Маја Миловановић
Ликовна култура 7 Уџбеник ликовне културе за седми разред основне школе
Ликовна култура 7 Уџбеник ликовне културе за седми разред основне школе Маја Миловановић
Уредник Мр Маја Миловановић Извршни уредник Лидија Станојевић Рецензенти Проф. др Чедомир Васић, Факултет ликовних уметности у Београду Јован Деспотовић, историчар уметности, ликовни критичар Ева Гравара-Белојица, професор ликовне културе Лектура Борка Слепчевић Дизајн и графичко обликовање Widescreen Studio Фотографије Далибор Даниловић Getty images Shutterstock images Издавач Нови Логос Цара Душана 48, Београд Тел: 011/2636 520; фах: 011/2620 365 e-mail:
[email protected] За издавача Нада Осмајић Штампа Захваљујемо се: Музеју Југословенске кинотеке у Београду, Продуцентској кући Tackwood, Београд
Маја Миловановић
Ликовна култура 7 Уџбеник ликовне културе за седми разред основне школе
Садржај 1. Арабеска
.................................................................... ... 6 1.1. Акционо сликање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
2. Пропорције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 2.1. Пропорције главе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.2. Пропорције фигуре. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 2.3. Пропорције у архитектури. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Научили смо. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
3. Композиција и простор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
44 3.1. Перспектива . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 3.2. Композиција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 3.3. Равнотежа облика, боје и масе у простору. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 3.4. Компоновање величина у простору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 3.5. Компоновање више ритмичких целина у простору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 3.6. Понављање и степеновање облика у простору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 3.7. Контраст светлина, површина и облика у одређеном простору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 3.8. Сродност ликовних вредности у одређеном простору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
4. Обједињавање покрета игре и звука. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
88 4.1. Обједињавање покрета игре и звука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Научили смо. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
5. Фотографија и филм. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
96 5.1. Фотографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 5.2. Филм . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Научили смо. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
6. Уметничко наслеђе – барок . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 6.1. Барок у Европи и Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 6.2. Неокласицизам, Романтизам и Реализам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Биографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Научили смо. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
7. Додатак – обликовање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 7.1. Вајарство – скулптура . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 7.2. Грнчарство – керамика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Научили смо. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 4
Кратак водич кроз уџбеник Поштовани ученици, Добро дошли у свет ликовне уметности! Посматрајући свет око себе можете уочити разне појаве које су од давнина биле инспирација уметницима. Појмовима и примерима које ћете упознати у овом уџбенику указујем вам на везу уметности и природе. У свим ликовним делима природа је уметников узор, мотив, извор инспирације или материјал. За ликовну уметност се каже да је уметност која својим многоструким, чудесним формама буди лепоту и радост стварања. Од природе можемо научити како се ствара, а овај уџбеник ће вам помоћи да се отиснете на тај јединствени пут уметничког стваралаштва. Ауторка
Наслов лекције Подсети се
уводни текст који вас подсећа на већ стечена знања Место на којем можеш налепити
налепницу
која објашњава композицију уметницког дела
Научили смо
сажетак градива наставне целине у ком су издвојени кључни појмови о којима сте учили
Објашњења непознатих појмова и речи
Ликовна радионица
уз мотивациони пример дати су задатци и вежбе
Посматрај па реци
део лекције који те мотивише да посматрајући приложену репродукцију утврдиш стечено знање из лекције
Потпис репродукције
са именом аутора, називом дела, техником рада, димензијама и годином настајања
1.
Арабеска
1.1. Арабеска
1 Арабеска 1.1. Арабеска Подсети се Орнамент је украс на одређеној површини, предмету. Појављује се у разним облицима (геометријским, стилизованим...) и у разноврсним материјалима, најчешће на предметима употребног карактера и у архитектури. Увек је као рељеф или бојена шара прилагођен материјалу и површини на којој се налази и често нам говори о култури народа и времену у ком је настао. У неким афричким племенима и у појединим азијским културама украси или рељефи на људском телу, попут тетоважа на кожи, често говоре о статусу и угледу у племену и друштву. Важно је да се сетимо да орнамент потиче из саме природе. Човек га је први пут видео на биљкама, у пахуљи или шкољци...
Структура цвета
АРАБЕСКА – реч која потиче из италијанског језика и означава орнамент настао у исламској уметности. Састоји се од геометријских или извијених испреплетаних линија и биљних и животињских мотива. КАЛИГРАФИЈА (од грчких речи kalos – лепо и graphein – писати ) – вештина, уметност лепог писања руком помоћу пера, разних писаљки, четкице, мастила. Датира из старе кинеске традиције. Калиграфија обухвата ручно настале записе, од једноставних, с одређеном наменом, до уметнички обликованих.
8
Орнаменти на пиротским ћилимима
Орнамент на кожи припадника афричког племена
Као ликовни појам арабеска означава украс, орнамент састављен од геометријских или извијених испреплетаних линија и биљних и животињских мотива који се ритмички понављају и сједињују у декоративну целину.
Детаљ рељефа на фасади, Алхамбра, 14. век
Арабеска је настала као арапска (исламска) декорација у унутрашњој и спољашњој архитект ури, најчешће за украшавање михраба. Појављује се и као украс на разним употребним предметима, као бојена шара у ткању, везу, рукописима, резбаријама, у виду мозаика, у рељефу од различитих материјала: дрвета, стакла, ливене бронзе, злата, сребра. Често је комбинована с калиграфијом , арапским писмом, с чијим је облицима (симболима) и сродна. Исламска калиграфија представља значајан део исламске уметности. Позната као „уметност свете речи“, ствара везу између језика и религије, цитатима из исламске свете књиге Курана, који су проткани кроз арабеске у декорацији џамија и разних уметничких и употребних предмета.
Арапско писмо украшено арабеском
�
Михраб на слици састоји се из неколико различитих ритмичких целина арабеске начињених плитким рељефом од злата.
Керамичка посуда с мотивима арабеске
Михраб Улуг бег џамије, 15. век, Самарканд, Узбекистан
Стаклена светиљка с мотивима арабеске и арапског писма, 14. век, сиријски рад
Арабескне форме често се налазе на употребном керамичком посуђу, украсним предметима и у унутрашњој декорацији. На керамичкој посуди на слици арабеска је флорални (биљни) мотив у плавим тоновима и сликана је на порцелану. На стакленој светиљци видимо да је арабеска комбинована с арапским писмом које се као рељеф издваја из арабескне позадине.
МИХРАБ – ниша у зиду џамије или собе, окренута ка Меки, према којој се исламски верници клањају током молитве.
10
Арабеска је чест орнамент и на теписима, ћилимима, у дизајну текстила уопште. По квалитету и лепоти, широм света чувени су персијски теписи. На њима можемо видети најразличитије арабеске сачињене од чисто геометријских облика, мотива флоре или разних комбинација.
Персијски тепих
Кабаница с везом, рад из Србије
Розета манастира Наупаре, 14. век, Србија
Код нас је арабеска често коришћена у средњовековној архитектури, али и у народним ношњама, рукотворинама, украшавању употребних предмета. На примеру розете видимо различите арабеске као рељефе који у виду прстенова формирају ритмичку целину. Богато извезена ношња, кошуље и одела припадају нашој традицији украшавања одеће у којој се могу срести везови изузетног квалитета.
Детаљ веза на женској кошуљи у виду арабеске, рад из Србије
��
Арабеска се као декорација од свог настанка мења и прилагођава разним стиловима и епохама у уметности. Како видимо на слици, ногаре стола направљене су од стилизованих биљних и животињских мотива, што је у основи арабеска.
Сто из Музеја „Орсај“, почетак 19. века, Париз
Ото Вагнер, Фасада с арабеском, крај 19. века, Беч
Фасада на слици украшена је рељефима од бојеног кованог гвожђа. Густав Климт користио је арабеску као декорацију дводимензионалних површина у комбинацији с људским фигурама. На примеру видимо део стабла (крошње) у облику арабеске.
Густав Климт, детаљ слике Дрво живота, уље на платну, 1909.
12
Арабеска је коришћена крајем 19. и почетком 20. века, највише као украс на фасадама (често у кованом гвожђу), намештају, употребним предметима, одећи, накиту, али и на сликама појединих уметника, припадника стила познатог као сецесија. Сецесија, арт нуово, југендстил или либерти стил, јесте европски правац у уметности који је први обухватио све што човек ствара и обликује: од прибора за јело и стила облачења, преко намештаја и архитектуре, па чак до урбанизма. Такав стилски јединствен израз који карактеришу богато украшене површине, потпуно се разликује од до тада популарних уметничких тежњи које се ослањају на прошлост. Орнаменти сецесије обликовани су према мотивима из природе, растиња, биљака, цвећа. Вијугави издужени облици, неправилне стабљике и кривуље одају живост и кретање и пример су нових варијација арабескног орнамента.
Паул Кле, Парк у Луцерну , уље на платну, 1938.
Може се рећи да је арабеска на овим примерима врло слободно коришћена, без организованог ритма, симетрије, прецизности. Паул Кле је облике из природе свео на симболе начињене од слободних линија које подсећају на арабеску. Матис пак сликајући призор повезује шаре са зидова и стола у арабеску, чиме простор претвара у живахни ритмички орнамент.
Анри Матис, Хармонија у црвеном – црвени сто, уље на платну, 1908.
СЕЦЕСИЈА – уметнички стил настао у Европи крајем 19. века. Најпре у Немачкој познат као југендстил, касније се шири у читавој Европи обухватајући све облике уметничког изражавања и дизајна. За сецесију су карактеристични орнаменти биљних мотива и вијугави неправилни облици.
��
Крис Офили, Афродизија, комбинована техника на платну, 244x183 cm, 1996.
Арабеска се појављује у неким делима савремене уметности. Уметник Крис Офили богату арабеску формира колажним цртежом од линија, перлица и исечака фотографија.
Арабеска у балету
14
У музици арабеска означава кратку живахну композицију с много украсних тонова. У балет у представља покрет: повијено тело и рука напред с тежиштем на једној нози и другом ногом подигнутом увис.
Занимљиво Филигран Филигран је посебан начин израде површине, најчешће накита или украсних предмета. Од једне нити бакра, злата или сребра разноврсним преплетима добија се обликована површина предмета, која се понекад комбинује с куглицама, полудрагим и драгим камењем. Својом структуром, а често и мотивима, представља пример арабеске. У неким деловима наше земље негује се традиција израде филигранског накита, по коме су чувени призренски јувелири. Израда филиграна код нас је позната још из времена Византијског царства, а тај стари занат развијен је и у Македонији.
Прстен краља Стефана Првовенчаног, један од највреднијих примера филиграна код нас
ФИЛИГРАН – техника израде накита и предмета преплитањем сребрних или златних нити.
��
Посматрај па реци
Бора Иљовски, Рађање, уље на платну, 1996.
16
Погледај пример уметничког дела и размисли: а) Због чега би се ова слика могла назвати арабеском, да ли је арабеска представљена линијама или површинaма? б) Зашто украшавамо свет око себе? в) Да ли су ти неки мотиви или једноставни облици занимљиви као декорација? г) Зашто су ти баш такви мотиви или облици занимљиви?
Ликовна радионица
Унутрашњост џамије, Абу Даби, Уједињени Арапски Емирати
Задатак 1. Нацртај арабеску Нацртај контуру једног геометријског облика тушем и пером, а затим арабеску унутар контуре, тако да буде складна с обликом, али и да садржи мотиве из биљног и (или) животињског света.
Задатак 2. Направи абажур за лампу Потребни су ти тањи канап, гипс, балон, картонске траке као арматура и папирни облици уколико желиш да их комбинујеш с линијом (канапом). Надувај балон, умочи канап у смесу гипса и воде и обликуј га тако што ћеш правити арабеску по површини балона. Када се гипс осуши, пробуши балон и добићеш нови абажур за лампу.
��
Научили смо Арабеска је једна врста орнамента која је настала у исламској унутрашњој и спољашњој декорацији (као што је на пример михраб у џамијама). Састављена је од геометријских о и облика или извијених испреплитаних линија и биљних и животињских мотива. Често је комбинована с калиграфијом, арапским писмом, с чијим је облицима (симболима) и сродна. Арабеска се као декорација од свог настанка до данас мења и прилагођава разним стиловима и епохама у уметности те се може срести у нашој средњевековној архитектури, народним рукотворинама, у европској барокној декорацији, у уметничком стилу крајем 19. века сецесији и у савременој уметности и дизајну.
Детаљ рељефа на фасади, Алхамбра, 14. век
18
Густав Климт, детаљ слике Дрво живота, 1909.
��
2.
Пропорције
2.1. Пропорције главе 2.2. Пропорције фигуре 2.3. Пропорције у архитектури
2 Пропорције Подсети се Облици у природи настају под утицајем различитих природних сила и енергија. Изглед једног храстовог дрвета зависи од тога колико је земљиште плодно или влажно, да ли има довољно Сунчеве светлости или је превише хладно; назваћемо га ниским или повијеним ако одступа од уобичајене висине и вертикалног положаја. Лик, изглед човека, зависи од његовог генетског склопа, поднебља и услова у којима живи. Облици истог рода и људи исте расе могу веома да личе једни на друге, али увек постоји нешто што је јединствено код сваког од њих. То називамо карактером.
2.1. Пропорције главе
Портрети (лица) ученика Средње школе за дизајн
За цртање портрета човека користиле би нам пропорције – међусобни однос делова унутар целине (главе), као и целине и делова лица (нос, уста, очи, размак између очију, чело, уво...).
КАРАКТЕР – у психологији означава тип личности, док у ликовним уметностима подразумева особину која облик или лик чини друкчијим од других. ПОРТРЕТ – уметнички приказ људског лика који обухвата лице, главу или тело до појаса с рукама. Тема је разних уметничких стилова и израза у сликарству, скулптури, фотографији. ПРОПОРЦИЈА – међусобни однос и зависност делова унутар неке целине, али и однос делова с целином.
22
Један од поступака налажења пропорција код портрета
Најпре бисмо одредили висину и ширину главе и добили правоугаоник. У њега можемо уписати одговарајућу елипсу, и упоређујући та два геометријска облика, лако пронаћи контуру главе. Хоризонтална оса помаже нам да одредимо висину очију, а затим и врх носа и линију уста. Вертикална оса помаже нам да одредимо положај и дужину носа, размак између очију... Када смо поставили основне пропорције, можемо лако да увидимо и карактеристике: да ли су уста крајевима повијена надоле, очи округле или косе, и друге јединствене особине онога кога цртамо.
У горњем делу студије Албрехта Дирера видимо пропорције четири главе различитих карактеристика представљене у профилу. Доле видимо две студије главе моделоване у цртежу. Оне изгледају као да су сачињене од грубо обрађених равних површина, како у скулптури и настаје портрет тесан од тврдих материјала. Такав поступак нам, међутим, и у цртежу може објаснити облик главе у простору, њену масу и волумене, који се затим лако обраде да би се добиле фине обле површине које чине лице. Истим поступком данас се у савременим компјутерским програмима моделују облици који се могу и анимирати, што нам је познато из филмова и компјутерских игрица.
Албрехт Дирер, Студије главе, 15. векшколе за дизајн
Тродимензионално компјутерско моделовање људске главе
��
Код грчких скулптура утврђене су пропорције по којима је сваки портрет рађен. Висина чела је у сразмери с дужином носа и до краја браде, унутрашње ивице очију одговарају ширини носа, ширина између средишта очију одговара величини уста, нос и уши у истој су висини. Реалне пропорције врло мало одступају од таквих, те се пропорције грчких скулптура често користе као шема за цртање портрета. Наравно, како се положај главе мења (па и наш угао посматрања), тако се мењају и односи облика и величина.
Венера книдска, грчки портрет, 2. век п.н.е.
Едгар Дега, детаљ слике На берзи, уље на платну, 1878-79.
ПРОПОРЦИОНАЛНО – сразмерно. Ова два геометријска тела су пропорционална. Тело А сразмерно је мање од тела Б. Њихова размера је 1:4.
А Б 24
Јан Вермер, Девојка с бисерном минђушом, уље на платну, 1660-70.
Рон Мук, Маска 2, силикон и комбиновани материјали, 2001-02.
Амадео Модиљани, Портрет младе девојке, уље на платну, 1917-18.
Погледај пажљиво ове портрете. Који је од њих реалистички, који није у природној величини, који је представљен фронтално?
Жан Огист Доминик Енгр, Портрет мадам Ривере, уље на платну, овал димензија 117x90 cm, 1805.
Енгр је чувени портретиста који је живео крајем 18. и у првој половини 19. века. Његови портрети су познати осим по тачности у карактеру (пропорцијама) и по невероватној вештини у представљању материје. Лица, очи, тканина... насликани су с изузетном чулношћу фотографски реалистично.
��
Љубица – Цуца Сокић, детаљ слике Жена са цветом, уље на платну, 1976
Френсис Бејкон, детаљ триптиха Студија аутопортрета, уље на платну, 1985-86.
Пабло Пикасо, Портрет Маргарит Валтер, уље на платну, 1939.
Портрет може бити поједностављен – стилизован; сведен на одређене карактеристике – апстрахован; с пренаглашеним или измештеним деловима – деформисан. То зависи од уметниковог израза или намере да представи осећања оног кога слика, али и своја осећања, доживљај или мишљење.
АУТОПОРТРЕТ – портрет сопственог лика, обично направљен по одразу у огледалу.
26
2.2. Пропорције фигуре И када цртамо читаву фигуру, користимо пропорције. Висину можемо одредити помоћу ширине рамена или висине главе, премеравајући колико се глава садржи у висини, најчешће помоћу танког штапа, руком увек на истој удаљености од ока.
Албрехт Дирер, Дирерова мрежица, илустрација поступка преношења пропорција на цртеж помоћу мрежице, 16. Век
Албрехт Дирер је ренесансни уметник који је изумео разна помагала за проучавање перспективе и пропорција тела посматраних у скраћењу. На овој илустрацији приказан је уметник који помоћу мрежа у размери црта лежећу фигуру, посматрајући је кроз рупу на постољу, увек с исте раздаљине. Скулптуру и модел вајар посматра из више углова и на тај начин упоређује облике и масе. У уметности пропорције нису коришћене само у цртању или вајању по природном облику.
Мирон, Марсијас, 5. век п.н.е.
��
Шема египатских цртежа фигура
У египатској уметности пропорције су одређене строго прописаним каноном – правилима која су се морала поштовати у приказу људске фигуре. Висина фигуре износила је 21,5 висина носа, груди су увек окренуте фронтално, глава и стопала у профилу. Фигура фараона често је већа од осталих.
Римска копија Поликлетовог Копљоноше, оригинал из 5. века п.н.е., копија из 70. године п.н.е.
Грчки канон утврђивао је идеа ле лепоте. Један од првих идеала лепог тела поставио је вајар Поликлет (5. век п.н.е.): висина људске фигуре садржи седам висина глава, а покрет у ком је представљена фигура наглашава склад и лепоту. Тежиште је на једној нози, док је друга благо савијена, тако да тело има облик латиничног слова „S“ и назива се контрапост . Утицај античког представљања фигуре био је веома очигледан у уметности све до краја 19. века. Чак и данас уметници се поигравају с канонима на разне начине, што видимо на овим примерима.
КАНОН – утврђено правило које се мора поштовати приликом приказа или тумачења појединих ствари. КОНТРАПОСТ – положај фигуре, тежиште је на једној нози, док је друга благо савијена, тако да тело има облик слова „S“.
28
Микеланђело Буонароти, Давид, мермер, висине 5,17 m, 1504.
Огист Роден, Бронзано доба, бронза, висина 2,18 m, 1876.
Марк Квин, Алисон Лапер трудна, мермер, 3,55 m, 2004.
Погледај пажљиво примере и упореди их са скулптурама из Старе Грчке. Које су њихове заједничке особине?
Византијски канон или православни канон у црквеној уметности настао је по правилима иконописања. Према тим правилима, лик, тачније фигура свеца, увек се преноси с одређене фреске или иконе. Издужено тело и лице, дугачак нос, крупне очи и благ осмех, одају утисак топлине и духовности. На такав начин иконе се израђују још од времена Византијског царства. Поступак је настао из веровања да преношењем истог лика свеца његово физичко обличје постаје неважно, а да иконописац својим молитвама и постом током сликања иконе, изражава свечеве духовне вредности. Такав поступак назива се и византијска апстракција.
Богородица с Христом, темпера на дасци, манастир Хиландар, 14. век
��
Канон Леонарда да Винчија представљен је помоћу квадрата и круга. Ширина је једнака ширини распона руку, док је пупак центар круга описаног око размакнутих ногу и руку. Центар квадрата који праве распон руку и висина фигуре у подручју је кукова. Леонардо је до тих пропорција дошао изучавајући анатомију људског тела.
Леонардо да Винчи, Студија пропорција по Витрувију, 16. век
30
Ел Греко, уље на платну, 167x113 cm, 16. век
Алберто Ђакомети, Ходајући човек, бронза, висина 192 cm, 1950.
Поједини уметници препознатљиви су по врло карактеристичним пропорцијама. Ел Грекове фигуре увек су издужене, дугуљастих шака и мале главе. Ђакометијеве скулптуре са дугачким удовима делују као бачене сенке. Дибифеови цртежи подсећају на дечје цртеже, контура је више граница површина с богатим текстурама него облик који представља људску фигуру.
Жан Дибифе, Размазан човек, уље на платну, 116x89 cm, 1955.
��
