Jezuitizam.pdf

Trusted by over 1 million members

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.

































Prodor jezuitizma u savremeni protestantizam i popularnu popular nu psihologiju psihologiju Od Ignacija Lojole do Jana Dibdala Beograd Beog rad,, 2017 2017. Autor:

Miloš Bogdanović, mishabogdanovic @gmail.com +381-(0)64-15-15-092

Lektor:

Marija Bogdanović

































Miloš Bogdanović

PRODOR JEZUITIZMA U SAVREMENI PROTESTANTIZAM I POPUL PO PULAR ARNU NU PSIHOLOGIJU PSIHOLOGIJU Od Ignacija Lojole do Jana Dibdala

































4

Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam

































5

































6


“Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda NjegoNjego vog;; i poklonite vog p oklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene. I drugi anđeo za njim ide govoreći: Pade, pade Vavilon Vavilon grad gr ad veliki: velik i: jer otrovnim otrovni m vinom kur k urvar varstva stva svog napoji sve naro narode. de.”” (Otkrivenje (Otk rivenje 14, 4,7-8 7-8)) “Ali se i oni zanose od vina, i posrću od silovitog pića: svesveštenik i prorok zanose se od silovitog silovitog pića, osvojilo osvojilo ih je vino, v ino, posrću od silovitog pića, zanose z anose se u prorokovanju, p rorokovanju, spotiču s potiču se u suđenju.” (Isaija 28,7) “Gle, u Gospoda ima neko jak i silan kao pljusak od grada, kao oluja koja sve lomi, kao poplava silne vode, kad navali, oboriće sve na zemlju rukom. Nogama će se izgaziti gizdavi venac, pijanice Jefremove. Jef remove.”” (Isaija ( Isaija 28,2-3) 28,2-3)



































Uvodna reč

7

UVODNA REČ

Tokom XX veka, dekadencija zapadnog sveta u hedonizam, prožela je i savre savremeni meni protest protestanti antizam. zam. Prote Protesta stantsko ntsko načelo “Samo pismo”, zamenjeno je sa načelom - “Samo moja osećanja osećanja!! Samo moj Ego!” Ego!” Individuali Individualizam zam prosvećene ličnosti zamenjen je individualizmom velikog Ega. Opterećena savest, zbog neizmineizmirenog odnosa sa Bogom, rezultovala je je ponovnim vaskrsom svih svi h onih samozavarajućih tehnika, protiv kojih je protestantizam ustao u XVI veku. Stari mehanizmi ugušivanja savesti, ponovo su postali akt a ktuelni, uelni, bilo pod formom savremene religije, religije, bilo pod formom savremene psihologije. Rezultat prihvatanja jezuitskih zabluda jeste da ni mnogi protestanti ne vide više nikakav razlog za svoj protest. Oni koji pak i dalje kritikuju jezuitizam, to najčešće čine krajn k rajnje je površno, baveći se njegovim njegovim namerama, na merama, ali nesposobni da ukore njegove njegove zablude, zablude, jer ih i h sami sam i zastupaju. zast upaju. Najtragičnija Najtragič nija posledica jezu jezuitski itskihh zabluda je ugu ugušena šena svest o sopstvenoj duhovnoj potrebi, odsustvo zdrave samokritičnosti, kao i prebacivanje odgovornosti za loše rodove svog duha na

































8


POJAM I SADRŽAJ SADRŽ AJ DUHOVNE DUHOVNE FORMACIJE FORM ACIJE

Pojam “duhovne formacije” je pojam koji predstavlja čovečove kovo duhovno formiranje i preobraženje. Ali između duhovnog formiranja i preobraženja kako ga pod uticajem jezuitizma zaza stupa pokret Duhovne formacije i kako ga zastupa Sveto pismo, postoje sušti su štinske nske razli r azlike. ke. Kao što ću u nastavku objasniti, Duhovna formacija usmerausmerava čovekov um na egocentrično bavljenje sobom i sopstvenim osećanjima, i na taj način na buđenje sopstvenih samopravednih motiva, umesto da usmerava u smerava um ka bavljenju bavljenju Bogom Bogom i Njegovim Njegovim uzvišenim karakterom, što bi prirodno rezultovalo preobražajem suštinskih motiva pale ljudske prirode. Zbog zanemarene predstave o zahtevima Božjeg zakona, zastupnik Duhovne formacije se kaje samo za neprijatne posledice greha u mislima, m islima, osećanjima i postupcima, postup cima, ali ne i za same grešne gre šne motive sopstvenog sopstvenog srca. To To je razlog r azlog zašt zaštoo posle pokajanja, ponovo greši. g reši. Zbog zane zanemare marene ne fokusiranosti ka Hristu i zanemarene predstave o Božjoj ljubaljubavi, snaga njegovog pokajanja nije utemeljena na Božjoj ljubavi, već na motivima i emocijama sopstvene nepreporođene prirode (stra strahu hu nečiste saves savesti, ti, gordosti i sebično sebičnom m sentimentu) senti mentu).. Umesto da ostvari ostva ri reformu motiva srca, sebe zavarava iskustvom reforme

































Pojam i sadržaj Duhovne formacije

9

































10


POREKLO DUHOVNE DUHOVNE FORMACIJE - KA K ATOLIČKA KONTRAREFORMACIJA

Kada se pojavila protestantska reformacija, ona je donela veli veli-ke novine u životu životu ljudi, i protestantske protesta ntske narode učinila vidno v idno blablagoslovenima u odnosu na katolike. Katolička kontrareformacija je poku p okušala šala da iste plodove duha du ha iza izazove zove kod svoj svojih ih ver verni nika, ka, ali umesto duhovnim preporodom, ona je pokušavala da ih ostvari represijom represij om i manipulacijom (buđenjem fanatizma) fan atizma).. Videći da su protestanti spremni da žrtvuju svoje živote za svoga Gospoda, vođa kontrareformacije, Ignacije Lojola, osnoosnovao je pokret Isusovaca (Jezuita) spremnih na isto takvu revnost za svoju katoličku veru. Međutim, njihova revnost nije utemeutemeljena na uzdanju u Boga i prihvatanju Njegove pravednosti, već na pobuđivanju fanatičnih motiva sopstvene ljudske prirode. To pobuđivanje pobuđiva nje fanat fanatični ičnihh motiva se postiže tehni teh nikam kamaa koje koje je Ign Ignaacije Lojola objavio u svom delu “Duhovne vežbe”. Iako je Lojola svoje duhovne vežbe podelio u više različitih faza, možemo zapaziti dve faze vežbi različitih po svojoj svojoj funkci fun kci- ji. Prva P rva faza vežbi (pr ( prva va sedm sedmica ica)) ima za svrhu da pobudi fana fana-tične motive ljudske ljudske prirode - strah nečiste savesti, savesti, gordost i sensentiment kao pokretače na versku revnost. Druga faza (preostale trii sedmice tr sedm ice)) vežbi ima svrhu da čulni ču lnim m i emotivnim emotivn im doživljaj doživljajima ima (imaginacijom i mističnim iskustvom) uguši neprijatne simptosimpto me pobuđenih fanatičnih motiva ljudske prirode iz prve faze. Obe faze podrazumevaju ispovedanje greha, ali u različitoj

































Pobuđivanje fanatičnih motiva ljudske prirode

11

PRVA PRV A FAZA - POBUĐIVANJE FANATIČNIH MOTIV MOTI VA LJUDSKE LJU DSKE PRIRODE PRIRO DE KAO MOTIVA MOTIVA VERSKE VER SKE REVNOSTI R EVNOSTI

POBUĐIVANJE STR POBUĐIVANJE ST R AHA NEČISTE SA S AVESTI: Duhovnom vežbom koja se sastoji od zamišljanja zamišljanja kako se sopsopstveno telo muči u paklu zbog sopstvene krivice, pobuđuje se strah nečiste savesti kao pokretač na pokajanje i na versku revrevnost. “Druga je predvežba da tražim ono što želim, a to će ovde biti da se molim za unutrašnji osećaj muke koju trpe osuđenici ... Prva Pr va tačk tačkaa će biti da okom mašte gledam one silne vatre i duše kao da su u ognjenim telesima. Druga: da slušam plač, jauk, viku, psovke protiv Hrista, Hrista , našeg Gospoda, Gospoda , i protiv svih njegovih svetaca. svetac a. Treća: da udiše udišem m dim, sump sumpor, or, nečist neč ist i tr trulež. ulež. Čet Četvrta: vrta: da okusom kušam gorke stvari, kao što su suze, žalost i crv sa vesti. ...” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 67-69) Od osobe se traži da sebe opterećuje krivicom i da gleda na “sebe kao kakvu ranu i otvoreni ot voreni čir, čir, iz kojega se iscedilo toliko greha i toliko zlo će i najgnusnijeg otrova.” otrova.” (Ignacije (Igna cije Lojola, Lojola, Duhovne vežbe, 58 58)) POBUĐIVANJE SR POBUĐIVANJE S R AMOTE POVREĐENE POVR EĐENE GORDOSTI: GOR DOSTI: Sledećom Sl edećom duhovnom du hovnom vežbom se pobuđuje pobuđuje sramota povređene gordosti kao pokretač na pokajanje i na versku revnost: “Čim se probu probudim, dim, ne dajući mesta nika nikakk voj dru drugoj goj misli, odmah ću dozvati u pamet šta treba da razmišljam u prvoj vežbi o ponoći, pobuđujući pobu đujući sebe na stid zbog tolikih svojih greh grehaa i dać daćuu sebi primere: kao kad bi nek nekii vitez morao da izađe pred svog kra kralja lja



































12


sebe teram na saoseć saosećanje, anje, na žalost i na n a plač. Tako ću nastojat nastojatii i u drugim, sledećim tačkama. U petoj tački posmatraću kako se Božanst Božan stvo vo kr krije, ije, tj. kak kakoo bi moglo satr satrti ti svoje nepr neprijatelje, ijatelje, a to ne čini, već pušta da presveto čoveštvo trpi tako grozne muke. U šestoj tački razmotriću kako sve to trpi zbog mojih greha itd, i šta moram ja da činim i trpim za njega.” (I.L. D. vežbe, 196)

































Ugušivanje neželjenih než eljenih simptoma pobuđenih motiva

13

svojim “Duhovnim vežbama” pruža vežbe imaginacije kojima postiže posti že da ona sa svi svihh svoj svojih ih “pet čula” doživi ta takve kve sen senzacije zacije koje će ugušiti njenu svest o pravoj prirodi motiva koji su pobupobuđeni vežbama iz prethodne faze: “Posle pripremne molitve i triju predvežbi dobro je da svih pet čula duhov duhovnim nim način načinom om vežba vežbamo mo na pr prvom vom i na drug drugom om razmatranju, i to ovako: Prva je tačka da okom svoje nutri ne: razmišljam i posmatram u pojedinostima njihove prilike i koristim se tim gledanjem. Druga je: slušam sluhom što one govore ili što bi mogle govoriti, govoriti , ... ... Treća Treća je da osetim miomiris miomiri s i kušam neizmernu ljupkost i slast Božanstva, duše i njenih kreposti, ... Četvrta je da opipom dodirujem, da, na primer, grlim i ljubim mesta ge su se nalaz nalazile ile tak takve ve osobe, nasto nastojeći jeći uvek da uberem odatle koji k oji plod. ...” ...” (Ignacije Lojola, Duhov Duh ovne vežbe, 121-125) Ako bi prva faza vežbi bila analogna uzimanju parazita u or ganizam, druga faza vežbi bi bila analogna uzimanju anestetika da čovek ne bi bio svestan da je pun parazita. Dok u srcu zadržava krivicu, gordost, sebičnost, a možda i

































14


Da sam pojam molitve ne predstavlja realan razgovor sa Bogom, već samo obred u kome se traži satisfakcija, otkriva duduhovna vežba koja predstavlja kombinaciju molitve sa tehnikom disanja: “Treći način molitve sastoji se u tome da se sa svakim da hom ili disanjem misleno moli i pri tom izgovara po jedna reč molitve “Oče naš” ili koje druge molitve” (Ignacije Lojola, Duhovne Duh ovne vežbe, ve žbe, 25 258) 8) Kada ljudi ne traže spasenje u Bogu, nezadovoljena žeđ duše ostaje i opterećuje ih neutoljivom potrebom za satisfakcijom koju oni traže van Boga: “Hvaliti više svega relikvije, poštovanje svetaca i molitvu njima, takođe samostane i pobožna hodočašća, oproštajnice, svete praz praznike nike,, sveće koje se pale u crk crkvama vama,, i drugo, poma že ovoj vrsti naše pobo pobožnost žnostii i posveće p osvećenja. nja.” ” (Ign (Ignacije acije Lojola, L ojola, Duhovne Duh ovne vežbe, ve žbe, 35 358) 8) Kako osoba koja je uvredljiva, emotivno ranjiva i sumnjičasumnjičava, nije sposobna za socijalni život, ona ima potrebu za osamom koju joj pruža monaški život. Susret sa iskušenjima svakodnevsvakodnev-

































Rezime analize anali ze duhovnih vežbi Ignacija Lojole

15

“Prvo pravilo. Svojstveno je Bogu i njegovim anđelima da svojim delovanjem dono donose se pravo veselje i duševnu radost , a uklanjaju svaku žalost i zabunu koju izaziva neprijatelj ne prijatelj.. Ovo me je opet svojstveno svojstveno da d a se bori protiv takve tak ve radosti i duhovne utjehe, služeći se prividnim razlozima, cepidlačarenjem i ne prestanim presta nim varkam va rkama. a.” ” (Ignacije (Ig nacije Lojola, L ojola, Duhovn D uhovnee vežbe, ve žbe, 329) Kako je prva faza duhovnih vežbi tokom prve sedmice uteutemeljena na izazivanju neprijatnih osećanja, pravila za raspoznaraspoznavanje duhova na osnovu prijatnosti osećanja se uče tek u drugoj sedmici, i zato se naglašava: “Korisno je za onoga ko obavlja vežbe prve sedmice da ne zna ništa o tome to me što bi trebalo da učini uč ini u drugoj, nego neka nek a se tako trudi tr udi u prvoj sedmici da postigne što želi kao da u drugoj dr ugoj neće ništa dobro naći.” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 11) REZIME ANALI ANALIZE ZE DUHOVNIH DUHOVNIH VEŽBI IGNACIJA LOJOLE LOJOLE

Umesto reforme reforme motiva srca, Lojola zastupa refo reformu rmu osećanja tj. misticizam, što predstavlja pobuđivanje osećanja, kojima se upravo ugušuje svest o potrebi za reformom motiva srca. Bu-

































16


Treba imati na umu da je Jezuitski red sklon nasilju po svojoj prirodi. pri rodi. Sklonost Sk lonost nasilju nad savešću proizila pr oizilazi zi iz sami sa mihh pobuđepobuđenih motiva ljudske pravednosti: krivica čini ljude sumnjičavim i sklonim da strahom od zavere generišu neprijatelje neprijatelje.. Gordost čini ljude lj ude uvredlj uvred ljivim ivim i nasilnim na silnim,, a sebični sentiment emotivno ranji r anji-vim i zato sklonim sklonim da d a represivnim represivnim putem obuzdaju obuzdaju svaku kritiku kr itiku i rasprav raspr avljan ljanje je koji koji bi pokvarili pok varili njiho njihovv lažni laž ni mir. m ir. Francuski pisac i advokat Etjen Paskvit (1529 –1615), je zapazio i zapisao o jezuitima: “Uvedite ovaj Red u našu sredinu i, istovremeno, uvešćete razdor, haos i pometnju. p ometnju.”” (H. Fulop-Miller: “Les Jesuites et le secret de leur puissance”, Plon, Paris 1933, p.57)



































Prodor jezuitizma u protestantizam i popularnu psihologiju

17

PRODOR PRO DOR DUHOVNIH VEŽBI V EŽBI IGNACIJA LOJOLE U PROTESTANTIZ PROTESTANTIZAM AM I POP POPULA ULARNU RNU PSIHO PSIHOLOGIJU LOGIJU

Delom “Duhovne vežbe” Ignacija Lojole se oduševio proteprote stant Ričard Foster i napisao sopstveno delo “Proslava disciplidiscipli ne” (Celebration of Discipline) kojim je on Duhovnu formaciju, kojaa je ranije koj r anije predstavljala predstavljala čisto katolički naziv za pomenute duduhovne vežbe, uneo u protestantizam. Učenje Ričarda Fostera je gore od učenja Ignacija Lojole, jer zastupa da je Božji zakon ukinut na krstu Golgote. Za razliku od težišta na pobuđivanju straha nečiste savesti, koje je tipično za tradicionalno tra dicionalno katoličanstvo, Ričard Foster Foster težište premešta premešt a na pobuđivanje pobuđiva nje sebičnog sentimenta senti menta,, koje je odlika odl ika savre savremenog menog hehedonističkog Zapada i samim tim otpalog protestantizma.

































18


“na jeziku jezi ku” ”. Po njemu, “molitva — delo je srca”, a “razmišljanje o Bogu Bog u — delo je uma”. uma”. T Tak akvo vo shvatanje, koje promoviše DuhovDu hovna formacija, formira izopačenu savest, pa umesto da čovek dodonosi odluku za Boga nasuprot svojoj svojoj grešnosti, on smatra da d a nije iskren u molitvi zato što njegova grešna priroda ne želi Boga. I da bi postigao da njegovo grešno srce konačno zaželi Boga, on iskrivljuje predstavu o Bogu sve dok ona ne postane toliko unižena, da d a zapali fanatizam fanatiz am i čežnje njegov njegovee ljudske ljudske grešne prirode pr irode kao snagu verske revnosti. Kroz knjigu “Glad”, Jan Dibdal unosi Duhovnu formaciju u adventistizam i zastupa je kao dekan “V “ Vala Vala” Vala” Univerziteta, Univerziteta, a jedno vr vreme eme je i pred predaje aje na Andr A ndrews ews Univerzitet Univerz itetu. u. To je zaista začuđujuće kada se ima na umu da je Elen Vajt,


































19

U knjizi “Glad”, Jana Dibdala, pored navođenja vernika da traži spasenje u ispovedanju, nalazimo i ritmičko ponavljanje molitve i poseban značaj ambijenta i mirisa radi “dubljeg dodo življaja Boga”, kao da zajednica sa Bogom zavisi od osećanja, a ne od našeg uzdanja u Boga i odricanja od greha. Kao i RiRi čard Foster, tako i Jan Dibdal naglašava bitnost položaja tela za vreme molitve. U delu Jana Dibdala možemo naći tehnike isis povesti (“pri (“prizn znanja”), anja”), medit meditacije acije (“promišljanja”), oslanjanje na duhovnike duhovni ke (“mentore”), (“mentore”), ritmičko ritm ičko ponavljanje ponavljanje molitve molitve kao k ao kakve k akve mantre, bavljenje sobom i svojim telom (svojevrsna joga), autentičnost (iskreno sleđenje poriva svoga Ega) Ega) i razne dr druge uge zablude koje su odlika savremenog otpalog protestantizma. Slična shvatanja promoviše i psiholog Julijan Melgoza, koji

































20


šanja. princip, ili zakon upisan u srce), srce), kao i da d a naš smisao živo života ta treba da bude - uživanje u emociji ljubavi (umesto nesebičnog življenja za drugoga). Začuđujuće je kada hrišćanski hr išćanski psiholozi ne mogu mogu ili ne žele da shvate shva te razlik razl ikuu između iz među osećanja ljubavi ljubavi koja koja je odlika odli ka ljudske priprirode i motiva prave ljubavi ljubavi koja koja je isključ isk ljučiv ivoo pokretač pok retač onih ljudi koji su u zajednici sa Bogom. Istina je da samo osećanje ljubavi nikada nika da ne može da d a zadovolj zadovoljii žeđ duše du še jer je samo osećanje. Osećanja, ma kako da su uzvišena i snažna, nisu u stanju da zamene ličnu zajednicu čoveka sa Bogom i njihova zloupotreba radi satisfakcije, predstavlja kršenje Prve zapovesti, jer ih tada čovek stavlja na mesto Boga. Psihijatar Psihij atar Torben Bergland, predsedn predsednik ik odel odeljenj jenjaa za zdravstvo

































Prodor jezuitizma u protest antiza antizam m i popularnu psihologiju psihologiju

21

ju sistem teh tehni nika ka koj kojii uk uklanjaju lanjaju nepr neprijatne ijatne simptome pobuđen pobuđenih ih loših motiva iz prve faze vežbi. Potreba za drugom fazom, da bi se izbegla ranjivost i uvredljivost velikog Ega, osobu će učiniti prijemčivom zabludama zablud ama knjige “Granice”. “Gr anice”. Knjigu “Granice” “Gran ice”,, napisala su dva psihologa, psihologa, dr d r Henri Henr i Klaud i dr Džon Taunsend, čija imena se nalaze na spisku akreditovanih pripadn pripa dnik ikaa Duhovne Du hovne formacije. for macije. Pored naglašenog nagla šenog egocentri egocent rizma zma,, umesto Hristocentrizma, autori “Granica” naglašavaju zabludu kojom mnogi psiholozi oslobađaju svoje pacijente sopstvene ododgovornosti, a to je zabluda da su za njihove današnje greške i grehe krivi roditelji koji su im izazvali traume još u ranom detinjstvu. Suštinska zabluda knjige “Granice” - da se granicama reša-



































22


jim poroci porocima ma i dr drugi ugim m isk iskušenjima ušenjima.. Ako su njihovi progr program amii i seminari nadahnuti, on će polaznike učiniti svesnim potrebe za reformom ref ormom motiva srca, kao jedinim jedin im ispravnim ispravn im putem rešenja pro blema depre depresije sije i nezrele reakcije na str stres. es. Ta svest će ih učin učiniti iti svesnim potrebe za zajednicom sa Bogom. Ali ako je program koji zastupaju neispravan, on će proizvesti suprotan efekat - gugu šenje potrebe za Bogom kroz raznorazne tehnike koje pružaju




































23

Nijednom Nijed nom rečju se polaz polazni nikk ne upozor upozorava ava na isku iskušenja šenja zabluda svetovnog programa 12 koraka, već se čak veličaju njegova tratradicija i rezultati. Kao objekat uzdanja, polazniku programa ne otkriva se biblijska, već paganska predstava o božanstvu. UmeUmesto da od Boga traži tr aži osl oslobođenje obođenje od potrebe za opijanjem, opijanjem, čovek se navodi da traži zadovoljenje te potrebe uz pomoć “svoje Više sile”, na “zdrav način”. Krivi redosled samih 12 koraka je zadr



































24


izbora preda Bogu, umesto da svojom voljom sebe preda Bogu i da odgovorno straži nad sobom u pokoravanju sebe Bogu. U prvom koraku programa 12 koraka GK se od osobe traži da prizn pri znaa svoju nemoć nemo ć da d a sama sa ma pobed p obedii svoj porok, po rok, da bi se zati zatim mu drugom koraku usmerila da snagu za pobedu traži u Višoj sili. Ali, Viša sila kako je predstavlja adventistički Program 12 korakoraka GK, nema biblijski denisan karakter, osim jednog jedinog



































Tragične posledice Duhovne formacije

25

reforme suštinskih motiva srca, u Programu 12 koraka GK, na 28. stranici Radne sveske za 4. korak, nalazimo “rešenje” pro blema grešnih grešn ih želja u njihovom njihovom preusmeravanju preusmerava nju na “zd “zdrav” rav” način ispoljavanja. Pored pojma “zdrava požuda” nalazimo pojmove kao što su “zdrava arogancija”, “zdrava sebičnost”, “zdrava le njost”, “zdravo samosažaljenje”, “zdrava gramzivost”, “zdravo nestrpljenje” itd.



































26


savesti. Emotivno preosetljive i sujetno uvredljive jer im je veliki Ego lažnom naukom nahranjen, a ne ukoren. Nezrele, jer su nesposobne da imaju osećanja adekvatna stvarnosti, a da na njih ne odgovore destruktivnim motivima svog nereformisanog srca. U takvom stanju duha oni ne samo što postaju nesposobni da izdrže progonstvo poslednjeg vremena, već ne vide ni razlog zašto bi zastupali zast upali upozoravajuću vest vest o padu pa du Vavilona Vavilona i poziv za





































Analiza tri popularne prevare Duhovne formacije

27

ili složena bila, treba da učine samo jedno i jedino: da podignu





































28


“mirisa ugodnog” koje će u nama stvoriti osećaj božanskog





































Opijanje emocijom ljubavi

29

Međutim, bez obzira koliko čulni doživljaji bili jaki, koliko





































30


sopstvenim osećanjima pomoću kojih je ugušio potrebu za Bo





































Borba protiv razuma i savesti

31

sposobnosti, koje svakako nisu adekvatne onoj odgovornosti i



















































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































62


nom čoveku nego da svoje srce otvori Bogu. Ljudskoj prirodi mnogo je lakše da se ispovedi nego da odbaci greh, mnogo je lak lakše še da muči svoje telo oblačenjem kostret kostreti,i, kopriva koprivama ma i lancima nego da razapne svoje telesne strasti. Zaista je težak jaram jara m koji koji telesno srce spremno spre mno da d a nosi da bi izbeglo da d a uzme uz me Hristov jaram.” (Elen Vajt, Velika borba, poglavlje 35) Osoba koja nema sopstveno dostojanstvo, koja sramoti samu sebe za vreme ispovesti, ne može da poštuje ni tuđu ličnost, ni njeno sopstveno dostojanstvo. U trenucima iskušenja, pokazaće spremnost i nju da sramoti, što vidimo vidi mo na primeru primer u voditelja voditelja “Restarta” kada sa rečima nepoštovanja govori o drugima ljudima: “Jer šta je nego stoka, moram to da kažem, šta je nego stoka muškarac, koji k oji nakon ženinog ne, i dalje navaljuje, navaljuje, jer je umi slio da kada ka da žena žen a kaže ka že ne da to znači z nači da. d a. Da D a li je čovek osoba osob a koji iz čiste bahatosti ponižava druge dr uge?? Šta je nego zver osoba koja rođenom detetu, koje ga najviše voli, koji čini sve da mu udovolji i da ispuni njegova očekivanja, ne razgovara sa nji me tri meseca, da bi dokazao da je on glavni u kući?!” (M.L. Insertt iz propove Inser propovedi di od 27 27.. maja 20 20117) LJUDI KOJI ISPOVEDAJU GREHE SU GORI OD PROSEKA

Psihološka istraživanja potvrđuju da terapija međusobnim isis povedanjem poma pomaže že ako a ko se za z a krite k riterijum rijum poboljšanja analiz ana liziraju iraju ljudska osećanja. Ljudi se posle ispovesti zaista osećaju rastererastere ćenije i bolje. Međutim, ako se analizira statistika povraćaja ka porocima poroci ma ili kr krim imina inalu lu osoba koje se ispovedaju, otk otkriva riva se da su gori od onih koj kojii nisu išli na n a ispovedanje. ispovedanje. Na primer, pri mer, rezultati istraživanja su otkrili da osobe koje pohađaju program AnoniAnonimnih alkoholičara (koji je utemeljen na međusobnom ispovedaispovedanju greha), greha), jesu veći povratnici povrat nici svojim svojim porocima, poroci ma, nego osobe bez ikakvog tretmana:

































Ljudi koji ispovedaju ispovedaju grehe su gori gor i od proseka

63

koj grupi bilo je ponovo uhapšeno, u AA grupi je 69% bilo ponovo uha uhapšeno, pšeno, 56% je ponovo uh uhapšeno apšeno u gr grupi upi koja nije n ije primala pri mala ni nikak kakav av tre tretma tman. n.”” (A Contr Controlled olled Exper Experiment iment on the Use of of Court Cour t Probation for for Drunk Dru nk Arrest A rrests” s”.. American Journal Jour nal of Psychiatry 124) Isto tako, ako se analizi analizira ra statistika krim k riminaln inalnih ih psihopata koj kojii se posle tretmana vraćaju ka svojim prestupima (Rice, Harris, & Cormier, 1992 1992), ), tada se otkriva otk riva da su oni koj kojii idu na tretman tret man međusobnog ispovedanja (Social Therapy Unit) gori od kontrolne grupe koja nije išla na tretman (77% prema 55%). “Psihopate u grupi za lečenje bili su skloniji da ponovo učine isto krivično delo (Rice, Harris i Cormier, 1992). Ovaj nanalaz je objašnjen mogućnošću da su nove socijalne veštine, koje su psihopate razvile u tretmanu, samo poboljšale njihove sposobnosti da manipulišu i kontrolišu druge (Harris and Rice, 2006).” (Mary McMurran, Richard Howard, Personality, Personality Disorder and Violence: An Evidence Based Approach) Postoji Pos toji samo jedan način na koji čoveku čoveku može da bude dobro, a to je lična zajednica sa Bogom koja se ostvaruje u samoći od drugih ljudi: “A ti kad k ad se moliš, uđi u klet svoju, svoju, i zatvorivši vrata svo svoja, ja, popomoli se Ocu svom koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi t ebi javno.” javno.” (Matej (Mat ej 6,6) Zato, sama potreba osobe da svoj mir dobije van lične zajedzajednice sa Bogom, otkriva da ona mir nije našla u samoj zajednici sa Bogom. Samim zadržavanjem potrebe za satisfakcijom osoba otkriva da svoj problem sa Bogom nije rešila. Kada ljudi nisu zadovoljni Bogom, jer ne ispunjavaju uslove prihvatanja (umiranje svojim gresima), oni mir traže u raznim tehnikama, u koje spada i tehnika ispovedanja greha drugom grešniku. Tehnike im užaju už aju psihološk satisfakciju kojom oni on i ušuju svest

































64


grehe ne kaju, dok onima koji se iskreno kaju, ona niti treba, niti imaju potrebe za njom. Oni će ispov ispovediti editi greh g reh samo onome kome su greh učinili, kao što objašnjava Elen Vajt: “Greh ličnog karaktera treba da se ispovedi samo Hristu, jejedinom posredniku između Boga i čoveka. Jer “ako ko sagresagreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika.” (1. Jovanova 2,1). Svaki greh je uvreda protiv Boga i treba da se ispovedi ispov edi Njemu kroz Hrista. Hrista . Svaki javni greh treba t reba biti i javno javno priznat pri znat.. Nepravda počinjena p očinjena bliž bližnjem njem treba tr eba da se ispravi ispr avi onoonome koji je bio uvređen. Ako je bilo ko, ko traži zdravlje, kriv za ogovaranje, ogovaranje, ako je posejao neslogu neslogu u domu, kraju k raju ili crkvi, crk vi, i podstakao otuđenje i neslogu, ako je bilo kojim pogrešnim delom delo m poveo druge dr uge u greh, ov ovee stvari stvar i bi trebalo da se ispovede ispovede pred Bogom i pred oni onima ma koji su bili uvr uvređen eđeni.i. “Ako pri prizna zna- jemo grehe svoje, veran je i praveda pravedann da nam oprost oprostii grehe naše, i očisti nas od svake nepravde.” (1.Jovanova 1,9).” (Elen Vajt, CCH 304.4) SVEST O GRESIMA DRUGIH KAO HRANA ZA SOPSTVENU

NEČISTU SAVEST

Ljudi koji imaju nepobeđene grehe, a koje iskreno čeznu da pobede, pri prirod rodno no čeznu za ohr ohrabrenjem abrenjem koje nalaz nalazee u isku iskustv stvuu drugih dr ugih koji su te iste grehe pobedili. Ali, ukoliko u koliko oni svoje svoje grehe ne nameravaju da odbace, oni čeznu za iskustvom tuđeg neuspeneuspeha da bi tako opravdali sopstveni neuspeh. U programu 12 kokoraka GK vidimo izvor uteha i mira, koji mentor (sponzor) pruža ispovedniku priznanjem da je i on sam iste grehe činio: “Jedan polaznik je to rekao ovako: “Moj sponzor mi je dao mnogo pohvalnih povratnih informacija i nijednom nije izneo kritiku. Stalno je govorio “I ti takođe?” To je značilo da je i on učinio puno istih stvari kao ja! Kada sam završio, rekao mi je: “Pa John, sve što si podelio (ispovedio, prim.autora) ja

































Svest o gresima drugih kao hrana za nečistu savest

65

Sveštenike, Rabine, Mule, savetnike itd.” (Radna sveska za 5. korak, Program 12 koraka GK, 35) 35) Ako osoba sebe ohrabruje neuspehom drugih ljudi, umesto njihovih pobedama, šta nam još otkriva o namerama te osobe, nego da ona želi i dalj d aljee da ostane ost ane pod vlašću greha g reha?! ?! Kako su autoritet Hrista H rista zamenili z amenili sa svo svojim jim Ja, i pozive Sveto Sveto-ga Duha sa žel željama jama svog svog grešnog srca, ti t i ljudi pokazuju izraženu izr aženu sklonost da svaku svetost ispravnog života proglase glumom i licemerstvom, jer tumače tuđe postupke motivima sopstvenog grešnog srca. Da su sami imali i mali iskustvo iskust vo pobede nad svojim svojim iskušenjima, prepoznali bi i u tuđem iskustvu pobedu. A kako to iskustvo sami sa mi nemaju, žele da zavare svoju svoju savest idejom idejom da po pobedaa nije mogu bed moguća, ća, i da svaki svak i uzor koji ih poziva na takv tak v u pobedu obezvrede. Koji je najlakši način da osoba obezvredi uzvišeni ukor za sopstvenu savest? Tumačenjem uzvišenih postupaka kroz motive sopstvenog nepreporođenog srca. Mehanizam projekcije kada se postupci svetih biblijskih ličličnosti tumače kroz kvarne motive sopstvenog srca, nalazimo više puta u knjizi k njizi “Granice” “Gra nice”.. Tako, Tako, na primer, pri mer, pojam Jakovljev Jakovljevee borbe sa Bogom, zastupnici Duhovne formacije ne shvataju kao po jam pokoravanja p okoravanja volje Bogu, već pojam borbe prid pridaju aju čovekovoj čovekovoj grešnoj prirodi, kao da je Jakov navodno imao “agresivan” karakter rak ter (Gra Granice, nice, 63). 63). Dok otvoreni kritičari hrišćanstva često projektuju biblijskim ličnostima grešan karakter da bi tako imali izgovor da odbace Sveto pismo kao da ono zastupa i promoviše zlo, istu projekciju greha čine i mnogi hrišćani, da bi krivim interpretiranjem SveSvetog pisma opravdali iste grehe g rehe kod sebe. Umesto da mir ostvare usklađivanjem života sa uzvišenim kriterijumima koji zahtevaju reformu njihovih grešnih srca, oni

































66


čili progonstvo i umirili umir ili savest svoj svojih ih slušalaca, savremeni otpali ot pali protestantsk protest antskii propovednici propoved nici često čest o otvoreno nagla naglašavaju šavaju kako svosvo je grehe g rehe ne uspevaju u spevaju da d a pobede p obede i da d a im i m je Isus Isu s darovao d arovao slobodu, ne od bezakonja, već od samog zakona. Tako stiču autoritet kod svojih svo jih slušalaca, jer im pružaju pr užaju umirenje um irenje savesti savesti koja ih poziva na reformu. Neobraćeno ljudsko srce, umesto da gleda iznad sebe, kroz otkrivenj otk rivenjee Božjeg karaktera karak tera koje će ga osvedočiti osvedočiti o potrebu za unutrašnjom unutr ašnjom reformom, reformom, ima potrebu pot rebu da gleda ispod sebe, da u tuđim gresima nađe izgovor za sopstvene grehe. Jedan poznati kritičar programa 12 koraka je zapazio temetemelje potrebe polaznika 12 koraka da jedni drugima priznaju svoje grehe: “Što je jadnije društvo koje mogu sebi da naprave i da se njime okruže u zajedništvu, sigurnije se osećaju dok žive u svojem sopstvenom zlu i dok čuvaju nevoljnost da se suoče sa istinom o sebi, koja im je potrebna kako bi se probudili i oporavili. Upravo je to kao kada se lopovi druže sa lopovima, ili kanibali koji žive u zajednici drugih kanibala - bez obzira na to koliko duboko potonu, postoji uvek neko neko u istom čamcu koji će opravdati to njihovo mizerno egzistiranje.” Daniel J. Schvarzhoff (http://recoveredalcoholic.blogspot.com) Zastupnici duhovne formacije očajnički žele da predstave da pobedaa nad gr pobed grehom ehom nije moguća mog uća i zato z ato svaki sva ki uzv u zvišen išen primer pr imer po pobede nad greh grehom om žele da obezv obezvrede rede tv tvrdnjom rdnjom da je reč o lice lice-merstvu ili legalizmu, projektujući time nesvesno principe svoje sopstvene zaludne duhovne borbe. Oni On i se ponašaju upravo onako kako je u Mudrostima Solomunovim opisano ponašanje bezbožbezbožnika prema pravednik pravedniku: u: “Postavimo zasedu pravedniku jer nam smeta i protivi se našem ponašanju, prebacuje nam prestupe protiv Zakona i na pominje pomi nje kako k ako izd izdadosmo adosmo svoju nauku nau ku.. On je ukor u kor utelovl u telovljeni jeni našim mislima, sama njegova pojava tišti našu dušu. Život




































67

njegovu i da prosudimo strpljivost njegovu.” (Mudrosti 2,1921, Septuaginta) Nečista savest je pok pokreta retačka čka snaga koja stoji iza progonst progonstva va svakoga ko ko uznemirava uz nemirava nečistu sav savest. est. U razredu jedne srednje škole svi učenici su bili ovisnici dudu vana osim jednog jedinog učenika. Neprestano su ostali učenici vršili pritisak na njega da i on zapali cigaretu i da povuče dim. Ali bezuspešno. Jednoga dana su ga zički okružili i pretili da povučee di povuč dim. m. Kako on nije na to pri pristajao, stajao, una unakaz kazili ili su mu lice užarenom cigaretom. Ljudi nečiste savesti mogu biti vrlo agreagresivni i nasilni nasil ni prema onome ko je ukor za njihovu njihovu sav savest. est. Setimo se uzroka zašto je Kajin ubio Avelja: “I za koji ga uzrok zakla? Jer dela njegova behu zla, a brata mu pravedna. Ne čudite se, braćo br aćo moja, ako a ko svet mrzi m rzi na vas. va s.”” (1.Jovanova (1.Jovanova 3,123,12-13 13)) Isus Hristos nam je izneo jednostavan test naše interpretacije Jevanđelja: “Teško “T eško vama kad stanu svi dobro govoriti govoriti za vama; va ma; jer su tako ta ko činili i lažnim prorocima očevi njihovi.” (Luka 6,26) Ako pričama pr ičama koje koje su ugodne telesno telesnom m srcu i liberalni liber alnim m življe življenjem umirujemo savest drugih, ljudi će o nama dobro govoriti, što znači da vršimo ulogu drevnih lažnih proroka. Ali, ako propro povedamo onu istinu ist inu koja je odgovor na iskušenja isku šenja koja koja ljudi ima ju, njihova savest će se pokrenuti pok renuti u borbu, bor bu, bilo protiv sopst sopstveni venihh greha, bilo protiv nas, jer smo uznemirili njihov duh uputivši im poziv na n a reformu. refor mu.

































68


ku utehu koju aktivno pruža grupa za podršku, koja ne sme da ukori, već koja svojim savetima i izazvanim emocijama umiruje savest sav est i ugušuje ug ušuje potrebu ljudskog srca za unutrašnjom u nutrašnjom reformom. Nekadaa se može čuti iz usta protest Nekad protestantskog antskog propoved propovedni nika ka kako želi sebe da predstavi kao velikog grešnika, da se ljudi za njega ne bi vezali, jer ne želi da gradi kult kao da je neki svetac. Ali njegovo otvoreno ispoljavanje grešnosti ga upravo čini popupopularnim među vernicima i pravi od njega idola, jer vernicima odod govara osoba koja ih ne ukorava ispravnim pravednim životom. Pravi sveci ne mogu da budu omiljeni, i da grade kult, kao što ni prorok Ilija I lija nije bio u narod n aroduu omiljen, om iljen, niti n iti je imao i mao kult. k ult. Zašto je loše videti u drugima svetog čoveka, pravednika koji uspešno pobeđuje svakodnevna svakodnev na iskušenja isku šenja?? Čućemo odgovor: “Zato što se tada sam čovek oseća grešno i slabo!” Pa zar se u svetlosti Božjeg lica čovek već ne oseća grešnim i slabim? slabi m? Ako je naša predstava o Bogu ispravna, dok gledamo u Hrista mi ćemo se osećati kao najgrešniji ljudi na svetu. Ali to ne znači da ćemo tada živeti grešno. Svest o našoj grešnosti će nas tada držati zalepljenim za Hrista. U Njemu ćemo naći odgovor na svaku potrebu svoje duše za oproštenjem, reformom srca i isceljenjem. Zadržavši svest o sopstvenoj grešnosti, mi se više nećemo oslanjati oslanjati na sopstvenu prirodu, i zato ona više v iše neće imati moć nad nama, dokle god se budemo uzdali u silu koja je iznad nas samih i koja nam dolazi od Boga.


































69

Da bi ugušili glas savesti, ljudi imaju potrebu da svaki uzvišen uzor obezvrede, te da pažnju svog uma spuste sa uzvišenog Hristovog Hristov og primera, ka primeru grešenj grešenjaa drugih dr ugih ljudi. ljudi. Kada je krajem XIX veka u protestantskim narodima dekadekadencijaa uzela tolikog maha dencij mah a da Sveto pismo pismo više nije bilo autoritet života, živo ta, više nije bilo moderno gov govoriti oriti o sebi kao grešnome. g rešnome. Čim Čim je zam zamro ro duh dotle pozn poznate ate protest protestantske antske samok samokrit ritičnosti, ičnosti, poja poja-vio se rasizam i vaskrsla je potreba za žutom štampom. MnoMno gi prosvetiteljski časopisi, koji su dotle ukoravali grehe naroda, transformisali su se u trač štampu. Vaskrsao je duh ogovaranja i tračarenja. Kafane i saloni koje su bila mesta za samokritičku diskusiju o životnim pitanjima, pretvorila su se u mesta za zabazaba vu. Prijateljska kritika se počela smatrati nepristojnom, pojmovi greha i krivice su izgnani iz svakodnevnog žargona i zamenjeni svojim svo jim eufemizmima. eufemizmi ma. Takav Takav duh je prožeo otpali ot pali protestantizam protestanti zam a takođe i novonastali ateizam. U mraku tuđih greha ljudi se osećaju pravednije nego u svetlosti Božjeg lica. Isti efekat zavaravanja sopstvene savesti se postiže javnim ispovedanjem ličnih greha, bilo da ga čuju neprijatelji JevanđeJevanđelja, bilo navodni prijatelji Jevanđelja kojima će svest o gresima drugih ljudi, a najviše propovednika pružati izgovor da taj greh ponove kada kad a sami sa mi budu bu du bili bil i u isku iskušenju. šenju. Koliko Ko liko je važno da propov propovedn ednik ik Jevanđe Jevanđelja lja bude svojim svojim živoživotom uzor i ukor za grehe drugima dr ugima i koliko je štetno javno priznapriz nanje greha od o d samih sam ih propov propovedn ednika, ika, Elen Vajt Vajt objašnja objašnjava va sledećim rečima:

































70


uspavljuju na samoj granici večnog sveta. Na njihovim haljihaljinama naći će se krv izgubljenih duša.” (5T, 190) “Pokazano mi je da mnoge ispovesti nisu trebale nikada biti izrečene da ih čuju smrtnici; jer rezultat je takav, kakav ograograničeno rasuđivanje smrtnih bića ne može da shvati. Semena zla su posejana u umovima i srcima onih koji čuju, i kada oni budu u iskušenju isk ušenju,, ova semena će prokl p roklijati ijati i doneti plod, plod , i isto tužno tu žno iskustvo isk ustvo će biti požnjev pož njeveno, eno, zato što, misle oni koji su u iskušenju - “Ovi gresi ne mogu biti tako tragični; zar oni koji su se ispovedili, dugogodišnji hrišćani, ne rade ove iste stvastvari?” Na taj način otvoreno priznanje tajnih greha u skupštini postaje post aje miris mir is smr sm r ti za smr smrt,t, a ne mir m iris is života za život. Nadam Nada m se da niko neće i dalje misliti da se Božje odobravanje može zadobiti ispovedanjem greha ljudskim bićima ili da u tome ima neke naročite na ročite vrline. ...... Svoje Svoje tajne grehe g rehe ispovedite samo pred Bogom. Zablude i zast zastranjivanja ranjivanja svoga srca pri priznajte znajte Onome koji koji savršeno zna z na kako treba t reba da tretira t retira vaš sluča slučaj.j. Ako ste učinili nešto nažao svom susedu, priznajte mu svoj greh i nadoknadite mu pričinjenu štetu. ... Niko od ljudi ne može vas razrešiti razre šiti od krivice kr ivice greha niti očistiti od bezakonja. Isus je jedini jedi ni koj kojii vam va m može dat datii mir. m ir. U svojoj beskrajnoj besk rajnoj ljubavi On On je i samog sa mog sebe pred predao ao za vas. vas.”” (T5 645 6 45,, 649 6 49,, 1889 1889)) POTREBA ZA SAMOKRITIČKO S AMOKRITIČKOM M ANALIZOM ANALI ZOM

Iskušenje većine vernika vern ika je samoobmana, u koj kojoj oj se ljudi osla oslanjaju na sebe i slede motive svoje grešne prirode, misleći da se

































Potreba za samokritičkom analizom

71

ključimo na osnovu smisla rečenoga šta je ispravno. No, DuhovDuhovna formacija je iz katoličanstva unela u nela u protestantizam protestantiza m oslanjanje oslanjanje na jednog čoveka koji misli umesto nas samih i sa kojima se ne raspravlja. Zastupnici programa 12 koraka Anonimnih alkoholičara (ute(utemeljenih na knjizi “Granice”), smatraju da je jedno od pravila grupe za podršku, “da nema dijaloga”, “nema popravljanja drugih”, “nema moralisanja” i sl. Za njih, ne postoji ispravno ukoravanje greha, veće je je svako ukoravanje ukoravanje greha - lažno momoralisanje. Filozoja knjige “Granice” obeshrabruje kritičko prepre ispitivanje i razmišljanje koje je posledica rasprave sa onima koji misle drugačij dr ugačije: e: “Osobe sa zdravim granicama će biti i dalje izložene “napa du” kritika, pokušaju manipulacije, kontrole od strane dru gih ljudi, ali će im gra granice nice omog omogućiti ućiti da oni sva ta sredst sredstva va manipulacije i kontrole zaustave na granici, da to ne prodre do njih i da ih ne poremeti i ne pomeri njihov doživljaj samih sebe. Kada K ada se zaustave za ustave te metode metod e manipulacije, manip ulacije, mi se više v iše ne ćemo osećati primoranim da razmišljamo, da se osećamo i ponašamo pona šamo onak onakoo kak kakoo to drug drugii oček očekuje uje od nas. Unutra Unutrašnja šnja granica gran ica - štiti št iti misli, mi sli, osećanja oseća nja i ponašanje pon ašanje i održa o država va ih funkci fu nkci onalnima. Unutrašnja granica kojom mi dozvoljavamo ili ne dozvoljavamo određenim stvarima, komentarima, sarkazmi ma da nas dotakne i potpuno poremeti našu realnost ili da se jednostavno jednosta vno samo odbije, da to bude zaust zaustavljeno. avljeno. To je kao panci koji ućava da vrlo zaštitimo zašt itimo od



































72


grehe u svom srcu preko kojih kojih smo podložni manipulaciji manipulaciji.. Dakle, Dak le, izvor naše izmanipulisanosti je u nama, u našoj grešnoj prirodi, a ne spolja. Najveća Najv eća opasnost opa snost ovakvog ovak vog licemernog licemer nog straha str aha od o d manipulacije man ipulacije jeste zapr zapravo avo izgov i zgovor or koj kojii u tom str strahu ahu osoba ima za zat zatvara varanje nje očijuu pred kr očij kritičkim itičkim mišl m išljenj jenjem em koje bi je sprečilo da shva shvati ti čitav skup zabluda Duhovne Du hovne formacije i same “Granice”. “Granice”. Prirod Pr irodno no ljuljudi imaju iskušenje da postave granice koje će ih sprečiti da čuju istinu koja se njihovoj paloj prirodi ne sviđa. Kada je apostol Stefan pred svoju svoju smrt smr t iznosio iz nosio istinu spasenja, reakcija slušalaca slušalaca je bila sledeća “A “A oni on i povikavši povi kavši iza i za glasa g lasa zatisk zatiskivahu ivahu uši u ši svoje, i navališe jednodušno na nj.” (Dela 7,57), a zatim su ga ubili. Za razliku od zagovornika Duhovne formacije koji tabuiziraju svako preispitivanje, preispitivanje, i koji koji svaku svak u kritik k ritikuu shvataju lično, proproglašavajući je govorom mržnje, duh izvornog protestantizma se ne plaši kritičkog ispitivanja, već je upravo utemeljen na njemu. Jedan od najvećih protestantskih teologa Paul Johannes Tillich (1886 - 196 1965) 5) tvrd t vrdi: i: “Proročki “Proroč ki duh počinj počinjee ne kritikom k ritikom društva dru štva već samokr samokritičn itičnoo-

































Potreba za samokritičkom analizom

73

post aje sve veća kad postaje kadaa se izloži detaljnom ispitivanju sa svake tačke gledišta.” (EGW, Manuscript 8a, 1888.) “Ljudi su zadovoljni svetlošću koju su već primili iz Božje reči i obeshrabruju obeshrabr uju svako dalje dalje istraživanj istraž ivanjee Pisma. Oni postaju post aju konzervativni i žele da izbegnu diskusiju. Činjenica, da među pripad prip adnicim nicimaa naroda narod a Božjeg nema nikakv nika kvih ih kontraverzi kontr averzi ili žiživog raspravljanja ne treba da se uzima za dokaz da se svi čvr sto drže zdrave nauke. Naprotiv, ima razloga da strahujemo da oni ne uočavaju jasnu razliku između istine i zablude. ... Kada se ne započinju nova pitanja istraživanjem Pisma, kada se ne javljaj javljajuu nikak ni kakve ve razlike razli ke između mišljen mišljenja ja koja koja će pokre pok re-nuti ljude da istražuju Bibliju sami za sebe da bi bili sigurni da imaju istinu, tada se mnogi, kao i u drevna d revna vremena, drže tradicije i ne znaju šta obožavaju. ... I postoji mnogi u crkvi koji uzimaju zdravo za gotovo da znaju šta veruju, ali, dok se ne pojave kontroverze, oni nisu svesni sopstvene slabosti. ... Raspravljajte, raspravljajte, raspravljajte! ... U susretu sa propro tivnikom, naš najusrdniji napor treba da bude da predstavimo temu na takav način da probudi uverenje u njegovom umu,

































74


nijela Dorčestera (1827-1907) hrišćanskog pisca iz druge polovipolovine XIX veka: “Dok su slavili američku demokratiju i materijalni progres, Dorčester i Strong su brinuli za implikacije ovih vrednosti. Oni su veličali demokratiju ali su upozoravali da demokratija koja nije propraćena moralnim obuzdavanjem će se survati u anarhiju. Oni su se radovali materijalnom progresu, ali su upozoravali na materijalizam. Zato što je Amerika bila skup principa pri ncipa koji su tek treb trebali ali da se reali realizuju zuju,, lojalni Amer Amerik ikananci nikad nisu smeli da ostanu u stanju samozadovoljstva. U duhu puritanske jeremijade (upozoravajućeg poziva na preispreis pitivanje i pokajanje pokajanje)) oni su trebali da se bave bave neprestanom neprest anom samokritičnošću i pokajanjem kao sredstvima opšteg ponovnog posvećenja sudbin sudbinii Amer Amerike. ike.”” (Jonathan D. Sar Sarna, na, Mino Minorit rityy Faiths and the American Protestant Mainstream)

































Licemerna samokritika bez analize

75

dan rezultat opterećivanj opterećivanjaa krivicom. k rivicom. To To su slabosti sumnj sum njičav ičavosti osti (straha od zavere), licemerstva, projekcije, sklonosti ka lažnom moralnom osuđivanju, tračarenju tr ačarenju i ogovaranju. Pravoslavni Pravos lavni sveštenik će isto tako t ako pokazati sklonost da pričom pr ičom o verskim i nacionalnim vrednostima, vred nostima, pobudi kod svojih svojih vernika vernik a versku i nacionalnu gordost, a da onda će licemerno da citira citi ra IsuIsu“Ljubite jubite nepr neprijatelje ijatelje svoje s voje”. ”. Zašto je to licemerno sove reči “L l icemerno?? Zato što osoba koja je otrovana gordošću, zbog same gordosti postaje preosetlj preoset ljiva, iva, uvredljiva uv redljiva i agresivn ag resivna. a. Ona On a prirod pr irodno no generiše gener iše sukosu ko be i sa svoj svojim im najbliži najbližim m prijateljima, pa je iluzor i luzorno no oček očekivati ivati da može da voli neprijatelje. Savremeni protestantski ili karizmatski propovednik će biti suočen sa izraženom emotivnom labilnošću svojih vernika, i zato će biti sklon da drži propovedi u kojima će da naglašava kako vernici treba razum da stave iznad osećanja, a ne da njihonjihova osećanja vladaju njihovim razumom i ponašanjem. No, takva samokritika labilnosti vernika je licemerna i potpuno besplodna, kada se ima na umu da su zahtevi Božjeg zakona zanemareni. Naime, ako sebičnost ljudskog srca nije ukore ukorena na zakonom zakonom,, čo čo-vek će prirodno biti rob svojih osećanja. Dokle god njime vlada

































76


U protestantskim zajednicama u kojima vernici traže spasespase nje jedni u drugima, u osećanju međusobne bliskosti i familijar nosti, propovednici će često da drže propovedi protiv preljube, ne shvatajući da su masovne preljube među vernicima prirodan plod preterane pretera ne međusobne bliskosti verni ver nika ka i njihovog njihovog usmerenja jednih jedn ih prema dr drugi ugima, ma, ume umesto sto ka Bogu. On Onii pogre p ogrešno šno naz nazivaju ivaju pojmom ljubavi ljubavi osećanje međusobne bliskosti i tako sami navode jednii dr jedn d r uge na gr greh eh preljube. Zastupnici duhovne formacije će kritikovati raznorazne ploplodove svog nesahranjenog velikog Ja - izraženu emotivnu ranjiranjivost i sujetnu uvredljivost, kao i sve plodove traženja spasenja u tehnikama, ali je takva kritika kr itika licemerna, licemerna, kada se ima na umu da tabuiziraju tabuizi raju svako preispitivanje preispitivanje i izlaganje svog verovanja verovanja kritič kr itič-kom mišljenju, iz straha od raskrinkavanja svojih zabluda i gu bitka svog lažnog laž nog mir m ira. a. Umesto Umest o da d a uzrok u zrok svog neuspeha neusp eha u borbi protiv isku i skušenja šenja vide u svom neispravnom neisprav nom verovanju, koje ih navodi da se oslanjaju na sebe umesto na Boga, oni pokušavaju da za svoj neuspeh okrive okr ive neprijatne neprijatne okolnosti. KRITIČKI KR ITIČKI OSVRT NA KNJIGU K NJIGU DŽEK DŽEKA A FELTONA FELTONA



































Kritički osvrt na knjigu Džeka Feltona “Тoksična vera”

77

zablude koje ih ometaju u pobedi nad životnim iskušenjima. Ali umesto da preispi preispitaju taju svoje svoje verovanje verovanje u svetl svetlosti osti Božje reči i odod bace njego njegove ve zablude, Du Duhovna hovna form formacija acija ih navodi da za svoj neuspeh u borbi protiv poroka optužuju druge ljude i neprijatne životne živo tne okolnosti koje su drugi dr ugi ljudi prouzrokov prou zrokovali. ali. U Duhovnim vežbama Ignacija Lojole nalazimo usmeravanje čoveka da se bavi prisećanjem događaja iz celokupnog sopstvesopstvenog života, a takođe i praroditeljskim grehom: “Prva tačka je istraživanje u kojem se gresi čovekovog ce lokupnog života vraćaju u sećanje; osoba prolazi korak po korak i ispituje nekoliko godina i prostore vremena. U ovo me nam pomaže trostruko sumiranje: 1. mesta na kojima smo živeli, 2. razn raznee vrste odno odnosa sa koji smo imali sa drug drugima ima i 3.

































78


U knjizi “Toksična vera”, njen autor Džek Felton navodi čitav skup loših rodova Duhovne formacij forma cijee koje koje kritik kr itikuje uje nazivajući nazivajući ih pojmom toksičnosti. Polazeći od iskustva isku stva takozvan ta kozvanii evanđeoskih evanđeosk ih hrišćana kojima sam pripada, on zaključuje da svaki čovek ima neke simptome toksične vere, i da treba da ih prepozna da bi ih eleminisao. Naravno da kidanjem plodova sa drveta, samo zlo drvo dr vo neće prestati da rađa rađ a zao plod. Neće Neće ništa pomoći ako u stastare mehove sipamo novo vino. Duhovna građevina, sazidana na pesku, pesk u, umest umestoo na Steni Steni,, u pr prvom vom sledećem slede ćem isku iskušenju šenju ponovo će se srušiti. sru šiti. Mi naše verovanje verovanje donosi donosi loš rod, mi treba t reba da ga preis pitamo i ispravi is pravimo, mo, a ne da se bori b orimo mo protiv njegovih simptoma. si mptoma. Oni će sami nestati kada naš duhovni izvor bude bio čist. “Eda li može izvor iz jedne glave točiti slatko i gorko? Može

































Da li su strogi roditelji krivi?

79

no razmišljanje i odlučivanje, prožeto željom da se sve naučeno preispita.. Takođe, Sveti Du preispita Duhh k roz Sveto pismo i k roz praved pravedne ne primere pri mere dr drugi ugihh ljudi, kao i k roz lično isku iskustvo, stvo, otk otkriva riva čoveku ispravno poimanje Božjeg karaktera. karakte ra. Zato čovek ima slobodu da između dobrog i lošeg uticaja izabere dobar uticaj i da uspostavi ličnu zajednicu sa Bogom. Niko nema izgovora izgovora da i dalje zastupa predstav pred stavuu o Bogu kao kak kakvom vom ti tiran raninu inu kad kadaa mu Sveti Du Duhh celog veka otkriva suprotnu predstavu o Bogu, kao Bogu koji voli grešnika, a ne voli greh. No, ljudi koji zaist zaistaa nisu iz izmi miren renii sa Bogom, jer svoje gr grehe ehe ne žele da odbace, imaju realnu predstavu o “maču osude koji bdi nad njihovom glavom” glavom”.. Oni svesno ili pod podsvesno svesno znaju da ih zbog njihovog nepokajanja čeka večna smrt. Njima smeta što

































80


govoriti: Kamo da je veče! A večerom ćeš govoriti: Kamo da je jutro! Od straha str aha kojim će se strašiti str ašiti srce tvoje t voje..” (5.M (5.Mojsi ojsijeva jeva 28,65-67) Apostol Pavle objašnjava da samo osobe koje žive po duhu, a ne po telu, nisu pod osudom zakona: “Ako li vas duh vodi, niste pod zakonom. A poznata su dela telesna, koja su preljubočinstvo, kurvarstvo, nečistota, besrabesramnost, idolopoklonstvo, čaranja, neprijateljstva, svađe, pakopakosti, srdnje, prkosi, raspre, sablazni, jeresi, zavisti, ubistva, pi janstva, janst va, žderanja, žder anja, i ostala ovakva ovak va za koja koja vam napred kazujem kaz ujem kao što i kazah napred, da oni koji tako čine neće naslediti carstva Božij Božijeg. eg. A rod je duhovni duhovn i ljubav, ljubav, radost, ra dost, mir, mi r, trpl tr pljenj jenje, e, dobrota, milost, vera, krotost, uzdržanje; na to nema zakona.

































Da li su strogi roditelji krivi?

81

socijalizacije. ......” (Granice, 27 2711) Autori smatraju da je krivica “od roditelja nametnuta” (Granice, 273). Dakle, ako osoba oseća krivicu jer je prestupnik zakona, ona, po zast zastupnici upnicima ma zablude, treb trebaa da iza izazivanjem zivanjem oseća osećanja nja Božje ljubavi lj ubavi uguši ugu ši osećanje krivice jer je krivica k rivica nešto loše. Drugim rečima, “tableta” protiv bola, koja ne leči bolest, već samo uklanja bol, proglašava se rešenjem. Umesto da se čovek pokaje za beza bezakonje, konje, nudi mu se opijat kojim će ć e ugu u gušiti šiti svest da da je u bezakonju. bez akonju. Sledeća tvrdnja otkriva da zastupnici Duhovne formacije ne nude kao rešenje pokajanje za bezakonje da bismo osećaj odvoodvo jenosti od Boga izg izgubili, ubili, već tv tvrde rde da tre treba ba da odbaci odbacimo mo ukor zakona (predstavu o Bogu kroz zakon), da se ne bismo osećali



































82


DA LI JE RAZOČARENJE R AZOČARENJE KRIVO KR IVO??

Razočarenje je posledica osujećenih osujećenih očekivanj oček ivanjaa od drugih dr ugih ljuljudi. Kada naša žeđ duše nije zadovoljena u odnosu sa Bogom, mi dolazimo u iskušenje pokušaja da je zadovoljimo u odnosu sa drugim ljudima i u onome što inače radimo (poslu, razonodi). Čak i najnormalniji odnosi i aktivnosti, zbog krive funkcije koju im tada pridajemo, prirodno nas dovode do razočaranja u sebe i



































Da li je razočarenje krivo? kr ivo?

83

ne. Savršeni rod vere, krotosti i ljubavi često najbolje sazreva baš u senci i tam tamii olujnih oblaka.” (EGW ( EGW,, Hr Hristove istove očigledne o čigledne pouke, pou ke, 61 61) Bog nas provodi kroz nevolje koje možemo zrelo podneti samo ako umiremo sebi i svojim slabostima. Ako gajimo u srcu gordost, mi nismo u stanju da mirno podnesemo poniženje nene pravdom. Ako se ne pokajemo za gordost, koja nas čin činii uvr uvred ed--



































84


duhovne neuspehe. Umesto da krivimo oluje života što su razotrazotkrile da svoju duhovnu kuću zidamo na pesku umesto na Steni života, živo ta, treba da d a krivimo k rivimo sebe i svo svoje je krive kr ive temelje temelje vere. Kako nam nevolje pomažu da postanemo svesni da svoju duduhovnu borbu vodimo na n a pogrešnom planu planu?? Ukoliko svoje grehe samo licemerno sputavamo u ispoljavaispoljavanju, umesto da se za njih istinski kajemo, bićemo u iskušenju



































Da li je kriva niska svest o sopstvenoj vrednosti?

85

Takođe, jačamo ropske snage velikog Ega nad sopstvenom ličnoličnošću. Otupljujemo glas savesti, a svakako gubimo i zdrav razum ukoliko svoj pad izgovaramo raznoraznim izgovorima. Ako pak svoj pogled uzdanja podignemo sa sebe samih ka Gospodu, mi ćemo tako, baveći se Bogom, dozvoliti Njemu da se bavi nama i da nas dovede do pokajanja i pobede nad sobom. Ako uzdanjem u Boga svoja iskušenja pobeđujemo, ta pobeda



































86


jim vredno vre dnosti stima ma sami sam i zaslužuju zasluž uju da budu voljeni, i da je Bog zato dužan da ih voli. Naša prirod pri rodna na ljubav je sebična sebična,, usmerena prema prem a vrednosti vred nostima ma kojee vidimo u sebi i drugima koj dr ugima ili prema osećanj oseća njima ima koja nam dru dr ugi ljudi izazivaju, a ne prema sopstvenoj i tuđoj ličnosti. Otuda, kada su sopstvene vrednosti narušene, osoba pokrenuta sebičsebičnom ljubavl ljubavlju, ju, počinje sebe da mrzi m rzi jer u sebi ne nalazi vrednost v rednost





































Da li je kriva niska svest o sopstvenoj vrednosti?

87

“Nikakva duboko ukorenjena ljubav prema Isusu ne može da





































88


sopstvenoj vrednosti i veličini, već je rešenje u odbacivanju za





































Da li su krive k rive nezadovoljene potrebe?

89

ne vrednosti i veličini koju zovemo sujetom. Sve te izopačene





































90


motive srca, pa je sebe zavaravao svojom formalnom ispravno-





































Da li su krive k rive nezadovoljene potrebe?

91

ih ukorava, čineći na taj način čoveka svesnim potrebe za refor



















































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































122


“Ovako veli Gospod: Da je proklet čovek koji koji se uzda u zda u čov čoveka eka i koji stavlja stavlja telo sebi za mišicu. m išicu. ... Blago Blago čoveku koji se uzda u zda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica.” (Jeremija 17,5-7) No, autori knjige “Granice” “Gran ice” nas usmeravaju da se oslonimo na druge dr uge ljude: ljude: “Oslonite se na svoju grupu za podršku.” (Granice, 267) Pored tra traženja ženja spase spasenja nja u drug drugim im ljudima ljudima,, autor autorii kn knjige jige “Granice “Gr anice” ” , navode ljude da traže spasenje i u dobročinstvu: dobročinst vu: “Istinsko ispunjavanje pronalazimo u davanju drugima.” (Granice, 203 203)) No, pravo ispu ispunjenje njenje nije posledica dobroči dobročinst nstva, va, već njegov preduslo predu slovv. Da bismo mogli mogl i da dajemo d ajemo drugi dr ugima ma iz pravi pravihh motiva, motiva , mi već moramo biti ispunjeni u Bogu. Ali ta ispunjenost nije emotivna, kako zastupa Duhovna formacija, već duhovna. PostiPostiže se verom i uzdanjem, a ne osećanjima. Svako bavljenje oseose ćanjima je u suštini bavljenje sobom, a ne Bogom, i predstavlja građenje gra đenje vere vere u sebe, ne u Boga. Osoba koja daje drugima, sa namerom da sebe time ispuni, imaće iskušenje obeshrabrenja i depresije, onda kada u tom dadavanju bude bila odbijena, ranjena ra njena i ponižena. pon ižena. Nev Nevol olje je će biti BožBož je or oruđe uđe kojim će je Bog osvedočiti da ne daje iz prave ljubavi, već iz svog Ega, da bi sebe zadovoljila zadovoljila kroz davanj d avanje, e, umesto da u Bogu bude zadovoljena. Zato, ako se razgnevimo zato što nas nevolje osujetile u zadovoljavanju naših grešnih želja, mi možemo istinski da budebudemo zahvalni Bogu što nam je tako kroz nevolje pokazao da su naše želje bile bile grešne, gre šne, jer da nisu n isu bile grešne, ne bismo reagovali reagovali gnevljivošću. No, po autor autorima ima k nji njige ge “Gra “Granice” nice” same te želje zbog koj kojih ih smo se razgnevili nisu loše po sebi, već je rešenje da odložimo njihovo zadovoljenje do pravog trenutka:

































Izopačeno interpretiranje Božjeg karaktera

123

Dakle, to je još jedan način da sačuvamo svoje veliko Ja i da zadržimo zadr žimo svoje svoje želje želje nepokajane u svom srcu, čak i onda kada kad a su nas nevolje nevolje učinile učin ile vidno nesrećnim nesrećnimaa zbog nj njihovo ihovogg osujećenja. Kada bi ljudi imali pravilno poznanje Božjeg karaktera kroz zahteve Božjeg zakona, tada bi dolazili u molitvi Bogu sa željaželja ma sopstvenog velikog Ega kao sa teretom koji ih muči, i vapili bi Bogu Bogu za oslobođenjem od njegovih njegovih želja, a ne bi tr traž ažili ili njihovo njihovo zadovoljenje. Ali, kako postavljaju granice Bogu koji ih ukorava za grešnost srca, oni nisu svesni da je suštinski izvor njihovih problema u tome što im je na prestolu srca veliko veliko Ja, a ne Hristos. Hrist os. IZOPAČENO INTERPRETIRANJE BOŽJEG KARAKTERA

Autori knjige “Granice” vrlo malo govore o Bogu i Njegovom karakteru, ali kada o Njemu govore, pridaju mu atribute grešnog čoveka sa velikim Egom, koje ima akcije radi sebe i svoje satissatisfakcije, a ne iz prave ljubavi. Takvo nakaradno tumačenje BožBož jeg kar karak akter teraa jeste posledica tu tumačenja mačenja Božjeg post postupanja upanja kr kroz oz motive sopstvenog sopst venog nepobeđenog nepob eđenog velikog veli kog Ega i njegove njegove projekcije projekcije Bogu. Kada smo pokrenuti pokre nuti pravom ljubavl ljubavlju, ju, tada ta da je naše na še ponašanje odgovor na realne potrebe nas samih i drugih ljudi. Mi tada ne pitamo sebe i svoje srce, šta se nama rad radi,i, već raz razum umno no anal analiiziramo realne potrebe onih kojima ljubav treba. Ali, kada smo pokrenuti pok renuti gre grešni šnim m motivi motivima ma svoje priro pr irode, de, tad tadaa je naše n aše pona ponašašanje odgovor, ne na realne potrebe života, već na potrebe našeg velikog Ega za satisfakcijom. Autori knjige “Granice” otkrivaju samog Boga kao grešno stvorenje koje se u svom postupanju rukovodi željama svog velivelikog Ega, a ne realni r ealnim m potrebama pot rebama stvoren st vorenja ja koje koje je stvorio st vorio.. Njega rukovode lična sviđanja i nesviđanja. Kao glavni motiv zašto je Hristos umro za nas, jeste “zato što tako želi” (Granice, 240), a ne realna potreba palih bića radi kojih se Bog odrekao svoje slasla -

































124


ma zohista” (Granice, 242). Opet, ponekad može Ga, jer “On nije mazohista” da se ubedi i da “promeni svoje mišljenje” (Granice, 241). Pogledajmo Po gledajmo još primera primer a iz knjige “Granice”: “Granice”: “Isus se kroz patnje usavršio (Jev.5,7-10). U Getsimanskom vrtu tražio je da ga mimoiđe čaša patnje, ali Bog je rekao - ne. Isus je prihvatio Božje želje, pokorio im se i “postade svima koji ga poslu poslušaše šaše uzro uzrokk spasenja spa senja večnog” ve čnog” (Jev.5, (Jev.5,9) 9).. Da Isus nije poštovao pošt ovao Božje granice g ranice i Božje Bo žje - ne, mi bismo svi s vi bili izgubljeni. Baš kao što mi želimo da drugi poštuju naše - ne, tako i Bog želi da mi poštujemo njegovo. On ne želi da od njega pravimo negativca, svaki put kada napravi neki izbor. Kao što mi ne volimo kada drugi ljudi po kušavaju da manipulišu nama, ili da nas kontrolišu krivicom, tako i On. ... Ponekad, kroz razgovor, On promeni mišljenje. Mi možemo može mo da utiče utičemo mo na njega, zato za to što je naš odno odnoss sa nji n jime istinski.. istinsk i.... On kaže: “Daj da čujem tvoju stranu priče i ja ću je uzeti u obzir. Ona mi je važna. Možda možeš da me ubediš ube diš da prome nim mišljenje.” mišljenje.” ... ... Našeg ličnog dobra radi, rad i, ne bi bilo dobro do bro da okusimo posledice po sledice njegovih njegovih granica. granica . ... Kada god Bog ka kaže že “Što je dosta dosta,, dosta je je”, ”, a dovoljno dugo je tr trpeo, peo, tada On poštu poštuje je sopst sopstvenu venu imovin imovinu, u, svoje srce, i to dovoljno da preduzme nešto u svrhu promene nabolje. On preuzima preu zima odgovor odgovornost nost za bol b ol i povlači poteze koji će mu pro p ro meniti život.” (Granice, 241-243) Autori knj k njige ige “Granice” “Gran ice” predstavljaju predstavljaju Boga kao onog koji koji ima i ma svoju grupu za podršku - u Trojstvu, i da, kada je On ranjen ljudskom nepravdom, da tada ne poriče, niti zaboravlja šta smo učinili, već se time ti me bavi sve dok dok sasvim ne izrazi iz razi svoja osećanja, osećanja, plačući i gneveći se, a onda on da posti p ostiže že mir: m ir: “Bog nije poricao šta smo uradili sa Njim. On se time bavio.

































Da li bez ispovedanja greha drugima dr ugima nema pobede?

125

uradio u kontekstu odnosa. Unutar Trojstva On nikada nije sam. Idite uradite ura dite to isto. isto.” ” (Granice, (Granice , 271 271) Isto tako izopačeno predstavljanje Božjeg karaktera, kao poposledica projekcije sopstvene neposvećene prirode Bogu, nalazinalazimo i u knjizi “Toksična vera” Džeka Feltona, gde njen autor ne vidi izraz iz raz ljubavi u strogo st rogojj osudi trgov t rgovaca aca koji koji su svojim svojim postuppost upcima skrnavili Božji hram, već vidi ličnu Isusovu uvređenost: “Neki ljudi veruju da svi moraju da budu potpuno milostivi, da praštaju u svakom trenutku, i da svako ko pokazuje gnev, nije dobar hrišćanin, te bi trebalo da poradi na grešnom stavu koji se nalazi u središtu njegov njegovog og gneva. gne va. ... Hristos se razg razgnevio, nevio, ispoljio gne gnevv i učinio nešto u vezi sa problemom. problemo m. Gnev Gne v ga je pokrenuo pokre nuo da očisti o čisti hram h ram od trgovaca t rgovaca.. ... Bez gneva, On nikada ne bi isterao te oskrnavitelje hram ske svetost s vetosti.i.” ” (Džek (D žek Felton, Felton , Tok Toksična sična Vera, 97) DA LI BEZ ISPOVEDANJA GREHA DRUGIMA NEMA POBEDE?

Pojam ispovedanja Pojam ispovedanja greha dr drugima ugima se nalazi u Sv Svetom etom pismu: “Ispovedajte, dakle, jedan drugom grehe, i molite se Bogu jedan za drugog, da ozdravljate; jer neprestana molitva pravednog mnogo može pomoći.” (Jakov 5,16) Kao rezultat izmirenja sa Bogom, čovek svoje grehe priznaje onima kojima je naneo štetu i takvim izražajem svog pokajanja izglađuje svoj odnos sa drugim ljudima, a svojim primerom nanavodi i druge na pokajanje. U pojedinim slučajevima osoba može podeliti svoje iskušenje iskuše nje sa drugi dr ugima ma da d a bi dobila odgovor o dgovor na pitanje svog neuspeha u nameri da pobedi iskušenje. Najčešći izvor neuspeha savremenog pokajnika jeste traženje tra ženje snage pokajanja pokajanja u sebi, umesto u Bogu; a takođe i zanemarena predstava o Božjem zakonu, zbog koje koje se grešnik grešn ik kaje samo za simptome greha u mislima, osećanjima i postupcima, postupcima , a ne za same grešne motive srca.

































126


svim drugačijoj funkciji. U objašnjenju ispovesti, teolog Marko Lukić tvrdi da d a partner part ner kome kome se ispovedamo ispovedamo iz grupe za podršku ne služi da nam pruži savet, već da pruži podršku. Ispovest se vidi kao put pobede nad grehom. Zastupnici Duhovne formacije zastupaju ispovedanje greha, ne kao rezultat spasenja, već kao njegov temelj. Kada jedna osoba koju muči greh prejedanja hranom postavl post avlja ja pitanje autoru autor u knji k njige ge “Gran “Gr anice” ice” : “Zar ne mogu to da d a pobedim, pobed im, a da niko ne sazna?” autor joj uopšte ne pruža svetlost istine koja će joj pomoći da u svojoj ličnoj zajednici sa Bogom pobedi svoje iskušenje, već joj kroz svoju knjigu objašnjava da nema pobede bez priz pr iznanja nanja problema pr oblema dr d r ugom čoveku: čoveku : “I umesto da ta bolna i zastrašujuća osećanja i probleme iznesu svojim novoizgrađenim prijateljima, ovi ljudi se često povuku povu ku u svoje sobe da bi rešavali problem problem.. ...... Kada ovi po kušaji rešavanja problema dožive propast, tek tada konačno shvate da duhovne du hovne bolove i terete tere te treba da d a iznesu izne su iz sebe i do nesu ih telu Hristovom. ... Pa ipak, Biblija ne poznaje nijedno drugo rešenje za naše probleme.” (Granice, 223-224) Jedan teolog, u predstavljanju svoje verzije programa Anonimnih alkoholičara, utemeljene na knjizi “Granice” kritikuje ličlič nu molitvu Bogu tv tvrdeći rdeći da “ta “ ta molitva ne ide dalje od plafona” plafona”, i da “prisustvo “prisu stvo drugoga dr ugoga čini Božje prisustvo daleko realnijim” realnijim” i da tada “mi više nemamo nema mo osećaj da smo sami” sam i”.. Takođe, Takođe, on zastupa: zast upa: “Kada se tajna otkrije drugome, ona gubi 50% svoje snage. ... Tajna nas više ne pritiska kada je izložimo na svetlost. ... Zašto nije dovoljno da priz priznamo namo pred sobom i da priz priznamo namo pred Bogom? Odgovor na to pitanje je zato što bez ispove ispovesti sti drugom čoveku, neće doći do isceljenja. ... I ništa neće da se dogodi, kada je u pitanju oporavak, kada je u pitanju iscelje nje, onoga dubokog u nama, dokle god ne ispovedimo dru goj osobi tome ko tačno, do kra kraja. ja.” ” (Mark Luk Lukić, ić,



































Zamenjene odgovornosti

127

poveda grehe g rehe radi r adi svoje psihološke satisfakcije, a ne kao rez rezultat ultat rešenja svog problema. Kako nije dobila mir od Boga, ona mir traži od ljudi. Ona sebe zavarava svojom psihološkom satisfak cijom koju oseća posle ispovedanja svog problema. Ona iskreno oseća da joj je lakše, ali njena osećanja nisu nikakav kriterijum. ZAMENJENE ODGOVORNOSTI

“Odreći se svoje volje volje veća je zasluga nego vaskrsnuti vask rsnuti mrtvo mrt vo ga.” ga. ” (Ignacije (Ig nacije Lojola) L ojola)

Mi treba da Bogu predamo naše srce 100%, tako da se On useli u nas 100% svojim Duhom, ali to ne znači da ćemo se tada i 1% odreći svoje volje i da ćemo postati zombiji. Upravo tada ćemo moći da celih 100% odgovornost razuma i volje za svoj život na sebe preuzmemo jer se nećemo oslanjati na sopstvenu grešnu prirodu, već na Boga. Dakle, u planu spasenja, Bog nam besplatno nudi spasenje, ali na nama je odgovornost da ga svojom voljom izaberemo i prihvatimo. No, zbog svoje urođene nezavisnosti od Boga, mi smo skloni da sami sebe spasavamo raznim psihološkim tehnikama, a da istovremeno Bogu predajemo odgovornost sopstvenog iz bora,, da mu pred bora predajemo ajemo svoju čekajući da On kr kroz oz nas svoj svojim im Duhom umesto nas donese odluku za Njega. Jednostavno rečereče no, umesto da aktom volje i uzdanja u Boga krenemo da činimo ono što je ispravno, mi smo skloni da čekamo da Bog u našem srcu zapali vatru uzbuđenja da bi onda pod pritiskom osećanja

































128


da naše obavezivanje (donošenje bračne odluke) treba da bude zasnovano na već prethodno formiranom form iranom emotivnom emotiv nom odnosu koji oni nazivaju pojmom ljubavi: “Ponovo, “P onovo, Biblija Biblija uči da svako obavezivanje treba da bude za snovanoo na odnosu snovan odn osu punom pu nom ljubavi. ljuba vi. Voljenost Voljenost vodi vo di ka obavez ob aveziivanju i voljnom donošenju odluke - a ne obrnuto.” (Granice, 153) Nesvesni pri prirode rode prave nesebične ljubavi, ogra ograničen ničenii sebič sebič-nim ljudskim sentimentom koji pogrešno nazivaju pojmom lju bavi, autor autorii knjige smat smatraju raju da bez korisno korisnosti sti koju naš Ego ima iz veze, sama veza nema osnova da opstane. Takvo shvatanje predstavlja pred stavlja oslobađ oslobađanje anje od lične odgovornost o dgovornostii izbora izbor a i njeno prepre bacivanje sa sopst sopstvene vene vol volje je na n a tre trenutn nutnaa oseća osećanja nja i hi hirove rove našeg na šeg velikog Ega. Naravno da takva pristrasna odluka za saputnika ili za samog Gospoda, nema nikakvu vrednost, jer ne stojimo iza nje mi svojim htenjem, već grešne želje naše prirode koje čeznu za užitkom. Kada Kad a nestanu osećanja na kojima kojima su takve tak ve ododluke donete, ispostaviće se da nikakve odluke nije ni bilo. Prava odluka sadrži elemenat samoodricanja koji mnogi ne mogu da podnesu, pod nesu, jer motiv mot iv za odlu odluku ku tr traže aže u željama svog grešnog gr ešnog srca, sr ca, umesto u Gospodu. Često zaljubljene osobe, tek kada nestane zanos njihovog osećanja, shvate da svog saputnika uopšte nisu upoznale, niti iskreno izabrale. U svojoj sebičnoj želji da saputnika emotivno i seksualno iskoriste, nisu pokazali nikakvu ljubav da razumno upoznaju njegovu ličnost već su se oslanjali na iskustvo oseća

































Svrha nevolja i iskušenja

129

bra k, ali u njihovom slučaju to nisu bili njihovi roditelji, brak, r oditelji, već nji nji-hova osećanja. Pritisnuti bračnim bračni m odgovornostima, odgovornostima, naviknuti navik nuti da ih samo ose ose-ćanja pokreću na revnost, oni se osećaju kao u teškom ropstvu. U susretu sa idejama knjige “Granice” oni će naći izgovor za raspad svoje bračne zajednice. Interesantno je da autori knjige “Granice” “Gran ice” otvoreno otvoreno zastupaju donošenje odluke za brak na osnovu iskustva i eksperimenta, a ne na osnovu razuma i slobodne volje: “Nije problem u zabavljanju. Problem je u shvatanju koje je svrha zabavljanja zabavljanja.. Svrha zabavljanja je vežba i ek eksper speriment iment.. Obično, krajnji cilj zabavljanja je donošenje odluke, pre ili kasnije, da li da se venčamo ili ne. Zabavljanje je način da saznamo sazn amo koju vrstu osobe upotpunjujem upot punjujemoo i s kim smo duhov duhovno no i emotivno kompatibilni. Ono je poligon za vežbu za brak.” (Granice, 154) Budimo zahvalni za hvalni Bogu što nam je kroz Elen Vajt Vajt dao svetlost kojaa nas čuva od oslanjanja koj oslanjanja na sebe, prilikom prili kom donošenja donošenja svakodsvakodnevnih životnih odluka: “Drugi padaju u još opasniju grešku. Njima upravljaju impulimpulsi. Njihove simpatije su pokrenute i oni smatraju ovaj polet osećanja kao dokaz da su prihvaćeni od Boga i obraćeni. Ali principi pri ncipi njihovo njihovogg života nisu promenjen promenjeni.i. Doka Dokazi zi isti istinskog nskog rada milosti na srcu se ne nalaze u osećanjima, već u životu. “Po rodovima njihovim,” Hristos je izjavio, “ćete ih poznati.”

































130


“Šta znači predati život i volju Bogu na staranje? To je do brovoljno brovolj no i namerno na merno odustajanj odu stajanjee od svojih planova, zamisli za život i našu na šu buduć b udućnost, nost, nada nada,, snova, snov a, odu odustajemo stajemo od poku p okušaja šaja da iskontrolišemo budućnost, budućno st, naše odnose, navike, ... i prepu štamo kont kontrolu rolu Bogu. Bog u.” ” (M.L. (M. L. Restart progra program) m) Okrenutost ka sebi, umesto ka Bogu, rezultuje da mi čekamo da se naše na še veliko Ja složi složi sa namerama namera ma naše volje volje da bi tako naše na še odluke bile “blagoslovene”. To je nemoguće ako imamo pred soso bom zahteve za hteve Božjeg zakona, za kona, jer njih naša naš a prirod pr irodaa ne može da d a isis puni.i. Zato zast pun zastupnici upnici Du Duhovne hovne formacije for macije svoje duhovne duhov ne zahteve za hteve spuštaju na nivo onoga što čovek čovek bez Boga može da uradi. u radi. Kako K ako zahteve zakona ne mogu da d a ispune oslanjanjem oslanjanjem na sebe, oni on i sebe uveravaju da su zapovesti izvor opterećenja i da su ukinute. AuAutoritet Božjeg zakona je nadomešćen autoritetom velikog ljudljudskog Ega. Vernici sa velikim Egom smatraju da njihova molitva nije iskrena ako ne osećaju da njihovo grešno srce želi Boga. Kada autori “Granica” kažu “Bog više voli iskrenost.” (Granice, 238) oni time hoće da predstave da čovek treba da sledi želje srca pri donošenju odluka, umesto da donosi odluke nezavisno od sebe samog i pritiska iskušenja. Takvo shvatanje, koje stavlja na presto srca veliki ljudski Ego, rezultuje ili dubokim obeshrabrenjem ili buđenjem grešnih momotiva sopstvene prirode i uveravanjem sebe da su ispravni samim time što su iskreni. Naime, kako je naša priroda grešna (vidi Rimljanima 7,18-19), i kako iskreno ne želi Boga, mi ćemo ili


































131

Kada sretnemo osobu koja živi u skladu sa Božjim zakonom, nama će se činiti kao legalista i formalista, jer bismo mi sami, sledeći svoje neobraćeno srce i nečistu savest, samo iz legalilegali stičkih motiva i formalno mogli da držimo zakon, a ne iz duha ljubavi jer pravu ljubav u sebi ne nalazimo: “Telesni čovek ne razume šta je od Duha Božjega; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se rarazgleda..” (1.Kori zgleda .Korinćan nćanima ima 2,1 2,14) 4) Takav pokušaj pok ušaj da kroz svoje telo telo razu ra zumemo memo i shvatimo pojam zakona i ljubavi rezultuje time da ih dovodimo u međusobnu susukobljenost. Božji zakon ne shvatamo kao izraz ljubavi, već kao sistem formalnih formalni h pravila ponašanja, ponaša nja, dok ljubav ljubav shvatamo shvatamo kao kak akav sentiment, gde dobro delo ne činimo čini mo kao odgov od govor or na potrebe pot rebe drugog dr ugog stvorenja, stvorenja, već kao odgov o dgovor or na potrebu za ličnom satisfak cijom i užitkom: “Svemir zaista funkcioniše u ritmu, ali to nije ritam zakona, to nije ritam principa, pravila. Ritam po kom svemir pleše, nije bezličan, hladan i bezosećajan. be zosećajan. To To je ritam otkucaja Bož jeg srca, koje je davalo tak taktt danima st stvaranja varanja.. I koje se na kraju svakog dana stvaranja osvrnulo da bi uživalo, odvojilo vreme da uživa u onome ono me što je stvoreno, da se ispuni radošću, zato što ono što je stv stvoreno oreno je dobro. To je srce koje uživ uživaa u svakom svom remek delu. To je srce koje je sebe samo na kraju krunisalo zadovoljstvom stvarajući sebi nevestu. To su bića koja mogu to isto da osete. ... Da uzvrate. Da se uskla -



































132


2,4). Tada donosimo odluku za Boga nasuprot svojoj prirodi, a ne na osnovu nje. nje. Samo takvu tak vu odluk o dlukuu Bog može da ceni, jer nije plod popušta popu štanja nja već odupira odu piranja nja iskušenju. isku šenju. Isus otkriva otk riva da snaga koja koja nas okreće okre će ka Bogu, dolazi od Oca, a ne iz naše uvređenosti i razočaranosti samim sobom: “Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac koji me posla.” (Jovan 6,44) Ako se bavimo sobom, mi nećemo naći snagu za ispravnu odluku jer ćer nas naša priroda odvraćati od susreta sa Bogom. Bavljenje sobom prirodno pobuđuje u nama, kao snagu pokapoka janja, str strah ah nečiste savesti, tu tugu gu sebičnog senti sentimenta menta,, sramot sramotuu ponižene poni žene gordosti i ostale ost ale motive mot ive ljudske grešne g rešne pri prirode rode i samo sa mo- pravednee savesti. Ali ta pravedn takvo kvo pokajanje jeste jest e iznuđeno, iz nuđeno, form formalno alno i kratkog veka. Takvo zidanje duhovne kuće je zidanje na pesku i takva tak va duhovna građevina građevi na će se sru srušiti šiti prilikom prvog jačeg jačeg iskuiskušenja, kada pod pritiskom nevolje, naši unutrašnji motivi otkriju svoj sv oj stvarni destruktivni destr uktivni karakter. Osoba koja koja je pokrenuta pok renuta na pokajanj pokajanjee strahom str ahom nečiste savesti, iz istog straha prirodno formira duh sumnjičavosti (strah od zazavere), vere ), projekcij projekcijuu svojih svojih greha g reha drugima dr ugima i duh lažnog moralisanja i osuđivanja. Osoba koja je pokrenuta na pokajanje sebičnim sen


































133

i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni, zato ću evo još raditi čudesno sa tim narodom, čudesno i divdivno.” (Isaija 29,13-14) “U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah nana polje;; jer je u str polje strahu ahu mučenje, a ko se boji nije se usav usavršio ršio u ljubavi. ljub avi.”” “Jer nam Bog ne dade duha stra straha, ha, nego sile i ljuba ljubavi vi i čistote.” (1.Jovanova 4,18; 2.Timotiju 1,7) “Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljetrpljenja, ne znajući da te dobrota Božja na pokajanje vodi?” (Ri(Ri mljanima 2,4 2 ,4)) Za razliku od Duhovne formacije gde se čovek prvo istraumiistraumira svešću o sopstvenoj krivici, pa mu se onda otkriva Božja ljulju bav da d a u njoj nađe psihološk psihološkuu utehu, koja će ovlaš lečiti lečit i njegove rane, u Svetom pismu pismu vidimo druga d rugačij čijii način Božjeg postupanja. postupa nja. Bog prvo sebe otkriva kao dostojnog poverenja, otkriva svoju ljubav tako što Jevreje oslobodi od egipatskog ili vavilonskog ropstva, pa im tek onda iznese zahteve zakona, da bi njihovo pokajanje bilo plod spoznate spoz nate Božje ljubavi, a ne povre povređene đene lične l ične samopravednosti.

































134


snaga za pokajanje, jer će proizvesti jedino potiskivanje greha u podsvest pods vest i licemer licemerstvo. stvo. Snaga pokajanja može biti jedi jedino no prava nesebična nesebi čna ljubav, ljubav, do koj kojee dolazimo kroz pravilno poznanje Boga. Zato su Božji proroci, u pomenutom p omenutom događaju, podigli pogled Jevreja sa njih samih na Božju milost. Ali nisu uradili samo to. Nema ni nikak kakve ve magije u bavlj bavljenju enju Bogom, ako ne pozn poznajemo ajemo ispravno Njegov Njegov karakter. karak ter. Božji Božji proroci su pružili pruž ili ispravnu predpredstavu o Bogu, koja neće pokajnike opterećivati krivicom, niti sramotom povređene gordosti, niti tugom sebičnog sentimensentimenta. Božji proroci su oglasili praznik radosti i zahvalnosti Bogu. Shvativši poruku sveštenika “otide sav narod da jede i pije i da šalje delove, i veseliše se veoma što razumeše reči koje im se kazaše” (Nemija 8,12). DA LI ŽALIMO ŽAL IMO ZATO ZATO ŠTO SMO GREH ČINILI ILI ŽALIMO ŽA LIMO ŠTO GA VIŠE NEĆEMO ČINITI?

Za razliku od pravog pokajanja, gde dirnut Božjom ljubavlju, čovek odbacuje grehe jer iz ljubavi prema Bogu žali zbog svog grešnog gre šnog življenja, življenja, u lažnom laž nom pokajanju, koje je posledica bavljenja bavljenja sobom, čovekovo odbacivanje greha jeste prožeto žalošću zbog

































Da li žalimo zato što smo greh činili ili što ga više nećemo činiti?

135

U objašnjenju sedmog koraka programa Anonimnih alkoholičara, koji se takođe spominje u knjizi “Granice” voditelj “Re“Re starta” star ta” objašn objašnjav java: a: “Pree ovoga smo uzeli vreme da se oprostimo od svojih mana, “Pr neke su nam donosile korist, i sada smo spremni za ovaj ko rak.” (M.L. Objašnjenje koraka br. 7) U objašnjenju koraka broj 6, voditelj objašnjava da onda kada karakterna mana nestane, da tada nastaje praznina. To otkriva nerazumevanje da sam Bog ispunjava dušu i da je ispravno ponašanje spontana posledica reformisanih motiva srca, a ne plod sublimacije starog nezadovoljstva u nove oblike ponašanja. Voditelj “Restarta” tvrdi: “Nakon što smo se oprostili oprostili od mana, mana , mi smo spremni za treću fazu.. Treća faza je da bud fazu budemo emo pot potpuno puno spremni da te mane budu zamenjene nečim pozitivnim. O tome smo pričali, dakle, to je ta promena. Dugo smo proveli živeći sa tim manama, sa inhibicijama, sa navikama, sa ranama, kompulzivnim pona šanjem. Kada Bog ukloni uk loni jednu jedn u od njih, n jih, a to se dešava deša va onako, ona ko, s vremena v remena na vreme, samo odjedno odjednom m nestan n estanee nešto. n ešto. Gledajte

































136


zultat te zablude je da ljudi, umesto u Bogu, snagu za pobedu nad porokom tr traže aže u sebi - u motivi motivima ma sopst sopstvene vene gr grešne ešne pri prirode rode i nečiste savesti. savesti. Umesto da su na pokajanje pokrenuti otkrivenj otk rivenjem em Božje ljubavi, koja na pokajanje vodi, oni se za svoj porok kaju pokrenuti pok renuti str strahom ahom nečiste n ečiste savesti, sramotom sr amotom povre povređene đene gordosti gordo sti i tugom sebičnog sentimenta. Njihova predstava o Bogu, koja nije plod Božjeg otkrivenja kroz Sveto pismo, već je plod projek cijee sopstvenih cij sopstveni h grešnih g rešnih motiva Bogu, pobuđuje te motiv motivee njihove njihove prirode pri rode ume umesto sto da ih ukorava. Oni ne raz razlik likuju uju pravedn pravednost ost božanskog porekla od sopstvene ljudske pravednosti, isto kao i oni o kojima apostol Pavle piše: “Jer svedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu! Jer ne poznaju pravde Božje i gledajući da svoju pravdu utvrde ne pokoravaju se pravdi Božjoj.” (Rimlja(Rimljanima 10,2-3) Kako se takvi ljudi kaju iz loših motiva, njihovo pokajanje ostaje ost aje bez Božjeg Bož jeg odgovora. Druga Dr uga zabluda jeste nepoznavanje smisla smisla i duha Božjeg zakozakona, što rezultuje nesvesnošću sopstvenih greha i zavaravanjem savesti formalnim korekcijama ponašanja ili reformom sopstvenih osećanja. Isus objašnjava objašnjava da je zaludna zalud na vera koja je posledica ljudskih kriterijuma dobra i zla: “No zaludu me poštuju učeći



































Četiri odlike svake duhovne prevare

137

grešnih ljudi da se lepo osećaju nije izraz nikakve plemenitosti njihovog htenja koje bi Bog mogao da blagoslovi. Čovek Čov ek će da se iskreno pokaje pok aje što je rekao ružnu ru žnu reč prija pr ijatel telju, ju, ali ne i što je takav t akav u srcu, jer bez razumevanja raz umevanja smisla Božjeg Božjeg zazakona nije svestan svoje svoje grešnosti. gre šnosti. On se najčešće kaje samo zato što je dozvolio da se njegov greh ispolji, ali ne i za sam grešan motiv srca. Zavisnici su skoncentrisani na svoje loše ponašanje i na svo ja oseća osećanja, nja, a da uopšte nisu svesni da je njihova želja za opi opijanjem sama po sebi loša, niti je smatr smatraju aju greho grehom. m. Kako se ne kaju za samu grešnu želju, već samo za njen destruktivan način ispoljavanja i zadovoljavanja, njihove molitve ostaju bez Božjeg odgovora. odgov ora. Zato će zavisnici zameniti zamen iti opijanje opijanje narkoticima sa opi opi--

































138


hedonizmu i bezakonju i otrovan lažnim lažn im verovanjima verovanjima je vest Triju Triju ananđela (izlazak iz Vavilona lažnih nauka), dok je poruka za crkvu koja je zadovol z adovoljna jna sobom, por poruk ukaa Laod Laodikeji ikeji (ukor za z a nesvesnost sopst sopstvevene grešnosti i zavisnosti od Boga). Za razliku od poruka koje imaju za svrhu da ljude učine svesnim loših motiva srca i da ih navedu na reformu, Duhovna formacija jeste utemeljena upravo na manipulaci ji nepobe nepobeđeni đenim m gr grešni ešnim m motivi motivima ma ljudske pri prirode rode koje proglašava ispravnim ispra vnim samim time što su prirodni i iskreni. ZAKLJUČAK ZA KLJUČAK O VAŽNOSTI ISPRAVNOG POZNANJA BOGA

Sve pomenute zablude Duhovne formacije jesu posledica uzdizanja autoriteta velikog sopstvenog Ega i fokusiranosti čoveka na sasa mog sebe umesto na Boga, Ali ni neprestano bavljenje Bogom nije

































Zaključak o važnosti ispravnog poznanja Boga

139

duhovnog nanovorođenja. Sasvim zadovoljni Bogom i Njegovim delom spasenja, postali su rasterećeni od potrebe da se bave soso bom i da psihološkim psihološk im tehnika tehn ikama ma dodatno dodat no rade na svom spase spasenju: nju: “Nebeska svetlost prodirala je mračne savesti onih koji behu prevareni prevar eni od o d Hristovi Hr istovihh neprijatel nepr ijatelja, ja, i lažne laž ne predstave pred stave o Njemu behu odbač odbačene, ene, jer kr kroz oz delovanje Svetoga Du Duha ha oni Ga vi vi-deše uzdignutog kao Kneza i Spasitelja, koji dade pokajanje Izrailju, i oproštaj od greha. Oni ga videše ovenčanog slavom nebeskom, sa neiskazanim blagom u Njegovim rukama, da bi ga podario onima koji se obratiše od svojih greha i pobuna. Kada apostoli objaviše slavu Jedinorodnoga od Oca, tri hiljahiljade duša behu ganuti do srca, i to je učinilo da su videli sebe onakvim kakvi jesu, grešni i prljavi, a Hrista kao svoga Spasa

































140


Kad uvide da ne postoji nikakav način da utkaju sebe u to delo, odbacuju ponuđeno spasenje. ... Čovek se mora osloboosloboditi samoga sebe da bi u punom smislu reči mogao da bude Isusov vernik. Kad se odrekne samoga sebe, tada Gospod od čoveka može načiniti novo stvorenje. Novi mehovi mogu držati novo vino. Hristova ljubav nadahnuće vernika novim životom. U onome koji gleda na Načelnika i Svršitelja naše vere, pokazaće se Hristov karakter.” (EGW, DA 227)

Jezuitizam.pdf

Recommend Documents