UNIVERZITET U NOVOM SADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET Departman za stočarstvo
Dr Blagoje L. Stančić, red. prof.
KONJARSTVO Praktikum za studente IV godine stočarstva
Novi Sad, 2007.
1. ANATOMIJA KONJA Osnovni sistemi građe konja su: skeletni sistem, mišićni sistem, sistem organa za disanje, kardiovaskularni sistem, sistem organa za varenje, nervni sistem, endokrini sistem, reproduktivni sistem, mokraćni sistem, čula i koža.
1.1. Skeletni sistem Skeletni sistem predstavljaju kosti, zglobovi i ligamenti. Skelet se sastoji od kostiju glave, trupa (kičmeni stub, grudna kost i rebra) i kostiju prednjih i zadnjih ekstremiteta. Skelet daje osnovni oblik i čvrstinu telu. Kosti skeleta predstavljaju čvrstu osnovu za prihvatanje telesnih mišića, dok zglobovi predstavljaju pokretne ili nepokretne veze između pojedinih kostiju. Osim toga, kosti deluju kao mehaničke poluge, štite meke organe u telesnim šupljinama, a služe i za deponovanje mineralnih materija (Ca, P i td.). U koštanoj srži se vrši produkcija krvnih elemenata. Sve kosti skeleta se mogu podeliti na duge, kratke, pljosnate i nepravilne. Duge kosti deluju kao poluge za pokretanje, oslonci za pridržavanje mase tela. U duge kosti spadaju kosti ekstremiteta. Kratke kosti ublažavaju udarce ili potrese. Ove kosti se nalaze u složenim zglobovima (koleno, skočni zglob). Pljosnate kosti okružuju telesne šupljine, u kojima se nalaze meki organi (lobanjska, grudma, abdominalna i karlična šupljina. Takođe služe za pripajanje odgovarajućih mišića. Nepravilne kosti su kičmeni pršljenovi (koji štite kičmenu moždinu i kamena kost, u kojoj se nalazi čulo ravnoteže. Skelet konja je sastavljen od ukupno 205 kostiju i to: 54 kičmena pršljena (7 vratnih, 18 grudnih, 5 slabinskih, 6 krsnih i 18 reprnih; broj repnih pršljenova može da varira između 15 i 22), 36 rebara, 1 grudna kost, 34 kosti glave, 40 kostiju prednjih i 40 kostiju zadnjih ekstremiteta.
1
Slika 1. OSNOVNA GRAĐA SKELETA KONJA 1. Kosti glave; 2. Vratni pršljenovi; 3. Grudni pršljenovi; 4. Slabinski pršljenovi; 5. Krsna kost; 6. Reprni pršljenovi; 7. Lopatica; 8. Rameni zglob; 9. Ramena kost; 10. Lakatni zglob; 11. Podlakatne kosti; 12. Skočni zglob (ossa carpi); 13. Kosti metakarpusa; 14. Kičični zglob; 15. Kosti prsta sa kopitom; 16. Karlične kosti; 17. Zglob kuka; 18. Butna kost; 19. Koleni zglob; 20. Kosti potkolenice; 21. Skočni zglob (ossa tarsi); 22. Metatarzalne kosti; 23. Kičični zglob; 24. Kosti prsta sa kopitom; 25. Rebra grudnog koša. ZUBNA FORMULA ODRASLOG KONJA
3
3 ili 4
1
3
3
1
3 ili 4
3
3
3 ili 4
1
3
3
1
3 ili 4
3
= 40 ili 42
M P C I I C P M I – incisivi (sekutići); C – canini (očnjaci); P – pretkutnjaci (premolari) i M – kutnjaci (molari).
2
Tela 1. Vreme izbijanja stalnih zuba konja Vreme izbijanja
Početak trošenja
prvi
2,5 god.
3 god.
drugi
3,5 god.
4 god.
treći
4,5 god.
5 god.
4 – 5 god.
-
prvi
5 – 6 mes.
-
drugi
2,5 god.
-
treći
3 god.
-
četvrti
4 god.
-
prvi
9 – 12 mes.
-
drugi
2 god.
-
treći
3,5 – 4 god.
-
Vrsta zuba
Stalni sekutići Očnjaci
Predkutnjaci
Kutnjaci
Pri rođenju, ždrebe nema ni jedan vidljivi sekutić. Oni izbijaju tokom prvih 6 do 10 nedelja po rođenju. Mlad konj ima 24 mlečna zuba, a njegovih 12 sekutića se zamenjuju do 4,5 godine starosti. Izbijanje i trošenje stalnih zuba, predstavlja dosta pouzdan metod za određivanje starosti konja (Tabela 1). Naime, tokom starosti, zbog trošenja, menja se oblik i veličina krunice i kalička zuba.
3
1.2. Mišićni sistem Vlakna mišićnog tkiva imaju sposobnost kontrakcije i, na taj način, mogu vršiti pokretanje kostiju skeleta, kao i drugih organa, za čiju funkciju je potrebno određeno kretanje. Prema svojoj građi i položaju u organizmu, svi mišići se dele na: poprečno-prugaste (skeletne) mišiće, glatke mišiće (u zidu unutrašnjih organa) i mišić srčanog tipa (u zidu srca). Poprečno-prugasti mišići rade pod uticajem volje (kontrolisani su centralnim nervnim sistemom), dok glatki mišići nisu pod uticajem volje (kontrolisani su vegetativnim nervnim sistemom). Porečno-prugasti mišići su povezani za pojedine kosti skeleta, čije pokretanje vrše svojim kontrakcijama. Mišiće, za kosti, povezuju tetive. Po funkciji, mišići se dele na : fleksore (savijači), ekstenzore (ispruživači), aduktore (primicači), abduktore (odmicači), levatore (podizači), depresore (spuštači), rotatore (obrtači) i sfinktere (skupljači, zatvarači). Preko 200 skeletnih mišića u telu konja, grupisani su u nekoliko glavnih regija: vratni, leđni, grudni, karlični, trbušni i mišići prednjih i zadnjih ekstremiteta.
Mišićni prsten formiraju glavni skeletni mišići trupa konja. Oni daju osnovnu konstrukciju i balans telu konja. Ovaj prsten povezuje glavu sa karlicom, karlicu sa grudnom kosti i grudnu kost sa vratom i glavom. 1-postrani vratni mišić; 2-dugački leđni mišić; 3-butni mišić; 4-trbušni mišić; 5-vratni pršljenovi; 6-ligamentum nuchae; 7-greben; 8-leđni ligament; 9karlični ligament; 10-prvo rebro; 11-grudna kost.
4
1.3. Sistem organa za disanje Sistem organa za disanje obezbeđuje razmenu gasova između telesnih organa i spoljašnje sredine. Spolja se uzima kiseonik, a iz organa se izbacuje ugljen dioksid. Pored toga, organi za disanje imaju ulogu termoregulacije, sprečavaju ulazak stranih tela (prašine), i mikroorganizama. Ovaj sistem čine sledeći organi: nosna duplja (cavum nasi), ždrelo (pharinx), grkljan (larinx), dušnik (trachea), bronhusi i bronhiole, i dva plućna krila (pulmo). Biološke osobine konja (veličina tela, vrlo aktivno kretanje i metabolizam), zahtevaju vrlo dobro razvijen sistem organa za disanje. Proces disanja je kontrolisan nervnim sistemom. U mirovanju, broj udisaja i izdisaja iznosi 8 do 16 u minuti. Sa povećanjem aktivnosti, broj respiracija se proporcionalno povećava.
5
1.4. Sistem organa za krvotok Kroz sistem organa za krvotok se, u sve telesne organe i tkiva, prenosi krv. Krv je specifična telesna tečnost (tkivo, jer sadrži krvne ćelije: eritrocite, leukocite i trombocite, koji su raspršeni u krvnoj plazmi). Putem krvi se prenose gasovi, hranljive i druge materije, imuna tela, hormoni. Ovaj sistem se sastoji od srca (mišićna pumpa) i krvnih (sprovodnih) sudova: arterija, vena i kapilara. Ceo sistem je podeljen na mali krvotok (kroz koji se provodi krv u smeru: srce-plućasrce, i veliki krvotok, kroz koji se krv raznosi do svih telesnih organa i tkiva (iz leve pretkomore u organe – aortom i njenim arterijskim granama do desne pretkomore, iz organa, kranijalnom i kaudalnom šupljom venom). Broj otkucaja srca (puls), kod odraslog konja, u mirovanju, iznosi 36 do 40 u minuti.
Tačke na telu konja, u kojima se može pipati puls
6
1.5. Sistem organa za varenje Konj je nepreživar. Ipak, može da vari velike količine kabastih (celuloznih) hraniva, jer ima veliku zapreminu slepog creva (cekum), u kome razlaganje celuloze vrše bakterije. Varenje hrane se vrši u digestivnom traktu, koga čini niz povezanih kanalikularnih organa, počevši od usta do analnog otvora. Dužina ovog kanala iznosi oko 30 m. U organe digestivnog trakta spadaju: usna šupljina, jezik, zubi, pljuvačne žljezde, ždrelo, jednjak, želudac (jednokomorni, sa sekretornom sluzokožom), tanka creva, debela creva (mali i veliki kolon + cekum), rektum i analni otvor. Pripadajuće žljezde digestivnog trakta su jetra i pankreas. Jetra konja nema žučnu kesicu, ali se, u creva, izlučuje velika količina žući. Dužine i zapremine pojedinih delova digestivnog trakta: jednjak (1,5m); želudac (10 litara); tanka creva (20m/60l); veliki kolon (4m/70l); mali kolon (3,5m/20l); slepo crevo (1,2m/30l). Proteini, ugljeni hidrati, masti, vitamini i minerali, se vare u tankim crevima. Voda se absorbuje u debelom crevu. Oko 95% unete hrane se, u vidu fecesa, izbaci iz dig. trakta za 65 do 75 časova od unošenja.
Digestivni trakt konja: 1. usta; 2. želudac; 3. tanka creva; 4. slepo crevo; 5. veliki kolon; 6. mali kolon; 7. rektum i anus.
7
1.6. Sistem organa za reprodukciju Konji su sezonski polno aktivne životinje. Sezona parenja počinje krajem zime i završava se krajem leta. Estrusni ciklus kobile traje prosečno 21 dan, a estrusni period 5 do 11 dana, prosečno 6 dana. Ovulacija se događa pri kraju estrusa. Kobila ovulira, obično, jednu jajnu ćeliju. Gravidnost kobile traje 330 dana, a posle ždrebljenja se estrus javlja za prosečno 9 dana (tzv. Ždrebeći estrus). Pastuv proizvodi fertilnu spermu tokom cele godine, ali su vrednosti fertilizacionih parametara ejakulata znatno niže izvan sezone parenja. Volumen ejakulata je 80 do 150ml, a u 1ml sperme ima oko 200 miliona spermatozoida.
1. Jajnik; 2. Jajovod; 3. Rog materice; 4. Cervix; 5. Sinfiza pelvis; 6. Vagina; 7. Vulva; 8. Klitoris; 9. Vime; 10. Mokraćna bešika; 11. Rectum; 8
Shematski prikaz jajnika kobile: 1.
Zona vasculosa; 2. Zona parenchimatosa; 3. Fossa ovulationis.
Shematski prikaz muškog polnog trakta 1. Skrotum; 2. Testis; 3. Glava, 4. Telo i 5. Rep epididimisa; 6. Semevod; 7. Sinfiza pelvis; 8. M. retractor penis; 9. Koren penisa; 10. Bulbouretralne žlj.; 11. Prostata; 12. Vezikularne žlj.; 13. Ampula semevoda; 14. Telo penisa; 15. Glans penisa; 16. Prepucium; 17. Mokraćna bešika; 18. Rectum.
Penis pastuva: 1. Pečurkasti vrh glans penisa; 2. Procesus urethralis; 3. Dorzalni produžetak glans penisa; 4. Telo penisa.
9
1.7. Nervni sistem i čula Konj je izuzetno aktivna i inteligentna životinja, pa su njegov nervni sistem i čula vrlo dobro razvijeni. Nervni sistem prima nadražaje iz spoljašnje i unutrašnje sredini, te koordinira funkciju svih organa. Nervni sistem je funkcionalno podeljen na: centralni nervni sistem (mozak i kičmena moždina), periferni sistem (somatski nervni sistem, koga čine moždani i nervi kičmene moždine), specijalizovani senzorni organi (čula). Unutar perifernog nervnog sistema postoji autonomni (nevoljni) nervni sistem. Čulo vida je vrlo potrebno konju, iako njegov vid nije tako precizan kao čovekov. Oštrina njegovog vida je manja od čovekovog, ali je vidno polje znatno veće. Konj ima sposobnost binokularnog vida (u polju od oko 350 pravo ispred glave) i monookularnog vida (po oko 1450 bočno sa levim i desnim okom). Kod binokularnog vida slika nije dovoljno oštra i jasna. Konj ne može da fokusira predmete bliže od oko 1,2m. Tako se gube mnogi sitni detalji, ali se pokret besprekorno registruje. Nije sasvim jasno da li i do koje mere, konj može da razlikuje boje.
Binokularno i monookularno vidno polje konja
10
Čulo sluha je vrlo dobro razvijeno, pa konj može da čuje i zvukove koji ljudsko uvo ne može. Uši konja su pokretljivije nego kod bilo koje druge vrste životinja. Velika pokretljivost ušiju i glave, omogućava konju da vrlo precizno odredi mesto izvora zvuka. Čulo mirisa je dobro razvijeno. Tako, konj pronalazi hranu isto tako dobro čulom mirisa, kao i čulom vida. Ovo čulo je smešteno u nosnoj šupljini (Jakobsov organ). Preko mirisnih nerava se miris prenosi do centara za miris u mozgu. Čulo ukusa nije dobro proučeno kod konja. Nije potpuno jasno zbog čega je konj, ipak, dosta probirljiv u hrani i kvalitetu vode za piće. Receptorne ćelije čula ukusa se nalaze u sluzokoži usne šupljine. Čulo dodira je, relativno, dobro razvijeno kod konja. Receptori čula dodira se nalaze u koži, tj. u korenu taktilnih dlačica, smeštenih oko usta, nosnih otvora i oko očiju.
1.8. Endokrini sistem Endokrini ili sistem organa sa unutrašnjim lučenjem, sintetiše i, u krv, oslobađa specifične biaktivne supstance, koje se nazivaju hormoni. Hormoni se, putem krvi, prenose do svih organa i tkiva, čiju funkciju regulišu. Endokrini sistem koordinira funkciju svih organ. Za hormone je karakteristično da se oslobađaju direktno u krv, da se izlučuju u vrlo malim količinima, da imaju vrlo kratko delovanje, da pojedini hormoni deluju samo na određene (ciljne, target) organe i tkiva, te da biohemijske procese u tkivima kontrolišu tako da ne menjaju energetski nivo reakcije, za razliku od fermenata. Funkcija endokrinih žljezda je dobro usklađena sa nervnim sistemom, tako da nadražaji iz spoljašnje i unutrašnje sredine, značajno utiču na funkcije endokrinog sistema. Centralni regulator celokupnog endokrinog sistema su hipotalamus i hipofiza. Oni, svojim hormonima, kontrolišu funkciju ostalih žljezda sa unutrašnjim lučenjem: štitna žljezda, nadbubrežne žljezde, grudna žljezda, pankreas, muške i ženske polne žljezde (testis i ovarium) i td.
11
1.9. Sistem mokraćnih organa Sistem organa za izlučivanje mokraće (organa uropoetika) se sastoji iz sledećih organa: dva bubrega (renes), dva mokraćovoda (ureteres), mokraćne bešike (vesica urinaria) i mokraćnog izvodnika (uretra). Bubrezi su složeni organi, čija je funkcija da filtriraju celokupnu telesnu tečnost i formiraju mokraću (urin). Formirana mokraća se skuplja u bubrežnoj karlici, iz koje se, ureterima, provodi do mokraćne bešike. Iz mokraćne bešike, mokraća se izvodi u spoljašnju sredinu, jednim kanalikularnim organom, koji se naziva uretra. Uretra se otvara u dorzalnom zidu vagine, kod ženke, ili na vrgu glansa penisa, kod mužjaka. Sistem mokraćnih organa je povezan sa sistemom organa za reprodukciju, preko uretre. Naime, uretra komunicira sa vaginom ili penisom. Osim toga, kod mužjaka, u početni (karlični) deo uretre se ulivaju semevodi. Zbog toga se ova dva sistema nazivaju jednim imenom organa urogenitalia.
1.10. Pokrovni i zaštitni sistem - koža U zaštitni sistem organizma spada koža sa svojim tvorevinama: dlaka i rožina (kopito). Koža pruža zaštitu organizma od štetnih uticaja spoljašnje sredine (mehanički, fizički, hemijski i td.). Koža ima ulogu u termoregulaciji, regulaciji odavanja tečnosti, toplote, osećaju bola i dodira. Koža konja je jaka, vrlo elastična i osetljiva. Sastoji se od dva sloja: epidermis, tj. spoljašnji sloj (pokožica) i unutrašnji sloj dermis (krzno). U koži se nalaze znojne i lojne žljezde. Koža je obrasla dlakom, koja može biti pokrovna i zaštitna (dlake na grivi, repnu i trepavicama). Dlake repa, grive i trepavica su stalne, dok se pokrovne dlake menjaju dva puta godišnje. Lojne žljezde su smeštene u korenu dlake i proizvode posebnu tečnost (loj ili sebum). Loj čini dlaku elastičnijom, štiti je od spoljašnjih uticaja. Redovnim četkanjem, pojačava se sekrecija loja, pa dlaka postaje sjajnija, ima bolju elastičnost i intenzivniju boju. Znojne žljezde izlučuju znoj i, na taj način, regulišu temperaturu tela i sadržaj mineralnih i drugih materija u telu.
12
2. EKSTERIJER KONJA
Osnovni delovi tela konja 1- Glava; 2 - Vrat; 3 - Plećka; 4 - Greben; 5 – Leđa; 6 – Slabine; 7 – Leđno-slabinski spoj; 8 – Krsta; 9 – Koren repa; 10 – Kuk; 11 – But; 12 – Koleni zglob; 13 – Golenica; 14 – Zadnji skočni zglob; 15 – Zadnja cevanica; 16 – Zadnja kičica; 17 – Lopatično rameni zglob; 18 – Grudi; 19 – Lakatni zglob; 20 – Podlaktica; 21 – Prednji skočni zglob; 22 – Cevanica; 23 – Prednja kičica; 24 – Krunica; 25 – Kopito; 26 – Peta. 13
Eksterijer konja obuhvata građu njegovog tela, opšti izgled (boja dlake, oznake na glavi i nogama), proporcije i usklađenost pojedinih delova tela. Namena konja značajno određuje njegov eksterijer. Samo konj sa dobrim (poželjnim) osobinama eksterijera, može uspešno odgovoriti svojoj nameni. Konj idealnog eksterijera ne postoji, ali se određene proporcije tela, izgleda i temperamenta konja, mogu približiti idealnim.
Neke od idealnih proporcija tela konja:
a –
dužina glave treba da je ista sa: dužinom od mesta gde se spaja zadnji grudni sa prvim slabinskim pršljenom; dužinom od skočnih zglobova prednje i zadnje noge do oslonca kopita sa podlogom; dužinom od krsne kosti do kolenog zgloba zadnje noge i dužinom od kolenog zgloba zadnje noge do skočnog zgloba. Linija koja spaja rameni zglob sa sednom kvrgom, treba da je 2,5 puta duža od dužine glave. b – dužine od kuka do sedne kvrge, od sedne kvrge do kolenog zgloba, i od kolenog zgloba do kuka, treba da su iste. c – Dužina od grebena do ramenog zgloba, kao i od ramenog zgloba do kičice, treba da su iste.
14
Format tela konja
Pravougaoni
Kvadratni 15
Linije, povučene iz ramenih zglobova, normalno na površinu oslonca konja, treba da su paralelne, da polove prednju nogu, prolazeći kroz skočni zglob i kopito. Linije, povučene iz sednih kvrga, normalno na površinu oslonca konja, treba da su paralelne, da polove zadnje noge, prolazeći kroz skočni zglob i sredinu zadnje strane kopita. Svi drugi stavovi prednjih i zadnjih nogu su nepravilni. 16
Kopito je vrlo važan deo noge konja. Kopito izdržava teret konja i jahača, kao i sve uticaje podloge po kojoj se kreće. Kopitna rožina se stalno obnavlja, pa se mora redovno i pravilno trošiti (kretanjem ili pravovremenim obrezivanjem). Kod odraslog konja, rožina kopita raste 6 do 12mm mesečno, tj. za oko 9 meseci, izraste potpuno novo kopito. Zbog toga, kopito treba obrezivati svakih 6 do 8 nedelja. Nekada i češće, ako se uoči nepravilno brži rast ili nepravilno trošenje kopita. Bez pravilno negovanih i zdravih kopita, nema upotrebljivog konja.
Osnovni delovi kopita (izgled površine oslonca) 1 – Rožnati zid kopita; 2 – Bela linija; 3 – Taban; 4 – Ugao zida kopita; 5 – Postrani žljeb zida; 6 – Telo žabice; 7 – Centralni žljeb žabice; 8 – Strana žabice. 17
Poprečni presek trećeg prsta i kopita konja Celokupna težina konja se prenosi na kosti trećeg prsta i kopito. Između dodirne površine kosti treće falange i unutrašnjeg zida kopita, nalazi se sloj velikog broja tankih, listatstih tvorevina, između kojih se nalazi sitna mreža krvnih sudova i nerava. Ovaj sloj se naziva lamina. Uveličan izgled lamine je prikazan u gornjem desnom uglu slike. 1 – Kost prve falange trećeg prsta; 2 – Kost druge falange; 3 – Kost treće falange; 4 – Navikularna kost (os navicularae); 5 – Tetiva fleksornog mišića; 6 – Zid kopita; 7 – Lamina; 8 – Bela linija; 9 – Žabica.
18
2.1. Glava i vrat konja Glava i vrat konja su veoma bitni delovi tela, koji određuju njegove radne i sportske osobine. Zbog toga, moraju biti pravilno građeni i zdravi. Oblik (profil) glave je i rasna karakteristika.
Osnovni tipovi profila glave: A –ravan; B – ovnujski ili ispupčen; C – ispupčen nosni deo glave; D – Udubljen ili štučiji profil.
Različit položaj ušiju. Prvi s leva je normalan. Od položaja ušiju zavisi oštrina sluha. Položajem ušiju se iskazuje i temperament, odnosno određeno psihičko stanje i namera konja.
19
Različiti oblici vrata konja. A – normala; B – debeo; C – slaninast; D – labudov; E – jelenski.
Odnos (ugao) glave i vrata Mora biti pravilan (A), jer se, tako, obezbeđuje maksimalan protok vazduha kroz disajne puteve. Strelice, na slici B, označavaju tačke na podbratku, između kojih treba da bude širina šake. Debo podbradak (C), sprečava normalan prolaz vazduha, posebno kada je vrat savijen. 20
2.3. Noge konja
Različiti stavovi prednjih nogu, gledano s preda. Stav A je normalan, ostali su nepravilni.
Različiti stavovi prednjih nogu, gledano sa strane. Stav A je normalan, ostali su nepravilni.
21
Različiti stavovi zadnjih nogu, gledano od pozadi. Stav A je pravilan, ostali su nepravilni.
Različiti stavovi zadnjih nogu, gledano sa strane. Na slici A su prikazani pravilni uglovi između pojedinih kostiju zadnje noge. Stav B je pravilan, ostali su nepravilni. 22
2.4. Leđa konja
Oblici leđne linije konja A – ravna (normalna); B – ugnuta (sedlasta); C – grbava (šaranska); D – pregrađen konj (najviša tačka grebena je niža od najviše tačke krsta).
Telesne mere odraslih konja, različitih rasa
Rasa
Visina grebena (cm)
Telesna masa (kg)
Obim grudi (cm)
Prosek
Granice
Prosek
Granice
Prosek
Arapska
151,6
142-160
423,2
363-476
171,4
Engl. punokrvna
162,0
157-173
533,0
476-612
85,2
Kasač
160,0
152-168
492,1
431-544
180,3
23
2.5. Stomak konja
A – usukan ili potpasan (čest slučaj kod sportskih konja u treningu); B – podignut; C – ravan; D – obešen.
2.6. Sapi konja
a – ravne; b – spuštene; c – oborene; D – rascepljene; E – krovaste; F – ravne, ali sa nisko nasađenim repom. 24
2.7. Boje konja Boja nije rasna odlika konja, ali se, ipak, neka boja češće sreće kod nekih rasa konja (na primer, Lipicanci su beli ili, ređe, crni). Kod konja se javlja dosta velika raznolikost u osnovnim bojama pokrovne i zaštitne dlake, kao i dosta velik broj različitih kombinacija osnovnih boja. Boja kože je nasledna i, obično, je stalna, ali se može i menjati tokom života (lipicanska ždrebad su uvek crna, dok, kasnije, tokom života, postepeno blede i dobijaju potpuno belu boju), ili u zavisnosti od godišnjeg doba (zimski i letnji vranac). Osnovne boje konja su:
Dorat je najčešća boja svih plemenitih rasa. Pokrovna dlaka je crvenosmeđa, različitih nijansi, a griva i rep, kao i donji delovi nogu su crni (akromelanizam). Varijeteti su: tamni (mrkov), svetli i crveni dorat.
Vranac je potpuno crne pokrovne i zaštitne dlake. Varijeteti su: lenji (leti je potpuno crn, dok se, zimi, oko nosa, očiju, po stomaku i na nogama, javljaju svetlije (žućkaste) dlake i zimski, kod koga je obrnuto.
Alat (riđa ili riđan), kod koga je sva dlaka žuto ili crveno-riđa, sa puno nijansi.
Sivac (zelenko, žerav, zekan) – koža je pigmentirana, a dlaka je mešavina crne, bele, a ređe žute i riđe. Ždrebad je, kod rođenja, potpuno tamna, a tek sa 8-10 godina, postaju svetli (Lipicaner). Varijeteti su: grošast, muhast, pastrmast, medast.
Belac (čilaš) je potpuno bele dlake, a koža oko očiju, oko njuške, sa donje strane repa i oko genitalija je ružičasto-bela. Kopita su voštanožuta i imaju čakarasto (bez pigmenta) jedno ili oba oka.
Izabela je boja alata, ali su dlake grive i repa žućkaste ili bele boje. Kopita su voštano žućkasta. To je boja hladnokrvnih rasa.
Palomino je svetlo smeđ do žut, a griva i rep su žuto-beli. Kulaš – pokrovna dlaka je žućkasta, žuto-siva ili siva, a griva, rep i noge su, uvek, crni. Duž leđa se pruža tamno crna pruga (primitivizam). Divlja boja – sivo-žućkasta do sivo-smeđa pokrovna dlaka, sa skoro crnom grivom, repom i nogama.
Šarac je različita kombinacija osnovnih boja, sa nepravilnim albino površinama po telu.
25
2.8. Oznake na glavi
A – gruša; B – cvet; C – plamen; D – zvezda; E – prstenasta zvezda; F – lisa; G – široka lisa; H – spojena zvezda i lisa; I – prekinuta lisa; J – brnja; K – bela njuška; L – fenjerasta glava.
26
2.9. Oznake na nogama
A – petast; B – krunast; C – putast; D i E – visoko putast; F – polučarapast; G – šareno čarapast; H – čarapast; I – visoko čarapast; J – gaćast.
27
2.10. Vrste hodova konja Upotrebna vrednost konja, u velikoj meri, zavisi od pravilnog kretanja grla. Hod konja zavisi od njegovog eksterijera, odnosno pravilne građe pojedinih delova tela, posebno prednjih i zadnjih nogu. Konji pravougaonog telesnog formata imaju duži i izdašniji hod od onih kvadratnog formata. Osnovni elementi dobrog hoda su: akcija u pravoj liniji, dužina koraka, ravnomernost i živahnost koraka. Kvalitet hoda se može oceniti kao: čist, energičan, visok, nizak i elastičan. Glavne vrste hoda konja: Korak je najsporiji, četvorotaktni hod i najčešći je vid kretanja. Pokreti nogu se dijagonalno smanjuju i to sledećim redom: prednja leva i zadnja desna, prednja desna i zadnja leva noga. Moraju se jasno čuti udarci svake noge o podkogu. Prosečna dužina koraka je oko 80cm, a poželjno je da zadnje noge padaju za jednu do dve dužine kopita ispred prednjih. Tada se kaže da konj “dobro prenosi”. Kas je brz, dvotaktni hod, pri čemu se zajedno i dijagonalno pokreću prednje i zadnje noge. Vreme oslanjanja dve noge o podlogu je kraće nego kod hoda i postoji faza kada su sve četiri noge u vazduhu. Razmak između dva traga iznosi oko 1,5 do 2m. U srednjem kasu, postiže se brzina oko 15km/h. Prema brzini, razlikuje se prikupljeni (skraćeni), srednji i brzi kas. Pas (rahvan ili inohodac) je brži dvotaktni hod, sa istovremenim pomeranjem obe noge sa jedne strane tela. Ovaj hod nije prirodan, nego se grlo mora trenirati da izvodi ovaj hod. Karakterističan je za kasače i ponije. Kenter je brz trotaktni hod, koji se ostvaruje zadržavanjem konja. Dve dijagonalne noge idu u paru i ostvaruju jedan udarac o tlo, dok se druga zadnja i prednja noga spuštaju odvojeno i nezavisno. Ovaj korak može biti levi i desni, zavisi od smera kretanja (zaokreta). Galop je najbrži hod konja. Može biti školski, srednji, ojačan ili trkački. Postoji levi i desni galop. U galopu postoji faza lebdenja konja.Galop uvek počinje jednom od zadnjih nogu, sledi druga zadnja noga i suprotnom prednjom nogom i, na kraju, druga prednja noga. Istim redosledom se i spuštaju noge na tlo, pa se čuju tri odvojena udarca, od kojih je najjači istovremeni zvuk dve dijagonalne noge. Pri tkačkom galopu se čuju 4 takta. Udaljenost otiska istog kopita, u galopu, iznosi 4-6 m.
28
2.11. Ocena eksterijera konja Namena konja, u velikom, delu određuje osobine njegovog eksterijera. Za pravilnu ocenu eksterijera konja, neophodno je dobro poznavati njegovu anatomiju, pravilne uglove, koje zaklapaju pojedine kosti (posebno ekstremiteta) međusobno, konstituciju, kondiciju, temperment, ćud (narav), primarne i sekundarne polne oznake, individualne osobenosti, zdravstveno stanje. Ocena eksterijera konja se vrši u slobodnom prostoru (ne u štali). Teren treba da je ravan, sa ucrtanom stazom kretanja i zaustavljanja konja. Na tom terenu (poligonu za ocenjivanje), ne treba da postoje različite prepreke, zgrade, rastinje, visoka trava i slično, što može ometati (deformisati) dobijanje realnog utisak o izgledu grla. Ocenjivanje eksterijera se vrši sledećim redosledom: 1.
Uzimaju se svi potrebni podaci od vlasnika (rasa, poreklo, starost, pol, upotreba u priplodu, namena, zdravstvena istorija, posebne osobine, kao i svi drugi podaci, koji mogu koristiti za što bolju ocenu grla.
2.
Zatim se pristupa komisijskoj proceni opšteg izgleda grla, njegovoj kondiciji, konstituciji, boji, oznakama na glavi i nogama, prisustvo različitih belega (prirodnih ili veštačkih – žigovi i sl.), i zdravstvenom stanju.
3.
Iza toga, pristupa se detaljnom pregledu i oceni građe i izgleda pojedinih delova tela (glava, vrat, prednji trup, zadnji trup, prednje i zadnje noge. Moraju se uočiti i oceniti sve mane i deformacije u građi ovih delova. Posebno se ispituju koža, dlaka i kopita.
4.
Procenjuje se starost grla (na osnovu podataka iz matične evidencije i na osnovu karakterističnih promena na zubima.
5.
Određivanje telesnih mera (težina, i mere određenih proporcija tela.
6.
Procena hodova konja (korak, kas, pas, kenter, galop). Moraju se evidentirati i opisati sve uočene greške u hodovima. Ocenu eksterijera konja vrši tročlana stručna komisija, prema pravilniku službe za selekciju konja, koja je ovlaštena za taj posao.
29
3. MERENJE EKSTERIJERA Merenjem se određuju pojedine mere tela konja. Ove mere, pored ostalog služe ocenu eksterijera, sekecijski rad, identifikaciju pojedinih grla i td. Tako se dobijaju numeričke vrednosti, koje se mogu međusobno upoređivati. Za merenje se upotrebljavaju: traka (pantljika), Lydtin-ov štap, običan i Wilkens-ov šestar, razni uglomeri. Traka se koristi za merenje obima (grudi, cevanice). Lydthin-ovim štapom se mere visine i dubine (visina do grebena, dubina grudi). Šestarom se mere manja rastojanja između pojedinih tačaka na telu (širina karlice, širina i dužina glave i sl.). Uglomerima se mere uglovi, koje međusobno zaklapaju pojedine kosti, posebno ekstremiteta. Osnovne mere su: Visina do grebena – vertikala od najviše tačke grebena, spuštena iza pete prednje noge, do podloge. Obim grudi – meri se iza lakatnog zgloba. Obim cevanice – meri se na sredini cevanice. Dubina grudi – meri se od grebena do grudne kosti, ili se izmeri visina nogu, pa se ta vrednost oduzme od visine do grebena. Visina krsta - meri se vertikala od zemlje do njaviše tačke na krstima. Širina grudi – meri se šestarom, između lakatnih zglobova. Širina sapi – meri se razmak između oba kuka. Dužina trupa – meri se od ramenog zgloba do sedne kvrge. Relativni odnosi pojedinih delova tela, nazivaju se indeksi: Indeks širine grudi = šir. grudi/dubina grudi x 100. Indekc dubine grudi = dubina grudi/visina grebena x 100. Indeks dužine nogu = visina noge do lakta/visina u grebenu x 100. Daktilo-torakalni indeks = obim cevanice/obim grudi x 100. Indeks telesne mase = telesna masa/visina do grebena x 100. Indeks pregrađenosti = visina u krstima/visina do grebena x 100. Telesna masa (kg) = obim grudi (cm) x dužina trupa (cm) / 11877.
30
a – b = visina do grebena; g – h = visina u krstima; e – f = visina leđa; c – d = obim grudi; n = obim cevanice; k – j = dužina tela; i – j = dužina karlice.
a – širina sednih kvrga; b – širina karlice; c – širina kukova; d – širina ramena.
31
Važnije telesne mere pojedinih rasa Rasa Arapska
Engl. punok.
Kasač
Hladno krvnjak
Šetland poni
VG (cm)
151,6
162,0
159,3
164,7
101,2
DT (cm)
150,6
162,0
162,3
180,0
109,8
VK (cm)
150,9
161,3
158,7
166,0
101,7
DG (cm)
59,3
62,3
63,5
69,8
44,8
DG1 (%)
39,2
38,4
39,7
42,4
44,3
VG = visina grebena; DT = dužina trupa; VK = visina krsta; DG = dužina glave; DG1 = dužina glave, kao procent visine grebena.
32
4. OBELEŽAVANJE I FOTOGRAFISANJE Obeležavanje konja se vrši radi tačne identifikacije i evidencije svakog grla. Obeležavanje se može izvršiti na sledeće načine: toplim žigosanjem (jako zagrejanim gvozdenim žigom), hladnim žigosanje (jako ohlađenim, u tečnom azotu, žigom) i elektronskim mikročipom. Žigosanje se, obično vrši na vratu i/ili butu. Žig sadrži cifre i slova. Prema važećem pravilniku, kod nas, žig na levoj strani vrata sadrži: šifru regionalne selekcijske stanice – broj iz registra ždrebadi – godinu u kojoj se ždrebe oždrebilo. Na primer: 23 – 16 – 05. Dimenzije cifara u žigu su: visina 5cm, širina 3cm i debljina 0,5cm. Na levom butu može biti utisnut znak (žig) ergele, konjičkog kluba, odnosno vlasnika grla. Na desnom butu se utiskuj oznaka države, ako se grlo izvozi. Svako ždrebe treba da se žigoše kada napuni 5 do 6 meseci, a najkasnije do starosti od godinu dana. Svi žigovi moraju biti tačno uvedeni u matičnu evidenciju i moraju se napisati u svim pratećim dokumentima o poreklu i vlasništvu grla. Ovlašćena selekcijska služba, koja je izvršila žigosanje, mora dati vlasniku urednu potvrdu u izvršenom žigosanju, sa svim važnim podacima, kao što su: Broj iz registra ždrebadi sa godinom rođenja, kako stoji na žigu (levi vrat); Broj (šifra) regionalne selekcijske službe, kako stoji na žigu (levi vrat); Znak ergele, kluba, udruženja ili vlasnika, ako je utisnut na levom butu; Oznaka naše državne zajednice - CS (ako je utisnut na desnom butu); Datum rođenja grla (dan, mesec, godina); Rasa grla; Pol grla; Detaljno opisane sve specidične oznake eksterijera grla (boja pokrovne dlake i grive, oznake na glavi, nogama i druge trajne belege na telu, koje mogu poslužiti preciznijoj identifikaciji grla); Ime grla (kako se daje za pojedine rase konja); Matični broj majke i oca; Podaci o vlasniku grla (ime i prezime, mesto, farma, ergela, sa šifrom, ako postoji); Ime, prezime i potpis lica koje je izvršilo obeležavanje; Datum izvršenog obeležavanja. Fotografisanje grla je još jedan, objektivan, dokument za identifikaciju grla. Fotografija mora biti napravljena tako da se, na njoj, vide sve karakteristične osobine (dobre i loše) datog grla, njegova kategorija i pol. Na fotografiji treba da se jasno vide svi žigovi, kao i telesne oznake na glavi, nogama i drugim delovima tela. Na fotografiji treba da je samo životinja (bez ljudi, ili objekata, koji mogu deformisati izgled grla). Fotografija se prilaže matičnoj dokumentaciji grla, uredno overena.
33
5. MATIČNO KNJIGOVODSTVO Prema važećem Zakonu o merama za unapređenje stočarstva (Sl. Glasnik RS, br. 61/91) i Pravilniku o načinu ispitivanja svojstava priplodne stoke (Sl. Glasnik RS, br. 21/96), sve organizacije i druga pravna lica, koja se bave proizvodnjom priplodnih konja, dužni su : (a) da se registruju, kao proizvođači kvalitetne priplodne stoke, (b) da redovno obavljaju kontrolu produktivnosti i propisano obeležavanje grla i (c) vode propisanu matičnu evidenciju. Dokumenti matične evidencije na ergelama: 1.
Pripusni spisak, odnosno dnevnik opasivanja.
2.
Registar ždrebadi.
3.
Registar pastuva.
4.
Matična knjiga pasrtuva.
5.
Matična knjiga kobila.
Dokumeti matične evidencije kod privatnih odgajivača: 1.
Pripusni spisak pastuva.
2.
Knjiga pripusnica.
3.
Matični list pastuva.
4.
Matični list kobile.
5.
Pedigre (podaci o poreklu).
Pripusni spisak vodi držalac pastuva. U njega se unose sledeći podaci: reg. broj, vlasnik plotkinje, mesto stanovanja, broj i ime plotkinje, rasa, starost, datum opasivanja (ili VO). Knjiga pripusnica. Ovaj dokument, takođe, vodi vlasnik pastuva, ili matičar organizacije, koja je vlasnik pastuva. Izdaje se nakon utvrđene ždrebnosti kobile i sadrži sledeće podatke: vlasnik opasane plokinje, mesto, ime plotkinje, sa svim žigovima i brojem, njena starost, rasa, boja dlake, oznake na telu. Navodi se tačan reg. broj pastuva, njegovo ime i tačan datum opasivanja, posle kojeg je kobila uspešno koncipirala.
34
Tačnost podataka, navedenih u knjigi pripusnici, potpisom i pečatom overava držalac (vlasnik) pastuva, odnosno matičar organizacije, koja je vlasnik pastuva. Na drugoj strani lista pripusnice, navode se sledeći podaci: datum ždrebljenja, ime ždrebeta, pol, težina, broj u registru podmlatka, detaljan opis ždrebeta i žigovi. Vlasnik je dužan da odmah, a najkasnije za 8 dana po ždrebljenju, obavesti nadležnu selekcijsku službu, koja će izaći na teren i proveriti navedene podatke o ždrebljenju. Registar ždrebljenja je knjiga, u kojoj se vodi evidencija (registarski broj) svakog ždrebeta, a popunjava je regionalna selekcijska služba, na osnovu podataka iz podnetog pripusnog lista. Ždrebe će, kasnije, biti žigosano brojem koji je dobio u registru ždrebljenja. Matična knjiga pastuva – matični list. Na prednjoj strani lista se nalaze svi podaci o grlu, boja oznake, žigovi, osnovne telesne mere, ocena i klasa grla, kao i podaci o poreklu (pedigre). Na drugoj strani se nalaze podaci o reprodukciji: datumi opasivanja po godinama, rezultati o ždrebljenju: datum, pol ždrebeta, ime majke i td.). Matična knjiga kobile – matični list. Unose se svi podaci, kao i za pastuva, ali sada za kobiu. Podaci o poreklu – pedigre se istavlja za svako grlo u prometu, kao i na zahtev vlasnika. Prednja strana pedigrea sadrži sledeće podatke: matični broj, ime, pol, rasa, datum rođenja, broj iz registra ždrebljenja, žigovi, boja dlake, oznake, belege, telesne mere, grla, kao i ime odgajivača i mesto boravka, tj. sedišta. Unutrašnja strana pedigrea sadrži podatke o poreklu grla, po ocu i majci, 5 generacija unazad. Zatim, podatke o učešću na izložbama i sajmovima, uspesi na trkama i drugim takmičenjima. Treba da postoji prostor za unos podataka o promeni vlasnika, kao i prostor za potrebne napomene. Pedigre može da izda Republička selekcijska služba (za Vojvodinu je to, sada, Departman za stočarstvo, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Izdaje se na zahtev vlasnika, uz svu potrebnu dokumentaciju o grlu, koju dostavlja regionalna selekcijska služba, kojoj pripada odgajivač. Pedigre mogu dobiti samo grla koja su uredno žigosana i poseduju sve, gore navedene, podatke iz matične evidencije. Godišnje selekcijske smotre podmlatka i odraslih grla, organizuju regionalne selekcijske službe, a ocenjivanje grla se vrši prema odredbama Zakona o merama za unapređenje stočarstva. Izveštaji o držanoj smotri, kao i rezultati ocenjivanja grla, dostavljaju se Republičkoj selekcijskoj službi Vojvodine.
35
6. OSEMENJAVANJE KOBILA Konji su sezonski polno aktivne životinje. Sezona parenja započinje krajen zime (februar), a završava se krajem leta (avgust). Polna aktivnost je više izražena u kobila, nego u pastuva. Naime, kobila uspostavlja estrusni ciklus i ovulaciju, odnosno može biti fertilno osemenjena, samo tokom sezone parenja. Pastuvi, međutim, proizvode fertilnu spermu tokom cele godine, ali su svi parametri kvaliteta sperme, znatno bolji u sezoni parenja. Estrusni ciklus kobile traje prosečno 21 dan (18 do 24 dana), estrus traje najduže u odnosu na druge domaće životinje: prosečno 5 dana (2 do 14 dana). Ovulacija se događa pri kraju estrusa. Oko 24h posle ovulacije, nema spoljašnjih znakova estrusa. Posle ždrebljenja, kobila manifestuje ždrebeći estrus, prosečno 9. dana (5 do 14 dana). Osemenjavanje u ovom estrusu je uspešnije ako se on javi što kasnije posle ždrebljenja. Volumen ejakulata pastuva se kreće u granicama od 20 do 300ml (prosečno 70ml). Broj spermatozoida u 1ml ejakulat se kreće između 30 i 800 x 106 (prosečno 120 x 106). Pastuv ejakulira u 3 frakcije: prva je vodenasta, bez spermatozoida, druga je mlečno-bela, bogata spermatozoidima, a treća je sluzavo-želatinozna, bez spermatozoida. Celokupan akt kopulacije traje 30 do 60 sekundi. Od uvođenja penisa u vaginu, do ejakulacije prođe 7 do 26 sekundi. Penis se uvodi u vaginu, do otvora cerviksa, na koji se pripoji glans penisa, a ejakulat se ubacuje u kanal cerviksa. Kobile se mogu osemenjavati na prirodan način (opasivanjem) ili veštački. Za uspešno izvedeno prirodno ili veštačko osemenjavanje, mora se dobro poznavati fiziologija reprodukcije i polno ponašanje pastuva i kobile. Kod prirodnog osemenjavanja, na jednog pastuva dolazi 30 do 40 kobila. Pastuv može izvršiti 1 do 3 opasivanja dnevno, pri čemu svakih 7 do 10 dana treba napraviti pauzu od 24 h. Pastuvi počinju da se koriste u priplodu kada napune 4 godine. Mladi pastuvi, u prvoj godini pripusta, mogu se koristiti za opasivanje 1 do 2 puta nedeljno.
36
Polno ponašanje pastuva i kobile, tokom opasivanja Kobila u estrusu (A) zauzima karakterističan ukočen stav (refleks stajanja), sa raširenim zadnjim nogama i podignutim repom. Često izbacuje manje količine mokraće, a usmine vulve se često otvaraju i zatvaraju (bliskanje), pri čemu se vidi glans klitorisa. Dozvoljava da je pastuv zaskoči (opaše). Pastuv prilazi kobili, njuška joj genitalije (B), podiže vrat i gornju usnu (flehmen) (C). Na taj način jače otvara nozdrve i poboljšava prolaz vazduha kroz nos, kako bi bolje osetio miris kobile. Konačno, pastuv vrši skok, penetraciju penisa u vaginu i ejakulaciju (D).
37
Otkrivanje kobile u estrusu Kobila u estrusu je dosta nemirna. Pastuv, u prisustvu estrične kobile, može biti jako agresivan i povrediti kobilu i/ili ljude koji rade sa njima. Zbog toga je vrlo važno da se životinje i ljudi obezbede od povrede. Na slikama su prikazane dve vrste boksa, u kojima se vrši otkrivanje estrusa kobila. Donja slika prikazuje veći boks, za više kobila (u sredini je pastuv), koji se koristi na većim ergelama, gde ima veliki broj kobila u estrusu. 38
Priprema kobile za osemenjavanje Pre samog opasivanja ili veštačkog osemenjavanja, kobilu treba adekvatno pripremiti i to: 1. Sputati (vezati) zadnje noge, ako se ne nalazi u posebno konstruisanom boksu za osemenjavanje (da ne bi povredila ljude ili pastuva, ali i sebe. 2. Dobro oprati i dezinfikovati spoljašnje genitalije, kao i široku površinu oko njih. 3. Čistim zavojem dobro obmotati rep, kako dlake repa ne bi povredile penis pastuva.
Pripust (opasivanje) kobile se vrši sledećeg dana od početka (otkrivanja) spoljašnjih znakova estrusa i svaki drugi dan, sve dok postoje izraženi svi znaci estrusa, posebno refleks stajanja, tj. dok kobila hoće da primi pastuva. 39
Veštačko osemenjavanje Za veštačko osemenjavanje se može koristiti sveža ili kratkotrajno čuvana (na +18 do 20oC) ili duboko zamrznuta (u tečnom azotu, na -196oC) dugotrajno čuvana sperma. Volumen inseminacione doze tečne razređene sperme iznosi 12 do 20ml, u kojoj se nalazi 300 do 500 x 106 spermatozoida. Od jednog ejakulata pastuva, može se napraviti 10 do 20 inseminacionih doza sperme. Inseminacija se vrši specijalnim kateterom, čiji se vrh uvodi duboko u grlić materice, a doza sperme se ubacuje u telo materice. Za uvođenje katetera u cervikalni kanal, koristi se specijalni spekulum za vaginu kobile, kako bi inseminator mogao videti otvor cervikalnog kanala i, u njega, ispravno uvesti kateter. Najbolji rezultati VO kobila se postižu ako se, prethodnim pregledom (rektalnim ili ultrazvukom), ustanovi predovulatorni folikul na jajniku (prečnika oko 4cm), a inseminacija se izvede oko 12h pre ovulacije. U tom slučaju, najčešće, je dovoljno izvršiti samo jednu inseminaciju.
Osemenjavanje kobila u ždrebećem estrusu Generalno posmatrajući, osemenjavanje kobila u ovom estrusu, daje slabije rezultate fertiliteta, u odnosu na osemenjavanja izvedene u sledećim estrusima. Osemenjavanje u ovom estrusu je uspešnije ako se on javi što kasnije posle ždrebljenja. U svakom slučaju, osemenjavanje u ždrebećem estrusu ne treba izvesti ako postoje bilo kakvi poremećaji ili obolenja kod kobile posle ždrebljenja. Razlozi za osemenjavanje u ždrebećem estrusu su: 1.
Ponekad kobile ne pokazuje znake sledećeg estrusa, posebno ako se ždrebljenje dogodilu pri kraju sezone parenja. U tom slučaju, ako se osemenjavanje ne izvrši, kobila će imati jako dug interval od ždrebljenja do ždrebljenja.
2.
Ako osemenjavanje u ovom estrusu uspe, tada će se kobila, naredne godine, oždrebiti oko 20 dana ranije, što može biti značajno u nekim slučajevima.
40
7. ŽDREBNOST, PARTUS I LAKTACIJA Gravidnost (ždrebnost)
kobile traje 11 meseci (330-340 dana). Prosečno trajanje gestacije, kod magarice, traje 374 dana, a kod mule i mazge 342 dana. Placentacija se završava za oko 45 dana. Placenta je, po rasporedu resica na gorionu difuzna (placenta difusa), a po histološkom kontaku horiona i endometriuma epiteliohorialna (placenta epitheliochorialis). Na sluzokoži (endometriumu) gravidne materice se razvijaju tzv. endometrijalne kupe, koje sintetišu gonadotropni hormon PMSG (Pregnant Mare Serum Gonadotropin, ili serum ždrebnih kobila SŽK). Ovaj hormon se nalazi u krvi kobile između 40. i 130. dana gestacije. Deluje slično kao hipofizarni FSH, a ima ulogu da stimuliše rast i luteinizaciju nekoliko folikula, koji se nazivaju akcesorna žuta tela. Ova tela preuzimaju funkciju produkcije progesterona, tokom preostalog perioda gravidnosti, dok primarno žute telo regresira. Posle prvog pripusta, oždrebi se oko 50% kobila. Dve ili više jajnih ćelija, u jednom estrusu, ovulira 3 do 30% kobila. Dvojke rađa 1 do 5% kobila, ali jedno ždrebe, vrlo često, ugine.
Znaci ždrebnosti. Prvi znak je izostanak estrusa, ali to nije siguran znak ždrebnosti. Ždrebna kobila je mirnija, postepeno joj se (simetrično) uvećava obim abdomena. U kasnijoj ždrebnosti (nakon oko 6 do 7 meseci), može se osetiti kretanje ploda u materici, posebno ujutro, ako se, rukom, pipa donji deo abdomena, neposredno ispred vimena. Postoje različiti testovi i metode za dijagnozu gravidnosti kobile: rektalnom palpacijom materice (nakon 40 do 60 dana od pripusta), ultrazvučnim pregledom (nakon 4 nedelje), dokazivanjem prisustva PMSG u uzorku krvi kobile (nakon 45 do 50 dana).
41
Partus (porođaj, ždrebljenje) je, kod kobile, relativno lak, traje relativno kratko (istiskivanje ploda oko 5-15 minuta) i, normalno, prolazi bez većih komplikacija. Tokom ždrebljenja, kobila, obično, leži na jednom boku. Normalan položaj ploda kod rađanja je: podužni situs, gornja pozicija i prednji ili zadnji habitus. Svi ostali položaji nisu normalni. Plodove ovojnice, sa malo crvenkastih logija, izbacuju se oko 30 do 60 minuta posle istiskivanja ploda. Većina kobila (60-70%) se ždrebi u noćnom periodu (između 18h i 06h). Kobila ima sposobnost da odloži početak porođaja, ali ne i da prekine već započet početak porođaja. Involucija materice se, normalno, završi za oko 11 dana post partum.
Znaci skorog porođaja su, relativno lako, uočljivi: kobila oprezno korača, javlja se lak otok (edem) vulve, vimena i potkožja donjeg trbušnog zida i između nogu, pojava tačkastog znojenja na sapima, pojava lepljive kapljice na vrhu sisa je siguran znak da će porođaj početi za nekoliko sati (ranije je ovaj iscedak sivkasto prozira i tečan, zatim postaje sve konzistentniji i dobija bledo sivu boju). Siguran znak da je porođaj počeo je pojava trudova i pojava loptastog alantohoriona na izlasku iz vulve.
Laktacija.
Sinteza mleka započinje 3 do 4 nedelje pre ždrebljenja, ali izlučivanje mleka započinje neposredno pre početka porođaja. Dnevna produkcija mleka iznosi 6 do 20 litara, tako da kobila može dati 2.000 do 3.000 litara mleka, tokom 8 meseci laktacije. U maksimalnoj laktacije (2. do 3. mesec), kobila može proizvesti dnevno i 25 litara mleka, što iznosi 2 do 3% njene telesne mase. Tokom prve nedelje po rođenju, ždrebe sisa 3 do 4 puta na sat. Zatim se frekvencija sisanja postepeno smanjuje, pa iznosi 2 sisanja dnevno, kod ždrebeta starog 5 meseci. Dojni period zavisi od tipa i namene kobile i ždrebeta. Kod sportskih konja traje kraće, a kod tovnih, ždrebad sisa dok samo ne prestane, odnosno dok kobila ne zasuši.
Sastav kobiljeg mleka ( u 100g mleka): suva materija – 10,3g; ukupni proteini – 2,2g; mlečna mast – 1,9g; laktoza – 5,8g; mineralne materije – 0,4g.
42
8. SMEŠTAJ I NEGA ŽDREBNIH KOBILA U LAKTACIJI Tokom ždrebnosti, kobila ima posebne zahteve za smeštajem i negom. Ždrebne kobile treba držati u posebnim grupama, odvojenim od ostalih kategorija konja. Objekti za smeštaj treba da su prostrani, svetli i čisti. Kad god vremenski uslovi dozvoljavaju, kobile treba držati u ograđenim ispustima, gde se mogu puno šetati. Najbolje je da budu na prostranim pašnjacima, sa kvalitetnom travom za pašu. Potrebno je da stalno imaju na raspolaganju dovoljno sveže i čiste vode za piće. Ždrebne kobile, posebno u poodmakloj ždrebnosti, ne treba koristiti za težak rad, ali im je fizička aktivnost, tokom celog perioda ždrebnosti neophodna. Zbog toga se one mogu jahati, ili prezati u kola, tokom 1 sat dnevno. Treba održavati besprekorno zdravstveno stanje ždrebnih kobila. Zbog toga je potreban stalni nadzor vlasnika(odgajivača) i veterinara. Neposredno pred ždrebljenje, kada se uoče znaci skorog ždrebljenja, kobilu treba smestiti u poseban boks, koji je dovoljno prostran i sa dosta čiste prostirke. Treba joj obezbediti mir i tišinu, a samo jedan čovek (na koga je navikla), treba da je, povremeno, nadgleda. Sam porođaj treba nadgledati. Ako je potrebno, kobili treba pružiti adekvatnu, stručnu, pomoć.
Tokom laktacije, kobile, sa ždrebadima, treba držati u posebnim grupama, po mogućnosti, te grupe treba da budu ujednačene po starosti ždrebadi, odnosno periodu laktacije. U ove grupe, nikako, ne treba puštati pastuve, da otkrivaju estrične kobile. Kobile se odvode u posebne objekte, gde se vrši testiranje estrusa pastuvima probačima. Objekti za smeštaj kobila i ždrebadi treba da su prostrani, svetli, provetreni, sa dosta prostirke i bez suvišnih pregrada i drugih premeta, na kojima se mogu povrediti kobile ili ždrebad. Kad god je moguće, kobile sa ždrebadima treba da se nalaze u prostranim ispustima ili na dobrim slobodnim pašnjacima. Kobilama i ždrebadima treba da je uvek na raspolaganju dovoljna količina sveže i čiste vode za piće. Zdravstveno stanje kobile i ždrebeta treba stalno proveravati. Vrlo je važno voditi računa o zdravlju vimena. Treba proveravati da li kobila ima dovoljno mleka.
43
9. ISHRANA KONJA Kvalitet i kvantitet obroka, kao i način hranjenja konja, pre svega, zavise od sepcifičnosti građe i funkcije digestivnog trakta, kao i od pojedine kategorije konja. Konj je izraziti biljojed (herbivor), ali je monogastričan, tj. ima jednokomorni žljezdani želudac. Zbog toga se varenje kabaste (celulozne) hrane, vrši delovanjem mikroorganizama, u vrlo dobro razvijenom (voluminoznom) slepom crevu (cekumu), koji se nalazi u donjoj partiji digestivnog kanala, na prelazu tankih creva u veliki kolon (debelo crevo). Proteini, ugljeni hidrati, masti, minerali i vitamini, se vare i resorbuju u tankim crevima. Voda se resorbuje u velikom kolonu. Brzina i efikasnost varenja zavise od vrste hraniva i frekvencije hranjenja. Tako, na primer, iseckano seno se vari brže od neiseckanog, peletirana hrana se vari sporije; zrnasta hraniva stimulišu varenje; suviše sene ili trave, smanjuje efikasnost varenja; češće davanje manjih količina obroka, stimuliše brzinu i efikasnost varenja. Konju je vrlo važno obezbediti dovoljne količine čiste i sveže pijaće vode. Konji su vrlo osetljivi na nedostatak vode, dok su magarci i mule manje osetljivi. Dnevne potrebe vode zavise od većeg broja faktora: spoljašnje temperature, kategorije i veličine grla, fizičke aktivnosti, fiziološkog stanja, vrste i tipa obroka. Ako je obrok samo kabast (seno), onda konj popije oko 3,6 litara vode na 1 kg sena. Ako je obrok kombinovan (koncentrat – seno), onda konj popije oko 2,9 litara po kilogramu tog mešovitog obroka. Odrasli konj dnevno treba da popije 15 do 20 litara vode na 100kg telesne mase. Konja treba hraniti češće puta na dan, manjim količinama obroka. Ovo proizilazi iz činjenice da je želudac konja relativno male zapremine (8 do 15 litara), te da je varenje hrane najefikasnije kada je želudac ispunjen do 75% zapremine. Osim toga, kabasta hraniva se uopšte ne vare u želudcu, a koncentrovana manjim delom. Zbog toga, hrana vrlo brzo napušta želudac, uz minimalno mešanje i varenje. Hrana, koja prva dospe u želudac, najduže se u njemu i zadržava. S obzirom na ove činjenice, konju prvo treba dati kabasti deo, a zatim koncentrovani deo obroka. Ako konj halapljivo jede veliku količinu obroka (zbog toga što je gladan, jer ne dobija češće hranu tokom dana), želudac se puni preko mere. Zbog toga dolazi do prestanka njegove funkcije. Tada počinje mikrobiloška fermentacija, koja ima za posledicu stvaranje gasova. U tom slučaju, dolazi do grčeva (kolika), prskanja želudačnog zida i uginuća konja.
44
Ishrana ždrebadi.
Prihranjivanje ždrebadi treba početi već sa 7 do 10 dana starosti. Za to treba obezbediti posebne hranilice, do kojih kobila ne može da dođe. Prvi obrok (prestarter) mora sadržati lako i visoko svarljiva hraniva i mora biti vrlo ukusan. Obrok treba da sadrži: 16-18% proteina, 0,8% Ca i 0,6%P.
Ishrana omadi.
Zbog slabijeg intenziteta porasta kostiju i mišića, potrebe za proteinima i mineralnim materijama su manje nego kod ždrebadi (12-14% proteina, 0,6%Ca i 0,35%P).
Ishrana ždrebne kobile treba da bude ista kao i za druge odrasle konje, sve do zadnja 3 meseca ždrebnosti. Tada je intenzitet porasta ploda vrlo velik. Treba dati 1kg sena + 0,3 do 0,5kg koncentrata na svakih 100kg telesne mase kobile. Ako se koristi travno seno, koncentrovani deo obroka treba da sadrži: 14% sirovih proteina, 0,5%Ca i 0,4%P. Kod upotrebe leguminoznog sena, koncentrovanom obroku nije potrebno dodavati proteine i Ca. Primer jednog koncentrovanog obroka: 45% ovsa, 39% kukuruza, 10% pšeničnih mekinja i 6% melase.
Ishrana kobile u laktaciji.
Potrebe kobile u laktaciji su povećane, zbog intenzivne proizvodnje velike količine mleka. Potrebe za hranom su najveće između 8. i 12. nedelje laktacije, kada se postiže maksimalna produkcija mleka. U tom periodu, dnevni obrok kobile treba da se sastoji od 1 do 1,5kg koncentrata na svakih 100kg telesne mase i da sadrži: 16% sirovih proteina, 0,7%Ca, 0,5%P, kada se koristi u kombinaciji sa travnim senom. Kada se koristi leguminozno seno (detelina), koncentrovani deo obroka treba da sadrži: 12% proteina i 0,5%Ca. U kombinaciji sa travnim senom, dobar je sledeći sastav hraniva u koncentrovanom delu obroka: 36% kukuruza, 36% ovsa, 15% sojine sačme, 5% pšeničnih mekinja, 6% melase, 1,5% stočne krede i0,5% dikalcijum fosfata. U kombinaciji sa leguminoznim senom, sastav koncentrovanog dnevnog obroka može biti sledeći: 42% kukuruza, 41,5% ovsa, 6% melase, 5% sojine sačme, 5% pšeničnih mekinja i 0,5% dikalcijum fosfata.
Ishrana priplodnih pastuva
zavisi od rase, telesne mase, intenziteta upotrebe u priplodu i tempermenta. Dobar obrok sadrži: 0,75kg koncentrata + 1 do 1,5kg sena, na svakih 100kg telesne mase.
45
Ishrana konja za proizvodnju mesa
zavisi od toga da li se izvodi intenzivan, poluintenzivan ili ekstenzivan način tova. Intenzivan tov podrazumeva korišćenje velike količine koncentrovanog i male količine kabastog dela obroka. Ovaj tov traje kraće (ostvaruje se veći dnevni prirast), i obavlja se u štali. Zbog toga je i najskuplji. Ekstenzivan tov se obavlja na pašnjaku, bez dodatka koncentrovanih hraniva. Traje duže (mali dnevni prirast) i, zbog toga, je jeftiniji. Za tov se, najčešće, koriste muška grla.
Tov ždrebadi u štali.
Ždrebad se zalučuju sa 6 do 7 meseci starosti i dotovljavaju se sledećih 4 do 9 meseci. Dužina tova zavisi od telesne mase ždrebadi na početku tova i načina ishrane, odnosno koncentracije energije u primenjenim obrocima. Koncentrovani deo obroka predstavlja 35 do 60% ukupnog dnevnog obroka. Životinje se kolju sa 450 do 500kg žive telesne mase, pri čemu su tople polutke teške 135 do 150kg. Dnevni prirast se kreće između 1.000 i 1.400 grama, što zavisi od genetskog potencijala tovljenika, njihove starosti i intenziteta tova.
Tov ždrebadi na pašnjaku. Klanična težina se postiže sa 18, 24 ili 30 meseci starosti, zavisno od njihove početne telesne mase, genetskog potencijala i kvaliteta paše. U pašnom periodu, treba planirati 2,5 grla na 1 hektar pašnjaka. U poslednja 2 meseca tova, ždrebadima se daje 3kg kukuruzne prekrupe po grlu dnevno. Ostavruje se dnevni prirast od 600 do 800grama, a klanična težina po grlu se kreće između 500 i 700 kg.
Mogući problemi u vezi sa ishranom.
Nepravilna
ishrana dovodi do različitih poremećaja ili obolenja, kao što su: Kolike, Mršavi (kahektični) ili predebeli (limfatični) konji, Sipnja (hronična obstruktivna bolest pluća), Kolike (grčeviti bolovi u digestivnom traktu), Gubitak apetita, Griženje drveta, Koprofagija (jedenje izmeta), Halapljivost, Enterotoksemija (trovanje digestivnog trakta, koga izaziva bakterija Clostridium perfrigens), Praznična bolest (teško kretanje i ukočenost mišića; javlja se kod konja koji su, tokom vikenda – praznika, dobijali obilan obrok, a nisu radili), Hiperlipemija (povećana koncentracija masti u krvi), Anemija (malokrvnost).
46
Neke preporuke za način ishrane konja 9Koristiti samo kvalitetna hraniva. 9Davati dobro izbalansirane obroke. 9Polovinu težine obroka da čini kvalitetno seno. 9Povećati sadržaj proteina i minerala u obrocima grla u porastu i kobila u laktaciji. 9Leguminozno seno obavezno davati grlima u porastu, laktaciji i grlima loše kondicije. 9Seno trava davati odraslim konjima, koji obavljaju lakši rad ili ne rade. 9Korekciju kondicije odraslih grla vršiti promenom odnosa travnog i leguminoznog sena u obroku. 9So (NaCl) davati odvojeno, po volji konja. 9Omogućiti konju da, po volji, jede mineralnu smešu, bez obzira na to što su minerali uključeni u osnovni obrok. 9Održavati dobro zdravlje i funkciju zuba. Konje stri 5 i više godina, jednom godišnje treba da pregleda veterinar, da bi ustanovio zdravlje zuba i ocenio da li je potrebna određena korekcija. 9Konjima, svakodnevno, obezbediti dosta fizičkog rada, kako bi imali bolji apetit, bolje varili hranu i kako bi se smanjila mogućnost pojave kolika. 9Ishranu prilagoditi individualnim potrebama svakog konja. Poneki konji, iste starosti i telesne mase, imaju različite potrebe dnevne količine hrane. 9Obrok formirati težinski, a ne zapreminski. Jer, ista zapremina različitog sena, na primer, može se značajno razlikovati u sadržaju hranljivih materija. 9Obezbediti konju dovoljne količine vode. Njabolje da vodu može uzimati po volju. Napajati najmanje 2 puta dnevno, čistom vodom, ne hldnijom od 200C. 9Promenu vrste obroka, ili odnosa kabastog i koncentrovanog hraniva u obroku, vršiti postepeno, u toku 7 do 14 dana. 9Na početku pašnog perioda, postepeno smanjivati sadržaj suvog sena u obroku, tokom prvih 10 dana paše.
47
9Konjima koji su radili i zagrejani su, treba odmoriti 1 do 2 sata, i tek onda im dati kabasti obrok, posebno ako se radi o zelenoj masi. 9Hraniti konje najmanje dva puta dnevno. U slučaju teškog rada, kada se daje zelena masa, konje treba hraniti 3 puta dnevno. 9Polovinu dnevnog obroka sena, treba dati tokom noći, kada konj ima više vremena da ga pojede i svari.
Potrebe različitih kategorija konja za hranljivim materijama: Odrasla grla, TM=500kg (uzdržne potrebe): SE 68,65MJ; SP 656g; Ca 20g; P 14g; Vitamina A 15.000 IJ.
Pastuvi u sezoni pripusta: SE 85,81MJ; SP 820g; Ca 25g; P 18g; Vit. A 22.000IJ.
Ždrebne kobile: 9. mesec: SE 76,2MJ; SP 801; Ca 35g; P 26g; Vit. A 30.000IJ. 10. mesec: SE 77,4MJ; SP 815g; Ca 35g; P 27g; Vit. A 30.000IJ. 11. mesec: SE 82,46MJ; SP 866g; Ca 37g; P 28g; vit. A 30.000IJ.
Kobile u laktaciji: Prva 3 meseca: SE 118,5MJ; SP 1.427g; Ca 56g; P 36g; Vit. A 30.000IJ. Zadnja 3 meseca: SE 101,7MJ; SP 1048g; Ca 36g; P 22g; Vit. A 30.000IJ.
Radni konji: Lak rad (rekreativno jahanje): SE 85,8MJ; SP 820g; Ca 25g; P 18g; Vit. A 22.000IJ. Srednji rad (preponsko jahanje): SE 103g; SP 984g; Ca 30g; P 21g; Vit. A 22.000IJ. Težak rad (galopske i kasačke trke, polo): SE 137,3MJ; SP 1.312g; Ca 40g; P 29g; Vit. A 22.000IJ.
48
Grla u porastu: 4 meseca stari (TM=175kg): SE 60,3MJ; SP 720g; Ca 34g; P 19g; Vit. A 8.000IJ. 6 meseci, umeren porast (TM=215kg) : SE 62,8MJ; SP 750g; Ca 29g; P 16g; Vit. A 10.000IJ. 12 meseci, umeren porast (TM=325kg): SE 79,1MJ; SP 851g; Ca 29g; P 16g; Vit. a 15.000IJ. 18 meseci (TM=400kg): Van treninga: SE 82,9MJ; SP 893g; Ca 27g; P 15g; Vit. A 18.000IJ. U treningu: SE 110,9MJ; 1.195g; Ca 36g; P 20g; Vit. A 18.000IJ. 24 meseca (TM=450kg): Van treninga: SE 78,6MJ; SP 800g; Ca 24g; P 13g; Vit. A. 20.000IJ. U treningu: SE 110,1MJ; SP 1.117G; Ca 34g; P 19g; Vit. A 20.000IJ. _____________________________________ TM – telesna masa grla; SE – svarljiva energija; SP – sirovi proteini, Ca – kalcijum; P – fosfor.
49
10. SMEŠTAJ I NEGA KONJA A. Smeštaj konja Prilikom planiranja izgradnje objekata i prostora za smeštaj konja, treba uzeti u onzir sledeće: 1.
Biološke osobine konja (građa, veličina, temperament, narav, fiziologija ishrane, reprodukcije i td.).
2.
Specifične zahteve pojedinih kategorija (pastuvi, zasušene, ždrebne i kobile u laktaciji, zalučena ždrebad, omad i td.).
3.
O nameni konja (priplodna grla, radna grla, sportska grla i td.).
4.
Zaštita životinja od povreda (prema nekim istraživanjima, oko 30% svih povreda se dešava zbog loše konstruisanih objekata).
5.
Efikasnoj zaštiti objekata od požara.
6.
Sigurnosti čoveka, pri radu sa konjima.
7.
Mikroklimatskim uslovima terena, na kome se grade objekti.
Štala za konje treba da zadovolji sledeće zahteve: 1.
Da je teren ocedit i lako pristupačan u svim periodima godine, odnosno u svim vremenskim uslovima.
2.
Mogućnost korištenja vetrova za prirodnu ventilaciju, kao i dobra zaštita od hladnih vetrova, u zimskom periodu.
3.
Da je, o objektima, moguće obezbediti adekvatnu temperaturu i dobru ventilaciju, kao i relativnu vlažnost vazduha. Optimalna temperatura je 10 do 14oC, a relativna vlažnost 65 do 70%.
4.
Da su objekti u blizini pašnjaka, dalje od velikih šuma, saobraćajnica i td.
5.
Da je, u objektima, moguć lak i efikasan rad (ishrana, čišćenje, dezinfekcija i td.).
6.
Da se životinje u objektima osećaju lagodno.
50
U slučaju individualnog držanja, u boksu, dimenzije boksa su: 3,5 x 3,5m do 4 x 4m. Boks treba da je veći, ako životinja u njemu provodi više vremena tokom dana.
Kod grupnog držanja konja, u vezanom sistemu, za konja telesne mase 600kg, treba obezbediti: 9 Dužinu stajališta 2,8 do 3,8m. 9 Širinu stajališta 1,5 do 1,7m. 9 Širinu hodnika, kod jednorednog stajališta 1,8 do 2,5m, a kod dvorednog 2 do 3m. 9 Visinu štale 2,8 do 3,5m. 9 Zapreminu štale po grlu 20 do 40m3. 9 Širinu jasala po grlu 0,5 do 0,7m.
Površina poda štale, po grlu iznosi: 9 Za ždrebad na sisi 2,5 do 4m2. 9 Za odbijenu ždrebad 4 do 6m2. 9 Za godišnjake 6 do 8m2. 9Za dvogoce, najmanje, 10 do 12m2.
Jasle treba da su konstruisane tako da konj lako može da uzima hranu i da mu, ni na koji način, ne smetaju ili da se na njih može povrediti. Gornja ivica treba da je 70 do 90cm od poda, širina treba da je 40 do 50cm, a dubina 25cm. Najbolje je da se jasle postavljaju uz uzdužne zidove štale.
Hranilice se postavljaju u individualne boksove. Moraju obezbediti da konj lako uzima hranu i da je guta na pogodan (fiziološki) način. Dimenzija hranilice zavisi od kategorije konja: visina 30 do 60cm, dubina 20cm, rastojanje od zida do prednje ivice 50cm.
Pojilice treba da su konstruisane tako da se lako pune i prazne vodom, da se mogu lako čistiti i dezinfikovati i da ne pružaju mogućnost ozlede konja. Praktičari češće poje iz kofe, jer, na taj način, lakše mogu kontrolisati količinu i kvalitet popijene vode.
51
Podovi mogu biti od različitog materijala, ali moraju obezbediti: dobru termoizoloaciju, zaštitu od povreda, lako čišćenje i dezinfekciju. Tavanica može biti od različitog materijala, ali je najbolje drvo (daske, grede). Tavanica se može prekriti jednim slojem bala slame. Prozori štale mogu različitog oblika i funkcije. Ukupna površina prozora, dobro osvetljene štale, traba da iznosi minimalno 10% površine poda. Donja ivice ne sme biti niža od 1,8 do 2,0m od poda. Širina prozora iznosi 1,2, a visina 1,0 m. Prozori se otvaraju prema unutra, i to tako da je donja ivica fiksirana, a gornja se otvara. Na taj način se vazduh usmerava prema tavanici. Prozori treba da su zastakljeni armiranim staklom, ili običnim, uz dodatak zaštitne žičane rešetke, koja štiti prozor od lupanja i konja od eventualne povrede.
Ventilacija štale je vrlo važan ambijentalni faktor. Za odraslo grlo je potrebno obezbediti 50 do 70m3 svežeg vazduha dnevno. Vazduh u štali ne sme sadržati amonijak, sumporvodonik i ugljendioksid. Koncentracija CO2 mora biti ispod 1%. Treba primeniti horizontalnu i vertikalnu ventilaciju. Treba stalno održavati dobru ventilaciju, posebno u letnjem (toplom) periodu, ali da se ne pravi promaja.
Vrata na štalama se prave od tvrdog drveta. Širina je, obično, 1,5 do 2,0 m, a visina 2,2 do 3 m, što zavisi od namene štale. Vrata treba da su dvokrilna, sa otvaranjem prema spolja. Na svakih 20 do 25 konja, potrebna su jedna vrata. Vrata i hodnici treba da su takvih dimenzija, da se dva konja mogu lako mimoići.
Pregradne motke (prečnice, durunge, štrajpani) se koriste za razdeljivanje životinja kod vezanog držanja. Motke su drvene, ređe metalne. Mesta pričvršćivanja motki moraju biti tako konstruisana da se mogu lako i brzo odvojiti, u slučaju potrebe.
Vezivanje konja se vrši ularom, za alke pričvršćene za jasle ili za zid pored hranilice. Dužina ulara mora biti dovoljna da omogući konju normalno leganje i ustajanja. Veze ulara sa alkom moraju biti takve da se lako mogu osloboditi (odvezati).
Odvod mokraće se vrši posebnim kanalima u podu, koji su široki 20cm, a duboki 3 do 4cm, sa padom prema napolje od oko 2%. Odraslo grlo proizvede godišnje 5 do 10.000 litara mokraće, za šta se mora obezbediti 2m3 osočne jame. Odraslo grlo proizvede i 5 do 10.000kg stajnjaka, pa treba obezbediti oko 2m3 prostora za stajnjak.
52
Izgled stajališta za konja (A) i različita rešenja hranilice za koncentrovanu hranu i seno (B, C, D).
Pravilan oblik i visina hranilice (A) omogućava konju da normalno drži glavu i vrat (otvoreni disajni i putevi hrane). Na slici B je nepravilan oblik hranilice, pa konj drži jako savijen vrat, što zatvara put hrane (crna linija).
53
Izgled pravilno konstruisanog prozora, koji se otvara u štalu, sa otvorom prema tavanici.
Vertikalna ventilacija. Topao vazduh (C) se izvodi kroz vertikalni odvod (D) i izbacuje se na krovu štale. Svež vazduh se uvodi kroz prozore ili posebne ventilacione otvore (A). Radi ravnomernije raspodele svežeg vazduha, otvori mogu biti i na tavanici (B).
54
B. Nega konja Konji su vrlo čiste životinje i osetljivi su na razna obolenja.Radi održavanja dobrog zdravlja i dobre kondicije konja, oni moraju biti dobro negovani. Negovanje i timarenje konja se mora obavljati svaki dan. Osnovna nega i timarenje konja obuhvata: održavanje čistoće i zdravlja kože, dlake i kopita.
Koža i dlaka se održavaju redovnim četkanjem i pranjem. Naročiti je važno čišćenje i pranje kože i dlake konja koji teško rade, intenzivno treniraju, ili se nalaze u manje higijenskim uslovima. Pribor za čišćenje i pranje: češagije, četke (meke i oštre), sunđer, vunene i pamučne krpe, nož za skidanje znoja (tzv. švic pleh), češalj, gužva slame i td.
Pribor za čišćenje kože i dlake: četka, češagije, nož za skidanje znoja, češalj, sunđer.
Nega kopita je izuzetno važna, jer bez zdravog kopita, konj nije sposoban za upotrebu u bilo koju svrhu. Kopitna rožina se stalno obnavlja, pa se mora redovno i ravnomerno obrezivati, ili trošiti kretanjem. Negu kopita treba započeti još kod ždrebeta, kad napuni 3 meseca starosti. Potkivanje je jedan od najvažnijih postupaka nege i održavanja kopita. Dobro obrezano i potkovano kopito, treba da obezbedi: pravilan stav nogu, pravilno naleganje kopita na podlogu, nesmetan rad (akciju) nogu, ravnomeran raspored telesne mase konja na sve četiri noge.
55
11. OPREMA ZA JAHANJE I PREZANJE Oprema za prezanje
se razlikuje, u zavisnosti od toga u kakve kola se preže jedan ili više konja, kao i od toga za koju svrhu su namenjena kola. Osnovna oprema za prezanje su Am i Homut. Kod ama se vučna snaga prenosi na grudnjak ili pršnjak, dok se, kod homuta, vučna snaga prenosi na okovratnik.
Am
Homut
56
Oprema za jahanje: (a) oglavina sa žvalom i dizginima, (b) sedlo sa kolanom i uzengijama.
Oglavina sa dizginima
Različiti tipovi žvala
Vestern-sedlo
Obično sedlo
Uzengije Sedlo za preponaše
57
Sedlo za galopere
