II KNJIGA
ZBIRKA VAZDUHOPLOVNIH
PROPISA I IZDANJE NA CD-u 1—6/2004
Autor: Danilo Stajin Izdaje: "FINANSIJSKI VODIČ" Beograd, Ohridska 6, tel. 344-1587, 344-3519 Fax: 433-541 Tekući račun: 355-1001413-76 Vojvođanska banka Direktor: Milan Marković Odgovorni urednik: Petar Srnić Urednik: Nikola Đorđević Tehnička obrada: Dragan Opačić
Tiraž IV izdanja: 100 primeraka
BEOGRAD 2004.
1-6/04
– 2 od 806 –
Knjiga II
CIP — Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
656.7(497.1)(094.5) ZBIRKA vazduhoplovnih propisa / Odgovorni urednik Petar Srnić. – 2003 –. – Beograd: Finansijski vodič, 2003 – (Beograd: Grafički atelje Kum). – 20 cm. ISSN 1451-5520 = Zbirka vazduhoplovnih propisa
COBISS.SR – ID 107574796
ZBIRKA JE AŽURIRANA SA 30. VI 2004. GODINE
1-6/04
– 3 od 806 –
Knjiga II
S A D R Ž A J:
6.
OSTALI PROPISI ............................................................ 10
6.1
IZVOD IZ KRIVIČNOG ZAKONA SFRJ .....................................10
6.2
IZVOD IZ ZAKONA O PREVOZU OPASNIH MATERIJA...........12
6.3
IZVOD IZ ZAKONA O PRELAŽENJU DRŽAVNE GRANICE I KRETANJU U GRANIČNOM POJASU ...................15
6.4
IZVOD IZ ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OSIGURANJA IMOVINE I LICA.................................................17
6.5
ZAKON O OSNIVANJU JAVNOG PREDUZEĆA ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ ..........................................................20
6.6
IZVOD IZ ZAKONA O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU ...............................................................................26
6.7.
ZAKON O MINISTARSTVIMA ...................................................88
6.8
UREDBA O VRŠENJU USLUGA U OBLASTI SAOBRAĆAJA I VEZA ZA VREME RATNOG STANJA, STANJA NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI I VANREDNOG STANJA ...........................................................106
6.9
UREDBA O POSTUPKU ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA SNIMANJE IZ VAZDUHA TERITORIJE SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I ZA IZDAVANJE KARTOGRAFSKIH I DRUGIH PUBLIKACIJA..........................108
6.10
IZVOD IZ PRAVILNIKA O PODRUČJIMA I OBJEKTIMA KOJE OBUHVATAJU GRANIČNI PRELAZI ZA MEĐUNARODNI SAOBRAĆAJ I GRANIČNI PRELAZI ZA POGRANIČNI SAOBRAĆAJ....................................................112
1-6/04
– 4 od 806 –
Knjiga II
6.11
UREDBA O CARINSKOM POSTUPKU U ŽELEZNIČKOM I DRUMSKOM SAOBRAĆAJU, SAOBRAĆAJU VODENIM PUTEVIMA, VAZDUŠNOM I POŠTANSKOM SAOBRAĆAJU I PUTNIČKOM PROMETU..............................113
6.12
IZVOD IZ PRAVILNIKA O NAČINU UTOVARA, PRETOVARA I ISTOVARA POŠILJAKA ŽIVOTINJA, ŽIVOTINJSKIH PROIZVODA, ŽIVOTINJSKIH SIROVINA I ŽIVOTINJSKIH OTPADAKA, U UNUTRAŠNJEM PROMETU, IZVOZU, UVOZU I PREVOZU, O USLOVIMA KOJE MORA ISPUNJAVATI PREVOZNO SREDSTVO, O HIGIJENSKO-TEHNIČKIM USLOVIMA KOJE MORA ISPUNJAVATI POŠILJKA I O OBRASCU UVERENJA O ZDRAVSTVENOM STANJU POŠILJKE NAMENJENE IZVOZU....................................................................................132
6.13
IZVOD IZ PRAVILNIKA O NAČINU UTVRĐIVANJA I REŠAVANJA GRANIČNIH INCIDENATA I DRUGIH POVREDA DRŽAVNE GRANICE ............................................135
6.14
IZVOD IZ PRAVILNIKA O KONTROLI PRELAŽENJA DRŽAVNE GRANICE I O KRETANJU, BORAVKU, NASTANJIVANJU, LOVU I RIBOLOVU U GRANIČNOM POJASU...................................................................................137
6.22
PRAVILNIK O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUNJAVATI STANICE I PRISTANIŠTA ZA UTOVAR, PRETOVAR I ISTOVAR POŠILJKI ŽIVOTINJA .............................................141
6.23
IZVOD IZ PRAVILNIKA O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUNJAVATI OBJEKTI ZA SMEŠTAJ ŽIVOTINJA I SKLADIŠTA ZA SMEŠTAJ PROIZVODA, SIROVINA I OTPADAKA ŽIVOTINJSKOG POREKLA NA GRANIČNIM PRELAZIMA.............................................................................144
6.28
SAMOUPRAVNI SPORAZUM O UREĐIVANJU MEĐUSOBNIH ODNOSA U ORGANIZOVANJU I OBEZBEĐIVANJU JUGOSLOVENSKOG VAZDUŠNOG SISTEMA HITNE MEDICINSKE POMOĆI ...............................146
6.29
PRAVILNIK O USLOVIMA ZA PREVOZ ŽIVOTINJA U JAVNOM PREVOZU U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU ...........151
1-6/04
– 5 od 806 –
Knjiga II
6.30
REŠENJE O UTVRĐIVANJU OPREME I REZERVNIH DELOVA KOJI SLUŽE ZA BEZBEDNOST NA AERODROMIMA, KOJI SU OSLOBOĐENI OD PLAĆANJA CARINE ................................................................155
6.33
ZAKON O PRIVREMENIM MERAMA O NAČINU OBEZBEĐIVANJA SREDSTAVA ZA NABAVKU AVIONA ZA GAŠENJE ŠUMSKIH I DRUGIH POŽARA I NAČINU OBEZBEĐIVANJA SREDSTAVA ZA KORIŠĆENJE I ODRŽAVANJE TIH AVIONA, KAO I AVIONA KOJI SU ZA TU SVRHU RANIJE NABAVLJENI ..........................................157
6.34
UREDBA O OBRAZOVANJU AVIO-SLUŽBE ..........................160
6.35
ODLUKA O NAČINU KORIŠĆENJA VAZDUHOPLOVA AVIO-SLUŽBE .........................................................................163
6.36
IZVOD IZ PROGRAMA STATISTIČKIH ISTRAŽIVANJA OD INTERESA ZA CELU ZEMLJU U PERIODU OD 1991. DO 1995. GODINE...................................................................165
6.37
ODLUKA O ODREĐIVANJU NAJNIŽIH IZNOSA NA KOJE POJEDINE VRSTE VAZDUHOPLOVA MORAJU BITI OSIGURANE OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETE KOJE VAZDUHOPLOV MOŽE PRIČINITI TREĆIM LICIMA .....................................................................................167
6.38
ODLUKA O ODREĐIVANJU VELIKIH TEHNIČKIH SISTEMA OD INTERESA ZA ODBRANU ZEMLJE .................169
7.
PROGRAM ZA POLAGANJE STRUČNIH ISPITA ....... 171
7.1.
PROGRAMI ZA POLAGANJE ISPITA LETAČKOG OSOBLJA. ...............................................................................171
7.1.1 PROGRAM ŠKOLOVANJA I PROVERAVANJA STRUČNOSTI LETAČKOG OSOBLJA NA AVIONU DC-10 ......................................................................................171 7.1.2 PROGRAM ZA OBUKU I PROVERAVANJE STRUČNOSTI PILOTA SAOBRAĆAJNE AVIJACIJE I ODREĐIVANJE KRITERIJUMA ZA STICANJE OVLAŠĆENJA ZA LETENJE U USLOVIMA KATEGORIJE II. ......................................................................207
1-6/04
– 6 od 806 –
Knjiga II
7.1.3 PROGRAM ZA PROVJERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI ZEMALJSKE I LETAČKE OBUKE ZA PILOTE NA ZRAKOPLOVU METRO II SA 226 .......................222 7.1.4 PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI LETAČKOG OSOBLJA NA AVIONU PIPER CHIEFTAIN (PA-31-350)..............................................231 7.1.5 PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI MEHANIČARA-TEHNIČARA LETAČA..........235 7.1.6 PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI PROFESIONALNIH PILOTA HELIKOPTERA ........................................................................266 7.1.7 PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI PROFESIONALNIH PILOTA AVIONA ..........290 7.1.8 IZVOD IZ PROGRAMA OBUKE ZA DOZVOLU SPORTSKOG PILOTA I PROGRAMA USAVRŠAVANJA .......318 7.1.9 PROGRAM OBUKE PADOBRANACA.....................................437 7.2.
PROGRAMI ZA POLAGANJE ISPITA VAZDUHOPLOVNO-TEHNIČKOG OSOBLJA.........................461
7.2.1 PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI VAZDUHOPLOVNIH MEHANIČARA — TEHNIČARA ............................................................................461 7.2.2 PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI VAZDUHOPLOVNIH MEHANIČARATEHNIČARA PRI STICANJU OVLAŠĆENJA ZA RAD NA AVIONU SA-226 METRO II/MERLIN .......................................500 7.2.3 PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI OSOBLJA ZA POSLOVE PRIHVATA I OTPREME VAZDUHOPLOVA, PUTNIKA I STVARI................503 7.2.4 PROGRAMI STRUČNE PROVERE LICA KOJA OBAVLJAJU POSLOVE PROTIVPOŽARNE ZAŠTITE AVIONA I AERODROMA .........................................................551 7.2.5 PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI LICA KOJA OBAVLJAJU POSLOVE SNABDEVANJA VAZDUHOPLOVA GORIVOM I MAZIVOM ................................................................................584
1-6/04 7.3.
– 7 od 806 –
Knjiga II
UPUTSTVO ZA POLAGANJE ISPITA .....................................589
7.3.1 UPUTSTVO ZA RAD NA DOZVOLAMA LETAČKOG OSOBLJA ................................................................................589 7.3.2 UPUTSTVO O RADU ISPITNIH KOMISIJA ZA PROVERU STRUČNOSTI VAZDUHOPLOVNOG OSOBLJA JUGOSLAVIJE.........................................................................592 7.3.3 UPUTSTVO O POSTUPKU ZA PRODUŽENJE DOZVOLE ZA RAD..................................................................602 7.3.4 UPUTSTVO O IZMENI POSTUPAKA ZA PRODUŽENJE VAŽENJA DOZVOLE ZA RAD VAZDUHOPLOVNOG MEHANIČARA—TEHNIČARA .................................................603 7.3.5 UPUTSTVO O OBAVEŠTAVANJU O ISPITU ZA STICANJE OVLAŠĆENJA VAZDUHOPLOVNO— TEHNIČKOG KONTROLORA..................................................605
9.
PROPISI REPUBLIKA SRBIJE I CRNE GORE............ 606
9.2.1 ZAKON O ISKORIŠĆAVANJU VAZDUHOPLOVNIH PRISTANIŠTA..........................................................................606 9.6.1 ZAKON O VAZDUHOPLOVNIM PRISTANIŠTIMA ..................610
10.
RATIFIKOVANE MEĐUNARODNE KONVENCIJE I PROTOKOLI O CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU .................................................. 615
10.1
PREGLED RATIFIKOVANIH BILATERALNIH I MULTILATERALNIH MEĐUNARODNIH UGOVORA U OBLASTI VAZDUŠNE PLOVIDBE...........................................615
10.2
KONVENCIJA O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU (Čikago, 1944.) ...................................625
10.3
KONVENCIJA ZA IZJEDNAČENJE IZVESNIH PRAVILA O MEĐUNARODNOM PREVOZU VAZDUHOM (Varšava, 1929)........................................................................................661
10.4
PROTOKOL O IZMENI KONVENCIJE ZA IZJEDNAČAVANJE PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA MEĐUNARODNI VAZDUŠNI TRANSPORT (Hag, 1955) ........675
1-6/04
– 8 od 806 –
Knjiga II
10.5
ZAKON O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O KRIVIČNIM DELIMA I NEKIM DRUGIM AKTIMA IZVRŠENIM U VAZDUHOPLOVSTVIMA.........................................................685
10.6
ZAKON O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O SUZBIJANJU NEZAKONITIH AKATA UPERENIH PROTIV BEZBEDNOSTI CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA ...............696
10.7
UREDBA O RATIFIKACIJI PROTOKOLA O IZMENI I DOPUNI KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTU...............................................................704
10.8
UREDBA O RATIFIKACIJI PROTOKOLA O IZMENI KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTU...............................................................707
10.9
ZAKON O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O SUZBIJANJU NEZAKONITE OTMICE VAZDUHOPLOVA .............................710
10.10 UREDBA O RATIFIKACIJI KONVENCIJE KOJOM SE DOPUNJUJE VARŠAVSKA KONVENCIJA O RATIFIKACIJI ZA IZJEDNAČAVANJE NEKIH PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA MEĐUNARODNI VAZDUŠNI PREVOZ KOJI OBAVLJA LICE KOJE NIJE UGOVORNI PREVOZILAC ..........................................................................717 10.11 UREDBA O RATIFIKACIJI SPORAZUMA O TRANZITU U MEĐUNARODNOM VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU ................723 10.12 ODLUKA O RATIFIKACIJI DOPUNSKIH PROTOKOLA BR.1 I 2 I MONTREALSKOG PROTOKOLA BR. 4 O IZMENI KONVENCIJE ZA IZJEDNAČAVANJA NEKIH PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA MEĐUNARODNI VAZDUŠNI PREVOZ, POTPISANI U VARŠAVI 12. OKTOBRA 1929. GODINE ......................................................728 10.13 UREDBA O RATIFIKACIJI PROTOKOLA O IZMENI ČLANA 50 (a) KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU ..........................................751 10.14 UREDBA O RATIFIKACIJI PROTOKOLA O AUTENTIČNOM TEKSTU KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU (ČIKAGO 1944) NA ČETIRI JEZIKA ........................................754
1-6/04
– 9 od 806 –
Knjiga II
10.15 ZAKON O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM PRIZNAVANJU PRAVA NA VAZDUHOPLOVU ...................................................................758
11.
POSEBAN DEO............................................................. 767
11.1
USTAVNA POVELJA DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA ...........................................................................767
11.2
ZAKON ZA SPROVOĐENJE USTAVNE POVELJE DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA .....................785
11.2
ODLUKA O PRIHVATANJU SPORAZUMA DRŽAVA ČLANICA O DEFINISANJU KONAČNOG STATUSA ORGANA I ORGANIZACIJA IZ ČLANA 15. ZAKONA ZA SPROVOĐENJE USTAVNE POVELJE DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA .......................................797
20.
PROPISI REPUBLIKE SRBIJE IZ OBLASTI VAZDUŠNE PLOVIDBE ................................................ 799
20.1
ODLUKA O OSNIVANJU DIREKTORATA CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA DRŽAVE SRBIJE I DRŽAVE CRNE GORE ...........................................................................799
20.2
UREDBA O UVOĐENJU KLASE C VAZDUŠNOG PROSTORA .............................................................................805
1-6/04
– 10 od 806 –
Knjiga II
6.
OSTALI PROPISI
6.1
IZVOD IZ KRIVIČNOG ZAKONA SFRJ
*
Glava dvadeset prva KRIVIČNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA Otmica vazduhoplova Član 240. (1) Ko silom ili ozbiljnom pretnjom da će upotrebiti silu preuzme kontrolu nad vazduhoplovom koji se nalazi u letu, kazniće se zatvorom najmanje jednu godinu. (2) U osobito teškom slučaju dela iz stava 1. ovog člana, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od dvadeset godina.
Ugrožava bezbednost leta vazduhoplova Član 241. (1) Ko postavljanjem ili unošenjem u vazduhoplov eksplozivne ili druge slične naprave ili supstancije, uništenjem ili oštećenjem uređaja za navigaciju ili nanošenjem druge štete na vazduhoplovu, davanjem lažnih obaveštenja u vezi sa letom vazduhoplova, nepropisnim ili nepravilnim upravljanjem leta vazduhoplova, propuštanjem dužnosti ili nadzora u vezi sa bezbednošću vazdušnog saobraćaja, ili na drugi način dovede u opasnost bezbednost leta vazduhoplova, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina. *
Ovaj zakon objavljen je u "Sl. listu SFRJ" br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84 i 74/87.
1-6/04
– 11 od 806 –
Knjiga II
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica, ili je prouzrokovano uništenje vazduhoplova, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od dvadeset godina. (3) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana neko lice sa umišljajem lišeno života, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili smrtnom kaznom. (4) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine. (5) Ako je usled dela iz stava 4. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica, ili je prouzrokovano uništenje vazduhoplova, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Uništenje i uklanjanje znakova koji služe bezbednosti vazdušnog saobraćaja Član 242. Ko uništi, ošteti, ili ukloni znak koji služi bezbednosti vazdušnog saobraćaja, kazniće se zatvorom do tri godine.
Zloupotreba telekomunikacionih znakova Član 243. Ko zlonamerno ili bez potrebe otpravi međunarodno ugovoreni znak za pozivanje u pomoć ili znak da preti opasnost, ili ko telekomunikacionim znakom obmane da postoji sigurnost, ili ko zloupotrebi međunarodno ugovoreni telekomunikacioni znak, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
1-6/04
6.2
– 12 od 806 –
Knjiga II
*
IZVOD IZ ZAKONA O PREVOZU OPASNIH MATERIJA 5. Prevoz u vazdušnom saobraćaju Član 97.
Prilikom prevoza opasnih materija u vazdušnom saobraćaju primenjuju se odredbe Aneksa 18 (bezbedan prevoz opasnih materija vazdušnim putem) uz Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikago, 1944. godine), kao i tehničke instrukcije uz taj aneks, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona. Član 98. U vazdušnom saobraćaju opasne materije se prevoze vazduhoplovima nemenjenim za prevoz tereta ili vazduhoplovima koji su specijalno namenjeni za prevoz opasnih materija. Prevoz opasnih materija vazduhoplovima za prevoz putnika može se vršiti samo u slučajevima i pod uslovima koji su utvrđeni međunarodnim sporazumima o prevozu opasne robe u vazdušnom saobraćaju. Piroforične radioaktivne tečnosti ne smeju da se prevoze vazduhoplovima. Član 99. Ako se putničkim vazduhoplovima prevoze radioaktivne materije, pošiljke sa tim materijama primaju se samo na aerodromu polaska vazduhoplova. Pri prenosu radioaktivnih materija pošiljalac je dužan da odredi stručno lice koje će prihvatiti pošiljke sa radioaktivnim materijama do unošenja u vazduhoplov, odnosno posle iznošenja iz vazduhoplova. Član 100. Za vreme utovara eksplozivnih materija u vazduhoplov ili istovara iz vazduhoplova, vazduhoplov ne sme da se puni gorivom. *
Ovaj zakon objavljen je u "Službenom listu SFRJ" br. 27/90.
1-6/04
– 13 od 806 –
Knjiga II
Član 101. Utovar opasnih materija u vazduhoplov ili istovar iz vazduhoplova ne sme da se vrši za vreme nepogodnih atmosferskih prilika koje bi mogle da izazovu eksploziju, požar, uništenje ili prosipanje opasne materije. Član 102. Sve dok se u vazduhoplovu nalaze eksplozivne ili zapaljive materije, prostor u koji su one smeštene ne sme da se zagreva. Član 103. Pošiljke sa opasnim materijama mogu da se prime i ukrcaju na stranom aerodromu u vazduhoplov koji leti prema domaćem aerodromu samo ako pošiljalac ima potvrdu primaoca pošiljke da je obezbeđeno da pošiljku prihvati stručno lice odmah posle sletanja vazduhoplova. Član 104. Vazduhoplov koji je isključivo natovaren opasnim materijama može da preleti teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije samo ako za to dobije odobrenje od saveznog organa uprave nadležnog za poslove saobraćaja i veza. Odobrenje iz stava 1. ovog člana izdaje savezni organ uprave nadležan za poslove saobraćaja i veza, u saglasnosti sa Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu, saveznim organom uprave nadležnim za unutrašnje poslove i saveznim organom uprave nadležnim za inostrane poslove. U zahtevu za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana prevoznik je dužan da naznači vrstu i količinu opasne materije, aerodrom poletanja i aerodrom sletanja vazduhoplova. Član 105. Ako se vazduhoplovom prevoze opasne materije, prevoznik je dužan da o tome unapred obavesti savezni organ uprave nadležan za poslove civilne zaštite vazdušne plovidbe. Član 106. Propise o načinu vršenja prevoza opasnih materija u vazdušnom saobraćaju donosi funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave
1-6/04
– 14 od 806 –
Knjiga II
nadležnim za poslove saobraćaja i veza, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadležnim za unutrašnje poslove i funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadležnim za poslove zdravstva.
1-6/04
6.3
– 15 od 806 –
Knjiga II
IZVOD IZ ZAKONA O PRELAŽENJU DRŽAVNE * GRANICE I KRETANJU U GRANIČNOM POJASU
Član 11. Zapovednik vazduhoplova u međunarodnom saobraćaju koji se, usled više sile, vazduhoplovom spusti van vazduhoplovnog pristaništa, dužan je da o sletanju vazduhoplova odmah obavesti najbliži organ uprave nadležan za unutrašnje poslove. Član 12. Vazdušni putevi ne mogu se odrediti duž granične linije. Civilni vazduhoplovi mogu leteti iznad graničnog pojasa samo na osnovu odobrenja koje izdaje republički, odnosno pokrajinski organ nadležan za unutrašnje poslove, po prethodno pribavljenom mišljenju nadležne vojne komande. Član 19. Organizacije udruženog rada za iskorišćavanje luka, odnosno za iskorišćavanje rečnih, jezerskih i vazduhoplovnih pristaništa i železničke transportne organizacije, kao i sopstvenik, odnosno korisnik saobraćajnog sredstva, odnosno lice koje upravlja prevoznim sredstvom, dužni su da za vreme vršenja kontrole putničkog saobraćaja preko državne granice na graničnom prelazu, odnosno saobraćajnom sredstvu obezbede uslove za rad organa koji vrši kontrolu. Organizacija udruženog rada za aerodromske usluge i železnička transportna organizacija, odnosno zapovednik plovila i vozač motornog vozila, dužni su da obezbede da putnici ne napuste granični prelaz pre izvršene kontrole prelaženja državne granice, odnosno da se, pošto se završi kontrola, ne ukrcaju ili iskrcaju druga lica bez odobrenja ovlašćenog službenog lica nadležnog organa.
*
Ovaj zakon objavljen je u "Sl. listu SFRJ" br. 34/79, 56/80 i 53/85.
1-6/04
– 16 od 806 –
Knjiga II
Član 20. Zapovednik jugoslovenskog ili stranog plovila dužan je da pri dolasku iz inostranstva i odlasku u inostranstvo preda ovlašćenom službenom licu organa u republici, odnosno autonomnoj pokrajini nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice prepis popisa članova posade i spisak putnika na plovilu i stavi na uvid putne isprave članova posade i putnika i popis članova posade. Pri dolasku iz inostranstva, članovi posade i putnici jugoslovenskog ili stranog plovila ne smeju napustiti plovilo pre izvršene kontrole propisane ovim zakonom. Članovi posade i putnici jugoslovenskog ili stranog vazduhoplova ne smeju napustiti granični prelaz pre izvršene kontrole propisane ovim zakonom.
1-6/04
6.4
– 17 od 806 –
Knjiga II
IZVOD IZ ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA * OSIGURANJA IMOVINE I LICA XI OBAVEZNA OSIGURANJA U SAOBRAĆAJU Član 44.
Po zakonu obavezno se osiguravaju: 1) putnici u javnom prevozu — od posledica nesrećnog slučaja; 2) korisnici, odnosno sopstvenici motornih vozila — od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima; 3) korisnici, odnosno sopstvenici vazduhoplova — od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima. Član 45. O obaveznom osiguranju po članu 44. ovog zakona zaključuje se ugovor između lica koje je dužno da po ovom zakonu zaključi obavezno osiguranje i zajednice osiguranja, odnosno zajednice rizika. Ugovor o obaveznom osiguranju iz člana 44. ovog zakona mora da se zaključi pre nego što prevozno sredstvo počne da se koristi, odnosno pre nego što se stavi u saobraćaj. Ugovorom o obaveznom osiguranju iz stava 1. ovog člana regulišu se prava i obaveze između osiguranika, oštećenog lica i zajednice osiguranja, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
1. Osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja Član 47. Korisnici, odnosno sopstvenici prevoznih sredstava, koji se registruju na teritoriji SFRJ za vršenje javnog prevoza putnika, dužni su da *
Ovaj zakon objavljen je u "Sl. listu SFRJ" br. 24/76.
1-6/04
– 18 od 806 –
Knjiga II
osiguraju putnike od posledica nesrećnog slučaja, na iznose predviđene propisom donesenim na osnovu člana 48. ovog zakona. Organizacija udruženog rada i druga društvena pravna lica dužni su, u smislu stava 1. ovog člana, da osiguraju svoje radnike koje prevoze od mesta stanovanja do mesta rada i obratno, kao i druga lica koja prevoze u vezi sa vršenjem svoje delatnosti, i to: 1) putnike — koje organizacije udruženog rada za aerodromske usluge i druge organizacije udruženog rada prevoze do aerodroma, pristaništa, stanice i sl., i obratno; 2) turiste i druga lica — koje prevoze turističke, ugostiteljske i druge organizacije udruženog rada. Član 48. Najniže osigurane sume na koje se mora ugovoriti osiguranje po jednom putniku, za slučaj smrti, trajnog gubitka opšte radne sposobnosti i za slučaj prolazne nesposobnosti putnika za rad, na ime naknade za gubitak zarade i stvarnih nužnih troškova lečenja, odrediće Savezno izvršno veće. Član 49. Ako putnika zadesi nesrećni slučaj za koji je osiguran, zajednica osiguranja dužna je da isplati: 1) ugovorenu osiguranu sumu za slučaj smrti putnika — ako je usled nesrećnog slučaja nastupila smrt putnika koji je bio stariji od deset godina, a 50% od ugovorene sume — ako je putnik bio mlađi od deset godina; 2) ugovorenu osiguranu sumu za slučaj trajnog gubitka opšte radne sposobnosti — ako je usled nesrećnog slučaja nastupio potpuni trajni gubitak opšte radne sposobnosti putnika, odnosno onoliki procenat od ugovorene osigurane sume koliko iznosi procenat delimičnog gubitka opšte radne sposobnosti prouzrokovan nesrećnim slučajem. Stepen trajnog gubitka opšte radne sposobnosti utvrđuje se po ugovoru o osiguranju, odnosno uslovima osiguranja; 3) naknadu izgubljene zarade i naknadu stvarnih nužnih troškova lečenja — ako je usled nesrećnog slučaja nastupila prolazna nesposobnost putnika za vršenje redovnog zanimanja, odnosno ako je usled nesrećnog slučaja narušeno zdravlje povređenog putnika, a najviše po oba osnova do visine ugovorene osigurane sume za te slučajeve.
1-6/04
– 19 od 806 –
Knjiga II
Isplatom osigurane sume, odnosno naknade, na zajednicu osiguranja prelaze, do visine izvršene isplate, prava korisnika osiguranja na naknadu štete prema trećim licima koja su po bilo kom osnovu odgovorna za štetu prouzrokovanu nesrećnim slučajem, osim prema licu koje je zaključilo ugovor o osiguranju. Ako oštećeno lice usled nesrećnog slučaja pretrpi štetu veću od iznosa koji mu je isplaćen po osnovu obaveznog osiguranja putnika od posledica nesrećnog slučaja, od lica odgovornog za štetu ima pravo na naknadu samo onog dela štete koji prelazi osiguranu sumu koja mu je isplaćena, odnosno naknadu po osnovu ovog osiguranja. Član 50. Ako se ugovor o osiguranju putnika ne zaključi, a nesrećni slučaj nastane, isplatu osigurane sume, odnosno naknade izvršiće zajednica osiguranja čije je sedište na teritoriji republike, odnosno autonomne pokrajine na kojoj je šteta nastala. Zajednica osiguranja koja naknadi štetu iz stava 1. ovog člana ima pravo regresa od neosiguranog korisnika, odnosno sopstvenika motornog vozila.
1-6/04
6.5
– 20 od 806 –
Knjiga II
ZAKON O OSNIVANJU JAVNOG PREDUZEĆA ZA * VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ
Član 1. Radi obezbeđivanja uslova za nesmetano i redovno obavljanje vazdušnog saobraćaja, kao delatnosti od javnog interesa, osniva se javno preduzeće. Član 2. Javno preduzeće posluje pod firmom Javno preduzeće "Jugoslovenski aerotransport", sa potpunom odgovornošću (u daljem tekstu: Javno preduzeće). Skraćeni naziv firme je "JAT", sa p.o. Sedište Javnog preduzeća je u Beogradu. Član 3. Delatnost Javnog preduzeća je: 1) prevoz lica i stvari u redovnom javnom domaćem i međunarodnom vazdušnom saobraćaju; 2) prevoz lica i stvari u posebnom (čarter, avio-taksi i drugo) domaćem i međunarodnom vazdušnom saobraćaju; 3) održavanje vazduhoplova, poletno-sletnih staza, uređaja i opreme, i opreme, i 4) aerodromske usluge na aerodromima koji čine imovinu preduzeća i prevoz od aerodroma do odredišta lica i stvari. Javno preduzeće može da obavlja i delatnosti: proizvodnju i pripremu hrane za korisnike prevoza, hotelske i druge usluge, turističke usluge, unutrašnju i spoljnu trgovinu, kao i druge delatnosti određene statutom, ili da za njihovo obavljanje osnuje druga preduzeća. *
Ovaj zakon objavljen je u "Službenom listu SRJ", br. 9/92.
1-6/04
– 21 od 806 –
Knjiga II
Član 4. Sredstva za osnivanje i rad javnog preduzeća čine: vazduhoplovi, oprema, uređaji, aerodromske i druge poslovne zgrade, poletno-sletne staze i druga pokretna i nepokretna imovina, kao i druga sredstva kojima raspolažu Preduzeća za vazdušni saobraćaj "Jugoslovenski aerotransport" Beograd i Preduzeća za aerodromske usluge Aerodrom "Beograd" (u daljem tekstu: preduzeće), prema bilansnom stanju na dan 29. februara 1992. godine. Sredstva iz stava 1. ovog člana su u državnoj svojini. Član 5. Javno preduzeće osnovaće drugo javno preduzeće za obavljanje aerodromskih usluga u Beogradu i drugih delatnosti za koje je Preduzeće za aerodromske usluge Aerodrom "Beograd" registrovano na dan stupanja na snagu ovog zakona. Član 6. Javno preduzeće organizovaće se kao društvo u mešovitoj svojini na način i pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje pretvaranje društvene svojine u druge oblike svojine, s tim što državni kapital u ukupnom kapitalu javnog preduzeća ne može biti manji od 51%. Organizovanje preduzeća u smislu stava 1. ovog člana izvršiće se na osnovu programa svojinskog prestruktuiranja koji donosi upravni odbor javnog preduzeća, na koji daje saglasnost Vlada Republike Srbije. Prodaja, odnosno otkup stanova vrši se u skladu sa propisima iz oblasti stanovanja. Član 7. Javno preduzeće stiče i pribavlja sredstva za obavljanje svoje delatnosti i razvoj. 1) vršenjem usluga prevoza lica i stvari; 2) izdavanjem i prodajom hartije od vrednosti i prodajom udela u javnom preduzeću, odnosno prodajom dela javnog preduzeća; 3) pružanjem aerodromskih i drugih usluga; 4) ulaganjem domaćih i stranih lica;
1-6/04
– 22 od 806 –
Knjiga II
5) iz kredita; 6) iz ostalih prihoda. Član 8. Javno preduzeće posluje po tržišnim uslovima. U slučaju većih poremećaja u funkcionisanju vazdušnog saobraćaja, upravni odbor je dužan da preduzme mere radi obezbeđenja nesmetanog i bezbednog vazdušnog saobraćaja i zadovoljenja potreba korisnika prevoza. Ako upravni odbor ne preduzme mere iz stava 1. ovog člana, te mere preduzeće Vlada Republike Srbije. Član 9. Organi javnog preduzeća su: upravni odbor i generalni direktor. Organizovanjem javnog preduzeća, kao društva, obrazuje se i skupština. Član 10. Upravni odbor ima 11 članova koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije. Četiri člana upravnog odbora imenuje se od predstavnika zaposlenih u javnom preduzeću na način utvrđen Statutom. Član 11. Upravni odbor: 1) utvrđuje poslovnu politiku; 2) odlučuje o statusnim promenama; 3) donosi Statut; 4) odlučuje o smanjenju i povećanju kapitala; 5) odlučuje o osnivanju novih preduzeća; 6) usvaja izveštaj o poslovanju javnog preduzeća i godišnji obračun; 7) donosi plan razvoja i program rada javnog preduzeća; 8) utvrđuje kriterijume za raspodelu zarada zaposlenih i odlučuje o raspodeli dobiti u javnom preduzeću;
1-6/04
– 23 od 806 –
Knjiga II
9) donosi investicione odluke; 10) odlučuje o izdavanju, prodaji i kupovini deonica, o prodaji udela u javnom preduzeću ili o kupovini udela u drugom preduzeću i o konverziji duga u ulog; 11) odlučuje o cenama prevoza putnika i stvari. Odluke iz stava 1. tač. 2, 3, 4. i 5, kao i plan razvoja i kriterijume za raspodelu zarada zaposlenih i dobiti preduzeća donose se uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Obrazovanjem Skupštine, poslove iz stava 1. tač. 1) do 7) ovog člana, obavlja Skupština, s tim što na odluke o statusnim promenama i usvajanju plana razvoja saglasnost daje Vlada Republike Srbije. Član 12. Generalni direktor javnog preduzeća predstavlja i zastupa javno preduzeće; organizuje i rukovodi procesom rada i vodi poslovanje preduzeća; samostalno donosi odluke i odgovara za zakonitost rada preduzeća; predlaže osnove poslovne politike, program rada i razvoja, preduzima mere za njihovo sprovođenje; izvršava odluke upravnog odbora; imenuje i razrešava pomoćnike direktora koji rukovode unutrašnjim organizacionim celinama, kao i druga lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima; potpisuje kolektivni ugovor; vrši druge poslove određene zakonom i Statutom. Generalni direktor donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova i zadataka na koji saglasnost daje upravni odbor. Generalnog direktora javnog preduzeća imenuje Vlada Republike Srbije. Organizovanjem javnog preduzeća, kao društva, generalnog direktora imenuje upravni odbor uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Član 13. Statutom javnog preduzeća bliže se uređuju pitanja unutrašnje organizacije, delokrug rada organa preduzeća, prava i obaveze delova preduzeća u pravnom prometu; ovlašćenja u pogledu raspolaganja sredstvima od strane delova preduzeća, način predlaganja predstavnika zaposlenih u upravni odbor i druga pitanja od značaja za poslovanje javnog preduzeća.
1-6/04
– 24 od 806 –
Knjiga II
Član 14. Radi zaštite interesa građana, preduzeća i drugih organizacija u prevozu putnika i stvari u unutrašnjem i međunarodnom vazdušnom saobraćaju, u slučaju štrajka u javnom preduzeću, statutom ili drugim opštim aktom će se utvrditi poslovi koji se moraju obavljati i u vreme štrajka i način njihovog izvršavanja, kao i odrediti međunarodni i drugi letovi koji se moraju obavljati dok štrajk traje. Generalni direktor javnog preduzeća rešenjem će odrediti lica koja će raditi na izvršavanju poslova iz stava 1. ovog člana. Prema licu koje ne izvrši nalog generalnog direktora iz stava 2. ovog član, preduzeće se mere utvrđene statutom, odnosno kolektivnim ugovorom. Član 15. Danom upisa u sudski registar javno preduzeće počinje sa radom. Statut javnog preduzeća doneće upravni odbor u roku od sedam dana od dana upisa u sudski registar javnog preduzeća, a program svojinskog prestruktuiranja u roku od deset dana od dana donošenja statuta. Vlada Republike Srbije imenovaće generalnog direktora i upravni odbor najkasnije u roku od pet dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do donošenja statuta javnog preduzeća predstavnike zaposlenih u upravnom odboru predlaže privremeni organ Preduzeća za vazdušni saobraćaj "Jugoslovenski aerotransport". Član 16. Javno preduzeće iz člana 5. ovog zakona osnovaće se najkasnije narednog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Sredstva za osnivanje i rad javnog preduzeća iz stava 1. ovog člana čine sredstva Preduzeća za aerodromske usluge Aerodrom "Beograd" sa bilansnim stanjem na dan preuzimanja sredstava po odredbama ovog zakona. Preduzeće iz stava 1. ovog člana preuzima sve radnike Preduzeća za aerodromske usluge Aerodrom "Beograd", koji su bili zaposleni u tom preduzeću na dan stupanja na snagu ovog zakona.
1-6/04
– 25 od 806 –
Knjiga II
Član 17. Javno preduzeće preduzima sredstva sa bilansnim stanjem na dan 29. februara 1992. godine, kao i prava, obaveze i zaposlene u preduzećima iz člana 4. ovog zakona. Zaposleni koji ne budu raspoređeni na rad u javnom preduzeću ostvariće prava određena Zakonom o radnim odnosima. Do donošenja statuta Javnog preduzeća generalni direktor će odrediti radna mesta na kojima su zaposleni dužni da obavljaju poslove i zadatke i za vreme štrajka. Član 18. Danom upisa javnog preduzeća u sudski registar, brišu se iz registra preduzeća iz člana 4. ovog zakona. Član 19. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
1-6/04
6.6
– 26 od 806 –
Knjiga II
IZVOD IZ ZAKONA O OPŠTEM UPRAVNOM * POSTUPKU
DRUGI DEO PRVOSTEPENI POSTUPAK Glava X POKRETANJE POSTUPKA I ZAHTEVI STRANAKA 1. Pokretanje postupka Član 113. Postupak pokreće nadležni organ po službenoj dužnosti ili povodom zahteva stranke. Član 114. (1) Nadležni organ će pokrenuti postupak po službenoj dužnosti kad to određuje zakon ili drugi propis i kad utvrdi ili sazna da, s obzirom na postojeće činjenično stanje, treba pokrenuti postupak radi zaštite javnog interesa. (2) Pri pokretanju postupka po službenoj dužnosti organ uzima u obzir i eventualne predstavke građana i organizacija i upozorenje nadležnih organa. Član 115. (1) Postupak je pokrenut čim organ izvrši ma koju radnju radi vođenja postupka.
*
Ovaj zakon objavljen je u "Sl. listu SRJ" br. 55/96 i 33/97.
1-6/04
– 27 od 806 –
Knjiga II
(2) Ako organ povodom stavljenog zahteva stranke nađe da nema uslova za pokretanje postupka, doneće zaključak o odbacivanju zahteva stranke. Protiv tog zaključka dozvoljena je posebna žalba. Član 116. U upravnim stvarima u kojima je po zakonu ili po prirodi stvari za pokretanje i vođenje postupka potreban zahtev stranke, organ može pokrenuti i voditi postupak samo ako pstoji takav zahtev.
2. Spajanje stvari u jedan postupak Član 117. (1) Ako se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom ili sličnom činjeničnom stanju i na istom pravnom osnovu i ako je organ koji vodi postupak u pogledu svih predmeta stvarno nadležan, može se pokrenuti i voditi jedan postupak i onda kad se radi o pravima i obavezama više stranaka. (2) Pod istim uslovima jedna stranka ili više stranaka mogu u jednom postupku ostvarivati i više različitih zahteva. (3) O vođenju jednog postupka u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana organ će doneti poseban zaključak. Protiv tog zaključka može se izjaviti žalba, osim ako je zaključak doneo drugostepeni organ. Član 118. Organ može javnim saopštenjem pokrenuti upravni postupak prema većem broju lica koja organu nisu poznata ili se ne mogu odrediti, a koja u postupku mogu imati položaj stranaka ako se radi o bitno istom zahtevu prema svima njima. Član 119. (1) Kad se u smislu člana 117. ovog zakona vodi jedan postupak, ili kad je postupak pokrenut javnim saopštenjem u smislu člana 118.. ovog zakona, svaka stranka istupa u postupku samostalno. (2) U zaključcima kojima se u postupku iz stava 1. ovog člana preduzimaju mere prema strankama, mora se odrediti koja se od tih mera odnosi na koju od stranaka, osim ako se radi o strankama koje u postupku zajednički učestvuju sa istovetnim zahtevima, ili ako zakonom nije drukčije određeno.
1-6/04
– 28 od 806 –
Knjiga II
3. Izmena zahteva Član 120. (1) Pošto je postupak pokrenut, stranka može, do donošenja rešenja u prvom stepenu, proširiti stavljeni zahtev, ili umesto ranijeg zahteva staviti drugi, bez obzira na to da li se prošireni ili izmenjeni zahtev zasniva na istom pravnom osnovu, pod uslovom da se takav zahtev zasniva na bitno istom činjeničnom stanju. (2) Ako organ koji vodi postupak ne dozvoli proširenje ili izmenu zahteva, doneće o tome zaključak. Protiv takvog zaključka dopuštena je posebna žalba.
4. Odustanak od zahteva Član 121. (1) Stranka može odustati od svog zahteva u toku celog postupka. (2) Kad je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a stranka odustane od svog zahteva, organ koji vodi postupak doneće zaključak kojim se postupak obustavlja. O tome će biti obaveštena protivna stranka, ako je ima. (3) Ako je dalje vođenje postupka potrebno u javnom interesu, ili ako to zahteva protivna stranka, organ će produžiti vođenje postupka. (4) Kad je postupak pokrenut po službenoj dužnosti, organ može obustaviti postupak. Ako je postupak u istoj upravnoj stvari mogao biti pokrenut i po zahtevu stranke, postupak će se nastaviti ako stranka to zahteva. (5) Protiv zaključka kojim se obustavlja postupak dopuštena je posebna žalba. Član 122. (1) Stranka može odustati od svog zahteva izjavom koju daje organu koji vodi postupak. Dok organ koji vodi postupak ne donese zaključak o obustavljanju postupka i ne dostavi ga stranci, stranka može opozvati svoj odustanak od zahteva. (2) Pojedina radnja ili propuštanje stranke može se smatrati njenim odustankom od zahteva samo kad je to zakonom određeno.
1-6/04
– 29 od 806 –
Knjiga II
(3) Ako je stranka odustala od svog zahteva posle donošenja prvostepenog rešenja, a pre isteka roka za žalbu, zaključkom o obustavi postupka poništava se prvostepeno rešenje ako je njime zahtev stranke bio pozitivno ili delimično pozitivno rešen. Ako je stranka odustala od svog zahteva posle izjavljene žalbe, a pre nego što joj je dostavljeno rešenje doneseno povodom žalbe, zaključkom o obustavi postupka poništava se prvostepeno rešenje kojim je zahtev stranke bio usvojen, u celini ili delimično, ako je stranka u celini odustala od svog zahteva. Član 123. Stranka koja je odustala od zahteva dužna je da snosi sve troškove koji su nastali do obustavljanja postupka, osim ako posebnim propisima nije drukčije određeno.
5. Poravnanje Član 124. (1) Ako u postupku učestvuju dve stranke ili više stranaka sa suprotnim zahtevima, službeno lice koje vodi postupak nastojaće u toku celog postupka da se stranke poravnaju, potpuno ili bar u pojedinim spornim pitanjima. (2) Poravnanje mora biti uvek jasno i određeno i ne sme biti na štetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa trećih lica Službeno lice koje vodi postupak mora na to paziti po službenoj dužnosti. Ako se utvrdi da bi poravnanje bilo na štetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa trećih lica, organ koji vodi postupak neće prihvatiti da se zaključi poravnanje i o tome će doneti poseban zaključak. (3) Poravnanje se upisuje u zapisnik. Poravnanje je zaključeno kad stranke posle pročitanog zapisnika o poravnanju potpišu zapisnik. Overen prepis zapisnika predaće se strankama ako ga traže. (4) Poravnanje ima snagu izvršnog rešenja donetog u postupku (izvršna isprava). (5) Organ pred kojim je zaključeno poravnanje doneće zaključak kojim će, po potrebi, postupak obustaviti u celini ili delimično. (6) Ako zaključak o obustavljanju, odnsono o nastavljanju postupka nije u skladu sa zaključenim poravnanjem, protiv zaključka je dopuštena posebna žalba.
1-6/04
– 30 od 806 –
Knjiga II
Glava XI POSTUPAK DO DONOŠENJA REŠENJA A. Opšta načela 1. Zajedničke odredbe Član 125. (1) Pre donošenja rešenja moraju se utvrditi sve odlučne činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje rešenja i strankama omogućiti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese. (2) Činjenice i okolnosti iz stava 1. ovog člana utvrđuju se i prava i pravni interesi iz tog stava ostvaruju se i štite u skraćenom postupku (Član 131.) ili u posebnom ispitnom postupku (čl. 132. i 133). Član 126. (1) Službeno lice koje vodi postupak može u toku celog postupka upotpunjavati činjenično stanje i izvoditi dokaze radi utvrđivanja, i onih činjenica koje u postupku nisu bile iznete ili nisu utvrđene. (2) Službeno lice koje vodi postupak narediće po službenoj dužnosti izvođenje svakog dokaza ako nađe da je to potrebno radi razjašnjenja stvari. (3) Službeno lice koje vodi postupak pribaviće po službenoj dužnosti podatke o činjenicama o kojima službenu evidenciju vodi organ nadležan za rešavanje u upravnoj stvari. Na isti način postupiće službeno lice u pogledu činjenica o kojima službenu evidenciju vodi drugi organ. Član 127. (1) Činjenično stanje na kome zasniva svoj zahtev stranka je dužna da iznese tačno, potpuno i određeno. (2) Ako se ne radi o činjenicama koje su opštepoznate, stranka je dužna da za svoje navode predloži dokaze i da ih po mogućnosti podnese. Ako sama stranka tako ne postupi, službeno lice koje vodi postupak pozvaće je da to učini. Od stranke se neće tražiti da pribavi i podnese dokaze koje brže i lakše može pribaviti organ koji vodi po-
1-6/04
– 31 od 806 –
Knjiga II
stupak, niti da podnosi uverenja i druge isprave koje organi nisu dužni da izdaju po čl. 161. i 162. ovog zakona. (3) Ako stranka nije u naknadno određenom roku predložila, odnosno, po mogućnosti, podnela dokaze, organ će zaključkom odbaciti zahtev kao da nije podnesen (Član 58. stav 2). Protiv tog zaključka dopuštena je posebna žalba. Član 128. (1) Stranka daje svoju izjavu, po pravilu, usmeno, a može je dati i pismeno. (2) Kad se radi o složenoj upravnoj stvari ili kad su potrebna opširnija stručna objašnjenja, službeno lice koje vodi postupak može naložiti stranci da podnese pismenu izjavu, određujući joj dovoljan rok za to. U takvom slučaju i stranka ima pravo da traži da joj se dopusti davanje pismene izjave. (3) Ako je stranci naloženo ili dopušteno da podnese pismenu izjavu, ne može joj se usled toga oduzeti pravo da svoju izjavu da i usmeno. Član 129. Ako se u toku postupka pojavi lice koje do tada nije učestvovalo u postupku kao stranka, pa zahteva da učestvuje u postupku kao stranka, službeno lice koje vodi postupak ispitaće njegovo pravo da bude stranka i o tome će doneti zaključak. Protiv zaključka kojim se ne priznaje to pravo dopuštena je posebna žalba. Član 130. Službeno lice koje vodi postupak dužno je da, po potrebi, upozori stranku na njena prava u postupku i da joj ukazuje na pravne posledice njenih radnji ili propuštanja u postupku.
2. Skraćeni postupak Član 131. (1) Organ može po skraćenom postupku rešiti upravnu stvar neposredno:
1-6/04
– 32 od 806 –
Knjiga II
1) ako je stranka u svom zahtevu navela činjenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se može utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje može utvrditi na osnovu opštepoznatih činjenica ili činjenica koje su organu poznate; 2) ako se stanje stvari može utvrditi neposrednim uvidom, odnosno na osnovu službenih podataka kojima organ raspolaže, a nije potrebno posebno saslušanje stranke radi zaštite njenih prava, odnosno pravnih interesa; 3) ako je propisom predviđeno da se upravna stvar može rešiti na osnovu činjenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrđene ili se dokazima samo posredno utvrđuju, pa su činjenice ili okolnosti učinjene verovatnim, a iz svih okolnosti proizlazi da zahtevu stranke treba udovoljiti; 4) kad se radi o preduzimanju u javnom interesu hitnih mera koje se ne mogu odlagati, a činjenice na kojima rešenje treba da bude zasnovano su utvrđene ili bar učinjene verovatnim. (2) Rešenja iz tač. 1. i 2. stava 1. ovog člana mogu se izrađivati putem elektronskih računara.
3. Poseban ispitni postupak Član 132. (1) Poseban ispitni postupak se sprovodi kad je to potrebno radi utvrđivanja odlučnih činjenica i okolnosti koje su od značaja za razjašnjenje upravnih stvari ili radi davanja strankama mogućnosti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese. (2) Tok ispitnog postupka određuje, prema okolnostima pojedinog slučaja, službeno lice koje vodi postupak, u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa koji se odnose na upravnu stvar o kojoj se radi. (3) U granicama iz st. l. i 2. ovog člana, službeno lice koje vodi postupak naročito: određuje koje radnje u postupku treba izvršitii izdaje naređenja za njihovo izvršenje, određuje redosled kojim će se pojedine radnje vršiti i rokove u kojima će se izvršiti ako oni nisu propisani zakonom, određuje usmenu raspravu i saslušanja, kao i sve što je potrebno za njeno održavanje, odlučuje koji će se dokazi izvesti i odlučuje o svim predlozima i izjavama podnesenim u postupku.
1-6/04
– 33 od 806 –
Knjiga II
(4) Službeno lice koje vodi postupak odlučuje da li će se raspravljanje i dokazivanje vršiti odvojeno o pojedinim spornim pitanjima ili zajedno za ceo predmet. Član 133. (1) Stranka ima pravo da učestvuje u ispitnom postupku i, radi ostvarenja cilja postupka, da daje potrebne podatke i brani svoja prava i zakonom zaštićene interese. (2) Stranka ima pravo da iznosi činjenice koje mogu biti od uticaja za rešenje upravne stvari, da predlaže dokaze radi utvrđivanja tih činjenica i da pobija tačnost navoda koji se ne slažu s njenim navodima. Ona ima pravo da sve do donošenja rešenja dopunjuje i objašnjava svoje navode, a ako to čini posle održane usmene rasprave dužna je da opravda zbog čega to nije učinila na raspravi. (3) Službeno lice koje vodi postupak dužno je da pruži mogućnost stranci: da se izjasni o svim okolnostima i činjenicama koje su iznete u ispitnom postupku i o predlozima i ponuđenim dokazima, da učestvuje u izvođenju dokaza i da postavlja pitanja drugim strankama, svedocima i veštacima preko službenog lica koje vodi postupak, a s njegovom dozvolom i neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvođenja dokaza i da se o tome izjasni. Organ neće doneti rešenje pre nego što stranci pruži mogučnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima na kojima treba da se zasniva rešenje, a o kojima stranci nije bila data mogućnost da se izjasni.
4. Prethodno pitanje Član 134. (1) Ako organ koji vodi postupak naiđe na pitanje bez čijeg se rešenja ne može rešiti sama upravna stvar, a to pitanje čini samostalnu pravnu celinu za čije je rešenje nadležan sud ili drugi organ (prethodno pitanje), on može, pod uslovima iz ovog zakona, sam raspraviti to pitanje, ili postupak prekinuti dok nadležni organ to pitanje ne reši. O prekidu postupka donosi se zaključak, protiv kog je dopuštena posebna žalba, osim ako je zaključak doneo drugostepeni organ. (2) Ako je organ koji vodi postupak sam raspravio prethodno pitanje, rešenje takvog pitanja ima pravno dejstvo samo u upravnoj stvari u kojoj je to pitanje rešeno.
1-6/04
– 34 od 806 –
Knjiga II
(3) U pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca, organ koji vodi postupak vezan je pravnosnažnom presudom suda kojom se optuženi oglašava krivim. Član 135. (1) Organ koji vodi postupak mora prekinuti postupak kad se prethodno pitanje odnosi na postojanje krivičnog dela, na postojanje braka, na utvrdivanje očinstva, ili kad je to zakonom određeno. (2) Kad se prethodno pitanje odnosi na krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, a nema mogućnosti za krivično gonjenje, organ koji vodi postupak raspraviće i to pitanje. Član 136. Ako se zbog prethodnog pitanja ne mora prekinuti postupak, organ koji vodi postupak može sam uzeti u razmatranje prethodno pitanje i raspraviti ga kao sastavni deo upravne stvari i na toj osnovi rešiti samu upravnu stvar. Član 137. (1) Ako organ koji vodi postupak ne uzme prethodno pitanje u razmatranje u smislu člana 136. ovog zakona, a postupak za rešenje prethodnog pitanja koji se može voditi samo po službenoj dužnosti još nije pokrenut pred nadležnim organom, on će tražiti da nadležni organ pokrene postupak po tom pitanju. (2) U upravnoj stvari u kojoj se postupak za rešenje prethodnog pitanja pokreće povodom zahteva stranke, organ koji vodi postupak može zaključkom naložiti jednoj od stranaka da u cilju rešenja prethodnog pitanja traži od nadležnog organa pokretanje postupka određujući joj rok u kom je dužna da to učini i da mu o tome podnese dokaz. Pri tom će organ koji vodi postupak upozoriti stranku na posledice propuštanja. Rok za traženje pokretanja postupka za rešenje prethodnog pitanja počinje teći od dana kad zaključak postane konačan. (3) Ako stranka povodom čijeg zahteva je pokrenut postupak ne podnese u određenom roku dokaz da je od nadležnog organa tražila pokretanje postupka po prethodnom pitanju, smatraće se da je ta stranka odustala od zahteva, a organ koji vodi postupak obustaviće postupak. Ako to nije učinila protivna stranka, organ će nastaviti postupak i sam će raspraviti prethodno pitanje.
1-6/04
– 35 od 806 –
Knjiga II
(4) Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana dopuštena je posebna žalba. Član 138. Postupak prekinut zbog rešavanja prethodnog pitanja pred nadležnim organom nastaviće se pošto bude konačno odlučeno o tom pitanju.
5. Usmena rasprava Član 139. Službeno lice koje vodi postupak određuje, po svojoj inicijativi ili po predlogu stranke, usmenu raspravu u svakom slučaju kad je to korisno za razjašnjenje upravne stvari, a mora je odrediti: 1) u upravnim stvarima u kojima učestvuju dve stranke ili više stranaka sa suprotnim interesima; ili 2) kad treba da se izvrši uviđaj ili sasluša svedok ili veštak. Član 140. (1) Usmena rasprava je javna. (2) Službeno lice koje vodi postupak može isključiti javnost za celu usmenu raspravu ili samo za jedan njen deo: 1) ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti; 2) ako postoji ozbiljna i neposredna opasnost ometanja usmene rasprave; 3) ako treba da se raspravlja o odnosima u nekoj porodici; 4) ako treba da se raspravlja o okolnostima koje predstavljaju državnu, vojnu, službenu, poslovnu, protesionalnu, naučnu ili umetničku tajnu. (3) Predlog za isključenje javnosti može staviti i zainteresovano lice. (4) O isključenju javnosti donosi se zaključak koji mora biti obrazložen i javno objavljen. (5) Pri objavljivanju rešenja po sprovedenom postupku javnost se ne može isključiti.
1-6/04
– 36 od 806 –
Knjiga II
Član 141. (1) Isključenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zastupnike, punomoćnike, predstavnike i stručne pomagače. (2) Službeno lice koje vodi postupak može dopustiti da usmenoj raspravi sa koje je javnost isključena prisustvuju pojedina službena lica, naučni i javni radnici ako je to od interesa za njihovu službu odnosno naučni rad. Službeno lice koje vodi postupak upozoriće ta lica da su dužna da čuvaju kao tajnu ono što budu na raspravi saznala. Član 142. (1) Organ koji vodi postupak dužan je da preduzima sve što je potrebno da se usmena rasprava obavi bez odugovlačenja i, po mogućnosti, bez prekidanja i odlaganja. (2) Licima koja se pozivaju na usmenu raspravu mora se ostaviti dovoljno vremena da se pripreme za raspravu i da na nju dođu na vreme i bez vanrednih troškova. Pozvanim licima ostaviće se, po pravilu, osam dana od dana dostavljanja poziva do dana rasprave. Član 143. Kad je za razmatranje upravne stvari na usmenoj raspravi potrebno upoznati se sa planovima, spisima ili drugim predmetima, te predmete treba staviti na uvid pozvanim licima istovremeno sa određivanjem usmene rasprave, a u pozivu za usmenu raspravu naznačiti vreme i mesto kad i gde se oni mogu razgledati. Član 144. (1) Organ koji vodi postupak dužan je da i javno objavi određivanje usmene rasprave: kad postoji opasnost da se pojedinačni pozivi neće moći na vreme dostaviti, kad postoji verovatnoća da ima zainteresovanih lica koja se još nisu pojavila kao stranke, ili kad to nalažu drugi slični razlozi. (2) javna objava usmene rasprave treba da sadrži sve podatke koji moraju biti navedeni u pojedinačnom pozivu, kao i poziv da na usmenu raspravu dođe svako ko smatra da se upravna stvar tiče njegovih pravnih interesa. Ta objava se saopštava na način propisan u članu 84. ovog zakona.
1-6/04
– 37 od 806 –
Knjiga II
Član 145. Usmena rasprava održaće se, po pravilu, u sedištu organa koji vodi postupak. Ako je potreban uviđaj u mestu van sedišta tog organa, usmena rasprava se može održati na mestu uviđaja. Organ koji vodi postupak može odrediti za usmenu raspravu i drugo mesto kad je to potrebno zbog znatnog smanjenja troškova i zbog temeljnijeg, bržeg ili jednostavnijeg raspravljanja upravne stvari. Član 146. (1) Službeno lice koje vodi postupak dužno je da na početku usmene rasprave utvrdi koja su od pozvanih lica prisutna, a u pogledu odsutnih - da proveri da li su im pozivi uredno dostavljeni. (2) Ako neka od stranaka koja još nije saslušana nije došla na usmenu raspravu, a nije utvrđeno da joj je poziv uredno dostavljen, službeno lice koje vodi postupak odložiće usmenu raspravu, osim ako je ona na vreme javno objavljena. (3) Ako na usmenu raspravu ne dođe stranka po čijem je zahtevu postupak pokrenut, mada je uredno pozvana, a iz celokupnog stanja stvari se može pretpostaviti da je zahtev povukla, organ koji vodi postupak obustaviće postupak. Protiv zaključka o tome dopuštena je posebna žalba. Ako se ne može pretpostaviti da je stranka zahtev povukla, ili ako bi se postupak u javnom interesu morao nastaviti po službenoj dužnosti, službeno lice će, prema okolnostima slučaja, sprovesti raspravu bez tog lica, ili će je odložiti. (4) Ako stranka protiv koje je pokrenut postupak neopravdano izostane, mada je uredno pozvana, službeno lice koje vodi postupak može sprovesti usmenu raspravu i bez nje, a može na njen trošak i odložiti usmenu raspravu ako je to potrebno radi pravilnog rešenja stvari. Član 147. (1) Ako prisutna stranka, i pored upozorenja na posledice, ne stavi primedbu u toku same usmene rasprave na radnje koje se na usmenoj raspravi preduzimaju, smatraće se da nema primedbe. Ako ta starnka docnije stavi primedbu na radnje preduzete na usmenoj raspravi, organ koji rešava o upravnoj stvari ceniće i tu primedbu ako ona može imati uticaja na rešavanje stvari i ako nije data posle usmene rasprave radi odugovlačenja postupka.
1-6/04
– 38 od 806 –
Knjiga II
(2) Ako stranka koja je pozvana javnim saopštenjem nije došla na usmenu raspravu, a primedbe na radnje preduzete na usmenoj raspravi stavi posle usmene rasprave, te će se primedbe uzeti u obzir pod uslovom iz stava 1. ovog člana. Član 148. (1) Na usmenoj raspravi treba da se pretrese i utvrdi ono što je predmet posebnog ispitnog postupka. (2) Ako se predmet posebnog ispitnog postupka ne može pretresti na jednoj usmenoj raspravi, službeno lice koje vodi postupak prekinuće usmenu raspravu i zakazati što pre njen nastavak. Za taj nastavak službeno lice će preduzeti sve mere koje su propisane za određivanje usmene rasprave, a prisutnim licima može usmeno saopštiti te mere kao i vreme i mesto nastavka rasprave. Prilikom nastavka usmene rasprave službeno lice koje vodi postupak izneće u glavnim crtama tok dotadašnje usmene rasprave. (3) Za izvođenje pismenih dokaza koji se naknadno podnesu ne mora se ponovo određivati usmena rasprava, ali će se stranci dati mogućnost da se o izvedenim dokazima izjasni.
B. Dokazivanje 1. Zajedničke odredbe Član 149. (1) Činjenice na osnovu kojih se donosi rešenje (odlučne činjenice) utvrđuju se dokazima. (2) Kao dokaz mogu se upotrebiti sva sredstva podesna za utvrđivanje stanja stvari i koja odgovaraju pojedinom slučaju, kao što su: isprave, iskazi svedoka, izjave stranaka, nalazi i mišljenja veštaka, uviđaj. Član 150. (1) O tome da li neku činjenicu treba utvrđivati ili ne odlučuje službeno lice koje vodi postupak, zavisno od toga da li ta činjenica može imati uticaja na rešavanje upravne stvari. Dokazi se, po pravilu, izvode pošto se utvrdi šta je u činjeničnom pogledu sporno ili šta treba dokazivati.
1-6/04
– 39 od 806 –
Knjiga II
(2) Ne treba dokazivati činjenice koje su opštepoznate. (3) Ne. treba dokazivati činjenice čije postojanje zakon pretpostavlja, ali je dopušteno dokazivati nepostojanje tih činjenica, ako zakonom nije drukčije određeno. Član 151. Ako je dokazivanje pred organom koji vodi postupak neizvodljivo, povezano s nesrazmernim troškovima ili velikim gubitkom vremena, dokazivanje ili pojedini dokazi mogu se izvoditi pred zamoljenim organom. Član 152. Kad je propisom predviđeno da se upravna stvar može rešiti na podlozi činjenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrđene ili se dokazima samo posredno utvrđuju (činjenice i okolnosti koje su učinjene verovatnim), izvođenje dokaza u tom cilju nije vezano za odredbe ovog zakona o izvođenju dokaza. Član 153. (1) Ako organu koji rešava o upravnoj stvari nije poznato pravo koje važi u stranoj državi, može se obavestiti o tome kod saveznog organa nadležnog za inostrane poslove. (2) Organ koji rešava o upravnoj stvari može od stranke zatražiti da podnese javnu ispravu izdatu od nadležnog inostranog organa kojom se potvrđuje koje pravo važi u državi čiji je organ izdao ispravu. Dopušteno je dokazivanje da je strano pravo drukčije nego što je to sadržano u javnoj ispravi, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.
2. Isprave Član 154. (1) Isprava koju je u propisanom obliku izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti, odnosno preduzeće ili druga organizacija u okviru zakonom poverenog javnog ovlašćenja (javna isprava) dokazuje ono što se u njoj potvrđuje ili određuje. Ta isprava može biti prilagođena elektronskoj obradi podataka. (2) U postupku dokazivanja, mikrofilmska kopija isprave, odnosno reprodukcija te kopije izjednačava se sa ispravom iz stava 1. ovog člana
1-6/04
– 40 od 806 –
Knjiga II
ako je mirkofilmsku kopiju, odnosno reprodukciju te kopije izdao organ u granicama svoje nadležnosti, odnosno zakonom poverenog javnog ovlašćenja. (3) Dopušteno je dokazivati da su u ispravi, odnosno mirkofilmskoj kopiji isprave ili reprodukcije te kopije činjenice neistinito potvrđene ili da je sama isprava, odnosno mikrofilmska kopija isprave ili reprodukcije te kopije neispravno sastavljena. (4) Dopušteno je dokazivati da mikrofilmska kopija isprave, odnosno reprodukcija te kopije nije verna originalu. Član 155. Ako je na ispravi nešto precrtano, ostrugano, izbrisano ili umetnuto, ili ako na ispravi postoje kakvi drugi spoljni nedostaci, službeno lice koje vodi postupak oceniće prema svim okolnostima da li je time i u kojoj meri umanjena dokazna vrednost isprave, ili je isprava potpuno izgubila dokaznu vrednost za rešavanje u upravnoj stvari o kojoj se vodi postupak. Član 156. (1) Isprave koje služe kao dokaz podnose stranke ili ih pribavlja organ koji vodi postupak. Stranka podnosi ispravu u originalu, mikrofilmskoj kopiji isprave ili reprodukciji te kopije ili u overenom prepisu, a može je podneti i u običnom prepisu. Kad stranka podnese ispravu u overenom prepisu, službeno lice koje vodi postupak može tražiti da stranka pokaže originalnu ispravu, a kad podnese ispravu u običnom prepisu, službeno lice će utvrditi da li je taj prepis veran originalu. Mikrofilmska kopija isprave ili reprodukcija te kopije koju je na propisan način izdao organ ima u postupku dokaznu vrednost originala isprave u smislu člana 154. stav 1. ovog zakona, za rešavanje upravne stvari o kojoj se vodi postupak. (2) Ako je organ koji je za to bio nadležan neke činjenice ili okolnosti već utvrdio ili su one dokazane u javnoj ispravi (lična karta izvod iz matične knjige i dr.), organ koji vodi postupak uzeće te činjenice i okolnosti kao utvrđene. Kad je u pitanju sticanje ili gubljenje prava, a postoji verovatnoća da su se te činjenice i okolnosti naknadno izmenile, ili ih na osnovu posebnih propisa treba posebno utvrditi službeno lice će tražiti da stranka podnese posebne dokaze o tim činjenicama i okolnostima, ili će ih organ sam pribaviti.
1-6/04
– 41 od 806 –
Knjiga II
Član 157. (1) Službeno lice koje vodi postupak može naložiti stranci koja se poziva na neku ispravu da je podnese ako njom raspolaže ili ako je može pribaviti. (2) Ako se isprava nalazi kod suprotne stranke, a ona neće dobrovoljno da je podnese ili pokaže, službeno lice koje vodi postupak pozvaće tu stranku da podnese ili pokaže ispravu na raspravi da bi se druga stranka mogla o njoj izjasniti. (3) Ako stranka kojoj je naloženo da podnese, odnosno pokaže ispravu ne postupi po pozivu, organ koji vodi postupak ceniće, s obzirom na sve okolnosti slučaja, od kakvog je to uticaja za rešavanje u upravnoj stvari. U takvom slučaju organ može toj stranci izreći novčanu kaznu za povredu procesne discipline u iznosu od 100 novih dinara, a tu kaznu može i ponovo izreći u istom iznosu, odnosno sve dok stranka ne pristane da podnese, odnosno pokaže ispravu. Protiv zaključka kojim je izrečena novčana kazna stranka može izjaviti posebnu žalbu, koja ne zadržava izvršenje tog zaključka. Član 158. Ako se isprava koju treba upotrebiti kao dokaz u postupku nalazi kod organa, a stranka koja se pozvala na tu ispravu nije uspela da je pribavi, organ koji vodi postupak pribaviće tu ispravu po službenoj dužnosti. Član 159. (1) Ako se isprava nalazi kod trećeg lica, a ono neće dobrovoljno da je pokaže, organ koji vodi postupak doneće zaključak kojim će naložiti tom licu da pokaže ispravu na raspravi da bi se stranke mogle o njoj izjasniti. (2) Treće lice može uskratiti pokazivanje isprave iz razloga iz kojih svedok može uskratiti svedočenje. (3) Protiv trećeg lica koje bez opravdanog razloga odbija da pokaže ispravu postupiće se kao protiv onoga koji odbija da svedoči. (4) Protiv zaključka kojim mu se naređuje pokazivanje isprave, kao i protiv zaključka o kazni zbog nepokazivanja isprave, treće lice ima pravo na žalbu, koja odlaže izvršenje zaključka. (5) Stranka koja se poziva na ispravu koja se nalazi kod trećeg lica dužna je da naknadi troškove koje je to lice imalo u vezi sa pokazivanjem isprave.
1-6/04
– 42 od 806 –
Knjiga II
Član 160. Isprave koje su izdali inostrani organi, a koje u državi u kojoj su izdate važe kao javne isprave, imaju, pod uslovima uzajamnosti, istu dokaznu snagu kao i domaće javne isprave, ako su propisno overene. Član 161. (1) Organi izdaju uverenja, odnosno druge isprave (certifikate, potvrde i dr.) o činjenicama o kojima vode službenu evidenciju. (2) Uverenja i druge isprave o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija moraju se izdavati saglasno podacima iz službene evidencije. Takva uverenja, odnosno druge isprave imaju značaj javne isprave. (3) Uverenja i druge isprave o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija izdaju se stranci na usmeni zahtev, po pravilu, istog dana kad je stranka zatražila izdavanje uverenja, odnosno druge isprave, a najdocnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, ako propisom kojim je ustanovljena službena evidencija nije drukčije određeno. (4) Ako organ odbije zahtev za izdavanje uverenja, odnosno druge isprave o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju, dužan je da o tome donese posebno rešenje. Ako u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva ne izda uverenje, odnosno drugu ispravu o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju, niti donese i dostavi stranci rešenje o odbijanju zahteva, stranka može izjaviti žalbu da je zahtev odbijen. (5) Ako stranka, na osnovu dokaza kojima raspolaže, smatra da joj uverenje, odnosno druga isprava o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija nije izdata u skladu s podacima iz te evidencije, može zahtevati izmenu ili izdavanje novog uverenja, odnosno druge isprave. Organ je dužan da donese posebno rešenje, ako odbije zahtev stranke da joj izmeni ili izda novo uverenje, odnosno drugu ispravu. Ako u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za izmenu ili izdavanje novog uverenja, odnosno druge isprave, to ne bude učinjeno, stranka može izjaviti žalbu kao da je njen zahtev odbijen. Član 162. (1) Organi izdaju uverenja, odnosno druge isprave i o činjenicama o kojima ne vode službenu evidenciju ako je to zakonom ili drugim propisom određeno. U tom slučaju, činjenice se utvrđuju u postupku propisanom odredbama ove glave.
1-6/04
– 43 od 806 –
Knjiga II
(2) Uverenje, odnosno druga isprava izdata na način predviđen u stavu 1. ovog člana ne obavezuje organ kome je podnesena kao dokaz i koji treba da rešava o upravnoj stvari. Taj organ može ponovo utvrđivati činjenice navedene u uverenju, odnosno drugoj ispravi. (3) Uverenje, odnosno druga isprava se stranci izdaje, odnosno rešenje o odbijanju zahteva donosi i stranci dostavlja u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, a ako se tako ne postupi, stranka može izjaviti žalbu kao da je njen zahtev odbijen.
3. Svedoci Član 163. (1) Svedok može biti svako lice koje je bilo sposobno da opazi činjenicu o kojoj treba da svedoči i koje je u stanju da to svoje opažanje saopšti. (2) Lice koje u postupku učestvuje u svojstvu službenog lica ne može biti svedok. Član 164. Svako lice koje se kao svedok poziva dužno je da se odazove pozivu i da svedoči, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Član 165. Ne može se ispitati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja državne, vojne ili službene tajne dok ga nadležni organ ne oslobodi te dužnosti. Član 166. (1) Svedok može uskratiti svedočenje: 1) ako bi odgovor na pojedina pitanja izložio teškoj sramoti, znatnoj imovinskoj šteti ili krivičnom gonjenju njega, njegovog srodnika po krvi u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, njegovog bračnog druga ili srodnika po tazbini do drugog stepena zaključno, pai onda kad je brak prestao, kao i njegovog staraoca ili štićenika usvojioca ili usvojenika; 2) ako bi odgovorom na pojedina pitanja povredio obavezu, odnosno pravo da čuva poslovnu, protesionalnu, umetničku ili naučnu tajnu;
1-6/04
– 44 od 806 –
Knjiga II
3) o onome što je stranka poverila svedoku kao svom punomoćniku; 4) o onome o čemu se stranka ili drugo lice ispovedi svedoku kao verskom ispovedniku. (2) Svedok se može osloboditi od dužnosti svedočenja i o drugim činjenicama i okolnostima kad iznese važne razloge za to. Ako je potrebno, on treba te razloge da učini verovatnim. (3) Svedok ne može zbog opasnosti od imovinske štete uskratiti svedočenje o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao svedok, zapisničar ili posrednik, o radnjama koje je u vezi sa spornim odnosom preuzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, kao i o svakoj radnji o kojoj je na osnovu posebnih propisa dužan da podnese prijavu ili da izjavu. Član 167. (1) Svedoci se saslušavaju pojedinačno, bez prisustva svedoka koji će se docnije saslušati. (2) Saslušani svedok ne sme se udaljiti bez dozvole službenog lica koje vodi postupak. (3) Službeno lice koje vodi postupak može saslušanog svedoka ponovo saslušati, a svedoke čiji se iskazi ne slažu može suočiti. (4) Lice koje zbog bolesti ili telesne nesposobnosti ne može doći po pozivu ispitaće se u svom stanu, odnosno u objektu u kome boravi. Član 168. (1) Svedok će se prethodno upozoriti da je dužan da govori istinu da ne sme ništa prećutati i da može na svoj iskaz biti zaklet, pa će mu se predočiti i posledice davanja lažnog iskaza. (2) Od svedoka će se uzeti opšti lični podaci sledećim redosledom: ime i prezime, zanimanje, prebivalište, odnosno boravište, mesto rođenja, godine života i bračno stanje. Ako je potrebno, svedok će biti ispitan i o okolnostima koje se tiču njegove verodostojnosti kao svedoka u predmetu o kom se radi, a naročito o njegovim odnosima prema strankama. (3) Službeno lice koje vodi postupak poučiće svedoke na koja pitanja može uskratiti svedočenje. (4) Posle toga svedoku će se postaviti pitanje o samom predmetu i pozvaće se da iznese šta mu je o tome poznato.
1-6/04
– 45 od 806 –
Knjiga II
(5) Nije dopušteno postavljati takva pitanja koja ukazuju na to kako bi trebalo odgovoriti. (6) Svedok će se uvek pitati otkuda mu je poznato ono o čemu svedoči. Član 169. (1) Ako svedok ne zna jezik na kom se vodi postupak, ispitaće se preko tumača. (2) Ako je svedok gluv, pitanja će mu se postavljati pismeno, a ako je nem - pozvaće se da pismeno odgovara. Ako se ispitivanje ne može izvršiti na ovaj način, pozvaće se kao tumač lice koje se sa svedokom može sporazumeti. Član 170. (1) Pošto sasluša svedoka, službeno lice koje vodi postupak može odlučiti da svedok položi zakletvu na svoj iskaz. Neće se zaklinjati svedok koji je maloletan ili koji ne može dovoljno da shvati značaj zakletve. (2) Zakletva se polaže usmeno, izgovaranjem reči: „Zaklinjem se da sam o svemu o čemu sam ovde pitan govorio istinu i da ništa što o ovoj stvari znam nisam prećutao". (3) Nemi svedoci koji znaju da čitaju i pišu zaklinju se na taj način što potpisuju tekst zakletve, a gluvi svedoci će pročitati tekst zakletve. Ako nemi ili gluvi svedoci ne znaju da čitaju ni pišu, zakleće se preko tumača. Član 171. (1) Ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude saslušan, organ koji vodi postupak može narediti da se prinudno dovede i da snosi troškove dovođenja, a može mu izreći novčanu kaznu za povredu procesne discipline u iznosu do 100 novih dinara. (2) Ako svedok dođe, pa bez opravdanog razloga odbije da svedoči iako je upozoren na posledice odbijanja, može se kazniti za povredu iz stava 1. ovog člana novčano do 100 novih dinara, a ako i posle toga odbije da svedoči može se ponovo kazniti do 100 novih dinara. Zaključak o izricanju novčane kazne donosi službeno lice koje vodi postupak, u saglasnosti sa službenim licem ovlašćenim za rešavanje u
1-6/04
– 46 od 806 –
Knjiga II
upravnoj stvari, a kod zamoljenog organa - u saglasnosti sa starešinom tog organa, odnosno sa službenim licem ovlašćenim za rešavanje u sličnim stvarima. (3) Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak, službeno lice koje vodi postupak poništiće zaključak o kazni ili troškovima. Ako svedok naknadno pristane da svedoči, službeno lice može poništiti zaključak o kazni. (4) Službeno lice koje vodi postupak može odlučiti da svedok naknadi troškove koje je prouzrokovao svojim izostankom ili odbijanjem da svedoči. (5) Protiv zaključka o troškovima ili novčanoj kazni, donesenog na osnovu ovog člana, dopuštena je posebna žalba.
4. Izjava stranke Član 172. (1) Ako za utvrđivanje određene činjenice ne postoji neposredan dokaz, ili se takva činjenica ne može utvrditi na osnovu drugih dokaza za utvrđivanje te činjenice može se kao dokaz uzeti i usmeno data izjava stranke. Izjava stranke može se uzeti kao dokaz i u upravnim stvarima malog značaja ako bi određenu činjenicu trebalo utvrđivati saslušanjem svedoka koji živi u mestu udaljenom od sedišta organa, ili ako bi, usled pribavljanja drugih dokaza, bilo otežano ostvarivanje prava stranke. (2) Verodostojnost izjave stranke ceni se po načelu saslušanja stranke propisanom u članu 9. ovog zakona. (3) Pre uzimanja izjave stranke, službeno lice koje vodi postupak dužno je da upozori stranku na krivičnu i materijalnu odgovornost za davanje lažne izjave.
5. Veštaci Član 173. Kad je za utvrdivanje ili ocenu neke činjenice važne za rešavanje u upravnoj stvari potrebno stručno znanje kojim ne raspolaže službeno lice koje vodi postupak, izvešće se dokaz veštačenjem.
1-6/04
– 47 od 806 –
Knjiga II
Član 174. (1) Ako bi dokazivanje veštačenjem bilo nesrazmerno skupo prema značaju ili vrednosti predmeta, upravna stvar će se rešiti na osnovu drugih dokaza. (2) U slučaju iz stava l. ovog člana veštačenje će se izvršiti ako stranka to zahteva i pristane da snosi troškove. Član 175. (1) Radi izvođenja dokaza veštačenjem službeno lice koje vodi postupak određuje; po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, jednog veštaka, a kad oceni da je veštačenje složeno, može odrediti dva ili više veštaka. (2) Za veštake će se odrediti stručna lica, i to prvenstveno ona koja imaju posebno ovlašćenje za davanje mišljenja o pitanjima odgovarajuće struke. (3) Stranka će se, po pravilu, prethodno saslušati o ličnosti veštaka. (4) Za veštaka se ne može odrediti lice koje ne može biti svedok. Član 176. (1) Svako ko ima potrebnu stručnu spremu mora se primiti dužnosti veštaka, osim ako ga službeno lice koje vodi postupak od toga oslobodi iz opravdanih razloga, kao što su preopterećenosti veštačenjima, drugim poslovima i slično. (2) Oslobođenje od dužnosti veštačenja može tražiti i starešina državnog organa, direktor preduzeća ili rukovodilac drugog pravnog lica, preduzetnik ili drugo fizičko lice, kod kojih je veštak zaposlen. Član 177. (1) Veštak može uskratiti veštačenje iz istih razloga iz kojih svedok može uskratiti svedočenje. (2) Zaposleno lice oslobodiće se od dužnosti veštačenja kad je na osnovu posebnih propisa oslobođeno od te dužnosti. Član 178. (1) U pogledu izuzeća veštaka shodno se primenjuju odredbe o izuzeću službenih lica.
1-6/04
– 48 od 806 –
Knjiga II
(2) Stranka može tražiti izuzeće veštaka i ako učini verovatnim okolnosti koje dovode u pitanje njegovo stručno znanje. (3) O izuzeću veštaka odlučuje zaključkom službeno lice koje vodi postupak. Član 179. (1) Pre početka veštačenja, veštaka treba upozoriti da je dužan da predmet veštačenja brižljivo razmotri i u svom nalazu tačno navede šta je zapazio i našao, kao i da svoje obrazloženo mišljenje iznese nepristrasno i u skladu s pravilima nauke i veštine. (2) Službeno lice koje vodi postupak pokazaće veštaku predmet koji veštak treba da razmotri. (3) Kad veštak izloži svoj nalaz i mišljenje, službeno lice koje vodi postupak, kao i stranke mogu mu postavljati pitanja i tražiti objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja. (4) U pogledu saslušanja veštaka shodno se primenjuju odredbe člana 168. ovog zakona. (5) Veštak ne polaže zakletvu. Član 180. (1) Veštaku se može naložiti da izvrši veštačenje i van usmene rasprave. U tom slučaju može se od veštaka tražiti da na usmenoj raspravi obrazloži svoj pismeni nalaz i mišljenje. (2) Ako je postavljeno više veštaka, oni mogu svoj nalaz i mišljenje dati zajednički. Ako se ne slažu, svaki će od njih odvojeno izložiti svoj nalaz i mišljenje. Član 181. (1) Ako nalaz i mišljenje veštaka nisu jasni ili potpuni, ili se nalazi i mišljenje veštaka bitno razlikuju, ili mišljenje nije dovoljno obrazloženo, ili se pojavi osnovana sumnja u tačnost datog mišljenja, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ni ponovnim saslušanjem veštaka, ponoviće se veštačenje sa istim ili drugim veštacima, a može se zatražitii veštačenje od naučne ili stručne organizacije. (2) Veštačenje od naučne ili stručne organizacije može se tražiti i kad se zbog složenosti slučaja ili zbog potrebe vršenja analize može opravdano pretpostaviti da će se na taj način doći do tačnijeg nalaza i mišljenja.
1-6/04
– 49 od 806 –
Knjiga II
Član 182. (1) Ako veštak koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, ili dođe ali odbije da veštači, ili kad u ostavljenom roku ne podnese svoj pismeni nalaz i mišljenje, može se kazniti za povredu procesne discipline novčano do 100 novih dinara. Ako su usled neopravdanog izostanka veštaka, usled njegovog odbijanja da veštači, ili propuštanja da podnese pismeni nalaz i mišljenje nastali troškovi u postupku, može se odrediti da te troškove snosi veštak. (2) Zaključak o novčanoj kazni, odnosno o plaćanju troškova donosi službeno lice koje vodi postupak, u saglasnosti sa službenim licem ovlašćenim za rešavanje u upravnoj stvari, a pred zamoljenim organom u saglasnosti sa starešinom tog organa, odnosno sa službenim licem ovlašćenim za rešavanje u sličnim stvarima. (3) Ako veštak naknadno opravda svoj izostanak, ili naknadno opravda što svoj pismeni nalaz i mišljenje nije podneo na vreme službeno lice koje vodi postupak poništiće zaključak o novčanoj kazni, odnosno o troškovima, a ako veštak naknadno pristane da veštači, službeno lice može poništiti zaključak o novčanoj kazni. (4) Protiv zaključka o troškovima, odnosno o novčanoj kazni donesenog na osnovu stava l. ili stava 2. ovog člana dopuštena je posebna žalba.
6. Tumači Član 183. Na tumače se shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na veštake.
7. Uviđaj Član 184. Uviđaj se vrši kad je za utvrđivanje neke činjenice ili za razjašnjenje bitnih okolnosti potrebno neposredno opažanje službenog lica koje vodi postupak.
1-6/04
– 50 od 806 –
Knjiga II
Član 185. (1) Stranke imaju pravo da prisustvuju uviđaju. Službeno lice koje vodi postupak određuje koja če lica, pored stranaka, prisustvovati uviđaju. (2) Uviđaj se može izvršiti i uz učešće veštaka. Član 186. Uviđaj stvari koja se bez teškoća može doneti na mesto gde se postupak vodi izvršiče se na tom mestu, a ako se stvar ne može doneti na mestu gde se stvar nalazi. Član 187. (1) Vlasnik ili držalac stvari, prostorija ili zemljišta koje treba razgledati ili u kojima, odnosno na kojima se nalaze stvari uviđaja, ili preko kojih je potrebno preći dužan je da dopusti da se uviđaj izvrši. (2) Ako vlasnik ili držalac ne dopusti da se uviđaj izvrši, shodno će se primeniti odredbe ovog zakona o uskraćivanju svedočenja. (3) Prema vlasniku ili držaocu koji bez opravdanog razloga ne dopusti da se uviđaj izvrši, mogu se primeniti mere koje se primenjuju prema svedoku koji odbije da svedoči (Član 171. st. 2. do 4.). Protiv zaključka kojim je izrečena mera dopuštena je posebna žalba. (4) Šteta nanesena prilikom vršenja uviđaja spada u troškove postupka i naknadiće se vlasniku ili držaocu. Zaključak o tome donosi organ koji vodi postupak. Protiv tog zaključka dopuštena je posebna žalba. Protiv rešenja donesenog po žalbi ne može se voditi upravni spor, a nezadovoljna stranka može pokrenuti spor za naknadu štete pred nadležnim sudom. Član 188. Službeno lice koje rukovodi uviđajem paziće da uviđaj ne bude zloupotrebljen i da ne bude povređena nečija poslovna, protesionalna, naučna ili umetnička tajna.
1-6/04
– 51 od 806 –
Knjiga II
8. Obezbeđenje dokaza Član 189. (1) Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći docnije izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano, može se, radi obezbeđenja dokaza, u svakom stanju postupka, pa i pre nego što je postupak pokrenut, taj dokaz izvesti. (2) Obezbeđenje dokaza vrši se po službenoj dužnosti ili po predlogu stranke, odnosno lice koje ima pravni interes. Član 190. (1) Za obezbeđenje dokaza u toku postupka nadležan je organ koji vodi postupak. (2) Za obezbeđenje dokaza pre pokretanja postupka nadležan je organ na čijem se području nalaze stvari koje treba razgledati, odnosno na čijem području borave lica koja treba saslušati. Član 191. (1) O obezbeđenju dokaza donosi se poseban zaključak. (2) Protiv zaključka kojim se odbija predlog za obezbeđenje dokaza dopuštena je posebna žalba koja ne prekida tok postupka.
Glava XII REŠENJE 1. Organ koji donosi rešenje Član 192. (1) Na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku, organ nadležan za rešavanje donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka. (2) Kad o upravnoj stvari rešava kolegijalni organ, on može rešavati kad je prisutno više od polovine njegovih članova, a rešenje donosi većinom glasova prisutnih članova, ako zakonom ili drugim propisima nije predviđena kvalifikovana većina.
1-6/04
– 52 od 806 –
Knjiga II
Član 193. Kad je zakonom ili drugim propisima određeno da o jednoj stvari rešavaju dva ili više organa, svaki od njih dužan je da reši o toj stvari Ti organi će se sporazumeti koji će od njih izdati rešenje, a u rešenju mora biti naveden akt drugog organa. Član 194. (1) Kad je u zakonu ili drugom propisu određeno da rešenje donosi jedan organ uz prethodnu saglasnost drugog organa, rešenje se donosi pošto je drugi organ dao saglasnost. Organ koji donosi rešenje dužan je da u svom rešenju navede akt kojim je drugi organ dao saglasnost. (2) Kad je u zakonu ili drugom propisu određeno da rešenje donosi jedan organ u saglasnosti sa drugim organom, organ koji donosi rešenje sastavlja ga i dostavlja, sa spisima predmeta, na saglasnost drugom organu, koji može dati saglasnost potvrdom na samom rešenju ili posebnim aktom. U tom slučaju rešenje je doneseno kad je drugi organ dao saglasnost, a smatra se kao akt organa koji ga je doneo, odnosno izdao. (3) Odredba stava 2. ovog člana važi i kad je u zakonu ili drugom propisu određeno da rešenje donosi jedan organ uz potvrdu ili odobrenje drugog organa. (4) Kad je zakonom ili drugim propisom određeno da je nadležni organ dužan da pre donošenja rešenja pribavi mišljenje drugog organa rešenje se donosi po pribavljenom mišljenju. (5) Organ čija je saglasnost ili mišljenje potrebno za donošenje rešenja, dužan je da saglasnost, odnosno mišljenje da u roku od jednog meseca od dana kad mu je zatraženo, ako posebnim propisima nije određen drugi rok. Ako taj organ u tom roku ne obavesti organ koji donosi rešenje da daje ili odbija saglasnost, smatra se da je dao saglasnost, a ako ne da nikakvo mišljenje, nadležni organ može doneti rešenje i bez pribavljenog mišljenja, ako posebnim propisima nije drukčije određeno. Član 195. Ako službeno lice koje je vodilo postupak nije ovlašćeno da donese rešenje, dužno je da podnese nacrt rešenja organu koji donosi rešenje To službeno lice parafira nacrt rešenja.
1-6/04
– 53 od 806 –
Knjiga II
2. Oblik i sastavni delovi rešenja Član 196. (1) Svako rešenje mora se kao takvo označiti. Izuzetno posebnim propisima može se predvideti da se u rešenju može dati i drugi naziv. (2) Rešenje se donosi pismeno. Izuzetno, u slučajevima predviđenim ovim zakonom, rešenje se može doneti i usmeno. (3) Pismeno rešenje sadrži: uvod, dispozitiv (izreku), obrazloženje, uputstvo o pravnom sredstvu, naziv organa sa broiem i datumom rešenja, potpis službenog lica i pečat organa. U slučajevima predviđenim zakonom ili drugim propisom, rešenje ne mora sadržavati pojedine od tih delova. Ako se rešenje obrađuje mehanografski, umesto potpisa i pečata može da sadrži faksimil. (4) Kad se rešenje objavi usmeno, mora se izdati u pismenom obliku, osim ako zakonom ili drugim propisom nije drukčije određena. Pismeno izrađeno rešenje mora potpuno da odgovara rešenju koje je usmeno objavljeno. (5) Rešenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. Član 197. (1) Uvod rešenja sadrži: naziv organa koji donosi rešenje, propis o nadležnosti tog organa, ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika, ako ga ima, i kratko označenje predmeta postupka. (2) Ako su rešenje donela dva ili više organa, ili je ono doneseno uz saglasnost dva ili više organa, to se mora navesti u uvodu, a ako je stvar rešio kolegijalni organ, u uvodu se označava dan sednice na kojoj je stvar rešena. Član 198. (1) Dispozitivom se rešava o predmetu postupka u celini i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno rešeno. (2) Dispozitiv mora biti kratak i određen, a ako je potrebno, može se podeliti i na više tačaka. (3) Dispozitivom se može rešiti i o troškovima postupka, ako ih je bilo, određujući njihov iznos, ko je dužan da ih plati, kome i u kom roku. Ako se u dispozitivu ne rešava o troškovima, navešće se da će se o njima doneti poseban zaključak.
1-6/04
– 54 od 806 –
Knjiga II
(4) Ako se rešenjem nalaže izvršenje neke radnje, u dispozitivu će se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvršiti. (5) Kad je propisano da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, to mora biti navedeno u dispozitivu. Član 199. (1) U jednostavnim upravnim stvarima u kojima učestvuje samo jedna stranka, kao i u jednostavnim upravnim stvarima u kojima u postupku učestvuju dve stranke ili više stranaka, ali ni jedna ne prigovara postavljenom zahtevu, a zahtev se uvažava, obrazloženje rešenja može sadržavati samo kratko izlaganje zahteva stranke i pozivanje na pravne propise na osnovu kojih je upravna stvar rešena. U takvim stvarima rešenje se može izdati i na propisanom obrascu. (2) U ostalim upravnim stvarima, obrazloženje rešenja sadrži: kratko izlaganje zahteva stranaka, utvrđeno činjenično stanje, po potrebi i razloge koji su bili odlučni pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvažen koji od zahteva stranaka, pravne propise i razloge koji s obzirom na utvrdeno činjenično stanje upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu. Ako žalba ne odlaže izvršenje rešenja, obrazloženje sadrži i pozivanje na propis koji to predviđa. U obrazloženju rešenja moraju se obrazložiti i zaključci protiv kojih nije dopuštena posebna žalba. (3) Kad je nadležni organ zakonom ili drugim propisom ovlašćen da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni, dužan je da u obrazloženju pored podataka iz stava 2. ovog člana, navede taj propis i da izloži razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio. Ti razlozi se ne moraju navesti u rešenju kad je to u javnom interesu zakonom izričito predviđeno. (4) Ako je zakonom posebno predviđeno da se u rešenju donesenom po slobodnoj oceni ne moraju navesti razlozi kojima se organ pri donošenju rešenja rukovodio, u obrazloženju rešenja navode se podaci iz stava 2. ovog člana, odredba zakona kojom je organ ovlašćen da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni i odredba zakona kojom je ovlašćen da ne mora navesti razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio. Član 200. (1) Uputstvom o pravnom sredstvu stranka se obaveštava da li protiv rešenja može izjaviti žalbu ili pokrenuti upravni spor ili drugi postupak pred sudom.
1-6/04
– 55 od 806 –
Knjiga II
(2) Kad se protiv rešenja može izjaviti žalba, u uputstvu se navodi kome se izjavljuje, u kom roku, u koliko primeraka i s kolikom taksom se predaje, kao i da se može izjaviti i u zapisnik. (3) Kad se protiv rešenja može pokrenuti upravni spor, u uputstvu se navodi kome se sudu tužba podnosi, u koliko primeraka i u kom roku, a kad se može pokrenuti drugi postupak pred sudom, navodi se sud kome se može obratiti i u kom roku. (4) Kad je u rešenju dato pogrešno uputstvo, stranka može postupiti po važećim propisima ili po uputstvu. Stranka koja postupi po pogrešnom uputstvu, ne može zbog toga trpeti štetne posledice. (5) Kad u rešenju nije dato nikakvo uputstvo ili je uputstvo nepotpuno, stranka može postupiti po važećim propisima, a može, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, tražiti od organa koji je rešenje doneo da ga dopuni. (6) Kad je protiv rešenja moguće izjaviti žalbu, a stranka je pogrešno upućena da protiv tog rešenja nema mesta žalbi ili da se protiv njega može pokrenuti upravni spor, rok za žalbu teče od dana dostavljanja rešenja suda kojim je tužba odbačena kao nedopuštena, ako stranka nije pre toga podnela žalbu nadležnom organu. (7) Kad protiv rešenja nije moguće izjaviti žalbu, a stranka je pogrešno upućena da se protiv tog rešenja može žaliti, pa je izjavila žalbu i zbog toga propustila rok za pokretanje upravnog spora, taj rok joj teče od dana dostavljanja rešenja kojim je žalba odbačena, ako stranka nije pre toga pokrenula upravni spor. (8) Uputstvo o pravnom sredstvu, kao poseban sastavni deo rešenja, stavlja se posle obrazloženja, s leve strane. Član 201. (1) Rešenje potpisuje službeno lice koje ga donosi. (2) Rešenje koje je doneo kolegijalni organ potpisuje predsedavajući, ako zakonom ili drugim propisom nije drukčije određeno. (3) Kad je kolegijalni organ doneo potpuno rešenje, strankama se izdaje overen prepis rešenja, a kad je upravnu stvar rešio zaključkom, rešenje se izrađuje u skladu s tim zaključkom. Overen prepis tog rešenja dostavlja se strankama
1-6/04
– 56 od 806 –
Knjiga II
Član 202. (1) Kad se radi o upravnoj stvari koja se tiče većeg broja određenih lica, može se za sva ta lica doneti jedno rešenje, ali ona moraju biti imenovana u dispozitivu, a u obrazloženju rešenja moraju biti izloženi razlozi koji se na svako od njih odnose. Takvo rešenje mora se dostaviti svakome od tih lica, osim u slučaju predviđenom u članu 80. ovog zakona. (2) Ako se radi o upravnoj stvari koja se tiče većeg broja lica koja organu nisu poznata, može se za sve njih doneti jedno rešenje ali ono mora sadržavati takve podatke da se iz njih može lako utvrditi na koja se lica rešenje odnosi (na primer, stanovnici ili vlasnici nepokretnosti u određenoj ulici i sl.). Član 203. (1) U upravnim stvarima manjeg značaja u kojima se udovoljava zahtevu stranke, a ne dira se u javni interes niti interes trećih lica rešenje se može sastojati samo od dispozitiva u vidu zabeleške na spisu, ako su razlozi za takvo rešenje očigledni i ako nije drukčije propisano. (2) Rešenje iz stava 1. ovog člana, po pravilu, saopštava se stranci usmeno, a pismeno joj se mora izdati ako ona to traži. (3) Rešenje iz stava 1. ovog člana, po pravilu, ne sadrži obrazloženje, osim ako je, po prirodi, ono potrebno. Takvo rešenje može se izdati na propisanom obrascu. Član 204. (1) Kad se radi o preduzimanju izuzetno hitnih mera radi obezbeđenja javnog mira i bezbednosti ili radi otklanjanja neposredne opasnosti za život i zdravlje ljudi ili imovinu, organ može doneti rešenje i usmeno. (2) Organ koji je doneo usmeno rešenje po stavu 1. ovog člana može narediti njegovo izvršenje bez odlaganja. (3) Po zahtevu stranke, organ koji je doneo usmeno rešenje dužan je da ga izda stranci u pismenom obliku najdocnije u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva. Taj zahtev se može podneti u roku od dva meseca od dana donošenja usmenog rešenja.
1-6/04
– 57 od 806 –
Knjiga II
3. Delimično, dopunsko i privremeno rešenje Član 205. (1) Kad se u jednoj upravnoj stvari rešava o više pitanja, a samo su neka od njih sazrela za rešavanje, i kad se pokaže kao celishodno da se o tim pitanjima odluči posebnim rešenjem, organ može doneti rešenje samo o tim pitanjima (delimično rešenje). (2) Delimično rešenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvršenja kao samostalno rešenje. Član 206. (1) Ako organ nije rešenjem odlučio o svim pitanjima koja su bila predmet postupka, on može, po predlogu stranke ili po službenoj dužnosti, doneti posebno rešenje o pitanjima koja donesenim rešenjem nisu obuhvaćena (dopunsko rešenje). Ako predlog stranke za donošenje dopunskog rešenja bude odbijen, protiv zaključka o tome dopuštena je posebna žalba. (2) Ako je predmet već dovoljno raspravljen, dopunsko rešenje može se doneti bez ponovnog sprovođenja posebnog ispitnog postupka. (3) Dopunsko rešenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvršenja kao samostalno rešenje. Član 207. (1) Ako je prema okolnostima slučaja neophodno pre završetka postupka doneti rešenje kojim se privremeno uređuju sporna pitanja ili odnosi, takvo se rešenje donosi na osnovu podataka koji postoje u času njegovog donošenja. U takvom rešenju mora biti izričito naznačeno da je privremeno. (2) Donošenje privremenog rešenja po predlogu stranke organ može usloviti davanjem obezbeđenja za štetu koja bi mogla usled izvršenja tog rešenja nastati za suprotnu stranku ako osnovni zahtev predlagača ne bude usvojen. (3) Rešenjem o glavnoj stvari koje se donosi po okončanju postupka ukida se privremeno rešenje doneseno u toku postupka. (4) Privremeno rešenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvršenja kao samostalno rešenje.
1-6/04
– 58 od 806 –
Knjiga II
4. Rok za izdavanje rešenja Član 208. (1) Kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok U ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok. (2) Ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenja i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen. Ako žalba nije dopuštena stranka može neposredno pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju upravn sporovi.
5. Ispravljanje grešaka u rešenju Član 209. (1) Organ koji je doneo rešenje, odnosno službeno lice koje je potpisalo ili izdalo rešenje, može u svako vreme ispraviti greške u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju, kao i druge očigledne netačnosti u rešenju ili njegovim overenim prepisima. Ispravka greške proizvodi pravno dejstvo od dana od koga proizvodi pravno dejstvo rešenje koje se ispravlja. (2) O ispravci se donosi poseban zaključak. Beleška o ispravci upisuje se u izvornik rešenja, a ako je to moguće, i u sve overene prepise dostavljene strankama. Belešku potpisuje službeno lice koje je potpisalo zaključak o ispravci. (3) Protiv zaključka kojim se već doneseno rešenje ispravlja ili kojim se odbija predlog za ispravljanje, dopuštena je posebna žalba.
1-6/04
– 59 od 806 –
Knjiga II
Glava XIII ZAKLJUČAK Član 210. (1) Zaključkom se odlučuje o pitanjima koja se tiču postupka. (2) Zaključkom se odlučuje i o pitanjima koja se kao sporedna pojave u vezi sa sprovođenjem postupka, a kojima se ne odlučuje rešenjem. Član 211. (1) Zaključak donosi službeno lice koje vrši onu radnju postupka pri kojoj se pojavilo pitanje koje je predmet zaključka, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. (2) Ako se zaključkom nalaže izvršenje neke radnje, odrediće se i rok u kome se ta radnja mora izvršiti. (3) Zaključak se saopštava zainteresovanim licima usmeno, a u pismenom obliku se izdaje na zahtev lica koje može protiv zaključka izjaviti posebnu žalbu, ili kad se može odmah tražiti izvršenje zaključka. Član 212. (1) Protiv zaključka može se izjaviti posebna žalba samo kad je to zakonom izričito predviđeno. Takav zaključak mora biti obrazložen i sadržavati i uputstvo o žalbi. (2) Žalba se izjavljuje u istom roku, na isti način i istom organu kao i žalba protiv rešenja. (3) Zaključke protiv kojih nije dopuštena posebna žalba mogu stranke i druga lica koja imaju pravni interes pobijati žalbom protiv rešenja, osim ako je žalba protiv zaključka ovim zakonom isključena. (4) Žalba ne odlaže izvršenje zaključka, osim ako je zakonom ili samim zaključkom drukčije određeno.
1-6/04
– 60 od 806 –
Knjiga II
TREĆI DEO PRAVNA SREDSTVA Glava XIV ŽALBA 1. Pravo na žalbu Član 213. (1) Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu. (2) Državni, odnosno javni tužilac, javni pravobranilac i drugi državni organi, kad su zakonom ovlašćeni, mogu izjaviti žalbu protiv rešenja kojim je povređen zakon u korist fizičkog ili pravnog lica, a na štetu javnog interesa. Član 214. (1) Protiv prvostepenog rešenja saveznog ili republičkog ministarstva ili drugog samostalnog saveznog ili republičkog organa uprave, odnosno upravne organizacije može se izjaviti žalba samo kad je to zakonom predviđeno, kao i u slučaju kad se radi o upravnoj stvari u kojoj je isključen upravni spor. (2) Protiv rešenja vlade ne može se izjaviti žalba.
2. Nadležnost organa za rešavanje po žalbi Član 215. Za rešavanje u drugom stepenu nadležan je organ određen zakonom. Član 216. Za rešavanje u drugom stepenu ne može se utvrdivati nadležnost u okviru organa koji je u upravnoj stvari rešavao u prvom stepenu.
1-6/04
– 61 od 806 –
Knjiga II
Član 217. Po žalbi protiv prvostepenih rešenja područnih organa i organizacionih jedinica koji su obrazovani sa zadatkom da vrše određene upravne poslove iz nadležnosti određenog državnog organa, izuzetno od odredbe člana 216. ovog zakona, rešava taj organ. Član 218. (1) Po žalbi protiv rešenja donesenog na osnovu člana 193. ili člana 194. ovog zakona rešava organ koji je nadležan za rešavanje po žalbi protiv rešenja organa koji je izdao (Član 193), odnosno doneo (Član 194.) pobijano rešenje, ako posebnim propisom nije određeno da po žalbi rešava drugi organ. (2) U slučajevima iz stava 1. ovog Član drugostepeni organ može samo poništiti pobijano rešenje, a ne može ga izmeniti. (3) Ako je organ koji je po stavu 1. ovog člana trebalo da rešava po žalbi dao saglasnost, odobrenje ili potvrdu na prvostepeno rešenje, po žalbi rešava organ određen zakonom, a ako takav organ nije određen to prvostepeno rešenje je konačno. Član 219. Ako za rešavanje po žalbi na rešenje koje je donelo preduzeće ili druga organizacija, kojima je zakonom povereno vršenje javnog ovlašćenja, nije određen drugostepeni organ, po žalbi rešava državni organ nadležan za odgovarajuću upravnu oblast.
3. Rok za žalbu Član 220. Žalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja ako zakonom nije drukčije određeno. Član 221. (1) U toku roka za žalbu rešenje se ne može izvršiti. Kad je žalba propisano izjavljena, rešenje se ne može izvršiti sve dok se rešenje koje je doneseno po žalbi ne dostavi stranci. (2) Izuzetno, rešenje se može izvršiti u žalbenom roku, kao i pošto je žalba izjavljena, ako je to zakonom predviđeno, ako se radi o preduzimanju hitnih mera (Član 131. stav 1. tačka 4), ili ako bi usled odlaganja
1-6/04
– 62 od 806 –
Knjiga II
izvršenja bila nanesena nekoj stranci šteta koja se ne bi mogla popraviti. U poslednjem slučaju može se tražiti odgovarajuće obezbeđenje od stranke u čijem se interesu sprovodi izvršenje i ovim obezbeđenjem usloviti izvršenje.
4. Sadržaj žalbe Član 222. (1) U žalbi se mora navesti rešenje koje se pobija i označiti naziv organa koji ga je doneo, kao i broj i datum rešenja. Dovoljno je da žalilac u žalbi izloži u kom je pogledu nezadovoljan rešenjem, ali žalbu ne mora posebno obrazložiti. (2) U žalbi se mogu iznositi nove činjenice i novi dokazi, ali je žalilac dužan da obrazloži zbog čega ih nije izneo u prvostepenom postupku. (3) Ako su u žalbi iznesene nove činjenice i novi dokazi, a u postupku učestvuju dve stranke ili više stranaka sa suprotnim interesima, žalbi se prilaže još i onoliko primeraka žalbe koliko ima takvih stranaka. U tom slučaju, organ dostavlja svakoj stranci primerak prepisa žalbe i ostavlja joj rok da se o novim činjenicama i dokazima izjasni. Taj rok ne može biti kraći od osam ni duži od 15 dana od dana dostavljanja.
5. Predavanje žalbe Član 223. (1) Žalba se neposredno predaje ili šalje poštom organu koji je doneo prvostepeno rešenje. (2) Ako je žalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, on je odmah šalje prvostepenom organu. (3) Žalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu u pogledu roka, smatra se kao da je predata prvostepenom organu.
1-6/04
– 63 od 806 –
Knjiga II
6. Rad prvostepenog organa po žalbi Član 224. (1) Prvostepeni organ ispituje da li je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica. (2) Nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu prvostepeni organ odbaciće svojim zaključkom. (3) Blagovremenost žalbe koja je predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata, odnosno poslata drugostepenom organu. (4) Protiv zkaljučka kojim je žalba odbačena na osnovu stava 2. ovog člana stranka ima pravo na posebnu žalbu. Ako organ koji odlučuje po žalbi nade da je žalba opravdana, odlučiće ujedno i po žalbi koja je bila odbačena. Član 225. (1) Ako organ koji je doneo prvostepeno rešenje nađe da je žalba osnovana, a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak može stvar rešiti drukčije i novim rešenjem zameniti rešenje koje se žalbom pobija. (2) Protiv novog rešenja stranka ima pravo žalbe. Član 226. (1) Ako organ koji je doneo prvostepeno rešenje nađe povodom žalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun, a da je to moglo biti od uticaja na rešavanje upravne stvari, on može postupak dopuniti saglasno odredbama ovog zakona. (2) Organ koji je doneo prvostepeno rešenje dopuniće postupak i onda kad žalilac iznese u žalbi činjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukčije rešenje upravne stvari, ako je žaliocu morala biti data mogućnost da učestvuje u postupku koji je prethodio donošenju rešenja, a ta mu mogućnost nije bila data, ili mu je bila data a on je propustio da je koristi, ali je u žalbi opravdao to propuštanje. (3) Prema rezultatu dopunjenog postupka, organ koji je doneo prvostepeno rešenje može u granicama zahteva stranke upravnu stvar rešiti drukčije i novim rešenjem zameniti rešenje koje se žalbom pobija. (4) Protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu.
1-6/04
– 64 od 806 –
Knjiga II
Član 227. Kad je rešenje doneseno bez prethodno sprovedenog posebnog ispitnog postupka koji je bio obavezan, ili kad je doneseno po članu 131. stav 1. tač. 1, 2. ili 3. ovog zakona, ali stranci nije bila data mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja, a stranka u žalbi traži da se posebni ispitni postupak sprovede, odnosno da joj se pruži mogućnost da se izjasni o tim činjenicama i okolnostima, prvostepeni organ je dužan da sprovede taj postupak. Po sprovođenju postupka, prvostepeni organ može uvažiti zahtev iz žalbe i doneti novo rešenje. Član 228. (1) Kad organ koji je doneo prvostepeno rešenje nađe da je podneta žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica a nije novim rešenjem zamenio rešenje koje se žalbom pobija, dužan je bez odlaganja, a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema žalbe dostaviti žalbu organu nadležnom za rešavanje po žalbi. (2) Uz žalbu iz stava 1. ovog člana prvostepeni organ je dužan da priloži sve spise koji se odnose na predmet. (3) Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta drugostepenom organu u roku iz stava 1. ovog člana, drugostepeni organ zatražiće od prvostepenog organa da mu dostavi spise predmeta i odrediće mu rok za to. Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta u ostavljenom roku, drugostepeni organ može rešiti upravnu stvar i bez spisa predmeta.
7. Rešavanje drugostepenog organa po žalbi Član 229. (1) Ako je žalba nedopuštena, neblagovremena ili izjavljena od neovlašćenog lica, a prvostepeni organ je propustio da je zbog toga odbaci, odbaciće je organ koji je nadležan za rešavanje po žalbi. (2) Ako žalbu ne odbaci, drugostepeni organ uzima predmet u rešavanje. (3) Drugostepeni organ može odbiti žalbu, poništiti rešenje u celin ili delimično, ili ga izmeniti.
1-6/04
– 65 od 806 –
Knjiga II
Član 230. (1) Drugostepeni organ će odbiti žalbu kad utvrdi da je postupak koji je rešenju prethodio pravilno sproveden i da je rešenje pravilno i na zakonu zasnovano, a žalba neosnovana. (2) Drugostepeni organ će odbiti žalbu i kad nađe da je u prvostepenom postupku bilo nedostataka, ali da oni nisu mogli imati uticaja na rešenje upravne stvari. (3) Kad drugostpeni organ nađe da je prvostepeno rešenje zasnovano na zakonu, ali zbog drugih razloga a ne zbog onih koji su u rešenju navedeni, on će u svom rešenju izložiti te razloge, a žalbu odbiti. Član 231. (1) Ako drugostepeni organ utvrdi da je u prvostepenom postupku učinjena nepravilnost koja čini rešenje ništavim oglasiće takvo rešenje ništavim, kao i onaj deo postupka koji je sproveden posle te nepravilnosti. (2) Ako drugostepeni organ utvrdi da je prvostepeno rešenje doneo nenadležan organ, poništiće to rešenje po službenoj dužnosti i dostaviti predmet nadležnom organu na rešavanje. Član 232. (1) Kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa. Ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar. (2) Ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom slučaju, drugostepeni organ je dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u
1-6/04
– 66 od 806 –
Knjiga II
roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje. Protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu. Član 233. (1) Ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom rešenju pogrešno ocenjeni dokazi, da je iz utvrđenih činjenica izveden pogrešan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, da je pogrešno primenjen pravni propis na osnovu koga se rešava upravna stvar, ili ako nađe da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukčije rešenje, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar. (2) Ako drugostepeni organ utvrdi da je rešenje pravilno u pogledu utvrđenih činjenica i u pogledu primene zakona, ali da se cilj zbog koga je doneseno može postići i drugim sredstvima povoljnijim za stranku, izmeniće prvostepeno rešenje u tom smislu. Član 234. (1) Drugostepeni organ može povodom žalbe izmeniti prvostepeno rešenje u korist žalioca i mimo zahteva postavljenog u žalbi, a u okviru zahteva postavljenog u prvostepenom postupku ako se tim ne vređa pravo trećih lica. (2) Drugostepeni organ može povodom žalbe izmeniti prvostepeno rešenje na štetu žalioca, ali samo iz nekog od raz.loga predviđenih u čl. 253, 256. i 257. ovog zakona. Član 235. (1) Odredbe ovog zakona koje se odnose na prvostepeno rešenje shodno se primenjuju i na rešenja koja se donose po žalbi. (2) U obrazloženju drugostepenog rešenja moraju se oceniti i svi navodi žalbe. Ako je prvostepeni organ u obrazloženju svog rešenja pravilno ocenio navode koji se u žalbi iznose, drugostepeni organ može se pozvati na razloge prvostepenog rešenja.
8. Žalba kad prvostepeno rešenje nije doneseno Član 236. (1) Ako je žalbu izjavila stranka zato što prvostepeni organ nije doneo rešenje u propisanom roku (Član 208. stav 2), drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ saopšti razloge zbog kojih rešenje
1-6/04
– 67 od 806 –
Knjiga II
nije doneseno u roku. Ako nađe da rešenje nije doneseno u roku iz opravdanih razloga, ili zbog krivice stranke, odrediće prvostepenom organu rok za donošenje rešenja, koji ne može biti duži od jednog meseca. Ako razlozi zbog kojih rešenje nije doneseno u roku nisu opravdani, drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ dostavi spise predmeta. (2) Ako drugostepeni organ može rešiti upravnu stvar prema spisima predmeta, doneće svoje rešenje, a ako ne može, sam će sprovesti postupak i svojim rešenjem rešiti upravnu stvar. Izuzetno, ako drugostepeni organ nađe da će postupak brže i ekonomičnije sprovesti prvostepeni organ, naložiće da to učini i da mu prikupljene podatke dostavi u: određenom roku, posle čega će sam rešiti upravnu stvar Takvo rešenje je konačno.
9. Rok za donošenje rešenja po žalbi Član 237. (1) Rešenje po žalbi mora se doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok. (2) Ako stranka odustane od žalbe, postupak po žalbi obustavlja se zaključkom, protiv koga nije dopuštena žalba. Protiv tog zaključka može se neposredno pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.
10. Dostavljanje drugostepenog rešenja Član 238. Organ koji je doneo drugostepeno rešenje šalje, po pravilu, svoje rešenje, sa spisima predmeta, prvostepenom organu, koji je dužan da ga dostavi strankama u roku od osam dana od dana prijema spisa.
1-6/04
– 68 od 806 –
Knjiga II
Glava XV PONAVLJANJE POSTUPKA 1. Pokretanje ponavljanja postupka Član 239. Postupak okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u postupku (konačno rešenje) ponoviće se: 1) ako se sazna za nove činjenice, ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa već izvedenimi upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukčijeg rešenja da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku; 2) ako je rešenje doneseno na osnovu lažne isprave ili lažnog iskaza svedoka ili veštaka, ili ako je došlo kao posledica dela kažnjivog po krivičnom zakonu; 3) ako se rešenje zasniva na presudi donesenoj u krivičnom postupku ili u postupku za privredni prestup, a ta presuda je pravnosnažno ukinuta; 4) ako je rešenje povoljno za stranku doneseno na osnovu neistinitih navoda stranke kojima je organ koji je vodio postupak bio doveden u zabludu; 5) ako se rešenje organa koji je vodio postupak zasniva na nekom prethodnom pitanju, a nadležni organ je to pitanje docnije rešio bitno drukčije; 6) ako je u donošenju rešenja učestvovalo službeno lice koje je po zakonu moralo biti izuzeto; 7) ako je rešenje donelo službeno lice koje nije bilo ovlašćeno za njegovo donošenje; 8) ako kolegijalni organ koji je doneo rešenje nije rešavao u sastavu predviđenom važećim propisima ili ako za rešenje nije glasala propisana većina; 9) ako licu koje je trebalo da učestvuje u svojstvu stranke nije bila data mogućnost da učestvuje u postupku; 10) ako stranku nije zastupao zakonski zastupnik, a po zakonu je trebalo da je zastupa;
1-6/04
– 69 od 806 –
Knjiga II
11) ako licu koje je učestvovalo u postupku nije bila data mogućnost da se pod uslovima iz člana 16. ovog zakona služi svojim jezikom i pismom. Član 240. (1) Ponavljanje postupka može tražiti stranka, a organ koji je doneo rešenje kojim je postupak završen može pokrenuti ponavljanje postupka po službenoj dužnosti. (2) Zbog okolnosti navedenih u članu 239. tač. 1, 6, 7, 8. i 1 I. ovog zakona stranka može tražiti ponavljanje postupka samo ako bez svoje krivice nije bila u stanju da u ranijem postupku iznese okolnosti zbog kojih traži ponavljanje. (3) Iz razloga navedenih u članu 239. tač. 6. do 11. ovog zakona stranka ne može tražiti ponavljanje postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznesen u ranijem postupku. (4) Državni, odnosno javni tužilac može tražiti ponavljanje postupka pod istim uslovima kao i stranka. Član 241. Ako je rešenje po kome se traži ponavljanje postupka bilo predmet upravnog spora, ponavljanje se može dozvoliti samo zbog činjenica koje je organ utvrdio u ranijem postupku, a ne i zbog onih koje je utvrdio sud u svom postupku. Član 242. (1) Stranka može tražiti ponavljanje postupka u roku od jednog meseca, i to: 1) u slučaju iz člana 239. tačka 1 - od dana kad je mogla izneti nove činjenice, odnosno upotrebiti nove dokaze; 2) u slučaju iz člana 239. tač. 2. i 3 - od dana kad je saznala za pravnosnažnu presudu u krivičnom postupku, ili u postupku za privredni prestup, a ako se postupak ne može sprovesti - od dana kad je saznala za obustavu tog postupha ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti, odnosno za okolnosti zbog kojih nema mogućnosti za krivično gonjenje, odnosno za gonjenje za privredni prestup; 3) u slučaju iz člana 239. tačka 5 - od dana kad je mogla upotrebiti novi akt (presudu, rešenje);
1-6/04
– 70 od 806 –
Knjiga II
4) u slučaju iz člana 239. tač. 4, 6, 7. i 8 - od dana kad je saznala razlog za ponavljanje; 5) u slučaju iz člana 239. tač. 9. do 11 - od dana kad joj je dostavljeno rešenje. (2) Ako bi rok određen u stavu 1. ovog člana počeo da teče pre nego što je rešenje postalo konačno, taj će se rok računati od dana kad rešenje postane konačno, odnosno od dostavljanja konačnog rešenja nadležnog organa. (3) Po proteku roka od pet godina od dostavljanja rešenja stranci, ponavljanje upravnog postupka se ne može tražiti niti se može pokrenuti po službenoj dužnosti. (4) Ponavljanje se izuzetno može tražiti, odnosno pokrenuti i posle roka od pet godina samo iz razloga navedenih u članu 239. tač. 2, 3. i 5. ovog zakona. Član 243. (1) Postupak se može ponoviti iz razloga navedenih u članu 239. tačka 2. ovog zakona i ako se krivični postupak ne može sprovesti, ili ako postoje okolnosti zbog kojih se taj postupak ne može pokrenuti. (2) Pre donošenja zaključka o ponavljanju postupka iz razloga navedenih u članu 239. tačka 2. ovog zakona, službeno lice će od organa nadležnog za krivično gonjenje zatražiti obaveštenje o tome da li je krivični postupak obustavljen, odnosno da li postoje okolnosti zbog kojih se taj postupak ne može pokrenuti. Službeno lice ne mora zatražiti takvo obaveštenje ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili ako je nastupila smrt lica na čiju se krivičnu odgovornost ukazuje u zahtevu za ponavljanje, odnosno ako okolnosti zbog kojih se krivični postupak ne može pokrenuti samo službeno lice može sa sigurnošću utvrditi. Član 244. Stranka je dužna da u predlogu za ponavljanje postupka učini verovatnim okolnosti na kojima zasniva predlog, kao i okolnost da je predlog stavljen u zakonskom roku.
1-6/04
– 71 od 806 –
Knjiga II
2. Rešavanje o ponavljanju postupka Član 245. (1) Predlog za ponavljanje postupka stranka predaje ili šalje organu koji je o predmetu rešavao u prvom stepenu ili organu koji je doneo konačno rešenje. (2) O predlogu za ponavljanje postupka rešava organ koji je doneo konačno rešenje. (3) Kad se ponavljanje postupka traži po rešenju koje je doneseno u drugom stepenu, prvostepeni organ koji primi predlog za ponavljarrje postupka priključiće spise predmeta predlogu i dostaviće ih organu koji je rešavao u drugom stepenu. Član 246. (1) Kad organ koji je nadležan za rešavanje o predlogu za ponavljanje postupka primi predlog, dužan je da ispita da li je predlog blagovremen, da li ga je podnelo ovlašćeno lice i da li je okolnost na kojoj se predlog zasniva učinjena verovatnom. (2) Ako uslovi iz stava 1. ovog člana nisu ispunjeni, organ će svojim zaključkom odbaciti predlog za ponavljanje postupka. (3) Ako su uslovi iz stava l. ovog člana ispunjeni, organ će ispitati da li su okolnosti, odnosno dokazi koji se iznose kao razlog za ponavljanje postupka takvi da bi mogli dovesti do drukčijeg rešenja, pa ako utvrdi da nisu, odbiće predlog svojim rešenjem. Član 247. (1) Ako organ ne odbaci niti odbije predlog za ponavljanje postupka na osnovu člana 246. ovog zakona, doneće zaključak da se ponavljanje postupka dozvoli i odrediće u kome će se obimu postupak ponoviti. U ponavljanju postupka po službenoj dužnosti, organ će doneti zaključak kojim se ponavljanje dozvoljava ako prethodno utvrdi da su za ponavljanje ispunjeni zakonski uslovi. Ranije radnje u postupku na koje ne utiču razlozi ponavljanja postupka neče se ponavljati. (2) Kad je to prema okolnostima slučaja moguće, a u interesu je ubrzanja postupka, nadležni organ može, čim utvrdi postojanje uslova
1-6/04
– 72 od 806 –
Knjiga II
za ponavljanje, preći na one radnje postupka koje treba ponoviti, ne donoseći poseban zaključak kojim se ponavljanje dozvoljava. (3) Kad o predlogu za ponavljanje postupka odlučuje drugostepeni organ, on će sam izvršiti potrebne radnje u ponovljenom postupku, a izuzetno, ako nađe da će te radnje brže i eknomičnije izvršiti prvostepeni organ, naložiće mu da to učini i da mu materijal o tome dostavi u određenom roku. Član 248. Na osnovu podataka pribavljenih u ranijem i u ponovljenom postupku, organ donosi rešenje o upravnoj stvari koja je bila predmet postupka, i njime može rešenje, koje je bilo predmet ponavljanja postupka, ostaviti na snazi ili ga zameniti novim. U slučaju zamene rešenja s obzirom na sve činjenice i okolnosti, organ može ranije rešenje poništiti ili ukinuti. Član 249. Protiv zaključka, odnosno rešenja donesenog po predlogu za ponavljanje postupka, ili o odbijanju predloga za ponavljanje postupka, kao i protiv rešenja donesenog u ponovljenom postupku, može se izjaviti žalba samo kad je taj zaključak, odnosno rešenje doneo prvostepeni organ. Ako je zaključak ili rešenje doneo drugostepeni organ, može se neposredno pokrenuti upravni spor. Član 250. (1) Predlog za ponavljanje postupka, po pravilu, ne odlaže izvršenje rešenja po kome se ponavljanje traži, ali organ koji je nadležan za odlučivanje o predlogu za ponavljanje postupka, ako ima dovoljno razloga za ocenu da bi taj predlog bio uvažen, može rešiti da se odloži izvršenje dok se ne odluči o ponavljanju postupka. (2) Zaključak kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlaže izvršenje rešenja protiv koga je ponavljanje dozvoljeno.
1-6/04
– 73 od 806 –
Knjiga II
Glava XVI NAROČITI SLUČAJEVI PONIŠTAVANJA, UKIDANJA I MENJANJA REŠENJA 1. Menjanje i poništavanje rešenja u vezi sa upravnim sporom Član 251. Organ protiv čijeg je rešenja blagovremeno pokrenut upravni spor može do završetka spora, ako uvažava sve zahteve tužbe, poništiti ili izmeniti svoje rešenje iz onih razloga iz kojih bi sud mogao poništiti takvo rešenje, ako se time ne vređa pravo stranke u upravnom postupku ili pravo trećeg lica.
2. Zahtev za zaštitu zakonitosti Član 252. (1) Protiv rešenja donesenog u upravnoj stvari u kojoj nije dozvoljeno vođenje upravnog spora (pravnosnažno rešenje), a sudska zaštita nije obezbeđenja ni van upravnog spora, državni, odnosno javni tužilac ima pravo da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti ako smatra da je rešenjem povređen zakon. (2) Zahtev za zaštitu zakonitosti po odredbi stava 1. ovog člana može se podneti u roku od jednog meseca od dana kad je rešenje dostavljeno tužiocu, a ako mu nije dostavljeno - u roku od šest meseci od dana dostavljanja stranci. (3) Zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi savezni državni tužilac kad o zahtevu rešava savezni organ, a republički tužilac kad o zahtevu rešava republički organ. (4) O zahtevu za zaštitu zakonitosti protiv rešenja koje je u postupku doneo savezni organ ili preduzeće, odnosno druga organizacija kojima je saveznim zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja - rešava savezni organ koji je nadležan za rešavanje po žalbi protiv pobijenog rešenja, a ako takvog organa uprave nema - Savezna vlada. U ostalim slučajevima, po zahtevu za zaštitu zakonitosti rešava nadležni organ u republici članici.
1-6/04
– 74 od 806 –
Knjiga II
(5) Povodom zahteva za zaštitu zakonitosti organ može prihvatiti zahtev i ukinuti pobijano rešenje ili odbiti zahtev. Protiv rešenja donesenog po zahtevu za zaštitu zakonitosti žalba nije dopuštena.
3. Poništavanje i ukidanje po osnovu službenog nadzora Član 253. (1) Konačno rešenje nadležni organ će poništiti po osnovu službenog nadzora: 1) ako ga je doneo stvarno nenadležni organ, a ne radi se o slučaju predviđenom u članu 257. tačka 1. ovog zakona; 2) ako je u istoj upravnoj stvari ranije doneseno pravnosnažno rešenje kojim je ta upravna stvar drukčije rešena; 3) ako ga je doneo jedan organ bez saglasnosti, potvrde, odobrenja ili mišljenja drugog organa, a to je potrebno po zakonu ili drugom propisu; 4) ako ga je doneo mesno nenadležni organ; 5) ako je rešenje doneseno kao posledica prinude, iznude, ucene, pritiska ili druge nedozvoljene radnje. (2) Konačno rešenje može se ukinuti po osnovu službenog nadzora ako je njime očigledno povređen materijalni zakon. U upravnim stvarima u kojima učestvuju dve stranke ili više stranka sa suprotnim interesima rešenje se može ukinuti samo po pristanku zainteresovanih stranaka. (3) Ako je za donošenje rešenja nadležan savezni ili republički organ ili organizacija, a rešenje je donela savezna ili republička vlada takvo rešenje se ne može poništiti na osnovu odredbe tačke 1. stava 1.. ovog člana. Član 254. (1) Rešenje može poništiti ili ukinuti po osnovu službenog nadzora drugostepeni organ. Ako nema drugostepenog organa, rešenje može poništiti ili ukinuti organ koji je ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje. (2) Nadležni organ donosi rešenje o poništenju rešenja po službenoj dužnosti, po zahtevu stranke ili državnog, odnosno javnog tužioca, a rešenje o ukidanju - po službenoj dužnosti ili po zahtevu državnog, odnosno javnog tužioca.
1-6/04
– 75 od 806 –
Knjiga II
(3) Rešenje o poništenju na osnovu člana 253. stav 1. tač. 1. do 3. ovog zakona može se doneti u roku od pet godina, a na osnovu tačke 4. stava 1. tog člana - u roku od jedne godine od dana kad je rešenje postalo konačno. Rešenje o ukidanju na osnovu člana 253. stav 2. ovog zakona može se doneti u roku od jedne godine od dana kad je rešenje postalo konačno. (4) Rešenje o poništenju rešenja na osnovu člana 253. stav l. tačka 5. ovog zakona može se doneti bez obzira na rokove utvrđene u stavu 3. ovog člana. (5) Protiv rešenja donesenog na osnovu člana 253. ovog zakona nije dopuštena žalba, već se protiv njega može neposredno pokrenuti upravni spor. 4. Ukidanje i menjanje pravnosnažnog rešenja uz pristanak ili po zahtevu stranke Član 255. (1) Ako je pravnosnažnim rešenjem stranka stekla neko pravo, a organ koji je doneo to rešenje smatra da je u tom rešenju nepravilno primenjen materijalni zakon, može rešenje ukinuti ili izmeniti radi njegovog uskladivanja sa zakonom samo ako stranka koja je, na osnovu tog rešenja, stekla pravo da pristane na to i ako se time ne vređa pravo trećeg lica. Pristanak stranke je obavezan i za izmenu na štetu stranke pravnosnažnog rešenja kojim je stranci određena obaveza. (2) Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, a po zahtevu stranke može se ukinuti ili izmeniti i pravnosnažno rešenje koje je nepovoljno po stranku. Ako organ nađe da nema potrebe da se rešenje ukine ili izmeni, dužan je da o tome obavesti stranku. (3) Rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ima pravno dejstvo samo ubuduće. (4) Rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana donosi prvostepeni organ koji je doneo rešenje, a drugostepeni organ samo kad je svojim rešenjem odlučio o upravnoj stvari. Ako je taj oragn ukinut ili je prestao biti nadležan u upravnoj stvari o kojoj se radi, rešenje donosi organ koji je za tu upravnu stvar nadležan u vreme donošenja rešenja. (5) Žalba protiv novog rešenja donesenog na osnovu ovog člana dopuštena je samo ako je to rešenje doneo prvostepeni organ. Ako je rešenje doneo drugostepeni organ, odnosno ako je rešenje prvoste-
1-6/04
– 76 od 806 –
Knjiga II
penog organa konačno, protiv tog rešenja može se pokrenuti upravni spor.
5. Vanredno ukidanje Član 256. (1) Izvršno rešenje može se ukinuti ako je to potrebno radi otklanjanja teške i neposredne opasnosti za život i zdravlje ljudi, javnu bezbednost, javni mir i javni poredak ili javni moral, ili radi otklanjanja poremećaja u privredi, ako se to ne bi moglo uspešno otkloniti drugim sredstvima kojima bi se manje diralo u stečena prava. Rešenje se može ukinuti i samo delimično, u obimu neophodnom da se opasnost otkloni ili zaštite navedeni javni interesi. (2) Ako je rešenje doneo prvostepeni organ, to rešenje može, u smislu stava 1. ovog člana, ukinuti taj organ, a može ga ukinuti i drugostepeni organ. Ako drugostepenog organa nema, rešenje može ukinuti organ koji je ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje. (3) Protiv rešenja kojim se ranije rešenje ukida dopuštena je žalba samo kad je to rešenje doneo prvostepeni organ. Kad je to rešenje doneo drugostepeni organ ili organ koji vrši nadzor, protiv takvog rešenja može se neposredno pokrenuti upravni spor. (4) Stranka koja usled ukidanja rešenja trpi štetu ima pravo na naknadu pretrpljene štete. O zahtevu za naknadu pretrpljene štete rešava u parničnom postupku nadležni sud.
6. Oglašavanje rešenja ništavim Član 257. Ništavim se oglašava rešenje: 1) koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz sudske nadležnosti ili u stvari o kojoj se uopšte ne može rešavati u upravnom postupku; 2) koje bi svojim izvršenjem moglo prouzrokovati neko delo kažnjivo po krivičnom zakonu; 3) čije izvršenje nije moguće;
1-6/04
– 77 od 806 –
Knjiga II
4) koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke (Član 116), a na to stranka nije naknadno izričito ili prećutno pristala; 5) koje sadrži nepravilnost koja je po nekoj izričitoj zakonskoj odredbi predviđena kao razlog ništavosti. Član 258. (1) Rešenje se može u svako doba oglasiti ništavim po službenoj dužnosti ili po predlogu stranke ili državnog, odnosno javnog tužioca. (2) Rešenje se može oglasiti ništavim u celini ili delimično. (3) Protiv rešenja kojim se neko rešenje oglašava ništavim ili se odbija predlog stranke ili državnog, odnosno javnog tužioca za oglašavanje rešenja ništavim dopuštena je žalba. Ako nema organa koji rešava po žalbi, protiv tog rešenja može se neposredno pokrenuti upravni spor.
7. Pravne posledlce poništavanja i ukidanja Član 259. (1) Poništavanjem rešenja i oglašavanjem rešenja ništavim poništavaju se i pravne posledice koje je to rešenje proizvelo. (2) Ukidanjem rešenja ne poništavaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, ali se onemogućava dalje proizvođenje pravnih posledica ukinutog rešenja.
8. Dužnost obaveštavanja nadležnog organa u slučaju postojanja razloga za ponavljanje postupka, odnosno za poništavanje, ukidanje ili menjanje rešenja Član 260. Organ koji sazna za rešenje kojim je povređen zakon, a povreda može biti razlog za ponavljanje postupka, odnosno za poništavanje, ukidanje ili menjanje rešenja, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti organ nadležan za pokretanje postupka i donošenje rešenja odnosno državnog, odnosno javnog tužioca.
1-6/04
– 78 od 806 –
Knjiga II
ČETVRTI DEO IZVRŠENJE Glava XVII 1. Zajedničke odredbe Član 261. (1) Izvršenje rešenja donesenog u postupku sprovodi se radi ostvarivanja novčanih ili nenovčanih obaveza. (2) Rešenje doneseno u postupku izvršava se kad postane izvršno. (3) Prvostepeno rešenje postaje izvršno: 1) istekom roka za žalbu, ako žalba nije izjavljena; 2) dostavljanjem stranci, ako žalba nije dopuštena; 3) dostavljanjem stranci, ako žalba ne odlaže izvtšenje; 4) dostavljanjem stranci rešenja kojim se žalba odbacuje ili odbija. (4) Drugostepeno rešenje kojim je izmenjeno prvostepeno rešenje postaje izvršno kad se dostavi stranci. (5) Ako je u rešenju određeno da se radnja koja je predmet izvršenja može izvršiti u ostavljenom roku, rešenje postaje izvršno istekom tog roka. Ako rešenjem nije određen rok za izvršenje radnje, rešenje postaje izvršno u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Rešenjem ostavljeni rok za izvršenje rešenja, odnosno propisani rok od 15 dana počinje da teče od dana kad rešenje, u smislu st. 3. i 4. ovog člana, postane izvršno. (6) Izvršenje se može sprovesti i na osnovu poravnanja, ali samo protiv lica koje je učestvovalo u poravnanju. (7) Akb žalba odlaže izvršenje rešenja, a rešenje se odnosi na dve stranke ili više stranaka koje u postupku učestvuju sa istovetnim zahtevima, žalba makar i jedne stranke sprečava izvršnost rešenja. Član 262. (1) Zaključak donesen u postupku izvršava se kad postane izvršan. (2) Zaključak protiv koga se ne može izjaviti posebna žalba, kao i zaključak protiv koga se može izjaviti posebna žalba koja ne odlaže
1-6/04
– 79 od 806 –
Knjiga II
njegovo izvršenje postaje izvršan saopštavanjem, a ako nije saopšteno dostavljanjem stranci. (3) Kad je zakonom ili samim zaključkom određeno da žalba odlaže izvršenje zaključka, zakljućak postaje izvršan istekom roka za žalbu ako žalba nije izjavljena, a ako je izjavljena - dostavljanjem stranci rešenja kojim se žalba odbacuje ili odbija. (4) U ostalim slučajevima, zaključak postaje izvršan pod uslovima propisanim za izvršnost rešenja u članu 261. st. 4, 5. i 7. ovog zakona. (5) Odredbe ovog zakona o izvršenju rešenja važe i za izvršenje zaključka. Član 263. (1) Kad postoji mogućnost da se izvršenje sprovede na više načina i primenom raznih sredstava, izvršenje će se sprovesti na onaj način i primenom onog sredstva koji dovode do cilja, a koji su po izvršenika najblaži. (2) Nedeljom, u dane državnih praznika i noću, radnje izvršenja mogu se sprovesti samo ako postoji opasnost od odlaganja i ako je organ koji sprovodi izvršenje izdao za to pismeni nalog. Član 264. (1) Izvršenje se sprovodi protiv lica koje je obavezno da ispuni obavezu (izvršenik). (2) Izvršenje se sprovodi po službenoj dužnosti ili po predlogu stranke. (3) Po službenoj dužnosti izvršenje se sprovodi kad to nalaže javni interes. Izvršenje koje je u interesu stranke sprovodi se po predlogu stranke (tražilac izvršenja). Član 265. Izvršenje rešenja sprovodi se administrativnim putem (administrativno izvršenje), a u slučajevima predviđenim ovim zakonom - sudskim putem (sudsko izvršenje). Član 266. (1) Izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi se administrativnim putem.
1-6/04
– 80 od 806 –
Knjiga II
(2) Izvršenje radi ispunjenja novčanih obaveza sprovodi se sudskim putem. Izuzetno, izvršenje radi ispunjenja novčanih obaveza iz primanja na osnovu radnog odnosa može se sprovesti administrativnim putem po pristanku izvršenika (administrativna zabrana). Član 267. (1) Administrativno izvršenje sprovodi organ koji je stvar rešavao u prvom stepenu, ako posebnim propisom nije drukčije određeno. (2) Ako je propisano da administrativno izvršenje ne može sprovesti organ koji je upravnu stvar rešavao u prvom stepenu, a posebnim propisom nije određen organ koji je za to ovlaščen, izvršenje sprovodi nadležni državni organ na čijem se području nalazi prebivalište, odnosno boravište ili sedište izvršenika, ako zakonom nije drukčije određeno. (3) Organ nadležan za unutrašnje poslove dužan je da organu nadležnom za sprovođenje izvršenja, na njegov zahtev, pruži pomoć u sprovođenju izvršenja. Član 268. (1) Organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja donosi, po službenoj dužnosti ili po predlogu tražioca izvršenja, zaključak o dozvoli izvršenja. Zaključkom se konstatuje da je rešenje koje treba izvršiti postalo izvršno i određuju način i sredstva izvršenja. Protiv ovog zaključka dopuštena je žalba nadležnom drugostepenom organu. (2) Zaključak o dozvoli izvršenja rešenja koje je doneseno u upravnoj stvari po službenoj dužnosti, organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja dužan je da donese bez odlaganja kad je to rešenje postalo izvršno, a najdocnije u roku od 30 dana od dana kad je rešenje postalo izvršno, ako posebnim propisom nije drukčije određeno. Nedonošenje zaključka do tog roka ne isključuje obavezu njegovog donošenja. (3) Kad administrativno izvršenje ne sprovodi organ koji je rešavao u prvom stepenu, tražilac izvršenja podnosi predlog za dozvolu izvršenja organu koji je doneo rešenje koje treba izvršiti. Ako je rešenje postalo izvršno, taj organ stavlja na rešenje potvrdu da je postalo izvršno (potvrda izvršnosti) i dostavlja ga radi izvršenja organu nadležnom za izvršenje, s tim što će istovremeno predložiti i način i sredstva izvršenja. Organ nadležan za izvršenje će doneti zaključak o dozvoli izvršenja.
1-6/04
– 81 od 806 –
Knjiga II
(4) Kad po službenoj dužnosti treba sprovesti izvršenje rešenja organa koji nije ovlašćen- za sprovođenje izvršenja, taj organ se radi izvršenja obraća predlogom za dozvolu izvršenja organu nadležnom za izvršenje nakon sprovedenog postupka propisanog u stavu 3. ovog člana. Član 269. (1) Administrativno izvršenje koje sprovodi organ koji je upravnu stvar rešavao u prvom stepenu sprovodi se na osnovu rešenja koje je postalo izvršno i zaključka o dozvoli izvršenja. (2) Administrativno izvršenje koje ne sprovodi organ koji je upravnu stvar rešavao u prvom stepenu sprovodi se na osnovu rešenja na kom je stavljena potvrda izvršnosti i zaključka o dozvoli izvršenja. Član 270. (1) U postupku administrativnog izvršenja može se izjaviti žalba koja se odnosi samo na izvršenje, a njome se ne može pobijati pravilnost rešenja koje se izvršava. (2) Žalba se izjavljuje nadležnom drugostepenom organu. Žalba ne odlaže započeto izvršenje. U pogledu roka za žalbu i organa nadležnog za rešavanje po žalbi primenjuju se odredbe čl. 215. do 221. ovog zakona. Član 271. (1) Administrativno izvršenje će se obustaviti po službenoj dužnosti i sprovedene radnje poništiti ako se utvrdi da je obaveza u celini izvršena, da izvršenje nije bilo uopšte dopušteno, da je bilo srpovedeno prema licu koje nije u obavezi, ako tražilac izvršenja odustane od svog zahteva, odnosno ako je izvršna isprava poništena ili ukinuta. (2) Administrativno izvršenje će se odložiti ako se utvrdi da je u pogledu izvršenja obaveze dozvoljen poček, ali je umesto privremenog rešenja koje se izvršava doneseno rešenje o glavnoj stvari koje se razlikuje od privremenog rešenja. Odlaganje izvršenja odobrava organ koji je doneo zaključak o dozvoli izvršenja. Član 272. (1) Novčane kazne izrečene po ovom zakonu izvršavaju organi nadležni za izvršenje novčanih kazni izrečenih za prekršaje.
1-6/04
– 82 od 806 –
Knjiga II
(2) Novčana kazna naplaćuje se u korist budžeta iz koga se finansira organ koji je izrekao kaznu. Član 273. (1) Kad treba da se sprovede sudsko izvršenje rešenja donesenog u postupku, organ čije rešenje treba izvršiti stavlja na rešenje potvrdu izvršnosti (Član 268. stav 3) i dostavlja ga radi izvršenja sudu nadležnom za izvršenje. (2) Rešenje doneseno u postupku koje sadrži potvrdu izvršnosti jeste osnov za sudsko izvršenje. To izvršenje sprovodi se po odredbama saveznog zakona kojim se uređuje izvršni postupak i odredbama drugih zakona koji važe za sudsko izvršenje.
2. Izvršenje nenovčanlh obaveza Član 274. Izvršenje radi ostvarivanja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi se preko drugih lica, odnosno prinudom.
a) Izvršenje preko drugih lica Član 275. (1) Ako se izvršenikova obaveza sastoji u izvršenju radnje koju može izvršiti i drugo lice, a izvršenik je ne izvrši uopšte ili je ne izvrši u celini, ta radnja će se izvršiti preko drugog lica, na trošak izvršenika. Izvršenik mora biti na to prethodno opomenut. (2) U slučaju iz stava l. ovog člana, organ koji sprovodi izvršenje može zaključkom naložiti izvršeniku da unapred položi iznos koji je potreban za podmirenje troškova izvršenja, a da se obračun naknadno izvrši. Zaključak o polaganju tog iznosa je izvršan.
b) Izvršenje prinudom Član 276. (1) Ako je izvršenik dužan da nešto dopusti ili trpi, pa postupa protivno toj obavezi, ili ako je predmet izvršenja izvršenikova radnja koju ne može umesto njega da izvrši drugo lice, organ koji sprovodi izvršenje
1-6/04
– 83 od 806 –
Knjiga II
prinudiće izvršenika na ispunjenje obaveze prinudnom merom, odnosno novčanom kaznom. (2) Organ koji sprovodi izvršenje najpre će zapretiti izvršeniku primenom prinudnog sredstva ako svoju obavezu ne izvrši u ostavljenom roku. Ako izvršenik u toku tog roka preduzme neku radnju protivno svojoj obavezi, ili ako ostavljeni rok bezuspešno protekne zaprećeno prinudno sredstvo će se odmah izvršiti, a ujedno će se odrediti novi rok za izvršenje radnje i zapretiti novom, strožom prinudnom merom. (3) Novčana kazna koja se na osnovu stava l. ovog člana izriče prvi put ne može biti veća od 100 novih dinara. Svaka docnija novčana kazna može biti ponovo izrečena u istom iznosu. (4) Naplaćena novčana kazna se ne vraća. Član 277. Ako se izvršenje nenovčane obaveze uopšte ili blagovremeno ne može sprovesti primenom sredstava predviđenih u čl. 275. i 276. ovog zakona, izvršenje se, prema prirodi obaveze, može sprovestii neposrednom prinudom, ako propisom nije drukčije određeno. Član 278. (1) Kad je na osnovu rešenja sprovedeno izvršenje, a rešenje je docnije poništeno ili izmenjeno, izvršenik ima pravo da zahteva da mu se vrati ono što mu je oduzeto, odnosno da se stvar vrati u stanje koje proizlazi iz novog rešenja. (2) O zahtevu izvršenika rešava organ koji je doneo zaključak o dozvoli izvršenja.
Glava XVIII IZVRŠENJE RADI OBEZBEĐENJA I PRIVREMENI ZAKLJUČAK 1. Izvršenje radi obezbeđenja Član 279. (1) Radi obezbeđenja izvršenja može se zaključkom dozvoliti izvršenje rešenja i pre nego što je ono postalo izvršno ako bi bez toga moglo biti osujećeno ili znatno otežano izvršenje posle izvršnosti rešenja.
1-6/04
– 84 od 806 –
Knjiga II
(2) Ako se radi o obavezama koje se prinudno izvršavaju samo po predlogu stranke, predlagač mora opasnost od osujećenja ili otežavanja izvršenja učiniti verovatnom, a organ može izvršenje iz stava 1. ovog člana usloviti davanjem obezbeđenja shodno članu 207. stav 2. ovog zakona. (3) Protiv zaključka donesenog na predlog stranke za izvršenje radi obezbeđenja, kao i protiv zakljućka donesenog po službenoj dužnosti, dopuštena je posebna žalba. Žalba protiv zaključka kojim je određeno izvršenje radi obezbeđenja ne odlaže sprovođenje izvršenja. Član 280. (1) Izvršenje radi obezbeđenja može se sprovesti administrativnim ili sudskim putem. (2) Kad se izvršenje radi obezbedenja sprovodi sudskim putem sud postupa po odredbama saveznog zakona kojim se uređuje izvršni postupak i odredbama drugih zakona koji važe za sudsko izvršenje. Član 28l. Izvršenje privremenog rešenja (Član 207) može se sprovesti samo u onom obimu i u onim slučajevima u kojima je dopušteno izvršenje radi obezbeđenja (čl. 279. i 280).
2. Privremeni zaključak o obezbeđenju Član 282. (1) Ako postoji ili je bar učinjena verovatnom obaveza stranke, a postoji opasnost da će obavezana stranka na drugi način osujetiti ili znatno otežati izvršenje obaveze, organ nadležan za donošenje rešenja o obavezi stranke može pre donošenja rešenja o toj obavezi doneti privremeni zaključak radi obezbeđenja izvršenja obaveze. Prilikom donošenja privremenog zaključka organ je dužan da vodi računa o odredbi člana 263. stav 1. ovog zakona i da obrazloži zaključak. (2) Donošenje privremenog zaključka može se usloviti davanjem obezbeđenja predviđenog u članu 207. stav 2. ovog zakona. (3) U pogledu privremenog zaključka donesenog na osnovu stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe člana 279. stav 3. i člana 280. ovog zakona.
1-6/04
– 85 od 806 –
Knjiga II
Član 283. (1) Ako je pravnosnažnim rešenjem utvrđeno da pravno ne postoji obaveza stranke za čije je obezbeđenje bio donesen privremeni zaključak, ili je na drugi način utvrđeno da je zahtev za donošenje privremenog zaključka bio neosnovan, predlagač u čiju je korist privremeni zaključak donesen dužan je da naknadi suprotnoj stranci štetu koja joj je prouzrokovana donesenim zaključkom. (2) O naknadi štete iz stava 1. ovog člana rešava organ koji je doneo privremeni zaključak ako je predlagač saglasan da štetu naknadi. Ako predlagač nije saglasan da štetu naknadi, suprotna strana može zahtev za naknadu štete ostvarivati pred nadležnim sudom u parničnom postupku.
PETI DEO SPROVOĐENJE ZAKONA I PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Glava XIX SPROVOĐENJE ZAKONA Član 284. (1) Preduzeće, odnosno druga organizacija kojoj je zakonom povereno vršenje javnog ovlašćenja može u postupku koji vodi za povrede procesne discipline sama izricati kazne i primenjivati druge mere predviđene u odredbama člana 63. st. 3. i 4, člana 101, člana 159. stav 3, člana 171. st. 1. i 2, člana 182. stav 1. i člana 187. st. 2. i 3. ovog zakona. (2) Iznosi naplaćeni od izrečenih novčanih kazni iz stava l. ovog člana, uplaćuju se u savezni ili republički budžet. Član 285. (1) Ovlašćenje za preduzimanje radnji i rešavanje u postupku može se dati zaposlenom koji ima propisanu stručnu spremu.
1-6/04
– 86 od 806 –
Knjiga II
(2) Organ je dužan da na pogodan način objavi koja su službena lica ovlašćena za rešavanje u upravnim stvarima, a koja za preduzimanje radnji u postupku pre donošenja rešenja. Član 286. (1) Službeno lice u organu koji vodi postupak odgovorno je ako njegovom krivicom dođe do neizvršenja određenih procesnih radnji. (2) Savezni organ koji se stara o sprovođenju ovog zakona može da zahteva pokretanje disciplinskog postupka, protiv službenog odnosno odgovornog lica koje propusti vršenje dužnosti iz stava 1. ovog člana, kao i odgovornog lica koje, protivno članu 285. ovog zakona, odredi nestručno lice za preduzimanje radnji u postupku ili za rešavanje u upravnoj stvari. Član 287. (1) Nadzor nad sprovodenjem ovog zakona vrši nadležni savezni organ. (2) Nadležni savezni organ dužan je da ostvaruje uvid u rešavanje u upravnim stvarima naročito u pogledu rešavanja u propisanim rokovima i u pogledu stručne spreme zaposlenih koji rade na upravnim stvarima kod organa, kao i da daje objašnjenja i pruža stručnu pomoć u stvarima koje se odnose na primenjivanje odredaba ovog zakona. Organi su dužni da nadležnom organu omoguće ostvarivanje uvida u rad koji se odnosi na rešavanje.upravnih stvari, a naročito da mu daju, odnosno dostavljaju određene podatke, odnosno obaveštenja. Član 288. (1) O rešavanju u upravnim stvarima vodi se službena evidencija. (2) Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o: broju podnesenih zahteva: broju pokrenutih postupaka po službenoj dužnosti; načinu i rokovima rešavanja upravnih stvari u prvostepenom i drugostepenom postupku; broju poništenih, odnosno ukinutih upravnih akata i broju odbačenih zahteva, odnosno obustavljenih postupaka. (3) Podaci iz stava 2. ovog člana vode se i iskazuju po upravnim oblastima. Član 289. Pozivi, dostavnice, naređenja za dovođenje, zapisnici, zapisnici u vidu knjiga, rešenja iz člana 199. stav 1. i člana 203. ovog zakona,
1-6/04
– 87 od 806 –
Knjiga II
uverenja iz člana 110. stav 1. ovog zakona, kao i drugi akti koji se koriste u postupku sačinjavaju se po propisanim obrascima.
Glava XX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 290. Na predmete čije je rešavanje započeto pre stupanja na snagu ovog zakona primenjivaće se odredbe ovog zakona, ako postupak nije konačno završen. Član 291. Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o opšem upravnom postupku („Službeni list FNRJ", br. 52/56, „Službeni list SFRJ", br. 10/65, 18/65, 4/77, 11/78, 32/78, 9/86 i 47/86 i „Službeni list SRJ", br. 24/94). Član 292. Ovaj zakon stupa na snagu po isteku 30 dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SRJ".
1-6/04
6.7.
– 88 od 806 –
Knjiga II
ZAKON O MINISTARSTVIMA * I. UVODNA ODREDBA Član 1.
Ovim zakonom obrazuju se ministarstva i posebne organizacije i utvrđuje njihov delokrug.
II. MINISTARSTVA Član 2. Ministarstva jesu: 1) Ministarstvo unutrašnjih poslova; 2) Ministarstvo finansija; 3) Ministarstvo pravde; 4) Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu; 5) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; 6) Ministarstvo privrede; 7) Ministarstvo rudarstva i energetike; 8) Ministarstvo za kapitalne investicije; 9) Ministarstvo trgovine, turizma i usluga; 10) Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom; 11) Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike; 12) Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine; 13) Ministarstvo prosvete i sporta; 14) Ministarstvo kulture; 15) Ministarstvo zdravlja; 16) Ministarstvo vera; 17) Ministarstvo za dijasporu. *
Ovaj zakon objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 19/2004.
1-6/04
– 89 od 806 –
Knjiga II
Član 3. Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: zaštitu života, lične i imovinske bezbednosti građana; sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela i pronalaženje i hvatanje učinilaca krivičnih dela i njihovo privođenje nadležnim organima; održavanje javnog reda i mira; obezbeđivanje zborova i drugih okupljanja građana; obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata, uključujući i strana diplomatska i konzularna predstavništva na teritoriji Republike Srbije; bezbednost, regulisanje i kontrolu saobraćaja na putevima; bezbednost državne granice i kontrolu prelaska granice i kretanja i boravka u graničnom pojasu; boravak stranaca; promet i prevoz oružja, municije, eksplozivnih i određenih drugih opasnih materija; zaštitu od požara; državljanstvo; jedinstveni matični broj građana; prebivalište i boravište građana; lične karte; putne isprave; međunarodnu pomoć i druge oblike međunarodne saradnje u oblasti unutrašnjih poslova; obučavanje kadrova; upravno rešavanje u drugostepenom postupku po osnovu propisa o izbeglicama, kao i druge poslove određene zakonom. Član 4. Ministarstvo finansija obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: republički budžet; utvrđivanje konsolidovanog bilansa javnih prihoda i javnih rashoda; sistem i politiku poreza, taksa i drugih javnih prihoda; politiku javnih rashoda; upravljanje raspoloživim sredstvima javnih finansija Republike Srbije; javni dug i finansijsku imovinu Republike Srbije; javne nabavke; makroekonomsku i fiskalnu analizu, kvantifikaciju mera ekonomske politike; devizni sistem i kreditne odnose sa inostranstvom; nadzor nad primenom propisa koji se odnose na promet roba i usluga sa inostranstvom i obavljanje delatnosti u inostranstvu sa stanovišta deviznog poslovanja i kreditnih odnosa sa inostranstvom i druge poslove devizne inspekcije, u skladu sa zakonom; sistem i praćenje međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja; carinski sistem, carinsku tarifu, mere vancarinske zaštite i slobodne zone; osnove sistema doprinosa za socijalno osiguranje; obezbeđivanje finansiranja obaveznog socijalnog osiguranja; finansijske efekte sistema utvrđivanja i obračuna zarada koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i fondova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja; kreditno-monetarni sistem; bankarski sistem; osiguranje imovine i lica; osiguranje bankarskih kredita u skladu sa prioritetima ekonomske politike; sistem plaćanja i platni promet; hartije od vrednosti i tržište kapitala; sistem
1-6/04
– 90 od 806 –
Knjiga II
računovodstva i revizije računovodstvenih iskaza; knjigovodstvo; privatizaciju i sanaciju banaka i drugih finansijskih organizacija; prijavljivanje u stečajnim postupcima potraživanja Republike Srbije; zaštitu imovine Republike Srbije u inostranstvu; ostvarivanje alimentacionih potraživanja iz inostranstva; eksproprijaciju; svojinskopravne i druge stvarnopravne odnose; režim i promet nepokretnosti; dvovlasnička imanja; sprečavanje pranja novca; igre na sreću; budžetsku kontrolu i reviziju direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i javnih preduzeća; upravni nadzor u imovinskopravnim poslovima; fiskalne monopole, drugostepeni upravni i prekršajni postupak u oblastima iz delokruga Ministarstva, u skladu sa zakonom; finansiranje nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora; izvršenje rashoda državne zajednice Srbija i Crna Gora; obezbeđivanje sredstava solidarnosti, kao i druge poslove određene zakonom. Uprava carina, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: carinjenje robe, carinski nadzor i druge poslove kontrole putnika i prometa robe i usluga sa inostranstvom, kao i druge poslove. određene zakonom. Član 5. Ministarstvo pravde obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: krivično zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršajima; obligacione odnose; nasleđivanje; postupak pred sudovima, izuzev upravnog spora; organizaciju i rad pravosudnih organa i organa za prekršaje; veštačenje; izvršenje sankcija; amnestiju i pomilovanje; advokaturu i druge pravosudne profesije; izbor i statusna pitanja nosilaca pravosudnih funkcija; stručno usavršavanje zaposlenih u pravosudnim organima i organima za prekršaje; međunarodnu pravnu pomoć; pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu odluka Ustavnog suda, kao i druge poslove određene zakonom. Član 6. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: organizaciju i rad ministarstava i posebnih organizacija, izuzev pripreme propisa; ombudsmana; upravnu inspekciju; upravni postupak i upravni spor; praćenje kadrovskih potreba u upravi; radne odnose u državnim organima, izuzev pripreme
1-6/04
– 91 od 806 –
Knjiga II
propisa; stručno usavršavanje zaposlenih u državnim organima; matične knjige; pečate; političko i drugo organizovanje, izuzev sindikalnog organizovanja; neposredno izjašnjavanje građana; sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije i izbore za organe lokalne samouprave; teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; komunalne delatnosti, kao i druge poslove određene zakonom. Član 7. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: strategiju i politiku razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije; analizu proizvodnje i tržišta poljoprivrednih proizvoda; bilanse poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i sistem robnih rezervi osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda; mere tržišno cenovne politike, strukturne politike i zemljišne politike u poljoprivredi; mere podsticaja za unapređenje poljoprivredne proizvodnje; predlaganje sistemskih rešenja i mera zaštite pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda; zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta; proizvodnju agrarnih inputa za poljoprivrednu i prehrambenu industriju, proizvodnju i promet alkoholnih i bezalkoholnih pića, etanola, duvana i proizvoda od duvana i prehrambenih proizvoda; kontrolu kvaliteta poljoprivrednih proizvoda; ruralni razvoj; stručne poljoprivredne službe; sistem tržišnih informacija u poljoprivredi; proizvodnju, sertifikaciju i kontrolu kvaliteta i prometa semena i sadnog materijala; priznavanje i zaštitu sorti bilja i rasa domaćih životinja; utvrđivanje ispunjenosti uslova, procenu rizika i sprovođenje mera kontrole vezanih za biološku sigurnost kod ograničene upotrebe, uvođenja u proizvodnju, stavljanje u promet i uvoz genetički modifikovanih organizama; očuvanje i održivo korišćenje biljnih i životinjskih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, kao i druge poslove određene zakonom. Uprava za veterinu, kao organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: zdravstvenu zaštitu životinja; veterinarsku i sanitarnu kontrolu u proizvodnji i u unutrašnjem i spoljnom prometu životinja, proizvoda, sirovina i otpadaka životinjskog porekla, semena za veštačko osemenjivanje, oplođenih jajnih ćelija za oplođavanje životinja, embriona i drugih organizama i predmeta kojima se može preneti zarazna bolest, hrane za životinje i komponenti za proizvodnju hrane za životinje; registraciju i kontrolu rada objekata za proizvodnju namirnica životinjskog porekla (klanice, mlekare i dr.); kontrolu objekata za proizvodnju hrane za životinje i neškodljivo
1-6/04
– 92 od 806 –
Knjiga II
uklanjanje leševa i otpadaka životinjskog porekla, kao i objekata za njihovu preradu; kontrolu proizvodnje i unutrašnji i spoljnji promet lekova i bioloških sredstava za upotrebu u veterini, kao i druge poslove određene zakonom. Uprava za zaštitu bilja, kao organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: zaštitu bilja od zaraznih bolesti i štetočina; kontrolu sredstava za zaštitu bilja i đubriva u proizvodnji, unutrašnjem i spoljnom prometu; kontrolu primene sredstava za zaštitu bilja; proizvodnju i registraciju sredstava za zaštitu bilja i ishranu bilja; fitosanitarni nadzor i inspekciju u unutrašnjem i spoljnom prometu bilja, semena i sadnog materijala, kao i druge poslove određene zakonom. Republička direkcija za vode, kao organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: politiku vodoprivrede; višenamensko korišćenje voda; vodosnabdevanje, izuzev distribucije vode; zaštitu od voda; sprovođenje mera zaštite voda i plansku racionalizaciju potrošnje vode; uređenje vodnih režima; praćenje i održavanje režima voda koji čine i presecaju granicu državne zajednice Srbija i Crna Gora i granicu između država članica, kao i druge poslove određene zakonom. Uprava za šume, kao organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: politiku šumarstva; očuvanje šuma; unapređenje i korišćenje šuma i divljači; sprovođenje mera zaštite šuma i divljači; kontrolu semena i sadnog materijala u šumarstvu, kao i druge poslove određene zakonom. Član 8. Ministarstvo privrede obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: privredu i privredni razvoj; položaj preduzeća i drugih oblika poslovanja; povezivanje preduzeća i drugih oblika organizovanja za obavljanje delatnosti; upotrebu naziva Republike Srbije u firmi preduzeća; poslovno i finansijsko prestrukturiranje preduzeća; privatizaciju; stečaj; strukturno prilagođavanje privrede; utvrđivanje industrijske politike; predlaganje mera ekonomske politike za rast industrijske proizvodnje u celini i po pojedinim granama; predlaganje mera za podsticanje investicionih ulaganja; podsticanje razvoja privrede i nedovoljno razvijenih područja; predlaganje mera ekonomske politike za razvoj malih i
1-6/04
– 93 od 806 –
Knjiga II
srednjih preduzeća; koordinaciju poslova u vezi sa procenom vrednosti kapitala; koordinaciju poslova u vezi sa vlasničkim povezivanjem preduzeća sa strateškim inostranim investitorima; pripremu propisa u oblasti preduzeća i preduzetništva, privatizacije, stečaja, kao i drugih propisa koji se odnose na reforme privrede; uticaj mera ekonomske politike na kretanje industrijske proizvodnje u celini i po pojedinim granama, kao i druge poslove određene zakonom. Član 9. Ministarstvo rudarstva i energetike obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: rudarstvo; energetiku; energetski bilans Republike Srbije; naftnu i gasnu privredu; bezbedan cevovodni transport gasovitih i tečnih ugljovodonika; nuklearna energetska postrojenja čija je namena proizvodnja električne odnosno toplotne energije, proizvodnju, korišćenje i odlaganje radioaktivnih materijala u tim objektima; izradu bilansa mineralnih sirovina; geološka istraživanja koja se odnose na eksploataciju mineralnih sirovina, osim za podzemne vode; izradu godišnjih i srednjoročnih programa detaljnih istražnih radova u oblasti geoloških istraživanja koja se odnose na eksploataciju mineralnih sirovina i obezbeđivanje materijalnih i drugih uslova za realizaciju tih programa; preduzimanje mera radi obezbeđivanja uslova za funkcionisanje javnih preduzeća u oblastima za koje je Ministarstvo obrazovano; nadzor u oblastima iz delokruga Ministarstva, kao i druge poslove određene zakonom. Član 10. Ministarstvo za kapitalne investicije obavlja poslove državne uprave u oblasti železničkog, drumskog, rečnog, vazdušnog, poštanskog, telekomunikacionog i intermodalnog saobraćaja koji se odnose na: obligacione i svojinskopravne odnose; nadzor; bezbednost i uređenje tehničko-tehnološkog sistema; položaj stranih prevoznika u prevozu robe i putnika na teritoriji Republike Srbije; plovne puteve na vodama na kojima važi međunarodni i međudržavni režim plovidbe; međunarodni telekomunikacioni i poštanski saobraćaj; utvrđuje predlog plana namene radio-frekvencijskih opsega i planove raspodele radio frekvencija; strategiju razvoja saobraćajnog sistema, planove razvoja i druge planove vezane za uređenje, organizaciju sistema i odnose u transportu putnika i robe; odobravanje izgradnje i upotrebe saobraćajne infrastrukture i opreme, telekomunikacione opreme i svih telekomunikacionih objekata, poštanske infrastrukture i svih poštanskih objekata i objekata
1-6/04
– 94 od 806 –
Knjiga II
koji su u funkciji korišćenja saobraćajne infrastrukture; organizovanje finansijske i tehničke kontrole. Ministarstvo za kapitalne investicije obavlja i poslove državne uprave koji se odnose na: prostorno planiranje i urbanizam; utvrđivanje uslova za izgradnju objekata; uređivanje stambenih odnosa i stambenog poslovanja; građevinarstvo; građevinsko zemljište; poslove inženjerske geodezije, kao i druge poslove određene zakonom. Član 11. Ministarstvo trgovine, turizma i usluga obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: funkcionisanje tržišta; strategiju i politiku razvoja trgovine; unutrašnju trgovinu; promet robe i usluga sa inostranstvom; predlaganje sistemskih rešenja i propisa u oblasti posebnih dažbina pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda; iniciranje mera prilagođavanja propisa i mera ekonomske politike iz oblasti carinskog i vancarinskog poslovanja; kontrolu kvaliteta industrijsko-neprehrambenih proizvoda u proizvodnji i prometu i kontrolu usluga; kontrolu merila i mernih jedinica, upotrebe robnih i uslužnih žigova, znaka kvaliteta i oznake porekla proizvoda; kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda, vina, alkoholnih i bezalkoholnih pića, mineralnih voda, etanola, duvana i proizvoda od duvana; snabdevenost tržišta i cene; sprečavanje monopolskog delovanja i nelojalne konkurencije; zaštitu potrošača; osnivanje i rad robnih berzi i berzanskih posrednika; integralno planiranje razvoja turizma; zaštitu, rezervaciju i održivo korišćenje turističkih prostora; prostorno organizovanje i koordinaciju aktivnosti na unapređenju razvoja turizma; promociju turizma; istraživanje turističkog tržišta i razvoj turističkih informacionih sistema; podsticanje razvoja turizma; obezbeđivanje materijalnih i drugih uslova za razvoj i promociju turizma; obavljanje nautičke delatnosti; kategorizaciju marina; obavljanje delatnosti i pružanje usluga na javnim skijalištima; usluge turističkih vodiča i turističkih animatora; ostale turističke i druge usluge; inspekcijski nadzor u oblasti trgovine, turizma i usluga, kao i druge poslove određene zakonom. Republička direkcija za robne rezerve, kao organ uprave u sastavu Ministarstva trgovine, turizma i usluga, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: organizaciju sistema robnih rezervi; obrazovanje, smeštaj, čuvanje i obnavljanje republičkih robnih rezervi; utvrđivanje obima, strukture i kvaliteta bilansa robnih rezervi; upravljanje tokovima količina sa ciljem održavanja rezervi na nivou neophodnog
1-6/04
– 95 od 806 –
Knjiga II
minimuma; izgradnju skladišnih kapaciteta za potrebe republičkih robnih rezervi; materijalno-finansijsko i evidenciono poslovanje robnim rezervama, kao i druge poslove određene zakonom. Član 12. Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom; politiku i režim spoljne trgovine; strana ulaganja; koordinaciju aktivnosti u oblasti planiranja, obezbeđivanja i korišćenja donacija i, drugih oblika razvojne pomoći iz inostranstva; praćenje aktivnosti domaćih privrednih subjekata u inostranstvu; unapređenje i praćenje ekonomske bilateralne i regionalne saradnje; praćenje i sprovođenje saradnje republičkih organa sa međunarodnim ekonomskim organizacijama i agencijama Organizacije ujedinjenih nacija, kao i druge poslove određene zakonom. Član 13. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: sistem u oblasti radnih odnosa i prava iz rada u svim oblicima rada izuzev u državnim organima; zarade i ostala primanja iz radnog odnosa i plate u javnom sektoru izuzev u državnim organima; zapošljavanje u zemlji i inostranstvu i materijalno obezbeđenje za slučaj privremene nezaposlenosti; zapošljavanje invalida; bezbednost i zdravlje na radu; sindikalno organizovanje; štrajk; ostvarivanje prana iz radnog odnosa radnika privremeno zaposlenih u inostranstvu; zaštitu građana zaposlenih u inostranstvu; evidencije u oblasti rada i zapošljavanja; međunarodne konvencije u oblasti rada, bezbednosti i zdravlja na radu i socijalnog osiguranja u oblasti zapošljavanja; inspekcijski nadzor u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu; zaključivanje opštih ugovora o zapošljavanju sa inostranim poslodavcima i njihovim asocijacijama; praćenje kretanja na domaćem i inostranom tržištu rada; prikupljanje, obradu i objavljivanje podataka i informacija o zapošljavanju, nezaposlenosti u zemlji i zapošljavanju građana u inostranstvu; praćenje spoljnih migracija; utvrđivanje jedinstvenih standarda i kodeksa šifara za vođenje evidencija u oblasti rada; sistem socijalne zaštite; sistem porodičnopravne zaštite; brak; planiranje porodice, porodicu i decu; sistem penzijskog i invalidskog osiguranja; boračko-invalidsku zaštitu; negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije; zaštitu spomenika i spomen-obeležja boraca u zemlji i
1-6/04
– 96 od 806 –
Knjiga II
inostranstvu; boračko-invalidske i invalidske organizacije i udruženja, kao i druge poslove određene zakonom. Član 14. Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: sistem, razvoj i unapređenje naučnoistraživačke delatnosti u funkciji naučnog, tehnološkog i privrednog razvoja; utvrđivanje i realizaciju politike i strategije naučnog i tehnološkog razvoja; utvrđivanje i realizaciju programa naučnih, tehnoloških i razvojnih istraživanja; usavršavanje kadrova za naučnoistraživački rad; utvrđivanje i realizaciju inovacione politike; podsticanje tehnopreduzetništva, transfera znanja i tehnologija u privredu; razvoj i unapređenje inovacionog sistema u Republici Srbiji; razvoj funkcionisanja sistema naučno-tehnoloških informacija i programa razvoja naučno-tehnološke i informacione infrastrukture; utvrđivanje politike i strategije izgradnje informacionog društva; pripremu zakona, drugih propisa, standarda i mera u oblasti elektronskog poslovanja; primenu informatike i interneta; pružanje informacionih usluga; razvoj i unapređenje akademske računarske mreže; koordinaciju u izradi strateško-razvojnih dokumenata na nivou Republike Srbije; istraživanje u oblasti nuklearne energije; sigurnost nuklearnih objekata; proizvodnju i odlaganje radioaktivnog materijala, izuzev u nuklearnim energetskim postrojenjima, kao i druge poslove određene zakonom. Uprava za zaštitu životne sredine, kao organ uprave u sastavu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: sistem zaštite i održivog korišćenja prirodnih bogatstava, odnosno resursa (vazduha, voda, zemljišta, mineralnih sirovina, šuma, riba, divljih biljnih i životinjskih vrsta), izradu strateških dokumenata, planova i programa istraživanja u oblasti održivog korišćenja prirodnih bogatstava i obnovljivih izvora energije; izradu bilansa rezervi podzemnih voda, normativa i standarda za izradu geoloških karata; izradu programa istražnih radova u oblasti osnovnih geoloških istraživanja koja se odnose na održivo korišćenje resursa, a za podzemne vode i detaljnih istražnih radova; obezbeđivanje materijalnih i drugih uslova za realizaciju tih programa; sistem zaštite i unapređenja životne sredine; osnove zaštite životne sredine; zaštitu prirode; zaštitu ozonskog omotača; praćenje klimatskih promena; prekogranično zagađenje vazduha i vode; utvrđivanje i sprovođenje zaštite prirodnih celina od značaja za Republiku Srbiju; utvrđivanje uslova zaštite životne sredine u planiranju prostora i izgradnji objekata;
1-6/04
– 97 od 806 –
Knjiga II
ranu najavu akcidenata; poslove nacionalne banke podataka i podataka o kvalitetu voda i vazduha; zaštitu od buke i vibracija; zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja; proizvodnju, promet otrova i drugih opasnih materija, izuzev droga i prekursora; upravljanje hemikalijama; upravljanje otpadom, izuzev radioaktivnim otpadom; odobravanje prekograničnog prometa otpada i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta; uspostavljanje praćenja kvaliteta činilaca životne sredine; funkciju nacionalnog komunikacionog centra sistema održivog korišćenja prirodnih bogatstava i zaštite životne sredine; uspostavljanje i razvoj informacionog sistema održivog korišćenja prirodnih bogatstava i zaštite životne sredine; inspekcijski nadzor u oblasti održivog korišćenja prirodnih bogatstava i zaštite životne sredine i u drugim navedenim oblastima; ekološki inspekcijski nadzor na granici, kao i druge poslove određene zakonom. Član 15. Ministarstvo prosvete i sporta obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: istraživanje, planiranje i razvoj predškolskog, osnovnog, srednjeg, višeg i visokog obrazovanja i učeničkog i studentskog standarda; donošenje osnova programa rada za predškolsko vaspitanje i obrazovanje; donošenje nastavnih planova i programa za osnovno i srednje obrazovanje; dopunsko obrazovanje dece domaćih državljana u inostranstvu; upravni nadzor u predškolskom, osnovnom, srednjem, višem i visokom obrazovanju i učeničkom i studentskom standardu; stručno-pedagoški nadzor u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i učeničkom standardu; nadzor nad stručnim radom u višem obrazovanju; organizaciju, vrednovanje rada i nadzor nad stručnim usavršavanjem zaposlenih u prosveti; nostrifikaciju i ekvivalenciju javnih isprava stečenih u inostranstvu; unapređenje društvene brige o obdarenim učenicima i studentima; unapređenje društvene brige o učenicima i studentima sa posebnim potrebama; omladinu, kao i druge poslove određene zakonom. Uprava za sport, kao organ uprave u sastavu Ministarstva prosvete i sporta, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: sport; fizičku kulturu; ostvarivanje prava stranih sportista i sportskih organizacija i saveza u Republici Srbiji, kao i druge poslove određene zakonom.
1-6/04
– 98 od 806 –
Knjiga II
Član 16. Ministarstvo kulture obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: razvoj i unapređenje kulture i umetničkog stvaralaštva; praćenje i istraživanje u oblasti kulture; obezbeđivanje materijalne osnove za delatnosti kulture; razvoj i unapređenje književnog, prevodilačkog, muzičkog i scenskog stvaralaštva, likovnih i primenjenih umetnosti i dizajna, filmskog i stvaralaštva u oblasti drugih audio-vizuelnih medija; zaštitu kulturnih dobara; bibliotečku, izdavačku, kinematografsku i muzičko-scensku delatnost; zadužbine, fondacije i fondove; sistem javnog informisanja; delatnost stranih informativnih ustanova, stranih sredstava javnog informisanja, dopisništava i dopisnika u Republici Srbiji; registraciju stranih informativnih ustanova i pružanje pomoći u radu stranim novinarima i dopisnicima; saradnju u oblasti zaštite kulturne baštine, kulturnog stvaralaštva i informisanja na jeziku i pismu pripadnika srpskog naroda u regionu; osnivanje i razvoj kulturnoinformativnih centara u inostranstvu, kao i druge poslove određene zakonom. Član 17. Ministarstvo zdravlja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: sistem zdravstvene zaštite; sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, drugih oblika zdravstvenog osiguranja i doprinosa za zdravstveno osiguranje; bliže uređivanje prava iz zdravstvenog osiguranja; učestvovanje u pripremi i sprovođenju međunarodnih sporazuma o obaveznom socijalnom osiguranju; sadržaj zdravstvene zaštite, očuvanje i unapređenje zdravlja građana i praćenje zdravstvenog stanja i zdravstvenih potreba stanovništva; organizaciju zdravstvene zaštite; stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika; zdravstvenu inspekciju; organizaciju nadzora nad stručnim radom zdravstvene službe; obezbeđivanje zdravstvene zaštite iz javnih prihoda; zdravstvenu zaštitu stranaca; evidencije u oblasti zdravstva; uslove za uzimanje i presađivanje delova ljudskog tela; proizvodnju i promet lekova, medicinskih sredstava i pomoćnih lekovitih sredstava i inspekcijske poslove u tim oblastima; proizvodnju i promet opojnih droga i prekursora nedozvoljenih droga; iskopavanje i prenošenje umrlih lica u zemlji, prenošenje umrlih lica iz inostranstva u zemlju i iz zemlje u inostranstvo; sanitarnu inspekciju; zdravstveni i sanitarni nadzor u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih i nezaraznih bolesti, zdravstvene ispravnosti životnih namirnica predmeta opšte upotrebe u proizvodnji i prometu, javnog snabdevanja stanovništva higijenski ispravnom vodom za piće i
1-6/04
– 99 od 806 –
Knjiga II
drugim oblastima određenim zakonom; kontrolu sanitarno-higijenskog stanja objekata pod sanitarnim nadzorom i sredstava javnog saobraćaja; sanitarni nadzor nad licima koja su zakonom stavljena pod zdravstveni nadzor, kao i nadzor nad postrojenjima, uređajima i opremom koja se koristi radi obavljanja delatnosti pod sanitarnim nadzorom; utvrđivanje sanitarno-higijenskih i zdravstvenih uslova objekata pod sanitarnim nadzorom u postupcima izgradnje ili rekonstrukcije i redovnu kontrolu nad tim objektima; sanitarni nadzor na državnoj granici, kao i druge poslove određene zakonom. Član 18. Ministarstvo za dijasporu obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: položaj i prava državljana Republike Srbije koji žive izvan državne zajednice Srbija i Crna Gora; poboljšanje njihovih veza i veza njihovih organizacija sa Republikom Srbijom; stvaranje uslova za njihovo uključivanje u politički, ekonomski i kulturni život Republike Srbije i njihov povratak u Republiku Srbiju; omogućivanje olakšica kod uvoza stvari i opreme radi obavljanja njihove delatnosti u Republici Srbiji; omogućivanje uslova za ostvarenje njihovog biračkog prava u inostranstvu, kao i druge poslove određene zakonom. Član 19. Ministarstvo vera obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: ostvarivanje i unapređenje odnosa i saradnje države sa Srpskom pravoslavnom crkvom, drugim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama i ostalim crkvama i verskim zajednicama i unapređenje njihovog položaja u društvu; afirmaciju, razvoj i praćenje poštovanja verske slobode; nastavni plan i program verske nastave u osnovnoj i srednjoj školi, vrstu stručne spreme nastavnika verske nastave, kriterijume i načine ocenjivanja učenika koji pohađaju versku nastavu i druge poslove u ostvarivanju i organizovanju verske nastave u osnovnoj i srednjoj školi; praćenje pojava i odnosa od spoljno-političkog značaja u vezi sa crkvama i verskim zajednicama; pružanje podrške i pomoći pri zaštiti crkvenog kulturnog nasleđa izvan granica državne zajednice Srbija i Crna Gora, posebno manastira Hilandar; praćenje zaštite i unapređenje verskog aspekta nacionalnog identiteta izvan granica državne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i druge poslove određene zakonom.
1-6/04
– 100 od 806 –
Knjiga II
Član 20. Ministarstva u okviru svog delokruga ostvaruju međunarodnu saradnju i staraju se o njenom unapređenju i obezbeđuju usklađivanje propisa sa pravom Evropske unije.
III. POSEBNE ORGANIZACIJE Član 21. Posebne organizacije jesu: 1) Republički sekretarijat za zakonodavstvo; 2) Republički zavod za razvoj; 3) Republički zavod za statistiku; 4) Republički hidrometeorološki zavod; 5) Republički geodetski zavod; 6) Republička direkcija za imovinu Republike Srbije; 7) Republički zavod za informatiku i internet. Član 22. Republički sekretarijat za zakonodavstvo obavlja stručne poslove koji se odnose na: izgrađivanje, praćenje i unapređenje pravnog sistema; obezbeđivanje usaglašenosti propisa i opštih akata u pravnom sistemu u postupku njihovog donošenja i staranje o njihovoj normativno-tehničkoj i jezičkoj valjanosti; nadzor nad objavljivanjem i staranje o objavljivanju propisa i drugih akata Vlade, ministarstava i drugih organa i organizacija za koje je to zakonom određeno, kao i druge poslove određene zakonom. Republički sekretarijat za zakonodavstvo priprema propise koji se odnose na: izbore za republičke organe, državne simbole, službenu upotrebu jezika i pisama, organizaciju i način rada Vlade, sistem državne uprave i organizaciju i rad ministarstava i posebnih organizacija, radne odnose u državnim organima, kao i druge propise koji ne spadaju u delokrug ministarstava. Član 23. Republički zavod za razvoj obavlja stručne poslove koji se odnose na: društveno-ekonomski razvoj Republike Srbije i razvojnu ekonomsku politiku Republike Srbije; strategiju i politiku regionalnog razvoja;
1-6/04
– 101 od 806 –
Knjiga II
funkcionisanje i dogradnju sistema privrednog, socijalnog, regionalnog i održivog razvoja; okvire, kriterijume i pravce strukturnog prilagođavanja privrede i prestrukturiranja preduzeća; izradu analiza privrednog, socijalnog i regionalnog razvoja; demografski razvoj; koordiniranje i usmeravanje regionalnog razvoja; izradu posebnih regionalnih programa; razvoj sistema podsticaja za ulaganje u nedovoljno razvijena područja i ravnomerni regionalni razvoj; okvire, kriterijume i pravce usmeravanja sredstava za regionalni razvoj; pripremu i ocenu opravdanosti razvojnih i investicionih programa koji su od interesa za Republiku Srbiju; procene osnovnih ekonomskih proporcija i bilansa; simuliranje, testiranje i ocenu efekata ekonomskih i razvojnih mera i institucionalnih promena; razvoj i unapređenje metodologije analiza i planiranja razvoja i primenu metodoloških instrumenata; projektovanje baza podataka i razvoj informacionih sistema u funkciji ekonomskih analiza, kao i druge poslove određene zakonom. Član 24. Republički zavod za statistiku obavlja stručne poslove koji se odnose na: donošenje programa, organizaciju i sprovođenje statističkih istraživanja, odnosno izradu metodologije, prikupljanje, obradu, statističku analizu i objavljivanje statističkih podataka; pripremu i donošenje jedinstvenih statističkih standarda; razvoj, održavanje i korišćenje republičkih administrativnih i statističkih registara; formiranje i održavanje sistema nacionalnih računa; saradnju i stručnu koordinaciju sa organima i organizacijama ovlašćenim za vršenje statističkih istraživanja; saradnju sa međunarodnim organizacijama radi standardizacije i obezbeđivanja uporedivosti podataka; obradu podataka radi utvrđivanja rezultata izbora i referenduma na republičkom nivou, kao i druge poslove određene zakonom. Član 25. Republički hidrometeorološki zavod obavlja stručne poslove koji se odnose na: meteorološki, meteorološko-radarski, agrometeorološki i hidrološki osmatrački i analitičko-prognostički sistem; sistematska meteorološka, klimatološka, agrometeorološka i hidrološka merenja i osmatranja i sprovođenje propisanih i usaglašenih programa za kontrolu kvaliteta vazduha, površinskih voda i podzemnih voda prve izdani i padavina; banku osmotrenih i izmerenih hidroloških i meteoroloških podataka; praćenje, analiziranje i prognoziranje stanja i promena vremena, klime i voda, uključujući kvalitet vazduha i voda; razvoj metoda,
1-6/04
– 102 od 806 –
Knjiga II
operativno osmatranje i najavu pojava nepogoda u atmosferi i hidrosferi; utvrđivanje stepena gradoopasnosti i delovanje na gradonosne oblake, uključujući i druge vidove veštačkog uticaja na vreme; istraživanje procesa u atmosferi i hidrosferi i razvoj metoda i modela za prognozu vremena, klime i voda; modifikaciju vremena; izradu predloga za korišćenje energetskog potencijala Sunca i vetra; hidrometeorološku podršku rečnoj plovidbi; ostvarivanje i čuvanje etalona i baždarenje meteoroloških i hidroloških instrumenata; saradnju u oblasti međunarodnih hidroloških i meteoroloških informacionih sistema; izvršavanje međunarodnih obaveza u domenu meteorologije i hidrologije, kao i druge poslove određene zakonom. Član 26. Republički geodetski zavod obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: državni premer i katastar i upis prava na nepokretnostima i njihovu obnovu i održavanje; izradu osnovne državne karte; održavanje registra prostornih jedinica; utvrđivanje kubnih brojeva, označavanje zgrada brojevima i označavanje naziva naseljenih mesta, ulica i trgova; vođenje registra kućnih brojeva, ulica i trgova; bonitiranje zemljišta; utvrđivanje katastarskog prihoda; uređenje zemljišta putem komasacije; povezivanje geodetskih mreža i razmenu geodetskih i kartografskih podataka sa susednim državama; izradu i razvoj geodetskog informacionog sistema; vođenje arhiva tehničke dokumentacije državnog premera, planova i karata, kao i druge poslove određene zakonom. Član 27. Republička direkcija za imovinu Republike Srbije vodi jedinstvenu evidenciju o nepokretnostima i zbirnu evidenciju pokretnih stvari (po vrsti i vrednosti) u državnoj svojini i obavlja stručne poslove koji se odnose na: pribavljanje, otuđenje, davanje na korišćenje, odnosno u zakup nepokretnosti u državnoj svojini; upravljanje sredstvima u državnoj svojini (održavanje, osiguranje); raspoređivanje na korišćenje stambenih zgrada, odnosno stanova i poslovnih prostorija; čuvanje i evidenciju poklona u državnoj svojini; uknjižbu državne svojine na nepokretnostima; staranje o naplati zakupnine, kao i druge poslove određene zakonom. Član 28. Republički zavod za informatiku i internet obavlja stručne poslove i
1-6/04
– 103 od 806 –
Knjiga II
poslove državne uprave koji se odnose na: unapređenje, razvoj i funkcionisanje informacionog sistema državnih organa, lokalne samouprave i javnih službi; primenu i korišćenje interneta u radu državnih organa, lokalne samouprave i javnih službi; zaštitu podataka; razvoj i primenu standarda u uvođenju informacionih tehnologija u državnim organima, kao i druge poslove određene zakonom.
IV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 29. Danom stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju rad, u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom: 7 ) Ministarstvo unutrašnjih poslova; 2) Ministarstvo pravde; 3) Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu; 4) Ministarstvo rudarstva i energetike; 5) Ministarstvo trgovine, turizma i usluga; 6) Ministarstvo prosvete i sporta; 7) Ministarstvo zdravlja; 8) Ministarstvo vera. Ministarstvo finansija i ekonomije nastavlja rad danom stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom, kao Ministarstvo finansija. Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede nastavlja rad danom stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom, kao Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ministarstvo za privredu i privatizaciju nastavlja rad danom stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom, kao Ministarstvo privrede. Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom nastavlja rad danom stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom, kao Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Ministarstvo za rad i zapošljavanje nastavlja rad danom stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom, kao Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike.
1-6/04
– 104 od 806 –
Knjiga II
Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj nastavlja rad danom stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom, kao Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. Ministarstvo kulture i medija nastavlja rad danom stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom, kao Ministarstvo kulture. Član 30. Danom stupanja na snagu ovog zakona počinju da rade, u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom, Ministarstvo za kapitalne investicije i Ministarstvo za dijasporu. Član 31. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da rade: 1) Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija; 2) Ministarstvo urbanizma i građevina; 3) Ministarstvo za socijalna pitanja; 4) Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine. Član 32. Danom stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da rade, u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom: 1) Republički sekretarijat za zakonodavstvo; 2) Republički zavod za razvoj; 3) Republički zavod za statistiku; 4) Republički hidrometeorološki zavod; 5) Republički geodetski zavod; 6) Republička direkcija za imovinu Republike Srbije; 7) Republički zavod za informatiku i internet. Član 33. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preuzeće zaposlena i postavljena lica koja su obavljala poslove iz delokruga ovog ministarstva u Upravi za šume u sastavu Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.
1-6/04
– 105 od 806 –
Knjiga II
Ministarstvo za kapitalne investicije preuzeće zaposlena i postavljena lica koja su obavljala poslove iz delokruga ovog ministarstva u Ministarstvu saobraćaja i telekomunikacija i Ministarstvu urbanizma i građevina, odgovarajuće predmete, arhivu i odgovarajuću opremu i sredstva za rad. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike preuzeće zaposlena i postavljena lica koja su obavljala poslove iz delokruga ovog ministarstva u Ministarstvu za socijalna pitanja, odgovarajuće predmete, arhivu i odgovarajuću opremu i sredstva za rad. Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine preuzeće zaposlena i postavljena lica koja su obavljala poslove iz delokruga ovog ministarstva u Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine, odgovarajuće predmete, arhivu i odgovarajuću opremu i sredstva za rad. Član 34. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o ministarstvima („Službeni glasnik Republike Srbije", broj 35/2003). Član 35. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije".
1-6/04
6.8
– 106 od 806 –
Knjiga II
UREDBA O VRŠENJU USLUGA U OBLASTI SAOBRAĆAJA I VEZA ZA VREME RATNOG STANJA, STANJA NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI I * VANREDNOG STANJA (IZVOD)
3. Usluge u vazdušnom saobraćaju Član 18. Preduzeće koje vrši javni prevoz u vazdušnom saobraćaju dužno je da usluge iz člana 2. ove uredbe vrši na osnovu zahteva korisnika, koji sadrži naređenje Saveznog ministarstva za odbranu, vrstu usluge, za koga se vrše usluge, relaciju, odnosno aerodrom poletanja i aerodrom sletanja, broj i vrstu vazduhoplova, vremenski interval u kome se vrši prevoz, odnosno vreme otvorenosti vazduhoplovnog pristaništa, adresu na koju se isplaćuje naknada za izvršene usluge, potpis ovlašćenog lica i pečat organa, organizacije, odnosno jedinice komande ili ustanove koja podnosi zahtev. Član 19. Preduzeće koje pruža aerodromske usluge dužno je da u vreme otvorenosti vazduhoplovnog pristaništa za potrebe korisnika prevoza iz člana 8. ove uredbe obezbedi sve aerodromske službe (služba kontrole letenja, meteorološka služba, vatrogasna služba, služba prihvata i opreme vazduhoplova gorivom i mazivom, služba hitne pomoći i dr.) neophodne za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova kojim se vrši prevoz. Član 20. Prilikom prevoza jedinica Vojske Jugoslavije i pri izvršenju mobilizacije, oružje i municija se na vazduhoplovno pristanište unose na način posebno utvrđen za svako vazduhoplovno pristanište od strane predsta*
Ova uredba objavljena je u "Službenom listu SRJ", br. 39/94.
1-6/04
– 107 od 806 –
Knjiga II
vnika preduzeća za aerodromske usluge, nadležnog organa za unutrašnje poslove i vojnog starešine, odnosno ovlašćenog lica koje je zaduženo za organizaciju prevoza.
1-6/04
6.9
– 108 od 806 –
Knjiga II
UREDBA O POSTUPKU ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA SNIMANJE IZ VAZDUHA TERITORIJE SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I ZA IZDAVANJE * KARTOGRAFSKIH I DRUGIH PUBLIKACIJA Član 1.
Ovom uredbom se uređuje postupak za izdavanje odobrenja za snimanje iz vazduha teritorije Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu SRJ) za potrebe premera zemljišta i obalnog mora i za izdavanje kartografskih i drugih publikacija. 1. Snimanje iz vazduha Član 2. Preduzeća i druga pravna lica koja je ovlastila Savezna vlada da mogu vršiti snimanje iz vazduha teritorije SRJ za potrebe iz člana 75. stav 1. Zakona o odbrani, mogu snimati samo ako su prethodno pribavila odobrenje od Saveznog ministarstva za odbranu. Član 3. Zahtev za izdavanje odobrenja za snimanje iz vazduha teritorije SRJ sadrži: 1) firmu, odnosno naziv ili ime i adresu podnosioca zahteva; 2) precizno označena područja ili pojedinačne objekte koji će se snimati iz vazduha (ako se tekstom ne može tačno definisati područje, odnosno objekat, prilaže se odgovarajuća karta ili plan na kojima se ta područja ili objekti jasno označavaju); 3) podatke o tome za čije i kakve potrebe će se snimati iz vazduha; 4) podatke o vrsti, razmeru i vremenu snimanja; 5) podatke o preduzeću, drugom pravnom licu ili državnom organu koji će snimati, razvijati filmove, izraditi i umnožavati aerofoto-snimke; *
Ova uredba objavljena je u "Službenom listu SRJ", br. 54/94.
1-6/04
– 109 od 806 –
Knjiga II
6) podatke o preduzeću, drugom pravnom licu ili državnom organu koji će čuvati negative; aerofoto-snimke i drugi fotomaterijal. Za snimanje iz vazduha pojedinih energetskih ili industrijskih objekata, uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se mišljenje preduzeća ili drugog pravnog lica koji koristi te objekte. Član 4. Zahtev za izdavanje odobrenja za objavljivanje snimaka teritorije SRJ iz vazduha može se podneti posebno ili sa zahtevom za izdavanje odobrenja za snimanje iz vazduha. Ako se podnosi posebno, zahtev sadrži: 1) firmu, odnosno naziv ili ime i adresu podnosioca zahteva; 2) precizno označena područja ili pojedinačne objekte na koje se ti aerofoto-snimci odnose (ako se tekstom ne može tačno definisati područje, odnosno objekat, prilaže se odgovarajuća karta ili plan na kojima se ta područja ili objekti jasno označavaju); 3) svrhu objavljivanja snimaka i mesto i način njihovog objavljivanja. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana se prilažu i snimci ili filmovi za čije se objavljivanje traži odobrenje. Član 5. Zahtev za izdavanje odobrenja za vršenje premera i istraživanje zemljišta u rejonima objekata od posebnog značaja za odbranu zemlje, kao i zahtev za izvođenje radova na premeru zemljišta u graničnom pojasu i priobalnom moru i radova na povezivanju sa odgovarajućim premerima susednih zemalja sadrži: 1) firmu, odnosno naziv ili ime i adresu podnosioca zahteva; 2) precizno označena područja na kojima će se vršiti premer, odnosno istraživanje zemljišta ili povezivanje sa odgovarajućim premerima susednih zemalja; 3) svrhu izvođenja radova i podatke, ko će i kada izvoditi radove; 4) podatke, ko će posedovati i koristiti rezultate premera, odnosno istraživanja zemljišta. Član 6. Savezno ministarstvo za odbranu je dužno da o podnetim zahtevima iz čl. 3, 4. i 5. ove udredbe donese odgovarajući akt u roku od 30 dana od dana prijema zahteva i da o tome obavesti podnosioca zahte-
1-6/04
– 110 od 806 –
Knjiga II
va, a savezni organ uprave nadležan za poslove kontrole letenja i nadležnu vojnu komandu na čijoj se teritoriji izvodi snimanje obavestiće ako je dato odobrenje po zahtevu iz člana 3. ove uredbe. Član 7. Aktom kojim se odobrava snimanje iz vazduha teritorije SRJ utvrđuje se obaveza pravnog lica u pogledu snimanja, čuvanja, upotrebe i objavljivanja snimljenog materijala. Član 8. Preduzeća i druga pravna lica, osim odgovarajućih vojnih ustanova, koji vrše snimanje iz vazduha, dužni su da negative i snimke, pre upotrebe, a najdocnije u roku od osam dana od dana snimanja dostave na pregled nadležnom organu koji odredi Savezno ministarstvo za odbranu. Taj organ na osnovu pregleda negativa i snimaka određuje koji se od tih snimaka mogu ustupiti drugim licima. U slučaju da se iz vazduha snimaju objekti i rejoni koji su određeni kao objekti od posebnog značaja za odbranu zemlje, odnosno za snimanje iz vazduha vrši strano lice, Savezno ministarstvo za odbranu može naložiti da snimanju prisustvuju lica iz organa nadležnog za pregled negativa i snimaka. 2. Kartografske i druge publikacije Član 9. Kartografskim i drugim publikacijama, u smislu odredaba ove uredbe, smatraju se štampane ili na drugi način umnožene opšte geografske (pregledne, pregledno-topografske i topografske), tematske (specijalne) i druge karte i planovi teritorije SRJ ili nekog njenog dela; atlasi, albumi i katalozi karata svih vrsta i izdavanja; spiskovi, katalozi i podaci o svim vrstama geodetskih i geografskih tačaka, geografski, topografski, geofizički, geološki, hidrografski i navigacioni opisi, pregledni listovi karata i planova, uputstva, standardi, instrukcije i uslovni znaci za izradu i čitanje karata i planova, digitalni podaci i baze podataka o prostoru. Član 10. Zahtev za dobijanje odobrenja za izdavanje kartografskih i drugih publikacija podnosi se Saveznom ministarstvu za odbranu, i sadrži: 1) firmu, odnosno naziv ili ime i adresu podnosioca zahteva;
1-6/04
– 111 od 806 –
Knjiga II
2) tačno označena područja, rejone ili objekte za koje se traži odobrenje za izdavanje kartografskih i drugih publikacija; 3) podatke, za čije i kakve potrebe se traži odobrenje; 4) podatke o nazivu, razmeru i vrsti kartografskih i drugih publikacija za koje se traži odobrenje; 5) pregled podataka koji će se javno objaviti u kartografskim i drugim publikacijama; 6) firmu, odnosno naziv preduzeća ili drugog pravnog lica koji će izdati kartografske i druge publikacije. Uz zahtev za dobijanje odobrenja iz stava 1. ovog člana potrebno je priložiti mišljenje odgovarajućeg resornog ministarstva, druge institucije, preduzeća ili organa u čijoj su nadležnosti predmetni podaci. Član 11. Savezno ministarstvo za odbranu je dužno da o podnesenom zahtevu iz člana 10. ove uredbe donese odgovarajući akt, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva i da o tome obavesti podnosioca zahteva. Član 12. Aktom kojim se odobrava izdavanje kartografskih i drugih publikacija utvrđuju se obaveze podnosioca zahteva u vezi sa čuvanjem, korišćenjem i objavljivanjem podataka iz tih publikacija. Član 13. Izdavač kartografske ili druge publikacije za koju je po zahtevu iz člana 10. ove uredbe dobio odobrenje, dužan je da jedan primerak svake urađene publikacije, odmah po njenom izdavanju, a najmanje osam dana pre javne upotrebe, dostavi Saveznom ministarstvu za odbranu. Član 14. Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o izdavanju odobrenja za snimanje iz vazduha i za premer i istraživanja zemljišta ("Službeni list SFRJ", br. 43/83). Član 15. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
1-6/04
6.10
– 112 od 806 –
Knjiga II
IZVOD IZ PRAVILNIKA O PODRUČJIMA I OBJEKTIMA KOJE OBUHVATAJU GRANIČNI PRELAZI ZA MEĐUNARODNI SAOBRAĆAJ I GRANIČNI PRELAZI * ZA POGRANIČNI SAOBRAĆAJ Član 4.
Područje graničnog prelaza za međunarodni vazdušni saobraćaj obuhvata deo vazduhoplovnog pristaništa (poletno-sletne staze, zaštitni pojas, pristanišnu platformu) određenog za poletanje i sletanje vazduhoplova u međunarodnom vazdušnom saobraćaju. Kao područje graničnog prelaza za međunarodni vazdušni saobraćaj smatra se i deo vazduhoplovnog pristaništa koje nije otvoreno za međunarodni vazdušni saobraćaj, kao i prostorije u kojima se vrši kontrola prelaženja državne granice, za vreme dok se na njemu zadržava vazduhoplov u međunarodnom vazdušnom saobraćaju koji prinudno sleti na takvo pristanište. Objekti koje obuhvata granični prelaz za međunarodni vazdušni saobraćaj su zgrade, prostorije i uređaji koje koriste organi, organizacije i zajednice iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika.
*
Ovaj pravilnik objavljen je u "Službenom listu SFRJ", br. 8/80.
1-6/04
6.11
– 113 od 806 –
Knjiga II
UREDBA O CARINSKOM POSTUPKU U ŽELEZNIČKOM I DRUMSKOM SAOBRAĆAJU, SAOBRAĆAJU VODENIM PUTEVIMA, VAZDUŠNOM I POŠTANSKOM SAOBRAĆAJU I PUTNIČKOM * PROMETU (IZVOD)
V. CARINSKI POSTUPAK I CARINSKI NADZOR U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU Carinski nadzor nad vazduhoplovom Član 104. Deo vazduhoplovnog pristaništa koji je određen za međunarodni vazdušni saobraćaj nalazi se pod carinskim nadzorom. Deo vazduhoplovnog pristaništa koji je određen za međunarodni vazdušni saobraćaj sastoji se od carinske platforme, čekaonice namenjene putnicima u međunarodnom vazdušnom saobraćaju (u daljem tekstu: tranzitna sala) i prostorija za pregled putnika i njihovog prtljaga. Član 105. Carinskom platformom smatra se deo vazduhoplovne platforme na kome se nalazi vazduhoplov koji saobraća sa inostranstvom. Preduzeće koje obavlja aerodromske usluge blagovremeno obaveštava carinarnicu na kom će se delu vazduhoplovne platforme postaviti vazduhoplov koji saobraća sa inostranstvom. Carinarnica obezbeđuje na carinskoj platformi carinski nadzor, i to nad vazduhoplovima koji dolaze iz inostranstva - neposredno po sletanju, a nad vazduhoplovima koji odlaze u inostranstvo - pola časa pre poletanja.
*
Ova uredba objavljena je u "Službenom listu SRJ", br. 48/92, 26/94 i 33/96
1-6/04
– 114 od 806 –
Knjiga II
Član 106. Tranzitna sala mora biti obezbeđena tako da je onemogućen ulazak i izlazak lica, odnosno unošenje i iznošenje robe bez carinskog nadzora. Pored putnika i članova posade vazduhoplova koji putuju u inostranstvo, odnosno koji su u provozu preko carinskog područja Jugoslavije, u tranzitnu salu mogu ulaziti samo lica koja obavljaju službenu dužnost (osoblje vazduhoplovnog pristaništa i radnici koji rade u tranzitnoj sali, carinski radnici i radnici organa unutrašnjih poslova). Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, ako se na vazduhoplovnom pristaništu dočekuju, odnosno ispraćaju jugoslovenski ili strani državnici, članovi delegacija i druga lica u zvaničnoj poseti inostranstvu, odnosno Jugoslaviji, u tranzitnu salu mogu, u skladu sa protokolom, ulaziti i druga lica (pratnja, obezbeđenje, snimatelji, foto-reporteri, prevodioci i dr.). Član 107. Na delu vazduhoplovnog pristaništa koji je određen za međunarodni vazdušni saobraćaj mogu se nalaziti samo putnici koji odlaze u inostranstvo, odnosno dolaze iz inostranstva i lica koja imaju odobrenje nadležnog organa unutrašnjih poslova. Prilikom dolaska na deo vazduhoplovnog pristaništa koji je određen za međunarodni vazdušni saobraćaj, odnosno prilikom odlaska sa tog dela, sva lica podležu merama carinskog nadzora kao lica koja prelaze carinsku liniju. Posle postavljanja vazduhoplova koji je došao iz inostranstva na carinsku platformu, carinarnica vrši pregled vazduhoplova. Za vreme carinskog pregleda vazduhoplovu se mogu približiti samo lica koja imaju odobrenje carinarnice. Član 108. Na zahtev carinarnice, vođa vazduhoplova koji dolazi iz inostranstva, odnosno lice koje je za to ovlašćeno, dužno je da uz manifest, odnosno izvod iz manifesta pokaže i sve ostale isprave o robi koju prevozi. Vođa vazduhoplova koji odlazi u inostranstvo, odnosno lice koje je za to ovlašćeno, dužno je da carinarnici podnese manifest najdocnije
1-6/04
– 115 od 806 –
Knjiga II
pola časa pre poletanja vazduhoplova, a na zahtev carinarnice dužno je da pokaže i sve ostale isprave o robi koju prevozi. Roba koja je manifestom određena za istovar kod carinarnice na prvom usputnom vazduhoplovnom pristaništu upućuje se prijemnoj carinarnici duplikatom manifesta, odnosno izvodom iz manifesta overenim pečatom carinarnice. Član 109. Podaci o robi koja se prevozi upisuju se u manifest na osnovu podataka iz prevoznih isprava. Za ispravnost manifesta odgovoran je vođa vazduhoplova, odnosno lice koje je podnelo manifest carinarnici. Manifest mora da sadrži podatke o vazduhoplovu, vazduhoplovnom pristaništu, državi u kojoj je vazduhoplov registrovan, mestu utovara i mestu istovara robe, broj prevozne isprave, kao i podatke o robi koju vazduhoplov prevozi. Podaci o ličnom prtljagu koji putnici sobom nose ne upisuju se u manifest. Član 110. Ako manifestu nedostaje neki od podataka iz člana 108. ove uredbe ili je neki podatak netačan, carinarnica će vratiti manifest, naznačavajući na njemu koji podatak nedostaje ili koji podatak treba ispraviti, kao i rok u kome se manifest mora dopuniti, odnosno ispraviti. Ako vođa vazduhoplova, za vazduhoplov koji mora imati manifest, ne preda u određenom roku carinarnici manifest i druge propisane isprave, carinarnica može narediti da se roba istovari i čuva pod carinskim nadzorom na teret i rizik vođe vazduhoplova. Član 111. Za vazduhoplov koji dolazi iz inostranstva priznaje se strani manifest ako je preveden na srpski jezik ili ako je sastavljen na engleskom, ruskom, francuskom ili španskom jeziku. Član 112. Ulazna carinarnica stavlja vazduhoplov pod carinski nadzor odmah po sletanju i vrši carinski pregled posade i vazduhoplova. Vazduhoplov koji odlazi u inostranstvo mora da se postavi na carinsku platformu najmanje pola časa pre poletanja i od tog vremena pa sve do preletanja carinske linije nalazi se pod carinskim nadzorom.
1-6/04
– 116 od 806 –
Knjiga II
Pregled putnika i posade i njihovog prtljaga vrši se u posebnoj prostoriji koja je za to određena. Izuzetno od odredbe stava 3. ovog člana, carinarnica može odobriti da se pregled putnika i posade izvrši na drugom mestu. Član 113. Pregled vazduhoplova sastoji se od sravnjenja manifesta sa stanjem robe po količini i oznakama koleta. Ako postoji osnovana sumnja da se u vazduhoplovu nalazi skrivena roba, carinarnica može da izvrši pretres vazduhoplova. Pretres vazduhoplova vrši se u prisustvu vođe vazduhoplova, odnosno lica koje on odredi. Po izvršenom pretresu vazduhoplova, carinarnica sačinjava zapisnik, u kome, pored rezultata o izvršenom pretresu, navodi i ime i prezime lica u čijem je prisustvu izvršen pretres. Zapisnik potpisuju lica koja su prisustvovala pretresu. Član 114. Vozar ili preduzeće, odnosno drugo pravno lice koje on ovlasti predaje robu carinarnici na osnovu manifesta, odnosno izvoda iz manifesta i Prijave za uvoz i provoz robe o svom trošku na mestu koje odredi carinarnica. Na postupak prijavljivanja i predaje robe carinarnici shodno se primenjuju odredbe člana 15. do 25. ove uredbe. Ako predaju robe carinarnici, smeštaj robe pod carinski nadzor, otpremu ili dopremu robe na vazduhoplovno pristanište u ime vozara vrši drugo preduzeće, odnosno drugo pravno lice, to lice odgovorno je za pravilnost preduzetih radnji, odnosno za neizvršenje radnji koje je trebalo izvršiti. Član 115. Roba se istovaruje iz vazduhoplova pod carinskim nadzorom na osnovu manifesta, odnosno izvoda iz manifesta. Ispravnost istovara carinarnica potvrđuje na primerku manifesta, odnosno izvoda iz manifesta, koji ostaje vođi vazduhoplova. Član 116. Roba se istovaruje iz vazduhoplova u prisustvu vozara, preduzeća, odnosno drugog pravnog lica koje vozar ovlasti da preuzme i preveze
1-6/04
– 117 od 806 –
Knjiga II
robu posle istovara do mesta koje odredi carinarnica za smeštaj robe i carinskog radnika koji utvrđuje stanje pakovanja koleta i sravnjuje podatke o broju i oznakama koleta iz manifesta sa podacima na koletima. Ako se roba doprema na paletama, odnosno kontejnerima ili ako je istovaren veliki broj koleta, utvrđivanje stanja pakovanja i sravnjivanje podataka o broju i oznakama koleta iz manifesta sa podacima na koletima mogu se vršiti neposredno pre smeštaja robe na mesto koje je odredila carinarnica. Ako carinski radnik utvrdi da stanje robe odgovara podacima iz manifesta, on to potvrđuje na dva primerka manifesta, odnosno izvoda iz manifesta, od kojih jedan primerak ostaje kod vođe vazduhoplova, odnosno lica koje on ovlasti, a drugi se prilaže uz prijavu za uvoz i provoz robe. Ako se prilikom istovara robe iz vazduhoplova utvrdi da se podaci iz manifesta ne slažu sa stanjem robe u pogledu količina i oznaka na koletima, da su koleta oštećena ili da se roba iz njih na bilo koji način rasipa, carinski radnik o tome sastavlja zabelešku na manifestu, a preduzeće, odnosno drugo pravno lice koje je vozar ovlastio da preuzme i preveze robu posle istovara iz vazduhoplova do mesta koje je odredila carinarnica za smeštaj robe sastavlja zapisnik, koji potpisuju vozar i carinski radnik. Ako se prilikom istovara robe iz vazduhoplova utvrdi da je prtljag prispeo odvojeno od putnika, s njim se postupa saglasno odredbama ove uredbe o carinskom postupku s prtljagom koji nije prispeo s putnicima. Član 117. Istovarena roba se smešta u carinsko skladište na vazduhoplovnom pristaništu na osnovu manifesta, odnosno izvoda iz manifesta. Ako vozar robu predaje carinarnici, podnosi Prijavu za uvoz i provoz robe, a ako ovlasti drugo preduzeće, odnosno drugo pravno lice, da robu preda carinarnici, Prijavu za uvoz i provoz robe podnosi to lice. Prijava za uvoz i provoz robe mora se podneti carinarnici najdocnije u roku od pet časova od istovara robe iz vazduhoplova, a na vazduhoplovnom pristaništu na kome nije organizovana stalna služba prijava se mora podneti najdocnije do 12 časova narednog dana od dana istovara robe iz vazduhoplova.
1-6/04
– 118 od 806 –
Knjiga II
Član 118. Izuzetno od odredbe člana 117. ove uredbe, ako se iz vazduhoplova istovara roba u provozu kroz Jugoslaviju koja će se utovariti u drugi vazduhoplov radi daljeg prevoza, vozar, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice koje je od njega preuzelo robu nije dužno da podnese Prijavu za uvoz i provoz robe pod uslovom da se pretovar izvrši u roku od 12 časova. U tom slučaju, na dolazećem i odlazećem manifestu se naznačava veza. Za robu iz stava 1. ovog člana za koju nije podnesena Prijava za uvoz i provoz robe odgovara vozar, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice koje ju je preuzelo od vozara. Član 119. Ako se roba u provozu preko carinskog područja Jugoslavije upućuje na drugo vazduhoplovno pristanište u Jugoslaviji radi daljeg otpremanja u inostranstvo, carinski nadzor nad robom sprovodi se na osnovu Posebnog robnog manifesta za carinsku robu, propisanog Pravilnikom o podnošenju isprava u carinskom postupku, na kome je vidno naznačeno da je u pitanju roba u provozu. Na vazduhoplovnom pristaništu iz stava 1. ovog člana ne podnosi se Prijava za uvoz i provoz robe nego se podaci o robi iz Posebnog robnog manifesta za carinsku robu evidentiraju u Kontrolniku izvozne i provozne robe. Kontrolnik izvozne i provozne robe razdužuje se odlazećim manifestom na osnovu koga se roba u provozu upućuje u inostranstvo. Član 120. Ako se roba vazduhoplovom upućuje drugoj carinarnici radi carinjenja, vozar podnosi otpremnoj carinarnici Poseban robni manifest za carinsku robu, u osam primeraka. Carinarnica overava sve primerke manifesta iz stava 1. ovog člana, od kojih jedan primerak zadržava, a ostalih sedam primeraka predaje vozaru, od kojih vozar zadržava dva primerka, a jedan primerak predaje držaocu skladišta. Manifest iz stava 1. ovog člana carinarnica zavodi u Kontrolnik posebnog robnog manifesta i određuje rok predaje robe. Vozar predaje prijemnoj carinarnici robu i četiri primerka manifesta iz stava 1. ovog člana. Prijemna carinarnica overava sva četiri primerka,
1-6/04
– 119 od 806 –
Knjiga II
od kojih dva primerka vraća vozaru, a jedan primerak dostavlja otpremnoj carinarnici kao potvrdu o prijemu robe. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, ako vozar ovlasti drugo preduzeće, odnosno drugo pravno lice da vrši prijem i otpremu robe, Posebni robni manifest za carinsku robu podnosi se u deset primeraka. Vozar i to preduzeće, odnosno pravno lice po prijemu i otpremi robe, potvrđuju na manifestu, potpisom odgovornog radnika, da su robu preuzeli. Član 121. Izvozno ocarinjena roba utovaruje se u vazduhoplov u prisustvu carinskog radnika, koji stanje robe sravnjuje s podacima iz manifesta i isprava na osnovu kojih je izvršeno izvozno carinjenje, a po potrebi, i pregledom robe u koletima. Ako utvrdi da stanje robe odgovara podacima iz manifesta i isprava na osnovu kojih je izvršeno izvozno carinjenje, carinski radnik to potvrđuje na primerku manifesta. Ako utvrdi da stanje robe ne odgovara podacima iz manifesta i isprava na osnovu kojih je izvršeno izvozno carinjenje, carinski radnik postupiće u smislu člana 152. Carinskog zakona. Pored sastavljanja zapisnika o utvrđenim nepravilnostima robe, carinski radnik stavlja i zabelešku na manifestu i izvoznim carinskim ispravama. Ako se stanje robe slaže s podacima iz manifesta i izvoznih carinskih isprava, ali se celokupna roba ne može utovariti u vazduhoplov, carinski radnik o tome stavlja zabelešku na manifestu i izvoznoj carinskoj deklaraciji. Preduzeće, odnosno pravno lice koje je preuzelo robu evidentira podatke o neutovarenoj robi u poseban kontrolnik. Kontrolnik se razdužuje brojem i datumom isprave na osnovu koje je roba naknadno utovarena u vazduhoplov. U slučaju iz stava 4. ovog člana, carinarnica ne potvrđuje na određenom primerku izvozne carinske deklaracije da je roba izvezena dok se preostala količina robe ne utovari u vazduhoplov i ne otpremi u inostranstvo.
1-6/04
– 120 od 806 –
Knjiga II
Carinski postupak i carinski nadzor nad posadom, putnicima i prtljagom Član 122. Pregled vazduhoplova, posade i putnika koji dolaze iz inostranstva i njihovog prtljaga vrši carinarnica na prvom vazduhoplovnom pristaništu na koje je vazduhoplov sleteo iz inostranstva. Ako vazduhoplov leti na drugo vazduhoplovno pristanište u Jugoslaviji, a ne prima putnike u lokalnom saobraćaju (čista linija), pregled vazduhoplova, posade i putnika koji dolaze iz inostranstva i njihovog prtljaga vrši carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu na kome posada i putnici napuštaju vazduhoplov. Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se i kad se putnici, prtljag i roba sa više čistih linija prevoze jednim vazduhoplovom u međunarodnom saobraćaju (kombinovana linija). Ako vazduhoplov leti na drugo vazduhoplovno pristanište u Jugoslaviji, i prima putnike u lokalnom saobraćaju (mešovita linija), carinski pregled vazduhoplova, posade, putnika i ručnog prtljaga izvršiće carinarnica prvog vazduhoplovnog pristaništa, dok će carinski pregled ostalog prtljaga i robe izvršiti carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu na kome putnici konačno napuštaju vazduhoplov. Ako vazduhoplov koji dolazi iz inostranstva leti na međunarodnoj liniji samo do prvog sletnog vazduhoplovnog pristaništa, a dalje nastavlja let na domaćoj liniji, carinski pregled vazduhoplova, posade i putnika i njihovog prtljaga vrši se na prvom vazduhoplovnom pristaništu na koje je vazduhoplov sleteo iz inostranstva, nezavisno od toga da li prima putnike u lokalnom saobraćaju ili ih ne prima. Ako iz opravdanih razloga carinarnica ne izvrši pregled vazduhoplova, posade i putnika i njihovog prtljaga, obavestiće o tome carinarnicu na prvom vazduhoplovnom pristaništu na koje vazduhoplov sleće. Član 123. Carinski pregled posade i putnika i njihovog prtljaga, koji se prevoze vazduhoplovom koji saobraća na tranzitnim linijama, po pravilu se ne vrši ako putnici i posada ne napuštaju vazduhoplov ili ako se zadržavaju samo u tranzitnoj sali. Tranzitnom linijom, u smislu ove uredbe, smatra se let vazduhoplova u međunarodnom saobraćaju preko carinskog područja Jugoslavije kad vazduhoplov po utvrđenom redu letenja sleće na vazduhoplovno
1-6/04
– 121 od 806 –
Knjiga II
pristanište u Jugoslaviji, kao i kad sleće zbog kvara, uzimanja goriva, meteoroloških uslova i sl. Član 124. Carinarnica koja je izvršila carinski pregled u smislu člana 122. stav 4. ove uredbe obavestiće o tome carinarnicu na prvom vazduhoplovnom pristaništu na koje vazduhoplov sleće. Putnici u lokalnom saobraćaju iz člana 122. stav 4. ove uredbe i putnici u međunarodnom saobraćaju koji nisu predali prtljag na prevoz, odvajaju se na vazduhoplovnom pristaništu od ostalih putnika u međunarodnom saobraćaju odmah po izlasku iz vazduhoplova. Ako je na zahtev vozara, uz saglasnost nadležne carinarnice i organa unutrašnjih poslova, čista linija izmenjena u mešovitu liniju, nadležna carinarnica će o tome obavestiti carinarnicu na vazduhoplovnom pristaništu na koje vazduhoplov sleće. Član 125. Carinski pregled vazduhoplova, posade i putnika i njihovog prtljaga, koji dolaze iz inostranstva na čarter-liniji, vrši se shodno odredbama člana 123. i 124. ove uredbe, ako vazduhoplov ne prima putnike u lokalnom saobraćaju. Ako vazduhoplov koji dolazi iz inostranstva na čarter-liniji sleće na drugo vazduhoplovno pristanište u Jugoslaviji i prima putnike u lokalnom saobraćaju, carinski pregled vazduhoplova, posade i putnika i njihovog prtljaga, vrši se u smislu člana 122. stav 4. ove uredbe. Posle izvršenog carinskog pregleda u smislu stava 2. ovog člana, vazduhoplov nastavlja let kao vazduhoplov na domaćoj liniji. Član 126. Ako putnik prilikom dolaska iz inostranstva do mesta odredišta putuje vazduhoplovom koji leti na međunarodnoj i domaćoj liniji, a poseduje međunarodnu putničku kartu sa potvrđenom rezervacijom za let do mesta odredišta (transferi putnika), carinski pregled prtljaga vrši se na vazduhoplovnom pristaništu na kome transferni putnik završava putovanje. Pregled transfernog putnika i njegovog ručnog prtljaga vrši carinarnica na prvom vazduhoplovnom pristaništu na koje je vazduhoplov sleteo iz inostranstva (transferno vazduhoplovno pristanište).
1-6/04
– 122 od 806 –
Knjiga II
Član 127. Prtljag transfernog putnika u dolasku iz inostranstva mora biti snabdeven međunarodnim međulinijskim prtljažnim priveskom (interline privezak), sa oznakom mesta krajnjeg odredišta prema putničkoj karti i nalepnicom ili priveskom sa imenom i prezimenom putnika. Član 128. Ovlašćeni predstavnik vozara na transfernom vazduhoplovnom pristaništu dužan je da blagovremeno obavesti carinarnicu o prijavljenom i stvarnom broju transfernih putnika u dolasku i njihovog prtljaga i da po poletanju vazduhoplova do mesta odredišta pošalje poruku vazduhoplovnom pristaništu na kome transferni putnici završavaju let o broju tih putnika i njihovom prtljagu. Ovlašćeni predstavnik vozara na odredišnom vazduhoplovnom pristaništu dužan je da pismeno obavesti carinarnicu o prijavljenom broju transfernih putnika za naredni dan, broju leta kojim putnici dolaze, planiranom vremenu sletanja vazduhoplova i datumu dolaska putnika. Član 129. Preduzeće koje obavlja aerodromske usluge na vazduhoplovnom pristaništu na kome putnici završavaju let dužno je da dostavi prtljag transfernim putnicima u delu predviđenom za međunarodne dolaske, radi sprovođenja carinske kontrole. Član 130. Ako putnik prilikom odlaska u inostranstvo do mesta odredišta putuje vazduhoplovom koji leti na domaćoj i međunarodnoj liniji, a poseduje međunarodnu putničku kartu sa potvrđenom rezervacijom za međunarodni let do mesta odredišta (transferni putnik) i prtljag snabdeven interline priveskom i nalepnicom ili priveskom sa imenom i prezimenom, carinski pregled prtljaga vrši carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu na kome putnik započinje let na domaćoj liniji. Carinski pregled putnika i njegovog ručnog prtljaga vrši carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu na kome putnik započinje let na međunarodnoj liniji (transfernom vazduhoplovnom pristaništu). Član 131. Ovlašćeni predstavnik vozara dužan je da dan ranije pismeno obavesti carinarnicu na vazduhoplovnom pristaništu sa koga međunaro-
1-6/04
– 123 od 806 –
Knjiga II
dni transferni putnik započinje let o datumu odlaska putnika, broju leta, planiranom vremenu polaska vazduhoplova i broju prijavljenih putnika i da po poletanju vazduhoplova pošalje poruku transfernom vazduhoplovnom pristaništu na kome putnici započinju let na međunarodnoj liniji. Član 132. Razdvajanje interline prtljaga od prtljaga domaćih putnika na transfernom aerodromu vrši preduzeće koje obavlja aerodromske usluge i doprema ga u međunarodnu sortirnicu u kojoj se vrši rendgenska kontrola tog prtljaga. Ako se prilikom rendgenske kontrole oceni da je potrebno izvršiti poseban pregled, to se čini u prisustvu putnika, radnika organa unutrašnjih poslova i carinskih radnika. Član 133. Transferni putnici imaju prednost prilikom vršenja carinskog pregleda.
Carinski postupak sa vazduhoplovom koji odlazi u inostranstvo Član 134. Vazduhoplov koji odlazi u inostranstvo mora imati manifest, koji vođa vazduhoplova predaje carinarnici. Ako carinarnica prilikom sravnjivanja stanja robe sa podacima iz manifesta, odnosno izvoda iz manifesta vazduhoplova koji odlazi u inostranstvo nađe da je stanje ispravno, overava manifest, odnosno izvod iz manifesta, jedan primerak manifesta, odnosno izvoda iz manifesta zadržava, a ostale primerke vraća vođi vazduhoplova. Za ocarinjenu robu koja se utovaruje u domaći ili strani vazduhoplov koji odlazi u inostranstvo, vođa vazduhoplova podnosi carinarnici izvoznu carinsku deklaraciju po kojoj je izvršeno carinjenje te robe. Član 135. Pregled vazduhoplova, posade i putnika koji odlaze u inostranstvo i njihovog prtljaga vrši carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu sa kog vazduhoplov neposredno poleće u inostranstvo.
1-6/04
– 124 od 806 –
Knjiga II
Ako vazduhoplov sleće na drugo vazduhoplovno pristanište u Jugoslaviji, a ne prima putnike i robu u lokalnom saobraćaju, pregled vazduhoplova, posade i putnika koji odlaze u inostranstvo i njihovog prtljaga vrši carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu na kome se putnici i roba ukrcavaju u vazduhoplov. U slučaju iz stava 2. ovog člana, carinarnica je dužna da obezbedi da vazduhoplov, posada i putnici koji su prošli carinsku kontrolu ne dođu u dodir sa putnicima u lokalnom saobraćaju. Ako vazduhoplov sleće na drugo vazduhoplovno pristanište u Jugoslaviji i prima putnike u lokalnom saobraćaju, pregled putničkog prtljaga vrši carinarnica na prvom vazduhoplovnom pristaništu, a pregled vazduhoplova, posade i putnika i njihovog ručnog prtljaga vrši carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu sa koga vazduhoplov neposredno poleće u inostranstvo. Član 136. Carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu sa koga vazduhoplov neposredno poleće u inostranstvo prvo vrši pregled svih putnika i njihovog ručnog prtljaga, a zatim pregled vazduhoplova i članova posade. Posle pregleda, carinarnica proverava ispravnost carinskih obeležja stavljenih na prostorije u kojima je smešten prtljag putnika. Ako se pregledom utvrdi da se stanje robe i prtljaga slaže sa podacima iz prevoznih i carinskih isprava i da su stavljena carinska obeležja nepovređena, carinarnica daje odobrenje da vazduhoplov može poleteti. Član 137. Carinski pregled vazduhoplova, posade i putnika koji odlaze u inostranstvo na čistim, kombinovanim i tranzitnim linijama, i njihovog prtljaga vrši carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu na kome se putnici i roba ukrcavaju u vazduhoplov. Član 138. Carinski pregled vazduhoplova, posade i putnika koji odlaze u inostranstvo na mešovitim linijama i njihovog prtljaga, vrši se u smislu člana 135. stav 4. ove uredbe.
1-6/04
– 125 od 806 –
Knjiga II
Član 139. Carinski pregled vazduhoplova, posade i putnika koji odlaze u inostranstvo na čarter-linijama vrši se u smislu člana 135. stav 4. ove uredbe ako vazduhoplov ne prima putnike u lokalnom saobraćaju. Ako vazduhoplov koji odlazi u inostranstvo na čarter-liniji sleće na drugo vazduhoplovno pristanište u Jugoslaviji i prima putnike u lokalnom saobraćaju, carinski pregled vazduhoplova, posade i putnika i njihovog prtljaga, vrši se u smislu člana 135. stav 4. ove uredbe. Član 140. Ako vazduhoplov zbog više sile bude prinuđen da sleti van vazduhoplovnog pristaništa otvorenog za međunarodni vazdušni saobraćaj, vođa vazduhoplova je dužan da o tome obavesti najbliži opštinski organ unutrašnjih poslova, koji vazduhoplov, posadu i putnike stavlja pod nadzor i o tome odmah obaveštava najbližu carinarnicu. Član 141. Iz vazduhoplova koji saobraća sa inostranstvom zabranjeno je u toku leta izbacivati robu bez prethodnog odobrenja najbliže carinarnice. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, vođa vazduhoplova može u toku leta narediti da se iz vazduhoplova izbaci teret ako je to neophodno radi spasavanja vazduhoplova. U tom slučaju, vođa vazduhoplova dužan je da odmah po sletanju vazduhoplova na prvo vazduhoplovno pristanište o tome obavesti carinarnicu i da tačno naznači mesto na kome je teret izbačen. Član 142. Ako na vazduhoplovnom pristaništu postoje tehničke i druge mogućnosti, carinarnica može odrediti da se carinski pregled posade vrši na posebnom mestu. Član 143. Carinski pregled vazduhoplova koji odlazi u inostranstvo vrši se posle kontrole koju obavljaju radnici drugih organa (organa unutrašnjih poslova i dr.). Posle carinskog pregleda, do poletanja, vazduhoplovu se može pristupiti samo po odobrenju carinarnice.
1-6/04
– 126 od 806 –
Knjiga II
Član 144. Odredbe ove uredbe o merama carinskog nadzora nad putnicima i njihovim prtljagom i robom shodno se primenjuju na domaće i strane vojne vazduhoplove ako prevoze robu i putnike saglasno članu 7. stav 2. tačka 2. Carinskog zakona i ako poleću, odnosno sleću na vazduhoplovna pristaništa koja nisu otvorena za međunarodni saobraćaj.
Carinski postupak sa prtljagom koji nije prispeo s putnicima Član 145. Prtljag koji u međunarodnom vazdušnom saobraćaju nije prispeo s putnicima (izgubljen prtljag i sl.) vozar je dužan da prijavi carinarnici odmah po sletanju vazduhoplova kojim je prtljag prispeo. Prtljag iz stava 1. ovog člana nalazi se pod carinskim nadzorom do uručenja putniku, do vraćanja u inostranstvo, odnosno do sprovođenja carinskog postupka propisanog Carinskim zakonom i propisima donesenim na osnovu Carinskog zakona. Sa ručnim prtljagom nađenim u vazduhoplovu postupa se kao i sa prtljagom koji nije prispeo s putnicima. Član 146. Prtljag koji nije prispeo s putnicima smešta se u posebnu prostoriju službe traganja (lokalne, odnosno centralne). Posebne prostorije iz stava 1. ovog člana otvaraju se shodno propisima o otvaranju carinskog smestišta. Član 147. Prtljag koji nije prispeo s putnicima može ležati u prostorijama iz člana 146. ove uredbe najduže godinu dana od dana prispeća. Po isteku roka iz stava 1. ovog člana prtljag se mora vratiti u inostranstvo ili ustupiti carinarnici na slobodno raspolaganje. Član 148. Podaci o prtljagu koji nije prispeo s putnicima upisuje se u Kontrolnik putničkog prtljaga prispelog odvojeno od vlasnika.
1-6/04
– 127 od 806 –
Knjiga II
Član 149. Ako prilikom smeštaja prtljaga u posebne prostorije ili za vreme ležanja u tim prostorijama treba pregledati prtljag koji nije prispeo s putnicima, pregled vrši komisija od tri člana, od kojih je jedan član predstavnik carinarnice, a dva člana su predstavnici vozara. Komisija iz stava 1. ovog člana upisuje svoj nalaz u zapisnik, koji sačinjava u četiri primerka. Jedan primerak zapisnika zadržava carinarnica, a ostale primerke predaju vozaru. Član 150. Ako se prtljag upućuje drugoj carinarnici radi carinjenja i uručenja vlasniku, vozar podnosi carinarnici Poseban manifest putničkog prtljaga prispelog odvojeno od vlasnika, najmanje u šest primeraka. Član 151. Carinarnica overava sve primerke manifesta iz člana 150. ove uredbe, od kojih jedan primerak zadržava, a ostale primerke predaje vozaru, od kojih vozar zadržava jedan primerak. Ako u otpremi prtljaga učestvuje i drugo preduzeće, odnosno pravno lice, to lice potvrđuje na manifestu da je prtljag sa manifestom primilo od vozara radi dalje otpreme i jedan primerak tog manifesta zadržava. Pri upućivanju prtljaga drugoj carinarnici, na prtljag se mora staviti carinska plomba, a na manifestu iz člana 150. ovog pravilnika označiti broj te plombe. Vozar predaje prijemnoj carinarnici prtljag i preostale primerke manifesta iz člana 150. ovg pravilnika. Prijemna carinarnica overava sve primerke manifesta, od kojih jedan primerak zadržava, jedan hitno dostavlja otpremnoj carinarnici kao potvrdu prijema prtljaga, a ostale primerke vraća vozaru. Član 152. Ako se prilikom upućivanja prtljaga drugoj carinarnici Poseban manifest putničkog prtljaga prispelog odvojeno od vlasnika izgubi na putu do prijemne carinarnice, vozar predaje prijemnoj carinarnici prtljag s posebnom prtljažnom nalepnicom na Obrascu broj 1. Po sravnjenju podataka s te nalepnice i pregleda prtljaga, prijemna carinarnica overava nove primerke Posebnog manifesta putničkog prtljaga prispelog odvojeno od vlasnika, koje sačinjava vozar na osnovu podataka s nalepnice i uvida u prtljag.
1-6/04
– 128 od 806 –
Knjiga II
S novim primercima Posebnog manifesta putničkog prtljaga prispelog odvojeno od vlasnika postupa se na način iz člana 151. stav 3. ove uredbe. Član 153. Ako je prtljag na putu od otpremne do prijemne carinarnice usled više sile potpuno uništen, vozar sastavlja zapisnik o uviđaju, u dva primerka, od kojih jedan primerak dostavlja otpremnoj, a drugi prijemnoj carinarnici. Otpremna carinarnica, po prijemu zapisnika, razdužuje evidenciju o upućenom prtljagu. Član 154. Ako je vlasnik prtljaga putnik koji ne može da prisustvuje pregledu i carinjenju prtljaga, vozar podnosi carinarnici pismenu izjavu putnika (Izveštaj o neredovnostima sa ličnim prtljagom - PIR). Član 155. Ako vozar zahteva da se prtljag vrati u inostranstvo, carinarnica sprovodi mere carinskog nadzora kao pri redovnom otpremanju prtljaga putnika koji odlaze u inostranstvo. Član 156. Ako se prtljag koji nije prispeo s putnicima carini, carinarnica postupa po propisima o postupku s robom koju putnici sobom nose. Član 157. Carinski postupak sa prtljagom koji nije prispeo s putnikom je hitan.
Carinski nadzor nad delovima vazduhoplova Član 158. Vođa domaćeg vazduhoplova koji na stranom vazduhoplovnom pristaništu uzme na poslugu deo za zamenu ili rezervni deo za vazduhoplov dužan je da odmah po povratku u Jugoslaviju, na Obrascu br. 2, o tome podnese pismeni izveštaj carinarnici na svom matičnom vazduhoplovnom pristaništu.
1-6/04
– 129 od 806 –
Knjiga II
Kad proveri podatke, carinarnica overava izveštaj i jedan primerak zadržava za sebe, a drugi predaje preduzeću čiji je vazduhoplov. Prilikom vraćanja dela za zamenu ili rezervnog dela uzetog na poslugu, carinarnici se podnosi overen primerak izveštaja, na kome ona overava vraćanje dela za zamenu ili rezervnog dela vazduhoplova i o tome unosi napomenu na primerak Obrasca broj 4 koji se kod nje nalazi. Ako preduzeće koje obavlja javni prevoz u vazdušnom saobraćaju na domaćem vazduhoplovnom pristaništu da na poslugu deo za zamenu ili rezervni deo vazduhoplova stranoj vazduhoplovnoj kompaniji, postupa se shodno odredbi stava 1. ovog člana. Rok za vraćanje dela za zamenu ili rezervnog dela vazduhoplova uzetog na poslugu ne može da bude duži od 90 dana. U opravdanim slučajevima carinarnica može taj rok da produži. Postupak iz stava 4. i 5. ovog člana dozvoljava se na vazduhoplovnim pristaništima koja su otvorena za međunarodni saobraćaj. Na domaćem vazduhoplovnom pristaništu domaće preduzeće može sa stranom vazduhoplovnom kompanijom razmenjivati motore i delove za zamenu oštećenog motora ili dela. Član 159. Slanje motora, odnosno delova vazduhoplova u inostranstvo radi zamene neispravnih motora, odnosno delova na domaćim vazduhoplovima koji se nalaze u inostranstvu vrši se po propisima o privremenom izvozu robe. Ako se motor domaćeg vazduhoplova ostavi u inostranstvu radi opravke, vođa vazduhoplova to prijavljuje carinarnici na matičnom vazduhoplovnom pristaništu. Pri vraćanju neispravnih motora, odnosno neispravnih delova vazduhoplova iz inostranstva postupa se na sledeći način: 1) ako je motor, odnosno deo poslat iz Jugoslavije u inostranstvo radi zamene, dokumentacija o izvoznom carinjenju podnosi se uz uvoznu carinsku deklaraciju; 2) ako je motor, odnosno deo kupljen u inostranstvu i tamo ugrađen u domaći vazduhoplov, carinska dokumentacija o vraćanju neispravnog motora, odnosno dela prilaže se dokumentaciji o uvoznom carinjenju nabavljenog motora, odnosno dela.
1-6/04
– 130 od 806 –
Knjiga II
Član 160. Na domaćem vazduhoplovnom pristaništu mogu se, u odgovarajućim prostorijama, smeštati pod carinski nadzor strani delovi za opravku i održavanje vazduhoplova (u daljem tekstu: stokovi). Na zahtev preduzeća koje drži stokove, carinarnica rešenjem utvrđuje da prostorije koje su namenjene za stokove odgovaraju uslovima za sprovođenje mera carinskog nadzora. Evidenciju o delovima vazduhoplova koji se nalaze u stokovima na domaćem vazduhoplovnom pristaništu vodi preduzeće koje obavlja javni prevoz u vazdušnom saobraćaju. Evidencija iz stava 3. ovog člana mora da sadrži naročito podatke o vrsti i količini delova vazduhoplova i datum smeštaja i izdavanja tih delova. Član 161. Delovi vazduhoplova koji su smešteni u stokove mogu se koristiti za opravku domaćih i stranih vazduhoplova na domaćem vazduhoplovnom pristaništu (pulske pozajmice) i za upućivanje u inostranstvo radi opravke domaćih i stranih vazduhoplova na stranom vazduhoplovnom pristaništu. Vođa domaćeg vazduhoplova može na stranom vazduhoplovnom pristaništu uzeti na poslugu deo za zamenu ili rezervni deo vazduhoplova. Pod istim uslovima, vođa stranog vazduhoplova može na domaćem vazduhoplovnom pristaništu uzeti na poslugu deo za zamenu ili rezervni deo vazduhoplova. Preduzeće koje obavlja javni prevoz u vazdušnom saobraćaju može na domaćem vazduhoplovnom pristaništu uzeti na poslugu od strane vazduhoplovne kompanije deo za zamenu ili rezervni deo vazduhoplova. Član 162. Ako se delovi vazduhoplova uzimaju na poslugu u smislu stava 161. ove uredbe, vođa vazduhoplova ili ovlašćeno lice podnosi carinarnici izveštaj na Obrascu broj 2. Izveštaj iz stava 1. ovog člana podnosi se najmanje u tri primerka, koje carinarnica overava. Jedan primerak tog izveštaja carinarnica zadržava, a ostale primerke vraća podnosiocu.
1-6/04
– 131 od 806 –
Knjiga II
Carinarnica odlaže kopije izveštaja iz stava 1. ovog člana hronološkim redom i na osnovu njih i evidencije koju vodi preduzeće koje obavlja javni prevoz u vazdušnom saobraćaju sprovodi carinski nadzor i kontroliše stanje delova za opravku i održavanje vazduhoplova u stokovima, davanje na poslugu i vraćanje delova vazduhoplova. Član 163. Izuzetno od odredaba člana 162. ove uredbe, prilikom uzimanja na poslugu delova vazduhoplova širokog trupa koristi se poseban obrazac izveštaja, u skladu sa obavezama zemalja članica (KSSU). Pošiljke pozajmljenih delova vazduhoplova širokog trupa preuzimaju se od vozara u prisustvu carinskog radnika i predstavnika preduzeća koje obavlja javni prevoz u vazdušnom saobraćaju, po pravilu kod vazduhoplova, a na osnovu primerka teleksa koji je sastavni deo izveštaja iz stava 1. ovog člana. Po sravnjivanju stanja delova sa podacima u izveštaju i teleksu, carinski radnik na manifestu overava preuzimanje delova i zadržava jedan primerak teleksa, a druga dva primerka predaje predstavniku domaćeg preduzeća koje obavlja javni prevoz u vazdušnom saobraćaju. Na osnovu podataka iz teleksa preduzeće vodi evidencijju o delovima vazduhoplova i datumu smeštaja i izdavanja delova. Pri vraćanju pozajmljenih delova, odnosno upućivanju delova koji se pozajmljuju, podaci o delovima iz primerka teleksa koji prate delove upisuju se u manifest. Član 164. Ako se domaći vazduhoplov upućuje u inostranstvo radi redovnog pregleda i kontrole i ako se privremeno izvoze delovi vazduhoplova za zamenu u inostranstvu, sprovodi se carinski postupak propisan za privremeni izvoz robe.
1-6/04
6.12
– 132 od 806 –
Knjiga II
IZVOD IZ PRAVILNIKA O NAČINU UTOVARA, PRETOVARA I ISTOVARA POŠILJAKA ŽIVOTINJA, ŽIVOTINJSKIH PROIZVODA, ŽIVOTINJSKIH SIROVINA I ŽIVOTINJSKIH OTPADAKA, U UNUTRAŠNJEM PROMETU, IZVOZU, UVOZU I PREVOZU, O USLOVIMA KOJE MORA ISPUNJAVATI PREVOZNO SREDSTVO, O HIGIJENSKO-TEHNIČKIM USLOVIMA KOJE MORA ISPUNJAVATI POŠILJKA I O OBRASCU UVERENJA O ZDRAVSTVENOM STANJU * POŠILJKE NAMENJENE IZVOZU Član 16.
U vazduhoplove kopitari se utovaraju u posebne individualne boksove. Veličina boksova u vazduhoplovu zavisi od rase, odnosno veličine životinje, s tim da se dužina boksova za kopitare u proseku kreće oko 2 m po dužini i 1,5 do 1,7 m po visini, odnosno boks mora da bude toliko prostran da se životinja može u njemu pokretati, a ako padne da može sama ustati. Kopitari se tovare raskovani i u boksu se vezuju, ni prekratkim, ni predugim ularom koji može na potiljku da ima debeli štitnik. Skupocenim i trkaćim konjima bandažiraju se tetive vatom i stavljaju zaštitne kolenice. Konjima velike vrednosti ili koji su mnogo temperamentni ili razdražljivi mogu se pre utovara i za vreme leta dati sredstva za umirenje. Član 17. Poletanje i sletanje vazduhoplova sa konjima treba da bude postepeno i blago.
*
Ovaj pravilnik objavljen je u "Službenom listu SFRJ", br. 22/79 i 8/83.
1-6/04
– 133 od 806 –
Knjiga II
Kod prevoza kopitara vazduhoplovima brzina leta treba da bude između 300 i 500 km na čas, a visina leta do 2.500 m. Preporučljivo je da let bude na visini od 1.000 do 1.500 m. Kod prevoženja kopitara mlaznim avionima, brzina i visina leta mogu da budu znatno više ako su avioni snabdeveni uređajima za regulisanje pritiska vazduha. Član 20. Pri prevozu vazduhoplovima, muška grla prevoze se odvojeno od ženskih ili u posebnim individualnim boksovima — pregradama. Obezrožena goveda se utovaraju u grupne boksove. Boksovi treba da budu toliko veliki da u njih stane do 10 životinja. Visokovredne i visokogravidne životinje prevoze se u individualnim boksovima. Telad se utovaruje u skupne boksove odvojene međusobno žičanom mrežom. Ako putovanje traje više od 15 časova, po svakoj životinji potrebno je obezbediti 20 litara vode za napajanje i 4 do 8 kg sena. Član 24. U prevozno sredstvo sme da se utovari toliko komada svinja, ovaca i koza, da sve utovarene životinje mogu da legnu na pod, ili po jednom utovarenom grlu da se obezbedi: 2
1) za svinje težine do 25 kg — 0,20 do 0,24 m , preko 25 do 80 2 2 kg — 0,53 do 0,60 m , preko 80 do 130 kg — 0,66 do 0,83 m , preko 2 2 130 do 200 kg — 1,00 m i preko 200 kg — 1,5 m podne površine; 2
2) za ovce i koze težine do 20 kg — 0,25 m , preko 20 do 30 kg 2 2 — 0,32 do 0,40 m , a preko 30 kg 0,48 — 0,50 m podne površine. Ako se prevoz vrši vazduhoplovom, svinje, ovce i koze smeštaju se u skupne boksove, a priplodna grla u posebne boksove. Član 27. Denčane pošiljke životinja iz čl. 16, 23. i 25. ovog pravilnika koje se prevoze u kavezima, sanducima ili drugoj ambalaži mogu da se utovaraju samo u prevozno sredstvo u kome je obezbeđena dovoljna ventilacija.
1-6/04
– 134 od 806 –
Knjiga II
Pojedini kavezi ili ambalažne jedinice u prevoznom sredstvu moraju da se smeste tako da do njih stalno dopire dovoljna količina svežeg vazduha. Ambalaža sa životinjama može da se slaže i jedan na drugu pod uslovom da je izrađena od čvrstog materijala i da se između redova ambalaže stavljaju letve ili drugi materijal kojima se obezbeđuje najmanje 3 cm slobodnog prostora.
III USLOVI KOJE MORAJU ISPUNJAVATI PREVOZNA SREDSTVA ZA PREVOZ POŠILJAKA Član 44. Utovar životinjskih proizvoda, životinjskih sirovina i životinjskih otpadaka (u daljem tekstu: proizvodi) sme da se vrši samo u zatvorenim prevoznim sredstvima (železnička kola, kamioni, plovni objekti, vazduhoplovi, kontejneri) koje moraju da budu tako izrađena da onemogućavaju kontaminaciju pošiljke kontaminentima ili stranim mirisom i da su sa unutrašnje strane obeležena materijalom koji se može dobro da čisti, pere i dezinfikuje. Prevozna sredstva iz stava 1. ovog člana moraju biti čista i dezinfikovana. Utovar životinjskih proizvoda može da se vrši u običnim i specijalnim prevoznim sredstvima. Obična prevozna sredstva su zatvorena železnička kola ili kamioni koji pored uslova iz stava 1. ovog člana moraju da imaju gladak i nepropustljiv za tečnosti, da se može lako prati, da imaju ventilaciju, da je pošiljka u njima zaštićena od nepovoljnih atmosferskih uslova i prašine, da raspolažu dovoljnim brojem kuka za vešanje proizvoda i da su opremljena tako da sprečavaju narušavanje osnovnih svojstava proizvoda koji se prevoze. Specijalna prevozna sredstva su ona koja osim ispunjavanja uslova iz st. 1. i 2. ovog člana imaju sopstvene uređaje za hlađenje ili uređaje sa sekundarnim izvorima hladnoće i ventilatore i termoregulatore za automatsko regulisanje temperature u prevoznom sredstvu u toku prevoza, kako bi se obezbedila konstantna programirana temperatura pošiljke za vreme utovara i u toku prevoza.
1-6/04
6.13
– 135 od 806 –
Knjiga II
IZVOD IZ PRAVILNIKA O NAČINU UTVRĐIVANJA I REŠAVANJA GRANIČNIH INCIDENATA I DRUGIH * POVREDA DRŽAVNE GRANICE
II. Utvrđivanje graničnih incidenata i drugih povreda državne granice Član 5. Pod graničnim incidentom ili drugom povredom državne granice, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se povreda državne granice Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, a naročito: pucanje vatrenim oružjem preko državne granice ili uzimanje na nišan pripadnika obezbeđenja državne granice ili građanina susedne države; povreda vazdušnog prostora; povreda teritorijalnog mora i graničnih voda na rekama i jezerima; snimanje zemljišta i objekata na teritoriji susedne države, zagađivanje teritorije susedne države biološkim, hemijskim i drugim štetnim i po zdravlje opasnim materijama; vređanje zvaničnih organa ili predstavnika, odnosno građana susedne države; osvetljavanje teritorije susedne države; izazivanje požara na državnoj granici ili njegovo namerno širenje sa teritorije jedne države na teritoriju druge države; oštećenje ili uništenje graničnih oznaka. Član 8. Obaveštenje o saznanju za izvršenje radnje koja predstavlja granični incident ili drugu povredu državne granice treba da sadrži: datum i čas izvršenja radnje; podatke o izvršiocu, načinu, sredstvima i mestu izvršenja; podatke o posledicama koje su izvršenjem radnje nastupile i ostala zapažanja, od značaja za utvrđivanje graničnog incidenta ili druge povrede državne granice. Ako je izvršena povreda vazdušnog prostora Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u obaveštenju, pored podataka iz stava 1. ovog člana, moraju se navesti i podaci o: uočenoj vrsti i oznaci vazdu*
Ovaj pravilnik objavljen je u "Službenom listu SFRJ", br. 12/80.
1-6/04
– 136 od 806 –
Knjiga II
hoplova kojim je povreda izvršena, pravcu i visini leta, dubini i širini povrede vazdušnog prostora, meteorološkim prilikama, mestu sa kojeg je uočena izvršena povreda i vremenu i pravcu u kome je vazduhoplov napustio vazdušni prostor Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Ako je radnja koja predstavlja granični incident ili drugu povredu državne granice izvršena u obalnom moru Socijalističke Federativne Republika Jugoslavije ili na rekama i jezerima uz državnu granicu u obaveštenju, pored podataka iz stava 1. ovog člana, moraju se navesti i podaci o: vrsti plovila, poziciji i kretanju plovila i meteorološkim prilikama. Član 9. Ako je povreda vazdušnog prostora Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije izvršena skretanjem vazduhoplova sa određenog vazdušnog puta ili graničnog koridora, savezni organ uprave nadležan za kontrolu letenja i vođenje vazduhoplova će, odmah po saznanju da je povreda izvršena, utvrditi činjenice u vezi sa povredom vazdušnog prostora, i o tome obavestiti savezni organ uprave nadležan za unutrašnje poslove. Ako je povreda vazdušnog prostora Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije izvršena na drugi način, osim skretanjem vazduhoplova sa određenog vazdušnog puta ili graničnog koridora, nadležni vojni organ će, odmah po saznanju da je povreda izvršena, utvrditi činjenice u vezi sa povredom vazdušnog prostora, i o tome izvestiti savezni organ uprave nadležan za unutrašnje poslove.
1-6/04
6.14
– 137 od 806 –
Knjiga II
IZVOD IZ PRAVILNIKA O KONTROLI PRELAŽENJA DRŽAVNE GRANICE I O KRETANJU, BORAVKU, NASTANJIVANJU, LOVU I RIBOLOVU U GRANIČNOM * POJASU Član 1.
Ovim pravilnikom se propisuju: način vršenja kontrole prelaženja državne granice, prenošenja oružja preko državne granice, kretanje i zadržavanje na graničnom prelazu, kretanje i boravak u graničnom pojasu, lov i ribolov u graničnom pojasu, nastanjivanje u graničnom pojasu, davanje odobrenja za let civilnog vazduhoplova iznad graničnog pojasa, izgradnja objekata u graničnom pojasu i evidencija o kontroli prelaženja državne granice, kao i obrasci dozvola za kretanje i boravak na graničnom prelazu, za kretanje i boravak van mesta graničnog prelaza i za kretanje i boravak u graničnom pojasu.
1. Kontrola prelaženja državne granice Član 2. Kontrola prelaženja državne granice vrši se odmah po dolasku prevoznog sredstva, odnosno putnika na granični prelaz. Kontrola se može, po potrebi, vršiti i u samom prevoznom sredstvu ili na drugom određenom mestu na području graničnog prelaza. Kontrola prelaženja državne granice vrši se za vreme redovnog zadržavanja prevoznog sredstva na graničnom prelazu, a izuzetno može se vršiti u vozovima, vazduhoplovima, pomorskim i rečnim plovilima u međunarodnom saobraćaju i van graničnog prelaza. Kontrolu prelaženja državne granice vrše, po pravilu, organi unutrašnjih poslova nadležni za kontrolu prelaženja državne granice na ulazu
*
Ovaj pravilnik objavljen je u "Službenom listu SFRJ", br. 14/80.
1-6/04
– 138 od 806 –
Knjiga II
u Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju prvi, a na izlazu iz Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije - poslednji. Član 3. Organizacije udruženog rada za iskorišćavanje luka, odnosno iskorišćavanje rečnih, jezerskih i vazduhoplovnih pristaništa i železničkotransportne organizacije udruženog rada, kao i sopstvenici, odnosno korisnici prevoznih sredstava u međunarodnom pomorskom, rečnom, jezerskom, vazdušnom i železničkom saobraćaju, dužni su da blagovremeno, a najdocnije u roku od dva časa — ako se radi o vazduhoplovu, odnosno 12 časova — ako se radi o drugim prevoznim sredstvima, obavesti organ nadležan za kontrolu prelaženja državne granice o ulasku, odnosno izlasku redovnih i vanrednih prevoznih sredstava koja prelaze državnu granicu. Član 4. Organizacije udruženog rada za iskorišćavanje luka, odnosno za iskorišćavanje rečnih, jezerskih i vazduhoplovnih pristaništa i železničke transportne organizacije udruženog rada, kao i sopstvenici, odnosno korisnici prevoznih sredstava, odnosno lica koja upravljaju prevoznim sredstvima u međunarodnom saobraćaju, dužni su da ovlašćenom službenom licu organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice prilikom vršenja kontrole prelaženja državne granice u samom prevoznom sredstvu stave na raspolaganje potrebne prostorije, i omoguće slobodan pristup i besplatan prevoz prevoznim sredstvom u toku vršenja kontrole i povratka na mesto službovanja. Organizacije iz stava 1. ovog člana dužne su da osvetle prevozno sredstvo, odnosno deo područja graničnog prelaza na kome se vrši kontrola. Član 6. Prostor na kome se prevozna sredstva pri prelasku državne granice zaustavljaju, odnosno pristaju, određuju: 1) na području drumskog graničnog prelaza — organ nadležan za kontrolu prelaženja državne granice u sporazumu sa nadležnom carinarnicom; 2) na području aerodromskog, pomorskog, rečnog, jezerskog i železničkog graničnog prelaza — organizacija udruženog rada za iskori-
1-6/04
– 139 od 806 –
Knjiga II
šćavanje luka, odnosno za iskorišćavanje rečnih, jezerskih i vazduhoplovnih pristaništa, odnosno šef železničke stanice, u sporazumu sa organom nadležnim za kontrolu prelaženja državne granice, nadležnom carinarnicom i lučkom, odnosno pristanišnom kapetanijom. Član 7. Članovi posade plovila, odnosno osoblje zaposleno na prevoznim sredstvima i putnici koji tim sredstvima ulaze u Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju iz inostranstva, odnosno izlaze iz Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u inostranstvo, mogu do završetka kontrole prelaženja državne granice na graničnom prelazu opštiti samo sa ovlašćenim službenim licima koja vrše propisanu kontrolu na graničnom prelazu. Zapovednik plovila, odnosno vazduhoplova, voditelj čamca, železničko osoblje i vozač drugog prevoznog sredstva ne smeju dopustiti da se po završenoj kontroli prelaženja državne granice ukrcaju u prevozno sredstvo druga lica bez odobrenja ovlašćenog službenog lica organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice.
3. Kretanje i zadržavanje na graničnom prelazu i van mesta graničnog prelaza Član 17. Dozvola za kretanje i zadržavanje na graničnom prelazu za međunarodni saobraćaj, odnosno za pogranični saobraćaj može biti stalna ili povremena. Dozvole iz stava 1. ovog člana izdaju se na obrascu br. 1. i 2. Dozvole iz stava 1. ovog člana važe i za odlazak na plovilo u međunarodnom saobraćaju za vreme njegovog zadržavanja na graničnom prelazu, ako je to u dozvoli posebno naznačeno. Član 18. Stalna dozvola za kretanje i zadržavanje na graničnom prelazu izdaje se na zahtev stranke. Za lica zaposlena na graničnom prelazu zahtev za izdavanje stalne dozvole podnosi državni organ, organizacija udruženog rada ili druga samoupravna organizacija, odnosno zajednica čije je sedište, odnosno
1-6/04
– 140 od 806 –
Knjiga II
čija se delatnost obavlja na graničnom prelazu, a u kojoj je to lice zaposleno. Za strance — članove posade stranog plovila, odnosno vazduhoplova zahtev za izdavanje stalne dozvole podnosi zapovednik plovila, odnosno vazduhoplova u vidu overenog prepisa popisa članova posade. Uz zahtev prilaže se za svakog člana posade fotografija veličine 3 x 4 cm, koja verno prikazuje lice za koje se traži dozvola. Zahtev za izdavanje stalne dozvole za kretanje i zadržavanje na graničnom prelazu podnosi se pismeno i sadrži sledeće podatke: prezime i ime, datum i mesto rođenja, državljanstvo i zanimanje, broj i vrstu lične isprave podnosioca zahteva, odnosno lica za koje se izdavanje dozvole traži i razlog traženja dozvole. Pod stranim plovilom iz stava 3. ovog člana podrazumeva se svako strano plovilo, osim stranih jahti i čamaca namenjenih razonodi ili sportu i stranih putničkih brodova na kružnom putovanju.
9. Odobrenje za let civilnog vazduhoplova iznad graničnog pojasa Član 38. Zahtev za izdavanje odobrenja za let civilnog vazduhoplova iznad graničnog pojasa podnosi se radi odobrenja letenja iznad graničnog pojasa van ulazno-izlaznih koridora i utvrđenih vazdušnih puteva. Zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana podnosi se pismeno i sadrži sledeće podatke: vrstu i oznaku vazduhoplova, područje graničnog pojasa iznad kojeg se sa vazduhoplovom namerava leteti, vreme i razlog letenja.
1-6/04
6.22
– 141 od 806 –
Knjiga II
PRAVILNIK O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUNJAVATI STANICE I PRISTANIŠTA ZA UTOVAR, * PRETOVAR I ISTOVAR POŠILJKI ŽIVOTINJA Član 1.
Železničke stanice i pomorska, rečna i vazduhoplovna pristaništa na kojima se vrši utovar, istovar i pretovar pošiljki životinja moraju ispunjavati uslove propisane ovim pravilnikom. Član 2. Stanice i pristaništa iz člana 1. ovog pravilnika moraju imati stalne ili pokretne rampe za utovar i istovar životinja, odnosno kontejnere ako se utovar, odnosno istovar vrši dizalicama. Član 3. Stalne rampe su nepokretne i grade se od čvrstog materijala. Stalne rampe moraju biti podešene tako da se životinje mogu neposredno utovarati u železnička kola, odnosno kamion sa jednim ili više spratova, odnosno da se mogu istovarivati iz tih prevoznih sredstava. Član 4. Pokretne rampe (mostovi) grade se od čvrstog materijala koji može izdržati težinu najtežih životinja koje se utovaruju, odnosno istovaruju. Pokretne rampe moraju biti blagog nagiba i dovoljno dugačke i široke da omogućavaju lak i nesmetan ulazak krupnih životinja u prevozno sredstvo, odnosno izlazak životinja iz prevoznog sredstva. Pokretne rampe moraju imati na uzdužnim stranama dovoljno visoku zaštitnu ogradu koja onemogućava ispadanje životinja za vreme prelaska preko rampe, a na podu — poprečne letve, na pogodnim mestima, koje olakšavaju kretanje životinja preko rampe. *
Ovaj pravilnik objavljen je u "Službenom listu SFRJ", br. 6/88.
1-6/04
– 142 od 806 –
Knjiga II
Član 5. Kontejneri se grade od čvrstog materijala koji može da izdrži težinu životinja koje se utovaraju, odnosno istovaraju. Kontejneri moraju imati na uzdužnim i poprečnim stranama dovoljno visoku i čvrstu zaštitnu ogradu koja sprečava ispadanje životinja za vreme utovara, odnosno istovara. Ako se utovaruju ili istovaruju sitne životinje, kontejneri moraju biti zaštićeni i sa gornje strane kako bi se sprečilo iskakanje životinja iz kontejnera za vreme utovara ili istovara. Član 6. Stalne i pokretne rampe treba da se nalaze na mestu pogodnom za utovar i istovar životinja, i to: u železničkim stanicama — u blizini mesta utovara, a u pristaništima — na površini na kojoj se ne ukrštaju putevi utovara i istovara životinja sa putevima utovara i istovara robe ili putevima kretanja putnika. Član 7. Na stanicama i pristaništima iz člana 1. ovog pravilnika moraju se nalaziti staje ili ograđeni prostor (obor) za privremeno prihvatanje životinja pre utovara, odnosno posle istovara. Staje i obori moraju biti ograđeni zidom ili drugom pogodnom ogradom i moraju imati nadstrešnicu koja štiti životinje od direktnog sunčevog svetla i od atmosferskih padavina. U stajama moraju biti ugrađeni, na podesnom mestu, uređaji za vezivanje životinja. Staja, odnosno obor na železničkoj stanici mora da bude toliko veliki da u njega može stati onoliko sitnih životinja koliko ih stane u jedan železnički vagon sa dva poda. Na železničkim stanicama na kojima je izgrađena stalna rampa iz člana 3. ovog pravilnika, ta rampa mora biti povezana sa stajom, odnosno oborom. Pod staje, odnosno obora mora biti betoniran ili presvučen betonskom glazurom ili napravljen od nekog drugog nepropustljivog materijala i snabdeven slivnikom koji je pokriven gvozdenom rešetkom kroz koju ne mogu propasti noge životinja. Od istog materijala mora biti izgrađen i pristup od obora do železničkog vagona (stalna rampa). U stanicama i pristaništima u kojima nije veliki obim utovara, odnosno istovara životinja, ako se životinje utovaraju u železničke vagone,
1-6/04
– 143 od 806 –
Knjiga II
odnosno brod direktno iz drumskog prevoznog sredstva, odnosno ako se istovaruju direktno iz vagona ili broda u drumsko prevozno sredstvo i ako se ne zadržavaju na prostoru železničke stanice, odnosno pristaništa, nije potrebna izgradnja staja i obora, pod uslovom da prevoz životinja od staje vlasnika do železničke stanice, odnosno pristaništa ne traje duže od 60 minuta. Član 8. U blizini staje ili obora, odnosno rampe mora da se nalazi česma ili bunar za napajanje životinja i pranje staja, obora i rampe. Član 9. U blizini staje ili obora, odnosno rampe moraju se nalaziti đubrišta, kante ili druge naprave za smeštaj đubreta i drugih otpadaka životinjskog porekla. Đubrište mora biti izgrađeno od nepropustljivog materijala i mora biti pokriveno. U stanicama i pristaništima u kojima nije veliki obim utovara, odnosno istovara životinja, đubre i drugi otpaci životinjskog porekla mogu se zatrpavati na za to određenom mestu. Član 10. Rampe (stalne i pokretne), kontejneri, obori i staje, pribor i oprema koji služe za utovar, odnosno istovar životinja moraju biti čisti i ispravni. Staje i obori moraju se čistiti i dezinfikovati posle svakog pražnjenja, a rampe, kontejneri i putevi kojima su se kretale životinje — posle svakog utovara, odnosno istovara životinja. Čišćenje i dezinfekcija vrše se sredstvima i na način propisan Pravilnikom o načinu dezinfekcije prevoznih sredstava kojima se prevoze pošiljke životinja, životinjskih proizvoda, životinjskih sirovina i životinjskih otpadaka ("Službeni list SFRJ", br. 59/77). Član 11. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati stanice i pristaništa za utovar, pretovar i istovar pošiljki životinja ("Službeni list SFRJ", br. 5/79).
1-6/04
– 144 od 806 –
Knjiga II
Član 12. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
6.23
IZVOD IZ PRAVILNIKA O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUNJAVATI OBJEKTI ZA SMEŠTAJ ŽIVOTINJA I SKLADIŠTA ZA SMEŠTAJ PROIZVODA, SIROVINA I OTPADAKA ŽIVOTINJSKOG POREKLA NA GRANI* ČNIM PRELAZIMA Član 1.
Objekti za smeštaj životinja i skladišta za smeštaj proizvoda, sirovina i otpadaka životinjskog porekla namenjenih izvozu, moraju na graničnim prelazima ispunjavati uslove propisane ovim pravilnikom. Član 5. Objekti moraju imati opremu i uređaj za čišćenje i dezinfekciju prostorija. Prostorije u kojima su bile smeštene životinje moraju se očistiti i dezinfikovati posle svake otpreme životinja. Član 6. Objekti u koje se životinje dopremaju ili otpremaju prevoznim sredstvima moraju imati i pribor i opremu koji služe za istovar i utovar životinja, kao i pribor i uređaj za čišćenje i dezinfekciju prevoznog sredstva. Prevozno sredstvo mora se čistiti i dezinfikovati posle svakog istovara dopremljenih životinja.
*
Ovaj pravilnik objavljen je u "Službenom listu SFRJ", br. 6/88.
1-6/04
– 145 od 806 –
Knjiga II
Član 7. Objekt mora biti snabdeven dovoljnom količinom vode za napajanje životinja smeštenih u objektu i za pranje objekta i puteva kojima su se kretale životinje. Član 8. Na graničnim vazduhoplovnim pristaništima (aerodromima) mogu se smeštati životinje samo u posebnu prostoriju za smeštaj životinja koja mora imati boksove i kaveze. Unutrašnja strana prostorije, pregrade između pojedinih boksova i kavezi moraju biti od materijala koji se lako čisti, pere i dezinfikuje. Član 10. Objekti, osim objekata na graničnim vazduhoplovnim pristaništima, moraju imati obezbeđene uslove za neškodljivo uklanjanje leševa životinja koje su u njima uginule.
1-6/04
6.28
– 146 od 806 –
Knjiga II
SAMOUPRAVNI SPORAZUM O UREĐIVANJU MEĐUSOBNIH ODNOSA U ORGANIZOVANJU I OBEZBEĐIVANJU JUGOSLOVENSKOG VAZDUŠNOG * SISTEMA HITNE MEDICINSKE POMOĆI Član 1.
Ovim sporazumom uređuju se zajednički interesi i ciljevi koje treba ostvariti u organizovanju i obezbeđivanju jugoslovenskog vazdušnog sistema hitne medicinske pomoći i međusobnih odnosa, prava, obaveza i odgovornosti potpisnika ovog sporazuma. Član 2. Učesnici ovog sporazuma saglasni su da Auto-moto savez Jugoslavije organizuje helikoptersku hitnu medicinsku pomoć, obezbedi potrebnu tehničku opremu letelica, angažuje osoblje koje upravlja letelicom, obezbedi specijalizovane lekarske ekipe radi pružanja hitne medicinske pomoći helikopterom, prema medicinskim indikacijama i kriterijumima na osnovu člana 2. Zakona o dopunama Zakona o položaju i ovlašćenjima Auto-moto saveza Jugoslavije i da organizuje službu obaveštavanja i javljanja i prikupljanja potrebnih podataka i informacija. Član 3. Radi ostvarivanja obaveza iz odredbe člana 2. ovog sporazuma, Auto-moto savez Jugoslavije obezbeđuje: 1) potreban broj helikoptera sa odgovarajućom tehničkom opremom za namensko opsluživanje i pružanje helikopterske hitne medicinske pomoći; 2)
odgovarajuće letačke ekipe uz sanitetske letelice;
3) potrebnu medicinsku opremu za pružanje hitnih medicinskih usluga u sanitetskoj letelici; *
Ovaj samoupravni sporazum objavljen je u "Službenom listu SFRJ", br. 53/87.
1-6/04
– 147 od 806 –
Knjiga II
4) tehničke uslove za blagovremeno korišćenje helikoptera i helikopterske hitne medicinske pomoći; 5) medicinske ekipe (lekar-specijalista reanimator ili lekar odgovarajuće specijalnosti i medicinski tehničar), koje svojim specijalnostima odgovaraju potrebama rada u sanitetskim letelicama radi pružanja hitne medicinske pomoći povređenima i obolelima za vreme transporta; 6) rad i funkcionisanje dispečerskog centra u sastavu svake helikopterske stanice, koji prihvata i prenosi pozive i informacije o potrebi za intervencijom sanitetske letelice; 7) vođenje jedinstvenih evidencija i dokumentacija o svim intervencijama helikopterske hitne medicinske pomoći i jedinstvenu obradu i dostavu podataka, radi praćenja i unapređivanja rada helikopterske hitne medicinske pomoći; 8) obezbeđuje obaveštavanje zdravstvenih organizacija i javnosti o funkcionisanju helikopterske hitne medicinske pomoći u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i pruža potrebne podatke od značaja za normalno funkcionisanje helikopterske hitne medicinske pomoći; 9) potrebne organizacione pretpostavke za rad, funkcionisanje i unapređivanje rada helikopterske hitne medicinske pomoći; 10) međunarodnu saradnju sa odgovarajućim organizacijama u inostranstvu i obezbeđuje uključivanje helikopterske hitne medicinske pomoći u međunarodni vazdušni sistem hitne medicinske pomoći. Radi uspešnije i potpunije zaštite zdravlja unesrećenih u saobraćaju, Auto-moto savez Jugoslavije učestvovaće godišnje sa 4,500.000 dinara. Taj iznos usklađivaće se svake naredne godine, na osnovu dobijenih podataka od Saveznog zavoda za statistiku. Član 4. U slučajevima nemogućnosti ili neracionalnog korišćenja helikoptera, mogu se obezbediti i koristiti druga sredstva vazdušne plovidbe. Auto-moto savez Jugoslavije ocenjuje posebne situacije i mogućnost korišćenja helikoptera radi ostvarivanja obaveza iz čl. 2. i 3. ovog sporazuma i obezbeđuje druga sredstva vazdušne plovidbe. Član 5. Auto-moto savez Jugoslavije odgovoran je za savesno i blagovremeno izvršavanje obaveza iz čl. 2. i 3. ovog sporazuma.
1-6/04
– 148 od 806 –
Knjiga II
Ako nije u mogućnosti da ispuni neku od utvrđenih obaveza ili obezbedi njihovo redovno ispunjavanje, Auto-moto savez Jugoslavije dužan je da o tome obavesti ostale učesnike ovog sporazuma, odnosno učesnike ovog sporazuma na čijem području ne može da obezbedi ostvarivanje preuzete obaveze. Član 6. Troškovi službe helikopterske hitne medicinske pomoći utvrđuju se na osnovu sledećih kriterijuma: 1) cenom blok-časa leta helikoptera, pod kojim se podrazumeva vreme od momenta uključivanja motora sa matičnog aerodroma, vreme trajanja leta helikoptera do njegovog povratka na matični aerodrom i prestanka rada motora; 2) u paušalnom iznosu na ime angažovanja helikoptera kod vrednosti ostvarenog mesečnog naleta po jednoj helikopterskoj stanici ne pređe planirani iznos, s tim što se paušalni iznos plaća i za helikoptersku stanicu u kojoj nije ostvaren predviđeni nalet sanitetske letilice, bez obzira na to koliko je naleta ostvareno u ostalim helikopterskim stanicama; 3) ako nastanu nepredviđene okolnosti (elementarne nepogode i dr.) zbog kojih sanitetska letelica ne može da se vrati na matični aerodrom, naknada po blok-času neće se priznavati, već troškovi smeštaja i dnevnice angažovanog helikopterskog osoblja; 4) samoupravne interesne zajednice zdravstvenog osiguranja i zdravstva naknađivaće troškove Auto-moto savezu Jugoslavije, pojedinačno za svaku helikoptersku stanicu i to: — troškove za izvršene usluge po blok-času snosi samoupravna interesna zajednica zdravstvenog osiguranja i zdravstva kojoj pripada osiguranik kome je ukazana pomoć helikopterskom službom spasavanja; — sredstva u paušalnom iznosu obezbeđuje republička, odnosno pokrajinska zajednica zdravstvenog osiguranja i zdravstva prema teritorijalnoj podeli koju pokriva helikopterska stanica. Član 7. Auto-moto savez Jugoslavije obavezuje se da, u dogovoru sa republičkim i pokrajinskim samoupravnim interesnim zajednicama zdravstvenog osiguranja i zdravstva utvrdi lokacije na kojima će organizovati
1-6/04
– 149 od 806 –
Knjiga II
helikopterske stanice i zdravstvene organizacije koje će prihvatiti unesrećene i obolele i obezbeđivati im zdravstvene usluge. Lokacija helikopterske stanice utvrđuje se prema putnim pravcima, zavisno od intenziteta korišćenja automobilskog, železničkog i pomorskog saobraćaja. Član 8. Helikopterska hitna medicinska pomoć organizuje se na jedinstvenim načelima i deluje jedinstveno na celoj teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Član 9. Helikopterska hitna medicinska pomoć organizuje se kao integralni deo postojeće hitne medicinske pomoći i zdravstvene zaštite građana Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, bez obzira na teritorijalnu pripadnost zdravstvenih organizacija. Član 10. U slučaju velikih nesreća, helikopterska hitna medicinska pomoć deluje jedinstveno i sinhronizovano, nezavisno od teritorije na kojoj je locirana. Celovito korišćenje helikopterske hitne medicinske pomoći utvrđuje Auto-moto savez Jugoslavije. Član 11. Prema medicinskim indikacijama i kriterijumima za korišćenje helikopterske hitne medicinske pomoći iz člana 2. ovog sporazuma, predviđaju se dve vrste transporta helikopterom. Poziv za upotrebu helikoptera najbližem dispečerskom centru upućuje: 1) lekar koji pruža hitnu meteorološku pomoć — za medicinske indikacije za primarni transport povređenih i obolelih; 2) nadležni lekar stacionarne zdravstvene organizacije — za medicinske indikacije za sekundarni transport povređenih i obolelih. Član 12. Svaki učesnik ovog sporazuma može pokrenuti postupak za izmene i dopune, odnosno za raskid ovog sporazuma ako bilo koji od učesnika ne izvršava svoje preuzete obaveze.
1-6/04
– 150 od 806 –
Knjiga II
Član 13. Učesnici ovog sporazuma su društveno-politički i materijalno odgovorni za izvršenje preuzetih obaveza. Član 14. Ovom sporazumu mogu pristupiti i druge zainteresovane samoupravne organizacije i zajednice ako prihvate prava i obaveze utvrđene ovim sporazumom. Član 15. Učesnici ovog sporazuma mogu obrazovati radnu grupu za praćenje njegove primene. Član 16. Svaki učesnik ovog sporazuma, u okviru svojih prava i obaveza, prati ostvarivanje ovog sporazuma i može da predlaže unapređivanje rada helikopterske hitne medicinske pomoći. Član 17. Cena blok-časa i visina paušalnog iznosa iz člana 6. ovog sporazuma za svaku kalendarsku godinu utvrđuje se ugovorom. Republičke, odnosno pokrajinske samoupravne interesne zajednice zdravstvenog osiguranja i zdravstva, paušalni iznos iz člana 6. ovog sporazuma uplaćuju u jednakim mesečnim ratama Auto-moto savezu Jugoslavije na kraju svakog meseca, ako vrednost ostvarenog mesečnog naleta po helikopterskoj stanici ne pređe paušalni iznos. Član 18. Učesnici ovog sporazuma saglasni su da nastale sporove u primeni ovog sporazuma rešava nadležni sud u Beogradu. Član 19. Ovaj sporazum smatra se zaključenim kada ga prihvate i potpišu njegovi učesnici, a primenjivaće se narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
1-6/04
6.29
– 151 od 806 –
Knjiga II
PRAVILNIK O USLOVIMA ZA PREVOZ ŽIVOTINJA U * JAVNOM PREVOZU U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi pod kojima se životinje prevoze vazduhoplovom kojim se prevoze lica u javnom prevozu u vazdušnom saobraćaju. Životinje se mogu prevoziti pod određenim uslovima u odeljcima za prevoz prtljaga i stvari u putničkoj kabini. Član 2. Vazduhoplovom se mogu prevoziti sledeće životinje: domaće životinje (kopitari i papkari); divljač i zveri; pernata živina i pernata divljač; glodari; zmije i drugi reptili; ribe, rakovi i druge vodene životinje; insekti; kućni ljubimci (pas, mačka i sl.). Član 3. Prevozilac obezbeđuje klimatske i druge uslove za preživljavanje životinja u toku prevoza vazduhoplovom. Član 4. Ako se životinje prevoze vazduhoplovom kojim se prevoze lica, za životinje se prilaže uverenje nadležne veterinarske inspekcije. Član 5. Ako se životinje prevoze u odeljcima za prevoz prtljaga i stvari, smeštaju se u kontejnere. Kontejneri su takvi da životinje iz njih ne mogu izaći. Dno kontejnera ne sme da propušta tečnost i obloženo je apsorbujućim materijalom. Vrsta kontejnera zavisi od vrste životinje koja se prevozi. *
Ovaj pravilnik objavljen je u "Službenom listu SFRJ", br. 42/88, 57/90, 51/92, 38/95.
1-6/04
– 152 od 806 –
Knjiga II
Član 6. Kontejneri se postavljaju uspravno i moraju biti obezbeđeni tako da se ne mogu pomeriti u toku leta vazduhoplova. Član 7. Kontejneri se obeležavaju nalepnicom ili priveskom na kome je, na jednom od jezika naroda i narodnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i na engleskom jeziku, napisano "životinje", kao i nalepnicom kojom se obeležava uspravan položaj kontejnera. Član 8. Zveri i otrovne ili na drugi način opasne životinje moraju biti smeštene u kontejner iz koga ne postoji mogućnost da životinje pobegnu, kao ni mogućnost da lice koje rukuje ovim kontejnerom dođe u kontakt sa životinjom. Na kontejneru iz stava 1. ovog člana mora biti krupnim slovima ispisano, na jednom od jezika naroda i narodnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i na engleskom jeziku: "otrovi". Član 9. Kontejneri sa životinjama ne smeju biti smešteni blizu hrane ni u odeljku za prevoz prtljaga i stvari niti u skladištu. Član 10. Vođa vazduhoplova mora biti pismeno obavešten o prevozu životinja, vrsti i broju životinja i njihovom rasporedu u određenim odeljcima za prevoz prtljaga i stvari. Član 11. Ako se na prevoz u vazduhoplov prima veći broj domaćih životinja, one moraju biti smeštene u toru koji je utovaren na avio-paletu. Tor ne sme da propušta tečnost. Između tora i avio-palete postavlja se polietilenska folija koja se mora pričvrstiti za stranice tora. Pod tora pokriva se potrebnom količinom apsorbujućeg materijala. Član 12. Odeljci za prevoz prtljaga i stvari i prostorije na aerodromu u kojima su bile smeštene životinje moraju biti očišćeni i dezinfikovani.
1-6/04
– 153 od 806 –
Knjiga II
Član 13. U putničkoj kabini vazduhoplova mogu se prevoziti kućni ljubimci pod uslovom da su smešteni u odgovarajuću korpu ili kavez i da težina životinje zajedno sa korpom ili kavezom i hranom ne iznosi više od 10 kilograma. Broj i vrstu kućnih ljubimaca iz stava 1. ovog člana određuje prevozilac prema tipu vazduhoplova. Član 14. Ako se prevoz kućnih ljubimaca obavlja vazduhoplovima različitih prevozilaca, pre započinjanja leta pribavlja se saglasnost svih prevozilaca. Član 15. Ako specijalno opremljen i treniran pas vodi slepog putnika, takav pas mora imati brnjicu i biti na povodcu. Član 16. Novčanom kaznom od 200 do 2.000 novih dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice: 1) ako vazduhoplovom kojim se prevoze lica prevoze i životinje bez priloženog uverenja nadležne veterinarske inspekcije (član 4); 2) ako se životinje prevoze u odeljcima za prevoz prtljaga i stvari, a nisu smeštene u kontejnere ili ako su kontejneri takvi da omogućavaju izlazak životinja iz njih, ili ako dno kontejnera propušta tečnost ili ako dno nije obloženo apsorbujućim materijalom (član 5); 3) ako kontejneri nisu postavljeni uspravno ili ako nisu obezbeđeni tako da se ne mogu pomeriti u toku leta (član 6); 4) ako kontejner nije obeležen nalepnicom ili priveskom na kome je na jednom od jezika naroda i narodnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i na engleskom jeziku ispisano: "životinje" ili nalepnicom kojom se obeležava uspravan položaj kontejnera (član 7); 5) ako zveri i otrovne ili na drugi način opasne životinje nisu smeštene u kontejner iz koga ne postoji mogućnost da životinje pobegnu, kao i mogućnost da lice koje rukuje tim kontejnerom dođe u kontakt sa životinjom ili ako na kontejneru nije krupnim slovima ispisano na jednom od jezika naroda i narodnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i engleskom jeziku: "otrovi" (član 8);
1-6/04 6)
– 154 od 806 –
Knjiga II
ako su kontejneri sa životinjama uskladišteni blizu hrane (član 9);
7) ako primi na prevoz veći broj domaćih životinja koje nisu smeštene u toru koji je utovaren na avio-paletu ili ako takav tor nema dno koje ne propušta tečnost, ili ako između tora i avio-palete nije postavljena polietilenska folija, ili ako ta folija nije pričvršćena za stranice tora ili ako pod tora nije pokriven potrebnom količinom apsorbujućeg materijala (član 11); 8) ako odeljci za prevoz prtljaga i stvari, kao i prostorije na aerodromu gde su bile smeštene životinje nisu očišćene ili dezinfikovane (član 12). Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 50 do 500 novih dinara. Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i drugi pojedinac novčanom kaznom od 50 do 500 novih dinara. Član 17. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
1-6/04
6.30
– 155 od 806 –
Knjiga II
REŠENJE O UTVRĐIVANJU OPREME I REZERVNIH DELOVA KOJI SLUŽE ZA BEZBEDNOST NA AERODROMIMA, KOJI SU OSLOBOĐENI OD * PLAĆANJA CARINE
1. Utvrđuje se oprema koja služi za bezbednost na aerodromima, za organizacije udruženog rada za aerodromske usluge koje su oslobođene od plaćanja carine na osnovu člana 27. stav 7. Carinskog zakona, i to: Tarifni broj
Tarifna oznaka
90.22
9022.291
Naimenovanje Rendgen aparati i aparati koji koriste alfa, beta ili gama zračenja, za medicinsku, hiruršku, zubarsku, veterinarsku ili drugu upotrebu, uključujući aparate za radiografiju ili radioterapiju, rendgenske cevi i ostali generatori rendgen zraka, generatori visokog napona, komandne table i komandni stolovi, ekrani, stolovi, stolice i slično za ispitivanje ili lečenje: --- aparati za pregled prevoznih sredstava, putnika, prtljaga i stvari Ex. Protočni rendgen aparati za pregled prtljaga Rendgen aparati za pregled prtljaga Rendgen aparati za pregled robe
*
Ovo rešenje objavljeno je u "Službenom listu SFRJ", br. 66/88.
1-6/04
– 156 od 806 –
Knjiga II
2. Na uvoz rezervnih delova za korišćenje opreme iz tačke 1. ovog rešenja oslobođene su od plaćanja carine organizacije udruženog rada za aerodromske usluge, saglasno članu 27. stav 7. Carinskog zakona. 3. Ovo rešenje stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
1-6/04
6.33
– 157 od 806 –
Knjiga II
ZAKON O PRIVREMENIM MERAMA O NAČINU OBEZBEĐIVANJA SREDSTAVA ZA NABAVKU AVIONA ZA GAŠENJE ŠUMSKIH I DRUGIH POŽARA I NAČINU OBEZBEĐIVANJA SREDSTAVA ZA KORIŠĆENJE I ODRŽAVANJE TIH AVIONA, KAO I AVIONA KOJI SU ZA TU SVRHU RANIJE * NABAVLJENI Član 1.
Ovim zakonom utvrđuje se način obezbeđivanja sredstava za nabavku četiri aviona za gašenje šumskih i drugih požara i način obezbeđivanja sredstava za korišćenje i održavanje tih aviona, kao i drugih aviona za gašenje šumskih i drugih požara koji su ranije nabavljeni. Član 2. Sredstva za nabavku četiri aviona za gašenje šumskih i drugih požara (u daljem tekstu: avioni) utvrđuju se u iznosu od 760.000.000 dinara. Član 3. Sredstva iz člana 2. ovog zakona obezbeđuju se u budžetu federacije u periodu od 1992. do 2003. godine. Član 4. Avioni će se nabavljati na kredit, na osnovu posebnog saveznog zakona. Sredstva iz člana 2. ovog zakona koristiće se kao učešće u kreditu i za otplatu kredita.
*
Ovaj zakon objavljen je u "Službenom listu SFRJ", br. 73/90.
1-6/04
– 158 od 806 –
Knjiga II
Član 5. Ugovor o kreditu u ime federacije zaključuje savezni sekretar za narodnu odbranu. Član 6. Iznos sredstava za nabavku aviona utvrđuje, svojim aktom, skupština SFRJ svake godine, istovremeno sa donošenjem budžeta federacije. Član 7. O nabavci aviona i utrošku sredstava za tu nabavku, odnosno o otplati kredita, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu dužan je da svake godine, najdocnije do 31. marta, podnese izveštaj Skupštini SFRJ za prethodnu godinu. O otplati kredita u celini Savezni sekretarijat za narodnu odbranu dužan je da podnese izveštaj Skupštini SFRJ. Član 8. Savezni sekretarijat za narodnu odbranu koristiće i održavati avione. Član 9. Avioni za gašenje šumskih i drugih požara koristiće se kao sredstva u funkciji javne bezbednosti. Član 10. Sredstva za korišćenje i održavanje aviona i aviona za gašenje šumskih i drugih požara koji su ranije nabavljeni za namene iz člana 9. ovog zakona obezbeđuju se, svake godine, počev od 1991. godine, u budžetu federacije u okviru razdela saveznog organa uprave nadležnog za poslove poljoprivrede. Član 11. Iznos sredstava za korišćenje i održavanje aviona iz člana 10. ovog zakona utvrđuje, svojim aktom, Skupština SFRJ istovremeno sa donošenjem budžeta federacije. Sredstva iz stava 1. ovog člana utvrđuju se na osnovu troškova eksploatacije i tekućeg i investicionog održavanja za prethodnu godinu.
1-6/04
– 159 od 806 –
Knjiga II
Član 12. Sredstva za neposredne troškove korišćenja aviona za gašenje šumskih i drugih požara koji nisu obuhvaćeni članom 10. ovog zakona obezbeđuje korisnik usluga i uplaćuje ih na račun Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu. Iznos neposrednih troškova utvrđuje se zavisno od broja časova leta i cene časa leta aviona. Cenu časa leta aviona utvrđuje savezni organ uprave nadležan za poslove poljoprivrede, u saradnji sa Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu. Član 13. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
1-6/04
6.34
– 160 od 806 –
UREDBA O OBRAZOVANJU AVIO-SLUŽBE
Knjiga II
*
Član 1. Za pružanje usluga prevoza vazduhoplovima obrazuje se Avioslužba koja pruža usluge na osnovu ove uredbe. Avio-služba pruža usluge prevoza vazduhoplovima za službene potrebe saveznih organa ako se zbog prirode hitnosti poslova taj prevoz ne može obaviti drugim prevoznim sredstvima. Avio-služba može pružati usluge prevoza vazduhoplovima za službene potrebe predstavnika najviših organa republika članica. Avio-služba, u okviru raspoloživih mogućnosti i uz naknadu pod tržišnim uslovima, vrši usluge prevoza vazduhoplovima i za potrebe trećih lica. Član 2. Avio-služba pruža usluge prevoza za službene potrebe predsednika Republike, predsednika Savezne vlade i predsednike republika šlanica kao i saveznih ministara kad to odredi Savezna vlada. Usluge prevoza pružaju se i delegacijama Savezne Republike Jugoslavije i stranim delegacijama koje dolaze na poziv Savezne skupštine, predsednika Republike i predsednika Savezne vlade. Član 3. Usluge prevoza vazduhoplovima za korisnike iz člana 1. stav 2. Avio-služba vrši bez naknade, za korisnike iz stava 3. - uz naknadu stvarnih troškova, a za korisnike iz stava 4. tog člana, uz naknadu pod tržišnim uslovima. Visina naknade stvarnih troškova i naknada za korišćenje vazduhoplova po tržišnim uslovima naplaćuje se na osnovu cenovnika, koji utvrđuje direktor Avio-službe uz saglasnost Savezne vlade. *
Ova uredba objavljena je u "Službenom listu SRJ", br. 14/95.
1-6/04
– 161 od 806 –
Knjiga II
Član 4. Avio služba je pravno lice. U pogledu imovine koja je poverena Avio-službi primenjuju se odredbe Zakona o imovini Savezne Republike Jugoslavije. Član 5 Radom Avio-službe rukovodi direktor. Direktora Avio-službe postavlja i razrešava dužnosti Savezna vlada i on za svoj rad odgovara Saveznoj vladi. U pogledu rukovođenja radom Avio-službe i odlučivanja o radnim odnosima zaposlenih u Avio-službi, direktor ima prava i dužnosti funkcionera koji rukovodi saveznim organom uprave. Član 6. Direktor Avio-službe ima zamenika, koga na predlog direktora, postavlja Savezna vlada. Član 7. Sredstva za rad Avio-službe obezbeđuju se u saveznom budžetu. Sredstva iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se na osnovu godišnjeg programa rada, koji utvrđuje direktor Avio-službe, uz saglasnost Savezne vlade. Prihodi koje Avio-služba ostvaruje pružanjem usluga unose se u savezni budžet, ako saveznim propisom nije određeno da se deo tih prihoda može koristiti za investiciono i tehničko održavanje, odnosno za nabavku i za druge namene. Naredbodavac za izvršavanje predračuna sredstava je direktor Avio-službe. Član 8. Akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta donosi direktor Avioslužbe, uz saglasnost Savezne vlade. Član 9. Nadzor nad radom Avio-službe, u pogledu izvršavanja poslova zbog kojih je Avio-služba obrazovana, vrši generalni sekretar Savezne vlade.
1-6/04
– 162 od 806 –
Knjiga II
Član 10. Savezno ministarstvo za unutrašnje poslove vrši nadzor u sprovođenju mera bezbednosti u radu Avio-službe, u skladu sa saveznim propisima. Član 11. Savezni vazduhoplovni inspektorat, saglasno propisima o vazdušnoj plovidbi, vrši inspekcijski nadzor nad radom Avio-službe u pogledu: 1) obezbeđenja svih uslova potrebnih za bezbednost vazdušne plovidbe; 2)
tehničke ispravnosti vazduhoplova i opreme;
3) stručnosti lica koja upravljaju vazduhoplovima, kao i lica koja održavaju vazduhoplove; 4)
obavljanje zadataka i poslova bezbednosti vazdušne plovidbe. Član 12.
Sredstva za rad, rezervne motore, opremu i rezervne delove, dokumentaciju i druga sredstva potrebna za rad Avio-službe, kao i određeni broj radnika koji su neposredno radili na poslovima iz delokruga ove službe preuzeće Avio-služba od Službe za obavljanje stručnotehničkih poslova za potrebe saveznih organa i od posebne jedinice RV i PVO. Član 13. Danom stupanja na snagu ove uredbe Avio-služba za potrebe saveznih organa nastavlja da radi pod nazivom Avio-služba. Član 14. Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o obrazovanju Avio-službe za potrebe saveznih organa ("Službeni list SRJ", br. 54/94). Član 15. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
1-6/04
6.35
– 163 od 806 –
Knjiga II
ODLUKA O NAČINU KORIŠĆENJA VAZDUHOPLOVA * AVIO-SLUŽBE
1. Ovom odlukom utvrđuje se način korišćenja vazduhoplova u svojini SRJ koji su povereni na korišćenje Avio-službi. 2. Jedan vazduhoplov koristi se za službene potrebe predsednika Savezne Republike Jugoslavije i predsednika Savezne vlade Direktor Avio-službe određuje vazduhoplove koji će se koristiti za službene potrebe drugih organa iz člana 2. Uredbe o obrazovanju avio službe ("Službeni list SRJ", br. 14/95), a ostali vazduhoplovi će se koristiti pod tržišnim uslovima. 3. Zahtevi za korišćenje vazduhoplova dostavljaju se direktoru Avioslužbe. Po izvršenoj proveri tehničke ispravnosti vazduhoplova i raspoloživosti kapaciteta, direktor Avio-službe izdaje pismeni nalog za let, koji sadrži: ime korisnika - nosioca naloga, ime vođe vazduhoplova i članova posade, vreme poletanja, vreme povratka, aerodrom poletanja i sletanja, status leta i broj putnika. 4. Pismeni nalog iz tačke 3. stav 2. ove odluke izdaje se: 1) u domaćem saobraćaju, u normalnim okolnostima - dva časa pre započinjanja leta, a u vanrednim okolnostima - jedan čas pre započinjanja leta; 2) u međunarodnom saobraćaju - prema propisima zemalja čija se teritorija preleće i zemlje na čiju se teritoriju sleće. Ako se Avio-službi izdaje zahtev za let u domaćem saobraćaju u vremenu od 22 časa do 6 časova, zakazano vreme poletanja od prijema zahteva za let produžava se za jedan čas. 5. Korisnik usluga obezbeđuje odgovarajuči smeštaj pilota i drugog letačkog osoblja za vreme vršenja usluga za njegove potrebe, kao i prevoz do aerodroma, odnosno od aerodroma. *
Ova odluka objavljena je u "Službenom listu SRJ", br. 14/95.
1-6/04
– 164 od 806 –
Knjiga II
6. Ako ne postoje uslovi za izvršenje leta, direktor avio službe o tome odmah obaveštava podnosioca zahteva za korišćenje vazduhoplova i generalnog sekretara Savezne vlade. 7. Direktor avio službe izdaje nalog za letove koji se odnose na let posada, trenažne letove, ispitne letove, tehničke prelete i probne letove, kojim poimenično određuje vođu vazduhoplova i članove posade i stručna lica ovlašćena za obavljanje određenih poslova u vezi s tim letovima, odnosno članove posade koji se obučavaju na tom vazduhoplovu, saglasno propisima o vazdušnoj plovidbi i tehničkim normativima koji se odnose na te vazduhoplove. Letovi iz stava 1. ove tačke mogu se obavljati pod uslovima propisanim za njihovo obavljanje, a u vazduhoplovu se mogu nalaziti samo lica navedena u nalogu za obavljanje leta. 8. Direktor Avio-službe dostavlja izveštaj o korišćenju vazduhoplova generalnom sekretaru Savezne vlade najdocnije do petog u mesecu za prethodni mesec. Izveštaj iz stava 1. ove tačke sadrži: broj podnesenih zahteva, broj časova letenja u domaćem i međunarodnom saobraćaju, broj letova, ime i naziv korisnika usluga i broj prevezenih putnika, kao i broj letova iz tačke 7. ove odluke. 9. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službeenom list SRJ".
1-6/04
6.36
1 6
IZVOD IZ PROGRAMA STATISTIČKIH ISTRAŽIVANJA OD INTERESA ZA CELU ZEMLJU U PERIODU OD 1991. DO 1995. GODINE*
3
4
5
6
Mesečni izveštaj vazdušnog saobraćaja
Broj i kapacitet aviona. Iskorišćenje aviona. Prevoz putnika u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju - broj putnika i putnički kilometri. Prevoz tereta u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju tone i tonski kilometri. Zaposleni radnici.
Preduzeća registrovana u ovoj delatnosti 10. mes.
Izrada metodologije, obrada podataka za SFRJ
Učešće u izradi metodologije; štampanje obrazaca i uputstava; prikupljanje, kontrola i obrada podataka
i
Izrada metodologije, obrada podataka za SFRJ
Učešće u izradi metodologije; štampanje obrazaca i uputstava; prikupljanje, kontrola i obrada podataka
i
Izrada metodologije, obrada podataka za SFRJ
Učešće u izradi metodologije; štampanje obrazaca i uputstava; prikupljanje, kontrola i obrada podataka
-
Izrada metodologije, obrada podataka za SFRJ
Učešće u izradi metodologije; štampanje obrazaca i uputstava; prikupljanje, kontrola i obrada podataka za SR i SAP koje imaju interes
-
Mesečni izveštaj o prometu na aerodromima (SV/M-21)
Promet domaćih i Preduzeća koja pružaju stranih vazduhoplova, aerodromske usluge 10. po vrsti saobraćaja. mes. Promet putnika, tereta i pošte. Zaposleni radnici.
15
16
Knjiga II
2
(SV/M-11)
7
– 165 od 806 –
Preduzeća registrovana u ovoj delatnosti 10. mes.
Mesečni izveštaj PTT prometa (PTT/M-11)
Poštanski i telefonskotelegrafski promet u domaćem i međunarodnom saobraćaju. Zaposleni radnici.
Zajednice i preduzeća pošta, telegrafa i telefona 10. mes.
*) Ovaj program je objavljen u "SLužbenom listu SFRJ", br. 65/90.
7
8 x
9 x
10 28. m e s.
x
x
28. m e s.
x
x
28. m e s.
x
x
28. m e s.
1-6/04
1 24
25
2
– 166 od 806 –
Knjiga II
3
4
5
6
Godišnji izveštaj privredne avijacije (SV/G-12)
Broj vazduhoplova. Rad aviona na poljoprivrednim i drugim površinama. Prihodi. Utrošak goriva i maziva. Zaposleni radnici.
Preduzeća registrovana u ovoj delatnosti i jedinice preduzeća drugih delatnosti koje se bave uslugama privredne avijacije 10.03.
Izrada metodologije, obrada podataka za SFRJ
Učešće u izradi metodologije; štampanje obrazaca i uputstava; prikupljanje, kontrola i obrada podataka
-
Godišnji izveštaj o aerodromskim uslugama
Saobraćajni kapaciteti na aerodromima. Promet domaćih i stranih aviona na aerodromima. Promet putnika i tereta u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju po zemljama i zastavama prevozioca. Prihodi i devizno poslovanje. Utrošak električne energije, goriva i maziva. Zaposleni radnici.
Preduzeća registrovana za ovu delatnost 10.03.
Izrada metodologije, obrada podataka za SFRJ
Učešće u izradi metodologije; štampanje obrazaca i uputstava; prikupljanje, kontrola i obrada podataka
1
(SV/G-21)
7
8 x
9 x
10 20. 03.
x
x
25. 03.
1-6/04
6.37
– 167 od 806 –
Knjiga II
ODLUKA O ODREĐIVANJU NAJNIŽIH IZNOSA NA KOJE POJEDINE VRSTE VAZDUHOPLOVA MORAJU BITI OSIGURANE OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETE KOJE VAZDUHOPLOV MOŽE PRIČINITI TREĆIM * LICIMA
1. Najniži iznosi na koje je sopstvenik, odnosno korisnik jugoslovenskog vazduhoplova dužan da osigura pojedine vrste vazduhoplova od odgovornosti za štete koje vazduhoplov može pričiniti trećim licima su: 1) za vazduhoplove koji se koriste za javni prevoz putnika i robe u unutrašnjem i međunarodnom vazdušnom saobraćaju: a) mase do 2.700 kg - 56.900 dinara; b) mase od 2.701 kg do 5.700 kg - 137.200 dinara; v)
mase od 5.701 kg do 27.000 kg - 394.700 dinara;
g) mase od 27.001 kg do 72.000 kg - 806.000 dinara; d) mase preko 72.000 kg - 1.293.600 dinara. 2) za ostale vazduhoplove koji se koriste u unutrašnjoj vazdušnoj plovidbi: a)
za zmajeve, ultralake jedrilice i paraglajdere - 3.200 dinara;
b) za jedrilice, balone, zmajeve sa motorom i ultralake vazduhoplove sa motorom - 4.100 dinara; v)
za vazduhoplove sa sopstvenim pogonom koji se koriste za sportsku delatnost ili ih građani koriste za lične potrebe 6.500 novih dinara;
g) za vazduhoplove koji se koriste u druge svrhe (vršenje privrednih delatnosti i upravnih poslova i naučnoistraživački rad i pružanje sanitetske pomoći, protivpožarne službe i dr.) - 32.100 dinara; *
Ova odluka objavljena je u "Službenom listu SFRJ", br. 11/96.
1-6/04
– 168 od 806 –
Knjiga II
d) za vazduhoplove koji se koriste za obuku letačkog osoblja 40.500 dinara. 2. Pod masom vazduhoplova, u smislu odredbe pod 1 tačke 1. ove odluke, podrazumeva se najveća dozvoljena masa vazduhoplova u poletanju, navedena u uverenju o plovidbenosti. 3. Ako vazduhoplovi iz tačke 1. ove odluke lete u inostranstvo, sopstvenici, odnosno korisnici tih vazduhoplova moraju se osigurati za svaki let na iznose predviđene ovom odlukom, odnosno na iznose predviđene propisima odnosne strane zemlje. 4. Odredbe tačke 1. ove odluke odnose se i na inostrane vazduhoplove koji ulaze u vazdušni prostor Jugoslavije, u smislu člana 109. stav 2. Zakona, ako za najniži iznos nije pruženo drugo obezbeđenje, odnosno ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno. 5. Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o određivanju najnižih iznosa na koje pojedine vrste vazduhoplova moraju biti osigurane od odgovornosti za štete koje vazduhoplov može pričiniti pojedinim licima ("Službeni list SFRJ", br. 36/91 i 22/92 i "Službeni list SRJ", br. 1/93, 29/93, 52/93, 66/93, 74/93, 79/93, 87/93 i 14/94). 6. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
1-6/04
6.38
– 169 od 806 –
Knjiga II
ODLUKA O ODREĐIVANJU VELIKIH TEHNIČKIH * SISTEMA OD INTERESA ZA ODBRANU ZEMLJE (IZVOD)
1. Ovom odlukom određuju se veliki tehnički sistemi od interesa za odbranu zemlje i tehnička sredstva od značaja za funkcionisanje tih sistema u oblasti veza, informatike, vazdušnog i železničkog saobraćaja, elektroenergetike, vodosnabdevanja i drugim oblastima, pri čijem su izboru, izgradnji i razvoju, kao i nabavkama tehničkih sredstava za njihovo funkcionisanje, investitori dužni da ih usklade sa potrebama odbrane zemlje i propisuje se postupak obaveštavanja o izboru, izgradnji i razvoju tih sistema, nabavkama tehničkih sredstava i postavljanje zahteva za njihovo usklađivanje s potrebama odbrane zemlje. 2. Tehničkim sistemom, u smislu odredbe tačke 1. ove odluke, smatra se celina, odnosno skup međusobno uređenih delova i postupaka koji obezbeđuju tehničko-tehnološko jedinstvo i samostalnost sistema ili njegovu funkcionalnu povezanost sa drugim tehničkim sistemima od interesa za odbranu zemlje. Tehničkim sredstvima značajnim za funkcionisanje sistema iz stava 1. ove tačke smatraju se oprema, uređaji, postrojenja, instalacije i druga sredstva koja čine celinu odnosno delove tehničkog sistema ili su od značaja za njegovu funkciju. 3. Veliki tehnički sistemi od interesa za odbranu zemlje na teritoriji Republike Srbije jesu:... 2) u oblasti vazdušnog i železničkog saobraćaja: Javno preduzeće u državnoj svojini "Jugoslovenski aerotransport - JAT", Beograd i Jugoslovensko železničko transportno preduzeće "Beograd", Beograd; 5. Savezno ministarstvo za odbranu postavlja zahteve za usklađivanje velikih tehničkih sistema sa potrebama odbrane zemlje, odnosno *
Ova odluka objavljena je u "Službenom listu SRJ", br. 54/94.
1-6/04
– 170 od 806 –
Knjiga II
za nabavku tehničkih sredstava za funkcionisanje tih sistema, na osnovu obaveza koje su utvrđene Planom odbrane zemlje i odlukama Savezne vlade o organizovanju priprema za odbranu. 6. O izboru, izgradnji i razvoju tehničkih sistema iz tačke 3. i 4. ove odluke, odnosno nabavci tehničkih sredstava od značaja za funkcionisanje tih sistema, investitor obaveštava Savezno ministarstvo za odbranu. Uz obaveštenje investitor prilaže i odgovarajuću investiciono-tehničku dokumentaciju o sistemu, odnosno specifikaciju za nabavku tehničkih sredstava i obrazložen program razvoja odnosnog sistema. 7. Po prijemu obaveštenja, odnosno upoznavanju od strane investitora u smislu tačke 6. ove odluke Savezno ministarstvo za odbranu će u roku od 45 dana postaviti zahtev investitoru u pogledu prilagođavanja tehničkog sistema potrebama odbrane zemlje, odnosno za nabavku tehničkih sredstava za funkcionisanje tog sistema. Zahtev iz stava 1. ove tačke sadrži uslove i način za usklađivanje odnosnog tehničkog sistema sa potrebama odbrane zemlje, odnosno za nabavku tehničkih sredstava, s tim da se usklađivanjem ne narušava tehničko-tehnološko jedinstvo i funkcija sistema u određenoj privrednoj ili drugoj delatnosti. 8. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
1-6/04
– 171 od 806 –
Knjiga II
7.
PROGRAM ZA POLAGANJE STRUČNIH ISPITA
7.1.
PROGRAMI ZA POLAGANJE ISPITA LETAČKOG OSOBLJA.
7.1.1
PROGRAM ŠKOLOVANJA I PROVERAVANJA STRUČNOSTI LETAČKOG OSOBLJA NA AVIONU * DC-10 OPŠTA NAČELA ŠKOLOVANJA
Školovanje letačkog kadra za avion DC-10 odvijaće se na uobičajen način u nekoliko faza: Teorijska obuka — obuka na CPT (cockpit procedures trainer) — obuka na simulatoru — obuka na avionu u zoni aerodroma — obuka na linijama i dodatno školovanje za letenje u dugolinijskom saobraćaju. Prvi deo obuke se odvija u učionicama, kabinetima i uređajima za simuliranje. Cilj ovog dela obuke je da se stečeno znanje i određeni postupci usade u memoriju kandidata kako bi u slučaju potrebe mogao donositi prave zaključke i automatski reagovati na ispravan način. Drugi deo obuke se odvija u avionu u zoni aerodroma i na linijama u redovnom civilnom vazdušnom saobraćaju, gde pilot stiče potrebno iskustvo i rutinu. Svaki član posade mora biti snabdeven stručnom literaturom potrebnom za školovanje kao i za rukovanje i vođenje aviona DC-10. Stručnu literaturu sačinjavaju:
*
1.
VOL I flight crew operating manual
2.
VOL II/1 reference and performance
Ovaj program utvrđen je rešenjem Saveznog komiteta za saobraćaj i veze, br. 749, od 23. X 1979. godine.
1-6/04
– 172 od 806 –
3.
VOL II/2 performance data
4.
VOL III system description
Knjiga II
Školstvo JAT-a vrši teorijsku obuku u učionici i trenažeru CPT opremljenim svim nastavnim i očiglednim sredstvima obuke, kao slajdovi, mag. trake, šeme, paneli, itd. Nastavu izvode inženjeri — instruktori teorijske, vazduhoplovnoletačko/tehničke obuke. Instruktori su osposobljeni za održavanje ove nastave kod proizvođača firme MAC DONNEL DOUGLAS i drugih američkih vazduhoplovnih kompanija. Stručnu osposobljenost za poslove instruktora poseduju sertifikate proizvođača. Na kraju obuke se polaže pismeni kontrolni ispit iz svih predmeta teorije, sadržan u oko 120 pitanja po sistemu testa. Školstvo JAT-a vrši obuku na svom trenažeru (CPT-cockpit procedures trainer) koji u potpunosti odgovara konfiguraciji pilotske kabine aviona DC-10 u floti JAT-a. Obuku na CPT vrše kapetani i tehničari letači, instruktori letenja koji su završili obuku za avion DC-10 u United airlines training centru SAD i obuku za instruktore UTA Training centra u Parizu. Ova obuka sadrži reviziju celokupne teorijske obuke i uvođenje u sve postupke i procedure. Tokom ovog dela obuke pilot i tehničar letač prolaze kroz normalne, abnormalne, postupke u slučaju nužde stičući solidnu osnovu za početak rada na simulatoru. Ovaj CPT je naročito pogodan za vežbe tehničara letača jer panel teh. let. poseduje najviše logičnih funkcija i simulira veliki broj indikacija potrebnih kod obuke. Isto tako je pogodan za vežbe pilota u upotrebi FGS (flight guidance system) i ostalih procedura eksploatacije. Po završetku obuke na CPT-u polaže se usmeni ispit koji obuhvata pitanja celokupnog gradiva iz ove faze. Piloti polažu panel tehničara letača u istom obimu kao tehničari letači. Školstvo JAT-a sprovodi obuku na simulatoru pri tome koristi vizuelni simulator u UTA Training centru u Parizu. Taj simulator je konfiguracija KSS grupe i identičan je konfiguraciji aviona u floti JAT-a, razlike su objašnjene u posebnom izveštaju u posedu Školskog centra JAT-a.
1-6/04
– 173 od 806 –
Knjiga II
Obuku izvode instruktori kapetani i tehničari letači koji su završili obuku na istom simulatoru UTA Training centru u Parizu. Obuka na simulatoru obuhvata letenje pod normalnim, abnormalnim i "emergency" uslovima. Na kraju obuke pilot, i teh. let. polažu ispit koji obuhata suštinski sve elemente koji su obuhvaćeni programom. Obuka na avionu obuhvata normalne procedure kao i letove sa otkazom jednog bočnog motora, sve vrste prilaza uključujući i CAT II. approach, dnevna i noćna poletanja — sletanja i produženje na drugi krug sa dva i tri motora kao i rukovanje avionom na zemlji. JAT je zbog činjenice da prvi put školuje letački kadar za avion DC10 a u cilju što boljeg usvajanja aviona uveo obuku u zoni aerodroma na avionu u trajanju od 3 časa (kopilot 2 časa) ili manje ako pilot zadovoljava, dok izvesne vazduhoplovne kompanije sa vizuelnog simulatora prelaze odmah na linijsku obuku sa instruktorom. Ovakva praksa se objašnjava velikim savršenstvom nove tehnologije vizuelnog simulatora za avion DC-10 koji se znatno približio pravom avionu. Poslednji čas letenja je ujedno i ispitni let u zoni aerodroma po svim elementima i zadanim meteorološkim uslovima za CAT II. Svaki kandidat prolazi kroz 3-časovnu obuku "emergency evaquation". Za ovu svrhu koristiće se simulator UTA Training centru u Parizu i to dok ne bude instaliran takav simulator u Školstvu JAT-a. Upoznavanje sa lokacijom opreme za slučaj nužde i načinom upotrebe vršiće se u samom avionu. Svaki kandidat na licu mesta pokazuje osposobljenost za ovu vrstu materije. Celokupni program obuke prilagođen je potrebama JAT-a i koristi se prošireni program United airlines training centra SAD koji ima dugogodišnje iskustvo u obuci i upotrebi aviona DC-10. Kriterij i standardi potrebni za usvajanje celokupnog gradiva aviona DC-10 obzirom na veličinu i odgovornost je najmanje ocena standard ili minimum 80% od postavljenih pitanja. Svaki kandidat će biti praćen od strane inst. kroz ceo period obuke i ocenjivan. Na kraju će se dati iscrpan zaključak o osposobljenosti kandidata. Plan sprovođenja obuke biće dostavljen Inspektoratu za bezbednost vazdušne plovidbe, Inspekciji za letačko osoblje.
1-6/04
– 174 od 806 –
Knjiga II
Kandidatu koji brže napreduje i pokazuje rezultate iznad standarda može se smanjiti broj vežbi za jednu ili umanjiti vreme vežbanja. Kandidat koji sporije napreduje može dobiti jednu do dve vežbe više po odobrenju nadležnog rukovodioca. Ukoliko kandidat za kapetana nije u stanju da postigne standard za kapetana i nema znakova da se uspeh popravi može se kandidatu predložiti da završi program za kopilota, ili da se vrati na prethodni tip aviona. Ukoliko kandidat za kopilota ne zadovolji traženi standard za kopilota predlaže se vraćanje na prethodni tip aviona. Ukoliko kandidat za tehničara letača ne zadovolji traženi standard za tehničara letača predlaže se vraćanje na prethodni tip aviona.
OBUKA INSTRUKTORA PILOTA I TEHNIČARA LETAČA ZA AVION DC-10 S obzirom na kratkoću vremena ovim programom odstupilo se od uobičajenih metoda obuke instruktora kada kandidati kao posmatrači prisustvuju obuci na simulatoru i avionu. Zbog ovakve situacije prinuđeni smo da koristimo brži, savremeniji ali znatno skuplji metod obuke instruktora. Instruktori za vreme osposobljavanja vrše obuku na simulatoru direktno tako što jedna posada instruktora leti po programu za obuku kandidata dok druga posada vrši instruiranje istih pod nadzorom ovlašćenog pilota instruktora. Na ovaj način se jedna grupa instruktora upoznaje sa programom, simulatorom, neposrednim radom na njemu, dok se druga posada upoznaje sa opsluživanjem simulatora, redosledom, metodikom sprovođenja vežbi, ocenjivanjem i izgradnje kriterijuma. Po ovom sistemu instruktor će provesti na simulatoru u cilju osposobljavanja za instruktorski posao 24 časa. 6 čas. letenja sa levog sedišta 6 čas. asistira sa desnog sedišta 6 čas. neposredno instruiranje 6 čas. posmatrač celokupnog rada.
1-6/04
– 175 od 806 –
Knjiga II
Svi kandidati za instruktore su od strane United airlines training centra SAD predloženi za instruktore, što se vidi iz dokumentacije u posedu Školstva JAT-a. Primenjujući ovaj metod instruktori dobijaju odgovarajuću rutinu za dalju obuku i što je najvažnije usaglasiće procedure, rezultat čega je unifikacija i standardizacija obuke i kriterijuma. Posle simulatora instruktori vrše obuku na avionu sa desnog sedišta u trajanju od 1 čas, 30 min. pod nadzorom pilota — instruktora proizvođača aviona MAC DONNELL DOUGLAS. Kako su za instruktore odabrani kvalitetni letači sa dugogodišnjim iskustvom kao instruktori na dugolinijskim avionima B-707 kao i na drugim tipovima aviona. Znači svi određeni instruktori ne usvajaju delokrug instruiranja već samo tip aviona. SIMULATOR Piloti
Tehničari
I.
Inst.
Levo sed.
Desno sed.
inst.
II.
inst.
Des. sed.
Levo sed.
obs. inst.
obs. inst. inst.
III.
inst.
inst.
obs. inst.
Levo sed.
Des. sed.
Desno sed.
Levo sed.
IV.
inst.
obs. inst.
inst.
I.
inst.
F/E sed.
inst.
II.
inst.
inst.
F/E sed.
III.
inst.
F/E sed.
inst.
IV.
inst.
inst.
F/E sed.
letači
AVION Letenje sa desnog sedišta do 1 čas 30 min. PRECISION Prilazi sa 3 motora Prilazi sa 2 motora (otkaz bočnog motora) NON-PRECISION Prilazi sa 3 motora Prilazi sa 2 motora (otkaz bočnog motora)
1-6/04
– 176 od 806 –
Knjiga II
VIZUELNA POLETANJA I SLETANJA Ispravljanje grešaka počinjenih od strane instruktora Produženje na drugi krug sa dva i tri motora Manipulacija avionom na zemlji sa desnog sedišta VREME ŠKOLOVANJA KAPETANA, KOPILOTA I TEHNIČARA LETAČA ZA AVION DC-10 Teorijska nastava Ispit CPT Simulator Simulator Letenje
10 radnih dana 1 radni dan 5 radnih dana 9 radnih dana 1 rezervni dan 3 radna dana U K U P N O: 29 radnih dana
LETENJE NA LINIJAMA MIN. 50 ČAS: SA INSTRUKTOROM Obuka za dugolinijsko letenje (Long Range:) Teorijska obuka
5 radnih dana
Min, tri leta preko sev. atlantika Ispitni let (samo kapetani)
OBUKA KAPETANA, KOPILOTA I TEHNIČARA LETAČA ZA AVION TIPA DC-10 TEORIJSKA OBUKA 1.
Uvod i upoznavanje
—
PROGRAM NASTAVE 1 čas
1-6/04 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21.
– 177 od 806 – Opšte avion Protiv požarni sistem Pogonska grupa Sistem za gorivo APU Pneumatski sistem Sistem za klimatizaciju Sistem kabinskog pritiska Zaštita od leda i kiše Elektro sistem Svetla Hidro sistem Komande leta Stajni trap FGS Instrumenti Navigacioni uređaji Komunikacioni uređaji INS Performanse
Knjiga II 1 čas 2 časa 5 časova 4 časa 2 časa 3 časa 5 časova 3 časa 2 časa 9 časova 1 čas 3 časa 7 časova 3 časa 5 časova 1 čas 3 časa 2 časa 3 časa 5 časova
U K U P N O: 70 časova Ispit iz celokupnog teorijskog gradiva
2 časa
OBUKA NA CPT DC—10 Vež.
OPIS VEŽBE
I. Start, taxi, climb cruise, approach, descent Landing. taxi. Computation II. Pneumatic, aircondition, pressurization FGS — dual land and summary Irregularities: pneumatic, airconditioning Pressurization.
čas 6 6
1-6/04
– 178 od 806 –
Knjiga II
III. APU, electrical syst, fault, isolation fuel system ice and rain protection Irregularities: Electrical Fuel syst. ice and rain protection IV. Hydraulic, landing gear, flight controls fire protection Irregularities: landing gear, flight controls fire protection V. — Usmeni ispit Sa pojedinačnim kandidatom Po pitanjima iz celokupnog gradiva.
6
6
6
OBUKA NA SIMULATORU, KAPETANI I KOPILOTI 1. Ovaj program sadrži planirane sekvence manevra za obuku podeljene po periodima. Sekvence se mogu modificirati prema potrebi instruktora, koji vodi obuku. 2. Kandidat treba unapred da pripremi i popuni podatke za poletanje za svaki period simulator, bazirane na informacijama koje su štampane na početku svakog perioda. 3. Ako se vrši obuka kapetana planirati 9 perioda simulator, ako se vrši obuka kopilota planirati 7 perioda simulatora izuzev ako rade u sastavu posade. Na početku prve vežbe instruktor upoznaje kandidate o zaštiti simulatora od požara i o merama sigurnosti i evakuacije iz simulatora u slučaju nužde. DC-10 SIMULATOR SYLLABUS CAPTAIN — FIRST OFFICER
Planned Takeoff Data:
Period — 1. Station — Runway — GW/FUEL — Flap — WX —
Paris/Orly 25 220/70 OPT. Clear
1-6/04
1. 2. 3. 4.
5. 6. 7.
8. 9. 10. 11. 12. 13.
– 179 od 806 –
Knjiga II
Wind
— Calm
Temp
— 5°C
Full cockpit preparation Pre-start check list Engine start Taxi, pre-takeoff SOP and checklist ** A. Surface position indicators * B. Takeoff warning horn Takeoff — normal Area departure (climb to intermediate altitude) Airwork A. Turns with and without FD — Lateral Control B. Maneuvring configurations, attitudes, speedes and thrust adjustment. Descent from FL 200 — Vertical speed and IAS hold modes — Use of brakes Area Arrival — STAR or radar vectors ILS — Autoland Takeoff — local clearance FD/raw data ILS approach Landing, Taxi in and Park, SOP Period — 2.
Planned Takeoff Data:
**
Station Runway GW/Fuel Flaps WX
— — — — —
Paris/Orly 26 220/70 OPT RVR 2000
Temp
— 6°C
NOTE: Safety briefing, surface position indicators and takeoff warning horn items may be deleted, if FGS familiarization period, previously accomplished in the simulator, included these items.
1-6/04 1. 2. 3. 4. 5.
6. 7.
8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.
– 180 od 806 –
Knjiga II
Full cockpit preparation, prestart check list Engines start — normal Taxi and pre-takeoff SOP Rejected takeoff — reversing, spoiler operation and braking Takeoff normal A. Unscheduled level off B. Resume climb, turbulance mode. Area Departure — SID with FGS use Normal cruise A. Mach buffet B. Dutch Roll Cruise — maximum weights, long range and minimum drag with buffet protection — Briefing only Normal descent Steep turns (Captain only) Approach to stalls and recovery Area arrival VOR approach Via radar vectors, published transition or DME arc. Autopilot Go-Around — missed approach, 3 engines Back course ILS approach Rejected landing Complete published missed approach procedure FD ILS approach — manual throttles Landing Taxi in and park, SOP
Planned Takeoff Data:
Period — 3. Station — Runway — GW/Fuel — Flaps — WX — Wind — Temp —
Paris/Orly 26 230/75 OPT RVR 1600 Calm 6°C
1-6/04 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.
– 181 od 806 –
Knjiga II
Engine start with malfunctions Takeoff — normal Area Departure, with "Slats Fail in Place" Flaps/Slat malfunctions and indications A. Asymmetrical flaps: inboard — outboard Landing with Normal flaps/abnormal slats (perform one time per crew) Takeoff — local clearance Dual Hydraulic System Failure A. System 1 fails after single hydraulic failure procedure is initiated. B. System 2 fails (complete hydraulic failure procedure at least once for each crew) C. Slats fail to extend Landing No Flaps, No slats (F/O's will perform or observe this maneuver once) Takeoff (Loccal clearence) 2. engine fail at V2; restore engine power at 1000 ft. AG. ADF approach Rejected Landing Missed approach Engine oil pressure low FD ILS, two engines Two engine landing Takeoff with engine failure FD ILS, two engine Two engine landing Taxi in and park SOP Period — 4.
Planned Takeoff Data:
Station Runway GW/Fuel
— Paris/Orly — 08 — 240/80
Flaps
— 10°
1-6/04
1. 2. 3. 4. 5. 6.
7. 8.
9. 10. 11. 12. 13. 14.
– 182 od 806 – WX
— RVR 700
Wind
— 85°/10 Kts.
Temp
— 15°C
Knjiga II
Quick Start Taxi and pre-takeoff SOP "Auto spoiler do not use" light on Rejected Takeoff A. Loss of flight instruments Takeoff — normal Area Departure A. Use appropriate SID with unexpected level off B. Pilot icing during climb in IAS mode C. Loss of all generators Rapid depressurization/Emergency descent Area Arrival A. Holding B. Additional flight instrument failures 1. Right or left Emergency bus fail 2. Left or right emergency 28 VAC bus fail 3. Loss of Captain or F/O flight instruments (Air Data Computor) Engine fire FD ILS Two engines Two engine missed approach FD ILS Two engines Two engine landing (failure of second engine at 300 — 400 feet above touch may be considered) Taxi in and park, SOP.
Planned Takeoff Data:
Period — 5. Station — Paris/Orly Runway — 25 GW/Fuel — 250/90
1-6/04
1. 2. 3. 4. 5.
6. 7. 8. 9. 10.
11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.
– 183 od 806 – Flaps WX
— OPT — RVR 700
Wind
— 220°/10 Kts.
Temp/DP
— 1°C
Knjiga II
Quick Start Taxi and taxi SOP. Departure clearance to an intermediate altitude. Anti-Ice takeoff — engine failure. Engine relight Anti-Ice malfunctions A. Wing B. Engine Loss of all engines Jammed stabilizer Landing with jammed stabilizer; ASR approach Takeoff, local clearance (engine failure optional) Engine Reverser malfunctions A. Reverse thrust in flight OR B. Any reverse indication light (s) ON (Engine shutdown in flight) FD ILS, Two engines Two engine missed approach, complete procedure Holding Engine fire 2. engine One engine approach and missed approach (Captain only) One engine approach and landing (F/O will perform or observe this maneuver one time) Repeat one engine approach and landings for Captain as time permits Nose gear collapse on landing — Emergency Evacuation
1-6/04
– 184 od 806 –
Knjiga II
Period — 6. Second Officer Pilot in Control Time — Captain and First Officer will cover required training exercises at the Second Officer's station. A. Set initial conditions for entire period. B. Conduct entire period in ICT (independent) mode. C. F/I and S/O acomplish checklists wind will not interrupt FOI or pilots at S/O panel. Planned Takeoff Data: Weight — 245.0 WX — Clear, wind calm 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Seat adjustment ATC clearance Quick start Pre-takeoff check Normal takeoff Area departure Airwork A. Turns, with and without F/O B. Maneuvering configurations attitude and speed control 8. Stall series 9. Area arrival 10. Normal ILS approaches, missed approaches and landings, both touch and go and full stop. Use FD, AP and ATS as appropriate to trainee capability. 11. Landing — taxi and shutdown.
Planned Takeoff Data:
Period — 7. Station — R.W. — G.W/Fuel — Flaps — WX — Wind
Paris/Orly 26 250/90 OPT RVR 700
— 320°/15 Kts.
1-6/04
– 185 od 806 – Temp/DP Light Rain
Knjiga II
— 2°C
Complete all required maneuvers and procedures. Use ATIS and standard radio procedures for clearances, etc. ditching. Refer to "Flight Maneuvers and Techniques" for required type rating and proficiency check maneuvers. The following list of maneuvers/procedures is suggested variations will be selected by F/I according to individual needs. 1. Full cockpit preparation 2. Engine starting malfunctions 3. After start and takeoff, SOP's 4. Takeoffs - Rejected — Capt. or F/O "att" Flag in view A. Normal — instrument B. Engine fail — consider 2. engine fail if not previously accomplished 5. Area departure — SID 6. Airwork Emergency Descent Steep turns (Captain only) stalls. 7. Emergency and Irregular procedures 8. Area arrival 9. Instrument approaches A. Anti-skid Fail Light (s) on B. ILS — normal and engine out C. Non-precision 10. Rejected landing 11. Missed Approaches 12. Holding 13. One engine approach and landing (Captain only) 14. No flap — no slet approach and landing (Captain only) 15. Taxi in and park SOP Period — 8. Initial Conditions: As desired 1. Complete all required maneuvers and procedures. 2. Review and practice according to individual pilot requirements 3. Complete paperwork
1-6/04
– 186 od 806 –
Knjiga II
Period — 9. Ispitna vežba koja sadrži elemente iz celokupnog programa Simulatora. Redosled elemenata sastavlja instruktor ispitivač.
OBUKA TEHNIČARA LETAČA NA SIMULATORU Obuka obuhvata sistematsko uvežbavanje normalnih, abnormalnih i emergency procedura, individualno ili u sastavu posade kada zato postoje uslovi i potreba za timski rad. To određuje instruktor Tehničar letač. Vrši 7 vežbi na simulatoru ukoliko nije u sastavu posade. U delovima obuke gde nije potrebna zajednička akcija posade, Teh. let. instruktor odvaja panel. teh. let. funkcionalno od pilotskog, i radi individualno sa kandidatom teh. let. na problemima koji su sumirani u nastavku ovog programa. Radi na rutinskim problemima u toku celokupnog vežbanja, i sistemski prelazi sa svojim instruktorom abnormalne i emergency procedure. Jedan problem za jedan vremenski period. Teh. letač vrši proučavanje, vadi podatke iz grafikona i tablica ispunjava tabelu, sa podacima za poletanje i sletanje. Teh. let. uvek koordinira sa celom posadom tokom poletanja, prilaza i sletanja. DC-10 SIMULATOR SYLLABUS SECOND OFFICER F/E SIM. 1. PLANNED TAKEOFF DATA 1. 2.
Seat operation — electrical and manual Full cockpit preparation
Station Runway
— Paris/Orly — 25
1-6/04 3. 4. 5.
– 187 od 806 – Normal engine start After start, and taxi SOP Normal takeoff — climb SOP (to 15 000) *
GW/Fuel Flaps WX Wind Temp
Knjiga II — — — — —
220/70 OPT. Clear Calm 5°C
(ICT) Fuel transfer Fuel X — Feed Pressurization — semi auto standby manual Cabin press relief light on A/C compartment temp. control AC bus tie isol light on (all 3) Bat bus off light on 7. (FULL CREW) 8. Approach descent — landing SOP — descent from FL 20 9. Normal takeoff to 10.000 SOP 10. Approaches and touch and go landings as time permits 11. Final landing. taxi-in and park SOP's. 6.
F/E SIM. 2. PLANNED TAKEOFF DATA 1. 2. 3. 4. 5.
7. 8.
Full cockpit preparation Normal engine start Station Agter start & taxi SOP Runway — Rejected takeoff (horn) Flaps Normal takeoff & related GW/Fuel charts. (Mac. weights, long WX range & minimum drag, Temp buffet prot — brief only) Normal descent to 16—14.000' Airwork & VOR app, rejected landing, (ICT) General fail light on Fuel quantity gages fail (all) Hyd. press. gage high Pneu. manifold fail light on
— 26 — — — —
Paris/Orly OPT. 220/70 RVR 2000 6°C
1-6/04
9.
– 188 od 806 –
Knjiga II
CSD oil press 10 light on TR failure (1 do 3) Pack off light on Gen. bus failure (FULL CREW) Backcourse ILS to missed approach ILS to full stop Taxi in and park SOP
F/E SIM. 3. PLANNED TAKEOFF DATA 1. 2. 3.
4. 5. 6.
7.
8. 9.
Proceed directly to engine start Takeoff & area departure Station — Paris/Orly slat disagree light on. Runway — 26 Discussion — Flap/Slat GW/Fuel — 230/75 assymetry and flap/slat Flaps — OPT position indicator failure. WX — RVR 1600 Landing — normal flaps Wind — Calm /abnormal flap procedure. Temp — 6°C Takeoff — local clearance Quantity loss — dual sys. procedure (complete procedures once per crew) A. no flaps no slats, landing procedure (ICT) (After landing and prior to next takeoff) 1. Galley overheat light on 2. Fuel manifold drain procedures 3. Hyd. press. gage high 4. Fuel schedule light on Takeoff and ADL app. and rejected landing (FULL CREW) A. Low oil press and engine inflight shutdown B. ILS — two engine flameout — practice D. Taxi—in and park SOP E. APU Fire
1-6/04
– 189 od 806 –
Knjiga II
F/E SIM. 4. PLANNED TAKEOFF DATA Station — Runway — 08 1. Quick start GW/Fuel — 2. After start, taxi SOP Flaps — 3. Auto spoiler Do Not Use light on WX — 4. Rejected takeoff (flight Wind — instrument failure) Temp — 5. Normal takeoff and area departure A. Frozen pilot heads during IAS Hold. B. Loss of all generators C. Rapid depressurization (emergency descent) 7. Area arrival and holding (FULL CREW) A. Lose of Captain's flight instruments 8. Engine fire 9. Two engine app. and landing (ILS) 10. Missed approach 11. Two engine approach and landing 12. Taxi—in park SOP A. Scan problems as required during 10 & 11 B. Bat charger Hi or Inop C. Cargo Comp. Temp Hi. D. TR — 2B Fail
Paris/Orly 240/80 OPT RVR 700 80/10 Kts. 15°C
F/E SIM. 5. PLANNED TAKEOFF DATA 1. 2.
3.
Quick Start After start and taxi SOP departure clearance to intermediate altitude Takeoff — engine flameout
Station — Paris/Orly Runway — 25 GW/Fuel — 250/90
1-6/04
– 190 od 806 –
Knjiga II
after V1 Flaps — OPT Engine relight. WX — RVR 700 Anti—ice irregularities Wind — 220/10 A. Wing Temp/DP — 1°C B. Engine Clutter — 1/4 Slush 6. Loss of all engines 7. Jammed stabilizer through landing ASR approach — full stop 8. Takeoff - local clearance 9. Engine reverser irregularities (engine shutdown) 10. 2 Engine approach and missed approach 11. Holding (holding speeds) 12. Engine fire 13. One engine app and landing proc. — repeats 14. (ICT) (Time permitting) A. Hyd. press. Lo Light On B. Duct/Avionic Compt. Overheat Light On C. Temp. Control with Trim Air Inop 15. (FULL CREW) Final Landing — Nose Gear Collapse — Emergency Evacuation. 4. 5.
F/E SIM. 6. CAPTAIN & F/O PANEL TIME AND PRACTICE ORAL F/E SIM. 7. PLANNED TAKEOFF DATA 1. 2. 3. 4.
5.
Full cockpit preparation Engine start-irregularitie Station — After start, taxi SOP Runway — 26 Takeoff GW/Fuel — A. Rejected — Capt. or F/O Flaps FD flag in view WX — B. Engine flameout Wind — C. Normal Temp/DP — Climb and cruise SOP Light rain A. Rapid depressurization (Emergency Descent)
Paris/Orly 250/90 700 RVR 320/15 Kts. 2°C
1-6/04 6. 7. 8.
9. 10. 11.
– 191 od 806 –
Knjiga II
(ICT IF DESIRED) — During stalls and steep turns, or on time may be used for scan problems (FULL CREW) A. Random irregular and emergency procedure Inst. approaches — anti — skid failure A. Missed approaches B. Rejected Landings One engine app. and landings (Captain only) No Flap (No Slat app. and landing (Captain only) Taxi in and park SOP: KONTROLNA LISTA PREĐENIH I USVOJENIH VEŽBI NA CPT I SIMULATORU ZA KAPETANE, KOPILOTE I TEHNIČARE LETAČE ZA AVION DC-10
1. 2. 3.
4.
PREFLIGHT % Exterior SOP's Cockpit Setup - Park EMERGENCIES EleLoss of All Generators ctrical Engines Engine Fire or Severe Damage Flameout Irregular Starts Misc. Passenger Evac — Cockpit crew duties Preparation for Passenger Evacuation Pneumatics & Pneumatic Manifold Failure Pneu Tamp Hi Light on &/or Gage over limit Rapid Depress./Emergency Descent Flt. Control Loss of Manual Flight Control System IRREGULARITIES Avionics Att &/or FD Flags on one Att. Indicator Electrical Inop Equip result Elect. Bus Failure Generator Bus Failure Loss of Captain's Flight Instruments
1-6/04
Engines
– 192 od 806 –
// //
// //
Knjiga II
Loss of F/O's Flight Instruments AC Bus Tie Isol Lights On Ac Bus OFF Light On (L EMER or AC 1, 2, 3) Right Emergency AC Bus Off Light On DC Bus 1 Off Light On DC Bus 2 Off Light On DC Bus 3 Off Light On Left Emer. DC Bus Off Light On Right Emer DC Bus Off Light On (DC Bus 3 Light On) Batt Bus Off Light On TR Failure CSD Oil Press Lo Light On CSD Oil Temp High Gen Fail Light On (Eng or APU) APU Gen Off Light On Generator Off Light On Battery Charge in Excess Green Band Single Generator Operation Galley Overheat Light On Galley Pwr of Coffee Bar Light On Electrical Fire or Smoke of Unknown Origin Engine Shutdown (in flight) Engine Restart (in flight) Two Engine Approach & Landing Two Engine Go-Around One Engine Approach & Landing One Engine Go-Around N-1 Gage Inoperative No N-1 Rotation during Start Inoperative N-2 Gage Engine Oil Pressure low Engine Oil Strainer Clog Light On
1-6/04
Fuel
– 193 od 806 –
//
// // Fire Prot. Hydraulic
// //
//
// // //
//
Knjiga II
Engine Oil Temp High Reverse Thtust in Flight (any lights) High EGT and N-1, N-2 Fluctuating Fuel Dump Fuel Schedule Light On Fuel Filter Press Drop Light On All Fuel Quantity Indicators Inop Fue Pressure Low Fire Loop Light On without Fire Warning APU Fire Hydraulic Pressure Gage High Hydraulic Pressure Gage Low Hydraulic Pressure Lo Light On Hydraulic Temperature Gage High Hydraulic Temperature High Light On Dual Hydraulic System Failure Single Hydraulic System Quantity Loss Assymetric Flaps or Slats Slat Disagree Light On Upper/Lower Yaw Damp Inop Light On Landing with Normal Flaps / Abnormal Slats Landing with Zero or Partial Flaps /Norm Slats Landing with No Flaps /No Slats Select Elevator Feel Manual Light On Select Flap Limit Override Light On Jammed Stabilizer Landing Antiskid Fail Light (s) On Gear Handle will not go to the Down Position Gear Handle will not go to the Up Position Red Gear Light On with Handle Down Red Gear Light On with Handle Up
1-6/04
– 194 od 806 –
Knjiga II
Alternate Gear Extension Ice & Rain Windshield /Window Failure Windshield Anti—ice inop Light On Pitot Heat Inop Light On One or More Engine Anti—ice Disagree Lights On Pneu. Air // Fluctuating Pneumatic Supply Pressure Cond & Press // 1—2 or 1—3 isolation Valve Disagree Light On Air Conditioning Smoke Cockpit Smoke Removal Unpressurized // Air Conditioning Trim Air Pressure High Light On Cargo Compartment Temperature High // Temperature Control with Trim Air Inoperative Center Accessories Compartment Overheat Light On Pneumatic pressure low or over the limit mark (IRREGS (CONT'D) Avionics Flow Off Light On Pneu. Air Pack Off Light On Cond & Press Duct Avionic Compartment Overheat Light On (Con't) Cabin Pressure Relief Valve Open Light On Ram Air Ventilation Misc. Cargo Door Open Light On Cabin Door Will Not Operate Electrically Preparation for Ditching Cargo Door Sys A or B Light On (Inflight) 5. ADDITIONAL PROCEDURES // Manual Control of Compartment Temperature // Manual Control of Pack
1-6/04
– 195 od 806 –
Knjiga II
Air Conditioning with Less than 3 Pneu Systems Wing Anti—Ice with Less than 3 Pneu Systems % Semi-Auto Cabin Pressure Operation % Standby Cabin Pressure Operation % Manual Cabin Pressure Operation Manifold Fail Lights Test APU Start APU Shutdown APU Operation with Control System in Standby Expanded Preferential Generator Chek No 2 Engine Start Starter Valve Manual Operation Battery Start Engine Anti-Ice Fuel Crossfeed Fuel Manifold Drain Fuel Transfer 6.
MISCELLANEOUS GRADING LEGEND
— Accomplished, Not Graded
U — Unsatisfactory
— Satisfactory
// — E.L.P. in simulator
— End Level Proficiency (Items
% — E.L.P. in Airplane
marked "*" do not require E.L.P.)
1-6/04
– 196 od 806 –
Knjiga II
OBUKA KAPETANA, KOPILOTA I TEHNIČARA LETAČA NA AVIONU DC—10 Priprema za letenje u zoni aerodroma u cilju obuke pilota i tehničara letača se sastoji od detaljnih prorada vežbi sa instruktorom, način izvođenja, koordinacije i organizacije posla u kabini tokom svake vežbe. Mere bezbednosti u toku vežbanja, kao što je organizacija osmatranja vazd. prostora, sistem upotrebe "CHECK LISTE" i količine goriva za obuku, kao i obrada meteoroloških podataka. U cilju bezbednosti, instruktor koji vrši obuku da se ne bi preopteretio, odnosno da bi mu se omogućilo veće angažovanje u nastavi odrediće jednog člana posade koji će sa mesta observera održavati vezu između aviona i zemlje i osmatrati vazdušni prostor. Obuku planirati tako da se prema mogućnostima obave dve trećine danju a jedna trećina noću. Letenje je finalni deo obuke i posle ispitnog leta kandidatu se oformljuje dokumentacija o završenoj obuci. Kandidat normalno u ranijim fazama obuke pokaže svoje kvalitete tako da obuka na avionu obično ne predstavlja nikakvu poteškoću. ELEMENTI ZA OBUKU KAPETANA I KOPILOTA NA AVIONU DC—10 U ZONI AERODROMA EXTERIOR COCKPIT SETUP AIRCRAFT VISUAL INSPECTION PRESTART / START PROCEDURES TAXING PRE TAKE — OFF CHECK TAKE — OFFS: Normal Instrument Crosswind Engine Failure BEF—V2 Night — 1 REQ'D
1-6/04
– 197 od 806 –
Knjiga II
INSTRUMENT APPROACHES: ILS F/D ILS AUTOCOUPLED ILS F/D ENGINE INOP VOR ADF ILS BACK COURSE MISSED APPROACHES: FROM ILS WITH ENGINE INOP FROM NON PRECISION COMPLET PUBLISHED MISSED APPROACH PROC. LANDINGS AND APPROACHES TO LANDING: NORMAL FROM ILS ENGINE INOP CROSSWIND NIGHT 1 REQ'D
OBUKA TENIČARA LETAČA NA AVIONU DC—10 U ZONI AERODROMA F/E tokom leta normalno opslužuje avion i čita CHECK LISTU, upisuje podatke za poletanje i sletanje, vrši proračun balansa i centraže. U toku leta vrši posebne vežbe sa F/E instruktorom kada je to moguće i u koordinaciji sa kapetanom instruktorom. ELEMENTI OBUKE Exterior Cockpit set Up
1-6/04
– 198 od 806 –
Aircraft visual inspection Prestart/start procedures Taxing Pre take — OFF check Take — OFF IN FLIGHT Manual control of compart. temp. Manual control of pack Air conditioning with less than 3 pneu. sxst. Wing anti ice with less than 3 pneu. sxst. Semi—auto cabin pressure operation Standby cabin pressure operation Manual cabin pressure operation Manifold fail light test APU start APU shut down APU operation with control syst. in standby Expanded preferential generator check No. 2 engine start Engine anti—ice Rain Repellent Fuel crossfeed Fuel manifold drain Fuel transfer Approaches landings u sastavu posade Visual gear check Flight recorder operation Cabin inspection GROUND Log book entries Cabin door operation Cargo door operation Pin inspection
Knjiga II
1-6/04
– 199 od 806 –
Knjiga II
Tehničar letač instruktor može izdvojiti neke vežbe iz programa simulatora koje su pogodne i potrebne za vežbanje na avionu. Principijelno sve abnormalnosti i emergency se savlađuju na simulatoru. Naročito ove vrste koje mogu dovesti u pitanje sigurnost leta. Tehničar letač polaže ispit na avionu i s time završava prvi deo obuke za avion tipa DC—10.
OBUKA KAPETANA, KOPILOTA I TEHNIČARA LETAČA ZA AVION DC—10 NA LINIJAMA Posle uspešne obuke na zemlji i u zoni aerodroma posada se obučava na linijama. Posada mora leteti najmanje 50 časova na linijama za to vreme treba savladati normalno vođenje aviona, Operativnost i organizaciju posla. Ukoliko kapetan, i kopilot, nije završio program za dugolinijski saobraćaj na prethodnim avionima završava ovaj deo obuke po posebnom programu i u cilju sticanja iskustva u vođenju aviona u prekookeanskim uslovima. Da bi se steklo iskustvo treba provesti izvestan vremenski period zavisno od individualnog opšteg profesionalnog znanja. Rad na linijama se ocenjuje po sledećim elementima: Posebno za pilote i tehničare letače. CHECK PILOT WORK SHEETS (and expanded Route Check Form) Pilot
Date
Aircraft Type
Division
Trip(s)
Check Pilot
Route
Total Flt. Time This Check
Periodic Route Check
CAPTAIN qualification
1.
CREW BRIEFING: a) Flight details — (time, rough air, delays)
1-6/04
– 200 od 806 –
Knjiga II
b) Instructions to Flight Service Personnel — (lounge area clear, gallery clean, flight deck door closed, use of Seat Belt sign, emergency equipment location and use, handling of unusual persons or situations). c) Instructions to flight deck team — (delegation of duties, communication handling, check list, visual watch). d) Crew change at line stations — (discussion of above items with purser, integration of new crew members, review of flight deck procedures). 2.
DISPATCH: a) Flight Plan Analysis — 1.
Routing, altitudes, alternates, distance time, type alternates,
2. Weather analysis — forecasts (terminal, enroute, alternates, upper air charts, trop charts and/or trop profile). 3. Check R/W T.O.G.W applying proper corrections, G.W. computation column, fuel & water required, stored fuel. b) Preparation of take—off data — (proper use of all corrections, under—standing of limits and cross checked by MPT & MCO). c) 3.
Notams, Intams and pax information checked.
PRE—TAKE OFF:
a) Boarding — (on time, check mechanical condition of aircraft, flight deck departure preparation). b) Weight report — (checked for C.C.%, G.W. and check fuel index). c)
Engine start — (procedure, limitations, ground communication)
d) Taxing — (use of brakes, throuttles) e) Crew briefing — (handling of power and controls, abort takeoff procedures, speed check, cross check of instruments) f)
ATC clearance — (crew understanding, charts, radios)
g) Check lista — (through, oral challenge and oral response).
1-6/04
– 201 od 806 –
Knjiga II
4.
TAKE — OFF: a) Power application — use of water engine, instruments checked, time on R/W before brake release, after T.O. clearance, hands on throuttles to V1 b) Rotation — (lift off, speeds) c) Initial climb — (noise abatement procedure, use of controls and power, use of water, speeds and headings) d) Aircraft clean up — (on schedule, unhurried). 5.
DEPARTURE:
a) Crew coordination — use of radios (nov. & comm.) cross check of headings and altitudes by both Pilots) b) Adherence to clearance and procedures — (headings and altitude) c) Flight tecniques — (anticipation of turns and altitude hold, power handling, smooth altitude changes, controlled speeds in terminal area, seat belt sign) d) Visual watch — (use of lights) e) Check list — (out of controlled area, initiated by Pilot flying). 6.
ENROUTE PROCEDURES. "NAVIGATION AND COMMUNICATIONS":
a) Course altitude — (smooth correctings, altimeter changes at transition levels) b) Airways and Ocean Navaids — (use of NDB's radar, consol, wx ships) c) Navigators work sheet — (altimetry and heading computation understood and checked on cach heading change) d) Cockpit weather / navigation shart — (tracks, mag courses, ETA's ETP) e) Communication technique and procedures — (terminology, brevity, clarity, adierence to ATC, proper ATC & PAA position reports) f)
Weather — (use of HF broadcasts enroute).
1-6/04 7.
– 202 od 806 –
Knjiga II
ENROUTE PROCEDURES, "CRUISE CONTROL":
a) Howgozit — (approved method, prepared at TOC and kept current). b) Enroute flight problems — (understanding of 3 and 2 engine operation, reclearance to new destination, diversion, if applicable c) Cruising technique — setting and monitoring of power to maintain desired TRUE MACH, correction for errors in flit. instruments d) Altitude — (selection, fuel requirements, temperature, buffet limits, air speed, wind, tropopause, weather) e) Unusual weather — (handling of rough air, icing, extreme temperatures). 8.
PRE — DESCENT AND DESCENT: a) TOD — (determination) b) Check list — (before starting descent) c) Descent — (speeds and rates, adherence to clearance) d) Altimeter — (setting proper altitude) e) Approach planing (crew briefing on app. procedures, minimums, pull-up, diversion plans, holding points, radio requirements and R/W use and conditions) f) Diversion planning — (alternate weather, fuel requirement, if applicable). 9.
APPROACH AND LANDING: a) Check List. b) Approach Execution Instr. — (altitudes, speed control, minimums, pull-up procedure, radio usage). c) Approach Execution Visual — (Noise abatement, no low drag in, smoothness) d) Touchdown — (no flest, x—wind technique, wet or slick R/W planning). e) Stopping technique — (use of speed brake, engine reversing, wheel brakes, vacating R/W promptly after landing check list). 10. GENERAL PROFESSIONAL KNOWLEDGE a) Knowledge of aircraft, (pertinent to flight operations)
1-6/04
– 203 od 806 –
Knjiga II
b) Adherence to approved procedures c) Route Manual up to date d) Flight Operations Manual up to date. 11. COMMAND ABILITY: a) Crewleadership — (thorough briefings, tactful supervision) b) Self control under durens — (effect of crew error, delays communication misunderstanding) c) Physical status — (endurance, preparation for flight) d) Decision making and judgment — (full the of crew and other sources of information) e) Supervision to cabin crew — (active interest in flight service standards) f) Passenger relations — (use of PA system, cabin visit) g) Personal appearance and conduet — (clean neat standard) uniform and accessories). COMMENTS ON THIS PILOT ARE:
Check Pilot Prezime i ime: Datum: Br. i oznaka aviona: Trajanje leta: Linija: Instruktor:
1-6/04
– 204 od 806 –
Knjiga II
PROVERA MEHANIČARA LETAČA DC—10 OCENE:
1.
PRIPREMA LETA
2.
POSTUPCI U NORMALNOM LETU
3.
TEHNIČKO POZNAVANJE MOTORA I OSTALIH SISTEMA
4.
POSTUPAK U KABINI
5.
POSTUPCI U SLUČAJU NUŽDE
6.
PRIPREMA DIJAGRAMA
7.
VOĐENJE DOKUMENTACIJE
Z A K LJ U Č A K:
UKUPNO: SREDNJA OCENA: KATEGORIJA: INSTRUKTOR:
PROGRAM PROVERE PRIPREMA ZA LET: Priprema sa ostalim član. posade Lista opterećenja Predpoletni pregled: Spoljni Unutrašnji
1 2 3 4 ZAPAŽANJA
1-6/04
– 205 od 806 –
Knjiga II
Ček lista Radnje u rulanju POSTUPCI U NORMALNOM LETU: Poletanje, prva redukcija Kabina pod pritiskom Analiza parametara leta Režim krstarenja Max. režim krstarenja Upotreba dijagrama Performanse i ograničenja Zaustavljanje motora Lista goriva i punjenje Kontrola TEHNIČKI POZNAVANJE AVIONA I SISTEMA: Sistem za gorivo Uljni sistem Sistem za startovanje Sistem za sprečavanje zaleđivanja Sistem za kondicioniranje Sistem komandi leta Hidraulični sistem Komunikacioni nav. sistem Požarni sistem Sistem stajnog trapa i kočnica Elektro sistem (opšte) Raspodela i zaštita Izolacija "p" panela Elektronski uređaji Analiza kvarova Lista minimalnih zahteva
POSTUPCI U SLUČAJU NUŽDE:
1 2 3 4
Zapažanja
1-6/04
– 206 od 806 –
Postupak zaustavljanja, motor u poletanju u letu Hidro sistem Stajni trap Kočnice Sistem za kondicioniranje Ispuštanje goriva Požar u kabini, motoru Brzo poniranje, ograničenja PROGRAM PROVERE Sletanje Prinudno sletanje na vodu Snabdevanje elekt. energijom KORIŠĆENJE DIJAGRAMA Let sa Mach. 820 Let sa LRC Maks. dozvoljena težina poletanja Proračun goriva Max. endurance Let sa otkazom 1 ili 2 motora DOKUMENTACIJA Utrošak goriva Izveštaj sa leta Izveštaj o časovima letenja Usmeno davanje podataka o neispravnosti na tranzitnom i baznom aerodromu Primanje meteo podataka
Knjiga II
1-6/04
7.1.2
– 207 od 806 –
Knjiga II
PROGRAM ZA OBUKU I PROVERAVANJE STRUČNOSTI PILOTA SAOBRAĆAJNE AVIJACIJE I ODREĐIVANJE KRITERIJUMA ZA STICANJE OVLAŠĆENJA ZA LETENJE U USLOVIMA * KATEGORIJE II. OPREMA NA VAZDUHOPLOVU
Prema standardima postavljenim od strane ICAO (circular 121AN/90) i odredbi FAR 91-29/32 pored opštih zahteva, oprema na vazduhoplovu mora da ispunjava i sledeće posebne zahteve: 1.
Sistem za vođenje u prilazu:
— 2 LOCALIZER i — 2 G/P prijemnika 2.
Sistem za optimalno upravljanje i vođenje
Na vazduhoplovu moraju postojati: — 2 nezavisna sistema za optimalno upravljanje vazduhoplovom (FLIGHT DIRECTOR) ili: — 1 sistem za optimalno upravljanje vazduhoplovom u kombinaciji sa autopilotom koji ima mogućnost za ukjučenje automatskog prilaza po sistemu ILS (automatic approach coupler) 3.
Radio visinomer
Na vazduhoplovu mora postojati najmanje jedan radiovisinomer sa po jednim pokazivačem za svakog pilota. Osim pokazivača, sistem mora sadržati i svetlosnu signalizaciju za svakog pilota koja se uključuje kod postizanja posebne prethodno odabrane visine. 4. *
Sistem za vođenje posle neuspelog prilaženja
Ovaj program utvrđen je Rešenjem Saveznog komiteta za saobraćaj i veze, br. 179/1, od 13. III 1979. godine.
1-6/04
– 208 od 806 –
Knjiga II
Uz sistem za optimalno vođenje vazduhoplova i sistem za kontrolu brzine (FLIGHT DIRECTOR I SPEED COMMAND), veštački horizont mora imati kalibrisane oznake za tačno određivanje položaja oko poprečne ose. 5.
Sistem za automatsku regulaciju snage motora:
Kod ručnog letenja u toku prilaženja obavezan je sistem za automatsku regulaciju snage motora (AUTOTHROTTLE). Taj sistem nije obavezan na vazduhoplovima na kojima je praktično prikazano da radno opterećenje pilota nije značajnije povećano kada se upravljanje snagom motora vrši ručno. 6.
Sistem upozorenja na kvarove:
Mora postojati posebna signalizacija koja će na jednom mestu davati signale upozorenja za kvarove: — Sistem ILS — Veštačkog horizonta — Kompasnog sistema — Sistema za optimalno upravljanje vazduhoplovom (FLIGHT DIRECTOR) — Sistema radiovisinomera 7.
Uređaj za poboljšanje vidljivosti:
Za slučajeve kiše, snežnih padavina ili zaleđivanja mora vazduhoplov biti opremljen brisačima, uređajem za odbijanje kiše i sprečavanje zaleđivanja vetrobrana (WINDSHIELD WIPER, RAIN REPELLENT i WINDSHIELD ANTI-ICE).
PRAKTIČNI PRIKAZI PRE IZDAVANJA DOZVOLE ZA VAZDUHOPLOVE Pre odobrenja zahteva za operacije pod CAT II, mora proizvođač ili imalac prava upotrebe vazduhoplova prikazati sposobnost vazduhoplova na sledeći način: Radio visinomer Kod početnog odobravanja i u toku upotrebe mora radio-visinomer zadovoljiti sledeće zahteve:
1-6/04
– 209 od 806 –
Knjiga II
— Tačno i pouzdano mora pilotu pokazivati visinu glavnih točkova vazduhoplova iznad terena. — Tačnost pokazivanja visine mora biti unutar ± 5% od stvarne visine (dozvoljena vrednost koja je veća) u svim sledećim uslovima: a) Kod uglova koji su ± 5° od ugla normalnog prilaženja — položaja b)
Kod nagiba do 20° u jednu ili drugu stranu,
c) Kod dijapazona progresivnih brzina od minimalne za prilaženje pa do 200 kt. d) Kod vertikalnih brzina od 0 do 15 stopa u sekundi (ft/sec) na visinama između 100 i 200 stopa. Vazduhoplov U najmanje 500 izvedenih prilaza u simuliranim uslovima do visine od 100 stopa, mora prilaz biti uspešan u 90% slučajeva. Uspešnost prilaza određuje se na sledeći način: a) Na visini odluke od 100 stopa mora biti kurs aviona i indicirana brzina u zadovoljivim granicama za normalno ravnanje i sletanje. Kod upotrebe uređaja za automatsko podešavanje snage motora (AUTOTHROTTLE), brzina sme biti ± 5 kt od zadate, a ne manja od proračunate brzine iznad praga piste — Vth. b) Na visini odluke do 100 stopa vazduhoplov mora biti unutar okvira u odnosu na sletnu stazu odakle ga produžena putanja vodi prema tački dodira, a da pri tom ne izlazi van bočnih granica zone sletanja (1/3 DOTa LOKALIZERa). c) Odstupanje od linije poniranja posle prelaska spoljnjeg markera (OM) ne smeju prelaziti 50% punog otklona igle na indikatoru ILS 1 DOT GLIDE PATHa). d) Posle preletanja srednjeg markera (MM) ne sme biti pojava grubosti u promenama položaja vazduhoplova ili prekoračenja uobičajenih vrednosti. e) Kod automatskog prilaženja i isključenja automatskog pilota vazduhoplov se mora naći tako natrimovan da nikakvo naknadno trimovanje nije potrebno za nastavak prilaza, normalno ravnanje i sletanje.
1-6/04
– 210 od 806 –
Knjiga II
Gore pomenuti broj prilaza u simuliranim uslovima mora obuhvatati sve vazduhoplove istog tipa za koje se traži odobrenje. Najviše 30% svih letova može biti na jednom određenom aerodromu; najviše po 15 u istom danu sa istim vazduhoplovom. Jedan te isti sastav posade može izvršiti najviše 60% od ukupnog broja letova.
I DEFINICIJE Kategorije ILS uređaja CAT I: Vertikalno vođenje do visine od 200 stopa iznad praga sletne staze. CAT II: Vertikalno vođenje do visine od 50 stopa iznad praga sletne staze. CAT III: Vertikalno vođenje do visine 0 stopa na sletanju i duž sletne staze. Operativna upotreba ILS CAT I: Instrumentalno letenje u prilazu do visine odluke manje od 200 stopa kod minimalno 200 stopa vertikalne vidljivosti (V.V.) i ne manje od 600 m vidljivosti duž sletne staze (RVR). Operativna upotreba ILS CAT II: Instrumentalno letenje u prilazu do visine odluke manje od 100 stopa kod minimalno 100 stopa vertikalne vidljivosti i ne manje od 400 m vidljivosti duž sletne staze. Operativna upotreba ILS CAT III: CAT III a: Instrumentalni prilaz i sletanje bez ograničenja visine odluke, do tačke sletanja i duž sletne staze uz vidni dodir u toku same faze sletanja i ne manje od 200 m vidljivosti duž sletne staze. CAT III b: Instrumentalni prilaz, sletanje i voženje po zemlji bez ograničenja visine odluke, do tačke sletanja i duž sletne staze bez oslanjanja na vidni dodir u toku same faze sletanja i ne manje od 50 m vidljivosti duž sletne staze. CAT III c: Instrumentalni prilaz, sletanje i voženje po zemlji u uslovima bez vidljivosti. Zona dodira kod sletanja (TDZ)
1-6/04
– 211 od 806 –
Knjiga II
Prvih 3000 stopa (912 m) sletne staze označenih na poseban način. Najveća visina u predelu te zone naznačena je u sekciji visina u prilaznoj karti za Aerodrom kategorije II i često se razlikuje od opšte visine aerodroma. Visina iznad praga sletne staze (HAT) Visina iznad najviše tačke u predelu zone dodira kod sletanja. Na prilaznoj karti za aerodrom kategorije II je ta visina uvek naznačena pored naznačene visine odluke. Visina odluke (DH) Određena visina posle koje, kad je dostignemo, može da se nastavi prilaz za sletanje samo ukoliko je uspostavljen odgovarajući vidni dodir. U suprotnom slučaju potrebno je izvršiti produženje leta na drugi krug. Određuje se kao visina iznad praga sletne staze, izražena u stopama iznad srednjeg nivoa mora (MSL) prikazana na barometarskom visinomeru podešenom na QNH. Može se određivati visinom u stopama iznad terena i očitavanjem na radio-visinomeru. Na prilaznoj karti za aerodrom II kategorije pored naznačene visine odluke (DH) naznačene su i vrednosti visine iznad srednjeg nivoa mora (MSL), kao i one koje treba pokazati radio-visinomer. Vidljivost duž poletno sletne staze (RVR) Najveća vidljivost u pravcu sletanja (ili poletanja) merena na visini 15 stopa (RVR) je odlučujući faktor po kojem se odlučujemo u toku prilaza po II kategoriji. Merenje je elektronsko i automatski se obavlja putem transmisometra u intervalima od najviše 15 sek. Kosa vidljivost (SVR) Kosa vidljivost određena je udaljenošću između oka pilota i najudaljenije tačke koja još može da se vidi a obično, u uslovima prilaza pod II kategorijom, to je najudaljenije svetleće telo koje vidimo. Minimalna visina za produženje na drugi krug Najmanja visina sa koje pilot još može produžiti na drugi krug a da: a) kod normalnog postupka i u normalnim uslovima u toku manevra za produženje na drugi krug ne može doći do dodirivanja sletne staze točkovima vazduhoplova,
1-6/04
– 212 od 806 –
Knjiga II
b) u slučaju otkaza najkritičnijeg motora u samom momentu početka manevra za produženje na drugi krug može da se prikaže — uzimajući u obzir statističku verovatnoću da u takvom slučaju postoji veoma mala mogućnost da dođe do udesa. "Referentna" tačka na ILS (Jeppesen TCH) Tačka na određenoj visini iznad praga sletne staze, na centralnoj liniji kroz koju prolazi ravan staze poniranja. Idealna vrednost je 50 ft, tolerancija iznosi + 10 — 0 stopa za ravan staze poniranja. Za LOCALIZER levo ili desno 25 ft od centralne linije. Napomena: "Referentna" tačka poznata je za svaki uređaj ILS CAT II i pokazuje iskrivljenost signala u prostoru. ("ILS referent datum" za stazu 16 u Zürichu nalazi se na visini 52 ft).
1-6/04
– 213 od 806 –
Knjiga II
II OPERATIVNA UPUTSTVA ZA IZVOĐENJE PRILAZA PO ILS CAT II Napomena: Za vreme prvih šest meseci od dana dobijanja ovlašćenja za sletanje pod CAT II, minimum je ograničen i ne može biti manji od 150 stopa za visinu i 500 m vidljivosti duž sletne staze. Minimumi za prilaženje pod CAT II, odobravaju se za primenu na aerodromima i za sletne staze onako kako je to naznačeno na prilaznim kartama (Jeppesen) i to pod sledećim uslovima: 1. Da je vođa vazduhoplova osposobljen po posebnom programu položio poseban ispit i u važećoj dozvoli ima upisano pravo izvođenja sletanja po ILS u uslovima CAT II. 2.
Da je kopilot osposobljen po posebnom programu za CAT II
3. Da vođa vazduhoplova zauzima levo sedište i osim u posebnim slučajevima kada se za CAT II od strane instruktora vrši osposobljavanje pilota koji već poseduje zvanje vođe vazduhoplova na dotičnom tipu. 4. Da je od strane kontrole letenja dobijeno odobrenje za prilaz pod CAT II. 5. Da svi zahtevani uređaji i oprema za CAT II na vazduhoplovu i na zemlji ispravno rade. 6. Da svi motori ispravno rade kao i funkcija kočenja potiskom motora na zemlji (GROUND REVERSING). 7. Da je ispravan sistem za automatsko izbacivanje vazdušnih kočnica (GROUND SPOILER) kod dodira na sletanju. 8. Da maksimalna komponenta bočnog vetra na sletanju ne premašuje 10 kt, leđnog vetra 5 kt i da turbulencija ne bude veća od "umerene". 9. Da je staza za sletanje u uslovima CAT II najmanje 15% ili 300 m (uzima se veća vrednost), duža od proračunate za potrebnu dužinu staze sletanja u normalnim uslovima. 10. Da je vidljivost duž čitave potrebne dužine deonice staze za sletanje stalno na raspolaganju i u granicama minimuma propisanog za CAT II. 11.
Da padavine, ako ih ima, nisu više nego umerene jačine.
1-6/04
– 214 od 806 –
Knjiga II
12. Da za sletanje imamo na raspolaganju normalnu sletnu konfiguraciju vazduhoplova. 13.
Da je stepen kočenja na stazi za sletanje barem "3" (MEDIUM).
III POSTUPAK ZA IZVRŠENJE PRILAZA I SLETANJA U USLOVIMA CAT II (prilagođeno za vazduhoplove) tipa DC-9 serije 32 i 51) Vođa vazduhoplova mora proceniti da li su ispunjeni uslovi po pitanju opreme, operativnih zahteva, vremena i ostalog po izvršenje uspešnog prilaza. Prilaz pod CAT II može se započeti samo ukoliko srednja vidljivost duž staze sletanja nije manja od propisanog minimuma. U uslovima kada je baza oblaka ili vertikalna vidljivost manja od 200 stopa i horizontalna vidljivost manja od 800 m, obavezno treba vršiti "NADZOROVANI PRILAZ". — Normalno se vrši "Nadzorovani automatski prilaz" sa ili bez upotrebe automatske regulacije snage motora (AUTOTHROTTLE). — Uz određene strožije zahteve može se vršiti "Nadzorovani ručni prilaz". Poželjno je da se ovaj postupak primeni već kada su uslovi na sletanju oko 300 stopa vertikalne i 1200 m horizontalne vidljivosti. Treba ga primeniti i kada ima razloga da se sumnja u tačnost dobivenih podataka kada su uslovi na sletanju kritični. U svim slučajevima kopilot vrši ulogu pilota koji upravlja komandama vazduhoplova do propisanog minimuma gde se vrši produženje na drugi krug ili do preuzimanja komandi od strane vođe vazduhoplova koji izvršava sletanje. a) Početno prilaženje, završno prilaženje i sletanje 1.
Izvršiti radnje propisane po "CHECK LISTI".
2. Izvršiti "BRIEFING". Vođa vazduhoplova mora izdati uputstva ostalim članovima posade — posebno kopilotu. Uputstva moraju sadržati najmanje sledeće tačke: — vremenske uslove i način izvođenja prilaza, — postavljanje i proveravanje radionavigacijskih sredstava,
1-6/04
– 215 od 806 –
Knjiga II
— — — — — — —
3.
dobijeni "CLEARANCE LIMIT " od kontrole letenja, vrsta procedurnog zaokreta "TIMING" i slično, visina na spoljnjem markeru (OM) visina aerodroma i prepreka na njemu minimum za CAT II postupak u slučaju produženja na drugi krug gorivo za ponovljeni prilaz ili odlazak na alternativni aerodrom — sistem osvetljenja i oznaka na aerodromu — upotreba osvetljenja u pilotskoj kabini — upotreba svetala za sletanje i njihovo uključenje — posebno treba naglasiti gde će nastupiti faza "nadzorovanog prilaza" i način predaje komandi vazduhoplova (preuzimanje od strane vođe vazduhoplova) Traženje dozvole za prilaz pod CAT II
Da bi bili obezbeđeni svi činioci koji su uključeni u sistem operacije pod CAT II na aerodromu, mora se tražiti dozvola od kontrole letenja. Standardni izraz koji se upotrebljava glasi: "... REQUEST CAT II APPROACH". Ukoliko je odgovor pozitivan on glasi: "... CLEARED FOR CAT II APPROACH RUNWAY ..." 4. U toku proceduralnog zaokreta i ulaska u kurs za sletanje, na vreme smanjiti brzinu koju treba održavati u granicama zahteva kontrole letenja, vremenskih uslova i kompanijskih propisa. U cilju poštovanja propisa za smanjenje buke može se primeniti procedura "LOW DRAG — LOW POWER". U svim slučajevima treba nastojati da se, kad god je to moguće, već sa visine od 3.000 stopa iznad zemlje uspostavi prilazni ugao koji nije veći od 3°. 5.
Postavljanje navigacijskih sredstava i radnje: a)
Od visine kada proradi visinomer pa do OM obavezna je njegova funkcionalna provera i nameštanje indeksa na minimum koji je određen u dotičnom prilazu.
b)
VHF NAV — 1 podešava se na frekvenciju ILS predajnika. VHF NAV — 2 može ostati na frekvenciji VOR-DME ukoliko
1-6/04
– 216 od 806 –
Knjiga II
takav postoji i njegovi podaci nam koriste dok ulazimo u završni prilaz. Posle završenog ulaska u snop ILS i taj se VHF NAV prijemnik podešava na ILS. c)
ADF — 1 i 2, podešavaju se na odgovarajuće prilazne radio-farove ili na neki drugi koji bi bio od koristi u slučaju produžetka na drugi krug.
d)
FLIGHT DIRECTOR se posle dobijene dozvole za završno prilaženje postavlja u položaj NAV-NORM (serija — 32) ili RADIO AUTO (serija — 51) i to kada smo pod uglom 45° ili manje od završnog kursa ILS. Na seriji — 32 uključiti ALT HOLD ako još nismo ušli u snop GLIDE PATHA a letimo na određenoj visini. Na MODE ANNUNCIATORu proveriti da gore svetla SALT HLD, HDG i N-L ARM (serija — 32) ili HDG, V-LARM i PITCH (serija — 51).
e)
AUTOPILOT se posle dobijene dozvole za završno prilaženje programira tako što se NAV SELECTOR postavi u položaj ILS Proveriti MODE ANNUNCIATOR da gore svetla N-L ARM (V-LARM) i GP ARM.
f)
Posle uspostavljanja LOCALIZERa proveriti da su se upalila svetla N-L CAP (V-L CAP) i GP ARM. SELECTOR SWITCH postaviti u položaj APP (serija — 32).
g)
Posle uspostavljanja GLIDE PATHa proveriti da su se upalila svetla GP-CAP za FLIGHT DIRECTOR i za AUTOPILOT.
h)
Izvlačenje otpora i stajnog trapa treba da ide sukcesivno na vreme i po ustaljenoj proceduri. Kada je prilaz "stabilizovan", a to mora biti od visine 1000 stopa iznad terena, tada se može uključiti i AUTOTHROTTLE.
i)
Posle preletanja spoljnjeg markera OM izvršavaju se poslednje radnje po CHECK LISTI:
Posebno se proveravaju: — zapažanje zvučne i vidne signalizacije preletanja
1-6/04
– 217 od 806 –
Knjiga II
— provera visine i pokazivanja svih visinomera, unakrsna provera — postavljanje podsetnika za minimalnu prilaznu brzinu na brzinomeru, — pravilnost postavljanja navigacijskih sredstava i upoređenje osnovnih podataka sa indikatora ILS. 6. Kod ručnog letenja OM treba preleteti na strogo propisanoj putanji. Po pravcu i visini sme odstupanje iznositi najviše 1/2 DOTa. 7. "Izvikivanje" treba u fazi od OM da obuhvata samo najnužnije podatke i informacije: — 1000 stopa po barometarskom visinomeru — posle 500 , svakih sledećih 100 stopa (500, 400, 300, ...) — GP EXT na MODE ANNUNCIATOR-u FLIGHT DIRECTORa i AUTOPILOTA Svaku pojavu FLAGa ili nenormalne indikacije: — odstupanja od LOCALIZERA i GLIDE PATHA za više od 1/2 DOTa — odstupanje od zadate brzine veće od 5 kt — poniranje koje se bliži i ima tendenciju prekoračenja 1000 stopa na minut (fpm) Izvikivanje visine od 500 stopa po radiovisinomeru predstavlja ulazak u najkritičniju fazu prilaza koja iziskuje punu "prisutnost" članova posade. U cilju njihove funkcionalne provere svaki član posade taj podatak glasno ponavlja, "INCAPACITATION CHECK". 8. Od početka nadzorovanog prilaza kopilot vrši ulogu pilota koji leti i obavlja sve radnje po propisanoj proceduri isključivo se oslanjajući na pokazivanje instrumenata. On ne sme da podiže glavu na "pogled spolja" sve do završne faze sletanja. Vođa vazduhoplova vrši nadzornu ulogu i kontroliše odvijanje leta. Izvikivanje podataka i informacija do preuzimanja kormila vazduhoplova i do određenog minimuma su njegova dužnost. Kopilot izvikuje neki podatak ili informaciju samo ukoliko je posredi neki propust. U takvom slučaju preduzima i određenu radnju.
1-6/04
– 218 od 806 –
Knjiga II
Takođe javlja (na 100 stopa iznad minimuma): PRIBLIŽAVANJE MINIMUMU! i na određenom minimumu: MINIMUM! 9. Vođa vazduhoplova već posle 300 stopa počinje intenzivnije osmatranje izvan, da bi ugledao neki od spoljnih orijentira. Približavanjem visini odluke (DH) kada je već uspostavio dovoljan vidni kontakt, naređuje kopilotu: NASTAVI! vidim svetla (stazu). (CONTINUE! APPROACH LIGHTS (RUNWAY) IN SIDE). Posle potpunog prilagođavanja spoljnoj sredini, komandom: "MY CONTROLS!" preuzima kormilo i izvršava sletanje. Kopilot posle predaje komandi ostaje na instrumentima sve do završenog sletanja i javlja svako odstupanje od propisanih normi.
IV VIZUELNA FAZA Vizuelna faza počinje još pre dostizanja odluke na kojoj je pilotu već sasvim jasno da li može nastaviti let do sletanja ili produžiti na drugi krug. Na samoj visini od 100 stopa iznad terena, vazduhoplov se mora nalaziti unutar okvira u odnosu na sletnu stazu odakle ga produžena putanja leta vodi prema tački dodira koja ne sme da izlazi van bočnih granica zone sletanja. Odstupanje od LOCALIZERa sme biti najviše 1/3 DOTa levo ili desno. Odstupanje od linije poniranja GLIDE PATHa sme biti najviše 1 DOT. Brzina sme biti ± 5 kt od zadate za prilaženje, a ne manja od proračunate brzine iznad praga sletne staze (Vth). Kada je uspostavljen dovoljan vidni kontakt vođa vazduhoplova preuzima kormilo putem komande: "MY CONTROLS!" Ova komanda mora uslediti najkasnije na određenom minimumu CAT II za dotični aerodrom. Komandom: "NASTAVI" (CONTINUE!), vođa vazduhoplova oduži momenat preuzimanja komandi koji ipak ne sme biti niže od 100 stopa. Visina od 100 stopa je najmanja visina za isključenje autopilota i AUTOTHROTTLE.
1-6/04
– 219 od 806 –
Knjiga II
Ukoliko kopilot nije čuo ni "MY CONTROLS" niti "CONTINUE" posle dostizanja minimuma vrši produženje na drugi krug. Vizuelna faza smatra se kritičnijom nego instrumentalni deo prilaza, zbog poteškoća kod adaptacije oka, vizuelnih iluzija i drugih efekata može doći do pogrešnih reakcija pilota. Naročito treba izbegavati uobičajenu tendenciju potiskivanja volana napred. Na taj način se izazivaju velike vrednosti brzine poniranja koje dovode do tvrdih ili prevremenih sletanja (ispred sletne staze). Ne treba nastojati ni da sletanje bude "fino". Tokom vizuelne faze prilaza može doći do iznenadnog gubljenja vidnog kontakta ili odlučnog smanjenja vidljivosti. Ne treba oklevati s odlukom za produženje na drugi krug. Ukoliko vazduhoplov nije na visini od 100 stopa sasvim tačno poravnat sa centralnom linijom sletne staze, ne treba davati velikih popravki. Sigurnije je sleteti pored centralne linije u reonu svetala zone dodira, jer postoji manja opasnost da se vazduhoplov uznemiri i greška potencira u suprotnu stranu. Kada se uđe u gustu maglu posle sletanja, makar se vidljivost smanjila skoro do nule; opšte pravilo nalaže da se primeni maksimalno kočenje. Nikako se iz takve pozicije ne treba odlučivati za produženje na drugi krug. Pravilno sedenje — podešavanje visine sedišta treba da nam bude ustaljena navika, koja je u ovim slučajevima i te kako važna. Pogrešnim načinom sedenja može vam se tako smanjiti vidni segment, da do visine odluke uopšte ne vidimo dovoljno vidnih orijentira na osnovu kojih se smemo odlučiti za nastavak prilaza. Kočenje treba da bude normalno i pored nestrpljenja da se vazduhoplov što pre zaustavi. Dobro poznavanje svetlosnih orijentira, dobra priprema i poznavanje aerodroma, pomoći će u uklanjanju pomenutog nestrpljenja i grubosti u kočenju. Najvažnije je dobro poznavanje i poštovanje propisane procedure izvođenja prilaza i sletanja za CAT II. Time što kopilot striktno ostaje na instrumentima u toku faze sletanja — obezbeđena je instrumentalna kontrola nad vazduhoplovom.
1-6/04
– 220 od 806 –
Knjiga II
Ova činjenica je i te kako važna ukoliko je vođa vazduhoplova prinuđen da produži na drugi krug posle toga kada je već sasvim prešao u vizuelnu fazu.
V PRODUŽENJE NA DRUGI KRUG Zbog velike blizine zemlje mora biti svako produženje na drugi krug izvedeno krajnje tačno i precizno. Naročito je to važno posle ulaska u vizuelnu fazu, kada treba biti spreman na takvu mogućnost, kao i probleme koje iziskuje (isključenje autopilota, AUTOTGROTTLE) Sa odlukom da se produži na drugi krug ne treba oklevati a jednom — donešenu odluku ne treba nikada menjati. U principu može produženje na drugi krug započeti i jedan i drugi pilot u svakoj fazi nadzorovanog prilaza. Vođa vazduhoplova će narediti da se produži na drugi krug kada: — takvu naredbu dobije od kontrole letenja — zaključi da se u bilo kojoj fazi prilaza vazduhoplov našao na nebezbednom mestu ili u nebezbednom položaju u odnosu na predviđenu putanju leta i predviđeni položaj vazduhoplova u prostoru. — Prema podacima koje dobija sazna da je vidljivost duž staze sletanja pala ispod određenog minimuma — na visini odluke nema dovoljno vidnih orijentira za vizuelni nastavak prilaza, — sletanje ne može izvršiti u granicama obeležene zone sletanja — neka komponenta od zahtevane opreme na vazduhoplovu otkaže — otkaže neka od komponenti zahtevane opreme na zemlji — se posle preletanja srednjeg markera (MM) pojave veće grubosti u radu autopilota i promene položaja vazduhoplova — se na visini odluke vazduhoplov ne nalazi u propisanom okviru — normi položaja, kursa, brzine i trimovanja — se posle visine od 300 stopa pojavi veće poniranje od 1000 stopa na minut.
1-6/04
– 221 od 806 –
Knjiga II
Kopilot dok vrši upravljanje komandama vazduhoplova izvršava produženje na drugi krug ako: — vođa vazduhoplova tako naredi, — zaključi, da se u bilo kojoj fazi prilaza vazduhoplov našao na nebezbednom mestu ili u nebezbednom položaju u odnosu na predviđenu putanju leta, predviđeni položaj vazduhoplova u prostoru — do dostizanja propisanog minimuma za CAT II nije čuo naredbu "NASTAVI" ili "MY CONTROLS!" Posle preuzimanja kormila i prelaska na vizuelnu fazu vođa vazduhoplova lično sam izvršava produženje na drugi krug. Takođe može u bilo kojoj ranijoj fazi naredbom "MY CONTROLS!" preuzeti kormila vazduhoplova i izvršiti proceduru produženja na drugi krug kada proceni da za to ima razloga. Sama procedura produženja na drugi krug bila je naznačena u BRIEFINGu za sletanje. Izvodi se na standardni način po uputstvu pilota za avion. Ukoliko je odluka za produženje na drugi krug stvorena na osnovu vremenske situacije koja je promenljiva, može se vođa vazduhoplova odlučiti na ponovan prilaz ukoliko postoji velika verovatnoća da će ponovljeni prilaz biti uspešan.
1-6/04
7.1.3
– 222 od 806 –
Knjiga II
PROGRAM ZA PROVJERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI ZEMALJSKE I LETAČKE OBUKE ZA * PILOTE NA ZRAKOPLOVU METRO II SA 226
Ovaj program obuhvata obuku pilota za zrakoplov Metro II SA 226 koja se sastoji iz dva dijela, i to iz zemaljske i letačke obuke. Prvi dio se sastoji iz 129 nastavnih sati i 24 sata praktične vježbe dok obuka u zraku traje: 1.
za kopilota najmanje 50 letačkih sati
2.
za kapetana najmanje 100 letačkih sati
Na kraju se nalaze formulari za ispit pilota u zoni i na liniji koji su napisani po gore pomenutom programu.
OBUKA NA ZEMLJI 1.
TEHNIČKI DIO Sati Teorij. Prakt.
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
*
Opće karakteristike i dimenzije aviona ................................... 2 Konstrukcija trupa, krila i repnih površina............................... 2 Komande leta ......................................................................... 2 Sistem trimera dubine............................................................. 1 Stajni trap i nosni točak .......................................................... 3 Zakrilca ................................................................................... 1 Kočioni uređaj......................................................................... 1
Ovaj program utvrđen je rešenjem Saveznog komiteta za saobraćaj i veze, br. 423/1, od 17. II 1979. godine.
1-6/04
8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27.
– 223 od 806 –
Knjiga II
Sati Teorij. Prakt. Hidraulički sistem.................................................................... 3 Električni sistem istosmjerne struje ....................................... 4 Električni sistem izmjenične struje.......................................... 4 Sistem goriva .......................................................................... 2 Pogonska grupa — motor..................................................... 10 Pogonska grupa — propeler................................................... 6 Sistem podmazivanja motora ................................................ 2 Alkohol/voda sistem................................................................ 1 Pito-statički sistem.................................................................. 1 Vakuum sistem ....................................................................... 1 Sistem za startanje motora ..................................................... 3 Korištenje kompresorskog zraka ............................................ 2 Sistem za razleđivanje............................................................ 3 Brisač vjetrobrana................................................................... 1 Sistem za klimatizaciju ........................................................... 2 Sistem za prešerizaciju........................................................... 2 Uređaj za upravljanje nosnom nogom .................................... 2 Osvjetljavanje aviona.............................................................. 1 Sistem za kisik ........................................................................ 1 Sistem za signalizaciju i sprečavanje gubitka brzine ......................................................................... 2 UKUPNO po I dijelu 65 sati
2.
POSEBNI UREĐAJI
1.
Navigacijske i komunikacijske staniceaudio panel.................................................................................... 2 Sistem kompasa, RMI i HSI........................................................... 1 Autopilot i Flight Director ............................................................... 2
2. 3.
1-6/04 4. 5. 6. 7.
– 224 od 806 –
Knjiga II
Meteorološki radar......................................................................... 1 Voice i Flight Recorder .................................................................. 1 Napajanje navigacijskih i komunikacijskih uređaja........................ 2 Smještaj antena............................................................................. 1 UKUPNO po II dijelu 10 sati
3.
OPĆI DIO
1. 2. 3. 4. 5. 6.
Sati Teorij. Prakt. Ograničenja u letu ......................................................................... 3 Performanse aviona ...................................................................... 5 Planiranje leta i proračun goriva.................................................... 3 Upoznavanje s pilotskim priručnikom ............................................ 1 Postupci u nuždi .......................................................................... 10 Provjera težine i balansiranje aviona............................................. 3 UKUPNO: po III dijelu 22 sata
4.
EKSPLOATACIJA AVIONA
Sati Teorij. Prakt. 1. Predpoletni pregled ........................................................... 1 3 2. Utovar i osiguranje tereta .................................................. 1 3 3. Priprema kabine za let....................................................... 3 5 4. Rad po listama za provjeravanje ....................................... 2 4 5. Startanje motora...............................................................— 4 6. Voženje ............................................................................— 1 7. Polijetanje.........................................................................3 — 8. Penjanje ...........................................................................3 — 9. Krstarenje .........................................................................1 — 10. Spuštanje .........................................................................1 —
1-6/04 11. 12. 13. 14. 15.
– 225 od 806 –
Knjiga II
Prilaz ................................................................................1 Slijetanje...........................................................................1 Produžavanje ...................................................................1 Postupci nakon slijetanja.................................................. 1 Gašenje motora................................................................ 1
— — — 2 2
UKUPNO: po IV dijelu 20 sati 24 5.
POSEBNI POSTUPCI (za kapetana i instruktora) Sati
1. 2. 3. 4. 5.
Teorij. Prakt. Otkaz motora u polijetanju VMC, VSI, VSO, V1, VR, V2, VYSE, VXSE ...................................................... 3 Normalna staza za polijetanje i proračun ...................................... 2 Minimalna staza za slijetanje i proračun........................................ 2 Izbor minimalnog nivoa leta na jednom motoru............................. 1 Specifične kvalitete aviona SA 226 za let na jednom motoru ......................................................................... 4 UKUPNO: po V dijelu 12 sati
REKAPITULACIJA:
1. 2. 3.
Tehnički dio Posebni uređaji Opći dio
Sati Teorij. Prakt. 65 " 10 " 22 "
1-6/04 4. 5.
– 226 od 806 –
Knjiga II
Eksploatacija aviona Posebni postupci
20 12
24 "
SVEGA: 129 sati 24 sata
OBUKA U ZRAKU I DIO Vježba br. 1 PILOTAŽNA ZONA — — — — — —
normalno polijetanje sa odlaskom u zonu standardni horizontalni zaokreti poniranje i ponirajući zaokreti penjanje i penjajući zaokreti uspostavljanje režima leta utjecaj promjene otpora kod raznih konfiguracija, na promjenu snage motora — povratak iz zone za slijetanje — gašenje i obezbjeđenje aviona 1 let — 1.10 sati
Vježba br. 2 PILOTAŽNA ZONA — — — — — — — —
normalno polijetanje i polijetanje na malim brzinama horizontalni zaokreti (standardni i polustandardni) penjanje i penjući zaokreti poniranje i ponirajući zaokreti uspostavljanje režima leta prilazi za slijetanje sa malom brzinom slijetanje gorenje motora i obezbjeđenje 1 let — 1.10 sati
1-6/04
– 227 od 806 –
Knjiga II
Vježba br. 3 PILOTAŽNA ZONA — normalno polijetanje i polijetanje sa minimalnom brzinom — penjanje i penjući zaokret — uspostavljanje režima leta — poniranje i ponirajući zaokret — polustandardni zaokreti — let na minimalnoj brzini — prevučeni let — minimalna brzina u prilazu za slijetanje i slijetanje — gašenje motora i obezbjeđenje 1 let — 1.10 sati Vježba br. 4 PILOTAŽNA ZONA — normalno taksiranje — taksiranje sa bočnim vjetrom — "kratko" polijetanje i slijetanje — poniranje i ponirajući zaokret — penjanje i penjući zaokret — uspostavljanje režima leta — standardni i polustandardni zaokret — prevučeni let na minimalnoj brzini po SAS sistemu — gubitak brzine — utjecaj otpora stajnog trapa i zakrilca na brzinu aviona — prilaz za slijetanje i slijetanje 1 let — 1.10 sati Vježba br. 5 ŠKOLSKI KRUGOVI 15 letova — 1.30 sati Vježba br. 6 PILOTAŽNA ZONA — identifikacija motora koji je otkazao — održavanje pravca u polijetanju poslije otkaza motora — procedura gašenja motora i federovanje motora u kvaru — let sa jednim motorom:
1-6/04
– 228 od 806 –
Knjiga II
a) horizontalni let b) penjanje i optimalna brzina u penjanju c) poniranje d) zaokreti u obje strane e) upotreba trimera — utjecaj uvlačenja i izvlačenja stajnog trapa i flapsova na performanse aviona kod otkaza jednog motora — demonstriranje minimalne brzine sa jednim motorom 1 let — 1.10 sati Vježba br. 7 PILOTAŽNA ZONA — identifikacija motora koji je otkazao — održavanje pravca poslije otkaza jednog motora — let sa jednim motorom: a) horizontalni let b) letenje sa najboljom brzinom penjanja c) penjanje i poniranje — simuliranje otkaza motora u polijetanju V 1 — simuliranje otkaza motora poslije polijetanja V 2 — minimalna brzina sa jednim motorom u zoni — gašenje, federovanje i zapuštanje motora u zoni — simuliranje otkaza motora u prilazu za slijetanje i slijetanje 1 let — 1.10 sati Vježba br. 8 PILOTAŽNA ZONA — taksiranje sa jednim motorom — simuliranje otkaza motora u polijetanju V 1 — simuliranje otkaza motora poslije polijetanja V 2 — identifikacija motora koji je otkazao — gašenje motora, federovanje i ponovno startanje u zoni — let u zoni sa jednim motorom — vanredne situacije u letu sa jednim motorom: a) otkaz stajnog trapa b) otkaz elektro sistema c) otkaz u sistemu za gorivo d) požar u zraku
1-6/04
– 229 od 806 –
Knjiga II
1 let — 1.10 sati Vježba br. 9 PILOTAŽNA ZONA — identifikacija motora koji je otkazao — utjecaj flapsova i stajnog trapa na performanse aviona kod otkaza jednog motora — gašenje motora i federovanje — let sa minimalnom brzinom — produžavanje poslije prilaza — postupak kod otkaza sistema — otkaz motora u fazi zaleta — otkaz motora poslije polijetanja V 2 — otkaz motora u prilazu za slijetanje 1 let — 1.10 sati II DIO Vježba br. 1 LINIJSKO LETENJE — odlazna procedura a) upotreba S i D b) upotreba radara — let na ruti RMI, HSI i DMI a) navigacija pomoću VOR, ADF b) upotreba c) upotreba Flight Directora d) upotreba autopilota e) Voice i Flight Recorder — procedura prilaza a) upotreba radarskog vektoriranja b) upotreba radara c) prilaz po VOR d) prilaz po ILS e) prilaz po NDB f) neuspjeli prilaz
1-6/04
– 230 od 806 –
Knjiga II
REKAPITULACIJA: NALET ZA KAPETANA 1. 2.
DIO I — PILOTAŽNE ZONE DIO II — LINIJSKO LETENJE
23 leta — 10.50 sati 90.00 sati UKUPNO: 100.50 sati
NALET ZA KOPILOTA 1. 2.
DIO I — PILOTAŽNE ZONE DIO II — LINIJSKO LETENJE
19 letova — 06.10 sati 43.50 sati UKUPNO: 50.00 sati
1-6/04
7.1.4
– 231 od 806 –
Knjiga II
PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI LETAČKOG OSOBLJA NA AVIONU * PIPER CHIEFTAIN (PA-31-350)
Program za proveravanje stručne sposobnosti letačkog osoblja na avionu PA-31-350 odnosi se na instruktora za tip, I pilota i II pilota na tipu, obuhvata teorijsku i praktičnu proveru stručnosti. Teorijski deo provere sadrži proveru iz poznavanja aviona, motora i opreme, poznavanja eksploatacije aviona motora i opreme i poznavanje normalnih i prinudnih postupaka. Praktični deo provere obuhvata izvršenje pripreme za let, normalnih i prinudnih postupaka u letu.
1. TEORIJSKI DEO PROVERE 1.1. Poznavanje aviona, motora i radionavigacijskih sredstava: — opšte o avionu (dimenzije, konstrukcija, otvori, komande leta) — motor, turbokompresor, sistem napajanja gorivom i sistem podmazivanja — električni sistem — sistem grejanja i ventilacije — hidraulični sistem — sistem za razleđivanje — sistem za kiseonik — komunikaciona i radionavigaciona oprema
*
Ovaj program utvrđen je Rešenjem Saveznog komiteta za saobraćaj i veze, br. 7466/1, od 3. XII 1979. godine.
1-6/04
– 232 od 806 –
Knjiga II
1.2. Performanse aviona — — — — — — — —
konfiguracije aviona najveća dozvoljena težina u poletanju težina bez goriva (zero fuel weight) minimalna brzina (stalling speed Vso, Bs) min. control speed (Vmc) kritična brzina za otkaz motora (V1) minimalna sigurnosna brzina u poletanju (V2) staza ubrzavanja i zaustavljanja, potrebna dužina za poletanje, potrebna staza za poletanje — putanja posle poletanja, segmenti posle poletanja — potrebna dužina za sletanje — snaga: puna snaga, snaga za penjanje, najveća trajna snaga, snaga u krugu čekanja
1.3. Težina i centraža Korišćenje podataka iz Odobrenog pilotskog priručnika (Approved pilot's operations handbook) i upotreba računara.
1.4. Normalni postupci — — — — — — — —
predpoletni pregled zapuštanje motora voženje i poletanje penjanje krstarenje spuštanje sletanje zaustavljanje motora i parkiranje
1.5. Prinudni postupci — postupak u slučaju otkaza motora u poletanju, penjanju, krstarenju i spuštanju — postupak prevođenja 1 elise na jedrenje i vraćanja u radni režim
1-6/04
– 233 od 806 – — — — — — — —
Knjiga II
postupak sletanja sa jednim motorom postupak produžavanja sa jednim motorom postupak u slučaju požara na motoru postupak u slučaju požara na električnoj instalaciji postupak unakrsnog napajanja gorivom postupak prinudnog izvlačenja stajnog trapa postupak u slučaju nesimetričnog izvlačenja zakrilaca.
2. PRAKTIČKI DEO PROVERE 2.1. I PILOT 2.1.1.
2.1.2.
Školski krug: Kandidat treba da izvrši jedan normalan školski krug i jedan u kome će penjanje pri brzini većoj od 106 Kts čas, leteti po krugu, prilaz i sletanje biti izvršeni sa jednim motorom. Zona: — režim leta, zaokreti (standardni i oštri nagiba 45°) — korišćenje automatskog pilota i flight directora — let minimalnom brzinom i prevlačenja u svim konfiguracijama sa i bez snage — let sa jednim motorom; zaokreti — prilaz po ILS sa jednim motorom — produžavanje sa jednim motorom — prilaz po ILS uz korišćenje FD — prilaz po ILS uz korišćenje A/P — poletanje uz korišćenje back coure vrste rada
2.2. INSTRUKTOR Provera treba da se izvrši po istim elementima kao i za I pilota. S tim da kandidat leti sa desnog sedišta.
2.3. II PILOT 2.3.1.
Školski krug: Kandidat treba da izvrši jedan normalan školski krug i jedan u kome će prilaz i sletanje biti izvršeni sa jednim motorom.
1-6/04 2.3.2.
– 234 od 806 –
Knjiga II
Provera treba da se izvrši po istim elementima kao za I pilota Trajanje praktične provere određeno je potrebom da se provera izvrši po svim navedenim elementima. Ponavljanje elemenata moguće je ukoliko ispitivač oceni da u prvom pokušaju nisu postojali uslovi za njihovo nesmetano izvršenje. Kraj programa provere.
1-6/04
7.1.5
– 235 od 806 –
Knjiga II
PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE * SPOSOBNOSTI MEHANIČARA-TEHNIČARA LETAČA 1. AERODINAMIKA I TEORIJA LETENJA
1.1.
Uvod u aerodinamiku Fluid u mirovanju: hidrostatički pritisak i Arhimedov zakon, standardna atmosfera. Fluid u kretanju, strujnica i strujna cev. Zakon o održavanju materije i jednačina kontinuiteta. Zakon o održavanju energije i Bernulijeva jednačina. Viskozitet. Granični sloj. Laminirano i turbulentno strujanje. Pojam stišljivog fluida. Brzina zvuka i Mahov broj. Pritisak i temperatura u zaustavnoj tački stišljivog fluida.
1.2.
Geometrijske karakteristike krila i aeroprofila Oblik i površina krila, razmah, vitkost, strela, dijedar, srednja aerodinamička tetiva. Srednja linija, tetiva, zakrivljenost i debljina aeroprofila.
1.3.
Opšte o opstrujavanju oko aerotela Pojam aerotela i napadni ugao. Raspodela pritiska po telu, aerodinamički koeficijenti.
1.4.
Teorija uzgona i otpora Aerodinamičko opterećenje po tetivi i razmahu krila. Vrtlozi na krilu. Indukovana brzina i indukovani napadni ugao. Koeficijent uzgona i kriva uzgona. Otpor aeroprofila i krila. Indukovani otpor.
*
Ovaj program utvrđen je rešenjem Saveznog komiteta za saobraćaj i veze VI/3 br. 2500/1 od 30. maja 1980. godine.
1-6/04
– 236 od 806 –
Knjiga II
Koeficijent otpora i kriva otpora. Pomeranje centra potiska. 1.5.
Aerodinamičke karakteristike aviona Uzgon i otpor aviona. Finesa, faktor penjanja i polara aviona. Uticaj oblika krila na opterećenje krila. Idealno krilo i kompromisi. Mehanizacija krila: zakrilica, pretkrilica, aerodinamičke kočnice.
1.6.
Aerodinamika velikih brzina Strujanje kroz konvergentno-divergentnu cev. Mahov talas. Udarni i ekspanzioni talasi. Kritični Mahov broj i mogućnosti za njegovo povećanje. Dopunski otpor od uticaja stišljivosti i pravilo površine. Uticaj Mahovog broja na aerodinamičke karakteristike. Komandne površine za velike brzine. Karakteristične pojave i ograničenja u letu velikim brzinama.
1.7.
Elise i pogonska grupa Geometrijske karakteristike elise i tipovi elisa. Princip rada elise i aerodinamičke karakteristike elise. Rad elise nepromenljivog i promenljivog koraka. Eksploatacija i ograničenje u radu elise. Propratne pojave kod elisne pogonske grupe (reaktivni moment, zakošenje strujnica, žiroskopski moment). Tipovi pogonskih grupa. Krive raspoloživog potiska, snage i potrošnje goriva.
1.8.
Horizontalni let Sile na avionu i jednačine horizontalnog leta. Brzine horizontalnog leta i faktori koji na nju utiču. Potreban potisak i potrebna snaga za horizontalni let. Peno dijagrami potiska i snage. Dva režima horizontalnog leta.
1-6/04 1.9.
– 237 od 806 –
Knjiga II
Penjanje Sile na avionu i jednačine penjanja. Brzina u penjanju i faktori koji na nju utiču. Kriva penjanja. Dva režima penjanja.
1.10.
Spuštanje Sile na avionu i jednačine spuštanja. Brzina spuštanja i veličine od kojih zavisi. Planiranje. Jednačine planiranja, brzina i ugao planiranja. Polara propadanja. Uticaj vetra i težine na planiranje. Dva režima planiranja.
1.11.
Poletanje i sletanje Način poletanja. Sile na avionu u poletanju. Faktori koji utiču na dužinu poletanja. Načini sletanja. Sile na avionu u sletanju. Brzina sletanja i mere za njeno smanjenje. Faktori koji utiču na dužinu sletanja.
1.12.
Evolucije (neustaljeni režimi) Glavne ose aviona Zaokret, bočni nagib u zaokretu, opterećenje u zaokretu. Brzina i poluprečnik zaokreta. Snaga potrebna za zaokret. Propratne pojave u zaokretu. Prevučen let i gubitak brzine. Kovit i vađenje iz kovita.
1.13.
Stabilnost i upravljivost Pojam stabilnosti i upravljivosti Uzdužna stabilnost. Doprinosi krila, trupa, pogonske grupe i horizontalnog repa. Krajnji zadnji položaj težišta. Poprečna (bočna) stabilnost. Efekat diedra, strele i vertikalnog repa. Stabilnost po pravcu. Efekat vertikalnog repa i strele krila.
1-6/04
– 238 od 806 –
Knjiga II
Dutch — roll oscilacije. Uzdužna upravljivost, krmilo visine, krajnji prednji položaj težišta. Centraža aviona. Uticaj Mahovog broja na centražu. Bočna upravljivost. Obična, diferencijalna i krilca tipa "Frize". Upravljivost po pravcu. Krmilo pravca. Let sa nesimetričnom vučom. Sila na palici i smanjenje opterećenja u komandama (aerodinamička kompenzacija, trimer, fletner, dinamička kompenzacija). 1.14.
Kalibracija instrumenata
1.14.1.
Merenje brzine Pito statički sistem. Statički, dinamički i totalni pritisak. Putna brzina (GS). Merenje brzine u nestišljivom fluidu i stišljivom fluidu. Stvarna vazdušna brzina (TAS). Ekvivalentna vazdušna brzina (EAS), metodska greška. Kalibrisana vazdušna brzina (CAS), greška kompresibiliteta. Indicirana vazdušna brzina (IAS), položajna greška.
1.14.2.
Merenje Ma broja Indicirani i stvaran Ma broj. Veza Ma broja — vazdušna brzina.
1.14.3.
Metodi merenja visine Visina po pritisku, visina po gustini, visina po temperaturi, veza. Stvarna i indicirana visina po pritisku, greške visinomera.
1.14.4.
Merenje temperature Temperature SAT, RAT i TAT. Greške termometra.
1.15.
Granične brzine aviona — konstruktivna i aerodinamička ograničenja.
1-6/04 1.15.1.
– 239 od 806 –
Knjiga II
Minimalne brzine Brzina gubitka uzgona (Stalling speed) Vs. Brzina baftinga. Uticajni faktori. Minimalna brzina upravljanja Vmc, na zemlji i u vazduhu, uticajni faktori.
1.15.2.
Maksimalne brzine Aerodinamičke maksimalne brzine, režimi rada motora. Strukturalne maksimalne brzine. Konstruktivna ograničenja, V-n dijagram. Ograničenja pri manevrisanju, V-n dijagram pri manevrisanju. Ograničenja u turbulenciji, maksimalni udari vetra, V-n dijagram u turbulenciji.
1.16.
Performanse poletanja
1.16.1.
Faze poletanja
1.16.2.
Poletanje u zavisnosti od piste Jednačina poletanja, uticajni faktori. Uslovi poletanja za saobraćajne avione — balansirano poletanje. Određivanje potrebne dužine piste, uticajni faktori. Brzine poletanja V1, Vmu, VLO, V2, VR, uticajni faktori, clearway i stopway. Uticaj atmosferskog taloga na poletanje. Ostala ograničenja — energija kočenja, uticaj Vmcg.
1.17.
Performanse na putu
1.17.1.
Plafon aviona, teorijski, praktični, sa otkazom motora
1.17.2.
Kritične prepreke na putu Nadvišenje prepreka. Brzine za nadvišenje prepreka sa otkazom rada motora. Drift-down procedura.
1.18.
Performanse pri prilaženju i sletanju
1-6/04
– 240 od 806 –
1.18.1.
Faze sletanja
1.18.2.
Sletanje u zavisnosti od piste Jednačina sletanja, uticajni faktori. Uslovi sletanja za saobraćajne avione. Određivanje potrebne dužine piste, uticajni faktori. Brzina sletanja. Uticaj atmosferskog taloga na sletanje.
1.18.3.
Produženje u konfiguraciji prelaženja Propisi, uticajni faktori.
1.18.4.
Produženje u konfiguraciji sletanja Propisi, uticajni faktori.
1.18.5.
Uticaj prepreka na sletanje
1.19.
Proračun leta
1.19.1.
Penjanje Režimi penjanja. Proračun goriva i vremena pri penjanju.
1.19.2.
Krstarenje Režimi krstarenja. Određivanje plafona aviona. Određivanje optimalne visine. Proračun goriva i vremena leta.
1.19.3.
Poniranje Režimi poniranja. Proračun goriva i vremena poniranja.
1.19.4.
Određivanje rezervnog goriva
1.20.
Težina i centraža
1.20.1.
Uticaj težine i centraže na bezbednost letenja Uticaj nepravilnog tovarenja na performanse aviona. Promene težine kod aviona. Definicija težišta.
Knjiga II
1-6/04
– 241 od 806 –
Knjiga II
Uticaj položaja centra težišta na stabilitet. 1.20.2.
Definicije težina Stvarne težine (MEW, BEW, BW, DOW, OW, ZFW, TOW, LW, TW). Maksimalne težine (MTOW, MLW, MZFW, MTW). Težine goriva. Koristan teret, plaćeni teret.
1.20.3.
Izračunavanje bazične težine i centraže praznog vazduhoplova
1.20.4.
Izračunavanje težine aviona u vazdušnom saobraćaju
1.20.5.
Izračunavanje centraže aviona u vazdušnom saobraćaju
1.21.
Tovarenje aviona Označavanje robnih odeljaka, obezbeđivanje tereta, ograničenja.
2. POZNAVANJE VAZDUHOPLOVA, MOTORA I INSTRUMENATA 2.1. 2.1.1.
Konstrukcija vazduhoplova Konstrukcija krila Krilo. Namena. Vrste konstrukcija: krilo sa upornicama, biplan, platnena presvlaka. Krilo sa nosećom oplatom i njegova konstrukcija. Ramenjača, rebra, uzdužnice, oplata, napadna i izlazna ivica, krajevi krila. Veza sa trupom, motorom, stajnim trapom. Rezervoari za gorivo ugrađeni u krilu, integralni spoljni rezervoari.
2.1.2.
Trup Namena. Vrste konstrukcija: rešetkasta sa zategama, drvena, platnena presvlaka, zavarene cevi. Monokok i polumonokok trupovi. Okviri, uzdužnice, pregrade, ojačanja otvora.
2.1.3.
Repne i komandne površine
1-6/04
– 242 od 806 –
Knjiga II
Uloga i vrste. Platnom pokrivene repne površine. Repne i komandne površine sa nosećom korom. Aerodinamička kompenzacija. Načini trimovanja i vrste trimera. Šarnirane veze komandnih površina, pokretački elementi. Repne površine sa promenljivim napadnim uglom. Pretkrilca, zakrilca, krilca, aerodinamičke kočnice. Pokretački mehanizmi. 2.1.4.
Stajni trap Stajni trap: uloga i vrste. Princip rada amortizera. Dijagram rada amortizera. Konstrukcija i rad uljno vazdušnog amortizera. Mehanizam za uvlačenje stajnog trapa. Točkovi i gume. Kočnice. Upravljanje nosnim točkom.
2.1.5.
Komande leta Namena. Krute, gipke i mešovite komande, principijelne šeme. Sile na komandama. Šarnirani moment. Servo mehanizmi.
2.2.
Sistemi i oprema
2.2.1.
Pneumatski sistem Potreba za vazduhom pod pritiskom. Sistemi koji koriste vazduh pod pritiskom. Izvori vazduha pod pritiskom kod aviona sa mlaznim motorom.
2.2.2.
Sistem za klimatizaciju i regulaciju pritiska Potrebe i namena sistema. Avioni sa kabinom pod pritiskom, osnovni pojmovi. Regulacija osnovnih parametara vazduha. Vazdušni ciklus hlađenja, freonski ciklus hlađenja. Automatska regulacija temperature. Način održavanja natpritiska. Ručna i automatska regulacija natpritiska kabine. Razvođenje vazduha po kabini.
1-6/04 2.2.3.
– 243 od 806 –
Knjiga II
Kiseonički sistem Vrste kiseoničkih sistema. Distribucija kiseonika. Regulatori snabdevanja.
2.2.4.
Sistem za zaštitu od zaleđivanja Stvaranje leda na avionu i posledice. Detekcija zaleđivanja. Načini za sprečavanje zaleđivanja: mehanička, hemijska, termička zaštita (električna i toplim vazduhom). Sistemi za sprečavanje zaleđivanja.
2.2.5.
Pomoćna pogonska grupa Potreba i namena pomoćne pogonske grupe. Avionski sistemi koji koriste pomoćnu pogonsku grupu.
2.2.6.
Sistem za gorivo Gorivni rezervoari: tipovi, ventilacija rezervoara, punjenje, pražnjenje, merenje količine goriva, dreniranje vode, zaštita od korozije. Buster pumpe, gorivni ventili. Specifičnosti gorivnog sistema, napajanje motora gorivom (slobodnim padom, unakrsno napajanje), pretakanje goriva na zemlji i u letu, ispuštanje goriva u atmosferu.
2.2.7.
Protivpožarni sistem Detekcija požara, indikacije i proba. Gašenje požara, metode gašenja, boce. Tipovi požara i sredstva za gašenje.
2.2.8.
Hidraulični sistem Zadaci, principi, primenjeni pritisci, primenjeni fluidi. Hidraulične pumpe: zupčaste, klipne, centrifugalne, pumpe promenljivog protoka, ručne pumpe. Hidropokretači: jednosmerni, višehodni, sa ograničenjem sile, hidromotori. Ventili: komandni, prelivni, redukcioni, nepovratni, ispustni, ventili za redukciju protoka.
2.3.5.
Dobijanje naizmenične struje na vazduhoplovu
1-6/04
– 244 od 806 –
Knjiga II
Generatori na savremenim vazduhoplovima. Generisanje naizmenične struje. Frekvencija i perioda. Stabilizacija frekvencije izvora, regulator broja obrtaja osovine generatora. 2.3.6.
Rad izvora naizmenične struje Separatni i paralelni rad izvora. Merenje napona, frekvencije i periode. Kontrola i zaštitna kola izvora i distribucije. Faktori snage i stvarna snaga.
2.3.7.
Transformatori Primarna i sekundarna EMS. Opterećenje sekundara, otporno, induktivno i kapacitivno opterećenje. Gubici u transformatoru, testiranje transformatora.
2.3.8.
Pretvarači Invertori — dinamički i statički. Ispravljači — jednosmerni i dvosmerni, grecov spoj. Transformator ispravljači.
2.3.9.
Blok dijagram elektro sistema vazduhoplova Rad komponenata, vrsta prekidača, kablaža, terminali. Pomoćni izvori. Spoljni agregat za napajanje avionske instalacije.
2.3.10.
Normalan rad avionskog elektro sistema. Kola za slučaj nužde i njihovo napajanje kod otkaza avionskih osnovnih izvora.
2.4.
Vazduhoplovne turbomlazne pogonske grupe
2.4.1.
Tehnička termodinamika Idealni i realni gasovi. Parametri gasnog stanja. Jednačina stanja gasa. Specifična toplota, izohorska i izobarska.
1-6/04
– 245 od 806 –
Knjiga II
Prvi zakon termodinamike. Rad i toplota. Termodinamički procesi: izohorski, izobarski, izotermski, adijabatski, politropski. Drugi zakon termodinamike. Termički stepen korisnosti stvarnog ciklusa. 2.4.2.
Vazduhoplovna goriva i maziva. Klasifikacija vazduhoplovnih goriva. Karakteristike vazduhoplovnih goriva. Zahtevi za vazduhoplovna goriva. Sagorevanje goriva. Potrebna količina vazduha. Klasifikacija vazduhoplovnih maziva. Karakteristike vazduhoplovnih maziva. Zahtevi za vazduhoplovna maziva.
2.4.3.
Vazduhoplovne turbomlazne pogonske grupe
2.4.3.1.
Princip rada turbomlaznih motora
2.4.3.2.
Sila potiska. Specifični potisak, potrošnje goriva, težina.
2.4.3.3.
Koeficijent korisnosti. Toplotni bilans.
2.4.3.4.
Zavisnost potiska od parametara procesa u turbo-mlaznom motoru
2.4.3.5.
Odnos između potiska i snage turbomlaznog motora
2.4.3.6.
Konstrukcija turbomlaznog motora, namena komponenata, promena parametara gasa: Usisnik, tipovi, podzvučni i nadzvučni. Sabijanje usled brzine. Kompresori. Centrifugalni, karakteristike. Aksijalni, karakteristike. Nestabilan rad kompresora. Sprečavanje nestabilnih režima rada kompresora, razdvojeni kompresori, pokretne lopatice, ventili za ispuštanje vazduha. Kombinovani kompresori. Komora za sagorevanje, tipovi. Turbine, tipovi. Hlađenje turbine.
1-6/04
– 246 od 806 –
Knjiga II
Izduvni vod. Naknadno sagorevanje. Mlaznik. Tipovi, podzvučni i nadzvučni. Mlaznik konstantnog i promenljivog preseka. Ograničenje buke na aerodromima. Uređaj za prigušivanje zvuka, tipovi. Odvod snage za pomoćne pogone. 2.4.3.7.
Karakteristike vazduhoplovnog turbomlaznog motora, zavisnost potiska i potrošnja goriva od visine i brzine leta.
2.4.3.8.
Tipovi vazduhoplovnih turbomlaznih motora: Dvoprotočni turbomlazni motor, princip rada, tipovi, konstrukcije. Zavisnost potiska i potrošnje od brzine i visine leta.
2.4.3.9.
Turboelisni mlazni motor, princip rada, tipovi, konstrukcije. Potisak, snaga i potrošnja goriva turboelisnog motora, i zavisnost od brzine i visine leta. Uređaj za merenje snage. Turbomlazni motor sa slobodnom turbinom.
2.4.3.10. Elisa turboelisnog motora: konstrukcija elise i konstrukcija i rad komponenti regulacije, komande. Režim stalnog broja obrtaja, BETA režim, režim jedrenja, režim kočenja. Zaštita od previsokog broja obrtaja i negativnog potiska. Sinhronizacija elise. Zaštita elise od zaleđivanja. 2.4.3.11. Sistemi za regulisanje rada motora, namena, komponente, konstrukcija. Sistem za gorivo i regulator goriva. Sistem za regulisanje rada kompresora. Ubrizgavanje vode. 2.4.3.12. Uređaj za kočenje mlazom. Namena. Sistem za sinhroni rad motora kod višemotornih vazduhoplova. 2.4.3.13. Sistem za podmazivanje turbomlaznog motora, namena, komponente. 2.4.3.14. Odvođenje vazduha od turbomlaznog motora za:
1-6/04
– 247 od 806 –
Knjiga II
Grejanje komponenti motora. Hlađenje komponenti motora. Grejanje goriva i delova vazduhoplova. Sistem za klimatizaciju i regulaciju pritiska kabine. 2.4.3.15. Sistem za startovanje, turbomlaznih motora, namena, tipovi, komponente. Pomoćna pogonska grupa, namena, komponente. 2.4.3.16. Sistem za paljenje turbomlaznih motora, namena i komponente. Neuspeli startovi. 2.4.3.17. Montaža vazduhoplovnih turbomlaznih motora na vazduhoplov. 2.4.3.18. Motorske komande vazduhoplovne pogonske grupe i instrumenti. Sistemi za upozorenje nepravilnog rada turbomlaznih motora. Sistem za otkrivanje i sprečavanje požara. Režimi rada turbomlaznog motora. Ograničenje. Praćenje rada motora. Mogući kvarovi. 2.5.
Vazduhoplovni instrumenti
2.5.1.
Električni instrumenti Vrste električnih instrumenata: sa stalnim magnetom, sa gvožđem, sa skretnim kalemom, logometri, Vitstonov most, termokuplovi. Tipične primene električnih instrumenata. Elementi servo kola. Tipično servo kolo u sistemu instrumenata. Katodna cev.
2.5.2.
Manometarski elementi Burdonova cev, Membrana, Kapsula, Elastični meh.
2.5.3.
Motorski instrumenti
1-6/04
– 248 od 806 –
Knjiga II
Obrtomer Termometri: otporni, na principu termospoja, Manometri, Pokazivači količine goriva: sa plovkom, kondezatorski. Pokazivači protoka goriva, Merači potiska motora. 2.5.4.
Instrumenti za pilotažu Brzinomer: princip rada, konstrukcija, greške. Indikator mahovog broja. Variometar, princip rada, konstrukcija. Visinomer (barometarski) principi rada, konstrukcija, greške. Podešavanje visinomera.
2.5.5.
Žiroskopi Osobine žiroskopa, prividna i stvarna precesija. Principi rada pokazivača skretanja, žiroskopskog kompasa, veštačkog horizonta.
2.5.6.
Kompasi Magnetni kompas: princip rada, konstrukcija, greške. Sistem žiromagnetnog kompasa: princip rada, struktura sistema.
2.6.
Elektronska oprema vazduhoplova
2.6.1.
Elektromagnetni talasi Elektromagnetni talasi, perioda, frekvencija, amplituda, dužina talasa. Polarizacija talasa, jonosfera i apsorpcija talasa, prostorni talasi, zona tišina. Frekventni opsezi i njihovo korišćenje u vazduhoplovstvu. Vrste modulacije, amplitudna, frekventna, fazna, impulsna modulacija. Nemodulisani prenos informacije (CW). Primenljivost vrsta modulacije u vazduhoplovstvu. Slabljenje talasa u zavisnosti od površine iznad koje se kreće, uticaj frekvencije na domet, refleksija, refrakcija i defrakcija. Karakteristike prostiranja frekvencija koje se koriste kod vazduhoplovnih radio uređaja.
1-6/04 2.6.3.
– 249 od 806 –
Knjiga II
Osnovi radiotehnike Princip rada radiopredajnika, osnovna šema predajnika sa amplitudnom modulacijom. Princip rada radioprijemnika, osnovna šema prijemnika sa amplitudnom modulacijom.
2.6.4.
Antene Vrste antena i njihove osobine. Antene na vazduhoplovima, tipovi i njihove osobine.
1.9.
Tehnologija vazduhoplovnog materijala
1.9.1.
Mehanička svojstva metalnih materijala Struktura metala. Ispitivanje istezanjem. Ispitivanje tvrdoće: metoda Brinel, Rokvel, Vikers. Ispitivanje udarom. Puzanje i zamor metala: objašnjenje pojave i osnove postupka ispitivanja.
1.9.2.
Gvožđe i čelik Razlika u hemijskom sastavu i mehaničkim osobinama gvožđa i čelika. Osnovi poznavanja dijagrama Fe-C. Legure gvožđa, obeležavanje po JUS-u, osobine i primena: konstruktivni čelici, alatni čelici, visoko legirani čelici, nerđajući čelici, čelici otporni na visoke temperature, sivi liv, beli liv, nodularno liveno gvožđe. Termička i hemijsko-termička obrada čelika, mehanička i antikorozivna svojstva obrađenih delova: žarenje, kaljenje, indukciono i plameno kaljenje, cementacija, nitriranje, cijaniziranje.
1.9.3.
Aluminijum i njegove legure Osobine aluminijuma i njegova upotreba. Oznake aluminijuma i njegovih legura prema JUS-u. Višekomponentne legure aluminijuma pogodne za livenje (silumini), kovanje, valjanje i vučenje.
1-6/04
– 250 od 806 –
Knjiga II
Termička obrada: kaljenje, starenje. 1.9.4.
Ostale legure i vazduhoplovni metali Legure magnezijuma, nikla, mesing, bronza, titanijum i njihovo označavanje po JUS-u.
1.9.5.
Osnovi oblikovanja metala Livenje. Kovanje. Povezanost VOR/ILS sistema sa drugim sistemima na avionu.
2.6.6.4.
Marker Princip rada, komponente, domet i tačnost. Povezanost marker-a sa drugim sistemima na avionu.
2.6.6.5.
Radiovisinomer Svrha radiovisinomera. Frekventna modulacija i njena primena za merenje prave visine. Princip rada radiovisinomera, blok šema. Tipična avionska instalacija. Indikator radiovisinomera. Tipični otkazi i njihova manifestacija. Povezanost radiovisinomera sa drugim sistemima.
2.6.7.
VLF omega Princip rada. Prostiranje prostornih talasa, domet i tačnost. Zemaljski uređaji, način rada. Avionski uređaji, vrste, način rada. Avionske antene. Tipična instalacija. Indikacija, način rukovanja. Povezanost Omege sa drugim sistemom na avionu. Tipični otkazi i njihova manifestacija.
2.6.8.
Radarski sistemi
2.6.8.1.
Principi radarske detekcije.
1-6/04
– 251 od 806 –
Knjiga II
Merenje udaljenosti i azimuta. Pojmovi u radarskoj tehnici: impuls, širina impulsa, perioda, vremenska baza. 2.6.8.2.
Avionski meteo radar. Princip rada, stabilizacija radarske antene, tipična avionska instalacija. Ograničenja. Način korišćenja. Tipični otkazi i njihova manifestacija. Provera rada.
2.6.8.3.
ATC transponder Princip rada, vrste rada, blok šema, domet i tačnost. Način korišćenja. Tipični otkazi, provera rada.
2.6.8.4.
Sistem za merenje udaljenosti (DME) Princip rada, blok šema. Domet, tačnost. Indikatori, način korišćenja. Tipični otkazi.
2.6.9. 2.6.9.1.
Sistemi navigacionih instrumenata. Sistem vertikalnih žiroa Šema vertikalnih žiroa i veštačkih horizonata. Povezanost vertikalnih žiroa sa drugim sistemima na avionu. Otkazi u sistemu vertikalnog žiroa, manifestacije otkaza i posledice.
2.6.9.2.
Sistem direkcional žiroa Princip rada žiromagnetnog kompasa. Princip rada FLUXVALVE-a. Indikatori žiromagnetnog kompasa. Tipična instalacija žiromagnetnog kompas sistema. Povezanost žiromagnetnog kompasa sa drugim sistemima. Tipični kvarovi žiromagnetnog kompas sistema, njihova manifestacija i posledice.
1-6/04
– 252 od 806 –
Knjiga II
2.6.9.3.
Sistemi za upozorenje u slučaju gubitka uzgona, princip rada, vrste upozorenja, provera ispravnosti
2.6.9.4.
Sistem za upozorenje prekoračenja maksimalne dozvoljene brzine. Princip rada, vrste upozorenja, provera ispravnosti.
2.6.9.5.
Sistem za snimanje podataka o letu i registar zvučnih signala. Princip rada, način rukovanja, provera ispravnosti.
2.6.10.
Elektronski računari Analogni računari, princip rada. Digitalni računari, princip rada.
2.6.11.
Inercijalni navigacioni sistem (INS) Princip rada. Tipična avionska instalacija. Indikacija, način rukovanja. Veze INS-a sa drugim sistemima. Tipični otkazi.
2.6.12.
Sistemi za integraciju rada navigacionih instrumenata
2.6.12.1. Sistem za proračun optimalne brzine aviona (Speed command). Princip rada. Vrste rada. Indikacija. Povezanost sa drugim sistemima na avionu. Otkazi i njihove manifestacije. 2.6.12.2. Sistem optimalnog vođenja vazduhoplova. Princip rada, indikacija. Vrste rada, način korišćenja. 2.6.12.3. Area navigation sistem Principi rada Vrste rada, način korišćenja. 2.6.12.4. Računar za obradu podataka o atmosferi (air data computer) Način rada, komponente. Veze sa drugim sistemima.
1-6/04
– 253 od 806 –
Knjiga II
Otkazi i njihove posledice. 2.6.13.
Sistemi za automatsko letenje Sistem za sprečavanje oscilacija oko vertikalne ose. (YAW DAMPER), princip rada, blok šema, provera ispravnosti. Autopilot. Princip rada, vrste rada, kategorije. Tipična blok šema. Način rukovanja. Tipični otkazi.
2.7.
Sistem održavanja vazduhoplova Organizacija tehničke službe vazduhoplovne organizacije. Dokumentacija za održavanje vazduhoplova. Organizacija rada na održavanju vazduhoplova: sistem održavanja, priprema vazduhoplova za let, planirani radovi održavanja.
3. VAZDUHOPLOVNI PROPISI 3.1. 3.1.2.
Vazduhoplovno pravo Vazdušni prostor Pravna priroda vazdušnog prostora (suverenost). Definicija vazdušnog prostora.
3.1.3.
Međunarodne organizacije i međunarodni propisi civilnog vazduhoplovstva ICAO i funkcije ICAO. Međunarodne konvencije, rezolucije i druga dokumenta koja regulišu pitanje odvijanja međunarodnog civilnog vazduhoplovstva. Bilateralni sporazumi o vazdušnom saobraćaju SFRJ sa drugim zemljama.
3.1.4.
Unutrašnji propisi o vazdušnoj plovidbi. Vazdušni prostor SFRJ i podela, granični ulazno-izlazni koridori, zabranjene zone i druge zone, odobrenje za ulazak u vazdušni prostor SFRJ.
1-6/04
– 254 od 806 –
Knjiga II
Vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje: pojam, osoblje kontrole letenja, posada vazduhoplova, vođa vazduhoplova, ostalo stručno osoblje. Državna pripadnost, identifikacija i registracija vazduhoplova. Aerodromi: vrste, namena, klase i kategorije, upisnik aerodroma. Bezbednost vazdušne plovidbe: uslovi za bezbedno korišćenje vazduhoplova, uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma i letilišta. Ugrožavanje bezbednosti vazduhoplova u letu, traganje za vazduhoplovom i spasavanje vazduhoplova, udesi vazduhoplova. 3.1.5.
Organizacija civilnog vazduhoplovstva SFRJ Savezni organi uprave nadležni za vazdušni saobraćaj.
3.2. 3.2.1.
Pravila letenja Organizacija vazdušnog prostora SFRJ Vazdušni prostor SFRJ i njegova podela: sloj slobodnog letenja, aerodromska zona, terminalna zona, vazduhoplovna oblast, vazdušni put zabranjene zone, uslovno zabranjene zone, opasne zone. Prolazna apsolutna visina, definicija i izračunavanje. Minimalna IFR visina, definicija i izračunavanje. Semicirkularni sistem nivoa leta.
3.2.2.
Organizacija kontrole letenja Namena i zadaci službe kontrole letenja i podela organa kontrole letenja. Aerodromska KL — FIO, TWR, APP, zadaci i delokrug rada. Terminalna KL, zadaci i delokrug rada. Oblasna KL, zadaci i delokrug rada. Koordinacija između organa KL.
3.2.3.
Pravila letenja Vrste letova prema pravilima letenja. Minimalni meteorološki uslovi za VFR letenje u aerodromskoj zoni, terminalnoj zoni i oblasti.
1-6/04
– 255 od 806 –
Knjiga II
Vrste letova u aerodromskoj zoni, terminalnoj zoni i oblasti. Podela odgovornosti između pilota i kontrolora letenja, u VFR. Podela odgovornosti između pilota i kontrolora letenja u IFR. Podešavanje visinomera. Obavezna javljanja u poletanju, sletanju i letu. Pozivni znaci organa KL i vazduhoplova. Minimumi za sletanje i poletanje (državni i kompanijski). Sistem mera i mernih jedinica u civilnom vazduhoplovstvu. Pravila kretanja po manevarskim površinama. Priprema posade i vazduhoplova za let. Obaveza vođe vazduhoplova da odbije započinjanje leta. Lista minimalne opreme (MEL). Oprema na vazduhoplovu za slučaj opasnosti. Svetla na vazduhoplovu. Znaci za vođenje i parkiranje vazduhoplova. Postupak u slučaju gubitka veze, kvara ili otkaza, požara i otmice vazduhoplova.
4. ENGLESKI JEZIK I FRAZEOLOGIJA 4.1.
Engleski govorni jezik Nivo ispita: srednji kurs engleskog jezika. Program ispita obuhvata:
4.1.1.
Gramatika: znanje i upotreba Past Perfect Tense (Simp — Cont.), Future in the Past, Sequence of Tenses, Conditionals (three types), Pasive Voice, Future Perfect (Simp. — Cont.), Some and Any i složenice sa njima, složenice sa No, Every i drugo, Phraseal verbs, defektni glagoli (i infinitiv prošli), Reported Speech i zapovedni način.
4.1.2.
Rečnik: Potpuno poznavanje rečnika sadržanom u odgovarajućem udžbeniku za srednji kurs engleskog jezika i aktivna upotreba rečnika u pisanom kontekstu i konverzaciji.
1-6/04
– 256 od 806 –
Knjiga II
4.1.3.
Sposobnost korišćenja: razumevanje pitanja, davanja odgovora na pitanja, samostalno postavljanje pitanja, prepričavanje lekcije, odnosno mogućnost korišćenja naučne materije u govoru i pisanju.
4.2.
Frazeologija na engleskom jeziku Program ispita obuhvata: — opšte znanje i razumevanje frazeologije koja se odnosi na vođenje veze sa tornjem, prilaznom i oblasnom kontrolom., — razumevanje radarske frazeologije, — znanje i mogućnost primanja meteoroloških termina, — znanje drugih reči i izraza koji se koriste u vođenju vazduhoplova.
4.3.
Engleski jezik u vezi sa strukom Program ispita obuhvata: — Korišćenje i razumevanje priručnika za upravljanje vazduhoplovom pisanog na engleskom jeziku, koji se odnosi na tip vazduhoplova na kome mehaničar letač leti, — sastavljanje i razumevanje primedbi sa leta na engleskom jeziku, — mogućnost čitanja i razumevanja listi provere (Check List) za tip vazduhoplova.
5. POZNAVANJE I EKSPLOATACIJA VAZDUHOPLOVA I MOTORA I PRINUDNI POSTUPCI 5.1. 5.1.1.
Poznavanje vazduhoplova, pogonske grupe sistema i opreme Opšte Osnovni podaci o vazduhoplovu. Opšti opis konstrukcije vazduhoplova.
5.1.2.
Pogonska grupa Konstrukcija motora, tip i radne karakteristike. Struktura, komponente, razmeštaj i rad sistema pogonske grupe:
1-6/04
– 257 od 806 –
Knjiga II
— sistem podmazivanja; — motorski sistem goriva; — sistem paljenja; — sistem startovanja; — sistem regulisanja rada motora; — sistem indikacije rada motora; — sistem zaštite pogonske grupe od zaleđivanja; — pneumatski sistem; — sistem skretanja mlaza i prigušivanja buke; — sistem regulisanja rada elise, sistem automatskog prevođenja elise na jedrenje za merenje momenta, uređaj za kočenje elisom; — sistem ubrizgavanja vode/metanola. 5.1.3.
Pomoćna pogonska grupa Konstrukcija pomoćne pogonske grupe, opis, razmeštaj i rad komponentni pomoćne pogonske grupe.
5.1.4.
Sistem za otkrivanje pregrevanja, otkrivanje i gašenje požara; opis i rad.
5.1.5.
Električni sistem: opis sistema naizmenične i jednosmerne struje, opis sistema spoljnjeg napajanja, opis, rad i razmeštaj komponenti električnog sistema.
5.1.6.
Sistem svetala: opis i rad
5.1.7.
Sistem goriva: opis, razmeštaj i kapacitet rezervoara, opis i rad sistema za razvođenje goriva, sistema za punjenje i pražnjenje rezervoara, sistema za izbacivanje goriva (fuel dump) i sistema za indikaciju rada gorivne instalacije.
5.1.8.
Sistem za provetravanje, klimatizaciju i regulaciju pritiska: opis i rad.
5.1.9.
Sistem sprečavanja zagađivanja/razleđivanja aerodinamičkih površina, elisa, vetrobrana, pito-cevi i dr. i brisači vetrobrana: opis i rad.
5.2.0.
Hidraulični sistem: opis i rad glavnog i pomoćnog sistema, razmeštaj, opis i rad komponenti.
1-6/04
– 258 od 806 –
Knjiga II
5.2.1.
Sistem stajnog trapa: opis i rad glavne i nosne noge stajnog trapa, sistema za upravljanje, sistema kočnice i uređaja za sprečavanje klizanja.
5.2.2.
Sistem komandi leta: razmeštaj komponenti, opis i rad sistema upravljanja krilcima, krmom visine, krmom pravca, horizontalnim stabilizatorom, trimerima, vazdušnim kočnicama, sistema veštačke stabilizacije vazduhoplova (mach trim, yaw damper).
5.2.3.
Sistem autopilota: opis i rad.
5.2.4.
Pito-statički sistem, integrisani instrentalni sistem, uređaji za upozorenje kod prekoračenja brzine, sistem kompasa, sistem optimalnog vođenja vazduhoplova i registrator podataka o letu: opis i rad sistema i opis, rad i razmeštaj komponenti.
5.2.5.
Radio, radarski i navigacioni sistemi (VHF komunikacioni sistemi, HF komunikacioni sistem, sistem interfona i sistem za objavljivanje, transponder sistem, ADF, marker, VOR/DME, ILS, MLS, meteorološki radar, radio visinomer, SELCAL, doppler sistem, sistem, inercijalne navigacije, sistem OMEGA, sistem AREA NAVIGATION, analogni (digitalni računari): opis i rad sistema, opis, razmeštaj i rad komponenti.
5.2.6.
Pomoćna oprema, sistem ventilacije radio opreme, sistem sveže i otpadne vode, oprema i enterijer pilotske i putničke kabine prtljažnog prostora: opis, razmeštaj, rad.
5.2.7.
Sistem za kiseonik: opis i rad
5.2.8.
Oprema za slučaj opasnosti (prenosni protivpožarni aparati, prenosne kiseoničke boce, svetla za slučaj opasnosti, izlazi za slučaj opasnosti, tobogani, konopci, pojasevi i čamci za spašavanje, radio odašiljači, sekire, raketni pištolji i municija i oprema za prvu pomoć): opis i rad.
5.2.9.
Specijalna oprema dizalice, plovci, i dr.): opis i rad.
5.2.
Rukovanje sistemima vazduhoplova: ograničenja i postupci
5.2.1
Ograničenja Namena vazduhoplova i minimalna posada. Ograničenja težine i tereta. Ograničenja položaja centra težišta.
1-6/04
– 259 od 806 –
Knjiga II
Ograničenja za manevre i opterećenja. Ograničenja brzine, visine i temperature. Ograničenja za pogonsku grupu. Ograničenja za sisteme vazduhoplova. Lista minimalne opreme. 5.2.2.
Rukovanje sistemima vazduhoplova Pogonska grupa: upravljanje u normalnim i vanrednim uslovima (u svim fazama leta). Otkrivanje zaleđivanja i korišćenje zaštitne opreme. Kapacitet sistema za podmazivanje, način utvrđivanja količine ulja, vrsta ulja, položaj otvora za punjenje i pražnjenje, rukovanje sistemom u normalnim i vanrednim uslovima. Pomoćna pogonska grupa, rukovanje u normalnim i vanrednim uslovima. Sistem goriva: vrsta goriva, rukovanje sistemom pri punjenju, pražnjenju i dreniranju, očitavanje količine goriva, očitavanje potrošnje goriva, uticaj i položaj vazduhoplova na rad sistema, rukovanje sistemom u normalnim i vanrednim uslovima. Električni sistem i sistem svetala: znanje potrebno za ocenu stanja akumulatora i način određivanja napona i punjenja, rukovanje sistemom u normalnim i vanrednim uslovima (uključujući i korišćenje spoljnjeg agregata). Hidraulični sistem: raspored tačaka za dopunu sistema, način određivanja količine fluida, rukovanje u normalnim i vanrednim uslovima. Stajni trap i kočnice: upravljanje pod normalnim i vanrednim uslovima. Komande leta: upravljanje pod normalnim i vanrednim uslovima. Pneumatski i/ili vakuum sistem: rukovanje pod normalnim i vanrednim uslovima. Sistem za klimatizaciju i regulaciju pritiska: rukovanje u normalnim i vanrednim uslovima, pokazatelji nenormalnog rada.
1-6/04
– 260 od 806 –
Knjiga II
Sistem zaštite od leda i kiše: rukovanje u uslovima kada se očekuje zaleđivanje i rad sistema normalan i vanredan, rukovanje brisačima i uređajima za čišćenje vetrobrana, dopuna i trajanje rezervi zaštitnih fluida. Sistem čiste i otpadne vode: servisiranje. Sistem za kiseonik: servisiranje. Sistem instrumenata i sistem kompasa: normalno i alternativno napajanje iz pito-statičkog i električnog sistema, rukovanje sistemima instrumenata i kompasa, upozorenja vezana za rad instrumenata, kombinacije povezivanja instrumenata sa pripadajućim sistemima. Radio i radarski sistem: rukovanje u normalnim i vanrednim uslovima. Auto pilot i sistemi automatske stabilizacije: rukovanje u normalnim i vanrednim uslovima, pokazatelji nenormalnog rada. Registrator podataka o letu: rukovanje. Ostala oprema (poljoprivredna oprema, dizalica ...): rukovanje. 5.2.3.
Posebni postupci. Letenje u turbulenciji. Preleti, postupci u nepovoljnim meteorološkim uslovima i specijalni letovi. Letenje sa spoljnim teretom.
5.2.4.
Postupci u slučaju opasnosti Otkaz motora u poletanju, u letu, opadanje snage, nenormalan rad, regulatori elise, pokretanje motora u letu. Požar i dim: pregrevanje motora, požar motora, požar u gondoli stajnog trapa, požar u kabini, provetravanje. Brzo snižavanje — gubitak kabinskog pritiska. Produžavanje: bez jednog motora, bez dva motora, sa otkazom servo komandi, sa minimalnom količinom goriva. Prinudno sletanje: sa izvučenim/neizvučenim stajnim trapom, sletanje na vodu, upotreba izlaza u slučaju opasnosti, napuštanje vazduhoplova.
1-6/04
– 261 od 806 –
5.3.
Proračun performansi i planiranje leta
5.3.1.
Poletanje
Knjiga II
Proračun poletanja u zavisnosti od piste (sa i bez stopway i clearway). Uticaj taloga na pisti na poletanje. Proračun poletanja u zavisnosti od penjanja pri poletanju (segmenti). Određivanje optimalnog položaja zakrilaca. Uticaj prepreka na poletanje. Uticaj otkaza raznih sistema na poletanje. Proračun brzina poletanja (V1, V2, VR, VMC, V1MBE) 5.3.2.
Performanse na putu Proračun težina aviona plafona leta i optimalne brzine pri otkazu rada motora. Drift down postupak. Otkaz dva motora na putu.
5.3.3.
Prilaženje i sletanje Proračun sletanja u zavisnosti od piste. Brzine sletanja. Uticaj taloga na pisti. Proračun sletanja u zavisnosti od uslova za produženja. Uticaj prepreka na sletanje.
5.3.4.
Planiranje leta. Određivanje optimalne visine i maksimalne visine leta. Određivanje optimalnog režima letenja. Proračun goriva i vremena leta.
5.3.5.
Režimi letenja. Poletanje: određivanje režima rada motora pri poletanju, poletanje sa reduciranom snagom. Penjanje: određivanje režima rada motora.
1-6/04
– 262 od 806 –
Knjiga II
Krstarenje: režimi krstarenja, optimalna visina leta, maksimalna visina leta, režim krstarenja sa otkazom rada motora, režim čekanja. Poniranje: režimi poniranja. 5.4.
Uravnoteženje i tovarenje vazduhoplova
5.4.1.
Osnovni podaci Dry operating weight, indeks, verzije sa različitim brojem i rasporedom sedišta. Koristan teret.
5.4.2.
Centraža Centar težišta. Položaj trimera, uticaj potrošnje goriva. Raspored putnika.
5.4.3.
Tovarenje Nosivost prtljažnih prostora. Obezbeđenje tereta.
6. PRAKTIČNA PROVERA 6.1.
Praktična provera sastoji se iz: — provere po elementima rada u zoni letenja i — provere na liniji.
6.2.
Praktična provera sprovodi se na vazduhoplovu za koji kandidat stiče ovlašćenje za rad. Provera po elementima rada u zoni sprovodi se na vazduhoplovu, ali se, izuzetno, provera iz određenih elemenata može sprovesti i na odgovarajućem elektronskom uređaju za simulirano letenje.
6.3.
Praktična provera po elementima rada u zoni.
6.3.1.
Provera pre poletanja odnosi se na: — pregled i pripremu knjiga i isprava vazduhoplova; — praćenje i saradnju sa službom otpreme vazduhoplova;
1-6/04
– 263 od 806 –
Knjiga II
— opšte poznavanje vazduhoplova, poznavanje razmeštaja sistema i opreme vazduhoplova, razmeštaja opreme i izlaza za slučaj opasnosti; — postupak punjenja rezervoara gorivom (punjenje do vrha, punjenje do određenog nivoa, raspored goriva), postupak pražnjenja rezervoara, mehaničko merenje količine goriva, dreniranje i kontrola uzorka goriva; — korišćenje zemaljskog agregata; — poznavanje opsluživanja aviona na zemlji; — korišćenje avionskog agregata (APU): normalni i vanredni postupci; — pretpoletni pregled i pripremu za pokretanje motora sa osvrtom na postupke uslovljene ekstremnim klimatskim uslovima; — individualnu pripremu za let. 6.3.2.
Provera u letu odnosi se na sledeće normalne postupke pri rukovanju sistemima vazduhoplova: — priprema za pokretanje motora i pokretanje motora; — postupci posle pokretanja motora i pre poletanja; — postupci posle poletanja; — postupci u penjanju i horizontalnom letu; — postupak uravnoteženja potrošnjom goriva, podešavanja režima rada pogonske grupe, rukovanje sistemima; — postupci pre i u toku poniranja; — postupci pre i posle sletanja i zaustavljanje motora.
6.3.3.
Provera u letu odnosi se na posebne postupke vanredne postupke i postupke u slučaju opasnosti i to: — pogonska grupa: greške pri startovanju, otkazi u radu pojedinih sistema motora, otkaz motora u svim fazama leta, požar na motoru, pokretanje motora u letu, otkazi komponenti elise, prevođenje elise na režim jedrenja i prevođenje u normalan režim rada; — pomoćna pogonska grupa (APU): korišćenje u letu, otkazi i požar u letu;
1-6/04
– 264 od 806 –
Knjiga II
— sistem goriva: otkazi buster pumpi i drugih komponenti sistema, izbacivanje goriva u atmosferu let sa minimalnom količinom goriva; — elektro sistem: otkazi generatora i drugih komponenti sistema, kombinacije napajanja potrošača; — hidraulični sistem: otkazi komponenti u sistemu, curenja, pregrevanja, otkazi pojedinih hidrauličnih sistema; — sistem stajnog trapa i kočnica: otkazi u sistemu stajnog trapa, mehaničko izvlačenje stajnog trapa, gubitak hidrauličnog napajanja kočnica, otkaz komponenti u sistemu kočnica, kočenje u slučaju opasnosti, požar u gondoli stajnog trapa; — komande leta: otkaz hidrauličnog odnosno električnog napajanja pojedinih primarnih i sekundarnih komandi leta, otkaz pojedinih komponenti sistema, asimetrija kod pokretanja zakrilaca i predkrilaca, — sistem klimatizacije i regulacije pritiska: otkazi snabdevanja vazduhom, pregrevanja kabine i komponenti sistema, otkaz regulatora pritiska, nagli gubitak kabinskog pritiska, brzo poniranje; — sistem zaštite od zaleđivanja: otkaz napajanja vazduhom odnosno električnom energijom, alternativno napajanje, otkaz pojedinih komponenti sistema, pregrevanja; — instrumenti, komunikacioni i navigacioni uređaji: otkaz napajanja i kombinacije napajanja; — požar u pilotskoj kabini, putničkoj kabini, elektronskom odeljku, prtljažnom prostoru; — odstranjivanje dima i provetravanje kabine; — prinudno sletanje na kopno i na vodu, evakuacija i opstanak. 6.3.4.
Provera posle leta odnosi se na: — unošenje primedbi sa leta i analizu kvarova; — postupak pre napuštanja vazduhoplova.
6.4.
Praktična provera na liniji.
6.4.1.
Provera na liniji se odnosi na:
1-6/04
– 265 od 806 –
Knjiga II
— pregled i pripremu knjiga i isprava vazduhoplova; — punjenje rezervoara gorivom, praćenje i saradnju sa službom otpreme vazduhoplova; — predpoletni pregled i priprema kabine; — individualnu pripremu; — postupak rukovanja sistemima vazduhoplova (normalni postupci) u svim fazama leta; — praćenje utroška goriva, proračun goriva i uravnoteženje vazduhoplova potrošnjom goriva; — praćenje leta, praćenje radio saobraćaja, prijem meteoroloških izveštaja; — vođenje dokumentacije za praćenje rada pogonske grupe i sistema; — saradnju sa ostalim članovima letačke posade i pomoćnim osobljem; — unošenje primedbi sa leta i analizu kvarova; — postupke pre napuštanja vazduhoplova po završetku leta. KRAJ PROGRAMA
1-6/04
7.1.6
– 266 od 806 –
Knjiga II
PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI PROFESIONALNIH PILOTA * HELIKOPTERA I TEORIJSKI DEO PROGRAMA
1. 1.1.
Teorija letenja sa posebnim delom o letu helikoptera Uvod u aerodinamiku Fluid u mirovanju: hidrostatički pritisak i Arhimedov zakon, standardna atmosfera. Fluid u kretanju: strujnica i strujna cev. Zakon o održanju materije i jednačina kontinuiteta. Zakon o održanju energije i Bernulijeva jednačina. Viskozitet. Granični sloj. Laminarno i turbulentno strujanje. Rejnoldsov broj. Pojam stišljivog fluida. Brzina zvuka i Mahov broj. Pritisak i temperatura u zaustavnoj tački stišljivog fluida.
1.2.
Geometrijske karakteristike krila i aeroprofila Oblik i površina krila, razmah, vitkost, strela, srednja aerodinamička tetiva. Srednja linija, tetiva, zakrivljenost i debljina aeroprofila.
1.3.
Opšte o opstrujavanju oko aerotela Pojam aerotela i napadni ugao. Raspodela pritiska po telu, aerodinamički koeficijenti.
1.4.
Teorija uzgona i otpora Aerodinamičko opterećenje po tetivi i razmahu krila.
*
Ovaj program utvrđen je rešenjem Saveznog komiteta za saobraćaj i veze VI/3 br. 195/1 od 27. avgusta 1980. godine.
1-6/04
– 267 od 806 –
Knjiga II
Vrtlozi na krilu. Indukovana brzina i indukovani napadni ugao. Koeficijent uzgona i kriva uzgona. Otpor aeroprofila i krila. Indukovani otpor. Koeficijent otpora i kriva otpora. Pomeranje centra potiska. 1.5.
Princip leta helikoptera i osnovne razlike između aviona i helikoptera Vučna sila nosećeg rotora. Reaktivni moment helikoptera. Vučna sila potrebna za horizontalni let. Šarnirno spajanje lopatica nosećeg rotora. Uređaj za promenu koraka. Upravljanje helikopterom. Mahanje lopatica u progresivnom letu i regulator mahanja lopatica. Vertikalni šarnir i klaćenje lopatice u ravni obrtanja nosećeg rotora.
1.6.
Aerodinamičke karakteristike nosećeg rotora Aerodinamičke razlike nosećeg rotora helikoptera i krila aviona. Noseći rotor. Napadni ugao nosećeg rotora. Parametri za određivanje karakteristika nosećeg rotora. Indukovana brzina vazdušne struje. Aerodinamičke sile nosećeg rotora. Polara nosećeg rotora. Raspoloživa snaga i potrebna snaga.
1.7.
Režimi vertikalnog leta helikoptera. Ustaljeni i prelazni režimi leta helikoptera. Lebdenje. Napadni ugao preseka lopatice i vučna sila nosećeg rotora u lebdenju.
1-6/04
– 268 od 806 –
Knjiga II
Obrtni moment nosećeg rotora u lebdenju helikoptera. Potrebna snaga za lebdenje. Zavisnost potrebne snage za lebdenje od atmosferskih uslova. Uticaj vazdušnog jastuka i vetra na vučnu silu nosećeg rotora i potrebnu snagu pri lebdenju iznad zemlje. Faktori od kojih zavisi nosivost helikoptera. Poletanje i vertikalno penjanje. Vertikalno spuštanje helikoptera. Režim vrtložnog prstena. 1.8.
Horizontalni let Brzine vazdušne struje u ravni obrtanja nosećeg rotora. Napadni ugao preseka lopatice. Vučna sila i obrtni moment lopatice. Vučna sila i obrtni moment nosećeg rotora. Brzina horizontalnog leta helikoptera. Uticaj atmosferskih uslova na brzinu horizontalnog leta. Odvajanje strujnica sa lopatice pri letu velikom brzinom. Dolet i vreme trajanja leta helikoptera.
1.9.
Penjanje i spuštanje Penjanje po kosoj putanji. Penjanje u uslovima visokih prepreka. Spuštanje. Sletanje.
1.10.
Planiranje i sletanje helikoptera u režimu samoobrtanja nosećeg rotora Samoobrtanje (autorotacija) nosećeg rotora. Samoobrtanje nosećeg rotora pri vertikalnom spuštanju helikoptera. Rezerva samoobrtanja. Samoobrtanje nosećeg rotora pri planiranju helikoptera. Ograničenja samoobrtanja nosećeg rotora zbog odlepljivanja strujnica.
1-6/04
– 269 od 806 –
Knjiga II
Vertikalna brzina spuštanja pri planiranju helikoptera na režimu samoobrtanja nosećeg rotora. Prelazak helikoptera iz motornog leta na planiranje u režimu samoobrtanja nosećeg rotora. Sletanje helikoptera u režimu samoobrtanja nosećeg rotora. 1.11.
Upravljivost i stabilnost helikoptera Definicije osnovnih pojmova stabilnosti i upravljivosti. Upravljivost helikoptera: neposredno upravljanje nosećim rotorom, upravljanje nosećim rotorom posredstvom uređaja za promenu koraka, efikasnost upravljanja, prigušivanje, osetljivost na upravljanje, na palici za upravljanje, sile zakašnjenja reagovanja na upravljanje. Ravnoteža helikoptera: sile i momenti koji dejstvuju na helikopter sa jednim nosećim rotorom u režimu horizontalnog leta u ravni njegove simetrije (uzdužna ravnoteža), sile i momenti koji dejstvuju u horizontalnoj ravni (putna ravnoteža), uticaj broja obrtaja nosećeg rotora na ravnotežu helikoptera, karakteristike ravnoteže helikoptera. Statička stabilnost helikoptera. Zavisnost statičke stabilnosti nosećeg rotora od brzine leta i napadnog ugla. Dinamička stabilnost helikoptera. Dinamička stabilnost helikoptera u lebdenju.
1.12.
Upravljanje helikopterom Voženje i okretanje na zemlji. Načini poletanja helikoptera. Lebdenje, zaokreti i premeštanje helikoptera malom brzinom iznad zemlje. Ubrzavanje i usporenje. Zaokreti i spirale. Let sa bočnim klizanjem. Propinjanje. Karakteristike letenja u složenim meteorološkim uslovima.
1-6/04
– 270 od 806 –
Knjiga II
Karakteristike letenja u planinama. 2.
Vazduhoplovne konstrukcije sa posebnim delom o helikopteru
2.1.
Osnovni delovi helikoptera, namena i konstrukcija
2.1.1.
Trup Prednji deo trupa: pilotska kabina, vrata, prozori. Srednji deo trupa: prostor za smeštaj pogonske grupe, putnička kabina, kabina za teret, teretna vrata. Prostor za smeštaj goriva. Repni konus.
2.1.2.
Horizontalni i vertikalni stabilizator Nepokretni stabilizatori. Pokretni stabilizatori, komande. Aerodinamička kompenzacija.
2.1.3.
Rotori helikoptera Noseći rotor: kraci rotora, glava rotora, veza rotora sa trupom, mehanizam za promenu koraka. Repni rotor.
2.1.4.
Sistem prenosa obrtnog momenta Glavni reduktor, međureduktor, repni reduktor. Spojnica i kočnica. Ležaj autorotacije. Prenosna vratila.
2.1.5.
Komande Ciklična komanda, kolektivna komanda, nožne komande. Upotreba servouređaja kod komandi.
2.1.6.
Stajni organi Vrste: točkovi, skije, plovci. Nepokretni i uvlačeći stajni organi. Glavna noga i amortizer. Nosna noga.
1-6/04
– 271 od 806 –
Knjiga II
Uređaj za kočenje i parkiranje. 3.
Sistemi vazduhoplova sa posebnim delom o sistemima helikoptera
3.1.
Pneumatski sistemi Potrebe za vazduhom pod pritiskom. Sistemi koji koriste vazduh pod pritiskom, izvori vazduha pod pritiskom kod vazduhoplova sa klipnim i mlaznim motorima.
3.2.
Sistem za klimatizaciju kabine sistemi za grejanje i ventilaciju kabine. Tipični sistemi klimatizacije. Vrste kiseoničkih sistema. Distribucija kiseonika. Regulatori i maske. Primena kiseoničkog sistema kod helikoptera.
3.3.
Sistem za zaštitu od zaleđivanja. Stvaranje leda na avionu i helikopteru i posledice. Detekcija zaleđivanja. Načini za sprečavanje zaleđivanja: mehanička, hemijska, termička zaštita (električna i toplim vazduhom). Sistemi za sprečavanje zaleđivanja na helikopterima.
3.4.
Pomoćna pogonska grupa. Sistemi koji koriste pomoćnu pogonsku grupu. Primena pomoćne pogonske grupe na helikopterima.
3.5.
Hidraulični sistem Osnovni pojmovi iz hidraulike. Šema hidrouređaja i komponente: pumpe, hodropokretači, hidromotori, ventili, hidroakumulatori. Hidrosistemi kod helikoptera.
3.6.
Sistem za gorivo Rezervoari za gorivo, pumpe, ventili, vodovi. Specifičnosti gorivnog sistema, napajanje motora gorivom, slobodnim padom, unakrsno napajanje, pretakanje goriva na zemlji i u letu.
1-6/04
– 272 od 806 –
Knjiga II
Sistem goriva na helikopteru. 3.7.
Protivpožarni sistem Detekcija požara, indikacije i proba. Gašenje požara, metode gašenja, boce. Tipovi požara i sredstva za gašenje.
3.8.
Elektrosistem
3.8.1.
Osnovi elektrotehnike Pojmovi: napon, jačina struje, otpor, vezivanje otpora. Omov zakon, rad i snaga, EMC, jednosmerna struja, magnetizam, elektromagnetna indukcija, induktivnost i kapacitivnost, naizmenična struja, električne merne jedinice.
3.8.2.
Električna kola jednosmerne struje na vazduhoplovima Vazduhoplovne baterije. Generatori jednosmerne struje, regulatori napona. Elementi kola, relea, solenoidi, osigurači. Tipična kola jednosmerne struje vazduhoplova.
3.8.3.
Dobijanje naizmenične struje na vazduhoplovima Vazduhoplovni generatori: konstrukcija i rad. Frekvencija i perioda. Stabilizacija frekvencije izvora, regulator broja obrtaja osovine generatora.
3.8.4.
Rad izvora naizmenične struje Separatni i paralelni rad izvora. Merenje napona, frekvencije i periode. Kontrolna i zaštitna kola izvora i distribucije.
3.8.5.
Transformatori Primarna i sekundarna EMS.
3.8.6.
Pretvarači. Invertori. Ispravljači. Transformator-ispravljači.
1-6/04
– 273 od 806 –
3.9.
Elektronski sistemi vazduhoplova
3.9.1.
Osnovni pojmovi iz talasne tehnike
Knjiga II
Elektromagnetski talasi, perioda, frekvencija, amplituda, dužina talasa. Polarizacija talasa, jonosfera i apsorpcija talasa, prostorni talasi, zona tišine. Frekventni opsezi i njihovo korišćenje u vazduhoplovstvu. Vrste modulacije: amplitudna frekventna, fazna, impulsna modulacija. Nemodulisani prenos informacije (CW). Primenljivost vrsta modulacije u vazduhoplovstvu. Slabljenje talasa u zavisnosti od površine iznad koje se kreće, uticaj frekvencije na domet, refleksija, refrakcija i defrakcija. Karakteristike prostiranja frekvencija koje se koriste kod vazduhoplovnih radio uređaja. 3.9.2.
Osnovi radiotehnike Princip rada radiopredajnika. Princip rada radioprijemnika.
3.9.3.
Antene Vrste antena i njihove osobine. Antene na vazduhoplovima.
3.9.4.
Komunikacioni sistemi: osobine, namena, komponente — KT (HF) komunikacioni sistem. — UKT (VHF) komunikacioni sistem. — Interfonski sistemi vazduhoplova: pilotski interfon.
3.9.5.
Navigacioni radio uređaji: namena, osobine, ograničenja i greške, vrste rada, komponente, povezanost sa drugim sistemima vazduhoplova, pokazivači. — Radio kompas. — VOR. — Sistem za instrumentalno sletanje (ILS). — Marker.
1-6/04
– 274 od 806 –
Knjiga II
— Radiovisinomer. 3.9.6.
Radarski sistemi Principi radarske detekcije: — merenje udaljenosti i azimuta i pojam impulsa, širine impulsa, periode i vremenske baze. Radarski sistemi: namena. Meteorološki radar. Sistem za merenje udaljenosti (DME). ATC transponder.
4.
Vazduhoplovne pogonske grupe sa posebnim delom o pogonskim grupama helikoptera.
4.1.
Vazduhoplovne klipne pogonske grupe
4.1.1.
Klipni mehanizam i radni ciklus četvorotaktnog motora. Pojam radne zapremine, kompresionog prostora i stepena kompresije. Rad ventila i predpaljenje.
4.1.2.
Konstrukcija i elementi konstrukcije klipnog motora.
4.1.3.
Proces sagorevanja, uticajni faktori, odnos i promena odnosa gorivo/vazduh, temperatura produkata sagorevanja.
4.1.4.
Pritisak u cilindru pri normalnom radu, srednji indikatorski i srednji efektivni pritisak, uticaj na snagu motora. Promena snage sa visinom leta, visinski motori.
4.1.5.
Detonacija i samopaljenje, uticajni faktori.
4.1.6.
Goriva i motorski sistem goriva. Karburator i osnovni uređaji karburatora. Uticaj sastava smeše na rad motora.
4.1.7.
Usisni sistem. Problem zaleđivanja.
4.1.8.
Izduvni sistem.
4.1.9.
Sistem podmazivanja.
4.1.10. Sistem startovanja i paljenja. 4.1.11. Merenje snage motora, eksploatacija motora, uticaj parametara atmosfere na rad. 4.2.
Turbomlazne pogonske grupe.
4.2.1.
Princip rada mlaznog motora. Radni ciklus i osnovni sklopovi mlaznog motora.
1-6/04
– 275 od 806 –
Knjiga II
Sila potiska. Specifična potrošnja goriva, stepen sabijanja. Zavisnost potiska i potrošnje goriva od visine leta, temperature vazduha i brzine leta. Specifična potrošnja goriva kod turbomlaznog, turboelisnog i dvoprotočnog mlaznog motora. 4.2.2.
Konstrukcija turbomlaznog motora Usisnik. Kompresor. Komora sagorevanja i brizgači goriva. Turbina. Izduvnik. Vratila, ležajevi, zaptivači, unutrašnje hlađenje i zaptivanje vazduhom, reduktor za pogon agregata jednomotornih i dvomotornih helikoptera, agregati.
4.2.3.
Turboosovinski motor Princip rada, potisak, ekvivalentna snaga, specifična potrošnja goriva. Turbinski motor sa direktnim pogonom i sa slobodnom turbinom.
4.2.4.
Regulisanje rada turbomlaznog motora. Goriva i motorski sistem goriva. Regulator goriva.
4.2.5.
Sistem za podmazivanje.
4.2.6.
Sistem za odvođenje vazduha za klimatizaciju i zaštitu od zaleđivanja.
4.2.7.
Sistem za startovanje i paljenje.
4.2.8.
Eksploatacija motora i ograničenja.
5.
Vazduhoplovni instrumenti
5.1.
Električni instrumenti Vrste električnih instrumenata.
1-6/04
– 276 od 806 –
Knjiga II
Elementi servo kola, tipično servo kolo u sistemu instrumenata. 5.2.
Manometarski elementi Burdonova cev, membrana, kapsula, elastični meh.
5.3.
Instrumenti pogonske grupe i sistema goriva Obrtomeri, termoelektrični instrumenti (temperatura glave stubline, temperatura mlazne cevi), termometri, pokazivači pritiska, pokazivači snage motora, pokazivači vibracija, pokazivači količine goriva, pokazivači protoka goriva: vrste, princip rada, primena.
5.4.
Instrumenti za pilotažu Brzinomer, mahmetar, variometar, visinomer: vrste, princip rada, primena.
5.5.
Žiroskopski instrumenti Žiroskop: teorijske osnove, vrste, primena, pogon, održavanje i praćenje položaja. Pokazivač skretanja, veštački horizont: princip rada. Centralni žiroskopi: žiroskop horizontalne ose i žiroskop vertikalne ose, primena.
5.6.
Kompasi Magnetni kompas: princip rada, konstrukcija. Žiromagnetni kompas sa daljinskim očitavanjem: princip rada, struktura sistema, princip rada davača zemljinog magnetizma (flux valve).
5.7.
Sistem optimalnog vođenja vazduhoplova Princip integrisanja navigacionih podataka koje pružaju različiti sistemi i zadavanje cilja. Računar sistema optimalnog leta (flight director computer), zadavanje cilja i očitavanje podataka. Integrisani instrumentalni sistem: struktura sistema, očitavanje podataka.
5.8.
Registrator podataka o letu i registrator zvučnih signala: princip rada, rukovanje, provera ispravnosti.
1-6/04
– 277 od 806 –
Knjiga II
5.9.
Sistem za stabilizaciju i za automatsko letenje: princip rada, struktura sistema, rukovanje, provera ispravnosti.
6.
Vazduhoplovna navigacija
6.1.
Osnovni geografsko-navigacijski pojmovi o Zemlji Položaj Zemlje u Sunčevom sistemu, oblik i veličina Zemlje. Geografski koordinatni sistem, geografske koordinate.
6.2.
Pravci i uglovi u navigaciji Horizont i strane sveta. Merenje pravca (uglova), procena pravca od oka. Orijentacija u prostoru pomoću Sunca, Meseca i Polare. Smer (azimut), putni ugao, kurs aviona, stranski ugao, odnos između putnog ugla i kursa, odnos između smera (azimuta), kursa i stranskog ugla.
6.3.
Merne jedinice u navigaciji. Mere za dužinu, brzinu, težinu, zapreminu i njihov međusobni odnos. Pretvaranje jedinica mere na računaru i napamet.
6.4.
Vazduhoplovne karte Uslovi kojima vazduhoplovna karta treba da odgovara i osnovne vrste projekcija vazduhoplovnih karata. Osnovne karakteristike karata konusne konformne (Lambertove i polikonusne) projekcije i navigacijsko korišćenje ovih karata. Gaus-Krigerova topografska karta krupne razmere i njeno korišćenje za vođenje vizuelne orijentacije.
6.5.
Navigacijski pribor i osnovna navigacijska merenja i proračuni. Određivanje (geografskih i polarnih) koordinata tačaka na karti i tačke po datim koordinatama. Merenje uglova i daljine pomoću razmernika i transportera (plotera) i procenom od oka. Osnovni navigacijski proračun na računaru i napamet (putbrzina-vreme).
6.6.
Kurs i kompas Magnetizam Zemlje. Princip i opis magnetnog kompasa.
1-6/04
– 278 od 806 –
Knjiga II
Magnetizam aviona i postupak njegove kompenzacije. Vrste kurseva i njihovo pretvaranje. Žiroskopski i žiromagnetni instrumenti za određivanje i održavanje pravca leta, upotreba i greške. 6.7.
Visina leta i visinomer Pojam visine i definisanje apsolutne, relativne i stvarne visine. Princip rada i opis barometarskog visinomera. Podešavanje barometarskog visinomera. Greške barometarskog visinomera i njegovo korišćenje u letu na maloj visini. Pojam visine po gustini. Radio-radarski visinomer. Variometar: opis i princip rada.
6.8.
Brzina i brzinomer Brzina i njeno merenje, merne jedinice. Pojam vazdušne i putne brzine. Princip rada i opis brzinomera. Greške brzinomera. Ispravljanje grešaka na računaru i napamet.
6.9.
Vreme u navigaciji Pojam i značaj vremena. Osnova za merenje vremena (okretanje Zemlje oko njene ose i oko Sunca). Pravo i srednje Sunčevo vreme, Griničko vreme, zonsko vreme, lokalno i službeno vreme.
6.10.
Vetar u navigaciji Pravac i brzina vetra. Trougao vetra. Elementi trougla vetra i njihova međusobna zavisnost. Rešavanje trougla vetra grafički, na računaru i napamet.
6.11.
Navigacijska priprema leta Opšta navigacijska priprema.
1-6/04
– 279 od 806 –
Knjiga II
Prethodna navigacijska priprema leta: navigacijski proračuni, priprema karte, navigacijskog plana leta i plana leta SFRJ. Izvršna navigacijska priprema i dopunski navigacijski proračuni. 6.12.
Vizuelna orijentacija Orijentiri i orijentacija. Opšta i detaljna orijentacija. Pozicija aviona i njeno određivanje vizuelnom orijentacijom.
6.13.
Vođenje vazduhoplova kompasnom i vizuelnom navigacijom Izlazak na početnu tačku rute, kontrola puta po pravcu i daljini. Ispravljanje kursa i načini dolaska na odredište po vremenu. Vođenje vazduhoplova po kursu, vremenu i brzini leta, određivanje proračunate pozicije ako je vetar poznat, određivanje (procena) pravca i brzine vetra na osnovu proračunate i stvarne pozicije.
6.14.
Navigacija u specifičnim uslovima Navigacija pri letu na maloj visini i u brišućem letu. Navigacija iznad planinskog zemljišta i u ravnici. Navigacija iznad reona sa nepovoljnim uslovima za vizuelnu orijentaciju, u razna godišnja doba. Specifičnosti navigacije noću.
6.15.
Radio i radarska navigacija Radiosmerovi, pojam pasivnog i aktivnog leta na ZRNS. Radiogoniometar (DF, VDF): osnovne navigacijske karakteristike, primena, let ka goniometru i od goniometra, izlazak na zadani QDM i QDR i let po zadatom smeru, određivanje pozicije. Radiokompas (ADF): osnovne navigacijske karakteristike, primena, rukovanje, očitavanje i izračunavanje smerova, let ka radio faru i od radio fara, izlazak na zadati QDM i QDR i let po zadatom smeru, određivanje daljine i vremena leta do radio fara, određivanje pozicije. Svesmerni radiofar (VOR): osnovne navigacijske karakteristike, rukovanje, očitavanje i orijentacija u odnosu na VOR stanicu, izlazak na zadati radijal i let po zadatom radijalu (TO i FROM),
1-6/04
– 280 od 806 –
Knjiga II
određivanje pozicije, određivanje vremena leta i daljine do stanice. Uređaj za merenje daljine (DME): osnovne navigacijske karakteristike, rukovanje, korišćenje. Osnovi radionavigacije u prilazu za sletanje: prilaženje po ILS, VOR, ADF, PPI i PAR. 6.16.
Gubitak orijentacije i njeno uspostavljanje Uzroci gubitka orijentacije. Postupci za uspostavljanje orijentacije.
7.
Vazduhoplovna meteorologija.
7.1.
Fizičke osnove meteorologije
7.1.1.
Podela, karakteristike i sastav atmosfere: definicija vazdušnog pritiska, temperature i gustine vazduha i njihovi međusobni odnosi, promene vazdušnog pritiska sa visinom, redukcija vazdušnog pritiska na morski nivo i raspodela temperature vazduha.
7.1.2.
Vodena para u atmosferi: pritisak vodene pare, uticaj vodene pare na gustinu vazduha, apsolutna, relativna i specifična vlažnost, temperatura tačke rose, kondenzacija i sublimacija.
7.1.3.
Adijabatski procesi: stabilnost suvog i zasićenog vazduha, uslovna nestabilnost, konvekcija, atmosferska ravnotežna stanja.
7.2.
Opšti meteorološki elementi i pojave.
7.2.1.
Prizemni vetar: uticaj horizontalnih gradijenata vazdušnog pritiska na brzinu vetra, veza između izobara i pravca vetra sa visinom, geostrofski i gradijentni vetar, dnevne promene pravca i brzine vetra u prizemnim slojevima atmosfere, lokalni vetrovi u SFRJ i uticaj na vazduhoplovstvo.
7.2.2.
Oblačnost: Međunarodna klasifikacija oblaka: opis, sastav, visina baze i vertikalna razvijenost, fizički procesi koji uslovljavaju stvaranje i iščezavanje oblaka, oblaci orografije, advekcije, turbulencije i konvekcije, uslovi za letenje u zavisnosti od vrste oblaka i promene tipa oblačnosti.
1-6/04
– 281 od 806 –
Knjiga II
7.2.3.
Padavine: fizički procesi koji uslovljavaju padavine, konvektivne, orografske i frontalne padavine, uticaj raznih vrsta padavina na vazduhoplovstvo.
7.2.4.
Vidljivost i magla: faktori koji utiču na vidljivost, definicija magle, sumaglice i suve mutnoće, fizički procesi koji uslovljavaju stvaranje, zadržavanje i iščezavanje magle, klasifikacija magli, uslovi za letenje u zavisnosti od vrednosti horizontalne vidljivosti.
7.2.5.
Turbulencija: definicija i klasifikacija turbulencije, turbulencija na velikim visinama (CAT) i usled smicanja vetra (Wind Shear) uticaj turbulencije na vazduhoplov.
7.2.6.
Zaleđivanje: fizički procesi koji dovode do stvaranja ledenih naslaga na vazduhoplovima, tipovi (vrste) ledenih naslaga, uslovi za letenje u vrstama oblaka koji su pogodni za stvaranje zaleđivanja, uticaj zaleđivanja na pojedine delove vazduhoplova, sredstva za odbranu od zaleđivanja.
7.2.7.
Grmljavinski procesi: stvaranje grmljavinskih procesa — struktura oblaka i pojava, fizički uslovi koji dovode do stvaranja ovih procesa, opasne meteorološke pojave koje su u vezi sa grmljavinskim procesima, uslovi leta u oblastima sa grmljavinskom aktivnošću.
7.3.
Osmatranje i merenje meteoroloških elemenata i pojava Jedinice, metode i instrumenti za merenje temperature, pritiska, vetra, vlažnosti vazduha, oblačnosti, horizontalne vidljivosti, radiosondažna merenja, osmatranje iz vazduhoplova (AIREP) izveštaji — njihov značaj i korišćenje.
7.4.
Sinoptička meteorologija
7.4.1.
Struktura sistema polja vazdušnog pritiska, frontova i vazdušnih masa, opis i glavne karakteristike ciklona, anticiklona, dolina i grebena, deformaciono polje.
7.4.2.
Vazdušne mase: stvaranje, izvorišne oblasti, klasifikacija, kretanje, karakteristike, uslovi za letenje u raznim tipovima vazdušnih masa.
7.4.3.
Atmosferski frontovi — definicija, stvaranje i klasifikacija.
7.4.4.
Glavne frontalne zone.
7.4.5.
Teorija stvaranja ciklona na polarnom frontu, serije ciklona.
1-6/04
– 282 od 806 –
Knjiga II
7.4.6.
Intertropski front — opšti opis glavne meteorološke pojave i uslovi za letenje.
7.4.7.
Hladni, topli i okludirani frontovi — struktura oblačnih sistema, padavinske zone, opasne meteorološke pojave u vezi sa različitim tipovima atmosferskih frontova, uslovi za letenje.
7.4.8.
Vremenske situacije pri kojim dolazi do stvaranja pojava koji su naročito značajni za vazduhoplovstvo — turbulencija, zaleđivanje, prašinske i peščane oluje, linija nestabilnosti.
7.4.9.
Uticaj plinskih lanaca i masiva na kretanje baričkih sistema i frontova, talasna kretanja u atmosferi.
7.4.10. Uticaj topografije na razvoj vremena i uslove za letenje (turbulencija, zaleđivanje, smicanje vetra i sl.). 7.4.11. Metode za procenu mogućeg kretanja baričkih sistema, vazdušnih masa i frontova. 7.5.
Tumačenje (čitanje) sinoptičkih karata Tumačenje meteoroloških — sinoptičkih karata, šifara i simbola koji se koriste za crtanje karata.
7.6.
Meteorološki izveštaji i ključevi Meteorološki ključevi i izveštaji koji se koriste u vazduhoplovstvu: — SYNOP, — METAR, — SPECI, — FAF i — SIGMET.
8.
Vazduhoplovni propisi
8.1.
Vazduhoplovno pravo
8.1.1.
Vazdušni prostor Pravna priroda vazdušnog prostora (suverenost). Definicija vazdušnog prostora.
8.1.2.
Međunarodne organizacije i međunarodni propisi civilnog vazduhoplovstva ICAO i funkcije ICAO.
1-6/04
– 283 od 806 –
Knjiga II
Međunarodne konvencije, rezolucije i druga dokumenta koja regulišu pitanja odvijanja međunarodnog civilnog vazduhoplovstva. Bilateralni sporazumi o vazdušnom saobraćaju SFRJ sa drugim zemljama. 8.1.3.
Unutrašnji propisi o vazdušnoj plovidbi Vazdušni prostor SFRJ i podela, granični ulazno-izlazni koridori, zabranjene zone i druge zone, odobrenje za ulazak u vazdušni prostor SFRJ. Vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje: pojam, osoblje kontrole letenja posada vazduhoplova, vođa vazduhoplova, ostalo stručno osoblje. Državna pripadnost, identifikacija i registracija vazduhoplova. Aerodromi: vrste, namena, klase i kategorije, upisnik aerodroma. Bezbednost vazdušne plovidbe: uslovi za bezbedno korišćenje vazduhoplova, uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma i letilišta. Ugrožavanje bezbednosti vazduhoplova u letu, traganje za vazduhoplovom i spasavanje vazduhoplova, udesi vazduhoplova. Vazduhoplovni prekršaji i prekršajni postupak.
8.1.4.
Organizacija civilnog vazduhoplovstva SFRJ. Savezni organi uprave nadležni za vazdušni saobraćaj.
8.2.
Pravila letenja.
8.2.1.
Organizacija vazdušnog prostora SFRJ Definicija vazdušnog prostora SFRJ. Podela vazdušnog prostora: sloj slobodnog letenja, aerodromska zona, terminalna zona, vazduhoplovna oblast, vazdušni put, zabranjena zona, uslovno zabranjena zona, opasna zona.
8.2.2.
Organizacija službe kontrole letenja u SFRJ Podela organa kontrole letenja Izvršni organi KL: aerodromska KL, terminalna KL i oblasna KL. Zadaci izvršnih organa KL.
1-6/04
– 284 od 806 –
Knjiga II
Način rada izvršnih organa KL. 8.2.3.
Odobravanje letenja u SFRJ Col, organ koji vrši odobravanje letova. Način slanja zahteva za odobrenje letova. Rokovi za podnošenje zahteva.
8.2.4.
Ograničenje u letenju Letenje iznad naseljenih mesta. Letenje iznad grupa lica na zemlji. Podizanje tereta helikopterom. Letovi helikoptera u slučaju elementarnih nepogoda. Letenje helikoptera u planinskom području. Zatvaranje vazdušnog prostora.
8.2.5
Vrste letova prema pravilima letenja VRF letenje aviona i helikoptera. Kontrolisani VFR let aviona (CVFR). IFR let aviona i helikoptera.
8.2.6.
Vrste letova u pojedinim delovima vazdušnog prostora Vrste letova u sloju slobodnog letenja. Vrste letova u aerodromskoj i terminalnoj zoni. Vrste letova u području oblasti. Presecanje vazdušnog puta.
8.2.7.
Odgovornosti pilota helikoptera u VFR letu. Podela odgovornosti između KL i pilota helikoptera.
8.2.8.
Prednost vazduhoplova prema vrstama. Prednost vazduhoplova u poletanju. Prednost vazduhoplova u sletanju. Prednost vazduhoplova u letu.
8.2.9.
Minimumi za letenje helikoptera. Minimumi za letenje iznad mora. Minimumi za letenje helikoptera u sloju slobodnog letenja.
1-6/04
– 285 od 806 –
Knjiga II
Minimumi za letenje u ostalim delovima vazdušnog prostora. 8.2.10. Obavezna javljanja u aerodromskoj zoni. Javljanja u poletanju i sletanju. Javljanja pri ulasku u aerodromsku zonu. 8.2.11. Pravila kretanja po manevarskim površinama Pravila za kretanje vozila. Pravila voženja aviona. Lebdenje helikoptera. 8.2.12. Pozivni znaci organa KL i vazduhoplova. Pozivni znaci vazduhoplova. Pozivni znaci organa KL. 8.2.13. Podešavanje visinomera Podešavanje u sloju slobodnog letenja. Podešavanje u ostalim delovima vazdušnog prostora. 8.2.14. Mere i merne jedinice u civilnom vazduhoplovstvu. 9.
Vazduhoplovna medicina
9.1.
Uslovi sredine nametnuti letenjem. Sistem "Čovek-mašina" i uloga pilota u sistemu. Ljudski faktor u nastanku udesa.
9.2.
Visinske bolesti (mehanizam nastanka, reakcija organizma, simptomi, sposobnost za podnošenje). Principi rada kiseoničkih uređaja. Hiperventilacija.
9.3.
Barotrauma. Disbarizam.
9.4.
Rapidna dekompresija (znaci, efekti na organizam, sposobnost za podnošenje).
9.5.
Vazdušna bolest. Noćni vid.
9.6.
Iluzije u letenju.
9.7.
Procesi adaptacije i fizička aktivnost.
9.8.
Ishrana (značaj za letenje). Ritam rada i odmora. Hronični zamor.
9.9.
Bolest. Pušenje. Alkohol.
9.10.
Medicinski propisi
1-6/04 10. 10.1.
– 286 od 806 –
Knjiga II
Engleski jezik sa upotrebom standardnih međunarodnih izraza na engleskom jeziku Engleski govorni jezik Nivo ispita: početni kurs engleskog jezika. Program ispita obuhvata:
10.1.1. Gramatika Poznavanje i upotreba osnovnih vremena: Present Simple and Continuous, Present Perfect (Simple and Continuous), Past Tense (Simple and Continuous), Future Tense, zamena going to. Osnovno znanje o pridevima, prilozima, množini imenica, zamenicama, prisvojnim zamenicama i prisvojnim pridevima i o defektnim glagolima. 10.1.2. Rečnik Znanje 800 — 1000 osnovnih reči koje su obuhvaćene udžbenikom početnog kursa. Znanje osnovnih fraza i idioma iz udžbenika. 10.1.3. Aktivno znanje Kandidat mora da bude u stanju da se aktivno služi materijom navedenom pod tačkom 10.1.1., 10.1.2. i 10.1.3., da razume pitanja, da na njih odgovara, da samostalno vodi konverzaciju. Akcenat ispita stavlja se na mogućnost aktivnog korišćenja materije iz navedenih tačaka. 10.2.
Frazeologija na engleskom jeziku. Program ispita obuhvata: opšte znanje i razumevanje frazeologije koja se odnosi na vođenje veze sa tornjem, prilaznom i oblasnom kontrolom, razumevanje radarske frazeologije, znanje i mogućnost primanja meteoroloških termina.
11.
Eksploatacija helikoptera i prinudni postupci Napomena: Od kandidata se očekuje poznavanje samo onih tačaka programa koji se odnose na tip helikoptera za koji stiče ovlašćenje za letenje.
11.1.
Poznavanje helikoptera Opšte o helikopteru: dimenzije, glavni delovi, težina, vuča, vezivanje, servisiranje.
1-6/04
– 287 od 806 –
Knjiga II
Struktura: opis, glavni delovi. Vrata i prozori, sedišta i enterijer: opis i rad. Motor i agregati motora: opis i rad. Sistem goriva: opis i rad. Sistem komandi i transmisija: opis i rad nosećeg i repnog rotora, sistema ciklične, kolektivne i komande pravca, uređaja za trimovanje, stabilizatora, kočnice rotora. Hidraulični sistem: opis i rad. Stajni trap i kočnice: opis i rad. Pneumatski i vakuum sistem: opis i rad. Sistem klimatizacije: opis i rad. Sistem zaštite od zaleđivanja i kiše: opis i rad. Sistem automatske stabilizacije i auto pilota: opis i rad. Električni sistemi i sistemi svetala: opis i rad. Sistemi instrumenata: opis, napajanje, rad. Radio i radarski sistemi: opis, napajanje, rad. Pomoćna pogonska grupa: namena, opis i rad. Oprema za slučaj opasnosti: razmeštaj, opis i rad. Specijalna oprema (poljoprivredna oprema, dizalice i dr.): opis i rad. 11.2.
Eksploatacija helikoptera Predpoletni pregled. Postupak punjenja i pražnjenja goriva, postupak dreniranja goriva. Postupak kontrole i dopune ulja u motor, reduktor, hidroinstalaciju. Normalni postupci: priprema za pokretanje motora, pokretanje motora, zagrevanje i proba motora, voženje, poletanje, lebdenje, krstarenje, sletanje, zaustavljanje motora. Postupci korišćenja specijalne opreme. Ograničenja težine i položaja težišta, ograničenja brzine, ograničenja strukture, pogonske grupe i sistema helikoptera. Performanse helikoptera.
1-6/04 11.3.
– 288 od 806 –
Knjiga II
Prinudni postupci Postupci pri otkazu ili očekivanom otkazu pojedinih uređaja ili instrumenata pogonske grupe i sistema helikoptera. Postupci pri letu u opasnim meteorološkim uslovima. Postupak u slučaju otkaza motora. Postupak u slučaju požara u vazduhu ili zemlji. Postupak pokretanja motora u letu. Postupak prinudnog sletanja. Kraj I dela programa.
II PRAKTIČNI DEO PROGRAMA 1.
1.1. 1.1.1.
1.1.2.
Provera u letenju na helikopteru Praktična provera stručnosti pilota helikoptera sastoji se iz: provere po elementima tehnike pilotiranja i provere u maršrutnom letenju. Provera po elementima tehnike pilotiranja vrši se za jednomotorne helikoptere danju a za višemotorne helikoptere danju ili noću. Provera u maršrutnom letenju može da se vrši danju ili noću. Provera po elementima tehnike pilotiranja — jednomotorni helikopter. Provera pre poletanja obuhvata: pregled i pripremu knjiga i isprava; poznavanje razmeštaja sistema helikoptera, izlaza i opreme za slučaj opasnosti u obliku neophodnom za izvršenje predpoletnog pregleda; poznavanje opsluživanja helikoptera na zemlji; korišćenje zemaljskog agregata, predpoletni pregled i pripremu za pokretanje motora i osvrtom na postupke uslovljene ekstremnim klimatskim uslovima, individualnu pripremu. Provera u letu obuhvata sledeće elemente: Pokretanje, zagrevanje i proba motora. Voženje po zemlji. Vertikalno poletanje, lebdenje i vertikalno sletanje. Zona niskoleteće površine (NLP): let u određenom kvadratu, okretanje u lebdenju za 90°, 180° i 360° u levu i desnu stranu, simulacija autorotacije iz lebdenja.
1-6/04
1.1.3. 1.2.
1.3. 1.3.1.
– 289 od 806 –
Knjiga II
Let po školskom krugu: normalno poletanje, prelazak u penjanje i penjanje, konstrukcija školskog kruga, proračun za sletanje i sletanje iz lebdenja. Let u visokoj zoni: režim penjanja, horizontalnog leta i spuštanja, horizontalni zaokreti (blagi i oštri), penjući i spuštajući zaokreti, manevar brzinom, simulacija autorotacije. Let sa isključenim hidrauličnim sistemom. Poletanje i sletanje na terene ograničenih razmera i na terene okružene preprekama. Postupci posle sletanja i zaustavljanje motora. Provera posle leta obuhvata: postupak sa dokumentacijom sa leta: postupak pre napuštanja helikoptera. Provera po elementima tehnike pilotiranja — višemotorni helikopter. Ukoliko se provera u letu sprovodi na višemotornom helikopteru ona treba da odgovara programu posebno utvrđenom za taj tip helikoptera. Provera u maršrutnom letenju Provera u maršrutnom letenju obuhvata: pripremu leta, pregled i pripremu knjiga i isprava; predpoletni pregled i pripremu helikoptera, sistema i opreme; ocenu tehnike pilotiranja i vođenja helikoptera u svim fazama leta; vođenje računske navigacije i vizuelne orijentacije, proračun PVD i ispravku PVD; korišćenje radio-navigacijskih sredstava za navigaciju i određivanje pozicije; vođenje navigacijskog plana tokom leta; održavanje radio veze sa kontrolom letenja; pridržavanje pravila letenja i odobrenje kontrole letenja; postupak sa dokumentacijom sa leta i postupak pre napuštanja helikoptera. Napomena: Provera u letu na helikopteru za koji je predviđeno da na njima lete I i II pilot može da se sprovede samo za zvanje I ili II pilota po posebnom programu utvrđenom za taj tip helikoptera.
KRAJ PROGRAMA
1-6/04
7.1.7
– 290 od 806 –
Knjiga II
PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE * SPOSOBNOSTI PROFESIONALNIH PILOTA AVIONA I TEORIJSKI DEO PROGRAMA
1. 1.1.
AERODINAMIKA I TEORIJA LETENJA Uvod u aerodinamiku Fizičke veličine atmosfere. Međunarodna standardna atmosfera. Strujanje vazduha, strujnica, strujna cev, strujanje sa cirkulacijom. Jednačina kontinuiteta. Jednačina Bernulija. Tačka zaustave i zaustavni pritisak. Merenje brzine sa Pito-cevi. Viskozitet, granični sloj. Laminarno i turbulentno strujanje. Pojam stišljivog fluida. Brzina zvuka i Mahov broj. Pritisak i temperatura u tački zaustave stišljivog fluida.
1.2.
Geometrijske karakteristike krila i aeroprofila. Srednja linija, tetiva, zakrivljenost, debljina aeroprofila. Oblik, površina, razmah, vitkost, strela dijedar, srednja aerodinamička tetiva, vitoperost krila.
1.3.
Aerodinamičke sile i momenti Opstrujavanje aeroprofila, raspored pritiska na konturi aeroprofila, napadni ugao. Aerodinamička sila, aerodinamički koeficijenti, centar potiska. Aerodinamički moment, koeficijent aerodinamičkog momenta.
*
Ovaj program utvrđen je Rešenjem Saveznog komiteta za saobraćaj i veze VI/04 br. 1474/1, od 20. III 1981. godine.
1-6/04 1.4.
– 291 od 806 –
Knjiga II
Aerodinamičke karakteristike krila i aviona Aerodinamičko opterećenje po tetivi i razmahu krila. Uticaj geometrijskih karakteristika krila na opterećenje. Vrtlozi na krilu, indukovana brzina i indukovani napadni ugao. Uzgon aeroprofila i krila, koeficijent uzgona, kriva uzgona. Otpor aeroprofila i krila, indukovani otpor, koeficijent otpora, kriva otpora. Pomeranje centra potiska. Finesa i polarna krila. Mehanizacija krila: zakrilca, pretkrilca, aerodinamičke kočnice. Uzgon i otpor aviona. Finesa i polara aviona.
1.5.
Elise i pogonske grupe Geometrijske karakteristike elise i tipovi elisa. Princip rada elise i aerodinamičke karakteristike elise. Rad elise nepromenljivog i promenljivog koraka. Eksploatacija i ograničenja u radu elise. Propratne pojave kod elisne pogonske grupe (reaktivni moment, zakošenje strujnica, žiroskopski moment). Tipovi pogonskih grupa, krive raspoloživog potiska, snage i potrošnje goriva.
1.6.
Horizontalni let Sile na avionu i jednačine horizontalnog leta. Brzina horizontalnog leta i faktori koji utiču na brzinu horizontalnog leta. Potreban potisak i potrebna snaga za horizontalni let. Kriva Peno potiska i snage, dva režima horizontalnog leta, uticaj visine i težine na režim horizontalnog leta.
1.7.
Penjanje Sile na avionu i jednačine penjanja.
1-6/04
– 292 od 806 –
Knjiga II
Brzina penjanja, ugao penjanja i brzina uzdizanja i potreban pritisak za penjanje. Uticaj visine leta na brzinu penjanja, ugao penjanja i brzinu uzdizanja. Kriva penjanja i dva režima penjanja. 1.8.
Spuštanje Sile na avionu i jednačine spuštanja. Brzina spuštanja i veličine od kojih zavisi. Planiranje: jednačine planiranja, brzina i ugao planiranja, brzina silaženja pri planiranju, uticaj vetra i težine na planiranje. Polara brzina spuštanja. Vertikalno obrušavanje.
1.9.
Poletanje i sletanje Načini poletanja i tehnika pilotiranja. Sile na avionu u poletanju. Faktori koji utiču na dužinu poletanja. Načini sletanja i tehnika pilotiranja. Sile na avionu u sletanju. Brzina sletanja i mere za njeno smanjenje. Faktori koji utiču na dužinu sletanja.
1.10.
Evolucije Vađenje iz obrušavanja, koeficijent opterećenja. Zaokret: bočni nagib u zaokretu, opterećenje u zaokretu, brzina i poluprečnik zaokreta, snaga potrebna za zaokret, propratne pojave u zaokretu. Prevučeni let i gubitak brzine, kovit i vađenje iz kovita. Figurno letenje: let na leđima, petlja, valjak, imelman, prevrtanje, borbeni zaokret. Let u nemirnoj atmosferi.
1.11.
Stabilnost i upravljivost Pojam stabilnosti i upravljivosti.
1-6/04
– 293 od 806 –
Knjiga II
Glavne ose aviona i centraža. Uzdužna stabilnost: doprinosi krila, trupa, pogonske grupe i horizontalnog repa, krajnji zadnji položaj centra težišta. Poprečna stabilnost: efekat dijedra, strele i vertikalnog repa. Stabilnost po pravcu: uticaj vertikalnog repa i strele krila. Uzdužna upravljivost: krma visine, krajnji prednji položaj centra težišta. Poprečna upravljivost: obična, diferencijalna i krilca tipa "frize". Upravljivost po pravcu: krma pravca, let sa nesimetričnom vučom. Sile na komandama i smanjenje opterećenja u komandama: aerodinamička kompenzacija, primer, fletner, težinska kompenzacija. 2.
VAZDUHOPLOVNE KONSTRUKCIJE
2.1.
Konstruktivni materijali, naponi i deformacije.
2.2.
Koeficijenti opterećenja aviona.
2.3.
Osnovni delovi aviona, namena i konstrukcija.
2.3.1.
Krilo Opterećenje krila Krilo sa nenosećom oplatom, upornice, zatege, platnena presvlaka. Krilo sa nosećom oplatom, konstrukcija i elementi konstrukcije, ramenjača, rebro, uzdužnica, oplata, napadna i izlazna ivica, kraj krila. Veza krila sa trupom, motorom, stajnim trapom, komandnom površinom, aerodinamički prelazi. Rezervoar goriva: ugrađen u krilo, integralni, spoljni.
2.3.2.
Trup Opterećenje trupa. Trup sa nenosećom oplatom: rešetkasti sa zategama, zavarene metalne cevi.
1-6/04
– 294 od 806 –
Knjiga II
Polumonokok i monokok konstrukcija: okviri, uzdužnice, pregrade, ojačanja otvora. 2.3.3.
Repne i komandne površine Opterećenje repnih površina. Konstrukcije sa nenosećom i nosećom oplatom, elementi konstrukcije, stabilizatori i komandne površine. Konstrukcija, šarnirne i polužne veze krilca, pretkrilca, zakrilca, aerodinamičkih kočnica i trimerskih površina. Izvedba aerodinamičke i težinske kompenzacije.
2.1.4.
Stajni organi Uloga, dispozicija, konstruktivne koncepcije. Uvlačeći stajni organi: mehanizam za uvlačenje, vrata, brave, pokazivači položaja, pogoni za uvlačenje i izvlačenje stajnih organa. Amortizer: vrste konstrukcija, princip rada. Upravljanje nosnom nogom. Točkovi i gume. Kočnice točkova stajnih organa.
2.1.5.
Komande leta Gipke i krute komande, principijelne šeme. Servo uređaji: princip rada, primena.
3.
SISTEMI VAZDUHOPLOVA
3.1.
Pneumatski sistemi Potrebe za vazduhom pod pritiskom. Sistemi koji koriste vazduh pod pritiskom, izvori vazduha pod pritiskom kod aviona sa klipnim i mlaznim motorima.
3.2.
Sistem za klimatizaciju kabine Sistemi za grejanje i ventilaciju kabine. Tipični sistemi klimatizacije.
1-6/04
– 295 od 806 –
Knjiga II
Vrste kiseoničkih sistema. Distribucija kiseonika. Regulatori i maske. 3.3.
Sistem za zaštitu od zaleđivanja. Stvaranje leda na avionu i posledice. Detekcija zaleđivanja. Način za sprečavanje zaleđivanja: mehanička, hemijska, termička zaštita (električna i toplim vazduhom). Sistemi za sprečavanje zaleđivanja na avionu.
3.4.
Hidraulični sistem Osnovni pojmovi iz hidraulike. Šema hidrouređaja i komponente: pumpe, hidropokretači, hidromotori, ventili, hidroakumulatori. Principijelna šema: hidraulični sistem aviona opšte namene. Principijelna šema hidraulično pokretanje komande leta.
3.5.
Sistem za gorivo Rezervoari za gorivo, pumpe, ventili, vodovi. Specifičnosti gorivnog sistema, napajanje motora gorivom, slobodnim padom, unakrsno napajanje, pretakanje goriva na zemlji i u letu. Sistem goriva na avionu.
3.6.
Protivpožarni sistem Detekcija požara, indikacije i proba. Gašenje požara, metode gašenja, boce. Tipovi požara i sredstva za gašenje.
3.7.
Oprema za slučaj opasnosti
3.8.
Elektrosistem
3.8.1.
Osnovi elektrotehnike Pojmovi: napon, jačina struje, otpor, vezivanje otpora, Omov zakon, rad i snaga, EMS, jednosmerna struja, magnetizam, elektromagnetna indukcija, induktivnost i kapacitivnost, naizmenična struja, električne merne jedinice.
3.8.2.
Električna kola jednosmerne struje na vazduhoplovima Vazduhoplovne baterije.
1-6/04
– 296 od 806 –
Knjiga II
Generatori jednosmerne struje, regulatori napona. Elementi kola, relea, solenoidi, osigurači. Tipična kola jednosmerne struje vazduhoplova. 3.8.3.
Dobijanje naizmenične struje na vazduhoplovima Vazduhoplovni generatori: konstrukcija i rad. Frekvencija i perioda. Stabilizacija frekvencije izvora, regulator broja obrtaja osovine generatora.
3.8.4.
Rad izvora naizmenične struje Separatni i paralelni rad izvora. Merenje napona, frekvencije i periode. Kontrolna i zaštitna kola izvora i distribucije.
3.8.5.
Transformatori
3.8.6.
Pretvarači
Primarna i sekundarna EMS. Invertori. Ispravljači. Transformator-ispravljači. 3.9. 3.9.1.
Elektronski sistemi vazduhoplova Osnovni pojmovi iz talasne tehnike Elektromagnetski talasi, perioda, frekvencija, amplituda, dužina talasa. Polarizacija talasa, jonosfera i apsorpcija talasa, prostorni talasi, zona tišine. Frekventni opsezi i njihovo korišćenje u vazduhoplovstvu. Vrste modulacije: amplitudna, frekventna, fazna, impulsna modulacija. Nemodulisani prenos informacija (CW). Primenljivost vrsta modulacije u vazduhoplovstvu. Slabljenje talasa u zavisnosti od površine iznad koje se kreće, uticaj frekvencije na domet, refleksija, refrakcija i defrakcija. Karakteristike prostiranja frekvencija koje se koriste kod vazduhoplovnih radio uređaja.
3.9.2.
Osnovi radiotehnike
1-6/04
– 297 od 806 –
Knjiga II
Princip rada radiopredajnika. Princip rada radioprijemnika. 3.9.3.
Antene Vrste antena i njihove osobine. Antene na vazduhoplovima.
3.9.4.
Komunikacioni sistemi: osobine, namena, komponente KT (HF) komunikacioni sistem. UKT (VHF) komunikacioni sistem. Interfonski sistemi vazduhoplova: pilotski interfon.
3.9.5.
Navigacioni radio uređaji: namena, osobine, vrste rada, komponente, povezanost sa drugim sistemima vazduhoplova, pokazivači. Radio kompas. VOR. Sistem za instrumentalno sletanje (ILS). Marker. Radiovisinomer.
3.9.6.
Radarski sistemi Principi radarske detekcije: merenje udaljenosti i azimuta i pojam impulsa, širina impulsa, perioda i vremenske baze. Radarski sistemi: namena. Meteorološki radar. Sistem za merenje udaljenosti (DME).
4.
VAZDUHOPLOVNE POGONSKE GRUPE
4.1.
Vazduhoplovne klipne pogonske grupe
4.1.1.
Klipni mehanizam i osnovne veličine mehanizma i stubline.
4.1.2.
Opis konstrukcije i elemenata konstrukcije vazduhoplovnog klipnog motora.
4.1.3.
Radni ciklus četvorotaktnog OTO motora Proces punjenja, koeficijent punjenja stubline.
1-6/04
– 298 od 806 –
Knjiga II
Proces sabijanja. Proces sagorevanja, faza sagorevanja, uticajni faktori, sastav smeše, brzina sagorevanja, ugao pretpaljenja, detonacija, samopaljenje smeše. Proces širenja. Proces pražnjenja, prekrivanje ventila. Kružni dijagram razvodnog mehanizma. 4.1.4.
Snaga i ekonomičnost motora Indikatorski dijagram, srednji indikatorski pritisak, indikatorska snaga, indikatorski koeficijent korisnosti, indikatorska specifična potrošnja goriva. Efektivna snaga, snaga trenja, efektivni koeficijent korisnosti, efektivna specifična potrošnja goriva.
4.1.5.
Karakteristike klipnih motora Spoljna karakteristika motora. Unutrašnja karakteristika motora. Visinska karakteristika motora (sa i bez kompresora). Uloga, opis konstrukcije i rad priključnih kompresora i turbokompresora.
4.1.6.
Sistem hlađenja i podmazivanja
4.1.7.
Goriva i sistem snabdevanja motora gorivom Karburator sa plovkom i uređaji karburatora, usisni sistem i problem zaleđivanja. Karburator sa membranom. Sistem kontinualnog ubrizgavanja goriva. Pumpe za gorivo.
4.1.8.
Sistem za paljenje, magnet, svećica, uređaji za početno paljenje: opis i rad.
4.1.9.
Sistem startovanja.
4.1.10. Elisa Konstrukcija elise stalnog koraka. Konstrukcija elise promenljivog koraka.
1-6/04
– 299 od 806 –
Knjiga II
Sistem regulisanja stalnog broja obrtaja elise. 4.1.11. Ugradnja pogonske grupe na avion. Nosači motora, uvodnik, oplata i izduvni sistem. Komande motora. 4.1.12. Eksploatacija i ograničenja pogonske grupe 4.2.
Turbomlazne pogonske grupe
4.2.1.
Princip rada turbomlaznog motora Radni ciklus i osnovni sklopovi mlaznog motora. Termodinamički koeficijent korisnosti, propulzivni koeficijent korisnosti i ukupni koeficijent korisnosti. Sila potiska. Specifični potisak, specifična potrošnja goriva, specifična težina. Karakteristike turbomlaznog motora (unutrašnja, brzinska, visinska) i poređenje sa dvoprotočnim i turboelisnim motorom.
4.2.2.
Opis konstrukcije turbomlaznog motora i promena parametara gasa. Usisnik Kompresor Komora sagorevanja Turbina Izduvnik Mlaznik Vratila, ležajevi, zaptivači, unutrašnje hlađenje i zaptivanje vazduhom, reduktor za pogon agregata.
4.2.3.
Dvoprotočni turbomlazni motor, princip rada, konstrukcija, karakteristike.
4.2.4.
Turboelisni mlazni motor, princip rada, tipovi, konstrukcija, karakteristike.
4.2.5.
Elisa turboelisnog motora: konstrukcija elise, opis i rad komponenti sistema regulacije, komande, režim rada elise, sinhronizacija, zaštita od zaleđivanja.
1-6/04 4.2.6.
4.2.7. 4.2.8. 4.2.9. 4.2.10. 4.2.11. 4.2.12. 4.2.13. 5. 5.1.
5.2. 5.3.
5.4.
5.5.
5.6.
– 300 od 806 –
Knjiga II
Regulisanje rada turbomlaznog motora Goriva i motorski sistem goriva. Regulator goriva. Sistem za regulisanje rada kompresora. Sistem za podmazivanje Sistem za odvođenje vazduha za klimatizaciju i zaštitu od zaleđivanja. Sistem za startovanje Sistem za paljenje Sistem za kočenje mlazom Ugradnja pogonske grupe na avion, nosači i oplata Komande pogonske grupe Eksploatacija i ograničenja pogonske grupe. VAZDUHOPLOVNI INSTRUMENTI Električni instrumenti Vrste električnih instrumenata. Elementi servo kola, tipično servo kolo u sistemu instrumenata. Manometarski elementi Burdonova cev, membrana, kapsula, elastični meh. Vakuumski i pitostatički sistem Vakuumski i pitostatički sistem: namena, opis, rad i provera ispravnosti. Instrumenti pogonske grupe i sistema goriva Obrtomeri, termoelektrični instrumenti (temperatura glave stubline, temperatura mlazne cevi), termometri, pokazivači pritiska, pokazivači snage motora, pokazivači količine goriva, pokazivači protoka goriva: vrste, princip rada, primena. Instrumenti za pilotažu Brzinomer, mahmetar, variometar, visinomer, servovisinomer, vrste, princip rada, primena, ograničenja, podešavanja, provera ispravnosti. Žiroskopski instrumenti Žiroskop: teorijske osnove, vrste, primena, pogon, održavanje i praćenje položaja.
1-6/04
– 301 od 806 –
Knjiga II
Pokazivač skretanja, veštački horizont: princip rada. Centralni žiroskopi/žiroskop horizontalne ose i žiroskop vertikalne ose, primena. 5.7.
Kompasi Magnetni kompas: princip rada, konstrukcija, kompenzacija. Žiromagnetni kompas sa daljinskim očitavanjem: princip rada, struktura sistema, princip rada davača zemljinog magnetizma (flux valve), ograničenja sistema, provera ispravnosti i kompenzacija sistema.
5.8.
Sistem za upozorenje i izbegavanje približavanja kritičnom napadnom uglu: princip rada, vrste upozorenja, provera ispravnosti.
5.9.
Registrator podataka o letu i registrator zvučnih signala: princip rada, rukovanje, provera ispravnosti.
5.10.
Sistem za stabilizaciju i za automatsko letenje: princip rada, struktura sistema, rukovanje, provera ispravnosti.
6.
VAZDUHOPLOVNA NAVIGACIJA
6.1.
Osnovni geografsko-navigacioni pojmovi o Zemlji. Položaj Zemlje u Sunčevom sistemu, oblik i veličina Zemlje. Geografski koordinatni sistem, geografske koordinate.
6.2.
Pravci i uglovi u navigaciji Horizont i strane sveta. Merenje pravca (uglovi), procena pravca odoka. Orijentacija u prostoru pomoću Sunca, Meseca i Polare. Smer (azimut), putni ugao, kurs aviona, stranski ugao, odnos između putnog ugla i kursa, odnos između smera (azimuta), kursa i stranskog ugla.
6.3.
Merene jedinice u navigaciji Mere za dužinu, brzinu, težinu, zapreminu i njihov međusobni odnos. Pretvaranje jedinica mere na računaru i napamet.
6.4.
Vazduhoplovne karte Uslovi kojima vazduhoplovna karta treba da odgovara i osnovne vrste projekcija vazduhoplovnih karata.
1-6/04
– 302 od 806 –
Knjiga II
Osnovne karakteristike karata konusne konformne (Lambertove i polikonusne) projekcije i navigacijsko korišćenje ovih karata. Gaus-Krigerova topografska karta krupne razmere i njeno korišćenje za vođenje vizuelne orijentacije. 6.5.
Navigacijski pribor i osnovna navigacijska merenja i proračuni. Određivanje (geografskih i polarnih) koordinata tačaka na karti i tačke po datim koordinatama. Merenje uglova i daljine pomoću razmernika i transportera (plotera) i procenom odoka. Osnovni navigacijski proračuni na računaru i napamet (putbrzina-vreme).
6.6.
Kurs i kompas Magnetizam Zemlje. Princip i opis magnetnog kompasa. Magnetizam aviona i postupak njegove kompenzacije. Vrste kurseva i njihovo pretvaranje. Žiroskopski i žiromagnetni instrumenti za određivanje i održavanje pravca leta, upotreba i greške.
6.7.
Visina leta i visinomer Pojam visine i definisanje apsolutne, relativne i stvarne visine. Princip rada i opis barometarskog visinomera. Podešavanje barometarskog visinomera. Greške barometarskog visinomera i njegovo korišćenje u letu na maloj visini. Pojam visine po gustini. Radio-radarski visinomer. Variometar: opis i princip rada.
6.8.
Brzina i brzinomer Brzina i njeno merenje, merne jedinice. Pojam vazdušne i putne brzine. Princip rada i opis brzinomera. Greške brzinomera: ispravljanje grešaka na računaru i napamet.
1-6/04 6.9.
– 303 od 806 –
Knjiga II
Vreme u navigaciji Pojam i značaj vremena. Osnova za merenje vremena (okretanje Zemlje oko njene ose i oko Sunca). Pravo i srednje Sunčevo vreme. Griničko vreme, zonsko vreme, lokalno i službeno vreme.
6.10.
Vetar u navigaciji Pravac i brzina vetra Trougao vetra. Elementi trougla vetra i njihova međusobna zavisnost. Rešavanje trougla vetra grafički, na računaru i napamet.
6.11.
Navigacijska priprema leta Opšta navigacijska priprema. Prethodna navigacijska priprema leta: navigacijski proračuni, priprema karte, navigacijskog plana leta i plana leta SFRJ. Izvršna navigacijska priprema i dopunski navigacijski proračuni.
6.12.
Vizuelna orijentacija Orijentiri i orijentacija. Opšta i detaljna orijentacija. Pozicija aviona i njeno određivanje vizuelnom orijentacijom.
6.13.
Vođenje vazduhoplova kompasnom i vizuelnom navigacijom. Izlazak na početnu tačku rute, kontrola puta po pravcu i daljini. Ispravljanje kursa i načini dolaska na odredište po vremenu. Vođenje vazduhoplova po kursu, vremenu i brzini leta, određivanje proračunate pozicije ako je vetar poznat, određivanje (procena) pravca i brzine vetra na osnovu proračunate i stvarne pozicije.
6.14.
Navigacija u specifičnim uslovima Navigacija pri letu na maloj visini i u brišućem letu. Navigacija iznad planinskog zemljišta i u ravnici. Navigacija iznad reona sa nepovoljnim uslovima za vizuelnu orijentaciju, u razna godišnja doba. Specifičnosti navigacije noću.
1-6/04 6.15.
– 304 od 806 –
Knjiga II
Radio i radarska navigacija Radiosmerovi, pojam pasivnog i aktivnog leta na ZRNS. Radiogoniometar (DF, VDF): osnovne navigacijske karakteristike, primena, let ka goniometru i od goniometra, izlazak na zadati QDM i QDR i let po zadanom smeru, određivanje pozicije. Radiokompas (ADF): osnovne navigacijske karakteristike, primena, rukovanje, očitavanje i izračunavanje smerova, let ka radio faru i od radio fara, izlazak na zadati QDM i QDR i let po zadatom smeru, određivanje daljine i vremena leta do radio fara, određivanje pozicije. Svesmerni radiofar (VOR): osnovne navigacijske karakteristike, rukovanje, očitavanje i orijentacija u odnosu na VOR stanicu, izlazak na zadati radijal i let po zadatom radijalu (TO i FROM), određivanje pozicije, određivanje vremena leta i daljine do stanice. Uređaj za merenje daljine (DME): osnovne navigacijske karakteristike, rukovanje, korišćenje. Osnovi radionavigacije u prilazu za sletanje: prilaženje po ILS, VOR, ADF, PPI i PAR.
6.16.
Gubitak orijentacije i njeno uspostavljanje Uzroci gubitka orijentacije. Postupci za uspostavljanje orijentacije.
7.
VAZDUHOPLOVNA METEOROLOGIJA
7.1.
Fizičke osnove meteorologije
7.1.1.
Podela, karakteristike i sastav atmosfere: definicija vazdušnog pritiska, temperature i gustine vazduha i njihovi međusobni odnosi, promene vazdušnog pritiska sa visinom, redukcija vazdušnog pritiska na morski nivo i raspodela temperature vazduha.
7.1.2.
Vodena para u atmosferi: pritisak vodene pare, uticaj vodene pare na gustinu vazduha, apsolutna, relativna i specifična vlažnost, temperatura tačke rose, kondenzacija i sublimacija.
1-6/04 7.1.3.
– 305 od 806 –
Knjiga II
Adijabetski procesi: stabilnost suvog i zasićenog vazduha, uslovna nestabilnost, konvekcija, atmosferska ravnoteža stanja.
7.2.
Opšti meteorološki elementi i pojave.
7.2.1.
Prizemni vetar: uticaj horizontalnih gradijenata vazdušnog pritiska na brzinu vetra, veza između izobara i pravca vetra sa visinom, geostrofski i gradijentni vetar, dnevne promene pravca i brzine vetra u prizemnim slojevima atmosfere, lokalni vetrovi u SFRJ i uticaj na vazduhoplovstvo.
7.2.2.
Oblačnost: međunarodna i klasifikacija oblaka: opis, sastav, visina baze i vertikalna razvijenost, fizički procesi koji uslovljavaju stvaranje i iščezavanje oblaka, oblaci orografije, advekcije, turbulencije i konvekcije, uslovi za letenje u zavisnosti od vrste oblaka i promene tipa oblačnosti.
7.2.3.
Padavine: fizički procesi koji uslovljavaju padavine, konvektivne, orografske i frontalne padavine, uticaj raznih vrsta padavina na vazduhoplovstvo.
7.2.4.
Vidljivost i magla: faktori koji utiču na vidljivost, definicija magle, sumaglice i suve mutnoće, fizički procesi koji uslovljavaju stvaranje, zadržavanje i iščezavanje magle, klasifikacija magli, uslovi za letenje u zavisnosti od vrednosti horizontalne vidljivosti.
7.2.5.
Turbulencija: definicija i klasifikacija turbulencije, turbulencija na velikim visinama (CAT) i usled smicanja vetra (Wind Shear) uticaj turbulencije na vazduhoplov.
7.2.6.
Zaleđivanje: fizički procesi koji dovode do stvaranja ledenih naslaga na vazduhoplovima, tipovi (vrste) ledenih naslaga, uslovi za letenje u vrstama oblaka koji su pogodni za stvaranje zaleđivanja, uticaj zaleđivanja na pojedine delove vazduhoplova, sredstva za odbranu od zaleđivanja.
7.2.7.
Grmljavinski procesi: stvaranje grmljavinskih procesa — struktura oblaka i pojava, fizički uslovi koji dovode do stvaranja ovih procesa, opasne meteorološke pojave koje su u vezi sa grmljavinskim procesima, uslovi leta u oblastima sa grmljavinskom aktivnošću.
7.3.
Osmatranje i merenje meteoroloških elemenata i pojava Jedinice, metode i instrumenti za merenje temperature, pritiska, vetra, vlažnosti vazduha, oblačnosti, horizontalne vidljivosti,
1-6/04
– 306 od 806 –
Knjiga II
radiosondažna merenja, osmatranje iz vazduhoplova (AIREP) izveštaji — njihov značaj i korišćenje. 7.4.
Sinoptička meteorologija
7.4.1.
Struktura sistema polja vazdušnog pritiska, frontova i vazdušnih masa, opis i glavne karakteristike ciklona, anticiklona, dolina i grebena, deformaciono polje.
7.4.2.
Vazdušne mase: stvaranje, izvorišne oblasti, klasifikacija, kretanje, karakteristike, uslovi za letenje u raznim tipovima vazdušnih masa.
7.4.3.
Atmosferski frontovi — definicija, stvaranje i klasifikacija.
7.4.4.
Glavne frontalne zone
7.4.5.
Teorija stvaranja ciklona na polarnom frontu, serije ciklona.
7.4.6.
Intertropski front-opšti opis glavne meteorološke pojave i uslovi za letenje.
7.4.7.
Hladni, topli i okludirani frontovi — struktura oblačnih sistema, padavinske zone, opasne meteorološke pojave u vezi sa različitim tipovima atmosferskih frontova, uslovi za letenje.
7.4.8.
Vremenske situacije pri kojim dolazi do stvaranja pojava koje su naročito značajne za vazduhoplovstvo — turbulencija, zaleđivanje, prašinske i peščane oluje, linija nestabilnosti.
7.4.9.
Uticaj planinskih lanaca i masiva na kretanje baričkih sistema i frontova, talasna kretanja u atmosferi.
7.4.10. Uticaj topografije na razvoj vremena i uslova za letenje (turbulencija, zaleđivanje, smicanje vetra i sl.). 7.4.11. Metode za procenu mogućeg kretanja baričkih sistema, vazdušnih masa i frontova. 7.5.
Tumačenje (čitanje) sinoptičkih karata Tumačenje meteoroloških — sinoptičkih karata, šifara i simbola koji se koriste za crtanje karata.
7.6.
Meteorološki izveštaji i ključevi Meteorološki ključevi i izveštaji koji se koriste u vazduhoplovstvu: SYNOP METAR
1-6/04
– 307 od 806 –
Knjiga II
SPECI TAF i SIGMET. 8.
VAZDUHOPLOVNI PROPISI
8.1.
Vazduhoplovno pravo
8.1.1.
Vazdušni prostor Pravna priroda vazdušnog prostora (suverenost). Definicija vazdušnog prostora.
8.1.2.
Međunarodne organizacije i međunarodni propisi civilnog vazduhoplovstva ICAO i funkcije ICAO. Međunarodne konvencije, rezolucije i druga dokumenta koja regulišu pitanja odvijanja međunarodnog civilnog vazduhoplovstva. Bilateralni sporazumi o vazdušnom saobraćaju SFRJ sa drugim zemljama.
8.1.3.
Unutrašnji propisi o vazdušnoj plovidbi Vazdušni prostor SFRJ i podela, granični ulazno-izlazni koridori, zabranjene zone i druge zone, odobrenje za ulazak u vazdušni prostor SFRJ. Vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje: pojam, osoblje kontrole letenja, posada vazduhoplova, vođa vazduhoplova, ostalo stručno osoblje. Državna pripadnost, identifikacija i registracija vazduhoplova. Aerodromi: vrste, namena, klase i kategorije, upisnik aerodroma. Bezbednost vazdušne plovidbe: uslovi za bezbedno korišćenje vazduhoplova, uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma i letilišta. Ugrožavanje bezbednosti vazduhoplova u letu, traganje za vazduhoplovom i spasavanje vazduhoplova, udesi vazduhoplova. Vazduhoplovni prekršaji i prekršajni postupak.
1-6/04
– 308 od 806 –
Knjiga II
8.1.4.
Organizacija civilnog vazduhoplovstva SFRJ. Savezni organi uprave nadležni za vazdušni saobraćaj.
8.2.
Pravila letenja.
8.2.1.
Organizacija vazdušnog prostora SFRJ Definicija vazdušnog prostora SFRJ. Podela vazdušnog prostora: sloj slobodnog letenja, aerodromska zona, terminalna zona, vazduhoplovna oblast, vazdušni put, zabranjena zona, uslovno zabranjena zona, opasna zona.
8.2.2.
Organizacija službe kontrole letenja u SFRJ Podela organa KL na upravne i izvršne. Izvršni organi KL: aerodromska KL, terminalna KL i oblasna KL. Namena i zadaci izvršnih organa KL. Način rada izvršnih organa KL.
8.2.3.
Odobravanje letenja u SFRJ COL, organ koji vrši odobravanje letova. Način dostavljanja zahteva za odobrenje. Rokovi za podnošenje zahteva.
8.2.4.
Ograničenja u letenju Letenje iznad naseljenih mesta i većih skupova lica. Letenje iznad mora. Presecanje vazdušnog puta. Zatvaranje vazdušnog prostora.
8.2.5.
Vrste letova prema pravilima letenja VFR letenje aviona. CVFR letenje aviona. SVFR letenje aviona. IFR letenje aviona.
8.2.6.
Meteorološki minimumi za vizuelno letenje Meteorološki minimumi za vizuelno letenje u aerodromskoj zoni. Meteorološki minimumi za vizuelno letenje u terminalnoj zoni.
1-6/04
– 309 od 806 –
Knjiga II
Meteorološki minimumi za vizuelno letenje u vazduhoplovnoj oblasti. Meteorološki minimumi za vizuelno letenje u sloju slobodnog letenja. 8.2.7.
Podela odgovornosti između pilota i KL Odgovornost pilota koji leti po VFR pravilima. Odgovornost pilota koji leti po CVFR pravilima. Odgovornost pilota koji leti po IFR pravilima.
8.2.8.
Prednost vazduhoplova prema vrstama Prednost vazduhoplova u poletanju. Prednost vazduhoplova u letu. Prednost vazduhoplova na sletanju.
8.2.9.
Obavezna javljanja u letu Obavezna javljanja u poletanju. Obavezna javljanja u letu. Obavezna javljanja u sletanju.
8.2.10. Pravila kretanja po manevarskim površinama Pravila kretanja na vazduhoplovnim pristaništima. Pravila kretanja na aerodromima. Pravila za kretanje vozila po manevarskim površinama. 8.2.11. Semicirkularni sistem nivoa leta Nivoi leta za letenje po IFR pravilima. Nivoi leta za letenje po VFR pravilima. Dozvoljena odstupanja od propisanih nivoa leta. 8.2.12. Podešavanje visinomera Podešavanje visinomera u letu po VFR pravilima. Podešavanje visinomera u letu po IFR pravilima. Podešavanje visinomera u sloju slobodnog letenja. Podešavanje visinomera u aerodromskoj zoni. 8.2.13. Pozivni znaci u civilnom vazduhoplovstvu.
1-6/04
– 310 od 806 –
Knjiga II
Pozivni znaci organa KL. Pozivni znaci vazduhoplova. 8.2.14. Slučajevi opasnosti u letu Postupak u slučaju gubitka radio veze. Postupak u slučaju gubitka orijentacije. 8.2.15. Mere i merne jedinice u civilnom vazduhoplovstvu. 9.
VAZDUHOPLOVNA MEDICINA
9.1.
Uslovi sredine nametnuti letenjem. Sistem "čovek-mašina" i uloga pilota u sistemu. Ljudski faktor u nastanku udesa.
9.2.
Visinske bolesti (mehanizam nastanka, reakcija organizma, simptomi, sposobnost za podnošenje). Principi rada kiseoničkih uređaja. Hiperventilacija.
9.3.
Barotrauma. Disbarizam.
9.4.
Rapidna dekompresija (znaci, efekti na organizam sposobnost za podnošenje).
9.5.
Vazdušna bolest. Noćni vid.
9.6.
Iluzije u letenju.
9.7.
Procesi adaptacije i fizička aktivnost.
9.8. I
shrana (značaj za letenje). Ritam rada i odmora. Hronični zamor.
9.9.
Bolest. Pušenje. Alkohol.
9.10.
Medicinski propisi
10.
ENGLESKI JEZIK SA UPOTREBOM STANDARDNIH MEĐUNARODNIH IZRAZA NA ENGLESKOM JEZIKU
10.1.
Engleski govorni jezik Nivo ispita: početni kurs engleskog jezika. Program ispita obuhvata:
10.1.1. Gramatika
1-6/04
– 311 od 806 –
Knjiga II
Poznavanje i upotreba osnovnih vremena: Present Simple and Continuous, Present Perfect (Simple and Continuous), Past Tense (Simple and Continuous), Future Tense, zamena going to. Osnovno znanje o pridevima, prilozima, množini imenica, zamenicama, prisvojnim zamenicama i prisvojnim pridevima i o defektnim glagolima. 10.1.2. Rečnik Znanje 800 — 1000 osnovnih reči koje su obuhvaćene udžbenikom početnog kursa. Znanje osnovnih fraza i idioma iz udžbenika. 10.1.3. Aktivno znanje Kandidat mora da bude u stanju da se aktivno služi materijom navedenom pod tačkom 10.1.1., 10.1.2. i 10.1.3., da razume pitanja, da na njih odgovara, da samostalno vodi konverzaciju. Akcenat ispita stavlja se na mogućnost aktivnog korišćenja materije iz navedenih tačaka. 10.2.
Frazeologija na engleskom jeziku. Program ispita obuhvata: opšte znanje i razumevanje frazeologije koja se odnosi na vođenje veze sa tornjem, prilaznom i oblasnom kontrolom, razumevanje radarske frazeologije, znanje i mogućnost primanja meteoroloških termina. Govorni jezik — pismeno i usmeno. Frazeologija — samo usmeno.
11.
EKSPLOATACIJA AVIONA I PRINUDNI POSTUPCI Napomena: Od kandidata se očekuje poznavanje samo onih tačaka programa koje se odnose na tip aviona na kome se sprovodi provera u letenju.
11.1.
Poznavanje aviona Opšte o avionu: dimenzije, glavni delovi, težina, vuča, vezivanje, servisiranje. Struktura: opis, glavni delovi. Vrata i prozori, sedišta i enterijer: opis i rad.
1-6/04
– 312 od 806 –
Knjiga II
Pogonska grupa: opis i rad motora, elise, sistema pogonske grupe i komandi motora i elise. Sistem goriva: opis i rad. Komande leta (primarne i sekundarne): opis i rad. Hidraulični sistem: opis i rad. Stajni trap i kočnice: opis i rad. Pneumatski i vakuum sistem: opis i rad. Sistem provetravanja, klimatizacije i regulacije pritiska u kabini: opis i rad. Sistem zaštite od zaleđivanja i kiše: opis i rad. Sistem za kiseonik: opis i rad. Električni sistem i sistem svetala: opis i rad. Sistemi instrumenata: opis i rad, napajanje i povezanost sistema instrumenata međusobno i sa drugim sistemima. Sistemi automatske stabilizacija i autopilota: opis i rad napajanje i povezanost sa drugim sistemima. Radio i radarski sistemi: opis i rad, napajanje i povezanost međusobna i sa drugim sistemima. Oprema za slučaj opasnosti: razmeštaj, opis i rad. Specijalna oprema (poljoprivredna i dr.): opis i rad. 11.2.
Eksploatacija aviona Pretpoletni pregled uključujući i postupke vezane za letenje posle dužeg perioda stajanja aviona i postupke vezane za ekstremne klimatske uslove. Postupak punjenja rezervoara gorivom i dreniranja rezervoara goriva. Postupak kontrole i dopune ulja u motor i hidroinstalaciju. Postupci korišćenja opreme iz tačke 11.1. Normalni postupci po listi provere: priprema za pokretanje motora, pokretanje motora, zagrevanje i proba motora, voženje, poletanje, penjanje, krstarenje, spuštanje, sletanje, parkiranje i zaustavljanje motora.
1-6/04
– 313 od 806 –
Knjiga II
Ograničenja težine i položaja težišta, ograničenja brzine, ograničenja strukture, pogonske grupe i sistema aviona. Performanse aviona i planiranje leta. 11.3.
Prinudni postupci Postupci pri otkazu ili očekivanom otkazu pojedinih uređaja ili instrumenata pogonske grupe i sistema aviona po odgovarajućoj listi provere. Postupci pri letu u opasnim meteorološkim uslovima. Postupak u slučaju otkaza motora. Postupak u slučaju požara na zemlji ili u letu. Postupak pokretanja motora u letu. Postupak u slučaju gubitka pritiska u kabini. Postupak prinudnog sletanja. KRAJ I DELA
II. PRAKTIČNI DEO PROGRAMA 1.
PROVERA U LETENJU AVIONOM
1.1.
Opšte Praktična provera stručnosti pilota aviona sastoji se iz: provere po elementima tehnike pilotiranja i provere u maršrutnom letenju. Pri sticanju dozvole za rad provera obuhvata proveru u letenju po školskom krugu danju ili noću, proveru u zoni danju po elementima osnovne tehnike pilotiranja i po elementima letenja bez spoljne vidljivosti i proveru na preletu danju sa sletanjem na bar jedno vazduhoplovno pristanište. Provera se vrši na jednomotornom klipnom avionu sa dvojnim komandama, najveće dozvoljene mase u poletanju do 2000 kg, koji je opremljen prema uslovima iz priloga 1. i koji je plovidben. Proveri može da pristupi kandidat koji u periodu od 60 dana pre dana pristupanja proveri ima najmanje 5 časova samostalnog
1-6/04
– 314 od 806 –
Knjiga II
letenja od čega, u slučaju provere noću, najmanje 5 samostalnih poletanja i sletanja noću. Pri sticanju ovlašćenja za letenje na tipu aviona provera obuhvata proveru u letenju po školskom krugu i proveru u zoni letenja. Provera u zoni, sem tehnike pilotiranja, treba da omogući proveru iz eksploatacije i prinudnih postupaka na vazduhoplovu. Vazduhoplov za proveru treba da bude plovidben. 1.2.
Priprema leta i postupci pre poletanja Pre svakog leta koji se vrši u okviru provere u letenju ocenjuje se sprovođenje: lične pripreme pilota za izvršenje predstojećeg zadatka; pregleda i pripreme knjiga i isprava aviona; pretpoletnog pregleda; provere kabine, postupka pokretanja i zagrevanja motora, provere kabine posle pokretanja motora, provere pre voženja i voženje aviona, probe motora, provere pre poletanja.
1.3.
Provera u letenju po školskom krugu Provera danju ili noću obuhvata: poletanje sa i bez bočnog vetra, prelazak u penjanje i penjanje, konstrukciju školskog kruga, proračun za sletanje, prilaz i sletanje i produženje na drugi krug.
1.4.
Provera u zoni letenja Provera osnovne tehnike pilotiranja obuhvata: blage i oštre horizontalne zaokrete, penjuće i spuštajuće zaokrete, provučeni let, gubitak uzgona i uspostavljanje normalnog leta, sletanje na izabrani teren bez korekcije gasom sa relativne visine 600 m, normalnu eksploataciju vazduhoplova, simulirani otkaz motora u fazi poleta, simulirani požar motora. Provera u letenju bez spoljne vidljivosti obuhvata režime leta, zaokrete zadatom ugaonom brzinom, vremenske zaokrete, zaokrete u zadati kurs, penjuće i spuštajuće zaokrete, prevučeni let, vođenje iz nepravilnog položaja.
1.5.
Provera na maršruti Provera obuhvata: planiranje leta i korišćenje meteoroloških i drugih podataka potrebnih za pripremu leta, ocenu tehnike pilotiranja i vođenje aviona u svim fazama leta, vođenje
1-6/04
– 315 od 806 –
Knjiga II
računske navigacije i vizuelne orijentacije, proračun PVD i ispravku PVD, korišćenje radio-navigacionih sredstava za navigaciju i određivanje pozicije, vođenje navigacionog plana tokom leta; održavanje radio veze sa kontrolom letenja, pridržavanje pravila letenja i saradnja sa kontrolom letenja. 1.6.
Postupci posle sletanja Posle svakog sletanja ocenjuje se sprovođenje: provere kabine posle sletanja, voženje i parkiranje aviona, postupak zaustavljanja motora, postupak sa dokumentima sa leta, postupak napuštanja aviona. KRAJ PROGRAMA
1-6/04
– 316 od 806 –
Knjiga II PRILOG: 1.
Oprema aviona koji se koristi za proveru u letenju pilota koji stiču dozvolu profesionalnog pilota aviona. Avion na kome se sprovodi provera mora da ispunjava sve uslove za avion opšte kategorije namenjen obuci pilota, a naročito sledeće: 1. Sve primarne komande leta i trimera po dubini duple, sve sekundarne komande leta, pogonske grupe i stajnog trapa dostupne kandidatu i nastavniku. 2. Sve kontrolne kutije radio-uređaja dostupne kandidatu i nastavniku. 3. Ugrađen zastor za pokrivanje kabine ili postojanje drugih sredstava za sprovođenje provere u letenju bez spoljne vidljivosti. 4. Ugrađena indirektna ili integralna svetla svih instrumenata i kontrolnih kutija, ugrađena navigaciona svetla, rotaciona svetla protiv sudara i svetla za sletanje i voženje. 5. Ugrađena VKT radio-stanica sa razmakom kanala 25 KHz. 6. Ugrađen sistem radio kompasa. 7. Ugrađeni instrumenti: visinomer sa podešavanjem barometarskog pritiska, brzinomer, variometar, veštački horizont, pokazivač skretanja i klizanja, sat sa sekundarom koja može da se zaustavi, magnetni kompas, žirodirekcional, pokazivač radio kompasa, instrumenti za postavljanje režima rada motora. Kod aviona gde su pilotska sedišta jedno do drugog instrumenti iz prethodnog stava mogu biti jednostruki samo ako oba pilota mogu da ih osmatraju bez bitnog uticaja paralakse. Kod aviona gde su pilotska sedišta jedno iza drugog instrumenti iz prvog stava moraju biti ugrađeni i u prednjoj i u zadnjoj kabini. 8. Ugrađen grejač pito cevi. 9. Ugrađen izvor električne energije kapaciteta istovremenog napajanja svih ugrađenih potrošača.
1-6/04
– 317 od 806 –
Knjiga II
1-6/04
– 318 od 806 –
7.1.8
Knjiga II
IZVOD IZ PROGRAMA OBUKE ZA DOZVOLU SPORTSKOG PILOTA I PROGRAMA * USAVRŠAVANJA I. PROGRAM TEORIJSKE NASTAVE
1.
Istorija vazduhoplovstva i vazduhoplovstvo u SFRJ ........8 čas.
TEMA 1 —
Od mašte do prvih letećih sprava
—
Baloni i dirižabli
—
Pronalazak letećih sprava težih od vazduha...................2 čas.
TEMA 2 —
Stvaranje vojnog vazduhoplovstva i njegovo učešće u prvom svetskom ratu
—
Razvoj vazduhoplovstva od 1919. do 1939. godine........2 čas.
TEMA 3 a) Vazduhoplovstvo u NOV i POJ b) Vazduhoplovstvo u II svetskom ratu — Razvoj vazduhoplovstva posle Drugog svetskog rata...................................................................2 čas. TEMA 4
*
—
RV i PVO
—
Civilna avijacija u opštenarodnoj odbrani........................2 čas.
Ovaj program donela je Savezna uprava za civilnu vazdušnu plovidbu pod br. 4469/1, 27.XI 1975. i primenjuje se prilikom proveravanja stručnosti za izdavanje dozvole.
1-6/04
– 319 od 806 –
Knjiga II
LITERATURA: "Vazduhoplovno jedriličarstvo I" izdanje Fonda za izdavačku delatnost SUCVP i SVOJ. 2.
Aerodinamika i teorija letenja............................................18 čas.
TEMA 1 —
Osnovni pojmovi o pritisku i strujanju vazduha
—
Bernulijev zakon i njegova primena
—
Međunarodna standardna atmosfera ..............................2 čas.
TEMA 2 —
Opstrujavanje vazduha oko ploče, kugle i aerodinamičnog tela
—
Napadni ugao krila i strujanje vazduha oko krila.............2 čas.
TEMA 3 —
Nastanak aerodinamičkih sila i njegovo izučavanje........2 čas.
TEMA 4 —
Geometrijske karakteristike krila
—
Indukovan otpor
—
Aerodinamički momenti...................................................2 čas.
TEMA 5 —
Promena koeficijenta sa napadnim uglom
—
Granični sloj i otpor trenja
—
Polara aviona i finesa aviona ..........................................2 čas.
TEMA 6 —
Slom uzgona i uređaji za provođenje i smanjenje uzgona i otpori ...............................................................................2 čas.
TEMA 7 —
Zaokret i šema sila u njemu
—
Upravljivost aviona ..........................................................2 čas.
1-6/04
– 320 od 806 –
Knjiga II
TEMA 8 —
Prevučen let i kovit
—
Opterećenje aviona u letu ...............................................2 čas.
TEMA 9 —
Elisa i njena funkcija
—
Teoretski i stvarni korak, klizanje elise............................2 čas.
LITERATURA: "Vazduhoplovno jedriličarstvo I" izdanje Fonda, "Osnovi teorije letenja" i "Primenjena aerodinamika" izdanje KRK i PVO 3.
Poznavanje aviona, motora i instrumenata ......................20 čas.
TEMA 1 —
Vrsta vazduhoplova
—
Konstruktivne koncepcije aviona
—
Osnovni delovi aviona .....................................................2 čas.
TEMA 2 —
Krilo i mehanizacija krila
—
Trup aviona i podela po konstrukciji
—
Repne površine, konstrukcija i kompenzacija .................2 čas.
TEMA 3 —
Komande aviona
—
Kabina aviona ................................................................2 čas.
TEMA 4 —
Stajni organi aviona
—
Elise
—
Instalacija aviona ...........................................................2 čas.
TEMA 5 —
Vrsta avionskih motora prema vrsti sagorevanja, broju taktova, položaju cilindara, načinu hlađenja, načinu ubacivanja goriva, načinu promene snage sa visinom
1-6/04 —
– 321 od 806 –
Knjiga II
Glavni delovi klipnog motora...........................................2 čas.
TEMA 6 —
Mehanizam za raspodelu gasa
—
Osnovni princip rada četvorotaktnog motora
—
Vrste snage motora
—
Karakteristike avionskih motora ......................................2 čas.
TEMA 7 — —
Promena snage sa visinom Benzin kao tekuće gorivo, osobine, oktanske vrednosti goriva...............................................................2 čas.
TEMA 8 —
Podmazivanje avionskih motora
—
Hlađenje avionskih motora
—
Elementi sistema za paljenje
—
Sredstva za puštanje motora u rad
—
Klasifikacija avionskih instrumenata ...............................2 čas.
TEMA 9 —
Brzinomer sa pito-cevi i venturi-trubom
—
Variometar bez boce
—
Visinomer
—
Pokazivač skretanja
—
Pokazivač klizanja...........................................................2 čas.
TEMA 10 —
Magnetski pilotski kompas i način kompenzacije
—
Sistematske greške magnetskog kompasa
—
Motorski instrumenti, vrsta i namena svakog pojedinačno.....................................................................2 čas.
LITERATURA: "Poznavanje konstrukcija aviona i motora", "Vazduhoplovno jedriličarstvo I", "Vazduhoplovna navigacija", sve u izdanju Fonda
1-6/04 4.
– 322 od 806 –
Knjiga II
Vazduhoplovna meteorologija ..........................................16 čas.
TEMA 1 —
Sastav i podela atmosfere
—
Toplotni bilans i zračenje
—
Vazdušni pritisak.............................................................2 čas.
TEMA 2 —
Vlažnost vazduha
—
Vetar ...............................................................................2 čas.
TEMA 3 —
Oblačnost
—
Vidljivost..........................................................................2 čas.
TEMA 4 —
Magle
—
Grmljavinska aktivnost ....................................................2 čas.
TEMA 5 —
Turbulencija
—
Vazdušne mase ..............................................................4 čas.
TEMA 6 —
Atmosferski frontovi ........................................................4 čas.
LITERATURA: "Vazduhoplovno jedriličarstvo I" izdanje Fonda i "Meteorologija za letače", izdanje RV i PVO. 5.
Vazduhoplovna navigacija.................................................18 čas. +8 (radiotelef.)
TEMA 1 —
Osnovni pojmovi o Zemlji
—
Pravci i uglovi u navigaciji
1-6/04 —
– 323 od 806 –
Knjiga II
Merna jedinica u navigaciji..............................................2 čas.
TEMA 2 —
Vazduhoplovne karte
—
Navigacijski pribor, merenje i osnovni navigacijski proračuni......................................................2 čas.
TEMA 3 —
Kurs i kompas
—
Visina i visinomeri
—
Brzina i brzinomeri
—
Vreme .............................................................................2 čas.
TEMA 4 —
Pravac i brzina vetra
—
Uticaj vetra na kretanje vazduhoplova
—
Trougao vetra..................................................................2 čas.
TEMA 5 —
Navigacijska priprema leta
—
Orijentacija i orijentiri
—
Vođenje vizuelne orijentacije
—
Pozicija vazduhoplova.....................................................4 čas.
TEMA 6 —
Izlazak na liniju puta
—
Kontrola puta
—
Vođenje navigacijskog plana leta u toku leta
—
Vođenje navigacije u specifičnim slučajevima
—
Gubljenje i uspostavljanje orijentacije .............................4 čas.
TEMA 7 —
Primena radio-navigacijskih sredstava u nuždi (DF, ADF) ...........................................................2 čas.
LITERATURA: "Vazduhoplovna navigacija", izdanje Fonda
1-6/04
6.
– 324 od 806 –
Knjiga II
Poznavanje i eksploatacija aviona i motora sa prinudnim postupcima (avioni na kojima će se izvoditi praktična obuka) ...........................................8 čas.
TEMA 1 —
Performanse aviona
—
Dimenzije aviona
—
Konstrukcije krila, trupa, repnih površina, stajnog trapa
—
Detaljan opis pilotske kabine
—
Pogonska grupa i njene karakteristike
—
Gorivo i mazivo koje se upotrebljava, dijagram potrošnje pri raznim režimima leta i visina ......................................................................2 čas.
TEMA 2 —
Pretpoletni pregled aviona i motora
—
Puštanje motora u rad zagrevanje i proba motora
—
Vožnja po zemlji..............................................................2 čas.
TEMA 3 —
Poletanje, penjanje, horizontalni let, poniranje i sletanje
—
Manevri avionom u letu ...................................................2 čas.
TEMA 4 —
Izvođenje osnovnih akrobacija (kovit, petlja, borbeni zaokret, preturanje)
—
Zaustavljanje motora i vezivanje aviona
—
Prinudnu postupci u svim režimima leta i prilikom otkaza motora i drugih agregata .....................................2 čas.
LITERATURA: "Uput o eksploataciji i upravljanju dotičnog tipa aviona."
1-6/04
7.
– 325 od 806 –
Knjiga II
Poznavanje i upotreba pilotskog padobrana .....................6 čas.
TEMA 1 —
Podela padobrana
—
Ljudski padobrani
—
Glavni delovi padobrana i njihova konstrukcija
—
Održavanje i čuvanje padobrana
—
Pakovanje padobrana .....................................................6 čas.
TEMA 2 —
Priprema padobrana za letenje
—
Dokumentacija padobrana
—
Opis padobrana
—
Slučajevi obaveznog prinudnog napuštanja aviona ........2 čas.
TEMA 3 —
Način napuštanja aviona
—
Putanja tela u odnosu na vazduhoplov
—
Zavisnost minimalne visine skoka od brzine leta
—
Postupak posle otvaranja padobrana
—
Prizemljenje ....................................................................2 čas.
LITERATURA: "Prinudni skokovi padobranom", izdanje Fonda. 8.
Pravila letenja .....................................................................10 čas.
TEMA 1 —
Vođenje vazduhoplova
—
Kontrolisani i nekontrolisani vazdušni prostor
1-6/04
– 326 od 806 –
Knjiga II
—
Bezbednost vazdušne plovidbe
—
Primena pravila letenja
—
Letenje stranih sportskoturističkih vazduhoplova
—
Školski letovi
—
Traženje odobrenja za vršenje letova
—
Priprema leta
—
Priprema vazduhoplova
—
Priprema posade.............................................................2 čas.
TEMA 2 —
Prijave pre i posle izvršenog leta
—
Mogućnost vršenja letova s obzirom na meteorološke uslove
—
Meteorološki minimum
—
Najniža visina za letenje pri vidljivosti, danju i noću
—
Postupak pre poletanja ...................................................2 čas.
TEMA 3 —
Poletanje
—
Pravac poletanja i sletanja vazduhoplova
—
Održavanje veze
—
Manevrisanje u aerodromskoj zoni
—
Pravo puta
—
Prvenstvo u letu
—
Letenje u susret, ukrštanje i podizanje
—
Letenje vazduhoplova u grupi
—
Sprečavanje sudara
—
Javljanje u letu ................................................................2 čas.
TEMA 4 —
Postupak u slučaju opasnosti
—
Zabranjene, regulisane i opasne zone i letenje nad njima
—
Svetla na vazduhoplovu
—
Sletanje vazduhoplova
1-6/04 — — — — —
– 327 od 806 –
Knjiga II
Prvenstvo sletanja Postupak posle sletanja Poletanje i sletanje vazduhoplova na vodenim površinama (letelištima) Signal za opasnost i hitnost Vizuelni signal upotrebljen za obaveštenje o neovlašćenim vazduhoplovima koji lete ili nameravaju da uđu u regulisanu, zabranjenu ili opasnu zonu .............................................2 čas.
TEMA 5 — Letenje vazduhoplova po pravilima za vizuelno letenje (VFR) danju i noću — Organizacija i obezbeđenje letenja u sportskoj avijaciji — Izvođenje obuke — Obezbeđenje letenja, — Zabrana davanja znaka za poletanje — Zabrana letenja, — Letenje u zoni oluje — Letenje u uslovima zaleđivanja, — Letenje iznad planinskog zemljišta i u područjima sa visokom temperaturom — Letenje iznad mora — Vanredni slučajevi u letu — Bacanje predmeta iz aviona u letu..................................2 čas.
LITERATURA: Pravilnik o letenju vazduhoplova "Službeni list SFRJ", br. 10/79 i 4/83.
9.
Poznavanje upotrebe i eksploatacije aerodroma ..............2 čas.
LITERATURA: "Uput za eksploataciju aerodroma koji se koristi za obuku".
1-6/04
– 328 od 806 –
Knjiga II
NAPOMENA: Kad završi teoretsku nastavu kandidat polaže ispit iz svih predmeta pred komisijom škole. Kandidat koji je položio sve ispite po priloženoj tablici može da pređe na zemaljsku pripremu i osnovnu nastavu letenja. PRILOG: Ispitna lista sa procentima potrebnih odgovora po predmetima. ISPITNA LISTA Kandidat: Član
aerokluba:
Polagao je ispit prema Programu osnovne nastave motornog letenja iz teorijskog gradiva. Dana
u (naziv organizacije ili ustanove) POKAZAO SLEDEĆI USPEH
P r e d m e t:
Ocena
Teorija letenja (75%) Poznavanje aviona motora i instrumenata (75%) Vazduhoplovna meteorologija (75%) Vazduhoplovna navigacija (75%) Pravila i propisi (75%) Poznavanje i eksploatacija aviona i motora (sa primenjenim postupcima) na kome će se izvoditi praktična obuka (90%) Ispit iz eksploatacije uputa aerodroma (75%)
1-6/04
– 329 od 806 –
Knjiga II
Na osnovu pokazanog znanja, kandidat je položio ispit iz teorijskog gradiva i spreman je za stupanje na osnovnu nastavu letenja — zemaljsku pripremu i praktični deo obuke. Datum, Mesto, ISPITNA KOMISIJA: 1. 2. 3. II ZEMALJSKA PRIPREMA Cilj zemaljske pripreme je da se učenik obuči rukovanju avionom i motorom na zemlji i u vazduhu, kao i obazrivost na zemlji i u vazduhu. Teoretski treba u potpunosti obraditi sve elemente pilotiranja u školskom krugu, zoni, i u navigacijskim letovima, a posebno postupke u nuždi i naročite slučajeve u letu. Jednoobrazno i tačno sprovođenje svih vežbi pripreme na zemlji kontroliše rukovodilac obuke. VEŽBA 1 Organizacija starta i dužnosti startnog osoblja Cilj vežbe: obučiti učenika u pravilnom postavljanju i promeni starta, kao i dužnostima startnog osoblja. Vreme:
2 časa
Mesto:
aerodrom
1-6/04
– 330 od 806 –
Knjiga II
Način izvođenja: ova se vežba izvodi na aerodromu uz prisustvo učenika i nastavnika. Čas vodi rukovodilac obuke uz pomoć nastavnika. Pošto se izvrši postavljanje starta, učenici se raspoređuju na mesta startnog osoblja i razrađuju se njihove dužnosti. VEŽBA 2 Obuka o rukovanju avionom i motorom na zemlji Cilj vežbe: razraditi sa učenicima poznavanje i eksploataciju aviona i motora sa svim propisanim ograničenjima. Razraditi pretpoletni pregled aviona i motora, punjenje i kontrolu goriva i maziva za puštanje motora u rad, probu i zaustavljanje motora. Praćenje aviona: Vreme:
2 časa
Mesto:
po grupama pored aviona
Način izvođenja: obuka se izvodi po grupama sa nastavnikom. Treba voditi računa da svaki učenik pojedinačno proveri sve elemente obuhvaćene ovom vežbom. Pri puštanju i probi motora, mora da bude prisutan mehaničar aviona. Učenici, stavljajući padobran, ulaze jedan po jedan u kabinu aviona da bi uočili norme na motorskim instrumentima. PRIPREMA ZA LETENJE NA DUPLOJ KOMANDI (Vežbe 3-10) VEŽBA 3 Razvijanje postupnosti u radu pre poletanja i posle leta Cilj vežbe: naučiti učenika ustaljenom radu pre i posle leta. Vreme:
2 časa
Mesto:
po grupama pored aviona na stajanci
1-6/04
– 331 od 806 –
Knjiga II
Način izvođenja: nastavnik objašnjava značaj i važnost pripreme za vršenje svakog elementa u jednom letu. Svaki se učenik uvežbava za pripremu leta uz neposrednu kontrolu nastavnika, izdavanje i prijem zadatka, javljanje hronometristi, stavljanje padobrana, ulazak u avion, kontrolu kabine, sedenje i podešavanje sedišta, položaj glave pilota, raspored pažnje i dr. Naročito pažnju treba postaviti stalnom osmatranju i obazrivosti učenika na zemlji i u vazduhu. VEŽBA 4 Odluka o voženju po zemlji i poletanje Cilj vežbe: obučiti učenika u voženju aviona po zemlji, upotrebi komandi i kočnica, održavanju pravca u voženju i poletanju, okretanju aviona pod raznim pravcima vetra. Vreme:
4 časa
Mesto:
u avionu na aerodromu
Način izvođenja: u prvom delu razraditi voženje aviona po zemlji sa i bez upotrebe kočnica, zatim sa svakim učenikom na određenom prostoru praktično uvežbati okretanje aviona pri raznim pravcima vetra. Obratiti pažnju na zaustavljanje aviona kočnicama. Učenika treba navikavati na osmatranje terena po kome se vozi, osmatranje starta i startnog osoblja. Pri dolasku na izvršni start, učenik zaustavlja avion i traži dozvolu za poletanje. Dodavanjem gasa vrši zalet i podizanje repa do normalnog položaja, a zatim skida gas lagano spuštajući rep i održava pravac, a po zaustavljanju aviona vraća se na prethodni start. U ovoj vežbi veoma je važno detaljno razraditi tehniku poletanja sa rasporedom pažnje. VEŽBA 5 Priprema na zemlji za izvršenje horizontalnog leta, penjanja, spuštanja i zaokreta Cilj vežbe: sa učenicima razraditi poletanje, penjanje zaokreta u školskom krugu, horizontalni let, određivanje mesta zaokreta po liniji
1-6/04
– 332 od 806 –
Knjiga II
sletanja, vođenje aviona na sletanje, sletanje i voženje po zemlji, kao i produženje na drugi školski krug. Vreme:
4 časa
Mesto:
minijaturni start
Način izvođenja: u ovoj vežbi treba povezati sve režime leta, aerodinamiku režima sa tehnikom njihovog izvođenja. Položaj aviona u odnosu na horizont u svim režimima leta. Maketom aviona prikazati prevođenje aviona iz jednog režima u drugi i postupnost radnje. Naročitu pažnju treba obratiti na izbor orijentira za održavanje pravca, kontrolu nagiba i položaj glave aviona prema horizontu, zatim na kontrolu instrumenata u svakom režimu pojedinačno. U pripremi za vršenje zaokreta razraditi pojam zaokreta, vrste zaokreta prema visini, nagibu i uglovnom skretanju, kao i tehniku izvršenja. VEŽBA 6 Proučavanje leta i redosled radnje u školskom krugu Cilj vežbe: razraditi detaljno pripremu leta po školskom krugu, poletanje, penjanje, horizontalan let, određivanje mesta zaokreta po liniji starta, proračun za sletanje, zalaz za sletanje, planiranje, prizemljenje i voženje po zemlji. Vreme:
4 časa
Mesto:
minijaturni start — aerodrom
Način izvođenja: u ovoj vežbi treba objediniti sve elemente leta po školskom krugu i u celini razraditi njihovo izvršenje. Naročitu pažnju obratiti na konstrukciju školskog kruga sa momentom početka izvođenja svih zaokreta sa i bez vetra. Redosled radnji počinje od izdavanja zadataka za let, sedanja u avion, do završnog voženja aviona posle sletanja.
1-6/04
– 333 od 806 –
Knjiga II
VEŽBA 7 Priprema na zemlji za vršenje proračuna za sletanje Cilj vežbe: pripremiti učenika za izvršenje proračuna za sletanje kod slova "T" na tri tačke. Razraditi greške u proračunu za sletanje i način njihovog ispravljanja. Vreme:
4 časa
Mesto:
pored aviona na stajanci i na minijaturnom startu aerodroma
Način izvođenja: ukratko ponoviti konstrukciju školskog kruga i dejstvo sila u svim fazama sletanja. Objasniti način izvođenja pravilnog proračuna sa karakteristikama aviona pri sletanju. Uticaj konstrukcije školskog kruga na proračun za sletanje, kao i određivanje tačke početka ravnanja. Na avionu detaljno pokazati u raznim situacijama vetra momenat oduzimanja gasa. Ne dozvoliti vršenje proračuna prema orijentirima na zemlji. Razraditi faze sletanja i raspored pažnje, a posebno obratiti pažnju na pogled učenika ispod 30m visine, pa do zaustavljanja aviona. Na kraju ove vežbe razraditi greške u sletanju, i to: visoko ravnanje, propinjanjem, skokove, kao i sletanje na točkove. Razraditi način ispravke kratkog i dugačkog proračuna. Pri razradi ovih elemenata, obavezna je primena makete aviona. VEŽBA 8 Prinudni skokovi sa padobranom iz aviona Cilj vežbe: obučiti učenika pravilnim postupcima pri napuštanju aviona. Vreme:
2 časa
Mesto:
avion na stajanci
1-6/04
– 334 od 806 –
Knjiga II
Način izvođenja: nastavu izvodi nastavnik padobranstva uz prisustvo nastavnika letenja. U ovoj vežbi sa učenicima treba razraditi pravilno napuštanje aviona iz svih položaja. Ovom času mora da prethodi objašnjenje od strane nastavnika letenja u kojim slučajevima se vrši napuštanje aviona. VEŽBA 9 Proučavanje uputstva za upotrebu aerodroma Cilj vežbe: obučiti učenika u pravilnoj eksploataciji aerodroma, aerodromskim zonama, pilotažnim zonama i zabranjenim mestima nadletanja. Vreme: Mesto:
4 časa učionica i aerodrom
Način izvođenja: ovo vreme treba da se podeli na deo za proučavanje rejona aerodroma u učionici na reljefu i deo za praktično upoznavanje na aerodromu. Časove održava rukovodilac obuke detaljno objašnjavajući uputstvo o eksploataciji aerodroma sa šemom školskog kruga i pilotažnih zona. Naročitu pažnju treba obratiti na uočavanje veličine i prostiranje pojedinih zona uključujući i zabranjene zone, što se postiže crtanjem rejona aerodroma. Učenik u rejonu aerodroma treba da poznaje sve glavne površinske, linijske i tačkaste orijentire, markantne objekte i kurseve od njih prema svom aerodromu. Pri praktičnom upoznavanju na letelištu, učenici moraju da se upoznaju sa dimenzijama aerodroma, položajem, sastavom tla, poletnom stazom i stazama za voženje, dozvoljenim pravcima kretanja ljudstva i vozila, mestom stajanke, mestima za prinudno sletanje, mestima pilotažnih zona, obeležavanjem letelišta i preprekama na prilazu. Iz ovog izlaganja učenici moraju shvatiti da uputstvo za eksploataciju aerodroma predstavlja za svakog letača zakon i da istovremeno iziskuje od svakog pojedinca visoku letačku disciplinu. NAPOMENA: za svaki aerodrom treba posebno razraditi njegovu eksploataciju pri jednovremenom letenju motornih pilota, jedriličara i skokova padobranaca. Proučavanje i poznavanje uputstva za korišće-
1-6/04
– 335 od 806 –
Knjiga II
nje aerodroma mora da bude stalan zadatak učenika i nastavnika u cilju što veće bezbednosti letenja. VEŽBA 10 Poznavanje i upotreba R/S Cilj vežbe: obučiti učenika u pravilnom rukovanju i korišćenju R/S (za obuku avionima opremljenim R/S). Vreme:
4 časa
Mesto:
učionica i avion
Način izvođenja: predviđeno vreme rasporediti na teoretski deo upoznavanja učenika sa osnovnim pojmovima o radio sredstvima i nameni R/S u vazdušnoj plovidbi, objasniti opšte pojmove o radio talasima, frekvenciji, uticaju frekvencije na domet, pojmovi standardne frazeologije, i na deo nastave u avionu sa uputom o uključivanju i načinu korišćenja R/S. Iz pripreme letenja na zemlji treba da bude 32 časa. Uslovi izvršenja celokupnog plana zemaljske pripreme postignuti su ukoliko su učenici potpuno savladali program i na kontrolnim ispitima pred letenje postigli najmanje vrlo dobar uspeh. Kontrolu pređenog gradiva obavezno vrši rukovodilac obuke. Pre početka praktične obuke učenici moraju imati u svojim radnim knjižicama sledeće šeme i skice: —
šemu starta,
—
skicu rasporeda pilotažnih zona sa mestima i brojevima,
—
skicu-kroki rejona aerodroma,
—
šemu benzinske instalacije aviona,
—
šemu uljne instalacije aviona,
—
šemu startnih i signalnih znakova.
1-6/04
– 336 od 806 –
Knjiga II
OPŠTE METODSKO UPUTSTVO NASTAVNIKA Sastavni deo ovog programa obuke je METODSKO UPUTSTVO ZA OBUKU SPORTSKIH PILOTA, izdanje Fonda za izdavačku delatnost SVOJ i SUCVP. Nastavnici koji izvode osnovnu obuku u motornom letenju obavezni su da primenjuju ovo Uputstvo u pripremi učenika za izvršenje letačkog zadatka, kao i u kritici leta o izvršenom zadatku. Pored toga, nastavnici su dužni da se pridržavaju sledećih opštih uputstava: tokom teoretske nastave, a zatim pripreme na zemlji, kao i tokom letačkog dela školovanja, nastavnici treba neprekidno da upozoravaju učenike na potrebu ozbiljnosti u radu, podvlačeći im specifičnost letačkog poziva. Ovo se ne sme zasnivati na unošenju psihoze straha i preteranog respekta nenormalnih situacija. Od prvog časa nastave mora se pokloniti izuzetna pažnja potrebi stroge discipline ali na takav način da je učenici prihvate kao neophodnost koju moraju svesno da poštuju. U slučaju pojave nediscipline kod pojedinih učenika, koji tokom nastave ne pokazuju volju da odstrane svoje loše navike i držanje neprihvatljivo u letačkoj službi bolje je takve učenike blagovremeno odstraniti pre nego što dođu u situaciju da ugroze bezbednost izvršenja letačkog zadatka. Tokom pripreme na zemlji učenici treba da steknu navike za osmatranje i zapažanje svih pojava koje mogu da utiču na normalan rad i bezbednost. Za vreme letenja učenike treba vrlo često upozoravati da vrše stalno osmatranje aviona u vazduhu i na zemlji. Neophodno je da se za vreme letenja učenici podvrgnu najstrožijem redu i disciplini na startu. Već u početku letenja oni moraju da budu sposobni da osmatraju sva zbivanja u radnoj zoni aerodroma. Od učenika treba zahtevati da poštuju sve funkcije na startu i poslušno izvršavaju svaki nalog određen na startu, nastavnika i rukovodioca letenja. Nastavnici moraju da posvete osobitu pažnju svom odnosu prema učenicima, moraju da budu dovoljno strogi, ali bezuslovno pravični. Učenicima se ne sme dozvoliti nikakav komentar o drugim nastavnicima, njihovom metodu i radu. U slučaju rada dva ili više nastavnika, njihov međusobni odnos mora biti savršeno korektan i usmeren na iskrenu i potpunu saradnju. Eventualne međusobne rasprave moraju da budu strogo van domašaja učenika. Učenici ne smeju nikako da steknu utisak da među nastavnicima vlada netrpeljivost kako na letenju tako i
1-6/04
– 337 od 806 –
Knjiga II
van toga. Treba uložiti sve da se stvori drugarska atmosfera, pažnja i međusobna pomoć. Pre početka dnevnog letenja obavezna je zajednička priprema pilota, startna i meteorološka konsultacija, kao i potpuno proučavanje dnevnih zadataka. Učenici moraju da budu upoznati sa svim elementima zadatka koji izvršavaju odnosno, pod kojim okolnostima se izvodi zadatak. Propitivanjem učenika nastavnik treba da stekne predstavu o njihovoj spremnosti za predstojeće letačke zadatke. Pre poletanja nastavnik mora da obrati pažnju na nervno stanje učenika u kabini kao i spoljne događaje koji na ovo mogu da utiču. Učenik mora biti miran, zaštićen od spoljnih zbivanja i upućen na sopstvenu koncentraciju za predstojeći let. Govor nastavnika treba da deluje umirujuće, bez pokazivanja sopstvenog emotivnog stanja, ali ne monotono. Nastavnik će nastojati da svom govoru da prizvuk vesele dinamičnosti što će povoljno uticati na psihičko stanje učenika. U slučaju potrebe nastavnik će, prinudno, povisiti ton, ali ne na način koji bi doveo do gubljenja samostalnosti u letenju. Najdelikatniji problem nastavnika je kada treba da odredi granicu između letačke perspektivnosti i nepodobnosti za letački poziv, što zatheva koliko specijalnu pažnju, toliko i vlastitu sposobnost nastavnika, koji će objektivno moći da odredi tu granicu. Nastavnik mora znati da postoje sledeći tipovi učenika: a) učenik koji brzo usvaja elemente pilotaže i vlada njima, stiče sposobnost orijentacije i samostalnost u letenju, b) učenik koji normalno usvaja elemente pilotaže, tokom letenja čini povremeno greške, ali uspeva da ih odstrani, c) učenik koji sa dosta truda i volje dugotrajno i teško usvaja elemente pilotaže. Na završetku školovanja uspeva da savlada tehniku letenja, letove izvodi bezbrižno i sa određenim kvalitetom. Prilikom kasnijeg trenažnog letenja, uspeva da postigne izvrstan kvalitet letenja i da suprotno očekivanju izrazi vidan talenat u izvođenju i složenijih letačkih zadataka. d) učenik koji teško ili osrednje savlađuje tehniku letenja, ne stiče sposobnost samostalnog odlučivanja i neprekidno očekuje pomoć nastavnika. Pri izvođenju nastave osnovne obuke u letenju nastavnik mora do laširanja da odredi kojoj od ovih kategorija učenik pripada. Gornja granica naleta na duploj komandi, tj. maksimum je granica na kojoj se vrši selekcija pilota. Osobito je važno uočiti koji učenici pripadaju trećoj
1-6/04
– 338 od 806 –
Knjiga II
kategoriji, jer se njima može produžiti maksimalan broj letova na duploj komandi. Za učenike četvrte kategorije treba da bude, sa gledišta perspektivnosti, maksimalni broj letova na duploj komandi granica na kojoj se vrši selekcija učenika i učenik koji pripada ovoj grupi treba se odstraniti sa daljeg školovanja. Za vreme letačke obuke od posebne je važnosti da nastavnik blagovremeno i svakodnevno upućuje učenika u postupke pri vanrednim slučajevima u letu. Ovo se naročito odnosi na prekinuto poletanje, požar na avionu, napuštanje aviona u letu, neupravljivost aviona i druge moguće slučajeve u kojima učenik mora da bude upućen kako da u takvim slučajevima postupi. Sva uputstva treba davati tako da kod učenika ne izaziva strah od ovakvih slučajeva. Prilikom upućivanja učenika na samostalni let, od nastavnika se zahteva posebna spremnost i pažnja. Pre poletanja učenik ne sme da bude zauzet bilo kakvim poslom. Deset do petnaest minuta do ulaska u avion učenik treba da bude oslobođen svih obaveza i to vreme mora da posveti svojoj ličnoj pripremi za let. Nastavnik će mu izdati uputstva ležerno i smireno unoseći raspoloženje u predstojeći zadatak. Nastavnik ne sme da dozvoli bilo kakvu nervozu na startu, suvišno kretanje ili glasne povike na startu. Učenik mora biti stvarno uveren da je sve u najboljem redu. Nastavnici moraju da se pridržavaju ustanovljenih normi u pogledu broja učenika u svojoj grupi i broja letova: — za vreme osnovne obuke u motornom letenju nastavnik u svojoj grupi može da ima najviše 5 učenika; — maksimalan broj poletanja po učeniku u toku dana ne sme da bude veći od 12 letova odnosno 2 časa. Nastavnici moraju strogo da se pridržavaju Pravilnika o trajanju radnog vremena, broju poletanja i sletanja, kao i odmoru letačkog osoblja. Posle prvog samostalnog leta, a u svim narednim letovima treba nastojati da se pokloni dovoljno pažnje učeniku i opisati mu tok leta i uočene greške. Ne preporučuje se stroga kritika, jer učenik treba da stekne uverenje da je postigao izvestan uspeh. Nastavnici će najstrožije voditi računa o tome da ni nehotice posebno ne ističu nekog učenika ili potcene slabijeg. Svima će pokloniti podjednaku pažnju i interesovanje. Učenik ne sme da stekne utisak da je i najmanje zapostavljen.
1-6/04
– 339 od 806 –
Knjiga II
III PROGRAM OBUKE LETENJA 1)
Letovi na duploj komandi Broj vežbe 1.
Sadržaj vežbe Informativni letovi u zoni
Nalet 1-2 leta 0.30-1.00 čas
2.
Letovi u pilotažnoj zoni za uvežbavanje režima leta i zaokreta
1-3 leta
3.
Letovi po školskom krugu
10-15 letova
0.30-1.30 časova 1.00-1.30 l časova
4.
5.
6.
Letovi u pilotažnoj zoni za uvežbavanje blagih i oštrih zaokreta, spirala, prevučenog leta, kovita i klizanja
2-3 leta
Letovi po školskom krugu za uvežbavanje poletanja, postrojavanja školskog kruga, proračuna za sletanje i sletanje
5-10 letova
Letovi u zoni niskog letenja
4-8 letova
1.20-2.00 časa
0.30-1.00 čas
1.20-2.40 časova 7. 8.
Letovi po školskom krugu pred samostalno letenje
15-30 letova
Ispitni letovi za samostalno letenje
3 leta
1.30-3.00 časa 0.40 časova
SVEGA U DUPLOJ KOMANDI:
42-74 letova 07.20-13.20 čas.
NAPOMENA: ovim programom preciziran je obavezan minimalni nalet po vežbama koga se nastavnici koji izvode osnovnu obuku u motornom letenju moraju držati i ne smeju pustiti kandidata na samostalno letenje — laširanje dok ga ne ispuni. Ovaj program u potpunosti
1-6/04
– 340 od 806 –
Knjiga II
obuhvata postojeći program po kome se školuju kandidati za SROA (letovi na duploj komandi). Produženje letenja preko maksimuma dozvoljava se izuzetno, jer je maksimum gornja granica iza koje se vrši selekcija kandidata. Osnovna obuka u motornom letenju vrši se po sistemu internata, obavezno do 20 časova samostalnog letenja jer su praktični rezultati u tom slučaju mnogo bolji i bezbednost letenja veća. GRAFIČKI PRIKAZ PROGRAMA OBUKE I) Letovi na duploj komandi
Redni broj
PREZIME I IME
Planirano
VEŽBA 1
VEŽBA 2
Informativ letovi u zoni
Letovi u pilotažnoj zoni
Letova 1-2
Časova 00.30 01.00
Letova 1-3
Časova 00.30 01.30
1-6/04
VEŽBA 3
VEŽBA 4
– 341 od 806 –
VEŽBA 5
Knjiga II
VEŽBA 6
VEŽBA 7
VEŽBA 8
SVEGA LETOVA NA DUPLOJ KOMANDI
Letovi po
Letovi u
Letovi po
Letovi u zoni
Letovi po
Ispitni letovi
Školskom
pilotažnoj zoni -
školskom
niskog
školskom
pred samostalno
Krugu
zaokreti i kovit
krugu
letenja
krugu
letenje
Letova
Časova
Letova
Časova
Letova
Časova
Letova
Časova
Letova
Časova
Leta
Časova
Letova
Časova
10-15
01.00
2-3
01.20
5-10
00.30
4-8
01.20
15-30
01.30
3
00.40
42-74
07.20
01.30
02.00
II)
01.00
02.40
03.00
Samostalni i kontrolni letovi 9. Letovi po školskom krugu
kont. sam.
10. Oblast rejona aerodroma
kont.
11. Letovi u pilotažnoj zoni za uvežbavanje penjućih i spuštajućih zaokreta, prevučenog leta i kovita
kont. sam.
12. Letovi u pilotažnoj zoni za uvežbavanje osmica i elemenata iz prethodnih vežbi
kont. sam.
5 letova 0.30 časova 30 letova 3.00 časova 1 let 1 čas 3 leta 1.30 časova 9-14 letova 6.00-9.20 časova 1-2 leta 0.30-1.00 čas 10-15 letova 5.00-7.30 časova
13.20
1-6/04
– 342 od 806 –
13. Letovi po školskom krugu za uvežbavanje elemenata školskog kruga
kont. sam.
14. Let u ulozi navigatora
kont.
15. Navigacijski let — vođenje aviona metodom vizuelne orijentacije 16. Navigacijski letovi — vođenje aviona metodom računske i vizuelne navigacije sa dva ili više pokretna orijentira, sa sletanjem na druge aerodrome i vežba uspostavljanja izgubljene orijentacije 17. Samostalna maršruta sa dva ili više prekretnih orijentira, sa sletanjem na strani aerodrom udaljen najmanje 100 km od matičnog aerodroma, sa promenom visine leta i konfiguracije terena (ravničarski i brdoviti tereni) 18. Letovi po školskom krugu za uvežbavanje svih elemenata školskog kruga
kont.
19. Letovi u pilotažnoj zoni za usavršavanje tehnike pilotiranja pred ispit
kont. sam.
20. Letovi po školskom krugu na visini 600 m za uvežbavanje sletanja bez upotrebe gasa u pojas veličine 80x30 m (kod slova "T") 21. Ispitni letovi: — navigacijski let
kont. sam.
Knjiga II 3-5 letova 0.18-0.30 časova 10-15 letova 1.00-1.30 časova 1 let 1.00 čas 1-2 leta 1.50-3.40 časova
kont.
2-3 leta 3.00-4.30 časova
sam.
5-7 letova 7.30-10.30 čas.
kont. sam.
3-5 letova 0.18-0.30 časova 10-15 letova 1.00-1.30 časova 1 let 0.30 časova 5-7 letova 2.30-3.30 časova 1-2 leta 0.10-0.20 časova 8-10 letova 1.20-1.40 časova
kont.
1 let 1.30 časova
1-6/04
– 343 od 806 –
—
let u pilotažnoj zoni
kont.
—
let po školskom krugu imitacija otkaza motora sa 600 m
sam.
—
S V E G A:
Knjiga II 1 let 0.30 časova 1 let 0.06 časova
1 let 0.10 časova 24-32 leta Kontrolnih 12.36-17.00 čas Samostalnih 89-115 letova 27.36-38.46 čas. sam.
REKAPITULACIJA NALETA na duploj komandi
42-74 letova
07.20-13.20 čas.
kontrolno
24-32 leta
12.36-17.00 čas.
samostalno
89-115 letova
27.36-38.46 čas.
ukupno po programu
154-221 letova 47.32-69.06 čas.
NAPOMENA: 1)
Obavezno, za praćenje obuke izraditi grafički prikaz po vežbama (kao za zadatak I)
2)
Program obuke kandidata za ŠROA obuhvata vežbe 9-15, 18 i 19, vežbu broj 16 bez samostalnih maršrutnih letova i vežbu 21 - ispitni letovi samo u pilotažnoj zoni i školskom krugu. Ukupno po programu kandidata za ŠROA 40.00 čas. (nije obavezna dozvola sportskog pilota). METODSKO UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE PROGRAMA U OBUCI LETENJA Cilj i sadržaj obuke po vežbama i način izvršenja 1) Letovi na duploj komandi
1-6/04
– 344 od 806 –
Knjiga II
VEŽBA 1 Informativni letovi u zoni Cilj vežbe: upoznati učenika sa reagovanjem aviona na pokrete komandi, sa orijentirima koji određuju položaj aerodroma i sa glavnim orijentirima u užem rejonu aerodroma. Naučiti učenika da bude obazriv na zemlji i u vazduhu. Broj letova i trajanje:
1-2 leta 0.30-00 časova
Mesto: Visina:
pilotažna zona 1000 m Način izvođenja: let vrši nastavnik, a učenik ovlaš drži komande. Učenik za vreme penjanja osmatra zemlju i vazdušni prostor pokazujući sve avione koje vidi u svom vidokrugu. U zoni nastavnik više prepušta komande učeniku da bi uočio reagovanje aviona na njihove pokrete. Za sve vreme ovog leta nastavnik prati ponašanje i snalažljivost učenika. Od ovog leta učenik mora da stekne poverenje u nastavnika i da bude potpuno iskren, jer to je jedini put za uspeh dalje obuke. VEŽBA 2 Letovi u pilotažnoj zoni za uvežbavanje režima, režima leta i zaokreta Cilj vežbe: obučiti učenika da uspešno vodi avion u režimu leta i zaokreta. Broj letova i trajanja: 1-3 leta 0.30-1.30 časova Mesto: pilotažna zona Visina: 1000 m Način izvođenja: poletanje vrši nastavnik a učenik ovlaš drži komande. Za vreme penjanja u zoni nastavnik pokazuje učeniku režim penjanja i polako mu prepušta održavanje režima leta. Po dolasku u zonu nastavnik prevodi avion u horizontalni let prepuštajući učeniku održavanje ovog režima. Kada učenik uoči jedan režim leta, pokazati mu prevođenje aviona iz režima u režim. U drugom letu uvežbati učenika u vršenju zaokreta za 90, 180, 360 stepeni. Za sve vreme ovih letova naročitu pažnju posvetiti sticanju navike učenika u obazrivosti i osmatranju vazduha. Uticaj nastavnika treba da bude usmeren na ispravljanju gre-
1-6/04
– 345 od 806 –
Knjiga II
šaka, dok veći deo leta prepušta učeniku da samostalno upravlja avionom, ne dozvoljavajući da avion dođe u nepravilan položaj kako učenik ne bi izgubio poverenje u sebe. VEŽBA 3 Letovi po školskom krugu Cilj vežbe: obučiti učenike u poletanju, konstrukciji školskog kruga, proračunu za sletanje i sletanje. Broj letova i trajanje: 10-15 letova 1.00-1.30 časova Mesto:
školski krug
Visina:
300 m
Način izvođenja: prvi let vrši nastavnik pokazujući učeniku zalet, uzlet i polet, konstrukciju školskog kruga, mesto vršenja zaokreta, proračun za sletanje i sletanje. Za vreme leta učenik ovlaš drži komande prateći rad nastavnika. U ostalim letovima nastavnik sve više prepušta učeniku vođenje aviona, a on se angažuje za blagovremeno ispravljanje grešaka. Uslovi izvođenja: učenik treba da ovlada održavanjem pravca u poletanju, režimima leta u školskom krugu, zaokretima održavanjem pravca posle sletanja, a da potpuno poznaje signalizaciju na startu i postupke u vezi s tim. VEŽBA 4 Letovi u pilotažnoj zoni za izvršenje spirala, blagih oštrih zaokreta, prevučenog leta, klizanja i kovita Cilj vežbe: obučiti učenike u potpunosti izvršavanju svih elemenata u zoni, koji su predviđeni ovom vežbom. Broj letova i trajanje:
2-3 leta 1.20-2.00 časa
Mesto:
pilotažna zona
Visina:
1500 m
Način izvođenja: poletanje i penjanje do zone vrši učenik pod kontrolom nastavnika. Na visini 800 m, nastavnik pokazuje učeniku
1-6/04
– 346 od 806 –
Knjiga II
izvođenje penjućih spirala, a učenik dalje vrši penjanje u spiralama do zadate visine. Na određenoj visini nastavnik prevodi avion u horizontalan let i pokazuje učeniku izvođenje blagih i oštrih zaokreta prevučenog leta sa i bez gasa i klizanje. Iz ustaljenog horizontalnog leta nastavnik pokazuje učeniku uvođenje i vađenje aviona iz kovita. Do isteka vremena učenik ponavlja sve pređene predmete. U narednim letovima ove vežbe ponoviti sa učenikom sve elemente uključujući uvođenje i vađenje aviona iz kovita sa jednim okretom u zadatom pravcu. Uslovi izvođenja: učenik mora da ovlada izvođenjem elemenata ove vežbe, a naročito da obrati pažnju da li je uočio momenat gubitka brzine i način vađenja aviona iz kovita. VEŽBA 5 Letovi po školskom krugu Cilj vežbe: obučiti učenika u pravilnom poletanju, konstrukciji školskog kruga, proračunu za sletanje, sletanju i održavanju pravca u normalnim uslovima i pri bočnom vetru. Broj letova i trajanje:
5-10 letova 00.30-01.00 čas
Mesto:
školski krug
Visina:
300 m
Način izvođenja: pod normalnim uslovima leta učenika treba uvežbati u izvršavanju svih elemenata školskog kruga. Za letove pri bočnom vetru sa učenicima razraditi još na zemlji položaj komandi i način pariranja bočnog vetra u poletanju, školskom krugu, sletanju i voženju po zemlji. VEŽBA 6 Letovi u zoni niskog letenja Cilj vežbe: obučiti učenike u pravilnom zalazu za sletanje, održavanju pravca u planiranju i održavanju aviona na visini od 1 — 0.25 m bez propinjanja i bez sletanja. Učenik treba da uoči promenu visine aviona u odnosu na zemlju i postupak pri produžavanju na drugi školski krug. Broj letova i trajanja:
4-8 letova
1-6/04
– 347 od 806 –
Knjiga II
01.20-02.40 časova Mesto:
zona niskog letenja
Visina u šk.:
150 m
Način izvođenja: ovu vežbu nastavnik mora prethodno na zemlji da razradi sa tačnom maršrutom školskog kruga, kao i visine nadletanja aerodroma. U prvom letu nastavnik rukuje sa gasom, a učenik treba da uoči promenu visine aviona, održavanje pravca i tehniku produženja na drugi školski krug. U ovim letovima posebnu pažnju obratiti na pravilnost prenošenja pogleda i položaj držanja glave kod učenika. Uslovi izvođenja: učenik treba da nauči zalaz po liniji sletanja, uoči mesto tačke početka ravnanja, promenu visine aviona u odnosu na zemlju i pravilno prenošenje pogleda prilikom sletanja. VEŽBA 7 Letovi po školskom krugu pred samostalno letenje Cilj vežbe: usavršiti tehniku pilotiranja, postići sigurnost kod učenika da bi mogao da ide na samostalno letenje i obučiti ga u pravilnom izboru terena za prinudno sletanje u slučaju otkaza motora u školskom krugu. Broj letova i trajanje:
15-30 letova 1.30-3.00 časa
Mesto:
školski krug
Visina:
300 m
Način izvođenja: učenik vrši letove potpuno samostalno, ali ga nastavnik kontroliše i ukazuje mu na učinjene greške. Na zemlji razraditi imitaciju otkaza motora i postupak pilota u nuždi. Imitirati otkaz motora u najmanje 4-5 letova s tim da se ne dozvoli snižavanje ispod 50 m visine. Imitaciju otkaza izvesti do prvog zaokreta, između prvog i drugog zaokreta, posle drugog zaokreta i ispred trećeg zaokreta. Gas treba oduzeti iznenadno i posmatrati reagovanje učenika u tim momentima. Ukoliko je u prvom slučaju postupak učenika nepravilan u narednom letu na istom mestu nastavnik treba da izvrši imitaciju otkaza motora i izbora terena za prinudno sletanje na snižavajući se ispod 50 m visine.
1-6/04
– 348 od 806 –
Knjiga II
Uslovi izvođenja: učenik mora da potpuno savlada postupak u slučaju otkaza motora. Pri izvršenju ove vežbe zabranjeno je isključivati magnete i zatvarati benzin. VEŽBA 8 Ispitni letovi za samostalno letenje Cilj vežbe: proveriti učenika da li je sposoban za samostalno letenje. Broj letova i trajanje:
3 leta — 40 min.
Mesto:
pilotažna zona školski krug
Visina:
1500 i 300 m
Način izvođenja: prvi let se vrši u pilotažnoj zoni, a povratak iz zone mora da prelazi iznad slova "T" na visini od 600 m odakle oduzimanjem gasa učenik imitira prinudno sletanje kod slova "T". Ostali letovi se izvode po školskom krugu prema uputstvu i zahtevima kontrolora. Uslovi izvođenja: sve elemente leta u zoni i po školskom krugu učenik treba da izvrši najmanje za ocenu "vrlo dobar". II) Samostalni i kontrolni letovi VEŽBA 9 Kontrolni i samostalni letovi po školskom krugu Cilj vežbe: ponoviti i u samostalnim letovima utvrditi znanje iz elemenata školskog kruga. Broj letova i trajanje:
kontrolnih 5 letova — 30 min. samostalnih 30 letova — 03.00
Mesto:
školski krug
Visina:
300 m
Način izvođenja: da bi se uspešno izvodili ovi letovi sa učenicima, treba obratiti pažnju na trimovanje aviona jer bez opterećenja on u zadnjoj kabini ima tendenciju penjanja. U prvim letovima učeniku dozvoliti samostalno letenje samo ako je:
1-6/04
– 349 od 806 –
—
brzina vetra najviše 6 m/s, stalnog pravca i jačine,
—
vidljivost najmanje 8 km,
—
visina oblaka najmanje 600 m,
—
start stalan,
—
avion pregledan od strane mehaničara i nastavnika,
—
motor ispravan i proveren.
Knjiga II
NAPOMENA: Nastavnici moraju do detalja da provere znanje učenika u poznavanju elemenata školskog kruga, kako u teoretskom tako i u praktičnom pogledu. VEŽBA 10 Oblet rejona aerodroma Cilj vežbe: upoznati učenika sa rejonom aerodroma, glavnim orijentirima koji ga karakterišu i pravcima od orijentira prema svom aerodromu, kao i sa reagovanjem magnetskog kompasa. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih:
1 let — 01.00 čas.
Način izvođenja: učenik sa nastavnikom priprema kartu za oblet rejona aerodroma i na pripremi razrađuje sve detalje unete u kartu sa njihovim karakteristikama i mestom nalaženja. Let po pripremljenoj marš-ruti izvodi nastavnik, dok učenik sravnjuje kartu sa zemljom, orijentiše se, prepoznavajući orijentire koje je uočio za vreme pripreme karte, prati reagovanje magnetskog kompasa pri promenama režima leta i izlaska iz zaokreta. VEŽBA 11 Letovi u pilotažnoj zoni Cilj vežbe: obučiti učenike u izvođenju spirala, blagih i oštrih zaokreta, prevučenog leta, kovita i borbenog zaokreta. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih:
3 leta — 1.30 čas.
1-6/04 —
– 350 od 806 – samostalnih:
Knjiga II
9-14 letova — 6.00-9.20 časova
Mesto:
pilotažna zona,
Visina:
1500 m
Način izvođenja: prvi kontrolni let treba da ima pretežno pokaznu karakter. Svaku evoluciju prvo vrši nastavnik, a zatim je učenik ponavlja. U daljem uvežbavanju evolucija učeniku treba potpuno prepustiti komande, dok nastavnik treba da kontroliše pravilnost izvođenja i ispravlja učinjene greške. Ovi letovi zahtevaju posebno pažljivu pripremu na zemlji, gde detaljno treba razraditi način izvođenja svake evolucije pojedinačno, kao i postupnosti u radu. VEŽBA 12 Letovi u pilotažnoj zoni sa uvežbavanjem osmice i elemenata iz prethodnih vežbi Cilj vežbe: ponavljanje elemenata prethodnih vežbi i obuka učenika u izvođenju osmice i klizanja. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih:
1-2 leta — 0.30-1.00 čas
—
samostalnih:
10-15 letova — 5.00-7.30 čas.
Mesto:
pilotažna zona
Visina:
1500 m
Način izvođenja: u prvom kontrolnom letu iz ove vežbe nastavnik proverava učenika iz elemenata prethodne vežbe a obučava ga u izvođenju osmica i klizanja. U daljim letovima obratiti posebnu pažnju na tehniku prevođenja aviona iz zaokreta u zaokret i brzinu u klizanju. VEŽBA 13 Letovi po školskom krugu Cilj vežbe: obučiti učenika u pravilnom izvođenju školskog kruga, proračuna za sletanje i sletanju. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih
3-4 letova — 0.18-0.30 čas
—
samostalnih
10-15 letova — 1.00-1.30 čas
1-6/04
– 351 od 806 –
Knjiga II
Mesto: Visina:
školski krug 300 m Način izvođenja: u kontrolnim letovima nastavnik obučava učenika u pravilnom izvođenju školskog kruga, proračuna za sletanje i sletanju. Naročitu pažnju posvetiti tehnici ispravljanja dugačkog i kratkog proračuna do i posle četvrtog zaokreta. VEŽBA 14 Let u ulozi navigatora Cilj vežbe: obučiti učenika u sravnjivanju karte sa zemljištem i u održavanju detaljne orijentacije. Broj letova i trajanje: — kontrolnih 1 let - 1 čas Visina: 1000-1200 m (odnosno propisana bezbedna visina ako se let izvodi iznad brdovitog terena). Način izvođenja: let se vrši u rejonu aerodroma. Pre svih navigacijskih letova nastavnik detaljno proverava navigacijsku pripremu učenika. VEŽBA 15 Cilj vežbe: obučiti učenika u vođenju aviona metodom vizuelne orijentacije. Kontrolnih: 1-2 leta — 0.50-03.40 čas. Način izvođenja: letovi se izvode u trouglu sa dva ili više prekretnih orijentira. U prvom letu prekretni orijentiri treba da su karakteristične i lako uočljive tačke, a treća da se poklapa sa markantnim linijskim orijentirima duž koje ide zadata linija puta. Sa učenicima treba posebno razraditi prethodno izvršenu pripremu leta, popunjavanje navigacijskog plana, sa posebnim osvrtom na postupak u slučaju gubljenja orijentacije. Proveriti poznavanje rejona aerodroma i zadatu maršrutu leta. VEŽBA 16 Cilj vežbe: obučiti učenika u vođenju aviona metodom računske i vizuelne navigacije sa dva i više prekretnih orijentira sa sletanjem na druge aerodrome i vežbom uspostavljanja izgubljene orijentacije.
1-6/04
– 352 od 806 –
Knjiga II
Broj letova i trajanje: Kontrolnih:
2-3 leta — 03.00-04.30 časa
Način izvođenja: učenik leti u ulozi pilota i vežba se u sravnjivanju karte sa zemljištem kao i vođenju aviona po orijentirima na zemlji. U kasnijim letovima osposobiti učenika kombinovanom metodom računske i vizuelne navigacije, i to samo povremenim sravnjivanjem karte sa zemljom, a avion voditi po zadatoj liniji isključivo po kursu, vremenu i brzini, vodeći računa o očekivanim meteorološkim uslovima (vetar). Pri sletanju na strane aerodrome, posebnu pažnju prilikom izvršenja ovih letova obratiti na uput o eksploataciji aerodroma opredeljenja, zabranjenim, ulaznim i izlaznim zonama i specifičnosti za svaki aerodrom. Po potrebi, pri sletanju na strane aerodrome, nastavnik pomaže učeniku u formiranju konstrukcije školskog kruga, kao i proračunu za sletanje i samo sletanje. Bar jedan od izabranih aerodroma sletanja treba da bude aerodrom na kome se odvija intenzivno letenje pri čemu treba razviti osećaj osmatranja pri ulasku u školski krug na onim aerodromima gde ne postoje radio-uređaji. Vežba uspostavljanja orijentacije izvodi se na taj način što nastavnik vodi avion po maršruti, koja se ne saopštava učeniku. Učenik leti u ulozi navigatora do momenta kada mu nastavnik prepušta komande. Učenik treba da odredi stvarnu poziciju i da uz pomoć vizuelne orijentacije vrati avion na polazni aerodrom. Učenik koji uspešno savlada vežbu uspostavljene orijentacije može da pređe na samostalno izvršenje maršrutnih letova. VEŽBA 17 Cilj vežbe: obučiti učenika da samostalno izvršava maršrute sa dva i više prekretnih orijentira i sletanjem na 4 stranu aerodroma od kojih je jedan udaljen najmanje 100 km, sa promenom visine leta i konfiguracijom terena. Broj letova i trajanje: —
samostalnih:
5-7 letova — 07.30-10.30 časova
Način izvođenja: isti kao u vežbi 16, s tim što će prvi maršrutni letovi biti birani uz linijske orijentire i sa karakterističnim prekretnim orijentirima, a postepeno davati teže i složenije maršrute. U ovoj vežbi kandidat mora da izvrši najmanje 6 sletanja na druge aerodrome i da se
1-6/04
– 353 od 806 –
Knjiga II
jedno sletanje izvrši na aerodrom koji je od polaznog udaljen više od 100 km. U jednom letu — maršruti ne treba da bude više od dva sletanja na druge aerodrome. VEŽBA 18 Cilj vežbe: proveriti stepen uvežbanosti i tehniku pilotiranja kandidata u letenju po školskom krugu, pružiti učeniku samostalnu trenažu po školskom krugu. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih:
3-5 letova — 0.18-0.30 časova
—
samostalni:
10-15 letova — 01.00-01.30 čas.
Način izvođenja: isti kao i u vežbi 13. VEŽBA 19 Cilj vežbe: proveriti stepen uvežbanosti i tehniku pilotiranja učenika u pilotažnoj zoni. Proveriti, uvežbati i omogućiti samostalnu trenažu učenika iz sledećih elemenata: —
izlazak iz školskog kruga i odlazak u pilotažnu zonu,
—
penjuće spirale,
—
blagi i oštri zaokreti,
—
prevučen let sa i bez gasa,
—
levi i desni kovit,
—
borbeni zaokret,
—
spuštajuće spirale,
—
levo i desno klizanje,
—
napuštanje zone i ulazak u školski krug.
Broj letova i trajanje: —
kontrolnih:
1 let — 0.30 časova
—
samostalnih:
5-7 letova — 02.30-03.30 časova
Način izvođenja: isti kao i u vežbi 12. Za vreme kontrolnog leta nastavnik treba da proveri reagovanje učenika u slučaju otkaza motora, tj. vršiće imitaciju otkaza motora oduzimanjem gasa. Zatim će proveriti
1-6/04
– 354 od 806 –
Knjiga II
postupak učenika pri formiranju kruga za sletanje, izbor terena i same pripreme. Na 50 m stvarne visine nastavnik će dodati gas, popeti na visinu školskog kruga i ući u školski krug po proceduri. VEŽBA 20 Cilj vežbe: obučiti učenika za sletanje kod slova "T" bez korekcije gasa sa visine 600 m. Broj letova i trajanje: — kontrolnih: 1-2 leta — 0.80-0.16 čas. — samostalnih: 8-10 letova — 01.04-01.20 čas. Način izvođenja: penjanje se vrši po školskom krugu sa takvim proračunom da se iznad slova "T" postigne visina od 600 m. Zatim se izvodi spuštajuća spirala od 360°, i to suprotna od pravca školskog kruga. Posle toga, imitiranjem školskog kruga vrši se proračun za sletanje kod slova "T" u pojas veličine 80x30 m. U kontrolnim letovima nastavnik pokazuje učeniku način izvođenja imitacije sletanja sa 600 m, vodeći računa da u spuštajućoj spirali, koju treba izvoditi sa nagibom do 45°, ne izgubi više od 200 m. Ova vežba se izvodi barografom, koji u preseku mora da pokaže sliku piramide. Skrenuti pažnju učenicima da u kratkim proračunima korekciju vrše gasom jer na prvom mestu treba da bude bezbednost letenja. Četvrti zaokret ne sme da se vrši na visini ispod 80 m.
IV PROGRAMOM OBUKE IZ OSNOVNIH AKROBACIJA — USLOV ZA DOZVOLU SPORTSKOG PILOTA Uslovi kandidata: —
da je završio uspešno obuku za dozvolu sportskog pilota i ispunio sve uslove osim akrobatskog letenja,
—
da ima najmanje 30 sati samostalnog letenja, da je upisan u registarsku knjigu učenika,
—
da je položio teoretski ispit sa najmanjom ocenom "vrlo dobar",
—
da je uspešno završio obuku osposobljenosti za tip aviona. (Vidi program usavršavanja. OBUKA ZA TIP AVIONA, VEŽBA 1-3.).
1-6/04
– 355 od 806 –
Knjiga II
VEŽBA 4 Uvežbavanje petlje, levog i desnog ranversmana. —
kontrolnih:
1-2 leta — 00.20-00.40 čas.
—
samostalnih:
3 leta — 01.00 čas.
Cilj vežbe: uvežbavati kandidata u savlađivanju izvođenja petlje levog i desnog ranversmana. Način izvođenja: po dolasku u zonu na zadatoj visini 1500 do 1000 m i pošto proveri mesto rada, visinu, konfiguraciju aviona pokazivanja motorskih instrumenata, nastavnik izvodi petlju na sledeći način: — izabere, po mogućnosti linijski orijentir, natrimuje avion po pravcu na srednju evolutivnu brzinu oko 180 km i laganim potiskivanjem palice od sebe sačeka brzinu oko 220 km/h, odnosno koliko to propisuje uput za odnosni avion. Zatim lagano povlači palicu na sebe, vodeći računa da nema nagib i da je kuglica u centru. Kontrolu nagiba vrši po horizontu. Kada nos aviona podigne za 30° iznad horizonta, lagano dodaje gas do punog obrtaja, čitavo vreme treba povlačiti palicu laganim tempom tako da se permanentno oseća pritisak. Za vreme petlje, do leđnog položaja nema repera i treba se poslužiti kokom elise tako da on deli nebo na dve jednake polovine, pod uslovom da nema poprečnog nagiba aviona. Kada ugleda horizont na leđima, izvršiti ispravku poprečnog položaja aviona pomoću krilaca, tako da se palica daje na stranu nagnutog krila, ako to krilo želi da podigne iznad horizonta. Zatim lagano popušta palicu od sebe posle prelaska horizonta nastavlja sa laganim prevlačenjem, oduzima gas do dve trećine obrtaja i sačeka brzinu za dovođenje aviona u normalan let, odnosno za izvođenje sledećih figura. Greške: mala brzina za uvođenje, avion gubi brzinu i dolazi do svaljivanja. Oštro: grubo povlačenje palice na sebe dovodi do otkidanja strujnica i dinamičkog prevlačenja. Petlja se izvodi sa levim ili desnim nagibom. Preporučujemo da se petlje ne rade povezano sve dok kandidat ne usvoji način uvođenja u petlju, pa tek posle toga preći na njihovo povezivanje i to najviše do dve. Posle temeljnog usvajanja petlje, nastavnik preuzima komande aviona i pokazuje levi i desni ranversman.
1-6/04
– 356 od 806 –
Knjiga II
Način izvođenja: iz horizontalnog leta lagano potisnuti palicu pod uglom od 20 do 30° sačekati brzinu za uvođenje u figuru, oko 220 km. Zatim lagano ali energično povući palicu sa namerom da se avion dovede u skoro vertikalni let nagore. U horizontalnom letu lagano zadržati avion kako bi figura imala svoj geometrijski oblik, zatim energično povući palicu na sebe strogo po neutrali, vršiti kontrolu nagiba po horizontu, ostatak gasa do punog broja obrtaja dodati 30° iza horizonta. Kada je avion postavljen u skoro vertikalni položaj, lagano potiskivati palicu od sebe, zadržavajući vertikalu i sprečavajući tendenciju aviona da nastavi letenje po inerciji. Kontrolu vertikale vršiti na taj način što okrećemo glavu u stranu krila, i posmatramo položaj krila u odnosu na horizont. Čim brzina spadne ispod 120, odnosno 80 km na sat zavisno od smera okretanja elise, energično dati nogu u željenu stranu okretanja. U slučaju da avion ne počne da se okreće u stranu date nožne komande, potisnuti palicu u stranu okretanja i pomoći avionu da dobije kružno skretanje u stranu date noge a odmah zatim palicu dati u suprotnu stranu, potiskujući krilo i sprečavajući nagib aviona. Čim se krilo okrene prema tlu, nos aviona je 15° iznad horizonta, polako oduzeti gas čime se ubrzava obaranje nosa nadole u vertikalnoj ravni. Pre postavljanja nosa u vertikalni položaj nadole, treba dati suprotnu nogu i zadržati avion u pravcu. Pri pravilno izvedenom ranversmanu i to u vertikalnoj ravni, avion ima tendenciju da se sam postavi u vertikalni položaj nadole, tako da pilot treba samo da popusti komande i noge stavi u neutralan položaj, sačeka potrebnu brzinu za vađenje aviona i dovođenje u normalan let ili uvođenje u sledeću figuru. Greške: kasno ili nedovoljno davanje nožne komande i avion prelazi u obrušavanje ili se svaljuje u kovit, a najčešće ima tendenciju pada u zvono, što izaziva neugodan osećaj kod pilota. Komandna palica nije dovoljno potisnuta napred pre davanja noge tako da se avion izvrće na leđa — gas je brzo oduzet — avion se savio u kovit. Napomena — Ako je kandidat savladao pojedinačno izvođenje figure, petlje i ranversmana, dozvoljava se povezivanje ovih figura i to na taj način što će se prvo izvesti petlja, pa zatim iz petlje u levi a onda u desni ranversman. Nastavnik je dužan da pokaže kandidatu način izvođenja ovih figura kada su vezane. VEŽBA 5 Obučiti učenika u izvođenju returnemana i imelmana.
1-6/04
– 357 od 806 –
Knjiga II
Vreme: —
kontrolnih
2 leta
00.40 časova
—
samostalnih
3 leta
01.00 čas
Postupak izvođenja: prvi deo returnemana se izvodi kao i ranversman, sačeka se brzina od 220 km/h, a zatim se avion dovede u horizontalni položaj i zadrži za trenutak. Odmah zatim palica se povlači na sebe, vodeći računa da nema poprečni nagib što se proverava po položaju krila u odnosu na horizont, zatim 30° iznad horizonta dodati ostatak dela gasa do punog broja obrtaja, povlačiti palicu dalje na sebe da bi se postigao ugao 70° iznad horizonta. Kada se postigne ovaj ugao, dati palicu od sebe sprečavajući dalje kretanje aviona i istovremeno dati palicu u željenu stranu okretanja ulevo ili udesno, vršeći poluvaljak pod tim uglom. Za čitavo vreme okretanja voditi računa da avion i dalje leti pod izabranim uglom. Kad se dođe u leđni položaj, potisnuti palicu od sebe da bi avion napravio let u leđnom položaju, istovremeno kontrolišući poprečni nagib po horizontu koji se u leđnom položaju vidi. Zatim lagano povlačiti palicu na sebe, po neutrali pri brzini od oko 130 do 140 km, da bi avion doveli u vertikalni položaj nadole, gas u horizontu oduzeti na dve trećine obrtaja, i za trenutak zadržati avion u vertikalnom položaju sačekati brzinu za uvođenje u sledeću figuru ili u normalan horizontalan let. Najčešće greške: — mala brzina uvođenja i mala brzina okretanja i avion se svaljuje za datom nogom, — prevrtanje nije prekinuto kada je avion na leđima ili okretanje nije završeno u leđnom položaju već je ranije prekinuto — u jednom i drugom slučaju dolazi do skretanja sa pravca. Zato preporučujemo da se returneman obavezno izvodi po linijskom leptiru gde se kontrola pravca lagano vrši. Imelman: je manevar pri kome avion izvodi pola petlje i u položaju na leđima poluvaljak, što ga dovodi u horizontalan let u suprotnom pravcu sa dobitkom visine. Način izvođenja: iz horizontalnog leta lagano potiskivati palicu pri obrtajima dve trećine od maksimalnih, sačekati brzinu od oko 250 km/h, zavisno od tipa aviona i izvoditi prvi deo petlje, s tim što je način vađenja aviona, za razliku od petlje, takav da sve vreme izvođenja imelmana imamo nešto povećani pritisak na palici, sa ciljem da avion do-
1-6/04
– 358 od 806 –
Knjiga II
vedemo u gornji deo petlje sa nešto većom brzinom da bi na 15 do 30° iznad horizonta polako potisnuli palicu napred. Sprečavajući pri tome da avion ne ode ispod horizonta, uz istovremeno potiskivanje palice u željenu stranu izvesti imelman sa davanjem noge u stranu okretanja. Pri izvođenju poluvaljka u gornjoj tački petlje treba voditi računa o promeni uloga komandi i davanju odgovarajuće noge da bi nos aviona zadržali iznad horizonta. U drugom delu poluvaljka treba palicu delom povlačiti na sebe, da bi se sprečilo padanje glave ispod horizonta. Najčešće greške: — mala brzina u početku dovodi do svaljivanja, — oštro povlačenje palice na početku imelmana — gubitak brzine i svaljivanje. VEŽBA 6 Uvežbavanje valjka i vertikalne osmice, sa pozitivnim opterećenjem. Vreme: — kontrolnih 2 leta 00.40 čas. — samostalnih 4 leta 01.20 čas. Ukupno, svega 6 letova 02.00 čas. Cilj vežbe: uvežbati kandidata u izvođenju valjka i vertikalne osmice sa pozitivnim opterećenjem. Postupak izvođenja: Valjak — valjak se izvodi iz horizontalnog leta brzinom od 280 do 220 km. Palica se lagano povlači na sebe da se nos aviona dovede na 15 do 30° od horizonta, zatim se nos fiksira u tom položaju i, zavisno od brzine kretanja, dati palicu u stranu (levu ili desnu). Kada krila izvrše bočno okretanje oko uzdužne ose za 45°, dati lagano suprotnu nogu radi održavanja položaja nosa i iznad horizonta, palicom nastaviti pokretanje aviona u uzdužnoj osi, i u položaju 45° od uvođenja, pa do 45°, pre vađenja aviona dati palicu od sebe sa ciljem da se nos aviona zadrži u horizontu (razlog promena uloga komandi). Na 45° pre izlaska iz valjka dati nogu u stranu okretanja i palicu u stranu delom na sebe. Vertikalna osmica vrši se iz horizontalnog normalnog leta. Početak figure, zapravo izvršenje obične normalne petlje, s tim što na silazećem delu petlje (drugoj polovini), pri položaju aviona točkovima prema gore,
1-6/04
– 359 od 806 –
Knjiga II
sa uglom tangesa od 45° i više, zafiksirati taj ugao davanjem palice malo od sebe. Pri tome brzina treba da bude 160-170 km/h, zatim se davanjem palice u stranu i noge vrši poluvaljak, u drugoj polovini, da bi se očuvao stalni ugao (poluvaljka), daje se palica nešto napred. Pošto se dobije potrebna brzina 250 km/h, ponovo se izvode 2/3 normalne petlje i u njenom silazećem delu zafiksirati ponovo "kapot" motora pod uglom 45° u odnosu na zemlju, pa na isti način vršiti drugi deo figure, tj. poluvaljka. Tehnika njegovog izvođenja ista je kao u prvom. Raspored pažnje: — na određivanje momenta početka poluvaljka i na veličinu ugla u odnosu na horizont, kao i očuvanje pravca leta po zemaljskim orijentirima; — na poluvaljku za očuvanje kontinuiranog tempa izvođenja poluvaljka u pravcu leta, a po okretanju "kapota" u odnosu na zemlju, pri pravilnom izvođenju poluvaljka, uzdužna osa aviona stoji na istom orijentiru — tački na zemlji; — na blagovremeni izlazak iz poluvaljka po položaju krila u odnosu na horizont. Karakteristične greške: — pri izvođenju poluvaljka ne fiksira se ugao poniranja, avion opisuje poluvaljak sa velikim radijusom i zabacivanjem; — ona;
nesrazmerno se daje palica i noga, menja se pravac leta avi-
— brzina uvođenja prve i druge osmice je različita zbog čega su petlje različite (imaju različite radijuse); —
ugao tangesa pred uvođenje u poluvaljak je manji ili veći od
45°. U prvom slučaju se poluvaljak izvodi pri maloj brzini, tempo okretanja je spor i teško je održati tačan pravac. U drugom slučaju, kad je ugao preko 45°, gubi se brzo visina a brzina naglo dobija što dovodi do povećanja tempa okretanja.
1-6/04
– 360 od 806 –
Knjiga II
VEŽBA 7 Uvežbavanje ispitnog kompleta, uslov za dobijanje dozvole sportskog pilota. Vreme: —
kontrolnih
1 let
00.20 čas.
—
samostalnih
3 leta
01.00 čas.
Cilj vežbe: uvežbati kandidata u izvođenju ispitnog kompleta u zoni jer je to uslov da se dobije dozvola sportskog pilota. Način izvođenja: za vreme kontrolnog leta nastavnik pokazuje kandidatu ceo komplet vezanih figura. Pri tome učenik treba da uoči način povezivanja figura, dinamiku izvođenja, mesto održavanja rada u zoni i način korekcije vetra, kao i potrebnu visinu za izvođenje celog kompleta. Posle toga, nastavnik pokazuje kandidatu izvođenje kompleta u dva dela. Prvi deo kompleta obuhvata figure 1, 2, 3 i 4, a drugi figure 5, 6, 7, 8. Posle pokaznog kompleta u dva dela učenik — pripravnik vežba u zoni svaki deo kompleta zasebno, s tim što ga nastavnik upozorava na eventualne greške i zahteva da ih otkloni. Drugi deo kompleta počinje na prvoj figuri narednog dela i uvežbava se u pravcu koji to zahteva šema ispitnog kompleta. Na kraju zone učenik — pripravnik pokušava da poveže ceo komplet pred nastavnikom i, ako to vreme dozvoljava, nastavnik demonstrira na kraju još jedan ceo ispitni komplet. Pri izvođenju ove vežbe kandidati se koriste grafičkim prikazom šeme — kompleta, dok na zemlji moraju da ga nauče napamet, i uvežbavaju ga pomoću makete uz prisustvo nastavnika. U samostalnim letovima, pre ispita, kandidati, na opisan način, uvežbavaju komplet u zoni aerodroma, tako da nastavnik može da ih osmatra i posle završenog leta da kritiku. Ako neku od figura u sastavu kompleta kandidat teže izvodi, preporučujemo da nastavnik sa učenikom napravi još jednu kontrolu, i da uvežbavaju samo te figure. Naročito značaj uvežbavanja kompleta pridati ritmičkoj povezanosti figura, i to tako da svaki završetak prethodne figure obezbeđuje potrebnu brzinu za uvođenje u narednu figuru. Napomena — Ispit se polaže u okviru ispita za dozvolu sportskog pilota. Za ispit se ne može predložiti kandidat koji nije potpuno i bezbedno izvodio propisani program. Po potrebi povećati broj letova — časova. Sadržaj i način izvođenja ispitnog dela određuje ispitivač.
1-6/04
– 361 od 806 –
Knjiga II
GRAFIČKI PRIKAZ KURSA OSNOVNIH AKROBACIJA - USLOV ZA STICANJE DOZVOLE SPORTSKOG PILOTA
Red. br.
Prezime i ime
Vežba 4 returneman i petlja kontrol. 2 leta 00.40 h
1.
PETROVIĆ Petar
samost. 3 leta 01.00 h
Vežba 5 ranversman i imelman
Vežba 6 valjak i vertikalna osmica
kontrol. samost. 3 leta 2 leta 00.40 h 01.00 h
kontrol. samost. 2 leta 2 leta 00.40 h 01.20 h
Vežba 7 uvežbavanje isp. kompleta kontrol. 1 let 00.20 h
samost. 3 leta 01.00 h
SVEGA
kontrol. 7 letova 02.00 h 5 let. 01.10 h
samost. 13 letova 04.20 h 10 let. 02.40 h
1-6/04
– 362 od 806 –
V
PROGRAM OBUKE U GRUPNOM LETENJU
Broj vežbe 1.
Knjiga II
Sadržaj
Nalet
Trenažni letovi po školskom krugu Kontr. 3-5 let. Sam. 5 0.18-0.30 h 0.30 h
2.
Trenažni letovi u pilotažnoj zoni
Kontr. 1 let. 0.30 h Sam. 2 let. 01.00 h
3.
Letovi u grupi od dva aviona
Kontr. 2-3 02-03.00 h Sam. 3-4 03-04.00 h 02.48-4.00 h Kontr. 6-9 04.30-5.30 h Sam. 10-11
NAČIN IZVOĐENJA OBUKE U GRUPNOM LETENJU VEŽBA 1 Cilj vežbe: proveriti stepen uvežbanosti i tehniku pilotiranja učenika u letenju po školskom krugu. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih
3-5 let.
0.18-0.30 čas.
—
samostalnih
5 let.
0.30 čas.
Način izvođenja: letovi se vrše po školskom krugu na visini 300 m da bi nastavnik u kontrolnim letovima proverio reagovanje učenika pri naglim skretanjima u poletanju, zbog greške u tehnici pilotiranja ili pucanja gume, zatim imitaciju otkaza motora u poletanju, kao i proveru proračuna za sletanje i sletanju.
1-6/04
– 363 od 806 –
Knjiga II
VEŽBA 2 Cilj vežbe: proveriti stepen uvežbanosti i tehnike pilotiranja učenika u pilotažnoj zoni sa vanrednim postupcima. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih
1 let
00.30 čas.
—
samostalnih
2 leta
01.00 čas.
Način izvođenja: poletanje, konstrukciju školskog kruga i odlazak u pilotažnu zonu vrši učenik, a nastavnik ga kontroliše. U zoni nastavnik će proveriti uvežbanost učenika u svim elementima leta pre nego što pređe na program obuke u grupnom letu. Nastavnik će pokazati učeniku minimalne steed manevre — horizontalni let pri toj brzini kao i levi i desni zaokret. Ovo činimo zbog toga ako vođa u grupnom letu, pri zaokretu na pratioca ne održava potrebnu brzinu, možemo da dođemo u situaciju da zaokrete vršimo pri minimalnoj brzini. VEŽBA 3 Cilj vežbe: obučiti učenika u letenju u grupi od dva aviona — par u ulozi pratioca i vođe i omogućiti samostalnu trenažu. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih
2-3 leta
02.00-03.00 čas.
—
samostalnih
3-4 leta
03.00-04.00 čas.
Način izvođenja: u zemaljskoj pripremi za ovu vežbu nastavnik će avione na aerodromu postaviti u postroju stepen 25x15 m, zatim će učenike uputiti kako će i na koji način najlakše da zapamte karakteristične delove aviona i njihovo projektovanje, i to vežbanjem u kabini aviona u ulozi vođe i pratioca. U prvim letovima sa nastavnikom učenici će poletati pojedinačno tako da nastavnik pokaže svakom učeniku prestrojavanje iz jednog stepena u drugi. Kada učenici tehniku prestrojavanja vođi i postepeno zauzimanje odgovarajućeg postroja. Svakih 30 minuta menjaju se uloge učenika tako da učenik koji leti u ulozi pratioca na ugovorni signal mahanjem aviona ili radio-vezom preuzima ulogu vođe. Za vreme pratnje nastavnik pokazuje učeniku tehniku održavanja postroja, praćenje aviona u zaokretu, približavanje i udaljavanje kao i prestrojavanje iz jednog stepena u drugi. Kada učenici odlično savladaju postroj — let u paru, prelazi se na poletanje u sastavu para. I ove letove (prve) vršiti sa nastavnikom. Let se izvodi u zoni grupnog letenja,
1-6/04
– 364 od 806 –
Knjiga II
zavisno od uputa za eksploataciju aerodroma, na visini 800 m. Nastavnici će u kontrolnim letovima pokazati učeniku povratak iz zone grupnog letenja i ulazak u školski krug, kao i razlaz koji se vrši u postroju stepen (spoljni) sa intervalom od 3-5 sek, zatim ulazak u školski krug i sletanje.
VI ISPIT ZA DOZVOLU SPORTSKOG PILOTA PRED KOMISIJOM 1. Način podnošenja molbe za polaganje ispita Pismenu prijavu za polaganje stručnog ispita odnosno popravnog ispita kandidat podnosi ispitnoj Komisiji, preko radne ili druge organizacije u kojoj je zaposlen ili preko vazduhoplovne organizacije u kojoj je osposobljen za polaganje stručnog ispita. Prijavu za polaganje stručnog ispita kandidat prilaže dokaze o ispunjavanju uslova koji su propisani Pravilnikom i to u originalu ili u prepisu overenom od nadležnog organa i overen izvod iz knjižice letenja, kao i ocenu nastavnika o osposobljenosti za polaganje stručnog ispita. Pismenu prijavu za polaganje stručnog ispita kandidat može da podnese i neposredno ispitnoj Komisiji. U takvom slučaju, pored gore navedenih dokaza, kandidat prilaže i pismenu saglasnost sopstvenika vazduhoplova, odnosno nosioca prava korišćenja vazduhoplova, o upotrebi vazduhoplova za polaganje stručnog ispita. Ispitna komisija odlučuje da li kandidat ispunjava uslove za polaganje stručnog ispita i obaveštava ga o tome najkasnije 30 dana od dana prijema prijave. Ako ispitna komisija utvrdi da kandidat ispunjava uslove za polaganje stručnog ispita, šalje mu poziv za ispit, s tim što dan i mesto polaganja ispita ne mogu biti određeni u roku kraćem od 15 dana od dana prijema poziva za ispit, osim ako kandidat želi da ispit polaže pre tog roka. Ako ispitna komisija nađe da kandidat ne ispunjava uslove predviđene za polaganje stručnog ispita, obaveštava ga o tome pismenim rešenjem. Protiv ovog rešenja kandidat ima pravo žalbe direktoru savezne uprave za civilnu vazdušnu plovidbu u roku od osam dana od dana prijema rešenja i to preko ispitne komisije.
1-6/04
– 365 od 806 –
Knjiga II
2. Teorijski ispit Kandidat je položio predmet ako ima najmanje tačnih odgovora, i to: — — — — —
Poznavanje aviona, motora i instrumenata 75% Vazduhoplovna meteorologija 75% Poznavanje i eksploatacija aviona i motora sa prinudnim postupcima (avion kojim će se izvoditi praktična obuka) 90% Poznavanje i upotreba pilotskog padobrana 90% Vazduhoplovni propisi 75%
3. Ispitni letovi Letačkom delu stručnog ispita pristupiće se ukoliko kandidat položi teoretske predmete prema čl. 29. i 30. navedenog Pravilnika. Ispitni letovi obaviće se iz sledećih elemenata: — let sa ispitivačem po aerodromskom krugu........ 1 let 0.06 čas. — let sa ispitivačem u pilotažnoj zoni sa osnovnim akrobacijama...................................................... 1 let 0.30 čas. — let sa ispitivačem na maršruti najmanje 150 km................................................ 1 let 1.00 čas. — samostalni let po aerodromskom krugu ............. 1 let 0.06 čas. — samostalni let sa "osmicom" iznad slova "T" na 600 m i sletanjem bez korišćenja snage motora, pored slova "T"...................................... 1 let 0.10 čas. Ocenjivanje elemenata leta ispitivač vrši prema priloženoj tabeli.
4. OBRAZAC PROVERE NORME ZA OCENJIVANJE U VIZUELNOM LETENJU I OBRASCI ZA DOKUMENTACIJU Učenik
pilot
školuje se za
dozvola
reg. br.
važi do
.
1-6/04
– 366 od 806 –
Knjiga II
ELEMENTI PROVERE 1.
ŠKOLSKI KRUG
A) POLETANJE
Ocene 10
9
8
7
6
0
3
5
8
10
0
3
5
8
—
0
3
5
8
10
— pravac
0
3
5
8
10
— brzina
0
3
5
8
10
— visina
0 30 60 100
120
— brzina
0
3
5
8
10
— pravac
0
3
5
8
10
— pravac
0
3
5
8
10
— brzina
0
3
5
8
10
0 20 40
60
80
Zalet — pravac — nos-rep Uzlet — brzina — pravilnost Polet — pravac — uzdizanje B) PENJANJE
— uzdizanje C) HORIZONTALNI LET
D) PONIRANJE
— spuštanje E) SLETANJE — ravnanje — brzina — pravac — proračun — prizem. ŠKOLSKI KRUG UKUPNO:
1-6/04
– 367 od 806 –
Knjiga II
Napomena — gde nema brojčane veličine dati tekstualno objašnjenje. 2.
ZONA
A) BLAGI ZAOKRETI — visina
0 15 30
— brzina
0
3
— vreme
5
8 10
— izlaz na reper
0
5 10
— visina
8
5
8
10
— brzina
0
5
8
10
0
5 10
0
3
5
— uglov. skret.
B) OŠTRI ZAOKRETI
— uglov. skret. — izlaz na reper C) GUBITAK BRZINE SA GASOM (puna konfiguracija) — pravil. uvođenja — pravil. vađenja D) GUBITAK BRZINE BEZ GASA (puna konfiguracija) — pravil. uvođenja — pravil. vađenja E) KOVIT — brzina uvođenja
5
— pravil. uvođenja — pravac — orijentacija — izlazak na reper
0 10 15
1-6/04
– 368 od 806 –
Knjiga II
F) KLIZANJE — pravil. uvođenja — brzina klizanja
0
5 10
— držanje pravca
0
5 10
— pravac vađenja
0
5 10
— brzina vađenja
0
5 10
G) IMITACIJA OTKAZA MOTORA — postupak pilota radi osiguranja brzine — izbor terena — pravac sletanja — proračun sletanja
0 20 30
50
ZONA UKUPNO: 3.
RAČUNSKA NAVIGACIJA — navigacijska priprema leta
10
9
8
7
6
1
2
3
4
—
— vođenje aviona po ZLP — orijentacija u prostoru — tačnost dolaska na PO RAČUNSKA NAVIGACIJA UKUPNO: 4.
U
OPŠTA ZAPAŽANJA
dana
19
1-6/04
– 369 od 806 –
Knjiga II
Proveru izvršio nastavnik motornog letenja — instruktor NAPOMENA — Po ovom obrascu — po školskom krugu i u pilotažnoj zoni, obavezno vršiti proveru pilota na početku letačke sezone, a pre prvog samostalnog leta kad je prekid duži od 45 dana, kada je pretrpljen udes ili hirurška intervencija i kada se opravdano posumnja u stručnu sposobnost učenika — pilota. Nastavnik koji vrši proveru dužan je da popuni obrazac i u rubrici zapažanja ubeleži da je učenik — pilot SPOSOBAN za samostalno letenje. ELEMENTI I NORME ZA OCENJIVANJE ZA DOZVOLU SPORTSKOG PILOTA Osnovne norme za ocenjivanje date su u prilogu ovog programa u popunjenom obrascu za ocenjivanje. Popunjen obrazac je dat kao norma sportskog pilota. Međutim, za one elemente koji nisu ocenjeni u normama dato je objašnjenje kako ih treba ocenjivati. No, i pored toga postoje mnogi momenti koji mogu presudno da utiču na bezbednost letenja u raznim složenim situacijama (sa kojima se letačko osoblje neminovno susreće) i koje nije moguće podvrći normama, jer mogu da rezultiraju više iz osobina letača kao čoveka i njegovih psihofizičkih kvaliteta, nego iz stepena njegove letačke osposobljenosti. Prema tome, u pojedinim slučajevima pitanje reagovanja letača u raznim složenim situacijama, njegovo rasuđivanje, brzina donošenja i pravilnost odluke, mogu presudnije da utiču na ocenu nego ono što je pokazao prema elementima tehnike pilotiranja. Ovi momenti su veoma važni — njima treba voditi računa pri sprovođenju ispita za sticanje raznih letačkih zvanja i obavezno ih uzimati u obzir pri odmeravanju opšte letačke osposobljenosti i donošenja konačne ocene. Ispitivač će zapažanja iz ove oblasti uneti u rubriku broj 4 obrasca provere u vizuelnom letenju, pod naslovom "Opšta zapažanja". Sve elemente leta, kao i druge momente koji nisu obuhvaćeni normama a mogu da budu od presudnog značaja za bezbednost letenja i razvoj le-
1-6/04
– 370 od 806 –
Knjiga II
tača ocenjivaće ispitivači — nastavnici kojima je ovaj zadatak poveren, po slobodnoj proceni. Pri donošenju ocene iz elemenata tehnike pilotiranja u ovakvim slučajevima poslužiće se važećim Uputstvom za eksploataciju vazduhoplova, fabričkim uputama i dr. Ovlašćenim ispitivačima — nastavnicima, kao i letačima sa ogromnim iskustvom i mnoštvom izvršenih provera letača u vazduhu, pitanja iz ove oblasti su dobro poznata i u slučajevima kad je to potrebno doneće svoj poseban sud u zaključku ocene i dati svoj predlog za preduzimanje posebnih mera prema kandidatu. Eto, kako treba ocenjivati one elemente u obrascu provere koji nisu izraženi u normama, već objašnjenje stoji u tekstu. Poletanje: elemenat nos-rep možemo doći u situaciju da ovaj elemenat ocenjujemo kada letimo na avionu sa klasičnim stajnim trapom (tri tačke) ili na avionu sa triciklom. U prvom slučaju ispitivači će davati ocene u rasponu 10-7 po slobodnoj oceni što će zavisiti od pravilnosti podizanja repnog točka. Pri tom treba voditi računa od tempu podizanja repa, održavanju pravca i pariranju raznih momenata. Suviše podizanje repa ocenjivaće se slabijom ocenom. Kada se poletanje vrši sa raskvašenog, blatnjavog ili mokrog terena treba voditi računa da se vrši sa poluopuštenim repom. Uzlet — pravilnost — ovaj elemenat, takođe, ocenjivati po slobodnoj proceni ispitivača, vodeći računa da li kandidat ima tendenciju ranog odlepljivanja, tj. čupanje aviona, ponovnog udaranja točkovima, kako pridržava avion posle odvajanja i sl. Polet — uzdizanje — ovo je elemenat prevođenja aviona u režim penjanja i stabilizovanja aviona u tom režimu, po slobodnoj oceni i rasponu ispitivač će dati odgovarajuće ocene. Penjanje — uzdizanje — ovaj elemenat ocenjivati isto kao i pri poletanju. Poniranje — spuštanje — ovde se misli na slobodnu ocenu ispitivača pri prevođenju aviona iz horizontalnog leta u poniranje, način prevođenja, brzina i stabilizovanje aviona u tom režimu. Sletanje — ravnanje — oceniti po slobodnoj oceni momenat početka ravnanja koje može da bude visoko ili nisko. Pri tom treba voditi računa, što je veoma važno, da li učenik — kandidat uočava približavanje zemlje ili ne, zatim tempo ravnanja, pariranje i sl.
1-6/04
– 371 od 806 –
Knjiga II
Brzina — ocenjuje se brzina pred sletanje. Ovaj elemenat zavisi od tempa ravnanja, pa je i ocenjivanje vezano za ravnanje. Velika brzina pri sletanju i visoko, kao i nisko ravnanje doneće lošu ocenu. Pravac — pravac pri ravnanju, i održavanje pravca nakon sletanja ocenjuje se po slobodnoj oceni. Prizemljenje — fino i meko prizemljenje se ocenjuje najvećom ocenom, odskoci i grubo sletanje prema slobodnoj oceni ispitivača. Ocenu treba dati u odgovarajućem rasponu 10-7. Zona — uglovno skretanje: ocenjivati tempo uglovnog skretanja i to najveću ocenu dati za ujednačen tempo i konstantno uglovno skretanje, a prema veličini greške donositi ostale ocene. Gubitak brzine — sa i bez gasa — ocenjuje se po slobodnoj oceni ispitivača u rasponu datih ocena, vodeći računa o pravilnosti dovođenja aviona na kritične napadne uglove, održavanju aviona na kritičnoj brzini i načinu vađenja aviona iz tog položaja. Prema tome, od veličine greške i stepena odstupanja zavisi ocena. Voditi računa o održavanju pravca, kod oduzimanja gasa o tempu povlačenja palice, o održavanju visine i sl. Klizanje — pravilnost uvođenja — način uvođenja aviona u klizanje ocenjivati po slobodnoj oceni, vodeći pri tom računa da li je kandidat pre uvođenja u klizanje ustalio avion u režimu poniranja, da li ima potrebnu brzinu i da li avion uvodi u klizanje na način kako je to opisano u uputu o eksploataciji aviona. Avion se uvodi u klizanje skretanjem 15° u suprotnu stranu od strane klizanja, zatim se zateže suprotna noga i daje nagib a palica zateže, odnosno popušta što zavisi od brzine aviona. Prema tome, sve ove elemente uzeti u obzir i dati odgovarajuću ocenu prema stepenu greške. Imitacija otkaza motora — ovu vežbu vršiti van zone aerodroma radi ocenjivanja elemenata: postupak pilota radi obezbeđenja brzine, izbor terena i pravac sletanja. Nastavnik će ove elemente, takođe procenjivati po slobodnoj oceni, vodeći računa i konkretnoj situaciji i uslovima leta. Pri oduzimanju gasa pilot je dužan da odmah reaguje i obezbedi brzinu, to je prva radnja koju pilot treba da učini. Izbor terena nastavnik će ocenjivati prema konkretnoj situaciji i uslovima koje taj teren pruža. Izbor terena i manevar koji pilot treba da vrši uslovljavaće takođe i visina na kojoj se vrši imitacija. Pravac sletanja treba ocenjivati prema terenu koji je pilot izabrao, zavisno od
1-6/04
– 372 od 806 –
Knjiga II
prilazne ravni i treba po mogućnosti, vršiti uvek u smeru vetra. Pri imitaciji otkaza proračun za sletanje treba vršiti tako da se dođe na nešto većoj visini neposredno pred sletanje, a klizanjem vršiti ispravku proračuna. Ova vežba je u celini veoma važna, ona u stvari, pokazuje koji je kandidat savladao potpuno odnosni tip aviona, kakvi su mu postupci pri otkazu motora i treba da utiče na krajnju ocenu kandidata. Računska navigacija — navigacijska priprema leta — ocenjuje se po slobodnoj oceni i to da li je navigacijski plan pravilno popunjen, kao i pripremu navigacijske karte, poznavanje rejona i poznavanje ruta; — vođenje aviona po ZLP — ocenjuje se stvarno nadletanje tačaka na zemlji i prepoznavanje mesta; — orijentacija u prostoru — nastavnik proverava da li kandidat prepoznaje mesto ili mu daje zadatak da zaobilazi lokalni cB ili sličnu pretpostavku, ocenjujući pri tom snalažljivost pilota i njegovu orijentaciju u prostoru. Ocene se daju u zavisnosti od stepena odstupanja. OBRAZAC PRIJAVE ZA ISPIT Naleplj. taks. Priložen. taks.
(prezime, očevo ime i ime)
(datum i mesto rođenja)
(organizacija)
(datum i mesto podn. prijave)
1-6/04
– 373 od 806 –
Knjiga II
SAVEZNI KOMITET ZA SAOBRAĆAJ I VEZE — Službi za ispitne programe, ispite i dozvole — 11003 Beograd Pošta 31 — Aerodrom Predmet: Prijava za polaganje ispita. Molim da mi se odobri polaganje: —
stručnog ispita za dozvolu za rad
—
posebnog stručnog ispita za vršenje poslova
—
popravnog ispita iz predmeta
— ispita za produžavanje roka važnosti dozvole za rad čija je važnost istekla na dan Ispit polažem (koji put) Ranije sam ispit polagao (kada i gde) Posedujem dozvolu za rad Prilog: Potvrda po Pravilniku o struč. spremi, struč. ispitima itd.
(podnosilac prijave) PRILOG PRIJAVI ZA ISPIT Štambilj vazduhoplovne organizacije
1-6/04
– 374 od 806 –
Knjiga II
POTVRDA o ispunjenju uslova propisanih za polaganje stručnog ispita — posebnog stručnog ispita za sticanje dozvole za rad — vršenje poslova prema Pravilniku o stručnoj spremi, kandidata stručnim ispitima, dozvolama za rad i poslovima koje može da vrši posada vazduhoplova. Teorijsku obuku završio u vremenu od kod nastavnika Praktičnu obuku završio u vremenu od kod nastavnika U toku praktične obuke, ukupno naleteo samostalno časova. Izvršio ukupno skokova padobranom Ispunio ostale propisane uslove: (Navesti pojedinačno sve propisane — ispunjene uslove za ispit)
do
u
do
u
časova,
od toga
Ocena nastavnika — instruktora o osposobljenosti kandidata za polaganje ispita: Ova organizacija udruženog rada, u kojoj je kandidat obučen — pripremljen za polaganje ispita, kao nosilac prava korišćenja vazduhoplova, daje saglasnost o upotrebi vazduhoplova tipa za polaganje praktičnog ispita kandidata. Istovremeno ova oganizacija prima obavezu isplate finansijskih troškova korišćenja ovog vazduhoplova za praktičan ispit kandidata, ukoliko se ispit obavi u nekoj drugoj organizaciji, a ova postavi zahtev za naknadu. Tačnost navedenih podataka overavaju: Nastavnik
Rukovodilac vazd. organizacije (MP)
1-6/04
– 375 od 806 –
Knjiga II
LEKARSKO UVERENJE Na zahtev (ime i prez. lica koje se podvrg. lek. pregl.)
ovlašćeni lekar (ime i prezime lekara)
lekarska komisija (navesti koja komisija)
odlučujući o zdravstvenoj sposobnosti (ime i prezime lica)
po izvršenom lekarskom pregledu dana (datum)
na osnovu Pravilnika o merilima telesne i duševne sposobnosti vazduhoplovnog osoblja i o bolestima i povredama posle kojih se mora izvršiti lekarski pregled donosi R E Š E NJ E rođen (ime i prezime lica koje se podvr. lek.pregl.)
u
(datum)
ispunjava — ne ispunjava zdravstvene uslove za kategoriju (mesto)
bez ograničenja — sa ograničenjem, i sposoban je — nije sposoban za (opisati ograničenje)
vršenje dužnosti (navesti vrstu posla)
O b r a z l o ž e nj e podvrgao se lekarskom pregledu, (ime i prezime lica)
sa zahtevom da se rešenjem utvrdi da je sposoban da vrši dužnost radi dobijanja dozvole za rad. (navesti vrstu posla)
Po izvršenom lekarskom pregledu, ovlašćeni lekar — lekarska komisija utvrdio-la je da (ime i prezime lica)
1-6/04
– 376 od 806 –
Knjiga II
ispunjava — ne ispunjava zdravstvene uslove, i to: uslove opšteg zdravstvenog stanja za kategoriju uslove psihičkog zdravlja za kategoriju uslove za raspoznavanje boja za ketogoriju uslove sluha za kategoriju Prema tome ispunjava — ne ispunjava (ime i prezime lica)
zdravstvene uslove za kategoriju bez ograničenja — sa ograničenjem (navesti ograničenje)
i sposoban je — nije sposoban za vršenje dužnosti (navesti vrstu posla)
Sa izloženog, a na osnovu člana 13. Pravilnika o merilima telesne i duševne sposobnosti vazduhoplovnog osoblja i o bolestima i povredama posle kojih se mora izvršiti lekarski pregled, odlučeno je kao u dispozitivu. Ovlašćeni lekar, predsednik lekarske komisije,
(potpis)
SADRŽAJ DOSIJEA UČENIKA — PILOTA KOJI SE ŠKOLUJE ZA DOZVOLU SPORTSKOG PILOTA 1)
Preporuku aerokluba koji ga upućuje na školovanje
2)
Rešenje uprave vazduhoplovne škole o upisu u registarsku knjigu učenika — pilota
3)
Lekarsko uverenje nadležne komisije o zdravstvenoj sposobnosti, koje važi jednu kalendarsku godinu
4)
Ispitna lista sa ispitnim materijalom
1-6/04
– 377 od 806 –
Knjiga II
5)
Popunjen obrazac provere u zoni i po školskom krugu pre samostalnog letenja
6)
Ostala akta ili zapažanja u vezi sa kandidatom. PROGRAM USAVRŠAVANJA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.
Program obuke za tip aviona Program obuke za vuču jedrilica Program obuke za izbacivanje padobranaca Program obuke za letenje pod pokrivačem Program obuke iz radio-telefonije Program obuke za vanterensko sletanje i poletanje Program obuke za noćno letenje Program obuke za akrobatsko letenje Program obuke za zvanje nastavnika letenja NAPOMENA:
Brzine i ostali uslovi za upravljanje avionom dati su uslovno i usklađuju se prema tipu aviona (napomena autora zbirke) 1. Obuka za tip aviona Obuka za tip aviona vrši se pod kontrolom nastavnika i kad kandidat izvrši minimum 3 časa naleta po razrađenom programu, i ako je po oceni nastavnika uspešno ovladao avionom nastavnik će upisati osposobljenost kandidata u letačku knjižicu. Kod prekida u letenju na tipu aviona, kao i kod apsolutnog prekida u letenju dužem od 45 dana, nastavnik je obavezan izvršiti i dokumentovati propisanu proveru iz tehnike pilotiranja i teorijskog dela programa, a prema vrsti dozvole i Specijalnog ovlašćenja. Obuka za tip aviona obrađena je u osnovi za akrobatski avion, a može se primeniti za sve tipove aviona i izvodi se u okviru tri predviđene vežbe.
1-6/04
– 378 od 806 –
Knjiga II
Sve kandidate, pre početka vežbe broj 1, a u okviru zemaljske pripreme, upoznati sa tipom aviona. Naročiti značaj pridati pretpoletnom pregledu aviona, pre akrobatskog leta. Sa svim kandidatima uvežbati ulazak i izlazak iz kabine, normalan i za slučaj nužde. Kandidat uvežbava ulazak i izlazak iz kabine (sa pilotskim padobranom), podešavanje sistema veza i uprtača, te podešavanje sedišta i komande aviona. Pri tom pokazati svakom kandidatu kako se mora vezati u avionu i kakve su posledice ako se nije dobro vezao, a veze moraju da budu takve da je pilot "sastavni deo aviona". Sedenje u kabini omogućava pilotu da se brže adaptira na položaj instrumenata i ručica i daje bolje rezultate u obuci, pa se i ovom metodom treba koristiti. Naročitu pažnju posvetiti postupcima u slučaju nužde i onim koji se mogu demonstrirati i uvežbati sa pilotima na zemlji kao: napuštanje aviona u slučaju požara i otkaza komandi, prinudno izvlačenje stajnog trapa i drugo. Sa pilotima posebno razraditi razna ograničenja u pogledu težine, opterećenja, maksimalne brzine, broja obrtaja i druge posledice koje nastaju zbog toga što se ne pridržavaju propisa. Napomena — Kada se nastavnik letenja pri proveri kandidata u avionu uveri da je ovaj odlično savladao eksploataciju aviona i da mu ništa nije nepoznato u kabini, preći će sa njim na izvršenje prve vežbe — obuka za tip aviona. VEŽBA 1 Informativni let u zoni Vreme kontrolnih
2-3 leta
01.00-01.30 čas.
Cilj ove vežbe je da se kandidat upozna sa letnotehničkim karakteristikama aviona u zoni, sa njegovim ponašanjem u različitim režimima leta, ponašanjem prilikom prevlačenja sa i bez gasa i eksploatacijom aviona u vazduhu. Način izvođenja vežbe: ova vežba se izvodi u pilotažnoj zoni na visini 1500 do 1000 metara, dok je donja baza rada 800 metara. — Vazdušni prostor u zoni mora da bude bez oblaka, horizontalna udaljenost minimum 1500 m, a nadvišavanje oblaka 300 metara, po mogućnosti, vidljivi horizont i zastupljeni uslovi za VFR letenje. — Posle pretpoletnog pregleda spoljnog i kabine (gde poseban značaj pridati pregledu kabine — da nema stranih predmeta i da je
1-6/04
– 379 od 806 –
Knjiga II
slobodan hod komandi), izvršiti podešavanje sedišta i gurtni pilotskog padobrana, zatim ulazak u kabinu i vezati se. Izvršiti puštanje motora u rad prema uputstvu za eksploataciju aviona na kome će se vršiti obuka. Sve ove radnje vrši učenik — pripravnik pilot, a nastavnik ga kontroliše. Kada je izvršena proba rada motora i motorskih dokumenata, i posle potpisivanja knjižice za održavanje aviona, tražimo dozvolu za izrulavanje na izvršni start i liniju poletanja. Učenik — pripravnik za vreme rulanja kontroliše ispravnost kočnica i poslušnost aviona na otklon komande pravca. Rula se brzinom hoda pešaka 5 do 7 km, za svo vreme rulanja palicu držati u položaju na "sebe". U toku rulanja izvršiti proveru rada motorskih instrumenata. Na izvršnom startu još jednom se izvrši provera rada motorskih instrumenata i traži dozvola za poletanje. Učenik — pripravnik vrši poletanje, a nastavnik drži ovlaš komande i spreman je da otkloni grube greške u poletanju — kao skretanje sa pravca, brzo davanje gasa, preveliko podizanje repa, rano odlepljivanje i druge greške. Izvesna uputstva za vreme poletanja nastavnik daje učeniku govorom, a nekad ograničavanjem u komandovanju aviona. Penjanje i odlazak u zonu vršiti prema uputu za eksploataciju aerodroma. Nakon poletanja, zavisno od opreme aviona, na visini 5 do 10 metara najpre uvući stajni trap, a na visini 50 metara zakrilca, ako je poletanje vršeno sa zakrilcima, a zatim vršiti rasterećenje rada motora. Ako su avioni opremljeni zakrilcima, onda u obuci za tip demonstrirati poletanje sa i bez zakrilaca. U režimu penjanja treba skrenuti pažnju učenika na odnos kap-horizont i na održavanje elemenata. U zoni penjanje vršiti levim i desnim spiralama do zauzimanja zadate visine. Na početku rada izvršiti proveru mesta radne zone, visine, konfiguracije aviona, pokazivanje motorskih instrumenata i da je prostor ispod aviona slobodan. Nakon provere nastavnik demonstrira kandidatu letne i eksploatacione osobine aviona: — Maksimalnu brzinu aviona dodavanjem punog gasa u horizontalnom letu i ponašanje aviona na toj brzini. — Minimalnu brzinu aviona sa i bez gasa, sa punom konfiguracijom aviona — izvučen stajni trap i flapsovi. Učenik pripravnik zatim ponavlja pokazane elemente a nastavnik obraća posebnu pažnju na ograničenje brzine pri izvlačenju stajnog trapa, zakrilaca i upozorava učenika na eventualno prekoračenje. — Nastavnik ponovo preuzima komande aviona i demonstrira učeniku sledeće elemente, blage i oštre zaokrete, prevlačenje iz zaokreta, stolling speed manevre — minimalnu brzinu u zaokretima, dina-
1-6/04
– 380 od 806 –
Knjiga II
mičko prevlačenje aviona, uvođenje i vađenje aviona iz strmog kovita (namerno i nenamerno) spuštajući levu i desnu spiralu i levo i desno klizanje. Sve pokazane elemente učenik ponavlja. Pre početka rada treba ponovo postići visinu, a elemente izvoditi prema uputstvu za eksploataciju aviona. Napomena — Ako učenik nije dobro savladao elemente u zoni leta treba ponoviti. Posebnu pažnju i značaj pri eksploataciji akrobatskih aviona ima upotreba TRIMERA — pravca i dubine. Ukazati učeniku na značaj upotrebe trimera, kada i u kojim se slučajevima treba koristiti "srednjom" veličinom otklona TRIMERA s obzirom na manevar i promenu brzine kod akrobatskog aviona. Upozorenje nastavniku — Ako učenik — pripravnik nije u potpunosti ovladao svim elementima u prvoj informativnoj zoni, ovaj let treba ponoviti. VEŽBA 2 Let po školskom krugu Vreme: —
kontrolnih
3-5 letova
00.18-00.30 čas.
—
samostalnih
5 letova
00.30 časova
8-13 letova
00.48-01.00 časova.
Svega
Cilj vežbe: obučiti kandidata da samostalno leti po školskom krugu sa usvajanjem poletanja, režima penjanja, horizontalnog leta, poniranja i sletanja. Način izvođenja: prvi let nastavnik izvodi sam pokazujući učeniku školski krug (konstrukciju), sa svim fazama leta. Ostale letove do potpunog i sigurnog savlađivanja elemenata školskog kruga kandidat leti sam uz asistenciju nastavnika. U ovoj vežbi treba voditi računa o sledećem: poletanje treba vršiti u vetar, i ne dozvoliti prekoračenje maksimalne brzine komponente vetra, vodeći računa o težnji aviona da skrene u stranu vetra. Pre nego što odabere režim penjanja treba uvući stajni trap da bi se dostigla bezbedna visina i na visini 50 m uvući zakrilca. Pravac u penjanju održavati po reperu do prvog zaokreta. Ve-
1-6/04
– 381 od 806 –
Knjiga II
tar do prvog zaokreta i od 4 zaokreta školskog kruga do sletanja parira sa nagibom. U ostalim delovima školskog kruga vetar se parira kursom. Pri konstruisanju školskog kruga u svemu držati se uputa o eksploataciji aerodroma i aviona. Kada je kandidat ovladao poletanjem, školski krugovi mogu da se vrše iz lanca da bi se dobilo u vremenu. Nastavnik je dužan da u prvim letovima pokaže učeniku terene za prinudno sletanje iz različitih pozicija školskog kruga. Samostalni letovi se izvode na isti način, nastavnik prati letenje učenika i upozorava ga na greške. VEŽBA 3 Let u pilotažnoj zoni radi uvežbavanja blagih i oštrih zaokreta, prevlačenja i kovita Vreme: — kontrolni — jedan let 00.20 min. — samostalni — dva leta 00.40 min. Svega tri leta 01.00 sat. Cilj vežbe: potpuno usvajanje osnovnih elemenata aviona i ponašanje aviona u nepravilnom položaju pred polazak na obuku osnovne akrobacije. Pored toga, zadatak ove vežbe je da se pilot u potpunosti akomodira na avion i opremu, dakle usvajanje letačkih i eksploatacionih karakteristika aviona. Način izvođenja: u prvom kontrolnom letu, poletanje, penjanje, konstrukciju školskog kruga i odlazak u pilotažnu zonu vrši učenik — pripravnik. Nastavnik prati let sa interesovanjem i upozorava učenika kada je to nužno. U zoni na visini 1500 do 1000 metara nastavnik preuzima komande i pokazuje blagi i oštri zaokret i prevlačenje u zaokretu. Ne zaboraviti da se avion može prevući pri svim brzinama ako se dovede u položaj blizu kritičnog napadnog ugla. Kandidat ponavlja pokazani elemenat. Najviše vremena u ovoj vežbi treba posvetiti prevlačenju i kovitu. U ovoj vežbi učenik treba da usvoji: — da na vreme prepozna predznake prevlačenja (mala brzina, labave komande, tromost upravljanja, itd.), —
da zna da vadi brzo, efikasno i sa minimalnim gubitkom visine,
— da zna da vadi iz kovita zbog greške u tehnici pilotiranja koja je izazvala pad aviona u kovit.
1-6/04
– 382 od 806 –
Knjiga II
Ovu vežbu obavezno vršiti na 1500 do 1000 metara visine, ne zbog toga što vađenje zahteva veliki gubitak visine već zbog mogućnosti pogrešne radnje. Prema tome, kada dostignemo potrebnu visinu u zoni (preporučuje se penjanje uz vetar), izvršimo kontrolu položaja u zoni, odaberemo po mogućnosti dva orijentira, jedan koji služi za uvođenje u kovit, drugi za kontrolu pravca 180°. Uvođenje i vađenje iz kovita vršiti prema uputstvu za odnosni tip aviona. NAPOMENA
— Pri nenormalnom padu aviona u kovit, strmi ili leđni, treba zapamtiti sledeće:
— Ako klasičnim načinom nismo u mogućnosti da izvadimo avion, prvo treba proveriti da li smo oduzeli gas, pri leđnom kovitu noge treba staviti u neutralan položaj, a palicu povući na sebe i avion će preći u strmi kovit, zatim utvrditi smer okretanja i vaditi davanjem suprotne noge i istovremeno potiskivati palicu unapred. Kada se zaustavi autorotacija, noge staviti u neutralan položaj, sačekati potrebnu brzinu, i nos aviona staviti u horizont. U svim nepravilnim položajima kada se nos aviona nađe ispod horizonta, prvo treba oduzeti gas motoru, zatim ispraviti nagib ili zaustaviti rotaciju, pa tek onda preći na vađenje aviona i dovođenje u normalan let. Tek posle potpunog savlađivanja iz svih svaljivanja i kovita, učeniku se dozvoljava da pređe na samostalno letenje i uvežbavanje akrobacija. ISPITNI LET ZA TIP AVIONA ODRŽAĆE SE U OKVIRU ISPITA ZA DOZVOLU SPORTSKOG PILOTA (osnovne akrobacije), ISPITA ZA SPECIJALNO OVLAŠĆENJE ZA AKROBATSKO LETENJE NA MOTORNIM AVIONIMA ILI POSEBNOG STRUČNOG ISPITA AKO JE AVION ZA DRUGE NAMENE 2. PROGRAM OBUKE ZA VUČU JEDRILICA Broj vežbe
Sadržaj vežbe
Nalet
1.
Trenažni letovi po školskom krugu
Kon. 3-5 let. Sam. 7-10 let.
0.18-0.30 h 0.42-1.00 h
2.
Trenažni letovi u pilotažnoj zoni
Kon. 1-2 let. Sam. 1-2 let.
0.30-1.00 h 0.30-1.00 h
3.
Imitacija vuče jedrilice
Kon. 1-2 let. Sam. 1-2 let.
0.15-0.30 h 0.15-0.30 h
1-6/04
4.
– 383 od 806 –
Vuča jedrilice SVEGA UKUPNO
Knjiga II
Kon. 2-3 let. Sam. 10-12 let.
0.30-0.45 h 2.30-3.00 h
Kon. 7-12 let. Sam. 19-26 let.
1.33-2.45 h 3.57-5.30 h
26-38 letova
5.30-8.15 h
NAPOMENA: za sve vrste obuke po programu E. obavezno voditi grafički prikaz, a kandidate upisati u registarsku knjigu pripravnika. a) Cilj obuke: osposobiti kandidata za vuču jedrilica u aerozaprezi. b) Program teoretske pripreme: aerozaprega kao način poletanja jedrilica. Tipovi aviona za vuču jedrilica i njihove osobine. Opterećenje aviona i jedrilica pri vuči. Uređaji za vuču (spajanje i otkačinjanje) i njihova kontrola. Užad za vuču i osigurači. Pravila letenja u aerozaprezi i signalizacija (na zemlji i u vazduhu). Poletanje u aerozaprezi, penjanje, horizontalni let i planiranje, zaokreti. Školski krug, aerozaprega, postupak pri vuči jedrilica za školovanje jedriličara i za jedrenje, zone. Let u mirnoj i nemirnoj atmosferi, minimalna i maksimalna brzina vuče za pojedine tipove jedrilica. Postupak pri vuči jedrilica u maršrutnom letu. Vuča sa kratkim i dugačkim užetom. Jednovremena vuča više jedrilica. Naročiti slučajevi u letu prilikom vuče jedrilica. —
Eksploatacija aviona na kome se izvodi obuka.
—
Eksploatacija aerodroma.
—
Organizacija jedriličarskog starta (start aerozaprege).
—
Osnovi jedriličarske meteorologije.
c) Program letačke obuke VEŽBA 1 Trenažni letovi po školskom krugu Cilj: proveriti tehniku pilotiranja i omogućiti kandidatu trenažu u samostalnom letenju po školskom krugu. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih:
3-5 letova
00.18-0.30 čas.
—
samostalnih:
7-10 letova
00.42-1.00 čas.
Visina:
300 m
1-6/04
– 384 od 806 –
Knjiga II
Način izvođenja: kandidat upravlja avionom iz sedišta koje je namenjeno za vuču jedrilica. VEŽBA 2 Trenažni letovi u pilotažnoj zoni Cilj: proveriti tehniku pilotiranja kandidata i izvesti sa njim trenažu u samostalnom letenju u pilotažnoj zoni u sledećim elementima: odlazak u zonu, penjuće spirale, penjanje sa minimalnom brzinom, blagi i oštri zaokreti, prevučeni let sa gubitkom, klizanje, spuštajuće spirale, ulazak u školski krug. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih:
1-2 leta
0.30-1.00 čas.
—
samostalnih:
1-2 leta
0.30-1.00 čas.
Visina:
600-800 m
Način izvođenja: kandidat upravlja avionom iz sedišta koje je namenjeno za vuču jedrilica. VEŽBA 3 Imitacija vuče jedrilica Cilj: obučiti i proveriti kandidata u svim elementima leta sa vučom jedrilice do radne zone i povratkom radi otkačivanja užeta. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih:
1-2 leta
0.15-0.30 čas.
—
samostalnih:
1-2 leta
0.15-0.30 čas.
Visina:
400 m
Način izvođenja: povlači se samo uže za vuču jedrilice. VEŽBA 4 Vuča jedrilica Cilj: obučiti kandidata i izvesti sa njim trenažu u samostalnom letenju sa vučom jedrilica u sledećim elementima: zarulavanje avionom ispred jedrilica, zatezanje užeta, poletanje, penjanje, zaokreti (penjući,
1-6/04
– 385 od 806 –
Knjiga II
horizontalni i spuštajući), horizontalni let, planiranje, otkačinjanje jedrilice, oštre spuštajuće spirale, zalaz za otkačivanje užeta, momenat otkačivanja užeta, zalaz za sletanje, sletanje, sletanje sa užetom. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih:
2-3 let.
0.30-0.45 čas.
—
samostalnih:
10-12 let.
0.30-3.00 čas.
Visina:
250-500 m
Način izvođenja: u prvih 5 letova u jedrilici se nalazi nastavnik jedriličarstva, koji u četvrtom i petom letu čini greške u aerozaprezi svojstvene jedriličarima — početnicima. U toku samostalnih letova u aerozaprezi, kandidat treba da izvrši povlačenje nekoliko raznih tipova jedrilica i da prema uputstvu nastavnika izvrši 1-2 leta sa neotkačenim užetom.
3.
PROGRAM OBUKE ZA IZBACIVANJE PADOBRANACA Broj vežbe 1. 2. 3.
Sadržaj vežbe
Nalet
Trenažni letovi po školskom krugu
Kon. 3-5 let.
0.18-0.30 h
Sam. 7-10 let.
0.42-1.00 h
Trenažni letovi u pilotažnoj zoni
Kon. 1-2 let.
0.30-1.00 h
Sam. 1-2 let.
0.30-1.00 h
Izbacivanje padobranaca
Sam. 10-15 let.
2.30-3.30 h
Kon. 4-7 let.
0.48-1.30 h
Sam. 18-27 let.
3.24-5.30 h
22-34 letova
4.37-7.00 h
SVEGA UKUPNO
a) Cilj obuke: obučiti kandidata u izbacivanju padobranaca iz lakih (školskih) aviona.
1-6/04
– 386 od 806 –
Knjiga II
b) Program teorijske pripreme: Osnovi teorije padobranstva — Padobrani slobodnog i prinudnog dejstva. Putanja padobranaca u odnosu na avion. Određivanje srednje jačine vetra i izračunavanje mesta (momenta) odvajanja padobranaca. — Tehnika izbacivanja padobranaca. Avioni za izvođenje skokova padobranima. Padobranski skokovi sa određenog tipa aviona. Ulazak i izlazak padobranaca iz aviona. Postupak padobranaca i pilota od izlaska padobranaca iz aviona do momenta odvajanja i posle odvajanja. Izvođenje skokova padobranima sa prinudnim i slobodnim dejstvom (sa upotrebom automata i bez za otvaranje). Zalaz na cilj i navođenje aviona ka cilju. Naročiti slučajevi: aktiviranje padobrana u kabini i na krilu, neodlučnost padobranaca i dr. —
Eksploatacija aviona na kome se izvodi obuka.
—
Eksploatacija aerodroma.
c) Program letačke obuke VEŽBA 1 Trenažni letovi po školskom krugu Cilj: proveriti tehniku pilotiranja kandidata i izvesti sa njim trenažu u samostalnom letenju po školskom krugu. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih:
3-5 let.
0.18-0.30 čas.
—
samostalnih:
7-10 let.
0.42-1.00 čas.
Visina:
300 m
Način izvođenja: kandidat upravlja avionom iz sedišta određenog za pilota u slučaju kada se izbacuju padobranci. VEŽBA 2 Trenažni letovi u pilotažnoj zoni Cilj: proveriti tehniku pilotiranja kandidata iz elemenata pilotažne zone i izvesti sa njim trenažu u samostalnim letovima.
1-6/04
– 387 od 806 –
Knjiga II
Broj letova i trajanje: —
kontrolnih:
1-2 leta
00.30-01.00 čas.
—
samostalnih:
1-2 leta
00.30-01.00 čas.
Visina:
1000-1500 m
Način izvođenja: isti kao za vežbu 1. VEŽBA 3 Izbacivanje padobranaca Cilj: osposobiti kandidata u izbacivanju padobranaca sa samostalnim navođenjem aviona iznad cilja i određivanjem momenta odvajanja padobranaca. Broj letova i trajanje: —
samostalno:
10-15 letova
2.30-3.30 čas.
Način izvršenja: u prvih pet letova, kandidat mora obavezno da izbacuje nastavnika padobranstva, i to: sa slobodnim dejstvom, sa prinudnim dejstvom i sa slobodnim dejstvom uz korišćenje automata. U četvrtom i petom skoku nastavnik padobranstva čini greške uobičajene kod padobranaca početnika. U narednih 5 letova, padobranac mora da ima dozvolu padobranca. U poslednjim letovima, kandidat mora da pokaže sigurno navođenje i određivanje momenta odvajanja padobranca. 4.
PROGRAM OBUKE ZA LETENJE POD POKRIVAČEM Broj vežbe
Sadržaj vežbe
Nalet
1.
Let po instrumentima u otvorenoj kabini
1 let
0.30 h
2.
Let u zatvorenoj kabini
3-4 leta
1.30-2.00 h
3.
Izlazak na zadati kurs
3-4 leta
1.30-2.00 h
4.
Prevođenje aviona u određene režime leta
3-4 leta
1.30-2.00 h
5.
Izvođenje aviona iz nepravilnog položaja
3-4 leta
1.30-2.00 h
1-6/04
– 388 od 806 –
Knjiga II
6.
Let u zadatim kursevima
2-4 leta
1.00-2.00 h
7.
Navigacijski let u zatvorenoj kabini
2-3 leta
2.30-3.30 h
17-23 leta
10.00-13.30 h
SVEGA
NAPOMENA — Pre početka obuke pod pokrivačem na avionu, polovinu naleta izvršiti po istom programu na link-treneru. a) Cilj obuke: obučiti učenika u tehnici pilotiranja pomoću instrumenata u zatvorenoj (pokrivenoj) kabini aviona. b) Program teorijske pripreme — Opis instrumenata - prema programu ispita za odgovarajuću dozvolu pilota. —
Eksploatacija aviona na kome se izvodi obuka.
— Tehnika pilotiranja pomoću instrumenata. Privikavanje učenika na pravilno reagovanje prema pokazivanju instrumenata. c) Pored standardne opreme avion mora posedovati sledeću dodatnu opremu: aviohorizont, žiro direkcional i pokazivač skretanja — klizanja. d) Program letačke obuke VEŽBA 1 Let po instrumentima u "otvorenoj" kabini Cilj: trenaža učenika u letenju pomoću instrumenata, priprema za letenje u pokrivenoj kabini. Broj letova i trajanje: 1 let Visina:
0.30 časova
600 m (minimum)
Način izvođenja: poletanje i odlazak do zone vrši nastavnik. U zoni za letenje pomoću instrumenata, učenik treba da dovede avion u režim
1-6/04
– 389 od 806 –
Knjiga II
horizontalnog leta i da se dalje u svim fazama leta (pravolinijski let i zaokret) osloni samo na pokazivanje instrumenata. Povratak iz zone i sletanje vrši učenik. Osmatranje prepreka u vazduhu i na zemlji vrši nastavnik. VEŽBA 2 Letenje u "zatvorenoj" kabini Cilj: obučiti učenika u izvođenju pravolinijskog leta (penjanje, horizontalni let, planiranje) i zaokreta sa promenom pravca za 90° sa nagibom 15° do 20°. Broj letova i trajanje: 3-4 leta Visina:
1.30-2.00 časa
600-800 m
Način izvođenja: letenje u pilotažnoj zoni obavlja kandidat. U toku letenja po školskom krugu, kabina kandidata je "otvorena". Nastavnik održava orijentaciju i odgovoran je za bezbednost letenja. VEŽBA 3 Izlazak na zadati kurs Cilj: uvežbati učenika u izvođenju pravolinijskog leta, zaokreta sa nagibom do 20° i spuštajućih spirala. Obučiti učenika u izvođenju aviona u zadati kurs. Broj letova i trajanje: 3-4 leta Visina:
1.30-2.00 časa
600-800 m
Način izvođenja: trajanje pravolinijskog leta i broj zaokreta određuje nastavnik i preko avio-fona prenosi učeniku. VEŽBA 4 Prevođenje aviona u određene režime leta Cilj: obučiti učenika u izvođenju punih zaokreta sa nagibom od 15° i 30° i uvežbati ga da prevodi avion u određene režime leta iz raznih položaja aviona (penjanje, planiranje, blagi i oštri zaokreti, horizontalan let). Broj letova i trajanje: 3-4 leta
1.30-2.00 časa
1-6/04 Visina:
– 390 od 806 –
Knjiga II
800 m
Način izvođenja: u pilotažnoj zoni nastavnik vrši periodične promene leta. VEŽBA 5 Izvođenje aviona iz nepravilnog položaja Cilj: obučiti učenika da uspostavi poremećenu ravnotežu aviona sa izlaskom u zadati kurs. Broj letova i trajanje: 3-4 leta Visina:
1.30-2.00 časa
1500 m
Način izvođenja: nastavnik dovodi avion u nepravilan položaj (oštri zaokret spirala, propinjanje, poniranje), a učenik treba da uspostavi ravnotežu aviona i zauzme zadati kurs. Prema potrebi, nastavnik pomaže učeniku. VEŽBA 6 Letenje u zadatom kursu Cilj: uvežbati učenika u vršenju zaokreta sa izlaskom u zadati kurs i obučiti ga da održava zadati kompasni kurs. Broj letova i trajanje: 2-4 leta Visina:
1.00-2.00 časa
800 m
Način izvođenja: prema zadatku nastavnika, učenik vrši zaokrete sa izlaskom u određeni kompasni kurs i održava horizontalni let u zadatom kursu 3-5 minuta. VEŽBA 7 Navigacijski letovi u zatvorenoj kabini Cilj: uvežbati učenika u dužem vođenju aviona pomoću instrumenata. Broj letova i trajanje: 2-3 leta Visina:
800 m
2.30-3.30 časova
1-6/04
– 391 od 806 –
Knjiga II
Način izvođenja: prvi navigacijski let (u trajanju do 1 čas) treba da je pravolinijski. Kabinu učenika treba otvoriti iznad prekretne tačke i posle zaokreta od 180° ponovo zatvoriti kabinu. Drugi let treba vršiti na maršruti u trouglu. Od polazne do krajnje tačke maršrute, kabina učenika se ne otvara. Nastavnik je odgovoran za održavanje orijentacije i bezbednosti leta. 5.
PROGRAM OBUKE ZA STICANJE OVLAŠĆENJA KORIŠĆENJA RADIO-STANICE I RADIO-NAVIGACIJSKIH SREDSTAVA (RADIO-TELEFONIJA)
a) Gradivo za program teoretskog dela posebnog stručnog ispita za korišćenje radio-stanice i radio-navigacijskih uređaja (radio-telefonija), obuhvata: 1) Poznavanje službe za vođenje vazduhoplova (služba kontrole letenja), 2) Radio-procedure na engleskom jeziku, i 3) Poznavanje i korišćenje radio-stanice i radio-navigacijskih sredstava (VDF, ADF i VOR). Praktični deo posebnog stručnog ispita sastoji se iz praktičnog rada kandidata, koji se odnosi na vođenje vazduhoplova u kontrolisanom vazdušnom prostoru na međuaerodromskom letu uz korišćenje standardnih radio-navigacijskih sredstava i radio-procedura. Praktični ispit obuhvata: —
popunu navigacijskog plana leta,
—
poznavanje i korišćenje radio-stanice i radio-procedura,
— jedan međuaerodromski let uz korišćenje standardnih radionavigacijskih sredstava u trajanju najmanje 01.30 časova. b) Teorijski program obuhvata: —
osnovi radio-navigacije,
—
radio-talas,
—
frekvencija,
1-6/04
– 392 od 806 –
—
ponašanje radio-talasa,
—
uticaj frekvencije na domet,
—
usmereni prijem i predaja,
—
standardna frazeologija na maternjem jeziku,
—
primena uređaja VOR,
—
primena uređaja ADF,
—
primena uređaja VDF.
Knjiga II
c) Praktični program obuke VEŽBA 1 Broj i vreme trajanja: 1 let
00.30 minuta
Način izvođenja: radio-orijentacija, vežba na simulatoru ili linktreneru, primena uređaja VOR-a. Naći položaj (trag aviona) od stanice VOR pomoću određivanja trenutnog radijala. Najkraćim putem izaći u pravac nađenog radijala upotrebom pokazivača i ispravljanje pravca leta, izaći tačno na trag i održati let po zadatom radijalu do preleta stanice VOR. VEŽBA 2 Broj i vreme trajanja: 1 let
00.30 minuta
Način izvođenja: vežba se izvodi na simulatoru ili link-treneru. Naći položaj (trag) aviona prema stanici VOR određivanjem trenutnog Bearing-a. Najkraćim putem izaći tačno na trag nađenog Bearing-a i tako održavati let i po istom tragu preletati stanicu VOR. VEŽBA 3 Broj i vreme trajanja: 1 let
00.30 minuta
Način izvođenja: vežba se izvodi na simulatoru ili link-treneru. Odrediti položaj aviona pomoću dve stanice VOR, naći radijale čiji presek određuje taj položaj.
1-6/04
– 393 od 806 –
Knjiga II
VEŽBA 4 Broj i vreme trajanja: 2 leta
01.00 čas
Način izvođenja: vežba se izvodi na simulatoru ili link-treneru. Pomoću I i II metode izaći sa postojećeg u zadati radijal i održati let po tragu radijala. VEŽBA 5 Broj i vreme trajanja: 2 leta
01.00 čas
Način izvođenja: vežba se izvodi na simulatoru ili link-treneru. Pomoću I i II metode Bearing-a izaći sa velikog postojećeg u zadati Bearing i održati let po tragu zadatog Bearing-a do preletanja stanice VOR. VEŽBA 6 Broj i vreme trajanja: 1 let
00.30 minuta
Način izvođenja: vežba se izvodi na simulatoru ili link-treneru sa zadatkom primene uređaja ADF. Naći QDM na kome se trenutno nalazi vazduhoplov pomoću relativnog ugla ADF i magnetskog kompasa. Najkraćim zaokretom izaći na pravac — trag nađenog QDM i stabilizovati let po QDM-u. VEŽBA 7 Broj i vreme trajanja: 1 let
00.30 minuta
Način izvođenja: vežba se izvodi na simulatoru ili link-treneru sa zadatkom promene uređaja ADF. Naći QDR na kome se trenutno nalazi avion pomoću relativnog ugla ADF i magnetskog kompasa. Najkraćim zaokretom izaći na pravac — trag nađenog QDR i stabilizovati let po QDR-u. VEŽBA 8 Broj i vreme trajanja: 2 leta
01.00 čas
1-6/04
– 394 od 806 –
Knjiga II
Način izvođenja: vežba se izvodi na simulatoru ili link-treneru sa zadatkom primene uređaja ADF. Izaći na zadati QDM sa trenutnog položaja pomoću I i II metode QDM-a. VEŽBA 9 Broj i vreme trajanja: 2 leta
01.00 čas
Način izvođenja: vežba se izvodi na simulatoru ili link-treneru sa zadatkom primene uređaja ADF. Izaći na zadati QDR sa trenutnog položaja pomoću I i II metode QDR-a. VEŽBA 10 Broj i vreme trajanja: 2 leta
01.00 čas
Način izvođenja: vežba se izvodi na simulatoru ili link-treneru sa zadatkom primene uređaja radio-goniometra (VDF). Izlazak sa postojećeg QDM I i II metoda QDM, prelet QFG-a i odlet u istom QDR-u, i vežbanje preciznog doleta u zadatom QDM-u do QFGa metodom dvostrukih ispravki. SVEGA NA SIMULATORU I LINK—TRENERU:
14 letova
09.30 časova
d) Praktične vežbe na avionu VEŽBA 1 Broj i vreme trajanja: —
kontrolnih
2-4 leta
02.00-04.00 časa
Način izvođenja: vežba se izvodi na avionu koji uz svoju opremu obavezno mora da ima radio-stanicu (FHF) prijemnik VOR i ADF. Vežba se izvodi sa nastavnikom u zoni aerodroma uz primenu uređaja VOR, ADF i DF po vežbama i programu od br. 1-10 na simulatoru.
1-6/04
– 395 od 806 –
Knjiga II
VEŽBA 2 Broj i vreme trajanja: —
kontrolnih
1-2 let.
01.30-03.00 čas.
—
samostalnih
5-7 let.
07.30-10.00 čas.
Način izvođenja: oprema aviona ista kao i u vežbi 1, u kontrolisanom vazdušnom prostoru izvodi se međuaerodromski let sa primenom uređaja VOR, ADF i DF. VEŽBA 3 Broj i vreme trajanja: —
kontrolnih
1 let
01.30-2.30 časova
Način izvođenja: let se vrši sa ispitivačem na vazdušnom putu na međuaerodromskom letu uz korišćenje uređaja VOR, ADF i DF, a sa opremom aviona kao i u vežbi br. 1. Svega po programu: —
kontrolnih
4-7 letova
05.00-09.30 časova
—
samostalnih
5-7 letova
07.30-10.00 časova
Napomena: kandidate upisati u reg. knjigu pripravnika. 6.
PROGRAM OBUKE ZA VANAERODROMSKO SLETANJE I POLETANJE
Pre početka obuke dostaviti nadležnom organu zahtev za odobrenje upotrebe terena za obuku. Priložiti kroki-skicu terena. Broj vežbe 1.
Sadržaj vežbe Trenažni letovi po školskom krugu sa poletanjem i sletanjem na ograničeni teren
Nalet
Kon. 2-5 let.
0.12-0.30 h
Sam. 5-10 let.
0.30-1.00 h
Kon. 15 let.
2.00 h
20x200 m 2.
Sletanje i poletanje van aerodroma na 15 različitih terena
1-6/04 3.
– 396 od 806 –
Knjiga II
Sletanje i poletanje sa 10 različitih terena van aerodroma sa otkačinjaSam. 14 let. njem i povlačenjem jedrilice SVEGA
36-44 leta
3.00 h 5.42-6.30 h
Cilj: obučiti učenika u izboru terena iz vazduha, sletanju poletanju i povlačenju jedrilica koje su sletele van aerodroma. VEŽBA 1 Trenažni letovi po školskom krugu sa poletanjem i sletanjem na ograničeni teren 20x200 m. Cilj: uvežbati učenika na aerodromu za poletanje i sletanje na ograničene terene. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih
2-5 let.
—
samostalnih
5-10 let.
Visina:
0.12-0.30 čas. 0.30-1.00 čas.
200-300 m
Način izvođenja je isti kao za vežbu 3. VEŽBA 2 Sletanje i poletanje van aerodroma sa 15 različitih terena Cilj: obučiti kandidata u izboru terena iz vazduha i van aerodromskom sletanju i poletanju. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih
Visina:
15 letova
2.00 časa
200-300 m
Način izvođenja: letovi se vrše pod kontrolom nastavnika motornog letenja, koji ima ovlašćenje za vanaerodromsko sletanje. Pre poletanja na zadatak, nastavnik detaljno upoznaje učenika o mestu i
1-6/04
– 397 od 806 –
Knjiga II
karakteristikama terena. Pošto je teren pronađen, pre sletanja treba ga nadleteti jednom ili više puta u pravcu sletanja kako bi se proverili podaci o njemu i utvrdili uslovi za bezbedno sletanje i poletanje. VEŽBA 3 Vanterenska sletanja sa povlačenjem jedrilice Cilj: obučiti kandidata u povlačenju jedrilica koje su sletele na terene van aerodroma. Broj letova i trajanje: —
za obuku
10 let.
2.00 časa
—
ispitnih let.
4 let.
1.00 čas
Visina:
200-500 m
Način izvođenja: letovi se vrše sa vučom jedrilice kojom pilotira nastavnik jedriličarstva koji ima ovlašćenje za obuku u aerozaprezi. Otkačinjanje jedrilice, sletanje i povlačenje vrši se na 10 različitih terena, koje nastavnik unapred određuje, dajući pilotu aviona potrebne karakteristike terena, vodeći računa da moraju da ispunjavaju sledeće uslove: —
da je dimenzija terena (staze) najmanje 400x50 m,
— da je staza bez rupa, krupnijeg kamenja, neravnina i žbunja ili trave iznad 25 cm, —
da nadmorska visina terena nije veća od 300 m,
— da se za svakih 10 m veće nadmorske visine do 800 m, dodaje po 15 m i za svaki stepen temperature (°C) iznad 15°C dodaje po 5 m dužine staze, — da prepreka u pravcu poletanja i sletanja od čeonih ivica pravougaonika ne smeju prelaziti visinu od 1:25m (na svakih 25 metara dužine, 1 m visine), — da bočna visoka prepreka ne sme biti bliža od 25 m od ivica pravougaonika, — da u pravcu poletanja sa leve i desne strane pod uglom od 15° nema visokih prepreka od polazne ivice terena, —
da sletanje i poletanje mogu da se izvrše u koritu vetra.
1-6/04
– 398 od 806 –
Knjiga II
Posle sletanja, pilot jedrilice vrši propisno obeležavanje terena a zatim sleće avion remorker i povlači jedrilicu. Poslednja 4 leta su ispitna — dovlačenje jedrilice sa terena i dva leta po krugu sa sletanjem na ograničeni teren 20x200 m. NAPOMENA: Obuku izvoditi na avionima koji sleću na kratke terene. 7.
PROGRAM OBUKE ZA NOĆNO LETENJE Broj vežbe
Sadržaj vežbe
Nalet
1.
Informativni let
Kon. 1 let
2.
Letovi u pilotažnoj zoni
Kon. 2-4 let.
01.20-02.40
3.
Letovi po školskom krugu
Kon. 5-10 let.
00.30-01.00
Sam. 10-20 let.
01.00-02.00
Letovi u pilotažnoj zoni
Sam. 4-5 let.
02.40-3.20
8-15 let.
02.30-04.20
Samostalnih
14-25 let.
03.40-05.20
UKUPNO
22-40 let.
06.10-09.40
4.
SVEGA:
Kontrolnih
00.40
a) Cilj obuke: obučiti učenika u samostalnom vizuelnom aerodromskom letenju noću. b) Program teoretske pripreme Opis instrumenata — prema programu ispita za dozvolu profesionalnog pilota. Pravila letenja: pravila noćnog letenja, signali u noćnom letenju, start za noćno letenje, raspored i boje svetiljki, slučajevi prinudnog sletanja, upotreba reflektora, pravila radioveze. Eksploatacija aviona, motora i opreme: elektrouređaji na avionu, razvojna tabla, poziciona svetla, kabinsko osvetljenje radio stanice i njeno podešavanje.
1-6/04
– 399 od 806 –
Knjiga II
Način izvođenja noćnih letova po školskom krugu i u pilotažnoj zoni: od rulanja do sletanja i dolaska na prethodni start. Rejon aerodroma: dnevni i noćni orijentiri, raspored svetlosnih tačaka, stalno i povremeno osvetljena mesta tereni za sletanje, susedni aerodromi sa instalacijama za noćno letenje, njihova udaljenost, vreme izlaska sunca i meseca. c) Program letačke obuke VEŽBA 1 Let za upoznavanje — informativni let Cilj: upoznavanje okoline aerodroma sa svim svetlosnim tačkama i linijskim orijentirima, kao i pilotažnim zonama. Broj letova i trajanje: — kontrolnih 1 let 0.40 čas. Visina: 500-1500 m Način izvođenja: let izvodi nastavnik. VEŽBA 2 Letovi u pilotažnoj zoni Cilj: obučiti učenika u pravilnom izlaženju iz školskog kruga i odlasku u pilotažnu zonu. Uvežbati i omogućiti samostalnu trenažu učenika iz sledećih elemenata: puni zaokret sa nagibom do 45° i izlaskom u zadatom kursu, prevučeni let, penjuće i spuštajuće spirale,ulazak u školski krug. Broj letova i trajanje: — kontrolnih 2-4 leta 1.20-2.40 časova Visina: 1000-1500 m Način izvođenja: u jednom od letova učeniku treba, po mogućnosti, pokazati primenu svetlosne bombe. VEŽBA 3 Letenje po školskom krugu Cilj: obučiti učenika u samostalnom vršenju letova po školskom krugu i da vrši trenažu u samostalnom noćnom letenju po školskom krugu.
1-6/04
– 400 od 806 –
Knjiga II
Broj letova i trajanje: — kontrolnih 5-10 letova 00.30-01.00 čas. — samostalnih 10-20 letova 01.00-02.00 čas. Visina: 300 m poletanje i sletanje uvežbati pomoću reflektora i Način izvođenja: bez njega, sa potpuno osvetljenim startom i startom sa smanjenim brojem svetla, nekoliko letova izvršiti bez kabinskog osvetljenja. VEŽBA 4 Letovi u pilotažnoj zoni Cilj: obučiti učenika da u samostalnom letu izvede sve programom predviđene elemente u pilotažnoj zoni (isto kao u vežbi 2). Broj letova i trajanje: — samostalnih 4-5 letova 02.40-03.20 časova Visina: 1000-1500 m Način izvođenja: učeniku postepeno povećavati obim i težinu zadataka u pilotažnoj zoni do potpunog izvođenja svih elemenata vežbe 4. 8.
PROGRAM OBUKE ZA SPECIJALNO OVLAŠĆENE ZA AKROBATSKO LETENJE SADRŽAJ PROGRAMA
8/1. PROGRAM OBUKE ZA TIP AVIONA vežba 1, 2, 3 (Štampano izdvojeno) 8/2. PROGRAM OBUKE U OSNOVNIM AKTORACIJAMA vežba 4, 5, 6, 7 (Štampano u okviru programa za obuku sportskog pilota) 8/3. PROGRAM OBUKE ZA SPECIJALNO OVLAŠĆENJE AKROBATSKOG LETENJA NA MOTORNIM AVIONIMA (VIŠA PILOTAŽA) vežba 8 vežba 9
1-6/04
– 401 od 806 –
Knjiga II
vežba 10 vežba 11 vežba 12 vežba 13 vežba 14 8/4. NAČIN IZVOĐENJA POJEDINIH FIGURA KOJE SU PRILOG OVOM PROGRAMU I METODSKOM UPUTSTVU OPŠTA UPUTSTVA Pre početka obuke po ovom programu nastavnici letenja su dužni da izvrše sve formalnosti oko upisa kandidata u registarsku knjigu pripravnika pilota i da ustroje dosije u koji će uložiti ispitne materijale iz sledećih obaveznih predmeta: — iz poznavanja eksploatacije aviona sa vanrednim postupcima u letu vezanim za odnosni tip, —
iz poznavanja upotrebe pilotskog padobrana,
—
iz eksploatacije uputa za određeni aerodrom,
—
iz teorije letenja,
—
iz poznavanja osnova sistema aerokriptografije,
—
iz pravila i propisa koji se odnose na izvođenje akrobacija.
Kandidati su dužni da pre početka praktične obuke prođu sledeći minimalni program u okviru teoretske pripreme. a) Avion i motor (na kome će vršiti obuku): —
osnovne karakteristike aviona i motora,
—
konstrukcija aviona,
—
instalacija goriva i maziva,
—
stajni trap, normalno i prinudno ispuštanje,
—
upoznavanje kabine i druge opreme,
—
puštanje motora u rad sa pretpoletnim pregledom,
—
opis agregata motora sa posebnim karakteristikama.
1-6/04
– 402 od 806 –
Knjiga II
Ukupno 10-12 časova. b) Teorija letenja: —
dejstvo sila u horizontalnom letu,
—
dejstvo sila u leđnom i krivolinijskom letu,
—
opterećenje i preopterećenje u akrobacijama,
—
funkcija elise promenljivog koraka,
—
najpovoljniji profil za leđni let,
—
zavisnost polare krila aviona i način svaljivanja.
Ukupno 12-14 časova. c) Poznavanje upotrebe pilotskog padobrana: — sve o padobranu PP-01 glavni delovi padobrana i uslovi u pogledu temperature i vlažnosti u padobranskoj sali podešavanje padobrana prema veličini razvijenosti pilota, prednosti "karo" u odnosu na glat tkanje, način aktiviranja padobrana, nošenje padobrana, ko sme prepakovati padobran i posle kojeg vremena mora da se prepakuje, uvežbati na zemlji napuštanje aviona sa padobranom. Vreme 2 časa. d) Upoznavanje sa uputom za eksploataciju aerodroma i vazduhoplovni propisi: Vreme 1 čas. e) Tehnika izvođenja akrobacija na avionu na kome će se vršiti obuka: —
brzina i tehnika izvođenja pojedinih evolucija.
Ukupno 6-8 časova. f) Uticaj akrobatskog letenja na čovečiji organizam: — dejstvo ubrzanja na organizam pilota (kružna ubrzanja i ugaona ubrzanja), — fiziološka dejstva na organizam pilota (brzina ubrzanja pozitivna-negativna), —
objektivni, subjektivni simptomi ubrzanja,
—
transferzalna i bočna ubrzanja,
1-6/04
– 403 od 806 –
Knjiga II
— faktori koji pozitivno deluju na podnošljivost ubrzanja i faktori koji smanjuju opštu podnošljivost ubrzanja. Vreme 2-4 časa. g) Osnovi aerokriptografije: —
simboli i znakovi,
—
proračunavanje koeficijenta figura,
—
izbor i sastav kompleta.
Vreme 2 časa. NAPOMENA: — Kompletan program teorije i pripreme obavezno održati pre početka izvođenja obuke, a posle toga sprovesti ispite i izvršiti selekciju kandidata. Obuku započeti samo sa onim kandidatima koji su položili ispit iz teoretske pripreme sa ocenom najmanje "vrlo dobar". 8/1. Obuka za tip aviona Program obuke za tip aviona. 8/2. Program obuke osnovnih akrobacija Program je dat u okviru programa obuke za sportskog pilota 8/3. Program obuke za specijalno ovlašćenje akrobatskog letenja na motornim avionima (viša pilotaža) Opšta uputstva: — obuku za ovo ovlašćenje može da vrši kandidat koje je sa uspehom završio obuku za tip i savladao osnovne akrobacije, — kandidat mora da poseduje najmanje dozvolu za rad sportskog pilota ili višeg ranga, i da ima najmanje 150 sati samostalnog letenja, — da je upisan u registarsku knjigu pripravnika - pilota za obuku u specijalnom ovlašćenju u školi gde tu obuku vrši, — obuka u višoj pilotaži uključuje figure normalnog i leđnog leta, čije izvršenje obezbeđuje čvrstoća konstrukcije aviona, snaga motora i velika stabilnost i upravljivost, — obuku u leđnim akrobacijama treba početi sa letom na leđima, dok se potpuno ne savladaju osnovni elementi leđnog leta, zabranjuje se izvođenje leđnih akrobacija,
1-6/04
– 404 od 806 –
Knjiga II
— za izvođenje zemaljske i letačke pripreme treba da se odredi nastavnik koji ima pravo da vrši obuku, veliko iskustvo i dobru metodiku u izvođenju akrobacija više pilotaže, — prve letove izvoditi iznad aerodroma ili u pilotažnim zonama koji su u vidokrugu nastavnika letenja, koji posmatra rad učenika u zoni i daje kritiku nakon završenog leta, nastavnik treba da vrši temeljitu analizu svih grešaka koje su se desile za vreme leta i mora da daje konkretne zadatke za njihovo otklanjanje i dalje usavršavanje pilota, — zavisno od fizičke i opšte-pripremljenosti pilota, maksimalno dopušteno dnevno naprezanje pilota iznosi tri zone od po 20 min, sa odmorom od najmanje 1 sata, — akrobacije izvoditi na visini od 1500 m do donje baze rada 800 m. VEŽBA 8 Cilj vežbe: uvežbati kandidata u izvođenju leta na leđima i leđnog zaokreta. Vreme: —
kontrolnih
2 leta
00.40 časova
—
samostalnih
4 leta
01.20 časova
Način izvođenja: prve letove na leđima izvoditi na visini 1000 m u zoni sa nastavnikom. Avion se uvodi u leđni let iz horizontalnog leta pri brzini od 200 km/h i to na takav način što se povlačenjem palice na sebe daje avionu ugao penjanja od 15° do 25° iznad horizonta. Zadržati ga pod tim uglom, zatim laganim i neprekidnim potiskivanjem palice u željenu stranu okrenuti avion tako kao da se izvodi poluvaljak, s tim da se zadrži u leđnom letu. Kada nagib dostigne 90°, produžiti okretanje aviona, dajući palicu od sebe da avion ne bi spustio nos ispod horizonta. U položaju na leđima prekinuti okretanje aviona i palicu dati od sebe toliko da avion održi horizontalni let i zadatu brzinu. Pri tome gornji deo ravni poklopca kabine treba da leži na horizontu. Da bi održao horizontalni let na leđima, pilot treba da uloži znatan napor — silu kako bi održao palicu u položaju od sebe. Za smanjenje opterećenja na palicu pilot treba da koristi trimer. Raspored pažnje pri letu na leđima pažnja pilota treba da bude usredsređena:
1-6/04
– 405 od 806 –
Knjiga II
— obezbeđenje pravilnog položaja kapota aviona u odnosu na horizont, — obezbeđenje brzine i visine horizontalnog leta na leđima (kontrolisati po brzinomeru, visinomeru i variometru), — održavanje pravca u odnosu na orijentire (sa neznatnim zatezanjem noge u stranu u koju želimo ići) dok se pravac održava po linijskom orijentiru ili dva karakteristična suprotna za 180°, — stvaranje nagiba koji se parira palicom i to na način da se palica daje u stranu spuštenog krila, a krilo se podiže u zavisnosti od date palice. Vršiti kontrolu pokazivanja instrumenata (elisomotorne grupe, obrtomera i pritisak ulja), čemu treba posvetiti naročitu pažnju, pa ako pritisak ulja opadne, odmah avion prevesti u normalan let. U leđnom letu izvršiti kontrolu temperature ulja. Prve leđne letove vršiti maksimalno u trajanju od 1-2 min. A posle toga, laganim pokretom palice od sebe, dati ugao penjanja i davanjem palice u željenu stranu okrenuti avion oko uzdužne ose (vrši se drugi deo poluvaljka). Upozorenje: u slučaju pada pritiska ulja ili brzog porasta brzine, odmah treba povesti avion iz leđnog leta u normalan let, izvodeći poluvaljak. Pri izvođenju leđnog leta, najkarakterističnije greške su: Greške pri uvođenju aviona u leđni let: — mali ugao penjanja pre uvođenja aviona — spušta se nos niže horizonta i raste brzina, — u drugoj polovini poluvaljka ne održava se nos nogom i ne daje palica napred — avion, takođe, spušta nos ispod horizonta i brzo dobija brzinu, mnogo data noga pri uvođenju u poluvaljak — avion se prebacuje sa zanošenjem repa. Greške u toku leta na leđima: — ne održava se kapot — na horizontu raste ili opada brzina, — ne održava se pravac u odnosu na orijentir — avion se udaljuje levo ili desno, u toku leta na leđima ne obraća se pažnja na stvaranje nagiba — avion odlazi u zaokret i , takođe gubi pravac, — ne obraća se pažnja na instrumente elisomotorne grupe, — greši se pri prevođenju aviona sa leđa u normalan let,
1-6/04
– 406 od 806 –
Knjiga II
— pre izvođenja poluvaljka ne daje se ugao penjanja, — avion vrši poluvaljak sa gubitkom brzine, i visine, — pri uvođenju u poluvaljak rano se daje noga, avion vrši poluvaljak pri zanašanju repa i sa velikim gubitkom visine, i — nekoordinirani pokreti palicom i nogom pri izvođenju poluvaljka — avion gubi pravac. Leđni zaokret sa nagibom od 45° Da bi se izveo zaokret na leđima, neophodno je proveriti: — da li je slobodan vazdušni prostor, pokazivanje instrumenata, — izabrati karakteristične orijentire za ulazak i izlazak iz zaokreta. Način izvođenja: u horizontalnom letu na leđima pri brzini od oko 200 km/h u zaokretu, zavisno od uputa o eksploataciji odnosnog aviona i odgovarajućeg broja obrtaja za tu brzinu, avion natritovati. Posle toga koordiniranim i ravnomernim pokretom palice i noge uvesti avion u zaokret. Zbog toga, treba dati palicu u stranu za stvaranje nagiba i, pritiskom na suprotnu pedalu, dati uglovno okretanje aviona. Sa povećanjem nagiba, palicu treba dati od sebe da bi se nos aviona održao na horizontu i radi uglovnog okretanja. Pri uvođenju u zaokret (pod pretpostavkom da je avion u leđnom položaju) paziti na: — očuvanje pravilnog položaja kapota u odnosu na horizont, — ne treba ga spustiti ispod horizonta niti ga suviše podići, — ravnomerno održavanje nagiba i jednovremeno stvaranje uglovnog okretanja, — očuvanje normalnih pokazivanja instrumenata (brzina, visina, variometar i motorski instrumenat). Kada potreban nagib i uglovna brzina budu postignuti, pokretom palice i noge sprečiti težnju aviona za uvećavanje nagiba i uglovnog okretanja. U toku zaokreta pažnju raspodeliti na: —
na očuvanje pravilnog položaja kapota u odnosu na horizont,
—
na očuvanje zadatog nagiba i uglovnog okretanja,
—
kontrolu pokazivanja instrumenata,
—
osmatranje orijentira za vođenje.
Na 25° do 30° do izabranog orijentira pokretom palice u suprotnu stranu od nagiba i pritiskom na gornju pedalu početi vađenje aviona iz zaokreta. Pri izlasku iz zaokreta paziti na:
1-6/04
– 407 od 806 –
—
pravilan položaj kapota u odnosu na horizont,
—
jednovremeno smanjenje nagiba i uglovnog okretanja,
—
pokazivanje instrumenata.
Knjiga II
Kada avion prestane sa okretanjem i izađe iz nagiba, postaviti komande u neutralan položaj, održavajući avion u horizontalnom letu na leđima. Tek nakon toga pristupiti poluvaljku i dovođenju aviona u normalan let. Upozorenje: u slučaju brzog porasta ili gubitka brzine u toku leđnog zaokreta, pri otežanom otklanjanju tih odstupanja, neophodno je odmah ispraviti nagib i prevesti avion u pravolinijski let na leđima, a zatim ga dovesti u normalan horizontalan let izvodeći poluvaljak. U slučaju pada pritiska ulja ili obrtaja motora, takođe, odmah izvaditi avion iz zaokreta i preći u normalan pravolinijski let. Karakteristične greške pri uvođenju u zaokret: —
mnogo se daje noga,
—
avion ulazi u zaokret sa zanošenjem repa,
—
sa povećanjem nagiba ne daje se palica od sebe,
—
avion opušta nos, raste brzina.
Karakteristične greške u toku zaokreta: —
ne održava se stalno kapot u horizontu,
—
raste ili opada brzina,
—
ne održava se zadata visina,
—
mnogo ili malo data noga, zaokret se ne vrši koordinirano,
—
sa spoljnim ili unutrašnjim klizanjem,
—
na izlasku iz zaokreta gubi se orijentir,
—
avion se okreće više ili manje od 360°,
—
neodgovarajuće date palice i noge,
—
avion izlazi sa klizanjem.
Napomena nastavniku — Nastavnik će dopustiti samostalno izvođenje vežbe 8 — let na leđima i leđni zaokret samo onom kandidatu za koga se uverio u kontrolnim letovima da ima dobru orijentaciju u leđnom položaju, i da će pri nenormalnim položajima ili uslovima postupiti pravilno, tj. prevesti avion iz leđnog leta u
1-6/04
– 408 od 806 –
Knjiga II
normalan let, i to samo izvodeći poluvaljak. Budući da je brzina u leđnom letu oko 200 km/h ili veća i ako dođe do obaranja nosa aviona ispod horizonta, što dovodi do povećanja brzine, zabranjuje se dovođenje aviona u normalan let preturanjem zbog opasnosti od prekoračenja maksimalno dozvoljene brzine, već u svim slučajevima izvodi poluvaljak. Dalje, skreće se pažnja o prekoračenju maksimalno dozvoljenog vremenskog leta na leđima za koje je dato ograničenje u svakom uputu o eksploataciji aviona, a koja se kreću u granicama 3-4 minuta. VEŽBA 9 Cilj vežbe: obučiti učenika u izvođenju obratne petlje i petlje sa brzim valjkom. Vreme: — kontrolnih 2 leta 00.40 časova — samostalnih 4 leta 01.20 časova Način izvođenja: prednja petlja može da se vrši iz normalnog horizontalnog leta i iz leđnog leta. Prednja — obratna petlja sa leđa Pri izvođenju obratne petlje sa leđa: — neophodno je izabrati 2 karakteristična orijentira: jedan napred za uvođenje i vađenje aviona, iz petlje, drugi pozadi za kontrolu pravca u gornjoj tački petlje. Za izvođenje obratne petlje sa leđa u horizontalnom letu na leđima treba spustiti kapot ispod horizonta za 10° do 15° da bi se dostigla brzina uvođenja od oko 250 km/h (zavisno od uputa za eksploataciju aviona), — kad se dostigne brzina od 250 km/h, ravnomernim ali energičnim pokretom palice od sebe strogo po uzdužnoj osi aviona početi izvođenje petlje, stvorivši pri tome potrebnu uglovnu brzinu, — ne dozvoliti nagibe koji se određuju po vidljivom delu aviona u odnosu na horizont, koji je dobro vidljiv pri uvođenju u petlju i u njenoj prvoj četvrti, — održavati pravac, otklanjajući težnju da avion skrene udesno, pritiskom na levu pedalu, koju treba povećati sa smanjivanjem brzine; povećanjem ugla penjanja treba ubrzati tempo davanja palice od sebe do dolaska aviona u horizontalni položaj,
1-6/04
– 409 od 806 –
Knjiga II
— ne dozvoliti suvišno davanje palice od sebe, jer se pri tome gubi brzina i upravljivost aviona, a stvara se i trešnja aviona i u tom slučaju treba smanjiti tempo davanja od sebe, — pri dolasku aviona u gornji horizontalni položaj petlje, palicu treba nešto povući na sebe da bi se sprečilo brzo opuštanje nosa aviona posle prelaska gornje tačke petlje, s obzirom na malu brzinu. Po prelasku aviona u horizontalni položaj proveriti: — da ne postoji nagib koji treba otkloniti pokretanjem palice u suprotnu stranu, — pravac po orijentiru prekontrolisati i otkloniti grešku po pravcu davanjem malo noge u stranu ako su greške male, a ako su veće nagibom, — prekontrolisati brzinu po instrumentu koji treba da bude najmanje oko 100 m. Posle prelaska gornje tačke petlje, kada se nos aviona spusti ispod horizonta za 15° do 20°, ravnomerno oduzeti do dve trećine gasa i pri tom sprečiti skretanje aviona pritiskom na desnu pedalu (zavisi od smera kretanja elise). Kada se avion nađe u strmom pikiranju, zadržati palicu dok se ne postigne brzina od 170 do 180 km/h, a zatim je ravnomerno dati od sebe i prevesti avion u horizontalan položaj na leđa sa takvim proračunom da brzina na izlasku ne bude veća od 250 km/h. Kod održavanja aviona u horizontu povećati gas do broja obrtaja za izvođenje horizontalnog leta na leđima ili drugog manevra. Pri izvršenju druge polovine petlje treba: —
pratiti porast brzine i dati potrebno uglovno okretanje,
— ne dozvoliti nagib prema kretanju kapota aviona u odnosu na orijentir na zemlji, —
blagovremeno dati potreban broj obrtaja,
— posle izlaska u horizontalni let na leđima, prekontrolisati pritisak ulja i obrtaj motora. Karakteristične greške pri izvođenju: — — krilo,
mala brzina pri uvođenju, pri dolasku u gornju tačku petlje avion gubi stalnost i pada na
1-6/04
– 410 od 806 –
Knjiga II
— previše se daje palica od sebe — avion gubi brzinu i upravljivost, a mogući su gubitak pravca i padanje na krilo, — dalo,
ne sprečava se težnja aviona da zaokreće, pritiskom na pe-
—
avion gubi pravac i stvara nagibe,
—
ne primećuje se stvaranje nagiba,
—
avion gubi pravac i udaljuje se od orijentira.
Napomena: za vreme izvođenja obratne petlje iz leđnog položaja treba se koristiti trimerom dubine, jer to olakšava pritisak na palicu, a kok motora treba da ocrtava i deli polovinu neba na dve jednake polulopte pod uslovom da pri uvođenju i vođenju aviona nemamo nikakav nagib. Kuglica mora da bude u centru. Prednja petlja iz horizontalnog leta: za izvođenje prednje petlje iz horizontalnog leta treba izabrati jedan orijentir napred — za uvođenje i vađenje petlje, i jedan pozadi — za kontrolu pravca u donjoj tački petlje. U pravolinijskom letu postići obrtaje motora oko 2100, oduzeti naduv i zauzeti brzinu od oko 105 km/h laganim povlačenjem palice na sebe. Po dostizanju te brzine ravnomerno dati palicu od sebe i početi izvođenje petlje, težeći zatim da se ne stvaraju nagibi održavajući pravac prema zemaljskom orijentiru (palica se daje strogo prema uzdužnoj osi aviona). Posle prelaska vertikalnog položaja povećati pritisak na palicu (od sebe) pri brzini približno od 180 do 190 km, sa takvim proračunima da se avion izvodi u horizontalan položaj na leđima pri brzini od 250 km/h. Na 30° do horizontalnog leđnog položaja početi sa ravnomernim povećavanjem obrtaja, tako da bude pun gas kada kapot aviona dođe na horizont. U donjoj tački petlje treba proveriti: —
pravac po orijentiru,
— da nema nagiba prema vidljivom delu aviona u odnosu na horizont, —
brzinu po instrumentima, koja treba da bude oko 250 km/h.
Pri izvođenju druge polovine petlje, rad komandama i raspored pažnje je isti kao i pri prvoj polovini petlje sa leđa. Pri izlasku iz aviona u horizontalan položaj, povlačenjem palice na sebe održati avion u horizontalnom položaju do dobijanja normalne brzine za horizontalni let, posle čega treba smanjiti obrtaj za taj režim.
1-6/04
– 411 od 806 –
Knjiga II
Brzina pri izlasku iz petlje treba da bude najmanje 110 km/h. Pri toj brzini avion je nestabilan i za otklanjanje nagiba i održavanje pravca u tom položaju treba blagovremeno i energično komandovati pokretom palice i pedala. Napomena nastavniku — Ukoliko pripravnik — pilot ne može da ovlada izvođenjem obratne i prednje petlje na opisan način, treba uvežbati poluprednju petlju i to na taj način što se priđe izvršenju normalne petlje, pa se avion, kada pređe gornju tačku petlje, dovodi u položaj 45° u odnosu na zemlju i fiksira taj položaj davanjem palice od sebe. Zatim se sačeka brzina uvođenja od oko 250 km/h, prethodno trimuje avion davanjem ručice trimera potpuno od sebe, da bi se olakšao pritisak na palicu, zatim se energično, ali ne grubo, daje palica od sebe strogo po uzdužnoj osi aviona, vodeći računa da pri tom avion nema nagib, i kada se kap motora dovede u horizont, dodati ostatak gasa do punog broja obrtaja, otkloniti eventualni poprečni nagib i nastaviti sa istim tempom davanja palice od sebe sve do dovođenja aviona u horizontalni let. Pre dostizanja horizontalnog leta zadržavati palicu na sebi, jer postoji tendencija opuštanja nosa aviona ispod horizonta zbog male brzine i teške upravljivosti. Tek kada je pripravnik savladao izvođenje obratne polupetlje, nastavnik prelazi na izvođenje prednje petlje iz normalnog i leđnog leta. Raspored pažnje i greške pri uvođenju i vađenju su iste kao i pri izvođenju obratne petlje. Petlja sa brzim valjkom u gornjoj tački: Način izvođenja: treba izabrati, po mogućnosti, linijski orijentir napred radi uvođenja i vađenja iz petlje i jedan pozadi radi kontrole pravca u donjoj tački petlje. Iz horizontalnog leta lagano potiskivati palicu od sebe da se dostigne potrebna brzina u uglu od oko 260 km/h. Zatim energično, ali ne grubo, povlačiti palicu na sebe, strogo po neutrali, izvodeći prvi deo obične petlje. Razlika je samo u tome što za sve vreme petlje treba da se oseti konstantan pritisak na palicu, ali ne i nikakvo podrhtavanje aviona. U horizontu dodati ostatak dela gasa — do punog broja obrtaja i vršiti kontrolu i ispravku poprečnog nagiba, nastojeći pri tom da se održi iznad horizonta povući energično palicu na sebe, a posle toga dati punu željenu nogu, što zavisi od toga u koju stranu se želi izvođenje valjka. Kada avion napravi okret oko uzdužne ose aviona, staviti noge u neutralan položaj, popuštati palicu i potiskivati nešto napred (od sebe) tako da avion opiše put po silaznoj putanji, kraka petlje. Brzina u gornjoj tački petlje treba da bude oko 130 km/h.
1-6/04
– 412 od 806 –
Knjiga II
Karakteristične greške pri izvođenju: — mala brzina uvođenja, avion vrši poluvaljak, odnosno imelman i ostaje u normalnom položaju, — avion se tromo — sporo vodi po krivulji petlje i nema potrebnu brzinu za izvođenje dinamičkog valjka, —
rano se daje palica na sebe i noga u stranu valjka,
—
avion opisuje valjak pod velikim uglom, gubi brzinu i svaljuje
se. Upozorenje nastavniku — Ukoliko pripravniku — pilotu ide teže izvođenje petlje sa brzim valjkom u gornjoj tački, preporučujemo da se priđe izvođenju brzog poluvaljka iz horizontalnog letenja na sledeći način. Natrimuje se avion za horizontalni let i smanje obrtaji do te mere da se postigne konstantna brzina od 140 km/h, zatim se pri toj brzini energično i jednovremeno povuče palica strogo po neutrali na sebe i daje noga u željenu stranu (put otklon kormila pravca). To isto može da se uvežbava u jednu ili drugu stranu. Kada se tako uvežba izvođenje dinamičkog poluvaljka, onda preći na izvođenje petlje na gore opisani način sa brzim poluvaljkom u gornjoj tački. VEŽBA 10 Cilj vežbe: obučiti učenika u izvođenju prednjeg returnemana i leđnog ranversmana. Vreme: —
kontrolnih
3 leta
01.00 časa
—
samostalnih
4 leta
01.20 časova
Način izvođenja leta: Prednji returneman Za izvršenje prednjeg returnemana treba izabrati jedan orijentir napred, jedan pozadi za vađenje, odnosno uvođenje u returneman. Kontrolu pravolinijskog izvršenja akrobacije vršiti po orijentiru kao i pri izvršenju normalnog returnemana ili prednje petlje. U normalnom letu potisnuti palicu od sebe da bi se dobila brzina uvođenja u normalnu petlju — od 250 km/h, i laganim ali energičnim povlačenjem na sebe vršiti dve trećine normalne petlje. Raspored pažnje je isti kao i pri izvođenju
1-6/04
– 413 od 806 –
Knjiga II
normalne petlje. Kada se pređe gornja tačka petlje, lagano povlačiti palicu na sebe i zafiksirati nos motora pod uglom od 45° u odnosu na zemlju, sa laganim davanjem palice na sebe. Za to vreme voditi računa da se niti povećava niti smanjuje ugao poniranja. Kad se dostigne brzina od 250 km/h, lagano ali energično po uzdužnoj osi aviona dati palicu od sebe strogo po neutrali da bi se dostigao ugao penjanja od 70° iznad horizonta. Kada kapot motora dostigne horizont, dodati ostatak gasa od dve trećine obrtaja i otkloniti poprečni nagib, davanjem palice ispod krila, i izvršiti kontrolu pravca po orijentiru ispod nas. Kada je kapot motora dostigao ugao od oko 70° iznad horizonta, zafiksirati taj poluvaljak u željenu stranu davanjem palice energično u stranu okretanja na način kao i pri izvođenju normalnog valjka. Pri tome voditi računa da se pri dostizanju nagiba od 90° da suprotna noga radi sprečavanja pada nosa aviona, a palicu nešto od sebe. Brzina pri izvođenju poluvaljka treba da je oko 180 km/h. Posle izvođenja poluvaljka, nastaviti pod istim uglom dalje penjanje sačekavši brzinu od 110 km/h, zatim lagano potiskivati palicu na sebe dovodeći avion u skoro vertikalni pikirajući položaj. Tada zadržati avion u tom položaju dok se ne dostigne brzina od oko 170 do 180 km/h oduzevši gas dve trećine obrtaja i dovodi avion u leđni položaj sa takvim proračunom da se u leđni položaj izađe brzinom od 250 km/h. Greške pri uvođenju i vađenju i raspored pažnje su isti kao i pri izvođenju obratne petlje. Prednji returneman može da se uvodi i iz leđnog leta, a postupak je isti kao i pri uvođenju iz obratne petlje. Leđni ranversman pod uglom 90° sa leđa: — pri izvođenju ranversmana na leđa potrebno je dostići brzinu od 250 do 260 km/h, na isti način kao i pri uvođenju u prednji returneman, ili iz horizontalnog leta na leđima, ili pod uglom od 45° posle izvođenja 2/3 petlje. Kad se dostigne odgovarajuća brzina, energičnim pokretom palice od sebe (ne prevlačiti avion, tj. ne dozvoliti drhtanje aviona), preći u vertikalni položaj. Pri tome paziti na nagib i ne dozvoliti skretanje aviona ulevo ili udesno. Kontrolu izlaska u vertikalni položaj vršiti po zemlji, zbog čega treba zabaciti glavu unazad i paziti kako se zemlja projektuje u odnosu na krilo aviona. Zatim, prebaciti pogled na liniju penjanja, odstranjujući pri tome primećene nagibe pomoću palice ili pedala. Postaviti se u vertikalni položaj i fiksirati taj položaj neznatnim davanjem palice na sebe. Pri brzini ne više od 100 do 110 km/h udesno i nešto većoj ulevo, početi sa okretanjem aviona davanjem energično noge u stranu ranversmana. Tehnika okretanja je ista kao i pri normalnom ranversmanu pod
1-6/04
– 414 od 806 –
Knjiga II
uglom od 90°. U levom ranversmanu, ako je potrebno, dati palicu u stranu radi početnog angažovanja aviona, a zatim je vratiti u neutralan položaj ili pod krilo radi sprečavanja eventualnog nagiba. Greške pri uvođenju u ranversman: —
mala brzina uvođenja,
—
avion se svalio na krilo — ide za datom nogom,
— sporo davanje palice od sebe i avion se pri maloj brzini dovodi u vertikalan položaj i svaljuje na krilo, — grubo i energično davanje palice na sebe — dovodi do odlepljivanja strujnica a dinamično povlačenje noge, do pada na krilo, — nije postignut strogo vertikalni položaj i avion ide za nogom, svaljuje se na krilo, — kod postignutog vertikalnog položaja kasno se daje noga i avion pada u zvono. Upozorenje nastavniku — Od prvog kontrolnog leta bolje je pokazati pripravniku — pilotu ne strogo vertikalni ugao od 90° već nešto veći, jer je takav položaj lakši za orijentaciju pilota, a pri manjem uglu od 90° avion se još uvek nalazi u leđnom položaju, i ako se u tom položaju da noga, postoji mogućnost da avion padne u leđni kovit. VEŽBA 11 Cilj vežbe: obučiti učenika u izvođenju vertikalnog poluvaljka nadole. Vreme: —
kontrolnih
2 leta
00.40 časova
—
samostalnih
3 leta
01.00 čas
Način izvođenja: u horizontalnom letu postaviti obrtaje 2/3 gasa, zatim potisnuti palicu od sebe pod uglom poniranja do brzine 260-270 km/h, zatim energično povlačiti palicu na sebe, ali ne grubo, i postaviti avion u penjanje pod uglom od 90°, kontrolišući ga po položaju krila u odnosu na zemlju, zabacujući glavu u stranu i pozadi, zatim fiksirati taj ugao neznatnim potiskivanjem palice od sebe. Posle toga, energičnim pokretom palice dati avionu kretanje u željenu stranu, izvodeći pri tome poluvaljak, dok kontrolu poluvaljka vršiti po bočnim orijentirima i polo-
1-6/04
– 415 od 806 –
Knjiga II
žaju krila u odnosu na njih. Kada smo postigli okretanje aviona oko uzdužne ose za 180°, palicu fiksirati u neutralan položaj i dati nešto od sebe, uz istovremeno davanje energične noge u željenu stranu ranversmana. Kad se dostigne blizu 90° uglovnog pokretanja, oduzeti gas. Avion nastavlja sa okretanjem oko vertikalne ose i kada se dostigne skoro vertikalni položaj nadole, dati noge u neutralan položaj, i sačekati brzinu od oko 130 do 140 km/h. Pri tome se izvodi poluvaljak na taj način što se energično da noga u željenu stranu kretanja, uz istovremeno davanje palice na sebe. Kad avion izvrši okretanje od 180°, odnosno 10 do 15°, pre bočnih orijentira dati noge u neutralan položaj i palicu potiskivati od sebe, sačekavši potrebnu brzinu za dovođenje aviona u normalan let. Najčešće greške: — mala brzina uvođenja — avion se svaljuje na krilo ili za datom nogom, — sporo okretanje u vertikalnoj osi — avion gubi brzinu i pada na rep — izvodi zvono, — avion nije fiksiran u vertikalni položaj, i pri okretanju nastavlja po putanji petlje, — pri okretanju oko uzdužne ose aviona, daje se palica od sebe ili na sebe — i avion ne izvodi poluvaljak u vertikali. Napomena — Da bi se dobro izveo vertikalni poluvaljak nagore i nadole, uslov je da pripravnik savlada odlično ranversman pod uglom od 90°, zatim treba strogo da sebe disciplinuje i da pri okretanju aviona kad je postigao vertikalu pilotira čisto davanjem palice u stranu kretanja, i to prosto guranjem krila, pri čemu je veoma važno da mu noge budu strogo u neutrali, jer će u protivnom avion poći za datom nogom.
VEŽBA 12 Cilj vežbe: obučiti učenika u izvođenju leđnog kovita i salta aviona (abrakadabra) kao i figura obuhvaćenih ispitnim kompletom. Vreme: —
kontrolnih
2 leta
00.40 časova
—
samostalnih
4 leta
01.20 časova
1-6/04
– 416 od 806 –
Knjiga II
Način izvođenja: Leđni kovit: usvajanje tehnike izvođenja leđnog kovita vršiti na visini najmanje 1500 metara, nad aerodromom ili u zoni pod kontrolom rukovodioca letenja, i po mogućnosti, sa radio-vezom. Prve letove obavezno vršiti pod kontrolom nastavnika letenja. Pre izvođenja figure treba osmotriti vazdušni prostor i ustanoviti da u blizini nema nikakvih aviona, osobito dobro osmotriti prostor ispod sebe. U horizontalnom letu pri brzini od 180 km/h, po instrumentu i odgovarajućim obrtajima za tu brzinu, natrimovati avion za horizontalni let. Zatim, izvršiti kontrolu instrumenata i rada motora, koji treba da pokazuje standardne veličine. Zatim treba izabrati orijentir za uvođenje i vađenje aviona iz kovita. Pri brzini od 180 km/h otpočeti izvođenje poluvaljka na način koji je već opisan i dovesti avion u horizontalni let na leđima. Kada se dođe u taj položaj, izvršiti brzo kontrolu instrumenata elisomotorne grupe, osobitu pažnju obratiti na pritisak ulja i temperature. U režimu horizontalnog leta na leđima ravnomerno oduzimati gas, dajući do kraja palicu od sebe zadržavati avion u horizontalnom letu ne dozvoljavajući zaokretanje te postići brzinu uvođenja koja se kreće od 120-140 km/h, prema uputstvu za odnosni avion. Pošto se dostigne ta brzina, ravnomernim pokretom pedale do kraja (davanjem pune noge u željenu stranu kovita), i jednovremenim guranjem palice od sebe, uvesti avion u leđni položaj. Tokom kovita komande držati u istom položaju u kome su bile pri uvođenju. Karakter kovita je ravnomerno okretanje bez prekida, naklon uzdužne ose u odnosu na horizont iznosi oko 50°. Pogled u kovitu je u stranu okretanja za 25 do 30° ispred uzdužne ose aviona. Za vađenje aviona iz leđnog položaja na 30° pre izabranog orijentira dati punu suprotnu nogu okretanja i palicu jednovremeno povući na sebe do neutralnog položaja. Čim avion prestane sa okretanjem, postaviti pedale u neutralan položaj. Za prelazak u pravolinijski let posle prestanka okretanja, ravnomerno povući palicu na sebe sa takvim proračunom da prelazak u horizontalni let bude pri brzini od 220 do 250 km/h. Pri izlasku iz kovita u leđnom letu, zadržati palicu nešto u neutralnom položaju da se dobije brzina 160 do 180 km/h posle čega ravnomerno dati palicu od sebe i prevesti avion u horizontalni let na leđima. Karakteristične greške pri izvođenju kovita: — nedovoljno data noga u stranu kovita ili nedovoljno data palica napred,
1-6/04
– 417 od 806 –
Knjiga II
— avion iz kovita prelazi u duboku strmu leđnu spiralu, brzo raste brzina i gubi se visina, —
za vreme kovita popušta se palica,
—
avion sa nagibom izlazi iz kovita,
— pri izlasku iz kovita data je puna noga u suprotnu stranu okretanja, a palica zadržana na sebe, avion posle prekida okretanja prelazi u strmu spiralu u onu stranu u koju je data noga ili menja pravac okretanja kovita. Treba shvatiti ako su eleroni dati u suprotnu stranu od okretanja, avion će se okretati više energično i zakašnjavati sa izlaskom vađenja. Ako su eleroni dati u stranu kovita, avion se okreće manje energično i brže izlazi iz kovita. ZAPAMTITE: ako na klasičan način, gore opisan, ne možete izvaditi avion iz leđnog kovita, uradite sledeće: — stavite noge u neutralan položaj i palicu povucite do kraja na sebe, pa će avion iz leđnog kovita preći u strmi kovit iz kojeg ćete kasnije klasičnim načinom pristupiti vađenju iz kovita, tj. davanjem suprotne noge i palice od sebe. Salto avionom (abrakadabra) Pre izvođenja proveriti pritegnutost veza i, ako je potrebno, zategnuti ih. Abrakadabru možemo izvesti iz leđnog položaja i uvesti iz normalnog položaja. Postaviti avion na leđa i pod uglom poniranja od 15-10° dobiti brzinu od 250 km/h. Zatim prevesti avion u ugao penjanja 45-50° i energično dati potpunu levu nogu i palicu napred i po dijagonali u desno. Tempo davanja komandi je kao i pri stopornom valjku, ali su pritisci na komande znatno veći zato što je brzina uvođenja 250 km/h. Gledati napred na horizont. Avion počinje da se brzo okreće — u početku oko uzdužne ose, a zatim oko poprečne i vertikalne ose. Sa smanjenjem brzine (posle 2 okreta) avion sa desnim nagibom 80-90° vrši salto repom napred i prestaje sa okretanjem sa desnim nagibom 80-90° sa uglom poniranja od 40-55°. Pri tom komande postaviti neutralno. Posle postizanja brzine smanjivati nagib tako da avion počinje da se prevodi u hor, pri brzini od 120 km/h. Avion izlazi iz akrobacije u pravcu njenog uvođenja. Gubitak visine je od 50 do 100 m. Preopterećenje tokom izvođenja je od —3 do
1-6/04
– 418 od 806 –
Knjiga II
+3G; obrtaji se ne oduzimaju. Avion lakše izvodi akrobacije kada se daje leva noga i palica desno i napred, nego kada se daje desna noga i palica levo i po dijagonali napred. Najbolje je akrobaciju izvoditi protiv vetra, jer u tom slučaju avion izvršava salto skoro u mestu. Komande aviona staviti u neutralan položaj kad avion počne izvršavati salto, u protivnom avion prelazi u leđni kovit sa ukrštenim komandama što je opasno na maloj visini. Ovu akrobaciju mogu da izvode samo oni piloti koji su odlično savladali leđne figure. Greške pri uvođenju: — mali ugao penjanja pri uvođenju u akrobaciju — avion ne izvršava salto, — komande se pri uvođenju daju sporo i ne potpuno do kraja, avion ne izvršava salto, —
oduzima se gas — avion se sporo kreće i ne izvršava salto.
Greške kod vađenja: — kasno ili uopšte se ne stavi komanda u neutralan položaj, pošto avion izvrši salto, — avion prelazi u leđni kovit sa komandama ukrštenim i sa gasom što je opasno na maloj visini. Salto avionom može da se izvede iz normalnog leta, i to na sledeći način: u horizontalnom letu lagano povući palicu od sebe i sačekati brzinu od 220-250 km/h. Pri obrtajima od 2/3 gasa, energično povući palicu na sebe, ali ne grubo, i dovesti avion pod uglom od 80° u odnosu na horizont. Zatim fiksirati taj položaj davanjem palice od sebe, i jednovremeno dati levu nogu (punu) i palicu od sebe u stranu dijagonalno napred. Brzina uvođenja je 180 do 170 km/h. Avion vrši okretanje kao i pri uvođenju iz leđnog leta, s tim što se i ovde moraju za to vreme držati komande u položaj koji je bio pri uvođenju. Kada nakon opisane putanje treba izvršiti vađenje aviona staviti komande u neutralan položaj, sačekati potrebnu brzinu i pristupiti dovođenju aviona u normalan let. Greške pri uvođenju i vađenju su iste kao i pri nepravilnom komandovanju. VEŽBA 13 Cilj vežbe: uvežbavanje ispitnog kompleta, akrobatsko letenje na motornim avionima.
1-6/04
– 419 od 806 –
Knjiga II
Vreme: —
kontrolnih
2 leta
00.40 časova
—
samostalnih
3 leta
01.00 čas
Način izvođenja: obučiti učenika u izvođenju ispitnog kompleta i ritmičkom povezivanju pojedinačno savladanih figura u obuci za specijalno ovlašćenje. U kontrolnim letovima nastavnik pokazuje pripravniku — pilotu ceo ispitni komplet, trudeći se pri tom da mu pokaže način održavanja mesta rada u zoni, parirajući eventualni bočni vetar, zatim ritmičku povezanost figura i potrebnu visinu za izvršenje celog kompleta. Početaka rada kompleta vršiti na visini 1500 m u zoni ili iznad aerodroma, tako da rukovodilac letenja, ili nastavnik, može da vrši osmatranje i da nakon leta da kritiku. Preporučujemo da se ispitni komplet uvežbava u dva dela i to: u prvom delu da se uvežbavaju figure 1, 2, 3, 4 i 5, a tek posle toga da se uvežbavaju figure drugog dela kompleta pod brojem 6, 7, 8, 9 i 10. Kada učenik — pripravnik savlada ovako podeljen ispitni komplet pristupa se njegovom povezivanju, trudeći se da izvede ceo komplet, ritmički povezan sa gubitkom visine — donja baza rada dozvoljena 600 m. VEŽBA 14 Ispitni let u pilotažnoj zoni Vreme: 1 let
00.20 časova samostalno ili sa ispitivačem. Način izvođenja i komplet figura određuje ispitivač.
8/4. Način izvođenja pojedinih figura koje su prilog ovom programu — dodatak za usavršavanje u akrobatskom letenju Komandovani valjak Komandovani (fiksirani) valjak treba izvoditi posle temeljitog uvežbavanja horizontalnih i vertikalnih valjaka iz normalnog i leđnog leta. Komandovani valjak — normalni Da bi se izveo komandovani valjak sa fiksiranjem položaja, treba postići brzinu od 220 km/h i odgovarajući broj obrtaja laganim potiski-
1-6/04
– 420 od 806 –
Knjiga II
vanjem palice, zatim zauzeti ugao penjanja od 15-20° iznad horizonta i fiksirati taj položaj davanjem palice od sebe. Posle toga energičnim pokretom palice u stranu valjka davati avionu nagib za odgovarajuću fiksaciju (90° ili 45°) i kada avion dostigne potreban nagib, energičnim pokretom palice u suprotnu stranu fiksirati stvoreni nagib u vremenu dok se ne izbroji 1 — 2. Pri nagibu aviona od 90° ili 270°, sprečiti opuštanje nosa aviona energičnim davanjem gornje noge. Pri izvođenju prve polovine valjka kretanje palice vrši se u stranu i od sebe da bi se sprečilo zaokretanje i opuštanje nosa aviona. Penjajući fiksirani valjak iz normalnog leta, sa uglom penjanja 45° vrši se pri brzini približno maksimalnoj, a dejstva komandama su ista kao i pri horizontalnom fiksiranom valjku samo što pri ovom treba paziti da se očuva isti ugao penjanja. Obratni "stoporni" valjak iz horizontalnog leta U horizontalnom letu postaviti brzinu od oko 190 km/h i odgovarajuće obrtaje, zatim podignuti nos aviona za 20 do 25° i fiksirati ga pod tim uglom, a onda energičnim pokretom palice u stranu valjka dati avionu uglovno okretanje, zatim dati punu suprotnu nogu i palicu skoro potpuno od sebe u položaj između neutralnog i u stranu. Okretanje aviona je energično. Za vreme okretanja položaj komandi ne menjati. Na 30° pre izlaska iz valjka u horizontalni let dati nogu u stranu okretanja za jednu polovinu njenog hoda, a palicom sprečiti opuštanje nosa aviona. Kad avion pređe u horizontalni let, komande postaviti u neutralan položaj. Izvođenje valjka vršiti bez gubitka brzine, dok je brzina pri vađenju 180 km/h. Okretanje valjka udesno energičnije je nego ulevo. Karakteristične greške: — pri vođenju na brzini većoj od 200 km/h — pojačava se opterećenje i pritisak na komande, — popušta se palica za vreme okretanja — usporava se okretanje i povećeva radijus valjka, — popušta se noga za vreme okretanja, — avion vrši valjak i gubi pravac, — neblagovremeno (kasno ili rano) data noga u stranu okretanja — avion se prebacuje, prelazi liniju horizonta ili ne dolazi do nje, udaljuje se od izabranog orijentira,
1-6/04 —
– 421 od 806 –
Knjiga II
na izlasku palica se ne daje na sebe — avion skreće od orijen-
tira. Upozorenje: izvođenje valjka pri brzini većoj od 190 km/h se zabranjuje. Uvežbavanje tehnike izvođenja valjka vrši se na visini 1000 m i većoj i pod neposrednim osmatranjem nastavnika ili rukovodioca letenja. Obratni stoporni valjak pod uglom pikiranja od 90° Obratni stoporni valjak sa pikiranjem pod uglom od 90° vrši se po pravilu izvođenja vertikalnog ranversmana pod uglom od 90° kada brzina pikiranja ne prelazi 110 do 120 km/h. Pri tom je gas oduzet. Da bi se zadatak izvršio, daje se palica po dijagonali od sebe i udesno potpuno, a jednovremeno dati energično levu nogu. Okretanje aviona je energično. Položaj komandi za vreme okretanja se ne menja. Na 30 do 40° do izabranog orijentira daje se desna noga i povlači se palica na sebe. Posle prestanka okretanja komande se stavljaju u neutralno i postepeno izvaditi avion iz pikiranja. Brzina posle vađenja ne treba da bude veća od 280 km/h. U levom valjku je okretanje žestoko i zbog toga je veći gubitak visine i veoma brzo narastanje brzine, pa se ne preporučuje levi obratni "stoporni" valjak. Karakteristične greške: — za vreme okretanja popušta se palica — avion usporava okretanje, brzo raste brzina i mnogo se gubi visina, — izlazak brzinom većom od 120 km/h avion može da ode u odgovarajuću spiralu sa velikim preopterećenjem, —
neblagovremeno date komande za izlazak,
— avion ili prelazi ili ne dolazi do izabranog orijentira. Upozorenje: izvođenje valjka na brzini većoj od 120 km/h se kategorički zabranjuje. Uvežbavanje valjka treba vršiti na visini najmanje 1500 m i pod osmatranjem rukovodioca sa zemlje. Stoporni valjak pod uglom više od 45° U horizontalnom letu postaviti odgovarajuće obrtaje od oko 2300 u minuti, zatim lagano popuštati palicu i u poniranju sačekati brzinu od 250 km/h, a zatim vršiti penjanje pod uglom od 60°. Fiksirati taj ugao neznatnim potiskivanjem palice od sebe. Posle toga energičnim pokretom palice dati avionu okretanje, a zatim mu dati obratnu nogu, i palicu gotovo potpuno od sebe i u položaju između neutralnog i u stranu. Okretanje aviona je energično. Pogled je usmeren na deo kapona na
1-6/04
– 422 od 806 –
Knjiga II
horizontu. U toku okretanja položaj komandi se ne menja. Na približno 30° do izlaska aviona u normalni let daje se noga u stranu okretanja za polovinu hoda pedale, a palica se povlači na sebe da bi se očuvao ugao. Posle izlaska aviona u normalni let komande postaviti u neutralno i prevesti avion u horizontalni let. Desni valjak se izvodi znatno brže od levog. Greške su iste kao i pri izvođenju horizontalnog valjka. Obratna "osmorka — osmica" sa poluvaljcima (sa uglom poniranja preko 45°) Vrši se iz horizontalnog leđnog leta pri brzini od oko 250 km/h. Početak figure je, zapravo, izvođenje obične obratne petlje. Na silazećem delu petlje, pri položaju aviona "točkovima nadole" sa uglom tangensa 45° i više, fiksirati taj ugao povlačenjem palice malo na sebe. Pri tom brzina treba da bude 150 do 170 km/h, zatim se davanjem palice u stranu i noge izvodi poluvaljak. U drugoj polovini za očuvanje ugla daje se palica od sebe. Pošto se dobije potrebna brzina, ponovo se izvodi obratna petlja i u njenom silazećem delu ponovo se i na isti način izvodi drugi deo figure, tj. poluvaljak. Tehnika njegovog izvođenja je analogna prvoj. Raspored pažnje: — na određivanje momenta početka poluvaljka i na veličinu ugla u odnosu na horizont, kao i očuvanje pravca leta po zemaljskim orijentirima, — na poluvaljak za očuvanje kontinuiranog tempa izvođenja poluvaljka u pravcu leta, a po okretanju kapota u odnosu na zemlju; pri pravilnom izvođenju poluvaljka, uzdužna osa aviona stoji na istom orijentiru — tački, na zemlji, — na blagovremeni izlazak iz poluvaljka po položaju krila u odnosu na horizont. Karakteristične greške: — pri poluvaljku se ne fiksira ugao poniranja — avion opisuje poluvaljak sa velikim radijusom i zabacivanjem, — nesrazmerno se daje noga i palica — menja se pravac leta aviona, — brzina uvođenja u prvi i drugi deo "osmice" nejednak zbog čega prva i druga petlja imaju različite radijuse,
1-6/04
– 423 od 806 –
Knjiga II
— ugao tangensa pred uvođenje u poluvaljak je manji od 45° ili veći od 45°: u prvom slučaju poluvaljak se izvodi pri maloj brzini, tempo okretanja je spor i teško je održati tačan pravac, u drugom slučaju gubi se visina i dobija se naglo brzina što dovodi do povećanja tempa okretanja. Leđni imelman Pre početka izabrati dva karakteristična orijentira — jedan napred za uvođenje, a i drugi za vađenje i kontrolu pravca. Za izvođenje ove evolucije potrebno je u horizontalnom letu na leđima, pod uglom poniranja, spustiti nos ispod horizonta 15 do 25° da bi se dobila brzina oko 270 km/h. Zatim ravnomerno, ali energično, dati palicu od sebe, pridržavajući pravac levom nogom do dolaska aviona u vertikalni položaj, pritisak na palicu malo smanjiti, a pre prelaska vertikalnog položaja povećati tempo davanja palice od sebe. U horizontu dodajemo ostatak dela gasa do punog obrtaja (vrši se, takođe, kao i prva polovina obratne petlje sa leđa). Kad avion dođe na 15 do 20° do horizonta, smanjiti pritisak na palicu i izvršiti poluvaljak, kontrolišući se po unapred izabranom orijentiru po pravcu. Pri ovome uzeti u obzir da je brzina izlaska oko 130 km/h i da pri izvođenju poluvaljka treba energično komandovati i održavati nos iznad horizonta, sa nožnim komandama i palicom. Četvrtasta petlja Za izvođenje četvrtaste petlje neophodno je u blagom poniranju ubrzati avion do skoro maksimalno dozvoljene brzine. Zatim ravnomerno prevesti avion u horizontalni položaj, i pri tom izbrojiti jedan do dva, zatim energično, ali ne grubo, prevesti avion u vertikalni položaj i fiksirati ga davanjem od sebe. Kontrolišući položaj u tom prostoru kao kad radimo vertikalni ranversman pod uglom od 90°. Ovaj deo petlje preći za 3 sek, brojeći u sebi i održavajući vertikalni let. Zatim, povlačenjem palice na sebe, preći u leđni let radi izvođenja drugog dela figure. Ovaj deo traje 4 sek, a treba ga vršiti bez nagiba i sačuvati pravac. Brzina na kraju ovog dela petlje treba da bude 100 do 110 km/h. Zatim davanjem palice na sebe, postaviti nos aviona u pikiranje pod uglom od 90° i zadržati ga pod tim uglom u vemenu od 3 sek radi izvođenja trećeg dela četvrtaste petlje. Posle toga, povlačenjem palice na sebe, prevesti avion na poslednji deo petlje, koji treba preći za 3 sek. Kada se završi izvođenje figure, brzina je oko 270 km/h.
1-6/04
– 424 od 806 –
Knjiga II
G r e š k e: — nepravilno fiksirana ulazna i spuštajuća vertikalna — petlja nije četvrtasta, — drugi deo petlje se vrši sa promenom visine i snižavanjem, a posledica toga je mala brzina na početku vođenja, — delovi petlje se održavaju tačno po vremenu (jednako) — petlja nije kvadratna — četvrtasta. UPOZORENJE: — ne treba vršiti uvođenje u petlju grubim trzanjem palice na sebe, jer to dovodi do preopterećenja preko dozvoljenog, i može da utiče na čvrstoću aviona, — u drugom delu petlje, naročito na njenom kraju brzina je mala i nekoordinirani let može da dovede do pada u leđni kovit, — trouglasta petlja vrši se analogno četvrtastoj, razlika je samo u tome što se penjući i spuštajući deo vrše pod uglom od 60° i pri uvođenju treba nešto veća brzina, a vremena su 3,4 i 3 sek. Vertikalno "S" nadole iz horizontalnog valjka Uvođenje se vrši iz horizontalnog leta pri brzini 105 km/h i pri potpuno oduzetom gasu. Izabrati orijentir i ravnomernim pokretom palice od sebe izvršiti polovinu obratne petlje sa takvim proračunom da bi položaj "gore točkovi" u leđnom horizontalnom letu prošli brzinom najviše 190 km/h. Zatim, povlačeći palicu na sebe izvesti polovinu normalne petlje da bi brzina na izlasku bila blizu maksimalno dozvoljene. Pri izvođenju akrobacije, ne dozvoliti grubo davanje palice na sebe, a gubitak visine je približno 500 m. UPOZORENJE: ako posle izvođenja polovine petlje ispod sebe u liniji horizontalnog leđnog leta brzina prelazi 190 km/h, drugu polovinu figure (nadole) ne vršiti već prevesti avion u normalni let, izvršavajući poluvaljak. Vertikalno "S" nadole iz leđnog leta Uvođenje se vrši iz horizontalnog leđnog leta pri brzini 105 km/h, oduzeti gas i ravnomerno povući palicu na sebe, vršeći time polovinu normalne petlje sa takvim proračunom da brzina pri dolasku u horizontalni let bude najviše 160 km/h. Zatim ravnomernim pokretom palice od sebe izvršiti polovinu obratne petlje nadole. Brzina na izlasku u hori-
1-6/04
– 425 od 806 –
Knjiga II
zontalni leđni let ne treba da prelazi maksimalno dozvoljenu, a gubitak visine je oko 600 metara. UPOZORENJE: ako posle izvođenja polovine normalne petlje brzina na izlazu bude veća od 170 km/h, drugi deo figure (nadole) ne vršiti. — ne pije alkohol pre akrobatskog letenja, — dobro sređen lični život je preduslov za dobro akrobatsko letenje, — zapamtite da se čovek uči dok je živ a pilot dokle god leti. 9.
PROGRAM OBUKE ZA ZVANJE NASTAVNIKA MOTORNOG LETENJA KOJI IZVODI OBUKU SPORTSKIH PILOTA a) Uslovi za prijem kandidata na školovanje za zvanje nastavnika: — da ima najmanje 20 godina života, — da ima najmanje 3 godine dozvolu za rad sportskog pilota ili dozvolu za rad višeg stepena, — da ima najmanje 300 sati ukupnog letenja, — da ima upisano ovlašćenje — akrobatsko letenje na motornim avionima, — da ima najmanje 20 sati letenja na tipu na kome se školuje, — da je upisan u registarsku knjigu pripravnika škole. b) Gradivo za program teoretskog dela, posebno stručnog ispita za nastavnika motornog letenja koji vrši obuku sportskih pilota na avionima težine do 1500 kg obuhvata određenje važećim propisom. Praktični deo stručnog ispita obuhvata: — let po školskom krugu (iz zadnjeg ili desnog sedišta) sa ispitivačem 1 let 00.06 min. — let u pilotažnoj zoni (iz zadnjeg ili desnog sedišta) sa ispitivačem 1 let 00.30 min. — let u zoni niskog letenja (iz zadnjeg ili desnog sedišta) sa ispitivačem 1 let 00.20 min. (sa tri naleta) — let u kontrolisanom vazdušnom prostoru (iz zadnjeg ili desnog sedišta) sa ispitivačem 1 let 01.30 min.
1-6/04
– 426 od 806 –
Knjiga II
PROGRAM LETAČKE OBUKE ZA ZVANJE NASTAVNIKA MOTORNOG LETENJA KOJI IZVODI OBUKU SPORTSKIH PILOTA Broj vežbe 1.
2.
Sadržaj vežbe Iz prednjeg ili levog sedišta: Trenažni letovi po školskom krugu Trenažni letovi u pilotažnoj zoni
3.
Trenažni letovi u grupi od 2 aviona (par)
4.
Nalet Kon. 1-2 let. Sam. 5-10 let.
Kon. Sam. Kon. Sam. Sam.
1 let. 2 let. 1 let. 2 let. 2 let.
9.
Trenažni letovi u grupi od 4 aviona (odeljenje) Dup. 3-5 let. Iz zadnjeg ili desnog sedišta: Sam. 8-10 let. Letovi po školskom krugu Let u zoni niskog letenja Dup. 2 let. Sam. 1-2 let. Letovi u pilotažnoj zoni Dup. 1-2 let. Sam. 5-6 let. Grupni let u paru Dup. 1 let. Sam. 2 let. Grupni let u odeljenju Sam. 2-4 let.
10.
Navigacijski let (prelet)
11.
Iz prednjeg - levog sedišta
12.
Iz zadnjeg - desnog sedišta UKUPNO
5.
6. 7. 8.
0.06 - 0.12 h 0.30 - 1.00 h
Dup. 1 let. Sam. 2 let. Kon. 3-5 let. Sam. 11-16 let. Dup. 8-11 let. Sam. 20-26 let. 42-58 let.
0.30 h 1.00 h 0.30 h 1.00 h 1.00 h 0.18 - 0.30 h 0.48 - 1.00 h
1.00 h 0.30 - 1.00 h 0.30 - 1.00 h 2.30 - 3.00 h 0.30 h 1.00 h 1.00 - 2.00 h 1.30 h 3.30 h 1.06 - 1.12 h 3.30 - 4.00 h 3.48 - 4.30 h 8.48 - 11.00 h 17.12 - 20.42 h
Obavezno izraditi grafikon u cilju praćenja obuke kandidata.
1-6/04
– 427 od 806 –
Knjiga II
Izvođenje obuke Cilj obuke: pripremiti kandidata za izvođenje nastave i obuke u letenju sa učenicima početnicima na školskom (jednomotornom) avionu. Program teoretske pripreme za letenje: — uput za eksploataciju aviona i motora na kome se izvodi obuka, —
uput za eksploataciju aerodroma na kome se izvodi obuka,
—
tehnika grupnog letenja u ulozi vođe i pratioca,
—
prethodna i izvršna navigacijska priprema leta,
—
poznavanje rejona aerodroma, rejona izvršenja navigacijskih letova i uputa za eksploataciju aerodroma na kojima se vrši sletanje u toku maršrute.
Ovaj program teoretske pripreme kandidata detaljno razraditi u vidu zemaljske pripreme pre letenja. Program letačke obuke — metodsko uputstvo Letovi iz prednjeg (levog) sedišta, provera i trenaža u letenju. VEŽBA 1 Trenažni letovi po školskom krugu. CILJ: utvrđivanje pravilnog poletanja, konstrukcije kruga, proračuna za oduzimanje gasa i proračuna za sletanje u predelu "T". Broj letova i trajanje: —
kontrolnih
1 — 2 let.
0.06 — 0.12 čas.
—
samostalnih
5 — 10 let.
0.30 — 1.00 čas.
MESTO:
po školskom krugu visina 300 m.
Način izvođenja: nastavnik letenja izdaje zadatak kandidatu, a proveru vrši iz zadnjeg (desnog) sedišta. Kada kandidat zadovolji norme, pušta se na samostalno letenje. Uslovi izvršenja: kandidat mora zadovoljiti norme bezbednog i pravilnog letenja.
1-6/04
– 428 od 806 –
Knjiga II
VEŽBA 2 Trenažno letenje u pilotažnoj (visokoj) zoni, po elementima predviđenim uputom za određeni tip aviona. CILJ: uvežbati sve elemente leta predviđene za određeni tip aviona u visokoj zoni (penjajući zaokreti, puni horizontalni zaokreti sa nagibom do 45° i preko 45° prevučeni let, sa minimalno dozvoljenom brzinom, sa i bez gasa, spuštajuće spirale, horizontalne osmice, kao i sve akrobacije predviđene za tip aviona na kojem se izvodi obuka). Broj letova i trajanje: —
kontrolnih
1 let
0.30 čas.
—
samostalnih
2 leta
1.00 čas.
MESTO:
pilotažna zona, visina 1.500 m.
Način izvođenja: kandidat izvodi let, nastavnik ga kontroliše. Pri tome kandidat mora da pokaže sposobnost za pravilno i bezbedno letenje po svim elementima leta predviđenim u pilotažnoj zoni. Uslovi izvršenja: bezbedno i pravilno izvođenje elemenata leta u pilotažnoj zoni. VEŽBA 3. Trenažni letovi u grupi od 2 aviona (par), u ulozi pratioca i vođe po svim elementima grupnog letenja. CILJ: uvežbati grupno letenje sa poletanjem u paru, održavanje određenog mesta kao pratilac (let u stepenu, frontu, koloni), promena mesta sa leve na desnu stranu i obratno. Uvežbati davanje znakova ukoliko ne postoji radio veza, preuzimanje vođenja grupe, a po isteku predviđenog vremena dovesti grupu iznad slova "T" i izvršiti razlaz. Na sletanje ići pojedinačno sa određenim odstojanjem. Trajanje leta podeliti na dva dela i u prvom delu kandidat leti kao pratilac a u drugom kao vođa grupe. Broj letova i trajanje: —
kontrolnih
1 let
0.30 čas.
—
samostalnih
2 leta
1.00 čas
MESTO:
zona grupnog letenja, visina 600 — 800 m.
1-6/04
– 429 od 806 –
Knjiga II
Način izvođenja: na pripremi leta, nakon izdavanja zadatka, nastavnik letenja proverava kako je kandidat shvatio zadatak, koji se znaci upotrebljavaju za komandovanje u grupnom letenju, kakvih postroja ima, način poletanja pojedinačno i u paru, postrojavanje na zemlji, održavanje određenog mesta u grupi, način prilaženja, način udaljavanja od vođe, nadvišavanje, snižavanje i let na istoj visini, tehnika izvršenja prestrojenja sa leve na desnu stranu, prelazak pratioca u ulogu vođe, penjanje i planiranje u grupi, dovođenje na razlaz i razlaz grupe, sletanje sa određenim odstojanjem. Uslovi izvršenja: u pripremi leta, kandidat mora na sva pitanja da odgovori najmanje za ocenu vrlo dobar. U toku leta u svim elementima, mora pravilno da rukuje komandama i bezbedno izvršava sve zadatke leta kao pratilac i kao vođa grupe. VEŽBA 4. Trenažno letenje u grupi od 4 aviona (odeljenje) u ulozi vođe prvog para i ulozi vođe drugog para po svim elementima grupnog letenja. CILJ: uvežbati grupno letenje u odeljenju, sa poletanjem u paru, prikupljanje odeljenja u određenom rejonu i održavanje mesta u grupi sve po elementima vežbe 3. ovog programa. Broj letova i trajanje: — samostalnih 2 leta 1.00 čas MESTO: zona grupnog letenja, visina 600 — 800 m. Način izvođenja: na pripremi leta nakon izdavanja zadatka, nastavnik proverava sve elemente iz 3. vežbe s tim što ukazuje na razliku u letenju kada se letovi vrše u "paru" u odeljenju od 4 aviona. Uslovi izvršenja: kandidat mora da shvati organizaciju koju treba sprovesti u grupnom letenju, kao i potrebnu bezbednost i opreznost. Nastavnik i dalje ocenjuje pravilan rad na komandama i sigurnost u letenju. REKAPITULACIJA NALETA IZ PREDNJEG (LEVOG) SEDIŠTA — —
kontrolnih 3 — 5 let. samostalnih 11 — 16 let.
UKUPNO
14 — 21 let.
1.06 — 1.12 časa 3.30 — 4.00 časa 4,36 — 5,12 čas.
1-6/04
– 430 od 806 –
Knjiga II
LETOVI IZ ZADNJEG (DESNOG) SEDIŠTA Preobuka kandidata za letenje iz zadnjeg sedišta. VEŽBA 5. Pokazno — trenažni letovi po školskom krugu. CILJ: obučiti kandidata u letenju iz zadnjeg ili desnog nastavničkog sedišta po svim elementima leta po školskom krugu. Na pripremi leta nastavnik letenja ukazuje kandidatu na bitne razlike u letenju između pilotskog i nastavničkog sedišta. Posebno obraća pažnju na uglove gledanja iz zadnjeg, desnog, sedišta prema određenim orijentirima kako bi dobijao iste rezultate pri upravljanju avionom iz prednjeg (levog) i zadnjeg (desnog) sedišta. Broj letova i trajanje: —
duplih
3 — 5 let.
0.18 — 0.30 čas.
—
samostalnih
8 — 10 let.
0.48 — 1.00 čas
MESTO:
po školskom krugu, visina 300 m.
Način izvođenja: na pripremi leta koji se održava na minijaturnom startu, sa maketom aviona, nastavnik letenja ukazuje kandidatu na očigledan način na razlike između letenja iz prednjeg (levog) i zadnjeg (desnog) sedišta, odnosno nastavničkog sedišta a nakon toga to isto objašnjava na samom avionu. Kandidat mora posebno da vodi računa o razlici u preglednosti pogotovo u fazi poletanja, planiranja i sletanja, između prednjeg i zadnjeg nastavničkog sedišta. Pri vođenju po zemlji — rulanju, radi bezbednosti obavezno mora da izvodi zmejke (krivudavo kretanje). Uslovi izvršenja: kandidata obučiti u praćenju rada učenika u prednjem (levom) sedištu tako da u svakom momentu bude spreman da pravilno reaguje na grešku učenika, odnosno da pravilno oceni momenat kad mora da reaguje a da ne ometa učenika u radu sa komandama kada to nije neophodno. VEŽBA 6. Pokazno trenažni letovi u zoni niskog letenja. Cilj: obučiti kandidata letenja u ZNL, u kojoj se pokazuje nalet— horizontala, iznad PSS na 1 metar, nalet na 0.50 m sa poluspuštenim
1-6/04
– 431 od 806 –
Knjiga II
repom aviona i položajem na tri tačke, nalet sa prikazivanjem visokog ravnanja, imitacija skokova, sletanje na točkove, otklon bočnog vetra i traverze. Broj letova i trajanje: —
duplih
2 leta
—
samostalnih
1-2 leta 0.30-1.00 čas.
MESTO: krugu 150 metara.
1.00 čas.
zona niskog letenja, visina u školskom
Način izvođenja: posle poletanja, kada se postigne određena visina, napraviti zaokret u stranu školskog kruga, tako da se I i II zaokret formalno spoje, dalje leteti paralelno PSS i III i IV zaokret napraviti istovremeno (spojiti), zatim izvršiti proračun za sletanje. Sve elemente izvršava kandidat a nastavnik kontroliše i pokazuje one elemente koje kandidat ne izvršava pravilno. U fazi promene ugla planiranja radi sletanja na visini od 4-3 metra dodati potreban broj obrtaja motoru, avion prevesti u horizontalan let na visini 1 m i na toj visini leteti do poslednje zastavice na liniji sletanja, a onda dodati pun gas i produžiti na drugi krug. U drugom naletu ovoga leta uvežbava se isti element na visini od 0.50 m i leti se sa poluspuštenim repom. Na isti način dodaje se gas i produžava na treći krug. U trećem naletu izvršiti normalno sletanje — prizemljenje i kada se avion umiri dodati pun gas i produžiti na sledeći krug. U sledećem — drugom letu uvežbati imitaciju visokog ravnanja, na taj način da ukoliko ravnanje nije izvršeno na većoj visini od 2 metra izvršiti ispravku i manevar za prizemljenje, a ukoliko je ravnanje na većoj visini od 2 metra produžiti na drugi krug, dodavajući pun gas. U sledećem naletu vrši se imitacija skoka. Ukoliko je napravljen skok do visine 2 m izvršiti ispravku greške i normalno sletanje, a ukoliko je skok veći od 2 m dodati pun gas i produžiti na drugi školski krug. Sletanje na točkovima vrši se na taj način što se na sletanje dođe sa brzinom većom do 10 km/h zatim se izvrši niže ravnanje — promena ugla planiranja na visini 4-2 m i tako dovede avion u položaj za sletanje na točkove. Kada rep aviona, usled smanjivanja brzine pođe prema zemlji, komandovati dovođenje aviona na tri tačke. Kada se avion posle sletanja umiri dodati pun gas i produžiti na sledeći krug. Uvežbavanje otklona bočnog vetra vršiti kada stvarno postoji bočni vetar na taj način što se avionu daje odgovarajući nagib u stranu vetra a
1-6/04
– 432 od 806 –
Knjiga II
zatezanjem suprotne nožne komande održava se pravac leta. Na visini 2-1 metar kada se vrši manevar za prizemljenje istovremeno izvršiti otklon datog nagiba, vodeći računa da se ne stvori traverza i da se avion prizemlji na obadva točka. Kada se avion umiri, dodati pun gas i produžiti na drugi krug. Traverzu imitirati neposredno pre prizemljenja i vršiti ispravku postepenim zatezanjem nožne komande u stranu klizanja aviona. U slučaju da je traverza veća, blagovremeno dodati gas i produžiti na drugi krug. Kada se zadatak u ZNL završi onda pri odlasku na sledeći krug leteti na visini 300 m i tom prilikom uvežbavati ispravku kratkog ili dugačkog proračuna za sletanje. U svakom letu ove vežbe (ZNL) napraviti samo po tri naleta — prikaza a u četvrtom naletu izvršiti sletanje. Uslovi izvršenja: kandidat u svim elementima leta u ZNL mora da savlada pravilno rukovanje komandama aviona za bezbedno izvršenje leta u trenažnom letenju i pri pokaznim letovima po napred iznetim elementima ZNL. VEŽBA 7. Pokazno trenažni letovi u pilotažnoj (visokoj) zoni. CILJ: obučiti kandidata u letenju iz nastavničkog sedišta po svim elementima leta u pilotažnoj zoni. Nakon izdavanja zadatka, na pripremi leta nastavnik letenja ukazuje kandidatu na bitne razlike pri letenju između prednjeg (levog) i zadnjeg (desnog) sedišta. Broj letova i trajanje: —
duplih
1-2 leta
0.30-1.00 čas.
—
samostalnih
5-6 letova
2.30-3.00 čas.
MESTO:
pilotažna zona, visina 1500 metara.
Način izvođenja: kandidat izvodi let sa nastavnikom, koji kontroliše kandidata. Pri tome kandidat mora da pokaže sposobnost za pravilno i bezbedno letenje po svim elementima leta koji su predviđeni za određeni tip aviona u pilotažnoj (visokoj) zoni, a prema vežbi 2. ovog programa. Uslovi izvršenja: kandidat mora da pokaže pravilno rukovanje komandama aviona i bezbedno letenje po svim elementima leta u pilotažnoj zoni, predviđenim za određen tip aviona.
1-6/04
– 433 od 806 –
Knjiga II
VEŽBA 8. Grupno letenje u "paru" (2 aviona). CILJ: kao što je predviđeno u vežbi 3. ovog programa. Broj letova i trajanje: —
duplih
1 let
0.30 čas.
—
samostalnih
2 leta
1.00 čas.
MESTO:
zona grupnog letenja, visina 600-800 m.
Način izvršenja: kao što je predviđeno u vežbi 3. ovog programa. Uslovi izvršenja: kao što je predviđeno u vežbi 3. ovog programa. VEŽBA 9. Pokazno trenažno letenje u grupi od 4 aviona (odeljenje). CILJ: kao što je predviđeno u vežbi 4. ovog programa. Broj letova i trajanje: —
samostalnih
MESTO:
2-4 leta
1.00-2.00 čas.
zona grupnog letenja, visina 600-800 m.
Način izvođenja: kao što je predviđeno u vežbi 4. ovog programa. Uslovi izvršenja: kao što je predviđeno u vežbi 4. ovog programa. VEŽBA 10. Navigacijski letovi i preleti. CILJ: osposobiti kandidata za izvršenje navigacijskih letova iz zadnjeg — nastavničkog sedišta po maršruti u rejonu aerodroma sa dva do tri prekretna orijentira, kao i na maršrutama između aerodromskih letova, sa sletanjem na druge aerodrome, sa obustavom i bez obustave rada motora, rad na aerodromu sletanja, ponovo poletanje i povratak na matični aerodrom. Broj letova i trajanje: —
duplih
1 let
1.30 čas.
—
samostalnih
2 leta
3.00 čas.
1-6/04
– 434 od 806 –
Knjiga II
MESTO: određena maršruta sa dva do tri prekretna orijentira, maršruta sa sletanjem na druge aerodrome, povratak sa aerodroma sletanja na matični aerodrom. Visina 1000-1500 metara. Način izvođenja: nastavnik letenja izdaje zadatak kandidatu za izvršenje maršrutnih letova sa 2-3 prekretna orijentira, sletanje na druge aerodrome i povratak na matični aerodrom. Posebno se razrađuje postupak kandidata po prijemu zadatka na maršrutni let (od prethodne do izvršne pripreme) i prikupljanje potrebnih podataka za let, najava leta, izrada navigacijskog plana leta, priprema karte za izvršenje proračunskog i vizuelnog navigacijskog leta, priprema aviona i druga opšta priprema. Objasniti kandidatu postupak oko obezbeđenja leta na druge aerodrome, postupak u slučaju kada se posle sletanja na drugi aerodrom odmah produžava let bez obustave rada motora i u slučaju ako se obustavlja rad motora i zahtevaju neke usluge, kao punjenje gorivom, mazivom, korišćenje telefonskih usluga i drugi nepredviđeni slučajevi. Objasniti postupak u slučaju gubitka orijentacije i način uspostavljanja izgubljene orijentacije. Postupak u slučaju prinudnog sletanja na nepredviđeni aerodrom kao i van aerodroma zbog otkaza materijala, iznenadnog nailaska loših meteo uslova, ili gubitka orijentacije. Postupak posle izvršenog navigacijskog leta. Da bi kandidat bio detaljno pripremljen za izvršenje elemenata vežbe 10. potrebno je da pored opšte pripreme obnovi teoretsko znanje iz udžbenika "Vazduhoplovna navigacija", "Pravila i propisi" (posebno vanredni slučajevi u letu) i druge literature. Uslovi izvršenja: po svim elementima računske navigacije uz pomoć vizuelne orijentacije, kandidat mora da izvrši let za najmanju ocenu vrlo dobar. REKAPITULACIJA NALETA IZ ZADNJEG (DESNOG) SEDIŠTA —
duplih
8-11 let. 3.48-4.30 čas.
—
samostalnih
20-26 let.
8.48-11.00 čas.
28-37 let.
12.36-15.30 čas.
UKUPNO
1-6/04
– 435 od 806 –
Knjiga II
UKUPAN NALET U TOKU OBUKE PRIPRAVNIKA: 42-58 letova 17.12 — 20.42 čas. NAČIN STAŽIRANJA I UPISA OVLAŠĆENJA ZA NASTAVNIKA MOTORNOG LETENJA ZA OBUKU SPORTSKOG PILOTA Kandidat koji je položio teoretski i praktični deo stručnog ispita za nastavnika motornog letenja koji izvodi obuku sportskog pilota treba da nastoji da u roku od godinu dana obuči najmanje 3 učenika — pilota do ispunjenja uslova za dozvolu sportskog pilota — prema Pravilniku o dozvolama za rad, a pod kontrolom ovlašćenog nastavnika motornog letenja. To je takozvani pripravnički staž. Mogu se obučavati samo učenici koji su početnici u motornom letenju. Pripravnik mora s njima da izvede kompletnu osnovnu obuku u motornom letenju, da pod njegovom kontrolom ispune sve predviđene uslove za dozvolu sportskog pilota (za zvanje nastavnika priznaje se i obuka učenika po Ugovoru sa RV i PVO). Ono što je u ovom poslu najvažnije to je da pripravnik mora pravilno da odredi momenat puštanja učenika na prvi samostalni let. Ovu najkritičniju fazu obuke mora apsolutno da kontroliše ovlašćeni nastavnik, pod čijom se kontrolom vrši stažiranje i koji snosi punu odgovornost za bezbednost letenja. Taj nastavnik ima dvostruki zadatak: prvo, da na osnovu preporuke pripravnika za nastavnika bezbedno pusti učenika na prvi samostalan let, i drugo, da oceni da li je pripravnik pravilno ocenio momenat za laširanje učenika. Na toj obuci se, dakle, obučavaju i učenik i pripravnik. Onome pripravniku, koji pogrešno proceni momenat puštanja učenika na prvi samostalni let produžava se pripravnički staž sa novom obukom početnika sve dok pravilno ne proceni i preporuči učenika za samostalno letenje, a koje opet ocenjuje ovlašćeni nastavnik. Ovlašćeni nastavnik motornog letenja, pod čijom kontrolom je izvođena obuka, daće pripravniku potvrdu o obučenim učenicima. Potvrdu će izdati samo onim pripravnicima koji su pravilno procenili momenat učenika za samostalno letenje i koji su uspešno sproveli program obuke za dozvolu sportskog pilota i čiji su učenici ispunili uslove predviđene Pravilnikom o dozvolama za rad. Prema tome, velika je odgovornost ovlašćenog nastavnika pod čijom kontrolom pripravnik vrši stažiranje. Sa potvrdom i ispitnim listama kandidat — pripravnik će podneti molbu za upis ovlašćenja za nastavnika motornog letenja za obuku sportskog pilota. U toku stažiranja kandidat za nastavnika nema pravo provere pilota sa dozvolom za rad. Upisom ovlašćenja u dozvolu za rad pripravnik dobija zvanje ovlašćenog nasta-
1-6/04
– 436 od 806 –
Knjiga II
vnika motornog letenja i dozvolu za samostalan rad sa učenicima, pripravnicima i trenažistima.
Ovlašćeni nastavnik za motorno letenje (Ime i prezime) (Broj dozvole) POTVRDA Ovim potvrđujem da je pripravnik za nastavnika motornog letenja drug održao kurs osnovne obuke u motornom letenju u mestu vremenu od
u
do sa grupom učenika, pravilno odredio momenat sposobnosti za samostalno letenje i sa uspehom ih obučio i ispunio uslove prema Pravilniku o dozvolama za rad, i to sledećih učenika: 1. (prezime i ime) 2. 3. Obuku je vršio pod mojom kontrolom, pa preporučujem da mu se u dozvolu sportskog — profesionalnog pilota upiše ovlašćenje — nastavnik motornog letenja za obuku sportskih pilota.
Datum i mesto
Potpis (m.p.)
1-6/04
7.1.9
– 437 od 806 –
Knjiga II
*
PROGRAM OBUKE PADOBRANACA TEORIJSKI DEO
Osnove teorije skoka padobranom Aerodinamika - Fizičke osobine vazduha - Dinamika fluida - Aerodinamičke sile i momenti - Aeroprofili - Mehanika leta padobranca i padobrana - Slobodan pad - Brzina padanja - Dinamički udar pri otvaranju padobrana - Brzina spuštanja - Udar prizemljenja Tehnika skoka padobranom - Tehnika rada u vazduhoplovu - Tehnika napuštanja vazduhoplova - Tehnika slobodnog pada - Tehnika otvaranja padobrana - Manevrisanje padobranom - Izvođenje prizemljenja - Tehnika otvaranja rezervnog padobrana Poznavanje padobrana, opreme i vazduhoplova - Padobran (materijali, konstrukcija i tehnologija izrade) - Školski padobrani (glavni i rezervni) - Sportski padobrani - Sigurnosni uređaji - automati visinomeri *
Ovaj program utvrđen je Rešenjem Saveznog sekretarijata za saobraćaj i veze pod VII/4 br.
1-6/04
– 438 od 806 –
Knjiga II
- Zaštitna oprema - odeća, obuća, kacige - Čuvanje i održavanje padobrana i opreme - Vazduhoplovi (iz kojih se skače kod nas) Osnove vazduhoplovne meteorologije
-
Atmosfera Vazdušna strujanja Oblaci Meteo instrumenti Meteo norme za skokove Vanredni postupci Vanredne situacije u letu vazduhoplova Vanredne situacije u slobodnom padu i u spuštanju padobranom (prepreke) - Neotvaranje padobrana - Delimično otvaranje padobrana - Aktiviranje rezervnog padobrana Vazduhoplovni propisi - Uslovi za padobrance - Korišćenje, čuvanje i održavanje padobrana - Ostali propisi Praktični deo - Na zemlji Rukovanje padobranima, automatima i opremom - U vazduhu - Navođenje vazduhoplova - Zaokreti - Salto - Pristajanje na određeni prostor LITERATURA: AERODINAMIKA dipl.inž. Tešić M., pukovnik JEDRILIČARSTVO SKRIPTA AK "Pinki" N. Sad
1-6/04
– 439 od 806 –
Knjiga II
Tehnički uputi za padobrane i automate VAZD. METEOROLOGIJA PRAVILNIK O PADOBRANSTVU "Sl.list SFRJ" br. 73/89
OPŠTI USLOVI ZA KANDIDATE - Propisani pravilnikom
OBUKA NA ZEMLJI - Rukovanje padobranom, glavnim i rezervnim, opremom i uređajima (pakovanje, priprema, korišćenje, čuvanje i održavanje). - Rad na trenažerima (imitacija tehnike skoka, odvoja, sl. pada, spuštanja, doskoka i postupaka u nuždi). - Opšta fizička priprema (vežbe okretnosti i ravnoteže).
OBUKA U VAZDUHU Br.vežbe I
II
Nivo
Oprema
Kandidat izvodi skokove na prinudno dejstvo
Padobran na prinudno dejstvo
Samostalan odvoj - stabilno
Zaštitna:
Imitacija povlačenja ručice gl. padobrana
odeća,
Kontrola otvaranja kupole
kaciga,
Upravljanje padobranom
visinomer,
Prizemljenje u određenom prostoru
nož
Upoznavanje slobodnog pada - Stabilni odvoj - Zauzimanje pravilnog položaja i sl. padu - Kontrola visine
obuća,
Padobran na slobodno i dejstvo sa automatom Zaštitna: - odeća,
1-6/04
– 440 od 806 –
Br.vežbe
Nivo
Knjiga II Oprema
- Aktiviranje padobrana
- obuća,
- Kontrola otvaranja gl. padobrana
- kaciga,
- Upravljanje padobranom
- visinomer,
- Prizemljenje u određenom prostoru (osnovni zadaci)
- nož
Koordinacija - Koordinatno pokretanje ekstremiteta (dodatni zadatak) Slobodno letenje - Stabilno slobodno letenje (dodatni zadatak) Padobran na - Izvođenje okreta u obe strane za slobodno dejstvo sa automatom 90 stepeni (dodatni zadatak) Zaštitna: Zaokreti Okret
- Izvođenje zaokreta u obe strane za 360 stepeni (dodatni zadatak) Salto - Izvođenje salta, nazad (dodatni zadatak) III
Planiranje: Pikiranje - "Delta" planiranje prema orijentiru na zemlji - maksimalno na glavu - pikiranje (dodatni zadaci) Letenje na leđima - okretanje na leđa i vraćanje - zaokreti na leđima i vraćanje (dodatni zadatak)
- odeća, - obuća, - kacige, - visinomer, - nož
1-6/04
– 441 od 806 –
Knjiga II
NAPOMENA: - Otvaranje rezervnog padobrana - po zadatku izvršiti u skladu sa tehničkim uputstvom za dotični padobran - Visina skoka se određuje prema metodskom zadatku i nivou kandidata - vežba I 800 — 1000 m - vežba II 1500 — max. dozvoljeno - vežba III 2000 — max. dozvoljeno - Prelazak kandidata sa zadatka na naredni zadatak i sa vežbe na narednu vežbu uslovljen je potpunim usvajanjem prethodnog zadatka ili vežbe.
PROGRAM OBUČAVANJA ZA OVLAŠĆENJE ORGANIZATORA SKOKOVA Kandidat koji pristupa obučavanju mora ispunjavati propisane uslove i mora završiti teorijski i praktični deo obuke.
TEORIJSKI DEO a. Organizacija izvođenja skokova - prema Čl. 41. i 43. Pravilnika o padobranstvu b. Vazduhoplovni propisi - Zakon o vazdušnoj plovidbi, Pravilnik o letenju i Pravilnik o padobranstvu c. Osnovi vazd. meteorologije - Atmosfera, vazdušna strujanja, meteo instrumenti, oblaci, meteo norme za skokove d. Osnove pružanja prve pomoći - Prema priloženom programu
PRAKTIČNI DEO Rad na svim elementima organizacije skokova za lica koja poseduju dozvolu padobranca (pod kontrolom nastavnika padobranstva).
1-6/04
– 442 od 806 –
Knjiga II
LITERATURA: -
Zakon o vazdušnoj plovidbi Pravilnik o letenju vazduhoplova Pravilnik o padobranstvu Opšta meteorologija Opšta prva pomoć Vazduhoplovna medicina
PROGRAM OBUČAVANJA ZA OVLAŠĆENJE NASTAVNIKA PADOBRANSTVA Kandidat koji pristupa obučavanju mora ispunjavati uslove propisane članom 65. Pravilnika o padobranstvu.
TEORIJSKI DEO OBUČAVANJA 1.
2.
Osnove teorije skoka padobranom
Poznavanje padobrana i vazduhoplova za iskakanje padobranom
Aerodinamika
-
Bernulijeva jednačina
-
Aerodinamičke sile
-
Mehanika leta padobranca i padobrana
-
Brzina padanja
-
Uzgon i otpor vazduha
-
Dinamički udar otvaranja
-
Brzine spuštanja
-
Dinamički udar prizemljenja
-
Padobran
-
Vrste padobrana
-
Ljudski padobrani
-
Delovi i funkcija padobrana
1-6/04
3.
4.
5.
6.
Vanredni postupci
Osnove vazduhoplovne meteorologije
Vazduhoplovni propisi
Psihologija letača, odnosno iskakanja padobranom
– 443 od 806 –
Knjiga II
-
Školski padobrani
-
Sportski padobrani
-
Instrumenti i sigurnosni uređaji
-
Vazduhoplovi za izbacivanje padobranaca
1.
Vanredni postupci u letu vazduhoplova
2.
Vanredni postupci u slobodnom padu
3.
Vanredni postupci sa otvorenim padobranom
4.
Postupci kod neotvaranja padobrana
5.
Postupci kod nepotpunog otvaranja glavnog padobrana
6.
Vanredni postupci kod doskoka
-
Atmosfera
-
Vazdušna strujanja
-
Meteo instrumenti
-
Oblaci
-
Meteo norme za skokove
-
Zakon o vazdušnoj plovidbi
-
Pravilnik o letenju vazduhoplova
-
Pravilnik o padobranstvu
-
Program u prilogu
1-6/04
– 444 od 806 –
Knjiga II
7.
Metodika nastave u obuci iskakanja padobranom
-
Program u prilogu
8.
Organizacija skokova padobranom
-
Priprema kandidata na zemlji (teorijska i praktična)
-
Lekarski pregledi
-
Testiranja
-
Najava letenja za iskakanje padobranom
-
Kontrola osposobljenosti kandidata
-
Priprema i pregled padobrana
-
Provera meteo uslova
-
Izdavanje zadataka
Poznavanje tehničkih uslova za probu padobrana serijske proizvodnje
-
Standard Narodne odbrane br. 4384 (uslovi prijema i ispitivanja serijskih padobrana)
10. Osnove pružanja prve pomoći
-
Program u prilogu
9.
PRAKTIČNI DEO OBUČAVANJA -
Skokovni deo obuke mora ostvariti propisani nivo rezultata iz svih sportskih disciplina.
-
Metodski deo obuke mora ostvariti visok nivo metodskog prilaza radu sa kandidatima na zemlji i u vazduhu (prema literaturi uz Program).
1-6/04
– 445 od 806 –
Knjiga II
-
Pakovanje i priprema rezervnih, školskih, sportskih i spasavajućih padobrana; Priprema, montiranje korišćenje opreme, uređaja i instrumenata (sigurnosnih automata).
-
Vađenje obavezne dokumentacije.
VAZDUHOPLOVNI PROPISI KOJI SE ODNOSE NA DELATNOST PADOBRANSTVA, "SL. LIST SFRJ" BR. 73/89 4 časa -
Opšte odredbe i uslovi za izvođenje skokova padobranom;
-
Vrste skokova sa padobranom u odnosu na namenu skoka, visinu, doba dana i način izvođenja;
-
Priprema koja je obavezna kod izvođenja skokova: na kopno, na vodu, sa i bez zadržavanja padobrana u otvaranju, noću i kod visinskih skokova;
-
Meteorološki uslovi za izvođenje padobranskih skokova. Uslovi pri kojima je zabranjeno skakanje padobranom;
-
Uslovi terena za skakanje padobranom, na veličinu i osobinu terena, prirodne i veštačke prepreke;
-
Dokumentacija padobrana: isprava padobrana, dozvola za upotrebu padobrana, važnost i vek upotrebe, način vođenja;
-
Dokumentacija padobranskog automata: isprava i dozvola za upotrebu, važnost i vek upotrebe i način vođenja;
-
Tehnička uputstva padobrana i padobranskih automata;
-
Uslovi za sticanje dozvole padobranca;
-
Prava i dužnosti imaoca dozvole padobranca;
-
Uslovi za produženje roka važnosti dozvole padobranca.
LITERATURA:
Pravilnik o padobranstvu "Sl. list SFRJ" br. 73/89
Nastavni program za obuku padobranca, Tehnička uputstva za korišćenje i održavanje padobrana i padobranskih automata
1-6/04
– 446 od 806 –
Knjiga II
PROGRAM OBUČAVANJA ZA OBAVLJANJE POSLOVA PROBE I ISPITIVANJA PADOBRANA Teorijski deo 1.
Osnove teorije skoka Aerodinamika - Bernulijeva jednačina - Aerodinamičke sile - Mehanika leta padobrana (klasične kupole i krila) Teorija skoka - Otpor vazduha i uzgon - Brzina padanja u slobodnom padu - Sila udara otvaranja padobrana - Brzine (horizontalna i vertikalna) spuštanja - Sila udara prizemljenja Poznavanje konstrukcije padobrana - Materijal za izradu padobrana (tkanine, gurtne, trake, konopci, konci, metalni delovi) - Delovi padobrana Sistem za otvaranje (padobrančići, ručice, užad za aktiv.) Noseće površine (kupole, krila) sa konopcima sistem veza sa slobodnim krajevima Rančevi futrole Pomoćni sistem za regulisanje procesa razvijanja (unutrašnje futrole, otpornici i dr.) - Proračun konstrukcije padobrana - Konstrukciona dokumentacija za padobran
2.
Poznavanje uslova koji se odnose na delove padobrana (SSNO 4418 Rešenje 921-1 od 84-07-24 Sl. voj. list br. 18/84)
3.
Poznavanje tehničkih uslova koji se odnose na ispitivanje prototipova padobrana (SSNO 4384)
1-6/04 4.
– 447 od 806 –
Knjiga II
Tehnika ispitivanja performansi padobrana - oprema za testiranje padobrana Merni instrumenti za -
identifikaciju padobrana (čelična traka metar, kljunasto merilo, vaga)
-
testove na zemlji (dinamometri i dr.)
-
testovi u vazduhu (registratori krila, brzina vremena i puta; variometri, brzinomeri i visinomeri) (meteoinstrumenti - anemograf, baro i hidrograf)
Test lutka sa promenljivom masom podvjesa i prostorom za ugradnju registratora Uređaj za automatsko otvaranje padobrana (automati) Pomoćni uređaji (sonde, sistemi i sl.) Videooprema za zasnivanje prototipova Komunikaciona sredstva Ispitivanje performansi ljudskih padobrana Ispitivanje na zemlji (identifikacija i funkcionalnost) Ispitivanje u vazduhu (testovi lutkama, testovi čvrstoće) Skokovi probnih padobranaca Performanse - brzine - vremena - sile - puta Praktični deo obuke obuhvata rad u ustanovi ili preduzeću, koje ima certifikat za ispitivanje prototipova, i sastoji se od: - Upoznavanja propisa (SSSV, SSNO, TUV, i dr.) - Upoznavanje sa opremom uređaja sa instrumentima za ispitivanje
1-6/04
– 448 od 806 –
Knjiga II
- Samostalan rad na pokaznom prototipu - Praktičan skok (sa serijskim padobranom sa merenjem performansi) - Sačinjavanje izveštaja i uputstava za eksploataciju Praktični deo obuke se izvodi pod nadzorom ovlašćenog lica (probnog padobranca), koji vodi dnevnik obuke i izdaje potvrdu o oceni obuke.
PROGRAM OBUKE I GRUPNI LIKOVNI SKOKOVI (RW) Teorijski deo: - Istorijat nastanka RW - Teorija relativnog kretanja u slobodnom padu - Tehnika upravljanja telom - Teorija i tehnika formiranja likova - Sigurnost pri grupnim likovnim skokovima Praktični deo: VEŽBA I:
Pokazni skok, 1500-2000 m z/20-40s/
Zadatak - nastavnik skače za učenikom, demonstrira pravilan prilazak i kontakt, kao i rad u zajedničkom letenju dvojice. Na 1200 m učenik aktivira padobran, a nastavnik po otpuštanju i planiranju. VEŽBA II:
Prilazak bazi, 2000-2500 m z/30-40 s/
Zadatak - učenik skače za nastavnikom, slobodan odvoj na glavu i, prema uglu i udaljenosti, primenjuje se određeni način prilaska bazi. Kontakt "ruka na ruku" treba da je tačan i stabilan. Nastavnik prati visinu i na 1200 m daje znak za razlaz, učenik radi z/180 stepeni planira 5" i u stabilnom položaju otvara padobran. Napomena: U slučaju da prvi pokušaj prilaska bazi ne uspe, nastavnik daje dogovoreni znak o drugom pokušaju.
1-6/04
– 449 od 806 –
Knjiga II
VEŽBA III: Vezani odvoj, 1500-2000 m z/20-30 s/ Zadatak - učenik i nastavnik, odgovarajućim načinom, zavisno od tipa aviona, držeći se za ruke istovremeno napuštaju avion. U stabilnom položaju padaju do 1200 m, učenik daje znak za razlaz, radi z/180 stepeni, planira 5" i aktivira padobran. VEŽBA IV: Vezani odvoj sa otpuštanjem i ponovnim kontaktom, 2100-2600 m z/30-40 s/ Zadatak - učenik i nastavnik u vezanom odvoju napuštaju avion i nakon 8-10" pad, iz stabilnog položaja otpuštaju se i ponovo kontaktiraju. Na 1200 m postupak kao u prethodnoj vežbi. VEŽBA V: Otpuštanje i ponovni kontakt, 2100-2600 m z/30-40 s/ Zadatak - odvojem na glavu ka repu, učenik skače za nastavnikom, primenom pravilne tehnike prilazi bazi i ostvaruje stabilan kontakt. Nakon nekoliko sekundi otpušta se, a zatim vraća u ponovni kontakt. Razlaz kao u prethodnim vežbama.
II LIKOVI KUPOLAMA (CRW) Teorijski deo: - Istorijat CRW - Teorija relativnog kretanja sa "krilom" - Tehnika upravljanja sa "krilom" - Teorija i tehnika formiranja likova kupolama - Sigurnost pri likovima kupolama Praktični deo: VEŽBA I: Paralelno letenje, 1500 m Zadatak - nastavnik i učenik u zajedničkom spuštanju kupolama ostvaruju dodir kupolama i bočno, gde učenik sagledava svoje letenje u odnosu na drugu kupolu. VEŽBA II:
Zajednički zaokret iz paralelnog letenja, 1500 m
1-6/04
– 450 od 806 –
Knjiga II
Zadatak - u zajedničkom spuštanju i paralelnom letu radi se zaokret u jednu i drugu stranu, održavajući nivo i putanju. VEŽBA III: Prilazak I metodom, 1500-2500 m Zadatak - koristeći tehniku bočnog prilaza, nastavnik ostvaruje kontakt sa učenikovom kupolom, u ostalim skokovima vežbe ulazak ostvaruje učenik. Rad do 700 m. VEŽBA IV: Prilazak II metodom, 1500-2500 m Zadatak - koristeći tehniku prilaza odozdo, nastavnik ostvaruje kontakt sa učenikovom kupolom, u ostalim vežbama ulazak ostvaruje učenik. Rad do 700 m. VEŽBA V:
Ulazak u formaciju kao treći, 2500 m
Zadatak - učenik, metodom prilaza odozdo, ostvaruje kontakt u liku kao treći. Rad do 700 m. NAPOMENA:
Prilikom učenja likova kupolama, sa učenikom nakon praznih skokova, može da skače i iskusni sportista u određenoj (RW, CRW).
Nastavnik u radu, po potrebi, formira i međuvežbe, detaljizira i proširuje program.
METODSKE NAPOMENE Nastavu i vežbe na zemlji i u vazduhu provoditi uz jedinstvo didaktičkih principa: - Primerenosti vežbe stepenu obučenosti kandidata, - Individualizacije, socijalizacije, - Doživljavanja u nastavi i obuci - Nastavnikovog rukovođenja, svesne aktivnosti,
1-6/04
– 451 od 806 –
Knjiga II
- Sistematičnosti i postepenosti (od bližeg ka daljem, od jednostavnog ka složenom, od lakšeg ka težem, od poznatog ka nepoznatom), - Očiglednosti, ekonomičnosti, - Trajnog usvajanja znanja i veština i navika. Kod praktičnih vežbi imati u vidu da u fiziološkom pogledu vežbanjem se u nervnom sistemu formiraju određene strukture koje omogućavaju lakše i uspešnije obavljanje radnji. Takva psihomotorna struktura stvara se brojnim izvođenjima radnje, pa je zbog toga vežbanje proces koji traje dugo. Radnja koju uvežbavamo ima strukturu sa elementima iz područja - praktičnih, senzornih, izražajnih i misaonih aktivnosti. Upoznavanje strukture radnje i načina izvođenja, postiže se pažljivim proučavanjem. Vežbanje se sastoji u tome da nastavnik koji dobro poznaje radnju i izvodi je dobro, najpre demonstrira kandidatima, da bi upoznali njenu strukturu i način izvođenja. Pored kognitivnog i afektivnog elementa učenja, proces psihomotornog učenja ima značaj u ovom procesu, sa svojim fazama: imitacijom, manipulacijom, precizacijom, analizom aktivnosti i naturalizacijom. Analizom elemenata radnje i njihovih odnosa izdvajaju se teža mesta na koja se skreće pažnja, opisuje se njena spoljna manifestacija, obrazlažu postupci, poredi se sa sličnom radnjom, sintetizuje operacije u celinu. a-b početna faza /slab uspon/ b-c srednja faza /velik uspon/ c-d završna faza /dostizanje nivoa/ Po prelasku na samostalno vežbanje, u procesu koji se razlikuje po tempu i učinku, situacija se odvija prema grafikonu. NAPOMENA:
Svi principi treninga primenjuju se u organizaciji i pripremi skoka na zemlji i u skokovitom treningu, što uz istinski motivisane i pravilno opremljene skakače predstavlja osnove sigurnosti u ovim disciplinama.
LITERATURA:
PRIRUČNIK ZA SPORTSKOG PADOBRANCA ALC Lesce - Bled
SKRIPTE RW I CRW
1-6/04
– 452 od 806 –
Berić, Berišić
AK Zagreb
SKRIPTA RW
VS Beograda
LIKOVI KUPOLAMA
SRW SKRIPTA
Naumović
AK Tuzla
Knjiga II
GRUPNI LIKOVNI SKOKOVI Mandić
AK Sarajevo
SKRIPTA
SIGURNOST U CRW
Đorđević VP 6919 Niš Program sačinila radna grupa Seminara usavršavanja Grupnih likovnih skokova i likova kupolama VSJ
STRUKTURA REALIZACIJE PROGRAMA NAPREDNO UČENJE SLOBODNOG PADA (NUSP) AFF - ACCELERATED FREE FALL NUSP Oprema za NUSP
Program NUSP
Uslovi za sticanje zvanja pomoćnika instruktora i ins. NUSP
Metodska razrada
Obuka pomoćnika
Pravna regulacija
Prinudni postupci
Opšti uslovi inst. I instruktora NUSP
Priprema i izvođenje seminara
1-6/04
– 453 od 806 –
Knjiga II
II - OBUKA U VAZDUHU 1. NIVO: Na ovom nivou skokove izvodi sa visine od 800 m. Vežba 1.: SKOKOVI NA PRINUDNO DEJSTVO Zadatak: 1. Samostalni odvoj - stabilno 2. Imitacija povlačenja ručice glavnog padobrana 3. Kontrola otvaranja kupole 4. Upravljanje padobranom 5. Prizemljenje u određenom prostoru BROJ SKOKOVA - Minimalno 1 skok OPREMA: Padobran na prinudno dejstvo 2. NIVO: Sve skokove na ovom nivou učenik skače sa instruktorom i pomoćnikom instruktora. Minimalna visina 2500 m. (Učenik, Instruktor, Pomoćnik instruktora) OPREMA: Učenik skače padobranom na slobodno dejstvo. Vežba 2.: UPOZNAVANJE SLOBODNOG PADA Zadaci:
1.
Stabilni vezani odvoj
2.
Zauzimanje pravilnog položaja u slobodnom padu
3.
Opuštanje
4.
Imitacija aktiviranja padobrana
5.
Kontrola visine
6.
Aktiviranje padobrana
7.
Kontrola otvaranja glavnog padobrana
8.
Upravljanje padobranom
9.
Prizemljenje u određenom prostoru
1-6/04
– 454 od 806 –
Knjiga II
Vežba 3.: KOORDINACIJA Zadaci:
1.
Stabilni vezani odvoj
2.
Zauzimanje pravilnog položaja u slobodnom padu
3.
Opuštanje
4.
Imitacija aktiviranja padobrana
5.
Koordinirano pokretanje ekstremiteta
6.
Kontrola visine
7.
Aktiviranje padobrana
8.
Kontrola otvaranja padobrana
9.
Upravljanje padobranom
10. Prizemljenje u određenom prostoru Vežba 4.: SLOBODNO LETENJE Zadaci:
1.
Stabilni vezani odvoj
2.
Zauzimanje pravilnog položaja u slobodnom padu
3.
Opuštanje
4.
Stabilno slobodno letenje
5.
Kontrola visine
6.
Aktiviranje padobrana
7.
Kontrola otvaranja padobrana
8.
Upravljanje padobranom
9.
Prizemljenje u određenom prostoru
3. NIVO: Na ovom nivou sve skokove učenik skače sa instruktorom. Minimalna visina 2500 m. Vežba 5.: OKRET Zadaci:
1.
Stabilni vezani odvoj
2.
Zauzimanje pravilnog položaja u slobodnom padu
3.
Izvođenje okreta (90 stepeni) u obe strane
1-6/04
– 455 od 806 – 4. 5. 6. 7.
Knjiga II
Kontrola visine Aktiviranje glavnog padobrana Upravljanje padobranom Prizemljenje u određenom prostoru
Vežba 6.: ZAOKRETI Zadaci: 1. Stabilni vezani odvoj 2. Zauzimanje pravilnog položaja u slobodnom padu 3. Izvođenje zaokreta (360 stepeni) u obe strane 4. Kontrola visine 5. Aktiviranje glavnog padobrana 6. Kontrola procesa otvaranja 7. Upravljanje padobranom 8. Prizemljenje u određenom prostoru Vežba 7.: SALTO Zadaci: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
Stabilni vezani odvoj Zauzimanje pravilnog položaja u slobodnom padu Izvođenje salta nazad Kontrola visine Aktiviranje glavnog padobrana Kontrola procesa otvaranja Upravljanje padobranom Prizemljenje u određenom prostoru
4. NIVO: Na ovom nivou učenik izvodi sve skokove samostalno. Obuku, kritiku, na ovom nivou može izvoditi i nastavnik padobranstva koji nema posebno ovlašćenje za rad po programu NUSP. Minimalna visina 2000 m. Vežba 8.: ZAOKRETI U oviru ove vežbe učenik izvodi zaokrete: a) samo rukama,
1-6/04
– 456 od 806 –
Knjiga II
b) samo nogama, c) kombinovano. Vežba 9.: PLANIRANJE I PIKIRANJE Zadatak učenika je da uradi sledeće elemente: - "Delta" planiranje, maksimalno planiranje i pikiranje. Kod vežbi planiranja učenik dobija zadatak da planira prema određenom cilju na zemlji. Vežba 10.: LETENJE NA LEĐIMA U okviru ove vežbe zadatak učenika je da pređe u položaj leđima prema zemlji i da, pošto se ustabili u tom položaju, izvodi zaokrete nogama. NAPOMENE: Učenik može preći na sledeću vežbu samo ukoliko je program prethodne vežbe usvojio u potpunosti. Po završetku ovog programa nastavnik učeniku po svom nahođenju može davati naredne zadatke: a. kombinacije pređenih elemenata i prevesti ga na obuku u figurativnim skokovima. b. učenik može preći na obuku u RW skokovima.
PROGRAM OBUKE POMOĆNIKA INSTRUKTORA NUSP I TEORETSKA OBUKA 1. 2. 3. 4. 5.
Teorija vezanog odvoja Relativni horizont i subterminalni relatib Osobenost grupnog letenja sa učenikom Vanredne situacije do kojih može doći tokom skoka i postupci pomoćnika instruktora i instruktora u tim situacijama Upoznavanje i usvajanje programa obuke i zadaci koje u pojedinim vežbama ima pomoćnik instruktora
6.
Komunikacija između instruktora, pomoćnika instruktora i učenika
7.
Osnove pružanja prve pomoći
1-6/04
– 457 od 806 –
Knjiga II
II PRAKTIČNA OBUKA NA ZEMLJI 1.
Uvežbavanje odvoja iz svih tipova letilica koje se kod nas koriste za skakanje padobranaca a. Mi 8 (bočna i zadnja vrata) b. AN 2 c. LOKID d. UTVA 66 e. WILGA f.
Jett Ranger
g. Jett Ranger Long h. CESNA (svi tipovi koji se koriste za skakanje padobranaca) 2.
Uvežbavanje signalizacije
III PRAKTIČNA OBUKA U VAZDUHU: Visina 2500 m minimum Kandidat praktičnu obuku u vazduhu izvodi sa dva instruktora od kojih je jedan u ulozi instruktora, a drugi u ulozi učenika. 1.
U trenutku odvoja instruktor - učenik simulira potpuno "blokiranog" učenika, a dužnost kandidata je da ga uz pomoć instruktora održi u stabilnom položaju i da mu na znak instruktora otvori padobran.
2.
Odvoj cele grupe je namerno nestabilan, a zadatak kandidata je da uz pomoć instruktora stabilizuje grupu i da na znak instruktora otvori učeniku padobran.
3.
Odvoj namerno nestabilan, a pri tome učenik - instruktor vrši pokušaj da dovede formaciju u nestabilan položaj. Zadatak kandidata je da uz pomoć instruktora stabilizuje grupu. Na znak instruktora otvara učeniku padobran.
Obuka na zemlji bi se održavala na posebnom seminaru, dok bi se obuka u vazduhu organizovala tako da ona ujedno bude i polaganje kandidata za zvanje pomoćnika instruktora NUSP.
1-6/04
– 458 od 806 –
Knjiga II
Pre početka obuke u vazduhu vrši se provera teoretskog dela programa, a uspešnost ove provere je uslov za pristupanje obuci u vazduhu i polaganju. Komisija za polaganje se obrazuje od instruktora NUSP i sačinjavaju je 3 člana. Kandidat je položio ispit samo ako je Komisija jednoglasna u pozitivnom ocenjivanju kandidata. Kandidat ima pravo da svaku vežbu ponovi ukoliko na prethodnom skoku nije zadovoljio.
PROGRAM OBUKE INSTRUKTORA NUSP I TEORETSKA OBUKA: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Metodska razrada teorije stabilnosti tela u slobodnom padu. Metodska razrada vezanog odvoja grupe 3. Metodska razrada stabilnosti grupe 3 u slobodnom padu. Vanredne situacije do kojih može doći tokom razrada zadataka koje instruktor ima u pojedinim vežbama. Komunikacija u toku leta između instruktora, pomoćnika instruktora i učenika. Osnove psiholoških osobenosti padobranske obuke. Osnove pružanja prve pomoći.
II PRAKTIČNA OBUKA NA ZEMLJI: 1. 2. 3.
Uvežbavanje odvoja iz svih tipova letilica koje se koriste za skokove padobranaca, karakterističnih. Uvežbavanje signalizacije. Demonstracija kompletne teoretske i praktične pripreme učenika na zemlji.
III OBUKA U VAZDUHU: Obuka u vazduhu, koja bi ujedno bila i polaganje za zvanje instruktora NUSP sastojala bi se u kontrolisanom sprovođenju obuke učenika na 2. nivou NUSP. Kontrolu vrši Komisija čiji je sastav i rad isti kao i za polaganje za zvanje pomoćnika instruktora.
1-6/04
– 459 od 806 –
Knjiga II
USLOVI ZA DOBIJANJE ZVANJA INSTRUKTORA I POMOĆNIKA INSTRUKTORA NUSP 1.
2.
Uslovi za pomoćnika instruktora NUSP: a) važeća dozvola padobranca, b) više od dva sata u slobodnom padu, i to u RW skokovima, c) završen seminar za pomoćnika instruktora, d) položen praktični deo ispita. Uslovi za instruktora NUSP: a) važeća dozvola padobranca, b) zvanje nastavnika padobranstva, c) zvanje pomoćnika instruktora NUSP, d) da je u svojstvu pomoćnika instruktora skočio najmanje 30 skokova, Komisiji podnosi na uvid knjižicu evidencije skokova u koju su tačno upisani i overeni svi NUSP skokovi koje je skočio u svojstvu pomoćnika instruktora. Za sve ove skokove dužan je da u knjižici ima kritiku od strane instruktora sa kojima je izvodio skokove, e) više od 4 sata slobodnog pada u RW skokovima, f) završen seminar instruktora NUSP, g) položen praktični deo ispita.
OPŠTI USLOVI ZA IZVOĐENJE NUSP I
Opšti uslovi za pomoćnika instruktora i instruktora
1. 2. 3.
Moraju se u potpunosti pridržavati programa obuke. Moraju učiniti sve potrebne korake u cilju bezbednosti. Instruktor je odgovoran za celu organizaciju i sprovođenje NUS i slobodan je u izboru pomoćnika instruktora, kao i pomoćnika na zemlji. Instruktor ima pravo da na NUSP ne primi učenika za koga proceni da nije sposoban za ovaj vid obuke, čak i ako učenik ispunjava sve uslove.
4.
5.
Instruktor istovremeno može obučavati najviše tri učenika.
1-6/04
– 460 od 806 –
Knjiga II
6.
Pomoćnik instruktora je dužan da pruži svesrdnu pomoć instruktoru u toku pripreme, teoretske i praktične obuke.
7.
Pomoćnik instruktora je obavezan da učestvuje u neposrednoj pripremi učenika za skok.
8.
Da bi izvodili NUSP, instruktor i pomoćnik instruktora moraju imati najmanje 10 RW skokova u poslednja 3 meseca, ne smeju imati pauzu u skakanju dužu od 15 dana.
9.
Ako dođe do promene instruktora, instruktor koji nastavlja obuku dužan je da sa učenikom obavi teoretsku proveru i ponovo obavi praktičnu pripremu na zemlji, takođe je dužan da učenika vrati na neku od prethodnih vežbi.
10. Ukoliko učenik ima pauzu u skokovima dužu od 10 dana, instruktor je dužan da ga vrati na neku od ranijih vežbi. 11. Učenik je dužan da zahteva da ponovi prethodnu vežbu ukoliko se ne oseća sposobnim za dalje napredovanje. II
Opšti uslovi za učenike:
1.
Da bi pristupio NUSP, učenik mora ispunjavati iste uslove kao i za klasičnu padobransku obuku.
1-6/04
– 461 od 806 –
Knjiga II
7.2.
PROGRAMI ZA POLAGANJE ISPITA VAZDUHOPLOVNO-TEHNIČKOG OSOBLJA.
7.2.1
PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI VAZDUHOPLOVNIH MEHANIČARA — * TEHNIČARA DEO I
PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI VAZDUHOPLOVNIH MEHANIČARA — TEHNIČARA ZA STRUKTURU, SISTEM I POGONSKU GRUPU VAZDUHOPLOVA 1.
PROGRAM TEORIJSKOG DELA STRUČNOG ISPITA
1.1.
TEORIJA LETA (AERODINAMIKA I MEHANIKA LETA)
1.1.1.
Atmosfera Pritisak, gustina i temperatura vazduha (promena sa visinom). Podela atmosfere. ICAO standardna atmosfera. Otpor vazduha, viskoznost (idealan i realan fluid). Merenje visine i brzine.
1.1.2.
Uzgon i otpor Otpor pri kretanju tela kroz vazduh. Aeroprofil, oblici i geometrija.
*
Ovaj program utvrđen je Rešenjem Saveznog komiteta za saobraćaj i veze, br. 427/1, od 28. I 1980. godine
1-6/04
– 462 od 806 –
Knjiga II
Strujanja, obstrujavanje aeroprofila, raspodela pritiska na aeroprofilu. Napadni ugao, uzgon i otpor, koeficijent uzgona i otpora, moment i koeficijent momenta: promena sa napadnim uglom. Otpor: otpor trenja, otpor oblika, otpor interferencije, parazitni otpori. Laminarno i turbulentno strujanje, granični sloj, odvajanje graničnog sloja i uticaj na uzgon i otpor. Polara aeroprofila. 1.1.3.
Krilo Geometrija krila, vitkost, oblik, vrh krila, indukovani otpor krila. Finesa krila. Krila sa laminarnim obstrujavanjem. Obrtno krilo, helikopterski rotori.
1.1.4.
Uređaji za povećanje uzgona i otpora. Zakrilca: vrste, efikasnost. Predkrilca. Spojleri i drugi uređaji (fence, vortex generator). Aerodinamičke kočnice.
1.1.5.
Aerodinamika stišljivog fluida Nadzvučno strujanje, udarni talas, Mahov broj, kritični Mahov broj. Podela strujanja: podzvučno, kroz zvučno i nadzvučno. Oblici aeroprofila za velike brzine. Oblici krila za velike brzine i karakteristike: strelasto i delta krilo.
1.1.6.
Stabilnost i upravljivost Ravnoteža: vrste ravnoteže, težište. Stabilnost: statička, dinamička. Ose aviona i stabilnost aviona: uzdužna, poprečna i stabilnost po pravcu, uticaj repa. Upravljanje: funkcije krilaca, krme visine, krme pravca i pokretnih repnih površina.
1-6/04
– 463 od 806 –
Knjiga II
Aerodinamička kompenzacija komandi leta, komandni trimeri, trimeri, fletneri. Flater, težinska kompenzacija. 1.1.7.
Mehanika leta Sile na avionu u horizontalnom letu, penjanju, poniranju i horizontalnom zaokretu. Težinska ograničenja, manevarska ograničenja, uticaj udara vetra.
1.1.8.
Propulzija Elisno klipna i mlazna pogonska grupa: raspoloživa snaga odnosno potisak. Aerodinamička elisa. Propulzivni stepen korisnosti pogonske grupe.
1.1.9.
Performanse Potrebna vučna sila odnosno potisak. Potrebna snaga. Poletanje, penjanje, horizontalni let, spuštanje i sletanje. Težište: položaj, pomeranje, uticaj na performanse.
1.2.
MAŠINSKI ELEMENTI I MAŠINE
1.2.1.
Osnovni alati Osnovni ručni alati. Alat za ručno rezanje navoja: ureznici, nareznice, kontrolni alat za navoj.
1.2.2.
Pribor za precizno merenje Kljunasto merilo. Mikrometar: za spoljna i unutrašnja merenja, za navoj. Komparater.
1.2.3.
Navoji Nomenklatura zavrtnjeva.
1-6/04
– 464 od 806 –
Knjiga II
Oblici navoja, dimenzije i tolerancije za standardne navoje koji se koriste u vazduhoplovstvu. Merenje profila navoja. 1.2.4.
Zavrtnji Podešeni zavrtnji: specifikacija zavrtnjeva primenjenih u vazduhoplovstvu, označavanje vazduhoplovnih zavrtnjeva. Navrtke: standardne, samokočione, krunaste. Nepodešeni zavrtnji: specifikacija zavrtnjeva primenjenih u vazduhoplovstvu. Usadni zavrtnji: vrste i primena, montaža i demontaža. Zavrtnji za drvo, čivije, ekseri. Osigurači: elastične podloške, pločice za osiguranje, rascepke, navrtke za osiguranje, osiguranje žicom, prstenasti uskočnici.
1.2.5.
Naleganja i tolerancije Tolerancije, naleganja. Naleganja u sistemu zajedničkog otvora i zajedničke osovine. Označavanje kvaliteta obrađenih površina. Tolerancije oblika. Standardne metode za kontrolu vratila, ležajeva i drugih elemenata.
1.2.6.
Vazduhoplovni zakivci Vrste zakovanih spojeva: korak zakivanja. Vrste punih zakivaka: specifikacija i raspoznavanje. Vrste šupljih zakivaka: "Čeri", "pop", "Šober", poluprobušeni. Alat koji se koristi u zakivanju i pripremi lima. Kontrola zakovanih spojeva.
1.2.7.
Žice i čelična užad Standardne debljine žice. Vrste žica primenjenih u vazduhoplovstvu, specifikacija vazduhoplovnih čeličnih užadi.
1-6/04
– 465 od 806 –
Knjiga II
Upletanje i vezivanje krajeva čeličnih užadi, vrste krajeva čeličnih užadi. Zatege i standardni uređaji za natezanje, koturače i elementi sistema sa čeličnim užadima. Kontrola i ispitivanje čelične užadi za sistem komandi leta. 1.2.8.
Cevi i cevni spojevi Vrste krutih i gipkih cevi primenjenih u vazduhoplovstvu. Savijanje i oblikovanje cevi. Standardni spojevi za cevi u hidroinstalaciji, gorivnoj instalaciji i drugim sistemima vazduhoplova. Kontrola i ispitivanje gipkih vodova (creva) u vazduhoplovstvu.
1.2.9.
Ležajevi Namena ležajeva, zahtevi u pogledu mehaničkih osobina i podmazivanja. Vrste kliznih ležajeva. Vrste kotrljajnih ležajeva. Kontrola i ispitivanje ležajeva.
1.2.10. Zupčanici Pojmovi. Cilindrični i konični zupčanici sa pravim i kosim zubima, helikoidni zupčanici i pužni prenosnici. Prenosni odnos, reduktori i multiplikatori. Zupčanik i zupčasta letva. Kontrola zupčanika, mere i tolerancije. 1.2.11. Opruge Vrste opruga, primenjeni materijali: torzione, lisnate, tanjiraste i specijalne opruge. Prikazivanje opruga na tehničkom crtežu. 1.2.12. Prenosnici Kaiševi i kaišnici, lanci i lančanici, "Bowden" užad. Sistem komandi — gipke.
1-6/04
– 466 od 806 –
Knjiga II
1.2.13. Obrada lima Obeležavanje lima. Proračun dužine krivine. Savijanje, sečenje i zakivanje limova. 1.2.14. Mašinska obrada Opšti opis strugova i drugih alatnih mašina. Faktori od uticaja na obradu metala rezanjem. 1.3.
KONSTRUKCIJA VAZDUHOPLOVA
1.3.1.
Vrste konstrukcije delova vazduhoplova Konstrukcije sa nenosećom (mekom) oplatom: trup, krilo, repne površine, komandne površine. Način ugradnje oplate: zakivanje, tačkasto varenje, lepljenje, sendvič i dr. Antikorozivna zaštita konstrukcije.
1.3.2.
Trup Konstrukcija trupa sa nanosećom oplatom: rešetkasti sa zategama, zavarene metalne cevi, drvene konstrukcije. Polumonokok i monokok konstrukcije: metalna, drvena. Konstruktivni elementi trupa: ramenjača, noseće grede, struktura poda, otvori (vrata, prozori) i ojačanja. Kabina pod pritiskom: čvrstoća, zaptivanje, vrata, prozori, ispitivanje. Providne površine: ugradnja, čuvanje, čišćenje. Međusobne veze elemenata, okovi.
1.3.3.
Krilo Tipovi konstrukcije krila sa nenosećom oplatom, upornice, zatege. Konstrukcija ramenjače: drvena, čelične cevi, ramenjače od legure aluminijuma, opterećenje ramenjače.
1-6/04
– 467 od 806 –
Knjiga II
Krila sa nosećom oplatom, torziona kutija, konstruktivni elementi (ramenjače, rebra, uzdužnice, napadna i izlazna ivica, vrh krila i oplata). Veza krila sa trupom, motorskim nosačima, stajnim trapom, komandnom površinom, aerodinamički prelazi (slivnici). Obrada krila za laminarno strujanje, kvalitet površine krila. Rezervoari goriva, spoljni i unutrašnji, integralni i ugrađeni, konstrukcija i zaptivanje. Ugradnja krila. 1.3.4.
Repne i komandne površine Vrste konstrukcije sa nenosećom oplatom, upornice, zatege, stabilizatori i komandne površine. Vrste repnih površina sa nosećom oplatom, konstruktivni elementi (ramenjače, rebra, uzdužnice, oplata), stabilizatori i komandne površine. Šarnirne veze komandi, polužne veze. Trimerske površine: namena, rad, vrste konstrukcije. Težinska kompenzacija (balansiranje): namena, vrste, rebalansiranje posle opravke. Aerodinamička kompenzacija komandi: spoljna, unutrašnja. Predkrilca, automatska predkrilca, spojleri, aerodinamičke kočnice, zakrilca i ostali uređaji. Pokretni stabilizatori.
1.3.5.
Pregled/kontrola strukture Redovni i vanredni pregledi posle preopterećenja u letu (turbulencija, tvrdo sletanje i sl.). Načini pregleda strukture: vizuelni, ultrazvukom, električnim mernim uređajima (eddy current), X-zracima. Provera geometrije aviona. Merenje težine aviona i određivanje težišta.
1.3.6.
Stajni trap Uloga, opterećenje, disipacija kinetičke energije.
1-6/04
– 468 od 806 –
Knjiga II
Vrste stajnog trapa: točkovi, skije, plovci. Neuvlačeći i uvlačeći stajni trap, stajni trap sa repnim i nosnim točkom, tandem, sa kolicima, sa više nogu. Mehanizam za uvlačenje stajnog trapa: kinematika, konstrukcija, pokretanje, zabravljivanje, vrata, indikacija položaja. Amortizeri: princip rada i vrste. Točkovi i gume: vrste, konstrukcija, održavanje, pregledi. Kočnice: koeficijent trenja pri kočenju, rad, vrste, hlađenje, uređaji protiv klizanja, održavanje i pregledi. Mehanizmi za sprečavanja oscilovanja nosne noge (shimmy dampner). Upravljanje nosnim točkom: princip rada, komande, pokretanje. Pregled i ispitivanja stajnog trapa, redovni i vanredni pregledi (posle preopterećenja). 1.4.
SISTEMI VAZDUHOPLOVA
1.4.1.
Hidraulični sistem Hidraulični sistem: zadaci, principi, primenjeni pritisci, primenjeni fluidi. Hidraulične pumpe: klipne, centrifugalne, rotacione, zupčaste, krilne, pumpe promenljivog protoka, ručne. Hidraulični pokretači: jednostruki, dvostruki, pokretači sa ograničenjem sile, hidraulični motori. Hidraulični razvodnik: rotacioni i klizni razvodnik, razvodnik sa lutkastim (poppet) ventilom, elektrohidraulični razvodnik, redosledni ventil. Komandni ventili: automatski prekidni ventil, električni prekidač osetljiv na pritisak, ventil za ispuštanje vazduha, regulator pritiska, nepovratni ventil, čunasti ventil, prelivni ventil, regulator protoka, prigušivač protoka. Hidraulični akumulator. Cevni sistemi: cevi, cevni spojevi, gipki vodovi.
1-6/04
– 469 od 806 –
Knjiga II
Hidraulični sistemi savremenih vazduhoplova: tipičan raspored, izvori energije, komandovanje i pokretanje stajnog trapa, zakrilca, kočnica, komandi leta. Kontrola i održavanje hidrauličnog sistema. 1.4.2.
Pneumatski sistem Pneumatski sistem: zadaci, principi, primenjeni pritisci. Izvori vazduha pod pritiskom. Komponente pneumatskog sistema: komandni ventili, razvodnici, pokretači, prečistači. Pneumatski sistemi savremenih vazduhoplova. Kontrola i održavanje pneumatskog sistema.
1.4.3.
Vakuum sistem Principi, tipičan raspored, komponente.
1.4.4.
Sistem za klimatizaciju Klimatizacija kabine i regulacija pritiska u kabini: razlozi primene, zadaci, principi. Snabdevanje vazduhom: komandni i regulacioni ventili, vodovi. Hlađenje i grejanje: vazdušni ciklus hlađenja i komponente, kompresorski ciklus hlađenja i komponente, električni grejači i grejači na tečno gorivo, sistemi regulacije temperature i komponente. Tipičan sistem za klimatizaciju kabine. Sistem grejanja i ventilacije kod vazduhoplova čija kabina nije pod pritiskom. Regulacija pritiska u kabini: strukturni zahtevi, ispusni ventili, sigurnosni ventili, pneumatski i elektronski sistem regulacije kabinskog pritiska i komponente. Sistem za kiseonik: izvori kiseonika, regulatori snabdevanja, razvod kiseonika, kiseoničke maske, održavanje i kontrola sistema. Pregled i ispitivanje sistema za klimatizaciju, ispitivanje kabine pod pritiskom, ispitna oprema.
1.4.5.
Sistem otkrivanja i gašenja požara
1-6/04
– 470 od 806 –
Knjiga II
Princip rada opreme za otkrivanje požara. Princip rada opreme za gašenje požara, sredstva za gašenje požara. Tipičan sistem za otkrivanje i gašenje požara. Pregled i održavanje sistema za otkrivanje i gašenje požara. 1.4.6.
Sistem za zaštitu od leda Stvaranje leda na avionu, posledice, pojam sprečavanja zaleđivanja i pojam razleđivanja. Mehanička metoda zaštite od leda: primena, izvori vazduha, komponente. Hemijska metoda zaštite od leda: primena, komponente. Sistem zaštite od leda primenom toplog vazduha: izvori vazduha, razvođenje vazduha, komponente regulacije. Električna metoda zaštite od leda: primena, komponente. Pregled, održavanje i ispitivanje sistema zaštite od leda.
1.4.7.
Ostali sistemi i oprema Sistem za vodu: sistem pitke i otpadne vode. Vetrobrani i prozori: primenjeni materijali, konstrukcija, odleđivanje, odmagljivanje, brisači. Sigurnosni uređaji: izlazi u slučaju opasnosti, sigurnosni pojasevi, oprema za udes, spasavanje i prvu pomoć. Sedišta posade i putnika, smeštaj tereta.
1.5.
MOTORI VAZDUHOPLOVA (OSNOVI, TEORIJA, KONSTRUKCIJA I EKSPLOATACIJA)
1.5.1.
Vazduhoplovni klipni motori
1.5.1.1. Princip rada klipnog motora Klipni mehanizam. Radni ciklus četvorotaktnog motora, usisavanje, sabijanje, sagorevanje, (front plamena, detonacija, samopaljenje), širenje, izduvavanje, rad mehanizma raspodele gasa.
1-6/04
– 471 od 806 –
Knjiga II
Stepen sabijanja, indicirana snaga i snaga na kočnici, stepen korisnosti (termički, mehanički, volumetrijski i ukupni), srednji efektivni pritisak, specifična potrošnja goriva. Merenje snage i radne karakteristike motora. 1.5.1.2. Konstrukcija klipnog motora Osnovni delovi klipnog motora Linijski i zvezdasti motor. Opis konstrukcije: cilindar, klip, klipnjača, radilica, mehanizam raspodele gasa, kućišta, ležajevi, reduktor i uređaji za merenje momenta. 1.5.1.3. Ulja i sistem za podmazivanje Klasifikacija ulja, zahtevi za ulja, karakteristike ulja. Sistem za podmazivanje i komponente: pumpe, prečistači, ventili, rezervoar ulja, vodovi ulja, hladnjak ulja. 1.5.1.4. Sistem za hlađenje Vazdušno hlađenje: usmerivači, pregrade, "škrge". 1.5.1.5. Gorivo i sistem za gorivo motora Vrste goriva i smeša gorivo/vazduh (promena smeše sa promenom režima rada motora). Karburator sa plovkom: princip rada, konstrukcija uređaja karburatora. Kontinualno ubrizgavanje goriva i motorski sistem goriva za kontinualno ubrizgavanje. Nadpunjenje i usisni sistem. 1.5.1.6. Visinska karakteristika motora, poređenje krive snage motora sa i bez visinskog kompresora Konstrukcija kompresora i mesto ugradnje. Pogon kompresora: mehanički, turbinski. 1.5.1.7. Sistem paljenja Sistem paljenja i osnovne komponente sistema: magnet, transformator, kondenzator, razvodnik, vodovi, svećice, sinhroni prekidač, impulsna spojnica, vibrator.
1-6/04
– 472 od 806 –
Knjiga II
Način rada, pregled i podešavanje visokonaponskog sistema paljenja. 1.5.1.8. Elisa Teorijske osnove rada i podela elisa. Elisa promenljivog koraka: režim stalnog broja obrtaja, režim jedrenja, režim kočenja, konstrukcija elise i konstrukcija i rad komponenti regulacije, komande. Zaštita elise od zaleđivanja. 1.5.1.9. Pogonska grupa Motorski nosači, oplata gondole, "škrge", protivpožarni zid. Komande motora: korak, gas, smeša, hlađenje, kompresor. Sistem za otkrivanje i gašenje požara. Motorski instrumenti. Agregati motora. 1.5.1.10. Sistem goriva na vazduhoplovu Sistem goriva, komponente i njihov raspored: rezervoari, pumpe, ventili, vodovi, indikatori rada sistema. Punjenje rezervoara: punjenje slobodnim padom, punjenje pod pritiskom i oprema za punjenje, prečišćavanje goriva, pražnjenje rezervoara, protivpožarna zaštita. 1.5.1.11. Održavanje Postupak pokretanja, probe i zaustavljanja motora i mere obezbeđenja pri radu motora na zemlji. Program radova održavanja, redovni i specijalni pregledi. Analiza i otklanjanje primedbi, podešavanje. Konzerviranje i usklađivanje. 1.5.2.
Vazduhoplovni mlazni motori
1.5.2.1. Princip rada mlaznog motora Radni ciklus i osnovni sklopovi mlaznog motora. Sila potiska. Specifična potrošnja goriva, stepen sabijanja.
1-6/04
– 473 od 806 –
Knjiga II
Zavisnost potiska i potrošnja goriva od visine leta, temperatura vazduha i brzine leta. Specifična potrošnja goriva kod turbomlaznog, turboelisnog i dvoprotočnog mlaznog motora. 1.5.2.2. Konstrukcija turbomlaznog motora Usisnik: konstrukcija, promena parametara vazduha. Centrifugalni kompresor: konstrukcija, radni proces, primenjeni materijali, uravnoteženje. Aksijalni kompresori: konstrukcija, radni proces, primenjeni materijali, uravnoteženje. Nestabilni režimi rada kompresora: uzroci, konstruktivne mere, komponente za sprečavanje nestabilnog rada. Komore sagorevanja i brizgači: vrste i konstrukcija komore, proces sagorevanja, vrste i konstrukcija brizgača, primenjeni materijali. Turbina: radni proces, akciona i reakciona turbina, konstrukcija, uravnoteženje, mehanička i termička naprezanja, delovi turbine, hlađenje turbine, primenjeni materijali. Izduvnik motora: konstrukcija, radni proces, primenjeni materijali. Vratila motora, ležajevi, zaptivači, unutrašnje hlađenje i zaptivanje vazduhom, odvod pogona za agregate, agregati motora. 1.5.2.3. Vrste mlaznih motora Turbomlazni motori: jednomotorni i višemotorni, sa centrifugalnim i aksijalnim kompresorom, jednoprotočni i dvoprotočni. Turboelisni motori: sa direktnim pogonom i sa slobodnom turbinom. 1.5.2.4. Turboelisni motor Konstrukcija motora i reduktora. Princip rada, potisak, ekvivalentna snaga, specifična potrošnja goriva. 1.5.2.5. Turbomlazni motor sa dvostrukim protokom Konstrukcija.
1-6/04
– 474 od 806 –
Knjiga II
Princip rada, sila potiska, specifična potrošnja goriva. 1.5.2.6. Sistem za podmazivanje. Ulja za mlazne motore. Sistem za podmazivanje i komponente: rezervoar, pumpe, prečistači, hladnjaci, ventili, vodovi. 1.5.2.7. Sistem za regulisanje rada turbomlaznog motora Gorivo za mlazne motore Sistem goriva i glavni delovi: pumpe, regulatori goriva, prečistači, grejači, ventili, vodovi. Sistem za regulisanje rada kompresora i komponente:pokretne uvodne lopatice, ispusni ventili (bleed valves), regulatori ventili. 1.5.2.8. Sistem za odvođenje komprimovanog vazduha Sistemi odvođenja vazduha iz kompresora motora za potrebe klimatizacije i zaštite od zaleđivanja vazduhoplova i motora. 1.5.2.9. Sistem za startovanje i paljenje Uslovi za startovanje motora Sistem startovanja: elektromotor, vazdušna turbina. Sistem za paljenje i komponente. Pomoćni agregat za startovanje i APU. 1.5.2.10. Pogonska grupa Vešanje motora i nosači motora, konstrukcija gondole, ventilacija gondole. Konstrukcija usisnika i mlazne cevi. Prigušivači buke. Uređaji za skretanje mlaza. Oprema pogonske grupe: sistem za otkrivanje i gašenje požara, sistem zaštite od zaleđivanja. 1.5.2.11. Održavanje Postupak pokretanja, probe i zaustavljanje motora, motorska ograničenja, vanredni postupci, mere obezbeđenja pri radu motora na zemlji.
1-6/04
– 475 od 806 –
Knjiga II
Redovni i specijalni pregledi, podešavanja, dozvoljena oštećenja, analiza primedbi i otklanjanje. Program održavanja, oprema. Zamena motora. Konzervacija i uskladištenje. 1.6.
INSTRUMENTI VAZDUHOPLOVA
1.6.1
Osnovni letački instrumenti Pitostatički sistem. Brzinomer: princip rada, vrste brzinomera. Visinomer: princip rada, vrste. Variometar: princip rada, vrste. Mahmetar: princip rada, vrste.
1.6.2.
Žiroskopski instrumenti Osobine žiroskopa. Princip rada kontrolnika leta, žiroskopskog kompasa, veštačkog horizonta.
1.6.3.
Kompasi Magnetni kompas: princip rada, konstrukcija. Sistem žiromagnetnog kompasa: princip rada, struktura sistema.
1.6.4.
Motorski instrumenti Obrtomer: mehanički, električni sa jednosmernom i naizmeničnom strujom. Termometri: na principu ekspanzije, na principu termospoja, sa direktnim i daljinskim očitavanjem. Pokazivači pritiska ulja i goriva, pokazivač obrtnog momenta motora na principu merenja pritiska, pokazivač EPR. Protokomeri goriva. Pokazivači količine goriva: sa plovkom, kondenzatorski.
1.6.5.
Uređaji za automatsko letenje Zadaci, funkcije i vrste uređaja za automatsko letenje.
1-6/04
– 476 od 806 –
1.7.
AVIO ELEKTRIKA I ELEKTRONIKA
1.7.1.
Osnovi elektronike
Knjiga II
Pojmovi: napon, jačina struje, otpor, vezivanje otpora, Omov zakon, rad i snaga, EMS, jednosmerna struja, magnetizam, elektromagnetna indukcija, induktivnost i kapacitivnost, naizmenična struja, električne merne jedinice. 1.7.2.
Prosta električna kola vazduhoplova Metalizacija vazduhoplova i način pražnjenja statičkog elektriciteta. Električna kola sa povratnim vodom i povratnom masom, ispitivanje provodnosti i izolacija. Topljivi i automatski osigurači. Primena solenoida i releja.
1.7.3.
Izvori električne energije vazduhoplova Akumulator vazduhoplova: vrste, ugradnje, održavanje, pregled. Generatori jednosmerne i naizmenične struje: konstrukcije primenjene u vazduhoplovstvu, snaga, regulatori, napon. Tipična šema električnog sistema jednosmerne struje. Osnove kola naizmenične struje.
1.7.4.
Električni sistem vazduhoplova Elementi distribucionog sistema, vrste kablova, priključci, šine, označavanje kablova, električne šeme. Električni instrumenti na vazduhoplovu. Motori i pokretači na vazduhoplovu. Rutinske provere električnog sistema vazduhoplova.
1.7.5.
Elementi elektronskih kola Poluprovodnici, diode i tranzistori: PN i NP spojevi i pojave na njima, dioda i tranzistor — princip rada i vrste, specijalni poluprovodnički elementi — primena. Elektronske cevi: princip rada, vrste, karakteristike.
1-6/04
– 477 od 806 –
Knjiga II
Katodna cev: princip rada. 1.7.6.
Elektronska pojačala, princip rada.
1.8.
RADIO UREĐAJI VAZDUHOPLOVA
1.8.1.
Elektromagnetni talasi: osobine i prostiranje. Jonosfera. Učestanost i talasna dužina, brzina prostiranja.
1.8.2.
Radio predajnici i prijemnici Predajnici: osnovni elementi, blok dijagram. Prijemnici: osnovni elementi, blok dijagram. Amplitudna i frekventna modulacija.
1.8.3.
Antene na vazduhoplovima Antene na vazduhoplovima: vrste i karakteristike, razmatranje sa gledišta aerodinamike i čvrstoće, napojni vodovi, uparivanje. Radarske antene i pokazivači: tehnički uslovi, ugradnja. Opšti uslovi koji koji utiču na predaju i prijem elektromagnetnih talasa.
1.8.4.
Komunikaciona oprema i navigaciona sredstva Opšti pregled namene i rada komunikacione i navigacione radio opreme, specifikacija po ICAO, tipična oprema raznih kategorija vazduhoplova. Napajanje električnom energijom, smeštaj i ugradnja, radio police, komandne kutije i instrumenti. Opšti opis i rad radio kompasa, radio visinomera VOR, GCA, ILS, DME.
1.9. 1.9.1.
TEHNOLOGIJA VAZDUHOPLOVNOG MATERIJALA Mehanička svojstva metalnih materijala Struktura metala. Ispitivanje istezanjem. Ispitivanje tvrdoće: metoda Brinel, Rokvel, Vikers. Ispitivanje udarom.
1-6/04
– 478 od 806 –
Knjiga II
Puzanje i zamor metala: objašnjenje pojave i osnove postupka ispitivanja. 1.9.2.
Gvožđe i čelik Razlika u hemijskom sastavu i mehaničkim osobinama gvožđa i čelika. Osnovi poznavanja dijagrama Fe-C. Legure gvožđa, obeležavanje po JUS-u, osobine i primena; konstruktivni čelici, alatni čelici, visoko legirani čelici, nerđajući čelici, čelici otporni na visoke temperature, sivi liv, beli liv, nodularno liveno gvožđe. Termička i hemijsko-termička obrada čelika, mehanička i antikorozivna svojstva obrađenih delova: žarenje, kaljenje, indukciono i plameno kaljenje, cementacija, nitriranje, cijaniziranje.
1.9.3.
Aluminijum i njegove legure Osobine aluminijuma i njegova upotreba. Oznake aluminijuma i njegovih legura prema JUS-u. Višekomponentne legure aluminijuma pogodne za livenje (silumini), kovanje, valjanje i vučenje. Termička obrada: kaljenje, starenje.
1.9.4.
Ostale legure i vazduhoplovni metali Legure magnezijuma, nikla, mesing, bronza, titanijum i njihovo označavanje po JUS-u.
1.9.5.
Osnovi oblikovanja metala Livenje. Kovanje. Istiskivanje. Valjanje. Oblikovanja sinterovanih materijala.
1.9.6.
Spajanje metala Zavarivanje: gasno, u zaštitnoj atmosferi, elektrolučno elektrootporno. Lemljenje: tvrdo,i meko.
1-6/04
– 479 od 806 –
Knjiga II
Lemljenje epoksidnim lepkovima. 1.9.7.
Ispitivanje metala bez razaranja Defekti koji se otkrivaju NDT metodama. Elektromagnetne metode, otkrivanje prskotina. Otkrivanje prskotina: fluoroscentne i penetrirajuće boje. Osnovi ispitivanja ultrazvukom, X zracima i vihornim strujama.
1.9.8.
Zaštita od korozije Priroda i uzroci korozije. Vrste korozije. Zaštita od korozije: hemijske prevlake, anodiziranje, fosfatiziranje, boje i osnovne boje, nanošenje metala prskanjem, galvanske prevlake.
1.9.9.
Drvo Drvo za gradnju aviona. Priprema, mehaničko ispitivanje i sečenje drveta. Greške kod drveta koje se primenjuje za gradnju vazduhoplova. Upotreba furnira, špera i slaganog drveta. Oblikovanje i spajanje delova od drveta, lepljenje. Lepkovi, ispitivanje zalepljenih spojeva. Zaštita drvenih konstrukcija i karakteristični defekti usled propadanja drveta.
1.9.10. Tkanine, boje i lakovi Tkanine: vrste primenjene za pokrivanje strukture vazduhoplova, najčešća oštećenja, kontrola i ispitivanje. Lakovi: celulozni, sintetički, osnovni. Boje i lakovi za drvo i metal, skladištenje lakova. 1.9.11. Guma Prirodna i sintetička guma: proizvodnja, osobine. Vulkaniziranje i obrada gume, vizuelna kontrola gume. 1.9.12. Plastični materijali
1-6/04
– 480 od 806 –
Knjiga II
Priroda plastičnih materijala: termostabilne i termolabilne plastične materije. Osobine i primena najlona, poliestera, epoksidnih materijala, polivinila u vazduhoplovstvu. Oblikovanje i spajanje plastičnih materijala. 1.9.13. Mešoviti materijali Specifikacije, rukovanje i upotreba: staklo, staklena vlakna, azbest, tekstili i keramika. 1.10.
SISTEM ODRŽAVANJA VAZDUHOPLOVA
1.10.1. Organizacija tehničke službe vazduhoplovne organizacije Organizaciona šema tehničke službe vazduhoplovne organizacije, pojam ovlašćene organizacije za održavanje vazduhoplova, detaljna obrada funkcije inžinjeringa, proizvodnje, kontrole i materijalne službe. 1.10.2. Dokumentacija za održavanje vazduhoplova Tehnički sistem održavanja. Odobreni priručnici za održavanje. Servis bilteni proizvođača i obavezni servis bilteni. Radne kartice. Operativni dnevnik. Knjiga aviona i motora. 1.10.3. Izmene (modifikacije) Izmene: Pojam, klasifikacija, sprovođenje. 1.10.4. Organizacija rada na održavanju vazduhoplova Sistem održavanja. Priprema vazduhoplova za let: predpoletni, posleletni, dnevni pregled. Planirani radovi održavanja: redovni radovi, dodatni radovi, izmene, periodi pregleda i zamene delova, opšta opravka. Prava/dužnosti i odgovornosti kod izvođenja radova održavanja. 1.10.5. Rad službe tehničke kontrole i kontrole kvaliteta
1-6/04
– 481 od 806 –
Knjiga II
1.10.6. Organizacija rada magacinske službe i postupci za rad sa magacinima 1.10.7. Radni prostor hangara i razmeštaj opreme, dokovi za održavanje vazduhoplova, organizacija radnog mesta van baznog aerodroma. 1.10.8. Bezbednost rada u radionicama, protivpožarna zaštita, rad sa otrovnim materijama, prva pomoć. 1.11.
VAZDUHOPLOVNI PROPISI
1.11.1. Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO) nastanak, ciljevi, organizacija funkcije, prava i obaveze država članica. 1.11.2. Sistem aneksa ICAO, posebno Aneks 6 i Aneks 8. 1.11.3. Zakon o vazdušnoj plovidbi SFRJ, posebno: — državna pripadnost, identifikacija i registracija vazduhoplova; — uslovi za bezbednost korišćenja vazduhoplova; — inspekcija bezbednosti i vazdušne plovidbe. 1.11.4. Organizacija vazduhoplovnih organa SFRJ, njihove obaveze i prava. 1.11.5. Tehnički propisi o bezbednosti vazduhoplova, održavanju, obnovi, opravci i izmeni na vazduhoplovu, motoru i elisi. 1.11.6. Pravilnik o stručnoj spremi, stručnom ispitu i dozvoli za rad vazduhoplovnog mehaničara-tehničara: prava i dužnosti, uslovi i postupak sticanja dozvole, sticanje ovlašćenja i produženje važnosti dozvole. 1.11.7. Postupak produženja važnosti uverenja o plovidbenosti vazduhoplova i način vođenja knjiga vazduhoplova.
2.
PROGRAM PRAKTIČNOG DELA STRUČNOG ISPITA
Praktični deo stručnog ispita sastoji se u vršenju radova po programu iz tačke 3.2 (prvi deo programa) na određenom vazduhoplovu za koji se ovlašćenje stiče uz sticanje dozvole za rad vazduhoplovnog mehaničara-tehničara.
1-6/04
– 482 od 806 –
Knjiga II
3.
PROGRAM POSEBNOG STRUČNOG ISPITA ZA STICANJE OVLAŠĆENJA ZA RAD NA ODREĐENOM TIPU VAZDUHOPLOVA
3.1.
Teorijski deo ispita
3.1.1.
Poznavanje načina rada, postupaka pregleda, održavanja zamene, male opravke, podešavanje i indikacije ispravnog rada sledećih komponenti i sistema vazduhoplova za koji se polaže ispit: — struktura vazduhoplova (uključujući vrata, prozore i enterijer); — sistem komande leta uključujući sistem predkrilca, zakrilca, i vazdušnih kočnica; — hidraulični i pneumatski sistemi; — sistemi pitke i otpadne vode; — sistemi stajnog trapa, upravljanja, kočnica, sistem "anti skid", točkovi i gume; — sistem za provetravanje, klimatizaciju i regulaciju pritiska; — sistemi zaštite od zaleđivanja i kiše vazduhoplova i motora; — sistem za kiseonik i oprema za slučaj opasnosti; — sistemi za otkrivanje i gašenje požara; — sistem goriva na vazduhoplovu; — pomoćna pogonska grupa i drugi pogonski uređaji; — pogonska grupa — elise, rotori, prenosni sistemi i uređaji za regulaciju rada; — pogonska grupa — motor i motorski sistemi maziva, goriva, komprimovanog vazduha, hlađenja, startovanja, paljenja, ubrizgavanja vode/alkohola, i komandi motora; — pogonska grupa — izduvni sistemi i sistem skretanja mlaza; — specijalna oprema vazduhoplova.
3.1.2.
Poznavanje načina rada postupaka pregleda i indikacije ispravnog rada električnog sistema, pitostatičkog sistema i instru-
1-6/04
– 483 od 806 –
Knjiga II
menata u obimu potrebnom za vršenje poslova vazduhoplovnog mehaničara za strukturu, sistem i pogonsku grupu vazduhoplova. 3.1.3.
Za kandidate koji polažu za sticanje ovlašćenja za rad na helikopteru, poznavanje aerodinamike helikopterskog rotora, upravljanja i stabilnosti helikoptera i sila i momenata koje deluju na helikopter u različitim režimima leta.
3.2. Praktični deo ispita 3.2.1.
Praktično vršenje servisnih radova, povremenih pregleda i specijalnih pregleda koji se vrše po uputstvu za održavanje odgovarajućeg vazduhoplova a odnose se na sistem i komponente iz tačaka 3.1 i 3.2. i otklanjanju primedbi i kvarova nastalih tokom eksploatacije vazduhoplova (uključujući tvrdo sletanje, udar groma, oštećenje stranim predmetom i jaku turbulenciju), uz korišćenje odgovarajućeg alata i dokumentacije.
3.2.2.
Praktično vršenje probe na zemlji pogonske, odnosno pomoćne pogonske grupe i poznavanje vanrednih postupaka vezanih za rad pogonske, odnosno pomoćne pogonske grupe na zemlji.
DEO II PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI VAZDUHOPLOVNIH MEHANIČARA — TEHNIČARA ZA INSTRUMENTE, RADIO — UREĐAJE I ELEKTRO UREĐAJE VAZDUHOPLOVA
1.
PROGRAM TEORIJSKOG DELA STRUČNOG ISPITA
1.1.
TEORIJA LETA
1.1.1.
Atmosfera Pritisak, gustina i temperatura vazduha (promena sa visinom), ICAO standardna atmosfera.
1.1.2.
Aerodinamika
1-6/04
– 484 od 806 –
Knjiga II
Strujanje stišljivog i nestišljivog fluida, brzina zvuka. Mahov broj, udarni talasi. Bernulijev zakon, Venturi cev, Pitostatička cev, merenje brzine i grešaka. Otpor oblika, trenja, parazitni otpor, interferencija. Granični sloj, odvajanje graničnog sloja. Aeroprofil i krilo, geometrija, osnovni pojmovi. Uređaj za povećanje uzgona i otpora: zakrilca, predkrilca, aerodinamičke kočnice. 1.1.3.
Stabilnost i upravljivost Vrsta ravnoteže. Ose aviona, stabilnost aviona. Uređaj za upravljanje avionom.
1.1.4.
Mahanika leta Manevri u letu, ograničenja. Propulzija: elisno-klipna i mlazna. Težište aviona: položaj, pomeranje, uticaj položaja težišta.
1.2.
OSNOVE KONSTRUKCIJE VAZDUHOPLOVA I SISTEMA
1.2.1
Konstrukcija vazduhoplova Naziv delova aviona i funkcije glavnih delova. Vrste trupova, krila, repnih površina. Komandne površine i način pokretanja. Rezervoari goriva: ugrađeni, integralni, spoljni. Stajni organi: tipovi i konstrukcija, uređaji protiv klizanja i njihova uloga; kočnice i točkovi.
1.2.2.
Sistemi vazduhoplova
1.2.2.1. Hidraulični sistem Primena, šema jednostavnog sistema, fluidi.
1-6/04
– 485 od 806 –
Knjiga II
Tipične komponente. Elektro-mehaničke komponente i tipičan sistem na modernom avionu. 1.2.2.2. Pneumatski sistem Osnovni principi, primena, tipični pneumatski sistem. Komponente pneumatskog sistema. 1.2.2.3. Vakuumski sistem Osnovni principi, primena, komponente. 1.2.2.4. Sistem za klimatizaciju Sistem za grejanje i ventilaciju kod vazduhoplova bez kabine pod pritiskom. Kabine pod pritiskom, principi regulacije, tipičan sistem za regulaciju pritiska. Komponente sistema za regulaciju pritiska kabine. Metodi grejanja i hlađenja kod vazduhoplova čija je kabina pod pritiskom, komponente sistema, regulacija temperature. Kiseonički sistem putničkog aviona: tipovi, komponente, rad sistema, održavanje. Ispitivanje sistema za klimatizaciju, regulaciju pritiska u kabini i sistemu za kiseonik, ispitna oprema. 1.2.2.5. Protivpožarni sistem Zadaci protivpožarnog sistema. Principi otkrivanja pregrejavanja, požara i dima. Principi gašenja požara, sredstva, oprema. Tipični protivpožarni sistem. 1.2.2.6. Sistem za zaštitu od leda Tipični sistem za zaštitu od leda. Održavanje i ispitivanje sistema. 1.2.2.7. Sistemi instalacije u kabini Sistemi za pitku i otpadnu vodu.
1-6/04
– 486 od 806 –
Knjiga II
Vetrobrani i prozori: konstrukcija, odleđivanje, odmagljivanje, brisači. Enterijer kabine, bife, toaleti. Sigurnosne instalacije: izlazi za slučaj opasnosti, oprema u slučaju opasnosti. 1.3. 1.3.1.
OSNOVE POZNAVANJA MOTORA VAZDUHOPLOVA Klipni motori Klipni mehanizam i radni ciklus četvorotaktnog motora. Kratak opis konstrukcije motora, cilindar, klip, klipnjača, radilica, kućište, mehanizam raspodele gasa. Reduktor, uređaj za merenje snage. Sistem za gorivo. Obrazovanje smeše, karburacija i direktno ubrizgavanje. Nadpunjenje i usisni sistem. Sistem za podmazivanje. Sistem za hlađenje. Sistem za startovanje: vrste i delovi. Sistem za paljenje:vrste i delovi.
1.3.2.
Mlazne pogonske grupe Šema rada. Sila potiska, potrošnja goriva. Konstrukcija turbomlaznog motora: usisnik, kompresor (centrifugalni i aksijalni), komora sagorevanja, turbina, mlaznik. Odvod snage za pomoćne pogone. Tipovi turbomlaznih motora: motori sa odvojenim kompresorima, motori sa dvostrukim protokom, elisnomlazni motori. Regulisanje rada turbomlaznog motora: motorski sistem za gorivo i regulisanje rada kompresora. Sistem za podmazivanje.
1-6/04
– 487 od 806 –
Knjiga II
Odvođenje vazduha za potrebe unutrašnjeg hlađenja motora, zaptivanje ležajeva, i grejanja i klimatizacije kabine. Uređaj za skretanje mlaza. 1.3.3.
Kola za startovanje i paljenje vazduhoplovnih pogonskih grupa Zahtevi za kola startovanja klipnih motora; magneti: tipovi konstrukcija, održavanje, revizija i ispitivanje. Snopovi vodova, prekidači, metalizacija, elektrostatička zaštita, svećice: konstrukcija, održavanje i ispitivanje. Visokonaponsko paljenje za turbomlazne motore: komponente, održavanje, ispitivanje.
1.4.
AVIO-ELEKTRIKA I ELEKTRIČNA MERENJA
1.4.1.
Osnovi elektrotehnike Jednosmerna struja: napon, jačina struje, otpor, vezivanje otpora, Omov zakon, rad i snaga, kondenzator, elektroliza, električne merne jedinice. Magnetizam, magnetno polje i sile, primena magnetizma kod mernih instrumenata, elektromagnetna indukcija, merne jedinice. Naizmenična struja: opšti pojmovi, trenutne, maksimalne i efektivne vrednosti naizmeničnih veličina, fazni stav i učestanost naizmeničnih veličina, otpori kod naizmenične struje (omski, induktivni i kapacitivni) i njihov kombinovan uticaj u jednostavnim električnim kolima, trenutna, aktivna, reaktivna i prividna snaga, trougao i faktor snage, snaga trofaznog kola.
1.4.2.
Akumulatori vazduhoplova Olovni i alkalni akumulatori: osnovi konstrukcije, princip rada, kapacitet, održavanje, postupak punjenja i kvarova. Ispitivanje kapaciteta, curenje i izolacija. Uslovi za akumulatorsku stanicu, skladištenje akumulatora.
1.4.3.
Vazduhoplovne električne mašine Transformatori: princip rada i konstrukcija, različite vrste i njihova primena, uticaj transformatora u električnom kolu, pregled i ispitivanje.
1-6/04
– 488 od 806 –
Knjiga II
Mašine jednosmerne struje: princip rada i konstrukcija generatora i motora, vrste prema pobudi, motori jednosmerne struje (vrste, karakteristike pojedinih vrsta i primena, osnovne metode regulisanja broja obrtaja, momenta i smera okretanja, održavanje, nalaženje kvarova i ispitivanje), generatori jednosmerne struje (regulišući i zaštitni uređaji, uobičajene metode paralelnog povezivanja, održavanje, nalaženje kvarova i ispitivanje). Alternator (generator naizmenične struje) — trofazni: princip rada, konstrukcija i pobuda, pogon alternatora, održavanje, nalaženje kvarova i ispitivanje, pripadajući regulišući i zaštitni uređaji, paralelan rad alternatora. Motor naizmenične struje, asinhroni motor (obrtno magnetno polje), princip rada, konstrukcija (motor sa prstenovima i kratko spojenim rotorom) klizanje, kretni moment, strujni udar pri startovanju, asinhroni monofazni motor i njegovo puštanje u rad), sinhroni motor (primena), osnovne metode regulisanja broja obrtaja, momenta i smera kretanja. Pretvarači i ispravljači: elektrostatički i elektromehanički pretvarači, princip rada, metode regulacije i ispitivanje; ispravljači, vrste i primena. 1.4.4.
Vazduhoplovne električne instalacije Uzemljenje i statičko pražnjenje vazduhoplova. Vazduhoplovni električni vodovi: vrste kablova, priključaka i razvodnih šina. Električna kola sa povratnom vodom i povratnom masom, ispitivanje provodnosti i izolacije. Presek provodnika i dozvoljena jačina struje. Primena solenoida i releja; topljivi i automatski osigurači. Održavanje i ispitivanje. Tipična mreža jednosmerne struje. Tipična mreža jednosmerne struje.
1.4.5.
Električna merenja i instrumenti Greške pri merenju: vrste, popravka i izračunavanje greške.
1-6/04
– 489 od 806 –
Knjiga II
Pribor uz mernu opremu, etaloni otpornika, promenljivi otpornici, etaloni kondenzatori i kalemovi i njihovi promenljivi elementi, vrste priključnih kablova za merenje, vrste završetka kablova, priključne i razvodne kutije. Uzemljenje pri merenju, zaštita od elektro magnetnih spoljnih smetnji, biološka opasnost od strujnog udara pri radu i mere predostrožnosti. Univerzalni instrument-AVO metar: princip rada, instrukcija i namena. Jačina struje: merenje, malih i velikih vrednosti jednosmerne i naizmenične struje. Napon: merenje malih i velikih vrednosti jednosmernog i naizmeničnog napona. Otpornost: merenje malih i velikih vrednosti otpornosti. RLC most: princip rada i namena. Vatmetar: princip rada i namena. Katodni osciloskop: napajanje, generatori i vremenske baze, sinhronizacija, karakteristike pojačivača, konstrukcija katodne cevi, ulazna impendansa, osciloskop sa dva mlaza. Univerzalnost osciloskopa za električna merenja, merenje impendanse osciloskopom, merenje učestanosti pomoću Lisažuovih figura, merenje fazne razlike dva signala, merenje histerezisnog ciklusa, merenje stepena amplitudne modulacije. Merenje učestanosti metodom mernog mosta i preko frekvencmetra. Generatori naizmeničnih signala: NF, VF i vobleri. Princip rada, karakteristika i primena. Opšte o digitalnom izvođenju električnih mernih instrumenata: ampermetar, ommetar, frekvencmetar. 1.5. 1.5.1.
ELEKTRONIKA Struktura materije Struktura i model atoma. Eksitacija i jonizacija. Molekul. Kristalna rešetka, energija elektrona u kristalnoj rešetci.
1-6/04
– 490 od 806 –
Knjiga II
Podela hemijskih jedinjenja prema električnim osobinama (izolatori, poluprovodnici i provodnici). 1.5.2.
Poluprovodnici i kristalna struktura Pojam slobodnog elektrona i šupljine u poluprovodniku. Poluprovodnici sa primesama, donori i akceptori. P i N tip poluprovodnika. Vrste kretanja slobodnih nosilaca elektriciteta (slobodni elektroni i šupljine). NP spoj, pojave na njemu i polarizacija. Poluprovodnička dioda, princip rada i njena volt-amper karakteristika. Vrsta dioda (sa površinskim i tačkastim spojem, cener, tunel). PNP i NPN spojevi i pojave na njima.
1.5.3.
1.5.4. 1.5.5.
Tranzistor (elektrode i spojevi), princip rada (struje u njemu i inverzne struje zasićenja kolektorskog spoja). Vrste tranzistora i konstrukcija. Tranzistor kao četvoropol. Statičke karakteristike, ekvivalentno kolo i parametri (hibridni). Ostale električne osobine i radna oblast. Radna tačka, radna prava i radni režim tranzistora (statički i dinamički). Razni specijalni poluprovodnički elementi: tranzistor sa efektom polja, tranzistor sa jednim spojem, četvorospojna dioda, SCR, diak, triak, itd. Princip rada. Karakteristike i primena. Pojačivači Pojačanje struje, napona i snage, ulazna i izlazna impendansa kola sa tranzistorom. Klasifikacija pojačivača prema položaju statičke radne tačke (klase A,B,AB i C). Postavljanje radne tačke u klasi A i B i njena stabilizacija. Klasifikacija pojačivača prema zajedničkoj elektrodi. NF pojačivači napona i sprege između stepeni. NF pojačivači snage u klasi A i klasi B (simetrični pojačavač). Jednosmerni pojačavači. Princip rada. Diferencijalni i operacioni pojačavač. Negativna reakcija i oscilatori. Osnovni pojmovi. Usmeračko kolo Analiza talasnog oblika usmerene struje i napona.
1-6/04
1.5.6. 1.5.7.
1.5.8.
1.6. 1.6.1.
– 491 od 806 –
Knjiga II
Vrste usmerača, filteri i stabilizacija (naponska i strujna). Umnožači napona. Pravougaoni impulsi i osnovna kola za njihovo uobličavanje. Astabilni, monostabilni i bistabilni multivibratori. Logička kola Veza decimalnog i binarnog brojnog sistema. Bulova algebra. Logička kola, simboli, tablice istinitosti. Primeri logičkih kola sa diodama i tranzistorima. Cevi kao elektronski elemenrti. Osnovne napomene. Katodna cev. Osnovi rada. ELEKTROKOMUNIKACIONA TEHNIKA I MERENJA Antene vazduhoplova Lokacije na trupu, aerodinamičke i mehaničke osobine izolovane antene, mehanička i dielektrična čvrstoća izolatora. Tipovi avionskih antena: loop, sense antene, HF, VHF, komunikacione antene, navigacione antene, reflektor, radarske antene. Tipični dijagrami zračenja i primanja antena. Postavljanje i napajanje antene.
1.6.2.
Radio-komunikaciona stanica vazduhoplova Tipična instalacija u savremenom transportnom avionu, blok dijagram i specifikacija opreme. Komandna kutija. Birači frekvencije, autopozicioner-sintisajzer. HF i VHF primopredajnici, njihov antenski sistem, prednosti VHF. Sistemi napajanja: ispravljači i pretvarači. Sistem regulacije odnosa signal-šum (squelch). Automatski antenski uskladnik. Sistem selektivnog poziva (selcal).
1-6/04
– 492 od 806 –
Knjiga II
Radio police, standardni sistem radio polica, način postavljanja uređaja, mere predostrožnosti zbog vibracija, električni kvarovi, uticaj vlage. Radio priključna kutija i panel sa automatskim osiguračima: ventilacija, hlađenje, zaštita od zaprljanja. Instalacija između uređaja, instalacija za električno napajanje, identifikacija kablova i kablovskih snopova, utikači. Sistem za obaveštavanje putnika i interfonski sistem posade: audio-pojačavač, kabinski zvučnici, slušalice, mikrofoni. Registrator zvučnih signala (voice recorder). Održavanje i opšta opravka: zahtevi plovidbenosti, procedura kontrole, procedura ispitivanja. 1.6.3.
Električna merenja i instrumenti Identično sa 1.4.5. drugog dela programa.
1.7. 1.7.1.
RADIO-UREĐAJI VAZDUHOPLOVA Radio kompas (ADF) Princip rada radio kompasa: loop antena, karakteristike direktivnosti, kardioidna karakteristika loop i sense antena, neodređenost direktivnost loop antene u dva suprotna smera. ADF prijemnik: blok dijagram, teorija rada, automatsko samopostavljanje loop antene, daljinska kontrola. Radio kompas: princip identifikacije azimutske greške pokazivanja. Tipična instalacija radio kompasa na vazduhoplovu. Pregled ispitnih i kalibracionih postupaka.
1.7.2.
VHF navigaciona sredstva Prednost VHF i UHF sistema. Princip rada VOR, tehnika određivanja faze, promenljiva i referentna faza, blok dijagram predajnika. VOR prijemnik: superheterodinska i navigaciona elektronska kola. Uobičajeni radio navigacioni pokazivači, snalaženje po ILS.
1-6/04
– 493 od 806 –
Knjiga II
Korišćenje i ograničenja VOR, učestanost na kojima radi VOR. ILS: princip rada, bočno i vertikalno navođenje, markeri, zemaljska instalacija. Avionske komponente ILS: prijemnik staze poniranja, marker prijemnik, lokalajzer prijemnik, daljinsko komandovanje, indikatori. Šeme tipične instalacije avionskih VHF navigacionih sredstava. Pregled ispitnih i kalibracionih postupaka za VOR i ILS sisteme. 1.7.3.
Detekcija radio-eho signala Impulsni predajnici i prijemnici: viša snaga, srednja snaga. Radni ciklus, oblik impulsa, noseća i bočna učestanost, dužina impulsa, učestanost ponavljanja impulsa i njen efekat na propusni opseg, vreme uspostavljanja i vreme opadanja impulsa. Frekventna modulacija primenjena na određivanje razdaljine, snaga noseće učestanosti, modulacioni kodeks, domet s obzirom na reflektovanu učestanost u poređenju sa trenutnom nosećom učestanošću, širina propusnog opsega prijemnika, uticaj smetnji.
1.7.4.
Meteorološki radar Opis tipične avionske instalacije. Procedura ispitivanja, podešavanje i traženje greške.
1.7.5.
Impulsni navigacioni sistemi Transponder: princip rada uređaja u avionu i na zemlji. Sistemi za merenje razdaljine (DME): namena, princip DME-a, opis integratora, prikazivanje izlaznih veličina, radne učestanosti. VOR/DME (ro-teta): princip, kompjuter koji radi u skladu VOR/DME, blok dijagram, opis avionskih komponenti.
1-6/04
– 494 od 806 –
Knjiga II
Radio visinomer: tipovi koji rade sa impulsima i sa frekventnom modulacijom, opis frekventnog visinomera. 1.8.
INSTRUMENTI VAZDUHOPLOVA
1.8.1.
Instalacija instrumentalnih sistema Paneli sa instrumentima i amortizovana postolja. Vakuumski i pitostatički sistem: postavljanje, ispitivanje, curenja. Gipki vodovi za razvod fluida za instrumente: postavljanje, pregled. Električno napajanje instrumenata.
1.8.2.
Letački instrumenti Atmosfera: sastav, temperatura, pritisak, promena veličina sa visinom, ICAO standardna atmosfera. Običan i električno korigovan visinomer, brzinomer, mahmetar, variometar: princip rada, konstrukcija, pregled, ispitivanje na avionu.
1.8.3.
Instrumenti pogonske grupe i sistema goriva Obrtomeri, termoelektrični instrumenti (temperatura glave stubline, temperatura mlazne cevi, termometri, pokazivači pritiska, pokazivači vibracija, indikatori položaja: vrste, princip rada, ugradnja, pregled, ispitivanje. Pokazivači količine goriva, pokazivači protoka goriva: vrste, princip rada, struktura sistema, ugradnja, pregled, ispitivanje.
1.8.4.
Instrumenti ostalih sistema vazduhoplova Instrumenti kabine (variometri kabine, pokazivači razlike kabinskog i atmosferskog pritiska, termometri kabine): princip rada, ugradnja, ispitivanje. Pokazivači položaja zakrilaca i trimera: princip rada, pregled, ispitivanje. Termometri sistema vazduhoplovstva: vrste, princip rada, pregled, ispitivanje.
1.8.5.
Žiroskopski instrumenti
1-6/04
– 495 od 806 –
Knjiga II
Žiroskop: teorijske osnove, vrste, primena, pogon, održavanje i praćenje položaja, greške i ispravke. Pokazivač skretanja i klizanja, veštački horizont: vrste, princip rada, konstrukcije, pregled, ispitivanje. Centralni žiroskopi: žiroskop vertikalne ose i žiroskop horizontalne ose, primena. 1.8.6.
Logička kola, računari Logička kola: principi, terminologija, simboli.
1.8.7.
1.8.8.
1.8.9.
Osnovni principi rada analognih i digitalnih računara, analogno/digitalno i digitalno/analogno pretvaranje, binarni kod, uobičajena terminologija vezana za računare, čuvanje podataka. Kompasi Zemljin magnetizam: položaj magnetnih polova, izokline i izogone, inklinacija i deklinacija. Magnetni kompas: konstrukcija, greške, kompenzacija. Žiro magnetni kompas: princip rada, davač zemljinog magnetnog polja (flux valve), centralni žiroskop horizontalne ose, pojačivač, korekcije, pokazivanje, pregled i ispitivanje sistema. Računar atmosferskih podataka Princip rada i struktura sistema računara atmosferskih podataka (air data computer) i povezani instrumenti i sistemi: pregled i ispitivanje sistema. Sistem optimalnog vođenja vazduhoplova Princip integrisanja navigacionih podataka koje pružaju različiti sistemi i zadavanje cilja. Računar sistema optimalnog leta (flight director computer), prijem i davanje podataka. Integrisani instrumentalni sistemi, princip rada, osnovne komponente, pregled i ispitivanje na avionu.
1.8.10. Registrator podataka o letu Princip rada, ulazni signali sistema, način upisivanja podataka, očitavanje registrovanih podataka. 1.8.11. Sistem inercijalne navigacije Fizički principi na kojima počiva rad sistema.
1-6/04
– 496 od 806 –
Knjiga II
Stabilizovana platforma sa žiroskopima i akcelerometrima, za davanje i očitavanje podataka. Veza sistema inercijalne navigacije sa drugim sistemima vazduhoplova. Pregled i ispitivanje na vazduhoplovu. 1.8.12. Sistemi za automatsko letenje Zahtevi i princip rada autopilota, zadavanje cilja, snimak trenutne situacije, računari, servopokretači. Autopiloti sa pneumatskim, hidrauličnim, električnim i mešovitim pokretanjem: principi i razlike. Ispitivanje i podešavanje komponenti autopilota na vazduhoplovu. 1.8.13. Sistemi za stabilizaciju leta Uređaj za poprečnosmernu stabilizaciju (yaw damper): princip rada, elementi sistema, pregled, ispitivanje. Uređaj za uzdužnu stabilizaciju (mach trim): princip rada, elementi sistema, pregled i ispitivanje. 1.9. 1.9.1.
TEHNOLOGIJA ELEKTROTEHNIČKOG MATERIJALA Provodni materijal Provodnici: provođenje struje kroz metale, osobine provodnika, bakar i aluminijum i njihove legure. Otpornici: legure koje se koriste za izradu otpornika. Materijal za termoelektrične spregove. Materijal za električne kontakte.
1.9.2.
Poluprovodnici Princip provođenja struje kod poluprovodnika. Poluprovodnički materijal sa usmeračkim efektom. Poluprovodnički materijal za tranzistore. Poluprovodnički materijal za nelinearne otpornike: termistori i veristori. Fotoelektrični materijal. Fluorescentni materijal.
1-6/04
– 497 od 806 –
Knjiga II
Ugljenik. 1.9.3.
Dielektrici Polarizacija dielektrika: dielektrična konstanta. Dielektrični gubici. Elektroprovodnost dielektrika. Dielektrična čvrstoća. Čvrsti organski dielektrici: termička, mehanička i hemijska svojstva. Gasoviti dielektrici: termička, mehanička i hemijska svojstva. Pregled osobina dielektrika primenjenih na vazduhoplovima.
1.9.4.
Magnetni materijali Magnećenje materijala, magnetna propustljivost, histerezisni ciklus, gubici u feromagnetnom materijalu. Materijal za stalne magnete.
1.10.
SISTEM ODRŽAVANJA VAZDUHOPLOVA Identično sa 1.10. prvog dela programa.
1.11.
VAZDUHOPLOVNI PROPISI Identično sa 1.11. prvog dela programa.
2.
PROGRAM PRAKTIČNOG DELA STRUČNOG ISPITA Praktični deo stručnog ispita sastoji se u vršenju radova po programu iz 3.2 (drugi deo programa) na određenom vazduhoplovu za koji se ovlašćenje stiče uz sticanje dozvole za rad vazduhoplovnog mehaničara-tehničara.
3.
PROGRAM POSEBNOG STRUČNOG ISPITA ZA STICANJE OVLAŠĆENJA ZA RAD NA ODREĐENOM TIPU VAZDUHOPLOVA
3.1
Teorijski deo ispita
1-6/04 3.1.1.
– 498 od 806 –
Knjiga II
Informativno poznavanje konstrukcije i rada sledećih sistema vazduhoplova za koji kandidat stiče ovlašćenje za rad: — struktura vazduhoplova, — sistem komandi leta, — hidraulični i pneumatski sistemi, — sistem stajnog trapa, — sistem klimatizacije i regulacije pritiska u kabini, — sistem zaštite od zaleđivanja i kiše, — sistem za kiseonik, — sistem za gorivo, — pogonska grupa.
3.1.2.
Poznavanje strukture, načina rada, metoda pregleda i održavanja i postupka zamene, podešavanja i ispitivanja sledećih električnih sistema, instrumenata i radio uređaja vazduhoplova za koji kandidat stiče ovlašćenje za rad: — sistem generisanja električne energije, uključujući APU generator i akumulator vazduhoplova, sistem razvođenja električne energije i regulacioni i zaštitni uređaji energetskih sistema; — električni sistem: pogonske grupe, sistema za otkrivanje i zaštitu od požara, sistema za zaštitu od leda i kiše, sistema vazduha i goriva, sistema komandi leta, hidrauličnog sistema, pomoćne pogonske grupe, rasvete i opreme za slučaj opasnosti; — instrumenti sa kapsulom, električni pokazivači požara, električni i servo termometri, sistem pokazivanja količine i protoka goriva, žiroskopski instrumenti direktnog i daljinskog očitavanja, za praćenje rada motora; — sistem optimalnog upravljanja letom (flight director); — sistem obrade podataka o atmosferi (air data computer); — registrator podataka o letu; — sistem kompasa direktnog i daljinskog očitavanja; — sistem za automatsko letenje uključujući davače sistema, pojačivače, računare, komandne kutije, servo pokretače
1-6/04
3.1.3. 3.2. 3.2.1.
3.2.2. 3.2.3.
– 499 od 806 –
Knjiga II
komandi leta i uređaje za praćenje rada, indikaciju i upozorenje; — sistem automatskog gasa (auto throttle), kompenzacije pri letu visokim podzvučnim brzinama (mach trim) i prigušenja poprečnosmernih oscilacija vazduhoplova; — komunikacioni i audio sistemi uključujući kola za regulisanje i praćenje rada opreme, antenske instalacije i interfonske i audio razvodna kola; — sistem primarnog radara, pulzirajući i MF sistemi uključujući kola za regulisanje i praćenje rada, predajnike i prijemnike, kola za obradu signala, pokazivače, radarske ekrane, antenske instalacije i veze sa drugim sistemima. Poznavanje opreme i ograničenja opreme za ispitivanje sistema i uređaja iz tačke 3.1.2. (drugi deo programa). Praktični deo ispita Praktično vršenje pregleda i radova održavanja uz korišćenje odgovarajućeg alata i dokumentacije i rukovanje sistemima i opremom iz tačke 3.1.2. (drugi deo programa). Primena postupka ispitivanja sistema i uređaja iz tačke 3.1.2. uz korišćenje odgovarajuće dokumentacije i ispitne opreme. Analiza primedbi iz eksploatacije i otklanjanje utvrđenih grešaka. Analiza uzajamnog delovanja i eventualne posledice i uticaj na opštu ispravnost vazduhoplova. Vršenje potrebnih i dozvoljenih podešavanja.
1-6/04
– 500 od 806 –
Knjiga II
7.2.2
PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI VAZDUHOPLOVNIH MEHANIČARATEHNIČARA PRI STICANJU OVLAŠĆENJA ZA RAD * NA AVIONU SA-226 METRO II/MERLIN
1.
PROGRAM ISPITA ZA VAZDUHOPLOVNE MEHANIČARE-TEHNIČARE ZA STRUKTURU, POGONSKU GRUPU I SISTEM (AMS)
1.1.
TEORIJSKI DEO ISPITA
1.1.1.
Poznavanje konstrukcije, načina rada i postupaka pregleda, održavanja, zamene, male opravke, podešavanja i indikacije ispravnog rada sledećih sistema i komponenti vazduhoplova: — Struktura vazduhoplova (uključujući vrata, prozore, enterijer i pristupne otvore); — Sistem stajnog trapa, sistem kočnica, vuča i parkiranje aviona; — Primarne i sekundarne komande leta; — Hidraulični sistem; — Sistem za gorivo; — Pogonska grupa — elisa; — Pogonska grupa — motor i motorski sistemi maziva, goriva, komprimovanog vazduha, startovanja, paljenja, ubrizgavanja vode/alkohola, komande motora i motorska ograničenja;
*
Ovaj program utvrđen je Rešenjem Saveznog komiteta za saobraćaj i veze, br. 3185/1, od 17.VIII 1979. godine.
1-6/04
– 501 od 806 –
Knjiga II
— Sistem komprimovanog vazduha (Bleed air sys.); — Sistem za klimatizaciju i regulaciju pritiska u kabini; — Sistem za zaštitu od zaleđivanja i kiše; — Sistem za kiseonik i oprema u slučaju nužde; 1.1.2.
Poznavanje strukture, načina rada, postupaka pregleda i indikacije ispravnog rada sledećih sistema u obimu potrebnom za vršenje poslova vazduhoplovnog mehaničara — tehničara za strukturu, sistem i pogonsku grupu vazduhoplova: — Električni sistem; — Svetla vazduhoplova.
1.2.
PRAKTIČNI DEO ISPITA
1.2.1
Vršenje A, B, C, i D servisnih pregleda i specijalnih pregleda prema odobrenom priručniku za održavanje aviona, uz korišćenje odgovarajućeg alata i dokumentacije.
1.2.2.
Analiza i otklanjanje kvarova nastalih tokom eksploatacije aviona uz korišćenje odgovarajućeg alata i dokumentacije.
2.
PROGRAM ISPITA ZA VAZDUHOPLOVNE MEHANIČARE — TEHNIČARE ZA INSTRUMENTE, ELEKTRIČNE I RADIO UREĐAJE VAZDUHOPLOVA (IRE)
2.1.
TEORIJSKI DEO ISPITA
2.1.1.
Informativno poznavanje konstrukcije i načina rada sistema vazduhoplova navedenih pod 1.1.1.
2.1.2.
Poznavanje strukture, načina rada, metoda pregleda i održavanja i postupka zamene, podešavanja i ispitivanja sledećih sistema vazduhoplova: — Sistem generisanja električne energije (uključujući avionski akumulator), sistem razvođenja električne energije i regulacioni i zaštitni uređaji energetskih sistema; — Svetla vazduhoplova;
1-6/04
– 502 od 806 –
Knjiga II
— Električni sistem i sistemi indikacije sistema navedenih pod 1.1.1.; — Pito-statički instrumenti; — Magnetni kompas i sistem žiro magnetnog kompasa; — Žirodirekcional, veštački horizont i sistem vertikal žiroa; — Sistem optimalnog upravljanja letom (Flight director); — Registrator govora (Voice recorder); — Sistem signalizacije i sprečavanja gubitka brzine; — Sistem za automatsko letenje (Automatic pilot); — Komunikacioni i audio sistemi (VHF COM, interfon, PUBLIC ADRESS); — Radionavigacioni sistemi (VOR/ILS, ADF); — Transponder, radio visinomer i DME. 2.1.3
Poznavanje opreme i poznavanje primene opreme za ispitivanje sistema i uređaja od 2.1.2.
2.2.
PRAKTIČNI DEO ISPITA
2.2.1.
Vršenje pregleda i radova održavanja na sistemima i uređajima iz 2.1.2. uz korišćenje odgovarajućeg alata i dokumentacije.
2.2.2.
Rukovanje sistemima i uređajima pod 2.1.2.
2.2.3.
Primena postupka ispitivanja sistema i uređaja pod 2.1.2. na zemlji, uz korišćenje odgovarajuće dokumentacije i ispitne opreme.
2.2.4.
Analiza i otklanjanje primedbe iz eksploatacije. Analiza uzajamnog delovanja i uticaja kvara pojedinog uređaja na opštu ispravnost aviona. Vršenje potrebnih i dozvoljenih podešavanja.
1-6/04
7.2.3
– 503 od 806 –
Knjiga II
PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI OSOBLJA ZA POSLOVE PRIHVATA I * OTPREME VAZDUHOPLOVA, PUTNIKA I STVARI 1. KOORDINATOR SAOBRAĆAJA
A.
STICANJE DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa
1.1.
Osnovno poznavanje vazduhoplovne navigacije i meteorologije
1.1.1.
Osnovi vazduhoplovne navigacije; osnovni pojmovi o Zemlji, pravci i uglovi u navigaciji, merne jedinice, vazduhoplovne karte, navigacijski pribor.
1.1.2.
Računska i vizuelna navigacija; osnovni elementi i instrumenti, vetar u navigaciji, navigacijska priprema.
1.1.3.
Radio navigacija; osnovni pojam, podela i sredstva (goniometar, radio kompas, VOR, DME).
1.1.4.
Osnovi vazduhoplovne meteorologije; atmosfera, vazdušna strujanja i meteorološke pojave.
1.1.5.
Sinoptička karta; pojam, vrsta, namena i čitanje karte.
1.1.6.
Meteorološki izveštaj; vrste, redosled, značenje podataka i čitanje izveštaja.
1.2.
Vazduhoplovna tehnika
1.2.1.
Podela vazduhoplova.
*
Ovaj program utvrđen je Rešenjem Saveznog komiteta za saobraćaj i veze IV/04 br. 1723/1, od 2.IV 1981. godine.
1-6/04
– 504 od 806 –
Knjiga II
1.2.2.
Osnovni konstruktivni elementi vazduhoplova i njihove funkcije; krilo, trup, repne površine, stajni trap, komande i pogonska grupa.
1.2.3.
Sistemi i oprema vazduhoplova; gorivni, kiseonički, protivpožarni sistemi, elektro, radio, instrumentalna oprema i oprema za spasavanje putnika.
1.2.4.
Profil leta vazduhoplova; poletanje, penjanje, krstarenje, spuštanje i sletanje.
1.3.
Vazduhoplovna pristaništa i aerodromski saobraćaj
1.3.1.
Podela i definicija vazduhoplovnog pristaništa.
1.3.2.
Manevarske površine; poletno-sletne staze, rulne staze, nosivost, obeležavanje i kontrola površina.
1.3.3.
Pristanišni kompleksi; platforma, zgrada i ostali objekti pored pristanišnog kompleksa.
1.3.4.
Službe prihvata i otpreme; putnički prihvat i otprema, tehnički prihvat i otprema, i prihvat i otprema stvari.
1.3.5.
Ostale aerodromske službe.
1.3.6.
Aerodromski saobraćaj, obeležavanje, bezbednost i kretanje po manevarskim površinama i platformi — ljudi, vazduhoplova i sredstava za opsluživanje vazduhoplova.
1.4.
Vazduhoplovni propisi
1.4.1.
Međunarodne organizacije i propisi civilnog vazduhoplovstva; ICAO, IATA, IACA.
1.4.2.
Organizacija civilnog vaduhoplovstva u SFRJ: savezni organi uprave nadležni za civilni vazdušni saobraćaj.
1.4.3.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; bezbednost vazdušne plovidbe, vazduhoplovna pristaništa, vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje koje vrši poslove od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, ugrožavanje bezbednosti vazduhoplova u letu, traganje za vazduhoplovom i spasavanje vazduhoplova, udesi u vazduhoplovstvu, inspekcija bezbednosti vazdušne plovidbe.
1-6/04
– 505 od 806 –
Knjiga II
1.4.4.
Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi, prevoz putnika i prtljaga, prevoz stvari, prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari.
1.4.5.
Podzakonski propisi; pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
1.5.
Težina i centraža vazduhoplova
1.5.1
Aerodinamičke sile i momenti, analiza, međusobni odnosi.
1.5.2.
Težine vazduhoplova, konstruktivne i dozvoljene operativne težine i ograničenja.
1.5.3.
Centar težišta vazduhoplova; pojam, izračunavanje centra težišta praznog i opterećenog vazduhoplova primenom analitičke i grafičke metode, balansni dijagram.
1.5.4.
Osnovi stabilnosti i upravljivosti; uzdužna, poprečna, po pravcu, uticaj centra težišta na položaj komandi vazduhoplova.
1.5.5.
Uticaj težine i centraže na bezbednost vazduhoplova; prekoračenje dozvoljenih težina, narušavanje osnovnih performansi, faze leta, otežana upotreba komandi.
1.5.6.
Dokumentacija za težinu i centražu; — informacija za službu opterećenja i centražu, — instrukcija za utovar, — lista opterećenja i centraže, — poruke o opterećenju, — elektronska obrada podataka.
1.6.
Osnovno poznavanje pravila i sistema kontrole letenja
1.6.1.
Kontrola letenja i vazdušni prostor; sistem i organizacija kontrole vazdušnog prostora, oblasna, prilazna, aerodromska kontrola i vazdušni putevi.
1.6.2.
Sredstva kontrole letenja; sistem i sredstva veze službe kontrole letenja, stalne AFTN veze, radio, radarska i navigacijska sredstva.
1-6/04
– 506 od 806 –
Knjiga II
1.6.3.
Postupci kontrole letenja; postupci posade, plan leta, clearns, FIO, postupci u konverzaciji (kontrolor-posada vazduhoplova).
1.6.4.
Postupci u prinudnim slučajevima; zakasneli i nestali vazduhoplov, alarmiranje, organizacija i postupci za traganjem i spasavanjem, postupak i izveštaj pri udesu i katastrofi.
1.6.5.
Vazduhoplovno-informacione službe, vazduhoplovne informativne publikacije (AIP), letačko informativne publikacije, NOTAM.
1.7
Priprema i operativna kontrola vazdušnog saobraćaja
1.7.1.
Organizacija pripreme; red letenja u redovnom domaćem, međunarodnom i čarter saobraćaju, prevozna dokumenta u redovnom i čarter saobraćaju, uslovi za prevoz putnika, prtljaga i stvari.
1.7.2.
Procedure u prihvatu i otpremi vazduhoplova putnika, prtljaga i stvari — redovan — čarter saobraćaj i neredovnost u vazdušnom saobraćaju.
1.7.3.
Organizacija izvršenja i kontrole: dozvole za prelet i sletanje, postupci objavljivanja i najava letova, postupci objavljivanja vanrednog leta, postupci prihvata i otprema vazduhoplova, putnika, prtljaga i stvari.
1.7.4.
Izrade planova rada službi prihvata i otpreme putnika, prtljaga i stvari (dnevni, nedeljni, mesečni).
1.7.5.
Poruke u vazdušnom saobraćaju, o polasku, dolasku, kašnjenju, transferu putnika i stvari, način slanja i prioritet.
1.8.
Poznavanje stručne terminologije na engleskom jeziku
1.8.1.
Aerodrom; manevarske površine, platforma, pristanišna zgrada.
1.8.2.
Aerodromske službe, oprema i usluge.
1.8.3.
Vazduhoplov, trup, motori, krilo, rep i putnička kabina, kretanje vazduhoplova, parkiranje.
1.8.4.
Terminologija opterećenja i centraže vazduhoplova; prtljag, teret, pošta, težine, dimenzije, pakovanje.
1-6/04 1.8.5.
1.8.6. 1.8.7.
B.
1.1. 1.1.1.
1.1.2.
1.1.3.
1.2. 1.2.1.
1.2.2.
1.2.3.
– 507 od 806 –
Knjiga II
Terminologija prihvata i otpreme; procedure, tranzit, transfer, kategorije putnika, kašnjenje, otkazivanje leta, prelet, sletanje, izmene aviona, izmene plana leta. Teret; specifični izrazi u robnoj službi, vrste robe, način pakovanja. Priručnik za prihvat i otpremu: — Airport Handling Manual — Ground Operations Manual — Station Handling Manual — Aircraft Handling Manual PRODUŽAVANJE VAŽENJA DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa Vazduhoplovni propisi Zakon o vazdušnoj plovidbi; bezbednost vazdušne plovidbe, vazduhoplovna pristaništa, vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje koje vrši poslove od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, traganje i spasavanje vazduhoplova, udesi u vazduhoplovu, inspekcija bezbednosti vazdušne plovidbe. Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi; prevoz putnika i prtljaga, prevoz stvari, prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari. Podzakonski propisi; pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove radne zadatke izvršioca. Priprema i operativna kontrola vazdušnog saobraćaja Organizacija pripreme; red letenja u redovnom domaćem, međunarodnom i čarter saobraćaju, prevozna dokumenta u redovnom i čarter saobraćaju, uslovi za prevoz putnika, prtljaga i stvari. Procedure u prihvatu i otpremi vazduhoplova, putnika, prtljaga i stvari — redovan — čarter saobraćaj i neredovnost u vazdušnom saobraćaju. Organizacija izvršenja i kontrole; dozvole za prelet i sletanje, objavljivanje letova, najava letova postupci objavljivanja van-
1-6/04
– 508 od 806 –
Knjiga II
rednog leta, prihvat i otprema vazduhoplova, putnika, prtljaga i stvari. 1.2.4.
C.
Poruke u vazdušnom saobraćaju, o polasku, dolasku, kašnjenju, transferu putnika i stvari, način i prioritet slanja. INSTRUKTOR — Posebni deo ispita
1.1.
Organizacija i kontrola saobraćaja
1.1.1.
Važeća uputstva, pravilnici i procedura na osnovu kojih obavlja poslove, prava i dužnosti.
1.1.2.
Organizacija poslova vođenja dnevnog saobraćaja, u redovnim i vanrednim situacijama.
1.1.3.
Rad sa smenom, kontrola rada radnika, postupci u slučajevima poremećaja saobraćaja.
1.1.4.
Sastavljanje izveštaja po završetku dnevnog plana saobraćaja i prosleđivanje nadležnim službama — rukovodiocima, kontakti sa ostalim učesnicima u saobraćaju, u redovnim i vanrednim situacijama.
1.1.5.
Stalna kontrola rada službe prihvata i otpreme u toku odvijanja saobraćaja.
1.1.6.
Kontrola poruke u vazdušnom saobraćaju.
1.2.
Vazduhoplovni propisi
1.2.1.
Organizacija civilnog vazduhoplovstva u SFRJ; savezni organi uprave nadležni za civilni vazdušni saobraćaj.
1.2.2.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; bezbednost vazdušne plovidbe, vazduhoplovna pristaništa, vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje koje vrši poslove od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, ugrožavanje bezbednosti vazduhoplova u letu, traganje za vazduhoplovom i spasavanje vazduhoplova, udesi u vazduhoplovstvu, inspekcija bezbednosti vazdušne plovidbe.
1-6/04 1.2.3.
1.2.4.
– 509 od 806 –
Knjiga II
Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi, prevoz putnika i prtljaga, prevoz stvari, prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari. Podzakonski propisi, pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
1.3. 1.3.1. 1.3.2. 1.3.3. 1.3.4. 1.3.5. 1.3.6. 1.3.7.
Metodika nastave Pojam, predmet i zadaci. Organizacioni elementi nastave. Didaktički principi. Nastavne metode. Oblici nastavnog rada. Planiranje u nastavi. Didaktičko-metodička razrada nastavnog procesa, priprema objekta, radnog mesta i radno-tehničkih sredstava. 1.3.8. Podela nastavnog časa. 1.3.9. Tipovi nastavnog časa. 1.3.10. Uloga nastavnika u procesu nastave i vaspitanja. 1.3.11. Nastavna sredstva i učila. Napomena: Provera stručne osposobljenosti po navedenim tačkama (1.3.) vrši se pored teorijskog dela ispita i kroz pokazanu instruktažu — praktičan rad u odnosu na obavljanje pojedinačnih poslova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari.
2. DISPEČER SAOBRAĆAJA A.
STICANJE DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa
2.1.
Osnovno poznavanje vazduhoplovne navigacije i meteorologije
2.1.1.
Osnovi vazduhoplovne navigacije; osnovni pojmovi o Zemlji, pravci i uglovi u navigaciji, merne jedinice, vazduhoplovne karte, navigacijski pribor.
1-6/04
– 510 od 806 –
Knjiga II
2.1.2.
Računska i vizuelna navigacija; osnovni elementi i instrumenti, vetar u navigaciji, navigacijska priprema.
2.1.3.
Radio navigacija; osnovni pojam, podela i sredstva (goniometar, radio kompas, VOR, DME).
2.1.4.
Osnovi vazduhoplovne meteorologije; atmosfera, vazdušna strujanja i meteorološke pojave.
2.1.5.
Sinoptička karta; pojam, vrsta, namena i čitanje karte.
2.1.6.
Meteorološki izveštaj; vrste, redosled, značenje podataka i čitanje izveštaja.
2.2.
Vazduhoplovna tehnika
2.2.1.
Podela vazduhoplova.
2.2.2.
Osnovni konstruktivni elementi vazduhoplova i njihove funkcije; krilo, trup, repne površine, stajni trap, komande i pogonska grupa.
2.2.3.
Sistemi i oprema vazduhoplova; gorivni, kiseonički, protivpožarni sistemi, elektro, radio, instrumentalna oprema i oprema za spasavanje putnika.
2.2.4.
Profil leta vazduhoplova; poletanje, penjanje, krstarenje, spuštanje i sletanje.
2.3.
Vazduhoplovna pristaništa i aerodromski saobraćaj
2.3.1.
Podela i definicija vazduhoplovnog pristaništa.
2.3.2.
Manevarske površine; poletno-sletne staze, rulne staze, obeležavanje.
2.3.3.
Pristanišni kompleks; platforma, zgrada i ostali objekti pored pristanišnog kompleksa.
2.3.4.
Službe prihvata i otpreme; putnički prihvat i otprema, tehnički prihvat i otprema, i prihvat i otprema stvari.
2.3.5.
Ostale aerodromske službe.
2.3.6.
Aerodromski saobraćaj, obeležavanje, bezbednost i kretanje po manevarskim površinama i platformi — ljudi, vazduhoplova i sredstava za opsluživanje vazduhoplova.
1-6/04
– 511 od 806 –
Knjiga II
2.4.
Vazduhoplovni propisi
2.4.1.
Međunarodne organizacije i propisi civilnog vazduhoplovstva; ICAO, IATA, IACA.
2.4.2.
Organizacija civilnog vaduhoplovstva u SFRJ: savezni organi uprave nadležni za civilni vazdušni saobraćaj.
2.4.3.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; bezbednost vazdušne plovidbe, vazduhoplovna pristaništa, vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje koje vrši poslove od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, ugrožavanje bezbednosti vazduhoplova u letu, traganje za vazduhoplovom i spasavanje vazduhoplova, udesi u vazduhoplovstvu, inspekcija bezbednosti vazdušne plovidbe.
2.4.4.
Zakon o obligacionim osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi, prevoz putnika i prtljaga, prevoz stvari, prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari.
2.4.5.
Podzakonski propisi; pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
2.5.
Težina i centraža vazduhoplova
2.5.1
Aerodinamičke sile i momenti, analiza, međusobni odnosi.
2.5.2.
Težine vazduhoplova, konstruktivne i dozvoljene, operativne težine i ograničenja.
2.5.3.
Centar težišta vazduhoplova; pojam, izračunavanje centra težišta praznog i opterećenog vazduhoplova primenom analitičke i grafičke metode, balansni dijagram.
2.5.4.
Osnovi stabilnosti i upravljivosti; uzdužna, poprečna, po pravcu, uticaj centra težišta na položaj komandi vazduhoplova.
2.5.5.
Uticaj težine i centraže na bezbednost vazduhoplova; prekoračenje dozvoljenih težina, narušavanje osnovnih performansi, faze leta, otežana upotreba komandi.
2.5.6.
Dokumentacija za težinu i centražu; — informacija za službu opterećenja i centražu, — intrukcija za utovar, — lista opterećenja i centraže,
1-6/04
– 512 od 806 –
Knjiga II
— poruke o opterećenju, — elektronska obrada podataka. 2.6.
Osnovno poznavanje pravila i sistema kontrole letenja
2.6.1.
Kontrola letenja i vazdušni prostor; sistem i organizacija kontrole vazdušnog prostora, oblasna, prilazna, aerodromska kontrola i vazdušni putevi.
2.6.2.
Sredstva kontrole letenja; sistem i sredstva veze službe kontrole letenja, stalne AFTN veze, radio, radarska i navigacijska sredstva.
2.6.3.
Postupci kontrole letenja; postupci posade, plan leta, clearns, FIO, postupci u konverzaciji (kontrolor-posada vazduhoplova).
2.6.4.
Postupci u prinudnim slučajevima; zakasneli i nestali vazduhoplov, alarmiranje, organizacija i postupci za traganjem i spasavanjem, postupak i izveštaj pri udesu i katastrofi.
2.6.5.
Vazduhoplovno-informacione službe, vazduhoplovne informativne publikacije (AIP), letačko-informativne publikacije, NOTAM.
2.7.
Priprema i operativna kontrola vazdušnog saobraćaja
2.7.1.
Organizacija pripreme; red letenja u redovnom domaćem, međunarodnom i čarter saobraćaju, uslovi za prevoz putnika, prtljaga i stvari.
2.7.2.
Procedure u prihvatu i otpremi vazduhoplova putnika, prtljaga i stvari — redovan — čarter saobraćaj i neredovnost u vazdušnom saobraćaju.
2.7.3.
Izvršenja i kontrola saobraćaja: obezbeđenje dozvola za prelet i sletanje, objavljivanje letova, najava letova, objavljivanja vanrednog leta, organizacija prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika, prtljaga i stvari.
2.7.4.
Postupci izrade planova rada službi prihvata i otpreme putnika, prtljaga i stvari (dnevni, nedeljni, mesečni).
2.7.5.
Poruke u vazdušnom saobraćaju, o polasku, dolasku, kašnjenju, transferu putnika i stvari, način slanja i prioritet.
1-6/04
– 513 od 806 –
Knjiga II
2.8.
Poznavanje stručne terminologije na engleskom jeziku
2.8.1.
Aerodrom; manevarske površine, platforme, pristanišna zgrada.
2.8.2.
Aerodromske službe, oprema i usluge.
2.8.3.
Vazduhoplov, trup, motori, krilo, rep i putnička kabina, kretanje vazduhoplova, parkiranje.
2.8.4.
Terminologija opterećenja i centraže vazduhoplova; prtljag, teret, pošta, težine, dimenzije, pakovanje.
2.8.5.
Terminologija prihvata i otpreme; procedure, tranzit, transfer, kategorije putnika, kašnjenje, otkazivanje leta, prelet, sletanje, izmene aviona, izmene plana leta.
2.8.6.
Teret; specifični izrazi u robnoj službi, vrste robe, način pakovanja.
2.8.7.
Priručnik za prihvat i otpremu: — Airport Handing Manual — Ground Operations Manual — Station Handling Manual — Aircraft Handling Manual
B.
PRODUŽAVANJE VAŽENJA DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa.
2.1.
Vazduhoplovni propisi
2.1.1.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; bezbednost vazdušne plovidbe, vazduhoplovna pristaništa, vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje koje vrši poslove od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, traganje i spasavanje vazduhoplova, udesi u vazduhoplovu, inspekcija bezbednosti vazdušne plovidbe.
2.1.2.
Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi; prevoz putnika i prtljaga, prevoz stvari, prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari.
2.1.3.
Podzakonski propisi; pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
1-6/04
– 514 od 806 –
Knjiga II
2.2.
Priprema i operativna kontrola vazdušnog saobraćaja
2.2.1.
Priprema saobraćaja; izrada reda letenja u redovnom domaćem, međunarodnom i čarter saobraćaju, prevozna dokumenta u redovnom i čarter saobraćaju, uslovi za prevoz putnika, prtljaga i stvari.
2.2.2.
Procedure u prihvatu i otpremi vazduhoplova, putnika, prtljaga i stvari — redovan — čarter saobraćaj i neredovnost u vazdušnom saobraćaju.
2.2.3.
Izvršenje i kontrola saobraćaja; obezbeđenje dozvola za prelet i sletanje, objavljivanje letova, najava letova, objavljivanje vanrednog leta, organizacija prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika, prtljaga i stvari.
2.2.4.
Poruke u vazdušnom saobraćaju, o polasku, dolasku, kašnjenju, transferu putnika i stvari, način slanja i prioritet.
C.
INSTRUKTOR — Posebni deo ispita
2.1.
Organizacija i kontrola saobraćaja
2.1.1.
Poznavanje važećih uputstava, pravilnika i procedura na osnovu kojih obavlja svoje poslove.
2.1.2.
Prava i obaveze u radu na poslovima prihvata i otpreme (iz domena svojih poslova), kontrola rada ostalih učesnika u saobraćaju.
2.1.3.
Pravila rada na poslovima prihvata i otpreme i organizacija saobraćaja u redovnim i vanrednim situacijama.
2.1.4.
Sastavljanje izveštaja o radu po završetku smene i prosleđivanje nadležnim rukovodiocima.
2.2.
Vazduhoplovni propisi
2.2.1.
Organizacija civilnog vazduhoplovstva u SFRJ; savezni organi uprave nadležni za civilni vazdušni saobraćaj.
2.2.2.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; bezbednost vazdušne plovidbe, vazduhoplovna pristaništa, vazduhoplovno osoblje i ostalo
1-6/04
– 515 od 806 –
Knjiga II
stručno osoblje koje vrši poslove od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, ugrožavanje bezbednosti vazduhoplova u letu, traganje za vazduhoplovom i spasavanje vazduhoplova, udesi u vazduhoplovstvu, inspekcija bezbednosti vazdušne plovidbe. 2.2.3.
Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi, prevoz putnika i prtljaga, prevoz stvari, prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari.
2.2.4.
Podzakonski propisi, pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
2.3.
Metodika nastave
2.3.1.
Pojam, predmet i zadaci.
2.3.2.
Organizacioni elementi nastave.
2.3.3.
Didaktički principi.
2.3.4.
Nastavne metode.
2.3.5.
Oblici nastavnog rada.
2.3.6.
Planiranje u nastavi.
2.3.7.
Didaktičko-metodska razrada nastavnog procesa, priprema objekta, radnog mesta i radno-tehničkih sredstava.
2.3.8.
Podela nastavnog časa.
2.3.9.
Tipovi nastavnog časa.
2.3.10. Uloga nastavnika u procesu nastave i vaspitanja. 2.3.11. Nastavna sredstva i učila. N a p o m e n a: Provera stručne osposobljenosti po navedenim tačkama (2.3.) vrši se pored teorijskog dela ispita i kroz pokazanu instruktažu — praktičan rad u odnosu na obavljanje pojedinačnih poslova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari.
1-6/04
– 516 od 806 –
Knjiga II
3. KONTROLOR OPSLUŽIVANJA VAZDUHOPLOVA PUTNIKA I STVARI A.
STICANJE DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa
3.1.
Osnovno poznavanje vazduhoplovne navigacije i meteorologije
3.1.1.
Osnovi vazduhoplovne navigacije; osnovni pojmovi o Zemlji i merne jedinice u navigaciji.
3.1.2.
Računska i vizuelna navigacija; osnovni elementi i instrumenti.
3.1.3.
Radio navigacija; osnovni pojam, podela i sredstva (goniometar, radio kompas, VOR, DME).
3.1.4.
Osnovi vazduhoplovne meteorologije; atmosfera, vazdušna strujanja i meteorološke pojave.
3.1.5.
Sinoptička karta; pojam, vrsta, namena i čitanje karte.
3.1.6.
Meteorološki izveštaj; vrste, redosled, značenje podataka i čitanje izveštaja.
3.2.
Vazduhoplovna tehnika
3.2.1.
Podela vazduhoplova.
3.2.2.
Osnovni konstruktivni elementi vazduhoplova i njihove funkcije; krilo, trup, repne površine, stajni trap, komande i pogonska grupa.
3.2.3.
Sistemi i oprema vazduhoplova; gorivni, kiseonički, protivpožarni sistemi, elektro, radio, instrumentalna oprema i oprema za spasavanje putnika.
3.2.4.
Profil leta vazduhoplova: poletanje, penjanje, krstarenje, spuštanje i sletanje.
3.3.
Vazduhoplovna pristaništa i aerodromski saobraćaj
3.3.1.
Podela i definicija vazduhoplovnog pristaništa.
1-6/04
– 517 od 806 –
Knjiga II
3.3.2.
Manevarske površine; poletno-sletne staze, rulne staze, nosivost, obeležavanje i kontrola površina.
3.3.3.
Pristanišni kompleks; platforma, zgrada i ostali objekti pored pristanišnog kompleksa.
3.3.4.
Službe prihvata i otpreme; putnički prihvat i otprema, tehnički prihvat i otprema, i prihvat i otprema stvari.
3.3.5.
Ostale aerodromske službe.
3.3.6.
Aerodromski saobraćaj: obeležavanje, bezbednost i kretanje po manevarskim površinama i platformi — ljudi, vazduhoplova i sredstava za opsluživanje vazduhoplova.
3.4.
Vazduhoplovni propisi
3.4.1.
Međunarodne organizacije i propisi civilnog vazduhoplovstva; ICAO, IATA, IACA.
3.4.2.
Organizacija civilnog vaduhoplovstva u SFRJ: savezni organi uprave nadležni za civilni vazdušni saobraćaj.
3.4.3.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; bezbednost vazdušne plovidbe, vazduhoplovna pristaništa, vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje koje vrši poslove od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, ugrožavanje bezbednosti vazduhoplova u letu, traganje za vazduhoplovom i spasavanje vazduhoplova, udesi u vazduhoplovstvu, inspekcija bezbednosti vazdušne plovidbe.
3.4.4.
Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi, prevoz putnika i prtljaga, prevoz stvari, prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari.
3.4.5.
Podzakonski propisi; pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
3.5.
Težina i centraža vazduhoplova
3.5.1
Aerodinamičke sile i momenti, analiza, međusobni odnosi.
3.5.2.
Težine vazduhoplova, konstruktivne i dozvoljene, operativne težine i ograničenja.
1-6/04
– 518 od 806 –
Knjiga II
3.5.3.
Centar težišta vazduhoplova; pojam, izračunavanje centra težišta praznog i opterećenog vazduhoplova primenom analitičke i grafičke metode, balansni dijagram.
3.5.4.
Osnovi stabilnosti i upravljivosti; uzdužna, poprečna, po pravcu, uticaj centra težišta na položaj komandi vazduhoplova.
3.5.5.
Uticaj težine i centraže na bezbednost vazduhoplova; prekoračenje dozvoljenih težina, narušavanje osnovnih performansi, faze leta, otežana upotreba komandi.
3.5.6.
Dokumentacija za težinu i centražu; — informacija za službu opterećenja i centražu, — instrukcija za utovar, — lista opterećenja i centraže, — poruke o opterećenju, — elektronska obrada podataka.
3.6.
Osnovno poznavanje pravila i sistema kontrole letenja
3.6.1.
Kontrola letenja i vazdušni prostor; sistem i organizacija kontrole vazdušnog prostora, oblasna, prilazna, aerodromska kontrola i vazdušni putevi.
3.6.2.
Sredstva kontrole letenja; sistem i sredstva veze službe kontrole letenja, stalne AFTN, radio, radarska i navigacijska sredstva.
3.6.3.
Postupci kontrole letenja; postupci posade, plan leta, clearns, FIO, postupci u konverzaciji (kontrolor — posada vazduhoplova).
3.6.4.
Postupci u prinudnim slučajevima; zakasneli i nestali vazduhoplov, alarmiranje, organizacija i postupci za traganjem i spasavanjem, postupak i izveštaj pri udesu i katastrofi.
3.6.5.
Vazduhoplovno-informacione službe, vazduhoplovne informativne publikacije (AIP), letačko informativne publikacije, NOTAM.
3.7
Priprema i operativna kontrola vazdušnog saobraćaja
3.7.1.
Operativna kontrola izvršenja plana saobraćaja; red letenja u redovnom domaćem, međunarodnom i čarter saobraćaju, pre-
1-6/04
3.7.2.
3.7.3.
3.7.4.
3.8. 3.8.1. 3.8.2. 3.8.3. 3.8.4. 3.8.5.
3.8.6. 3.8.7.
– 519 od 806 –
Knjiga II
vozna dokumenta u redovnom i čarter saobraćaju, uslovi za prevoz putnika, prtljaga i stvari. Procedure u prihvatu i otpremi vazduhoplova putnika, prtljaga i stvari — redovan — čarter saobraćaj i neredovnost u vazdušnom saobraćaju. Izvršenje i kontrola saobraćaja; dozvola za prelet i sletanje, objavljivanje letova, najava letova, postupci objavljivanja vanrednog leta, organizacija prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika, prtljaga i stvari. Poruke u vazdušnom saobraćaju, o polasku, dolasku, kašnjenju, transferu putnika i stvari, način slanja i prioritet. Poznavanje stručne terminologije na engleskom jeziku Aerodrom; manevarske površine, platforme, pristanišna zgrada. Aerodromske službe, oprema i usluge. Vazduhoplov, trup, motori, krilo, rep i putnička kabina, kretanje vazduhoplova, parkiranje. Terminologija opterećenja i centraže vazduhoplova, prtljag, teret, pošta, težine, dimenzije, pakovanja. Terminologija prihvata i otpreme; procedure, tranzit, transfer, kategorije putnika, kašnjenje, otkazivanje leta, prelet, sletanje, izmene aviona, izmene plana leta. Teret: specifični izrazi u robnoj službi, vrste robe, način pakovanja. Priručnik za prihvat i opremu: — Airport Handing Manual — Ground Operations Manual — Station Handling Manual — Aircraft Handling Manual.
3.9. 3.9.1.
Tip vazduhoplova Karakteristike vazduhoplova; geometrijske operative težine dimenzione karakteristike prostora za smeštaj plaćenog tereta.
3.9.2.
Mogućnosti konverzije iz putničke u kargo verziju i obrnuto.
3.9.3.
Procedura punjenja vazduhoplova gorivom.
1-6/04
– 520 od 806 –
Knjiga II
3.9.4. Opterećenje i centraža vazduhoplova. 3.9.5. Dokumenta za prihvat i otpremu vazduhoplova. Napomena: Pitanja pod tačkom 3.9.1., 3.9.2., 3.9.3., 3.9.4., odnose se posebno na tipove aviona i to: B-747, B-707, B-737, DC-10, DC-9, DC-8, TU154, TU-134, TU-134A, AN-12, JAK-40, JAK-42, A-300, F-227. B.
3.1. 3.1.1.
3.1.2.
3.1.3.
3.2. 3.2.1.
3.2.2.
3.2.3.
C.
PRODUŽAVANJE VAŽENJA DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa Vazduhoplovni propisi Zakon o vazdušnoj plovidbi; bezbednost vazdušne plovidbe, vazduhoplovna pristaništa, vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje koje vrši poslove od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, traganje i spasavanje vazduhoplova, udesi u vazduhoplovu, inspekcija bezbednosti vazdušne plovidbe. Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi; prevoz putnika i prtljaga, prevoz stvari, prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari. Podzakonski propisi; pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca. Priprema i operativna kontrola vazdušnog saobraćaja Operativna kontrola izvršenja plana saobraćaja; prevozna dokumenta u redovnom i čarter saobraćaju, uslovi za prevoz putnika, prtljaga i stvari. Procedure u prihvatu i otpremi vazduhoplova, putnika, prtljaga i stvari — redovan — čarter saobraćaj i neredovnost u vazdušnom saobraćaju. Izvršenje i kontrola saobraćaja; prihvata i otprema vazduhoplova, prihvata i otpreme putnika i prtljaga i prihvata i otpreme stvari. INSTRUKTOR — Posebni deo ispita
1-6/04
– 521 od 806 –
Knjiga II
3.1.
Organizacija i kontrola saobraćaja
3.1.1.
Poznavanje važećih uputstava, pravilnika i procedura na osnovu kojih obavlja poslove.
3.1.2.
Prava i obaveze u radu na poslovima prihvata i otpreme (iz domena svojih poslova), kontrola rada ostalih učesnika u saobraćaju.
3.1.3.
Pravila rada na poslovima prihvata i otpreme i organizacije saobraćaja u redovnim i vanrednim situacijama.
3.1.4.
Sastavljanje izveštaja o radu po završetku smene i prosleđivanje nadležnim rukovodiocima.
3.2.
Vazduhoplovni propisi
3.2.1.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; bezbednost vazdušne plovidbe, vazduhoplovna pristaništa, vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje koje vrši poslove od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, ugrožavanje bezbednosti vazduhoplova u letu, traganje za vazduhoplovom i spasavanje vazduhoplova, udesi u vazduhoplovstvu, inspekcija bezbednosti vazdušne plovidbe.
3.2.2.
Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi, prevoz putnika i prtljaga, prevoz stvari, prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari.
3.2.3.
Podzakonski propisi, pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
3.3.
Metodika nastave
3.3.1.
Pojam, predmet i zadaci.
3.3.2.
Organizacioni elementi nastave.
3.3.3.
Didaktički principi.
3.3.4.
Nastavne metode.
3.3.5.
Oblici nastavnog rada.
3.3.6.
Planiranje u nastavi.
3.3.7.
Didaktičko-metodička razrada nastavnog procesa, priprema objekta, radnog mesta i radno-tehničkih sredstava.
1-6/04
– 522 od 806 –
3.3.8.
Podela nastavnog časa.
3.3.9.
Tipovi nastavnog časa.
Knjiga II
3.3.10. Uloga nastavnika u procesu nastave i vaspitanja. 3.3.11. Nastavna sredstva i učila. N a p o m e n a: Provera stručne osposobljenosti po navedenim tačkama (3.3.) vrši se pored teorijskog dela ispita i kroz pokazanu instruktažu — praktičan rad u odnosu na obavljanje pojedinačnih poslova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari.
4. DISPEČER PLATFORME A.
STICANJE DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa
4.1.
Osnovno poznavanje vazduhoplovne navigacije i meteorologije
4.1.1.
Osnovi vazduhoplovne navigacije; osnovni pojmovi o Zemlji i merne jedinice u navigaciji.
4.1.2.
Računska i vizuelna navigacija; osnovni elementi i instrumenti.
4.1.3.
Radio navigacija; osnovni pojam, podela i sredstva.
4.1.4.
Osnovi vazduhoplovne meteorologije; atmosfera, vazdušna strujanja i meteorološke pojave.
4.2.
Vazduhoplovna tehnika
4.2.1.
Podela vazduhoplova.
4.2.2.
Osnovni konstruktivni elementi vazduhoplova i njihove funkcije; krilo, trup, repne površine, stajni trap, komande i pogonska grupa.
4.2.3.
Sistemi i oprema vazduhoplova; gorivni, kiseonički, protivpožarni sistemi, elektro, radio, instrumentalna oprema i oprema za spasavanje putnika.
1-6/04
– 523 od 806 –
Knjiga II
4.2.4.
Profil leta vazduhoplova; poletanje, penjanje, krstarenje, spuštanje i sletanje.
4.3.
Vazduhoplovna pristaništa i aerodromski saobraćaj
4.3.1.
Podela i definicija vazduhoplovnog pristaništa.
4.3.2.
Manevarske površine; poletno-sletne staze, rulne staze i obeležavanje.
4.3.3.
Pristanišni kompleks; platforma, zgrada i ostali objekti pored pristanišnog kompleksa.
4.3.4.
Službe prihvata i otpreme; putnički prihvat i otprema, tehnički prihvat i otprema, i prihvat i otprema stvari.
4.3.5.
Ostale aerodromske službe.
4.3.6.
Aerodromski saobraćaj, obeležavanje, bezbednost i kretanje po manevarskim površinama i platformi — ljudi, vazduhoplova i sredstava za opsluživanje vazduhoplova.
4.4.
Vazduhoplovni propisi
4.4.1.
Međunarodne organizacije i propisi civilnog vazduhoplovstva; ICAO, IATA, IACA.
4.4.2.
Organizacija civilnog vaduhoplovstva u SFRJ: savezni organi uprave nadležni za civilni vazdušni saobraćaj.
4.4.3.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; bezbednost vazdušne plovidbe, vazduhoplovna pristaništa, vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje koje vrši poslove od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, ugrožavanje bezbednosti vazduhoplova u letu, traganje za vazduhoplovom i spasavanje vazduhoplova, udesi u vazduhoplovstvu, inspekcija bezbednosti vazdušne plovidbe.
4.4.4.
Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi, prevoz putnika i prtljaga, prevoz stvari, prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari.
4.4.5.
Podzakonski propisi; pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
1-6/04
– 524 od 806 –
Knjiga II
4.5.
Težina i centraža vazduhoplova
4.5.1
Aerodinamičke sile i momenti, analiza, međusobni odnosi.
4.5.2.
Težine vazduhoplova, konstruktivne i dozvoljene, operativne težine i ograničenja.
4.5.3.
Centar težišta vazduhoplova; pojam, izračunavanje centra težišta praznog i opterećenog vazduhoplova primenom analitičke i grafičke metode, balansni dijagram.
4.5.4.
Osnovi stabilnosti i upravljivosti; uzdužna, poprečna, po pravcu, uticaj centra težišta na položaj komandi vazduhoplova.
4.5.5.
Uticaj težine i centraže na bezbednost vazduhoplova; prekoračenje dozvoljenih težina, narušavanje osnovnih performansi, faze leta, otežana upotreba komandi.
4.5.6.
Dokumentacija za težinu i centražu; — informacija za službu opterećenja i centražu, — instrukcija za utovar, — lista opterećenja i centraže, — poruke o opterećenju, — elektronska obrada podataka.
4.6.
Osnovno poznavanje pravila i sistema kontrole letenja
4.6.1.
Kontrola letenja i vazdušni prostor; sistem i organizacija kontrole vazdušnog prostora, oblasna, prilazna, aerodromska kontrola i vazdušni putevi.
4.6.2.
Sredstva kontrole letenja; sistem i sredstva veze službe kontrole letenja, stalne AFTN veze, radio, radarska i navigacijska sredstva.
4.6.3.
Postupci kontrole letenja; postupci posade, plan leta, clearns, FIO, postupci u konverzaciji (kontrolor-posada vazduhoplova).
4.6.4.
Postupci u prinudnim slučajevima; zakasneli i nestali vazduhoplov, alarmiranje, organizacija i postupci za traganjem i spasavanjem, postupak i izveštaj pri udesu i katastrofi.
4.6.5.
Vazduhoplovno-informacione službe, vazduhoplovne informativne publikacije (AIP), letačko informativne publikacije, NOTAM.
1-6/04
– 525 od 806 –
Knjiga II
4.7
Priprema i operativna kontrola vazdušnog saobraćaja
4.7.1.
Organizacija pripreme i kontrole; red letenja, prevozna dokumenta u javnom saobraćaju, uslovi za prevoz putnika, prtljaga i stvari.
4.7.2.
Procedure u prihvatu i otpremi vazduhoplova, putnika, prtljaga i stvari, objavljivanje letova za prelet, sletanje, prihvat i otprema putnika i prtljaga, prihvat i otprema stvari.
4.7.3.
Poruke u vazdušnom saobraćaju, o polasku, dolasku i kašnjenju.
4.8.
Poznavanje stručne terminologije na engleskom jeziku
4.8.1.
Aerodrom; manevarske površine, platforma, pristanišna zgrada.
4.8.2.
Aerodromske službe, oprema i usluge.
4.8.3.
Vazduhoplov, trup, motori, krilo, rep i putnička kabina, kretanje vazduhoplova, parkiranje.
4.8.4.
Terminologija opterećenja i centraže vazduhoplova; prtljag, teret, pošta, težine, dimenzije, pakovanje.
4.8.5.
Terminologija prihvata i otpreme; procedure, tranzit, transfer, kategorije putnika, kašnjenje, otkazivanje leta, prelet, sletanje, izmene aviona, izmene plana leta.
4.8.6.
Teret; specifični izrazi u robnoj službi, vrste robe, način pakovanja.
4.8.7.
Priručnik za prihvat i opremu: — Airport Handling Manual — Ground Operations Manual — Station Handling Manual — Aircraft Handling Manual — Posebni deo, praktični deo programa
4.9.
Tip aerodromske opreme
4.9.1.
Samohodna i vučena oprema; stepenice za putnike, pokretne trake za stvari, kolica za stvari.
1-6/04 4.9.2. 4.9.3.
B.
4.1. 4.1.1.
4.1.2.
4.1.3.
4.2. 4.2.1. 4.2.2. 4.2.3.
C.
– 526 od 806 –
Knjiga II
Avio mostovi za putnike. Tehnička i specijalna sredstva i vozila; viljuškari, tegljači, rude za vuču, adapteri za rude, uređaji za hemijsko odleđivanje aviona, uređaji za ispuštanje fekalija. PRODUŽAVANJE VAŽENJA DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa Vazduhoplovni propisi Zakon o vazdušnoj plovidbi; bezbednost vazdušne plovidbe, vazduhoplovna pristaništa, vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje koje vrši poslove od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, traganje i spasavanje vazduhoplova, udesi u vazduhoplovu, inspekcija bezbednosti vazdušne plovidbe. Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi; prevoz putnika i prtljaga, prevoz stvari, prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari. Podzakonski propisi; pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca. Priprema i operativna kontrola vazdušnog saobraćaja Organizacija pripreme; prevozna dokumenta u redovnom i čarter saobraćaju, uslovi za prevoz putnika, prtljaga i stvari. Procedure u prihvatu i otpremi vazduhoplova, putnika, prtljaga i stvari. Poruke u vazdušnom saobraćaju o polasku, dolasku i kašnjenju. INSTRUKTOR — Posebni deo ispita
4.1.
Organizacija i kontrola saobraćaja
4.1.1.
Poznavanje važećih uputstava, pravilnika i procedura na osnovu kojih obavlja svoje poslove.
4.1.2.
Prava i obaveze u radu na poslovima prihvata i otpreme (iz domena svojih poslova), kontrola rada ostalih učesnika u saobraćaju.
1-6/04 4.1.3. 4.1.4.
4.2. 4.2.1.
4.2.2.
4.2.3.
4.3. 4.3.1. 4.3.2. 4.3.3. 4.3.4. 4.3.5. 4.3.6. 4.3.7.
– 527 od 806 –
Knjiga II
Pravila rada na poslovima prihvata i otpreme i organizacije saobraćaja u redovnim i vanrednim situacijama. Sastavljanje izveštaja o radu po završetku smene i prosleđivanje nadležnim rukovodiocima. Vazduhoplovni propisi Zakon o vazdušnoj plovidbi; bezbednost vazdušne plovidbe, vazduhoplovna pristaništa, vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje koje vrši poslove od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, ugrožavanje bezbednosti vazduhoplova u letu, traganje za vazduhoplovom i spasavanje vazduhoplova, udesi u vazduhoplovstvu, inspekcija bezbednosti vazdušne plovidbe. Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi, prevoz putnika i prtljaga, prevoz stvari, prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari. Podzakonski propisi, pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
Metodika nastave Pojam, predmet i zadaci. Organizacioni elementi nastave. Didaktički principi. Nastavne metode. Oblici nastavnog rada. Planiranje u nastavi. Didaktičko — metodička razrada nastavnog procesa, priprema objekta, radnog mesta i radno-tehničkih sredstava. 4.3.8. Podela nastavnog časa. 4.3.9. Tipovi nastavnog časa. 4.3.10. Uloga nastavnika u procesu nastave i vaspitanja. 4.3.11. Nastavna sredstva i učila. Napomena: Provera stručne osposobljenosti po navedenim tačkama (4.3.) vrši se pored teorijskog dela ispita i kroz pokazanu instruktažu — praktičan rad u odnosu na obavljanje pojedinačnih poslova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari.
1-6/04
– 528 od 806 –
Knjiga II
5. BALANSER VAZDUHOPLOVA A.
STICANJE DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa
5.1.
Osnovno poznavanje vazduhoplovne navigacije i meteorologije
5.1.1.
Osnovi vazduhoplovne navigacije; osnovni pojmovi o Zemlji i merne jedinice u navigaciji. Računska i vizuelna navigacija; osnovni elementi i instrumenti. Radio navigacija; osnovni pojam, podela i sredstva. Osnovi vazduhoplovne meteorologije; atmosfera, vazdušna strujanja i meteorološke pojave.
5.1.2. 5.1.3. 5.1.4.
5.2. 5.2.1. 5.2.2.
5.2.3.
5.2.4.
5.3. 5.3.1. 5.3.2. 5.3.3. 5.3.4. 5.3.5.
Vazduhoplovna tehnika Podela vazduhoplova. Osnovni konstruktivni elementi vazduhoplova i njihove funkcije; krilo, trup, repne površine, stajni trap, komande i pogonska grupa. Sistemi i oprema vazduhoplova; gorivni, kiseonički, protivpožarni sistemi, elektro, radio, instrumentalna oprema i oprema za spasavanje putnika. Profil leta vazduhoplova; poletanje, penjanje, krstarenje, spuštanje i sletanje. Vazduhoplovna pristaništa i aerodromski saobraćaj Podela i definicija vazduhoplovnog pristaništa. Manevarske površine; poletno-sletne staze, rulne staze i obeležavanje. Pristanišni kompleks; platforma, zgrada i ostali objekti pored pristanišnog kompleksa. Službe prihvata i otpreme; putnički prihvat i otprema, tehnički prihvat i otprema, i prihvat i otprema stvari. Ostale aerodromske službe.
1-6/04 5.3.6.
– 529 od 806 –
Knjiga II
Aerodromski saobraćaj, obeležavanje, bezbednost i kretanje po manevarskim površinama i platformi — ljudi, vazduhoplova i sredstava za opsluživanje vazduhoplova.
5.4.
Vazduhoplovni propisi
5.4.1.
Međunarodne organizacije i propisi civilnog vazduhoplovstva; ICAO, IATA, IACA.
5.4.2.
Organizacija civilnog vaduhoplovstva u SFRJ: savezni organi uprave nadležni za civilni vazdušni saobraćaj.
5.4.3.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; bezbednost vazdušne plovidbe, vazduhoplovna pristaništa, vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje koje vrši poslove od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, ugrožavanje bezbednosti vazduhoplova u letu, traganje za vazduhoplovom i spasavanje vazduhoplova, udesi u vazduhoplovstvu, inspekcija bezbednosti vazdušne plovidbe.
5.4.4.
Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi, prevoz putnika i prtljaga, prevoz stvari, prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari.
5.4.5.
Podzakonski propisi; pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
5.5.
Težina i centraža vazduhoplova
5.5.1.
Aerodinamičke sile i momenti, analiza, međusobni odnosi.
5.5.2.
Težine vazduhoplova, konstruktivne i dozvoljene operativne težine i ograničenja.
5.5.3.
Centar težišta vazduhoplova; pojam, izračunavanje centra težišta praznog i opterećenog vazduhoplova primenom analitičke i grafičke metode, balansni dijagram.
5.5.4.
Osnovi stabilnosti i upravljivosti; uzdužna, poprečna, po pravcu, uticaj centra težišta na položaj komandi vazduhoplova.
5.5.5.
Uticaj težine i centraže na bezbednost vazduhoplova; prekoračenje dozvoljenih težina, narušavanje osnovnih performansi, faze leta, otežana upotreba komandi.
5.5.6.
Dokumentacija za težinu i centražu;
1-6/04
– 530 od 806 –
Knjiga II
— informacija za službu opterećenja i centražu, — instrukcija za utovar, — lista opterećenja i centraže, — poruke o opterećenju, — elektronska obrada podataka. 5.6.
Osnovno poznavanje pravila i sistema kontrole letenja
5.6.1.
Kontrola letenja i vazdušni prostor; sistem i organizacija kontrole vazdušnog prostora, oblasna, prilazna, aerodromska kontrola i vazdušni putevi.
5.6.2.
Sredstva kontrole letenja; sistem i sredstva veze službe kontrole letenja, stalne AFTN veze, radio, radarska i navigacijska sredstva.
5.6.3.
Postupci kontrole letenja; postupci posade, plan leta, clearns, FIO, postupci u konverzaciji (kontrolor-posada vazduhoplova).
5.6.4.
Postupci u prinudnim slučajevima; zakasneli i nestali vazduhoplov, alarmiranje, organizacija i postupci za traganjem i spasavanjem, postupak i izveštaj pri udesu i katastrofi.
5.6.5.
Vazduhoplovno-informacione službe, vazduhoplovne informativne publikacije (AIP), letačko informativne publikacije, NOTAM.
5.7.
Priprema i operativna kontrola vazdušnog saobraćaja
5.7.1.
Organizacija pripreme i kontrole; uslovi za prevoz putnika, prtljaga i stvari, dokumenta za izradu liste opterećenja i centraže vazduhoplova.
5.7.2.
Procedure u prihvatu i otpremi vazduhoplova, putnika, prtljaga i stvari, objavljivanje letova, najave letova.
5.7.3.
Poruke u vazdušnom saobraćaju; način slanja, prioritet, poruke o odlasku, opterećenju, dolasku i kašnjenju.
5.8.
Poznavanje stručne terminologije na engleskom jeziku
5.8.1.
Aerodrom; manevarske površine, platforma, pristanišna zgrada.
1-6/04
– 531 od 806 –
Knjiga II
5.8.2.
Aerodromske službe, oprema i usluge.
5.8.3.
Vazduhoplov, trup, motori, krilo, rep i putnička kabina, kretanje vazduhoplova, parkiranje.
5.8.4.
Terminologija opterećenja i centraže vazduhoplova; prtljag, teret, pošta, težine, dimenzije, pakovanja.
5.8.5.
Terminologija prihvata i otpreme; procedure, tranzit, transfer, kategorije putnika, kašnjenje, otkazivanje leta, prelet, sletanje, izmene aviona, izmene plana leta.
5.8.6.
Teret; specifični izrazi u robnoj službi, vrste robe, način pakovanja.
5.8.7.
Priručnik za prihvat i opremu: — Airport Handling Manual — Ground Operations Manual — Station Handling Manual — Aircraft Handling Manual — Posebni deo, praktični deo programa
5.9.
Tip vazduhoplova
5.9.1.
Karakteristike vazduhoplova; geometrijske, operative težine dimenzione karakteristike prostora za smeštaj plaćenog tereta.
5.9.2.
Mogućnosti konverzije iz putničke u kargo verziju i obrnuto.
5.9.3.
Procedura punjenja vazduhoplova gorivom.
5.9.4.
Opterećenje i centraža vazduhoplova.
Napomena: Pitanja pod tačkom 5.9.1., 5.9.2., 5.9.3., 5.9.4., odnose se posebno na tipove aviona i to: B-747, B-707, B-727, B-737, DC-10, DC-9, DC-8, TU-154, TU-134, TU-134A, AN-12, JAK-40, JAK-42, A-300, F-227. B.
PRODUŽAVANJE VAŽENJA DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa
1-6/04
– 532 od 806 –
Knjiga II
5.1.
Vazduhoplovni propisi
5.1.1.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; bezbednost vazdušne plovidbe, vazduhoplovna pristaništa, vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje koje vrši poslove od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, traganje i spasavanje vazduhoplova, udesi u vazduhoplovu, inspekcija bezbednosti vazdušne plovidbe.
5.1.2.
Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi; prevoz putnika i prtljaga, prevoz stvari, prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari.
5.1.3.
Podzakonski propisi; pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
5.2.
Težina i centraža vazduhoplova
5.2.1.
Težine vazduhoplova; konstruktivne težine, operativne težine i ograničenja.
5.2.2.
Centar težišta vazduhoplova; izračunavanje centra težišta, analitičke i grafičke metode, balansni dijagram.
5.2.3.
Uticaj težine i centraže na bezbednost vazduhoplova, prekoračenja dozvoljenih težina, narušavanje osnovnih performansi, faza leta, otežano komandovanje.
5.2.4.
Izrada liste opterećenja i centraže po tipu vazduhoplova i to: B747, B-707, B-727, B-737, DC-10, DC-9, DC-8, TU-154, TU134, TU-134A, AN-12, JAK-40, JAK-42, A-300, F-227. — Posebni deo, praktični deo programa
5.3.
Tip vazduhoplova
5.3.1.
Karakteristike vazduhoplova; geometrijske karakteristike prostora za plaćeni teret.
5.3.2.
Mogućnosti konverzije iz putničke u kargo verziju i obrnuto.
5.3.3.
Procedura punjenja vazduhoplova gorivom.
i
dimenzione
N a p o m e n a: Pitanja se odnose posebno na tipove aviona i to: B-747, B-707, B737, DC-10, DC-9, DC-8, TU-154, TU-134, TU-134A, AN-12, JAK40, JAK-42, A-300, F-727.
1-6/04 C.
– 533 od 806 –
Knjiga II
INSTRUKTOR — Posebni deo ispita
5.1.
Organizacija i kontrola saobraćaja
5.1.1.
Poznavanje važećih uputstava, pravilnika i procedura na osnovu kojih obavlja svoje poslove.
5.1.2.
Prava i obaveze u radu na poslovima prihvata i otpreme (iz domena svojih poslova), kontrola rada ostalih učesnika u saobraćaju.
5.1.3.
Pravila rada na poslovima prihvata i otpreme i organizacije saobraćaja u redovnim i vanrednim situacijama.
5.1.4.
Sastavljanje izveštaja o radu po završetku smene i prosleđivanje nadležnim rukovodiocima.
5.2.
Vazduhoplovni propisi
5.2.1.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; bezbednost vazdušne plovidbe, vazduhoplovna pristaništa, vazduhoplovno osoblje i ostalo stručno osoblje koje vrši poslove od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, ugrožavanje bezbednosti vazduhoplova u letu, traganje za vazduhoplovom i spasavanje vazduhoplova, udesi u vazduhoplovstvu, inspekcija bezbednosti vazdušne plovidbe.
5.2.2.
Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi, prevoz putnika i prtljaga, prevoz stvari, prihvat i otprema putnika, prtljaga i stvari.
5.2.3.
Podzakonski propisi, pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
5.3.
Metodika nastave
5.3.1.
Pojam, predmet i zadaci.
5.3.2.
Organizacioni elementi nastave.
5.3.3.
Didaktički principi.
5.3.4.
Nastavne metode.
1-6/04
– 534 od 806 –
Knjiga II
5.3.5.
Oblici nastavnog rada.
5.3.6.
Planiranje u nastavi.
5.3.7.
Didaktičko-metodička razrada nastavnog procesa, priprema objekta, radnog mesta i radno-tehničkih sredstava.
5.3.8.
Podela nastavnog časa.
5.3.9.
Tipovi nastavnog časa.
5.3.10. Uloga nastavnika u procesu nastave i vaspitanja. 5.3.11. Nastavna sredstva i učila. N a p o m e n a: Provera stručne osposobljenosti po navedenim tačkama (5.3.) vrši se pored teorijskog dela ispita i kroz pokazanu instruktažu — praktičan rad u odnosu na obavljanje pojedinačnih poslova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari.
6. PARKER — SIGNALISTA A.
STICANJE DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa
6.1.
Osnovno poznavanje vazdušnog saobraćaja i vazduhoplovstva
6.1.1.
Atmosfera, meteorološke pojave i uslovi za poletanje i sletanje.
6.1.2.
Osnovi kontrola letenja, sistem i organizacija kontrole vazdušnog prostora i vođenje vazduhoplova.
6.1.3.
Postupci u vanrednim slučajevima; postupci za traganjem i spasavanjem, postupci pri udesu i katastrofi.
6.2.
Osnovno poznavanje vazduhoplovnih propisa iz oblasti aerodroma
6.2.1.
Međunarodne organizacije i propisi civilnog vazduhoplovstva.
6.2.2.
Organizacija civilnog vazduhoplovstva SFRJ.
1-6/04 6.2.3.
6.2.4.
6.3. 6.3.1. 6.3.2.
6.3.3.
6.3.4.
6.4. 6.4.1. 6.4.2. 6.4.3. 6.4.4. 6.4.5. 6.5. 6.5.1. 6.5.2. 6.5.3.
– 535 od 806 –
Knjiga II
Zakon o vazdušnoj plovidbi; aerodromi — uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma, aerodromske službe i vazduhoplovno osoblje. Podzakonski propisi; pravilnici, uredbe i rešenja koja regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca. Vazduhoplovna tehnika Podela vazduhoplova. Osnovni konstruktivni elementi vazduhoplova i njihove funkcije; krilo, trup, repne površine, stajni trap, komande i pogonska grupa. Sistemi i oprema vazduhoplova; gorivni, kiseonički, protivpožarni sistemi, elektro, radio, instrumentalna oprema i oprema za spasavanje putnika. Profil leta vazduhoplova; poletanje, penjanje, krstarenje, spuštanje i sletanje. Vazduhoplovna pristaništa Podela i definicija vazduhoplovnog pristaništa. Manevarske površine; poletno-sletne staze, rulne staze i obeležavanje. Pristanišni kompleks; platforma, zgrada i ostali objekti pored kompleksa. Službe prihvata i otpreme; putnički prihvat i otprema, tehnički prihvat i otprema, prihvat i otprema stvari. Ostale aerodromske službe. Organizacija saobraćaja na vazduhoplovnom pristaništu Kretanje vazduhoplova na platformi, znaci presretanja, vođenja vazduhoplova. Parkiranje, signalizacija, horizontalno obeležavanje aerodromskih površina, opasne zone. Kretanje putničkog, tehničkog prihvata i otpreme i prihvata i otpreme stvari na pristanišnom kompleksu, brzina kretanja, raspored i način prilaženja vazduhoplovu. — Posebni deo, praktični deo programa
1-6/04 6.6. 6.6.1.
6.6.2. 6.6.3.
B.
6.1. 6.1.1. 6.1.2.
6.1.3.
6.2. 6.2.1. 6.2.2. 6.2.3.
– 536 od 806 –
Knjiga II
Zemaljska signalizacija vazduhoplova Znaci za parkiranje vazduhoplova; znaci koji se upućuju avionu i znaci koje vođa vazduhoplova upućuje parkeru za dnevno i noćno parkiranje. Predvođenje vazduhoplova od poletno sletne staze do pristanišne avio platforme namenskim vozilom — FOLLOW ME. Svetla na vazduhoplovu; osnovna svetla, dodatna svetla i posebna svetla na avionu. PRODUŽAVANJE VAŽENJA DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa Osnovno poznavanje vazduhoplovnih propisa iz oblasti aerodroma Organizacija civilnog vazduhoplovstva SFRJ. Zakon o vazdušnoj plovidbi; aerodromi — uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma, aerodromske službe i vazduhoplovno osoblje. Podzakonski propisi, pravilnici, uredbe i rešenja koja regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca. Organizacija saobraćaja na vazduhoplovnom pristaništu Kretanje vazduhoplova na platformi, znaci presretanja, vođenje vazduhoplova. Parkiranje, signalizacija, horizontalno obeležavanje aerodromskih površina, opasne zone. Kretanje putničkog, tehničkog prihvata i otpreme i prihvatu i otpreme stvari na pristanišnom kompleksu, brzina kretanja, raspored i način prilaženja vazduhoplovu. — Posebni deo, praktični deo programa
6.3.
Zemaljska signalizacija vazduhoplova
6.3.1.
Znaci za parkiranje vazduhoplova; znaci koji se upućuju avionu i znaci koje vođa vazduhoplova upućuje parkeru za dnevno i noćno parkiranje.
1-6/04
– 537 od 806 –
Knjiga II
6.3.2.
Predvođenje vazduhoplova od poletno sletne staze do pristanišne avio platforme namenskim vozilom — FOLLOW ME.
6.3.3.
Svetla na vazduhoplovu; osnovna svetla, dodatna svetla i posebna svetla na avionu.
C.
INSTRUKTOR — Posebni deo ispita
6.1.
Organizacija i kontrola saobraćaja
6.1.1.
Poznavanje uputstava, pravilnika i procedura na osnovu kojih obavlja svoje poslove.
6.1.2.
Prava i obaveze u radu na poslovima prihvata i otpreme (iz domena svojih poslova), kontrola rada ostalih učesnika u saobraćaju.
6.1.3.
Pravila rada na poslovima prihvata i otpreme i organizacija saobraćaja u redovnim i vanrednim situacijama.
6.1.4.
Sastavljanje izveštaja o radu po završetku smene i prosleđivanje nadležnim rukovodiocima.
6.2.
Vazduhoplovni propisi
6.2.1.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; aerodromi — uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma, aerodromske službe i vazduhoplovno osoblje.
6.2.2.
Podzakonski propisi, pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
6.3.
Metodika nastave
6.3.1.
Pojam, predmet i zadaci.
6.3.2.
Organizacioni elementi nastave.
6.3.3.
Didaktički principi.
6.3.4.
Nastavne metode.
6.3.5.
Oblici nastavnog rada.
1-6/04
– 538 od 806 –
Knjiga II
6.3.6. 6.3.7.
Planiranje u nastavi. Didaktičko — metodička razrada nastavnog procesa, priprema objekta, radnog mesta i radno-tehničkih sredstava. 6.3.8. Podela nastavnog časa. 6.3.9. Tipovi nastavnog časa. 6.3.10. Uloga nastavnika u procesu nastave i vaspitanja. 6.3.11. Nastavna sredstva i učila. Napomena: Provera stručne osposobljenosti po navedenim tačkama (6.3.) vrši se pored teorijskog dela ispita i kroz pokazanu instruktažu — praktičan rad u odnosu na obavljanje pojedinačnih poslova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari.
7. RUKOVALAC GENERATORA A.
7.1. 7.1.1. 7.1.2. 7.1.3.
7.2. 7.2.1. 7.2.2. 7.2.3.
7.2.4.
STICANJE DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa Osnovno poznavanje vazdušnog saobraćaja i vazduhoplovstva Atmosfera, meteorološke pojave i uslovi za poletanje i sletanje. Osnovi kontrole letenja, sistem i organizacija kontrole vazdušnog prostora i vođenje vazduhoplova. Postupci u vanrednim slučajevima; postupci za traganjem i spasavanjem, postupci pri udesu i katastrofi. Osnovno poznavanje vazduhoplovnih propisa iz oblasti aerodroma Međunarodne organizacije i propisi civilnog vazduhoplovstva. Organizacija civilnog vazduhoplovstva SFRJ. Zakon o vazdušnoj plovidbi; aerodromi — uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma, aerodromske službe i vazduhoplovno osoblje. Podzakonski propisi; pravilnici, uredbe i rešenja koja regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
1-6/04
– 539 od 806 –
Knjiga II
7.3.
Vazduhoplovna tehnika
7.3.1.
Podela vazduhoplova.
7.3.2.
Osnovni konstruktivni elementi vazduhoplova i njihove funkcije; krilo, trup, repne površine, stajni trap, komande i pogonska grupa.
7.3.3.
Sistemi i oprema vazduhoplova; gorivni, kiseonički, protivpožarni sistemi, elektro, radio, instrumentalna oprema i oprema za spasavanje putnika.
7.3.4.
Profil leta vazduhoplova; poletanje, penjanje, krstarenje, spuštanje i sletanje.
7.4.
Vazduhoplovna pristaništa
7.4.1.
Podela i definicija vazduhoplovnog pristaništa.
7.4.2.
Manevarske površine; poletno-sletne staze, rulne staze i obeležavanje.
7.4.3.
Pristanišni kompleks; platforma, zgrade i ostali objekti pored pristanišnog kompleksa.
7.4.4.
Službe prihvata i otpreme; putnički prihvat i otprema, tehnički prihvat i otprema, prihvat i otprema stvari.
7.4.5.
Ostale aerodromske službe.
7.5.
Organizacija saobraćaja na vazduhoplovnom pristaništu
7.5.1.
Kretanje vazduhoplova na platformi, znaci presretanja, vođenja vazduhoplova.
7.5.2.
Parkiranje, signalizacija, horizontalno obeležavanje aerodromskih površina, opasne zone.
7.5.3.
Kretanje putničkog, tehničkog prihvata i otpreme i prihvata i otpreme stvari na pristanišnom kompleksu, brzina kretanja, raspored i način prilaženja vazduhoplovu. — Posebni deo, praktični deo programa
7.6.
Zemaljski agregati u vazduhoplovstvu
7.6.1.
Vrste i namene agregata i pomoć u radu
1-6/04
– 540 od 806 –
Knjiga II
— električni, — vazdušni. 7.6.2.
Priključci na vazduhoplovu. (po tipu vazduhoplova.)
7.6.3.
Mere bezbednosti u radu.
B.
PRODUŽAVANJE VAŽENJA DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa
7.1.
Osnovno poznavanje vazduhoplovnih propisa iz oblasti aerodroma
7.1.1.
Organizacija civilnog vazduhoplovstva SFRJ.
7.1.2.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; aerodromi — uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma, aerodromske službe i vazduhoplovno osoblje.
7.1.3.
Podzakonski propisi, pravilnici, uredbe i rešenja koja regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
7.2.
Organizacija saobraćaja na vazduhoplovnom pristaništu
7.2.1.
Kretanje vazduhoplova na platformi, znaci presretanja, vođenje vazduhoplova.
7.2.2.
Parkiranje, signalizacija, horizontalno obeležavanje aerodromskih površina, opasne zone.
7.2.3.
Kretanje putničkog, tehničkog prihvata i otpreme i prihvatu i otpreme stvari na pristanišnom kompleksu, brzina kretanja, raspored i način prilaženja vazduhoplovu. — Posebni deo, praktični deo programa
7.3.
Zemaljski agregati u vazduhoplovstvu
7.3.1.
Vrste i namene agregata i pomoć u radu — električni, — vazdušni.
7.3.2.
Priključci na vazduhoplovu. (po tipu vazduhoplova.)
1-6/04 7.3.3. C.
– 541 od 806 –
Knjiga II
Mere bezbednosti u radu. INSTRUKTOR — Posebni deo ispita
7.1.
Organizacija i kontrola saobraćaja
7.1.1.
Poznavanje uputstava, pravilnika i procedura na osnovu kojih obavlja svoje poslove.
7.1.2.
Prava i obaveze u radu na poslovima prihvata i otpreme (iz domena svojih poslova), kontrola rada ostalih učesnika u saobraćaju.
7.1.3.
Pravila rada na poslovima prihvata i otpreme i organizacija saobraćaja u redovnim i vanrednim situacijama.
7.1.4.
Sastavljanje izveštaja o radu po završetku smene i prosleđivanje nadležnim rukovodiocima.
7.2.
Vazduhoplovni propisi
7.2.1.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; aerodromi — uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma, aerodromske službe i vazduhoplovno osoblje.
7.2.2.
Podzakonski propisi, pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
7.3.
Metodika nastave
7.3.1.
Pojam, predmet i zadaci.
7.3.2.
Organizacioni elementi nastave.
7.3.3.
Didaktički principi.
7.3.4.
Nastavne metode.
7.3.5.
Oblici nastavnog rada.
7.3.6.
Planiranje u nastavi.
7.3.7.
Didaktičko — metodička razrada nastavnog procesa, priprema objekta, radnog mesta i radno-tehničkih sredstava.
1-6/04
– 542 od 806 –
7.3.8.
Podela nastavnog časa.
7.3.9.
Tipovi nastavnog časa.
Knjiga II
7.3.10. Uloga nastavnika u procesu nastave i vaspitanja. 7.3.11. Nastavna sredstva i učila. N a p o m e n a: Provera stručne osposobljenosti po navedenim tačkama (7.3.) vrši se pored teorijskog dela ispita i kroz pokazanu instruktažu — praktičan rad u odnosu na obavljanje pojedinačnih poslova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari.
8. RUKOVALAC AERODROMSKE OPREME A.
STICANJE DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa
8.1.
Osnovno poznavanje vazdušnog saobraćaja i vazduhoplovstva
8.1.1.
Atmosfera, meteorološke pojave i uslovi za poletanje i sletanje.
8.1.2.
Osnovi kontrole letenja, sistem i organizacija kontrole vazdušnog prostora i vođenje vazduhoplova.
8.1.3.
Postupci u vanrednim slučajevima; postupci za traganjem i spasavanjem, postupci pri udesu i katastrofi.
8.2.
Osnovno poznavanje vazduhoplovnih propisa iz oblasti aerodroma
8.2.1.
Međunarodne organizacije i propisi civilnog vazduhoplovstva.
8.2.2.
Organizacija civilnog vazduhoplovstva SFRJ.
8.2.3.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; aerodromi — uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma, aerodromske službe i vazduhoplovno osoblje.
1-6/04
– 543 od 806 –
Knjiga II
8.2.4.
Podzakonski propisi; pravilnici, uredbe i rešenja koja regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
8.3.
Vazduhoplovna tehnika
8.3.1.
Podela vazduhoplova.
8.3.2.
Osnovni konstruktivni elementi vazduhoplova i njihove funkcije; krilo, trup, repne površine, stajni trap, komande i pogonska grupa.
8.3.3.
Sistemi i oprema vazduhoplova; gorivni, kiseonički, protivpožarni sistemi, elektro, radio, instrumentalna oprema i oprema za spasavanje putnika.
8.3.4.
Profil leta vazduhoplova; poletanje, penjanje, krstarenje, spuštanje i sletanje.
8.4.
Vazduhoplovna pristaništa
8.4.1.
Podela i definicija vazduhoplovnog pristaništa.
8.4.2.
Manevarske površine; poletno-sletne staze, rulne staze i obeležavanje.
8.4.3.
Pristanišni kompleks; platforma, zgrade i ostali objekti pored kompleksa.
8.4.4.
Službe prihvata i otpreme; putnički prihvat i otprema, tehnički prihvat i otprema, prihvat i otprema stvari.
8.4.5.
Ostale aerodromske službe.
8.5.
Organizacija saobraćaja na vazduhoplovnom pristaništu
8.5.1.
Kretanje vazduhoplova na platformi, znaci presretanja, vođenje vazduhoplova.
8.5.2.
Parkiranje, signalizacija, horizontalno obeležavanje aerodromskih površina, opasne zone.
8.5.3.
Kretanje putničkog, tehničkog prihvata i otpreme i prihvata i otpreme stvari na pristanišnom kompleksu, brzina kretanja, raspored i način prilaženja vazduhoplovu. — Posebni deo, praktični deo programa
1-6/04
– 544 od 806 –
Knjiga II
8.6. Aerodromska oprema 8.6.1.
Vrste, namena i princip rada: — samohodna sredstva, — vučna sredstva.
8.6.2.
Tegljači i ostala tehnička sredstva i specijalna vozila.
8.6.3.
Mere bezbednosti u radu.
B.
PRODUŽAVANJE VAŽENJA DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa
8.1.
Osnovno poznavanje vazduhoplovnih propisa iz oblasti aerodroma
8.1.1.
Organizacija civilnog vazduhoplovstva SFRJ.
8.1.2.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; aerodromi — uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma, aerodromske službe i vazduhoplovno osoblje.
8.1.3.
Podzakonski propisi, pravilnici, uredbe i rešenja koja regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
8.2.
Organizacija saobraćaja na vazduhoplovnom pristaništu
8.2.1.
Kretanje vazduhoplova na platformi, znaci presretanja, vođenje vazduhoplova.
8.2.2.
Parkiranje, signalizacija, horizontalno obeležavanje aerodromskih površina, opasne zone.
8.2.3.
Kretanje putničkog, tehničkog prihvata i otpreme i prihvatu i otpreme stvari na pristanišnom kompleksu, brzina kretanja, raspored i način prilaženja vazduhoplovu. — Posebni deo, praktični deo programa
8.3.
Aerodromska oprema
8.3.1.
Vrste, namena i princip rada: — samohodna sredstva,
1-6/04
– 545 od 806 –
Knjiga II
— vučna sredstva. 8.3.2.
Tegljači i ostala tehnička sredstva i specijalna vozila.
8.3.3.
Mere bezbednosti u radu.
C.
INSTRUKTOR — Posebni deo ispita
8.1.
Organizacija i kontrola saobraćaja
8.1.1.
Poznavanje uputstava, pravilnika i procedura na osnovu kojih obavlja svoje poslove.
8.1.2.
Prava i obaveze u radu na poslovima prihvata i otpreme (iz domena svojih poslova), kontrola rada ostalih učesnika u saobraćaju.
8.1.3.
Pravila rada na poslovima prihvata i otpreme i organizacija saobraćaja u redovnim i vanrednim situacijama.
8.1.4.
Sastavljanje izveštaja o radu po završetku smene i prosleđivanje nadležnim rukovodiocima.
8.2.
Vazduhoplovni propisi
8.2.1.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; aerodromi — uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma, aerodromske službe i vazduhoplovno osoblje.
8.2.2.
Podzakonski propisi, pravilnici, uredbe i rešenja koja regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
8.3.
Metodika nastave
8.3.1.
Pojam, predmet i zadaci.
8.3.2.
Organizacioni elementi nastave.
8.3.3.
Didaktički principi.
8.3.4.
Nastavne metode.
8.3.5.
Oblici nastavnog rada.
8.3.6.
Planiranje u nastavi.
1-6/04
– 546 od 806 –
Knjiga II
8.3.7.
Didaktičko — metodička razrada nastavnog procesa, priprema objekta, radnog mesta i radno-tehničkih sredstava. 8.3.8. Podela nastavnog časa. 8.3.9. Tipovi nastavnog časa. 8.3.10. Uloga nastavnika u procesu nastave i vaspitanja. 8.3.11. Nastavna sredstva i učila. N a p o m e n a: Provera stručne osposobljenosti po navedenim tačkama (8.3.) vrši se pored teorijskog dela ispita i kroz pokazanu instruktažu — praktičan rad u odnosu na obavljanje pojedinačnih poslova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari.
9. DOMAĆIN, DOMAĆICA VAZDUHOPLOVNOG PRISTANIŠTA A.
9.1. 9.1.1. 9.1.2. 9.1.3.
9.1.4.
9.2. 9.2.1. 9.2.2. 9.2.3.
STICANJE DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa Osnovno poznavanje vazduhoplovnih propisa iz oblasti aerodroma Međunarodne organizacije i propisi civilnog vazduhoplovstva. Organizacije civilnog vazduhoplovstva SFRJ. Zakon o vazdušnoj plovidbi; aerodromski uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma, aerodromske službe i vazduhoplovno osoblje. Podzakonski propisi; pravilnici, uredbe i rešenja koja regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca. Organizacija saobraćaja na vazduhoplovnom pristaništu Kretanje vazduhoplova na platformi znaci presretanja i vođenje vazduhoplova. Parkiranje, signalizacija, horizontalno obeležavanje aerodromskih površina, opasne zone. Kretanje putnika, vođenje putnika na pristanišnom kompleksu, brzina kretanja, raspored i način prilaženja vazduhoplovu.
1-6/04 9.2.4. C.
– 547 od 806 –
Knjiga II
Uslovi i propisi za prevoz putnika i prtljaga. INSTRUKTOR — Posebni deo ispita
9.1.
Organizacija i kontrola saobraćaja
9.1.1.
Poznavanje uputstava, pravilnika i procedura na osnovu kojih obavlja svoje poslove.
9.1.2.
Prava i obaveze u radu na poslovima prihvata i otpreme (iz domena svojih poslova), kontrola rada ostalih učesnika u saobraćaju.
9.1.3.
Pravila rada na poslovima prihvata i otpreme i organizacija saobraćaja u redovnim i vanrednim situacijama.
9.1.4.
Sastavljanje izveštaja o radu po završetku smene i prosleđivanje nadležnim rukovodiocima.
9.2.
Vazduhoplovni propisi
9.2.1.
Zakon o vazdušnoj plovidbi; aerodromi — uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma, aerodromske službe i vazduhoplovno osoblje.
9.2.2.
Podzakonski propisi, pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca.
9.3.
Metodika nastave
9.3.1.
Pojam, predmet i zadaci.
9.3.2.
Organizacioni elementi nastave.
9.3.3.
Didaktički principi.
9.3.4.
Nastavne metode.
9.3.5.
Oblici nastavnog rada.
9.3.6.
Planiranje u nastavi.
9.3.7.
Didaktičko-metodička razrada nastavnog procesa, priprema objekta, radnog mesta i radno-tehničkih sredstava.
1-6/04
– 548 od 806 –
9.3.8.
Podela nastavnog časa.
9.3.9.
Tipovi nastavnog časa.
Knjiga II
9.3.10. Uloga nastavnika u procesu nastave i vaspitanja. 9.3.11. Nastavna sredstva i učila. Napomena: Provera stručne osposobljenosti po navedenim tačkama (9.3.) vrši se pored teorijskog dela ispita i kroz pokazanu instruktažu — praktičan rad u odnosu na obavljanje pojedinačnih poslova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari.
10. VOZAČ AUTOBUSA I SREDSTAVA ZA VUČU VAZDUHOPLOVA A.
STICANJE DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa
10.1.
Osnovno poznavanje vazduhoplovnih propisa iz oblasti aerodroma
10.1.1. Međunarodne organizacije i propisi civilnog vazduhoplovstva. 10.1.2. Organizacije civilnog vazduhoplovstva SFRJ. 10.1.3. Zakon o vazdušnoj plovidbi; aerodromski uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma, aerodromske službe i vazduhoplovno osoblje. 10.1.4. Podzakonski propisi; pravilnici, uredbe i rešenja koja regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca. 10.2.
Organizacija saobraćaja na vazduhoplovnom pristaništu
10.2.1. Kretanje vazduhoplova na platformi znaci presretanja i vođenje vazduhoplova. 10.2.2. Parkiranje, signalizacija, horizontalno obeležavanje aerodromskih površina, opasne zone. 10.2.3. Kretanje putnika, vođenje putnika na pristanišnom kompleksu, brzina kretanja, raspored i način prilaženja vazduhoplovu.
1-6/04
– 549 od 806 –
Knjiga II
10.2.4. Kretanje sredstava tehničkog prihvata i otpreme na vazduhoplovnom pristaništu, brzina i pravci kretanja i prilaženje vazduhoplovu. 10.2.5. Uslovi i propisi za prevoz putnika i prtljaga. — Posebni deo, praktični deo programa 10.3.
Sredstva za vuču vazduhoplova po zemlji
10.3.1. Procedure upotrebe sredstava za vuču, način vuče, radne komande i signalizacija. 10.3.2. Sredstva za vuču. 10.3.3. Priključna sredstva; ruda za vuču i adapter po tipu vazduhoplova. 10.3.4. Mere bezbednosti u radu. C.
INSTRUKTOR — Posebni deo ispita
10.1.
Organizacija i kontrola saobraćaja
10.1.1. Poznavanje uputstava, pravilnika i procedura na osnovu kojih obavlja svoje poslove. 10.1.2. Prava i obaveze u radu na poslovima prihvata i otpreme (iz domena svojih poslova), kontrola rada ostalih učesnika u saobraćaju. 10.1.3. Pravila rada na poslovima prihvata i otpreme i organizacija saobraćaja u redovnim i vanrednim situacijama. 10.1.4. Sastavljanje izveštaja o radu po završetku smene i prosleđivanje nadležnim rukovodiocima. 10.2.
Vazduhoplovni propisi
10.2.1. Zakon o vazdušnoj plovidbi; aerodromi — uslovi za bezbedno korišćenje aerodroma, aerodromske službe i vazduhoplovno osoblje.
1-6/04
– 550 od 806 –
Knjiga II
10.2.2. Podzakonski propisi, pravilnici, uredbe i rešenja koji regulišu organizaciju i poslove i radne zadatke izvršioca. 10.3.
Metodika nastave
10.3.1. Pojam, predmet i zadaci. 10.3.2. Organizacioni elementi nastave. 10.3.3. Didaktički principi. 10.3.4. Nastavne metode. 10.3.5. Oblici nastavnog rada. 10.3.6. Planiranje u nastavi. 10.3.7. Didaktičko — metodička razrada nastavnog procesa, priprema objekta, radnog mesta i radno-tehničkih sredstava. 10.3.8. Podela nastavnog časa. 10.3.9. Tipovi nastavnog časa. 10.3.10. Uloga nastavnika u procesu nastave i vaspitanja. 10.3.11. Nastavna sredstva i učila. N a p o m e n a: Provera stručne osposobljenosti po navedenim tačkama (10.3.) vrši se pored teorijskog dela ispita i kroz pokazanu instruktažu — praktičan rad u odnosu na obavljanje pojedinačnih poslova prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari.
1-6/04
7.2.4
– 551 od 806 –
Knjiga II
PROGRAMI STRUČNE PROVERE LICA KOJA OBAVLJAJU POSLOVE PROTIVPOŽARNE ZAŠTITE * AVIONA I AERODROMA 1. ORGANIZATOR — KOORDINATOR
a)
STICANJE DOZVOLE — Teoretski dio programa
1.1. Zrakoplov i njegova konstrukcija 1.1.1. 1.1.2.
Podjela zrakoplova: osnovni konstrukcioni elementi, trup, krila, repne površine, stajni trap i pogonska grupa. Materijal za izradu zrakoplova: — aluminij — čelik — magnezij — titan — drvo — sintetički materijal Svojstva navedenih materijala opasnosti za nastanak požara i ponašanje u požaru.
1.1.3.
Uređaji i njihov raspored u zrakoplovu: — stabilni i prenosni uređaji za gašenje požara — sistem za gorivo — električni sistemi
*
Ovi programi utvrđeni su Rešenjem Saveznog Komiteta za saobraćaj i veze br. 3357 od 29.VI 1981. godine.
1-6/04
– 552 od 806 –
Knjiga II
— sistem za kisik — hidraulični sistem Opis, funkcija, upotreba, opasnosti i ponašanje pojedinih sistema u požaru i drugim vanrednim situacijama. 1.1.4.
Poznavanje tipova zrakoplova koji koriste određeno zrakoplovno pristanište: — broj putnika i članova posade — količina goriva i ulja, te raspored rezervoara — dimenzije zrakoplova (dužina, raspon krila i visina) — brzina slijetanja i polijetanja — izlazi za slučaj opasnosti — emergency oprema (smeštaj i upotreba) — mjesta za nasilno otvaranje zrakoplova — emergency svijetla — mjesto isključenja električne energije
1.2.
Aerodrom i aerodromski promet
1.2.1.
Podjela i definicija zrakoplovnih pristaništa
1.2.2.
Manevarske površine: poletno sletna staza, rulne staze, nosivost, obilježavanje i kontrola površina.
1.2.3.
Pristanišni kompleksi: platforma, zgrada i ostali objekti.
1.2.4.
Aerodromski promet: obilježavanje, sigurnost, kretanje po manevarski površinama zrakoplova, sredstva za opsluživanje i osoblja.
1.2.5.
Prilazni putevi za vatrogasna vozila i njihovo obilježavanje u užem rejonu aerodroma.
1.3.
Zrakoplovni i vatrogasni propisi
1.3.1.
Mađunarodne organizacije i propisi civilnog zrakoplovstva: ICAO, IATA, IACA.
1.3.2.
Organizacija civilnog zrakoplovstva u SFRJ: savezni organi uprave nadležni za civilni zračni promet.
1-6/04
– 553 od 806 –
Knjiga II
1.3.3.
Zakon o zračnoj plovidbi: odredbe koje se odnose na reguliranje protupožarne zaštite zrakoplova aerodroma i osoblja.
1.3.4.
Podzakonski propisi: pravilnici, uredbe i rješenja koja reguliraju organizaciju protupožarne zaštite i aerodroma.
1.3.5.
Zakon o društvenoj samozaštiti
1.3.6.
Zakon o zaštiti od elementarnih nepogoda
1.3.7.
Upravni postupak
1.3.8.
Krivični zakon
1.3.9.
Normativno reguliranje protupožarne zaštite (Zakon o protupožarnoj zaštiti republika i pokrajina) — propisi doneseni na temelju tih zakona — protupožarna zaštita kao predmet društvene samozaštite — zadaci organizacije udruženog rada i drugih društvenopravnih subjekata u oblasti zaštite od požara — organizacija zaštite od požara u društveno političkim zajednicama — vatrogasne jedinice, društva i savez — kazne zbog nepostupanja po propisima i narednim mjerama
1.4.
Vatrogasna taktika
1.4.1.
Definicija klasifikacija i razvoj požara: — klasifikacija po fazama razvoja — klasifikacija po obujmu i veličini — klasifikacija po mjestu gde se razvija — klasifikacija po vrsti gorive tvari
1.4.2.
Razvoj i širenje požara — požar na otvorenom prostoru — požar u zatvorenom prostoru — faktori koji utiču na razvoj požara — vremensko i prostorno širenje požara
1-6/04
– 554 od 806 –
Knjiga II
— požarni sektor i požarno opterećenje 1.4.3.
Taktička promjena sredstava za gašenje — taktička primjena vode za gašenje — taktička primjena pjene za gašenje — taktička primjena praha — taktička gašenja halonima — taktička primjena ugljičnog dioksida (CO2)
1.4.4.
Organizacija i priprema za akciju gašenja i spašavanja na aerodromu — organizacija službe — dojava — alarmiranje — skupljanje i odlazak ljudstva — akcija gašenja i spašavanja
1.4.5.
Priprema za pravilan razvoj akcije gašenja i spašavanja — izviđanje — procjena situacije — odluka — komanda za akciju gašenja i spašavanja
1.4.6.
Opskrba vodom na mjestu intervencije — jezero, ribnjak, bazen — podzemne cisterne — spremnici za vodu — bunari — hidrantska mreža
1.4.7.
Opasnosti pri gašenju i spašavanju — opasnost od eksplozije — opasnost od proširenja požara
1.4.8.
Taktički nastup aredromske jedinice — taktički nastup odeljanja (grupe)
1-6/04
– 555 od 806 –
Knjiga II
— taktički nastup smjene — taktički zahvati požara 1.4.9.
Spašavanje putnika i posade — prilaz zrakoplova i ulaz vatrogasaca u zrakoplov — oslobađanje vezanih i povrijeđenih putnika — redoslijed spašavanja putnika i posade — pružanje prve pomoći i evakuacija — kritična, imobilizaciona i sigurnosna zona — pretraživanje zrakoplova
1.4.10. Rad po povratku s gašenja i spašavanja — rad s opremom i sredstvima — sastavljanje izvještaja 1.4.11. Gašenje i spašavanje u nepovoljnim uvjetima — niskim temperaturama — snijegom i jakim vetrom — posebnim terenskim uvjetima — u smanjenoj vidljivosti i noću — pri postojanju eksplozivnih, otrovnih i RBK materija 1.4.12. Primjena taktika gašenja požara u određenim slučajevima — požar osobe — požar na objektima aerodroma — požar na električnim uređajima i postrojenjima — požar plina — požar zapaljivih tekućina 1.4.13. Taktika gašenja požara tvari koje se teško gase — laki metali — gume — tekstil 1.4.14. Taktika gašenja požara auto—cisterne za prijevoz zapaljivih tekućina
1-6/04
– 556 od 806 –
Knjiga II
1.4.15. Taktika gašenja požara na objektima i postrojenjima avioservisa (skladište zapaljivih tekućina) 1.4.16. Gašenje požara zrakoplova — na platformi — u hangaru — u rejonu aerodroma i izvan 1.4.17. Gašenje požara zrakoplova koji nosi naoružanje 1.4.18. Kombinirani postupak gašenja sa raspoloživim sredstvima — hlađenje trupa — odbacivanje plamena od trupa — gašenje požara goriva koje izlazi — gašenje požara u unutrašnjosti trupa — gašenje stajnog trapa 1.4.19. Stvarne potrebne količine sredstva za gašenje zrakoplova (DC9, DC-10, B-727, B-737, B-707) 1.5.
Osnovno poznavanje prve medicinske pomoći
1.5.1.
Osnovi zrakoplovne medicine s posebnim osvrtom na zrakoplovne nesreće.
1.5.2.
Sredstva za pružanje prve medicinske pomoći
1.5.3.
Pregled povrijeđenog i utvrđivanje stanja i otklanjanje mogućnosti od ugušenja.
1.5.4.
Traumatski šok i prva pomoć.
1.5.5.
Toplotni udar i prva pomoć.
1.5.6.
Vrste krvarenja i prva pomoć.
1.5.7.
Zavoji i primjena.
1.5.8.
Vrste prijeloma i prva pomoć.
1.5.9.
Evakuacija povređenih.
1.5.10. Umjetna disanja i masaža srca. 1.5.11. Opekotine I, II i III stupnja i prva pomoć. 1.5.12. Trovanje ugljičnim monoksidom, dioksidom i prva pomoć.
1-6/04
– 557 od 806 –
Knjiga II
1.5.13. Udar elktrične struje i prva pomoć. 1.5.14. Organizacija medicinskog osiguranja aerodroma. 1.6.
Poznavanje rejona aerodroma i kodirane karte
1.6.1.
Manevarske površine i putevi u krugu aerodroma za kretanje vatrogasnih vozila.
1.6.2.
Prilazni putevi u kritičnoj zoni aerodroma, njihova prohodnost za vatrogasna vozila.
1.6.3.
Poznavanje svih prepreka u kritičnoj zoni koje utječu na prohodnost.
1.6.4.
Lokacija izvora vode i njihova mogućnost korišćenja.
1.6.5.
Raspored objekata u krugu aerodroma.
1.6.6.
Obilježavanje kodirane karte.
1.6.7.
Kodirana karta, značaj i upotreba.
1.6.8.
Planovi, skice koje se koriste uz kodiranu kartu.
1.7.
Postupak u slučaju opasnosti
1.7.1.
Organizacija vatrogasne i spasilačke službe.
1.7.2.
Nesreća zrakoplova sa požarom i bez požara.
1.7.3.
Prinudno slijetanje zrakoplova.
1.7.4.
Raspored vozila prilikom praćenja zrakoplova.
1.7.5.
Organizacija sistema komandiranja i veze u izvanrednoj situaciji.
1.7.6.
Priprema putnika i dužnosti posade u izvanrednoj situaciji.
1.7.7.
Avio piratstvo: sabotaža i bomba u avionu.
1.8.
Preventivna protupožarna zaštita
1.8.1.
Osnovni pojmovi procesa gorenja (gorenje krutih, tekućih i plinovitih tvari).
1.8.2.
Osnovni pojmovi gašenja (gašenje krutih, tekućih i plinovitih tvari).
1-6/04
– 558 od 806 –
Knjiga II
1.8.3.
Uzročnici požara i opće mjere zaštite.
1.8.4.
Opće požarne opasnosti na aerodromu.
1.8.5.
Opće mjere za postizanje sigurnosti na radnom mjestu.
1.8.6.
Prikaz sadržaja protupožarne zaštite (šematski).
1.8.7.
Mjere zaštite po procesima rada. — mjere zaštite kod slijetanja i polijetanja zrakoplova — mjere zaštite za vrijeme boravka i opsluživanja zrakoplova na platformi — mjere zaštite za vrijeme punjenja zrakoplova gorivom i mazivom — opće mjere zaštite na platformi u odnosu na sredstva, opremu i ljude. — mjere zaštite u svim objektima aerodroma (putnička zgrada, mehanička radionica, plinska stanica, kuhinja, drvodeljska radiona, elektro radiona, skladište tehničke robe, agregatna stanica, kotlovnica, avio-servis, elektro postrojenja i instalacije, hangari i drugo), požarno opterećenje i osiguranje potrebnih sredstava za početno gašenje požara u naznačenim objektima. — mjere zaštite pri korištenju i manipuliranju sa zapaljivim tekućinama i plinovima — mjere zaštite pri manipuliranju i gašenju radioaktivnih tvari
1.9.
Osnovno poznavanje zrakoplovne meteorologije
1.9.1.
Osnovi zrakoplovne meteorologije, atmosfera, zračna strujanja, meteorološke pojave.
1.9.2.
Atmosferski pritisak i zavisnost od visine i gustine zraka.
1.9.3.
Temperatura zraka i promjene na visini.
1.9.4.
Vjetar, brzina, pravac i udari.
1.9.5.
Kiša, magla, snijeg, i teškoće kod ovih pojava za vatrogasce.
1.9.6.
Električni naboji i atmosferska pražnjenja. — praktični deo programa
1-6/04 1.10.
– 559 od 806 –
Knjiga II
Vatrogasna taktika
1.10.1. Taktička vježba sa vatrogasnom jedinicom na poligonu i objektima 1.11.
Postupak u slučaju opasnosti
1.11.1. Prilaz zrakoplovu. 1.11.2. Organizacija za akciju otvaranja zrakoplova i evakuaciju putnika. 1.11.3. Uspostavljanje kritične i mobilizacione i sigurnosne zone. B. PRODUŽAVANJE VAŽENJA DOZVOLE — Teoretski dio programa 1.1.
Zrakoplov i njegova konstrukcija
1.1.1.
Podjela zrakoplova: osnovni konstrukcioni elementi, trup, krila, repne površine, stajni trap i pogonska grupa.
1.1.2.
Uređaji i njihov raspored u zrakoplovstvu: — stabilni i prenosni uređaji za gašenje požara — sistem za gorivo — električni sistemi — sistem za kisik — hidraulični sistem Opis, funkcija, upotreba, opasnosti i ponašanje pojedinih sistema u požaru i drugim vanrednim situacijama.
1.1.3.
Poznavanje tipova zrakoplova koji koriste određeno zrakoplovno pristanište: — broj putnika i članova posade — količina goriva i ulja, te raspored rezervoara — dimenzije zrakoplova (dužina, raspon krila i visina) — brzina slijetanja i polijetanja — izlazi za slučaj opasnosti
1-6/04
– 560 od 806 –
Knjiga II
— emergency oprema (smještaj i upotreba) — mjesta za nasilno otvaranje zrakoplova — emergency svjetla — mjesto isključenja električne energije 1.2.
Postupak u slučaju opasnosti
1.2.1.
Organizacija vatrogasne i spasilačke službe.
1.2.2.
Nesreća zrakoplova sa požarom i bez požara.
1.2.3.
Prinudno slijetanje zrakoplova.
1.2.4.
Raspored vozila prilikom praćenja zrakoplova.
1.2.5.
Organizacija sistema komandiranja i veze u izvanrednoj situaciji.
1.2.6.
Priprema putnika i dužnosti posade u izvanrednoj situaciji.
1.2.7.
Avio piratstvo: sabotaža i bombe u avionu
1.3.
Vatrogasna taktika
1.3.1.
Opći principi akcije gašenja i spašavanja na aerodromu.
1.3.2.
Nastup i razvoj vatrogasnih jedinica u raznim situacijama na aerodromu.
1.3.3.
Spašavanje putnika i posade iz zrakoplova.
1.3.4.
Gašenje pojedinih vrsta požara.
1.3.5.
Gašenje požara zrakoplova
1.3.6.
Postupak nakon gašenja i spašavanja.
1.3.7.
Vrste tragova i način njihova osiguranja kod nesreće i nezgode sa ili bez požara.
1.4.
Vatrogasna tehnika
1.4.1.
Vatrogasne armature i njihovo korištenje i održavanje.
1.4.2.
Vrste vatrogasnih cijevi, upotreba i održavanje.
1.4.3.
Vatrogasna oprema za spašavanje.
1-6/04
– 561 od 806 –
Knjiga II
1.4.4.
Vatrogasne pumpe.
1.4.5.
Vatrogasna vozila.
1.4.6.
Razna tehnička oprema i alat.
1.5.
Zrakoplovni i vatrogasni propisi
1.5.1.
Zakon o zračnoj plovidbi, Odredbe koje se odnose na reguliranje protupožarne zaštite zrakoplova, osoblja i aerodroma.
1.5.2.
Podzakonski propisi, pravilnici, uredbe i rješenja koja reguliraju organizaciju protupožarne zaštite zrakoplova i aerodroma. Praktični dio programa.
1.6.
Vatrogasna taktika
1.6.1.
Taktičke vježbe sa vatrogasnom jedinicom na poligonu i objektima.
1.7.
Postupak u slučaju opasnosti
1.7.1.
Priprema za akciju gašenja i spašavanja.
1.7.2.
Odlazak na mjesto nesreće i razvoj akcije gašenja i spašavanja zrakoplova i putnika.
2. PROFESIONALNI VATROGASAC A.
STICANJE DOZVOLE — Teoretski dio programa
2.1.
Zrakoplov i njegova konstrukcija
2.1.1.
Podjela zrakoplova: osnovni konstrukcioni elementi i njihove funkcije, trup, krila, repne površine, stajni trap i pogonska grupa.
2.1.2.
Materijal za izradu zrakoplova: — aluminij — čelik
1-6/04
– 562 od 806 –
Knjiga II
— magnezij — titan — drvo — sintetički materijal Svojstva navedenih materijala, opasnosti za nastanak požara i ponašanje u požaru. 2.1.3.
Uređaji i njihov raspored u zrakoplovu: — stabilni i prenosni uređaji za gašenje požara — sistem za gorivo — električni sistem — sistem za kisik — hidraulični sistem Opis, funkcija, upotreba, opasnosti i ponašanje pojedinih sistema u požaru i drugim vanrednim situacijama.
2.1.4.
Poznavanje tipova zrakoplova koji koriste određeno zrakoplovno pristanište: — broj putnika i članova posade — količina goriva i ulja, te raspored rezervoara — dimenzije zrakoplova (dužina, raspon krila i visina) — brzina slijetanja i polijetanja — izlazi za slučaj opasnosti — emergency oprema (smještaj i upotreba) — mjesta za nasilno otvaranje zrakoplova — emergency svjetla — mjesto isključenja električne energije.
2.2.
Poznavanje rejona aerodroma i kodirane karte
2.2.1.
Manevarske površine i putevi u krugu aerodroma za kretanje vatrogasnih vozila.
2.2.2.
Prilazni putevi u kritičnoj zoni aerodroma, njihova prohodnost za vatrogasna vozila.
1-6/04
– 563 od 806 –
Knjiga II
2.2.3.
Poznavanje svih prepreka u kritičnoj zoni koje utječu na prohodnost.
2.2.4.
Lokacija izvora vode i njihova mogućnost korištenja.
2.2.5.
Raspored objekata u krugu aerodroma.
2.2.6.
Kodirana karta, značaj i upotreba.
2.2.7.
Planovi, skice koje se koriste uz kodiranu kartu.
2.3.
Postupak u slučaju opasnosti
2.3.1.
Organizacija vatrogasne i spasilačke službe.
2.3.2.
Nesreća zrakoplova sa požarom i bez požara.
2.3.3.
Prinudno slijetanje zrakoplova.
2.3.4.
Raspored vozila prilikom praćenja zrakoplova.
2.3.5.
Komandiranje i veze u izvanrednoj situaciji aerodroma.
2.3.6.
Priprema putnika i dužnosti posade u izvanrednoj situaciji.
2.3.7.
Avio piratstvo: sabotaža i bombe u avionu.
2.4.
Zrakoplovni i vatrogasni propisi
2.4.1.
Mađunarodne organizacije i propisi civilnog zrakoplovstva: ICAO, IATA, IACA.
2.4.2.
Organizacija civilnog zrakoplovstva u SFRJ: savezni organi uprave nadležni za civilni zračni promet.
2.4.3.
Zakon o zračnoj plovidbi: odredbe koje se odnose na reguliranje protupožarne zaštite zrakoplova aerodroma i osoblja.
2.4.4.
Podzakonski propisi: pravilnici, uredbe i rješenja koja reguliraju organizaciju protupožarne zaštite i aerodroma.
2.4.5.
Zakon o društvenoj samozaštiti
2.4.6.
Zakon o zaštiti od elementarnih nepogoda
2.4.7.
Normativno reguliranje protupožarne zaštite (Zakon o protupožarnoj zaštiti republika i pokrajina) — propisi doneseni na temelju tih zakona — protupožarna zaštita kao predmet društvene samozaštite
1-6/04
– 564 od 806 –
Knjiga II
— zadaci organizacije udruženog rada i drugih društveno pravnih subjekata u oblasti zaštite od požara — organizacija zaštite od požara u društveno političkim zajednicama — vatrogasne jedinice, društva i savez — kazne zbog nepostupanja po propisima i navedenim mjerama 2.5.
Preventivna protupožarana zaštita
2.5.1.
Osnovni pojmovi procesa gorenja (gorenje krutih, tekućih i plinovitih tvari).
2.5.2.
Osnovni pojmovi gašenja (gašenje krutih, tekućih i plinovitih tvari).
2.5.3.
Uzročnici požara i opće mjere zaštite.
2.5.4.
Opće požarne opasnosti na aerodromu.
2.5.5.
Opće mjere za postizanje sigurnosti na radnom mjestu.
2.5.6.
Mjere zaštite po procesima rada. — mjere zaštite kod slijetanja i polijetanja zrakoplova — mjere zaštite za vrijeme boravka i opsluživanja zrakoplova na platformi — mjere zaštite za vrijeme punjenja zrakoplova gorivom i mazivom — opće mjere zaštite na platformi u odnosu na sredstva, opremu i ljude. — mjere zaštite u svim objektima aerodroma (putnička zgrada, mehanička radionica, plinska stanica, kuhinja, drvodelska radiona, elektro radiona, skladište tehničke robe, agregatna stanica, kotlovnica, avio-servis, elektro postrojenja i instalacije, hangari i drugo). — mjere zaštite pri korištenju i manipuliranju sa zapaljivim tekućinama i plinovima — mjere zaštite pri manipuliranju i gašenju radioaktivnih tvari
1-6/04
– 565 od 806 –
Knjiga II
2.6.
Vatrogasna vozila, vatrogasne pumpe i elektroagregati
2.6.1.
Aerodromska, vatrogasna i tehnička vozila: — tehničke karakteristike, oprema i sredstva za gašenje — specifičnosti pojedinih aerodromskih vozila u odnosu na ubrzanje, brzinu, zaustavljanje, opremu sredstva i broj poslužioca.
2.6.2.
Vatrogasne centrifugalne pumpe: — osnovni elementi centrifugalne pumpe — princip rada centrifugalne pumpe — podjela centrifugalnih pumpi u odnosu na postizanje tlaka — kapacitet pumpe — vakuum pumpe i vakuum uređaji — plinski ejektori — dobava vode — dobava i dobavna visina — rad pumpe uzimanjem vode s hidranta — rad pumpe kod proizvodnje pjene — rad pumpe kod relejne dopreme vode — rad pumpe uz upotrebu sprave za dubinsko crpljenje — rad pumpe kod niskih temperatura
2.6.3.
Elektro agregati: — vrsta, princip rada, mogućnost proizvodnje električne energije i njeno korištenje — rukovanje i održavanje — oprema za rasvjetu
2.7
Vatrogasna taktika
2.7.1.
Taktičke mogućnosti aerodromske vatrogasne jedinice i taktička primjena sredstava za gašenje kojima jedinica raspolaže.
2.7.2.
Opskrba vodom na mjestu intervencije
1-6/04
– 566 od 806 –
Knjiga II
— prirodna crpilišta — hidrantska mreža 2.7.3.
Opasnost pri gašenju i spašavanju — opasnost od eksplozije — opasnost od proširenja požara
2.7.4.
Spašavanje putnika i posade — prilaz zrakoplovu i ulaz vatrogasaca u zrakoplov — oslobađanje vezanih i povrijeđenih putnika — redoslijed spašavanja putnika i posade — pružanje prve pomoći i evakuacije — pretraživanje zrakoplova i sačuvanje tragova
2.7.5.
Gašenje i spašavanje u nepovoljnim uvjetima — niskim temperaturama — snijegom i jakim vetrom — posebnim terenskim uvjetima — u smanjenoj vidljivosti i noću — pri postojanju otrovnih, eksplozivnih i RBK materija
2.7.6.
Primenjena taktika gašenja požara u određenim slučajevima — požar osobe — požar na objektima aerodroma — požar na električnim uređajima i postrojenjima — požar plina — požar zapaljivih tekućina
2.7.7.
Taktika gašenja požara tvari koje se teško gase — laki metali — gume — tekstil
2.7.8.
Taktika gašenja požara auto—cisterne za prijevoz zapaljivih tekućina
1-6/04 2.7.9.
– 567 od 806 –
Knjiga II
Taktika gašenja požara na objektima i postrojenjima avioservisa (skladište zapaljivih tekućina)
2.7.10. Gašenje požara zrakoplova — na platformi — u hangaru — u reonu aerodroma i izvan 2.7.11. Gašenje požara zrakoplova koji nosi naoružanje. 2.8.
Sredstva za gašenje i njihova primena
2.8.1.
Definicija sredstva za gašenje
2.8.2.
Efekti kojima sredstva za gašenje prekidaju proces gorenja.
2.8.3.
Podefekti gašenja kod efekta hlađenja i gušenja.
2.8.4.
Podjela sredstava za gašenje prema: — agregatnom stanju — izvoru — namjeni — načinu djelovanja
2.8.5.
Voda kao sredstvo za gašenje — važnije osobine vode — požari koji se gase vod — način korišćenja vode pri gašenju
2.8.6.
Pjena — struktura i podjela pjene — efekti gašenja pjenom — osobine pjene (broj openjenja, stabilnost, sposobnost tečenja i postojanost na temperaturi) — kemijska pjena — zračna pjena ( teška, srednja, lak i oblasti primjene) — pjenila za zračnu pjenu (proteinska, sintetička, fluor proteinska i fluor sintetska)
1-6/04 2.8.7.
– 568 od 806 –
Knjiga II
Prah — opće o prahu — gašenje sa prahom — osnovni pojmovi kemijske reakcije praha u požaru (2NaHCO3 Na2CO3 + H2O + CO2) — osobine praha (kemijski sastav, neotrovnost i neškodljivost, postojanost) — primjena praha u odnosu na klase požara — protupožarna tehnika za gašenje prahom
2.8.8.
Ugljični dioksid (CO2) — ugljični dioksid u protupožarnoj zaštiti — fizičke osobine ugljičnog dioksida — karakteritike punjenja — mogućnost korištenja ugljičnog dioksida u gašenju požara (efekt gašenja, štetnost za organizam, područje primjene)
2.8.9.
Halogenirani ugljovodici (haloni 1211 i 1301) — halon kao sredstvo za gašenje — primjena halona u gašenju požara — osobine halona (fizičke karakteristike, sposobnost gašenja, toksičnost i neškodljivost, električna provodivost) — protupožarna tehnika za gašenje halonom
2.9.
Osnovno poznavanje prve medicinske pomoći
2.9.1.
Osnovi zrakoplovne medicine s posebnim osvrtom na zrakoplovne nesreće.
2.9.2.
Sredstva za pružanje prve medicinske pomoći
2.9.3.
Pregled povrijeđenog i utvrđivanje stanja i otklanjanje mogućnosti od ugušenja.
2.9.4.
Traumatski šok i prva pomoć.
2.9.5.
Toplotni udar i prva pomoć.
2.9.6.
Vrste krvarenja i prva pomoć.
1-6/04
– 569 od 806 –
2.9.7.
Zavoji i primjena.
2.9.8.
Vrste prijeloma i prva pomoć.
2.9.9.
Evakuacija povređenih.
Knjiga II
2.9.10. Umjetna disanja i masaža srca. 2.9.11. Opekotine I, II i III stupnja i prva pomoć. 2.9.12. Trovanje ugljičnim monoksidom, dioksidom i prva pomoć. 2.9.13. Udar električne struje i prva pomoć. — praktični dio programa 2.10.
Vatrogasna taktika
2.10.1. Taktička primjena sredstava za gašenje (voda, pjena CO2 i halon) 2.10.2. Taktička primjena mlaza vode 2.10.3. Rad sa vatrogasnim pumpama, cijevima, armaturama i vozilima. 2.11.
Postupak u slučaju opasnosti
2.11.1. Osobno opremanje za akciju gašenja i spašavanja. 2.11.2. Stvaranje uvjeta za prilaz zapaljenom zrakoplovu, otvaranje izlaza i evakuacija putnika i posade. B.
PRODUŽAVANJE VAŽENJA DOZVOLE — teoretski dio programa
2.1.
Postupak u slučaju opasnosti
2.1.1.
Organizacija vatrogasne i spasilačke službe.
2.1.2.
Nesreća zrakoplova sa požarom i bez požara.
2.1.3.
Prinudno slijetanje zrakoplova.
2.1.4.
Raspored vozila prilikom praćenja zrakoplova.
2.1.5.
Komandiranje i veze u izvanrednoj situaciji aerodroma.
1-6/04
– 570 od 806 –
Knjiga II
2.1.6.
Priprema putnika i dužnosti posade u izvanrednoj situaciji.
2.1.7.
Avio piratstvo: sabotaža i bomba i avionu.
2.2. 2.2.1.
Zrakoplovni i vatrogasni propisi Organizacija civilnog zrakoplovstva u SFRJ: savezni organi uprave nadležni za civilni zračni promet. Zakon o zračnoj plovidbi: odredbe koje se odnose na reguliranje protupožarne zaštite zrakoplova aerodroma i osoblja. Podzakonski propisi: pravilnici, uredbe i rješenja koja reguliraju organizaciju protupožarne zaštite zrakoplova i aerodroma. Normativno reguliranje protupožarne zaštite u radnoj organizaciji. — praktični dio programa
2.2.2. 2.2.3. 2.2.4.
2.3. 2.3.1. 2.3.2.
2.4. 2.4.1. 2.4.2.
Vatrogasna taktika Taktička primjena sredstava za gašenje (voda, pjena CO2 i halon) Rad sa vatrogasnim vozilima i opremom na njima, pumpa, cijevima i armaturama. Postupak u slučaju opasnosti Osobno opremanje za akciju gašenja i spašavanja. Stvaranje uvjeta za prilaz zapaljenom zrakoplovu, otvaranje izlaza i evakuacija putnika i posade.
3. OBUČENO OSOBLJE A. STJECANJE DOZVOLE — Teoretski dio programa 3.1. 3.1.1.
Zrakoplov i njegova konstrukcija Podjela zrakoplova: osnovni konstrukcioni elementi i njihova funkcija, trup, krila, repne površine, stajni trap i pogonska grupa.
1-6/04 3.1.2.
– 571 od 806 –
Knjiga II
Poznavanje tipova zrakoplova koji koriste određeno zrakoplovno pristanište: — broj putnika i članova posade — količina goriva i ulja — dimenzije zrakoplova (dužina, raspon krila i visina) — izlaz u slučaju opasnosti — emergency (smeštaj i upotreba) — mjesta za nasilno otvaranje zrakoplova — emergency svijetla
3.2.
Postupak u slučaju opasnosti
3.2.1.
Organizacija vatrogasne i spasilačke službe.
3.2.2.
Nesreća zrakoplova sa požarom i bez požara.
3.2.3.
Prinudno slijetanje zrakoplova.
3.2.4.
Raspored vozila prilikom praćenja zrakoplova.
3.2.5.
Komandiranje i veze u izvanrednoj situaciji aerodroma.
3.2.6.
Priprema putnika i dužnosti posade u izvanrednoj situaciji.
3.2.7.
Avio piratstvo: sabotaža i bombe u avionu
3.3.
Preventivna protupožarana zaštita
3.3.1.
Uzročnici požara i opće mjere zaštite.
3.3.2.
Opće požarne opasnosti na aerodromu.
3.3.3.
Opće mjere za postizanje sigurnosti na radnom mjestu.
3.3.5.
Mjere zaštite za vrijeme boravka i opsluživanja zrakoplova na stajanci (platformi).
3.3.6.
Opće mjere zaštite na platformi (stajanci) u odnosu na sredstva, opremu i ljude.
3.4.
Osnovno poznavanje prve medicinske pomoći
3.4.1.
Osnovi zrakoplovne medicine s posebnim osvrtom na zrakoplovne nesreće.
1-6/04 3.4.2. 3.4.3. 3.4.4. 3.4.5. 3.4.6. 3.4.7. 3.4.8. 3.4.9. 3.4.10. 3.4.11. 3.4.12. 3.4.13.
3.5. 3.5.1. 3.5.2. 3.5.3. 3.5.4. 3.6. 3.6.1. 3.6.2.
– 572 od 806 –
Knjiga II
Sredstva za pružanje prve medicinske pomoći Pregled povrijeđenog i utvrđivanje stanja i otklanjanje mogućnosti od ugušenja. Traumatski šok i prva pomoć. Toplotni udar i prva pomoć. Vrste krvarenja i prva pomoć. Zavoji i primjena. Vrste prijeloma i prva pomoć. Evakuacija povređenih. Umjetna disanja i masaža srca. Opekotine I, II i III stupnja i prva pomoć. Trovanje ugljičnim monoksidom, dioksidom i prva pomoć. Udar električne struje i prva pomoć. — praktični dio programa Gašenje požara Gašenje požara klase A, B, C, D i E. Taktička primjena sredstava za gašenje (voda, pjena, prah i halon). Prenosni i prijevozni vatrogasni aparati i njihova upotreba. Vatrogasna vozila i obavljanje određene funkcije s njima. Postupak u slučaju opasnosti Osobno opremanje za akciju gašenja i spašavanja. Stvaranje uvjeta za prilaz zapaljenom zrakoplovu, otvaranje izlaza i evakuacija putnika i posade.
4. INSTRUKTOR — teoretski dio programa 4.1. Zrakoplovna tehnika 4.1.1.
Podjela zrakoplova: osnovni konstrukcioni elementi i njihova funkcija, krila, trup, repne površine, stajni trap i pogonska grupa.
1-6/04 4.1.2.
– 573 od 806 –
Knjiga II
Materijal za izradu zrakoplova: — aluminij — čelik — magnezij — titan — drvo — sintetički materijal Svojstva navedenih materijala opasnosti za nastanak požara i ponašanje u požaru.
4.1.3.
Poznavanje tipova zrakoplova koji koriste određeno zrakoplovno pristanište: — broj putnika i članova posade — količina goriva i ulja, te raspored rezervoara — dimenzije zrakoplova (dužina, raspon krila i visina) — brzina slijetanja i polijetanja — izlazi za slučaj opasnosti — emergency oprema (smeštaj i upotreba) — mjesta za nasilno otvaranje zrakoplova — emergency svijetla — mjesto isključenja električne energije
4.2.
Zrakoplovna pristaništa
4.2.1.
Podjela i definicija zrakoplovnih pristaništa.
4.2.2.
Manevarske površine: poletno sletna staza, rulne staze, nosivost, obilježavanje i kontrola površina.
4.2.3.
Pristanišni kompleksi: platforma, zgrada i ostali objekti.
4.2.4.
Aerodromski promet: obilježavanje, sigurnost, kretanje po manevarskim površinama zrakoplova, sredstva za opsluživanje i osoblja.
4.2.5.
Prilazni putevi za vatrogasna vozila i njihovo obilježavanje u užem reonu aerodroma.
1-6/04
– 574 od 806 –
Knjiga II
4.3. Vatrogasna tehnika 4.3.1.
Podjela vatrogasne tehnike.
4.3.2.
Osobna oprema: zaštitna odjeća i obuća, radni opasač, zaštitna maska i kaciga. Materijali za izradu, upotreba i zamjena, opis i održavanje.
4.3.3.
Skupna oprema — sprave za gašenje — prevozni i prenosni vatrogasni aparati (V9 — voda, Pz9 — zračna pjena, B15 — brentača, Ph — kemijska pjena, CO2 — ugljični dioksid, "S" — suhe kemikalije (prah) i Hl — halogenirani ugljovodici — vatrogasne pumpe — štrcaljke podjela pumpi: — centrifugalne pumpe, duboko srkači, pumpe na mlazni pogon i klipne pumpe. Princip rada pojedinih pumpi, glavni djelovi, materijal za izradu, manometarska visina sisanja, optimalni uvjeti dobave vode, QH dijagram i održavanje pumpi. Vakuum pumpe: princip rada, osnovni dijelovi i održavanje. — Vatrogasna vozila Podjela vozila: — komandno, jurišno, teško, kombinovano tehničko i specijalno vozilo za polaganje tepiha pjene. Karakteristike, namjena, opis sredstava i opreme za gašenje i spašavanje na istima (voda, pjena, prah, ugljični dioksid i haloni). Podjela pogonskih motora, princip rada, opis osnovnih djelova i uvjeti održavanja. — Vatrogasne armature Podjela armatura: — usisne cijevi, tlačne cijevi, spojnice, sitka, mlaznica, sabirnica, razdjeljnica, hidrantski nastavak, međumješalica, regulator protoka i pritiska, ključevi za spojnice i monitori.
1-6/04
– 575 od 806 –
Knjiga II
Materijal za izradu, opis rada, uvjeti u kojima moraju udovoljavati i održavanje. — Stabilni uređaji za gašenje Podjela uređaja: — Sprinkler uređaji, drenčer uređaji, uređaji za gašenje prahom, pjenom, ugljičnim dioksidom i halonima. Princip rada, opis osnovnih dijelova pojedinih uređaja, namjena prema vrsti postrojenja koja se štite te način održavanja uređaja. 4.3.4.
Sprave za penjanje: — kukače, prislanjače, rastegače i penjačko uže. Opis, upotreba i održavanje.
4.3.5.
Sprave za spašavanje: — spusnice, uskočnice, vreće i uže. Opis, upotreba i održavanje.
4.3.6.
Oprema za rasvjetu: — džepna svjetiljka, ručna prenosna svjetiljka i agregati za rasvjetu. Opis, upotreba i održavanje.
4.3.7.
Oprema za ventilaciju: — ručni ventilatori i ventilatori na motorni pogon. Opis, upotreba i održavanje.
4.3.8.
Sprave i oprema za pružanje prve pomoći: — sanitetska torba, nosila, aparati za kisik i sanitetska vozila. Opis, upotreba i održavanje.
4.3.9.
Oprema za zaštitu organa za disanje: — izolacioni aparati na komprimirani zrak, zaštitne maske, Opis, upotreba i održavanje.
4.3.10. Uređaji za otkrivanje i dojavu požara: — ručni javljači požara — automatski javljači požara
1-6/04
– 576 od 806 –
Knjiga II
— žičana sredstva dojave — radio uređaji Opis, princip rada i održavanja pojedinih uređaja. 4.3.11. Opskrba vatrogasnih jedinica sa vodom za gašenje 4.3.12. Način opskrbe — hidrantska mreža (hidranti, podzemni, nadzemni) — bazeni, bunari i prirodna crpilišta Opis, način korištenja svih uređaja — crpilišta. Uloga u sistemu zaštite od požara, uređenje prirodnih crpilišta i hidranata, održavanje, obilježavanje i kontrola ispravnosti. 4.3.13. Vatrogasna plovila i letjelice — specijalni motorni čamci i brodovi za gašenje — specijalni zrakoplovi i helihopteri za gašenje Korištenje istih na akcijama gašenja i spašavanja. 4.4.
Postupak u slučaju opasnosti
4.4.1.
Organizacija spasilačke i vatrogasne službe.
4.4.2.
Nesreća zrakoplova sa požarom i bez požara.
4.4.3.
Prinudno slijetanje.
4.4.4.
Rukovođenje spasilačko-vatrogasnom jedinicom prilikom gašenja i spašavanja.
4.4.5.
Spašavanje putnika, posade i djece u masovnom prevozu.
4.4.6.
Utvrđivanje mjesta intervencije (nesreća) u emergency zonama aerodroma i izbor puteva za prilaz pomoću kodirane
4.4.7.
Avio piratstvo: sabotaža, bombe u avionu
4.4.8.
Taktička upotreba sredstava za gašenje i prodiranje u zapaljeni zrakoplov.
4.4.9.
Opasnosti pri gašenju zrakoplova i spašavanju putnika.
4.4.10. Vrste tragova i način njihova osiguranja kod nesreće i nezgode sa ili bez požara.
1-6/04
– 577 od 806 –
Knjiga II
4.4.11. Dužnosti rukovodioca po završetku akcije gašenja i spašavanja. 4.5. 4.5.1. 4.5.2. 4.5.3. 4.5.4. 4.5.5. 4.5.6. 4.5.7. 4.5.8. 4.5.9.
4.6. 4.6.1. 4.6.2. 4.6.3. 4.6.4. 4.6.5.
Zrakoplovni i vatrogasni propisi Mađunarodne organizacije i propisi civilnog zrakoplovstva: ICAO, IATA, IACA. Organizacija civilnog zrakoplovstva u SFRJ: savezni organi uprave nadležni za civilni zračni promet. Zakon o zračnoj plovidbi: odredbe koje se odnose na reguliranje protupožarne zaštite zrakoplova aerodroma i osoblja. Podzakonski propisi: pravilnici, uredbe i rješenja koja reguliraju organizaciju protupožarne zaštite i aerodroma. Zakon o društvenoj samozaštiti. Zakon o zaštiti od elementarnih nepogoda. Upravni postupak. Krivični zakon. Normativno reguliranje protupožarne zaštite (Zakon o protupožarnoj zaštiti republika i pokrajina) — propisi doneseni na temelju tih zakona — protupožarna zaštita kao predmet društvene samozaštite — zadaci organizacije udruženog rada i drugih društveno pravnih subjekata u oblasti zaštite od požara — organizacija zaštite od požara u društveno političkim zajednicama — vatrogasne jedinice, društva i savez — kazne zbog nepostupanja po propisima i navedenim mjerama Metodika nastave Pojam, ciljevi i zadaci metodike nastave u obuci vazduhoplovnog i ostalog stručnog osoblja. Etape u procesu učenja i savlađivanja znanja. Motivi i formiranje interesa za rad u vazduhoplovnoj vatrogasnoj službi. Didaktički principi Nastavne metode
1-6/04 4.6.6.
– 578 od 806 –
Knjiga II
Oblici nastavnog rada
4.6.7.
Organizacija nastave.
4.6.8.
Nastavni plan i pripreme programa praktične nastave.
4.6.9.
Didaktičko metodska razrada nastavnog procesa priprema objekta, radnog mjesta i radno-tehničkih sredstava.
4.6.10. Artikulacija i tipovi nastavnog časa. 4.6.11. Izrada i obrada testova znanja. 4.6.12. Nastavna sredstva i učila. 4.6.13. Uloga nastavnika u procesu nastave i vaspitanja. 4.6.14. Faktori ličnosti i uticaj nastavnika na razvoj. 4.6.15. Autoritet i osobine nastavnika — instruktora. 4.6.16. Učenje i racionalizacija psiho-motornih akcija u demonstraciji nastavnih postupaka. 4.6.17. Uloga rukovođenja i rukovođenje grupom. Napomena: Provjera stručne osposobljenosti pod navedenim točkama (4.4. i 4.6.) vrši se pored teorijskog dijela ispita i kroz pokaznu instruktažu — praktičan rad. Prilog:
NORME FIZIČKE SPREMNOSTI RADNIKA SPASILAČKOVATROGASNE SLUŽBE Obzirom da je udaljenost u svim pravcima od zrakoplova 90 metara za vrijeme nesreće proglašena kritičnom zonom, a udaljenost od 600 metara imobilizacionom zonom to nalaže da se i fizička sposobnost spasioca-vatrogasca upravo provjeri u simuliranim uvjetima. U vezi iznijetog vršiti provjeru fizičke spremnosti na slijedeći način: Spasioca vatrogasca opteretiti sa 75 kg (propisna prosječna težina putnika) i sa opterećenjem pretrčati 90 metara. Po ostavljanju tereta na granici kritične zone (90 metara) bez opterećanja pretrčati slijedećih 510 metara u vremenu koje iznosi manje od 3 minute.
1-6/04
– 579 od 806 –
Knjiga II
Tabela normi R. broj
Vrijeme u min.
Ocijena u %
1.
3,00
80
2.
2,57
81
3.
2,54
82
4.
2,51
83
5.
2,48
84
6.
2,45
85
7.
2,42
86
8.
2,39
87
9.
2,36
88
10.
2,33
89
11.
2,30
90
12.
2,27
91
13.
2,24
92
14.
2,21
93
15.
2,18
94
16.
2,15
95
17.
2,12
96
18.
2,09
97
19.
2,06
98
20.
2,03
99
21.
2,00
100
1-6/04
– 580 od 806 –
Knjiga II
Prilog programu ŠEMA NAČIN GAŠENJA VATRE Korištenje tri velika vozila za požar koji zahvata unutarnji motor i prostor integralnog rezervoara. Sačuvati cjelokupni trup je osnovni preduvjet omogućavanja evakuacije putnika.
1-6/04
– 581 od 806 –
Knjiga II
Korištenje tri velika vozila sa pjenom u predjelu korjena krila na jednoj strani i u pravcu bočnog vjetra na drugoj. Ako lijevi motori još rade kad počinje gašenje, navalni dio na lijevoj strani prebacite ispred krila.
1-6/04
– 582 od 806 –
Knjiga II
Dva glavna vozila za gašenje vanjskog motora na lijevoj strani. Napad je koncentriran na kontrolu vatre i nastojanje da se trup zaštiti od velike topline i direktnog dodira sa plamenom koji bi ga mogao zahvatiti.
1-6/04
– 583 od 806 –
Knjiga II
Korištenje tri vozila u jednom od najnepovoljnijih uvjeta kad vatra zahvata cjelokupni raspon krila aviona. Napad je u pravcu vjetra sa ciljem da se kabina sačuva netaknuta dok se putnici i posada ne evakuiraju kroz prednja vrata.
1-6/04
7.2.5
– 584 od 806 –
Knjiga II
PROGRAM ZA PROVERAVANJE STRUČNE SPOSOBNOSTI LICA KOJA OBAVLJAJU POSLOVE SNABDEVANJA VAZDUHOPLOVA GORIVOM I * MAZIVOM 1. VOZAČ — PUNIOC
A.
STICANJE DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa
1.1.
Osnovno poznavanje vrste i kvaliteta goriva
1.1.1.
Nafta i njeni derivati; opšti pojam, sastav,osobine.
1.1.2.
Tečna goriva; opšti pojam, podela.
1.1.3.
Avionski benzin; specifikacija, oktanski broj, siromašna i bogata smeša, toplota sagorevanja, isparljivost, hemijska stabilnost, tačka mržnjenja, tolerancija vode, boja, aditivi.
1.1.4.
Mlazna goriva; specifikacija, karakteristike sagorevanja, uticaj niskih temperatura, stabilnost goriva, onečišćenja, rastvorena voda, emulgovana voda, slobodna voda, stepen čistoće goriva.
1.2.
Preventivna protivpožarna zaštita
1.2.1.
Preventivna protivpožarna zaštita kod uskladištenja zapaljivih tekućina; za kerozin, za benzin.
1.2.2.
Statički elektricitet-uzemljenje; pojam, postupci na vazduhoplovu, postupci na cisterni.
*
Ovaj program utvrđen je Rešenjem Saveznog komiteta za saobraćaj i veze br. 3392/1, od 30. VI 1981. godine
1-6/04 1.2.3. 1.2.4. 1.2.5.
– 585 od 806 –
Knjiga II
Opisi upotreba sredstava za početno gašenje požara; prema vrsti goriva, količini goriva i lokaciji. Raspored i postavljanje protivpožarnog obezbeđenja; kod vazduhoplova, u skladištu. Preventivna protivpožarna zaštita prilikom punjenja vazduhoplova gorivom; sa putnicima, bez putnika.
— Posebni deo, teorijski deo programa 1.3. 1.3.1. 1.3.2. 1.3.3. 1.3.4. 1.3.5.
1.4. 1.4.1. 1.4.2. 1.4.3. 1.4.4.
1.5. 1.5.1. 1.5.2.
Vazduhoplovna pristaništa Podela i definicija vazduhoplovnog pristaništa. Manevarske površine, poletno-sletne staze, rulne staze i obeležavanje. Pristanišni kompleks, platforma, zgrada i ostali objekti pored pristanišnog kompleksa. Kretanje vazduhoplova na platformi, parkiranje, signalizacija. Kretanje sredstava i lica na pristanišnom kompleksu, brzina kretanja, raspored i način prilaženja sredstava vazduhoplovu, opasne zone oko vazduhoplova. Instalacije za gorivo na vazduhoplovu Sistemi za gorivo; opšti prikaz, podela i funkcija na vazduhoplovu. Rezervoari za gorivo, vrste, položaj, ventilacija. Cevovodi, električne pumpe, prečistači, slavine, gorivomeri. Opšti prikaz instalacija za punjenje, pražnjenje i transfer goriva u rezervoarima. Postupci punjenja vazduhoplova gorivom Prethodna priprema vazduhoplova i cisterne, atest o kvalitetu goriva. Bezbednost punjenja goriva; opasne zone, uzemljenje vazduhoplova i cisterne, isključenje elektroinstalacije, ispravnost cisterne.
1-6/04 1.5.3.
B.
– 586 od 806 –
Knjiga II
Punjenje i pražnjenje vazduhoplova gorivom; redosled, manipulacije crevom za gorivo. PRODUŽAVANJE VAŽENJA DOZVOLE — Praktični deo programa
1.6.
Praktična provera znanja u rukovanju opremom za punjenje vazduhoplova gorivom i mazivom i punjenje vazduhoplova gorivom i mazivom
1.6.1.
Punjenje cisterne gorivom; priprema i ispravnost cisterne.
1.6.2.
Uključivanje cisterne u odvijanju aerodromskog saobraćaja; brzina kretanja, prilaženje i parkiranje kod vazduhoplova.
1.6.3.
Preventivna protiv požarna zaštita prilikom punjenja vazduhoplova gorivom; bez putnika.
1.6.4.
Tankovanje vazduhoplova gorivom; uzemljenje, atest o kvalitetu goriva, isključivanje elektro instalacije, redosled punjenja, manipulacije crevom za gorivo.
1.6.5.
Priprema sredstava i opreme za punjenje vazduhoplova mazivom; vrste i ispravnost sredstava.
1.6.6.
Punjenje vazduhoplova mazivom, prema vrsti maziva, prema vrsti sredstava, uzemljenje.
2. MANIPULANT A.
STICANJE DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa
2.1.
Osnovno poznavanje vrste i kvaliteta goriva
2.1.1.
Nafta i njeni derivati; opšti pojam, sastav, osobina.
2.1.2.
Tečna goriva; opšti pojam, podela.
2.1.3.
Avionski benzin; specifikacija, oktanski broj, siromašna i bogata smeša, toplota sagorevanja, isparljivost, hemijska stabilnost, tačka mržnjenja, tolerancija vode, boja, aditivi.
1-6/04
– 587 od 806 –
Knjiga II
2.1.4.
Mlazna goriva; specifikacija, karakteristike sagorevanja, rastvorena voda, emulgovana voda, slobodna voda, stepen čistoće.
2.2.
Preventivna protivpožarna zaštita
2.2.1.
Preventivna protivpožarna zaštita kod uskladištenja zapaljivih tekućina; za kerozin, za benzin.
2.2.2.
Statički elektricitet-uzemljenje; pojam, postupci na cisterni prilikom pražnjenja i punjenja.
2.2.3.
Opis i upotreba sredstava za početno gašenje požara; prema vrsti goriva, količini goriva i lokaciji goriva.
2.2.4.
Raspored i postavljanje protivpožarnog obezbeđenja; prilikom skladištenja goriva, prilikom tankovanja cisterne. — Posebni deo, teorijski deo programa
2.3.
Propis o skladištenju goriva i maziva
2.3.1.
Skladišni rezervoari; namena, obeležavanje, utvrđivanje i otklanjanje vode, uzimanje uzoraka.
2.3.2.
Prijem goriva; dokumenta, blombe, vizuelni pregled, specifična težina, taloženje, postupak pre pretakanja i ispravnog goriva, postupak za utvrđeno neispravno gorivo.
2.3.3.
Postupak pretakanja goriva u skladišne rezervoare; uzemljenje, pumpe, filtri i njihovo održavanje.
2.3.4.
Skladišta za maziva; vrste i način skladištenja.
2.3.5.
Prijem maziva u skladište; postupak, dokumenta, oštećenja.
B.
PRODUŽAVANJE VAŽENJA DOZVOLE — Teorijski deo programa
2.4.
Propis o skladištenju goriva i maziva
2.4.1.
Skladišni rezervoari; namena, obeležavanje, utvrđivanje i otklanjanje vode, uzimanje uzoraka.
1-6/04
– 588 od 806 –
Knjiga II
2.4.2.
Prijem goriva; dokumenta, blombe, vizuelni pregled, specifična težina, taloženje, postupak pre pretakanja ispravnog goriva, postupak za utvrđeno neispravno gorivo.
2.4.3.
Postupak pretakanja goriva u skladišne rezervoare; uzemljenje, pumpe, filtri i njihovo održavanje.
2.4.4.
Skladišta za maziva; vrste i način skladištenja.
2.4.5.
Prijem maziva u skladište; postupak, dokumenta, oštećenja.
3. POMOĆNIK PUNIOCA A.
STICANJE DOZVOLE — Opšti deo, teorijski deo programa
3.1.
Preventivna protivpožarna zaštita
3.1.1.
Preventivna protivpožarna zaštita kod uskladištenja zapaljivih tekućina; za kerozin, za benzin.
3.1.2.
Statički elektricitet-uzemljenje; pojam, postupci na vazduhoplovu, postupci na cisterni.
3.1.3.
Opis i upotreba sredstava za početno gašenje požara; prema vrsti goriva, količini goriva i lokaciji.
3.1.4.
Raspored i postavljanje protiv požarnog obezbeđenja; kod vazduhoplova, u skladištu.
3.1.5.
Preventivna protivpožarna zaštita prilikom punjenja vazduhoplova gorivom; sa putnicima, bez putnika.
3.2.
Instalacije za gorivo na vazduhoplovu
3.2.1.
Sistem za gorivo; opšti prikaz, funkcija.
3.2.2.
Opšti prikaz instalacija za punjenje, pražnjenje i transfer goriva u rezervoarima.
1-6/04
– 589 od 806 –
Knjiga II
7.3.
UPUTSTVO ZA POLAGANJE ISPITA
7.3.1
UPUTSTVO ZA RAD NA DOZVOLAMA LETAČKOG * OSOBLJA
1. Dozvole i specijalna ovlašćenja za rad letačkog osoblja civilnog vazduhoplovstva, u donjem tekstu "dozvola", izdaju se u skladu sa Zakonom o vazdušnoj plovidbi ("Službeni list SFRJ", br. 23/78) i u skladu sa Pravilnikom o stručnoj spremi, stručnim ispitima, dozvolama za rad i poslovima koje može da vrši posada vazduhoplova i padobransko osoblje, nastavnici, instruktori letenja i padobranstva ("Službeni list SFRJ", br. 47/75). Rad na dozvolama obavlja Savezni komitet za saobraćaj i veze — Odeljenje za programe, ispite i dozvole. 2. Izdavanje i produžavanje dozvola i specijalnih ovlašćenja vrši se na zahtev zainteresovanog lica. Zahtev se podnosi na propisanom obrascu. 3. Uz zahtev za izdavanje, odnosno produžavanje dozvole ili upisa specijalnih ovlašćenja mora biti priložena i odgovarajuća dokumentacija u originalu ili u overenom prepisu. 4. Kod izdavanja dozvola ili specijalnih ovlašćenja podrazumeva se svako izdavanje dozvole ili specijalnog ovlašćenja, koje zainteresovano lice prvi put stiče. 5. Kod produžavanja roka važenja dozvole za rad, podrazumeva se produžavanje dozvole u toku zadnjih 30 dana, pre njenog isteka. Zahtev za produžavanje roka važenja dozvole, može se podneti, i ranije, ako postoji verovatnoća da će dotično lice biti odsutno u inostranstvu, te u roku ne može dozvolu produžiti. a) Ukoliko nije prošlo više od 6 meseci od dana isteka roka važenja dozvole za rad, kandidat podnosi molbu za polaganje ispita, koji se sastoji u proveravanju stručne sposobnosti kandidata, polaga*
Ovo uputstvo utvrđeno je aktom Saveznog komiteta za saobraćaj i veze VI/3, br. 61/1, od 17.I 1979. godine.
1-6/04
– 590 od 806 –
Knjiga II
njem praktičnog dela stručnog ispita i predmeta: Eksploatacija vazduhoplova i Prinudni postupci. b) Ukoliko je prošlo više od 6 meseci od dana isteka roka važenja dozvole za rad, kandidat podnosi molbu za polaganje kompletnog ispita, za sticanje dozvole za rad. Molbe za polaganje ispita pod a) i b) podnose se ovom Odeljenju, a ispiti se polažu pred komisijama Saveznog komiteta za saobraćaj i veze (u Beogradu ili u Ljubljani), odnosno pri republičkim ili pokrajinskim vazduhoplovnim savezima. 6. Molba za polaganje ispita podnosi se na propisanom formularu, sa potpuno i tačno ispunjenim svim podacima, koji se u pojedinim rubrikama traže i svojeručno potpisane od strane kandidata. Uz molbu se podnosi i mišljenje ovlašćenog nastavnika sa ocenom o radu, takođe na propisanom obrascu. 7. Zahtev za izdavanje i produženje dozvole ili upis specijalnog ovlašćenja za rad, podnosi se na propisanom formularu koji mora biti potpuno i tačno ispunjen na svim stranama, sa unetim podacima o naletu, i izvršenim praktičnim proverama u pogledu eksploatacije tipa vazduhoplova, prinudnih postupaka, leta na liniji ili po školskom krugu tj. skakanje padobranom, za jedriličare i padobrance, i sa obaveznim zaključkom na kraju. Potpisi nastavnika ili instruktora moraju biti svojeručni, sa obaveznim faksimilom i pečatom vazduhoplovne organizacije. Važnost ispita na ispitnom listu je 30 dana. 8. Pored navedene dokumentacije pod tačkom 7. potrebno je podneti i sledeću dokumentaciju: a) Knjižicu letenja sa urađenim zaključkom, na uvid (zaključak u knjižici se pravi prilikom izdavanja i produžavanja dozvole za rad, dok prilikom upisa specijalnih ovlašćenja ne). Prekid u letenju ne sme biti veći od 60 dana (član 164. stav 2. Zakona o vazdušnoj plovidbi). U protivnom polaže se ispit pod uslovima iznetim u ovom dopisu pod tačkom 5. a) ili b). b) Na svim molbama koje su čitko ispunjene i potpisane nalepiti administrativne takse u vrednosti od 24,00 din. c) Dve fotografije (6 x 4) kao za pasoš, ako se radi o prvoj dozvoli, a po jedna za svaku sledeću dozvolu. d) Uplatnica na žiro-račun 60811-845-320 u vrednosti dinara: za sportske pilote i jedriličare 10,00 din.
1-6/04
– 591 od 806 –
Knjiga II
za profesionalne pilote, mehaničare, radiotelegrafiste, pilote helikoptera, profesionalne pilote I klase 20,00 din. za IFR karton 5,00 din. za saobraćajnu dozvolu 50,00 din. za foliju 2,00 din. za knjižicu letenja 20,00 din. i za molbe 2,00 din. po komadu. e) Originalno uverenje o zdravstvenom stanju, izdato od ovlašćene lekarske komisije (prilikom prvog izdavanja dozvole za rad), ili od ovlašćenog lekara (prilikom produžavanja dozvole za rad), po kriterijumima propisanim u Pravilniku o merilima telesne i duševne sposobnosti vazduhoplovnog osoblja i o bolestima i povredama posle kojih se mora izvršiti lekarski pregled ("Službeni list SFRJ", br. 25/75). f) Ukoliko je kandidat maloletan, potrebno je dostaviti pismenu saglasnost oba roditelja, overenu od strane upravnika Aerokluba. 9. Kod izdavanja, produžavanja i upisa specijalnih ovlašćenja, upisuje se dan kada je zahtev zaveden u delovodni protokol Saveznog komiteta za saobraćaj i veze — Odeljenje za programe, ispite i dozvole. 10. Vremenska važnost pojedinih vrsta dozvola je 6, 12, odnosno 24 meseca, saglasno članu 164 stav 1. Zakona o vazdušnoj plovidbi. Taj rok važnosti se upisuje u svaku dozvolu, računajući od dana zavođenja u delovodni protokol Saveznog komiteta za saobraćaj i veze.
1-6/04
– 592 od 806 –
7.3.2
UPUTSTVO O RADU ISPITNIH KOMISIJA ZA PROVERU STRUČNOSTI VAZDUHOPLOVNOG * OSOBLJA JUGOSLAVIJE
Knjiga II
1. ISPITNE KOMISIJE Provera stručne sposobnosti u cilju sticanja ili produžavanja dozvola ili ovlašćenja za rad vazduhoplovnog osoblja vrši se pred komisijom, koju obrazuje predsednik Saveznog komiteta za saobraćaj i veze. Komisija se obrazuje od članova sa liste stručnjaka, koju predsednik Saveznog komiteta za saobraćaj i veze utvrđuje na početku svake kalendarske godine.
2. PROGRAMI ZA POLAGANJE ISPITA Ispiti se polažu po posebno utvrđenim programima i obimu gradiva, za svaku dozvolu za rad ili ovlašćenje, po pravilniku o stručnoj spremi, stručnim ispitima, dozvolama za rad i poslovima koje može da vrši, i to: — posada vazduhoplova, padobransko osoblje, nastavnici i instruktori letenja i padobranstva ("Službeni list SFRJ", br. 47/75), — kontrolori letenja ("Službeni list SFRJ", br. 29/74), — osoblje službe veze ("Službeni list SFRJ", br. 13/79), i — vazduhoplovno-tehničko osoblje ("Službeni list SFRJ", br. 62/74).
3. VRSTE ISPITA Prema vrsti poslova za koje se ispit polaže, ispit može biti: — Stručni ispit za sticanje ili produžavanje dozvole za vršenje određenih stručnih poslova, i — *
Posebni stručni ispit za vršenje posebnih stručnih poslova.
Ovo uputstvo utvrđeno je aktom Saveznog komiteta za saobraćaj i veze VI/3, br. 327/1, od 9.V 1979. godine.
1-6/04
– 593 od 806 –
Knjiga II
Stručni i posebni stručni ispit može biti: — Redovni ispit koji se polaže prvi put u cilju dokazivanja traženog stepena znanja u redovnom unapred određenom ispitnom roku ili u posebno određenom terminu. — Popravni ispit se polaže ako kandidat ne položi jedan ili dva predmeta, a ako ne položi više od dva predmeta upućuje se na ponovni ispit. Ispit se polaže u principu u sledećem ispitnom roku, ili u posebno utvrđenom terminu koji ne može biti kraći od 30 niti duži od 60 dana, od dana kada kandidat nije zadovoljio na ispitu. Ako kandidat ne položi popravni ispit smatraće se da nije položio ceo ispit i upućuje se na ponovni ispit. — Ponovni ispit polaže se u slučaju kada kandidat ne zadovolji na popravnom ispitu ili ne zadovolji iz više od dva predmeta na redovnom ispitu. Ovaj ispit ne može se polagati u vremenu kraćem od 3 meseca od prethodnog ispita. — Dopunski ispit koji se polaže kao provera stepena znanja izvesnih predmeta u cilju dopune ostalih priznatih predmeta, odnosno kvalifikacije. Polaže se u rokovima predviđenim za redovne ispite. Ako kandidat na teorijskom delu stručnog, odnosno posebnog stručnog ispita nije pokazao zadovoljavajući uspeh iz poznavanja i eksploatacije vazduhoplova, padobrana, tehničkih sredstava, opreme i prinudnih postupaka, ne može pristupiti polaganju praktičnog dela ispita. Ako kandidat ne položi praktični deo stručnog, odnosno posebnog stručnog ispita, smatraće se da ispit u celosti nije položio.
4. PODNOŠENJE PRIJAVA ZA ISPIT Pismenu prijavu za polaganje ispita (na propisanom obrascu sa prilozima i taksom) kandidat podnosi Odeljenju za programe, ispite i dozvole SKSV. Za svaki stručni odnosno posebni stručni ispit u cilju dobijanja — produžavanja dozvole, odnosno ovlašćenja dostavlja se posebna prijava.
1-6/04
– 594 od 806 –
Knjiga II
5. REŠENJE I POZIV ZA ISPIT Po izvršenoj proveri ispunjenja uslova za ispit prijavljenih kandidata, Odeljenje za programe, dozvole i ispite upućuje predsedniku komisije obrazac pismenog rešenja (u 2 primerka), kojim se kandidatu polaganje ispita. Uz ovo, dostavlja se i ostala ispitna dokumentacija kandidata. Istovremeno, Odeljenje posebnim dopisom obaveštava kandidata ili organizaciju o ispitu s tim da kandidat stupi u kontakt sa predsednikom komisije, kako bi dobio tačno obaveštenje o datumu i mestu održavanja ispita. Predsednik komisije po prethodnom dogovoru sa organizacijom pri kojoj će se ispit sprovesti, poziva potreban broj članova komisije — ispitivača, vodeći računa o vrsti dozvole — ovlašćenja za rad za koje su se kandidati prijavili za ispit. Od dana kada je kandidat primio obaveštenje odnosno poziv za ispit, pa do dana početka polaganja ispita, ne može biti manje od 15 dana. O mestu, datumu i času polaganja ispita predsednik komisije je obavezan da obavesti Odeljenje za programe, ispite i dozvole SKSV.
6. FORMIRANJE ISPITNIH KOMISIJA Po prijemu rešenja i prijava za ispit od strane Odeljenja za programe, ispite i dozvole, predsednik komisije poziva potreban broj članova komisije ispitivača imenovanih u rešenju o obrazovanju stručnih ispitnih komisija, obezbeđujući kvalifikovane ispitivače za svaki teorijski predmet i praktični deo ispita. Jedan član komisije može biti ispitivač iz dva ili više predmeta, ukoliko je stručno kvalifikovan za iste. Broj članova komisije zavisi od vrste dozvole — ovlašćenja za koji se ispit organizuje, obimu ispitnog programa, broj kandidata a ne može biti manji od tri. Posebno se mora voditi računa da za praktični deo ispita (bilo na zemlji ili u vazduhu), u komisiju mora biti uveden potreban broj stručnih ispitivača koji će obezbediti siguran uvid u stepen i obim znanja kandidata po svim užim specijalnostima ovog dela ispita.
1-6/04
– 595 od 806 –
Knjiga II
Za članove komisije ne mogu biti određena lica koja imaju stručnu spremu nižu od spreme kandidata koji su se prijavili za ispit. U komisiji od 3 ili više članova može biti samo jedno lice koje je pripremilo kandidata za ispit.
7. OBJAŠNJENJE KANDIDATIMA PRED POČETAK PREDMETNOG ISPITA Pre početka polaganja predmetnog ispita, ispitivač daje objašnjenja kandidatima u vezi postavljenih pitanja — testova. Ukoliko kandidatu neko pitanje nije jasno, ima pravo da zatraži objašnjenje. Ovom prilikom ispitivač saopštava kandidatima kojim se pomoćnim sredstvima mogu koristiti za vreme ispita. Upotreba bilo kakvih drugih pomoćnih sredstava, izuzev onih koje je ispitivač odobrio, nije dozvoljena. Od momenta kada su kandidati počeli sa pismenim ili usmenim odgovorima, tj. od momenta kada je počelo teći vreme ispita, kandidati ne mogu više tražiti objašnjenja.
8. NAČIN POLAGANJA ISPITA Stručni ispit odnosno posebni stručni ispit sastoji se iz teorijskog i praktičnog dela ispita. Teorijski deo ispita polaže se pismeno i usmeno. Praktični deo ispita sastoji se u praktičnoj primeni stručnog znanja u radu na određenoj vrsti posla. Pismeni ispit obavlja se putem test liste ili pismenim postavljanjem pitanja na koje kandidat daje opisne odgovore. Broj pitanja na pismenom ispitu zavisi od važnosti i obima predmeta, a sama pitanja moraju biti komponovana tako da obuhvataju što više tema iz predmeta. Sadržaj pismenog ispita predlaže predmetni ispitivač, a definitivna odluka donosi se komisijski.
1-6/04
– 596 od 806 –
Knjiga II
I pored pismeno obavljenog ispita ispitivač može kandidatu postavljati pitanja i usmeno, naročito kada nalazi da u interesu obezbeđenja stručnosti treba detaljno proveriti osposobljenost i znanje kandidata. Ovakva pitanja ispitivač može postavljati kandidatu u svim fazama ispita. Saglasno broju postavljenih pitanja i veličini test liste i prosečnog vremena potrebnog za odgovore, određuje se i vremensko trajanje pismenog ispita. Pismeni predmetni ispit u kome se daju opisni odgovori, traje 60 do 120 minuta, bez prekida. Dok u slučaju kada se pismeni odgovori daju pomoću test liste, tj. samo zaokruživanjem tačnih odgovora, ovaj ispit može trajati najviše 60 minuta. Kod ispita iz eksploatacije sa prinudnim postupcima vreme trajanja mora biti kraće. Usmeni ispit polaže se neposrednim postavljanjem pitanja od strane ispitivača ili izvlačenjem listića sa pitanjima, čiji broj zavisi od važnosti predmeta i obima gradiva. Pri usmenom ispitivanju treba nastojati da se pitanjima obuhvate najbitniji delovi programa. Trajanje usmenog predmetnog ispita ne može se vremenski precizirati, ali u principu traje dok ispitivač dobije sigurno uverenje o stepenu i obimu znanja kandidata.
9. TOK ISPITA Teorijski deo ispita polaže se pre praktičnog dela, pa ukoliko kandidat uspešno položi ovaj deo prelazi se na praktični deo ispita. Teorijski deo ispita tehnički priprema, sprovodi i ocenjuje predmetni ispitivač. U slučaju nedovoljno pokazanog znanja, ispitivač se konsultuje o svakom konkretnom kandidatu sa predsednikom i drugim članovima komisije, te se nakon toga donosi i konačna ocena uspeha kandidata. Praktični deo ispita, uključujući i odgovarajuću eksploataciju sa prinudnim postupcima (bilo na zemlji ili u vazduhu) pripremaju, prate i ocenjuju ispitivači po svojim užim specijalnostima. Ocena uspeha kandidata u svakom slučaju donosi se komisijski. Komisija radi u sastavu od najmanje tri člana, s tim da prilikom polaganja praktičnog dela ispita u saobraćajnoj avijaciji ispitu u pilotskoj kabini obavezno prisustvuju dva člana.
1-6/04
– 597 od 806 –
Knjiga II
10. RED NA ISPITU Tokom održavanja teorijskog odnosno praktičnog dela ispita mora vladati red i ustaljena ispitna disciplina. U toku trajanja predmetnog ispita, kandidati ne mogu napuštati prostorije, odnosno mesto gde se održava ispit. Kandidat koji je završio sa pismenim odgovorima potpisuje zadatak, predaje ispitivaču i napušta prostoriju gde je polagao ispit. Po završetku usmenih ispita kandidat takođe napušta prostorije gde se obavlja ispit.
11. UDALJENJE SA ISPITA Kandidat koji se u toku ispita koristi nedozvoljenim sredstvima, koji se dogovara sa drugim kandidatima, ili prepisuje iz svojih ili tuđih zabeležaka ili udžbenika, biće udaljen sa ispita iz dotičnog predmeta. Ovakva odluka donosi se komisijskim putem. Udaljenje sa ispita konstatuje se pismeno na ispitu kandidata i evidentira u izveštaju komisije.
12. NEODAZIVANJE ISPITU Kandidat koji iz opravdanih razloga nije u mogućnosti da pristupi zakazanom ispitu, dužan je da o tome blagovremeno obavesti predsednika komisije. Takvom kandidatu odrediće se naknadni termin bez podnošenja nove prijave za ispit. Kandidat koji iz neopravdanih razloga ne pristupi ispitu u zakazano vreme, ili sam odustane od već započetog ispita, smatraće se da ispit nije položio. Za novi ispit dužan je podneti novu prijavu. Opravdane razloge odsutnosti sa ispita utvrđuje komisija i to se unosi u zapisnik.
13. OCENJIVANJE USPEHA Uspeh kandidata za svaki pojedini predmet, kao i konačan uspeh kandidata na ispitu, ocenjuje se ocenom "položio" ili "nije položio". Kod teorijskog dela ispita kada se ispit obavlja pismeno, kandidat je zadovoljio sa 85% tačnih odgovora na postavljena pitanja.
1-6/04
– 598 od 806 –
Knjiga II
Izuzetak od ovoga je test iz eksploatacije vazduhoplova, padobrana, tehničkih sredstava, odnosno materijala sa prinudnim postupcima, gde je potrebno da kandidat da 95% pozitivnih odgovora, da bi dobio zadovoljavajuću ocenu. Kod praktičnog dela stručnog ispita, odnosno posebnog stručnog ispita pozitivna ocena treba da odražava potpuno bezbednu eksploataciju odnosnog vazduhoplova, padobrana, tehničkog sredstva ili materijala u stepenu kako je to propisano tehničkim uputom za eksploataciju u navedenim slučajevima.
14. SAOPŠTENJE REZULTATA ISPITA Konačan rezultat kompletnog ispita predsednik komisije saopštava kandidatima neposredno po završenom ispitu, odnosno završenom ocenjivanju uspeha, kada se kandidatima uručuju i popunjene i overene ispitne liste. Ovom prilikom daju se i kratka uputstva: — kandidatima koji su uspešno položili ispit o načinu i roku podnošenja zahteva za sticanje — produžavanje dozvola ili upisa ovlašćenja; — a kandidatima koji nisu zadovoljili na ispitu, o postupku i terminu oko podnošenja prijava za popravni ili ponovni ispit. Ova saopštenja po mogućnosti vrše se pred komisijom i kompletnom grupom kandidata. Kandidatu koji je završio sa polaganjem, stručnog odnosno posebnog stručnog ispita, (bez obzira da li je u potpunosti zadovoljio ili nije zadovoljio iz pojedinih predmeta) komisija na licu mesta izdaje ispitni list. Ovaj ispitni list popunjavaju članovi komisije — ispitivači za svaki predmet, a zaključak se donosi komisijski koji potpisuje predsednik komisije. Ispitni list sa ostalim dokumentima i popunjenim podacima u zathevu (taksirano) kandidat dostavlja Odeljenju za programe, ispite i dozvole SKSV, radi sticanja — produžavanja dozvole ili upisa ovlašćenja. Ovaj postupak detaljno je regulisan posebnim Uputstvom o radu na izdavanju dozvola.
1-6/04
– 599 od 806 –
Knjiga II
15. IZVEŠTAJ O ISPITU Izveštaj o državnom ispitu posebno za svakog kandidata (potpisan od predsednika komisije) komisija sačinjava u dva primerka, od kojih: — jedan primerak sa primerkom rešenja kojim je kandidatu odobreno polaganje ispita kao i pismeni odgovor kandidata, komisija dostavlja Odeljenju programa, ispita i dozvola, a — drugi primerak izveštaja i rešenja predsednik komisije čuva u organizaciji pri kojoj je komisija radila. Pod pismenim ugovorima kandidata podrazumevaju se: — odgovori iz predmeta teorijskog dela ispita koje je kandidat polagao pismeno; —
testovi eksploatacije sa prinudnim postupcima; i
—
ispitne liste praktičnog dela ispita po elementima ispita.
Izveštaj sa prilozima dostavlja se Odeljenju najkasnije 7 dana po završetku ispita.
16. PRAVA I OBAVEZE PREDSEDNIKA KOMISIJE, ODNOSNO ZAMENIKA PREDSEDNIKA KOMISIJE Prava i obaveze predsednika komisije su: — organizuje i sprovodi ispite pridržavajući se odgovarajućih odredbi Zakona o vazdušnoj plovidbi, Pravilnika o stručnoj spremi, stručnim ispitima, i dozvolama za rad vazduhoplovnog osoblja odgovarajuće struke i ovog Uputstva; — na bazi dobivenih prijava za ispite sprovodi ispite u zakazane dane i objavljenu satnicu; — dostavlja rešenja o odobrenju polaganja ispita za svakog kandidata poimenično; —
pre početka ispita vrši konsultaciju sa članovima komisije;
—
u pogledu raspodele predmeta na pozvane članove ispitivače,
— rasporedu predmetnih ispita po danima i satima (uključujući i praktični ispit), — dr.;
o metodu ispitivanja i ujednačavanju kriterijuma ocenjivanja i
1-6/04
– 600 od 806 –
Knjiga II
— pred početak ispita, a po mogućnosti pred celom grupom kandidata, saopštava: imena članova komisije — ispitivača po predmetima, datum i dnevni raspored polaganja ispita, mestu — prostoriji za ispite, redosledu i načinu polaganja, podseća kandidate na red i ustaljenu ispitnu disciplinu, kao i druga objašnjenja na postavljena pitanja kandidata; — po potrebi vrši identifikaciju prispelih kandidata, u odnosu na primljene prijave putem lične karte (za kandidate koji ispit polažu za prvu dozvolu) ili putem dozvole (za kandidate koji je već poseduju); — ima pravo na uvid sadržaja predmetnih ispita, kao i sadržaja praktičnog dela ispita, a po potrebi i u saradnji sa predmetnim ispitivačima vrši dopune i izmene sadržaja pre početka ispita u okviru programa; — može učestvovati u neposrednom ispitivanju kandidata, ukoliko je stručno kvalifikovan za odgovarajuće predmete; — u slučaju kad se predmetni ispitivač ne može sam odlučiti o oceni uspeha ili neuspeha izvesnog kandidata, donošenje odluke organizuje komisijskim putem; — u slučaju kada kandidat, koristeći odredbe odgovarajućeg Pravilnika o stručnoj spremi i stručnim ispitima, ima pravo na polaganje ispita po skraćenom programu, saopštava kandidatu u kome će obimu programa ispit polagati; — u slučaju težeg ili ponovljenog kršenja ispitnog reda i discipline ima pravo udaljiti kandidata sa ispita, tj. prekinuti kandidatu dalje polaganje ispita; — stara se da predmetni ispitivači vrše ocenjivanje uspeha kandidata odmah po završenom ispitu kao i unošenje rezultata u njihove ispitne liste, uz propisnu overu; — saopštava kandidatima rezultate ispita uz prisustvo svih članova komisije i kandidata (po mogućstvu) i uručuje im ispitne liste; — uz pomoć ostalih članova komisije, organizuje slanje izveštaja i ostale ispitne dokumentacije Odeljenju programa ispita i dozvola SKSV; — po završetku ispita i tehničkih poslova oko ispitne dokumentacije, predsednik zaključuje ispit. Sva prava i obaveze predsednika komisije su istovremeno prava i obaveze imenovanog zamenika predsednika komisije, kada je ovaj odsutan.
1-6/04
– 601 od 806 –
Knjiga II
17. PRAVA I OBAVEZE ČLANA KOMISIJE — ISPITIVAČA Prava i obaveze člana komisije su: — Sprovodi i ocenjuje ispite u smislu pravilnika o stručnoj spremi, stručnim ispitima i dozvolama za rad vazduhoplovnog osoblja odgovarajuće struke, kao i ovog Uputstva; — tokom ispita pridržava se dogovora izvršenog na konsultaciji sa predsednikom komisije u pogledu tačnog održavanja ispita po danima i satima, metodu ispitivanja i kriterijumu ocenjivanja; — priprema predlog ispitnih pitanja ili testa iz odgovarajućeg predmeta; a na eventualni zahtev predsednika komisije iste stavlja njemu na uvid i u dogovoru sa predsednikom vrši eventualne izmene i dopune sadržaja testa; — pred početak predmetnog ispita daje kandidatima objašnjenja u vezi postavljenih pitanja — testa, dozvoljenih pomoćnih sredstava, kao i zabrani prepisivanja, došaptavanja tokom ispita i sl.; — neprekidno je prisutan predmetnom ispitu tokom celog trajanja: započeti ispit ne može se prekidati (tj. davati pauza) do njegovog završetka; za vreme ovakvih ispita ne dozvoljava se izlazak kandidatima iz prostorije, odnosno mesta održavanja ispita; — ima pravo da kandidatu koji se ne pridržava reda i uobičajene ispitne discipline prekine polaganje predmetnog ispita i da nepovoljnu ocenu; — u slučaju da sam ne može doneti odluku pri nedovoljno pokazanom znanju kandidata, o tome konsultuje predsednika; — odmah po završetku ocenjivanja uspeha kandidata, rezultate unosi u njegov ispitni list uz potpis i overu; — u vremenu kada nije neposredno zauzet predmetnim ispitom član komisije pomaže predsedniku u svim poslovima organizacije, sprovođenja i dokumentacije ispita.
18. ISPITNA DOKUMENTACIJA Sprovođenje i evidentiranje ispita vrši se po uzorcima dokumentacije u prilogu.
19. ZAVRŠNE ODREDBE Ovo uputstvo stupa na snagu danom potpisa.
1-6/04
7.3.3
– 602 od 806 –
Knjiga II
UPUTSTVO O POSTUPKU ZA PRODUŽENJE * DOZVOLE ZA RAD
1. Predmetni član stav 2. Zakona o vazdušnoj plovidbi, koji određuje okolnosti pod kojima dozvola za rad pilota prestaje da važi i pre isteka roka određenog stavom 1. istog člana, upućuje na potrebu ustanovljenja postupka kojim bi se izvršilo produženje važnosti tako istekle dozvole. Taj postupak treba da se sprovede tako da nastavnik odnosno instruktor letenja, koji je član odgovarajuće ispitne komisije SKSV, izvrši proveravanje stručne sposobnosti pilota. Provera stručne sposobnosti treba da se izvrši posle prekida i pre nastavljanja letenja i treba da se sastoji iz praktičnog ispita za određenu vrstu posla i tip vazduhoplova i ispita iz poznavanja, eksploatacije i prinudnih postupaka na vazduhoplovu na kome se praktična provera izvršava. Pristupanje proveri ne treba uslovljavati prethodnom prijavom ispita Odeljenju za programe, ispite i dozvole. Provera koja je izvršena iz navedenog razloga treba da se evidentira upisom u dosije pilota, koji vodi vazduhoplovna organizacija pri kojoj on leti, i upisom u knjižicu letenja. Upis u knjižicu letenja treba da sadrži razlog provere i elemente po kojima je provera izvršena. 2. Ovo Uputstvo dostavlja se na postupak primenjivanja Odeljenju za programe, ispite i dozvole i zainteresovanim vazduhoplovnim organizacijama. 3.
*
Uputstvo stupa na snagu danom potpisa.
Ovo uputstvo utvrđeno je aktom Saveznog komiteta za saobraćaj i veze, br. 3925/1, od 25. X 1979. godine.
1-6/04
7.3.4
– 603 od 806 –
Knjiga II
UPUTSTVO O IZMENI POSTUPAKA ZA PRODUŽENJE VAŽENJA DOZVOLE ZA RAD VAZDUHOPLOVNOG * MEHANIČARA—TEHNIČARA
Postupak produženja važnosti dozvole za rad vazduhoplovnog mehaničara-tehničara, koji je sada u primeni, utvrđen je na osnovu člana 18. Pravilnika o stručnoj spremi, stručnom ispitu ("Službeni list SFRJ", br. 62/74). U cilju efikasnijeg rada na produženju važnosti dozvole za rad, a na osnovu pribavljenog pravnog mišljenja o primeni pomenutog člana pravilnika, dosadašnji postupak se menja i primenjivaće se, prilikom produženja važnosti dozvola za rad, sledeći postupak: 1. U roku od 30 dana pre isteka važnosti dozvole za rad, vazduhoplovni mehaničar-tehničar pristupi proveri za produženje važnosti dozvole za rad. 2. Proveru za produženje važnosti dozvole za rad vazduhoplovnog mehaničara-tehničara iz predmeta vazduhoplovni propisi i sistem održavanja i proveru iz praktičnog rada na vazduhoplovu, na kome vazduhoplovni mehaničar vrši poslove, sprovodi ovlašćeni ispitivač/ispitivači sa važeće liste vazduhoplovnih stručnjaka (prilog 1.) po programu SKSV br. 427 od 28. 01. 1980. godine, tačka 1.10, 1.11 i 3.2 deo I i II. 3. Organizacija udruženog rada ili druga organizacija, u kojoj se vazduhoplovni mehaničar, koji produžava važnost dozvole za rad, nalazi u radnom odnosu, pre isteka važnosti njegove dozvole za rad, obaveštava ovo Odeljenje o sprovedenoj proveri i dostavlja dokaze o: a — sprovedenoj stručnoj proveri (ispitni list — prilog 2.), b — kontinuitetu u radu pomenutog mehaničara (ispitni list — prilog 2.), c — zdravstvenoj sposobnosti pomenutog mehaničara (uverenje lekara ovlašćenog od SKSV), d — dozvolu za rad pomenutog mehaničara. *
Ovo uputstvo utvrđeno je aktom Saveznog komiteta za saobraćaj i veze VI/3, br. 132/1, od 28. V 1980. godine.
1-6/04
– 604 od 806 –
Knjiga II
4. Po prijemu obaveštenja i dokaza iz tačke 3. ovog Odeljenja donosi rešenje o produženju važnosti dozvole za rad. U odnosu na primenjivan postupak, novi postupak je izmenjen utoliko što izostavlja potrebu da imalac dozvole za rad, u roku od 6 meseci pre isteka važnosti dozvole, uputi ovom Odeljenju zahtev za produženje važnosti dozvole i izostavlja potrebu da ovo Odeljenje, rešenjem formira ispitnu komisiju. Postupak je tako pojednostavljen i izbegnuta je mogućnost da vazduhoplovnom mehaničaru istekne važnost dozvole za rad, u očekivanju produženja njene važnosti. S druge strane, vazduhoplovne organizacije se obavezuju da o važnosti dozvola za rad zaposlenog vazduhoplovno-tehničkog osoblja vode računa i omoguće blagovremeno sprovođenje provera za produženje važnosti njihovih dozvola. Napominjemo da u odnosu na ispite za obnovu dozvole za rad (dozvole za rad čija je važnost istekla pre prijema potrebnih dokumenata za produženje od strane ovog Odeljenja), sticanje dozvole za rad i sticanje ovlašćenja za rad na određenom tipu vazduhoplova, postupak ostaje neizmenjen. Očekujemo, takođe, da uz prijavu za polaganje bilo kog od navedenih ispita bude dostavljen i predlog mogućih ispitivača iz redova vazduhoplovnih stručnjaka sa važeće liste. Posebno napominjemo da će ovo Odeljenje ispitne prijave radnika iz sportskih vazduhoplovnih organizacija primati isključivo preko vazduhoplovnog saveza republika odnosno pokrajina i da će se ispiti za radnike iz vazduhoplovnog saveza organizovati u dva ispitna roka u toku godine. U tom smislu očekujemo da vazduhoplovni savezi republika odnosno pokrajina regulišu dostavljanje ispitnih prijava ovom Odeljenju (prilog 3.). Potrebno je da organizacija udruženog rada i druge organizacije sa sadržajem ovog pisma i prilozima upoznaju zaposleno vazduhoplovnotehničko osoblje.
1-6/04
– 605 od 806 –
Knjiga II
7.3.5
UPUTSTVO O OBAVEŠTAVANJU O ISPITU ZA STICANJE OVLAŠĆENJA VAZDUHOPLOVNO— * TEHNIČKOG KONTROLORA
U vezi sa potrebom vazduhoplovnih organizacija za vazduhoplovno-tehničkim osobljem sa ovlašćenjem vazduhoplovno-tehničkog kontrolora, obaveštavamo vas o sledećem: 1. Pitanje u vezi stručne spreme, ispita i ovlašćenja vazduhoplovno-tehničkih kontrolora regulišu Privremeni pravilnik o kontroli gradnje, opravki i održavanju vazduhoplova, vazduhoplovnih motora i opreme i članovi 9, 10, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 23, i 24 Pravilnika o stručnoj spremi, stručnom ispitu, ... ("Službeni list SFRJ", broj 62/74), a u skladu sa pravnim mišljenjem Saveznog komiteta za saobraćaj i veze br. 184/95 od 25. 10. 1979. godine. 2. Ispitne prijave za sticanje zvanja vazduhoplovno-tehničkog kontrolora i ostala potrebna dokumenta treba da odgovaraju uslovima koje propisuju pravilnici pomenuti u tački 1. 3. Ispitne prijave iz tačke 2 treba da se dostavljaju ovoj Službi isključivo preko organizacije udruženog rada odnosno, za kandidate iz vazduhoplovnih sportskih organizacija, isključivo preko vazduhoplovnih saveza republika odnosno pokrajina. 4. Proveru stručnosti za ovlašćenje vazduhoplovno-tehničkog kontrolora po prijavama iz tačke 3. organizovaće ova Služba u dva termina godišnje. U prilogu dopisa dostavljamo ispitni program i uslove za pristupanje ispitu za zvanje vazduhoplovno-tehničkog kontrolora.
* Ovo uputstvo utvrđeno je aktom Saveznog komiteta za saobraćaj i veze VI/3, br. 133/1, od 29. V 1980. godine.
1-6/04
– 606 od 806 –
Knjiga II
9.
PROPISI REPUBLIKA SRBIJE I CRNE GORE
9.2.1
ZAKON O ISKORIŠĆAVANJU VAZDUHOPLOVNIH * PRISTANIŠTA
Član 1. Vazduhoplovno pristanište može se koristiti za javni vazdušni saobraćaj ako ispunjava uslove propisane Zakonom o vazdušnoj plovidbi, ovim zakonom o propisima donesenim na osnovu zakona. Organizacija udruženog rada koja upravlja objektima, uređajima, postrojenjima i drugim sredstvima na vazduhoplovnom pristaništu (u daljem tekstu: aerodromska organizacija) je nosilac prava, obaveza i odgovornosti u pogledu njihovog korišćenja i raspolaganja. Član 2. Vazduhoplovno pristanište pored objekata, uređaja i postrojenja predviđenih saveznim propisima mora imati pristanišnu zgradu, odgovarajući parking prostor za autobuse i druga drumska motorna vozila kao i pristupne puteve koji neposredno služe vazduhoplovnom pristaništu. Pristanišna zgrada mora imati: 1)
čekaonice za putnike, odgovarajućeg kapaciteta, sa obezbijeđenim zagrijevanjem i garderobu,
2)
dovoljan broj šaltera za izdavanje prevoznih i drugih isprava,
3)
razglasne uređaje za davanje obavještenja,
4)
javni sanitarni čvor sa tekućom vodom,
5)
javnu automatsku telefonsku govornicu,
6)
ugostiteljski objekat za pružanje ugostiteljskih usluga putnicima.
* Ovaj zakon objavljen je u "Službenom listu SR Crne Gore" br. 16/77.
1-6/04
– 607 od 806 –
Knjiga II
Član 3. Održavanje vazduhoplovnog pristaništa i prihvat i otprema vazduhoplova, putnika, prtljaga i robe na vazduhoplovnom pristaništu su poslovi od posebnog društvenog interesa. Na odredbe samoupravnog sporazuma o udruživanju kao i na odredbe statuta i višegodišnjih programa razvoja aerodromske organizacije, koje su od značaja za ostvarivanje posebnog društvenog interesa iz stava 1. ovog člana, daje saglasnost skupština opštine. Skupština opštine daje saglasnost na imenovanje i razrješavanje inokosnog poslovodnog organa odnosno predsjednika kolegijalnog poslovodnog organa aerodromske organizacije. Član 4. Aerodromska organizacija: 1) vrši prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika, prtljaga i robe, 2) omogućava boravak vazduhoplova na vazduhoplovnom pristaništu, 3) iskorišćava poletno-sletne i druge staze, pristanišnu platformu i hangare, 4) vrši prevoz putnika i njihovih pratilaca od poslovnice u gradu do vazduhoplovnog pristaništa i obratno, 5) daje organima i organizacijama na korišćenje objekte, prostore, prostorije, uređaje i postrojenja za vršenje poslova na vazduhoplovnom pristaništu i omogućava normalno vršenje tih poslova, i 6) pruža posebne usluge putnicima. Aerodromska organizacija može u vezi s iskorišćavanjem vazduhoplovnog pristaništa vršiti i druge djelatnosti ako ispunjava uslove za vršenje tih djelatnosti. Član 5. Na aerodromsku organizaciju primenjuju se opšti propisi o organizacijama udruženog rada, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Član 6. Način i uslovi koriščenja objekata, prostora, prostorija, uređaja i postrojenja iz člana 4. tačke 5. ovog zakona uređuje se ugovorom koji
1-6/04
– 608 od 806 –
Knjiga II
zaključuje aerodromska organizacija i organi odnosno organizacije koji te objekte koriste. Član 7. Aerodromska organizacija može organizaciji udruženog rada koja vrši prevoz u javnom vazdušnom saobraćaju, na njen zahtjev, prenijeti pismenim ugovorom vršenje prihvata i otpreme putnika, prtljaga i robe, ako ta organizacija ispunjava propisane uslove za obavljanje tih djelatnosti. Član 8. Aerodromska organizacija se stara o obezbjeđenju i čuvanju vazduhoplova, objekata, uređaja i opreme na vazduhoplovnom pristaništu. Član 9. Aerodromska organizacija stara se o izgradnji i održavanju objekata, uređaja i postrojenja koji služe vršenju djelatnosti na vazduhoplovnom pristaništu u stanju koje zahtijeva vazdušni saobraćaj i bezbjednost vazduhoplova i putnika. Član 10. Aerodromska organizacija opštim aktom utvrđuje usluge koje pruža u vezi sa prihvatom i otpremom vazduhoplova, putnika, prtljaga i robe na vazduhoplovnom pristaništu, kao način i uslove vršenja tih usluga. Opšti akt iz stava 1. ovog člana mora se objaviti na način uobičajen u vazdušnom saobraćaju. Član 11. Nadzor nad izvršavanjem odredba ovog zakona vrši republički saobraćajni inspektorat. Član 12. Novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kazniće se za privredni prestup aerodromska ili druga organizacija udruženog rada: 1) ako se ne stara o obezbjeđenju i čuvanju vazduhoplova, objekta, uređaja i opreme na vazduhoplovnom pristaništu (član 8),
1-6/04
– 609 od 806 –
Knjiga II
2) ako se ne stara o izgradnji i održavanju objekata, uređaja i postrojenja na vazduhoplovnom pristaništu (član 9), 3) ako opšti akt o vršenju usluga ne objavi na uobičajen način (član 10. stav 2), 4) ako postojeće objekte na vazduhoplovnom pristaništu ne saobrazi propisanim uslovima u određenom roku (član 14). Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 1.000 do 5.000 dinara i odgovorno lice u aerodromskoj organizaciji ili drugoj organizaciji udruženog rada. Član 13. Postojeće aerodromske organizacije dužne su da usaglase svoju organizaciju i poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu. Član 14. Aerodromska organizacija dužna je postojeće objekte na vazduhoplovnom pristaništu saobraziti uslovima propisanim ovim zakonom u roku od godinu dana njegovog stupanja na snagu. Član 15. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi tačka 60. člana 1. Zakona o produženju primjene određenih saveznih zakona ("Službeni list SRCG", broj 31/71, 25/72 i 30/73). Član 16. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Socijalistike Republike Crne Gore".
1-6/04
– 610 od 806 –
Knjiga II
9.6.1
ZAKON O VAZDUHOPLOVNIM PRISTANIŠTIMA
*
Član 1. Ovim zakonom uređuju se upravljanje vazduhoplovnim pristaništima i vršenje usluga i drugih poslova na tim pristaništima za potrebe vazdušnog saobraćaja. Član 2. Organizacije udruženog rada za vazduhoplovna pristaništa su nosioci prava i obaveza u pogledu raspolaganja, korišćenja i upravljanja vazduhoplovnim pristaništima. Član 3. Održavanje, rekonstrukcija i izgradnja vazduhoplovnih pristaništa, kao i prihvat i otprema vazduhoplova, putnika, prtljaga, poštanskih pošiljaka i drugih stvari na vazduhoplovnom pristaništu, su poslovi od posebnog društvenog interesa. Član 4. Na odredbe samoupravnog sporazuma o udruživanju u radnu organizaciju, odnosno složenu organizaciju udruženog rada, statuta osnovne organizacije udruženog rada, radne i složene organizacije i na odredbe višegodišnjih planova rada i razvoja ovih organizacija, koje su od značaja za ostvarivanje posebnog društvenog interesa u obavljanju poslova iz člana 3. ovog zakona, daje saglasnost Skupština Socijalističke Republike Srbije. Član 5. Organizacija udruženog rada za vazduhoplovno pristanište posluje i utvrđuje opšte uslove poslovanja u skladu sa propisima.
*
Ovaj zakon objavljen je u "Službenom glasniku SR Srbije" br. 28/75.
1-6/04
– 611 od 806 –
Knjiga II
Opšti uslovi poslovanja iz stava 1. ovog člana objavljuju se u dnevnom listu, posebnoj publikaciji ili u vazdušnom saobraćaju na drugi uobičajeni način, najdocnije 8 dana pre početka njihove primene. Član 6. Organizacija udruženog rada za vazduhoplovno pristanište: 1. vrši prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika, prtljaga, poštanskih pošiljaka i drugih stvari; 2. iskorišćavanje poletno-sletne i druge staze, pristanišnu platformu i hangare; 3. omogućava zadržavanje vazduhoplova na vazduhoplovnom pristaništu; 4. daje organima i organizacijama na korišćenje objekte, prostore, prostorije, uređaje i postrojenja za vršenje poslova na vazduhoplovnom pristaništu, i omogućava normalno vršenje tih poslova; 5. pruža posebne usluge putnicima; 6. vrši i druge poslove iz predmeta svog poslovanja. Usluge i poslovi iz stava 1. ovog člana vrše se na način kojim se obezbeđuje linijski prevoz u vazdušnom saobraćaju prema utvrđenim redovima letenja. Član 7. Organizacija udruženog rada za vazduhoplovno pristanište, na zahtev domaće organizacije udruženog rada koja vrši prevoz u javnom vazdušnom saobraćaju, može pismenim ugovorom na tu organizaciju preneti vršenje prihvata i otpreme putnika, prtljaga, poštanskih pošiljaka i drugih stvari. Član 8. Način i uslovi korišćenja objekata, prostora, prostorija, uređaja i postrojenja iz člana 6. stav 1. tačka 4. ovog zakona uređuje se ugovorom koji zaključuju organizacije udruženog rada za vazduhoplovno pristanište i organi, odnosno organizacije koji te objekte koriste. Član 9. Vazduhoplovno pristanište pored objekata, uređaja i postrojenja, predviđenih saveznim propisima mora imati pristanišnu zgradu, prilazni
1-6/04
– 612 od 806 –
Knjiga II
put priključen na javni put i odgovarajući izgrađen prostor za parkiranje vozila drumskog saobraćaja. Pristanišna zgrada mora imati: 1. istaknut natpis "vazduhoplovno pristanište" sa naznačenjem mesta; 2. čekaonicu sa obezbeđenim zagrevanjem, odgovarajući broj šaltera za izdavanje prevoznih i drugih isprava, garderobu, javni sanitarni čvor sa tekućom vodom i javnu telefonsku govornicu; 3. odgovarajući broj vidno obeleženih prolaza na pristanišnu platformu; 4.
razglasne uređaje za davanje obaveštenja;
5.
istaknute redove letenja na vidnom mestu u čekaonici;
6.
osvetljene prostorije koje koriste putnici;
7. prostorije za sanitarnu obradu putnika u slučaju epidemije i pružanje prve pomoći. Vazduhoplovno pristanište može imati pumpne stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom i mazivom, servisne radionice, garaže, prodavnice, ugostiteljske, zanatske i druge objekte za potrebe svog poslovanja. Član 10. Izgradnja i rekonstrukcija vazduhoplovnih pristaništa ili pojedinih poletno-sletnih i drugih staza, pristanišne platforme, objekata koji omogućuju bezbedno poletanje, sletanje i zadržavanje vazduhoplova na pristaništu i pristanišne zgrade može se započeti po pribavljanju odobrenja za izgradnju. Uz zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana, pored dokumentacije iz člana 25. Zakona o izgradnji investicionih objekata ("Službeni glasnik SRS" br. 25/73 i 31/74), podnosi se i potvrda odgovarajućeg organa odnosno organizacije da je predviđena izgradnja u skladu sa uslovima i merama za zaštitu stanovništva od buke vazduhoplova, ako su ti uslovi i mere propisani. Odobrenje iz stava 1. ovog člana izdaje republički organ uprave nadležan za saobraćaj.
1-6/04
– 613 od 806 –
Knjiga II
Član 11. Po izvršenoj izgradnji ili rekonstrukciji objekata iz člana 10. stav 1. ovog zakona, pre početka njihovog korišćenja, vrši se tehnički pregled radi utvrđivanja njihove sposobnosti za upotrebu. Tehnički pregled iz stava 1. ovog člana vrši stručna komisija koju obrazuje organ uprave koji je izdao odobrenje za izgradnju. Član 12. Rešenje o dozvoli korišćenja objekata iz člana 10. stav 1. ovog zakona, na predlog komisije koja je izvršila tehnički pregled, donosi organ uprave koji je izdao odobrenje za izgradnju. Do donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana ne mogu se koristiti objekti iz člana 10. stav 1. ovog zakona. Član 13. Nadzor nad izvršavanjem ovog zakona i propisa donesenih na osnovu njega vrše organi uprave nadležni za inspekciju saobraćaja. Član 14. Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se privredni prestup organizacije udruženog rada: 1. ako ne vrši usluge i druge poslove, ili ako te usluge i poslove ne vrši na način kojim se obezbeđuje linijski prevoz u vazdušnom saobraćaju prema utvrđenim redovima letenja (član 6); 2. ako vazduhoplovno pristanište ne ispunjava koji od uslova iz člana 9. st. 1 i 2; 3. ako koristi vazduhoplovno pristanište odnosno objekte na njemu pre izvršenog tehničkog pregleda (član 11. stav 1); 4. ako koristi vazduhoplovno pristanište odnosno objekte na njemu pre izdatog rešenja o dozvoli njihovog korišćenja (član 12. stav 2). Za radnju iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 500 do 5.000 dinara i odgovorno lice u organizaciji udruženog rada. Član 15. Novčanom kaznom od 2.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj organizacija udruženog rada za vazduhoplovno pristanište ako
1-6/04
– 614 od 806 –
Knjiga II
ne objavi opšte uslove poslovanja na način i u roku koji su propisani u članu 5. stav 2 ovog zakona. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 500 do 2.000 dinara i odgovorno lice u organizaciji udruženog rada. Član 16. Preduzeća za aerodromske usluge nastavljaju rad kao organizacije udruženog rada za vazduhoplovna pristaništa. Član 17. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o iskorišćavanju vazdušnih pristaništa ("Službeni glasnik SRS" broj 49/71). Član 18. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije".
1-6/04
– 615 od 806 –
Knjiga II
10.
RATIFIKOVANE MEĐUNARODNE KONVENCIJE I PROTOKOLI O CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU
10.1
PREGLED RATIFIKOVANIH BILATERALNIH I MULTILATERALNIH MEĐUNARODNIH UGOVORA U * OBLASTI VAZDUŠNE PLOVIDBE
1. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Angole ratifikovan 13.01.1977. 2. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Australije objavljen u "Službenom listu SFRJ", br.11/28.10.1977. 3. Sporazum između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Avganistana o civilnom vazdušnom saobraćaju ratifikovan Uredbom ("Službeni list SFRJ" br. 12/60 - Međunarodni ugovori). 4. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Albanije o vazdušnom saobraćaju između Federativne narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Albanije. 5. Protokol o preletanju zajedničke državne granice FNRJ i NR Albanije (Tirana, 23.11.1956., obj. Sl. dodatak 10/57). 6. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Federativne narodne Republike Jugoslavije i republike Austrije ("Službeni list FNRJ",br.9/27.10.1966. - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi). 7. Sporazum između FNRJ i Republike Austrije (razmena kota) o recipročnom oslobađanju carinskih dažbina za štampane obrasce koji služe za normalno obavljanje vazdušnog saobraćaja. Potp. 18.11.1959. u Beogradu, obj. u Dodatku 12/60.
*
Ovaj pregled izrađen je u junu 1991. godine.
1-6/04
– 616 od 806 –
Knjiga II
7a. Sporazum o izmenama i dopunama Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između SIV-a Skupštine SFRJ i Vlade Republike Austrije, potpisan 29.09.1988., ratifikovan 31.08.89. 8. Sporazum o izmenama i dopunama Sporazuma između SFRJ i Republike Austrije o vazdušnom saobraćaju od 11.11.1953., potp. 26.02.1974. u Beogradu, Dodatak 18/76. 9. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Demokratske Republike Alžira o vazdušnom saobraćaju ("Službeni list" br. 11/10.09.1965.- Međunarodni ugovori). 10. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Bangladeš o vazdušnom saobraćaju ("Službeni list" 52/1975. - Međunarodni ugovori). 11. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Bugarske. Međunarodni ugovori sveska 11. (1. oktobar 1955). 12. Protokol o preletanju zajedničke granice FNRJ i NR Bugarske od 4.04.1956., objavljen u Dodatku "Sl. lista 9/57". 13. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Kraljevine Belgije o vazdušnom saobraćaju ("Službeni list SFRJ", sveska 8/1958). 14. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o vazdušnom saobraćaju ("Službeni list FNRJ", sveska 11/1959). 15. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o civilnom vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Socijalističke Republike Vijetnama ("Službeni list SFRJ", sveska br. 10/22.09.1980). 16. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Republike Gvineje o redovnom vazdušnom saobraćaju ("Službeni list FNRJ", sveska br. 8/25.08.1962). 17. Odluka o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Kraljevine Grčke ("Službeni list FNRJ", dod. 1/17.03.1955). 18. Sporazum o dopuni priloga Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između FNRJ i Kraljevine Grčke od 15.03.1951., potpisan 22.06.63.
1-6/04
– 617 od 806 –
Knjiga II
19. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Danske o vazdušnom saobraćaju ("Službeni list SFRJ", br. 13/20.11.1964. - Međunarodni ugovori). 20. Sporazum između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Republike Egipta o redovnom vazdušnom saobraćaju (sveska br. 4 za 1957. - Međunarodni ugovori). 21. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Italije o vazdušnom saobraćaju ("Službeni list" - Međunarodni ugovori br. 2/29.04.1977). 22. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Iraka ("Službeni list", br. 9/3.10.1977). 23. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Hašemitske Kraljevine Jordana ("Službeni list SFRJ", br. 1/8.10.1979. Međunarodni ugovori). 24. Memorandum o saglasnosti između SIV-a Skupštine SFRJ i Vlade Hasematske Kraljevine Jordana u vezi sporazuma o vazdušnom saobraćaju, potpisan 3.08.1988., ratifikovan 1989. 25. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Saveznog izvršnog veća Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Kanade (objavljen, "Službeni list" br. 8/25.08.1986.). 26. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Države Kuvajta ("Službeni list SFRJ", Međunarodni ugovori br. 7/21.05.1979.). 27. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o civilnom vazdušnom saobraćaju između vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Kine ("Službeni list SFRJ", br.51/27.09.1973.). 28. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Kipra Međunarodni ugovori br. 2/15.03.1978.). 29. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Demokratske Narodne Republike Koreje ("Službeni list SFRJ", br. 7/6.09.1977.).
1-6/04
– 618 od 806 –
Knjiga II
30. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Kube ("Službeni list SFRJ", br. 1/13.02.1987.). 31. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju zaključenog između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Republike Libana (R.p.br.409 od 28.10.1954.). 32. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o zračnom prometu između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Socijalističke Narodne Libijske Džamahirije o regulisanju zračnog prometa između njihovih teritorija (Međunarodni ugovori br. 8/30.08.1982.). 33. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Velikog Vojvodstva Luksemburga o vazdušnom saobraćaju ("Službeni list dodatak br. 3/25.03.1986.). 34. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Malte ("Službeni list SFRJ", br. 50/12.11.1976.). 35. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Maroko o vazdušnom saobraćaju (Međunarodni ugovori — br.6/31.05.1966.). 36. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Mađarske ("Službeni list" dodatak br.10/1957.). 37. Aranžman shodno odredbama čl. XI stav 2. Sporazuma između FNRJ i NR Mađarske o vazdušnom saobraćaju od 21.VII 1956. o izmeni priloga uz pomenuti Sporazum od 30.05.1964. 38. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke ("Službeni list", dodatak br.5/1958.). 39. Sporazum o izmeni tačke 2. Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između SFRJ i SR Nemačke od 17.0.1975., obj. dodatak Služb. listu 54/76. 40. Memorandum o saglasnosti o prodaji prevoznih dokumenata između SIV-a Skupštine SFRJ i Vlade SR Nemačke, potpisan u Beogradu 18.maja 1989., ratifikovan 1989. 41. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Norveške o vazdušnom saobraćaju (Međunarodni ugovori br. 4/10.03.1965.).
1-6/04
– 619 od 806 –
Knjiga II
42. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Nemačke Demokratske Republike o civilnom vazdušnom saobraćaju ("Službeni list" dodatak br.7/1961.). 43. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Portugalije ("Službeni list SFRJ", br. 3/7.04.1978.). 44. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Islamske Republike Pakistana (objavljen Službeni list - Međunarodni ugovori br. 10/1978.). 45. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Poljske (sveska br.d 63/1957.). 46. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Rumunije ("Službeni list", dodatak br.13/1956.). 47. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Sjedinjenih Američkih Država i Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (Međunarodni ugovori br.8/17.07.1980.). 48. Sporazum o vanrednom vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država ("Službeni list" dodatak br. 27/25.06.1976.). 49. Sporazum o izmenama i dopunama Sporazuma o vanrednom vazdušnom saobraćaju između SFRJ i SAD od 1973. godine, potpisan 15.12.1977., ratifikovan 11.01.1979. 50. Memorandum o dogovoru uz Sporazum o vazdušnom saobraćaju i Sporazum o vanrednom vazdušnom saobraćaju SFRJ-SAD od 28. juna 1989. godine. 51. Sporazum između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika o vazdušnom saobraćaju 7.juni 1990., ratifikovan 13. br. 92 156/90 16/10/199 nije objavljen. 52. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Sudana o vazdušnom saobraćaju (Međunarodni ugovori br. 6/20.05.1965.). 53. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Sirijske Arapske Republike (Međunarodni ugovori br. 7/21.07.1967.).
1-6/04
– 620 od 806 –
Knjiga II
54. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Singapura o vazdušnom saobraćaju ("Službeni list SFRJ", br.58/1.11.1973.). 55. Poverljivi Memorandum o saglasnisti SFRJ-Republika Singapur od 19. oktobra 1989. ratifikovan 1990. 56. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Tunis o vazdušnom saobraćaju (Međunarodni ugovori br. 12/15.10.1967.) 57. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Finske (Međunarodni ugovori br. 5/10.12.1968.). 58. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Francuske (Međunarodni ugovori br. 10/11.09.1967.). 59. Sporazum o izmeni priloga I Sporazuma između SFRJ i Republike Francuske postignut razmenom nota 18.07.90., ratifikovan 25.10.90. 60. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Kraljevine Holandije o redovnom vazdušnom saobraćaju ("Službeni list SFRJ" br.3/1958.). 61. Aranžman o dopuni priloga dodatka Sporazuma između FNRJ i Holandije o vazdušnom saobraćaju od 13.II 57., potpisan 21.01.64. 62. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Čehoslovačke Republike o vazdušnom saobraćaju ("Službeni list" dodatak br.15/1956.). 63. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Kraljevine Španije ("Službeni list SFRJ" br.12/28.11.1980.). 64. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije o redovnom vazdušnom saobraćaju ("Službeni list SFRJ" br.6/23.04.1979.-Međunarodni ugovori). 65. Memorandum o saglasnosti uz Sporazum o vazdušnom saobraćaju između SIV-a Skupštine SFRJ, Švajcarskog federalnog saveta potpisan 8. maja 1989., u Beogradu, ratifikovan 1989.
1-6/04
– 621 od 806 –
Knjiga II
66. Uredba o ratifikaciji Sporazuma između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Kraljevine Švedske o vazdušnom saobraćaju ("Službeni list" dodatak br. 4/23.04.1959.). 67. Aneks o izmeni priloga Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između FNRJ i Švedske od 18.04.58. 68. Sporazum između Vlade Malezije i Saveznog izvršnog veća Skupštine SFRJ o vazdušnom saobraćau između njihovih odnosno teritorija i dalje ratifikovan 17.12.1987. godine. 69. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Saveznog izvršnog veća Skupštine SFRJ i Vlade Republike Kenije - potpisan 19. aprila 1988. 70. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Saveznog izvršnog veća Skupštine SFRJ i Vlade Republike Indije - potpisan 3.10.1989. 71. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Saveznog izvršnog veća Skupštine SFRJ i Vlade Kraljevine Tajlanda - potpisan 18.07.1988. 72. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Mali (Bamako, 23.jula 1981. godine). 73. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Šri Lanke (Kolombo, 17. decembar 1971. godine). 74. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Zambije (Lusaka, 28. avgust 1974.- parafiran. 75. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Tanzanije (Dar-Es-Salaam, 26. maj 1988.) 76. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Sejšelska ostrva (Sejšeli, 19. april 1990.) 77. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Maldivi (Male, 29. jul 1990.). 78. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Koreje (potpisan 9. novembra 1990. godine u Seulu.)
1-6/04
– 622 od 806 –
Knjiga II
79. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Turske (Beograd, 18. jul 1990. godine, ratifikovan 21.11.1990.). 80. Memorandum o saglasnosti o prodaji prevoznih dokumenata između SIV-a Skupštine SFRJ i Vlade Republike Turske, potpisan 18. jula 1990., ratifikovan 21.11.1990. 81. Uredba o ratifikaciji Sporazuma o tranzitu i međunarodnom vazdušnom saobraćaju (Čikago 07. decembra 1944.) ("Sl. SFRJ Međunarodni ugovori", br. 9/3.10.1977.). Ratifikovan 26. februara 1976. Uredba SIV-a EP br.122. 82. Konvencija o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikago 7. decembra 1944.). Ratifikovana 28.11.1953. godine. PS br. 280 i Dodatak "Sl. FNRJ", br. 3/8.IV 1954. 83. Protokol o izmeni i dopuni Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i Protokol o nekim Amandmanima Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Montreal, ratifikovano u SFRJ 22.02.1961. (Izmenjen član 45., odnosno 48., 49.,61.). 84. Uredba o ratifikaciji Protokola o izmeni člana 93. bis, Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Montreal, 27. maj 1954.). Dodatak SL br.d 3/8.04.1954. 85. Uredba o ratifikaciji Protokola o izmeni člana 50(a) Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Montreal, 21. juni 1961.). Ratifikovan 16.12.1961. Uredba SIV-a br. 5/1962. Nije objavljen. 86. Uredba o ratifikaciji Protokola o izmeni člana 50(a) Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Njujork,12.marta 1971.). Ratifikovan 26.maja 1971. Uredba SIV-a RS br.100 Dodatak SL 49/04.11.1971. 87. Uredba o ratifikaciji Protokola o izmeni člana 56. Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Beč 07.juli 1971.). Ratifikovan 12.10.1971. Uredba SIV-a RS br. 127 Dodatak SL br. 62/22.11.1973.). 88. Uredba o ratifikaciji Protokola o izmeni člana 48 (a) Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Rim 15. septembar 1962.) Ratifikovan 18.aprila 1963. RS br.58. Dodatak SL br. d 11/1963. 89. Uredba o ratifikaciji Protokola o izmeni člana 50 (a) Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Montreal, 16. oktobar 1974.) Ratifikovan 19. septembar 1977. SL br.15 od 20.12.1978.
1-6/04
– 623 od 806 –
Knjiga II
90. Uredba o ratifikaciji Protokola o izmeni Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (izmena završne odredbe Konvencije). (Montreal, 30.septembar 1977.). Ratifikovan 22.02.1979. SL br. 2 od 09.02.1980. godine. 91. Uredba o ratifikaciji Protokola o autentičnom trojezičnom tekstu Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikago 1944.) potpisan (Buenos Aires 24. septembar 1968.) Ratifikovan 04.03.1970. SIV ES br. 25. Nije objavljen. 92. Uredba o ratifikaciji Protokola o autentičnom četvorojezičnom tekstu Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Montreal, 30. septembar 1977.) Ratifikovan 09.10.1979. SL br.11 od 28. oktobra. 93. Konvencija o izjednačavanju nekih pravila u međunarodnom vazdušnom prevozu (Varšava, 12. oktobra 1929.). Ratifikovana 03.03.1931. Objavljena u Službenim novinama Kraljevine Jugoslavije 124-XXXVII 5.juna 1931. 94. Uredba o ratifikaciji Protokola o izmeni Konvencije o izjednačavanju nekih pravila u međunarodnom vazdušnom prevozu (Dodatak SL FNRJ br.6/59), potpisano u Hagu 28.09.1955. 95. Uredba o ratifikaciji Konvencije o dopuni Varšavske konvencije za izjednačavanje nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz koji obavlja drugo lice a ne ugovorni prevozilac (Gvadalahara, 18. septembar 1961.). Ratifikovan 04.12.1976. Nije objavljen. 96. Odluka o ratifikaciji Dopunskog protokola br. 1 o izmeni Konvencije za izjednačavanje nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz potpisane u Varšavi 12. oktobra 1929. (Montreal 25.09.1975.) Objavljen SL SFRJ Međunarodni ugovori br.1/30.01.1978. Ratifikovan 20.12.1976. Uredba SIV-a EP br.935. 97. Odluka o ratifikaciji Dopunskog protokola br. 2 o izmeni Konvencije za izjednačavanje nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz, potpisane u Varšavi 12. oktobra 1929. i izmenjene Protokolom sačinjenim u Hagu 28. septembra 1955.(Montreal, 25. Septembar 1975.) Objavljen SL SFRJ Međunarodni ugovori br. 1/30.01.1978. Ratifikovan 20.12.1976. Uredba SIV-a EP br. 985. 98. Odluka o ratifikaciji Dopunskog protokola br. 4 o izmeni Konvencije za izjednačavanje nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz, potpisane u Varšavi 12. oktobra 1929. i izmenje-
1-6/04
– 624 od 806 –
Knjiga II
ne Protokolom sačinjenim u Hagu 28. septembra 1955.(Montreal 25. septembar 1975.) Objavljen SL SFRJ Međunarodni ugovori br. 1/30.01.1978. Ratifikovan 20.12.1976. Uredba SIV-a EP br. 935. 99. Konvencija o krivičnim delima i nekim drugim aktima izvršenim u vazduhoplovu (Tokio, 14. septembar 1963. godine). Ratifikovan 1970. godine. 100. Konvencija o suzbijanju nezakonite otmice vazduhoplova (Hag, 16. decembar 1970.). Ratifikovana 1972. godine. 101. Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva (Montreal, 23. septembar 1971.). Ratifikovana 1972. 102. Protokol o suzbijanju nezakonitih akata nasilja na aerodromima koji služe međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu kojim se dopunjuje Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti civilnih vazduhoplovstva od 23.9.71., potpisana 24.02.1988. ratifikovana 19.10.1989. 103. Međunarodni Sporazum o postupku za utvrđivanje tarife u redovnom unutar-evropskom vazdušnom saobraćaju potpisan 16.juna 1987. godine u Parizu, ratifikovan Uredbom 30.10.1987. 105. Međunarodni Sporazum o podeli kapaciteta u redovnom unutarevropskom vazdušnom saobraćaju potpisan u Parizu 16. juna 1987. i ratifikovan 1989. 106. Memorandum o saglasnosti o formiranju tarifa preko Severnog Atlantika (ECAC-SAD), ratifikovan 1988. godine. 107. Memorandum o saglasnosti za prilozima I,II i Pravilnikom o prihvaćenom tumačenju člana 2. Memoranduma o formiranju tarifa preko Severnog Atlantika.
1-6/04
10.2
– 625 od 806 –
Knjiga II
KONVENCIJA O MEĐUNARODNOM CIVILNOM * VAZDUHOPLOVSTVU (Čikago, 1944.)
UVOD S obzirom da budući razvoj međunarodnog civilnog vazduhoplovstva može znatno da doprinese stvaranju i održavanju prijateljstva i razumevanja među nacijama i narodima sveta, ali da svaka njegova zloupotreba može da postane opasnost po opštu bezbednost, i S obzirom da je poželjno da se izbegne svaki nesporazum između nacija i naroda i da se među njima razvije ova saradnja od koje zavisi svetski mir, Potpisane Vlade, pošto su se saglasile o izvesnim načelima i aranžmanima kako bi međunarodno civilno vazduhoplovstvo moglo da se razvija na siguran i pravilan način i kako bi se međunarodni vazdušni saobraćaj mogao uspostaviti na temelju jednakih mogućnosti za sve i koristiti na ekonomičan i zdrav način. Zaključile su u tu svrhu, ovu Konvenciju.
*
Ova konvencija ratifikovana je 28. XI 1953. godine rešenjem SIV-a br. 280 i objavljena je u "Službenom listu FNRJ", br. 3/54 (dodatak)
1-6/04
– 626 od 806 –
Knjiga II
PRVI DEO VAZDUŠNA PLOVIDBA Glava I OPŠTA NAČELA I PRIMENA KONVENCIJE Član 1. Suverenitet Državne ugovornice priznaju da svaka Država ima potpuni i isključivi suverenitet nad vazdušnim prostorom iznad svoje teritorije. Član 2. Teritorija U smislu ove Konvencije smatra se da teritorija jedne države obuhvata kopnena područja i teritorijalne vode suverenitetom, sizerenitetom, zaštitom ili mandatom pomenute države. Član 3. Civilni vazduhoplovi i državni vazduhoplovi (a) Ova Konvencija primenjuje se samo na civilne vazduhoplove a ne primenjuje se na državne vazduhoplove. (b) Vojni i carinski ili policijski vazduhoplovi smatraju se kao državni vazduhoplovi. (c) Nijedan državni vazduhoplov neke Države ugovornice ne može da preleti teritoriju druge Države ili da na nju sleti ako za to nije pribavio odobrenje posebnim sporazumom ili na bilo koji drugi način i to prema uslovima koji su tako određeni. (d) Države ugovornice obavezuju se da će pri donošenju propisa koji će se primenjivati na njihove državne vazduhoplove voditi računa o bezbednosti plovidbe civilnih vazduhoplova. Član 4. Zloupotreba civilnog vazduhoplova Svaka Država ugovornica obavezuje se da civilno vazduhoplovstvo ne upotrebljava u svrhe koje nisu u skladu sa ciljevima ove Konvencije.
1-6/04
– 627 od 806 –
Knjiga II
Glava II PRELET TERITORIJA DRŽAVA UGOVORNICA Član 5. Pravo preleta za vazduhoplove koji ne obavljaju redovni saobraćaj Svaka Država ugovornica je saglasna da svi vazduhoplovi ostalih Država ugovornica, koji nisu namenjeni za redovni međunarodni vazdušni saobraćaj, imaju pravo da preleću njenu teritoriju, bilo radi ulaska u ovu teritoriju, bilo radi preletanja ove teritorije bez sletanja, i da na njoj vrše tehnička sletanja bez obaveze da za to prethodno, pribave odobrenje, ali pod uslovom da se pridržavaju odredaba ove Konvencije i s tim da Država ugovornica zadržava pravo da zahteva da se vazduhoplovi, koji žele da preleću nepristupačna područja ili područja koja nisu snabdevena potrebnim uređajima za vazdušnu plovidbu, pridržavaju propisanih puteva ili da pribave specijalno odobrenja za takve letove. Pomenuti vazduhoplovi, ako obavljaju prenos putnika, robe ili pošte uz naknadu ili na osnovu ugovora o iznajmljivanju van redovnog međunarodnog vazdušnog saobraćaja, imaće, ukoliko se pridržavaju odredaba člana 7, takođe pravo da ukrcavaju ili iskrcavaju putnike, robu ili poštu, no s tim da Država gde se vrši ovo ukrcavanje ili iskrcavanje ima pravo da propiše takve odredbe, uslove ili ograničenja kakve nađe za shodno. Član 6. Redovni vazdušni saobraćaj Nikakav redovni međunarodni vazdušni saobraćaj ne može se uspostaviti za poletanje ili vršenje službe na teritoriji neke Države ugovornice sem uz specijalnu dozvolu ili neko drugo odobrenje pomenute Države, i to u skladu sa odredbama takve dozvole ili takvog odobrenja. Član 7. Kabotaža Svaka Država ugovornica ima pravo da vazduhoplovima drugih Država ugovornica uskrati izdavanje dozvole za ukrcavanje putnika, pošte ili robe radi prenosa, uz naknadu ili na osnovu ugovora o iznajmljivanju, sa jednog na drugo mesto svoje teritorije. Svaka Država ugovornica obavezuje se da neće zaključiti nikakav sporazum, koji bi na
1-6/04
– 628 od 806 –
Knjiga II
bazi isključivosti, davao izričito ma koju povlasticu ove vrste drugoj Državi ili preduzeću za vazdušni saobraćaj druge države, kao i da neće ni ona primiti ustupanje takve isključive povlastice od strane druge države. Član 8. Vazduhoplovi bez pilota Nikakav vazduhoplov, kojim se može upravljati bez pilota, ne može da preleće bez pilota teritoriju neke Države ugovornice, izuzev ako ima specijalno odobrenje pomenute Države i to s tim da se pridržava odredaba tog odobrenja. Svaka Država ugovornica obavezuje se da će preduzeti potrebne mere kako bi let takvog vazduhoplova bez pilota u područjima koja su otvorena civilnim vazduhoplovima, bio tako kontrolisan da se izbegne svaka opasnost po civilne vazduhoplove. Član 9. Zabranjene zone (a) Svaka Država ugovornica može da zbog vojnih potreba ili u interesu javne bezbednosti ograniči ili zabrani podjednako svima vazduhoplovima ostalih Država prelet izvesnih zona svoje teritorije, s tim da se u tom pogledu ne pravi nikakva razlika između njenih sopstvenih vazduhoplova koji se upotrebljavaju za obavljanje redovnog međunarodnog vazdušnog saobraćaja i vazduhoplova ostalih Država ugovornica koji se upotrebljavaju za obavljanje sličnog saobraćaja. Ove zabranjene zone imaće umerenu veličinu i razuman položaj tako da ne ometaju nepotrebno vazdušnu plovidbu. Granice ovih zabranjenih zona koje se nalaze na teritoriji jedne Države ugovornice, kao i sve izmene koje bi u tom pogledu mogle kasnije da se izvrše, moraju biti, čim to bude moguće saopštene ostalim Državama ugovornicama kao i Organizaciji međunarodnog civilnog vazduhoplovstva. (b) Osim toga, svaka Država ugovornica zadržava pravo, da u izuzetnim prilikama ili za vreme krize ili u interesu javne bezbednosti privremeno ograniči ili zabrani, i to sa trenutnim dejstvom, prelet svoje teritorije ili jednog dela svoje teritorije, pod uslovom da se takvo ograničenje ili zabrana primenjuje na vazduhoplove svih ostalih država bez obzira na nacionalnost. (c) Svaka Država ugovornica može, pod uslovima koje sama odredi, da zahteva da svaki vazduhoplov koji ulazi u zone pomenute i gornjim stavovima a) ili b) sleti na određeno vazduhoplovno pristanište na njenoj teritoriji što je moguće pre.
1-6/04
– 629 od 806 –
Knjiga II
Član 10. Sletanje na vazduhoplovno carinsko pristanište Izuzimajući slučajeve u kojima prema odredbama ove Konvencije ili na osnovu specijalnog odobrenja vazduhoplova imaju dozvolu da prelete bez sletanja teritoriju neke Države ugovornice, svaki je vazduhoplov, koji uđe na teritoriju jedne Države ugovornice, dužan, ako to propisi te Države iziskuju, da sleti na vazduhoplovno pristanište koje je ta Država odredila u cilju carinskih i drugih kontrola. Svaki je vazduhoplov, prilikom napuštanja teritorije neke Države ugovornice, dužan da pođe sa tako određenog vazduhoplovnog pristaništa. Karakteristike svih vazduhoplovnih pristaništa određenih za vazduhoplovna carinska pristaništa biće od strane svake Države objavljene i dostavljene Organizaciji međunarodnog civilnog vazduhoplovstva, koja se osniva odredbama drugog dela ove Konvencije, radi saopštenja svima ostalim Državama ugovornicama. Član 11. Primena vazduhoplovnih propisa Ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ove Konvencije, zakoni i propisi jedne Države ugovornice, koji na njenoj teritoriji regulišu ulazak i izlazak vazduhoplova koji obavljaju međunarodnu vazdušnu plovidbu ili regulišu eksploataciju i plovidbu pomenutih vazduhoplova za vreme njihovog boravka na njenoj teritoriji, primenjuju se, bez obzira na nacionalnost, na vazduhoplove svih Država ugovornica, a pomenuti vazduhoplovi moraju da ih se pridržavaju pri dolasku, odlasku kao i za vreme njihovog boravka na teritoriji te Države. Član 12. Vazduhoplovni propisi Svaka Država ugovornica obavezuje se da će usvojiti mere kako bi se obezbedilo da se svi vazduhoplovi koji preleću ili manevrišu na njenoj teritoriji, kao i svi vazduhoplovi sa znacima njene nacionalnosti,ma gde se nalazili, pridržavaju propisa koji se tamo primenjuju na let i manevre vazduhoplova. Svaka Država ugovornica preuzima obavezu da svoje sopstvene propise održava tako da u ovom pogledu budu što je moguće više u saglasnosti sa onim propisima koji će se primenom ove Konvencije povremeno donositi. Na otvorenom moru važiće oni propisi koji budu doneti na osnovu ove Konvencije. Svaka Država
1-6/04
– 630 od 806 –
Knjiga II
ugovornica obavezuje se da će goniti svako lice koje prekrši propise koji se primenjuju u ovim slučajevima. Član 13. Propisi o ulasku i izlasku Zakoni i propisi neke Države ugovornice, koji na njenoj teritoriji regulišu ulazak i izlazak vazduhoplovom putnika, posada ili robe, kao što su propisi koji se odnose na ulazak, formalnosti odlaska, imigraciju, pasoše, carinu i karantin, biće poštovani od strane odnosno u ime putnika, posade ili robe, prilikom dolaska, odlaska i za vreme boravka na teritoriji te Države. Član 14. Zaštita protiv širenja bolesti Svaka Država ugovornica obavezuje se da će preduzeti, efikasne mere za sprečavanje širenja preko vazdušne plovidbe kolere, tifusa (epidemskog), boginja, žute groznice i kuge, kao i bilo koje druge zarazne bolesti koju povremeno nađu za shodno da označe Države ugovornice. U tom cilju, Države ugovornice biće u tesnoj vezi sa Organizacijama koje se bave međunarodnim propisima o sanitarnim merama koje se primenjuju na vazduhoplove. Ova savetovanja neće ni u čemu uticati na primenu bilo koje postojeće međunarodne konvencije iz ove oblasti u kojoj bi Države ugovornice bile učesnice. Član 15. Aerodromske i slične naknade Svako vazduhoplovno pristanište jedne Države ugovornice, koje je otvoreno za javnu upotrebu domaćih vazduhoplova te Države,otvoreno je, pod rezervom odredbama člana 68. pod istim uslovima i vazduhoplovima svih ostalih Država ugovornica. Jednaki uslovi primenjuju se takođe i za korišćenje svih uređaja za vazdušnu plovidbu od strane vazduhoplova svake Države ugovornice, uključujući i službu radio-veza i meteorološku službu koje su namenjene javnoj upotrebi radi olakšavanja vazdušne plovidbe i doprinošenja njenoj sigurnosti. Naknade koje neka Država ugovornica naplaćuje ili odobrava da se naplaćuju za korišćenje pomenutih vazduhoplovnih pristaništa i uređaja za vazdušnu plovidbu od strane vazduhoplova bilo koje druge Države ugovornice ne smeju biti veće:
1-6/04
– 631 od 806 –
Knjiga II
(a) za vazduhoplove koji ne obavljaju redovni međunarodni vazdušni saobraćaj, od naknada koje se naplaćuju od njenih domaćih vazduhoplova iste klase koji obavljaju slične službe; (b) za vazduhoplove koji obavljaju redovni međunarodni vazdušni saobraćaj, od naknada koje se naplaćuju od njenih domaćih vazduhoplova koji obavljaju slični međunarodni saobraćaj. Sve ove naknade objavljivaće se i saopštavati Organizaciji međunarodnog civilnog vazduhoplovstva; pri tome se podrazumeva da će, na traženje neke zainteresovane Države ugovornice, propisane naknade za korišćenje vazduhoplovnih pristaništa i ostalih uređaja biti predmet razmatranja od strane Saveta koji će sačiniti izveštaj i formulisati preporuke po tom pitanju radi razmatranja od strane zainteresovane Države ili Država. Nijedna Država ugovornica neće, na svojoj teritoriji, nametnuti nikakve naknade, takse, ili druge dažbine isključivo za pravo tranzitnog preleta odnosno ulaska i izlaska ni vazduhoplovima neke druge Države ugovornice, niti licima i imovini na pomenutim vazduhoplovima. Član 16. Pregled vazduhoplova Nadležne vlasti svake Države ugovornice imaju pravo da, po sletanju i pri polasku, ali bez izazivanja nepotrebnog zakašnjenja, pregledaju vaduhoplove ostalih država ugovornica i provere uverenja i ostala dokumenta propisana ovom Konvencijom.
Glava III PRIPADNOST VAZDUHOPLOVA Član 17. Pripadnost vazduhoplova Vazduhoplovi imaju pripadnost one Države u kojoj su registrovani. Član 18. Višestruka registracija Jedan vazduhoplov ne može biti punovažno registrovan u više država. Međutim, njegova registracija može se prenositi iz jedne u drugu Državu.
1-6/04
– 632 od 806 –
Knjiga II
Član 19. Domaći zakoni o registraciji Registracija ili prenos registracije vazduhoplova u ma kojoj Državi ugovornici vršiće se prema zakonima i propisima odnosne Države. Član 20. Nošenje znakova nacionalnosti Svaki vazduhoplov, koji se upotrebljava u međunarodnoj vazdušnoj plovidbi, nosiće svoje odgovarajuće znake nacionalnosti i registracije. Član 21. Dostavljanje podataka o registracijama Svaka Država ugovornica obavezuje se da će, na traženje, pružiti bilo kojoj drugoj Državi ugovornici ili Organizaciji međunarodnog civilnog vazduhoplovstva podatke o registraciji i vlasništvu svakog vazduhoplova koji je registrovan u toj Državi. Osim toga, svaka će Država ugovornica dostavljati Organizaciji međunarodnog civilnog vazduhoplovstva, prema odredbama, koje bi ova Organizacija propisala, izveštaje sa tačnim podacima koje bude mogla da pruži o vlasništvu i kontroli vazduhoplova registrovanih u toj Državi a normalno su namenjeni međunarodnoj vazdušnoj plovidbi. Tako dobivene podatke Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva stavljaće na raspolaganje ostalim Državama ugovornicama, na njihovo traženje.
Glava IV MERE ZA OLAKŠANJE VAZDUŠNE PLOVIDBE Član 22. Uprošćenje formalnosti Svaka Država ugovornica obavezuje se da posebnim propisima ili na bilo koji drugi način usvoji sve praktične mere čiji je cilj olakšanje i ubrzanje plovidbe vazduhoplova između teritorije Država ugovornica kao i otklanjanje nepotrebnih zakašnjenja vazduhoplova, njihovih posada, putnika i tereta, naročito kada se radi o primeni zakona o imigraciji, karantinu, carini i formalnostima pri odlasku.
1-6/04
– 633 od 806 –
Knjiga II
Član 23. Carinske formalnosti i formalnosti imigracije Svaka Država ugovornica obavezuje se da će u granicama mogućnosti donositi propis o carini i imigraciji u pogledu međunarodne vazdušne plovidbe u saglasnosti sa onim metodama koje bi se povremeno utvrdile ili preporučile u sprovođenju ove Konvencije. Nijedna odredba u ovoj Konvenciji ne može se tako tumačiti kao da se suprotstavlja uvođenju slobodnih vazduhoplovnih pristaništa. Član 24. Carine (a) Svaki vazduhoplov u toku leta prema, iz ili preko teritorije neke druge Države ugovornice, privremeno je oslobođen carina, i to prema carinskim propisima te Države. Gorivo, mazivo, rezervni delovi, uobičajena oprema i zalihe na vazduhoplovu jedne Države ugovornice, kad stignu na teritoriju neke druge Države ugovornice i ostanu na vazduhoplovu i pri odlasku sa te teritorije, oslobođeni su carina, kontrolnih troškova ili ostalih sličnih nacionalnih ili lokalnih naknada ili taksa. Ovo oslobođenje ne odnosi se na iskrcane količine ili predmete, sem ako ne postoje suprotne carinske odredbe te Države prema kojima bi te količine ili predmeti imali da se stave pod carinski nadzor. (b) Rezervni delovi i oprema uvezena na teritoriju jedne Države ugovornice da bi se namestili ili upotrebili na vazduhoplovu neke druge Države ugovornice koji obavlja međunarodnu vazdušnu plovidbu oslobođeni su carina, pod rezervom poštovanja propisa zainteresovane Države koji mogu da predvide da se ti predmeti stave pod carinski nadzor i kontrolu. Član 25. Vazduhoplovi u opasnosti Svaka Država ugovornica obavezuje se da će u granicama mogućnosti pružiti pomoć vazduhoplovima koji se nalaze u opasnosti na njenoj teritoriji i da će pod rezervom vršenja prava kontrole od strane njenih sopstvenih vlasti dopustiti sopstvenicima vazduhoplova ili vlastima one Države u kojoj su ti vazduhoplovi registrovani da preduzmu sve mere za ukazivanje pomoći koje okolnosti iziskuju. Svaka Država ugovornica, kada vrši traganje za iščezlim vazduhoplovima, učestvovaće u koordiniranim merama koje se mogu povremeno preporučiti na osnovu ove Konvencije.
1-6/04
– 634 od 806 –
Knjiga II
Član 26. Izviđanje udesa U slučaju da neki vazduhoplov Države ugovornice pretrpi udes na teritoriji neke druge Države ugovornice kojim bi bila prouzrokovana smrt ili teške telesne povrede, ili koji bi pokazao da postoje ozbiljni tehnički nedostaci na vazduhoplovu ili uređajima za vazdušnu plovidbu država, a na čijoj se teritoriji desio udes, pokreće izviđanje o okolnostima udesa i to, ukoliko joj njeni zakoni dopuštaju, shodno postupku koji bi Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva mogla preporučiti. Državi, u kojoj je vazduhoplov registrovan, daće se mogućnost da odredi posmatrače koji će prisustvovati izviđanju, a Država koja vodi to izviđanje dostaviće joj izveštaj i nalaze o udesu. Član 27. Oslobođenje od plenidbe zbog falsifikata patenta (a) Kada se vazduhoplov neke Države ugovornice upotrebljava u međunarodnoj vazdušnoj plovidbi, odobreni ulazak na teritoriju neke druge Države ugovornice ili odobreni tranzit preko pomenute teritorije, sa ili bez sletanja, ne može dati povoda ni za plenidbu ili zadržavanje tog vazduhoplova, niti za žalbu protiv njegovog sopstvenika ili korisnika, niti ma za kakvu drugu intervenciju od strane ili u ime te Države ili ma kog lica koje je u njoj nastanjeno, na osnovu toga što su konstrukcija, mehanizam, rezervni delovi, pomoćni uređaji ili način funkcionisanja vazduhoplova falsifikat bilo kakvog patenta, nacrta ili modela koji je propisno odobren ili deponovan u Državi na čiju je teritoriju vazduhoplov ušao; pri tome se podrazumeva da Država na čiju je teritoriju vazduhoplov ušao neće ni u kom slučaju zahtevati deponovanje kaucije za gore pomenuto oslobođenje od plenidbe ili zadržavanje vazduhoplova. (b) Odredbe stava a) ovog člana primenjuju se isto tako i na uskladištenje rezervnih delova i pomoćnih uređaja vazduhoplova, kao i na pravo da se ti delovi i pomoćni uređaji upotrebljavaju ili nameštaju prilikom opravke vazduhoplova jedne Države ugovornice na teritoriji neke druge Države ugovornice, no s tim da se ni jedan od tako uskladištenih patentiranih rezervnih delova ili pomoćnih uređaja ne proda ili rasturi u Državi na čiju je teritoriju vazduhoplov ušao, niti da se iz te Države ponovo izveze u komercijalne svrhe. (c) Odredbama ovog člana koristiće se samo one Države učesnice u ovoj Konvenciji 1) koje su učesnice u Međunarodnoj konvenciji za
1-6/04
– 635 od 806 –
Knjiga II
zaštitu industrijske svojine i njenim izmenama i dopunama ili 2) koje su donele zakone o patentima kojima se priznaju pronalasci državljana ostalih Država učesnica u ovoj Konvenciji i daje ovim pronalascima odgovarajuća zaštita. Član 28. Uređaji i standardni sistemi vazdušne plovidbe Svaka Država ugovornica obavezuje se da će u granicama mogućnosti: (a) uspostaviti na svojoj teritoriji vazduhoplovna pristaništa što može da olakša međunarodnu vazdušnu plovidbu i to prema standardima i metodama koje se povremeno preporučuju ili utvrđuju na osnovu ove Konvencije; (b) usvajati i primenjivati odgovarajuće standardne sisteme postupaka za veze, kodekse, znake, signalizaciju, kao i sve ostale metode i propise za eksploataciju koji bi mogli povremeno da se preporučuju ili utvrđuju na osnovu ove Konvencije. (c) sarađivati na međunarodnim merama kojima treba obezbediti izdavanje vazduhoplovnih karata i planova prema standardima koji bi mogli povremeno da se preporučuju ili utvrđuju na osnovu ove Konvencije.
Glava V USLOVI KOJE VAZDUHOPLOVI TREBA DA ISPUNJAVAJU Član 29. Dokumenta vazduhoplova Svaki vazduhoplov Države ugovornice koji se upotrebljava u međunarodnoj vazdušnoj plovidbi mora, saglasno uslovima propisanim ovom Konvencijom, da bude snabdeven sledećim dokumentima: (a) uverenjem o registraciji; (b) uverenjem o plovidbenosti; (c) odgovarajućim dozvolama za rad za svakog člana posade; (d) putnom knjigom;
1-6/04
– 636 od 806 –
Knjiga II
(e) dozvolom za rad njegove radiostanice, ako je vazduhoplov opremljen aparatom za održavanje radioveze; (f) poimeničnim spiskom putnika, sa oznakom njihovih mesta ukrcavanja i opredeljenja, ako prenosi putnike; (g) manifestom i detaljnim popisom tereta, ako prenosi robu. Član 30. Radiooprema vazduhoplova (a) Vazduhoplovi bilo koje Države ugovornice dok se nalaze iznad ili su na teritoriji ostalih država ugovornica ne mogu da imaju radiopredajne aparate, sem ako im je od nadležnih vlasti Države u kojoj su registrovani izdata dozvola za smeštaj i upotrebu tih aparata. Upotreba radio-predajnih aparata na teritoriji Države ugovornice iznad koje se leti mora biti u saglasnosti sa propisima te Države. (b) Radiopredajne aparate može da upotrebljava samo upravljačko osoblje koje ima za to specijalnu dozvolu izdatu od strane nadležnih vlasti one države u kojoj je vazduhoplov registrovan. Član 31. Uverenje o plovidbenosti Svaki vazduhoplov koji obavlja međunarodnu vazdušnu plovidbu, imaće uverenje o plovidbenosti koje je izdala ili proglasila važećim ona Država u kojoj je registrovan. Član 32. Dozvola za rad osoblja (a) Pilot i ostalo upravljačko osoblje na bilo kome vazduhoplovu u međunarodnoj vazdušnoj plovidbi moraju imati diplome sposobnosti i dozvole za rad izdate ili proglašene važećim od strane one Države u kojoj je vazduhoplov registrovan. (b) Svaka Država ugovornica zadržava pravo da za plovidbu iznad svoje sopstvene teritorije ne prizna važnost onih diploma sposobnosti i dozvola za rad koje je njenim državljanima izdala neka druga Država ugovornica. Član 33. Priznavanje uverenja i dozvola za rad Uverenja o plovidbenosti kao i diplome sposobnosti i dozvole za rad, koje je izdala ili proglasila važećim ona Država ugovornica u kojoj
1-6/04
– 637 od 806 –
Knjiga II
je vazduhoplov registrovan, priznaće i ostale Države ugovornice, no s tim da uslovi pod kojima su te diplome ili dozvole izdate ili proglašene važećim budu jednaki ili veći od minimalnih standarda koji bi mogli da se povremeno utvrde na osnovu ove Konvencije. Član 34. Putne knjige Za svaki vazduhoplov koji obavlja međunarodnu vazdušnu plovidbu vodiće se putna knjiga u koju će se unositi podaci o vazduhoplovu, posadi i svakom putovanju i to na način koji se povremeno može propisivati na osnovu ove Konvencije. Član 35. Ograničenja u pogledu tereta (a) Ratna municija ili ratni materijal ne može se prenositi unutar ili preko teritorije neke Države vazduhoplovom koji obavlja međunarodnu vazdušnu plovidbu, izuzev ako se za to ima dozvola te Države. Radi primene ovoga člana, svaka Država utvrđuje propisima šta treba podrazumevati pod ratnom municijom ili ratnim materijalom i to vodeći računa, u cilju jednoobraznosti, o preporukama koje bi mogla povremeno da daje Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva. (b) Svaka Država ugovornica zadržava pravo da iz razloga javnog poretka i bezbednosti propiše ili zabrani prenos unutar ili preko svoje teritorije i drugih predmeta pored onih koji su pobrojani u stavu a), no s tim da se u tom pogledu ne pravi nikakva razlika između njenih domaćih vazduhoplova koji obavljaju međunarodnu vazdušnu plovidbu i vazduhoplova ostalih Država koji se upotrebljavaju u iste svrhe, a pored toga, i s tim da se ne nametne nikakvo ograničenje koje bi moglo da na vazduhoplovima ometa prenos i upotrebu aparata potrebnih za vršenje manevara ili plovidbu tih vazduhoplova, kao i aparata za bezbednost osoblja i putnika. Član 36. Fotografski aparati Svaka Država ugovornica ima pravo da zabrani ili da propisima reguliše upotrebu fotografskih aparata na vazduhoplovima koji lete nad njenom teritorijom.
1-6/04
– 638 od 806 –
Knjiga II
Glava VI MEĐUNARODNI STANDARDI I PREPORUČENE METODE Član 37. Usvajanje međunarodnih standarda i postupaka Svaka Država ugovornica obavezuje se da će doprinositi da se postigne najviši mogući stepen jednoobraznosti u pogledu propisa, standarda, postupaka i metoda organizacije koji se odnose na vazduhoplove, osoblje, vazdušne puteve i pomoćne službe, i to u svima onim slučajevima u kojima bi takva jednoobraznost olakšala i poboljšala vazdušnu plovidbu. U tome cilju Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva će povremeno i prema potrebi usvajati i menjati i dopunjavati standarde i preporučene metode i postupke koji se odnose na: (a) sisteme veza i pomoći vazdušnoj plovidbi, uključujući i balisažu na zemlji; (b) karakteristike vazduhoplovnih pristaništa i letilišta; (c) vazduhoplovne propise i metode za kontrolu vazdušnog saobraćaja; (d) izdavanje dozvola za rad upravljačkom osoblju i mehaničarima; (e) plovidbenost vazduhoplova; (f) registraciju i identifikaciju vazduhoplova; (g) centralizaciju i razmenu meteoroloških podataka; (h) putne knjige; (i) vazduhoplovne karte i planove; (j) carinske formalnosti oko imigracije; (k) vazduhoplove u opasnosti i izviđanje udesa; kao i na bilo koje drugo pitanje koje se odnosi na bezbednost, redovnost i uspešno obavljanje vazdušne plovidbe koje bi se moglo povremeno nametnuti. Član 38. Odstupanje od međunarodnih standarda i postupaka Svaka Država, kojoj ne bi bilo moguće da se u svemu pridržava međunarodnih standarda i postupaka i koja ne bi mogla da svoje sop-
1-6/04
– 639 od 806 –
Knjiga II
stvene propise i metode eksploatacije u potpunosti prilagodi međunarodnim standardima i postupcima, kada se budu izmenili, ili koja bude smatrala potrebnim da usvoji propise ili metode koje se u nečemu razlikuju od onih koji su utvrđeni prema nekom međunarodnom standardu, obavestiće odmah Organizaciju međunarodnog civilnog vazduhoplovstva o postojećim razlikama između nacionalne prakse i prakse koja je utvrđena međunarodnim standardom. Ako se radi o izmenama i dopunama međunarodnih standarda, svaka Država, koja u svoje sopstvene propise ili metode ne unese odgovarajuće izmene ili dopune obavestiće Savet u roku od šezdeset dana po usvajanju izmena i dopuna međunarodnog standarda ili će ukazati na mere koje namerava da preduzme. U takvom slučaju Savet će odmah obavestiti sve ostale Države o postojećim razlikama u jednoj ili više tačaka između međunarodnog standarda i odgovarajuće prakse koja je u upotrebi u odnosnoj Državi. Član 39. Napomena na uverenjima i dozvolama (a) Svaki vazduhoplov ili deo vazduhoplova za koji postoji međunarodni standard plovidbenosti ili performanse ali koji prilikom izdavanja uverenja o plovidbenosti u nečemu ne odgovara ovom standardu, imaće u tom uverenju ili u njegovom prilogu potpuno nabrajanje svega onoga u čemu ne ispunjava taj standard. (b) Svako lice snabdeveno dozvolom za rad, koja u svemu ne ispunjava uslove propisane međunarodnim standardom za klasu one dozvole ili diplome čiji je nosilac, mora imati u svojoj dozvoli ili u njenom prilogu nabrajanja svega onoga u čemu ne ispunjava postavljene uslove. Član 40. Važnost dozvola za rad i uverenja sa napomenama Nijedan vazduhoplov ili član osoblja koji ima uverenje ili dozvolu za rad sa takvim napomenama ne može da uzme učešća u međunarodnoj plovidbi, sem ako je za to dobio odobrenje od Države ili Država nad čijom se teritorijom leti. Registracija ili upotreba takvog vazduhoplova, ili bilo kakvog dela vazduhoplova koji je tako priznat, na teritoriji neke druge Države a ne one u kojoj je izdato prvobitno uverenje, prepustiće se nahođenju one Države u koju je takav vazduhoplov ili deo uvezen.
1-6/04
– 640 od 806 –
Knjiga II
Član 41. Priznavanje postojećih standarda u pogledu plovidbenosti Odredbe ove glave ne primenjuju se ni na vazduhoplove niti na opremu vazduhoplova onog tipa čiji je prototip podnet na odobrenje nadležnim domaćim vlastima u roku od tri godine posle usvajanja nekog međunarodnog standarda plovidbenosti za tu opremu. Član 42. Priznavanje postojećih standarda u pogledu sposobnosti osoblja Odredbe ove glave ne primenjuju se na osoblje čije bi prvobitne dozvole za rad bile izdate u toku godine dana posle dana prvobitnog usvajanja nekog međunarodnog standarda koji se odnosi na nesposobnosti tog osoblja; međutim, one se u svakom slučaju primenjuju na osoblje čije su dozvole za rad u važnosti još pet godina od dana usvajanja tog standarda.
DRUGI DEO ORGANIZACIJA MEĐUNARODNOG CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA Glava VII ORGANIZACIJA Član 43. Naziv i sastav Ovom konvencijom osniva se Organizacija čiji će naziv biti Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva. Ovu Organizaciju sačinjavaju Skupština, Savet i sva ostala tela koja budu potrebna. Član 44. Svrhe Organizacija ima za cilj da razvija načela i tehniku međunarodne vazdušne plovidbe, kao i da potpomaže i podstiče razvoj međunarodnog vazdušnog saobraćaja kako bi mogla da:
1-6/04
– 641 od 806 –
Knjiga II
(a) obezbeđuje uredan i zdrav razvoj međunarodnog civilnog vazduhoplovstva u čitavom svetu; (b) podstiče tehniku izrade i eksploatacije vazduhoplova u miroljubive svrhe; (c) potpomaže razvoj vazdušnih puteva, vazduhoplovnih pristaništa i uređaja za vazdušnu plovidbu namenjenih međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu; (d) pruža narodima sveta bezbedan, redovan, efikasan i ekonomičan vazdušni saobraćaj koji im je potreban; (e) rencije;
otklanja privredno rasipanje koje je rezultat neumerene konku-
(f) osigura da se prava Država ugovornica u potpunosti poštuju i da svaka Država ugovornica bude u pravičnoj mogućnosti da eksploatiše preduzeća za međunarodni vazdušni saobraćaj; (g)
spreči bilo kakvu diskriminaciju među Državama ugovornica-
(h) vidbi;
doprinosi bezbednosti leta u međunarodnoj vazdušnoj plo-
ma;
(i) pomaže uopšte razvoj svih vidova međunarodnog civilnog vazduhoplovstva.
Član 45. Stalno sedište Organizacija ima svoje stalno sedište u mestu koje će utvrditi na svom poslednjem zasedanju Privremena skupština Privremene organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva osnovana Privremenim sporazumom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu koji je potpisan 7. decembra 1944. godine u Čikagu. Odlukom Saveta ovo sedište može biti privremeno preneto u neko drugo mesto. Član 46. Prvo zasedanje Skupštine Prvo zasedanje Skupštine sazvaće Privremeni savet pomenute Privremene organizacije odmah po stupanju na snagu ove Konvencije onoga dana i u onom mestu koje utvrdi Privremeni savet.
1-6/04
– 642 od 806 –
Knjiga II
Član 47. Pravna sposobnost Organizacija ima, na teritoriji svake Države ugovornice, pravnu sposobnost potrebnu za vršenje svojih zadataka. Njoj se priznaje puni karakter pravnog lica svuda gde joj to Ustav i važeći zakoni odnosne Države dopuštaju.
Glava VIII SKUPŠTINA Član 48. Zasedanje skupštine i glasanje (a) Skupština će se sastajati jedanput godišnje a sazivaće je Savet u podesno vreme i u podesnom mestu. Vanredna zasedanja ona može da održava u svako doba kada ih sazove Savet ili na zahtev deset Država ugovornica upućen Generalnom sekretaru. (b) Sve Države ugovornice imaju jednako pravo da budu predstavljene na zasedanjima Skupštine, a svaka Država ugovornica ima pravo na jedan glas. Delegati, koji predstavljaju Države ugovornice, mogu uzeti stručne savetnike koji mogu da učestvuju na sastancima ali bez prava glasa. (c) Na sastancima Skupštine potrebna je većina Država ugovornica da bi se obezbedio kvorum. Ukoliko nije ovom Konvencijom drukčije propisano, odluka Skupštine donosiće se većinom datih glasova. Član 49. Prava i dužnosti Skupštine Prava i dužnosti Skupštine su sledeći: (a) da na svakom zasedanju bira svog Predsednika i ostale funkcionere; (b) da, prema odredbama glave IX, vrši izbor Država ugovornica koje će biti zastupljene u Savetu; (c) da razmatra izveštaje Saveta i preduzima mere koje nađe za shodno: da rešava svako pitanje koje joj uputi Savet;
1-6/04
– 643 od 806 –
Knjiga II
(d) da utvrđuje sopstvena pravila procedure i osniva pomoćne komisije koje bude smatrala potrebnim ili korisnim; (e) da donosi godišnji budžet i preduzima sve finansijske mere koje se tiču Organizacije, prema odredbama glave XII. (f)
da potvrđuje izdatke i odobrava račune Organizacije;
(g) da Savetu, pomoćnim komisijama ili bilo kome drugom telu upućuje svako pitanje iz svoje nadležnosti koje nađe za potrebno da im podnese; (h) da prenosi na Savet sva prava i sva ovlašćenja koja su potrebna ili korisna za vršenje zadataka Organizacije kao i da u svako doba povlači ili menja takva ovlašćenja; (i)
da sprovodi odgovarajuće odredbe glave XIII;
(j) da razmatra predloge za izmene ili dopune odredaba ove Konvencije, i ako se sa njima saglasi, da ih u smislu odredaba glave XXI preporučuje Državama ugovornicama; (k) da se bavi svakim pitanjem iz nadležnosti Organizacije koje nije izričito stavljeno u zadatak Savetu.
Glava IX SAVET Član 50. Sastav i izbor saveta (a) Savet je stalni organ koji je odgovoran Skupštini. Njega sačinjavaju dvadeset i jedna Država ugovornica koje Skupština izabere. Izbor će se izvršiti na prvom zasedanju Skupštine, a potom će se ovaj izbor vršiti svake tri godine; tako izabrani članovi Saveta vrše dužnost do narednih izbora; (b) Prilikom izbora članova Saveta Skupština obezbeđuje da u odgovarajućoj meri budu zastupljene: 1) Države od glavnog značaja u oblasti vazdušnog saobraćaja; 2) Države koje nisu zastupljene na drugi način a koje najviše doprinose u pogledu uređaja za međunarodnu civilnu vazdušnu plovidbu; 3) Države koje nisu zastupljene na drugi način a čije imenovanje obezbeđuje da u Savetu budu zastupljeni svi
1-6/04
– 644 od 806 –
Knjiga II
glavni geografski delovi sveta. Skupština, čim to bude moguće, popunjava svako upražnjeno mesto u Savetu, svaka tako izabrana Država ugovornica u Savetu vrši svoje dužnosti do isteka mandata njenog prethodnika; (c) Nijedan predstavnik neke Države ugovornice u Savetu ne može da aktivno učestvuje ili da bude finansijski zainteresovan u eksploataciji nekog međunarodnog vazdušnog saobraćaja. Član 51. Predsednik Saveta Savet bira svog Predsednika na tri godine. Predsednik se može ponovo birati; on nema pravo glasa. Savet bira iz redova svojih članova jednog ili više Predsednika koji zadržavaju svoje pravo glasa kad vrše dužnost Predsednika. Predsednik ne mora da se bira iz reda predstavnika članova Saveta; ali ako je izabran neki predstavnik, njegovo mesto smatra se upražnjenim i popunjava se od strane one Države koju je on predstavljao. Predsednik ima sledeće dužnosti: (a) da saziva Savet, Komitet za vazdušni saobraćaj i Komisiju za vazdušnu plovidbu; (b) da dela kao predstavnik Saveta; i (c) da u ime Saveta ispunjava sve dužnosti koje bi mu ovaj dodelio. Član 52. Glasanje u Savetu Odluke Saveta mora da odobri većina članova Saveta. Savet može u vezi sa određenim pitanjem da prenese ovlašćenje na jedan od Komiteta izabranih iz redova njegovih članova. Svaka zainteresovana Država ugovornica može da se žali Savetu na odluke bilo kog njegovog Komiteta. Član 53. Učešće bez prava glasa Svaka Država ugovornica može da učestvuje bez prava glasa u razmatranju od strane Saveta, njegovih Komiteta ili Komisija svakog pitanja koje zadire neposredno u njene interese. Nijedan član Saveta ne može učestvovati u glasanju kada Savet razmatra neki spor u kome je taj član strana učesnica.
1-6/04
– 645 od 806 –
Knjiga II
Član 54. Obavezne funkcije Saveta Savet je dužan da: (a)
podnosi Skupštini godišnje izveštaje;
(b) sprovodi uputstva Skupštine i ispunjava sve dužnosti i obaveze koje mu nalaže ova Konvencija; (c)
utvrđuje svoju organizaciju i svoj poslovnik;
(d) imenuje Komitet za vazdušni saobraćaj koji će se sastojati od predstavnika članova Saveta i koji će odgovarati ovom Savetu, i određuje mu njegovu nadležnost; (e) u smislu odredaba glave X obrazuje Komisiju za vazdušnu plovidbu; (f) upravlja finansijskim poslovanjem Organizacije, u smislu odredaba glave XII i XV; (g)
određuje prinadležnosti Predsednika Saveta;
(h) imenuje glavnog izvršnog organa koji će nositi naziv Generalnog sekretara, kao i da preduzima mere za imenovanje sveg ostalog potrebnog osoblja odredaba glave XI; (i) traži, prikuplja, proučava i objavljuje obaveštenja koja se odnose na unapređenje vazdušne plovidbe i eksploataciju međunarodnog vazdušnog saobraćaja, uključujući i obaveštenja o troškovima eksploatacije i subvencijama koje se isplaćuju iz javnih fondova preduzećima za vazdušni saobraćaj; (j) obaveštava Države ugovornice o svakom prekršaju ove Konvencije kao i o svakom neispunjavanju preporuka ili odluka Saveta; (k) obaveštava Skupštinu o svakom prekršaju ove Konvencije, ako neka Država članica ne bi preduzela potrebne mere u razumnom roku od dana kada joj je na taj prekršaj skrenuta pažnja; (l) prihvata, u smislu odredaba glave VI ove Konvencije, međunarodne standarde i preporučene metode; radi lakšeg snalaženja označava ih pod nazivom Priloga ovoj Konvenciji; i obaveštava sve Države ugovornice o preduzetim merama; (m) razmatra preporuke formulisane od strane Komisije za vazdušnu plovidbu, u cilju izmene i dopune priloga i preuzima mere u smislu odredaba glave XX.
1-6/04
– 646 od 806 –
Knjiga II
(n) razmatra svako pitanje u vezi sa Konvencijom, koje bi mu mogla da uputi neka Država ugovornica. Član 55. Fakultativne funkcije saveta Savet može: (a) ako bude umesno i ako se iskustvom pokaže korisnim, da obrazuje pomoćne komisije za vazdušni saobraćaj na regionalnoj ili kakvoj drugoj osnovi i da određuje grupe Država ili preduzeća za vazdušni saobraćaj kojima će moći da se obraća radi olakšanja ostvarenja ciljeva ove Konvencije; (b) da prenosi na Komisiju za vazdušnu plovidbu sva ovlašćenja povrh onih koja su joj data ovom Konvencijom, i da takva ovlašćenja u svako doba opoziva ili menja; (c) da rukovodi istraživanjima u svojim oblastima vazdušnog saobraćaja i vazdušne plovidbe koja su od međunarodnog značaja, da saopštava rezultat svojih istraživanja Državama ugovornicama i olakšava razmenu obaveštenja između Država ugovornica po pitanju vazdušnog saobraćaja i vazdušne plovidbe; (d) da proučava svako pitanje u vezi organizacije i eksploatacije međunarodnog vazdušnog saobraćaja, uključujući i međunarodno vlasništvo i eksploataciju međunarodnog vazdušnog saobraćaja sa glavnim pravcima i da podnosi Skupštini predloge u vezi sa tim; (e) da na traženje ma koje Države ugovornice vrši ankete o svakoj situaciji koja bi mogla da predstavlja smetnje za razvoj međunarodne vazdušne plovidbe koje se mogu izbeći i da po završenim anketama objavljuju izveštaje koje bi našla za shodno.
Glava X KOMISIJA ZA VAZDUŠNU PLOVIDBU Član 56. Kandidovanje i imenovanje Komisije Komisija za vazdušnu plovidbu sastojaće se od dvanaest članova koje će imenovati Savet iz redova lica određenih od strane Država ugovornica. Ova lica imaće odgovarajuću sposobnost i iskustvo u pogledu nauke i prakse iz oblasti vazduhoplovstva. Savet će pozvati Države
1-6/04
– 647 od 806 –
Knjiga II
ugovornice da mu podnesu kandidature. Predsednika Komisije za vazdušnu plovidbu imenuje Savet. Član 57. Dužnosti Komisije Dužnosti Komisije za vazdušnu plovidbu su sledeće: (a) da razmatra izmene koje treba uneti u priloge ove Konvencije i da Savetu preporučuje njihovo usvajanje; (b) da obrazuje stručne potkomisije u kojima će svaka Država ugovornica, ako to želi, moći da bude zastupljena; (c) da daje savetu mišljenja o centralizaciji i o dostavljanju Državama ugovornicama svih obaveštenja za koje smatra da su potrebna ili korisna po unapređenje vazdušne plovidbe.
Glava XI OSOBLJE Član 58. Imenovanje osoblja Pridržavajući se propisa koje donese Skupština, kao i odredaba ove Konvencije, Savet određuje način imenovanja i otpuštanje, stručno obrazovanje, prinadležnosti i dodatke i uslove rada Generalnog sekretara i ostalog osoblja Organizacije; pored toga, on može da uposli državljane bilo koje Države ugovornice ili da koristi njihove usluge. Član 59. Internacionalni karakter osoblja Predsednik Saveta, Generalni sekretar i ostalo osoblje neće smeti da u vezi sa vršenjem svojih dužnosti traže niti primaju uputstva ma od koje vlasti van Organizacije. Svaka Država ugovornica obavezuje se da će u potpunosti poštovati internacionalni karakter funkcija tog osoblja i da neće pokušavati da utiče ni na kog svog državljanina u vršenju njegovih funkcija. Član 60. Imuniteti i privilegije osoblja
1-6/04
– 648 od 806 –
Knjiga II
Svaka Država ugovornica obavezuje se da će, kolikogod to dozvoljavaju njeni ustavni propisi, priznati Predsedniku, Generalnom sekretaru i ostalom osoblju Organizacije sve privilegije i imunitete priznate odgovarajućem osoblju ostalih javnih međunarodnih organizacija. Ako se zaključi kakav međunarodni opšti sporazum o imunitetima i privilegijama međunarodnih službenika, imuniteti i privilegije koje se priznaju Predsedniku Saveta, Generalnom sekretaru i ostalom osoblju Organizacije, biće imuniteti i privilegije koje priznaje taj međunarodni opšti sporazum.
Glava XII FINANSIJSKO POSLOVANJE Član 61. Budžet i raspodela izdataka Savet svake godine podnosi Skupštini budžet, stanje računa i predviđene iznose svih prihoda i izdataka. Skupština izglasava budžet unoseći u njega sve izmene koje smatra umesnim i, izuzimajući doprinose koji se traže na osnovu glave XV od Država koje na to pristanu, vrši raspodelu izdataka Organizacije na Države ugovornice u srazmeri koju povremeno određuje. Član 62. Obustavljena prava glasa Skupština može da obustavi pravo glasa u Skupštini i Savetu svakoj Državi ugovornici koja u razumnom roku ne ispuni svoje novčane obaveze prema Organizaciji. Član 63. Izdaci delegacija i ostalih predstavnika Svaka Država ugovornica snosi izdatke svoje sopstvene delegacije u Skupštini, kao i prinadležnosti, putne troškove i ostale izdatke ma kog lica koje je ona imenovala u Savetu odnosno koje je predložila ili odredila za predstavnika u ma kojem pomoćnom Komitetu ili komisiji Organizacije.
1-6/04
– 649 od 806 –
Knjiga II
Glava XIII OSTALI MEĐUNARODNI ARANŽMANI Član 64. Aranžmani u pogledu bezbednosti Glasanjem Skupštine, Organizacija može, ukoliko se radi o vazduhoplovnim pitanjima iz njene nadležnosti koja se neposredno tiču svetske bezbednosti, da zaključe specijalne aranžmane sa ma kojom opštom organizacijom koju su osnovale nacije sveta radi održavanja mira. Član 65. Aranžmani sa drugim međunarodnim telima Savet može da u ime Organizacije sklapa sporazume sa drugim međunarodnim telima kako bi se održavale zajedničke službe i preduzimale zajedničke mere u pogledu osoblja i, da uz saglasnost Skupštine sklapa sve ostale aranžmane koji bi mogli da olakšaju zadatak Organizacije. Član 66. Uloga u pogledu ostalih sporazuma (a) Organizacija vrši isto tako i funkcije koje za nju proističu iz Sporazuma o tranzitu u međunarodnom vazdušnom saobraćaju i Sporazuma o međunarodnom vazdušnom saobraćaju, koji su doneti 7. Decembra 1944. godine u Čikagu, i to prema odredbama i uslovima pomenutih sporazuma. (b) Članovi Skupštine i Saveta koji nisu prihvatili Sporazum o tranzitu u međunarodnom vazdušnom saobraćaju ili Sporazum o međunarodnom vazdušnom saobraćaju, koji su doneti 7. decembra 1944. godine u Čikagu, nemaju prava da glasaju ni o kom pitanju koje je izneto pred Skupštinu ili Savet na osnovu odredaba odnosnog Sporazuma.
1-6/04
– 650 od 806 –
Knjiga II
TREĆI DEO MEĐUNARODNI VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ Glava XIV OBAVEŠTENJA I IZVEŠTAJI Član 67. Podnošenje izveštaja Savetu Svaka Država ugovornica obavezuje se da će njena preduzeća za vazdušni saobraćaj dostavljati Savetu, saglasno odredbama koje on donese, izveštaje o njihovom prometu, statistike o njihovim cenama koštanja, kao i računske preglede sa naznačenjem, između ostalog, iznosa i porekla svih njihovih prihoda.
Glava XV VAZDUHOPLOVNA PRISTANIŠTA I OSTALI UREĐAJI ZA VAZDUŠNU PLOVIDBU Član 68. Određivanje puteva i vazduhoplovnih pristaništa Svaka Država ugovornica može, pridržavajući se odredaba ove Konvencije, odrediti put kojim treba da se obavlja, iznad njene teritorije, svaki međunarodni vazdušni saobraćaj, a isto tako i vazduhoplovna pristaništa koja se u tom saobraćaju mogu koristiti. Član 69. Poboljšanje uređaja za vazdušnu plovidbu Ako Savet smatra da vazduhoplovna pristaništa ili ostali uređaji za vazdušnu plovidbu neke Države ugovornice, uključujući i službu radioveza i meteorološku službu, ne odgovaraju u dovoljnoj meri obezbeđenju sigurnosti postojećeg ili planiranog međunarodnog vazdušnog saobraćaja, on će pristupiti savetovanjima sa tom Državom i ostalim zainteresovanim Državama kako bi se pronašli načini da se takvo stanje
1-6/04
– 651 od 806 –
Knjiga II
popravi, a u tom cilju može da donosi i preporuke. Nijedna Država ugovornica neće se smatrati krivom za prekršaj ove Konvencije ako ne postupi po ovim preporukama. Član 70. Finansiranje uređaja za vazdušnu plovidbu Država ugovornica može, u okolnostima predviđenim u članu 69. da sa Savetom zaključi aranžman kako bi ostvarila takve preporuke. Ta Država može da odluči da na sebe primi sve izdatke koje takav aranžman povlači. U protivnom, Savet može, na traženje te Države, da pristane da pruži celokupna ili delimična potrebna sredstva. Član 71. Davanje i održavanje uređaja od strane Saveta Ako to neka Država ugovornica zatraži, Savet može da pristane da pruži, snabde osobljem, upravlja i održava ma koje ili sva vazduhoplovna pristaništa i ostale uređaje za vazdušnu plovidbu, uključujući i službu radioveza i meteorološku službu, koji su na teritoriji pomenute Države neophodni za sigurnost, redovnost, efikasnost i ekonomičnu eksploataciju međunarodnog vazdušnog saobraćaja ostalih Država ugovornica, i može da ustanovi pravične i umerene naknade za korišćenje pruženih uređaja. Član 72. Pribavljanje ili korišćenje zemljišta Ako se ukaže potreba za zemljištima za uređaje koje u celini ili delimično finansira savet na traženje neke Države ugovornice, ta Država je dužna bilo da sama pruži ova zemljišta, zadržavajući, akoželi, svojinu nad njima, bilo da Savetu olakša njihovo korišćenje pod pravičnim i razumnim uslovima i to u saglasnosti sa njenim domaćim zakonima. Član 73. Izdaci i raspodela novčanih sredstava U granicama novčanih sredstava koja, u smislu glave XII, Skupština može da stavi na raspoloženje Savetu, ovaj može, u cilju ostvarenja odredaba ove glave, da iz opštih novčanih sredstava Organizacije vrši isplatu tekućih izdataka. Osnovna sredstva potrebna za izvršenje rado-
1-6/04
– 652 od 806 –
Knjiga II
va predviđenih ovom glavom, Savet, prema prethodno ugovorenoj srazmeri i za razumni period vremena, Raspodeljuje na Države ugovornice, koje na to pristanu i čija se preduzeća za vazdušni saobraćaj koriste tim uređajima. Savet takođe može da vrši raspodelu potrebnih obrtnih sredstava na Države koje na to pristanu. Član 74. Tehnička pomoć i upotreba prihoda Kada Savet na traženje neke Države ugovornice pozajmi sredstva ili podigne u celini ili delimično vazduhoplovna pristaništa ili ostale uređaje, aranžmanom se može predvideti, ako odnosna Država na to pristane, s jedne strane tehnička pomoć za nadzor i eksploataciju vazduhoplovnih pristaništa i ostalih uređaja, a s druge strane isplata, iz prihoda od eksploatacije tih vazduhoplovnih pristaništa i ostalih uređaja, troškova eksploatacije pomenutih vazduhoplovnih pristaništa i ostalih uređaja, interesa i amortizacija. Član 75. Preuzimanje uređaja od Saveta Država ugovornica može u svako doba da se oslobodi obaveza ugovorenih na osnovu člana 70. i da preuzme vazduhoplovna pristaništa i ostale uređaje koje je Savet izradio na njenoj teritoriji na osnovu članova 71. i 72. isplaćujući Savetu iznos koji on smatra odgovarajućim u odnosnom slučaju. Ako zainteresovana Država smatra da je iznos koji je Savet odredio neumeren, može da se na odluku Saveta žali Skupštini koja tu odluku potvrđuje ili menja. Član 76. Vraćanje novčanih sredstava Novčana sredstva prikupljena od strane Saveta, bilo da se radi o sredstvima primljenim na osnovu odredaba člana 75. bilo o sredstvima koja potiču od kamata i amortizacije na osnovu člana 74. ukoliko su u pitanju predujmovi sa kojima su se prvobitno saglasile Države na osnovu člana 73. vraćaju se pomenutim Državama srazmerno doprinosima koje je Savet prvobitno utvrdio za svaku od njih.
1-6/04
– 653 od 806 –
Knjiga II
Glava XVI ORGANIZACIJE ZA ZAJEDNIČKU EKSPLOATACIJU SARADNJU U POOL-u Član 77. Priznata zajednička preduzeća Ova Konvencija ne sprečava dve ili više Država ugovornica da za vazdušni saobraćaj osnuje preduzeća za zajedničku eksploataciju ili međunarodna tela za eksploataciju, niti da u POOL-u eksploatišu svoj vadušni saobraćaj na bilo kojoj liniji ili na bilo kom području. Međutim, ova preduzeća ili tela i ovakva eksploatacija saobraćaja u POOL-u biće podvrgnuti svima odredbama ove Konvencije, uključujući i one koje se odnose na registraciju sporazuma u Savetu. Savet će odrediti na koji način će se odredbe ove Konvencije o pripadnosti vazduhoplova primenjivati na vazduhoplove koje eksploatišu međunarodna tela za eksploataciju. Član 78. Uloga Saveta Savet može da preporučuje zainteresovanim Državama ugovornicama da osnivaju zajednička preduzeća za eksploataciju vazdušnog saobraćaja na bilo kojoj liniji ili na bilo kojem području. Član 79. Učešće u zajedničkim preduzećima Jedna Država može da bude učesnica u organizacijama za zajedničku eksploataciju ili da učestvuju u POOL-u bilo preko svoje Vlade, bilo preko jednog ili više preduzeća za vazdušni saobraćaj koje odredi Vlada te Države. Po isključivom nahođenju zainteresovane Države, ova preduzeća mogu da budu u celini ili delimično u svojini Države ili u privatnoj svojini.
1-6/04
– 654 od 806 –
Knjiga II
ČETVRTI DEO ZAVRŠNE ODREDBE Glava XVII OSTALI VAZDUHOPLOVNI SPORAZUMI I ARANŽMANI Član 80. Praksa i Havanska Konvencija Svaka Država ugovornica obavezuje se da će otkazati odmah po stupanju na snagu ove Konvencije, Konvenciju kojom se reguliše vazdušna plovidba, potpisana 13. oktobra 1919. u Parizu ili Konvenciju o trgovačkom vazduhoplovstvu, potpisanu 20. februara 1928. godine u Havani, ukoliko je učesnica jedne ili druge Konvencije. U odnosima među Državama ugovornicama ove Konvencije zamenjuje pomenutu Parisku i Havansku Konvenciju. Član 81. Registracija važećih sporazuma Svi vazduhoplovni sporazumi koji u vremenu stupanja na snagu ove Konvencije postoje između jedne Države ugovornice i ma koje druge Države ili između jednog preduzeća za vazdušni saobraćaj neke Države ugovornice i ma koje druge Države ili preduzeća za vazdušni saobraćaj neke druge Države, moraju biti odmah registrovani u Savetu. Član 82. Ukidanje aranžmana koji nisu u skladu sa ovom Konvencijom Države ugovornice su saglasne da ova Konvencija ukida sve obaveze i aranžmane koji među njima postoje a nisu u skladu sa odredbama pomenute Konvencije i obavezuju se da neće preuzimati slične obaveze i aranžmane. Svaka Država ugovornica koja je, pre nego što je postala član Organizacije, preuzela prema nekoj Državi koja nije ugovornica ili nekom državljaninu Države ugovornice ili države koja nije ugovornica obaveze koje su suprotne odredbama ove Konvencije, neodložno će preduzeti potrebne mere da se od njih oslobodi. Ako je neko preduzeće za vazdušni saobraćaj, koje pripada nekoj Državi ugovornici, preuzelo takve obaveze, Država, kojoj ono pripada, nastojaće da sme-
1-6/04
– 655 od 806 –
Knjiga II
sta postigne ukidanje tih obaveza i u svakom slučaju staraće se da budu ukinute čim to bude zakonski moguće posle stupanja na snagu ove Konvencije. Član 83. Registracija novih aranžmana Pridržavajući se odredaba prethodnog člana, svaka Država ugovornica može da zaključi bilo kakve aranžmane koji su u skladu sa odredbama ove Konvencije. Svaki aranžman ove vrste registrovaće se odmah u savetu koji će ga objaviti čim to bude moguće.
Glava XVIII SPOROVI I NEISPUNJENJE OBAVEZA Član 84. Regulisanje sporova U slučaju da se neki nesporazum između dve ili više Država ugovornica u pogledu tumačenja ili primene ove Konvencije i njenih Priloga, ne bi mogao regulisati putem pregovora, Savet će o tome rešavati na zahtev ma koje Države ugovornice koja bi tim sporazumom bila obuhvaćena. Nijedan član Saveta ne može da glasa kada Savet razmatra neki spor u kome je taj član strana učesnica. Pridržavajući se odredaba člana 85, svaka Država ugovornica može da na odluku Saveta uloži žalbu arbitražnom sudu ad hoc, koji prihvate i ostale strane učesnice u sporu, ili Stalnom međunarodnom sudu. O svakoj žalbi ove vrste mora se obavestiti Savet u roku od šezdeset dana posle datuma kada je primljeno obaveštenje o odluci Saveta. Član 85. Arbitražni postupak Ako neka Država ugovornica koja je strana u sporu povodom kojega je uložena žalba, nije prihvatila Statute Stalnog međunarodnog suda i ako se Države ugovornice koje su strane u ovom sporu ne slože u izboru arbitražnog suda, svaka Država ugovornica, koja je strana u sporu, određuje po jednog arbitra, a ti arbitri imenuju nadarbitra. U slu-
1-6/04
– 656 od 806 –
Knjiga II
čaju da jedna ili druga od Država ugovornica koje su strane u sporu ne odrede arbitra u toku od tri meseca od dana žalbe, Predsednik Saveta će, u ime te Države, odrediti arbitra koga će izabrati iz spiska kvalifikovanih i raspoloživih lica ustanovljenog od strane Saveta. Ako se, u roku od trideset dana arbitri ne mogu složiti u izboru nadarbitra, Predsednik Saveta određuje za nadarbitra jedno od lica koje se nalaze na pomenutoj listi. Tada će arbitri zajedno sa nadarbitrom sačinjavati jedan sud. Svaki arbitražni sud, koji je obrazovan u smislu ovoga ili prethodnog člana, utvrdiće svoja sopstvena pravila postupka i odlučivaće većinom glasova, s tim da Savet može da odlučuje o pitanjima postupka u slučaju da nađe da postoji preterano odugovlačenje. Član 86. Žalbe Izuzev ako Savet ne odluči drukčije, svaka odluka Saveta o tome da li se neko preduzeće za međunarodni vazdušni saobraćaj eksploatiše saglasno odredbama ove Konvencije, ostaće punovažna sem ako ne bude poništena u žalbenom postupku. O svakom drugom pitanju, odluka Saveta će se obustaviti, ako je na njega uložena žalba, sve dotle dok po žalbi ne bude donesena odluka. Odluke Stalnog međunarodnog suda ili arbitražnog suda konačne su i obavezne. Član 87. Sankcije prema preduzeću za vazdušni saobraćaj koji se ne pridržava predviđenih odredaba Svaka Država ugovornica obavezuje se da neće dozvoliti preletanje svoje teritorije od strane nekog preduzeća za vazdušni saobraćaj koje pripada nekoj Državi ugovornici ako je Savet našao da se dotično preduzeće ne pridržava konačne odluke donete prema odredbama prethodnog člana. Član 88. Sankcije prema državi koja se ne pridržava predviđenih odredaba Skupština će obustaviti pravo glasa u Skupštini i Savetu svakoj državi ugovornici ako ustanovi da se ogrešila o odredbe ove glave.
1-6/04
– 657 od 806 –
Knjiga II
Glava XIX RAT Član 89. Ratno stanje i kriza U slučaju rata, odredbe ove Konvencije ne ograničavaju slobodu akcije tangiranih Država ugovornica bez obzira da li su u ratnom stanju ili neutralne. Isto načelo primenjuje se i na ma koju Državu ugovornicu koja proglasi stanje nacionalne krize i o tome obavesti Savet.
Glava XX PRILOZI Član 90. Usvajanje i izmene priloga (a) Za usvajanje od strane Saveta Priloga označenih u tač. e) člana 54. potrebna je dvotrećinska većina glasova Saveta na zasedanju, koje se u tu svrhu sazove; ovi Prilozi podnose se zatim od strane Saveta svakoj Državi ugovornici. Svaki od pomenutih Priloga ili svaka izmena i dopuna u odredbama Priloga primenjivaće se posle tri meseca od dana podnošenja Državama ugovornicama ili, kasnije kako to utvrdi Savet, sem ako u međuvremenu većina država ugovornica ne izvesti Savet o svome neslaganju. (b) Savet odmah obaveštava sve Države ugovornice o stupanju na snagu svakog priloga ili svih izmena i dopuna Priloga.
Glava XXI RATIFIKACIJA, PRISTUPANJA, IZMENE I DOPUNE I OTKAZI Član 91. Ratifikacija Konvencije (a) Ovu Konvenciju ratifikovaće Države potpisnice. Ratifikacioni instrumenti biće deponovani u arhivi Vlade Sjedinjenih Američkih Država koja će o danu tog deponovanja izvestiti svaku Državu koja je potpisala ili pristupila Konvenciji.
1-6/04
– 658 od 806 –
Knjiga II
(b) Čim ovu Konvenciju ratifikuju ili joj pristupe dvadeset šest Država, ona će stupiti na snagu između tih Država tridesetog dana od dana deponovanja dvadeset šestog instrumenta. Za svaku Državu koja je kasnije ratifikuje, ona će stupiti na snagu tridesetog dana od dana deponovanja ratifikacionog instrumenta pomenute Države. (c) Vlada Sjedinjenih Američkih Država imaće za dužnost da obavesti vladu svake Države, koja je potpisala Konvenciju ili joj je pristupila, o danu njenog stupanja na snagu. Član 92. Pristupanje Konvenciji (a) Ovoj Konvenciji mogu da pristupe Države članice Ujedinjenih Nacija i pridružene Države i Države koje su ostale neutralne za vreme sadašnjeg svetskog sukoba. (b) Ovo pristupanje izvršiće se saopštenjem upućenim Vladi Sjedinjenih Američkih Država, a stupiće na snagu tridesetog dana od dana kada Vlada Sjedinjenih Američkih Država primi to saopštenje o kome će izvestiti sve Države ugovornice. Član 93. Prijem ostalih Država Ukoliko na to pristane bilo koja opšta međunarodna organizacija koju su stvorile nacije sveta u cilju održavanja mira, Države koje nisu navedene u članovima 91. i 92. a), mogu biti primljene za učesnice u ovoj Konvenciji većinom glasova od četiri petine Skupštine i pod uslovima koje ona odredi, no s tim da se za svaki pojedini slučaj pribavi pristanak svake Države osvojene ili napadnute u toku sadašnjeg rata od strane Države koja traži da bude primljena. Član 94. Izmene i dopune Konvencije (a) Svaku izmenu i dopunu ove Konvencije mora da odobri Skupština sa dve trećine glasova, a stupa na snagu, za Države koje je ratifikuju, posle ratifikacije od strane onolikog broja država ugovornica koji utvrdi Skupština. Ovaj broj ne sme biti manji od dve trećine ukupnog broja Država ugovornica.
1-6/04
– 659 od 806 –
Knjiga II
(b) Ako Skupština smatra da je izmena i dopuna takve prirode da opravdava ovu meru, ona može da predvidi, u svojoj rezoluciji kojom se preporučuje njeno usvajanje, da Država koja ne bude ratifikovala pomenutu izmenu i dopunu u određenom roku od dana kada je ta izmena i dopuna stupila na snagu prestaje ipso facto da bude član Organizacije i učesnica u ovoj Konvenciji. Član 95. Otkazivanje Konvencije (a) Svaka Država ugovornica može da otkaže ovu Konvenciju posle tri godine po njenom stupanju na snagu, saopštenjem upućenim Vladi Sjedinjenih Američkih Država koja o tome odmah izveštava svaku Državu ugovornicu. (b) Ovaj otkaz stupa na snagu godinu dana posle dana prijema saopštenja i važi samo za onu Državu koja ga je podnela.
Glava XXII DEFINICIJE Član 96. U ovoj konvenciji izraz: (a) "Vazdušni saobraćaj" znači redovni vazdušni saobraćaj koji obavljaju vazduhoplovi namenjeni javnom prenosu putnika, pošte ili robe; (b) "Međunarodni vazdušni saobraćaj" znači vazdušni saobraćaj koji se obavlja kroz vazdušni prostor iznad teritorija dve ili više Država; (c) "Preduzeće za vazdušni saobraćaj" znači svako preduzeće za vazdušni saobraćaj koje nudi ili obavlja međunarodni saobraćaj; (d) "Sletanje u nekomercijalne svrhe" znači sletanje u svaku drugu svrhu sem u svrhu ukrcavanja ili iskrcavanja putnika, robe ili pošte.
POTPISIVANJE KONVENCIJE U POTVRDU ČEGA dole potpisani opunomoćnici propisno ovlašćeni u tu svrhu potpisuju ovu Konvenciju u ime svojih Vlada, dana koji se nalaze pored njihovih potpisa.
1-6/04
– 660 od 806 –
Knjiga II
SAČINJENO u Čikagu sedmog decembra hiljadu devet stotina četrdeset četvrte godine na engleskom jeziku. Tekst sastavljen na engleskom, francuskom i španskom jeziku, od kojih je svaki podjednako verodostojan, biće otvoren za potpisivanje u Washingtonu (D.C) Oba će teksta biti deponovana u arhivi Vlade sjedinjenih Američkih Država koja će njihove overene kopije dostaviti Vladama svih Država koje budu potpisale ovu Konvenciju ili joj budu pristupile.
1-6/04
10.3
– 661 od 806 –
Knjiga II
KONVENCIJA ZA IZJEDNAČENJE IZVESNIH PRAVILA O MEĐUNARODNOM PREVOZU VAZDUHOM * (Varšava, 1929)
Predsednik Nemačkog Rajha, Federalni Predsednik Austrijske Republike, Njegovo Veličanstvo Kralj Belgijanaca, Predsednik Ujedinjenih država Brazilijanskih, Njegovo Veličanstvo Kralj Bugara, Predsednik Nacionalističke Vlade Republike Kine, Njegovo Veličanstvo Kralj Danske i Islanda, Njegovo veličanstvo Kralj Egipta, Njegovo veličanstvo Kralj Španije, Šef Države Republike Estonije, Predsednik Republike Velike Britanije, Irlanda i Britanskih Teritorija preko Mora, Car Indije, Predsednik Republike Grčke, Njegovo Uzvišeno Visočanstvo regent Kraljevine Mađarske, Njegovo Visočanstvo Kralj Italije, Njegovo veličanstvo Car Japana, Predsednik Republike Letonije, Njeno Kraljevsko Visočanstvo Velika Vojvotkinja Luksemburška, Predsednik Ujedinjenih Država Meksiko, Njegovo veličanstvo Kralj Norveške, Njeno veličanstvo Kraljica Holandije, Predsednik republike Poljske, Njegovo veličanstvo Kralj Rumunije, Njegovo veličanstvo Kralj Švedske, Federalni Savet Švajcarski, Predsednik republike Čehoslovačke, Centralni Izvršni Komitet Saveza Socijalističkih Republika, Predsednik Ujedinjenih Država Venecuele, Njegovo veličanstvo kralj Jugoslavije. Priznajući korist da propišu na jedan uniforman način pogodbe o međunarodnom prevozu vazduhom što se tiče dokumenata upotrebljenih za ovaj prevoz i odgovornosti vozioca, u tom cilju naimenovali su svoje respektivne Punomoćnike, koji su, propisno ovlašćeni, zaključili i potpisali ovu Konvenciju. *
Ova konvencija ratifikovana je 3. III 1931. godine i objavljena je u "Službenim novinama Kraljevine Jugoslavije" 124-XXXVII od 5.VI 1931. godine.
1-6/04
– 662 od 806 –
Knjiga II
Glava I PREDMET — DEFINICIJE Član 1. 1) Ova se Konvencija primenjuje na svaki međunarodni prenos lica, prtljaga i robe, izvršen vazduhoplovom uz plaćanje. Ona se takođe primenjuje na besplatne prenose izvršene vaduhoplovom od kakvog preduzeća za prenos vazduhom. 2) Smatra se kao "Međunarodni prenos", u smislu ove Konvencije, svaki prenos u kojem se, prema uslovima stranaka, mesto polaska i mesto prispeća, pa bilo ili ne prekida prenosa ili pretovarivanja, nalaze bilo na teritoriji dveju Visokih Strana Ugovornica, bilo na teritoriji jedine Visoke Strane Ugovornice, ako je predviđena jedna stanica na teritoriji potčinjenoj sizerenstvu, takve jedne stranice između teritorija potčinjenih suverenitetu, sizerenstvu, mandatu ili vlasti jedne iste Visoke Strane Ugovornice ne smatra se kao međunarodni u smislu ove Konvencije. 3) Prenos koji treba da izvrše vazduhom više sukcesivnih vozilaca smatra se da predstavlja primeni ove Konvencije jedan jedini prenos, kad ga stranke smatraju kao jednu operaciju, pa bilo da je zaključen u obliku jednog jedinog ugovora ili serije ugovora, i on ne gubi svoj međunarodni karakter time što jedan jedini ugovor ili serije ugovora treba da budu potpuno izvršeni na kakvoj teritoriji potčinjenoj suverenitetu, sizerenstvu, mandatu ili vlasti jedne iste Visoke Strane Ugovornice. Član 2. 1) Konvencija se primenjuje na prenose, koje vrši Država ili druga lica javnog prava, pod pogodbama predviđenim u članu 1. 2) Izuzeti su od primene Konvencije prenosi izvršeni po međunarodnim poštanskim Konvencijama.
1-6/04
– 663 od 806 –
Knjiga II
Glava II ISPRAVKE PRENOSA Odeljak I - Putnička karta Član 3. 1) Kod prenosa putnika, vozilac je dužan da izda putničku kartu, koja treba da ima ove podatke: a) mesto i datum izdavanja; b) mesto polaska i mesto opredeljenja; c) predviđene stanice, pod rezervom prava za vozioca da uslovljava da će ih moći menjati u slučaju potrebe i da ova promena ne može učiniti da prenos izgubi svoj međunarodni karakter; d) ime i adresu vozioca i vozilaca; e) naznačenje da je prenos potčinjen odredbama odgovornosti vaspostavljenom ovom Konvencijom. 2) Nepostojanje, nepravilnost ili gubitak putničke karte ne ruši ni postojanje, ni vrednost ugovora o prenosu, koji tim ništa manje neće biti potčinjen propisima ove Konvencije. Međutim, ako vozilac primi putnika, a da mu nije izdao putničku kartu, neće imati prava da se poziva na odredbe ove Konvencije, koje isključuju ili ograničavaju njegovu odgovornost.
Odeljak II — Prtljažnica Član 4. 1) Pri prenosu prtljaga, drugog a ne ličnih stvari koje putnik nosi sa sobom, vozilac je dužan da izda prtljažnicu. 2) Prtljažnica se ispostavlja u dva primerka, jedan za putnika, a drugi za prevozioca. 3) Prtljažnica treba da sadrži ove podatke: a) mesto i datum izdavanja, b) mesto polaska i mesto opredeljenja,
1-6/04
– 664 od 806 –
Knjiga II
c) ime i adresu vozioca ili vozilaca. d) broj putničke karte, e) naznačenje da je izvršena predaja prtljaga donosioca prtljažnice, f) broj i težinu koleta, g) iznos vrednosti deklarnih prema članu 22. alineja 2, h) naznačenje da je prenos potčinjen odredbama odgovornosti utvrđenim ovom Konvencijom. 4) Nepostojanje, nepravilnost ili gubitak prtljažnice ne ništi ni postojanje, ni vrednost ugovora o prenosu koji tim niukoliko neće biti manje potčinjen propisima ove Konvencije. Međutim, ako vozilac primi prtljag, a da nije izdao prtljažnicu, ili ako prtljažnica ne sadrži naznačenja pomenuta pod ovim d), f) i h), vozila neće imati prava da se koristi propisima ove Konvencije, koji isključuju ili ograničavaju njegovu odgovornost.
Odeljak III — Vazduhoplovni tovarni list Član 5. 1) Svaki vozilac robe ima prava da traži od pošiljaoca sačinjavanje i predaju jedne isprave koja je nazvana "vazduhoplovni tovarni list", svaki pošiljalac ima prava da traži od vozioca prijem ovog dokumenta. 2) Međutim, nepostojanje, nepravilnost ili gubitak ove isprave ne ništi ni postojanje ni vrednost ugovora o prenosu, koji tim niukoliko neće biti manje potčinjen propisima ove Konvencije pod rezervom propisa člana 9. Član 6. 1) Vazduhoplovni tovarni list sačinjava pošiljalac u tri primerka i predaje ga sa robom. 2) Prvi primerak nosi oznaku "za vozioca", taj primerak potpisuje pošiljalac. Drugi primerak nosi oznaku "za primaoca", taj primerak potpisuje pošiljalac i vozilac i on prati robu. Treći primerak potpisuje vozilac i predaje ga pošiljaocu posle prijema robe. 3) Potpis vozioca treba da bude stavljen odmah po prijemu robe. 4) Potpis vozioca može biti zamenjen žigom; potpis pošiljaoca može biti odštampan ili zamenjen žigom.
1-6/04
– 665 od 806 –
Knjiga II
5) Ako na zahtev pošiljaoca, vozilac sačini vazduhoplovni tovarni list smatra se, dok se protivno ne dokaže, da radi za račun pošiljaoca. Član 7. Vozilac robe ima pravo da traži od pošiljaoca sačinjavanje nekoliko vazduhoplovnih tovarnih listova, kad ima više koleta. Član 8. Vazduhoplovni tovarni list treba da sadrži ove podatke: a) mesto u kojem je dokument sačinjen, i datum kada je sačinjen; b) mesto polaska i mesto opredeljenja; c) predviđene stanice pod rezervom prava za vozioca da uslovljava da će ih menjati u slučaju potrebe i da ova izmena ne može učiniti da prenos izgubi međunarodni karakter; d) ime i adresu pošiljaoca; e) ime i adresu prvog vozioca; f) ime i adresu primaoca ako ima mesta; g) vrstu robe; h) broj, način pakovanja, posebne oznake ili brojeve koleta; i) težinu, količinu i zapreminu ili dimenziju robe; j) spoljašnji izgled robe i pakovanje; k) cenu prenosa, ako je ugovorena, datum i mesto plaćanja i lice koje treba da plati; l) ako je pošiljka učinjena uz doplatu, vrednost robe i eventualno iznos troškova; m) iznos vrednosti deklarirane prema članu 22. alineja 2; n) broj primeraka vazduhoplovnog tovarnog lista; o) dokumenta predana voziocu da prate vazduhoplovni tovarni list; p) rok prenosa i sumarnu napomenu o putu, kojim se ide (via) ako su uslovljeni; q) napomenu da je prenos potčinjen propisima odgovornosti ustanovljenim ovom Konvencijom. Član 9. Ako vozilac primi robu, a ne bio sačinjen vazduhoplovni tovarni list ili ako ovaj ne sadrži sve podatke označene u članu 8. (a) do i zaključno
1-6/04
– 666 od 806 –
Knjiga II
i (q), vozilac neće imati prava da se koristi odredbama ove Konvencije, koje isključuju ili ograničavaju njegovu odgovornost. Član 10. 1) Pošiljalac je odgovoran za tačnost podataka i izjave koja se odnosi na robu, koje upisuje u vazduhoplovni tovarni list. 2) On će snositi odgovornost za svaku štetu koju pretrpi vozilac ili svako drugo lice zbog njegovih podataka i izjava nepravilnih, netačnih ili nepotpunih. Član 11. 1) Vazduhoplovni tovarni list je dokaz, dok se protivno ne dokaže, o zaključenju ugovora, o prijemu robe i o pogodbama prenosa. 2) Podaci u vazduhoplovnom tovarnom listu, koji se odnose na težinu, dimenzije i pakovanje robe, kao i na broj koleta verodostojni su, dok se protivno ne dokaže; oni iskazi o količini, o zapremini i o stanju robe dokaz su protiv vozioca samo utoliko, ukoliko je on proveravanje izvršio u prisustvu pošiljaoca, i konstatovao na vazduhoplovnom tovarnom listu, ili je reč o iskazima koji se odnose na spoljašnji izgled robe. Član 12. 1) Pošiljalac ima prava pod pogodbom izvršenja svih obaveza, koje proističu iz ugovora o prenosu, da raspolaže robom, bilo da je povuče sa aerodroma polaska ili mesta opredeljenja, bilo da naredi da se u mestu opredeljenja ili u toku puta preda nekom drugom licu (a ne primaocu naznačenom na vazduhoplovnom tovarnom listu), bilo da traži njezin povratak na polazni aerodrom, ukoliko vršenje ovog prava ne nanosi štete ni nosiocu, ni drugim pošiljaocima i sa obavezom da naknadi troškove koji otuda proističu. 2) U slučaju da je izvršenje naredaba pošiljaočevih nemoguće, vozilac je dužan da ga o tome obavesti. 3) Ako se vozilac složi sa naredbama raspolaganja pošiljaoca, ne tražeći podnošenje primeraka vazduhoplovnog tovarnog lista, koji je ovome izdat, biće odgovoran, sem ako ne tuži pošiljaoca za štetu koja bi ovim mogla biti stvorena onome koji je pravilno u pritežanju vazduhoplovnog tovarnog lista. 4) Pravo pošiljaoca prestaje u trenutku kada nastaje pravo primaoca prema niže označenom članu 13. Međutim, ako primalac odbije
1-6/04
– 667 od 806 –
Knjiga II
vazduhoplovni tovarni list ili robu, ili ako ne može biti pronađen, pošiljalac ponovo zadobija svoje pravo raspolaganja. Član 13. 1) Sem u slučajevima naznačenim u prethodnom članu, primalac ima prava, čim roba stigne u mesto opredeljenja, da traži od vozioca da mu preda vazduhoplovni tovarni list i da mu preda robu uz plaćanje iznosa taksa i uz vršenje uslova u prenosu naznačenih u vazduhoplovnom tovarnom listu. 2) Sem suprotne odredbe, vozilac je dužan da izvesti primaoca o prispeću robe. 3) Ako vozilac prizna da je roba izgubljena, ili ako, po isteku roka od sedam dana posle koga je ona trebala da prispe, roba nije prispela, primalac je ovlašćen da se koristi prema voziocu pravima koja proističu uz ugovora o prenosu. Član 14. Pošiljalac i primalac mogu se koristiti svim pravima, koja su im respektivno priznata članovima 12. i 13, svaki u svoje ime, bilo da rade za svoj lični račun ili za račun drugoga, pod pogodbom ispunjenja obaveza koje ugovor nalaže. Član 15. 1) Članovi 12, 13, 14, ne nanose nikakvog uštrba ni odnosima pošiljaoca i primaoca između njih, ni odnosima trećih čija prava proističu bilo od vozioca, bilo od primaoca. 2) Svaka klauzula, kojom se odstupa od propisa članova 12, 13 i 14, treba da bude unesena u vazduhoplovni tovarni list. Član 16. 1) Pošiljalac je dužan da da obaveštenje i da priloži vazduhoplovnom tovarnom listu dokumenta, koja su, pre predaje robe primaocu, potrebna za izvršenje formalnosti carinskih, trošarinskih i policijskih. Pošiljalac je odgovoran prema voziocu za svaku štetu koja bi mogla proisteći iz nedostataka, nedovoljnosti ili nepravilnosti ovih obaveštenja i priloga, sem u slučaju pogreške od strane vozioca ili njegovih organa. 2) Vozilac nije dužan da ispituje da li su ova obaveštenja i dokumenta tačna ili dovoljna.
1-6/04
– 668 od 806 –
Knjiga II
Glava III ODGOVORNOST VOZIOCA Član 17. Vozilac je odgovoran za štetu koja je naišla u slučaju smrti, rane ili svake druge telesne ozlede, koju je pretrpeo kakav putnik, kad se slučaj koji je prouzrokovao štetu desio na vazduhoplovu ili u toku svih operacija ukrcavanja i iskrcavanja. Član 18. 1) Vozilac je odgovoran za štetu koja je naišla u slučaju uništenja, gubitka ili oštećenja prtljaga predatog na vozidbu, ili robe, kad se slučaj koji je prouzrokovao štetu, desio za vreme prenosa vazduhom. 2) Prenos vazduhom, u smislu prethodne alineje, obuhvata vreme za koje prtljag ili robu čuva vozilac, pa bilo na aerodromu ili na vazduhoplovu, ili ma na kom mestu u slučaju spuštanja van aerodroma. 3) Vreme prenosa vazduhom ne obuhvata nikakav prenos suvim, morem ili ako je izvršen van aerodroma. Međutim, kad je takav jedan prenos izvršen u smislu ugovora o prenosu vazduhom s obzirom na tovarenje, predaju ili pretovarivanje, pretpostavlja se da je svaka šteta, sem protivnog dokaza, naišla usled kakvog događaja za vreme prenosa vazduhom. Član 19. Vozilac je odgovoran za štetu koja je proizišla usled zakašnjenja u prenosu vazduhom, prtljaga ili robe. Član 20. 1) Vozilac nije odgovoran ako dokaže da su on i njegovi organi preduzeli sve mere potrebne da se izbegne šteta, ili da je bilo nemoguće preduzeti te mere. 2) U prenosima robe i prtljaga, vozilac nije odgovoran, ako dokaže da je šteta proistekla usled pogreške u pilotaži, u upravljanju vazduhoplovom ili navigaciji, i da su, u svakom drugom pogledu, on i njegovi organi preduzeli sve mere potrebne da se izbegne šteta.
1-6/04
– 669 od 806 –
Knjiga II
Član 21. Za slučaj da vozilac dokaže da je pogreška ozleđenog lica prouzrokovala štetu, ili da je tome doprinela, sud će moći, saobrazno odredbama svoga vlastitog zakona otkloniti ili ublažiti odgovornost vozioca. Član 22. 1) Pri prenosu lica, odgovornost vozioca prema svakom putniku ograničena je na sumu od sto dvadeset pet hiljada franaka. U slučaju kada, prema zakonu nadležnog suda, naknada može biti utvrđena u obliku dohotka, kapital za ovaj dohodak ne može preći ovu granicu. Međutim, konvencijom sa voziocem putnik može utvrditi veću granicu odgovornosti. 2) Pri prenosu prtljaga i robe predatih na vozidbu, odgovornost vozioca je ograničena na sumu od dve stotine pedeset franaka po kilogramu, sem specijalne izjave o vrednosti pri predaji učinjenoj od pošiljaoca u trenutku predaje koleta voziocu i uz plaćanje eventualne naknadne takse. U tom slučaju vozilac je dužan da isplati celu deklarisanu sumu, sem ako ne dokaže da je ona bila veća od stvarne vrednosti za pošiljaoca pri predaji. 3) Što se tiče predmeta koje putnik nosi sa sobom, odgovornost vozioca je ograničena na pet hiljada franaka po putniku. 4) Sume gore označene uzete su prema francuskom franku koji sadrži šezdeset pet i po miligrama zlata na devet stotina hiljaditih finoće. One mogu biti pretvorene u svaku nacionalnu monetu okruglim ciframa. Član 23. 1) Svaka klauzula kojoj je cilj da oslobodi vozioca njegove odgovornosti ili da utvrdi nižu granicu od one utvrđene u ovoj konvenciji ništavna je i bez dejstva, ali ništavnost ove klauzule ne povlači ništavnost ugovora koji ostaje potčinjen odredbama ove Konvencije. Član 24. 1) U slučaju predviđenim u članovima 10. i 19. svaka akcija za odgovornost, ma pod kojim nazivom to bilo, može biti izvršena pod pogodbama i u granicama predviđenim ovom Konvencijom. 2) U slučajevima predviđenim u članu 17. takođe se primenjuju odredbe prethodne alineje, bez uštrba po određivanje lica koja imaju prava da pokrenu akciju i po njihova respektivna prava.
1-6/04
– 670 od 806 –
Knjiga II
Član 25. 1) Vozilac neće imati prava da se koristi odredbama ove Konvencije koje isključuju ili ograničavaju njegovu odgovornost, ako je šteta proizišla zbog njegove zle namere, ili usled kakve pogreške, koja se prema zakonu pozvanog suda, smatra kao ekvivalent zloj nameri. 2) Ovo će mu pravo takođe biti odbijeno ako je štetu prouzrokovao pod istim pogodbama jedan od njegovih organa, vršeći njegove dužnosti. Član 26. 1) Prijem prtljaga i robe bez primedbe od primaoca sačinjava pretpostavku, sem protivnog dokaza da je roba predata u dobrom stanju i saobrazno dokumentu prenosa. 2) U slučaju oštećenja primalac je dužan da odmah uputi voziocu protest posle otkrića oštećenja, i, najdocnije, u roku od tri dana za prtljag i sedam dana za robu, računajući od dana kada su mu prtljag ili roba stavljeni na raspoloženje. 3) Svaki protest treba da bude učinjen sa rezervom upisanom u dokumentu prenosa ili drugim pismenom, upućenim u roku predviđenom za ovaj protest. 4) U nedostatku protesta u predviđenim rokovima, nikakva se akcija protivu vozioca ne može pokrenuti sem u slučaju prevare sa njegove strane. Član 27. U slučaju smrti dužnikove, akcija za odgovornost, u granicama predviđenim u ovoj Konvenciji, preduzima se protiv njegovih pravoprijemnika. Član 28. 1) Akcija za odgovornost treba da bude pokrenuta, po izboru pokretačevu, na teritoriji jedne od Visokih Strana Ugovornica, bilo pred sudom voziočevog domicila, glavnog sedišta njegove eksploatacije ili mesta u kojem postoji ustanova, preko koje je bio zaključen ugovor, bilo pred sudom mesta opredeljenja. 2) Postupak će se obaviti po zakonu nadležnog suda.
1-6/04
– 671 od 806 –
Knjiga II
Član 29. 1) Akcija za odgovornost treba da bude povedena, da se ne bi izgubilo pravo, u roku od dve godine, računajući od prispeća na mesto opredeljenja ili od dana kada je vazduhoplov trebalo da prispe, ili od dana zastoja prenosa. 2) Način računanja roka određen je zakonom nadležnog suda. Član 30. 1) U slučajevima prenosa uglavljenih odredbom treće alineje člana prvog, koje treba da izvrši različiti sukcesivni vozioci, svaki vozilac, primajući putnike, prtljag ili robu, potčinjen je propisima utvrđenim ovom Konvencijom i smatra se kao jedna ugovorna strana ugovora o prenosu, ukoliko se taj ugovor odnosi na deo prenosa koji je izvršen pod njegovim nadzorom. 2) U slučaju takvog jednog prenosa, putnik ili njegovi pravoprijemnici moći će se žaliti samo protiv onog vozioca, koji je izvršio prenos za vreme kojeg se desila ili nezgoda ili zakašnjenje, sem u slučaju, kad bude, naročitom odredbom, prvi vozilac primio odgovornost za celo putovanje. 3) Ako je reč o prtljagu ili o robi pošiljalac podnosi žalbu protiv prvog vozioca a primalac koji ima prava na prijem protiv poslednjeg, i jedan i drugi moći će, sem toga, preduzeti korake protiv vozioca koji je izvršio prenos za vreme kojeg se desilo uništenje, gubitak, oštećenje ili zakašnjenje. Ovi će voziocu solidarno biti odgovorni prema pošiljaocu i primaocu.
Glava IV ODREDBE O KOMBINOVANIM PRENOSIMA Član 31. 1) U slučajevima kombinovanih prenosa izvršenih delimično vazduhom i delimično svakim drugim prenosnim sredstvima, odredbe ove Konvencije primenjuju se samo na prenos vazduhom i ako ovaj odgovara pogodbama člana prvog. 2) Ništa u ovoj Konvenciji ne sprečava stranke, u slučaju kombinovanih prenosa, da unesu u dokument o prenosu vazduhom i pogodbe,
1-6/04
– 672 od 806 –
Knjiga II
koje se odnose na druge načine prenosa, pod uslovom da odredbe ove Konvencije budu poštovane u onom, što se odnosi na prenos vazduhom.
Glava V OPŠTE ZAVRŠNE ODREDBE Član 32. Ništavne su sve klauzule ugovora o prenosu i sve ranije konvencije o šteti, kojima bi stranke odstupale od propisa ove Konvencije bilo odredbom zakona koji se primenjuje, bilo izmenom propisa nadležnosti. Međutim, pri prenosu robe prihvaćene su klauzule arbitraže u granicama ove Konvencije, kad se arbitraža treba da izvrši u mestima kompetencije sudova predviđenih u članu 28. alineja 1. Član 33. Ništa u ovoj Konvenciji ne može sprečiti vozioca da odbije zaključenje ugovora o prenosu, ili da formuliše propise koji nisu u kontradikciji sa odredbama ove Konvencije. Član 34. Ova konvencija ne primenjuje se na međunarodne prenose vazduhom, izvršene u cilju prvih pokušaja od strane preduzeća za plovidbu vazduhom radi vaspostavljanja redovnih linija plovidbe vazduhom, ni na transporte izvršene pod vanrednim prilikama van svake normalne operacije vazdušne eksploatacije. Član 35. Kad je u ovoj Konvenciji pitanje o danu, reč je o tekućem danu, a ne o radnom danu. Član 36. Ova je Konvencija sačinjena na francuskom jeziku u jednom jedinom primerku, koji će ostati deponovan u arhivi Ministarstva Inostranih Poslova Poljske, i od koga će jedna kopija, propisno overena, biti poslata staranjem Poljske vlade, Vladi svake Visoke Strane Ugovornice.
1-6/04
– 673 od 806 –
Knjiga II
Član 37. 1) Ova će Konvencija biti ratifikovana. Instrumenti ratifikacije biće deponovani u arhivi Ministarstva Inostranih Poslova Poljske, koja će deponovanje notifikovati Vladi svake Visoke Strane Ugovornice. 2) Čim ova Konvencija bude ratifikovana od pet Visokih Strana Ugovornica, ona će stupiti na snagu između njih devedeset dana po deponovanju pete ratifikacije. Posle toga, ona će stupiti na snagu između Visokih Strana Ugovornica koje su je ratifikovale i Visoke Strane Ugovornice koja bude deponovala svoj instrument ratifikacije devedesetog dana po njegovom deponovanju. 3) Dužnost je Vlade Poljske Republike da notifikuje Vladi svake od Visokih Strana Ugovornica datum stupanja na snagu ove Konvencije kao i datum deponovanja svake ratifikacije. Član 38. 1) Ova će Konvencija posle svog stupanja na snagu, ostati otvorena za pristupanje svima državama. 2) Pristupanje će biti izvršeno jednom notifikacijom upućenom Vladi Poljske Republike, koja će o tom obavestiti Vladu svake Visoke Strane Ugovornice. 3) Pristupanje će imati dejstvo počevši devedesetog dana po notifikaciji učinjenoj Vladi Poljske Republike. Član 39. 1) Svaka će od Visokih Strana Ugovornica moći otkazati ovu Konvenciju notifikacijom učinjenoj Vladi Poljske Republike, koja će o tome odmah obavestiti svaku od Visokih Strana Ugovornica. 2) Otkaz će imati dejstvo šest meseci posle notifikacije o otkazu i samo u pogledu Strane koja je to učinila. Član 40. 1) Visoke Strane Ugovornice moći će, u trenutku potpisivanja, deponovanja notifikacija, ili svog pristupanja, izjaviti da se prihvatanje koje One čine prema ovoj Konvenciji ne primenjuje ukupno ili delimično na njihove kolonije, protektorate, teritorije pod mandatom, ili na svaku drugu teritoriju stavljenu pod njihovo suverenstvo ili njihovu vlast, ili na svaku drugu teritoriju pod sizerenstvom.
1-6/04
– 674 od 806 –
Knjiga II
2) Sledstveno tome One će moći docnije pristupiti odvojeno u ime, svih ukupno ili delimično, svojih kolonija, protektorata, teritorija pod mandatom, ili svake druge teritorije stavljene pod njihovo suverenstvo ili pod njihovu vlast, ili za svaku drugu teritoriju pod sizerenstvom. Član 41. Svaka Visoka strana Ugovornica imaće prava najranije dve godine posle stupanja na snagu ove Konvencije da sazove sastanak nove međunarodne Konvencije u cilju traženja poboljšanja koja bi mogla biti unesena u ovu Konvenciju. Ona će se radi toga obratiti Vladi Francuske Republike koja će preduzeti potrebne mere radi pripremanja ove Konvencije. Ova Konvencija, uređena u Varšavi 12. oktobra 1929. ostaće otvorena za potpisivanje do 31. januara 1930.
1-6/04
10.4
– 675 od 806 –
Knjiga II
PROTOKOL O IZMENI KONVENCIJE ZA IZJEDNAČAVANJE PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA * MEĐUNARODNI VAZDUŠNI TRANSPORT (Hag, 1955) Vlade potpisnice
Smatrajući da je poželjno izmeniti Konvenciju za izjednačavanje izvesnih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni saobraćaj, potpisanu u Varšavi 12. oktobra 1929. godine, Sporazumele su se o sledećem:
Glava I IZMENE I KONVENCIJE Član 1. U članu 1. Konvencije a) stav 2. se briše i zamenjuje sledećom odredbom: "2. Međunarodnim transportom u smislu ove Konvencije smatra se svaki transport kod koga se, prema sporazumu stranaka, mesto polaska i mesto opredeljenja, bilo da je došlo bilo da nije došlo do prekida transporta ili pretovara, nalaze ili na teritoriji dveju Visokih strana ugovornica ili na teritoriji samo jedne Visoke strane ugovornice ako je predviđeno pristajanje na teritoriji neke druge Države, makar ta Država i ne bila Visoka strana ugovornica. Transport bez takvog pristajanja između dva mesta na teritoriji jedne iste Visoke strane ugovornice ne smatra se međunarodnim u smislu ove Konvencije". b) stav 3. se briše i zamenjuje sledećom odredbom: *
Ovaj protokol ratifikovan je Rešenjem SIV-a br. 18 od 28. I 1959. godine i objavljen je u dodatku "Službenog lista FNRJ", br. 5/59.
1-6/04
– 676 od 806 –
Knjiga II
"3. Vazdušni transport koji neprekidno vrši više transportera smatra se jedinstvenom operacijom u smislu ove Konvencije kada ga stranke smatraju jedinstvenom operacijom, bilo da je zaključen u formi jednog ugovora ili serije ugovora, i ne gubi svoj međunarodni karakter zbog činjenice da ugovor ili serija ugovora treba u celini da se izvrše na teritoriji samo jedne Države." Član 2. U članu 2. Konvencije stav 2. se briše i zamenjuje sledećom odredbom: "2. Ova se Konvencija ne primenjuje na poštanska pisma i pakete". Član 3. U članu 3. Konvencije a) stav 1. se briše i zamenjuje sledećom odredbom: "1. Kod prevoza putnika mora se izdati putnička karta, koja sadrži:" a) naznačenje mesta polaska i opredeljenja, b) naznačenje jednog od pristanka ako se mesta polaska i opredeljenja nalaze na teritoriji iste Visoke strane ugovornice i ukoliko je predviđeno jedno ili više pristajanja na teritoriji neke druge Države; c) napomenu kojom se naznačuje da se na prevoz putnika može primeniti ova Varšavska Konvencija, koja u principu određuje odgovornost transporta za slučaj smrti ili telesne povrede, kao i za slučaj gubitka ili oštećenja prtljaga, ako se radi o putovanju preduzetom sa određenim krajnjim opredeljenjem ili pristajanjem u nekoj drugoj zemlji različitoj od zemlje polaska". d) stav 2. se briše i zamenjuje sledećom odredbom: "2. Putnička karta potvrđuje, dok se suprotno ne dokaže, zaključenje i uslove pod kojima se ugovor o prevozu zaključuje. Nedostatak, neispravnost ili gubitak putničke karte ne utiče ni na postojanje ni na važnost ugovora o transportu, koji se isto tako stavlja pod odredbe ove Konvencije. Ipak, ako se, sa pristankom transportera, putnik ukrca bez izdate putničke karte, ili ako putnička karta ne sadrži napomenu propisanu u stavu 1. c) ovog člana, transporter nema prava da se koristi odredbama člana 22." Član 4. U članu 4. Konvencije -
1-6/04
– 677 od 806 –
Knjiga II
a) brišu se stavovi 1, 2. i 3. i zamenjuje sledećom odredbom: "1. Za transport primljenog prtljaga, mora se izdati prtljažnica, koja, ako nije kombinovana sa putničkom kartom shodno članu 3. stav 1, ili nije uključena u takvu kartu, mora da sadrži: 1) naznačenje mesta polaska i opredeljenja; b) naznačenje jednog od pristaništa ako se mesta polaska i opredeljenja nalaze na teritoriji iste Visoke strane ugovornice i ukoliko je predviđeno jedno ili više pristajanja na teritoriji neke druge Države; c) napomenu kojom se naznačuje da se na transport prtljaga može primeniti Varšavska Konvencija, koja u principu određuje odgovornost transportera za slučaj gubitaka ili oštećenja prtljaga, ako se radi o transportu sa određenim krajnjim opredeljenjem ili pristajanjem u nekoj zemlji različitoj od zemlje polaska." d) stav 4. se briše i zamenjuje sledećom odredbom: "2. Prtljažnica potvrđuje, dok se suprotno ne dokaže, prijem prtljaga i uslove pod kojima se zaključuje ugovor o transportu. Nedostatak, neispravnost ili gubitak prtljažnice ne utiče ni na postojanje ni na važnost ugovora o transportu koji se isto tako stavlja pod odredbe ove Konvencije. Ipak, ako transporter pristane da primi prtljag na čuvanje bez izdate prtljažnice ili ako u slučaju da prtljažnica nije kombinovana sa putničkom kartom shodno članu 3. stav 1. c), ili nije uključena u takvu kartu, ista ne sadrži napomenu propisanu u stavu 1. c) ovog člana, tansporter nema prava da se koristi odredbama člana 22., stava 2." Član 5. U članu 6. Konvencije stav 3. se briše i zamenjuje sledećom odredbom: "3. Potpis transportera mora da se stavi pre utovara robe na vazduhoplov." Član 6. Član 8. Konvencije se briše i zamenjuje sledećom odredbom: "Tovarni list za vazdušni transport mora da sadrži: a) naznačenje mesta polaska i opredeljenja; b) naznačenje jednog od pristaništa ako se mesta polaska i opredeljenja nalaze na teritoriji iste Visoke strane ugovornice i ukoliko je predviđeno jedno ili više pristajanja na teritoriji neke druge države;
1-6/04
– 678 od 806 –
Knjiga II
c) napomenu kojom se ekspeditorima naznačuje da se na transport može primeniti Varšavska konvencija, koja u principu određuje odgovornost transportera za slučaj gubitaka ili oštećenja robe, ako se radi o transportu sa određenim krajnjim opredeljenjem ili pristajanjem u nekoj zemlji različitoj od zemlje polaska". Član 7. Član 9. Konvencije se briše i zamenjuje sledećom odredbom: "Ako se sa pristankom transportera roba utovari na vazduhoplov bez izdatog tovarnog lista za vazdušni transport, ili ako isti ne sadrži napomenu propisanu u članu 8. stav c), transporter nema pravo da se koristi odredbama člana 22, stav 2." Član 8. U članu 10. Konvencije stav 2. se briše i zamenjuje sledećom odredbom: "Ekspeditor snosi odgovornost za svaku štetu, koju pretrpi transporter ili svako drugo lice prema kome je odgovornost istoga angažovana, a koja nastupa zbog njegovih nepropisanih, netačnih ili nepotpunih obaveštenja i izjava." Član 9. U članu 15. Konvencije dodaje se sledeći stav: "3. Ova Konvencija ne sprečava niukoliko izdavanje prenosivog tovarnog lista za vazdušni transport". Član 10. Briše se stav 2. člana 20. Konvencije. Član 11. Član 22. Konvencije briše se i zamenjuje sledećim odredbama: Član 22. 1. Kod prevoza putnika odgovornost transporta po svakom putniku utvrđuje se na sumu do dve stotine i pedeset hiljada franaka. U slučaju kada, prema zakonodavstvu zemlje nadležnog suda, naknada može da
1-6/04
– 679 od 806 –
Knjiga II
bude određena u okviru rente, glavnica rente ne može da prevaziđe ovu granicu. Ipak putnik može da utvrdi višu granicu odgovornosti na osnovu specijalnog sporazuma sa transporterom. 2. a) Kod prevoza primljenog prtljaga i robe odgovornost transportera se utvrđuje na sumu do dve stotine i pedeset franaka po kilogramu, ukoliko putnik ili ekspeditor ne podnesu u momentu predavanja denjka posebnu izjavu o vrednosti u kom slučaju plaćaju eventualnu dopunsku taksu. U tom slučaju transporter je dužan da plati sumu koja premašuje prijavljenu sumu, ukoliko ne dokaže da je ista veća od stvarne vrednosti u vreme prodaje. b) U slučaju gubitka, oštećenja ili odocnjenja transporta dela prtljaga ili robe, ili svakog predmeta koji isti sadrže, za određivanje odgovornosti transportera uzima se u obzir samo ukupna težina denjkova o kojima se radi. Ipak, kada gubitak, oštećenja ili odocnjenja transporta dela prtljaga ili robe ili nekog predmeta koji isti sadrže, utiče na vrednost drugih denjkova obuhvaćenih istom prtljažnicom ili istim tovarnim listom za vazdušni transport, za utvrđivanje odgovornosti uzima se u obzir ukupna težina denjkova. 3. Što se tiče predmeta o kojima se stara sam putnik odgovornost transportera se utvrđuje na sumu od pet hiljada franaka po putniku. 4. Granice određene u ovom planu ne mogu sprečiti sud da saglasno svom zakonodavstvu, prizna pored toga i sumu kojom se potpuno ili delimično pokrivaju troškovi sudskog postupka, koje zahteva tužilac. Prethodna odredba se ne primenjuje u slučaju kada visina odobrene naknade, ne obuhvatajući troškove sudskog postupka, ne prevazilazi sumu koju je tranporter pismeno ponudio tužiocu u roku od šest meseci od momenta prouzrokovanja štete ili pre pokretanja spora, ako je isto učinjeno posle ovog roka. 5. Kod sume iskazane u francima u ovom članu smatraju se one koje se odnose na novčanu jedinicu koja sadrži šezdeset i pet i po miligrama zlata finoće devet stotina hiljaditih. Ove se sume u zaokrugljenim iznosima mogu pretvoriti u svaki nacionalni novac. Pretvaranje ovih suma u nacionalni novac koji nije zlato vršiće se, u slučaju sudskog spora, prema vrednosti tog novca u odnosu na zlato u momentu suđenja. Član 12. U članu 23. Konvencije dosadašnja odredba postaje stav 1. i dodaje se sledeći stav 2.:
1-6/04
– 680 od 806 –
Knjiga II
"2. Stav 1. ovog člana ne primenjuje se na odredbe koje se odnose na gubitak ili oštećenje proistekle iz same prirode ili nedostatka same transportovane robe." Član 13. U članu 25. Konvencije Stavovi 1. i 2. se brišu i zamenjuju sledećom odredbom: "Granice odgovornosti predviđene u članu 22. ne primenjuju se ukoliko se dokaže da je oštećenje nastupilo zbog činjenja ili nečinjenja transportera ili njegovih podređenih, bilo sa namerom da se oštećenje prouzrokuje, bilo svesnom drskom radnjom koja verovatno može da dovede do oštećenja, i ukoliko se u slučaju činjenja ili propuštanja činjenja od strane podređenih dokaže da su isto to radili u izvršenju svoje dužnosti". Član 14. Posle člana 25. Konvencije dodaje se sledeći član: Član 25. A 1. Ako se protiv transporterovog podređenog pokreće postupak povodom nekog oštećenja predviđenog ovom Konvencijom, ovaj može, ako dokaže da je postupao u okviru izvršenja svoje dužnosti, da se koristi granicama odgovornosti kojima se u smislu člana 22. može koristiti transporter. 2. Ukupni iznos naknade koja se u ovom slučaju može dobiti od transportera i njegovih podređenih ne može da prevaziđe pomenute granice. 3. Odredbe stava 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se ukoliko se dokaže da je oštećenje nastupilo zbog činjenja ili nečinjenja podređenog, bilo sa namerom da se oštećenje prouzrokuje, bilo svesnom drskom radnjom koja verovatno može da dovede do oštećenja." Član 15. U članu 26. Konvencije stav 2. se briše i zamenjuje sledećom odredbom:
1-6/04
– 681 od 806 –
Knjiga II
"2. U slučaju štete primalac mora da pošalje protest transporteru neposredno posle otkrivanja štete a najkasnije u roku od sedam dana za prtljag i četrnaest dana za robu od momenta njihovog prijema. U slučaju odocnjenja, protest treba da se uputi najkasnije dvadeset i jedan dan od momenta kada su mu prtljag ili roba predati na raspolaganje." Član 16. Član 34. Konvencije se briše i zamenjuje sledećom odredbom: "Odredbe člana 3. do 9. zaključno koje se odnose na transportne isprave ne primenjuju se na transport obavljen u izvanrednim okolnostima van normalnog vršenja radnji u vazdušnom transportu". Član 17. Posle člana 40. Konvencije dodaje se sledeći član: Član 40. A 1. Izraz Visoka strana ugovornica upotrebljen u članu 37. stav 2. i u članu 40. stav 1. znači Država. U svim drugim slučajevima pod izrazom Visoka strana ugovornica podrazumeva se država koja je ratifikacija ili pristupanje Konvencije stupilo na snagu i čije otkazivanje nije stupilo na snagu. 2. Reč t e r i t o r i j a znači u smislu ove Konvencije ne samo teritorija metropole neke Države već takođe i sve teritorije koje ona predstavlja u spoljnim odnosima.
Glava II OBLAST PRIMENE IZMENJENE KONVENCIJE Član 18. Konvencija izmenjena ovim protokolom primenjuje se na međunarodni transport određen članom 1. Konvencije pod uslovom da se mesta polaska i opredeljenja nalaze bilo na teritoriji dveju Država učesnica ovog protokola bilo na teritoriji samo jedne Države učesnice u ovom protokolu ako je predviđeno pristajanje na teritoriji neke druge Države.
1-6/04
– 682 od 806 –
Knjiga II
Glava III ZAVRŠNE ODREDBE Član 19. Konvencija i Protokol imaju se smatrati i tumačiti, između učesnica ovog Protokola, kao jedinstven instrument i dobijaju naziv Varšavska konvencija izmenjena u Hagu 1955. godine. Član 20. Do datuma svog stupanja na snagu shodno odredbama člana 22, stav 1. ovaj Protokol ostaje otvoren za potpis svakoj Državi koja je ratifikovala Konvenciju ili joj pristupila, kao i svakoj državi koja je prisustvovala Konferenciji na kojoj je Protokol bio usvojen. Član 21. 1. Ovaj protokol treba da bude ratifikovan od strane Država potpisnica. 2. Ratifikacija ovog Protokola od strane neke Države koja nije učesnica Konvencije povlači za sobom pristupanje Konvenciji izmenjenoj ovim Protokolom. 3. Ratifikacioni instrumenti se dopunjuju kod Vlade Narodne Republike Poljske. Član 22. 1. Čim trideset Država potpisnica deponuju svoje ratifikacione instrumente ovog Protokola, isti stupa na snagu između tih Država devedesetog dana posle deponovanja tridesetog ratifikacionog instrumenta. Za svaku Državu koja ga bude posle toga ratifikovala isti stupa na snagu devedesetog dana posle deponovanja njene ratifikacije. 2. Čim bude stupio na snagu Vlada Narodne Republike Poljske registrovaće ovaj Protokol kod Organizacije ujedinjenih nacija. Član 23. 1. Posle njegovog stupanja na snagu ovaj Protokol biće otvoren za pristupanje svakoj Državi koja nije potpisnica. 2. Pristupanje ovom Protokolu od strane neke Države koja nije učesnica Konvencije povlači za sobom pristupanje Konvenciji izmenjenoj ovim Protokolom.
1-6/04
– 683 od 806 –
Knjiga II
3. Pristupanje se vrši podnošenjem instrumenata pristupanja Vladi Narodne Republike Poljske i stupa na snagu devedesetog dana posle njegovog deponovanja. Član 24. 1. Svaka Učesnica ovog Protokola može ga otkazati putem obaveštenja upućenog Vladi Narodne Republike Poljske. 2. Otkazivanje stupa na snagu šest meseci posle datuma prijema obaveštenja o otkazivanju od strane Vlade Narodne Republike Poljske. 3. Otkazivanje Konvencije od strane jedne Učesnice ovog Protokola u smislu člana 39. neće se između njih smatrati otkazivanjem Konvencije izmenjene ovim Protokolom. Član 25. 1. Ovaj protokol se ima primenjivati na svim teritorijama koje Država učesnica Protokola predstavlja u spoljnim odnosima, izuzimajući one teritorije za koje je data izjava shodno stavu 2. ovog člana. 2. Svaka Država može, u momentu podnošenja svog instrumenta ratifikacije ili pristupanja, izjaviti da se njeno usvajanje ovog Protokola ne odnosi na jednu ili više teritorija koje ona predstavlja u spoljnim odnosima. 3. Svaka Država može zatim obavestiti Vladu Narodne Republike Poljske da se ovaj Protokol ima primenjivati i na jednoj ili više teritorija, koje su bile predmet izjava predviđene u stavu 2. ovog člana. Ovo obaveštenje stupa na snagu devedesetog dana posle datuma njegovog prijema od strane ove Vlade. 4. Svaka Država učesnica ovog Protokola može, shodno odredbama člana 24, stav 1, otkazati ovaj Protokol posebno za sve ili jednu bilo koju teritoriju koju predstavlja u spoljnim odnosima. Član 26. Na ovaj Protokol se ne može učiniti nikakva rezerva. Ipak, Država može u svakom momentu izjaviti, putem obaveštenja upućenog Vladi Narodne Republike Poljske, da se Konvencija izmenjena ovim Protokolom neće primenjivati na prevoz ljudi, na transport robe i prljaga za vojne vlasti koji se vrši vazduhoplovima registrovanim u toj Državi čiji je celokupni kapacitet rezervisan od strane tih vojnih vlasti ili za njihov račun.
1-6/04
– 684 od 806 –
Knjiga II
Član 27. Vlada Narodne Republike Poljske odmah će obavestiti Vlade, svih Država potpisnica Konvencije ili ovog Protokola, svih Država učesnica Konvencije ili ovog Protokola i svih Država članica Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva ili Organizacije Ujedinjenih nacija, kao Organizaciju međunarodnog civilnog vazduhoplovstva, o: a) svakom potpisivanju i datumu potpisivanja ovog protokola, b) deponovanju i datumu deponovanja svakog instrumenta ratifikacije ili pristupanja ovom Protokolu, c) datumu kada ovaj Protokol stupa na snagu shodno stavu 1. člana 22, d) prijemu i datumu prijema svakog obaveštenja o otkazivanju, e) prijemu i datumu prijema obaveštenja učinjenog shodno članu 25, i f) prijemu i datumu prijema obaveštenja učinjenog shodno članu 26. U potvrdu čega su dole potpisani punomoćnici, propisno ovlašćeni, potpisali ovaj Protokol. Rađeno u Hagu dvadeset osmog septembra hiljadu devet stotina pedeset i pete godine u tri verodostojna teksta na francuskom, engleskom i španskom jeziku. U slučaju razlikovanja važiće francuski tekst, na kome je Konvencija bila sastavljena. Ovaj Protokol biće deponovan kod Vlade Narodne Republike Poljske, kod koje će, shodno odredbama člana 20. ostati otvoren za potpisivanje, a ista Vlada će poslati njegove saglasne kopije Vladama, svih Država potpisnica Konvencije ili ovog Protokola, svih Država učesnica Konvencije ili ovog Protokola, i svih Država članica organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva ili Organizacije Ujedinjenih nacija, kao i Organizaciji međunarodnog civilnog vazduhoplovstva.
1-6/04
10.5
– 685 od 806 –
Knjiga II
ZAKON O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O KRIVIČNIM DELIMA I NEKIM DRUGIM AKTIMA IZVRŠENIM U * VAZDUHOPLOVSTVIMA Član 1.
Ratifikuje se Konvencija o krivičnim delima i nekim drugim aktima izvršenim u vazduhoplovima, koja je potpisana u Tokiju 14. septembra 1963. godine u originalu na engleskom, francuskom i španskom jeziku. Član 2. Tekst Konvencije o krivičnim delima i nekim drugim aktima izvršenim u vazduhoplovima, u prevodu glasi: KONVENCIJA O KRIVIČNIM DELIMA I NEKIM DRUGIM AKTIMA IZVRŠENIM U VAZDUHOPLOVIMA Države učesnice ove konvencije dogovorile su se o sledećim odredbama:
Glava I Područje primene Konvencije Član 1. 1. Ova konvencija se primenjuje: a) na krivična dela predviđena krivičnim zakonima; b) na akte koji, bez obzira da li predstavljaju krivična dela ili ne, mogu da ugroze ili ugrožavaju bezbednost vazduhoplova ili lica i dobara u njemu, ili u njemu remete dobar red i disciplinu.
*
Ovaj zakon objavljen je u "Službenom listu SFRJ", br. 47/70 (dodatak)
1-6/04
– 686 od 806 –
Knjiga II
2. Sa izuzetkom odredaba sadržanih u trećoj glavi, ona koncenpcija se primenjuje na krivična dela i akte koje izvrši neko lice u vazduhoplovu koji je registrovan u jednoj državi ugovornici za vreme dok se taj vazduhoplov nalazi bilo u letu bilo na površini otvorenog mora ili predela koji nije sastavni deo neke države. 3. Za svrhe ove Konvencije smatra se da se vazduhoplov nalazi u letu od časa kad je upotrebljena potrebna sila za uzletanje pa do časa kada se završi sletanje. 4. Ova konvencija se ne primenjuje na vazduhoplove koji se upotrebljavaju u vojne, carinske ili policijske svrhe. Član 2. Ne dirajući u odredbe člana 4. i s izuzetkom potreba bezbednosti vazduhoplova kao i lica i dobara u njemu, nijedna odredba ove konvencije ne može se tumačiti kao da dopušta ili propisuje primene bilo koje mere u slučaju krivičnih dela predviđenih zakonima političke prirode ili zasnovanih na rasnoj ili verskoj diskriminaciji.
Glava II Nadležnost Član 3. 1. Država registracije vazduhoplova nadležna je da sudi krivična dela i akte izvršene u vazduhoplovu. 2. Svaka država ugovornica preduzeće potrebne mere za uspostavljanje svoje nadležnosti kao država registracije u cilju suđenja krivičnih dela izvršenih u vazduhoplovima koji su upisani u njen registar. 3. Ova konvencija ne isključuje ni jednu nadležnost u krivičnim stvarima koja se zasniva na nacionalnim zakonima. Član 4. Država ugovornica koja nije država registracije na može ometati vazduhoplov u letu radi vršenja svoje nadležnosti u krivičnim stvarima u pogledu krivičnog dela izvršenog u vazduhoplovu, osim u sledećim slučajevima: a) ako je krivično delo proizvelo učinak na teritoriji te države;
1-6/04
– 687 od 806 –
Knjiga II
b) ako je krivično delo izvršeno od strane ili na štetu državljana te države ili lica koje je u njoj stalno nastanjeno; c) ako krivično delo ugrožava bezbednost te države; d) ako krivično delo predstavlja povredu pravila ili propisa koji važe u toj državi za letenje ili manevrisanje vazduhoplova; e) ako je vršenje nadležnosti potrebno radi obezbeđenja poštovanja obaveze koja pada na tu državu na osnovu višestrukog međunarodnog sporazuma.
Glava III Ovlašćenja zapovednika vazduhoplova Član 5. 1. Odredbe ove glave primenjuju se na krivična dela počinjena ili akte izvršene, i čije izvršenje neposredno predstoji, u vazduhoplovu dok je u letu, bilo u vazdušnom prostoru države registracije, bilo iznad otvorenog mora ili predela koji nije sastavni deo neke države, i to samo u slučaju kad je poslednje mesto uzletanja ili sledeće predviđeno mesto sletanja na teritoriji neke države koja nije država registracije, ili kad vazduhoplov docnije leti u vazdušnom prostoru države koja nije država registracije, ili u pretpostavci da se učinilac još nalazi u vazduhoplovu. 2. Za svrhe ove glave, i bez obzira na odredbe člana 1. stav 3. smatra se da je vazduhoplov u letu od časa kad su po izvršenom ukrcavanju sva spoljna vrata zatvorena pa do časa kad se jedna od tih vrata otvore radi iskrcavanja. U slučaju prinudnog sletanja, odredbe ove glave se i dalje primenjuju u pogledu krivičnih dela i akata izvršenih u vazduhoplovu sve dok nadležna vlast neke države na preuzme brigu oko vazduhoplova kao i lica i dobara u njemu. Član 6. 1. Kad zapovednik vazduhoplova ima osnova da poveruje da je neko lice počinilo ili izvršilo ili da će neposredno izvršiti u vazduhoplovu, dok je ovaj u letu, krivično delo ili akt kojije predviđen u članu 1. stav 1, on može da preduzme protiv učinioca razumne mere, podrazumevajući tu i prinudne mere koje su potrebne radi:
1-6/04
– 688 od 806 –
Knjiga II
a) garantovanja bezbednosti vazduhoplova ili lica van dobara u njemu; b) održavanje dobrog reda i discipline u vazduhoplovu; c) omogućavanja predaje učinioca nadležnim vlastima ili njegovog iskrcavanja prema odredbi ove glave. 2. Zapovednik vazduhoplova može zahtevati pomoć drugih članova posade ili ih na to ovlasti, a takođe može, bez prava na zahtevanje, zamoliti za pomoć ili ovlastiti na to putnike radi primene prinudnih mera koje ima pravo da preduzme. Svaki član posade kao i svaki putnik može, takođe, i bez tog ovlašćenja, preduzeti sve razumne preventivne mere, ako ima osnova za verovanje da su one hitno potrebne radi garantovanja bezbednosti vazduhoplova ili lica ili dobara u njemu. Član 7. 1. Prinudne mere preduzete protiv nekog lica prema odredbama člana 6. prestaju da se primenjuju posle svakog sletanja osim: a) ako se mesto sletanja nalazi na teritoriji države koja nije ugovornica i ako vlasti ove države odbiju da dozvole iskrcavanje pomenutog lica ili su prinudne mere prema njemu primenjene saglasno odredbama člana 6. stav 1. tačka c) radi omogućavanja njegove predaje nadležnim vlastima; b) ako vazduhoplov izvrši prinudno sletanje, a zapovednik vazduhoplova ne može da preda pomenuto lice nadležnim vlastima; c) ako pomenuto lice ne pristane da se i posle tog sletanja dalje prevozi pod uslovom da ostane podvrgnuto prinudnim merama. 2. Zapovednik vazduhoplova dužan je, kad se na njegovom vazduhoplovu nalazi lice protiv kojeg je primenjena prinudna mera saglasno odredbama člana 6. da obavesti u najkraćem roku i, ako je moguće, pre sletanja na teritoriju neke države vlasti te države o prisustvu u vazduhoplovu lica koje je podvrgnuto nekoj prinudnoj meri kao i razlozima za tu meru. Član 8. 1. Ako zapovednik vazduhoplova ima osnova da poveruje da je neko lice izvršilo u vazduhoplovu ili da će neposredno izvršiti akt predviđen u članu 1. stav 1 tačka b), on može da iskrca to lice na teritoriji svake države u kojoj vazduhoplov sleti, ukoliko je ta mera potrebna za svrhe iz člana 6. stav 1. tačka a) ili b).
1-6/04
– 689 od 806 –
Knjiga II
2. Zapovednik vazduhoplova obaveštava vlasti države na čijoj teritoriji iskrcava neko lice, saglasno odredbama ovog člana, o tom iskrcavanju i o razlozima koji su ga na to naveli. Član 9. 1. Ako zapovednik vaduhoplova ima osnova da poveruje da je neko lice izvršilo u vazduhoplovu neki akt koji po njegovom mišljenju predstavlja teško krivično delo, saglasno krivičnim zakonima države registracije vazduhoplova, on je ovlašćen da preda to lice nadležnim vlastima svake države ugovornice na čijoj teritoriji je vazduhoplov sleteo. 2. Zapovednik vazduhoplova dužan je u najkraćem roku i, ako je moguće, pre sletanja na teritoriju koje države ugovornice, kad se u vazduhoplovu nalazi lice za koje ima nameru da ga preda saglasno odredbama prethodnog stava, da obavesti vlasti odnosne države o toj nameri kao i o razlozima koji to opravdavaju. 3. Zapisnik vazduhoplova saopštava vlastima kojima predaje lice za koje pretpostavlja da je učinilac krivičnog dela, saglasno odredbama ovog člana, dokaze i obaveštenja do kojih je prema zakonu države registracije vazduhoplova zakonito došao. Član 10. Kad je primena mera predviđenih ovom konvencijom saglasna s njome, ni zapovednik vazduhoplova, ni neki drugi član posade, ni putnik, ni sopstvenik, ni korisnik vazduhoplova, ni lice za čiji je račun let vršen, ne mogu se proglasiti odgovornima u postupku pokrenutom zbog štete koju je pretrpelo lice prema kojem su te mere bile preduzete.
Glava IV Protivpravno oduzimanje vazduhoplova Član 11. 1. Kad neko lice u vazduhoplovu protivpravno i silom ili pretnjom sile ometa vazduhoplov u letu, ili ga prigrabi, ili nad njim vrši kontrolu, kao i kad se sprema da neposredno izvrši takav akt, države ugovornice preduzeće sve pogodne mere da se uspostavi ili sačuva kontrola nad vazduhoplovom od strane zakonitog zapovednika.
1-6/04
– 690 od 806 –
Knjiga II
2. U slučajevima predviđenim u prethodnom stavu svaka država ugovornica u kojoj vazduhoplov sleti dozvoliće putnicima i posadi da nastave njihov put čim je to moguće. Ona će vratiti vazduhoplov i njegov tovar onima koji su ovlašćeni da ih drže.
Glava V Ovlašćenja i obaveze države Član 12. Svaka država ugovornica dužna je da dozvoli zapovedniku vazduhoplova registrovanog u drugoj državi ugovornici da iskrca svako lice saglasno odredbama člana 8. stav 1. Član 13. 1. Svaka država ugovornica dužna je da primi lice koje joj zapovednik vazduhoplova preda saglasno odredbama člana 9. stav 1. 2. Ako smatra da to okolnosti opravdavaju, svaka država ugovornica obezbediće pritvor ili će preduzeti koju drugu meru radi obezbeđenja prisustva lica osumnjičenog da je učinilo delo predviđeno u članu 11. stav 1. kao i svakog drugog lica koje joj je predato. Ovaj prigovor kao i ove mere treba da budu u skladu sa zakonodavstvom te države, one mogu trajati samo za vreme koje je potrebno da se pokrene krivični postupak za ekstradikciju. 3. Svako lice koje je pritvoreno primenom prethodnog stava može se smesta staviti u vezu s najbližim ovlašćenim predstavnikom države čiji je državljanin; u tom cilju biće mu pružene sve olakšice. 4. Svaka država ugovornica kojoj je neko lice predato saglasno odredbama člana 9. stav 1 ili na čiju teritoriju vazduhoplov sleti posle izvršenja dela predviđenog u članu 11. stav 1. preduzeće smesta potreban prethodni izviđaj radi ustanovljenja činjenica. 5. Kad je neka država stavila određeno lice u pritvor saglasno odredbama ovog člana, ona će o tom pritvoru kao i o okolnostima koje ga opravdavaju, smesta obavestiti državu u kojoj je vazduhoplov registrovan, državu čiji je državljanin pritvoreno lice i, ako to smatra neophodnim, svaku drugu zainteresovanu državu. Država koja sprovodi prethodni izviđaj predviđen u stavu 4. ovog člana, obavestiće hitno o rezultatima navedene države i označiće im da li namerava ostvariti svoju nadležnost.
1-6/04
– 691 od 806 –
Knjiga II
Član 14. 1. Ako neko lice, koje je bilo iskrcano u skladu sa odredbama člana 8. stav 1, ili je bilo predato u skladu sa odredbama člana 9. stav 1, ili koje se samo iskrcalo pošto je učinilo delo predviđeno u članu 11. stav 1, ne može ili ne želi da nastavi putovanje, država sletanja ukoliko odbije da dozvoli ulazak tom licu, a ono nije državljanin te države ili u njoj nema stalno mesto stanovanja, može da ga protera u državu čiji je državljanin ili gde se stalno nastanilo, ili u državu na čijoj je teritoriji započelo svoje vazdušno putovanje. 2. Ni iskrcavanje, ni predaja, ni pritvor, ni druge mere predviđene u članu 13. stav 2, kao ni preterivanje zainteresovanog lica neće se smatrati da ovlašćuje ulazak na teritoriju države ugovornice prema zakonima te države koji se odnose na ulazak ili iseljenje lica. Odredbe ove konvencije ne diraju u zakone država ugovornica koji se odnose na proterivanje lica. Član 15. 1. Sa izuzetkom odredaba prethodnog člana, svako lice koje je bilo iskrcano saglasno odredbama člana 8. stav 1, ili koje je bilo predato saglasno odredbama člana 9. stav 1, ili koje se samo iskrcavalo pošto je učinilo delo predviđeno u članu 11. stav 1, a želi da nastavi putovanje, može to da učini čim mu se pruži mogućnost u smeru po svom izboru, osim ako se njegovo prisustvo ne zahteva po zakonu države sletanja radi krivičnog progona ili ekstradicije. 2. Sa izuzetkom zakona koji se odnose na ulazak i useljenje, na ekstradiciju i proterivanje lica, svaka država ugovornica na čijoj je teritoriji neko lice iskrcano saglasno odredbama člana 8. stav 1, ili predato saglasno odredbama član 9. stav 1, ili koje se samo iskrcalo, a stavlja mu se na teret delo predviđeno u članu 11. stav 1, priznaće tom licu takvo postupanje koje u pogledu zaštite i bezbednosti nije manje povoljno od postupanja koje ona priznaje sopstvenim državljanima u sličnim slučajevima.
1-6/04
– 692 od 806 –
Knjiga II
Glava VI Ostale odredbe Član 16. 1. Krivična dela izvršena u vazduhoplovu registrovanom u jednoj državi ugovornici smatraće se za svrhe ekstradicije da su bila izvršena kako u mestu njihova izvršenja tako i na teritoriji države registracije vazduhoplova. 2. Vodeći računa o odredbi prethodnog stava, nijedna odredba ove konvencije ne sme se tumačiti u smislu da stvara obavezu na odobravanje ekstradicije. Član 17. Preduzimajući mere izviđanja ili hapšenja ili vršeći na koji drugi način svoju nadležnost u pogledu krivičnog dela izvršenog u vazduhoplovu države ugovornice treba da u potrebnoj meri vode računa o bezbednosti i drugim interesima vazdušne plovidbe i treba da postupaju na način kojim će se izbeći nepotrebno zadržavanje vazduhoplova, putnika, članova posade ili tovara. Član 18. Ako neke države ugovornice osnuju za vazdušni saobraćaj organizacije za zajedničko iskorišćavanje ili međunarodna tela za iskorišćavanje i ako vazduhoplovi u njihovoj upotrebi nisu registrovani u određenoj državi, ove države odrediće na pogodan način između sebe onu državu koja će se za svrhe ove konvencije smatrati kao država registracije. Ona će upoznati s tim izborom Organizaciju za međunarodnu civilnu avijaciju koja će o tome obavestiti sve države ugovornice ove konvencije.
1-6/04
– 693 od 806 –
Knjiga II
Glava VII Protokolarne odredbe Član 19. Ova konvencija, sve do dana njenog stupanja na snagu pod uslovima predviđenim u članu 21, otvorena je na potpisivanje svake države koja je tog dana članica Organizacije ujedinjenih nacija ili neke specijalizovane ustanove. Član 20. 1. Ova konvencija podvrgnuta je ratifikaciji država potpisnica saglasno njihovim ustavnim odredbama. 2. Ratifikacioni instrumenti deponovaće se kod Organizacije za međunarodnu civilnu avijaciju. Član 21. 1. Kad ovu konvenciju bude ratifikovalo dvanaest država potpisnica, ona će stupiti na snagu između tih država devedesetog dana posle deponovanja dvanaestog ratifikacionog instrumenta. 2. Organizacija za međunarodnu civilnu avijaciju registrovaće ovu konvenciju kod generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija čim ona stupi na snagu. Član 22. 1. Ova konvencija biće otvorena, posle njenog stupanja na snagu, pristupanju svake druge države članice Organizacije Ujedinjenih nacija ili neke specijalizovane ustanove. 2. Pristupanje će se vršiti deponovanjem instrumenta o pristupanju kod Organizacije za međunarodnu civilnu avijaciju i imaće učinak devedesetog dana posle dana deponovanja. Član 23. 1. Svaka država ugovornica može da otkaže ovu konvenciju notifikacijom upućenom Organizaciji za međunarodnu civilnu avijaciju. 2. Otkazivanje imaće učinak šest meseci posle dana kada je Organizacija za međunarodnu civilnu avijaciju primila notifikaciju.
1-6/04
– 694 od 806 –
Knjiga II
Član 24. 1. Svaki spor između država ugovornica u pogledu tumačenja ili primene ove konvencije, koji se ne može rešiti putem pregovora, podvrgnuće se arbitraži na zahtev jedne od njih. Ako za šest meseci od dana zahteva za arbitražu stranke ne postignu sporazum o organizovanju arbitraže, bilo koja od njih može da iznese spor pred Međunarodni sud pravde, s tim što zahtev podnosi saglasno Statutu tog Suda. 2. Svaka država može, u času kad potpisuje ili ratifikuje ovu konvenciju ili joj pristupi, da izjavi da se ne smatra vezanom odredbama prethodnog stava. Druge države ugovornice neće biti vezane tim odredbama prema državi ugovornici koja je stavila takvu rezervu. 3. Svaka država ugovornica koja je stavila rezervu saglasno odredbama prethodnog stava može u svakom času da je ukine notifikacijom upućenom Organizaciji za međunarodnu civilnu avijaciju. Član 25. Izuzev slučaja predviđenog u članu 24. nikakva rezerva nije dopuštena uz ovu konvenciju. Član 26. Organizacija za međunarodnu civilnu avijaciju obavestiće sve države članice Organizacije Ujedinjenih nacija ili specijalizovane ustanove: a) o svakom potpisivanju ove konvencije kao i o danu tog potpisivanja; b) o deponovanju svakog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju kao i o danu tog deponovanja; c) o danu kad ova konvencija stupa na snagu saglasno odredbama stava 1. člana 21; d) o prijemu svake notifikacije o otkazivanju kao i o danu tog prijema; i e) o prijemu svake izjave ili notifikacije u smislu člana 24. kao i o danu tog prijema. U potvrdu čega dole potpisani opunomoćenici za to ispravno ovlašćeni potpisali su ovu konvenciju. Sačinjeno u Tokiju 14. septembra 1963. godine u tri istovetna primerka na engleskom, francuskom i španskom jeziku.
1-6/04
– 695 od 806 –
Knjiga II
Ova konvencija deponuje se kod Međunarodne organizacije za civilnu avijaciju, kod koje ostaje otvorena za potpisivanje, u skladu sa članom 19, a povedena Organizacija dostavlja overene primerke Konvencije svim državama članicama Ujedinjenih nacija ili bilo koje specijalizovane agencije." Član 3. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dan objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
1-6/04
10.6
– 696 od 806 –
Knjiga II
ZAKON O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O SUZBIJANJU NEZAKONITIH AKATA UPERENIH PROTIV BEZBEDNOSTI CIVILNOG * VAZDUHOPLOVSTVA Član 1.
Ratifikuje se Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, potpisana 23. septembra 1971. godine u Montrealu, u tri originalna primerka, od kojih se svaki sastoji od četiri autentična teksta na engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku. Član 2. Tekst Konvencije u prevodu glasi: KONVENCIJA O SUZBIJANJU NEZAKONITIH AKATA UPERENIH PROTIV BEZBEDNOSTI CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA Države članice ove konvencije, Smatrajući da nezakoniti akti upereni protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva ugrožavaju bezbednost lica i imovine, ozbiljno utiču na rad vazduhoplovnih službi i podrivaju poverenje ljudi širom sveta u bezbednost civilnog vazduhoplovstva. Smatrajući da vršenje ovakvih akata predstavlja veoma zabrinjavajuću pojavu. Smatrajući da, u cilju sprečavanja ovakvih dela, postoji hitna potreba da se odrede odgovarajuće mere za kažnjavanje izvršilaca krivičnih dela. Složile su se o sledećem: * Ovaj zakon objavljen je u "Službenom listu SFRJ", br. 3/72.
1-6/04
– 697 od 806 –
Knjiga II
Član 1. 1. Svako lice čini krivično delo ako nezakonito i namerno: (a) izvrši akt nasilja usmeren protiv lica na vazduhoplovu u letu, ako bi taj akt doveo u opasnost bezbednost vazduhoplova; ili (b) uništi vazduhoplov u saobraćaju ili prouzrokuje štetu takvom vazduhoplovu usled čega vazduhoplov ne može da leti ili koja bi dovela u opasnost njegovu bezbednost u letu; ili (c) postavi ili prouzrokuje da se na vazduhoplovu u saobraćaju na bilo koji način postavi sprava ili supstanca, koja bi mogla da uništi taj vazduhoplov, ili prouzrokuje štetu zbog koje ne bi mogao da leti, ili prouzrokuje štetu koja bi dovela u opasnost njegovu bezbednost u letu; ili (e) daje informacije za koje zna da su lažne i na taj način dovodi u opasnost bezbednost vazduhoplova u letu. 2. Svako lice takođe čini krivično delo ako: (a) pokuša da izvrši jedno od krivičnih dela spomenutih u stavu 1. ovog člana; ili (b) je saučesnik lice koje čini ili pokušava da učini takvo krivično delo. Član 2. Prema ovoj konvenciji: (a) za vaduhoplov se smatra da je u letu u svako doba od momenta kada se sva spoljašnja vrata zatvore posle ukrcavanja pa do časa kada se bilo koja vrata otvore za iskrcavanje; u slučaju prinudnog sletanja smatraće se da let i dalje traje sve dok nadležne vlasti ne preuzmu odgovornost za vazduhoplov, lica i imovinu na njemu; (b) za vazduhoplov se smatra da je u saobraćaju od započinjanja pretpoletnih priprema vazduhoplova, koje obavlja zemaljsko osoblje ili članovi posade, za određeni let pa do isteka 24 časa posle bilo kog sletanja; period vazduhoplova u saobraćaju, u svakom slučaju, produžiće se na celokupan period za koji je vazduhoplov u letu kako je definisano u stavu (a) ovog člana. Član 3. Svaka država ugovornica obavezuje se da za krivična dela spomenuta u članu 1. predvidi stroge kazne.
1-6/04
– 698 od 806 –
Knjiga II
Član 4. 1. Ova Konvencija neće se primenjivati na vazduhoplove koji se koriste u vojne, carinske ili policijske svrhe. 2. U slučajevima iz člana 1. stav 1. tač. (a), (b), (c) i (e) ova konvencija će se primenjivati, bez obzira da li vazduhoplov saobraća na međunarodnoj ili domaćoj liniji, samo tako: (a) se mesto poletanja ili sletanja, stvarnog ili namernog, nalazi izvan teritorije države registracija vazduhoplova; ili (b) je krivično delo izvršeno na teritoriji države koja nije država registracije vazduhoplova. 3. Pored stava 2. ovog člana, u slučajevima iz člana 1. stav 1, tač. (a), (b), (c) i (e), ova konvencija će se takođe primenjivati ako su izvršilac krivičnog dela ili osumnjičeni otkriveni na teritoriji države koja nije država registracije vazduhoplova. 4. U pogledu država spomenutih u članu 9. i u slučajevima iz člana 1. stav 1. tač. (a), (b), (c) i (e), ova konvencija neće se primenjivati ukoliko se mesta iz stava 2. tačka (a) ovog člana ne nalaze na teritoriji iste države koja je jedna od država spomenutih u članu 9, osim ako je krivično delo izvršeno ili se izvršilac krivičnog dela ili osumnjičeni zateknu na teritoriji neke druge države. 5. U slučajevima iz člana 1. stav 1. tačka (d), ova konvencija će se primenjivati samo ako se koriste navigacioni uređaji za međunarodnu vazdušnu plovidbu. 6. Odredbe, st. 2, 3, 4. i 5. ovog člana primenjivaće se i u slučajevima iz člana 1. stav 2. Član 5. 1. Svaka država ugovornica preduzeće mere koje su potrebne da bi uspostavila svoju nadležnost za krivična dela u sledećim slučajevima: (a) kada je krivično delo izvršeno na teritoriji države; (b) kada je krivično delo izvršeno protiv vazduhoplova ili na vazduhoplovu koji je registrovan u toj državi; (c) kada vazduhoplov na kome je izvršeno krivično delo sleti na teritoriju te države sa osumnjičenim još uvek u vazduhoplovu; (d) kada je krivično delo izvršeno protiv vazduhoplova ili na vazduhoplovu koji je bez posade iznajmljen zakupcu čije se glavno sedište
1-6/04
– 699 od 806 –
Knjiga II
poslovanja, ili u nedostatku takvog sedišta, stalno boravište nalazi u toj državi. 2. Svaka država ugovornica takođe preduzima potrebne mere da bi uspostavila nadležnost za krivična dela iz člana 1. stav 1. tač. (a), (b) i (c) i iz člana 1. stav 2. ukoliko se stav odnosi na ova krivična dela, kada se osumnjičeni nalazi na njenoj teritoriji i ta država ga ne izruči, shodno članu 8, jednoj od država spomenutih u stavu 1. ovog člana. 3. Ova konvencija ne isključuje nijednu krivičnu nadležnost koja se obavlja u skladu sa nacionalnim zakonima. Član 6. 1. Ako smatra da okolnosti to opravdavaju, svaka država ugovornica na čijoj se teritoriji nalazi izvršilac krivičnog dela ili osumnjičeni, staviće ga u pritvor ili preduzeti druge mere da bi osiguralo njegovo prisustvo. Pritvor i ostale mere biće zasnovane na zakonu te države, ali mogu da traju samo onoliko koliko je potrebno da se omogući uspostavljanje krivičnog ili ekstradicionog postupka. 2. Takva država odmah će sprovesti prethodno ispitivanje činjenica. 3. Svakom licu koje je u pritvoru, shodno stavu 1. ovog člana, biće omogućeno da odmah stupi u vezu s najbližim odgovarajućim predstavnikom državi čiji je državljanin. 4. Kada država, shodno ovom članu, stavi u pritvor neko lice, ona će odmah da obavesti države iz člana 5. stav 1. državu čiji je državljanin zadržano lice i, ukoliko smatra za potrebno, svaku državu zainteresovanu za činjenicu da je takvo lice u pritvoru, i o okolnostima koje zahtevaju njegovo zadržavanje. Država koja vrši prethodno ispitivanje obuhvaćeno stavom 2. ovog člana, odmah će o svojim nalazima da obavesti spomenute države i da naznači da li namerava da vrši jurisdikciju. Član 7. Strana ugovornica na čijoj se teritoriji nalazi okrivljeni, ako ga ne ekstradira, biće obavezna, bez izuzetka i bez obzira da li je krivično delo počinjeno na njenoj teritoriji, da dostavi slučaj svojim nadležnim organima radi sudskog gonjenja. Ovi organi doneće odluku na isti način kao i kod svakog običnog krivičnog dela ozbiljne prirode, shodno zakonu dotične države.
1-6/04
– 700 od 806 –
Knjiga II
Član 8. 1. Krivična dela smatraće se kao krivična dela za koja se dozvoljava ekstradicija u svakom ugovoru o ekstradiciji koji postoji između država ugovornica. Države ugovornice se obavezuju da u svaki ugovor o ekstradiciji koji će se zaključiti između njih uključe ova krivična dela za koja se dozvoljava ekstradicija. 2. Ako država ugovornica koja vrši ekstradiciju, zavisno od postojanja ugovora, primi zahtev za ekstradiciju od druge države ugovornice s kojom nema ugovor o ekstradiciji, ona može, po svom nahođenju, da smatra ovu konvenciju kao zakonsku osnovu za ekstradiciju u pogledu krivičnih dela. Ekstradicija će zavisiti od ostalih uslova predviđenih zakonom države od koje se zahteva da izvrši ekstradiciju. 3. Države ugovornice, koje ekstradiciju ne uslovljavaju postojanjem ugovora, smatraće kao krivična dela ona za koja je dozvoljena ekstradicija između njih, shodno uslovima predviđenim zakonom države od koje se traži da izvrši ekstradiciju. 4. Svako krivično delo biće tretirano, u cilju ekstradicije između država ugovornica, kao da je počinjeno ne samo u mestu u kome se dogodilo već i na teritorijama država od kojih se traži da uspostave svoju jurisdikciju, u skladu sa članom 5. stav 1. tač. (b), (c) i (d). Član 9. Države ugovornice koje osnuju zajedničke organizacije za obavljanje vazdušnog saobraćaja ili međunarodne agencije, i koriste vazduhoplove koji nose zajedničke ili međunarodne oznake, na odgovarajući način, odrediće između sebe državu koja će, u smislu ove konvencije, obavljati nadležnost i imati atribute države registracije. O ovom imenovanju države ugovornice obavestiće Organizaciju za međunarodno civilno vazduhoplovstvo koja će to saopštiti svim državama potpisnicama ove konvencije. Član 10. 1. Države ugovornice, u skladu sa međunarodnim i unutrašnjim pravom, nastoje da preduzmu sve odgovarajuće mere da bi se sprečila krivična dela iz člana 1. 2. Kada usled izvršenja jednog od krivičnih dela iz član 1. vazduhoplova kasni ili je let prekinut, svaka država ugovornica na čijoj se teritoriji nalazi vazduhoplov, putnici ili posada, olakšaće nastavak puto-
1-6/04
– 701 od 806 –
Knjiga II
vanja i posade što je moguće pre i bez odlaganja će vratiti vazduhoplov i njegov teret njegovim zakonskim vlasnicima. Član 11. 1. Države ugovornice pružiće jedna drugoj pomoć u pogledu krivičnog postupka koji se pokreće u vezi sa krivičnim delima. U svim slučajevima primenjivaće se zakon države od koje se traži pomoć. 2. Odredbe stava 1. ovog člana neće uticati na obaveze u bilo kom drugom sporazumu, bilateralnom ili multilateralnom, koji tretira ili će tretirati, u celini ili delimično, uzajamnu pomoć u krivičnim delima. Član 12. Svaka država ugovornica koja ima razloga da veruje da će se neko od krivičnih dela iz člana 1. izvršiti, pružiće, u skladu sa svojim nacionalnim zakonom, odgovarajuća obaveštenja kojima raspolaže onim državama za koje smatra da su države spomenute u članu 5. stav 1. Član 13. Svaka država ugovornica će, u skladu sa svojim unutrašnjim pravom, što je moguće pre, da saopšti Savetu Organizacije za međunarodno civilno vazduhoplovstvo sve odgovarajuće informacije kojima raspolaže, a koje se odnose: (a) na okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno; (b) na mere preduzete shodno članu 10. stav 2; (c) na mere preduzete protiv izvršioca krivičnog dela ili osumnjičenog, a naročito na rezultate postupka ekstradicije ili drugih zakonskih postupaka. Član 14. 1. Svaki spor između dve ili više država ugovornica u pogledu tumačenja ili primene ove konvencije, koji ne može da se reši putem pregovora, podleže, na zahtev jedne od ovih država, arbitraži. Ako u roku od 6 meseci, računajući od dana zahteva za arbitražu, strane ne mogu da se slože o organizaciji arbitraže, bilo koja strana može da dostavi spor Međunarodnom sudu pravde podnoseći zahtev u skladu sa Statutom Suda.
1-6/04
– 702 od 806 –
Knjiga II
2. Svaka država može, u vreme potpisivanja ili ratifikovanja ove konvencije ili u trenutku pristupanja Konvenciji, da se ogradi od odredaba prethodnog stava. Ostale države ugovornice ne podležu odredbama prethodnog stava u odnosu na svaku državu ugovornicu koja učini takvu rezervu. 3. Svaka država ugovornica koja se ogradila na osnovu odredbi prethodnog stava, može, u svako doba, da povuče tu rezervu putem saopštenja upućenog vladama depozitarima. Član 15. 1. Ova konvencija biće otvorena 23. septembra 1971. godine u Montrealu za potpisivanje država koje su učestvovale na Međunarodnoj konferenciji o vazduhoplovnom pravu, koja je održana u Montrealu od 8. do 23. septembra 1971 (u daljem tekstu Montrealska konferencija). Posle 10. oktobra 1971. godine, Konvencija će biti otvorena za potpisivanje svim državama, i to u Moskvi, Londonu i Vašingtonu. Svaka država koja ne potpiše ovu konvenciju pre njenog stupanja na snagu, može da joj, u skladu sa stavom 3. ovog člana, pristupi u bilo koje vreme. 2. Ova konvencija podleže ratifikaciji država potpisnica. Ratifikacioni instrumenti i instrumenti o pristupanju biće deponovani kod vlada Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i Sjedinjenih Američkih Država koje se ovim određuju za vlade depozitare. 3. Konvencija će stupiti na snagu trideset dana posle dana deponovanja ratifikacionih instrumenata deset država potpisnica koje su učestvovale na Montrealskoj konvenciji. 4. Za ostale države, ova konvencija stupaće na snagu na dan njenog stupanja na snagu, u skladu sa stavom 3. ovog člana, ili trideset dana od dana deponovanja njihovih ratifikacionih instrumenata ili instrumenata o pristupanju, ako ovaj datum dolazi posle prvog. 5. Vlade depozitari će hitno obavestiti sve države koje potpišu ili pristupe ovoj konvenciji o datumu svakog potpisa, o datumu deponovanja svakog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanju, o datumu stupanja na snagu ove konvencije, kao i o svim ostalim saopštenjima. 6. Čim ova konvencija stupi na snagu, ona će biti registrovana od strane vlada depozitara, shodno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija i
1-6/04
– 703 od 806 –
Knjiga II
shodno članu 83. Konvencije i međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikago, 1944). Član 16. 1. Svaka država ugovornica može da otkaže ovu konvenciju putem pismenog saopštenja upućenog vladama depozitarima. 2. Otkazivanje će stupiti na snagu šest meseci posle prijema notifikacije od strane vlade depozitara. U potvrdu čega su dole potpisani opunomoćenici, ovlašćeni za to od svojih vlada, potpisali ovu konvenciju. Sačinjeno u Montrealu, dvadeset i trećeg dana septembra, hiljadu devetsto sedamdeset prve godine, u tri originalna primerka, od kojih se svaki sastoji od četiri autentična teksta na engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku. Član 3. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
1-6/04
10.7
– 704 od 806 –
Knjiga II
UREDBA O RATIFIKACIJI PROTOKOLA O IZMENI I DOPUNI KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM * CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTU Član 1.
Ratifikuje se Protokol o izmeni i dopuni Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, usvojen 30. septembra 1977. godine u Montrealu, u originalu na engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku. Član 2. Tekst Protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi: PROTOKOL O IZMENI I DOPUNI KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU Skupština Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva Sastavši se na dvadeset drugom zasedanju u Montrealu 30. septembra 1977, primivši k znanju rezoluciju A 21-13 o autentičnom tekstu Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, na ruskom jeziku pošto je konstatovala, da su države ugovornice izrazile želju za autentičnim tekstom spomenute konvencije na ruskom jeziku pošto smatra potrebnim da se u gorespomenutom smislu izmeni i dopuni Konvencija o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu koja je sačinjena 7. decembra 1944. godine u Čikagu.
* Ova uredba objavljena je u prilogu "Službeni list SFRJ", br. 2/80.
1-6/04
– 705 od 806 –
Knjiga II
1. Odobrava, u skladu s odredbama člana 94 (a) spomenute konvencije, sledeću predloženu izmenu spomenute konvencije: Sadašnji tekst poslednjeg stava Konvencije zameniti sledećim: "Sačinjeno 7. decembra 1944. godine u Čikagu, na engleskom jeziku. Tekstovi ove konvencije sačinjeni su na engleskom, francuskom, ruskom i španskom jezuku podjednako su verodostojni. Ovi tekstovi se deponuju u arhiv vlade Sjedinjenih Američkih Država a overene primerke vlada SAD dostavlja vladama svih država koje bi mogle potpisati ili pristupiti ovoj konvenciji. Ova konvencija otvorena je za potpisivanje u Vašingtonu, D.C. 2. Određuje da, shodno odredbama spomenutog člana 94 (a) Konvencije, predložena izmena stupa na snagu, kad je ratifikuju dvadesetčetiri države ugovornice. 3. Odlučuje da generalni sekretar Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva izradi protokol na engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku, pri čemu će svaki biti podjednako verodostojan, unoseći predloženu izmenu kao i sledeće: Shodno gore navedenoj odluci Skupštine, Generalni sekretar ove organizacije izradio je Protokol. Protokol je otvoren za ratifikaciju od strane svake države koja je ratifikovala ili pristupila spomenutoj konvenciji o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu. Ratifikacioni instrumenti deponuju se kod Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva. Protokol stupa na snagu u odnosu na države koje su ga ratifikovale, na dan kada se deponuje dvadesetčetvri ratifikacioni instrument. Generalni sekretar odmah obaveštava sve države članice spomenute konvencije o datumu stupanja Protokola na snagu. U odnosu na svaku državu ugovornicu koja Protokol ratifikuje posle navedenog datuma, Protokol stupa na snagu posle deponovanja njenih ratifikacionih instrumenata kod Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva. U potvrdu čega su predsednik i generalni sekretar spomenutog dvadesetdrugog zasedanja Skupštine Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva, ovlašćeni u tu svrhu od strane skupštine, potpisali ovaj protokol.
1-6/04
– 706 od 806 –
Knjiga II
Sačinjena 30. septembra 1977. godine u Montrealu, u jednom dokumentu na engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku, pri čemu je svaki podjednako verodostojan. Ovaj protokol ostaje deponovan u arhivu Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva a njegove overene primerke generalni sekretar Organizacije dostavlja svim državama članicama Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstu sačinjene 7. decembra 1944. godine u Čikagu. Član 3. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
1-6/04
10.8
– 707 od 806 –
Knjiga II
UREDBA O RATIFIKACIJI PROTOKOLA O IZMENI KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM * VAZDUHOPLOVSTU Član 1.
Ratifikuje se Protokol o izmeni Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, potpisan 12. marta 1971. godine u Njujorku u originalu na engleskom jeziku. Član 2. Tekst Protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu glasi: PROTOKOL O IZMENI KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU, POTPISAN U NJUJORKU, 12. MARTA 1971. GODINE Skupština Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo pošto se sastala na vanrednom zasedanju u Njujorku 11. marta 1971. godine, budući da je konstatovala da postoji opšta želja država ugovornica da se proširi broj članova Saveta, pošto smatra za potrebno da predvidi tri dopunska mesta u Savetu, pored šest mesta koja su bila predviđena izmenom Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikago, 1944), usvojenom 21. juna 1961. i da, shodno tome, poveća broj članova Saveta na trideset, pošto smatra za potrebno da zbog gore spomenutog razloga izmeni Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstu, zaključenu u Čikagu 7. decembra 1944. godine, usvojila je 20. marta 1971. godine, shodno odredbama stava a) člana 94. spomenute konvencije sledeću izmenu Konvencije: U stavu a) člana 50 Konvencije druga rečenica se briše i zamenjuje sledećom: *
Ova uredba objavljena je u prilogu "Službenog lista SFRJ", br. 49/71.
1-6/04
– 708 od 806 –
Knjiga II
"Sastoji se od trideset država ugovornica koje izabere Skupština" Skupština je shodno odredbama stava a) člana 94. spomenute konvencije, odredila da osamdeset država ugovornica ratifikuju predloženu izmenu da bi stupila na snagu, i donela odluku da generalni sekretar Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva sačini Protokol na engleskom, francuskom i španskom jeziku, čiji je svaki tekst jednako verodostojan i koji će sadržati predloženu izmenu i pitanja koja se spominju u daljem tekstu. Shodno tome, u skladu sa napred spomenutom akcijom Skupštine, generalni sekretar Organizacije je sačinio ovaj protokol. Ovaj protokol otvoren je za ratifikovanje od strane bilo koje države koja je ratifikovala Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu ili joj je pristupila. Ratifikacioni instrumenti se deponuju kod Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo. Ovaj protokol stupa na snagu u odnosu na države koje su ga ratifikovale na dan kada osamdeseti ratifikacioni instrument bude deponovan. Generalni sekretar odmah obaveštava sve države ugovornice o datumu deponovanja svakog ratifikacionog instrumenta za ovaj protokol. Generalni sekretar odmah obaveštava sve države ugovornice spomenute konvencije o datumu stupanja Protokola na snagu. U odnosu na svaku državu ugovornicu koja ratifikuje ovaj protokol posle gore spomenutog datuma. Protokol stupa na snagu nakon deponovanja ratifikacionog instrumenta od strane te države kod Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo. U potvrdu čega su predstavnik i generalni sekretar spomenutog vanrednog zasedanja Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo koje je Skupština u tu svrhu ovlastila, potpisati ovaj protokol. Sačinjeno 12. marta 1971. godine u Njujorku, kao jedan dokument na engleskom, francuskom i španskom jeziku od kojih su svi jednako verodostojni. Ovaj protokol deponuje se u arhivi Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo, a overene kopije istog generalni sekretar Organizacije dostavlja svim državama članicama Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu sačinjene u Čikagu 7. decembra 1944. godine.
1-6/04
– 709 od 806 –
Knjiga II
Član 3. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
1-6/04
10.9
– 710 od 806 –
Knjiga II
ZAKON O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O SUZBIJANJU NEZAKONITE OTMICE * VAZDUHOPLOVA
Član 1. Ratifikuje se Konvencija o suzbijanju nezakonite otmice vazduhoplova, potpisana 16. decembra 1970. godine u Hagu, u tri originalna primerka, od kojih se svaki sastoji od četiri autentična teksta na francuskom, engleskom, španskom i ruskom jeziku. Član 2. Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu glasi:
KONVENCIJA O SUZBIJANJU NEZAKONITE OTMICE VAZDUHOPLOVA UVODNI DEO Države članice ove konvencije. Smatrajući da nezakoniti akti otmice (zarobljavanja) ili vršenje kontrole nad vazduhoplovima u letu, dovode u pitanje bezbednost lica i imovine, ozbiljno ometaju korišćenje vazduhoplovnih usluga i narušavanju poverenje naroda u svetu u bezbednost civilnog vazduhoplovstva, Smatrajući da ih takvi akti ozbiljno zabrinjavaju, Smatrajući da je, u cilju sprečavanja ovih akata, potrebno hitno predvideti odgovarajuće mere radi kažnjavanja njihovih vinovnika, Složile su se o sledećem:
* Ovaj zakon objavljen je u prilogu "Službenog lista SFRJ", br. 33/72.
1-6/04
– 711 od 806 –
Knjiga II
Član 1. Krivično delo (u daljem tekstu: krivično delo) vrši svako lice koje, na vazduhoplovu u letu, (a) nezakonito i nasilno ili pod pretnjom nasilja zapleni vazduhoplov ili vrši kontrolu nad njim ili pokuša da izvrši jedan od ovih akata, ili (b) je saučesnik nekog lica koje vrši ili pokuša da izvrši jedan takav akt. Član 2. Svaka država ugovornica obavezuje se da za krivično delo predvidi stroge kazne. Član 3. 1. U smislu ove konvencije vazduhoplov se smatra u letu od trenutka kada su, po završetku ukrcavanja, sva spoljna vrata zatvorena do trenutka kada jedna od ovih vrata budu otvorena radi iskrcavanja. U slučaju prinudnog spuštanja, smatra se da let traje sve dok nadležni organ ne preuzme brigu o vazduhoplovu i licima i imovini na njemu. 2. Ova konvencija ne primenjuje se na vazduhoplove koji se koriste u vojne, carinske ili policijske svrhe. 3. Ova konvencija se primenjuje samo ako se mesto uzletanja ili mesto stvarnog sletanja vazduhoplova na kome je učinjeno krivično delo nalazi van teritorije države registrovanja tog vazduhoplova, bilo da se radi o vazduhoplovu u međunarodnom bilo u unutrašnjem saobraćaju. 4. U slučajevima koje predviđa član 5. ova konvencija se ne primenjuje ako se mesto uzletanja i mesto stvarnog sletanja vazduhoplova na kome je izvršeno krivično delo nalaze na teritoriji samo jedne države pomenute u navedenom članu. 5. Bez obzira na odredbe tač. 3. i 4. ovog člana, čl. 6, 7, 8. i 10. Primenjuju se, bez obzira na mesto uzletanja ili mesto stvarnog sletanja vazduhoplova, ako su izvršilac ili pretpostavljeni izvršilac krivičnog dela otkriveni na teritoriji države koja nije država registrovanja tog vazduhoplova. Član 4. 1. Svaka država ugovornica preduzima potrebne mere da uspostavi svoju nadležnost da bi mogla da rešava o krivičnom delu i svakom
1-6/04
– 712 od 806 –
Knjiga II
drugom aktu nasilja protiv putnika ili posade, koje je izvršilo lice za koje se pretpostavlja da je izvršilac krivičnog dela ili da je u neposrednoj vezi s ovim delom, u sledećim uslovima: (a) ako je izvršeno na vazduhoplovu registrovanom u toj državi; (b) ako vazduhoplov na kome je izvršeno krivično delo sleti na njenu teritoriju s licem za koje se pretpostavlja da je izvršilac krivičnog dela, a koje se još nalazi u vazduhoplovu; (c) ako je krivično delo počinjeno na vazduhoplovu koji je iznajmljen bez posade licu čije se glavno sedište preduzeća ili, u nedostatku njega, njegovo stalno boravište nalazi u ovoj državi. 2. Svaka država ugovornica takođe preduzima potrebne mere radi utvrđivanja svoje nadležnosti da rešava o krivičnom delu u slučaju kada će lice za koje se pretpostavlja da je izvršilac tog dela nalazi na njenoj teritoriji i kada ga ova država ne izdaje prema članu 8. jednoj od država pomenutih u tački 1. ovog člana. 3. Ova konvencija ne odbacuje nijednu nadležnost u krivičnim stvarima koja se predviđa nacionalnim zakonom. Član 5. Države ugovornice koje osnivaju organizacije radi zajedničkog korišćenja vazdušnog prevoza ili međunarodne organe za korišćenje i koje koriste vazduhoplove pod zajedničkom ili međunarodnom registracijom, naznačuju za svaki vazduhoplov, na određen način, državu koja vrši nadležnost i koja će imati prava države registrovanja za svrhe ove konvencije. One će o ovom označavanju obavestiti Organizaciju međunarodnog civilnog vazduhoplovstva koja to saopštava državama članicama ove konvencije. Član 6. 1. Ako smatra da okolnosti to opravdavaju, svaka država ugovornica na čijoj se teritoriji nalazi izvršilac krivičnog dela, ili lice za koje se pretpostavlja da je izvršilac krivičnog dela, obezbeđuje pritvor tog lica ili preduzima sve potrebne mere da bi obezbedila njegovo prisustvo. Pritvor i mere treba da budu saobrazne zakonima ove države; oni se mogu primenjivati samo za vreme potrebno za pokretanje krivičnog gonjenja ili postupka za izdavanje. 2. Pomenuta država odmah pristupa prethodnoj istrazi radi utvrđivanja činjenica.
1-6/04
– 713 od 806 –
Knjiga II
3. Svakom pritvorenom licu, u smislu tačke 1. ovog člana, omogućiće se da odmah opšti s najbližim ovlašćenim predstavnikom države čiji je državljanin; u tom cilju mu se pružaju sve olakšice. 4. Ako je država stavila u pritvor neko lice prema odredbama ovog člana, ona odmah obaveštava o ovom pritvaranju, i o okolnostima koje ga opravdavaju, državu registrovanja vazduhoplova, državu iz člana 4. tačka 1. stav (c), državu čiji je državljanin pritvoreno lice i, ako to smatra celishodnim, sve ostale zainteresovane države. Država koja vrši prethodnu istragu predviđenu u tački 2. ovog člana, saopštava što pre zaključke ove istrage ovim državama i da li namerava da preuzme svoju nadležnost. Član 7. Država ugovornica na čijoj je teritoriji otkriveno lice za koje se pretpostavlja da je izvršilac krivičnog dela, ako ne izruči izvršioca, podnosi predmet, bez ikakvog izuzetka i bez obzira da li je delo učinjeno ili ne na njenoj teritoriji, svojim nadležnim organima radi vođenja krivičnog postupka. Organi donose svoju odluku pod istim uslovima kao i za svako teško krivično delo po opštem pravu, shodno zakonima te države. Član 8. 1. Krivično delo se punopravno smatra kao slučaj za izdavanje u svakom ugovoru o izdavanju, zaključenom između država ugovornica. Države ugovornice se obavezuju da svaki ugovor o izdavanju koji zaključe između sebe predvidi krivično delo kao slučaj za izdavanje. 2. Ako je državi ugovornici, koja izdavanje uslovljava postojanjem ugovora, podnet zahtev za izdavanje od strane neke druge države ugovornice s kojom nije vezana ugovorom o izdavanju, ona ima pravo da ovu konvenciju smatra kao da predstavlja pravnu osnovu za izdavanje u pogledu krivičnog dela. Izdavanje je podređeno i drugim uslovima predviđenim pravom zamoljene države. 3. Države ugovornice, koje ne uslovljavaju izdavanje postojanjem ugovora, priznaju krivično delo kao slučaj za izdavanje između njih pod uslovima predviđenim pravom zamoljenje države. 4. Između država ugovornica, krivičnim delom se smatra, u cilju izdavanja, ono krivično delo koje je počinjeno kako na mestu izvršenja tako i na teritoriji države koje su dužne da odrede svoju nadležnost u smislu člana 4. tačka 1.
1-6/04
– 714 od 806 –
Knjiga II
Član 9. 1. Ako je jedno od dela predviđenih u članu 1. stav (a) izvršeno ili treba da bude izvršeno, države ugovornice preduzimaju sve odgovarajuće mere da povrate ili da sačuvaju kontrolu nad vazduhoplovom zakonitom kapetanu posade. 2. U slučajevima pomenutim u prethodnoj tački, svaka država ugovornica na čijoj se teritoriji nalazi vazduhoplov, putnici ili posada olakšava putnicima i posadi da što je moguće pre produže putovanje. Ona vraća odmah vazduhoplov i njegov teret onima koji imaju pravo da ih zadrže. Član 10. 1. Države ugovornice pružaju jedna drugoj najširu moguću pravnu pomoć u svakom krivičnom postupku u vezi sa krivičnim delom i ostalim delima pomenutim u članu 4. U svim slučajevima, za izvršenje zahteva za pomoć primenjuje se zakon zamoljene države. 2. Medjutim, odredbe tačke 1. ovog člana ne isključuju obaveze koje proističu iz odredaba svakog drugog ugovora, dvostranog ili višestranog karaktera, koji određuje ili će odrediti, u celini ili delimično, oblast pravne pomoći u krivičnim stvarima. Član 11. Svaka država ugovornica dostavlja što je moguće brže Savetu Organizacije za međunarodno civilno vazduhoplovstvo, prema odredbama svog nacionalnog zakonodavstva, sva korisna obaveštenja kojima raspolaže u vezi sa: (a) okolnostima krivičnog dela; (b) merama preduzetim u skladu sa članom 9; (c) merama preduzetim protiv izvršioca ili lica za koje se pretpostavlja da je izvršilo krivično delo, a naročito u vezi sa rezultatima svakog postupka o izdavanju ili svakog drugog sudskog postupka. Član 12. 1. Svaki spor između država ugovornica, u vezi sa tumačenjem ili primenom ove konvencije, koji se ne može rešiti putem pregovora, podleže arbitraži na zahtev jedne od tih država. Ako u roku od šest meseci, računajući od datuma zahteva za arbitražu, strane ne uspeju da se
1-6/04
– 715 od 806 –
Knjiga II
slože o organizovanju arbitraže, bilo koja od njih može pokrenuti spor pred Međunarodnim sudom pravde, s tim što podnosi zahtev prema Statutu Suda. 2. Svaka država može, u trenutku kada potpiše ili ratifikuje ovu konvenciju ili joj pristupi, izjaviti da se ne smatra vezanom odredbom prethodne tačke. Ostale države ugovornice nisu vezane ovim odredbama prema svakoj državi ugovornici koja stavi takvu rezervu. 3. Svaka država ugovornica koja stavi rezervu prema odredbama prethodne tačke, može u svakom trenutku ukinuti tu rezervu putem saopštenja upućenog vladama depozitarima. Član 13. 1. Ova konvencija će biti otvorena 16. decembra 1970. godine u Hagu za potpis državama koje su učestvovale na Međunarodnoj konferenciji za vazdušno pravo, održanoj u Hagu od 1. do 16. decembra 1970. godine, (u daljem tekstu: Haška konferencija). Posle 31. Decembra 1970. godine ona će biti otvorena za potpis svim državama, u Vašingtonu, Londonu i u Moskvi. Svaka država koja ne potpiše konvenciju pre njenog stupanja na snagu, shodno tački 3. ovog člana, može joj pristupiti u svakom trenutku. 2. Ova konvencija podleže ratifikaciji država potpisnica. Ratifikacioni instrumenti, kao i instrumenti o pristupanju, deponuju se kod vlada Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije i Severne Irske i Saveza Sovjetskih Republika koje se ovim određuju za vlade depozitare. 3. Ova konvencija stupa na snagu trideset dana posle datuma deponovanja ratifikacionih instrumenata deset država potpisnica koje su učestvovale na Haškoj konferenciji. 4. Za ostale države ova konvencija stupa na snagu na dan njenog stupanja na snagu, shodno tački 3. ovog člana, ili trideset dana od dana deponovanja njihovih ratifikacionih instrumenata ili instrumenata o pristupanju, ako ovaj datum dolazi posle prvog. 5. Vlade depozitari obavestiće što pre sve države koje potpišu ovu konvenciju ili joj pristupe o datumu svakog potpisa, o datumu deponovanja svakog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanju, o datumu stupanja na snagu ove konvencije i o svim ostalim saopštenjima.
1-6/04
– 716 od 806 –
Knjiga II
6. Od njenog stupanja na snagu, ovu konvenciju registruju države depozitari, shodno odredbama člana 102. Povelje Ujedinjenih nacija i odredbama člana 83. Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikago, 1944). Član 14. 1. Svaka država ugovornica može otkazati ovu konvenciju pismenim saopštenjem upućenim vladama depozitarima. 2. Otkazivanje ima dejstvo šest meseci posle datuma prijema obaveštenja od strane vlada depozitara. U potvrdu čega su dole potpisani punomoćnici, propisno ovlašćeni, potpisali ovu konvenciju. Sačinjeno u Hagu, šesnaestog dana meseca decembra godine hiljadu devet stotina sedamdesete, u tri originalna primerka, od kojih svaki sadrži četiri autentična teksta na francuskom, engleskom, španskom i ruskom jeziku. Član 3. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
1-6/04
10.10
– 717 od 806 –
Knjiga II
UREDBA O RATIFIKACIJI KONVENCIJE KOJOM SE DOPUNJUJE VARŠAVSKA KONVENCIJA O RATIFIKACIJI ZA IZJEDNAČAVANJE NEKIH PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA MEĐUNARODNI VAZDUŠNI PREVOZ KOJI OBAVLJA LICE KOJE NIJE * UGOVORNI PREVOZILAC Član 1.
Ratifikuje se Konvencija kojom se dopunjuje Varšavska konvencija za izjednačavanje nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz koji obavlja lice koje nije ugovorni prevozilac, usvojena 18. septembra 1961. godine u Gvadalahari, u originalu na francuskom jeziku. Član 2. Tekst Konvencije u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA KOJOM SE DOPUNJUJE VARŠAVSKA KONVENCIJA ZA IZJEDNAČAVANJE NEKIH PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA MEĐUNARODNI VAZDUŠNI PREVOZ KOJI OBAVLJA LICE KOJE NIJE UGOVORNI PREVOZILAC Države potpisnice ove konvencije, Smatrajući da Varšavska konvencija ne sadrži posebne odredbe koje se odnose na međunarodni vazdušni prevoz koji vrši lice koje nije strana u ugovoru o prevozu, Smatrajući da je prema tome poželjno doneti pravila koja će se primenjivati u takvom slučaju, Sporazumele su se o sledećem: *
Ova uredba objavljena je u prilogu "Službenog lista SFRJ", br.3/78.
1-6/04
– 718 od 806 –
Knjiga II
Član 1. Za potrebe ove konvencije: a) "Varšavska konvencija" označava ili konvenciju za izjednačavanje nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz, potpisanu u Varšavi 12. oktobra 1929. godine, ili Varšavsku konvenciju izmenjenu u Hagu 1955. godine, prema tome da li je prevoz koji se obavlja na osnovu ugovora spomenutog u tački b) regulisan ovom prvom ili drugom konvencijom; b) "ugovorni prevozilac" označava lice koje je strana u ugovoru o prevozu koji je regulisan Varšavskom konvencijom i zaključen sa putnikom ili pošiljaocem, ili sa licem koje radi za račun putnika ili pošiljaoca; c) "prevozilac" označava lice koje nije ugovorni prevozilac i koje, na osnovu ovlašćenja dobijenog od ugovorenog prevozioca, vrši celokupan prevoz ili deo prevoza predviđenog u tački b), ali koje u odnosu na taj deo nije sukcesivni prevozilac u smislu Varšavske konvencije. Ukoliko nema dokaza za suprotno, smatra se da je to ovlašćenje dato. Član II Ako strani prevozilac obavlja celokupan prevoz ili deo prevoza koji je prema ugovoru predviđenom u članu 1. tačka b) regulisan Varšavskom konvencijom, i ugovorni prevozilac i stvarni prevozilac podleže, osim ako je to drugačije regulisano ovom konvencijom, pravilima Varšavske konvencije - prvi za sav prevoz predviđen ugovorom, a drugi samo za prevoz koji on obavlja. Član III 1. Postupci i propusti stvarnog prevozioca ili njegovih agenata u obavljanju njihove delatnosti, u pogledu prevoza koji je obavio stvarni prevozilac, smatraju se postupcima i propustima i ugovornog prevozioca. 2. Postupci i propusti ugovornog prevozioca ili njegovih agenata u obavljanju njihove delatnosti, u pogledu prevoza koji je obavio stvarni prevozilac, smatraju se postupcima i propustima i stvarnog prevozioca. Međutim, stvarni prevozilac ni zbog jednog od tih postupka ili propusta ne može snositi veću odgovornost od one koja je predviđena u članu 22. Varšavske konvencije. Ukoliko stvarni prevozilac sam ne prihvati te obaveze, u odnosu na njega neće važiti ni bilo kakav specijalni sporazum na osnovu koga ugovorni prevozilac preuzima obaveze koje nisu
1-6/04
– 719 od 806 –
Knjiga II
predviđene u Varšavskoj konvenciji, ni bilo kakvo odricanje od prava predviđenih u spomenutoj konvenciji, kao ni bilo kakva izjava pošiljaoca o zainteresovanosti za isporuku pošiljke, predviđene u članu 22. Spomenute konvencije. Član IV Nalozi ili prigovori koji se u smislu Varšavske konvencije upućuju prevozioci imaju isto dejstvo bilo da su upućeni ugovorom bilo stvarnom prevoziocu. Međutim, nalozi iz člana 12. Varšavske konvencije važe samo ako su upućeni ugovornom prevoziocu. Član V U pogledu prevoza koji obavlja stvarni prevozilac, svaki agent tog prevozioca ili ugovornog prevozioca, ukoliko dokaže da je posao obavljao u okviru svoje delatnosti, može se koristiti ograničenjem odgovornosti koje se na osnovu ove konvencije primenjuje na prevozioca čiji je on agent, osim ako se dokaže da je postupao na takav način da se ograničenje odgovornosti prema Varšavskoj konvenciji ne može primeniti. Član VI U pogledu prevoza koji obavlja stvarni prevozilac, ukupan iznos naknade štete koji se može dobiti od tog prevozioca, od ugovornog prevozioca i od njegovih agenata kada su posao obavljali u okviru svoje delatnosti, ne može preći najveću naknadu koja u smislu ove konvencije može biti stavljena na teret bilo ugovornog bilo stvarnog prevozioca, uz rezervu da se ni jedno lice spomenuto u ovom članu ne može smatrati iznad granice koja se na njega primenjuje. Član VII U vezi s prevozom koji je obavio stvarni prevozilac može se podići tužba za naknadu štete, prema nahođenju tužioca, ili protiv stvarnog prevozioca ili protiv ugovornog prevozioca ili pak protiv obojice, zajedno ili posebno. Ako se tužba podigne samo protiv jednog od ovih prevozilaca, taj ima pravo da traži od drugog prevozioca da učestvuje u postupku pred nadležnim sudom, s tim što su dejstva takvog učešća i postupka u vezi s tim regulisani zakonom spomenutog suda.
1-6/04
– 720 od 806 –
Knjiga II
Član VIII Svaka tužba za naknadu štete, predviđene u članu 7. ove konvencije, podnosi se, prema nahođenju tužioca, bilo jednom od sudova pred kojim se u skladu sa članom 28. Varšavske konvencije može podići tužba protiv ugovornog prevozioca, ili sudu u mestu prebivališta stvarnog prevozioca, ili u njegovom glavnom poslovnom sedištu. Član IX 1. Svaka klauzula kojoj je cilj da oslobodi ugovornog ili stvarnog prevozioca odgovornosti koju ima u smislu ove konvencije, ili da utvrdi nižu granicu od one utvrđene u ovoj konvenciji, ništava je i bez dejstva, ali ništavost te klauzule ne povlači ništavost ugovora koji i dalje podležu odredbama ove konvencije. 2. U pogledu prevoza koji obavlja stvarni prevozilac, prethodni stav se ne odnosi na klauzule o gubitku ili oštećenju do kojih je došlo ili zbog same prirode ili zbog posebnog nedostatka prevezene robe. 3. Ništave su sve klauzule ugovora o prevozu i svi posebni sporazumi zaključeni pre oštećenja, po kojima bi strane odstupile od pravila ove konvencije bilo određivanjem zakona koji će se primenjivati, bilo izmenom pravila o nadležnosti. Međutim, za prevoz robe dozvoljene su klauzule o arbitraži, u granicama ove konvencije, kada arbitraža treba da se obavi u mestu nadležnosti sudova predviđenih u članu 8. Član X Pod rezervom odredbe člana 7. nijedna odredba ove konvencije se ne može tumačiti tako da se njome umanjuju prava i obaveze koje ta dva prevozioca imaju jedan prema drugom. Član XI Do dana stupanja na snagu pod uslovima predviđenim u članu 13. ova konvencija je otvorena za potpisivanje svakoj državi koja na taj dan bude članica Organizacije Ujedinjenih nacija ili neke specijalizovane ustanove. Član XII 1. Ova konvencija podleže ratifikaciji država potpisnica. 2. Ratifikacioni instrumenti se deponuju kod Vlade Sjedinjenih Država Meksika.
1-6/04
– 721 od 806 –
Knjiga II
Član XIII 1. Kada pet država potpisnica deponuje ratifikacione instrumente, Konvencija stupa na snagu između tih država devedesetog dana od datuma deponovanja petog ratifikacionog instrumenta. U odnosu na svaku državu koja posle toga ratifikuje Konvenciju, ona stupa na snagu devedesetog dana od datuma deponovanja ratifikacionog instrumenta. 2. Čim ova konvencija stupi na snagu, Vlada Sjedinjenih Država Meksika će je registrovati kod Organizacije Ujedinjenih nacija i Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva. Član XIV 1. Posle stupanja na snagu, Konvencija će biti otvorena za pristupanja svakoj državi članici Organizacije Ujedinjenih nacija ili članici neke specijalizovane ustanove. 2. Pristupanje se obavlja deponovanjem instrumenata o pristupanju kod Vlade Sjedinjenih Država Meksika i ono će imati dejstvo počev od devedesetog dana od datuma deponovanja. Član XV 1. Svaka država ugovornica može otkazati ovu konvenciju putem saopštenja upućenog Vladi Sjedinjenih Država Meksika. 2. Otkaz stupa na snagu šest meseci od dana kada Vlada Sjedinjenih Država Meksika primi takvo saopštenje. Član XVI 1. Prilikom ratifikacije ove konvencije, ili pristupanja Konvenciji ili kasnije, svaka država ugovornica može izjaviti, putem saopštenja upućenog Vladi Sjedinjenih Država Meksika, da će se ova konvencija primenjivati i na bilo koju od teritorija koje ta država zastupa u međunarodnim odnosima. 2. Devedeset dana od datuma kad Vlada Sjedinjenih Država Meksika primi takvo saopštenje, ova konvencija će se primenjivati na teritorijama spomenutim u tom saopštenju. 3. Svaka država ugovornica može otkazati ovu konvenciju, u skladu sa odredbama člana 15, za bilo koju posebno ili za sve teritorije koje ona zastupa u međunarodnim odnosima.
1-6/04
– 722 od 806 –
Knjiga II
Član XVII Na ovu konvenciju nije dopuštena nikakva rezerva. Član XVIII Vlada Sjedinjenih Država Meksika će obavestiti Organizaciju međunarodnog civilnog vazduhoplovstva i sve države članice Organizacije Ujedinjenih nacija ili neke specijalizovane ustanove o: a) svakom potpisivanju ove konvencije i datumu tog potpisivanja; b) deponovanju svakog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju i datumu tog deponovanja; c) datumu stupanja na snagu ove konvencije u skladu s prvim stavom člana 13; d) prijemu svakog saopštenja o otkazivanju i datumu prijema; e) prijemu svake izjave ili saopštenja datog u skladu s članom 16 i datumu prijema. Sačinjeno u Gvadalahari, osamnaestog dana septembra hiljadu devetsto šezdeset i prve godine, u tri autentična teksta, sastavljena na francuskom, engleskom i španskom jeziku. U slučaju neslaganja, merodavan je tekst na francuskom jeziku na kome je sačinjena Varšavska konvencija od 12. oktobra 1929. godine. Vlada Sjedinjenih Država Meksika sačiniće zvaničan prevod teksta Konvencije na ruski jezik. Konvencija će biti deponovana kod Vlade Sjedinjenih Država Meksika, gde će, u skladu s odredbama člana 11, biti otvorena za potpisivanje. Vlada Meksika će propisno overene primerke ove konvencije dostaviti Organizaciji međunarodnog civilnog vazduhoplovstva i svim državama članicama Organizacije Ujedinjenih nacija ili neke specijalizovane ustanove. Član 3. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
1-6/04
10.11
– 723 od 806 –
Knjiga II
UREDBA O RATIFIKACIJI SPORAZUMA O TRANZITU * U MEĐUNARODNOM VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU Član 1.
Ratifikuje se Sporazum o tranzitu u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, usvojen 7. decembra 1944. godine u Čikagu, u originalu na francuskom, engleskom i španskom jeziku. Član 2. Tekst Sporazuma u originalu na francuskom jeziku i prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
SPORAZUM O TRANZITU U MEĐUNARODNOM VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU potpisan u Čikagu 7. decembra 1944. godine Države potpisuju ovaj sporazum o tranzitu u međunarodnom vazdušnom saobraćaju a članice Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, izjavljuju sledeće: Član I
Odeljak 1. Svaka država ugovornica priznaje drugim državama ugovornicama, u pogledu redovnog međunarodnog vazdušnog saobraćaja, sledeće vazdušne slobode: 1) Pravo preletanja svoje teritorije bez sletanja i 2) Pravo sletanja u nekomercijalne svrhe.
*
Ova uredba objavljena je u prilogu "Službenog lista SFRJ", br.9/77.
1-6/04
– 724 od 806 –
Knjiga II
Prava predviđena u ovom odeljku ne primenjuju se na aerodrome koji se koriste u vojne svrhe i na kojima je isključen svaki redovan međunarodni saobraćaj. U zonama borbenih dejstava ili u okupiranim zonama u vreme rata i duž puteva snabdevanja koji vode u ove zone, korišćenje navedenih prava podležu odobrenju nadležnih vojnih vlasti.
Odeljak 2. Korišćenje gore spomenutih prava treba da bude usaglašeno sa odredbama Privremenog sporazuma o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, a kada stupi na snagu Konvencija o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, odredbama te konvencije. Oba ova dokumenta sačinjena su u Čikagu 7. decembra 1944. godine.
Odeljak 3. Država ugovornica koja daje pravo sletanja u nekomercijalne svrhe preduzećima za vazdušni saobraćaj druge države ugovornice, može tražiti da ta preduzeća podnesu ponudu za razumne komercijalne usluge u tim istim mestima sletanja. Ovaj zahtev ne sme imati za posledicu stvaranja razlike među preduzećima za vazdušni saobraćaj koje koriste istu rutu. Pri tom se mora voditi računa o kapacitetu vazduhoplova i o tome da se saobraćaj odvija tako da ne ometa normalan odgovarajući međunarodni vazdušni saobraćaj niti korišćenje prava ili izvršavanja obaveza svake države ugovornice.
Odeljak 4. Svaka država ugovornica može, pod rezervom odredaba ovog sporazuma: 1) odrediti rutu koju na njenoj teritoriji treba da sledi svaka međunarodna vazduhoplovna linija i međunarodne aerodrome koji se mogu koristiti za tu liniju. 2) za svaku međunarodnu vazduhoplovnu liniju uvesti ili dozvoliti da se uvedu pravične i umerene takse za korišćenje ovih aerodroma i drugih uređaja i usluga; te takse ne mogu biti veće od takse koje za korišćenje ovih aerodroma i drugih uređaja i usluga plaćaju nacionalni vazduhoplovi koji se koriste u sličnom međunarodnom vazdušnom saobraćaju; podrazumeva se da Savet Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, osnovan na bazi spomenute konvencije treba da
1-6/04
– 725 od 806 –
Knjiga II
razmotri svaki prigovor bilo koje zainteresovane države ugovornice na uvedene takse za korišćenje aerodroma i drugih uređaja i usluga. Savet će o tome sačiniti izveštaj i uputiti preporuke zainteresovanoj državi ili državama.
Odeljak 5. Svaka država ugovornica zadržava pravo da odbije da izda uverenje ili odobrenje preduzeću za vazdušni saobraćaj druge države ili da tako uverenje ili odobrenje povuče, ukoliko nema dokaza da se znatniji deo vlasništva i stvarna kontrola ovog preduzeća nalaze u rukama građana države ugovornice, ili ukoliko se to preduzeće za vazdušni saobraćaj ne pridržava zakona države koju preleće ili ne ispunjava obaveze koje proističu iz ovog sporazuma. Član II
Odeljak 1. Država ugovornica koja smatra da je neka mera neispravna, koju je na osnovu ovog sporazuma preduzela druga država ugovornica, može zahtevati od Saveta da razmotri takvu situaciju. Savet će to pitanje razmotriti i organizovati sastanak zainteresovanih država radi dogovora. Ukoliko se putem konsultacije ne nađe rešenje za nastale teškoće, Savet ima pravo da zainteresovanim državama ugovornicama uputi odgovarajuće zaključke i preporuke. Ako smatra da je neka država ugovornica bez opravdanog razloga propustila da izvrši odgovarajuću korekciju preduzetih mera, Savet može preporučiti Skupštini spomenute Organizacije da obustavi prava i povlastice koji su toj državi ugovornici dati ovim sporazumom, za period koji smatra potrebnim ili sve dotle dok ta država ne izvrši odgovarajuće korekcije, Skupština može dvotrećinskom većinom glasova suspendovati ovu državu ugovornicu za period koji smatra potrebnim ili sve dotle dok Savet ne utvrdi da je izvršila potrebne korekcije.
Odeljak 2. Ukoliko nesporazum između dve ili više država ugovornica u pogledu tumačenja ili primene ovog sporazuma ne može da se reši putem pregovora, primenjuju se odredbe 18. poglavlja pomenute konvencije, kao što je predviđeno u slučaju nesporazuma u vezi sa tumačenjem ili primenom spomenute konvencije.
1-6/04
– 726 od 806 –
Knjiga II
Član III Ovaj sporazum ostaje na snazi za sve vreme važnosti pomenute konvencije, međutim, podrazumeva se da svaka država ugovornica koja je članica ovog sporazuma može i da otkaže Sporazum putem obaveštenja koje upućuje godinu dana unapred vladi SAD, koja će o ovome odmah obavestiti sve ostale države ugovornice. Član IV Do stupanja na snagu pomenute konvencije, svako pozivanje na konvenciju u ovom sporazumu, osim onog u članu 2. odeljak 2, i članu 5. smatra se kao pozivanje na Privremeni sporazum o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, koji je sačinjen u Čikagu 7. decembra 1944. godine; svako pozivanje na Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva, Skupštinu i Savet smatra se kao pozivanje na Privremenu međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva, Privremenu skupštinu i Privremeni savet. Član V Za svrhe ovog sporazuma izraz "teritorija" ima značenje koje je definisano u članu 2. pomenute konvencije. Član VI
Potpisivanje i prihvatanje Sporazuma Dole potpisani delegati na Međunarodnoj konferenciji o civilnom vazduhoplovstvu koja je održana u Čikagu 1. novembra 1944. godine stavili su svoje potpise na ovaj sporazum, podrazumevajući da će svaka vlada u čije je ima potpisan Sporazum obavestiti Vladu SAD što je moguće pre da li potpis stavljen u njeno ime istovremeno predstavlja prihvatanje Sporazuma od strane te vlade i njenu čvrstu obavezu. Svaka država članica Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva može prihvatiti ovaj sporazum kao čvrstu obavezu putem obaveštavanja Vlade SAD o svom pristupanju. Sporazum za tu državu članicu stupa na snagu na dan kada Vlada SAD primi takvo obaveštenje. Ovaj sporazum stupa na snagu između država ugovornica na dan pristupanja Sporazumu svake od država. Za svaku drugu državu koja o svom pristupanju obavesti Vladu SAD, Sporazum stupa na snagu na dan prijema od strane Vlade SAD. Vlada SAD obaveštava sve države
1-6/04
– 727 od 806 –
Knjiga II
koje su potpisale Sporazum ili su mu pristupile, o datumu svakog pristupanja i o datumu stupanja Sporazuma na snagu za svaku od država koje su mu pristupile. U potvrdu čega dole potpisani, propisno ovlašćeni u tu svrhu, potpisuju ovaj sporazum u ime svojih vlada, na dan koji je naveden pored njihovih potpisa. Sačinjeno, 7. decembra 1944. godine, u Čikagu, na engleskom jeziku. Po jedan tekst na engleskom, francuskom i španskom jeziku, svaki podjednako verodostojan, biće otvoren za potpisivanje u Vašingtonu, D.C. Oba teksta će biti deponovana u arhivi Vlade SAD, a overeni primerci tih tekstova biće dostavljeni vladama svih država koje potpišu ovaj sporazum ili mu pristupe. Član 3. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
1-6/04
10.12
– 728 od 806 –
Knjiga II
ODLUKA O RATIFIKACIJI DOPUNSKIH PROTOKOLA BR.1 I 2 I MONTREALSKOG PROTOKOLA BR. 4 O IZMENI KONVENCIJE ZA IZJEDNAČAVANJA NEKIH PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA MEĐUNARODNI VAZDUŠNI PREVOZ, POTPISANI U VARŠAVI 12. * OKTOBRA 1929. GODINE
1. Ratifikuju se Dopunski protokoli br. 1 i 2 i Montrealski protokol br. 4 o izmeni Konvencije za izjednačavanje nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz, potpisani u Varšavi 12. oktobra 1929. godine, usvojeni 29. septembra 1975. godine u Montrealu, u originalu na engleskom jeziku. 2. Tekst protokola br. 1, 2 i 4 u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
DOPUNSKI PROTOKOL BR.1 O IZMENI KONVENCIJE ZA IZJEDNAČAVANJE NEKIH PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA MEĐUNARODNI VAZDUŠNI PREVOZ, POTPISANE U VARŠAVI 12. OKTOBRA 1929.
Dolepotpisane vlade, Smatrajući da je poželjno izmeniti Konvenciju za izjednačavanje nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz, potpisanu u Varšavi 12. oktobra 1929. godine. Sporazumele su se o sledećem:
*
Ova odluka objavljena je u prilogu "Službenog lista SFRJ", br. 1/78.
1-6/04
– 729 od 806 –
Knjiga II
Poglavlje I IZMENE KONVENCIJE Član I Konvencija koja se menja odredbama ovog poglavlja je Varšavska konvencija iz 1929. godine.
Član II Ukida se član 22. Konvencije i zamenjuje sledećim: Član 22. 1. Pri prevozu lica, odgovornost prevoznika prema svakom putniku ograničena je na sumu od 8.300 jedinica "specijalnog prava vučenja". U slučaju kada se, prema zakonu nadležnog suda, naknada može utvrditi u obliku rente, kapitalisana renta ne sme preći ovu granicu. Međutim, na osnovu specijalnog ugovora prevoznika i putnika može se utvrditi i veća granica odgovornosti. 2. Pri prevozu prijavljenog prtljaga i robe, odgovornost prevoznika je ograničena na sumu od 17 jedinica "specijalnog prava vučenja"po kilogramu, osim ako pošiljalac, u trenutku predaje pošiljke prevozniku, nije dao posebnu izjavu o zainteresovanosti za isporuku i platio eventualnu dopunsku taksu. U tom slučaju, prevoznik će biti dužan da plati deklarisani iznos, ukoliko ne dokaže da je taj iznos veći od stvarne zainteresovanosti pošiljaoca za isporuku pošiljke. 3. Što se tiče predmeta koje putnik nosi sobom, odgovornost prevoznika je ograničena na 332 jedinice "specijalnog prava vučenja " po putniku. 4. Smatra se da se iznosi "specijalnog prava vučenja" navedeni u ovom članu odnose na specijalno pravo vučenja kako ga je definisao Međunarodni monetarni fornd. U slučaju sudskog postupka pretvaranje tih iznosa u nacionalne valute vrši se prema vrednosti tih valuta u jedinicama "specijalnog prava vučenja" na dan presude. Vrednost u jedinicama "specijalnog prava vučenja" nacionalne valute jedne visoke strane ugovornice koja je članica Međunarodnog monetarnog fonda, izračunava se prema metodi procene koju na dan presude primenjuje Međunarodni monetarni fond za svoje sopstvene operacije i transakcije. Vrednost u jedinicama "specijalnog prava vučenja" nacionalne valute
1-6/04
– 730 od 806 –
Knjiga II
visoke strane ugovornice koja nije član Međunarodnog monetarnog fonda, izračunava se na način koji odredi ta visoka strana ugovornica. Međutim, države koje nisu članice Međunarodnog monetarnog fonda i čije zakonodavstvo ne dopušta primenu odredaba člana 22 st. 1, 2. i 3, mogu u trenutku ratifikacije ili pristupanja, ili u svako doba posle toga da izjave, da se granica odgovornosti prevoznika, u slučaju sudskog postupka na njihovoj teritoriji, utvrđuje na iznos od 125.000 monetarnih jedinica po putniku u odnosu na stav 1. člana 22; 250 monetarnih jedinica po kilogramu u odnosu na stav 2. člana 22. i 5.000 monetarnih jedinica po putniku u odnosu na stav 3. člana 22. Ta monetarna jedinica sadrži 65 i po miligrama zlata, finoće devet stotina hiljaditih. Ovi iznosi se mogu pretvoriti u odgovarajuću nacionalnu valutu u zaokruženim iznosima. Pretvaranja tih iznosa u nacionalnu valutu vršiće se prema zakonodavstvu odnosne države". II poglavlje OBLAST PRIMENE IZMENJENE KONVENCIJE Član III Varšavska konvencija izmenjena ovim protokolom primenjuje se na međunarodni prevoz definisan u članu 1. Konvencije kada se mesta polaska i opredeljenja nalaze na teritoriji države članice ovog protokola, ili na teritoriji samo jedne države učesnice ovog protokola, ako je predviđeno sletanje na teritoriju neke druge države. III poglavlje ZAVRŠNE ODREDBE Član IV Između članica ovog protokola, Konvencija i Protokol se smatraju i tumače kao jedan jedinstven instrument i nose naziv Varšavska konvencija izmenjena Dopunskim protokolom br. 1 sačinjenim u Montrealu 1975. godine. Član V Ovaj protokol ostaje otvoren za potpisivanje svih država do njegovog stupanja na snagu u skladu sa odredbama člana 7.
1-6/04
– 731 od 806 –
Knjiga II
Član VI 1. Ovaj protokol će biti podnet na ratifikaciju državama potpisnicama. 2. Ratifikacija ovog protokola od strane države koja nije članica Konvencije, povlači za sobom pristupanje Konvenciji izmenjenoj ovim protokolom. 3. Ratifikacioni instrumenti deponuju se kod Vlade Narodne Republike Poljske. Član VII 1. Kada trideset država potpisnica ratifikuje ovaj protokol, između tih država Protokol stupa na snagu dvadesetog dana posle deponovanja tridesetog ratifikacionog instrumenta. 2. Kada ovaj protokol stupi na snagu, Vlada Narodne Republike Poljske ga registruje kod Organizacije Ujedinjenih nacija. Član VIII 1. Posle stupanja na snagu, ovaj protokol će biti otvoren za pristupanje svakoj državi koja nije potpisnica. 2. Pristupanje ovom protokolu države koja nije članica Konvencije, povlači za sobom pristupanje Konvenciji izmenjenoj ovim protokolom. 3. Instrumenti o pristupanju deponuju se kod Vlade Narodne Republike Poljske i imaju dejstvo devedesetog dana posle deponovanja. Član IX 1. Svaka članica ovog protokola može da ga otkaže putem službenog saopštenja upućenog Vladi Narodne Republike Poljske. 2. Otkazivanje stupa na snagu šest meseci od dana kada Vlada Narodne Republike Poljske primi obaveštenje o otkazivanju. 3. Između članica ovog protokola, otkazivanje Konvencije od strane jedne članice u smislu člana 39. ne može se tumačiti kao otkazivanje Konvencije izmenjene ovim protokolom. Član X Na ovaj protokol se ne može izraziti nikakva rezerva.
1-6/04
– 732 od 806 –
Knjiga II
Član XI Vlada Narodne Republike Poljske odmah će obavestiti sve države članice Varšavske konvencije ili pomenute izmenjene konvencije, sve države koje potpišu ovaj protokol ili mu pristupe, kao i međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva, a datum svakog potpisivanja, datum deponovanja svakog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanja, o datumu stupanja na snagu ovog protokola, kao i o svim ostalim odgovarajućim posledicama. Član XII Između članica ovog protokola koje su članice i Konvencije kojom se dopunjuje Varšavska konvencija za izjednačavanje nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz koji vrši drugo lice a ne ugovorni prevoznik, potpisane u Gvadalahari, 18. septembra 1961. Godine (u daljem tekstu Gvadalaharska konvencija), svako pozivanje na Varšavsku konvenciju u Gvadalaharskoj konvenciji odnosi se na Varšavsku konvenciju izmenjenu Dopunskim protokolom br. 1 sačinjenim u Montrealu 1975. godine, u slučaju kada je prevoz koji se obavlja prema ugovoru navedenom u tački b) člana 1. Gvadalaharske konvencije regulisan ovim protokolom. Član XIII Ovaj protokol će biti otvoren za potpisivanje u sedištu Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva do 1. januara 1976. godine, a posle toga, do njegovog stupanja na snagu u skladu sa članom 7. u Ministarstvu inostranih poslova Narodne Republike Poljske. Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva će odmah obavestiti Vladu Narodne Republike Poljske o svakom potpisivanju i datumu potpisivanja za sve vreme dok Protokol bude otvoren za potpisivanja u sedištu Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva. U potvrdu čega su dolepotpisani, propisno ovlašćeni punomoćnici, potpisali ovaj protokol. Sačinjeno u Montrealu, dvadeset petog septembra 1975. godine, u četiri autentična teksta na francuskom, engleskom, španskom i ruskom jeziku. U slučaju bilo kakvog neslaganja, merodavan je tekst na francu-
1-6/04
– 733 od 806 –
Knjiga II
skom jeziku na kome je sačinjena Varšavska konvencija od 12. Oktobra 1929. godine.
DOPUNSKI PROTOKOL BR.2 O IZMENI KONVENCIJE ZA IZJEDNAČAVANJE NEKIH PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA MEĐUNARODNI VAZDUŠNI PREVOZ, POTPISANE U VARŠAVI, 12. OKTOBRA 1929. I IZMENJENE PROTOKOLOM SAČINJENIM U HAGU, 28. SEPTEMBRA 1955. GODINE Dolepotpisane vlade, Smatrajući da je poželjno izmeniti Konvenciju za izjednačavanje nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz, potpisanu u Varšavi 12. oktobra 1929. godine, i izmenjenu Protokolom sačinjenim u Hagu 28. septembra 1955. godine, Sporazumele su se o sledećem: Poglavlje I IZMENE KONVENCIJE Član I Konvencija koja se menja odredbama ovog poglavlja je Varšavska konvencija izmenjena u Hagu 1955. godine. Član II Ukida se član 22. Konvencije i zamenjuje sledećim: Član 22. 1. Pri prevozu lica, odgovornost prevoznika prema svakom putniku ograničena je na sumu od 16.600 jedinica "specijalnog prava vučenja". U slučaju kada se, prema zakonu nadležnog suda, naknada može utvrditi u obliku rente, kapitalisana renta ne sme preći ovu granicu. Međutim, na osnovu specijalnog ugovora prevoznika i putnika može se utvrditi i veća granica odgovornosti. 2) a) Pri prevozu prijavljenog prtljaga i robe, odgovornost prevoznika je ograničena na sumu od 17 jedinica "specijalnog prava vučenja" po kilogramu, osim ako pošiljalac, u trenutku predaje pošiljke pre-
1-6/04
– 734 od 806 –
Knjiga II
vozniku, nije dao posebnu izjavu o zainteresovanosti za isporuku i platio eventualnu dopunsku taksu. U tom slučaju, prevoznik će biti dužan da plati celi deklarisani iznos, ukoliko ne dokaže da je iznos veći od stvarne zainteresovanosti pošiljaoca za isporuku pošiljke. b) U slučaju gubitka, oštećenja ili zakašnjenja prijavljenog prtljaga ili robe, ili bilo kog predmeta koji sadrži prtljag ili roba, prilikom utvrđivanja granice odgovornosti prevoznika uzima se u obzir samo ukupna težina odgovarajuće pošiljke ili pošiljaka. Međutim, kada gubitak, oštećenje ili zakašnjenje jednog dela prijavljenog prtljaga ili robe, ili nekog predmeta sadržanog u prtljagu ili robi, utiče na vrednost drugih pošiljaka obuhvaćenih istim prtljažnim ili vazduhoplovnim tovarnim listom, prilikom utvrđivanja granice odgovornosti treba uzeti u obzir ukupnu težinu tih pošiljaka. 3. Što se tiče predmeta koje putnik nosi sobom, odgovornost prevoznika je ograničena na 332 jedinice "specijalnog prava vučenja" po putniku. 4. Granice odgovornosti utvrđene ovim članom ne sprečavaju sud da, u skladu sa svojim zakonom, dosudi još nadoknadu svih ili delimičnih sudskih i drugih troškova spora kojima se izložio tužitelj. Prethodna odredba se ne primenjuje kada iznos dosuđene naknade, ne računajući sudske i druge troškove spora, ne prelazi sumu koju je prevoznik pismeno ponudio tužitelju u roku od šest meseci računajući od dana kada se desio događaj koji je prouzrokovao štetu ili pre pokretanja spora ako je ovaj pokrenut posle pomenutog roka. 5. Smatra se da se iznosi "specijalnog prava vučenja" navedeni u ovom članu odnose na specijalno pravo vučenja kako ga je definisao Međunarodni monetarni fond. U slučaju sudskog postupka, pretvaranje tih iznosa u nacionalne valute vrši se prema vrednosti tih valuta u jedinicama "specijalnog prava vučenja" na dan presude. Vrednost u jedinicama "specijalnog prava vučenja" nacionalne valute jedne visoke strane ugovornice koja je članica Međunarodnog monetarnog fonda, izračunava se prema metodi procene koju na dan presude primenjuje Međunarodni monetarni fond za svoje sopstvene operacije i transakcije. Vrednost u jedinicama "specijalnog prava vučenja" nacionalne valute. Visoke strane ugovornice koja nije član Međunarodnog monetarnog fonda, izračunava se na način koji odredi ta Visoka strana ugovornica. Međutim, države koje nisu članice Međunarodnog monetarnog fonda i čije zakonodavstvo ne dopušta primenu odredaba stavova 1, 2 a) i
1-6/04
– 735 od 806 –
Knjiga II
3 člana 22, mogu u trenutku ratifikacije ili pristupanja ili u svako doba posle toga da izjave, da se granica odgovornosti prevoznika, u slučaju sudskog postupka na njihovoj teritoriji, utvrđuje na iznos od 250.000 monetarnih jedinica po putniku u odnosu na stav 1, član 22; na 250 monetarnih jedinica po kilogramu u odnosu na stav 2 a), član 22; na 5.000 monetarnih jedinica po putniku u odnosu na stav 3, član 22. Ta monetarna jedinica sadrži 65 i po miligrama, zlata, finoće devet stotina hiljaditih. Pomenuti iznosi se mogu pretvoriti u odgovarajuću nacionalnu valutu u zaokruženim iznosima. Pretvaranje tih iznosa u nacionalnu valutu vršiće se prema zakonodavstvu odnosne države". Poglavlje II OBLAST PRIMENE IZMENJENE KONVENCIJE Član III Varšavska konvencija, izmenjena u Hagu 1955. godine i ovim protokolom, primenjuje se na međunarodni prevoz definisan u članu 1. Konvencije kada se mesto polaska i mesto opredeljenja nalaze bilo na teritoriji dve države članice ovog Protokola, ili na teritoriji samo jedne države učesnice ovog protokola ako je sletanje predviđeno na teritoriji neke druge države. Poglavlje III ZAVRŠNE ODREDBE Član IV Između članica ovog protokola, Varšavska konvencija izmenjena u Hagu 1955. godine i ovaj protokol se smatraju i tumače kao jedinstven instrument i nose naziv Varšavska konvencija izmenjena u Hagu 1955. godine kao i Dopunskim protokolom br. 2 sačinjenim u Montrealu 1975. godine. Član V Ovaj protokol ostaje otvoren za potpisivanje svih država do dana njegovog stupanja na snagu u skladu sa odredbama člana 7.
1-6/04
– 736 od 806 –
Knjiga II
Član VI 1. Ovaj protokol će biti podnet na ratifikaciju državama potpisnicama. 2. Ratifikacija ovog protokola od strane države koja nije članica Varšavske konvencije ili Varšavske konvencije izmenjene u Hagu 1955. godine ima za posledicu pristupanja Varšavskoj konvenciji izmenjenoj u Hagu 1955. i Dopunskim protokolom br. 2 sačinjenim u Montrealu 1975. 3. Ratifikacioni instrumenti se deponuju kod Vlade Narodne Republike Poljske. Član VII 1. Kada trideset država potpisnica ratifikuje ovaj protokol, između tih država Protokol stupa na snagu devedesetog dana posle deponovanja tridesetog ratifikacionog instrumenta. 2. Kada ovaj protokol stupi na snagu, Vlada Narodne Republike Poljske ga registruje kod Organizacije Ujedinjenih nacija. Član VIII 1. Posle stupanja na snagu, ovaj Protokol će biti otvoren za pristupanje svakoj državi koja nije potpisnica. 2. Pristupanje ovom protokolu države koja nije članica Varšavske konvencije izmenjene u Hagu 1955. godine, povlači sa sobom pristupanje Varšavskoj konvenciji izmenjenoj u Hagu 1955. godine kao i Dopunskim protokolom br. 2 sačinjenim u Montrealu 1975. g. 3. Instrumenti o pristupanju deponuju se kod Vlade Narodne Republike Poljske i imaju dejstvo devedesetog dana posle deponovanja. Član IX 1. Svaka članica može da otkaže ovaj protokol putem saopštenja upućenog Vladi Narodne Republike Poljske. 2. Otkazivanje stupa na snagu šest meseci od dana kada Vlada Narodne Republike Poljske primi obaveštenje o otkazivanju. 3. Između članica ovog protokola, otkazivanje Varšavske konvencije od strane jedne članice u smislu člana 39. pomenute konvencije ili otkazivanje Haškog protokola u smislu člana 26. pomenutog protokola, ne može se tumačiti kao otkazivanje Varšavske konvencije izmenjene u
1-6/04
– 737 od 806 –
Knjiga II
Hagu 1955, kao i Dopunskim protokolom br. 2 sačinjenim u Montrealu 1975. g. Član X Na ovaj protokol se ne može izraziti nikakva rezerva. Međutim, svaka država može da izjavi u svako doba, putem saopštenja upućenog Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva da se Konvencija izmenjena ovim protokolom neće primenjivati na prevoz lica, robe i prtljaga koji se vrši za njihove vojne vlasti vazduhoplovima registrovanim u pomenutoj državi i čiji su celokupni kapacitet rezervisale te vlasti ili je rezervacija izvršena u njihovo ime. Član XI Vlada Narodne Republike Poljske odmah će obavestiti sve države članice Varšavske konvencije ili pomenute izmenjene konvencije, sve države koje potpišu ovaj protokol ili mu pristupe, kao i Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva, o datumu svakog potpisivanja, datumu deponovanja svakog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, o datumu stupanja na snagu ovog protokola, kao i o svim ostalim odgovarajućim podacima. Član XII Između članica ovog protokola koje su članice i Konvencije kojom se dopunjuje Varšavska konvencija za izjednačavanje nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz koji obavlja drugo lice a ne ugovorni prevoznik, potpisane u Gvadalahari, 18. septembra 1961. godine (u daljem tekstu Gvadalaharska konvencija), svako pozivanje na Varšavsku konvenciju u Gvadalaharskoj konvenciji odnosi se na Varšavsku konvenciju izmenjenu u Hagu 1955. godine kao i dopunskim sporazumom br. 2 sačinjenim u Montrealu 1975, u slučaju kada je prevoz koji se obavlja prema ugovoru navedenom u tački b) član 1. Gvadalaharske konvencije regulisan ovim protokolom. Član XIII Ovaj protokol je otvoren za potpisivanje u sedištu Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva do 1. januara 1976. godine, a posle toga, do njegovog stupanja na snagu u skladu sa članom 7. u Ministarstvu inostranih poslova Narodne Republike Poljske. Međunarodna organizacije civilnog vazduhoplovstva će odmah obavestiti Vladu
1-6/04
– 738 od 806 –
Knjiga II
Narodne Republike Poljske o svakom potpisivanju i datumu potpisivanja za sve vreme dok Protokol bude otvoren za potpisivanje u sedištu Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva. U potvrdu čega su dolepotpisani, propisno ovlašćeni pomoćnici, potpisali ovaj protokol. Sačinjeno u Montrealu, dvadeset petog septembra 1975. godine, u četiri autentična teksta na francuskom, engleskom, španskom i ruskom jeziku. U slučaju bilo kakvog neslaganja, merodavan je tekst na francuskom jeziku na kome je sačinjena Varšavska konvencija od 12. oktobra 1929. godine. MONTREALSKI PROTOKOL BR.4 O IZMENI KONVENCIJE ZA IZJEDNAČAVANJE NEKIH PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA MEĐUNARODNI VAZDUŠNI PREVOZ, POTPISANE U VARŠAVI 12. OKTOBRA 1929. I IZMENJENE PROTOKOLOM SAČINJENIM U HAGU 28. SEPTEMBRA 1955. GODINE Dolepotpisane vlade, Smatrajući da je poželjno izmeniti Konvenciju za izjednačavanje nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz, potpisanu u Varšavi 12. oktobra 1929. godine, i izmenjenu Protokolom sačinjenim u Hagu 28. septembra 1955. godine, Sporazumele su se o sledećem: Poglavlje I IZMENE KONVENCIJE Član I Konvencija koja se menja odredbama ovog poglavlja je Varšavska konvencija izmenjena u Hagu 1955. godine. Član II Ukida se stav 2. člana 2. Konvencije i zamenjuje sledećim: 2. Pri prevozu poštanskih pošiljaka, prevoznik je odgovoran samo nadležnoj poštanskoj administraciji shodno pravilima koja se primenjuju u odnosima između prevoznika i poštanskih administracija.
1-6/04
– 739 od 806 –
Knjiga II
3. Odredbe ove Konvencije, izuzev onih iz gore spomenutog stava 2, ne primenjuju se na prevoz poštanskih pošiljaka. Član III U poglavlju II Konvencije, izostavlja se odeljak III (čl. 5 do 16) i zamenjuje sledećim:
Odeljak III - Dokumenta koja se odnose na robu. Član 5. 1. Za prevoz robe, izdaje se vazduhoplovni tovarni list. 2. Umesto vazduhoplovnog tovarnog lista, može se, uz saglasnost pošiljaoca, koristiti svako drugo sredstvo kojim se utvrđuju podaci o prevozu koji treba da se izvrši. Ako se koristi takvo drugo sredstvo, prevoznik izdaje pošiljaocu, na njegov zahtev, potvrdu o prijemu robe pomoću koje se može identifikovati pošiljka i omogućiti uvid u podatke zabeležene u to drugo sredstvo. 3. Zbog nemogućnosti da se u mestima tranzita i opredeljenja koriste druga sredstva koja omogućavaju utvrđivanje podataka o prevozu, pomenute u sredstvu 2, prevoznik ima pravo da otkaže prevoz robe. Član 6. 1. Vazduhoplovni tovarni list sačinjava pošiljalac u tri originalna primerka. 2. Prvi primerak nosi oznaku "za prevoznike"; taj primerak potpisuje pošiljalac. Drugi primerak nosi oznaku "za primaoca"; njega potpisuje i pošiljalac i prevoznik. Treći primerak potpisuje prevoznik i predaje ga pošiljaocu posle prijema robe. 3. Potpis prevoznika i pošiljaoca može biti odštampan ili zamenjen žigom. 4. Ako, na zahtev pošiljaoca, prevoznik sačini vazduhoplovni tovarni list, smatraće se da radi u ime pošiljaoca, sve dok se ne dokaže suprotno. Član 7. Kada ima više od jednog paketa: a) prevoznik robe ima pravo da zahteva od pošiljaoca da sačini odvojene vazduhoplovne tovarne listove;
1-6/04
– 740 od 806 –
Knjiga II
b) pošiljalac ima pravo da zahteva od prevoznika da mu ovaj uruči odvojene potvrde, kada su upotrebljena druga sredstva pomenuta u stavu 2. člana 5. Član 8. Vazduhoplovni tovarni list i potvrda o prijemu robe sadrži: a) mesto otpreme i mesto opredeljenja; b) jedno od mesta sletanja ako se mesto otpreme i mesto opredeljenja nalaze na teritoriji iste Visoke strane ugovornice i ako je jedno ili više sletanja predviđeno na teritoriji neke druge države; c) težinu pošiljke. Član 9. Nepridržavanje odredaba članova 5. do 8. neće uticati na postojanje niti važnost ugovora o prevozu, koji i pored toga podleže pravilima ove konvencije uključujući i pravila o ograničenju odgovornosti. Član 10. 1. Pošiljalac je odgovoran za tačnost podataka i izjava u vezi sa robom koje je upisao ili su u njegovo ime upisani u vazduhoplovni tovarni list, kao i za one podatke koje je sam dao ili su u njegovo ime dali prevozniku da bi bili upisani u potvrdu o prijemu robe ili uneti kao podaci registrovani na drugi način predviđen u stavu 2 člana 5. 2. Pošiljalac snosi odgovornost za svaku štetu koju prevoznik ili svako drugo lice prema kome je prevoznik obavezan, pretrpi zbog nepropisanih, netačnih ili nepotpunih podataka ili izjava koje je sam dao ili su dati u njegovo ime. 3. Izuzimajući odredbe iz st. 1. i 2. ovog člana, prevoznik snosi odgovornost za svaku štetu koju pošiljalac ili svako drugo lice prema kome je pošiljalac obavezan, pretrpi zbog nepravilnih, netačnih ili nepotpunih podataka i izjava koje je sam uneo ili su u njegovo ime uneti u potvrdu o prijemu robe ili među podatke zabeležene na drugi način predviđen u stavu 2 člana 5. Član 11. 1. Vazduhoplovni tovarni list i potvrda o prijemu robe, sve dok se protivno ne dokaže pretpostavljaju dokaz o zaključenju ugovora, prijemu robe i uslovima prevoza koji su u njima navedeni.
1-6/04
– 741 od 806 –
Knjiga II
2. Navodi u vazduhoplovnom tovarnom listu i potvrdi o prijemu robe, koji se odnose na težinu, dimenzije i pakovanje robe, kao i na broj paketa, verodostojni su dok se protivno ne dokaže; oni navodi koji se odnose na količinu, zapreminu i stanje robe predstavljaju dokaz protiv prevoznika samo ukoliko ih je ovaj proverio u prisustvu pošiljaoca i tu proveru potvrdio u vazduhoplovnom tovarnom listu, ili ako se radi o navodima koji se odnose na spoljašnji izgled robe. Član 12. 1. Pošiljalac ima pravo, pod uslovom da je izvršio sve obaveze koje proističu iz ugovora o prevozu, da raspolaže robom, tj. da je povuče sa aerodroma otpreme ili opredeljenja, da je zadrži u toku puta prilikom sletanja aviona, da je u mestu opredeljenja ili u toku puta isporuči nekom drugom licu koje nije prvobitno određeni primalac, ili da zahteva njen povraćaj na aerodrom otpreme, ukoliko korišćenje ovog prava ne nanosi štetu ni prevozniku niti drugim pošiljaocima i uz obavezu nadoknade troškova koji otuda proističu. 2. U slučaju da je izvršenje naloga pošiljaoca nemoguće, prevoznik je dužan da ga o tome odmah obavesti. 3. Ako prevoznik izvrši naloge pošiljaoca o raspolaganju robom ne tražeći podnošenje primerka vazduhoplovnog tovarnog lista ili potvrde o prijemu robe izdate pošiljaocu, on će biti odgovoran, sem ako ne podnese tužbu protiv pošiljaoca, za štetu koja bi zbog toga bila naneta licu koje propisno poseduje vazduhoplovni tovarni list ili potvrdu o prijemu robe. 4. Pravo pošiljaoca prestaje onoga trenutka kada prema niže navedenom članu 13. počinje pravo primaoca. Međutim, ako primalac odbije da primi robu, ili ako ne može biti pronađen, pošiljalac ponovo stiče pravo da raspolaže robom. Član 13. 1. Primalac ima pravo, čim roba stigne u mesto opredeljenja, da zahteva od prevoznika da mu robu isporuči uz plaćanje iznosa potraživanja i uz ispunjenje uslova prevoza, sem u slučaju kada je pošiljalac ostvario pravo koje ima na osnovu člana 12. 2. Ako nije drugačije određeno, prevoznik je dužan da odmah obavesti primaoca o prispeću robe. 3. Ako prevoznik prizna gubitak robe ili ako roba ne stigne ni po isteku roka od sedam dana od dana kada je trebalo da stigne, primalac
1-6/04
– 742 od 806 –
Knjiga II
je ovlašćen da prema prevozniku upotrebi sva prava koja proističu iz ugovora o prevozu. Član 14. Pošiljalac i primalac mogu koristiti sva prava koja su im priznata na osnovu člana 12. i 13. svaki u svoje ime, bilo da rade za svoj sopstveni račun ili za račun drugoga, pod uslovom izvršenja obaveza iz ugovora o prevozu. Član 15. 1. Članovi 12, 13. i 14. ne nanose nikakvu štetu međusobnim odnosima pošiljaoca i primaoca niti međusobnim odnosima trećih lica, čija prava proističu bilo od pošiljaoca bilo od primaoca. 2. Svaka klauzula koja odstupa od odredaba članova 12, 13. i 14. mora biti uneta u vazduhoplovni tovarni list ili potvrdu o prijemu robe. Član 16. 1. Pošiljalac je dužan da podnese podatke i dokumenta koja su, pre uručenja robe primaocu neophodni za obavljanje carinskih formalnosti, pribavljanje odobrenja ili policijskih formalnosti. Pošiljač je odgovoran prema prevozniku za svaku štetu koja bi nastala zbog nedostatka, nepotpunosti ili netačnosti podataka ili dokumenata, izuzev u slučaju greške učinjene od strane prevoznika ili njegovih službenika. 2. Prevoznik nije dužan da proverava tačnost, ili potpunost tih podataka i dokumenata". Član IV Ukida se član 18. Konvencije i zamenjuje sledećim: "Član 18. 1. Prevoznik je odgovoran za štetu nastalu u slučaju uništenja, gubitaka ili oštećenja prijavljenog prtljaga ako se događaj koji je štetu prouzrokovao desio za vreme vazdušnog prevoza. 2. Prevoznik je odgovoran za štetu nastalu u slučaju uništenja, gubitka ili oštećenja robe samo pod uslovom da se događaj koji je štetu izazvao desio za vreme vazdušnog prevoza.
1-6/04
– 743 od 806 –
Knjiga II
3. Međutim, prevoznik nije odgovoran ako dokaže da je do uništenja, gubitaka ili oštećenja robe došlo isključivo zbog jednog ili više sledećih uzroka: a) priroda ili svojevrsna mana robe; b) nepropisno pakovanje robe od strane lica koje nije ni prevoznik niti neki od njegovih službenika; c) rat ili oružani sukob; d) neki postupak organa vlasti izvršen u vezi sa uvozom, izvozom, ili tranzitom robe. 4. Vazdušni prevoz, u smislu prethodnih stavova ovog člana, obuhvata vreme za koje se prtljag ili roba nalaze pod nadzorom prevoznika, bilo da je to na aerodromu, ili na vazduhoplovu ili ma na kom drugom mestu u slučaju sletanja van aerodroma. 5. Vreme vazdušnog prevoza ne obuhvata nikakav prevoz kopnom, morem ili rekom koji se vrši izvan aerodroma. Međutim, ako se takav prevoz vrši shodno ugovoru o vazdušnom prevozu u cilju utovara, isporuke ili pretovara, smatra se, sem ako se suprotno ne dokaže, da je svaka šteta posledica događaja koji se desio za vreme vazdušnog prevoza". Član V Ukida se član 20. Konvencije i zamenjuje sledećim: "Član 20. Pri prevozu putnika i prtljaga, kao i u slučaju štete izazvane zakašnjenjem pri prevozu robe, prevoznik nije odgovoran ako dokaže da su on i njegovi službenici preduzeli sve potrebne mere da se šteta izbegne, ili da je bilo nemoguće da takve mere preduzmu". Član VI Ukida se član 21. Konvencije i zamenjuje sledećim: "Član 21. 1. Pri prevozu putnika i prtljaga, u slučaju kada prevoznik dokaže da je šteta izazvana krivicom oštećenog lica ili je ta krivica doprinela da do štete dođe, sud može, u skladu sa odredbama svoga zakona, da delimično ili potpuno oslobodi prevoznika odgovornosti.
1-6/04
– 744 od 806 –
Knjiga II
2. Pri prevozu robe, prevoznik se delimično ili potpuno oslobađa odgovornosti ukoliko dokaže da je štetu izazvala ili joj je doprinela krivica lica od koga potiču njegova prava". Član VII U članu 22. Konvencije a) U stavu 2 a) brišu se reči "i robe". b) Posle stava 2 a), dodaje se sledeći stav: "b) Pri prevozu robe, odgovornost prevoznika je ograničena na sumu od 17 jedinica "specijalnog prava vučenja" po kilogramu, sem ako pošiljalac u trenutku predaje pošiljke prevozniku, nije dao posebnu izjavu o vrednosti pri isporuci i platio eventualnu dopunsku taksu. U tom slučaju, prevoznik će biti dužan da plati celu deklarisanu sumu, ukoliko ne dokaže da je taj iznos veći od stvarnog materijalnog interesa pošiljaoca za isporuku". v) Stav 2 b) postaje stav 2 c). d) Posle stava 5. dodaje se sledeći stav: "6) Smatra se da se izvonosi "specijalnog prava vučenja" navedeni u ovom članu odnose na "specijalno pravo vučenja" kako ga je definisao Međunarodni monetarni fond. U slučaju sudskog postupka, pretvaranje ovih iznosa u nacionalnu valutu vrši se prema vrednosti tih valuta u jedinicama "Specijalnog prava vučenja" na dan presude. Vrednost u jedinicama "specijalnog prava vučenja" nacionalne valute jedne Visoke strane ugovornice koja je članica Međunarodnog monetarnog fonda, izračunava se prema metodi procene koju na dan presude primenjuje Međunarodni monetarni fond za svoje operacije i transakcije. Vrednost u jedinicama "specijalnog prava vučenja" nacionalne valute. Visoke strane ugovornice koja nije član Međunarodnog monetarnog fonda, izračunava se na način koji odredi ta Visoka strana ugovornica. Međutim, države koje nisu članice Međunarodnog monetarnog fonda i čije zakonodavstvo ne dopušta primenu odredaba stava 2 b) člana 22, mogu u trenutku ratifikacije ili pristupanja, ili u svako doba posle toga, da izjave da se granica odgovornosti prevoznika, u slučaju sudskog postupka na njihovoj teritoriji, utvrđuje na iznos od dvestotine pedeset monetarnih jedinica po kilogramu. Ta monetarna jedinica sadrži 65 i po miligrama zlata finoće devet stotina hiljaditih. Pomenuti iznos se može
1-6/04
– 745 od 806 –
Knjiga II
pretvoriti u odgovarajuću nacionalnu valutu u zaokruženim iznosima. Pretvaranje tog iznosa u nacionalnu valutu vrši se u skladu sa zakonom odnosne države". Član VIII Ukida se član 24. Konvencije i zamenjuje sledećim: Član 24. 1. Pri prevozu putnika i prtljaga, svaki postupak za utvrđivanje odgovornosti, pokrenut bilo po kom osnovu, može se sprovesti samo pod uslovima i ograničenjima predviđenim ovom konvencijom, bez prethodnog utvrđivanja lica koja imaju pravo pokretanja postupaka i njihovih pojedinačnih prava. 2. Pri prevozu robe, svaki postupak za nadoknadu štete, nezavisno od njegove osnove, bilo u smislu ove konvencije, na osnovu ugovora ili zbog neke nedozvoljene radnje, ili bilo iz kog drugog razloga, može se sprovesti samo pod uslovima i granicama odgovornosti predviđenim ovom konvencijom, bez prethodnog utvrđivanja lica koja imaju pravo pokretanja postupaka i njihovih pojedinačnih prava. Ova ograničenja odgovornosti predstavljaju maksimum i ne mogu se prekoračiti bez obzira na okolnosti koje su prouzrokovale odgovornost". Član IX Ukida se član 25. Konvencije i zamenjuje sledećim: "Član 25. Pri prevozu putnika i prtljaga, ograničenja odgovornosti predviđena u članu 22, ne primenjuju se ako ne dokaže da je šteta izazvana bilo postupkom ili propustom prevoznika ili njegovih službenika, učinjenim bilo sa namerom da se šteta izazove, bilo nepromišjeno i uz saznanje da to može prouzrokovati veću štetu, pod uslovom da se u slučaju takvog postupka, ili propusta službenika takođe dokaže da su ovi tako postupili u vršenju svoje dužnosti". Član X Ukida se stav 3 člana 25. A Konvencije i zamenjuje sledećim: "3. Pri prevozu putnika i prtljaga, ne primenjuju se odredbe stava 1 i 2 ovog člana ako se dokaže da je šteta prouzrokovana nekim postu-
1-6/04
– 746 od 806 –
Knjiga II
pkom ili propustom službenika, učinjenim bilo sa namerom da se šteta izazove, bilo nepromišljeno i uz saznanje da to može prouzrokovati štetu". Član XI Posle člana 30. Konvencije, dodaje se sledeći član: "Član 30.A Ova konvencija ni na kakav način ne prejudicira pitanje utvrđivanja da li lice, koje se na osnovu njenih odredaba smatra odgovornim za štetu, ima pravo pokretanja postupka protiv nekog drugog lica". Član XII Ukida se član 33. Konvencije i zamenjuje sledećim: "Član 33. Izuzev odredaba stava 3, član 5, ništa u ovoj konvenciji ne može sprečiti prevoznika da odbije zaključenje ugovora o prevozu ili da donese propise koji nisu u suprotnosti sa odredbama ove konvencije". Član XIII Ukida se član 34. Konvencije i zamenjuje sledećim: "Član 34. Odredbe stavova od 3-8 zaključno koje se odnose na dokumenta prevoza, ne primenjuju se na prevoz koji se obavja u izuzetnim okolnostima van svake normalne operacije vazdušnog saobraćaja".
II poglavlje OBLAST PRIMENE IZMENJENE KONVENCIJE Član XIV Varšavska konvencija izmenjena u Hagu 1955. godine i ovim protokolom primenjuje se na međunarodni prevoz definisan u prvom članu Konvencije, kada se mesta polaska i opredeljenja nalaze bilo na teritoriji dve države članice ovog protokola, bilo na teritoriji samo jedne države članice ovog protokola ako je sletanje predviđeno na teritoriji neke druge države.
1-6/04
– 747 od 806 –
Knjiga II
III poglavlje ZAVRŠNE ODREDBE Član XV Između članica ovog protokola, Varšavska konvencija izmenjena u Hagu 1955. i ovaj protokol se smatraju i tumače, kao jedinstven instrument i nose naziv Varšavska konvencija izmenjena u Hagu 1955. i dopunjena Montrealskim protokolom br. 4 iz 1975. godine. Član XVI Ovaj protokol ostaje otvoren za potpisivanje svih država do dana njenog stupanja na snagu u skladu sa odredbama člana XVIII. Član XVII 1. Ovaj protokol će biti podnet na ratifikaciju državama potpisnicama. 2. Ratifikacija ovog protokola od strane države koja nije članica Varšavske konvencije ili države koja nije članica Varšavske konvencije izmenjene u Hagu 1955, ima za posledicu pristupanje Varšavskoj konvenciji izmenjenoj u Hagu 1955. i dopunjenoj Montrealskim protokolom br. 4 iz 1975. 3. Ratifikacioni instrumenti deponuju se kod Vlade Narodne Republike Poljske. Član XVIII 1. Kada trideset država potpisnica ratifikuje ovaj protokol, između tih država Protokol stupa na snagu dvadesetog dana posle deponovanja tridesetog ratifikacionog instrumenta. Za svaku državu koja ga bude posle toga ratifikovala, Protokol stupa na snagu devedesetog dana posle deponovanja njenog ratifikacionog instrumenta. 2. Kada ovaj protokol stupi na snagu, Vlada Narodne Republike Poljske ga registruje kod Organizacije Ujedinjenih nacija. Član XIX 1. Posle stupanja na snagu, ovaj protokol će biti otvoren za pristupanje svakoj državi koja nije potpisnica. 2. Pristupanje ovom protokolu države koja nije članica Varšavske konvencije ili države koja nije članica Varšavske konvencije izmenjene u Hagu 1955. povlači za sobom pristupanje Varšavskoj konvenciji izme-
1-6/04
– 748 od 806 –
Knjiga II
njenoj u Hagu 1955. i dopunjenoj Montrealskim protokolom br. 4 iz 1975. 3. Instrumenti o pristupanju deponuju se kod Vlade Narodne Republike Poljske i postaju punovažni devedeset dana posle datuma deponovanja. Član XX 1. Svaka članica ovog protokola može da ga otkaže putem službenog saopštenja upućenog Vladi Narodne Republike Poljske. 2. Otkazivanje stupa na snagu šest meseci od dana kada Vlada Narodne Republike Poljske primi obaveštenje o otkazivanju. 3. Između članica ovog protokola, otkazivanje Varšavske konvencije od strane jedne članice u smislu člana 39. pomenute Konvencije ili otkazivanje Haškog protokola u smislu člana XXIV pomenutog protokola, ne može se tumačiti kao otkazivanje Varšavske konvencije izmenjene u Hagu 1955. i dopunjene Montrealskim protokolom br. 4. iz 1975. godine. Član XXI 1. Na ovaj protokol dopuštene su samo sledeće rezerve: a) Svaka država može da izjavi u svako doba, putem saopštenja upućenog Vladi Narodne Republike Poljske, da se Varšavska konvencija izmenjena u Hagu 1955. i dopunjena Montrealskim protokolom br. 4 iz 1975, neće primenjivati na prevoz lica, prtljaga i robe koji se vrši za njihove vojne vlasti vazduhoplovima registrovanim u pomenutoj državi i čiji su celokupni kapaciteti rezervisale te vlasti ili rezervacija izvršena u njihovo ime. b) Prilikom ratifikacije dopunskog Montrealskog protokola br. 3 iz 1975, ili prilikom pristupanja, ili u svako doba posle toga, svaka država može da izjavi da je ne obavezuju odredbe Varšavske konvencije izmenjene u Hagu 1955. i dopunjene Montrealskim protokolom br. 4 iz 1975, kada se te odredbe primenjuju na prevoz putnika i prtljaga. Ova izjava će stupiti na snagu devedeset dana posle datuma kada Vlada Narodne Republike Poljske primi tu izjavu. 2. Svaka država koja je izrazila rezervu u skladu sa prethodnim stavom, može u svako doba da putem saopštenja upućenog Vladi Narodne Republike Poljske povuče pomenutu rezervu.
1-6/04
– 749 od 806 –
Knjiga II
Član XXII Vlada Narodne Republike Poljske odmah će obavestiti sve države članice Varšavske konvencije ili pomenute izmenjene Konvencije, sve države koje potpišu ovaj Protokol ili mu pristupe, kao i međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva, o datumu svakog potpisivanja, datumu deponovanja svakog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, o datumu stupanja na snagu ovog protokola, kao i o svim ostalim odgovarajućim posledicama. Član XXIII Između članica ovog Protokola koje su članice i Konvencije kojom se dopunjuje Varšavska konvencija za izjednačavanje nekih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz koji obavlja drugo lice a ne ugovorni prevoznik, potpisane u Gvadalahari, 18. septembra 1961. Godine (u daljem tekstu Gvadalaharska konvencija), svako pozivanje na Varšavsku konvenciju u Gvadalaharskoj konvenciji odnosi se na Varšavsku konvenciju izmenjenu u Hagu 1955. i dopunjenu Montrealskim protokolom br. 4. iz 1975, u slučaju kada je prevoz koji se obavlja prema ugovoru navedenom u tački b) člana I Gvadalaharske konvencije regulisan ovim protokolom. Član XXIV Ako su dve ili više država članice ovog protokola i Gvatemalskog protokola iz 1971. ili dopunskog Montrealskog protokola br. 3 iz 1975, između njih će se primenjivati sledeća pravila: a) odredbe koje proističu iz režima utvrđenog ovim protokolom koje se odnose na robu i poštanske pošiljke imaće veću snagu od odredaba režima utvrđenog Gvatemalskim protokolom iz 1971. i dopunskim Montrealskim protokolom br. 3 iz 1975; b) odredbe utvrđene Gvatemalskim i dopunskim Montrealskim protokolom br. 3 iz 1975; koje se odnose na putnike i prtljag imaće veću snagu od odredaba utvrđenih ovim protokolom. Član XXV Ovaj protokol će biti otvoren za potpisivanje u sedištu Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva do 1. januara 1976. godine, a posle toga, do stupanja na snagu u skladu sa članom XXVIII u Ministarstvu inostranih poslova Narodne Republike Poljske. Međunarodna
1-6/04
– 750 od 806 –
Knjiga II
organizacije civilnog vazduhoplovstva će odmah obaveštavati Vladu Narodne Republike Poljske o svakom potpisivanju i datumu potpisivanja za sve vreme dok Protokol bude otvoren za potpisivanja u sedištu Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva. U potvrdu čega se dole potpisani, propisno ovlašćeni punomoćnici potpisali ovaj protokol. Sačinjeno u Montrealu, dvadeset petog septembra 1975. godine, u četiri autentična teksta na francuskom, engleskom, španskom i ruskom jeziku. U slučaju bilo kakvog neslaganja, merodavan je tekst na francuskom jeziku na kome je sačinjena Varšavska konvencija od 12. oktobra 1929. godine. 3. Ova odluka stupa na snagu, osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
1-6/04
10.13
– 751 od 806 –
Knjiga II
UREDBA O RATIFIKACIJI PROTOKOLA O IZMENI ČLANA 50 (a) KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM * CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU Član 1.
Ratifikuje se Protokol o izmeni člana 50 (a) Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, potpisan u Montrealu 16. oktobra 1974. godine, u originalu na engleskom, francuskom i španskom jeziku. Član 2. Tekst Protokola u originalu na engleskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi: PROTOKOL O IZMENI ČL.50 (a) KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU POTPISAN U MONTREALU 16. OKTOBRA 1974. GODINE SKUPŠTINA
ORGANIZACIJE MEĐUNARODNOG VAZDUHOPLOVSTVA
CIVILNOG
Sastavši se na svojoj dvadesetprvoj sednici u Montrealu 14. Oktobra 1974. godine, primivši k znanju opštu želju svih država ugovornica da se poveća broj članova Saveta, smatrajući potrebnim da se obezbede tri dopunska mesta u Savetu i da se shodno tome poveća broj članova od trideset na trideset tri, da bi se uvećao broj predstavnika država izabranih u drugom, a naročito u trećem delu izbora, ismatrajući potrebnim da se u tom cilju izmeni Konvencija o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu sačinjena u Čikagu 7. decembra 1944. godine, (1) odobrila je, u skladu sa odredbama člana 94 (a) spomenute konvencije, sledeću predloženu izmenu Konvencije: *
Ova uredba objavljena je u prilogu "Službenog lista SFRJ", br. 15/78.
1-6/04
– 752 od 806 –
Knjiga II
U članu 50 (a) Konvencije druga rečenica se menja na taj način što se reč "trideset" zamenjuje rečima "trideset tri"; (2) utvrdila je, shodno odredbama navedenog člana 94 (a) spomenute konvencije, osamdeset šest za broj država ugovornica posle čije ratifikacije predložena izmena stupa na snagu, i (3) odlučila da generalni sekretar Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva izradi protokol na engleskom, francuskom i španskom jeziku čiji će tekstovi biti jednako verodostojni i koji će obuhvatati napred navedenu predloženu izmenu kao i sledeće: (a) Protokol potpisuju predsednik Skupštine i njen generalni sekretar; (b) Protokol će biti otvoren za ratifikaciju od strane svih država koje su ratifikovale Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu ili su joj pristupile; (c) ratifikacioni instrumenti deponuju se kod Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva; (d) Protokol stupa na snagu za države koje su ga ratifikovale na dan deponovanja osamdeset šestog instrumenta o ratifikaciji; (e) generalni sekretar odmah obaveštava sve države ugovornice o datumu deponovanja svake ratifikacije Protokola; (f) generalni sekretar odmah obaveštava sve države ugovornice spomenute konvencije o datumu stupanja Protokola na snagu; (g) u odnosu na države ugovornice koje ratifikuju Protokol posle navedenog datuma, Protokol stupa na snagu posle deponovanja njihovih ratifikacionih instrumenata kod Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva. Stoga je, u skladu s navedenim postupkom Skupštine, generalni sekretar Organizacije izradio Protokol u potvrdu čega su, predsednik i generalni sekretar dvadeset prvog zasedanja Skupštine organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva, koje je u tu svrhu ovlastila Skupština, potpisali ovaj protokol. Sačinjeno u Montrealu, 16. oktobra 1974. godine, u po jednom primerku na engleskom, francuskom i španskom jeziku od kojih je svaki primerak jednako verodostojan. Ovaj protokol ostaje deponovan u arhivi Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva i generalni sekretar Organizacije dostavlja svim državama ugovornicama overene
1-6/04
– 753 od 806 –
Knjiga II
primerke Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu koja je sačinjena u Čikagu, 7. decembra 1944. godine. Član 3. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
1-6/04
10.14
– 754 od 806 –
Knjiga II
UREDBA O RATIFIKACIJI PROTOKOLA O AUTENTIČNOM TEKSTU KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU * (ČIKAGO 1944) NA ČETIRI JEZIKA Član 1.
Ratifikuje se Protokol o autentičnom tekstu Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikago 1944) na četiri jezika, usvojen 30. septembra 1977. godine u Montrealu, u originalu na engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku. Član 2. Tekst Protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi: PROTOKOL O AUTENTIČNOM TEKSTU KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU (ČIKAGO 1944) NA ČETIRI JEZIKA Dolepotpisane Vlade Imajući u vidu da je na 21. zasedanju Skupštine Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva zatraženo da Savet ove organizacije "preduzme neophodne mere za pripremu autentičnog teksta Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu na ruskom jeziku, kako bi se on mogao odobriti najkasnije 1977. godine"; Imajući u vidu da je tekst Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu na engleskom jeziku bio otvoren za potpisivanje 7. decembra 1944. godine u Čikagu;
*
Ova uredba objavljena je u prilogu "Službenog lista SFRJ", br. 11/80.
1-6/04
– 755 od 806 –
Knjiga II
Uzimajući u obzir da je, shodno Protokolu o autentičnom tekstu Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu na tri jezika zaključene 7. decembra 1944. u Čikagu, koji je potpisan 24. septembra 1968. godine u Buenos Airesu, tekst Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (u daljem tekstu: Konvencija) usvojen na francuskom i španskom jeziku i da, zajedno s tekstom Konvencije na engleskom jeziku, predstavja tekst podjednako autentičan na sva tri jezika kao što je predviđeno u završnoj klauzuli Konvencije; Uzimajući, shodno tome, u obzir da je potrebno predvideti neophodne odredbe o tekstu Konvencije na ruskom jeziku; Smatrajući da se pri usvajanju takvih odredaba mora voditi računa o postojećim izmenama Konvencije na engleskom, francuskom i španskom jeziku, čiji su tekstovi jednako autentični, i da prema članu 94 (a) Konvencije izmene mogu stupiti na snagu samo u odnosu na države koje su ih ratifikovale; Složile su se o sledećem: Član I Tekst Konvencije i izmenama iste na ruskom jeziku, koji su priloženi uz protokol, kao i tekst Konvencije i izmena Konvencije, na engleskom, francuskom i španskom jeziku, predstavljaju tekst koji je jednako autentičan na sva četiri jezika. Član II Ako je država-članica ovog protokola ratifikovala ili u budućnosti ratifikuje bilo koju izmenu Konvencije izvršenu u skladu s njenim članom 94 (a), smatra se da se tekst takve izmene na ruskom, engleskom, francuskom i španskom jeziku odnosi na tekst jednako autentičan na četiri jezika, koji proizlazi iz ovog protokola. Član III 1) Države-članice Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva mogu postati članice ovog protokola na jedan od sledećih načina: a) potpisivanjem bez stavljanja rezerve u pogledu prihvatanja, ili b) potpisivanjem uz rezervu u pogledu prihvatanja, posle kojeg će uslediti prihvatanje, ili c) prihvatanjem.
1-6/04
– 756 od 806 –
Knjiga II
2) Ovaj protokol je otvoren za potpisivanje do 5. oktobra 1977. godine u Montrealu a posle toga u Vašingtonu, D.C. 3) Prihvatanje se vrši deponovanjem instrumenata o prihvatanju kod Vlade Sjedinjenih Američkih Država. 4) Pridržavanje, ratifikacija ili odobrenje ovog protokola smatra se njegovim prihvatanjem. Član IV 1) Ovaj protokol stupa na snagu tridesetog dana od dana kada ga 12 država, u skladu s odredbama člana III, potpišu, bez rezervi u pogledu prihvatanja ili ga prihvate, kao i posle stupanja na snagu izmene u završnoj klauzuli Konvencije, u kojoj se konstatuje da je tekst Konvencije na ruskom jeziku jednako autentičan. 2) Za državu koja naknadno postane članica ovog protokola u skladu s članom III, Protokol stupa na snagu od dana njegovog potpisivanja bez rezerve u pogledu prihvatanja, ili od dana prihvatanja. Član V Ako se neka država pridržava Konvencije posle stupanja ovog protokola na snagu, smatraće se da je ona prihvatila ovaj protokol. Član VI Prihvatanje ovog protokola od strane neke države ne smatra se ratifikacijom bilo koje izmene Konvencije. Član VII Posle stupanja ovog protokola na snagu Vlada Sjedinjenih Američkih Država će ga registrovati kod Ujedinjenih nacija i kod Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva. Član VIII 1) Ovaj protokol ostaje na snazi sve dok je Konvencija na snazi. 2) Ovaj protokol prestaje da važi za neku državu samo u slučaju da ona prestane da bude članica Konvencije. Član IX Vlada Sjedinjenih Američkih Država obaveštava sve države članice Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva i samu organizaciju o:
1-6/04
– 757 od 806 –
Knjiga II
a) svakom potpisivanju i datumu potpisivanja ovog protokola, uz napomenu da li je izvršeno uz rezervu ili bez rezerve u pogledu prihvatanja; b) deponovanju svakog instrumenta o prihvatanju i o datumu deponovanja; c) datumu stupanja na snagu ovog protokola u skladu s odredbama člana IV stav 1. Član X Ovaj protokol sačinjen na engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku, pri čemu je svaki tekst podjednako autentičan, deponuje se u arhivi Vlade Sjedinjenih Američkih Država, koja vladama država članica Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva dostavlja propisno overene primerke protokola. U potvrdu čega dolepotpisani opunomoćenici, propisno ovlašćeni u tu svrhu, ptopisuju ovaj protokol. Sačinjeno 30. septembra 1977. godine u Montrealu. Član 3. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
1-6/04
– 758 od 806 –
10.15
ZAKON O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM PRIZNAVANJU PRAVA NA * VAZDUHOPLOVU
Knjiga II
Član 1. Ratifikuje se Konvencija o međunarodnom priznavanju prava na vazduhoplovu, sačinjena 19. juna 1948. godine u Ženevi, u originalu na francuskom, engleskom i španskom jeziku. Član 2. Tekst Konvencije u originalu na engleskom i u prevodu na srpskohrvatski jezik glasi: KONVENCIJA O MEĐUNARODNOM PRIZNAVANJU PRAVA NA VAZDUHOPLOVU Smatrajući da je Konferencija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva, koja je održana u Čikagu novembra i decembra 1944, preporučila skoro usvajanje Konvencije o prenosu prava na vazduhoplovu, Smatrajući da je veoma poželjno, u interesu daljeg razvoja međunarodnog civilnog vazduhoplovstva, da se prava na vazduhoplovu priznaju u međunarodnim razmerama, Potpisnici, propisno ovlašćeni, složili su se, u ime svojih vlada, sa sledećim odredbama: Član I (1) Obavezuju se države ugovornice da priznaju: (a) pravo svojine na vazduhoplovu; *
Ovaj zakon objavljen je u "Službenom listu SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 7/91.
1-6/04
– 759 od 806 –
Knjiga II
(b) pravo raspolagaoca vazduhoplovom da kupovinom stekne svojinu nad njim; (c) pravo raspolaganja vazduhoplovom na osnovu ugovora o zakupu u najmanjem trajanju od šest meseci; (d) hipoteku, zalogu i svako slično pravo na vazduhoplovu koje je ustanovljeno ugovorom kao garancija za plaćanje duga, pod uslovom da su takva prava: (i)
ustanovljena u skladu sa zakonom države ugovornice u kojoj je vazduhoplov registrovan u vreme njihovog konstituisanja,
(ii)
uredno upisana u javni registar države ugovornice u kojoj je vazduhoplov registrovan.
Urednost redosleda upisa u različitim državama ugovornicama utvrđuje se prema zakonu države ugovornice u kojoj je vazduhoplov registrovan u trenutku svakog upisa. (2) Nijednom odredbom ove konvencije ne zabranjuje se državama ugovornicama da na osnovu svog racionalnog zakona priznaju i druga prava na vazduhoplovu. Ali države ugovornice ne mogu prihvatiti ili priznati nikakvom pravu prioritet u odnosu na prava navedena u paragrafu (1) ovog člana. Član II (1) Svi upisi koji se odnose na vazduhoplov vrše se u isti registar. (2) Dejstva upisa nekog od prava navedenih u paragrafu (1) člana I u odnosu na treće lice utvrđuju se, osim ako ovom konvencijom nije drugačije određeno, shodno zakonu države ugovornice u kojoj je to pravo upisano. (3) Svaka država ugovornica može zabraniti upis nekog prava na vazduhoplovu koje nije valjano ustanovljeno u smislu njenog nacionalnog zakona. Član III (1) Adresa organa zaduženog za vođenje registra mora biti naznačena na uverenju o registraciji svkaog vazduhoplova. (2) Svako lice može dobiti od ovog organa overene prepise, kopije ili izvode upisanih podataka koji svedoče o istinitosti navoda u registru dok se suprotno ne dokaže.
1-6/04
– 760 od 806 –
Knjiga II
(3) Ako se zakonom neke države ugovornice predviđa da je prijavljivanje nekog dokumenta zamena za upis, to prijavljivanje ima, u smislu ove konvencije, ista dejstva kao i upis. U tom slučaju, preduzimaju se sve mere da taj dokument bude dostupan javnosti. (4) Organ zadužen za vođenje registra može ubirati prihvatljive takse za sve usluge koje obavlja. Član IV (1)
Države ugovornice priznaju da potraživanja na ime:
(a)
naknada za spasavanje vazduhoplova,
(b)
posebnih troškova neophodnih za čuvanje vazduhoplova, zaslužuju prednost u odnosu na sva druga prava i potraživanja koja zadužuju vazduhoplov, pod uslovom da po zakonu države ugovornice u kojoj su završene operacije spasavanja i čuvanja imaju pravo prvenstva.
(2)
Potraživanja navedena u paragrafu (1) ovog člana namiruju se obrnutim hronološkim redom od okolnosti koje su ih prouzrokovale.
(3)
ona se mogu uneti u registar u roku od tri meseca od završetka operacija spasavanja i čuvanja.
(4)
Po isteku predviđenog roka od tri meseca, države ugovornice neće priznavati pomenute garancije, osim ako je u toku pomenutog roka:
(a)
potraživanje s pravom prvenstva uneseno u registar u skladu sa paragrafom (3),
(b)
iznos potraživanja utvrđen dogovorom ili je u vezi s tim potraživanjem pokrenut sudski postupak. U tom slučaju nadležni sud utvrđuje uzroke prekida ili obustave roka.
(5)
Odredbe ovog člana primenjuju se bez obzira na odredbe iz paragrafa (2) člana I. Član V
Prvenstvo dato pravima navedenim u paragrafu (1) (d) člana I obuhvata i sve osigurane iznose. Međutim, što se tiče kamata, pravo prvenstva odobrava se samo za kamate koje su dospele za isplatu u toku tri godine koje prethode pokretanju izvršnog postupka i u toku tog postupka.
1-6/04
– 761 od 806 –
Knjiga II
Član VI U slučaju plenidbe ili prinudne prodaje vazduhoplova ili nekog prava na vazduhoplovu, države ugovornice nisu obavezne da na štetu plenidbenog poverioca ili poverioca koji traži izvršenje ili kupca priznaju bilo koje pravo navedeno u paragrafu (1) člana I, ili prenos nekog od tih prava ako je to pravo zasnovalo ili njegov prenos izvršilo lice protiv koga se vodi postupak prinudne prodaje ili izvršenja, a ono je s tim upoznato. Član VII (1) Postupci prinudne prodaje vazduhoplova utvrđuju se zakonom države ugovornice u kojoj se vrši prodaja. (2) Ipak se moraju poštovati sledeće odredbe: (a)
datum i mesto prodaje utvrđuju se najmanje šest meseci unapred;
(b)
plenidbeni poverilac mora podneti sudu ili svakom drugom nadležnom organu overeni izvod upisa koji se odnose na vazduhoplov. Najmanje mesec dana pre utvrđenog datuma prodaje, on je mora oglasiti u mesecu u kome je vazduhoplov registrovan u skladu sa odredbama lokalnog zakona i preporučen pismom, upućenim po mogućstvu vazdušnom poštom na adresu iz registra, obavestiti o tome vlasnika nosioca prava ili poverioce o pravu prvenstva koji su upisani u registar u skladu sa paragrafom (3) člana IV.
(3) Posledice nepridržavanja odredaba paragrafa (2) su one koje su predviđene zakonom države ugovornice u kojoj je izvršena prodaja. Ali, svaka prodaja obavljena suprotno pravilima utvrđenim u ovom paragrafu može biti poništena ako neko lice koje je zbog takvog prekršaja pretrpelo štetu podnese tužbu u roku od šest meseci od dana prodaje. (4) Nikakva prinudna prodaja ne može biti izvršena ako se prodajnom cenom ne gase prava ustanovljena pred nadležnim organom koja, u smislu ove konvencije, imaju prvenstvo nad potraživanjem plenidbenog poverioca ili ako ih ne preuzme kupac kao svoju obavezu. (5) Kad je na teritoriji države ugovornice na kojoj se vrši prinudna prodaja štetu licima ili imovinom na zemlji naneo vazduhoplov opterećen nekom od hipoteka predviđenih članom I, kao garancija za potraživanje, u slučaju plenidbe tog ili svakog drugog vazduhoplova koji ima istog vlasnika, a opterećen je sličnim dažbinama u korist istog
1-6/04
– 762 od 806 –
Knjiga II
poverioca, nacionalni zakon pomenute države ugovornice može propisati: (a)
da se odredbe paragrafa (4) ne primaju na oštećene ili njihove zastupnike kad su oni plenidbeni poverioci;
(b)
da se prava predviđena u članu I koja garantuju potraživanje i opterećuju zaplenjeni vazduhoplov mogu suprotstaviti zahtevima oštećenih ili njihovih zastupnika samo do sume do 80% od njegove prodajne cene.
Međutim, pomenute odredbe ovog paragrafa ne mogu se primeniti kad je štetu izazvanu na zemlji nadoknadio, korektno i na zadovoljavajući način, korisnik vaduhoplova ili, u njegovo ime, država ili osiguravajuće društvo bilo koje države. Ako ne postoji nikakvo drugo ograničenje predviđeno zakonom države ugovornice u kojoj se vrši prinudna prodaja vazduhoplova, smatra se da je šteta dovoljno nadoknađena, u smislu ovog paragrafa, ako iznos osiguranja odgovara vrednosti zaplenjenog vazduhoplova kad je bio nov. (6) Legalno dospeli troškovi po zakonu države ugovornice u kojoj se vrši prodaja, a nagomilani su u toku postupka izvršenja radi prodaje i u zajedničkom interesu poverioca, naplaćuju se od iznosa dobijenog od prodaje pre svih drugih potraživanja, čak i onih koja imaju prioritet u smislu člana IV. Član VIII Prinudnom prodajom vazduhoplova prema odredbama člana VII prenosi se svojina nad vazduhoplovom oslobođena svih prava koja nije preuzeo kupac. Član IX Osim u slučaju prinudne prodaje izvršene u skladu sa odredbama člana VII, nikakav prenos upisa ili registracije vazduhoplova iz registra jedne države ugovornice u registar druge države ugovornice ne može biti izvršen bez prethodnog gašenja upisanih prava ili bez saglasnosti nosilaca tih prava. Član X (1) Ako se na osnovu zakona države ugovornice u kojoj je vazduhoplov registrovan neko od prava predviđenih u članu I, koje je propisno
1-6/04
– 763 od 806 –
Knjiga II
upisano na vazduhoplovu i zasnovano kao garancija za plaćanje duga, proširi na rezervne delove uskladištene na jednom ili više određenih mesta, takvo proširenje prava priznaju sve države ugovornice, pod uslovom da pomenuti delovi ostanu na navedenim mestima i da se određenim objavljivanjem putem oglasa na licu mesta obaveste treća lica o vrsti i obimu prava koja zadužuje te delove, navodeći registar u koji je takvo pravo upisano, kao i ime i adresu imaoca prava. (2) Upisanom dokumentu prilaže se propisna lista koja sadrži vrstu i približan broj pomenutih delova. Ti delovi mogu biti zamenjeni sličnim delovima bez uticaja na pravo poverioca. (3) Odredbe člana VII paragrafa (1) i (4) i člana VIII primenjuju se na prinudnu prodaju rezervnih delova. Međutim, ako potraživanje plenidbenog poverioca nema nikakvo stvarno obezbeđenje, smatra se da je po odredbama člana VII paragrafa (4) dozvoljena licitacija čiji je iznos dve trećine vrednosti rezervnih delova koju su utvrdili stručnjaci koje je odredio nadležni organ prodaje. Osim toga, prilikom podele prihoda od prodaje, nadležni organ prodaje može, u korist plenidbenog poverioca, iznos namenjen poveriocima s pravom prvenstva da ograniči na dve trećine prihoda od prodaje po odbitku troškova koji su predviđeni u članu VII paragraf (6). (4) U smislu ovog člana, izraz "rezervni delovi" odnose se na sastavne delove vazduhoplova, motore, elise, radio-uređaje, instrumente, opremu, pribor, delove tih raznih elemenata i uopšteno na sve druge predmete bilo koje vrste koji su zadržani radi zamene sastavnih delova vazduhoplova. Član XI (1) Odredbe ove konvencije primenjuju se u svakoj državi ugovornici samo na vazduhoplove koji su registrovani u nekoj drugoj državi ugovornici. (2) Međutim, države ugovornice primenjuju na vazduhoplove koji su registrovani na njihovoj teritoriji: (a) odredbe čl. II, III, IX, i (b) odredbe člana IV, osim ako su spasavanje ili operacije čuvanja završene na njihovoj sopstvenoj teritoriji. Član XII Odredbe ove konvencije ne utiču ni u čemu na pravo država ugovornica da u odnosu na vazduhoplov pristupe merama izvršenja koje su
1-6/04
– 764 od 806 –
Knjiga II
predviđene njihovim nacionalnim zakonima o imigraciji, carini i vazdušnoj plovidbi. Član XIII Ova konvencija se ne primenjuje na vazduhoplove koji su namenjeni da ih koriste vojni, carinski i policijski organi. Član XIV Radi primene ove konvencije, nadležni sudski i administrativni organi država ugovornica mogu međusobno neposredno kontaktirati, osim ako to nije njihovim nacionalnim zakonom drugačije uređeno. Član XV Države ugovornice se obavezuju da će preduzeti potrebne mere kako bi se obezbedilo sprovođenje odredaba ove konvencije i o tome će bez odlaganja obavestiti generalnog sekretara Međunarodne organizacije civilnog vazduhopovstva. Član XVI Izraz "vazduhoplov", u smislu ove konvencije, obuhvata osnovnu strukturu, motore, elise, radio-uređaje i sve delove namenjene za rad vazduhoplova, bez obzira na to da li su na njemu ugrađeni ili su privremeno od njega odvojeni. Član XVII Ako se na teritoriji koju u međunarodnim odnosima predstavlja neka država ugovornica vodi poseban registar o upisu vazduhoplova, svako pozivanje u ovoj konvenciji na zakon države ugovornice podrazumava se kao pozivanje na zakon te teritorije. Član XVIII Ova konvencija ostaje otvorena za potpisivanje sve dok ne stupi na snagu pod uslovima predviđenim u članu XX. Član XIX (1) Ovu konvenciju će ratifikovati države potpisnice. (2) Ratifikacioni instrumenti biće deponovani u arhivama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, koja će o datumu deponovanja obavestiti sve države potpisnice i pristupnice.
1-6/04
– 765 od 806 –
Knjiga II
Član XX (1) Kada dve države potpisnice deponuju svoje instrumente o ratifikaciji ove konvencije, ona će stupiti na snagu između njih devedesetog dana od deponovanja drugog instrumenta o ratifikaciji. U odnosu na svaku drugu državu koja deponuje svoj instrument o ratifikaciji posle ovog datuma konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana od deponovanja tog instrumenta. (2) Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva obaveštava svaku državu potpisnicu o datumu stupanja na snagu ove konvencije. (3) Odmah po stupanju na snagu, ova konvencija će biti registrovana kod Ujedinjenih nacija preko generalnog sekretara Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva. Član XXI (1) Posle stupanja na snagu ova konvencija će biti otvorena radi pristupanja država koje nisu potpisnice. (2) Pristupanje se vrši deponovanjem u arhivu Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva jednog instrumenta o pristupanju. Organizacija obaveštava svaku državu potpisnicu i pristupnicu o datumu ovog deponovanja. (3) Pristupanje stupa na snagu devedesetog dana od deponovanja instrumenta o pristupanju u arhiv Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva. Član XXII (1) Svaka država ugovornica može da otkaže ovu konvenciju obavestivši o ovom otkazivanju Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva koja o datumu prijema tog obaveštenja obaveštava svaku državu potpisnicu i pristupnicu. (2) Otkazivanje stupa na snagu šest meseci od datuma prijema obaveštenja o otkazivanju u Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva. Član XXIII (1) Svaka država može, u trenutku deponovanja svog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, da izjavi da njeno prihvatanje ove konvencije ne obuhvata i neku teritoriju ili više teritorija koje ona zastupa u međunarodnim odnosima.
1-6/04
– 766 od 806 –
Knjiga II
(2) Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva obaveštava o ovoj izjavi sve države potpisnice ili pristupnice. (3) Izuzev teritorija u odnosu na koje je data izjava u skladu sa paragrafom (1) ovog člana, ova konvencija se primenjuje na sve teritorije koje država ugovornica predstavlja u međunarodnim odnosima. (4) Svaka država može posebno pristupiti ovoj konvenciji u ime svih ili bilo koje teritorije u odnosu na koje je dala izjavu u skladu sa paragrafom (1) ovog člana; u tom slučaju, odredbe paragrafa (2) i (3) člana XXI odnose se na takvo pristupanje. (5) Svaka država ugovornica može, shodno odredbama člana XXII da otkaže ovu konvenciju, posebno za sve ili za bilo koju od teritorija koje ta država zastupa u međunarodnim odnosima. U potvrdu čega su dole potpisani opunomoćnici, propisno ovlašćeni, potpisali ovu konvenciju. Sačinjeno u Ženevi 19. juna 1948. godine, na francuskom, engleskom i španskom jeziku, a svaki od ovih tekstova je jednako verodostojan. Ova konvencija će biti deponovana u arhivi Međunarodnoe organizacije civilnog vazduhoplovstva, gde će, shodno članu XVIII, ostati otvorena radi potpisivanja. Član 3. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ" - Međunarodni ugovori.
1-6/04
– 767 od 806 –
Knjiga II
11.
POSEBAN DEO
11.1
USTAVNA POVELJA DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I * CRNA GORA I Ime Član 1.
Ime državne zajednice je Srbija i Crna Gora.
Načelo ravnopravnosti Član 2. Srbija i Crna Gora zasnovana je na ravnopravnosti dve države članice, države Srbije i države Crne Gore.
Ciljevi Član 3. Ciljevi Srbije i Crne Gore su: - poštovanje ljudskih prava svih lica u njenoj nadležnosti, - očuvanje i unapređenje ljudskog dostojanstva, ravnopravnosti i vladavine prava, - uključivanje u evropske strukture, a naročito u Evropsku uniju, - usklađivanje propisa i prakse sa evropskim i međunarodnim standardima, - stvaranje tržišne ekonomije koja se zasniva na slobodi preduzetništva, konkurenciji i socijalnoj pravdi i - uspostavljanje i obezbeđivanje neometanog funkcionisanja zajedničkog tržišta na svojoj teritoriji, kroz koordinaciju i harmonizaciju ekonomskih sistema država članica, u skladu sa principima i standardima Evropske unije. *
Ova Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora objavljena je u "Službenom listu SCG", br. 1/2003.
1-6/04
– 768 od 806 –
Knjiga II
Simboli Član 4. Srbija i Crna Gora ima zastavu, himnu i grb, koji se uređuju zakonom Srbije i Crne Gore.
Teritorija Član 5. Teritoriju Srbije i Crne Gore čine teritorije država članica Srbije i Crne Gore. Granica Srbije i Crne Gore je nepovrediva. Granica između država članica je nepromenljiva, osim uz obostranu saglasnost.
Sedište institucija Član 6. Administrativni centar Srbije i Crne Gore je u Beogradu. Sedište Skupštine Srbije i Crne Gore i Saveta ministara je u Beogradu, a sedište Suda Srbije i Crne Gore je u Podgorici.
Državljanstvo Član 7. Državljanin države članice je i državljanin Srbije i Crne Gore: Državljanin države članice ima jednaka prava i obaveze u drugoj državi članici kao i njen državljanin, izuzev izbornog prava.
II Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama Član 8. Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, koja je sastavni deo Ustavne povelje, usvaja se po postupku i na način predviđen za usvajanje Ustavne povelje.
1-6/04
– 769 od 806 –
Knjiga II
Ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda Član 9. Države članice uređuju, obezbeđuju i štite ljudska i manjinska prava i građanske slobode na svojoj teritoriji. Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, individualnih i kolektivnih, i građanskih sloboda ne može se smanjivati. Srbija i Crna Gora prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda i obezbeđuje njihovu zaštitu, u slučaju kada ta zaštita nije obezbeđena u državama članicama.
Neposredna primena međunarodnih ugovora Član 10. Odredbe međunarodnih ugovora o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama koji važe na teritoriji Srbije i Crne Gore neposredno se primenjuju.
III Principi tržišne ekonomije Član 11. Ekonomski odnosi u Srbiji i Crnoj Gori zasnivaju se na tržišnoj ekonomiji utemeljenoj na slobodnom preduzetništvu, konkurenciji, liberalnoj spoljnotrgovinskoj politici i zaštiti svojine. Srbija i Crna Gora sa državama članicama koordinira i harmonizuje ekonomske sisteme.
Zajedničko tržište Član 12. Srbija i Crna Gora ima zajedničko tržište. Za nesmetano funkcionisanje zajedničkog tržišta odgovorne su države članice.
1-6/04
– 770 od 806 –
Knjiga II
Sloboda kretanja Član 13. U Srbiji i Crnoj Gori slobodno je kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala. Zabranjeno je sprečavanje slobodnog protoka ljudi, robe, usluga i kapitala između države Srbije i države Crne Gore.
IV Međunarodni subjektivitet Član 14. Srbija i Crna Gora je jedan subjekt međunarodnog prava i član međunarodnih globalnih i regionalnih organizacija za čije članstvo je uslov međunarodni subjektivitet. Države članice mogu biti članice međunarodnih globalnih i regionalnih organizacija za čije članstvo nije uslov međunarodni subjektivitet.
Uspostavljanje i održavanje međunarodnih odnosa Član 15. Srbija i Crna Gora uspostavlja međunarodne odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama i zaključuje međunarodne ugovore i sporazume. Države članice mogu održavati međunarodne odnose, zaključivati međunarodne sporazume i osnivati predstavništva u drugim državama, ako to nije u suprotnosti sa nadležnostima Srbije i Crne Gore i interesima druge države članice.
Primat međunarodnog prava Član 16. Ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica.
1-6/04
– 771 od 806 –
Knjiga II
V Utvrđivanje nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora Član 17. Srbija i Crna Gora ima one nadležnosti koje su joj poverene Ustavnom poveljom. Države članice mogu zajednički poveriti Srbiji i Crnoj Gori vršenje dodatnih poslova iz svoje nadležnosti.
Finansiranje nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora Član 18. Države članice će obezbediti finansijska sredstva za obavljanje poverenih nadležnosti i dodatnih poslova Srbije i Crne Gore.
VI 1. SKUPŠTINA SRBIJE I CRNE GORE Nadležnost Član 19. Skupština Srbije i Crne Gore odlučuje o Ustavnoj povelji, kao najvišem pravnom aktu Srbije i Crne Gore, na način utvrđen Ustavnom poveljom i donosi zakone i druge akte o: - institucijama osnovanim u skladu s Ustavnom poveljom i njihovom funkcionisanju; - primeni međunarodnog prava i konvencija koje utvrđuju obaveze o saradnji Srbije i Crne Gore sa međunarodnim sudovima; - proglašenju i ukidanju ratnog stanja, uz prethodnu saglasnost skupština država članica; - vojnim pitanjima i odbrani; - članstvu Srbije i Crne Gore; kao subjekta međunarodnog prava, u međunarodnim organizacijama i o pravima i obavezama koji proističu iz tog članstva, uz prethodnu saglasnost nadležnih organa država članica;
1-6/04
– 772 od 806 –
Knjiga II
- utvrđivanju granica Srbije i Crne Gore, uz prethodnu saglasnost skupštine države članice na čijoj teritoriji je ta granica; - pitanjima koja se odnose na standardizaciju, intelektualnu svojinu, mere i dragocene metale i statistiku; - politici useljavanja, davanja azila, viznog sistema i integrisanom upravljanju pograničnim poslovima, u skladu sa standardima Evropske unije; - ratifikovanju međunarodnih ugovora i sporazuma Srbije i Crne Gore; - godišnjim prihodima i rashodima neophodnim za finansiranje nadležnosti poverenih Srbiji i Crnoj Gori, na predlog nadležnih organa država članica i Saveta ministara; - sprečavanju i uklanjanju prepreka slobodnom kretanju ljudi, robe, usluga i kapitala u okviru Srbije i Crne Gore; - izboru predsednika Srbije i Crne Gore i Saveta ministara; - zastavi, himni i grbu Srbije i Crne Gore. Skupština Srbije i Crne Gore obavlja i druge poslove iz nadležnosti Srbije i Crne Gore, utvrđene Ustavnom poveljom. Skupština Srbije i Crne Gore donosi poslovnik o svom radu.
Sastav i izbor Član 20. Skupština Srbije i Crne Gore je jednodoma i čini je 126 poslanika, od kojih je 91 iz Srbije i 35 iz Crne Gore. Poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore biraju se iz svake države članice, u skladu sa evropskim i demokratskim standardima, na osnovu zakona država članica. Tokom prve dve godine po usvajanju Ustavne povelje poslanici se biraju posredno, srazmerno zastupljenosti u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Skupštini Republike Crne Gore. Na prvim izborima poslanici se biraju iz sastava Narodne skupštine Republike Srbije, Skupštine Republike Crne Gore i Savezne skupštine. Ako se u državi članici u tom periodu održe parlamentarni izbori, sastav njene delegacije u Skupštini Srbije i Crne Gore biće usaglašen srazmerno rezultatima izbora. Posle ovog početnog perioda poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore biraju se na neposrednim izborima.
1-6/04
– 773 od 806 –
Knjiga II
Mandat poslanika traje četiri godine.
Predsednik i potpredsednik Skupštine Srbije i Crne Gore Član 21. Skupština iz reda poslanika bira predsednika i potpredsednika Skupštine Srbije i Crne Gore, koji ne mogu biti iz iste države članice.
Nespojivost funkcija Član 22. Predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore i predsednik Srbije i Crne Gore ne mogu biti iz iste države članice.
Način odlučivanja Član 23. Skupština Srbije i Crne Gore odluke donosi većinom glasova od ukupnog broja poslanika, s tim da za odluku glasa i većina od ukupnog broja poslanika iz svake države članice.
Sloboda govora i imunitet Član 24. Poslanik ima slobodu govora u Skupštini Srbije i Crne Gore i uživa imunitet za izgovorene reči i druga dela izvršena u svojstvu poslanika. Poslanik ne može biti pozvan na odgovornost, pritvoren ili kažnjen bez odobrenja Skupštine Srbije i Crne Gore, osim ako je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina. Predsednik Srbije i Crne Gore, članovi Saveta ministara i sudije Suda Srbije i Crne Gore uživaju imunitet kao poslanici.
Pravo predlaganja zakona Član 25. Predlog zakona Skupštini Srbije i Crne Gore može podneti Savet ministara, poslanik i skupština države članice.
1-6/04
– 774 od 806 –
Knjiga II
2. PREDSEDNIK SRBIJE I CRNE GORE Nadležnost Član 26. Predsednik Srbije i Crne Gore: - predstavlja Srbiju i Crnu Goru u zemlji i inostranstvu; - predsedava Savetom ministara i rukovodi njegovim radom; - predlaže Skupštini Srbije i Crne Gore sastav Saveta ministara i razrešenje njegovih članova; - član je Vrhovnog saveta odbrane; - donosi ukaze o postavljenju i opozivu šefova diplomatskokonzularnih predstavništava Srbije i Crne Gore i prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika: - dodeljuje odlikovanja i druge počasti; - proglašava zakone koje donosi Skupština Srbije i Crne Gore i propise koje donosi Savet ministara; - raspisuje izbore za Skupštinu Srbije i Crne Gore i - obavlja i druge poslove utvrđene Ustavnom poveljom.
Izbor Član 27. Predsednik i potpredsednik Skupštine Srbije i Crne Gore predlažu Skupštini kandidata za predsednika Srbije i Crne Gore. Ako predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, predsednik i potpredsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, u roku od 10 dana, predlažu novog kandidata. Ukoliko i taj kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, Skupština Srbije i Crne Gore se raspušta i raspisuju se izbori. Ukoliko je izabrani predsednik Srbije i Crne Gore iz iste države članice kao i predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, tada predsednik i potpredsednik Skupštine Srbije i Crne Gore zamenjuju funkcije. Predsednik Srbije i Crne Gore ne može dva puta uzastopno biti iz iste države članice.
1-6/04
– 775 od 806 –
Knjiga II
Postupak izbora i razrešenja predsednika Srbije i Crne Gore uređuje se zakonom.
Odgovornost Član 28. Predsednik Srbije i Crne Gore za svoj rad odgovara Skupštini Srbije i Crne Gore.
Mandat Član 29. Mandat predsednika Srbije i Crne Gore traje četiri godine.
Prestanak mandata Član 30. Mandat predsedniku Srbije i Crne Gore može prestati pre vremena na koje je izabran - ostavkom, razrešenjem i raspuštanjem Skupštine Srbije i Crne Gore. Mandat predsednika Srbije i Crne Gore prestaje ostavkom kada je konstatuje Skupština Srbije i Crne Gore.
Razrešenje Član 31. Skupština Srbije i Crne Gore može razrešiti dužnosti predsednika Srbije i Crne Gore ako se utvrdi da je povredio Ustavnu povelju. Povredu Ustavne povelje utvrđuje Sud Srbije i Crne Gore. Postupak za utvrđivanje povrede Ustavne povelje pokreće Skupština Srbije i Crne Gore.
Vršenje dužnosti po prestanku mandata Član 32. Predsednik Srbije i Crne Gore kome je mandat prestao zbog raspuštanja Skupštine Srbije i Crne Gore nastavlja da vrši dužnost do izbora novog predsednika. Ako predsednik Srbije i Crne Gore podnese ostavku ili bude razrešen, njegovu dužnost privremeno do izbora novog predsednika
1-6/04
– 776 od 806 –
Knjiga II
Srbije i Crne Gore preuzima potpredsednik Skupštine Srbije i Crne Gore.
3. SAVET MINISTARA Nadležnost Član 33. Savet ministara: - utvrđuje i sprovodi politiku Srbije i Crne Gore, saglasno zajedničkoj politici i interesima država članica; - koordinira rad ministarstava; - predlaže Skupštini Srbije i Crne Gore zakone i druge akte iz nadležnosti ministarstava; - imenuje i razrešava šefove diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i Crne Gore i druge funkcionere, u skladu sa zakonom; - donosi podzakonske akte, odluke i druge opšte akte za izvršavanje zakona Srbije i Crne Gore i - obavlja i druge izvršne funkcije, u skladu s Ustavnom poveljom.
Način predstavljanja Srbije i Crne Gore Član 34. U predstavništvima Srbije i Crne Gore u međunarodnim organizacijama, Ujedinjenim nacijama, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, Evropskoj uniji, Savetu Evrope, države članice su predstavljene na paritetnoj osnovi, putem rotacije. Način predstavljanja i zastupljenosti država članica u međunarodnim finansijskim organizacijama utvrđuje Savet ministara, uz saglasnost nadležnih organa država članica. Zastupljenost država članica u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije i Crne Gore određuje Savet ministara, uz saglasnost nadležnih organa država članica.
1-6/04
– 777 od 806 –
Knjiga II
Izbor Član 35. Predsednik Srbije i Crne Gore predlaže Skupštini Srbije i Crne Gore kandidate za ministre Saveta ministara i kandidate za zamenika ministra spoljnih poslova i zamenika ministra odbrane. Dva kandidata za ministra su iz iste države članice kao i predsednik Srbije i Crne Gore, a tri iz druge države članice. Kandidati za ministra spoljnih poslova i ministra odbrane su iz različitih država članica, kao i njihovi zamenici. Skupština glasa za listu kandidata za Savet ministara. Ako lista ne dobije potrebnu većinu glasova, predsednik može predložiti još dva puta liste kandidata. Ukoliko ni tada lista kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, u roku od 60 dana od dana predlaganja prve liste kandidata, Skupština Srbije i Crne Gore se raspušta i raspisuju se izbori. Postupak izbora i prestanka mandata Saveta ministara uređuje se zakonom.
Način odlučivanja Član 36. Savet ministara odluke donosi većinom glasova. U slučaju jednakog broja glasova, odlučujući je glas predsednika, ukoliko je za odluku glasao bar jedan ministar iz druge države članice.
Odgovornost Član 37. Savet ministara za svoj rad odgovara Skupštini Srbije i Crne Gore.
Mandat Član 38. Mandat ministara traje četiri godine.
1-6/04
– 778 od 806 –
Knjiga II
Prestanak mandata Član 39. Mandat ministara i zamenika ministara može prestati pre vremena na koje su izabrani - ostavkom, izglasavanjem nepoverenja, razrešenjem ili raspuštanjem Skupštine Srbije i Crne Gore. Ministri i zamenici ministara kojima je prestao mandat obavljaju funkciju do izbora novih.
Ministri Član 40. Ministar spoljnih poslova sprovodi i odgovoran je za sprovođenje spoljne politike Srbije i Crne Gore, pregovara o međunarodnim sporazumima i predlaže Savetu ministara kandidate za šefove diplomatskokonzularnih predstavništava Srbije i Crne Gore. Ministar spoljnih poslova koordinira utvrđivanje spoljne politike sa nadležnim organima država članica. Član 41. Ministar odbrane koordinira i sprovodi utvrđenu odbrambenu politiku i rukovodi Vojskom, u skladu sa zakonom i ovlašćenjima Vrhovnog saveta odbrane. Ministar odbrane predlaže Vrhovnom savetu odbrane kandidate za imenovanje i postavlja, unapređuje i razrešava dužnosti oficire, u skladu sa zakonom. Ministar odbrane je civilno lice. Član 42. Nakon perioda od dve godine, ministri spoljnih poslova i odbrane zamenjuju funkcije sa svojim zamenicima. Član 43. Ministar za međunarodne ekonomske odnose je odgovoran za pregovaranje i koordinaciju implementacije međunarodnih sporazuma, uključujući ugovorne odnose s Evropskom unijom i koordinaciju odnosa s međunarodnim ekonomskim i finansijskim institucijama, nakon konsultacija s nadležnim ministrima država članica.
1-6/04
– 779 od 806 –
Knjiga II
Član 44. Ministar za unutrašnje ekonomske odnose je odgovoran za koordinaciju i harmonizaciju ekonomskih sistema država članica u cilju uspostavljanja i neometanog funkcionisanja zajedničkog tržišta, uključujući slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala. Član 45. Ministar za ljudska i manjinska prava prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i s nadležnim organima država članica koordinira rad na sprovođenju i poštovanju međunarodnih konvencija o zaštiti ljudskih i manjinskih prava.
4. SUD SRBIJE I CRNE GORE Nadležnost Član 46. Sud Srbije i Crne Gore: - rešava sporove između institucija Srbije i Crne Gore o pitanjima njihove nadležnosti iz Ustavne povelje; - rešava sporove između Srbije i Crne Gore i jedne ili obe države članice ili između dve države članice o pitanjima iz njihove nadležnosti; - odlučuje o žalbama građana, kada im institucija Srbije i Crne Gore ugrozi prava ili slobode garantovane Ustavnom poveljom, ukoliko nije predviđen drugi postupak pravne zaštite; - odlučuje o usklađenosti ustava država članica s Ustavnom poveljom; - odlučuje o usklađenosti zakona Srbije i Crne Gore s Ustavnom poveljom: - odlučuje o usklađenosti zakona država članica sa zakonom Srbije i Crne Gore; - odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata institucija Srbije i Crne Gore. Sud zauzima pravne stavove i mišljenja koji se odnose na ujednačavanje sudske prakse.
1-6/04
– 780 od 806 –
Knjiga II
Sastav i izbor Član 47. Sud Srbije i Crne Gore čini jednak broj sudija iz obe države članice. Sudije Suda Srbije i Crne Gore bira Skupština Srbije i Crne Gore na predlog Saveta ministara, na period od šest godina. Sudije su diplomirani pravnici sa najmanje 15 godina iskustva u struci. Sudije mogu biti samo jednom birane. Sudije su nezavisne u svom radu i ne mogu biti razrešeni dužnosti pre isteka vremena na koje su birani, izuzev u slučajevima propisanim zakonom.
Odluke Suda Član 48. Odluke Suda Srbije i Crne Gore su obavezujuće i bez prava žalbe. Sud je ovlašćen da stavi van snage zakone, druge propise i akte institucija Srbije i Crne Gore koji gu u suprotnosti s Ustavnom poveljom i zakonima Srbije i Crne Gore.
Rad Suda Član 49. Kada se ocenjuje usklađenost zakona ili nadležnosti država članica sa zakonima ili nadležnostima Srbije i Crne Gore ili država članica međusobno, u radu sednice Suda Srbije i Crne Gore učestvuju i odlučuju i sudije ustavnih sudova država članica. Kada se ocenjuje usklađenost ustava, zakona ili nadležnosti države članice s Ustavnom poveljom, zakonima ili nadležnostima Srbije i Crne Gore, u radu sednice Suda Srbije i Crne Gore učestvuju i odlučuju i sudije ustavnog suda te države članice.
Organizacija, funkcionisanje i način odlučivanja Član 50. Organizacija, funkcionisanje i način odlučivanja Suda Srbije i Crne Gore uređuju se zakonom.
1-6/04
– 781 od 806 –
Knjiga II
VII Usklađenost pravnih akata Član 51. Ustavna povelja, zakoni i nadležnosti Srbije i Crne Gore i ustavi, zakoni i nadležnosti država članica moraju biti usklađeni.
Stupanje na snagu Član 52. Zakoni i drugi opšti akti institucija Srbije i Crne Gore stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja. Izuzetno, kada za to postoje razlozi utvrđeni u postupku njegovog donošenja, može se predvideti da zakon i drugi opšti akti institucija Srbije i Crne Gore stupe na snagu najranije danom objavljivanja.
Povratno dejstvo Član 53. Zakon i drugi opšti akti institucija Srbije i Crne Gore ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, pojedine odredbe zakona, ako to zahteva javni interes utvrđen u postupku donošenja zakona, mogu imati povratno dejstvo.
VIII Vojska Srbije i Crne Gore Član 54. Srbija i Crna Gora ima Vojsku koja je pod demokratskom i civilnom kontrolom.
Zadatak Vojske Srbije i Crne Gore Član 55. Zadatak Vojske je odbrana Srbije i Crne Gore, u skladu s Ustavnom poveljom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile. Strategiju odbrane donosi Skupština Srbije i Crne Gore, u skladu sa zakonom.
1-6/04
– 782 od 806 –
Knjiga II
Vrhovni savet odbrane Član 56. Vrhovni komandant Vojske je Vrhovni savet odbrane, koji odlučuje o upotrebi Vojske Srbije i Crne Gore. Vrhovni savet odbrane čine predsednik Srbije i Crne Gore i predsednici država članica. Vrhovni savet odbrane odluke donosi konsenzusom.
Služenje vojnog roka Član 57. Regruti vojni rok služe na teritoriji države članice čiji su državljani, uz mogućnost služenja na teritoriji druge države članice po svojoj slobodnoj volji.
Prigovor savesti Član 58. Regrutu se garantuje pravo na prigovor savesti.
IX Imovina Srbije i Crne Gore Član 59. Imovina Savezne Republike Jugoslavije potrebna za rad institucija Srbije i Crne Gore imovina je Srbije i Crne Gore. Imovina Savezne Republike Jugoslavije u inostranstvu imovina je Srbije i Crne Gore. Imovina Savezne Republike Jugoslavije na teritoriji država članica imovina je država članica po teritorijalnom principu.
Istupanje iz državne zajednice Srbija i Crna Gora Član 60. Po isteku perioda od tri godine, države članice imaju pravo da pokrenu postupak za promenu državnog statusa, odnosno za istupanje iz državne zajednice Srbija i Crna Gora.
1-6/04
– 783 od 806 –
Knjiga II
Odluka o istupanju iz državne zajednice Srbija i Crna Gora donosi se nakon referenduma. Zakon o referendumu donosi država članica, vodeći računa o međunarodno priznatim demokratskim standardima. U slučaju istupanja države Crne Gore iz državne zajednice Srbija i Crna Gora, međunarodni dokumenti koji se odnose na Saveznu Republiku Jugoslaviju, posebno Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosili bi se i u celosti važili za državu Srbiju, kao sledbenika. Država članica koja iskoristi pravo istupanja ne nasleđuje pravo na međunarodno-pravni subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se regulišu između države-sledbenika i osamostaljene države. U slučaju da se obe države članice u referendumskom postupku izjasne za promenu državnog statusa, odnosno nezavisnost, u postupku sukcesije regulišu se sva sporna pitanja, kao u slučaju bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
X Usvajanje Ustavne povelje Član 61. Ustavna povelja usvaja se u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Skupštini Republike Crne Gore u istovetnom tekstu i stupa na snagu kada se, u tom tekstu, usvoji i proglasi u Saveznoj skupštini.
Promena Ustavne povelje Član 62. Promena Ustavne povelje vrši se po postupku i na način na koji se donosi Ustavna povelja.
XI Prenošenje prava i obaveza Član 63. Nakon stupanja na snagu Ustavne povelje, sva prava i obaveze Savezne Republike Jugoslavije prelaze na Srbiju i Crnu Goru, u skladu s Ustavnom poveljom.
1-6/04
– 784 od 806 –
Knjiga II
Primena zakona Savezne Republike Jugoslavije Član 64. Zakoni Savezne Republike Jugoslavije u poslovima Srbije i Crne Gore primenjivaće se kao zakoni Srbije i Crne Gore. Zakoni Savezne Republike Jugoslavije izvan poslova Srbije i Crne Gore primenjivaće se kao zakoni država članica, do donošenja novih propisa od strane država članica, osim zakona za koje skupština države članice odluči da se ne primenjuje.
Usklađivanje s Ustavnom poveljom Član 65. Države članice će izvršiti izmenu svojih ustava ili doneti nove ustave radi usklađivanja s Ustavnom poveljom, u roku od šest meseci od dana usvajanja Ustavne povelje.
Prenos nadležnosti Član 66. Nadležnost vojnih sudova, tužilaštava i pravobranilaštava prenosi se na organe država članica, u skladu sa zakonom.
XII Zakon za sprovođenje Ustavne povelje Član 67. Zakon za sprovođenje Ustavne povelje donosi se na isti način i istovremeno s Ustavnom poveljom.
1-6/04
11.2
– 785 od 806 –
Knjiga II
ZAKON ZA SPROVOĐENJE USTAVNE POVELJE * DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA I. ZAJEDNIČKE ODREDBE Član 1.
Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora (u daljem tekstu: Ustavna povelja) primenjuje se od dana kada je usvoji i proglasi Savezna skupština, u istovetnom tekstu u kome su je prethodno usvojile Skupština Republike Crne Gore i Narodna skupština Republike Srbije, ako u pogledu primene pojedinih njenih odredaba ovim zakonom nije drukčije određeno. Član 2. Odredbe Ustavne povelje koje se odnose na prava i dužnosti institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora primenjuju se od dana njihovog konstituisanja, obrazovanja, odnosno izbora u skladu s Ustavnom poveljom, osim u slučajevima kad ovim zakonom nije drukčije određeno. Član 3. Sve institucije državne zajednice Srbija i Crna Gora konstituisaće se, biće obrazovane, odnosno izabrane u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Ustavne povelje. Danom stupanja na snagu Ustavne povelje, organi Savezne Republike Jugoslavije, i to: Savezna skupština, predsednik Republike, Savezna vlada, Savezni sud i Savezni ustavni sud, do konstituisanja, obrazovanja, odnosno izbora institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora, obavljaju poslove u skladu s Ustavnom poveljom ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Vojska Jugoslavije obavlja poslove do transformacije u Vojsku Srbije i Crne Gore. Organi Savezne Republike Jugoslavije koji obavljaju poslove u smislu stava 2. ovog člana mogu donositi samo one odluke koje su *
Ovaj zakon objavljen je u "Službenom listu SCG", br. 1/2003.
1-6/04
– 786 od 806 –
Knjiga II
neophodne za nesmetano funkcionisanje državne zajednice Srbija i Crna Gora, osim u uslovima vanrednog ili ratnog stanja. Ovi organi ne mogu preuzimati dodatne obaveze za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Član 4. Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama donosi se do konstituisanja Skupštine Srbije i Crne Gore.
II. INSTITUCIJE SRBIJE I CRNE GORE Član 5. Države članice donose zakone o izboru poslanika u Skupštinu Srbije i Crne Gore u roku od deset dana od dana stupanja na snagu Ustavne povelje. Predsednik Savezne Republike Jugoslavije u roku od pet dana od dana donošenja zakona iz stava 1. ovog člana raspisuje prve posredne izbore za Skupštinu Srbije i Crne Gore, u skladu s Ustavnom poveljom. Poslanik u Skupštini Srbije i Crne Gore ne može biti opozvan od strane skupštine države članice zbog iznetog stava ili načina glasanja u Skupštini Srbije i Crne Gore. Član 6. Prvu sednicu Skupštine Srbije i Crne Gore zakazuju predsednik Veća građana Savezne skupštine, predsednik Veća republika Savezne skupštine, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije i predsednik Skupštine Republike Crne Gore. Prva sednica Skupštine Srbije i Crne Gore održava se u roku od pet dana od dana izbora poslanika u Skupštinu Srbije i Crne Gore. Prvom sednicom Skupštine Srbije i Crne Gore predsedava najstariji poslanik. Na prvoj sednici usvaja se privremeni poslovnik o radu Skupštine Srbije i Crne Gore, biraju se predsednik i potpredsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, donosi zakon o izboru predsednika Srbije i Crne Gore i akt o privremenom finansiranju institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora za 2003. godinu.
1-6/04
– 787 od 806 –
Knjiga II
Član 7. Mandat saveznih poslanika u Veću građana Savezne skupštine i Veću republika Savezne skupštine prestaje verifikacijom mandata poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore. Član 8. Na prvoj sednici Skupštine Srbije i Crne Gore bira se predsednik Srbije i Crne Gore. Član 9. Predsednik Srbije i Crne Gore raspisuje neposredne izbore za poslanike u Skupštinu Srbije i Crne Gore, tako da se ti izbori održe istekom roka od dve godine od dana konstituisanja prvog saziva Skupštine Srbije i Crne Gore. Član 10. Predsednik Srbije i Crne Gore, u roku, od pet dana od dana njegovog izbora, predlaže Skupštini Srbije i Crne Gore sastav Saveta ministara. Skupština Srbije i Crne Gore, u roku od 25 dana od dana izbora predsednika Srbije i Crne Gore, donosi zakone o organizaciji i načinu rada institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora. Skupština Srbije i Crne Gore na istoj sednici donosi zakon o Sudu Srbije i Crne Gore i bira sudije ovog suda. Član 11. Vrhovni savet odbrane komanduje Vojskom Srbije i Crne Gore i odlučuje na osnovu odredaba Ustavne povelje od njenog stupanja na snagu. Član 12. Sud Srbije i Crne Gore preuzima sve nerešene predmete i spise Saveznog ustavnog suda i Saveznog suda, za koje je nadležan na osnovu Ustavne povelje. Nerešene predmete Saveznog ustavnog suda i Saveznog suda koji nisu u nadležnosti Suda Srbije i Crne Gore preuzimaju i rešavaju ustavni i redovni sudovi država članica, saglasno zakonima država članica.
1-6/04
– 788 od 806 –
Knjiga II
Član 13. Danom stupanja na snagu Ustavne povelje, sledeći savezni organi i organizacije postaju organi i organizacije države članice Srbije i nastavljaju rad u skladu sa propisima na osnovu kojih su obrazovani, a koji će se primenjivati na teritoriji države članice Srbije do donošenja odgovarajućih propisa države članice Srbije: 1. Narodna banka Jugoslavije; 2. Savezna uprava carina; 3. Savezni sanitarni, veterinarski i fitosanitarni inspektorat; 4. Savezni devizni inspektorat; 5. Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka; 6. Savezna komisija za sprečavanje pranja novca; 7. Savezna komisija za hartije od vrednosti i finansijsko tržište. Član 14. Savet ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora donosi odluku o fiskalnom agentu u međunarodnim finansijskim organizacijama, uz saglasnost ministarstava finansija i centralnih banaka država članica. Do konstituisanja Saveta ministara, poslove fiskalnog agenta u međunarodnim finansijskim organizacijama obavlja Savezno ministarstvo za ekonomske odnose s inostranstvom, uz saglasnost nadležnih organa država članica. Stručne i organizacione poslove navedene u stavu 2. ovog člana, u prelaznom periodu do definisanja konačnog načina predstavljanja i zastupanja u međunarodnim finansijskim organizacijama, obavljaju institucije koje su te poslove obavljale do donošenja ovog zakona. Funkciju agenta platca, u ime država članica, obavljaju Narodna banka Srbije i Centralna banka Crne Gore, u skladu sa zaključenim međunarodnim ugovorima. Član 15. Do definisanja njihovog konačnog statusa, sledeći organi i organizacije nastavljaju da obavljaju poslove: 1. Savezni zavod za biljne i životinjske genetičke resurse; 2. Savezni hidrometeorološki zavod;
1-6/04
– 789 od 806 –
Knjiga II
3. Savezni zavod za standardizaciju; 4. Jugoslovensko akreditaciono telo (JUAT); 5. Savezni zavod za intelektualnu svojinu; 6. Savezni zavod za mere i dragocene metale; 7. Savezni zavod za statistiku; 8. Savezna uprava za kontrolu letenja; 9. Savezni vazduhoplovni inspektorat; 10. Plov-put Beograd; 11. Plov-put Bar; 12. Jugoslovenski registar brodova Beograd; 13. Jugoslovenski registar brodova Tivat; 14. Muzej istorije Jugoslavije; 15. Arhiv Jugoslavije; 16. Muzej vazduhoplovstva Jugoslavije; 17. Lučke kapetanije i ispostave; 18. Nacionalni savet Savezne Republike Jugoslavije za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine; 19. Koordinacioni centar Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju. Član 16. Danom stupanja na snagu Ustavne povelje, prestaju da rade: 1. Savezni državni tužilac; 2. Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova; 3. Savezno ministarstvo finansija; 4. Savezno ministarstvo pravde; 5. Savezno ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija; 6. Savezni budžetski inspektorat; 7. Savezni upravni inspektorat; 8. Savezni tržišni inspektorat; 9. Savezni saobraćajni inspektorat;
1-6/04
– 790 od 806 –
Knjiga II
10. Vojno pravobranilaštvo; 11. Savezno javno pravobranilaštvo; 12. Antimonopolska komisija; 12. Savezni sekretarijat za informisanje; 14. Savezni sekretarijat za zakonodavstvo; 15. Savesni sekretarijat za razvoj i nauku; 16. Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje: 17. Savezni sekretarijat za sport i omladinu; 18. Savezni sekretarijat za vere; 19. Savezni zavod za informatiku; 20. Savezni zavod za međunarodnu saradnju u agroindustriji UNIDO Jugoslavija centar; 21. Savezni zavod za zaštitu i unapređenje zdravlja; 22. Savezni zavod za socijalno osiguranje; 23. Savezni zavod za tržište rada i migracije; 24. Savezna direkcija za imovinu SRJ; 25. Savezna direkcija za robne rezerve; 26. Agencija za promociju i podsticanje agrarnog izvoza; 27. Agencija za istraživanje medija i odnosa sa javnošću; 28. Služba za zajedničke poslove Savezne vlade i saveznih organa uprave; 29. Avio-služba i 30. Služba protokola. Član 17. Danom stupanja na snagu Ustavne povelje, prestaju da rade i drugi savezni organi, organizacije, službe, stalna i privremena stručna i savetodavna radna tela i komisije, koji nisu navedeni u čl. 13, 15. i 16. ovog zakona. Savet ministara može da odluči da pojedine službe i grupe poslova iz nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora koji su obavljali organi, organizacije ili službe navedene u čl. 15. i 16. ovog zakona budu preuzete od strane institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora. Sporazumom država članica može se utvrditi potreba da pojedini
1-6/04
– 791 od 806 –
Knjiga II
organi, organizacije ili službe, uključujući i one koje su navedene u čl. 15. i 16. ovog zakona, nastavljaju da obavljaju poslove. Sporazumom država članica može se utvrditi da ovi organi, organizacije ili službe nastavljaju da obavljaju poslove kao zajednički organi, organizacije ili službe država članica. Preduzeća, finansijske organizacije ili ustanove u kojima Savezna Republika Jugoslavija, odnosno njeni organi, organizacije ili službe imaju osnivačka prava nastavljaju rad, ako Savet ministara ne predloži njihovu likvidaciju. Ako preduzeća, finansijske organizacije ili ustanove iz stava 4. ovog člana nastavljaju rad, osnivačka prava će se urediti sporazumom država članica. Član 18. Pojedine poslove saveznih ministarstava, drugih saveznih organa i organizacija i službi Savezne vlade koji prestaju da rade, a koji su, saglasno odredbama Ustavne povelje, u nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora, do izbora Saveta ministara, obavljaju: 1. Savezno ministarstvo za inostrane poslove preuzima poslove: 1) svih saveznih ministarstava, drugih saveznih organa i organizacija, u delu koji se odnosi na vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora u kojima je državna zajednica Srbija i Crna Gora, kao subjekt međunarodnog prava, ugovorna strana, izuzev poslova vezanih za međunarodne ugovore iz nadležnosti ekonomskih odnosa s inostranstvom; 2) svih saveznih ministarstava, drugih saveznih organa i organizacija, u delu koji se odnosi na prava i obaveze koje proizlaze iz članstva u međunarodnim globalnim i regionalnim organizacijama, za čije članstvo je preduslov međunarodni subjektivitet državne zajednice Srbija i Crna Gora. 2. Savezno ministarstvo za ekonomske odnose s inostranstvom preuzima poslove svih saveznih ministarstava, drugih saveznih organa i organizacija u delu koji se odnosi na ekonomske odnose s inostranstvom iz nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora. 3. Savezno ministarstvo privrede i unutrašnje trgovine preuzima poslove: 1) Saveznog tržišnog inspektorata, u delu koji se odnosi na vršenje upravnog nadzora radi sprečavanja i ukidanja prepreka slobodnom
1-6/04
– 792 od 806 –
Knjiga II
kretanju ljudi, robe, usluga i kapitala u okviru državne zajednice Srbija i Crna Gora; 2) Antimonopolske komisije, u delu koji se odnosi na sprečavanje nastajanja i prestanak postojanja monopolskog ponašanja ili takvog položaja unutar zajedničkog tržišta državne zajednice Srbija i Crna Gora. 4. Savezno ministarstvo nacionalnih i etničkih zajednica preuzima poslove: 1) Saveznog ministarstva pravde, u delu koji se odnosi na ostvarivanje i praćenje Ustavnom poveljom, međunarodnim ugovorima i zakonima zajemčenih sloboda i prava čoveka i građanina i na ekstradiciju; 2) Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, u delu koji se odnosi na strance, odnosno migracionu politiku, useljavanje i davanje azila, putne isprave, odnosno vizni režim i državnu granicu, odnosno integrisanu graničnu upravu. 5. Generalni sekretarijat Savezne vlade preuzima poslove: 1) Saveznog ministarstva finansija, u delu koji se odnosi na poslove finansijske službe, u vezi sa pripremom dokumentacije za izvršenje rashoda institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora, preko trezora države članice; 2) Saveznog ministarstva pravde, u delu koji se odnosi na imovinu državne zajednice Srbija i Crna Gora koja je potrebna za funkcionisanje njenih institucija, a s tim u vezi i odgovarajuće poslove Direkcije za imovinu SRJ, poslove zaštite te imovine u postupcima koji se vode pred sudovima i drugim državnim organima od Saveznog javnog pravobranilaštva, kao i poslove u postupku sprovođenja Sporazuma o sukcesiji i funkcije i organizaciju institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora i položaja zaposlenih u njima; 3) Saveznog upravnog inspektorata, u delu koji se odnosi na vršenje unutrašnje kontrole, odnosno upravnog nadzora nad zakonitošću upravnog postupanja i usklađenim delovanjem ministarstava Saveta ministara i drugih institucija koje odlučuju primenom upravnog postupka i postupanje u skladu sa propisima o kancelarijskom poslovanju; 4) Saveznog sekretarijata za zakonodavstvo, u delu koji se odnosi na: obezbeđenje metodološkog jedinstva u pripremi zakona koje predlaže Savet ministara i propisa koje u skladu sa zakonskim ovlašćenjima donosi; izgradnju i unapređenje zakonodavnog sistema državne zajednice Srbija i Crna Gora i staranje o objavljivanju propisa u službenom glasilu;
1-6/04
– 793 od 806 –
Knjiga II
5) Saveznog sekretarijata za informisanje, u delu koji se odnosi na obaveštavanje domaće javnosti o radu Saveta ministara i njegovih ministarstava i analiziranje izveštavanja domaćih i stranih sredstava informisanja o radu Saveta ministara i njegovih ministarstava i njihovo upoznavanje s analiziranim stanjem; 6) Saveznog zavoda za informatiku, u delu koji se odnosi na izgradnju i unapređenje informacionog sistema državne zajednice Srbija i Crna Gora, pružanjem informatičke podrške za rad Saveta ministara, njegovih ministarstava i službe i njihovim povezivanjem sa drugim institucijama državne zajednice Srbija i Crna Gora i državnim organima država članica; 7) Službe za zajedničke poslove Savezne vlade i saveznih organa uprave; 8) Avio-službe i 9) Službe protokola. Generalni sekretarijat Savezne vlade vrši nadzor nad obavljanjem poslova iz tačke 5. ovog člana. Poslove vojnog pravobranioca preuzima Savezno ministarstvo za odbranu. Član 19. Institucije državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno državni organi države članice u čiji delokrug prelaze poslovi organa i organizacija Savezne Republike Jugoslavije ili saveznog ministarstva, drugog saveznog organa ili organizacije ili službe Savezne vlade, istovremeno sa preuzimanjem poslova preuzimaju i zaposlene koji su na dan stupanja na snagu Ustavne povelje bili raspoređeni na radna mesta na kojima se obavljaju poslovi koji se preuzimaju, odnosno koji su neposredno radili na tim poslovima. Zaposleni koji ne budu preuzeti u institucije državne zajednice ili u državne organe država članica ostvaruju prava iz radnog odnosa najduže godinu dana od dana prestanka potrebe za njihovim radom. Saveznim poslanicima u Saveznoj skupštini i licima koja po odredbama saveznog zakona u trenutku stupanja na snagu Ustavne povelje imaju status izabranog državnog funkcionera, a kojima prestaje mandat, odnosno funkcija, konstituisanjem institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora ili izborom novih funkcionera, pripada pravo na platu do ispunjavanja uslova za penziju ili rešavanja njihovog radno-pravnog
1-6/04
– 794 od 806 –
Knjiga II
statusa, ali najduže godinu dana od dana prestanka mandata, odnosno funkcije.
III. USKLAĐIVANJE PROPISA S USTAVNOM POVELJOM Član 20. Savezni zakoni i drugi savezni propisi iz oblasti koje su prema Ustavnoj povelji u nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora primenjuju se kao pravni akti državne zajednice Srbija i Crna Gora, osim u delovima koji su u suprotnosti s odredbama Ustavne povelje. Države članice uskladiće svoje ustave s Ustavnom poveljom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima državne zajednice Srbija i Crna Gora, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Ustavne povelje. Institucije državne zajednice Srbija i Crna Gora dužne su da propise iz stava 1. ovog člana usklade s Ustavnom poveljom u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu Ustavne povelje. Države članice dužne su da usklade svoje zakone i druge propise s Ustavnom poveljom, ratifikovanim međunarodnim ugovorima državne zajednice Srbija i Crna Gora i zakonima državne zajednice Srbija i Crna Gora, do 31. decembra 2003. godine. Akti iz stava 1. ovog člana, koji nisu iz oblasti u kojima je Ustavnom poveljom utvrđena nadležnost državne zajednice Srbija i Crna Gora, primenjuju se posle stupanja na snagu Ustavne povelje kao opšti akti država članica, dok ih njihovi nadležni organi ne stave van snage, osim u delovima koji su u suprotnosti s odredbama Ustavne povelje, izuzev u oblastima koje su već regulisane propisima države članice. Po svom konstituisanju, Skupština Srbije i Crne Gore obrazuje posebnu komisiju, radi staranja o usklađivanju propisa Srbije i Crne Gore s Ustavnom poveljom. Komisija iz stava 6. ovog člana predlaže program usklađivanja propisa, vodeći računa o rokovima utvrđenim ovim zakonom i o hitnosti regulisanja pojedinih odnosa.
1-6/04
– 795 od 806 –
Knjiga II
IV. IMOVINA Član 21. Zakonom o imovini državne zajednice Srbija i Crna Gora utvrdiće se imovina državne zajednice koja je neophodna za funkcionisanje njenih institucija i Vojske Srbije i Crne Gore, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Ustavne povelje. Države članice i državna zajednica, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu Ustavne povelje, obrazuju komisiju koja će utvrditi predlog obima imovine iz stava 1. ovog člana, kao i obima, strukture i načina raspodele preostale imovine. Komisija iz stava 2. ovog člana, koju čine predstavnici Vlade Republike Srbije, Vlade Republike Crne Gore, Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora i centralnih banaka država članica, u roku od 90 dana od dana njenog obrazovanja, dostavlja predlog na usvajanje Skupštini Srbije i Crne Gore. Do okončanja postupka iz stava 3. ovog člana, institucije državne zajednice, institucije koje obavljaju poslove institucija državne zajednice u prelaznom periodu, kao i Vojska Srbije i Crne Gore ne mogu raspolagati nepokretnostima koje su u momentu usvajanja Ustavne povelje imovina Savezne Republike Jugoslavije.
V. ZAVRŠNE ODREDBE Član 22. Svi rokovi utvrđeni Ustavnom poveljom počinju da teku od dana stupanja na snagu Ustavne povelje. Član 23. Zakon o zastavi državne zajednice Srbija i Crna Gora donosi se u roku od 60 dana od dana konstituisanja Skupštine Srbije i Crne Gore. Zakon o grbu i himni državne zajednice Srbija i Crna Gora donosi se do kraja 2003. godine. Član 24. Vojni pravosudni organi nastavljaju rad do donošenja zakona iz člana 66. Ustavne povelje.
1-6/04
– 796 od 806 –
Knjiga II
Zakon iz stava 1. ovog člana donosi se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Ustavne povelje. Član 25. Lica koja su stekla jugoslovensko državljanstvo do stupanja na snagu Ustavne povelje zadržavaju to državljanstvo i pravo na korišćenje postojećih javnih isprava do donošenja zakona kojim he se urediti ova materija. Član 26. Pečati i štambilji koje koriste savezni organi i organizacije primenjuju se do donošenja propisa o novim pečatima i štambiljima. Član 27. Sadašnji novac, hartije od vrednosti i drugi dokumenti važe i posle stupanja na snagu Ustavne povelje, a oznake na njima menjaju se prilikom novih emisija, odnosno novih izdanja. Član 28. Danom stupanja na snagu ovog zakona naziv službenog glasila Savezne Republike Jugoslavije menja se i glasi: „Službeni list Srbije i Crne Gore". Član 29. Ovaj zakon usvaja se i proglašava u Skupštini Savezne Republike Jugoslavije u istovetnom tekstu u kome su ga prethodno usvojile Narodna skupština Republike Srbije i Skupština Republike Crne Gore i stupa na snagu danom stupanja na snagu Ustavne povelje.
1-6/04
11.2
– 797 od 806 –
Knjiga II
ODLUKA O PRIHVATANJU SPORAZUMA DRŽAVA ČLANICA O DEFINISANJU KONAČNOG STATUSA ORGANA I ORGANIZACIJA IZ ČLANA 15. ZAKONA ZA SPROVOĐENJE USTAVNE POVELJE DRŽAVNE * ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA
1. Sledeći organi i organizacije nastavljaju da obavljaju poslove kao organi i organizacije državne zajednice Srbija i crna Gora: 1) Savezni zavod za standardizaciju; 2) Jugoslovensko akreditaciono telo (JUAT); 3) Savezni zavod za intelektualnu svojinu; 4) Savezni zavod za mere i dragocene metale; 5) Savezni zavod za statistiku; 6) Arhiv Jugoslavije; 7) Muzej vazduhoplovstva Jugoslavije; 8) Nacionalni savet Savezne Republike Jugoslavije za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine; 9) Koordinacioni centar Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju. Organi i organizacije iz stava 1. ove tačke nastavljaju rad u skladu sa propisima na osnovu kojih su obrazovani, a do donošenja odgovarajućih propisa državne zajednice Srbija i Crna Gora. 2. Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da radi Savezni hidrometeorološki zavod. 3. Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Crne Gore formiraće Direktorat za civilno vazduhoplovstvo i Agenciju za kontrolu letenja u periodu od 90 dana. Do formiranja navedenih institucija poslove Sekto*
Ova odluka objavljena je u "Službenom glasniku RS", br. 35/2003.
1-6/04
– 798 od 806 –
Knjiga II
ra za vazdušni saobraćaj Saveznog ministarstva saobraćaja i telekomunikacija, Savezne uprave za kontrolu letenja i Saveznog vazduhoplovnog inspektorata preuzima ministarstvo Republike Srbije nadležno za poslove saobraćaja i telekomunikacija, uz saglasnost ministarstva Republike Crne Gore nadležnog za poslove pomorstva i saobraćaja. 4. Savezni zavod za biljne i životinjske genetičke resurse postaje organ države članice Srbije i nastavlja rad u skladu sa propisima na osnovu kojih je obrazovan, a koji će se primenjivati na teritoriji države članice Srbije do donošenja odgovarajućih propisa države članice Srbije. 5. Plov-put Beograd i Jugoslovenski registar brodova Beograd postaju organi države članice Srbije i nastavljaju rad u skladu sa propisima na osnovu kojih su obrazovani, a koji će se primenjivati na teritoriji države članice Srbije do donošenja odgovarajućih propisa države članice Srbije. 6. Muzej istorije Jugoslavije postaje organizacija države članice Srbije i nastavlja rad u skladu sa propisima na osnovu kojih je obrazovan, a koji će se primenjivati na teritoriji države članice Srbije do donošenja odgovarajućih propisa države članice Srbije. 7. Plov-put Bar, Jugoslovenski registar brodova Tivat i lučke kapetanije i ispostave postaju organi države članice Crne Gore i nastavljaju rad u skladu sa propisima na osnovu kojih su obrazovani, a koji će se primenjivati na teritoriji države članice Crne Gore do donošenja odgovarajućih propisa države članice Crne Gore. 8. Ova odluka stupa na snagu danom njenog usvajanja u istovetnom tekstu u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Skupštini Republike Crne Gore.
1-6/04
– 799 od 806 –
Knjiga II
20.
PROPISI REPUBLIKE SRBIJE IZ OBLASTI VAZDUŠNE PLOVIDBE
20.1
ODLUKA O OSNIVANJU DIREKTORATA CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA DRŽAVE SRBIJE I DRŽAVE * CRNE GORE
1. Radi obezbeđivanja uslova za nesmetano obavljanje poslova od značaja za ostvarivanje prava i dužnosti u oblasti vazdušnog saobraćaja i primene međunarodnih standarda i preporuka u toj oblasti, osniva se Direktorat civilnog vazduhoplovstva (u daljem tekstu: Direktorat). 2. Direktorat obavlja poslove u oblasti vazdušnog saobraćaja koji se odnose na: bezbednost i obezbeđenje jedinstva tehničko-tehnoloških sistema; položaj stranih prevozilaca u prevozu stvari i putnika u vazdušnom prostoru država Srbije i Crne Gore; strategiju razvoja saobraćajnog sistema, planove razvoja i druge planove vezane za uređenje, organizaciju sistema i odnose u transportu putnika i roba; izgradnju i upotrebu saobraćajne infrastrukture i opreme; obligacione i svojinsko pravne odnose, nadzor nad primenom propisa koji se odnose na vazdušni saobraćaj; primenu međunarodnih konvencija, standarda i preporuka; organizaciju službe traganja i spasavanja; druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima kojim se uređuje vazdušni saobraćaj. 3. Direktorat ima svojstvo pravnog lica. Direktorat ima poslovni račun. 4. Skraćeni naziv Direktorata je: DCV država Srbije i Crne Gore. 5. Pun naziv Direktorata na engleskom je Civil Aviation Directorate. 6. Skraćeni naziv Direktorata na engleskom jeziku je CAD SCG. 7. Sedište Direktorata je u Beogradu.
*
Ovaj zakon objavljen je "Službenom glasniku RS", br. 102/03.
1-6/04
– 800 od 806 –
Knjiga II
8. Direktorat ima pečat koji sadrži sledeći tekst: Srbija i Crna Gora Direktorat civilnog vazduhoplovstva. 9. Direktorat ima svoj znak i memorandum. POSLOVI DIREKTORATA 10. Direktorat, u skladu sa zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj, obavlja poslove u oblastima: 1) bezbednosti saobraćaja koji se odnose na: - razvoj i primenu standarda vazduhoplovne bezbednosti; - razvoj i redovno praćenje sistema bezbednosti u skladu sa razvojem bezbednosti u svetu; - izdavanje sertifikata, licenci, registracija i dozvola, uključujući i licence vazduhoplovnog osoblja i kontrolora letenja; - sprovođenje i praćenje nadzora vazduhoplovne privrede, funkcionisanje bezbednosti u vazduhoplovnoj privredi, predlaganje razvoja I usavršavanje sistema bezbednosti vazduhoplovne privrede, uključujući i procenu uticaja odluka rukovodstva na bezbednost u vazduhoplovstvu; - podsticanje vazduhoplovne privrede da prihvata održavanje visokih standarda vazduhoplovne bezbednosti kao svoje obaveze, preko sveobuhvatnog obrazovanja i programa obuke koji se tiču bezbednosti; - druge poslove predviđene propisima koji se odnose na bezbednost. 2) uređenja vazdušnog prostora, koji se odnose na: - korišćenje vazdušnog prostora i obezbeđivanje ravnopravnosti za korisnike; - pravila i standarde za korišćenje vazdušnog prostora u skladu sa svim relevantnim nacionalnim i međunarodnim propisima; - obezbeđivanje pridržavanja primene pravila i standarda za korišćenje vazdušnog prostora, uključujući i standarde za zaštitu životne sredine. 3) regulisanja i primene tehničkih uslova, koji se odnose na: - uslove za plovidbenost i izdavanje uverenja; - nadzor nad organizacijama za projektovanje i proizvodnju; - nadzor nad razvojem novih tipova vazduhoplova i izdavanje uverenja;
1-6/04
– 801 od 806 –
Knjiga II
- izdavanje odobrenja i pregled novog aerodroma i infrastrukture i opreme za vazdušni saobraćaj. 4) regulisanja i primene ekonomskih uslova, koji se odnose na: - vazduhoplovne prevozioce i dozvole za rute; - nadzor nad sprovođenjem ekonomskih i finansijskih sposobnosti kod vazduhoplovnih prevozilaca; - bilateralne sporazume u vazdušnom saobraćaju; - naknade za usluge kontrole letenja. 5) inspekcijski nadzor nad primenom propisa u vazdušnom saobraćaju. 6) traganja i spasavanja koji se odnose na: - organizovanje centra za traganje i spasavanje; - vršenje obuke za postupke traganja i spasavanja; - određivanje učesnika u postupku traganja i spasavanja i dr. 7) ispitivanja udesa vazduhoplova. 11. Odluke od ekonomskog značaja za državu Srbiju i državu Crnu Goru, koje se tiču bilateralne saradnje i odobravanja redovnog i vanrednog saobraćaja, Generalni direktor donosi uz saglasnost ministarstva nadležnog za saobraćaj države sa koje i prema kojoj se obavlja taj saobraćaj. ORGANI DIREKTORATA 12. Organi Direktorata su: 1) Savet; 2) generalni direktor. 13. Savet ima sedam članova. Članovi Saveta su po funkciji ministri nadležni za poslove saobraćaja, finansija i unutrašnjih poslova države Srbije i države Crne Gore i ministar za poslove odbrane DZSCG. Predsednika Saveta biraju članovi Saveta između sebe. 14. Savet: 1) podnosi inicijativu i daje mišljenje na predloge zakona i drugih propisa; 2) donosi odluke i druge akte iz nadležnosti Direktorata; 3) usvaja planove politike razvoja vazduhoplovstva;
1-6/04
– 802 od 806 –
Knjiga II
4) usvaja smernice i utvrđuje oblike saradnje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama u oblasti vazduhoplovstva; 5) predlaže pristupanje i članstvo Srbije i Crne Gore u međunarodnim vazduhoplovnim organizacijama, kao subjekta međunarodnog prava, i donosi akte za realizaciju prava i obaveza koja proističu iz tog članstva, uz prethodnu saglasnost nadležnih organa država članica; 6) daje predlog o statusnim promenama Direktorata; 7) podnosi i razmatra izveštaje o radu Direktorata; 8) usvaja finansijski plan i godišnji obračun i utvrđuje visinu naknada iz tačke 10. 4. alineja 4. ove odluke; 9) na predlog Agencije za kontrolu letenja utvrđuje visinu naknade za usluge obezbeđenja vazdušnog saobraćaja; 10) imenuje i razrešava generalnog direktora i zamenika generalnog direktora Direktorata; 11) razmatra i usvaja izveštaj generalnog direktora Direktorata o sprovođenju poslovne politike; 12) daje saglasnost na Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Direktoratu i Pravilnik o platama i drugim primanjima zaposlenih u Direktoratu; 13) donosi Poslovnik o svom radu; 14) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom. 15. Generalni direktor predstavlja Direktorat i rukovodi njegovim radom. 16. Generalni direktor: 1) obezbeđuje zakonitost rada i poslovanja; 2) propisuje tehnologiju obavljanja poslova traganja i spašavanja; 3) imenuje komisiju za ispitivanje udesa u vazduhoplovstvu; 4) podnosi predloge finansijskog plana i godišnjeg obračuna i izveštaje o radu; 5) donosi opšti akt o organizaciji i sistematizaciji i opšte akte o položaju zaposlenih; 6) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih; 7) obavlja i druge poslove utvrđene propisima. 17. Generalki direktor ima zamenika.
1-6/04
– 803 od 806 –
Knjiga II
Generalni direktor i njegov zamenik ne mogu biti iz iste države osnivača. 18. Generalni direktor i zamenik generalnog direktora se biraju na period od pet godina na predlog osnivača Direktorata. Generalni direktor i zamenik generalnog direktora mogu biti izabrani i po sprovedenom javnom konkursu. 19. Za generalnog direktora i zamenika generalnog direktora može biti imenovano lice koje ima visoko stručno obrazovanje, odgovarajuće radno iskustvo, kao i iskustvo na rukovodećim dužnostima u oblasti civilnog vazduhoplovstva. 20. Generalni direktor i zamenik generalnog direktora ne mogu da poseduju akcije ili udele u bilo kojoj organizaciji čija je delatnost u oblasti vazduhoplovstva. SREDSTVA ZA OSNIVANJE I RAD DIREKTORATA 21. Sredstva za osnivanje i početak rada Direktorata obezbeđuju se u budžetu države Srbije i u budžetu države Crne Gore u proporcionalnom odnosu. 22. Sredstva za rad i funkcionisanje Direktorat ostvaruje od naknada za pružene usluge po tarifama koje se usklađuju sa međunarodnim vazduhoplovnim konvencijama, standardima i preporukama i to od: 1) naknada za izdavanje dozvola za rad vazduhoplovnim organizacijama; 2) naknada za izdavanja dozvola: - za korišćenje aerodroma, letilišta, terena i upisa u Upisnik aerodroma i letilišta i upisa u Evidenciju terena, - za postavljanje tehničkih sistema, opreme, uređaja i objekata za obezbeđenje vazdušnog saobraćaja; - za let i izdavanje potvrda za obavljanje delatnosti iz vazduha; 3) naknada za izdavanja uverenja: - o tehničkom pregledu, homologaciji, plovidbenosti i registraciji vazduhoplova, - o jačini buke i emisiji gasova vazduhoplova, - o osposobljenosti centra za obuku vazduhoplovnog ovlašćenog i stručnog osoblja;
1-6/04
– 804 od 806 –
Knjiga II
4) naknada za izdavanja odobrenja i obnavljanja odobrenja za održavanje vazduhoplova; 5) naknada za izdavanje potvrda o tipu vazduhoplova i priznavanje inostranih sertifikata; 6) naknada za sprovođenje ispita, za izdavanje dozvole za rad i ovlašćenja vazduhoplovnog i stručnog osoblja; 7) dela naknade za usluge koje pruža Agencija za kontrolu letenja u procentu koji će se odrediti godišnjim programom rada Agencije; 8) i iz drugih izvora u skladu sa zakonom. 23. Ako sredstva iz tačke 22. ove odluke nisu dovoljna za rad Direktorata, nedostajuća sredstva se obezbeđuju u budžetu države Srbije i budžetu države Crne Gore u proporcionalnom odnosu. 24. Izmene i dopune ove odluke vršiće se na način i po postupku za njeno donošenje. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE 25. Direktorat počinje sa radom danom upisa u sudski registar. 26. Savet će se konstituisati u roku od 10 dana od dana donošenja ove odluke. 27. Savet će u roku od 30 dana od dana konstituisanja imenovati generalnog direktora i zamenika generalnog direktora Direktorata. 28. Generalni direktor će u roku od 30 dana od dana imenovanja podneti Savetu Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Direktoratu i Pravilnik o platama i drugim primanjima zaposlenih u Direktoratu radi davanja saglasnosti. 29. Danom početka rada Direktorat preuzima predmete, arhivu, opremu, sredstva za rad i zaposlene u Sektoru za vazdušni saobraćaj i vazduhoplovnom inspektoratu. 30. Ova odluka se smatra donetom kada je u istovetnom tekstu usvoje Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Crne Gore, i važi sve dok države osnivači ne donesu drugačiju odluku. 31. Na rad i poslovanje Direktorata, do donošenja zakona kojim će biti uređena oblast vazduhoplovstva u državi Srbiji i državi Crnoj Gori, primenjivaće se Zakon o vazdušnom saobraćaju („Službeni list SRJ", br. 12/98, 5/99, 38/99, 44/99, 73/2000 i 70/2001). 32. Ovu odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije".
1-6/04
20.2
– 805 od 806 –
Knjiga II
UREDBA O UVOĐENJU KLASE C VAZDUŠNOG * PROSTORA Član 1.
Ovom uredbom uređuje se uvođenje klase C ICAO klasifikacije vazdušnog prostora države Srbije i države Crne Gore, između nivoa leta 195 i nivoa leta 660. Član 2. Vazdušni prostor države Srbije i države Crne Gore, u smislu ove uredbe, je celokupan vazdušni prostor iznad kopna i teritorijalnih voda, deo vazdušnog prostora iznad Jadranskog mora izvan teritorijalnih voda do granica utvrđenih međunarodnim ugovorima koje je zaključila Savezna Republika Jugoslavija i vazdušni prostor drugih država koje su Saveznoj upravi za kontrolu letenja poverile poslove pružanja usluga na osnovu međunarodnih ugovora (u daljem tekstu: vazdušni prostor). Klasa C vazdušnog prostora je kontrolisani vazdušni prostor u kome se vrši kontrola letenja vazduhoplova i pružanje informacija od značaja za bezbedni vazdušni saobraćaj. Član 3. Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na vojne vazduhoplove kada izvršavaju letove koji ne podležu pravilima Zakona o vazdušnom saobraćaju i podzakonskih propisa donetih na osnovu ovog zakona, osim u delu klase C vazdušnog prostora između nivoa leta 290 i nivoa leta 410 u kome se primenjuju smanjene norme vertikalnog razdvajanja vazduhoplova. Član 4. U klasi C vazdušnog prostora dozvoljeno je letenje po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (u daljem tekstu: VFR) i letenje po pravilima instrumentalnog letenja (u daljem tekstu: IFR). *
Ova uredba objavljena je "Službenom glasniku RS", br. 115/03.
1-6/04
– 806 od 806 –
Knjiga II
Član 5. Za vazduhoplove koji lete po pravilima IFR u klasi C vazdušnog prostora kontrola letenja vrši njihovo razdvajanje u odnosu na druge vazduhoplove koji lete po IFR pravilima letova, kao i razdvajanje ovih vazduhoplova od vazduhoplova koji lete po VFR pravilima. Član 6. Za vazduhoplove koji lete po pravilima VFR u klasi C vazdušnog prostora kontrola letenja vrši njihovo razdvajanje od vazduhoplova koji lete po IFR pravilima letenja, a u odnosu na vazduhoplove koji lete po VFR pravilima informisanje vazduhoplova u letu. Član 7. Za VFR letenje u klasi C vazdušnog prostora moraju biti ispunjeni sledeći meteorološki uslovi: Udaljenost od oblaka: 1500 m horizontalno 300 m (1000 ft) vertikalno Vidljivost u letu:
8 km na i iznad 3050 m (10 000 ft) AMSL 5 km ispod 3 050 m (10 000 ft) AMSL Član 8.
VFR letenje u klasi C vazdušnog prostora iznad nivoa leta 200 i na transoničnim i supersoničnim brzinama nije dozvoljeno, osim za vojne vazduhoplove. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, dozvoljeno je VFR letenje u klasi C iznad nivoa leta 195 na ili ispod nivoa leta 285 u rezervisanim delovima vazdušnog prostora (TSA), ili po posebnom odobrenju nadležne kontrole letenja. Član 9. Svi vazduhoplovi u prostoru klase C dužni su da održavaju dvostranu radio vezu sa nadležnom kontrolom letenja. Član 10. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije".
