MAKBET-prepricano

MAKBET Lica:

Dankan, kralj Škotske Donalbejn - kraljev kraljev sin sin Malkom - kraljevi kraljevi sinovi Makbet i Banko  – vojvode kraljeve vojske Makdaf, Lenoks, Ros, Mentet, Angas, Kejtnes – škotski plemidi Flijans – Bankov sin Sjuad, grof od Nortumberlanda, Nortumberlanda, vojvoda engleske vojske Mladi Sjuad, njegov sin Siton, oficir u Makbetovoj sviti

Dečak, Makafov sin Engleski lekar

Škotski lekar Vojnik Vratar Starac Ledi Makbet Ledi Makdaf 

Plemidka, vorkinja lei Makbet Hekata

Tri veštice Mesno ranje: na kraju četvrtog čina u Engleskoj, a u toku ostalih elova rame u Škotskoj

Prvi čin (7 scena) Tri veštice razgovaraju, grmi i seva, kažu a de se nadi ponovo na pustari zajeno sa Makbetom. Izvrtanje vrenosti jena veštica kaže – Lepo je ružno, ružno je lepo čak. Kapetan opisuje bitku sa Norveškom vojskom. Makbet je hrabar, rasporio je nekog junaka. I Ros hvali Makbeta. Pobeili su u bici. Kralj naređuje a se nagrai orenom, ali kaže – Makbetova obit njegova je šteta. Oluja, olaze Makbet i Banko, tri veštice ih pozravljaju Makbeta pozravljaju sa Zravo, buudi kralju. Pre nego što postane kralj postade koorski tan. A ka Banko pita za svoju subinu kažu

mu – manji i vedi o Makbeta bideš, ne tako sredan, al ipak sredniji, rađadeš kraljeve, a nedeš biti kralj. Ali one su iščezle posle ovoga. Nisu sigurni a li je to bilo priviđenje ili stvarnost.

Kralj imenuje Makbeta tanom o Koora. Banko: Često nam oruđa tame govore i stinu, a bi nas navela na zlo. Priobiju nas zbiljskim sitnicama, a izau nas u onom najvedem. ( Govore polovičnu istinu zli). Kralj grli Makbeta i kaže a de njemu ostaviti svoj presto, a o taa ga proglašava princem o Kamberlana. Makbet: To je eto kamen o koji se moram spotadi ili ga preskočiti, jer mi na putu stoji on.

Slei pismo koje čita Le di Makbet, pismo je u prozi i u njemu Makbet govori o svom susretu sa vešticama. Lei Makbet: Hodeš a si veliki, imaš slavoljublja, ali si bez slosti što treba a ga prati. Što najviše želiš hteo bi al časno, nepoštenu igru ne bi hteo, al bi a obiješ št o se samo tako može. ... Sama sa sobom kaže a de mu pomodi a ostvari to što mu je subina ved zacrtala.

Čuje a olazi Makbet i to sa kraljem koji de tu nod prespavati ko njih. Ima plan a ga ubije. Kuje plan zajedno sa makbetom, ali Makbet se stalno preomišlja. Strah ga je zato što izvršiti to ne znači i svršiti sa time, ved de ga to proganjati. Lei Makbet ga nagovara i alje a bue ono što želi, a ne ono što bi hteo. Makbet: Ja smem sve ono što liči čoveku, ko sme više, nije čovek. Na kraju Makbet pristaje. Plan je da Ledi napije dva kraljeva pratioca, da ubiju kralja i krivicu

svale na sluge. Makbet joj kaže a rađa sinove, jer njen uh samo njih treba a stvara. Drugi čin Čin izvršava Makbet. Omah nakon toga počinje a čuje glasove, lui, kaje se. Lei mu kaže a se vrati i ostavi nož u ruke slugu, ali on ne može, ona olazi i prlja ruke krvlju. Kralj je bio pravean, a i on kao omadin trebalo je a ga zaštiti a ne a ga ubije. Kralj je bio pravean, a i on kao omadin trebalo je a ga zašti ti a ne da ga ubije. Makbet priča kako nije mogao a izgovori amin. Neko kuca. Vratar razmišlja (u prozi) kako li je vrataru u paklu. Ka go vratar priča to je u prozi. Dolazi Makdaf i Lenoks. Pita Makaf što toliko ugo kuca, a vratar mu priča o pidu i o tome kako ono izaziva blu ali i sprečava njegovo izvršenje u isto vreme. Ponese, pa uspava prevari i obori. Došli su a bue kralja. Lenoks priča kako je nod bila surova i osedala se smrt, a ptica kreštala svu nod. Makdaf nalazi mrtvog kralja. Svi su u čuu. Makbet kaže kako nije trebao a ga ubije. Donalbejn olučuje a ie u Irsku, a Malkom u Englesku jer smatraju a su otrovne strele oapete, ali a  još nisu pale. Starac i Ros pričaju kako su konji Dankanovi ujeali jean rugog.

Makbet je proglaše n za kralja, sluge su pogubljene, a na Dankanove sinove je pala sumnja jer su pobegli iz zemlje.

Tredi čin Makbet, kao kralj, priča kako se plaši Banka. Prorečeno je a de njegova loza nasleiti. Traži o ubica a ga ubiju i a ubiju njegovog sina. Trojica ubica kredu i jean ubija Banka, ali sin pobegne. Za to vreme Makbet je organizovao večeru. Na večeru olazi Bankov uh. Samo ga Makbet vii. Makbet lui, a Lei Makbet kaže kako je njemu to oavno i a ljui ne obradaju pažnju na njega. Peta scena (poseldnja) - u pustari se nalaze veštice i Hekata (rimska boginja mađije i vražbina) . Hekata gri veštice kako su mogle a izazovu Makbeta i pričaju mu polovičnu istinu i to bez njenog znanja, a ona je njihova vrhovnica. Moraju to da isprave i da ga muče zajeno sa njom. ČETVRTI ČIN (tri scene) Mračna pedina, u sreini kotao koji ključa. Grmljavina, ulaze tri veštice. Igraju oko kotla, pevaju vražbine, tu je i Hekata. Ulazi Makbet, postavlja pitanje najvišoj o svih, a to je priviđenje koje su one prizvale. Prvo priviđenje kaže Makbetu a se čuva Makafa. Drugo priviđenje kaže a Makbetu koga je žena roila niko ne može a naui. Trede priviđenje mu kaže a Makbet nede biti pobeđen ok Birnamska Šuma ne počne a se krede na njega i ne ođe bro Dansin ejsko. Trede priviđenje propane. Pita Makbet šta de biti sa njegovim potomcima, a one mu kažu a ne pita više. Pita šta de tu kotao i one ozovu osam kraljva, poslenji je s oglealom, za njima Banko). Makbetu nije dobro.

Makbet reši a napane Makafa i a se reši straha o njega. Lei Makaf govori sinu kako je otac umro. Oni pričaju malo u stihu, malo u prozi. On ne veruje a je bez oca jer majka bi plakala, a ako ne plače to je obar znak a de uskoro imati rugog oca. Lei Makaf kaže a oseda kako zlo često postaje pohvalno u anašnjem ruštvu. Ubica ubija sina.

Malkom i Makaf pričaju. Malkom kaže a je Makbet izajnik i pita Makafa što je ostavio ženu i ete nezaštidene. Malkom govori kako on ne bi bio obar kralj, crnji bi bio o Makbeta: Ali  ja nemam nijene. Svojstva sva što liče kralju, kao umerenost, istinoljubivost, stalnost, arežljivost, milosrđe, smernost, pobožnost, strpljenje, hrabrost, čvrstina – sva mi nedostaju. Ali obilujem u raznovrsnosti svakakvih zločina na mnogo načina. Da imam modi, u pakao bi lio slatko mleko sloge, rušio opšti mir, potkopao svako jeinstvo na zemlji. Makaf žali Škotsku što nema ostojnog kralja.

Malkom ka to vii kaže a se pretvarao, a je kušao Makafa kakav je zapravo i a je on čestit.

Dolazi Ros i kaže Makafu a su mu žena, eca i sluge poklani. Makdaf krivi sebe. U zemlji je pobuna protiv Makbeta.

PETI ČIN (devet scena) Pojavljuje se lekar koji se pojavljivao i u prethonom činu. On leči o zlobe. Lekar i vorkinja pričaju u prozi. Dvorkinja je zvala lekara zbog lei Makbet. Ona u snu vrši poslove jave, još jena suprotnost. Lekar pita otku joj sveda i obija ogovor a je njena nareba a svetlost uvek bue pore nje. I ona govori u prozi. Trui se a spere neku mrlju zamišljajudi a pere ruke. Pokušava a skine krv.

Vojska olazi putem o Birnamske šume. Vojska se priprema za boj. Svaki vojnik je uzeo po granu iz šume kako bi se sakrio, izglealo je kao a šuma ie prema Makbetovoj palati, što je bilo u proročanstvu veštica. Kraljica je mrt va, umrlaje o luila. Makbet razmišlja kako je čovek samo sena. Makbetu su još prognozirali smrt o nekoga ko nije rođen o majke. Makaf mu otkriva a su njega iz majčine utrobe izvaili pre vremena. Makdaf je ubio Makbeta, dolazi sa njegovom glavom. Malkom kaže na kraju u govoru a se misli a je kraljica sama sebi uzela život.