lekcija7

Bankarstvo

7.

145

OSTALI BANK BANKARSKI ARSKI POSLOVI

Osnovni ciljevi ovog poglavlja su: 1) da objasni uslužne bankarske poslove, slov e, 2) da objasni specifične bankarske poslov poslove. e.

Ostali bankarski poslovi predstavljaju heterogenu kategoriju koja se može okvirno grupisati na uslužne (neutralne) bankarske poslove i specifične (sopstvene) bankarske poslove (1). U zavisnosti od poslovnog profila banke, ovi poslovi mogu biti mnogo značajniji izvor prihoda za banku od klasičnih depozitno-kreditnih depozitnokreditnih poslova. Ovo posebno važi sa specijalizovane bankarske bank arske institucije, a pogotovo one koje se bave investicionim bankarstvom.

7.1.

Uslužni Usluž ni bankars bankarski ki poslovi

Uslužni bankarski poslovi su specifični poslovi koji nemaju karakter ni aktivUslužni nih i ni pasivnih bankarskih poslova, već su neutralni sa aspekta bilansa banke, a u funkciji su operativnog poslovanja i ostvarivanja prihoda po osnovu pružanja jednog broja usluga komitentima. komitentima. Ovi poslovi se još nazivaju i komisioni poslovi, pošto ih banka bank a obavlja u svoje ime, a za tuđ račun, tj. t j. račun komintenta. U ovu vrstu bankarskih poslova spadaju: trezorsko poslovanje, poslovi depoa, blagajničko poslovanje, poslovanje, devizno-valutni i menjački poslovi, kao i poslovi platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom. inostranstvom. Najbolje banke u svetu u 2006. godini

Najbolja banka za korporativne klijente klijente:: Citigroup Citigroup,, SAD Najbolja banka za poslove sa stanovništvom stanovništvom:: HSBC, V. Britanija Najbolja banka za poslove sa privatnom klijentelom klijentelom:: UBS, Švajcarska Najbolja investiciona banka: Citigroup, SAD Najbolja banka za trgovinsk trgovinsko o finansiranje: Citigroup Citigroup,, SAD Najbolja banka za devizne poslove: Deutsche Bank, Nemačka Najbolja kastodi banka: The Bank of New York, SAD Izvor: „Global Finance, „World Best Banks 2006“, www.gfmag.com

146

Ostali bankarski poslovi

Trezor je

specijalno uređen i obezbeđen prostor (od provale, krađe i požara, sa bezbednosnim uređajima i fizičkom zaštitom) u kome su smeštene određene vrednosti, kao što su: pakovanja gotovog novca u domaćoj i stranoj va luti, kasete sa gotovinom blagajne, hartije od vrednosti (menice, obveznice itd.), dragocenosti (plemeniti metali u posebnim kasetama) i sl. Posebnim internim propisima banke je uređeno poslovanje trezora, a posebno lica koje vrše trezorsko poslovanje, tj. onih koji vrše dužnosti saključara (trezori imaju, po pravilu, dve brave i dva različita ključa koja su kod različitih službenika banke), kao i rukovanje vrednosninama - stvarima u trezoru, vođenje posebne evidencije itd.. Slanje i prijem vrednosti iz trezora i u trezor vrši se po kuriru (obično kada se radi o većim vrednostima), sa ili bez oružane pratnje, ili preporučenom (tzv. amanetnom) pošiljkom kada se vrednosti zapakovane iznose i unose u trezor, uz upisivanje u posebnu evidenciju. Komitenti poslovnih banaka mogu svoje vrednosti (hartije od vrednosti, stranu valutu, razne vredne stvari i sl.), da ostavljaju (deponuju) kod banke u za to posebno predviđenom prostoru u banci (depou), a banka (depozitar) je u obavezi da garantuje da će vrednosti primljene u depo čuvati i da će ih komitentu (deponentu), na njegov zahtev, vratiti u nepromenjenom stanju. Iz Zakona o obligacionim odnosima

Član 1047: Ugovorom o deponovanju hartija od vrednosti banka se obavezuje da će, uz naknadu, preuzeti hartije od vrednosti radi čuvanja i vršenja prava i obaveza koje se u vezi sa tim zahtevaju (Izvor: Zakon o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89. i Sl. list SRJ, br. 31/93.

Zavisno od načina predaje vrednosti u depo, razlikuje se otvoreni i zatvoreni depo. Kod otvorenog depoa vrednost se predaje u otvorenom vidu (nije zapečaćen) sa spiskom vrednosti za koje banka potvrđuje prijem. Kod zatvorenog depoa vrednosti su zaključene u kasetu ili su zapakovane (u platno, kovertu ili kutiju) i zapečaćene od strane deponenta, tako da depozitar ne zna šta je primio u depo, s tim što se u ovu vrstu depoa ne mogu ostavljati određene stvari (na primer, lako zapaljive i kvarljive stvari, oružje ili stvari čiji je promet zakonom zabranjen). Posebna vrsta depo poslova banaka je izdavanje sefova komitentima, obično fizičkim licima, da bi se u njima čuvale razne dragocenosti, umetničke slike, dokumenta i sl.

Bankarstvo

147

Iz Zakona o obligacionim odnosima

Član 1061: Ugovorom o sefu obavezuje se banka da stavi na upotrebu korisniku sef za određeni period vremena, a korisnik se obavezuje da za to plati banci određenu naknadu. Banka mora preduzeti sve potrebne mere da obezbedi dobro stanje sefa i nadzor nad njime (Izvor: Zakon o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89. i Sl. list SRJ, br. 31/93).

Posebna vrsta depo poslova su tzv. kastodi poslovi (eng. castody = starateljstvo, staranje, nadzor), gde banka (kastodi banka - custodian bank) prima od komitenta nezapečaćene hartije od vrednosti i preuzima obavezu (uz posebnu proviziju) da na savestan i profesionalan način, pored klasične funkcije depozitara, naplaćuje kamatu, prinos ili dividendu po osnovu deponovanih hartija od vrednosti, prati lutrijska izvlačenja po osnovu hartija od vrednosti, povećanje kapitala (uključujući i glasanje na skupštini akcionarskog društva u ime deponenta) itd. Kastodi banke

Kastodi banke upravljaju portfoliom hartija od vrednosti za račun više institucionalnih investitora. Glavna njihova prednost kod ovih usluga je efikasnost transakcija i značajno smanjenje troškova koji se ostvaruju zato što banke mogu da investiraju u sofisticirane informacione sisteme koji podržavaju upravljanje proftoliom har tija od vrednosti. Pošto su mnogi investicioni fondovi globalnog karaktera, velike banke nude i globalne kastodi usluge (često i preko pod-kastodi banaka u pojedinim zemljama), što omogućava manadžerima investicionih fondova da koriste usluge samo jedne kastodi banke na gotovo svim finansijskim tržištima. Pored tradicionalnih usluga povezanih sa čuvanjem hartija od vrednosti i administiranjem u vezi sa tim, mnoge kasatodi banke sada nude usluge kao što su usluge upravljanja performansama i rizikom portfolia i izveštavanja regulatornih organa. (izvor: www. moneyterms.co.uk).

Blagajničko poslovanje podrazumeva bankarsko poslovanje sa gotovinom u blagajni, odnosno sa gotovinom radi zadovoljenja potreba komitenata za gotovim novcem, odnosno primanje uplata gotovog novca. Blagajnik vrši isplate i uplate gotovog novca na osnovu naloga i dokumenata koji su prethodno obradili drugi bankarski službrenici (tj. likvidirali). U blagajničko poslovanje u širem smislu spada i zamena pohabanih i oštećenih novčanica. Banke obavljaju devizno-valutne i manjačke poslove koji su vezani za strana sredstva plaćanja, odnosno valute, kao efektivni strani novac. Ovde spada ku-


148

povina i prodaja strane valute, kupovina putničkih i bankarskih čekova, kao i kreditnih pisama koja glase na stranu valutu, isplata doznaka iz inostranst va, slanje čekova u stranoj valuti na naplatu u inostranstvo, vođenje deviznih (tekućih i štednih) računa građana itd. Menjački poslovi predstavljaju kupovinu strane valute (i čekova koji glase na stranu valutu) od fizičkih (domaćih i stranih) lica za domaću valutu i prodaju domaće valute za strane valute (čekova koji glase na stranu valutu). Menjačke poslove mogu da vrše same banke ili lica koja za to imaju ovlašćenje i za ključen poseban ugovor sa bankom. Pod platnim prometom podrazumevaju se sva plaćanja koja se vrše u novcu (gotovinska i bezgotovinska) između domaćih (fizičkih i pravnih) lica (domaći platni promet), kao i između domaćih i stranih (fizičkih i pravnih) lica (međunarodni platni promet). Poslovi platnog prometa koji se obavljaju preko banaka, spadaju u grupu posredničkih bankarsih poslova, s obzirom a to da se banka pojavljuje kao posrednik, odnosno posluje u ime i za račun svojih komitenata. Pod instrumentima platnog prometa u unutrašnjem platnom prometu podrazumevaju se obrasci koji se koriste pri plaćanju između domaćih (pravnih i fizičkih) lica. Ovi instrumenti mogu biti instrumenti gotovinskog platnog prometa ili instrumenti gotovinskog plaćanja i to: nalog za uplatu na račun (opšta i posebna uplatnica), nalog za isplatu sa računa (nalog za gotovinsku isplatu i gotovinski ček). Bezgotovinski instrumenti platnog prometa se koriste za prenos sredstava sa računa (žiro računa ili tekućeg računa) isplatioca na račun uplatioca i to kao: opšti nalog za prenos, poseban nalog za prenos, nalog za naplatu, obračunski ček itd. Kao posebni instrumenti platnog prometa javljaju se: menica (koja ima i ulogu obezbeđenja plaćanja), akreditiv, kreditno pismo i ček. O instrumentima platnog prometa sa inostranstvom biće posebno reči zbog njihovog značaja za međunarodno bankarstvo i u tom kontekstu će biti obrađeni osnovni elementi svakog od ovih instrumenata koji su zajednički i sa onima koji se pojavljuju u unutrašnjem platnom prometu.

7.2.

Specifični bankarski poslovi

Specifični bankarski poslovi koji se još nazivaju subsidijarni (pomoćni, sporedni ili drugostepeni) bankarski poslovi (ili parabankarski poslovi) predstavalju dopunske poslove kojima se banke bave kako bi što celovitije zadovoljile potrebe svojih komitenata i na taj način ih još više vezale za sebe, ali i ostvarile

Bankarstvo

149

značajne prihode, pošto su ovi poslovi često profitabilniji od tradicionalnih bankarskih posolova. Citigroup: „Kakva god da je vaša ambicija, mi ćemo pomoći da se ona ostvari. Počnimo!“

Neke banke koje su po prirodi univerzalne banke pružaju ovu vrstu usluga kao dopunu tradicionalnim (depozitno-kreditnim) bankarskim poslovima, a neke banke su se uz svoje osnovne bankarske poslove, pre svega iz domena investicionog bankarstva, specijalizovale za pojedine od ovih subsidijarnih bankarskih poslova, uglavnom za konsalting, poslove u vezi emisije i plasmana hartija od vrednosti i brokerske poslove. U ovu grupu poslova uglavnom spadaju konsultantski poslovi, poslovi u vezi sa emisijom i plasmanom hartija od vrednosti (na domaćem i međunarodnom tržištu kapitala), brokerski poslovi, poslovi osiguranja (tzv. bankarsko osiguranje), forfetiranje, faktoring, lizing, posredovanje u prometu nekretina itd. Usluge The Bank of New York za klijente

The Bank of New York, između ostalog, nudi i sledeće usluge svojim klijenetima: 1) usluge u vezi sa hartijama od vrednosti (securities servicing): usluge realizacije transakcija hartijama od vrednosti, usluge istraživanja za institucionalne investitore, usluge kliringa, usluge finansijskog savetovanja; 2) kastodi usluge (custodu services); 3) usluge globalnog upravljanja investicionim fondovima (global fund services): administracija fondova, upravljanje portfoliom i sl.; 4) usluge upravljanje sredstvima obezbeđenja (colaterall management services): usluge upravljanja sredstvima obezbeđenja klijenata u cilju maksimizacije prihoda koji se od njih dobijaju. 5) usluge pozajmljivanja hartija od vrednosti klijentima (securities lending) kako bi se ostvarili prihodi i bolje upravljalo rizikom; 6) usluge upravljanja sredstvima klijenata (treasury management services) u cilju obezbeđivanja adekvatne likvidnosti i optimiziranja gotovinskog toka. (Izvor: The Bank of New York, www.bankofny.com)

Zbog kompleksnosti poslova koji su povezani sa investicionim bankarstvom, bankarskim osiguranjem i sekjuritizacijom i njihovim značajem za međunarodno bankarstvo, ove teme će biti posebno više obrađenje.


150

7.2.1. Konsultantski poslovi

S obzirom na to da banke raspolažu viskokvalifikovanim i obučenim kadrom, one su sposobne da pružaju usluge fi nansijskog konsaltinga, poreskog i računovodstvenog konsaltinga. S druge strane, njihova stručna pomoć može biti značajna kod procesa fuzije i akvizicije preduzeća, kao i u procesu prestrukturiranja. Uloga banaka u procesu merdžera i akvizicije preduzeća je i kroz odobravanje kredita za finansiranje otkupa kompanija (leveraged buyout) koji se kasnije otplaćuju prodajom delova aktive preduzeća ili iz dobiti kompanija. Konsultantska uloga je posebno izražena kod banaka koje su se više speci jalizirale za investiciono bankarstvo. S druge strane, one se pojavljuju i u ulozi finansijskog savetnika u procesima privatizacije, kao i projektnog finansiranja, posebno kada je reč o veliikim investicionim objektima u zemlji i inostranstvu. Ovde se pojavljuju i u ulozi organizatora paketa finansiranja, ali i kao procenitelj ekonomske efikasnosti projekta. „Ja samo tražim informaciju“, Čarls Dikens, „David Koperfild“

Proizvodi posredovanja i savetovanja koji nude međunarodne komercijalne banke predstavljaju najdirektniji napor da se penetrira na tržište. Obično su u pitanju usluge na bazi provizije (fee-earning activities), kao što je portfolio menadžment, ne-kreditni proizvodi, upravljanje sredstvima trećih lica, gde banke veruju da mogu da iskoriste postojeći odnos sa korporativnim klijentom i finansijsku ekspertizu koju poseduju. (Izvor: Steven I. Davis, „The Management of International Banks“, MacMillan Publishing Ltd, England, 1983, str. 60). 7.2.2. Poslovi u vezi sa emisijom i plasmanom hartija od vrednosti

Banke se pojavljuju kao savetodavci kompanija (emitenata) koje nameravaju da izvrše emisiju hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržiištu, ali i kao operativni učesnici u celokupnoj transakciji. Banke pružaju pomoć oko izrade prospekta i drugih dokumenta neophodnih da bi se dobila dozvola za emisiju, daju garancije za uspešnost emisije (banke se obavezuju da će otkupiti preostali neprodati deo emisije hartija od vrednosti kako bi emisija uspela), organizuju neposrednu prodaju odnosno plasman hartija od vrednosti na primarnom finansijskom tržištu, izdaju potvrde o upisu i uplati akcija, čuvaju akcije, vrše isplatu dividende itd.

Bankarstvo

151

Kod emisije hartija od vrednosti banke mogu preko tzv. RUF (revolving underwriting facility) aranžmana preuzeti rizik plasmana, odnosno obavezu da otkupe sve neprodate hartije od vrednosti iz emisije, ili da u tom iznosu odobre kupcu kredit, a za to se naplaćuje upisna provizija (underwriting fee) za ceo iznos emisije. Banke imaju zapaženu ulogu i na sekundarnom finansijskom tržištu gde se pojavljuju u ulozi brokera, odnosno dilera. Kao brokeri, banke posreduju u kupovini i prodaji hartija od vrednosti za tuđe ime i za tuđi račun, uz dobijanje brokerske provizije. Brokerski poslovi su za banku subsidijarni poslovi, pošto se njima prevashodno bave specijalizovane brokerske organizacije, odnosno berzanski posrednici. Sa druge strane, banke se mogu pojaviti i u ulozi dilera kada posluju u svoje ime i za svoj račun, pa se tada radi o sopstvenim bank arskim poslovima koje banke vrše u svoje ime i za svoj račun, ostvarujući zaradu na razlici između kupovne i prodajne cene hartija od vrednosti. 7.2.3. Lizing poslovi

Banke se u lizing poslovima angažuju preko svojih specializovanih odeljenja za ove poslove, a u poslednje vreme, srazmerno više, preko lizing kompanija čiji su najčešći osnivači. Lizing predstavlja poslovni aranžman između davaoca lizinga i korisnika lizniga, pri čemu davalac lizinga ustupa na korišćenje sredstva (opremu, transportna sredstva, zgrade i druge nekretnine) sa zadržavanjem prava vlasništva nad njima i uz naplatu zakupnine, a korisnik lizinga stiče samo pravo korišćenja sredstava do utvrđenog roka ili eventualnog njihovog otkupa (2). U praksi, lizing sadrži u sebi elemente više poznatih i pravno uobličenih ugovora. Tako lizing posao može da sadrži, pored elemenata ugovora o zakupu ili najmu koji su dominantni, i elemente ugovora o kupoprodaji, ugovora o kreditu, ugovora o delu, ugovora o pružanju usluga (servisu), ugovora o obuci kadrova. U savremenoj praksi postoje različiti oblici lizinga (3). Prema statusu da vaoca lizinga, razlikuje se direktan i indirektan lizing. Kod direktnog lizinga davalac lizinga je istovremeno i proizvođač opreme, tako da korisnik lizinga uzima opremu u lizing direktno od proizvođača koji istovremeno finansira ovaj zakup. Zbog toga se ovaj lizing naziva i proizvođačkim lizingom. Kod indirektnog lizinga se kao dalavac lizinga i finansijer posla pojavljuje specijalizovana institucija - liznig kompanija koja kupuje opremu od proizvođača na osnovu zahteva korisnika lizinga i istu mu daje u lizing pod određenim uslovima. Kod ovog lizinga se, pored korisnika i proizvođača koji su prisutni kod direktnog

152


lizinga, pojavljuje treći subjekt – davalac lizinga koji nije proizvođač. Međutim, pored korisnika i davaoca lizinga, odnosno proizvođača opreme koja se daje u lizing, može se pojaviti kao poseban učesnik i finansijer posla, odnosno finansi jska organizacija (najčešće banka) koja od davaoca lizinga (proizvođača) kupuje potraživanje (uglavnom uz diskont) koje on ima prema korisniku lizinga. Finansijski lizing je transakcija u kojoj jedna strana (davalac lizinga koji je obično lizing kompanija ili banka) na osnovu specifikacije druge strane (korisnika lizniga) zaključuje ugovor (ugovor o isporuci) sa trećom stranom (isporučiocem) na osnovu koga nabavlja postrojenja, osnovna dobra ili drugu opremu pod uslovima koje je odobrio korisnik lizinga, u meri u kojoj se tiče njegovih interesa, i zaključuje ugovor sa korisnikom lizinga, prenoseći na korisnika pravo da koristi opremu u zamenu za plaćanje lizing naknade. 7.2.4. Forfetiranje

Ugovorom o forfetiranju, koji se smatra posebnom vrstom eskonta, prenosi se uz dogovorenu cenu potraživanje sa dotadašnjeg imaoca (obično izvoznika) na forfetera (banku ili specijalizovanu finansijsku instituciju), uz odricanje prava forfeteru na povratni (regresni) zahtev, u slučaju da potraživanje o dospelosti ne bude plaćeno od strane dužnika (uvoznika ili njegovog garanta) (4). Ovo odricanje od regresnog prava forfetera smatra se i osnovnom karakteristikom forfetiranja u odnosu na eskont i druge poslove kreditnog karaktera, a na taj način se prenosilac potraživanja oslobađa od svakog rizika u vezi sa naplatom potraživanja i odgovara samo za pravno postojanje potraživanja. Prenos potraživanja (obično veće vrednosti i sa rokovima dospeća od 6 meseci do 5 godina) u međunarodnoj praksi najčešće se ostvaruje putem sopstvene menice koju izdaje uvoznik i avalira njegova banka, pošto je stavljanje klauzula “ bez obaveza”, ”bez regresa” i sl. od strane izvoznika koji uz naknadu ustupa potraživanje, ovog puta kao remitenta - prvog indosanta, dopušteno u svim pravima. Svoje pravo u pogledu naplate potraživanja za isporučenu robu ili usluge izvoznik može da prenese i putem dokumentarnog akreditiva, ako je ovakav način plaćanja predviđen. Pri forfetiranju forfeter (banka ili specijalizovana finansijska institucija) isplaćuje nominalni iznos potraživanja njegovom ranijem imaocu, umanjen za diskont, troškove i proviziju u koju je ukalkulisan i rizik naplate potraživanja. Osnovne prednosti forfetiranja za izvoznika su što dobija odmah gotovinu za isporučenu robu i usluge, čime poboljšava svoju likvidnost i oslobađa se rizika vezanih za finansiranje izvoznog posla - rizika zemlje uvoznika, kredit-

Bankarstvo

153

nog rizika, rizika valutnih kretanja i fluktuacija kamatne stope (5). Osnovni nedostatak forfetiranja jeste to što je u pitanju, još uvek srazmerno skup način finansiranja izvoznih poslova u odnosu na uslove koje nude državne agencije za finansiranje izvoza. Međutim, ovi troškovi se, porastom konkurencije među forfeting institucijama i razvojem sekundarnog tržišta - smanjuju. 7.2.5. Eskontovanje

Eskont (diskont) je odbitak kamate pri otkupu potraživanja (uglavnom na osnovu hartija od vrednosti, odnosno isprava o dugu, kao što su menice) koja dospevaju kasnije. Eskontovanje je jedan od najstarijih bankarskih poslova. Po prodaji potraživanja banka isplaćuje ranijem vlasniku neto iznos potraživanja. Kod otkupa menica ili nedospelih potraživanja po osnovu blagajničkih zapisa i po osnovu kamatnih kupona (ako vlasnik potraživanja želi da dođe do gotovog novca pre dospeća tih potraživanja) eskont je odbitak kamate od dana eskontovanja do dana dospeća, a iznos eskonta se izračunava na sledeći način: iznos eskonta =

menični iznos x eskontna stopa x broj dana _____ _____ _____ _________ _____ _____ 360 x 100

Eskontna stopa (discount rate) je kamatna stopa po kojoj banka prima u eskont menice, odnosno odobrava eskontni kredit. Na visinu eskontne stope presudno utiče opšta eskontna stopa, odnosno reeskontna stopa emisione, odnosno centralne banke. Pošto banke pri odobravanju eskontnih kredita unapred računaju na mogućnost reeskontna menica, one eskontnu stopu podešavaju prema visini reeskontne stope emisione banke, tako da ona bude u odnosu na reeskontnu stopu veća za 0,5 do 2 procentna poena. Eskontna stopa

Eskontna (diskontna) stopa - kamatna stopa po kojoj se eskontuju menice, a posebno kamatna stopa po kojoj centralna banka eskontuje prvorazredne kratkoročne robne menice. Ukoliko centralna banka eskontuje menice koje su poslovne banke već eskontovale, govori se o reeskontnoj stopi. Po njoj se ravnaju kamatne stope poslovnih banaka za kratkoročne kredite, a posredno i za dugoročne kredita. (Izvor: „Ekonomska enciklopedija“, Savremena administracija, Beograd, 1984, I tom, str. 992).

Eskontna provizija je provizija koju banka, pored umanjenja nedospelog potraživanja za iznos eskonta, izračunat na bazi eskontne stope, naplaćuje na ime manipulativnih troškova eskonta.

154


Eskontna politika je jedan od tradicionalnih i istovremeno najznačajni jih instrumenata kreditno-monetarne politike centralne banke. Sastoji se u menjanju eskontne stope u zavisnosti od ponude i tražnje na tržištu novca i propisivanju drugih uslova pod kojima centralna banka od poslovnih banaka i drugih finansijskih institucija prima u reeskont menice i druge hartije od vrednosti. Eskontnom politkom centralna banka utvrđuje cenu kredita po kojoj poslovne banke odobravaju kratkoročne kredite zajmporimcima. Obračun eakonta/diskonta

Na tržištima novca u SAD se koristi tradicionalna konvencija u obračunu dana za prinos na investiciju, kamatu ili eskont/diskont do godinu dana, poznata kao stvarni broj dana/360 (actual/360) (4). Eskontna/diskontna stopa se dobija kao odnos (pro rata) stvarnog broja kalendarskih dana do dospeća kratkoročne hartije od vrednosti (pre svega zapisa, a posebno zapisa Trezora) i fiksne godišnje osnove od 360 dana. Ona je prihvaćena i za zapise Trezora emitovane u EUR, ali i za slične hartije od vrednosti koje emituju države u evrozoni. U V. Britaniji se za zapise Trezora koristi u obračunu stvarni broj dana/365 (actual /365). Formula za eskont/diskont hartija od vrednosti: Suma poravnanja (isplate) = Nominalna vrednost x/1 – (stopa diskonta/100 x dani do dospeća/360) Na primer, za kupovinu U.S. Treasury bill sa 40 dana do dospeća po diskontnoj stopi od 5,5% i nominalnom vrednošću 100.000 USD: Suma poravnanja/isplate = 100.000 USD/1 – (5,5/100 x 40/360) = 99.389 USD. Prinos ili povraćaj (yiled/return) na ovu investiciju može se izračunati preko sledeće formule: Prinos = (100.000 – 99.389) / 99.389 x 100 x 360/40 = 5,53%. (Izvor. Andrew M. Chishom, „An Introduction to Capital Markets“, John Wiley & Sons, Ltd., 2002, Baffins Lain, Chichester, UK, str. 16- 18). 7.2.6. Faktoring

Faktoring se bazira na ugovoru kojim se faktor, tj. faktoring institucija (uglavnom banka ili specijalizovana organizacija čiji je banka osnivač) oba vezuje da će preuzeti potraživanja koja komitent ima prema nekom trećem licu uz odgovarajuću naknadu (kamata, provizija i troškovi), s tim da će iznos potraživanja isplatiti komitentu pre njegovog dospeća (6). Faktor može, takođe, da u svoje ime, a za račun komitenta, naplaćuje potraživanja, kao i da obavlja određene usluge i to: istraživanje tržišta, staranje o plasmanu, vođenje poslovnih knjiga i kartoteke kupaca, slanje faktura i opomena, pokretanje i vođenje sudskih sporova itd. U skladu s t im, osnovne funkcije faktoringa su: funkcija finansiranja, tj. obezbeđivanja gotovinskog novca; funk-

Bankarstvo

155

cija osiguranja; uslužna funkcija ili upravljačka funkcija, tj. pruž anje stručnih usluga u pogledu ostvarivanja potraživanja prema trećim licima (7). Faktoring omogućava da se isporuke na kredit ili odloženu naplatu za isporučioca pretvore u prodaju za gotovo i time oslobodi obrtni kapital za ulaganje u naredni proces reprodukcije, a rizik naplate potraživanja se prenosi na faktora. Uobičajeno je da faktor isplati komitentu u gotovom oko 80% potraživanja na osnovu ispostavljene fakture, dok se ostatak isplaćuje po izvršenoj naplati, uz odbijanje provizije i troškova faktora. Faktoring se uglavnom koristi kada su u pitanju potraživanja sa rokom naplate do 180 dana. 7.2.7. Poslovi sa finansijskim derivatima

Banke obavljaju poslove sa finansijskim derivatima u funkciji svoje zaštite od rizika i to, pre svega, rizika deviznog kursa i rizika kamatne stope, ali i posreduju, uz proviziju, u realizaciji ovih aranžmana za potrebe svojih komitenata. Derivati spadaju u kategoriju izvedenih hartija od vrednosti pošto se kreiraju na osnovu neke druge aktive i u njih se ubrajaju terminski i likvidni terminski ugovori (forvardi i fjučersi), opcije i svopovi (8). Putem njih se eliminišu ili bar minimiziraju moguće štetne posledice nastupanja nekog od finansijskih rizika. Suština finansijskog hedžinga je kombinacija dve ili više finansijskih transakcija čiji su rezultati divergentni u slučaju promene nekog od kritičnih faktora na finansijskom tržištu, odnosno da se kombinuju transakcije sa finansijskim instrumentima koje različito reaguju na promene kamatne stope (hedžing kamatne stope) ili deviznog kursa (valutni hedžing). Svop (swap) je engleska reč koja označava “zamenu” i njome se uglavnom obuhvataju razni aranžmani zamene jedne finansijske aktive za drugu finansijsku aktivu. Osnovni vidovi svopova sa kojima posluju banke su kamatni svopovi (interest rate swaps) i valutni svopovi (currency swaps) i to, kako za svoje potrebe (radi upravljanja rizikom i zarade na ovim poslovima), tako i aranžmanski, za potrebe svojih klijenata. Forvard (forward) je prosta izvedena hartija od vrednosti, odnosno ugovor o kupoprodaji određene finansijske aktive po unapred definisanoj ceni, gde će se isporuka aktive i konačno plaćanje izvršiti određenog dana u budućnosti. Ovi ugovori uglavnom nisu standardizovani, tj. uslovi realizacije transakcije se induvidualno ugovaraju između kupca i prodavca, bez posrednika (ili klirinške kuće), što ih razlikuje od fjučersa. Za banke su najznačajniji valutni i kamatni

156


forvardi koje aranžiraju, kako za svoje potrebe (radi zaštite od rizika i zarade), tako i za potrebe svojih klijenata. Fjučers (futures) je terminski ugovor o kupoprodaji određene aktive, po kome će se isporuka i plaćanje izvršiti u budućnosti. Fjučersi su visoko standardizovani ugovori sa kojima se regularno trguje na berzi. Ban ke uglavnom posluju sa finansijskim fjučersima (postoje još i robni fjučersi) u koje spadaju fjučersi na hartije od vrednosti (obveznice, akcije), valutni fjučersi (gde se kao osnovna aktiva pojavljuju vodeće svetske valute), fjučersi na tržišne indekse i kamatni fjučersi, uglavnom radi zarade, ali i svoje zaštite od porasta troškova finansiranja, kao i fluktuacija deviznih kurseva. Finansijske opcije (options) daju njihovom vlasniku pravo, ali ne i obavezu, da kupi ili proda određenu finansijsku aktivu po unapred utvrđenoj ceni na određeni dan ili u određenom periodu). Ovde ne postoji obaveza izvršenja ugovora za obe ugovorne strane, a kupac opcije plaća prodavcu, ili ispisivaču (option writer), određenu provizuju koja se zove opciona cena ili opciona premija koja predstavlja nadoknadu za preuzeti rizik promene cene aktive u osnovi opcije. Opcije imaju veliki značaj za banke u osiguranju od rizika promene kamatne stope i rizika promene deviznog kursa, kao i promene cene ostalih hartija od vrednosti i tržišnih indeksa. U zavisnosti od vrste finansijske aktive koja je predmet opcije, razlikuju se opcije na hartije od vrednosti, valute, kamatnu stopu i tržišne indekse. Ključne reči:

Uslužni bankarski poslovi, trezorsko poslovanje, poslovi depoa, bankarsko poslovanje, devizno-valutni poslovi, poslovi platnog prometa, specifični poslovi, konsalting poslovi, poslovi sa hartijama od vrednosti, brokerski poslovi, lizing, faktoring, forfetiranje, eskont, derivati Rezime:

1) Uslužni bankarski poslovi su specifični poslovi koji nemaju karakter ni aktivnih ni pasivnih bankarskih poslova, već su neutralni sa aspekta bilansa banke, a u funkciji su operativnog poslovanja i ostvarivanja prihoda po osnovu pružanja jednog broja usluga komitentima. U ovu vrstu bankarskih poslova spadaju: trezorsko poslovanje, poslovi depoa, blagajničko poslovanja, devizno-valutni i menjački poslovi, kao i poslovi platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom. 2) Specifični bankarski poslovi koji se još nazivaju subsidijarni (pomoćni, sporedni ili drugostepeni) bankarski poslovi (ili parabankarski poslovi) predstavalju dopunske poslove kojima se banke bave, kako bi što celovitije zadovoljile potrebe svojih komitenata i na taj način ih još više vezale za sebe, ali i ostvarile značajne

Bankarstvo

157

prihode. U ovu grupu poslova uglavnom spadaju konsultantski poslovi, poslovi u vezi sa emisijom i plasmanom hartija od vrednosti, brokerski poslovi, poslovi osiguranja (tzv. bankarsko osiguranje), forfetiranje, faktoring, lizing, kao i poslovi sa finansijskim derivatima koji u poslednje vreme sve više dobijaju na značaju. Pitanja:

1) 2) 3) 4) 5) 6)

Koji su uslužni bankarski poslovi? Šta obuhvata trezorsko i depo bankarsko poslovanje? Koji su kastodi bankarski poslovi? Šta je platni promet i koji su instrumenti platnog prometa? Koji su specifični bankarski poslovi? Koje poslove banke obavlaju u vezi sa emisijom i plasmanom hartija od vrednosti? 7) Šta je lizing? 8) Šta je forfetiranje? 9) Šta je faktoring? 10) Šta je eskontovanje? 11) Šta su finansijski derivati i kako ih koriste banke? Problemsko pitanje

Koliki je iznos eskonta ako se menica koja glasi na 1.000 novčanih jedinica, uz kamatnu stopu od 10% godišnje i sa rokom dospeća od godinu dana, eskontuje kod banke 90 dana pre njenog dospeća za naplatu? 1) Dr Borko Krstić, „Bankarstvo“, Ekonomski fakultet, Niš, 2003, str. 372-374; Dr Jovan Dušanić, „Poslovno bankarstvo“, Consseco institut, S. Sarajevo-Beograd, 2003, str. 203212. i 233-237. 2) Dr Radomir Đurović , “ Međunarodno privredno pravo”, Savremena administracija, Beograd, 1986, str. 314. 3) Mr Predrag Kapor, „Lizing i njegove mogućnosti“, Vesnik Investbanke, br. 7/1986; Mr Predrag Kapor, „Neki aspekti lizinga“, Nova trgovina, br. 2/1987; Dragan Milošević, “Uvoz i izvoz opreme putem zakupa”, Eksportpres, Beograd, 1986, str. 14-15. 4) Dr Slavko Carić, ”Mogućnost primene ugovora o forfetingu u jugoslovenskom pravu”, Izbor iz sudske prakse, br. 5/96. 5) Mr Predrag Kapor, „Forfetiranje kao instrument finansiranja spoljnotrgovinskih poslova’’, Nova trgovina, br. 1-2/1997. 6) Mr Predrag Kapor, „Faktoring - uloga i rasprostranjenost“, Nova trgovina, br. 12/1986. 7) Mr Predrag Kapor, „Međunarodni faktoring“, Vasnik Investbanke, br. 6/1987. 8) Dr Goran Pitić, dr Goran Petković, dr Dejan Erić, mr Dejan Šoškić i Milko Štimac, „Berzanski pojmovnik“, Beogradska berza, 1996, str. 106, 108, 109, 138. i 148.

lekcija7

Recommend Documents