laseri laseri

Seminarski rad iz fizike

Laseri i njihova primena

Učenik: Nevena Stevanović IV-3

Laseri Laser od (engl. Light Amplifcation by Stimulated Emission o Radiation ) ili u prevodu „poačane svetlosti po!oću sti!ulisane e!isie "račena#  e i"vor svetlosnog "račena koi e!itue ko$erentan snop %otona& kao i"vor sta'ilan e po %rekvenii& talasno duini i sna"i. *a ra"liku od svetlosti kou e!ituu uo'ičaeni i"vori& kao +to su sialie& laserska svetlost e uglavno! !ono$ro!atska& t. sa!o edne talasne duine ('oe) i us!erena e u usko! snopu. Snop e ko$erentan& +to "nači da su elektro!agnetni talasi !e,uso'no u isto %a"i i +ire se u isto! s!eru. Sastavlen e od re"onatne +upline i aktivne sredine koa ga ispunava. Lasere e !oguće podeliti pre!a sledeći! karakteristika!a:  način generisana laserskog i!pulsa&  "ičko stane aktivnog ele!enta&  snaga i spektar generisana laserskog "raka. Prema načinu generisanja laserskog impulsa  !oguće e ra"likovati i!pulsne i kontinualne lasere. I!pulsni laseri "rače kratak i snaan i!puls laserskog "račena. /ontinualni laseri i!au neprekidno lasersko "račene. Neprekidno lasersko "račene se o!ogućava konstantni! po'udivane! aktivnog tela. Prema fzičkom stanju aktivnog tela  laseri se !ogu podeliti na:  čvrste& -gasovite&  tečne&  poluprovodničke. /od čvrsti$ lasera aktivno telo nače+će se pravi od plastične !ase ili optičkog stakla koe e sa ele!enti!a i" grupe retki$ "e!ala. 0rvi čvrsti laser 'io e ru'inski laser. U voni! pri!ena!a& nače+će se koriste čvrsti laseri. /od gasni$ lasera aktivno telo e neki gas& s!e+a gasova ili pare !etala. /raevi evi opre!leni su ogledali!a kako 'i se %or!irao re"onator. 0o'u,ivane ato!a gasa se neče+će o'avla električni! praneni!a kro" gas unutar evi. 1asni laseri se često $lade struane! gasa kro" ev. Nače+će kori+eni gasni laseri su: 2e-Ne laser (2eliu!-Neon)& argonski laser ili 45 laser. 1asni laseri se dele pre!a načinu %or!irana populaione inver"ie dele na:

 lasere sa pranene! u gasu&   gasodina!ičke lasere&  $e!iske lasere. Laseri sa pranene! u gasu populaionu inver"iu postiu pute! elektičnog pranena u gasu. /od gasodina!ički$ lasera populaiona inver"ia se postie po!oću 'r"og $ladena& pri +irenu s!e+e gasova koa e "agreana na visoko te!peraturi i koa e sa'iena pod visoki! pritisko!. /od tečni$ lasera& aktivno telo e rastvor neorganski$  edinena ele!enata i" grupe retki$ "e!ala (nače+će neodi!iu!  Nd)& ili rastvor organski$ 'oa. /od poluprovodnički$ lasera& lasersko "račene se %or!ira protoko! velike gustine strue. Sastavni delovi lasera su: •

aktivna sredina

•

siste! "a po'udivane

re"onator Laser se pu+ta u rad tako +to se ukluči siste! pu!pe& ti!e nastae inver"ia naselenosti radni$ nivoa& či!e se stvarau uslovi "a sti!ulisanu e!isiu unutar aktivne sredine. 6a 'i se pona+ao kao generator& o+ e potre'no da radi u rei!u povratne sprege& +to se reali"ue u" po!oć re"onatora. 0rag pri ko!e laser počine sa rado! do'ia!o kada poačane u re"onatoru ko!pen"ue sve ostale gu'itke& gu'itke usled propagaie "raka i usled poave laserskog snopa. •

0rinip rada lasera Laserski "rak se proi"vodi %eno!eno! sti!ulisane e!isie. /ao prvi uslov e!isie %otona e 7orov uslov: t. laserski !ediu! !ora i!ati eneretske nivoe čia energia odgovara energii e!itovani$ %otona. 6rugi uslov e da većina ato!a (ili !olekula) 'ude u po'u,eno! stanu. 8ora!o i!ati na u!u da se u lasersko! !ediu!u !ogu doga,ati ra"ličiti proesi interakie elektro!agnetskog "račena i !aterie: navi+e dola"e do i"raaa apsorpia i spontana e!isia "račena. Ukoliko dovede!o deo ato!a (ili !olekula) laserskog !ediu!a u po'u,eno stane& oni će e!itovati %otone spontano! e!isio!. 9i %otoni se dale !ogu apsor'ovati na nepo'u,eni!

ato!i!a& ili i"a"avati sti!ulisanu e!isiu na preostali! po'u,eni! ato!i!a. Laserski "rak se !oe proi"vesti edino ako e sti!ulisana e!isia i"raenia u odnosu na apsorpiu i spontanu e!isiu "račena.  9o se postie inver"io! ato!a u lasersko! !ediu!u: 'ro ato!a u po'u,eno! stanu !ora 'iti veći od 'roa ato!a u osnovno! stanu. 0ostoe i laseri koi rade na prinipu četiri nivoa  četvoronivoski laseri. 8etasta'ilno stane se naselava na isti način kao i kod tronivoskog lasera& ali inver"ia naselenosti se postie i"!e,u !etasta'ilnog i drugog po'u,enog stana nie energie. /ako se po'u,eno stane nie energie 'r"o relaksira i ostae pra"no& inver"ia populaie e sigurna čak i ako e po'u,en relativno !ali 'ro ato!a u lasersko! !ediu!u.

e!a ru'inskog lasera: ;. i"la"ni laserski snop& 5. optička pu!pa& 3. I"vor "račena (u ovo! slučau ru'in)& <. Visoko re=ektivno ogledalo& >. ?e"onator& @. 0ropusno ogledalo 0ovećavane! te!perature dola"i do po'u,enod stana& +to !oe naru+iti inver"iu populaie. (*agrevane! nie !oguće postići inver"iu populaie.) *'og toga e lasere često potre'no $laditi. Laserski !ediu! e s!e+ten i"!e,u dva paralelna ogledala& tako da svetlosni snop koi prola"i i"!e,u dva ogledala %or!ira stoeći talas. 0rostor i"!e,u dva ogledala se na"iva i laserska +uplina& re"onantna +uplina ili re"onator& po analogii sa +uplina!a koe se korise u akustii priliko! rada sa "vučni! talasi!a. Aotoni koi nastau spontano! e!isio! u lasersko! !ediu!u e!ituu se u svi! s!erovi!a& ali sa!o oni koi su e!itovani u s!eru ogledala će se re=ektirati i"!e,u ta dva ogledala i 'iti "aro'leni u lasersko +uplini. 9i %otoni& koi veliki 'ro puta prola"e kro" laserski !ediu!& će i"a"ivati sti!ulisanu e!isiu& priliko! prolaska 'li"u ato!a u !etasta'ilni! stani!a u lasersko! !ediu!u. Bedno od dva ogledala se o'ično napravi tako da ne!a koeient re=eksie ;CCD& već da propu+ta odre,enu količinu svetla (o'ično !ane od ;D)& pa %otoni !ogu i"aći i" laserske +upline. Na ta način laserski snop sadri skup ko$erentni$ %otona& +to o dae veliki inten"itet.

Aor!irane laserskog snopa e edan od retki$ pri!era !ani%estaie kvantne !e$anike u !akroskopski! siste!i!a: u kvantno !e$anii ra"likuu se dve vrste čestia: Aer!i-6irakove čestie  %er!ioni i 7o"eEn+tanove čestie  'o"oni. Aotoni se pona+au kao 'o"oni. Aer!ioni ne !ogu 'iti u isto! kvantno! stanu& dok 'o"oni to !ogu. tavi+e& +to e vi+e 'o"ona u isto! kvantno! stanu& veća e verovatnoća da će i! se pridruiti o+ ni$.

0ri!ena lasera •

u industrii - o'rada papira& !etala

•

vono te$nii - ni+anene i o'eleavane ileva

•

$ologra%ski! te$nika!a- "a do'iane prostorne slke

•

in%or!aisko te$nologii - prenos signala 6-ure,ai& ure,ai "a očitavane 'ar-kodova u prodavnia!a

•

"a upravlane - ro'oti!a

•

u !ediini - "a o'radu i re"ane tkiva

Industrijska primena lasera

Laseri& "'og kvaliteta svetlosti kou proi"vode danas i!au pri!enu u gotovo svi! ludski! delatnosti!a. Lasersko zavarivanje se i"vodi 45 lasero!. 45 laseri sa veliko!

snago! (5-;5kF) koriste se "a "avarivane auto!o'ilski$ +asia i prenosni$ ko!ponenata& toplotni$ i"!enivača i "a$tevni$ ele!enata. Laserski snop se us!eri na ednu !alu tačku& či!e se do'ie dovolna snaga "a toplene !ateriala. *a %okusirane veliki$ snaga 4 5 lasera& u!esto ogledala se koriste vodo! $la,ena ogledala.

Lasersko "avarivane

*avarivane se u osnovi i"vodi na dva načina. *a "avarivane sa laseri!a velike snage& "načaan e nastanak t"v. GkeH$oleG. nergia lasera topi !etal i u"rokue isparavane. 0ritisak pare istisne istopleni !aterial i tako nastane rupa u o'liku kluča& koa o!ogoćava prenos laserske energie u !aterial i vodi laserski snop du'oko u !aterial. Stvarane GkeH$olaG o!ogućava usko i du'oko "avarivane& pa ga često "ove!o i du'oko "avarivane. 0linovi "a "avarivane !orau ispuniti vi+e "a$teva: +tititi !esto vara& područe oko vara& +tititi optiku od para i toplote& i kontrolisati pla"!u i"!e,u "avarivana sa 4 5 lasero!. 1lavne prednosti "avarivana lasero!: su visok kvalitet "avarenog spoa& velika prei"nost i 'r"ina& "ane!arliva "ona utiaa toplote& u+teda vre!ena& !ane intervenie u pogledu o'rade nakon laserskog "avarivana& povolna ena. 45 laser e plinsko-!olekularni laser& koi kao aktivne ko!ponente koristi !olekule 45. *a negovu reakiu upotre'lava se električni spo& optičko& $e!isko i toplotno pu!pane. Laser se sastoi od: -staklene evi u koo se nala"i s!esa plinova: uglenikovog dioksida& a"ota& $eliu!a i eventualno nekog drugog plina. -na kraevi!a evi se nala"e dva paralelna ogledala& koa su pre!a"ana sloe! silikona& !oli'dena ili "lata& koa re=ektuu laserski "rak natrag u ev i %or!irau re"onator. Soiva i pro"ori su napravleni od ger!aniu!a i ink-selenida *nSe. U evi se nala"e I elektrode na koe e priklučen visoki napon. Visoki napon proi"vodi !no+tvo 'r"i$ elektrona u evi koi sudari!a predau svou energiu !olekula!a plina. Sastav laserske plinske !e+avine e "avistan od vrste lasera&

snage i proi"vo,ača. Laserski plinovi se o'ično dostavlau u pose'ni! plinski! 'oa!a ili su pret$odno s!e+ani u edno 'oi.

45 laseri se koriste u industrii i "a re"ane !nogi$ !ateriala: !eki čelik& alu!ini& ne$r,aući čelik& titani& papir& vosak& drvo i tkanine. JE1 laseri se prvenstveno koriste "a re"ane i o"načavane !etala i kera!ike. Lasersko rezanje e uspostavlena proedura "a prei"no re"ane

kontura& re"ane evi i prola. Lasersko re"ane i!a svoe prednosti kao +to su 'r"ina i prei"nost. ?e"ane lasero! e te$nologia koa koristi laser "a re"ane !ateriala& i uglavno! se koristi "a industrisku pri!enu& ali sve če+će se koristi i u +kola!a& !ali! predu"eći!a. ?e"ane lasero! radi tako da se direktno kontrolise i"la"na snaga lasera& o'ično ko!putero!. 8aterial se ili topi& ili isparava& ili ga otkloni !la" "raka pod pritisko!& ostavlaući visoko kvalitetne ru'ove re"a. Ne reu se sa!o li!ovi& nego i proli i evi. /od re"ana lasero! koriste se 3 vrste lasera. 45 laser e pogodan "a re"ane& 'u+ene i gravirane. Nd laser i Nd:JE1laseri su slični laseri& a ra"likuu se po pri!eni. Nd laser se koristi "a 'u+ene& gde e potre'a velika snaga& ali s !alo ponavlana. Nd:JE1 laser se koristi "a velike snage kod 'u+ena i gravirana& s veliki! 'roe! ponavlana.

?e"ane lasero! 4"načavane sa laserski! snopo! i graviranje su vrlo ra+ireni postupi. /oristi se o"načavane roka kori+ena& kodova "a o"načavane i slično. Sa lasero! !oe!o postići speičnu pro!enu povr+ine ili odre,enog područa. 1ravirane e te$nički postupak ure"ivana (linia& ukrasa& "nakova& likova) u tvrdu& o'ično ravnu povr+inu pravlene! 'ra"da u no.

?e"ultat gravirana !oe 'iti sa! dekorirani pred!et ako se gravira sre'ro& "lato čelik ili staklo. 4tisak ure"ani$ slika na"iva se gravura. 6anas se naglo ra"viau laserski gravirni stroevi& no ipak se !e$aničko ure"ivane doka"alo u ačini kvalitete i ekono!ske isplativosti. Lasersko bušenje o!ogućava na! i"radu !ali$ rupia na svako!

!aterialu& kao na pri!er u proi"vodni tur'ina ili sve!irsko! progra!u. 9ačno us!eren snop koristi!o i kod plastični$ !ateriala&

gde se radna i"vodi pulsiraući do i"rade konačne di!en"ie rupe. Upotre'o! pulsiraućeg lasera !oe!o i"raditi i konuse& a postupak e po"natii pod na"ivo! Kpro 0uls.

Lasresko 'usene

4stale upotre'e - o'ra,ivane povr+ine laserski! snopo! podra"u!eva ra"ličite upotre'e kao +to su ter!o!e$anički postupi& e!alirane& legirane& disper"ia i slično. 0ovr+inska o'rada laserski! snopo! na! nudi nekoliko prednosti u odnosu na druge postupke: !ini!alan unos toplote na o'radak& tačna kontrola područa o'rade& !ali 'ro gre+aka& odlična i ednostavna kontrola proesa. Primena lasera u vojnoj tehnici

Upotre'a lasera u oruni! snaga!a e "a ni+anene i o"načavane !ete. 4vo se !oe i"vesti na vi+e načina. Naednostavnii ni+anski siste! "asnovan na laseru e laserski poka"ivač !ontiran na ručno orue koi se sastoi od lasera postavlenog paralelno sa evi orua. Laser e o'ično I? laser koi kada do,e na !etu proi"vodi rveni odsa u vidu tačke. 4va siste! se uglavno! koristi na oruu "a 'lisku 'or'u (pi+toli i auto!ati). 6rugi vid ni+anskog siste!a e siste! "asnovan na te$nologii koa se na"iva LI6E? (Lig$t 6etetion and ?anging). Lidar e ko!pleksna te$nologia ali se ure,a u osnovi sastoi od lasera& detektora i računara. Laserski "rak se od'ia od !ete& detektor registrue povratni "rak& a računar provodi kalkulaiu na osnovu koe !oe do'iti podatke o udalenosti& 'r"ini itd. !ete. 4vakav siste! se susreće kod rei!o tenkova gde e ko!pletna proedura ni+anena

kontrolisana od strane računara koi računa sve para!etre neop$odne "a siguran pogodak. 4vo e veo!a prei"an siste! ali se avlau pro'le!i "'og činenie da neke povr+ine ne re=ektuu laserski snop dovolno do'ro ili su pak pre!a"ane pose'ni! "a+titni! sredstvi!a koa na!erno oteavau re=eksiu odnosno a'sor'uu lasersku svetlost.

Snaper

 9reći tip laserskog ni+anskog siste!a su laser-guided 'o!'s ili L17-s. 4va siste! se sastoi od 'o!'e koa e opre!lena prie!niko! odnosno %otoćelio! koa registrue lasersku re=eksiu od !ete& računarskog sklopa koi koristi signal do'ien na ova način i upravla 'o!'u ka ilu u" po!oć upravlačkog sklopa. S druge strane avion e opre!len laserski! o"načivače! koi pre!a ilu +ale pulsni laserski signal koi e kodiran na takav način da svaka 'o!'a i!a svo il. 6rugi način "a o"načavane 'i 'ilo !ontirane !ini laserskog oda+ilača unutar para!etra !ete. 4vakve akie i"vode speialne desantne  edinie i koristi se kada e potre'na i"u"etna prei"nost. U novie vre!e sve se vi+e koriste laseri priliko! vone o'uke.

Primena lasera u holograskim tehnikama

2olograa e !etod do'iana trodi!en"ionalni$ slika. 4'ična (dvodi!en"ionalna) %otograa nastae !e,udelovane! svetlosti od'iene od pred!eta i "rnaa %otogra%ske e!ul"ie na %otoploči. Stepen "asenena "avisi sa!o od inten"iteta svetlosnog "raka& ali ne i

od negove %a"e i s!era. Na ta način& na %otograi e i"gu'lena prostornost lika. 6a 'i se ona sačuvala& nuno e napraviti Mpotpuni "apisM svetlosnog "raka koi o!ogućava ponovno stvarane "raka istog inten"iteta i %a"e.9o se postie inter%erenio! dvau laserski$ snopova.  Bedan se od'ie od pred!et i so'o! nosi podatke o negovo! prostorno! o'liku& a drugi se direktno upućue na %otoploču& gde sa prvi! stvara inter%erentnu sliku - $ologra!. Inter%erentna slika u se'i sadri i %a"u "raka koi dola"i od pred!eta. 6a 'i se do'io $ologra!& svetlosni "rai& koi inter%erirau& !orau 'iti ko$erentni. *'og toga e $olograa postala !oguća tek kad e konstruiran laser.

Primena lasera u medicini Laserska hirurgija - kada e reč o lasersko operaii ($irurgii) tre'a

reći da koristi odnosno upotre'alava ak& inten"ivan& prei"an snop svetlosti "a skidane ili evaporaiu odre,ene o'lasti& ali i "a kontrolu krvarena u +iroki! regia!a u ne inva"ivni! ili !ini!alno inva"ivni! proedura!a odnosno $irur+ki! "a$vati!a. Svr$a t. il sa!e operaie ogleda se u sledeće! slučaevi!a: - iseći ili odstraniti o'last koa čini !al%or!aiu t. 'olesni deo 'e" osteena "dravog tkiva& elei!inisati tu!ore i le"ie - "austaviti krvarene !ani$ krvni$ sudova i prevenia !nogo vei$ krvarena esto spo!inana kao 'e"krvna $irurgia& laserska proedura o'ično podra"u!eva !ana krvarena u odnosu na tradiionalnu $irurgiu.  9oplota koa 'iva generisana pri $irur+ko! "a$vatu& "adrava !esto operaie nedirnuto od strane 'akteria i na ta način& u veliko !eri& s!anue ri"ik od in%ekie. I" ra"loga +to podra"u!eva veo!a !ali re"& laserska proedura odu"i!a !nogo !ane vre!ena& nego +to e to sluča pri standardno $irurgii& a sa!i! ti! i !nogo !ane novčani$ sredstava. 0ored ovoga& !ali re"ovi o!ogućavau "natno kraće vre!e oporavka. 0re!da se neke laserske proedure !ogu uspe+nie i"vesti u sa!o ordinaii nego u 'olnii.

Laseri u stomatologiji - Laseri se koriste u sto!atologii već vi+e od

dvadeset godina& gde su se poka"ali kao veo!a uspe+ni alati "a o'radu i tvrdog i !ekog tkiva u usti!a. 0rinip& na ko!e laseri postiu

svo radni učinak u tkivi!a este %ototer!ički& odnosno apsorpia laserske svetlosne energie u odredeni! kro!o%ori!a tkiva dovodi do pro!ene svetlosne energie u toplotnu& koa !oe& o'"iro! na svou konentrisanost i količinu da prou"rokue "agrevane ili otparavane (a'laiu) tkiva. Epsorpiska !ateria& koi se koristi "a radni !ediu! u slučau laserske o'rade tvrdog "u'nog tkiva este voda& +to "nači da se laserski "rak apsor'ue u !olekula!a vode u "u'no! tkivu& prou"rokuući tako uparene ti$ !olekula& tako da dola"i do !ikroeksplo"ia unutar tkiva& koe vr+e odno+ene& odnosno i"'aivane čestia povr+inskog sloa toga tkiva.

to e 'ola apsorpia poedinog lasera (odnosno negove talasne duine) u vodi& to e 'oli e%ekat koi ta laser postie na "u'u. 9oko! protekli$ dvadesetak godina& e er'iev (r:JE1) laser& sa radno! talasno! duino! od 5O
sa! laser i!a sterili"iraući e%ekatP ne!a potre'e "a o'rado! kaviteta kiselino!& po+to su ru'ovi kaviteta čisti i i!au odlične prianauće karakteristike "a pri$vat plo!'eP postie se veća 'r"ina 'u+ena lasero! nego tur'ino! - po'ol+ane sigurnosti i kontrole postupka 'u+ena (pode+avane! para!etara laserske "rake !oe se ostvariti selektivnost 'u+ena& da laser odstranue sa!o kariesno tkivo& a ostavla "dravoP dovodena energia se !oe vrlo prei"no pode+avati i kontrolisatiP ne!a krvarena (ili e !ini!alno) pri "a$vati!a.

Laseri u otalmologiji - Laser se !oe koristiti "a lečene

nere%rakiski$ stana& dok e radialna keratoto!ia pri!er re%rakiske $irurgie& i i"vodi se 'e" pri!ene lasera. /atarakta (!rena) e "a!ućene sočiva prou"rokovano starene!& 'ole+ću& !ikrotalasni! "račene!& ili trau!o!. /atarakta o!eta pristup i prela!ane svetlosti& +to dovodi do stvarana neasne slike na !renači. Eko e gu'itak vida "načaan& o'ave"no e $irur+ko odstranivane sočiva& a i"gu'lena optička !oć se nadokna,ue plastični! intraokularni! sočivo!. *'og visoke učestalosti katarakte& uklanane "a!ućenog očnog sočiva& e nače+ći operativni "a$vat na oku. 1lauko! e skup 'olesti koe utiču na očni iva +to dovodi do gu'itka vida& i često e okarakterisan povi+ene! intraokularnog pritiska. 0ostoe ra"ne vrste $irurgie glauko!a& i variaie ili ko!'inaie ti$ vrsta. Ne"avisno od pristupa& il e da se olak+a i"la"ak vi+ka očne tečnosti sa svr$o! s!anena intraokularnog pritiska& ili da se s!ani intraokularni pritisak pute! s!anena proi"vodne očne tečnosti. 0rednosti laserske kirurgie su: !ali ri"ik in%ekie i 'e"'olni "a$vat.

Lasersko skidane dioptrie - Laserska proedura trae kratko& !ane od 3C sekundi& "avisno od dioptrie& ali ela intervenia trae oko ;> !inuta "a o'a oka. Eneste"ia e u vidu kapi& a 'ola ne!a. Lasik se sastoi od ko!'inaie !ikro$irur+ke proedure "aseana i odi"ane povr+nog sloa ronače (=epa) !ikrokerato!o! ili %e!toseond lasero! i pri!enu eg"a!er lasera u du'li! delovi!a& a "ati! ponovno vraćane =epa. Velika prednost e 'r"opostignuta vidna o+trina& opseg visoki$ kratkovidosti do -;C& dalekovidosti do Q> i astig!ati"!a do < dioptrie.

Laseri u dermatologiji - 7r" ra"vo laserske te$nologie u posledno

deenii o'ogatio e terapiske !ogućnosti i o!ogućio uspe+no uklanane pro!ena na koi. U ko"!etiko lasersko der!atologii& pose'na se pana poklana uklananu vaskularni$ i pig!entni$ pro!ena& do'roćudni$ tu!ora& tetovaa& nepoelni$ dlaka& 'ora i oilaka. Laseri deluu po prinipu selektivne %ototer!oli"e či!e o!ogućavau ilano odstranivane ra"ličiti$ pro!ena na koi - $ro!o%ore ('iolo+ki aktivni !olekuli) koe& kao +to su $e!oglo'in& !elanin i voda& apsor'uu speičnu talasnu duinu svetlosti. 0ri!eno! laserskog "raka odre,ene talasne duine (laseri e!ituu svetlo sa!o edne talasne duine) koa odgovara !aksi!u!u apsorpie $ro!o%ore (+to sadri odre,eno o+tećene) postie se selektivno uni+tene ilnog tkiva 'e" većeg toplotnog o+tećena okolnog tkiva koe se ne tretira laserski! "rako!. *'og toga e selektivnost pri uklananu pro!ena na

koi i naveća prednost lasera nad drugi! terapiski! !etoda!a. 4vo se postie pravilni! i"'oro! laserskog siste!a i i"a'rani! para!etri!a "a terapiu.

Literatura: ;. RRR.Fikipedia.org 5. Svet nauke.org