Povodom dvesta godina Prvog srpskog ustanka 1804‡2004.
BIBLIOTEKA ISTORIJSKOG ARHIVA U LESKOVCU * Izdava~ Istorijski Arhiv Leskovac * Urednik Neboj{a Ivanovi} * Recenzenti Dragoqub Mir~eti} Veroqub Trajkovi}
@ivan Stojkovi} Hranislav Raki}
LESKOVA^KI KRAJ U VREME PRVOG SRPSKOG USTANKA 1804‡1813.
Leskovac, 2004.
POD TURSKOM VLA[]U U XV veku Tursko (Osmansko) carstvo bilo je u usponu i ostvarivalo je svoje osvaja~ke planove na Balkanu sa ciqem da ih nastavi i prema severu. Posle osvajawa Carigrada sultan Mehmed II zapo~eo je borbu za pokoravawe srpske Za odbranu formirane susultadve vojske, Despotovine. jedna u Dubo~ici, a druga Srbije na Sitnici. Ponuda na da se predaju, posle ~ega bi ih on oslobodio, nije prihva}ena. Vojskom u Dubo~ici komandovao je vojvoda Nikola Skobaqi}, koji je septembra 1454. godine potukao tursku vojsku. Posle neuspele opsade Smedere va sultan se povukao, ali je ostavio deo vojske kod Kru{evca. Ona je, me|utim, bila pora`ena od Janka Huwadija, despota \ur|a Brankovi}a i grofa Urliha Ceqskog. Saznav{i za poraz Mehmed II je odlu~io da li~no povede vojsku za obra~un sa Nikolom Skobaqi}em i da Novo do{ao Brdo najeKosovu. Preko fije, Radomira i osvoji ]ustendila u dolinu Ju`neSoMorave, napao Dubo~icu i po~eo da je pqa~ka. Vojvoda Skobaqi} se povukao, ali je sustignut, pora`en i zarobqen 16. novembra 1454. godine. Turci su ga zajedno sa stricem nabili na kolac, a zatim zauzeli Dubo~icu i slede}e godine i Novo Brdo. Nekoliko godina kasnije, 1459, osvojili su i celu srpsku Despotovinu. Dubo~ica je ostala u sastavu Turske sve do oslobodila~kih ratova 1876‡1878, a Leskovac je oslobo|en 11/23. decembra 1877. godine. Sa uspostavqawem turske vlasti Leskovac je pripao Kru{eva~kom sanyaku (turski Alaya-Hisar) koji je bio u 5
sastavu Rumelijskog ejaleta (vilajeta). Jedno vreme pripadao je Temi{varskom ejaletu, ali je od 1582. ponovo vra} en Rumelijskom. Kru{eva~ki sanyak delio se na nahije: Kru{evac, Prokupqe, Dubo~ica, Kur{umlija, Petru{, Bovan, Zagrlata, Koznik, Poqanica, Kiselina i Izmornik. Povremeno se u izvorima pomiwe i nahija Medve|a. Na ovom podru~ju bilo je pet kadiluka (podru~ja na kome se protezala nadle`nost jednog sudije, i nije se poklapalo sa granicama sanyaka). To su Kru{evac, Koznik, Kur{umlija, Dubo~ica i Bovan. U to vreme Leskovac je spadao u gradove, imao je posadu i bio utvr|en u prvim decenijama turske vladavine. Kao najve}a u sanyaku nahija Dubo~ica zahvatala je slivove Moravinih pritoka: Jablanice, Veternice i Vlasine, odnosno od planine Radan, na zapadu, do dana{we granice sa Bugarskom isto~no od Kalne, na istoku i od Vidojevice, Pasja~e, Babi~ke gore i Suve planine, na severu do Kukavice i ^emernika na jugu. Dubo~ica je imala oko 90.000 stanovnika. U woj je bilo dosta turskih feudalnih poseda, najpre hasovi (posed na timaru koji je feudalac mogao obra|ivati sam ili ga dati na obradu drugom licu po slobodnoj pogodbi i nije spadao u rajinsku zemqu) sultana i sanyak begova, a najve}i broj timari i zijameti. Bi lo je i hri{}ana u`ivalaca timara. Jedan deo stanovni{tva Dubo~ice bio je ukqu~en u slu`bu turskih vlasti i u`ivao je odre|ene povlastice. U sanyaku je boravilo oko hiqadu vojnika od kojih su polovinu izdr`avala sela nahije. Me|u spahijama bilo je i hri{}ana. Za o~uvawe i bezbednost puteva zadu`ena su pojedina sela koja su vr{ila takozvanu derbenyijsku slu`bu, a wihovi stanovnici su imali status derbenyija. Obaveza im je bila da stalno stra`are na odre|enim mestima i kontroli{u deo puta, kao i da uka`u pomo} prolaznicima. Udarawem u bubaw obave{tavali su prolaznike da su prisutni, a wihova sela su bila uto~i{te za putnike i stoku. Za ovu slu`bu seqaci su imali znatne poreske olak{ice, a najzna~ajnija privilegija bila je da wihova deca nisu uzimana u jani~are. 6
Vladaju}i sloj su ~inili doseqeni muslimani i islamizirano doma}e stanovni{tvo. Ve}inu hri{}anskog stanovni{tva ~inila je raja koja je `ivela na hasovima, zijametima i vakufima optere}enim obavezama, a mawi deo su bilikasabe spahije, derbenyije i vojnici. Leskovac je imao status ‡ varo{ice, i bio je sedi{te nahijske administracije i istovremeno i sedi{te istoimenog kadiluka, sa {irom teritorijalnom jurisdikcijom. Grad se nalazio najpre na levoj obali Veternice, zatim se pro{irio i na desnu obalu, a reka je ~esto plavila to podru~je. Leskovac se ve} u XVI veku razvio u zna~ajan privredni centar, jer se nalazio na raskrsnici trgova~kih i vojnih puteva, u naseqenom i bogatom poqoprivrednom i sto~arskom podru~ju. U leskova~ki kraj dolazili su i dubrova~ki trgovci. Sem Leskovca kao administrativnog i Medve|e kao tr`nog centra, sva ostala mesta u leskova~koj nahiji bila su sela, koja su, uglavnom imala po stotinu stanovnika. Po~etkom XVI veka leskova~ka nahija imala je 300 sela i 28 seli{ta ‡ mezri. Turska nije odustajala od daqeg osvajawa na severu, pa je veliki vezir Kara Mustafa-pa{a krenuo naBe~ ~ime je 1683‡1699. godine zapo~eo veliki rat protiv Habzbur{ke monarhije. Me|utim, kod Be~a su bili odbijeni, a rat su udru`enim stagama nastavili Poqska, Mleta~ka republika (Venecija) i Austrija. U prvoj fazi rata do 1688. godine Austrija je uspela da zauzme Srem i Beograd i da se u~vrsti u severnoj Srbiji i Bosni du` Save i Dunava. Kako je u to vreme Francuska objavila rat Habzbur{koj monarhiji, zna~ajnu ulogu u daqoj borbi protiv Turaka trebalo je da imaju dobrovoqci balkanskih hri{}ana, pa prema tome i Srba. U prodoru prema Skopqu komandant austrijske vojske Pikolomini pored ostalih gradova zauzeo je i Leskovac i tu je smestio vojnu posadu. I pored zna~ajnog uspeha u Makedoniji i Karpo{evog ustanka, Turci su, posle Pikolominijeve smrti, uspeli da slome otpor i uz pomo} Arbanasa te{ko poraze Austrijance u Ka~ani~koj 7
klisuri 1690. godine i nateraju ih da se povuku do Ni{a. Na neza{ti}enim podru~jima hri{}ansko stanovni{tvo je bilo izlo`eno `estokoj osveti Turaka, pa je Porta (Turska) morala fermanom da zabrani daqe pokoqe. Turci su uspeli ostalih osvoje isporazum leskova~ko podru~je i Ni{, padaje pored 1690. godine zakqu~en da se austrijska vojska sa oru`jem povu~e, a srpsko stanovni{tvo je ostalo na milost i nemilost Turcima. To je uslovilo i veliku seobu Srba pod vo|stvom Arsenija III ^arnojevi}a, me|u kojima je bilo i izbeglica i iz leskova~kog kraja. Borbe sa Turcima nastavqene su sve do 1699. godine kada je sklopqen Karlova~ki mir ~ime je ovaj veliki rat bio okon~an zadr`avawem teritorija koje je svaka strana osvojila. Leskova~ki kraj je ostao i daqe u posedu Turske. Me|utim, posledwih godina rata, pa i posle toga, sa austrijske teritorije u Srbiju su dolazili hajduci i bili aktivni i u dolini Morave napadaju}i na Kru{evac, Prokupqe i Leskovac. Pred sam kraj XVII veka Leskov~ani su se `alili Porti da od hajduka nemaju mira, pa su im turske vlasti uputile pomo}. Quti zbog poraza od hajduka kod Leskovca, kru{eva~ki zaimi i spahije pogubili su leskova~kog zaima i nekoliko srpskih knezova u Ni{u. U leskova~kom kraju bilo je dosta opusto{enih sela, a najvi{e su stradala vakufska imawa. U to vreme mogle su se jeftino kupiti nekretnine, pogotovo ako su bile poluporu{ene, a Turci su nastojali da zadr`e hri{}ansko stanovni{tvo, pa su im dozvoqavali da obnavqaju i svoje crkve i manastire. Kru{eva~ki sanyak je pripadao Beogradskom pa{aluku. Kako su se, pored ostalih, i u leskova~kom kraju ose}ale posledice dugih ratova, Porta je uvela poreske olak{ice koje su va`ile za leskova~ki, ali ne i za vrawski kadiluk, zbog ~ega je jedan broj qudi dolazio u leskova~ki kraj, ali su po~etkomXVIII veka i te olak{ice ukinute. Bilo je i sukoba u poku{ajima da se odbegli seqaci vrate u svoje kadiluke. Po popisu po~etkom XVIII veka u leskova~kom kadiluku je od ranijih 3400 ku}a na|eno 8
svega 575 poreskih obveznika, a u samom gradu bilo je 135 muslimana. Ratovi Austrije sa Turskom nastavqeni su i u XVIII veku, a mirom u Po`arevcu 1718. godine Austri ja je zagospodarila severnom Srbijomvlast gde jeTurci. ostala U dovreme 1739. austrijske godine kada su ponovo uspostavili uprave u severnoj Srbiji Kru{eva~ki sanyak je pod upravom komandanta Ni{kog serhata, koji je povremeno bio i valija Rumelijskog ejaleta. Leskovac je tada bio centar nahije Dubo~ica koja je bila sastavni deo Leskova~kog kadiluka sa nahijama Izmornik, Pusta Reka i Crna Trava. Za vreme novog austrijsko-turskog rata 1788‡1791. godine odredi srpskih dobrovoqaca (frajkori), imali su zadatak da onemogu}avaju kretawe turske vojske, da uni{tavaju useve i ometaju wenu ishranu. Saradwa Kru{evca sa austrijskom vojskom i blizina Beogradskog pa{aluka uticala je na odluku Porte da se sedi{te sanyaka iz ovog grada premesti u Leskovac. Tome je doprinela i ~iwenica da je prvi sanyak-beg koji je napustio Kru{evac bio [ehsuvar Abdi-pa{a iz Leskovca, poznat kao [a{it-pa{a (Ludi pa{a). Iako je za vreme austrijsko-turskog rata do{lo do `estokih obra~una hri{}ana i muslimana rumelijski valija je dobio zadatak da pomiluje one podanike koji su se obavezali na ispuwavawe du`nosti i na pokornost. Me|utim, nasiqe nad srpskim stanovni{tvom je nastavqeno, {to se posebno ose}alo u leskova~kom kadiluku u kome je narod napu{tao ku}e i skrivao se u {ume. Zato je veliki vezir u ove krajeve uputio deliba{u sa naredbom da ka`wava one koji i daqe progawaju raju. Veliki problem u ovom periodu za leskova~ki kadiluk predstavqali su Arnauti, koji su posle rato va sa Austrijom dolazili u Izmornik i Pustu Reku na napu{tene teritorije i prihvatali islam. Me|utim, donose}i osvetu, me|uplemenske sukobe i razmirice, oni su jo{ vi{e ugro`avali 9
starosedeoce. Pqa~ke, kra|a stoke, silovawa i druga nasiqa prisiqavala su raju da napusti svoja sela i domove, a `albe Porti nisu mnogo pomagale. Sedamdesetih godina do{li su u Kru{eva~ki sanyak Arnauti iz okoline Pe}i. Najpre su bili a zatim ~inili velika Napadali su na~iv~ije, puteve za Ni{, su Pri{tinu, Novinasiqa. Pazar, Pirot i Vrawe, pqa~kali, ubijali, silovali, kidnapovali qude i decu za koje su kasnije tra`ili otkup. Iako su turske vlasti poku{avale da ovo spre~e, uspeh je izostao, pa su ih ~ak neki od pa{a uzimali i u svoju pla}eni~ku vojsku. Raja u Turskoj bila je obavezna da daje desetak od prinosa letine, kao i sve nov~ane poreze propisane defterom i kanunom. Glavarinu (yiziju) pla}ali su zbog toga {to im je sultan garantovao za{titu. Bilo je i drugih raznih nameta, a jedan od poreza bio je namewen vojnim potrebama. Prilikom ubirawa poreza uglavnom se uzimalo vi{e nego {to je odre|eno, {to je dovodilo do reagovawa stanovni{tva. Sanyak-begovi, vojvode i suba{e dolazili su sa velikom pratwom koja je boravila po selima, gostila se i pored poreza uzimala i sve {to im je odgovaralo. U vreme gradwe tvr|ava u Ni{u i Beogradu optere}eni su i stanovnici leskova~kog kraja, pla}ali su za nabavku kola, gra|e i stoke za vu~u, bili obavezni da obezbede i odre|ene koli~ine bra{na i je~ma, ali po vrlo niskim cenama. Nameti su u vreme ratova bili udvostru~avani. Najte`e su padale nov~ane obaveze za sanyak-bega i pokrajinske namesnike, koje su pove}avane i za potrebe beogradskog vezira. Kako su ovaj porez skupqali muslimanski prvaci ‡ ajani, samovoqno su ga pove}avali i taj iznos prisvajali. Da bi porez bio pla}en na vreme ajani i knezovi su primoravali narod da se zadu`uje kod bankara i trgovaca i Jevreja uz visoke kamate. Iako je bilo dosta `albi na ove postupke problem nije bio re{en. U XVIII veku poja~an je proces pretvarawa zemqe u ~itluke. Tako su se nametali novi gospodari takozvani ~itluk-sahibije kojima je seqak morao tako|e da pla}a 10
poseban porez. U starim ~itlucima odnosi izme|u spahija i ~itluk-sahibija bili su regulisani zakonom tako {to su seqaci davali spahiji umesto desetka od godi{wih prinosa iznos novca odsekom. Me|utim, prilikom stvarawa novih ~itluka odnosi izme|u spahija i raje regulisani su dogovorom izme|u spahija i ~itluk-sahibija, {to je ovom drugom omogu}avalo velike zloupotrebe. Doga|alo se i da osiqene ~itluk-sahibije otka`u sva davawa spahijama. U Leskova~kom kadiluku ~itlu~ki sistem je podrazumevao prodaju celokupne imovine seqaka, tako da su ostajali i bez oku}nice pa su potpuno zavisili od svojih gospodara. Ukoliko se na odre|enom podru~ju dogodilo ubistvo, stanovni{tvo je moralo platiti krvninu gospodaru zemqe. Zato se doga|alo da i sami Turci organizuju neko ubistvo kako bi naplatili krvninu. Te{ke globe, ratna opasnost i ovakvo postupawe Turaka prisilili su pot~iweno stanovni{tvo da napu{ta teritorije i tra`i sigurnija mesta za `ivot. Stanovni{tvo leskova~kog kraja uglavnom se bavilo zemqoradwom i sto~arstvom. Leskovac je po~etkom XIX veka, pred Prvi srpski ustanak bio administrativno-teritorijalni centar starog kru{eva~kog (Alaya-Hisar) sanyaka, a zatim Leskova~kog pa{aluka, sastavqenog od pet nahija (leskova~ke, prokupa~ke, ra`awske, para}inske i kru{eva~ke) u okviru {ire administrativno-teritorijalne jedinice ‡ rumelijskog beglerbegluka (vilajeta). Leskova~ki pa{aluk se grani~io sa beogradskim, ni{kim, sofijskim, pri{tinskim i vrawskim. Ekonomski, geografski i istorijski objediwavao je vrlo razli~ita podru~ja. Leskova~ka nahija ili leskova~ki kadiluk, kao sudsko-teritorijalna jedinica, poklapao se sa podru~jem Leskovca i okoline. Grani~ila se na jugu i istoku Grdeli~kom klisurom i Crnom Travom, na zapadu Gorwom Jablanicom i Pustom Rekom, na severu se prostirala do sela Brestovca, selo Svo|e je bilo granica sa pirotskom nahijom, dok je Zaplawe, koje se spu{ta sve do Ju`ne Morave, bila granica sa Ni{kim pa{alukom. 11
Gospodar Leskova~kog pa{aluka bio je [a{it-pa{a, poreklom Arbanas iz okoline Skadra iz porodice Bu{ata. Upravqao je od kraja XVIII veka do 1830. godine, a zbog posebnih zasluga u ratovima imao je zvawe pa{e ˜i}utuglið, kao i wegov je sused vrawski Zbogsa ~e{}e izlo`enosti kru{eva~kog krajaMehmed-pa{a. ratnim sukobima Austrijom, sedi{te pa{aluka je iz Kru{evca premestio u Leskovac gde su mu se nalazili saraji. [a{it-pa{in saraj u Leskovcu bio je jedna od najlep{ih gra|evina toga vremena. Podignut je krajem XVIII veka na prostoru gde se danas nalazi okrugli paviqon Sajma. Zgrada je bila ogra|ena visokim zidom. Sru{en je 1892. godine i na wegovom mestu podignuta je zgrada ni`e gimnazije.
KRIZA TURSKOG CARSTVA Posle sna`nog uspona Turskog carstva, krajem XVII veka zapo~ela je kriza kao posledica brojnih ratova koji su protiv wega vo|eni i unutra{wih sukoba koji su slabili centralnu vlast, pogotovo u pograni~nim podru~jima u koje je spadao i Beogradski pa{aluk. Od samog po~etka vladavine na ovim prostorima, Turcima su se suprotstavqali porobqeni narodi ustancima i drugim oblicima otpora, a tada{we velike sile nastojale su da je ratovima potisnu sa Balkana. Tako je u evropskoj politici, posebno za Englesku, Francusku, Austriju i Rusiju od velike va`nosti bilo stawe na Balkanskom poluostrvu na koje su te`ile da pro{ire svoj uticaj, pa i u celoj Turskoj koju su `eleli da potisnu sa ovog podru~ja i podele interesne sfere. Posle ustanka u Gr~koj protiv turske vladavine 1821. godine u upotrebu je u{ao termin Isto~no pitawe {to je u stvari bilo pitawe opstanka Osmanskog carstva u Evropi. Preciznije re~eno, to je bilo Balkansko pitawe koje se odnosilo na poku{aj sporazumevawa velikih sila o podeli turskih teritorija u Evropi, posleratnih mirov12
nih sporazuma sa Turskom i na nastojawe porobqenih naroda da re{e svoj polo`aj kao i priznavawa wihove oslobodila~ke borbe od strane evropskih dr`ava. Me|utim, suprotni interesi evropskih dr`ava uticali su na produ`avawe `ivota oslabqenog Turskog carstva.suZbog jasnih trgova~kih interesa Francuska i Engleska `elele da se odr`i Tursko carstvo, dok su Rusija i Austrija bile zainteresovane za podelu wegovih teritorija u Evropi {to su nastojale da re{e ratovima. Austrija je uspela da izbije na obale Save i Dunava dok se Rusija {irila obalama Crnog mora i ja~ala svoj uticaj na Balkanu. Porobqeni balkanski narodi podr`avali su Austriju u ratovima sa Turskom, ali mnogo sna`niji oslonac im je bila Rusija koja je preuzela obavezu za{titnika pravoslavnog stanovni{tva u Turskoj. Zato su i u ratovima Rusije sa Turskom bili na wenoj strani. Posle sporazuma Josifa II sa ruskom caricom Katarinom II o podeli Turske, Austrija je 1788. godine zapo~ela rat sa Turskom koji je trajao do 1791. godine, i tada je uspela da organizuje i Srbe u Beogradskom pa{aluku i Bosni. U Srbiji je ustani~kim akcijama rukovodio biv{i trgovac Ko~a An|elkovi}, rodom iz okoline Jagodine, koji je uglavnom imao zadatak da ometa snabdevawe turskog garnizona u Beogradu i ratovao je sa promenqivom sre}om. Taj otpor Turskoj nazvan je Ko~ina krajina, a rezultati su bili ve}e ratno iskustvo srpskih ustanika i naoru`avawe koje im je omogu}ila Austrija. Me|utim, izmewene su me|unarodne okolnosti izbijawem Francuske revolucije, Engleska je uvukla [vedsku u rat protiv Rusije, pretilo ej pribli`avawe Pruske Turskoj, tako da je pa`wa evropskih sila bila odvra}ena od Turske. Ve} u prvoj godini rata Ko~a An|elkovi} je uhva}en i Turci su ga nabili na kolac, ali je otpor Srba nastavqen do kraja rata. Ciq im je bio dobijawe ve}ih povlastica, ali ne i kona~no oslobo|ewe. Mirom u Svi{tovu 1791. godine Srbi su dobili amnestiju, a jani~arima je zabrawen 13
povratak u Beogradski pa{aluk koji je na upravu dobio Be}ir-pa{a. Nezadovoqni ovakvom odlukom, jani~ari su se, pod vo|stvom Osman Pazvan-oglua odmetnuli i uz pomo} kryalija prigrabili vlast u Vidinskom pa{aluku. Odatle su ~esto napadali i Beogradski pa{aluk. Iako je rat protiv Austrije i Rusije zavr{io bez te`ih gubitaka, mirom sa Austrijom 1791. godine u Svi{tovu i sa Rusijom 1792. godine u Ja{u, turski sultan Selim III je uvideo potrebu sprovo|ewa reformi kako bi stabilizovao stawe u Carstvu. Ciq mu je bio ja~awe finansijske i vojne mo}i Turske, stvarawe regularne vojske, oduzimawe spahiluka za nevr{ewe vojne slu`be i ja~awe centralne vlasti. Me|utim, pod uticajem revolucionarnih promena u Evropi, posebno u Francuskoj, sultan je shvatio da su potrebne i promene u pograni~nim pa{alucima koje bi zna~ile uvo|ewe delimi~nih povlastica za lokalno stanovni{tvo. Po dolasku Mustafa-pa{e na ~elo Beogradskog pa{aluka jani~ari su zapo~eli pripreme za novi napad, pa je on pod pretwom smrtnom kaznom tra`io da mu se po{aqe 1500 Srba za odbranu Beograda. Iako je to ra|eno pod pritiskom, to je bila prilika da Srbi nastave sa izgra|ivawem svojih vojnih snaga i sticawe ratnog iskustva. Povlastice Srbima su bile potrebne i radi popuwavawa napu{tenih imawa za vreme ratova {to je moglo da se u~ini samo uz ~vrste garancije. Fermanom iz 1793. godine potvr|eno je postojawe knezova po selima, a po kne`inama obor-knezova i zabrawen ulazak Turaka u sela. Za Turke su pored puteva podignuti hanovi kako ne bi navra}ali u sela i ~inili razne zulume. Utvr|ena je i veli~ina poreza, spahijskih da`bina i obaveza prema pa{i. Fermanima iz naredne godine uvedena je obaveza spahija da `ive samo u Beogradu, odre|ene su takse kadijama i najstro`e zabraweno nasiqe Turaka pri putovawu radi obavqawa poslova. Seoski knezovi su bili zadu`eni za sakupqawe poreza, posle ~ega je wihova funkcija prestajala, a stvarnu vlast su imali seoski kmetovi koji su su14
dili seqacima u sitnijim sporovima. Pored seoskog i kne`inskog kmeta postojala je i narodna skup{tina koja je odlu~ivala o va`nim pitawima. Re{avawem raznih sporova narod se odvra}ao od turskih skupih sudova. Ne{to kasnije, i 1797. godine, novim Portinim fermanima uvedeni 1796. su i nahijski knezovi sa posebnim ovla{}ewima naro~ito u razrezivawu i sakupqawu poreza. Turske vlasti su prenele pravo sakupqawa poreza na srpske stare{ine pa je otpor srpskog stanovni{tva prema porezu bio upravqen i prema wima. Oni su, pak, `eleli da budu revnosni u sakupqawu poreza od {to ve}eg broja poreskih glava {to je dovodilo i do nasilne naplate ali i do otpora qudi. Srbi su znatno doprineli u borbi protiv jani~ara u Beogradskom pa{aluku, pa je do{lo do organizovawa i srpske narodne vojske. Mustafa-pa{a je poku{ao da spoji turske i srpske odrede, ali u tome nije uspeo jer su Srbi tra`ili da imaju svoje odrede i komanda nte koje }e sami birati. Opasnost od {irewa uticaja iz Francuske i nadirawa Napoleona Bonaparte prema Turskoj primorali su Portu da slomi otpor Pazvan-oglua i jani~ara. Beogradski vezir Mustafa-pa{a imenovan je za begler-bega Rumelije sa ciqem da sredi stawe. To je iskoristio Pazvan-oglu i napao je na Beogradski pa{aluk, ali je bio odbijen uz pomo} srpskih odreda. Kako oru`jem Turska nije mogla da sredi stawe u Rumeliji, a postojala je opasnost da srpski naoru`ani odredi svoj otpor mogu da usmere i protiv Turske, odlu~eno je da se pregovara sa Pazvan-ogluom. Usledila je potom odluka Porte 1799. godine da odobripovratak jani~arima u Beogradski pa{aluk, a Pazvan-oglu je dobio na upravu Vidinski pa{aluk. Mustafa-pa{a je krajem 1801. ubijen, a Beogradskim pa{alukom zagospodarile su ~etiri dahije ‡ Aganlija, Ku~uk-Alija, Mula Jusuf i Fo~i} Mehmed aga, dok je novi beogradski vezir Hasan-pa{a bio oru|e u wihovim rukama. Jani~ari su ponovo zavodili ~itluke, pove}avali da`bine i vr{ili razna nasiqa. Ukinute su ranije povlastice, a sela i kne`ine obezbe|ivali 15
su jani~ari sa dahijskim suba{ama na ~elu. Da`bine su udvostru~ene, a trgova~ki promet je onemogu}avan. To je izazvalo i veliko nezadovoqstvo srpskih stare{ina. I turske spahije su bile nezadovoqne nasiqima i samovoqom jani~ara i dahija, tako da su se stvorili uslovi za pru`awe otpora novom re`imu. LESKOVA^KI KRAJ UO^I USTANKA Leskova~ki pa{aluk, prema tome i leskova~ku nahiju, naseqavalo je prete`no srpsko stanovni{tvo, dok je nekoliko desetina sela i zaselaka u Gorwoj Jablanici bilo nastaweno doseqenicima Arbanasima muslimanske vere. Turaka nije bilo po selima, a u nekim je bilo i Cincara (Vlaha). Leskovac je kao centar pa{aluka imao oko 12.000 stanovnika, prete`no Srba. Grad je imao {est yamija, sahatluk, mlinove na reci i jedan most. Turci su `iveli na levoj, a hri{}ani na desnoj obali reke. U gradu je bilo lepih privatnih zgrada i konaka. Pored [a{it-pa{inog postojali su i Arem saraj (kod sada{weg Narodnog pozori{ta) i Mali saraj u kome je bio sme{ten kadija (sudija) danas park kod Robne ku}e. Leskov~ani su ru{evine tog saraja nazivali Gr~ki saraj. Bilo je i dosta privatnih zgrada i konaka a najpoznatiji su Pa{agi}ev, Memetagin i Mamutbegov konak. Me|u ~orbayijskim bile su zapa`ene ku}a Tase An|elkovi}a na glavnom trgu, stara zgrada Narodnog muzeja koja je bila u vlasni{tvu porodice Trandafilovi}, zatim ku}e ~orbayije Ne{ka Mitrovi}a (preko puta Crkve), Hayi Mladenovi}a (preko puta dana{weg [umskog gazdinstva) i Gi~i}eva ku}a. Svaka od wih imala je amayik-kupatilo. Gra|ene su, uglavnom, od drveta i pe~ene cigle. Ku}e leskova~ke sirotiwe bile su male, od slabog materijala i pru}a, oblepqene blatom, naj~e{}e neokre~ene i pokrivene slamom sa malim prozorima bez stakla. U 16
nekada{woj Stolinoj, a dana{woj ulici Nikole Skobaqi}a nije bilo nijedne ku}e pokrivene }eramidom. Gra|ene su i takozvane ˜redene ku}eð sa tridesetak stanova i zajedni~kim krovom za zanatlije, ~iv~ije i doseqenike. centru grada bile turske ku}e. NajbogatijiUTurci stanovali su su, na uglavnom, desnoj obali Veternice. Tu su se nalazile ku}e turskih feudalaca i bogatih ~orbayija, prostrane, spratne sa dosta prozora, sa doksatima, divanima i ukrasima, kitwastim dimwacima i krovovima od }eramida. Na periferiji Leskovca `ivela je sirotiwa u nekaldrmisanim, blatwavim ulicama, ku}ama koje su vi{e li~ile na kolibe, na mo~varnom terenu sa krovovima od slame. Na malim prozorima nije bilo stakla ve} nategnuta sviwska be{ika, a na nekim i specijalna hartija,˜artija penyerlikað. U samom centru Leskovca postojao je i veliki zatvor koji se zvao Katil apsa (na mestu dana{weg Plavog paviqona Sajma). Leskovac je imao i takozvani Veliki amam na Kudeqnoj pijaci, na mestu gde je dana{wa Po{ta. U prvoj polovini XIX veka u Leskova~kom pa{aluku vladao je Ismail-pa{a ~ije je imawe sa letwikovcem i vodoskocima bilo na mestu dana{weg [pitaqskog grobqa. Po tim vodoskocima ovaj kraj je nosio ime [adrvan, {to na turskom zna~i vodoskok, ali je nazvan i [pitaq zbog toga {to je jedno vreme letwikovac Ismail-pa{e slu`io kao bolnica. U ~ar{iji su se nizali mali drveni du}ani sa strejama i }epencima. U woj je uvek bilo puno qudi, a `agor prolaznika me{ao se sa vikom trgovaca koji su nudili svoju robu i bukom zanatlija koji su radili svoj posao. Ku}e sa ba{tama zaklowene visokim zidovima od ispletenog pru}a oblepqenog blatom redovno sa dva ulaza ‡ mawom kapijom za qude i velikom za kola. Sagra|ene su od dasaka bez otvora i nisu omogu}avale da se u dvori{te gleda sa ulice. Prozori ku}a su imali drvene kapke ili guste sitne re{etke. Ve}ina ulica u Leskovcu nije kaldrmisana, bile 17
su pune |ubreta i pra{ine, bara i poto~i}a i uglavnom krivudave. Ve} u sumrak ~ar{ija i ulice su bile potpuno puste i neosvetqene. Retki no}ni prolaznici kretali su se sa fewerima. Ba{te su bile pune zelenila, a oko centra grada nalazio se pojas dosta neuglednih koliba kroviwara. U samom gradu Turci nisu dosa|ivali Srbima iako se znalo da su bili bogati i mo}ni. Ukoliko mu` nije bio kod ku}e, retko se doga|alo da Tur~in u|e u hri{}ansku ku}u. Neke `ene su slu`ile u turskoj ku}i kao izme}arke, a nasiqe nad srpskim `enama retko se de{avalo, jer su kazne bile veoma stroge. Radom nisu optere}eni samo ~itluk-sahibije i gospodari, kao i poneki bogatiji leskova~ki ~orbayija, a ostali su morali skoro svakodnevno da rade na wivama, livadama, vinogra dima, zabranima i {umama i na nekim zanatima. Seqaci ~if~ije i napoli~ari, pa i argati, morali su da se odazovu na zahtev Turaka. Nisu radili samo za vreme ve}ih hri{}anskih praznika. Neki su odlazili na rad u Beogradski pa{aluk u takozvani }eramiyiluk. Za vreme praznika `ene su sedele iza poluotvorenih kapija koje su zatvarale ~im bi koji Tur~in pro{ao. @ene su retko odlazile u ~ar{iju, a deca se na ulici nisu smela tu}i. I pored svega vladala je prili~na sigurnost jer su turske vlasti nastojale da strogim merama osiguraju red i mir. U gradu su mu{karci nosili ~ak{ire koje su kod bogatijih bile ~ohane, a `ene dimije ({alvare) i duga~ke anterije, a na nogama drvene nanule. Seqaci su, uglavnom bili ratari, a u planinskim selima pored zemqoradwe bavili su se i sto~arstvom. Turci nisu `iveli u selima, a u nekim selima na Kukavici, Radanu i Babi~koj gori `iveli su i Cincari (Vlasi) koji su se bavili sto~arstvom i boravili u katunima. U samom Leskovcu `iveli su Turci i Srbi i mawi broj Cincara. Pod uticajem turske vlasti dolazilo je i doislamizacije nekih hri{}anskih porodica koje su u`ivale i delimi~ne priv18
ilegije. U Leskovcu je bilo i ciganskih porodica ~iji su ~lanovi kao izme}ari slu`ili kod Turaka, ali ih je u selima bilo znatno vi{e. Iako nema preciznijih podatka o brojnosti srpskog XVIIIiveka, stanovni{tva u leskova~kom sa znatnom izvesno{}u se mo`e kraju re}i krajem da su seobe ratovi ostavili velike posledice i da se broj stanovnika znatno smawio. To se moglo zakqu~iti i po malom broju parohijanskih sve{tenika. No Srbi su veliku pa`wu poklawali o~uvawu svoje hri{}anske religije koja je bila i kqu~ni faktor u odbrani nacionalnog identiteta. Suo~eni, pak, sa smawewem broja poreskih glava Turci su morali biti i popustqiviji prema nekim srpskim zahtevima, a ja~awe srpskih porodica i dobijawe novih poreskih glava bilo je
u wihovom interesu. Zato je i razumqivo da su srpskom stanovni{tvu u Leskovcu sredinom XVIII veka dozvolili da izgrade crkvu, koja se nalazi u samom centru grada, pored dana{we nove Saborne crkve i poznata je kao Crkva oyaklija. Naime, i pored politike centralne turske vlasti koja je podrazumevala popu{tawe hri{}anima, pre svega radi odr`avawa reda i mira, bilo je i onih Turaka u pograni~nim krajevima Turskog carstva koji se sa time nisu slagali. Da bi izbegli wihovo reagovawe, Leskov~ani su crkvu delimi~no ukopali u zemqu i izgradili oyak ~ime su hteli da poka`u da grade ku}u za sve{tenika. I pored toga {to ova tvrdwa ima prizvuk legende, postojawe oyaka u staroj leskova~koj crkvi navodi na taj zakqu~ak. Ona je po tome bila i jedinstvena crkva na Balkanu. Obaveze seqaka u ispla}ivawu desetka Porti i spahijama bile su vrlo precizne i turske vlasti su se trudile da se redovno ispuwavaju. Me|utim, kako su Turci `iveli samo u gradovima i ve}im varo{icama, veliki probl em predstavqalo je sakupqawe poreza. Zato je Osmansko carstvo bilo primorano da omogu}i izvesnu seosku samoupravu postojawem seoskih kmetova i seoskih zborova koje su vremenom po{tovali i nahijski i sanya~ki zvani~nici. Zato 19
su im, naro~ito posle reformi Selima III, dozvoqavali da na taj na~in ure|uju i neka svoja unutra{wa `ivotna pitawa, ali i da ispuwavaju obaveze raje prema turskim vlastima. Po~ele su da ja~aju i srpske porodi~ne zadruge, a Turci su imali kako svoje hri{}anske posrednike koji su ipreuzimali obaveze u o~uvawu bezbednosti tako u skupqawu poreza, ~ime su u znatnoj meri rasteretili i same Turke. Tako je narodna samouprava dobila oblik kne`inske autonomije, koju su predstavqali knezovi, odnosno ba{knezovi (koyoba{ije). Krajem XVIII veka u leskova~kom kraju je postojao knez beratlija. Najpoznatiji je bio knez Stojan, koji je bio vrlo bogat, za koga se pretpostavqa da je bio i ba{knez odnosno glavni knez leskov~ke nahije. Iako je saradwa kneza Stojana i [a{it-pa{e bila na zavidnom nivou, najverovatnije je po~etak Prvog srpskog ustanka uticao na [a{it-pa{u da ga pogubi. To, me|utim, nije bila smetwa da ga nasledi wegov sin Momir Stojanovi} ~ija }e uloga tokom ustanka biti zna~ajna. Wegovo bekstvo u Beogradski pa{aluk, koji je ve} bio zahva}en ustankom mo`e se ozna~iti kao po~etak organizovanog otpora Srba u leskova~kom kraju turskoj vlasti. To je bilo istovremeno i vreme kada je oja~ala svest o potrebi po~etka borbe za kona~no osloba|awe od Turaka. PO^ETAK USTANKA ‡ BUNA NA DAHIJE Zavo|ewem jani~arske uprave u Beogradskom pa{aluku sa dahijama na ~elu stawe se naglo pogor{alo. Porezi su bili udvostru~eni, a po gradovima i palankama dahije su postavqali kabadahije, a po selima izgra|ivali hanove i u wima sme{tali oru`ane posade. Turskim spahijama, koji su im se protivili, oduzimali su posede i ponovo su zaveli ~itlu~ewe, a nasiqima su ugro`avali `ivote qudi i wihova imawa. Ukinuli su sve povlastice koje su Srbi dobili fermanima, ukinuta je i kne`inska samouprava tako da je 20
stare{inski srpski sloj bio li{en dotada{wih svojih prava. Bezbednost u selima ~uvale su suba{e sa odredima jani~ara. Trgovina stokom sa Austrijom znatno je smawena, a visoki nameti ostavqali su malu korist doma}im trgovcima. Tako su ubili ugro`enipa{aluku. interesi skoro svih slojeva stanovni{tva Beogradskom Nezadovoqne turske spahije podsticale su srpsko stanovni{tvo na otpor protiv dahijske strahovlade, a ra~unalo se i na podr{ku Porte koja je primala ~este `albe na ovakvo samovoqno pona{awe jani~ara i dahija. Srpsko stanovni{tvo se, pak, nadalo da }e pru`awem otpora uspeti da vrati ranije povlastice, {to je podsticalo i ranije srpske knezove da po~nu sa pripremama za borbu protiv dahijske uprave. Ubistvo Mustafa-pa{e, neuspela pobuna spahija protiv dahija 1802. godine uz naoru`avawe i srpskog stanovni{tva i slabqewe Pazvan-oglua u Vidinskom pa{aluku, kao i francuska propaganda uticali su na po~etak priprema za bunu na dahije. Naredne godine tajno su se sastajale nekada{we srpske stare{ine, nabavqano oru`je i municija preko zemunskih trgovaca. Saznav{i za ove pripreme, dahije su se odlu~ile da pogube istaknute srpske stare{ine i da nasilno oduzmu oru`je od naroda. Tako su zapo~ele dahijske represalije, pqa~kawe sela, nasilno oduzimawe oru`ja, ubijawe knezova zbog ~ega je cela akcija nazvana se~a knezova, koja je, me|utim, podrazumevala i se~u svih istaknutijih bogatih qudi, trgovaca i sve{tenika. Umesto da spre~i otpor, ova akcija je ubrzala po~etak ustanka. Odbegli srpski prvaci sastali su se po~etkom februara 1804. godine u Ora{cu i odlu~ili da dignu ustanak, a za vo|u su izabrali Kara|or|a Petrovi}a. Po~elo se sa paqewem hanova po selima, ubijawem suba{a i proterivawem Turaka. U toku prole}a ustanici su zauzeli nekoliko mesta i organizovali opsadu Beograda. Pored [umadije ustanak je zahvatio i zapadnu Srbiju gde su ustanike predvodili Jakov i Matija Nenadovi}, Milo{ Obrenovi} i drugi, a preko Morave Milenko Stojkovi} i Petar Dobr21
wac. Poku{aj da se pregovara sa ustanicima bio je bezuspe{an, jer je Kara|or|e tra`io izru~ewe dahija. Nezadovoqni Turci u Beogradu nisu uspeli da zbace dahije. Turske spahije su se, pak, nadale ru{ewu dahijskog re`ima, pa su blagonaklono gledale ustanak, u nekim slu~ajevima i pomagale. Kako Portana nije bila ua mogu}nosti da ukloni jani~are iz Beogradskog pa{aluka, tako|e je gledala blagonaklono na ustanike. Pored `eqe da se oslobodi neposlu{nih dahija i jani~ara, Turska se istovremeno pla{ila da ustanak ne uzme {ire razmere i da ugrozi wenu vlast. Zato je dala nalog bosanskom veziru Be}ir-pa{i da do|e u Beogradski pa{aluk i sredi stawe. Neometan od ustanika on je u leto 1804. godine do{ao pod Beograd i bio primoran da izda nalog da se dahije pogube, {to su ustanici i u~inili na Ada-Kaleu na Dunavu. Ispuniv{i ovaj zahtev ustanika Be}ir-pa{a je zatra`io od wih da polo`e oru`je i vrate se ku}ama. Me|utim, sporazumevawe sa ustanicima nije i{lo tako lako. Wihovi zahtevi bili su da vrhovna vlast nad Srbima ostane Kara|or|u, da on sakupqa danak koji pripada sultanu, i da nijedan Tur~in nema pravo da se me{a u stvari koje se ti~u srpskih podanika. Odobrewe za nastawivawe Turaka u srpskim gradovim a i palankama prema zahtevima Srba mogli bi da odobravaju samo srpski vrhovni komandant i pa{a. Sakupqa~e poreza imenovao bi Kara|or|e iz redova Srba, a garnizonsku slu`bu treba da vr{e zajedno Srbi i Turci, dok }e srpski vrhovni komandant imati gardu od 500 Srba. Srbi su pristali da Porti svake godine pla}aju danak od pola miliona gro{a, aveziru sve {to mu je potrebno za wegovo izdr`avawe, kao i prava na takse i carine. Zahtevano je da se srpskim podanicima ne ~ine nikakve smetwe pri trgovini. Pregovori su trajali do po~etka 1805. godine, i kako nisu uspeli Be}ir-pa{a se povukao u Bosnu a beogradski vezir je ponovo postao Mustafa-pa{a. Nezadovoqna ovakvim ishodom, Porta je naredila ni{kom Hafis-pa{i da ugu{i ustanak. Srbi su vojsku Hafis-pa{e razbili na Ivan22
kovcu 16‡18. avgusta 1805. godine i time je borba prot iv dahija prerasla u op{ti ustanak protiv turske vlasti sa ciqem da se Srbija oslobodi. Koriste}i slabost centralne turske vlasti, upravnici pograni~nih pa{aluka su nastojali da se {to vi{e osamostale, pa je bila razumqiva surevwivost me|u wima. Me|utim, svakome od wih bilo je va`no da na tim podru~jima bude {to mawe bahatih jani~ara i opasnih kryalija. Kako je pretila stalna opasnost od odmetnika Pazvanoglua leskova~ki [a{it-pa{a je u~estvovao u pohodima koji su imali za ciq da o~iste Beogradski pa{aluk od wih. Zato je wegov boravak sa vojskom na toj teritoriji u vreme bune na dahije bio tuma~en i kao podr{ka srpskim ustanicima, ali i sinu ubijenog Mustafa-pa{e Beg-efendiji. Kao i drugi, tako je i leskova~ki [a{it-pa{a zabrawivao svojim qudima da stupaju u slu`bu drugog pa{e, kao, na primer, ni{kog Hafis-pa{e. ^iwenica da [a{it-pa{a nije bio u sukobu sa srpskim ustanicima tuma~ena je i wegovom namerom da, u slu~aju poraza Hafis-pa{e, zauzme ni{ku tvr|avu, koja je bila vrlo zna~ajno upori{te na jugu Pomoravqa. ^ak i kad je Hafis-pa{a bio pora`en, [a{itpa{a jo{ uvek nije bio otvoreni neprijateq ustanika. Posle pobede na Ivankovcu Kara|or|e nije imao nameru da napadne i zauzme deo Leskova~kog pa{aluka. Me|utim, te{ko je poverovati da je [a{it-pa{a bio iskreni prijateq ustanika utoliko pre {to je do tada bio vrlo revnostan u gu{ewu pobuna raje u Pomoravqu. Sasvim je razumqivo da se i on bojao nemira u svom pa{aluku, pa je svako sre|ivawe stawa u Beogradskom pa{aluku bilo zna~ajno i za wega. ODJEK USTANKA VAN GRANICA BEOGRADSKOG PA[ALUKA Borba ustanika u Beogradskom pa{aluku, najpre protiv dahija, a zatim i protiv regularne turske vojske nije 23
ostala bez odjeka i u leskova~kom, ni{kom, pirotskom i vrawskom pa{aluku. Vesti su stizale u sela i gradove, prepri~avane i komentarisane uz vidqivu dozu neizvesnosti i nesigurnosti. Kod srpskog stanovni{tva podr{ka je bilaJedan o~igledna, posebno posle poraza ni{kog pa{e. broj mladih qudi ponet `eqom da se Hafissrpski narod oslobodi od turske vlasti prelazi na ustani~ko podru~je, a bilo je i onih koji su oti{li u Beogradski pa{aluk sa porodicama pla{e}i se osvete Turaka. Me|utim, Leskova~ki pa{aluk jo{ uvek nije bio zahva}en nemirima. Jedan od razloga su bili relativno dobri odnosi ustanika sa [a{it-pa{om, a drugi {to je na ovom podru~ju bila ve}a koncentracija turskih snaga. Udaqenost tog podru~ja od popri{ta ~estih austrijsko-turskih ratova nije pru`ala mogu}nost za ve}e anga`ovawe srpskog stanovni{tva kao u Beogradskom pa{aluku, kada se sticalo i znatno vojni~ko iskustvo. Istovremeno na ovom terenu bilo je naoru`anih Arnauta koji su ~ekali svaku priliku da vr{e nasiqa nad srpskim stanovni{tvom. No, i pored svega toga svest o potrebi borbe protiv turske vlasti za kona~no oslobo|ewe je rasla, a proces ~itlu~ewa i pove}anih obaveza jo{ vi{e su tome doprinosili. Bez obzira na svoj odnos prema srpskim ustanicima u Beogradskom pa{aluku, [a{it-pa{a je sakupqao vojsku spreman za obra~un sa onima koji se bune. Kada je do{lo do pobune u pirotskom i ni{kom pa{aluku Hafis-pa{a je pozvao neke srpske stare{ine i na prevaru ih pobio, a da bi zapla{io stanovni{tvo nekoliko sela je opqa~kao i spalio. Uvidev{i zajedni~ku opasnost, [a{it-pa{a je sa vojskom do{ao u pomo} Hafis-pa{i da ugu{e pobunu u tim krajevima jer su Turci trpeli poraze od pobuwenika, a u okolini Pirota poubijano je i nekoliko suba{a. U sukobu sa ustanicima Turci su odneli pobedu, izgubili su 200 vojnika, ali je ubijeno 800 hri{}ana ~ije su glave poslate u Carigrad. Odmazde Turak a su nastavqene, pa je u okolini Pirota obe{eno sedam popova pod optu`bom da su odr`avali veze sa srpskim ustani24
cima u Beogradskom pa{aluku. Bilo je i poku{aja organizovawa pobune tako|e uz anga`ovawe sve{tenika u Znepoqu, Zaplawu i Vlasotincu, posle poraza ni{kog Hafis-pa{e. Plan je bio da nekoliko ~eta Znepoqaca sa~eka Zaplawce i koddaVelikog Bowinca odakleabi se podelili u Vlasotin~ane dve grupe, jedna zaposedne Kutinski, druga tesnac kod Kurvingrada. Turci su, me|utim, o ovim planovima bili na vreme obave{teni pa su uhvatili organizatore ‡ sve{tenike Janka, Zdravka i Krstu koje su obesili kod mosta na Ni{avi u Ni{u. Kad su to ~uli, Znepoqci su se pov ukli. Posle poraza na Ivankovcu Porti je bilo jasno da nema mira sa ustanicima i da je potrebna energi~na akcija za gu{ewe ustanka. Istovremeno su im pobune van granica Beogradskog pa{aluka nametnule potrebu organizovawa borbe i na ovim podru~jima, odnosno susednim pa{alucima. Zato su izdali naredbu pa{ama da pripremaju vojsku za obra~un sa buntovnicima, pogotovu {to se radi o nevernicima ‡ hri{}anima. Posebno su bili zainteresovani za o~uvawe Ni{ke tvr|ave. Tursko stanovni{tvo na podru~jima ju`no od Beogradskog pa{aluka bilo je obuzeto strahom i nesigurno{}u, pa je zato i tra`ilo pomo} od Porte. Kara|or|u je tako|e bilo jasno da sporazuma sa Turcima vi{e nema i da su stvorene povoqne okolnosti za nastavak borbe do kona~ne slobode. Za ostvarewe toga ciqa bilo je potrebno dobiti i masovniju podr{ku Srba i van podru~ja Beogradskog pa{aluka. Zato je, na skup{tini ustanika, decembra 1805. godine u Smederevu, doneta odluka da se u ustani~ku vojsku primaju i svi oni koji do|u iz susednih pa{aluka i koji prihvataju borbu protiv Turaka. Istovremeno je odlu~eno da se Turci napadaju i na podru~jima van Beogradskog pa{aluka i da se zauzmu pogodna mesta za izradu utvr|ewa za odbranu. To je, u stvari, bila odluka o {irewu ustanka, a istovremeno objava rata isvim susednim pa{ama. 25
U skladu sa ovom odlukom Kara|or|e je s vojskom poslao Mladena Milovanovi}a i Stanoja Glava{a na Leskova~ki pa{aluk. Oni su januara 1806. godine uspeli da potuku vojsku leskova~kog [a{it-pa{e i kru{eva~kog bega Vren~evi}a, da zauzmu Kru{evacPetra i da seDobrwca upute prema Ni{u. Drugi deo vojske pod komandom zauzeo je Para}in, Ra`aw i Aleksinac. O~igledan strah Turaka od srpskih stanika potvr|en je i u narodnoj pesmi: Kad Kru{evac Srbi privati{e Sva se turska zemqa uskoleba. Sta{e Turci sitne kwige pisat ' , Te po{iqu jedan do drugoga. Fala Bogu! koji kwige pi{e? Koji pi{e, kome li ih {aqe? Kwige pi{e pa{a [a{it-pa{a U Leskovcu na Moravi gradu, Po{iqe ih Skadru na Bojanu Ka onome Bu{atli veziru, Po imenu pa{i Ibraimu: ðAman pa{o! Ti otac, ti majka! ðDa l ' ne znade{, da l' za nas ne haje{? ð\auri nam zemqu privati{e, ðI palanke na{e popali{e, ðYamije nam na{e obori{e, ðNa{u decu ludu pogazi{e, ðNa{e kade rezil po~ini{e: ðRazvi{e im avlije marame, ðI sa le|a skinu{e kaftane, ðIspod grla skido{e |erdane, ðSve na wima enyije dukate, ðI sa nogu ga}e od kuma{a, ð[to gospoda u sobi se|a{e ðNa minderu i svil'nom du{eku, ðTo sad be`i bosa po snijegu ðUsred zime kad nije zemana,
26
ðTo je rezil caru u Stambolu, ðKamo l' tebe carevu ve}ilu!ð
Poraz kod Kru{evca [a{it-pa{a nije oprostio, ve} se posle mesecika pripremao, u prole}e 1806. godine iznekoliko Toplice krenuo utvr|enomi{ancu ustanika u selu Ko`etini kod Aleksandrovca usputno pale}i i pqa~kaju}i sela. Me|utim, Srbi su kod {anca uspeli da ga zaustave i nateraju da se vrati. Uspesi ustanika i van Beogradskog pa{aluka i opasnost koja je zapretila ni{koj tvr|avi i svim susednim pa{alucima naterali su Portu da naredi oduzimawe oru`ja od svih hri{}ana u evropskom delu Turske. Kako je to sakupqawe bilo pra}eno i raznim nasiqima, izazvalo je jo{ ve}i revolt. Opasnost koja je zapretila Leskova~kom pa{aluku zauzimawem wegovog severnog dela, anga`ovawe [a{itpa{e u borbi protiv ustanika i op{ta nesigurnost uticali su i na mewawe odnosa srpskog stanovni{tva prema wemu. To potvr|uje i bekstvo kneza Momira Stojanovi}a na oslobo|enu teritoriju krajem 1805. ili po~etkom 1806. godine, kada je preko Kru{evca do{ao kod ustanika pod komandom Mladena Milovanovi}a ju`no od Jagodine. Sa wim je do{ao i jedan broj mla|ih qudi ‡ be}ara iz leskova~kog kraja koji su se ukqu~ili u ustani~ku vojsku. Nakon uspeha kod Kru{evca srpski ustanici su pre{li u Toplicu, zauzeli Prokupqe, potukli Arnaute kod Kur{umlije i u prodoru prema Leskovcu do{li do Puste Reke na granici leskova~ke nahije i do sela Dubova. To je u stvari bio prvi prodor ustani~ke vojske iz Beogradskog pa{aluka na leskova~ko podru~je. Kada se, me|utim, glavnina srpske vojske povukla sa wom je po{ao i jedan broj stanovnika sela leskova~ke nahije u solobo|eni deo Srbije. Naselili su se u nekim selima kru{eva~ke i jagodinske nahije a mali deo u kragujeva~koj nahiji. Nad izbeglicama u ovim krajevima leskova~ki knez Momir Stojanovi} je 27
dobio pravo da upravqa, a oni koji su bili sposobni za vojsku prikqu~ili su se ustani~kim snagama.
DELIGRADSKI [ANAC Posle uspeha po~etkom 1806. godine ustanici su planirali da se obezbede od prodora turske vojske sa juga prema Beogradskom pa{aluku. Zato je odlu~eno da se zatvori ulaz u \uniski tesnac izme|u Aleksinca i Ra`wa na desnoj obali Morave. Tako je nastao {anac koji je ura|en sa ~itavim sistemom utvr|ewa i prelazio i na drugu obalu Morave. Zbog velikih borbi koje su tu vo|ene, ovaj {anac je nazvan Deligradski. On je predstavqao veliku branu turskom nadirawu tokom Prvog srpskog ustanka. Pri izradi {anca znatnu pomo} su pru`ile izbeglice iz leskova~kog kraja, poznati kao leskova~ki be}ari. Komandant ovog logora srpske vojske bio je kapetan Vu~a @iki}, rodom iz Makedonije, a izbeglica iz Srema. U Deligrad su dolazili nezadovoqni qudi iz raznih krajeva, be}ari koji su napustili svoja imawa i porodice i bili dobrovoqci u srpskoj vojsci. Deligradsko utvr|ewe je imalo veliki strategijski zna~aj jer se nalazilo na glavnom putu za Sofiju i Carigrad, odnosno za Leskovac, Vrawe i Solun. Jedan od poznatijih qudi u leskova~kom kraju Ilija (Petar) Petrovi} Streqa, rodom iz grdeli~kog sela Gradi{te, imao je svoj du}an u selu Kozaru i majdan gvo`|a koji je dao pod zakup Turcima iz Skopqa. Turci, me|utim, nisu hteli da mu plate zakup, pa su ~ak hteli i da ga ubiju. Zato je Streqa pobegao u Deligrad kao dobrovoqac. Tu se istakao svojim dr`awem i hrabro{}u i bio je postavqen za komandanta ni{eva~kih be}ara, dok je (Petar) Yida bio komandant leskova~kih, a Pe{a svih ostalih be}ara. U prole}e 1806. godine Turska je mobilisala vojsku za borbu protiv srpskih ˜e{kijað ‡ buntovnika. Kako je ustanak zahvatio i ostale pa{aluke, Porta je odlu~ila da 28
likvidira glavno ustani~ko upori{te Deligrad. Istovremeno i Kara|or|e i srpski Praviteqstvuju{}i sovjet su zakqu~ili da je Deligrad vrlo zna~ajan za daqi tok ustanka i da }e tu do}i do odlu~uju}eg okr{aja sa turskom vojskom.Petar Zato jeDobrwac, za komandanta ovog utvr|ewa je postavqen vojvoda a nad Leskov~anima komandu imao bimba{a Streqa, a pomagao mu i knez Momir. Jula 1806. godine zapo~ela je {estonedeqna krvava bitka sa turskom vojskom kod Deligrada. Rumelijski valija Ibrahim-pa{a napao je Deligrad, ali je bio odbijen. Ne{to kasnije velika turska vojska od oko 30.000 vojnika od kojih je polovinu sa~iwavala kowica sa podru~ja Kosova i Metohije, Skadra, Skopqa, Vrawa, Leskovca i Ni{a sa oko 4.000 kryalija, napala je ponovo Deligrad. Veliki vezir Ibrahim-pa{a je sakomandovao oko 5.000 vojnika ostao u Ni{u, a vojskom kod Aleksinca je [a{it-pa{a. Dok je trajala borba Kara|or|e je uputio Stanoja Glava{a sa oko dve hiqade pe{aka i pet stotina kowanika da preko Jastrepca pre|e u Toplicu i podigne narod na ustanak. On je 26. avgusta (7. septembra) 1806. godine napao na Prokupqe i zauzeo ga, a Turci i Arnauti su se razbe`ali. Zatim je u{ao u Kur{umliju i spustio se u dolinu Laba i kod Brvenika, a jedan deo ustanika je preko Dobri~a oti{ao prema Kurvingradu kako bi zatvorio put od Leskovca prema Ni{u. Tako je i leskova~ki, posebno vlasotina~ki kraj, bio zahva}en ustankom. Kad je saznao za ovaj prodor srpske vojske, Ibrahim-pa{a je povukao svoju vojsku trpe}i znatne gubitke. Tako je ustani~ka vojska odnela jo{ jednu zna~ajnu pobedu koja je u~vrstila uverewe u mogu}nost potpunog osloba|awa od Turaka. Turci su 1806. godine pretrpeli poraz i na Mi{aru kod [apca. Nastala je op{ta iscrpqenost i ustanika i turskih vojnika. Pribli`avawe hladnih jesewih dana, kao i nedostatak municije primorali su srpsku vojsku da se povu~e severno od Ni{a na liniji od Jastrepca do Gramade. S wima je krenulo i dosta izbeglica koje su se zadr`ale oko Deligrada, Sokobawe i Kru{evca. 29
Pogo|ena novim porazima i znatno oslabqena, Porta je naredila rumelijskom valiji Ibrahim-pa{i da povede pregovore sa srpskim ustanicima o primirju i zakqu~ewu mira. U ime srpskih ustanika u Carigradu je pregovarao Petar I~ko, krupni trgovac iz Beograda koji ranije u~estvovao u pregovorima sa Be}ir-pa{om, a ije saiaustrijskim vlastima o pomo}i ustanicima. I~ko je 1806. godine uspeo da za ustanike izdejstvuje veoma povoqne uslove mira. Po tom takozvanom I~kovom miru Porta je pristala da Srbi u Beogradskom pa{aluku pla}aju ta~no utvr|enu sumu godi{weg danka koji bi prikupqale srpske stare{ine, uz obavezu da obavqaju i sve druge carske i narodne slu`be. U pa{aluku bi bilo zabraweno da borave jani~ari, kryalije i drugi nasilnici. Srbi bi tako|e sami ~uvali granice, a u Carigradu bi postojao sultanov finansijski ~inovnik ‡ muhasil kome bi Srbi predavali danak. Iako su srpske stare{ine na skup{tini u Smederevu prihvatile ove predloge i ponovo uputile I~ka u Carigrad da donese pismenu potvrdu, situacija se izmenila po{to je Rusija objavila rat Turskoj, pa je ovaj mir odba~en, a ustanici su nastavili sukobe sa Turcima, prihvatju}i poziv Rusije. Napredovawe ruske dunavske armije kroz Vla{ku krajem 1806. godine poja~alo je veru srpske vojske u nove uspehe u borbi protiv turske vojske. Istovremeni uspesi ustanika osloba|awem para}inske, ra`awske i kru{eva~ke nahije, dok su u sastavu leskova~kog pa{aluka ostale samo jo{ prokupa~ka i leskova~ka nahija, stvorile su mogu}nost za obimnije akcije tokom naredne godine. Na oslobo|enoj teritoriji nalazio se i znatan broj ustanika dobrovoqaca iz leskova~kog kraja pod komandom buquba{e Ilije Streqe, kasnije bimba{e, a ba{-knez Momir Stojanovi} je rukovodio leskova~kom emigracijom.
30
STREQINO VOJEVAWE Osloba|awe Beograda krajem 1806. godine i pribli`avawe ruskevojske ohrabriloje ustanike, alii stanovnike Ju`nog Pomoravqa koji su nastavili pripreme za Manolaborbu. Ruski general Miheqson poslao je vla{kog bojara kija ustanicima na dogovor o zajedni~kim operacijama. Kako beogradski vezir Sulejman-pa{a nije bio iskren u poku{ajima daqih pregovora sa Srbima, Kara|or|e mu je dopustio da sa svojom svitom napusti Beograd, ali su ih ustanici sredinom marta 1807. godine na Vra~aru poubijali. Posle toga nastavqeno je progawawe Turaka u Beogradu, {to je sa velikom zebwom pra}eno i u drugim krajevima pa{aluka, a posebno na jugu. Za nastavak daqih ratnih operacija protiv Turske od velikog zna~aja je bila Kara|or|eva odluka da se ustanak pro{iri i na ju`ne krajeve, posebno oko Pomoravqa. Plan ustanika za 1807. godinu predvi|ao je nastupawe kroz Krajinu radi spajawa sa ruskom vojskom i zajedni~ki prodor prema Vidinu. To bi omogu}ilo da ja~i ustani~ki odredi, uz pomo} ustanika na podru~ju Ju`nog Pomoravqa, prodru prema ni{koj tvr|avi gde bi bila prekinuta veza sa Sofijom i s jugom. Zna~ajan deo vojske planiran je za operacije na jugozapadnom i zapadnom frontu kako bi se upalo u Bosnu i Hercegovinu i do{lo do eventualnog povezivawa sa Crnogorcima. Komandant ju`ne ustani~ke vojske sa velikim brojem qudi iz leskova~kog i ni{kog kraja bio je Petar Dobrwac, a brojala je oko 7.000 ustanika. Komandant desnog krila te vojske bio je Ilija Petrovi} Streqa koji je upravqao krajem oko Masurice. Poveravawem te komande potvr|eno je veliko ratni~ko iskustvo i ugled koji je u`ivao Streqa. Levim krilom do Crne Reke i bawe komandovao je Hajduk Veqko. Kako je Turcima pretila sve ve}a opasnost od Rusa koji su vodili uspe{ne operacije na Dunavu, a i od srpskih ustanika, oni su dovla~ili poja~awe u Ni{, a samim tim i Srbi nisu mogli da napuste deligrad31
sko utvr|ewe kako bi borbe preneli dubqe u Rumeliju. Shvativ{i da jako tursko upori{te u Ni{u mo`e da onemogu}i planirano {irewe ustanka prema Pirotu,Leskovcu, Vrawu, Prokupqu i Kosovu i Metohiji, Kara|or|e je planirao da uiprole}e godine organizuje prema Leskovcu Ni{u i1807. da zatvori sve pravceborbu koji bi omogu}avali prodor turske vojske prema severu. Desna kolona Streqine vojske zaobi{la je Ni{ ostavqaju}i ga sa leve strane i krenula prema Leskovcu. Leskovac je tada imao oko 2000 ku}a i kako je bio [a{it-pa{ino sedi{te, ogra|en je velikom drvenom ogradom (palisadima) i zemqanim utvr|ewima. @iteqi grada bili su uznemireni ne znaju}i kako }e postupiti Turci, a [a{it-pa{a je bio uveren da }e uspeti brojnom vojnom posadom koju je imao da se odupre ustanicima. Zato je i vr{io pripreme za odbranu grada. Uo~iv{i svoju premo}, Streqa je preko glasnika pozvao [a{it-pa{u na predaju, koju ovaj nije prihvatio. Me|utim, u uslovima neposredne blizine srpske vojske i pod uticajem vesti da su ustanici u Beogradu ubili pa{u i da veoma strogo postupaju sa preostalim Turcima, zavladao je strah i nesigurnost. [a{it-pa{a je raspolagao sa 12.000 vojnika. Ohrabreni Srbi u gradu zapalili su nekoliko turskih ku}a, a Streqa je uspeo da porazi [a{it-pa{inu vojsku nadomak grada i da zarobi wegovu porodicu koja je krenula sa blagom, dragocenostima i drugim stvarima prema Albaniji. Streqa je zaplenio i 12 zlatom natovarenih mazgi. Me|utim, toga marta 1807. godine Leskovac nije bio zauzet. Bez obzira na to, vidno je u~vr{}en ugled Ilije Streqe ~iji je ~in bimba{e odgovarao ~inu pukovnika, a komandovao je ve}im vojnim jedinicama koje bi odgovarale bataqonu. Za daqi razvoj ustanka od velike va`nosti bio je Kara|or|ev plan da pro{iri ratne operacije u pozadini turske vojske, pre svega na podru~ju Ju`ne Morave. Najboqe uslove za to pru`alo je podru~je Lu`nice, Zaplawa i Vlasotinca, najpre zbog pogodnog brdsko-planinskog terena, 32
a zatim i zbog toga {to u selima nije bilo Turaka sem nekih slu`benika. Odatle se ustanak mogao daqe {iriti na podru~ja Znepoqa, Kraji{ta, P~iwe i Poqanice. Veze sa oslobo|enom teritorijom u Beogradskom pa{aluku su postojale jer su wihovi istaknutiji tamo i odr`avali kontakte sa svojimpredstavnici krajevima. ve} bili Svestan ~iwenice da je ni{ka tvr|ava te{ko osvojiva, ali i da predstavqa stalnu opasnost zbog stacionirane turske vojske i pomo}i koja joj je pristizala, Kara|or|e je odlu~io da Ni{ dr`i pod opsadom, a da zatvori sve prilaze tom podru~ju izgra|ivawem utvr|ewa u tesnacima i na putevima, poput deligradskog. Jedan od takvih tesnaca bila je i Grdeli~ka klisura ~ijim zatvarawem bi bilo onemogu}eno dovla~ewe turske vojske sa juga. Ve} izgra|eno poverewe izme|u Kara|or|a i Streqe, ugled koji je stekao u dotada{wim borbama, a i poznavawe rodnog kraja bili su razlozi da Kara|or|e prihvati Streqinu molbu da ga po{aqe u te krajeve za organizovawe borbe i {irewe ustanka. Zadovoqan ovakvom odlukom Streqa je za kratko vreme okupio 450 be}ara iz leskova~kog kraja iz redova leskova~kih izbeglica i dobrovoqaca. Dodatni motiv im je bila `eqa da se {to pre oslobodi podru~je gde su im `ivele porodice i ro|aci. Me|u prvima Streqi se prikqu~io Sava iz Dedine Bare, poznat kao Sava Dedobarac. Posle obra~una sa [a{it-pa{om Streqa se vratio u Deligrad gde je obavio sve pripreme za polazak svoje grupe be}ara u leskova~ki kraj. Zaobilaze}i Ni{, Streqa je marta 1807. godine pre{ao Ju`nu Moravu i preko Zaplawa do{ao u Vlasotince. Vest o pribli`avawu Streqinih be}ara brzo se {irila, a raspolo`ewe me{tana da mu se prik qu~e sve vi{e je raslo. Pobunilasu se sela [i{ava, Boqare, Kru{evica, Brezovica, Jastrebac, Kozare, Dedina, Ora{je, Grdelica i Dedina Bara. Kako svi seqaci nisu imali oru`je i municiju, to im je obezbe|ivao Streqa, a istovremeno su ih i wegovi be}ari podu~avali ratnim ve{tinama. Jer, trebalo se sukobiti sa turski m suba{ama i wihovom 33
dobro naoru`anom pratwom. Veliko ohrabrewe za seqake koji su pri{li ustanicima bio je i poraz [a{it-pa{ine vojske koji mu je naneo Streqa i strah Turaka zbog naglog {irewa ustanka. Zato su neki od wih napu{tali ovu teritoriju i Streqa selili se jugu gde saradnicima su wihove snage bil jo{ uvek jake. je prema sa najbli`im ostao ueVlasotincu da odatle komanduje daqim akcijama. Glavni zadatak koji mu je poverio Kara|or|e bilo je zatvarawe Grdeli~ke klisure, a najboqe mesto je bio Derven kod Prose~enice kod Mominog kamena. Za tako va`an zadatak Steqa je obezbedio {est tovara austrijskih pu{aka sa bajonetima, pet tovara baruta, a imali su i nekoliko majstora pu{kara. Ustanak je zahvatio vlasotina~ki kraj krajem marta i po~etkom aprila 1807. godine. Streqa je Savu Dedobarca sa oko 400 ustanika uputio u Grdeli~ku klisuru da obave planirani zadatak. Wihovo kretawe od Vlasotinca prema Grdelici jo{ vi{e je ohrabrilo seqake koji su nastavili da prilaze ustanicima u tom kraju. Sava Dedobarac lako je zauzeo Grdelicu i tu se smestio u Dedobarskom hanu na mestu zvanom Re~ica (danas iza preduze}a Tekstilna industrija Grdelica). Tu je pobijeno nekoliko Turaka iz Leskovca koji su i{li prema Vrawu, a u prostorijama hana sme{ten je barut. Dok je Streqa {irio ustanak u vlasotina~kom kraju, u Jablanici je u isto vreme Cvetko Vranova~ki pobunio oko pedeset sela i sakupio 600 do 700 ustanika. Ro|en je u selu Vranovcu u podno`ju brda Smr~ja na desnoj obali reke Jablanice. Cvetko je kod kalu|era ~ak nau~io da pi{e. Kako je bio bez roditeqa, pre{ao je u [umadiju krajem XVIII veka, gde ga je zatekao Prvi srpski ustanak. Zahva}en `eqom da se i wegov kraj oslobodi od Turaka, Cvetko je dolazio u Jablanicu i pripremao qude zaustanak. Bio je ugledan trgovac i u svom selu je imao du}an, pa je zahvaquju}i bogatstvu obnovio bo{wa~ku crkvu. Posle vesti o Streqinom dolasku u vlasotina~ki kraj i o akciji Save Dedobarca koji je oslobodio Grdelicu sa svojim 34
qudima je krenuo u Dedobarski han. Usput je palio hanove i ubijao Turke i zauzimao Pore~je. Time je bio prese~en pravac veterni~kom klisurom prema Vrawu. Do ozbiqnih sukoba Cvetkovih ustanika i Turaka do{lo je kod sela Paliku}e je seqake predvodio Pe{a Pr~i} (ili Pe{i}) i kodgde Vu~ja. Bitka kod Paliku}e bila je poznata kao ˜Paliku}ski bozgunð, pa je po woj i Cvetko dobio nadimak ˜Bozgunyijað. U oba sukoba je odneo pobedu. Tako je Cvetko uspeo da oslobodi predele sredwe Jablanice, Veternice i Vu~janske reke i produ`io prema Grdelici da bi se spojio sa Streqinim ustanicima. Na{li su se i ostali u Dedobarskom hanu. Mawi broj vojnika Sava je poslao u Prose~enicu da zaposednu Derven, a zadovoqanlakim zauzimawem Grdelice dozvolio je svojim be}arima da se opuste. Me|utim, upravo ta nesmotrenost pla}ena je visokom cenom. ^uv{i za dolazak ustanika u Mominu klisuru, vrawski pa{a je do{ao sa vojskom i pobio gotovo sve u Dervenu. U isto vreme leskova~ki [a{it-pa{a je stigao na Grdeli~ko kale sa vojskom i dva topa. Kako je ovo uzvi{ewe dominiralo Grdelicom lako je bilo da topovskom paqbom pogodi magacine baruta u Dedobarskom hanu i da ih zajedno sa ustanicima digne u vazduh. Zatim je usledio juri{ i samo mali broj ustanika je uspeo da se spase. Ovaj neo~ekivano te`ak poraz sna`no je pogodio Strequ i uznemirio Vlasotin~ane, koji su sada mogli samo da o~ekuju osvetu Turaka. Pogibiju kod Dedobarskog hana pre`iveo je i Cvetko Vranova~ki, posle ~ega mu se na kratko gubi trag. Streqa je odlu~io da sa nekoliko stotina boraca odmah napusti Vlasotince i po|e u Kamenicu. Iznena|eni i uznemireni, Vlasotin~ani su o{tro reagovali {to ih napu{ta i ostavqa Turcima i wihovoj osveti. Popev{i se na kowa pri polasku Streqa je rekao: ˜Vlasotin~ani! Ja Prose~enice ne zaptih, dru`inu zgubih, na{e ku}e sagoreh, i vas porobih. Sad idem da platim glavom za to. Ali, Vlasotin~ani! Na{ }e trag ostati, wega nikakvi kerovi ne mogu olizati. 35
Po tragu nam do}i }e drugi, do}i }e tre}i, do}i }e ~etvrti... Dobar je bog! [to ne mogasmo mi ‡ mo}i }e drugi... K oji }e to biti? Kada }e do}i? Ja ne znam. Ali da }e do}i, tako znam, kao {to vas gledam... Blago onima koji to do`ive! ð Zatim je oti{ao `estoko kazniti.prema Kamenici uveren da }e ga Kara|or|e Posle poraza ustanika na ovom delu fronta turska osveta bila je `estoka. Srpski ustanici uPomoravqu nisu vi{e bili tretirani kao obi~ni pobuwenici (e{kije) ve} kao sastavni deo Kara|or|eve vojske i pristalice Rusa koji su ratovali protiv Turske. Zato je i sultanova naredba da se Srbi umire ˜ogwem i ma~emð u svetom ratu za o~uvawe islama, ˜yihaduð, najrevnosnije bila primewivana upravo na ovom podru~ju. Zastra{uju}a je bila naredba da se pobije svo srpsko mu{ko i `ensko stanovni{tvo starije od pet godina. Turci su upali u Vlasotince i okolna sela, palili, pqa~kali i ubijali, a narod je be`ao u zbegove kriju}i se po {umama. Posebne razloge za osvetu imao je leskova~ki [a{it-pa{a koji je samo u Leskovcu posekao tri stotine lica i veliki broj pohapsio. Oni, pak, stanovnici koji su ostali u svojim ku}ama trpeli su svakodnevne zulume i nasiqe posebno od suba{a i sejmena od kojih je ve}ina bila iz arbana{kih sela. Me|utim, i sami Turci su ubrzo uvideli da ovakvim postupawem gube pot~iweno stanovni{tvo, pa je usledilo sultanovo pomilovawe. Tako je, na primer, pa{a naredio ~etvorici Vlasotin~ana da odu u planine i da prenesu narodu da je dobio opro{taj, {to su qudi poslu{ali i vratili se u svoja sela gde su po~eli da obnavqaju popaqene i poru{ene ku}e. Iako je o~ekivao da }e ga Kara|or|e kazniti, pa ~ak i ubiti, Streqa je zadr`ao visoki vojni polo`aj i nastavio da ratuje na ni{kom frontu. On je zajedno sa Petrom Yidom i leskova~kim knezom Momirom dobio zadatak da po|e do Si}eva~ke klisure i {ancem zatvori put Pirot ‡ Bela Palanka ‡ Ni{. Time bi bila onemogu}ena veza Ni{a sa Sofijom odakle su mogla dolaziti turska poja~awa. 36
Ustanici, me|u kojima je bilo i leskova~kih be}ara, napravili su {anac i zauzeli polo`aje. Me|utim, 8. aprila 1807. godine usledila je zajedni~ka akcija Turaka. Iz Sofije je krenuo odmetni~ki haramba{a Karafejza, a ni{ki iz Ni{a. Do{lo je do `estokog okr{aja u kome su pa{a ustanici pretrpeli poraz izgubiv{ i vi{e od dvesta qudi me|u wima i 17 Grka koji su pre{li na wihovu stranu i ~etiri topa a zapleweno im je i {est zastava. Po ve} uobi~ajenom postupku Turci su zastave i glave ubijenih poslali u Carigrad. Sa ostatkom ustanika Streqa se povukao u Deligrad, posle ~ega je nastavqeno sa nasiqem u Ni{kom i Leskova~kom pa{aluku. Tokom maja 1807. godine uz pomo} regularne turske vojske ‡ nizamima iz pravca Sofije i ba{ibozu~ko-kryalijske kowice pod komandom Deli Kadrije ugu{en je ustani~ki pokret u ni{kom i leskova~kom kraju, a ustani~ka vojska je bila potisnuta severno od Ni{a gde se fron t stabilizovao. Turski napadi na utvr|eni Deligrad su uspe{no odbijani. U jednom takvom sukobu poginulo je oko dvesta Turaka, ali i osniva~ Deligrada kapetan Vu~ a @iki} i jo{ {ezdeset Srba. Da bi onemogu}io prodor Turaka prema glavnim upori{tima u Beogradskom pa{aluku, Kara|or|e je naredio mobilizaciju svih za oru`je sposobnih qudi. Sredinom juna 1807. godine srpski grani~ni kordon nalazio se u Aleksincu, na Katunu, Supovcu i preko Jastrepca ka Kopaoniku. U okolini Prokupqa na ~elu turske vojske bio je [a{it-pa{a, a nasuprot wemu jagodinski knez Jevta sa oko {est hiqada boraca me|u kojima je bilo i izbeglica iz leskova~ke i prokupa~ke nahije. Prema dogovoru sa ruskim generalom Isaevim ustani~ka vojska je pre{la u Krajinu i trebalo je da se s wim sastane kad on pre|e Dunav. Saznav{i za ovaj prodor Turci su uspeli da potisnu ustanike prema [tubiku i Malajnici. Kako se Milenko Stojkovi} na{ao u kriti~noj situaciji, Kara|or|e je bio primoran da povu~e delove vojske sa ostalih frontova i da je prebaci na isto~ni 37
front, gde je stigao krajem maja 1807. godine. Turci su se koncentrisali na polo`ajima prema ustanicima na [tubiku i Malajnici, {to je omogu}ilo Isaevu da pre|e Dunav sa 3000 vojnika, ~ime Kara|or|e nije bio zadovoqan. Ustanici su uspeli da izvojuju pobedu nad Mula-pa{o m i Gu{anac Alijom na [tubiku i Malajnici. Me|utim, ve} sredinom avgusta Rusi su zakqu~ili primirje sa Turcima po kome su se najvi{e brinuli da neometano povuku svoje trupe, a Srbe su ostavili sa neizvesnom sudbinom tra`e}i da se nad wima ne sprovodi nasiqe dok su ruske trupe na toj teritoriji. Tada jeRusija uputila u Srbiju Konstantina Rodofinikina sa {irokim politi~kim ovla{}ewima, ali bez jasnih opredeqewa prema posledicama pregovarawa sa Turskom. Wegova misija bila je povezana sa odre|ivawem funkcije Praviteqstvuju{}eg sovjeta i izgra|ivawem vlasti u Srbiji u kojoj se ve} vidno ispoqavala nesloga me|u stare{inama. Primirje izme|u Rusije i Turske odnosilo se na Krajinu i ni{ki front, ali su ustanici nastavili da utvr|uju Deligrad, a Turci da ja~aju svoje snage u Ni{u. Od velike va`nosti im je bilo odr`avawe mira u okolini Ni{a, Prokupqa i leskova~kom kraju. Za novog rumelijskog beglerbega sredinom jula 1807. godine postavqen je Hur{id-pa{a ~iji je glavni ciq bio spre~avawe ponovnog {irewa ustanka na ovim podru~jima. Tako su on i leskova~ki [a{it-pa{a bili jedini komandanti turske vojske koja se nalazila na polo`ajima prema Deligradu i Jastrepcu. Najve}a posledica ratnih operacija na ju`nom frontu bila je {to je veliki deo srpskog stanovni{tva prebegao na oslobo|enu teritoriju, a leskova~ki kraj je jo{ uvek bio pod turskom vla{}u. Prido{li Leskov~ani su tako postali sastavni deo ustani~ke vojske koju je Kara|or|e pripremao za daqe borbe. Do kraja 1807. godine Turci su u nekoliko navrata poku{avali da prodru u dubinu Beogradskog pa{aluka, ali su redovno odbijani. Istovremeno srpski ustanici su 38
povremenim prodorima dolazili do blizu Sofije i na ni{ki front. Turska posada u Ni{u bila je dosta jaka. Kako bi sebi obezbedili slobodno postupawe sa ustanicima Turci im i daqe nisu priznavali status ratuju}e strane, nego su ih smatrali pobuwenicima, {to Pored je potvr|ivao i novi sultanov ferman Hur{id-pa{i. vojnih akcija Tuci su razvili propagandu koja je imala za ciq da zavadi srpske stare{ine, kao i izbeglice iz ni{ko-leskova~kog podru~ja. Tako je poznat poku{aj Hur{id-pa{e da pismom pridobije stanovnike leskova~kog i ni{kog kraja na predaju, koje, me|utim, nije imalo nikakvog uspeha. Leskova~ki [a{it-pa{a je nastojao da i 1808. godine, koja je bila relativno mirna, zauzme {to boqe pozicije za odr`avawe mira u svom pa{aluku. Da bi onemogu}ili prodor Turaka iz Toplice u Kru{evac ustanici su imali utvr|ewe u selu [avranima na desnoj obali reke Rasine. Me|utim, 1808. godine \or|e Simi} je napustio {anac i oti{ao sa vojskom u Deligrad. To je omogu}ilo [a{it-pa{i da ga zaposedne i tako u~vrsti polo`aj tursk e vojske na tom terenu. Kako do sukoba Turaka i ustanika krajem 1807, cele 1808. i po~etkom 1809. godine nije dolazilo to je bio, uglavnom, miran period koji je pru`io mogu}nost da se sre|uju unutra{we prilike u Srbiji. Na `alost tada je do punog izra`aja do{la nesloga izme|u srpskih stare{ina, {to }e imati te{ke posledice u daqem razvoju ustanka. RATNE OPERACIJE 1809. GODINE Posle zakqu~ewa primirja Rusije i Turske 1807. godine cele naredne godine trajali su pregovori o miru i produ`ili su se do prole}a 1809. Nezadovoqna engleskim prisustvom u Turskoj, Rusija je zahtevala da Porta odstrani engleskog konzula iz Carigrada ili }e obnoviti neprijateqstva. U isto vreme Turska je preko Hur{id-pa{e 39
nastojala da postigne sporazum sa Kara|or|em nude}i mu mesto kneza i odre|ivawe granice Srbije pod uslovom da prizna vlast sultana. Me|utim, on to nije prihvatio. Kada je Rusija, u prole}e 1809. godine, obnovila neprijateqstva sa Turskom nastavio pripreme za daquu borbu sa wima ii Kara|or|e za kona~no je oslobo|ewe ne samo Srbije granicama Beogradskog pa{aluka ve} i Srba u ostalim pokrajinama. Tada su zaboravqeni nesporazumi sa Rusijom tokom wenih pregovora sa Turskom. O spremnosti ustanika da nastave borbu Kara|or|e je obavestio crnogorskog vladiku Petra I i tra`io podr{ku. Po~etkom aprila 1809. ustanici su krenuli u ofanzivu u ~etiri pravca. Jedan deo se prebacio preko Drine sa ciqem da podigne tamo{we stanovni{ tvo na ustanak, drugi je preko Novopazarskog sanyaka poku{avao da uspostavi vezu sa Crnogorcima, tre}i je krenuo prema Ni{u, a ~etvrti prema Dunavu da uspostavi vezu sa ruskom vojskom. Me|utim, izbili su sukobi izme|u srpskih stare{ina oko komandovawa pojedinim delovima fronta. Na zahtev Mladena Milovanovi}a, ~iji je uti caj znatno oja~ao, umesto Petra Dobrwca za komandanta jugoisto~nog fronta postavqen je Miloje Petrovi}, a Dobrwac mu je bio pot~iwen, a na zapadnom frontu umesto Jakova Nenadovi}a postavqen je Sima Markovi}. Bilo je i razli~itih stavova u vezi sa te`i{tem napada. Kara|or|e je preuzeo rukovo|ewe jugozapadnim frontom, a smatrao je da jugoisto~ni treba dobro utvrditi u Crvenoj Reci izgradwom utvr|ewa kao {to je Deligrad ~ime bi bio zatvoren prilaz Ni{u, a prema Vrawu u Grdeli~koj klisuri. Miloje Petrovi} i Mladen Milovanovi} su zastupali gledi{te da treba odlu~uju}i boj voditi kod Ni{a i zauzeti ni{ku tvr|avu. Zato je Miloje Petrovi}, bez obzira na protivqewe Petra Dobrwca, razmestio vojsku u ~etiri {anca, koji su, me|utim, po svom rasporedu bili nepovoqni za odbranu. Komandovao je vojskom od 19.000 qudi. Borbama u okolini Ni{a trebalo je da se podstakne stanovni{tvo u ju`nom Pomoravqu 40
da pritekne u pomo} sa dobrovoqa~kim odredima. Dogovoru stare{ina o zajedni~kim operacijama kod Ni{a prisustvovao je i leskova~ki knez Momir Stojanovi} koji je rukovodio izbeglicama iz leskova~kog kraja. Pored ve}jo{ ustaqenog garnizona, Turci u ni{koj tvr|avi imali 10.000 vojnika, a stalno im su je pristizalo poja~awe. Neaktivnost ruske vojske na Dunavu onemogu}avala je ve}e uspehe Milenka Stojkovi}a i predstavqala jo{ ve}u opasnost po ustanike, jer su Turci mogli ja~i deo snaga anga`ovati kod Ni{a. Neprekidne borbe na ju`nom frontu aprila 1809. godine vo|ene su promenqivom sre}om . Dok je Hajduk Veqko uspe{no napao Belu Palanku i deo pirotske nahije, napadi ustanika na ni{ku tvr|avu bili su neuspe{ni, pa su se oni, po{to su pretrpeli znatne gubitke, opredelili za blokadu. U isto vreme znatno su se iscrpqivali u spre~avawu prodora Turaka kroz Poni{avqe prema Ni{u vode}i borbe kod Matejevca, Si}eva i na Plo~niku. U isto vreme na levoj obali Ju`ne Morave ve}e uspehe su imali leskova~ki dobrovoqci. Po~etkom maja 1809. godine uspeli su da opkole Leskovac, a kru{eva~ki knez je prodro u Pustu Reku. Opkoqavawe Leskovca mo`e se povezati i sa zna~ajnim operacijama Hajduk Veqka u Poni{avqu kada je uspeo da zauzme Belu Palanku, Koritnicu, Lu`nicu i Belograd~ik u staroplaninskom Zagorju. Iz tih krajeva omogu}io je da vi{e od 50.000 qudi pre|e u oslobo|eni deo Srbije. Iako su ustanici u borbama kod Ni{a uspevali da do|u i do samih gradskih bedema, jaka turska odbrana i neuspesi ustanika primorali su stanovni{tvo leskova~kog kraja da napu{ta svoje domove. I pored toga {to je ni{ka tvr|ava bila opkoqena, Turci su uspevali da probijaju srpsku opsadnu liniju i da dovla~e poja~awa u Ni{. Zbog opasnosti od ovakvih ~estih prodora Turaka Miloje Petrovi} je dozvoqavao da se srpsko stanovni{tvo sa podru~ja ju`nog fronta prebacuje u oslobo|eni deo Srbije. Istovremeno nije bilo ni dovoqno pu{aka i municije kako bi se pove}ao broj srpskih boraca. 41
Odlu~uju}i napad turske vojske na srpske polo`aje kod Ni{a usledio je maja 1809. kada je pretrpqen te`ak poraz na Kamenici koja je upam}ena i po herojskoj pogibiji Stevana Sin|eli}a na ^egru. Vest o ovom porazu ustani~ke vojske je Kara|or|a na Javoru kada se spremao za sukobzatekla sa Sulejmanom-pa{om Skopqakom i Numan-pa{om iz Pe}i. I pored boravka ustani~ke vojske u okolini Leskovca Turci su uspeli da otvore prilaz prema Ni{u {to je omogu}ilo [a{it-pa{i da do|e na Kamenicu i u~estvuje u bici protiv ustanika, gde je bio i rawen. Na polo`aj leskova~kih ustanika uticao je i prodor ]or Ahmed-pa{e iz vrawskog pa{aluka, kao i Mali}-pa{e iz pri{tevskog pa{aluka koji je preko Toplice i Puste Reke do{ao u dodir sa ustanicima. Pod wihovim i [a{it-pa{inim pritiskom ova oslobo|ena teritorija leskova~kog podru~ja bila je napu{tena, a sva trojica su u~estvovala u Kameni~koj bici. Posle poraza na Kamenici ustani~ka vojska se povukla iz ju`nih krajeva, a sa wom se povukao i ve}i broj srpskog stanovni{tva kako bi izbegao nove turske zulume. Turci su obnovili svoju vlast, a ponovo je iz dat ferman od novog turskog sultana Mahmuda II (1808‡1839) o obavezi muslimana da izvr{e odmazdu nad hri{}anima. Leskova~ki dobrovoqci nisu u~estvovali u Kameni~koj bici ve} su se povukli levom obale Morave, preko Toplice do Kru{evca i Temni}a u jagodinskoj nahiji gde su ve} bile naseqene izbeglice iz ovih krajeva. Ohrabreni uspehom na Kamenici, Turci su mimo o~ekivawa krenuli na Deligrad iako je bio vrlo jako utvr |ewe. Kara|or|e se upravo uzdao u odbranu tog utvr|ewa ali je istovremeno tra`io da mu ruska vojska pritekne u pomo}. Me|utim, Rusi su do{li samo do Kladova gde su pretrpeli poraz. Za o~uvawe ovakvog va`nog polo`aja Kara|or|e je, jula 1809. godine, boravio u Deligradu kada je turski napad odbijen, a zatim je oti{ao u Topolu. Kako su Turci pripremali odlu~uju}i napad, on je preko Kru{evca sa ustanicima krenuo u pomo}, ali ga je kod Jasike zatekla vest 42
da su Turci zauzeli Deligrad, pa i wegov plan da im kod ]uprije pru`i otpor nije uspeo. Ipak, on ih je novim nastupawem zaustavio na Moravi gde se front stabilizovao. POSLEDWE GODINE PRVOG SRPSKOG USTANKA Vojvoda Streqa, koji je za vreme doga|aja na ni{kom frontu ratovao u isto~noj Srbiji, posle ofanzive Turaka u leto 1809. godine vratio se u Deligrad, dok mu je porodica bila u selu Jasika kod Kru{evca. Ratne operacije nastavqene su tokom leta 1810. godine istovremeno sa ruskim akcijama. Borbe su vo|ene na Moravi i oko Deligrada gde se nalazio i Kara|or|e. Qudi iz leskova~kog kraja naseqeni oko Kru{evca, kojih je bilo dosta, na{li su se na udaru turskih snaga. U bici koja se vodila oko Deligrada u~estvovao je i bimba{a Streqa. U jednom od prodora Turci su zauzeli srpski {anac na Jasici, prodrli uz Moravu i spalili sela Kukqin i Belu Vodu, uzeli stoku i vra}ali se za Kru{evac. Kad je to saznao, Streqa je sa grupom svojih ustanika presreo Turke, nekoliko wih ubio, dok su se ostali razbe`ali, a zarobqene i stoku je poslao Kara|or|u. Septembra 1809. godine usledila je velika bitka sa Turcima kod Varvarina u kojoj su u~estvovali i Streqa i knez Momir sa Leskov~anima. Izvojevana je jo{ jedna zna~ajna pobeda, a Turci su bili primorani da se vrate u Ni{. Ovakav ishod borbi uticao je na ponovnu stabilizaciju fronta na Jastrepcu, Supovcu, Katunu i kod Aleksinca. No, srpski ustanici nisu mirovali, ve} su ~esto vr{ili prepade i dopirali ~ak do ni{ke tvr|ave. Tom prilikom posebno su se isticali dobrovoqci i ustanici iz ni{kog, leskova~kog i prokupa~kog kraja. Me|utim, ratne operacije na ovom delu fronta u znatnoj meri su pogodile i naseqenike iz leskova~kog kraja u selima oko Kru{evca, jer su samo u toj nahiji u leto 1810. godine Turci spalili oko ~etrdeset sela. Zato su ponovo morali da se 43
sele, pa su prelazili Zapadnu Moravu i zadr`avali se u kragujeva~koj nahiji. Vo|i, pak, ustanika sa juga uglavnom su boravili u jagodinskoj nahiji. Streqa se nalazio u Jasici, dobrovoqci iz vrawskog kraja pod vo|stvom Nikole Mandrde u Pajkovcu, a knez Momir Skoro do kraja ustanka wihov zadatak bio je udaJagodini. budu na grani~noj stra`i, posebno na utvr|ewu Topolik na levoj obali Ju`ne Morave preko puta Deligrada. Desno od wih ovu obavezu su imali Prokup~ani koji su obezbe|ivali front prema Prokupqu, Kur{umliji i Vu~itrnu. Do kraja ustanka linija ovog fronta je ostala ista, a sudbina Srba u oslobo|enim i neoslobo|enim predelima zavisila je i od me|unarodnih okolnosti, kao i kona~nog ishoda rusko-turskog rata. Kara|or|ev poku{aj da dobije podr{ku Francuske i Austrije nije uspeo, a surevwivost Rusije i Francuske se poja~avala {to je u velikoj meri uticalo i na krajwi ishod rusko-turskog rata. Leskova~ki kraj je bio i daqe pod upravom [a{it-pa{e. Sve do leta 1811. godine na ju`nom srpskom frontu nije bilo zna~ajnih doga|aja. Krajem leta, pored sukoba sa Turcima na Drini i na Timoku obnovile su se borbe sa Turcima i kod Ni{a. Saradwa sa ruskom vojskom je bila neposrednija, pa je zajedni~kim snagama septembra 1811. odneta zna~ajna pobeda na Gramadi i kod samog Ni{a gde je na putu za Deligrad komandovao sam Kara|or|e. Iako je dolazak Kara|or|a do Ni{a ohrabrio hri{}ane u gradu, od kojih su neki prilazili ustanicima, Turci su se zatvorili u tvr|avu spremni da je brane. Znaju}i da je ni{ka tvr |ava jako utvr|ewe, a po{to je imao samo nekoliko topova i tri hiqade vojnika on se vratio u {anac na Toponici, a zatim oti{ao u Deligrad. ^iwenica da je Ni{ za to vrem e bio odse~en od ostale Rumelije uk azuje na to da je ustani~ka srpska vojska dopirala do u{}a Toplice i do severnih sela leskova~ke nahije. Sve ve}a opasnost od Francuske i Napoleona i wegova namera da napadne Rusiju ubrzale su rusko-turske pre44
govore o miru. Zbog nezavidnog polo`aja Rusija nije mogla preterano da insistira na re{avawe pitawa nezavisnosti Srbije. Mir u Bukure{tu je zakqu~en maja 1812. godine, a osma ta~ka toga mira odnosila se na Srbiju. Turska se obavezala da ponovo povlastice Srbimaza i ustanike, autonomiju, ali tek kad okupiravrati Srbiju. Pored amnestije povlastice su podrazumevale samostalnu unutra{wu upravu i umerene poreze. Praviteqstvuju{}i sovjet i Kara|or|e nisu to mogli da prihvate jer su ve} imali izgra|enu samostalnu vlast ‡ vojnu na ~elu sa vo`dom i glavnokomanduju}im fronta, komandantima nahija, vojvodama kne`ina i vojnicima, i civilnu sa vo`dom, narodnom skup{tinom, Praviteqstvuju{}im sovjetom, obor-knezovima nahija, kne`inskim knezovima i seoskim kmetovima. Tako je Srbija posle povla~ewa Rusa ostala sama pred Turskom, koja je bila spremna da silom povrati svoju vlast u Beogradskom pa{aluku. U to vreme leskova~ki be}ari i izbeglice nalazili su se u okolini i u samom gradu Kru{evcu. Izbeglice su ponele i deo poku}stva i stoku, a srpske vlasti su im omogu}ile i poreske olak{ice, kao, na primer, pri sakupqawu ov~jeg i kozjeg mesa ~ija je koli~ina smawena o ~emu je obave{ten i knez Momir Stojanovi}. Vrhovni stare{ina je bio vojvoda Ilija Petrovi} Streqa. U Kru{evcu je bilo i vojvoda iz Prokupa~ke i Vu~itrnske nahije. U kru{eva~koj nahiji bilo je oko 3.000 vojnika, od ~ega je 1.200 ~inilo garnizon. Ukoliko je u Kru{evcu bilo i knezova i kmetova me|u izbeglicama, oni nisu tamo birani ve} su sa tim zvawima do{li na oslobo|enu teritoriju. Me|utim, kao i na oslobo|enoj teritoriji Srbije, tako i me|u leskova~kom emigracijom u kru{eva~koj i jagodinskoj nahiji dolazilo je do sukoba. Tako se sa ostalim leskova~kim stare{inama o{tro sukobio knez Momir Stojanovi}, o ~emu je i Streqa obavestio Kara|or|a. Zato je on naredio vojvodi Antoniju Pqaki}u da po{aqe kneza Momira u Topolu sa dva svoja momka i da sakupi eventualne nove 45
pritu`be na wegovo pona{awe. Tako su tri kmeta iz leskova~ke nahije doneli pismo sa pritu`bama na rad Momira Stojanovi}a. Zato ga je Kara|or|e uputio na Praviteqstvuju{}i sovjet koji mu je zabranio da se i daqe tako pona{a, a obio tome su obave{tene srpske stare{ine. Vojvoda Streqa je vrlo uticajan u Kru{evcu, pa je ~ak kontrolisao i komandanta Kru{evca Antonija Simeonovi}a (^olak-Antu). Kada se `alio na Antonijev postupak u vezi sa nekim pi{toqima, Kara|or|e mu je obe}ao da }e to ispitati. Koliko je Kara|or|e cenio vojvodu Strequ vidi se i iz pisma koje je uputio ^olak-Anti u kojima nabraja vojvode koje pozdravqa, a me|u wima i Strequ. Istovremeno je uva`avao i Streqine napore da se bori protiv onih koji su poku{avali da se bave pqa~kom na tim teritorijama. Postoji i uverewe da je Streqa bio i pobratim Kara|or|ev. Me|utim, bez obzira na sve zasluge i juna{tvo, Streqa je ipak bio iza vojnih rukovodilaca regularne srpske vojske, kao vojvoda dobrovoqaca i leskova~kih be}ara. Tokom neuspelih pregovora ustanika sa Portom o primeni osme ta~ke Bukure{kog mira unutra{wa politi~ka situacija u Srbiji bila je vrlo nepovoqna. Dugotrajno ratovawe iscrpelo je stanovni{tvo, a bahato pona{awe nekih stare{ina i sve ~e{}a nesloga me|u wima samo su poja~avali nezadovoqstvo. Kara|or|e je stalno dobijao pritu`be iz raznih krajeva Srbije i bio primoran da izri~e kazne i smewuje neposlu{ne i osiqene stare{ine. Kada je postalo jasno da Porta ne pristaje na srpske uslove za zakqu~ewe mira, Kara|or|u nije ostalo ni{ta drugo nego da tra`i pokroviteqstvo neke strane dr`ave i da se priprema za nastavak borbe protiv Turaka. Na januarskoj skup{tini stare{ina 1813. godine precizirani su zahtevi ustanika, a {to se ti~e prisustva Turaka predlo`eno je da vezir do|e u Beograd sa odre|enim brojem vojnika i da mo`e imati nadle`nost samo nad wima. Srpska deputacija je ove zahteve iznela turskom predstavniku u Ni{u, ali su oni odbijeni. Zato je Porta 46
odlu~ila da primeni silu i ugu{i ustanak. Posle Napoleonovog poraza u Rusiji, Srbi su se nadali da }e im Rusi pomo}i u daqoj borbi sa Turskom. Me|utim, ruski car Aleksandar nameravao je da se Rusija i daqe anga`uje u borbi protiv Francuza. je postalo jasno da }e Srbi morati sami da Tako nastave borbe sapotpuno Turcima. Svestan ~iwenice da }e ovom prilikom morati da vodi odbrambeni rat, Kara|or|e je naredio obimnije ratne pripreme. Kada je u prole}e 1813. godine jo{ jedan poku{aj pregovora sa Turcima propao o~ekivala se turska ofanziva na Srbiju. Ustani~ka vojska se brzo okupila, a proklamacija koju je Kara|or|e poslao narodu imala je ciq da ohrabri qude i ulije im veru u uspeh. Po~etkom jula 1813. godine borbe su zapo~ele na drinskom frontu i u Krajini, a Deligrad je pru`ao i najboqe uslove za odbranu. Me|utim, upravo u to vreme Kara|or|e se razboleo, pa je odbrana od Turaka zapo~ela bez direktnog uvida vrhovnog komandanta. Proturene vesti da je umro izazvale su kolebawe u srpskoj vojsci i ja~awe uverewa da ne mogu da se odbrane od Turaka. Posle Hajduk Veqkove pogibije na isto~nom frontu, komandant jugoisto~nog fronta Mladen Milovanovi} je preduzeo mere da oja~a odbranu Deligrada. Nakon oporavka Kara|or|e se pojavio na drinskom frontu {to je znatno uticalo na moral vojnika. Kad je primio vesti o slabqewu isto~nog fronta krenuo je prema Moravi i Deligradu. Na ovom delu fronta, pored izbeglica iz leskova~kog kraja bilo je i Leskov~ana ustanika koji su u~estvovali u zavr{nim borbama za odbra nu ju`nog fronta. U isto~nom delu ovog fronta od planine Javor do Ju`ne Morave ‡ od Moravice do Topoqaka nalazili su se borci iz leskova~kog, prokupa~kog i vu~itrnskog kraja. Ustanicima iz leskova~kog kraja komandovao je vojvoda Streqa. Pod komandom velikog vojvode Antonija Pqaki}a ovaj deo fronta branilo je 8.600 qudi, od ~ega samo iz Kru{eva~ke nahije 3000 Leskov~ana, Prokup~ana i Vu~itrnaca. Vi{e stotina ustanika iz leskova~kog kraja bilo je ras47
pore|eno u garnizonima Kru{evca i Topoqaka, gde je komandu imao veliki vojvoda Vujica Vuli}evi}. Glavninu snaga za odbranu Deligrada vojvoda Pqaki} je rasporedio prema Ni{u kako bi spre~io prodor Turaka iz ni{ke tvr|ave. velikog turskog va~ka Zbog nahijaopasnosti je gotovo od bila ispra`wena odporodora civilnog kru{estanovni{tva koje je preba~eno u Leva~ i Temni}. Do{av{i u Deligrad Kara|or|e je nameravao da se {to boqe uredi odbrana i tu je saznao da je Kladovo osvojeno, a da su Turci opkolili Pore~. Tada je dobio vest da je i [abac ugro`en, pa je po`urio tamo da organizuje i wegovu odbranu. U me|uvremenu Turci su osvojili Pore~ i vidinska i ni{ka turska vojska su se sjedinile na Moravi. Posle odbijenog zahteva upu}enog velikom veziru za {estonedeqno primirje, on se vratio na Moravu, a odatle je 20. septembra 1813. oti{ao u Beograd. Videv{i masu qudi koji be`e prema severu spremni da napuste Srbiju, shvatio je da je poraz neminovan. Narednog dana Kara|or|e je pre{ao u Austriju. Otpor na ju`nom frontu bio je slomqen, a i same stare{ine su savetovale narodu da se sklawa od turskog osvetni~kog nastupa. Stanovni{tvo je napustilo i Beograd, koji je zapaqen 23. septembra i Turci su ga lako zaposeli. Na vest o padu Beograda drinska vojska je prestala da daje otpor, [abac je osvojen, a put turske vojske je bio otvoren prema Beogradu. Smederevo, posledwe utvr|eno mesto isto~no od Beograda, bilo je osvojeno. Tako su zavr{ene vojne operacije u Prvom srpskom ustanku, a dugogodi{wa borba za oslobo|ewe od Turaka okon~ala se neuspe{no. Suo~en sa opasno{}u od turske osvete veliki deo Srba odlu~io se da be`i preko Save i Dunava. Kolone izbeglica, sa najneophodnijim stvarima, sa decom i `enama kretale su se na nova podru~ja pod veoma ote`anim okolnostima. Veliki broj ustanika je nastradao a naro~ito oni koji su branili Topoqak nasuprot Deligrada jer je turska vojska brzo nastupala. I pored toga veliki broj 48
vojnika i civilnog stanovni{tva uspeo je da se spase prelaskom u Austriju, a jedan broj u Vla{ku i Moldaviju, koje su bile pod ruskom vla{}u, a me|u wima i leskova~ki knez Momir Stojanovi} sa porodicom i saradnicima. pojedini delovi~ete srpskih odmetnuli su se Me|utim, i formirali hajdu~ke dok odreda su se povla~ili prema severu. To je naro~ito osetio Hur{id-pa{a, kada je i pored zavr{etka borbi u Prvom srpskom ustanku nai{ao na jak otpor grupe ustanika na Deligradskom {ancu koji su se sa Turcima borili prsa u prsa. Zato je bio primoran da zaobi|e Deligrad i ]upriju i da dolinom Morave krene prema Smederevu za Beograd. Tako je tek tri nedeqe posle prelaska Kara|or|a u Austriju bio osvojen i Deligrad. Vojvoda Ante Simeonovi} je posle napu{tawa Deligrada raspustio vojsku. Vojvoda Streqa je jedno vreme rukovodio hajdu~kom ~etom, a zatim je i on pre{ao u Austriju. Sa wim su oti{li i leskova~ki be}ari koji su u~estvovali u odbrani Deligrada. Srpske stare{ine bile su sme{tene u Golubincu, Petrovaradinskoj tvr|avi i nekim drugim mestima. Turska je tra`ila wihovo izru~ewe. Kad je odlu~eno da budu preme{teni u [tajersku, sa~iwen je spisak onih srpskih glavara koji su predstavqali vrhovnu vlast i koji su u 25 nahija Srbije za vreme posledwih godina bili na du`nosti zapovednika i predvodnika ili vojvoda. Na spisku od 92 imena nalazi se i Streqa Petrovi}, vojvoda. Me|utim, kada je Turska, oktobra 1813. godine objavila amnestiju za sve u~esnike ustanka, sem za 36 lica sa spiska ~ije izru~ewe tra`i, Streqa nije prihvatio da se ponovo stavi pod tursku vlast, ve} je ostao na austrijskoj teritoriji, stalno borave}i blizu granice. Nije prihvatio ni da ode u Rusiju kao {to je u~inio znatan broj srpskih stare{ina. Iako su mislili da }e prelaskom u Austriju na}i boqe uslove `ivota, srpske izbeglice su bile u veoma te{kom polo`aju. Boravak u zbegovima, jesewe hladno vreme, nesta{ica hrane, epidemija bolesti stalno su ih iscr49
pqivali. Istovremeno neprekidni zahtevi Turske da budu vra}eni u Srbiju unosili su neizvesnost. @ivot leskova~kih izbeglica po zbegovima Banata i Srema bio je pod stalnom kontrolom austrijskih grani~ara, sanitetskih i `upanijskih nije 1815. bilo ~udno je powihov izbijawu Drugog vlasti. srpskogZato ustanka godine{to znatan broj, pod vo|stvom vojvode Streqe, uzeo u~e{}e u wemu. Posle amnestije veliki broj izbeglih Srba se vratio u svoje krajeve i nastojao da obnovi domove i normalizuje `ivot. Najte`e su pro{li oni koji nisu napustili Srbiju i bili izlo`eni pqa~kawima i osveti Turaka posle ugu{ewa ustanka. Zainteresovanost Turske da posle ustanka {to br`e stabilizuje stawe, pre svega u agrarno-pravnim odnosima, i da raju vrati na stari na~in `ivota uz obezbe|ewe {to ve}eg broja poreskih glava uticalo je na wenu politiku i zahteve prema turskim glavarima u svim podru~jima. Zahvaquju}i svom velikom anga`ovawu tokom ustanka i uspesima koje je postizao, leskova~ki [a{it-pa{a je bio posebno uva`avan od Porte. Od velike va`nosti je bio zahtev da se obezbedi zakonsko postupawe sa rajom da bi mogao da se obnovi privredni `ivot, ubiru porezi i zavede mir do kojeg je Porti stalo i zbog opasnosti od ponovnih sukoba sa Rusijom, posle Napoleonovog poraza. Ovakvu tursku politiku sa puno odgovornosti je shvatioi primewivao [a{it-pa{a koji je ponovo gospodario Leskova~kim pa{alukom. Zato je suzbijao samovoqno postupawe Turaka prema raji i obra~un srpskog i turskog stanovni{tva. To je potvrdio kada je pustio ku}ama branioce utvr|ewa Ko`etina gde je bio pru`an otpor i posle pada Beograda. Nastojao je tako|e da se strogo po{tuje obaveza raje prema spahijama na timarima i da se izbegavaju zloupotrebe. Posle uspe{nog zavr{etka Drugog srpskog ustanka [a{itpa{a je imao korektne odnose sa Milo{em Obrenovi}em.
50
STREQINO ANGA@OVAWE POSLE SLOMA USTANKA Posle ugu{ewa Prvog srpskog ustanka Porta je u Beogradskom pa{aluku zapovednika postavila man-pa{u Skopqaka. Bez za obzira na sultanovu naredbu,Sulejnad Srbima je vr{eno nasiqe. Ve} iscrpqen narod bio je optere}en porezima i kulucima. Od stare{ina koji su se predali Turcima poseban ugled je stekao vojvoda Milo{ Obrenovi} koji je bio obor-knez rudni~ke, kragujeva~ke i ~a~anske nahije. Zbog novih nasiqa Turaka rodila se ideja o novom ustanku protiv wih. Ve} 1814. godine izbila je buna u ~a~anskoj nahiji pod vo|stvom Hayi-Prodana Gligorijevi}a, koju su Turci ugu{ili, u ~emu im je pomagao ~ak i Milo{ Obrenovi} o~ekuju}i da }e se nasiqe Turaka smawiti. Kako, me|utim, turska nasiqa nisu prestajala, na zboru u Takovu doneta je odluka o dizawu ustanka, koji je poznat pod imenom Drugi srpski ustanak. Na vest o ustanku vojvoda Streqa je u Banatu sakupio jedan broj qudi, pre{ao Dunav i pridru`io se ustanicima u selu Jabu~ju u smederevskoj nahiji. Poznat kao vrstan junak ubrzo je uspeo da mu se prikqu~e brojni ustanici i da kod sela Osipaonica pre|e Moravu i {iri ustanak u po`areva~koj nahiji. Zajedno sa ~etama Pavla Cuki}a i resavskog vojvode Milosava Zdravkovi}a kao i sa znatnim brojem me{tana napali su Turke u selu Ranovcu. Na prilazu selu imali su gubitke, ali su zatim uspeli da u|u u selo i zapale turske ku}e iz kojih su iskakali zakloweni Turci, pa su bili laki plen Srba. U sumrak jedan broj Turaka je uspeo da se izvu~e, ali su Srbi ovom pobedom do{li i do velikog plena, kowa, oru`ja i municije. Posle toga Pavle Cuki} i Milosav Zdravkovi} su se vratili u Resavu, a Streqa je ostao u po`areva~kom kraju kako bi onemogu}io vezu izme|u Smedereva i Po`arevca. Sa svojim ustanicima Streqa se ulogorio u selu Prugovu i dobro ga za{titio utvr|ewima. Misle}i da }e 51
lako iza}i na kraj sa Streqom, deliba{a vidinskog vezira Josin-aga Anadolija do{ao je sa oko 500 vojnika kao poja~awe Turcima u Po`arevcu. Imali su nameru da upadnu u Prugovo, da ga zapale i uni{te Streqin logor. Me|utim, da jestoku. selo dobro utv|eno odlu~ili su da ga zaobi|usaznav{i i opqa~kaju Streqa je prozreo wihovu nameru, postavio im zasedu, uspeo da jedan broj pobije, a drugi su se razbe`ali. Posle ovog doga|aja Turci du`e vremena nisu smeli da napadaju ustanike u ovom kraju. Glavnina srpske vojske pod komandom Milo{a Obrenovi}a, posle prvih sukoba sa Turcima utvrdila se na Qubi}u, a osvajawem Pale`a uspostavqena je veza sa Austrijom odakle su se snabdevali oru`jem. Da bi ugu{ila ustanak, Porta je u Beogradski pa{aluk uputila dve vojske, jednu iz Bosne pod komandom Hur{id-pa{e i drugu iz Rumelije pod komandom Mara{li Ali-pa{e. Porta se pla{ila da se Rusija ponovo ne ume{a u sukob, pa je `urila da {to pre ishod ustanka re{i u svoju korist. Me|utim, Srbi su odneli dve zna~ajne pobede na Qubi}u i Dubqu, posle ~ega je Turska naredila pa{ama da pregovaraju sa Milo{em, {to je on i prihvatio. Za beogradskog vezira je postavqen Mara{li Ali-pa{a koji je fakti~ki upravqao zajedno sa knezom Milo{em Obrenovi}em. U Beogradu je osnovana narodna kancelarija koja se bavila pitawima polo`aja Srba. Po nahijama uz turske muselime postavqeni su srpski knezovi. Porez i spahijske da`bine Srbi su sami sakupqali. Posle ovoga vojni~kih akcija vi{e nije bilo, a Milo{ se zalagao za dobijawe autonomije, {to je i ostvareno hati{erifima 1830. i 1833. godine. Ve} poznati sukob izme|u srpskih stare{ina nastavqen je posle smirivawa situacije u Srbiji. Neke stare{ine su se bunile protiv Milo{eve pomirqive politike prema Turcima, ali se on brutalno razra~unavao sa svojim protivnicima. Tako je 1817. naredio ubistvo Kara|or|a Petrovi}a, koji se vratio u Srbiju a wegovu glavu je poslao u Carigrad. Srpske stare{ine iz neoslobo|enih krajeva Srbije pogodi52
la je Milo{eva politika i odluka da to poku{ava da re{i na drugi na~in. Kad se tome doda da je bilo svakodnevnih Milo{evih nasiqa i wegovih stare{ina nad narodom, da su porezi pove}ani i uveden kuluk, razumqiva je bila buni nahiji. 1825. godine koja jereakcija po~ela ustanovni{tva selu Selevcu uu \akovoj smederevskoj Vo|a je bio Miloje Petrovi} zvani \ak, trgovac iz sela Kusatka. Buna se pro{irila i na Lepenicu i Jasenicu. Streqa se sa svojim pristalicama pridru`io buni. Posle gu{ewa bune on je bio zatvoren i saslu{avan, ali je oslobo|en. Znaju}i, me|utim, da Milo{ lako ne pra{ta protivnicima, odmetnuo se u hajduke. Napadao je Turke, a kad je jednom prilikom sa svojom dru`inom poubijao turske trgovce na brdu Me~ka izme|u [upeqka i Ra`wa, protiv wega je upu}ena turska potera, {to ga je nateralo da pre|e na srpsku teritoriju o~ekuju}i za{titu srpskih stare{ina. Znaju}i za wegovo u~e{}e u \akovoj buni, a u `eqi da se dodvori Milo{u, knez Mileta Radojkovi}, stare{ina jagodinske nahije uspeo je da uhapsi Strequ sa wegovim najbli`im saradnicima, po~etkom maja 1825. godine. Po{to jeStreqa bio poznat kao istaknuti borac protiv Turaka, jedan broj qudi iz jagodinske nahije molili su kneza Miletu da ga oslobodi. Kadaje Streqa doveden pred Milo{a Obrenovi}a bilo je jasno da mu knez ne}e oprostiti u~e{}e u buni. Tako se i dogodilo. Milo{ ga je predao Turcima, a oni su ga na brdu Me~ki izme|u Jovanovca i Ra`wa obesili, na mestu gde su bili pobijeni turski trgovci. IZBEGLICE IZ LESKOVA^KOG KRAJA U KARA\OR\EVOJ SRBIJI Dok je u toku bila pobuna Srba u Beogradskom pa{aluku protiv dahija nije bilo ve}ih razloga za uznemirewe stanovni{tva u leskova~kom kraju. Kada je, me|utim do{lo do otvorenog sukoba sa Portom 1805. godine, pona53
{awe Turaka se izmenilo i pretila je stalna opasnost od wihove osvete i samovoqnog postupawa. Zato su, najpre pojedinci, a zatim i porodice po~ele da prelaze u Beogradski pa{aluk, o~ekuju}i za{titu od ustanika. Kao {to se moglo o~ekivati, na ustani~ku teritoriju suodnajpre laziliiknezovi i drugi narodni predstavnici, kojih prese znatan broj ukqu~ivao u redove ustanika. Prvi me|u wima bio je vojvoda Streqa, koji je bio veoma sna`an ~ovek, krupan i visok, sa brkovima i jakim i velikim zubima, tako da je samom pojavom delovao zastra{uju}e. Govorio je staroleskova~kim govorom. Sa porodicom je `iveo u Jasici. Vidno mesto zauzimao je i knez Momir Stojanovi}, koji je tako|e bio poznat kao veliki junak, ali i miroqubiv i dobar prijateq. U Beogradski pa{aluk je pre{ao 1805. godine sa `enom Stanikom (Stanom) i ~etiri sina ‡ Ilijom, Konstantinom, Ivanom i Dimitrijem i `iveo je najpre u Jagodini. U izbegli{tvu, na oslobo|enoj teritoriji nalazio se i Cvetko Vranova~ki iz sela Vranovca, koji je bio bogat ~ovek, ali istovremeno i vrlo hrabar, tako da su Turci i Arnauti u jablani~kom kraju strepeli od wega. Pored drugih brojnih qudi iz leskova~kog kraja pomiwu se i Stojan Mili}, koji je najpre pre{ao u Austriju, a onda se nastanio u Kumodra`u kod Beograda. Zatim, u~iteq Jovan Pavlovi}, koji je radio u U`icu i Jagodini i drugim mestima. Me|u u~enicima u Jagodini bilo je i dece iz leskova~kog kraja. Pored wih, u oslobo|eni deo Srbije prelazili su i sve{tenici. Tako se sve{tenik Stojan-Ceka Stankovi}, iz sela Mr{tana sa }erkom Petrijom i sinovima Milo{em i Petkom, nastanio u Smederevu. U Beograd je, pak, do{ao deda poznatog beogradskog trgovca i zadu`binara Nikole Spasi}a, sa porodicom. Neki od izbeglih qudi iz leskova~kog kraja ukqu~ivali su se u rad pojedinih firmi, kao {to su u~inila dva seqaka iz Velike Grabovnice ‡ Pavo Topal i Stojan Pavlovi}. Najpre su boravili u Kragujevcu, a zatim su se u Starim Banovcima ukqu~ili u rad Banova~ke grani~arske 54
kompanije. Pavo Topal je do{ao sa `enom i ~etvoro dece, bio je farbar i govorio turski. I sin Stojan, mladi} od 19 godina, tako|e je znao turski. Posle sloma ustanka pre{li su u Zemun, a kad je izbio Drugi srpski ustanak vratili se u Srbiju. U Zemunu `iveli iiz Jovan Karayi} i Pavle su Kosti} iz Vu~ja i Krstasu Stojkovi} Oraovice. Posle sloma ustanka u Austriji je `ivela i Leskov~anka Marija koja se udala u Sremskim Karlovcima za Marinka Ilije Tirkovi}a iz Zaplawa, a svedoci na ven~awu su im bili Nedeqko Jovanovi}iz sela Gare i Petar Stefanovi}, tako|e iz Zaplawa. U Kragujeva~koj Lepenici, po~etkom Milo{eve vladavine u Srbiji, pomiwu se porodice: Asuryi}i u Lapovu iz Leskovca, Bo`ani}i u Bato~ini iz Pukovca, Jovanovi}i u Lapovu Jurgi}i iz Vlasotinca, u Nik{i}u iz Broda na Vlasini, u CrnomJovi}i Kalu iz Rupqa, Krsti}i u Bato~ini iz Crne Trave, Lili}i u Bato~ini iz Leskovca, Milenkovi}i u Crnom Kalu iz Rupqa, Milovanovi}i u Bato~ini iz Leskovca, Ni~kovi}i u Bato~ini iz Crne Trave, Stojanovi}i u Bato~ini iz Leskovca, Tomi}i u Mar{i}u iz Leskovca i \ele{evi}i u Crnom Kalu iz Rupqa. Izbeglica iz leskova~kog kraja bilo je i u drugim krajevima Beogradskog pa{aluka, ali najvi{e u kru{eva~koj i jagodinskoj nahiji zbog blizine granice sa zavi~ajem. Kao i u drugim krajevima, tako i u leskova~kom, bilo je i onih koji nisu hteli da trpe turske zulume, pa su se odmetnuli u hajduke i sa svojom dru`inom napadali na Turke i svetili im se. Jedan od takvih je i hajduk Belota iz sela Crkovnice, koji je sa svojim drugovima iz Goleme Wive, Starog Sela i Oraovice u~estvovao ~ak i u borbama za osloba|awe Beograda 1806. godine. Poznata je i epizoda obra~una srpskih be}ara sa Abdul ]erim-agom kod hana u selu Oraovici, {to je opevano i u narodnoj pesmi. A za vreme boravka ustanika u Dedobarskom hanu 1807. godine ubijen je i neki Asan-beg. U selu, pak, Pe~ewevcu dugo je ostao u pam}ewu hajduk Jovan Dilindara, a u Crnoj Travi Nikola Balki}, koji je postao i Kara|or|ev barjaktar. 55
e n i d go . 4 0 8 1 a r a a d u ` r o b e V fa uc za {| a r r o | O ar u a a K k e i n w a e t s { a u l e go v r el p t i k az e w ag a l o P
56
Kara|or|e Petrovi}
57
Boj na Deligradu 1809. godine (rad Oqe Ivawicki, uqe)
Top iz prvog ustanka 58
Beogradski pa{aluk
Leskova~ki pa{aluk u Prvom srpskom ustanku 59
} vi o k j o t S o k n e l i M
)0 6 .9 8 1 ad 810 o r u u k b r eo , u ge q a ^ ,u uc p an a} } u i i c vo l n e n | a{ a n t i u r Smo ^ avn o a t e ur l v ta a Sb P s d a (r 60
Hajduk Veqko na topu (rad Steve Todorovi}a)
Dahije ubijaju Mustafa-pa{u 61
Pqa~kawe jedne seqa~ke ku}e (F. Kanic)
Spomenik Stevanu Sin|eli}u na ^egru kod Ni{a (F. Kanic) 62
Spomenik na ^egru, podignut 1927. godine prilozima Ni{lija (projekat arhitekte Julijana \unona, ruskog emigranta)
Ustani~ki top 63
[a{it-pa{in saraj u Leskovcu
64
NARODNA PREDAWA* Pripreme ustanka u Zaplawu, vlasotina~kom kraju i Znepoqu
U Velikom Kr~imiru nalazi se kraj crkve nadgrobni spomenik trojice sve{tenika. ˜Od pop Koste, wihova praunuka i ostalih starijih qudi saznao sam o ovoj trojici sve{tenika od prilike vo o ð: ˜Glas da je Hafis pa{a potu~en na Ivankovcu (1805) razneo se brzo oko Ni{a i jo{ daqe, po svim onim srpskim krajevima koji se jo{ ne lati{e oru`ja protiv Turaka. (S. D.: U stvari to je bilo 1806. godine). Jedne ve~eri do{ao je jedan ˜Vo`dovð izaslanik pop Jankovoj ku}i (neki vele, da je bio sam Vo`d, ali tome se ne mo`e verovati) pa onda ispri~a ovoj juna~ke bra}e, kako je dan srpska do{la nad samtrojici Ni{ i kako }e Ni{ kroz koji bitivojska u srpskim rukama. Potrebno je, veli, da se i Zaplawci, kao i Vlasotin~ani, dignu ~as pre na oru`je, kako bi time sp re~ili prodirawe Turaka od Vrawa i Leskovca Ni{u u pomo}. Pop Janko primi tu vest sa rado{}u, i ka`e onom izaslaniku da ide, a on }e se sa glavnijim qudima o tome dogovoriti, i kroz 15 dana ustanak }e biti gotov. Tako je i bilo. Posle dogovora sa glavnijim qudima iz Zaplawa, pop Janko Streqa i Leskov~ani * Preneto iz kwige, Sergije Dimitrijevi}, u Prvom srpskom ustanku (istorija i predawa), Leskovac 1954, str. 63‡73.
65
se krenuo u Znepoqe, da taj kraj pobuni, a svi ovi ostali Zaplawe i Vlasotina~ki kraj. U Znepoqu sastao se pop Janko sa svima glavnijim Srbima, ispri~a im {ta se radi po [umadiji, i kako je srpska vojska ve} si{la k Ni{u, pa ih pozva, da se i oni, Srbi Znepoqci, di`u na oru`je. Znepoqci rado pristanu na ustanak i posle nekoliko dana bilo je sakupqeno ve} nekoliko ustani~kih ~eta. Pop Janko se posle ovoga vrati u Zaplawe, da vidi {ta je tamo ura|eno, a Zaplawcima ka`e, da se oni krenu i ~ekaju ga kod V. Bowinca, dva ~asa od Vlasotinca, gde }e i on do}i sa Zaplawcima i Vlasotin~anima, pa da se odatle jedan deo vojske uputi niz Zaplawe, kako bi zauzeo prolaz Kutinski i time spre~io Turcima prodirawe u Zaplawe, a drugi deo da se krene niz Bini~ku Moravu i zauzme Klisuru kod Kurvina grada. Kad se pop Janko vratio u Zaplawe, zatekne gotovo sve u redu. Nu gde je sre}e, tu je i nesre}e. Izdajstvo nas je morilo i satiralo i pre i posle Kosova. Neki pop iz V. Bowinca, saznav za ovaj pokret, prokrade se kroz planinu, do|e pa{i u Ni{ i sve mu ispri~a. Pa{a brzo naredi, te se jedan jak odred kowice krene kroz Zaplawe, i duboko u no} stigne u Kr~imir. Na spavawu uhvate sva tri brata ‡ sve{tenika; metnu im bukagije na noge, bace na kowe i u najve}em trku stignu izjutratroja u Ni{. ^im su u Ni{, pa{aa naredi, te se podignu ve{ala na stigli ni{avskom mostu, pred glavnim gradskim vratima, i odma ih pove{a. Sprem a za ustanak otpo~eta je po~etkom meseca juna 1805, (SD: 1806) a oni su obe{eni, kako veli, licem na Petrovdan. Ustanici znepoqski bili su do{li na ure~eno mesto, no ~uv{i {ta je bilo sa popom Jankom i wegovom bra}om, oni se vrate. Tri meseca stajali su na ve{alima ova tri mu~enika za narod svoj. Pa{a nije davao da se skinu, da bi time pla{io ostalu raju. 66
* *
*
Nakon dve godine rodbina obe{enih sve{tenika, po skupe novce ih u V.Bele{ke Kr~imir ð (Sv. Mari}: i sahrani ihotkupi tu predwihove crkvomkosti, 1807 g.prenese iz Zaplawa, ˜Gradinað 1900, str. 122‡4. Komentar ovog predawa dali smo na str. 9). Napomiwemo da je godina koja se nalazi na nadgrobnom spomeniku pogre{no pro~itana. S. Petrovi} je utvrdio da se radi o 1806-oj godini. (Svet. Petrovi}: Oko na{e Ni{ave, Pirot 1934, str. 31; Kosta Kosti} ‡ Godi{wi izve{taj gimnazije pirotske za 1908/9 god. ‡ Zapis br. 39). Razgovor Kara|or|a sa Streqom
Kada je Streqa postao stare{ina leskova~kih be}ara? ˜Posle nekog vremena, Streqa se zamoli Dobrwcu, kao stare{ini na Deligradu, da ga pusti da ide s nekoliko stotina be}ara da odmetne Leskova~ku nahiju. Dobrwac, boje}i se da ovaj momak ne zapadne gde me|u veliku tursku silu, i ne pogubi tolike qude, ne dopusti mu {to je iskao. Streqa, jednom, desi dobre voqe samoga Kara|or|a, pa se i wemu tako isto zamoli. ‡ Koekude, upita}e \or|e: ‡ Zna{ li ti, mom~e, kolik e vode teku pored Leskovca? ‡ Znam Gospodaru, odgovori Streqa, i po~ne brojiti: ‡ Morava, Vlasina, Veternica, Jablanica a i Toplica je blizu. ‡ E, vidi{ li, kud teku velike vode, tuda prolaze i velike vojske. [ta }e{ ~initi ti, s malo druga, me|u velikom silom? ‡ Gospodaru! odgovori Streqa: ‡ rodio sam se onamo: znam svaki grm i svaki trn; ako Turke ne razbijem, bar }u ih popla{iti; umem pobe}i i ze~ijim tragom. 67
‡ Koekude, koga su ti Turci posekli, te si na wih tako qut? ‡ Nisu mi posekli nikoga; ali su mi na pravdi oteli imawe. Prisvojili su moj samokov koji sam imao u selu Kozarima, a i mene bi ubili da {to nisam pobegao amo. ZatoSrbin sam. qut na Turke, pored onoga za je na wih qut svaki ‡ Koekude, ako se uzda{ u se da mo`e{ zatvoriti Prose~enicu (u Mominoj Klisuri), da prese~e{ put vrawanskom pa{i, na~ini}u te vojvodom od Leskovca... ‡ Uzdam se u Boga, Gospodaru, da mogu, maw da glave ne bude na meni! ‡ Kad je tako, a ti, ~im na{a vojska pri|e k Ni{u, uzmi druga koliko ti treba, i idi. Ali ako to ne uradi{ ‡ ne idi mi na o~i: glavu }u ti odse}i! ð Streqina beseda Vlasotin~anima
^uv{i za tu nesre}u (poraz kod Dedobarskog hana), Streqa samo vikne: ‡ Hatkiwu! Vlasotin~ani ga opkole, i navale na wega pitawima i prekorima: ‡ [ta to bi? Kako bi? [ta u~ini od nas, od Boga da na|e{? Gurnu ni ugarak u ku}e, pa sad be`i{? Streqa pu{i, }uti, ni u koga ne gleda. Izvedo{e mu bedeviju. On usta, prekrsti se, baci joj se u sedlo, pa, odbiv{i oblak gusta dima, progovori: ‡ Vlasotin~ani! Ja Prose~enice ne zaptih, dru`inu zgubih, va{e ku}e sagoreh, i vas porobih. ‡ Sad idem da sve to platim glavom. Ali, Vlasotin~ani! Na{ }e trag ostati: wega kerovi ne mogu olizati. Po na{em tragu do}i }e drugi, do}i }e tre}i, do}i }e ~etvrti... Dobar je Bog... [to ne mogosmo mi ‡ mo}i }e neki... Koja }e to biti? Kada }e do}i? Ja ne znam; ali da }e do}i, tako znam kao {to vas gledam... 68
To izgovori, hatkiwu obode, i kao muwa odlete ka Kamenici, k srpskoj vojsci! (M. Mili}evi}: Pomenik znamenitih qudi, str. 700‡1). Kako je Streqa pobegao od Turaka
Streqa je imao ˜du}an u selu Kozarima, i nekakav majdan gvo`|a, koji je bio dao pod zakup nekim Skopqancima, Turcima. Kad do|e vreme da se zakup pla}a, Turci ne samo ne dadnu para Streqi nego htednu da ga ubiju. Streqa, kad vide to, strugne u Deli-logor (Deligrad) Kara|or|u, te sta ne u wega kao dobrovoqac, i vojevao je u Srbiji tri godine dana. Posle toga Kara|or|e mu da sedam stotina [umadinaca da s wima zauzme Prose~enicu u Mominoj klisuri, i prese~e put vojsci iz Vrawa i Skopqað. (Mita Raki}: Iz Nove Srbije ‡ Otaybina V, str. 506). Raki}eva varijanta narodnog predawa o Dedobarskoj bici
Streqa se zadr`a u Vlasotincu i ne ode u Prose~enicu kako mu je nare|eno, nego sakupi ne{to malo vojske u okolnim selima ˜i dade je nekom Savi Dedobarcu da s wome ide i zauzme Prose~enicu, a on ostane sa [umadincima u Vlasotincima. No i ovaj Sava Dedobarac ne ode u Prose~enicu, nego do|e u Dedobarski han, i tu uhvati i potu~e jednu ~etu Turaka, pa onda, osiliv{i se, zasedne u Dedobarskom hanu srbo vati, tj. sedeti i piti. ^uje pa{a iz Vrawa {ta je bilo s onom ~etom Turaka, digne vojsku, i jednog dana bane kod Dedobarskog hana, zauzme brdo na levoj obali Morave, prema Grdilici, koje se zove Kale Grdili~ko. Savo, vide}i Turke zatvori se sa svojima u han, i po~ne se biti. Turci opale topove s brda te u han, zapale han i u wemu yebanu Savinu, te i han i momci 69
Savini odu u vazduh, samo ostane `iv Savo s nekoliko drugova, no i wih Turci pohvataju i iseku. Kad ~uje za ovu katastrofu, vojska se Streqina razbegne, a on, vide}i da mu nema vi{e ostanka u Vlasotincima i u vojvodini svojoj, vratiPolaze}i se u Srbiju. rekao je: ˜Ja sam pogre{io, i znam da }e me Kara|or|e ubiti. Ne `alim sebe, nego mi je `ao dru{tva koje mene radi izgibe. [to sam u~inio ne}e propasti. Moj trag ne}e kerovi polizatið. (Mita Raki}: Iz nove Srbije ‡ Otaybina V, 506‡7). Cvetko Vranova~ki vojvoda jablani~ki
˜... Selo Vranovce nalazi se u podno`ju brega Smr~ja, a na desnoj obali reke Jablanice. Neki put selo je ovo bilo pravi grad (varo{), a danas broji jedva oko 20 ku}a. Uovome selu rodio se ~uveni junak Cvetko zvani Vranova~ki. O detiwstvu ovoga junaka ne zna se mnogo, samo to, da su ga wegovi roditeqi ‡ po zanatu zemqoradnici ‡ dali kod nekakvog kalu|era te je malo pisma izu~io. Kad mu umru roditeqi, Cvetko ode iz Vranovca u [umadiju i tamo je negde slu`io ali gde i kod koga ne zna se, samo se zna da je negde slu`io u Jagodinskom okrugu, jer posle kad je se vratio pri~ao je vi{e puta o Kapetan Ko~i i wegovoj krajini. Kad se Cvetko vrati ponova u Vranovce otvori han, po~ne trgovati najvi{e sa soqu. Kao po{ten i vaqan trgovac on se brzo pro~uje u svojoj okolini, a kmetija wegova izabere ga za glavnog kneza. Na dve godine ‡ oko 1802 god. ‡ Cvetko otpo~ne na ra zvalinama stare bo{wa~ke crkve podizati novu. I doista je na~inio o svom tro{ku lepu crkvu u selu Bo{waku koja i danas slu`i. Do skora je imala zapisano na jednoj plo~i 70
kamenoj kad je i koje godine podignuta, ali je ta plo~a uzidana vi{e ju`nih crkvenih vrata. Stari pop Jovan veli da je on istu ~itao, i da je na woj bilo zapisano i prezime Cvetkovo, ali ga se on ne se}a i zidana je veli 1801 god. je Cvetko po~eo zidati Sli{anski. crkvu u Bo{waku najvi{e mu je Kad smetao neki Abdurahman Abdurahman vi{e mu je puta dolazio do Lugarskih brestova sa po nekoliko ~eta Arnauta, da spre~e zidawe, al i je Cvetkov vranac uvek opa`ao, i hrzawem javqao svome gospodaru, da neprijateq dolazi. Za tili ~asak Cvetko bi pojahao vranca i pojurio Arnaute, pogubi po nekoga pa se vrati natrag, te oslobodi majstore da zidaju crkvu slobodno. Ni~ega se, veli, nije bojao samo kad uzja{e vranca; letio je kao kur{um, a on bi samo me}ao s we ga na neprijateqa pu{ke, dr`e}i uvek strahoviti hanyar u zubima. U najve}em trku punio je pu{ke. Samo ime Cvetkovo dovoqno je bilo, pa da Tur~in od stra premrzne. Kao {to rekoh bio je poznat sa Ko~inom krajinom, te se od tog doba za~ne misao kod ovog rodoqubivog Srbina da treba jednom pregnuti svom snagom, da se strese turski jaram s vrata. Te zbog toga kad 1804 godine bukne ustanak u [umadiji, Cvetko odmah po~ne `ivo raditi i spremati ovaj kraj za ustanak. Onodmah ode iz svog sela i pre|e k ustanicima. Tamo se po~ne sa onda{wim vo|ama dogovarati o ustanku. No kad Turci opaze, da Cvetka odavna nema u selu, oni po~nu na w sumwati. Kad Cvetko jedne ve~eri se|a{e sa svojima u ku}i, napadnu ga nekoliko Arnauta s namerom da ga ubiju ili uhvate. No Cvetko to opazi, jurne iz ku}e me|u Turke, opali iz pu{ke, na glas se slegne selo, te tako pomlate sve, da nijedan glave nije izneo. Kad ~uju Turci {ta je Cvetko te ve~eri po~inio, po~nu mu pretiti. Te zbog toga, a kako ni za ustanak nije sve bilo spremqeno, Cvetko nije smeo javno i}i no se krio po malo od Turaka, da ga iz prevare ne ubiju. 71
Ali kad se srpska vojska po~e pribli`avati k Ni{u, i kad se Vlasotin~ani sa Streqom 1809 god. (S. D.: 1807) podigo{e, tada i Cvetku po|e za rukom te podi`e narod na oru`je, i to oko 50 sela. Kad tako han pokupi oko 600 ustanika, Cvetko zapali najpre u svome seludoi700 ubije suba{u.tada Odatle se krene daqe ka Grdelici, usput je palio turske hanove i ubijao Turke. Imao je dva pove}a boja na Paliku}ama i Vu~ju, na oba mesta stra{no je razbio Turke. I tako je oslobodio ceo predeo du` reke Jablanice, Veternice i Vu~anke. Na Klisuri sastane se Cvetko sa Savom Dedobarcem, koga be{e poslao Ilija Streqa (S. D. u stvari Petar) vojv. leskova~ki, da prese~e put Turcima vrawskim. Po{to je i tu Cvetko na jednom tesnacu razbio i satro sa svim Turke, onda se nisu imali, za izvesno vreme ~ega bojati, te se tako i Cvetkovi i Savini vojnici raspreme i smeste u jedan han. U podrumu hanskom smestili su bili municiju. No Turci iz topova potpale onu municiju {to je bila u podrumu, i tako tu izginu gotovo svi, pa i sam Cvetkoi Dedobarac. Neki vele da Cvetko nije tu u mehani poginuo. No kad se je han zapalio, on je sa onim ostatkom vojske hteo da se povu~e gore u brda, i tek {to je do{ao do jednog mosta, jedan se pod mostom sakrio, opali pu{ke i ubije Tur~in Cvetka.koji Od Cvetkovih ro|aka danas nikoiz nema u Vranovcu. Cvetko je bio sredweg rasta, okruglih obraza, gustih crnih i velikih brkova i ve|a. Govor mu je bio ‡ veli ~i~a Stanko ‡ za ~udo krupan, {irokih ple}a uop{te krupan ~ovek. Bio je dosta kico{, uvek se lepo nosio, retko je kad i{ao pe{ke, uvek na wegovom vran~i}u, i tada bi obi~no govorio: ˜samo kad poja{em moga vranca nikoga se nebojim ‡ te{ko Turcimað. O svemu ovome pri~ao mi je ~i~a Stanko iz sela Ceka vice, koji veli da je davno prevrqio 100 god. a bio je veli 72
koya mu`ak kad je Cvetko podigao bunu, imao je oko 20 godina. ULebanu
Svet.M.Mari},
Na SvetogTomu 1887 g. II, str. 157) ð, 1887, (˜Srpstvo god.
u~iteqlebanski
Boj kod sela Paliku}e
˜Pri~a se u okolini Leskovca kako je pre 100 godina, neki Pe{a Pr~i} iz Nakrivawskog ~ifluka, bio digao narod na Turke. Turci povedu vojsku na toga buntovnika. Na selu Paliku}i sretne se Pe{a s turskom vojskom. Tu su se bili ~etiri dana. Najposle Turci Pe{u razbiju, vojsku wegovu rasteraju, a selo popaleð. (Mili}evi} M.: Kraqevina Srbija, Beograd, 1884, str. 82. Kanitz navodi sli~no predawe samo s tom razlikom {to se vo|a ustanka zove Pe{a Pe{i}. Usto, on ka`e da je selo Paliku}a dobilo to ime, zato{to su ga Turci tada spalili. ‡ Kanitz F. Das Kö nigreich Serbien und das Serbenvolk, str. 243). Borbe u Pore~ju
U vreme pre Kara|or|a izbio je ustanak oko Nakrivwa. Ustanici su izabrali za svoga vo|u Petra i proglasili ga za cara. U po~etku su imali uspeha i zauzeli ~itavo Pore~je. Kad je nai{la turska vojska bili su potu~eni. Turci su popalili i opqa~kali sela od Strojkovca do Leskovca, a me{tani su pobegli u brda i tamo se naselili. Stari drum i{ao je desno od sada{weg druma Leskovac ‡ Strojkovce. Wegovi tragovi se jo{ uvek poznaju. Na tom drumu le`ala su sela Trwane, Paliku}a, Prese~ina i 73
Jajno. Trwane je bilo na mestu zvanom ˜Papratð. Paliku}a vi{e Trwana, a Prese~ina kilometar od Starog Trwana, prema Strojkovcu. Posle spaqivawa ovih sela stanovni{tvo se vi{e nije vra}alo u wih. Sada{wa sela na obema stranama Veternice povukla su se dosusamog brega. Po{to su tu bili velika {uma i trwak oni se time udaqili od puta. Novo stanovni{tvo do{lo je najve}im delom iz Poqanice i vrawske okoline. (Pri~awe Alekse Trajkovi}a iz Velikog Trwana, starog 70 godina koji je o ovome slu{ao kao de~ko od svoga oca Na}e). Topografsko ime vezano za Strequ
U ataru sela Gradi{ta kod Gorunove male postoji proplanak sa naseqem ˜Streqinað. (Podatak Bogoquba Gorunovi}a) Kazivawe Topal \or|a Petrova, `iteqa beogradskog, o pogibiji Cvetka Vranova~kog
(Zabele`eno 16 oktobra 1841 godine i dato u na{oj transkripciji) ˜No po|emo edan put iz bawu i pred nama ‡ v. (vojvoda) A. Veqko i ~etiri bimba{e srpske po imenu Cvetko iz Ni{a, Krsta [qivovi~ki, Marinko Pirotski i Pe{a Te{i~ki, po selima terati Turke i buniti Srbe da ustaju. ^uju}i takovo Turci u Ni{u pokupe se pet-{est hiqada i po|u na poqe, pa do|o{e nam neki qudi i javi{e da dolazu protivu nas Turci i do{li su ve} blizu nas. ^uju}i mi takove vesti {ta }emo i kuda }emo da se sklonimo na pusiju (busiju) da i do~ekamo, a bilo e svega nas do 800 vojnika. Sprama selo Kopaj Ko{aru imade edan potok izme|u dva brega, koe se sklonimo u isti potok svi, pak povika v. A. Veqko Cvetku bimba{i: uzmi nekolik druga pak iza|i 74
gore na brdo, da vidite ima li koliko tursko voinstvo {to dolazu protivu nas. Po|emo nas 40 druga sa Cvetka bimba{u i iza|emo gore na brdo. Dok mi iza|osmo na brdo al nas Turci ve} obkoli{e. Vide}i se mi u takvu nu`du {ta }emo i kudase}emo, sadavratiti u na predak ne mo`emo nigde pro}i a natrag dru{tvu ne mogasmo. Videv{i nas Turci na bregu pa juri{ nas, a mi pobegosmo u pe{tere, t. e. po rupama koe su u bregovito bile, i tu se po pe{terama po nekoliko drugova sklonimo, no navali{e Turci na iste pe{tere u koi smo mi bili da bi nas `ive povatali. No mi smo se tu hrabro dr`ali i gledali {ta }edu raditi okolo nas. Kowanik koi e bio odo{e na potok na v. A. Veqka da wega tuku, a pe{aci navali{e na nas u pe{terama ali nas ni{ta nemo`edu da dosadu, er mi izpe{tera ednako tu~emo i nedamo nikome blizu nas da se priku~i, no okolo pe{tera ednako zalaze. Izme|u nas 12 druga u pe{taru bija{e i Cvetko bimba{a...ð Posle ovoga izlagawa iznose se detaqni podaci o tome kako se Cvetko prepla{io i nije hteo da ostane u pe}ini, ve} je zahtevao da se ona napusti i da se be`i. Najzad se izla`e kako je Cvetko sam istr~ao iz pe}ine i po~eo da be`i: ˜Pak po|e uz brdo da bega. No vide{e ga Turci da pu`e uz brdo pak nemo`e nigde da se makne, er se roni zemqe . On po|e uz brdo a zemwa se orovi, a on opet se svali dole. Vide}i sebe prevarena rad bi posle opet do}i u pe{teru, ali ve} nie mogao, a i mi nismo mogli nikako iza}i da ga natrag uzmemo er navali{e Turci i ubi{e ga, i do|o{e posle Arnauti pe{aci turski, glavu mu za pohvalu oceko{e, a ruke mu iseko{e za prstewa, noge mu iseko{e za tozluke, sve ga opleni{e i na komade razneso{e ga. Tai dan smo se vazda tukli a ni{ta nam Turci nisu mogli u~initi, a uve~e vrati{e se opet natrag u Ni{, a mi iz pe{tera iza|osmo i odosmo kod v. A. Veqka u na{u kumpaniju bez bimba{u Cvetka. U istu ve~e pobegosmo odande i do|osmo natrag u bawu .ð Napomiwemo da su uprkos reqefnog i realisti~kog pri~awa tvrdwe Topal \or|a Petrova o kukavi~l uku Cvet75
kovom vrlo subjektivne. Jasno je da je me|u dvanaestoricom srpskih boraca opkoqenih u pe}ini bilo razmimoila`ewa o tome da li ima izgleda za odbranu pe}ine ili je boqe probiti se kroz turski obru~ i pobe}i. Izbor drugog re{ewa od strane Cvetka i kukavi~luk wegov poku{aj ne bi se smeo okvalifikovati kao zatobekstva {to je on poginuo a ostali se spasli, po{t o su Turci napustili opsadu pe}ine. Probijawe kroz neprijateqske redove zahteva vi{e hrabrosti nego odbrana utvr|enog polo`aja. Mo`da je optu`ivawe Cvetka imalo za ciq da prikrije sopstveni kukavi~luk Topal \or|a Petrova. Leskova~ka narodna pesma o Kara|or|u More vr}aj kowa, Abdul ]erim-ago, More vr}aj kowa pi{man }e da budne{. Mori ne ga vr}am, yan ‡ Stameno, mori, Mori ne ga vr}am da znam da poginem. More pu~e pu{ka, yan ‡ Stameno mori, More pu~e pu{ka iz Gusti orasi, More te mi rani Abdul ]erim-agu. More aga pade, yan ‡ Stameno mori, Ajde da begamo bela Perke, mori, More da begamo u zelenu goru, Da na|emo mori toga Crnog \or|u. More pu{taj vojsku Kara-\or|o, more. More pu{taj vojsku, devojke osta{e, More sve devojke bel trveq spleto{e.
Ova pesma nastala je u Leskovcu u vreme Kara|or|evog ustanka. Na putu za jug, pred samom Grdeli~kom klisurom nalazio se ~uveni Oraovi~ki han. On je bio nadaleko poznat po svojim lepim i pohotqivim bludnicama. Iz toga vremena ostala je i uzre~ica: ˜Za Stambol putuje u Oraovicu gledað. Jedan od leskova~kih spahija, Ab dul ]erim-aga ~esto 76
je navra}ao kod nekakve lepotice u ovaj han. Srpski momci, zaqubqeni u tu lepoticu, a kivni na Turke ko jima su srpske `ene slu`ile za uveseqavawe, prirede mu zasedu u Gustim orasima, koji su se nalazili pred samim hanom, a po kojima je i`ene, sama Stamene, OraovicaAbdul dobila ime. Uprkos stra ne jedne ]erim-aga je opomene oti{ao uod pravcu hana i tom prilikom bio ubijen. Nepotpuni tekst ove pesme bio je objavqen u Spomenici oslobo|ewa Leskovca. Kraj ove pesme mnogi stari Leskov~ani ne znaju. Zbog wenog revolucionarnog sadr`aja, po{to se odnosi na leskova~ke be}are, ovaj se deo nije smeo pevati za vreme Turaka. Iz tog razloga ova je pesma poznata gotovo iskqu~ivo kao lirski izraz neobuzdane qubavi, koja ne zna ni za kakve prepreke, i koja ~ini da se ne vodi ra~una ni o smrtnoj opasnosti samo kada je u pitawu sastanak sa voqenom `enom. Kraj ove pesme doneli smo po kazivawu Dobrivoja Kapisazovi}a, koji ga je opet slu{ao od svoga oca Sotira Kapisazovi}a. Potpuni tekst ve} je objavio D. Trajkovi}... Interesantno je da je Vladimir \or|evi } jedino u Leskovcu zabele`io ovu pesmu, i to sa dve razli~ite melodije. Wegov tekst ima srcinalni zavr{etak: More ubi{e me, yan-Stameno, mor, Dvanaest sejmena. More, ~ine gajret, Abdul ]erim-ago, Do vrawanske kule.
Tre}u varijantu zabele`ili smo od Tale Stefanovi} ˜Topodupskeð: ... Janu kowa Abdul mlado Tur~e, Janu kowa niz toj ravno poqe. Pu~e pu{ka iz Gusti orasi, Pu~e pu{ka, da li ga ubi{e? 77
Pu~e pu{ka, mene usred srce, Ubi{e me dervenski sejmeni. Nosite me u selske mejane, Tamo ima mlada kr~marica, Ona }e mi rane izlekuje.
78
POGOVOR
Dva veka od po~etka borbe srpskog naroda za oslobo|ewe od turskog ropstva jubilej je vredan po{tovawa kao i respekta prema onim na{im precima koji su time otvorili svetlu stranicu istorijskog bitisawa i nagovestili stvarawe novovekovne samostalne srpske dr`ave. Izvor wihove snage je u nevi|enom duhu za izgra|ivawe i o~uvawe nacionalnog identiteta, koji je tom borbom dobio i svoju dugotrajnu potvrdu. Tako su se Srbi svrstali u red onih naroda koji su `equ za ru{ewe feudalnog sistema iskazivali preko revolucionarne borbe za trasirawe puta novom, naprednijem dru{tvu. Prvim srpskim a zatim i Drugim ustankom Srbija je zapo~ela borbu koja }e skoro kroz ceo XIX vek predstavqati primer istrajnosti, ume{nosti i diplomatske ve{tine i biti nastavqena u oslobodila~kim ratovima 1876‡1878. godine, kada je kona~no, posle petovekovne pot~iwenosti, postala nezavisna me|unarodno priznata dr`ava. Herojstvo wenih boraca ostalo je kao zavet budu}im generacijama da se sloboda mora braniti i `rtvovawem sopstvenih `ivota, po ~emu su Srbi poznati {irom sveta. Zato je obele`avawe ove godi{wice bio poseban motiv da pristupimo obradi u~e{}a stanovnika leskova~kog kraja u Prvom srpskom ustanku. Kwigu smo radili iskqu~ivo na osnovu objavqene literature, sa namerom da na prikladan i popularan na~in izlo`imo doga|awa na jugu Srbije sa detaqnijim osvrtom na leskova~ki kraj. Pri tom smo 79
nastojali da se opredelimo za onu verziju pojedinih doga|aja koja nam se ~inila najprihvatqivijom. Na{i poznati istori~ari akademik Vladimir Stojan~evi}, dr Sergije Dimitrijevi} i Dragoqub Trajkovi} obra|ivali su ovaj period koriste}i sve dobilo tadarelativno raspolo`ive istorijske izvore, kojih je, na `alost, malo, i nastojali da, pored prikazivawa doga|aja, re{e i neke dileme u vezi sa pojedinim spornim tuma~ewima. Ako se u ne~emu i nisu slo`ili, to je bi rezultat wihovog nau~nog opredeqivawa i zakqu~ivawa, koja za istorijsku nauku mogu biti bitna, ali za {iru ~itala~ku publiku mawe va`na. Zato smo nastojali da pristupa~nim stilom pove`emo doga|aje u jednu celinu i da ih tako prezentujemo, naravno uz uva`avawe kriterijuma mogu}e objektivnosti. Kwiga treba da poka`e da stanovni{tvo leskova~kog kraja nije bilo van revolucionarnih doga|aja u Srbiji po~etkom XIX veka, i da je svoja slobodarska stremqewa znalo da iska`e aktivnim u~e{}em u ustanku, kako na prostoru Beogradskog pa{aluka tako i u svom kraju. Vo|i leskova~kih be}ara bili su u samom vrhu ustani~kog vojnog rukovodstva i sa svojim ustanicima pokazali veliku hrabrost. Iskustvo ste~eno tokom tih borbi, bez obzira na to {to je leskova~ki kraj i posle Prvog srpskog ustanka ostao kao i Beogradski pa{aluk pod turskom vla{ }u, bilo je zna~ajno za nastavak borbe u Drugom ustanku i tokom XIX veka do sticawa kona~ne samostalnosti 1878. godine. U daqim istra`ivawima ovaj period razvoja leskova~kog kraja zaslu`uje detaqniju obradu koja podrazumeva i dostupnost novih istorijskih izvora, pre svega turskih. Ukoliko kwiga bude pogodno {tivo za upoznavawe na{e lokalne istorijske pro{losti i bude kori{}ena kao dodatna literatura i u nastavi istorije u osnovnim isredwim {kolama, postigli smo ciq, utoliko pre {to reforma {kolstva upravo omogu}ava nastavnicima i profesorima da sami kreiraju deo programa. 80
Tekst je ra|en bez nau~ne aparature, sem navo|ewa literature, jer je ciq bio da se na popularan i ~itqiv na~in pribli`e ovi zna~ajni doga|aji ~itaocima. Zahvaqujemo recenzentima na korisnim sugestijama, Narodnom muzeju u Leskovcu ukazanojkwige. pomo}i, autoru re{ewa korica \or|u Vasi}u ina izdava~u Autori
81
MAWE POZNATE RE^I Ajan ‡ muslimanski prvak, stare{ina nekog mesta Amayik ‡ kupatilo Argat ‡ nadni~ar Aspra ‡ turski novac Ba{ibozuk ‡turske pripadnici vojskeneredovne nedisciplinovane Ba{-knez ‡ glavni knez Ba{-~au{ ‡ podoficir u turskoj vojsci Beglerbegluk ‡ turska pokrajina kojom upravqa beglerbeg Berat ‡ sultanov ukaz Be}ar ‡ vojnik najamnik, srpski dobrovoqac u Prvom srpskom ustanku Bozgun ‡ buna Bimba{a ‡ vojni zapovednik nad hiqadu qudi Vakuf ‡ muslimansko zadu`binsko imawe Valija ‡ namesnik, upravnik vilajeta (ejaleta) Vezir ‡ visoki dostojanstvenik u islamskim zemqama Veliki vezir ‡ najvi{i upravni ~in u sultanovoj Turskoj Ve}il ‡ zastupnik, namesnik, zamenik vladara Vilajet (ejalet) ‡ velika administrativno-teritorijalna jedinica u Turskoj, koja se deli na sanyake Dahije ‡ jani~arski glavari u Srbiji, odmetnici od centralne turske vlasti, nasilnici 83
Deliba{a ‡ oficir, zapovednik nad delijama Derven ‡ tesnac, klanac Defter ‡ kwiga Divan ‡ 1. carsko ili vezirsko ve}e; 2. razgovor; 3. nalikuna kanabe, kau~, sofa, otoman Doksat ‡po~ivaqka izba~eno mesto ku}i ili pri ku}i, balkon E{kije ‡ odmetnici, hajduci Zijamet ‡ vojni~ki feud sa godi{wim prihodom od 2.000 aspri I}utuglija, prov. (ispravno i}ituglija) ‡ pa{a sa dva tuga (odlikovawa) Kanun (isprav. kanon) ‡ top; 2. propisi otome kako se treba pona{ati i raditi Kabadahija ‡ mali dahija Kadiluk ‡ sudski okrug Katil-apsa ‡ zatvor za ubice, krvnike Knez beratlija ‡ nasledni knez Koyaba{ija ‡ seoski knez, stare{ina Kryalije ‡ hajduci (prvo iz grada Krye u Rumel iji) koji su robili u severnom delu turskog carstva Mezra ‡ zaseok Minder ‡ {iqte koje se prostire po divanu Muselim ‡ visoki turski upravni ~inovnik Muhasil ‡ namesnik sultanov, wegov predstavnik Nahija ‡ upravna jedinica u Turskoj Nizam ‡ vojnik regularne turske vojske Obor-knez ‡ narodni glavar i knez Rezil ‡ osramo}en, obrukan, poni`en Sanyak ‡ pokrajina Sanyakbeg ‡ upravnik sanyaka Saraj ‡ dvorac Sahibija ‡ vlasnik, posednik Sejmen ‡ vojnik jani~arskog reda Serhat ‡ grani~na oblast ‡ pokrajina Spahija ‡ turski feudalni posednik Suba{a ‡ pomo}nik ili zamenik ba{e, poglavara 84
Timar ‡ feudalno dobro, imawe ]epenak ‡ jedno od dva krila, gorwe ili dowe, koja su u starinskih du}ana slu`ila umesto vrata, a dowe krilo i za izlagawe robe Ferman zapovest turskog sultana Frajkori‡ ‡nalog, dobrovoqa~ki odredi sastavqeni od Srba vojnika u austro-turskom ratu (1788‡1790) Han ‡ drumska kr~ma, mehana, gostionica Has ‡ carsko dobro ^itluk ‡ kompleks zemqe koji je mogao da se obra|uje sa jednim parom volova ^itluk-sahibija ‡ vlasnik, posednik ~itluka ^if~ija ‡ zastupnik, posednik, koji od spahije uzima u zakup jedan ~itluk Yizija glavarina Yihad ‡‡sveti rat muslimana [alvare ‡ duga~ke i vrlo {iroke ~ak{ire, nogavica sakupqenih oko gle`wa, kao deo mu{ke i `enske ode}e kod nekih naroda
85
REGISTAR LI^NIH IMENA A
Abdul ]erim-aga, 55, 76, 78 Abdurahman Sli{anski, 71 A. Veqko, 74, 75 Aganlija, 15 Aleksandar, ruski car, 47 An|elkovi} Ko~a, 13, 70 An|elkovi} Tasa, 16 Asan beg, 55 Asuryi}i, 55
Vranova~ki Cvetko, 34, 35, 54, 70, 72, 73, 74, 75, 76 Vren~evi} beg, 26 Vuli}evi} Vujica, 48 G
Gi~i}, 16 Glava{ Stanoje, 26, 29 Gligorijevi} Hayi Prodan, 51 Gorunovi} Bogoqub, 74 Gu{anac Alija, 38
B
Balki} Nikola, 55 Beg efendija, 23 Belota, hajduk, 55 Be}ir-pa{a, 14, 22, 30 Bo`ani}i, 55 Bonaparta Napoleon, 15, 44, 47, 50 Brankovi} \or|e, 5 V
Vasi} \or|e, 81
86
D
Dedobarac Sava, 33, 34, 69, 70, 72 Deli Kadrija, 37 Dilindara Jovan, hajduk, 55 Dobrwac Petar, 21, 22, 26, 29, 31, 40, 59 Dimitrijevi} Sergije, 65, 80 \
\elo{evi}, 55
\or|evi} Vladimir, 87 @
@iki} Vu~a, 26, 37 Z
Zdravko, 25 Zdravkovi} Milosav, 51 I
Ibrahim-pa{a, 17 Isaev, 37, 38 Ismail-pa{a, 17 I~ko Petar, 30
Kapisazovi} Sotir, 77 Kara|or|e, 21, 22, 23, 25, 26, 29, 31, 32, 33, 34, 36, 37, 38, 40, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 52, 55, 65, 67, 68, 69, 73, 76 Karafejza, 37 Kara Mustafa, 7 Karayi} Jovan, 55 Katarina II, ruska carica, 13 Kosti} Kosta, 67 Kosti} Pavle, 55 Krsta sve{t., 25 Krsti}i, 55 Ku~uk Alija, 15 L
Lili}i, 55
J
M
Janko, sve{t., 25, 65, 66 Jevta, knez, 37
Mali}-pa{a, 42 Mandrda Nikola, 44
Jovan, sve{t., 69 Jovanovi}, 55 Jovanovi} Nedeqko, 55 Jovi}i, 55 Josin-aga Anadolija, 52 Josif II, austr., car, 13 Jurgi}i, 55
Manolaki, 31 Mamutbeg, 16 Mara{li Ali-pa{a, 52 Mari} Sv., 67, 73 Markovi} Sima, 40 Mahmud II, turski sultan, 42 Memet aga, 16 Mehmed II, turski sultan, 5 Mehmed-pa{a, 12 Milenkovi}, 55 Milovanovi}, 55 Mili} Stojan, 54 Mili}evi}, M., 69, 73
K
Kanic, 73 Kapisazovi} Dobrivoje, 77
87
Milovanovi} Mladen, 26, 27, 40, 47 Mitrovi} Ne{ko, 16 Miheqson, 31 Mula Jusuf, 15 Mustafa-pa{a, 14, 15, 21, 22, 23
Pe{i} Pe{a (Pr~i}), 28, 35, 73 Pikolomini, 7 Pirotski Marinko, 74 Pqaki} Antonije, 45, 47, 48 Pop Kosta, 7 R
N
Nenadovi} Jakov, 21, 40 Nenadovi} Matija, 21 Ni~kovi}, 55 Numan-pa{a, 42
Raki} Mita, 69, 70 Rodofinikin, 38 Radojkovi} Mileta, 53
S
Pavlovi} Jovan, 54
Simeonovi} Antonije, ~iplak Anta, 46, 49 Simi} \or|e, 39 Skobaqi} Nikola, 5 Selim III, sultan, 14, 20 Sin|eli} Stevan, 42 Spasi} Nikola, 54 Stanko, 72 Stankovi} Petrija, 54
Pavlovi} Stojan, 54 Pazvan-oglu Osman, 14, 15, 21, 23 Pa{agi}, 16 Petrovi} Veqko, 31, 41, 47 Petrovi} Ilija Streqa, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 43, 44, 45, 46, 49, 50, 52, 53, 54, 67, 68, 69, 70, 72, 74 Petar I, vladika crnog., 40 Petrovi} Miloje, 40, 41 Petrovi} Miloje \ak, 53 Petrovi} Svet., 67
Stankovi} Stojan, 54 Stankovi} Milo{, 54 Stankovi} Petko, 54 Stojan, knez, 20 Stojanovi} Dimitrije, 54 Stojanovi} Ivan, 54 Stojanovi} Ilija, 54 Stojanovi} Konstantin, 54 Stojanovi} Momir, 20, 27, 29, 30, 36, 41, 43, 44, 45, 46, 49, 51, 54, 82 Stojanovi}i, 55 Stojan~evi} Vladimir, 80
O
Obrenovi} Milo{, 21, 50, 51, 52, 53, 55 P
88
Stojkovi} Krsta, 55 Stojkovi} Milenko, 21, 37, 41 Stefanovi} Petar, 55 Stefanovi} Tala, 77 Sulejman-pa{a, 31 Sulejman-pa{a Skopqak, 42, 51
Huwadi Janko, 5
T
^
Te{i~ki Pe{a, 74 Tirkovi} Marija, 55 Tirkovi} Marinko, 55 Tomi}, 55 Trajkovi} Aleksa, 74
^arnojevi} Arsenije III, 8
Trajkovi} Na}a, D., 77, 74 80 Trajkovi} Trandafilovi}, 16 Topal \or|e Petrov, 74, 75, 76 Topal Pavo, 54 Topal Stojan, 55
Yida Petar, 28, 36
]
C
Celski Urlih, 5
Y
[
[a{it-pa{a ([ehsuvar Abdipa{a), 9, 10, 16, 20, 23, 24, 26, 27, 29, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 42, 44, 40 [qiva~ki Krsta, 42
]or Ahmed-pa{a, 74 F
Fo~i} Mehmed aga, 15 H
Hasan-pa{a, 15 Hafis-pa{a, 22, 24, 25, 65, 66 Hayi Mladenovi}, 16
89
LITERATURA 1. Dimitrijevi} Sergije, Streqa i Leskova~ani u Prvom srpskom ustanku, Leskovac 1954. 2. Dimitrijevi}, Sergije, Gradska privreda starog Leskovca ‡ izgled Leskovca za vreme Turaka, Leskova~ki pa{aluk, Leskovac 1952. 3. Dimitrijevi}, Sergije, Stari Leskovac kao prosvetni i kulturni centar, Leskovac 1950. 4. Dimitrijevi}, Sergije, Leskova~ka enciklopedija, sveska I, Leskovac 1962. 5. Dimitrijevi}, Sergije, Gra|a za prou~avawe Leskovca i okoline, sveska I, Leskovac 1954. 6. Dimitrijevi}, Sergije, Gradska privreda starog Leskovca, Leskovac 1952. 7. \or|evi}, dr Miroslav, Politi~ka istorija Srbije XIX i XX veka, I (1804‡1813), Beograd 1956. 8. Istorija srpskog naroda, peta kwiga, prvi tom, od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, 1804‡1878, str. 25‡94. 9. Mir~eti} @. Dragoqub, Jugoisto~ni front u Prvom srpskom ustanku, Leskova~ki zbornik XXXI, Leskovac 1991, str. 117‡140. 10. Mir~eti} @. Dragoqub,Vojna istorija Ni{a(u oslobodila~kim ratovima, ustancima i bunama 1804‡1877), kw. II, Ni{ 1994, str. 6‡87. 11. Raki}, Hranislav, Prvi srpski ustanak i leskova~ki kraj, Zbornik, Narodni muzej Ni{, Ni{ 1989, str. 53‡58. 12. Ristanovi} dr Slobodan,Prvi srpski ustanak u istoriji i13. tradiciji , Beograd 2002. Leskovac i leskova~ka nahija Stojan~evi}, Vladimir, u XIX veku (1804‡1878), Leskovac 1987.
90
14. Stojan~evi}, dr Vladimir, Srbija u vreme Prvog srpskg ustanka 1804‡1813, Leskovac 1980. 15. Stojkovi}, dr @ivan, Stoji~i}, dr Slobodanka, Raki}, Hranislav, Istorija Leskovca, Beograd 1992. 16. Stojkovi}, dr @ivan, Kra`i}, Nenad, Leskovac vreme pro{lo ‡ vreme sada{we, Leskovac 1980. 17. Trajkovi}, Dragoqub, Iz pro{losti Leskovca i okoline, studije i ~lanci, Leskovac 1977. 18. Trajkovi} Dragoqub, Nemawina Dubo~ica od najstarijih vremena do oslobo|ewa od Turaka, Beograd 1961. 19. ]orovi}, Vladimir,Istorija Srba, Beograd 2002, str. 521‡563.
91
SADR@AJ Pod turskom vla{}u .......................................................... 5 Kriza turskog carstva ....................................................... 12 Leskova~ki kraj uo~i ustanka ........................................ 16 Po~etak ustanka ‡ buna na dahije ................................. 20 Odjek ustanka van granica................................................. 23 Beogradskog pa{aluka Deligradski {anac ............................................................. 28 Streqino vojevawe ............................................................. 31 Ratne operacije 1809. godine .......................................... 39 Posledwe godine Prvog srpskog ustanka .................. 43 Streqino anga`ovawe posle sloma ustanka ............ 51 Izbeglice iz leskova~kog kraja u Kara|or|evoj Srbiji .................................................... 53 Narodna predawa ................................................................. 65 Pogovor ................................................................................... 79 Mawe poznate re~i ............................................................. 83 Registar li~nih imena ..................................................... 86 Literatura .......................................................................... 90
Biblioteka Istorijskog arhiva Leskovac * Izdava~
Istorijski arhiv Leskovac * Autori @ivan Stojkovi} Hranislav Raki} * Urednik Neboj{a Ivanovi} * Slog i prelom Dedi} & Dedi}
* Likovno re{ewe korica \or|e Vasi} * Fotografije Narodna biblioteka ˜Radoje Domanovi}ð Leskovac * Tira` 1000 primeraka * [tampa
˜Mladi grafi~arð Vlasotince
