Univerzitet u Novom Sadu Građevinski fakultet Subotica Master studije
Katedra za konstrukcije i materijale Betonski mostovi
KARBONATIZACIJA BETONA SEMINASKI A!
Mentor" #rof$ Mr$ Slobodan Grkovi%
Student" adovan Gromili% Subotica& februar '()*$
SADRŽAJ '
SA!+A, U-.! )
A/UME-AN,E KAB.NA0I/A1I,E BE0.NA$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$*
'
AMIANI BE0.N$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$2
3
KAB.NA0I/A1I,A BE0.NA ,E #I.!AN #.1ES$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$2
4
5AK0.I K.,I U0I6U NA S0.#U KAB.NA0I/A1I,E BE0.NA$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$7 4$)
5izi8ke karakteristike$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$7
4$'
9okacija i okru:enje$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$;
<
K9ASI5IKA1I,A !E0EI.A1I.NI= .B9IKA BE0.NA$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$;
*
ME0.!E IS#I0I-AN,A S0U#N,A KAB.NA0I/A1I,E BE0.NA$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$)) *$)
0est brzine >rodora karbonatizacije$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$)3
*$'
0erenski test$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$)4
2 ME0.!E /A S#E6A-AN,E KAB.NA0I/A1I,E I .#.A-AK A9KA9N.S0I KAB.NI/.-AN.G BE0.NA$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$)< 2$)
Metode za s>re8avanje karbonatizacije betona$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$)<
2$'
Metode za o>oravak karbonatizovano? betona$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$)<
7
#IMEI KAB.NA0I/A1I,.M .@0EENI= E9EMENA0A K.NS0UK1I,E$$$$$$$$$)2
;
/AK9,U6AK$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$);
UVOD 3
GA$ MA0EI,A9
BA/NA
-A-I9.N1I
NEU0A9NA A9KA9NA
@9,UNAK ME@A9I1A
GA/IANA #IA
BE0.N
>= -E!N.S0
KAB.NA0I/A1I,A UG9,ENJ!I.KSI!
/A@0I0NI S9., BE0.NA
A0M.S5ESKI GAS
AGESI-N.S0 SE!INE
SU-I 9E! A#AA0 /A -AEN,E NE/A#A9,I-
ABI1 ME+A #EKI-A AMA0UU )$ 9INI,A .!BANE
Betonske konstrukcije su >od stalnim uticajem 1.' iz atmosfere$ #risutni 1.'& koji je u vodenim rasto>ima slaba kiselina& rea?uje s razli8itim Cidratima u cementnom kamenu kao Dto je ?aseni kre8 1a.=F'$
1a.=F' 1.' H 1a1.3 ='.
4
Karbonatizacijom se smanjuje >= vrednost koja uzrokuje ota>anje zaDtitno? filma na >ovrDini 8elika i time ot>o8inje korozija$ Karbonatizacija ne stvara >roblem u vrlo suvom ili vodozasi%enom betonu$ Maksimalna brzina karbonatizacije je uo8ena kod relativne vla:nosti vazduCa <( 7( L $ Brzina karbonatizacije određena je kvalitetom betona koji je određen vodocementim faktorom& vrstom i koli8inom cementa$ #adom tem>erature is>od (o1& karbonatizacija se zaustavlja dok >ri >ove%anju tem>erature ubrzava Dto se objaDnjava olakDanom difuzijom 1.'$
Slika 1. Reakcija koju ugljen dioksid izaziva dolazeci u kontakt sa komponentama u betonu
Koli8ina karbon dioksida naro8ito se >ove%ala u ?radovima i na >rometnicama$ .sim to?a& u okolnostima kada >ore u betonu nisu zasi%ene vodom& >enetracija karbon dioksida u betonu je najbr:a i zavisi u >rvom redu od >oroznosti betona$ )
) #reuzeti sa sajta Ctt>s">avemaintenance$ikis>aces$com1arbonationof1oncreteJ!aCee dana (2$('$'()*$ <
1 RAZUMEVANJE KARBONATIZACIJE BETONA
Slika 2. Karbonatizacija armature u betonu
-an direktno? meCani8ko? oDte%enja ili vatre& korozija 8eli8ne armature ostaje u srediDtu ve%ine slu8ajeva neus>eCa betonskiC konstrukcija$ #roces strukturno? neus>eCa usled konkretne karbonatizacije >o8iva na >risustvu vla?e i akcije ekoloDkiC sna?a& u ovom slu8aju >osebno u?ljen dioksida$ !a bi se razumeo na8in neus>eCa neo>Codno je da se >rvo sCvati >riroda strukture armirano? beton$'
Slika 3. Korozija armature usled karbonatizacije
' #reuzeto sa sajta Ctt>"$stJastier$co$ukblo?'()334understandin?OconcreteOcarbonation dana (2$('$'()*$ *
2 ARMIRANI BETON Uvođenjem armirano? betona u );$ veku doDlo je do una>ređenja sna?e betonskiC konstrukcija& smanjenja cena i stvaranja konstrukcija koje je do tada bilo ne>rakti8no ili neizvodljivo na>raviti$ Mo?li bismo ?rubo >odeliti armirani beton na dve kom>onente" 8elik& koji je visoko ot>oran i na zatezne i na kom>resione sile& i beton koji se odlikuje visokom 8vrsto%om na >ritisak$ #risustvo kalcijum Cidroksida u betonu stvara alkalnu sredinu sa >= od )' do )3 >a >ostavljanje armature u ovo >rirodno alkalno stanje& im>licira zaDtitu Di>ki od korozije& stvaranjem zaDtitno? sloja oko 8eli8ne armature >oznato? kao Psloj >asivizacijeQ$3
3 KARBONATIZACIJA BETONA JE PRIRODAN PROCES #roces kabonatizacije je ?otovo nemo?u%e izbe%i u neobrađenom betonu koji je izlo:en dejstvu ekoloDkiC elemenata$ 6im je beton izlo:en vazduCu& >roces karbonatizacije mo:e da >o8ne" u?ljen dioksid >olako >rodire kroz >ovrDinu betona& ?de rea?uje sa vla?om u >orama i kalcijum Cidroksidom koji je jedno od jedinjenja u betonuF i formira kalcijum karbonat$ Kada u?ljen dioksid u>ozna vodu u >orama& dolazi do razređivanja karbolneu?ljeneF kiseline& 8ime dolazi do smanjivanja >rirodne alkalnosti betona& rastvaranja kalcijumoviC jedinjenja u cementu i njiCovi? is>aravanja iz betona$ Is>iranje )ada 8vrsto%e cementno? kamena za 4(J<(L$ Na8in is>oljavanja je >ojava beliC mrlja na >ovrDinama& koje >redstavljaju natalo:eni kalcijumkarbonat nastao s>ajanjem 1a.=F' i u?ljenJdioksida iz vazduCa$ U zavisnosti od konkretne >oroznosti i >ro>usnosti& karbonatizacija betona mo:e na>redovati >o sto>i od )mm do orast 8vrsto%e$
3 #reuzeto sa sajta Ctt>s"failures$ikis>aces$com1oncreteBrid?e5ailuresJ !eteriorationandS>allin? dana (2$('$'()*$ 2
Slika 4. Karbonatizacija betona
Međutim& >roces karbonatizacije takođe slu:i da smanji >rirodnu alkalnosti beton sa oko >=)3 na >=7$ .vo je ta >romena CemijskiC karakteristika armirano? betona koja >redstavlja duboku o>asnost >o inte?ritet konstrukcije" kako u?ljen dioksid >utuje dublje u beton i >ristu>a dubini u kojoj je 8elik u?rađen& >asivirani sloj oko armature biva demoliran i ostavljen na nemilost a?resivnom delovanju vazduCa i vode$ Kako rđa 8elika na>reduje i kako se za>reminski Diri& direktno se >ove%ava >ritisak u betonu i on >uca& dolazi do kola>sa& uzrokuju%i eks>onencijalnu sto>u neus>eCa u svojoj okolini$4
4 FAKTORI KOJI UTIČU NA STOPU KARBONATIZACIJE BETONA U kojoj se meri armirani beton mo:e odu>reti Dtetnim efektima karbonatizacije& zavisi od nje?oviC fizi8kiC karakteristika& ukulju8uju%i na8in >rojektovanja& >roizvodnju& izvođenje na licu mestazaDtitu& s>oljasnje faktore& lokaciju i izlo:enost silama :ivotne sredine ili za?ađiva8a$< 4 #reuzeto sa sajta Ctt>"re>ositorium$sdum$uminCo$>tbitstream)7'');747)#acCecoJ0or?al L'<'('()'$>df dana (2$('$'()*$ < #reuzeto sa sajta Ctt>s">avemaintenance$ikis>aces$com1arbonationof1oncreteJ!aCee dana (2$('$'()*$ 7
4$)
Fii!k" ka#ak$"#i%$ik" Marka betona& nje?ova >ro>usnost i debljina zaDtitno? sloja udaljenost s>oljno? lica
betona od armatureF %e uticati na vreme >otencijalno? neus>eCa$ Međutim& mora se na>omenuti da betoni visokiC 8vrsto%a nisu nu:no trajniji$ !alja bri?a jeste meDanje betonaJsmesa& kom>aktnost s jedne strane od suDtinsko? zna8aja jeste maksimiziranje konkretne ?ustine međutim& >reviDe ?usto je teDko u?radljivoF& dok s dru?e strane imamo >roblem >revelike vla:nosti sku>ljanje i >ovrDinsko >ucanjeF$ * vrsta i količina cement a debljina zaštitno g sloja
agregat i aditivi
čvrstoća betona
porozno st
sadržaj vlage
nega betona
Slika &$ Šema odlučujućih parametra korozije armature u betonu
4$'
'(ka)i*a i (k#+,"-*" 5izi8ka lokacija konstrukcije od armirano? betona je zna8ajan faktor u određivanju
mo?u%nosti neus>eCa$ /a>ravo& betonski elementi koji se nalaze u zatvorenom >rostoru i u * #reuzeto sa sajta Ctt>"$stJastier$co$ukblo?'()334understandin?OconcreteOcarbonation dana (2$('$'()*$ ;
relativno niskim uslovima vla:nosti& ne%e ustuknuti u>rkos ras>rostranjenoj karbonatizaciji$ #rodor vode s>olja je obi8no ono Dto je >otrebno za strukturni neus>eC betona$ Strukture koje su izlo:ene a?resivnim vremenskim uslovima su >osebno osetljive& naro8ito kada je verovatno da %e do%i do kontinuirano? ciklusa mokrenja i suDenja kao i efekata zamrzavanja i odmrzavanja$ Kada >ostoje ovi uslovi i >ri tom joD i za?ađiva8i >rirodne sredine kao Dto su soli& koje su takođe >risutne& sto>a neus>eCa je ubrzana joD viDe na>adima Clorida$
& K'ASIFIKACIJA DETERIORACIONI OB'IKA BETONA Generalno se deterioracija betona mo:e klasifikovati u tri ?ru>e" fizicka deterioracija& Cemijska deterioracija i korozija armature$ Među njima se Cemijska deterioracija mo:e >odeliti na one nastale usled sulfata& kiselina& morske vode& alkalno a?re?atne reakcije& is>iranja i kabonatizacije ili neutralizacije$ Na slici <$ je >rikazana klasifikacija deterioracioniC oblika betona& a na njoj >osebno ozna8ena karbonatizacija& na koju %emo se i usresrediti$2
Slika /. Klasifikacija deterioracije betona
2 #reuzeto sa sajta Ctt>s">avemaintenance$ikis>aces$com1arbonationof1oncreteJ!aCee dana (2$('$'()*$ )(
Neutralizacija se >rote:e du?oro8no& Dto na kraju ultimativno smanjuje >= vrednost na >ovrDini armature$ /asi?urno& korozija 8eli8niC elemenata je direktno >ovezana sa deterioracijom nose%e mo%i strukture$ U nameri da se konstrukcija reCabilituje& tradicionalne metode kojima se >ribe?ava jesu >unjenje visoko alkanim malterom mesta uklonjeniC demoliraniC delova konstrukcije$ .ve metode su ?eneralno >ro>ra%ene du:im >eriodom >o>ravki& bukom& vibracijama& rasi>anjem >raDine& visokim troDkovima$
Slika 0. Proces korozije armature
/ METODE ISPITIVANJA STUPNJA KARBONATIZACIJE BETONA Karbonatizacija nije >aralelna sa >ovrDinom betona& a najbr:e na>reduje u u?lovima i na mestu >rslina ?de je locirana armatura$ Is>itivanja >okazuju da je dubina karbonitizacije u o>timalnim uslovima >ribli:no >ro>orcionalna kvadratnom korenu vremena& Dto se mo:e dokazati na osnovu >rvo? 5ickJovo? zakona$ #olaze%i od određeniC >ret>ostavki dolazi se do >oznato? izraza"
))
t
kRa
!a bi se izmerila karbonatizovana dubina koristi se fenolftalein indikator$ astvor
fenoftalein se sastoji od )L fenoftalein >raCa i ;;L etil alkoCola$ 5enoftalein je nerastvoriv u vodi te se za >otrebu eks>erimenata rastvara u alkoColu$ Beton ima >rirodno veliku >= vrednost zbo? kalcijum Cidroksida formirano? kada je >ortland cement rea?ovao sa vodom$ Kada se reDenje sa )L fenolftaleina >rimeni& na normalnom betonu do%i %e do >romene boje rastvora u svetlo ru:i8astu& ako je beton >retr>eo karbonatizaciju& ne%e do%i do >romene boje$ .vaj test je >okriven sa BS EN )4*3(& >roizvodi i sistemi zaDtite i o>oravka betonskiC konstrukcija$7
7 #reuzeto sa sajta Ctt>s">avemaintenance$ikis>aces$com1arbonationof1oncreteJ!aCee dana (2$(3$'()*$ )'
Slika . Bočica sa fenolftalein rastvorom
Slika . Primer primenjenog fenolftalein rastvora
*$)
T"%$ #i-" #(5(#a ka#(-a$ia)i*" Neo>Codno je >rvo odrediti dimenzije uzoraka nad kojima se s>rovodi test brzine >rodora
katbonatizacije& >rema ti>u betona od ko?a je uzorak sa8injen$ Kada su kalu>i& jasno definisaniC dimenzija s>remni& onda se sve: beton ili malter >ostavlja u kalu>e$ Sledi >eriod suDenja& o8vrD%avanja od '7 dana& da bismo dobili standardne uzorke$ Nakon suDenja& uzorak je >otrebno zatvoriti silikonom sa < strana& kao Dto je >rikazano na slici doleF$ Nakon za>tivanja uzorak treba da odstoji joD jedan dan& >a se zatim >ostavljaju u uređaj koji >redstavlja deo o>reme za merenje brzine karbonizacijsko? >rodora& >rikazano na slici is>od$ #rime%ujemo da neza>e8a%ena strana treba da bude >ostavljena us>ravno u odnosu na >lo8u$ I na kraju se dubina karbonatizacije obi8no meri >osle )& '& 4& * i 7 nedelja koriste%i fenolftalein indikator$ Na slikama is>od je >rikazan o>isani >ostu>ak merenja karbonatizacije$;
; #reuzeto sa sajta Ctt>"$concreteJeT>erts$com>a?escarb$Ctm dana (2$('$'()*$ )3
Slika 16. Algoritam procesa i oprema korićena pri testiranju
*$'
T"#"-%ki $"%$
)4
,edan od metoda testiranja dubine karbonatizacije je buDenje ru>e na >ovrDini& >ri 8emu bismo izvadili uzorak na kome ise8enu >ovrDinu tretiramo fenolftalein rastvorom& kao na slici 7$ Slika )($ >okazuje a>arat za vađenje uzorka$)(
Slika 11. !a"enje uzorka za testiranje dubine karbonatizacije
0 METODE ZA SPREČAVANJE KARBONATIZACIJE I OPORAVAK A'KA'NOSTI KARBONIZOVANO7 BETONA 2$)
M"$(5" a %#"!a8a-*" ka#(-a$ia)i*" "$(-a U cilju s>re8avanja karbonatizacije& koristi se nekoliko konkretniC metoda$ Naj>re&
>ove%ana koli8ina cementa$ !ru?im re8ima& nizak vodoJcementni faktor mo:e da i?ra zna8ajnu ulo?u u us>oravanju brzine karbonatizacije betona$ 0akođe& karbonatizaciju mo:emo s>re8iti >rimenom određene zaDtite betonske >odlo?e& kao Dto su boje i >lo8ice$ Na taj na8in %e biti )( #reuzeto sa sajta Ctt>"$concrete$or?$ukfin?erti>sJnu??ets$as>cmdRdis>laVWidR4*3 dana (2$('$'()*$ )<
ometano >ro:imanje u?ljen dioksida$ #ored to?a& uz dodatak aditiva za s>re8avanje karbonatizacije& mo:e se s>re8itiJus>oriti karbonatizacija$ .vaj se metod zasniva na konci>iranju Dto 8vrD%e i ?uD%e smese betona$ #ored navedeniC metoda& karbonatizacija se mo:e s>re8iti obezbeđenjem od?ovaraju%e debljine zaDtitno? sloja betona$ Kao sredstvo >rotiv karbonatizacije koristi se >roizvod nastao sa?orevanjem u?lja& takozvani lete%i >e>eo$ 2$'
M"$(5" a ((#a8ak ka#(-a$i(8a-(9 "$(-a #ostu>ak >ri kojem se >omo%u strujno? izvora betonu >ove%ava >= vrednost& >ri %emu se
obnavljaju >asiviraju%a svojstva betona u blizini armature$ Kako bi se o>oravila alkalnost karbonatizovano? betona& mo:e se koristiti elektroJCemijski na8in >ove%anja alkaliteta$ 0eoretski se ova metoda zasniva na >rinci>u ?de se alkali >omeraju ka unutraDnjosti betona& koriste%i efekat elektri8no? >olja$ #re sve?a& alkalni rastvor sa elektrodom mre:e treba da se nanese na betonsku >ovrDinu sa elektrolitom$Elektrodna mre:a treba da bude >ovezana sa armaturom u betonu >utem jednosmerne struje$ Ako struja te8e između elektro mre:e& kao anode i armature unutar betona& kao katode& razli8iti elektroJCemijski >rocesi se odvijaju u betonu& >ri 8emu je usled od?ovaraju%e reakcije armature& kretanja eksterniC su>stanci& mo?u%e >onovno alkalizovati karbonitizovani
)*
beton$
Slika
))$
>rikazuje
>rinci>
rada$
Slika 12. #lektro$hemijska re$alkalizacija
Međutim& iako je mo?u%e da se karbonitizovani beton >onovo alkalizuje elektroJCemijski& u konkretnim situacijama je teDko >rimeniti ovaj >ostu>ak& zbo? slo:enosti izvođenja i cene$ Sto?a je neo>Codno da se razvije jednostavniji metod$ Baziraju%i se na teoriji elektroJCemijske realkalizacije& suDtinu mo:emo >rimeniti da razvijemo Cemijske a?ense o>oravka alkalnosti$ ))
PRIMERI KARBONATIZACIJOM O:TE;ENI E'EMENATA KONSTRUKCIJE
)) #reuzeto sa sajta Ctt>"$slidesCare$netCimansCujaisal2<'472;<carbonationJofJ concrete dana (2$('$'()*$ )2
Slika 13a. Beton zahvaćen karbonatizacijom
)7
Kao Dto vidimo bela boja ukazuje na karbonatizaciju& Dto je veoma izra:eno na >rvoj slici$ .no Dto joD mo:emo uo8iti jesu ru:i8aste mrlje na ovim slikama& koje >redstavljaju fenolftalein rastvor& odnosno onaj >reostali zdravi alkalni deo betona$ .vaj ti> deterioarcije
naj8eD%e
>odrazumeva
rastvaranje i is>iranje kalcijumCidroksida 1a.=F'F iz o8vrslo? cementno? kamena& Dto rezultira >ro>usnoD%u i slabaljenjem strukture betona$ Is>iranje )
kamenu dovodi do >ada 8vrsto%e
$
cementno? kamena za 4(J<(L$ Na8in is>oljavanja je >ojava beliC mrlja na >ovrDinama& koje >redstavljaju natalo:eni kalcijumkarbonat nastao s>ajanjem 1a.=F' i u?ljenJdioksida iz vazduCa$)'
Slika 13). Bele mrlje % natalo&eni kalcijum karbonat
Slika 135. Karbonatizacija
Mrlje su naj8eD%e >osledica >risustva vla?e& vode& is>iranja i izlu8ivanja kre8njaka& zatim nekiC materija 8esto i Cemijski vrlo a?resivniC kiseline& rastvori soli i dru?oF koje su >rosute na >ovrDini betona$ Nakon uo8avanja >ojave mrlja& mo:emo o8ekivati >ojavu >ukotina na betonu$ )' #reuzeto sa sajta Ctt>s">avemaintenance$ikis>aces$com1arbonationof1oncreteJ !aCee dana (2$('$'()*$ );
ZAK'JUČAK -iDe od <(L de?radacije betonskiC konstrukcija je >ovezano sa korozijom armature& zbo? karbonizacije betona ili >rodora Clorida& Dto dalje im>licira da se od in:enjera zaCteva minimum elementarno >oznavanje Cemije i >ra%enje trendova noviC vrsta cemenata&aditiva i ostaliC kom>onenata betona& 8ijim bi saznanjem mo?li vizuelizovati tok ?radnje savremene konstrukcije$ !ru?a stvar na koju treba obratiti >osebnu >a:nju jeste evrokod& novi >ro>isi za koje nam niko ne daje >auzu& u kojoj bismo mo?li da iC >omno izu8imo& ve% se od nas o8ekuje da se u njiC brzo uklo>imo$ SCodno >retCodno izlo:enom radu& jasno nam je da bi >ametnije bilo >okuDati s>re8iti karbonatizaciju ne?o li je le8iti$ Karbonatizacija je ?ledano sa danaDnje? ste>ena razvoja i razumevanja ovo? >roblema neizbe:na$ Na nama je da sastavimo takvu betonsku smesu& koja %e maksimalno da se odu>re na>adu u?ljen dioksida& tj$ smesu takvu da njene karakteristike ote:avaju i us>oravaju >rolaz a?resivniC a?enasa$ 0o je maksimum koji se za>oveda ?ledaju%i na teCnolo?iju izvedbe betonskiC elemenata$ Naravno& >odjednako va:an faktor jeste izolacija& odnosno zaDtita to? betonsko? elementa$ ezime& na>raviti element takav da se od nje?a o8ekuje maksimalan ot>or& zaDtitu vrCunsko? kvaliteta& a tre%i deo bi obuCvatao odr:avanje$ MeCanizme zamene izolacije& obrade oDte%eniC delova betona >o>unjavanje novim$$$ Neizbe:no jeste razviti al?oritme sanacije >ostoje%iC objekata& oniC koji ve% jesu >odle?li >ovredama karbonatizacije& a za koje joD nije kasno$ #itanje je" kako na>raviti >lan sanacije >ostoje%e? objekta na najekonomi8niji i najefektivniji na8in$ .8ekuje se racionalno reDenje koje isklju8uje >likoumna razmiDljanja u kojima se di:u ruke od konstrukcije >re ne?o li se >roblem detaljno analizira$ .8i?ledno& beton nije ve8an& a >roblem o kom ?ovorimo >revazilazi >ojedinca$ U i?ri su mno?i ljudi& na:alost ono Dto je mno?o bitnije jeste da su u i?ri velike svote novca& te se ?reDke i >ro>usti >o>ut oviC ne toleriDu$ ,ednom u?rađen beton loDiC karakteristika& teDko ili nikako se >o>ravlja$ 0rebamo razumeti da ?radimo objekte koji su >od stalnom oku>acijom a?resivniC ?asova i kiselina 8iji smo tvorci 8esto i mi sami& iako se zna da su soli za odmrzavanje >o?ubne za naDe konstrukcije one se ne>restano koriste$
'(
'ITERATURA< )F ,ure adi% i suradnici& Betonske konstrukcije 'F Ctt>"$stJastier$co$ukblo?understandin?OconcreteOcarbonation 3F Ctt>s">avemaintenance$ikis>aces$com1arbonationof1oncreteJ!aCee 4F Ctt>"$slidesCare$netCimansCujaisal2<'472;<carbonationJofJconcrete "$concreteJeT>erts$com>a?escarb$Ctm *F Ctt>"$understandin?Jcement$comcarbonation$Ctml 2F Ctt>"$concrete$or?$ukfin?erti>sJnu??ets$as>cmdRdis>laVWidR4*3 7F #redavanje br$< #rof$ Mr$ Slobodan Grkovi% ;F Sveska sa >redavanja
')
