KONJUNKTIV (Konjunktiv II -preterit i plusquamperfekt) Hätte ich doch weitergeträumt! Konjunktiv je jedan od tri (pored indikativa i imperativa) glagolska načina u nemačkom jeziku. Konjunktiv, poput indikativa, ima razvijen sistem glagolskog oblika; prema licu, broju, vremenu na glagolskom rodu. Prema značenju najprikladnije mišljenje je da se konjunktiv deli na konjunktiv I i konjunktiv II. Konjunktiv I: Indirektni govor Konjunktiv II: Željne rečenice i rečenice za izricanje učtivih zahtjeva
Konjunktiv II (Konjunktiv preterita i plusquamperfekta) Konjunktiv II služi kao znak toga da govornik/pisatelj prihvata jednu izjavu ne kao izjavu stvarne radnje; da je shvati kao postojeću, već kao misaonu konstrukciju – kao izjavu o nečemu zamišljenom, verovatno postojećem. Konjunktiv plusquamperfekta se gradi od konjunktiva preterita pomoćnih glagola haben i sein i participa perfekta glavnog glagola:
Željne rečenice
Željne rečenice se karakterišu rečcama doch i nur. Konjunktiv preterita izražava u mislima kreiranu želju koja može da se realizira – hipotetička želja. Konstatovano vreme realizacije ove želje je sadašnjost i budućnost. A sa druge strane konjunktiv plusquamperfekta izražava u mislima kreiranu želju koja ne može da se realizira – irealne (nestvarne) želje. Konstatovano vreme realizacije želje je prošlost.
Kondicionalne rečenice Konjunktiv kondicionalnih rečenica služi za iskazivanje hipotetičkih i irealnih uslova. Ova rečenica se gradi od konjunktiva preterita ili od würde plus infinitiv i odnosi se na sadašnjost ili budućnost. -wenn Sie Lust hätten, könnten wir einen Spaziergang machen. -wenn das Buch mein Eigentum wäre, würde ich es Ihnen leihen. Hipotetička-kondicionalna rečenica govori o radnji koja se kao zamisao može realizirati, a po neočekivanim okolnostima se i ne može realizirati. Irealna-kondicionalna rečenica se gradi od konjunktiva plusquamperfekta i odnosi se ne prošlost: -Wenn ich Zeit gehabt hätte, hätte ich meinen Bruder besucht. Ova rečenica govori o nerealističnim uslovima radnje (vidi na tabli primere).
Irealne rečenice sa modalnim glagolima: müssen, sollen i dürfen
Ove rečenice su jako bliske sa željnim rečenicama. Ove rečenice su uobičajno u konjunktivu plusquamperfekta sa modalnim glagolima müssen, sollen i dürfen u upotrebi. -Sie haben die Arbeit nicht vorbereitet. -> Sie hätten die Arbeit vorbereiten müssen. -Er hat das Buch vergessen. ->Er hat das Buch nicht vergessen dürfen. Pomoćni glagol u perfektu ili plusquamperfektu, u kombinaciji sa modalnim glagolima bez obzira da se radi o indikativu ili konjunktivu, je samo haben. Prevodni ekvivalent željnim rečenicama u našem jeziku su željne rečenice i potencijalne rečenice, s tim što je potencijal prevodni ekvivalent hipotetičkim rečenicama u nemačkom. Po slobodnom prijevodu, kazao bih da se kod u našem jeziku kao prevodni ekvivalent za irealne rečenice još koriste sledeće rečce: eh da ..., kamo sreće... da sam samo ...
-Eh da sam došao na vreme! (Wäre ich bloß rechtzeitig gekommen!) -Kamo sreće da sam bio tamo! (Ich hätte dort sein sollen!)
