I
Увод у лексикологију..........................................................................................................................
2
II
Подела лексикологије........................................................................................................................
3
III
Лексема и реч...........................................................................................................................................
3
IV
Лексикон....................................................................................................................................................
6
V
Класификација речника....................................................................................................................
8
VI
Историја српске лексикографије лексикографије..................................................................................................
9
VII
Структура речника и речнички чланак....................................................................................
10
VIII
Језик, мишљење и стварност..........................................................................................................
12
IX
Компоненцијална анализа ...............................................................................................................
13
X
Полисемија................................................................................................................................................
14
XI
Метафора....................................................................................................................................................
15
XII
Метонимија ...............................................................................................................................................
16
XIII
Синегдоха ...................................................................................................................................................
18
XIV
Позајмљенице ..........................................................................................................................................
19
XV
Англицизми ..............................................................................................................................................
21
XVI
Позајмљивање и адаптација............................................................................................................
22
XVII
Историзми, архаизми и неологизми ...........................................................................................
24
XVIII
Функционално раслојавање лексике .........................................................................................
26
XIX
Раслојавање Раслојавање лексике према регистру........................................................................................
27
XX
Територијално раслојавање лексике.........................................................................................
28
XXI
Парадигматски односи лексема....................................................................................................
29
XXII
Синонимија...............................................................................................................................................
30
XXIII
Антонимија ...............................................................................................................................................
31
XXIV
Хипонимија...............................................................................................................................................
32
XXV
Хомонимија ...............................................................................................................................................
33
XXVI
Паронимија...............................................................................................................................................
34
XXVII
Синтагматски односи лексема.......................................................................................................
34
XXVIII
Фразеологија ............................................................................................................................................
36
XXIX
Класификација фразема....................................................................................................................
37
XXX
Фразеологија у новинарству ..........................................................................................................
40
1
ЛЕКСИКОЛОГИЈА (lexis – реч + logos – наука): део науке о језику који проучава значење речи, као и синтагматске, парадигматске и деривационе везе међу речима. Лексикологију занима лексема у целини: у којим се контекстима може остварити и која све значења остварује. лвлнжпж =
1. жйапж йлъ, омлолбклоп лвлна 2. жекложпж оандач 3. ндапж мнгаващг (...)
ПАРАДИГМАТСКИ ОДНОСИ
СИНТАГМАТСКИ ОДНОСИ
ДЕРИВАЦИОНЕ ВЕЗЕ
Синонимија, хомонимија и
Односи међу речима у
Разматрају творбу речи.
антонимија. То је вертикална
линеарној равни и
(Дериватологија је творба
раван.
уланчавање речи у тој
речи)
равни. Сазл чг „лвлнжпж“ нгф злча
Ийгкжуг „лвлн“ ж „лвлнгщг“,
мнжмаа опаканклй чгежзр –
Сазл ог игзогйа
зал ж мнжгв „лвлншжв“
кглбгигдгка нгф. Њгк
„лвлнжпж“ йлдг злнжопжпж
каопаиж ор л иалиа
акплкжй чг „ърпапж“, а
ре мнжилг бнел, бнел, пжтл,
„лвлнжпж“.
данлкоза ванжчакпа
майгпкл. Йиаожсжзрчр ог
„омжзапж“. Са ванжчакпа чг
мнгйгп ж лвлнкжз.
заназпгнжопжфка еа кгслнйаикг нгжопнг.
Лексички систем је отворен и зависан од живота једне заједнице. Из тог система неки елементи се могу изгубити (или померити ка периферији) и тако настају историцизми и архаизми; неки нови се могу развити – неологизми ; неким елементима се мења вредност и место у том систему (када, на пример, један од синонима превагне у одређеној употреби).
2
ЛЕКСИКОЛОГИЈА (lexis – реч + logos – наука): део науке о језику који проучава значење речи, као и синтагматске, парадигматске и деривационе везе међу речима. Лексикологију занима лексема у целини: у којим се контекстима може остварити и која све значења остварује. лвлнжпж =
1. жйапж йлъ, омлолбклоп лвлна 2. жекложпж оандач 3. ндапж мнгаващг (...)
ПАРАДИГМАТСКИ ОДНОСИ
СИНТАГМАТСКИ ОДНОСИ
ДЕРИВАЦИОНЕ ВЕЗЕ
Синонимија, хомонимија и
Односи међу речима у
Разматрају творбу речи.
антонимија. То је вертикална
линеарној равни и
(Дериватологија је творба
раван.
уланчавање речи у тој
речи)
равни. Сазл чг „лвлнжпж“ нгф злча
Ийгкжуг „лвлн“ ж „лвлнгщг“,
мнжмаа опаканклй чгежзр –
Сазл ог игзогйа
зал ж мнжгв „лвлншжв“
кглбгигдгка нгф. Њгк
„лвлнжпж“ йлдг злнжопжпж
каопаиж ор л иалиа
акплкжй чг „ърпапж“, а
ре мнжилг бнел, бнел, пжтл,
„лвлнжпж“.
данлкоза ванжчакпа
майгпкл. Йиаожсжзрчр ог
„омжзапж“. Са ванжчакпа чг
мнгйгп ж лвлнкжз.
заназпгнжопжфка еа кгслнйаикг нгжопнг.
Лексички систем је отворен и зависан од живота једне заједнице. Из тог система неки елементи се могу изгубити (или померити ка периферији) и тако настају историцизми и архаизми; неки нови се могу развити – неологизми ; неким елементима се мења вредност и место у том систему (када, на пример, један од синонима превагне у одређеној употреби).
2
ЛЕКСИКОЛОГИЈА У ЛЕКСИКОЛОГИЈА У УЖЕМ СМИСЛУ проучава само речи (лексеме), док ЛЕКСИКОЛОГИЈА ШИРЕМ СМИСЛУ
укључује и друге дисциплине (сродне су лексикологији и имају
релативно висок степен аутономије): фразеологија терминологија етимологија ономастика творба речи лексикографија ОПШТА ЛЕКСИКОЛОГИЈА односи се на све језике у целини (многа лексичка питања су универзална), на лексикологију уопште. ПОСЕБНА ЛЕКСИКОЛОГИЈА тиче се само једног језика (српског, на пример). Такође,
постоји
подела
на
ЛЕКСИКОЛОГИЈУ
ЈЕДНОГ
ЈЕЗИКА
и
на
УПОРЕДНУ
(КОНТРАСТИВНУ ) ЛЕКСИКОЛОГИЈУ , јер језичке појаве могу да се компарирају /
контрастирају у сличним или различитим језицима. СИНХРОНИЈСКА ЛЕКСИКОЛОГИЈА бави се лексичким појавама у једном савременом тренутку, а ДИЈАХРОНИЈСКА је историјска и посматра језик кроз време, кроз различите пресеке.
ЛЕКСЕМЕ су најмање самосталне јединице лексичког система у чијој су структури несамосталне значењске јединице као што су лексичка и обличка морфема (коренска и наставачка) или творбена основа и творбени формант. формант. Лексема је језичка јединица под којом се подразумевају сви граматички облици и сва значења једне речи. Лексема је апстрактна јединица (не може се појавити у конкретној употреби у свим својим облицима
3
и свим значењима истовремено), обухвата сва значења и све облике једне речи, а реч је конкретна реализација лексеме у тексту: Кжуг: 1. мнгща опнака иавг р флвгза 2. лолба, ижфклоп 3. жеиг, лбижз, лбгигдчг 4. блша, мнава опнака кгфга (лгъг, (л гъг, ка мнжйгн)
Конкретна реализација лексеме је РЕЧ (морфосинтаксичка реч). Однос између лексеме и речи описан је у примеру: Прза нрзр йжчг
У примеру се налазе три речи [нрза, нрзр, йжчг ] и две лексеме [нрза, йжпж]. У савременој лексикологији се за варијанте лексеме користи термин АЛОЛЕКСА. Постоје две групе алолекса. лексико-граматички алолекси (падежи сем номинатива) Основна лексичко-граматичка алолекса лексеме „кућа“ јесте облик ове лексеме у номинативу једнине, док су секундарне лексичко -граматичке алолексе лексеме „кућа“ – зръг, зръж, зрър, зръл, зрълй, зръж; зръг, зръа, зръайа... Лексичкограматичка алолекса може бити вишечлана (алолекса лексеме „читати“: бжл оай фжпал, бргй фжпал...).
лексичко-семантички алолекси (сва значења сем примарног) Основна лексичко-семантичка алолекса лексеме „кућа“ гласи: нацгвжкозж лбчгзап, енаа еа опаклващг жиж нрр нрхпвгкр рмлпнгбр. Секундарне
лексичко-семантичке алолексе лексеме „кућа“ су: а) лкж злчж джвг р чгклй лйаъжкопвр, млнлжуа б) нл, илеа, жкаопжча в) млнлжфка жйлвжка, лйаъжкопвл, зръакопвл
Дефиниција РЕЧИ заснива се на следећим критеријумима:
писање између две белине интонациона целовитост у изговору самосталност
непреместивост непреместивост делова поседовање значења промена информационе структуре исказа
4