaima pribliznokoliko i izgovorenihpohvalai dodeljenihnagrada.Ako sve ide kakotrebai dete se dobro ponasa, onda iemo ga kritikovatii kainjavati nesto rede, ali ipak dovoljno i primereno.Toje, naravno,idealkojije tesko potpunodosti6i,ali mu se moZemopribliZiti: Stosu odstupanjamanja,to bolje. 122

taj sadrZajmoZemo pretvoritiu kolidine(duZinekrakova)otprilike ovako:

123

ZAHTEVI

Kod zahtevacrtamoduZu crtu (viSeputadnevno), kod kritika/kazni crtu srednjeduZine(svakodnevno),a kod pohvala/nagrada najkradufiednom nedeljno).

Sadai vi moZetenacrtatisvojuslikui na osnovusvojetabeleuneti duZinuodredenihkraka: ZAHTEVI

Kalcvuste slikunacrtali? Ve6to Stopredsobom vidimoslikupomaZenam da postanemosvesniu kojimpodrudjimasmo dobri,u kojimamalo zaostajemo, a gde preterujemo. Ako samo malovi5eobratimo paZnjuna to, ve66emo posti6irezultate.

1. Za5to je dobro da svoje dete ne hvalim i ne nagradujem?

2. Za to je dobro da svoje dete ne kritikujemi ne kaZnjavam?

3. Za5toje dobroda svomedetetune postavljamciljeve?

4.Za\Ioje dobroda svomdetetupostavljamveomavisokeciljeve?

5. Na koji nadin je moja vaspitnafilozofijapovezanas nadinom na koji su mene vaspitavali?

Da bismozaistamoglipodetida menjamosvoj nadinvaspitavanja, moramoda otkrijemoi sopstvenestavovekoji utidunaizbor koraka u vaspitavanju. Do tihstavovamoZemodo6iodgovaraju6i na pitanja:

124

125

I

Ako ste u postupcima bilo kojeg od prethodno opisanih roditelja pronaSlislidnost sa naiinom na koji vi vaspitavate, NE OSECAJTESE KRIVIMA. Nikad nije prekasno - uvek imate mogu6nost da neSto promenite. Podnite da radite ono 5to do sada niste. Neka vas ovo 5to ste proditali podseti da imate mogu6nost izbora. Jedina prava gre5ka je ona koja se ne ispravi.

Y

MOZEMOBITIDOBRIRODITEU

H]UUBRS"'*

126

Ljudise ne radajukao dobri roditelji.Dobrimroditeljemse postaje' svakomoZebitidobarroditelj. I Stoje najvaZnije, dece najde56enastajuiz Mi verujemoda problemiu vaspitavanju nije spremnaza roditeljsku koja dva razloga:1) ili deterodiosoba ulogu, 2) ili roditeljvaspitavadete ne promisliv5idovoljnosvoj vaspii spontanosti, se automatizmu vaspitnistil,ve6 prepustaju6i potpuno ili na tavaju6idete ili onako kako su njega vaspitavali suprotannadin.Takoljudiili slede6ojgeneracijiprenosegreskesvojih roditeljaili pravenove,sasvimsuprotnegre5ke' Svakou sebinosipotencijali kapacitelzadobrogroditelja,sa kojim ili ,'dobramama"kriju je samopotrebnodo6iu kontakt.,,Dobritata" probudimo i podnemoslu5ati' se u namai dekajuda ih otkrijemo, Zato je dovoljnoimatipozitivanodnos premaroditeljstvui svojoj da ne i bitispremnida udimo.UzIo, ne zaboravimo uloziroditelja, gre5e' jer ni premasebi, i dobriroditelji smemobitiprestrogi je zahtevan,ali i pnjaton zadatak. Roditeljswo Sretnismolto smoraditelii. Toje moja omlljenauloga. Ne moradetebai uvekda me sluia. Dobim roditeliimane ideuveksveglatko. Da bismobili dobn roditelii,moraml poneitouraditi i za sebe. lmamo pravoda odvojimomalo vremenaza sebe' seu(i. Roditeljevanje Kakosedecarazviiaiu,takoserazvijamoi mi kao litnosti u ulozi roditelja. NaSedete 6e biti zadovoljno,sre6noi u sebi jako ako smo mi odludnii dosledniu svom postupanjui tako ga vaspitavamo'Sa odludnii od detetomgovorimojasno,nasizahtevisu promisljeni, njih ne odstupamo.Dete tadno zna kakvasu pravilai kako da izbegnesvadui kaznu.Znada mora udinitiono $to mama ili tata znatakodei da je uvekprikalu, ada 6e u suprotnombitikaZnjeno; 129

Ze,ruA

fltAl,lA 7.8.

Pored toga kako gledamo na sebe kao roditelje,vaZnoje i Sln znpravoradimo.Moramonauditida prepoznajemoda li nas u nn$rlrn postupanjuzaistavode na5e mislitj. uverenjao vaspitavanjui clttll stvarnodinimoono Sto mislimoda treba. Znamo, na primer,da je dobro i korisno da SesnaestogodiSnla Milica ima svoja zadulenja kod ku6e.Io zna i njena mama. Milidina obavezaje da svakog dana kad se vrali iz Skoleopere sudove. Mama se vratila sa posla. Kada je zavezala kecelju da bi podela pravitirudak,videlaje kuhinjupunu prljavogposuda. Razmotrimo transakcijeizmedumame i Milice.

VRVA (u kuhinji): ,,Opetnisi oprala sudove" i podinjesama da ih pere

hva6eno,voljenoi po5tovano; to jednostavno ne idejednobezdrugog. Zna da ga roditeljipo5tujujer ga nikadne poniZavaju i ne vredaju.Uverenoje da ga roditeljivole i da 6e biti pohvaljenoako ispuniroditeljske zahteve.NaSedetezna Stasme i Stane sme. Deteje vainl, ali nesmeuvekbitipo njegovom. Znam da je za njegadobroda postavljampravila i zahteve. Detetuje potrebnakontrola,tak i akosesa time ne slaie. Ako sedeteneponaia dobro,ja odlutujemo posledicama. Zivotje lakii za sveakodetezna kakod,aseponaia. _ Cinjenicada je detetuteikokad mu neitonedopustimjestedeo odrastanja. Bezuslovno volim svojedetei to mu i govonmi pokazujem. 130

Li me?Znai da je to tvoj "Cujei posao!",upornaje mama.

,,Aha, tujem "

,,E sadje dosta!Ni jute nisi oprala sudove."

,,Nisammogla,pa teksam stigla "

,,Zaito moram sveda radim sama?!"

,,Neznam,valjdasi ti mama", misliu sebi

Misli:,,Naljuti6u se, da vidi da sam ozbiljna."Ali kaZe:,,Zar moramo stalnoda sesvadamo?"

,,Pakad sama tako ho6e5",razmi5lja.

,,Moramje kazniti Mora da nauci da obavlja i neprijatnestvari",razmiSlja. A k#e: ,frebalobi da te kaznim."

,,Tomogu da izbegnem",misli.

,,Saiesnaestgodina morai neito raditi po kuti. Milice, molim te lepo, pidriavaj se toga."

Odgovara:,,Pakad stvarnl nisam mogla Moiei Ii to da razumei?"

131

&*.l:. Razmi5lja:,,Mora svole zahteve.Ne A ka2e:,,Ovoje poslednjiput.da perem sudovtumestotebe" ,,Straino,Milice, ita te od teh(biti, takvasi lenitina!"

nije",odgovarau sebi

ijesam Takvasam, Sta ,,Verovatno cu?", razmi5lja

.,. i sud o visu oprani. Milicane izgovarasvojemisli.Kada bije mama dula,ne bi isto postupala. U Milidinojmami se skriva,,dobramama,'.Kada bismo sa njom razgovarali o tome kakvi su uzorni roditelji, mogli bismo zakljuditida mama spada medu njih, jer tadno zna sta mora oa uradi.Ali ona ne postupauvekonako kako mislida bi trebalo. Vestinedobrog roditeljstvaudimo i utvrdujemovezbom,trenrngom i uporno56u. Postupajmo po sopsWenom nahodenju. Ne odlaZimo. Kada sigurnoznamo Stabi bilo pravilnoi korisnouraditi,ne smemo ostati na pola puta, ve6 stvar moramo isteratido kraja. Uradimo to kao Stosmo zamislili. Mama dobro zna da bi koristilokada bi kazniraMiricu,ali to ne dini. Ona misli: ,,Moramje kazniti.Mora nauditida obavlja neprijatne stvari."A ipak kaZesamo: ,,Trebalobi da te kaznim." Moramo zvu6ati odludno i uverljivo. Ne raspravljajmo. Svade su neprijatneza obe strane,a desto su naporne i ruzne. Zbog toga je razumljivoako volimo da mirnimputem, na lep nadin postignemoono Sto ho6emo.lz tog razlogalepo molimo i upozoravamo dete umesto da odludno zahtevamo i pretimo kaznom. Uvide6emoda nase molbe desto ne daju rezultat.Dete veoma dobro razlikujenemo6nu molbu od mo6nog zahteva. Zbog roga deca desto na nasu molbu odgovarajuprikrivenimNE. To znadida

kaiu ,,Da,naravno"i da to ipak ne urade,ili ,,Evo,sad 6u" i ,,Samo Stonisam",a posle se pravdajuda su zaboravilaili slidno.Nekada roditeljskumolbu shvatekao zapodinjanjepregovorau kojima poku5avajuuveritiroditeljada previ5etrali, da ih ne razumeislidno. Pregovaranjei raspravljanjedaju detetu pozicijuravnopravnogpregovaradakoji s roditeljemrazgovara,,naravnojnozi".Ne samo da mu ova pozicijadaje doZivljajmo6i i kontrole,ve6 i Sansuda pobedi u pregovorimatako Sto 6e roditeljodustati od molbe ili sam izvr5itidatu radnju. ToStoho6emoda dete uradinijeni predlogniti molba,nego zahtev. Jedna od roditeljskihduZnostijeste zahtevatiod dece da urade razliditestvari.Detetu6e koristitiako naudida se prihvatiposla. Zahtevamda ... odmah,sada! ! Uradi to sada! Morai da Ustani! Odmah ustani i uradi to! ho6eda i njihovomi5ljenjene5toznadi,pa 6e poku5atida TinejdZeri pregovaraju.Naravnoda imaju pravo daizraze svoje mi5ljenje,jer tako ude da se zauzimaluza sebe. lpak, ne zaboravimoda i tinejdlerima mi, kao roditelji, postavljamo zahteve. O po5tovanju tih zahteva ne raspravljamo. Recimo jasno, da nas dete razume. Konkretnoi jasno izloZimosvoja merila,kako bi dete znalo kada je za nas posao dobro uraden.Urednasoba za njeganije isto Stoi za nas. Deca razmi5ljajukonkretno,i zalo je dobro da im ne dajemo uop5teneve6 konkretnenaredbe: takve da u svom umu mogu tadno vizualizovaliono Sto od njih odekujemo. Nije dovoljnoda detetukaZemo:,,Spremislbu." Efikasnije6e biti ako kaZemo'.,,U svojojsobi usisajpod, obriii oraiinu sa oolicai poslaiiodetuu ormare." 133

OdrZavajmokontakt s detetom. Kadagovorimone5tovalno,gledajmodeteu odi.Budimouporni pritomeda iono nasgledau odi.Dete6ete2eignorisati na5zahtev akose sa njimbudemogledaliu odi. Milice, pogledajme. Kadadodeiiz lkole, morai da opere!sudove koji su ostaliod doruka. Odredimoposledice. Razmislimo kakva6e bitiposledicaako ne ispuninaSzahtevi recimo je detetuunapred.Morato znatikakobi mogloizbe6iposledice. Ako ne budeisvakidan opralasudoveod dorutkapre negolto se vratim saposla,te sedmice neteidobitidieparac. Pridr2avaimose onoga Sto kaZemo. StanimoizaonogaStokaZemo.Detene smenauditida su na5eredi samo praznepretnje. Moram te kaznitikaolto sam te upozonla. Ne smeizaboravitisvojeobaveze. Milice, unapredsi znala kojesu posledice. Ovenedelje neteidobitidieparac. Ne zaboravimoda je kaZnjavanjeuvek neprijatno.lzdrilmo saZaljenje. I mi ho6emo da izbegnemokaZnjavanje, ne samo naSedete. je Budimosvesnitoga. Sasvim normalnoSto nam je neprijatno kada ka2njavamo. Kadase dete kojevolimolo5eose6a,savimje normalnoda sa njimsaose6amo i da namga je Zao,da ose6amo saZaljenje.Sa2aljenjeje normalnasporedna pojava koja se pojavljujeuvekkada kainjavamoonog koga volimoi nije nikakav razlogda popustimo.Jednostavnomoramoizdrlatito ose6anjei eventualnudetetovuoptuZbuda ga ne volimo jer mu ne5to ne 134

najboljeje podsetitise da je to dozoljavamo.U takvimsituacijama za detetovodobro,da bi naudiloda se pona$akakotreba.Netreba gledatineprijatnaose6anja,ve6 nas pozitivnicilj koji se nalaziu budu6nosti. udaljenoj Nadgledajmo. takoSto6emobitiprisutnidok dete MoZemosebiolak5atisituaciju obavljasvoj zadatak. Kadaje doslasa poslai sudovinisu bili oprani,a Milicaje jos i pokusalada izbegnetu neprijatnuobavezu,mama je ponovila zahtevi stojalaporedMilicesvedok nijeopralasvesudove' Ne vredajmo. se Nikadne vredajmo.Kadanamje ,,svegaprekoglave",razljutimo visenegoStobismohteli.Tadase moZedesitidakazemonestozbog dega6e namposlebitizao.Ljutnjaje uvekzahtevza promenuponaprezira,kojijenegacijaljubavi, Sanja,a uvredespadajuuizrazavanje da 6e Milicasutra opratisudovenije ni$tave6a, Ni verovatno6a Milice,$ta6e od tebebiti,talarasi po$toje od mame6ula:,,Stra$no, lenstina."Tal
pravegreske.Kljudje pokazivatidetetu razlikuizmedunjegakao osobei njegovihlosihpostupaka.lakopostujemodetekao osobu, moZemoistovremeno osuditinekanjegovapona5anja. lstrajmo.lzdrlimo. Ne odustajmolTraja6eneko vremei nipo5tone sumnjajmou ispravnost svogpristupa. Nikakone razmi5ljajmo kaoMilidina mama: ,,Magubimvreme,ovo ne funkcionise! Boljeda samaoperemsu_ dove,pa 6e bitimir u ku6i." Roditeljmorajasnorazlikovati kraktorodne od dugorodnihdobiti. Time Sto je popustilaMilici,mama je s manje neprijatnosti zavrsilatu situaciju,ali je trasiralaput za bezbrojponhvljanja slidnihsituacijau budu6nosti. I nije pomoglaMilicida razvije radnenavikeu ku6nimposlovima.S drugestrane,ako bi mama vi5eputaupornopravilaproblemi svakiput kadaMiricane opere sudoveinsistrirala da to odmah pred njom uradi,- ona bi potrosilaodredenuenergiju,ali bi Milicunateralada razvijeodredenu radnu navikui time se oslobodilaslidnihsvada u budu6nosti.Prematome,vremekoje ulozimou podudavanje deteta da izvrsavasvojeobavezeu budu6nosti6e nam se visestruko isplatitilA tek samomdetetu!Kadashvatida ne6emopopustitii da nas ne mozeizbacitiiz ravnoleze, ono 6e podetida nasslusa i dauvaZavana5ezahteve. Dogovarajmose. Tokomdogovaranjas roditeljimadete udi kakoda donosiodluke, kako da se zauzmeza sebe i kako da pravikompromise.sve te vestine6e mu u zivotutrebatii zalomu trebadati prilikuda ih sto boljesavlada.Predskolskom detetu6e koristitida se sa njimdogovaramoo malimstvarima, na primersta6e obu6i,kuda6emoi6ina izlet,u koju 6e se aktivnostukljuditi(sport,sviranjeinstrumenta, udenjejezika,hobi itd.).Nekase dogovoritidusvihstvarikojenisu povezanesa ispunjavanjem nasihzahtevaili pridrzavanjem pravila 136

koja postavljamo.O ispunjavanjusvojihzahtevasa detetomse jer mu to ne koristi. NIKADAne dogovaramo, Ako nam ne uspe svaki put, ne osudujmose. dovoljnoje samoda smo dobri Ne moramobiti savr5eniroditelji, navedenih roditelji- dakleda se u 90 % sludajevapridrZavamo postupamo pravimo gre5ke. katkad Ako ne znadi da ne nadela,Sto suprotnoonomeStoznamoda je ispravno,nijeto nikakvakatastroslabosti",postajati fa. NaSedete6e, uprkostim na5im,,trenucima primernoi pravilnovaspitandovek,koji 6e jednogdana bez ve6ih te5ko6azapodeiisamostalanZivotu dru5tvudrugihljudi.

, m isliM ilica Pravda se'.,,Pakad nisam mogla,tek ,,Milice, pogledajme. Kada dodei u sam stigla,a onda1ekomiinica ikole, morai da opereisudoveod d.orutka Toje tvoja obaveza,i od toga ne pozvonila. " odustajem" ,,MILice,neiemoraspravljati Odmah idi ,,MoZdaje ozbiljna",razmi5lja,,1h,k'o da opereisudove,a ako neiei, ond.aniita da mi treba taj mali dZeparac." oC,dieparca" se, da vidi da sam ,,lzgledada se ovaj put ne6u izvu6i", ReSise: ,,Naljuticu sam zakljudiiodeukuhinju ozbiljna."Glasno kai:e ,,Potpuno ozblljna loi jednom ti kaiem, idi da opereisud.ove" ,,Da,ozbiljnaje. Hm, treba mi novacza 'Moram istrajati,ne smem da bioskop Dogovorilismo se za petak", popustim", razmi5lja,stoji pored Milice i kaie: ,,Ako ne budeisvakidan razmi5llai podinjeda pere sudove. pre nego{to se oprala sudoveod.d.oru(.ka vratim sa posla,te nedelleneki dobiti dieparac"

137

Milice", am da je sluSam?Pa ,,Dobro, netu btti zadovoljna . zar ne?".brundau sud.ove kad seve( budemvrati(i"kinti , ,,Padobro, nije tako stra5no Biiu zadovoljnasamoako to uradii pre opffiti nekolikoSoljica Bolje to nego da negoito dodemkuii Nije dostada nemam paraza bioskop."A odgovara: opere!sudove,morai ih oprati na vreme ,,Jesam" " JesiLime razumela?

. . . i s u d o vis u o p ra n i .

Krozpardanasudoviopetnisuoprani. MAIvIA: opet da gnjaviS?"

,,Opetnisi opraLa kod Miliceu sobu. LjutitokaZe:,,Onoito sam traiila ioi uvekvaii Tvoiaje obavtzada operei sudovepre negoito sevratim kuti."

,,Zaboravilasam", izvladise.

je kazniti,kao Sto sam 'Moram rekla",podstidese, a glasnokaZe: ,,Nesmei da zaboravljaisvojeobaveze Milice, unapredsi znala kakveie bitt Ovenedeljenemadieparca." posledice

,,Maizbe6i6u ja kaznu",nada se petdanasam svaki Milica ,,Ali poslednjih dan opralasudoveZar tu zbogiednog dana celenedeljebiti bezdieparca?To nije poiteno" , Zalise.

,,Morambiti uporna,ne smem popustiti",razmi5lja,a kaie ioi:,,Imai dvemogutnosti: ili da na vremeoperei sudovei dobijei dieparac,ili da ne opereisudovei ne dobijei dieparac Ti si izabralaovu drugu "

se ovaj put ne6u izvudi", ,,Odigledno zakljuduje,,A daj, mama,nemojbiti takva",poku5avaMilicamoljakanjem. ,,Pratusudove,molim te, daj mi novac!Pa za bioskop" znai da sam sedogovorila

,,Verovatno6emo se Posvadati,ali moram, moram to da isteramdo kraja", ohrabrujese ikale'. ,,Ne Ono iltosnm rekla stoji. VrLoje jedostavno, ako redovnoobavljaisvoieduinosti, imai privilegije,a ako Ih ne obavllai, ondagubi| pnvilegije"

Joj, Sta mi je sad ovo trebalo?ZaSto nisamopralasudove?",nervirase u mislima.Naglas ka2e.,,Pasadnetu moti u bioskop.Ti si kiva ito iu ostavtti drugaricena cedilu"

,,Groznose osedam Sto moram da je kaznim.Ali moram izdrZaIi,to je jedini nadinda je naudimda radi i neprijatnestvari.To je za njeno dobro", razmi5lja,ikaie ,,Ne,Milice, sama si kiva Iako te kainjavam, 1a te volim i poitujem Nemojto zaboraviti kaznaostajeI reii iu baki da Svejedno, za bioskop" novac fi ne dA

,,Nemamkud. Uh, kako sam besna I na mamu i na sebe. Stvarnosam sama krivaSto ne6u i6i u bioskoP.MoZda mogu da dobijem novac od bake? Nadam se da joj mama ne6e zabrantli da mi dA", Milicau mislimatraZi reSenje. Ode u svoju sobu izaluPivratima.

danasudovisu oprani. ... i slede6eg 138

139

Y

MAASKOLA KRTTT,

U poglavlju ,,lzna5ihustau detetoveu5i"videlismo na Stamoramo obratiti paZnjukada kritikujemopona5anjekoje nam smeta' Obnovimoukratkoosnovnapravila. Uvek kritikuimo samo pona5anie,a ne osobu i niene osobine koie ne moie da Promeni. Budimo veoma konkretni. Recimoiasno i razumliivo. Stepenuimokritiku. Recimo Sto pre.

I

Kadaodludujemokakoda iskazemokritiku,slede6isludajevinam nekoliko mogu pomo6ida nasa porukaima efekta.Razmotrimo poruku.Nisusvi nadini kritikuju6u nadinana kojemoZemouobliditi nadinapomaZe dobriza sve situacije,ali nam poznavanjerazliditih da otkrijemokojije najboljiza situacijuu kojojse nalazimo'

,"lA" PORUKA Formulaima dva dela: MENI SMETA+ detalian opis pona5ania Smetami kad ne obniei kupatiloposletuiiranja. BiIomi je vrlo nepijatnokadasam videlada nisi baciosmete. Osobi pokazujemokako je Ova vrsta porukeje najjednostavnija. njenopona5anjepovezanos na5imose6anjima'Drugojosobigovorimokojenam njenopona5anjesmeta.Medutim,ovaj nadinkrisamokadasmo toj osobivaani.Akojoj ni mi tikovanjaje upotrebljiv

T43

ni na5aose6anjanismova2ni,ako joj je svejednokakose mi osesvojepona5anje. 6amo,ne6epromeniti MoZemoodekivatida vrlo maladeca ne6ereagovatina ovaj nadin takoda im je jo5 uvek kritike,jer su suvi5emalai nesocijalizovana, da se ona dobroose6aju.Kadabudumdo starijai budu najvaZnije tuda ose6anja,onda 6e zbog takve poruke umelada uva1avaju NajmanjeStomoZemoodekivati moZdapromenitisvojepona5anje. jesteda 6e bar muZili Zenauvaiitina5uZalbu.

Staosobaumestotogatrebada uradi,pruaanamse ve6amogu6nostda postignemoono Stoho6emo. Na zalost,ni sa ovimporukamane6emoimatimnogouspehakod daklejos nisu maledece.Maladeca su u procesusocijalizacije, Doklegod im je vaZnosamo da se dobro ose6aju socijalizovana. ona sama,a ose6anjadrugihih ne zanimaju,malaje verovatnoda

kakoda se umestotoga Pona5aju'

,,MOCNA" PORUKA Formulaima 6etiri dela: KADATl ...tadanopis ose6anja... MENISMETA...na5a TAKODA pona5anja... ilirazlog... JER ONDAJA ...objaSnjenje pona5anju ka poZeljnom TE MOLIM DA ...preusmeravanje Smetami kadaza sobomposletuiiranja ne obiiei kupatilo, jer bi nekood nasmogaoda seokliznena mokarpod, tako da te molim da obiiei za sobompre negoito izade!iz kuPatila. Iako mi smeta ne baciismeiena vreme, kada ti, uprkosnaiemdogovoru, zatolto seskupljajumuvei mlgu da nam zagadehranu, takoda zahtevamda sledetiput bacii smetetim senapunikanta. Kao Stovidimo,ova porukaje Sirioblik,,ja"poruke.Ako utvrdimo kaZemo za5tonam nekokonkretnopona5anjesmetai istovremeno 144

,"Tl" PoRUKA FormulaPoruke ima tri dela: KADA SE Tl PONASASTAKO .. 'tadanopis pona5anja"' Tl moZeimatipo samuosobukoja kojupona5anje CE$ ...posledica TAKO DA Tl JE BOLJEDA URADIS se ponaSa... pona5anje na prihvatljivo ...preusmeravanje Danasopetnisi potistiokupatiloposletuiirania' Akoto ponovli, togpetkt te!, umestoda izad'eisa piiateliima, ostatikodkute i temelinootistiti kupatilo' I zatouvekpotistikupatiloodmahnakontuiiranja' Danasnisibaciosmete,iakoje kantablla punt' zaito bismosemi Akoseti nepidriava! svoilhobaveza, prematebi? pidriavali svojihobaveza Akone ietii da tekaznimo,pazi da na vremepraznii kantu tim se naounl. 145

Toje ,,punpogodak"za na5udecu i mlade!,,Ti"porukase razlikuje porukapo tome Sto detaljno od prethodnedve vrste kritikuju6ih kaZemodetetukakva6e bitiposledicazanjega,Sta6e mu se desiZbogtoga6e detemoratida ti akone prekineodredenopona5anje. razmisliStamu je vaZnije:odredenopona5anjeili posledicakoja6e sigurnousleditiako ne prekineda se pona5ana odredeninadin. Ako mu je ,,mokro"tu5iranjemilijeod zabaveu petak,jasnoje da s tim pona5anjemne6eprestati.No, ako mu je vede sa prijateljima veomavalno, ubudu6e6e obrisatikupatilo,da bi u petakmogloda ide na zasluZenu zabavu. Mi, roditeljii odrasli,moramopazitida ono dimesmo zapretilikao posledicomzaistai uradimo,inade6e dete ubzo neprijatnom nauditida roditeljisamo prete,a da te pretnjekasnijene ostvare. Za5tobi nasondauop5teslu5alo?!KaoStoje vaZnoda, kaoroditelji ili odrasli,drZimodatu red kada su u pitanju pozitivnestvari (obe6anja da 6emouraditine5tolepoilimu ne5tokupiti),istoje tako va2noda drZimored i kadasu u pitanjukazne.

da to shvati onemogu6avamo ponasanja,onomekoga kritikujemo je bitnomanje kritika nadin taj Na se uvredi. kaonapadna sebei da odnossa tom osobomi jer smo usputpotvrdilipozitivan neprijatna, Takvukritikuljudilak5epodnesu,boljeduju.Time maloizgladilistvari. da namje uprkostomedragai nekakoje dovedeosobiporudujemo trudida saduvanasedobromisljenje mo do togada se u budu6nosti pona5anje kojesmo kritikovali' ponavlja o njoj,pazalone6eda Na ovajnadindecigovorimoda o njimai daljeimamodobromisljenje,uprkostomesto su nestopogresnouradila.Postotek gradimo

da nespremaza sobom. je uredno,manje6ezaniegabitiprihvatljivo

rnlrlrn sENDVlc HLADNO-TOPLA KRITIKA Formulahladno-toplekritike ima dva dela: KRITIKAPONASANJA+ POHVALAOSOBE Zaista me tudi da danasnisi obisao kupatiloposletuiiranja, s obziromna to da si ti uredani obziranmomak. Kakoto da je kantaza smetepuna, kadasi ti veomaodgovoran? U ovomsludajukritikujemo odredenopona5anje, a usputpohvalimo prikarakternu osobinukoju cenimo.Kadaovu tehnikukritikovanja joj je menjujemo na odrasluosobu,nataj nadin porudujemo da cenimo kaoosobu,ali da namse njenopona5anje ne dopada.TimeSto hladnotoplom kritikom jasno razlikujemoosobu od njenog 146

Formula sendviE kritike ima tri dela: POHVALAOSOBE + KRITIKAPONASANJA + POHVALA OSOBE Dobroje ito si posletuiirania staviomokarpeikir da sesuii' Zaistame tudi da danasnisi obisao kupatiloposletuiirania, s obziromna to da si ti uredani obziranmomak' ni jednomnisizaboravioda bacii smete,do danas. ove nedelje Iakoje kantapuna, ti danasnisibaciosmetekadasi doiaokuti. To uopitene liti na tebe. dvemakri5kama Zamislimoda je kritikapardesalameobuhva6eno hlebapohvale.Kritikase tako lak$eguta.Sendvidkritikuprimenjujemo kada imamoposlasa vrlo osetljivimljudimakojisvakukritiku 147

doZivljavajukao diskvalifikacijute ih duboko potrese,pa se na ovaj nadinstaramoda je Sto lak5eprime. Kod dece i ovako i onako va2i da pohvala nikad nije dosta ako ho6emoda podignemouspe5neizadovoljneljude.Samo paziteda u sendvidune zaboravitesalamu!

PREUSMERAVANJE Formula: ZAHTEVATIPOZELJNOPONASANJE Vratiseu kupatiloi obiii mokarpod. Odmahodnesismeteu konteiner.

POZIV NA SAMOKRITIKOVANJE Formula: KRITIKAPITANJEMO PROCENIKONKRETNOG PONASANJA Mislii li da je u reduito nisi otistiokupatiloposletuiiranja, iako sviostaliu kuti to rade? Mislii Ii da je ispravnoto ito je kantaza smefupuna, a ti je nisi na vremeispraznio?

Kadadetetukazemo U ovim naredbamakritikase podrazumeva. ga kriprikriveno radi, upravo Sto $tatrebada uradiumestoonoga je pozitivno forje tikujemo.Prednostpreusmeravanja u tome Sto je mulisanoi $todetetadnozna$tatrebada uradi.Preusmeravanje kritikei imastrukturunaredbe'Alisvezavisiod najjednostavnijioblik toga kako izgovorimoodredenitekst- kao sto je poznato,nadin nitoli ne5tokaZemodestoje vaZnijiod toga StakaZemo'

POZIV NA SAMOKOREKCIJU

Ljudekoji znajuStaje ispravnoa Stanije (odraslia i starijadeca) nave56emoda se zamisleo samom ovim nadinomkomunikacije postupkui dodudo zakljudka: ,,Ne,to stvarnonisamdobrouradio." Na taj nadinpostiZemo da osobanijeu konflikusa nama,ve6 sa sopstvenomidejomo tomeStajeste,a Stanijeu redu. glasiti.,,Da,u reduje."Onda Odgovormanjedece6e najverovatnije opet nastupamomi, roditeljikao vaspitadi,i dete poudimoda nijebilou redu.Odvojimovremei usputmu odredenopona5anje i za5to objasnimo to Stoje uradilonijebilou redu.Ako mu kaZemo jo5i Stabi umestotogamogloilitrebaloda uradi,svojzadatak smo u poipunosti obavili. Pored poziva na samokritikukoji je povezan s odredenim pona5anjem, takodemoZemopitati:

ovim pitanjempozivamoosobuda sama pronadeono ponasanje Nataj nadinjoj dajemoSansu kojeje pozeljno,korisnoiliprihvatljivo. da se samapopravi,da shvatiStatrebai da to uradi.Na ovajnadin konfliktu samojosobiumestoda osobabude u konflikizazivamo kod dece i odraslihkoji su u tu sa nama.Tehnikaje primenljiva od pomo6imogubiti i pitanja: ianesnomstepenusocijalizovani.

Hajderazmislipa mikaii, molim te,ita nije u redus ovim tvojim ponaianjem?

Da moie! da sevratii u tu situaciiu,ita bi uradiodruktije? Staie trebaloda uradii umestotoga?

r48

Formula: PITANJEO PONASANJUKOJE NEDOSTAJE Sta mislil, ita ie trebaloda uradi| nakontuiirania? Staie trebaloda urodiSkadasi videoda je kantaza smetepuna?

149

Literatura:

Rekli su o knjizi:

Bidalf,Stiv (2002):Tajnasretnedece.NoviSad, prometej

,,iini se da je glavna odlika MaIe knjige njena filozofija,koja je istovremenoi strudnoi'zdravorazumski'utemeljenaTo znaii da je strudnokorektna,a opet napisanatako ditljivoda ce brilirazumljiva svim roditeljima,dak i onima koji nisu posebnonaklonjenisitvetima udenihteoretidara. Osnovnonadelokojeje autorevodilou pisanju,a sluZii kito 1;lttvrta poruka roditeljima,jeste zakljudakda vaspitavanjenije silrTlor{r,/tlmevanje i popu5tanje,niti samo ogranidavanjei kaZnjavartit:,vcr'; Ovo shvatanio,ko" naklonostii ogranidavanja, kombinacijazahleva, je je nagla5enona odgovarajudinadin,bi6e sigurnorazurnljivorxti ditalaca.MoZdasu nekapoglavlja,kao trltr, Siremkrugupotencijalnih tu itamo pomaloneobidna(fizidkakazna),irli s;rt ono o kaZnjavanju, stanovi5tapraktidnogpostupanjadovoljnosu dobro utemeljcna"

Bidalf,Stiv (2003):loi tajni sreinedece . Novi Sad, prometej. Gordon, Tomas (1987): Druiinski pogovori: razrelavanjekonfliktov md otroki in sfarJi. Ljubljana,svetovalnicenter za otroke, mladostnikein starSe. Gordon,Tomas(2001):Ksko biti uspeiannastavnik(drugo izdanje,Beograd, Kreativnicentar). Karpman, Steven B. (1968): Fairy Talesand Scnpt Drama Analysis. TransactionalAnalysis Bullitin,Vol.7, No. 26, pp. 39-43 Milivojevi6,zoran (1995)'.Formuleljubavi - Kakone upropastitisopstveni iivot trazeti pravu ljubav Novi sad: Prometej (treie izdanje, ruovi sao, Psihopolis,2OO7). Milivojevi6,Zoran (1999):Emocije psihoterapijai razumevanjeemocija. Drugo izdanje.Novi Sad: Prometej(treceizdanje,Novi Sad, psihopoiis, 2OO7). Milivojevid,Zoran (2003)'.Med ahedonizmom inhedonizmom(rzmeduanhedonizmai hedonizma)Prevodna slovenadkiEdo Fidor.Ljubljana.. Emzin, 1-2, pp.95-97. Milivojevi6,zoran (2007):Igrekojeigraju narkomani rransakcionaanaliza problematitnog uzimanjadroga.NoviSad, Psihopolis. Milivojevic, Zoran',Bilban,Katja;Kokelj,Vida; Kramberger,Mi5a,Steiner, Tjasa (200a)'.MaIa knjiga za velikt starie.Llubljana:Mladinskidom Jarse (drugo izdanje,Novi Sad, Psihopolis,2OO7). Rus Makovec,M. (2003). Zloraba moti in duievnemotnieter poti iz stiske. Ljubljana,Cankarjevazalo2ba. Skiner,Robin,Kliz, D2on (2000): PreZiveti porodicu.Beograd: Tridikom. Tomori,M. (199a):Knjigao druZini.Ljubtjana,EWO.

1 50

P r o fd. r ) u t r c tl i r ' i t t i psihologiju, fakultet,Ljubljirrtit Filozofski Odsekza bio sam odu5evljen, ,,iitalu6irukopisMaIe knjigeza velikeroditelje, jasan nadinodgovorena neka osnovnapitaAutorise trude da na nja vaspitavanja. Zadr2avase na stvarnovainim, kljudnimpitanjimavaspitavanja,sa kojimase sukobljavajuba5 svi roditelji.Odgovorikoje knjiganudi nisu teoretskarazglabanja,ve6 jasna i proverenaZivotnaiskustva.Autorke i autorise u odgovorimaoslanjajuna teoriju,ali joj ne robuju. ... lik 'idealnogroditelja',koji ve6inaliteratureo vaspitavanjupokuSavada nam nametne,prouzrokovaoje mnogo Stetena podrudju modernog vaspitavanja.Ova knjiga nam, umesto 'idealnogroditelja',nudi lik'dovoljnodobrog roditelja'- roditeljakojivaspitavas ljubavlju,i pritom je svestansvojihljudskihogranidenjai slabosti,a iitaluii MaIu knjigeza velike istovremenoi ciljevau vaspitavanyu. roditeljedobio sam ose6aj da je osnovna poruka upravo to: kako postati'dovoljnodobar roditelj'. 151