HIDROTEHNIČKI OBJEKTI I SISTEMI
Zahvataje, prečišćavaje, kontrola i distribuiraja zdrave pijaće vode do potrošača. Sistemi za prikupljanje i prečišćavanje sanitarnih, industrijskih i atmosferskih otpadnih voda.
Vodovod i kanalizacija u sistemu zaštite životne sredine
Snabdevanje vodom Kompleks objekata i vodova koji su povezani u sistem za dobijanje vode iz različitih prirodnih izvorišta, prečišćavanje i distribuciju do potrošača nazivamo zajedničkim imenom vodovod.
Vodovod
Vodosnabdevanje gradova i naselja Dostupnost vode odgovarajućeg kvaliteta je od suštinskog značaja za zdravlje i higijenu, jer štiti ljude od raznih oboljenja koja se prenose vodom.
Dovođenjem dovoljne količine vode u naseljeno mesto omogućuje se podizanje opšteg životnog standarda čoveka i uređenje njegove okoline.
Da bi se na ispravan način zadovoljile sve potrebe stanovništva u pijaćoj vodi, neophodne su velike količine vode koje se u tehnološkom postupku zahvataju, prečišćavaju i distribuiraju do korisnika.
Planiranje tehničkih elemenata vodovodnog sistema je složena problematika koja obuhvata:
Sagledavanje uticajnih faktora
Obim izgradnje i vreme eksploatacije sistema
Potrošače koji će biti priključeni na sistem
Potrebne količine vode i neravnomernost potrošnje
Pritisak u mreži
Visinske zone
Troškove izgradnje sistema i način njegove eksploatacije...
Koncepcija vodosnabdevanja Na koncepciju vodosnabdevanja nekog područja utiče niz faktora, od kojih su najvažniji:
Higijenski
Vodoprivredni
Urbani
Regionalni i komunalni
Zaštita čovekove okoline
Potrošnja vode Potrošnja vode je količina (utrošak) vode po pojedinim kategorijama potrošača, ili ukupno, izražena u vremenskoj jedinici. Potrebnu količinu vode vodovod treba da obezbedi području koje snabdeva, uzimajući u obzir sve lokalne i druge uslove, zahteve i ograničenja. Za ukupnu potrošnju vode neophodno je uzeti u obzir sve moguće potrošače koji vodu troše za najrazličitije potrebe i analizirati specifičnu potrošnju vode prema normama različitih korisnika.
Vodu troši niz različitih potrošača za potrebe koje možemo podeliti u tri osnovne kategorije: Potrošnja vode za piće i potrebe domaćinstva obuhvata - pripremanje hrane, održavanje lične higijene, čistoće stanova, kao i opšte gradske potrebe čišćenja ulica, zalivanja parkova i drugo;
Potrošnja vode u tehnološke svrhe obuhvata korišćenje vode u industrijskim pogonima, transportu, energetici, poljoprivredi;
Potrošnja vode za gašenje požara i vlastite potrebe vodovoda.
Potrebna količina vode zavisi od broja stanovnika, površine koju sistem obuhvata, geografskog položaja i klime, stanja razvijenosti javnih službi i industrije, standarda življenja i uređenosti naselja.
Potrebna količina vode zavisi i od kvaliteta vode, od cene i načina obračuna potrošnje, od postojanja kanalizacije i od niza drugih faktora.
Osnovu za određivanje potrebne količine vode čine broj i vrsta potrošača i vrednost njihove specifične potrošnje.
Kvalitet vode Voda koju stanovništvo koristi za piće mora biti neškodljiva za zdravlje, bez patogenih mikroorganizama, bistra, bez uksa, boje i mirisa.
Većina industrijskih potrošača (termoelektrane, železare, rafinerije nafte) obično ne postavljaju visoke zahteve u pogledu kvaliteta vode.
Za gašenje požara može se koristiti voda najlošijeg kvaliteta.
Specifična potošnja vode Specifična potošnja vode je utrošak vode po jednom stanovniku u jednom danu qs (l/st.dan) i specifičnost je svake sredine.
Specifična potrošnja vode je osnovna ulazna veličina za dimenzioniranje vodovodnog sistema.
U skladu sa lokalnim uslovima i ograničenjima u pogledu proizvodnje vode dugoročnim planskim dokumentima se određuju specifične količine vode merodavne za projektovanje sistema.
Normativi specifične potrošnje vode
Specifična potrošnja vode zavisi od veličine naseljenog mesta, što je ilustrovano u sledećoj tabeli.
Potrošnja i gubici vode Sopstvena potrošnja vode i gubici vode u sistemu neminovni su tokom rada vodovodnog sistema.
Voda se troši za pranje rezervoara, vodozahvatnih objekata, pumpnih stanica, postrojenja za prečišćavanje vode, ispiranje mreže, građenje vodozahvatnih objekata...
Ova potrošnja čini oko 7,5% prosečne dnevne potrošnje vode!
Gubici vode nastaju zbog pucanja cevi, loše urađenih spojeva, propuštanja rezervoara i vodovodne armature.
Neravnomernost potrošnje vode Neravnomernost
potrošnje vode važan je podatak za projektovanje i eksploataciju vodovodnih sistema.
Razlikujemo
dnevnu neravnomernost, koja uglavnom nastaje zbog klimatskih promena tokom godine i časovnu neravnomernost, koja zavisi od intenziteta potrošnje. Intenzitet
potrošnje zavisi od tipa i veličine naselja, od postojanja industrije...
Neravnomernost dnevne potrošnje vode
Veću
neravnomernst u potrošnji vode u toku godine imaju mesta sa manjim brojem stanovnika, sa manje razvijenom industrijom i većim kolebanjem sezonskih temperatura.
Časovna
potrošnja je neravnomernija u manjim naseljima.
U
većim gradovima dnevna potrošnja vode je ravnomernija nego u manjim i ima obično dva izražena vrha.
Neravnomernost potrošnje vode Za
planiranje i dimenzionisanje objekata vodovodnog sistema bitno je poznavati dve karakteristične neravnomernosti potrošnje vode: dnevnu i časovnu Neravnomernosti
potrošnje vode izražavaju se koeficijentima različitim za različite tipove naselja.U narednoj tabeli su date vrednosti karakterističnih koeficijenata.
Koeficijenti dnevne (kd) i časovne (kh) neravnomernosti potrošnje vode
Merodavna potrošnja vode Merodavne količine vode koriste se za dimenzionisanje objekata vodovodnog sistema i određivanje godišnjih troškova. Računaju se prema obrascima prikazanim u nastavku teksta. Srednja dnevna potrošnja vode (Qsd ) je prosečna potrošnja vode izračunata prema broju potrošača i odgovarajućoj specifičnoj potrošnji vode. Qsd = qs* n (m³/dan)
Srednja godišnja potrošnja vode (Qg ) računa se prema sledećem izrazu: Qg=365*Qsd (m³) koristi se za dimenzionisanje izvorišta.
Maksimalna dnevna potrošnja vode (Qmaxd ) je količina vode koja se potroši u letnjim danima i ključna je veličina za dimenzionisanje primarnih objekata u vodovodnom sistemu, vodozahvata, glavnog dovoda, postrojenja za prečišćavanje pitke vode, potisnih cevovoda do rezervoara. Izračunava se prema sledećem izrazu: Qmaxd = Qsd*kd (m³/dan)
Maksimalna časovna potrošnja vode (Qmaxh ) je količina vode koja se koristi u časovnim špicevima najviše sat-dva.
Maksimalna časovna potrošnja je merodavna za dimenzionisanje glavnog cevovoda od rezervoara do mesta potrošnje i sekundarne (razvodne) mreže. Izračunava se prema sledećem izrazu:
Qmaxh= Qsd*kd*kh (m³/dan)
Vodovodni sistem Vodovodi kao sistemi za snabdevanje potrošača vodom moraju biti koncipirani i isprojektovani tako da u planskom periodu efikasno funkcionišu i svim potrošačima u dugoročnom periodu obezbede zahtevane količine vode.
Vodovode prema nameni možemo klasifikovati u: vodovode naseljenih mesta, poljoprivredne i industrijske.
Vodovodni sistem se sastoji iz: 1. Izvorišta 2. Fabrike vode 3. Rezervoara 4. Pumpnih stanica 5. Glavne (magistralne) mreže 6. Razvodne (distributivne) mreže 7. Pratećih objekta na mreži (zatvarači, vazdušni ventili, ispusti, hidranti i td.)
Šematski prikaz vodovodnog sistema
Podela sistema vodovoda Prema
vrsti prirodnog izvorišta postoje: - vodovodi sa površinskim izvorištima (rečni, jezerski) - vodovodi sa podzemnim izvorištima - mešoviti
U
odnosu na način dovođenja vode: - gravitacioni - sa veštačkim izdizanjem
Izbor
vrste vodovodnog sistema uslovljen je vrstom i kvalitetom izvorišta, kapacitetom i kvalitetom vode kao i visinskim položajem izvorišta u odnosu na područje snabdevanja.
Postoje
dve osnovne opcije koje se odnose na dovod vode gravitacionim putem ili veštačkim izdizanjem.
Dovod
vode gravitacionim putem je najpogodnije rešenje ako se može ostvariti dovoljan pritisak u mreži.
Gravitacioni vodovodni sistemi Osnovni delovi vodovodnog sistema sa gravitacionim dovodom su: - vodozahvat - postrojenje za prečišćavanje - pumpne stanice ukoliko ima visinskih zona - vodovodna mreža Prednosti gravitacionog sistema su pouzdanost u radu i minimalni pogonski troškovi (bez utroška električne energije). Za vodovodni sistem sa gravitacionim dovodom u praksi se izuzetno retko stiču potrebni uslovi.
Gravitacioni vodovodni sistemi
Vodovodni sistemi sa veštačkim izdizanjem Vodovodni sistem sa veštačkim dizanjem se koristi kada nije moguće dovesti vodu prirodnim padom ili kada to iziskuje prevelike investicione troškove. Razlikujemo dva slučaja: Dizanje vode direktnim pumpanjem - koje se koristi kada nije moguće postaviti rezervoar. Regulacija pritiska predstavlja problem!
Ravnomerno dizanje pumpanjem u rezervoar koji se koristi kada konfiguracija terena dozvoljava ekonomičnu dispoziciju rezervoara.
Vodovodni sistemi sa veštačkim izdizanjem
Dizanje vode direktnim pumpanjem
Dizanje vode pumpanjem u rezervoar
Vodovodni sistem sa pumpanjem vode u rezervoar (vodotoranj)
Na prethodnoj slici šematski je prikazana kombinacija sistema koja se koristi u ravničarskim područjima, gde je vodotoranj postavljen u središte distributivnog sistema.
Osnovni elementi vodovodnog sistema sa pumpanjem vode u rezervoar, prema oznakama na slici b) su : 1. sistem bušenih bunara (sa pumpnim stanicama) 2. fabrika vode i rezervoari čiste vode 3. pumpna stanica 4. potisni vod 5. vodovodni toranj 6. primarna mreža 7. sekundarna mreža
Mešoviti vodovodni sistemi
Šematski prikaz mešovitog vodovodnog sistema 1. akumulacija; 2. brana sa vodozahvatom; 3. postrojenje za prečišćavanje; 4. rezervoar čiste vode; 5. gravitacioni dovod; 6. razdelna građevina; 7. protočni rezervoar; 8. bočni rezervoar; 9. centralni rezervoar; 10. pumpna stanica; 11. kontrarezervoar; 12. primarna mreža; 13. sekundarna mreža
Mešoviti vodovodni sistemi
Projektovanje vodovodnog sistema Prilikom projektovanja objekata vodovodnog sistema mora se obezbediti dovoljan pritisak kod svih korisnika u času maksimalne potrošnje, a da u vreme minimalne potrošnje vode pritisak nije previsok.
Gubici vode u sistemu veoma zavise od radnog pritiska, pa se zbog toga u novije vreme veliki sistemi projektuju na svega 2,5-3,0 bara radnog pritiska u distributivnom sistemu, umesto ranijih 4-6 bara.
Da bi se izbegli radni pritisci veći od 3, 4 ili 6 bara i smanjila potrebna energija za pumpanje, područje snabdevanja sa većim visinskim razlikama se deli na stepenaste visinske zone, prilagođene topografskim uslovima terena.
Svaka zona ima svoju samostalnu mrežu, crpnu stanicu i rezervoar za regulaciju potrošnje.
U svakoj zoni se postavlja po jedan rezervoar, a delovi naselja koje rezervoar ne može stalno da snabdeva vodom dobijaju hidroforske stanice za dopremu vode u više delove.
Sa tehničkog stanovišta broj zona proizilazi iz odnosa konfiguracije terena i maksimalno dopuštenog pritiska u mreži. Sa ekonomskog aspekta veći broj zona znači i nižu instalisanu snagu crpnih stanica i nižu potrebnu količinu energije za pumpanje ali i nešto veći broj crpnih stanica i rezervoara.
Na sledećoj slici prikazano je snabdevanje vodom područja na padini, organizacijom sistema u dve visinske zone.
Dve zone vodosnabdevanja područja na padini
1- niska zona; 2- visoka zona; 3- rezervoar za visoku zonu; 4-rezervoar za nisku zonu; 5- dinamičke linije pritisaka kod najveće potrošnje; 6- statička linija pritiska
Izvorišta vode Za snabdevanje vodovodnih sistema najčešće se koriste podzemne i površinske vode, a ređe atmosferske.
Vrednost izvorišta se meri kvalitetom i količinom vode.
U slučaju kada kvalitet vode u prirodnom stanju ne odgovara vrši se prečišćavanje vode, a u slučaju kad je kvantitet nedovoljan, stvaraju se veštački uslovi za formiranje bogatijeg izvorišta kao što su: podzemne i površinske akumulacije, kanali...
Vodozahvati podzemnih izvorišta vode Podzemne vode eksploatišu se sa dubina od 100300 m, maksimalno do dubine od 1000 m.
Vodozahvatna građevina podzemne vode zavisi od dubine, toka i izdašnosti podzemne vode.
Vodozahvati podzemnih izvorišta mogu se svrstati u tri kategorije: (1) horizontalni vodozahvati, (2) vertikalni vodozahvati-kopani i bušeni bunari, (3) građevine za kaptažu izvora.
Horizontalni vodozahvati
Horizontalni vodozahvati, koriste se kada je podzemna voda sa slobodnim vodnim ogledalom, relativno plitko (5 do 7 m ispod površine terena) i s manjom dubinom toka.
Horizontalni vodozahvati
Horizontalne vodozahvate možemo podeliti na: (a) rovovske vodozahvate, (b) cevne vodozahvate, (c) vodozahvatne galerije ili galerijske vodozahvate.
Vertikalni vodozahvati
Kopani bunari koriste se za eksploataciju podzemne vode sa slobodnim vodnim ogledalom na dubinama do 20 (max do 40 m). Unutrašnji prečnik bunara D do 3 m, dubina vode ho treba da iznositi najmanje 1 m.
Vertikalni vodozahvati • Prednosti bušenih bunara su: - skoro neograničena dubina vodozahvata, - nezavisnost od geološkog sastava tla, - veće količine vode i pogonska sigurnost, - visok stepen sanitarne bezbednosti, - ekonomičnost. • Bušeni bunari izvode se bušenjem u tlu vertikalnih cilindričnih bušotina zaštićenih čeličnim cevima koje formiraju bunar. • Prečnik bušenih bunara je 0.2 - 1.0 m. • Osnovni delovi bušenog bunara su: (1) glava bunara, (2) telo bunara, (3) filtar.
Vertikalni vodozahvati SPECIFIKACIJA MATERIJALA No Simbol
NAZIV
kom.
1
T (OP) KOMAD DN 80/80
2
2
NEPOVRATNA KLAPNA DN 80
1
3
MD KOMAD DN 80
1
4
VODOMER DN 80
1
5
FF DN 80, L=600
4
6
OZ VENTIL DN 80
2
7
N KOMAD DN 80
1
8
MANOMETAR 0-16 BAR
1
9
VENTIL SA SLAVINOM DN 25
1
10
FF DN 80, L=800
1
11
FFR KOMAD DN 125/80
1
12
VAZDUŠNI VENTIL DN 50
1
13
FFR KOMAD DN 80/50
1
14
GLAVA BUNARA DN 219/80
1
15
BUNARSKA PUMPA
1
16
POKLOPAC 800x800 mm
2
Bušeni bunar Krupajsko vrelo
Građevine za kaptiranje izvora
Građevine za zahvatanje izvorske vode nazivaju se kaptaže, a proces sakupljanja izvorske vode naziva se kaptiranje izvora.
Građevine za kaptiranje izvora PRESEK A-A
B
Ventilacija Ø 100 mm
Nasip od zemlje iz iskopa
A
A
Izolacija
Vodomer
Glina
2-5 m
Filtar Dotok
Preliv
B
Odvod Ispust
OSNOVA Nabijen šljunak
Kapzaža Crveno vrelo na Rajcu
Slivnik
Vodozahvati površinskih voda Površinske vode koje se najčešće koriste kao izvorište su reke, jezera, a ponekad i mora.
Akumlacije su veštački vodoprivredni objekti koji se grade kako bi se korišćenje vode uskladilo vremenski i prostorno sa potrebama korisnika, jer režim reka i podzemnih voda nije takav da u svakom trenutku može zadovoljiti potrebe stanovništva i privrede.
Prema nameni, akumulacije mogu biti: - jednonamenske, kada se koriste samo za vodosnabdevanje; - višenamenske, kada se koriste za vodosnabdevanje, hidroenergetiku, rekreaciju, navodnjavanje. Shodno stepenu regulisanja protoka vode, akumulacije mogu biti: - sa dnevnim; nedeljnim; sezonskim; godišnjim i višegodišnjim izravnanjem. Prema položaju rezervoara, akumulacije mogu biti: - podzemne - površinske
Vodozahvatni objekti su značajni elementi vodovodnog sistema, od čijih hidrauličkih i konstruktivnih osobina, položaja i kvaliteta rada zavisi i rad čitavog sistema u kvalitativnom i konstruktivnom smislu.
Projekat vodozahvata mora da sadrži rešenje zona sanitarne zaštite, njihovu organizaciju i dimenzije, kao i položaj na situacionom planu.
Prilikom postavljanja vodozahvata treba nastojati da se obezbedi najjednostavniji i najjeftiniji način zahvatanja vode iz izvorišta, neprekidnost u dobijanju potrebnih količina što čistije vode i što bliže mestu njene potrošnje.
Vodozahvati površinske vode se razlikuju prema vrsti izvorišta vode i mogu biti iz reka, jezera, akumulacija, kanala i mora.
Vodozahvati površinske vode obično imaju vodoprijemni deo, sabirno okno i pumpnu stanicu i sistem spojnih cevovoda.
Vodozahvatom se rešava i predtretman sirove vode korišćenjem rešetki i taložnica.
Rečni vodozahvati, pored vodoprijemnog dela, imaju grubu rešetku sa zatvaračem, taložnicu za mulj i pesak, finu rešetku i odvod prema postrojenju za prečišćavanje.
Vodozahvati površinskih voda
Vodozahvat na reci Tolišnici
Zone sanitarne zaštite izvorišta Zaštita vodozahvata i izvorišta je veoma značajna. Svi objekti vodovodnog sistema treba da budu obuhvaćeni zaštitnim zonama, a posebno vodozahvati u užem i širem području izvorišta.
Zone sanitarne zaštite izvorišta definisane su Pravilnikom i svrstane u tri kategorije: - zona strogog nadzora - zona ograničenja - zona osmatranja
Zone sanitarne zaštite izvorišta
Zone sanitarne zaštite akumulacije Banjani
Vodozahvat atmosferskog izvorišta vode
Prečišćavanje vode za piće Postupak prečišćavanja odnosno kondicioniranja vode je proces za postizanje zdravstvene ispravnosti vode za ljudsku potrošnju.
Uključuje uklanjanje suspendovanih i rastvorenih materija, kao i dezinfekciju.
Karakter prečišćavanja određuje se na osnovu izvršenih analiza sirove vode sa izvorišta.
Karakteristike prirodnih voda su različite u zavisnosti od njihovog porekla.
Atmosferske padavine su najčistije, iako sadrže rastvorene komponente vazduha i čestice koje mogu degradirati njen kvalitet.
Podzemne vode iz većih dubina su najkvalitetnije za piće, tvrđe su od voda iz manjih dubina i nemaju rastvorenih organskih materija i bakterija. Podzemne vode često sadrže rastvorene gvozdene i manganove soli, koje joj daju neugodan ukus ali nisu štetne po zdravlje.
Rečna voda koju čovek najčešće koristi, promenljiva je po svom sastavu, jer služi kao recipijent za upotrebljene i zagađene vode.
Voda planinskih jezera je čista, pa je pogodna za vodosnabdevanje.
Prema potrebama korisnika vodovodnih sistema, vodu delimo prema primeni na: -vodu za piće i proizvodnju životnih namirnica -vodu za hlađenje i tehničke potrebe -vodu za korišćenje u vodoprivredi
Kvalitet vode određuje se na osnovu fizičkih, hemijskih i mikrobioloških karakteristika.
Zdravstveno ispravnom smatra se voda koja ne sadrži mikroorganizme, parazite i materije u koncentracijama koje predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi (MDK vrednosti propisane Pravilnikom).
Kvalitet vode za piće U fizičke parametre ubrajaju se: temperatura, boja, zamućenost, ukus, miris, ukupan suvi ostatak, specifična elektrolitička provodljivost i pH vrednost.
U hemijske parametre ubrajaju se: različita hemijska jedinjenja i joni rastvoreni u vodi.
Mikrobiološki parametri definišu se sadržajem pojedinih mikroorganizama ili grupa mikroorganizama kao što su bakterije, virusi, alge, gljive i razni paraziti.
Postrojenje za prečišćavanje vode
Prečišćavanje vode Prečišćavanje
i obezbeđivanje traženog kvaliteta zasniva se na fizičkim, hemijskim i biološkim dejstvima, kojima se postiže uklanjanje nepoželjnih sastojaka iz vode. Osnovni
zadaci procesa prečišćavanja su: eliminisanje suspendovanih materija i smanjivanje zamućenosti, uklanjanje rastvorenih materija koje vodi daju boju, dezinfekcija i eliminacija soli.
Prečišćavanje (kondicioniranje) vode Postupak kondicioniranja vode za piće predviđa sledeće faze:
(1) doziranje koagulanta u sirovu vodu, zgrušavanje (koagulacija), (2) mešanje koagulanata i sirove vode, (3) flokulaciju, (4) taloženje (sedimentaciju), (5) proceđivanje (filtraciju), (6) dezinfekciju.
Tretman vode Suspendovane materije se uklanjaju sedimentacijom i filtracijom.
Koagulacija, flokulacija i sedimentacija koriste se kao predtretman, radi poboljšanja efikasnosti i smanjenja troškova naknadne filtracije.
Koagulacija uključuje dodavanje hemikalija (koagulanata) u vodu, radi olakšavanja narednih koraka u tretmanu.
Taloženje
U taložniku (koagulatoru) dolazi do kontakta između suspendovanih čestica i formiranja tzv. flokulanata. Lagano mešanje i odgovarajuće vreme zadržavanja olakšava ovaj proces.
Filtracija
Procjeđivanje je proces propuštanja vode kroz poroznu sredinu – filtarski materijal. Kao osnovni filtarski materijal koristi kvarcni pijesak.
Primjenjuje se za uklanjanje koloidnih čestica i mikroorganizama (prvenstveno bakterija) koji su nakon procesa taloženja zaostali u vodi.
Dezinfekcija vode Procesima taloženja i filtracije znatno se smanjuje količina mikroorganizama u vodi, a za njihovo uklanjanje primjenjuje se dezinfekcija.
Svrha dezinfekcije je uništenje infektivnih mikro organizama i bakterija, da vodu u bakteriološkom pogledu učini zdravstveno ispravnom.
Od postupaka dezinfekcije pitkih voda danas su najrasprostranjeniji: (1) dezinfekcija hlorom i njegovim derivatima, (2) dezinfekcija ozonom, (3) dezinfekcija ultraljubičastim zracima.
Distribucija vode u sistemu Distribucija vode u sistem vrši se preko dovoda, cevne mreže i rezervoara, odnosno tornjeva za vodu i crpnih stanica.
Transport vode tako se koncipira da gubici vode budu minimalni a da pri tom ne dođe do pada njenog kvaliteta.
Glavni dovodi su cevovodi koji se nalaze između vodozahvata i crpne stanice, odnosno postrojenja za prečišćavanje i područja vodosnabdevanja.
Distribucija vode u sistemu U zavisnosti od visinskog položaja vodozahvata odnosno postrojenja u odnosu na područje vodosnabdevanja, voda se dovodi transportnim objektima sa slobodnim nivoom, pod pritiskom ili kombinovano.
Transportni objekti sa slobodnim nivoom se izvode sa različitim poprečnim presecima, kao: ukopani cevovodi, veštački kanali, tuneli i sl.
Transportni objekti sa slobodnim nivoom vode
Poprečni preseci transportnih objekata
Vodovodna mreža Vodovodnu
mrežu čini sistem glavnih i razvodnih cevovoda sa fazonskim komadima i vodovodnim armaturama, međusobno povezanih u funkcionalnu celinu.
Neposredno
ili posredno preko pojedinih objekata vodovodnog sistema distribuira vodu potrošačima.
Cevovodima
voda se dovodi i distribuira potrošačima.
Fazonski
komadi služe za usmeravanje toka vode, promenu profila cevovoda i izradu različitih vrsta spojeva.
Vodovodne
armature služe za ispravno funkcioniranje, upravljanje i održavanje vodovodne mreže.
Vodovodna mreža Transportni objekti pod pritiskom nalaze se između crpne stanice, rezervoara i mesta potrošnje.
Horizontalne deonice, deonice sa kontra padom, prelome na trasi treba izbegavati odgovarajućim izborom trase i dubljim ukopavanjem cevovoda.
Vodovodna cevna mreža služi za transport vode potrošačima i mora imati odgovarajuću propusnost da bi mogla da obezbedi potrebne količine vode do svakog korisnika, sa odgovarajućim pritiskom.
Mreža mora da bude pouzdana u radu, ekonomična sa najmanjim investicionim i eksplatacionim troškovima, što se postiže pravilnim izborom i optimalnom šemom napajanja mreže, izborom materijala i prečnika cevi.
U procesu eksploatacije cevni sistemi moraju da poseduju čvrstoću na spoljna i unutrašnja opterećenja, hermetičnost, glatkost unutrašnjih površina, otpornost na agresivna dejstva sredine i sposobnost lake montaže spojeva na gradilištu.
U praksi se koristi više različitih materijala, cevi mogu biti: livenogvozdene, čelične, azbestcementne, betonske, PE cevi ...
Podela vodovodne mreže
Pored glavnih cevovoda, cevnu mrežu čine: - magistralni vodovi i - sekundarna mreža
Magistralnim vodovima transportuju se tranzitne količine vode sa što manjim pritiskom. Sve osnovne gradske zone treba opsluživati prstenom magistralnih vodova.
Sekundarna mreža ima zadatak da od magistralnih linija sprovede vodu do pojedinih objekata potrošnje.
Magistralne cevovode treba polagati pored glavnih saobraćajnica.
Pri jakom saobraćaju i širini ulice većoj od 15 m, cevovode treba polagati sa obe strane ulice.
Vodovodna mreža, na bazi urbanističkih planova, polaže se pravolinijski i paralelno regulacionim linijama objekata.
Razlikuju se dve vrste - šeme vodovodne mreže: a) granata b) prstenasta ili cirkulaciona
Osnovne šeme vodovodne mreže
Šema granate mreže (a) i šema prstenaste mreže (b).
Granata mreža
Granatu mrežu karakteriše tečenje vode samo u jednom smeru, od rezervoara prema potrošačima.
Granata mreža najčešće se gradi u manjim naseljima.
Granata mreža je jeftinija ali i manje pouzdana od prstenaste.
Mane su joj veći gubici pritiska i pojava ustajale vode na mnogobrojnim krajevima.
Prekidi dotoka vode, u slučaju kvara, za sve potrošače iza mesta kvara.
Prstenasta mreža Prstenasta mreža predstavlja najbolju šemu raspodele vode. Ona je veoma sigurna u ekploataciji, bolje su izjednačeni pritisci ali i skuplja je od granate. Ima veću pogonsku sigurnost, jer se u slučaju kvara na cevovodu može isključiti relativno usko područje potrošača. Prednost prstenaste mreže je znatno prilagođavanje oscilacijama u potrošnji i ublažavanju vodnog udara. Prstenasta mreža u svakoj tački može biti napajana vodom barem iz dva smera, pošto su svi cevovodi međusobno spojeni u sistem.
Vodovodni sistem naselja Rajac
Vodovodni sistem Gornji Milanovac
Rezervoari Rezervoari su objekti za uskladištenje vode u okviru vodovodnog sistema i služe za:
- osiguranje operativne rezerve vode radi izravnavanja oscilacija u potrošnji (proizvedene i utrošene) vode, - održavaje ravnomernog pritiska u razvodnoj mreži, - snabdevanje vodom potrošača za vreme kvara nekog od elemenata sistema, - osiguranje obavezne rezerve vode za gašenje požara, - osiguranje rezerve vode za rad crpnih stanica, - taloženje peska i sitnh čestica na dnu.
U operativnom (pogonskom) pogledu mogu biti: - visinski rezervoari, - niski rezervoari, - rezervoari za gašenje požara i - hidroforski rezervoari.
Visinski rezervoari su najviše zastupljeni u praksi. Nivo vode u njima uvek je na većoj visini od mesta potrošnje, voda gravitaciono otiče u distributivnu mrežu.
Po načinu građenja visinski rezervoari mogu biti: - rezervoari pod zemljom, odnosno ukopani, - kule, odnosno tornjevi za vodu.
Niski rezervoari su objekti smešteni na nedovoljnoj visini za osiguranje potrebnog radnog pritiska u vodovodnoj mreži. To su crpni bazeni koji služe za izravnanje nejednakog dotoka i količine vode koja se pumpama potiskuje u sistem.
Rezervoari za gašenje požara rade se u područjima sa granatom mrežom, kada nema visinskog rezervoara ili kada mu zapremina ne obuhvata i PP rezervu.
Hidroforski rezervoari su ojekti sa najmanjom zapreminom. Koriste se kod većih potrošačkih jedinica unutar nekog područja gde nema dovoljno pritiska, ili je neekonomično graditi visinski rezervoar.
Zapremina rezervoara Zapremina rezervoara zavisi od perioda za koji se želi izvršiti izravnavanje kolebanja potrošnje i ravnomernosti dotoka vode.
Za gradske vodovodne sisteme dimenzioniše se na maksimalnu dnevnu potrošnju Qmax (m3/dan).
U načelu može se reći da lokacija i visinski položaj rezervoara zavise od njegovog zadatka, konfiguracije terena, urbanističkih uslova i dr.
Ukopani betonski rezervoar
Zatvaračnica - suva komora rezervoara
Ukopani kružni rezervoar
Polukopani kružni rezervoar
Vodotornjevi - rezervoari kule
Vodotornjevi - rezervoari kule
Vodotornjevi - rezervoari kule
Crpne stanice Crpne stanice su građevine s pripadajućom elektromašinskom opremom, kojima se voda crpi i potiskuje na visinu potrebnu za uredno vodosnabdevanje potrošača.
Crpke ili pumpe su mašine koje rade na principu transmisije centrifugalne sile na masu vode u energiju njenog strujanja (dizanja) kroz cevovod. Transformišu mehaničku energiju u energiju toka tečnog fluida.
Funkcija crpne stanice je da poveća energiju vode koja protiče kroz stanicu. Povećanje energije fluida ogleda se kroz porast njegovog pritiska, kinetičke ili položajne energije.
Elementi crpne stanice Crpna stanica energiju dobija iz spoljnih izvora, najčešće iz električne mreže.
Osnovni elementi crpne stanice su: crpke, usisni sistem sa crpilištem, potisni sistem, pogonski motori, uređaji za regulaciju rada stanice, uređaji za zaštitu stanice od udara odnosno vakuma tokom nestacionarnih režima, sistem za napajanje energijom i pomoćne instalacije i oprema.
Pumpna stanica
Pumpna stanica
Pumpna stanica
Pumpne stanice vodovoda G. Milanovac
Pumpna stanica vodovoda Rajac Proračun manometarske visine potiskivanja vode i snage motora pumpe CS „C. Vrelo“ H man hgeod hus h hizl 116.25 1.25 3.10 1.40 122.00m1 N
Q H man 4 122.00 7.50kW 102 102 0.65
Usvojeno N 9.00kW HIDRAULIČKI PROFIL POTISNOG CEVOVODA "RAJAC"
Z (mnm)
R "RAJAC"
h
780 760
Kp 763,00 Kd 760,20
740
Hg
720
Potisni cevovod L = 865 m, DN 100 mm
700 680 CS "C. VRELO"
660
Kp 647,70 646,75
STACIONAŽA (m)
Kd 645,70
640 0
100
200
300
400
500
600
700
800
900
Pumpna stanica vodovoda Rajac OSNOVA DOVOD Ø 80 5
6
ODVOD Ø 100 18
1
16
17
15
14 13 12
10 9 8
24
11
9
23 20
19
10 9 8
3
7
11
24 7
2
PRESEK 1-1
4
5
5
5
USIS Ø 65
BAJPAS Ø 25
5
1 3
2
USIS Ø 65
19
12 21
14 11
ODVOD Ø 100 18
13 12 10
9
22
17
16
15
9 8
7
3
2
16
1
Specifikacija fazonskih komada i armarura
22
ISPUST Ø 80
No
OPIS
No
kom
OPIS
kom
16
T Ø 80/50
2
7
FFR Ø 65/50
2
17
FFR Ø 100/80
1
8
Nepovratna klapna Ø 50
2
18
FF Ø 100 L=600 mm
1
1
FF Ø 65 L=700 mm
2
9
OZ Ø 50
4
19
Hidroforska posuda 180 l
1
2
FFQ Ø 65
2
10
FFR Ø 80/50
2
20
FF Ø 80 L=600 mm
1
3
FF Ø 65 L=900 mm
2
11
Pumpa
2
21
OZ Ø 80
1
4
FFQ Ø 80
1
12
T Ø 80/80
2
22
FF Ø 80 L=1000 mm
2
FF Ø 80 L=800 mm
13
5
MDK Ø 80
1
23
5
Pocink. cev Ø 25 L=1.5 m
14
Vazdušni ventil Ø 50
24
Ventil Ø 25
6
OZ Ø 80
1
1 2
1
15
Vodomer Ø 80
1
25
Usisna korpa sa vent Ø 65
2
25 USIS Ø 65
Odvođenje otpadnih voda
Odvođenje otpadnih voda
Odvođenje otpadnih voda Kratak istorijat Na
Kritu su pronađeni ostaci vodovodnih cevi i zidanih kanalizacionih galerija.
Antička
Grčka, posebno Atina, imala je razvijenu kanalizacionu mrežu ispiranu vodom. Dobra
snabdevenost vodom u Rimu podstakla je i razvoj kanalizacione mreže kojom su otpadne vode odvođene do Tibra
Kanalizacioni sistemi Pod kanalizacionim sistemom podrazumevamo niz objekata i mera povezanih u funkcionalnu celinu s osnovnim ciljem prikupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda i odvođenje prečišćenih otpadnih voda u ogovarajuće recipijente.
Korišćenje (deponovanje) mulja koji nastaje u postupku prečišćavanja otpadnih voda, na tehnički ispravan i ekonomičan način.
Zagađene vode treba brzo odstranniti iz naseljenih područja, a pre ispuštanja u recipijent prečistiti do traženog kvaliteta, prema zakonskim odredbama.
Vrste otpadnih voda Shodno poreklu i karakteru zagađenja, otpadne vode se mogu svrstati u tri osnovne grupe:
1. Kućne otpadne vode - koje mogu biti potrošne i fekalne, 2. Industrijske otpadne vode - koje mogu biti zagađene i uslovno čiste, 3. Atmosferske vode - koje mogu nastati kao posledica kiša, topljenja snega, ili pranja ulica.
Vrste otpadnih voda Fekalne vode potiču iz sanitarnih uređaja i pripadaju grupi jako zagađenih voda.
Potrošne vode potiču od korišćenja vode za kućne potrebe kao, pripremu jela, ličnu higijenu.
Industrijske otpadne vode specifičnog su karaktera i zavise od vrste industrije i tehnološkog procesa.
Atmosferske vode treba tretirati kao zagađene. U atmosferske vode spadaju i vode od topljenja snega ipranja ulica, koje su jako zagađene.
Podela kanalizacionih sistema Pod
sistemom kanalizacije podrazumeva se način odvođenja različitih vrsta otpadnih voda u zavisnosti od lokalnih i tehničkoekonomskih uslova. Prema
načinu sakupljanja i odvođenja kišnih voda kanalizacioni sistemi se dele na: - Opšti (mešoviti) sistem - Separacioni (odvojeni) sistem
Opšti sistem kanalizacije Karakteristika opšteg sistema je da se sve vrste otpadnih voda koje se formiraju na području kanalisanog sliva odvode istim kanalima i kolektorima prema uređaju za prečišćavanje, gde se zajednički prečiste i ispuste u odgovarajući vodotok.
Kanali i kolektori koji formiraju kanalizacionu mrežu moraju biti tako postavljeni da se omogući gravitaciono odvođenje svih otpadnih voda, uvažavajući pri tom topografske uslove i ograničenja.
Opšti sistem kanalizacije Opšti
sistem je u početku jeftiniji u izgradnji, ali je kapacitet uređaja za prečišćavanje otpadnih voda (UPOV) znatno veći nego kod separatnog sistema. Gledajući
odnos upotrebljenih i atmosferskih voda kod dimenzionisanja jednog sistema u špicevima kada je pala kiša svega su 1-3% upotrebljene vode.
Uvažavajući
faktor ekonomičnosti i činjenice da je kišna voda znatno manje zagađena od kućnih otpadnih voda, na opštem sistemu primenjuju se kišna rasterećenja prelivne građevine. Preko
prelivnih građevina u vreme jakih kiša obavlja se rasterećivanje kanalskog sistema tako što se razređene mešovite vode direktno ispuštaju u recipijent, time se smanjuju dimenzije glavnog odvodnog kolektora.
Opšti kanalizacioni sistem
Presek ulice sa opštom kanalizacijom
Prelivne građevine
Separacioni sistem kanalizacije Separacioni sistem podrazumeva izgradnju dve odvojene kanalske mreže, od kojih jedna služi za odvođenje atmosferskih voda, a druga za odvođenje kućnih i industrijskih otpadnih voda.
Direktno u recipijent (bez prečišćavanja) ispuštaju se „čiste“ kišne vode. Zaprljane površinske vode, sa parkinga, benzinskih stanica, platoa za utovar i pranje vozila, moraju se pre ispuštanja prečistiti.
Kućne i ostale industrijske otpadne vode odvode se na uređaj za prečišćavanje, a potom ispuštaju u recipijent.
Separacioni kanalizacioni sistem
Presek ulice sa separacionom kanalizacijom
Merodavne količine otpadnih voda Merodavne količine otpadnih voda čine količine kućnih, industrijskih, kišnih i procednih voda, izraženih u vremenskoj jedinici, koje je potrebno prikupiti i odvesti kanalizacionim sistemima.
Za dimenzionisanje fekalne kanalizacije važno je poznavati maksimalnu potrošnju vode koja se u naselju ostvaruje u okviru vremenskog perioda od 24 časa.
Maksimalna časovna potrošnja služi za dimenzionisanje kanalizacionih objekata i određuje se sledećim izrazom:
qm= qsr* kh qm - potrošnja u času maksimalne potrošnje (l/st).
Merodavna
količina atmosferskih voda koja se formira na slivnom području određuje se sledećim izrazom: Q=i*F*ψ*φ*η Q - protok i - intenzitet padavina F - površina sliva ψ - koeficijent oticanja φ - koeficijent zakašnjenja η - koeficijent neravnomernosti padavina
Objekti na kanalizacionoj mreži Objekti koji se grade na kanalizacionoj mreži su: reviziona okna, kaskade, okna za ispiranje kanalizacije, prelivne građevine, rasteretne građevine, slivnici, sifoni, crpne stanice, akvadukti...
Reviziona okna su objekti na kanalizacionoj mreži koji služe za pregled, čišćenje i popravke kanala.
Konstrukcija revizionog okna sastoji se od: dna (1), radne komore (2), silaznog prostora (3), i ulaznog otvora sa poklopcem (4) - prikazano na sledećem slajdu.
KANALSKI POKLOPAC I OKVIR 250-400 KN DIN 1229 JUS M.J. 6.226
UCVRŠCENJE OKVIRA POKLOPCA
PENJALICE JUS M.J. 6.285
SPECIJALNA BITUMENSKA MASA
AB PRSTEN MB 30
DETALJ "A" VEZA DVA PRSTENA
R = 1 : 10 SPECIJALNA BITUMENSKA MASA (HIDROIZOLACIJA)
PRESEK A - A CEMENTNI MALTER
Reviziono okno
Kaskadno reviziono okno Kaskade imaju zadatak da ograniče brzinu strujanja vode u kanalima i oštećenja (dna) okna.
NABIJEN BETON MB 20 AB PRSTEN MB 30
KINETA
luk
Ø 300
PRESEK A - A
Ø 150
luk Ø 150
Ø 300
Ø 300
h = promenljivo
Ø 150
Ø 300
Kaskadna reviziona okna Kod profila do 400 mm i veće prekidne visine (0,5-1,5 m) izvodi se obilazni vod.
Kod profila preko 400 mm i većih protoka, reviziona okna se izvode s neprekidnim padom dna.
Slivnici SLIVNICKA REŠETKA
Slivnici prihvatju površinske vode koje otiču terenom (ulicom) i ispuštaju ih u kolektore.
IVICNJAK
PVC cev DN160
prikljucna cev DN160
PROMENLJIVO
ARMIRANO-BETONSKI PRSTEN
PROMENLJIVO
KOLOVOZ
Kanalizacione crpne stanice Crpne stanice su građevine s pripadajućom elektromašinskom opremom, kojima se otpadne vode podižu sa nižeg na viši nivo, kada je pad kanala veći od nagiba terena.
Montažna crpna stanica sa uronjenim crpkama
Kanalizaciona crpna stanica - osnova
Kanalizaciona crpna stanica - presek
Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
Procesi prečišćavanja otpadnih voda Prečišćavanje otpadnih voda je proces smanjenja koncentracije štetnih materija s kojima prečišćene otpadne vode ispuštene u prijemnike postaju bezbedne za život i ljudsko zdravlje i ne uzrokuju neželjene promene okoline.
Postupcima prečišćavanja voda uklanjaju se krupni otpaci, pesak, ulja i masti, plivajuće materije, rastvorene materije, koloidi, suspenzije, patogeni mikroorganizmi i bakterije.
Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Postrojenje
za prečišćavanje otpadnih voda čini niz objekata, uređaja i opreme gde se otpadne vode podvrgavaju procesima prečišćavanja. U
tehnologiji prečišćavanja otpadnih voda, procesi prečišćavanja se grupišu na: - mehaničke - biološke - fizičko-hemijske
Mehaničko prečišćavanje otpadnih voda Mehaničko prečišćavanje naziva se i prethodno ili preliminarno, jer je početak svakog prečišćavanja.
Prethodno prečišćavanje se sprovodi radi poboljšanja kvaliteta otpadnih voda (prvenstveno smanjenja krupnog otpada, šljunka, peska, masnoća) kako bi se uklonile materije koje mogu oštetiti delove uređaja za više stepene prečišćavanja.
Uređaji za mehaničko prečišćavanje koriste grube i fine rešetke, peskolove i mastolove, taložnike, flotatore i kompresore.
Biološko prečišćavanje otpadnih voda Biološki postupci se nazivaju i sekundarni (II stepen prečišćavanja otpadnih voda).
Biološki procesi primjenjuju se za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i industrijskih otpadnih voda s pretežnim sadržajem organske (biološki razgradive) materije, sa hemijskim sastojcima ispod kritičnih koncentracija (MDK).
Uz razvoj mikroorganizama kao produkt bioloških procesa nastaju gasovi i nerazgradivi ostatak.
Konvencionalno prečišćavanje otpadnih voda Biološki postupci prečišćavanja mogu biti nadograđeni i nekim fizičko-hemijskim postupcima.
Kombinacija mehaničkih i bioloških postupaka naziva se - konvencionalni postupak prečišćavanja.
Generalno, drugi stepen prečišćavanja obuhvata: (A) biološke procese (u aeracionim bazenima s aktivnim muljem, lagunama, prokapnicima, rotacionim biofiltrima, anaerobnim digestorima); (B) taloženje (u primarnim i sekundarnim taložnicima), filtriranje i isplivavanje; (C) dezinfekciju.
Konvencionalno prečišćavanje otpadnih voda Fizičko - hemijski procesi koriste se u postupcima prečišćavanja gradskih otpadnih voda. Najčešće se koriste konvencionalna postrojenja sa aerobnim aktivnim muljem i anaerobnom stabilizacijom (digestijom) mulja. Biološkim procesima vrši se aerobna i anaerobna razgradnja, bakteriološka oksidacija i redukcija. Aktivni mulj čine kolonije mikroorganizama u bazenu, koje u aerobnim uslovima razgrađuju organske materije. Bakteriološkom oksidacijom i redukcijom vrši se oksidacija gvožđa, mangana i sumpornih jedinjenja, redukcija i oksidacija jedinjenja kiseonika.
Konvencionalno postrojenje sa aerobnim aktivnim muljem i anaerobnom stabilizacijom mulja
Otpadni materijal Procesom prečišćavanja otpadnih voda uklanjaju se nepoželjni sastojci, iz vode se izdvajaju čvrste i irastvorene materije, koje kao koncentrisani otpad nazivamo otpadni materijal – mulj.
Sirovi mulj je neugodnog izgleda i mirisa, a zbog sadržaja štetnih i opasnih materija i patogenih organizama, predstavlja opasnost za ljudsko zdravlje i pre dodatne obrade ne sme se ispuštati iz uređaja, odnosno odlagati.
Obrađeni mulj je podvrgnut biološkim, fizičko-hemijskim i temperaturnim postupcima obrade, skladištenju (min. šest meseci), ili postupcima kojima se smanjuje fermentabilnost i opasnost po zdravlje tokom njegovog korištenja.
Obrada mulja
Glavni postupci obrade mulja su:
(1) Ugušćijavanje – povećanje koncentracije suve mase u mulju, odnosno smanjenja vode, a time i smanjenja ukupne zapremine. (2) Stabilizacija – postupak kojim se sprečava mogućnost dalje biološke razgradnje organskog dela mulja (na pr. anaerobna digestija). (3) Uklanjanje vode (dehidracija) – postupak kojim se iz stabilizovanog mulja uklanja slobodna voda (kod većih uređaja centrifugalnim presama).
Dodatni postupci obrade mulja su:
(1) Poboljšanje kvaliteta (kondicioniranje) – smanjuje broj mikroorganizama i neugodne mirise (zagreavanjem mulja do 200°C). (2) Termička obrada – isparavanje na temperaturi do 400 °C uklanja vlagu; – spaljivanje, sagorevanje (oksidacija) organske materije u mulju na temperaturama 750 do 1 000 °C; – piroliza, sagorevanje organske materije u mulju bez prisustva kiseonika na temperaturama 300 do 900 °C. Obrađeni mulj se može odlagati na sanitarnim deponijama i poljoprivrednom i šumskom zemljištu ako ne sadrži teške metale.
Direktiva EU o prečišćavanju gradskih otpadnih voda Zahtevani parametri kvaliteta prečišćene vode: BPK5 25 mg/l Susp. mat. 35 mg/l HPK 125 mg/l Uk. azot 10 mg/l * Uk. fosfor 1 mg/l * Mulj iz procesa prečišćavanja treba tretirati tako da se može bezbedno odlagati na deponiji otpada ili koristiti u poljoprivredi. * - prosečna godišnja vrednost
Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda G. Milanovca
CPPOV u Gornjem Milanovcu, pušteno u rad 1994 god. CPPOV je projektovano u dve faze i za sledeće uslove:
hidrauličko opterećenje: maksimalno dnevno: I faza: II faza (ukupno):
200 l/s (17280 m3/d) 400 l/s (34560 m3/d)
maksimalno časovno opterećenje:
I faza: 250 l/s (900 m3/h) II faza (ukupno): 500 l/s (1800 m3/h) organsko (biološko) opterećenje u II fazi: 6 000 kg BPK5/d ekvivalentno opterećenje u II (krajnjoj) fazi: 100 000 ES
Projektovane granične vrednosti kvaliteta prečišćene vode: Koncentracija
suspendovanih materija: CSM, efl. ≤ 30 mg/l Prosečna koncentracija BPK5: CBPK5, efl. ≤ 20 mg/l
Tehnološki tretman otpadnih voda, na CPPOV u G. Milanovcu, uključuje sledeće postupke: prethodno (preliminarno) prečišćavanje primarno prečišćavanje i sekundarno (biološko) prečišćavanje
Prethodno prečišćavanje, pumpanje sirove vode i uklanjanje grubog i inertnog materijala (grube i fine reštke, peskolovi). Primarno prečišćavanje uključuje uklanjanje finih suspendovanoh čestica i vrši se u primarnim taložnicima. Sekundarno (biološko) prečišćavanje bazirano na procesu aktivnog mulja, biološke aeracije i taloženja mulja. Tokom procesa vrši se permanenta recirkulacija aktivnog mulja i povremena evakuacija viška mulja.
CPPOV u G. Milanovcu 14
04b
13
Š5 AC DN800
AC DN800
Š 280
AC DN800
Š7
Š 281
Š 282
AC DN800
AC DN800
AC DN800
Š283
Š 10
Š 13
Š1
DN250 DN250
DN 10
DN 2 00
Š 17 DN 15
02a
0
0 80 DN 500 DN
AC DN 800
DN800
Š11
DN250
06
00
03a
01
DN250
05
DN800
Š6
0
DN 15
0
2 50 DN
DN1
DN200
DN800
09
0
DN800
07
25 DN
04a
2 50 DN
Š 12
DN1000
DN200
Š9 DN250 2 50 DN
DN150
Š8
10
DN300
Š3 DN500
DN1000
03b
01. Crpna stanica sirove vode sa peskolovom 02a.Primarni taložnik – I faza 02b.Primarni taložnik – II faza 03a.Bioaeracioni bazen – I faza 03b.Bioaeracioni bazen – II faza 04a.Finalni taložnik – I faza 04b.Finalni taložnik – II faza 05. Crpna stanica za recirkulaciju mulja 06. Kompresorska stanica 07. Primarni ugušćivač mulja 08. Digestori
08
08 15
02b
09. Sekundarni ugušćivač mulja 10. Mašinska zgrada 11. Rezervoar bio gasa 12. Baklja 13. Komandno upravna zgrada 14. Portirnica 15. Rezervoar dizel goriva
12
11
Bazen za aerobnu stabilizaciju mulja
Pumpe za transport mulja u sekundarni ugušćivač
Transport ugušćenog mulja, kondicioniranje mulja i dehidratacija mulja na presi
CPPOV u G. Milanovcu - digestor
