UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
Psihologija Esej
AŠOV EKSPERIMENT KONFORMIZMA
Mentor:
Studenti:
Ivana Kovačević
Kristina Jović, 49 /15 Marija Đurović, 178/15 Nina Kostantinović Kostantinović 264/15 Andrijana Ristanović, 253/15 Beograd, 2015.
SADRŽAJ 1.
UVOD..........................................................................................................................................3
2.
SOLOMON AŠ
3.
POJAM KONFORMIZMA ..............................................................................................................5
4.
OBJAŠNJENJE EKSPERIMENTA
5.
ZAKLJUČAK
6.
LITERATURA ................................................................................................................................7
..............................................................................................................................3
.....................................................................................................6
..................................................................................................................................7
2
1.
UVOD
U eksperimentalnoj psiholoiji kao važna tema oduvek se nametalo pitanje slobodne volje pojedinca. Pojam slobodna volje predstvalja psihološki i filozof ski fenomen. U kojim stuacijama i kada će pojedinac postupiti prema zakonu slobodne volje ličnog i zbora, a kada ga se odriče. Kao pripadnik društva čovek ima nasušnu potrebu da bude prihvaćen i uz to jednako važnu potrebu da pripada nekoj grupi. Stepen pripadnosti nekoj grupi zavisi naravno od stepena razvoja određene ličnosti, njenog uzrasta, pola, socijalnog statusa kao i nivoa individualne i kolektivne svesti. Čovek neretko odbacuje sopstveno mišljenje i priklanja se mišljenju većine. Postoje situacije u kojima se do grupnog mišljenja dolazi konsnezusom, odnosno dogovorom, što se može vezati za savremene tendecije razvoja modernog društva i njegove što veće demokratizacije. Fenomen grupe i pritiska okoline nezavisan je od civilizacijskih dostignuća i modernog društva u smislu snažnog uticaja koji ima na pojedinačno mišljenje i lični stav pojedinca. Savremeni tokovi razvojne psihologije mladih upućuju na tendenciju prevladavanja grupnog uticaja u svim sferma života. Stiče se utisak da se izgubila svaka potreba za individualnošću . Jednostavno je to primetiti i u svakodnevnim situacijama: većina mladih devojaka nosi duge ravne kose, mladići po svom stilu odevanja i šišanja svi liče jedni na druge. Došlo je vreme kada razlikovanje unutar grupe skoro da predstavlja društveno neprihvatljivo ponašanje. Ljudi nisu osnaženi da svoj ident itet izražavaju ličnim stavom i stilom, već linijom manjeg otpora p rihvataju postavke trenutnog stanovišta.
2.
SOLOMON AŠ
Solomon Aš ( slika 1.) je rodjen 14. septembra 1907. godine u Poljskoj. 1920. godine se preselio u Ameriku. Naučio je engleski čitajući Čarlsa Dikensa. Diplomirao je na univerzitetu u Kolumbiji. On u početku nije bio zainteresovan za socijalnu psihologiju a kasnije se zainteresovao za antropologiju. Magistrirao je 1930. godine, a doktorirao 1932. Oženio se sa Florenc Miler, koju je upoznao u biblioteci i sa njom dobio sina. Njegov sin je postao profesor ekonomije na Univerzitetu Rutgers.
Aš je postao poznat po svojoj seriji eksperimenata koji su gov orili o uticaju društvenog pritiska na usaglašenost ljudi. On je osmislio ono što se danas smatra kao klasični eksperiment u socijalnoj psihologiji, i 1951. godine sproveo eksperiment da bi istražio u kojoj meri društveni pritisak većinske grupe može da utiče Tokom 1950. godine,
na osobu da se prilagodi. Eksperiment sa konformizmom iz 1951. godine je jedna je od
čuvenih potvrda činjenice da je teško odoleti pritisku grupe. Takođe, ukazao je na veoma veliki uticaj mase i koliko je teško prosečnom pojedincu da se izdvoji i supr otstavi većini. Zašto
se ljudi ponašaju baš na određene načine? Psiholozi ovo pitanje postavljaju od davnina. Ogroman deo onoga što danas znamo o ljudskom umu potiče upravo od eksperimenata koji su sprovođeni tokom prošlog veka. Od Ašovog ispitivanja konformizma pa do Zimbardovog zatvorskog eksperimenta na Stenfordu, psiholozi, odnosno studije iz liste koja sledi u nastavku dali su ogroman doprinos dubljem 3
razumevanju onoga što ljude pokreće na određena ponašanja. Ašov eksperiment sa konformizmom jedna je od čuvenih potvrda činjenice da je teško odoleti pritisku grupe. Njegov glavni zaključak je da grupa mo že da promeni miš ljenje pojedincu, pod pritiskom. Tokom svojih eksperimenata je zeleo da ispita koje dru štvene snage menjaju mišljenja kod ljudi, želeo je da pokrene seriju studija koje bi dokumentovale snagu povinovanja glasu većine. Takođe istraživano je koji aspekt uticaja grupe je najvazniji. Jedna od kritika na račun Ašovog eksperimenta bila je što su ispitanici bili prevashodno mlađi. Zrele osobe imaju dovoljno iskustva u životu i mentalne snage,tako da oni uglavnom drže do svojih stavova. Takođe još jedna kritika je da eksperimentu nedostaje ekološki kredibilitet. Ono što mi smatramo kao problem ovog eksperimenta je to što je eksperiment koristio veštački zadatak za merenje usaglašenosti, što bi moglo da znači da se rezultati ne mogu generalizovati na druge realne situacije iz života. Pokreću se i etička pitanja, učesnici nisu bili zaštićeni od psihološkog stresa, do kog može doći ako se ne slažu sa većinom. Ovaj Ašov najpoznatiji eksperiment je postavio takmičenje između fizičke i društvene stvarnosti. Ističe se krhkost osobe u masovnom društvu kada je suočena sa suprotnim mišljenjem većine. Studija pruža jasne odgovore na neka pitanja,a pokreće m noga. Kakav je stepen slaganja u situacijama koje se razlikuju po sadržaju i strukturi? Na koji način je nezavisnost u vezi sa socijalnim i kulturnim uslovima? Da li su lideri nezavisni od drugih ljudi ili vešto slede svoje sledbenike? Kako i u kojoj meri socijalni izvori ograničavaju mišljenje i stavove ljudi? Istraživanje je uticalo i na mnoge druge naučnike da se bave sličnim pitanjima. Jedan od stručnjaka je i Stenli Miligram. Njegova studija poslušnosti je jedna od najpoznatijih u psihologijii direktno je inspirisana Ašovim eksperimentom.
Slika 1.
Solomon Aš 4
3.
POJAM KONFORMIZMA
Konformizam je prilagođavanje mišljenja i ponašanja grupnim normama, ali ne iz vlastitih uverenja, nego usled pritiska grupe ili iz potrebe da se misli isto kao i drugi
članovi grupe. Prema pojedinim istraživačima definiše se i kao popuštanje pojedinca pritisku grupe u suđenju ili akciji, koji proizilazi iz sukoba između njegovog vlastitog mišljenja i onog koji zastupa grupa. Ishod konformiranja se ogleda u tome da dotična osoba sudi, veruje i postupa u saglasnosti sa suđenjem, verovanjem i akcijom grupe. Konformizam je raširena pojava, a postoji više činilaca koji utiču na njega. Naime, konformizam podstiču: nejasnoća situacije, jedinstvenost grupe, nezrelost i neiskustvo, ali i određene crte ličnosti. Uticaj određenih crta ličnosti ima uticaj na konformizam što se ogleda u tome da osobe koje su samouverene, samostalne i inteligentne manje pribegavaju konformizmu za razliku od osoba koje su plašljive, nesigurne i spremne na
poslušnost i poštovanje, čak i negativnih društvenih normi. Kao glavni uzroci konformizma najčešće se navode pritisak grupe i strah od njenih sankcija, želja da se bude prihvaćen u grupi i strah da će se ostaviti loš utisak zbog različitosti. Neka istraživanja su pokazala da je konformističko ponašanje karakterističnije za kolektivistička društva, gde se prihvatanje tuđeg mišljenja ne smatra nepoželjnom osobinom, već znakom uviđ avnosti. Pritisci grupe mogu da budu eksplicitni ili implicitni. Eksplicitni pritisci grupe
podrazumevaju da grupa otvoreno vrši pritisak na pojedinca da se konformira. Implicitni pritisci grupe se odnose na to da pojedinac samostalno uočava da se njegovi sudovi i akcije razlikuju od onih koji predstavljaju standard za grupu. Pritisak potiče od straha da pojedinac nije u pravu, odnosno da odstupa od grupe. Pritisci tuđeg mišljenja mogu da prouzrokuju da se pojedinac ustručava da iznese svoje mišljenje, što ima za po sledicu, na primer, veliki broj pogrešnih odluka donetih pri grupnom odlučivanju. Postoje informacioni i normativni uticaj pri konformiranju. Informacioni uticaj je prisutan kada osoba veruje da nema dovoljno dobre informacije, pa se iz tog razloga oslan ja na tuđe mišljenje. Osoba želi da bude u pravu i smatra da je način na koji grupa
tumači situaciju, iz nekog razloga, tačnije. Normativni uticaj se ispoljava u situacijama kada osoba želi da ostavi dobar utisak na druge i da izbegne bilo koji vid sankcij e koji bi mogla da doživi ukoliko se ne uklapa u mišljenje grupe. Različiti eksperimetni su pokazali da postoje faktori koji utiču na stepen konformizma. Ti faktori se mogu svrstati u dve grupe: situacioni faktori i faktori vezani za ličnost. Veličina grupe, kao situacioni faktor, ima ulogu u stepenu konformizma. Aš je pokazao u svom eksperimentu da postoji nizak nivo popuštanja ukoliko je ispitanik izložen uticaju samo jedne osobe, dok ako grupu čini veći broj ljudi, obim popuštanja je maksimalan. Fizičko prisustvo drugih podrazumeva da je subjekt više sklon konformizmu ukoliko su članovi grupe prisutni, nego što bi to bilo u slučaju da on samo posredno saznaje njihove odgovore. Sastav grupe se odnosi na to da je subjekt manje sklon konformizmu ukoliko s matra da su članovi grupe manje kompetetni za sporno
pitanje u odnosu na subjekta. U tom slučaju on odbacuje njihovo mišljenje. Jendodušnost grupe slaganja podrazumeva da ukoliko je pojedinac grupe izložen mišljenjima grupe koja nije jednodušna , konformizam je manji. Drugim rečima, ako postoji bar još jedan 5
istomišljenik koji podržava subjekta, konformizam je manji ili ga nema. Kohenzivnost grupe utiče na konformizam jer u grupi koja je izrazito kohenzivna vlada veći konformizam. Odnosno, tamo gde postoji veća bliskost između članova, saglasnost među njima je veća. Inteligencija, kao faktor vezan za ličnost, zastupa mišljenje da su konformisti manje inteligentni jer nisu sposobni za iznošenje novih ideja. Motivaciono i emotivno funkcionisanje pokazuje da su konformisti anksiozniji i da guše svoje impulse i pokazuju manje emotivne sposobnosti. Pojam o sebi podrazumeva da konformisti sebe
doživljavaju kao inferiorne i lično neadekvatne što je direktno povezano sa uticajem konformizma. Interpersonalni odnosi ukazuju na to da su konformisti slabiji ocenjivači drugih osoba i da pokazuju brigu za druge. Lični stavovi i vrednosti podrazumevaju da je konformista u većoj meri sklon da iznosi konvencionalne stavove za razliku od nezavisnog pojedinca.
4.
OBJAŠNJENJE EKSPERIMENTA
Sredinom XX veka Solomon Aš je eksperimentalno utvrdio koliko su ljudi spremni da se odreknu svog mišljenja i da prihvate tuđe mišljenje. On je prvenstveno formirao nekoliko grupa tako da je u svakoj grupi bio samo jedan pravi ispitanik, do k su ostali bili Ašovi saradnici. Grupi ispitanika su prikazane dve kartice od kartona. Na jednoj kartici je nacrtana
linija određene dužine koja je označena kao standardna linija. Na drugoj kartici su nacrtane tri linije različitih dužina koje su označene kao linije za upoređivanje ( slika 1.). Samo jedna od tri linije koje su predstavljene na drugoj kartici je duga koliko i standardna linija. Zadatak ispitanika bio je da procene koja je linija od tri ponuđene linije pod jednake dužine kao standardna linija. Svaki član je trebalo da kaže svoje mišljenje kada dođe na red. Međutim,
ispitanici su bili tako raspoređeni da je pravi ispitanik bio poslednji. Lažni ispitanici su povremeno davali pogrešan odgovor. Nakon netačnih odgov ora koji su prethodni ispitanci davali, pravi ispitanik bi postajao zbunjen i stoga bi davao isti odgovor kao i prethodni
ispitanici, odnosno pogrešno bi odgovorio. Rezultati do kojih se došlo eksperimentom pokazali su da je tri četvrtine ispitanika bar jednom pogrešno odgovorilo, a da je četvrtina njih stalno davala pogrešne odgovore kako bi se usaglasilo sa drugim članovima grupe. Aš je pokazao da se čak i sudovi o onom što se opaža menjaju pod uticajem mišljenja većine. Većini ispitanika je teško padalo što nisu saglasni sa grupom. Neki od ispitanika koji su ostali nesaglasni sa grupom su tvrdili da su
imali želju da se odreknu svog mišljenja i povinuju se mišljenju grupe; da su se osećali uznemireno, zbunjeno i izdvojeno, kao otpadnik od ostalih; da je se sve okrenulo protiv njih.
6
Slika 2.
Prikaz standardne linije (levo) i linije za upoređivanje (desno)
5.
ZAKLJUČAK
Komformizam u jednoj grupi može doneti mnogo toga dobrog. Grupa istomišljenika lakše donosi zajedničku odluku, efikasnija je u podeli zaduženja pod pretpostavkom da pod uticajem konformističkog načina razmišljanja članovi grupe prihvataju svoje obaveze bez opiranja. Upravo ovaj segment konformizma, sa druge strane, može da ograniči kreativnost i inovativnost pojedinca u grupi, kao i grupe same. Konfrmizam u grupi donosi monotonost i može da utiče na produktivnost njenih članova: da je pospeši jer su članov i grupe u svojim
zaduženjima dobo uvežbani pošto ih stalno ponavlajaju, ali može i usporiti rad jer su članovi prezaisićeni jednom istom ulogom i nemotivisani da je unaprede. Grupni identitet je posebno izražen u periodu adolscencije, te nije neobično da za mlade ova vrsta identiteta pretpostavlja polaznu osnovu svakog identiteta. Sazrevanjem raste potreba za
indivudalnošću, jačaju se sposobnosti prihvatanja različitosti i razvija originalnost. Zaključujemo da je Aš vrlo smisleno pozvao mlade ljude u ekspe riment jer se grupni identitet najizraženije ostvaruje u mladosti.
6.
LITERATURA
1. Asch, S.E. (1956). Studies of Independence and Conformity: I. A minority of one against a unanimous majority. Psychological Monographs: General and Applied, 70, 9,1-69 2. Apostolović, M. B. (2012). Psihologija. Beograd: Novi Logos 3. Žiropađa, Lj. (2012). Uvod u psihologiju. Beograd: Čigoja štampa 4. Trebješanin, Ž. (2000). Rečnik psihologije. Beograd: Stubovi kulture 5. Rot, N. (2004). Opšta psihologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
7
