Italo Kalvino
Nevidljivi gradovi
Naslov originala: Italo Calvino Le città invisibili
Prevela Jasmina Te!anovi" Feministi! ka ka 94, 94, 1995.
I Nije re! eno eno da Kublaj Kan veruje u sve " to to mu Marko Polo pri ! a kad mu opisuje gradove koje je obi " ao ao u svojim poslanstvima, ali u svakom slu ! aju aju car Tatara i dalje slu " a mladog Venecijanca sa vi " e radoznalosti i pa # nje nje nego druge svoje glasnike ili istra # iva iva! e. e. U ivotima careva postoji jedan trenutak koji nastupa posle ponosa zbog beskrajne " irine irine # ivotima osvojenih teritorija, trenutak melanholije i olak " anja anja zbog saznanja da $emo uskoro prestati da ih prepoznajemo i shvatamo; to je kao neki ose $aj praznine koji nas hvata uve ! e sa mirisom slonova posle ki " e i pepelom sandalovog drveta koji se hladi na ognji " tu; tu; vrtoglavica od koje drhte reke i planine zabele # ene ene na rumenim grbama planisfera, smotava jednu preko druge poruke koje javljaju raspad poslednjih neprijateljskih trupa iz poraza u poraz, i lomi pe! ate ate kraljeva za koje nikad nismo ! uli, uli, koji mole za " titu titu od na " ih ih osvaja! kih kih trupa, zauzvrat nude $i godi " nje nje takse, vredne metale, obra% ene ene ko # e i oklope od kornja ! a: a: to je o! ajni ajni! ki ki momenat u kome se otkriva da je ova carevina koja nam je izgledala kao vrhunac svih lepota, rasulo bez kraja ili oblika, da je njena iskvarenost suvi " e ubu% ala ala da bi na " skiptar mogao da je spase, da nas je pobeda nad neprijateljskim vladarima u ! inila inila naslednicima njihove duge propasti. Samo u pri ! ama ama Marka Pola Kublaj Kan je uspeo da razazna, kroz zidine i kule ! ija ija je sudbina da se sru " e, e, filigranski zapis jedne tako suptilne zamisli koja mo # e da izbegne ujed termita.
Gradovi i se"anje. 1. Polaze"i od te ta#ke i idu"i tri dana ka Istoku, #ovek se na$e u Diomiri, gradu sa !ezdeset srebrnih kupola, sa bronzanim kipovima svih bogova, ulicama poplo #anim kalajem, pozori!tem od kristala, zlatnim pevcem koji svakog jutra kukuri #e sa kule. Sve te lepote putnik ve" poznaje jer ih je video na drugim mestima. Ali ovde je osobina da ko stigne septembarske ve#eri, kad dani okra "aju i kad se !arene svetiljke upale sve odjednom na vratima pe#enjarnica, i sa terase glas jedne %ene vikne: uuu!, do $e mu da zavidi onima koji sada misle da su pro%iveli ve#e kao !to je ovo i da su tada bili sre "ni.
Gradovi i se"anje. 2. &ovek koji dugo ja !e divljim predelima u%eli se grada. Kona#no sti%e u grad Isidoru, sa zgradama koje imaju zavojite stepenice kao pu %evi, oblepljene morskim !koljkama, u kojoj se redovno prave dvogledi i violine, u kojoj kad se stranac dvoumi izme $u dve %ene uvek nai$e ona tre"a, u kojoj borba petlova degeneri !e u krvavi obra #un izme$u kladitelja. Na sve te stvari je mislio dok je %eleo grad. Isidora je dakle grad njegovih snova: sa jednom razlikom. U gradu koji je sanjao bio je mladi "; u Isidoru sti%e u poznim godinama. Na trgu stoji zidi" starih koji gledaju mlade% kako prolazi; on sedi s njima u nizu. 'elje su ve" se"anja.
I Nije re! eno eno da Kublaj Kan veruje u sve " to to mu Marko Polo pri ! a kad mu opisuje gradove koje je obi " ao ao u svojim poslanstvima, ali u svakom slu ! aju aju car Tatara i dalje slu " a mladog Venecijanca sa vi " e radoznalosti i pa # nje nje nego druge svoje glasnike ili istra # iva iva! e. e. U ivotima careva postoji jedan trenutak koji nastupa posle ponosa zbog beskrajne " irine irine # ivotima osvojenih teritorija, trenutak melanholije i olak " anja anja zbog saznanja da $emo uskoro prestati da ih prepoznajemo i shvatamo; to je kao neki ose $aj praznine koji nas hvata uve ! e sa mirisom slonova posle ki " e i pepelom sandalovog drveta koji se hladi na ognji " tu; tu; vrtoglavica od koje drhte reke i planine zabele # ene ene na rumenim grbama planisfera, smotava jednu preko druge poruke koje javljaju raspad poslednjih neprijateljskih trupa iz poraza u poraz, i lomi pe! ate ate kraljeva za koje nikad nismo ! uli, uli, koji mole za " titu titu od na " ih ih osvaja! kih kih trupa, zauzvrat nude $i godi " nje nje takse, vredne metale, obra% ene ene ko # e i oklope od kornja ! a: a: to je o! ajni ajni! ki ki momenat u kome se otkriva da je ova carevina koja nam je izgledala kao vrhunac svih lepota, rasulo bez kraja ili oblika, da je njena iskvarenost suvi " e ubu% ala ala da bi na " skiptar mogao da je spase, da nas je pobeda nad neprijateljskim vladarima u ! inila inila naslednicima njihove duge propasti. Samo u pri ! ama ama Marka Pola Kublaj Kan je uspeo da razazna, kroz zidine i kule ! ija ija je sudbina da se sru " e, e, filigranski zapis jedne tako suptilne zamisli koja mo # e da izbegne ujed termita.
Gradovi i se"anje. 1. Polaze"i od te ta#ke i idu"i tri dana ka Istoku, #ovek se na$e u Diomiri, gradu sa !ezdeset srebrnih kupola, sa bronzanim kipovima svih bogova, ulicama poplo #anim kalajem, pozori!tem od kristala, zlatnim pevcem koji svakog jutra kukuri #e sa kule. Sve te lepote putnik ve" poznaje jer ih je video na drugim mestima. Ali ovde je osobina da ko stigne septembarske ve#eri, kad dani okra "aju i kad se !arene svetiljke upale sve odjednom na vratima pe#enjarnica, i sa terase glas jedne %ene vikne: uuu!, do $e mu da zavidi onima koji sada misle da su pro%iveli ve#e kao !to je ovo i da su tada bili sre "ni.
Gradovi i se"anje. 2. &ovek koji dugo ja !e divljim predelima u%eli se grada. Kona#no sti%e u grad Isidoru, sa zgradama koje imaju zavojite stepenice kao pu %evi, oblepljene morskim !koljkama, u kojoj se redovno prave dvogledi i violine, u kojoj kad se stranac dvoumi izme $u dve %ene uvek nai$e ona tre"a, u kojoj borba petlova degeneri !e u krvavi obra #un izme$u kladitelja. Na sve te stvari je mislio dok je %eleo grad. Isidora je dakle grad njegovih snova: sa jednom razlikom. U gradu koji je sanjao bio je mladi "; u Isidoru sti%e u poznim godinama. Na trgu stoji zidi" starih koji gledaju mlade% kako prolazi; on sedi s njima u nizu. 'elje su ve" se"anja.
Gradovi i %elja. 1. O gradu Doroteji mo %e se govoriti na dva na #ina: re"i da se #etiri aluminijske kule izdi%u iz njenih zidina uz sedam kapija na kraju pokretnog mosta, koji premo !"ava udubljenje #ija voda hrani #etiri zelena kanala koji je dele na #etiri kvarta, svaki sa po trista ku"a i sedamsto dimnjaka; i imaju"i u vidu da se devojke za udaju iz svakog kvarta udaju za mladi "e iz drugih kvartova i njihove porodice razmenjuju dobra na koja svaka porodica ima monopol: miri!ljavo vo"e, ke#igina jaja, teleskope, ametiste, i na osnovu ovih podataka saznaje se sve !to se %eli od ovog grada u pro !losti kao i u budu "nosti; ili re"i kao vodi # kamile koji me je tamo odveo: "Stigao sam tamo u ranoj mladosti, jednog jutra, mnogo sveta %ivahno je i !lo ulicama ka pijaci, %ene su imale lepe zube i gledale su pravo u o #i, tri vojnika na jednom balkonu su svirala klarinet, svuda okolo vrteli su se to#kovi i njihali su se obojeni natpisi. Ranije nisam ni!ta drugo video do pustinje i puteve karavana. Tog jutra u Doroteji osetio sam da nema dobra u %ivotu koje ovde ne "u na"i. Kasnijih godina moje o #i nastavile su da posmatraju pustinjske !irine i puteve karavana; ali sada znam da je to samo jedan od mnogih puteva koji su mi se otvorili tog jutra u Doroteji."
Gradovi i se "anje. 3. Uzalud "u, velikodu !ni Kublaje, poku !avati da ti opi!em grad Zairu visokih bedema. Mogu da ti ka %em koliko ima stepenika u stepeni!tu, kog su formata lukovi kapija, kojim cinkanim plo#ama su poplo#ani krovovi; ali ve " znam da bi to bilo kao da ti ni !ta nisam rekao. Nije od toga ona napravljena, ve " od razmera njenog prostora i zbivanja u njenoj pro!losti. Razdaljina od tla neke svetiljke i vise"e noge nekog obe !enog nasilnika; zategnuta %ica od svetiljke do ograde i venci koji se prostiru du % svadbene povorke kralji #ine; visina te ograde i skok preljubnika koji je preska #e u zoru; nagib nekog oluka i stupanje ma #ke dok ulazi kroz isti prozor; ni !an ratnog broda koji se iznenada pojavljuje iza rta i granata koja uni!tava oluk; rupe u ribarskim mre %ama i tri starca koji sede na molu i pri #aju po stoti put pri#u o topovnja #i osvaja#a za koga se govori da je kralji #ino vanbra#no dete, napu !teno u pelenama na molu. Od tog talasa koji donosi se "anja grad se napija kao sun $er i !iri. Opis Zaire kakva je danas trebalo bi da sadr %i celu Zairinu pro !lost. Ali grad ne pri #a svoju pro!lost, ve" je sadr %i kao linije na ruci, ispisanu u "o!kovima ulica, u %aluzinama prozora, u gelenderima stepenica, u antenama gromobrana, u dr %a#ima za zastave, i svaki deo je potom ispisan ogrebotinama, urezima, testerisanjima, kosinama.
Gradovi i %elja. 2. Od rta tri dana ka podnevu #ovek se na$e u gradu Anastaziji, koja se kupa u koncentri#nim kanalima, koju nadle"u severni vetrovi. Morao bih sada da nare $am robu koja se ovde povoljno kupuje: ahat oniks kristopaz i druge razne poludragulje; hvaliti meso zlatnog fazana koji se ovde sprema na vatri suvog tre!njevog drveta i koji se posipa sa dosta
origana; pri#ati o %enama koje sam video kako se kupaju u bazenu u dvori !tu i koje ponekad pozivaju – pri#a se – prolaznika da se svu#e i da ih pojuri u vodi. Ali ovim vestima ne bih vam ispri#ao su!tinu grada: jer dok opis Anastazije ni!ta drugo ne #ini ve" budi %elju za %eljom da bi te naterao da ih ugu !i!, kada se na $e! jednog jutra u Anastaziji, %elje se sve odjednom probude i opkole te. Grad ti se u #ini kao jedna celina u kojoj nijedna %elja ne sme da se izgubi i koje si ti deo, i po !to ima sve !to ti nema!, tebi ni!ta drugo ne preostaje nego da #uva! tu %elju i da se time zadovolji!. Tu mo ", koju nekad zovu dobrom nekad zlom, ima grad Anastazija, prevarantkinja: ako osam sati dnevno radi! te!u"i ahat oniks kristopaz, tvoj napor koji oblikuje %elju, od %elje poprima svoj oblik, i ti misli ! da u%iva! za celu Anastaziju dok si zapravo samo rob.
Gradovi i znakovi. 1. &ovek hoda tri dana izmedu drve "a i kamenja. Retko mu se pogled na ne #emu zaustavi, i to samo kad ne !to prepozna kao znak ne #ega drugog: trag u pesku pokazuje da je tigar tuda pro!ao, blato pokazuje tok vode, hibiskusov cvet kraj zime. Sve ostalo je nemo i me $usobno zamenljivo; drve"e i kamenje je samo to !to jeste. Kona #no nas put vodi u grad Tamaru. Uvla #imo se kroz ulice prepune natpisa koji !tr #e sa zidova. Oko ne vidi stvari ve " oblike stvari koje ne !to drugo zna #e: klje!ta ozna#avaju ku"u zubara, bokal kafanu, helebarde stanicu milicije, kantar piljarnicu. Kipovi i !titovi predstavljaju lavove delfine kule zvezde: znak da ne!to – ko zna !ta – ima za znak lava ili delfina ili toranj ili zvezdu. Ostali znaci upozoravaju na to !ta je zabranjeno na nekom mestu – u"i u uli #icu kolima, vr !iti nu%du iza kioska, pecati !tapom sa mosta – i ono !to je dozvoljeno – napajati zebru, kuglati se, spaljivati le!eve ro$aka. Sa ulaza hrama vide se kipovi bogova, predstavljeni svaki sa svojim atributom: sa rogom izobilja, sa klepsidrom, sa meduzom, tako da vernik mo %e da ih prepozna i da im se obrati pravim molitvama. Ako neka zgrada nema nikakav znak ili figuru, f iguru, sam njen oblik i mesto koje zauzima u gradu dovoljni su da poka%u njenu funkciju: kraljevska rezidencija, zatvor, kova #nica novca, pitagorejska !kola, javna ku"a. &ak i roba koju prodavci izla %u na tezgama ne vredi sama po sebi ve " je znak drugih stvari: izvezena traka za #elo zna#i eleganciju, pozla"ena nosiljka mo", tomovi Averoesa znanje, lan#i" za #lanak na nozi sladostrasnost. Pogled prele "e ulicama kao po ispisanim stranicama: grad govori sve !to bi trebalo da misli!, #ini da ponavlja ! taj govor, i dok misli! da Tamaru pose "uje!, ti samo registruje! imena sa kojima ona sama sebe defini !e i sve svoje delove. Kakav je zaista grad ispod ovog gustog sloja znakova, !ta sadr %i ili krije, #ovek izlazi iz Tamare ne saznav!i. Napolju se prostire prazna zemlja sve do horizonta, otvara se nebo tamo gde oblaci lete. U oblicima koje slu#aj i vetar daju oblacima #ovek je ve " spreman da prepozna figure: jedrilica, ruka, slon...
Gradovi i se"anje. 4. Iza !est reka i tri niza planina uzdi%e se Zora, grad koji jednom kad vidi ! ne mo%e! da
zaboravi!. Ali ne zato !to ostavlja kao drugi nezaboravni gradovi neku izuzetnu sliku u se"anju. Zora ima tu osobinu da ostane u pam "enju ta#ka po ta#ku, sa nizom ulica i zgrada du% ulica, i vratima i prozorima na ku"ama, iako ne pokazuju "i u njima osobenu lepotu ili retkost. Njena tajna je na#in na koji vid prelazi preko figura koje se ni %u kao u nekoj muzi#koj partituri u kojoj ne mo %e da se promeni ili pomeri nijedna nota. &ovek koji poznaje kako je Zora sagra$ena, napamet, no"u kad ne mo %e da spava, zami!lja kako ide njenim ulicama i se"a se reda kojim se pojavljuju bronzani sat, prugasta zavesa berbernice, vodoskok sa devet mlazeva, astronomov stakleni toranj, tezga prodavca kokosa, kip pustinjaka i lava, tursko kupatilo, kafana na uglu, pre #ica koja vodi do luke. Ovaj grad koji se ne bri !e iz glave je kao neka konstrukcija ili mre%a u #ije pregra$e svako mo%e da stavi !ta %eli da zapamti: imena poznatih ljudi, vrline, brojeve, biljne ili mineralne klasifikacije, datume bitaka, sazve%$a, delove govora. Izme $u svakog pojma i dela puta mo "i "e da ustanovi vezu sli#nosti ili suprotnosti !to slu%i kao brz poziv se "anju. Tako da su najobrazovaniji ljudi na svetu oni koji poznaju Zoru napamet. Ali uzalud sam krenuo na put da obi $em grad: nu%no ostaje nepokretan i isti da bi bolje bio zapam "en. Zora je tugovala, raspala se i nestala. Zemlja ju je zaboravila.
Gradovi i %elja. 3. Na dva na#ina se dolazi do Despine: brodom ili kamilom. Grad se predstavlja druga #ije onome ko mu dolazi s mora nego onome ko mu dolazi sa zemlje. Jaha# na kamili koji vidi na horizontu visoravni, vrhove oblakodera, radare antena, lelujanje crvenih i belih dr %a#a na vetru, dimljenje dimnjaka, seti se broda, zna da je grad ali mu se #ini kao la$a koja "e ga odvesti daleko od pustinje, sa jedrima koja samo !to nisu podignuta, sa vetrom koji naduvava jo ! neodvezana jedra, ili na parobrod sa lo %ionicom koja vibrira u %eljeznoj utrobi broda, i misli na sve luke, na prekookeansku robu koju dizalice istovaruju na molovima, na kr #me u kojima posade ispod razli #itih zastava razbijaju fla!e jedni drugima o glavu, na osvetljene prozore u prizemlju, a pred svakim se #e!lja po neka %ena. U magli na obali mornar razaznaje oblik kamiline grbe, izvezeno sedlo sa sjajnim fronclama izme$u dve i!arane grbe koje idu napred lju !kaju"i se, zna da je to grad ali ga zami!lja kao grad iz #ijeg samara vise mehovi i d%akovi kandiranog vo "a, vino od datula, listovi duvana, i ve" se vidi na #elu jednog dugog karavana koji ga vodi iz pustinje mora ka oazi slatke vode i!arane senkama palmi, ka zdanjima od debelo okre #enih zidova, sa dvori!tima od plo#ica na kojima igraju bosonoge plesa #ice, i rukama ma!u pomalo ispod pomalo izvan velova. Svaki grad dobija svoj oblik iz pustinje kojoj se opire; i tako jaha # na kamili i mornar vide Despinu, grad na granici izme $u dve pustinje.
Gradovi i znakovi. 2. Iz grada Zirme putnici se vra"aju sa vrlo jasnim se"anjima: slepi crnac koji vi#e u gomili,
ludak koji se naginje kroz prozor na nekom oblakoderu, devojka koja !eta sa pumom na uzici. U stvari mnogi slepci koji prutom udaraju o kaldrmu Zirme jesu crnci, u svakom oblakoderu postoji neko ko poludi, svi ludaci provode sate na prozorima, nema pume koju iz hira ne podi%e neka devojka. Grad je rasko !an: ponavlja se da bi se ne !to ipak zadr %alo u glavi. Vra"am se i ja u Zirmu: moje se"anje pamti letilice koje lete u svim pravcima u visini prozora, ulice sa radnjicama u kojim se predu tetova%e po ko%i mornara, podzemni vozovi nakrcani debelim %enama zagu!enim od sparine. Drugovi koji su sa mnom putovali, me$utim, kunu se da su videli samo jednu letilicu koja leti ka tornjevima grada, samo jednog koji tetovira kako name !ta na klupicu iglu i boje i rupi #aste crte%e, samo jednu %enu-top kako se hladi na platformi vagona. Se "anje je rasko!no: ponavlja znakove da bi grad po #eo da postoji.
Tanki gradovi. 1. Izaura, grad sa hiljadu bunara, pretpostavlja se da ni #e na dubokom podzemnom jezeru. Svuda gde su stanovnici kopaju "i duga#ke vertikalne rupe u zemlji uspeli da izvuku vodu, dotle i ne preko, pro !irila se Izaura: njen zelenkasti perimetar ponavlja perimetar mra#nih obala zakopanog jezera, nevidljivi pejza % uslovljava onaj vidljiv, sve ono !to se mi#e na suncu pokre"e talas koji udara zarobljen pod kamenim nebom stene. Kao posledica postoje dve religije u Izauri. Bogovi grada, po nekima, borave u dubinama, u crnom jezeru koje hrani podzemne tokove. Po drugima bogovi borave u kr #azima koji se pojavljuju zaka#eni za konopac dok izviru iz bunara, u koturima koji se okre "u, u #ekrcima koji se podi%u, u polugama pumpe, u krilima vetrenja #a koje izvla#e vodu iz bu !otine, u rezervoarima na stubovima koji pridr %avaju sondu koja bu !i, u vise"im rezervoarima iznad krovova na vrhu grada, u tankim lukovima vodovoda, u svim stubovima vode, u vertikalnim sprovodnicima, u usponima i padovima, u prelivima, gore sve do vetrenja #a koje nadgledaju vazdu!ne konstrukcije grada Izaure, koja se sva kre "e nagore.
Izaslanici koji je trebalo da pregledaju daleke provincije, glasnici i poreznici Velikog Kana vra $ali su se ta! ni u carstvo Kemenfu i u vrtove magnolija u ! ijoj je senci Kublaj Kan " etao slu " aju$i njihove duge izve " taje. Ambasadori su bili Persijanci Jermeni Sirijci Kopti Turci; car je onaj koji je stranac svakom od svojih podanika i samo putem stranih o ! iju i u " iju carstvo je moglo da doka # e svoje postojanje Kublaju. Na jezicima nerazumljivim Kublaju glasnici su prenosili vesti koje su primili na njima nerazumljivom jeziku: iz ovog neprozirnog zvu! nog pojasa izlazile su cifre koje su bile dr # avni porez, imena i prezimena funkcionera smenjenih i ubijenih, dimenzije kanala za navodnjavanje koje su mr " ave reke pothranjivale u vreme su " e. Ali kada je svoj izve " taj podnosio mladi Venecijanac, druga ! ija se komunikacija uspostavljala izme% u njega i cara. Novopristigao, iako upu $en u isto! ne jezike, Marko Polo je mogao da se izrazi samo kroz gestove, skokove, usklike divljenja i ga% enja, zavijanje i $urlikanje # ivotinja, i predmete koje je vadio iz svojih bisaga: nojevo perje, duvaljku, belutke, i stavljaju $i ih ispred sebe kao " ahovske figure. U povratku sa misija na koje ga je slao Kublaj, darovit stranac improvizovao bi pantomime koje je vladar morao
da tuma! i: grad je bio iscrtan skokom ribe koja be # i od vraninog kljuna da bi zapala u mre # u, neki drugi grad kao go ! ovek koji prolazi kroz vatru ne opekav " i se, neki tre$i sa lobanjom koja ! vrsto dr # i od bu % i zelenim zubima beli i okrugli biser. Veliki Kan tuma ! io je znakove, ali veza izme% u ovih i pose $enih mesta bila je nejasna: nikad nije znao da li je Marko hteo da predstavi neku avanturu koja mu se dogodila na putu, neki poduhvat osniva ! a grada, proro ! anstvo nekog astrologa, neki rebus ili zagonetku da bi prizvao ime. Me % utim, jasno ili nejasno, nije va # no, sve to " to je Marko pokazivao imalo je mo $ amblema, koji jednom kad vidi " ne mo # e " da zaboravi " ili pobrka " . U glavi Kana carstvo se odra # avalo kroz labilne i me% usobno zamenljive podatke kao " to su zrna peska iz kojih su se pojavljivale iz svakog grada i provincije figure koje je evocirao govor Vencijanca. Kako su se godi " nja doba i poslanstva smenjivala, Marko nau ! i tatarski jezik i mnoge idiome i dijalekte plemena. Njegove pri ! e sada su bile precizne i detaljne kao " to je Veliki Kan mogao samo da po # eli i nije bilo pitanja ili neobi ! nosti na koje one nisu mogle da daju odgovor. Pa ipak svaka vest o nekom mestu prizivala je u se $anju carevom onaj prvi gest ili predmet kojim je Marko ozna! io mesto. Nov podatak dobijao je smisao tog amblema i zajedno je dodavao amblemu nov smisao. Mo # da carstvo i nije drugo, mislio je Kublaj, do zodijak duhova iz glave. Onoga dana kada budem poznavao sve ambleme – upita Marka – da li $u kona! no uspeti da posedujem svoje carstvo? A Venecijanac $e na to, – Gospodaru, nemojte se zavaravati: tog dana $ete Vi sami biti amblem me% u amblemima.
II Drugi izaslanici me upozoravaju na glad, na potrese, na zavere, ili mi ukazuju na novootkrivene rudnike tirkiza, povoljne cene ko # a kuna, predla # u isporuku sablji iz Damaska. A ti? – upita Pola Veliki Kan. – Vra $a " se iz podjednako udaljenih zemalja i sve " to zna " da mi ka # e " su misli nekoga ko u # iva u sve # ini ve! eri na pragu ku $e. & emu ti onda slu # i sve to putovanje? – Ve! e je, sedimo na stepeni " tu tvog dvorca, pirka pomalo vetar - odgovori Marko Polo. - Bilo koju zemlju da moje re! i prizivaju oko tebe, vide$e " je sa opservatorija postavljenog kao " to je tvoj, ! ak ako namesto dvorca stoje sojenice i ako povetarac nosi miris blatnjavog u "$a. –Moj pogled je pogled onog ko je zanesen i meditira, priznajem. Ali tvoj? Ti prolazi " kroz arhipelage, tundre, planinske nizove. Ne bi ni morao da mrdne " odavde. Venecijanac je znao da kad se Kublaj naljuti na njega, to je da bi bolje pratio nit njegovog razmi " ljanja; i da su njegovi odgovori i prigovori nalazili mesto u jednom govoru koji se ve$ odigravao za svoj ra ! un, u glavi Velikog Kana. To jest, me % u njima je bilo svejedno da li $e pitanja i re " enja biti izgovorena glasno ili ih svaki u sebi i dalje razmatra.
Zapravo su bili nemi, poluzatvorenih o! iju, opu " teni na jastucima, ljuljaju$i se u mre # ama, pu " e$i duge lule od $ilibara. Marko Polo je zami " ljao da odgovara (ili je Kublaj zami " ljao njegov odgovor) i " to se vi " e gubio u nepoznatim krajevima udaljenih gradova, sve vi " e je shvatao druge gradove koje je pro " ao da bi do njih stigao, i vra $ao se na etape svog puta, nau ! iv " i da upozna luku iz koje se otisnuo, i poznata mesta svoje mladosti, i okolinu ku $e, i jedno poljan ! e u Veneciji po kome je tr !a o kao dete. U tom trenutku bi ga Kublaj prekinuo ili zami " ljao da ga prekida, sa pitanjem kao " to je: – Napreduje " stalno glavom okrenutom unazad? – ili: To " to vidi " je uvek iza tvojih le% a? – ili bolje: – Da li se tvoj put odigrava samo u pro " losti? Sve to zato da bi Marko Polo mogao da objasni ili da zamisli da obja " njava ili da bude zami " ljen dok obja " njava ili da kona ! no uspe da objasni sebi da to " to tra # i jeste uvek ne " to ispred njega, i ! ak ako je pro " lost bila u pitanju bila je to pro " lost koja se menjala dok je napredovao u putovanju, jer se pro " lost putnika menja u zavisnosti od obavljene mar " rute, da ne pominjem blisku pro " lost kojoj svaki dan koji pro% e dodaje jo " jedan dan, onu ve $ dalju pro " lost. Sti # u$i u svaki nov grad putnik pronalazi neku svoju pro " lost koju nije znao da ima: stranost ne! ega " to vi " e nisi ili vi " e ne poseduje " ! eka te na pragu stranih mesta i neposedovanih. Marko ulazi u jedan grad; vidi nekoga na nekom trgu kako # ivi jedan # ivot ili jedan tren koji bi mogli da su njegovi; namesto tog ! oveka sad bi mogao da bude on, da se zaustavio u vremenu pre mnogo vremena, ili da je pre mnogo vremena na nekom raskr "$u umesto jednog puta izabrao onaj suprotan i da se posle jednog dugog kruga na " ao na mestu tog ! oveka na trgu. Sad je ve $ isklju! en iz te svoje hipoteti! ne ili prave pro " losti; ne mo # e da se zaustavi; mora da nastavi do nekog drugog grada gde ga ! eka neka druga pro " lost, ili ne " to " to je mo # da bila neka njegova mogu $a budu$nost a sada je sada " njost nekog drugog. Neostvarene budu$nosti su samo grane pro " losti: suve grane. – Putuje " da bi ponovo pro # iveo svoju pro " lost? – tada je pristiglo Kanovo pitanje, koje bi moglo da bude i ovako formulisano: – Putuje " da bi ponovo na " ao svoju budu $nost? A Markov odgovor: – Ono drugo mesto je ogledalo u negativu. Putnik prepoznaje ono malo " to je njegovo otkrivaju$i mnogo " to nije imao i ne $e imati.
Gradovi i se"anje. 5. Putnik je pozvan da poseti grad Mauriliju, a da istovremeno posmatra neke stare razglednice koje je predstavljaju kakva je nekad bila: isti, identi #an trg sa koko!kom namesto autobuske stanice, muzi#ki kiosk namesto vijadukta, dve gospo $ice sa belim suncobranom namesto fabrike eksploziva. Da ne bi razo #arao stanovnike, putnik mora da hvali onu sa razglednice i da mu se ona vi !e dopada od ove sada !nje, vode"i me$utim ra#una da svoj %al zbog promena zadr %i u okviru #vrstih pravila: priznaju"i da velelepnost i bogatstvo Maurilije, koja je postala metropola, ako se uporede sa starom provincijalnom Maurilijom, nemaju izvestan, izgubljeni sklad, koji sad mo%e da se vidi i u%iva samo na starim razglednicama, dok ranije, sa provincijalnom Maurilijom pred o #ima, ni!ta u tome nisi mogao da vidi ! skladno, kao !to to ni danas ne bi bilo mogu "e da je Maurilija ostala ista, i da upravo
metropola ima tu ekstra privla #nost, da s obzirom na to !to je postala, #ovek mo%e da se se"a sa nostalgijom onoga !to je bila. Pazite da im ne ka%ete da se ponekad razli#iti gradovi smenjuju na istom tlu jedan za drugim i to sa istim imenom, da se ra $aju i umiru bez upoznavanja, da me $usobno ne op !te. Ponekad #ak i imena stanovnika ostaju ista, i #ak i crte lica; ali bogovi koji imaju imena i mesta su oti!li bez re#i a namesto njih su se ukotvili stranci. Uzaludno je pitati se da li su bolji ili gori od starih, s obzirom da me$u njima ne postoji nikakav odnos, kao !to stare razglednice ne predstavljaju Mauriliju kakva je bila, ve " neki drugi grad koji se nekim slu#ajem isto zvao Maurilija.
Gradovi i %elja. 4. U centru Fedore, metropole od sivog kamena, stoji jedno zdanje od metala sa staklenom kuglom u svakoj sobi. Gledaju "i u svaku kuglu, vidi se jedan plavi grad koji je model neke druge Fedore. To su oblici koje bi mogla da poprimi da nije, iz jednog ili drugog razloga, postala ono !to danas vidimo. U svakom je dobu neko, gledaju "i Fedoru kakva je bila, zami!ljao kako da postane idealan grad, ali dok bi pravio svoj model u minijaturi, ve " Fedora ne bi bila ona od ranije, i ono !to je do ju #e bila njena mogu "a budu"nost sad bi ve " postala igra#ka u staklenoj kugli. Fedora ima sada u zdanju kugli svoj muzej: svaki stanovnik ga pose "uje, izabira Fedoru koja odgovara njegovim %eljama, posmatra je zami!ljaju"i da se ogleda u ribnjaku meduza koji bi trebalo da skuplja vode iz kanala (da ovaj nije isu !en), da prolazi nebeskim visinama !irok put rezervisan za slonove (danas im je zabranjen ulaz u grad), da klizi du % spirale kru%nog minareta (koji nije vi !e na!ao tlo na kome mo %e da se rodi). Na karti tvog carstva, o veliki Kane, moraju da na$u svoje mesto i velika Fedora od kamena i male Fedore u kuglama od stakla. Ne zato !to su sve podjednako stvarne, ve " zato !to su sve pretpostavljene. Jedna sadr %i ono !to se smatra nu%nim dok jo! nije; ostale ono !to se zami!lja kao mogu"e a minut kasnije ve " to nije.
Gradovi i znakovi. 3. &ovek koji putuje i ne poznaje grad koji ga #eka na putu, pita se kakav "e biti dvorac, kasarna, mlin, pozori!te, va!ari!te. U svakom gradu carstva svako zdanje je druga #ije i postavljeno nekim drugim redom: ali #im stranac do$e u nepoznat grad i baci pogled u centar nagomilanih pagoda i tavana i senika, prate "i isprepletane kanale povrtnjake $ubri!ta, odmah mo%e da razazna koje palate pripadaju prin#evima, koji su hramovi vrhunskih poglavara, kr #ma, zatvor, ozloga!ena #etvrt. Tako da se – ka%e neko – potvr $uje pretpostavka da svaki #ovek nosi u glavi grad napravljen samo od razlika, grad bez oblika i figura, a da ga konkretni gradovi ispunjavaju. Tako nije u Zoji. Na svakom mestu ovoga grada moglo bi se svaki put spavati, proizvoditi oru$e, kuvati, skupljati zlatnici, skidati se, vladati, prodavati, ispitivati proroci. Svaki piramidalni krov mogao bi da pokriva bolnicu gubavaca ili kupatila odaliski. Putnik kru %i
kru%i i ima samo sumnje: ne mogav!i da razazna ta#ke u gradu, #ak mu se i one ta#ke koje raspoznaje u glavi pome!aju. Iz tog proizilazi slede"e: ako je %ivot u svim svojim trenucima sav u sebi, grad Zoja je mesto nedeljivog %ivota. Ali za!to onda grad? Koja linija razdvaja unutra od spolja, tutnjavu to #kova od zavijanja vukova?
Tanki gradovi. 2. Sada "u vam pri#ati o gradu Zenobiji koja ima ne !to #udesno: iako je postavljena na suvom zemlji!tu, izrasla je na veoma visokim skelama, i ku "e su od bambusa i cinka, sa mnogo balkona i terasa, na razli#itim visinama, na !tulama koje jedna drugu preska #u, povezane vise"im stepenicama i vise"im trotoarima, koje nadvisuju pokriveni vidikovci, kupaste nadstre!nice, burad rezervoara sa vodom, vetrenja #e, i gde !tr #e koturi, dizalice, kranovi. Koja je potreba ili zapovest naterala osniva #a Zenobije da ovako oblikuje, ne pamti se, i prema tome ne mo%e se re"i da li je zadovoljan Zenobijom onakvom kakvu je mi danas vidimo, koja je nikla od kasnijeg slaganja slika na prvu i sada ve " neodgonetljivu zamisao. Ali ono !to je sigurno to je da ko %ivi u Zenobiji i ako ga pitaju da opi !e !ta je za njega sre"an %ivot, uvek "e zamisliti grad kao !to je Zenobija, sa njenim skelama i vise "im stepenicama, mo%da neku sasvim druga#iju Zenobiju sa razmahanim zastavama i trakama, ali uvek na osnovu kombinacije elemenata iz prvobitnog modela. Recimo onda, besmisleno je ustanovljavati da li Zenobiju valja klasifikovati u sre "ne ili nesre"ne gradove. Nema smisla podeliti grad na te dve vrste, ve " na druge dve: onu koja nastavlja kroz godine i promene da oblikuju %elje i onu u kojoj %elje ili uspevaju da izbri!u grad ili grad njih bri !e.
Gradovi i razmene. 1. Na osamdeset milja u pravcu vetra maestrala #ovek sti%e do grada Eufemije u kome se trgovci iz sedam naroda sastaju na svaku dugodnevicu i ravnodnevicu. Brod koji pristaje sa tovarom $umbira i pamuka ponovo "e da se otisne sa potpalubljem punim pista "a i makovog semena, a karavan koji je tek istovario d%akove mu!kata i suvog gro%$a ve" nagomilava svoje samare za povratak sa svicima pozla"enog muslina. Ali ono !to te tera da ide ! uz reke i pro$e! kroz pustinje da bi stigao dovde nije samo razmena dobara koja "e! na"i ista na va!arima unutar i izvan carstva Velikog Kana, razbacana oko svojih nogu na istim %utim asurama, u senci istih zastora protiv muva, koja se nude sa istim la %nim popustima. Ne dolazi se samo da bi se prodavalo i kupovalo u Eufemiju, ve " i zato !to no"u pored vatre svuda oko pijace, dok se sedi na d %akovima ili buradima ili le%i na gomili tepiha, na svaku re # koju neko izrekne – kao !to su "vuk", "sestra", "skriveno blago", "bitka", " !uga", "ljubavnici" – ostali pri#aju svoju pri#u o vukovima, sestrama, blagu, !ugi, ljubavnicima, bitkama. A ti zna ! da na dugom putu koji te #eka, kad bi ostao budan dok se lju !ka! na kamili ili jedrenjaku se"ao bi se svih svojih uspomena jedne po jedne, gde bi tvoj vuk postao neki drugi vuk, tvoja sestra neka druga#ija sestra, tvoja bitka neke druge bitke, u povratku iz Eufemije, grada u kome se
razmenjuju uspomene na svaku dugodnevicu i na svaku ravnodnevicu. . . . Tek pristigao, iako poznavalac isto ! nih jezika, Marko Polo nije mogao druga ! ije da se izra # ava nego vade $i predmete iz svojih kofera: bubnjeve, slane ribe, ogrlice od veprovih zuba, i pokazuju$i gestovima, skokovima, uzvicima ! u% enja i u # asa, ili imitiraju$i lave # " akala i hukanje sova. Nisu uvek veze izme% u jednog elementa i drugog u pri ! i delovale jasne caru; predmeti su mogli razli! ite stvari da ka # u: tobolac pun strela bi ! as ozna! avao pribli # avanje nekog rata, ! as izobilje divlja! i, ili radnju nekog prodavca oru # ja; klepsidra bi mogla da ozna! ava vreme koje prolazi ili koje je pro " lo, ili pesak ili radionicu u kojoj se izra % uju klepsidre. Ali ono " to je Kanu ! inilo svaku vest ili ! injenicu dragocenom, koju bi mu preneo njegov neartikulisani dostavlja! , bio je prostor koji je # iveo oko njih, neka praznina koju nisu ispunjavale re! i. Opisi gradova koje je Marko Polo posetio imali su tu vrlinu: mogao si da " eta " u mislima kroz njih, da se izgubi " , da se zaustavi " i ohladi " ili da brzo pobegne " . Kako je vreme prolazilo, u Markovim pri! ama re! i su po! ele da zamenjuju predmete i gestove: isprva uzvici, izolovana imena, suvi glagoli, zatim obrti re! i, razgranati i bujni govori, metafore i slike. Stranac je nau! io da govori jezik cara ili car da razume jezik stranca. Ali reklo bi se da je komunikacija izme% u njih bila manje sre $na nego nekad: naravno re! i su bolje slu # ile od predmeta i gestova da bi se navele najva # nije stvari nekog grada ili provincije: spomenici, pijace, obi! aji, flora i fauna; pa ipak, kad bi Polo po ! eo da pri! a kakav bi trebalo da je # ivot u tim mestima, dan za danom, ve ! e za ve! eri, re! i bi mu ponestajale, i polako bi se opet slu # io gestovima, grimasama, pogledima. Tako bi on svaki grad, pored osnovnih vesti izra # enih preciznim re! ima, propratio nemim komentarom, podi # u$i dlanove, okre$u$i ih na nadlanicu, ili u " reh, pravim ili kru # nim pokretima, brzim ili sporim. Neka nova vrsta dijaloga ustanovi se me% u njima: bele Kanove ruke pune prstenja odgovarale su smirenim pokretima na pokretne i ! vornovate ruke trgovca. Sa porastom razumevanja me % u njima ruke dobi " e stabilne gestove, a svaki je odgovarao nekom pokretu du " e, u svom smenjivanju i ponavljanju. I dok se re ! nik stvari obnavljao uzorcima robe, repertoar nemih komentara te # io je ka zatvaranju i fiksiranju. & ak i zadovoljstvo da ih koriste se smanjivalo kod obojice; u svojim razgovorima ve $i deo vremena su $utali nepomi! ni.
III Kublaj Kan je primetio da gradovi Marka Pola li ! e, kao da prelaz iz jednog u drugi ne pretpostavlja put ve$ razmenu elemenata. Sada, iz svakog grada koji bi mu Marko opisao misao Velikog Kana krenula bi za svoj ra ! un i dekonstrui " u$i grad deo po deo, on bi ponovo konstruisao na drugi na ! in, zamenjuju$i sastojke, pomeraju$i ih, prevr $u$i ih. Marko bi u me % uvremenu nastavio da pri ! a o svom putu, ali ga car ne bi vi " e slu " ao, ve$ bi ga prekidao:
– Od sada nadalje ja $u da opisujem gradove a ti $e " da proveri " da li postoje i da li su onakvi kakve sam ih zamislio. Po! e$u da te pitam o gradu sa stepenicama, izlo # enom vetru u zalivu kao polumesec. Sad $u ti ispri! ati neke od divota koje sadr # i: bazen od stakla visok kao zvonik da bi se gledalo kako plivaju i lete ribe-laste i po tome gatalo; palmu koja li "$em na vetru svira harfu; trg zaokru # en mermernim stolom u obliku potkovice, sa ! ar " afom tako% e od mermera, postavljen hranom ipi $ima sve od mermera. – Gospodaru, bio si rasejan. Upravo sam ti pri ! ao o tom gradu kad si me prekinuo. –Poznaje " ? Gde je? Kako se zove? – Nema ni ime ni mesto. Ponavljam ti za " to to opisujem: od broja zamislivih gradova treba izuzeti one ! iji se elementi sa # imaju bez neke niti koja ih povezuje, bez nekog unutarnjeg pravila, neke perspektive, nekog govora. Sa gradovima je kao sa snovima: sve zamislivo mo # e da se sanja ali i najneo ! ekovaniji san je zagonetka koja sakriva neku # elju, ili njenu suprotnost, strah. Gradovi su kao i snovi sazdani od # elja i strahova, iako je nit njihovog govora sakrivena, njihova pravila su apsurdna, prerspektiva je varljiva, i svaka stvar sakriva neku drugu. – Ja nemam # elje niti strahove – izjavi Kan – i moji snovi su sazdani ili od misli ili od slu! aja. – I gradovi misle da su delo misli ili slu! aja, ali ni jedno ni drugo nije dovoljno da njihovi zidovi stoje uspravno. U jednom gradu ne u # iva " u sedam ili sedamdesetsedam lepota, ve $ u odgovoru koji da na neko tvoje pitanje. – Ili pitanje koje ti postavlja teraju$i te da odgovori " , kao Teba kroz usta Sfinge.
Gradovi i %elja. 5. Odatle, posle !est dana i sedam no"i, #ovek sti%e u beli grad Zobeidu, lepo izlo %enu mesecu, sa ulicama koje su kru %ne kao klube. Ovo je pri #a o njenom osnivanju: ljudi razli#itih nacionalnosti imali su isti san, videli su jednu %enu kako no "u tr #i nekim nepoznatim gradom, otpozadi, duge kose i bila je gola. Sanjali su da tr #e za njom. Obrni okreni svako je izgubi. Posle sna i !li su da potra %e grad; nisu ga na !li, ali su se sreli; odlu#i!e da naprave grad kao u snu. U rasporedu ulica svako je ponovo iscrtao put svog tr #anja; na mestu gde je izgubio trag begunici naredio je, za razliku od sna, prostore i zidove da vi !e ne mo%e da mu pobegne. To je bio grad Zobeida u kojoj su se nastanili #ekaju"i da se jedne no"i ponovi scena. Niko od njih, ni u snu ni na javi, nikad vi !e nije video tu %enu. Ulice grada bile su one kojima su i !li na posao svaki dan, nemaju "i vi !e odnos sa poterom koju su sanjali. Koju su uostalom ve" odavno bili zaboravili. Stigli su novi ljudi iz drugih zemalja, po !to su sanjali isti san kao oni, i u gradu Zobeidi prepoznali bi pone!to od ulica iz sna, i pomerali su se od svodova do stepenica da bi vi !e li#io put na onaj kad su %enu jurili i da na mestu njenog nestajanja ne bude vi !e izlaza. Prvi koji su pristigli nisu razumevali !ta privla#i taj svet u Zobeidu, u taj ru %an grad, u tu zamku.
Gradovi i znakovi. 4. Od svih promena jezika koje putnik mora da podnese u dalekim zemljama, nijedna nije takva kao ona !to ga #eka u gradu Hipatiji, jer se ne ti#e re #i ve " stvari. U!ao sam u Hipatiju jednog jutra, puna magnolija ogledala se u plavim lagunama, i !ao sam kroz % bunje ube$en da "u zate"i lepe i mlade dame dok se kupaju: ali u dnu vode rakovi su ujedali za o #i %ene samoubice sa kamenom oko vrata i kosom zelenom od algi. Ose"ao sam se prevarenim i hteo sam da tra%im pravdu od sultana. Popeo sam se uz stepenice od porfira palate sa najvi!im kupolama, pro!ao sam kroz !est dvori!ta od majolike sa vodoskocima. Sredi !nja sala bila je zakovana re!etkama: robija!i sa crnim lancima oko nogu vadili su kamenje od bazalta iz jedne rupe koja se otvarala pod zemljom. Morao sam da pitam filozofe. U !ao sam u veliku biblioteku, izgubih se me $u policama koje su se ru!ile pod povezima u pergamentu, pratio sam alfabetski red izgubljenih slova, gore dole po hodnicima, stepenicama i mosti "ima. U najudaljenijem kabinetu sa papirusima, u oblaku dima, pojavi !e mi se zalu$ene o#i nekog mladi"a koji le%a!e na asuri, i koji ne odvaja!e usta od lule s opijumom. –Gde je mudrac? – Pu!a# pokaza kroz prozor. To je bio vrt sa de #ijim igrama: kugle, ljulja!ka, #igra. Filozof je sedeo na livadi. Re#e: – Znakovi #ine jezik, ali ne onaj koji misli! da poznaje!. – Shvatio sam da moram da se oslobodim slika koje su mi dovde najavljivale stvari koje sam tra%io: tek tada "u mo"i da razumem Hipatijin jezik. Sada mi je dovoljno da #ujem nji!tanje konja i zvuk bi#a i ve" me uhvati ljubavni drhtaj: u Hipatiji mora! da u$e! u !tale i u jahaonice da bi video lepe %ene kako uska#u golih butina u sedla, i sa !arama na listovima i #im im se pribli%i neki mladi stranac bacaju ga na gomile sena ili piljevine i pritisnu ga tvrdim bradavicama. I kad moja du!a ne tra%i drugu hranu ili podsticaj osim muzike, znam da ga valja tra %iti po grobljima: svira#i se kriju u grobovima; iz jedne rupe u drugu razmenjuju zvuke flauta, akorde harfi. Naravno i u Hipatiji "e do"i dan kad "e mi jedina %elja biti da otputujem. Znam da ne "u morati da si$em u luku ve" da se popnem na najvi !i vrh na steni i da #ekam da neki brod tuda pro$e. Ali da li "e ikad pro"i? Nema jezika bez prevare.
Tanki gradovi. 3. Da li je Armila ovakva zato !to je nedovr !ena ili sru!ena, da li postoji neka za #aranost ili je to samo hir, ja ne znam. Ali #injenica je da nema zidove, nema tavanice, niti podove: nema ni!ta !to bi li#ilo na grad, osim vodovodnih cevi koje se vertikalno penju tamo gde bi trebalo da su ku"e i granaju se tamo gde bi trebalo da su spratovi: !uma cevi koja zavr !ava u #esmama, tu!evima, sifonima, cisternama. Spram neba belasa neki lavabo ili kada za kupanje ili neka druga majolika, kao neko zakasnelo vo "e koje visi na granama. Reklo bi se da su vodoinstalateri izvr !ili svoj posao i da su oti !li jo! pre no !to su stigli zidari; ili da su njihove instalacije, neuni!tive, odolele nekoj katastrofi, zemljotresu ili nagrizanju termita. Napu!tena pre ili posle naseljenja, Armila nije zapravo pusta. U svako doba, di %u"i pogled izvan cevi, nije retko nazreti jednu ili mnogo mladih %ena, vitkih, oniskih, kako se
gnjezde u kadama za kupanje, kako se savijaju pod tu !evima, kako se umivaju ili bri !u, ili se parfimi!u, ili #e!ljaju duge kose ispred ogledala. Na suncu sijaju kapi vode koje su tu !evi razneli, mlazevi iz #esmi, vodoskoci, ! pricanja, sapunica sun$era. Obja!njenje do koga sam do !ao je slede"e: vodenim tokovima kanalisanim u cevima Armile vladale su nimfe i vodene vile. Naviknute da idu podzemnim vodama, bilo im je lako da pre$u u novo vodeno carstvo, da izviru iz mnogih izvora, da prona $u nova ogledala, nove igre, nove na #ine da u%ivaju u vodi. Mo %e biti da je njihova invazija oterala mu!karce, ili mo%e biti da su Armilu podigli mu !karci kao poklon i zalog da odobrovolje nimfe uvre $ene zbog zloupotrebe vode. U svakom slu #aju, sada izgledaju zadovoljne, te %enice: ujutru ih #uje! kako pevaju. Gradovi i razmene. 2. U Kloe, velikom gradu, osobe koje prolaze ulicama se ne poznaju. Kad se vide, zami!ljaju hiljadu stvari jedna o drugoj, susrete koji bi mogli da se odigraju me $u njima, razgovore, iznena$enja, milovanja, ujede. Al niko nikoga ne pozdravlja, pogledi im se ukr !taju na momenat a zatim be %e, tra%e"i druge poglede, ne zaustavljaju se. Prolazi jedna devojka koja nji !e suncobran naslonjen na rame, i pomalo i bokove. Prolazi jedna %ena u crnini koja pokazuje sve svoje godine, sa nemirnim o #ima pod velom i usnama koje podrhtavaju. Prolazi jedan istetoviran div; mlad #ovek sa belom kosom; jedna patuljica; bliznakinje obu#ene u boju korala. Ne !to se odigrava me$u njima, neka razmena pogleda kao linije koje povezuju neku figuru sa nekom drugom i ocrtavaju strele, zvezde, trouglove, dok se sve kombinacije ne iscrpu u jednom trenutku, i drugi likovi ne stupe na scenu: slepac sa gepardom na uzici, kurtizana sa lepezom od nojevog perja, efeb, %ena-top. Tako da me $u onima koji se slu#ajno na$u zajedno skrivaju"i se od ki !e pod nekim svodom, ili pod strehom na va!aru, ili zastajkuju"i da se #uje neki orkestar na trgu, odigravaju se susreti, zavodenja, sno!aji, orgije, bez razmene ijedne re#i, bez dodira prstom, gotovo bez podizanja pogleda. Pohotljiva vibracija neprekidno pokre "e Kloe, naj#edniji grad. Kad bi mu !karci i %ene po#eli da %ive svoje efemerne snove, svaki duh postao bi osoba s kojom po #inje! pri#u pra"enja, pretvaranja, nesporazuma, gurkanja, tla #enja, i #igra ma!te bi se zaustavila.
Gradovi i o#i. 1. Stari su izgradili Valdradu na obali jednog jezera sa ku"ama i verandama jednom iznad druge i visokim ulicama koje gledaju na vodu sa zidovima i ogradama. Tako da putnik kad stigne vidi dva grada: jedan uspravan iznad jezera i njegov odraz naopa #ke. Ne postoji niti se odigrava neka stvar u jednoj Valdradi koju druga ne ponavlja, zato !to je grad tako sagra$en da je svaka njegova ta #ka preslikana u svom ogledalu, i Valdrada dole u vodi ne sadr %i samo brazde i izbo#ine fasada koje se izdi%u iznad jezera ve" i unutra!njost soba sa tavanicama i podovima, perspektivom hodnika, ogledalima u ormanima. Stanovnici Valdrade znaju da su svi njihovi #inovi istovremeno i #in i njegov odraz u ogledalu kome pripada specijalno dostojanstvo slike, i ta njihova svest zabranjuje da se #ovek i na tren prepusti slu#aju ili zaboravu. &ak i onda kad se ljubavnici okrenu svojim nagim
telima s ko%om uz ko%u tra%e"i polo%aj u kome mogu !to vi!e zadovoljstva da izvuku jedan iz drugog, ili kad ubice zariju no % u crne vene vrata i !to vi!e guste krvi lipti to dublje guraju se#ivo koje klizi me$u %ile, nije njihovo parenje ili ubijanje bitno ve " parenje i ubijanje njihovih jasnih i hladnih slika u ogledalu. Ogledalo #as pove"ava vrednost stvari #as ih negira. Ne opstaje u ogledalu sve !to izgleda da vredi izvan ogledala. Dva grada blizanca nisu ista zato !to ni!ta !to postoji ili se de !ava u Valdradi nije simetri#no: na svako lice ili pokret iz ogledala odgovaraju lice ili pokret obrnuti ta#ku po ta #ku. Dve Valdrade %ive jedna za drugu, gledaju "i se neprekidno u o #i, ali se ne vole.
Veliki Kan je sanjao jedan grad: opisuje ga Marku Polu: – Luka je izlo # ena na severu, u senci. Obale su visoke na crnoj vodi koja udara u bokove zidina: stepenice silaze u more klizave od algi. & amci premazani katranom ! ekaju privezani dok se prolaznici silaze$i polako opra " taju od svojih porodica. Opra " tanja se odigravaju u ti " ini ali sa suzama. Hladno je: svi nose " alove na glavi. Poziv sa ! amca preseca zadr # avanje; putnik se sklup! ava na pramcu i udaljava se gledaju $i ka skupini onih koji ostaju; ve$ se vi " e ne razaznaju crte obale; magla je; ! amac prilazi jednom usidrenom brodu; stepeni " tem ide jedna umanjena figura; nestaje; ! uje se zar %a li lanac kako se podi # e dok stru # e u # drelu. Oni koji su ostali prilaze stepeni " tu iznad stene sa molom, da bi pratili pogledom brod sve dok ne otplovi; poslednji put ma " u belom krpicom. – Kreni na put, istra # i sve obale i prona % i taj grad – ka # e Kan Marku. – Zatim se vrati da mi ka # e " da li moj san odgovara istini. – Oprosti mi gospodaru: nema sumnje da $u se kad tad iskrcati na taj mol, – ka # e Marko – ali se ne$u vratiti to da ti ispri! am. Grad postoji i ima jednu jednostavnu tajnu: poznaje samo odlaske a ne i povratke.
IV Stiskaju$i usnama $ilibarsku cev lule, sa bradom pritisnutom ogrlicom od ametestita i pal ! evima nervozno zgr ! enim u svilenim papu! ama, Kublaj Kan je slu " ao Markove izve " taje ne podi # u$i obrve. Bile su to ve! eri u kojima je neka hipohondri! na para zaokupljala njegovo srce. – Tvoji gradovi ne postoje. Mo # da nikad nisu ni postojali. Sigurno ne $e vi " e postojati. Za " to se zavarava " ute " nim bajkama? Znam dobro da moje carstvo truli kao neki le " u mo! vari ! ija zaraza se " iri i na gavrane koji ga kljucaju kao i na bambuse koji rastu hranjeni njegovim teku$inama. Za " to mi o tome ne pri ! a " ? Za " to stran! e la # e " cara Tatara? Polo je umeo da iza % e na kraj sa mra ! nim raspolo # enjima vladara. – Da, carstvo je bolesno i, " to je najgore, poku " ava da se navikne na svoje rane. Cilj mojih istra # ivanja je slede$i: ispituju$i tragove sre$e, koji se jo " uvek naziru, merim bedu. Ako ho $e " da sazna " koliko je mraka okolo, mora " da izo " tri " pogled na daleke blede svetlosti.
Ponekad bi Kana obuzeli napadi euforije. Podizao bi se na jastucima, merio bi dugim koracima tepihe prostrte pod njegovim nogama po stazama, prilazio bi ogradama na terasi da bi izbezumljenim pogledom sagledao prostiranje carskih vrtova koje osvetljavaju svetiljke oka! ene o kedrove. – Pa ipak ja znam – govorio bi – da je moje carstvo napravljeno od kristalnih materija, i da skuplja svoje molekule slede$i neki savr " en red. Usred klju! anja elemenata, oblikuje se sjajan i veoma tvrd dijamant, ogromna planina, izbru " ena i providna. Za " to se tvoji utisci sa puta zaustavljaju na razo ! aravaju$im prividima i ne love ovaj nezaustavljiv proces? Za " to od cara sakriva " veli! inu njegove sudbine? A Marko: – Dok na tvoj znak, gospodaru, podi # u se zidine bez mrlje jedinstvenog i kona! nog grada, ja skupljam pepeo drugih mogu $ih gradova koji nestaju da bi tome oslobodili mesto i koji ne $e mo$i ponovo da se podignu ili zapamte. Samo ako upozna " ostatak nesre$e koji nijedan dragi kamen ne mo # e da iskupi, mo $i $e " da izra! una " ta! an broj karata ka kojem kona! an dijamant mora da te # i i ne$e " poremetiti prora! une tvog po! etnog projekta.
Gradovi i znakovi. 5. Niko ne zna bolje od tebe, mudri Kublaje, da nikad ne sme da pobrka grad sa govorom koji ga opisuje. Pa ipak izme $u to dvoje postoji neki odnos. Ako ti opi !em grad Oliviju, bogatu proizvodima i zaradama, da bih ozna#io bogatstvo, nemam drugog na #ina nego da govorim o zdanjima od filigrana sa jastu #i"ima sa resama na daskama dvodelnih prozora: iza re!etaka nekog parka jedna vrte!ka sa vodoskocima prska livadu na kojoj se jedan beli paun !epuri. Ali iz ovog govora odmah "e! shvatiti kako je Olivija obavijena oblakom #a$i i masti koji se lepe po zidovima ku "a; kako u uli#nim gu%vama kamioni koji manevri!u gnje#e pe!ake o zidove. Ako moram da ti pri #am o vredno "i stanovnika, govorim o radnjama sedlara koje miri!u na ko%u, o %enama koje brbljaju tkaju "i tepihe od rafije, o vise "im kanalima #iji padovi pokre "u lopate mlina: ali slika koju ove re #i prizivaju u tvojoj prosvetljenoj svesti je pokret koji prati navoje bu!ilice, koji ponavlja na hiljade ruku hiljadu puta u radnim smenama. Ako moram da ti objasnim kako duh Olivije te %i ka slobodnom %ivotu i ka krajnje prefinjenom dru!tvu, pri#a"u ti o damama koje no "u pevaju"i plove u osvetljenim kanuima pored obala zelenog u!"a; ali to je samo da bih te podsetio kako se u predgra $ima gde se svake ve#eri iskrcavaju mu!karci i %ene kao nizovi mese#ara, uvek na$e neko ko prasne u smeh i pokrene duh !ale i sarkazma. Ovo mo%da ne zna!: da ako ho "u da pri#am o Oliviji, ne bih mogao neki drugi govor da dr %im. Ako bi zaista postojala neka Olivija sa biforama i paunima, sedlarima i tka #ima tepiha i kanuima i u!"ima, bila bi to jedna bedna rupa sa muvama i, da ti je opi !em, morao bih da koristim metafore #a$i, !kripe to#ka, ponovljenih gestova, sarkazma. La % nije u govoru ve " u stvarima.
Tanki gradovi. 4.
Grad Sofronija sastavljen je od dva polugrada. U jednom postoji jedan veliki ringi ! pil – strmih grba, vrte!ka sa oreolom od lanaca, sa pokretnim kavezima, zid smrti sa glavom motocikliste nadole, kupola cirkusa sa nizom trapeza koji vise po sredini. Druga polovina grada je od kamena, mermera i cementa, sa bankom, fabrikama, palatama, klanicom, !kolom i svim ostalim. Jedan od ta dva polugrada je fiksiran, drugi je privremen i kad istekne vreme njegovog stajanja, od !rafljuju ga, demontiraju i odnose, da bi ga presadili na neodre $ene terene nekog drugog polugrada. Tako svake godine do $e dan kad radnici skidaju mermerne fasade, spu !taju kamene zidove, betonske stubove, demontiraju ministarstvo, spomenik, pristani !te, rafineriju benzina, bolnicu, tovare ih na kamione, da bi iz trga na trg pre!li mar !rutu za tu godinu. Ovde ostaje polovina Sofronije sa metama i vrte!kama, sa vriskom u vazduhu brodi "a ringi! pila naopa#ke, i po#inje da broji koliko meseci koliko dana mora da #eka dok se ne vrati karavan i dok ne po #ne #itav %ivot.
Gradovi i razmene. 3. Stupiv!i na teritoriju koja ima Eutropiju za glavni grad, putnik ne vidi jedan grad ve " mnogo gradova, istih veli #ina i koji nisu me$usobno razli#iti, razme!teni na jednoj visokoj i talasastoj visoravni. Eutropija nije jedan grad ve " svi ti gradovi zajedno; samo jedan je nastanjen; ostali su pusti; a to se odigrava na smenu. Sada "u vam ispri#ati kako. Onoga dana kada se stanovnici Eutropije osete premoreni i niko vi !e ne mo%e da izdr %i svoj posao, svoje ro$ake, svoj dom i svoj %ivot, dugove, svet koji pozdravlja ili otpozdravlja, tad celo stanovni!tvo odlu#uje da se pomeri u susedni grad koji je zato tu da ih #eka, prazan i kao nov, gde "e svako zapo#eti neki nov posao, uzeti drugu %enu, vide "e neki drugi pejza% otvaraju"i prozor, i ve#e provoditi u drugim razonodama prijateljstvima ogovaranjima. Tako se njihov %ivot obnavlja iz selidbe u selidbu, izme $u gradova koji se zbog izlo %enosti ili nagiba ili tokova vode ili vetrova pokazuju svaki sa po ne #im razli#itim od drugog. Po !to je njihovo dru!tvo ure$eno bez velikih razlika u bogatstvu ili vlasti, prelazi sa jedne funkcije na drugu odigravaju se gotovo bez potresa; raznovrsnost je osigurana raznovrsno !"u du %nosti, tolikom da se u toku jednog %ivota retko #ovek vrati na svoj po #etni zanat. Tako grad ponavlja svoj jednaki %ivot pomeraju"i se gore dole po praznoj tabli. Stanovnici iznova glume iste scene sa razli #itim glumcima; ponavljaju iste replike sa blago izmenjenim akcentima; otvaraju promenjena usta u jednake zevove. Sama me $u svim gradovima carstva, Eutropija ostaje sama sebi identi#na. Merkur, bog nestalnih, kome je grad svetinja, napravio je ovo dvostruko #udo.
Gradovi i o#i. 2. Raspolo%enje onoga ko je gleda daje gradu Zemrudi njen oblik. Ako pro $e! zvi%de"i, podignutog nosa za zvid%dukom, upozna "e! je odozgo nadole: dovratnici prozora, zavese koje se nji!u, vodoskoci. Ako hoda ! gradom sa bradom na grudima, sa noktima zarivenim u dlanove, tvoji pogledi "e se upetljati ni#ice uz zemlju, u bare, kanalizaciju, riblju krlju!t,
papir #ine. Ne mo%e! re "i da je jedan vid grada istinitiji od drugog, ali o Zemrudi odozgo "e! #uti pre svega od onoga ko je se se "a dok tone u Zemrudu odozdo, dok svaki dan ide ulicama istim putem, nailaze"i slede"eg jutra na neraspolo%enje od prethodog dana zalepljeno na dnu zidova. Za sve kad-tad do $e dan kad spu!tamo pogled niz oluke i ne uspevamo da ga odvojimo od kaldrme. Obrnuti slu #aj nije isklju#en, ali je re$i: zato i dalje kru%im ulicama Zemrude sa pogledom koji sad ve " kopa ispod podruma, ispod temelja, ispod bunara.
Gradovi i ime. 1. Malo bih znao da ti ka %em o Aglauri izvan onoga !to stanovnici grada oduvek ponavljaju: niz poslovi#nih vrlina, isto tako poslovi #ne mane, poneka bizarnost, poneko detaljno po!tovanje pravila. Stari posmatra#i, koje nemamo razloga da ne uzimamo ozbiljno, pripisali su Aglauri njenu trajnu kvalitetnu ponudu, porede "i je naravno sa drugim gradovima iz njihovog doba. Niti Aglaura koja se vidi, niti ona o kojoj se pripoveda se nisu mnogo od onda promenile, ali ono !to je bilo ekscentri#no postalo je obi #no, #udno je postalo ono !to be!e obi#no, a vrednosti i mane izgubili su vrline ili sramotnost u jednom orkestru vrlina i mana druga#ije raspore$enom. U tom smislu ni !ta nije ta#no !to se govori o Aglauri, pa ipak se iz nje izvla#i neka #vrsta i kompaktna slika grada, dok manje konzistentnosti poprimaju retki sudovi koje #ovek mo%e da izvu#e %ive"i u Aglauri. Rezultat je slede"i: ona o kojoj se pripoveda ima mnogo od onoga !to je potrebno za postojanje, dok ona koja postoji na njenom mestu, manje postoji. Zna#i, ako bih %eleo da ti opi!em Aglauru dr %e"i se onoga !to sam li#no video ili iskusio, rekao bih ti da je izbledela, bez karaktera, natrpana bez reda. Ali ni to ne bi bilo istina: u izvesnim satima, u nekim delovima ulica, vidi ! kako se otvara pred tobom sumnja u ne !to nezamenljivo, retko, mo%da #ak i veli#anstveno; hteo bi ne !to da ka%e!, ali sve !to se reklo do sada o Aglauri zarobljava re#i i tera te na prepri#avanje umesto pri#anje. Zato stanovnici misle uvek da %ive u Aglauri koja raste samo s imenom Aglaure i ne prime"uju da Aglaura raste na zemlji. I #ak i meni koji bih hteo da razdvojim u pam "enju te dve Aglaure, ne preostaje drugo nego o jednoj da govorim, jer se "anje na drugu, s obzirom da nemam re#i da ga fiksiram, je raspr !eno.
– Od sada $u ja tebi da opisujem gradove, – rekao je Kan. – Ti $e " na tvojim putovanjima proveriti da li postoje. Ali gradovi koje je Marko Polo posetio bili su uvek druga! iji od onih koje je car zamislio. – Pa ipak sam ja u svojoj glavi napravio model iz koga mogu da se izvuku svi mogu $i gradovi – re! e Kublaj. – On sadr # i sve " to odgovara pravilu. Po " to se gradovi koji postoje razlikuju u razli! itim merama od pravila, dovoljno mi je da predvidim izuzetak od pravila i da izra! unam najverovatnije kombinacije. – I ja sam zamislio model grada iz koga izvla ! im sve druge gradove – odgovori Marko. – To je grad napravljen samo od izuzetaka, prepreka, protivre ! nosti, nesklada, besmisla. Ako je takav grad ne " to najneverovatnije, smanjuju $i broj abnormalnih elemenata, rastu mogu$nosti da grad zaista postoji. Dakle, dovoljno je da oduzmem izuzetke mom modelu, i
bilo kojim redom da krenem, sti $i $u pred jedan od gradova koji, iako putem izuzetka, ipak postoje. Ali sa ovim ne smem da preteram: dobio bih suvi " e verovatne gradove da bi stvano postojali.
V S velike ograde terase dvorca Veliki Kan gleda svoje carstvo kako raste. Isprva se " irila linija granica obuhvataju $i osvojene teritorije, ali napreduju$i trupe su nailazile na polupuste krajeve, istro " ena sela sa kolibama i baru " tinama u kojima je lo " e nicao pirina! , mr " avo stanovni " tvo, presahle reke, trska. „Vreme je da moje carstvo, ve $ isuvi " e naraslo ka spolja – razmi " ljao je Kan – po! ne da raste iznutra,” – i sanjao je o " umama zrelih narova kojima puca kora, o kozama na ra # nju s kojih curi mast, o # ilama bogate rude koja izvire u odronima sjajnih grumenova. Sada, mnogo je sezona izobilja ispunilo ambare. Poplave reka povukle su " ume glavnih greda koje je trebalo da pridr # avaju bronzane krovove hramova i palata. Karavani slugu pomerali su planine krivudavog mermera preko kontinenta. Veliki Kan posmatra carstvo prekriveno gradovima koji vr " e pritisak na zemlju i ljude, koji vrve od bogatstva i zagu " enja, prenatrpano ukrasima i zadu # enjima, iskomplikovano mehanizmima i hijerarhijama, naduveno, napeto i te " ko. „Carstvo je pritisnuto sopstvenom te # inom”, razmi " lja Kublaj, i u njegoviom snovima sada se pojavljuju lagani gradovi kao zmajevi, rupi ! asti gradovi kao ! ipke, providni gradovi kao mre # e protiv komaraca, gradovi kao spletovi li "$a, gradovi linije na ruci, gradovi filigran koji se posmatra kroz njihovu neprovidnu i la # nu debljinu. – Da ti ispri! am " ta sam sanjao no $as – ka # e Marku. – Usred neke ravne i # ute zemlje, posute meteoritima i lutaju$im telima, video sam izdaleka kako se uzdi # u kule nekog grada sa tankim vr " kovima, tako napravljenim da mesec na svom putu mo # e da se odmori ! as na jednom ! as na drugom, ili da visi zaka ! en za u # ad dizalice. A Polo $e: – Grad koj si sanjao je Lala % e. Te pozive na odmor pod no $nim nebom njeni gra% ani su uputili da bi Mesec podario svim stvarima u gradu da rastu i ponovo se beskrajno obnavljaju. – Ima ne " to " to ti ne zna " – dodaje Kan. – Zahvalni Mesec podario je gradu Lala % i jednu retku privilegiju: da s lako$om raste.
Tanki gradovi. 5. Ako ho"ete da mi verujete, u redu. Sad "u vam re"i kako je napravljena Otavija, grad pau#ina. Postoji jedan ponor izme $u dve strme planine: grad je iznad provalije vezan za dva grebena konopcima i lancima i mosti "ima. Hoda se po drvenim daskama, pa %ljivo da ne nagazi! u prazno, ili se uhvati ! za obru#e od konoplje. Ispod nema ni #ega na stotine metara: promi#e poneki oblak; malo ni %e vidi se dno provalije.
To je osnova grada: mre %a koja slu%i za prolaz i podr !ku. Sve ostalo, umesto da se uzdigne gore, visi dole: stepenice od konopca, ljulja !ke, ku"e kao d%akovi, ve!alice, terase kao brodi"i, mehovi vode, slavine za gas, ra %njevi, korpe koje vise na konopcima, teretne dizalice, tu!evi, trapezi i kolutovi za igru, %i#are, lusteri, saksije sa lozicom. Dok visi nad ponorom, %ivot stanovnika Otavije je manje neizvestan nego u drugim gradovima. Znaju da mre %a ne mo%e da izdr %i preko jedne ta #ke.
Gradovi i razmene. 4. U Hersiliji da bi se ustanovili odnosi koji odr %avaju %ivot grada, stanovnici razvla#e konce iz uglova ku "a, bele ili crne ili sive ili belo-crne u zavisnosti od toga da li pokazuju rodbinske odnose, trgovinske odnose, vlasti ili predstavni !ta. Kada ima toliko konaca da ne mo%e da se pro$e kroz njih, stanovnici odlaze: ku "e se demontiraju; ostaju samo konci i dr %a#i za konce. Na padini nekog brda, nagomilani kao odron, izbeglice iz Hersilije gledaju u splet razapetih konaca i kolaca koji se uzdi %u na padini. To je jo ! uvek grad Hersilija a oni nisu ni!ta. Podi %u Hersiliju drugde. Koncima tkaju obris koji je sli #an ali koji bi hteli da je slo %eniji i regularniji od onoga. Zatim ga napu !taju i jo! dalje prenose sebe i svoje ku"e. Tako putuju"i po teritoriji Hersilije, susre"e! ru!evine napu!tenih gradova, bez zidova koji ne traju, bez kostiju mrtvih koje vetar kotrlja: pau #ina zamr !enih odnosa koji tra %e oblik.
Gradovi i o#i. 5. Posle sedam dana hoda kroz !umarke, ko ide u grad Baukidu ne uspeva da je vidi a ve " je stigao. Tanke !tule koje se uzdi%u sa zemlje na velikoj razdaljini jedna od druge i koje se gube me$’ oblacima, dr %e grad. Penje se u njega stepenicama. Retko se stanovnici vide na zemlji: imaju ve" sve !to im treba gore i vi!e vole da ne silaze. Ni !ta od grada ne dodiruje zemlju osim onih dugih flamingovih nogu na koje se oslanja i u blistavim danima, izrezbarena i "o!kasta senka koja se odslikava po zelenilu. Postoje tri pretpostavke o stanovnicima Baukide: da mrze zemlju; da je po!tuju do te mere da izbegavaju svaki dodir; da je vole kakva je bila pre njih tako da durbinima i teleskopima uperenim na dole ne prestaju da je ispitaju, list po list, kamen po kamen, mrava po mrava, posmatraju"i zaneseno svoje odsustvo.
Gradovi i ime. 2. Bogovi dveju vrsta !tite grad Leandru. I jedni i drugi su toliko mali da se ne vide i tako su brojni da ne mogu da se izbroje. Jedni stoje na vratima ku"a, unutra, blizu #iviluka i dr %a#a za ki!obrane; u selidbama idu sa porodicama i sme !taju se u novim stanovima pri primopredaji klju#eva. Drugi su u kuhinji, vole da se sakriju ispod lonaca, ili u kaminu, ili u !ipra% juu sa
metlama: #ine deo ku"e i, kad ode porodica koja je tu %ivela, oni ostaju sa novim stanarima; mo%da su ve" bili tu dok jo ! ku"a nije postojala, u travi gra $evinskog zemlji!ta, sakriveni u nekoj zar $aloj konzervi; ako se sru!i ku"a i na njenom mestu podigne kasarna za pedeset porodica, na"i "e se umno%eni, po kuhinjama svih stanova. Da bismo ih razlikovali, jedne "emo zvati Penati a druge Lari. U jednoj ku"i nije re#eno da su Lari uzvek sa Larima a Penati sa Penatima: pose "uju se, !etaju zajedno po gipsanim ukrasima, po cevima radijatora, prepri #avaju doga$aje u porodici, #esto se sva$aju, ne mogu godinama da se slo %e; kad ih vidi ! sve zajedno, ne mo %e! da razazna! koji su jedni a koji drugi. Lari su do %iveli da kroz njihove zidove pro $u Penati raznoraznog porekla i navika; Penati moraju da izlaktaju mesto sa Larima iz #uvenih propalih palata, uobra%enim, ili sa Larima iz baraka koji su uvredljivi i nepoverljivi. Prava su!tina Leandre je tema za beskrajnu raspravu. Penati misle da su oni du !a grada, iako su stigli pro !le godine, i da nose Leandru sa sobom kada emigriraju. Lari smatraju Penate privremenim gostima, nezvanim, nevaspitanim; prava Leandra je njihova, koja daje oblik svemu !to sadr %i, Leandra koja je tu ranije postojala pre no !to su ti uljezi stigli i osta"e i kad oni budu oti !li. Imaju ovo zajedni #ko: da uvek komentari !u ono !to se de!ava u porodici ili u gradu, Penati izvla#e stare, prababe, baba tetke, nekada!nju porodicu, a Lari ambijent kakav je bio pre no !to su ga uni !tili. Ali nije re#eno da %ive samo od se "anja: skupljaju planove za karijere koje "e deca posti"i kad porastu (Penati), o tome !ta bi mogla da predstavlja neka ku"a ili neki kraj (Lari) kad bi bili u dobrim rukama. Kad na #uljim u!i, naro#ito no"u, po ku"ama Leandre, #ujem kako neprekidno "askaju, kako se nadglasavaju, razmenjuju"i !ale, gun$anje, ironi#no smejuljenje.
Gradovi i mrtvi. 1. U Melaniji, svaki put kad do $e! na trg, na $e! se usred nekog razgovora: hvalisavi vojnik i parazit, izlaze"i na neka vrata, susre"u se sa mladim rasipnikom i bludnicom; ili !krt otac sa praga daje poslednje savete zaljubljenoj k "erki i prekida ga budalasti sluga koji nosi poruku podvoda#ici. Do$e! u Melaniju posle niz godina i na $e! se usred istog razgovora koji se nastavlja, u me$uvremenu su umrli parazit, podvoda #ica, !krti otac; ali hvalisavi vojnik, zaljubljena k "erka i budalasti sluga zauzeli su njihova mesta, a njih su zamenili hipokrita, poverilac, astrolog. Stanovni!tvo Melanije se obnavlja: umiru oni koji razgovaraju, jedan po jedan, a u me$uvremenu se ra$aju oni koji zauzimaju njihova mesta, ko na jednoj strani ko na drugoj. Kad neko promeni ulogu ili napusti trg zauvek ili prvi put nastupi na njemu, do $e do lan#anih promena, sve dok se sve uloge ponovo ne podele; ali u me $uvremenu staroj ljutibabi odgovara duhovita slu !kinja, zelena! i dalje juri razba!tinjenog mladi"a, hraniteljka te!i pastorku, iako niko od njih nema o #i i glas iz prethodne scene. Ponekad se desi da sam u #esnik razgovora igra istovremeno dve ili tri uloge: tiranina, dobro#initelja, glasnika; ili da se jedna uloga podeli, umno%i, dodeli stotini, hiljadi stanovnika Melanije: tri hiljade za hipokritu, trideset hiljada za grebatora, sto hiljada dece palih kraljeva koji #ekaju priznavanje.
Kako vreme prolazi, ni uloge nisu ono !to su nekad bile; svakako, akcija koju oni proizvode, sa intrigama i preokretima, vodi ka nekom kona#nom razre!enju kome se pribli%avaju #ak i kad tkivo kao da se zapli "e i prepreke mno %e. Ko pri$e trgu u narednim trenucima, #u"e kako se dijalog menja iz #ina u #in, iako stanovnici Melanije isuvi !e kratko %ive da to primete.
Marko Polo opisuje jedan most, kamen po kamen. – Ali koji kamen dr # i most? – pita Kublaj Kan. –Most ne dr # i ovaj ili onaj kamen – odgovara Marko,– ve $ luk koji oni ! ine. Kublaj Kan $uti, razmi " lja. Zatim dodaje: – Za " to mi govori " o kamenju? Samo mi je do luka stalo. Polo odgovara: – Bez kamenja nema luka.
VI – Da li ti se ikad desilo da vidi " grad koji li ! i na ovaj? Pitao je Kublaj Kan Marka Pola proturaju$i ruku punu prstenja izvan svilenog baldahina carskog mleta ! kog broda, pokazuju$i mostove koji se nadvijaju nad kanalima, prin ! evska zdanja ! iji su mermerni pragovi, potopljeni vodom, saobra $aj laganih brodi $a koji plove u cik-cak vo% eni dugim veslom, la% e koje iskrcavaju korpe povr $a na pija ! nom trgu, balkoni, kupole, krovne terase, zvonici, vrtovi na ostrvima koji se zelene u sivilu lagune. Car, u pratnji svog stranog poverenika je bio u poseti Kvinsaji, staroj prestonici svrgnutih dinastija, poslednjem biseru koji je ugra% en u krunu Velikog Kana. – Ne, gospodaru – odgovori Marko, – nikad nisam mogao da zamislim da postoji grad sli! an ovome. Car poku " a da ga pogledom ispita. Stranac spusti pogled. Kublaj je $utao ceo dan. Posle zalaska sunca, na terasi carskog dvora, Marko Polo je vladaru izlagao rezultate svog poslanstva. Bio je obi! aj da Veliki Kan provede zavr " nicu svojih ve! eri u # ivaju$i poluzatvorenih o! iju u tim pri! ama sve dok prvi zev ne bi bio znak sviti pa # eva da upale svetiljke i da sprovedu vladara u Paviljon Uzvi " enog Sna. Ali ovoga puta Kublaj kao da nije bio spreman da se preda umoru. – Ispri ! qj mi jo " o nekom gradu – insistirao je. –... Krene ! ovek odatle i ja " e tri dana izme % u severo-isto! nog vetra i istoka ... – nastavljao bi da pri ! a Marko, i da re % a imena i obi ! aje i robu velikog broja zemalja. Njegov repertoar mogao bi se nazvati neiscrpnim, ali je sada na njega bio red da se preda. Bila je ve$ zora kada re ! e: – Gospodaru, sada sam ti ispri ! ao sve gradove koje poznajem. –Ostaje jedan o kome nikad ne govori " . Marko Polo pognu glavu. – Venecija – re! e Kan. Marko se nasme " i. – A o ! emu drugom si mislio da govorim? Car ne trepnu. – Pa ipak, nikad je nisi pomenuo.
A Polo $e: – Svaki put kada opisujem neki grad, ka # em pone " to o Veneciji. –Kada te pitam o drugim gradovima, hteo bih o njima da ! ujem. A o Veneciji kad te pitam za Veneciju. – Da bismo razlikovali vrline jednih od vrlina drugih gradova, moram da krenem od nekog prvobitnog grada koji se podrazumeva. Za mene je to Venecija. – Morao bi onda da u svakoj prilici po ! ne " o svojim putevima od po ! etka, opisuju$i Veneciju kakva je, celu, ne ispu " taju$i ni " ta " to pamti " od nje. Voda u jezeru malo se uzburkala; bakarni odsjaj starog carskog zdanja Sunga prelamao se titraju$i blistavo kao neko li "$e " to plovi. – Slike pam$enja, jednom kad se zariju su kao re ! i, bri " u se – re! e Polo. – Mo # da se pla " im da ne izgubim celu Veneciju odjednom ako govorim o njoj. Ili sam je mo # da, govore$i o drugim gradovima, ve $ lagano izgubio.
Gradovi i razmene. 5 U Smeraldini, vodenom gradu, mre %a kanala i mre%a puteva se prepli "u i presecaju. Kad ide! sa jednog mesta na drugo, uvek ima ! izbor izme$u puta kopnom ili #amcem: i s obzirom da najkra"i put izme$u dve ta#ke u Smeraldini nije prava ve " cik-cak linija, a i ona se grana u brojne mogu"nosti, putevi koji se svakom prolazniku otvaraju nisu samo dva ve " mnogi, i jo ! ih je vi!e za onoga ko smenjuje putovanje #amcem sa prekrcavanjem na tlo. Tako da su stanovnici Smeraldine po !te$eni dosade da svaki dan prelaze isti put. I to nije sve: mre%a prolaza nije samo na jednom nivou ve " prati uspone stepenica, balkona, mostova u obliku magare "ih le$a, vise"e ulice. Kombinuju"i delove raznih puteva, uzdignutih ili na povr !ini, svaki stanovnik se svakog dana razonodi nekom novom mar !rutom iako ide na ista mesta. Najobi#niji i najmirniji %ivoti u Smeraldini odigravaju se bez ponavljanja. Ve"em pritisku su izlo%eni ovde, kao i svugde, tajni i uzbudljivi %ivoti. Ma#ke Smeraldine, lopovi, tajni ljubavnici, kre "u se uzvi !enijim i isprekidanijim putevima, ska#u"i sa jednog krova na drugi, spu !taju"i se sa krovne terase na balkon, hodaju"i po olucima kao mese#ari. Malo jo! ni %e, mi!evi tr #e po mraku kanalizacije jedan drugom za repom, zajedno sa zaverenicima i !vercerima: vire iz !ahtova i kanalizacija, nestaju u me$uprostorima i uli#icama, vuku iz jednog skrovi !ta u drugo koru od sira, zabranjena dobra, d %akove baruta, prolaze"i kroz kompaktnost grada izre !etanog mre%om podzemnih prolaza. Mapa Smeraldine morala bi da sadr %i, u mastilu razli#itih boja, sve te staze, vodene i #vrste, vidljive i skrivene. Malo je te%e fiksirati na papiru put lasta, koje seku vazduh iznad krovova i spu !taju se du% nevidljivih putanja, nepokretnih krila, naglo skre "u da bi progutale komarca, spiralno se uzdi%u na neki vrh, i nadgledaju na svakoj ta #ki svojih vazdu!nih putanji sve ta#ke grada.
Gradovi i o#i. 4. Stigav!i u Filidu, zadovoljan si da vidi ! koliko razli#itih mostova premo!"ava kanale:
mostovi u obliku magare "ih le$a, pokriveni, na stubovima, na #amcima, vise"i, sa rupi#astom ogradom; koliko razli #itih prozora gleda na ulice: dvodelni sa stubi"em, mavarski, u obliku koplja, ! picastog vrha, sa polukru%nim ili kru%nim oknima; koliko razli #itih podova pokriva tlo: kaldrma, plo#e, !ljunak, bele i tamno plave plo #ice. Na svakoj ta#ki grad nudi iznena$enje za o#i: % bunovi kapre koji !tr #e iz zida tvr $ave, kipovi tri kraljice na jednom podno% ju, kupola u obliku glavice luka sa tri mala luka nabodena na vrhu. "Sre "an je onaj koji ima svaki dan Filidu pred o #ima i ne prestaje da vidi stvari koje ona sadr %i", uzvikuje!, sa %alom !to mora! da je napusti! samo !to si je pogledom okrznuo. De!ava ti se me$utim da se zadr %i! u Filidi i da zavr !i! tu svoj %ivot. Ubrzo grad bledi pred tvojim pogledom, bri !u se ukrasi, kipovi na pijedestalu, kupole. Kao i svi stanovnici Filide prati! cik-cak linije iz jedne ulice u drugu, razaznaje! sun#ane delove od senovitih, ovde neka vrata, tamo neko stepeni !te, neka klupa na koju mo %e! da spusti! korpu, ulegnu "e na kojem mo%e! da padne! ako ne pazi !. Sve ostalo u gradu je nevidljivo. Filida je prostor u kome se iscrtavaju putanje koje vise u praznini, najkra "i put da stigne! do tezge trgovca a da izbegne! !alter poverioca. Tvoji koraci idu za onim !to se ne nalazi izvan pogleda ve " unutra, zakopano i izbrisano: ako od dve kapije jedna izgleda veselija, to je zato !to je tuda pre trideset godina prolazila jedna devojka !irokih izvezenih rukava, ili samo zato !to pada na nju svetlost u neko doba dana kao na onu kapiju za koju se ne se "a! gde je. Milion o#iju uzdi%e se ka prozorima mostovima eskapadama i to je kao da pregledaju praznu stranicu. Mnogo je gradova kao !to je Filida koji izmi #u pogledu osim ako ih iznenada ne uhvati!. Gradovi i ime. 3. Dugo vremena Pira je za mene bila grad ugra $en u visoravni jednog zaliva, sa visokim prozorima i kulama, zatvorena kao kupa, sa trgom u centru dubokim kao bunar sa bunarom u centru. Nikada je nisam video. Ona je jedan od mnogih gradova u koje nikad nisam stigao, koje zami!ljam samo preko imena: Eufrazija, Odila, Margara, Gotolija. Pira je imala svoje mesto usred njih, razli#ita od svih njih, kao !to je svaki od njih nezamenljiv u o #ima se"anja. Do!ao je dan kad su me moja putovanja odvela u Piru. &im sam kro#io u nju, sve !to sam zami!ljao zaboravio sam; Pira je postala ono !to je Pira; a ja sam mislio da oduvek znam da se more ne vidi iz grada, sakriveno jednim prudom niske i talasaste obale; da su ulice duga#ke i ravne; da su ku "e grupisane u razmacima, nevisoke, i da ih razdvajaju prazni prostori stovari!ta drveta i piljevine; da vetar pokre"e vesla vodenih pumpi. Od tog trenutka nadalje ime Pire priziva u mom se "anju taj pogled, tu svetlost, to zujanje, taj vazduh u kome leti neka %u"kasta pra!ina: jasno je !ta zna#i i nije moglo da zna #i drugo nego to. Moje pam"enje sadr %i i dalje jedan veliki broj gradova koje nisam video i ne "u videti, imena koja nose sa sobom neku figuru ili fragment ili blistavost zami !ljene figure: Gotolija, Odila, Eufrazija, Margara. &ak i grad visoko u zalivu je uvek tu, sa trgom okolo bunara, ali ne mogu vi !e da ga zovem jednim imenom, niti da se setim kako sam mogao da mu dam neko ime koje zna #i ne!to sasvim drugo.
Gradovi i mrtvi. 2.
Nikad u svojim putovanjima nisam i!ao tako daleko da stignem do Adelme. Bio je sumrak kada sam se tu iskrcao. Na keju mornar koji je u letu uhvatio konopac i vezao ga za stub li#io je na jednog ko je bio u vojsci sa mnom i ko je umro. Bilo je vreme za riblju kvanta!ku pijacu. Jedan starac je tovario korpu je %eva na neka kola; u #ini mi se da ga znam; kad sam se okrenuo, on je nestao u nekoj uli #ici, ali sam shvatio da li#i na jednog ribara koji je ve " bio star kad sam ja bio dete tako da nije mogao biti me $u %ivima. Uznemiri me prizor bolesnika u bunilu sklup #anog na zemlji sa pokriva #em preko glave: moj otac nekoliko dana pred smrt imao je %ute o#i i #ekinjastu bradu potpuno istu kao on. Skrenuh pogled; nisam se vi!e usu$ivao nikoga da zagledam u lice. Pomislih: “Ako je Adelma grad koji vidim u snu, u kome se sre "u samo mrtvi, pla !im se sna. Ako je Aldema pravi grad u kome stanuju %ivi, dovoljno je da ih zagledam da se sli #nost izbri!e i da se pojave tu$a lica koja nose strah. U oba slu #aja je bolje da ih ne giedam.” Jedna prodava#ica povr "a merila je kelj na kantaru i stavljala ga u korpicu zavezanu za konopac koju je neka devojka spu !tala sa balkona. Devojka je bila ista kao jedna iz mog mesta koja je poludela od ljubavi i ubila se. Prodava #ica povr "a podi%e glavu: bila je to moja baba. Pomislih: “U %ivotu do$e trenutak kad me $u svetom koji si upoznao ima vi !e mrtvih nego %ivih. I glava odbija da upozna druge fizionomije, druge izraze: na sva nova lica koja sre"e stavlja stari otisak, za svakog na$e masku koja najbolje pristaje.” Istovariva#i su se u nizu penjali stepenicama, povijeni pod demi %onima i buradima; lica su im bila sakrivena pod kapulja#ama od d%aka; “Sad "e da se isprave i prepozna"u ih”, razmi!ljao sam nestrpljivo i upla !eno. Ali nisam podizao pogled sa njih; ono malo kad bih skrenuo pogled ka gu %vi koja je vrvela po uli #icama, zapljusnula bi me neo#ekivana lica, koja se ponovo pojavljuju iz daljine, koja me netremice gledaju kao da ho "e da budu prepoznata, kao da ho"e da me prepoznaju, kao da su me prepoznala. Mo %da sam i ja svakome od njih li#io na nekoga ko je umro. Tek sarn bio stigao u Adelmu i ve " sam bio jedan od njih, pre!ao sam na njihovu stranu, utopljen u tom talasanju o #iju i bora i grimasa. Pomislih: “Mo%da se u Adelmu stigne kad umre ! i gde svako prona $e osobe koje je izgubio. To je znak da sam i ja mrtav.” Pomislih tako $e: “To je znak da na onom svetu nema sre"e.”
Gradovi i nebo. 1. U Eudosiji koja se prostire nagore i nadole, sa krivudavim uli #icama, stepenicama, "orsokacima, ku"ercima, #uva se jedan tepih na kome mo %e da se posmatra pravi oblik grada. Na prvi pogled ni!ta ne li#i manje na Eudosiju od crte %a tepiha, slo%enog u simetri#nim figurama koje ponavljaju svoje motive du % pravih kru %nih linija, istkan iglama sa sjajnim koncima, #ije smenjivanje !ara mo%e da se prati du% celog tkanja. Ali ako ga pa %ljivo zagleda!, uveri"e! se da svako mesto na tepihu odgovara mestu u gradu i da sve stvari koje grad sadr %i, sadr %i i !ara, u skladu sa njihovim pravim odnosom, koji promi #e tvom od vreve buke gu%ve rasejanom oku. Sva ta zbrka u Eudosiji, njakanje mula, mrlje crnog dima, miris ribe, je ono !to se vidi u delimi #noj perspektivi koju ti lovi !; ali tepih dokazuje da postoji
ta#ka iz koje grad pokazuje svoje prave proporcije, geometrijska !ema koja se podrazumeva u svakom njegovom najmanjem detalju. Lako je izgubiti se u Eudosiji: ali kad se koncentri !e! da bulji! u tepih, prepozna ! ulicu koju si tra%io u nekom grimiznom ili indigo ili tamnocrvenom koncu koji te posle jednog dugog kruga uvede u purpurni ogra $en prostor koji je tvoj pravi cilj. Svaki stanovnik Eudosije poredi sa nepomi #nim redom na tepihu neku svoju sliku grada, neki svoj strah i svako mo%e da na$e skriven me$u arabeskama neki odgovor, pri #u svog %ivota, zaokrete sudbine. O tajanstvenom odnosu dva tako razli #ita predmeta kao !to su tepih i grad upitan je jedan prorok. Jedan od dva predmeta – glasio je odgovor – ima oblik koji su mu bogovi dali na zvezdanom nebu sa orbitama po kojima se pokre "u svetovi; drugi je pribli %an odraz, kao svako ljudsko delo. Proro#anstva su ve" odavno bila sigurna da je harmoni #na !ara na tepihu bila bo%ansko delo; u tom smislu je proro #anstvo protuma #eno, bez spora. Ali istovremeno mo %e! i suprotno da zaklju#i!: da je prava mapa univerzuma grad Eudosija takav kakav jeste, mrlja koja se !iri bez oblika, sa svim ulicama u !reh, ku"ama koje se ru!e jedna preko druge u pra!ini, po%arima, urlicima u mraku.
– ... Dakle to je zaista putovanje u se $anju, tvoje! – Veliki Kan, uvek na ! uljenih u " iju, uvek bi posko! io u svojoj ljulja " ci kad bi uhvatio u Markovom govoru neki uzdah. – To je da bi se re " io izvesne nostalgije " to si oti " ao tako daleko! – uzvikivao bi, ili: – Sa tovarom punim # ala vra$a " se sa svojih ekspedicija! – i dodavao bi, sarkasti ! no: – Mr " ava dobit, istinu govore$i, za jednog trgovca Mleta ! ke republike! To je bila ta ! ka ka kojoj su vodila sva pitanja Kublaja o pro " losti i budu $nosti, ve$ jedan sat se s tim poigravao kao ma ! ka sa mi " em, i kona! no je pritegao Marka, bacio se na njega, stavio mu koleno na grudi, uhvatio ga za bradu: – Ovo sam hteo od tebe da ! ujem: priznaj " ta krijum! ari " : raspolo # enja, bla # ena stanja, elegije! Mo # da su re! i i misli samo zami " ljali, dok su obojica, u ti " ini i nepokretni gledali kako se polako di # e dim iz njihovih lula. Da " ak vetra bi oblak dima ! as razneo, ! as bi oblak visio u vazduhu; a odgovor je le # ao u tom oblaku. Na da " ak koji je rasterivao dim Marko bi se setio isparenja koja zamagljuju morska prostranstva i planinski lanac i kako i kad se rastera ostavlja za sobom sve # i providan vazduh koji otkriva daleke gradove. Iznad tog okna promenljivih raspolo # enja hteo je da dopre pogledom: obris stvari razaznaje se bolje na daljinu. Ili bi se oblak zaustavio tek " to je iza " ao iz usta, gust i spor, pozivaju $i na jednu drugu sliku: isparenja koja se zadr # avaju po krovovima velikih gradova, neproziran dim koji se ne razilazi, kapa zaga % enja koja visi nad asfaltnim ulicama. Ne one nestalne magle u se $anju niti suva prozirnost, ve$ izgoretine i # ivelih ulica koje ! ine koru jednog grada, sun % er ispunjen vitalnom materijom koja vi " e ne proti! e, za! epljenje pro " losti sada " njosti budu$nosti koje blokira oko " tale # ivote u iluziji pokreta: to bi nalazio na kraju puta.
VII KUBLAJ: – Ne znam kad si imao vremena da poseti " sve zemlje koje mi opisuje " . Meni se ! ini da se nikad nisi mrdnuo iz ovog vrta. POLO: – Svaka stvar koju vidim ili u ! inim dobije smisao u nekom prostoru u glavi u kome vlada isti mir kao ovde, ista polusenka, ista ti " ina koju remeti " u " tanje li "$a. U trenutku u kome se koncentri " em i razmi " ljam, uvek se opet na % em u ovom vrtu, u ovo doba ve ! eri, u tvom svetom prisustvu, iako, ne zastaju $i ni za tren, i dalje idem uz zelenu reku krokodila ili brojim ba! ve sa slanom ribom koje se tovare u brod. KUBLAJ: – Ni ja nisam siguran da sam ovde, da " etam izme% u fontana od porfira, da slu " am odjek mlazeva, a da ne ja " em sav od znoja i krvi na ! elu moje vojske, osvajaju$i zemlje koje $e " ti morati da opi " e " , ili odsecaju$i prste razbojnicima koji preska! u zidine neke napadnute tvrdave. POLO: – Mo # da ovaj vrt postoji samo u senci na " ih spu " tenih kapaka, i nikada nismo prestali, ti da di # e " pra " inu na borbenim poljima, a ja da trgujem vre $ama bibera na dalekim pijacama, ali svaki put kad zatvorimo o ! i usred buke i cike i gu # ve, dozvoljeno nam je da se ovde povu! emo obu! eni u svileni kimono, da razmatramo ono " to vidimo i # ivimo, da izvu! emo zaklju! ke, da gledamo u daljinu. KUBLAJ: – Mo # da se ovaj na " dijalog vodi izme % u dva klo " ara sa nadimcima Kublaj Kan i Marko Polo, koji prevr $u po % ubretu, skupljaju$i zar %a le delove, komade tkanine, papir ! ine, i koji pijani od nekoliko gutljaja lo " eg vina vide kako oko njih " lja " te sva blaga Istoka. POLO: – Mo # da je od ! itavog sveta ostalo samo zemlji " te prekriveno otpacima, vise$i vrt kraljevskog dvora Kublaj Kana. Na " i kapci razdvajaju stvari ali se ne zna zapravo " ta je spolja, a " ta iznutra.
Gradovi i o#i. 5. Pregaziv!i vodu, pro !av!i kroz klanac, #ovek se iznenada na$e pred gradom Morijana, sa providnim alabasterskim vratima spram svetlosti, koralnim stubovima koji dr %e nadvratnike sa naslagama serpentina, vile od stakla kao akvarijumi u kojima pliva senka igra #ice sa posrebrenim krlju !tima pod lusterima u obliku meduze. Ako nije prvi put na putu, #ovek ve" zna da gradovi kao !to je ovaj imaju i svoje nali # je: dovoljno je pro"i polukrug i ukaza "e se skriveno Morijanino lice, povr !ina zar $alog lima, sukno od d %aka, kolci puni eksera, cevi crne od #a$i, hrpe konzervi, slepi zidovi sa izbledelim natpisima, platna nesparenih stolica, konopci dobri samo da se obesi ! o neku trulu gredu. S jedne strane na drugu grad kao da nastavlja svoju perspektivu mno %e"i repertoar slika: me$utim nema debljinu, sadr %i se samo od jednog lica i jednog nali # ja, kao list hartije, s jednom slikom ovde drugom tamo, koje ne mogu ni da se razdvoje niti vide.
Gradovi i ime. 4.
Klarisa, slavni grad, ima burnu istoriju. Vi !e puta je propala i ponovo procvetala, uvek imaju"i na umu prvu Klarisu kao neprevazi $en model sjaja, u pore $enju s kojim sada !nje stanje grada uvek izaziva nove uzdahe pri svakom prolazu zvezda. U vekovima propadanja, grad opusto !en zbog bole !tina, ni%eg rasta zbog ru!enja greda i lukova i odronjavanja, zar $ao i zapu!ten iz nepa%nje ili pomanjkanja osoblja za odr %avanje, lagano se iznova nastanjivao kako su se iz podruma i rupa pojavljivale horde pre %ivelih koji su kao mi!evi vrveli u ludilu preturanja i glodanja ili sakupljanja i popravljanja, kao ptice koje svijaju gnezdo. Ka #ili su se za sve !to je moglo da se skine sa ne #ega gde je bilo i stavi na ne!to drugo u razli#ite svrhe: zavese od brokata zavr !avale su kao #ar !avi; u mermerne urne sa pepelom sadili su bosiljak; gvozdene kovane re !etke sa prozora %enskog odeljenja slu%ile su za pe#enje ma#ijeg mesa na vatri od rezbarenog drveta. Podignuta od rastavljenih delova neupotrebljive Klarise, oblikovala se jedna pre %ivela Klarisa, sva u bedi i ku "ercima, zaga$enim barama, kavezima sa ze#evima. Pa ipak, ni !ta nije izgubljeno od starog sjaja Klarise, sve je bilo tu, ali druga #ije raspore$eno prema potrebama stanovnika ni!ta manje nego pre. Vremena nema!tine smenjivala su veselija vremena: jedan rasko!an leptir Klarisa ra$ao se iz Klarise prosja#ke larve; novo izobilje #inilo je da grad bude preplavljen novim materijalima zgradama predmetima; pristizao je nov svet spolja; ni !ta i niko vi !e nije imao veze sa ranijom Klarisom ili Klarisama; i sve !to se vi!e nova Klarisa pobedni#ki ustoli#avala na mestu i u ime prve Klarise, postajala je svesnija da se udaljava od one stare, da je uni !tava ni!ta manje brzo nego !to to #ine mi!evi ili bu$: bez obzira na ponos novog sjaja, u dnu srca ose"ala se tu$a, neskladna, otima#ica. I tada, delovi prvobitnog sjaja koji su se spasli tako !to su se prilagodili mra#nijim potrebama opet su bivali preme!teni, eto ih #uvanih pod staklenim zvonom, zatvorenih u vitrinama, stavljenih na somotaste jastu#i"e, i ne zato !to bi mogli jo ! ne#emu da slu%e ve" da bi kroz njih mogao da se rekonstrui!e neki grad o kome vi !e niko ni!ta nije znao. Druga propadanja i ponovno nicanje su se smenjivali u Klarisi. Stanovni !tvo i obi#aji su se smenjivali vi!e puta; ostaju ime, mesto i predmeti koje je najte%e razbiti. Svaka nova Klarisa, kompaktna kao %ivo telo sa svojim mirisima i dahom, pokazuje kao ukras ono !to je ostalo od starih raspar #anih i mrtvih Klarisa. Ne zna se kada su korintski kapiteli stajali na vrhu stubova: samo se pamti jedan od njih koji je mnogo godina u nekom koko !injcu pridr %avao korpu u koju su koko !ke nosile jaja, a odatle je pre!ao u muzej kapitela pored ostalih primeraka iz kolekcije. Izgubio se red smene doba; op !te je rasprostranjeno verovanje da je postojala neka prva Klarisa, ali nema dokaza za to; kapiteli su mo%da prvo bili u koko!injcima a onda u hramovima, u mermernim urnama mo %da je prvo bio zasa $en bosiljak a potom kosti preminulih. Jedino se slede "e pouzdano zna: izvestan broj predmeta se pomera u izvesnom prostoru, #as prepunom novih predmeta, #as tro!e"i se bez zamene; pravilo je izme!ati ih svaki put i opet ih spojiti na nov na #in. Mo%da je Klarisa oduvek samo bila jedna premeta#ina okrnjenih trica i ku#ina, lo!e slo%enih, van upotrebe.
Gradovi i mrtvi. 3.
Nema grada koji je vi!e od Euzapije sklon da u %iva u %ivotu i da izbegne napore. I da bi skok sa %ivota na smrt bio manje nagao, stanovnci su izgradili identi #nu kopiju svog grada pod zemljom. Osu!eni le!evi, tako da od njih ostane samo kostur prekriven %utom ko%om, nose se dole da bi nastavili svoj raniji posao. Od svih poslova, bezbri %ni momenti imaju prednost: ve "ina njih sedi oko postavljenog stola, ili u stavu igre ili s pokretom svira #a truba. Ali su tako$e svi zanati i razmene %ivih iz Euzapije na snazi i pod zemljom, ili bar oni koje su %ivi izvodili sa vi!e zadovoljstva nego muke: #asovni#ar, usred svih zaustavljenih satova u radnji, pribli%io je svoje osu !eno uvo uz nena !telovano njihalo; jedan berberin sapunja suvom #etkom jagodicu glumcu dok ovaj prou #ava ulogu gledaju"i u tekst praznih o#nih duplji; jedna devojka nasmejane lobanje muze le!inu junice. Naravno, mnogo je %ivih koji tra%e za posle smrti razli#itu sudbinu od one koju su ve " imali: nekropola je prepuna lovaca na lavove, mecosoprana, bankara, violinista, vojvotkinja, izdr %avanih %ena, generala, mnogo vi!e nego !to ih je ikad bilo u gradu %ivih. Zadatak da isprati mrtve dole i da ih smesti na tra %eno mesto poveren je jednom bratskom redu kalu$era. Niko drugi u Euzapiji nema pristup mrtvima i sve !to se zna odozdo zna se od njih. Ka%u da isto bratstvo postoji i me$u mrtvima, i da im uvek poma %e: kalu$eri posle smrti nastavljaju svoju slu% bu i u drugoj Euzapiji; neki se pretvaraju da su ve" mrtvi i idu i dalje gore-dole. Naravno, vlast ove zajednice nad Euzapijom %ivih je vrlo rasprostranjena. Pri#aju da uvek kad si$u, na$u da se ne!to promenilo u donjoj Euzapiji; mrtvi unose novine u svoj grad; ne mnogo, ali je to svakako plod slo %enog razmi!ljanja, a ne prolaznih kaprica. Iz godine u godinu Euzapija mrtvih se ne mo %e prepoznati. A %ivi, da ne bi bili gori, sve !to #uju od kalu$era o novinama mrtvih i oni po %ele. Tako je Euzapija %ivih po#ela da imitira svoju podzemnu kopiju. Ka%u da se to ne de!ava samo sada: u stvari mrtvi su ti koji su podigli gornju Euzapiju nalik na svoj grad. Ka%u da u tim gradovima blizancima ne postoji na #in da se %ivi razaznaju od mrtvih.
Gradovi i nebo. 2. Prenosi se ovo predanje u Vitsaveji: da visi u vazduhu jedna druga Vitsaveja u kojoj se vagaju najuzvi!enije vrline i ose"anja u gradu, i ako zemaljska Vitsaveja uzme za model nebesku, posta"e jedno s njom. Slika koju predanje !iri je grad od kovanog zlata sa srebrnim !rafovima i dijamantskim vratima, grad dragulja, sav u intarzijama i umecima, kakav samo vrhunski stru#an rad mo%e da proizvede rade"i na materijalu vrhunske vredosti. Veruju "i tom predanju, stanovnici Vitsaveje veoma dr %e do svega !to podse"a na njihov nebeski grad: akumuliraju vredne metale i retke dragulje, odri#u se efemernih prepu!tanja, izra$uju oblike slo%ene stalo%enosti. Veruju tako$e ti stanovnici da jo! jedna Vitsaveja postoji pod zemljom, steci!te svega onoga !to im treba a !to je za prezir i nedostojno, i neprekidno se trude da izbri !u iz Vitsaveje na povr !ini svaku vezu ili sli#nost sa niskom bliznakinjom. Umesto krovova zami !lja se da pakleni grad ima prevrnute kante za $ubre, s kojih padaju korice od sira, masni papiri, prljava voda od sudova, ostaci od ! pageta, stari zavoji. Ili #ak da je napravljen od one mra #ne,
provodne i guste materije koja te#e niz kanalizaciju produ%uju"i putanju ljudske utrobe, iz crne rupe u crnu rupu, sve dok ne fljusne na poslednje podzemno dno, i da se ba ! iz te lenje pene odozdo izdi%u krug po krug zdanja jednog fekalnog grada, savitljivih kula. U predanju Vitsaveje postoje jedan istinit i jedan la %ni deo. Istina je da dve slike lika idu uz grad, jedna nebeska a druga paklena; ali gre !imo u vezi sa njihovom verodostojno !"u. Pakao koji se kr #ka na najdubljem dnu Vitsaveje je grad koji su izgradili najcenjeniji arhitekti, napravljen je od najskupljih materijala na tr %i!tu, i funkcioni!e u svakoj svojoj napravi i zamisli i satnici, oki"en resama kitama naborima zaka#enim na svim cevima i polugama. Koncentrisana na sakupljanje svojih savr !enih dragulja, Vitsaveja misli da je vrlina ono !to je mra#ni zanos punjenja prazne vazne samom sobom; ne zna da su njeni jedini momenti velikodu!nog prepu !tanja oni kada otkida od sebe, kada pu !ta, kada tro!i. Ipak, na vrhu Vitsaveje stoji jedno nebesko telo koje odslikava sve bogatstvo grada, zatvoreno u trezor odba#enih stvari: planeta koja ma!e ljuskom od krompira, pokidanim ki !obranima, pocepanim #arapama, koja blje!ti od sr #e, izgubljenih dugmadi, hartije za #okoladu, tramvajskih karata, odse#enih noktiju i %uljeva, ljuski od jajeta. To je nebeski grad i na tom nebu promi#u komete sa dugim repom, koje su izba #ene da kru%e po prostoru u jedinom slobodnom i sre "nom #inu koji umeju da urade stanovnici Vitsaveje, gradu koji samo kad kaki nije !krt prora#unati ra#und%ija.
Neprekidni gradovi. 1. Grad Leonija sam se obnavlja svakoga dana: svakog jutra stanovni !tvo se budi u sve %im #ar !avima, pere se sapunima tek izva$enim iz omota, obla #i ku "ne kapute ganc nove, vadi iz najsavr !enijeg fri%idera limene konzerve jo! netaknute slu!aju"i najnovije pesme sa poslednjeg modela radija. Na plo#nicima, uvijeni u sjajne plasti#ne kese, ju#era!nji Leonijini otpaci #ekaju na kamion $ubretar. Nema tu samo isce$enih pasti za zube, pregorelih sijalica, novina, ambala%e, posu$a, ve" su tu i bojleri, enciklopedije, klaviri, servisi od porcelana: vi !e nego po stvarima koje se svaki dan proizvedu prodaju kupuju, bogatstvo Leonije se meri po stvarima koje se svaki dan bacaju da bi bilo mesta za nove. Do te mere da se #ovek pita da li je prava strast Leonije u%ivati u novim i razli#itim stvarima ili mo%da izbacivati, udaljavati od sebe, #istiti se od neke neprekidne ne#isto"e. Sigurno je da se na $ubretare #eka kao na an$ele, dok je njihov zadatak da uklone ostatke ju #era!njeg %ivota obavijen tihim po!tovanjem, kao neki ritual koji inspiri!e privr %enost, ili mo%da zato !to #im baci! stvari, niko ne "e na njih da misli. Gde nose svaki dan svoju robu $ubretari niko se ne pita: izvan grada, naravno; ali svake godine grad se !iri, i $ubretari moraju da se povla#e jo! dalje; koli#ina ba#enog raste i gomile se izdi%u, raslojavaju, razme!taju u !irem obimu. Dodaj tome da !to se vi!e u Leoniji usavr !ava umetnost proizvodnje novih materijala, to vi !e $ubre pobolj!ava svoju su!tinu, odoleva vremenu, nepogodama, klijanjima i sagorevanjima. To je tvr $ava neuni!tvih smesa koja okru%uje Leoniju, nadgleda je sa svih strana kao neki planinski lanac. Rezultat je slede"i: !to vi!e Leonija izbacuje stvari, to ih vi!e skuplja; krlju!t iz njene
pro!losti se u#vr !"uje u neki !tit koji ne mo%e da se skloni, obnavljaju "i se svakog dana, grad sebe o#uvava u celokupnosti u jednom kona #nom obliku: u obliku ju #era!njeg $ubreta koje se gomila na $ubretu od prekju#e i svih pro!lih dana i godina i petoletki. Otpaci Leonije bi polako osvojili svet kad nad beskrajnim $ubretom ne bi visilo, nakon poslednjeg ruba, $ubre drugih gradova, koji tako $e guraju daleko od sebe brda otpadaka. Mo%da je ceo svet, izvan granica Leonije, pun kratera u $ubretu, i svaki u sredi !tu ima neku metropolu koja je stalno u erupciji. Granice izme$u stranih ili zava$enih gradova su zarazni bedemi gde su otpaci okrenuti jedni protiv drugih, gomilaju "i se i me!aju"i. Sto vi!e rastu u visinu, to je ve "a opasnost da se sru!e: dovoljna je jedna konzerva, neka stara guma, neki neopleteni balon da se skotrljaju sa Leonijine strane pa "e hrpa rasparenih cipela, starih kalendara, suvog cve"a da zatrpa grad u svoju pro !lost koju je ovaj uzalud poku!ao da odgurne, pome !anu sa pro!lo!"u grani#nih gradova, kona #no #istih: kataklizma "e da pokrene mra#ni lanac planina i da izbri!e svaki trag jedne metropole uvek u novo obu#ene. Ve" su spremni u okolnim gradovima da valjcima poravnaju tlo, da se pro !ire na novu teritoriju, da se uve "aju, da udalje novo $ubre.
POLO: –… Mo # da ova terasa gleda na vrt samo u jezeru na " ih glava . . . KUBLAJ: –… i dok nas daleko vode na " i burni poduhvati vojskovo % e i trgovca, obojica ! uvamo u sebi tu tihu senku, taj razgovor sa prekidima, ovo uvek isto ve ! e. POLO: –… Osim ako nije u pitanju suprotna pretpostavka: da oni koji se mu ! e pod " atorima i lukama postoje samo zato " to ih nas dvojica izmi " ljamo, koji smo zarobljeni ovde me% ’ # bunjem bambusa, oduvek nepokretni. KUBLAJ: – Neka ne postoje napor, vriska, rane, smrad, ve $ samo ova biljka azaleja. POLO: – Neka nosa ! i, tuca! i kamena, ! ista! i, kuvarice koje ! iste pile$u iznutricu, pralje povijene nad ve " om, majke porodica koje me " aju pirina! doje$i novoro% en! ad, postoje samo zato " to mi mislimo na njih. KUBLAJ: – Istinu govore $i, ja nikad na njih na mislim. POLO: – Onda ne postoje. KUBLAJ: - & ini mi se da nam ta pretpostavka ne odgovara. Bez njih nikad ne bismo mogli ovde da budemo i da se ljulju " kamo u! aureni u na " im ljulja " kama. POLO: – Zna! i, tu $emo pretpostavku isklju! iti. Zna! i, ova druga bi $e ta! na: da oni postoje a ne mi. KUBLAJ: – Dokazali smo da ako bi postojali, ne bi nas bilo. POLO: – Eto nas tu zapravo.
VIII U podno # ju Kanovog prestola pru # ao se pod od majolike. Marko Polo, nemi obave " tajac, prostirao je po njemu uzorke dobara koje je doneo sa svojih putovanja sa granica carstva: jedan " lem, jedna " koljka, jedan kokosov orah, jedna lepeza. Razme " taju$i u nekom redu predmete po crno belim plo! icama i polako ih pomeraju $i prostudiranim pokretima,
ambasador je poku " avao da predstavi pred vladarevim o ! ima do # ivljaje sa svog puta, stanje u carstvu, preimu$ stva udaljenih glavnih gradova. Kublaj je bio pa # ljiv " ahista; prate$i Markove pokrete, prime$ivao je da izvesne figure podrazumevaju ili isklju! uju prisustvo drugih figura i da se pomeraju po izvesnim putanjama. Zanemaruju$i raznovrsnost oblika predmeta, definisao je na ! in na koji se raspore % uju jedan prema drugom po podu od majolike. Pomisli: „Ako je svaki grad kao neka partija " aha, onoga dana kada budem spoznao pravila kona ! no $u posedovati moje carstvo iako nikad ne$u upoznati sve gradove u njemu.” Na kraju, bilo je suvi " no da Marko koristi mnogo alatki da bi mu pri ! ao o gradovima: dovoljna je bila jedna " ahovska tabla sa figurama krajnje odre % enih oblika. Svakoj figuri moglo se iz prilike u priliku pridati pogodno zna ! enje: konj je mogao da predstavlja koliko pravog konja toliko i povorku ko ! ija, vojsku koja mar " ira, spomenik konju; kraljica je mogla da bude dama naslonjena na balkonu, fontana, crkva sa " iljatim tornjem, stablo dunje. Vra$aju$i se sa svoje poslednje misije, Marko Polo je na " ao Kana kako ga ! eka sede$i ispred " ahovske table. Jednim pokretom ga pozva da sedne ispred njega i da mu opi " e samo uz pomo$ " aha gradove koje je obi " ao. Venecijanac se ne izgubi. ' ah Velikog Kana bio je napravljen od velikih komada glatke slonova ! e: razme " taju$i po tabli visoke topove i mra ! ne konje, skupljaju$i rojeve pe " aka, iscrtavaju$i kose ili prave staze kroz kralji! ino napredovanje, Marko je ponovno stvarao perspektive i prostore belih i crnih gradova u mese! evim ve! erima. Posmatraju$i ove su " tinske pejza # e, Kublaj je razmi " ljao o nevidljivom redu koji dr # i gradove, o pravilima po kojima su nicali, oblikovali se i rasli i prilago% avali godi " njim dobima i rastu # ivali se i propadali. Ponekad bi mu se ! inilo da je na ivici da otkrije neki koherentan i harmoni ! an sistem koji se nalazi ispod beskrajnih deformiteta i disharmonija, ali nijedan model nije mogao da izdr # i pore% enje sa tom " ahovskom igrom. Mo # da, umesto mozganja da prizove, uz tanku pomo $ " ahovskih figura od slonova ! e, slike koje su ina! e osu% ene na zaborav, mo # da je bilo dovoljno odigrati partiju po pravilima, i posmatrati svako naredno stanje na tabli kao jedan od beskrajnih oblika koje sistem oblika sastavlja i uni " tava. Sad vi " e Kublaj Kan nije imao potrebe da " alje Marka Pola na daleke ekspedicije: zadr # avao ga je da igraju beskrajne partije " aha. Poznavanje carstva bilo je sakriveno u nacrtu ispisanom od ugaonih skokova konja, od dijagonalnih preseka koji su se otvarali pred navalom lovca, od povla ! enja i obazrivih koraka kralja i poniznog pe " aka, iz neiscrpnih mogu $nosti u svakoj partiji. Veliki Kan je poku " avao da se u # ivi u igru: ali mu je sada razlog igre nedostajao. Kraj svake partije je pobeda ili gubitak: ali ! ega? ' ta je bio pravi cilj? Posle " ah-mata, pod nogama kralja, kralja koga ruka pobednika obori, ostaje crni ili beli kvadrat. Nastoje $i da svoje pobede da bi ih sveo na su " tinu, Kublaj je stigao do krajnje operacije: raspar !a definitivno osvajanje, u kome raznorodne riznice carstva nisu bile drugo do iluzorne lju " ture, svedene na komad furniranog drveta: ni " tavilo... Gradovi i ime. 5. Irena je grad koji se vidi kad se nagne ! sa vrha visoravni u trenutku u kome se pale svetla
i tamo u dnu kroz bistar vazduh nazire ! ru%u naseljenosti: gde su najgu !"i prozori, gde se tek osvetljene uli#ice ra#vaju, gde se gomilaju senke vrtova, gde se uzdi %u tornjevi sa signalnim vatrama; a ako je ve#e maglovito, neka zamagljena svetlost se naduvava kao mle #ni sun$er u podno% ju uvale. Putnici na visoravni, pastiri koji prevode stoku s jedne pa !e na drugu, pticolovci koji nadgledaju zamke, pustinjaci koji beru bilje, svi gledaju ka dolini i pri #aju o Ireni. Vetar ponekad donosi muziku dobo !a i truba, pucnjavu petardi sa nekog blje !tavog slavlja; ponekad i rafal mitraljeza, eksploziju nekog topa na %utom nebu od vatri zapaljenih u gra $anskom ratu. Oni koji odozgo posmatraju naga $aju !ta bi to moglo da se de !ava u gradu, pitaju se da li bi bilo lepo ili ru %no na"i se u Ireni te ve #eri. Nemaju zapravo nameru da odu tamo – i putevi koji se spu!taju u dolinu su u svakom slu #aju lo!i – ali Irena magnetski privla#i poglede i misli onih koji su gore. Tada Kublaj Kan o #ekuje da mu Marko Polo pri #a kakva je Irena iznutra. A Marko to ne mo%e: koji je to grad koji oni sa visoravni zovu Irena nije uspeo da sazna; uostalom malo je to va%no: da ga vidi ! tako !to si usred njega, bio bi to neki drugi grad; Irena je ime grada izdaleka a ako mu pri $e! onda se menja. Grad je jedan za onoga ko pro $e pored njega bez ula%enja, a drugi za onoga ko je uhva"en njime i ne izlazi; jedan je grad u koji se sti %e prvi put, a drugi onaj koji se zauvek napu!ta; svaki zaslu%uje druga#ije ime; mo%da sam o Ireni ve" govorio pod drugim imenima; mo%da nisam govorio o drugom do o Ireni.
Gradovi i mrtvi. 4. Ono !to Argu #ini druga#ijom od ostalih gradova je to !to umesto vazduha ima zemlju. Ulice su potpuno zatrpane zemljom, sobe su prepune ilova #e sve do tavanice, na stepenicama stoje jo! jedne naopa#ke stepenice, iznad krovova ku "a le%e slojevi kamenog odrona kao neka nebesa sa oblacima. Da li stanovnici mogu da kru %e gradom pro !iruju"i glistine kanale i pukotine kroz koje se provla#e koreni, ne znamo: vlaga rastura tela i oni ostaju sa malo snage; odgovara im da su mirni i opru %eni, ionako je mrak. Arga se odavde gore uop!te ne vidi; neko ka %e: „Tamo je dole” i nemamo kud nego da poverujemo; mesta su pusta. No"u, kad prislonimo uvo na tlo, ponekad se #uje tresak nekih vrata.
Gradovi i nebo. 3. Ko stigne u Teklu, malo vidi od grada, iza ograda od dasaka, zaklona od d %aka, skela, metalnih konstrukcija, drvenih mostova koji vise na konopcima ili su nasa $eni na oslonce, merdevine, dalekovodne stubove. Na pitanje: – za!to toliko dugo traje izgradnja Tekle? stanovnici odgovaraju ne prestaju"i da podi %u kofe, da spu !taju olovne %ice, da rade goredole duga#kim #etkama. – Da ne bi po#elo razaranje – odgovaraju. I upitani da li se pla !e da
"e #im se skinu skele grad po #eti da se raspada u parampar #ad, dodaju u %urbano, tihim glasom: – I ne samo grad. Ako, nezadovoljan odgovorima, neko proviri kroz pukotionu na ogradi, vide "e dizalice koje vuku druge dizalice, zakrpe koje pokrivaju druge zakrpe, grede koje se zarivaju u druge grede. – Kakav je smisao va!e gradnje? – pita. – Kakav je cilj nekog grada koji se podi %e ako to nije grad? Gde je plan koji sledite, projekat? – Pokaza"emo ti ga #im se dan zavr !i; sada ne mo%emo da prekinemo – odgovaraju. Rad prestaje u suton. Pada mrak na gradili !tu. No" je zvezdana. – Evo projekta – ka%u.
Neprekidni gradovi. 2. Da dodiruju"i tlo u Trudi nisam pro #itao ime ispisano velikim slovima, pomislio bih da sam stigao na isti aerodrom odakle sam krenuo. Predgra $a kroz koja sam pro!ao nisu bila druga#ija od onih drugih, sa istim %u"kastim i zelenkastim ku"ama. Prate"i iste strelice, ide se istim stazama istim trgovima. Ulice u centru izlagale su robu kutije natpise koji se ni po #emu nisu razlikovali. Bilo je to prvi put da dolazim u Trudu, ali sam ve " poznavao hotel u koji sam slu#ajno u!ao; ve" sam bio #uo i izrekao dijaloge sa prodavcima i kupcima gvo %$urije; drugi dan, isti kao !to je ovaj, zavr !en je gledanjem kroz iste #a!e iste trbuhe kako ple !u. Za!to do"i u Trudu? pitao sam se. I ve " sam hteo da odem. – Mo%e! da poleti! kad ho"e!, – reko!e mi – ali "e! sti"i u jednu drugu Trudu, istu u detalj, svet je pun jedne jedine Trude koja ne po #inje i ne zavr !ava, ve" samo menja ime na aerodromu.
Skriveni gradovi. 1. U Olindi, ko ide sa lupom i pa %ljivo tra%i mo %e negde da prona $e ta#ku koja nije ve "a od #iodine glave i u kojoj, gledaju "i je malo uveli#anu, vidi! krovove antene staklene krovove vrtove bazene transparente kroz ulice, kioske na trgovima, staze za konjske trke. Ta ta #ka ne ostaje tu: posle godinu dana na "i "e! je veliku kao pola limuna, zatim kao vrganj, zatim kao tanjir #orbe. I tako postaje grad normalne veli #ine unutar biv!eg grada: nov grad koji se probija usred biv!eg grada isteruju"i ga napolje. Olinda svakako nije jedini grad koji raste u koncentri #nim krugovima, kao prstenovi u stablu koji se svake godine obnove za jedan krug. Ali drugim gradovima ostaje u sredini stari krug tesnih zidova iz kojih se uzdi %u osu!eni zvonici kule krovovi sa crepovima kupole, dok novi kvartovi pucaju okolo kao iz nekog kai !a koji se otkop #ava. Ne u Olindi: stari kai!evi se !ire nose"i sa sobom stare kvartove, uve "ane, odr %avaju"i proporciju na ve "em prostoru na ivici grada; oni okru%uju malo manje stare kvartove, koji su isto tako uve "ani ali su%eni da bi oslobodili mesto onim novijim koji pritiskaju iznutra; i tako sve do srca grada: jedna Olinda sva nova koja u svojim redukovanim dimenzijama zadr %ava crte i protok vitalnih tokova pre$a!nje Olinde i svih Olindi koje su nikle jedna iz druge; a unutar tog najunutarnjijeg kruga ve" ni#u – ali ih je te!ko razaznati – budu"a Olinda i one koje "e potom rasti.
. . . Veliki Kan je poku " avao da se u # ivi u igru: ali mu je sada be # ao razlog igri. Ishod svake partije je pobeda ili poraz: ali ! ega? ' ta je bio pravi zalog? Kod " ah-mata, kad ruka pobednika zbaci s nogu kralja, ostaje ni " tavilo: beli ili crni kvadrat. Ra "! lanjuju$i svoje pobede da bi ih sveo na su " tinu, Kublaj je stigao do krajnje operacije: do kona ! nog osvajanja u kome su raznobli ! na bogatstva carstva bila samo iluzorne lju " ture, svedena na polje obra% enog drveta. Tada progovori Marko Polo: – Tvoja " ahovska tabla, gospodaru, je mozaik dva drveta: ebonosa i javora. Polje na kome je fiksiran tvoj prosvetljen pogled ise ! eno je iz prstena debla koji je porastao u toku jedne su " ne godine: vidi " kako su vlakna raspore% ena? Ovde se nazire jedva nazna! en ! vor: dragulj je poku " ao da nikne jednog dana preranog prole $a, ali ga je no$ni mraz spre! io. Veliki Kan do tada nije primetio da stranac ume te ! no da se izra # ava na njegovom jeziku, ali ga nije to iznenadilo. – Evo jedne ve $e pore: mo # da je to bilo gnezdo neke larve: ne crva, jer bi nastavio da kopa odmah po ro % enju, ve$ gusenice koja je oglodala sve li "$e i to je uzrokovalo da je drvo moralo da se se ! e… Ovaj kraj je urezao stolar ebonosa dletom da bi stajao ravno uz susedni kvadrat koji " tr !i … Koli! ina stvari koje su se mogle is ! itati u jednom komadi $u glatkog i praznog drveta preplavila je Kublaja; ve $ je Polo govorio o " umama ebonosa, o splavovima od balvana koji plove niz reku, o pristajanjima, o # enama na prozorima...
IX Veliki Kan poseduje jedan atlas na kome su svi gradovi carstva i susednih kraljevina ozna! eni zdanje po zdanje i ulica po ulica, sa zidovima, rekama, mostovima, lukama, stenama. Zna da je uzaludno o ! ekivati iz izve " taja Marka Pola vesti o tim mestima koja uostalom dobro poznaje: kako u Kanbaliku, glavnom gradu Kine tri kockasta grada stoje jedan u drugom, svaki sa ! etiri hrama i ! etvoro vrata koja se otvaraju prate $i godi " nja doba: kako na ostrvu Java besni nosorog sa svojim smrtonosnim rogom; kako se love biseri na dnu mora na obalama Maabara. Kublaj pita Marka. – Kad se vrati " na Zapad, da li ! e " svom narodu ponoviti ono " to meni pri! a " ? – Ja govorim govorim – ka # e Marko – ali, ko me slu " a, zadr # ava samo re! i koje o! ekuje. Druga! iji je opis sveta kome ti pru # a " svoje dobro$udno uho, druga ! iji onaj koji $e obigrati krug ku$eraka nosa! a i gondolijera u podno # ju moje ku$e onoga dana kad budem stigao, opet druga! ija ona koju bih mogao da diktiram pod stare dane, ako bi me zarobili pirati iz (enove i okovali lancima u istoj $eliji sa nekim piscem pustolovnih romana. Pri ! i ne nare% uje glas: ve$ uvo. – Ponekad mi se u! ini da mi tvoj glas sti # e izdaleka, dok sam zarobljenik neke upadljive i nevidljive sada " njosti, u kojoj su svi oblici ljudskog zajedni ! kog # ivota stigli do neke krajnosti u svom ciklusu i ne mogu da se zamisle novi oblici koji $e nastupiti. I slu " am u tvom glasu nevidljive razloge zbog kojih su gradovi postojali, i zbog kojih $e mo # da, posle smrti, opet # iveti.
Veliki Kan ima jedan atlas na kome su nacrtane putanje zemlje i vode, sve zajedno, i kontinent po kontinet granice najudaljenijih carstava, mar " rute brodova, obrisi obala, mape najslavnijih metropola i najbogatijih luka. Lista mape pred o ! ima Marka Pola da bi isprobao njegovo znanje. Putnik prepoznaje Konstantinopolj u gradu koji vlada nad tri obale jednim duga! kim tesnacem, jednim tankim zalivom i jednim zatvorenim morem; se $a se da Jerusalim nadgleda dva brda nejednake visine, okrenuta jedno ka drugom; ne okleva da poka # e Samarkand i njegove vrtove. Za druge gradove koristi opise koji se prenose re! ju, ili poku " ava da pogodi rukovode $i se nekolikim pokazateljima: tako je Granada " arena kalifova perla, Libek, doterana severna luka, Timbuktu grad koji se crni od ebonosa i beli od slonova ! e, Pariz u kome milioni ljudi sti # u ku$i svakog dana nose $i veknu hleba. U obojenim minijaturama atlas predstavlja naseljena mesta neobi! nih oblika: oaza skrivena na rubu pustinje odakle vire vrhovi palmi je sigurno Nefud; zamak usred # ivog peska i krave koje pasu na livadama slanim od plime ne mogu da ne podsete na Mont St. Mi " el; i ne mo # e biti do Urbino, zdanje, koje umesto da se uzdi # e unutar zidova grada, sadr # i grad u svojim zidinama. Atlas tako% e predstavlja gradove za koje ni Marko ni geografi ne znaju da li postoje i gde su, ali je nemogu$e da nedostaju me % u mogu$im oblicima: jedan Kusko kao rascvetala vi " eslojna biljka koji odslikava savr " en red razmene, jedan Meksiko koji se zeleni na jezerom nad kojim stoji kraljevsko zdanje Montezuma, jedan Novgorod sa okruglim kupolama, jedna Lasa koja izdi # e bele krovove nad obla! nim krovom sveta. I za njih Marko ka # e neko ime, nije va # no koje, i nazna ! i put do njih. Zna se da se imena mesta menjaju onoliko koliko ima stranih jezika; i da na svako mesto mo # e da se stigne sa drugih mesta, putevima i najrazli! itijim putanjama, bilo da se ja " e vozi u kolima vesla leti. – & ini mi se da bolje prepoznaje " gradove na atlasu nego kad ih li ! no poseti " – ka # e Marku car zatvaraju$i naglo knjigu. A Polo: – Putuju$i, ! ovek piimeti da nestaju razlike: svaki grad li ! i na sve gradove, smenjuju se mesta oblik red razdaljina. Neka bezobli! na sitna pra " ina osvaja kontinente. Tvoj atlas ! uva razlike bez promena: onaj vrhunski izbor koji je kao slova u imenu. Veliki Kan poseduje jedan atlas u kome su sadr # ane mape svih gradova: oni koji uzdi # u svoje zidove na ! vrstim osnovama, oni koji su se raspali i koje je pesak progutao, oni koji $e postojati jednog dana i na ! ijem mestu su sada samo ze ! ije jazbine. Marko Polo lista mape, prepoznaje Jerihon, Ur, Kartaginu, pokazuje pristani " te na u "$u Skamandra gde su ahejski brodovi deset godina ! ekali na ponovno ukrcavanje osvaja ! a, sve dok konj kojeg je Odisej skovao nije dizalicom provu ! en kroz Skejska vrata. Ali govore$i o Troji, do " lo mu je da joj da oblike Konstantinopolja i da predvidi opsadu u kojoj $e ga dugih meseci dr # ati Muhamed, koji $e, lukav kao Odisej, no$u vu$i brodove uz struju, od Bosfora do Zlatog roga, zaobilaze $i Peru i Galatu. I iz me " avine ta dva grada ra % ao se tre$i koji bi mogao da se zove San Francisko i da pru # a duga ! ke i lagane mostove nad Golden Gejtom i zalivom, i da navija zup ! anike # eleznice potpuno uzbrdnim ulicama, i da procveta kao glavni grad Pacifika za hiljadu godina od tada, posle duge opsade od trista godina koja $e dovesti rase # utih crnih i crvenih da se spoje zajedno sa pre # ivelim potomcima belaca u jedno jo " ve$e carstvo od Kublaj Kanovog. Atlas ima ovu vrlinu: otkriva oblik gradova koji jo " nemaju ni oblik ni ime. Postoji grad u obliku Amsterdama, polukrug okrenut ka severu, sa koncentri ! nim kanalima: prin! eva, cara i
gospode; postoji grad u obliku Jorka, uglavljen me % u visokim ledinama, zazidan, pun kula; postoji grad kao Novi Amsterdam koji se tako% e zove Njujork, prepun staklenih i ! eli! nih tornjeva na duguljastom ostrvu izme % u dveju reka, sa ulicama kao duboki kanali, od kojih su sve ravne osim Brodveja. Katalog oblika je beskrajan: dok svaki oblik ne bude na " ao svoj grad, ra % a$e se novi gradovi. Tamo gde oblici iscrpu svoje varijacije i gde se raspadnu, po ! inje kraj gradova. U poslednjim mapama atlasa razle # u se mre # e bez po! etka ili kraja, gradovi u obliku Los An% elesa, u obliku Kjoto-Osake, bez oblika.
Gradovi i mrtvi. 5. Svaki grad, kao Laudomija, ima pored sebe jo ! jedan grad u kome se stanovnici nazivaju istim imenima: to je Laudomija mrtvih, groblje. Specijalna vrlina Laudomije je !to nije dvostruka ve " trostruka, to jest sadr %i jo! jednu Laudomiju koja je grad jo ! nero$enih. Osobine dvojnih gradova su vrlo poznate. (to se vi!e Laudomija %ivih naseljava i !iri, vi!e se rasprostiru grobovi izvan zidina. Uiice Laudomije mrtvih su toliko tesne da kroz njih jedva mogu da pro $u mrtva#ka kola, i u njima stoje zgrade bez prozora; ali putanja ulica i red stanova ponavlja sliku %ive Laudomije, i kao u njoj, porodice su sve sabijenije, po tesnim sobi#icama jedna preko druge. U popodnevima lepog vremena %ivo stanovni!to obilazi mrtve i odgoneta svoja imena na njihovim kamenim plo #ama: nalik na grad %ivih, i ovaj prenosi pri#u napora, ljutnje, iluzije i ose "anja; ali ovde je sve postalo nu %no, izmaknuto siu#aju, svrstano, dovedeno u red. I da bi se osetila sigurnom, Laudomija %ivih ima potrebu da prona$e u Laudomiji mrtvih obja !njenje same sebe, po cenu da na$e ne!to manje ili vi!e: obja!njenja za vi!e od jedne Laudomije, za razli#ite gradove koji su mogli da nastanu a nisu, ili delimi#ni razlozi, kontradiktorni, razo#aravaju"i. S pravom Laudomija dodeljuje podjednako veliki prostor onima koji bi tek trebalo da se rode; naravno, prostor nije proporcionalan njihovom broju za koji se pretpostavlja da je beskrajan, ali s obzirom da je prazan prostor, okru%en arhitekturom svom u !koljkama, ulegnu"ima, %ljebovima, i s obzirom da nero $enima mo%e da se pripi!e dimenzija po volji, da budu zami !ljeni veliki kao mi!evi ili kao svilene bube ili kao mravi ili mravlja jaja, ni !ta ne zabranjuje da se zamisle uspravni ili sklup#ani na svakoj izbo #ini, staklu !to !tr #i iz nekog zida, na svakom vrhu ili u podno % ju stuba, u nizu ili raspr !eni, koncentrisani na nezgode u njihovim budu "im %ivotima i da sagledamo u nekom mermernom ukrasu celu Laudomiju na hiljadu godina od dana !njeg dana, prepunu mno !tva obu#enog u nevi $ene mantije, svi na primer u ogrta#e boje plavog patlid%ana, ili svi sa "uranovim perjem na turbanima, i da se prepoznaju sopstveni potomci iz savezni#kih ili neprijateljskih porodica, du%nici i poverioci, koji dolaze i odlaze, vr !e"i razmene, osvete, veridbe iz ljubavi ili interesa. 'ivi iz Laudomije pose"uju ku"e nero$enih ispituju"i ih; koraci odjekuju pod praznim svodovima; pitanja se postavljaju u ti!ini: i uvek o sebi %ivi pitaju, a ne o onima koji "e tek do"i; ko trude "i se da ostavi sjajno se"anje o sebi, ko da se zaborave njegove sramote; svi bi hteli da prate nit posledica svojih #inova; ali !to vi!e izo!travaju pogled, to manje vide neprekidni trag; budu "i nara!taji Laudomije su napravljeni od ta #kica kao #estice pra!ine, otka#eni od onoga pre ili posle.
Laudomija nero$enih ne prenosi, kao grad mrtvih, neku sigurnost stanovnicima %ive Laudomije, ve" samo strah. Mislima posetilaca se na kraju otvaraju dva puta i ne zna se na kome ima vi!e nemira: ili se misli da broj budu "ih ro$enih daleko prevazilazi broj svih %ivih i mrtvih, i tada se u svakoj pori kamena nagomilavaju nevidljive gomile, zbijene po nagibima levka kao po stepeni!tu nekog stadiona, i s obzirom da se u svakoj generaciji potomstvo Laudomije mno%i, u svakom levku se otvaraju na stotine levaka, svaki sa milion osoba koje bi trebalo da se rode koje izdu%uju vratove i zevaju da se ne bi ugu !ile; ili se misli da "e i Laudomija da nestane, ne zna se kad, i svi njeni gra $ani sa njom, to jest generacije koje nailaze sve dok ne dostignu neki broj i to ne bude kraj, i tada su Laudomija mrtvih i Laudomija nero$enih kao dve bo #ice jedne klepsidre koja se prevr "e, svaki prelaz izme$u ra$anja i smrti je zrno peska koje prolazi kroz zastoj, i rodi "e se poslednji stanovnik, i poslednje zrno koje sad #eka na vrhu gomile tada "e pasti.
Gradovi i nebo. 4. Pozvani da diktiraju pravila za osnivanje Perincije, astronomi su odredili mesto i dan u odnosu na polo %aj zvezda, iscrtali su ukr !tene linije dekumenus i kardo okrenute tako da jedna prati putanju sunca a druga kao osovina oko koje se okre "u nebesa, podelili su mapu u dvanaest ku"a horoskopa, tako da svaki hram i svaki kvart dobija pravi uticaj potrebnih sazve%$a, fiksirali su ta#ku zidova na kojima valja otvoriti vrata predvi $aju"i da svaka centrira pomra#enje meseca u narednih hiljadu godina. Perincija – uveravaju – trebalo bi da odslikava harmoniju nebeskog svoda; uzrok prirode i milost bogova trebalo bi da su oblikovali sudbine stanovnika. Prate"i precizno prora#un astronoma, Perincija je podignuta; razli#it svet je do!ao da je nastani; prva generacija ro$enih u Perinciji po#e da raste me$u njenim zidovima; a onda i ti stasa!e da se o%ene i imaju decu. Po ulicama i trgovima Perincije danas susre"e! invalide, patuljke, debele, %ene sa bradom. Ali ono najgore se ne vidi; grleni urlici #uju se iz podruma i iz !tala, gde porodice kriju decu sa tri glave ili sa !est nogu. Astronomi Perincije nalaze se pred jednim te!kim izborom: ili da priznaju da su svi njihovi prora#uni pogre !ni i da njihove cifre ne mogu da opi !u nebo, ili da otkriju da je red bogova upravo onaj koji se odslikava u gradu monstruma.
Neprekidni gradovi. 3. Svake godine u svojim putovanjima zaustavim se u Prokopiji i smestim se u istoj sobi u istoj gostionici. Jo! prvi put sam ostao da bih posmatrao pejza % pomeraju"i zavesicu sa prozora: jedan jarak, jedan most, jedan zidi ", jedno drvo oskoru !e, polje %ita, grmlje kupina, koko!injac, vrh %utog brda, beli oblak, par #e plavog neba u obliku trapeza. Siguran sam da prvi put nikoga nisam video; tek posle godinu dana me $’ pokretima li!"a uspeo sam da razaznam jedno okruglo i spljo!teno lice koje glo$e klip. Posle godinu dana bilo ih je troje na zidi"u, a kad sam se vratio, video sam ih !estoro, kako sede u nizu, sa rukama na kolenima i
sa nekoliko oskoru!a na tanjiru. Svake godine, #im bih u!ao u sobu, podizao bih zavesicu i brojao po neko lice vi!e: !esnaest, uklju#uju"i i one dole u jarku; dvadeset devet, od kojih je osam zguranih na oskoru !i; #etrdeset sedam ne ra#unaju"i one u koko !injcu. Li#e jedni na druge, izgledaju ljubazni, imaju pege po obrazima, sme !e se, poneko ima usta zamazana kupinama. Ubrzo sam video ceo most pun tipova sa okruglim licima, sklup #anih zato !to nije bilo vi!e mesta da se maknu; grizli su klipove, a zatim su glodali ko #anje. Tako, godinu za godinom gledao sam kako nestaju jarak, drvo, % bun kupina, iza ograde mirnih osmeha, izme$u okruglih obraza koji se pokre "u dok %va"u li !"e. Nema se predstava, na tako sku#enom prostoru kao !to je to polje %ita koliko ljudi mo %e da stane, naro#ito ako sednu sa rukama oko kolena i ne mrdaju. Mora da ih ima mnogo vi !e nego !to izgleda: video sam kako se vrh brda prekriva sve ve "om gu%vom; ali od kada su oni na mostu po #eli da stoje jedan na grba#i drugog ne mogu da doprem daleko pogledom. Ove godine, kona #no, kada sam podigao zavesicu, prozor je pokazao samo niz lica: od jednog ugla do drugog, na svim nivoima i na svim razdaljinama, vide se ova okrugla lica, nepomi#na, ravna ravna, sa naznakom osmeha, usred mnogo ruku koje se dr %e za ramena onih ispred njih. &ak je i nebo nestalo. Mogu i da se udaljim od prozora. Nije re#eno da mi je lako da se kre "em. U mojoj sobi sme !teno je nas dvadeset !estoro: da bih pomerio noge, moram da uznemirim one koji su sklup #ani na podu, probijam se kroz kolena drugih koji sede na komodi i laktove onih koji se na smenu naslanjaju na krevet: sve neki fin svet, na svu sre "u.
Skriveni gradovi. 2. Nije sre"an %ivot u Raisi. Ulicama svet hoda kr !e"i ruke, kudi decu koja pla #u, naslanja se na ogradu mosta, dr %e"i pesnice na #elu, ujutru se bude iz ru %nih snova i zapo #inju sa novim. Me $u tezgama na kojima se stalno #eki"em udara po prstu ili se ubada iglom, ili u potpuno krivim rubrikama trgova #kh i bankarskih knjiga, ili ispred redova praznih #a!a na !ankovima u kafanama, na svu sre "u pognute glave po !te$uju te mra#nih pogleda. Unutar ku"a je jo! gore, i nije potrebno ulaziti da bi se to saznalo: leti prozori odjekuju od sva $a i polomljenih tanjira. Pa ipak, u Raisi, u svakom trenutku postoji dete koje se smeje sa prozora na psa koji je sko#io na neki krov da bi dohvatio par #e palente koje je ispalo nekom zidaru koji je sa vrha skele uzviknu – Du !o moja, dozvoli mi da umo #im! – nekoj mladoj kr #marici koja podi%e tanjir sosa ispod nastre!nice, sre"na !to "e da poslu%i ki!obrand%iju koji proslavlja dobar posao, jedan suncobran od bele #ipke koji je kupila neka velika dama da bi se !epurila na trkama, zaljubljena u oficira koji joj se nasme !io kod poslednje prepreke, sre"an on, ali jo! sre"niji njegov konj koji je leteo preko prepreka videv !i kako u vazduhu leti jarebica, sre"na ptica oslobo$ena iz kaveza nekog sre"nog slikara !to ju je naslikao pero po pero pro !arana crvenim i %utim u minijaturi na onoj strani u knjizi na kojoj filozof ka %e: ,,I u Raisi, tu %nom gradu, raspada se jedan nevidljiv konac koji vezuje %ivo bi"e za neko drugo na #as a zatim se raspada, zatim se raste%e izme$u pokretnih ta #aka ocrtavaju"i nove oblike tako da u svakoj sekundi nesre"an grad sadr %i jedan sre"an grad koji i ne zna da postoji.”
Gradovi i nebo. 5. Sa takvom umetno!"u je izgra$ena Andrija, da svaka njena ulica te #e prate"i orbitu neke planete, a zgrade i mesta zajedni#kog %ivota ponavljaju red sazve %$a i polo%aj najsvetlijih zvezda: Antares, Alferac, Kapela, Kefej. Kalender grada je takav da su radovi i kancelarije i proslave name !teni u skladu sa nebom u tom trenutku: tako se dani na zemlji i no "i na nebu odslikavaju. Iako je detaljno regulisan, %ivot u gradu se odvija mirno kao kretanje nebeskih tela i dobija nu%nost pojava koje ne podle %u ljudskom izboru. Stanovnicima Andrije, hvale "i njihovu vrednu proizvodnju i okretnost duha, usudio sam se da ka %em: – Dobro razumem kako se vi, ose"aju"i se kao deo nepromenljivog neba, !rafovi neke daljne ma!inerije, #uvate da donesete va!em gradu i va !im obi#ajima i najmanju promenu. Andrija je jedini grad koji ja poznajem kome odgovara da ostane nepomi#an u vremenu. Zagledaju se zbunjeni. – Ali za !to da ne? Ko to ka %e? – I povedo!e me da posetim jednu odnedavno otvorenu vise "u ulicu iznad !ume bambusa, pozori!te senki koje se gradi na mestu op!tinske !tenare, koja je sada preseljena u paviljone stare bolnice, koja je zatvorena po izle#enju poslednjih zara%enih, i tek otvorenu re #nu luku, kod kipa Talete i kod tobogana. – Ove novine ne remete astralni ritam va!eg grada? – upitah. – Tako je savr !en sklad izme$u na!eg grada i neba – odgovori !e, – da svaka promena u Andriji unosi neku novinu me $u zvezdama. – Astronomi gledaju teleskopima posle svake promene koja se odigrava u Andriji, i ozna #avaju eksplozije neke nove, ili prelaz sa oran % na %uto neke daleke ta #ke na nebu, !irenje magline, iskrivljenje zavoja na mle#nom putu. Svaka promena podrazumeva lanac drugih promena, u Andriji kao me $u zvezdama: grad i nebo nikad ne ostaju isti. Iz karaktera stanovnika Andrije dve vrline zaslu %uju da budu pomenute: samouverenost i obazrivost. Ube$eni da svaka novina u gradu uti #e na nebeski nacrt, pre svake odluke ra#unaju rizike i prednosti za sebe i za sveukupnost grada i svetova.
Neprekidni gradovi. 4. Prebacuje! mi !to te svaka moja pri#a prenosi usred nekog grada a da ti ne ispri#a o prostoru koji se prostire izme$u jednog i drugog grada: pokrivaju ga mora, polja ra %i, !ume ari!a, mo#vare. Odgovori "u ti jednom pri #om. Na ulicama Cecilije, poznatog grada, sretoh jednom kozara koji je terao uz zidove stado sa zvoncima. – Blagosloveni od boga #ove#e, – stade da me upita, – zna ! li da mi ka %e! ime grada u kome se nalazimo? – Neka te bogovi prate! – uzviknuh. – Kako ne mo %e! da prepozna! veoma slavan grad Ceciliju? – Sa%ali se na mene – odgovori kozar – ja sam pastir koji napasa stoku. Ponekad moramo koze i ja da prolazimo kroz gradove; ali ne umemo da ih razlikujemo. Pitaj me za ime pa !a: sve ih poznajem, Livadu me $’ Stenjem, Zelenu Padinu, Travu u Senci. Gradovi za mene
nemaju imena: to su mesta bez zelenila koja odvajaju jednu pa !u od druge, i gde se koze upla!e na raskrsnicama i raspu. Pas i ja tr #imo da skupimo stado. – Naprotiv – rekoh – ja prepoznajem samo gradove i ne razaznajem ono !to je izvan njih. Na nenaseljenim mestima svaki kamen i svaka vlat trave se pobrkaju u mojim o #ima sa nekim drugim kamenom i vlati trave. Mnogo je godina pro !lo od tada; prepoznao sam jo! mnogo gradova i pre !ao kontinente. Jednog dana sam hodao me $u uglovima brojnih jednakih ku "a: izgubio sam se. Upitah jedog prolaznika: – Neka te besmrtnici #uvaju, zna! li da mi ka %e! gde se nalazimo? U Ceciliji, kamo sre"e da nismo – odgovori mi. – Odavno hodamo njenim ulicama koze i ja i ne uspevamo da iza$emo... Prepoznah ga bez obzira na dugu belu bradu: bio je to onaj kozar od onda. Za njim je i !lo nekoliko olinjalih koza, koje vi !e nisu ni smrdele, koliko su bile sama kost i ko %a. Pasle su otpatke od papira po kantama za $ubre. – Ne mo%e biti – uzviknuh. – I ja ne znam od kada sam u !ao u jedan grad i od tada tumaram po ulicama. Ali kako sam uspeo da se na $em gde ka%e! da sam, kad sam bio u jednom drugom gradu, veoma udaljenom od Cecilije, i jo ! nisam iza!ao iz njega? – Pome!ala su se mesta, – re#e kozar – Cecilija je svuda; ovde je nekad trebalo da bude Livada Niske Kadulje. Moje koze prepoznaju trave po travnjacima na raskr !"u.
Skriveni gradovi. 3. Jedna proro#ica, upitana o sudbini Marusje, re #e: – Vidim dva grada: jedan grad mi !a, jedan grad laste. Proro#anstvo je ovako protuma #eno: danas je Marusja grad u kome svi tr #e kroz olovne podzemne rovove kao krda mi !eva koji otimaju iz usta jedni drugima ostatke koji su ispali opasnijim mi!evima; ali upravo "e da po#ne jedan nov vek u kome "e svi u Marusji da lete kao laste na letnjem nebu, dozivaju "i se kao u igri, pokazuju "i se u okretima nepomi#nih krila, #iste"i vazduh od mu !ica i komaraca. – Vreme je da vek mi !a zavr !i i da po#ne vek laste – reko!e najodlu#niji. I zapravo, ve" se ose"alo ispod mra #ne i sirove vladavine mi !eva, me$’ manje upadljivim svetom, kako tinja elan lasta, koje se uzdi%u ka prozirnom vazduhu okretnim udarcem repa i iscrtavaju o !tricom krila krivinu horizonta koji se !iri. Vratio sam se u Marusju posle niza godina; proro #anstvo Proro#ice se smatra odavno ispunjenim; stari vek je zakopan; novi je na vrhuncu. Grad je naravno promenjen, i mo %da nabolje. Ali krila koja sam video okolo pripadaju nepoverljivim ki !obranima ispod kojih se te!ki kapci spu!taju pred pogledom; svet koji misli da leti postoji, ali se jedva uzdi %u sa zemlje mlataraju"i !irokim ogrta#ima kao slepi mi!evi. De!ava se tako$e da kad hoda! uz #vrste zidove Marusje, kad to najmanje o #ekuje!, vidi! kako se otvara neki prorez i kako se pojavljuje neki druga #iji grad, koji nestaje posle jednog trena. Mo%da je cela stvar u znanju koju re# izgovoriti, koje pokrete napraviti, i kojim redom i ritmom, ili je mo%da dovoljan pogled odgovor ne #iji znak, dovoljno da neko ne !to u#ini iz samog zadovoljstva, i da bi njegovo zadovoljstvo postalo tu $e zadovoljstvo: u tom trenutku svi se prostori menjaju, visine, razdaljine, grad se preobra %ava, postaje jasan, proziran kao
vilin konjic. Ali nu %no je da se sve kao slu #ajno desi, bez preteranog zna #aja, bez pretenzija da se vr !i neka odlu#uju"a operacija, imaju"i #vrsto u vidu da "e od jednog momenta do drugog pre $a!nja Marusja da u#vrsti svoj tavan od kamena pau #ine i bu$i nad glavama. Da li je proro#anstvo pogre!no? Nije re#eno. Ja ga tuma #im na ovaj na#in: Marusja se sastoji od dva grada: mi! jeg i lastinog; oni se menjaju kroz vreme; ali se ne menja njihov odnos: drugi je onaj koji se upravo osloba $a iz prvog.
Neprekidni gradovi. 5. Da bih ti govorio o Pentezileji, morao bih da po #nem opisom ulaska u Pantezileju. Ti sigurno zami!lja! da se iz pra!njave doline uzdi%e jedan krug zidina, da se pribli %ava! korak po korak vratima koja #uvaju stra%ari koji ve" gledaju popreko na tvoje zave %ljaje. Sve dok ne stigne! u Pentezileju, izvan nje si; pro $e! ispod jednog luka i nalazi ! se opet u njoj; njena zbijena gustina te okru%uje; urezan u kamenu grada postoji crte % koji "e ti se pokazati ako prati! putanju sa zaokretima. Ako to misli!, gre!i!: u Pentezileji je druga #ije. Satima napreduje! i nije ti jasno da li si ve" usred grada ili si jo! uvek izvan. Kao neko jezero niskih obala koje se gubi u baru!tinama, tako se i Pentezileja !iri na milju okolo sr %i grada rasplinute usred ravnice: blede ku"e koje su le$ima okrenute ka ispranim livadama, tri grede od kolja i limene nastre!nice. S vremena na vreme po ivicama puta zgusnu se zdanja mr !avih fasada, visoka visoka ili niska niska kao neki #e!alj bez zuba, pokazuju "i da se odatle nadalje su%ava tkanje grada. Me$utim ti ide! dalje i nailazi! na druge neodre$ene terene, zatim na zar $alo predgra$e sa fabrikama i stovari!tima, groblje, va!ar sa vrte!kama, na klanicu, kre "e! ulicom polupraznih radnji koja se gubi u busenima polugolih livada. Svet koji sre"e!, ako ih pita !: – Za Pentezileju? – odgovaraju nekim gestom koji ne zna ! da li zna#i: „Ovde”, ili „Malo dalje”, ili: „Svuda okolo”, ili opet: ,,Na suprotnoj strani”. – Grad – insistira! s pitanjem. – Mi ovde dolazimo svakog jutra da radimo, – neki ti odgovaraju, a drugi: – Mi se ovde vra"amo na spavanje. – Ali gde se %ivi u gradu? – pita !. – Mora da je, – ka%u, – onuda, – i neki podignu koso ruku ka nekom zgu !njavanju poliedara, neprozirnih, na horizontu, dok drugi pokazuju iza tvojih le $a na utvaru drugih vrhova. – Zna#i pro!ao sam ga a da nisam ni primetio? – Ne, poku!aj da nastavi! dalje. Tako ide! dalje, prelaze"i iz jedne periferije u drugu, i dolazi #as da napusti! Pentezileju. Pita! za put koji vodi izvan grada; opet prolazi ! kroz ra!trkano predgra$e u nizu kao neki mle#ni pigment; pada no "; osvetljavaju se prozori negde gusti negde ra !trkani. Da li, skrivena u nekom d %aku ili naboru ovog ruba, postoji neka prepoznatljiva Pentezileja koje se se"a onaj ko je bio u njoj, ili je Pentezileja samo periferija same sebe i ima centar na svakom mestu, prestao si da se pita!. Pitanje koje sada glo$e u tvojoj glavi je jo ! stra!nije: da li izvan Pentezileje postoji neko izvan? Ili, koliko god da se udaljava ! od grada,
uvek prelazi! iz jednog limba u drugi i ne uspeva ! da iza$e!?
Skriveni gradovi. 4. Neprekidna osvajanja mu#ila su grad Teodoru kroz vekove njene istorije; #im bi jednog neprijatelja isterali, nadvladao bi drugi i zapretio opstanku stanovni !tva. &im su o#istili nebo od kondora, morali su da se suo #e sa porastom zmija; istrebljenje paukova dozvolilo je da se muve razmno%e i da zacrne sve; pobeda nad termitima predala je grad u vlast moljcima. Jedna po jedna, te sa gradom nepomirljive vrste morale su da podlegnu i da nestanu. Dok su svom silinom rasturali ljuske i kornja #ine kore, #upali krilca i perje, ljudi su Teodori dali ekskluzivnu sliku ljudskog grada koja je jo ! uvek predstavlja. Ali ranije, dugi niz godina, nije bilo izvesno da li "e poslednju pobedu odneti poslednja vrsta koja je ostala da se bori sa ljudima: mi !evi. Od svake generacije glodara koju su ljudi uspevali da istrebe, ono malo njih pre%ivelih davalo je %ivot jo! borbenijem porodu, nepovredivim zamkama i klopkama i otrovu bilo koje vrste. U nekoliko nedelja podzemlje Teodore napunilo bi se hordama razmno %enih pacova. Kona #no u jednom krajnjem pokolju, ubila#ka i okretna dovitljivost ljudi pobedila je prekomernu vitalnost neprijatelja. Grad, veliko groblje %ivotinjskog carstva, asketski se zatvara nad poslednjim le !inama zakopanim sa svojim poslednjim buvama i mikrobima. &ovek je kona #no ponovo uveo red u svetu koji je on sam poremetio: nijedna druga %iva vrsta nije postojala da ga dovede u pitanje. U se"anje na ono !to je nekada bila fauna, biblioteka Teodore je sa#uvala na svojim policama tomove Bifona i Linea. Tako su bar mislili stanovnici Teodore, daleko od toga da pretpostave da se jedna zaboravljena fauna budi iz letargije. Saterani u dugom razdoblju u izdvojena skrovi !ta od kad su ih obespravili sistemi sada izumrlih vrsta, druga neka fauna dolazila je na svetlost iz odeljaka biblioteke gde su se sa#uvali rovovi, skakala je sa kapitela i oluka, i sklup #avala se kod uzglavlja spava#a. Sfinge, grifoni, utvare, zmajevi, nemani, ve !tice, hidre, jednorozi, a%daje ponovo su zavladavali svojim gradom.
Skriveni gradovi. 5. Umesto da ti pri#am o Bereniki, nepravednom gradu, koji triglifima abakusima metopama ukra!ava sklopku svojih ma !ina za mlevenje mesa (radnici koji ih glancaju kada podignu bradu iznad ograde i vide atrijume !iroka stepeni!ta predvorja ose"aju se jo! vi!e zarobljeni i niski rastom), morao bih da ti pri #am o skrivenoj Bereniki, gradu pravednika, koji u senci ostava i podstubi !ta preme"u odba#ene materijale, povezuju"i mre%u %ica, cevi i dizalica i klipova i tegova koja se zavla#i kao neka biljka puzavica izme$u velikih zup #astih to#kova (kada se oni zaglave, tiho kuckanje upozori "e da neki nov precizan mehanizam vlada gradom); umesto da ti predstavim namirisane kupke u termama po #ijim ivicama le%e nepravednici Berenike visokoparno tkaju "i svoje intrige i vlasni#kim pogledom posmatraju "i okrugla tela odalisaka koje se kupaju, morao bih da ti ka %em kako se pravednici, uvek pripravni da se sklone od ! pijuniranja potkaziva#a i racije janji#ara, prepoznaju po na #inu
govora, naro#ito po izgovoru zapeta ili zagrada; po obi #ajima koji o#uvavaju stroge i #edne, izbegavaju"i mra#na i komplikovana du !evna stanja; od skromne ali ukusne kuhinje, koja priziva neko staro zlatno doba: supa od pirin#a i celera, bareni bob, pr %ene tikvice. Iz ovih podataka je mogu "e izvesti sliku budu"e Berenike, koja "e te pribli%iti istini vi!e od svake vesti o gradu kakvim se danas prikazuje. Naravno ako uvek ima ! na umu ono !to "u ti re"i: u semenu grada pravednika skriveno klija neko zlo "udno seme; sigurnost i ponos da su pravedni – i da su to vi !e od mnogih drugih koji sebe nazivaju pravednijima od pravednih – klijaju kivnosti suparni !tva inati, i prirodna %elja za prevla!"u nad nepravednicima oboji se manijom da budu na njihovom mestu i da rade isto !to i oni. Tako dakle, neki drugi nepravedan grad ipak razli#it od prvog, dubi svoje mesto unutar duplog omota dveju Berenika, pravedne i nepravedne. To rekav!i, ako ne %elimo da tvoj pogled ulovi deformisanu sliku, moram da privu #em tvoju pa%nju na jednu unutra !nju vrlinu ovog nepravednog grada koji klija tajno u tajnom pravednom gradu: i mogu "e je bu$enje – kao uzrujano otvaranje prozora – neke skrivene ljubavi za pravedno, jo! nepodre$eno pravilima, koje je u stanju da iznova stvori jedan grad jo! pravedniji od onog kakav je bio pre no !to je postao steci!te nepravde. Ali ako se pa %ljivo zagleda, opet se unutar ove nove klice pravednog otkriva mrljica koja se !iri kao neka rastu"a sklonost da se nametne to !to je ispravno putem onoga !to je neispravno, a mo %da je klica neke ogromne metropole... Iz mog govora verovatno si izvukao zaklju #ak da je prava Berenika jedan protok vremena razli#itih gradova, #as pravednih #as nepravednih. Ali na ne !to drugo sam hteo da te upozorim: da su sve budu "e Berenike prisutne u ovom trenutku, umotane jedna u drugu, tesno sabijene, nerazmrsive.
Atlas Velikog Kana sadr # i i mape obe $anih zemalja koje su u mislima pose $ene ali jo " nisu otkrivene ili osnovane: Nova Atlantida, Utopija, Grad Sunca, Okeana, Tamoe, Nova Harmonija, Njulanark, lkarija. Kublaj upita Marka: – Ti koji okolo istra # uje " i vidi " i zapisuje " , zna$e " da mi ka # e " ka kojoj od ovih budu $nosti nas teraju povoljni vetrovi. – Do ovih luka ne bih umeo da iscrtam mar " rutu na mapi niti da fiksiram datum iskrcavanja. Ponekad mi je dovoljan neki detalj koji se pokazuje usred neskladnog pejza # a, neko pojavljivanje svetlosti usred magle, dijalog dvoje prolaznika koji se susre $u, da pomislim kako odatle po! ev mogu komad po komad da sastavim savr " en grad, napravljen od fragmenata pome " anih sa ostalim, od trenutaka razdvojenih intervalima, od signala koje neko " alje a ne zna ko $e da ih primi. Ako ti ka # em da grad kojem te # i moj put jeste isprekidan u vremenu i prostoru, sad gu "$i sad re% i, ti ne sme " da veruje " da mo # e da se prestane sa traganjem. Mo # da dok mi razgovaramo, ni ! e ra " trkan unutar granica tvog carstva; mo # e " da ga ulovi " , ali na onaj na! in na koji sam ti rekao. Ve$ je Kan prelistavao u svom atlasu mape radova koji prete u ko " marima i kletvama: Enoh, Vavilon, Jehonija, Batavia, Brave New World. Ka # e: – Sve je uzaludno ako poslednji pristanak mora da bude u paklenom gradu, a tamo na dnu, u sve te " njoj spirali, usisava nas struja. A Polo: – Pakao # ivih nije ne " to " to $e tek nastati; ako ve$ postoji, onda je to ne " to " to je
