SADR@AJ UVODNA RE^
5
SANOVNIK
7 9 9 12 14 15
SANOVNIK San i tuma~e tuma~enje nje snova Tuma~enje snova kroz literaturu Va`ne napomene Sanovnik ili tuma~enje snova
HOROSKOP, PLANETAR, RO@DANIK HOROSKOP @IVOTA Ve~iti strah od nepoznatog Astrolo{ko tuma~enje tuma~enj e znakova zn akova zodijaka z odijaka
PLANETAR O Suncu, Mese Mesecu cu i planet planetama ama
LJUBAVNI SUSRETI ILI HOROSKOP LJUBAVI Kako se pona{amo u ljubavi
LJUBAVNI SUSRETI RO@DANIK
GATANJA O SUDBINI GATANJA O SUDBINI Narodna gatanja o sudbini ili proricanje sudbine Psihologija proricanja sudbine
GLEDANJE U [OLJU BACANJE KARATA Pro{lost, sada{njost i budu}nost zapisana u kartama
^ITANJE SA DLANA ILI HIROMANTIJA [ta nam pi{e na dlanovima 345
105 10 7 107 114 1 45 145 15 5 155 1 55 1 71 185 18 7 187 190 1 93 2 01 201 2 21 221
^ITANJE SA DLANA GATANJE U PLE]KU ARAPSKO POGA\ANJE SUDBINE SRE]NI BROJEVI I DANI
221 235 243 249
ZNAMENITI ISTORIJSKI DOGA\AJI
257
PREDSKAZIVANJA I STVARNOST
257 259 261 275
PREDSKAZIVANJE DOGA\AJA Godi{nja predskazivanja doga|aja
ZNAMENITI ISTORIJSKI DOGA\AJI
NARODNA GATANJA O VREMENU NARODNO PREDSKAZIVANJE VREMENA
285 287 290 299
Gatanje o vremenu po slovima nedeljnim Narodna gatanja o mesecima Narodna gatanja o vremenu prema danima izme|u dva bo`i}a 302 Narodna gatanja o vremenu i letini prema praznicima, danima i mesecima 303 Narodno predskazivanje vremena po prirodnim pojavama 305
TREPETNIK
317 319
TREPETNIK Tuma~enja trepetanja, podrhtavanja i poigravanja pojedinih delova ~ove~ijeg tela
LE^ENJE NARODNIM LEKOVIMA PO VASI PELAGI]U NARODNO LE^ENJE Le~enje bolesti narodnim lekovima
346
319 323 325 325
PRVA OUTLET KNJIŽARA U SRBIJI – LEO COMMERCE KNJIŽARA RIZNICA KNJIGA Poručujte željene knjige putem sajta www.leo.rs ili nas posećujte direktno u ulici Mihajla Bandura 36 u Zemunu u naselju Plavi horizonti. Na više od 200 kvm očekuje Vas izbor od 20.000 naslova izdavača iz zemlje i regiona. Za više informacija pišite nam na
[email protected] ili pozovite: 011/3752-625; 011/3752-626; 011/3752-627; 063/507-334 Knjižara „Riznica knjiga br. 2” Mihajla Bandura 36 011/375-2626 063/517-874 Zemun
Knjižara „Riznica knjiga br. 6” Gimnazijska 17 023/510-783 063/517-874 Zrenjanin
POSETITE NAŠ SAJT WWW.LEO.RS Na sajtu vas očekuje: veliki izbor knjiga iz svih oblasti aktuelni popusti na sva izdanja interesantne lavovske akcije sa ekstra popustima
lavovski časopis besplatne vesti i novosti intervjui sa autorima
Leo.rs je prijateljski sajt, lak za korišćenje i pretraživanje. Kupovinom preko Leo.rs uvek dobijate više Prijavite se na lavovsku mejling listu da biste primali obaveštenja o novitetima i akcijama. Poručite onlajn putem sajta: www.leo.rs Poručite putem telefona: 011/375-2625, 011/375-2626, 011/375-2627 Poručite putem mejla:
[email protected] Poručite putem sms-a: pošaljite porudžbenicu na broj 063/517-874 Poručite putem vibera: pošaljite porudžbenicu na broj 063/507-334
DRUŽITE SE SA LEO COMMERCOM PUTEM DRUŠTVENIH MREŽA Potražite nas na Facebook-u: LEO COMMERCE
Pratite nas na Twitter-u: www.twitter.com/LeoKomerc
Android Market
Leo commerce je prvi izdavač iz Srbije koji svoja izdanja plasira i u digitalnoj formi, eBook formi. Spisak naslova koje možete da čitate preko tablet računara ili Android mobilnih telefona dostupan je na sajtu www.leo.rs i na linku http://www.leo.rs/e-izdanja.html Vaš Leo commerce
VELIKI VE^ITI KALENDAR Sanovnik – Horoskop `ivota – Planetar – Ljubavni susreti – Ro`danik – Trepetnik – Gledanje u {olju – Bacanje karata – Gatanja – O sudbini iz dlana, ple}ke, kobilice, slezine, pasulja, sve}e, arapskog kruga – Sre}ni brojevi i dani – Predskazivanje doga|aja – Znameniti istorijski doga|aji – Predskazivanje vremena – Kalendarske tablice
Biblioteka KORISTAN PRIRU^NIK
Veliki ve~iti KALENDAR Karlo ^akovan
Leo commerce, 2016
Naziv knjige: Veliki večiti kalendar – Karlo Čakovan 3. izdanje Copyright © Leo commerce, Beograd Moralna prava autora i ilustratora korica su potvrđena. Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog izdanja se ne sme reprodukovati, skladištiti u povratnom sistemu, ili prenositi, u bilo kom obliku, ili bilo kojim sredstvima, elektronskim, mehaničkim, fotokopirnim i sličnim, bez prethodne dozvole izdavača i vlasnika autorskih prava.
Urednik: Nenad Perišić Lektura i korektura: Bosiljka Delić Prelom i korice: Leo commerce Za izdavača: Nenad i Slađana Perišić Izdavač: ID Leo commerce, Beograd Plasman: ID Leo commerce, Beograd Mihajla Bandura 36 011/375-2625; 011/375-2626; 011/375-2627; 063/517-874 E-mail:
[email protected] [email protected] www.leo.rs Štampa: Novi Sad 021/499-088, 499-461 Tiraž: 1000 ISBN 978-86-7950-057-1
UVODNA RE^
Dragi ~itaoci, Dajemo Vam u ruke ovaj DOMA]I ZABAVNIK sa njegovim tajanstvenim, a nadamo se, i zanimljivim poglavljima. Na po~etku svakog poglavlja – ako je bilo potrebno – izneli smo nedvosmisleno, jasno i glasno, svoje mi{ljenje o materiji koju to poglavlje obra|uje. Kakvo je to mi{ljenje, sazna}ete kada ovu knjigu pro~itate. No, da bismo koliko-toliko zadovoljili Va{u radoznalost, re}i }emo Vam da je jo{ pre 150 godina na korici jedne sli~ne knjige pisalo: RO@DANIK (HOROSKOP) ILI ^UDNOVATI VITAO (TO^AK) SRE]E ^REZ (KROZ) KOI SE PO ASTRONOMI^ESKOMU NA^INU NA RAZLI^NE VOPROSE (PITANJA) KOI SU PO DVANAJST ZNAMENJA NEBESNIMA ODELJENI. ODGOVOR NA]I MO@E, [TA ]E SE KOMU DOBROG ILI NEUGODNOG SLU^ITI (DESITI), NE ZA ISTINU, NO ZA ZABAVU SO^INSJENO (SASTATVLJENO).
Prema tome, drage ~itateljke i ~itaoci, ovaj DOMA]I ZABAV NIK namenili smo Va{oj razonodi: Za sve ono {to Vas „`ivo interesuje“ i za sve sudbinski vezano za Vas ili Va{e bli`nje, potra`ite odgovor u ovoj knjizi. Ako Vam je odgovor po volji, ako Vam je prijatan, ako Vas je obradovao i prorekao Vam ru`i~astu sutra{njicu – Vi ga prihvatite i verujte u to {to Vam knjiga ka`e. U protivnom, sve ono {to Vam je u knjizi „crno zapisano“, ono {to bi Vas ra`alostilo, rastu`ilo, zabrinulo ili pokvarilo Va{e raspolo`enje, sve to odbacite kao besmislicu, jer ovaj DOMA]I ZABAVNIK sa~inili smo NE ZA ISTINU, NO ZA ZABAVU! 5
VE^ITI KALENDAR NEKAD I SAD
Na{i prvi Ve~iti kalendari pisani su pre 200 godina i imali su vi{e crkveni a manje zabavni i prakti~ni karakter. No, vremenom sastavlja~i ovih kalendara, ose}aju}i potrebe ~oveka, sve vi{e su smanjivali crkveni a pove}avali prakti~ni i zabavni deo. Sadr`aj Ve~itog kalendara stalno se menjao i dopunjavao, jer svako vreme i svaka generacija imali su svoje specifi~ne zahteve, `elje i potrebe. Ipak, sve te promene i evolucije Ve~itih kalendara u su{tini nisu bile bitne: menjao se samo jezik, uba~en poneki nov izraz, pojam, re~ ili igra i ni{ta vi{e! Gotovo svi Ve~iti kalendari na{ih starih imali su pribli`no ovakav sadr`aj: Crkveni deo kalendara, zatim podatke o postovima, mesoje|ama, pokladama, pokretnim i nepokretnim crkvenim praznicima, o iznala`enju nedeljnih dana i dana Uskrsa, o pashalnim i nedeljnim slovima, itd. Zabavni i prakti~ni deo kalendara bio je ve} malo raznovrsniji: Sadr`avao je Sanovnik, Ro`danik, Trepetnik, Gatanje vremena, Gledanje sudbine iz {olje i dlana, Proricanje sudbine po planetama i nebeskim znacima, Planete vladarice, izlazak i zalazak sunca tokom godine, o mese~evim menama, o sre}nim i nesre}nim danima, o poljskim radovima, o le~enju bolesti doma}im lekovima, itd. Danas bi ovakav Ve~iti kalendar predstavljao anahronizam svoje vrste: zastareo, prevazi|en, nerazumljiv, neinteresantan i neprakti~an! No poneka poglavlja iz tih starih Ve~itih kalendara mi smo ipak uneli u ovu na{u knjigu, jer smo uvereni da }e u tim poglavljima, iako su ona iz starih vremena, mnog ~itaoci na}i dosta zanimljivosti i razonode. Ta novouneta poglavlja pokazuju nam i slikaju neke detalje iz vremena Srbije XIX veka, pa }e na taj na~in neko mo}i da ih koristi ne samo kao zabavu, ve} i u druge svrhe. Dakle, sve u svemu, umesto nekada{njeg Starinskog ve~itog kalendara, pre`ivelog i vremenom prevazi|enog, pru`amo Vam ovaj na{, starim materijalom dopunjeni, DOMA]I ZABAVNIK i prijatna Vam zabava! 6
SANOVNIK
www.leo.rs
SANOVNIK
SAN I TUMA^ENJE SNOVA San je stanje u koje organizam ~oveka dolazi postepeno i neprimetno prekidaju}i pri tome vezu sa spoljnim svetom. Za vreme sna ~ovek se nalazi u nekoj vrsti obamrlosti, a u organizmu se obavljaju samo autonomne funkcije neophodne za `ivot: disanje, rad srca i ma{tanje psihe. San je biolo{ka potreba i slu`i za odmaranje ljudskog organizma. [TA SU SNOVI? Za vreme sna psiha ~oveka „radi“, odnosno ma{ta i ~oveku se u snu pri~injavaju razni mogu}i i nemogu}i do`ivljaji. Od dubine sna i ~ovekove memorije zavisi kako }e se ~ovek setiti svojih snova, odnosno doga|aja u koje ga je njegova ma{ta u snu odvela. U dubokom snu, obi~no prva dva sata spavanja, ~ovek ne sanja ni{ta, tj. ne mo`e se setiti svojih snova; ali, ~im je san pli}i a memorija ja~a, to su i snovi jasniji. Sve ono {to ~ovek do`ivi na javi, ostaje „zapisano“. tj. „registrovano“ u njegovom mozgu. Za vreme sna psiha ~oveka MA[TA i „zapisane“ doga|aje, malo izmenjene, doterane ili izme{ane, pod odre|enim uslovima i u odre|enim momentima, dovodi na „ekran“ ~ovekovog mozga, i eto – to su snovi. To bi bilo obja{njenje za snove koji su nastali na osnovu „zapisanih“ i „registrovanih“ doga|aja. Ali, kako objasniti doga|aje koji se jave u snu a koje ~ovek nikada nije do`iveo i doga|aje koji nemaju nikakve veze ni sa na{om pro{lo{}u ni sa stvarnim 9
SANOVNIK hhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh
`ivotom? U tim nestvarnim, nikada do`ivljenim, fizi~ki, psihi~ki i tehni~ki nemogu}im doga|ajima i do`ivljajima koje ~ovek pro`ivi u snu i le`i tajanstvenost ~ovekovih snova. Ti misteriozni, nemogu}i i na javi nikada do`ivljeni snovi dali su povoda ~oveku da se pozabavi snovima i da ih poku{a odgonetnuti. TUMA^ENJE SNOVA Jo{ od najstarijih vremena, sve dokle dopiru tragovi istorije, ~ovek je svojim snovima pridavao nekad ve}i a nekad manji zna~aj. Snove je delio na dobre, zle i neutralne. Od snova je zavisilo da li }e se prihvatiti nekog posla ili ne. Na osnovu nekog sna ~ovek je protuma~io da li }e mu se `ivot pobolj{ati ili }e biti jo{ te`i, da li }e ga, u ta stara vremena, mnogobrojni neprijatelji napasti ili ne, da li }e ih pobediti ili }e biti pobe|en. Dakle, za veliki deo onoga {to ga je pritiskalo ili {to mu je bilo nepoznato ~ovek je tra`io razja{njenje u snovima. Prvobitno, svaki je ~ovek sam sebi tuma~io snove. No, vremenom tuma~enje snova prelazi u ruke „profesionalaca“: ~arobnjaka, mudraca, vidovnjaka i bo`ijih „izaslanika“. Svi ovi profesionalci prenosili su svoju ve{tinu tuma~enja sa kolena na koleno, sve do pojave pisma pa i mnogo kasnije. Razvojem pisma, pronalaskom hartije i {tampe, po~inje pisanje i {tampanje raznih Sanovnika. Evropski ~ovek prve pisane sanovnike dobija od naroda Bliskog istoka. Na osnovu tih isto~nja~kih Sanovnika pojavljuju se polako i u Evropi tu i tamo {tampani Sanovnici – tuma~i snova: u Nema~koj 1540, u Francuskoj 1664, a u Srbiji ve} po~etkom devetnaestog veka. Sastavlja~i kasnije {tampanih Sanovnika davali su nekim snovima drugo tuma~enje, neka tuma~enja su dopunjavali ili menjali, a u najnovije evropske Sanovnike unet je ne samo automobil i avion ve} i atomska bomba. Kao {to smo na po~etku uvoda ve} rekli, za ono {to smo do`iveli ili videli, pa posle sanjali, nije potrebno nikakvo obja{njenje niti tuma~enje – tu misterije nema. Ali, za one nejasne, 10
SANOVNIK hhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh
nestvarne nemogu}e ili nikad do`ivljene snove {to ih sanjamo, za snove koji predstavljaju zagonetku od pojave prvih razumnih bi}a pa sve do dana{njeg dana, {ta o tim snovima da ka`emo? Da li da verujemo u njih ili da ih odbacimo? Pre nego {to odgovorimo na ovo pitanje, da vidimo {ta nauka ka`e za snove i {ta mo`emo o~ekivati od nje u doglednoj budu}nosti na polju tuma~enja snova. Nauka otprilike ovako obja{njava snove: Na ljudske snove uti~u razni spolja{nji i unutra{nji nadra`aji kao na primer: hladno}a u snu, vru}ina, glad, `e|, seksualni nagon, nedostatak vazduha i sl. Zatim briga, `alost, radost, veselje, uzbu|enje, bolest, nemirna savest i sli~ni utisci do`ivljeni na javi. Ogroman rezervoar ~ovekovog pam}enja („zapisanih“ i „registrovanih“ do`ivljaja i dogaja|a) podstaknut ovde navedenim nadra`ajima, za vreme spavanja stvara snove. Tako nauka govori danas. A sutra? [ta mo`emo o~ekivati od nje u budu}nosti? Ako bacimo samo letimi~an pogled na dosada{nje uspehe nauke – presa|ivanje srca sa ~oveka na ~oveka i upu}ivanje ~ovekovih izvidnica na druge planete svemira – mo`emo biti sigurni da }e u skoroj budu}nosti ~ovek u svojoj ku}i na svome ku}nom projektoru mo}i gledati svoje snove snimljene na film pomo}u elektronskih aparata pri~vr{}enih za njegovu glavu! Tada snovi ne}e biti nikakva tajna za ~oveka. Ali dok ne do|e to TADA, stavimo ruku na srce, pogledajmo se u o~i i po{teno priznajmo: ima li ijednog me|u nama koji se makar jedanput u `ivotu nije dobro zamislio posle neobi~nih, te{kih, ili lepih snova?!
11
TUMA^ENJE SNOVA KROZ LITERATURU Od najstarijih pisanih spomenika pa do najnovijih literarnih dela imamo bezbroj primera da se snovima i tuma~enju snova pridavao nekad ve}i a nekad manji zna~aj. Daleko bi nas odvelo ako bismo poku{ali da damo pribli`an pregled dela u kojima se obra|uje motiv sna. Umesto toga, citira}emo dva dokumenta iz na{e knji`evnosti. SAN SRPSKOG PESNIKA VOJISLAVA ILI]A (1862–1894) Pet godina pre smrti, kada je bio u punoj snazi i zdravlju, Vojislav je video u snu i osetio da }e kroz pet godina umreti. S prole}a 1889. godine sanjao je kao da ide preko Trkali{ta (poljana na kojoj su danas zgrade tehni~kih fakulteta u Beogradu) ka Novom groblju. Na sredini Trkali{ta ugledao je nekakav podrum u koji se silazilo niz pet mermernih stepenica. On se zainteresuje i si|e da vidi {ta ima tamo. Spazio je podzemnu sobicu nasred koje je stajao nadgrobni obelisk sa urezanim imenom pokojnika. Ime je bilo zamazano blatom i on po~e perorezom da ~isti slova, ali se u taj mah probudio. O tom snu je odmah sutradan pri~ao svojoj `eni. Druge godine, opet s prole}a, sanjao je isti san, samo s tom razlikom {to je sada umesto pet video ~etiri stepenika. Tako redom svake godine obnavljao se u isto vreme ovaj san, ali uvek sa jednim stepenikom manje. Pete godine sanjao je taj san dva puta: s prole}a i u jesen, kada se i razboleo. U poslednjem snu bio je samo jedan stepenik i Voji12
SANOVNIK hhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh
slav je uspeo da sastru`e blato sa slova i pro~ita svoje ime na obelisku. Kada se probudio, ispri~ao je po obi~aju san. Upitan ~ije je ime pro~itao, rekao je zami{ljen: „Ne se}am se, zaboravio sam.“ Posle toga razboleo se i umro, upravo pet godina posle prvog sna. Evo i jednog primera iz narodne poezije: SMRT SENJANINA IVE Sanak snila Ivanova majka, \e je Senje tama popanula, \e se vedro nebo prolomilo, Sjajan mjesec pao na zemljicu, Na Ru`icu nasred Senja crkvu; \e zvijezde kraju pribjegnule, A Danica krvava i`ljegla, A kuka joj tica kukavica Usred Senja na bijeloj crkvi. Kad se baba iz sna probudila, Uze {taku u desnicu ruku, Ode pravo ka Ru`ici crkvi, Te kazuje protopop Nedeljku, Kazuje mu {ta je u snu snila. A kad stari baku saslu{ao, On joj ode sanak tolkovati: „^uje{ mene ostarila majko! Zlo si snila a gore }e biti, [to je Senje tama popanula, Ono }e ti pusti ostanuti; [to l’ se vedro nebo prolomilo, I {to mjesec pao na Ru`icu, To }e tebe Ivo poginuti; [to su zvjezde kraju pribjegnule, To }e ostat’ mloge udovice; [to j’ Danica krvava i`ljegla, To }e{ stara ostat’ kukavica; [to l’ ti tica kuka na Ru`ici To }e ti je oboriti Turci, A i mene stara pogubiti.“ –––––––––––––––––
( Iz knjige: Srpske narodne pjesme Vuka St. Karad`i}a knjiga III, Beograd, 1929, strana 202). 13
