Dr Valerij Sinjeljnjikov
Put ka bogatstvu ili Gde je skriveno blago
Zrak, 2014
Naslov originala: Путь к богатству. Как стать и богатым, и счастливым, Валерий Владимирович Синельников Naziv knjige: Put ka bogatstvu, ili: Gde je skriveno blago, dr Valerij Sinjeljnjikov Copyright za Srbiju © Zrak, 2014 Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog izdanja se ne sme reprodukovati, skladištiti u povratnom sistemu, ili prenositi, u bilo kom obliku, ili bilo kojim sredstvima, elektronskim, mehaničkim, fotokopirnim i sličnim, bez prethodne dozvole izdavača i vlasnika autorskih prava. Autor ove knjige ne pruža medicinske savete niti preporučuje primenu bilo kojih tehnika kao oblik lečenja bez prethodne, direktne ili indirektne konsultacije sa lekarom. Namera autora je da ponudi informacije opšte prirode. U slučaju da upotrebite bilo koju informaciju dobijenu iz ove knjige za svoje potrebe, što je vaše ustavno pravo, autor i izdavač ne preuzimaju nikakvu odgovornost za vaše postupke.
Prevod: Natalija Radosavljević Lektura i korektura: Jelena Dimitrijević Prelom i korice: Leo commerce Za izdavača: Milica Simić Izdavač: Zrak 064/463-0902 Suizdavač: ID Leo commerce, Beograd Plasman: Zrak 064/463-0902 ID Leo commerce, Beograd Mihajla Bandura 36 011/375-2625; 011/375-2626; 011/375-2627; 063/517-874 E-mail:
[email protected] [email protected] www.leo.rs Štampa: Tercija, Bor Tiraž:1000 ISBN 978-86-88493-12-3
Sadržaj
Uvod ................................................................................................ 7 Susret ............................................................................................... 9 Bogatstvo ...................................................................................... 16 Uranjanje u trans ......................................................................... 27 Novac ............................................................................................ 35 Strah .............................................................................................. 55 Pohlepa ......................................................................................... 73 Zavist ............................................................................................. 84 Dugovi........................................................................................... 88 Cene .............................................................................................. 98 Potraga za blagom .....................................................................101 Izvori novca ................................................................................107 Rad ..............................................................................................109 Finansijska pismenost ...............................................................151 Prostor za život ..........................................................................162 Doviđenja, Grčko! .....................................................................173 Prilog: Formula novca...............................................................177
Uvod
Napokon smo ponovo zajedno, dragi čitaoče! Materijal za ovu knjigu je bio gotov odavno i ona je trebalo da se pojavi odmah posle Moći namere, ali sam tada odlučio da knjigu o bogatstvu mogu da objavim tek nakon što i sam postanem bogat. To jest nakon što sam ostvarim u realnosti one misli i ideje koje su u njoj izložene. Zato sam sebi dao još vremena. I izdao sam drugu potrebnu i važnu knjigu, Vakcina protiv stresa, ili: Psihoenergetski aikido. Upravo sada u rukama držite knjigu o kojoj sam odavno maštao. Sada mogu da je izdam s punim pravom. Kada sam je pisao, shvatao sam kakva odgovornost leži na meni. U poslednje vreme se pojavilo mnogo knjiga (među njima i dobrih) o novcu i o tome kako postati bogat. Zato odmah hoću da vam poručim – ova knjiga nije o novcu, mada ćete u njoj ovu reč sretati prilično često. Ova knjiga, kao i uvek, govori o životu i o vama kao izvoru života, dragi čitaoče. Ovde ćete se susresti s mojim stavovima o bogatstvu, zasnovanim na novom modelu svesti koji je opisan u mojim prethodnim knjigama. Ja sam razumeo i znam gde su skrivena blaga. Ja sam našao svoje blago. Sada sam zaokupljen time da odredim šta ga je dovelo na 7
Dr Valerij Sinjeljnjikov
svet Božji i učim kako da koristim to bogatstvo. Ovom knjigom hoću da pomognem i vama, dragi čitaoci. Daću vam mapu i neophodne instrumente. I mi ćemo zajedno da krenemo u traženje blaga. Obećavam da će biti dovoljno toga za sve. Svako od vas postaće bogat. Zašto ovo činim? Odgovor je veoma jednostavan. Želim da živim u svetu bogatih i zadovoljnih ljudi. Nije li vreme da se pređe s reči na dela? Pa, ako ste, dragi moj čitaoče, već spremni za bogatstvo, krenimo napred! Ono je sasvim blizu. Čak i ne slutite koliko blizu.
8
Susret
Naš avion se dizao u visine. Iza nas je ostala dosadna registracija i ukrcavanje u avion. Pred nama su dva i po sata leta. Imam vremena da razmislim. Interesantno, mislio sam, šta mi ovoga puta sprema Grčka? Valentina mi je telefonom rekla da me čeka iznenađenje, pitam se kakvo. Valentina je veoma interesantna osoba. S troje dece se preselila u Grčku, u domovinu svojih predaka. A ne može se reći da je živela 9
Dr Valerij Sinjeljnjikov
loše. U Taškentu je grčka dijaspora brojala nekoliko hiljada ljudi. Njihovi roditelji su kao komunisti bili deportovani odmah posle Drugog svetskog rata u Sovjetski Savez. Odrasla je sa braćom i sestrama u Taškentu. Tamo je završila školu, ispekla nekoliko zanimanja. Zatim se udala. Rodila je troje dece. I odmah se posle perestrojke, već poslednja u porodici, preselila u Grčku, u Solun, prateći majku, braću, sestre. Naravno, na novom mestu joj nije bilo lako. Deca su bila još maloletna. Jezik je teško učila. Dobar posao nije mogla da dobije. Ipak, još dok je bila u Taškentu, Valentina je naučila da gata kod jedne poznate gatare i vračare. Kada se doselila u Solun i počela da se kući, gatala je susetkama, masirala, skidala vradžbine i uroke. One su to od usta do usta prenosile svojim poznanicima i postepeno je iz svih krajeva grada kod Valentine počelo da dolazi mnogo ljudi da sazna šta ih čeka u životu. Valentina puši. Voli da psuje. A to je nikako ne kvari, pre bi se reklo da doprinosi njenom imidžu. Prvi put mi je telefonirala nekoliko meseci posle objavljivanja moje prve knjige, Zavoli bolest svoju. Za mene je bilo veoma neočekivano kada su mi roditelji rekli da je zvala neka žena iz Grčke i da želi da me pozove kod sebe u Solun da održim seminar. Uveče je zazvonio telefon. Bila je to međugradska veza. – Dobro veče, profesore Sinjeljnjikov! – Dobro veče! – odgovorio sam. – Ja sam Valentina. Zovem iz Grčke, iz Soluna. Pre mesec dana sam kupila vašu knjigu. – Interesantno – nastavio sam. – Kako je moja knjiga stigla do Grčke? – A kod nas u Grčkoj ima svega! – odgovorila je. – Ovde nam jedan čovek dovozi raznu literaturu iz Moskve. Oduševljena sam vašom knjigom. Dala sam svima našima da je pročitaju. Mislim, onima koji su doputovali iz bivšeg Sovjetskog Saveza. I njima se veoma dopala. 10
Susret
Govore mi: pozovi Sinjeljnjikova kod nas, neka nas nauči svom modelu. Tako da te, Valjeročka, ovde svi vole i čekaju. Daj mi svoj broj pasoša i za nedelju dana čekaj poziv. Govorila je veoma jednostavno. Njen glas i manir veoma su me podsećali na manir moje omiljene tetka Zine. I zato me uopšte nije zbunilo što je odmah prešla na „ti“. Stjuardesa je objavila da za 20 minuta slećemo u oblast Makedonija (na severu Grčke) i zamolila nas da vežemo pojaseve. Avion je počeo da se spušta. Pogledao sam kroz prozor. Leteli smo iznad obale. Dole su se videli uredni kvadrati i pravougaonici polja i vrtova pod maslinama. Solun je jedan od najstarijih gradova u Grčkoj. Njegova istorija počinje 315 godine pre nove ere, kada je vladar Makedonije Kasandar ujedinio nekoliko naseobina na obali zaliva Fermaikos. Novom gradu je Kasandar dao ime svoje žene – Saloniki, koja je bila sestra Aleksandra Velikog. Ovo je bilo već moje treće putovanje u Grčku. Avion je naglo skrenuo udesno i počeo da se spušta. Zavalio sam se u sedištu i zatvorio oči. Posle nekoliko minuta točkovi su dodirnuli beton i avion se zatresao svom snagom. Putnici su složno aplaudirali. Neko je viknuo: – Bravo, piloti! Valentina me je čekala kod izlaza iz aerodromske zgrade. Zagrlili smo se i poljubili. – Dobar dan, profesore Sinjeljnjikov, kako ste putovali? – upitala je zvanično, ali smo oboje znali da je ova zvaničnost privremena. Nismo se videli već godinu dana i bilo je potrebno neko vreme da bismo se ponovo navikli jedno na drugo i prešli na „ti“. – Odlično – odgovorio sam. – Kod vas je, kao i uvek, toplo – rekao sam osvrnuvši se oko sebe, a onda sam duboko udahnuo vazduh, zatvorio oči i potom oštro izdahnuo. 11
Dr Valerij Sinjeljnjikov
Zaista mi je bilo prijatno da udahnem svež vazduh posle dva i po sata provedena u avionu. Bilo mi je prijatno da vidim Valentinu. U njenom prisustvu sam se osećao lagano i slobodno. – Kod nas sve odavno cveta – rekla je Valentina. – Hajdemo do automobila. Anestis nas već sigurno dugo čeka. – A kako ste vi? – Kod nas se mnogo toga događa! Sada ćemo sesti u automobil i ja ću ti ispričati. Anestis je izašao iz džipa i otvorio prtljažnik. – Kalispera – pozdravio sam ga na grčkom i pružio ruku. – Dobar dan – odgovorio mi je na prilično dobrom ruskom. Obojica smo se nasmejali. Anestis je pre perestrojke rođen u Čehoslovačkoj, gde je živeo i u školi učio ruski jezik. A zatim se, kao i Valentina, preselio u Grčku, u domovinu svojih predaka. Automobil je jurio auto-putem velikom brzinom u pravcu Soluna. Treba pohvaliti Anestisa – odličan je vozač. Pored puta su se protezale plantaže maslina. – Valječka, pričaj šta se to kod vas dogodilo – prvi sam prekinuo ćutanje. – Evo, slušaj – rekla je – Anestis je našao skriveno blago! Valentina je napravila manju pauzu da bi videla moju reakciju. A ja sam gledao u nju. – Da li je to istina? – upitao sam potpuno mirno. – Naravno – odgovorila je – i ne samo jedno. Ali nam je potrebna tvoja pomoć. – U čemu vam – začudio sam se – treba pomoć da potrošite novac? Svi smo se nasmejali. – Nije sve tako jednostavno. Jesmo našli, ali nismo još iskopali. – A šta vas je u tome sprečilo? 12
Susret
– Stvar je u tome što su mnoga skrivena blaga u Grčkoj ukleta. Dalje mi je Valentina dala kraću informaciju: Makedonija (sever Grčke) nekih 500 godina (1430–1912) bila je pod vlašću Osmanskog carstva. Kada je u Grčkoj počeo nacionalnooslobodilački pokret, Turci su počeli da napuštaju zemlju, ali su mogli da iznesu samo određenu količinu novca i imetka. Ono što je ostajalo oni su zakopavali u zemlju, nadajući se da će se posle nekog vremena ponovo vratiti. A da blago niko ne bi našao i uzeo, oni su pozivali mulu, turskog sveštenika, i čitali nad blagom specijalne vradžbine. Sve je to veoma ozbiljno. Već je bilo nekoliko slučajeva kada su ljudi nalazili zlato, uzimali ga, a zatim tragično umirali. – U čemu vam je potrebna moja pomoć? – pitao sam. – Valera, reci iskreno, da li tvoj metod omogućava da se blago „očisti“ da bi moglo mirno da se uzme? – Mislim da omogućava – rekao sam posle nekog vremena. – Ako čovek koji je zakopao zlato ili njegovi naslednici više nisu živi, blago može da se uzme. Samo pomisao pri tome treba da bude čista. – Mi imamo samo čiste misli – rekla je Valentina s malom kako mi se učinilo ironijom u glasu. – A tamo sigurno postoji blago? Odakle znate da je ono tamo? – upitao sam. – E, tu se mi uzdamo u tebe, doktore Sinjeljnjikov! Upitno sam pogledao u Valentinu. – Da, u tebe. U tvoje hipnotizerske sposobnosti. Sećaš li se Jaše? – upitala je ona. – Kako da se ne sećam. To je onaj koji je bio na svim mojim seminarima i koji je u stanju hipnotičkog transa probo ruku iglom. – Upravo on. Sada se još ispostavilo da je vidovit i da je medijum, možeš li da zamisliš? Ja ga uvodim u stanje transa, kao što si ti učio, i šaljem ga na ono mesto gde je, kako Anestis pretpostavlja, sakriveno blago. Jaša gleda to mesto i određuje da li tamo ima nečega ili nema. 13
