UNIVERZITET U NOVOM SADU TEHNIČKI FAKULTET „MIHAJLO PUPIN“ ZRENJANIN
SEMINARSKI RAD PREDMET- Klimatizacija grejanja i hlađenja
profesor dr Dragiša Tolmač
student: Predrag Lackov
broj indeksa 16/10M-29 Sadržaj: 1
Svrha grejanja i klimatizacije
2
Ekspanzioni sudovi i uređaji za održavanje pritiska
3
Sistemi za provetravanje i klimatizaciju……………..….….....11 2.1 Prirodno provetravanje……………………………………..….………..11 2.1.1 Prodor vazduha kroz procepe (infiltracija)……………….……..…..11 2.1.2 Prozorsko provetravanje………………………………….……..…..13 2.1.3 Provetravanje preko krovnih produžetaka………...……….………..15
4
Ozonizatori……………………………………………….…….………......19
5 Industrijsko odsisavanje………………………………………..….…...23
6
6.1 Opšti deo……………………………………………………...….......….....23 6.2 Uređaji za odsisavanje……………………………………..............…….....24 6.2.1 Otvori za prirodna odsisavanja……………………...…….……….....24 6.2.2. Usisne haube……………………………………..………….…..…...25 6.2.3 Prorezi za odsisavanje……………………………..…………..…….26 6.2.4 Ventilatori………………………………………..……….……..…...27 Izvođenje rashladnih sistema………………………….......……....20 5.1 Opšti deo............................................................................................20 5.2 Direktno hlađenje-sistemi za hlađenje vazduha…………….21 5.2.1 Opšti deo…………………………………………………………..21 5.2.2 Rashladni agregati za hlađenje vazduha………………………….21 5.2.3 Rashladni sistemi za hlađenje vazduha…………………………….22
7 Literatura………………………………………….......………………...…28
2
3
Sistemi za provetravanje i klimatizaciju 3.1
Prirodno provetravanje
Pod prirodnim provetravanjem, nasuprot prinudnom, kontrolisanom, koje se vrši pomoću ventilatora podrazumeva se izmena vazduha koja se javlja kao posledica prirodnih osobina vazduha pri temperaturnim razlikama ili strujanja usled vetra. Proračun i merenje ovakve izmene vazduha teško je izvoditi. Najveći broj mernih postupaka zasniva se na tome što se zna da je vazduh mešavina gasova, kao sto su C0 2, He, 02 i drugi, tako da se iz smanjenja koncentracije istih može odrediti izmena vazduha. Rekuperacija toplote nije moguća.
3.1.1 Prodor vazduha kroz procepe (infiltracija)
Prodor vazduha kroz procepe, ili infiltracija , u prostoriji nastaje zbog nezaptivenosti prozora i vrata, a manjim delom i zidova. Uslov za ovakvu izmenu vazduha je razlika pritisaka između unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha koju, s jedne strane, izaziva temperaturna razlika , a s druge, pojava vetra. Ako je unutrašnja temperatura viša od spoljašnje, kao što je to zimi u zagrejanim prostorijama, usled različitih gustina toplog i hladnog vazduha, pritisak na spoljašnjem zidu se raspoređuje prema slici 11. Pri tome iznad sredine nastaje mali pritisak, a ispod mali potpritisak u odnosu na spoljni vazduh. I pored nastojanja da izgradnja bude kvalitetna i sa toplotnom zaštitom, postoji veći broj otvora u obliku procepa i pukotina na prozorima i vratima, tako da zimi, kada vetar ne duva, vazduh ulazi kroz donje otvore, a kroz gornje izlazi topao vazduh. U visokim prostorijama, npr. stepeništu, crkvama, prostoru za lift, razlika pritisaka koja nastaje usled temperaturne razlike može biti znatna i pri nesmetanom strujanju vazduha u oba smera može prouzrokovati veliku izmenu vazduha (slika 10).
Slika 10. Raspored pritiska u zagrcjanoj prostoriji zimi a) raspored pritisaka po visini zida b) strujanje kroz otvor u zidu
3
Zbog toga je za ove zgrade (sahtnog tipa) toplota potrebna zbog provetravanja uvek veća za donje spratove kao i za stepenište, u odnosu na toplotu potrebnu za gornje spratove. Jačina izmene vazduha praktično mnogo zavisi od veličine fuga na spoljnjem zaštitnom sloju. Određivanje propuštanja vazduha zgrade vrši se standardnim mernim postupkom' 1. Brojne vrednosti do kojih se došlo ispitivanjem kreću se zbog toga u širokim granicama; u stambenim prostorijama zimi obično se u toku jednog časa vrsi 0,3 do 0,8 izmena vazduha". Novi prozori su prema Uredbi o toplotnoj zaštiti često zaptiveni toliko da se dobija samo 0,1 lr', tako da je potrebno udarno provetravanje otvaranjem prozora. U suprotnom, postoji opasnost od velike koncentracije stetnih materija (C0 2, formaldehid, radon i dr.) i suviše visoke vlažnosti.
Slika 11. Raspored pritiska u visokogradnji zimi
naravno znatno povećava izmenu vazduha kroz prozore i vrata, pošto na strani izloženoj vetru nastaje nadpritisak. Pri pojavi jakog vetra izmena vazduha u toku jednog časa može mnogostruko da se poveća, zbog čega nastaje znatno hlađenje prostorija. Količina vazduha koja usled vetra prodire u prostorije može približno da se proračuna za razne vrste izrade prozora. Na visokogradnjama sa zaptivenim pregradnim površinama između spratova povećava se potrebna toplota pri provetravanju na gornjim spratovima, pošto se brzina vetra povećava sa visinom. Za najveći broj prostorija, uglavnom stambenih, obnavljanje vazduha prodiranjem kroz procepe dovoljno je za održavanje stanja vazduha u granicama ugodnosti, kada se, uz to, prema potrebi vrši i prozorsko vetrenje. Pri dimenzionisanju grejnih tela treba uzeti u obzir gubitke toplote usled infiltracije (DIN EN 12831:2003-08; dodatak 1 2004-04). Veličina ovih gubitaka u odnosu na ukupne gubitke utoliko je veća ukoliko je bolja toplotna zaštita zgrade. Prema Uredbi o toplotnoj zaštiti iz 1977. godine kojom se propisuju prozori sa boljom zaptivenošću javlja se problem da povremeno nema dovoljno vazduha. Pri veoma zaptivenim prozorima u stanovima sa pećima (gasne, pojedinačne peći) postoji opasnost od trovanja ugljen-monoksidom , zbog nedostatka vazduha. Pojava vetra
4
3.1.2
Prozorsko provetravanje
Pod prozorskim provetravanjem podrazumeva se izmena vazduha koja nastaje otvaranjem prozora. Ovde se govori o udarnom provetravanju. Ako je spoljašnji vazduh hladniji od unutrašnjeg. Kada nema vetra, spoljašnji vazduh struji u prostoriju kroz donji deo vrata, a iz prostorije kroz gornji deo otvora. Jasno je da će i pored radijatora, koji se nalazi ispod prozora pojava promaje biti neizbežna, tako da je prozorsko provetravanje zimi pogodno samo za kratkotrajno, brzo obnavljanje vazduha. Jačina provetravanja leti u velikoj meri zavisi od pojave vetra, a delimično i od temperaturne razlike nastale usled sunčevog zračenjana raznim stranama
kuće. Pri poprečnom provetravanju , tj. pri postavljanju prozora na dve naspramne strane, dejstvo obnavljanja vazduha je posebno veliko. Kao gruba orijentacija navedene su sledeće vrednosti za broj izmena vazduha: zatvoreni prozori, vrata prozor sa pokretnim krilom, bez roletne poluotvoren prozor prozor potpuno otvoren otvoreni prozori i vrata
0.......0,5 h -1 0,3... 1,5 h -1 -1 5…...10 h -1 10.....15 h do 40 h -1
Pri ovom udarnom provetravanju je moguće, doduše brzo, ali veoma različito obnavljanje vazduha. On obezbeđuje higijenski potrebnu minimalnu količinu vazduha, ali se samo pri kratkom otvaranju prozora dobija 5 do 10 izmena vazduha, što zimi iziskuje znatno povećanje potrebne toplote i do 100%. Pri korišćenju prekretnih prozora , sobni vazduh zimi izlazi kroz ove prozore, a vazduh koji ulazi nalazi svoj put kroz procepe na prozorima i vratima. Pošto se otvor za izjednačavanje nalazi u gornjem delu, u prostoriji vlada mali potpritisak, tako da je ovaj način provetravanja kroz prozor posebno pogodan za toalete i kuhinje.
5
Najpovoljnije provetravanje postiže se kroz klizne prozore, pošto se kod njih prema potrebi za provetravanje i prema pojavi vetra, može prilagoditi otvor na gornjem, kao i na donjem delu prozora. Dejstvo je slično, kao i kod prozora sa paralelnim gornjim svetlom. Kontrolisana izmena ne može da se postigne ni ovim načinom provetravanja (trajno provetravanje). U sve većoj meri se izrađuju dvostruke fasade i to pre svega u visokogradnji. Fasada se radi delimično kao „druga koža" sa mestimičnim horizontalnim i vertikalnim otvorima delimično zaštićenim. Kroz ove otvore na fasadi permanentno ili generalno se vrši prirodno provetravanje. Prednosti dvostruke fasade su poboljšana zimska toplotna zaštita, realizacija prozorskog provetravanja u visokim zgradama, smeštanje uređaja za zaštitu od Sunca u međuprostoru, bolja zaštita od spoljne buke, približno dejstvo potpune zaštite od Sunca (i to bez problematike koja se javlja u zavisnosti od vetra i spoljnih klimatskih uslova), kao i arhitektonske mogućnosti za razne varijante u pogledu estetike i izgleda zgrade. Nedostaci dvostruke fasade su povećani investicioni troškovi i troškovi čišćenja i održavanja. Hlađenje građevinskih elemenata kod zgrada sa prozorskim provetravanjem može pre svega da snižava temperature u prostoriji za vreme letnjeg perioda. Hlađenje građevinskih elemenata se postiže postavljanjem mreže hladne vode u betonu čime se postiže temperiranje betona. Za ovo može dobro da posluži betonska međuspratna konstrukcija pošto je efekat hlađenja delotvoran preko betonskih površina u prostoru koji se koristi.
3.1.3
Provetravanje preko krovnih produžetaka
Pod ovim načinom provetravanja se podrazumeva prirodno provetravanje koje nastaje preko produžetaka, kratkih okana ili sličnih otvora za provetravanje na krovovima zgrada. Ono se uglavnom zasniva na termičkom uzgonu, usled temperatume razlike spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha. Ovaj način provetravanja najčešće se koristi u industrijskim halama. a posebno u pogonima gde se javlja toplota, kao sto su elektrane, čeličane, livnice i dr. (slika 17).
Slika 17. Industrijskc zgrade sa različitim krovnim konstrukcijama
6
Za zgrade sa ravnim krovovima koriste se okna za provetravanje sa produžecima koji su slični gore opisanim oblicima. Da bi se regulisala izmena vazduha, sva okna moraju biti opremeljena podešavajućom klapnom i uređajima za podešavanje (slika 18). Broj i veličina okana zavisi od potrebne izmene vazduha. Kada se uređaji za podešavanje održavaju u ispravnom stanju, ovi krovni produžeci predstavljaju jednostavan i jeftin način provetravanja. U industrijskim halama veoma je rasprostranjeno korišćenje krovnih produžetaka sa žaluzinama, naročito u pogonima u kojima se radi sa toplotom. Reč je upravo o pravougaonim produzecima koji sa strane nose nepokretne ili podešavajuće žaluzine. Ponekad se ovi produžeci ravnomerno raspoređuju dužslemena krova. Njihovo dejstvo se zasniva pri mirnom vazduhu, uglavnom samo na temperaturnoj razlici unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha. Pri pojavi vetra dejstvo krovnih produžetaka sa žaluzinama ponekad je nepotpuno, pošto se, u zavisnosti od pravca vetra kroz otvor, vazduh samo delimično odsisava, a delimično uduvava. Uređaji za podešavanje zahtevaju intenzivno održavanje. Poboljšana izvođenja teže ka besprekornim konstrukcijama i jednostavnim rukovanjem, kao i primeni uređaja sa iskorišćenjem usisnog dejstva vetra (vodeće povrsine i sl.) (slika 19). Za besprekorno provetravanje preko krovnih produžetaka, važno je i dovođenje spoljašnjeg vazduha koji naknadno struji, što se najčešće javlja zbog otvorenih vrata i prozora. Posto se pri tome pojava promaje ne može izbeći, radna mesta po mogućstvu ne bi trebalo planirati u blizini ovih otvora za dovođenje vazduha.
7
4.
Ozonizatori
ozona (3-atomni kiseonik 0 3) potrebno je za smanjenje ili odstranjivanje mirisa. Ozon se dodaje vazduhu u postrojenjima za provetravanje i u prostorijama sa širenjem jakog mirisa, npr. u hladnjacima za životne namirnice, skladištima ribe, mrtvačnicama, toaletima itd. Dejstvo se zasniva na afinitetu ozona prema oksidaciji zbog njegove nepostojanosti i razlaganja na 2-atomne molekule, pri čemu vezuje veliki broj materija (mirisnih i neprijatnih, duvanski dim, kuhinjske mirise itd.). Pored toga značajan je i njegov stimulativan efekat identičan onom od kofeina i nikotina. Proizvodi se električnim punjenjem (munja) i UV-zračenjem. Postoje mali ručni uređaji koji sadrže cevčicu napunjenu ozonom. Napon iznosi 2000...3000 V. Vek trajanja je 2500...3000 časova. Potrošnja struje zavisno od veličine iznosi 3...50 Wh. Za velika postrojenja postoje uređaji sa ozonom za ugradnju. Dozvoljena koncentracija u prostorijama za boravak iznosi 0,1...0,2 mg/m 3 (0,05...0,1 ppm); nema štetno dejstvo na uskladištenu robu ili ljude ''. Veće koncentracije izazivaju nadražaj sluzokože i očiju (MDK = 0,1 ppm). Obični sobni mirisi mogu da se odstrane već pri koncentraciji od 0,01 do 0,02 mg/m . Velika koncentracija je otrovna. Nedostatak je nedovoljna mogućnost kontrolisanja. Kontrola je moguća samo po čulu mirisa koje je u prisustvu ozona delimično oslabljeno. Zbog toga se u prostorijama za boravak i u postrojenjima za provetravanje, zbog smanjene uobičajene količine vazduha koja se ubacuje u prostoriju, koristi u izuzetnim situacijama uz određenu predostrožnost Korišćenje
5. Industrijsko odsisavanje
5.1 Opšti deo
U mnogobrojnim industrijskim procesima nastaje zagađivanje vazduha usled prašine, gasova ili para koje treba odstraniti iz vazduha, jer ometaju tehnoloski proes ili su štetni po zdravlje zaposlenog osoblja. Obicno se to vrši pri manjim koncentracijama prašine provetravanjem uz dovođenje i odvođenje vazduha. Pri većim koncentracijama štetnih materijala vrši se odsisiavanje direktno na mestu nastajanja (na izvoru). Pomoću ventilatora se odsisavaju i transportuju u cevnu mrežu i odstranjuju iz vazduha u odvajač. Ovakva postrojenja se nazivaju industrijska sotrojenja za odisavanje. Njihova primena je sve veća u skladu sa većim zahtevima u odnosu na zaštitu na radnom mestu i zaštitu okoline. Preduzeća su obaveza da poštuju: propise stručnih udruženja pravila saveznog zakona za zdravlje i bezbednost na radu informacije saveznog zakona Sistem industrijskog odsisavanja se uglavnom sastoji iz sledećih komponenti: -Uredaja za merenje štetnih materija na izvoru -usisnog i potisnog voda, -ventilatora, -eventualno odvajača radi izdvajanja, odnosno, ponovnog vraćanja usisanog vazduha.
8
Slika 25 - Šema industrijskog postrojenja za odsisavanje
5.2 Uređaji za odsisavanje
Uređaji za odsisavanje su veoma različiti po načinu izrade, jer moraju da se prilagode mašinama, uslovima u prostoriji i načinu rukovanja. Načelo je najbolje da se izvor prašine potpuno izoluje, što u najvećem broju slučajeva ipak nije moguće, jer bi na taj način oklop ometao rukovanje. Prema tome, treba se zadovoljiti postavljanjem uređaja za odsisavanje što blize mestu oslobođavanja štetnih materija i da se pri tom sam uređaj što je moguće povoljnije konstruiše, da bi minimalna količina vazduha bila dovoljna za odsisavanje. Što je manja količina odsisanog vazduha, manja je potrebna snaga ventilatora, a utoliko je manja količina sekundarnog vazduha, kao i troškovi za celo postrojenje i zagrevaje dovodnog vazduha.
5.2.1 Otvori za prirodna odsisavanja
Oni su najjednostavniji oblik uređaja za odsisavanje. Kod njih je dovedena samo jedna cev na izvor prašine, a vazduh sa svih strana struji u cev. Sa rastojanjem od usisnog otvora brzina vazduha se vrlo brzo smanjuje, tako da je usisno dejstvo relativno malo.
9
Slika 26. Prirodno odsisavanje preko otvora
Slika 27. Prirodno odsisavanje preko otvora sa prirubnicom
5.2.2. Usisne haube
Zavisno od toga u kom pravcu se vrši odsisavanje razlikujemo gornje, donje i bočne haube. Za gornje haube potrebni su relativno veliki zapreminski protoci radi postizanja određenog usisnog dejstva. Usisno dejstvo lako moze da poremeti poprečno strujanje. Poboljšanje usisnog dejstva pri istom zapremisnkom protoku, odnosno smanjenjem protoka za isti usisni kapacitet se postiže takozvanim ivičnim odsisavanjem. Ono se realizuje smanjenjem slobodne površine do ivičnog proreza-odbojna ploča, levak. Poboljšanje može da se postigne i ugrađivanjem perforisanog lima ili stvaranjem pogonskog mlaza na zadnjoj strani hauba.
Slika 28. Usisne haube raznih vrsta izrade: a) gornja hauba, b) donja hauba, c) bočna hauba, zidna gornja hauba
Slika 29. Gornje haube sa umenutnim limovima: a) gornja hauba za usisavanje po obimu, b) gornja hauba sa odbojnim pločom,
c) gornja hauba sa unutrasnjim levkom.
10
w
Slika 30 . Gornja hauba pored zida i tehnikom odsisavanja
5.2.3 Prorezi za odsisavanje
To su pravougaoni usisni otvori kod kojih je odnos dužine prema širini otvora veci od 10:1. Mogu da budu opremljeni i prirubnicama.
Slika 31. Prorezi za odsisavanje
11
5.2.4 Ventilatori
Za odsisavanje smeše vazduha i prašine obično se koriste ventilatori specifične konstrukcije. To su radijalni ventilatori sa lopaticama, čiji se krajevi završavaju radijalno, radi izbegavanja neuravnoteženosti zbog taloženja prašine. Kada vazduh nosi veće čvrste čestice, npr piljevinu ili tekstilne čestice, biraju se otvorena radijalna kola bez pokrivnog diska. Tako je izbegnuto zapušenje kanala sa lopaticama. Ventilatori za eksplozivne smeše treba da ispunjavalju posebne uslove. Izmedu kućišta i rotora eventualne dodirne površine ne smeju da stvaraju varnice. Zbog toga je potrebno obratiti pažnju na sparivanje matreija kao - sintetike sa sintetikom -čelika ili livenog gvožđa sa bronzom, mesingom, bakrom - plemenitog čelika sa plemenitim čelikom. Laki metali sa čelikom nisu primenjivi. Na vratilu je potrebna dobra zaptivenost. Motori se postavljalju izvan struje vazduha. Za ventilatore sa eksplozivnom zaštitom potrebno je uzemljenje zbog elektrostatičkog napona. Pored toga ovi ventilatori moraju da ispunjavaju i zahteve u vezi sa pojavom vibracije.
6.
Izvođenje rashladnih sistema 12
6.1 Opšti deo
Prema načinu oduzimanja toplote razlikuju se dva postupka: Direktno hlađenje - isparivač rashladnog sredstva se direktno nalazi u struji materije koju treba hladiti. Indirektno hlađenje - u isparivaču rashladnog sredstva hladi se tečnost, voda ili rasolina koji služe kao nosioci hladnoće, nosilac hladnoće koji cirkuliše preko daljih izmenjivača toplote služi za hladenje materija koje treba hladiti. Za dobro funkcionisanje rashladnog sistema svi potrebni sastavni elementi sistema moraju da budu povezani cevovodom kroz koji moze da cirkuliše rashladno sredstvo.
Slika 22. Kompresioni rashladni sistem sa isparivačem za direktno vazdušno hlađenje
Prema stepenu gotovih elemenata razlikuju se: Rashladni agregati: u standardnim veličinama izrade u fabrici komletno sastavljeni rashladni sistemi, napunjeni rashladnim sredstvom-spremni za pogon Rashladni sitemi- planiranje se vrši prema postavljenom zadatku, pojedinačno isporučeni sastavni delovi i cevovodni sistem se montiraju na licu mesta; 6.2
Direktno hlađenje-sistemi za hlađenje vazduha
13
6.2.1 Opšti deo
Direktno hlađenje pri čemu se vazduh hladi direktno u isparivaču, u principu je ekonomičnije od indirektnog hlađenja, jer je za indirektno hlađenje, potrebna dodatna energija za cirkulacionu pumpu nosioca hladnoće. Osim toga, zbog potrebe dodatne temperaturne razlike temperatura isparavanja mora da bude niža sa odgovarajuće manjim koeficijentom proizvodnosti. Temperatura rashladnih površina za dehidrataciju moze da bude niza od one moguce sa hladnom vodom kao prenosiocem. Sto se uprkos tome proizvodi veliki broj sistema sa indirektnim hlađenjem, može da se zahvali sledećim osobenostima sistema za hlađenje vazduha sa direktnim isparavanjem. 1. Klima-tehnička regulacija mora da bude direktno uključena u rashladno kružno kolo. Radi besprekorne koordinacije potrebno je odgovarajuće znanje iz tehnike hlađenja i klimatizacije, kao i tehnike regulisanja. Pošto su ekonomske mogućnosti regulisanja rashladnih mašina ograničene, potrebno je brižljivo planiranje i koordinacija, naročito onda kada je potrebna određena temperatura rashladnih površina za dehidrataciju. 2. Široko razgranatni cevovodi i/ili velike dužine vodova, naročito pri većim razlikama nivoa, mogu da dovedu do pogonsko-tehničkih poteškoća. 3. Mesta propuštanja u vodovima za rashladno sredstvo mnogo teže se nalaze i otklone nego na vodovima za vodu ili rasolinu. Gubici rashladnog sredstva prouzrukuju mnogo veće štete nego gubici vode ili rasoline i osim toga brzo prouzrukuju kvarove u rashladnom sistemu. 4. Dozvoljena količina za punjenje rashladnog sistema ograničena je prema BGV D4 pri direktnom hlađenju zbog veličine prostorija za hlađenje i od faktora c koji zavisi od vrste rashladnog sredstva. Direktno hladenje se zbog toga uglavnom koristi za manje kapacitete i za samo jedno mesto hlađenja.
6.2.2 Rashladni agregati za hlađenje vazduha
Kompletno isporučeni rashladni sistemi sa svim potrebnim satavnim elementima nalaze se u klimakonvektorima za ugradnju u prozor i u prostoriji sa ugrađenim kompresorom, kondenzatorom i isparivačem. Za kondenzatore sa vazdušnim hlađenjem potreban je izvod za ulaz u izlaz vazduha. Proizvođači split-sistema (uredaj sa više kućišta) omogućuju isporuku u dva dela i to: Klima-element i kondenzatorski agregat sa vazdušnim hladenjem za postavljanje napolju ili klimaelement sa kompresorom i odvojenim kondenzatorom sa vazdušnim hlađenjem za postavljanje napolju.
14
Rashladna masina sa kondenzatorom sa vazduSnim hladenjem
Kondenzator
Klima-uređaj Slika 23- Hlađenje prostorija split-sistemom Postavljanje vodova vrši se prema upustvima proizvođača; često se isporučuju vodovi za rashladno sredstvo već delimično napunjeni rashladnim sredstvom sa obrađenim krajevima za brzo spajanje. Podaci o kapacitetu uređaja sa jednim ili vise kućista odnose se na uslove klimatizovane prostorije i temperaturu spoljnjeg vazduha u rashladne vode. Odgovarajuće temperature isparavanja i kondenzovanja najčešće nisu navedeni. Skoro isključivo se koriste kompresori hermetičke vrste izrade (kompresori sa kućistem), klipni sa pravolinijskim ili klipni sa rotacionim kretanjem, a od nedavno i zavojni Scrollkompresori. Monofazni pogon dozvoljen je samo od 1,4 kW nazivne snage motora, a iznad toga potrebna je trofazna struja. 6.2.3 Rashladni sistemi za hlađenje vazduha
Za hlađenje (klimatizaciju) pojedinih prostorija, na kondenzatorski agregat može da se priključi jedan ili više klima- konvektora sa ugrađenim isparivačem za hlađenje vazduha. U najjednostavnijem slučaju koriste se i obični isparivači za hlađenje u prostoriji.
Slika 24 - Kompresioni rashladni sistem sa kondenzatorom sa vazdušnim hlađenjem i isparivačem za direktno hlađenje vazduha
15
Kondenzatorski agregati sa vazdušnim ili vodenim hlađenjem koriste se u uobičajenim programima tehnike hlađenja; pretezno i pouhermetički klipni kompresori. Primer sa otvorenim kompresorom dat je na slici.
16
LITERATURA
1. Reknagel, Šprenger, Henman.: Grejanje i klimatizacija, Građevinska knjiga, Beograd, 1987. 2. Tolmač, D. :Mašine i Aparati, Tehnički fakultet ,,Mihajlo Pupin’’, Zrenjanin, 1988. 3. Tolmač, D.: Termotehnički i procesni sistemi, Tehnički fakultet ,,Mihajlo Pupin’’, Zrenjanin, 2001.
17
